| 881.) налазило се име <hi>Герасим</hi>, а треба <hi>Радосав</hi>, што је овде исправљено.{S} Пр |
| т напредују.{S} Када има млого славни’, а оно гледа један другог да упропасти, или им у нужди н |
| ким гласом оно божанствено „мир свјем“, а бурна ти се душа у теби смири.</p> <p>Па каква је бил |
| ат Теофан мора читати „житија свјатих“, а овом приликом житије св. Пантелејмона.{S} Како отпочн |
| Притиснуо га Жигмунд, који много треба, а можда је Ђурађ опет при благу, па ће да плати.</p> <p |
| кажи Русин да само ми партају одржава, а ја ћу ослабити цео уплив Стевана, овде тако исто као |
| вазда сјевајућа...?</l> <l>Прође слава, а пјевцима оста —</l> <l>Један спомен, као лјепи санак< |
| стити.</p> <p>— Мани се, ђаво не спава, а знаш какве су женске; покажи им само светлост поред к |
| орен, који домаће питоме биљке исисава, а да осушене матери <pb n="510" /> земљи главу приклоне |
| м Русна, за Русном је притрчала Милева, а за Милевом сви дворјани и дворкиње, слуге и служавке, |
| руг, и пије вино.{S} Јунак красно пева, а јунацима је свуда слободно вино пити, јер <pb n="289" |
| е.</p> <p>Деспот са Облачином отпутова, а Јерина остаде да чами, док се у Смедереву ред учини. |
| жут исцјеђен као лимун од богомољства, а нит’ сам зна живјети нит’ другом да живјети.{S} Затук |
| ик радо се смејао на рачун калуђерства, а особито где се какав повод у поповским слабостима нал |
| укочено гледи на бимбашу.{S} Гледи га, а не мисли о њему.{S} Опет очи изврће, вилице стиснуте, |
| гмунда за Голубац ако не новчана блага, а оно властелинства у Мађарској, као што је добио деспо |
| Морао је једнако четовати против њега, а с тим против свог народа.{S} Његовом кривицом потоком |
| р.{S} Био Ђурђу Бранковићу веран слуга, а он моје није шћео припознати.{S} Ја сам на његову зап |
| у ја сам пити, није ми питко без друга, а ти као мусулман не смеш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с |
| на ужитак, или ако јој се то не допада, а она нек иде у Дубровник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се |
| оса и велика правилна калуђерска брада, а при том бледо лице, усхићаваше не једног и не једну.{ |
| о је, морао је потписати предају града, а благо тек за леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко му је |
| проћи, кад нам није у рукама Београда, а Голубац предати морамо.</p> <p>— Тако је, ал’ преинач |
| ко баш није на ино, нек му се све изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је добити фетву про |
| ти се може ако све то што се иште изда, а иначе да неће ни њему ни Жигмунду града издати.</p> < |
| е их изискати од Ферхада да му их изда, а тешко му је то укратити, а да се деспоту не замери.</ |
| уха и разума, храбар и искусан војвода, а при том властољубив, па ако он не би насљедником пост |
| и моћи.{S} Вук је врло искусан војвода, а Милош је страшна јуначина; под добром управом, кад је |
| то исто пише, а Јеремији још и то дода, а да се учини све што је нужно и да се његова власт и д |
| ер нисам био ни племић ни богатог рода, а створ тела ни у свештенству не би ми од ползе био.{S} |
| {S} Одступили сте од опсаде Новог Брда, а да узмогнете готов предан <pb n="483" /> град од Јере |
| је био несретна, руглу изметнута луда, а кад је српски народ несретан, његова срећа код Турчин |
| уги Мару, трећи Стевана, четврти Ђурђа, а пети се, опет, Турчина боји.</p> <p>Није било једне с |
| твовали са Теофаном код бољег залогаја, а нису они ни онако прави посници, који би ради у кујни |
| кама.{S} Ту се већ Србин рађа као раја, а као раја и умире.</p> <p>Србин плаћа Турцима харач, а |
| ца на трпезу и смешљиво их све набраја, а риђа брада све се тресута.</p> <p>То је пропис, па мо |
| .{S} Знаш колика је Облачићева партаја, а знаш и то, да се Стеванова партаја деспоту приклонила |
| ла <pb n="390" /> ’де свој свога убија, а мусломанство покрај тога расте.{S} Свако себи дере.{S |
| је судница, ’де је Ферхад-паша судија, а остали парничари.</p> <p>Ферхад-паша прослови.</p> <p |
| бити, нек се начини берат за Вукоглија, а Мађарима нек се пода мир.</p> <p>Тако се диван сврши. |
| <p>Бимбаша је опет пратио Харалампија, а Харалампије једнако зазире од Јеремије и удаљује се о |
| ги туку.{S} А каква је турска силесија, а како је слаба Мађарска.{S} Један мали ударац, па поту |
| " /></p> <p>Деспот погледа на Леонтија, а Леонтије прихвати.</p> <p>— Помишља’ да је Ферхад-паш |
| ешто и право има, јер први је силеџија, а други, опет, гост, који код домаћина што види, узме.{ |
| једати.{S} Половина је овог блага моја, а половина Исак-паше, зато нећеш већил’ма, деспоте, ник |
| е изнемогло.{S} Прошао је рок примирја, а Јаблановић град не предаје, Розгоњи разљућен рече кра |
| поту да је војска деспотова доста јака, а да би могла Београд подсести и освојити, пре нег’ што |
| руку, оружје подигао против свог ујака, а да Србијом овлада.</p> <p>Што је желио, постигао је.{ |
| издише, и ржећ загризују доламе јунака, а боја нема.{S} То вели Кајица војвода.</p> <p>Кајица ћ |
| е било; кнежевићи су мојих допали шака, а ја никакове награде, у рукама никакове залоге немам, |
| све изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је добити фетву против ђаура.{S} И тај исти нова |
| ан без деце, уочио га си за насљедника, а да се једаред начини крај распри измећу Бранковића и |
| ми имамо толико, све окаљених војника, а познајемо и слабије стране Тураках, и они су сад дост |
| чника као путокази у град, са оба бока, а за леђи катане деспотове.</p> <p>Тако језде Голупцу, |
| и сам у себи осећао да има томе узрока, а друго, у двору морао је мало и кроз прсте гледати.{S} |
| сајузе.{S} Мехмед гони Мусу од истока, а Ђурађ од запада; Муса буде потучен и убијен, а Мехмед |
| је само Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко без њега никуда.</p> <p>— Сад пијте, браћо, одм |
| чинити?{S} Рат је сумнителног изласка, а притом заклетву би нарушио, а нарушена клетва рђаво с |
| вози благо Исак-паши, напријед војска, а с њом је Ферхад-паша.</p> <p>Нестане Ферхад-паше, нес |
| лонила.{S} Коса му је била риђа, ретка, а брада сасвим црвена и велика.{S} Образ му је био свет |
| у свету.{S} Кадгод му бијах десна рука, а сад као што велиш — моји душмани седе уз њега.{S} Но |
| јпаметнији, кад је само мишца решавала, а не ум.{S} Тко је могао песницом у чело вола убити, та |
| царица се дволично прама Русни владала, а и Русна прама царици.{S} Особито откако је цара неста |
| се?{S} Ја код твог оца’ дворска будала, а о’де паша.{S} Е да ти приповедам како.{S} Кад ме је п |
| д Турака, по турској жељи, мира искала, а турска је жеља била да се Милица под покровитељство т |
| ње.{S} Већ ми се језик и уста испуцала, а братија веле: калуђер мора добар носник бити, ради от |
| ван манастира, кад ал’ виде се вешала, а до њих три забодена копља, а на њима натакнуте главе. |
| ута дошав пољуби.{S} Страст га обузела, а и зебња да неће Јеремија сам благо примити.</p> <p>— |
| од вас би ме злоба и завист, утаманила, а овде нико ме не дира, па вам могу више на руци бити.{ |
| у после смрти деспот-Стевана настанила, а Мађари дођоше да узму град.{S} А без Београда Србија |
| једнимо.</p> <p>Деспот сједне до стола, а до њега Јерина.{S} Деспот ће продужити, а деспотовица |
| иљавао.{S} Кад је Марку зла воља дошла, а он је само Хасана тражио да му срце мало развесели.{S |
| сим; у теби, у Турчину, имам пријатеља, а колико има моји’ земљака који ми завиде кад станем на |
| жане силе, ал’ има и млого непријатеља, а Турци су већ пут себи отворили, па ће грамзеће за гос |
| вот.</p> <pb n="358" /> <p>Доле невоља, а горе слава; каогод кад је цео дан облачан, па тек сун |
| се вешала, а до њих три забодена копља, а на њима натакнуте главе.{S} Деспот гледи канда познај |
| телност допадне, јер ниже класе људ’ма, а нарочито куваркама, особито се допада ако ји ко већег |
| и с леђи својим сабљама и буздован’ма, а Завиша као рањен лав, гордо крчи си путе свој’им стре |
| ед очима, па се зна у женским забавама, а Војновић је јуначина ком је забава тек коњ, мач и коп |
| p>Турци дивље јурише, већ су на кулама, а деспотови војници, па Дубровчани све бацају их доле.< |
| {S} Он зна разноврсних јуначких песама, а и глас му је још јак.</p> <p>— Ја бих рекао да гуслар |
| њихов, а кад се потурчиш, бићеш улема, а од улеме, свашта може за кратко време.</p> <p>— Па та |
| е за хромог и кљастог, који ништа нема, а не за онога коме је бог дао мишицу да га до смрти слу |
| } У околу султановог табора свашта има, а шта нема ’де је султан Амурат, има харема, са дивним |
| к се изда по уговору што се издати има, а после можемо даље, јер тако ћемо тек мађарску властел |
| к бацио, купи војску у доњим крајевима, а и Жигмунду узајмљује, јер овај увек много треба, па а |
| јпре деспот и Облачина одјезде својима, а наскоро и Ферхад-паша пут Голупца.</p> </div> <div ty |
| астојатељ манастира у високим Дечанима, а ви за Дечане добро знате.{S} Красан је то манастир.{S |
| је сад Харалампије, игуман у Дечанима, а Пајсији је то доста, па баш ма то било не у Дечанима, |
| преко наше пропасти могу Турци к њима, а овамо морамо да се бранимо и мађарски’ чаркаџија, кој |
| ге, ту су и млоги лакрдијаши међу њима, а особито у двору Милице, где их је више но код друге г |
| ели.{S} Римпапа помаже новцем Маџарима, а ови су му обрекли да наше стадо лацманству примамљују |
| у собом кољу се, један од другог отима, а сви скупа народу вуну стрижу.{S} Још ми који с манаст |
| ј пред богом и људ’ма, који туђе отима, а не који правду по свету тражи.{S} Ако ког Србина судб |
| додиркивајући је својим нежним прстима, а очи к земљи обарајући.{S} Нема већ моје Зулејке, па и |
| {S} Данас си на доброј нози са Турцима, а Мађари од тебе зазиру; сутра опет можеш ил’ мораш с М |
| је да ћеду се опет заратити с Турцима, а сваки такав мора се преко нашег хрпта витлати.{S} Ако |
| ле српство живи!</l> <l>Од мен’ пјесма, а од бога здравље,</l> <l>Јунацима, који славу хране“.< |
| у вечиту славу великог деспота Стевана, а да му у народу остане вечит спомен, јер је био и богу |
| ерни слуга цар-Лазара и деспот-Стевана, а сад мој саветник и пријатељ.{S} Што рече, свјето је.{ |
| ота стало.{S} Није трајало ни три дана, а деспот је већ мртав лежао.</p> <p>Ђурађ је из Смедере |
| атворе.</p> <p>Није трајало месец дана, а Ђурађ је већ седио у Гургусовачкој тамници.{S} Њега ч |
| рчин против воље Алаха, противу Корана, а он је недостојан труп као стрвина; ако је христијанин |
| игмунда одречеш.{S} То је жеља султана, а ја ћу то на дивану подупрјети.{S} Плаћаћеш данак султ |
| гзна каква је тајна у деспоту скривена, а није рад због тога са Леонтијем у споречку доћи.</p> |
| S} Седе власи спустиле му се на рамена, а брада бела, велика, покрила му на прси крст, мученичк |
| и, војска им је које млада које шарена, а засад нијесу могли бујности турске војске на пут стат |
| ем и Турцима, и када се цео план дозна, а он у Турке, онамо куд му је и нећак Ђурађ.</p> <p>Обо |
| обом ваља.{S} Неће проћи ни сто година, а турски ће се барјаци већ по Мађарској вити.{S} Но за |
| .{S} Но било је ту и такових шаљивчина, а особито певаца, па тамбураша, да им у целој земљи пар |
| чка ће помагати Угарску против Турчина, а тебе обе.{S} Држиш ли с Турцима, обе силе ћеду се над |
| еднога.{S} Морамо и ми тражити наслона, а то наћи можемо само у Угарској.{S} Изглед је да ћеду |
| у Солуну била на гласу као чудотворна, а сад бди над Србијом.{S} Ту су после иконе аранђела, с |
| Милице, даље до патријарха седне Русна, а остали се поред њих намештају.</p> <pb n="222" /> <p> |
| њих, кад виде да је Милица слабомоћна, а Вук силан, оставе царицу да се последњем приљубе, пре |
| шана деца.{S} Ако је која баш и кадуна, а она се утолико тек срећном налази, уколико јој разне |
| вати и поклањати, цео свет му се клања, а како натрашке пође или пада, онда му леђа окрећу.</p> |
| пријатељи, Бајазиту се допадне кнегиња, а ова није имала толико силе да противустане жељи матер |
| , произлазе од крви краљевских кнегиња, а Улрикова сестра је супруга Жигмунда, и таково пријате |
| поље Косово, јер Турци имају више коња, а коњ свагда може човека лакше погазити нег’ човек што |
| олико као и турско руво, што се цијепа, а вјера ’ришћанска остаје ми у срцу ужљебљена.</p> <p>Ф |
| усна дворјанка рада би ју за свог сипа, а царица за Светислава, но цар малте неће Русни по вољи |
| е ћеду поздрављати као земље господара, а ови двори у овом граду остаћеду наши као баштина.{S} |
| другом најмљеном руком мучки срце пара, а да туђе баштине задобије.{S} У савету властеле нечаст |
| ана који га прождиру, Турчина и Маџара, а додуше њешто и право има, јер први је силеџија, а дру |
| занатлија, трговине више нег’ у Маџара, а Дубровчани живци српске трговине.{S} Па ни Грци у Цар |
| развесели.</p> <p>Вечера је била добра, а гости при добрим апетиту; вино добро улеваше им све б |
| > <p>— Не би’, јер будалу нико не дира, а мудрога цео свет.{S} Код господара зетског Балше, јед |
| е чуо за Руснин велики уплив код двора, а осебито код цара Лазара.{S} Она је правац у двору дав |
| сад са свију страна прикупљавати мора, а Турци су Ново Брдо опсели, а немамо доста војске да г |
| е се стазе, па је баш натрчао на Петра, а и Митар му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ |
| еремија знак дао да га не пушта унутра, а да је силом покушао био, Јеремији би допао шака, овак |
| данак за Србију педесет тисућа дуката, а кад би је покорио, дао би је каквом беглербегу који н |
| чуо.</p> <p>Сејмени су подаље од врата, а ионако ни речце српски не разумеду, све саме Шамлије |
| уги у исто доба не види ни белог света, а трећи можда се мучи на душманском кољу.</p> <p>У исто |
| /> Прилип је био место дворског живота, а Крушевац је у заборавност пао био.{S} Но после несрећ |
| уо.{S} Ферхад-паша мора чувати деспота, а деспот Ферхад-пашу, да им Турци не наиђу на ните и ви |
| ласио.{S} Приврженика имаш свуда доста, а имаш и војске да противнике одма’ угушити можеш.{S} И |
| ра пазе му на сваки миг и на сама уста, а да се султану што не згоди, као Мурату на Косову.</p> |
| ја војска, ма и малена, није додирнута, а са стране сваки дан нова долази, и у кланцима могао б |
| а Голупца, од крваве хаљине нећу ништа, а моја половина нек буде аманет за народ.{S} На дивану, |
| ке, с друге пак стране, Вук не попушта, а оно нек Милева спасе земљу.{S} Ти, Новаче, опрости, ј |
| понуђа Ферхада.{S} Ферхад се прихваћа, а отац Радосав му помаже.</p> <p>Ферхад прослови. </p> |
| <p>— Ја сам Ђурађ, син Вука Бранковића, а ево Видајића и свите.</p> <p>— Какова вас срећа амо н |
| јводе, и велики приврженици Бранковића, а непријатељи цара Лазара породице.{S} Они су били храб |
| обље у Скопље, некадању славу Неманића, а да на тргу продају дивне синке и ћерке Србије, у слас |
| војске мало, шта је то тријест тисућа, а Турци су у мноштву тамо доле закопани, па у случају д |
| у ни живети могао као предмет подсмеха, а можда и гоненија.{S} Турци су ме бољма познали.{S} Ко |
| учавати, имаш памети за три патријарха, а лукавства за седам лисова, неће те ниједан Турчин над |
| то рече, ал’ Голубаца не дам без новца, а на вересију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара |
| даље, опрему нареди.{S} Ударе два коца, а трећим оба одозго утврди на облик вешала.</p> <p>Воду |
| еремија сам не прими сав откуп Голупца, а њему ништа да не остане.</p> <pb n="461" /> <p>Ватра |
| урска војска нагла Моравом пут Голупца, а још друга од доле Дунавом.{S} Но пре свега треба да п |
| Бранићу се док могу, па кад све попуца, а ми — у Турке.</p> <p>— Исто тако сам и сам мислио, Ту |
| елам и започну.</p> <p>Уљезе и бимбаша, а за њим носе пуне вреће, и положе пред ноге Исак-паши, |
| један бог, један пророк, један падиша, а ми његови већили већ на овом свијету, канда у рају жи |
| право уживао нијесам, јер је народ роб, а ђе је народ роб, ту није ни владар слободан.{S} За на |
| ислава поћи.{S} Па ја да сам Светислав, а ја знам шта би’ радио.</p> <p>— Шта — ваљда би се уби |
| ија, као ђаурски дервиш си улема њихов, а кад се потурчиш, бићеш улема, а од улеме, свашта може |
| ати двори наши.</p> <p>— Град је њихов, а мене ћеду поздрављати као земље господара, а ови двор |
| победу одрже.{S} Турци вуку се натраг, а Стеван и Ђурађ са Србима заштићавају уступање Турака. |
| Исак-паши, јер је он везир и беглербег, а ти уређуј своје, преправи за турску војску заиру, и д |
| један не би слушао једног најглавнијег, а који не зна слушати, тај не зна ни заповједати.</p> < |
| шли би Краљевића Марка или кога другог, а при породици кнеза Лазара великаши не би остали.{S} З |
| под закриље своје узео, као потчињеног, а ’де се дели, ’де се Голубац предаје, ту један другом |
| а борба код Срба била је свакидањи рад, а у цркви свештеник на вечерњу сузним очима, жалосним г |
| Јеремијом, како га није пустио у град, а ни Жигмунду није хтео да га преда, како се побојао Ро |
| е кад си од Турака побјегао у Цариград, а ја теби на Лазареву суботу врбицу пружам, ти је прими |
| иге им није, добили су Мачву и Београд, а ја остадо’ странац у мојој земљи.{S} Како је Голубац |
| ш нешто каже.</p> <p>Најпре оде Ферхад, а после њега и сам Радосав.</p> <p>Ферхаду је сад нешто |
| p>Диже се војска, лаки коњаници напред, а остали за њима.{S} Голубац већ није далеко, ноћу по л |
| еш са Циљским комитом, ту је и Жигмунд, а то Турцима не иде у рачун.</p> <p>Леонтије отпочине.< |
| толико муке претрпео за човечески род, а ви црви, који нисте достојни вашом ногом у његов храм |
| аштрме и јегуље, хактапота и суве рибе, а неће у другу трапезарију, ’де му се остала братија хљ |
| а неки дођу к Марку да му госте објаве, а он мало промислив се рекне: „Могу доћи“.</p> <p>Међу |
| аложи да безевенк-ђаурима одруби главе, а да благо с њим подели.</p> <p>Тај налог Ферхад-паша п |
| користи.</p> <p>Но не прође година две, а Мађари ударе на Бајазита.{S} Још се нису Турци ни ску |
| е кнегиње удају се за цареве и краљеве, а код нас је био досад рђав обичај, да су се кнегиње за |
| било да се деспот на покорност позове, а султан да га у милост прими.</p> <p>Исак-паша на то п |
| н ка коњу, изморени, би л’ спасили све, а да се тако упустили у бој са тројно већом, а још одмо |
| се међу собом, најјачи је однијео све, а тога су опет ђаурски разбојници убили.{S} О њима ће с |
| и.{S} Патријарх цариградски нема снаге, а ни ми је немамо; па гле Босне, колико су већ из нашег |
| свакојаке знаке, ал’ њој није ни бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у мени нарав промени |
| намастир.{S} Садашњи мој положај друге, а не твоје савете изискује.{S} Толике беде и патње науч |
| годовао, јер млого више стрпљења имаде, а да би то одма’ за зло примио.{S} Осим тога, био му је |
| ник с коња халовитог</l> <l>Татар паде, а Новак допаде,</l> <l>И одруби Татарину главу</l> <l>Б |
| везире на диван.</p> <p>Скупљени седе, а султан диван отвори.</p> <p>Султан започе.</p> <p>— Ш |
| можемо добити, ’ђе нам је бар слободе, а подведено непоштење не требујемо.{S} Толико нас искуш |
| друге, па једнако рат међу собом воде, а адуми се смеју, на ’асну вуку.{S} Какова им је код ку |
| држи се за горег ма од каквог војводе, а његову снагу осећа Браничево, Ресава.</p> <p>Јеремији |
| к за вечеру.</p> <p>Код српске господе, а нарочито у царском двору српском у оно доба, скупљали |
| вас.{S} Те будале су изгледале на луде, а ипак нису, паметнији су нег’ други.{S} Они тако рекну |
| рво и чокот.{S} Чокот производи грожђе, а ово нам даје вино, пиће едемско, које љубав разгрејав |
| о говор продужити.</p> <p>Јерина изиђе, а деспот по дворани шеће се горе-доле, промишља, како ћ |
| ели видити.{S} Тек што дворјанин изиђе, а војвода Драгаш са Вуком већ дође.</p> <p>Драгаш је би |
| мрака изиђе.</p> <p>Већ два дана прође, а деспот још не показује намере куд је даље рад одлазит |
| српској побједи.</l> <l>Кад ноћ прође, а зора настаде</l> <l>И кад помоћ нова Срб’ма стиже,</l |
| р ти убаве шалваре и дивни стас покаже, а ти тек онда жалиш што ниси Турчин.</p> <p>Но да видим |
| ју војску да и са њом деспот располаже, а ти само гледај како се бијемо.{S} Ви имате тријест ти |
| ном и децом.{S} У јунаку срце се стеже, а сузне очи показују му бољу душе.</p> <p>Деспот са Обл |
| p>Ђурађ Бранковић опет се на ноге диже, а за њим војводе.</p> <p>— Војводе, јунаци, ви стубови |
| ’де му се дух у небесну васиону уздиже, а ломно тело мирног одмора нађе.</p> <p>Манасијо, дивни |
| имати жена кол’ко хоће?</p> <p>— Може, а на што ти толике жене?</p> <p>— А на што пашама толик |
| ти код султана како само најбољма може, а код куће мотри на Исак-пашу, да не напусти своје Турк |
| Србија покрај Турске постајати не може, а да си ти трн у оку, јер с малом властелом Турци би ла |
| да се против трајне силе бранити може, а може и измаћи и до Београда повући се, ’де ћеду опет |
| се само у граду и околу сместити може, а да противницима покаже да је кадар бранити се.{S} А и |
| слови.</p> <p>— Већ ми миш’ца изнеможе, а Турака нема, па нит’ Харалампија.</p> <p>— Бо’ме зло, |
| ом сви ђаволи, ма и у туђем лику служе, а да хришћанство покоси.{S} Јеремију је већ сатана под |
| кипте, све нови и нови на видик излазе, а кћи Розгоња Цецилија је у Ласловару, Дунав је од оца |
| Он је од најстарије властелинске лозе, а сада је и најсилнији.{S} Он жели с тобом у пријатељст |
| ну што им и последње јајце из куће узе, а да зида Смедерево, српски Јерихон, ког је и он помога |
| озгу.{S} Моја мати, сиротица, умрла је, а о мени смиловала се једна пастирка, те ми живот одржа |
| и брани с њоме род.</p> <p>— Примам је, а ево теби моје сабље, ал’ аманет ти, да исту у српску |
| не ми цркве, која и слабима снагу даје, а док је цркве, душман неће искоренит’ Душанове потомке |
| илица са Русном врати се у своје одаје, а млађи гости, тек што су се мало од пута опрашили, раш |
| у Голубац.{S} Ђурађ сад то не признаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему је Стеван десп |
| грјешник, који своје гријехе признаје, а који признаје, тај је покајник, и бољему греди.{S} Је |
| ти.{S} Он је сад само подлога Јеремије, а кад се Јеремија блага дочепа, тко зна како ће међу њи |
| ћу Јеремије, Јаблановића и Харалампије, а калуђер зна кад треба тајну одржати, а сви тројица им |
| , да буднете као ја и отац Харалампије, а не само прости богомољци — упадне Пајсије намигнув ок |
| околину харају.{S} Ово је тек примирје, а не прави мир, па се Турцима кроз паше много кроз прст |
| вјерног друга.{S} Тебе народ потребује, а ти народ.{S} Народ је збуњен, држи да си ти продао Ма |
| на Косову пропала, Вук нас напаствује, а Бајазит, поред све наше невоље, неће да нас напада не |
| ини грабеж.</p> <p>Деспот Ђурађ путује, а у глави му замршавају се велике мисли, тешке бриге.{S |
| дњем тренутку жића, кад ропац завршује, а гром самрти душу му озарио.{S} Руво је на њему кићено |
| не баштине предао се Турчину у наручје, а затим је српски народ турском ножу привукао.{S} Он је |
| ећ је све дознао чрез ’декоје служавке, а особито чрез ону због које прве ноћи мал’ није страда |
| ке ђаконије, вина метоике и смедеревке, а да им пиће још већма срце и душу замагли.{S} Дуго је |
| } Седи, оче, и не слушај ове напаснике, а и они ће морати умукнути.</p> <p>Калуђер се сасвим ох |
| веселом друштву, поред добре метохијке, а мисли му тада једнако лебдише над прошлим биткама.</p |
| вић је јошт доста силан јер има војске, а царевићу није ни најмање наклоњен, па би могао јошт в |
| , ал’ вођ треба да је код своје војске, а да други ко султана убија.{S} Мог она су Турци прогањ |
| тим спасли су већу част турске војске, а са њом турско царство.{S} Бајазит изгуби живот, ал’ д |
| се спасти могло, спасе свој део војске, а ова опет спасе Босну.{S} Не смеде Турчин на кршну Бос |
| рошити.{S} Паде Крушевац у турске руке, а на Ново Брдо Турчин <pb n="519" /> једнако зија.{S} С |
| ву.{S} Е са тим ће постати цар Њемачке, а већ је краљ Угарске.{S} То је велика снага.{S} Њемачк |
| ерске хаљине, јер су му делијске тешке, а нашто му сад се већ крити, кад је, тако рећи, код кућ |
| S} Има таквог доба кад су мудри будале, а и има таквог доба кад су будале мудри.{S} Било је доб |
| а обалама Ситнице, српске кости виђеле, а српски владатељи и владатељке ступили су у највећи са |
| ако се веселе?</p> <p>—- Они се веселе, а ми овде бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ би |
| јер јој се друге мисли по памети врзле, а не описивање предела које је Русна по својој дворјанс |
| S} Јошт код њега има нешто српске силе, а кад би он пао, онда би Турци без мача све покорили — |
| > <p>Силни пртљаг пуштају Дунавом доле, а сувим опет коњи и мазге све вуку.</p> <p>Јерина да оп |
| ним јадиковањем.{S} Млађи се сви удаље, а старији све новим и новим испиткивањем путнике мучише |
| а царства ништа не има, све се расипље, а ја за ме као сватко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти н |
| ш Голубац, ухватио си Жигмунда за раме, а богата је тамо земља.</p> <p>— Ако баш није на ино, н |
| у окаљати неће.{S} Кратко нам је време, а много се има извршивати.{S} Виђе ли, деспоте, како су |
| пристао би’ и на све, само на једно не, а то да не учине са мном оно, што мора бити, кад кога а |
| двору, проводио је своје последње дане, а због разума и искуства свога, беше особито поштован.{ |
| S} Они држе да за Србију Голубац бране, а кад се мора предати, свеједно им је дошао ли град у т |
| </p> <p>— Када је тако с његове стране, а ти му с моје стране реци да би’ ја волео да и он што |
| опасност, ’де га трзају на све стране, а не може му никаква мишца помоћи.{S} Сватко себи дере. |
| јеру Христову.</p> <p>Леонтије застане, а деспот рече:</p> <p>— А зашт’ би се, оче, побојао тај |
| будемо. — На то патријарх мало застане, а Новак му прихвати реч:</p> <p>— Треба за сваки случај |
| {S} Да га зајази, и сам се одмах дигне, а бимбаши наложи да носи благо Исак-паши.</p> <p>Ферхад |
| чинивши чудеса својом храброшћу, падне, а Власи победу одрже.{S} Турци вуку се натраг, а Стеван |
| е зрело воће да у крило Жигмунду падне, а дође гладан харамија да ноћу крадом однесе.</p> <pb n |
| тину говори, а оно мал’ му не преседне, а мудри тек онда мудрују кад говоре оно што ни сами не |
| учио?</p> <p>— Најпре је Балша од мене, а после ја од Балше.</p> <p>— А који су најбољи јунаци? |
| или смо, ова војска враћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, одакле ћемо после на |
| устити, повући одавде војску у Једрене, а довући одмах ону од Крушевца, и са том војском поћи н |
| ће бити.{S} Ризнице су им увек празне, а краљ о свом трошку не може војске држати, мораду да п |
| борили су се проти саме своје отаџбине, а гдекоји само су гледали на све догађаје и ишчекивали |
| на чаркање противу Босне и Херцеговине, а највећа част остане у стану на пољу Косову.{S} Турци |
| зједначи тако, да кад у једног задирне, а други се смеју, онда оног задирне у оног који се најј |
| тије св. Пантелејмона.{S} Како отпочне, а он чита тако напрезајућим гласом канда му је срце нео |
| оста-свашта може чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт |
| а сам био, јер иначе изгубићу поверење, а ти ћеш у мени највећег твог пријатеља изгубити.{S} Ја |
| еспотове слуге, прихвате оседлане коње, а Јеремија, праћен, подиже се до чадора, ’де га деспот |
| е отпојао сам са једним гласом вечерње, а у понедељник није ме већ било у манастиру.{S} За знак |
| жемо ни Босну покорити, некмоли Маџаре, а донде док Маџаре не сатремо, не можемо имати мира.{S} |
| ери оружани бранили би своје манастире, а народ би готов био с њима гинути.{S} И сам Мелентије |
| паша једнако диван подбада да те сатре, а с тобом и Србију.{S} Србија треба да им буде <pb n="5 |
| еоба испасти.{S} Но они нек раде за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, нити ће |
| де победитељ, деспот из битке спасе се, а остали остану код Мусулмана.</p> <p>Мусулман, када се |
| је далеко, ноћу по ладовини примиче се, а кад зора заруди, већ су пред Голупцем.</p> <p>Војска |
| а не би своја добра изгубили, турче се, а Турци потурченицима све њихово остављају.{S} Кад се п |
| промерује, нишани.{S} Плане, задими се, а најјача кула Голупца занија се и сруши.{S} Руше се и |
| е забашурили, а као будали праштало се, а да не би будала дворска, не један властелин распрскао |
| рце се над тим стегло, Турчин се спасе, а ’ришћанин пада.</p> <p>— За Стевана тешко је било, са |
| најтуђије народе себи присаједињавате, а овде један истоветни народ био је свагда међу разнима |
| првог међу овце, где га пастири умлате, а он се врати да изеде зеца; но лисице су већ изеле зец |
| допао ропства, и он је хришћанско дете, а остаће у души хришћанин.{S} Он је мој посинак, и кад |
| се виде трагови ванредне мушке лепоте, а са чела, из очију видиш си његову светску мудрост.</p |
| ужива све овога света сласти и красоте, а други у исто доба не види ни белог света, а трећи мож |
| еправити још и српски јестива за госте, а вина је код Марка ионако доста било.</p> <p>Дође Ђура |
| у падише мира проси, ил’ ако не усхте, а наша војска навали и сам деспот ће с нами против Жигм |
| у Турке, повешћемо с нами и кнежевиће, а ти ћеш опет <pb n="409" /> бити њихов чувар, па како |
| ада дуката, тако војвода Јеремија хоће, а друкче никако.</p> <p>— Велика цијена, шта мисли, шта |
| лој почивки једним оком жалосно изврће, а друго око баца на трпезу и смешљиво их све набраја, а |
| задобијемо; но ако нам то није могуће, а оно барем што још имамо, читаво да одржимо.{S} Турчин |
| као и ја, негда јунаци а сад издајице, а ти Харалампије, ти си био увјек зао демон у народу, и |
| је у турском руву сачувао српско срце, а у души вјеру Христову.</p> <p>Леонтије застане, а дес |
| ути.</p> <p>Тек што то Јеремија изрече, а топови са Ласловара загрме, задими се над Дунавом.</p |
| о сеју.</p> <p>Тек што Ђурађ то изрече, а неко међу војводама повиче:</p> <p>— Јеремија.</p> <p |
| што љубав у срцу њиховом клијати поче, а да се пресади у срце деве, те дивље трњаве ружице, и |
| >Милица се на страну са Јусуфом повуче, а Милеву остави да се међу тим благом наслађава.</p> <p |
| јер он само на краљевску стати могаше, а то му не допуштаху.{S} Марко иде као незнана делија, |
| збиљно понашало, а како ту она не беше, а оно се све раскалашније веселости предаје.</p> <p>Тек |
| оћи, када нам светлост занавек одузеше, а оно морам и онај час проклети, у ком сам се родио.</p |
| ништ’ против Мађара без помоћи падише, а велика нам је помоћ кад Вукогли с нами држи.{S} Па Ву |
| су престављали како за Милевом уздише, а Милеву како се зарумени и како јој очи блистају кад н |
| и Јаблановићу у Крушевац то исто пише, а Јеремији још и то дода, а да се учини све што је нужн |
| окамењени гледаше на ужасне гласоноше, а гдекојим се, опет, чинило све то као неки сан.</p> <p |
| рате, јер иначе ће то држати за грабеж, а пријатељство и добро сусједство више вреди нег’ два г |
| , тражиће султан покрај султанке мираз, а то је Србија, онда ће и вјера Христова пасти, све ће |
| кад буду обадвоје <pb n="294" /> слаби, а ти ћеш с њима лако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад и |
| , и Сириџа-паша.{S} Ферхад већ по себи, а Сириџа за мито, што од тебе добива.{S} Држао се у Јед |
| ми је остала иста, која род свој љуби, а та ми и тијело кријепи, и кријепила је у борби међу с |
| е и Србија.</p> <p>Двори су већ готови, а деспот шиље поздрав Јерини, да су двори готови, и да |
| p>И за кратко време ти двори су готови, а у њима и око њих ћеду се створити дивни вртови.{S} Ка |
| спода хоће да се оговарају ка’ и други, а кад су заједно међу собом мишљео би да су сами побрат |
| вање проводи.{S} Кад му се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, па извалив с |
| чуством напајало, али како га не види, а оно јој је долазило и друго којешта у главу.</p> <p>С |
| које, кад се удаду па им се добро води, а мати удовица остане и у бедно стање дође, над својим |
| це му се тресу, јошт не може да погоди, а лице му се види као одавна му душманско, не ишчекује |
| ко отпрати.</p> <p>Митар се сам понуди, а и Петар, искајући опроштење хтеде им сљедовати, но ка |
| убац, да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да |
| српске земље Вук за себе и сина задржи, а остало да припадне Милици и њеној деци.{S} Ово је изв |
| да саградиш онако да нам на дику служи, а за спас <pb n="520" /></p> <p>Србије.{S} Одлазим у Жи |
| , нек је све спремно, сутра нек одлази, а ја идем у народ.{S} Блага имам да могу сазидати јачи |
| е зле воље, све дубље у разговор улази, а вино га још већма побуђава.</p> <p>— Ој, честити пашо |
| м и благо које се има предати Јеремији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти ту дјелити.</p> < |
| нагону једно друго гони у низу к обали, а делије слепимично, десницу сабљом над очи, јурну у ди |
| около њи’ су лисичили и мир обећавали, а како им се мало бољма водило, одма’ су Србе напастова |
| дерете.{S} Врлину народа сте запљували, а стид и поштење довека сте погазили; ви сте праве изда |
| а.</p> <p>Сви су Србљи са Мусом држали, а Грци са Мусулманом.{S} Вук почне тамо-амо шеврдати.{S |
| ромног стаса, бркови му на рамена пали, а шестоперни буздован у десници, тако је изгледао као К |
| пу, па кад би они овамо-онамо тумарали, а ја би’ онда изишао па би’ их појединце рибао.</p> <p> |
| ајева који су крвљу Ситницу бојадисали, а Грци прекрштеним рукама гледаше како српско царство п |
| вати мора, а Турци су Ново Брдо опсели, а немамо доста војске да га ослободимо, па још ако се Г |
| те црквене утвари, што су хусари отели, а од ових опет до руку Турака дошли.{S} И све то у тајн |
| се већ онда великани међу собом крвили, а народ им донђе патио се.{S} Овђе један бог, један про |
| међу нами благо, како сте се нагодили, а ти војводо, начини одмах листину, и потпиши да мени г |
| азита.{S} Још се нису Турци ни скупили, а већ Срби под Стеваном и Ђурђем чувају турске границе. |
| разгледали и тек смехом све забашурили, а као будали праштало се, а да не би будала дворска, не |
| едва смо се са овеликом муком претукли, а цар Лазар погибе.{S} Погибе и Мурат од Обилића и Обил |
| ати могли.{S} Ми смо тиме земљу спасли, а с друге стране, Турци ће тај наш повратак за чисто, б |
| сте се споља показивали као пријатељи, а да му већма леђа одерете.{S} Врлину народа сте запљув |
| еме и мучан живот.{S} Часи су јој дани, а дани недеље.</p> <p>И деспот једва чека да се саграде |
| не хумке, једно покрај другог закопани, а урезане плоче ћеду доћи над главама, ниже црног крста |
| но још питаше ме како су тамо у Дечани, а ја му поручим да су здрави — и мирни, и да не дамо к |
| е лакше поруке шиљати деспоту ил’ мени, а баш не мора се знати од кога је глас послат но само и |
| ареде ван пред врати и у двору сејмени, а ван двора пред капијом гавази.{S} Јошт и то дода да с |
| лепи предели турском копитом потлачени, а ’де турска копита стане, трава не расте, то знате.{S} |
| ле ових речи Новак једну чашу испразни, а донде му Петошко у реч упадне:</p> <p>— Зато све натр |
| нежевиће је срце вукло својој отаџбини, а војвода Јаблановић их је у закриље узео.{S} Хтели су |
| {S} Кајица левом држи сабљу по средини, а десном шестоперац буздован, и гледи на деспота хоће л |
| , хришћанству и свом народу добро чини, а ви народ издајете.{S} Петошко је своје сједе власи по |
| не.{S} Људи распитују коме се то звони, а кад чују да је то за цара и изгибшу му војску, туга н |
| од Марка частити се.{S} Били су уморни, а код Турака опет слабо српског јестива. </p> <p>Ђурађ |
| , јер он све мудрује па будале не трпи, а ја онда идем онамо где више будала има.</p> <p>— Ја, |
| је све заплашено, војска се слабо купи, а Вук оданде опет прети — примети Костреш, поглед свој |
| уливена наклоност и прам други’ ствари, а не само прам љубави.{S} Има млого ствари што човеческ |
| уредите, да међу вама један господари, а оно пашћете сви са својима у чељуст душманину.{S} За |
| код Голупца бојак бију Турци и Мађари, а коњи његових катана бију копитом о камен да варнице с |
| том млого бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за кога, па смо мирни од свјета и свет од нас.{ |
| нули су на Косову.{S} Оставши су стари, а и мало их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је Милица |
| ошт да дочекам, па да ми се душа смири, а тело земљи у вечитост преда.{S} Но, велике ти борбе ј |
| да гледиш како се Сава са Дунавом бори, а теби се срце стегне и мислиш тако се народ са судбом |
| наши.{S} Чији је град, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камоли у тамници |
| ори Петошко — будала кад истину говори, а оно мал’ му не преседне, а мудри тек онда мудрују кад |
| ојске на Голубац, да на Јеремију мотри, а са осталом војском да пођемо на Крушевац, па онда да |
| <pb n="462" /> чауш, звекну таламбаси, а Јеремин катана с бока затруби.</p> <p>Ујезде у манаст |
| их огуљен, мора велике намете да сноси, а правде за се у ником не налази.{S} Света црква постал |
| ил’ма, деспоте, никакве поклоне давати, а султан је богат, задовољиће се ако му даш краснијех у |
| себе узели.{S} Народ треба заштићавати, а народ два поглавара има.{S} Народ би срећнији био да |
| се њима вечитим пријатељством одазвати, а да ми јошт буду на руци против Црнојевића, који се ве |
| има станка, робље не може откупљивати, а рашта му бог даде памет и миш’цу, већ да народ свјету |
| је била слаба да би могла напредовати, а ваша кад нејмате Београда и Голупца не може напредова |
| на то има, над кнежевић’ма располагати, а уједно и Харалампије добија налог да у свему има се п |
| ло среће могао са пола света завладати, а поред хрђавог правца и несреће — и сатану би од њега |
| , ваљано.{S} Сад нећеду Турци нападати, а ни Жигмунда лакат нас не притискује.{S} Но ни ово нећ |
| еко Србије удесно на Мађарску нападати, а да се нема шта бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини |
| ао својим савезним пријатељ’ма предати, а какви су пријатељи Турци, то сви знамо, видили смо их |
| , а ми ћемо Турцима одмах град предати, а они нами уз твој повратак благо, за које ћу ти дати д |
| ремији.</p> <p>— Мож’те и мени предати, а можете и Јеремији.</p> <p>— Теби предати се не може, |
| езоше.{S} А благо ми можеш овђе издати, а ја ћу ти дати листину да ти Голубац предајем.</p> <p> |
| илно благо.{S} Кад се буде град зидати, а ти посветуј народ да даје, да аргатује, јер ће то бит |
| ек су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а град мора се зидати.{S} Да знаш, деспоте, како сам за |
| ндом, и ти си тај уговор морао одржати, а султан се опет страшно разљутио, кад је чуо за тај уг |
| а калуђер зна кад треба тајну одржати, а сви тројица имали су узрока све у тајности држати.</p |
| <pb n="235" /> <p>— Дуго неће трајати, а гласа морамо чути, јер пре неколико дана већ тако су |
| вали.{S} Ово видећи Мара, Ђурђева мати, а кћи царичина, понуди своје пријатељство Бајазиту, и о |
| угог брака није ни изгледа да ће имати, а Гргура, Ђурђа старијег брата синови, веће право имаду |
| озову да им помогне један град отимати, а он, дошавши са својом војском к опседнутим грађан’ма |
| о на тебе ослонити да могу све дознати, а ти би си добро поред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад с |
| ?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ти ћеш свирати, а ја ћу лудовати, па нам неће ништа бити.</p> <p>— Та н |
| } А брига је како ће се војска враћати, а враћати се мора, јер силни Турци од Дунава у полукруг |
| оже се и једном и другом млого обећати, а мало испунити.</p> <p>— Де говори, Јусуфе, шта си онд |
| мети без разлога одма’ напред корачати, а онако, да нас сад нема, млого би лакше напредовати мо |
| ветовати се, на народу су силни намети, а опасност са свих страна грози.</p> <p>Леонтије баш је |
| от промишља, могло је штошта боље бити, а да не пролије толику невину крв.</p> <p>Тако путујући |
| и неће.{S} Ви ћете одсад код мене бити, а имаћете све што желите.</p> <p>— Није нам нико више у |
| ти.{S} Ја не могу твог оца слугом бити, а он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још к |
| шта о том не говори; све ће добро бити, а особито за тебе.</p> <p>Сад Милица остави Милеву саму |
| } Но за твог живота теби ће добро бити, а после што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шта жели |
| тити пашо, само немој на ме заборавити, а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{ |
| роду огорчење противу деспота обновити, а то све иде нама у рачун.{S} Је ли ово добро?</p> <p>— |
| велику мисао како ће Смедерево градити, а донео је и нешто блага, као уздарје сестри Јерини, ио |
| ако да ће се Србин са Турчином сродити, а земља ће Турчину у мираз припасти.{S} Ја већ овде нем |
| реба тесно опасати и предаји принудити, а на Јеремији најоштрију кази извршити, расећи па на че |
| до њега Јерина.{S} Деспот ће продужити, а деспотовица укочено гледи му у зенице, усне мало отво |
| сподара над собом.{S} Ако мора служити, а он ће служити пре Турцима, Мађарима, само да је код с |
| ти ’ришћанин без разлике тамо одлазити, а Турчин за даље не хаје, тако да се у свако доба више |
| е треба с хришћанима, и Турке таманити, а кад ме лацмани гуше, да спасем земљу и своје, и с Тур |
| гуће код куће свом народу добра чинити, а оно као Турчин то да чини.</p> <p>Такав је био Ферхад |
| цом, са деспотом и Жигмундом, начинити, а бацити им какву кост да се о њој гложе.{S} Маџари, ка |
| ни падиша!{S} Ти Маџари баш су махнити, а ни Вукогли-деспот не има памети кад пошто-пото Голуба |
| пази.{S} Сад треба деспота поткрепити, а да <pb n="501" /> се тим ослаби Жигмунд, деспот мора |
| заиђу, коњаници не могу им приступити, а они са још веће висине халакну напред, бацају међ њи’ |
| овор, ти ћеш потписати и печат ударити, а ја опет моју шаку приљепити.</p> <p>Све је уговорено. |
| ељи.{S} Још ћу Манасију већма украсити, а сви ви, који богу служите, <pb n="382" /> појте у веч |
| S} Можда ћемо и Жигмунда жива ухватити, а можда и Вукоглију у тјеснац саћерати, да се преда јед |
| му их изда, а тешко му је то укратити, а да се деспоту не замери.</p> <p>Смисли на једно.{S} К |
| же ли се јачем душманину свом осветити, а он у Турке, код који’ може све докучити, па и свом <p |
| чани су ми пријатељи, морам их штитити, а да ми наруку иду против отпадништва зетске, херцегова |
| он мења па мораду и калуђеру попустити, а калуђер опет њима.</p> <p>Јеремија и Јаблановић спрем |
| лубац је јак град, Дунав му прса штити, а покрај Дунава с леђи тешко га је опасати кад има иоле |
| лако се можеш покрај нас опатријаршити, а ми би после помоћу Турака упадали у Србију, да Гргуро |
| се најпре унутарњи непријатељи сатрти, а то су те страсти, грабљивост, <pb n="532" /> непоштов |
| 25" /> њему само да се докопати власти, а њему да кору баци.</p> <p>То су два пријатеља, који с |
| о земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам ти увек потајно |
| киван на Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а покрај вас владаћеду ваши пријатељи.{S} Вами је чинит |
| јала да ће онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не мисли царици покорити се.{S} Шта да се, дакл |
| изда.{S} Мачву ћеду Угри сами посјести, а Београд ћу им сам предати, но бриге ми је за Голубац. |
| тако смутио.{S} Нема славе без жалости, а нит’ има царствовања без драма.{S} Знаш шта је била с |
| луђер ми се не допада — тај свуда мути, а особито често се врзе около Русне.{S} А знаш ко је Ру |
| д Жигмунду, и зато ће му леђа окренути, а падиши ће плаћати данак, и сад ће дати за нашу војску |
| кажем, од дивана су ми нешто омрзнути, а мени је доста и један пријан, такав као што си ти.{S} |
| p>Доведу првог Јеремију, мора клекнути, а гаваз му седе власи ухвати, и брзо му главу одруби.{S |
| и се дала из доброг положаја истиснути, а деспот побринуо се за то да се може здраво и читаво к |
| лепити, ил’ им врело олово у уши усути, а да се начине за владавину неспособни.{S} То је био ви |
| ради.{S} Љубица доста-свашта може чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш би |
| р оданде је могло добро и зло произићи, а о Радосаву се увек добро говорило.{S} Ферхад-паша, па |
| S} Онамо не сме ни обичан левента доћи, а камо ли калуђер — рече мало са незадовољством Јула.</ |
| а ћеш и ти кадгод до какове владе доћи, а може бити да ћеш се као и ја од немила до недрага пот |
| па ако лепим речма до тог не може доћи, а оно да јој мало поиздаље и претњу Вукову јави.</p> <p |
| е потурчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју се тући; што сам био боја то |
| , сад бисмо имали од две стране помоћи, а овако ништа, тако треба да узмеш ствар.{S} Ја, да сам |
| ађари са Ђурђем одмах на Крушевац поћи, а Турци мораћеду се повући натраг и хаметом бити потуче |
| и брзо му главу одруби.{S} Главу баци, а труп ђипне, крв из врата пишти, потрчи, и падне, у уж |
| ојнику вежбали су се Стеванови војници, а левенте и јунаци играли су се јуначке игре.{S} Не јед |
| еонтије достојанствено изрека ове речи, а бројанице пребраја, и замишљен поглед на деспота баци |
| сно, после смрти деспота пали би у очи, а Гргур је имао пријатеља; изгнати их, и то је зло, јер |
| у невољи, ради како те бог и памет учи, а ја, господару, твој вјерни слуга, служићу те и одсада |
| ане тамница.{S} Ови двори зову се наши, а нијесу наши.{S} Чији је град, тога су и двори, а ми о |
| {S} Нек се пошље нова војска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава да опашемо Београд, пас |
| , једну половину себи, једну Исак-паши, а своју половину је мени уступио, да зидам нов град мје |
| је му благост, канда се благошћу смеши, а какве бурне мисли су му биле у глави кад је с коња сп |
| ишта не украти.</p> <p>Диван се заврши, а Ферхад-паша води у свој чадор поклисара Каралампоглиј |
| и мрсу врата, што је њима овоземни рај, а друго они и не траже.</p> <p>После обеда разиђоше се |
| ењака у својој војсци раван број нашој, а колико има прави’ Турака, па текар из Азије?{S} Сами |
| То ти каже Петошко, у вас негда лудак, а сада Ферхад-паша.{S} А тко може рјећи да је и сад сас |
| S} Кад спази птицу, лепрши се, да знак, а Јерина пружи му руку, соко доскочи, рашири крила, оду |
| ad> <p>Са Ласловара велики топ да знак, а војска већ је у бојном реду, јурне на провале бедема. |
| онда ћеду Турци подићи опет нов санџак, а остало ћеду поцепати по обичају свом, и поделићеду ме |
| сад иди спавати, па ми само буди човек, а ја нећу на тебе заборавити.</p> <p>После ови’ речи да |
| сам ја тај способнији и нужнији човек, а ја ћу се тога примити.{S} Дакле реците, пристајете ли |
| ошт могли подругивати да је потурченик, а овамо бољи је хришћанин од самопусне властеле, јест о |
| на Јеремију, лијевом руком поглади брк, а десном се за балчак фата.{S} Кајица левом држи сабљу |
| , стара дворана.{S} Усред дворане стол, а на њему развијене повеље.{S} У челу седи Јеремија, до |
| ај може носити који је Марков пријатељ, а ти си тај, без сумње; само те молим, против Србина не |
| под мојом руком, и да ти ја заповедам, а да ти чинити имаш по мом налогу.{S} Можда се већ и по |
| мир, да док сам ја жив да те не дирам, а ти опет против мене мом непријатељу да не даш помоћи. |
| самртне глади спасти.{S} Остарјео сам, а ни ви нијесте више млади.</p> <p>Облачина Раде кад то |
| и наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се донде сами забављајте.</p> <pb n="368" /> <p>От |
| к-пашом свршио сам да издајице погубим, а да с њиме благо подјелим.{S} Што брани султан за такв |
| ко је опет своју будалаштину са сваким, а особито са оцем Харалампијем проводио, и свашта је см |
| видећи да је једна част народа под њим, а друга под Турчином.{S} Па баш она страна, ’де је српс |
| p> <p>То изрекне Ферхад и махне главом, а бимбаша отвори врата, дозива сејмене, који уђу и сило |
| им ’аљинама булу, са покривеном главом, а ти из љубопитства издалека за њом гледиш, а она од ве |
| > <p>Турска војска од Крушевца Моравом, а она од Видина Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол |
| се слаже са свекрвом, јетрвом и заовом, а камоли где су толике жене.</p> <p>— Е мој Грмане, да |
| требало би да је спашено пред Косовом, а не на Косову, јер тко овде хоће победу, мора имати ве |
| гледе.{S} Држе да је Београд њихов дом, а ми само гости; но гост само за три дана, посље је нес |
| господари рођени да управљају народом, а они су само оруђе за народ.{S} Они морају бити оно шт |
| е доиста повуче натраг са својом силом, а остали, који су се могли кроз мноштво турско протући, |
| то оде калуђер по налогу својим послом, а и Харалампије на дочек гостију.</p> <p>Да, да не забо |
| , и Вук Бранковић се делио ба Стеваном, а овај опет морао се [са] својим братом Вуком делити.{S |
| се, масти се и таре мирисавим зејтином, а жубором из олука хујећа вода умилно га успављује, па |
| ховим, дигне се и сама скупа са Русном, а за њима остали и разделе се по дворски станови.{S} Па |
| ни, Угри су на доброј нози са римпапом, а овај код лацманства много важи.</p> <pb n="380" /> <p |
| цманства.{S} Угри су добри са римпапом, а римпапа једнако шиље у Босну фратре, да Србе пошокче. |
| се тако упустили у бој са тројно већом, а још одмореном турском коњицом?{S} Не би.{S} Косово тр |
| акођер руку пружити оној пред Голупцом, а да могу лакше град опасати.{S} Лошонција прође на дру |
| је око Србије, Мачва је српски Ханаан, а Голубац је десна рука Србији.{S} Крушевац је већ у ту |
| д другога, ал’ најмање бар да је раван, а за то нејма снаге, па тек буде туђа подлуга.{S} Код м |
| ти тако дивног књаза као што је Стеван, а при том је у жалости, али не знамо шта би било да је |
| тако близу сродства турског као Стеван, а и одважнији је од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђура |
| простија Српкиња.{S} Данас ће се један, а сутра други Србин потурчити.{S} Стадо ће Христово мло |
| евати могу — рече Новак, мало загрејан, а у оку му се суза купила.</p> <p>Као старијем војнику |
| чима право подијели, Јеремија је силан, а ја сам само калуђер.</p> <p>— Е кад је тако, оно ћемо |
| усају, Харалампије од пута јако уморан, а ионако за житејскаја јако заузет, добро пије, добро ј |
| у и обричу им на овом свјету бољи стан, а на другом свјету слађи рај.{S} Већ је дошло време да |
| аљивчину слушао као што је отац Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више желила, већ само оца Те |
| њега бити могло.{S} Тек што умре Душан, а Вукашин већ његовом сину круну отима.{S} Тек што је к |
| од запада; Муса буде потучен и убијен, а Мехмед постане господарем свију Турака.</p> <p>Ђурађ, |
| е, јер је онда гајтан за пашу спремљен, а сва турска сила би на деспота напала.{S} Зато Ферхад- |
| ралампије неће да буде с мањим украћен, а војводе нећеду да се дијеле са калуђером.</p> <p>Ферх |
| ој народ.{S} Да ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се као прост војник међ’ малима бројао; ал’ не |
| S} Прво, он је само једног војводе син, а ти царска кћи.{S} По свету царске кнегиње удају се за |
| се, да ни наблизу не дође какав Турчин, а да му нос не додирне мирис од ђаурске печенице, што б |
| <p>Ферхад-паша једе умерено као Турчин, а пије као ђаур.</p> <p>Харалампије гледи га, диви се.{ |
| му за право дајем, јер да није био он, а оно би био други, па богзна какав би тај други био, а |
| ом косом, пред њим узвишен дрвен налон, а на њему велика књига, и поче нешто читати.{S} То је б |
| воту свом много пута с Турцима шуровао, а знао је и то, да је изврстан војвода, мудар, и у нево |
| и вози се, у очи погледати не би могао, а да грозницу не добије.</p> <p>Састану се и са Хасаном |
| не допушта.{S} Ни мањи који не би дао, а камоли Лазогдина жена.{S} Ђаур сваки има по једну жен |
| ад умамио, реко’ да сам му вјеру задао, а кад он мени главу спасе, морам и ја њему.{S} Друго би |
| учити.{S} У почетку нисам ју ни гледао, а она све око мене лиле-миле, само да јој што по вољи у |
| ећу част [земаља које је Вукашин држао, а] Вукашинова породица морала се са неким парчетом земљ |
| ја на твом мјесту одмах би га задржао, а сад се теби мора предати.</p> <p>— На вјеру сам га по |
| онио, Мачву, Београд и Голубац обвезао, а са тим ненавист Турака на се навукао.{S} Сљед тога је |
| упца Жигмунд не би се из Угарске макао, а Србија је под ударом турским малаксала, и брзе помоћи |
| м не остане дужан, ма му тко шта рекао, а и све изједначи тако, да кад у једног задирне, а друг |
| .</p> <p>Тек што је то Бајазит изрекао, а већ се све спремило да се Јусуф кренути може.</p> <p> |
| и.{S} И мој отац је од српске руке пао, а где један султан пада, ту мораде и други цар пасти.{S |
| Овако се патријарх с царицом договарао, а после тога остави ју, закратко, докле се дворски саве |
| одма’ у почетку до ефендилука дотерао, а сад после двадесетогодишње службе пашом сам постао, и |
| са Ђурђем, прими благо па готов посао, а теби пошље налог да град предаш, шта ћемо онда?</p> < |
| бог тебе мал’ нисам ноћас мутно прошао, а ионако познато је да ми калуђери знамо тајну чувати.< |
| е и Сава у Хиландар, Гргур у Смедерево, а Милева у намастир Благостињу у дувне.</p> <p>А шта је |
| мене жалост.{S} Кад погледим на тетиво, а оно ми се срце као на жици чупка; не имаде’ побратима |
| света црква није му дала име Душаново, а крв цара Лазара и у мојим жилама тече.</p> <p>— Бранк |
| али смо богу божије, деспоту деспотово, а сад разредимо се, па да се за душу и поткрјепимо.</p> |
| х страна притискавало га је лацманство, а у Грке није се могло поуздати.</p> <p>— Времена проху |
| с другим је спојено.{S} Живи за благо, а благо му за живот треба.{S} Па напослетку тко би знао |
| јоште млад, свагдар је поред оца живео, а својом добротом и красотом млога је срца себи задобио |
| едну, а будала зато, што би сваку хтео, а њега ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти волео да ниси |
| руги, па богзна какав би тај други био, а овако бар док је владао, владао је честито и славно.{ |
| не би нам ни пастир стаду овчијем био, а некмоли стражар Бранковићах — упадне жестоко Јован Кн |
| а, неслогом владарах, народ је ослабио, а Турчин ојачао, сами собом не можемо успјети, морали с |
| Голупца, па их је Ферхад-паша погубио, а новце на поле подијелио, једну половину себи, једну И |
| ом, по спољашњем, у пријатељству живио, а нарочито, што да не бијаше деспота и Бранковића, тешк |
| показао; нико није ни речице прословио, а Марко погледнувши на Ђурђа продужи:</p> <p>— Ти си јо |
| о је кнез Лазар српско царство обновио, а већ Алтоман гледа да очупа комад земље од цара.{S} Ак |
| ећи.{S} И деспот није се на то узбудио, а да мало оштрије Леонтији на то одговори.{S} Богзна ка |
| епити кнежевиће.{S} Он је мени наложио, а ја сам извршио, па тако и ја морам бити делбеник купо |
| бог тога што се јако с ’ришћани дружио, а особито с Марком Краљевићем.{S} Но у њему су доиста ’ |
| ко нисам све као што је требало учинио, а оно сам онако као што се могло.{S} А ви сви повинујте |
| у судбу шакама Жигмунда сасвим поверио, а зна се још и то да кад већ Мађари Београд имају, па ј |
| о је своје сједе власи поштењем покрио, а ви сте своје обрукали издајством.{S} Знаш ли, Јеремиј |
| азвесели.{S} Грмана није се нико сетио, а нашто кад би гусле и јуначке славне песме тек срамоту |
| рицом трипут је од радости горе скочио, а куварица цикнула, није знала што се Теофан помамио, к |
| .{S} И сам Мелентије не би се потурчио, а да га сместа начините за највећег муфтију, прије би с |
| изласка, а притом заклетву би нарушио, а нарушена клетва рђаво сљедство за собом вуче.</p> <p> |
| </p> <pb n="283" /> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо гледати да у миру све свршимо.{S} А не би ли |
| ги бојни ред спремити, време је кратко, а Турци са свију страна кипте, све нови и нови на видик |
| д ђаурске печенице, што би га узрујало, а Ферхад-паши због повреде турског дина и адета могло б |
| само пред њеним очима озбиљно понашало, а како ту она не беше, а оно се све раскалашније весело |
| бре и зле дане преживио.{S} Ведро чело, а образи наборани.{S} Пострижен је за калуђера у дивној |
| ће, јер деспот-Стевана би то спечалило, а крв на освету позива; пустити их слободно, и то је оп |
| !</p> <p>Е тако, све се у здравље пило, а народ је поред свега тога јако боловао.</p> <p>Док се |
| гњешце, не мислећи да коло иде наоколо, а невоља редом ћера.</p> <p>Ето сад жалости, сви троје |
| столице, све сами миндерлуци унаоколо, а на њима и код подножја душеци.{S} И у среди су велики |
| м ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде на миру будите — рече озбиљним гласом |
| д је Ђурађ за владаљством грамзио само, а још га имао није, потребовао је он кадикад његову слу |
| можда ће шћети, хајд’ ти да одеш тамо, а ја ћу донђе град чувати.</p> <p>— Иди ти тамо, Јереми |
| смутно, па кад на оваково место дођемо, а ми мислимо да смо у рају — одговори ласкателним реч’м |
| оле!</p> <p>— Један другог да помажемо, а после и награђујемо, тако ми еванђелија — рече Харала |
| нек се с тобом погоде као што рекосмо, а ми ћемо Турцима одмах град предати, а они нами уз тво |
| ље, насмеје, и један зажели чути једно, а други друго.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и једно и друг |
| е за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, нити ће нас ико изиграти.</p> <p>— Врем |
| који ћеду покосити све што је народно, а тек дубоко у земљи јошт да остане семе, које тек јак |
| уриша одбили, колико је крви проливено, а Ново Брдо још не мисли на предају.{S} Зар не има јуна |
| већ не пуца на ту кулу, јер није нужно, а не зна тко тамо међу развалинама седи.</p> <p>Јеремиј |
| једно, а други друго.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и једно и друго да вам причам — рече Петошко.</ |
| Прибац.</p> <p>— Брате, све иде добро, а све ће добро бити, но реци ми само, како стојимо нас |
| а је булама у харему богзна како добро, а оне су несрећније него код нас најубогије девојке.{S} |
| е војвода Јеремија од тешких рана умро, а после тог рока предаће град Жигмунду.{S} Дан му треба |
| о.{S} Језгро војске за њега је заузето, а моја млада ђеца у ништо се не рачунају.{S} Само да бу |
| г поља.{S} И Вук би са својима изгинуо, а није било нужно да сви на Косову изгину.{S} Није изда |
| у поседати, очита молитву владика тихо, а остали још тишије реч’ма сљеде.</p> <p>Но тек што се |
| Мурата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он |
| де.</p> <p>Отац Пајсија је њихов чувар, а стражари мораду Пајсији наруку ићи.</p> <pb n="426" / |
| димо, ко си, шта си? — запита га Петар, а калуђер цео се скупио, па тихим гласом почео се извињ |
| </p> <p>— Дакле твоме слуги дајеш кћер, а презиреш оног од кога Исток стрепи!?</p> <p>— А какав |
| ш зато што је тако, треба да иштеш мир, а да добијеш мира, мораш се Жигмунда одрећи.{S} Покрај |
| чује кад онај није онђе о ком је говор, а господа хоће да се оговарају ка’ и други, а кад су за |
| обеда старији мало у шетњу и разговор, а млађи опет у различне игре, свирку и певање.</p> <p>Т |
| мимо харема, бациш око на мали прозор, а ти видиш два милостива а четири несташна ока, и теби |
| Харалампије имао је нешто крештав глас, а поред тога није знао чисто исказати жива, но место то |
| о, потписаћеш то и ударићеш твој печат, а ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу султану и на дивану под |
| Турчина сатремо, вратиће се наше опет, а засад сигурности ради морамо нешто рукама савезничким |
| и, да сватко од војвода добије педесет, а Харалампије тридесет хиљада дуката.</p> <p>На ово пит |
| мој гост, доста ће му бити и тридесет, а Харалампији десет, ја сам најглавнији. — У Јеремији с |
| о чудо, сијева као муња, проваљен штит, а лева страна ми засјевну.{S} Ако Турци што пре не дођу |
| етовању је крај, краљ се диже и деспот, а за њима сви, већ се наредбе издају да се војска на но |
| угодан — рече загушљивим гласом деспот, а суза му на зеници засја.</p> <p>— Вечна му слава, бог |
| светло-црвенкаст, нос врло заоштрљаст, а очи зелене и мале, да се испод бели’ трепавица једва |
| је његов разум, храброст, досетљивост, а и покајање за зла дела, и њега је држао за јединог ко |
| није тако исто, предикујете умереност, а овамо највећма гријешите.</p> <p>— Ал’ како смете вин |
| ма показивали озбиљно лице и смиреност, а јошт мање, кад сврше што им је по дужности, да руке п |
| и представе могућну међусобну опасност, а тако само из поверења им провирује сигурност.</p> <p> |
| ивао му је у душу стрпљење и дурашност, а да га турска заплава као олош не однесе.{S} Кад се не |
| а Дунаву, сав Дунав је бродовима посут, а у исти мах бела застава са бедема Голупца скинута.{S} |
| нци у забуни нису га ни позвали упомоћ, а деспот без захтева Жигмунда не хтеде притећи и своју |
| и се, ’де ћеду опет Мађари доћи упомоћ, а деспотове војводе подићи ћеду сав окол и Шумадију, и |
| канда су изложени и већ на белом ’лебу, а да их скоро црна земља покрије. <pb n="476" /> Само Х |
| ости скривено да дода игуману Радосаву, а да се Турци не сете.</p> <p>Бимбаша ће све то као што |
| љад миле ћерке, оставио је у Смедереву, а за њих бригу води Кантакузен.</p> <p>Јака својта прат |
| ди стекоше се да виде силу Тамерланову, а овом је све то мало.{S} Дервиши, калуђери, инђијски б |
| ио да си ти ’дегод у војсци, на Косову, а тебе ето још овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и о |
| а поглавар по владалачком старешинству, а моја је задаћа најтежа.{S} Да ми овај народ не лежи и |
| ремија.</p> <p>— Он их држи као залогу, а да Ђурђа принуди на исплату од сто и педесет хиљада д |
| ака, јер Турци још само ту запети могу, а да не буде сав Дунав, дика српског бродовља, у турски |
| они други за то ионако ништ’ не знаду, а право да ти кажем, од дивана су ми нешто омрзнути, а |
| к-паша ће донде и онако остати у граду, а Ферхад ће отићи још и у манастир Богородицу да подели |
| жним стварима док не дође време обједу, а кад објед дође, гости опет заузму своја места, каогод |
| аника своји’ Турцима.</p> <p>Они отиду, а Вук остане са осталим пријатељима да код куће све при |
| ошт није доста.{S} Ја пијем чисту воду, а они старо смедеревско вино; доиста велике муке за мен |
| им дигне купу вина Хасан и пружи Ђурђу, а он другу узевши, куцне се најпре с Ђурђем па с Марком |
| ко и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и други.</p> <pb n="437" /> <p>— Боље би |
| веческо <pb n="299" /> срце усхићавају, а не само љубав.{S} Онај је најсрећнији ког млоге ствар |
| ан те подиза, исти потписао ти предају, а деспот Ђурађ сад ће те предати.{S} Каке се мисли врзл |
| /p> <p>— То само мудри и трезни сањају, а који је на јави свагда луд и пијан, том тек у сну што |
| еспот?{S} Ђурађ има своју јаку партају, а и сам деспот га хоће, јер је увиђео, да поред његови’ |
| и Голубац дат да Жигмунд штити Србију, а овамо је избегао и Србију на милост и немилост султан |
| пију вино у Призрену,</l> <l>Вино пију, а тројицу хвале.</l> <l>А кнез Лазар и млади Новаче</l> |
| <p>Ферхад једнако понуђива Харалампију, а овај добро потеже, и постаје све искренији.</p> <p>То |
| рци моје другове <pb n="229" /> посеку, а кад дође ред на мене, повиче један арнаутски капетан: |
| славне, па опет све гину и губе војску, а у Турака мање славни’, па опет напредују.{S} Када има |
| којег војводу, јер ћу умножити војску, а војска треба вође, силни наши јунаци изгибоше а без в |
| д Дунава у полукругу опкољавају војску, а да Мађаре од Дунава пресеку, ил’ да их у Дунав утисну |
| јао, што нису могли целу турску војску, а и с њом и турско царство једним ударцем уништити.{S} |
| и светују се.</p> <p>Краљ опет у челу, а остали по чину разреде се.</p> <p>Красно је било виде |
| у се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, па извалив се, масти се и таре мир |
| т у Мађарску, Мађарима, пак, за обрану, а точак око којег се све окреће биће Смедерево.</p> <pb |
| а ове речи баци поглед у другу дворану, а оданде улази заповедник града, и доноси му на јастуку |
| е, војводе и сви остали унаокруг стану, а деспот, скинувши с главе калпак, метне га на стол, ок |
| рад на јуриш пре нег’ што Турци стигну, а побојао се да Јеремија сам не прими сав откуп Голупца |
| ошли међу две ватре.{S} Само још једну, а језгру.{S} Ако помоћу Угра Турке истиснемо, нек нам о |
| ђер зато јер се заклео да неће ниједну, а будала зато, што би сваку хтео, а њега ниједна неће.< |
| Палеологове лозе; један кнегињу Јелену, а други Јерину.</p> <p>Грци су жељели Србе у свој сајуз |
| своје покровитељство Мари и њеном сину, а то покровитељство састојало се у том, да су одсад обе |
| шиље војску у Караманију да угуши буну, а другу опет око себе купи, да је на ограшју на све стр |
| ош од Душана дошао у руке кнезу Лазару, а од овог опет и царице Милице у руке Стевана.{S} То је |
| а; ако ли те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћеш постати славном царицом.{S} Сад иди, но ником |
| ском султану отиду и примирије поднесу, а донде да се има војска покрепљавати.</p> <p>Видајић и |
| ок је деспот још са читавом војском ту, а не зна се колика је, и Београд у мађарским рукама, до |
| емо с угарском војском која је на путу, а да им и градове предамо, Београд и Голубац, па да се |
| е живим богом да противу тебе ићи нећу, а да ћу твојој деци пријатељ бити.</p> <p>Султан пак ух |
| ам га дали, јер се новац даје на срећу, а не на погибију.{S} Незадовољници би расли као трава, |
| и.{S} Један је изгубио брата и љубовцу, а други отаџбину, па се у несрећи теше при чаши рујног |
| а ако деспот баш сад не буде при новцу, а Жигмунд наваљује да се Голубац преда, што ћеш онда чи |
| о изради да Исак-паша остане у Голупцу, а он управо у Једрене.</p> <p>Све је у реду.</p> <p>Фер |
| ко руво, говорио сам што ми је на срцу, а будалама и слијепим гусларима све је слободно.{S} Но |
| ија.{S} Змај-Облачина Раде мери Завишу, а Завиша удивио се о јуначкој слици Облачине.{S} Да су |
| што је Леонтије проникао у његову душу, а сад јошт је радознал како је од Ферхад-паше тај глас |
| ртвују, и за покој душе свих претковах, а за спас свих потомаках у свим коленама.{S} То исто чи |
| раво његови’ су шака допали у први мах, а Јеремија се са тим код Ђурђа удворио био, и сад Јабла |
| мрзимо, ал’ има он и добријех странах, а то му је да задату ријеч погазити неће.{S} Он ме пону |
| рагог одлучити дали.{S} Ово само рекох, а воља ти је, као год и глава моја на заповести.{S} Ја |
| ки’ речи престао је говорити патријарх, а и Новак дуго је замишљен ћутао док наједанпут не прос |
| , војводе Јеремије да ти преда Голубац, а на име светлом падиши.</p> <p>Јеремија стане, чека од |
| 05" /> <p>Јеремија тако добија Голубац, а Јаблановићу је обречена Сребрница са силном баштином. |
| и део војске већ је на путу на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се спустимо и војску саставимо. |
| да покупимо војску па одмах на Голубац, а Каралампогли нек с војском иде као чауш, и кад се гра |
| војска ће примити од Јеремије Голубац, а Маџаре ћемо бацити у Дунав.{S} Можда ћемо и Жигмунда |
| бити против Турака, да ослаби Голубац, а султана опет да је Смедерево против Мађара.{S} Тако с |
| се благо подијели, ја морам у Голубац, а ви на свој посао.</p> <p>— Евала ти, Ферхаде.{S} Буди |
| тако и ти.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на Вукоглију; нападати га |
| ри рекли, да смо утрошили толики новац, а вратили смо се са празним џепом и разбијеним главама. |
| ати.</p> <p>— У Турчина је тврда ријеч, а не као код ђаура, говори што ти је на срцу.</p> <p>— |
| е феле служитеља, који је за добру реч, а особито за жут новац, и највећу тајну изјавити готов |
| вријеме искушења за те, да прегорјеваш, а што можеш да спасеш.{S} То ти каже Петошко, у вас нег |
| ађ држи да ти њих још у Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти отреса, и он држа да су кнежевић |
| ако си дошао да се на ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да видиш како се куле Но |
| г у Дубровнику као глумца купити можеш, а да војводе и велможе увесељава.{S} Петошко није био с |
| моја Русно, ти се само за Мару бринеш, а за Вукосаву ништа.{S} Та није ни Обилић лошији од Бра |
| Ти се о том не старај, само ако хоћеш, а даље је моја брига.</p> <p>— Али, боже... шта би посл |
| из љубопитства издалека за њом гледиш, а она од ветра бранећи се каткад се окрене, па кад уђе |
| то је, да се ти, деспоте, поткријепиш, а ја да добијем једну чету српских јаничара, <pb n="491 |
| Жигмунда кад Мађари крокнуше на јуриш, а каква боља кад се Турци појавише.{S} И то појавише се |
| дали?</p> <p>— Та и њему нек се што да; а друго, шта је то ђауру реч дати?{S} Може се и једном |
| ута времена, Србија ће требати војника; а са војводом Радићем, великим челником, путује и чини |
| спода, онда сте нас чинили просијацима; а кад смо просијаци, сад нас правите господом.{S} Госпо |
| ора.{S} Уговор деспот-Стеванов га веже; а ионако без савеза са Мађарима турској сили подлећи мо |
| па тек од Турчина, ако му жељу одрече; а лепо са ћерком може себи господство осигурати.{S} Па |
| падише доћи нег’ли да га Жигмунд опаше; а Вукогли добро зна да је у падише милост велика, и да |
| продераше до Крушевца и све попљенише; а сад, тек што су чули смрт деспотову, натуштали се над |
| сочива, и то баш посно, у чистој води; а игуман и братија купус са сланином, шунке и печење.{S |
| ојима горама оног, који Турчина наводи; а Ђурађ опет своје ћера. </p> <p>После толико нанешени |
| .</p> <p>Тамерлан их јошт добро обдари; а Бајазита у ропству задржи, да га јадно измори.</p> <p |
| — Тко ће зидати град?</p> <p>— Неимари; а ја ћу сам надзирати.</p> <p>— Послушај твог вјерног д |
| био могао свог брата Мусе курталисати; а друго, деци својој је желио пријатеља стећи.</p> <p>Д |
| ваздух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте сигурно мислили да је то какав нечист дух? — р |
| ио јунак да му се пара није могло наћи; а и род је свој силно љубио.{S} Па како да се Турчину, |
| углу дворском мали звоник начињен био; а кад је било гостију и од војничког реда, и глас трубе |
| све то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте покидани.{S} Ал’ оставимо то на страну.{S} Дак |
| Турчина, на образу му читаш неки понос; а на Србину видећеш неку загушену тугу.{S} Није ни чудо |
| и гордог изгледа, тако исто и Војновић; а Змај-Облачић — страшно га је било и видети, силно огр |
| ко ће обманути Јеремију. <pb n="444" /> А кад Голубац Жигмунду у руке падне, онда ће са деспото |
| гмунд то једва дочекати, <pb n="535" /> а да смогне у Њемачкој с Чешком, која је круновина Њема |
| дана, посље је несносан, <pb n="507" /> а ми не смијемо ником бити гости покрај толико наше баш |
| ао беглербег Уруменлије, <pb n="447" /> а ја сам до њега.{S} Код Голупца ћу новац предати.</p> |
| ам ја пути њега могао смакнути дати!{S} А гле он шта чини са мном?{S} Та да морам Турчину служи |
| га, то је будала, није ништа крив“.{S} А Турци ме одма’ отпусте да могу ићи куд ми је драго.</ |
| , држа да је и на њему пола царства.{S} А ће сам ја онда, ја омладак Немање.{S} Зар да будем са |
| де већ у Београд, под скут Жигмунда.{S} А да се Вукоглија дочепамо, требало би одмах кренути <p |
| рига је, да не допадне турских шака.{S} А брига је како ће се војска враћати, а враћати се мора |
| Ђурђа за свог посинка и насљедника.{S} А Ђурађ је био снажан, велики дух, и ако би се српска д |
| а турске војске је Жигмунда разбила.{S} А да нису Турци у граду, били би Мађари, па какве је ко |
| p> <p>Звона нису на венчање звонила.{S} А и на што да Турцима уши вређају?{S} Та и Милеви није |
| учинити.{S} Друкчије спасенија нема.{S} А и Турци неће бити баш тако тврдоглави јер су на Косов |
| уку, жесток поглед бацив на Теофана.{S} А Теофан красно одметанише, па изиђе, и оде управо међ’ |
| озива.</p> <p>Сва пратња је спремна.{S} А ту је већ и Јеремија да се опрости, за њим опремљени |
| рекао би, овај је рођен за владара.{S} А какве су војводе?{S} Не знаш чему више да се дивиш, с |
| арији заповједи, млађи слушати мора.{S} А њихов падишах свима заповједа. <pb n="399" /> Њему ни |
| вас негда лудак, а сада Ферхад-паша.{S} А тко може рјећи да је и сад сасвим мудар?{S} Моје рије |
| одеспотио, није твој, већ Жигмундов.{S} А какав је град Голубац, па богато Браничево, оцјека се |
| анила, а Мађари дођоше да узму град.{S} А без Београда Србија је саката.{S} Сво господство Јери |
| опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт једанпут, добро награђена. |
| доста, само не светлости ни слободе.{S} А какав је човек без светлости и слободе?</p> <p>Кад су |
| е две силе Србија се борити не може.{S} А Турци би готови били у почетку Угрима што попустити и |
| о, и да се спасе што се спасти може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако сам погрешио, моје грјехове |
| околова, султан је ловац, то волије.{S} А моју половину поклањам теби, деспоте, да градиш Смеде |
| е сво постење за трајавше епитимије.{S} А и сека Варвара, или’ како је већ калуђери зову „сестр |
| тај исти новац доћи још у наше руке.{S} А Вукогли-деспот велики је лис, кад чује да се Ново Брд |
| р онда им свашта лакше дође до руке.{S} А гости и знаду шта слугама треба.{S} По служитељским к |
| к, па такова слика јако га се косне.{S} А особито, сад му је прилика ту да би, можда, и до ње л |
| а особито често се врзе около Русне.{S} А знаш ко је Русна; да може, три круне би Бранковићу на |
| шко му било од тог блага растати се.{S} А овамо, опет, чини му се да Ферхад-паша није му тако п |
| ицима покаже да је кадар бранити се.{S} А и сам Јеремија је био јунак, па и Јаблановић.</p> <p> |
| е јахати, буздованом силно хитат се.{S} А тко то није знао, нису га волеле ни цуре, некмо ли ју |
| нско поморје отме, и трговину утуче.{S} А без савезника ипак не мож’ се живјет’.</p> <p>— Ви ко |
| имати тог блага што досада имађаше.{S} А што га нисам у град умамио, реко’ да сам му вјеру зад |
| илнијех топова што их Угри довезоше.{S} А благо ми можеш овђе издати, а ја ћу ти дати листину д |
| храмотворни побожни српски краљеви.{S} А на сваком углу корица каљено злато, плоча златна, на |
| и пресјеку све што ти оданђе долази.{S} А треће је што те текар срце забољети мора.{S} Чули су |
| вске победе плодови осујетити могли.{S} А ако не буде напред одма’ корачао, могу се, међутим, С |
| и са старијим јунацима су се мерили.{S} А што се тиче лебдења, и мој отац је стар, па зато не д |
| телом Турци би лакше на крај изишли.{S} А да те сатру, овако су ствар удесили.{S} Као што знаш, |
| онде лежало његово благо на сахрани.{S} А Радосав потребовао је тако силног властелина као што |
| /> имам људи, који ћеду аргатовати.{S} А зато треба да о’ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађа |
| Београд у мађарским рукама одржати.{S} А Србија по нужди мора сад с једним сад с другим држати |
| д нитко не може на несрећу обвезати.{S} А ионако Жигмунду је јефтино дошао у шаке Београд и Мач |
| ду се и задњи потомци њих опомињати.{S} А ја ћу се њима вечитим пријатељством одазвати, а да ми |
| тео одбацити, морао би њи’ изгубити.{S} А он волије њи’ задржати, него ли тебе.</p> <p>— Сад св |
| у тек онда из освете за леђи радити.{S} А чинити се нешто мора.</p> <p>Ђурађ пошље гласника Јер |
| жемо обојицу једним ударцем оборити.{S} А и рањен лис љуто уједа.{S} Боље је мир са ђауром, нег |
| а нарасла.{S} И онда је био најљући.{S} А ми искушеници, тек ради па пости.{S} Па осим тога, бр |
| један другом не може бити потчињен.{S} А ионако сад се све кида, цепа, па сваки се најпре за с |
| е без узрока са мном толико оклевао.{S} А како ви с њиме стојите?</p> <p>— Тако исто као и ти.{ |
| ног боја ђаволи морали вући у пакао.{S} А тко би Харалампија, тог грјешника, исповједио. — рече |
| а не би Ферхада међ њима тко познао.{S} А то је лако, има потајни’ ходова, од куд неколико кора |
| и, по којима сам вам помагати морао.{S} А код мене је реч задата светиња — одговори озбиљно дес |
| се на то још деспот Стеван потписао.{S} А да није тако било, тко зна би л’ се деспот Бранковић |
| падају.</p> <p>— Но, то ми је драго.{S} А познајеш ли изближе Светислава.</p> <p>— Познајем га. |
| о, а оно сам онако као што се могло.{S} А ви сви повинујте се новом господару, и потпомажите га |
| има, зло, ако држим са Турцима, зло.{S} А једно од то двоје мора се бирати.{S} Брод Србије мећу |
| ћемо гледати да у миру све свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се твој отац са царицом та |
| војску заиру, и све што је потребно.{S} А султан, како види уговор, издаће берат да се деспот В |
| <p>— Тако је то, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, |
| р за нас, за Србију, борба је живот.{S} А то повремено зближење с Турцима ако и стаје жртве, бо |
| задобисмо, да нам из руку ишчупају.{S} А кад Голубац задобијемо, не могу Маџари дуго ни Београ |
| ном, преко чији’ леђа се други туку.{S} А каква је турска силесија, а како је слаба Мађарска.{S |
| Сириџа држаше теби и Србији страну.{S} А тешко је било то чинити против силовитих паша и везир |
| дошао да помогне Жигмунду и деспоту.{S} А какав је Змај-Облачина Раде?{S} Кад седи, прса му се |
| н Призрен, за Приштину, за Крушевац.{S} А Голубац, гњездо соколово, оданде се чува плодно Брани |
| је Солун, где је Призрен и Приштина?{S} А шта ће јошт одсада настати?{S} Ионако сте слаби, па с |
| е чујеш ли и сад како се песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мој брате Јоване! — рече кнез Ђурђ |
| ак као Марко тако што поднети могао?{S} А поред тога мислио је да би, као насљедник Вукашинов и |
| згорег било — одговори шаљиво Новак, — а млађи би се бар донде могли проходати по овој дивној |
| ија не само своји’ но и туђи’ грехова — а они су баш онда најмасније залогаје у уста турали.{S} |
| Голубац треба и за ме да буде залога — а Јеремијо, ишти више, ишти за се педесет хиљада дуката |
| стану.</p> <p>— Е добро — продужи Вук — а оно примам ја од вас тај предлог и чинићу кораке да с |
| p>— Е кад је тако — одговори Тамерлан — а оно пушћам слободну вашу кнегињу, заједно са њеним бр |
| ам њихов чувар.</p> <pb n="439" /> <p>— А како о њима мисли Јеремија.</p> <p>— Он их држи као з |
| заклињем да ћу ти то учинити!</p> <p>— А ја ти се заклињем да ћу свуд с мојом силом поред тебе |
| мбурице пева песме заљубљени’.</p> <p>— А што је, бога ти, књагиња тако смутна?</p> <p>— Кажу д |
| аже, него потражио би’ ја њи’.</p> <p>— А кад би ји ти потражио, шта би онда било?</p> <p>— Шта |
| овори новцем заслепљени слуга.</p> <p>— А бога ти, би л’ би могли ми овде гдегод сакривени што |
| } Тако мисли твој верни слуга.</p> <p>— А шта ће на то рећи дели-Реџеп.</p> <p>— Не треба индат |
| ужити — рече благодарно слуга.</p> <p>— А јеси ли ти тако поуздан човек да ти се и што важније |
| ц српског народа?</p> <p>— Да.</p> <p>— А шта ће царица са децом чинити?</p> <p>— Њима нека се |
| S} Царица му то није замерала.</p> <p>— А да л’ би се, Петошко, женио? — запита Новак.</p> <p>— |
| имамо — одговори весело Јула.</p> <p>— А бога ти, кажи ми какве су то тајне, јесу ли исте од т |
| потова питања о томе одговара.</p> <p>— А шта би после са Јеремијом, Јаблановићем и Харалампије |
| о одвећ воли младог Војновића.</p> <p>— А за ким тежи Милева?</p> <p>— Е наравно да воли Светис |
| ити делбеник куповине Голупца.</p> <p>— А како са Јаблановићем.</p> <p>— Тај је ипак кнежевиће |
| ећ је ноћ, и једнако се прича.</p> <p>— А чије ће бити намијењено благо, — запита деспот.</p> < |
| ском и непослушности великаша.</p> <p>— А колико си ти рана задобио старче — запита Новак Грман |
| о са заиром — рече Јакуб-паша.</p> <p>— А тко да предводи ту војску — запита султан.</p> <p>— Ј |
| е изда благо — рече Исак-паша.</p> <p>— А шта ћемо са Новим Брдом? — запита султан.</p> <p>— За |
| не може — одговори Реџеп-паша.</p> <p>— А што ти Јевренос-пашо?</p> <p>— Ја би’ понајприје Вуко |
| а Косову, а тебе ето још овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и онима не хасни што су онде.{S} |
| а нужда народа, тако нек буде.</p> <p>— А ти, Облачино, купи још дјетића за војску.{S} Требаће |
| и о’ђе земља под ногама горје.</p> <p>— А мене зар с тобом вођет нећеш, — запита Јерина.</p> <p |
| који се противе, па их попале.</p> <p>— А тко вам је сад шејкулислам, патријар’.</p> <p>— Нема, |
| уважаваш?</p> <p>— Тако богме.</p> <p>— А да л’ познајеш мог сина, Милана Војновића?</p> <p>— В |
| би рад онде бити?</p> <p>— Не.</p> <p>— А да си цар?</p> <p>— Да сам цар, не би чекао да Турци |
| 408" /> <p>Харалампије упадне.</p> <p>— А шта ћу ја добити, што сам по твом налогу кнежевиће ос |
| рви у цркви, и богате баштине.</p> <p>— А зар за ме у деспота дуката нема?</p> <p>— Уплешћу још |
| аку хтео, а њега ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти волео да ниси будала? — запита га Новак.</p> |
| од мене, а после ја од Балше.</p> <p>— А који су најбољи јунаци?{S} Да ли их код нас има подос |
| римити, но калуђер ју принуди.</p> <p>— А бога ти, кажи ми право, да ли твоја млада књагиња Све |
| кад су толики бољи пропадали.</p> <p>— А није л’ га Милева султану собом повела кад дође до су |
| на једноме не, нешто ми фали.</p> <p>— А шта то може бити, џанум бре.</p> <pb n="440" /> <p>— |
| вим гласом несташни служитељи.</p> <p>— А шта си ти, оче, тражио ноћу, кад сви већ гости спавај |
| ажила да му се какогод извини.</p> <p>— А куда море? — запита ју калуђер.</p> <p>— Ја идем мојо |
| ти, тај не зна ни заповједати.</p> <p>— А од кога си ти све то, Петошко, научио?</p> <p>— Најпр |
| — Мајко, ја то не смем казати.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, јер не смем... јер не знам на т |
| ту ћемо се већ сви порефенити.</p> <p>— А тко си ти, да л’ војвода, што ли.</p> <p>— Ја сам прв |
| жнијим реч’ма будалу забунити.</p> <p>— А бога ти, Петошко, кога ти држиш за најбољег војводу?< |
| и му требало нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта би то било.</p> <p>— Да сазида на Дунаву један гр |
| шета, па одавде иде к царици.</p> <p>— А где је Светислав?</p> <p>— Он је на удаљеном одавде к |
| одреди комад земље на ужитак.</p> <p>— А шта ће народ на то рећи?</p> <p>— Царица нема војске, |
| је, јер ћу бити славан човек.</p> <p>— А шта, зар нећеш у двору да останеш — запита опет шаљив |
| онђе живи као какав заточеник.</p> <p>— А би л’ ти рад постати патријархом.</p> <pb n="442" /> |
| ’ се мјењао ни са цар-Лазарем.</p> <p>— А није ти жао завичаја, дворе Лазоглине, ђе се сад турб |
| не каза да ти је био побратим.</p> <p>— А тко ти донесе тај глас, зар ти улак не каза да мени о |
| опет шалу започне са Петошком.</p> <p>— А колико си ти рана задобио Петошко?</p> <p>— Имам, бог |
| <p>— Слажем се са Исак-пашом.</p> <p>— А како ти мислиш Ферхад-пашо?</p> <p>— Пре јуриша дочек |
| што желимо — рече кнез Јован.</p> <p>— А шта желите?</p> <p>— Шта нам не можеш дати.{S} Дај на |
| то три тешке — одговори Грман.</p> <p>— А ја већ оне што сам од Татарина задобио и не бројим за |
| шао па би’ их појединце рибао.</p> <p>— А откуда би ти знао да има млого ил’ мало непријатеља к |
| уђеров ноћашњи поход ње тицао.</p> <p>— А бога ти, оче, шта си ноћас тако тумарао</p> <p>— запи |
| му покажеш право пријатељство.</p> <p>— А шта жели твој отац?</p> <p>— Он жели, да га признаш з |
| и све што ми је мило и драго.</p> <p>— А ти, Облачино Раде, сабљо моја од мегдана, управи сабљ |
| <p>— Ох, бог из тебе говорио.</p> <p>— А није л’ ти жао народа?</p> <p>— Какав народ, и тај је |
| ало чинити — одговори Петошко.</p> <p>— А сад не би рад онде бити?</p> <p>— Не.</p> <p>— А да с |
| стране стрељају — рече Митар.</p> <p>— А зар ти мислиш, да у калуђерству не има ђаволштине? — |
| S} Њен отац је био српски цар.</p> <p>— А његови синови помагали су Бајазиту — рекне љутито Там |
| е смејао на Петошков разговор.</p> <p>— А где ти је, бога ти, друга рана? — запита га Новак.</p |
| е благо, зло и наопако по нас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мајко, за то Бајазиту учинити?</p> <p>— Е |
| мријети нег’ кукавички живљет.</p> <p>— А ти, Ђурђу Кантакузену, који си дошао сестри и мени, и |
| рци задају свима велику бригу.</p> <p>— А бога ти, да ли је често у двору Светислав?</p> <p>— О |
| стала чрез доброту калуђерску.</p> <p>— А зашто питаш оче, за књагињу и за Светислава?{S} Знаш, |
| би’ и ја рад да сам на дивану.</p> <p>— А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођи и ти у Једрене.</p |
| — запита жалостиво патријарх.</p> <p>— А шта ћу да радим у овако жалосном положају, где ми се |
| p> <p>— Само предајте Голубац.</p> <p>— А шта би’ ја код вас могао бити, за пашу нијесам.</p> < |
| свега треба да предаш Голубац.</p> <p>— А ђе је мој улак са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је |
| ј, мати, све на зло да слутиш.</p> <p>— А шта ти, Милева, радиш?</p> <p>— А што је Милева тако |
| онтије застане, а деспот рече:</p> <p>— А зашт’ би се, оче, побојао тајну мени исказати, кад је |
| вивши своју тугу, рече пјевцу:</p> <p>— А гдје си ти био онда, старче?</p> <p>— Ја сам се онда |
| еш оног од кога Исток стрепи!?</p> <p>— А какав је тај твој падиша?</p> <p>— Млад је као јутро, |
| оју кћер Мару кнегињу за њега?</p> <p>— А зашто је дао за Обилића Вукосаву? — рече мало жустриј |
| Може, а на што ти толике жене?</p> <p>— А на што пашама толике?</p> <p>— Не мора ни паша имати |
| шта ће бог и народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ не може помоћи? </p> <pb n="305" |
| <p>— А шта ти, Милева, радиш?</p> <p>— А што је Милева тако смутна.{S} Шта ми радиш ти, Вуче? |
| о овај одбије знаком да има ту старији’ а Теофан опет приближи се владики да га пољуби, овај по |
| ти жива, но место тога рекао је „зива,“ а поред тога и његов мало изванредан поглед такав је см |
| а мали прозор, а ти видиш два милостива а четири несташна ока, и теби се срце у грудима стегне; |
| руци држати чврсто, и ако бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћ |
| же задржати, па је од софре прва устала а затим се дао свима знак да се и други удаље.{S} Цариц |
| је то сама својим дворским другарицама а и самом Светиславу са плачем исповедила.{S} Виђео сам |
| ког је породица већ одавна била славна а отац му Пљадић био је под Душаном управитељ знаменити |
| ом вукли.{S} Врати ли се Турчин из рата а он поред шербета и баклаве, и међу својим булама свој |
| ата договоре се да на месту оставе зеца а да га онда скупа изеду кад још што улове; овај други |
| законито рођен, то је син Гребљановићев а не Душанов.{S} Гребљановићи, пак немају право на прес |
| за Вука и Обилића.{S} Један нас издаде а други погибе без да је какву потпору нам оставио.{S} |
| е окове за Србију.{S} Кратко је вријеме а нужда велика.{S} За кратко вријеме креч, пијесак и во |
| .</p> <p>Што се могло спасти, спасло се а Голубац и Браничево у турским рукама.</p> </div> <div |
| треба вође, силни наши јунаци изгибоше а без вођа не може се никуд.{S} Тому познајем из љути’ |
| друго доба, кад су још Грци били орлови а не голубови, био би какав Деметријо Полијокертес, ств |
| — притворним гласом то изрече и излази а Пајсије га прати.</p> <p>Сад се и с Пајсијем опрости |
| руку пружити.{S} Тко ће све то сабрати а да будне једно тело једна душа.</p> <p>Ђурађ деспот п |
| о, кад друго.{S} Један има млого памети а има јагњећу нарав, онда кад међу курјаци живи.{S} Шта |
| били сте млади, као и ја, негда јунаци а сад издајице, а ти Харалампије, ти си био увјек зао д |
| > <p>— Сад је деспот врло нуждан падиши а да на Мађаре пази.{S} Сад треба деспота поткрепити, а |
| ваће.{S} Турчин ће, у једној руци Коран а у другој мач држећи, пут себи к срцу српском отворити |
| дведени.{S} Ако Турци не отму Ново Брдо а Голубац падне, онда ће Мађари са Ђурђем одмах на Круш |
| ојска ће се кренут’</l> <l> Јоште данас а и ми са њоме.</l> <l>Цар ће цјелу управљати војску,</ |
| бодно дисати.{S} У Београду седи деспот а у Смедереву Ђурађ.</p> <p>Београд се као изнова подиг |
| кадање Србије синовима препречен је пут а да си могу руку пружити.{S} Тко ће све то сабрати а д |
| стреба.{S} Твоја три брата су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ осветлати.{S} Прапрађе |
| свашта бити, један ће умрјети за вјеру а други ће је погазити.</p> <pb n="459" /> <p>— Тако ис |
| их валија, који се мијењају, данас јесу а сутра нијесу.{S} Па онда и то треба знати, кад би се |
| ем вам сву владу, радите по мом савјету а како вас бог учи.{S} Храбрите народ да не очајава, бо |
| о је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда одречеш.{S} То је жеља султана, а ја ћ |
| ти с царем бити,</l> <pb n="237" /> <l>А брат Гојко с војеводом Жарком</l> <l>И Богданом Љутиц |
| на Новак задобио,</l> <pb n="239" /> <l>А Татарин радосно се смјеши.</l> <l>Ал’ кад Новак буздо |
| l> <l>Гојко уби грчкога војводу,</l> <l>А и Богдан дост’ почини јада</l> <l>Међ’ Турцима и Тата |
| l>Цар ће цјелу управљати војску,</l> <l>А под њиме остали војводе.</l> <l>Ја ћу, Реље, и ти с ц |
| /l> <l>Није чудо домовину траже.</l> <l>А Татари као змије љуте</l> <l>Нагрнуше на Србље јуначн |
| > <l>Вино пију, а тројицу хвале.</l> <l>А кнез Лазар и млади Новаче</l> <l>Златног класа задоби |
| l>Међ’ Турцима и Татар’ма мрким.</l> <l>А кнез Лазар на красном мејдану</l> <l>Сложи силног тат |
| /l> <l>Рече Реља војеводи Гојку.</l> <l>А Угљеша тек поглади брке,</l> <l>Па прослови гласом ра |
| l>Стаде Татар на коњу се њијат’;</l> <l>А други га ударац обори;</l> <l>Паде крвник с коња хало |
| ју до крајње несреће дотерати. </p> <p>А зар је Милева била такова девојка која се тако скоро |
| а у намастир Благостињу у дувне.</p> <p>А шта је и знала друго радити?</p> <p>После презреног С |
| јунаци од Искра, после издајице.</p> <p>А тако је и Харалампије своју грешну душу испустио.</p> |
| ију је већ сатана под ушур узео.</p> <p>А Јеремија ишчекује Турчина, тог сатану ком је већ душу |
| ни сваки је на свој рачун радио.</p> <p>А шта је Милева радила?</p> <p>Она је у својој младој д |
| и веселили, други су јадиковали.{S} Так’а је судба светска; у исто доба један умире, други <pb |
| некадашње јуначке српске веселости.{S} Авлије су биле простране да су се по њима јуначке игре, |
| то ћеш код њих видети.{S} Султан, паша, ага и спаија, какве хареме имају!{S} Онде је црноока и |
| а, Керим-паша, још везири, и дели-Реџеп-ага јаничарски. </p> <p>За чадором сејмени и заптије.{S |
| ом извору купати.{S} После обједа, отац Агапије са жмиркавим, но од смедеревке мало упаљеним оч |
| ве кључе као стражар хришћанства против Агарјана.{S} Деспот-Стевану сам се исповједао, да је мо |
| р, да се Мађари и Срби међусобно против Агарјана потпомажу.{S} Признао си ме као насљедника дес |
| ијатељ хришћанства, да га штитиш против Агарјана.{S} Потоњ од Косова борио сам се са Турцима пр |
| да је Србија башта без плота, у коју ће Агарјани и други ширити се на наш рачун.{S} Уважи, госп |
| .{S} Но јошт христијанство могло би над Агарјанима победу одржати, само да сви живе у онаковој |
| у не дирају, онда би могли сатрти врага агарјанског.{S} У том си теснацу као што је сад Србија, |
| кима и женскињама, прохте се похотљивом агарјанском срцу, да однесе као вук невино јање из стад |
| Ферхад-паши због повреде турског дина и адета могло би хака доћи.</p> <pb n="489" /> <p>Калуђер |
| тка донела.{S} Милица ће те по ђаурском адету за зета држати који, поред жене своје, неко право |
| уку ишао, и штошта не бијаше по турском адету што учини’, могах за те изгубити главу.{S} Облачи |
| о и живили смо као два рођена брата.{S} Адум све се међу булама бави, па све зна шта се међу њи |
| баштовански слуга.{S} Тако и будне.{S} Адума је било доста, јер је ту било преко тридесет була |
| огласно повичу да би таман био добар за адума, то јест за оног служитеља који буле чува да из к |
| руге, па једнако рат међу собом воде, а адуми се смеју, на ’асну вуку.{S} Какова им је код куће |
| не са мном оно, што мора бити, кад кога адумом праве.{S} Зато задовољио сам се с тим, да будем |
| женити, или како су ме хтели код Турака адумом да начине?</p> <p>Друштво се, поред све невоље, |
| рака заробљен, упознао сам се са једним адумом који харем чува, тај ми је све казивао како се о |
| о тридесет була.{S} Ту се ја упознам са адумцима, међу којима један је сасвим био таков као ја, |
| ни долазили, вране, како стрвину ждеру, аждаја прождире децу, како му се змије око њега заплећу |
| Јеремија приближи манастиру, види много азапа, и нешто коњаника раштрканих ’де им коњи пасу, од |
| окол турске војске.{S} Ту су јаничари, азапи, љути арапски коњаници, ту су мазге, камиле, за п |
| крвавим очима навале.{S} Ту су пешаци, азапи и љути коњаници.{S} Велика тишма.{S} Са свију стр |
| ми.</p> <p>Код Турака је све на опрезу, азапи, јањичари, коњаници већ су у реду да се крећу, и |
| , све злоставили, харали, како су после азапи дошли, па и они су харали, тако да већ црква и не |
| у манастиру, да докнади што су хусари и азапи покварили.</p> <p>Тај дан у почивки прође.</p> <p |
| иш овом манастиру штету што су хусари и азапи починили.{S} Манастир је сокровиште туге и надње |
| скривено, на њ нису могли ни хусари ни азапи наићи.</p> <p>Запита га за војводе и кнежевиће, и |
| манастир, да га заштите, ал’ острвљени азапи поотимаше оно што од хусара заостаде.</p> <p>Ове |
| може јошт нешто спасити.{S} Што су вам азапи и хусари отели, то је <pb n="497" /> већином бимб |
| свуд добар глас, и кад су се хусари са азапима крвили, није избегао, штавише, био је у цркви н |
| о удаљеним српским синовима, на које се азијатска тама спустила.{S} Тебе, света обитељи, јошт д |
| , вијор сипа јој песак у очи, тма лаки’ азијатски’ коњаника, жарког сунца жега ужасна, тешки ок |
| и да се почека док јошт помоћ какова из Азије стигне, па онда напред.{S} Бајазит није ни с једн |
| ор дати.</p> <p>На срећу, подигне се из Азије Мусин млађи брат Мехмед, да Муси царство отме.{S} |
| а колико има прави’ Турака, па текар из Азије?{S} Сами на себе остављени, морали бисмо се један |
| мрави.{S} Сва им је војска из Европе и Азије ту била.{S} Зачне страховита сеча; Срби секу Турк |
| бити неће.{S} Док се Стеван с војском у Азији бавио, донде је Русна у земљи Ђурђу приврженике т |
| исмо за овај пар тако снажни да Турке у Азију пребацимо.{S} Ту треба и крстоносне војске, треба |
| м поглаварима, Стеваном и Ђурђем, иду у Азију, Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре обе се војске са |
| нарет, ниједна џамија.{S} Где сад стоји Аја-Софија, онде се слава Христова појала.{S} Где сад Ф |
| товом васкрсу видјела сам те у цркви, у Аја-Софији, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се у |
| че заплашена и сујеверна Јула.</p> <p>— Ајд’мо, Митре, да хватамо тог ђавола.{S} Ја сам чуо да |
| на које се сви почну смејати.</p> <p>— Ајд’ не булазни, Петошко, не видиш ли себе какав си — у |
| опасан ноћник — повиче Петар.</p> <p>— Ајд’, вуцимо га — повиче Митар, и одвуку калуђера унутр |
| тотину ђавола, познајем ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде на миру будите — |
| јати, или ћу ја к вами.</p> <p>— Е сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ се скупи сва свита.{S} Пајсије при |
| оји је њи’ов разговор слушао.</p> <p>— ’Ајде не булазни, будало.{S} Теби би требало кожу одерат |
| најнужније што се чинити имало, и тако ’ајдмо сваки своме послу.</p> <p>После ове беседе, сви с |
| ји великаши српски упрли су очи на њи’, ако деспот Стеван стисне очи, на њима веле, треба да ос |
| пита Харалампије.</p> <p>— Засад ништ’, ако те они не запитају.{S} Кнежевиће морамо код себе др |
| ралампије се већ договорио с Русном да, ако јој што устреба, њега може употребити.{S} Дворске и |
| чин зна да Србина једна косовска битка, ако га је и понизила, ал’ га није сатрла.{S} Ту је јошт |
| у турском ропству, то га Марко избавља, ако Турчин <pb n="325" /> српску земљу пустоши, Марко г |
| о, па зато те и држим за мог пријатеља, ако се и јесмо после тога који пут и покавџили?</p> <p> |
| Млеткама, или у Цариграду.{S} И збиља, ако ко међу вами у себи осећа већу снагу, прориче си ве |
| ити онда са Гргурови синови?{S} С њима, ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би под |
| а, жртвоваћу га за Србију; у уговорима, ако је задата ријеч на штету народа, погазићу и задату |
| еш се ти онда држати?</p> <p>— Стевана, ако хоће, јер је то и право кад ме је његов отац ’ранио |
| рози од стране Вука, па тек од Турчина, ако му жељу одрече; а лепо са ћерком може себи господст |
| замаја у знак да се деспот борити мора, ако ће у град.</p> <p>За Јеремијом стоје спремни коњани |
| рјена прорастјео.{S} И ја сам издајица, ако је Вук то.{S} Покашћу да нијесам издајица, и освјет |
| даље, душа дворског живота.{S} Милица, ако ју баш и није волела, опет није се могла испод њено |
| вио је своје гусле јаворове, да кадгод, ако опет настане славно доба, загуди на њима њему подоб |
| освојити.{S} Ту је још и деспот Ђурађ, ако и с малом, ал’ језгровитом војском, која је већ с Т |
| ки случај овде да будемо, да би одавде, ако до нужде дође, цару од какове помоћи били.{S} Битка |
| сигурнији, и да од гора спусте се доле, ако би Турци на подножију покушали да обалу Дунава преп |
| о ваља с њима поступати.{S} Само после, ако бог да, па се мир поврати, немојмо заборавити на по |
| ему можемо захвалити.{S} Доћи ће време, ако бог да, да ће наши потомци изгубљено опет задобити, |
| Што би се убијао?{S} Ја, с моје стране, ако сам и будала, бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би |
| данпут има, не може се тако лако од ње, ако му је неверна ил’ му се не допада, курталисати.{S} |
| <pb n="491" /> па кад дође земан да се, ако бог да, опет покрвиш са Турцима, па макар у друштву |
| и пашо, ти право говориш, ал’ питам те, ако би Јеремија предо’ град Маџарима, шта бисте онда ви |
| вагда јачег се држи, јер се боји да ће, ако слабијег се држао буде — страдати.{S} Сад је за теб |
| ш Србија није пропала, и пропасти неће, ако сви њени синци приону да је спасу, својим јунаштвом |
| нек не мисли, да га кази достићи неће, ако је што скривио; природа неред, неправду не трпи, у |
| еци да Јеремија војвода држи кнежевиће, ако би Ђурађ пао ил’ изгнан био, по милости султана јед |
| олико чувао?</p> <p>— Не брини се, оче, ако цела ствар за руком пође, ту си и ти с нами, твоје |
| ве већма војску умножавати, тако да би, ако би га са Милицом опријатељивши се Турци напали, дов |
| ићете од силне милости моје помиловани, ако си дошао да се на ино што погађаш, а ти ћеш остати |
| ту тражи.{S} Ако ког Србина судба гони, ако је ко угњетен, нек дође Марку, он ће му свагда сузу |
| , пет хиљада дуката, и другијех ствари, ако хоћеш нећу ником ништ’ од тога дати, све је твоје, |
| мо и другом слободније у очи погледати, ако би нас подјармити хтео, па ма тко то био.{S} Не буд |
| у.{S} Кнежевиће морамо код себе држати, ако се какогод ствари преокрену, да узмогнемо покрај њи |
| воје делите.{S} Како ћете противустати, ако на вас душманин наиђе, и поособно трти стане?{S} Но |
| Он жели с тобом у пријатељству живети, ако и ти њему покажеш право пријатељство.</p> <p>— А шт |
| патријарх, но још ћемо радоснији бити, ако нам се глас српске победе који дан донесе. </p> <pb |
| Биће време кад ће се све то накнадити, ако бог да.</p> <pb n="503" /> <p>Деспот се узда у Ферх |
| тавити.{S} Турчин се не може угњездити, ако му тек сам народ земљу не уступи.{S} Мора и <pb n=" |
| е дужност о’ђе нагледати их, охрабрити, ако је могуће и искупити, или бар дома глас однети, да |
| ој Турци сву земљу опустити и покорити, ако не буде од Турака, по турској жељи, мира искала, а |
| м, па ћеш ми, светла царице, опростити, ако моме мњењу слободног израза дајем.</p> <p>После ови |
| младић.{S} Да знам да ће народ спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпома |
| држао за јединог који ће Србију спасти, ако се само икако може. </p> <p>Како Леонтије деспоту п |
| а срећи ил’ несрећи зидан.{S} На срећи, ако Маџари побиједе, па покрај њих истераш Турке.{S} Ак |
| ајно поручи да ће му Султан наруку ићи, ако од Милице за себе који предјел узиште.</p> <p>Тако |
| ти; поред тога костобоља га силно мучи, ако умре, ко ће бити деспот?{S} Ђурађ има своју јаку па |
| е тек се помолила била да упадне у бој, ако до нужде дође; нужде вије било.</p> <pb n="472" /> |
| и амо, да овде срећу покуша.{S} Војник, ако му се рат није допадао, младић, који се није хтео м |
| л’ опет је за нужно нашао другим путем, ако се може, што за себе радити.</p> <p>Мара је била та |
| моје уступити; ал’ уједно и то изричем, ако тко буде несретнији нег’ што ја о себи мислим, онда |
| , већ у турским рукама, Приштина ће им, ако се не узбију, у руке пасти па ће се џамије поносити |
| заслужнијег држи.{S} Ја ћу бити срећан, ако народу мом и у мањем кругу помоћи могу.{S} Зато, же |
| нов свет тражи.{S} Несрећан дворјанин, ако му интриге за руком испале нису, долази амо, да овд |
| спасти може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако сам погрешио, моје грјехове крвљу ћу опрати, ил’ ћу |
| Бајазит наложио.{S} Још је и то додао, ако она неће уз то пријатељство да пристане, да ће са т |
| град.{S} Рашта не би ти Голубац продао, ако га баш узмораш испустити, па да се подјелимо — рече |
| слаба; откако је турским пашом постао, ако се и није потурчио, није имао више поверења у народ |
| ог што си једаред у главу утуби, друго, ако се што с њим стане, њему ипак од штете бити неће, ј |
| то у део, и то је, мислим, највећи део, ако Голубац предамо.{S} Но, Ново Брдо се јако држи, не |
| аманет твога јунаштва.{S} Проклет био, ако се не будем по твојим реч’ма владао.</p> <p>После о |
| Турцима, Марку је био сваки Србин мио, ако би му и душманин био.{S} Особито сад, у турском ста |
| витлати.{S} Ако држим с Маџарима, зло, ако држим са Турцима, зло.{S} А једно од то двоје мора |
| .{S} Ако се сам Турчину успротиви, зло, ако ли се с њим сајузи, и онда зло, јер под видом прија |
| есију — рече Јаблановић.</p> <p>— Само, ако се предајете, пустите ме боље у Дечане, онђе ћу ја |
| поручити шта има дати, но само још то, ако би Ђурађ све то исплатио, па заиште кнежеве? — запи |
| што се већ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пре свега де |
| ин.{S} Ако је Душанов, то није законит, ако је законито рођен, то је син Гребљановићев а не Душ |
| p>— То сад нећу, оставићу за други пут, ако се Милева случајно за Турчина уда, преповедаћу пред |
| јер ако ништа не буде, изгубићеш главу, ако ли свршиш, постаћеш одједаред пашом од три репа.</p |
| ас поручим, да не спомињем Ферхад-пашу, ако га сам деспот не би споменуо као позната пријатеља, |
| ћемо се потуцати од немила до недрага; ако ли те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћеш постати с |
| а, а он је недостојан труп као стрвина; ако је христијанин делом противу воље највишега — није |
| Ти си нам једини пријатељ и сва утеха; ако тебе не буде, боље да нисмо живи.</p> <p>— Ако ме с |
| p>— Видим да је народ између две ватре; ако се Милева не да, Турчин ће напасти и разорити обезо |
| биљно кажем да те Бајазит за жену иште; ако те не дам, опустошиће нам земљу и, са Вуком, изгони |
| ену децу турче, женске отимају и турче; ако овако устраје, нестаће и народа и православија.{S} |
| делија и у турској и у влашкој ордији; ако са Мађарима, и код Мађара има их доста.{S} Осим тог |
| ође као јунак свом негдашњем пријатељу; ако се не погоде, пустиће га слободно натраг, он неће ш |
| ћи га као свог првог јунака до неба.{S} Ако му је корак погрешан био, он га је са својим јунашт |
| робе, јеси ли дошао да предаш града.{S} Ако си за то дошао, бићете од силне милости моје помило |
| кад пала тако секира у мед као сада.{S} Ако су се донде и молили: „Боже не саједини каурина“ и |
| рн у оку, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су Срби с Мађарима, Турци док је Смедерева не могу |
| же им одолети, нема јаког сајузника.{S} Ако се сам Турчину успротиви, зло, ако ли се с њим сају |
| Бранковићима као и у Гребљановићима.{S} Ако је било у кнез-Лазару Немањића крви кроз цар-Душана |
| >— Но том се нисам надао од Стевана.{S} Ако ми бог помогне, те се одавде ослободим, запамтиће м |
| и реч више ми важи него сто поклона.{S} Ако ти је две сабље млого, поклони је другом.</p> <p>— |
| Што женска хоће, том се ђаур клања.{S} Ако хоћеш код ђаура што да докучиш, то без женске не мо |
| гледа да очупа комад земље од цара.{S} Ако цар Лазар умре без каковог расположења и установљен |
| куће забава?{S} Пси и помешана деца.{S} Ако је која баш и кадуна, а она се утолико тек срећном |
| кажу још да је млад, красан и благ.{S} Ако нам добро жели, нек му бог плати.</p> <p>— Он доист |
| на удадба, не би добро било по Србе.{S} Ако се то деси, онда је све то због тога учињено да Тур |
| јам оданде преко мојих људи гласове.{S} Ако падне Ново Брдо, крај је Ђурђевом господству, и онд |
| да гњев свој на његовом сину искаде.{S} Ако Турчин буде даље насртао, они неће против њега ићи, |
| сама нужда народна на престол диже.{S} Ако ви мислите да сам ја тај способнији и нужнији човек |
| поте, добро како Турци уговоре држе.{S} Ако хоће Турчин да наруши, ту му је при руци Шеик-ул-Ис |
| и султану.{S} Само до оклевања није.{S} Ако падне Голубац, онда нисте ни ви овђе код Новог Брда |
| ас само под турским барјаком војује.{S} Ако се Турци бију са Власима, то ћеш видети српски’ дел |
| биједе, па покрај њих истераш Турке.{S} Ако на несрећи, онда несрећа и сам савез руши.{S} Српск |
| али са Угарском, ил’ против Угарске.{S} Ако уговор са Жигмундом склопљен погазимо, онда морамо |
| ед чаше вина започињале и свршавале.{S} Ако је ко непријатеља имао, па му је желео одољети, при |
| неће да се покори.{S} Послушајте ме.{S} Ако се вас двоје тако не уредите, да међу вама један го |
| је <pb n="354" /> да дође у Дечане.{S} Ако је ко доста преживио, па је свет омрзнуо, дошао је |
| Ђурђа, ти си садруг моје госпоштине.{S} Ако су нам земље откинули, имамо доста богатства, и све |
| зато смех и увесељење било је веће.{S} Ако се која служавка подебело с њиме шалити хтела, он ј |
| вега тога бити, али добра бити неће.{S} Ако царица Милеву Турчину да... шта ће онда бити...{S} |
| то <pb n="404" /> Ђурађ чинити неће.{S} Ако им да што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из зе |
| ма, а не који правду по свету тражи.{S} Ако ког Србина судба гони, ако је ко угњетен, нек дође |
| ознајем Јеремију, он добро не мисли.{S} Ако дође па одмах не преда Голубац, ту је већ пријевара |
| натраг, макар му овђе главу скинули.{S} Ако му се не да, Јеремија ће се предати Маџарима — рече |
| бити исјечени ил’ у робље одведени.{S} Ако Турци не отму Ново Брдо а Голубац падне, онда ће Ма |
| ати неће, пре ће се Турцима предати.{S} Ако се град Турцима преда, како је султан киван на Ђурђ |
| в мора се преко нашег хрпта витлати.{S} Ако држим с Маџарима, зло, ако држим са Турцима, зло.{S |
| вог морају те и њена браћа признати.{S} Ако се буду њена браћа међу собом делила, твоје ће срод |
| сподара.{S} Ту не знамо шта ће бити.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ће се убити, него за друго |
| бећао је при деоби у помоћи му бити.{S} Ако што укине од блага, то ће укинути војводама не њему |
| тима, и ту прилику треба употребити.{S} Ако се свежеш са Циљским комитом, ту је и Жигмунд, а то |
| овде важити, и ти мораш што добити.{S} Ако буду међу собом несложни, ти ћеш слабијем страну др |
| ода, народа главе имаду се одрубити.{S} Ако на ову ријеч само прословите, онда ћу вас дати најп |
| Баната, пљачкати и робље одвлачити.{S} Ако су Срби са Турцима, покрај Смедерева не може се ни |
| уној мислио се како ће му доскочити.{S} Ако је кога љубовца изневерила, при чаши винца тражио ј |
| есам.{S} Но имам нешто да примјетим.{S} Ако деспот не усхте ил’ не могне одма’ све то исплатити |
| Србији не трпи господара над собом.{S} Ако мора служити, а он ће служити пре Турцима, Мађарима |
| ин, час опет канда је нешто уплетен.{S} Ако <pb n="494" /> је деспот уплетен, онда кнежевиће не |
| и.{S} Кнез Лазар богзна чији је син.{S} Ако је Душанов, то није законит, ако је законито рођен, |
| ?{S} Жигмунд хоће земље и првенство.{S} Ако ли се са Грцима држи, да ли ће одољети Турцима?{S} |
| ац, па онда да ослободимо Ново Брдо.{S} Ако имамо доста снаге, и ја имам нешто војске на својим |
| хтео покалуђерити, овамо је долазио.{S} Ако је хтео ко да му син што пре архимандритом постане, |
| има доста сам добра мом роду учинио.{S} Ако је Србин у турском ропству, то га Марко избавља, ак |
| ложена.{S} Мене је тај терет оборио.{S} Ако нисам све као што је требало учинио, а оно сам онак |
| ић.</p> <p>— И за то сам се досетио.{S} Ако у опасност дођем, ја ћу преокренути, кад пође са мн |
| 294" /> слаби, а ти ћеш с њима лако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад их уклониш, ти си сам госп |
| аду времена да се Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог дао да се Угрима моћно поткрепимо, истераћем |
| који оно чини што је Алаху повољно.{S} Ако ја вино пијем, зато Коран почитујем.{S} Који цео Ко |
| управља, који има у се снаге за то.{S} Ако мени сад судба земаљску власт определи, та власт ти |
| Милице.{S} Са Вуком су већ начисто.{S} Ако то исто отпоручи Милица што и Бранковић, онда је до |
| о пристајем.</p> <p>— Но јошт нешто.{S} Ако ја умрем пре тебе, да будеш мојој деци пријатељ.{S} |
| кад их уклониш, ти си сам господар.{S} Ако они изумру без ђеце, ти си и твоји насљедници од св |
| о послушајте још последњи мој савет.{S} Ако се мир мало поткрепи, немојте се дати мирним магнов |
| в Запад, ђаурски шејкул — на Западу.{S} Ако их тако оставимо, навалићеду на Крушевац, кад то чу |
| ојих душмана синови Турчину клањају.{S} Ако сам ја погрешио, могли сте од мене пример узети, па |
| да наше стадо лацманству примамљују.{S} Ако с Маџарима против, Турака успемо, њих помаже лацман |
| им да што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из земље изгони, отићи ћеду у Цариград, у Млетке |
| љен штит, а лева страна ми засјевну.{S} Ако Турци што пре не дођу, добра бити неће.</p> <p>— То |
| обром христијану, него злом Турчину.{S} Ако Коран и допушта да се христијани као непријатељи на |
| ватре.{S} Само још једну, а језгру.{S} Ако помоћу Угра Турке истиснемо, нек нам ове поврате, ј |
| мном у миру и сајузу живити или не?{S} Ако те жеља каква мучи, боље сад искажи; оно што сад у |
| лепша увела ружа од свеже љубичице?{S} Ако је Турчин против воље Алаха, противу Корана, а он ј |
| орити се.{S} Шта да се, дакле, чини?{S} Ако се са једном женском земља спасти може, зашто се не |
| новић и ја.{S} Тко ће нас подјелити?{S} Ако Јеремија сам добије, рећи ће, е он је господар од Г |
| оход.{S} Шта је, дакле, имао чинити?{S} Ако би одма’ напред корачао био, Срби, међу којима је д |
| да крепи?{S} Шта ће папа на то рећи?{S} Ако са Турцима држи, онда је у непријатељству са Мађаро |
| ду.</p> <p>Како ће да помисли добро?{S} Ако буде за Бранковића добро, неће бити за њу и њену по |
| Срба.{S} Шта ће сад да чини деспот?{S} Ако се са Жигмундом сајузи, први је изложен најжешћем т |
| остало царство?</p> <pb n="378" /> <p>— Ако је цар за царом, син за оцем, Вукашин је био цар пр |
| пази, ал’ он се само насмеја.</p> <p>— Ако сад промене буде, кога ћеш се ти онда држати?</p> < |
| раме, а богата је тамо земља.</p> <p>— Ако баш није на ино, нек му се све изда, а Јеремија доћ |
| е не буде, боље да нисмо живи.</p> <p>— Ако ме само силом од вас не откину, ја вас никада остав |
| — Видићемо скорим шта ће бити.</p> <p>— Ако се какова промена с нами и догоди, немој нас остави |
| екосутра морам што важно чути.</p> <p>— Ако бог да те крст победу одржи, треба цару саветовати |
| ите господаром над Браничевом.</p> <p>— Ако све уредимо, онда моћи ће постати из милости султан |
| краљевском јуначини поклонио.</p> <p>— Ако је до крви, та иста Немањића крв тече у Бранковићим |
| ри ласкателним реч’ма калуђер.</p> <p>— Ако се не варам, ти си, оче, војводе Миливоја син? — за |
| ми бољи — одговори Јаблановић.</p> <p>— Ако нас је издао, да ми га је да му кожу одерем прије н |
| о, Јеремија морао би се предати.{S} Ал’ ако се не преда, овако да га већом војском опколимо, мо |
| редавати, — рече Јеремија.</p> <p>— Ал’ ако деспот не би дао друкчије? — запита Харалампије.</p |
| м пасти — рече Јакуп-паша.</p> <p>— Ал’ ако јуриш сузбију, војска ће ослабити, па с њом не може |
| ено, да га свијет не види.</p> <p>— Ал’ ако се тко опије.</p> <p>— Држу га као пса, и први музт |
| при благу, па ће да плати.</p> <p>— Ал’ ако не усхте па те задржи? — запита Јаблановић.</p> <p> |
| им утаманити — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако не утамани, шта ће онда бити — рече Петошко, на кој |
| ју није имао — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако опет Турци буду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо већ |
| ђе старијег доба служитељ.</p> <p>— Ал’ ако нешто наиђу на какову животињу необичну, биће смјех |
| до пријатељства са Ђурђем.</p> <p>— Ал’ ако би га ипак Ђурађ задржао, шта ћемо онда чинити?</p> |
| ампији не иде све у главу.</p> <p>— Ал’ ако Турцима предамо град, морамо из земље изићи, па куд |
| Голубац држим као залогу.</p> <p>— Ал’ ако силом навале?</p> <p>— Бранићу се док могу, па кад |
| и Жигмунда да у падише мира проси, ил’ ако не усхте, а наша војска навали и сам деспот ће с на |
| ке победе плодови осујетити могли.{S} А ако не буде напред одма’ корачао, могу се, међутим, Срб |
| ци диве се његовом јунаштву, и веле, да ако икога, то доиста Краљевића Марка јединог каура увеш |
| .{S} На то смо се управо и спремили, да ако се Голубац не би предао, силом да га принудимо.{S} |
| се морам исповједити, честити пашо, да ако не буднем патријарх, биће Мелентије, народ га као с |
| ступа.</p> <p>Жигмунд изда заповест, да ако се град за осам дана не преда, послушаће деспота и |
| упити.</p> <p>— Поручио сам деспоту, да ако хоће Голупца, нек ми да дванаест хиљада дуката, па |
| Србину, опет уважавао га је, знајући да ако у један мах и с деспотом и другим хришћанским госпо |
| путу, као год и Милица; но исповедам да ако народ свој буде бранио, поштоваћу га да ми је буди |
| а мора у народу остати.{S} Ја мислим да ако сам и несрећан, на мене Србин никад заборавити неће |
| а нарочито куваркама, особито се допада ако ји ко већег реда пријатељски ослови.{S} Онда би му |
| т.{S} А то повремено зближење с Турцима ако и стаје жртве, боље нег’ да јединим ударом пропадне |
| иру.{S} Јеремија очајно се бије.{S} Зна ако допадне шака Мађара, да ћеду му череци висити на ка |
| зајмљује, јер овај увек много треба, па ако деспот баш сад не буде при новцу, а Жигмунд наваљуј |
| даде, хоће свуд да му је десна рука, па ако је до погибељи, да му је глава до главе.{S} Деспот |
| куша, да ју, наговори да Вука слуша, па ако лепим речма до тог не може доћи, а оно да јој мало |
| усан војвода, а при том властољубив, па ако он не би насљедником постао, правио би буну, па опе |
| е божија гди Турчин свету господари, па ако не сада, оно биће то доцније.{S} Видиш шта чини Кор |
| будући, на свашта се дала превијати, па ако се у једном магновењу, подстрекнута с плачем, одриц |
| било да мом оцу прословим што о том, па ако је могуће да се ствар изравна.</p> <p>— Немој о том |
| ли Београд, па им треба још Голубац, па ако га задобију онда ћеду са Бранковићем на Крушевац.{S |
| ану!{S} Да покушамо још један јуриш, па ако и онда град не падне, нек остане поседнут, док још |
| ћем турском нападању. <pb n="363" /> Па ако баш Мађари победе, чему се има онда надати?{S} Жигм |
| н ће нам бити челенка до челенке.{S} Па ако бог да, посјетићу јошт и може бити моје добре Дубро |
| м оцу, без да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мој о |
| можемо рећи баш да је и сигурно.{S} Па ако Турци примете да се ми на њи’ дижемо, па се помире, |
| за зидање Смедерева, да кулуковати мора ако неће да подвргне шију Турчину.{S} И народ неће да м |
| не Новак поузданим гласом.</p> <p>— Сад ако нам се цар по божијој вољи са победом врати, гледаћ |
| што има војске, то је код Вука, па сад ако он не заузме кормило, све ће пропасти.{S} И то све |
| које се деспот ослањати мора.{S} Он сад ако тебе не би хтео одбацити, морао би њи’ изгубити.{S} |
| злаже како Голубац сада предати се може ако све то што се иште изда, а иначе да неће ни њему ни |
| ет замерамо Мађарима.{S} Мађари се боје ако с Турцима стојимо на доброј нози, и у надњи каквог |
| има налази се јошт језгро, да што будне ако од Србије јошт шта бити може, као негда Призрен, Пр |
| авати, а султан је богат, задовољиће се ако му даш краснијех увеџбаних соколова, султан је лова |
| "457" /> лав, да и за њ добра бити неће ако Голубац падне.</p> <p>Мађари одустану од јуриша да |
| глас да се буна у Караманији стишава, и ако треба онданђе ће се велика војска кренути, и то пра |
| овати, само нек Србија буде сретнија, и ако буде сретна, неће тражити у лози Бранковића сјеме и |
| је зло, јер ће с Грцима, с лацманима, и ако треба и с Турцима шуровати.{S} Најбоље би било да с |
| лијем мој народ и хришћане нег’ себе, и ако јесам веран оцу син и против Мирче војујем, зато оп |
| Сумња је ту.</p> <p>Кад деспот дође, и ако зна ил’ сазна да су кнежевићи у манастиру, може их |
| о иде, да је Бранковић млого силнији, и ако се Милица од које стране не потпомогне, исти ће је |
| лачи.{S} Та зрна сам ја јошт сачувао, и ако не могу њиме нахранити, могу јадно сироче од самртн |
| је међу њима као неки праотац седео, и ако се ко са Петошком ил’ са другим којим кошкати почео |
| ило нашег брода у руци држати чврсто, и ако бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропа |
| јазан да Мађари са Србима не ојачају, и ако се град што пре не преда, могу откудгод Турци искрс |
| S} А Ђурађ је био снажан, велики дух, и ако би се српска држава сабрати и снова утемељити могла |
| ет уздигне, да га вуци не разнесу.{S} И ако бог да, и Турке истиснемо, окрепљени, можемо и друг |
| мора бити ако се ред какав не начини и ако <pb n="255" /> се великаши не умере.{S} Но и ја се |
| нек се даде комад земље на ужитак, или ако јој се то не допада, а она нек иде у Дубровник ил’ |
| ти.{S} Ја би’ друго што измислио.{S} Ти ако се одма’ појавиш, наићи ћеш на велики отпор, којем |
| а си живот спасу.{S} Да, тако мора бити ако се ред какав не начини и ако <pb n="255" /> се вели |
| ке, поче јако размишљати, шта ће чинити ако Јеремија неће град да преда.{S} Јеремија је јогунас |
| вана, па и напослетку мораће то учинити ако га свеколики народ не призна.</p> <p>Народ се сасви |
| ади.</p> <p>— Јошт Србија неће пропасти ако сте људи — рече одушевљено Ферхад.</p> <p>— Све што |
| ика је моћ тих светих обитељи.{S} Турци ако и опустоше, попале који манастир ал’ после опет доп |
| начин можда ће се она приволети.{S} Пак ако ово за руком испадне, онда ћеш више користи отуда и |
| <p>И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако се град преда било ма коме.{S} У нужди сваком је пр |
| а везати.{S} Мађари, опет, овим походом ако су и страдали, опет су имали добру накнаду са Беогр |
| ражио је други предмет разговора.{S} Он ако је сам у себи све то и осећао што Петошко говори, о |
| проводи.{S} Кад му се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, па извалив се, ма |
| над васцелим српским народом.{S} Овако ако остане, да над српским народом троје четворо владај |
| могао на ово Марко приволети?{S} Марко ако је и био у турском стану, оваково што опет није ник |
| имали се од буди какве класе људи, само ако је особито што у себи имао.{S} Но било је ту и тако |
| а.</p> <p>— Ти се о том не старај, само ако хоћеш, а даље је моја брига.</p> <p>— Али, боже... |
| ш ми из срца, и како ја већ смисли’, но ако ја не будем на очиглед Смедерево градити, тко ће мј |
| поткрепила.{S} Она сада нема војске, но ако јој се времена да опет ће ју скупити, па ће онда св |
| и право кад ме је његов отац ’ранио, но ако ме неће, јер он све мудрује па будале не трпи, а ја |
| у скупу заједнички грабе и отимају, но ако може свако за се, опет још што привући, једно за др |
| е усиљавати да изгубљено задобијемо; но ако нам то није могуће, а оно барем што још имамо, чита |
| х владати, ал’ без њих јошт боље.{S} Но ако Турци запитају, па знаду да су код мене, и већ осље |
| Турци, није немогућно срушити их.{S} Но ако и није немогућно, ал’ не можемо рећи баш да је и си |
| опет ја нећу предати града.</p> <p>— Но ако се Јеремија нагоди са Ђурђем, прими благо па готов |
| ве, да и саме бркове завидно.</p> <p>Но ако је Марко био тако чудновато јуначког изгледа, и Ђур |
| бивено лако се и изгубити може, особито ако Србима <pb n="274" /> Мађари и Власи помагали буду. |
| и рада да он за другог мари.{S} Калуђер ако и није био леп, ал’ га је опет знала уважити, јер ј |
| слиш што ћемо, куда са кнежевић’ма, јер ако опет допаднемо турски’ шака, могу их погубити као и |
| се твоја влада, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то не учиниш, учиниће Милица, па ћемо се задоцни |
| , наврат-нанос да дођу амо што пре, јер ако се задоцне, није нам на ино, реци да се Голубац Мађ |
| ву Србију разорити.{S} Није на ино, јер ако започне као делиман, и не пође за руком, обрука се, |
| </p> <p>Улак уђе, и заиште предају, јер ако не, мач ће преко њи’ прећи.</p> <p>Јаблановић иште |
| а чуо, те гледај да што испослујеш, јер ако ништа не буде, изгубићеш главу, ако ли свршиш, пост |
| треле, други увежбане соколове, нуз пут ако се нађе звериња, да је деспоту при руци, и кад се п |
| спот је опет земље господар.{S} Па јошт ако деспот и заузме место у прочељу, ал’ што ће са десп |
| јунаци да створе нову преправну војску ако цару устреба.{S} Твоја три брата су на Косову а и т |
| е још неколико оружника дода да помогну ако будне до потребе, јер су кнежевићи снажни младићи.< |
| би могли добити од Жигмунда за Голубац ако не новчана блага, а оно властелинства у Мађарској, |
| о доста војске да га ослободимо, па још ако се Голубац не преда, и допадне турски’ шака, онда ј |
| ад, и да ће доћи ред на Голубац.</p> <p>Ако Мађари заузму Голубац, ’бићеду господари Браничева, |
| а ту ствар преправити, али како?</p> <p>Ако је Милева у љубави тврда, она неће хтети за Бајазит |
| м.{S} Доша’ ти на вјеру, као што река’, ал’ јеси л’ каиљ задату одржати ријеч?</p> <p>— Ти траж |
| а Јеремију.</p> <p>Већ је вечерње доба, ал’ заверне душе једнако расправу воде о својој користи |
| ада по други пут.{S} Нема ту више роба, ал’ нема ни српског господара.</p> <p>Проћи ће ту столе |
| ливам.</p> <p>Поклисар пође да цјелива, ал’ он да знак руком да га одбија.{S} Сејмени га за рук |
| Војводама је жао што нема тих градова, ал’ није на ино, морају сносити.{S} Дата је реч, дат је |
| алампије, очи му влажне од задовољства, ал’ пе’ар празан.</p> <p>Ферхад устаде и довикне чаушу, |
| кли.</p> <p>— Калуђер их, додуше, чува, ал’ ја ни самом калуђеру не вјерујем осим себе, мада са |
| ема, сватко хоће да је бољи од другога, ал’ најмање бар да је раван, а за то нејма снаге, па те |
| ка гласи?</p> <p>— Улак, то беше увода, ал’ не да ми посумњати да то није христјанин у турском |
| жи крваву победу, изагна Турке и Ђурђа, ал’ се ново зло у народу роди.{S} Брат је братску крв п |
| е навезе.</p> <p>Војска се већ преважа, ал’ навале силни турски четокаици да и на води пут преп |
| жестока срца, нити хоће Ђурђа да убија, ал’ тек мора се од насилија чувати.</p> <p>Закључи ухва |
| а.{S} Смедерево мора бити столица моја, ал’ се тако мора зидати да га нитко узети не може.{S} М |
| еби, ти се одмолиш, па ти је душа лака, ал како ћемо ми јадни на други свет — одгонетне смешећи |
| ја и добрих саветника, и добрих јунака, ал’ он онде више може за нас радити, убавешћује нас на |
| ли би и на благо, на што Јеремија чека, ал’ их Харалампије заварава, он их моли, преклиње, пока |
| истина, има доста миндерлука и душека, ал’ шта вреди када се онај на њима шири, ког сироте бул |
| а, истина, као сатрвена сматрати могла, ал’ огорчен и јошт крепак српски народ имао је толико с |
| а косовска битка, ако га је и понизила, ал’ га није сатрла.{S} Ту је јошт Морава, Дрина, Дунав; |
| ило, јер деспот је хтео владику Ћирила, ал’ остале партаје га нису трпеле.{S} Тек доцније био ј |
| у, у свему је била мало натраг повукла, ал’ како гости дођоше, одма’ је и двор свој обичан весе |
| егове породице, цару нек је лака земља, ал’ тек то не може се допустити да његово младо дете — |
| ="#SRP18590_N3" /> остаде сам промишља, ал’ кратко је време мислити се.{S} Бојати му је се да ћ |
| прелама.{S} Србија је у божијим рукама, ал’ мора се рећи, и да је на раскршћу. <pb n="384" /> Т |
| бро би било да нам је Голубац у рукама, ал’ колико познајем Јеремију, града издати неће, затеза |
| пристали.{S} За мене већ надежде нема, ал’ ви сте још млади, па све поправити можете.{S} Но бу |
| од муке, сам увиђа да Ферхад право има, ал’ би рад дин-душмана и сву Србију разорити.{S} Није н |
| Голубац спасао се од предаје Мађарима, ал’ се предао Турцима!</p> <p>Ферхад-паша стиже пред гр |
| ебе убија.{S} Нека је савеза са Угрима, ал’ не дај да лацманство облада — рече мало огорчено во |
| се налево, на гробницу Високог Стевана, ал’ неће ту да стане, већ иде управо пред велико распет |
| која може доћи.{S} Имаш силних душмана, ал’ имаш и пријатеља.{S} И ово што вам сад при наздрави |
| ло проћи.{S} Они не верују у привиђења, ал’ ја верујем.{S} Кад сам била као млада у служби краљ |
| же.{S} Треба се сад откинути од Мађара, ал’ треба им мир код Турака израдити.{S} Тако кривудају |
| бити добро.{S} Мени је жао доброг цара, ал’ не једанпут сам му већ саветовао да пази, ал’ он се |
| их последњих.</p> <p>Она је била добра, ал’ је имала семе наклоности прам свачега што сујети ла |
| сатрле.</p> <p>— Турчин у луде не дира, ал таква будала као што је тај био код Турчина би проко |
| довео био велику војску од крстоносаца, ал’ такову да и Једрене затресе се и сурва, могло би шт |
| е само хтео да збуни са предајом новца, ал’ Ферхад-паша не да се збунити.</p> <p>Ферхад-паша по |
| шта ноћу раде.{S} Јаблановић издајица, ал’ искусан војвода.</p> <p>И Харалампије изређује свој |
| тући, него код Дунава и опкопа Голупца, ал’ није на ино, мађарска је војска и мађарске војводе. |
| е на благо.</p> <p>— Ево откуп Голупца, ал не за издајице. [С] Исак-пашом свршио сам да издајиц |
| ићи пију да си забаве бољу душе и срца, ал’ вином до скотства не даду се понизити, нит’ калуђер |
| и.</p> <p>— Ја сам Ферхад, турски паша, ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је |
| е се и бедеми.</p> <p>Розгоњија јуриша, ал’ још не може да продере.{S} Јеремија и Јаблановић јо |
| се гради и градиће се, јошт није готов, ал’ већ се вије застава Србије, цар-Душана крсташ орао. |
| је тешко пало деспоту предати Београд, ал’ је морао, јер се на то још деспот Стеван потписао.{ |
| а се опаше град, и закључе још једаред, ал’ последњи пут, позвати Јеремију да преда Голубац.{S} |
| и, вечна му памет, освети српски народ, ал’ мој отац, Вук Бранковић, спасе што се спасти могло, |
| вана деспота, примиће деспотство Ђурађ, ал’ Ђурђа могу са Гргуровим синовима заплести.{S} Падне |
| аваше да само општу цел пред очи ставе, ал’ није могао то докучити јер Мара изјави да Вук, као |
| ене опредељене да нам живот само сладе, ал’ даље ништа.{S} Ђаурка, кад је код мусулмана, држи с |
| јводама и самом цару, да се сви зачуде, ал’ њима је све слободно.{S} Тако у цар-Лазара је била |
| p>— Не може бити.{S} Посјеците ме о’ђе, ал’ Јеремија тако града предати неће.{S} Цјена је Голуп |
| ости султана један од њих владати може, ал’ уз помоћ људи које султан за то означи.</p> <p>— Ла |
| — Одмах не могу све изручити, војна је, ал’ град предати се мора, и ја ти дајем тврду ријеч да |
| рони, но не противи се!{S} Жао јој је, ал’ та жалост не задржава.{S} Само брже с њом, да је та |
| мели — рече Јеремија.</p> <p>— Тако је, ал’ истоветне су нам заслуге — рече Јаблановић.</p> <p> |
| лубац предати морамо.</p> <p>— Тако је, ал’ преиначити не можемо, уздајмо се у бога и у нашу па |
| билић је убио Мурата, дивно јуначно је, ал’ вођ треба да је код своје војске, а да други ко сул |
| већ притисли.{S} Хусари одбију хатлије, ал’ опет нови навале, и Лошонци и Розгоњи вуку га у каи |
| <p>— Јест, оче, све те незгоде постоје, ал’ морамо и кроз незгоде напред.{S} Ја се засад већма |
| стидети се неће.</p> <p>Народ аргатује, ал’ деспот ’рану за народ прибавља, и не аргатује као р |
| заплакао.{S} Дајем јој свакојаке знаке, ал’ њој није ни бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се |
| ђером делити, већ они калуђеру да деле, ал’ мисле, нужда закон мења па мораду и калуђеру попуст |
| и.{S} Бранковић има нешто оружане силе, ал’ има и млого непријатеља, а Турци су већ пут себи от |
| <p>— Примам је, а ево теби моје сабље, ал’ аманет ти, да исту у српску крв не умочиш.</p> <p>— |
| не сме омекшати.{S} Ти знаш моје боље, ал’ знаш и моју тврду вјеру, неограничну вољу.{S} Угарс |
| S} Покушава нападаје са слабије стране, ал’ узалуд.{S} Јеремија ништ’ не уступа.</p> <p>Жигмунд |
| сије, који макар да га и терете године, ал’ није рад да попусти ни у житејским попеченијама, ка |
| S} Мати оста удова, остаде јој баштине, ал’ цар Лазар узеде ме к себи, пошље ме као дијете у Хи |
| уке пружи’, он мени.{S} Можда је доцне, ал’ ћу употребити све, само да спасем што се спасти мож |
| стили се на рамена, очи, истина, слепе, ал’ велике и пуне изражаја, лице доста румено; још се н |
| тек једно кандило пред распетијем горе, ал’ види се опет све од одбизрака, и то у неком тајинст |
| шманину.{S} За мене је доцне кајати се, ал’ ви још имате часа.{S} Чувајте народ од женског госп |
| робуде се несретни младићи, отимају се, ал’ је већ доцне, сила их на кревету притисне, не могу |
| Турци јурну на манастир, да га заштите, ал’ острвљени азапи поотимаше оно што од хусара заостад |
| ну.{S} Она му исповеди шта Турчин иште, ал’ није му ништа о њеној промени и о материној намери |
| еспот сродну и невину крв пролити неће, ал’ и то добро зна да Гргуровим синовима док се Ђурђева |
| ма у залогу Голубац, ми опет кнежевиће, ал’ Јаблановић баш ништа, јер он тек преко Јеремије доб |
| је показао, можда би исплатио што рече, ал’ Голубаца не дам без новца, а на вересију, кад се не |
| здрава мало заседну, и за_мало трајаше, ал’ ето игумана, како уђе метанише и руку владици љуби, |
| ојске, ту је и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути се понајпре, како онамо стигнеш, Исак-паши, т |
| ек што се хусари од манастира отиснуше, ал’ нахрљају на део турске војске са голубачког бојишта |
| дали Турчину.{S} Ферхад-паша их погуби, ал’ у турском руву српска рука’ их погуби.</p> <p>— Фер |
| оде у свет, у Турке, као и многи други, ал’ са тврдом вољом и намером, кад му није могуће код к |
| д-паша са Уруменли-беглербегом зајезди, ал’ тако да му је око увек надаље спред јездећег Харала |
| примјетити.</p> <p>— Сад да сам млађи, ал’ шта ја велим, само да сам од једне љуте ране слобод |
| једанпут сам му већ саветовао да пази, ал’ он се само насмеја.</p> <p>— Ако сад промене буде, |
| Србији.</p> <p>— И Београд је у Србији, ал’ зато је у угарским рукама.</p> <p>— Исто мислим што |
| помирење и вјера налаже.</p> <p>— Пеки, ал’ сте ви ђаури крмци, какав је то ћитап, да се најпре |
| лика је свита, мада је манастир велики, ал’ ипак сви с коњ’ма, пртљагом и товарима лако сместит |
| а челенком.{S} Изглед му није делијски, ал’ очи му доказују бистроћу, лукавство.{S} Седа брада |
| гост.{S} Стефанови двори су му остали, ал’ на градским кулама вију се мађарске заставе.</p> <p |
| а да га ће ухватимо, тако бисмо чинили, ал’ сад друкчије није могло бити — одговори Јеремија.</ |
| де остане.</p> <p>— Он би дошао к вами, ал после опет да га начините господаром над Браничевом. |
| у два пријатеља, који су у злу свезани, ал’ како се благо дели, сватко хоће за се више да загра |
| савијеног лакта, кругље силно, не рани, ал’ потресе Јеремију, да се нијати поче, но брзо к себи |
| е паднем, тога је свије што је на мени, ал’ и ја ћу главу замјенити.{S} Но ево сад испијам овај |
| це утамани.{S} Засад смо обоје смирени, ал’ кад земан дође, опет ћемо на Турке.{S} Само да су М |
| >— Ви ђаури ни у дјеоби нијесте сложни, ал’ то боље по нас Турке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћ |
| печат благоговјенства.{S} Гласови фини, ал’ је све нешто издавало на данашње веселе опере.{S} Н |
| огледали Грци и Латини, Срби и Мађари, ал’ Србину не беше пара. </p> <p>Та лепа времена прохуј |
| тских колико хоћемо, за се су премудри, ал’ на бојном пољу од њих никакве помоћи.{S} Од лацмана |
| > <pb n="252" /> <p>— Све се то говори, ал’ богзна хоће л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о |
| је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не утече испред нас</p> <p>— викне Митар.</p> < |
| и, сав пешкеш је ту.</p> <p>— Евала ти, ал’ боље подјели међ’ остале паше, само што више Исак-п |
| у оку.{S} И ми Срби знали смо војевати, ал’ много штошта смо и од Турака попримили, и то што је |
| ри имаду нас против Турака потпомагати, ал’ веће сигурности ради, и да добију наслон за своју в |
| крену, да узмогнемо покрај њих владати, ал’ без њих јошт боље.{S} Но ако Турци запитају, па зна |
| паши, половина би имала мени припадати, ал’ то остављам деспоту да употреби за народ како најбо |
| ти си му жена и мораш му страну држати, ал’ питај цео свет, па ће ти сваки казати шта жели Вук |
| , мира нема, рада би све одмах дознати, ал види наборано чело у деспота, прониче му у срце, зна |
| и у цркви имао би прво место заступати, ал’ деспот је опет земље господар.{S} Па јошт ако деспо |
| p> <p>Кострешу је мука била то слушати, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек је чело намрштио, и даде |
| д бацим тамо, морам се дјела постиђети, ал’ на ино није могло бити.{S} Ја одлазити морам, није |
| <p>— Доцније може време свашта донети, ал’ засада врло је још млад, па поводљив; срушио би се |
| му могао бити Турке од Голупца сузбити, ал’ су Турци већ у граду, па би навале с новом још дола |
| зара, негдашњем му господара, боравити, ал’ кад је већ ту, тешко би се од истих откидао.{S} Спо |
| реме можемо нашим млађима науку делити, ал’ је питање хоће ли нас слушати?</p> <p>Овако се дуго |
| допушта.{S} Дјела ми се могу извинити, ал’ оправдати не.{S} Ја сам грјешник, који своје гријех |
| у у тебе, и можеш што год хоћеш чинити, ал’ старије је јутро од вечера, боље сад и с мањим задо |
| то је судба.{S} Мораш се јој поклонити, ал’ не очајавај.</p> <p>— Кад ти женскиња храбро говори |
| и је за то да се ни тај рок не допусти, ал’ Жигмунд допушта.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| се не даду спољашњим блеском обманути, ал’ то су тврде и ретке душе; велики духови.{S} Такових |
| бранио што ће Лазар на Косову погинути, ал’ зато опет није желио и Србима зла нанети.{S} После |
| ма, ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би подбадању српске властеле.{S} Да их с п |
| га убити.{S} Може један тројицу потући, ал’ кад дођу шесторо на коњу на једнога, овај мора проп |
| је најбоље.{S} Турчин се Угра не плаши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на бојишту, онда је Ту |
| ић, нешто као шаљиво, лице му се смеши, ал’ очи му бољу издају.</p> <p>— Ха, да нас Харалампије |
| у све исприча, да је намет доста тежак, ал’ да ће народ све то и даље сносити, да не допадну ја |
| аг, би’ још слаб дечак, за војну нејак, ал’ јак на књизи, и од цара дозвољено ми би мјешати се |
| ува паметна лица, рекао би да је јунак, ал још више саветник.{S} На врату му златни ланац посут |
| том, пут ће му бити до Једрена дугачак, ал’ ће сретно тамо стићи.</p> <p>Падиша већ зна за побе |
| какви доћи.{S} Мађар је храбар војник, ал’ војник треба да се начини за војника.{S} Што је наб |
| , ја сам био грјешник, велики грјешник, ал’ тко међу вами није био грјешник?{S} Одавно је код С |
| љу и своје, и с Турчином бићу пријатељ, ал’ таква два пријатеља су као пас и мачка у цичој зими |
| , <pb n="448" /> као неки телохранитељ, ал’ управо да пази на њега.{S} Одавна њега Ферхад-паша |
| ало промислив одговара.</p> <p>— Јесам, ал’ то јошт није баш свршена ствар, цура је јошт врло м |
| радознало Харалампије.</p> <p>— Јесам, ал’ су ме у младости потурчили, оца и матер су ми посек |
| пред лице падиши, да му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са Вукоглијом уре |
| са робињама, и турскијем и мађарскијем, ал’ они од себе одбијају — рече стражар Сукало.</p> <p> |
| ровати, Амурат се сад прави пријатељем, ал’ једнако кује окове за Србију.{S} Кратко је вријеме |
| ла у мудром царству нег’ мудар у лудом, ал’ сад сам видео да су сви полудели, па сад морам ја м |
| у је још и деспот Ђурађ, ако и с малом, ал’ језгровитом војском, која је већ с Турцима мејдане |
| мља му бијаше мала, не као под Душаном, ал’ је увео лепе уредбе, па то мало било је барем срећн |
| ишља канда је деспот на даљи пут накан, ал’ не смеде га запитати.{S} Можда кога овде ишчекује, |
| у том провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ он воле остати прост монах и писати српску славу, н |
| их је својима.{S} Ђурђе је мој душман, ал’ је јунак, и мада га мрзим, право ћу о њему казати, |
| луђера држала, који је мало понесташан, ал’ не би никад, мислила да би се њега млада књагиња у |
| десет лета је прошло како је пострижен, ал’ здрава тела, здраве душе.{S} Много је преко главе п |
| таниште жића.{S} Био је негда и ожењен, ал’ оста удовац.{S} Згрешио је, био је <pb n="542" /> у |
| Голупца.</p> <p>Ферхад-паша је Турчин, ал’ у њему бољма бије српско срце нег’ли у Харалампији. |
| .{S} Од јада, невоље пост’о сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру и крв нијесам изневјерио.{S} Турск |
| род спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпомагао.{S} Како ти и твој отац |
| ја Голубац зато што их је ослепити дао, ал’ да мене не <pb n="477" /> би, не би ни ослепљени би |
| лозу.</p> <p>— Јест поштење је одржао, ал народа срце се над тим стегло, Турчин се спасе, а ’р |
| посао.{S} Српску посаду је обезоружао, ал ипак у свом околу задржао.{S} Војска му се састави с |
| ри Новак.</p> <p>Тек што је то изрекао, ал’ ето Грмана.</p> <p>Грман је био висок, коштуњав ста |
| еремију, већ је Исак-паши такове шиљао, ал’ није му се поверовало и султан није хтео да дражи Б |
| ежи.{S} Ја сам већ цару о том спомињао, ал’ он све даје времена у том; па после држи и за прете |
| ампија.</p> <p>— Ја, боме, не би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шуровао, жарио и палио, о |
| ерхад-пашу ишчекује.{S} Лаком на благо, ал’ још лакомији на пропаст деспота, је л’ добро учинио |
| <p>Хусари нису нашли Јеремијино благо, ал’ нашли су у цркви крстова, путире, окована златна ев |
| се обоје опоравите, онда је што друго, ал’ морате се добро опоравити, јер је војска турска сил |
| си још моме оцу свагда десна рука био, ал’ овако што паметно још никад казао ниси.{S} Та овако |
| о је искусан био, можда би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном војском против |
| м мах преотео, па народ не би се делио, ал’ овако, сваки за првенством тежи, па један једнакоме |
| једно сабије, том би се и сам поклонио, ал’ тога у толикој властели нема, сватко хоће да је бољ |
| {S} Ја га нијесам <pb n="453" /> трпио, ал морао сам као други све прогутати.{S} Е да је био у |
| Већ сам, као што видите, јако остарио, ал снажнији сам нег’ кад сам у царском двору лудак био. |
| д би ме запашили, и ја би’ се потурчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју с |
| че?</p> <p>— Би’, и сам би се потурчио, ал’ да се и до чега докопам, да ми се подијели добар ко |
| чудим што си се у делијско руво увуко, ал’ дервиш ђаурски.</p> <p>— Овако сам пред султаном и |
| вац, једва се их Ново Брдо курталисало, ал’ место тога Голубац заглави.</p> <p>Деспот, како је |
| нути, само се ви брините за моје тјело, ал’ живо тјело.{S} Но за жива тјела не дајте ми да спад |
| с Мађарима као суседи треба да живимо, ал’ Турцима није стало до нашег пријатељства са Мађарим |
| још од ђетинства знам, мада га мрзимо, ал’ има он и добријех странах, а то му је да задату риј |
| скусни стари војници не пуцају прерано, ал’ ни близу себи не допуштају.{S} Сваки хит у клупче х |
| илици и њеној деци.{S} Ово је извршено, ал’ са тим се и српска несрећа навршила.{S} Земља се са |
| срушити их.{S} Но ако и није немогућно, ал’ не можемо рећи баш да је и сигурно.{S} Па ако Турци |
| погодио.</p> <p>— Јесам, силни падишо, ал’ за сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Пеки — ошт |
| ог мари.{S} Калуђер ако и није био леп, ал’ га је опет знала уважити, јер је у себи мислила: бо |
| бро зна, ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То је старо јунаштво, |
| сви такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ето као што је Мелентије и |
| и, и за Србе куцнуо је као најбољи час, ал’ бадава кад место једног троје управљају.{S} У овако |
| доста новаца.</p> <p>— Деспот је богат, ал’ сад се у трошак бацио, купи војску у доњим крајевим |
| разберу, глас Ферхад-паше им је познат, ал’ не знаду ’де су га чули.{S} Харалампији <pb n="479" |
| } Стеван је био у сваком смислу честит, ал’ која полза кад ни брат Вук добра му не жели.{S} Ђур |
| урско царство.{S} Бајазит изгуби живот, ал’ деци му остаде царство.</p> <p>Међутим и царица Мил |
| на да га види игумана, то би био живот, ал’ ту треба јошт који игуман да се промене.</p> <p>У д |
| — запита озбиљно Ферхад.</p> <p>— Јест, ал’ управо да ти рекнем, хоће да га прода — рече шапута |
| у брашнари.</p> <p>Био је Петров пост, ал’ четвртак, и није се тако строго постило; било је ту |
| S} Жудње за то сам имао, као Бранковић, ал’ у ком и Немањића крв тече.{S} Ал’ није то само што |
| /p> <p>Кнежевић’ма клања се Јаблановић, ал’ су заробљени, не да им никуд по вољи поћи.</p> <p>Ј |
| рице, није лошији од Бранковића Обилић, ал’ опет племе Бранковића важније је од племена Обилиће |
| нове кости изрезано, очи тамне као ноћ, ал’ из зенице светлост одају.{S} Обучена у црно, глава |
| р.</p> <p>— Знам Ђурђа, ту мудру главу, ал’ је далеко, шта мислиш ће је Трапезунт.</p> <p>— Нуж |
| </p> <p>Но тек што се примакну јестиву, ал’ им упаде на страни у очи један калуђер, доста разба |
| ше војске, да Новак, истина, купи нову, ал’ све то помало иде, да је Бранковић млого силнији, и |
| и.{S} Јеремија би узео на се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика награда.</p> <p>Ђурађ је |
| рђа Вукоглије.</p> <p>— Није по налогу, ал’ знао сам да кнежевићи сметају, и Ђурађ, кад сам му |
| Србе утукла, сватко се позива на слогу, ал’ нитко је не љуби, ми не можемо свет спасти, сватко |
| S} Зато деспот је морао бити на опрезу, ал’ покрај тога ништ’ није пренебрегао што се унапређив |
| а, топови са Ласловара једнако грувају, ал’ како престану сљеди нападај, и тај јуриш биће и пос |
| ишчекује крај, чуди се дугом састанку, ал’ намишља да се о великим ствар’ма расправља.</p> <p> |
| Новак са осталим војводама купи војску, ал’ слабо му иде за руком; Бранковић је већ мах преотео |
| шт ако деспот и заузме место у прочељу, ал’ што ће са деспотовицом да л’ ће она пред владиком с |
| хоћу, у Млеци, у Дубровнику, у Будиму, ал’ хоћу да живим и падам с народом.</p> <p>Војвода Рад |
| подупрјети.{S} Плаћаћеш данак султану, ал’ и то је боље нег’ с Турцима рат водити.{S} Маџари т |
| о за смрт преправљају.</p> <p>Отпочину, ал’ закратко, опет се дигну.{S} Обуку се у свечано, нај |
| </p> <p>Турци спашавају пртљаг и заиру, ал’ их хусари тискају ван, у самом манастиру се већ крв |
| христијани као непријатељи наши затиру, ал’ зато не запрећује Турчину љубав и пријатељство са о |
| у Дечанима, него и у другом манастиру, ал само у богатом, ’де Пајсији не сме ништа фалити.</p> |
| жати, и предајем Голубац, теби деспоту, ал’ не Жигмунду.{S} Скупи својту, дођи ти мени на вјеру |
| вечано се обукао, како достоји деспоту, ал’ није све најдрагоценије на се метао.{S} Ово није за |
| нудиш град.</p> <p>— Понуђасмо деспоту, ал’ не шћеде плаћати, неће сад ни Жигмунд шћети.</p> <p |
| а је Леонтије био одат Стевану деспоту, ал’ му доцније, кад је на кормило дошао, није замерао, |
| дар.{S} Првенство даје краљу као госту, ал’ не као слуга.</p> <p>Пред двораном деспот стане пре |
| а пазим на Вукоглију; нападати га нећу, ал’ ипак му не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље било да |
| паша мисли се.</p> <p>— Добро, примићу, ал’ после с тим располагати ћу како ми је воља — рече о |
| {S} У мирно доба кнежевићи су у дворцу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео да с њима трг |
| рив’о их богатим дарима.{S} Отпусти их, ал’ уједно препоручи им да чувају Јерину, и ђецу јој ка |
| љено ми би мјешати се у говор старијих, ал’ да покријем смјелост и старијима истину у брк казат |
| жу би’ му одерао, такав је био лајавац, ал’ у њега не сме се дирнути.</p> <p>— Па тако сте то с |
| мире.</p> <p>Србин плаћа Турцима харач, ал’ у том харачу су и цуре.{S} Свако котарје даје по ко |
| , постигао је.{S} Владавина слатка реч, ал’ владалашко велико је бреме.</p> <p>Ђурађ је много п |
| а и пише у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне — закључи Јеремија.</p> <p>Све је угла |
| добро, честити пашо, ти право говориш, ал’ питам те, ако би Јеремија предо’ град Маџарима, шта |
| о да се покори Милици и њеним синовима; ал’ опет је за нужно нашао другим путем, ако се може, ш |
| у увијао, које би народу на ползу биле; ал’ све бадава, јер је искрена реч горде тек вређала.{S |
| притворно Мара.</p> <p>— Лако је теби; ал’ шта ћу ја са овом мојом децом — одговори кроз плач |
| с народа, ја ћу му место моје уступити; ал’ уједно и то изричем, ако тко буде несретнији нег’ ш |
| света видели, не би нам било тако жао; ал’ овако тек сад осећамо у пуној мери несрећу нашу, ок |
| се као прост војник међ’ малима бројао; ал’ не могу на мене опадајуће очино право другоме уступ |
| Даваћеду велику помоћ против Турака.{S} Ал’ за ту помоћ има им се предати Мачва, Београд и Голу |
| смије свашта рјећи.</p> <p>— Свашта.{S} Ал није им се чудити, и сам би му простио.{S} Понајвише |
| дознати, па човек на правди пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне |
| нам спаситељ Исус Христос прописује.{S} Ал’ на жалост није тако.{S} Грци нису искрени пријатељи |
| ојске ће се држати.</p> <p>Врате се.{S} Ал’ ’де ће кнежевић одсести?{S} Нема ту деспотових двор |
| овић, ал’ у ком и Немањића крв тече.{S} Ал’ није то само што ме за скиптром вукло.{S} Имам благ |
| ок уједно спојио; а ви сте покидани.{S} Ал’ оставимо то на страну.{S} Дакле, ти си већ био у ов |
| и пао, Јеремија морао би се предати.{S} Ал’ ако се не преда, овако да га већом војском опколимо |
| ао.{S} Ни на ме не могу се потужити.{S} Ал’ шта је кад Мађарска нема сад толико сталне војске к |
| ако ја не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пре свега деспота сломити.</p> <p>— Све ће доћи у р |
| рених кола, једва може путник проћи.{S} Ал’ путник слабо пролази, сватко мора на кулук.</p> <p> |
| могу, да треба, сам би га утаманио.{S} Ал’ један лис од другог пиљеж граби, па су душмани, па |
| сне цуре за жене имати, то је живот.{S} Ал’ кажи ми, честити пашо, колико ти имаш жена?</p> <p> |
| к је, додуше ту, — мисли се Јеремија, — ал’ ’де је турска војска, топови са Ласловара једнако г |
| овак.</p> <p>— Би’ — одговори Петошко — ал’ онда кад не би’ био будала, јер будала и калуђер не |
| ће предавати, — рече Јеремија.</p> <p>— Ал’ ако деспот не би дао друкчије? — запита Харалампије |
| слободно, твој ћеф твоја воља.</p> <p>— Ал’ како ћу ја сам пити, није ми питко без друга, а ти |
| урђа не признајемо за деспота.</p> <p>— Ал’ шта ће рећи народ, који га је на сабору у Сребрници |
| ам — рече озбиљно Ферхад-паша.</p> <p>— Ал’ би’ и ја рад да сам на дивану.</p> <p>— А ти остави |
| ц сам пасти — рече Јакуп-паша.</p> <p>— Ал’ ако јуриш сузбију, војска ће ослабити, па с њом не |
| м бити, а он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још комад земље, па онде да владаш.</ |
| т, а овамо највећма гријешите.</p> <p>— Ал’ како смете вино пити против закона?</p> <p>— И код |
| а деспота, ил’ против обојице.</p> <p>— Ал’ мир проси и Вукогли и Жигмунд.{S} Вукогли обриче и |
| кривено, да га свијет не види.</p> <p>— Ал’ ако се тко опије.</p> <p>— Држу га као пса, и први |
| пет при благу, па ће да плати.</p> <p>— Ал’ ако не усхте па те задржи? — запита Јаблановић.</p> |
| сасвим утаманити — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако не утамани, шта ће онда бити — рече Петошко, на |
| аснију није имао — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако опет Турци буду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо |
| доживети — рекне љутито Новак.</p> <p>— Ал’ шта ћеш да чиниш када није друкчије; видиш да је св |
| такође старијег доба служитељ.</p> <p>— Ал’ ако нешто наиђу на какову животињу необичну, биће с |
| гда до пријатељства са Ђурђем.</p> <p>— Ал’ ако би га ипак Ђурађ задржао, шта ћемо онда чинити? |
| у можеш купити, читаву област.</p> <p>— Ал’ Голубац више вриједи нег’ једна област.{S} Мађари ћ |
| аралампији не иде све у главу.</p> <p>— Ал’ ако Турцима предамо град, морамо из земље изићи, па |
| н, и Голубац држим као залогу.</p> <p>— Ал’ ако силом навале?</p> <p>— Бранићу се док могу, па |
| о паметан.{S} Нашао би’ другу.</p> <p>— Ал’ помисли да за Турчина пође?{S} Та то сваког Србина |
| ану нуз кољено силном султану.</p> <p>— Ал’, бога ти и пророка, кажи ми искрено, да л’ те срце |
| че, те мало јачим гласом рече:</p> <p>— Ал’ о том ништ’ не говориш да су Бранковићи пуни завист |
| ти си тамо са Исак-пашом мир склапљао’ ал’ јошт не склопио.</p> <p>— Свијетли падишо!{S} Кључи |
| свршена ствар, цура је јошт врло млада ал’ заручница већ може бити.{S} Комити Циљски су силни |
| Лазара.{S} Јест, држали су га за лудака ал он не бејаше лудак каквог у Дубровнику као глумца ку |
| и. </p> <p>Шећеду се ван манастира, кад ал’ виде се вешала, а до њих три забодена копља, а на њ |
| у четири ока разговара.{S} Облачина иде ал’ громко прослови:</p> <pb n="419" /> <p>— Идем ал’ ћ |
| вати ван свог дома.</p> <p>Дани пролазе ал’ и темељ граду је готов.{S} Сваки дан види се како С |
| едну на миндерлук.{S} Војводе затежу се ал’ им паша баци оштар миг, који изгледа као заповест, |
| му одговоре да би га радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то за зло примити и расрдити се, |
| ползује памет?{S} Други има мање памети ал’ има гладак образ и ћуд лисичију па међу јагањцима и |
| треба овог или оног владатеља утаманити ал’ само у народ да му нико не забада.{S} Он није брани |
| прослови:</p> <pb n="419" /> <p>— Идем ал’ ћу стражарити.</p> <p>Деспот из чадора поглед баци |
| } Жигмунд и војводе не пристају на прво ал’ град ћеду што пре освојити.{S} Тако они мишљаше.</p |
| мен драги.{S} Лице му ма већ и не младо ал’ дивотно се виде трагови ванредне мушке лепоте, а са |
| есто камилавке носио, и срцу дуг платио ал’ бадава је, кад је већ мој отац тако хтео, нек буде. |
| а, често је напоље излазила, кад замало ал’ она са притворним страхом утрчи да је неко плашило |
| > <p>— Ја сам за једно два сата починуо ал’ после сам се пробудио и не мого’ више заспати.{S} М |
| ци ако и опустоше, попале који манастир ал’ после опет допуштају, јер из пјепела свјетих обитељ |
| > <l>Кад дођоше близу Цариграда,</l> <l>Ал’ Грци им насусрет изиђу</l> <l>Са Турцима и Татари љ |
| Да с’ покуша срећа против града.</l> <l>Ал’ тад стиже од Душана књига</l> <l>Од Солуна, да се в |
| <l>А Татарин радосно се смјеши.</l> <l>Ал’ кад Новак буздован дочепа,</l> <l>Па кад лупи с њим |
| <l>Црна ноћца крај учини борби;</l> <l>Ал’ побједа остаде Србима.</l> <l>Преко своји’ крвави’ |
| чадор, и повиче да коње доведу.</p> <p>Ал’ гунгула траје.</p> <p>Већ је пред чадором Облачина |
| 90_C1.11"> <head>XI</head> <p>Београде, ала си славан био, кад је над тобом високи Стеван госпо |
| ни паша имати много жена.</p> <p>— Ух, ала је красно пашом бити, толике красне цуре за жене им |
| и Бегташа, ил’ ћу на првој кули забости алај-барјак, ил’ жива ме виђет нећеш — прослови громким |
| ма јунака који ће на првој кући забости алај-барјак.{S} Зар нисмо ми они Турци који су на Косов |
| езекну.{S} Гледају кад Турчин на бедему алај-барјак забоде.</p> <p>Жигмунд Розгоњија погледа, Р |
| урци овде веселе са својим хуријама.{S} Алах нам је дао силу, па све можемо.</p> <p>Харалампије |
| ја раја, ил’ се морате сви покорити.{S} Алах нам је дао сабљу у руке, и изрекао је, освојите св |
| предајете, под скут мој вас примам.{S} Алах је велики, и његов пророк.{S} Велика је моја сила. |
| ти.</p> <p>Хасан улазећи рече:</p> <p>— Алах је велики, он тек у срце може едемску капљицу пуст |
| >— Ја се клањам свевишњем богу, који је Алах, и његовом свијецу пророку Мухамеду, што сам се уд |
| ње, фукаре, као и код вас, па све то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте покидани.{S} Ал’ |
| делу, ’де свачега има, мисли управио на Алаха, што Турчину подели срећу, да најлепше ђаурске зе |
| љубичице?{S} Ако је Турчин против воље Алаха, противу Корана, а он је недостојан труп као стрв |
| нико замерити.</p> <p>— Ми људи сви смо Алаха створења.{S} Сваком човеку је памет и срце дато.{ |
| и се, опселили су град, позивају упомоћ Алаха да једаред рахат одморе се на згаришту, међу разв |
| о, ви ђаури баш сте махнити људи, ’вала Алаху што вас тако подели.{S} Дакле и Јаблановић има гу |
| оним христијаном, који оно чини што је Алаху повољно.{S} Ако ја вино пијем, зато Коран почитуј |
| чици којом се са челенком спаја, трепти алем-камен драги.{S} Лице му ма већ и не младо ал’ диво |
| .{S} Краљ Жигмунд донео је ту справу из Алеманске и Латинске, фратори су то изумели, и не једно |
| вељаше да много трошиш новца и крви за алеманско царство, и против хусита, који у Угарску не з |
| не <pb n="377" /> војске, поклон силног алеманског цара Фридриха Барбаросе великом Немањи Стева |
| премда је плакала и жалила Светислава, али све у мањем и мањем степену, тако да се видело да ћ |
| реду.{S} С почетка беше и мало нереда, али сад је, хвала богу, све већ у реду.{S} Пре три дана |
| >Било је ту доста славе и великолепија, али поред тога колико греха!</p> <p>Кад си у Жичу ступи |
| ва је она још, као што рекосмо, волела, али нестаде у њој првобитног жара љубави; тај се жар и |
| мрзла Светислава, она га је још волела, али та њена љубав није више била чиста.{S} Осим, или по |
| своју несрећу.{S} Љубав је још ту била, али на њој приметна промена о будућности сумњу му улива |
| ва госпођа, премда већ мало у годинама, али озбиљног, заповедајућег изгледа је била, и одржавал |
| Српска војска је на Косову упропашћена, али то је била само војска цара Лазара.{S} Његова удови |
| подар.{S} Он прими пријатељство Мађара, али без намере да им као оруђе противу Турака служи.{S} |
| а’ и прогласи и крунише Стеван за цара, али пре свега треба одбити Турке; то је први посао — од |
| светлости.</p> <p>Милица је била добра, али је била женска, и то од они’ женски’ којима се влас |
| p> <p>Телом је био мален, мало погрбав, али турска му је ’аљина ту слабу страну нешто покривала |
| вуче.{S} И Вук је, истина, властољубив, али његово властољубије корисно беше цару у свако доба. |
| го мом сину, који не трпи Бранковићеве, али шта ћу му, кад се не да освестити.{S} Кажи ми најпр |
| и мислили.{S} Милица царица има синове, али нема војске да им противу властољубија Бранковићево |
| киња пошла за Турчина?{S} Само да дође, али онако какав што но кажу честит, па би видео.</p> <p |
| издати за пријатеља Бранковићеве лозе, али не Ђурђа деспота.{S} Казаћу да је мени свагда на ср |
| {S} Једини Стеван одважан дух показује, али шта помаже кад је јошт млад, па поред сви’ својих м |
| рица Милица, истина, нема друге војске, али има мој отац.{S} Осим оне коју је од битке одвукао, |
| правити, или не.</p> <p>— Ја велим не, али да се одма’ има Бранковић повиновати и своју војену |
| S} Она ништа не ради, па ју опет ’ране, али ју и смакну кад им није више <pb n="374" /> од потр |
| а да сам такав јунак као што ме држите, али само да нисам Краљевић.{S} Мене судба од постанка г |
| зависи од <pb n="359" /> јуначке среће, али сигурно на коцку за несигурно метати, налазим за оп |
| е све се ’шалио, и волео је лакрдијаше, али само да је све по његовој ћуди.</p> <p>У Дечанима н |
| е Ђурађ са пријатељством својим понуди, али је силан и горд, па неће да моли деспота.{S} Но пок |
| слови:</p> <p>— Само да сам мало млађи, али шта ћу кад сам већ близу гроба.{S} За кратко време |
| По другим манастирима кувари су кували, али овде нужна је била куварка, јер се ту сијасет гости |
| гда на срцу лежало ту породицу оружати, али не једнога члана исте другоме у хатар неправедно жр |
| — Ја не знам шта ће од свега тога бити, али добра бити неће.{S} Ако царица Милеву Турчину да... |
| о би’ то по твојој жељи обвезаним бити, али не као народа поглавар.{S} Што си ми као Бранковићу |
| е наши потомци изгубљено опет задобити, али засад нуждан нам је мир, да се мало поткрепимо.{S} |
| ла брига Милеву за ту ствар преправити, али како?</p> <p>Ако је Милева у љубави тврда, она неће |
| већ није вам више у власти преиначити, али је она сад за вас пуна изгледа — одговори Харалампи |
| што је Стеван, а при том је у жалости, али не знамо шта би било да је султан њу место Милеве з |
| а та ствар имала још остати у тајности, али опет, какове тајне не прочују се?</p> <p>Милева је |
| разљућен већ Ђурађ.</p> <p>— Ти не дај, али ја хоћу јер сам земаљски саветник па на нашој души |
| а је твој посао био.{S} Виђао те нисам, али ми је до ушију допрло да си код Турака.{S} Та припо |
| ја волем Светислава, као да ми је син, али шта помаже.{S} Прво, он је само једног војводе син, |
| зали.</p> <p>На Марка је особито зидао, али са Марком није му било тако ласно као са осталима н |
| и пашо, ја сам тебе у мом животу виђео, али не знам где; ма откуд, познат си ми.</p> <p>— Може |
| е не изиђу.{S} Све се то мени допадало, али само то не — да Турчином постанем.{S} Напослетку пр |
| њу је старим љубавним чуством напајало, али како га не види, а оно јој је долазило и друго које |
| могла без уштрба свога, добро би било, али Вук неће да се покори, ни њој ни њеном сину.</p> <p |
| красну ђаурку?</p> <p>— Добро би било, али само не под тим видом, као у харем, него и за друго |
| ретрпити, ил’ да још једаред хадакнемо, али дурно, да ђауре распршимо, да у Новом Брду не остан |
| {S} Он се поред Турака тукао и погинуо, али је зато ђе је само могао, заштићавао свог рода чове |
| pb n="355" /> имао је одвећ добар глас, али будући је осим тога и уз тамбуру врло добро певао, |
| таковог друга имати као што је Бајазит, али доста то да јој се богатство јако допало.{S} Роди с |
| Јусуфу Милица обрече да ће дати Милеву, али најпре мора за ту ствар преправити и патријарха, и |
| жени.{S} Премда Турци више жена имају, али опет мора имати једну која му је прва.{S} Он сад та |
| влада, хришћани од турског зулума пате; али у Дечанима слави се, као да се Душаново царство обн |
| а му какову грчку кнегињу на врат баце; али он неће ниједну.</p> <p>— Па зар Турчин узима и ’ри |
| е доба и награду примио; <pb n="364" /> али сада, кад је већ и сам деспот као владатељ сасвим д |
| слава дише?</p> <p>То је све истина.{S} Али њој је, као и другима, уливена наклоност и прам дру |
| ве ти то упрсте зна шта ваља чинити.{S} Али га и ’хоћу наградити.{S} Начинићу га патријархом — |
| укашин славне војводе биле.{S} Јест.{S} Али зашто да изгубе тако лудо и војску и своје главе.{S |
| вољна награда за толика хрђава дела?{S} Али Харалампију све то није доста.{S} Он је већ скројен |
| красно, и како не код толики’ певача, — али није носило на себи печат благоговјенства.{S} Гласо |
| то сваког Србина болети мора!</p> <p>— Али кад она хоће?{S} Кад њу не боле, како ће нас болети |
| лтан њу место Милеве запросио!</p> <p>— Али, драги мој, моја кћи је већ намењена младом Светисл |
| о хоћеш, а даље је моја брига.</p> <p>— Али, боже... шта би после радила.</p> <p>— Са Светислав |
| ајем прети? — одговори царица.</p> <p>— Али шта ће бог и народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу ка |
| лоњен?{S} Остави само на мене.</p> <p>— Али Светислав каже да му је отац рекао да сам му ја већ |
| иклонила, те смо му Мару дали.</p> <p>— Али тако се у оно доба држало да у почетку није имао Ву |
| мо опет свагда победу одржали.</p> <p>— Али цара Душана сваки је морао слушати, нити је трпио к |
| а ће Бранковић на опрезу бити.</p> <p>— Али како ће против толике силе сам?</p> <p>— Нека се са |
| пошљемо, да се не осрамотимо.</p> <p>— Али шта би то било?{S} Султан блага нити треба, нити хо |
| и ли би пошла за турског цара?</p> <p>— Али, забога, све ме то те то питаш... — одговори збуњен |
| која љубавној им свези грози, отклонити али шта то помаже кад је кључ њене будућности у туђим р |
| ран допушта?</p> <p>— Има много што шта Алкоран не допушта.{S} Па зар код вас ђаура није тако и |
| не пије.</p> <p>— То је ваљан закон тај Алкоран, код нас ђаура, опет, држе да онај не пије вино |
| Београду и у другим варошима, учио сам Алкоран, био сам и улема и софта, и ефендија, и срећа м |
| ржати.</p> <p>— Шта, вина пити, како то Алкоран допушта?</p> <p>— Има много што шта Алкоран не |
| овори шта хоће.</p> <p>— Еј, само да се Алтоман није одметнуо био од цара одма’ у почетку, били |
| екао: зашто он да влада са Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли боље било да уместо толиких |
| нез Лазар српско царство обновио, а већ Алтоман гледа да очупа комад земље од цара.{S} Ако цар |
| го питао, заузео је Вукашинове пределе, Алтомана је из Босне истиснуо, па се учинио царем.{S} Ј |
| ао бабу ил’ прађеда каквог великана.{S} Алтомановићи, Краљевићи, сви босански краљићи, и сами Б |
| икашу земље поотимао.{S} Па шта учини с Алтоманом?{S} Није ли му отео све, па га је јошт у Ужиц |
| мален, мало погрбав, али турска му је ’аљина ту слабу страну нешто покривала, брада му је била |
| идеш поред џамије, па видиш у црвеним ’аљинама булу, са покривеном главом, а ти из љубопитства |
| /p> <p>— Све смо претресли, нема челика ама ни за нокат, жели ти кољено цјеливати — рече чауш- |
| скакуцају.{S} Иде ли која у џамију ил’ ’амам, то сме пре поглед на зидине и марву, нег’ на људе |
| аспетија је икона Богородице из Солуна, аманет спасителан, још од Душана дошао у руке кнезу Лаз |
| Аманет, аманет.</p> <p>— Аманет благо, аманет сабља, једногласно громкну.</p> <pb n="493" /> < |
| српску крв не умочиш.</p> <p>— Аманет, аманет.</p> <p>— Аманет благо, аманет сабља, једногласн |
| очиш.</p> <p>— Аманет, аманет.</p> <p>— Аманет благо, аманет сабља, једногласно громкну.</p> <p |
| а исту у српску крв не умочиш.</p> <p>— Аманет, аманет.</p> <p>— Аманет благо, аманет сабља, је |
| — Примам је, а ево теби моје сабље, ал’ аманет ти, да исту у српску крв не умочиш.</p> <p>— Ама |
| примити.</p> <p>— Ја теби дадо’ мој за аманет.{S} Другог мача не потребујем, осим што ми је јо |
| не нећу ништа, а моја половина нек буде аманет за народ.{S} На дивану, као што реко’, биће све |
| воја мени, тако моја теби душа нек буде аманет.</p> <p>Деспот је то достојанствено изрекао, и ш |
| а, Марко Краљевићу.{S} Мач твој биће ми аманет твога јунаштва.{S} Проклет био, ако се не будем |
| вана, твог ’титора, који је у тебе свој аманет положио, да блисташ, да светлиш тамо удаљеним ср |
| отворити не може.{S} Узми те кључе као аманет деспот-Стевана, који је за то дао, да будеш штит |
| де, тако ми јединца.</p> <p>— Нек буде, амин! — закључи Харалампије.]</p> <p>— Но где су кнезов |
| де и српска госпоштина, и сам патријар’ амо је долазио, еј то су била времена, ту се негда и ве |
| Радићу, дај налог надаље од свих страна амо јаја да доносе, нек сваки ратар од својих уста отки |
| јића и свите.</p> <p>— Какова вас срећа амо нанесе?{S} Седните.</p> <p>— Дошли смо, да се о мир |
| рађ са ова два младића.{S} Њи’ је Ђурађ амо у намастир оправио, ваљда — да се пострижу.</p> <p> |
| чима гледи на Мађарску, Сибињ, и оданђе амо продријети се не може, тај град мора Србију чувати. |
| манастира Богородице, брже, нег што је амо Ферхад-паша стигао.</p> <p>У деспота је још она ста |
| лас да су ту поклисари.</p> <p>— Нек се амо доведу, можда ћеду град да предаду — рече достојанс |
| аспемо и у Дунав побацамо, онда ћемо се амо вратити, и подијелићемо међу нами благо, како сте с |
| шерет.</p> <p>— Говори тко си и тко те амо послао — рече озбиљно султан.</p> <p>Сејмени до пок |
| — Више пута.{S} Као што реко’, долазаше амо господа, и ја с њима покрај архимандрита ил’ владик |
| ава говорити, испустисмо птицу, та више амо долећети неће, но што нам је сад чинити? — рече заб |
| ето иде неко.{S} То је гласоноша. ’Оди амо!</p> <p>Улак уђе.</p> <p>— Велики оче и господару!{ |
| Пијем вино да заборавим моју тугу; ’оди амо да га заједно трошимо.{S} Ти си један међу твојима |
| му интриге за руком испале нису, долази амо, да овде срећу покуша.{S} Војник, ако му се рат ниј |
| имо; већ смо сваки по пет коња изморили амо хитајући — рече царевић, па са својом дружином седн |
| ном Радосавом <pb n="475" /> да пренети амо благо које се поделити има међ Јеремијом, Јабланови |
| ло у најбољем реду.{S} Ми смо тек јучер амо стигли.{S} Но од тог доба нисмо ништа чули, шта се |
| {S} Но и то додај, наврат-нанос да дођу амо што пре, јер ако се задоцне, није нам на ино, реци |
| дству било је и дувна, и оне су о храму амо долазиле, јер су Дечани били сваком као нека разбиб |
| енијем изгледу.</p> <p>Ферхад хода тамо-амо, све иконе му се виде друкчије нег’ иначе, светитељ |
| /p> <p>После свете литургије народ тамо-амо около цркве хода, ’де их слепци гуслама дозивају.{S |
| а Грци са Мусулманом.{S} Вук почне тамо-амо шеврдати.{S} Мусулман буде победитељ, деспот из бит |
| о — продужи Петошко — мотао сам се тамо-амо, и то у незгодно ратно доба, док нисам пао први пут |
| тим, удаљи се и калуђер и шетао се тамо-амо.{S} Наишао је и на Јулу куварку, која му је ноћас т |
| шавше гостинске слуге мотали су се тамо-амо.{S} Међу собом, кад би се сусрели, говорили су о <p |
| хад то изрече, погледа их оштро, и тамо-амо шеће се.</p> <p>Војводе и Харалампије од чуда обнез |
| љено.{S} Бимбаша, сејмени, па сами тамо-амо шетајући се, да ни наблизу не дође какав Турчин, а |
| Дворјани, служитељи, сви су смутни тамо-амо ходали.{S} Нестане радости, нестане весеља у крушев |
| рунисао.{S} Са свију страна видимо тамо-амо пролазеће калуђере и посленике.{S} У намастиру је п |
| г доба, други још младић, тумарају тамо-амо, не би ли каквог познатог роба видели.</p> <p>Около |
| о зидати, јер ником не треба вјеровати, Амурат се сад прави пријатељем, ал’ једнако кује окове |
| одмах ће на Србију чељуст отворити.{S} Амурат сада мене ласка, да ме од Жигмунда откине зато д |
| ји чека одговор.</p> <p>— Дакле, султан Амурат би шћео моју ћер — рече деспот и узда’не.</p> <p |
| ко би било, запита га Сириџа, да султан Амурат узме ћер деспотову.{S} Онда нек узме комит Циљск |
| ра свашта има, а шта нема ’де је султан Амурат, има харема, са дивним цурама.</p> <p>Сад кусају |
| 3" /> <p>У разапетом чадору седи султан Амурат, нуз кољено беглербег Исак-паша, Ферхад-паша, Ке |
| .</p> <p>Под Ново Брдом је и сам султан Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и друге паше, ал’ |
| ају их доле.</p> <p>Ту је главом султан Амурат, ту је војска из Анадолије, ту је Уруменли-бегле |
| > <head>XXIII</head> <p>Сутрадан султан Амурат позива паше и везире на диван.</p> <p>Скупљени с |
| цркве, ту су сад џамије.</p> <p>Султан Амурат под чадором седи, и долазе му паше и везири на д |
| амиле, за пртљаг и терет.</p> <p>Султан Амурат отвори диван.</p> <p>— Ето ђаури колико су јуриш |
| e unit="subSection" /> <p>У Једрени цар Амурат паше и везире на диван позива.</p> <p>У Једрени, |
| олазе му паше и везири на диван.</p> <p>Амурат у челу на узвишеним душецима, уз кољено и наокол |
| тити, да знаш како ћеш до самог султана Амурата доћи.</p> <p>— Као што сви знамо, Турци су опсе |
| ри.</p> <p>Велики, страшан је тај диван Амурата, ’де се судба многих народа закључује.</p> <p>Т |
| оји су је у двору деспотовом виђели.{S} Амурату је то мило, зна да је племе Бранковића красно у |
| деш Турцима, да понудиш Голубац султану Амурату по ту исту цјену, као што смо га Ђурђу понудили |
| {S} Татари од милине кликћу.{S} Из целе Анадолије долазише да виде чудо од Бајазита.{S} Хиљадам |
| е главом султан Амурат, ту је војска из Анадолије, ту је Уруменли-беглербег, Исак-паша, потурче |
| ne unit="subSection" /> <p>Код Ангоре у Анадолији лежи стан татарски.{S} После победе, деспот и |
| p>Малочас, па пошаље поузданог човека у Анадолију да извиди којем Бајазитовом сину срећа служи, |
| синко ниси за калуђера, ти ћеш јошт до анатеме доћи, но чисти се одавде, да нам не срамотиш ма |
| деспот мудра глава, његов глас чувен од Ангоре и Багдада преко три морја, седам краљевина, па ч |
| , иду у Азију, Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре обе се војске састану.{S} После велике сече Турц |
| вим синовима, био је противу Татара код Ангоре, свуд је Високог Стевана пратио, делио је с њим |
| слуте савезници, и пролијевали крв код Ангоре против Татара.{S} Како би било, запита га Сириџа |
| итка цар Душана, бој на Косову, бој код Ангоре, како Високи Стеван са своји дивни оклопници на |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Код Ангоре у Анадолији лежи стан татарски.{S} После победе, |
| урци, то сви знамо, видили смо их после Ангоре и Никопоља.{S} Сама себе би Србија убила.{S} Ил’ |
| н са својим братом Вуком и Ђурђем после ангорске битке дође у Цариград.{S} Брат Ђурђев Гргур па |
| два сина Ђурђа и Јована.{S} Гргур после ангорске битке побеже у Цариград, ’де и сконча.{S} Њего |
| омични, као окамењени. .</p> <p>— Ти си анђео хранитељ Србије — рече загушљивим од туте гласом |
| тријархову реч.</p> <p>Патријарх се као анђео хранитељ показао.{S} На образу му је била написан |
| јлукавије главе истину извући.</p> <p>— Ао, мој оче, па да тако на тебе заборави деспот!{S} Та |
| ечера је била добра, а гости при добрим апетиту; вино добро улеваше им све бољу и бољу вољу.{S} |
| да си душу крепи реч’ма Јеремије.{S} Пе’ар испију.</p> <p>— Е, да нам је сад ту бар Харалампије |
| е, очи му влажне од задовољства, ал’ пе’ар празан.</p> <p>Ферхад устаде и довикне чаушу, који с |
| да забораве боље.{S} Јаблановић диже пе’ар, па прослови.</p> <p>— Јеремијо, још који час, па је |
| це куца, да се опобратимимо — подиже пе’ар Облачина.</p> <p>У заносу душе своје причају си што |
| ц Пајсије сједи сам, на столу велики пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће би |
| p>Деспоту, лакат на столу, у десници пе’ар, започе:</p> <p>— У част бога, и у наше здравље, да |
| амјенити.{S} Но ево сад испијам овај пе’ар, као причешће, јер доиста јесмо огријешили душе.</p> |
| рено ћу испити рујно винце из другог пе’ара, тако кано посље исповједи пријечешће које чиста ду |
| ко ми ове смедеревке и овог сребрног пе’ара, који ми пао у нашљедство од ђеда, који га је од Ду |
| остаће да се проразговоре код пуних пе’ара.</p> <p>Одлазак Јеремијин даје им шта мислити.{S} Ј |
| ве, виде пред собом и с бока насртајући арабистанске коњанике <pb n="467" /> који сад међу њи’ |
| Борио сам се против арапских племена у Арабистану, срећа ме послужи, те ево ме паше, и на царс |
| д бди над Србијом.{S} Ту су после иконе аранђела, светитеља, тешка кандила од сувога сребра и з |
| „Петошко, што се ти потурчио?“ Нарочито Аранђео, <pb n="496" /> његов патрон, оштро га гледи, и |
| је у Багдаду, у таоце, ту је проучио од Арапа небо и звијезде, градити куле, и градове отварати |
| у због харања, спашава ђевојке од црних Арапа, дође у Приштину, на огњиште бабино, и утре сузе |
| в као ја, само још млого црњи, тако као Арапин; да сам био сасвим црн, нас двоје изгледали би к |
| војске.{S} Ту су јаничари, азапи, љути арапски коњаници, ту су мазге, камиле, за пртљаг и тере |
| ски разбојници убили.{S} О њима ће се у арапским бајкама преповиједати.{S} Половина је овог бла |
| , и потурчим се.{S} Борио сам се против арапских племена у Арабистану, срећа ме послужи, те ево |
| поче’ с њиме левентовати против турских Арбанаса, који упадаху у Маркове баштине, одјачам, увеж |
| нуо би’ се.</p> <p>— Замјерићеш се тиме арбанашким и зетским властелама, који би за срећу држал |
| у били поглавари Румелије и једне чести Арбаније, и потпадали су под власт Лазареву.{S} Да би м |
| падне, јер су христјани у Босни, Зети и Арбанији несложни и један од другог власт отима, и ту п |
| крепкоћи.{S} Који су годинама радили и аргатовали у зноју лица свог и проклињали Јерину што им |
| им крајевима живи, да л’ му је додијало аргатовање и намет за зидање Смедерева, и какве јошт им |
| о треба, наметнућу народу порез, кулук, аргатовати мора за свој спас. — Деспот ово озбиљно изус |
| подижемо град Смедерево.{S} Зато народ аргатовати мора, и данак плаћати.{S} Не зида се Смедере |
| га, <pb n="509" /> имам људи, који ћеду аргатовати.{S} А зато треба да о’ђе останеш, да чујеш и |
| зидати, а ти посветуј народ да даје, да аргатује, јер ће то бити последњи бедем Србије, и кад т |
| } Већ одавна шурује са Турцима, хоће да аргатује по Браничеву и Ресави помоћу Турака, рђави се |
| деспот постидети се неће.</p> <p>Народ аргатује, ал’ деспот ’рану за народ прибавља, и не арга |
| л’ деспот ’рану за народ прибавља, и не аргатује као робље, већ за своју домовину, своју земљу, |
| е Гргур и пљесне песницом о стол, да пе’ари играју, жижак кламиће се.</p> <p>— Јест, то су доис |
| , стол, на њему жижак, мешина вина и пе’ари.</p> <p>На њима руво без украса, обична струка, уза |
| /p> <p>Залажу се ваљано, па се већ и пе’ари хватају.</p> <p>Ферхад узе први чашу, и напије по с |
| } Међу њима троножан столић, на њему пе’ари с румеником.</p> <p>Деспоту, лакат на столу, у десн |
| до вароши, међу Србе, међ’ Турке, међ’ Арнауте.{S} И незнани делија убија Мусу Кесеџију због х |
| ар, изгибе српска војска.{S} Издаше нас Арнаути, но још горе, издаде нас Вук Бранковић.{S} Све |
| да је човек мудар.{S} Када су Турци са Арнаутима на Нови Пазар ударили, и ја сам био у српској |
| е било у највећем реду.{S} Но трећи дан арнаутске војводе одметну се и пређу Турцима са дванаес |
| ошт до те славе доћи.{S} Колико већ има арнаутски’ и бугарски’ војвода, који су сад већ паше!</ |
| нта.{S} Сирач и Ћустендил, румелијски и арнаутски војвода, који су на бојном пољу цара Лазара и |
| у, а кад дође ред на мене, повиче један арнаутски капетан: „Не дирајте га, то је будала, није н |
| ти.{S} Деспот и војвода Раде обучени су арнаутски, да их не познаду Турци, да не буде зазора.{S |
| .{S} Сваки дан видиш по којег српског и арнаутског левенту, који је дошао да се потурчи.{S} Не |
| рпезу, то ће им бити тајна вечера, и пе’аром рујног као причешћем уливаћеду си бодрост духу, и |
| анства.{S} Из и око њега распростире се ароматичан етер, рекао би да тим ваздухом само свеци ди |
| р истине и надње.{S} Ту је књига светог архиепископа Данила, који је сретније доба доживио, рођ |
| сад сретнији, нег’ што ћеду бити некад архијереји.{S} И доиста, и сам Леонтије волио би бити у |
| ад први пут да дође до највишег степена архијерејства, јер је већ сад Ђурађ свемогућан, па покр |
| зато и јесте намастир пун калуђера.{S} Архимандрит је прави по пропису калуђер, па се и на пот |
| поклисара Каралампоглију.</p> <p>То је архимандрит отац Харалампије.</p> <pb n="436" /> </div> |
| урат на Србе справља, па се чудим да се архимандрит ништа о томе не брине.{S} Ми смо овде готов |
| корачао.{S} Жички митрополит, па жички архимандрит Пахомије и отац Леонтије бијаху одсад његов |
| и посленике.{S} У намастиру је поглавар архимандрит Пахомије, осамдесетољетни красан старац, ко |
| </p> <p>То је отац Харалампије, сад већ архимандрит, и чека да постане владика.{S} Њега је Русн |
| уђер, баш прави калуђер, премда сам већ архимандрит.{S} Ја сам настојатељ манастира у високим Д |
| олазаше амо господа, и ја с њима покрај архимандрита ил’ владике, и сам патријар’ је ту више пу |
| бе рари.{S} Они нису чезнули да што пре архимандритом или владиком постану, као на пример, пећк |
| ио.{S} Ако је хтео ко да му син што пре архимандритом постане, гледао је <pb n="354" /> да дође |
| ише пута још као прост калуђер са мојим архимандритом, ту су биле војводе и српска госпоштина, |
| вама реч повела; можда ће насамо што с архимандритом о том говорити.{S} Нешто мора бити у ства |
| бу прост постриженик, нег’ сад владика, архипастир, кад више Призрена нема.{S} Корице књиге Дан |
| е књиге уресом дивним прослави, него ли архипастир са распуђеним овцима.</p> <p>Леонтије у озби |
| исповједам и заклињем се живим богом и архистратиком Михајлом, који је наше заставе у крвавим |
| међу собом воде, а адуми се смеју, на ’асну вуку.{S} Какова им је код куће забава?{S} Пси и по |
| о монах хилендарски Пахомије, који је у Атонској гори тријест година, уз то и хрисовуље и повељ |
| доиста, кад га Турци видеше, рекну:{S} Аферим, деспот, што доведе оваковог јунака, таман као д |
| не извади, то је засад доста.</p> <p>— Аферим, Ферхад-пашо, нек се подари мир деспоту и Жигмун |
| твори, прочита, и опет савије.</p> <p>— Аферим, све је у реду.</p> <p>— Сад смо све свршили, са |
| рече намрштен Змај-Обличић.</p> <p>— Но аферим Срби, и јест’ да сте јунаци.{S} Нема рата, нема |
| после Косова, и Вук Бранковић се делио ба Стеваном, а овај опет морао се [са] својим братом Ву |
| на њему царство.{S} Потом Милица, моја баба, држи да је све то њено и њених синова.{S} Вук, мо |
| , нестане привиђења — упадне у реч нека баба сујеверна.</p> <pb n="248" /> <p>— Не треба се са |
| м правце у Прилип, Краљевићу Марку, мог бабе пријану.{S} Марко ме је лијепо примио, неко вријем |
| ну, што је још од Душанови’ времена мог бабе било; кнежевићи су мојих допали шака, а ја никаков |
| није за се побринуо?{S} Колико му је од бабе остало, колико од деспот-Стевана, златне, сребрне |
| д старе мајке, заборавили су свој стари бабин дом, пун свачега, богатства, чести и поштења.{S} |
| ити.{S} Турци му обричу обилата блага и бабине баштине, јер такве делије не имају.{S} Марко пре |
| Властела готова је турчити се, да одржи бабине баштине, и да продаје дичну дијецу за јањичаре.{ |
| ића понашање је опорочавао, што тражећи бабине баштине предао се Турчину у наручје, а затим је |
| рних Арапа, дође у Приштину, на огњиште бабино, и утре сузе удови и сирочади, дијели с њима што |
| рацима.{S} Ђетић бијаше кад га виђо’, и бабо ми рече, слушај, дијете, што тај збори, његова риј |
| све то њено и њених синова.{S} Вук, мој бабо, држа да је и на њему пола царства.{S} А ће сам ја |
| астир, да се моли богу за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу ти већ |
| сватко хоће да кнезује, тко је год имао бабу ил’ прађеда каквог великана.{S} Алтомановићи, Краљ |
| одити с оним људ’ма који се са светињом баве.{S} Ваш одрешен језик и ваша раскалашност, децо, ј |
| ођена брата.{S} Адум све се међу булама бави, па све зна шта се међу њима чини.{S} Ту после мож |
| > <p>Но док се деспот са својим народом бави, да видимо шта се стаде са Милевом, шта са Гргуром |
| по вољи Јусуфовој само међу женскима се бавила.</p> <p>Милева је са женскима насамо ручала.{S} |
| ње палате имали.{S} Онде су се они радо бавили, које због сопствени’ узрока, које пак због крас |
| реме док се деспот с краљем и војводама бавио, Јерина се повукла у своју дворану, и ту је госто |
| туђе.</p> <p>Док се деспот око Голупца бавио, Јерина са породицом у Београду је чамила.{S} Кад |
| еће.{S} Док се Стеван с војском у Азији бавио, донде је Русна у земљи Ђурђу приврженике тражила |
| спот са новим устројењем у својој земљи бавио, и не мислећи на таково што да ће Ђурађ са Турцим |
| није могао, и тако као царски саветник бавио се кад у царском двору, кад пак на свом двору у П |
| , с тим задовољан, није се дуго у двору бавио, него ускори вратити се на Косово.</p> <p>Милица, |
| је нове и нове поклоне.</p> <p>Дуго се бавити није хтео, јер му је султан казао да Милеву што |
| и.</p> <p>Ферхад-паша неће се овде дуго бавити.{S} Мора с војском на Голубац.</p> <p>После крат |
| дра глава, његов глас чувен од Ангоре и Багдада преко три морја, седам краљевина, па чак до рим |
| је у Млецима, свуд се учио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, ту је проучио од Арапа небо и звијезд |
| ги великаши седили.{S} Где је сад долма Багџе и Чераган, онде су се укусне зидане грчке палате |
| ог изгледа, па се разазнати не може.{S} Бадава даје Раде распитивати младе војнике, они се тек |
| {S} Ко ће га сад као човека познати.{S} Бадава га Раде очима тражи, сва су ђеца српског рода и |
| за Србе куцнуо је као најбољи час, ал’ бадава кад место једног троје управљају.{S} У оваковој |
| камилавке носио, и срцу дуг платио ал’ бадава је, кад је већ мој отац тако хтео, нек буде.{S} |
| , које би народу на ползу биле; ал’ све бадава, јер је искрена реч горде тек вређала.{S} Као из |
| ти — одговори Јеремија.</p> <p>— Сад је бадава говорити, испустисмо птицу, та више амо долећети |
| очео ме једнако псовати, но све је било бадава.{S} Једном, љутит, рекне ми: „Ти, синко ниси за |
| овци“.</p> <p>Вечна им слава!</p> <p>Но бадава, и у чистом житу налази се кукоља.</p> <p>Није б |
| чину достојан да заузме прво место, јер бадава, владика је владика, и у светој обитељи као и у |
| је, као што знаш, сад <pb n="538" /> у Базељском граду, у њемачкој царевини, и свјетује се как |
| х и силних.</p> <p>Костреш војвода, као бајаги да развесели друштво, почне се са Петошком шалит |
| Турке.</p> <p>После ове влашке победе, Бајазит увиди важност Србаља, и паштио се у пријатељств |
| S} Војска му је била на све спремна.{S} Бајазит бојећи се да не би се једна ил’ друга страна ср |
| ова из Азије стигне, па онда напред.{S} Бајазит није ни с једним ни с другим био задовољан.</p> |
| међу христијани, који Турцима служе.{S} Бајазит је свако насиље запретио.</p> <p>Вуку поручити |
| оно чинити, што им год царица чини.{S} Бајазит се обрадује и обрече своје покровитељство Мари |
| ске војске, а са њом турско царство.{S} Бајазит изгуби живот, ал’ деци му остаде царство.</p> < |
| а Косову пропала, Вук нас напаствује, а Бајазит, поред све наше невоље, неће да нас напада него |
| ћи ћеш да је то све у хатар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ не треба, само девојку, која кад д |
| нам је сад чинити, Сулејмане? — запита Бајазит.</p> <p>— Кад је Бранковић тако силан, оно треб |
| какову породицу има та Милица — запита Бајазит свог посланика.</p> <p>— Кад сам онамо стигао, |
| бвладати.</p> <p>Кад је Милица чула шта Бајазит жели, онемила је за магновење; једва је к себи |
| о ји красно држе!{S} Но кад би сад тебе Бајазит запросио, би ли би драговољно за њега пошла? за |
| > <p>Милица им све представи шта јој је Бајазит поручио, само што није споменула о том да јој ј |
| вићи Србијом овладати.</p> <p>Откако је Бајазит постао зет царичин, гледао је да Вукову силнију |
| бро било таковог друга имати као што је Бајазит, али доста то да јој се богатство јако допало.{ |
| лици све представио најживље, што му је Бајазит наложио.{S} Још је и то додао, ако она неће уз |
| еш ствар.{S} Ја, да сам као ти па да ме Бајазит запроси, с драге воље би’ пошла, јер, богме, не |
| брио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да те Бајазит за жену иште; ако те не дам, опустошиће нам зем |
| и Бранковић, онда је добро.{S} Онда ће Бајазит бити судија међу обојима — од српске стране нем |
| осле велике сече Турци буду побеђени, и Бајазит скупа са својим харемом ухваћен.{S} Ту се и Мил |
| на врху, онда се стрмоглави.{S} Силнији Бајазит му је преотме, нит’ он шта мари за скрушено срц |
| и гвоздени кавез.{S} У њему седи окован Бајазит.{S} Тамерлан се наслађава са понижењем Бајазито |
| же мој, да срећни има владаоца, сад као Бајазит; <pb n="298" /> силан, богат, без унутрашњих не |
| Зар је тако угледна? — запита љубопитно Бајазит.</p> <p>— Не да је угледна, но све хурије едемс |
| пут спреми па иди.</p> <p>Тек што је то Бајазит изрекао, а већ се све спремило да се Јусуф крен |
| ћери моја, шта нам је послао турски цар Бајазит.{S} О, он је наш садашњи пријатељ; да њега нема |
| а се Јусуф кренути може.</p> <p>Сад већ Бајазит мира нема док не види је ли Јусуф што свршио.</ |
| судба у слави једнакима учинила.</p> <p>Бајазит султан, син Муратов, имао је задатак онај доврш |
| види, да му утолико теже падне.</p> <p>Бајазит је срамоћење мушки подносио.</p> <p>Милева једн |
| ски посланици својој кући врате.</p> <p>Бајазит и Сулејман саветују се.{S} Они чекају гласове о |
| тим своје предузеће одлакшавали.</p> <p>Бајазит, како год и његови преци пред сваким предузећем |
| да ће јој се цео исток клањати.</p> <p>Бајазит у сили и слави надуван, поред свог толиког стад |
| рман на слободној земљи скончао.</p> <p>Бајазит није хтео згодну прилику промашити.{S} Њему је |
| аково што опет није никад желео.</p> <p>Бајазит, да би Марка и његове приврженике уталожио, паш |
| им, Срби опоравити, па опет зло.</p> <p>Бајазит у диван позове своје паше, и с њима се саветова |
| /p> <p>Тамерлан их јошт добро обдари; а Бајазита у ропству задржи, да га јадно измори.</p> <p>Г |
| илева у љубави тврда, она неће хтети за Бајазита да је још једанпут тако богат и силан.</p> <p> |
| са силним богатством да проси Милеву за Бајазита, Лазареву кћер за Муратова сина за српског душ |
| кало да је Јусуф био да проси Милеву за Бајазита.{S} Дође то до ушију Светислава и свију остали |
| не прође година две, а Мађари ударе на Бајазита.{S} Још се нису Турци ни скупили, а већ Срби п |
| р Тамерлан иде са небројеном војском на Бајазита, да му царство <pb n="327" /> разори.{S} Милиц |
| за себе употребити и то турског султана Бајазита за себе придобити.{S} Зато је одма’ наредио да |
| Сириџа оде султану и спомену му султана Бајазита, који је цар-Лазара ћер Милеву за жену узео, и |
| ароши, стојаше два противна стана, цара Бајазита и војводе Мирчете.{S} Што је од Влаха оружије |
| с њим разговара, да види чему се има од Бајазита надати.</p> <p>Он је Милици све представио нај |
| — како је путовала, како је примљена од Бајазита.{S} Доста да се она скоро у харему султановом |
| с бојом напоље; она јој покаже благо од Бајазита послато.</p> <p>— Видиш, кћери моја, шта нам ј |
| целе Анадолије долазише да виде чудо од Бајазита.{S} Хиљадама и хиљадама страни’ људи стекоше с |
| им братом.</p> <p>После ови речи дозове Бајазита на близу, да ји све види, да му утолико теже п |
| > <p>Оставимо сад турски стан, оставимо Бајазита са Сулејманом, да не гледамо како плету српско |
| ска војска код Турака, српска кнегиња у Бајазита, куд ће боље по Турке.</p> <p>Старе српске вој |
| за време незаборављеног султана Илдерим-Бајазита нами десна рука били, па желим да то будне и с |
| о старији брат Ђурђев, но наскоро после Бајазитове битке са Тамерланом упокоји се.{S} Млађи Ђур |
| да га нестане.</p> <p>Турци после смрти Бајазитове, мало нос покуње.{S} Више им је лежало о срп |
| ба је, опет хтела да га Србин одржи.{S} Бајазитови синови Муса и Мусулман били су међу собом не |
| ти моје пријатељство.</p> <p>После ови’ Бајазитови’ речи, још се у том истом смислу дуго дивани |
| .{S} Тамерлан се наслађава са понижењем Бајазитовим.{S} Кад кудгод изјаши, пре нег’ што ће једн |
| <p>Милева, занешена силом и богатством Бајазитовим, отпадила се од Светислава, мислећи да ће ј |
| је с њим и добро и зло.{S} У борби међу Бајазитовим синовима за насљедство држао се оне стране |
| и то: међу Мусом и Мусломаном, синовима Бајазитовима, рат се започео.{S} Онај ће од њи’ победит |
| p> <p>Милица је већ била наклоњена жељи Бајазитовој.</p> <p>Па како то да се она на то склони — |
| аног човека у Анадолију да извиди којем Бајазитовом сину срећа служи, и да сазна с којим намера |
| да противустане жељи материној и благу Бајазитовом, и жертвује се.{S} Овај младић одрекне се с |
| p>— Дао је реч и заклетву да ће одржати Бајазитову лозу.</p> <p>— Јест поштење је одржао, ал на |
| аш цар и султан Мурат пао, царица се са Бајазитом <pb n="334" /> опријатељи, Бајазиту се допадн |
| олитви, чујући твоју велику побједу над Бајазитом, дошли смо да се очима уверимо.{S} Знао сам д |
| /p> <p>Малодушан победитељ са ухваћеним Бајазитом, победитељем Мађара, худо је поступао; тако и |
| са Бајазитом <pb n="334" /> опријатељи, Бајазиту се допадне кнегиња, а ова није имала толико си |
| варима, Стеваном и Ђурђем, иду у Азију, Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре обе се војске састану.{ |
| и Мара све се надметале, која ће од њи’ Бајазиту већу услугу учинити.{S} Јошт се на Косову, на |
| татарским војводама пије, части се, па Бајазиту хлебне комаде баца у кавез.{S} Милева као прва |
| а, камо Обилића?{S} Сад још да није бог Бајазиту дао срце благо, зло и наопако по нас.</p> <p>— |
| лица је са неком војском послала синове Бајазиту у помоћ; то видећи Мара, да се не осрамоти, то |
| е породице <pb n="323" /> јошт већма се Бајазиту подвргне.{S} Милица и Мара све се надметале, к |
| ом плану изглед није сигуран, представи Бајазиту трећи план, којим се српски народ подјармити м |
| зенгију, стане другом на леђа сагнутом Бајазиту.{S} Татари од милине кликћу.{S} Из целе Анадол |
| српски народ подјармити може.</p> <p>Он Бајазиту живо представи стање Срба.{S} Он изјасни султа |
| кћи царичина, понуди своје пријатељство Бајазиту, и обрече му да ће према Турцима све оно чинит |
| ас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мајко, за то Бајазиту учинити?</p> <p>— Е кћери моја, и сама сад о т |
| </p> <p>Овако је Сулејман целу ту ствар Бајазиту представио и све се то ономе јако допадне.</p> |
| но пош’љимо одма’ улаке новоме султану Бајазиту.</p> <pb n="269" /> <p>Видајићеве речи код сви |
| р.</p> <p>— А његови синови помагали су Бајазиту — рекне љутито Тамерлан.</p> <p>— Сирота царск |
| е од Милице турски посланици.{S} Они су Бајазиту Миличино стање живо представили.{S} Кажу да не |
| не смедох скоро на њу гледнути.</p> <p>Бајазиту на ове речи почне срце јако куцати.{S} Он је б |
| јници убили.{S} О њима ће се у арапским бајкама преповиједати.{S} Половина је овог блага моја, |
| >Но Србија је већ покидана.{S} Тек се у бајкама приповеда, у песмама тужним пева се слава Неман |
| оца и мајку.</p> <p>Ту ћеду се створити бајни перивоји, зелени китњасти гајеви, дубраве, глатко |
| трњаве ружице, и да се ороси, испари у бајном мирису, из срца је иста ишчупана, и тек преостај |
| се Турчин из рата а он поред шербета и баклаве, и међу својим булама своје едемско хашиковање |
| је поклоне, красно оружје, међу Турцима бакшиш раздаје.</p> <p>Тако кад су готови били, опросте |
| стоји код султана.{S} Не помаже никакав бакшиш, не зна му ништ’ казати о Ферхад-паши; но бимбаш |
| Турчина ферман, па кад се Турчину добар бакшиш да, манастир је у миру, и може и из деспотове об |
| ости.{S} Да је од њих зависило, за мало бакшиша продали би били Вуку и двор и царство.</p> <p>Ј |
| ћу ти злата и сребра да дајеш поклоне и бакшише, јер без тога код Турака ни маћи се — рече Јере |
| љускају, преламају се, бродови крше се, балвани шкрипе, јече, рекао би одзив је умирајућих рање |
| — упадне громко Облачина, ухвати се за балчак сабље, крваве, обилићке очи баца на Ферхад-пашу. |
| јевом руком поглади брк, а десном се за балчак фата.{S} Кајица левом држи сабљу по средини, а д |
| ваља знати непријатеља и преварити.{S} Балша је рекао да се он не би никад <pb n="232" /> са с |
| ад тај један Вукашин или кнез Лазар?{S} Балша ме даде за то добро избити!{S} Други пут, кад сам |
| то, Петошко, научио?</p> <p>— Најпре је Балша од мене, а после ја од Балше.</p> <p>— А који су |
| рога цео свет.{S} Код господара зетског Балше, једанпут хтедох бити мудар, па сам му рекао: заш |
| Најпре је Балша од мене, а после ја од Балше.</p> <p>— А који су најбољи јунаци?{S} Да ли их к |
| смеју.{S} Петошка је добио цар Лазар од Балше, зетског господара, који га је у Котор к себи узе |
| уда ћемо после одавде?{S} Ваљда у Зету, Балши у госте? — рече Петошко.</p> <p>Ове је речи свако |
| Турци, Мађари угњездише се у Београду, Балшићи, Црнојевићи и Његуши отели се од српске круне к |
| царства виде се тек покидани удови.{S} Балшићи, Црнојевићи на путу су да се Зета са Поморјем С |
| Краљевићи, сви босански краљићи, и сами Балшићи и сада Црнојевићи више су шкодили српском народ |
| ушта, ни Гребљановићи, ни Бранковићи ни Балшићи, па ни сам Марко.{S} Сватко једно друго квари.{ |
| ш уједно оно што српско име носи.{S} Ти Балшићи и Црнојевићи не гледају Србију за чело српског |
| емо се опријатељити, па ћеш ти онде као бан господарити.{S} Јеси л’ с тим задовољан?</p> <p>— Ј |
| зар, како се прославио против босанског бана.{S} И ја сам још онда млад био.{S} У Босни сам доб |
| је Смедерева не могу упадати у равнице Баната, пљачкати и робље одвлачити.{S} Ако су Срби са Т |
| гостима, прослови:</p> <p>— Добродошли, бани и властели, војводе и јунаци!{S} Бог вам дао сваку |
| време српски’ жупана.{S} Млоги жупани, банови и војводе седели су у овом зданију, које је у св |
| хитали Облачина Раде, Сибињанин Јанко и Бановић Секула.</p> <p>Ту су сви смештени сем деспота и |
| у играма дјелити. ’Вам ће јуначан детић Бановић Секула, Сибињанин Јанко, грчка и латинска госпо |
| ова — повиче Новак.</p> <p>— То ће бити Баоша, који је такођер обрекао доћи са зетском неком го |
| S} Ја, с моје стране, ако сам и будала, бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би’ другу.</p> <p>— |
| ад опет други ко за владатељство отима, бар би се могло у мутној води ловити.{S} Мутне мисли, ч |
| дати у Србији нег’ покрај Турака, који, бар за ово доба, у Голубац не би дирали, и добио би вре |
| } Зато морам и с Грцима добро да живим, бар с морја могу кадшто добро учинити.{S} И Дубровчани |
| а били, па желим да то будне и сада.{S} Бар за нашег живота не можемо за ништа добри стајати.{S |
| би било, већ нам се овако досадило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, па да све то рашчисти.</p> <p>Ј |
| ене јер богзна шта би већ био данас.{S} Бар сваки је калуђер казао да са мном нико није могао и |
| ти си Бранковићеве лозе пријатељ,... ја бар тако о теби судим?</p> <p>— О том се ни сумњати нем |
| ступио у другу какову царску службу, та бар војвода Миливој примљен је добро код цара па би му |
| нам Харалампије без Турака.</p> <p>— Та бар та трта да је ту, да знамо је л’ долази Турчин, да |
| мој Стеван оде на Косово?</p> <p>— Сад бар као млад имаће прилике у војеној струци што велико |
| дан.{S} За народ, ма и пропао, то ми је бар исцјеленије моје душе.</p> <p>Тек што деспот то изг |
| свјетлости не можемо добити, ’ђе нам је бар слободе, а подведено непоштење не требујемо.{S} Тол |
| хоће да је бољи од другога, ал’ најмање бар да је раван, а за то нејма снаге, па тек буде туђа |
| вет, да кад већ немамо светлости, да се бар наситимо слободног ваздуха и самовољног у њему мица |
| даљ земље, ни један сунчани зрак, да се бар радовати можемо нашем животу.{S} Зар смо тако криви |
| ио, Јеремији би допао шака, овако ће се бар читав слободан вратити.</p> <p>Веља је била жалост |
| одговори шаљиво Новак, — а млађи би се бар донде могли проходати по овој дивној башти.</p> <p> |
| х сам себи у срце гледнуо и застидио се бар за магновење од сопствене себичности.</p> <p>Марко |
| енула, како завиди Мари кнегињи, што ће бар изближе видети српску победу над Турцима.{S} Мара и |
| храбрити, ако је могуће и искупити, или бар дома глас однети, да му његови за ослобођење нужна |
| мој, човече, баш сад да лудујеш, говори бар сад паметно.</p> <p>— Шта ћу да ти говорим; нисам л |
| ице.{S} Ма коме морала је тајну открити бар да с тим срцу олакша.</p> <p>Наскоро се у двору о т |
| е не саједини каурина“ и успевали, овом бар приликом јошт су више докучили, јер су се сами каур |
| се може с тим победа одржати.{S} Овако бар Турци знају да имамо јошт језгре около које ће се н |
| богзна какав би тај други био, а овако бар док је владао, владао је честито и славно.{S} И ми |
| ар испију.</p> <p>— Е, да нам је сад ту бар Харалампије, да нас исповједи и причести — рече Јаб |
| поклон силног алеманског цара Фридриха Барбаросе великом Немањи Стевану.</p> <p>Кад Ђурађ, са |
| је увео лепе уредбе, па то мало било је барем срећно.{S} Дух народа почео се дизати. </p> <p>Ви |
| ијемо; но ако нам то није могуће, а оно барем што још имамо, читаво да одржимо.{S} Турчин се ос |
| [ји]ни, не даду педљу земље; који мисли барјак да забоде, у исти мах буде низ бедем преметнут.{ |
| таша, ил’ ћу на првој кули забости алај-барјак, ил’ жива ме виђет нећеш — прослови громким глас |
| нака који ће на првој кући забости алај-барјак.{S} Зар нисмо ми они Турци који су на Косову Лаз |
| у.{S} Гледају кад Турчин на бедему алај-барјак забоде.</p> <p>Жигмунд Розгоњија погледа, Розгоњ |
| је била великољепна.{S} Ту си видео све барјаке које је задобио Душан и други српски господари. |
| ста има.{S} Колико вас само под турским барјаком војује.{S} Ако се Турци бију са Власима, то ће |
| еће проћи ни сто година, а турски ће се барјаци већ по Мађарској вити.{S} Но за твог живота теб |
| да је већ премештена у оне пределе, где баснословци људе у благу пливајуће представљају.{S} Она |
| и мртве лешине, рањенике, све похарано, батал-манастир само што није запаљен изгорео.</p> <p>Фе |
| те.{S} Није било ни данашњег Дорђула ни Батал-џамије.{S} Ту си видео красни’ божији’ храмова и |
| већ на путу.</p> <p>Ту деспот отпочине, баца поглед на војводе, канда журно очекује одговор.</p |
| де спокојно трпе, но Харалампије бесни, баца се, не да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу |
| /p> <p>И срећа послужи дели-девојку.{S} Баца, даје бацати ватрена клупчета у турске бродове, ње |
| авио, јербо је знао која на кога поглед баца.{S} Јули куварки пресело је што се <pb n="246" /> |
| кав, Харалампије умиљат, упитљив поглед баца на Ферхад-пашу.</p> <p>Ферхад-паша погодио је шта |
| -паша, некадашњи Петошко, сумњив поглед баца на Харалампија, канда га је познао.{S} Можда га не |
| је, части се, па Бајазиту хлебне комаде баца у кавез.{S} Милева као прва ропкиња Татара служи.{ |
| , одбацио је он Харалампија, као што се баца стара и већ непотребна хаљина.{S} Деспот је већ др |
| е за балчак сабље, крваве, обилићке очи баца на Ферхад-пашу.</p> <p>— Облачино, умири си душу, |
| од њега.{S} Јеремија крвав поглед на њ баца, и да на самог наиђе, тешко Харалампији.{S} Дошли |
| једним оком жалосно изврће, а друго око баца на трпезу и смешљиво их све набраја, а риђа брада |
| двору, у дворани цара Лазоглије.</p> <p>Баца очи на све стране, дворана му је позната.</p> <p>— |
| они са још веће висине халакну напред, бацају међ њи’ кудељна и смолом замазана запаљена клупч |
| о налогу их вежу.</p> <p>Војводе поглед бацају на Ферхада, да л’ ће се смиловати.{S} Ферхад као |
| а деспотови војници, па Дубровчани све бацају их доле.</p> <p>Ту је главом султан Амурат, ту ј |
| пршти, грива им се растреса, главу горе бацају, из ноздрва им модар пламен издише, и ржећ загри |
| ани стоје до њега, и за њим, крваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ крочио.</p> <p>Султан пр |
| и јуначе — одговори Марко, оштар поглед бацајући на јуначког изгледа младића.</p> <p>— Ја сам Ђ |
| у их напоље, Харалампија носе, кида се, бацака се, неће под нож.</p> <p>Ферхад неће да оскврни |
| ци оних јунака, који су стреле на Солун бацали, прослављени преко морја, саградили су си мали д |
| , и видио је како је сунце сјајне зраке бацало на круну Србије, на главу Душана; тако јарко сун |
| ећа послужи дели-девојку.{S} Баца, даје бацати ватрена клупчета у турске бродове, њен брод, мађ |
| S} Није могао с њима клипка вући, плоче бацати, дивље коње јахати, буздованом силно хитат се.{S |
| утркиват, копљем хитат, буздованом увис бацати.</p> <p>Ту ћеду се јуначки мејдани у играма дјел |
| да се од Срба откину, да их после лакше баце из Београда ван, и Угарску освоје.{S} Тако су Турц |
| у се да му какову грчку кнегињу на врат баце; али он неће ниједну.</p> <p>— Па зар Турчин узима |
| ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да дођу ам |
| Турке, кнежевиће поведи собом. </p> <p>Баце се на коња и одјезде у манастир.</p> <milestone un |
| ст Јаблановићу.</p> <p>Јеремија почине, баци поглед на Јаблановића и Харалампију, да чује шта ћ |
| својом свитом, неће Дунавом, већ сувим, баци се на друм са својом свитом, пут ће му бити до Јед |
| ампијем.{S} Светују се.</p> <p>Јеремија баци поглед на прозор, па на другове, и прозбори.</p> < |
| пребраја, и замишљен поглед на деспота баци’.</p> <p>— Јест, оче, све те незгоде постоје, ал’ |
| ерлук.{S} Војводе затежу се ал’ им паша баци оштар миг, који изгледа као заповест, и тако посед |
| царице?</p> <p>После ових речи, поглед баци на место где би сео и своје старе кости одморио.</ |
| ј очи блистају кад на Светислава поглед баци.{S} Слуге, како свагда тако и у оно доба, имали су |
| ажарити.</p> <p>Деспот из чадора поглед баци ван на долину, диже се прашина, малочас па се виде |
| нужно бројати.</p> <p>Исак-паша поглед баци на вреће, уверен је да је све у реду.{S} У деоби ћ |
| Кајица војвода.{S} Облачина мрко поглед баци на Јеремију, лијевом руком поглади брк, а десном с |
| ије, главу горе подиже, па оштар поглед баци на Ферхад-пашу, изгледа канда није дошао покоран д |
| ајем Београд.</p> <p>Деспот на ове речи баци поглед у другу дворану, а оданде улази заповедник |
| хвати, и брзо му главу одруби.{S} Главу баци, а труп ђипне, крв из врата пишти, потрчи, и падне |
| о да се докопати власти, а њему да кору баци.</p> <p>То су два пријатеља, који су у злу свезани |
| ње ове речи Светиславу.</p> <p>Петошко, бацив поглед на Светислава и друге војничког реда госте |
| патријаром постао — напије Јаблановић, бацив намигљив поглед на Јеремију.</p> <p>Већ је вечерњ |
| жасну и руку натраг вуку, жесток поглед бацив на Теофана.{S} А Теофан красно одметанише, па изи |
| вину добити — рече Ферхад, оштар поглед бацив на Харалампија.</p> <p>— Ох, бог из тебе говорио. |
| емија стане, чека одговор, оштар поглед бацив на Харалампија, који је сад преобучен у калуђерск |
| пређашње доба сила зла нанео, но деспот бацив освету на страну, каогод и Бранковића слабију стр |
| — примети Костреш, поглед свој на Ђурђа бацивши.</p> <p>— Мој отац не стоји са војском као непр |
| адили, они који су празних шака остали, бацили би на ме и на зета мржњу.{S} Више је изгледа и к |
| и, — прослови ти, Ферхад-пашо.</p> <p>— Бацили смо у Дунав Маџаре, укротили смо Лазоглија. <ref |
| урци су већ онда око своје на Смедерево бацили.{S} Колико му је као султану могућно било, умера |
| е.{S} Радо би’ гледао ван, и кад поглед бацим тамо, морам се дјела постиђети, ал’ на ино није м |
| а, Јеремија не би одржао реч, лаком је, бацио би калуђеру кост.{S} Како би се као војвода и вла |
| је такођер подсмешљив поглед на Петошка бацио, радујући се што ће господа Петошка у шкрип узети |
| савету сваки је очи своје на патријарха бацио.{S} После толике несреће и челични Новак мало дух |
| .</p> <p>— Кад је Душан само око на ког бацио било је доста; сваки му је поглед био заповест — |
| се изразила у његовом погледу, којег је бацио хитро на Светислава и Милеву којима се најсмешниј |
| извиди.</p> <p>После ове речи поглед је бацио на оца Харалампија и на то сви се почну смејати.{ |
| вему што се у Србији ради.{S} Смотру је бацио особито на манастире, јер оданде је могло добро и |
| ремија обећано не би испунио, и зато се бацио пред скут Ферхад-паше.{S} Зато није се хтео с пут |
| рчину, који га је одма’ у своје границе бацио.{S} Вук незадовољан и огорчен, почне се приправља |
| >— Деспот је богат, ал’ сад се у трошак бацио, купи војску у доњим крајевима, а и Жигмунду узај |
| и марву, нег’ на људе, божја створења, бацити.{S} Не једна животом шалу плати.</p> <p>— Доста |
| м, са деспотом и Жигмундом, начинити, а бацити им какву кост да се о њој гложе.{S} Маџари, како |
| мити од Јеремије Голубац, а Маџаре ћемо бацити у Дунав.{S} Можда ћемо и Жигмунда жива ухватити, |
| ће време, кад ће то сатанино грло ватру бацити на Лошонција и Жигмунда градове.</p> <milestone |
| Турчин био?{S} Кад пређеш мимо харема, бациш око на мали прозор, а ти видиш два милостива а че |
| овој дивној башти.</p> <p>Миличин један бачен поглед на дворјане довољно беше, да се нужна наре |
| окаже весело лице, веселије нег’ икада, баш као да је хтео показати да каткад и лудом дође врем |
| </p> <p>Тишина, да се пролет муве чује, баш мртва тишина.{S} Нешто свечано изгледа, канда је су |
| аћу пред свима гостима.</p> <p>— Дакле, баш нећеш?</p> <p>— Сад нећу.</p> <p>Тако су се још дуг |
| остио, опростио се од њих и руковао се, баш као да осећа да је ово последњи састанак.</p> <p>Ст |
| ништа бити.</p> <p>— Та немој, човече, баш сад да лудујеш, говори бар сад паметно.</p> <p>— Шт |
| тек је шест недеља од Стеванове смрти, баш парастос се у цркви опојао.{S} У саборној цркви слу |
| ерхад-паша сиђе с коња, и пође у конак, баш у ону дворану ’де се Јеремија негда световао са Јаб |
| и ја сам једним ударцем једног оборио, баш кад је на кнеза одостраг руку дигао да га посјече.{ |
| , добро једе.</p> <p>— Е, честити пашо, баш ти ’фала, само на једноме не, нешто ми фали.</p> <p |
| је код нас ђаура, знај да сам калуђер, баш прави калуђер, премда сам већ архимандрит.{S} Ја са |
| </p> <p>— Јеремија Прибац, властелин... баш добро.{S} Никодиме, нек је све у реду, кажи Јули да |
| ћа сваком једнако служи? <pb n="247" /> Баш тај црвени може временом великим постати, јер такав |
| доведе кнезове.</p> <pb n="372" /> <p>— Баш нам све добро иде за руком, брате!{S} Знаш ли, воле |
| нашег господара Ђурђа деспота!</p> <p>— Баш добро, да видимо шта је.{S} Уклони се мало, док отп |
| .</p> <p>— Какав је Мелентије.</p> <p>— Баш да ти управо кажем, прави плеснивац, цјео дан броја |
| ска сваки дан све већма расте.</p> <p>— Баш би рад видети да збрише са себе ту сумњу каковим зн |
| урађ није паметан што те пропустио, ил’ баш си ти луде среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не |
| лакше поруке шиљати деспоту ил’ мени, а баш не мора се знати од кога је глас послат но само има |
| } Рашта не би ти Голубац продао, ако га баш узмораш испустити, па да се подјелимо — рече Јаблан |
| што има толико јунака, па се због тога баш толико цјене, да се сваки једног краљевства вредан |
| ег’ иначе, светитељи му изгледају канда баш гледе, канда ћеду прословити и запитати; „Петошко, |
| урађ на то не пристаје.</p> <p>Јеремија баш хоће да се одупре.</p> <p>У Голупцу се налазе и осл |
| {S} Пси и помешана деца.{S} Ако је која баш и кадуна, а она се утолико тек срећном налази, укол |
| већ је у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и млади’, који су велико што учинити кадри.{S} Цар |
| н у Дечанима, а Пајсији је то доста, па баш ма то било не у Дечанима, него и у другом манастиру |
| ом сести, па виша над владиком бити, па баш и као деспотица.</p> <p>Деспот му ту бригу растерао |
| p> <p>— Јест, тако је, честити пашо, па баш мило ми је што тако српски збориш, нијеси л’ и ти б |
| руке узети и Бранковићевима предати; па баш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега бра |
| да под њим, а друга под Турчином.{S} Па баш она страна, ’де је српска слава најсјајније блистал |
| рују и оно што се већ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пр |
| и искаже вољу пред Радосавом, да се рад баш у божијем храму причестити.{S} Радосав је зачуђен.< |
| к спремит за кнежевиће, да не буду о’де баш као други сужни робови.{S} У мирно доба кнежевићи с |
| ва војска једнако јача, Исак-паша да је баш свом снагом нападне, покрај мудрог вође, који своје |
| унакрст свуда пружајуће се стазе, па је баш натрчао на Петра, а и Митар му је за леђи био.</p> |
| новић.</p> <p>— Е добро, Харалампије је баш за то.{S} Дакле Харалампије, на теби је ред да идеш |
| и је нешто тешко било.</p> <p>— Нами је баш драго, одговори патријарх, но још ћемо радоснији би |
| ечи Светислава нешто поразиле.{S} Он је баш онда љупко погледао на цвет од крина којег за прсим |
| бити — одговори калуђер.</p> <p>— Није баш ни тако као што ти кажеш!</p> <p>— Ја, опет мислим |
| ина срца коснула.{S} На Светислава није баш љубазно гледао.</p> <p>Наједанпут патријарх узме ча |
| <p>Деспот је био тврда срца, па се није баш тако лако болести дао.{S} Поред све телесне слабост |
| задоцнимо — рече Харалампије, који није баш био каиљ чекати док на нокту загоре.</p> <p>— Морам |
| — одговори Драгаш.</p> <p>— Но Вук није баш млад, већ је у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и |
| толико велике колико дебеле.{S} Он није баш лудо но више лукаво изгледао; у данашње доба да се |
| д Жигмунда.</p> <p>Јаблановић зато није баш задржавао Јеремију од одласка, једно што га је тешк |
| овара.</p> <p>— Јесам, ал’ то јошт није баш свршена ствар, цура је јошт врло млада ал’ заручниц |
| е, и тако изгледа канда Јаблановић није баш задовољан, јер кнежевићи управо његови’ су шака доп |
| т са свих страна грози.</p> <p>Леонтије баш је дошао на договор.{S} Да овде није нашао деспота, |
| су у двору.</p> <p>Ферхад-паша станује баш у оној дворани, ’де је негда као Петошко својим шал |
| како код вас стоје ствари?</p> <p>— Не баш најбоље — рече умешавши се Видајић — Милица нема ни |
| ао што си сама убеђена, и према теби не баш најблагородније поступао. — Цар ти је дао удовољств |
| > <p>Гости су ступили к Милици, која се баш са својом децом, осим Стевана, разговарала.</p> <p> |
| а Гргурови синови?{S} С њима, ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би подбадању срп |
| добију твоју ћерку.</p> <p>— Јошт би се баш зато јошт већма завадили, они који су празних шака |
| ова.</p> <p>Душаново царство распало се баш онда, кад му се круна најсјајније заблистала.</p> < |
| ви су били жички калуђери.{S} Они су се баш владали по оном: „Добри пастир полагает душу за овц |
| примети Петошко.</p> <p>Новаку нису се баш допадале такове примедбе; и да не би Петошко јошт д |
| ли.</p> <p>— Све је тако, ја то знам, и баш зато што је тако, треба да иштеш мир, а да добијеш |
| шћанске земље.</p> <p>— Турци зазиру, и баш зато све ћеду силе напрегнути да се затуку као клин |
| ти.</p> <pb n="230" /> <p>Сад се изроди баш весео жагор.{S} Весела реч и добро винце дало се у |
| — одговори сасвим отворено Драгаш, који баш није радо ни слушао где се женске у такове важне ст |
| иге нас, град напустити нећемо, дође ли баш да се мора, онда ћемо ма и преко трња.</p> <p>— Доб |
| рода повукао, премда су ме моји душмани баш са српским оружаним народом гонили.{S} Штавише, жао |
| ан.</p> <p>— Силни падиша!{S} Ти Маџари баш су махнити, а ни Вукогли-деспот не има памети кад п |
| мство у Крушевцу.</p> <p>— Но, ви ђаури баш сте махнити људи, ’вала Алаху што вас тако подели.{ |
| спасенија нема.{S} А и Турци неће бити баш тако тврдоглави јер су на Косову видели српско јуна |
| ко и није немогућно, ал’ не можемо рећи баш да је и сигурно.{S} Па ако Турци примете да се ми н |
| о том, драга Русно?</p> <p>Русна, којој баш није био царичин разговор мио, својом финоћом у поч |
| е, а богата је тамо земља.</p> <p>— Ако баш није на ино, нек му се све изда, а Јеремија доћи ће |
| турском нападању. <pb n="363" /> Па ако баш Мађари победе, чему се има онда надати?{S} Жигмунд |
| у, без да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мој отац |
| Стеван, а и одважнији је од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ на пријатељство турско ослањат |
| превазишао досадашње Бранковиће.{S} Но баш то је зло што има толико јунака, па се због тога ба |
| ог је за продрзљиву шалу намирио.{S} Но баш зато смех и увесељење било је веће.{S} Ако се која |
| нтијом покривао да га не познаду.{S} Но баш због тога постане служитељима подозрителан.</p> <p> |
| се велика промена догодити.</p> <p>— Но баш да се збуде та Милевина удадба, не би добро било по |
| , што човека мрзи изговорити.</p> <p>Но баш да видимо шта се и код такових збивало.{S} У свету |
| једем дан на дан пасуља и сочива, и то баш посно, у чистој води; а игуман и братија купус са с |
| се деспот налази, на смех навести, што баш не би ни владици нит’ игуману годило.</p> <p>Брат Т |
| зарумени, није си знала изјаснити зашто баш њој да се то пошље од турскога цара који је њеном о |
| ер овај увек много треба, па ако деспот баш сад не буде при новцу, а Жигмунд наваљује да се Гол |
| уше.</p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз пут баш у Манасији засео, то је што је рад да чује, пропита |
| убац, ми опет кнежевиће, ал’ Јаблановић баш ништа, јер он тек преко Јеремије добити може, и так |
| душа дворског живота.{S} Милица, ако ју баш и није волела, опет није се могла испод њеног уплив |
| </p> <p>— Кад сам онамо стигао, онда су баш сви ђаури оплакивали њи’овог Лазоглију.{S} По целој |
| мо своји’ но и туђи’ грехова — а они су баш онда најмасније залогаје у уста турали.{S} Но то јо |
| жати.</p> <p>Јеремија и Јаблановић нису баш волели што се Харалампије уплео у ту погодбу, јер о |
| и — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их баш дао у манастиру Високим Дечанима ослепити, могао са |
| ,</l> <l>Отиснули Грке од Марице</l> <l>Баш до сами’ врата цариградски’.</l> <l>То ће с’ причат |
| ,</l> <l>И одруби Татарину главу</l> <l>Баш са самом душманина сабљом.</l> <l>Кад то виде војск |
| жели ти кољено цјеливати — рече чауш- -баша.</p> <p>— Пустите га нек слободно стане.{S} Шта је |
| Србије четири стуба.{S} Онда је Србија башта без плота, у коју ће Агарјани и други ширити се н |
| а је лепо светлила; но и осим тога беше башта и двор од свију страна осветљени.</p> <p>Вечера ј |
| ављала, трпеза се намештала, и то усред баште, међу цвећем и густим гранама.{S} Место је већ би |
| тају.</p> <pb n="222" /> <p>— Да красне баште и красног времена — рече патријарх.</p> <p>— Не б |
| теља који буле чува да из куће или кроз баште не изиђу.{S} Све се то мени допадало, али само то |
| каквог заљубљеног јунака.</p> <p>У овој башти царица Милица са својом млађом ћерком, красном Ми |
| ар донде могли проходати по овој дивној башти.</p> <p>Миличин један бачен поглед на дворјане до |
| овеку је памет и срце дато.{S} У једној башти, под једним баштованом, колико различити’ но крас |
| еби уочио.</p> <p>Светислав шетао се по башти са Милевом и пустио се у њежан разговор.{S} Отац |
| мало од пута опрашили, раштркају се по башти.</p> <p>Придворници и слуге радовали су се гостим |
| по обичају своме, шетала се међутим по башти.{S} Њу је већ одавна вребао отац Харалампије, при |
| на чист ваздух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте сигурно мислили да је то какав нечист д |
| вак заузму собе у неком малом зданију у башти, које увеселења ради негда сазидано беше, како би |
| не дадоше крила да рашири, његова стара баштина под турску власт потпаде, бескућник нејма педље |
| ви двори у овом граду остаћеду наши као баштина.{S} И сви градови, вароши, земље, планине и дол |
| н владар, Душаново царство, кнез Лазара баштине не треба да су међ више њих подељене.{S} Испове |
| су га на јуриш отели, отерали су га са баштине, и сад је гост и пустолиз у Голупцу.{S} Награду |
| урских Арбанаса, који упадаху у Маркове баштине, одјачам, увежбам се у борби, и потурчим се.{S} |
| мљеном руком мучки срце пара, а да туђе баштине задобије.{S} У савету властеле нечастиви места |
| златне, сребрне руде, у Угарској толике баштине, цјена за продату Мачву и Београд.{S} Рашта не |
| а дуката, за ме исто толико, и слободне баштине.</p> <pb n="408" /> <p>Харалампије упадне.</p> |
| устити, који ми не врати моје изгубљене баштине — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја се, опет, и закл |
| Турци му обричу обилата блага и бабине баштине, јер такве делије не имају.{S} Марко пређе Турц |
| а готова је турчити се, да одржи бабине баштине, и да продаје дичну дијецу за јањичаре.{S} Кад |
| ашање је опорочавао, што тражећи бабине баштине предао се Турчину у наручје, а затим је српски |
| дићемо да буднеш први у цркви, и богате баштине.</p> <p>— А зар за ме у деспота дуката нема?</p |
| емо ником бити гости покрај толико наше баштине.</p> <p>— Право збориш, Јерино, мудрост Кантаку |
| дра пао.{S} Мати оста удова, остаде јој баштине, ал’ цар Лазар узеде ме к себи, пошље ме као ди |
| ановићу је обречена Сребрница са силном баштином.</p> <p>Судба кнежевића почивала је у рукама Ј |
| ладара Србије, пало ми у насљедство сво баштинство у Угарској, што даде у замену Стевану деспот |
| , и да му са још дванаест хиљада ујамчи баштину у Браничеву против Мађара.</p> <pb n="407" /> < |
| припадају, па још и многи други, све у баштину.{S} Не брини се, дакле, мила душо, док је Ђурђа |
| p>— То је мало, мени су Турци отели сву баштину, што је још од Душанови’ времена мог бабе било; |
| рце дато.{S} У једној башти, под једним баштованом, колико различити’ но красни’ цвјетова има п |
| то задовољио сам се с тим, да будем као баштовански слуга.{S} Тако и будне.{S} Адума је било до |
| се опраши и богу помоли, отиде одма’ у башту и проходао се онде.{S} Његов поглед имао је нешто |
| у у крушевачки двор те се одма’ упуте у башту к царици на поздрав и поклоњење. </p> <p>Јеврем ј |
| дема тајна нека путања водила је у неку башту, која је изван града лежала и у свези са неком кр |
| ластелини, турске подлоге, отеше матери башчине, која затим од рада умре, жигосан као лудак, бу |
| анећи се каткад се окрене, па кад уђе у башчу, па хоће да врата затвори и ветар ти убаве шалвар |
| ло бити на светој литургији, како ли на бденију!{S} Када се толика кандила запале, па мноштво п |
| смешно је издавало.{S} Кад је појао на бденију „<title>От јуности мојеја</title>”, и сами калу |
| уну била на гласу као чудотворна, а сад бди над Србијом.{S} Ту су после иконе аранђела, светите |
| дивни остали манастири, цркве и храмови бдити ћеду да се праве српске душе од сатане не улове.{ |
| прослови:</p> <p>— Дакле, овај је млади бег — показујући на младог Бранковића — син Вука војвод |
| м и себе узвисе; други, опет, страшљиво бегају од опасности, па народ сам себи остављају, без у |
| жи се да је у ропству.{S} И тако пре би бегала на крај света, него што би и самом позиву у харе |
| тражити и надалеко и високо од ропства бегати; орао је моја птица.{S} Не дирај невину срну; ср |
| хтео, тај је морао гинути ил’ к деспоту бегати.{S} Тако част једна, језгра Душановог народа, по |
| тале паше.</p> <p>Исак-паша, као везир, беглербег од Румелије, над свима заповеда.{S} Светује с |
| ор на увид Исак-паши, јер је он везир и беглербег, а ти уређуј своје, преправи за турску војску |
| ац.{S} Глава војске биће Исак-паша, као беглербег Уруменлије, <pb n="447" /> а ја сам до њега.{ |
| м чадору седи султан Амурат, нуз кољено беглербег Исак-паша, Ферхад-паша, Керим-паша, још везир |
| је војска из Анадолије, ту је Уруменли-беглербег, Исак-паша, потурчењак, диндушман христјанств |
| врђен, шакописом Исак-паше као везира и беглербега.{S} Сад друго не остаје већ новац да се избр |
| Већ су на путу, Ферхад-паша са Уруменли-беглербегом зајезди, ал’ тако да му је око увек надаље |
| ’ остале паше, само што више Исак-паши, беглербегу.{S} И тако сад уговорисмо, па сад си мој гос |
| , а кад би је покорио, дао би је каквом беглербегу који не би ништа дао.{S} За овај пар Ферхад |
| то су могли понети понели, спреме се за бегство, без да су на Јеремију, Јаблановића и кнежевиће |
| едио Жигмундовој војски, која је била у бегству.{S} Ферхад-паша је његов пријатељ. </p> <p>Ферх |
| на јуриш, ја ћу први напред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу на првој кули забости алај-барјак, ил’ |
| помогнути.{S} Ниједног дана, да каквог бегунца нема.{S} Сва околна сиротиња, просијаци овамо д |
| ажим до самог Мисира.{S} Чујем од неког бегунца, да ми је жена у Дринопољу.{S} Хајд’ онамо.{S} |
| ја от тебе Израиљу“.{S} Сваки дан ми по бегунцима из долње Душанове Србије гласови стижу да се |
| ошла, јер, богме, неће нас Светислав од беде сахранити.{S} Но, би ли би пошла за турског цара?< |
| му, не једаред спашавао је манастир од беде и напасти.</p> <p>Све је извршено по вољи Ферхада, |
| ио се у себи богу да га само сад од ове беде избави.</p> <p>— Калуђер!{S} Црвени калуђер! — вик |
| доста дуго трпео да нису к томе и друге беде дошле.{S} Ја једем дан на дан пасуља и сочива, и т |
| , а не твоје савете изискује.{S} Толике беде и патње научиле су Ђурђа Бранковића бити деспотом |
| еба да је човек који ће народ из толике беде извући.{S} Сад треба само војску оставшу поткрепит |
| Твој отац није могао знати какве ће нас беде постигнути.{S} Да је жив сад, и он би све то одобр |
| и барјак да забоде, у исти мах буде низ бедем преметнут.{S} Телеса нападача груну доле да одјек |
| е, да аргатује, јер ће то бити последњи бедем Србије, и кад тог нестане, неће ни Србије бити.{S |
| има посут, а у исти мах бела застава са бедема Голупца скинута.{S} Још после истеченог рока Јаб |
| љиви мејдани, проводити могли.{S} Испод бедема тајна нека путања водила је у неку башту, која ј |
| већ је у бојном реду, јурне на провале бедема.{S} Сам Жигмунд главом је ту, Розгоњи до њега, н |
| p>Двор крушевачки лежао је код градских бедема, и давао је изглед оној тачки, гди се мала и вел |
| убац је близу.{S} Већ су близу градских бедема, капија отворена, чује се звекет ланаца и пад мо |
| лаве турске рубио.{S} Мађари пењу се на бедеме, куљају кроз бедемску провалу, но буду опет прем |
| Голупца занија се и сруши.{S} Руше се и бедеми.</p> <p>Розгоњија јуриша, ал’ још не може да про |
| риш узети не може.{S} Ту ћеду бити јаки бедеми, споредне и подбочне куле, опкопи, јаркови, кори |
| аблановић на опрезу су.{S} Стоје оба на бедемима, штит на левици, кад једно кругље из пушке пље |
| ји примаћи, <pb n="431" /> ил’ слабијим бедемима, но Јеремија и Јаблановић на опрезу су.{S} Сто |
| ојне топове, Кантакузен их понамешта по бедемима.</p> <p>Тко види Смедерево, сватко се диви њег |
| рестаје, у Голупцу све куле порушене, у бедемима такови провали да се лако јуришати може, војни |
| } Мађари пењу се на бедеме, куљају кроз бедемску провалу, но буду опет преметнути.{S} Добри ста |
| и се убезекну.{S} Гледају кад Турчин на бедему алај-барјак забоде.</p> <p>Жигмунд Розгоњија пог |
| дина, па никад у миру, него све у рату, беди и невољи.{S} Видео је својим очима доста јада и че |
| ој род утамане.</p> <p>Деспот у толикој беди видећи се, да не би он и народ све изгубили, даде |
| ио.{S} Овај садашњи нараштај рођен је у беди и невољи, после косовске битке, у метеж’ма Вуковим |
| еле?</p> <p>—- Они се веселе, а ми овде бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ бити од нас? |
| е добро води, а мати удовица остане и у бедно стање дође, над својим матерама господарство неко |
| међу народ; сваком су надежду уливали, бедног су по могућству и потпомагали.{S} Не један од њи |
| им црни самур-калпак са црном челенком, бедра обвијена појасом, црном дибом, и сам војвода Каји |
| , о врату виси му широк златан ланац, о бедрици златна, драгим камењем искићена сабља.</p> <p>Д |
| а Јулу куварку, која му је ноћас толику беду проузроковала.{S} Можда је сама Јула њега тражила |
| ао</p> <p>— запита га љубопитљиво Јула, без да је на посљедње калуђерско питање пазила.</p> <p> |
| .</p> <p>Завеса чадора је већ спуштена, без замерке једе се и пије.</p> <p>Ферхад-паша једе уме |
| ски великаши који дођу до великог чина, без да им ко, без да им султан сам име и порекло зна.{S |
| <pb n="480" /> <p>Бимбаша гледи, слуша, без да речце испусти, само очи му неки жар и светлост о |
| цу Харалампији.{S} Познаје му све жиле, без да Харалампије што подсећати се може.</p> <p>— Знаш |
| па народ сам себи остављају, без утехе, без душевног поткрепљења, па како да се не турчи?{S} Не |
| м, Милош остави своје војено оделење и, без да је ко о његовој намери што знао, отиде у турски |
| ђевојке можемо српски вилајет покорити, без да нас крви стане!</p> <p>— Штавише, можеш чрез то |
| ке руке српска земља не може се спасти, без да је кога млого питао, заузео је Вукашинове предел |
| проиграли и вратили се насакаћени кући, без Голупца, шта би нам наши Мађари рекли, да смо утрош |
| и који је Марков пријатељ, а ти си тај, без сумње; само те молим, против Србина не употребљуј г |
| Све га нешто боле, свагда је сутрусан, без да зна бољу изразити.{S} Погледајте данашњег Србина |
| ли понети понели, спреме се за бегство, без да су на Јеремију, Јаблановића и кнежевиће наишли, |
| оји дођу до великог чина, без да им ко, без да им султан сам име и порекло зна.{S} Тако је сваг |
| ао; он је у години косовске битке умро, без да је свог милог Хасана видети могао.{S} Хафис је б |
| о Бајазит; <pb n="298" /> силан, богат, без унутрашњих непријатеља, па кажу још да је млад, кра |
| опасности, па народ сам себи остављају, без утехе, без душевног поткрепљења, па како да се не т |
| ’ захуктао, као краљ Вукашин на Марицу, без да знам шта онде лежи.{S} Свагда треба да се зна от |
| урчина поручено, обречено је и мом оцу, без да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био мира |
| Угри кад нас бране, сами себе бране.{S} Без Мачве Београда и Голупца Жигмунд не би се из Угарск |
| је противу Вукашина на Марици било.{S} Без да сам о том што знао, млади царевић отишао је тамо |
| у, да узмогнемо покрај њих владати, ал’ без њих јошт боље.{S} Но ако Турци запитају, па знаду д |
| ила, а Мађари дођоше да узму град.{S} А без Београда Србија је саката.{S} Сво господство Јерине |
| ко поморје отме, и трговину утуче.{S} А без савезника ипак не мож’ се живјет’.</p> <p>— Ви који |
| реба вође, силни наши јунаци изгибоше а без вођа не може се никуд.{S} Тому познајем из љути’ бо |
| ао најмоћнији великаш српски, видећи да без крепке руке српска земља не може се спасти, без да |
| вљати.</p> <p>Затим мало стане, па онда без да је чекао да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не б |
| а и неколико стари’ саветника и војвода без војске имала.</p> <p>Вук је одма’ намерио добру при |
| стоки’ рана једва мили; Костреш војвода без леве руке и десног ока.</p> <p>Кад су их видели, св |
| ада би се са гордим Вуком сложити могла без уштрба свога, добро би било, али Вук неће да се пок |
| ивно је израђено, на њему је пет година без престанка рађено, па дичи цркву.{S} Од латински’ кр |
| аве без жалости, а нит’ има царствовања без драма.{S} Знаш шта је била стара Византија.{S} Коли |
| јер Вукогли не може ништ’ против Мађара без помоћи падише, а велика нам је помоћ кад Вукогли с |
| Београд и Голубац, па сад вели да мора без откупа предати <pb n="435" /> града.{S} Јеремија во |
| ислава тешко бити, и као да умрети мора без њега... сад, опет, представљало јој се како ће изгл |
| е четири стуба.{S} Онда је Србија башта без плота, у коју ће Агарјани и други ширити се на наш |
| се тек смеју чудном питању, то су ђеца без оца и мајке, и као да су с неба на земљу пала.</p> |
| ема рата, нема битке, ’де вас нема; крв без престанка проливате, па гле чуда, јошт вас доста им |
| о о новој љубави; битке није било никад без винца, јер вино и битка су као брат и сестра, или к |
| пре свега нек се учини наредба да народ без главе не остане, као овце без пастира.{S} Ја судим |
| ића.{S} Један нас издаде а други погибе без да је какву потпору нам оставио.{S} Да су се поудав |
| ј, што си се тако смутио.{S} Нема славе без жалости, а нит’ има царствовања без драма.{S} Знаш |
| одузму.{S} Пре једног магновења била је без тог блага срећна и задовољна, сад би већ без њега н |
| најем га добро од детинства јошт, па је без сумње твом оцу поклоњен.{S} Знаћеш да исту сабљу пр |
| еник, као што је Леонтије био, могао је без обзира и самом деспоту у очи то рећи.{S} И деспот н |
| знате животиње великих ушију — седео је без сваке забуне, гордо, осмевајући се на подсмешљиве г |
| пе се да се тек зове да се девојка није без сватова удала.</p> <p>Турци, ионако слабоговорљиви, |
| /p> <p>— Сад све верујем.{S} Дакле није без узрока са мном толико оклевао.{S} А како ви с њиме |
| му смо.</p> <p>— Шта ће нам Харалампије без Турака.</p> <p>— Та бар та трта да је ту, да знамо |
| ад земље од цара.{S} Ако цар Лазар умре без каковог расположења и установљеног строгог закона п |
| а новим силама на уморене Србе, који се без престанка борише, од почетка борише, не могоше са н |
| гом роди, јер веле да има људи, који се без мозга роде и зову се шупљоглавцима.{S} Но и јест <p |
| трзају се од својих јунака, измешају се без реда, страшан притисак, по нагону једно друго гони |
| ио, испунило.</p> <p>Но да видим шта ће без Стевана чинити?</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| да народ без главе не остане, као овце без пастира.{S} Ја судим да би најбоље било да се Стефа |
| и.</p> <p>Војска је деспотова читава, и без окршаја не би се дала из доброг положаја истиснути, |
| па му се то дати могло <pb n="282" /> и без рата, особито када се видело да је турска војска мл |
| лили.</p> <p>Харалампије уђе у ћелију и без понуде седе на столицу до Пајсије, разгледа се, и з |
| над народом владају.</p> <p>Марко, који без боја живити није могао, био је сам собом у рачуну ч |
| р.{S} Он прими пријатељство Мађара, али без намере да им као оруђе противу Турака служи.{S} Од |
| ви смо гријешни, ни ти, деспоте, нијеси без гријеха, и сад је дошло вријеме искушења за те, да |
| купити моћи, па не верујем, да ће смети без разлога одма’ напред корачати, а онако, да нас сад |
| </p> <p>— Јеси л’ кадар све то израдити без да идем на ноге, ни султану ни везиру.</p> <p>— Јес |
| ађари нису у стању Турцима јако наудити без тебе и то је срећа по Турке, што ти Мађари не повер |
| и овде гдегод сакривени што проговорити без да нас ко примети?</p> <p>— Ево овде мало даље, у о |
| ке силе, а кад би он пао, онда би Турци без мача све покорили — рекне уверителним гласом Русна. |
| ад јој је долазило на памет како ће њој без Светислава тешко бити, и као да умрети мора без њег |
| етлости ни слободе.{S} А какав је човек без светлости и слободе?</p> <p>Кад су били младићи, ка |
| исплатио што рече, ал’ Голубаца не дам без новца, а на вересију, кад се не зна ни како ће Ђура |
| да му времена,</l> <l>Но бије га сабљом без престанка.</l> <l>Пет већ рана Новак задобио,</l> < |
| давна измирио се са Стеваном.{S} Стеван без деце, уочио га си за насљедника, а да се једаред на |
| и може и из деспотове области ’ришћанин без разлике тамо одлазити, а Турчин за даље не хаје, та |
| Од Турака је само Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко без њега никуда.</p> <p>— Сад пијте, |
| дба постигла.{S} Ја сам због њега остао без земље и народа.{S} Међу Србима нисам никад хтео раз |
| шина вина и пе’ари.</p> <p>На њима руво без украса, обична струка, узане ногавице, чарапе и мес |
| у на главу метнути.{S} Народ је сад био без главе па му се све лако чинило.</p> <p>У Вишеграду |
| говор деспот-Стеванов га веже; а ионако без савеза са Мађарима турској сили подлећи мора, па ће |
| Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко без њега никуда.</p> <p>— Сад пијте, браћо, одма’ ће се |
| Ал’ како ћу ја сам пити, није ми питко без друга, а ти као мусулман не смеш вина.</p> <p>— Ту |
| Ако хоћеш код ђаура што да докучиш, то без женске не можеш ништа учинити.</p> <p>— Дакле, да М |
| ене невине крви, је л’ могуће да све то без каштиге остане?</p> <p>Да видимо каква ће судба Ђур |
| рженик породице цара Лазара, па је зато без сваког устезања говорио.{S} Царица му то није замер |
| ласом пресече султан.</p> <p>— Поклисар без тога не сме натраг, макар му овђе главу скинули.{S} |
| сребра да дајеш поклоне и бакшише, јер без тога код Турака ни маћи се — рече Јеремија.</p> <p> |
| и међу собом, будите са мном сложни јер без слоге добра бити неће.{S} Знате да имаде и у чистом |
| уни нису га ни позвали упомоћ, а деспот без захтева Жигмунда не хтеде притећи и своју војску из |
| ог блага срећна и задовољна, сад би већ без њега незадовољном и несрећном постала.{S} Једно маг |
| код Ђурђа удворио био, и сад Јаблановић без Јеремије ни да се макне, не може из своје руке ни д |
| био с Мађарима, па ми опет ишао наруку без да су се Турци и најмање подсетили.{S} И на дивану |
| , ти си сам господар.{S} Ако они изумру без ђеце, ти си и твоји насљедници од све њихове стране |
| арод опоравити.</p> <p>Тешко је деспоту без Мачве, Београда, и Голупца.</p> <p>Скупља своје вој |
| ако што ради што му као једном великашу без повреде царске власти не принадлежи.{S} Ја сам већ |
| ске шеретлуке, био је у својим положају безбрижан, јер зна да је Турке бриге стало да се с Мађа |
| мам доста блага, да би’ могао са мојима безбрижно живити, у Будиму, Млеткама, или у Цариграду.{ |
| > <p>— Ја мислим да је кнегиње Вукосаве безгранична и непобедима наклоност према Милошу једини |
| <p>— Дост’ би било Јеремији сто хиљада, безевенк — рече Исак-паша.</p> <p>— Најбоље би било ниш |
| његовом презрено га гледе.</p> <p>Неки, безевенк, — мумлају.</p> <p>Диван је у главноме све изв |
| аши каже.</p> <p>Исак-паша му наложи да безевенк-ђаурима одруби главе, а да благо с њим подели. |
| господара нестало.{S} Постали су смели, безобразнији.{S} И они су се на партаје делили.{S} Цари |
| жимо <pb n="478" /> на сахрани, и да их безопасне чувамо, ми смо га разумели — рече Јеремија.</ |
| јанин у турском руву.{S} То бјеше један беј, миралај, извади ми са голи прса крст <pb n="540" / |
| } Јест, држали су га за лудака ал он не бејаше лудак каквог у Дубровнику као глумца купити може |
| власи спустиле му се на рамена, а брада бела, велика, покрила му на прси крст, мученички знак р |
| огубо несрећни; затворени као робови, и бела света не виде.</p> <p>Они су оба по жељи Ђурђа про |
| нема несрећнијег створења од оног који бела не види света.{S} Сваки жали слепца, па му удељује |
| Дунав је бродовима посут, а у исти мах бела застава са бедема Голупца скинута.{S} Још после ис |
| и опет какве деспотове катане рупили, и белај починили.{S} Даље наложи им да се на окупу нађу к |
| најмање наклоњен, па би могао јошт већи белај починити.{S} Међу нама нек је изречено да се посл |
| гледам какогод, да ју ослободим из овог белаја.{S} Но сад сам ја био господар, па сам ју хтео з |
| Срби, да се опросте једаред од толиког белаја, ђе ни од Турака ни од своји’ мира не имају, поч |
| Шта ће јој Светислав, да тек с њим више белаја на себе навуче?{S} Она се већ мало-помало на то |
| ве то до ушију дошло, но доста је и сам белаја имао, па се ућутало.</p> <p>Сад оставимо Дечане, |
| ог брежуљка, виса, јаруге, и у мисли си бележи.{S} Већ је прорачунао одока какав ће то град бит |
| у и Цецилија, красна делија-девојка, на бели рамени распуштене вране власи, у очима жар поносит |
| рљаст, а очи зелене и мале, да се испод бели’ трепавица једва и видеше.{S} Лице му се често сме |
| е, глатко језеро, на њем ћеду попливати бели лабудови, њих ће дивна цура кнегиња Мара из своје |
| ко тријест пет година стара, лице фино, бело, да није живо, рек’о би да је од веште руке од сло |
| до краја, како је дошао Харалампије под Бело Брдо, <ref target="#SRP18590_N4" /> како је понуди |
| нког, који изражава њежну младост, лица белог и руменог, косе смеђе, очију плави’ на подобије н |
| у му биле просте, но јако удесне.{S} Од белог сукна чакшире, кратак лак гуњац, прслук отворен, |
| красоте, а други у исто доба не види ни белог света, а трећи можда се мучи на душманском кољу.< |
| онде питоме красоте Бугарка, онде опет белог лица и граорасти’ очију Српкиња, коју и да ти је |
| ег оца слуге уживају пуну слободу, виде белога света, веселе се; не чујеш ли и сад како се песм |
| е, изгледају канда су изложени и већ на белом ’лебу, а да их скоро црна земља покрије. <pb n="4 |
| оклоп, на глави му црн самур-калпак са белом челенком, на које ручици којом се са челенком спа |
| и сплетена, на глави му самур-калпак са белом челенком, о врату виси му широк златан ланац, о б |
| овић <pb n="465" /> оставио је забодену белу заставу, вента ради, не би л’ се још Мађари смилов |
| /p> <p>Деспот и деспотица јаше на тихим бељцима.{S} За њима пртљаг, товари блага.{S} Деспот и Ј |
| ћи кад чује да се предаје Угрима Мачва, Београд и Голубац.{S} Београд је око Србије, Мачва је с |
| ом, и да се Мађарима има предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Јеремија је и то знао, да је у зе |
| л’ за ту помоћ има им се предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Тако је, није на ино.{S} Уговор с |
| но је да се има Жигмунду предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Стиже ми глас, да је угарска војс |
| лости прими.{S} Мађари су сад огорчени, Београд је у њиховим рукама, скупићеду јачу војску, па |
| ко да прегоре Београд.{S} Није ни чудо, Београд је самртну осуду добио.</p> <p>Обед није дуго т |
| је на путу, а да им и градове предамо, Београд и Голубац, па да се с њима договоримо како ћемо |
| ао негда Призрен, Приштина, Нови Пазар, Београд, сада Смедерево мора народу светлети, да из вар |
| како се деспот Стеван приклонио, Мачву, Београд и Голубац обвезао, а са тим ненавист Турака на |
| е наредбе потписивао.{S} Предати Мачву, Београд и Голубац!{S} За Мачву се тукли српски владари |
| н деспот за живота свог потписао Мачву, Београд и Голубац, па сад вели да мора без откупа преда |
| и.{S} Покрај Жигмунда си изгубио Мачву, Београд и Голубац.{S} Мађари нису у стању Турцима јако |
| , повуче се к Морави и Дунаву ближе.{S} Београд сад постане српским средоточијем.{S} Са благом |
| внички трговци долазише као у госте.{S} Београд и Смедерево свагда пуни српски’ војника, ђака и |
| мађарски војници српске су изменули.{S} Београд је сад мађарски град.</p> <p>На седам кулах Бео |
| д главом Београда вије се црн облак.{S} Београд је у сени, суначни зраци му кроз облак не проди |
| бивао је турским нападајима изложен.{S} Београд и Смедерево, то су јошт била места ’де је Србин |
| а се преда Мађарима Мачва и Голубац.{S} Београд ће сам предати.</p> <p>Каква је туга лежала на |
| аје Угрима Мачва, Београд и Голубац.{S} Београд је око Србије, Мачва је српски Ханаан, а Голуба |
| каши градили су палате; једном речи:{S} Београд под деспотом постане најславнија српска варош.{ |
| рече логофет војвода Војихна.</p> <p>— Београд, његов створ, на челу свом записаће вечито име |
| ивовима.</p> <p>Краљ прослови.</p> <p>— Београд је по уговору предат, Мачва је такођер заузета, |
| се спријемати за Смедерево, и оставит’ Београд, ионако ми о’ђе земља под ногама горје.</p> <p> |
| да.{S} Мачву ћеду Угри сами посјести, а Београд ћу им сам предати, но бриге ми је за Голубац.</ |
| пљење његово.{S} Боже мој, како је онда Београд изгледао.{S} Онда није било онде дрвених кућа; |
| у Мађарској, као што је добио деспот за Београд и Мачву.{S} Сад тек виде да у Турчину није вере |
| ска деспотова доста јака, а да би могла Београд подсести и освојити, пре нег’ што би Жигмунд по |
| резу бити, да не би деспот с Турцима на Београд наишао.{S} Мађари деспоту нису веровали.{S} Дес |
| и на деспота, па преметнув га, одмах на Београд поћи и отети га.{S} Ферхад му одговара да ни то |
| колико се ту пролило српске крви.{S} Па Београд, који се сад скора подигао да се народ с њим ди |
| би одмах кренути <pb n="511" /> се под Београд.{S} Нек се пошље нова војска Исак-паши, а ја с |
| ’ђе Мађари пријеко гледе.{S} Држе да је Београд њихов дом, а ми само гости; но гост само за три |
| .{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па мада је Београд и у мађарским рукама, опет нијесам ја о’ђе ма ш |
| ти јачи <pb n="508" /> град нег’ што је Београд, најбоље неимаре ћу погодити.{S} И док Нићифор |
| едставља деспоту да је то право, јер је Београд и Голубац дат да Жигмунд штити Србију, а овамо |
| а погодили, напустили би да Угри освоје Београд и Мачву, док би Турци сву Србију од доле заузел |
| ионако Жигмунду је јефтино дошао у шаке Београд и Мачва.{S} И какве си ти ту користи имао деспо |
| ака срца, опет не може лахко да прегоре Београд.{S} Није ни чудо, Београд је самртну осуду доби |
| ом војском ту, а не зна се колика је, и Београд у мађарским рукама, донде је опасно преко Дунав |
| и да могу ногу на Мађарску пребацити, и Београд који је у мађарским рукама олако освојити.{S} Т |
| p> <p>— Голубац је у Србији.</p> <p>— И Београд је у Србији, ал’ зато је у угарским рукама.</p> |
| чује да се Мачва предала, предаје се и Београд, и да ће доћи ред на Голубац.</p> <p>Ако Мађари |
| џари, и да деспот падне, срушио би се и Београд, сада капија Маџарске.{S} Треба ђауре завадити, |
| ији.{S} Укрепио и украсио је Сребрник и Београд, народ је побуђивао к радњи, науци и слози.{S} |
| Мађаре, жао му је што је предао Мачву и Београд Жигмунду, и зато ће му леђа окренути, а падиши |
| је збуњен, држи да си ти продао Мачву и Београд, јако ти је киван, шта зна пук за деспот-Стеван |
| ало-помало све дубље, сад имају Мачву и Београд, Србија им је отворена, само Голубац за Турке н |
| ни, но бриге им није, добили су Мачву и Београд, а ја остадо’ странац у мојој земљи.{S} Како је |
| олике баштине, цјена за продату Мачву и Београд.{S} Рашта не би ти Голубац продао, ако га баш у |
| } Мађари су већ посјели Мачву и заузели Београд, па им треба још Голубац, па ако га задобију он |
| Турцима, покрај Смедерева не може се ни Београд у мађарским рукама одржати.{S} А Србија по нужд |
| Шта ће Србима да пркосе; шта нам хасни Београд, кад Срби Смедерево имаду још јачи град нег’ шт |
| ио, а зна се још и то да кад већ Мађари Београд имају, па још да им је Голупца, онда је још теж |
| Мачва ти је отворена, узми је, треба ти Београд за наслон, ево ти предајем Београд.</p> <p>Десп |
| и и то да је тешко пало деспоту предати Београд, ал’ је морао, јер се на то још деспот Стеван п |
| подара.</p> <p>Проћи ће ту столећа, док Београд допадне српских шака.</p> <p>Војска спустила се |
| а ти Београд за наслон, ево ти предајем Београд.</p> <p>Деспот на ове речи баци поглед у другу |
| ријеч, свезао се с Мађарима, предао им Београд и Мачву, предајмо ми сад Турцима Голубац — рече |
| адају Вукоглију, и ето већ им је предао Београд и Мачву.{S} Па Мађаре потпомаже римпапа и сав З |
| исано да је деспот од своје воље предао Београд.{S} Деспот проучив књигу, узме перо што му једа |
| } Да знаш како ми је било кад сам морао Београд предати.{S} Још и сад лежи ми на срцу терет као |
| </head> <p>Деспот Ђурађ како је оставио Београд са Жигмундом и делом војске, поче јако размишља |
| а с њом, па са сува и Дунава да опашемо Београд, пасти мора, па је лис у замки</p> <p>Тако и ос |
| ах после деспотовог укопа преселио се у Београд.</p> <p>Премда је жалост за Стеваном велика бил |
| закриље узео.{S} Хтели су да се упуте у Београд, да се деспоту поклоне.{S} Не да Јаблановић, Ву |
| видити.{S} Зато може деспот кад хоће у Београд доћи, само не са јаком оружаном руком.</p> <p>Ј |
| м постати, па ће онда у Смедерево или у Београд.{S} Чудим се како га одзвали нису, он мора јако |
| лија утаманио, који сад нема куде већ у Београд, под скут Жигмунда.{S} А да се Вукоглија дочепа |
| тко продрти да донесе гласа о покољу у Београд.{S} Сад Турци јурну на манастир, да га заштите, |
| седи деспот а у Смедереву Ђурађ.</p> <p>Београд се као изнова подигао.{S} Деспот је силни новац |
| ити.</p> <p>Тешко је деспоту без Мачве, Београда, и Голупца.</p> <p>Скупља своје војводе, мудре |
| ојску по крепким местима.{S} На жалост, Београда му више нема.{S} Купи, шиље заире турској војс |
| ћемо и сад проћи, кад нам није у рукама Београда, а Голубац предати морамо.</p> <p>— Тако је, а |
| у оставили, да га жеља мине, кад је рад Београда видити.{S} Зато може деспот кад хоће у Београд |
| у песмама, и одјекнуће песме жалосне од Београда до Будима, Дубровника и Цариграда — рече логоф |
| е деспоту срце куцати кад будне кључеве Београда предавати.</p> <p>У Београду не види се весело |
| ас бране, сами себе бране.{S} Без Мачве Београда и Голупца Жигмунд не би се из Угарске макао, а |
| оље дане под Високим Стефаном, видио је Београда сјај, и пад, и дочекао је предају Голупца, заш |
| S} Ово није за њ дан славе, дан предаје Београда жалостан је.</p> <p>Чују се трубље, од копита |
| и могла напредовати, а ваша кад нејмате Београда и Голупца не може напредовати, јер не зна рашт |
| p>Кад је тако краљ Жигмунд примио кључе Београда, заврши се та жалосна свечаност.{S} Један лацм |
| а Мађари дођоше да узму град.{S} А без Београда Србија је саката.{S} Сво господство Јерине саб |
| ики оче и господару!{S} Ево ти писма из Београда, од нашег господара Ђурђа деспота!</p> <p>— Ба |
| чим натраг освртати.{S} Срце Србије из Београда пренело се у Смедерево.</p> <p>Јерина путује и |
| Срба откину, да их после лакше баце из Београда ван, и Угарску освоје.{S} Тако су Турци с нами |
| } Код Смедерева да градим да ми Угри из Београда не пркосе.{S} Да сазидам јак велики град, да с |
| Крушевац, деспот Стеван је онда већ из Београда владао.{S} Деспот не би им ништ’ зла чинио јер |
| на Смедерево гледају одлане им срцу, и Београда слика блеђа им постане.{S} Код тих стена, код |
| убац задобијемо, не могу Маџари дуго ни Београда одржати.{S} Дај послуха твом вјерном слуги, си |
| продужи.</p> <p>— Ево ти, краљу, кључи Београда, прими их, закључај градска врата да их Турчин |
| к, небо чисто плаветно, само над главом Београда вије се црн облак.{S} Београд је у сени, сунач |
| >И као вијор јури Кајица са катанама до Београда.</p> <p>Кајици се отварају градска врата, диве |
| војска одмах на Србију дигне, и све до Београда покори, онда подиже ријеч Ферхад-паша, да је б |
| силе бранити може, а може и измаћи и до Београда повући се, ’де ћеду опет Мађари доћи упомоћ, а |
| јако потпомагати, јер дође ли Турчин до Београда, онда су врата Угарске отворена, и Угарска мож |
| .{S} Против Мађара, јер који је зажелио Београда и Голупца, зажелеће и Србије.</p> <p>Тешко беш |
| натуштала би се силна турска војска око Београда, па онда хоћемо ли нећемо ли, морали би Турцим |
| > <p>Деспот је још у овом часу господар Београда, и прима краља као деспот, српски владар, земљ |
| жалосна звона чују се, која ћеду славу Београда са’ранити.{S} Покоп ће славе пратити мађарска |
| ад мађарски град.</p> <p>На седам кулах Београда вију се мађарске заставе.{S} У кули Небојши шт |
| раци му кроз облак не продиру.{S} Јадни Београде, шта си дочекао.{S} Деспот Стеван те подиза, и |
| id="SRP18590_C1.11"> <head>XI</head> <p>Београде, ала си славан био, кад је над тобом високи Ст |
| традали, опет су имали добру накнаду са Београдом, који је сад њихов.{S} Жигмунд се каје сад шт |
| ам твоју тугу.{S} Жао ти је за Мачвом и Београдом, то је судба.{S} Мораш се јој поклонити, ал’ |
| са Крушевцом.{S} Да покори сву Србију с Београдом, треба још трипут толико војске, вели Ферхад. |
| лаве пратити мађарска војска.</p> <p>На београдским кулама вију се црвене заставе, та боја знач |
| смо дошли, да Мађари владају у Мачви и Београду, па сад још и Голубац да им предамо.{S} Но то |
| а.{S} Смедерево треба да је стража прам Београду.</p> <p>— Нек буде по твојој жељи, Радосав нек |
| могао јошт сасвим слободно дисати.{S} У Београду седи деспот а у Смедереву Ђурађ.</p> <p>Београ |
| ерина.</p> <p>— Како ми је чудно сада у Београду.{S} Тако ми је дуго вријеме.{S} Радо би’ гледа |
| е догађаје уплести.</p> <p>Ђурађ седа у Београду, у сјајним дворовима, са својом породицом.{S} |
| отови бити, јер Јерини деспотовици је у Београду дуго време и мучан живот.{S} Часи су јој дани, |
| ао каквог госта.{S} Јест, и деспот је у Београду гост.</p> <p>Облачина Раде и свита сместе се, |
| удбу томе подвргава.</p> <p>Деспот је у Београду боравио три дана, световао се [с] Облачином Ра |
| а вратила се кући, и тек нешто војске у Београду остаде.</p> <p>Облачина Раде примети деспоту д |
| честити у богатству.{S} Био сам после у Београду и у другим варошима, учио сам Алкоран, био сам |
| е откинуше Турци, Мађари угњездише се у Београду, Балшићи, Црнојевићи и Његуши отели се од српс |
| /p> <p>Јерина је тужна.{S} Тек што се у Београду после смрти деспот-Стевана настанила, а Мађари |
| граду.{S} Како ће му бити кад се види у Београду, у Србији стран.</p> <p>Јерини је дуго време.{ |
| ко Голупца бавио, Јерина са породицом у Београду је чамила.{S} Кадикад послао јој деспот потајн |
| ржи спас народа.</p> <p>Деспот је био у Београду господар, сад је гост.{S} Стефанови двори су м |
| с Мађарима на Голубац, јошт није био у Београду.{S} Како ће му бити кад се види у Београду, у |
| RP18590_C2.32"> <head>XXXII</head> <p>У Београду тишина влада.{S} Ту је посада мађарска, на кул |
| не кључеве Београда предавати.</p> <p>У Београду не види се весело лице, не чује се весела песм |
| влада Србијом Ђурађ Бранковић.</p> <p>У Београду, у двору Стевана, станује Ђурађ Бранковић, кој |
| ће Ферхад са првим ефендијама и ћатама берат и листине саставити, написати, деспот и Жигмунд, |
| .{S} А султан, како види уговор, издаће берат да се деспот Вукогли признаје за владара Србије.< |
| ма право, тако мора бити, нек се начини берат за Вукоглија, а Мађарима нек се пода мир.</p> <p> |
| као што реко’, биће све у реду, добићеш берат да си господар над овом Србијом.{S} Сад прекини о |
| дмо сваки своме послу.</p> <p>После ове беседе, сви се дигну и разиђу сваки за својим послом.</ |
| мирно почива.{S} Само Марко и Хасан још беседе, док и њи’ санак не превлада.</p> <p>Сутрадан се |
| јело, и почне се јести и пити, па онда беседити.</p> <pb n="285" /> <p>— Драго ми је, Краљевић |
| <p>Када се мало понаместе, почну пити и беседити.{S} Од Турака је само Хасан ту био, јер он без |
| странама.</p> <p>На то јој Милица одма’ беседу пресече, те мало јачим гласом рече:</p> <p>— Ал’ |
| ’ ће се и јело донети, па ћемо онда тек беседу завести.</p> <p>Добро је пало Србима код Марка ч |
| Миличине чула, којих се смисао на њену беседу односио, хитро сабрав мисли, царици је говорила: |
| онапили винца,</l> <l>Стаде Гојко ’вако бесједити:</l> <l>Знаш ли Рељко и брате Угљешо</l> <l>З |
| стара баштина под турску власт потпаде, бескућник нејма педље земље у области Гребљановића, и н |
| о војске, вели Ферхад.</p> <p>Исак-паша бесни од муке, сам увиђа да Ферхад право има, ал’ би ра |
| , војводе спокојно трпе, но Харалампије бесни, баца се, не да се везати, силом га у ваздух дижу |
| ки Стеван не једаред с дивљим Татаром и бесним Турчином огледао у жртву српства и христијанства |
| оја им одмах на Миличину реч опредељена беху.</p> <p>Патријарх и Новак заузеше места с обе стра |
| смирености напредовао.{S} Оба калуђера беху од млађих људи.</p> <p>Када је Милица долазеће гос |
| провео.{S} Наука, честитост и смиреност беху главне црте целог његовог живота.{S} Народа жеља и |
| е дане, а због разума и искуства свога, беше особито поштован.{S} Премда стар, стас му ипак вел |
| сечина је лепо светлила; но и осим тога беше башта и двор од свију страна осветљени.</p> <p>Веч |
| јном пољу у најбољем реду.{S} С почетка беше и мало нереда, али сад је, хвала богу, све већ у р |
| рка над мртвим јунацима, и јутарња роса беше им последњи самртан пољубац од живе природе.{S} Су |
| ју смејаше.{S} Доиста, отац Харалампије беше чудан светац.{S} Стасом беше мален, и морао је има |
| весеље у двор доносе.{S} Дворјанима не беше до тога шта се сад на Косову ради, но само до шале |
| чима озбиљно понашало, а како ту она не беше, а оно се све раскалашније веселости предаје.</p> |
| и Латини, Срби и Мађари, ал’ Србину не беше пара. </p> <p>Та лепа времена прохујаше, вијор одн |
| никог другог од деспотове обитељи ту не беше.{S} Деспотовица, мада је јака срца, опет не може л |
| поље позвало је на слогу, и који сложни беше, дошли су.{S} Но, не би на Косову Краљевића Марка, |
| аралампије беше чудан светац.{S} Стасом беше мален, и морао је имати једну плећку нешто криву, |
| Премда стар, стас му ипак величанствен беше; син <pb n="221" /> му Светислав, јоште млад, сваг |
| , често је деспота посећавао.</p> <p>Он беше од они’ људи, које је срећа на своји крили носила. |
| олупца, зажелеће и Србије.</p> <p>Тешко беше Србији, тешко њеном владару Ђурђу Бранковићу.{S} Т |
| шти, које увеселења ради негда сазидано беше, како би после почивке недалеко од совре били.</p> |
| а Облачина Раде, познат ми је.{S} Давно беше.{S} Још се у пернатости познају некадашње јуначке |
| један бачен поглед на дворјане довољно беше, да се нужна наредба учини; млађи, пак, приметише |
| ољубив, али његово властољубије корисно беше цару у свако доба.{S} Недавно, кад су Турци од буг |
| паше та порука гласи?</p> <p>— Улак, то беше увода, ал’ не да ми посумњати да то није христјани |
| спот не доведе, и чему тај дуги договор беше приређен.</p> <p>После поздрава и отпоздрава мало |
| е и Миличин са Русном разговор прекинут беше доласком нових гостију. </p> </div> <div type="cha |
| ом радошћу прими тај глас, Светислав му беше кост у грлу.</p> <p>Русна бијаше због тога у недоу |
| унакрст обвијеним каишом.{S} Држање му беше благородно, да се позна да је негдар војник био.{S |
| /> упути се у Смедерево.{S} Но тело му беше млого слабије него душа, што није ни сам веровао; |
| о појавише се бујно и бурно.{S} Голубац беше зрело воће да у крило Жигмунду падне, а дође глада |
| ле.{S} Најхрабрији већ погибоше.{S} Још беше под управом Вуковом до десет тисућа добрих војника |
| ко им је срце и силна снага у мишицама, би скотског стражара мрцварили, да им даље пркоси.</p> |
| Хилендар да књиге научим, дођем натраг, би’ још слаб дечак, за војну нејак, ал’ јак на књизи, и |
| је преда.</p> <p>Исак-паша споменуо је, би л’ деспот к њему дошао на кољена, на то одговори му |
| срећом твојом не дође отац Харалампије, би се овђе згужвао — рече Гргур и пљесне песницом о сто |
| о по души ћеш одговорити.{S} Исповједи, би л’ све то тако исказао, да ти не спомену да Ферхад-п |
| оклопници читав дан ка коњу, изморени, би л’ спасили све, а да се тако упустили у бој са тројн |
| м заслепљени слуга.</p> <p>— А бога ти, би л’ би могли ми овде гдегод сакривени што проговорити |
| S} Но кад би сад тебе Бајазит запросио, би ли би драговољно за њега пошла? запита ју нешто шаљи |
| нас Светислав од беде сахранити.{S} Но, би ли би пошла за турског цара?</p> <p>— Али, забога, с |
| пити дао, ал’ да мене не <pb n="477" /> би, не би ни ослепљени били кнежевићи — рече Јаблановић |
| лого непријатеља, сакрио <pb n="228" /> би’ се у гору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо |
| дјел, ја како стојим онда, не знам.{S} Би л’ би нас паше подјелиле? — рече поклисар.</p> <p>Су |
| етошко, женио? — запита Новак.</p> <p>— Би’ — одговори Петошко — ал’ онда кад не би’ био будала |
| <p>Јула га послужи драговољно.</p> <p>— Би л’ ти, Јуло, отишла за манастирску куварку? — рекне |
| у ишао да се сви Срби потурче?</p> <p>— Би’, и сам би се потурчио, ал’ да се и до чега докопам, |
| ће крај имати овај рат.</p> <p>— Да л’ би се могло што из књегињини’ уста дозната?</p> <p>— Ју |
| а му то није замерала.</p> <p>— А да л’ би се, Петошко, женио? — запита Новак.</p> <p>— Би’ — о |
| сли се, даје му за право, па пита да л’ би боље било одмах напасти на деспота, па преметнув га, |
| епљени слуга.</p> <p>— А бога ти, би л’ би могли ми овде гдегод сакривени што проговорити без д |
| ја како стојим онда, не знам.{S} Би л’ би нас паше подјелиле? — рече поклисар.</p> <p>Султан с |
| знате ко је овде поглавар.</p> <p>Би л’ би погодили?</p> <p>То је отац Харалампије, сад већ арх |
| уке, сам увиђа да Ферхад право има, ал’ би рад дин-душмана и сву Србију разорити.{S} Није на ин |
| спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпомагао.{S} Како ти и твој отац о Ст |
| рече озбиљно Ферхад-паша.</p> <p>— Ал’ би’ и ја рад да сам на дивану.</p> <p>— А ти остави Реџ |
| је.{S} Једно је које морате бирати, ил’ би морали са Угарском, ил’ против Угарске.{S} Ако угово |
| а.{S} Сама себе би Србија убила.{S} Ил’ би се с Угрима погодили, напустили би да Угри освоје Бе |
| тио био, онда већ вјера престаје, и ил’ би га ухватили ил’ посјекли.</p> <p>— Боље да смо га ух |
| ртес, стваратељ и рушитељ градова, нит’ би султани Једрене засели.</p> <p>Но кратки су поздрављ |
| n="335" /> <p>Та ионако Светислав нит’ би је хтео, нит’ могао више узети.{S} Па у старо доба н |
| рима — рече Ферхад-паша.</p> <p>— Дост’ би било Јеремији сто хиљада, безевенк — рече Исак-паша. |
| астане, а деспот рече:</p> <p>— А зашт’ би се, оче, побојао тајну мени исказати, кад је Петошко |
| авна по целој српској земљи.{S} И зашт’ би за друго био дао светли цар своју кћер Мару кнегињу |
| p>— Тако је то, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и |
| у хтео, а њега ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти волео да ниси будала? — запита га Новак.</p> < |
| ђе живи као какав заточеник.</p> <p>— А би л’ ти рад постати патријархом.</p> <pb n="442" /> <p |
| ено воле, и тек... не зна ни сама каква би је сила од њега занавек раставила.{S} Присуствије Св |
| није могао дуже прокопсати.{S} За њега би боље било да се сад опет други ко за владатељство от |
| се негда оскврнио, имам доста блага, да би’ могао са мојима безбрижно живити, у Будиму, Млеткам |
| ости, и најмања реч тако је жалосна, да би рекао да у њој лежи целога света бол.{S} Њихов је чу |
| е на ото Милица рећи.</p> <p>Милица, да би своје мнење бољма изразила, продужи мало ћутање, и п |
| p> <p>Јеремија грабљив, властољубив, да би се још већма умилио и услужан био, Ђурђу једнако шаљ |
| и служитељском пратњом проходала се, да би се тиме мало од своје бриге разабрала.{S} Вече је би |
| л’ да све силе дању и ноћу употреби, да би се Голубац што пре предао.{S} Познавао је Турке и њи |
| к у двор да извиде шта се о’де ради, да би знао чега ће се држати.</p> <p>Вук је горд био да се |
| ио.{S} Штавише, Розгоњија и то држи, да би деспот могао био искресати и то што је Јеремија за о |
| атељство склопио, мого би помишљати, да би га у своју корист ти, деспоте, могао на жртву принје |
| о управ цељ му је била мир укрепити, да би се изнурен му народ опоравио.{S} Међусобно су се пос |
| војих лакрдија познат.</p> <p>Новак, да би мало забунио Петошка, почео је друге врсте разговор. |
| војвода Видајић:</p> <p>— Ја судим, да би најбоље било Турчину посланике упутити да се с њим о |
| реба за сваки случај овде да будемо, да би одавде, ако до нужде дође, цару од какове помоћи бил |
| ин:</p> <p>— Ти мислиш, драга Русно, да би Краљевић Марко мир донео био мојој породици и српско |
| , не би ништа од тога било.{S} Зато, да би своју погрешку поправила, са умиљатим гласом запита |
| садањег Каралампоглију, тако шинуо, да би му овај за то радо јектеније читао.</p> <p>Но кад је |
| су му на срцу лежале.</p> <p>Митар, да би изгладио свој пређашњи суров поступак, на свашта му |
| ку из манастира утекао.{S} Ја, опет, да би’ си искушеније одлакшао, имао сам у прњавору једног |
| ет није никад желео.</p> <p>Бајазит, да би Марка и његове приврженике уталожио, паштио се увери |
| ам је мир, да се мало поткрепимо.{S} Да би овај мир сталан био, у Дринопољу ја и Мехмед положил |
| потпадали су под власт Лазареву.{S} Да би могли самовољно владати, отцепили су се са својом во |
| да је војска деспотова доста јака, а да би могла Београд подсести и освојити, пре нег’ што би Ж |
| ао, јер млого више стрпљења имаде, а да би то одма’ за зло примио.{S} Осим тога, био му је Пето |
| ло.{S} Маџарска војска је била слаба да би могла напредовати, а ваша кад нејмате Београда и Гол |
| душевна и телесна, била су му такова да би поред доброг правца и мало среће могао са пола света |
| понесташан, ал’ не би никад, мислила да би се њега млада књагиња у чемугод тицати могла.{S} Она |
| војој дворјанској дужности измислила да би царицу забавила, и тек последње дворкињине речи срца |
| на рука Ферхад-паше.{S} Извршиће, ма да би га главе стало; и он је био као дете христјанин, ост |
| и, изрекла је истој:</p> <p>— Истина да би Краљевић Марко био самовољан и паштио би се да што в |
| у, да он постане поглавар народа, па да би после са изгнанијем турски’ пријатеља српску владу у |
| са финим улцињским уљем, така софра да би се не један сиромах с њом, и својом мрсном софром пр |
| ети могао?{S} А поред тога мислио је да би, као насљедник Вукашинов и велики јунак, кадар био у |
| тајама скривени били.{S} Харалампије да би га већма хусари побунили на искреност, да искаже ’де |
| е зачуђен.</p> <p>Радосав га опомиње да би могло то бити и у трапезарији, да га не би видили Ту |
| апита за Марка.{S} Турци му одговоре да би га радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то за з |
| зара.{S} Патријарх га је узео к себи да би у његовом кругу, поред доброг Леонтија, у смирености |
| p>— Сад смо тако што учинили ја и ви да би нас Турци на комаде исекли да су видили.</p> <p>— И |
| ву заљубљен, но онда — казаћу Милеви да би боље било да за мене пође, него му поглед поклони.{S |
| Ферхад-паша.</p> <p>Ферхад-паша вели да би најбоље било да се деспот од Мађара одвуче, и султан |
| и народ се већ почео тако опорављати да би се већ — датом каквом згодом опет к својим старим гр |
| едузећем саветовао се са претенденти да би му и ови што корисно казали.</p> <p>На Марка је особ |
| није имала у себи толико одважности да би се на свашта предати могла.{S} Милева је била млада |
| е стране, а ти му с моје стране реци да би’ ја волео да и он што попусти, па ће се онда међу св |
| /p> <p>Кад деспот чу Леонтијеве речи да би султан захтевао његове кћери, као поражен стаде се м |
| S} Тек је чело намрштио, и даде знак да би добро било да се Петошко удали, да што луђе јошт не |
| е, као овце без пастира.{S} Ја судим да би најбоље било да се Стефан прогласи одма’ за цара но |
| /p> <p>— Светла царице!{S} Ја мислим да би добро било о тој ствари и с другима посаветовати се; |
| , тако је од мене почитован и љубљен да би све за њега жртвовао.{S} Доиста нема му пара.{S} С њ |
| неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да би могли Турци дознати, па човек на правди пропаде.{S} |
| стина, није још с тим задобила мисао да би добро било таковог друга имати као што је Бајазит, а |
| е.{S} Но ја би’ јошт пре свега желио да би се ти одма’ за владаоца српске земље прогласио.{S} П |
| ебало чинити и шта би Јеремија чинио да би био на његовом месту?{S} Јеремија рече, да смаћи не |
| не све већма војску умножавати, тако да би, ако би га са Милицом опријатељивши се Турци напали, |
| и своје људе и предел познаје, тешко да би Исак-паша успео.{S} Зато деспот је морао бити на опр |
| јевару, и Ђурђа довде домамио, тешко да би’ перје изнео био.{S} Било је ту гунгуле, Облачина и |
| е, морам и ја њему.{S} Друго би било да би он силом у град улетио био, онда већ вјера престаје, |
| .{S} А особито, сад му је прилика ту да би, можда, и до ње лако доћи могао.{S} Јусуф је <pb n=" |
| моћи.</p> <p>Патријарх замоли царицу да би изјавила шта Турци желе.</p> <p>Милица им све предст |
| им се допаднем да једногласно повичу да би таман био добар за адума, то јест за оног служитеља |
| ?{S} Она се зна.{S} Па зар ти мислиш да би једна Српкиња пошла за Турчина?{S} Само да дође, али |
| <l>Па на Србље издалека виче,</l> <l>Да би мејдан рад дјелити с киме</l> <l>Наочиглед војске об |
| о у харем, него и за друго што.{S} Када би ју за харем искао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам |
| еће бити за њу и њену породицу.{S} Када би се са гордим Вуком сложити могла без уштрба свога, д |
| та Босна и како би још лепша била када би његовом постала заповедио је да ми се сваки дан даде |
| та видети.{S} Млоги садањи мекушци када би га видели и глас му чули, крв би им се смрзла.</p> < |
| > <p>Јерина, радознала, мира нема, рада би све одмах дознати, ал види наборано чело у деспота, |
| тога што бити.{S} Русна дворјанка рада би ју за свог сипа, а царица за Светислава, но цар малт |
| јске; да твој отац на помоћ дође, можда би јошт све друкчије испало.</p> <p>— Није се већ побед |
| прилике толико богатство видети, можда би срећнија била.</p> <p>Има људи и женски’ који се не |
| вац при руци.{S} Вољу је показао, можда би исплатио што рече, ал’ Голубаца не дам без новца, а |
| агати.{S} Као што је искусан био, можда би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном |
| ала.{S} Да сам се лети био родио, можда би’ био сад какав војвода или владика.</p> <p>— Ко је т |
| а, кад би се на њи’ слушало било, можда би се све још <pb n="296" /> спасти могло.{S} Но у тој |
| нам шта би’ радио.</p> <p>— Шта — ваљда би се убио?</p> <p>— И њу и себе.</p> <p>— Е мој Грмане |
| очи му неки жар и светлост обузе, канда би и сам издајице казнио.</p> <p>Ферхад настави.</p> <p |
| не мало отворене, ишчекује говор, канда би реч из деспота извадила.</p> <p>Деспот прича.</p> <p |
| ешто српске силе, а кад би он пао, онда би Турци без мача све покорили — рекне уверителним глас |
| да нам у вјеру и земљу не дирају, онда би могли сатрти врага агарјанског.{S} У том си теснацу |
| већег реда пријатељски ослови.{S} Онда би му и срце дале.</p> <p>— Дакако да имамо — одговори |
| ам народ већ Краљевићем назвао, па онда би се и ја, и можда и мој отац, том краљевском јуначини |
| на пријатељство турско ослањати, и онда би даље дотерао од Стевана, па и напослетку мораће то у |
| ’ их појединце рибао.</p> <p>— А откуда би ти знао да има млого ил’ мало непријатеља кад тамо н |
| ти би си добро поред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад све знати шта се о књагињи Милеви и Светисл |
| бац.</p> <p>— То неће добро бити.{S} Ја би’ друго што измислио.{S} Ти ако се одма’ појавиш, наи |
| ри моја, и сама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовала за његово пријатељство.{S} Та |
| а путу био!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом роду верно служио и противу Турака војевао.</p> |
| џеп-пашо — прослови падиша.</p> <p>— Ја би’ прешао из Голупца у Мађарску, свје би’ разорио, да |
| да се већа опасност одбије.</p> <p>— Ја би’ рекао, свети оче, да је то јошт прерано да се Стева |
| p>— А што ти Јевренос-пашо?</p> <p>— Ја би’ понајприје Вукоглија утаманио, који сад нема куде в |
| свашта може чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт једа |
| а кад би они овамо-онамо тумарали, а ја би’ онда изишао па би’ их појединце рибао.</p> <p>— А о |
| род.{S} Да ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се као прост војник међ’ малима бројао; ал’ не могу |
| И мени да је мало срећа послужила, и ја би’ већ досад већим постати могао — упадне Петошко, кој |
| радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и ја би’ се потурчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја нијес |
| лици, на њену страну већ раде.{S} Но ја би’ јошт пре свега желио да би се ти одма’ за владаоца |
| астојатеља у Високи Дечани.{S} Јеремија би узео на се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика |
| дар, и шта јошт неће покорити?{S} Твоја би кћи код њега била прва ханума, блистала би од драгог |
| какову струку живота изабрао био, која би његовој нарави одговарала.{S} Но није смео очину вољ |
| да ту нема ништа осим пљачке, и војска би се оданде опет повратити морала, јер док је деспот ј |
| били и ми јошт у битку помешали, битка би била јошт крвавија и Турцима би’ јошт знатнију штету |
| ну се помало крепити, и доиста збрисала би се била штета косовска да је једне главе у земљи бил |
| кћи код њега била прва ханума, блистала би од драгог камења; ти би се у свачему осигурала и тво |
| рбију широм отворити Турцима, натуштала би се силна турска војска око Београда, па онда хоћемо |
| је Љубице, ил’ од кога другог?{S} Могла би си ми што казати у накнаду за то што због тебе мал’ |
| м срећом у манастиру остати могао, била би срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{S} Ба |
| .{S} Да не би Мехмеда, цела Србија била би од Турака сатрвена, јер у оно доба брат брата, син о |
| тан за пашу спремљен, а сва турска сила би на деспота напала.{S} Зато Ферхад-паша може приликом |
| очи пада.{S} Но поред свега тога, рекла би’ да Ђурађ за његове младе године има млого разума и |
| , битка би била јошт крвавија и Турцима би’ јошт знатнију штету били нанели, но шта нам је до т |
| не треба кнежевиће, јер деспот-Стевана би то спечалило, а крв на освету позива; пустити их сло |
| тписао.{S} А да није тако било, тко зна би л’ се деспот Бранковић на то потписао, и не би ли пр |
| половина однеће се Исак-паши, половина би имала мени припадати, ал’ то остављам деспоту да упо |
| а будала као што је тај био код Турчина би прокопсао, јер они такве будале воледу.</p> <p>Ту са |
| кћер, Милеву, од Вука нешто млађу; она би могла падише харем дичити.</p> <p>— Зар је тако угле |
| била такође горда, властољубива.{S} Она би радо из материни’ руку владу извукла.{S} Она је свој |
| ориш.{S} Ти носиш у срцу Светислава, па би ти као тешко било од њега се отргнути, је ли?</p> <p |
| би раздор у земље противни’ народа, па би с тим своје предузеће одлакшавали.</p> <p>Бајазит, к |
| отац њихов, био је старији од Ђурђа, па би после смрти деспота Стевана Гргуревом старијем сину |
| и Турчина.{S} Вука се Милица бојала, па би се буди с ким сајузила, само Вук да не господари.{S} |
| ван и Ђурђе, два брата као два бора, па би ишли да загрле певца и с њим судбу живота деле; но к |
| Начинили бисмо од манастира вакуфе, па би ти могао од тог половину добити — рече Ферхад, оштар |
| треба умаљавати, јер он нешто важи, па би сву Бранковића надежду осујетио.</p> <p>— Њему ћемо |
| траг, познаје он неслогу у властели, па би му се јошт могли подругивати да је потурченик, а ова |
| аго њему у шаке <pb n="464" /> доћи, па би с калуђером лако.{S} Доиста, Јеремија не би одржао р |
| и тај од вас неспособан и неодважан, па би важнији над слабијим мах преотео, па народ не би се |
| а царевићу није ни најмање наклоњен, па би могао јошт већи белај починити.{S} Међу нама нек је |
| али онако какав што но кажу честит, па би видео.</p> <p>Грман се и од невоље насмеје.</p> <p>— |
| а сузбити, ал’ су Турци већ у граду, па би навале с новом још долазећом војском све угушили.{S} |
| да Миливој примљен је добро код цара па би му цар жељу испунио?</p> <pb n="256" /> <p>— Мој ота |
| онамо тумарали, а ја би’ онда изишао па би’ их појединце рибао.</p> <p>— А откуда би ти знао да |
| о тражи његово пријатељство.{S} Римпапа би дао краљевину деспоту само да пређе у лацманство.{S} |
| ше се Ђурђа; да се на већину ослони, та би се одма’ против Турака определила.</p> <p>Но деспото |
| отурчимо.{S} Да срушимо Вукогли-деспота би л’ нам наруку ишао да се сви Срби потурче?</p> <p>— |
| .{S} Но, да ти једну ријеч кажем, доста би било за Голубац сто хиљада дуката.</p> <pb n="438" / |
| ли се насакаћени кући, без Голупца, шта би нам наши Мађари рекли, да смо утрошили толики новац, |
| ује. </p> <p>Запита Јеремију Ђурађ, шта би требало чинити и шта би Јеремија чинио да би био на |
| фали.</p> <p>Исак-паша пита, дакле, шта би ваљало чинити.{S} Нитко му не зна паметну рећи као Ф |
| , само треба је чувати.{S} Зборите, шта би ваљало сад чинити, — прослови ти, Ферхад-пашо.</p> < |
| не би властољубиви великаши кидали, шта би јошт од њега бити могло.{S} Тек што умре Душан, а Ву |
| .</p> <p>— А кад би ји ти потражио, шта би онда било?</p> <p>— Шта би било? — Јурио би’ ји свуд |
| е моја брига.</p> <p>— Али, боже... шта би после радила.</p> <p>— Са Светиславом?{S} Не брини с |
| ва зета од новорођенога царства?{S} Шта би било од мојих синова?{S} Скитнице, као што је данас |
| ај јуначки народ на бојном пољу?{S} Шта би се са оваким јуначким народом досад учинило било, да |
| питкивањем путнике мучише.</p> <p>— Шта би с Југом — запита Новак.</p> <p>— Погибе са својих де |
| отражио, шта би онда било?</p> <p>— Шта би било? — Јурио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не би’ з |
| питања о томе одговара.</p> <p>— А шта би после са Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем — за |
| ребало нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта би то било.</p> <p>— Да сазида на Дунаву један град, ко |
| — Само предајте Голубац.</p> <p>— А шта би’ ја код вас могао бити, за пашу нијесам.</p> <p>— Му |
| онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде требало чинити — одговори Петошко.</p> <p>— А с |
| у добро доба на њи’ ударили, богзна шта би се јошт било стало.{S} Турчин зна да Србина једна ко |
| о, била би срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{S} Бар сваки је калуђер казао да са м |
| м му ја већ од мог оца намењена, па шта би сад на то казао? — одговори као кроз плач Милева.</p |
| м џепом и разбијеним главама.{S} Па шта би на то сабор Мађарске, дијета рекла?{S} Кад бисмо опе |
| ао што је цар већ стар, данас-сутра шта би учинила овакова два зета од новорођенога царства?{S} |
| оће да нас од напасти спасе.{S} Сад шта би од нас било да нам буде <pb n="301" /> и одсад Турчи |
| ртвоваћу, утаманићу га.{S} Ето виђе шта би са Харалампијом.{S} Био је мој човјек, ошљепио је кн |
| ојводе, мудре саветнике, светује се шта би сад чинити ваљало да се народ поткрепи.{S} Турчину с |
| мију Ђурађ, шта би требало чинити и шта би Јеремија чинио да би био на његовом месту?{S} Јереми |
| , да се не осрамотимо.</p> <p>— Али шта би то било?{S} Султан блага нити треба, нити хоће.{S} К |
| } Па ја да сам Светислав, а ја знам шта би’ радио.</p> <p>— Шта — ваљда би се убио?</p> <p>— И |
| јер да тебе не би и Русне, не знам шта би од деспота било.{S} У твоје здравље ову чашу!</p> <p |
| при том је у жалости, али не знамо шта би било да је султан њу место Милеве запросио!</p> <p>— |
| он, а оно би био други, па богзна какав би тај други био, а овако бар док је владао, владао је |
| и када би га видели и глас му чули, крв би им се смрзла.</p> <p>Грмана је довео један служитељ |
| шаке добити.{S} Да ми је тестир, живог би га одерао, те би и остала Србија постала турски санџ |
| лтановог харема?</p> <p>— Но још таквог би делију Турци требали, та трта, ваљда су га турске ко |
| , и то би био последњи српски град, ког би Србија издавати имала, и то као својим савезним приј |
| том шта се има чинити.{S} И доиста, кад би се на њи’ слушало било, можда би се све још <pb n="2 |
| ма, шта бисте онда ви Турци радили, кад би се војска маџарска у Браничеву натуштила, па заузела |
| ијесу.{S} Па онда и то треба знати, кад би се тко у Караманију плео, опет Караманија турска ост |
| тали су се тамо-амо.{S} Међу собом, кад би се сусрели, говорили су о <pb n="259" /> ноћашњој не |
| е свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се твој отац са царицом тако помирио да земљу међу с |
| ас ко слуша, кажи право шта мислиш, кад би те заискао?</p> <p>— Мајко, ја то не смем казати.</p |
| и предао, силом да га принудимо.{S} Кад би оставили на страну Голубац, кренули би се пут Крушев |
| ије сватком дат један ћеф.</p> <p>— Кад би’ тако живљео, вољем оно бити што сам.</p> <p>— Ти мо |
| А би л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и ја би’ се потурчио, ал’ није лако до |
| за Србију педесет тисућа дуката, а кад би је покорио, дао би је каквом беглербегу који не би н |
| т код њега има нешто српске силе, а кад би он пао, онда би Турци без мача све покорили — рекне |
| его потражио би’ ја њи’.</p> <p>— А кад би ји ти потражио, шта би онда било?</p> <p>— Шта би би |
| бољма но што ви сад војујете.{S} Ја кад би’ видео млого непријатеља, сакрио <pb n="228" /> би’ |
| /> би’ се у гору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо тумарали, а ја би’ онда изишао па би |
| убац од Јеремије откупити, но рашта кад би опет дошао у руке Жигмунду.{S} Да знаш како ми је би |
| узу са Ђурђем, и назначили му време кад би могао на Србију ударити и деспота збацити.</p> <pb n |
| два зла, боље је бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу |
| и Бранковићевима предати; па баш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега брат му Вук у |
| <p>— То ми и јесте права жеља, само кад би деспот пао, ој честити пашо, да ми хоћеш само наруку |
| зашто сам рад све да знам.{S} Само кад би’ се могао на тебе ослонити да могу све дознати, а ти |
| о, па те како ји красно држе!{S} Но кад би сад тебе Бајазит запросио, би ли би драговољно за ње |
| Грмана није се нико сетио, а нашто кад би гусле и јуначке славне песме тек срамоту увеличавале |
| а и одважнији је од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ на пријатељство турско ослањати, и онд |
| над свима заповеда.{S} Светује се, рад би Дунав прећи, и упасти у мађарску земљу.{S} Неке паше |
| /p> <p>Исак-паша размишља.</p> <p>— Рад би’ и сам ићи у Једрене пред лице падиши, да му и ја из |
| е без тог блага срећна и задовољна, сад би већ без њега незадовољном и несрећном постала.{S} Је |
| рхад-паша прослови.</p> <p>— Дакле, сад би било време да се у откупу Голупца подјелите.{S} Голу |
| сад што није дао Јеремији што иште, сад би његов био Голубац, и ту је Розгоњи био крив, који га |
| но падиша.</p> <p>— Све је то мало, сад би требало сатрти Вукоглија и Мађаре — рече Јевренос-па |
| наредиле њихове муфтије и имами.{S} Сад би, дакле, најбоље било да ти изјавиш Милици да желиш с |
| реке нужде.{S} Потражимо ми њих.{S} Сад би најбоље било да покупимо војску па одмах на Голубац, |
| да су се Турци задоцнили били, Жигмунд би добио био Голубац.{S} Каква веља радост обузела је Ж |
| Стеван, по свом разуму и доброти, народ би јако усрећио.{S} Да <pb n="331" /> није Стевана, Ђур |
| ти, а народ два поглавара има.{S} Народ би срећнији био да је један место двојице, јер се сила |
| ани бранили би своје манастире, а народ би готов био с њима гинути.{S} И сам Мелентије не би се |
| оста је и један калуђер да их чува, куд би они из града сами измакли.</p> <p>— Калуђер их, доду |
| био, можда би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном војском против даљих навала |
| о је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да би могли Турци дознати, па човек на пр |
| х после Ангоре и Никопоља.{S} Сама себе би Србија убила.{S} Ил’ би се с Угрима погодили, напуст |
| ке.{S} Само да су Мађари спремнији, све би друкчије ишло, овако морамо с једне стране да их шти |
| тити пашо, да ми хоћеш само наруку, све би учинио што ви Турди желите.</p> <p>— Шта ми желимо, |
| најем, и да смо пријатељи.</p> <p>— Све би’ ти тако исто по риједу исказао био, само једно не б |
| откинули, имамо доста богатства, и све би се дало лакше поправити, само да није Јеремије, <pb |
| езу ступити и на Мађарску нападати, ’де би ова морала подлећи.{S} Маџари, опет, од нас изискују |
| увидило је одавно оно место, тачку, ’де би требало град градити.{S} Туд пролетише орлови, заста |
| о сад види и чује од Турчина, на комаде би нас исјекао.{S} Прими, деспоте, моју ријеч, ослони с |
| моје стране, ако сам и будала, бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би’ другу.</p> <p>— Ал’ помис |
| сле ових речи, поглед баци на место где би сео и своје старе кости одморио.</p> <p>— Одморите с |
| би’ прешао из Голупца у Мађарску, свје би’ разорио, да ђаур ни сјемена посјејати не може — одг |
| у леп пут отвара.{S} Ја, истина, радије би’ сам доламу место мантије и калпак место камилавке н |
| ста начините за највећег муфтију, прије би се дао на комаде исећи.</p> <p>— Право говориш, ти в |
| ао, не да се оданђе истиснути.{S} Прије би за време напустили Караманије нег’ ли овђе задобивен |
| такове сам примедбе у шалу увијао, које би народу на ползу биле; ал’ све бадава, јер је искрена |
| <p>— Колико има красота на истоку, које би се за најсрећније држале, да могу само мог великог п |
| и, не смијем ријечце испустити, из које би Турчин виђео да сам штоватељ Христа, љубитељ рода.</ |
| у и други.</p> <pb n="437" /> <p>— Боље би било да се сви потурчите нег’ што се међу собом коље |
| </p> <p>Други рекне:</p> <p>— Па и боље би било, већ нам се овако досадило.{S} Бар да хоће и Ву |
| примити.</p> <p>— Честити пашо, најбоље би било да се благо подјели у Голупцу при предаји, јер |
| треба и с Турцима шуровати.{S} Најбоље би било да се затворе у манастир, да им се оданде никуд |
| венк — рече Исак-паша.</p> <p>— Најбоље би било ништ’ не дати, нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, |
| еба и онде турске војске.{S} Но најбоље би било да се деспот на покорност позове, а султан да г |
| и Власи помагали буду.{S} Зато најбоље би било међу Србе јошт већи раздор завести.</p> <p>Суле |
| па да ме Бајазит запроси, с драге воље би’ пошла, јер, богме, неће нас Светислав од беде сахра |
| на жици чупка; не имаде’ побратима коме би’ лако то оружје поклонио, па ће у лежању светлост св |
| баш да се збуде та Милевина удадба, не би добро било по Србе.{S} Ако се то деси, онда је све т |
| мије примити.{S} Да не би издајства, не би Голубац Турци добили.</p> <p>— Све је тако, ја то зн |
| им, крваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ крочио.</p> <p>Султан промери оком поклисара, па |
| о не би, Ферхад-пашу, нашег Петошка, не би’ издао, ни теби самом, да ми не каза да ти је био по |
| одило и да је познала била калуђера, не би ништа од тога било.{S} Зато, да би своју погрешку по |
| ћевима предати; па баш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега брат му Вук упрљао.{S} Ђ |
| пита Харалампија.</p> <p>— Ја, боме, не би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шуровао, жарио |
| јер да се са својима тамо не повуче, не би задржали Турке босански пастири и чобани.{S} Обилић |
| о, ал’ да мене не <pb n="477" /> би, не би ни ослепљени били кнежевићи — рече Јаблановић.</p> < |
| е забодену белу заставу, вента ради, не би л’ се још Мађари смиловали, не би л’ још рок продужи |
| и, не би л’ се још Мађари смиловали, не би л’ још рок продужили, но што учинити нису били каиљ. |
| нас.{S} Да нисмо никад света видели, не би нам било тако жао; ал’ овако тек сад осећамо у пуној |
| среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те пустио био — примети Јаблановић.</p> <p>— Задао |
| Крушевцу ево овђе живљег, па харем, не би’ се мјењао ни са цар-Лазарем.</p> <p>— А није ти жао |
| квом мудрошћу, искуством, јунаштвом, не би Турци дуго боравили у Једрени.{S} Тако мисли деспото |
| о што.{S} Када би ју за харем искао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам то не допушта.{S} Ни мањ |
| звикан будала, да сам у земљи остао, не би у другом сталежу ни живети могао као предмет подсмех |
| .</p> <p>— Да мене, опет, није било, не би дошли до откупа Голупца, — одгонетне Јеремија.</p> < |
| лампије.</p> <p>— Да мене није било, не би ни Јеремија дошао до Голупца, јер су кнежевићи прво |
| други још младић, тумарају тамо-амо, не би ли каквог познатог роба видели.</p> <p>Около Тамерла |
| и који сложни беше, дошли су.{S} Но, не би на Косову Краљевића Марка, Милош Обилић погибе јунач |
| >— А да си цар?</p> <p>— Да сам цар, не би чекао да Турци мене потраже, него потражио би’ ја њи |
| рно увијен, пође ближе к том жагору, не би ли наишао на каквог слугу ил’ слушкињу с којом би шт |
| се ти поклони ње и матере њене тичу, не би више рада била да јој се ти одузму.{S} Пре једног ма |
| из, испитује бимбашу за Ферхад-пашу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-паша. |
| ља држи, и тај да постане патријарх, не би се дао лако турчити, да и сами калуђери оружани бран |
| ад бисмо опет за рат поискали новац, не би нам га дали, јер се новац даје на срећу, а не на пог |
| ати деспот.</p> <p>— Паметно збориш, не би шкодило најпре тамо доле Турке напасти.{S} Како ти с |
| иле тавна ноћ, или ноћне две звезде; не би разазнао да л’ једно да л’ друго.{S} Моја Зулејка се |
| а са Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли боље било да уместо толиких господара један влада |
| то отац Харалампије, <pb n="249" /> не би се била тако устрашила, јер јој се његов образ одвећ |
| е више <pb n="374" /> од потребе.{S} Не би л’ и матица ’декоја радије пчелом била?{S} Но је л’ |
| [са] својим братом Вуком делити.{S} Не би ли се хтели делити Гргурови синови међу собом, за то |
| а још одмореном турском коњицом?{S} Не би.{S} Косово требало би да је спашено пред Косовом, а |
| </p> <p>— Па како сад да почнемо?{S} Не би л’ добро било да одма’ јавим деспоту да му се повино |
| био пре, него шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к мени повратио, па да ми будеш десна рука?</p |
| асно? — упаде у реч Милица.</p> <p>— Не би згорег било — одговори шаљиво Новак, — а млађи би се |
| о има са невољним поделити.</p> <p>— Не би л’ добро било да мом оцу прословим што о том, па ако |
| е исте будалаштине пресећи.</p> <p>— Не би ли сад добро било да дозовем тамбураше или гусларе, |
| будала? — запита га Новак.</p> <p>— Не би’, јер будалу нико не дира, а мудрога цео свет.{S} Ко |
| ћу, ал’ ипак му не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље било да идем у Једрене, да падишу о цијелом |
| а вас никада оставити нећу.</p> <p>— Не би ли се опет онамо у друштво вратио, да провидиш, зашт |
| г времена — рече патријарх.</p> <p>— Не би л’ добро било овде одма’ и вечерати, кад је тако кра |
| о да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ царица дозволила да још пре вечере можемо за једа |
| држала, који је мало понесташан, ал’ не би никад, мислила да би се њега млада књагиња у чемугод |
| ду, и да је остао као Петошко, ништ’ не би могао чинити.{S} Тко ли би Петошка слушао.{S} И код |
| гледати да у миру све свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се твој отац са царицом тако по |
| осади ни дању ни ноћу мира, покушава не би л’ се могао каквој капији примаћи, <pb n="431" /> ил |
| могло то бити и у трапезарији, да га не би видили Турци.</p> <p>Но Ферхад-паша је стара мудра г |
| ија, канда га је познао.{S} Можда га не би познао био, давно је већ било кад га је Петошко у ма |
| бројан и снажан српски народ, кад га не би властољубиви великаши кидали, шта би јошт од њега би |
| емићи који су у суседству Турака, да не би своја добра изгубили, турче се, а Турци потурченицим |
| су у дворцу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео да с њима трговину води, морају се у ку |
| еправити и патријарха, и војводе, да не би, због тајности дела и новости такове удадбе, како ов |
| а свих страна на Голубац нападне, да не би Турци чули како Јеремија отпор даје.</p> <p>Преко, и |
| акођер к себи дошли и умерили се, да не би старијим до ушију дошло како су са калуђером поступа |
| >Деспот у толикој беди видећи се, да не би он и народ све изгубили, даде половину српске земље |
| Облачина и Кајица очи закрвавише, да не би Ђурђа, који ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту |
| , и шеће се доле-горе пред врати, да не би тко близу дошао.</p> <p>Поседају на миндерлуке.</p> |
| астојати да се Вуку власт украти, да не би кадгођ злоупотребу какву према мени и мојој ђеци чин |
| шурује, и мораду на опрезу бити, да не би деспот с Турцима на Београд наишао.{S} Мађари деспот |
| по налогу Ђурђевом ослепити дао, да не би способни били за владу.{S} Кнез Гргур, отац њихов, б |
| цркву води, Турци отклоњени буду, да не би Ферхада међ њима тко познао.{S} А то је лако, има по |
| им заповести, да буду на опрезу, да не би опет какве деспотове катане рупили, и белај починили |
| бити, па у случају <pb n="398" /> да не би било среће, могли бисмо проћи као код Никопоља.{S} П |
| " /> град од Јеремије примити.{S} Да не би издајства, не би Голубац Турци добили.</p> <p>— Све |
| о у садашњем мало бољем стању.{S} Да не би Мехмеда, цела Србија била би од Турака сатрвена, јер |
| рили, а као будали праштало се, а да не би будала дворска, не један властелин распрскао би му м |
| те ствари, и хитно се распослале да не би тко у ствар забадао.</p> <p>Кад је све тако уређено, |
| еба Голубац предати, и то што пре да не би се задоцнили.{S} Хоће л’ војвода Јеремија одмах пред |
| све спремна.{S} Бајазит бојећи се да не би се једна ил’ друга страна српска осилила, био је пос |
| е баш допадале такове примедбе; и да не би Петошко јошт дубље заишао поред Грмановог простодуши |
| нак вратити <pb n="251" /> се, но да не би опет као пре прошао, замоли да га ко отпрати.</p> <p |
| а је деспотова читава, и без окршаја не би се дала из доброг положаја истиснути, а деспот побри |
| калуђером лако.{S} Доиста, Јеремија не би одржао реч, лаком је, бацио би калуђеру кост.{S} Как |
| сам да те глава поред њега заболела не би.{S} Он тебе добро познаје.</p> <p>— Ха, ха!{S} Краље |
| не слободан, да могу коња јахати, па не би’ дао за богзна шта, само да још једном поред цара пр |
| на Косову видели српско јунаштво па не би ради, по свој прилици, јошт једанпут такову једну би |
| о што је отац Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више желила, већ само оца Теофана да га види и |
| оме конаку ишао и искушавао је Митра не би ли што од њега дознао од они’ ствари које су му на с |
| овори кнез Јован.</p> <p>— Ја заиста не би’ му на путу био!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом |
| за продату Мачву и Београд.{S} Рашта не би ти Голубац продао, ако га баш узмораш испустити, па |
| и’ — одговори Петошко — ал’ онда кад не би’ био будала, јер будала и калуђер не сме се женити; |
| виће у њима жудња за власт.{S} И кад не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и властелин |
| лаче.{S} Да није био изврстан, никад не би’ му се подвргао.</p> <p>— Но и то добро знате, да је |
| и — одговори Петошко.</p> <p>— А сад не би рад онде бити?</p> <p>— Не.</p> <p>— А да си цар?</p |
| а јошт у почетку на срце пао, па сад не би рада да он за другог мари.{S} Калуђер ако и није био |
| Без Мачве Београда и Голупца Жигмунд не би се из Угарске макао, а Србија је под ударом турским |
| и над слабијим мах преотео, па народ не би се делио, ал’ овако, сваки за првенством тежи, па је |
| м постао, и заслужио си, јер да тебе не би и Русне, не знам шта би од деспота било.{S} У твоје |
| от ослањати мора.{S} Он сад ако тебе не би хтео одбацити, морао би њи’ изгубити.{S} А он волије |
| анама сакривен, корачао је све ближе не би л’ наишао на какову познатог већ образа особу.{S} Та |
| арска војска повукла се натраг да је не би Турци какогод и код Ласловара изненадили.{S} И та во |
| ко зидали.{S} У случају да им оружје не би срећно било, са истима носили би раздор у земље прот |
| лампије дигне се.</p> <p>Харалампије не би бранио тако ма до зоре седити.{S} Но Ферхад-паша мор |
| ио с њима гинути.{S} И сам Мелентије не би се потурчио, а да га сместа начините за највећег муф |
| забере, и показује добро лице, да се не би Ферхад-паша о њему посумњао.</p> <p>Харалампије, нап |
| врата да види је л’ тко близу да се не би разговор чуо.</p> <p>Сејмени су подаље од врата, а и |
| удила да за Турчина пође, код ког се не би смела ни часним крстом прекрстити.</p> <p>— Мани се, |
| мо требало би кораке ухитрити док се не би царичина страна поткрепила.{S} Она сада нема војске, |
| женском земља спасти може, зашто се не би она жртвовала.</p> <p>— Кад је већ тако да нити имам |
| е деспот Бранковић на то потписао, и не би ли пре с Турцима мир учинио.{S} Штавише, Розгоњија и |
| S} Да знам да ће народ спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпомагао.{S} К |
| о, што сам већ обрекао.{S} Та како и не би’ учио за такову красну девојку.{S} Ни сама књагиња М |
| ло има међу српским великашима, који не би ради над каковим малим [пределом] независно господар |
| имам то не допушта.{S} Ни мањи који не би дао, а камоли Лазогдина жена.{S} Ђаур сваки има по ј |
| ио, дао би је каквом беглербегу који не би ништа дао.{S} За овај пар Ферхад и Сириџа-паша побед |
| азати од такве мудре луде оно што си не би радо од другога дали рећи.</p> <p>Петошко је био мал |
| стир за покајаније и опроштај, па ти не би ништа смијетало — рече не задовољан Харалампије.</p> |
| и тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не би хтео првенства примити, незадовољни нашли би Краљеви |
| е свјетлости и слободе, такав као ти не би нам ни пастир стаду овчијем био, а некмоли стражар Б |
| и жељезници вози се, у очи погледати не би могао, а да грозницу не добије.</p> <p>Састану се и |
| те Жигмунд са султаном, коме одољети не би могао.</p> <p>— Дакле, изгубљено да се више не повра |
| господарство започети.</p> <p>Турци не би ни могли допрети до поља Косова, да већ одавна нису |
| ку срећу, и досадашње деспотове речи не би налазили за узрок ову прилику пропустити, да им десп |
| а при породици кнеза Лазара великаши не би остали.{S} Зато гледајмо што пре да се што учини. .< |
| бији познаје, и онде ниче, ’де човек не би ни помислио.{S} Тако што је и код Искре изредио, и Т |
| е?</p> <p>— Та не булазни, ваљда тек не би за њега пошла царица.</p> <p>— Мој брате, неће он ца |
| м бродовима повуче, и то што пре док не би Турци предварили, заповеди кнезу Црном Завиши да зау |
| едан није добар војвода, јер ниједан не би слушао једног најглавнијег, а који не зна слушати, т |
| рби душе одбор оставити морао.{S} Он не би се могао одвојити, но, напослетку, морао се оцу пови |
| реварити.{S} Балша је рекао да се он не би никад <pb n="232" /> са својом силом тукао са Турцим |
| да, а при том властољубив, па ако он не би насљедником постао, правио би буну, па опет горе по |
| јој на рамену стоји, па гледа у небо не би л’ дошао до шићара.{S} Вешти соко, прави Босанац, за |
| оном што му је најмилије сања.{S} Ко не би Турчин био?{S} Кад пређеш мимо харема, бациш око на |
| Русна.</p> <p>— О врло добро, и како не би у овако веселом двору.{S} Код нас калуђера све је см |
| виђао да све натрашке иде.{S} И како не би он увиђао, који је видео и осећао славно доба Душано |
| ди у кујни душе спасавати.{S} Па тко не би такву шаљивчину слушао као што је отац Теофан, а сек |
| Јурио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не би’ захуктао, као краљ Вукашин на Марицу, без да знам ш |
| верен је био, да му Јеремија обећано не би испунио, и зато се бацио пред скут Ферхад-паше.{S} З |
| то по риједу исказао био, само једно не би, Ферхад-пашу, нашег Петошка, не би’ издао, ни теби с |
| ин је отимао за себе земље, па зашто не би и други то исто чинио, — тако су млоги мислили.{S} М |
| да већ из Београда владао.{S} Деспот не би им ништ’ зла чинио јер, срце његово <pb n="403" /> н |
| мињем Ферхад-пашу, ако га сам деспот не би споменуо као позната пријатеља, већ да је тај глас п |
| че Јеремија.</p> <p>— Ал’ ако деспот не би дао друкчије? — запита Харалампије.</p> <p>— Има у д |
| сасвим искрено, то ни кроз исповест не би се дознало.</p> <p>— Сретно Харалампије.{S} Бог те у |
| рода, а створ тела ни у свештенству не би ми од ползе био.{S} Био сам веселе нарави и лакрдија |
| трговине.{S} Па ни Грци у Цариграду не би могли даље прекрштеним рукама гледати.{S} Цариград ј |
| лубац на јуриш узели били, по Србију не би ништ’ добро било.{S} Маџарска војска је била слаба д |
| управо и спремили, да ако се Голубац не би предао, силом да га принудимо.{S} Кад би оставили на |
| ка, који, бар за ово доба, у Голубац не би дирали, и добио би времена да се опорави од оне слаб |
| да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мој отац скупио |
| пот налази, на смех навести, што баш не би ни владици нит’ игуману годило.</p> <p>Брат Теофан к |
| е за владара Србије.</p> <p>— То још не би тако зло било.{S} Но кад се потпишем да се цијепам о |
| А знаш ко је Русна; да може, три круне би Бранковићу на главу метнула.{S} Но морам и ја мутити |
| држи се да је у ропству.{S} И тако пре би бегала на крај света, него што би и самом позиву у х |
| Да ми је тестир, живог би га одерао, те би и остала Србија постала турски санџак.{S} Јер, силни |
| оменеш твог ђетинства, твог завичаја, и би л’ опет волео да си хришћанин.</p> <p>— Јок, шта ћу |
| <p>— ’Ајде не булазни, будало.{S} Теби би требало кожу одерати и од ње гајде начинити — одгово |
| е било царице, патријарха и Новака, сви би се на њега заценили били.{S} Особито Светислав и Мил |
| било — одговори шаљиво Новак, — а млађи би се бар донде могли проходати по овој дивној башти.</ |
| ра, а да је силом покушао био, Јеремији би допао шака, овако ће се бар читав слободан вратити.< |
| е арбанашким и зетским властелама, који би за срећу држали да добију твоју ћерку.</p> <p>— Јошт |
| те се хтети под једним сајединити, који би доиста кадар био управљати.{S} Турци су за своју ств |
| а нису они ни онако прави посници, који би ради у кујни душе спасавати.{S} Па тко не би такву ш |
| <p>Тако и остале паше одговарају, који би на Мађаре, који, пак, на деспота, ил’ против обојице |
| и за млоге друге, јер млого ји има који би то исто чинили што и Вук Бранковић.{S} Треба сваком |
| , нашло би се војвода и властелина који би им то у срце улили.{S} Ђурађ је то сам по себи знао. |
| свуда велика, није било ни једног који би се његовој смрти радовао.</p> <p>Сам Ђурађ, који је |
| тешко се може онамо дотурати, јер сваки би рад виђети шта се код Тамерлановог шатора ради.</p> |
| кад би сад тебе Бајазит запросио, би ли би драговољно за њега пошла? запита ју нешто шаљивим гл |
| етислав од беде сахранити.{S} Но, би ли би пошла за турског цара?</p> <p>— Али, забога, све ме |
| ко, ништ’ не би могао чинити.{S} Тко ли би Петошка слушао.{S} И код самих Турака да се више чин |
| сам био сасвим црн, нас двоје изгледали би као два рођена брата, још више, као две капље.{S} На |
| д њих зависило, за мало бакшиша продали би били Вуку и двор и царство.</p> <p>Један од слугу ре |
| .{S} Да сад деспота нападнемо, узрујали би се и Маџари, и да деспот падне, срушио би се и Беогр |
| исали би’ га опет на што више, и искали би’ опет какав град у залогу — примети лукави Харалампи |
| по праву насљедија његови синови имали би насљедити господарство.{S} Но госпођа Ирина, властољ |
| то је опасно, после смрти деспота пали би у очи, а Гргур је имао пријатеља; изгнати их, и то ј |
| да, па онда хоћемо ли нећемо ли, морали би Турцима града предати, и то би био последњи српски г |
| Турцима ићи против Угарске, онда морали би Србију широм отворити Турцима, натуштала би се силна |
| <p>— Боље да смо га ухватили, потписали би’ га опет на што више, и искали би’ опет какав град у |
| баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би подбадању српске властеле.{S} Да их с пута спреми, т |
| о, која да се са Стеваном сајузи, могли би Турци напоље изићи као што су и ушли.{S} Но две глав |
| а у случају да напусте Ново Брдо, могли би се згодном приликом у нас ужљебити, па у случају <pb |
| неслоге било, у општој опасности могли би се сложити, нову силу наскоро скупити, и пред Турцим |
| су говорили против Бранковића и жељели би се с тобом, велики падиша, помирити и у пријатељству |
| збила.{S} А да нису Турци у граду, били би Мађари, па какве је користи и од тога Србији.</p> <p |
| е Радосав.</p> <p>— И сви калуђери били би поклани.</p> <p>То су говорили из опрезности, да си |
| ити, да и сами калуђери оружани бранили би своје манастире, а народ би готов био с њима гинути. |
| жје не би срећно било, са истима носили би раздор у земље противни’ народа, па би с тим своје п |
| ми већ давно Турке савладали и осветили би се због битке Вукашинове, код саме реке Марице — реч |
| Ил’ би се с Угрима погодили, напустили би да Угри освоје Београд и Мачву, док би Турци сву Срб |
| они који су празних шака остали, бацили би на ме и на зета мржњу.{S} Више је изгледа и користи |
| би оставили на страну Голубац, кренули би се пут Крушевца, за то нам је војске мало, шта је то |
| ео првенства примити, незадовољни нашли би Краљевића Марка или кога другог, а при породици кнез |
| се противи ране, убијају их.{S} Наишли би и на благо, на што Јеремија чека, ал’ их Харалампије |
| се можеш покрај нас опатријаршити, а ми би после помоћу Турака упадали у Србију, да Гргурове си |
| л’ јак на књизи, и од цара дозвољено ми би мјешати се у говор старијих, ал’ да покријем смјелос |
| анума, блистала би од драгог камења; ти би се у свачему осигурала и твој би род срећан био.{S} |
| тебе ослонити да могу све дознати, а ти би си добро поред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад све зн |
| ање мора бити срећно.</p> <p>— Дакле ти би бољма војевао него краљ Вукашин?</p> <p>— Бољма, бог |
| во пријатељство не шкоди.</p> <p>— И ти би дао православну ћерку за лацмана? — запита зачуђен Л |
| ећу, а не на погибију.{S} Незадовољници би расли као трава, знаш краљу, да си посла имао са вла |
| га са својом војском јошт не има, Турци би са шаком људи све освојили.{S} Но мог оца војска сва |
| змећу две ватре, Угре и Турке.{S} Турци би једва дочекали да се тај уговор повреди.{S} Измећу д |
| ле Србија се борити не може.{S} А Турци би готови били у почетку Угрима што попустити и намамит |
| трн у оку, јер с малом властелом Турци би лакше на крај изишли.{S} А да те сатру, овако су ств |
| ња; ти би се у свачему осигурала и твој би род срећан био.{S} Ево да видиш само шта већ сад шиљ |
| амо да јој што по вољи учиним.{S} Човек би мислио да је булама у харему богзна како добро, а он |
| би да Угри освоје Београд и Мачву, док би Турци сву Србију од доле заузели.{S} Против таке две |
| , нег’ на прилике бојног поља.{S} И Вук би са својима изгинуо, а није било нужно да сви на Косо |
| нег’ Жигмунд.{S} Да могу, да треба, сам би га утаманио.{S} Ал’ један лис од другог пиљеж граби, |
| е сви Срби потурче?</p> <p>— Би’, и сам би се потурчио, ал’ да се и до чега докопам, да ми се п |
| Свашта.{S} Ал није им се чудити, и сам би му простио.{S} Понајвише изгледају као неки богаљеви |
| Турчин Бранковића утамани.{S} Но с њим би се и посљедња сила српска утаманила.{S} Јошт код њег |
| има сваки комад земље бранити.{S} С тим би се, пак, косовске победе плодови осујетити могли.{S} |
| у наскоро толику војску скупити с којом би она могла и Вуку и Турчину противустати.</p> <p>Мили |
| ао на каквог слугу ил’ слушкињу с којом би што потајно и поверљиво проговорити могао; он је још |
| ар Лазар пао, на коме је остало, на ком би требало да је остало царство?</p> <pb n="378" /> <p> |
| је угледна, но све хурије едемске ником би у земљу пред њом поникле.{S} Кад сам је први пут доб |
| ити, да српски народ уједно сабије, том би се и сам поклонио, ал’ тога у толикој властели нема, |
| ине.{S} Да су непријатељи, њихов мејдан би био бој међ’ дивовима.</p> <p>Краљ прослови.</p> <p> |
| тријарх, као гост и свет човек, понуђен би да седне у прочеље.{S} Милица тиме његовом светом ли |
| њега отети може против њене воље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим заједно пође, |
| у Турке ил’ да онде остане.</p> <p>— Он би дошао к вами, ал после опет да га начините господаро |
| беде постигнути.{S} Да је жив сад, и он би све то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да те Ба |
| а, лице фино, бело, да није живо, рек’о би да је од веште руке од слонове кости изрезано, очи т |
| птром вукло.{S} Имам блага доста, могао би са мојом породицом, чељадима живљет и на страни.{S} |
| а рукама миш’це силне, испупчене, могао би их са чохе рисати.{S} Тако су негда дивови изгледали |
| е своје памети, у ово опасно доба могао би на себе навући мржњу старијих војвода и властелина, |
| аки дан нова долази, и у кланцима могао би’ се свој вашој сили одапријети, и таква сила као што |
| читао би’ ти молитвах колико треба, дао би си што и на намастир за покајаније и опроштај, па ти |
| тисућа дуката, а кад би је покорио, дао би је каквом беглербегу који не би ништа дао.{S} За ова |
| нашње доба да се обуче у фрак, изгледао би као какав велики дух, жени, који још далеко дотерати |
| прса му се над столом испупчила, рекао би, та прса сабља не може просећи.{S} Проседи брци пали |
| ије, одјек жалостан у срце удара, рекао би канда се читавом народу опело пева.</p> <pb n="526" |
| н.{S} Розгоњи, сува паметна лица, рекао би да је јунак, ал још више саветник.{S} На врату му зл |
| не бијаше у долњој Србији невоље, рекао би да је Србија под деспотом најсрећнија.</p> <p>У горњ |
| и његов поглед и стиснуте вилице, рекао би да нешто презире, и разан прелазак у лицу и погледу |
| ви крше се, балвани шкрипе, јече, рекао би одзив је умирајућих рањеника.{S} Лошонци продире к с |
| ад те речи громким гласом изрече, рекао би није то тај Петошко, који је жив подсмех негда био.{ |
| лица, искрена ока, да није краљ, рекао би да је ритар.{S} Деспот царска и јуначна изгледа.{S} |
| ове године величаствено изгледао, рекао би да је син Краљевића. -</p> <p>Донесе се јело, и почн |
| и.</p> <p>Друштво је весело било, рекао би као да и није у трапезарији међу постриженом братијо |
| а распростире се ароматичан етер, рекао би да тим ваздухом само свеци дишу.</p> <p>Када деспот |
| начна изгледа.{S} Да није деспот, рекао би да је само за бој створен.{S} Розгоњи, сува паметна |
| ше Турака нег’ Србаља у двору.{S} Рекао би, да се већ све истурчило.{S} Пун Лазарев двор самих |
| ца, горостасја.{S} На први поглед рекао би, овај је рођен за владара.{S} А какве су војводе?{S} |
| /p> <p>По турском стану пролазећи рекао би да је српска војска језгро Турчину.</p> <p>Ту Ђурађ |
| смешило и по спољашности његовој рекао би да је цео калуђер само за веселости и шалу скројен, |
| гледао на Милеву; да није калуђер рекао би, да га се је красота кнегињина срца коснула.{S} На С |
| а дворска, не један властелин распрскао би му мозак што [су] њега његове шале за срце ујеле.{S} |
| ају?</p> <p>— То је најлакше.{S} Послао би’ каквог калуђера у турски’ хаљина онамо, да све изви |
| , и у светој обитељи као и у цркви имао би прво место заступати, ал’ деспот је опет земље госпо |
| ти учинити.{S} Као Ђурађ Бранковић имао би’ то по твојој жељи обвезаним бити, али не као народа |
| сни што су онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде требало чинити — одговори Петошко.</ |
| уреди, јер донде да испусти власт, пао би својим непријатељ’ма у шаке који га одавна мрзе и ко |
| сад ако тебе не би хтео одбацити, морао би њи’ изгубити.{S} А он волије њи’ задржати, него ли т |
| убац би сам по себи пао, Јеремија морао би се предати.{S} Ал’ ако се не преда, овако да га већо |
| у, већ да вам душе исправљам.{S} Очитао би’ ти молитвах колико треба, дао би си што и на намаст |
| урчином постанем.{S} Напослетку пристао би’ и на све, само на једно не, а то да не учине са мно |
| ала, бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би’ другу.</p> <p>— Ал’ помисли да за Турчина пође?{S} |
| ор.{S} Да овде није нашао деспота, ишао би даље у Смедерево на састанак.</p> <p>Деспот понуди Л |
| нпут такову једну битку покушати, јербо би им могла доћи главе.{S} Они ће се с нама помирити.{S |
| рачати, а онако, да нас сад нема, млого би лакше напредовати могли.{S} Ми смо тиме земљу спасли |
| а је с тобом пријатељство склопио, мого би помишљати, да би га у своју корист ти, деспоте, мога |
| ваши манастири јако нам сметају, много би лакше ишло да их не има, јер ти манастири потпирују |
| главу спасе, морам и ја њему.{S} Друго би било да би он силом у град улетио био, онда већ вјер |
| едом опијени и здрави јошт јунаци, радо би напред полазили; рањени желели су јошт ту остати, до |
| ду.{S} Тако ми је дуго вријеме.{S} Радо би’ гледао ван, и кад поглед бацим тамо, морам се дјела |
| } Мисао ми је све на Косову била; желео би’ најновије гласове оданде чути — рекне тихим гласом |
| рни Завиша био би покрај деспота, волео би ’де на отвореном пољу са Турци се тући, него код Дун |
| дно.</p> <p>— Да нијесам што сам, волео би’ бити дервишом.</p> <p>Завеса чадора је већ спуштена |
| сретнији био у добу св. Данила, и волео би бити монах Пахомије да такве књиге уресом дивним про |
| једини томе узрок био; светли цар волео би је дати за Краљевића Марка, па да се тим браком саве |
| уги, а кад су заједно међу собом мишљео би да су сами побратими.{S} Па кад су у скупу код цара |
| да не брани очино и своје право, и цео би га јуначки свет зато за кукавицу држао био.{S} Па ка |
| рада му је била седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружан; но, поглед му је био жустар, и и |
| још Грци били орлови а не голубови, био би какав Деметријо Полијокертес, стваратељ и рушитељ гр |
| а и Облачине Раде.{S} И Црни Завиша био би покрај деспота, волео би ’де на отвореном пољу са Ту |
| о доба, у Голубац не би дирали, и добио би времена да се опорави од оне слабости, која је наишл |
| ије се већ победа могла добити; изгубио би био и своје људе.</p> <p>— Свет каже да је издајица. |
| ако он не би насљедником постао, правио би буну, па опет горе по народ.{S} Гргур <pb n="356" /> |
| ао да Турци мене потраже, него потражио би’ ја њи’.</p> <p>— А кад би ји ти потражио, шта би он |
| чекамо, свако магновење је скупо, желио би’ чути да ли се свети патријарх и Новак војвода у том |
| мањем кругу помоћи могу.{S} Зато, желио би’ да се одбор правитељства установи.{S} Свети патрија |
| тит <pb n="306" /> и жалостан.{S} Желио би’ знати шта ће тек стари Новак на то рећи.{S} Он је в |
| ао укопани, да се мицати не може; волио би’ јуначке смрти, нег’ ’вака живота.{S} Тко зна како ћ |
| реји.{S} И доиста, и сам Леонтије волио би бити у оном добу прост постриженик, нег’ сад владика |
| , да се двор у рај претворио.{S} Мислио би човек, да онде никад велика жалост ни родити се не м |
| млада је срца распаљивао.</p> <p>Мислио би човек, да се двор у рај претворио.{S} Мислио би чове |
| ој одважности, распространио и утемељио би изнова српску државу.{S} Они су били два орла у једн |
| нда било?</p> <p>— Шта би било? — Јурио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не би’ захуктао, као краљ |
| и Краљевић Марко био самовољан и паштио би се да што више власти на се привуче.{S} И Вук је, ис |
| емија не би одржао реч, лаком је, бацио би калуђеру кост.{S} Како би се као војвода и властелин |
| се и Маџари, и да деспот падне, срушио би се и Београд, сада капија Маџарске.{S} Треба ђауре з |
| а врло је још млад, па поводљив; срушио би се под садашњим земаљским теретом.</p> <p>— Ја већ в |
| односио.</p> <p>Милева једнако јеца; ко би знао, да ли од радости или од жалости.</p> <p>Да чуд |
| ="301" /> и одсад Турчин непријатељ; ко би нас бранио?{S} Зар стари Новак са својим старим друг |
| ваког својим мирисом удовољавају.{S} Ко би сад знао казати које је од којег лепше цвеће?{S} Ил’ |
| своју руку наводећа Милица.</p> <p>— Ко би се тој доброти од Турчина надао?</p> <p>— Е видиш кћ |
| иближе.{S} Очи им се сусрету.</p> <p>Ко би могао описати Милевину забуну и жалост калуђера.{S} |
| онда са Гргурови синови?{S} С њима, ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би подбада |
| рнији, и да од гора спусте се доле, ако би Турци на подножију покушали да обалу Дунава препрече |
| шо, ти право говориш, ал’ питам те, ако би Јеремија предо’ град Маџарима, шта бисте онда ви Тур |
| да Јеремија војвода држи кнежевиће, ако би Ђурађ пао ил’ изгнан био, по милости султана један о |
| ећма војску умножавати, тако да би, ако би га са Милицом опријатељивши се Турци напали, довољан |
| другом слободније у очи погледати, ако би нас подјармити хтео, па ма тко то био.{S} Не будемо |
| цима, Марку је био сваки Србин мио, ако би му и душманин био.{S} Особито сад, у турском стану, |
| учити шта има дати, но само још то, ако би Ђурађ све то исплатио, па заиште кнежеве? — запита Х |
| времена да се Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог дао да се Угрима моћно поткрепимо, истераћемо ту |
| .{S} Шта је, дакле, имао чинити?{S} Ако би одма’ напред корачао био, Срби, међу којима је доста |
| ријатељства са Ђурђем.</p> <p>— Ал’ ако би га ипак Ђурађ задржао, шта ћемо онда чинити?</p> <p> |
| Ђурађ је био снажан, велики дух, и ако би се српска држава сабрати и снова утемељити могла, ту |
| овић не прјеваре, јер су силеџије, како би’ ја с њима као трећи на крај изишао.{S} Можда ћеду с |
| н Јаблановић.</p> <p>— Није доцне, како би било да ти идеш Жигмунду да понудиш град.</p> <p>— П |
| рађ Бранковић, победитељ од Искре, како би био слуга кад може и треба да буде господар, своје п |
| право, своју власт напустити неће, како би се поклонио свог брата синовима прам њему дечацима.{ |
| ћа описана.{S} И Леонтије мишљаше, како би сретнији био у добу св. Данила, и волео би бити мона |
| веселења ради негда сазидано беше, како би после почивке недалеко од совре били.</p> <p>Милица |
| очне, дакле, нове планове правити, како би своју владу распространити могао.{S} Милица је на св |
| га је мој брат Хафиз познавао био, како би га био прославио!{S} Његово име увијено би било у пе |
| и крв код Ангоре против Татара.{S} Како би било, запита га Сириџа, да султан Амурат узме ћер де |
| Марковог господарства уништити.{S} Како би се могао на ово Марко приволети?{S} Марко ако је и б |
| ком је, бацио би калуђеру кост.{S} Како би се као војвода и властелин с калуђером делио.</p> <p |
| ви делија.</p> <pb n="348" /> <p>— Како би друкчије и бити могло? — одгонетне Раде.</p> <p>— Но |
| ва?</p> <p>— Наравно, не.</p> <p>— Како би могао човек изненадно до ње доћи да се насамо поразг |
| не.</p> <p>Деспот упадне:</p> <p>— Како би сад на ме дигли војску, кад је са мном склопљен писа |
| — Е онда шта ћемо радити?</p> <p>— Како би било да опремимо неки део војске на Голубац, да на Ј |
| зато за кукавицу држао био.{S} Па како би таков јунак као Марко тако што поднети могао?{S} А п |
| ц предао.{S} Још на путу мислио се како би дошао до договора са Бранковићем, да му преда град.{ |
| казао да је лепа земља та Босна и како би још лепша била када би његовом постала заповедио је |
| старости, које од жалости.{S} Та и како би могли гледати војници Душанови како се Срби за Турке |
| да се преда једаред тај лис.{S} Ој како би вољео Вукоглију у шаке добити.{S} Да ми је тестир, ж |
| мунду предали.{S} Пада им на памет како би могли добити од Жигмунда за Голубац ако не новчана б |
| се испунила.</p> <pb n="360" /> <p>Како би по њи’ иначе испало било, бог зна; доста то, да им ј |
| Та само да нам је за руком испало, лако би ми са калуђером. </p> <p>— Можда нас је Харалампије |
| бојим какве нове неслоге, јер тек тако би могли Турци са својим млоштвом побједити.{S} Но опет |
| По поњатију оног времена особито, Марко би сам себе за најјаднију кукавицу држао био да не бран |
| д-паши негдашњег лудака Петошка.{S} Тко би могао помислити од луде пашу.</p> <p>— Даклен тако, |
| оже да позна некадашњег Петошка.{S} Тко би и помислити могао да будала може код Турчина дотерат |
| урака, са Турцима против Мађара.{S} Тко би кадар то изредити, да српски народ уједно сабије, то |
| царство на Косову изгубио.</p> <p>— Тко би знао куд се ђео, такова трта тко би још о њем бригу |
| ја ђаволи морали вући у пакао.{S} А тко би Харалампија, тог грјешника, исповједио. — рече као и |
| Тко би знао куд се ђео, такова трта тко би још о њем бригу водио, кад су толики бољи пропадали. |
| му за живот треба.{S} Па напослетку тко би знао шта мисли Ферхад-паша.{S} И Јаблановића мисли м |
| а не бијаше деспота и Бранковића, тешко би се био могао свог брата Мусе курталисати; а друго, д |
| ара, боравити, ал’ кад је већ ту, тешко би се од истих откидао.{S} Спомени га негдашњи јошт онд |
| ио што сам већ одавна заслужио, требало би да се с њима на равно дјелим — рече успла’ирено јачи |
| {S} А да се Вукоглија дочепамо, требало би одмах кренути <pb n="511" /> се под Београд.{S} Нек |
| на тебе заборави деспот!{S} Та требало би да си ти сада једнако код њега.{S} Кад си му у нужди |
| ом коњицом?{S} Не би.{S} Косово требало би да је спашено пред Косовом, а не на Косову, јер тко |
| >— Ја то исто велим.{S} Но само требало би кораке ухитрити док се не би царичина страна поткреп |
| да и Једрене затресе се и сурва, могло би што бити, овако не.{S} Прими мир, спашћеш хиљадама н |
| због повреде турског дина и адета могло би хака доћи.</p> <pb n="489" /> <p>Калуђери доносу јел |
| Тако је.{S} Но јошт христијанство могло би над Агарјанима победу одржати, само да сви живе у он |
| аша, оно што ће сад говорити, допринело би му гајтан око врата. </p> <p>Ферхад стане пред деобе |
| И кад не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и властелина који би им то у срце улили.{ |
| во створење иста може бити!</p> <p>— Но би л’ добро било, Сулејмане, да ја у мој харем заиштем |
| га био прославио!{S} Његово име увијено би било у песмама, у ружичном мирису, међу чашама ватре |
| право дајем, јер да није био он, а оно би био други, па богзна какав би тај други био, а овако |
| м сложити могла без уштрба свога, добро би било, али Вук неће да се покори, ни њој ни њеном син |
| да ћемо ма и преко трња.</p> <p>— Добро би било већ сад побринути се за договор са Турцима, да |
| {S} Шта мислиш, деспоте?</p> <p>— Добро би било да нам је Голубац у рукама, ал’ колико познајем |
| аиштем ту красну ђаурку?</p> <p>— Добро би било, али само не под тим видом, као у харем, него и |
| само оца Теофана да га види игумана, то би био живот, ал’ ту треба јошт који игуман да се проме |
| >— Ха, да нас Харалампије исповједи, то би нас још прије самртног боја ђаволи морали вући у пак |
| елити Гргурови синови међу собом, за то би се већ ти великаши побринули да се заваде, па ћеду о |
| , морали би Турцима града предати, и то би био последњи српски град, ког би Србија издавати има |
| еније.{S} Најпре пост, те пост.{S} И то би’ доста дуго трпео да нису к томе и друге беде дошле. |
| неколико властољубиви’ великаша јер то би велики ударац био за цео народ — рекне патријарх.</p |
| еба, и завађати га са Жигмундом, и зато би му требало нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта би то би |
| х на мир са <pb n="498" /> Турцима, што би ионако могао сам против султана учинити, кад му је р |
| додирне мирис од ђаурске печенице, што би га узрујало, а Ферхад-паши због повреде турског дина |
| лео да неће ниједну, а будала зато, што би сваку хтео, а њега ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти |
| , остарио си па још немаш мозга.{S} Што би се убијао?{S} Ја, с моје стране, ако сам и будала, б |
| се пре убију, ил’ убити даду, нег’ што би се од свог драгог одлучити дали.{S} Ово само рекох, |
| оград подсести и освојити, пре нег’ што би Жигмунд помоћ послати могао.</p> <p>Облачина предста |
| спотове границе, и смерају пре нег’ што би се Угрима поткрјепили, на нас свом силом напасти.{S} |
| тио да Голубац прије задобијем нег’ што би га Маџари на јуриш узели.{S} Да су Маџари Голубац на |
| м будалаштинама још и тако што рећи што би се дотакло којега госта, зато се постара зараније ис |
| рчина нег’ све народне издајице као што би Јеремија, бог ти душу и срце кријепио, да храниш род |
| о пре би бегала на крај света, него што би и самом позиву у харем сљедовала.{S} Но онако треба |
| , њему ипак од штете бити неће, јер што би Јеремија био кадар изредити [са] Голупцом, може и са |
| прађедовску вјеру да је одржи, побринуо би’ се.</p> <p>— Замјерићеш се тиме арбанашким и зетски |
| ије у њему бујна крв Бранковића, клонуо би.</p> <p>— Оче Леонтије, видиш како је тешко деспотом |
| пет други ко за владатељство отима, бар би се могло у мутној води ловити.{S} Мутне мисли, чудни |
| е бијаше кнеза доцније цара Лазара, зар би свеколиком српском земљом завладао био.{S} Ратујући |
| рбију, и да не продиру у Поморавље, јер би нам ту могли ударац нанети.</p> <p>— Нека га, опет ћ |
| кажу да повеља нема законите форме, јер би требало да је на њој логофет потписан, и печат ударе |
| добро је што су му пресекли читање, јер би извртањем, кревељењем, и подмуклим гласом јошт могао |
| можемо за један оченаш одморити се, јер би, ваљда, и сам патријарх исто желео.</p> <p>Милица др |
| му Ферхад да то од деспота не иште, јер би прије Жигмунду одбјегао.{S} Зна деспот да му је Исак |
| па да се како год онде не угњезди, јер би се Жигмунд <pb n="456" /> лако од деспота наговорити |
| на ино.{S} Уговор се не сме рушити, јер би онда дошли измећу две ватре, Угре и Турке.{S} Турци |
| с пута ни поздравити са Јеремијом, јер би га овај одмах под закриље своје узео, као потчињеног |
| ; па баш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега брат му Вук упрљао.{S} Ђурађ је, напро |
| ећ на путу, противити се не можемо, јер би Турци могли Угрима намигнути, па бисмо дошли међу дв |
| осада, и да онамо душмани не груну, јер би велике штете починили.{S} И Ферхад-паша није се у ра |
| Харалампији, гордо, као прам ђауру, јер би иначе другима у очи пало.{S} Овако кад га к себи доз |
| и да су видили.</p> <p>— И сав манастир би попалили и порушили до дна и темеља — рече Радосав.< |
| есна рука?</p> <p>— Нипошто.{S} Код вас би ме злоба и завист, утаманила, а овде нико ме не дира |
| ако баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мој отац скупио је приличну војску, скупићемо |
| то још и мало земље задобије.{S} Мурат би хтео да се Срби ма’ну Мађара, па да може преко Србиј |
| одговор.</p> <p>— Дакле, султан Амурат би шћео моју ћер — рече деспот и узда’не.</p> <p>— Јест |
| Да не знаш, да не видиш ко говори, опет би морао познати глас страдалника.</p> <p>Погледај, ко |
| ад му одговара да ни то не ваља, деспот би си изабрао добар положај да се против трајне силе бр |
| робљени Срби натраг се враћају.{S} Јошт би’ више добра чинио, да ми остали потурице, који ме не |
| ли да добију твоју ћерку.</p> <p>— Јошт би се баш зато јошт већма завадили, они који су празних |
| но ти, као што већ једном реко’, главу би за вјеру положили.</p> <p>— Ми Турци такове требамо |
| сумнителног изласка, а притом заклетву би нарушио, а нарушена клетва рђаво сљедство за собом в |
| лед.{S} По његовом немирном духу, другу би какову струку живота изабрао био, која би његовој на |
| ти.{S} Е да је био у мојој власти, кожу би’ му одерао, такав је био лајавац, ал’ у њега не сме |
| д овако разног разговора већина гостију би се јошт дуже забавила, но царица није хтела <pb n="2 |
| ред хрђавог правца и несреће — и сатану би од њега начинила.</p> <p>Њега је отац добро познавао |
| ава сабрати и снова утемељити могла, ту би тек Ђурађ био на свом месту.</p> <milestone unit="su |
| ара, издајство, ја на твом мјесту одмах би га задржао, а сад се теби мора предати.</p> <p>— На |
| аљих навала које ћеду сљедити.{S} Успех би му могао бити Турке од Голупца сузбити, ал’ су Турци |
| а кад бисмо Турке доле потукли, Голубац би сам по себи пао, Јеремија морао би се предати.{S} Ал |
| ђу моје Србе ступити.</p> <p>— Мој отац би тебе као најславнијег јунака дочекао и уверен сам да |
| сваки дан све већма расте.</p> <p>— Баш би рад видети да збрише са себе ту сумњу каковим знатни |
| о, да знате ко је овде поглавар.</p> <p>Би л’ би погодили?</p> <p>То је отац Харалампије, сад в |
| су хтели над овима вођство дати, можда [би] и друкчије било, моја војска, ма и малена, није дод |
| з Јован.</p> <p>— Е, синовци моји, тако бива у свету.{S} Који су као господари рођени да управљ |
| ја.</p> <p>— Е, мој властелине, тако то бива у свету.{S} Кадгод му бијах десна рука, а сад као |
| рска, премда не као у данашње време што бива код млоге господе да поред сијасет познатих и непо |
| како Срби све на мањак иду, гоњени о’ђе бивају примљени, угошћени и помогнути.{S} Ниједног дана |
| — Кад су год Турци у највећој опасности бивали, свагда сам им помогао.{S} Било то против Влаха, |
| рекло зна.{S} Тако је свагда код Турака бивало.{S} Нису га питали ко му је био отац и мајка, и |
| оба у свачему од турске стране извештен бивао, знам да је твој посао био.{S} Виђао те нисам, ал |
| руго место потражити.{S} И сам Крушевац бивао је турским нападајима изложен.{S} Београд и Смеде |
| ли партаје, па чрез то народу ослабљену бившу, за Турке је боље било.{S} Турци су са ласкањем и |
| и у Душанову земљу проваљивали.{S} И ви бијасте онда ђеца и младићи.{S} Чусте за Петошка лудака |
| ине, тако то бива у свету.{S} Кадгод му бијах десна рука, а сад као што велиш — моји душмани се |
| ки архимандрит Пахомије и отац Леонтије бијаху одсад његови саветници.</p> <p>Па шта ће више от |
| а досади деспоту.</p> <p>Његова партаја бијаше већ врло слаба; откако је турским пашом постао, |
| се ране не излече.</p> <p>Међу Турцима бијаше један млад јунак, из далеке земље, из Персије, и |
| ислав му беше кост у грлу.</p> <p>Русна бијаше због тога у недоумљењу.{S} Она није том гласу ни |
| ом чашћу српске земље завладао, и да не бијаше кнеза доцније цара Лазара, зар би свеколиком срп |
| не најславнија српска варош.{S} И да не бијаше у долњој Србији невоље, рекао би да је Србија по |
| ијатељству живио, а нарочито, што да не бијаше деспота и Бранковића, тешко би се био могао свог |
| и увек потајно наруку ишао, и штошта не бијаше по турском адету што учини’, могах за те изгубит |
| и да се Вук понизи?{S} У највећој сумњи бијаше он и мати.{S} Јер на што Турчину Вуково пријатељ |
| ад жешћим реч’ма и вређао га.{S} Стеван бијаше кротак, ваљда и више нег’ што треба.{S} Ђурађ га |
| лудак међу најлуђим мудрацима.{S} Ђетић бијаше кад га виђо’, и бабо ми рече, слушај, дијете, шт |
| Срба у свачему напредовати.{S} Земља му бијаше мала, не као под Душаном, ал’ је увео лепе уредб |
| ева је са женскима насамо ручала.{S} Ту бијаше плач и ридање.</p> <p>Србљи смутни, тек по дужно |
| из Ласловара Лошонција из топова грува, бије Голубац.{S} Његова кћи Цецилија, красна дева, дели |
| Јеремија зачуди се, тог у њега нема.{S} Бије издалека јунака, пробија и штит и панцир.{S} Краљ |
| Ферхад-паша је Турчин, ал’ у њему бољма бије српско срце нег’ли у Харалампији.</p> <pb n="443" |
| се јако одапиру.{S} Јеремија очајно се бије.{S} Зна ако допадне шака Мађара, да ћеду му череци |
| и буздованом као оно исти Марко сече и бије.{S} Овај други је војвода Војновић — одговори Ђура |
| Јер Татарин не да му времена,</l> <l>Но бије га сабљом без престанка.</l> <l>Пет већ рана Новак |
| војводе славне</l> <l> У Прилипу граду бијеломе;</l> <l>Једно бјеше војвода Угљеша,</l> <l>Дру |
| пот располаже, а ти само гледај како се бијемо.{S} Ви имате тријест тисућа, и ми имамо толико, |
| љује потајно робље из сужанства, доклен бијесна властела од народа робље прави.{S} Док је Турчи |
| кламиће се.</p> <p>— Јест, то су доиста бијесни кнежевићи, једног стражара већ насакатише што и |
| кити онда када му се другови са Турцима бију.</p> <p>Ове су речи Светислава нешто поразиле.{S} |
| у Турци и Мађари, а коњи његових катана бију копитом о камен да варнице скачу, копају земљу, па |
| p>Обе су војске биле силне.{S} Власи се бију за слободу и отаџбину, Турци да добију нову земљу, |
| урским барјаком војује.{S} Ако се Турци бију са Власима, то ћеш видети српски’ делија и у турск |
| му катане жељне боја, код Голупца бојак бију Турци и Мађари, а коњи његових катана бију копитом |
| против вранах.{S} Већ смо се изглодали, бијући се са Турцима и покрај Тураках.{S} Сад опет стој |
| ро знам, господару, да смо већ осједили бијући се с Турци од прве младости.{S} Турци гину за св |
| ка.{S} Сва својства, душевна и телесна, била су му такова да би поред доброг правца и мало срећ |
| у.{S} Госпођа Јерина, нова деспотовица, била је од царске крви.{S} С овом се Ђурађ оженио још у |
| којом срећом у манастиру остати могао, била би срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{ |
| ћи, састане се са Пајсијем у ћелији.{S} Била је ту и ћелија за калуђере, који теше заточнике ко |
| о да скуца.{S} Међусобна борба код Срба била је свакидањи рад, а у цркви свештеник на вечерњу с |
| е кадгод грчка, бугарска и српска слава била, сад је већ стециште Турака из далеке земље.{S} Цр |
| среће дотерати. </p> <p>А зар је Милева била такова девојка која се тако скоро даје с чим обман |
| осветљени.</p> <p>Вечера је већ готова била.{S} Ова је била доиста царска, премда не као у дан |
| оге до главе у дужину.{S} Телесна снага била је све и сва.</p> <pb n="449" /> <p>Но Петошко је |
| неће покорити?{S} Твоја би кћи код њега била прва ханума, блистала би од драгог камења; ти би с |
| ње и матере њене тичу, не би више рада била да јој се ти одузму.{S} Пре једног магновења била |
| али.{S} И сва свита страшног је погледа била.{S} Но није ни чудо што су тако изгледали.{S} Отка |
| > <p>Поред свега тога већа част војвода била је на рат склоњена.{S} Они се јако уздају у јуначк |
| стању.{S} Да не би Мехмеда, цела Србија била би од Турака сатрвена, јер у оно доба брат брата, |
| ико богатство видети, можда би срећнија била.</p> <p>Има људи и женски’ који се не даду спољашњ |
| <p>Премда је жалост за Стеваном велика била, опет су Ђурђа и великаши и народ радо примили.{S} |
| валила на народ, кад је властела српска била несложна.{S} Још за време Мрњавчевићах проклицала |
| у сад већ паше!</p> <p>Кострешу је мука била то слушати, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек је чело |
| о из превиђења догодило и да је познала била калуђера, не би ништа од тога било.{S} Зато, да би |
| тукао, војска Исак-паше тек се помолила била да упадне у бој, ако до нужде дође; нужде вије бил |
| помрачења.{S} Та књига блаженог Данила била је писана на пергаменту, великим словима златном б |
| од своје мале забуне још није опростила била.</p> <p>— Како ти се допада ово благо, дете моје? |
| кој жељи, мира искала, а турска је жеља била да се Милица под покровитељство турско подвргне.{S |
| /p> <p>— Па је л’ твоја ил’ његова воља била да постанеш калуђером?</p> <p>— Не толико моја, ко |
| х прослови:</p> <p>— Кад је божија воља била да народ толика бједа постигне, морамо опет поглед |
| Бранковићу, ког је породица већ одавна била славна а отац му Пљадић био је под Душаном управит |
| је већ његова столица за њега приправна била.</p> <p>Кад га видеше, сви се насмеју.{S} Петошка |
| ра у Бранковићевом браку претпостављена била и гледао је да ти у Војновићу достојног мужа даде; |
| S} Она је од детинства од цара намењена била овом мом младом брату.{S} Он је син једног славног |
| ј се ти одузму.{S} Пре једног магновења била је без тог блага срећна и задовољна, сад би већ бе |
| вићи нису хтели женскима клањати се, па била та и сама царица Милица, јер је народ требао мушке |
| реме проводили.{S} Обала Мраморног мора била је пуна српски’ гостију.{S} У Шкутарима не једанпу |
| д војском која је против Турака послата била.{S} Он је своју задаћу и овде, покрај млоги тешкоћ |
| лепа земља та Босна и како би још лепша била када би његовом постала заповедио је да ми се свак |
| урци.</p> <p>Немојте ни питати да л’ је била невесела, плачна — како је путовала, како је примљ |
| је скупио нешто војске, но ова нит’ је била довољна против Турака, нити против Вука.{S} Вук је |
| е на свашта предати могла.{S} Милева је била млада и материном упливу неограничено подложна.{S} |
| а се са својим цвећем.</p> <p>Милева је била красна девојка.{S} Стаса танког, који изражава њеж |
| е душа у теби смири.</p> <p>Па каква је била црква жичког намастира?{S} Изнутра цела од латинск |
| а је била једно властелинство, таква је била онда у Срба богаштина.{S} Ту књигу је добио у насљ |
| ет, било је све весело.</p> <p>Црква је била великољепна.{S} Ту си видео све барјаке које је за |
| <p>Вечера је већ готова била.{S} Ова је била доиста царска, премда не као у данашње време што б |
| али озбиљног, заповедајућег изгледа је била, и одржавала је ред у кујнској економији и собним |
| —</p> <p>Она је она иста Јула, која је била у двору цара Лазара као млада девојка, због које у |
| није сљедио Жигмундовој војски, која је била у бегству.{S} Ферхад-паша је његов пријатељ. </p> |
| на његовом трону, или столици, која је била подоста велика тако да се цео човек у њој изгубио |
| да се цео човек у њој изгубио и која је била са разним бојама намалана са оба бока видела се из |
| екајући да жртву одвуку.</p> <p>Така је била свадба кћери последњег српског цара.</p> <p>Дакле |
| оњен, поред моје Зулејке.{S} Зулејка је била дична као јеленица, љубезна као млада срна.{S} Очи |
| ништ’ добро било.{S} Маџарска војска је била слаба да би могла напредовати, а ваша кад нејмате |
| Ласловара изненадили.{S} И та војска је била сасвим прорешетана.{S} Многи су живот изгубили од |
| читав слободан вратити.</p> <p>Веља је била жалост деспота, кад је увидио да од предаје Голупц |
| Душановом рату са Грцима.{S} Пјесма је била обична, но Грман знао је у њу са својим гласом и г |
| а је књига у Солуну везана, и вредна је била једно властелинство, таква је била онда у Срба бог |
| има кувари су кували, али овде нужна је била куварка, јер се ту сијасет гостију дочекивало, међ |
| вујућу се невиност изјављују.{S} Она је била прекрасна као што само једна царска кћи бити може, |
| ла, зарадоваше се свом брату.{S} Она је била девојка, кнез Ђурађ тек момчић кад су се последњи |
| е била од ових последњих.</p> <p>Она је била добра, ал’ је имала семе наклоности прам свачега ш |
| ав, веле, хрђа се не хвата.{S} Русна је била удата, упливом Лазара, за војводу Војновића,<pb n= |
| оштроумјем надмашавала.</p> <p>Русна је била, даље, душа дворског живота.{S} Милица, ако ју баш |
| вој положај преиначити.</p> <p>Русна је била средњег доба, и у стасу и држању свом млого је бил |
| ла наклоњенија Обилићу.</p> <p>Русна је била Бранковићу наклоњена.{S} Као кћи Дејановића, славн |
| е све слободно.{S} Тако у цар-Лазара је била једна будала, да му пара није било наћи.{S} Тај је |
| орист својој жертвовати.</p> <p>Мара је била од онакови’ кћери, које, кад се удаду па им се доб |
| оже, што за себе радити.</p> <p>Мара је била такође горда, властољубива.{S} Она би радо из мате |
| а још већма развесели.</p> <p>Вечера је била добра, а гости при добрим апетиту; вино добро улев |
| а царствовања без драма.{S} Знаш шта је била стара Византија.{S} Колико је ту славе и грјехова |
| еда није се могла добити.{S} Но већа је била сила у они’ који су му наклоњени били, него у они’ |
| не допушта.</p> <p>— И царица Милица је била ’ришћанка — рече деспот.</p> <p>— Рјеци да је млад |
| те заслуге и јунаштва.</p> <p>Милица је била наклоњенија Обилићу.</p> <p>Русна је била Бранкови |
| ливали су у светлости.</p> <p>Милица је била добра, али је била женска, и то од они’ женски’ ко |
| е стоји; за своју сујетну корист све је била у стању, па да ју у надежди крепи да ће све добро |
| ренима велики диван, о теби и Србији је била ријеч, помамне паше гракташе над Србијом као вране |
| ти.</p> <p>Милица је била добра, али је била женска, и то од они’ женски’ којима се власт, слав |
| И сама присустност Марина тешка јој је била.{S} Она се у првој мисли сетила да Мара није дошла |
| ијарх на то рећи?</p> <p>Највећа јој је била брига Милеву за ту ствар преправити, али како?</p> |
| лон’ма обрадовала.{S} Ова радост јој је била први ударац њене невиности.{S} Од овог магновења п |
| доба, и у стасу и држању свом млого је била на Милицу, само што је Милицу оштроумјем надмашава |
| су кнежевићи били у манастиру.{S} То је била тајна измећу Јеремије, Јаблановића и Харалампије, |
| ска је на Косову упропашћена, али то је била само војска цара Лазара.{S} Његова удовица, царица |
| свачега што сујети ласка.</p> <p>То је била њена слабост, којој противстати више није могла.</ |
| м рукама у гробницу унели.{S} Жалост је била свуда велика, није било ни једног који би се његов |
| ноге, кратак широк врат.{S} Глава му је била велика и четвороуголна; уста повећа, усне подебеле |
| абу страну нешто покривала, брада му је била седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружан; но, |
| ади Ђурађ лати кормила.{S} Војска му је била на све спремна.{S} Бајазит бојећи се да не би се ј |
| сном рамену јако клонила.{S} Коса му је била риђа, ретка, а брада сасвим црвена и велика.{S} Об |
| о да султана посети, но управ цељ му је била мир укрепити, да би се изнурен му народ опоравио.{ |
| ео хранитељ показао.{S} На образу му је била написана жалост, но очи му божаствен зрак одаваше. |
| ца, откако је цар на Косову, у свему је била мало натраг повукла, ал’ како гости дођоше, одма’ |
| ам са кнежевићима куде, и његова реч је била опомена на Јеремију, да сам на кнежевиће пази.{S} |
| је онда био јошт Цариград!{S} Варош је била пуна великих спомена прошастих времена.]</p> <p>Јо |
| и сада млого има.</p> <p>Ни Милева није била од ових последњих.</p> <p>Она је била добра, ал’ ј |
| пливу изложен.</p> <p>И Милева, да није била царска кћи, да није имала прилике толико богатство |
| војска још млада, половина јој још није била у боју.{S} Мора се навикнути на бој, зато држим да |
| иста свагда у преправности против мене била. <pb n="288" /> Твоја задата ми реч више ми важи н |
| {S} Мара <pb n="308" /> је спрам матере била лукава, па тако је и мати била прама њојзи често п |
| помало крепити, и доиста збрисала би се била штета косовска да је једне главе у земљи било.{S} |
| ац Харалампије, <pb n="249" /> не би се била тако устрашила, јер јој се његов образ одвећ повер |
| још волела, али та њена љубав није више била чиста.{S} Осим, или поред љубави, ушао је у њу дем |
| ли и ми јошт у битку помешали, битка би била јошт крвавија и Турцима би’ јошт знатнију штету би |
| .{S} Царица, премда је озбиљније нарави била, опет се у двору тек само пред њеним очима озбиљно |
| м матере била лукава, па тако је и мати била прама њојзи често претворна.</p> <p>Сад је Мара до |
| у привиђења, ал’ ја верујем.{S} Кад сам била као млада у служби краља Вукашина у Приштини, тако |
| ашњи дан тако весело проћи; цео дан сам била јако брижна, и да нам славни гости не дођоше, не б |
| ило, још кад је султана Милева ђевојком била.</p> <p>— Е, тако видиш, сад се Турци овде веселе |
| Не би л’ и матица ’декоја радије пчелом била?{S} Но је л’ јој могуће пчелом постати?{S} Није, п |
| жала и у свези са неком красном шумицом била.{S} Овде, у старије доба, при бледој светлости мес |
| ијатељ.{S} Он рашчлени да је лака ствар била од несаједињени’ Србаља равне пределе Румелије осв |
| ре прође.</p> <p>Милева је последњи пут била у српске хаљине обучена.{S} Последњи пут, и то у н |
| жен.{S} Београд и Смедерево, то су јошт била места ’де је Србин могао јошт сасвим слободно диса |
| ринопољу.{S} Хајд’ онамо.{S} Она је већ била супруга паше од три репа.{S} На једном узвишеном м |
| в морала ослабити.</p> <p>Милица је већ била наклоњена жељи Бајазитовој.</p> <p>Па како то да с |
| е заспати.{S} Мисао ми је све на Косову била; желео би’ најновије гласове оданде чути — рекне т |
| неког поштоваше, па је радост код свију била велика.{S} Многе старе слуге и служавке љубише га |
| оно што је пре био, и камилавка није му била у стању ћуд и страсти му изменити.{S} Освета, пако |
| То је Мати божија, која је још у Солуну била на гласу као чудотворна, а сад бди над Србијом.{S} |
| ка господа, када су у великом разговору била, ни пазила нису на то шта таква будала говори, нег |
| сам патријар’ амо је долазио, еј то су била времена, ту се негда и веселило, још кад је султан |
| } Сва им је војска из Европе и Азије ту била.{S} Зачне страховита сеча; Срби секу Турке, но на |
| читао своју несрећу.{S} Љубав је још ту била, али на њој приметна промена о будућности сумњу му |
| тас, његова брада, његове подмукле очи, биле су често у разговору.</p> <p>— Како се теби допада |
| Угљеша, Гојко и Вукашин славне војводе биле.{S} Јест.{S} Али зашто да изгубе тако лудо и војск |
| >Дуго нису морали чекати.{S} Обе војске биле су спремне, и сутрадан пре зоре даде се знак битки |
| аде се знак битки.</p> <p>Обе су војске биле силне.{S} Власи се бију за слободу и отаџбину, Тур |
| пору нам оставио.{S} Да су се поудавале биле, те моје кћери, за какве краљеве, сад бисмо имали |
| олица, нису од нападаја турског сигурне биле.</p> <p>Двор крушевачки лежао је код градских беде |
| , љубезна као млада срна.{S} Очи су јој биле тавна ноћ, или ноћне две звезде; не би разазнао да |
| И у оно доба војнички и свештенички чин биле су две такове точке човеческог реда и сталежа, кој |
| у шалу увијао, које би народу на ползу биле; ал’ све бадава, јер је искрена реч горде тек вређ |
| е боре сабљом нанешене.{S} Хаљине су му биле просте, но јако удесне.{S} Од белог сукна чакшире, |
| агошћу смеши, а какве бурне мисли су му биле у глави кад је с коња спао, пре нег’ што ће изда’н |
| аљевића Марка рођени брат.{S} Очи су му биле као закрвављене и страшне, да је тек прави јунак м |
| реч’ма.</p> <p>На српском царском двору биле су тада две партије, Обилићева и Бранковићева.{S} |
| тајали, ту је сад сераиљ турски, ’де су биле свете цркве, ту су сад џамије.</p> <p>Султан Амура |
| јуначке српске веселости.{S} Авлије су биле простране да су се по њима јуначке игре, шаљиви ме |
| гудало и гусле у руке.</p> <p>Гусле су биле просте, каогод у обичног слепца који пјева славу с |
| животарење, не живот.</p> <p>— Томе су биле криве српске велможе, које су домовину и народ циј |
| е на милост и немилост.</p> <p>Бурне су биле Јереми[ји]не мисли, потписао је, морао је потписат |
| а Браничево, Ресава.</p> <p>Јеремији су биле познате све тајне сплетке, којима се српским народ |
| е и сад сасвим мудар?{S} Моје ријечи су биле за подсмијех, смет; но у смету нађе се чисто зрно, |
| .{S} Славне некада српске вароши већ су биле пуне Турака.{S} Призрен и Приштина, славна места с |
| т калуђер са мојим архимандритом, ту су биле војводе и српска госпоштина, и сам патријар’ амо ј |
| .{S} Соба било је подоста, но исте нису биле украшене, као што су раскошна, у Лазарево доба, го |
| ашње доба зову дипломатичним интригама, били су одвећ вешти, зато ји је и за тај посао Бранкови |
| " /> <p>Гргурови синови, Јован и Ђурађ, били су сметња, нећеду ли се опет они подићи против Ђур |
| к изнашао.{S} Познајем вас све у главу, били сте млади, као и ја, негда јунаци а сад издајице, |
| да разбила.{S} А да нису Турци у граду, били би Мађари, па какве је користи и од тога Србији.</ |
| е одметнуо био од цара одма’ у почетку, били бисмо ми већ давно Турке савладали и осветили би с |
| је пало Србима код Марка частити се.{S} Били су уморни, а код Турака опет слабо српског јестива |
| /p> <p>— Ми смо ’ришћански калуђери.{S} Били смо у Јерусалиму на молитви, чујући твоју велику п |
| оји су само за, „житејскаја попеченија“ били, и код којих се, на жалост, каткад таково што случ |
| бија још има доста земље.{S} У оно доба били су такови кнежеви лопта у рукама властољубивих вел |
| ултана Илдерим-Бајазита нами десна рука били, па желим да то будне и сада.{S} Бар за нашег живо |
| и код стари’ Србаља, вино и добра воља били су свагда у друштву.{S} Најважније ствари се поред |
| ш.</p> <p>— Ми смо већ од тог доба онде били и све је остало у најбољем реду.{S} Ми смо тек јуч |
| како би после почивке недалеко од совре били.</p> <p>Милица са Русном врати се у своје одаје, а |
| ами за право дали.{S} Истина, да смо се били и ми јошт у битку помешали, битка би била јошт крв |
| дби народа са мном побринути.{S} Ви сте били вјерне слуте, пријатељи деспот-Стевана.{S} И ви ст |
| божни српски калуђери онде као код куће били.</p> <pb n="351" /> <p>Жички калуђери били су на г |
| их зависило, за мало бакшиша продали би били Вуку и двор и царство.</p> <p>Један од слугу рекне |
| се борити не може.{S} А Турци би готови били у почетку Угрима што попустити и намамити их да се |
| кшиш раздаје.</p> <p>Тако кад су готови били, опросте се и оду, и благо однесу.</p> <p>Остаде Ф |
| Ту си виђао калуђера, који су прегорди били; то су били господски синови, који су чекали што п |
| ве се савет.</p> <p>Који су год важнији били, сви су овде участвовали.</p> <p>Милица представи |
| не, Срби су, кад су међу собом сложнији били, Турке неједаред премет’ли.{S} Србин је Турчину тр |
| о поља Косова, да већ одавна нису имали били такове људе, који су им наруку ишли и слабије стра |
| ког су млоги душмани наједанпут напали били.{S} Он их је силном руком обарао.{S} Но и ја сам ј |
| {S} Да су Маџари Голубац на јуриш узели били, по Србију не би ништ’ добро било.{S} Маџарска вој |
| ха и Новака, сви би се на њега заценили били.{S} Особито Светислав и Милева одвећ приметљиво се |
| } Јошт сат-два да су се Турци задоцнили били, Жигмунд би добио био Голубац.{S} Каква веља радос |
| поноћи, кад су сви највећма разгрејани били, дође један служитељ, те јави, да на дворским врат |
| су о храму амо долазиле, јер су Дечани били сваком као нека разбибрига.</p> <p>Истина, у Жичи |
| урђевом ослепити дао, да не би способни били за владу.{S} Кнез Гргур, отац њихов, био је стариј |
| у, људ’ма, којима су и преци већ славни били и који и данас велико уважење уживају — рекне Русн |
| и, који су у подземним стајама скривени били.{S} Харалампије да би га већма хусари побунили на |
| е једанпут су разни властелини увређени били.{S} Па и сам син Вуков, мој унук Ђурађ насљедио је |
| е <pb n="477" /> би, не би ни ослепљени били кнежевићи — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их ба |
| е била сила у они’ који су му наклоњени били, него у они’ који су га издајством опорочавали, и |
| ећ може бити.{S} Комити Циљски су силни били, произлазе од крви краљевских кнегиња, а Улрикова |
| — рече Радосав.</p> <p>— И сви калуђери били би поклани.</p> <p>То су говорили из опрезности, д |
| и.</p> <pb n="351" /> <p>Жички калуђери били су на гласу, но и заслужили су славу.{S} Они су би |
| {S} Турци нису знали ни да су кнежевићи били у манастиру.{S} То је била тајна измећу Јеремије, |
| ко до нужде дође, цару од какове помоћи били.{S} Битка ће бити на сваки начин врло крвава.{S} С |
| су прошли.{S} Какви су то његда јунаци били, па су свој род, рођену земљу издали Турчину.{S} Ф |
| копшу“.{S} И доиста, такви су то јунаци били, да им од садашњег нараштаја ко, који по ваздуху п |
| кузен.{S} У друго доба, кад су још Грци били орлови а не голубови, био би какав Деметријо Полиј |
| ерећена.{S} Он и Вук су свему том узрок били.{S} Мумлајући тек рекне:</p> <p>— Бог ми ово неће |
| са калуђери и Новаком; Русна са Ђурђем били су заједно.{S} Сви су нешто планирали, сваки се на |
| и.{S} Бајазитови синови Муса и Мусулман били су међу собом несложни, и зарате се.</p> <p>Деспот |
| ђео, тронут је постао.{S} Кад су насамо били, упита га:</p> <p>— Честити пашо, ја сам тебе у мо |
| е кнез Ђурђе.</p> <p>— Шта ћеш, кад смо били стрицу трн у очима — одговори кнез Јован.</p> <p>— |
| х послова, то је могло бити још кад смо били ђетићи, кад смо силне коње јахали и с левентама ко |
| јер су Дечани као неки дворски манастир били.{S} Ту се сплетке правиле, од стране дворјана; ту |
| добродјетељи.{S} Но они, који нису већ били искушеници, нису се морали у том бистром извору ку |
| покрепљавати.</p> <p>Видајић и Љубовић били су војводе, и велики приврженици Бранковића, а неп |
| а оцем Харалампијем на једном су конаку били.{S} Стражар са куле већ је два сата викао, и све о |
| руке прекрсте.{S} Свагда су они у послу били, и то више људства него себе рари.{S} Они нису чез |
| већ одмах јуришати.</p> <p>С почетка су били ђаури спремни, одморни, сад су збуњени, многим јур |
| без светлости и слободе?</p> <p>Кад су били младићи, као ђурђиц, пролетно цвеће, ископали су и |
| био побратим Јеремије војводе, обоје су били од Стевана деспота и Ђурђа уважени.</p> <p>Јаблано |
| лаве и грјехова издавано, знаш какви су били Комненовићи.{S} Манојло Комнен, пред њим су ритери |
| чку [је] смрт претрпио.</p> <p>Такви су били жички калуђери.{S} Они су се баш владали по оном: |
| >Једини Грман и Петошко најискренији су били.</p> <p>Грман је увиђао да све натрашке иде.{S} И |
| билићева и Бранковићева.{S} Они који су били од старе господске лозе држали су страну Бранковић |
| и, оца и матер су ми посекли, живили су били у Призрену, честити у богатству.{S} Био сам после |
| ијатељи цара Лазара породице.{S} Они су били храбре војводе, као обично што су Срби, но у њи’ов |
| ли, такође су се ту налазили.{S} Они су били поглавари Румелије и једне чести Арбаније, и потпа |
| ељио би изнова српску државу.{S} Они су били два орла у једном кавезу.</p> <p>Стеван није се хт |
| асу, но и заслужили су славу.{S} Они су били прави пастири, добри учитељи народа, и богу угодни |
| велика свита ишла.</p> <p>Ови гости су били и пред Турцима гласовити, па сваки је желио исте в |
| је и партаја једнако расла.{S} Турци су били у највећој сметњи, и за Србе куцнуо је као најбољи |
| аралампије нису мировали.{S} Потајно су били у сајузу са Ђурђем, и назначили му време кад би мо |
| калуђера, који су прегорди били; то су били господски синови, који су чекали што пре да постан |
| од најдостојнијих који јошт никад нису били у брашнари.</p> <p>Био је Петров пост, ал’ четврта |
| у ту погодбу, јер они као војводе нису били ради с калуђером делити, већ они калуђеру да деле, |
| м великашима.{S} Сви важнији, који нису били пријатељи Лазареве породице, скупе се около њега.{ |
| млого тајни’ непријатеља.{S} Који нису били у <pb n="266" /> стању за живота отклонити га, упо |
| окоучени.{S} Веселог лица калуђери нису били великог рода, јер ти су се покалуђерили да уживати |
| још рок продужили, но што учинити нису били каиљ.{S} Голубац спасао се од предаје Мађарима, ал |
| авија и Турцима би’ јошт знатнију штету били нанели, но шта нам је до туђе штете кад нисмо сигу |
| ам им помогао.{S} Било то против Влаха, било против Мађара или Татара, свуд су моји <pb n="343" |
| вала, једно старо но пространо зданије, било је прибежиште царске породице.{S} Његово зидање па |
| ја тек за бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма у којој краљевини, ма у ком царству, против нем |
| ме, да су се Турци међу собом покрвили, било је доиста изгледа да се исти врате откуда су дошли |
| за нас побринуо да нам све мора говети, било младо, било старо.</p> <p>— Ух, сад да сам паша ка |
| нуо да нам све мора говети, било младо, било старо.</p> <p>— Ух, сад да сам паша као ти, па да |
| аучио, но у старо доба као год и данас, било је господе која су хтела да имају за луду онаковог |
| е млого смутније изгледало; овде, опет, било је све весело.</p> <p>Црква је била великољепна.{S |
| етвртак, и није се тако строго постило; било је ту рибе, паштрме, сољених моруна, хактапота, и |
| осову од Лазара и прешли су Турцима.{S} Било је ту јошт и млоги’ грчки’ великаша, који су хтели |
| у рађа, и брат брату дубље очи копа.{S} Било је међу нами свашта.{S} Једно другом да науди и ду |
| <p>Није било свуда такових калуђера.{S} Било их је, о којима се, на жалост, није могло рећи да |
| н оставити, но пут су му препречили.{S} Било је паша, који су га убити желели, но већина није д |
| има таквог доба кад су будале мудри.{S} Било је доба кад је најјачи био и најпаметнији, кад је |
| ицу са њена два сина и једном кћери.{S} Било је онде стари’ везира, један ђаурски шејих-ул кога |
| ности бивали, свагда сам им помогао.{S} Било то против Влаха, било против Мађара или Татара, св |
| мамио, тешко да би’ перје изнео био.{S} Било је ту гунгуле, Облачина и Кајица очи закрвавише, д |
| > <p>У горњој Србији све је цветало.{S} Било је ту храмова, калуђера, трговине и богатства.{S} |
| ијатељи Срба. ’Де су Грци на Косову?{S} Било их је из даљних крајева који су крвљу Ситницу боја |
| су у овом зданију, које је у своје доба било красно и весело.{S} И краљеви од Немањине лозе рад |
| оновременог српског господства.{S} Соба било је подоста, но исте нису биле украшене, као што су |
| нала била калуђера, не би ништа од тога било.{S} Зато, да би своју погрешку поправила, са умиља |
| ноћа завладала да је слабог већ изгледа било да ће Русна моћи дуго у двору остати.{S} Она је то |
| {S} Шта ће бити с њим ако се град преда било ма коме.{S} У нужди сваком је прво право за се поб |
| >— А кад би ји ти потражио, шта би онда било?</p> <p>— Шта би било? — Јурио би’ ји свуд пред со |
| е би и Русне, не знам шта би од деспота било.{S} У твоје здравље ову чашу!</p> <p>— И досад си |
| госте, а вина је код Марка ионако доста било.</p> <p>Дође Ђурађ са својима под Марков шатор.</p |
| хватим, нећу га донде испустити, ма шта било, док год ми не испуни оно што желим.{S} Мора ми ка |
| аде у реч Милица.</p> <p>— Не би згорег било — одговори шаљиво Новак, — а млађи би се бар донде |
| > <p>Тако смутног весеља још није никад било.{S} Турцима се особити ручак справи и особито су р |
| шали су се међу служитеље.{S} Ту је сад било правог весеља.{S} Грман је међу њима као неки прао |
| то је још од Душанови’ времена мог бабе било; кнежевићи су мојих допали шака, а ја никакове наг |
| био, Срби, међу којима је доста неслоге било, у општој опасности могли би се сложити, нову силу |
| ту тражили.{S} Када је Турцима до нужде било, около њи’ су лисичили и мир обећавали, а како им |
| ило.{S} Тако је већ код Срба од заманде било.{S} Па зла коб собом је донела да један противник |
| но нешто више.{S} То <pb n="236" /> је било тужно јадиковање које срце чупа, и чежња за прошло |
| ојновић; а Змај-Облачић — страшно га је било и видети, силно огромног стаса, бркови му на рамен |
| дарним срцем, узвишеним осећајем, да је било, и јошт их има, који су за правду и истину страдал |
| вим силама битку обновити.{S} Турака је било као мрави.{S} Сва им је војска из Европе и Азије т |
| ски слуга.{S} Тако и будне.{S} Адума је било доста, јер је ту било преко тридесет була.{S} Ту с |
| рском мали звоник начињен био; а кад је било гостију и од војничког реда, и глас трубе сазивао |
| доба Душанова.</p> <p>И изван цркве је било све лепо.{S} Зданије довољно велико да у њему и тр |
| ти патријарх војску благословио, све је било у највећем реду.{S} Но трећи дан арнаутске војводе |
| ан, почео ме једнако псовати, но све је било бадава.{S} Једном, љутит, рекне ми: „Ти, синко нис |
| рена све се онамо носило.{S} Пјеније је било, истина, красно, и како не код толики’ певача, — а |
| и спасителан виђао.</p> <p>Магновење је било згодно.{S} Милева се од своје мале забуне још није |
| ло од своје бриге разабрала.{S} Вече је било красно и пролетне красоте пуно.</p> <p>Милица се о |
| имену понешто придевали.</p> <p>Вече је било красно, месечина је лепо светлила; но и осим тога |
| Стевана, свог ујака.</p> <p>Предвече је било, црква великим сребрним кандилама осветљена, виде |
| оју Цвету.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Но она, кад ме опази, окрене леђа.{S} То ми жа |
| у руке Жигмунду.{S} Да знаш како ми је било кад сам морао Београд предати.{S} Још и сад лежи м |
| 5" /> пошао да узмем Голубац, што ми је било у памети силно сам хитио да Голубац прије задобије |
| луђера оставити.</p> <p>— Па како ти је било кад си био калуђер, и како си калуђерство оставио? |
| душе; велики духови.{S} Такових нити је било млого на свету, нити их и сада млого има.</p> <p>Н |
| ица, и у ропству осрамоћена, шта јој је било друго чинити, нег’ опет у стару веру, па своје гре |
| рпски великаши главе дигнути.{S} Док је било кнеза Лазара, нисам могао због њега, сад опет не м |
| су Грци чули само име Угљеша, већ им је било доста.{S} Па војвода Жарко, па тада млад још кнез |
| ео овај наш свет промеће.</p> <p>Ово је било као одговор посмешљивом дворјанину.{S} Више-мање, |
| ићима као и у Гребљановићима.{S} Ако је било у кнез-Лазару Немањића крви кроз цар-Душана, света |
| <p>Сад Јеремија исприча по реду како је било.</p> <p>— Вјере ми, тај Ђурађ није паметан што те |
| рњавору и тако весело насићеном лако је било онде својим обојег пола овцама поученија давати.{S |
| аше теби и Србији страну.{S} А тешко је било то чинити против силовитих паша и везира.{S} Кад ј |
| анин пада.</p> <p>— За Стевана тешко је било, са свих страна притискавало га је лацманство, а у |
| д к наздравици прича.</p> <p>— Јадно је било моје ђетинство и младост.{S} Онда су Турци у Душан |
| Пахомија тражио.{S} И доиста, красно је било видети један већи број смирени’ калуђера у храму б |
| ли по чину разреде се.</p> <p>Красно је било видети те јуначке слике.</p> <p>Краљ достојанствен |
| је у чело до деспота.</p> <p>Жалосно је било опело, жалосна је и даћа.{S} На свачијем лицу види |
| савет.{S} Шта се има сад чинити, то је било најглавније питање.</p> <p>У савету сваки је очи с |
| лободили.</p> <pb n="418" /> <p>— То је било доба да се Косово могло осветити, кад су се Уркано |
| у боју се тући; што сам био боја то је било у манастиру кад сам био млађи, са братијама, знаш |
| арске заставе.{S} У кули Небојши што је било заточеника, деспот их је отпустио милошћу на слобо |
| ема сад толико сталне војске као што је било под Робертом и Лајошом.{S} Колико треба код њи’ са |
| а.{S} По служитељским конацима текар је било весело.{S} Грман, Радојко и Петошко помешали су се |
| е вршњаке своје надвисио.{S} Лице му је било красно, но не тако красно као што се у садашње доб |
| оји се против буре бори.{S} Лакше му је било негда Стевану опирати се, него народ против силни’ |
| , и у невољи зна се наћи.{S} Лако му је било погодити и то да је тешко пало деспоту предати Бео |
| старијем војнику и војводи, тешко му је било не бити у рату.{S} Ово војничко чувство највећма с |
| то сеђаше при чаши вина.{S} Одело му је било српско, онако каково су великаши носили.{S} Марко |
| деспотом, ма овај ’де био.</p> <p>Ту је било верни’ улака, побожни’ калуђера, и гуслара.{S} Што |
| не у бој, ако до нужде дође; нужде вије било.</p> <pb n="472" /> <p>Исак-паша уђе у Голубац и п |
| и.{S} Жалост је била свуда велика, није било ни једног који би се његовој смрти радовао.</p> <p |
| шаке пали.</p> <p>— Да мене, опет, није било, не би дошли до откупа Голупца, — одгонетне Јереми |
| љубави какову Христос препоручује; није било међу њима никакви’ сплетака, нити је ко на кога ху |
| доле тискају како се само може.{S} Није било места ни времена да се бојни ред поправи.{S} У тис |
| кућа; све красне куће и палате.{S} Није било ни данашњег Дорђула ни Батал-џамије.{S} Ту си виде |
| {S} И Вук би са својима изгинуо, а није било нужно да сви на Косову изгину.{S} Није издао Вук н |
| гао више узети.{S} Па у старо доба није било као сада да се после несрећне љубави увек други и |
| отом не насмејаше.{S} И доиста, да није било царице, патријарха и Новака, сви би се на њега зац |
| ан другом је на путу стајао.{S} Да није било Ђурђа, Стеван, по свом разуму и доброти, народ би |
| је онда Београд изгледао.{S} Онда није било онде дрвених кућа; све красне куће и палате.{S} Ни |
| амбураша, да им у целој земљи пара није било.{S} У суседству било је и дувна, и оне су о храму |
| а је била једна будала, да му пара није било наћи.{S} Тај је сваког дирнуо, и мене ујео за срце |
| ехе и мислио о новој љубави; битке није било никад без винца, јер вино и битка су као брат и се |
| паде Харалампије.</p> <p>— Да мене није било, не би ни Јеремија дошао до Голупца, јер су кнежев |
| на коме никакве промене приметити није било; он је одвећ озбиљан био, и замишљен је изгледао.{ |
| ом улити нешто величествено.{S} То није било обично пјевање, што се само уву допада и срце усхи |
| тражила.{S} Патријарха новог јошт није било, јер деспот је хтео владику Ћирила, ал’ остале пар |
| јатељству их одржати.{S} Марка већ није било, дакле од његовог имена више нит’ страха нит’ кори |
| цу види се нацртана жалост, јер ту није било који Високог Стевана није жалио.{S} Дивне слике те |
| стом житу налази се кукоља.</p> <p>Није било свуда такових калуђера.{S} Било их је, о којима се |
| ети се, опет, Турчина боји.</p> <p>Није било једне снажне руке која са свима управља.</p> <p>Па |
| и неразвијен цвијет.{S} Па и ма доцније било, опет губим моје дијете.</p> <p>— Велики је то тер |
| има вођство дати, можда [би] и друкчије било, моја војска, ма и малена, није додирнута, а са ст |
| к му не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље било да идем у Једрене, да падишу о цијелом извијестим |
| ароду ослабљену бившу, за Турке је боље било.{S} Турци су са ласкањем и надама ове Србе одржава |
| даје му за право, па пита да л’ би боље било одмах напасти на деспота, па преметнув га, одмах н |
| гао дуже прокопсати.{S} За њега би боље било да се сад опет други ко за владатељство отима, бар |
| љен, но онда — казаћу Милеви да би боље било да за мене пође, него му поглед поклони.{S} Виђао |
| као и Алтоман са Босном; не би ли боље било да уместо толиких господара један влада са српском |
| у миру све свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се твој отац са царицом тако помирио да зе |
| тије и имами.{S} Сад би, дакле, најбоље било да ти изјавиш Милици да желиш с њом у сродство и п |
| дајић:</p> <p>— Ја судим, да би најбоље било Турчину посланике упутити да се с њим о миру догов |
| .</p> <p>Ферхад-паша вели да би најбоље било да се деспот од Мађара одвуче, и султану покори, и |
| без пастира.{S} Ја судим да би најбоље било да се Стефан прогласи одма’ за цара но да му се да |
| {S} Потражимо ми њих.{S} Сад би најбоље било да покупимо војску па одмах на Голубац, а Караламп |
| ести, премда је онде већи’ луда од мене било.{S} Међу гордим великашима и војводама учио сам по |
| амирио.{S} Но баш зато смех и увесељење било је веће.{S} Ако се која служавка подебело с њиме ш |
| во искукурикали, тако је већ близу зоре било.</p> <p>На то престане жагор веселости; слуге се т |
| атеље био побједио; сад му је већ лакше било и са спољашњим.{S} Па гле сад жалости!{S} Ко ће на |
| а — рече Ферхад-паша.</p> <p>— Дост’ би било Јеремији сто хиљада, безевенк — рече Исак-паша.</p |
| } Но, да ти једну ријеч кажем, доста би било за Голубац сто хиљада дуката.</p> <pb n="438" /> < |
| зета од новорођенога царства?{S} Шта би било од мојих синова?{S} Скитнице, као што је данас Кра |
| ажио, шта би онда било?</p> <p>— Шта би било? — Јурио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не би’ заху |
| и том је у жалости, али не знамо шта би било да је султан њу место Милеве запросио!</p> <p>— Ал |
| д-паша прослови.</p> <p>— Дакле, сад би било време да се у откупу Голупца подјелите.{S} Голубац |
| други.</p> <pb n="437" /> <p>— Боље би било да се сви потурчите нег’ што се међу собом кољете. |
| > <p>Други рекне:</p> <p>— Па и боље би било, већ нам се овако досадило.{S} Бар да хоће и Вук д |
| мити.</p> <p>— Честити пашо, најбоље би било да се благо подјели у Голупцу при предаји, јер ниј |
| еба и с Турцима шуровати.{S} Најбоље би било да се затворе у манастир, да им се оданде никуд не |
| к — рече Исак-паша.</p> <p>— Најбоље би било ништ’ не дати, нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, па |
| и онде турске војске.{S} Но најбоље би било да се деспот на покорност позове, а султан да га у |
| Власи помагали буду.{S} Зато најбоље би било међу Србе јошт већи раздор завести.</p> <p>Сулејма |
| и, па у случају <pb n="398" /> да не би било среће, могли бисмо проћи као код Никопоља.{S} Па и |
| е у њима жудња за власт.{S} И кад не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и властелина к |
| аву спасе, морам и ја њему.{S} Друго би било да би он силом у град улетио био, онда већ вјера п |
| аблановић.</p> <p>— Није доцне, како би било да ти идеш Жигмунду да понудиш град.</p> <p>— Пону |
| рв код Ангоре против Татара.{S} Како би било, запита га Сириџа, да султан Амурат узме ћер деспо |
| онда шта ћемо радити?</p> <p>— Како би било да опремимо неки део војске на Голубац, да на Јере |
| био прославио!{S} Његово име увијено би било у песмама, у ружичном мирису, међу чашама ватреног |
| ложити могла без уштрба свога, добро би било, али Вук неће да се покори, ни њој ни њеном сину.< |
| ћемо ма и преко трња.</p> <p>— Добро би било већ сад побринути се за договор са Турцима, да се |
| Шта мислиш, деспоте?</p> <p>— Добро би било да нам је Голубац у рукама, ал’ колико познајем Је |
| тем ту красну ђаурку?</p> <p>— Добро би било, али само не под тим видом, као у харем, него и за |
| ључа врата.</p> <p>Осветљење је у цркви било слабо, тек једно кандило пред распетијем горе, ал’ |
| , и шта се радило.</p> <p>У трапезарији било је весело.{S} Харалампије све се ’шалио, и волео ј |
| тета косовска да је једне главе у земљи било.{S} Но шта ће са два господара и две госпође?{S} Н |
| го што их је противу Вукашина на Марици било.{S} Без да сам о том што знао, млади царевић отиша |
| Да нисмо никад света видели, не би нам било тако жао; ал’ овако тек сад осећамо у пуној мери н |
| м поступали.</p> <p>Особито Јули је жао било што се тако из превиђења догодило и да је познала |
| са Русном састати могао, само му је жао било што се с њом дуже разговарати није могао.</p> <p>О |
| такође радо видела, и којој је јошт жао било што је Мара кнегиња супруга Бранковића постала.{S} |
| мог цара Лазара господарство јошт младо било, и да се већ Вук Бранковић уз владу успиње.{S} Зна |
| <p>— Кад је Душан само око на ког бацио било је доста; сваки му је поглед био заповест — дода Г |
| спот Стеван потписао.{S} А да није тако било, тко зна би л’ се деспот Бранковић на то потписао, |
| царске кћери.{S} Дрво је за њега високо било.{S} Кад мишљаше да је на врху, онда се стрмоглави. |
| орава састављају.{S} Зданије то дворско било је по мешовитом стилу онога времена зидано, и изра |
| ш у срцу Светислава, па би ти као тешко било од њега се отргнути, је ли?</p> <p>— Јест — одгово |
| огла преспавати, тако ми је нешто тешко било.</p> <p>— Нами је баш драго, одговори патријарх, н |
| ом, ал’ је увео лепе уредбе, па то мало било је барем срећно.{S} Дух народа почео се дизати. </ |
| "360" /> <p>Како би по њи’ иначе испало било, бог зна; доста то, да им је деспот и сад доста по |
| .{S} И доиста, кад би се на њи’ слушало било, можда би се све још <pb n="296" /> спасти могло.{ |
| у трапезарији.</p> <p>Друштво је весело било, рекао би као да и није у трапезарији међу постриж |
| Србије.</p> <p>— То још не би тако зло било.{S} Но кад се потпишем да се цијепам од савеза уга |
| ш.</p> <pb n="347" /> <p>Хасану је мило било видети српске јунаке.{S} Када [је] виђео Змај-Обла |
| p> <pb n="257" /> <p>И калуђеру је мило било што се са Русном састати могао, само му је жао бил |
| а оваким јуначким народом досад учинило било, да је саједињен био.{S} Ви и најтуђије народе себ |
| о ако је особито што у себи имао.{S} Но било је ту и такових шаљивчина, а особито певаца, па та |
| битељи осветници се рађају.</p> <p>— Но било како бог досуди, исповједам и заклињем се живим бо |
| екне Вук — да сам ја свуда где је нужно било народу на помоћ био.{S} Ја сам се победоносно прот |
| во крвљу обојадисано; па је ли то нужно било?{S} Мој отац, султан Мурат, желио је само јошт нек |
| ада на Голубац.{S} Војске му је довољно било да освоји Голубац, и да на знање деспоту, да са ње |
| ану, где је већ све одмора ради спремно било, понуди и Русну да седне.{S} Служитељи, по реду дв |
| {S} У случају да им оружје не би срећно било, са истима носили би раздор у земље противни’ наро |
| ала што сам желио и што је само могућно било.{S} Но то се скоро дознало, па игуман, јаростан, п |
| ли.{S} Колико му је као султану могућно било, умеравао се.{S} Ето видите, и ово неколико година |
| како сад да почнемо?{S} Не би л’ добро било да одма’ јавим деспоту да му се повиновати нећу, н |
| ољним поделити.</p> <p>— Не би л’ добро било да мом оцу прословим што о том, па ако је могуће д |
| рече патријарх.</p> <p>— Не би л’ добро било овде одма’ и вечерати, кад је тако красно? — упаде |
| иста може бити!</p> <p>— Но би л’ добро било, Сулејмане, да ја у мој харем заиштем ту красну ђа |
| узели били, по Србију не би ништ’ добро било.{S} Маџарска војска је била слаба да би могла напр |
| не пресећи.</p> <p>— Не би ли сад добро било да дозовем тамбураше или гусларе, да коју отпјевај |
| чело намрштио, и даде знак да би добро било да се Петошко удали, да што луђе јошт не изговори. |
| Светла царице!{S} Ја мислим да би добро било о тој ствари и с другима посаветовати се; та је ст |
| је још с тим задобила мисао да би добро било таковог друга имати као што је Бајазит, али доста |
| е збуде та Милевина удадба, не би добро било по Србе.{S} Ако се то деси, онда је све то због то |
| , срце његово <pb n="403" /> није кадро било ником зла желити, некмоли истокрвним синовцима.</p |
| ма, а Пајсији је то доста, па баш ма то било не у Дечанима, него и у другом манастиру, ал само |
| е знао на чију ће страну.{S} Онда је то било, кад су код Србаља први пут говорили да нит’ се зн |
| ажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта је то било са тим кнежевић’ма, да су ослепљени — запита Ферха |
| да је и сва памет ту.</p> <p>Тако је то било онда.{S} Човек се није мерио главом до рамена, већ |
| нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта би то било.</p> <p>— Да сазида на Дунаву један град, који ће |
| е не осрамотимо.</p> <p>— Али шта би то било?{S} Султан блага нити треба, нити хоће.{S} Кажу да |
| и оца Леонтија сваком је већ то познато било.{S} Није ни чудо.{S} У двору, као год у малом мест |
| /> владотражитељима зову, тако је исто било и онда такови’ тражитеља код Србаља довољно, и то |
| од напасти спасе.{S} Сад шта би од нас било да нам буде <pb n="301" /> и одсад Турчин непријат |
| а на њи’ ударили, богзна шта би се јошт било стало.{S} Турчин зна да Србина једна косовска битк |
| о шта је даље у ствари.</p> <p>— Та већ било што му повољно, тек по Светислава не мора бити.{S} |
| } Откако је света и људи, колико је већ било у роду људскоме матице, и колико их је већ жртвова |
| Можда га не би познао био, давно је већ било кад га је Петошко у манастиру задиркивао, и на мин |
| већем и густим гранама.{S} Место је већ било за сто опредељено; у среди празно и пространо, уна |
| сом вечерње, а у понедељник није ме већ било у манастиру.{S} За знак спомена однео сам са собом |
| незове нужно, и до пол сата није их већ било у Дечанима.{S} И гласоноша је отправљен.</p> </div |
| ој земљи пара није било.{S} У суседству било је и дувна, и оне су о храму амо долазиле, јер су |
| је особито зидао, али са Марком није му било тако ласно као са осталима на крај изићи.{S} Марку |
| м Харалампије их је пратио.{S} Тешко му било од тог блага растати се.{S} А овамо, опет, чини му |
| и’ нападаја бранио, и кад је све у миру било, онда се тек с Турцима мирио.</p> <p>Марко кад чуј |
| удне.{S} Адума је било доста, јер је ту било преко тридесет була.{S} Ту се ја упознам са адумци |
| од српски’ владаоца.{S} Време је већ ту било, да тај посао започне.</p> <p>Један дан у Пловдиву |
| .{S} Властољубије у младом његовом срцу било му је насљедно.{S} У оружју и јуначким играма био |
| није могло рећи да су као жички.</p> <p>Било их је, који су само за, „житејскаја попеченија“ би |
| е и нове приврженике задобијали.</p> <p>Било је у турском стану, осим српски’ и друге струке пр |
| м је деспот и сад доста помогао.</p> <p>Било их је, који су деспота кривили због тога поступка, |
| у се не једном и о глави радило.</p> <p>Било је ту доста славе и великолепија, али поред тога к |
| е, намести замка српском народу.</p> <p>Било је у турском стану, у турској служби, доста српски |
| је таково <pb n="297" /> што видела.{S} Биљензуке, разни украси за врат, појасеви и тако даље п |
| , силан дивљи корен, који домаће питоме биљке исисава, а да осушене матери <pb n="510" /> земљи |
| копали су им очи.{S} Кад се у мравку, у биљки љубав појављује, Бранковића унуци, при првом разд |
| н у шетњу.</p> <p>Изиђу из трапезарије, бимбаша их дочека, и сад се шетају.{S} Деспот пита отку |
| е и у цркви све у тајности преправи.{S} Бимбаша све тако нареди да куд пут у цркву води, Турци |
| сели.</p> <p>Ферхад-паша је спреман.{S} Бимбаша вози благо Исак-паши, напријед војска, а с њом |
| је све за добру вечеру припремљено.{S} Бимбаша, сејмени, па сами тамо-амо шетајући се, да ни н |
| <p>То изрекне Ферхад и махне главом, а бимбаша отвори врата, дозива сејмене, који уђу и силови |
| Тако јошт неко доба разговарају се, кад бимбаша уђе, и јави да је све у реду.</p> <pb n="499" / |
| лази и дозива свог бимбашу.</p> <p>Дође бимбаша.</p> <p>Ферхад му наложи да испод руке купује с |
| Харалампије и Радосав.</p> <p>Кад им је бимбаша сабље отпасати дао, Јеремија горко уздану, Јабл |
| рхад-паша их отпусти.</p> <p>Прејави се бимбаша.{S} Каже да је наредио да се испод руке све црк |
| Голупца и Ласловара.</p> <p>Јеремија и бимбаша ступе у трапезарију, праћени од Радосава, који |
| у, ’де га овај дочека.{S} Истом стиже и бимбаша са благом.</p> <p>Учине селам и започну.</p> <p |
| p>Учине селам и започну.</p> <p>Уљезе и бимбаша, а за њим носе пуне вреће, и положе пред ноге И |
| аралампије.</p> <p>Покрај њи’ ушао је и бимбаша, и стоји, паша га не нуди да седне, он мора на |
| ема се сутра зарана у Голубац.</p> <p>И бимбаша се спрема.{S} После поноћи њега ће отац Радосав |
| зде у манастир.</p> <p>Улак, то је исти бимбаша који је пратио Харалампија од Новог Брда до Кру |
| е зна му ништ’ казати о Ферхад-паши; но бимбаша ће паши све исказати што је од Харалампоглије ч |
| познаду Турци, да не буде зазора.{S} Но бимбаша познао их је, и води их у трапезарију, ’де Ферх |
| ени чекају осуду.</p> <pb n="480" /> <p>Бимбаша гледи, слуша, без да речце испусти, само очи му |
| , нешто се мисли, велико смишља.</p> <p>Бимбаша ћути, зна да Ферхад-паша навелико смишља.</p> < |
| е са осталима, и то пут Голупца.</p> <p>Бимбаша је опет пратио Харалампија, а Харалампије једна |
| полови, јер иде на двије стране.</p> <p>Бимбаша оде да благо мери.</p> <p>— Немам вам ништ’ виш |
| што је покварено, поправиће се.</p> <p>Бимбаша је десна рука Ферхад-паше.{S} Извршиће, ма да б |
| Радосаву, а да се Турци не сете.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>Ферхад |
| као стари познаници, пријатељи.</p> <p>Бимбаша зна да ћеду се нешто тајно договарати, допрати |
| се.</p> <p>— Нек се унесе благо.</p> <p>Бимбаша изиђе, и заповеди сејменима да унесу благо.{S} |
| ег Харалампија гомилу управљено.</p> <p>Бимбаша, пратиоц Харалампије, знао је српски, зато га ј |
| т као они Бранковићи у Пловдиву.</p> <p>Бимбаша кад га је Ферхад-паша из Голупца деспоту послао |
| да да се војводама сабље одузму.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>У трап |
| е, па устане, и дозивље бимбашу.</p> <p>Бимбаша уђе.</p> <p>— Дај избројати то благо тамо у ћел |
| ба изредити.</p> <p>Ферхад-паша дозивље бимбаше и миралаје, издаје им заповести, да буду на опр |
| -паша и усмено деспоту испоручује преко бимбаше да на веру дође, и што је покварено, поправиће |
| } Да га зајази, и сам се одмах дигне, а бимбаши наложи да носи благо Исак-паши.</p> <p>Ферхад-п |
| <p>Ферхад-паша разабере се.{S} Заповеди бимбаши да позове војводе Јеремију, Јаблановића и Харал |
| ас да се крећу.{S} Ферхад наложи једном бимбаши да у пратњи буде покрај Харалампија, <pb n="448 |
| ари отели, то је <pb n="497" /> већином бимбашом откупљено, и ваљда ти је и предато.{S} Од мене |
| настави.</p> <p>— Видите овога младића, бимбашу, и он је као ви, допао ропства, и он је хришћан |
| ст.</p> <p>Ферхад-паша укочено гледи на бимбашу.{S} Гледи га, а не мисли о њему.{S} Опет очи из |
| му још српске клице.</p> <p>Ферхад-паша бимбашу деспоту оправи, и јави Исак-паши да иде да пров |
| главом да знак да одлази и дозива свог бимбашу.</p> <p>Дође бимбаша.</p> <p>Ферхад му наложи д |
| о Ферхад-паша му не допусти, пошље свог бимбашу као улака са свитом и писмом Јеремије, и позове |
| три дана да се покори.{S} Послаће свог бимбашу са књигом, ’де деспота Ферхад-паша на диван поз |
| 50" /> <p>Харалампије, телбиз, испитује бимбашу за Ферхад-пашу, не би л’ што дознао, ко је и шт |
| ад-паша то изрече, па устане, и дозивље бимбашу.</p> <p>Бимбаша уђе.</p> <p>— Дај избројати то |
| кивају, и како виде јездеће, Јеремију и бимбашу, продере се <pb n="462" /> чауш, звекну таламба |
| и то одма’ за зло примио.{S} Осим тога, био му је Петошко са својих лакрдија познат.</p> <p>Нов |
| једна ил’ друга страна српска осилила, био је посматрач српске неслоге.{S} Откако је Вук пао, |
| а, брада му је била седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружан; но, поглед му је био жустар, |
| та, приљубио се цар-Лазаревим синовима, био је противу Татара код Ангоре, свуд је Високог Стева |
| а се утамане.</p> <p>— Видио сам света, био сам љуте бојеве, много сам искусио, видио сам мојим |
| .{S} Петошко од детињства слаб, шпрљав, био је међу делијским дечацима, ма јунацима, руглу изме |
| ли за владу.{S} Кнез Гргур, отац њихов, био је старији од Ђурђа, па би после смрти деспота Стев |
| ожењен, ал’ оста удовац.{S} Згрешио је, био је <pb n="542" /> у прњавору на прелу, и као човек |
| p>Деспот, познавајући турске шеретлуке, био је у својим положају безбрижан, јер зна да је Турке |
| азапима крвили, није избегао, штавише, био је у цркви на бранику, и добио је боја.</p> <p>Ферх |
| } Но Ђурђе се опет ту показа као витез, био сам му у шакама, и пусти ме слободна.</p> <p>Сад Је |
| су још Грци били орлови а не голубови, био би какав Деметријо Полијокертес, стваратељ и рушите |
| } Деспот Стеван, бог да му душу прости, био је блага срца, па је Турцима простио.</p> <p>— Дао |
| , дворана му је позната.</p> <p>— Знам, био сам о’ђе више пута још као прост калуђер са мојим а |
| осподара један влада са српском земљом, био сад тај један Вукашин или кнез Лазар?{S} Балша ме д |
| и у другим варошима, учио сам Алкоран, био сам и улема и софта, и ефендија, и срећа ме послужи |
| > <p>Светислав у свом детинству срећан, био је љубљен од царске кћери.{S} Дрво је за њега висок |
| Марко, који без боја живити није могао, био је сам собом у рачуну чист.{S} Он је своју реч зада |
| пре нег’ што је Миличину кћер задобио, био је велики обожатељ Русне, која га је такође радо ви |
| скора подигао да се народ с њим дичио, био му је утеха и нека накнада за изгубљен Призрен, за |
| оту шкодити.</p> <p>Вук, деспотов брат, био је добар и одважан војник, но властољубив преко мер |
| рађ зажели Марка видети.{S} Као младић, био је одушевљен за Марка ког народ већ у песмама слави |
| свијета прошао.{S} Био је у Цариграду, био је у Млецима, свуд се учио.{S} Био је у Багдаду, у |
| доћи могао.{S} Јусуф је <pb n="293" /> био, што но кажу, стари мачак, па кад се њему Милева та |
| ску негда сјајног Душановог царства.{S} Био је он један од оних ретких калуђера, који се душом |
| да ступи у мирније пристаниште жића.{S} Био је негда и ожењен, ал’ оста удовац.{S} Згрешио је, |
| уверења прам вери којој ће служити.{S} Био је веран помоћник патријарху пећком.</p> <p>После к |
| {S} Ето виђе шта би са Харалампијом.{S} Био је мој човјек, ошљепио је кнежеве, боже, опрости ми |
| не постаје лахко слуга себи равном.{S} Био сам деспот-Стевану киван.{S} Тешко је господару пос |
| је отац Герасим искушенике укоравао.{S} Био је са мном <pb n="244" /> на искушенију и неки помо |
| {S} Знаш га да је по свијета прошао.{S} Био је у Цариграду, био је у Млецима, свуд се учио.{S} |
| у свештенству не би ми од ползе био.{S} Био сам веселе нарави и лакрдијаш, па сам се дао лако и |
| аду, био је у Млецима, свуд се учио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, ту је проучио од Арапа небо |
| бро знате.{S} Красан је то манастир.{S} Био Ђурђу Бранковићу веран слуга, а он моје није шћео п |
| или у Призрену, честити у богатству.{S} Био сам после у Београду и у другим варошима, учио сам |
| текле.</p> <p>Деспот прослови.</p> <p>— Био си, оче, верни слуга цар-Лазара и деспот-Стевана, а |
| {S} Да сам се лети био родио, можда би’ био сад какав војвода или владика.</p> <p>— Ко је то ви |
| стране, ако сам и будала, бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би’ другу.</p> <p>— Ал’ помисли д |
| одговори Петошко — ал’ онда кад не би’ био будала, јер будала и калуђер не сме се женити; калу |
| е у том пут показала.</p> <p>У оно доба био је обичај претенденте, ил’ иначе који могу до скипт |
| често и на цео народ од великог уплива био.</p> <p>Но Русна, као год и Милица, знале су све то |
| мој брат Хафиз познавао био, како би га био прославио!{S} Његово име увијено би било у песмама, |
| коумије није га оставило, но поред тога био је оштроуман и на све решителан.</p> <p>Кад издалек |
| тај Петошко, који је жив подсмех негда био.{S} Глас Петошка се у љутим бојевима увеџбао.</p> < |
| величанственог предела. [Какав је онда био јошт Цариград!{S} Варош је била пуна великих спомен |
| код Турчина цвета. </p> <p>Није ни онда био сретан, па ни сада.{S} За другим нечим је тежио, не |
| ободим из овог белаја.{S} Но сад сам ја био господар, па сам ју хтео због показане ми ’ладноће |
| од штете бити неће, јер што би Јеремија био кадар изредити [са] Голупцом, може и сам изредити.< |
| S} Ти си још моме оцу свагда десна рука био, ал’ овако што паметно још никад казао ниси.{S} Та |
| олијем у Турке нег’ душману служити, ма био Србин.{S} Не иде ли друкчије, Турци ћеду толико дат |
| насљедно.{S} У оружју и јуначким играма био је искусан.{S} У косовској битки једва га је отац м |
| гу места нађоше. </p> <p>После два сата био је красан ручак у трапезарији.</p> <p>Друштво је ве |
| ладике, и сам патријар’ је ту више пута био.</p> <p>— Па што сте ту радили.</p> <p>— Најпре се |
| о чистије знати јер је близу патријарха био.</p> <p>Харалампије добије позив од Русне.</p> <p>О |
| спота и Облачине Раде.{S} И Црни Завиша био би покрај деспота, волео би ’де на отвореном пољу с |
| и то знај... твој мач је кадгод Лазарев био, познајем га добро од детинства јошт, па је без сум |
| ије дао Јеремији што иште, сад би његов био Голубац, и ту је Розгоњи био крив, који га је од от |
| ли би своје манастире, а народ би готов био с њима гинути.{S} И сам Мелентије не би се потурчио |
| т новац, и највећу тајну изјавити готов био.</p> <p>— Е видиш, човече, како сам од вас ноћас ст |
| санског бана.{S} И ја сам још онда млад био.{S} У Босни сам добио две, близу Рудника од Мађара |
| круну на главу метнути.{S} Народ је сад био без главе па му се све лако чинило.</p> <p>У Вишегр |
| бацио било је доста; сваки му је поглед био заповест — дода Грман.</p> <pb n="241" /> <p>— Јер, |
| разу му се читати могло да није једаред био међ’ стрелама и мачеви.{S} Обрве велике, седе, брко |
| едињавате, а овде један истоветни народ био је свагда међу разнима поглавар’ма раздељен и тако, |
| о чега ће се држати.</p> <p>Вук је горд био да се покори Милици и њеним синовима; ал’ опет је з |
| снова утемељити могла, ту би тек Ђурађ био на свом месту.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ића и Харалампија посекао.{S} Ма ја ’де био, Петошко ће ми на страни бити.{S} Код Голупца сам б |
| к се договарао са деспотом, ма овај ’де био.</p> <p>Ту је било верни’ улака, побожни’ калуђера, |
| јводе у другој дворани, па је онда о’ђе био објед и вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз гусл |
| је, када је с покојним патријархом онђе био.{S} Она је у своје доба дворске сплетке Харалампију |
| тела ни у свештенству не би ми од ползе био.{S} Био сам веселе нарави и лакрдијаш, па сам се да |
| ре по народ.{S} Гргур <pb n="356" /> је био старији Ђурђев брат, па по праву насљедија његови с |
| бојишту, онда је Турчину мука.{S} Да је био деспот Стеван с вами код Никопоља не бисте изгубили |
| сам као други све прогутати.{S} Е да је био у мојој власти, кожу би’ му одерао, такав је био ла |
| е ништа фалити.</p> <p>Пајсије, мада је био потчињен Харалампији, ипак није се прам овом између |
| т два мала носића нарасла.{S} И онда је био најљући.{S} А ми искушеници, тек ради па пости.{S} |
| адар бранити се.{S} А и сам Јеремија је био јунак, па и Јаблановић.</p> <p>Кад је све спремно, |
| тако рука руку пере.</p> <p>Јеремија је био као код своје куће.</p> <p>Када се Јеремија приближ |
| акузена.{S} То су славне лозе.{S} Па је био раздор међу Немањићима као год међу Комненима и Кан |
| шу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-паша.{S} Обрицао му је и новаца, да св |
| еки отац Герасим, не знам ни сам шта је био, пола Грк пола Србин.{S} Он ме узме на искушеније; |
| ој власти, кожу би’ му одерао, такав је био лајавац, ал’ у њега не сме се дирнути.</p> <p>— Па |
| сте царство изгубити.{S} Дакле такав је био тај Петошко-ефендија, да је мудре памети учио.{S} П |
| као Турчин то да чини.</p> <p>Такав је био Ферхад-паша.</p> <pb n="450" /> <p>Харалампије, тел |
| ва господара и две госпође?{S} Народ је био на четири партаје поцепан.{S} Један слуша Милицу, д |
| вог посинка и насљедника.{S} А Ђурађ је био снажан, велики дух, и ако би се српска држава сабра |
| намерава Стеван држати.</p> <p>Ђурађ је био одвећ властољубив, нити се могао у чему са Стеваном |
| варима с њиме световао.</p> <p>Ђурађ је био властољубив.{S} У његовим жилама је текла крв Немањ |
| Лазара, и међу овима најзнаменитији је био Марко Краљевић са својом браћом.</p> <p>Каогод у са |
| ићи по жељи и налогу свога оца, који је био уважен војвода код цара Лазара.{S} Патријарх га је |
| и неки поморац именом Јанићије, који је био научен на смокве и неранже и на масна јела; па је о |
| атији него и Хилендар, па сваки који је био богат, па се хтео покалуђерити, овамо је долазио.{S |
| после смрти Марка свет увидети који је био прави бранитељ и пријатељ свога рода.{S} Име правог |
| жао моји’ добри’ другова, као што ми је био један, Ђурађ Бранковић.{S} Он, премда је млађи од м |
| , ни теби самом, да ми не каза да ти је био побратим.</p> <p>— А тко ти донесе тај глас, зар ти |
| оцу образ осветлати.{S} Прапрађед ти је био војвода Гребострек, па и потомци му неће лошији бит |
| је двадесетољетни младић.{S} Памети је био одвећ отворене.{S} Стасом својим све је вршњаке сво |
| је родом из Приштине.{S} У младости је био војник под царем Душаном, пошто је доцније ослепио, |
| и градове предао.{S} Даљи савез, тај је био на срећи ил’ несрећи зидан.{S} На срећи, ако Маџари |
| ео је друге врсте разговор.{S} Новак је био највећи приврженик породице цара Лазара, па је зато |
| ритери запада стрепили, кога престол је био драгоцјен, какови ни Трајан ни цар Пријамос није им |
| поздрав и поклоњење. </p> <p>Јеврем је био осамдесетољетни старац.{S} Он је већу част свога ве |
| уре, рећи ће ми Исак-паша, кешмет им је био тај, да кад су добили благо, потукли се међу собом, |
| квог је рода и племена.</p> <p>Телом је био мален, мало погрбав, али турска му је ’аљина ту сла |
| ежала је подмукла пакост.{S} При том је био оштроуман и властољубив.{S} Његов је отац мислио да |
| честитог поглавара требао.{S} Стеван је био у сваком смислу честит, ал’ која полза кад ни брат |
| , и деспотове боље.{S} Деспот Стеван је био српског народа достојан владар.{S} Цјела земља за њ |
| својски се договараше.</p> <p>Стеван је био у околини Крушевца да види да ли се брзо нова војск |
| зрекао, ал’ ето Грмана.</p> <p>Грман је био висок, коштуњав старац; на образу му се читати могл |
| и са песмама исток напунио.{S} Хасан је био Марков побратим.</p> <p>Е сад се заведе међу њима р |
| сник и обожатељ љубави и вина [Хасан је био прави брат Хафисов; љубав и вино] мало са вишег је |
| /p> <p>Харалампије, напротив, уверен је био, да му Јеремија обећано не би испунио, и зато се ба |
| тању царске породице.</p> <p>Призрен је био престоница цара Лазара и право место дворског блеск |
| е цар за царом, син за оцем, Вукашин је био цар пре кнез-Лазара, зашто да није цар Краљевић Мар |
| урака, код Новог Пазара; наравно, он је био још дете према мени.{S} Но оставимо прошлу славу на |
| немојте повађати по Јаблановићу, он је био који вас је Ђурђу издао.{S} Идем султану као поклис |
| олупцу Јеремија војвода влада.{S} Он је био после косовске битке још врло млад левента, приљуби |
| мисли у глави оца Харалампије.{S} Он је био немиран дух.{S} Мерио је при софри свачије речи, св |
| великаши и народ радо примили.{S} Он је био сва надежда народу, па је и признат за деспота свеч |
| е речи почне срце јако куцати.{S} Он је био такође још млад човек, па такова слика јако га се к |
| веће војено одељење управљао.{S} Он је био красан, честит и побожан.{S} Већа га је част Турака |
| ршиће, ма да би га главе стало; и он је био као дете христјанин, остале су у њему још српске кл |
| матере; она ми понуди кћер.{S} Посао је био готов, ја намерим узети девојку.{S} Сад тек почнем |
| крепе, па ћеду опет на јуриш.{S} Ово је био још последњи јуриш који се могао одбити.{S} Још јед |
| славе и великих грехова!</p> <p>Ово је био силно богат манастир, богатији него и Хилендар, па |
| — Ништа не зна.{S} Турчин не пита ко је био пре, него шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к мени |
| ко ти се може противити?{S} Па и ко је био тај кнез Лазар?{S} Није ли и он оружаном руком Вука |
| дао се турској заштити.</p> <p>Марко је био јунак да му се пара није могло наћи; а и род је сво |
| је српски народ сретни био, Петошко је био несретна, руглу изметнута луда, а кад је српски нар |
| седи уз падишу на дивану.{S} Петошко је био у царском двору српског цар-Лазара будала, и с њим |
| Јест један Петошко...</p> <p>Петошко је био позват, да смутну свадбу мало развесели.{S} Грмана |
| од другога дали рећи.</p> <p>Петошко је био мален но поширок.{S} У струку је био мало шири него |
| ачине за владавину неспособни.{S} То је био византијски обичај, од Цариграђана су то Срби и Мађ |
| орјанке и дворјани уклонили се, и то је био знак да се о важним стварима разговор водити има.{S |
| устимо и војску саставимо.</p> <p>То је био Жигмундов изрек који преиначити није могао, нарочит |
| {S} Глас је био громовит, каогод што је био глас Душанов усред борбе.</p> <quote> <l>Славно вре |
| ки народ, да не буде поцепан као што је био прије Немање, већ да је у скупу.{S} На то идем, и т |
| о под Душаном, <pb n="214" /> Прилип је био место дворског живота, а Крушевац је у заборавност |
| јвећом готовошћу одговарао.{S} Митар је био од оне феле служитеља, који је за добру реч, а особ |
| му у народу остане вечит спомен, јер је био и богу и људ’ма угодан — рече загушљивим гласом дес |
| усарски вођ чува на себи доламу, јер је био са своји хусари са двора Стевана дичан.{S} Већ се ж |
| видим синове кнеза Гргура.{S} Гргур је био мој пријатељ, па ћу и ја бити пријатељ његовој деци |
| Бранковића, Јован и _Ђурђе.{S} Гргур је био старији брат Ђурђев, но наскоро после Бајазитове би |
| , и чежња за прошлом славом.{S} Глас је био громовит, каогод што је био глас Душанов усред борб |
| ју се за цареве и краљеве, а код нас је био досад рђав обичај, да су се кнегиње за обичне власт |
| милог Хасана видети могао.{S} Хафис је био цвет источне мудрости као песник и обожатељ љубави |
| д је Јеремија Голубац предао, послат је био у манастир Богородице, скупа са Јаблановићем и Хара |
| која држи спас народа.</p> <p>Деспот је био у Београду господар, сад је гост.{S} Стефанови двор |
| онда времена настати.</p> <p>Деспот је био тврда срца, па се није баш тако лако болести дао.{S |
| калпак са перјаницом.</p> <p>Деспот је био великог стаса, зато га и називаше високим, но био ј |
| ара, и док се скупише да вијају, већ је био са својом свитом међу кланцима ’де га достићи нису |
| икуд по вољи поћи.</p> <p>Јаблановић је био побратим Јеремије војводе, обоје су били од Стевана |
| гу доћи“.</p> <p>Међу Турцима, Марку је био сваки Србин мио, ако би му и душманин био.{S} Особи |
| је био мален но поширок.{S} У струку је био мало шири него у плећима; труп дугачак, <pb n="227" |
| би у лицу доста ружан; но, поглед му је био жустар, и изражај цео оштроуман.</p> <p>Деспот кад |
| сасвим црвена и велика.{S} Образ му је био светло-црвенкаст, нос врло заоштрљаст, а очи зелене |
| рака бивало.{S} Нису га питали ко му је био отац и мајка, и каквог је рода и племена.</p> <p>Те |
| вориште, ту је Војник.{S} У Дворишту је био дворски конак Високог Стевана кад је са угарском и |
| а жалост на царску кћер.{S} Њен отац је био српски цар.</p> <p>— А његови синови помагали су Ба |
| гаш са Вуком већ дође.</p> <p>Драгаш је био један од старији’ војвода, који већ због своје слаб |
| S} Цјела земља за њим плаче.{S} Да није био изврстан, никад не би’ му се подвргао.</p> <p>— Но |
| м.{S} Ја му за право дајем, јер да није био он, а оно би био други, па богзна какав би тај друг |
| са чешћу их је дочекао.{S} Премда није био пријатељ Србину, опет уважавао га је, знајући да ак |
| ана прешло, нарочито што Исак-паша није био ту, дин-душман деспота, и њега је Ферхад у Голупцу |
| н за другог мари.{S} Калуђер ако и није био леп, ал’ га је опет знала уважити, јер је у себи ми |
| т-Стеван и Ђурађ, но на тој повељи није био потписан велики логофет, нит’ је од њега печат удар |
| велики грјешник, ал’ тко међу вами није био грјешник?{S} Одавно је код Срба овладало отимање кр |
| је до ушију и патријарху.{S} Новак није био у двору.{S} Он је по крушевачким пределима нову вој |
| ни, обожавали су Обилића, који сам није био властелинског рода и који је покровитељ био чисте з |
| државао се.</p> <p>Но Мурат султан није био с тим задовољан.{S} Он је корачао к извршењу започе |
| де и велможе увесељава.{S} Петошко није био са тржишта у звекетуши шаренкапи доведен лудак, већ |
| м Приморију познат био.{S} Петошко није био луд као што су га држали, и од Латина је млого које |
| кренуо с Мађарима на Голубац, јошт није био у Београду.{S} Како ће му бити кад се види у Београ |
| /p> <p>~ После овог мира, Вук јошт није био сасвим задовољан, бојећи се да га Турци у сајузу са |
| о Србе на Косову.{S} Вук Бранковић није био издајица, но зао глас дуго траје.{S} Спјевали су Ву |
| ага Русно?</p> <p>Русна, којој баш није био царичин разговор мио, својом финоћом у почетку глад |
| партаје га нису трпеле.{S} Тек доцније био је за патријарха намешћен.{S} Црнци калуђери тумара |
| мишљен је изгледао.{S} Отац Харалампије био је добре воље и на свачију реч и поглед оштро је мо |
| ијама цео свет.</p> <p>Отац Харалампије био је често спомињан.{S} Његов стас, његова брада, њег |
| >Ђурађ Бранковић знао је да је Леонтије био одат Стевану деспоту, ал’ му доцније, кад је на кор |
| И такав посвећеник, као што је Леонтије био, могао је без обзира и самом деспоту у очи то рећи. |
| бодније и разговарати.{S} Отац Леонтије био је једини на коме никакве промене приметити није би |
| арство.{S} Већ је унутрашње непријатеље био побједио; сад му је већ лакше било и са спољашњим.{ |
| он опет остао сам у себи оно што је пре био, и камилавка није му била у стању ћуд и страсти му |
| ијаше деспота и Бранковића, тешко би се био могао свог брата Мусе курталисати; а друго, деци св |
| Ђурађ Турке хаметом потукао, показао се био и Јеремија као вођ и јунак.{S} Ђурађ је познавао ње |
| ово Марко приволети?{S} Марко ако је и био у турском стану, оваково што опет није никад желео. |
| ло чинити и шта би Јеремија чинио да би био на његовом месту?{S} Јеремија рече, да смаћи не тре |
| се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мој отац скупио је |
| .{S} Да су непријатељи, њихов мејдан би био бој међ’ дивовима.</p> <p>Краљ прослови.</p> <p>— Б |
| се већ победа могла добити; изгубио би био и своје људе.</p> <p>— Свет каже да је издајица.</p |
| Бранковић, победитељ од Искре, како би био слуга кад може и треба да буде господар, своје прав |
| аво дајем, јер да није био он, а оно би био други, па богзна какав би тај други био, а овако ба |
| о оца Теофана да га види игумана, то би био живот, ал’ ту треба јошт који игуман да се промене. |
| орали би Турцима града предати, и то би био последњи српски град, ког би Србија издавати имала, |
| д си био од први’, дабогда, свагда први био.{S} У твоје здравље властелине!</p> <p>— У здравље |
| био други, па богзна какав би тај други био, а овако бар док је владао, владао је честито и сла |
| трчао на Петра, а и Митар му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не утече испред нас |
| S} И Леонтије мишљаше, како би сретнији био у добу св. Данила, и волео би бити монах Пахомије д |
| два поглавара има.{S} Народ би срећнији био да је један место двојице, јер се сила српска цепа. |
| м, и с једним Грком, који је у лекарији био вешт, и још са поуздана јача два човека Харалампији |
| љују робове.{S} Вашар је у стану велики био.</p> <pb n="333" /> <p>Два калуђера, један средњег |
| одошли, господо моја!</p> <p>— Здрав ми био оче, јеси ли рад гостију?</p> <p>— Драго ми је, ево |
| и паша.{S} И док је српски народ сретни био, Петошко је био несретна, руглу изметнута луда, а к |
| /head> <p>Године 1389-те петнајсти јуни био је страшан дан за српски народ.</p> <p>Цар Лазар и |
| д би његов био Голубац, и ту је Розгоњи био крив, који га је од откупа Голупца одвраћао, деспот |
| ити.</p> <p>— Па како ти је било кад си био калуђер, и како си калуђерство оставио? — запита Но |
| одвуче од савеза мађарског.{S} Досад си био у шкрипу, међу двије ватре, с пријед Турчин с леђи |
| е здравље ову чашу!</p> <p>— И досад си био од први’, дабогда, свагда први био.{S} У твоје здра |
| а сад издајице, а ти Харалампије, ти си био увјек зао демон у народу, и твоје причешће тровало |
| је то, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и ја би’ с |
| што тако српски збориш, нијеси л’ и ти био негда хришћанин — запита га радознало Харалампије.< |
| угу, рече пјевцу:</p> <p>— А гдје си ти био онда, старче?</p> <p>— Ја сам се онда близу кнеза Л |
| те ми живот одржала.{S} Да сам се лети био родио, можда би’ био сад какав војвода или владика. |
| згордише.{S} И Вуков је отац такав исти био.{S} Познавала сам га још на Душановом двору.{S} Са |
| говара.</p> <p>Патријарх је у готовости био, јер је већ онда своју јутрењу молитву са својим ка |
| {S} Отац Леонтије због своје смирености био је љубимац и достојан ученик патријархов; отац Хара |
| свих Турака.{S} Само ти је ту од помоћи био Сириџа-паша, <pb n="537" /> на чију ријеч султан мн |
| е мудри.{S} Било је доба кад је најјачи био и најпаметнији, кад је само мишца решавала, а не ум |
| за право.</p> <p>Да је деспотов положај био тежак, о том се нико није сумњао.{S} Шта је знао чи |
| не дира, ал таква будала као што је тај био код Турчина би прокопсао, јер они такве будале воле |
| сам нег’ кад сам у царском двору лудак био.{S} Душа ми је остала иста, која род свој љуби, а т |
| ду кад још што улове; овај други курјак био је лаком на лежећег зеца, па тек што се мало удале, |
| ао.</p> <p>Наравно да је велики губитак био за српски народ што Марко са остали претенденти ниј |
| ад ’ладан се показује, јер њему је увек био добар, и обећао је при деоби у помоћи му бити.{S} А |
| ородно, да се позна да је негдар војник био.{S} Кад га је когод овако старог и слепог погледао, |
| аклоност према Милошу једини томе узрок био; светли цар волео би је дати за Краљевића Марка, па |
| ?{S} Он је нашег несрећног оца пријатељ био, па ваљда ће и наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, |
| устили, иако је Марко оцу му непријатељ био, није могао пропустити да не види Марка, кад га и д |
| властелинског рода и који је покровитељ био чисте заслуге и јунаштва.</p> <p>Милица је била нак |
| > <p>— Време ће показати да је спаситељ био једне части војске.{S} Да њега са својом војском јо |
| још млого црњи, тако као Арапин; да сам био сасвим црн, нас двоје изгледали би као два рођена б |
| кајник, и бољему греди.{S} Јест, ја сам био грјешник, велики грјешник, ал’ тко међу вами није б |
| .</p> <p>— Говори робе.</p> <p>— Ја сам био тај, који сам свјетовао да се Голубац преда.{S} Бла |
| наутима на Нови Пазар ударили, и ја сам био у српској војсци, и некако ме Турци са неколико дру |
| аш.{S} Ником не говори ко сам и шта сам био, јер иначе изгубићу поверење, а ти ћеш у мени најве |
| е ми на страни бити.{S} Код Голупца сам био с Мађарима, па ми опет ишао наруку без да су се Тур |
| е турске жене инатити стану.{S} Кад сам био код Турака заробљен, упознао сам се са једним адумо |
| био боја то је било у манастиру кад сам био млађи, са братијама, знаш онако за какву прњаворку, |
| и на моју жалост већи нег’ ја, који сам био ту све и сва, и све на моју душу узео.</p> <p>— Ви |
| {S} Вама је свима познато, у каквој сам био опасности скупа са народом када се брат ми Вук и Ђу |
| м, богослов, и бићу поп.{S} Језичан сам био доста, па сам знао око матере; она ми понуди кћер.{ |
| ше друштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бранковићу!</p> <p>— Дај руку! — повиче радосно При |
| а нијесам вичан у боју се тући; што сам био боја то је било у манастиру кад сам био млађи, са б |
| је могао на ползу употребити, јер нисам био ни племић ни богатог рода, а створ тела ни у свеште |
| ао ти не би нам ни пастир стаду овчијем био, а некмоли стражар Бранковићах — упадне жестоко Јов |
| </p> <p>— Ја сам чело челом, лице лицем био са деспотом, знаћу рећи султану не само што је гово |
| а адумцима, међу којима један је сасвим био таков као ја, само још млого црњи, тако као Арапин; |
| у до општег ускрса.</p> <p>Игуман Рувим био је стар тако око седамдесет лета, бистрог погледа, |
| S} Бајазит није ни с једним ни с другим био задовољан.</p> <p>Сулејман-паша видећи да и по прво |
| </p> <p>Манастир Богородице под Високом био је обилат у свему.{S} Јеремија је добро живио са иг |
| ad>XI</head> <p>Београде, ала си славан био, кад је над тобом високи Стеван господарио.{S} Ни п |
| и му се душманин ражалио, јер је Стеван био добар, но зли нису му дали сву његову доброту излит |
| се онај дан кући врати.</p> <p>Сутрадан био је дан Св. Преображења.</p> <p>После свете литургиј |
| стара времена, кад је Србин још снажан био, кад је имао своје царство?{S} И каква разлика изме |
| ив, да би се још већма умилио и услужан био, Ђурђу једнако шаље гласове да неки властелини чека |
| ло поткрепимо.{S} Да би овај мир сталан био, у Дринопољу ја и Мехмед положили смо један другоме |
| > <p>Стевану је већ одавна подозрителан био Ђурађ, сад је то подозрење душу Стевану мучити поче |
| И сам патријарх, који је одвећ озбиљан био, показивао је на свом лицу неко задовољство.</p> <p |
| риметити није било; он је одвећ озбиљан био, и замишљен је изгледао.{S} Отац Харалампије био је |
| ио.{S} Султан је са нацртајем задовољан био, и ствар је готова, тек форме ради кроз диван да пр |
| се да тај глас њему негда није повољан био.</p> <p>Ферхад-паша стане пред њи’ оштро их мери, о |
| аднем да једногласно повичу да би таман био добар за адума, то јест за оног служитеља који буле |
| кнежевиће, ако би Ђурађ пао ил’ изгнан био, по милости султана један од њих владати може, ал’ |
| војску излагати.{S} Као што је искусан био, можда би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако |
| <p>— Лаку ноћ, Хасане.</p> <p>— Срећан био, млади Бранковићу.</p> <p>— Дабогда у бољем се виде |
| свачему осигурала и твој би род срећан био.{S} Ево да видиш само шта већ сад шиље твојој кћери |
| ка до неба.{S} Ако му је корак погрешан био, он га је са својим јунаштвом, љубављу према своме |
| ну гди је сам Призрен опасности изложен био, царска породица, по налогу Лазара, своје сигурност |
| о га је ’ранило док није у двор примљен био.{S} Он зна разноврсних јуначких песама, а и глас му |
| У време ови’ метежа Ђурађ је већ ожењен био.{S} Породица му се већ почела плодити.{S} Морао се |
| дом досад учинило било, да је саједињен био.{S} Ви и најтуђије народе себи присаједињавате, а о |
| едном углу дворском мали звоник начињен био; а кад је било гостију и од војничког реда, и глас |
| то и новца, па ми је зато и пут отворен био.{S} Једна убога удовица имала је красну кћер, младу |
| га трону, до ког је други трон намештен био, и тако краљ Жигмунд <pb n="394" /> седне, телохран |
| може.</p> <p>Тако је Петошко проглашен био за будалу, који тек ћаска да људе забавља, јер така |
| аши оцеви свагда мој и мог оца душманин био.{S} Мог оца душмана крв проливати морам, но опет во |
| о сваки Србин мио, ако би му и душманин био.{S} Особито сад, у турском стану, српски посланици |
| урскога цара који је њеном оцу душманин био, но опет, потајно љубопитство ју је мучило.</p> <p> |
| — Потпомогни ме, ма напослетку и Турчин био.</p> <p>— Само предајте Голубац.</p> <p>— А шта би’ |
| у је најмилије сања.{S} Ко не би Турчин био?{S} Кад пређеш мимо харема, бациш око на мали прозо |
| ка.{S} Да га је мој брат Хафиз познавао био, како би га био прославио!{S} Његово име увијено би |
| Розгоњија и то држи, да би деспот могао био искресати и то што је Јеремија за откуп Голупца иск |
| р би свеколиком српском земљом завладао био.{S} Ратујући противу Турака, погинуо је код реке Ма |
| га јуначки свет зато за кукавицу држао био.{S} Па како би таков јунак као Марко тако што подне |
| и сам себе за најјаднију кукавицу држао био да не брани очино и своје право, и цео би га јуначк |
| Све би’ ти тако исто по риједу исказао био, само једно не би, Ферхад-пашу, нашег Петошка, не б |
| га је познао.{S} Можда га не би познао био, давно је већ било кад га је Петошко у манастиру за |
| живота, а Крушевац је у заборавност пао био.{S} Но после несрећне битке Вукашина краља с Турцим |
| , другу би какову струку живота изабрао био, која би његовој нарави одговарала.{S} Но није смео |
| е извештен бивао, знам да је твој посао био.{S} Виђао те нисам, али ми је до ушију допрло да си |
| чинити?{S} Ако би одма’ напред корачао био, Срби, међу којима је доста неслоге било, у општој |
| не пушта унутра, а да је силом покушао био, Јеремији би допао шака, овако ће се бар читав слоб |
| коју отпјевају?{S} Тамбураш је наш дуго био у служби код драчког кнеза.{S} Он зна удесно уз там |
| ј српској земљи.{S} И зашт’ би за друго био дао светли цар своју кћер Мару кнегињу за њега?</p> |
| на рашта и коме.{S} Да је Жигмунд довео био велику војску од крстоносаца, ал’ такову да и Једре |
| довде домамио, тешко да би’ перје изнео био.{S} Било је ту гунгуле, Облачина и Кајица очи закрв |
| а Русно, да би Краљевић Марко мир донео био мојој породици и српској земљи, но вараш се.{S} Мар |
| ао што је искусан био, можда би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном војском пр |
| Турци задоцнили били, Жигмунд би добио био Голубац.{S} Каква веља радост обузела је Жигмунда к |
| евом роду, који је и Лазару особито мио био.{S} Милица је све то знала, но због дворских одноша |
| а Јеремија се са тим код Ђурђа удворио био, и сад Јаблановић без Јеремије ни да се макне, не м |
| го би било да би он силом у град улетио био, онда већ вјера престаје, и ил’ би га ухватили ил’ |
| ам ја као он, вере ми, не би’ те пустио био — примети Јаблановић.</p> <p>— Задао ми вјеру — реч |
| бркове завидно.</p> <p>Но ако је Марко био тако чудновато јуначког изгледа, и Ђурађ је за њего |
| ј:</p> <p>— Истина да би Краљевић Марко био самовољан и паштио би се да што више власти на се п |
| г стаса, зато га и називаше високим, но био је одвећ сув.{S} Лице суво, но млогозначеће черте.{ |
| рад је с њим говорити.</p> <p>Ко је то био?</p> <p>Харалампије.</p> <p>Не у калуђерски хаљина, |
| ко би нас подјармити хтео, па ма тко то био.{S} Не будемо ли са Угрима сретни, покажу л’ се Тур |
| >— Еј, само да се Алтоман није одметнуо био од цара одма’ у почетку, били бисмо ми већ давно Ту |
| ко код њега.{S} Кад си му у нужди добар био, зашто да те се сад тако доцне сећа?{S} Ја богме ми |
| сљедник Вукашинов и велики јунак, кадар био у владалачком чину свој народ ма противу кога брани |
| једним сајединити, који би доиста кадар био управљати.{S} Турци су за своју ствар сложни, и нап |
| а у приликама и с малим велико је кадар био израдити, јер је умео погрешком противника користит |
| оизвело.</p> <p>Но и сам црвени калуђер био је предмет њи’ове шале.{S} Служитељи нису у свом др |
| <p>— Честити пашо, Голубац је мени дат био у залогу од деспота-Стевана, Јаблановић је од Турак |
| вота и владе.</p> <p>Јеремији је познат био уговор деспот-Стевана са Жигмундом, и да се Мађарим |
| дија са којих је целом Приморију познат био.{S} Петошко није био луд као што су га држали, и од |
| ће ми аманет твога јунаштва.{S} Проклет био, ако се не будем по твојим реч’ма владао.</p> <p>По |
| једном речи, сасвим је онда други живот био.</p> <p>Ђурађ, у палати Палеологовој седи, у глави |
| кореним.{S} Па не само од властеле, већ био ма тко, за спас Србије жртвоваћу, утаманићу га.{S} |
| би срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{S} Бар сваки је калуђер казао да са мном ник |
| авимо то на страну.{S} Дакле, ти си већ био у овој дворани.</p> <p>— Више пута.{S} Као што реко |
| е косовске битке.</p> <p>Марко Краљевић био је син Вукашина, војводе Душановог, који је после у |
| ковић и изабрао.</p> <p>Ђурађ Бранковић био је двадесетољетни младић.{S} Памети је био одвећ от |
| за својим послом.</p> <p>Вук Бранковић био је човек бистрог ума, добар војвода, но неописано в |
| већ одавна била славна а отац му Пљадић био је под Душаном управитељ знаменитијих области.{S} О |
| свуда где је нужно било народу на помоћ био.{S} Ја сам се победоносно противу Турака тукао и ко |
| ог народа, можеш помислити, какав је ту био српски живот.</p> <pb n="358" /> <p>Доле невоља, а |
| беседити.{S} Од Турака је само Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко без њега никуда.</p> <p> |
| пропис, па мора читати ма какав гост ту био.{S} Па и игуман хтео је показати да је строг, да па |
| се с њом стало.{S} Док је цар у животу био, све је у великој слави примала, сад пак њега не им |
| н.</p> <p>— Ја заиста не би’ му на путу био!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом роду верно слу |
| ро се у двору о том шушкало да је Јусуф био да проси Милеву за Бајазита.{S} Дође то до ушију Св |
| убиви’ великаша јер то би велики ударац био за цео народ — рекне патријарх.</p> <p>— Треба Бран |
| цнимо — рече Харалампије, који није баш био каиљ чекати док на нокту загоре.</p> <p>— Морамо јо |
| јошт никад нису били у брашнари.</p> <p>Био је Петров пост, ал’ четвртак, и није се тако строго |
| ка војска кренути, и то право на те.{S} Бирај мир, доста је народ страдао.{S} Ја ћу твоју ствар |
| повреди.{S} Измећу два зла, мање треба бирати.</p> <p>— Турци чуше за тај уговор склопљен и по |
| се бранити.{S} Измећу два зла, боље је бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угрима нагодили |
| ма, зло.{S} А једно од то двоје мора се бирати.{S} Брод Србије мећу стенама плови.{S} Смедерево |
| моћи потребује.{S} Једно је које морате бирати, ил’ би морали са Угарском, ил’ против Угарске.{ |
| раљице, велможе подарили.{S} Кад су већ бисаге претоварили, и што су могли понети понели, спрем |
| црном дибом, и сам војвода Кајица, тај бисер од јунака, ког долама увек од драгог камења трепт |
| да видели нису.{S} Поклони морају се од бисера и драгог камења блистати и трептати.{S} Рећи ћеш |
| потписан, и печат ударен.</p> <p>Један бискуп вели, кад је већ једаред Голубац по уговору са д |
| ашњи пријатељ; да њега нема, поред Вука бисмо зло прошли.{S} Боже мој, да срећни има владаоца, |
| јер би Турци могли Угрима намигнути, па бисмо дошли међу две ватре.{S} Само још једну, а језгру |
| поља.{S} Па и то треба на ум узети, кад бисмо онде проиграли и вратили се насакаћени кући, без |
| то сабор Мађарске, дијета рекла?{S} Кад бисмо опет за рат поискали новац, не би нам га дали, је |
| ојске на својим местима спремне, па кад бисмо Турке доле потукли, Голубац би сам по себи пао, Ј |
| е, те моје кћери, за какве краљеве, сад бисмо имали од две стране помоћи, а овако ништа, тако т |
| е натраг у ћелију одведе. </p> <p>— Сад бисмо могли већ путовати — рече Јаблановић.</p> <p>— ’х |
| зије?{S} Сами на себе остављени, морали бисмо се један противу десет борити.{S} Истина, млого з |
| b n="398" /> да не би било среће, могли бисмо проћи као код Никопоља.{S} Па и то треба на ум уз |
| ах, и они су сад доста раштркани, могли бисмо их најпре код Крушевца разбацити надаље.</p> <p>— |
| етнуо био од цара одма’ у почетку, били бисмо ми већ давно Турке савладали и осветили би се збо |
| ли добар комад земље.</p> <p>— Начинили бисмо од манастира вакуфе, па би ти могао од тог полови |
| и сад, и одсада да га ће ухватимо, тако бисмо чинили, ал’ сад друкчије није могло бити — одгово |
| шт најбоље у калуђерству; решителност и бистар поглед калуђеру леп пут отвара.{S} Ја, истина, р |
| о би Јеремија предо’ град Маџарима, шта бисте онда ви Турци радили, кад би се војска маџарска у |
| ио деспот Стеван с вами код Никопоља не бисте изгубили битку.{S} Ми Срби знамо најбољма против |
| изиђу.</p> <p>— Дакле, по уговору имали бисте се тако подјелити, да сватко од војвода добије пе |
| жира, ту је пловидба, Дунав даје рибу, бистри изворни истоци, сребрну пастрму, шљиве калуђерск |
| и да ствар добро стоји.</p> <p>— Говори бистрије.</p> <p>— Откако сте у војску отишли, Русна је |
| гли није могло сакрити Харалампија пред бистрим оком Ферхад-паше.{S} Све се већма и већма подсе |
| во другима уступао, задовољив се својим бистрим разумом, науком и чистом савешћу.</p> <p>Отац Л |
| не, Турци ће тај наш повратак за чисто, бистро, њима показано пријатељство признати, па утолико |
| месту, ’де хоће град да зида.{S} Његово бистро око увидило је одавно оно место, тачку, ’де би т |
| м био је стар тако око седамдесет лета, бистрог погледа, на лицу му читаш да је добре и зле дан |
| слом.</p> <p>Вук Бранковић био је човек бистрог ума, добар војвода, но неописано властољубив.{S |
| нуо.{S} Они веле: искушеник треба да са бистром водом ишчисти бурне и мутне мисли из главе, и д |
| ћ били искушеници, нису се морали у том бистром извору купати.{S} После обједа, отац Агапије са |
| д му није делијски, ал’ очи му доказују бистроћу, лукавство.{S} Седа брада и голо му чело на ди |
| n="449" /> <p>Но Петошко је имао дивну бистру памет, и у срцу жарко родољубље.{S} Проучио је м |
| едамо и ово мало Србије, као издајници, бит’ не мере — упадне громко Облачина, ухвати се за бал |
| себе ударце.</l> <l>Новак стаде сабљом бит’ душмана,</l> <l>Но челична татарска кошуља,</l> <l |
| кнежевиће, а ти ћеш опет <pb n="409" /> бити њихов чувар, па како је сад пећка патријаршија у т |
| Јаблановића мисли море, шта ће од њег’ бити.</p> <p>Ферхад-паши није сад до тога, већ се одмах |
| о, па сад да се њему покоравам, не мож’ бити.{S} Најбоље нек иде Харалампије, вешт је, зна се у |
| е од српске руке погибоше, како то мож’ бити?{S} Свјета је твоја ријеч, поштену, богоугодну тај |
| </p> <p>— Да нијесам што сам, волео би’ бити дервишом.</p> <p>Завеса чадора је већ спуштена, бе |
| ан пред Солуном градом</l> <l>И поче га бити страховито.</l> <l>Силан одјек српскога оружја</l> |
| ви великаши кидали, шта би јошт од њега бити могло.{S} Тек што умре Душан, а Вукашин већ његово |
| p> <p>— Ја не знам шта ће од свега тога бити, али добра бити неће.{S} Ако царица Милеву Турчину |
| една страна другу надвлада, шта ће онда бити?{S} Турци имаду сами’ ’ришћана и потурчењака у сво |
| p> <p>— Ал’ ако не утамани, шта ће онда бити — рече Петошко, на коју је реч Милица којој су буд |
| царица Милеву Турчину да... шта ће онда бити...{S} Је л’, оче, ти си Бранковићеве лозе пријатељ |
| гура синовима чинити.{S} Па шта ће онда бити, брат брата ће убијати, и последња врата Србије от |
| } Гргур је био мој пријатељ, па ћу и ја бити пријатељ његовој деци — рече Прибац.</p> <p>— Слуш |
| доказивало да то тако из важни’ узрока бити мора, и да моја судба, као жртва царској, онда кне |
| га не нуди да седне, он мора на ногама бити, и чекати на заповест Ферхад-паше.</p> <p>Тишина, |
| а ће онде сходно рођењу свом почитована бити, и ништа пожељети неће.{S} На овај начин можда ће |
| а морала од двора за неко време удаљена бити, но после твоје удадбе све је то заборављено и од |
| а тако ми свете богородице, да ти квара бити неће.{S} Ти мени зада вјеру, ја се подвргну.</p> < |
| ну.{S} Ако Турци што пре не дођу, добра бити неће.</p> <p>— То су нове спреме, на то троши Жигм |
| аши са Турцима млого шурују, и да добра бити неће.{S} Док се Стеван с војском у Азији бавио, до |
| дите са мном сложни јер без слоге добра бити неће.{S} Знате да имаде и у чистом житу кукоља, па |
| ам шта ће од свега тога бити, али добра бити неће.{S} Ако царица Милеву Турчину да... шта ће он |
| ари <pb n="457" /> лав, да и за њ добра бити неће ако Голубац падне.</p> <p>Мађари одустану од |
| очима уверимо.{S} Знао сам да о’ђе мора бити и ’ришћански заробљеника, па нам је дужност о’ђе н |
| е налазе, то моје о њима известије мора бити пред народом вероватно.{S} Ја ћу се издати за приј |
| о му повољно, тек по Светислава не мора бити.{S} Јер само да га видиш како изгледа.</p> <p>Русн |
| зна откуд се иде, па онда путовање мора бити срећно.</p> <p>— Дакле ти би бољма војевао него кр |
| сад.{S} Мир и устројство унутрашње мора бити стално, па онда све добро иде — рекне патријарх са |
| ити.{S} С ким Марко вино пије, тај мора бити честит човек и јунак.{S} Људи смо, оба и млади, не |
| вом приликом опарити.</p> <p>— Тај мора бити препреден, види му се из очију.{S} Па све нешто са |
| 519" /> једнако зија.{S} Смедерево мора бити столица моја, ал’ се тако мора зидати да га нитко |
| амо да си живот спасу.{S} Да, тако мора бити ако се ред какав не начини и ако <pb n="255" /> се |
| а.</p> <p>— Ферхад има право, тако мора бити, нек се начини берат за Вукоглија, а Мађарима нек |
| кивао да докле су гости ту, весело мора бити.</p> <p>Тако се, дакле, и други дан весело провео |
| а то да не учине са мном оно, што мора бити, кад кога адумом праве.{S} Зато задовољио сам се с |
| вас у нашем јату.{S} Зато оно што мора бити, не могу ни ја ни ти задржати.{S} Турчин је сад бу |
| мандритом о том говорити.{S} Нешто мора бити у ствари.{S} Чујете ли још како се веселе?</p> <p> |
| <pb n="369" /> Браничевска област мора бити моја, па макар се Турчину клањао — рече љутито При |
| коњи пасу, одмах се сетио да близу мора бити и већа војска, која је већ на путу Голупца.</p> <p |
| ро, да што будне ако од Србије јошт шта бити може, као негда Призрен, Приштина, Нови Пазар, Бео |
| чело.</p> <p>— Од калуђера може свашта бити, један ће умрјети за вјеру а други ће је погазити. |
| ти, а ја ћу лудовати, па нам неће ништа бити.</p> <p>— Та немој, човече, баш сад да лудујеш, го |
| еде и патње научиле су Ђурђа Бранковића бити деспотом и правим пријатељем народа.{S} Сад ћу да |
| Тешка су врјемена, човјек мора обазрив бити, јер, штоно кажу, и зидови чују.</p> <p>Леонтије т |
| убиви’ великаша страда.{S} Сваки је рад бити бољи, силнији од другога.{S} Народ за њима као овц |
| ећ је прорачунао одока какав ће то град бити, за колико војске, против колико војске ће се држа |
| енит гост, па и Теофан зна да ће му сад бити последње чтеније.{S} И збиља, деспот да руком знак |
| њем да ћу свуд с мојом силом поред тебе бити!</p> <p>На то дође Харалампије.{S} За њим отац Пај |
| ари нису на јуриш град отели, па ће све бити доцне.</p> <p>— Е, није до чекања, сад ћу коња обо |
| ећно проћу.</p> <p>— Даће бог па ће све бити добро — рекне Новак поузданим гласом.</p> <p>— Сад |
| Петошко.</p> <p>— А сад не би рад онде бити?</p> <p>— Не.</p> <p>— А да си цар?</p> <p>— Да са |
| асоте откривати јер ће нам утолико теже бити што је Милева доцније жртва материне политике пост |
| ко ћеш више у несрећи страдати.{S} Може бити да ћеш и ти кадгод до какове владе доћи, а може би |
| ти кадгод до какове владе доћи, а може бити да ћеш се као и ја од немила до недрага потуцати.{ |
| е Мађара као и Турака.{S} Мађарима може бити зазорно што се Смедерево зида.{S} Жигмунда треба у |
| данас још савезник мађарски, сутра може бити турски, тако мисле Мађари.</p> <p>Мађари пазе и на |
| тако допада, каково створење иста може бити!</p> <p>— Но би л’ добро било, Сулејмане, да ја у |
| “ светом.{S} Па окром тога, каквог може бити Србину пријатељства у Турчина, који хоће цео_свет |
| ашто да буде брат брату слуга, кад може бити господар?</p> <p>Вук у више прилика изјави своје н |
| дуката.</p> <pb n="438" /> <p>— Не може бити.{S} Посјеците ме о’ђе, ал’ Јеремија тако града пре |
| ерево назидати.{S} Такав човјек не може бити жртва владарских замишљаја.{S} Одавна ја с Петошко |
| олубац предаје, ту један другом не може бити потчињен.{S} А ионако сад се све кида, цепа, па св |
| S} Па ако бог да, посјетићу јошт и може бити моје добре Дубровчане.{S} Испричаћу им како се њих |
| ај Голупца Дунав затворити, и тако може бити лоше среће.{S} Велики је лис деспот, вели Ферхад-п |
| , нешто ми фали.</p> <p>— А шта то може бити, џанум бре.</p> <pb n="440" /> <p>— Е, не смијем т |
| јошт врло млада ал’ заручница већ може бити.{S} Комити Циљски су силни били, произлазе од крви |
| а смо онда код Голупца и опкољивач може бити опкољен — узврати деспот.</p> <p>— Паметно збориш, |
| ности.{S} Од овог магновења престала је бити невина.</p> <p>И доиста све се то на њој одмах и п |
| е, не знате сами шта радите.{S} Боље је бити пас нег’ ђаур.{S} Но на ствар, дакле тај Јеремија |
| у Мађари поражени, шта ће сад од Србије бити, желиш ли је спасти и како.{S} Говори искрено и је |
| бије, и кад тог нестане, неће ни Србије бити.{S} Зидајте Смедерево, ту се може јошт нешто спаси |
| о морам се Жигмунда одрећи.{S} Друкчије бити не може. — Деспот мало почине.</p> <p>— У злу и то |
| вити. ,</p> <p>Но да видимо шта ће даље бити.</p> <pb n="316" /> <p>Вук, кад од Маре и Ђурђа чу |
| } Деспот промишља, могло је штошта боље бити, а да не пролије толику невину крв.</p> <p>Тако пу |
| ар потпомагати?</p> <p>— Одавде ће боље бити.{S} Кад нужде буде, онда ћемо се ил’ овде састајат |
| и, па ће вам под султановим скутом боље бити — одговори Ферхад.</p> <p>— Та мал’ те неће тако и |
| сли се, падне му на памет да ће најбоље бити оба кнежевића за владу неспособнима учинити.</p> < |
| </p> <p>— Честити пашо, опет ће најбоље бити у Голупцу, па да се пред твојим очима право подије |
| војнику и војводи, тешко му је било не бити у рату.{S} Ово војничко чувство највећма се у њему |
| мимоићи неће.{S} Ви ћете одсад код мене бити, а имаћете све што желите.</p> <p>— Није нам нико |
| господар’ма зло узживи, по њега ће горе бити.{S} Кад ласкањем, кад на сили тражио је српско при |
| се што с њим стане, њему ипак од штете бити неће, јер што би Јеремија био кадар изредити [са] |
| ок.{S} Велика је моја сила.{S} Сви ћете бити моја раја, ил’ се морате сви покорити.{S} Алах нам |
| цару од какове помоћи били.{S} Битка ће бити на сваки начин врло крвава.{S} Султан Мурат је сил |
| и, жедног напојити.</p> <p>Код двора ће бити урављено, набијено земљиште, наокруг шарампов, ту |
| Пахомије:</p> <p>— Драги брате, шта ће бити од нас и нашег стада.{S} Ви сте доцније рођени, па |
| вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако се град преда било ма коме.{S} У нужди с |
| творити.{S} Видим већ напред све шта ће бити.{S} Једва ето тријест година како Душана нестаде, |
| еспота.</p> <p>— Видићемо скорим шта ће бити.</p> <p>— Ако се какова промена с нами и догоди, н |
| ељеног господара.{S} Ту не знамо шта ће бити.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ће се убити, него |
| влада дечаке трпети неће.{S} Но шта ће бити онда са Гргурови синови?{S} С њима, ако би се баш |
| ђе не даду деци насљедити.{S} Но шта ће бити с децом.</p> <p>Једно јутро дође у Дечане један ул |
| та желим, немаш вина.</p> <p>— И тог ће бити одмах.</p> <p>Ферхад макне се на страну и извуче м |
| не пркосе, нек сазида град, тај град ће бити и наш град, кад завојиштимо Мађаре, јер Вукогли не |
| свом хришћанском свету.{S} Тај град ће бити јошт једина котва која држи спас народа.</p> <p>Де |
| p> <p>— Па што вам фали, реците, све ће бити по вашој вољи — одговори Харалампије.</p> <p>— Ниш |
| онда ће и вјера Христова пасти, све ће бити турско, свијети храмови бићеду џамије, и само Смед |
| Сад је вече, ујутру зором, донде све ће бити спремљено, даћу ти злата и сребра да дајеш поклоне |
| ћу ја све на дивану исказати, и све ће бити тако, како рекосмо, турска ће војска на Голубац ић |
| и једнако се прича.</p> <p>— А чије ће бити намијењено благо, — запита деспот.</p> <pb n="492" |
| оставимо опет Душаново царство, које ће бити пријатељу пријатељ, душману душман.{S} То јошт да |
| њему нису пријатељи, и утолико мање ће бити његовој деци.{S} Видео је шта се учини е Вуком и Л |
| валине, ту се мора зидати град, који ће бити стражар, који отвореним очима гледи на Мађарску, С |
| ије мећу стенама плови.{S} Смедерево ће бити трн у оку и Мађарима и Турцима.{S} Ја ипак морам к |
| дњи јак ступ Србије.{S} Но Смедерево ће бити трн у оку, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су Ср |
| војску код Голупца.</p> <p>Смедерево ће бити последњи јак ступ Србије.{S} Но Смедерево ће бити |
| остобоља га силно мучи, ако умре, ко ће бити деспот?{S} Ђурађ има своју јаку партају, а и сам д |
| а и чемера.{S} Деце није имао.{S} Ко ће бити после њега деспот?{S} Гргурова деца млада и слепа, |
| рши, хоће л’ се дати војске и колико ће бити.{S} Ризнице су им увек празне, а краљ о свом трошк |
| добрих пријатеља истиснемо, Петошко ће бити мој доглавник — рече поузданим гласом деспот.</p> |
| у, и да желе унутра ући.</p> <p>— То ће бити какав глас с Косова — повиче Новак.</p> <p>— То ће |
| с Косова — повиче Новак.</p> <p>— То ће бити Баоша, који је такођер обрекао доћи са зетском нек |
| ?{S} Ако буде за Бранковића добро, неће бити за њу и њену породицу.{S} Када би се са гордим Вук |
| д ти кажем, <pb n="310" /> и одсад неће бити добро.{S} Мени је жао доброг цара, ал’ не једанпут |
| рука ће ме у гроб метути.{S} Онде неће бити никог од мог рода и народа.{S} Камо среће да Србин |
| кчије спасенија нема.{S} А и Турци неће бити баш тако тврдоглави јер су на Косову видели српско |
| о свој век је у том провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ он воле остати прост монах и писати ср |
| чаше, мораш искреног срца и благе душе бити.{S} С ким Марко вино пије, тај мора бити честит чо |
| <pb n="348" /> <p>— Како би друкчије и бити могло? — одгонетне Раде.</p> <p>— Но и ви имате кр |
| Ферхад.</p> <p>— Та мал’ те неће тако и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и друг |
| тнији био у добу св. Данила, и волео би бити монах Пахомије да такве књиге уресом дивним просла |
| и.{S} И доиста, и сам Леонтије волио би бити у оном добу прост постриженик, нег’ сад владика, а |
| сом:</p> <p>— Сад морамо мало стрпељиви бити док се цела ствар бољма не развије; ми треба при с |
| има.{S} И ти двори морају скоро готови бити, јер Јерини деспотовици је у Београду дуго време и |
| говори патријарх, но још ћемо радоснији бити, ако нам се глас српске победе који дан донесе. </ |
| завист, па нећу, не могу ни ја друкчији бити.</p> <p>— Тако је, неслога је Србе утукла, сватко |
| Гребострек, па и потомци му неће лошији бити.</p> <pb n="234" /> <p>— Ја мислим да кад до тога |
| Ма ја ’де био, Петошко ће ми на страни бити.{S} Код Голупца сам био с Мађарима, па ми опет иша |
| <p>Сад су начисто, могу сасвим искрени бити.</p> <p>Ферхад опет прослови.</p> <p>— Седи, Радос |
| уку пружи, отац благослови.{S} Ја ћу ти бити као твоја жена први твој пријатељ, јер над добром |
| само немој на ме заборавити, а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{S} Оне покл |
| ан од другог не зависи, могу од користи бити.{S} И Вуков син Ђурађ, премда врло млад, тако је д |
| прекрасна као што само једна царска кћи бити може, но немојмо све њене красоте откривати јер ће |
| ко ме не дира, па вам могу више на руци бити.{S} Сваки дан по некоји заробљени Срби натраг се в |
| {S} Хоћеш ли ми, оче, у свачему на руци бити?</p> <p>— Заклињем ти се хоћу.</p> <p>Сад започне |
| опет тако исто на силу, па ће онда тек бити: „Погибел твоја от тебе Израиљу“.{S} Сваки дан ми |
| братија веле: калуђер мора добар носник бити, ради отпуштенија не само своји’ но и туђи’ грехов |
| ићи нећу, а да ћу твојој деци пријатељ бити.</p> <p>Султан пак ухвативши се за браду, позивље |
| окољу и нужди зна се наћи.{S} Он ће нам бити челенка до челенке.{S} Па ако бог да, посјетићу јо |
| о, а ја сам извршио, па тако и ја морам бити делбеник куповине Голупца.</p> <p>— А како са Јабл |
| јводе.</l> <l>Ја ћу, Реље, и ти с царем бити,</l> <pb n="237" /> <l>А брат Гојко с војеводом Жа |
| кад седну за богодану трпезу, то ће им бити тајна вечера, и пе’аром рујног као причешћем улива |
| нцима, па Марку је требало гостољубивим бити.{S} Марко даде одма’ преправити још и српски јести |
| ић имао би’ то по твојој жељи обвезаним бити, али не као народа поглавар.{S} Што си ми као Бран |
| говорити.{S} Ја не могу твог оца слугом бити, а он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде |
| ед владиком сести, па виша над владиком бити, па баш и као деспотица.</p> <p>Деспот му ту бригу |
| н, <pb n="507" /> а ми не смијемо ником бити гости покрај толико наше баштине.</p> <p>— Право з |
| ин, ти мораш и судбе његове насљедником бити.{S} Сада нису Душанова времена; Србин ће млого још |
| зној спопадне од ужаса шта ће с војском бити, јер треба се у други бојни ред спремити, време је |
| д војске</l> <l>Поче мејдан с Татарином бити.</l> <l>Татар с копљем поразит’ га хтједе;</l> <l> |
| д пазара телале, како је добро Турчином бити; сваки је мали султан, и већ на овом свету рајем с |
| рци мораћеду се повући натраг и хаметом бити потучени, већ нек се с тобом погоде као што рекосм |
| Леонтије, видиш како је тешко деспотом бити у пропадајућем народу.{S} Што сам ишао за деспотст |
| жена.</p> <p>— Ух, ала је красно пашом бити, толике красне цуре за жене имати, то је живот.{S} |
| га одзвали нису, он мора јако награђен бити од деспота.</p> <p>— Видићемо скорим шта ће бити.< |
| Знам да ћу и ја и српски народ преварен бити.{S} Обрицања и празне надежде већ су ми се одавна |
| бавестити, да ће Смедерево град наперен бити против Турака, да ослаби Голубац, а султана опет д |
| ац.</p> <p>— А шта би’ ја код вас могао бити, за пашу нијесам.</p> <p>— Муфтија, као ђаурски де |
| које ћеду сљедити.{S} Успех би му могао бити Турке од Голупца сузбити, ал’ су Турци већ у граду |
| сак-паша успео.{S} Зато деспот је морао бити на опрезу, ал’ покрај тога ништ’ није пренебрегао |
| с одавде одведу; код њи’ вам неће рђаво бити.</p> <p>— Мило ми је што видим синове кнеза Гргура |
| ш.</p> <p>— Нипошто; ја сам досад волео бити будала у мудром царству нег’ мудар у лудом, ал’ са |
| откуд, познат си ми.</p> <p>— Може лако бити.</p> <p>— Та по речи те познајем да си Србин.{S} Р |
| ним гласом Русна.</p> <p>— То може лако бити — одговори калуђер.</p> <p>— Није баш ни тако као |
| памет како ће њој без Светислава тешко бити, и као да умрети мора без њега... сад, опет, предс |
| динце на хору појали!{S} Како је морало бити на светој литургији, како ли на бденију!{S} Када с |
| г побожног поглавара.{S} Како је морало бити, кад су ови побожни калуђери појединце на хору пој |
| <p>— Манимо се тих послова, то је могло бити још кад смо били ђетићи, кад смо силне коње јахали |
| смо чинили, ал’ сад друкчије није могло бити — одговори Јеремија.</p> <p>— Сад је бадава говори |
| дјела постиђети, ал’ на ино није могло бити.{S} Ја одлазити морам, није ми до оклевања, морам |
| бојник деспот-Стевана?{S} То није могло бити.{S} Ко л’ је на пурпуру рођен, не постаје лахко сл |
| рађ деспотом постане, неће по народ зло бити.{S} Искусан врло у рату и у управљању миром, све о |
| ку и своје главе.{S} Није то доста само бити јак и знати се ваљано борити; ваља знати непријате |
| д, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камоли у тамници.{S} Како је тешко к |
| т наћи.{S} Међу себи равнима престаћемо бити несрећни! — одговори Ђурђе.</p> <p>— Ви сте кнезов |
| Узмите ме у ваше друштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бранковићу!</p> <p>— Дај руку! — пови |
| /p> <p>— Кад би’ тако живљео, вољем оно бити што сам.</p> <p>— Ти можеш онда живљет по твом ћеф |
| > <p>— Ој, честити пашо, како је красно бити Турчин.</p> <p>— Има и код нас сиротиње, фукаре, к |
| жасавала.{S} Све јој се чинило да добро бити неће, све јој је тако долазило као да цео терет на |
| p>Мара, видећи да то неће по Вука добро бити, подговарала је и њу и Милеву.{S} Но Милева, јошт |
| а да ју у надежди крепи да ће све добро бити, но гледала је материну корист својој жертвовати.< |
| /> прецени.{S} Ипак, мислим да ће добро бити, јер цар Лазар кроз цео свој век засведочио је да |
| ком ништа о том не говори; све ће добро бити, а особито за тебе.</p> <p>Сад Милица остави Милев |
| >— Брате, све иде добро, а све ће добро бити, но реци ми само, како стојимо нас двоје са рачуно |
| ити.{S} Но за твог живота теби ће добро бити, а после што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шт |
| и — рече Прибац.</p> <p>— То неће добро бити.{S} Ја би’ друго што измислио.{S} Ти ако се одма’ |
| /p> <p>— Е мој сине, како може то добро бити?</p> <p>— Та немој, мати, све на зло да слутиш.</p |
| ништа, ту смо још ми, све ће још добро бити — рече поузданим гласом Ђурађ, којега речи, у Мили |
| — Ово је особито што; но чије ће све то бити, слатка мајко, хоћеш ли све то за себе задржати, и |
| ј народ да даје, да аргатује, јер ће то бити последњи бедем Србије, и кад тог нестане, неће ни |
| p> <p>Радосав га опомиње да би могло то бити и у трапезарији, да га не би видили Турци.</p> <p> |
| д још и Голубац да им предамо.{S} Но то бити неће, ја Голупца не предајем, док ми зајамчено не |
| говори, ал’ богзна хоће л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о другим стварима брине.{S} Турц |
| овамо, но не верујем да ће од тога што бити.{S} Русна дворјанка рада би ју за свог сипа, а цар |
| едрене затресе се и сурва, могло би што бити, овако не.{S} Прими мир, спашћеш хиљадама невиних |
| , кад мора, но Вукогли неће никад добар бити Турчину.</p> <p>— Сад је деспот врло нуждан падиши |
| .{S} Његов је отац мислио да неће добар бити за војника, па му је сладио калуђерство, где своји |
| нова пада Србију спасао, па ће ју кадар бити и узвисити — одговори патријарх.</p> <p>— Само њег |
| љено велможа, кад овђе још можеш владар бити.{S} Сад ти Мађари не сметају.{S} Но и то ти морам |
| у неће временом <pb n="218" /> господар бити.{S} Веруј ми, драга Русно, тај Ђурађ, премда ми је |
| види какови ће то гости, какав ли глас бити.</p> <p>Страни са својом војеном свитом ујездивше, |
| ам, то ће он једва дочекати, па ће опет бити Ђурађ изигран.{S} Него чуј, побратиме, стој код го |
| могао, но ништа зато, ти ћеш зато опет бити човек, па ћеш ти то са мени учињеном каквом услуго |
| овић, онда је добро.{S} Онда ће Бајазит бити судија међу обојима — од српске стране нема се чег |
| ни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ бити од нас?</p> <p>— Треба имати стрпљења, и у бога се |
| у ли Турци Ново Брдо на јуриш, сви ћеду бити исјечени ил’ у робље одведени.{S} Ако Турци не отм |
| >Већ се подижу и зидине дворах, то ћеду бити палате деспотове, да се неће цариградских постидет |
| можда је он сад сретнији, нег’ што ћеду бити некад архијереји.{S} И доиста, и сам Леонтије воли |
| док се путници прашине отресу, ту ћеду бити.</p> <p>Турска војска од Крушевца Моравом, а она о |
| а се на јуриш узети не може.{S} Ту ћеду бити јаки бедеми, споредне и подбочне куле, опкопи, јар |
| јвода Радосав.</p> <p>— Треба на опрезу бити да издајника оданде извучемо и казнимо.{S} Сад на |
| p> <p>Ферхад, ма и паша, мора на опрезу бити, јер мада је паша, оно што ће сад говорити, доприн |
| , опет мислим да ће Бранковић на опрезу бити.</p> <p>— Али како ће против толике силе сам?</p> |
| ет с Турцима шурује, и мораду на опрезу бити, да не би деспот с Турцима на Београд наишао.{S} М |
| и су само оруђе за народ.{S} Они морају бити оно што јесу, нит’ стоји у њи’овој власти да себе |
| д Турака прогнат, мој гост, доста ће му бити и тридесет, а Харалампији десет, ја сам најглавниј |
| јошт није био у Београду.{S} Како ће му бити кад се види у Београду, у Србији стран.</p> <p>Јер |
| се на друм са својом свитом, пут ће му бити до Једрена дугачак, ал’ ће сретно тамо стићи.</p> |
| обар, и обећао је при деоби у помоћи му бити.{S} Ако што укине од блага, то ће укинути војводам |
| оклевати не ваља.</p> <p>— Одма’ ће ту бити!</p> <p>Харалампије оде да доведе кнезове.</p> <pb |
| а морамо се држати, донде ћеду Турци ту бити.</p> <p>— Још прије, кад се град предаје, ту су Ту |
| , да ти нешто кажем.{S} Сутра ће већ ту бити деспот.{S} Ово благо што је ту, половина однеће се |
| да ти хабер по вољи донесем, тад ћу ту бити.</p> <p>Радосав донесе уговор.{S} Деспот потпише о |
| еније!{S} Та не може лепше што на свету бити.</p> <p>Са свију страна улива ти се у уши, у срце |
| е кога за најзаслужнијег држи.{S} Ја ћу бити срећан, ако народу мом и у мањем кругу помоћи могу |
| ао капља.{S} Питаше ме шта сам и шта ћу бити.{S} Одговорим, богослов, и бићу поп.{S} Језичан са |
| сити његову ’ћер, и задобићу је, јер ћу бити славан човек.</p> <p>— А шта, зар нећеш у двору да |
| осподара зетског Балше, једанпут хтедох бити мудар, па сам му рекао: зашто он да влада са Зетом |
| ног оца пријатељ био, па ваљда ће и наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се донде сами заб |
| ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт једанпут, добро награђена.{S} Јеси |
| рчин.</p> <pb n="441" /> <p>— Можеш још бити пијани дервиш, тима је после све слободно.</p> <p> |
| смо се били и ми јошт у битку помешали, битка би била јошт крвавија и Турцима би’ јошт знатнију |
| де дође, цару од какове помоћи били.{S} Битка ће бити на сваки начин врло крвава.{S} Султан Мур |
| њиховим коњаничким мноштвом ползују.{S} Битка се страшна изроди; српски кнезови, Стеван и Ђурађ |
| {S} Турчин зна да Србина једна косовска битка, ако га је и понизила, ал’ га није сатрла.{S} Ту |
| ристи отуда имати, него што је косовска битка донела.{S} Милица ће те по ђаурском адету за зета |
| окусили.{S} Од јуче, како је изгубљена битка, једнако јездимо; већ смо сваки по пет коња измор |
| убљене битке чинити.{S} И Турке је иста битка јако ослабила, па су морали обазрително поступати |
| <pb n="469" /> <p>Деспот Ђурађ, док је битка трајала, стајао је у заклону свог места непомичан |
| , ја се подвргну.</p> <p>Деспот, ком је битка код Искре ’де се Јеремија одликовао, у вечитој ус |
| дити помогну.{S} Код Никопоља десила се битка.{S} Стеван са одабраним српским војницима последњ |
| е није било никад без винца, јер вино и битка су као брат и сестра, или као муж и жена.</p> <p> |
| убровачких сликара.{S} Ту се види бугар-битка цар Душана, бој на Косову, бој код Ангоре, како В |
| сли му тада једнако лебдише над прошлим биткама.</p> <p>Милица и Русна приметиле су шта Новаку |
| коју је доцније и задобио.{S} У разним биткама против Турака показао се не само као обичан јун |
| ажио је утјехе и мислио о новој љубави; битке није било никад без винца, јер вино и битка су ка |
| јест’ да сте јунаци.{S} Нема рата, нема битке, ’де вас нема; крв без престанка проливате, па гл |
| о Турке савладали и осветили би се због битке Вукашинове, код саме реке Марице — рече Новак.</p |
| ли има мој отац.{S} Осим оне коју је од битке одвукао, има још и друге.{S} Чак из Зете долазе м |
| рат Ђурђев, но наскоро после Бајазитове битке са Тамерланом упокоји се.{S} Млађи Ђурђев брат Ла |
| а калуђера стајати може.{S} Од косовске битке, откако Срби све на мањак иду, гоњени о’ђе бивају |
| о је свог века препатио.{S} Од косовске битке до сада, скоро већ тридесет година, па никад у ми |
| то вам је како српски народ од косовске битке страда.{S} Сила турска навалила на народ, кад је |
| ођен је у беди и невољи, после косовске битке, у метеж’ма Вуковим и Бранковићевим, у турским пу |
| и Србима зла нанети.{S} После косовске битке одма’, неке паше саветовали су да се опет војска |
| , напротив, држао, да је после косовске битке са смрћу Лазара, који није ни сам по праву насљед |
| ља довољно, и то и пре и после косовске битке.</p> <p>Марко Краљевић био је син Вукашина, војво |
| г војводе.{S} По несрећи после косовске битке, ’де је наш цар и султан Мурат пао, царица се са |
| ојима се српским народом после косовске битке владало, царица Милица, њене везе са Турцима, у д |
| вода влада.{S} Он је био после косовске битке још врло млад левента, приљубио се цар-Лазаревим |
| твом опорочавали, и зато после косовске битке темељније је стојао него Лазарева породица, која |
| старије доба, тако исто после косовске битке.{S} Док му је противна страна пребацивала што се |
| C1.5"> <head>V</head> <p>После косовске битке Турци нису намеравали одма’ дубље у Србију упасти |
| атријарху пећком.</p> <p>После косовске битке кад је унутарњи раздор мах преотео, кад су Лазаре |
| а на то склони — после жалосне косовске битке, после пада Лазара и својих најближих?{S} Камо жа |
| есет хиљада одабране војске из косовске битке у Босну повукао.{S} Приврженика имао је доста.{S} |
| а страна пребацивала што се из косовске битке натраг_ повукао и гледала га је као правог издаји |
| исток обожавао; он је у години косовске битке умро, без да је свог милог Хасана видети могао.{S |
| им братом Вуком и Ђурђем после ангорске битке дође у Цариград.{S} Брат Ђурђев Гргур пао је у ро |
| Ђурђа и Јована.{S} Гргур после ангорске битке побеже у Цариград, ’де и сконча.{S} Његови синови |
| </p> <p>— У Ђурђа је вјера тврда, после битке код Искре, на вјеру је Турке позвао, и ником зла |
| ну на пољу Косову.{S} Турци одма’ после битке мртве своје војнике по свом обичају укопају.{S} М |
| опет, са оном војском која му је после битке остала, није се могао одважити на већи какав воје |
| за зло примају што је част војске после битке спасао.</p> <p>— Дакле, он хоће да прими сву влас |
| е је опет друга велика, ту су насликане битке на дувару, од славних дубровачких сликара.{S} Ту |
| арева породица, која је после изгубљене битке косовске поред себе само патријарха и неколико ст |
| о чекали су шта ће Срби после изгубљене битке чинити.{S} И Турке је иста битка јако ослабила, п |
| боравност пао био.{S} Но после несрећне битке Вукашина краља с Турцима при реци Марици, Призрен |
| ма зададе.{S} Једва сам краљ Жигмунд из битке са неколико њих избегне.</p> <p>Срби почну се пом |
| .{S} Мусулман буде победитељ, деспот из битке спасе се, а остали остану код Мусулмана.</p> <p>М |
| иле.{S} Власи познавали су добро предел битке.{S} Турци не могу да се са њиховим коњаничким мно |
| .{S} И зазирати могу, јер је и приликом битке код Голупца руке прекрстио, и није <pb n="512" /> |
| Они су Србе запиткивали о случившој се битки.{S} Обилић са својим друговима и девет Југовића, |
| ветислава је нестало; ваљда је у каквој битки погинуо; и боље, јер за смртно заљубљеног човека |
| е са Ђурђом против Турака.{S} У великој битки код Искре, ’де је Ђурађ Турке хаметом потукао, по |
| м играма био је искусан.{S} У косовској битки једва га је отац могао задржати да не навали на н |
| ош дуго и подробно распиткивали о целој битки, па напослетку, видећи да уморни и рањени јунаци |
| ремне, и сутрадан пре зоре даде се знак битки.</p> <p>Обе су војске биле силне.{S} Власи се биј |
| четка борише, не могоше са новим силама битку обновити.{S} Турака је било као мрави.{S} Сва им |
| н с вами код Никопоља не бисте изгубили битку.{S} Ми Срби знамо најбољма против Турака ратовати |
| тисућа добрих војника, но не хтеде се у битку упуштати, говорећи да се са таковом силом Турцима |
| акше мир склопити, јер како се деспот у битку није упустио, знак је да је своју судбу шакама Жи |
| .{S} Истина, да смо се били и ми јошт у битку помешали, битка би била јошт крвавија и Турцима б |
| вој прилици, јошт једанпут такову једну битку покушати, јербо би им могла доћи главе.{S} Они ће |
| за народ.{S} На дивану, као што реко’, биће све у реду, добићеш берат да си господар над овом |
| <p>— Хвала богу, ту је господар Ђурађ, биће промене, ваљда ћемо се опростити од женских лакрди |
| мене.{S} Ја сам теби и овде од потребе, биће тамо на дивану и Исак-паша, ког сам код Крушевца љ |
| лабија му страна, то јест властољубије, биће испуњено кад се деспотства докопа.</p> <p>Болест д |
| ешто наиђу на какову животињу необичну, биће смјеха — рече подсмешљиво Петошко.</p> <p>Докле је |
| стити пашо, да ако не буднем патријарх, биће Мелентије, народ га као светитеља држи, и тај да п |
| S} Задовољан је, све му по вољи иде.{S} Биће красан град у трокуту, јак да се на јуриш узети не |
| ака да он још другог душмана навуче.{S} Биће време кад ће се све то накнадити, ако бог да.</p> |
| чрез то поткрепити.{S} Сва оружана сила биће у вашим рукама, коју разним наградама можете после |
| ћемо после на Голубац.{S} Глава војске биће Исак-паша, као беглербег Уруменлије, <pb n="447" / |
| али.{S} Од српске славне и богате земље биће пустолина; народ ће се распудити и у горе повући и |
| обрану, а точак око којег се све окреће биће Смедерево.</p> <pb n="522" /> <p>Чују Турци, чују |
| ћемо вас подјелити.{S} Код Ферхад-паше биће благо, он је уговор склопио, и он ће вам у делби п |
| рца хвала, Марко Краљевићу.{S} Мач твој биће ми аманет твога јунаштва.{S} Проклет био, ако се н |
| ојвода Богдан.</p> <p>— Његово витештво биће слављено од сви’ јунака — рече војвода Облачина Ра |
| ин свету господари, па ако не сада, оно биће то доцније.{S} Видиш шта чини Коран мог пророка, к |
| ра глава.{S} Од Ферхад-паше за овај мах биће опет Петошко, хришћанин.</p> <p>Ферхад заиште од Р |
| ако престану сљеди нападај, и тај јуриш биће и последњи, и Голубац ће пасти у руке Мађара.{S} Ј |
| ти, све ће бити турско, свијети храмови бићеду џамије, и само Смедерево што си градио, Турцима |
| бац.</p> <p>Ако Мађари заузму Голубац, ’бићеду господари Браничева, и његова госпоштина онде пр |
| немила до недрага; ако ли те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћеш постати славном царицом.{S} Са |
| да предаш града.{S} Ако си за то дошао, бићете од силне милости моје помиловани, ако си дошао д |
| рвиш си улема њихов, а кад се потурчиш, бићеш улема, а од улеме, свашта може за кратко време.</ |
| постиђемо — рече Харалампије.</p> <p>— Бићеш оправљен као какав властелин, у потајној поруци — |
| шта ћу бити.{S} Одговорим, богослов, и бићу поп.{S} Језичан сам био доста, па сам знао око мат |
| , да спасем земљу и своје, и с Турчином бићу пријатељ, ал’ таква два пријатеља су као пас и мач |
| Што се, пак његовог сина Ђурђа тиче, ја бих рекла да његово кадкад неупутно понашање према кнез |
| ма, а и глас му је још јак.</p> <p>— Ја бих рекао да гуслара послушамо.{S} Сад када се можда ве |
| на, и да нам славни гости не дођоше, не бих ову ноћ могла преспавати, тако ми је нешто тешко би |
| јновића,<pb n="216" /> који је у једној бици против Турака код Новог Пазара пао.{S} Један дваде |
| , што тај збори, његова ријеч је мудра, бич за покварене великаше.{S} Петошко, чу’ много о тим |
| ’ спасе њешто од душмана</l> <l>Срамним бјегством, да гласе однесе</l> <l>Цариграду о српској п |
| Кад је божија воља била да народ толика бједа постигне, морамо опет поглед наш на бога управити |
| овако опасно доба изискују да се најпре бједа отклони, па онда тек да се о поменутом брину.{S} |
| глед наш на бога управити да нас из ове бједе избави.{S} За душе падши’ такође побринућемо се, |
| радски’.</l> <l>То ће с’ причат’ док је бјела свјета</l> <l>Како Србљи Грке побједише.</l> <l>Г |
| ћи ћемо Солун отимати</l> <l>И Цариград бјели задобити.</l> <l>Бог из тебе побро говорио —</l> |
| {S} Мора ми казати, шта ради моја драга бјелопољка Савка, па и новаца... ил’ ћу му душу хрђаву |
| уго бјеше Реља Крилатовић,</l> <l>Треће бјеше војевода Гојко.</l> <l>Када су се понапили винца, |
| Наочиглед војске обадвије,</l> <l>Силан бјеше горди Татарине,</l> <l>Но силнија миш’ца Новакова |
| едно бјеше војвода Угљеша,</l> <l>Друго бјеше Реља Крилатовић,</l> <l>Треће бјеше војевода Гојк |
| У Прилипу граду бијеломе;</l> <l>Једно бјеше војвода Угљеша,</l> <l>Друго бјеше Реља Крилатови |
| о није христјанин у турском руву.{S} То бјеше један беј, миралај, извади ми са голи прса крст < |
| атеља, па кажу још да је млад, красан и благ.{S} Ако нам добро жели, нек му бог плати.</p> <p>— |
| као какове светиње.{S} Видиш, тај црни благ је као сунце.{S} Тај малте неће кад-тад, кад не бу |
| {S} Сад се обрати на деспота.{S} Деспот благ и не знајући осветити се, обрадује се, прими га ка |
| ли казали већ да је она добра, невина, блага, и да чистом љубављу прам Светислава дише?</p> <p |
| сутра нек одлази, а ја идем у народ.{S} Блага имам да могу сазидати јачи <pb n="508" /> град не |
| амо подлога Јеремије, а кад се Јеремија блага дочепа, тко зна како ће међу њима деоба испасти.{ |
| и од Жигмунда за Голубац ако не новчана блага, а оно властелинства у Мађарској, као што је доби |
| па,_послаћу војводи Кострешу три товара блага, па ћу запросити његову ’ћер, и задобићу је, јер |
| ује и штити.{S} Турци му обричу обилата блага и бабине баштине, јер такве делије не имају.{S} М |
| о ком сам се негда оскврнио, имам доста блага, да би’ могао са мојима безбрижно живити, у Будим |
| кама преповиједати.{S} Половина је овог блага моја, а половина Исак-паше, зато нећеш већил’ма, |
| за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту утрошити.{S} Паде Крушевац у турске руке, а на |
| е их је пратио.{S} Тешко му било од тог блага растати се.{S} А овамо, опет, чини му се да Ферха |
| S} Пре једног магновења била је без тог блага срећна и задовољна, сад би већ без њега незадовољ |
| урађ од Мађара проћи, хоће л’ имати тог блага што досада имађаше.{S} А што га нисам у град умам |
| и у помоћи му бити.{S} Ако што укине од блага, то ће укинути војводама не њему, тако мисли Хара |
| т Стеван, бог да му душу прости, био је блага срца, па је Турцима простио.</p> <p>— Дао је реч |
| аиђу на малу турску посаду.{S} Ту има и блага и заире.{S} Коњаници рупе, заподене се крвави бој |
| ет друго не иштемо.{S} Ми не тражимо ни блага ни власти.{S} Коме је испред очију свет одузет, т |
| ихим бељцима.{S} За њима пртљаг, товари блага.{S} Деспот и Јерина поднећеду Жичи богу угодан да |
| градим.{S} И то неће дуго трајати, имам блага, <pb n="509" /> имам људи, који ћеду аргатовати.{ |
| <ref target="#SRP18590_N10" />.{S} Имам блага, жртвоваћу га за Србију; у уговорима, ако је зада |
| само што ме за скиптром вукло.{S} Имам блага доста, могао би са мојом породицом, чељадима живљ |
| падне ли народ, пашћу и ја.{S} Ја имам блага да могу живљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубровнику, у |
| </p> <p>— Али шта би то било?{S} Султан блага нити треба, нити хоће.{S} Кажу да је код њега бла |
| p> <p>— Јусуфе!{S} Понећеш собом толико блага, колико ђаури никада видели нису.{S} Поклони мора |
| е Смедерево градити, а донео је и нешто блага, као уздарје сестри Јерини, ионако ће она овде им |
| рцима мејдане дјелила, и као што деспот блага има, може сакупити опет нову војску и с Мађарима |
| пријатељске чаше, мораш искреног срца и благе душе бити.{S} С ким Марко вино пије, тај мора бит |
| љес на њ даде.</p> <p>— Дођи прексутра, благо је ту, да га носиш.</p> <p>Тако се растадоше.</p> |
| је.{S} Сад Јеремију двогуба брига мори, благо и живот, јер једно с другим је спојено.{S} Живи з |
| цвет, од Орхановог је рода па је силан, благо му је небројено.</p> <p>Милица се све више и више |
| p> <p>— Можда нас је Харалампије издао, благо је са собом носио за паше, богзна куд је отишао, |
| и сам свјетовао да се Голубац преда.{S} Благо тројица имамо међу собом дјелити, Јеремија, Јабла |
| Јеремију, да сам на кнежевиће пази.{S} Благо ће и оно доћи Јеремији у шаке, и од цјене Голупца |
| тај је од свију људи најнесретнији.{S} Благо и господство не слаже се више с нашом душом.{S} Н |
| а смо мирни од свјета и свет од нас.{S} Благо оном коме бог не да млого памети и јунаштва.</p> |
| је, морао је потписати предају града, а благо тек за леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко му је шт |
| другим је спојено.{S} Живи за благо, а благо му за живот треба.{S} Па напослетку тко би знао ш |
| нијех топова што их Угри довезоше.{S} А благо ми можеш овђе издати, а ја ћу ти дати листину да |
| реба, нити хоће.{S} Кажу да је код њега благо нагомилано; при том силан је.{S} Он хоће и да се |
| да безевенк-ђаурима одруби главе, а да благо с њим подели.</p> <p>Тај налог Ферхад-паша прихва |
| на двије стране.</p> <p>Бимбаша оде да благо мери.</p> <p>— Немам вам ништ’ више ријећи, како |
| и донесеш кључе Голупца, па да ти преда благо — изрече, и гледи оштро на Јеремију.</p> <p>Јерем |
| се град преда онда Јеремији нек се изда благо — рече Исак-паша.</p> <p>— А шта ћемо са Новим Бр |
| рквених утвари.</p> <p>Ферхад запита за благо, Радосав му одговори да је у подземљу добро скрив |
| р једно с другим је спојено.{S} Живи за благо, а благо му за живот треба.{S} Па напослетку тко |
| ивље мејдане, узима са побијени’ делија благо, сабље димишћије, све украсе, но све је мало, мно |
| а љубави; тај се жар и на друго што, на благо, распрострео, па је љубав морала ослабити.</p> <p |
| на, шта Исак-паши на срцу лежи, чека на благо.{S} Да га зајази, и сам се одмах дигне, а бимбаши |
| > <p>Ферхад стане, и прстом показује на благо.</p> <p>— Ево откуп Голупца, ал не за издајице. [ |
| ао и страда.{S} Грабљиви, лакоми сте на благо, и све то пограбљено благо доћи ће Турцима у руке |
| иви ране, убијају их.{S} Наишли би и на благо, на што Јеремија чека, ал’ их Харалампије заварав |
| -паша Ферхад-пашу ишчекује.{S} Лаком на благо, ал’ још лакомији на пропаст деспота, је л’ добро |
| који се одеспотио, само гледи да згрта благо, није му никад доста, ни његовој Јерини.{S} Руде |
| те одма’ с бојом напоље; она јој покаже благо од Бајазита послато.</p> <p>— Видиш, кћери моја, |
| е је мој улак са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је Харалампије — рече нешто заплашено Јеремиј |
| сак-паша о глави радио.{S} Исак-пашу је благо заслепило, па сад за овај пар мржњу на страну мећ |
| чки, јер бране себе, своју чељад, своје благо.{S} Узмеду ли Турци Ново Брдо на јуриш, сви ћеду |
| ерхад-паша враћа се у манастир да пошље благо Исак-паши.</p> <p>Међутим деспот расположио је во |
| ио сам да издајице погубим, а да с њиме благо подјелим.{S} Што брани султан за такве ђауре, рећ |
| ија, о том да се разговарамо кад стигне благо, и град се предавати буде, лако ћемо онда с њима, |
| p>— Честити пашо, најбоље би било да се благо подјели у Голупцу при предаји, јер није ту само в |
| ече Јусуф, па одма’ даде Јусуф преда се благо донешено изнети.{S} Милица се јако зачудила.{S} Т |
| >— Немам вам ништ’ више ријећи, како се благо подијели, ја морам у Голубац, а ви на свој посао. |
| еља, који су у злу свезани, ал’ како се благо дели, сватко хоће за се више да заграби.</p> <p>— |
| емију под чадор мог везира, ђе ће му се благо избројати.{S} То ће он објеручке примити.</p> <p> |
| вест да се унесе.</p> <p>— Нек се унесе благо.</p> <p>Бимбаша изиђе, и заповеди сејменима да ун |
| је калуђер надмудрио.{S} Држао је да ће благо њему у шаке <pb n="464" /> доћи, па би с калуђеро |
| вас подјелити.{S} Код Ферхад-паше биће благо, он је уговор склопио, и он ће вам у делби по тур |
| а распознавао се његов витак стас, лице благо но озбиљно.</p> <p>— Гази-Марко, шта радиш?</p> < |
| } Сад још да није бог Бајазиту дао срце благо, зло и наопако по нас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мај |
| Турцима и дјели мејдане, и силно стече благо, па искупљује силно робље.{S} Ја пођо’ за Марком, |
| предаш град, е ту смо по твојој жељи, и благо је ту, предај Голупца.</p> <p>— Ја не понесо’ гра |
| кад су готови били, опросте се и оду, и благо однесу.</p> <p>Остаде Ферхад, спрема се сутра зар |
| јска кренуће се одмах, и носиће собом и благо које се има предати Јеремији, а и ти ћеш с нами.{ |
| Ферхад-паша је спреман.{S} Бимбаша вози благо Исак-паши, напријед војска, а с њом је Ферхад-паш |
| и још и у манастир Богородицу да подели благо, откуп Голупца међу издајицама.{S} Тако Ферхад Ис |
| е Ферхад сада наредио да им онде подели благо, јер прва му је брига Мађаре од Голупца преко Дун |
| кешмет им је био тај, да кад су добили благо, потукли се међу собом, најјачи је однијео све, а |
| е амо вратити, и подијелићемо међу нами благо, како сте се нагодили, а ти војводо, начини одмах |
| ако се Јеремија нагоди са Ђурђем, прими благо па готов посао, а теби пошље налог да град предаш |
| е их у доглавну ћелију, ће је у сахрани благо.</p> <p>Ферхад стане, и прстом показује на благо. |
| току.{S} Ражали се срце у Марка, и купи благо да искупи робље.{S} Дјели дивље мејдане, узима са |
| е одмах дигне, а бимбаши наложи да носи благо Исак-паши.</p> <p>Ферхад-паша иде у конак Исак-па |
| ад предати, а они нами уз твој повратак благо, за које ћу ти дати до турске границе поуздане во |
| обузела, а и зебња да неће Јеремија сам благо примити.</p> <p>— Честити пашо, најбоље би било д |
| вако.{S} Зипита’ их како да им подјелим благо, ил’ на равно ил’ коме што више припада.{S} Сватк |
| {S} Сутра ће већ ту бити деспот.{S} Ово благо што је ту, половина однеће се Исак-паши, половина |
| ла била.</p> <p>— Како ти се допада ово благо, дете моје? — запита Милица.</p> <p>— Ово је особ |
| а добро живи, јер је онде лежало његово благо на сахрани.{S} А Радосав потребовао је тако силно |
| вом Брду.{S} Није још усануло деспотово благо.{S} Могао сам и Голубац од Јеремије откупити, но |
| нили на искреност, да искаже ’де је сво благо, добио је неколико млазева по леђи сабљом пљоштим |
| Радосавом <pb n="475" /> да пренети амо благо које се поделити има међ Јеремијом, Јаблановићем |
| а ћеш и ти онда у манастир да подјелимо благо.{S} Сад нек улак дође.{S} Је л’ добро тако?</p> < |
| тороњ на цркви, канда је онде скривено благо.{S} Побожни калуђери клечећи моле.</p> <p>Хусари |
| рбље јуначне</l> <l>Да им отму добијено благо.</l> <pb n="238" /> <l>Стаде звека силнога оружја |
| акоми сте на благо, и све то пограбљено благо доћи ће Турцима у руке.{S} Такви сте грабљивци ви |
| ича.</p> <p>— А чије ће бити намијењено благо, — запита деспот.</p> <pb n="492" /> <p>На те реч |
| ле.</p> <p>Хусари нису нашли Јеремијино благо, ал’ нашли су у цркви крстова, путире, окована зл |
| , јак велики град.{S} За то треба силно благо.{S} Кад се буде град зидати, а ти посветуј народ |
| нове спреме, на то троши Жигмунд силно благо, јер је то оружје да му се примаћи не може, чуо с |
| } Није се Харалампији ни за’фалио за то благо.{S} То га јако пече.</p> <p>Дође час да се крећу. |
| ће он заповедати све донде док му се то благо не изда.{S} Повеља ће му се за то издати, и овлаш |
| >Бимбаша уђе.</p> <p>— Дај избројати то благо тамо у ћелији, све у кесе, и преполови, јер иде н |
| p> <p>— Аманет, аманет.</p> <p>— Аманет благо, аманет сабља, једногласно громкну.</p> <pb n="49 |
| ске границе поуздане војнике, који ћеду благо допратити.{S} Још и то реци Турцима, да одма’ пош |
| поустају.</p> <p>Деспотови људи примају благо.</p> <p>Деспот је дарежљив и побожан.{S} Деспот о |
| ша изиђе, и заповеди сејменима да унесу благо.{S} Ту је и игуман Радосав.</p> <p>Сејмени изиђу. |
| се и на потчињенима виђело неко особито благововјенство и смиреност.{S} Који је у својој младос |
| лежао.</p> <p>Ђурађ је из Смедерева још благовремено дојездио, и нађе га при крају живота.</p> |
| певача, — али није носило на себи печат благоговјенства.{S} Гласови фини, ал’ је све нешто изда |
| елби по турском ћитабу судити.</p> <p>— Благодарим ти се, силни падишо, што си се и на мене, на |
| отиду.{S} Патријарх сузним очима очита благодарителну молитву и после тога сваки на свој конак |
| } Патријарх са своји калуђери, очитавши благодарителну молитву, са Новаком се удаљи.{S} Сваки ј |
| резана, онај хљеб, оно парче лука прима благодарним срцем, узвишеним осећајем, да је било, и јо |
| а, ја ћу ти се ма у чему одужити — рече благодарно слуга.</p> <p>— А јеси ли ти тако поуздан чо |
| ф је са великом свитом овамо стигао, са благом небројеним да Милеву дарива.</p> <p>Он жели наса |
| сад постане српским средоточијем.{S} Са благом дошавши дољни великаши градили су палате; једном |
| вај дочека.{S} Истом стиже и бимбаша са благом.</p> <p>Учине селам и започну.</p> <p>Уљезе и би |
| рска војска распрштена, ђе је игуман са благом.</p> <p>— Ту до трапезарије на гомили, и чека за |
| а Голубац ићи са тобом, и са свеколиким благом, па вам све на част.</p> <p>— Пристајем, само да |
| За другим нечим је тежио, не за турским благом и саном.{S} Он је свој род љубио.</p> <p>У народ |
| повуче, а Милеву остави да се међу тим благом наслађава.</p> <p>Јусуфу Милица обрече да ће дат |
| пошље своје сејмене те донесу пртљаг с благом и поклонима.{S} И сам Харалампије их је пратио.{ |
| вим другим приликама искусила си царску благонаклоност, који ти је стару бољу са разним одличиј |
| ијеву науку, смиреност и родољубије.{S} Благополучије српског стада на срцу им је лежало, па су |
| рст обвијеним каишом.{S} Држање му беше благородно, да се позна да је негдар војник био.{S} Кад |
| скоро на Косову кад је патријарх војску благосиљао.{S} Он је први јунак.{S} Он и Ђурађ свима у |
| После оваковог закључења, патријарх да благослов и сви се разиђу.</p> <p>Мара, видећи да то не |
| , царице, и целе царске породице; мир и благослов свима — затим се отпоји тихо калуђерски „<tit |
| гнувша се царица.</p> <p>— Ја дајем мој благослов привременом правитељству — закључи патријарх. |
| ало промењеним гласом.</p> <p>Патријарх благослови најпре Милицу, Милеву, Русну, па онда све ос |
| } Ти ме запроси, ја Ти руку пружи, отац благослови.{S} Ја ћу ти бити као твоја жена први твој п |
| гу, све већ у реду.{S} Пре три дана сам благословио војску која је сад спремна и одушевљена.{S} |
| /p> <p>— Када је свети патријарх војску благословио, све је било у највећем реду.{S} Но трећи д |
| прекрштене, лице јошт и сад показује му благост, канда се благошћу смеши, а какве бурне мисли с |
| Гргур у Смедерево, а Милева у намастир Благостињу у дувне.</p> <p>А шта је и знала друго радит |
| ошт и сад показује му благост, канда се благошћу смеши, а какве бурне мисли су му биле у глави |
| ље, већ за своју домовину, своју земљу, благу матер, која њега храни. <pb n="516" /> И не само |
| о силе да противустане жељи материној и благу Бајазитовом, и жертвује се.{S} Овај младић одрекн |
| много треба, а можда је Ђурађ опет при благу, па ће да плати.</p> <p>— Ал’ ако не усхте па те |
| преда се.</p> <p>Оду лећи, да сневају о благу, које ћеду добити ил’ од деспота ил’ од Жигмунда. |
| а у оне пределе, где баснословци људе у благу пливајуће представљају.{S} Она се поклон’ма обрад |
| <ref target="#SRP18590_N2" /> и поочим, блажен Стеван деспот, увидио је зло, па је замолио у те |
| <pb n="379" /> <p>— Увидио је то зло и блажени деспот, и пружио ми је као свом нећаку братску |
| а поткрепи.</p> <p>— Увелико ћу штовати блаженим деспотом зидане и украшене цркве, и обитељи.{S |
| на.{S} Наишла су помрачења.{S} Та књига блаженог Данила била је писана на пергаменту, великим с |
| њеним сином.{S} Бог да му душу прости, блаженом Стевану.{S} Завадили смо се, завадили су нас Т |
| е угасе, и молитве се једнако читају за блаженство душе деспот-Стевана.</p> <p>Калуђери дигну г |
| ма посуто, на небу сребрн шар, козлићи, блед месец, уштап тек из призора појављује се.</p> <p>У |
| ди Стеван царевић, од јурења ослабљен и блед, ишао је напред, за њим млади Јаблановић сав крвљу |
| ак.{S} Турбан зелен дичио му је главу и блед, изражаја пуни образ.{S} И из пространи’ његови’ х |
| рији калуђер сузе низ образ рони, млађи блед, са стиснутим уснама и укоченим очима на њу гледа. |
| .{S} Видиш ли красне камилавке, смирена бледа лица и честите браде, па мислити мораш да су то н |
| > <p>На лицу војвода познаје се самртно бледило.{S} Страшна је њихова борба у души.{S} Ту се ми |
| ка правилна калуђерска брада, а при том бледо лице, усхићаваше не једног и не једну.{S} Он је о |
| ицом била.{S} Овде, у старије доба, при бледој светлости месеца, жупанице српске са својим гошћ |
| ледају одлане им срцу, и Београда слика блеђа им постане.{S} Код тих стена, код тих кула решава |
| песмама тужним пева се слава Неманића, блеск Душановог двора у Призрену, ’де су се у јуначким |
| дивне иконе, одбијају од себе светлости блеск, слике чине се као да у животу трепте, обасуто св |
| ница цара Лазара и право место дворског блеска и сјаја.{S} Но у бурном времену гди је сам Призр |
| уди и женски’ који се не даду спољашњим блеском обманути, ал’ то су тврде и ретке душе; велики |
| ји је провео младост под цар-Лазаром, у блеску негда сјајног Душановог царства.{S} Био је он је |
| о међу гранама сакривен, корачао је све ближе не би л’ наишао на какову познатог већ образа осо |
| опкиња Татара служи.{S} Калуђери се све ближе и ближе Милеви приближе.{S} Очи им се сусрету.</p |
| оца Леонтија и цео у црно увијен, пође ближе к том жагору, не би ли наишао на каквог слугу ил’ |
| сна кубета манастирске цркве.{S} Долазе ближе, дивна околина украшава манастир, задужбину Висок |
| p>Краљ Жигмунд са својом војском све се ближе граду примиче.</p> <p>Јеремија кадикад излеће из |
| атара служи.{S} Калуђери се све ближе и ближе Милеви приближе.{S} Очи им се сусрету.</p> <p>Ко |
| вог народа, повуче се к Морави и Дунаву ближе.{S} Београд сад постане српским средоточијем.{S} |
| и, и тако му је Јеремија од Јаблановића ближи, пречи.</p> <p>Сад су све свршили.</p> <p>Већ је |
| аша је деспотовина.{S} Гргура синови су ближи скиптру нег’ Ђурађ.</p> <p>— Манимо се тих послов |
| нда млад био.{S} У Босни сам добио две, близу Рудника од Мађара пак три, и то тешке ране.{S} И |
| них ’де им коњи пасу, одмах се сетио да близу мора бити и већа војска, која је већ на путу Голу |
| о онда, старче?</p> <p>— Ја сам се онда близу кнеза Лазара борио, на ког су млоги душмани најед |
| p> <p>После ови речи дозове Бајазита на близу, да ји све види, да му утолико теже падне.</p> <p |
| повратак војске штитити.</p> <p>Завиша близу обале понамешта, разреди своје стрелце, пушкаре и |
| ји је могао све то чистије знати јер је близу патријарха био.</p> <p>Харалампије добије позив о |
| неће тако и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и други.</p> <pb n="437" /> <p>— Б |
| p> <p>Сад су све свршили.</p> <p>Већ је близу ноћ, разићи ће се и сватко на свој посао, Јеремиј |
| допали, ил’ које треба погубити, ту је близу кула и црквица.</p> <p>Отац Пајсије сједи сам, на |
| итко реч не прослови.</p> <p>Голубац је близу.{S} Већ су близу градских бедема, капија отворена |
| тиву Турака, погинуо је код реке Марице близу Дринопоља.{S} Кнез Лазар је заузео већу част [зем |
| на све стране траже.</l> <l>Кад дођоше близу Цариграда,</l> <l>Ал’ Грци им насусрет изиђу</l> |
| а је деспот примјетио, дозове га к себи близу, и слабим гласом пред околостојећим војводама и с |
| стари војници не пуцају прерано, ал’ ни близу себи не допуштају.{S} Сваки хит у клупче хатлија |
| сам кадар народ заштитити, нити је тако близу сродства турског као Стеван, а и одважнији је од |
| напред, отвори врата да види је л’ тко близу да се не би разговор чуо.</p> <p>Сејмени су подаљ |
| е се доле-горе пред врати, да не би тко близу дошао.</p> <p>Поседају на миндерлуке.</p> <p>Ферх |
| леко дотерати.{S} Одем у један манастир близу Скопља.{S} Ту ме прими игуман, неки отац Герасим, |
| оље.{S} Кад је мислио да је прилика већ близу, буде убијен из потаје, неизвесно, да ли од турск |
| етлови готово искукурикали, тако је већ близу зоре било.</p> <p>На то престане жагор веселости; |
| сам мало млађи, али шта ћу кад сам већ близу гроба.{S} За кратко време можемо нашим млађима на |
| и не да се лако искорјенит.{S} Ево већ близу је пол столеће и јошт Вука држе, спјевају за изда |
| ну крв.</p> <p>Тако путујући, доћи ћеду близу манастира Манасије.</p> <p>Већ се виде горњи, кра |
| ови.</p> <p>Голубац је близу.{S} Већ су близу градских бедема, капија отворена, чује се звекет |
| Милеву како се зарумени и како јој очи блистају кад на Светислава поглед баци.{S} Слуге, како |
| ом.{S} Над столом одгоре спуштен велики блистајући полилеј, на ком су тридесет воштани’ свећа з |
| Твоја би кћи код њега била прва ханума, блистала би од драгог камења; ти би се у свачему осигур |
| S} Много је земаља прошао, у сто бојева блистала му се јуначка сабља, прешао је тамнице, но не |
| страна, ’де је српска слава најсјајније блистала, пала је Турчину у шаке.{S} Градови и земље Ву |
| они морају се од бисера и драгог камења блистати и трептати.{S} Рећи ћеш да је то све у хатар М |
| ске; покажи им само светлост поред које блистати могу, па је онда све добро.</p> <pb n="311" /> |
| који је у тебе свој аманет положио, да блисташ, да светлиш тамо удаљеним српским синовима, на |
| ака нема, па нит’ Харалампија.</p> <p>— Бо’ме зло, ту се мора мријети, спаса ту не има, Мађари |
| емци Саси, и ту су Дубровчани под Вуком Бобалићем.{S} Сви <pb n="424" /> ти јако бране град.{S} |
| г учи.{S} Храбрите народ да не очајава, бог праведнима и патницима помаже.</p> <p>Деспот то изр |
| зеници засја.</p> <p>— Вечна му слава, бог га у рају сподобио јер је бога ради народу живио — |
| е народне издајице као што би Јеремија, бог ти душу и срце кријепио, да храниш род — упадне Обл |
| рно је срце у деспота.</p> <p>— Доиста, бог ме покара што поста’ деспот. ’Оћете ми, Турци, отје |
| Турчина надао?</p> <p>— Е видиш кћери, бог сам хоће да нас од напасти спасе.{S} Сад шта би од |
| нашљедству закрвили.{S} Деспот Стеван, бог да му душу прости, био је блага срца, па је Турцима |
| /> <p>Како би по њи’ иначе испало било, бог зна; доста то, да им је деспот и сад доста помогао. |
| глед бацив на Харалампија.</p> <p>— Ох, бог из тебе говорио.</p> <p>— А није л’ ти жао народа?< |
| , бани и властели, војводе и јунаци!{S} Бог вам дао сваку срећу и довољство — поздравио је гост |
| ознало.</p> <p>— Сретно Харалампије.{S} Бог те упутио, света Богородица те сачувала, немој на м |
| стигао, да не умрем у оваковој туги.{S} Бог нас каштигује.{S} Свакојако је зло.{S} Турчин ће по |
| јама Голупца.{S} Боље је и погинути.{S} Бог му више не помаже, он то добро зна, ђаво је већ узе |
| ицу, која владаше и над њеним сином.{S} Бог да му душу прости, блаженом Стевану.{S} Завадили см |
| .</p> <p>— Добар дан, госпођо!</p> <p>— Бог добро дао, оче, шта има новог?</p> <p>— Ја мислим д |
| ио је госте громовитим гласом.</p> <p>— Бог ти добро дао, Грмане.{S} Дед’ испјевај што јуначки |
| ђ, удивљен кад је Марка видео.</p> <p>— Бог ти добро дао, незнани јуначе — одговори Марко, ошта |
| били.{S} Мумлајући тек рекне:</p> <p>— Бог ми ово неће опростити — па онда продужи:</p> <p>— И |
| ша.</p> <p>Затим наздрави Петошко: — Да бог поживи све будале, ја се морам за будале постарати. |
| та чули, шта се онде стаје.</p> <p>— Да бог да, да будне добро.{S} Ти млади људи све хоће да на |
| говори патријарх.</p> <p>— Само њега да бог поживи — потврди Милица.</p> <p>— Само ми се то не |
| <p>— Све се то може још збити, само да бог поживи цара.{S} Он је већ после Вукашинова пада Срб |
| Евала ти, Ферхаде.{S} Буди ти милостив бог на страшном суду — рече деспот, тронут од великодуш |
| пасти.{S} Сваки је од вас видео, да је бог Турцима наменуо победу и првенство.{S} Сада сам рад |
| :</p> <p>— Ти си још младић.{S} Тебе је бог красотом, па сигурно и добром мишицом обдарио.{S} Т |
| који ништа нема, а не за онога коме је бог дао мишицу да га до смрти служи.</p> <p>— Дакле, та |
| оцније после моје смрти, опет нек му је бог у помоћи, као год и сваком народу.</p> <p>— Е добро |
| јвода, камо Обилића?{S} Сад још да није бог Бајазиту дао срце благо, зло и наопако по нас.</p> |
| вјета и свет од нас.{S} Благо оном коме бог не да млого памети и јунаштва.</p> <p>На то се мало |
| а са свих страна у невољи, ради како те бог и памет учи, а ја, господару, твој вјерни слуга, сл |
| а га је само тешила да га милује, да ће бог од њих незгоду, која љубавној им свези грози, откло |
| — одговори царица.</p> <p>— Али шта ће бог и народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ |
| шт ови дани срећно проћу.</p> <p>— Даће бог па ће све бити добро — рекне Новак поузданим гласом |
| мена да се Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог дао да се Угрима моћно поткрепимо, истераћемо ту по |
| о си одсећи да остало спасемо.{S} Да ли бог да Турчина сатремо, вратиће се наше опет, а засад с |
| ом се нисам надао од Стевана.{S} Ако ми бог помогне, те се одавде ослободим, запамтиће ме.{S} К |
| и издајничких војвода, којима свемогући Бог нек буде милостив, и то исприча мог уверења ради, д |
| м господару, и потпомажите га, мени пак бог милостиви нек по правди суди.{S} Са’раните ме у ман |
| чисто сам, друкчије се не може, нек нам бог буде у помоћи.</p> <p>Са тим се заврши разговор.</p |
| аблановић одговори: „Криви смо, нек нам бог опрости“.</p> <pb n="481" /> <p>Доведу првог Јереми |
| е могу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђаури поред овакови’ делија не могу |
| народ им донђе патио се.{S} Овђе један бог, један пророк, један падиша, а ми његови већили већ |
| ља с њима поступати.{S} Само после, ако бог да, па се мир поврати, немојмо заборавити на породи |
| можемо захвалити.{S} Доћи ће време, ако бог да, да ће наши потомци изгубљено опет задобити, али |
| n="491" /> па кад дође земан да се, ако бог да, опет покрвиш са Турцима, па макар у друштву Маџ |
| е време кад ће се све то накнадити, ако бог да.</p> <pb n="503" /> <p>Деспот се узда у Ферхад-п |
| утра морам што важно чути.</p> <p>— Ако бог да те крст победу одржи, треба цару саветовати да у |
| нам бити челенка до челенке.{S} Па ако бог да, посјетићу јошт и може бити моје добре Дубровчан |
| здигне, да га вуци не разнесу.{S} И ако бог да, и Турке истиснемо, окрепљени, можемо и другом с |
| етници се рађају.</p> <p>— Но било како бог досуди, исповједам и заклињем се живим богом и архи |
| {S} Дај нам светлости!</p> <p>— То само бог може дати.{S} Иштите друго!</p> <p>— Ми опет друго |
| <p>— Жеља је људска неизмерима; њу само бог види у својој целости.{S} Мојој жељи околност грани |
| бости, па с улаком к Богородици, па што бог да, и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу оданде |
| живота теби ће добро бити, а после што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шта желиш?</p> <p>— |
| владу, радите по мом савјету а како вас бог учи.{S} Храбрите народ да не очајава, бог праведним |
| запаљеним мозгом.{S} Но и тима је опет бог дао нешто што други не имају.{S} И човек је као жив |
| , робље не може откупљивати, а рашта му бог даде памет и миш’цу, већ да народ свјетује и штити. |
| н и благ.{S} Ако нам добро жели, нек му бог плати.</p> <p>— Он доиста твоју породицу љуби и ува |
| своје гријехе, нек им на другом свијету бог душе прости.{S} Сад иди, остави ме мало на миру, да |
| l> <l>И Цариград бјели задобити.</l> <l>Бог из тебе побро говорио —</l> <l>Рече Реља војеводи Г |
| уз кољено силном султану.</p> <p>— Ал’, бога ти и пророка, кажи ми искрено, да л’ те срце забол |
| етошков разговор.</p> <p>— А где ти је, бога ти, друга рана? — запита га Новак.</p> <p>— Друга |
| ва песме заљубљени’.</p> <p>— А што је, бога ти, књагиња тако смутна?</p> <p>— Кажу да због Бра |
| дати за њ двеста хиљада.</p> <p>— Иди, бога ти, канда ми не знамо да Жигмунд никад нема новаца |
| се све говори да Милеву проси.</p> <p>— Бога ти, то су сплетке.{S} Та није полудила да за Турчи |
| о неким стварима запиткивати.</p> <p>— Бога ти, шта се чује овде код вас у двору, неће ли вам |
| ори новцем заслепљени слуга.</p> <p>— А бога ти, би л’ би могли ми овде гдегод сакривени што пр |
| мамо — одговори весело Јула.</p> <p>— А бога ти, кажи ми какве су то тајне, јесу ли исте од тво |
| мити, но калуђер ју принуди.</p> <p>— А бога ти, кажи ми право, да ли твоја млада књагиња Свети |
| ијим реч’ма будалу забунити.</p> <p>— А бога ти, Петошко, кога ти држиш за најбољег војводу?</p |
| еров ноћашњи поход ње тицао.</p> <p>— А бога ти, оче, шта си ноћас тако тумарао</p> <p>— запита |
| и задају свима велику бригу.</p> <p>— А бога ти, да ли је често у двору Светислав?</p> <p>— Он |
| ак ухвативши се за браду, позивље се на бога и Пророка, да ће реч одржати.</p> <pb n="344" /> < |
| еда постигне, морамо опет поглед наш на бога управити да нас из ове бједе избави.{S} За душе па |
| пство живи!</l> <l>Од мен’ пјесма, а од бога здравље,</l> <l>Јунацима, који славу хране“.</l> < |
| .</p> <p>— Синови моји, говорите, да од бога нађете, шта се тамо догодило? — запита жалосним гл |
| познајем да си Србин.{S} Реци ми, да од бога нађеш, откуда си?</p> <p>— Ти знаш да код Турака м |
| p>Улак поклони се и оде.</p> <p>— Да од бога нађеш, Јеремијо, зар идеш Ђурђу у шаке, шта мислиш |
| му слава, бог га у рају сподобио јер је бога ради народу живио — рече војвода Радосав.</p> <p>— |
| сме о томе изван нас шта знати, тако ми бога и светог краља дечанског.</p> <p>— Тако ми бога и |
| ветог краља дечанског.</p> <p>— Тако ми бога и мог крсног имена светог Ђурђа!</p> <p>— Тако ми |
| воје пријатељство, реци нам, реците нам бога ради, ко нас оба овако наказа?{S} Зар поред велико |
| десници пе’ар, започе:</p> <p>— У част бога, и у наше здравље, да дочекамо један дан као код И |
| , будућност шта ће донети, то опет је у бога.{S} Српска војска је на Косову упропашћена, али то |
| ал’ преиначити не можемо, уздајмо се у бога и у нашу памет.{S} Знам да је Јеремија поручио да |
| нас?</p> <p>— Треба имати стрпљења, и у бога се надати.{S} Но данас сам од некога хрђаве гласе |
| од, теши га, улива му поуздање у се и у бога.</p> <p>Деспот посла великог војводу Облачину-Раде |
| оштвом побједити.{S} Но опет се уздам у бога и у разум цара.{S} Сутра ил’ прекосутра морам што |
| ростио.{S} Понајвише изгледају као неки богаљеви, па онда шарене хаљине, на глави капа звекетуш |
| сад као Бајазит; <pb n="298" /> силан, богат, без унутрашњих непријатеља, па кажу још да је мл |
| те, никакве поклоне давати, а султан је богат, задовољиће се ако му даш краснијех увеџбаних сок |
| еспота доста новаца.</p> <p>— Деспот је богат, ал’ сад се у трошак бацио, купи војску у доњим к |
| "370" /> и држиш.{S} Дечани су красни и богат намастир.{S} Садашњи мој положај друге, а не твој |
| </p> <p>— Само сад ово нек прође, па ти богат манастир не гине.{S} Сад да видим кнежевиће.</p> |
| и него и Хилендар, па сваки који је био богат, па се хтео покалуђерити, овамо је долазио.{S} Ак |
| ети за Бајазита да је још једанпут тако богат и силан.</p> <p>Но, је ли имала Милева такове твр |
| еликих грехова!</p> <p>Ово је био силно богат манастир, богатији него и Хилендар, па сваки који |
| ткуп Голупца искао, јер је деспот силно богат, богатији нег’ краљ Жигмунд, но само зато није да |
| се не бојим ни Маџара ни лацманства.{S} Богата је стара Србија, ту је морје, ту су ријеке, Срби |
| Голубац, ухватио си Жигмунда за раме, а богата је тамо земља.</p> <p>— Ако баш није на ино, нек |
| е, израдићемо да буднеш први у цркви, и богате баштине.</p> <p>— А зар за ме у деспота дуката н |
| ни Србљи слушали.{S} Од српске славне и богате земље биће пустолина; народ ће се распудити и у |
| пот озире се, лакше му је души кад види богате неопустошене пределе, каквих има у старој Србији |
| ног одмора нађе.</p> <p>Манасијо, дивни богати манастире, ти си видила заходеће сунце српског н |
| /p> <p>Ово је био силно богат манастир, богатији него и Хилендар, па сваки који је био богат, п |
| лупца искао, јер је деспот силно богат, богатији нег’ краљ Жигмунд, но само зато није дао, што |
| здравље краља Жигмунда, и обдарив’о их богатим дарима.{S} Отпусти их, ал’ уједно препоручи им |
| гмундов.{S} А какав је град Голубац, па богато Браничево, оцјека се лако исплатити може.{S} Пре |
| чинити почне, што није славно, силно и богато.</p> <p>Она, истина, није зато још омрзла Светис |
| head>XVII</head> <p>Град Голубац, глава богатог Браничева, поносито гледи на Дунаво, на Угарску |
| употребити, јер нисам био ни племић ни богатог рода, а створ тела ни у свештенству не би ми од |
| ово су великаши носили.{S} Марко у свом богатом народном оделу, па у турском шатору, чудно је у |
| својом тамбурицом прекидао.{S} Што се у богатом Поморју весело певало, све је то Радојко знао и |
| а, него и у другом манастиру, ал само у богатом, ’де Пајсији не сме ништа фалити.</p> <p>Пајсиј |
| и су свој стари бабин дом, пун свачега, богатства, чести и поштења.{S} Потомци оних јунака, кој |
| Ако су нам земље откинули, имамо доста богатства, и све би се дало лакше поправити, само да ни |
| ило је ту храмова, калуђера, трговине и богатства.{S} Дубровнички трговци долазише као у госте. |
| м, или поред љубави, ушао је у њу демон богатства, који ће ју до крајње несреће дотерати. </p> |
| мо Дечане тражили.{S} Није ни чудо, јер богатства доста, гостију свагда подоста, и то понајвише |
| од они’ женски’ којима се власт, слава, богатство јако допадало.{S} Нисмо ју ради опорочавати, |
| /> већи део Душанове земље, код мене је богатство које у све властеле нема, моје су свезе са вл |
| а варош Ново Брдо, какав град.{S} Ту је богатство, сав предел канда је створен да људству земни |
| што је Бајазит, али доста то да јој се богатство јако допало.{S} Роди се у њој жеља к таковом |
| арска кћи, да није имала прилике толико богатство видети, можда би срећнија била.</p> <p>Има љу |
| е за Високе Дечане у Метохији.{S} Он је богатством Жичу превазилазио.{S} Побожан српски краљ Ст |
| есрећу.</p> <p>Милева, занешена силом и богатством Бајазитовим, отпадила се од Светислава, мисл |
| ећнија времена зидали, сваким украсом и богатством напунили.{S} Не један се српски краљ ту крун |
| Наскоро Јусуф се на пут крене са силним богатством да проси Милеву за Бајазита, Лазареву кћер з |
| допало.{S} Роди се у њој жеља к таковом богатству.{S} Кад је дознала да се ти поклони ње и мате |
| игурати.{S} Па и кћери шта ће у таковом богатству недостајати?{S} Шта ће јој Светислав, да тек |
| и, живили су били у Призрену, честити у богатству.{S} Био сам после у Београду и у другим варош |
| ластелинство, таква је била онда у Срба богаштина.{S} Ту књигу је добио у насљедство деспот Сте |
| тво облада — рече мало огорчено војвода Богдан.</p> <p>— Јест, над Србијом је са свију страна н |
| ивна дјела — рече протовестијар војвода Богдан.</p> <p>— Његово витештво биће слављено од сви’ |
| Бошњачина,</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан,</l> <l>И кнез Лазар, млада јуначина.</l> <l>Јед |
| побједише.</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан</l> <l>Грчку војску на све стране траже.</l> <l> |
| l>Гојко уби грчкога војводу,</l> <l>А и Богдан дост’ почини јада</l> <l>Међ’ Турцима и Татар’ма |
| Радославом, Облачина-Радом, Војихном и Богданом.{S} То су прве деспотове војводе и саветници.< |
| брат Гојко с војеводом Жарком</l> <l>И Богданом Љутицом јунаком</l> <l>Управљати љуте коњанике |
| сви сузе роне, сва црква тужно изгледа, богзна хоће ли када такови јунаци у ту светињу ногом ст |
| зити за светским сјајем.{S} Он помишља, богзна хоће л’ то сретно доба дуго трајати, можда је он |
| издао, благо је са собом носио за паше, богзна куд је отишао, можда и деспоту — рече Јаблановић |
| ром војске у добро доба на њи’ ударили, богзна шта би се јошт било стало.{S} Турчин зна да Срби |
| ија не да града.{S} Идем на велики пут, богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам једну тајну |
| т знала уважити, јер је у себи мислила: богзна каково добро могу од њега јошт дочекати; не једн |
| ико тренутака тако онемљени стајали.{S} Богзна какве им се прилике у глави врзе, прошле и садањ |
| ало оштрије Леонтији на то одговори.{S} Богзна каква је тајна у деспоту скривена, а није рад зб |
| b n="252" /> <p>— Све се то говори, ал’ богзна хоће л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о дру |
| , да могу коња јахати, па не би’ дао за богзна шта, само да још једном поред цара противу Турак |
| боља у том положају слађа него другима богзна шта.{S} Да видимо шта други раде.</p> <p>Тај гла |
| да није био он, а оно би био други, па богзна какав би тај други био, а овако бар док је влада |
| , нестане весеља у крушевачком двору, и богзна хоће ли се икад исто вратити.{S} Кад у неко доба |
| Србаља не може управљати.{S} Кнез Лазар богзна чији је син.{S} Ако је Душанов, то није законит, |
| остати могао, била би срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{S} Бар сваки је калуђер ка |
| } Човек би мислио да је булама у харему богзна како добро, а оне су несрећније него код нас нај |
| онамо где више будала има.</p> <p>— Ја, богме, волијем овде умрети, него оставити царску породи |
| евао него краљ Вукашин?</p> <p>— Бољма, богме, бољма но што ви сад војујете.{S} Ја кад би’ виде |
| ти рана задобио Петошко?</p> <p>— Имам, богме, и то две велике.</p> <p>— Да чујемо какве?</p> < |
| т запроси, с драге воље би’ пошла, јер, богме, неће нас Светислав од беде сахранити.{S} Но, би |
| што да те се сад тако доцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је већ владичество у џепу — рече Је |
| — рече љутито Прибац.</p> <p>— Нећу се богме ни ја деспоту покорити — дода Јаблановић.</p> <p> |
| адог Бранковића уважаваш?</p> <p>— Тако богме.</p> <p>— А да л’ познајеш мог сина, Милана Војно |
| задуго.{S} После, кад ми је један добар богобојажљив калуђер очитао молитву, нестане привиђења |
| еменитим предузећ’ма потпомагати снагом богодане ми цркве, која и слабима снагу даје, а док је |
| али су се о бољи народа, и кад седну за богодану трпезу, то ће им бити тајна вечера, и пе’аром |
| згубљен?</p> <p>— Изгубљен је онај пред богом и људ’ма, који туђе отима, а не који правду по св |
| ђа.</p> <p>— Закуните се тако исто пред богом над светим Јеванђељем, и пред свједоком побожним |
| пет продужи.</p> <p>— Ево [се] заклињем Богом, распетим Исусом, па светим Јеванђељем, да ћу до |
| ов стан на договор.{S} Заклиње се живим богом и св. Савом, даје му тврду веру да му се ништ’ ст |
| и рекне:</p> <p>— Заклињем ти се живим богом да противу тебе ићи нећу, а да ћу твојој деци при |
| досуди, исповједам и заклињем се живим богом и архистратиком Михајлом, који је наше заставе у |
| и, сав је већ жут исцјеђен као лимун од богомољства, а нит’ сам зна живјети нит’ другом да живј |
| ја и отац Харалампије, а не само прости богомољци — упадне Пајсије намигнув оком на Харалампија |
| но Харалампије.{S} Бог те упутио, света Богородица те сачувала, немој на ме заборавити.</p> <p> |
| о паду Голупца, о харању манастира Св. Богородице, о срамној погибији Харалампија, и издајничк |
| пца Мађаре отиснуо, спасао манастир Св. Богородице, издајице Јеремију, Јаблановића и Харалампиј |
| риграда донео.{S} До распетија је икона Богородице из Солуна, аманет спасителан, још од Душана |
| ојске, странпутицом продре до манастира Богородице, и наиђу на малу турску посаду.{S} Ту има и |
| p>Јеремија лак пут је имао до манастира Богородице под Високом.{S} Кад је из града изишао, прој |
| а великом свитом крене се пут манастира Богородице.{S} Све се то стало и одлучило одмах после п |
| ршио, и одјездио је одмах пут манастира Богородице, брже, нег што је амо Ферхад-паша стигао.</p |
| о је предају Голупца, заштиту манастира Богородице.{S} Преживио је ударце и турске и мађарске.< |
| з бојазни да Мађари не начују да је код Богородице слаба посада, и да онамо душмани не груну, ј |
| што сам ја теби дошао, па тако ми свете богородице, да ти квара бити неће.{S} Ти мени зада вјер |
| ј улак је у ђаурском манастиру код ваше Богородице, недалеко одавде, ту је и Ферхад-паша, већ д |
| Ферхад-паша на диван позива у манастир Богородице.</p> <p>Ферхад-паша и усмено деспоту испоруч |
| јом, Јаблановићем, Јеремијом у манастир Богородице.{S} Тако је Ферхад сада наредио да им онде п |
| олубац предао, послат је био у манастир Богородице, скупа са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Ни |
| га достићи нису могли.</p> <p>Манастир Богородице под Високом био је обилат у свему.{S} Јереми |
| се моли богу, и светој обитељи, у храму Богородице у срећу и здравље радениках, за мир и спасен |
| кања, сад ћу коња обости, па с улаком к Богородици, па што бог да, и доћи ћу сам с турском војс |
| аду, а Ферхад ће отићи још и у манастир Богородицу да подели благо, откуп Голупца међу издајица |
| ме шта сам и шта ћу бити.{S} Одговорим, богослов, и бићу поп.{S} Језичан сам био доста, па сам |
| узети девојку.{S} Сад тек почнем читати богословију наврат-нанос, само да постанем оно, што сам |
| ити?{S} Свјета је твоја ријеч, поштену, богоугодну тајну знам издати нећеш.{S} Знаш тко је тај |
| а беше и мало нереда, али сад је, хвала богу, све већ у реду.{S} Пре три дана сам благословио в |
| преко три стотине хиљада.{S} Но, хвала богу, има и наших доста.{S} Српске војске има преко сто |
| <p>Један од слугу рекне:</p> <p>— Хвала богу, ту је господар Ђурађ, биће промене, ваљда ћемо се |
| вету земљу, у Јерусалим, да се за народ богу моли, и да код куће не гледи како се Турци силе.</ |
| су од Србаља страшно зазирали, и све се богу молили да Срби остану у миру.</p> <p>Жеља им се ис |
| .{S} Иде у цркву, чита зборник, моли се богу, то јој је једина утеха.{S} Крик војника, глас тру |
| сад чува тело свог добротвора и моли се богу за спомен душе.</p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз пут |
| ко распетије, прекрстивши се, помоли се богу, могао он му с лица читати да се искрено моли, вид |
| је тим послом к мени дошао, помолио се богу, иконе цјеливао.{S} Кад се вратисмо, посље одмора |
| прави пастири, добри учитељи народа, и богу угодни.{S} Боже сачувај да су они тек спољашње пре |
| ије, тек што <pb n="224" /> се опраши и богу помоли, отиде одма’ у башту и проходао се онде.{S} |
| ароду остане вечит спомен, јер је био и богу и људ’ма угодан — рече загушљивим гласом деспот, а |
| се сада у чуду нађе, и молио се у себи богу да га само сад од ове беде избави.</p> <p>— Калуђе |
| Манасију већма украсити, а сви ви, који богу служите, <pb n="382" /> појте у вечиту славу велик |
| ш хаљаду дуката на манастир, да се моли богу за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и прађедов |
| је, да ради, да не клоне.{S} Он се моли богу, и светој обитељи, у храму Богородице у срећу и зд |
| } Ја с моје стране, никад нећу престати богу и народу служити.{S} Ја сам недавно из Турске доша |
| лага.{S} Деспот и Јерина поднећеду Жичи богу угодан дар.</p> <p>У својти су и дечаци ловачки, ј |
| ворена.</p> <p>— Ја се клањам свевишњем богу, који је Алах, и његовом свијецу пророку Мухамеду, |
| > <p>Бранковић рече:</p> <p>— Одали смо богу божије, деспоту деспотово, а сад разредимо се, па |
| доброчинством, искупљиваћу заробљенике, бодрићу народ на слободу, борићу се уз народ ма против |
| не да лако града.{S} Јаблановић у граду бодро пази да је у граду све у реду, да се какве уводе |
| о пређашњу, ваша присутност улила ми је бодрост и тишину.{S} О, да ми само јошт ови дани срећно |
| ’аром рујног као причешћем уливаћеду си бодрост духу, и крепост телу.</p> <p>Игуман ишчекује кр |
| ув, висок, жуто лице и на њему изражена божанствена питомост, чело повеће и борама пресецано.{S |
| кад му чујеш из уста дубоким гласом оно божанствено „мир свјем“, а бурна ти се душа у теби смир |
| та ишчупана, и тек преостаје шупљи траг божанственог осећаја.{S} Њихово срце љубав не греје, ни |
| нредна суштества.{S} Све си као у неком божанственом сневању.{S} Онда тек не даш за млого што с |
| у му је била написана жалост, но очи му божаствен зрак одаваше.{S} Пун наде је сваки на њега гл |
| Био је мој човјек, ошљепио је кнежеве, боже, опрости ми гријеха, много сам и ја крив, напустио |
| еш, а даље је моја брига.</p> <p>— Али, боже... шта би после радила.</p> <p>— Са Светиславом?{S |
| оно старо, не саједини, <pb n="386" /> боже ђаурина.{S} Па онда у толиким ратовима искушен нар |
| м камењем украшена, дивно изгледала.{S} Боже мој!{S} Онда сам се први пут мога живота заплакао. |
| а одостраг руку дигао да га посјече.{S} Боже мој, како смо сви онда друкчије изгледали.{S} Камо |
| а нема, поред Вука бисмо зло прошли.{S} Боже мој, да срећни има владаоца, сад као Бајазит; <pb |
| добри учитељи народа, и богу угодни.{S} Боже сачувај да су они тек спољашње пред људ’ма показив |
| твовао на, украс и укрепљење његово.{S} Боже мој, како је онда Београд изгледао.{S} Онда није б |
| ика крај воде, при обали виде.</p> <p>— Боже мили, докле ће мој народ, докле ли ја страдати — п |
| } Њихов је чувар отац Пајсије.</p> <p>— Боже мили, какви смо несретни људи!{S} Нашег оца слуге |
| удо и говориш — рекне Костреш.</p> <p>— Боже мој — одговори Петошко — будала кад истину говори, |
| } Од то доба Турци моле се „не саједини боже каурина“.</p> <p>Ђурађ Бранковић имао је старијег |
| као сада.{S} Ако су се донде и молили: „Боже не саједини каурина“ и успевали, овом бар приликом |
| у страна улива ти се у уши, у срце нека божествена сила.{S} Видиш ли красне камилавке, смирена |
| ЖИВОЈИН БОШКОВ, др ДРАГИША ЖИВКОВИЋ, др БОЖИДАР КОВАЧЕК, др ЖИВАН МИЛИСАВАЦ, др БОШКО НОВАКОВИЋ |
| р да нисам дочекао!{S} Но нек буде воља божија.</p> <p>— Мој оче Пахомије, шта ћемо кад је тако |
| и.{S} Ти знаш шта је Турчин.{S} Воља је божија гди Турчин свету господари, па ако не сада, оно |
| <p>Патријарх прослови:</p> <p>— Кад је божија воља била да народ толика бједа постигне, морамо |
| це Милице у руке Стевана.{S} То је Мати божија, која је још у Солуну била на гласу као чудотвор |
| По његовом сте налогу ослепљени.{S} Но божија каштига ни њега мимоићи неће.{S} Ви ћете одсад к |
| убећа се срца, тај не зна шта је милост божија; немој љубеће се голубове с њом стрељати; голуб |
| етите пред храм божији, да у људске уши божије чуство уливамо.{S} Успоредите нас с другим слепц |
| Бранковић рече:</p> <p>— Одали смо богу божије, деспоту деспотово, а сад разредимо се, па да се |
| же вољу пред Радосавом, да се рад баш у божијем храму причестити.{S} Радосав је зачуђен.</p> <p |
| дан већи број смирени’ калуђера у храму божијем поред свог побожног поглавара.{S} Како је морал |
| ни Батал-џамије.{S} Ту си видео красни’ божији’ храмова и дворова великаша.{S} У граду деспотов |
| воје житије.{S} Радосав је први угодник божији.{S} Није више млад, четрдесет лета је прошло как |
| ајте нам гусле, па нас метите пред храм божији, да у људске уши божије чуство уливамо.{S} Успор |
| ни калуђери примити поштено, онако како божији закон налаже.</p> <p>Ферхад-паша дозивље оца Рад |
| ећом и несрећом прелама.{S} Србија је у божијим рукама, ал’ мора се рећи, и да је на раскршћу. |
| оји се из љубави и почитања прама слави божијој покалуђерити хтео, тај је само Пахомија тражио. |
| српског народа, и препоручујем те вољи божијој и љубави народној.{S} Велики је терет који на с |
| гласом.</p> <p>— Сад ако нам се цар по божијој вољи са победом врати, гледаћемо да отсад у сва |
| адим, па кад дође земан да Турке помоћу божијом и добрих пријатеља истиснемо, Петошко ће бити м |
| пећки калуђери, но предали се на славу божију и на славу људску.{S} Сам отац Леонтије, премда |
| поглед на зидине и марву, нег’ на људе, божја створења, бацити.{S} Не једна животом шалу плати. |
| не заходи, сабљо Пророкова, премудрости божја, неизмерне милости, ето ти роба који ти добар хаб |
| се покори.{S} Децо моја!{S} Ја сам као божји слуга већ стар и чека ме већ последњи дан.{S} Кам |
| .{S} Ту се види бугар-битка цар Душана, бој на Косову, бој код Ангоре, како Високи Стеван са св |
| бугар-битка цар Душана, бој на Косову, бој код Ангоре, како Високи Стеван са своји дивни оклоп |
| и ока видиш му јуначку душу која тек за бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма у којој краљевини |
| Да није деспот, рекао би да је само за бој створен.{S} Розгоњи, сува паметна лица, рекао би да |
| је била у боју.{S} Мора се навикнути на бој, зато држим да идемо најпре на Голубац.{S} Тако нек |
| роћи ћеш као деспот Стеван.</p> <p>— Не бој се, Облачино, још није изгубљено докле је нас.</p> |
| изићи, па куда ћу ја онда?</p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами |
| е.{S} Коњаници рупе, заподене се крвави бој, види то Јеремија, не зна ил’ да ускочи Мађарима, и |
| шио, рикну као лав и своје у ред и нови бој позива.{S} Демишћије се испрекрштају са мађарским с |
| Да су непријатељи, њихов мејдан би био бој међ’ дивовима.</p> <p>Краљ прослови.</p> <p>— Беогр |
| к-паше тек се помолила била да упадне у бој, ако до нужде дође; нужде вије било.</p> <pb n="472 |
| л’ спасили све, а да се тако упустили у бој са тројно већом, а још одмореном турском коњицом?{S |
| деспот доцније није се хтео уплећати у бој.{S} После тога запита Ферхада за Јеремију, куд је и |
| отиду свак у свој стан, и очекивали су бој.</p> <pb n="326" /> <p>Дуго нису морали чекати.{S} |
| дише, и ржећ загризују доламе јунака, а боја нема.{S} То вели Кајица војвода.</p> <p>Кајица ће |
| дским кулама вију се црвене заставе, та боја значи да из срца Србије крв тече.</p> <p>Мађарска |
| исповједи, то би нас још прије самртног боја ђаволи морали вући у пакао.{S} А тко би Харалампиј |
| , био је у цркви на бранику, и добио је боја.</p> <p>Ферхад изрече и враћа се са гостима у трап |
| клон добио, и из тог пили на даћи после боја и побједе над Шишманом — рече угрејан Јеремија.</p |
| и доноси му глас, да су му катане жељне боја, код Голупца бојак бију Турци и Мађари, а коњи њег |
| народом владају.</p> <p>Марко, који без боја живити није могао, био је сам собом у рачуну чист. |
| јесам вичан у боју се тући; што сам био боја то је било у манастиру кад сам био млађи, са брати |
| из даљних крајева који су крвљу Ситницу бојадисали, а Грци прекрштеним рукама гледаше како српс |
| се побојао од Јаблановића, који је имао бојазан, само у деоби да му што не отштрби, јер му је Ј |
| ним ударом пропаднемо.</p> <p>— Што вас бојазан мучи, да је римпапа учитељ Угарах, да ће се лац |
| е предао.{S} Познавао је Турке и њихову бојазан да Мађари са Србима не ојачају, и ако се град ш |
| брду, да повратак штити.{S} Коњаници од бојазни од силесије турске повуку се све навише, да су |
| ке је послао Ферхад-паша у манастир, из бојазни да Мађари не начују да је код Богородице слаба |
| да су му катане жељне боја, код Голупца бојак бију Турци и Мађари, а коњи његових катана бију к |
| тељских речи Турчина.{S} Вука се Милица бојала, па би се буди с ким сајузила, само Вук да не го |
| и то што се Милева Турчину даје, јер се бојала да ће онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не ми |
| у њој изгубио и која је била са разним бојама намалана са оба бока видела се изрезана два вели |
| езане у кожу, на њима утиснутим златним бојама насликан је Спаситељ и светитељи, свети Сава, и |
| одозрење душу Стевану мучити почело.{S} Бојао се за себе и за народ.</p> <p>Саветује се са брат |
| шља, ал’ кратко је време мислити се.{S} Бојати му је се да ћеду Мађари узети град на јуриш пре |
| обојима — од српске стране нема се чега бојати, повући ће ову своју војску натраг и преправљаће |
| } Мада је јака посада, и нема се ничега бојати, ипак је <pb n="504" /> предострожна.{S} Чули су |
| на Мађарску нападати, а да се нема шта бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини деспот?{S} Ако се |
| дговоре да би га радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то за зло примити и расрдити се, јер |
| се опет замерамо Мађарима.{S} Мађари се боје ако с Турцима стојимо на доброј нози, и у надњи ка |
| оже се никуд.{S} Тому познајем из љути’ бојева, у највећем покољу и нужди зна се наћи.{S} Он ће |
| етнуо.{S} Много је земаља прошао, у сто бојева блистала му се јуначка сабља, прешао је тамнице, |
| вуче се у дворану, ’де су слике српских бојева, ту заседну и светују се.</p> <p>Краљ опет у чел |
| </p> <p>— Видио сам света, био сам љуте бојеве, много сам искусио, видио сам мојим очима од Тур |
| ихајлом, који је наше заставе у крвавим бојевима побједоносно од заманде управљао, да мира донд |
| х негда био.{S} Глас Петошка се у љутим бојевима увеџбао.</p> <p>Деобеници издајице виде да су |
| му задркта, она рука која се у најљућим бојевима није задрктала кад је сабљом махала.</p> <p>Чи |
| ра, Вук јошт није био сасвим задовољан, бојећи се да га Турци у сајузу са Милицом доцније сасви |
| убити желели, но већина није допустила бојећи се да се стога не изроди какав опасан метеж међу |
| а му је била на све спремна.{S} Бајазит бојећи се да не би се једна ил’ друга страна српска оси |
| четврти Ђурђа, а пети се, опет, Турчина боји.</p> <p>Није било једне снажне руке која са свима |
| се ничега побојати.{S} И већ чега да се боји, ионако је и он сам и Србија на коцки.</p> <p>Десп |
| народ; он свагда јачег се држи, јер се боји да ће, ако слабијег се држао буде — страдати.{S} С |
| гао умирити, њихову будућност у красној боји представљајући.</p> <p>Но какав се то вихор над њи |
| , само да није Јеремије, <pb n="391" /> бојим се неће ми Голубац предати, ни мени ни Угрима.</p |
| ен Петар.</p> <p>— Ја да се бојим? — не бојим се ни стотину ђавола, познајем ја већ ђаволе; ’ај |
| ећ одавна овде плаши, но ја се ништа не бојим.{S} Јошт само да попијем једну, па кад га ухватим |
| з Немањића Србије истиснути, онда се не бојим ни Маџара ни лацманства.{S} Богата је стара Србиј |
| мало наквашен Петар.</p> <p>— Ја да се бојим? — не бојим се ни стотину ђавола, познајем ја већ |
| м те исте мисли имао у глави.{S} Све се бојим какве нове неслоге, јер тек тако би могли Турци с |
| ерено војвода Радосав.</p> <p>— Само се бојим од лацманства.{S} Угри су добри са римпапом, а ри |
| а... ил’ ћу му душу хрђаву истерати.{S} Бојиш се зар Митре? — рече мало наквашен Петар.</p> <p> |
| љају на део турске војске са голубачког бојишта.{S} Дивљи победитељи, већ острвљени, крвавим оч |
| ши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на бојишту, онда је Турчину мука.{S} Да је био деспот Стев |
| у другој дворани, у којој су насликане бојне слике.</p> <p>Ту сад сјетује се деспот са војвода |
| же.{S} Није било места ни времена да се бојни ред поправи.{S} У тиснуте делије коњ’ма трбу’ пар |
| ће с војском бити, јер треба се у други бојни ред спремити, време је кратко, а Турци са свију с |
| , очекивала је брижно какове гласове са бојног поља.</p> <p>Миличин двор у Крушевцу није носио |
| авале на само јунаштво, нег’ на прилике бојног поља.{S} И Вук би са својима изгинуо, а није бил |
| олико хоћемо, за се су премудри, ал’ на бојном пољу од њих никакве помоћи.{S} Од лацмана ништ’ |
| {S} Јеси л’ видео овај јуначки народ на бојном пољу?{S} Шта би се са оваким јуначким народом до |
| а долазимо — рече патријарх — све је на бојном пољу у најбољем реду.{S} С почетка беше и мало н |
| који је од руке Обилића пао, укопају на бојном пољу и доцније дигну му каменити споменик.{S} И |
| елијски и арнаутски војвода, који су на бојном пољу цара Лазара издали, такође су се ту налазил |
| а велики топ да знак, а војска већ је у бојном реду, јурне на провале бедема.{S} Сам Жигмунд гл |
| на пергаменту, великим словима златном бојом, то је писао монах хилендарски Пахомије, који је |
| дозове Милеву.{S} Мати не усхте одма’ с бојом напоље; она јој покаже благо од Бајазита послато. |
| ар у друштву Маџара, да ти ја у крвавом боју притичем да отпаднеш од Турака и да успоставимо оп |
| то опет искрено исповедам да желим да у боју, који нам предстоји, хришћани победе, и да будем ј |
| још млада, половина јој још није била у боју.{S} Мора се навикнути на бој, зато држим да идемо |
| син војводе Мирка Огризовића који је у боју код Скадра пао.{S} Мати оста удова, остаде јој баш |
| лако до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју се тући; што сам био боја то је било у манастиру к |
| а побочника као путокази у град, са оба бока, а за леђи катане деспотове.</p> <p>Тако језде Гол |
| е била са разним бојама намалана са оба бока видела се изрезана два велика ува какова су у позн |
| ш, звекну таламбаси, а Јеремин катана с бока затруби.</p> <p>Ујезде у манастир.</p> <p>Улак, то |
| у војске на Голубац, да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, |
| ху да су ван гужве, виде пред собом и с бока насртајући арабистанске коњанике <pb n="467" /> ко |
| је опасно преко Дунава, јер могу они с бока и с леђи пут препречити, и покрај Голупца Дунав за |
| тлије као у јато, јунаци га заклањају с бока и с леђи својим сабљама и буздован’ма, а Завиша ка |
| <p>Она је у својој младој души осећала бол за својим оцем.{S} Особито, пак, забуна та у двору |
| да би рекао да у њој лежи целога света бол.{S} Њихов је чувар отац Пајсије.</p> <p>— Боже мили |
| а му се тресу, други, опет, од жалости, бола уздану да му се глас чује као у рањеног лава.{S} С |
| зданијем.{S} То је намастир Жича.{S} Не боле те срце, Србине, кад погледиш, кад помислиш на Жич |
| азила, па заборавимо ју мало, да нас не боле срце.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| /p> <p>— Али кад она хоће?{S} Кад њу не боле, како ће нас болети?{S} Она се зна.{S} Па зар ти м |
| злу привикао.{S} Но мене старца све то боле.{S} Где нам је Солун, где Дринопољ, камо нам море, |
| праву радост не задаје.{S} Све га нешто боле, свагда је сутрусан, без да зна бољу изразити.{S} |
| н је своју цркву, свој род љубио, па га болело што су земље Душанове од кнежевских пустолова та |
| p>У српским земљама одавна завладала је болест деобе.{S} Владарска деца се међу собом деле, кад |
| пуњено кад се деспотства докопа.</p> <p>Болест деспотова дан на дан све је гори над на себе узи |
| ио тврда срца, па се није баш тако лако болести дао.{S} Поред све телесне слабости често је на |
| за Турчина пође?{S} Та то сваког Србина болети мора!</p> <p>— Али кад она хоће?{S} Кад њу не бо |
| на хоће?{S} Кад њу не боле, како ће нас болети?{S} Она се зна.{S} Па зар ти мислиш да би једна |
| ећу ти више о том говорити, јер ме срце боли.{S} Но, да се и ово мало речи опоменеш, ево ти за |
| мени га негдашњи јошт онде вежу.{S} Још болно му срце овамо га привлачи.</p> <p>Ферхад-паша нећ |
| пило, а народ је поред свега тога јако боловао.</p> <p>Док се ови веселили, други су јадиковал |
| а кад Мађари крокнуше на јуриш, а каква боља кад се Турци појавише.{S} И то појавише се бујно и |
| ке бриге терете главу деспотову, велика боља срце му притиска.</p> <p>Јерина, радознала, мира н |
| овређене љубави; он је млад, њему је та боља у том положају слађа него другима богзна шта.{S} Д |
| ?{S} Све чангрижу, све једна хоће да је боља од друге, па једнако рат међу собом воде, а адуми |
| морало ме и срце забољети.{S} Но ова се боља у праву рану претворила истом онда када ме нису хт |
| лакше је се бранити.{S} Измећу два зла, боље је бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угрима н |
| чинити, ал’ старије је јутро од вечера, боље сад и с мањим задовољити се, нег’ после руку у кој |
| споштини родили, не можемо више натраг, боље да нијесмо живи, нег’ господства не имати.</p> <p> |
| о зближење с Турцима ако и стаје жртве, боље нег’ да јединим ударом пропаднемо.</p> <p>— Што ва |
| пријатељ и сва утеха; ако тебе не буде, боље да нисмо живи.</p> <p>— Ако ме само силом од вас н |
| да се најпре тучете, па онда измирите, боље пак вас уче да се не тучете, па не треба да се изм |
| ленка Кајице ће се увјек напријед вити, боље славно мријети нег’ кукавички живљет.</p> <p>— А т |
| вити или не?{S} Ако те жеља каква мучи, боље сад искажи; оно што сад у рукама имаш, док сам ја |
| борити.{S} А и рањен лис љуто уједа.{S} Боље је мир са ђауром, него рат са губитком.{S} Да сад |
| у череци висити на капијама Голупца.{S} Боље је и погинути.{S} Бог му више не помаже, он то доб |
| ке будале, не знате сами шта радите.{S} Боље је бити пас нег’ ђаур.{S} Но на ствар, дакле тај Ј |
| е твоји синови с тобом тако коцкају.{S} Боље мријет, нег’ тако живјет — рече огорчен Облачина.< |
| м ћеду и други.</p> <pb n="437" /> <p>— Боље би било да се сви потурчите нег’ што се међу собом |
| ’ би га ухватили ил’ посјекли.</p> <p>— Боље да смо га ухватили, потписали би’ га опет на што в |
| е даш ухватити — запита Новак.</p> <p>— Боље је дати се ухватити нег’ улудо гинути — одговори П |
| ’ ипак му не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље било да идем у Једрене, да падишу о цијелом извије |
| ав пешкеш је ту.</p> <p>— Евала ти, ал’ боље подјели међ’ остале паше, само што више Исак-паши, |
| Деспот је задовољан, и рече игуману да боље и последње јајце да народ на жртву, нег’ да их тур |
| д једног, сад другог, како им се кад за боље свидело.{S} Поред Стевана стално се држао војвода |
| срцем гледа мраморно тле, помоли се за боље дане, и срећу породице.</p> <p>Деспот сад сврати с |
| ну.{S} Деспот промишља, могло је штошта боље бити, а да не пролије толику невину крв.</p> <p>Та |
| мисли се.</p> <p>— Слажем се.{S} Никад боље већ кад човјек у својој жени има вјерна друга.{S} |
| чију па међу јагањцима и зецовима никад боље — ето тако се цео овај наш свет промеће.</p> <p>Ов |
| ваки тренутак.</p> <p>Пију, да забораве боље.{S} Јаблановић диже пе’ар, па прослови.</p> <p>— Ј |
| ви сте виђели патњу народа, и деспотове боље.{S} Деспот Стеван је био српског народа достојан в |
| та хватају и који мисле да од свију све боље уму — одговори, на Вука Бранковића циљајући, Новак |
| и, онда подиже ријеч Ферхад-паша, да је боље Србију Ђурђу деспоту оставити, јер он плаћа порти |
| ву, други има млого мозга.{S} Па шта је боље од та два?{S} Кад једно, кад друго.{S} Један има м |
| то народу ослабљену бившу, за Турке је боље било.{S} Турци су са ласкањем и надама ове Србе од |
| {S} Плаћаћеш данак султану, ал’ и то је боље нег’ с Турцима рат водити.{S} Маџари ти не могу на |
| о срце не сме омекшати.{S} Ти знаш моје боље, ал’ знаш и моју тврду вјеру, неограничну вољу.{S} |
| <p>— Само, ако се предајете, пустите ме боље у Дечане, онђе ћу ја с Турцима опет на крај изићи, |
| рака, српска кнегиња у Бајазита, куд ће боље по Турке.</p> <p>Старе српске војводе, који су под |
| е ствар потпомагати?</p> <p>— Одавде ће боље бити.{S} Кад нужде буде, онда ћемо се ил’ овде сас |
| ало; ваљда је у каквој битки погинуо; и боље, јер за смртно заљубљеног човека нема бољег лека, |
| вели, да ником не смијетају.</p> <p>— И боље, само нек су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а г |
| дија.</p> <p>Други рекне:</p> <p>— Па и боље би било, већ нам се овако досадило.{S} Бар да хоће |
| од стада Христа откидају.{S} Видио је и боље дане под Високим Стефаном, видио је Београда сјај, |
| се, даје му за право, па пита да л’ би боље било одмах напасти на деспота, па преметнув га, од |
| је могао дуже прокопсати.{S} За њега би боље било да се сад опет други ко за владатељство отима |
| заљубљен, но онда — казаћу Милеви да би боље било да за мене пође, него му поглед поклони.{S} В |
| етом, као и Алтоман са Босном; не би ли боље било да уместо толиких господара један влада са ср |
| ти да у миру све свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се твој отац са царицом тако помирио |
| има новог?</p> <p>— Ја мислим да ћеш ти боље знати од мене?</p> <p>— Та нешто чујем да се о Мил |
| чину свој народ ма противу кога бранити боље него буди ко.{S} Тако Марко волео је Турчину прибе |
| ви сви, па ће вам под султановим скутом боље бити — одговори Ферхад.</p> <p>— Та мал’ те неће т |
| аури ни у дјеоби нијесте сложни, ал’ то боље по нас Турке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћу ја св |
| та помилован, и да ће ту остати, да што боље једе, паштрме и јегуље, хактапота и суве рибе, а н |
| о умеш.{S} Но, напиј се мало да ти глас боље иде — рече Новак, на чију реч одма’ се даде вина п |
| мо покрај њих владати, ал’ без њих јошт боље.{S} Но ако Турци запитају, па знаду да су код мене |
| [рекне царица:]</p> <p>— Ја сам ову ноћ боље преспавала него пређашњу, ваша присутност улила ми |
| е, јер за смртно заљубљеног човека нема бољег лека, него ил’ да се одма’ са другом ожени, ил’ д |
| но ко ће их чувати.{S} За ту сврху нема бољег од оца Харалампија, настојатеља у Високи Дечани.{ |
| и млађи су учествовали са Теофаном код бољег залогаја, а нису они ни онако прави посници, који |
| S} Затворене су као у каквом граду, ил’ бољем кавезу.{S} Кроз мале, гвожђем испрекрштане пенџер |
| могу захвалити што смо у садашњем мало бољем стању.{S} Да не би Мехмеда, цела Србија била би о |
| о, млади Бранковићу.</p> <p>— Дабогда у бољем се видели.</p> <p>После ових поздрава и отпоздрав |
| је, а који признаје, тај је покајник, и бољему греди.{S} Јест, ја сам био грјешник, велики грје |
| оликој властели нема, сватко хоће да је бољи од другога, ал’ најмање бар да је раван, а за то н |
| ћанин од самопусне властеле, јест он је бољи, на његовим прсима је крст Христов, и тако чини ка |
| би још о њем бригу водио, кад су толики бољи пропадали.</p> <p>— А није л’ га Милева султану со |
| p>— Тако исто је код нас, нијесмо ни ми бољи — одговори Јаблановић.</p> <p>— Ако нас је издао, |
| жртву принети.{S} Нек не буде нитко ни бољи нит’ гори од њега.</p> <p>Деспот се од игумана што |
| ’ великаша страда.{S} Сваки је рад бити бољи, силнији од другога.{S} Народ за њима као овце за |
| сам Ферхад, турски паша, ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је народ страдао |
| амирено, као посници исповедали су се о бољи народа, и кад седну за богодану трпезу, то ће им б |
| и свјету.{S} Ми будале смо у том млого бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за кога, па смо м |
| га особито хвале.{S} Кажу да је далеко бољи од оца му Мурата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, |
| и подругивати да је потурченик, а овамо бољи је хришћанин од самопусне властеле, јест он је бољ |
| тајинствен, који на побожност и уфање у бољи живот, вечну славу побуђује.</p> <p>Деспот и деспо |
| ма заслађују и обричу им на овом свјету бољи стан, а на другом свјету слађи рај.{S} Већ је дошл |
| и, јер му је Јеремија сувише похљепљив, бољитка свог ради да не умакне сам са кнежевићима куде, |
| го краљ Вукашин?</p> <p>— Бољма, богме, бољма но што ви сад војујете.{S} Ја кад би’ видео млого |
| љма војевао него краљ Вукашин?</p> <p>— Бољма, богме, бољма но што ви сад војујете.{S} Ја кад б |
| еха, а можда и гоненија.{S} Турци су ме бољма познали.{S} Код њи’ и луди су у великом почитаниј |
| рећи.</p> <p>Милица, да би своје мнење бољма изразила, продужи мало ћутање, и посадив се под ј |
| ше с’ силно.</l> <l>Грци боре с’ што се бољма може;</l> <l>Није чудо, домовину бране.</l> <l>Ту |
| мора бити срећно.</p> <p>— Дакле ти би бољма војевао него краљ Вукашин?</p> <p>— Бољма, богме, |
| е?{S} Па опет знамо се и сад повиновати бољма него садашњи млађи који су ради тек заповедати — |
| вност довела, само да се јошт са Ђурђем бољма договори, првом приликом прогласити Ђурђа за неза |
| јсије.</p> <p>Грле се, љубе се.{S} Мало бољма нег’ са кнежевић’ма, да л’ сасвим искрено, то ни |
| чили и мир обећавали, а како им се мало бољма водило, одма’ су Србе напастовали.{S} Једној мирн |
| о мало стрпељиви бити док се цела ствар бољма не развије; ми треба при свему да идемо Бранковић |
| сам сумњао, но ишчекивао је да се ствар бољма развије.</p> <p>Турни под својим шаторима пијући |
| S} И сад га испитива, да се у томе јошт бољма поткрепи.</p> <pb n="495" /> <p>Отац Радосав испр |
| е не буде потпомагаће своје и у турству бољма, негли ви издајице на кућевном огњишту, у својој |
| p> <p>Ферхад-паша је Турчин, ал’ у њему бољма бије српско срце нег’ли у Харалампији.</p> <pb n= |
| то боле, свагда је сутрусан, без да зна бољу изразити.{S} Погледајте данашњег Србина, хоћете ли |
| глед не сметају.{S} Нек Светислав осећа бољу повређене љубави; он је млад, њему је та боља у то |
| племенита, кнежевићи пију да си забаве бољу душе и срца, ал’ вином до скотства не даду се пони |
| брим апетиту; вино добро улеваше им све бољу и бољу вољу.{S} Особито и код стари’ Србаља, вино |
| етиту; вино добро улеваше им све бољу и бољу вољу.{S} Особито и код стари’ Србаља, вино и добра |
| санак доћи, који ће му са срца збрисати бољу дана.</p> </div> </div> </body> <back> <div type=" |
| кроз прсте угледавши, уважио је његову бољу страну.{S} Деспот си представљао, да кад Ђурађ дес |
| ао шаљиво, лице му се смеши, ал’ очи му бољу издају.</p> <p>— Ха, да нас Харалампије исповједи, |
| срце се стеже, а сузне очи показују му бољу душе.</p> <p>Деспот са Облачином отпутова, а Јерин |
| царску благонаклоност, који ти је стару бољу са разним одличијама изгладио.{S} Но од стране Бра |
| неће — запита Харалампија.</p> <p>— Ја, боме, не би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шурова |
| кнеза, Јован и Ђурђе, два брата као два бора, па би ишли да загрле певца и с њим судбу живота д |
| се свечана озбиљност, деспоту се брижна бора на чело навукла, Јеринино фино лице сузама орошено |
| искуством, јунаштвом, не би Турци дуго боравили у Једрени.{S} Тако мисли деспотовица Јерина.</ |
| свој конак, и све је још у двору санак боравило.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP185 |
| му почивке треба.{S} Деспот мало је сна боравио за задње време, и кад је уснуо, страшни му сни |
| , и легне да спава.</p> <p>Леп санак је боравио и сневао о патријаршији, о вакуфима.</p> </div> |
| подвргава.</p> <p>Деспот је у Београду боравио три дана, световао се [с] Облачином Радом, прим |
| ама цар-Лазара, негдашњем му господара, боравити, ал’ кад је већ ту, тешко би се од истих откид |
| ена божанствена питомост, чело повеће и борама пресецано.{S} Седе власи спустиле му се на рамен |
| у против Турака, јер за нас, за Србију, борба је живот.{S} А то повремено зближење с Турцима ак |
| е самртно бледило.{S} Страшна је њихова борба у души.{S} Ту се мисли, жеље, надње испрекрштају. |
| ди од другог што да скуца.{S} Међусобна борба код Срба била је свакидањи рад, а у цркви свештен |
| не и жалосне.{S} На лицу му је изражена борба, коју у срцу свом осећа.{S} Бранковић снажног сас |
| Турци обазирати се.{S} Но после толиких борба и страдања, неслогом владарах, народ је ослабио, |
| вео је најлепши део свог века у крвавим борбама са Турцима, Татарима, Мађарима, са својим браћа |
| смо се борили свак за себе у међусобним борбама страшћу, осветом ослепљени, хватали смо најближ |
| т, каогод што је био глас Душанов усред борбе.</p> <quote> <l>Славно време куд си прохујало</l> |
| душе своје причају си што су преживили борбе, опасности, више зла него добра.</p> <p>Врате се |
| емљи у вечитост преда.{S} Но, велике ти борбе јошт предстоје, деспоте, и велике жртве положити |
| оље равно,</l> <l>Црна ноћца крај учини борби;</l> <l>Ал’ побједа остаде Србима.</l> <l>Преко с |
| туку се, који пак нису могли, у ужасној борби исечени су.{S} Ето тако, једва смо се са овеликом |
| а прођу.</p> <p>Светислав је у највећој борби душе одбор оставити морао.{S} Он не би се могао о |
| вали смо крв своју и нашег народа.{S} У борби дасмо Турчину нашу снагу, да одјача, пролисмо тол |
| тио, делио је с њим и добро и зло.{S} У борби међу Бајазитовим синовима за насљедство држао се |
| а ми и тијело кријепи, и кријепила је у борби међу смрћу и животом.{S} Јошт ми је једне жеље, и |
| Маркове баштине, одјачам, увежбам се у борби, и потурчим се.{S} Борио сам се против арапских п |
| отпочинућеду, па онда опет приправни за борбу.</p> <p>Жигмунду се чини да лагано напредују.{S} |
| чамо, и кад Угри опет ојачају, наново у борбу против Турака, јер за нас, за Србију, борба је жи |
| , гледи му лице, из црта му чита ужасну борбу у души, зајекне, нешто га у сну мори.</p> <p>Јери |
| е нарав деспотову, читала му је на лицу борбу унутарњу, није дошла да га испитива, већ да га те |
| е Јаблановић, кољено шаком пљесне, лица боре сумњичивост му показују.</p> <p>И самом Јеремији н |
| умено; још се на истом лицу познају две боре сабљом нанешене.{S} Хаљине су му биле просте, но ј |
| војници Душанови како се Срби за Турке боре?{S} И сам Грман уклонио се, и отишао је у Зету сло |
| им прси суво злато дичи,</l> <l>Кад се боре за славу јуначку.</l> <l>Жив остао спомен силног ц |
| ="424" /> ти јако бране град.{S} Сви се боре очајно јуначки, јер бране себе, своју чељад, своје |
| бе војске ударише с’ силно.</l> <l>Грци боре с’ што се бољма може;</l> <l>Није чудо, домовину б |
| Није чудо, домовину бране.</l> <l>Турци боре с’ ка’ лавови љути;</l> <l>Није чудо домовину траж |
| а.{S} Док се Војновић и Ђурађ на Косову боре, донде он уз тамбурицу љубавне песме пева.</p> <p> |
| ражи</l> <l>Српска војска за побједу с’ бори.</l> <l>Паде тама на то поље равно,</l> <l>Црна но |
| већ српска војска на Косову са Турцима бори, приличније су гусле од тамбурице.{S} О како дивно |
| ду над оним народом који се против буре бори.{S} Лакше му је било негда Стевану опирати се, нег |
| ђаво са јунаком, издајство са поштењем бори, и како ће ђаво да побједи, јунаштва венац да увен |
| стегне и мислиш тако се народ са судбом бори.</p> <p>Турци су све више и више земље открњивали, |
| са града гледиш како се Сава са Дунавом бори, а теби се срце стегне и мислиш тако се народ са с |
| турске ил’ друге руке.{S} И Јаблановић бори се као стари <pb n="457" /> лав, да и за њ добра б |
| ним мислима, будућност се са садашњошћу борила и смешавала.{S} Сад јој је долазило на памет как |
| ати.</p> <p>Док су се Турци код Голупца борили, један део мађарски’ хусара, пресечен од своје в |
| осподару постати слугом.{S} Тако смо се борили свак за себе у међусобним борбама страшћу, освет |
| за Кантакузене, моје претке, који су се борили на поморју, и против силна Душана.{S} У твојим ж |
| ретали.{S} Од ови’ претендената гдекоји борили су се проти саме своје отаџбине, а гдекоји само |
| ска.{S} Но, душе ми, и Срби су се силно борили.{S} И мој отац је од српске руке пао, а где једа |
| народ.</p> <p>Цар Лазар и султан Мурат борили су се са ужасном силом и жестином; Мурат за госп |
| су се ратоборни Срби и Турци на Косову борили, и својом крвљу широко поље квасили, царица Мили |
| стрелцима и пушкар’ма.</p> <p>Док се ту борило, Жигмундова војска прелазила је Дунав.{S} Завиша |
| {S} Пун огорчења и љуборевњиве страсти, борио се [са] његовим чуствима као буром усколебано мор |
| , увежбам се у борби, и потурчим се.{S} Борио сам се против арапских племена у Арабистану, срећ |
| тиш против Агарјана.{S} Потоњ од Косова борио сам се са Турцима против Татара, са Турцима и про |
| Ту се Србин поред Турчина против Србина борио; брат је братску крв лио.{S} Народ од новог чуда |
| <p>— Ја сам се онда близу кнеза Лазара борио, на ког су млоги душмани наједанпут напали били.{ |
| Новака,</l> <l>Па јошт већма стадоше се борит’.</l> <l>Помјешаше с’ као морски вали</l> <l>Силн |
| а коранова не могу рећи да се са Србима борити нећу, но дајем ти реч да ће овај мач опет у свак |
| зели.{S} Против таке две силе Србија се борити не може.{S} А Турци би готови били у почетку Угр |
| о доста само бити јак и знати се ваљано борити; ваља знати непријатеља и преварити.{S} Балша је |
| ни, морали бисмо се један противу десет борити.{S} Истина, млого зависи од <pb n="359" /> јунач |
| уци, стане и замаја у знак да се деспот борити мора, ако ће у град.</p> <p>За Јеремијом стоје с |
| > <l>Сад почеше коњаници српски,</l> <l>Борити се ка’ змајеви љути.</l> <l>Жарко уби једног паш |
| заробљенике, бодрићу народ на слободу, борићу се уз народ ма против кога, све моје имање и ђец |
| на уморене Србе, који се без престанка борише, од почетка борише, не могоше са новим силама би |
| оји се без престанка борише, од почетка борише, не могоше са новим силама битку обновити.{S} Ту |
| у клупче хатлија мора смрт нанети.{S} И борише се дуго док Жигмунд војску на Дунав не навезе.</ |
| е онде оне красне чете, све младићи као борови — рекне Ђурађ показав прстом на једно пролазеће |
| ’ дошао до шићара.{S} Вешти соко, прави Босанац, за њега је дала Јерина једном босанском власте |
| ма тамо не повуче, не би задржали Турке босански пастири и чобани.{S} Обилић је убио Мурата, ди |
| ликана.{S} Алтомановићи, Краљевићи, сви босански краљићи, и сами Балшићи и сада Црнојевићи више |
| ош кнез Лазар, како се прославио против босанског бана.{S} И ја сам још онда млад био.{S} У Бос |
| Босанац, за њега је дала Јерина једном босанском властелину ланац, десет хиљада динара је вред |
| Цар Лазар је као младић одликовао се у босанском походу под заставом Силног Душана — упадне у |
| ам му из шале казао да је лепа земља та Босна и како би још лепша била када би његовом постала |
| и нема снаге, а ни ми је немамо; па гле Босне, колико су већ из нашег стада однијели.{S} Римпап |
| о је Вукашинове пределе, Алтомана је из Босне истиснуо, па се учинио царем.{S} Ја му за право д |
| љу нека мања одељења на чаркање противу Босне и Херцеговине, а највећа част остане у стану на п |
| отпор дати не може, но мора се натраг к Босни повући, да спасе што се спасти може и да нову вој |
| на.{S} И ја сам још онда млад био.{S} У Босни сам добио две, близу Рудника од Мађара пак три, и |
| да се на те нападне, јер су христјани у Босни, Зети и Арбанији несложни и један од другог власт |
| сије турске и лукавства млетачког.{S} У Босној се лацманство шири, некадање Србије синовима пре |
| он да влада са Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли боље било да уместо толиких господара |
| спасе свој део војске, а ова опет спасе Босну.{S} Не смеде Турчин на кршну Босну.{S} На Косову |
| Србе сасвим не сломијемо, не можемо ни Босну покорити, некмоли Маџаре, а донде док Маџаре не с |
| Није издао Вук на Косову, он је спасао Босну, јер да се са својима тамо не повуче, не би задрж |
| ада одабране војске из косовске битке у Босну повукао.{S} Приврженика имао је доста.{S} Он је с |
| и са римпапом, а римпапа једнако шиље у Босну фратре, да Србе пошокче.{S} Колико се већ из наше |
| пасе Босну.{S} Не смеде Турчин на кршну Босну.{S} На Косову наша војска од турске мања, вијор с |
| БОЖИДАР КОВАЧЕК, др ЖИВАН МИЛИСАВАЦ, др БОШКО НОВАКОВИЋ</p> <p>КЊИГА I</p> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</ |
| БОШКОВА</p> <p>Приредили</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ, др ДРАГИША ЖИВКОВИЋ, др БОЖИДАР КОВАЧЕК, др ЖИВ |
| РАНКОВИЋ</p> <p>Приредио</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ</p> <p>МАТИЦА СРПСКА, НОВИ САД</p> <p>ЈЕДИНСТВО, |
| ВИЋА</p> <p>У редакцији</p> <p>ЖИВОЈИНА БОШКОВА</p> <p>Приредили</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ, др ДРАГ |
| гљеша војвода,</l> <l>Реља Крилат дивна Бошњачина,</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан,</l> <l> |
| м у првом издању (<hi>Недељни лист</hi> бр. 25, од 21. V1/3. VII 1881.) налазило се име <hi>Гер |
| ’аљина ту слабу страну нешто покривала, брада му је била седа, и да ње нема, био би у лицу дост |
| нила.{S} Коса му је била риђа, ретка, а брада сасвим црвена и велика.{S} Образ му је био светло |
| Седе власи спустиле му се на рамена, а брада бела, велика, покрила му на прси крст, мученички |
| е често спомињан.{S} Његов стас, његова брада, његове подмукле очи, биле су често у разговору.< |
| у доказују бистроћу, лукавство.{S} Седа брада и голо му чело на диван позива.</p> <p>Сва пратња |
| пског патријарха.{S} Његова велика седа брада дичила му је пун светог израза образ.{S} Новак, н |
| рпезу и смешљиво их све набраја, а риђа брада све се тресута.</p> <p>То је пропис, па мора чита |
| црна коса и велика правилна калуђерска брада, а при том бледо лице, усхићаваше не једног и не |
| камилавке, смирена бледа лица и честите браде, па мислити мораш да су то нека изванредна суштес |
| бити.</p> <p>Султан пак ухвативши се за браду, позивље се на бога и Пророка, да ће реч одржати. |
| орку, па се прочупамо мало за косе и за браду, па се опет лако измиримо, јер помирење и вјера н |
| ша како уочи Јеремију, диже се, поглади браду и даје селам.</p> <p>— Ево, честити Ферхад-пашо, |
| .</p> <p>Ферхад то изрече па поглади си браду, у знак да истину говори, и да му није нужно број |
| ати се — рекне калуђер, који је једнако браду са мантијом покривао да га не познаду.{S} Но баш |
| > деспот Стеван нема деце, после другог брака није ни изгледа да ће имати, а Гргура, Ђурђа стар |
| е дати за Краљевића Марка, па да се тим браком савез и мир између царске и Вукашинове породице |
| бог тога што ти је Мара у Бранковићевом браку претпостављена била и гледао је да ти у Војновићу |
| > <p>Милева је међутим, поудаљена, ружу брала.{S} Милица, оданувши, рекне Русин:</p> <p>— Ти ми |
| то мало.{S} Дервиши, калуђери, инђијски брамини долазили су да виде чудо, да купују ил’ искупљу |
| нашествыя иноплемениковь, и междусобная брань”</foreign>.{S} Од то доба Турци моле се „не сајед |
| стоји, да Угри кад нас бране, сами себе бране.{S} Без Мачве Београда и Голупца Жигмунд не би се |
| се диви српскоме јунаштву,</l> <l>Грци бране с’, но јуначка срећа</l> <l>Вјерна оста српскоме |
| прете се Мађарима, Мађари се са Србијом бране, и док је Србије, Турци не могу у Мађарску продер |
| обалићем.{S} Сви <pb n="424" /> ти јако бране град.{S} Сви се боре очајно јуначки, јер бране се |
| рад.{S} Сви се боре очајно јуначки, јер бране себе, своју чељад, своје благо.{S} Узмеду ли Турц |
| атре.{S} Но и то стоји, да Угри кад нас бране, сами себе бране.{S} Без Мачве Београда и Голупца |
| о.{S} Јошт и сад прса деспотова Угарску бране.{S} Разумијеш ли ме, Јерино.</p> <p>— Разумијем, |
| бољма може;</l> <l>Није чудо, домовину бране.</l> <l>Турци боре с’ ка’ лавови љути;</l> <l>Ниј |
| лупца.{S} Они држе да за Србију Голубац бране, а кад се мора предати, свеједно им је дошао ли г |
| издалека за њом гледиш, а она од ветра бранећи се каткад се окрене, па кад уђе у башчу, па хоћ |
| међу њи’ грухну.{S} Напада се силовито, брани се јуначки.{S} Ту стиже и кнез Завиша, главом је |
| за најјаднију кукавицу држао био да не брани очино и своје право, и цео би га јуначки свет зат |
| хришћанско дијете спасла.{S} Прими је и брани с њоме род.</p> <p>— Примам је, а ево теби моје с |
| а као што је Јеремија, да га од напасти брани, од „нашествија иноплемеников,“ и тако рука руку |
| бим, а да с њиме благо подјелим.{S} Што брани султан за такве ђауре, рећи ће ми Исак-паша, кешм |
| ије избегао, штавише, био је у цркви на бранику, и добио је боја.</p> <p>Ферхад изрече и враћа |
| ако турчити, да и сами калуђери оружани бранили би своје манастире, а народ би готов био с њима |
| могу Турци к њима, а овамо морамо да се бранимо и мађарски’ чаркаџија, који упадају и харају.{S |
| о, и своје Србе против турски’ нападаја бранио, и кад је све у миру било, онда се тек с Турцима |
| ца; но исповедам да ако народ свој буде бранио, поштоваћу га да ми је буди каков душманин.{S} М |
| народ да му нико не забада.{S} Он није бранио што ће Лазар на Косову погинути, ал’ зато опет н |
| да ће Петошко што смешно рећи, но није бранио ништа за друго, само да се чест војничка не повр |
| пије дигне се.</p> <p>Харалампије не би бранио тако ма до зоре седити.{S} Но Ферхад-паша мора, |
| /> и одсад Турчин непријатељ; ко би нас бранио?{S} Зар стари Новак са својим старим друговима?{ |
| ти Марка свет увидети који је био прави бранитељ и пријатељ свога рода.{S} Име правог народног |
| у свако доба угњетеног од Маркова рода, бранити.</p> <p>Затим дигне купу вина Хасан и пружи Ђур |
| алачком чину свој народ ма противу кога бранити боље него буди ко.{S} Тако Марко волео је Турчи |
| ство и пријатељство ступити и њу од зла бранити.{S} Да ти да своју кћер, не тек онако обично у |
| тако покидане, да се већ против Турчина бранити не могу.{S} Кад су се крвави ратови водили, што |
| дне Грман, који је имао намеру калуђера бранити.</p> <p>Кад су се јошт мало пошалили и понасмеј |
| добар положај да се против трајне силе бранити може, а може и измаћи и до Београда повући се, |
| упити, и пред Турцима сваки комад земље бранити.{S} С тим би се, пак, косовске победе плодови о |
| нија нема.{S} Од лацманства лакше је се бранити.{S} Измећу два зла, боље је бирати мање.{S} И к |
| саме себи остављене мораду се појединце бранити против силесије турске и лукавства млетачког.{S |
| е, а да противницима покаже да је кадар бранити се.{S} А и сам Јеремија је био јунак, па и Јабл |
| се начини обрамбени одбор који ће земљу бранити па и управљати народ док се мир не поврати — од |
| /p> <p>— Ал’ ако силом навале?</p> <p>— Бранићу се док могу, па кад све попуца, а ми — у Турке. |
| I</head> <p>Град Голубац, глава богатог Браничева, поносито гледи на Дунаво, на Угарску.{S} Сав |
| здравље Јеремије војводе, властелина од Браничева — рече Харалампије и пехар искапи.</p> <p>— Ж |
| удно изгледа, одскора добио сам глас из Браничева да Јеремија неће града предати.{S} Шта мислиш |
| ађари заузму Голубац, ’бићеду господари Браничева, и његова госпоштина онде престаје.</p> <p>Ђу |
| од каквог војводе, а његову снагу осећа Браничево, Ресава.</p> <p>Јеремији су биле познате све |
| се могло спасти, спасло се а Голубац и Браничево у турским рукама.</p> </div> <div type="chapt |
| гњездо соколово, оданде се чува плодно Браничево, плодна Ресава.{S} Све то сад мора се изгубит |
| .{S} А какав је град Голубац, па богато Браничево, оцјека се лако исплатити може.{S} Преко мене |
| вода, властелин, у Голупцу заповеда над Браничевом.{S} Деспот Стевану, су већ руке прекрштене, |
| осле опет да га начините господаром над Браничевом.</p> <p>— Ако све уредимо, онда моћи ће пост |
| израдити Јеремији код деспота власт над Браничевом и Ресавом, добиће још дванаест хиљада дуката |
| нипошто испустити нећу. <pb n="369" /> Браничевска област мора бити моја, па макар се Турчину |
| ја?{S} Остало нам још комадић земље, та браничевска страна са Шумадијом; од толико српски’ већи |
| уман Радосав побуђује народ у Ресавини, Браничеву да даје, да ради, да не клоне.{S} Он се моли |
| шурује са Турцима, хоће да аргатује по Браничеву и Ресави помоћу Турака, рђави се гласови о ње |
| рци радили, кад би се војска маџарска у Браничеву натуштила, па заузела после и Мораву.</p> <p> |
| са још дванаест хиљада ујамчи баштину у Браничеву против Мађара.</p> <pb n="407" /> <p>Деспот Ђ |
| купи војску, ал’ слабо му иде за руком; Бранковић је већ мах преотео.{S} Патријарх даје молитве |
| ажена борба, коју у срцу свом осећа.{S} Бранковић снажног састава, јуначког но мало одвећ упорн |
| аце најпре на Једрене, па онда даље.{S} Бранковић, који се сад одеспотио, није твој, већ Жигмун |
| ољубија Бранковићевог владу утемељи.{S} Бранковић има нешто оружане силе, ал’ има и млого непри |
| >— Знаш како је кад пропада царство.{S} Бранковић Ђурађ, који се одеспотио, само гледи да згрта |
| Турком војену помоћ давати.</p> <p>Када Бранковић то чује, не допадне му се то ни најмање.{S} П |
| > <p>— Ја велим не, али да се одма’ има Бранковић повиновати и своју војену силу њој предати, и |
| ста јесмо огријешили душе.</p> <p>— Кад Бранковић предаје Мађарима град, нијесмо ми криви, иона |
| ни.{S} Осљепити вас дао ваш ујак, Ђурађ Бранковић, то вам је већ познато, сад он градове Жигмун |
| другова, као што ми је био један, Ђурађ Бранковић.{S} Он, премда је млађи од мене, тако је од м |
| ми твоје пријатељство шкодити.{S} Ђурађ Бранковић“. — Е, јесте ли ово чули.</p> <p>— Е сад ћемо |
| ата синови, веће право имаду нег’ Ђурађ Бранковић, њихов стриц.{S} Властољубиви великаши могу и |
| д Ђурђа Бранковића.{S} Напред иде Ђурађ Бранковић, покрај њега и за њим војводе.{S} Ох, да дивн |
| Ох, да дивних јунака!{S} Какав је Ђурађ Бранковић, стјеновит, па вишим духом задахнут јунак, ви |
| еограду, у двору Стевана, станује Ђурађ Бранковић, који је толико пута руку, оружје подигао про |
| нити?{S} Да се младић’ма подвргне Ђурађ Бранковић, победитељ од Искре, како би био слуга кад мо |
| нек се за се брине.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић није за се побринуо?{S} Колико му је од бабе |
| ко не предаје.{S} Деспот Стеван и Ђурађ Бранковић остали су дужни Јеремији сто педесет хиљада д |
| рпски посланици султану?{S} Млади Ђурађ Бранковић, Видајић, са својом красном свитом.{S} Остави |
| /> служи.{S} Још веле да је млади Ђурађ Бранковић превазишао досадашње Бранковиће.{S} Но баш то |
| ада, нек свак себи дере.{S} И сам Ђурађ Бранковић је дерао, кад која кућа пропада, свак себи ву |
| а Стевана Високог завлада Србијом Ђурађ Бранковић.</p> <p>У Београду, у двору Стевана, станује |
| да Видајић, Љубовић, и његов син Ђурађ Бранковић турском султану отиду и примирије поднесу, а |
| мене, не могу ти учинити.{S} Као Ђурађ Бранковић имао би’ то по твојој жељи обвезаним бити, ал |
| > <p>Из свих грла чује се: „Живио Ђурађ Бранковић, деспот Србије, господар Поморја и свих српск |
| ord" /> <div type="titlepage"> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> <p>ИСТОРИЧЕСКИЈ РОМАН</p> </div> </front> |
| не саједини боже каурина“.</p> <p>Ђурађ Бранковић имао је старијег брата Гргура.{S} Гргур умре, |
| ма властољубивих великаша.</p> <p>Ђурађ Бранковић преко своје матере Маре већ одавна измирио се |
| ечита сужанства искупљује.</p> <p>Ђурађ Бранковић знао је да је Леонтије био одат Стевану деспо |
| жну реч што ће прословити.</p> <p>Ђурађ Бранковић опет се на ноге диже, а за њим војводе.</p> < |
| посао Бранковић и изабрао.</p> <p>Ђурађ Бранковић био је двадесетољетни младић.{S} Памети је би |
| epage"> <p>ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ</p> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> <p>Приредио</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ</p> <p> |
| О НОВАКОВИЋ</p> <p>КЊИГА I</p> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> </div> <div type="titlepage"> <p>ЈАКОВ ИГ |
| купи нову, ал’ све то помало иде, да је Бранковић млого силнији, и ако се Милица од које стране |
| мане? — запита Бајазит.</p> <p>— Кад је Бранковић тако силан, оно треба Милици помоћ против њег |
| та војске?</p> <p>— Засад ништа — рекне Бранковић.</p> <pb n="283" /> <p>— Е кад је тако, а ми |
| говарала и све им је на то тежило да се Бранковић осили.</p> <p>Наједанпут разнесе се глас да ј |
| и кажеш!</p> <p>— Ја, опет мислим да ће Бранковић на опрезу бити.</p> <p>— Али како ће против т |
| о.{S} Ако то исто отпоручи Милица што и Бранковић, онда је добро.{S} Онда ће Бајазит бити судиј |
| ло, то је, као што кажу, да се Обилић и Бранковић не слажу и да ји је цар карати морао — рече Д |
| p>— Славни и велики падиша, — проговори Бранковић — ми смо увидели да је засад срећа код Турака |
| а нижег порекла људе.{S} Осим тога, Вук Бранковић, пре нег’ што је Миличину кћер задобио, био ј |
| , Краљевић Марко против цар-Лазара, Вук Бранковић против деспот-Стевана.{S} Као год што се орлу |
| ошт млад; партаје у народу владају, Вук Бранковић је силан, Милица је властољубива.{S} Ко има т |
| освети српски народ, ал’ мој отац, Вук Бранковић, спасе што се спасти могло, спасе свој део во |
| ица, да је издао Србе на Косову.{S} Вук Бранковић није био издајица, но зао глас дуго траје.{S} |
| нда тек да се о поменутом брину.{S} Вук Бранковић је јошт доста силан јер има војске, а царевић |
| } Душмани су изнијели да је мој ђед Вук Бранковић издајица, да је издао Србе на Косову.{S} Вук |
| ичај је већ заведен после Косова, и Вук Бранковић се делио ба Стеваном, а овај опет морао се [с |
| ари за велико господство, као год и Вук Бранковић.{S} Као што је цар већ стар, данас-сутра шта |
| ји има који би то исто чинили што и Вук Бранковић.{S} Треба сваком могућном злоупотребљењу држа |
| вет, па ће ти сваки казати шта жели Вук Бранковић.-</p> <p>— Ја на мога оца не дам ништа рећи — |
| о је данас Краљевић Марко.{S} И тај Вук Бранковић, којег толико узвишаваш, под видом да је десн |
| дужност, па је победа наша.{S} Само Вук Бранковић и Милош Обилић у миру да буду.{S} Ја сам цару |
| ас Арнаути, но још горе, издаде нас Вук Бранковић.{S} Све је пропало.{S} Но дајте нам да седнем |
| анаест тисућа војске.{S} После опет Вук Бранковић и Обилић, због женских сплетака, посваде се.{ |
| арство јошт младо било, и да се већ Вук Бранковић уз владу успиње.{S} Знао је да мало има међу |
| "SRP18590_C1.4"> <head>IV</head> <p>Вук Бранковић се са десет хиљада одабране војске из косовск |
| зиђу сваки за својим послом.</p> <p>Вук Бранковић био је човек бистрог ума, добар војвода, но н |
| одарством.{S} Жудње за то сам имао, као Бранковић, ал’ у ком и Немањића крв тече.{S} Ал’ није т |
| одвећ вешти, зато ји је и за тај посао Бранковић и изабрао.</p> <p>Ђурађ Бранковић био је двад |
| није тако било, тко зна би л’ се деспот Бранковић на то потписао, и не би ли пре с Турцима мир |
| та, владику Леонтија.</p> <p>Како то чу Бранковић подиже се да га дочека, очи му запламту, лице |
| што људма шкоди.</p> <pb n="290" /> <p>Бранковић прими лако то оружје и обрадује се што је у м |
| осле дужег разговора растану се.</p> <p>Бранковић, Војновић и Змај-Облачић ишли су познатим паш |
| > <p>— Како право, онако здраво.</p> <p>Бранковић рече:</p> <p>— Одали смо богу божије, деспоту |
| д се у мравку, у биљки љубав појављује, Бранковића унуци, при првом раздрагању срца, тек што љу |
| народ — рекне патријарх.</p> <p>— Треба Бранковића мало ограничити, јер већ и сад кадикад тако |
| познатог Турчина донесе глас да се чува Бранковића, јер потајно код Турака о том ради да га с п |
| шт жао било што је Мара кнегиња супруга Бранковића постала.{S} За стару љубав, веле, хрђа се не |
| /> између Стевана, брата му Вука, Ђурђа Бранковића, увек се држао уз Стевана.{S} Када се Стеван |
| ед га себи на световање призивао; Ђурђа Бранковића понашање је опорочавао, што тражећи бабине б |
| ору, у једној дворани војводе код Ђурђа Бранковића.{S} Напред иде Ђурађ Бранковић, покрај њега |
| Русна покровитељствовала, па чрез Ђурђа Бранковића дошао је до овог важног места.{S} Он је у св |
| <p>Тишина.{S} Сви су упрли очи у Ђурђа Бранковића, сватко ишчекује важну реч што ће прословити |
| S} Толике беде и патње научиле су Ђурђа Бранковића бити деспотом и правим пријатељем народа.{S} |
| ако ће да помисли добро?{S} Ако буде за Бранковића добро, неће бити за њу и њену породицу.{S} К |
| же.{S} Такав закон нуждан је не само за Бранковића, него и за млоге друге, јер млого ји има кој |
| свију све боље уму — одговори, на Вука Бранковића циљајући, Новак.</p> <p>На то уђе један двор |
| е, кћери Лазара и Милице и супруге Вука Бранковића и Милоша Обилића, сљедовале су својим мужеви |
| ладића.</p> <p>— Ја сам Ђурађ, син Вука Бранковића, а ево Видајића и свите.</p> <p>— Какова вас |
| бром мишицом обдарио.{S} Ти си син Вука Бранковића, који има изгледа да ће владати.{S} Као њего |
| Змај-Облачић Раде, оба велика пријатеља Бранковића; уз њи’ је велика свита ишла.</p> <p>Ови гос |
| ње моје судбе верно држати се.{S} Ја на Бранковића немам већ узрока мрзити и пристрасна за њега |
| агаш.</p> <pb n="261" /> <p>— Мислиш на Бранковића и Обилића? — запита царица.</p> <p>— Та да — |
| издајицу.{S} Ја, његов унук од племена Бранковића, показаћу дјелом и животом, и смрћу, да за р |
| пи, чувају углед и достојанство племена Бранковића.</p> <p>Харалампије пре нег’ што ће кнежевић |
| ва млада кнежевића, синови кнеза Гргура Бранковића, Јован и _Ђурђе.{S} Гргур је био старији бра |
| тија и имама.{S} Сви су говорили против Бранковића и жељели би се с тобом, велики падиша, помир |
| </p> <p>— Дакле, да Милици помоћ против Бранковића понудимо.</p> <p>— Свакако.</p> <p>— Но и Бр |
| так и крај.{S} Да није у њему бујна крв Бранковића, клонуо би.</p> <p>— Оче Леонтије, видиш как |
| гиња тако смутна?</p> <p>— Кажу да због Бранковића који се једнако са Обилићем кошка, ... па јо |
| вај је млади бег — показујући на младог Бранковића — син Вука војводе.{S} Отац му је паметан во |
| ва циљао.</p> <p>— Дакле тако ти младог Бранковића уважаваш?</p> <p>— Тако богме.</p> <p>— А да |
| Ми на то не пристајемо да место једног Бранковића другога за самцатог господара признамо.{S} Ј |
| како ће; сваки дан јој гори гласови од Бранковића долазе.{S} Све је у двору клонуло.{S} Једини |
| — Истина, светла царице, није лошији од Бранковића Обилић, ал’ опет племе Бранковића важније је |
| у ништа.{S} Та није ни Обилић лошији од Бранковића.</p> <p>Русна је увидила куда смера царица с |
| {S} Амурату је то мило, зна да је племе Бранковића красно у мушкима и женскињама, прохте се пох |
| ји од Бранковића Обилић, ал’ опет племе Бранковића важније је од племена Обилићева.{S} Чувено ј |
| од племена Обилићева.{S} Чувено је име Бранковића одавна по целој српској земљи.{S} И зашт’ би |
| им одличијама изгладио.{S} Но од стране Бранковића та увреда не да се лако загладити.</p> <p>Ов |
| најбољма туку.</p> <p>На ове речи образ Бранковића крв подиђе.{S} На срцу као да му велики каме |
| његовим жилама је текла крв Немањина и Бранковића.{S} Код куће у Србији не трпи господара над |
| а нарочито, што да не бијаше деспота и Бранковића, тешко би се био могао свог брата Мусе курта |
| деспот бацив освету на страну, каогод и Бранковића слабију страну кроз прсте угледавши, уважио |
| е поверење поклонио.</p> <p>Султан је и Бранковића па и остале војводе одвећ одликовао.{S} Српс |
| поверовало и султан није хтео да дражи Бранковића.</p> <p>— Има ли за то какве бујрунтије — за |
| и ако буде сретна, неће тражити у лози Бранковића сјеме издајства, корјен несреће.{S} Дакле зн |
| ћ били су војводе, и велики приврженици Бранковића, а непријатељи цара Лазара породице.{S} Они |
| тану се и са Хасаном.{S} Он је побратим Бранковића.{S} Не једанпут је шушнуо му у уши, кад су г |
| а је све то због тога учињено да Турчин Бранковића утамани.{S} Но с њим би се и посљедња сила с |
| о није споменула о том да јој је обећао Бранковића покорити.</p> <p>— Турчин — рече царица — иш |
| магли.{S} Дуго је време кнежевић’ма, но Бранковића крв је племенита, кнежевићи пију да си забав |
| умаљавати, јер он нешто важи, па би сву Бранковића надежду осујетио.</p> <p>— Њему ћемо свуда н |
| је учини и да се покуша примирје између Бранковића и царице, поред султановог посредовања.</p> |
| да се једаред начини крај распри измећу Бранковића и Лазаревића.{S} Деспот је искрено мислио да |
| нд рад се Турчину осветити, и то помоћу Бранковића, па да уз то још и мало земље задобије.{S} М |
| споту поклоне.{S} Не да Јаблановић, Вук-Бранковића унуци, Гргура синови, веле, не треба да се к |
| n="395" /> <p>— Витешка лозо Немањићах, Бранковићах.{S} Ја примам ове кључе као стражар хришћан |
| ир стаду овчијем био, а некмоли стражар Бранковићах — упадне жестоко Јован Кнежевић.</p> <p>Хар |
| ди Ђурађ Бранковић превазишао досадашње Бранковиће.{S} Но баш то је зло што има толико јунака, |
| ничког доспети.{S} Као стари приврженик Бранковићев млого пута се опасности излагао, па зато се |
| ас да је дошла Мара, кћи царичина, жена Бранковићева, са сином Ђурђем и свитом.</p> <p>И доиста |
| а самом Обилићу хладан, једном речи, та Бранковићева лоза млого зла чини.{S} И ја сам се сама у |
| у биле су тада две партије, Обилићева и Бранковићева.{S} Они који су били од старе господске ло |
| оватно.{S} Ја ћу се издати за пријатеља Бранковићеве лозе, али не Ђурђа деспота.{S} Казаћу да ј |
| за жива тјела не дајте ми да спаднем на Бранковићеве гране, јер ми душа неће стићи на други свј |
| ји, да он то зато чини да после оборене Бранковићеве и Лазареве <pb n="278" /> породице својим |
| ти... већма него мом сину, који не трпи Бранковићеве, али шта ћу му, кад се не да освестити.{S} |
| та ће онда бити...{S} Је л’, оче, ти си Бранковићеве лозе пријатељ,... ја бар тако о теби судим |
| аком телесном саставу носи сасвим печат Бранковићеве племените породице са свим њеним слабим и |
| би сам често у Вуковим и <pb n="346" /> Бранковићевим метежима потајно гласове шиљао, да зло пр |
| ле косовске битке, у метеж’ма Вуковим и Бранковићевим, у турским пустошењ’ма, па се већ к злу п |
| својој породици кормило из руке узети и Бранковићевима предати; па баш и кад би рад, не би мога |
| <p>Гости и калуђери пију, но ни један у Бранковићево здравље.{S} Ни Прибац, ни Харалампије не р |
| нема војске да им противу властољубија Бранковићевог владу утемељи.{S} Бранковић има нешто ору |
| ито уважавао због њене наклоности према Бранковићевом роду, који је и Лазару особито мио био.{S |
| ; па после држи и за претерано што се о Бранковићевом властољубију говори — рече Новак.</p> <p> |
| о удовољства због тога што ти је Мара у Бранковићевом браку претпостављена била и гледао је да |
| а је све то царица слепила само зато да Бранковићеву партију заплаши.{S} Додуше, царица се двол |
| мислио се како би дошао до договора са Бранковићем, да му преда град.{S} Доцне је.{S} Сад Јере |
| олубац, па ако га задобију онда ћеду са Бранковићем на Крушевац.{S} Силна се је војака под Голу |
| шта се стаде са Милевом, шта са Гргуром Бранковићем, који су у ропству татарском.</p> <mileston |
| Лазара и у мојим жилама тече.</p> <p>— Бранковићи нису хтели женскима клањати се, па била та и |
| в.</p> <pb n="307" /> <p>— Морамо се са Бранковићи договорити.{S} Све им треба на знање дати.{S |
| раздор мах преотео, кад су Лазаревићи и Бранковићи у грађанским ратовима себе и земљу упропашћа |
| род требао мушке заштите, нит’ су могли Бранковићи признати Милицу, која владаше и над њеним си |
| 2" /> довести; хоће ли Гребљановићи или Бранковићи Србијом овладати.</p> <p>Откако је Бајазит п |
| ке лозе не попушта, ни Гребљановићи, ни Бранковићи ни Балшићи, па ни сам Марко.{S} Сватко једно |
| имами, па после да буде смакнут као они Бранковићи у Пловдиву.</p> <p>Бимбаша кад га је Ферхад- |
| ишљена продужи:</p> <p>— Чудо што се ти Бранковићи уздигоше и узгордише.{S} И Вуков је отац так |
| > <p>— Ал’ о том ништ’ не говориш да су Бранковићи пуни зависти, да злобе и Обилићу, коме у вој |
| е семе утре, тако ће се исто после и са Бранковићима.</p> <pb n="338" /> <p>Они су доиста посеч |
| је до крви, та иста Немањића крв тече у Бранковићима као и у Гребљановићима.{S} Ако је било у к |
| клоњенија Обилићу.</p> <p>Русна је била Бранковићу наклоњена.{S} Као кћи Дејановића, славног ве |
| а и поклона колико му драго, само да се Бранковићу влада не да.</p> <p>— Колика су деца Миличин |
| кад је већ нестало Стевана, приљубио се Бранковићу, јер покрај свих његових некадањих мана, кој |
| аралампијем потајно договара се како ће Бранковићу наруку играти.{S} Само чекају да дође Ђурађ, |
| нудимо.</p> <p>— Свакако.</p> <p>— Но и Бранковићу смо добру реч дали?</p> <p>— Та и њему нек с |
| знаш ко је Русна; да може, три круне би Бранковићу на главу метнула.{S} Но морам и ја мутити да |
| ноћ, Хасане.</p> <p>— Срећан био, млади Бранковићу.</p> <p>— Дабогда у бољем се видели.</p> <p> |
| ђе мом народу што олакшати.{S} Ни самом Бранковићу немој се заверити.{S} Сутра идем у Пловдив д |
| — Све је нешто рад докучити о Милеви, о Бранковићу; као да је у Милеву заљубљен, но онда — каза |
| е као народа поглавар.{S} Што си ми као Бранковићу негда услуге чинио, прими за награду оно што |
| руштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бранковићу!</p> <p>— Дај руку! — повиче радосно Прибац. |
| не развије; ми треба при свему да идемо Бранковићу наруку.{S} Књаза Стевана треба умаљавати, је |
| {S} Красан је то манастир.{S} Био Ђурђу Бранковићу веран слуга, а он моје није шћео припознати. |
| беше Србији, тешко њеном владару Ђурђу Бранковићу.{S} Турци прете се Мађарима, Мађари се са Ср |
| Ђурђу велику бригу зададе.</p> <p>Ђурђу Бранковићу доиста су сметали Гргурови синови.{S} Умре л |
| и.</p> <p>— Како можеш пустити Јеремију Бранковићу, тај се више вратити неће — запита Харалампи |
| е Хасан донео једну красну стрелу, коју Бранковићу пружи:</p> <p>— Ево ти, млади делија, лаког |
| д старе господске лозе држали су страну Бранковићу, ког је породица већ одавна била славна а от |
| а мајка закукала кад је то чудо виђела, брат брату очи копа, свој свога коље.{S} Увиђ’о је десп |
| бан рат се опет започео.{S} Син на оца, брат на брата је руку дигао.{S} Турци почну се све дубљ |
| и сад је на епитимији.{S} Док се руча, брат Теофан мора читати „житија свјатих“, а овом прилик |
| ић сазидао.{S} Ту се поздраве и изгрле, брат и сестра.{S} Суза кане из очију Јерине, на лице бр |
| иновима чинити.{S} Па шта ће онда бити, брат брата ће убијати, и последња врата Србије отвориће |
| рбин поред Турчина против Србина борио; брат је братску крв лио.{S} Народ од новог чуда обнезна |
| осле ангорске битке дође у Цариград.{S} Брат Ђурђев Гргур пао је у ропство татарско, и остао је |
| урђа, ал’ се ново зло у народу роди.{S} Брат је братску крв пролио, и оскврнила светиња братске |
| и с царем бити,</l> <pb n="237" /> <l>А брат Гојко с војеводом Жарком</l> <l>И Богданом Љутицом |
| а би од Турака сатрвена, јер у оно доба брат брата, син оца је убијао.{S} Он је постао на то су |
| рад, не би могао, јер би се после њега брат му Вук упрљао.{S} Ђурађ је, напротив, држао, да је |
| опроштен, игуман да му такођер знак, па брат Теофан остави књигу, пређе трпези па управо игуман |
| Тамерланом упокоји се.{S} Млађи Ђурђев брат Лазар, као што смо већ споменули, погубљен је у Пл |
| ур <pb n="356" /> је био старији Ђурђев брат, па по праву насљедија његови синови имали би насљ |
| ост у Ширасу проведе, онде где му његов брат Хафис и његова мила Зулејка лежи.</p> <p>Хасан је |
| а деца.{S} Кад си се ти и Вук, деспотов брат, проти’ деспота подигао, онда, као што ти је позна |
| е деспоту шкодити.</p> <p>Вук, деспотов брат, био је добар и одважан војник, но властољубив пре |
| једнаку су судбу делили, зашто да буде брат брату слуга, кад може бити господар?</p> <p>Вук у |
| офана, и они су га оцем звали, јербо је брат само братијама.{S} Па и млађи су учествовали са Те |
| што га је Турчин напаствовао, почео је брат брата утамањавати, па га све нешто мучи, па му ни |
| ка књига, и поче нешто читати.{S} То је брат Теофан тако око четрдесет година стар, смешљивог л |
| био опасности скупа са народом када се брат ми Вук и Ђурађ одметнуо.{S} Ја помогавши Махмеду п |
| Грци.{S} Огорчење родбини бруку рађа, и брат брату дубље очи копа.{S} Било је међу нами свашта. |
| му српску војску купе.</p> <p>Деспот и брат му Вук скупе у наглости војску и иду Ђурђу насусре |
| жатељ љубави и вина [Хасан је био прави брат Хафисов; љубав и вино] мало са вишег је гледао нег |
| срећу, подигне се из Азије Мусин млађи брат Мехмед, да Муси царство отме.{S} Деспот и Ђурађ уп |
| поља од ружица не виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, који се с царевима дружио, и са песмама ист |
| Јован и _Ђурђе.{S} Гргур је био старији брат Ђурђев, но наскоро после Бајазитове битке са Тамер |
| ом смислу честит, ал’ која полза кад ни брат Вук добра му не жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу но |
| таман као да је Краљевића Марка рођени брат.{S} Очи су му биле као закрвављене и страшне, да ј |
| толика је силесија турска.</p> <p>— Мој брат <ref target="#SRP18590_N2" /> и поочим, блажен Сте |
| — За то се не брини.{S} Зидаће град мој брат, твој имењак Ђурађ Кантакузин.{S} Знаш га да је по |
| ћавао свог рода човека.{S} Да га је мој брат Хафиз познавао био, како би га био прославио!{S} Њ |
| ознато да ти је који од њи’ у нужди као брат помогао?</p> <p>— Гори је потурица од Турчина; сва |
| такав <pb n="427" /> понашао, него као брат брату, друг другу.{S} Много добра, и многе грехе с |
| икад без винца, јер вино и битка су као брат и сестра, или као муж и жена.</p> <p>Кад се почело |
| низ образ спусте.</p> <p>— Није ли ово брат Краљевића Марка, ја сам слушао од њега да међу вам |
| ни владици нит’ игуману годило.</p> <p>Брат Теофан кад је изишао, пред куварицом трипут је од |
| мирицама <pb n="401" /> између Стевана, брата му Вука, Ђурђа Бранковића, увек се држао уз Стева |
| ћа, по саставу телесном два јунака, два брата, која су се у диби и кадифи родила, којима се сре |
| га два млада кнеза, Јован и Ђурђе, два брата као два бора, па би ишли да загрле певца и с њим |
| рка, ја сам слушао од њега да међу вама брата нема, но овај делија је по изгледу исти Марко!</p |
| се опет започео.{S} Син на оца, брат на брата је руку дигао.{S} Турци почну се све дубље у земљ |
| , нас двоје изгледали би као два рођена брата, још више, као две капље.{S} Нас двоје добро се у |
| се упознамо и живили смо као два рођена брата.{S} Адум све се међу булама бави, па све зна шта |
| одведу, и да кнежевића Јована, старијег брата, за деспота извичу.</p> <p>Ђурађ, неспокојан, нар |
| а да ће имати, а Гргура, Ђурђа старијег брата синови, веће право имаду нег’ Ђурађ Бранковић, њи |
| /p> <p>Ђурађ Бранковић имао је старијег брата Гргура.{S} Гргур умре, и остави после себе два си |
| се разбере.{S} И њему су седмогодишњег брата_у то доба заробили.{S} Ко ће га сад као човека по |
| {S} Ја помогавши Махмеду против његовог брата, Мехмеда сам с тим задобио, и тек њему посве могу |
| а Зулејка лежи.</p> <p>Хасан је од свог брата Хафиса млого мудрости стекао.{S} Хафиса је цео ис |
| Бранковића, тешко би се био могао свог брата Мусе курталисати; а друго, деци својој је желио п |
| апустити неће, како би се поклонио свог брата синовима прам њему дечацима.{S} Па и они ћеду се |
| види делију пред собом.{S} Откине се од брата и пређе деспоту, који јој њежно главу прислони, и |
| атрти.</p> <p>Муса неком приликом убије брата Мусулмана и постане султаном свију Турака.</p> <p |
| .{S} Суза кане из очију Јерине, на лице брата.{S} Од детића види делију пред собом.{S} Откине с |
| ег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не трпи брата му Стевана, па Вукова партаја, будући је сама по |
| у војску ако цару устреба.{S} Твоја три брата су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ осв |
| допирали су до Грчке.{S} Изгубио је он брата и љубовцу, па му је остала сад само слава свог на |
| ет прави побратими.{S} Један је изгубио брата и љубовцу, а други отаџбину, па се у несрећи теше |
| ма чинити.{S} Па шта ће онда бити, брат брата ће убијати, и последња врата Србије отворићеду се |
| од Турака сатрвена, јер у оно доба брат брата, син оца је убијао.{S} Он је постао на то султано |
| га је Турчин напаствовао, почео је брат брата утамањавати, па га све нешто мучи, па му ни само |
| .</p> <p>Мусулман, када се већ једанпут брата Мусе ослободи, рад буде ослободити се и од српски |
| /> <p>— Баш нам све добро иде за руком, брате!{S} Знаш ли, волем што је Харалампије на нашој ст |
| ијархом — рече радосно Прибац.</p> <p>— Брате, све иде добро, а све ће добро бити, но реци ми с |
| ’вако бесједити:</l> <l>Знаш ли Рељко и брате Угљешо</l> <l>Зашт’ је царе војску сакупио,</l> < |
| заједно, рече Пахомије:</p> <p>— Драги брате, шта ће бити од нас и нашег стада.{S} Ви сте доцн |
| песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мој брате Јоване! — рече кнез Ђурђе.</p> <p>— Шта ћеш, кад |
| е би за њега пошла царица.</p> <p>— Мој брате, неће он царицу, Турци само на младе гледе, та ио |
| ци, тек ради па пости.{S} Па осим тога, братија такове су нам пакости чинила да смо мислили кап |
| шеници радо су читали „житија свјатих.“ Братија су међу собом добро живјели, у онакој љубави ка |
| .{S} Већ ми се језик и уста испуцала, а братија веле: калуђер мора добар носник бити, ради отпу |
| е у другу трапезарију, ’де му се остала братија хљебом, грахом и лукцем залажу.{S} Куварица Вар |
| то баш посно, у чистој води; а игуман и братија купус са сланином, шунке и печење.{S} Већ ми се |
| е опет иклисијарх, и опет даље неколико братија, и то од најдостојнијих који јошт никад нису би |
| ад сам дошао к теби, да ми даш неколико братија.{S} Твоји калуђери су на гласу.{S} Ићи ћемо у С |
| о постом него и глађу морити.{S} Кад су братија поред прасећег печења доброг вина пили, ја сам |
| посници.{S} Но међу њима има и такових братија, којим на лицу читати можеш да је пост измишљен |
| буне поче љубити и руке калуђера својих братија, који се ужасну и руку натраг вуку, жесток погл |
| било у манастиру кад сам био млађи, са братијама, знаш онако за какву прњаворку, па се прочупа |
| ни су га оцем звали, јербо је брат само братијама.{S} Па и млађи су учествовали са Теофаном код |
| а и није у трапезарији међу постриженом братијом.{S} После добрих јела и пића заорише се веселе |
| рчи.{S} Не може ли ко код куће да се са братом подели, ил’ не може ли се јачем душманину свом о |
| себе и за народ.</p> <p>Саветује се са братом Вуком, шта да чини.</p> <p>Вук му саветује да га |
| су:{S} Стеван деспот, Вук са најмлађим братом Лазарем, и Ђурађ са својима.</p> <p>Сви су Србљи |
| ваном, а овај опет морао се [са] својим братом Вуком делити.{S} Не би ли се хтели делити Гргуро |
| рате се.</p> <p>Деспот Стеван са својим братом Вуком и Ђурђем после ангорске битке дође у Цариг |
| адости, рукује се с њиме као са рођеним братом.</p> <p>— Све што сам у мом опасном стању у пређ |
| слободну вашу кнегињу, заједно са њеним братом.</p> <p>После ови речи дозове Бајазита на близу, |
| братску крв пролио, и оскврнила светиња братске љубави.{S} Зло се почне ширити.</p> <p>Ђурађ са |
| {S} Крви се млого пролије, и то највише братске.{S} Ту се Србин поред Турчина против Србина бор |
| се оне стране које Стеван Високи.{S} У братским размирицама <pb n="401" /> између Стевана, бра |
| ед Турчина против Србина борио; брат је братску крв лио.{S} Народ од новог чуда обнезнани се.{S |
| ’ се ново зло у народу роди.{S} Брат је братску крв пролио, и оскврнила светиња братске љубави. |
| деспот, и пружио ми је као свом нећаку братску руку да народа ради све смутње отклонимо, и да |
| нашу снагу, да одјача, пролисмо толику братску крв.{S} Не једна је српска мајка закукала кад ј |
| ве изгубили, даде половину српске земље брату Вуку да онде господари.</p> <p>Но десница правде |
| а у Смедерево дошла, зарадоваше се свом брату.{S} Она је била девојка, кнез Ђурађ тек момчић ка |
| а од цара намењена била овом мом младом брату.{S} Он је син једног славног српског војводе.{S} |
| ка закукала кад је то чудо виђела, брат брату очи копа, свој свога коље.{S} Увиђ’о је деспот да |
| аку су судбу делили, зашто да буде брат брату слуга, кад може бити господар?</p> <p>Вук у више |
| {S} Огорчење родбини бруку рађа, и брат брату дубље очи копа.{S} Било је међу нами свашта.{S} Ј |
| в <pb n="427" /> понашао, него као брат брату, друг другу.{S} Много добра, и многе грехе су зај |
| ци од оца мора што припадати насљедија, браћа ју не могу из тога искључити.{S} Тако су наредиле |
| {S} Испричаћу им како се њихови синови, браћа јуначки владали у Новом Брду.{S} Преповиједаћу им |
| ку шкоди.{S} Он ми је све овде.{S} Моја браћа и родови нису уз мене толико, као мој Хасан.{S} К |
| родици има; за таковог морају те и њена браћа признати.{S} Ако се буду њена браћа међу собом де |
| ена браћа признати.{S} Ако се буду њена браћа међу собом делила, твоје ће сродство и овде важит |
| Турцима, Татарима, Мађарима, са својим браћама, проливао је и своју и сродну свог народа крв.{ |
| ко без њега никуда.</p> <p>— Сад пијте, браћо, одма’ ће се и јело донети, па ћемо онда тек бесе |
| лабо слушају.</p> <p>— Немојте мислити, браћо, да је рђаво какво створење.{S} Ја сам овде само |
| ријатељ хвали.</p> <p>Скупа са Ђурђем и браћом посети Марка.</p> <p>Марко кад види сина свога н |
| згро Турчину.</p> <p>Ту Ђурађ са својом браћом, Стеван и Вук Лазаревић, све српски соколови, па |
| Немањиног.{S} Краљевић Марко са својом браћом нема право насљедија, јер Вукашин, који се силом |
| соколови, па и Краљевић Марко са својом браћом, као лав рањен, чека, да са последњим уздисајем |
| енитији је био Марко Краљевић са својом браћом.</p> <p>Каогод у садање доба што их има доста ко |
| ови’ синова они ћеду владати, завешћеду браћу у деобу, тај обичај је већ заведен после Косова, |
| већ имам у мом сину залогу одређене ми брачне свезе.{S} Част ми пак, изискује последње моје су |
| достојнијих који јошт никад нису били у брашнари.</p> <p>Био је Петров пост, ал’ четвртак, и ни |
| се на згаришту, међу развалинама Новог Брда.</p> <p>Силна турска сила се ту слегла.</p> <p>Гра |
| аша који је пратио Харалампија од Новог Брда до Крушевца, душом је одан Ферхад-паши.</p> <p>Фер |
| олубац, онда нисте ни ви овђе код Новог Брда постојни.{S} Хоћеду Мађари да вас пребаце најпре н |
| ојске.{S} Одступили сте од опсаде Новог Брда, а да узмогнете готов предан <pb n="483" /> град о |
| е као таоц, да видиш како се куле Новог Брда руше.{S} Јесте л’ добро прегледали у потаји ножа.< |
| и део, ако Голубац предамо.{S} Но, Ново Брдо се јако држи, не могу Турци да га отму.{S} У Новом |
| обори Србију, да јој сок исиса.{S} Ново Брдо је жила српског срца.</p> <p>Турство се натуштило |
| дбили, колико је крви проливено, а Ново Брдо још не мисли на предају.{S} Зар не има јунака који |
| > <note xml:id="SRP18590_N4">Треба Ново Брдо.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP18590_N5"> |
| Паде Крушевац у турске руке, а на Ново Брдо Турчин <pb n="519" /> једнако зија.{S} Смедерево м |
| ишт’ не дати, нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, па онда на Голубац, да отиснемо Маџаре, па ће Гол |
| о мојих људи гласове.{S} Ако падне Ново Брдо, крај је Ђурђевом господству, и онда ћеду Турци по |
| спот велики је лис, кад чује да се Ново Брдо не предаје, ма како ће обманути Јеремију. <pb n="4 |
| закопани, па у случају да напусте Ново Брдо, могли би се згодном приликом у нас ужљебити, па у |
| вор, и навалио одмах на Крушевац и Ново Брдо, мада је у Караманији започела буна.{S} И да знаш, |
| Као што сви знамо, Турци су опсели Ново Брдо, и ја добијам оданде преко мојих људи гласове.{S} |
| д, своје благо.{S} Узмеду ли Турци Ново Брдо на јуриш, сви ћеду бити исјечени ил’ у робље одвед |
| на Крушевац, па онда да ослободимо Ново Брдо.{S} Ако имамо доста снаге, и ја имам нешто војске |
| у рукама, <pb n="383" /> и славно Ново Брдо је у опасности, нит’ је до оклевања.</p> <p>Деспот |
| пошље гласника Јеремији да дође у Ново Брдо одмах.</p> <p>Јеремија како чу глас, од стиха дигн |
| , Јеремија тај глас поручи Ђурђу у Ново Брдо.</p> <p>Јеремија пита Ђурђа што да чини са кнежеви |
| идем зором као поклисар султану у Ново Брдо, да се уиме Јеремије погодим, пази да Јаблановић к |
| бље одведени.{S} Ако Турци не отму Ново Брдо а Голубац падне, онда ће Мађари са Ђурђем одмах на |
| оворимо како ћемо на Турке који су Ново Брдо опсели, па онда на Крушевац. <pb n="387" /> Па тре |
| рана прикупљавати мора, а Турци су Ново Брдо опсели, а немамо доста војске да га ослободимо, па |
| тога је пао Крушевац, једва се их Ново Брдо курталисало, ал’ место тога Голубац заглави.</p> < |
| ћ у турским рукама; нек добију још Ново Брдо, па су искинули Србије четири стуба.{S} Онда је Ср |
| tion" /> <p>Каква је то лепа варош Ново Брдо, какав град.{S} Ту је богатство, сав предел канда |
| аја, како је дошао Харалампије под Бело Брдо, <ref target="#SRP18590_N4" /> како је понудио у и |
| Исак-паша.</p> <p>— А шта ћемо са Новим Брдом? — запита султан.</p> <p>— Засад опсаду напустити |
| .</p> <p>Турство се натуштило над Новим Брдом.{S} Као гладни вуци окупили се, опселили су град, |
| Мађарима предати мора.</p> <p>Под Ново Брдом је и сам султан Амурат код војске, ту је и Исак-п |
| трелце, пушкаре и сву коњицу, по вису и брду, да повратак штити.{S} Коњаници од бојазни од силе |
| да се у свијету о њем прича као о Новом Брду.{S} Није још усануло деспотово благо.{S} Могао сам |
| и, не могу Турци да га отму.{S} У Новом Брду има нешто и Ђурђеве војске, ту су Немци Саси, и ту |
| и дурно, да ђауре распршимо, да у Новом Брду не остане камен на камену.</p> <p>— Светли султану |
| и синови, браћа јуначки владали у Новом Брду.{S} Преповиједаћу им како ћеду се и задњи потомци |
| запита Петар другог служитеља.</p> <p>— Бре, ма’ни се ти њега, велики је то враг, не видиш га к |
| али.</p> <p>— А шта то може бити, џанум бре.</p> <pb n="440" /> <p>— Е, не смијем ти казати. — |
| врева, једни секу, кидају из стеновити’ брегова камење, други опет у горостасним пределима секу |
| а своје жиле на све стране пушта, ту су брегови, планине, лузи и дубраве, воде и потоци, све се |
| , преглеђују, кнежевић стане код сваког брежуљка, виса, јаруге, и у мисли си бележи.{S} Већ је |
| се, показује, поучава.</p> <p>Деспот на брежуљку под чадором седи, пред очима му је свеколик по |
| на слатка реч, ал’ владалашко велико је бреме.</p> <p>Ђурађ је много преко главе преметнуо.{S} |
| ни сабља њему не помаже.</l> <l>Јер је бржа Новакова рука,</l> <l>Па одбија од себе ударце.</l |
| здио је одмах пут манастира Богородице, брже, нег што је амо Ферхад-паша стигао.</p> <p>У деспо |
| је, ал’ та жалост не задржава.{S} Само брже с њом, да је та жалост што пре прође.</p> <p>Милев |
| а чува капетан Радан.</p> <p>Стеван што брже врати се у Србију, заведе пријатељство са великим |
| огунаст, властољубив, грабљив, и на зло брз.</p> <pb n="413" /> <p>На путу стиже му гласник, ко |
| бија је под ударом турским малаксала, и брзе помоћи потребује.{S} Једно је које морате бирати, |
| чини припреме за пут.</p> <p>Татари на брзи коњи језде у Крушевац да позову оданде индат, који |
| се ми на њи’ дижемо, па се помире, ил’ брзо једна страна другу надвлада, шта ће онда бити?{S} |
| адосав мора да донесе пергаменту, и све брзо буде готово.</p> <p>Јеремија није могао противслов |
| и да га нитко узети не може.{S} Мора се брзо зидати, јер ником не треба вјеровати, Амурат се са |
| био у околини Крушевца да види да ли се брзо нова војска купи, па се у добро доба вратио, зајед |
| екнути, а гаваз му седе власи ухвати, и брзо му главу одруби.{S} Главу баци, а труп ђипне, крв |
| народ ће се за јачим повести — одговори брзо Видајић.</p> <p>— Дакле, царица нема ништа војске? |
| онамо ће се црнило.{S} Калуђер је хтео брзо уклонити се, но није му за руком изишло, јер није |
| потресе Јеремију, да се нијати поче, но брзо к себи дође.{S} Јаблановић чуди се тој пламеној му |
| рхад-паша из Голупца деспоту послао, на брзу руку је поруку извршио, и одјездио је одмах пут ма |
| Ласловару, Дунав је од оца раставља.{S} Брига је, да не допадне турских шака.{S} А брига је как |
| га је, да не допадне турских шака.{S} А брига је како ће се војска враћати, а враћати се мора, |
| д.{S} Доцне је.{S} Сад Јеремију двогуба брига мори, благо и живот, јер једно с другим је спојен |
| да калдрмише?</p> <p>Сад истом паде сва брига на Ђурђеву главу.{S} Све су му околности познате; |
| старај, само ако хоћеш, а даље је моја брига.</p> <p>— Али, боже... шта би после радила.</p> < |
| о кроз плач Милева.</p> <p>— То је моја брига.{S} Твој отац није могао знати какве ће нас беде |
| мој дел не уштрби.</p> <p>— То је моја брига.</p> <p>— Пре нег’ што зора заруди, сав пешкеш је |
| а у делби покрвити.</p> <p>— То је моја брига.{S} Но сад више није нам до оклевања, већ спрјеми |
| на то рећи?</p> <p>Највећа јој је била брига Милеву за ту ствар преправити, али како?</p> <p>А |
| Јеремија подлећи мора.</p> <p>Велика је брига Јеремију обузела.{S} Нема Турака, нема Харалампиј |
| а можемо први страдати.</p> <p>— Шта је брига Харалампију?{S} Он ће сад по свој прилици владико |
| да им онде подели благо, јер прва му је брига Мађаре од Голупца преко Дунава пребацити.</p> <p> |
| е у почетку показивао.{S} Сад му је тек брига, велики терет.</p> <p>Ферхад-паша се ’ладан показ |
| д је опет рахат, и ишчекује деспота.{S} Бриге му је стало, да се деспот не побоји какве невере, |
| нијети у Херцеговину да му са мрка чела бриге разабирам.{S} Ово ја не хтједе, избјегнем, и одем |
| оходала се, да би се тиме мало од своје бриге разабрала.{S} Вече је било красно и пролетне крас |
| рином свјетовати. <pb n="505" /> Велике бриге терете главу деспотову, велика боља срце му прити |
| положају безбрижан, јер зна да је Турке бриге стало да се с Мађарима јаче не споји, и знао је и |
| ви му замршавају се велике мисли, тешке бриге.{S} Пролази планине, преко жубореће потоке, обила |
| код пуни’ пехара.</p> <p>Седе, пију, ни бриге им није.</p> <p>Јеремија започне.</p> <pb n="411" |
| а овде нећеду ломити колач.</p> <p>— Ни бриге нас, град напустити нећемо, дође ли баш да се мор |
| ем јој свакојаке знаке, ал’ њој није ни бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у мени нарав |
| , који брижно лице показује, но ипак ни бриге му није, кадар је лукавство са лица збрисати.</p> |
| ав треба да је катана.</p> <p>— Није ти бриге, господару, челенка Кајице ће се увјек напријед в |
| акну — рече Харалампије.</p> <p>— Немај бриге, та њима доста је и један калуђер да их чува, куд |
| ти ћеш се и мене сетити.</p> <p>— Немај бриге, по нас хрђаво испасти неће, само увек држ’ се по |
| , мада сам и ја калуђер.</p> <p>— Немај бриге — рече Јаблановић, сви ми њих чувамо.</p> <p>Хара |
| де Голубац Турцима, Мађари потучени, но бриге им није, добили су Мачву и Београд, а ја остадо’ |
| сјести, а Београд ћу им сам предати, но бриге ми је за Голубац.</p> <p>— Све им треба по уговор |
| одморити у души и телу, јер тешке су му бриге, стадо му је заплашено, вуци се око њега залетају |
| већма расла.</p> <p>Милица, проводећи у бриги своје дане, зебећи у срцу, чекала је излазак целе |
| иштало све што Србију тишти, и водио је бригу и рачуна о свему што се у Србији ради.{S} Смотру |
| уд се ђео, такова трта тко би још о њем бригу водио, кад су толики бољи пропадали.</p> <p>— А н |
| како ће ту Турчин живити, донде деспот бригу води како ће себе и народ опоравити.</p> <p>Тешко |
| и Дечани.{S} Јеремија би узео на се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика награда.</p> <p>Ђ |
| има брине.{S} Турци задају свима велику бригу.</p> <p>— А бога ти, да ли је често у двору Свети |
| жевић’ма.</p> <p>То питање Ђурђу велику бригу зададе.</p> <p>Ђурђу Бранковићу доиста су сметали |
| аш и као деспотица.</p> <p>Деспот му ту бригу растерао, седне у прочеље, с десна понуди Леонтиј |
| ћерке, оставио је у Смедереву, а за њих бригу води Кантакузен.</p> <p>Јака својта прати деспота |
| с коња спао, пре нег’ што ће изда’нути, брижан за опстанак Србије.{S} Можда му је у самртном ча |
| посаду исконабити.</p> <p>Но у исти ма’ брижљиво гледи Жигмунд на једну точку на противним голу |
| у види се свечана озбиљност, деспоту се брижна бора на чело навукла, Јеринино фино лице сузама |
| ако весело проћи; цео дан сам била јако брижна, и да нам славни гости не дођоше, не бих ову ноћ |
| {S} И у глави Ферхад-паше прекрштају се брижне мисли, пола сан пола јава.</p> <p>Ферхад-паша до |
| у свом двору, у Крушевцу, очекивала је брижно какове гласове са бојног поља.</p> <p>Миличин дв |
| то Ферхад-паша.{S} На војводама види се брижно лице, како седе, изгледају канда су изложени и в |
| и Јаблановић гледе на Харалампију, који брижно лице показује, но ипак ни бриге му није, кадар ј |
| т царског великољепија, но одговарао је брижној души Миличиној, и тадашњем стању царске породиц |
| ити.{S} Све се то сад о другим стварима брине.{S} Турци задају свима велику бригу.</p> <p>— А б |
| чудим да се архимандрит ништа о томе не брине.{S} Ми смо овде готово међу Турцима, па можемо пр |
| ве кида, цепа, па сваки се најпре за се брине.</p> <p>Тако дигну се на ноге, и са то мало војск |
| можемо свет спасти, сватко нек се за се брине.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић није за се побринуо |
| пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако се град преда било ма к |
| >— Драга моја Русно, ти се само за Мару бринеш, а за Вукосаву ништа.{S} Та није ни Обилић лошиј |
| још и многи други, све у баштину.{S} Не брини се, дакле, мила душо, док је Ђурђа, ти си садруг |
| радила.</p> <p>— Са Светиславом?{S} Не брини се ти за то, наћи ће он за себе другу; та он је м |
| лепио и слепе толико чувао?</p> <p>— Не брини се, оче, ако цела ствар за руком пође, ту си и ти |
| ко ће мјесто мене.</p> <p>— За то се не брини.{S} Зидаће град мој брат, твој имењак Ђурађ Канта |
| већ за вашу душу побринути, само се ви брините за моје тјело, ал’ живо тјело.{S} Но за жива тј |
| отклони, па онда тек да се о поменутом брину.{S} Вук Бранковић је јошт доста силан јер има вој |
| о, па су се једнако о судби свог народа бринули.</p> <p>Једном ишетавши се заједно, рече Пахоми |
| идео да деспот неће дуго вући; сваки се бринуо, каква ће онда времена настати.</p> <p>Деспот је |
| лодити.{S} Морао се већ и за своју децу бринути.{S} Он је већ увидео да Турци ни њему нису приј |
| баци на Јеремију, лијевом руком поглади брк, а десном се за балчак фата.{S} Кајица левом држи с |
| покријем смјелост и старијима истину у брк казати, узе’ на се лудачко руво, говорио сам што ми |
| нији су нег’ други.{S} Они тако рекну у брк, и војводама и самом цару, да се сви зачуде, ал’ њи |
| води Гојку.</l> <l>А Угљеша тек поглади брке,</l> <l>Па прослови гласом радоснијем:</l> <l>Цар |
| и једну подобру чашу и погладивши своје бркове, узме гудало и гусле у руке.</p> <p>Гусле су бил |
| горко уздану, Јаблановић гризе од муке бркове.{S} Но њих ништ’ на добро не слути.{S} Кају се ш |
| пустили.{S} Сваки му је све, да и саме бркове завидно.</p> <p>Но ако је Марко био тако чуднова |
| је било и видети, силно огромног стаса, бркови му на рамена пали, а шестоперни буздован у десни |
| релама и мачеви.{S} Обрве велике, седе, бркови седи опустили се на рамена, очи, истина, слепе, |
| ац допринели.{S} У Лошонције заковрчени бркови, из очију му варнице скачу.{S} Црни Завиша, кнез |
| А једно од то двоје мора се бирати.{S} Брод Србије мећу стенама плови.{S} Смедерево ће бити тр |
| држати чврсто, и ако бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћемо |
| ватрена клупчета у турске бродове, њен брод, мађарски бродови одозго низводу јуре на турске бр |
| Турцима.{S} Ја ипак морам крмило нашег брода у руци држати чврсто, и ако бура запљуска а и бро |
| како се могло, које Дунавом које сувим бродили, пртили су горе, <pb n="471" /> надесно налево. |
| најпре коњаници, па пешадија, пун Дунав бродова, у једном кајику види се један велики топ, сви |
| и бродови одозго низводу јуре на турске бродове, који се нузводу тим заносе, но кадикад <pb n=" |
| , даје бацати ватрена клупчета у турске бродове, њен брод, мађарски бродови одозго низводу јуре |
| али у четокаике пљускају, преламају се, бродови крше се, балвани шкрипе, јече, рекао би одзив ј |
| аници, тамо горе више на Дунаву виде се бродови, пун је Дунав четокаицима, носе храну, <pb n="3 |
| и на води пут препрече.{S} Сукобише се бродови, настане бура, вали у четокаике пљускају, прела |
| та у турске бродове, њен брод, мађарски бродови одозго низводу јуре на турске бродове, који се |
| урски четокаици на Дунаву, сав Дунав је бродовима посут, а у исти мах бела застава са бедема Го |
| поведи да се сва војска на Дунав својим бродовима повуче, и то што пре док не би Турци предвари |
| ма распирује, дунавски пут је мађарским бродовима и војски отворен.</p> <p>Лошонци и Цецилија и |
| ољ, но ветар ватру на запаљеним турским бродовима распирује, дунавски пут је мађарским бродовим |
| у, а да не буде сав Дунав, дика српског бродовља, у турским рукама.{S} Против Мађара, јер који |
| е, но кадикад <pb n="468" /> и мађарско бродовље за собом повуку, ту је сад ужасан покољ, но ве |
| и продире к својима.{S} Ту је на једном броду и Цецилија, красна делија-девојка, на бели рамени |
| оиста, красно је било видети један већи број смирени’ калуђера у храму божијем поред свог побож |
| ана и потурчењака у својој војсци раван број нашој, а колико има прави’ Турака, па текар из Ази |
| е има преко сто хиљада, и то је довољан број за све те Турке, само нек’ је слоге.{S} Наша је во |
| бац напустити.</p> <p>Скупио је и добар број одабраних војника, колико се само у граду и околу |
| ије у озбиљним мислима престаде читати, бројанице броји, и броји сате о срећи ил’ несрећи свог |
| нтије достојанствено изрека ове речи, а бројанице пребраја, и замишљен поглед на деспота баци’. |
| управо кажем, прави плеснивац, цјео дан бројанице у руци, сав је већ жут исцјеђен као лимун од |
| ја би’ се као прост војник међ’ малима бројао; ал’ не могу на мене опадајуће очино право друго |
| ак да истину говори, и да му није нужно бројати.</p> <p>Исак-паша поглед баци на вреће, уверен |
| љним мислима престаде читати, бројанице броји, и броји сате о срећи ил’ несрећи свог стада српс |
| има престаде читати, бројанице броји, и броји сате о срећи ил’ несрећи свог стада српског народ |
| ећ оне што сам од Татарина задобио и не бројим за ране, давно су већ излечене сасвим, но имам ј |
| хиљадама као ситне звездице расипа.{S} Бруја, зујање, вика раденика, топот коња, и шкрип колах |
| S} Шта мислиш, Исак-пашо, може л’ се та брука претрпити, ил’ да још једаред хадакнемо, али дурн |
| >Срећа, нестало војводама подмлатка, да бруку преткова не насљеде.</p> </div> <div type="chapte |
| у нас Турци и Грци.{S} Огорчење родбини бруку рађа, и брат брату дубље очи копа.{S} Било је међ |
| дође у моје дворе у Једрене, Галипољ и Брусу, мислиће да је у мору светлости од драга камења.{ |
| ’ његовим силним, страховитим очима.{S} Брци су му се на рамена пустили.{S} Сваки му је све, да |
| прса сабља не може просећи.{S} Проседи брци пали му на рамена, па очи орловске, проседа пркосн |
| вних дубровачких сликара.{S} Ту се види бугар-битка цар Душана, бој на Косову, бој код Ангоре, |
| са дражесна Гркиња, онде питоме красоте Бугарка, онде опет белог лица и граорасти’ очију Српкињ |
| шта си дочекао!{S} Где је кадгод грчка, бугарска и српска слава била, сад је већ стециште Турак |
| свако доба.{S} Недавно, кад су Турци од бугарске стране на Ниш надирали, он се усиљавао придоби |
| м приликом на Ниш ударили, и тако преко бугарске границе намеравали у срце Србије продрети, Вук |
| ве доћи.{S} Колико већ има арнаутски’ и бугарски’ војвода, који су сад већ паше!</p> <p>Костреш |
| Душаном тукли против мађарског Лајоша, бугарског Шишмана и Кантакузена.{S} Не држи се за горег |
| шкој земљи је раскол, тако као што је у Бугарској патаренски, и с њима Жигмунд има много посла. |
| затим од рада умре, жигосан као лудак, будала, не могах код нашијех у свијету живљет, сем да с |
| о све трпјели?</p> <p>— То је овако.{S} Будала чује од господе какав је тко, и то онда чује кад |
| тив другог да рече што мисли о њему.{S} Будала зна све како дишу, који је какав, па сад једног |
| </p> <p>— Боже мој — одговори Петошко — будала кад истину говори, а оно мал’ му не преседне, а |
| р зато јер се заклео да неће ниједну, а будала зато, што би сваку хтео, а њега ниједна неће.</p |
| ру била, ни пазила нису на то шта таква будала говори, него му остављаше све на вољу нека говор |
| p> <p>— Турчин у луде не дира, ал таква будала као што је тај био код Турчина би прокопсао, јер |
| <p>— Е да знаш, код нас је нешто друга будала, нег’ код вас.{S} Те будале су изгледале на луде |
| Петошка.{S} Тко би и помислити могао да будала може код Турчина дотерати да седи уз падишу на д |
| је и ил’ посље збијају се шале, дворска будала је ту, па се са гостима титра.</p> <p>— Па и цар |
| , чудиш се?{S} Ја код твог оца’ дворска будала, а о’де паша.{S} Е да ти приповедам како.{S} Кад |
| дно.{S} Тако у цар-Лазара је била једна будала, да му пара није било наћи.{S} Тај је сваког дир |
| био у царском двору српског цар-Лазара будала, и с њим су великаши и слуге подсмех правили.{S} |
| о у народу добра да чиним, јер шта може будала учинити, постадо’ Турчин и паша.</p> <p>Ферхад т |
| рнаутски капетан: „Не дирајте га, то је будала, није ништа крив“.{S} А Турци ме одма’ отпусте д |
| не трпи, а ја онда идем онамо где више будала има.</p> <p>— Ја, богме, волијем овде умрети, не |
| тајало живље и живље.</p> <p>Дошао је и будала Петошко.{S} Он се пред гостима лепо поклони, па |
| убијао?{S} Ја, с моје стране, ако сам и будала, бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би’ другу.</ |
| и, а као будали праштало се, а да не би будала дворска, не један властелин распрскао би му моза |
| народу шкоди.{S} Не једанпут као мними будала такове сам примедбе у шалу увијао, које би народ |
| Доста већ о том, Петошко, види се да си будала, па зато тако лудо и говориш — рекне Костреш.</p |
| неће.</p> <p>— А би ли ти волео да ниси будала? — запита га Новак.</p> <p>— Не би’, јер будалу |
| > <p>— Нипошто; ја сам досад волео бити будала у мудром царству нег’ мудар у лудом, ал’ сад сам |
| То је Петошко, у својој првој младости будала у двору цара Лазара.</p> <p>— Знам, познајем га, |
| а реч горде тек вређала.{S} Као извикан будала, да сам у земљи остао, не би у другом сталежу ни |
| овори Петошко — ал’ онда кад не би’ био будала, јер будала и калуђер не сме се женити; калуђер |
| о — ал’ онда кад не би’ био будала, јер будала и калуђер не сме се женити; калуђер зато јер се |
| руво, говорио сам што ми је на срцу, а будалама и слијепим гусларима све је слободно.{S} Но ка |
| елост већ расположене госте мало својим будалаштинама још већма развесели.</p> <p>Вечера је бил |
| видила да ће Петошко са својим искреним будалаштинама још и тако што рећи што би се дотакло кој |
| га госта, зато се постара зараније исте будалаштине пресећи.</p> <p>— Не би ли сад добро било д |
| теће се госте.{S} Петошко је опет своју будалаштину са сваким, а особито са оцем Харалампијем п |
| а бог поживи све будале, ја се морам за будале постарати.</p> <pb n="230" /> <p>Сад се изроди б |
| , но ако ме неће, јер он све мудрује па будале не трпи, а ја онда идем онамо где више будала им |
| војводска није му допуштала да отрпи од будале таков разговор, у којем се великаша слабости и с |
| код Турчина би прокопсао, јер они такве будале воледу.</p> <p>Ту сад Ферхад почине.{S} Побојао |
| м наздрави Петошко: — Да бог поживи све будале, ја се морам за будале постарати.</p> <pb n="230 |
| ољете.{S} И доиста, ви ђаури сте велике будале, не знате сами шта радите.{S} Боље је бити пас н |
| нешто друга будала, нег’ код вас.{S} Те будале су изгледале на луде, а ипак нису, паметнији су |
| ржи и тиме шкоде и себи и свјету.{S} Ми будале смо у том млого бољи.{S} За нас нико не мари, а |
| равили.{S} Има таквог доба кад су мудри будале, а и има таквог доба кад су будале мудри.{S} Бил |
| удри будале, а и има таквог доба кад су будале мудри.{S} Било је доба кад је најјачи био и најп |
| дали и тек смехом све забашурили, а као будали праштало се, а да не би будала дворска, не један |
| Петошко, на коју је реч Милица којој су будалине речи у ушима звониле, лице снуждила.</p> <p>— |
| овор слушао.</p> <p>— ’Ајде не булазни, будало.{S} Теби би требало кожу одерати и од ње гајде н |
| је мука била то слушати, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек је чело намрштио, и даде знак да би доб |
| ти.{S} Штавише, кад је Новак запитао за будалу Петошка, царица одма’ даде га дозвати да на весе |
| /p> <p>Тако је Петошко проглашен био за будалу, који тек ћаска да људе забавља, јер такав шкрља |
| примјетио, хтеде својим важнијим реч’ма будалу забунити.</p> <p>— А бога ти, Петошко, кога ти д |
| итра.</p> <p>— Па и цар Лазогли имао је будалу?{S} Онда није чудо што је пропао на Косову.</p> |
| а.</p> <p>— Ја сам Петошко, ког сте као будалу у двору кнеза Лазара видили, слушали.{S} Држасте |
| — запита га Новак.</p> <p>— Не би’, јер будалу нико не дира, а мудрога цео свет.{S} Код господа |
| Кад је мислио да је прилика већ близу, буде убијен из потаје, неизвесно, да ли од турске или с |
| , како би био слуга кад може и треба да буде господар, своје право, своју власт напустити неће, |
| раво имао.{S} Сад, дакле, онај треба да буде управитељ народа који је за то способан и ког сама |
| слози.{S} Још мало врмена, па Србија да буде опет онака као под Душаном.</p> <p>Стеван је са св |
| те лакрдије, но гледајмо, шта ће сад да буде.{S} Нешто се све буни, слуге тумарају.{S} Држаће с |
| ка лепим обећањ’ма примами, па после да буде смакнут као они Бранковићи у Пловдиву.</p> <p>Бимб |
| залоге немам, Голубац треба и за ме да буде залога — а Јеремијо, ишти више, ишти за се педесет |
| огли подијелити.{S} Харалампије неће да буде с мањим украћен, а војводе нећеду да се дијеле са |
| оздрав Јерини, да су двори готови, и да буде спремна за долазак.</p> <p>Деспот шиље људе да Јер |
| рова деца млада и слепа, ко ће други да буде него Ђурађ?{S} Он је деспоту у пређашње доба сила |
| твог оца слугом бити, а он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још комад земље, па он |
| је.{S} И збиља, деспот да руком знак да буде опроштен, игуман да му такођер знак, па брат Теофа |
| стидио.</p> <p>Јусуф је једва чекао да буде свему што пре крај.</p> <p>У једно доба дигну се г |
| ђеца у ништо се не рачунају.{S} Само да буде крај овоме рату, одма’ ћу свим мојим силама настој |
| ла; питају ’ришћани Турке, шта ће то да буде; Турци одговарају: сада ће посећи негдашњег цара Л |
| ну спасти.</p> <p>— Дакле, шта ће то да буде? — запита патријарх. — Овде је питање да ли се има |
| овима једнаку су судбу делили, зашто да буде брат брату слуга, кад може бити господар?</p> <p>В |
| је једнако Вука подстрекавала: зашто да буде он потчињен деспоту, кад су једног оца синови, <pb |
| је дијете ћу жртвовати, само нек Србија буде сретнија, и ако буде сретна, неће тражити у лози Б |
| а новог пријатеља наишао.</p> <p>— Нека буде као што ти хоћеш, и то у знак нашег тврдог пријате |
| властелине који се предају.{S} Па нека буде тако, ионако већ одржати се не можемо.{S} Пашће ту |
| <p>И кнежевић отпочине, и после одмора буде дворен, па онда на посао.</p> <p>У кнежевој својти |
| Мусу од истока, а Ђурађ од запада; Муса буде потучен и убијен, а Мехмед постане господарем свиј |
| о сам, друкчије се не може, нек нам бог буде у помоћи.</p> <p>Са тим се заврши разговор.</p> <p |
| е већ једанпут брата Мусе ослободи, рад буде ослободити се и од српски’ владаоца.{S} Време је в |
| ском народу нег’ сами Турци.{S} Док год буде српски народ међ краљић’ма и кнезић’ма поцијепан, |
| на књига стиже,</l> <l>Од Душана да све буде спремно</l> <l>На рат поћи мејдане дјелити.</l> <l |
| <p>— Одавде ће боље бити.{S} Кад нужде буде, онда ћемо се ил’ овде састајати, или ћу ја к вами |
| је жеља да саберем српски народ, да не буде поцепан као што је био прије Немање, већ да је у с |
| рнаутски, да их не познаду Турци, да не буде зазора.{S} Но бимбаша познао их је, и води их у тр |
| аве.{S} Деспот катане није повео, да не буде неприлика, могу се катане са Турцима завадити.{S} |
| Турци још само ту запети могу, а да не буде сав Дунав, дика српског бродовља, у турским рукама |
| дај да што испослујеш, јер ако ништа не буде, изгубићеш главу, ако ли свршиш, постаћеш одједаре |
| унце.{S} Тај малте неће кад-тад, кад не буде светог Јеврема, патријархом постати — одговори Мит |
| к много треба, па ако деспот баш сад не буде при новцу, а Жигмунд наваљује да се Голубац преда, |
| едини пријатељ и сва утеха; ако тебе не буде, боље да нисмо живи.</p> <p>— Ако ме само силом од |
| ин.{S} Он је мој посинак, и кад мене не буде потпомагаће своје и у турству бољма, негли ви изда |
| <pb n="527" /> жртву принети.{S} Нек не буде нитко ни бољи нит’ гори од њега.</p> <p>Деспот се |
| а их као очи у глави чувају, и да им не буде квара.{S} Ферхад-паша познаје Хилендар и поглавара |
| и сву земљу опустити и покорити, ако не буде од Турака, по турској жељи, мира искала, а турска |
| де плодови осујетити могли.{S} А ако не буде напред одма’ корачао, могу се, међутим, Срби опора |
| да још услуге чини, па онда кад већ не буде нуждан, да дође и на њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мо |
| ан је дуго ћутао докле он напослетку не буде принуђен целу ту ствар начисто довести.{S} Он је у |
| поклону.</p> <p>— Нек ти од моје стране буде из свег срца хвала, Марко Краљевићу.{S} Мач твој б |
| само насмеја.</p> <p>— Ако сад промене буде, кога ћеш се ти онда држати?</p> <p>— Стевана, ако |
| .{S} За то треба силно благо.{S} Кад се буде град зидати, а ти посветуј народ да даје, да аргат |
| ерхад наложи једном бимбаши да у пратњи буде покрај Харалампија, <pb n="448" /> као неки телохр |
| јунак.{S} Људи смо, оба и млади, нек ти буде од мене овај мач знак пријатељства, јер овај мач о |
| о кад стигне благо, и град се предавати буде, лако ћемо онда с њима, ил’ ћеду они код нас једно |
| Милица; но исповедам да ако народ свој буде бранио, поштоваћу га да ми је буди каков душманин. |
| и, отиде у цркву да се пречести, да јој буде све опроштено.{S} Причешће јој се по дрктајућој ус |
| о тако?</p> <p>— Кад није друкчије, нек буде тако.</p> <p>Јеремија довикне, улак враћа се.</p> |
| е га вјери пророковој.{S} Тко неће, нек буде посјечен, ил’ вјечито наша раја.{S} Погазићемо све |
| је, кад је већ мој отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ на овај живот навикао.{S} Само м |
| -пашо, за поклисара Каралампоглију, нек буде твој гост, пази да му се ништа не украти.</p> <p>Д |
| ап сузе низ образ пустила.</p> <p>— Нек буде дакле тако, но само гледајмо да што пре наредбе уч |
| Нек буде, тако ми живота.</p> <p>— Нек буде, тако ми јединца.</p> <p>— Нек буде, амин! — закљу |
| Нек буде, тако ми јединца.</p> <p>— Нек буде, амин! — закључи Харалампије.]</p> <p>— Но где су |
| а је стража прам Београду.</p> <p>— Нек буде по твојој жељи, Радосав нек напише уговор, ти ћеш |
| тан се мисли, па прослови:</p> <p>— Нек буде тако.{S} Ти и Ферхад-паша водићете војску на Голуб |
| елија — рече Харалампије.</p> <p>[— Нек буде, тако ми живота.</p> <p>— Нек буде, тако ми јединц |
| хаљине нећу ништа, а моја половина нек буде аманет за народ.{S} На дивану, као што реко’, биће |
| као твоја мени, тако моја теби душа нек буде аманет.</p> <p>Деспот је то достојанствено изрекао |
| ичких војвода, којима свемогући Бог нек буде милостив, и то исприча мог уверења ради, да је на |
| предјелима чак до Косова.{S} Косово нек буде земља твоја, Милици и њеној деци нек се даде комад |
| стајте, ја зарана морам, само онако нек буде као што каза’, све на опрезу.{S} У зору видићемо с |
| <p>— Твоја воља нужда народа, тако нек буде.</p> <p>— А ти, Облачино, купи још дјетића за војс |
| да идемо најпре на Голубац.{S} Тако нек буде закључено, један већи део војске већ је на путу на |
| о тај покор да нисам дочекао!{S} Но нек буде воља божија.</p> <p>— Мој оче Пахомије, шта ћемо к |
| и.{S} Када га из корица извадиш, то нек буде свагда на одбрану народа, и да с њим никад не прол |
| а је раван, а за то нејма снаге, па тек буде туђа подлуга.{S} Код мене је право Немањића, <pb n |
| спасе.{S} Сад шта би од нас било да нам буде <pb n="301" /> и одсад Турчин непријатељ; ко би на |
| очео.{S} Онај ће од њи’ победити, којем буде Србин на страни.{S} С којим буде држао Стеван, с т |
| с тобом и Србију.{S} Србија треба да им буде <pb n="536" /> мост за Мађарску.{S} И то наваљују |
| којем буде Србин на страни.{S} С којим буде држао Стеван, с тим ћу и ја, но даћу се молити од |
| ук почне тамо-амо шеврдати.{S} Мусулман буде победитељ, деспот из битке спасе се, а остали оста |
| ј на његовом сину искаде.{S} Ако Турчин буде даље насртао, они неће против њега ићи, но у толик |
| ара српске земље.</p> <p>— Дакле, да он буде владаоц српског народа?</p> <p>— Да.</p> <p>— А шт |
| кад ме опази, окрене леђа.{S} То ми жао буде.{S} Она је у кадиви, са драгим камењем украшена, д |
| ер се боји да ће, ако слабијег се држао буде — страдати.{S} Сад је за тебе више заузет нег’ ика |
| ами је чинити то, што вам Пајсије казао буде, и нипошто се немојте повађати по Јаблановићу, он |
| в мора да донесе пергаменту, и све брзо буде готово.</p> <p>Јеремија није могао противсловити, |
| /p> <p>Како ће да помисли добро?{S} Ако буде за Бранковића добро, неће бити за њу и њену породи |
| и, само нек Србија буде сретнија, и ако буде сретна, неће тражити у лози Бранковића сјеме издај |
| упити; ал’ уједно и то изричем, ако тко буде несретнији нег’ што ја о себи мислим, онда ћу ја м |
| тражити.{S} Но ма ти се кад како водило буде, опомени се речи Краљевића. <pb n="287" /> Српски |
| дуго диванило, и с обе стране закључено буде да се примирје учини и да се покуша примирје измеђ |
| сваку промену научени, само да им добро буде, да се у висину пењу.{S} Калуђерство већ почиње гу |
| е не може; гледајмо одсад да опет добро буде — рекне притворно Мара.</p> <p>— Лако је теби; ал’ |
| ао започне.</p> <p>Један дан у Пловдиву буде велика гунгула; питају ’ришћани Турке, шта ће то д |
| ти да у случају његове смрти све у реду буде, и да се не подели земаљска влада међу неколико вл |
| који мисли барјак да забоде, у исти мах буде низ бедем преметнут.{S} Телеса нападача груну доле |
| и време је растанку.{S} Зора је.</p> <p>Буде Радосава да донесе на листини уговор.</p> <p>Док с |
| аве.{S} Зато задовољио сам се с тим, да будем као баштовански слуга.{S} Тако и будне.{S} Адума |
| ји нам предстоји, хришћани победе, и да будем ја жртва чиста те хришћанске победе.</p> <p>Ове с |
| моја, колико његова.{S} Ја сам хтео да будем војник, но рекоше да нисам за то.</p> <p>— Па заш |
| м ја онда, ја омладак Немање.{S} Зар да будем само копљанобојник деспот-Стевана?{S} То није мог |
| Турцима важност Стевана умалим.{S} Кад будем код победитеља Турчина важнији, онда ми је лак ра |
| Марко ме је лијепо примио, неко вријеме будем као посинак му код њега.{S} Ту научи’ од Марка да |
| ћ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пре свега деспота слом |
| ца, и како ја већ смисли’, но ако ја не будем на очиглед Смедерево градити, тко ће мјесто мене. |
| ога јунаштва.{S} Проклет био, ако се не будем по твојим реч’ма владао.</p> <p>После ови’ речи о |
| </p> <p>— Треба за сваки случај овде да будемо, да би одавде, ако до нужде дође, цару од какове |
| нашем животу.{S} Зар смо тако криви да будемо и од свију зверова најнесретнији?{S} Та и совуља |
| !</p> <p>— Морамо?{S} Кад је требало да будемо господа, онда сте нас чинили просијацима; а кад |
| одјармити хтео, па ма тко то био.{S} Не будемо ли са Угрима сретни, покажу л’ се Турци од нас ј |
| ад у свако доба и у свачему преправнији будемо него досад.{S} Мир и устројство унутрашње мора б |
| царице и да ти за сваки случај при руци будемо. — На то патријарх мало застане, а Новак му прих |
| ошт нешто.{S} Ако ја умрем пре тебе, да будеш мојој деци пријатељ.{S} Пристајеш ли на то?</p> < |
| т деспот-Стевана, који је за то дао, да будеш штит хришћанства, обрана српског народа.</p> <p>К |
| по земљу и по тебе најбоље, што ћеш да будеш уз Жигмунда кољено велможа, кад овђе још можеш вл |
| — Не би ли се к мени повратио, па да ми будеш десна рука?</p> <p>— Нипошто.{S} Код вас би ме зл |
| товање части и имовине свог сабрата.{S} Буди увјерен, чесити деспоте, да ћу те у твојим племени |
| ј посао.</p> <p>— Евала ти, Ферхаде.{S} Буди ти милостив бог на страшном суду — рече деспот, тр |
| вој обичан весео и жив изглед добио.{S} Буди шта да је Милици и другим старијим на срцу лежало, |
| ђерили да уживати могу, и примали се од буди какве класе људи, само ако је особито што у себи и |
| мир није дуго трајао.{S} Они науме Србе буди пошто покорити, па су увек прилике рату тражили.{S |
| свој буде бранио, поштоваћу га да ми је буди каков душманин.{S} Марко ће и у душманину свом оно |
| ина.{S} Вука се Милица бојала, па би се буди с ким сајузила, само Вук да не господари.{S} Она ј |
| ђаконије, једи, пи’, Каралампоглијо, и буди весео, знаш ли да си у двору, у дворани цара Лазог |
| лости.{S} Узми ју ти, млади делија, — и буди срећан.{S} На љубећа се срца немој с њом никад стр |
| засад већим пријатељем показује, неголи буди ко други.{S} Помисли само да нам је војска на Косо |
| народ ма противу кога бранити боље него буди ко.{S} Тако Марко волео је Турчину прибећи, него о |
| ништ’ од тога дати, све је твоје, само буди ми пријатељ, и све ћу ти исповједити, само немој м |
| мој драги, сад иди спавати, па ми само буди човек, а ја нећу на тебе заборавити.</p> <p>После |
| ш млади, па све поправити можете.{S} Но буди ме ко како осуђивао, ја сам уверен да и при Турцим |
| ва, која христијане на освету и слободу буди.{S} Ти си измет свете цркве, и нијеси достојан жив |
| , и сама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовала за његово пријатељство.{S} Такав при |
| листини уговор.</p> <p>Док су Радосава будили, и пробудили, донде јошт могу коју прозборити.</ |
| е једно јутро пренети пријеко Саве па у Будим, но гледај зидај града.</p> <p>— О’ђе нема више с |
| и Цариграду, у Млецима и Напуљу, па и у Будим-граду мирно живљет.{S} Но ја не шће’ оставити зем |
| одјекнуће песме жалосне од Београда до Будима, Дубровника и Цариграда — рече логофет војвода В |
| јачи град нег’ што је Голубац.{S} Њихов Будимград и Тамишвар не могу се сравнити са јаким Смеде |
| се двори деспотови, лепши нег’ што их у Будимграду има.{S} И ти двори морају скоро готови бити, |
| би’ могао са мојима безбрижно живити, у Будиму, Млеткама, или у Цариграду.{S} И збиља, ако ко м |
| вљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубровнику, у Будиму, ал’ хоћу да живим и падам с народом.</p> <p>Вој |
| ти.</p> <p>— Зато војводе, јунаци моји, будите сложни међу собом, будите са мном сложни јер без |
| јунаци моји, будите сложни међу собом, будите са мном сложни јер без слоге добра бити неће.{S} |
| овом свијету, канда у рају живјемо.{S} Будите Турци и ви сви, па ће вам под султановим скутом |
| да га вребамо, а ви други донде на миру будите — рече озбиљним гласом Петар и оде за Митром.</p |
| а се онде стаје.</p> <p>— Да бог да, да будне добро.{S} Ти млади људи све хоће да на свој рачун |
| пружити.{S} Тко ће све то сабрати а да будне једно тело једна душа.</p> <p>Ђурађ деспот путује |
| тписан, како ће деспоту срце куцати кад будне кључеве Београда предавати.</p> <p>У Београду не |
| будем као баштовански слуга.{S} Тако и будне.{S} Адума је било доста, јер је ту било преко три |
| ш неколико оружника дода да помогну ако будне до потребе, јер су кнежевићи снажни младићи.</p> |
| та нами десна рука били, па желим да то будне и сада.{S} Бар за нашег живота не можемо за ништа |
| крајевима налази се јошт језгро, да што будне ако од Србије јошт шта бити може, као негда Призр |
| ам исповједити, честити пашо, да ако не буднем патријарх, биће Мелентије, народ га као светитељ |
| то за вас, треба вам још искушенија, да буднете као ја и отац Харалампије, а не само прости бог |
| и, твоје изостати не сме, израдићемо да буднеш први у цркви, и богате баштине.</p> <p>— А зар з |
| аше и миралаје, издаје им заповести, да буду на опрезу, да не би опет какве деспотове катане ру |
| вјером код римпапе, погађају се како да буду отпадници.{S} Патријарх цариградски нема снаге, а |
| Вук Бранковић и Милош Обилић у миру да буду.{S} Ја сам цару предложио да којег год од војске у |
| д свију одзива нађу.{S} Сви тог мненија буду да се Вук са Турцима у погодбу пусти.</p> <p>Вук, |
| е, нек је све у реду, кажи Јули да јела буду добро слана.</p> <p>На то оде калуђер по налогу св |
| ржати, па с њим јачег ћеш ослабити; кад буду обадвоје <pb n="294" /> слаби, а ти ћеш с њима лак |
| едан одељак спремит за кнежевиће, да не буду о’де баш као други сужни робови.{S} У мирно доба к |
| ају те и њена браћа признати.{S} Ако се буду њена браћа међу собом делила, твоје ће сродство и |
| <pb n="274" /> Мађари и Власи помагали буду.{S} Зато најбоље би било међу Србе јошт већи раздо |
| Турци јаросни ударе на нас, но узбијени буду силно.{S} Навале са новим силама, но буду још жешћ |
| а куд пут у цркву води, Турци отклоњени буду, да не би Ферхада међ њима тко познао.{S} А то је |
| свечано испрати у своју дворану и гости буду по свом чину и реду понамештани.</p> <p>Да се гост |
| је извршено по вољи Ферхада, кнежевићи буду одведени у Хилендар, и онде ћеду их смирени калуђе |
| ске састану.{S} После велике сече Турци буду побеђени, и Бајазит скупа са својим харемом ухваће |
| рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако опет Турци буду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо већ од Призрена ча |
| своје жалосно стање и позове све да јој буду у помоћи.</p> <p>Патријарх замоли царицу да би изј |
| и војводама, да позовем војводе да нам буду у помоћи против пексијанске вјере, да задобијем мо |
| е важити, и ти мораш што добити.{S} Ако буду међу собом несложни, ти ћеш слабијем страну држати |
| кост да се о њој гложе.{S} Маџари, како буду мира имали од Турака, задираћеду у Србију мало-пом |
| ду силно.{S} Навале са новим силама, но буду још жешће узбијени.{S} Сваки држаше да је победа с |
| едеме, куљају кроз бедемску провалу, но буду опет преметнути.{S} Добри стари војници Јереми[ји] |
| кави Харалампије. — Кад кнезови код вас буду, па изјавите народу да за њи’ устајете, да право и |
| им пријатељством одазвати, а да ми јошт буду на руци против Црнојевића, који се већ у Зети гото |
| ији на сохрану у Високим Дечанима, и ту буду са нашим знањем ослепљени — одговори Јеремија.</p> |
| т према кнегињи и да га је само надежда будућег његовог величаства заслепила, — одговори Русна, |
| пи брата му Стевана, па Вукова партаја, будући је сама по себи слаба, нити може за Вука што про |
| заслугу су му приписивали тај поступак, будући је с тим спасао једну част војске, када већ и он |
| ића.</p> <p>— И томе се може помоћи.{S} Будући сам их ја дао ослепити, и код мене се налазе, то |
| и Милеву.{S} Но Милева, јошт врло млада будући, на свашта се дала превијати, па ако се у једном |
| авно у срцу носио је жељу за владом, па будући је млого добри’ својства у себи имао, зато му је |
| ="355" /> имао је одвећ добар глас, али будући је осим тога и уз тамбуру врло добро певао, з’от |
| о увидели да је засад срећа код Турака, будућност шта ће донети, то опет је у бога.{S} Српска в |
| лити.{S} У њеном срцу, у њеним мислима, будућност се са садашњошћу борила и смешавала.{S} Сад ј |
| познавао и хотећи га у свим струкама за будућност преправити, и овом приликом послао га је поре |
| } Косовска победа му је добар изглед за будућност давала, но опет, са оном војском која му је п |
| ткад Светислав је могао умирити, њихову будућност у красној боји представљајући.</p> <p>Но кака |
| нити али шта то помаже кад је кључ њене будућности у туђим рукама.</p> <p>Оставимо сад мало ове |
| ту била, али на њој приметна промена о будућности сумњу му уливаше.</p> <p>Шта је сад Светисла |
| лањају с бока и с леђи својим сабљама и буздован’ма, а Завиша као рањен лав, гордо крчи си путе |
| бркови му на рамена пали, а шестоперни буздован у десници, тако је изгледао као Краљевић Марко |
| радосно се смјеши.</l> <l>Ал’ кад Новак буздован дочепа,</l> <l>Па кад лупи с њиме Татарина</l> |
| и сабљу по средини, а десном шестоперац буздован, и гледи на деспота хоће л’ добити миг.{S} Теш |
| {S} Не једаред су се овде копља ломила, буздованом се хитали Облачина Раде, Сибињанин Јанко и Б |
| вући, плоче бацати, дивље коње јахати, буздованом силно хитат се.{S} А тко то није знао, нису |
| ћеду се левенте утркиват, копљем хитат, буздованом увис бацати.</p> <p>Ту ћеду се јуначки мејда |
| ојвода Змај-Облачић Раде, који сабљом и буздованом као оно исти Марко сече и бије.{S} Овај друг |
| ија.{S} Насљедије је то пропало са оним буздованом који је младог цара Уроша убио.{S} Зар што ј |
| ем у Турке.{S} Онде ћу најпре продавати бузу, па кисело млеко, па кад стечем коју пару, постаћу |
| ни ја ни ти задржати.{S} Турчин је сад бујица која све пред собом ваља.{S} Неће проћи ни сто г |
| азак, почетак и крај.{S} Да није у њему бујна крв Бранковића, клонуо би.</p> <p>— Оче Леонтије, |
| се Турци појавише.{S} И то појавише се бујно и бурно.{S} Голубац беше зрело воће да у крило Жи |
| ивио, рођен у добу краља Милутина, добу бујног напредовања Србије, и дочекао је да крунише за < |
| млада које шарена, а засад нијесу могли бујности турске војске на пут стати.{S} Мени нијесу хте |
| Бранковића.</p> <p>— Има ли за то какве бујрунтије — запита султан.</p> <p>— Имам — одговори по |
| ло доста, јер је ту било преко тридесет була.{S} Ту се ја упознам са адумцима, међу којима једа |
| се сви почну смејати.</p> <p>— Ајд’ не булазни, Петошко, не видиш ли себе какав си — упадне Гр |
| е ли турски цар у госте?</p> <p>— Та не булазни, ваљда тек не би за њега пошла царица.</p> <p>— |
| и’ов разговор слушао.</p> <p>— ’Ајде не булазни, будало.{S} Теби би требало кожу одерати и од њ |
| /p> <p>Новак није ни слушао шта Петошко булазни, <pb n="231" /> јер велика господа, када су у в |
| о вољи учиним.{S} Човек би мислио да је булама у харему богзна како добро, а оне су несрећније |
| поред шербета и баклаве, и међу својим булама своје едемско хашиковање проводи.{S} Кад му се и |
| о два рођена брата.{S} Адум све се међу булама бави, па све зна шта се међу њима чини.{S} Ту по |
| ом разблажавати морају; то је радост за буле!</p> <p>— Па шта им фали? — рекне, Петошки реч пре |
| е знаке, ал’ њој није ни бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у мени нарав промени.{S} Мес |
| и када се онај на њима шири, ког сироте буле не трпе.{S} Помислите си за пашу једног старца, ка |
| ица и кћери јој шетале, турске хануме и буле шетају се.{S} То су српске цуре, које су турских ш |
| а адума, то јест за оног служитеља који буле чува да из куће или кроз баште не изиђу.{S} Све се |
| да сам често пролазио.{S} Кроз пенџерић буле су извиривале.{S} Међу њима познам моју Цвету.{S} |
| ши маску на образ, улазио сам ноћу међу буле и већ сам се добро с њима упознао.{S} Моја Цвета, |
| ред џамије, па видиш у црвеним ’аљинама булу, са покривеном главом, а ти из љубопитства издалек |
| {S} Ми знамо како у Караманији стојимо, буна јошт се није стишала.{S} Ми набрзо не можемо толик |
| ово Брдо, мада је у Караманији започела буна.{S} И да знаш, зато је султан упао у твоје земље, |
| лити.{S} У Караманији <pb n="473" /> је буна, треба и онде турске војске.{S} Но најбоље би било |
| рекнем.{S} Јучер смо добили глас да се буна у Караманији стишава, и ако треба онданђе ће се ве |
| е, јер познато ми је да је у Караманији буна, као што и сам знаш, и онђе треба султан много вој |
| о не уздаш у караманску буну.{S} Такове буне онђе годинама трају, па се и преживе.{S} Падиша је |
| мо, шта ће сад да буде.{S} Нешто се све буни, слуге тумарају.{S} Држаће се савет или се нови го |
| он не би насљедником постао, правио би буну, па опет горе по народ.{S} Гргур <pb n="356" /> је |
| ултан шиље војску у Караманију да угуши буну, а другу опет око себе купи, да је на ограшју на с |
| да с Мађар’ма шурујеш, и твојим новцем буну у Караманији потпирујеш.{S} И Турахан-паша једнако |
| рећи да се много не уздаш у караманску буну.{S} Такове буне онђе годинама трају, па се и прежи |
| о о српском пријатељству нег’ икада.{S} Бура се велика подигла над турским царством, па судба ј |
| епрече.{S} Сукобише се бродови, настане бура, вали у четокаике пљускају, преламају се, бродови |
| нашег брода у руци држати чврсто, и ако бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропаднем |
| у једну снагу сабију.{S} После толиких бура, деспот је сматрао Ђурђа за свог посинка и насљедн |
| мила на гомилама турских лешева.</p> <p>Бура престане, месец изиђе, и у тихој појци ветрић ћаир |
| и владу над оним народом који се против буре бори.{S} Лакше му је било негда Стевану опирати се |
| м гласом оно божанствено „мир свјем“, а бурна ти се душа у теби смири.</p> <p>Па каква је била |
| ти.</p> <p>Питају се за здравље.</p> <p>Бурна су времена, није губити времена, треба световати |
| ад су се последњи пут видили и растали, бурне су то године, које их у времену скопчавају.</p> < |
| агост, канда се благошћу смеши, а какве бурне мисли су му биле у глави кад је с коња спао, пре |
| шеник треба да са бистром водом ишчисти бурне и мутне мисли из главе, и да му срце постане чист |
| предат је на милост и немилост.</p> <p>Бурне су биле Јереми[ји]не мисли, потписао је, морао је |
| о, па умуче.</p> <p>Настане почивка.{S} Бурно је срце у деспота.</p> <p>— Доиста, бог ме покара |
| смешљивог лица и погледа.{S} Младост је бурно провео, и постриже се, да ступи у мирније пристан |
| и појавише.{S} И то појавише се бујно и бурно.{S} Голубац беше зрело воће да у крило Жигмунду п |
| место дворског блеска и сјаја.{S} Но у бурном времену гди је сам Призрен опасности изложен био |
| сти, борио се [са] његовим чуствима као буром усколебано море, проклињао је онај час када се ро |
| не ’растове за грађевину.{S} Опет други ваде креч, учињавају гвожђе, све за Смедерево.{S} По ре |
| не додаде:</p> <p>— Има јошт један врло важан узрок, због којег не могу се у рат упушћати.{S} С |
| <pb n="292" /> <p>— У ђаура женске више важе него мушки.{S} Што женска хоће, том се ђаур клања. |
| , где млоштво коњаника турски’ млого не важи, па већ једанпут задобивено лако се и изгубити мож |
| n="288" /> Твоја задата ми реч више ми важи него сто поклона.{S} Ако ти је две сабље млого, по |
| а римпапом, а овај код лацманства много важи.</p> <pb n="380" /> <p>— Лане је деспот склопио уг |
| а Стевана треба умаљавати, јер он нешто важи, па би сву Бранковића надежду осујетио.</p> <p>— Њ |
| песницом у чело вола убити, тај је више важио, нег’ који је књигу писао.{S} Петошко од детињств |
| собом делила, твоје ће сродство и овде важити, и ти мораш што добити.{S} Ако буду међу собом н |
| е радо ни слушао где се женске у такове важне ствари мешају.</p> <p>— Све је то добро, ил’ ко м |
| ана у оно доба доказивало да то тако из важни’ узрока бити мора, и да моја судба, као жртва цар |
| а поред његови’ слаби’ страна има млого важни’ черта, јер је Ђурађ пун духа и разума, храбар и |
| head>VII</head> <p>После свадбе настану важни догађаји.{S} Стеван је скупио нешто војске, но ов |
| овића Обилић, ал’ опет племе Бранковића важније је од племена Обилићева.{S} Чувено је име Бранк |
| ли ти тако поуздан човек да ти се и што важније поверити може?</p> <p>— Реци ми што год желиш, |
| им.{S} Кад будем код победитеља Турчина важнији, онда ми је лак рачун са Стеваном.{S} Мој поздр |
| ече сазове се савет.</p> <p>Који су год важнији били, сви су овде участвовали.</p> <p>Милица пр |
| ај од вас неспособан и неодважан, па би важнији над слабијим мах преотео, па народ не би се дел |
| ином Ђурђем и млогим великашима.{S} Сви важнији, који нису били пријатељи Лазареве породице, ск |
| ма’ овде — рече Милица, и посаде се сви важнији на места, која им одмах на Миличину реч опредељ |
| ања и распиткивања, све дубље улазише у важнији разговор.{S} Султан прослови:</p> <p>— Дакле, о |
| вак, који је то примјетио, хтеде својим важнијим реч’ма будалу забунити.</p> <p>— А бога ти, Пе |
| p>Овако су се дуго разговарали о разним важним стварима док не дође време обједу, а кад објед д |
| и уклонили се, и то је био знак да се о важним стварима разговор водити има.{S} После обичног м |
| питкивања, уклоне се, одмора ради.{S} О важнима стварима доцније има се говорити.{S} Мара и Ђур |
| ири на диван.{S} Видило се да ће се што важно извршивати.</p> <p>После узајамног запиткивања и |
| цара.{S} Сутра ил’ прекосутра морам што важно чути.</p> <p>— Ако бог да те крст победу одржи, т |
| </p> <p>Он жели насамо са Милицом нешто важно говорити.</p> <p>Милица једва дочека да се с њим |
| чрез Ђурђа Бранковића дошао је до овог важног места.{S} Он је у своје време за Ђурђа свуда пар |
| е молити од њега, да с тим пред Турцима важност Стевана умалим.{S} Кад будем код победитеља Тур |
| >После ове влашке победе, Бајазит увиди важност Србаља, и паштио се у пријатељству их одржати.{ |
| ирити.{S} Особито увидеће Турчин и моју важност и показано му пријатељство, јер зна да смо ми с |
| им остарелим војводама тражи си он неку важност.{S} Мог сина Стефана тек преко рамена гледа као |
| овица, изгубила је пред њима полу своје важности.{S} Да је од њих зависило, за мало бакшиша про |
| p> <pb n="309" /> <p>После разних, мање важности, кућевних распиткивања, уклоне се, одмора ради |
| га не познаду, дошао је Харалампије да важну ствар Ђурђу саопшти.</p> <p>— Шта је Харалампије, |
| очи у Ђурђа Бранковића, сватко ишчекује важну реч што ће прословити.</p> <p>Ђурађ Бранковић опе |
| ство већ почиње губити пред народом ону важну свог реда и сталежа црту, која му је давала пред |
| ја мишца силовита</l> <l>Ђе т’ је сабља вазда сјевајућа...?</l> <l>Прође слава, а пјевцима оста |
| илина, цветајући виногради шире мирисан ваздух, љупко цвеће и сва живућа природа пресељава чове |
| у да спавам, па сам изишао мало на чист ваздух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте сигурно |
| и, баца се, не да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, виче. „Петошко, потурчићу се, |
| светлости, да се бар наситимо слободног ваздуха и самовољног у њему мицања.{S} Дајте нам гусле, |
| ире се ароматичан етер, рекао би да тим ваздухом само свеци дишу.</p> <p>Када деспот виде тело |
| да им од садашњег нараштаја ко, који по ваздуху плови, и на пароброду и жељезници вози се, у оч |
| т-Стевана.{S} Као год што се орлушине у ваздуху чупају, тако су се и они међу собом крвили, да |
| не може; волио би’ јуначке смрти, нег’ ’вака живота.{S} Тко зна како ћемо и сад проћи, кад нам |
| се понапили винца,</l> <l>Стаде Гојко ’вако бесједити:</l> <l>Знаш ли Рељко и брате Угљешо</l> |
| е.</p> <p>— Начинили бисмо од манастира вакуфе, па би ти могао од тог половину добити — рече Фе |
| к је боравио и сневао о патријаршији, о вакуфима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP185 |
| p>— Но, ви ђаури баш сте махнити људи, ’вала Алаху што вас тако подели.{S} Дакле и Јаблановић и |
| .{S} Сукобише се бродови, настане бура, вали у четокаике пљускају, преламају се, бродови крше с |
| борит’.</l> <l>Помјешаше с’ као морски вали</l> <l>Силним звуком гласа и оружја.</l> <l>Душман |
| искује више тешка владавина караманских валија, који се мијењају, данас јесу а сутра нијесу.{S} |
| от изгубили од сабље турске, многи су у валима Дунава смрт нашли.{S} Док се скупи и у ред стави |
| само бити јак и знати се ваљано борити; ваља знати непријатеља и преварити.{S} Балша је рекао д |
| да војника.{S} Све ти то упрсте зна шта ваља чинити.{S} Али га и ’хоћу наградити.{S} Начинићу г |
| идимо, па да ји водимо, јер оклевати не ваља.</p> <p>— Одма’ ће ту бити!</p> <p>Харалампије оде |
| и га.{S} Ферхад му одговара да ни то не ваља, деспот би си изабрао добар положај да се против т |
| да поче:</p> <p>— Знате, дакле, шта нам ваља сад одмах чинити?{S} Ја имам овде два млада кнеза, |
| урчин је сад бујица која све пред собом ваља.{S} Неће проћи ни сто година, а турски ће се барја |
| ш великаше, па ћеш и најбоље знати како ваља с њима поступати.{S} Само после, ако бог да, па се |
| дну рећи, Јеремијин дар употребићу како ваља.</p> <p>— Честити пашо, не заборави ме — рече Хара |
| и.</p> <p>Исак-паша пита, дакле, шта би ваљало чинити.{S} Нитко му не зна паметну рећи као Ферх |
| амо треба је чувати.{S} Зборите, шта би ваљало сад чинити, — прослови ти, Ферхад-пашо.</p> <p>— |
| саветнике, светује се шта би сад чинити ваљало да се народ поткрепи.{S} Турчину се замерити не |
| ји не може, нек не пије.</p> <p>— То је ваљан закон тај Алкоран, код нас ђаура, опет, држе да о |
| то је у твојој часној глави промудрено, ваљано.{S} Сад нећеду Турци нападати, а ни Жигмунда лак |
| Није то доста само бити јак и знати се ваљано борити; ваља знати непријатеља и преварити.{S} Б |
| ма својски да проведе.</p> <p>Залажу се ваљано, па се већ и пе’ари хватају.</p> <p>Ферхад узе п |
| аквог би делију Турци требали, та трта, ваљда су га турске копите сатрле.</p> <p>— Турчин у луд |
| гу, ту је господар Ђурађ, биће промене, ваљда ћемо се опростити од женских лакрдија.</p> <p>Дру |
| еки смех дворских служитеља.{S} Они се, ваљда, оцу Харалампију смејаше.{S} Доиста, отац Харалам |
| мо за један оченаш одморити се, јер би, ваљда, и сам патријарх исто желео.</p> <p>Милица драгов |
| ки цар у госте?</p> <p>— Та не булазни, ваљда тек не би за њега пошла царица.</p> <p>— Мој брат |
| а и вређао га.{S} Стеван бијаше кротак, ваљда и више нег’ што треба.{S} Ђурађ га не сматраше ка |
| S} Њи’ је Ђурађ амо у намастир оправио, ваљда — да се пострижу.</p> <p>Кад се Ђурађ са деспотом |
| и седе уз њега.{S} Но трпићу јошт мало, ваљда ћу му текар на ум пасти.</p> <p>— О томе немој ни |
| чешће јој се по дрктајућој усни проспе; ваљда ће ју велика незгода стићи.</p> <pb n="317" /> <p |
| мке плео.</p> <p>Светислава је нестало; ваљда је у каквој битки погинуо; и боље, јер за смртно |
| ковани, не дају речце ни отпоздрава.{S} Ваљда осећају да су то пољупци Јуде Искариотског.</p> < |
| скочили, па куда ћемо после одавде?{S} Ваљда у Зету, Балши у госте? — рече Петошко.</p> <p>Ове |
| а ја знам шта би’ радио.</p> <p>— Шта — ваљда би се убио?</p> <p>— И њу и себе.</p> <p>— Е мој |
| радо изненађен, улака дозива.</p> <p>— Ваљда се покајао — рече Јаблановић.</p> <p>Улак уђе, по |
| еремија мрко калуђера погледа.</p> <p>— Ваљда сам ја господар од Голупца, и нитко други, и што |
| ? — запита удивљен Јаблановић.</p> <p>— Ваљда тек не мислиш и себе, и град и све нас предати? — |
| што је Харалампије тамо остао?</p> <p>— Ваљда је трта тако израдио да се онђе подијелимо, па да |
| је нашег несрећног оца пријатељ био, па ваљда ће и наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се |
| ="497" /> већином бимбашом откупљено, и ваљда ти је и предато.{S} Од мене, пак, добићеш хаљаду |
| су дошли да вас одавде одведу; код њи’ вам неће рђаво бити.</p> <p>— Мило ми је што видим сино |
| Е мој кнежевићу, није то за вас, треба вам још искушенија, да буднете као ја и отац Харалампиј |
| од.{S} И ја сам сад овђе вас скупио, да вам изјавим, да доиста хоћу руководити народ.</p> <p>— |
| мужајте се и утврдите се, и не дајте да вам се туђин у унутрашња дела меша.</p> <p>Са овим реч’ |
| а добро, о чему хоћете?{S} Хоћете ли да вам приповедам како сам се после калуђерства хтео <pb n |
| p>— Е добро, а ја ћу и једно и друго да вам причам — рече Петошко.</p> <p>— Када сам од калуђер |
| тати морале, наметнули су ми дужност да вам и преко воље помажем.{S} Ви сте с нама уговоре имал |
| ати не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе исправљам.{S} Очитао би’ ти молитвах колико тр |
| ја!</p> <p>— Ни ја!{S} Но само ’хоћу да вам кажем шта ћемо чинити.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чекај |
| , утаманила, а овде нико ме не дира, па вам могу више на руци бити.{S} Сваки дан по некоји заро |
| ћи са тобом, и са свеколиким благом, па вам све на част.</p> <p>— Пристајем, само да ми даш риј |
| ни и властели, војводе и јунаци!{S} Бог вам дао сваку срећу и довољство — поздравио је госте гр |
| окорити вашој судби.{S} Њу сад већ није вам више у власти преиначити, али је она сад за вас пун |
| ивјемо.{S} Будите Турци и ви сви, па ће вам под султановим скутом боље бити — одговори Ферхад.< |
| ће благо, он је уговор склопио, и он ће вам у делби по турском ћитабу судити.</p> <p>— Благодар |
| а се чује овде код вас у двору, неће ли вам се књагиња Милева скоро удавати?</p> <pb n="252" /> |
| православне душе покуповати, од тог нек вам није страха.{S} Ето Хилендара, Високи’ Дечана, Реса |
| мбаша оде да благо мери.</p> <p>— Немам вам ништ’ више ријећи, како се благо подијели, ја морам |
| сте с нама уговоре имали, по којима сам вам помагати морао.{S} А код мене је реч задата светиња |
| ја.</p> <p>— Да не губим време, дао сам вам поуку, сад да вас цјеливам, и повратком здраве нађе |
| страда.{S} У отсутности мојој предајем вам сву владу, радите по мом савјету а како вас бог учи |
| пропасти воде.{S} Напослетку још и ово вам кажем.{S} Мене осуђујте како вам драго, зна Марка н |
| и ово вам кажем.{S} Мене осуђујте како вам драго, зна Марка народ, ког је и код душманина зашт |
| е противе, па их попале.</p> <p>— А тко вам је сад шејкулислам, патријар’.</p> <p>— Нема, упраж |
| ласом Новак.</p> <p>— Зао глас доносимо вам.{S} Погибе цар, изгибе српска војска.{S} Издаше нас |
| и вас дао ваш ујак, Ђурађ Бранковић, то вам је већ познато, сад он градове Жигмунду предаје, но |
| , јунаци, ви стубови Србије!{S} Познато вам је како српски народ од косовске битке страда.{S} С |
| ску, и све да потурче.</p> <p>— Познато вам је да је деспот Стеван лане са Жигмундом, угарским |
| ац Пајсије води два кнеза.</p> <p>— Ето вам млади’ кнезова, Јована и Ђурђа.{S} Ето, синови моји |
| ши пријатељи.{S} Вами је чинити то, што вам Пајсије казао буде, и нипошто се немојте повађати п |
| озбиљно Јован Кнежевић.</p> <p>— Па што вам фали, реците, све ће бити по вашој вољи — одговори |
| ана, ал’ имаш и пријатеља.{S} И ово што вам сад при наздравици исприча’, то је сушта истина, ис |
| у се може јошт нешто спасити.{S} Што су вам азапи и хусари отели, то је <pb n="497" /> већином |
| век!{S} Узмите ме у ваше друштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бранковићу!</p> <p>— Дај руку |
| богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам једну тајну открити.{S} Сећате <pb n="429" /> се он |
| p>— Сад их виђосте, муч’те!{S} После ћу вам у трапезарији о томе причати.</p> <p>Враћају се.</p |
| ки краљу, господару мој деспоте, казаћу вам из моје душе како мислим.{S} Врло добро знам, госпо |
| ко:</p> <p>— Драги моји посинци, казаћу вам нешто, па се опомените мојих речи.{S} Мене су ваши |
| у се јуначки мејдани у играма дјелити. ’Вам ће јуначан детић Бановић Секула, Сибињанин Јанко, г |
| а војвода тко је први катана на свету. ’Вам ћеду долазити турски поклисари, који доносе даре де |
| кнез Ђурађ реч стрпељиво преслушати.{S} Вама је свима познато, у каквој сам био опасности скупа |
| нез Јован.</p> <p>— Досад се још није о вама реч повела; можда ће насамо што с архимандритом о |
| о се вас двоје тако не уредите, да међу вама један господари, а оно пашћете сви са својима у че |
| ћа Марка, ја сам слушао од њега да међу вама брата нема, но овај делија је по изгледу исти Марк |
| теретом.</p> <p>— Ја већ видим да међу вама и Миличином породицом неслога влада; реци твом оцу |
| изјављујем ти, да донде, докле се међу вама што не уреди, примирје дајем твом оцу и целом ваше |
| тавише, жао ми је што се и сад још међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја и српски народ преваре |
| покрај вас владаћеду ваши пријатељи.{S} Вами је чинити то, што вам Пајсије казао буде, и нипошт |
| приближи им се и овим закопча:</p> <p>— Вами, дјеобеницима о откупу Голупца нек је ова осуда.{S |
| <p>— Кад је тако, знам већ како ћу међ вами извршити.</p> <p>То изрече Ферхад па устане, пође |
| ћемо се ил’ овде састајати, или ћу ја к вами.</p> <p>— Е сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ се скупи сва |
| да онде остане.</p> <p>— Он би дошао к вами, ал после опет да га начините господаром над Брани |
| чину мука.{S} Да је био деспот Стеван с вами код Никопоља не бисте изгубили битку.{S} Ми Срби з |
| ли у Цариграду.{S} И збиља, ако ко међу вами у себи осећа већу снагу, прориче си већу срећу за |
| грјешник, велики грјешник, ал’ тко међу вами није био грјешник?{S} Одавно је код Срба овладало |
| е опораве од задњег ударца код Голупца, ван сумње је да ћеду се опет заратити с Турцима, а свак |
| аблановић и Харалампије мирно почивају, ван манастира, код једне хумке, једно покрај другог зак |
| еде ван пред врати и у двору сејмени, а ван двора пред капијом гавази.{S} Јошт и то дода да се |
| >Одмор није дуго трајао, жагор, тутњава ван, не даду дуга одмора.{S} И у глави Ферхад-паше прек |
| ину, да их после лакше баце из Београда ван, и Угарску освоје.{S} Тако су Турци с нами и међу н |
| се доведу деобеници, одмах да се нареде ван пред врати и у двору сејмени, а ван двора пред капи |
| унутарње површје земно, па онда одјезде ван, преглеђују, кнежевић стане код сваког брежуљка, ви |
| осава, који како зачу глас трубе, изиђе ван на дочек Јеремији с ким се поздрави и пољуби.</p> < |
| манастир опет посели. </p> <p>Шећеду се ван манастира, кад ал’ виде се вешала, а до њих три заб |
| е велики калиф свих мухамедоваца, и они ван падише не могу никуд ништ’, и те притискује више те |
| саграде двори, тешко је глави почивати ван свог дома.</p> <p>Дани пролазе ал’ и темељ граду је |
| ти.</p> <p>Деспот из чадора поглед баци ван на долину, диже се прашина, малочас па се виде три |
| есу л’, сад ћеш видити, хајд’те са мном ван у шетњу.</p> <p>Изиђу из трапезарије, бимбаша их до |
| ми је дуго вријеме.{S} Радо би’ гледао ван, и кад поглед бацим тамо, морам се дјела постиђети, |
| тек проговори.</p> <p>— Повуци се мало ван, док се са војводом посаветујем.</p> <p>Улак изађе, |
| да оскврни српском крвљу манастир, већ ван, мало даље, опрему нареди.{S} Ударе два коца, а тре |
| рца обалио.</p> <p>Како се свршило, иду ван, и Ферхад позове оца Радосава у трапезарију, има да |
| у пртљаг и заиру, ал’ их хусари тискају ван, у самом манастиру се већ крв пролива, Турци које п |
| ма краљ и својта, остали војници остану ван, разапну шаторе, те ћеду ту и остати до даље наредб |
| тек у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голупца и Ласловара.</p> <p>Јеремија и бимбаша |
| у.{S} И који спустивши се мишљаху да су ван гужве, виде пред собом и с бока насртајући арабиста |
| , предај града, кајати се нећеш.</p> <p>Ван чадора чује се глас од гунгуле, из сто грла чује се |
| и не младо ал’ дивотно се виде трагови ванредне мушке лепоте, а са чела, из очију видиш си њег |
| да га дочека, очи му запламту, лице му ванредну озбиљност тумачи.</p> <p>У пратњи Рувима улази |
| шлук, обрт и трговина, ’де један другог вара, народ од силнијих огуљен, мора велике намете да с |
| ти пашо, ил’ је ово на јави, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће да могу у твом чадору вино пити |
| лним реч’ма калуђер.</p> <p>— Ако се не варам, ти си, оче, војводе Миливоја син? — запита га Ру |
| ра су турске паше савесни, ту се нећеду варати.</p> <p>— Е сад да диванимо о томе, како си прош |
| био мојој породици и српској земљи, но вараш се.{S} Марко је љута убојица, и силно мари за вел |
| или’ како је већ калуђери зову „сестра“ Варвара шта ће са оцом Теофаном, кад јој је он једина р |
| у слушао као што је отац Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више желила, већ само оца Теофана д |
| тење за трајавше епитимије.{S} А и сека Варвара, или’ како је већ калуђери зову „сестра“ Варвар |
| ом, грахом и лукцем залажу.{S} Куварица Варвара пристала <pb n="543" /> је на све, што се изнес |
| а Смедерево мора народу светлети, да из варварског мрака изиђе.</p> <p>Већ два дана прође, а де |
| ју као робу.{S} Вера изгубљена, стид од варварства збрисан.</p> <p>— Кад сам сва та чуда видио |
| шње веселе опере.{S} На пример, калуђер Варнава <pb n="355" /> имао је одвећ добар глас, али бу |
| е, међу овима и деспотске кнежевиће, са Варнавом, па их одмах пошље са Харалампијом, Јаблановић |
| Смисли на једно.{S} Кнежевиће пош’ље са Варнавом покрај јаче свите далеко у Хилендар, са препор |
| еђује.</p> <p>Дозове кнежевиће и старог Варнаву, и све испита како је ослепљење њихово текло.</ |
| ано гвожђе, на наковњом гвожђу ударано, варнице хиљадама као ситне звездице расипа.{S} Бруја, з |
| његових катана бију копитом о камен да варнице скачу, копају земљу, па растршена земља све прш |
| крштају са мађарским сабљама, демишћије варнице одбацују, мађаруше се крезубају, ломе, хржање, |
| као код други’, — тешко.{S} Очи му увек варнице дају, па је увек на најмањи повод као рис на ја |
| ошонције заковрчени бркови, из очију му варнице скачу.{S} Црни Завиша, кнез од Грабове, из Пољс |
| а. [Какав је онда био јошт Цариград!{S} Варош је била пуна великих спомена прошастих времена.]< |
| под деспотом постане најславнија српска варош.{S} И да не бијаше у долњој Србији невоље, рекао |
| nit="subSection" /> <p>Каква је то лепа варош Ново Брдо, какав град.{S} Ту је богатство, сав пр |
| {S} Крушевац је у турским рукама, села, вароши опустошене, згарене, лепи предели турском копито |
| еду наши као баштина.{S} И сви градови, вароши, земље, планине и долови, што је Стеван повељом |
| као незнана делија, од села до села, од вароши до вароши, међу Србе, међ’ Турке, међ’ Арнауте.{ |
| ти, и гњездити.{S} Славне некада српске вароши већ су биле пуне Турака.{S} Призрен и Приштина, |
| и на Влашку.</p> <p>Код Краљева, влашке вароши, стојаше два противна стана, цара Бајазита и вој |
| идио сам мојим очима од Турака попаљене вароши, села, свете храмове, видио сам како Турци Србе |
| опствени’ узрока, које пак због красоте вароши и величанственог предела. [Какав је онда био још |
| а делија, од села до села, од вароши до вароши, међу Србе, међ’ Турке, међ’ Арнауте.{S} И незна |
| {S} Био сам после у Београду и у другим варошима, учио сам Алкоран, био сам и улема и софта, и |
| а ево Видајића и свите.</p> <p>— Какова вас срећа амо нанесе?{S} Седните.</p> <p>— Дошли смо, д |
| губим време, дао сам вам поуку, сад да вас цјеливам, и повратком здраве нађем.</p> <p>Хараламп |
| војвода Јаблановић.{S} Они су дошли да вас одавде одведу; код њи’ вам неће рђаво бити.</p> <p> |
| овог Брда постојни.{S} Хоћеду Мађари да вас пребаце најпре на Једрене, па онда даље.{S} Бранков |
| сјеве, нит’ ћете гојити домаћу марву да вас ’рани.{S} Предајте се сви, да се џенета удостојите. |
| у власти преиначити, али је она сад за вас пуна изгледа — одговори Харалампије.</p> <p>— Е да |
| дем султану као поклисар, онђе ћу се за вас заузети, ваша је деспотовина.{S} Гргура синови су б |
| ра, свуд су моји <pb n="343" /> Срби за вас крв проливали.{S} Неке чрезвичајне и изванредне око |
| м.</p> <p>— Е мој кнежевићу, није то за вас, треба вам још искушенија, да буднете као ја и отац |
| Ако ме само силом од вас не откину, ја вас никада оставити нећу.</p> <p>— Не би ли се опет она |
| лите.{S} Како ћете противустати, ако на вас душманин наиђе, и поособно трти стане?{S} Но, нећу |
| у сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је народ страдао и страда.{S} Грабљиви, лакоми сте |
| уо жалостан час.{S} Увидео сам да поред вас ни као луд ни као мудар прокопсати не могу.{S} Пре |
| обро — продужи Вук — а оно примам ја од вас тај предлог и чинићу кораке да се моја влада са мир |
| аш Лазогли мораде пасти.{S} Сваки је од вас видео, да је бог Турцима наменуо победу и првенство |
| Коран мог пророка, колико већ има и од вас у нашем јату.{S} Зато оно што мора бити, не могу ни |
| љубиви.{S} Камо среће да је који тај од вас неспособан и неодважан, па би важнији над слабијим |
| .</p> <p>— Е видиш, човече, како сам од вас ноћас страдати могао, но ништа зато, ти ћеш зато оп |
| смо живи.</p> <p>— Ако ме само силом од вас не откину, ја вас никада оставити нећу.</p> <p>— Не |
| Свуд по свету има доста невоље.{S} Код вас је поне то добро што сте сви за једну цјел заузети, |
| еш десна рука?</p> <p>— Нипошто.{S} Код вас би ме злоба и завист, утаманила, а овде нико ме не |
| код нас је нешто друга будала, нег’ код вас.{S} Те будале су изгледале на луде, а ипак нису, па |
| ајте Голубац.</p> <p>— А шта би’ ја код вас могао бити, за пашу нијесам.</p> <p>— Муфтија, као |
| </p> <p>— Бога ти, шта се чује овде код вас у двору, неће ли вам се књагиња Милева скоро удават |
| а и код нас сиротиње, фукаре, као и код вас, па све то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте |
| и лукави Харалампије. — Кад кнезови код вас буду, па изјавите народу да за њи’ устајете, да пра |
| /> Њему нитко не сме насупрот, као код вас Угра.{S} Његов један миг све на ноге диже.{S} Ми см |
| у жељом ја у гроб отићи. — Но, како код вас стоје ствари?</p> <p>— Не баш најбоље — рече умешав |
| о шта Алкоран не допушта.{S} Па зар код вас ђаура није тако исто, предикујете умереност, а овам |
| , свети оче, и властелине Новаче; откуд вас сад овде у мом двору? — рече Милица са мало промење |
| е јунаци.{S} Нема рата, нема битке, ’де вас нема; крв без престанка проливате, па гле чуда, још |
| он руководи народ.{S} И ја сам сад овђе вас скупио, да вам изјавим, да доиста хоћу руководити н |
| се покори.{S} Послушајте ме.{S} Ако се вас двоје тако не уредите, да међу вама један господари |
| е као скакавац прам чворку.{S} Поразиће вас сила падише.{S} Но шта мисли војвода Јеремија, хоће |
| са судбом матице.{S} У једном роју више вас скупа опстати не може.{S} Нисте ви ни први ни после |
| ство наследија одржите, цео ће народ уз вас пристати, Ђурђа ћете са тим лакше победити, снага ћ |
| бро познајеш.</p> <p>— Познајем и њи’ и вас.{S} И ти си кадгод кнезу против Марка страну држао. |
| повађати по Јаблановићу, он је био који вас је Ђурђу издао.{S} Идем султану као поклисар, онђе |
| сне ноћи кад сте осљепљени.{S} Осљепити вас дао ваш ујак, Ђурађ Бранковић, то вам је већ познат |
| Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а покрај вас владаћеду ваши пријатељи.{S} Вами је чинити то, што |
| {S} Сви који се предајете, под скут мој вас примам.{S} Алах је велики, и његов пророк.{S} Велик |
| јпре тучете, па онда измирите, боље пак вас уче да се не тучете, па не треба да се измирите.{S} |
| неприлике на видик изнашао.{S} Познајем вас све у главу, били сте млади, као и ја, негда јунаци |
| де, Јеремијо и Јаблановићу.{S} Познајем вас одавна, и ви ћете мене скоро познати.{S} И тебе, Ха |
| сву владу, радите по мом савјету а како вас бог учи.{S} Храбрите народ да не очајава, бог праве |
| гле чуда, јошт вас доста има.{S} Колико вас само под турским барјаком војује.{S} Ако се Турци б |
| .{S} Но кад сами нијесте кадри, ми ћемо вас подјелити.{S} Код Ферхад-паше биће благо, он је уго |
| да су сви такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ето као што је Меленти |
| јединим ударом пропаднемо.</p> <p>— Што вас бојазан мучи, да је римпапа учитељ Угарах, да ће се |
| и баш сте махнити људи, ’вала Алаху што вас тако подели.{S} Дакле и Јаблановић има гу свој дел. |
| престанка проливате, па гле чуда, јошт вас доста има.{S} Колико вас само под турским барјаком |
| н језик и ваша раскалашност, децо, јошт вас може на зло навести.{S} Седи, оче, и не слушај ове |
| жеш да спасеш.{S} То ти каже Петошко, у вас негда лудак, а сада Ферхад-паша.{S} А тко може рјећ |
| едати мора, стога то си и дошао, јер су вас Мађари скучили.</p> <p>— Е добро, честити пашо, ти |
| о на ову ријеч само прословите, онда ћу вас дати најпре на муке, какве само Турчин измислити мо |
| ка у земни рај, ’де му се дух у небесну васиону уздиже, а ломно тело мирног одмора нађе.</p> <p |
| е!{S} Чуо сам га последњи пут трећи дан Васкрса па ми још и сада његова песма срце цепа — рече |
| и погледа ме па о Цвети, па о Христовом васкрсу видјела сам те у цркви, у Аја-Софији, и ти ми н |
| вима, ја имам у руци скиптар Србије над васцелим српским народом.{S} Овако ако остане, да над с |
| на то Леонтије рећи.</p> <p>Леонтије с’ватио је значајност деспотовог говора, па ће му на то р |
| су Срби, но у њи’овим срцима тињала је ватра раздора и неслоге.{S} У договарањ’ма, штоно у сад |
| шта да не остане.</p> <pb n="461" /> <p>Ватра у Ласловару престаје, у Голупцу све куле порушене |
| рима намигнути, па бисмо дошли међу две ватре.{S} Само још једну, а језгру.{S} Ако помоћу Угра |
| у исповедам, и јест да стојимо међу две ватре.{S} Но и то стоји, да Угри кад нас бране, сами се |
| :</p> <p>— Видим да је народ између две ватре; ако се Милева не да, Турчин ће напасти и разорит |
| ме рушити, јер би онда дошли измећу две ватре, Угре и Турке.{S} Турци би једва дочекали да се т |
| г.{S} Досад си био у шкрипу, међу двије ватре, с пријед Турчин с леђи Маџар.{S} Отргни се од Жи |
| лужи дели-девојку.{S} Баца, даје бацати ватрена клупчета у турске бродове, њен брод, мађарски б |
| и из недостатка учтивости, но из његове ватрене нарави, која поред тихе нарави младога кнеза не |
| песмама, у ружичном мирису, међу чашама ватреног винца, и онде ’де се слава оружија спомиње.</p |
| .</p> <p>Лошонци из сатаниног грла сипа ватру на куле Голупца.{S} Доћи ће време, кад ће то сата |
| Доћи ће време, кад ће то сатанино грло ватру бацити на Лошонција и Жигмунда градове.</p> <mile |
| овуку, ту је сад ужасан покољ, но ветар ватру на запаљеним турским бродовима распирује, дунавск |
| в њене воље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да и помисли на |
| Њене невине очи добију одмах неку већу ватру, неки јачи зрак; који неку тежњу за нечим хаснови |
| ним људ’ма који се са светињом баве.{S} Ваш одрешен језик и ваша раскалашност, децо, јошт вас м |
| Ђурђе.</p> <pb n="373" /> <p>— Свему је ваш стриц Ђурађ крив, који се сад сам задеспотио.{S} По |
| пада, ту мораде и други цар пасти.{S} И ваш Лазогли мораде пасти.{S} Сваки је од вас видео, да |
| кад сте осљепљени.{S} Осљепити вас дао ваш ујак, Ђурађ Бранковић, то вам је већ познато, сад о |
| треба да собом одведете ова два кнеза у ваш стан, па да народу објавите да се ви њи’ примате и |
| о да Жигмунд никад нема новаца, и да му ваш деспот узајмљује, па и то знамо да он Голубац Мађар |
| ао поклисар, онђе ћу се за вас заузети, ваша је деспотовина.{S} Гргура синови су ближи скиптру |
| ову ноћ боље преспавала него пређашњу, ваша присутност улила ми је бодрост и тишину.{S} О, да |
| е била слаба да би могла напредовати, а ваша кад нејмате Београда и Голупца не може напредовати |
| одапријети, и таква сила као што је та ваша јошт Србију сатрти не може, јер познато ми је да ј |
| ћете са тим лакше победити, снага ће се ваша чрез то поткрепити.{S} Сва оружана сила биће у ваш |
| а светињом баве.{S} Ваш одрешен језик и ваша раскалашност, децо, јошт вас може на зло навести.{ |
| оја је већ одавна у рукама ђавола као и ваша — рече смешећи се Харалампије.</p> <p>— Лако је те |
| удо, да купују ил’ искупљују робове.{S} Вашар је у стану велики био.</p> <pb n="333" /> <p>Два |
| не.</p> <p>— Е мој Грмане, да видиш тог вашара када се турске жене инатити стану.{S} Кад сам би |
| — Твој улак је у ђаурском манастиру код ваше Богородице, недалеко одавде, ту је и Ферхад-паша, |
| вог лудака, подсмејавасте му се, што је ваше неприлике на видик изнашао.{S} Познајем вас све у |
| <p>— Неблагодаран човек!{S} Узмите ме у ваше друштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бранковић |
| лазеће одељење-војничко.</p> <p>— То су вашег завичаја деца.{S} Кад си се ти и Вук, деспотов бр |
| уреди, примирје дајем твом оцу и целом вашем народу.{S} Повући ћу и оно нешто војске натраг шт |
| треба да се измирите.{S} Па јесу л’ сви ваши дервиши такви?</p> <p>— Нијесу.{S} Е да су сви так |
| омаде исећи.</p> <p>— Право говориш, ти ваши манастири јако нам сметају, много би лакше ишло да |
| мо — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам с ваши леђи терет скинуо, па сам га на моју душу узео, ко |
| а противу Мирче, и то зато, што је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца душманин био.{S} Мог оц |
| доћи до власти, а покрај вас владаћеду ваши пријатељи.{S} Вами је чинити то, што вам Пајсије к |
| па се опомените мојих речи.{S} Мене су ваши оцеви турском удворицом звали, зато што сам не мог |
| ? — запита патријарх.</p> <p>— Ја сам с вашим закључењем задовољна, и надам се да на моју децу |
| поткрепити.{S} Сва оружана сила биће у вашим рукама, коју разним наградама можете после лако з |
| руги’?!{S} Тако и ви морате се покорити вашој судби.{S} Њу сад већ није вам више у власти преин |
| долази, и у кланцима могао би’ се свој вашој сили одапријети, и таква сила као што је та ваша |
| Па што вам фали, реците, све ће бити по вашој вољи — одговори Харалампије.</p> <p>— Ништ’ им не |
| ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам ти увек потајно наруку |
| може.{S} Нисте ви ни први ни последњи у вашој судби.{S} Откако је света и људи, колико је већ б |
| ски род, а ви црви, који нисте достојни вашом ногом у његов храм ступити, нисте кадри искушениј |
| е] Јаблановић.</p> <p>— Ја ћу се већ за вашу душу побринути, само се ви брините за моје тјело, |
| а, као што ти је познато, Турци дубље у вашу земљу упадну, и понесу са собом осим млого девојак |
| говори Тамерлан — а оно пушћам слободну вашу кнегињу, заједно са њеним братом.</p> <p>После ови |
| таш да је добре и зле дане преживио.{S} Ведро чело, а образи наборани.{S} Пострижен је за калуђ |
| а, ту нема дома за госпоштину.{S} Ту је ведро небо и деспотови чадори.{S} То су за делије стано |
| вио, и Манасију посећивао.{S} У Војнику вежбали су се Стеванови војници, а левенте и јунаци игр |
| ино, мора.{S} Уговор деспот-Стеванов га веже; а ионако без савеза са Мађарима турској сили подл |
| еси све искусио.{S} Тебе више уговор не веже, јер си испунио га што си градове предао.{S} Даљи |
| , снажни људи вежу им руке одостраг.{S} Вежу им и ноге.{S} Пробуде се несретни младићи, отимају |
| кидао.{S} Спомени га негдашњи јошт онде вежу.{S} Још болно му срце овамо га привлачи.</p> <p>Фе |
| да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, виче. „Петошко, потурчићу се, само ми живот |
| .</p> <p>Кнежевићи спавају, снажни људи вежу им руке одостраг.{S} Вежу им и ноге.{S} Пробуде се |
| ен, ’ладан као мрамор.</p> <p>Ужетом их вежу, војводе спокојно трпе, но Харалампије бесни, баца |
| јмене, који уђу и силовито по налогу их вежу.</p> <p>Војводе поглед бацају на Ферхада, да л’ ће |
| енија Христова.{S} Та је књига у Солуну везана, и вредна је била једно властелинство, таква је |
| лацмански калуђер метне на стол у кожи везану књигу да је деспот потпише.{S} У тој књизи је пи |
| опет нову војску и с Мађарима се снова везати.{S} Мађари, опет, овим походом ако су и страдали |
| но Харалампије бесни, баца се, не да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, виче. „Пет |
| ем.</p> <p>Харалампију морали су за коц везати, и тако га погубе.</p> <p>Тако искајаше своје гр |
| вске битке владало, царица Милица, њене везе са Турцима, у деобеним размирицама између Стевана, |
| сим уговор на увид Исак-паши, јер је он везир и беглербег, а ти уређуј своје, преправи за турск |
| ша и остале паше.</p> <p>Исак-паша, као везир, беглербег од Румелије, над свима заповеда.{S} Св |
| и једном кћери.{S} Било је онде стари’ везира, један ђаурски шејих-ул кога они патријархом зов |
| лубац и позваћеш Јеремију под чадор мог везира, ђе ће му се благо избројати.{S} То ће он објеру |
| ај.</p> <p>——Тако је, узрујаност паша и везира велика је, може султана опет на рат навести, јер |
| било то чинити против силовитих паша и везира.{S} Кад је Исак-паша на дивану, највећма се збор |
| говор потврђен, шакописом Исак-паше као везира и беглербега.{S} Сад друго не остаје већ новац д |
| <p>Сутрадан султан Амурат позива паше и везире на диван.</p> <p>Скупљени седе, а султан диван о |
| њим опремљени товари, поклони за паше и везире.</p> <p>Тако Харалампије попне се на коња, јахат |
| војводе тражиле су себи познате паше и везире, да се с њима забављају.</p> <p>Приликом једног |
| tion" /> <p>У Једрени цар Амурат паше и везире на диван позива.</p> <p>У Једрени, стародревном |
| започе.</p> <p>— Ви, моје слуге, паше и везири, знајте да ми добар хабер стиже од Голубија.{S} |
| дељено место.{S} Дозову се одма’ паше и везири на диван.{S} Видило се да ће се што важно изврши |
| ним душецима, уз кољено и наокол паше и везири.</p> <p>Велики, страшан је тај диван Амурата, ’д |
| ат под чадором седи, и долазе му паше и везири на диван.</p> <p>Амурат у челу на узвишеним душе |
| Исак-паша, Ферхад-паша, Керим-паша, још везири, и дели-Реџеп-ага јаничарски. </p> <p>За чадором |
| дити без да идем на ноге, ни султану ни везиру.</p> <p>— Јесам.{S} Ја сам о томе говорио султан |
| добро бити, јер цар Лазар кроз цео свој век засведочио је да уме војском управљати.</p> <p>Зати |
| е српских властелина, писао, и цео свој век је у том провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ он во |
| ољетни старац.{S} Он је већу част свога века у Светој Гори као пустиник провео.{S} Наука, чести |
| асоте пуно.</p> <p>Милица се од средњег века мало одмакла, и старост јој је већ предстојала, но |
| а од костобоље страда.{S} Млого је свог века препатио.{S} Од косовске битке до сада, скоро већ |
| ише зли.{S} Провео је најлепши део свог века у крвавим борбама са Турцима, Татарима, Мађарима, |
| у хареме паша, да откинуте од својих до века чаме, да проклињу свој рођендан.</p> <p>Ферхад-паш |
| није баш млад, већ је у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и млади’, који су велико што учинит |
| Бранковића постала.{S} За стару љубав, веле, хрђа се не хвата.{S} Русна је била удата, упливом |
| ћ, Вук-Бранковића унуци, Гргура синови, веле, не треба да се клањају деспот-Стевану.</p> <p>Кне |
| ми се језик и уста испуцала, а братија веле: калуђер мора добар носник бити, ради отпуштенија |
| , ако деспот Стеван стисне очи, на њима веле, треба да остане српска земља, јер <pb n="402" /> |
| ући на њи’, не могу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђаури поред овакови’ д |
| и већ у нама остати неће.{S} Они то све веле за нашу поуку и душевни напредак чине.{S} Није ли |
| </p> <p>Треба се о том промислити, паше веле.{S} Султан на то пристаје, и опет ће се сутра држа |
| о.{S} Турци диве се његовом јунаштву, и веле, да ако икога, то доиста Краљевића Марка јединог к |
| већ вина пити подобро навикнуо.{S} Они веле: искушеник треба да са бистром водом ишчисти бурне |
| ну у мозгу, који се са мозгом роди, јер веле да има људи, који се без мозга роде и зову се шупљ |
| ад Турцима <pb n="233" /> служи.{S} Још веле да је млади Ђурађ Бранковић превазишао досадашње Б |
| Харалампије чита најпре у себи, па онда велегласно.</p> <p>— Е, право сте ми казали.{S} Слушајт |
| г вина пили, ја сам морао донде молитве велегласно читати и осушена моја уста водом влажити; по |
| тали гости и дворјани.</p> <p>Патријарх велегласно очита предвечерњу молитву пре још нег’ што ћ |
| те рок од једног дана, да обмане улака, вели, да је војвода Јеремија од тешких рана умро, а пос |
| градом, треба још трипут толико војске, вели Ферхад.</p> <p>Исак-паша бесни од муке, сам увиђа |
| робље у Скопљу продају.{S} И он ће сам, вели, прво и последње своје дете на <pb n="527" /> жртв |
| ти лоше среће.{S} Велики је лис деспот, вели Ферхад-паша, свако парче земље, све кланце, све го |
| партају за Ђурђа.</p> <p>— Шта ће нам — вели народу Харалампије — Стеван поред Ђурђа.{S} Та Ђур |
| се турском удворицом начинио.{S} Русна вели, да и ти треба да потајно са Турцима држиш, донде, |
| ој се приљубила.</p> <p>— Шта ради, шта вели народ?</p> <p>— Знаш шта је народ; он свагда јачег |
| ећи као Ферхад-паша.</p> <p>Ферхад-паша вели да би најбоље било да се деспот од Мађара одвуче, |
| тписао Мачву, Београд и Голубац, па сад вели да мора без откупа предати <pb n="435" /> града.{S |
| је свакога тихо преслушао.</p> <p>Један вели, треба држати страну Мурату, други, опет, Мустафи. |
| есмом.{S} Једно се тужи што је слеп, он вели да нема несрећнијег створења од оног који бела не |
| ризнаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему је Стеван деспот за живота свог потписао Мачв |
| изују доламе јунака, а боја нема.{S} То вели Кајица војвода.</p> <p>Кајица ће допратити Јерину. |
| ан, и печат ударен.</p> <p>Један бискуп вели, кад је већ једаред Голубац по уговору са деспот С |
| авио? — запита Новак.</p> <p>— Мој отац вели, да ће он све за народ учинити само да му се врхов |
| спустиле му се на рамена, а брада бела, велика, покрила му на прси крст, мученички знак распети |
| /> Велике бриге терете главу деспотову, велика боља срце му притиска.</p> <p>Јерина, радознала, |
| раве српске душе од сатане не улове.{S} Велика је моћ тих светих обитељи.{S} Турци ако и опусто |
| слањао.{S} Пазите да се не покајете.{S} Велика је ствар коју сте на себе узели.{S} Народ треба |
| али калуђери чине припреме за госте.{S} Велика је свита, мада је манастир велики, ал’ ипак сви |
| Ту су пешаци, азапи и љути коњаници.{S} Велика тишма.{S} Са свију страна хусари опкољени, покољ |
| .{S} Алах је велики, и његов пророк.{S} Велика је моја сила.{S} Сви ћете бити моја раја, ил’ се |
| еремија хоће, а друкче никако.</p> <p>— Велика цијена, шта мисли, шта по ту цјену можеш купити, |
| ишт’ против Мађара без помоћи падише, а велика нам је помоћ кад Вукогли с нами држи.{S} Па Вуко |
| јвода Војновић и Змај-Облачић Раде, оба велика пријатеља Бранковића; уз њи’ је велика свита ишл |
| лана са оба бока видела се изрезана два велика ува какова су у познате животиње великих ушију — |
| еру га за српског патријарха.{S} Његова велика седа брада дичила му је пун светог израза образ. |
| ата.</p> <p>До те дворане је опет друга велика, ту су насликане битке на дувару, од славних дуб |
| за Србију.{S} Кратко је вријеме а нужда велика.{S} За кратко вријеме креч, пијесак и вода сама |
| гробницу унели.{S} Жалост је била свуда велика, није било ни једног који би се његовој смрти ра |
| кратак широк врат.{S} Глава му је била велика и четвороуголна; уста повећа, усне подебеле, зуб |
| поштоваше, па је радост код свију била велика.{S} Многе старе слуге и служавке љубише га и у с |
| ма у Ласловар врати, јер је турска сила велика.</p> <p>Лошонци озбиљно ослови краља да се повуч |
| ама од црне кадифе, на прсима склопљена велика златна пуцета, да изгледа у свези златној на прс |
| <p>——Тако је, узрујаност паша и везира велика је, може султана опет на рат навести, јер је то |
| рону, или столици, која је била подоста велика тако да се цео човек у њој изгубио и која је бил |
| орио.{S} Мислио би човек, да онде никад велика жалост ни родити се не може.</p> <pb n="262" /> |
| почне.</p> <p>Један дан у Пловдиву буде велика гунгула; питају ’ришћани Турке, шта ће то да буд |
| велика пријатеља Бранковића; уз њи’ је велика свита ишла.</p> <p>Ови гости су били и пред Турц |
| шатора чује се вика и смех.{S} Тишма је велика, тешко се може онамо дотурати, јер сваки би рад |
| стране дај све уредити, јер у Мађара је велика госпоштина, да се не замеримо.{S} Ја ћу их у вел |
| емачке, а већ је краљ Угарске.{S} То је велика снага.{S} Њемачка ће помагати Угарску против Тур |
| напослетку и душу.</p> <p>У пол Србије велика врева, једни секу, кидају из стеновити’ брегова |
| ком пријатељству нег’ икада.{S} Бура се велика подигла над турским царством, па судба је, опет |
| лико сам докучити могао, држим да ће се велика промена догодити.</p> <p>— Но баш да се збуде та |
| нији стишава, и ако треба онданђе ће се велика војска кренути, и то право на те.{S} Бирај мир, |
| ке Ибра, међу стољетним дрвама, види се велика и красна црква са великим зданијем.{S} То је нам |
| вао је изглед оној тачки, гди се мала и велика Морава састављају.{S} Зданије то дворско било је |
| ла риђа, ретка, а брада сасвим црвена и велика.{S} Образ му је био светло-црвенкаст, нос врло з |
| ђерски.{S} Велике црне очи, црна коса и велика правилна калуђерска брада, а при том бледо лице, |
| а се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика награда.</p> <p>Ђурађ је знао вољу деспот-Стеван |
| зити.{S} Рувиму су упали у очи товари и велика свита, мишља канда је деспот на даљи пут накан, |
| је црном чојом постављена, о челу виси велика икона Христово распетије, што је Стеван из Цариг |
| ад.</p> <p>Премда је жалост за Стеваном велика била, опет су Ђурђа и великаши и народ радо прим |
| шта Петошко булазни, <pb n="231" /> јер велика господа, када су у великом разговору била, ни па |
| Вукогли добро зна да је у падише милост велика, и да га шаром својим обасјати може.{S} Деспот ј |
| по дрктајућој усни проспе; ваљда ће ју велика незгода стићи.</p> <pb n="317" /> <p>Тако смутно |
| пред њим узвишен дрвен налон, а на њему велика књига, и поче нешто читати.{S} То је брат Теофан |
| /> <head>III</head> <p>Сутрадан у двору велика је живост владала.{S} Дворјани и дворјанке саста |
| књагињу и за Светислава?{S} Знаш, то су велика господа.{S} Онамо не сме ни обичан левента доћи, |
| едан, пак Јеремија подлећи мора.</p> <p>Велика је брига Јеремију обузела.{S} Нема Турака, нема |
| мења трепти, црнином је обвијен.</p> <p>Велика дворана све у црнини, канда је црном чојом поста |
| еду, да се какве уводе не увуку.</p> <p>Велика сила притискује, ’дегод се тко из града промоли, |
| тко је год имао бабу ил’ прађеда каквог великана.{S} Алтомановићи, Краљевићи, сви босански краљ |
| а још кад се сјећам како су се већ онда великани међу собом крвили, а народ им донђе патио се.{ |
| ез Лазар, <pb n="270" /> као најмоћнији великаш српски, видећи да без крепке руке српска земља |
| Одавна већ српски народ од самољубиви’ великаша страда.{S} Сваки је рад бити бољи, силнији од |
| аљска влада међу неколико властољубиви’ великаша јер то би велики ударац био за цео народ — рек |
| пски народ, велим ти, злопати од своји’ великаша.{S} Сваки хоће да је преднији од другог.{S} На |
| стану, у турској служби, доста српски’ великаша, који већ одавна нису признавали владу цара Ла |
| ике имао све погрешке и страсти српски’ великаша у шали пецкати, и такве им је истине казао да |
| има.{S} Било је ту јошт и млоги’ грчки’ великаша, који су хтели под турском заштитом над неким |
| овљеног строгог закона противу себични’ великаша, настаће опет старо зло па ће народ у чељуст н |
| видео красни’ божији’ храмова и дворова великаша.{S} У граду деспотови двори.{S} Кад са града г |
| клоњена.{S} Као кћи Дејановића, славног великаша под Душаном, презрително је у двору гледала на |
| а Марка Србима нестадоше.{S} Који се од великаша турчити није хтео, тај је морао гинути ил’ к д |
| од се почиње турчити.{S} Види пример од великаша.{S} Заробљену децу турче, женске отимају и тур |
| такови’ <pb n="254" /> права од стране великаша, која само законом крунисаној глави принадлеже |
| пи од будале таков разговор, у којем се великаша слабости и страсти, и заслужене њи’ове каштиге |
| гостију свагда подоста, и то понајвише великаша.{S} Који се ту покалуђерио, тај је морао вишег |
| ти о растројењу српском и непослушности великаша.</p> <p>— А колико си ти рана задобио старче — |
| } Видио је охолост и грабљивост, завист великаша, видио је ’де народу прети опасност, ’де га тр |
| {S} И доиста, имао је Вук велику страну великаша за себе, како у старије доба, тако исто после |
| ви кнежеви лопта у рукама властољубивих великаша.</p> <p>Ђурађ Бранковић преко своје матере Мар |
| под затвор.</p> <p>Помоћу неких грчких великаша изиђе му за руком ухватити и затворити Ђурђа.{ |
| алогај хљеба мирно потроши.{S} Многа су великашах гријеси, са којих народ патити се мора.{S} Св |
| и и расрдити се, јер је Марко на српске великаше огорчен, па може кавгу заметнути.{S} Но и то м |
| његова ријеч је мудра, бич за покварене великаше.{S} Петошко, чу’ много о тим од деспота, мога |
| мнење спасително.{S} Ти добро познајеш великаше, па ћеш и најбоље знати како ваља с њима посту |
| е народ Стевану ил’ Ђурђу привлачио.{S} Великаши и војводе држали се сад једног, сад другог, ка |
| нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је видио да великаши са Турцима млого шурују, и да добра бити неће. |
| ога другог, а при породици кнеза Лазара великаши не би остали.{S} Зато гледајмо што пре да се ш |
| лица.{S} У свом кругу, тако исто каогод великаши у своме, премећали су својим мненијама цео све |
| какав не начини и ако <pb n="255" /> се великаши не умере.{S} Но и ја се млого надам од цара, с |
| а Стеваном велика била, опет су Ђурђа и великаши и народ радо примили.{S} Он је био сва надежда |
| Бранковић, њихов стриц.{S} Властољубиви великаши могу их употребити у своју корист.{S} Нема л’ |
| српски народ, кад га не би властољубиви великаши кидали, шта би јошт од њега бити могло.{S} Тек |
| , у Фанару, онде су Кантакузени и други великаши седили.{S} Где је сад долма Багџе и Чераган, о |
| ишчекивали су неизвесну судбу, ’декоји великаши српски упрли су очи на њи’, ако деспот Стеван |
| није имао више поверења у народу; неки великаши, које од турског страха, које из мржње прам де |
| ако српско царство пада.{S} Цариградски великаши шурују са лацманима у Риму, тргују са вјером к |
| и Ђурађ, осилити ћеду се ти пријатељски великаши, покрај Гргурови’ синова они ћеду владати, зав |
| целог загрлити!{S} Но не даду ми српски великаши главе дигнути.{S} Док је било кнеза Лазара, ни |
| носила.{S} И он, каогод и други турски великаши који дођу до великог чина, без да им ко, без д |
| редоточијем.{S} Са благом дошавши дољни великаши градили су палате; једном речи:{S} Београд под |
| и синови међу собом, за то би се већ ти великаши побринули да се заваде, па ћеду онда у деоби п |
| у српског цар-Лазара будала, и с њим су великаши и слуге подсмех правили.{S} Има таквог доба ка |
| дело му је било српско, онако каково су великаши носили.{S} Марко у свом богатом народном оделу |
| дупком пуна, ту је Ђурађ са војводама, великашима, око цркве непрегледно много народа.{S} Ђура |
| произишав, носио је на себи печат неке великашима сродне гордости.{S} Његов угледан стас начин |
| савјет са својим сином Ђурђем и млогим великашима.{S} Сви важнији, који нису били пријатељи Ла |
| већи’ луда од мене било.{S} Међу гордим великашима и војводама учио сам познавати оно што народ |
| ње.{S} Знао је да мало има међу српским великашима, који не би ради над каковим малим [пределом |
| у већа страна мрзи, јер је он не једном великашу земље поотимао.{S} Па шта учини с Алтоманом?{S |
| кадикад тако што ради што му као једном великашу без повреде царске власти не принадлежи.{S} Ја |
| намештани.</p> <p>Да се гости задовоље, велике се чине припреме.</p> <p>У једној дворани намешт |
| , а тело земљи у вечитост преда.{S} Но, велике ти борбе јошт предстоје, деспоте, и велике жртве |
| мо младости урођена.{S} Њен висок стас, велике смеђе очи, племенит ход, једном речи, све је пок |
| е са Јерином свјетовати. <pb n="505" /> Велике бриге терете главу деспотову, велика боља срце м |
| ед имао је нешто смирено калуђерски.{S} Велике црне очи, црна коса и велика правилна калуђерска |
| и се на рамена, очи, истина, слепе, ал’ велике и пуне изражаја, лице доста румено; још се на ис |
| ог вара, народ од силнијих огуљен, мора велике намете да сноси, а правде за се у ником не налаз |
| у, а они старо смедеревско вино; доиста велике муке за мене који сам се већ вина пити подобро н |
| е је зло где има славни’ војвода.{S} Од велике силе и славе један другог неће да слуша.{S} Српс |
| Петошко?</p> <p>— Имам, богме, и то две велике.</p> <p>— Да чујемо какве?</p> <p>— Кажу да сам |
| ед био међ’ стрелама и мачеви.{S} Обрве велике, седе, бркови седи опустили се на рамена, очи, и |
| Ангоре обе се војске састану.{S} После велике сече Турци буду побеђени, и Бајазит скупа са сво |
| урађ путује, а у глави му замршавају се велике мисли, тешке бриге.{S} Пролази планине, преко жу |
| собом кољете.{S} И доиста, ви ђаури сте велике будале, не знате сами шта радите.{S} Боље је бит |
| ике ти борбе јошт предстоје, деспоте, и велике жртве положити мораш, зато немој се радовати, и |
| да, и да онамо душмани не груну, јер би велике штете починили.{S} И Ферхад-паша није се у рачун |
| астире, ти си са твојим зидинама сведок велике славе и великих грехова!</p> <p>Ово је био силно |
| ики, ретки, очи жућкасте, уши не толико велике колико дебеле.{S} Он није баш лудо но више лукав |
| житеља.</p> <p>— Бре, ма’ни се ти њега, велики је то враг, не видиш га како изгледа, као да је |
| етку показивао.{S} Сад му је тек брига, велики терет.</p> <p>Ферхад-паша се ’ладан показује.{S} |
| војводе, велики војвода Облачина Раде, велики челник Радић, и Кајица војвода, и Ђурађ Кантакуз |
| ни деспота светују се деспот и војводе, велики војвода Облачина Раде, велики челник Радић, и Ка |
| а ти до шака дође Голубац у твоје руке, велики султану.{S} Само до оклевања није.{S} Ако падне |
| му греди.{S} Јест, ја сам био грјешник, велики грјешник, ал’ тко међу вами није био грјешник?{S |
| отив Бранковића и жељели би се с тобом, велики падиша, помирити и у пријатељству живети.{S} Мло |
| и насљедника.{S} А Ђурађ је био снажан, велики дух, и ако би се српска држава сабрати и снова у |
| обманути, ал’ то су тврде и ретке душе; велики духови.{S} Такових нити је било млого на свету, |
| ворити, и тако може бити лоше среће.{S} Велики је лис деспот, вели Ферхад-паша, свако парче зем |
| м те вољи божијој и љубави народној.{S} Велики је терет који на себе примаш.{S} Судба једног на |
| те, веран слуга, зато си га и довео.{S} Велики пут, и велики корак учинисте.{S} Ту се о глави, |
| војску ’рану и све што треба.</p> <p>— Велики је лис тај Вукогли, морамо на њ добро пазити.</p |
| ш одједаред пашом од три репа.</p> <p>— Велики падиша! допусти робу твом само још једну реч про |
| ша. ’Оди амо!</p> <p>Улак уђе.</p> <p>— Велики оче и господару!{S} Ево ти писма из Београда, од |
| било, опет губим моје дијете.</p> <p>— Велики је то терет твоме срцу, зато и дошао сам да ти ј |
| ли војвода мој, Облачина Раде?</p> <p>— Велики краљу, господару мој деспоте, казаћу вам из моје |
| од тебе добива.{S} Држао се у Једренима велики диван, о теби и Србији је била ријеч, помамне па |
| ју, но Јеремија не да града.{S} Идем на велики пут, богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам |
| и потурчењака одвећ примали, и често на велики степен их уздизали.</p> <p>Дођу јошт неки одвећ |
| } Ти ако се одма’ појавиш, наићи ћеш на велики отпор, којем ћеш морати подлећи.{S} Знаш колика |
| 27"> <head>XXVII</head> <p>Са Ласловара велики топ да знак, а војска већ је у бојном реду, јурн |
| се обуче у фрак, изгледао би као какав велики дух, жени, који још далеко дотерати може.</p> <p |
| ћавао, потпомагао.</p> <p>Наравно да је велики губитак био за српски народ што Марко са остали |
| ма трају, па се и преживе.{S} Падиша је велики калиф свих мухамедоваца, и они ван падише не мог |
| земљишту ће корачити.</p> <p>Пртљаг је велики, покућство испуниће дворе, и јошт ће их већма ук |
| ака.</p> <p>У црној дворани на среди је велики округао стол, покривен црном чојом.{S} Над столо |
| г’ што је Миличину кћер задобио, био је велики обожатељ Русне, која га је такође радо видела, и |
| те, под скут мој вас примам.{S} Алах је велики, и његов пророк.{S} Велика је моја сила.{S} Сви |
| <p>Хасан улазећи рече:</p> <p>— Алах је велики, он тек у срце може едемску капљицу пустити; он |
| ручио ми је Ферхад-паша, Петошко, да се велики диван спрема у Једренима, твој самртан непријате |
| p> <p>На једном узвишеном месту види се велики свилен златом украшен шатор.{S} Около њега више |
| <p>Видајић и Љубовић били су војводе, и велики приврженици Бранковића, а непријатељи цара Лазар |
| а, зато си га и довео.{S} Велики пут, и велики корак учинисте.{S} Ту се о глави, о земљи ради.{ |
| лио је да би, као насљедник Вукашинов и велики јунак, кадар био у владалачком чину свој народ м |
| добре комшије живети?</p> <p>— Славни и велики падиша, — проговори Бранковић — ми смо увидели д |
| ато, мекушно — но јуначки лепо, оштро и велики дух <pb n="272" /> показујуће.{S} Испод високог |
| колико властољубиви’ великаша јер то би велики ударац био за цео народ — рекне патријарх.</p> < |
| голна; уста повећа, усне подебеле, зуби велики, ретки, очи жућкасте, уши не толико велике колик |
| ук тешко пристати.</p> <p>Сад се изроди велики инат, патријарх их утишаваше да само општу цел п |
| ругоме сасвим понизе; но има људи, који велики дух и у упорству свом показују, особито када у у |
| утемељавати почео?</p> <p>Има људи који велики дух показују онда када се, опште користи ради, д |
| хоће да сазида град, код Смедерева, јак велики град.{S} За то треба силно благо.{S} Кад се буде |
| з Београда не пркосе.{S} Да сазидам јак велики град, да се у свијету о њем прича као о Новом Бр |
| .{S} Пред великим шатором види се један велики гвоздени кавез.{S} У њему седи окован Бајазит.{S |
| бродова, у једном кајику види се један велики топ, сви су очи на њ упрли.</p> <p>Деспотови вој |
| рађ, но на тој повељи није био потписан велики логофет, нит’ је од њега печат ударен.</p> <p>Жи |
| ном чојом.{S} Над столом одгоре спуштен велики блистајући полилеј, на ком су тридесет воштани’ |
| није могао.</p> <p>Он је чуо за Руснин велики уплив код двора, а осебито код цара Лазара.{S} О |
| ред Милеве са Србима сродити се; пример велики мале за собом повлачи.{S} Данас ће Милева у харе |
| е.{S} Велика је свита, мада је манастир велики, ал’ ипак сви с коњ’ма, пртљагом и товарима лако |
| ћи још у наше руке.{S} А Вукогли-деспот велики је лис, кад чује да се Ново Брдо не предаје, ма |
| /p> <p>Отац Пајсије сједи сам, на столу велики пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се брине.{S} |
| ковића крв подиђе.{S} На срцу као да му велики камен лежи; савест му је јако оптерећена.{S} Он |
| ’ искупљују робове.{S} Вашар је у стану велики био.</p> <pb n="333" /> <p>Два калуђера, један с |
| и код подножја душеци.{S} И у среди су велики рахат-душеци.{S} Све то мора узети на се турски |
| з кољено и наокол паше и везири.</p> <p>Велики, страшан је тај диван Амурата, ’де се судба мног |
| требати војника; а са војводом Радићем, великим челником, путује и чини наредбе да се народ пож |
| ог Данила била је писана на пергаменту, великим словима златном бојом, то је писао монах хиленд |
| г ујака.</p> <p>Предвече је било, црква великим сребрним кандилама осветљена, виде се дивне ико |
| цилија, красна дева, делија-девојка, за великим топом провирује, гледи, промерује, нишани.{S} П |
| рвама, види се велика и красна црква са великим зданијем.{S} То је намастир Жича.{S} Не боле те |
| ати се у Србију, заведе пријатељство са великим господарем Мирчетом, и узме у руке кормило слоб |
| Румелије освојити и победу косовску са великим војеним масама и грдним губитком задобити; но о |
| } Около њега више мањи’ шатора.{S} Пред великим шатором види се један велики гвоздени кавез.{S} |
| n="247" /> Баш тај црвени може временом великим постати, јер такав зна сваку дату прилику на св |
| се дугом састанку, ал’ намишља да се о великим ствар’ма расправља.</p> <p>Деспот да знак, уста |
| ио јошт Цариград!{S} Варош је била пуна великих спомена прошастих времена.]</p> <p>Јошт онда ни |
| велика ува какова су у познате животиње великих ушију — седео је без сваке забуне, гордо, осмев |
| а твојим зидинама сведок велике славе и великих грехова!</p> <p>Ово је био силно богат манастир |
| образу горе-доле дижу, нешто се мисли, велико смишља.</p> <p>Бимбаша ћути, зна да Ферхад-паша |
| , па светитељи тек што не проговоре.{S} Велико распетије дивно је израђено, на њему је пет годи |
| а је и то знао, да је у земљи због тога велико незадовољство.</p> <p>Јеремија није накан предат |
| и неколико година стар, па је већ свуда велико јунаштво показивао, и веће војено одељење управљ |
| Марко је љута убојица, и силно мари за велико господство, као год и Вук Бранковић.{S} Као што |
| ’ неће ту да стане, већ иде управо пред велико распетије, прекрстивши се, помоли се богу, могао |
| ледав у Јеремију рече:</p> <p>— Ту лежи велико право, од тог нипошто одступити.</p> <p>— Поручи |
| ’ свећа запаљене.{S} На столу још стоји велико златом оковано еванђеље, и крст, у ком израђено |
| Неманића, двоглаван орао, над њим виси велико златно кандило, украшено драгим каменом, унаокол |
| пота, знали су да у приликама и с малим велико је кадар био израдити, јер је умео погрешком про |
| S} Владавина слатка реч, ал’ владалашко велико је бреме.</p> <p>Ђурађ је много преко главе прем |
| ве је било све лепо.{S} Зданије довољно велико да у њему и триста калуђера стајати може.{S} Од |
| познало се на свачијем лицу, да се што велико стало.{S} Дворјани, служитељи, сви су смутни там |
| млад имаће прилике у војеној струци што велико видети.{S} Турака има више него што их је против |
| и преци већ славни били и који и данас велико уважење уживају — рекне Русна.</p> <pb n="260" / |
| м веку.{S} Па има баш и млади’, који су велико што учинити кадри.{S} Цар Лазар је као младић од |
| дање у се и у бога.</p> <p>Деспот посла великог војводу Облачину-Раде да купи људе за војску, д |
| за најсрећније држале, да могу само мог великог падише дотакнути се.{S} Знаш ли над колико је з |
| , ко нас оба овако наказа?{S} Зар поред великог света и сунца да нам не остане ни педаљ земље, |
| живота, који је често и на цео народ од великог уплива био.</p> <p>Но Русна, као год и Милица, |
| ићем.{S} Но у њему су доиста ’ришћани и великог заштитника налазили, јер је он свуда угњетене з |
| ени.{S} Веселог лица калуђери нису били великог рода, јер ти су се покалуђерили да уживати могу |
| од и други турски великаши који дођу до великог чина, без да им ко, без да им султан сам име и |
| пак са перјаницом.</p> <p>Деспот је био великог стаса, зато га и називаше високим, но био је од |
| те, <pb n="382" /> појте у вечиту славу великог деспота Стевана, а да му у народу остане вечит |
| страшном суду — рече деспот, тронут од великодушија Ферхада.</p> <p>— Волијем једног таког Тур |
| д на страну.</p> <p>Харалампије се нада великој награди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| је такође спремна примила.{S} У једној великој соби где се обично гости примају само са Русном |
| асности излагао, па зато се сад и надао великој награди.{S} Но Ђурађ је познавао његово злокова |
| ојевао је са Ђурђом против Турака.{S} У великој битки код Искре, ’де је Ђурађ Турке хаметом пот |
| о.{S} Док је цар у животу био, све је у великој слави примала, сад пак њега не има па као удови |
| окол Жигмундове војске.</p> <p>Деспот у великој дворани чека госте.{S} Свечано се обукао, како |
| штина, да се не замеримо.{S} Ја ћу их у великој дворани дочекати.</p> <p>— Кантакузена кћи и де |
| радило.</p> <p>Било је ту доста славе и великолепија, али поред тога колико греха!</p> <p>Кад с |
| ушевцу није носио на себи печат царског великољепија, но одговарао је брижној души Миличиној, и |
| ило је све весело.</p> <p>Црква је била великољепна.{S} Ту си видео све барјаке које је задобио |
| ске, проседа пркосно уковрчена коса, на великом челу зарезане му три ране, поглед мрк, да ти кр |
| ије дуго трајало, дође и Ферхад-паша са великом свитом, и није се мало зачудио кад види мртве л |
| ође, и то главом Јусуф.</p> <p>Он је са великом свитом дошао да Милеву прими и султану однесе.< |
| ће Милеву да проси.</p> <p>Јусуф је са великом свитом овамо стигао, са благом небројеним да Ми |
| налог Ферхад-паша прихвати, и одмах са великом свитом крене се пут манастира Богородице.{S} Св |
| лног алеманског цара Фридриха Барбаросе великом Немањи Стевану.</p> <p>Кад Ђурађ, са војводама |
| пророку Мухамеду, што сам се удостојио великом падиши поклонити се, ја његов роб, највећем сул |
| у своју на Косову разредио.{S} Са овако великом силом Турци до данас јоште нису надирали.{S} Им |
| ="231" /> јер велика господа, када су у великом разговору била, ни пазила нису на то шта таква |
| е бољма познали.{S} Код њи’ и луди су у великом почитанију, особито кад изненада што паметно из |
| се и на Св. Николу у Приштини, у цркви, велику сам свећу упалио.{S} Од тог доба силно сам тужио |
| м стварима брине.{S} Турци задају свима велику бригу.</p> <p>— А бога ти, да ли је често у двор |
| вотиња има рог, друга оштре зубе, једна велику снагу, друга лукавство.{S} Тако исто и људи.{S} |
| е.{S} Властољубив је и грамзив, тражиће велику накнаду — одговори деспот.</p> <p>— Е онда шта ћ |
| езунта, морјем и сувим.{S} У глави носи велику мисао како ће Смедерево градити, а донео је и не |
| га потраже.</p> <p>Тада Лошонци намести велику дубарду, топ на градићу Ласловару, пак избацује |
| се састане с Милевом.{S} Примети на њој велику промену.{S} Она му исповеди шта Турчин иште, ал’ |
| илно уважавао.{S} И доиста, имао је Вук велику страну великаша за себе, како у старије доба, та |
| доба држало да у почетку није имао Вук велику наклоност према кнегињи и да га је само надежда |
| ашта и коме.{S} Да је Жигмунд довео био велику војску од крстоносаца, ал’ такову да и Једрене з |
| <p>Ферхад-паша иде у конак Исак-паше, у велику дворану, ’де га овај дочека.{S} Истом стиже и би |
| ре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију.</p> <p>Ту се начини рахат, одмора м |
| p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију, ’де је већ крст од Турака отклоњен, |
| се одморите — рече Харалампије, па их у велику једну собу уведе.</p> <p>Овде се мало још поразг |
| т склопио уговор са Угрима.{S} Даваћеду велику помоћ против Турака.{S} Ал’ за ту помоћ има им с |
| са кнежевић’ма.</p> <p>То питање Ђурђу велику бригу зададе.</p> <p>Ђурђу Бранковићу доиста су |
| о у Јерусалиму на молитви, чујући твоју велику побједу над Бајазитом, дошли смо да се очима уве |
| Краљевића. <pb n="287" /> Српски народ, велим ти, злопати од своји’ великаша.{S} Сваки хоће да |
| ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт једанпут, добро награђена.{S} Јеси л’ с т |
| чину и мир правити, или не.</p> <p>— Ја велим не, али да се одма’ има Бранковић повиновати и св |
| .</p> <p>— Сад да сам млађи, ал’ шта ја велим, само да сам од једне љуте ране слободан, да могу |
| судиш ти, Љубовићу?</p> <p>— Ја то исто велим.{S} Но само требало би кораке ухитрити док се не |
| поштован.{S} Премда стар, стас му ипак величанствен беше; син <pb n="221" /> му Светислав, још |
| не лице краљу, те овако збори:</p> <p>— Величанствени краљу, дико западних владара.{S} Ступио с |
| д одбизрака, и то у неком тајинственом, величанственијем изгледу.</p> <p>Ферхад хода тамо-амо, |
| узрока, које пак због красоте вароши и величанственог предела. [Какав је онда био јошт Царигра |
| и да га је само надежда будућег његовог величаства заслепила, — одговори Русна, која није могла |
| е на двору Душановом, у средини славе и величаства српског.{S} Овде је она свог мужа, <pb n="21 |
| ти да каткад и лудом дође време када је величаственији од паметних и силних.</p> <p>Костреш вој |
| ог изгледа, и Ђурађ је за његове године величаствено изгледао, рекао би да је син Краљевића. -< |
| са својим гласом и гудалом улити нешто величествено.{S} То није било обично пјевање, што се са |
| е спомене, срце ће ми растити.</p> <p>— Велиш да сам јунак.{S} Камо срећа да сам такав јунак ка |
| у?</p> <p>— Ја нећу противусловити када велиш да је твоје мнење спасително.{S} Ти добро познаје |
| мо да ни медет не изрекну.</p> <p>— Шта велиш ти Керим-пашо?</p> <p>— Слажем се са Исак-пашом.< |
| зре; после што му драго.</p> <p>— Дакле велиш моја партаја је већа?</p> <p>— Млого већа.</p> <p |
| који је најмудрији и најлукавији.{S} Ти велиш да су Угљеша, Гојко и Вукашин славне војводе биле |
| , а после што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шта желиш?</p> <p>— Жеља је људска неизмерима; |
| дгод му бијах десна рука, а сад као што велиш — моји душмани седе уз њега.{S} Но трпићу јошт ма |
| а <pb n="490" /> ни спаса од властеле и велможа, да нитко од владарске лозе не попушта, ни Греб |
| ље, што ћеш да будеш уз Жигмунда кољено велможа, кад овђе још можеш владар бити.{S} Сад ти Мађа |
| и што су побожни српски краљи, краљице, велможе подарили.{S} Кад су већ бисаге претоварили, и ш |
| вот.</p> <p>— Томе су биле криве српске велможе, које су домовину и народ цијепале и међу собом |
| као глумца купити можеш, а да војводе и велможе увесељава.{S} Петошко није био са тржишта у зве |
| Жигмунд би добио био Голубац.{S} Каква веља радост обузела је Жигмунда кад Мађари крокнуше на |
| е се бар читав слободан вратити.</p> <p>Веља је била жалост деспота, кад је увидио да од предај |
| та, руке му љубе, он њи’ у чело.</p> <p>Веља је радост Јерине, кад виде красне дворане.{S} Она |
| о са властелом која те сва не љуби, јер вељаше да много трошиш новца и крви за алеманско царств |
| ри, и како ће ђаво да побједи, јунаштва венац да увене.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| се не турчи?{S} Не тражи нико мученички венац у калуђерству; све то грамзи за светским уживањем |
| 5" /> оставио је забодену белу заставу, вента ради, не би л’ се још Мађари смиловали, не би л’ |
| о Розгоњи да се деспот не накити победе венцом, и оставио га је [с] војском на страни, како опе |
| у Милевино весеље.</p> <p>Звона нису на венчање звонила.{S} А и на што да Турцима уши вређају?{ |
| дња врата Србије отворићеду се Турцима, вера ће се искоренити, народ ћеду потурчити ил’ истреби |
| уде, кришћане Србе продају као робу.{S} Вера изгубљена, стид од варварства збрисан.</p> <p>— Ка |
| ачке клице.{S} Држим да ти је, деспоте, веран слуга, зато си га и довео.{S} Велики пут, и велик |
| а прам вери којој ће служити.{S} Био је веран помоћник патријарху пећком.</p> <p>После косовске |
| народ и хришћане нег’ себе, и ако јесам веран оцу син и против Мирче војујем, зато опет искрено |
| је то манастир.{S} Био Ђурђу Бранковићу веран слуга, а он моје није шћео припознати.{S} Ја сам |
| си ти луде среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те пустио био — примети Јаблановић.</p> |
| се допало видити овако два красна, туђе вере и туђег народа младића, у тврдо пријатељство завер |
| ачву.{S} Сад тек виде да у Турчину није вере.</p> <p>Само Харалампије долази светлим веселим об |
| че, ал’ Голубаца не дам без новца, а на вересију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара проћ |
| исплатити, шта ћемо онда?{S} Град се на вересију не продаје, кад једаред предам град, онда је д |
| нду с нами лако.</p> <p>— Голубац се на вересију неће предавати, — рече Јеремија.</p> <p>— Ал’ |
| ност испунити.</p> <p>— Само нипошто на вересију — рече Јаблановић.</p> <p>— Само, ако се преда |
| тинито посветио, из чистог уверења прам вери којој ће служити.{S} Био је веран помоћник патрија |
| рочују се?</p> <p>Милева је имала своје верне другарице.{S} Ма коме морала је тајну открити бар |
| >Деспот прослови.</p> <p>— Био си, оче, верни слуга цар-Лазара и деспот-Стевана, а сад мој саве |
| а тек онда на јуриш.{S} Тако мисли твој верни слуга.</p> <p>— А шта ће на то рећи дели-Реџеп.</ |
| том, ма овај ’де био.</p> <p>Ту је било верни’ улака, побожни’ калуђера, и гуслара.{S} Што се у |
| ст ми пак, изискује последње моје судбе верно држати се.{S} Ја на Бранковића немам већ узрока м |
| p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом роду верно служио и противу Турака војевао.</p> <p>— И ја.</ |
| ивна лица удале, па да се обвеже царицу верно заштићавати и њој повиновати се.</p> <p>— То је о |
| сара у нас нема“.</p> <p>И Јерина прима верног војводу, и већ је спремна.</p> <p>Силни пртљаг п |
| у недоумљењу.{S} Она није том гласу ни веровала сасвим, јер је држала да је све то царица слеп |
| има српску земљу преда.{S} Млоги су том веровали, млоги су се, пак, о том сумњали.{S} Марко се |
| Београд наишао.{S} Мађари деспоту нису веровали.{S} Деспот је данас још савезник мађарски, сут |
| ђарска војска освоји.{S} Розгоњија није веровао деспоту, побојао се да не уђе деспот први у гра |
| лого слабије него душа, што није ни сам веровао; падне с коња и јако се увреди.{S} Ово га је жи |
| разгледају, главом маше, не могу речма веровати, држе да је ту уплетен ђаура какав шерет.</p> |
| о њима известије мора бити пред народом вероватно.{S} Ја ћу се издати за пријатеља Бранковићеве |
| света и нерушима, и зато изјављујем да вероломно ни сад поступати нећу.</p> <p>Сад је сваки ув |
| дознавао, и дознао је, да је Радосав за веру и род кадар и живот жртвовати.{S} И његово понашањ |
| деспоту испоручује преко бимбаше да на веру дође, и што је покварено, поправиће се.</p> <p>Бим |
| га нова пријатељства дајеш, примам га и веру ти тврду дајем да он српску крв пролити неће.{S} Ј |
| живим богом и св. Савом, даје му тврду веру да му се ништ’ стати неће, да дође као јунак свом |
| је било друго чинити, нег’ опет у стару веру, па своје грехе кајати.</p> <pb n="335" /> <p>Та и |
| еменом <pb n="218" /> господар бити.{S} Веруј ми, драга Русно, тај Ђурађ, премда ми је унук, оп |
| е, па га је јошт у Ужици тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не би хтео првенства примити, незад |
| {S} Одавна њега Ферхад-паша познаје, не верује му.</p> <p>Већ су на путу, Ферхад-паша са Урумен |
| метоике.</p> <p>Харалампије зачуђен, не верује својим очима.{S} Сав се запламти, никад ни у пом |
| .</p> <p>Харалампије кад је рекао да не верује ни калуђеру, више се побојао од Јаблановића, кој |
| урског паше метоике пити, чисто себи не верује.</p> <p>— Ма, честити пашо, ил’ је ово на јави, |
| а заруди, ударићеду новом силом, сватко верује да наступајућем јуришу Јеремија одољети не може. |
| и.{S} Они не верују у привиђења, ал’ ја верујем.{S} Кад сам била као млада у служби краља Вукаш |
| адржати, него ли тебе.</p> <p>— Сад све верујем.{S} Дакле није без узрока са мном толико оклева |
| је ће се нова војска купити моћи, па не верујем, да ће смети без разлога одма’ напред корачати, |
| ?</p> <p>— Он често долази овамо, но не верујем да ће од тога што бити.{S} Русна дворјанка рада |
| глију; нападати га нећу, ал’ ипак му не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље било да идем у Једрене, |
| але; могу они јошт зло проћи.{S} Они не верују у привиђења, ал’ ја верујем.{S} Кад сам била као |
| ци се радују, и нека их, <pb n="340" /> весела им мајка, кад тако напредују, кад један комад зе |
| /> <p>Сад се изроди баш весео жагор.{S} Весела реч и добро винце дало се у млогих примјетити.</ |
| раду не види се весело лице, не чује се весела песма, само жалосна звона чују се, која ћеду сла |
| речи калуђера Русин су се врло допале и весела се са истим растане.</p> <p>— Е, збогом, видећем |
| класа задобише орден.</l> <l>Нека пију весела им мајка</l> <l>Нек им прси суво злато дичи,</l> |
| живају пуну слободу, виде белога света, веселе се; не чујеш ли и сад како се песме хоре?{S} А м |
| > <p>— Е, тако видиш, сад се Турци овде веселе са својим хуријама.{S} Алах нам је дао силу, па |
| и, ал’ је све нешто издавало на данашње веселе опере.{S} На пример, калуђер Варнава <pb n="355" |
| {S} После добрих јела и пића заорише се веселе песме.</p> <p>Од Дечана на неколико миља већ тур |
| ли још како се веселе?</p> <p>—- Они се веселе, а ми овде бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ћ |
| бити у ствари.{S} Чујете ли још како се веселе?</p> <p>—- Они се веселе, а ми овде бедни чамимо |
| нству не би ми од ползе био.{S} Био сам веселе нарави и лакрдијаш, па сам се дао лако и за двор |
| ом дому, у истом манастиру, гди се тако веселе, — у једној ћелији, чују се два тужна гласа.{S} |
| Јаблановић и млоги други, и сад се још веселе — одговори Пајсије.</p> <p>— Шта, зар Јеремија в |
| воју меру довела.{S} Радојко је кадикад весели жагор са својом тамбурицом прекидао.{S} Што се у |
| је, но још горе младом левенти, који се весели и цвећем кити онда када му се другови са Турцима |
| винограде, и свуд природа показује свој весели облик.{S} Какав ће облик добити та природа кад о |
| ичу, чује се и звук таламбаса, Турци су весели.</p> <p>Ферхад-паша је спреман.{S} Бимбаша вози |
| о, ступивши унутра, покаже весело лице, веселије нег’ икада, баш као да је хтео показати да кат |
| усвирати.</p> <p>Ет’ тако се чељад јошт веселила.{S} Пјевање, шала, заигравање све се већма чул |
| приближавао оној страни где су се слуге веселиле.{S} Јула куварка која је, као што смо јошт пре |
| огод и Петошко своје, па су се частили, веселили; после обеда старији мало у шетњу и разговор, |
| удаљеном крају двора јошт су ћеретали и веселили се.{S} Кад је гођ гостију, онда су служитељи н |
| га тога јако боловао.</p> <p>Док се ови веселили, други су јадиковали.{S} Так’а је судба светск |
| о, еј то су била времена, ту се негда и веселило, још кад је султана Милева ђевојком била.</p> |
| т јуности“ нешто претерано таласајући и веселим тоном је певао.</p> <p>Но, да знате ко је овде |
| </p> <p>Само Харалампије долази светлим веселим образом, он је издајица над издајицама, па се о |
| ег српског цара.</p> <p>Дакле није нико веселио друштво?</p> <p>Јест један Петошко...</p> <p>Пе |
| је ред изискивао да докле су гости ту, весело мора бити.</p> <p>Тако се, дакле, и други дан ве |
| није изгледало; овде, опет, било је све весело.</p> <p>Црква је била великољепна.{S} Ту си виде |
| /p> <p>Петошко, ступивши унутра, покаже весело лице, веселије нег’ икада, баш као да је хтео по |
| смедеревке мало упаљеним очима, ишао је весело по прњавору и тако весело насићеном лако је било |
| ручак у трапезарији.</p> <p>Друштво је весело било, рекао би као да и није у трапезарији међу |
| се радило.</p> <p>У трапезарији било је весело.{S} Харалампије све се ’шалио, и волео је лакрди |
| предавати.</p> <p>У Београду не види се весело лице, не чује се весела песма, само жалосна звон |
| ију, које је у своје доба било красно и весело.{S} И краљеви од Немањине лозе радо и често су с |
| ле.</p> <p>— Дакако да имамо — одговори весело Јула.</p> <p>— А бога ти, кажи ми какве су то та |
| ити.</p> <p>Тако се, дакле, и други дан весело провео и дубока ноћ је опет затекла частеће се г |
| чима, ишао је весело по прњавору и тако весело насићеном лако је било онде својим обојег пола о |
| рече Милица — да ће ми данашњи дан тако весело проћи; цео дан сам била јако брижна, и да нам сл |
| По служитељским конацима текар је било весело.{S} Грман, Радојко и Петошко помешали су се међу |
| м прекидао.{S} Што се у богатом Поморју весело певало, све је то Радојко знао и са својим красн |
| тако правили као да су високоучени.{S} Веселог лица калуђери нису били великог рода, јер ти су |
| гда пуни српски’ војника, ђака и другог веселог народа, можеш помислити, какав је ту био српски |
| <p>— О врло добро, и како не би у овако веселом двору.{S} Код нас калуђера све је смутно, па ка |
| чувство највећма се у њему изражавало у веселом друштву, поред добре метохијке, а мисли му тада |
| чаше после сваког одсмеха празнише.{S} Веселост је све већа и већа настајала.{S} И сам патрија |
| шка, царица одма’ даде га дозвати да на веселост већ расположене госте мало својим будалаштинам |
| забунити који је на његов рабош друштву веселост улио.</p> <p>— Како си ми, Петошко, — рече Нов |
| овој рекао би да је цео калуђер само за веселости и шалу скројен, но у његовом срцу лежала је п |
| она не беше, а оно се све раскалашније веселости предаје.</p> <p>Тек што се гости мало сместиш |
| дјек су давали некадашње јуначке српске веселости.{S} Авлије су биле простране да су се по њима |
| зоре било.</p> <p>На то престане жагор веселости; слуге се такође разиђу и тишина највећа свуд |
| еђу служитеље.{S} Ту је сад било правог весеља.{S} Грман је међу њима као неки праотац седео, и |
| ићи.</p> <pb n="317" /> <p>Тако смутног весеља још није никад било.{S} Турцима се особити ручак |
| амо ходали.{S} Нестане радости, нестане весеља у крушевачком двору, и богзна хоће ли се икад ис |
| о на свету мучити, овамо је долазио.{S} Весељаци, шаљивци, певачи, ти су само Дечане тражили.{S |
| ично проводили дани у двору.{S} Радост, весеље, игра, шала, једно је из другог произилазило.{S} |
| ти мора.</p> <p>Сирота Милева, какво ће весеље имати!{S} Нити кума, нити девера, нити старог св |
| остима, јер су знали да нови гости ново весеље у двор доносе.{S} Дворјанима не беше до тога шта |
| ине друге и домаћи, славили су Милевино весеље.</p> <p>Звона нису на венчање звонила.{S} А и на |
| није, једи, пи’, Каралампоглијо, и буди весео, знаш ли да си у двору, у дворани цара Лазоглије. |
| сти дођоше, одма’ је и двор свој обичан весео и жив изглед добио.{S} Буди шта да је Милици и др |
| о се гости мало сместише, одмах се зачу весео жагор слугу и служавки.{S} Вечера се преправљала, |
| /p> <pb n="230" /> <p>Сад се изроди баш весео жагор.{S} Весела реч и добро винце дало се у млог |
| уђе у башчу, па хоће да врата затвори и ветар ти убаве шалваре и дивни стас покаже, а ти тек он |
| обом повуку, ту је сад ужасан покољ, но ветар ватру на запаљеним турским бродовима распирује, д |
| итства издалека за њом гледиш, а она од ветра бранећи се каткад се окрене, па кад уђе у башчу, |
| престане, месец изиђе, и у тихој појци ветрић ћаирка над мртвим јунацима, и јутарња роса беше |
| ста нема му пара.{S} С њим се којекакве ветрогоње, успоредити не могу — Са овим последњим реч’м |
| бу унутарњу, није дошла да га испитива, већ да га теши.</p> <p>Јерина започе.</p> <p>— Господар |
| и.</p> <p>Ферхад-паши није сад до тога, већ се одмах да на посао.{S} Српску посаду је обезоружа |
| да није дошао покоран да Голубац преда, већ да он што потраживати има.{S} Јест, Јеремија потраж |
| аји, јер није ту само војвода Јеремија, већ и ја и војвода Јаблановић.</p> <p>Јеремија мрко кал |
| више у Јеремију ка’ у свог надглавника, већ као у деобеника на откупној цени Голупца.{S} Нит’ г |
| а сека Варвара не би ништ’ више желила, већ само оца Теофана да га види игумана, то би био живо |
| т не би споменуо као позната пријатеља, већ да је тај глас преко другог начуо.{S} Ферхад-паша м |
| тало до нашег пријатељства са Мађарима, већ ће хтети да се на њи’, на Турке, наслањамо.{S} Пока |
| в пртљаг на земљи, и он не тражи стана, већ зове деспота да му покаже сву околину Смедерева, и |
| } Човек се није мерио главом до рамена, већ од ноге до главе у дужину.{S} Телесна снага била је |
| а.{S} Но сад више није нам до оклевања, већ спрјеми се, па одма на коња.</p> <p>Харалампије диж |
| о са Ласловара грувају, није до чекања, већ иди ти сам и однеси кључе, па дођи одмах са Турцима |
| , недалеко одавде, ту је и Ферхад-паша, већ да дођеш и донесеш кључе Голупца, па да ти преда бл |
| о.{S} Кад су Грци чули само име Угљеша, већ им је било доста.{S} Па војвода Жарко, па тада млад |
| Драгаш.</p> <p>— Но Вук није баш млад, већ је у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и млади’, к |
| и Приштина, славна места српске славе, већ се са мунарама диче.{S} Млоги Срби, да се опросте ј |
| мији.</p> <p>— Теби предати се не може, већ самом Јеремији, ил’ имате још правих делбеника при |
| , и сам Завиша види да одољети не може, већ са својих неколико јунака, дивних Пољака, грухне ме |
| а искореним.{S} Па не само од властеле, већ био ма тко, за спас Србије жртвоваћу, утаманићу га. |
| арод прибавља, и не аргатује као робље, већ за своју домовину, своју земљу, благу матер, која њ |
| ти.{S} Не зида се Смедерево само за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту утрошити.{S} П |
| Високог Стевана, ал’ неће ту да стане, већ иде управо пред велико распетије, прекрстивши се, п |
| де поцепан као што је био прије Немање, већ да је у скупу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким |
| тало, да Маџари корјен у Србији запате, већ да себе сахрани, и вољан је прије под скут падише д |
| едати града.</p> <p>Турци дивље јурише, већ су на кулама, а деспотови војници, па Дубровчани св |
| , краљ се диже и деспот, а за њима сви, већ се наредбе издају да се војска на ноге дигне, па да |
| н.</p> <p>И тај сатана није нико други, већ Турчин, ком сви ђаволи, ма и у туђем лику служе, а |
| а храни. <pb n="516" /> И не само људи, већ и женскиње и деца раде.{S} Кад остаре, сузе ћеду ро |
| ладовини примиче се, а кад зора заруди, већ су пред Голупцем.</p> <p>Војска се стави по војничк |
| олубачког бојишта.{S} Дивљи победитељи, већ острвљени, крвавим очима навале.{S} Ту су пешаци, а |
| повући натраг и хаметом бити потучени, већ нек се с тобом погоде као што рекосмо, а ми ћемо Ту |
| збиљно Јаблановић.</p> <p>— Не предати, већ продати — примети Харалампије.</p> <p>— Е добро, тк |
| -Реџеп.</p> <p>— Не треба индат чекати, већ одмах јуришати.</p> <p>С почетка су били ђаури спре |
| воде нису били ради с калуђером делити, већ они калуђеру да деле, ал’ мисле, нужда закон мења п |
| {S} Завише стрелци нису обични стрелци, већ имаду јаке пушке, дебеле гвоздене цеви, и напуњене |
| овић, који се сад одеспотио, није твој, већ Жигмундов.{S} А какав је град Голубац, па богато Бр |
| та у звекетуши шаренкапи доведен лудак, већ син војводе Мирка Огризовића који је у боју код Ска |
| ажи пута с својом свитом, неће Дунавом, већ сувим, баци се на друм са својом свитом, пут ће му |
| а.{S} Прилип, слава српска под Душаном, већ у турским рукама, Приштина ће им, ако се не узбију, |
| ћу рећи султану не само што је говорио, већ и што није говорио, оно што сам му из очију, из лиц |
| руги рекне:</p> <p>— Па и боље би било, већ нам се овако досадило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, п |
| варен, сад га вуку налево, сад надесно, већ не зна ни сам чији је.{S} Кад се пропада, нек пропа |
| а не говоре два човека, паша и калуђер, већ канда говоре гола два срца.</p> <p>Ферхад-паша прич |
| неће да оскврни српском крвљу манастир, већ ван, мало даље, опрему нареди.{S} Ударе два коца, а |
| /> тај глас долази сада не само познат, већ некако и душмански, подсећа се да тај глас њему нег |
| евана нема, са свију страна навалићеду, већ наваљују на Србију, и да нам не даду времена да се |
| ица.{S} Све нас Турци већма стешњавају, већ смо се стисли између гора, Дунава и Саве.{S} Народ |
| х стражара, и док се скупише да вијају, већ је био са својом свитом међу кланцима ’де га достић |
| е паше, удиве се, знали су за Јеремију, већ је Исак-паши такове шиљао, ал’ није му се поверовал |
| p>— Е сад ти не говорим више као ђауру, већ као мом госту, ево ти метоике.</p> <p>Харалампије з |
| се одржати не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе исправљам.{S} Очитао би’ ти молитвах ко |
| ти, а рашта му бог даде памет и миш’цу, већ да народ свјетује и штити.{S} Турци му обричу обила |
| блановић не уздају се одбити нов јуриш, већ се као за смрт преправљају.</p> <p>Отпочину, ал’ за |
| ко је изгубљена битка, једнако јездимо; већ смо сваки по пет коња изморили амо хитајући — рече |
| рад да му ми о’ђе судимо,<pb n="422" /> већ га тако налако пропусти — примети Јаблановић.</p> < |
| <l>Јоште мало па јуначка крвца</l> <l> Већ потоком почела се лити.</l> <l>Јошт’ се не зна чија |
| p>— Јеремија ће Турцима издати град.{S} Већ одавна шурује са Турцима, хоће да аргатује по Брани |
| а купус са сланином, шунке и печење.{S} Већ ми се језик и уста испуцала, а братија веле: калуђе |
| , виса, јаруге, и у мисли си бележи.{S} Већ је прорачунао одока какав ће то град бити, за колик |
| стан, а на другом свјету слађи рај.{S} Већ је дошло време да на три вјере покидан народ са три |
| своји хусари са двора Стевана дичан.{S} Већ се жалост у сузе пролива, деспот и Јерина устану, д |
| ги погријешили, то сам ја поправљао.{S} Већ сам, као што видите, јако остарио, ал снажнији сам |
| да ће он обновити Душаново царство.{S} Већ је унутрашње непријатеље био побједио; сад му је ве |
| раља да се повуче и сам на Ласловар.{S} Већ се види како хатлије силно јурнуше међу стрелце и п |
| е прослови.</p> <p>Голубац је близу.{S} Већ су близу градских бедема, капија отворена, чује се |
| до њега, на једном вису, разгледају.{S} Већ се Голубац предати мора, све је већ онде изнемогло. |
| тив Татара као орлови против вранах.{S} Већ смо се изглодали, бијући се са Турцима и покрај Тур |
| еди.</p> <p>Јеремија прослови.</p> <p>— Већ ми миш’ца изнеможе, а Турака нема, па нит’ Хараламп |
| ни да је мало срећа послужила, и ја би’ већ досад већим постати могао — упадне Петошко, који је |
| и Гргурове синове одбацио.{S} Нисмо л’ већ служили и Турцима.{S} Свуд је међу нами пакост, зло |
| ради и градиће се, јошт није готов, ал’ већ се вије застава Србије, цар-Душана крсташ орао.</p> |
| за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не утече испред нас</p> <p>— викне Митар.</p> <p>— |
| .{S} Е са тим ће постати цар Њемачке, а већ је краљ Угарске.{S} То је велика снага.{S} Њемачка |
| ита.{S} Још се нису Турци ни скупили, а већ Срби под Стеваном и Ђурђем чувају турске границе.{S |
| /p> <p>Тек што је то Бајазит изрекао, а већ се све спремило да се Јусуф кренути може.</p> <p>Са |
| је кнез Лазар српско царство обновио, а већ Алтоман гледа да очупа комад земље од цара.{S} Ако |
| асе Завишу.{S} Но доцне је, Турци су га већ притисли.{S} Хусари одбију хатлије, ал’ опет нови н |
| S} Децо моја!{S} Ја сам као божји слуга већ стар и чека ме већ последњи дан.{S} Камо среће да ј |
| би ни могли допрети до поља Косова, да већ одавна нису имали били такове људе, који су им нару |
| брији војник потресе се у срцу, држи да већ ту нема спаса за српско царство, да је то привиђење |
| запи дошли, па и они су харали, тако да већ црква и нема више црквених утвари.</p> <p>Ферхад за |
| да хватамо тог ђавола.{S} Ја сам чуо да већ одавна овде плаши, но ја се ништа не бојим.{S} Јошт |
| је с тим спасао једну част војске, када већ и онако победа није се могла добити.{S} Но већа је |
| гур, Милева, Леонтије и Светислав, сада већ отац Сава, упуте се у своју отаџбину.</p> <p>Кад су |
| гуслара послушамо.{S} Сад када се можда већ српска војска на Косову са Турцима бори, приличније |
| су код мене, и већ осљепљени, што можда већ и знаду, онда реци да Јеремија војвода држи кнежеви |
| pb n="365" /> као каква госпођа, премда већ мало у годинама, али озбиљног, заповедајућег изглед |
| да би он силом у град улетио био, онда већ вјера престаје, и ил’ би га ухватили ил’ посјекли.< |
| ли су у Крушевац, деспот Стеван је онда већ из Београда владао.{S} Деспот не би им ништ’ зла чи |
| емља ће Турчину у мираз припасти.{S} Ја већ овде немам <pb n="321" /> никаквог посла; идем у Ту |
| но каква је продаје цјена.</p> <p>— Ја већ на дивану изреко’, сто и педесет хиљада дуката, так |
| садашњим земаљским теретом.</p> <p>— Ја већ видим да међу вама и Миличином породицом неслога вл |
| и тешке — одговори Грман.</p> <p>— А ја већ оне што сам од Татарина задобио и не бројим за ране |
| огом остај.</p> <p>— Е видим да се и ја већ морам потурчити, и луд сам што већ досад нисам.{S} |
| тога доба млого је времена прошло и ја већ имам у мом сину залогу одређене ми брачне свезе.{S} |
| бојим се ни стотину ђавола, познајем ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде на |
| </p> <p>— Говориш ми из срца, и како ја већ смисли’, но ако ја не будем на очиглед Смедерево гр |
| в каже да му је отац рекао да сам му ја већ од мог оца намењена, па шта би сад на то казао? — о |
| ал’ те неће тако и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и други.</p> <pb n="437" /> |
| уриш и крепе се пићем.</p> <p>Лошонција већ не пуца на ту кулу, јер није нужно, а не зна тко та |
| невоље.{S} Кад је мислио да је прилика већ близу, буде убијен из потаје, неизвесно, да ли од т |
| се у пријатељству их одржати.{S} Марка већ није било, дакле од његовог имена више нит’ страха |
| Ласловара велики топ да знак, а војска већ је у бојном реду, јурне на провале бедема.{S} Сам Ж |
| {S} Стиже ми глас, да је угарска војска већ на путу.</p> <p>Ту деспот отпочине, баца поглед на |
| ом, пак, оцу Герасиму обично после јела већ и онако му црвени нос тако је набубрио да се чинило |
| есме.</p> <p>Од Дечана на неколико миља већ турска сила влада, хришћани од турског зулума пате; |
| ндани гледају и’ силне и горостасне, ма већ и не младе јунаке.{S} Јунаци сиђу с коња. — Уђу у т |
| трепти алем-камен драги.{S} Лице му ма већ и не младо ал’ дивотно се виде трагови ванредне муш |
| стима, а очи к земљи обарајући.{S} Нема већ моје Зулејке, па и моја радост већ прође!{S} Прође |
| ласа морамо чути, јер пре неколико дана већ тако су обе војске једна другој супрот стајале да т |
| амишљен стане говорити.</p> <p>— Одавна већ српски народ од самољубиви’ великаша страда.{S} Сва |
| штво коњаника турски’ млого не важи, па већ једанпут задобивено лако се и изгубити може, особит |
| иста бијесни кнежевићи, једног стражара већ насакатише што им шташе добра чинити.</p> <p>— Така |
| знамо шта је даље у ствари.</p> <p>— Та већ било што му повољно, тек по Светислава не мора бити |
| една животом шалу плати.</p> <p>— Доста већ о том, Петошко, види се да си будала, па зато тако |
| ривиђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста већ видео — одговори један, такође старијег доба служит |
| од срећан био.{S} Ево да видиш само шта већ сад шиље твојој кћери онај који од тебе осим ње ниш |
| и су страну Бранковићу, ког је породица већ одавна била славна а отац му Пљадић био је под Душа |
| , цура је јошт врло млада ал’ заручница већ може бити.{S} Комити Циљски су силни били, произлаз |
| /p> <p>— Ја не понесо’ градскијех кључа већ хајд’ са мном, с војском, јер су већ и куле и капиј |
| да се поткријепимо.</p> <p>Ферхад-паша већ је начинио наредбу за објед, и све спремно донесе с |
| ал’ ће сретно тамо стићи.</p> <p>Падиша већ зна за победу и предају Голупца, татарин је дању но |
| е таква хладноћа завладала да је слабог већ изгледа било да ће Русна моћи дуго у двору остати.{ |
| мученички знак распетија Христовог, ког већ он од много година носи.</p> <p>То је онај отац Лео |
| лиже не би л’ наишао на какову познатог већ образа особу.{S} Тако се мало-помало већ приближава |
| преимућство траже.{S} Особито сад, кад већ толиког сина има, онда су јој материни синови на пу |
| ли и о разним стварима разговарали; кад већ и ноћ настане, и сваки к свом шатору на одмор упути |
| човека наишао, дакле сад слушај.{S} Кад већ, као што видим, знаш како је код нас ђаура, знај да |
| па човек на правди пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне улаке ме |
| дан штап, па нас пустите у свет, да кад већ немамо светлости, да се бар наситимо слободног вазд |
| асвим поверио, а зна се још и то да кад већ Мађари Београд имају, па још да им је Голупца, онда |
| адржан, да још услуге чини, па онда кад већ не буде нуждан, да дође и на њега ред.</p> <p>Сад Ђ |
| одма’ угушити можеш.{S} Ионако сад кад већ Лазара нема, ко ти се може противити?{S} Па и ко је |
| канда предајеш Угрима Србију.{S} Но кад већ на ино није, и угарска војска је већ на путу, проти |
| или?</p> <p>То је отац Харалампије, сад већ архимандрит, и чека да постане владика.{S} Њега је |
| аз.{S} Новак, негдар славан војвода сад већ старошћу и ранама оптерећен, у Призрену, у царском |
| , онђе је њему за род мјеста.{S} Но сад већ знам да и теби Петошко поручује да знамо шта је и к |
| рате се покорити вашој судби.{S} Њу сад већ није вам више у власти преиначити, али је она сад з |
| утски’ и бугарски’ војвода, који су сад већ паше!</p> <p>Кострешу је мука била то слушати, ал’ |
| ло да се Јусуф кренути може.</p> <p>Сад већ Бајазит мира нема док не види је ли Јусуф што сврши |
| твој пријатељ, и Сириџа-паша.{S} Ферхад већ по себи, а Сириџа за мито, што од тебе добива.{S} Д |
| ић, био је одушевљен за Марка ког народ већ у песмама слави.{S} Лично га није познавао.{S} Он з |
| је цар Краљевић Марко, ког је сам народ већ Краљевићем назвао, па онда би се и ја, и можда и мо |
| ни брат Вук добра му не жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу носио је жељу за владом, па будући је |
| Турчин, да се знамо равнати.</p> <p>— Е већ је доцне — рече замишљен Јаблановић.</p> <p>— Није |
| ало нереда, али сад је, хвала богу, све већ у реду.{S} Пре три дана сам благословио војску која |
| ва и отпоздрава, настане тишина.{S} Све већ мирно почива.{S} Само Марко и Хасан још беседе, док |
| и на њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мораде већ и онамо ићи, куд није намеравао.{S} Турци га једнак |
| арен бити.{S} Обрицања и празне надежде већ су ми се одавна досадиле.{S} Готово већ ни на што н |
| адић, истом од двајест година, па свуде већ за првенством тежи.{S} Па и међу самим остарелим во |
| Вукоглија утаманио, који сад нема куде већ у Београд, под скут Жигмунда.{S} А да се Вукоглија |
| се несретни младићи, отимају се, ал’ је већ доцне, сила их на кревету притисне, не могу се маћи |
| е у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне — закључи Јеремија.</p> <p>Све је углављено и |
| оцених поклона.{S} Она је мислила да је већ премештена у оне пределе, где баснословци људе у бл |
| оме у војсци српској пара нема, и да је већ и сам цар изложен њи’овом упливу...{S} Цар је због |
| двору са Турци држите, увидео сам да је већ за Србију куцнуо жалостан час.{S} Увидео сам да пор |
| аг, не видиш га како изгледа, као да је већ ђаво од њега ушур узео.{S} Онај црни поред њега изг |
| пске војске.</p> <p>Но Ђурађ, као да је већ проклет, саме је демоне са собом повукао, навукао ј |
| повећег дрвета.{S} Кад је осетио да је већ пред гостима, прослови:</p> <p>— Добродошли, бани и |
| падне му се то ни најмање.{S} Премда је већ много са Турци шуровао, опет се клонио новог и тешњ |
| наштвом и поштењем.</p> <p>Но Србија је већ покидана.{S} Тек се у бајкама приповеда, у песмама |
| близу мора бити и већа војска, која је већ на путу Голупца.</p> <p>Јеремију су већ ишчекивали. |
| рану ’де је деспотовица Јерина, која је већ начула долазак Леонтија, и само се чуђаше, зашт’ га |
| малом, ал’ језгровитом војском, која је већ с Турцима мејдане дјелила, и као што деспот блага и |
| о, па сам га на моју душу узео, која је већ одавна у рукама ђавола као и ваша — рече смешећи се |
| ад већ на ино није, и угарска војска је већ на путу, противити се не можемо, јер би Турци могли |
| могу од њега јошт дочекати; не једна је већ тако срећном постала чрез доброту калуђерску.</p> < |
| у Дринопољу.{S} Хајд’ онамо.{S} Она је већ била супруга паше од три репа.{S} На једном узвишен |
| ић и Змај-Облачић Раде.</p> <p>Русна је већ све у преправност довела, само да се јошт са Ђурђем |
| двадесет и неколико година стар, па је већ свуда велико јунаштво показивао, и веће војено одељ |
| вију страна осветљени.</p> <p>Вечера је већ готова била.{S} Ова је била доиста царска, премда н |
| бити дервишом.</p> <p>Завеса чадора је већ спуштена, без замерке једе се и пије.</p> <p>Ферхад |
| ј материни синови на путу.{S} Милица је већ одавно искусила своју кћер Мару и, да не кажемо да |
| љубав морала ослабити.</p> <p>Милица је већ била наклоњена жељи Бајазитовој.</p> <p>Па како то |
| ивац, цјео дан бројанице у руци, сав је већ жут исцјеђен као лимун од богомољства, а нит’ сам з |
| примио; <pb n="364" /> али сада, кад је већ и сам деспот као владатељ сасвим друге људе око себ |
| и срцу дуг платио ал’ бадава је, кад је већ мој отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ на о |
| Па шта ће више отац Харалампије, кад је већ до старешинства у Дечанима дошао?{S} Зар није то до |
| ађ доста имао.{S} Но и Леонтије, кад је већ нестало Стевана, приљубио се Бранковићу, јер покрај |
| дарен.</p> <p>Један бискуп вели, кад је већ једаред Голубац по уговору са деспот Стеваном уступ |
| се не би она жртвовала.</p> <p>— Кад је већ тако да нити имамо с наше стране за обрану војске, |
| шњем му господара, боравити, ал’ кад је већ ту, тешко би се од истих откидао.{S} Спомени га нег |
| како ће, кад му Турци не даду и кад је већ толико штете деспоту и народу нанео?</p> <p>И није |
| од деспота, ил’ нападај.</p> <p>Кад је већ све наредио, опет се светује у дворани са Јабланови |
| з града по спуштеним мостовима, град је већ за леђи, мост се опет спушта, и страховитом звеком |
| крштеним рукама гледати.{S} Цариград је већ од Турака опасан, чека се само коначна пропаст Срби |
| а, бугарска и српска слава била, сад је већ стециште Турака из далеке земље.{S} Цркве православ |
| ом уговору, но на силу.</p> <p>— Сад је већ свеједно; они су сад пророкова деца — одговори Хаса |
| аво учинио, свет нека суди.{S} Народ је већ о том своју пресуду изјавио у својим песмама, дижућ |
| <p>Није трајало месец дана, а Ђурађ је већ седио у Гургусовачкој тамници.{S} Њега чува капетан |
| ћи.</p> <p>У време ови’ метежа Ђурађ је већ ожењен био.{S} Породица му се већ почела плодити.{S |
| ку и иду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђурађ је већ у земљу упао.{S} Турци пале и харају села, отимају |
| {S} Већ се Голубац предати мора, све је већ онде изнемогло.{S} Прошао је рок примирја, а Јаблан |
| е спрема.{S} Руво, коњи, оружје, све је већ у реду.</p> <pb n="430" /> <p>Харалампије у дворцу |
| ији.{S} Дошли су до ушћа Дунава, ’де је већ сва војска спремна да оде на Голубац.</p> </div> <d |
| ња и уљезе у велику трапезарију, ’де је већ крст од Турака отклоњен, и све иконе побацане, јер |
| е, и посадив се под једну грану, где је већ све одмора ради спремно било, понуди и Русну да сед |
| ли да их допрати у трапезарију, онде је већ све у реду.</p> <p>И гости су готови, тело иште сво |
| и се и од српски’ владаоца.{S} Време је већ ту било, да тај посао започне.</p> <p>Један дан у П |
| /p> <pb n="517" /> <p>Но Јерине срце је већ окаљено, ни не осврће се на ужасан јек.</p> <p>Јери |
| од гдешта, негли у свом народу, који је већ тако поцепан, удови тако покидани, разбачени, да их |
| ри над на себе узимала.</p> <p>Сваки је већ увидео да деспот неће дуго вући; сваки се бринуо, к |
| кова кукавица показати.{S} Но све ми је већ додијало.{S} Сад само тражим где ћу као прави јунак |
| оцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је већ владичество у џепу — рече Јеремија.</p> <p>— Е, мој |
| о!</p> <p>— Али, драги мој, моја кћи је већ намењена младом Светиславу, сину Новака војводе.</p |
| народа?</p> <p>— Какав народ, и тај је већ искварен, сад га вуку налево, сад надесно, већ не з |
| завешћеду браћу у деобу, тај обичај је већ заведен после Косова, и Вук Бранковић се делио ба С |
| њег века мало одмакла, и старост јој је већ предстојала, но слика јој опет изражаваше неку љупк |
| > <p>Војници воде улака.</p> <p>Улак је већ пред Јеремијом.</p> <p>Јеремија како види улака, ус |
| ао ваш ујак, Ђурађ Бранковић, то вам је већ познато, сад он градове Жигмунду предаје, но Јереми |
| е им стране и котарја чувају, јер им је већ деспот унапред налог издао да се од трпезе одмах за |
| ија ишчекује Турчина, тог сатану ком је већ душу продао.</p> <p>Лошонци из сатаниног грла сипа |
| ијарха, Новака и оца Леонтија сваком је већ то познато било.{S} Није ни чудо.{S} У двору, као г |
| бити, само да бог поживи цара.{S} Он је већ после Вукашинова пада Србију спасао, па ће ју кадар |
| Харалампију све то није доста.{S} Он је већ скројен за то да руши, обара.</p> <p>Како је чуо да |
| е већ и за своју децу бринути.{S} Он је већ увидео да Турци ни њему нису пријатељи, и утолико м |
| ће тек стари Новак на то рећи.{S} Он је већ за сигурно држао да ће се са царском породицом срод |
| ише не помаже, он то добро зна, ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S |
| мије.{S} А и сека Варвара, или’ како је већ калуђери зову „сестра“ Варвара шта ће са оцом Теофа |
| се петлови готово искукурикали, тако је већ близу зоре било.</p> <p>На то престане жагор весело |
| науди и душману се служило.{S} Тако је већ код Срба од заманде било.{S} Па зла коб собом је до |
| и.{S} Откако је света и људи, колико је већ било у роду људскоме матице, и колико их је већ жрт |
| коглије Турцима пресиједа.{S} Колико је већ харача платио, и опет је Турчина ујео — рече Јеврен |
| {S} Можда га не би познао био, давно је већ било кад га је Петошко у манастиру задиркивао, и на |
| једног госта на миру оставили.{S} То је већ што обично код служитеља.{S} О патријарху, истина, |
| ђу цвећем и густим гранама.{S} Место је већ било за сто опредељено; у среди празно и пространо, |
| највишег степена архијерејства, јер је већ сад Ђурађ свемогућан, па покрај старијих услуга нов |
| уша.{S} Но Јеремија је досетљив, јер је већ у врашким рукама.</p> <pb n="420" /> <p>— Кад је та |
| <p>Патријарх је у готовости био, јер је већ онда своју јутрењу молитву са својим калуђер’ма свр |
| које му се већ напред означило; јер је већ његова столица за њега приправна била.</p> <p>Кад г |
| а и већ непотребна хаљина.{S} Деспот је већ другом стазом корачао.{S} Жички митрополит, па жичк |
| } Није трајало ни три дана, а деспот је већ мртав лежао.</p> <p>Ђурађ је из Смедерева још благо |
| ати деспотске дворе.</p> <p>И деспот је већ у Смедереву.{S} Састану се, и душе им у искреним за |
| Саве и Дунава.{S} Једва толика част је већ под Турчином, само тај покор да нисам дочекао!{S} Н |
| ал’ слабо му иде за руком; Бранковић је већ мах преотео.{S} Патријарх даје молитве читати за па |
| желећи гостима добру ноћ.</p> <p>Ноћ је већ дубока настала.{S} Патријарх са своји калуђери, очи |
| ’ма отишла је својој пратњи, која ју је већ на једном удаљеном месту ишчекивала.</p> <pb n="257 |
| а да хришћанство покоси.{S} Јеремију је већ сатана под ушур узео.</p> <p>А Јеремија ишчекује Ту |
| жи да мора одржати своју власт, коју је већ и сам Стеван признао, јер се тако с њим нагодио, ту |
| о јачим гласом Харалампије, канда му је већ наклон Ферхад-паше осигуран.</p> <p>Ферхад-паша мис |
| шње непријатеље био побједио; сад му је већ лакше било и са спољашњим.{S} Па гле сад жалости!{S |
| лице негда у животу видио.{S} Сад му је већ исто несносно.</p> <p>Но ипак Харалампија не може д |
| корист добро упамти.</p> <p>Стевану је већ одавна подозрителан био Ђурађ, сад је то подозрење |
| е, шетала се међутим по башти.{S} Њу је већ одавна вребао отац Харалампије, приближавао јој се, |
| стварима разговарао.</p> <p>У двору је већ у то доба све врвило.{S} Дворске и новодошавше гост |
| о дође па одмах не преда Голубац, ту је већ пријевара, издајство, ја на твом мјесту одмах би га |
| ршен, праве се опкопи, ровови.{S} Ту је већ и друга мађарска војска, која ће такођер руку пружи |
| p> <p>Сва пратња је спремна.{S} А ту је већ и Јеремија да се опрости, за њим опремљени товари, |
| раве се и поседају.</p> <p>Ферхад их је већ ишчекивао.</p> <p>Одмарају се, па онда пређу на ств |
| у роду људскоме матице, и колико их је већ жртвовано, једне због други’?!{S} Тако и ви морате |
| а са свима управља.</p> <p>Патријарх је већ умро, нема кога да на послушност побуђава.{S} Отац |
| ац је десна рука Србији.{S} Крушевац је већ у турским рукама; нек добију још Ново Брдо, па су и |
| ра и беглербега.{S} Сад друго не остаје већ новац да се изброји, подијели, полак теби полак Иса |
| урцима уши вређају?{S} Та и Милеви није већ то од потребе. </p> <p>Милева сузе рони, но не прот |
| ш и друге војске, које су из Караманије већ на путу.{S} Моја војска ће примити од Јеремије Голу |
| к буде закључено, један већи део војске већ је на путу на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се с |
| дном су конаку били.{S} Стражар са куле већ је два сата викао, и све осим служитеља предало се |
| и се.</p> <p>— Слажем се.{S} Никад боље већ кад човјек у својој жени има вјерна друга.{S} Нићиф |
| сам као божји слуга већ стар и чека ме већ последњи дан.{S} Камо среће да је исти час млого пр |
| па и моја радост већ прође!{S} Прође ме већ и жеља лова.{S} Нашто ми, дакле, и спомен негдашње |
| гласом вечерње, а у понедељник није ме већ било у манастиру.{S} За знак спомена однео сам са с |
| и мој отац је стар, па зато не држи ме већ одавна код себе.</p> <p>Ове речи калуђера Русин су |
| те опет уз Турчина пристали.{S} За мене већ надежде нема, ал’ ви сте још млади, па све поправит |
| употребити.{S} Дворске и кућевне тајне већ је све дознао чрез ’декоје служавке, а особито чрез |
| Ђурађ Бранковић преко своје матере Маре већ одавна измирио се са Стеваном.{S} Стеван без деце, |
| ежевских пустолова тако покидане, да се већ против Турчина бранити не могу.{S} Кад су се крвави |
| нег’ Србаља у двору.{S} Рекао би, да се већ све истурчило.{S} Пун Лазарев двор самих турбана!</ |
| а господарство јошт младо било, и да се већ Вук Бранковић уз владу успиње.{S} Знао је да мало и |
| код Мусулмана.</p> <p>Мусулман, када се већ једанпут брата Мусе ослободи, рад буде ослободити с |
| гао изићи на крај.{S} Но шта ћу када се већ тако збило.</p> <p>Док је Петошко све то говорио, г |
| чинити имаш по мом налогу.{S} Можда се већ и покаја што ти тако писа, и можда ти сада и пише у |
| ку на Дунав не навезе.</p> <p>Војска се већ преважа, ал’ навале силни турски четокаици да и на |
| м више белаја на себе навуче?{S} Она се већ мало-помало на то склонила, само како ће сад са Мил |
| ковићевим, у турским пустошењ’ма, па се већ к злу привикао.{S} Но мене старца све то боле.{S} Г |
| проведе.</p> <p>Залажу се ваљано, па се већ и пе’ари хватају.</p> <p>Ферхад узе први чашу, и на |
| су му делијске тешке, а нашто му сад се већ крити, кад је, тако рећи, код куће.</p> <p>Ферхад-п |
| спот устројавао своју земљу, и народ се већ почео тако опорављати да би се већ — датом каквом з |
| т све друкчије испало.</p> <p>— Није се већ победа могла добити; изгубио би био и своје људе.</ |
| овог сина трпила.</p> <p>Харалампије се већ договорио с Русном да, ако јој што устреба, њега мо |
| рт Стевана, па да кнежевиће, за које се већ зна ’де су, силом одведу, и да кнежевића Јована, ст |
| и, сад само нек се спасе језгро које се већ подгризује.</p> <p>— Хоћу л’ добити од султана Голу |
| д се већ почео тако опорављати да би се већ — датом каквом згодом опет к својим старим границам |
| Гргурови синови међу собом, за то би се већ ти великаши побринули да се заваде, па ћеду онда у |
| е, отиду у манастир Жичу.</p> <p>Сви се већ разиђу и само они остану који се са царицом у свему |
| буду на руци против Црнојевића, који се већ у Зети готово отели.{S} То је код нас зло, што сват |
| с Ђурђем шуровао, жарио и палио, они се већ знаду, покрај Јеремије и ја сам дошао негда до приј |
| отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ на овај живот навикао.{S} Само ми је жао моји’ добр |
| о жели да мене с врата скине, па сам се већ одважио и сам калуђере оставити.{S} Последње недеље |
| доиста велике муке за мене који сам се већ вина пити подобро навикнуо.{S} Они веле: искушеник |
| а му се већ почела плодити.{S} Морао се већ и за своју децу бринути.{S} Он је већ увидео да Тур |
| у фратре, да Србе пошокче.{S} Колико се већ из наше цркве у туђу примамило.{S} Угрима је римпап |
| и ту дјелити.</p> <p>— Имам, ту ћемо се већ сви порефенити.</p> <p>— А тко си ти, да л’ војвода |
| јер ти манастири потпирују и оно што се већ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не будем, нећеду |
| ађ је већ ожењен био.{S} Породица му се већ почела плодити.{S} Морао се већ и за своју децу бри |
| дма’ заузме место на страни, које му се већ напред означило; јер је већ његова столица за њега |
| еду одржао.{S} Данас-сутра, па ће му се већ и деца у светске догађаје уплести.</p> <p>Ђурађ сед |
| ичност, није се ништа збунио, јер му се већ више реди таково што десило.{S} Он је и сам на све |
| усари тискају ван, у самом манастиру се већ крв пролива, Турци које потучени, које избачени, ка |
| им уживањем.{S} Штавише, има који су се већ и потурчили, па како да не пропадне народ.{S} Ја с |
| арству, па још кад се сјећам како су се већ онда великани међу собом крвили, а народ им донђе п |
| и планине у турским су рукама.{S} Ту се већ Србин рађа као раја, а као раја и умире.</p> <p>Срб |
| шећи [се] Јаблановић.</p> <p>— Ја ћу се већ за вашу душу побринути, само се ви брините за моје |
| си ми, Петошко, — рече Новак — нисам те већ одавна видео.{S} Ја сам мислио да си ти ’дегод у во |
| 357" /> <p>Призрен и Приштина, ви нисте већ могли српског господара сачувати.{S} Деспот је мора |
| адосаве, да ти нешто кажем.{S} Сутра ће већ ту бити деспот.{S} Ово благо што је ту, половина од |
| бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ бити од нас?</p> <p>— Треба имати стрпљења, и у бог |
| и деспоту.</p> <p>Његова партаја бијаше већ врло слаба; откако је турским пашом постао, ако се |
| иво представљају.{S} Прочи гости почеше већ такође међу собом тихим гласом примедбе правити о р |
| Тако се деспот са војводом разговара, и већ почиње свићати.</p> <p>Дотрчи један коњаник, и јави |
| ци запитају, па знаду да су код мене, и већ осљепљени, што можда већ и знаду, онда реци да Јере |
| Турчином бити; сваки је мали султан, и већ на овом свету рајем се наслађава.{S} Што је тек ико |
| /p> <p>И Јерина прима верног војводу, и већ је спремна.</p> <p>Силни пртљаг пуштају Дунавом дол |
| ажност, и неће се ничега побојати.{S} И већ чега да се боји, ионако је и он сам и Србија на коц |
| ранама.</p> <p>Мало је прошло времена и већ се је знало за сваког госта који је какав.{S} Сваки |
| он Харалампија, као што се баца стара и већ непотребна хаљина.{S} Деспот је већ другом стазом к |
| у на образ, улазио сам ноћу међу буле и већ сам се добро с њима упознао.{S} Моја Цвета, која се |
| ако седе, изгледају канда су изложени и већ на белом ’лебу, а да их скоро црна земља покрије. < |
| била би срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{S} Бар сваки је калуђер казао да са мном |
| ез тог блага срећна и задовољна, сад би већ без њега незадовољном и несрећном постала.{S} Једно |
| пакости чинила да смо мислили капи крви већ у нама остати неће.{S} Они то све веле за нашу поук |
| А шта си ти, оче, тражио ноћу, кад сви већ гости спавају? — запита га мало зачуђен Митар.</p> |
| нема спомагателне силе.{S} Најхрабрији већ погибоше.{S} Још беше под управом Вуковом до десет |
| је био један од старији’ војвода, који већ због своје слабости ратне терете сносити није могао |
| ој служби, доста српски’ великаша, који већ одавна нису признавали владу цара Лазара, и међу ов |
| еспоту и народу нанео?</p> <p>И није ли већ сујетан сав његов труд, када су већ Турци мах преот |
| е с чим обманути?{S} Та нисмо ли казали већ да је она добра, невина, блага, и да чистом љубављу |
| елију одведе. </p> <p>— Сад бисмо могли већ путовати — рече Јаблановић.</p> <p>— ’хоћеш ли ти с |
| ророк, један падиша, а ми његови већили већ на овом свијету, канда у рају живјемо.{S} Будите Ту |
| од цара одма’ у почетку, били бисмо ми већ давно Турке савладали и осветили би се због битке В |
| оставимо то на страну.{S} Дакле, ти си већ био у овој дворани.</p> <p>— Више пута.{S} Као што |
| <p>— Шта ћу да ти говорим; нисам ли ти већ сто пута казао да ћемо овако проћи, и сад ти кажем, |
| , и ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу ти већ предати.{S} Кад је ружичало, очитај молитву за Јере |
| } Харалампије није се дао двапут нудити већ седне и прекрсти ноге по турски, тако истоветно као |
| и ни сто година, а турски ће се барјаци већ по Мађарској вити.{S} Но за твог живота теби ће доб |
| у руке дођу, људ’ма, којима су и преци већ славни били и који и данас велико уважење уживају — |
| ве на опрезу, азапи, јањичари, коњаници већ су у реду да се крећу, и тешке камиле дижу се, и св |
| Турке од Голупца сузбити, ал’ су Турци већ у граду, па би навале с новом још долазећом војском |
| њездити.{S} Славне некада српске вароши већ су биле пуне Турака.{S} Призрен и Приштина, славна |
| том житу кукоља, па има још који у овој већ разровеној земљи зло сеју.</p> <p>Тек што Ђурађ то |
| еније узму к себи.</p> <p>Тако у једној већ раскиданој кули седе, очекују нов јуриш и крепе се |
| но држати се.{S} Ја на Бранковића немам већ узрока мрзити и пристрасна за њега наклоност далеко |
| Харалампије.</p> <p>— Кад је тако, знам већ како ћу међ вами извршити.</p> <p>То изрече Ферхад |
| калуђер, баш прави калуђер, премда сам већ архимандрит.{S} Ја сам настојатељ манастира у висок |
| царске власти не принадлежи.{S} Ја сам већ цару о том спомињао, ал’ он све даје времена у том; |
| им слабостима налазио.</p> <p>— Кад сам већ дораст’о, знао сам читати и писати па сам се дуго м |
| о да сам мало млађи, али шта ћу кад сам већ близу гроба.{S} За кратко време можемо нашим млађим |
| ена моја уста водом влажити; постао сам већ тако жут да сам мислио већ ћу се скоро посветити.{S |
| ат-нанос, само да постанем оно, што сам већ обрекао.{S} Та како и не би’ учио за такову красну |
| па ме деспот није ни завладичио што сам већ одавна заслужио, требало би да се с њима на равно д |
| е скоро посветити.{S} Напослетку, нисам већ могао издржати, јер видео сам да игуман само то жел |
| себи к срцу српском отворити.{S} Видим већ напред све шта ће бити.{S} Једва ето тријест година |
| уд сам што већ досад нисам.{S} Та видим већ ионако да ће се Србин са Турчином сродити, а земља |
| рјанин изиђе, а војвода Драгаш са Вуком већ дође.</p> <p>Драгаш је био један од старији’ војвод |
| оца не дам ништа рећи — рекне разљућен већ Ђурађ.</p> <p>— Ти не дај, али ја хоћу јер сам зема |
| могло.{S} Тек што умре Душан, а Вукашин већ његовом сину круну отима.{S} Тек што је кнез Лазар |
| > <p>— Ја, боме, не би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шуровао, жарио и палио, они се већ |
| всловити, јер не само да је душу продао већ и тело му је у рукама Ферхад-паше, и сад се више по |
| ода, и не да се лако искорјенит.{S} Ево већ близу је пол столеће и јошт Вука држе, спјевају за |
| већ су ми се одавна досадиле.{S} Готово већ ни на што не зидам.{S} Само ми је јошт то једно уте |
| де, да се у висину пењу.{S} Калуђерство већ почиње губити пред народом ону важну свог реда и ст |
| ; постао сам већ тако жут да сам мислио већ ћу се скоро посветити.{S} Напослетку, нисам већ мог |
| е предају.{S} Па нека буде тако, ионако већ одржати се не можемо.{S} Пашће ту и нами што у део, |
| идиш шта чини Коран мог пророка, колико већ има и од вас у нашем јату.{S} Зато оно што мора бит |
| можеш јошт до те славе доћи.{S} Колико већ има арнаутски’ и бугарски’ војвода, који су сад већ |
| је и преклињао.{S} Царица, премда мало већ ражаљена, од своје намере не одступаше.</p> <p>— Да |
| ећ образа особу.{S} Тако се мало-помало већ приближавао оној страни где су се слуге веселиле.{S |
| ма и преко трња.</p> <p>— Добро би било већ сад побринути се за договор са Турцима, да се не за |
| ас што им се год допада.{S} До чега смо већ дошли?{S} Камо Душанова Србија?{S} Остало нам још к |
| и патријарх.</p> <p>— Дакле до тога смо већ дошли, да се царска српска кћи Турчину продаје?{S} |
| .{S} Врло добро знам, господару, да смо већ осједили бијући се с Турци од прве младости.{S} Тур |
| ци буду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо већ од Призрена чак до Крушевца скочили, па куда ћемо п |
| ти морао — рече Драгаш.</p> <p>— Ми смо већ од тог доба онде били и све је остало у најбољем ре |
| S} Млађи Ђурђев брат Лазар, као што смо већ споменули, погубљен је у Пловдиву скупа са својим у |
| а је по својој науци и побожности давно већ владиком постати могао, својевољно је првенство дру |
| ио.{S} Од косовске битке до сада, скоро већ тридесет година, па никад у миру, него све у рату, |
| је Голубац пао, то сам ти испоручио, то већ знаш, но сад даље да ти испричам, сједнимо.</p> <p> |
| а, нема трага.{S} Војника мало и све то већ уморно од јуриша и неспавања.</p> <p>Мађари се ноћу |
| мира.{S} Они подбадају Вукоглију, и ето већ им је предао Београд и Мачву.{S} Па Мађаре потпомаж |
| и ја већ морам потурчити, и луд сам што већ досад нисам.{S} Та видим већ ионако да ће се Србин |
| елентије и њему подобни; но ти, као што већ једном реко’, главу би за вјеру положили.</p> <p>— |
| год и Вук Бранковић.{S} Као што је цар већ стар, данас-сутра шта би учинила овакова два зета о |
| — Треба Бранковића мало ограничити, јер већ и сад кадикад тако што ради што му као једном велик |
| кружени страшним вечитим мраком.{S} Нас већ на овом свету паклу предаше — рече тужећи кнез Ђурђ |
| ити?{S} Шта нас држе овде?{S} Зашто нас већ једанпут не ослободе?</p> <p>На то уђе отац Пајсије |
| кад чује да је султан Сулејманов савет већ примио, силно се разјари.{S} Хтео је турски стан ос |
| ије га сабљом без престанка.</l> <l>Пет већ рана Новак задобио,</l> <pb n="239" /> <l>А Татарин |
| зао, наиђе опет ново зло.</p> <p>Деспот већ одавна од костобоље страда.{S} Млого је свог века п |
| Нема већ моје Зулејке, па и моја радост већ прође!{S} Прође ме већ и жеља лова.{S} Нашто ми, да |
| ца одма’ даде га дозвати да на веселост већ расположене госте мало својим будалаштинама још већ |
| зарев двор самих турбана!</p> <p>Милеву већ сутра намеравају водити.</p> <p>Донели су јој скупе |
| натраг.</p> <p>Русна, приметивши да ју већ царица најбољма не гледа, за свагда се од двора уда |
| једну жену, две не сме имати, и кад ју већ једанпут има, не може се тако лако од ње, ако му је |
| ушенија и моје невоље.{S} Но напосљетку већ нисам могао издржати.{S} Пазило се на мене јако и п |
| рне хитро коња, <pb n="421" /> сабља му већ у руци, стане и замаја у знак да се деспот борити м |
| жао доброг цара, ал’ не једанпут сам му већ саветовао да пази, ал’ он се само насмеја.</p> <p>— |
| е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и њему већ једаред на срце канути због њега проливена српска к |
| а; они, по свој прилици, на њену страну већ раде.{S} Но ја би’ јошт пре свега желио да би се ти |
| а над Браничевом.{S} Деспот Стевану, су већ руке прекрштене, он нема више посла у радњи живота |
| није, сви су гости изгледали као да су већ сад потурчени.{S} Један се од другог стидио.</p> <p |
| ли већ сујетан сав његов труд, када су већ Турци мах преотели?</p> <p>Покајав се, престане нап |
| -паша кад је стигао у манастир, онда су већ Турци хусаре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе у в |
| и, краљице, велможе подарили.{S} Кад су већ бисаге претоварили, и што су могли понети понели, с |
| уман га води горе у чело.</p> <p>Кад су већ до чела, тек онда тргне се, падне му на памет да је |
| те, да га спасеш, јер овђе наше руке су већ малаксале, толика је силесија турска.</p> <p>— Мој |
| он се врати да изеде зеца; но лисице су већ изеле зеца, и наместо тога наишао је на ловца који |
| е деце.{S} Ето то су та деца.{S} Они су већ одавна потурчени, па нит’ се зна ко је откуд, нит’ |
| и, нег’ли тако предати се.{S} Мађари су већ посјели Мачву и заузели Београд, па им треба још Го |
| раје, трајаће и Србија.</p> <p>Двори су већ готови, а деспот шиље поздрав Јерини, да су двори г |
| Што је набољих мађарских војника, ти су већ код мене у служби, хусари, које је и деспот Стеван |
| ал’ има и млого непријатеља, а Турци су већ пут себи отворили, па ће грамзеће за господством по |
| ше да Турцима очи заслепи, јер Турци су већ онда око своје на Смедерево бацили.{S} Колико му је |
| екају гласове од Милице.{S} Са Вуком су већ начисто.{S} Ако то исто отпоручи Милица што и Бранк |
| и ми је немамо; па гле Босне, колико су већ из нашег стада однијели.{S} Римпапа помаже новцем М |
| а задобио и не бројим за ране, давно су већ излечене сасвим, но имам ји јошт неколико које ми ј |
| е од трпезе одмах за пут спреме, јер су већ Турци господари од Крушевца, и моравске долине су и |
| ча већ хајд’ са мном, с војском, јер су већ и куле и капије проломљене <pb n="463" /> од силниј |
| већ на путу Голупца.</p> <p>Јеремију су већ ишчекивали.</p> <p>Капија отворена, калуђери пазе, |
| копита коњских земља се тресуца, ту су већ гости.</p> <p>Деспот са својом свитом чека пред дво |
| ором добродјетељи.{S} Но они, који нису већ били искушеници, нису се морали у том бистром извор |
| х је знао колико је сати ударило.{S} Ту већ није могао дуже прокопсати.{S} За њега би боље било |
| за кнезове нужно, и до пол сата није их већ било у Дечанима.{S} И гласоноша је отправљен.</p> < |
| Видио је и добре и зле дане, више злих већ добрих.{S} Родом из Косовља, видио је навале турске |
| ци напред, а остали за њима.{S} Голубац већ није далеко, ноћу по ладовини примиче се, а кад зор |
| > <l>Но челична татарска кошуља,</l> <l>Већ се о њу сломи мач Новаков.</l> <l>Тад’ Татарин јошт |
| > <l>И њи’овим коњ’ма халовитим.</l> <l>Већ се земља крвцом оросила,</l> <l>Јоште мало па јунач |
| и, да из варварског мрака изиђе.</p> <p>Већ два дана прође, а деспот још не показује намере куд |
| медерево све већма главу подиже.</p> <p>Већ се подижу и зидине дворах, то ћеду бити палате десп |
| оведу.</p> <p>Ал’ гунгула траје.</p> <p>Већ је пред чадором Облачина Раде и Кајица војвода.{S} |
| и ћеду близу манастира Манасије.</p> <p>Већ се виде горњи, красна кубета манастирске цркве.{S} |
| >Усијане главе што мисле, зборе.</p> <p>Већ је Јеремија замаглушен испарењем нечестиве душе.</p |
| речи.</p> <p>Сад су све свршили.</p> <p>Већ је близу ноћ, разићи ће се и сватко на свој посао, |
| им добру ноћ, и отиде с Митром.</p> <p>Већ су се петлови готово искукурикали, тако је већ близ |
| >Ферхад исприча им све подробно.</p> <p>Већ је ноћ, и једнако се прича.</p> <p>— А чије ће бити |
| цив намигљив поглед на Јеремију.</p> <p>Већ је вечерње доба, ал’ заверне душе једнако расправу |
| рхад-паша познаје, не верује му.</p> <p>Већ су на путу, Ферхад-паша са Уруменли-беглербегом зај |
| Он је био красан, честит и побожан.{S} Већа га је част Турака љубила и уважавала, и само неки |
| азим за опасно.</p> <p>Поред свега тога већа част војвода била је на рат склоњена.{S} Они се ја |
| ог одсмеха празнише.{S} Веселост је све већа и већа настајала.{S} И сам патријарх, који је одве |
| о.</p> <p>— Дакле велиш моја партаја је већа?</p> <p>— Млого већа.</p> <p>— Кад је тако, немој |
| орист неусипно радила.{S} Партаја ти је већа нег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не трпи брата му |
| сто — повичу млоги.</p> <p>Истина да се већа страна на то приклонила, само Мара и Ђурађ највећм |
| који ће одма’ све мере употребити да се већа опасност одбије.</p> <p>— Ја би’ рекао, свети оче, |
| еха празнише.{S} Веселост је све већа и већа настајала.{S} И сам патријарх, који је одвећ озбиљ |
| су, одмах се сетио да близу мора бити и већа војска, која је већ на путу Голупца.</p> <p>Јереми |
| иш моја партаја је већа?</p> <p>— Млого већа.</p> <p>— Кад је тако, немој времена губити, иди н |
| {S} Гдекоји од умора тихо почива.{S} Но већа част у туги и мутним мислима очекива настајући дан |
| нако победа није се могла добити.{S} Но већа је била сила у они’ који су му наклоњени били, нег |
| ебом ’рани.{S} Лазара и његову породицу већа страна мрзи, јер је он не једном великашу земље по |
| а Гргура, Ђурђа старијег брата синови, веће право имаду нег’ Ђурађ Бранковић, њихов стриц.{S} |
| маду нас против Турака потпомагати, ал’ веће сигурности ради, и да добију наслон за своју војск |
| се крвљу народа.{S} Мањи се угледају на веће, сватко гледи од другог што да скуца.{S} Међусобна |
| ео Лазару подврћи и, када се сам против веће силе Лазара одржати није могао, предао се турској |
| S} Но баш зато смех и увесељење било је веће.{S} Ако се која служавка подебело с њиме шалити хт |
| а.</p> <p>Ђурађ, чрез ову победу добије веће поверење код деспота.</p> <p>Турци се у почетку ов |
| већ свуда велико јунаштво показивао, и веће војено одељење управљао.{S} Он је био красан, чест |
| у, јер тко овде хоће победу, мора имати веће мноштво, више коњаника нег’ душман.{S} Наше војвод |
| ици не могу им приступити, а они са још веће висине халакну напред, бацају међ њи’ кудељна и см |
| куваркама, особито се допада ако ји ко већег реда пријатељски ослови.{S} Онда би му и срце дал |
| азано пријатељство признати, па утолико већег имамо изгледа да ћемо какав честит мир учинити.{S |
| еца.{S} Ми сви знамо да је Вукогли лис, већи лис нег’ Жигмунд.{S} Да могу, да треба, сам би га |
| мене је право Немањића, <pb n="531" /> већи део Душанове земље, код мене је богатство које у с |
| страна са Шумадијом; од толико српски’ већи река остаде нам једва Морава са нешто Саве и Дунав |
| битке остала, није се могао одважити на већи какав војени поход.{S} Шта је, дакле, имао чинити? |
| дворску луду произвести, премда је онде већи’ луда од мене било.{S} Међу гордим великашима и во |
| ка својта прати деспота и Јерину, да је већи углед, и да не допадне неприлике.</p> <p>Деспот и |
| Харалампије.{S} Постане ли Харалампије већи, Пајсије постаће то што је сад Харалампије, игуман |
| обеде.{S} Њему иду на поклоњеније млоги већи и мањи владаоци.{S} Дринопољу шта си дочекао!{S} Г |
| убац.{S} Тако нек буде закључено, један већи део војске већ је на путу на Голубац, а сад хајд’м |
| } И доиста, красно је било видети један већи број смирени’ калуђера у храму божијем поред свог |
| ј народ.{S} Каогод у последње време што већи народи као Руси, Французи и тако даље, онде своје |
| вој дел.</p> <p>— Има, и на моју жалост већи нег’ ја, који сам био ту све и сва, и све на моју |
| {S} Зато најбоље би било међу Србе јошт већи раздор завести.</p> <p>Сулејман, као стари Муратов |
| е ни најмање наклоњен, па би могао јошт већи белај починити.{S} Међу нама нек је изречено да се |
| нови, који су чекали што пре да постану већи.{S} Слабо су што учили, него само лице су тако пра |
| моја, а половина Исак-паше, зато нећеш већил’ма, деспоте, никакве поклоне давати, а султан је |
| један пророк, један падиша, а ми његови већили већ на овом свијету, канда у рају живјемо.{S} Бу |
| м се он, као Турчин и непријатељ, засад већим пријатељем показује, неголи буди ко други.{S} Пом |
| ало срећа послужила, и ја би’ већ досад већим постати могао — упадне Петошко, који је њи’ов раз |
| у овој жалосној свадби учествовали.{S} Већина се сама себе стидила.</p> <p>Петошко, ступивши у |
| че.</p> <p>Поред овако разног разговора већина гостију би се јошт дуже забавила, но царица није |
| цу Харалампији није се то допало што је већина гостију све на њега гледала, као да се то њега т |
| ло је паша, који су га убити желели, но већина није допустила бојећи се да се стога не изроди к |
| пи и хусари отели, то је <pb n="497" /> већином бимбашом откупљено, и ваљда ти је и предато.{S} |
| Млоге војводе држаше се Ђурђа; да се на већину ослони, та би се одма’ против Турака определила. |
| p> <p>— Е добро, теби ћу се поверити... већма него мом сину, који не трпи Бранковићеве, али шта |
| скривени били.{S} Харалампије да би га већма хусари побунили на искреност, да искаже ’де је св |
| о и кроз незгоде напред.{S} Ја се засад већма морам на Турке наслањати; дође ли ора да се Мађар |
| ред Турчина сигурна, Вукова је сила све већма расла.</p> <p>Милица, проводећи у бриги своје дан |
| а чује шта се стало, разјарен почне све већма војску умножавати, тако да би, ако би га са Милиц |
| или.{S} Но мог оца војска сваки дан све већма расте.</p> <p>— Баш би рад видети да збрише са се |
| S} Сваки дан види се како Смедерево све већма главу подиже.</p> <p>Већ се подижу и зидине двора |
| народ хоће ли неће ли, па се то зло све већма и већма распрострањава.{S} Но што је најгоре, што |
| тане напастовати деспота.{S} Утолико је већма у подозрење код Турака долазио.{S} Турци га позов |
| ] држао да и такав непријатељ поштовање већма заслужује него хрђави пријатељи, каквих је Ђурађ |
| с Марка скидао.{S} Није знао чему да се већма диви, ил’ његовом големом стасу ил’ његовим силни |
| ред бистрим оком Ферхад-паше.{S} Све се већма и већма подсећао.</p> <p>~—Напротив, Харалампије |
| ла.{S} Пјевање, шала, заигравање све се већма чуло.{S} Јула, једна од куварица, често је напоље |
| ће ли неће ли, па се то зло све већма и већма распрострањава.{S} Но што је најгоре, што је у ра |
| рим оком Ферхад-паше.{S} Све се већма и већма подсећао.</p> <p>~—Напротив, Харалампије није поз |
| оре, камо река Марица.{S} Све нас Турци већма стешњавају, већ смо се стисли између гора, Дунава |
| а скупа са патријархом.</p> <p>— Ја сам већма удаљен оданде него ви овде, ви можете пре каков г |
| владајуће породице <pb n="323" /> јошт већма се Бајазиту подвргне.{S} Милица и Мара све се над |
| више се јунаштву Новака,</l> <l>Па јошт већма стадоше се борит’.</l> <l>Помјешаше с’ као морски |
| ерку.</p> <p>— Јошт би се баш зато јошт већма завадили, они који су празних шака остали, бацили |
| не цркве, и обитељи.{S} Још ћу Манасију већма украсити, а сви ви, који богу служите, <pb n="382 |
| споља показивали као пријатељи, а да му већма леђа одерете.{S} Врлину народа сте запљували, а с |
| покућство испуниће дворе, и јошт ће их већма украсити.{S} Украсе донећеду из Цариграда, Солуна |
| е дубље у разговор улази, а вино га још већма побуђава.</p> <p>— Ој, честити пашо, како је крас |
| ене госте мало својим будалаштинама још већма развесели.</p> <p>Вечера је била добра, а гости п |
| ете и главом платити.</p> <p>Ферхад још већма приближи им се и овим закопча:</p> <p>— Вами, дје |
| мија грабљив, властољубив, да би се још већма умилио и услужан био, Ђурђу једнако шаље гласове |
| метоике и смедеревке, а да им пиће још већма срце и душу замагли.{S} Дуго је време кнежевић’ма |
| ти.{S} Ал’ ако се не преда, овако да га већом војском опколимо, можемо изгубити мах, Турци горе |
| , а да се тако упустили у бој са тројно већом, а још одмореном турском коњицом?{S} Не би.{S} Ко |
| за краља српског прогласио.{S} Он је с већом чашћу српске земље завладао, и да не бијаше кнеза |
| И збиља, ако ко међу вами у себи осећа већу снагу, прориче си већу срећу за спас народа, ја ћу |
| је био осамдесетољетни старац.{S} Он је већу част свога века у Светој Гори као пустиник провео. |
| ами у себи осећа већу снагу, прориче си већу срећу за спас народа, ја ћу му место моје уступити |
| лизу Дринопоља.{S} Кнез Лазар је заузео већу част [земаља које је Вукашин држао, а] Вукашинова |
| о.{S} Њене невине очи добију одмах неку већу ватру, неки јачи зрак; који неку тежњу за нечим ха |
| дње нападаје Татара, и са тим спасли су већу част турске војске, а са њом турско царство.{S} Ба |
| е се надметале, која ће од њи’ Бајазиту већу услугу учинити.{S} Јошт се на Косову, на обалама С |
| тиме мало од своје бриге разабрала.{S} Вече је било красно и пролетне красоте пуно.</p> <p>Мил |
| г стада српског народа.{S} Тако он чека вече и ноћ, да легне, да почине, зна да ће му лак санак |
| ? — запита Харалампије.</p> <p>— Сад је вече, ујутру зором, донде све ће бити спремљено, даћу т |
| ’ чијем имену понешто придевали.</p> <p>Вече је било красно, месечина је лепо светлила; но и ос |
| тан са свитом је у преправности.</p> <p>Вече је, војска се креће.</p> <p>Исак-паша и Ферхад-паш |
| е зачу весео жагор слугу и служавки.{S} Вечера се преправљала, трпеза се намештала, и то усред |
| ји наложи да кнежеве забавља, да с њима вечера, и донде код њих остане, док их сан не превлада |
| за богодану трпезу, то ће им бити тајна вечера, и пе’аром рујног као причешћем уливаћеду си бод |
| д хоћеш чинити, ал’ старије је јутро од вечера, боље сад и с мањим задовољити се, нег’ после ру |
| ој дворани, па је онда о’ђе био објед и вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз гусле, па опет п |
| далаштинама још већма развесели.</p> <p>Вечера је била добра, а гости при добрим апетиту; вино |
| двор од свију страна осветљени.</p> <p>Вечера је већ готова била.{S} Ова је била доиста царска |
| > <p>— Не би л’ добро било овде одма’ и вечерати, кад је тако красно? — упаде у реч Милица.</p> |
| код њих нађе.</p> <p>Кнежевићи су после вечере задремали и легли.{S} Још мало па увелико спавај |
| >— Не би л’ царица дозволила да још пре вечере можемо за један оченаш одморити се, јер би, ваљд |
| ела човек гладан остане.{S} Главну част вечере сачињаваше некол’ко врсти добра печења и добра с |
| наране се.{S} Недељом и празником после вечерња цела околина зуји од гусала као рој пчела.{S} Ј |
| игљив поглед на Јеремију.</p> <p>Већ је вечерње доба, ал’ заверне душе једнако расправу воде о |
| дње недеље отпојао сам са једним гласом вечерње, а у понедељник није ме већ било у манастиру.{S |
| е свакидањи рад, а у цркви свештеник на вечерњу сузним очима, жалосним гласом говорио је <forei |
| је се труба и звонце.{S} Ово је знак за вечеру.</p> <p>Код српске господе, а нарочито у царском |
| ођу у трапезарију, онде је све за добру вечеру припремљено.{S} Бимбаша, сејмени, па сами тамо-а |
| Јеремија да донети за поткрепљење добру вечеру, и доникле су заједно седели.</p> <pb n="416" /> |
| ија и злочинци једно другом наруку иду, вечит раскошлук, обрт и трговина, ’де један другог вара |
| еспота Стевана, а да му у народу остане вечит спомен, јер је био и богу и људ’ма угодан — рече |
| о, шиљао је у Скопље да српско робље из вечита сужанства искупљује.</p> <p>Ђурађ Бранковић знао |
| се да им се душа замагли, да их не види вечита истина чистог родољубља.</p> <p>Пију на извору г |
| оставне.{S} Ту је на столу Свето писмо, вечити извор истине и надње.{S} Ту је књига светог архи |
| оду да помогнеш, зидај даље град у твој вечити спомен и славу.{S} Ја морам одлазити, и теби пов |
| томци њих опомињати.{S} А ја ћу се њима вечитим пријатељством одазвати, а да ми јошт буду на ру |
| ој мери несрећу нашу, окружени страшним вечитим мраком.{S} Нас већ на овом свету паклу предаше |
| рад, његов створ, на челу свом записаће вечито име деспота, и осветлиће наокол’ Србије његова д |
| код Искре ’де се Јеремија одликовао, у вечитој успомени, пружи му руку.</p> <p>— Примам, идем |
| па да ми се душа смири, а тело земљи у вечитост преда.{S} Но, велике ти борбе јошт предстоје, |
| ји богу служите, <pb n="382" /> појте у вечиту славу великог деспота Стевана, а да му у народу |
| ића Марка, Милош Обилић погибе јуначки, вечна му памет, освети српски народ, ал’ мој отац, Вук |
| от, а суза му на зеници засја.</p> <p>— Вечна му слава, бог га у рају сподобио јер је бога ради |
| и пастир полагает душу за овци“.</p> <p>Вечна им слава!</p> <p>Но бадава, и у чистом житу налаз |
| који на побожност и уфање у бољи живот, вечну славу побуђује.</p> <p>Деспот и деспотовица стану |
| ећеду се ван манастира, кад ал’ виде се вешала, а до њих три забодена копља, а на њима натакнут |
| ца, а трећим оба одозго утврди на облик вешала.</p> <p>Воду их вешалама, но нећеду их вешати.</ |
| утврди на облик вешала.</p> <p>Воду их вешалама, но нећеду их вешати.</p> <p>Најпре ћеду Јерем |
| .</p> <p>Воду их вешалама, но нећеду их вешати.</p> <p>Најпре ћеду Јеремију погубити.{S} Јереми |
| ’ бити.{S} Најбоље нек иде Харалампије, вешт је, зна се увијати, превијати, и оно говорити што |
| с једним Грком, који је у лекарији био вешт, и још са поуздана јача два човека Харалампији, ко |
| , бело, да није живо, рек’о би да је од веште руке од слонове кости изрезано, очи тамне као ноћ |
| еда у небо не би л’ дошао до шићара.{S} Вешти соко, прави Босанац, за њега је дала Јерина једно |
| дипломатичним интригама, били су одвећ вешти, зато ји је и за тај посао Бранковић и изабрао.</ |
| и, пак, удостојили га уважења.</p> <p>— Вештице и калуђери морају ноћу тумарати</p> <p>— рекне |
| зачуђен Митар.</p> <p>— Тражио је какве вештице — одговори други слуга подсмешљиво.</p> <pb n=" |
| а преда, како је султан киван на Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а покрај вас владаћеду ваши при |
| > <pb n="357" /> <p>Призрен и Приштина, ви нисте већ могли српског господара сачувати.{S} Деспо |
| што се међу собом кољете.{S} И доиста, ви ђаури сте велике будале, не знате сами шта радите.{S |
| а сам већма удаљен оданде него ви овде, ви можете пре каков глас оданде чути.{S} Што се у после |
| нисам улудо дао гинути остатку војске, ви сте ми сами за право дали.{S} Истина, да смо се били |
| дговори Ђурђе.</p> <p>— Ви сте кнезови, ви морате као господа и живити!</p> <p>— Морамо?{S} Кад |
| м махају.</p> <pb n="446" /> <p>— Пеки, ви ђаури морате пропасти, кад се не можете међу собом н |
| /p> <p>— Ви који сте сад овде скупљени, ви слеме народа, морате се о судби народа са мном побри |
| њим војводе.</p> <p>— Војводе, јунаци, ви стубови Србије!{S} Познато вам је како српски народ |
| гостопримство у Крушевцу.</p> <p>— Но, ви ђаури баш сте махнити људи, ’вала Алаху што вас тако |
| , а стид и поштење довека сте погазили; ви сте праве издајице.{S} И ти, Харалампије, нијеси кој |
| е, шта ће бити од нас и нашег стада.{S} Ви сте доцније рођени, па се тако не осећате да идете с |
| ајци сузу утре.{S} Но на ово пазите.{S} Ви обојица ослањате се на Турке.{S} И ја сам се на њих |
| божија каштига ни њега мимоићи неће.{S} Ви ћете одсад код мене бити, а имаћете све што желите.< |
| сте.{S} Ту се о глави, о земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, |
| о Србије, и ви сте то крило одсекли.{S} Ви сте издајице.</p> <p>Ферхад те речи громким гласом и |
| се о судби народа са мном побринути.{S} Ви сте били вјерне слуте, пријатељи деспот-Стевана.{S} |
| дужност да вам и преко воље помажем.{S} Ви сте с нама уговоре имали, по којима сам вам помагати |
| S} Народ је на више страна раздељен.{S} Ви нећете се хтети под једним сајединити, који би доист |
| д учинило било, да је саједињен био.{S} Ви и најтуђије народе себи присаједињавате, а овде једа |
| же, а ти само гледај како се бијемо.{S} Ви имате тријест тисућа, и ми имамо толико, све окаљени |
| зника ипак не мож’ се живјет’.</p> <p>— Ви који сте сад овде скупљени, ви слеме народа, морате |
| ти несрећни! — одговори Ђурђе.</p> <p>— Ви сте кнезови, ви морате као господа и живити!</p> <p> |
| м у поменутом смислу договоре.</p> <p>— Ви знате — рекне Вук — да сам ја свуда где је нужно бил |
| поседаше.</p> <p>Диван започе.</p> <p>— Ви, моје слуге, паше и везири, знајте да ми добар хабер |
| уштво да се за сутра припреми.</p> <p>— Ви остајте, ја зарана морам, само онако нек буде као шт |
| послужује, да јој нешто кажем.</p> <p>— Ви женске све неке тајне међу собом имате — рекне калуђ |
| сва, и све на моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаури ни у дјеоби нијесте сложни, ал’ то боље по нас |
| све сакупи, почне им говорити:</p> <p>— Ви сами видите, да нит’ је Милица управљати кадра, нити |
| стали.{S} За мене већ надежде нема, ал’ ви сте још млади, па све поправити можете.{S} Но буди м |
| ину.{S} За мене је доцне кајати се, ал’ ви још имате часа.{S} Чувајте народ од женског господар |
| тојатељ манастира у високим Дечанима, а ви за Дечане добро знате.{S} Красан је то манастир.{S} |
| олико муке претрпео за човечески род, а ви црви, који нисте достојни вашом ногом у његов храм с |
| хришћанству и свом народу добро чини, а ви народ издајете.{S} Петошко је своје сједе власи пошт |
| наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се донде сами забављајте.</p> <pb n="368" /> <p>Отац |
| је своје сједе власи поштењем покрио, а ви сте своје обрукали издајством.{S} Знаш ли, Јеремијо, |
| ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде на миру будите — рече озбиљним гласом Пе |
| е благо подијели, ја морам у Голубац, а ви на свој посао.</p> <p>— Евала ти, Ферхаде.{S} Буди т |
| аздух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте сигурно мислили да је то какав нечист дух? — рек |
| ве то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте покидани.{S} Ал’ оставимо то на страну.{S} Дакле |
| а оно сам онако као што се могло.{S} А ви сви повинујте се новом господару, и потпомажите га, |
| ја предо’ град Маџарима, шта бисте онда ви Турци радили, кад би се војска маџарска у Браничеву |
| и него л’ Угри; ’де смо ми остали, онде ви тек почињете.{S} Угре Турци познају само као поражен |
| управо у Турке.{S} Кад сам виђео, да се ви сви [у] целом двору са Турци држите, увидео сам да ј |
| у ваш стан, па да народу објавите да се ви њи’ примате и Јована за деспота признајете.</p> <p>— |
| г’ да паднем деспоту у шаке, јер кад се ви измирите, може пасти сав терет на мене, канда сам ја |
| се већ за вашу душу побринути, само се ви брините за моје тјело, ал’ живо тјело.{S} Но за жива |
| тране распослао.{S} Ја се надам да ћете ви сви знати уважити моје пријатељство.</p> <p>После ов |
| и вјера налаже.</p> <p>— Пеки, ал’ сте ви ђаури крмци, какав је то ћитап, да се најпре тучете, |
| ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је народ страдао и страда.{S} Грабљиви, л |
| ом огњишту, у својој отаџбини, коју сте ви згариштем начинили, но за то ћете и главом платити.< |
| ише вас скупа опстати не може.{S} Нисте ви ни први ни последњи у вашој судби.{S} Откако је свет |
| Јаблановићу.{S} Познајем вас одавна, и ви ћете мене скоро познати.{S} И тебе, Харалампије, доб |
| Голубац?{S} Голубац је крило Србије, и ви сте то крило одсекли.{S} Ви сте издајице.</p> <p>Фер |
| е слуте, пријатељи деспот-Стевана.{S} И ви сте виђели патњу народа, и деспотове боље.{S} Деспот |
| удби подвргнути.{S} Тако сте и ви.{S} И ви сте створени са судбом матице.{S} У једном роју више |
| урци у Душанову земљу проваљивали.{S} И ви бијасте онда ђеца и младићи.{S} Чусте за Петошка луд |
| ти показујем, против Турака.</p> <p>— И ви, вјерне војводе, устајте, скупите војске што се може |
| </p> <p>— Сад смо тако што учинили ја и ви да би нас Турци на комаде исекли да су видили.</p> < |
| лоњивој судби подвргнути.{S} Тако сте и ви.{S} И ви сте створени са судбом матице.{S} У једном |
| канда у рају живјемо.{S} Будите Турци и ви сви, па ће вам под султановим скутом боље бити — одг |
| ртвовано, једне због други’?!{S} Тако и ви морате се покорити вашој судби.{S} Њу сад већ није в |
| могло? — одгонетне Раде.</p> <p>— Но и ви имате красни’ војника.{S} Гле онде оне красне чете, |
| у.</p> <p>— Силна је турска војска, сви ви с Мађарима изгледате као скакавац прам чворку.{S} По |
| } Још ћу Манасију већма украсити, а сви ви, који богу служите, <pb n="382" /> појте у вечиту сл |
| примити.{S} Дакле реците, пристајете ли ви сви уз моје господарство?</p> <p>Сви једногласно на |
| помагаће своје и у турству бољма, негли ви издајице на кућевном огњишту, у својој отаџбини, кој |
| тне глади спасти.{S} Остарјео сам, а ни ви нијесте више млади.</p> <p>Облачина Раде кад то чу, |
| је.{S} Ако падне Голубац, онда нисте ни ви овђе код Новог Брда постојни.{S} Хоћеду Мађари да ва |
| Турцима у руке.{S} Такви сте грабљивци ви војводе, Јеремијо и Јаблановићу.{S} Познајем вас ода |
| ите овога младића, бимбашу, и он је као ви, допао ропства, и он је хришћанско дете, а остаће у |
| p> <p>— Ја сам већма удаљен оданде него ви овде, ви можете пре каков глас оданде чути.{S} Што с |
| а нужда народна на престол диже.{S} Ако ви мислите да сам ја тај способнији и нужнији човек, а |
| како ви тамо живите, како господа, како ви, како народ.</p> <p>— Знаш како је кад пропада царст |
| зрока са мном толико оклевао.{S} А како ви с њиме стојите?</p> <p>— Тако исто као и ти.{S} Војн |
| ерхад и ’хоће.</p> <p>— Де кажи ми како ви тамо живите, како господа, како ви, како народ.</p> |
| ку и грјешнику, судићу по правди.{S} Но ви ђаури никад нијесте међу собом сложни, ни у добру ни |
| ми хоћеш само наруку, све би учинио што ви Турди желите.</p> <p>— Шта ми желимо, то ти је позна |
| ин?</p> <p>— Бољма, богме, бољма но што ви сад војујете.{S} Ја кад би’ видео млого непријатеља, |
| , деспоте, могао на жртву принјети, јер ви владари, који народима владате, каткад своје користи |
| ад-пашу, да им Турци не наиђу на ните и вигове, јер је онда гајтан за пашу спремљен, а сва турс |
| спотов извршио, да ја кнежевићима нисам вид одузео, но да сам их овде код мене тајно здраве и ч |
| ежа црту, која му је давала пред светом вид неке више душевне силе и човеческе умерености и трп |
| у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голупца и Ласловара.</p> <p>Јеремија и бимбаша сту |
| ници султану?{S} Млади Ђурађ Бранковић, Видајић, са својом красном свитом.{S} Оставимо сад наса |
| придобити.{S} Зато је одма’ наредио да Видајић, Љубовић, и његов син Ђурађ Бранковић турском с |
| ле ове Љубовићеве речи прослови војвода Видајић:</p> <p>— Ја судим, да би најбоље било Турчину |
| <p>— Не баш најбоље — рече умешавши се Видајић — Милица нема никакове војске, па опет хоће да |
| то учини с њим поклон другом ком — рече Видајић.</p> <p>Ђурађ пружи га Хасану:</p> <p>— Прими, |
| ће се за јачим повести — одговори брзо Видајић.</p> <p>— Дакле, царица нема ништа војске?</p> |
| е да се има војска покрепљавати.</p> <p>Видајић и Љубовић били су војводе, и велики приврженици |
| а сам Ђурађ, син Вука Бранковића, а ево Видајића и свите.</p> <p>— Какова вас срећа амо нанесе? |
| султану Бајазиту.</p> <pb n="269" /> <p>Видајићеве речи код свију одзива нађу.{S} Сви тог мнени |
| д оружјем штитити, штитићу га и ране му видати.</p> <pb n="379" /> <p>— Увидио је то зло и блаж |
| а великим сребрним кандилама осветљена, виде се дивне иконе, одбијају од себе светлости блеск, |
| и спустивши се мишљаху да су ван гужве, виде пред собом и с бока насртајући арабистанске коњани |
| } Нашег оца слуге уживају пуну слободу, виде белога света, веселе се; не чујеш ли и сад како се |
| ди турбане, из кланаца Турци куљају.{S} Виде се и турски четокаици на Дунаву, сав Дунав је брод |
| /p> <p>Шећеду се ван манастира, кад ал’ виде се вешала, а до њих три забодена копља, а на њима |
| отела се.{S} Од снажног српског царства виде се тек покидани удови.{S} Балшићи, Црнојевићи на п |
| ва.{S} Турци шиљу преобучене Помаке, да виде града, да испитају да л’ је све то истина што се о |
| а и хиљадама страни’ људи стекоше се да виде силу Тамерланову, а овом је све то мало.{S} Дервиш |
| ликћу.{S} Из целе Анадолије долазише да виде чудо од Бајазита.{S} Хиљадама и хиљадама страни’ љ |
| луђери, инђијски брамини долазили су да виде чудо, да купују ил’ искупљују робове.{S} Вашар је |
| латински’ крајева долазили су у Жичу да виде српске цркве славу.{S} Неки су ишли у свету земљу, |
| чело.</p> <p>Веља је радост Јерине, кад виде красне дворане.{S} Она ће у свом дому главу на одм |
| , а и мало их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је Милица слабомоћна, а Вук силан, оставе цариц |
| } Његови сејмени када <pb n="319" /> ме виде, тако им се допаднем да једногласно повичу да би т |
| ј не пије вино, кад га напољу пијана не виде.{S} Еј, да штете што нијесам Турчин.</p> <pb n="44 |
| илано, да се куће у месту од заклона не виде.</p> <pb n="514" /> <p>И тек што се једно стовари, |
| ; затворени као робови, и бела света не виде.</p> <p>Они су оба по жељи Ђурђа прошасте ноћи осл |
| мље, из Шираса, ђе се поља од ружица не виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, који се с царевима др |
| долину, диже се прашина, малочас па се виде три коњаника, праћени од деспотови’ катана.</p> <p |
| ице му ма већ и не младо ал’ дивотно се виде трагови ванредне мушке лепоте, а са чела, из очију |
| близу манастира Манасије.</p> <p>Већ се виде горњи, красна кубета манастирске цркве.{S} Долазе |
| p>Ферхад хода тамо-амо, све иконе му се виде друкчије нег’ иначе, светитељи му изгледају канда |
| вима увеџбао.</p> <p>Деобеници издајице виде да су криви, и као окривљени чекају осуду.</p> <pb |
| вожђем испрекрштане пенџере једва што и виде.{S} Унутри, истина, има доста миндерлука и душека, |
| попадалих војника крај воде, при обали виде.</p> <p>— Боже мили, докле ће мој народ, докле ли |
| ује.</p> <pb n="482" /> <p>Кад их Турци виде, стану, па заблендани гледају и’ силне и горостасн |
| в стран владар и војводе и кнезови, нек виде да Србија још није пропала, да Србин јошт није сир |
| о деспот за Београд и Мачву.{S} Сад тек виде да у Турчину није вере.</p> <p>Само Харалампије до |
| рена, калуђери пазе, ишчекивају, и како виде јездеће, Јеремију и бимбашу, продере се <pb n="462 |
| а самом душманина сабљом.</l> <l>Кад то виде војске обадвије,</l> <l>Дивише се јунаштву Новака, |
| послужи те постадо’ паша, и сад као што виде, сједим на дивану нуз кољено силном султану.</p> < |
| хом само свеци дишу.</p> <p>Када деспот виде тело деспота Стевана, свог ујака и поочима, ког је |
| иду коњаници, тамо горе више на Дунаву виде се бродови, пун је Дунав четокаицима, носе храну, |
| са Турцима у погодбу пусти.</p> <p>Вук, видевши како му ствар своји, приклони се и сам радо на |
| луђе јошт не изговори.</p> <p>Петошко, видевши да се удалити мора проговори јошт као за збогом |
| ц.</p> <p>— Ено онде, недалеко од јеле, видела сам потајно провлачити се нешто црно.{S} Чини ми |
| а са разним бојама намалана са оба бока видела се изрезана два велика ува какова су у познате ж |
| ем о плашилу, ђипи па запита, где га је видела.{S} Она им прстом покаже правац.</p> <p>— Ено он |
| ом побегне унутра и осталима је, што је видела приповедала.{S} Да је она знала да је то отац Ха |
| обожатељ Русне, која га је такође радо видела, и којој је јошт жао било што је Мара кнегиња су |
| ворним страхом утрчи да је неко плашило видела.{S} Који са смјехом, који са уверењем о плашилу, |
| Душановом је таково <pb n="297" /> што видела.{S} Биљензуке, разни украси за врат, појасеви и |
| Чини ми се као да сам и мале рогове му видела — рече заплашена и сујеверна Јула.</p> <p>— Ајд’ |
| есто главе дође.{S} Видели сте кошницу, видели сте у њој матицу.{S} Она ништа не ради, па ју оп |
| г стомака, који му често главе дође.{S} Видели сте кошницу, видели сте у њој матицу.{S} Она ниш |
| тамо-амо, не би ли каквог познатог роба видели.</p> <p>Около Тамерлановог шатора чује се вика и |
| ети.{S} Млоги садањи мекушци када би га видели и глас му чули, крв би им се смрзла.</p> <p>Грма |
| собом толико блага, колико ђаури никада видели нису.{S} Поклони морају се од бисера и драгог ка |
| и извињавања.</p> <p>Када су га унутра видели и познали да је то црвени калуђер, роди се такав |
| ретнија од нас.{S} Да нисмо никад света видели, не би нам било тако жао; ал’ овако тек сад осећ |
| Бранковићу.</p> <p>— Дабогда у бољем се видели.</p> <p>После ових поздрава и отпоздрава, настан |
| ти баш тако тврдоглави јер су на Косову видели српско јунаштво па не би ради, по свој прилици, |
| еве руке и десног ока.</p> <p>Кад су их видели, свак се уплаши.{S} На лицу се новодошавшим чита |
| све у мањем и мањем степену, тако да се видело да ће се жалост јако умалити.{S} У њеном срцу, у |
| n="282" /> и без рата, особито када се видело да је турска војска млого јача него српска.{S} Н |
| иру, него све у рату, беди и невољи.{S} Видео је својим очима доста јада и чемера.{S} Деце није |
| и утолико мање ће бити његовој деци.{S} Видео је шта се учини е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и |
| лана Војновића?</p> <p>— Врло добро.{S} Видео сам га скоро на Косову кад је патријарх војску бл |
| а но што ви сад војујете.{S} Ја кад би’ видео млого непријатеља, сакрио <pb n="228" /> би’ се у |
| код нас је сасвим друкчије.{S} Јеси л’ видео овај јуначки народ на бојном пољу?{S} Шта би се с |
| рко — рекне Ђурађ, удивљен кад је Марка видео.</p> <p>— Бог ти добро дао, незнани јуначе — одго |
| шко, — рече Новак — нисам те већ одавна видео.{S} Ја сам мислио да си ти ’дегод у војсци, на Ко |
| /p> <p>— Де говори, Јусуфе, шта си онде видео, какову породицу има та Милица — запита Бајазит с |
| иде.{S} И како не би он увиђао, који је видео и осећао славно доба Душаново, па сад — све се на |
| и онако какав што но кажу честит, па би видео.</p> <p>Грман се и од невоље насмеје.</p> <p>— Та |
| <p>Црква је била великољепна.{S} Ту си видео све барјаке које је задобио Душан и други српски |
| ашњег Дорђула ни Батал-џамије.{S} Ту си видео красни’ божији’ храмова и дворова великаша.{S} У |
| зна’; кад се кући вратим, казаћу да сам видео највећег српског јунака.{S} Твој јуначки изглед с |
| царству нег’ мудар у лудом, ал’ сад сам видео да су сви полудели, па сад морам ја мудровати.</p |
| " /> <p>Овако жалосне свадбе јошт Србин видео није, сви су гости изгледали као да су већ сад по |
| послетку, нисам већ могао издржати, јер видео сам да игуман само то жели да мене с врата скине, |
| азогли мораде пасти.{S} Сваки је од вас видео, да је бог Турцима наменуо победу и првенство.{S} |
| ђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста већ видео — одговори један, такође старијег доба служитељ.< |
| тлило се као сунце.{S} Србин је на њему видео светлост доба Душанова.</p> <p>И изван цркве је б |
| главе изићи.</p> <p>Ђурађ зажели Марка видети.{S} Као младић, био је одушевљен за Марка ког на |
| битке умро, без да је свог милог Хасана видети могао.{S} Хафис је био цвет источне мудрости као |
| о старог и слепог погледао, имао је шта видети.{S} Млоги садањи мекушци када би га видели и гла |
| ан све већма расте.</p> <p>— Баш би рад видети да збрише са себе ту сумњу каковим знатним делом |
| завиди Мари кнегињи, што ће бар изближе видети српску победу над Турцима.{S} Мара и Вукосава, о |
| шта се међу њима чини.{S} Ту после може видети човек сваког сијасета.{S} Мој друг Ибрахим преоб |
| Ђурађ.</p> <p>— Мило ми је такве делије видети.</p> <p>— Ово је Хасан-паша из далеке земље, из |
| рцима гласовити, па сваки је желио исте видети.{S} Њи’ово српско одело разликовало се од турско |
| ; а Змај-Облачић — страшно га је било и видети, силно огромног стаса, бркови му на рамена пали, |
| } Погледајте данашњег Србина, хоћете ли видети два умиљата ока као код други’, — тешко.{S} Очи |
| да није имала прилике толико богатство видети, можда би срећнија била.</p> <p>Има људи и женск |
| аће прилике у војеној струци што велико видети.{S} Турака има више него што их је противу Вукаш |
| ија тражио.{S} И доиста, красно је било видети један већи број смирени’ калуђера у храму божије |
| чину разреде се.</p> <p>Красно је било видети те јуначке слике.</p> <p>Краљ достојанствен, отв |
| > <pb n="347" /> <p>Хасану је мило било видети српске јунаке.{S} Када [је] виђео Змај-Облачића, |
| земља красно од’ранила, то ћеш код њих видети.{S} Султан, паша, ага и спаија, какве хареме има |
| S} Ако се Турци бију са Власима, то ћеш видети српски’ делија и у турској и у влашкој ордији; а |
| ран почитујем.{S} Који цео Коран научи, видеће да се и вино може пити.{S} Запрећено је исто збо |
| е са истим растане.</p> <p>— Е, збогом, видећемо се скоро. — Са овим реч’ма отишла је својој пр |
| шлук, ил’ освета, ил’ друго што?</p> <p>Видећемо.</p> <p>Отац Харалампије, тако увијен, тихо ме |
| образу му читаш неки понос; а на Србину видећеш неку загушену тугу.{S} Није ни чудо.{S} Турци н |
| ад му је довољно Миличино.</p> <p>Мара, видећи да јој мати при једном остаје, почне јој пребаци |
| благослов и сви се разиђу.</p> <p>Мара, видећи да то неће по Вука добро бити, подговарала је и |
| "270" /> као најмоћнији великаш српски, видећи да без крепке руке српска земља не може се спаст |
| а тек наједанпут нађе се деспот у чуду, видећи да је једна част народа под њим, а друга под Тур |
| питкивали о целој битки, па напослетку, видећи да уморни и рањени јунаци отпочинути морају, диг |
| све то ништа не помогне.{S} Напосљетку, видећи да ништа овим путем докучити не може, врати се у |
| гим био задовољан.</p> <p>Сулејман-паша видећи да и по првом и по другом плану изглед није сигу |
| д утамане.</p> <p>Деспот у толикој беди видећи се, да не би он и народ све изгубили, даде полов |
| у тамници мислио.</p> <p>Капетан Радан видећи отвореног младог књаза и војводу, саопшти ствар |
| младићу књажевском подвргавали.{S} Ово видећи Мара, Ђурђева мати, а кћи царичина, понуди своје |
| ком послала синове Бајазиту у помоћ; то видећи Мара, да се не осрамоти, то исто је чинила.{S} Т |
| а за њега приправна била.</p> <p>Кад га видеше, сви се насмеју.{S} Петошка је добио цар Лазар о |
| се такођер расположене.{S} Млађи, када видеше старога Новака да је тако добре воље, мало се ос |
| ликама, пернатим створовима.</p> <p>Кад видеше Кајицу војводу, ником поникоше, и тек шаптају си |
| ле, да се испод бели’ трепавица једва и видеше.{S} Лице му се често смешило и по спољашности ње |
| капију чувао.{S} И доиста, кад га Турци видеше, рекну:{S} Аферим, деспот, што доведе оваковог ј |
| у код реке Ибра, међу стољетним дрвама, види се велика и красна црква са великим зданијем.{S} Т |
| точку на противним голубачким висовима, види турбане, из кланаца Турци куљају.{S} Виде се и тур |
| канда познаје те главе, ускори кораке, види три крваве лешине.{S} Познаде их.</p> <p>— То су Ј |
| так сан, пробуди се деспот, отвори очи, види Јерину, мушки понос му не допушта да лежећи говори |
| Коњаници рупе, заподене се крвави бој, види то Јеремија, не зна ил’ да ускочи Мађарима, ил’ да |
| јеновит, па вишим духом задахнут јунак, види му се то из мушка лица, горостасја.{S} На први пог |
| рити.</p> <p>— Тај мора бити препреден, види му се из очију.{S} Па све нешто са куваркама и слу |
| ати.</p> <p>— Доста већ о том, Петошко, види се да си будала, па зато тако лудо и говориш — рек |
| Дунава зидине, куле, капије оправљају, види се да Јеремија није каиљ налако Голубац напустити. |
| <p>Када се Јеремија приближи манастиру, види много азапа, и нешто коњаника раштрканих ’де им ко |
| ћу, да најлепше ђаурске земље ужива.{S} Види красне неве, те ћеду пашин харем дичити.</p> <p>До |
| не зна шта тко на те речи да почне.{S} Види се деспоту на лицу, да није Розгоњијевим реч’ма за |
| види мађарску војску, но не уздркће.{S} Види и нешто српске војске, ту је довео деспоту Облачин |
| и Саве.{S} Народ се почиње турчити.{S} Види пример од великаша.{S} Заробљену децу турче, женск |
| ака, устане, тако исто и Јаблановић.{S} Види се на лицу Јеремији како је узбуђен.{S} Улак је, д |
| једно кандило пред распетијем горе, ал’ види се опет све од одбизрака, и то у неком тајинствено |
| више желила, већ само оца Теофана да га види игумана, то би био живот, ал’ ту треба јошт који и |
| једва дочека да се с њим разговара, да види чему се има од Бајазита надати.</p> <p>Он је Милиц |
| па устане, пође напред, отвори врата да види је л’ тко близу да се не би разговор чуо.</p> <p>С |
| <p>Стеван је био у околини Крушевца да види да ли се брзо нова војска купи, па се у добро доба |
| шаном чувству радости и страха чекао да види какови ће то гости, какав ли глас бити.</p> <p>Стр |
| >Тиха ноћ.{S} Харалампије иде у кулу да види шта кнежевићи раде.</p> <p>Отац Пајсија је њихов ч |
| ио.</p> <p>Хасан је оставио отаџбину да види земље и јунаке, да се јошт чему научи и да сваком |
| у у Ласловар, и топове.</p> <p>Јеремија види мађарску војску, но не уздркће.{S} Види и нешто ср |
| но као што Ферхад-паша.{S} На војводама види се брижно лице, како седе, изгледају канда су изло |
| ију Јерине, на лице брата.{S} Од детића види делију пред собом.{S} Откине се од брата и пређе д |
| јер хоћеду да пут пресеку, и сам Завиша види да одољети не може, већ са својих неколико јунака, |
| Жеља је људска неизмерима; њу само бог види у својој целости.{S} Мојој жељи околност границу п |
| , и не једном јунаку стегне се срце кад види то ново оружје.</p> <p>Деспот једнако светује краљ |
| оће ли га мађарски краљ потпомагати кад види да се код Срба и Грка „ришћанска“ влада крепи?{S} |
| , деспот озире се, лакше му је души кад види богате неопустошене пределе, каквих има у старој С |
| иком свитом, и није се мало зачудио кад види мртве лешине, рањенике, све похарано, батал-манаст |
| и браћом посети Марка.</p> <p>Марко кад види сина свога некадашњег душманина, као прави јунак р |
| га у недра сакрије.</p> <p>— Да тко сад види и чује од Турчина, на комаде би нас исјекао.{S} Пр |
| ечи дозове Бајазита на близу, да ји све види, да му утолико теже падне.</p> <p>Бајазит је срамо |
| ласти и красоте, а други у исто доба не види ни белог света, а трећи можда се мучи на душманско |
| бавним чуством напајало, али како га не види, а оно јој је долазило и друго којешта у главу.</p |
| ијатељ био, није могао пропустити да не види Марка, кад га и душман као пријатељ хвали.</p> <p> |
| срећнијег створења од оног који бела не види света.{S} Сваки жали слепца, па му удељује.</p> <p |
| војску ишчекујем тек што се из куле не види.{S} Наредбе сам потписао да им се све по Стеваново |
| /p> <p>Сад већ Бајазит мира нема док не види је ли Јусуф што свршио.</p> <pb n="295" /> <p>Наск |
| ве паше, само скривено, да га свијет не види.</p> <p>— Ал’ ако се тко опије.</p> <p>— Држу га к |
| еограда предавати.</p> <p>У Београду не види се весело лице, не чује се весела песма, само жало |
| Пије се да им се душа замагли, да их не види вечита истина чистог родољубља.</p> <p>Пију на изв |
| <pb n="242" /> да има људи на којима се види да не имају мозга, па су гори него они са запаљени |
| о у Београду.{S} Како ће му бити кад се види у Београду, у Србији стран.</p> <p>Јерини је дуго |
| т колику јошт војску има.{S} Тако ми се види, као да је сваки Србин прави делија.</p> <pb n="34 |
| лого још страдати.{S} Ти, као што ми се види, имаш отворен дух, утолико ћеш више у несрећи стра |
| могу добра чинити.{S} Но, као што ми се види, са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, како код |
| се повуче и сам на Ласловар.{S} Већ се види како хатлије силно јурнуше међу стрелце и пушкаре. |
| у, јошт не може да погоди, а лице му се види као одавна му душманско, не ишчекује добра.</p> <p |
| д славних дубровачких сликара.{S} Ту се види бугар-битка цар Душана, бој на Косову, бој код Анг |
| ира нема, рада би све одмах дознати, ал види наборано чело у деспота, прониче му у срце, зна да |
| е мањи’ шатора.{S} Пред великим шатором види се један велики гвоздени кавез.{S} У њему седи око |
| л’ и темељ граду је готов.{S} Сваки дан види се како Смедерево све већма главу подиже.</p> <p>В |
| све што је потребно.{S} А султан, како види уговор, издаће берат да се деспот Вукогли признаје |
| ећ пред Јеремијом.</p> <p>Јеремија како види улака, устане, тако исто и Јаблановић.{S} Види се |
| ен их понамешта по бедемима.</p> <p>Тко види Смедерево, сватко се диви његовој крепкоћи.{S} Кој |
| мој за то ширење распачам.</p> <p>— Ето види се мађарска војска, гле како се диже прашина од зе |
| руги, опет, гост, који код домаћина што види, узме.{S} Кад рекнем да зидаш град у заштиту проти |
| зане, јер султан хоће као Туркињу да ју види.</p> <p>Она је данас последњи пут Српкиња!</p> <p> |
| ија, пун Дунав бродова, у једном кајику види се један велики топ, сви су очи на њ упрли.</p> <p |
| љачку.</p> <p>На једном узвишеном месту види се велики свилен златом украшен шатор.{S} Около ње |
| жалосна је и даћа.{S} На свачијем лицу види се свечана озбиљност, деспоту се брижна бора на че |
| ојводе у црно обавијени, на сваком лицу види се нацртана жалост, јер ту није било који Високог |
| јавасте му се, што је ваше неприлике на видик изнашао.{S} Познајем вас све у главу, били сте мл |
| држе се тако строго, само што не сме на видик изићи.{S} И султан пије вино и све паше, само скр |
| свију страна кипте, све нови и нови на видик излазе, а кћи Розгоња Цецилија је у Ласловару, Ду |
| нце српског народа, у коме си и зачета, видила си сјај Високог Стевана, твог ’титора, који је у |
| ла, само Вук да не господари.{S} Она је видила да њени приврженици немају толико снаге да могу |
| Манасијо, дивни богати манастире, ти си видила заходеће сунце српског народа, у коме си и зачет |
| какви су пријатељи Турци, то сви знамо, видили смо их после Ангоре и Никопоља.{S} Сама себе би |
| ког сте као будалу у двору кнеза Лазара видили, слушали.{S} Држасте га тада за правог лудака, п |
| {S} Он ме узме на искушеније; но да сте видили то искушеније.{S} Најпре пост, те пост.{S} И то |
| ло то бити и у трапезарији, да га не би видили Турци.</p> <p>Но Ферхад-паша је стара мудра глав |
| Ђурађ тек момчић кад су се последњи пут видили и растали, бурне су то године, које их у времену |
| да би нас Турци на комаде исекли да су видили.</p> <p>— И сав манастир би попалили и порушили |
| ову се одма’ паше и везири на диван.{S} Видило се да ће се што важно извршивати.</p> <p>После у |
| ујутру на главину, онде је његов стан, видим му чадоре.</p> <p>Улак поклони се и оде.</p> <p>— |
| и ја од немила до недрага потуцати.{S} Видим да и ти ниси пријатељ Лазареве породице, па ћеш п |
| и, пут себи к срцу српском отворити.{S} Видим већ напред све шта ће бити.{S} Једва ето тријест |
| и л’ управљао кадгод у војски.</p> <p>— Видим да си врло паметан, честити пашо, ја сам понео со |
| <p>— Видиш овде реку Ситницу.</p> <p>— Видим.</p> <p>— Ту је изгинуло на хиљаде српске војске; |
| пропаст, овако закључи савет:</p> <p>— Видим да је народ између две ватре; ако се Милева не да |
| па ти богат манастир не гине.{S} Сад да видим кнежевиће.</p> <p>Харалампије то изрече, па се ди |
| за чим је тежио, испунило.</p> <p>Но да видим шта ће без Стевана чинити?</p> </div> <div type=" |
| и, и луд сам што већ досад нисам.{S} Та видим већ ионако да ће се Србин са Турчином сродити, а |
| служити, опет се осветити морам.{S} Сад видим да је право имао Марко.{S} Његов цео живот је мом |
| овори што ти је на срцу.</p> <p>— Е сад видим да сам на правог човека наишао, дакле сад слушај. |
| ри јошт као за збогом остај.</p> <p>— Е видим да се и ја већ морам потурчити, и луд сам што већ |
| еће рђаво бити.</p> <p>— Мило ми је што видим синове кнеза Гргура.{S} Гргур је био мој пријатељ |
| , дакле сад слушај.{S} Кад већ, као што видим, знаш како је код нас ђаура, знај да сам калуђер, |
| им где ћу као прави јунак погинути, јер видим да за мене живота нема.</p> <p>Тек што је ово Мар |
| шњим земаљским теретом.</p> <p>— Ја већ видим да међу вама и Миличином породицом неслога влада; |
| Милицу са њеном породицом оставили.{S} Видимо, дакле, шта се у Крушевцу ради.{S} Новак са оста |
| Оставимо сад насамо Хасана и Марка, да видимо шта ће ови нови гости.</p> <p>Њи’ Турци спроведу |
| ок се деспот са својим народом бави, да видимо шта се стаде са Милевом, шта са Гргуром Бранкови |
| а Ђурђа деспота!</p> <p>— Баш добро, да видимо шта је.{S} Уклони се мало, док отпоруку не добиј |
| ставимо Деспота и Ђурђа у Цариграду, да видимо шта се у Србији ради.</p> <pb n="328" /> <milest |
| p> <p>Оставимо сад старце на страну, да видимо шта су донде други радили.</p> <milestone unit=" |
| <p>Да видимо шта се код царице ради; да видимо, шта ће Јусуф просиоц испословати.</p> </div> <d |
| ју слађа него другима богзна шта.{S} Да видимо шта други раде.</p> <p>Тај глас, да је турски по |
| тало.</p> <p>Сад оставимо Дечане, па да видимо шта се по други мести ради.</p> </div> <div type |
| на што ће нужду имати.</p> <p>Но сад да видимо шта Турци раде и како ће српске посланике примит |
| ије таков као Леонтије.</p> <p>Дакле да видимо.</p> <p>Чули сте за Високе Дечане у Метохији.{S} |
| сваки себи представити. ,</p> <p>Но да видимо шта ће даље бити.</p> <pb n="316" /> <p>Вук, кад |
| ући ићи скупа са деспотом.</p> <p>Но да видимо како се у Србији живи.</p> </div> <div type="cha |
| нда жалиш што ниси Турчин.</p> <p>Но да видимо шта се ради у Дринопољу.</p> <p>Дан на дан хришћ |
| овека мрзи изговорити.</p> <p>Но баш да видимо шта се и код такових збивало.{S} У свету је добр |
| ваки по својој вољи јадикује.</p> <p>Да видимо шта се код царице ради; да видимо, шта ће Јусуф |
| да све то без каштиге остане?</p> <p>Да видимо каква ће судба Ђурђа постићи.</p> <p>У време ови |
| ки краљ ту крунисао.{S} Са свију страна видимо тамо-амо пролазеће калуђере и посленике.{S} У на |
| <p>— викне Митар.</p> <p>— Стани да те видимо, ко си, шта си? — запита га Петар, а калуђер цео |
| ац у његовој жалости, жагору и забуни и видимо шта на другом крају Срби раде.</p> </div> <div t |
| ије.]</p> <p>— Но где су кнезови, да ји видимо, па да ји водимо, јер оклевати не ваља.</p> <p>— |
| ка војска од Крушевца Моравом, а она од Видина Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол’ко су од |
| жао.{S} Војска му се састави са оном од Видина што је дошла, и сад са свију страна јурне на Мађ |
| е злих већ добрих.{S} Родом из Косовља, видио је навале турске, српско робље, које од стада Хри |
| охолост и грабљивост, завист великаша, видио је ’де народу прети опасност, ’де га трзају на св |
| а попаљене вароши, села, свете храмове, видио сам како Турци Србе робље вуку, мушко, женско, ст |
| ог отимају, напослетку и Турцима служе, видио је да је куцнуо час, да почиње пропаст народа.</p |
| ио је и боље дане под Високим Стефаном, видио је Београда сјај, и пад, и дочекао је предају Гол |
| био сам љуте бојеве, много сам искусио, видио сам мојим очима од Турака попаљене вароши, села, |
| одољубље.{S} Проучио је многе књиге.{S} Видио је охолост и грабљивост, завист великаша, видио ј |
| .{S} Много је преко главе преметнуо.{S} Видио је и добре и зле дане, више злих већ добрих.{S} Р |
| обље, које од стада Христа откидају.{S} Видио је и боље дане под Високим Стефаном, видио је Бео |
| у собом крвили, да се утамане.</p> <p>— Видио сам света, био сам љуте бојеве, много сам искусио |
| а збрисан.</p> <p>— Кад сам сва та чуда видио и дуго гледао, помишља’ да је све то за наше грје |
| све можемо.</p> <p>Харалампије, кад је видио да Ферхад није зле воље, све дубље у разговор ула |
| кад је цар Лазар на Косову пао, кад је видио како се Гребљановићи међу собом кољу, како власте |
| Харалампија.</p> <p>Харалампије кад је видио ’ладноћу Ферхад-паше, и његов поглед и стиснуте в |
| ко пије, нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је видио да великаши са Турцима млого шурују, и да добра б |
| <pb n="544" /> краља силнога Душана, и видио је како је сунце сјајне зраке бацало на круну Срб |
| лас му поје црни калуђери.</p> <p>Да си видио како ти јунаци, који су секли, ломили Татаре, Тур |
| војвода или владика.</p> <p>— Ко је то видио, рану у мозгу! — рече неки дворјанин једном госту |
| спремни коњаници.</p> <p>Кад је деспот видио како је Јеремија против њега оружије наперио, окр |
| е онај час када се родио, кад је Милеву видио, проклињао је људе, који не допуштају двама љубећ |
| се чинити да је то лице негда у животу видио.{S} Сад му је већ исто несносно.</p> <p>Но ипак Х |
| н крстић на сребрном ланчићу. </p> <p>— Видите Ферхад-пашу, Петошка, који као Турчин није изнев |
| казнио.</p> <p>Ферхад настави.</p> <p>— Видите овога младића, бимбашу, и он је као ви, допао ро |
| ворити, пијмо; можда последњи пут Марка видите и с Марком пијете; можда ће после смрти Марка св |
| м калуђер светог патријарха, као што ме видите; не могу да спавам, па сам изишао мало на чист в |
| пи, почне им говорити:</p> <p>— Ви сами видите, да нит’ је Милица управљати кадра, нити пак Сте |
| лтану могућно било, умеравао се.{S} Ето видите, и ово неколико година мира њему можемо захвалит |
| о сам ја поправљао.{S} Већ сам, као што видите, јако остарио, ал снажнији сам нег’ кад сам у ца |
| и, да га жеља мине, кад је рад Београда видити.{S} Зато може деспот кад хоће у Београд доћи, са |
| Царица му да поручити да ји одма’ жели видити.{S} Тек што дворјанин изиђе, а војвода Драгаш са |
| и — рекне Ђурађ.</p> <p>Свима се допало видити овако два красна, туђе вере и туђег народа млади |
| уп издајства?</p> <p>— Јесу л’, сад ћеш видити, хајд’те са мном ван у шетњу.</p> <p>Изиђу из тр |
| т нашли.{S} Док се скупи и у ред стави, видиће своју грдну штету.</p> <p>Жигмунд о миру мисли, |
| ла Милева такове тврде воље и љубави? — Видићемо.</p> <p>Царица к себи дозове Милеву.{S} Мати н |
| јако награђен бити од деспота.</p> <p>— Видићемо скорим шта ће бити.</p> <p>— Ако се какова про |
| као што каза’, све на опрезу.{S} У зору видићемо се.</p> <p>Јеремија изађе, Јаблановић и Харала |
| ручају остали калуђери.{S} Мешовити су, видићеш међу њима лица побожношћу зарезана, онај хљеб, |
| вића, клонуо би.</p> <p>— Оче Леонтије, видиш како је тешко деспотом бити у пропадајућем народу |
| он му с лица читати да се искрено моли, видиш на њему изражено покајање и надњу.{S} Јерина скру |
| ор.</p> <pb n="454" /> <p>— Тако је то, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо?</p> <p |
| л’ шта ћеш да чиниш када није друкчије; видиш да је све заплашено, војска се слабо купи, а Вук |
| у уши, у срце нека божествена сила.{S} Видиш ли красне камилавке, смирена бледа лица и честите |
| па ако не сада, оно биће то доцније.{S} Видиш шта чини Коран мог пророка, колико већ има и од в |
| такови’ који су као какове светиње.{S} Видиш, тај црни благ је као сунце.{S} Тај малте неће ка |
| аже благо од Бајазита послато.</p> <p>— Видиш, кћери моја, шта нам је послао турски цар Бајазит |
| ухвативши Ђурђа за руку рекне:</p> <p>— Видиш овде реку Ситницу.</p> <p>— Видим.</p> <p>— Ту је |
| тислава не мора бити.{S} Јер само да га видиш како изгледа.</p> <p>Русна на то, као мало забрин |
| толике жене.</p> <p>— Е мој Грмане, да видиш тог вашара када се турске жене инатити стану.{S} |
| ађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да видиш како се куле Новог Брда руше.{S} Јесте л’ добро п |
| ост, и сад нек донесу сваке ђаконије да видиш да је Турчин прави кардаш ђауру, да те угости као |
| ала и твој би род срећан био.{S} Ево да видиш само шта већ сад шиље твојој кћери онај који од т |
| рно мрко лице, црна коса, у дубљини ока видиш му јуначку душу која тек за бој живи. ’Де се мејд |
| удима стегне; или идеш поред џамије, па видиш у црвеним ’аљинама булу, са покривеном главом, а |
| аблановића да по својој глави чине — па видиш како су прошли.{S} Какви су то његда јунаци били, |
| а тек добију жељу к калуђерству.{S} Кад видиш <pb n="350" /> племенити ход Пахомија, кад му чуј |
| ад земље за другим добијају.{S} Где год видиш Турчина, на образу му читаш неки понос; а на Срби |
| ћу тајну изјавити готов био.</p> <p>— Е видиш, човече, како сам од вас ноћас страдати могао, но |
| ој доброти од Турчина надао?</p> <p>— Е видиш кћери, бог сам хоће да нас од напасти спасе.{S} С |
| зује да је на њој госпоштина, и како је видиш, познаћеш да је владарка.</p> <p>Седне на сребрн |
| ма’ни се ти њега, велики је то враг, не видиш га како изгледа, као да је већ ђаво од њега ушур |
| .</p> <p>— Ајд’ не булазни, Петошко, не видиш ли себе какав си — упадне Грман, који је имао нам |
| е два тужна гласа.{S} Да не знаш, да не видиш ко говори, опет би морао познати глас страдалника |
| зато треба да о’ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, како мисле о Ђурђу деспоту, |
| харема, бациш око на мали прозор, а ти видиш два милостива а четири несташна ока, и теби се ср |
| турче, и то све могућнији.{S} Сваки дан видиш по којег српског и арнаутског левенту, који је до |
| Милева ђевојком била.</p> <p>— Е, тако видиш, сад се Турци овде веселе са својим хуријама.{S} |
| ство ми подноси и драгоцене ти, као што видиш, поклоне шаље — одговори Милеви на своју руку нав |
| ијем код стола.</p> <p>— Е тако као што видиш, робови смо овђе у кули, нит’ криви нит’ дужни.{S |
| редне мушке лепоте, а са чела, из очију видиш си његову светску мудрост.</p> <p>Краљ Жигмунд са |
| а ме па о Цвети, па о Христовом васкрсу видјела сам те у цркви, у Аја-Софији, и ти ми нафоре пр |
| Бранковић, којег толико узвишаваш, под видом да је десна рука цару, влада свуд где му се само |
| и сруши, па ће са слабијом лако.{S} Под видом као да помири две таруће се породице, издејствова |
| атеља стећи.</p> <p>Деспот је дошао под видом, као да султана посети, но управ цељ му је била м |
| ли се с њим сајузи, и онда зло, јер под видом пријатељства отимају од нас што им се год допада. |
| <p>— Добро би било, али само не под тим видом, као у харем, него и за друго што.{S} Када би ју |
| зара.</p> <p>— Знам, познајем га, ја га виђа’ у Крушевцу у царским дворима.{S} Па кад ми га ти |
| а мене пође, него му поглед поклони.{S} Виђао сам га при трпези, како јој пиљи у очи.</p> <p>— |
| ен бивао, знам да је твој посао био.{S} Виђао те нисам, али ми је до ушију допрло да си код Тур |
| ично, смело, превесело, гордо.{S} Ту си виђао калуђера, који су прегорди били; то су били госпо |
| ан, који јој се као породици спасителан виђао.</p> <p>Магновење је било згодно.{S} Милева се од |
| осову, умјешају се у двор царице Турци, виђе’ да је зло на све стране, властелини, турске подло |
| је време, а много се има извршивати.{S} Виђе ли, деспоте, како су Мађари поражени, шта ће сад о |
| дијели с њима што год има.{S} Но Марко виђе како хиљадама робља српска воду у Скопље, продају |
| Србије жртвоваћу, утаманићу га.{S} Ето виђе шта би са Харалампијом.{S} Био је мој човјек, ошље |
| је српска мајка закукала кад је то чудо виђела, брат брату очи копа, свој свога коље.{S} Увиђ’о |
| осову, на обалама Ситнице, српске кости виђеле, а српски владатељи и владатељке ступили су у на |
| , пријатељи деспот-Стевана.{S} И ви сте виђели патњу народа, и деспотове боље.{S} Деспот Стеван |
| кажу људи који су је у двору деспотовом виђели.{S} Амурату је то мило, зна да је племе Бранкови |
| е се у свој род, што су на страни добро виђели, уводили су у свој народ.{S} Каогод у последње в |
| ију држали, но Петошка доиста више нису виђели; њега је нестало.</p> <milestone unit="subSectio |
| пропису калуђер, па се и на потчињенима виђело неко особито благововјенство и смиреност.{S} Кој |
| изгубивши мужевљеву заштити, све јој се виђело да ју умалително гледају.{S} И сама присустност |
| било видети српске јунаке.{S} Када [је] виђео Змај-Облачића, падне му Марко на памет, па му се |
| мом Светиславу са плачем исповедила.{S} Виђео сам га да је љутит <pb n="306" /> и жалостан.{S} |
| осамдесетољетни красан старац, који је виђео српску славу и паденије.{S} Код њега је на посети |
| Седају оба замишљена.</p> <p>— Јеси ли виђео то чудо, сијева као муња, проваљен штит, а лева с |
| , отишао сам управо у Турке.{S} Кад сам виђео, да се ви сви [у] целом двору са Турци држите, ув |
| ем ријечце испустити, из које би Турчин виђео да сам штоватељ Христа, љубитељ рода.</p> <p>Радо |
| оуман.</p> <p>Деспот кад га је први пут виђео, тронут је постао.{S} Кад су насамо били, упита г |
| у се почитовали.{S} Леонтије у Пахомију виђео је огледало прошлости, и образ кротости.{S} Пахом |
| Честити пашо, ја сам тебе у мом животу виђео, али не знам где; ма откуд, познат си ми.</p> <p> |
| ј кули забости алај-барјак, ил’ жива ме виђет нећеш — прослови громким гласом дели-Реџеп, очи м |
| е може онамо дотурати, јер сваки би рад виђети шта се код Тамерлановог шатора ради.</p> <p>Калу |
| ремена.]</p> <p>Јошт онда није се могао виђети ниједан минарет, ниједна џамија.{S} Где сад стој |
| луђим мудрацима.{S} Ђетић бијаше кад га виђо’, и бабо ми рече, слушај, дијете, што тај збори, њ |
| е српска рука, Петошко.</p> <p>— Сад их виђосте, муч’те!{S} После ћу вам у трапезарији о томе п |
| ња без драма.{S} Знаш шта је била стара Византија.{S} Колико је ту славе и грјехова издавано, з |
| е за владавину неспособни.{S} То је био византијски обичај, од Цариграђана су то Срби и Мађари |
| мађарских стражара, и док се скупише да вијају, већ је био са својом свитом међу кланцима ’де г |
| исто плаветно, само над главом Београда вије се црн облак.{S} Београд је у сени, суначни зраци |
| разапет је чадор деспота.{S} Врх чадора вије се застава Србије.{S} Пред главином пољана, разапе |
| упадне у бој, ако до нужде дође; нужде вије било.</p> <pb n="472" /> <p>Исак-паша уђе у Голуба |
| градиће се, јошт није готов, ал’ већ се вије застава Србије, цар-Душана крсташ орао.</p> <p>Дол |
| о што си дошао, свети оче, требаш ми за вијеће, јер си увијек земљу и своје стадо љубио, и што |
| } На Косову наша војска од турске мања, вијор сипа јој песак у очи, тма лаки’ азијатски’ коњани |
| ара. </p> <p>Та лепа времена прохујаше, вијор однесе увенуле листиће лаворике са круне српске.< |
| добити та природа кад опадне лишће, кад вијор гране поломи, опет плодну земљу мртвим покровом з |
| ајица ће допратити Јерину.</p> <p>И као вијор јури Кајица са катанама до Београда.</p> <p>Кајиц |
| ки град.</p> <p>На седам кулах Београда вију се мађарске заставе.{S} У кули Небојши што је било |
| да.{S} Ту је посада мађарска, на кулама вију се мађарске заставе.{S} Мада је јака посада, и нем |
| ри су му остали, ал’ на градским кулама вију се мађарске заставе.</p> <p>Деспотовица Јерина у д |
| свом животу!</p> <p>На градским кулама вију се црне заставе, тек је шест недеља од Стеванове с |
| ка војска.</p> <p>На београдским кулама вију се црвене заставе, та боја значи да из срца Србије |
| аја, дворе Лазоглине, ђе се сад турбани вију, ништ’ те не тишти?</p> <p>— Ништ’.</p> <p>— Ни ов |
| итне звездице расипа.{S} Бруја, зујање, вика раденика, топот коња, и шкрип колах, слух загушива |
| ени калуђер, роди се такав смјех и така вика да и подаље спавајући гости мораше се из сна пробу |
| p> <p>Около Тамерлановог шатора чује се вика и смех.{S} Тишма је велика, тешко се може онамо до |
| </p> <p>— Калуђер!{S} Црвени калуђер! — викали су подсмешљивим гласом несташни служитељи.</p> < |
| или.{S} Стражар са куле већ је два сата викао, и све осим служитеља предало се спавању.</p> <p> |
| и, ал’ већ не утече испред нас</p> <p>— викне Митар.</p> <p>— Стани да те видимо, ко си, шта си |
| вако поред красне ђевојке можемо српски вилајет покорити, без да нас крви стане!</p> <p>— Штави |
| <p>Харалампије гледа га укоченим очима, вилице му се тресу, јошт не може да погоди, а лице му с |
| а не мисли о њему.{S} Опет очи изврће, вилице стиснуте, мишићи му се на образу горе-доле дижу, |
| Ферхад-паше, и његов поглед и стиснуте вилице, рекао би да нешто презире, и разан прелазак у л |
| и ја, с тобом ћу држати.</p> <p>— Шта, вина пити, како то Алкоран допушта?</p> <p>— Има много |
| <p>Отац Пајсије даје им сваке ђаконије, вина метоике и смедеревке, а да им пиће још већма срце |
| равити још и српски јестива за госте, а вина је код Марка ионако доста било.</p> <p>Дође Ђурађ |
| ваке ђаконије, смедеревска и метохијска вина, ту су златни и сребрни пехари, красни, сребром, к |
| печења и добра смедеревска и метохијска вина.</p> <pb n="225" /> <p>Наједанпут зачује се труба |
| пред њима, стол, на њему жижак, мешина вина и пе’ари.</p> <p>На њима руво без украса, обична с |
| је да ми се сваки дан даде метохијског вина колико хоћу.{S} Није добро свагдар да је човек муд |
| су братија поред прасећег печења доброг вина пили, ја сам морао донде молитве велегласно читати |
| стелином и Јаблановићем.</p> <p>Мало од вина разгрејани, почеше се све искреније разговарати.{S |
| — рече Новак, на чију реч одма’ се даде вина пјевцу, који искапивши једну подобру чашу и поглад |
| тву.{S} Најважније ствари се поред чаше вина започињале и свршавале.{S} Ако је ко непријатеља и |
| мудрости као песник и обожатељ љубави и вина [Хасан је био прави брат Хафисов; љубав и вино] ма |
| } Који су добро Коран проучили, ти су и вина пили.</p> <p>— Свуд по свету има доста невоље.{S} |
| Ситнице реке, забринуто сеђаше при чаши вина.{S} Одело му је било српско, онако каково су велик |
| дружином седне и поткрепив се са чашом вина почне са осталима јести.</p> <p>Царица, коју је ца |
| <p>После ови’ речи Петошко заиште мало вина које му се одма’ и даде.</p> <p>— Па како то да се |
| ста велике муке за мене који сам се већ вина пити подобро навикнуо.{S} Они веле: искушеник треб |
| рода, бранити.</p> <p>Затим дигне купу вина Хасан и пружи Ђурђу, а он другу узевши, куцне се н |
| оже с чим служити.</p> <p>— Дај ми чашу вина да ме страх прође — рекне као из шале калуђер.</p> |
| се може.</p> <p>— Знаш шта желим, немаш вина.</p> <p>— И тог ће бити одмах.</p> <p>Ферхад макне |
| ко без друга, а ти као мусулман не смеш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с тобом ћу држати.</p> <p>— |
| се једнако уважа, суво месо, сува риба, вино, све је у изобиљу.</p> <p>Копају се опкопи, јарков |
| у вољу.{S} Особито и код стари’ Србаља, вино и добра воља били су свагда у друштву.{S} Најважни |
| " /> <p>Калуђери доносу јела, ђаконије, вино, па се удале.{S} Ферхад-паша је сад Петошко, Србин |
| била добра, а гости при добрим апетиту; вино добро улеваше им све бољу и бољу вољу.{S} Особито |
| почеше се све искреније разговарати.{S} Вино ће и из најлукавије главе истину извући.</p> <p>— |
| зле воље, све дубље у разговор улази, а вино га још већма побуђава.</p> <p>— Ој, честити пашо, |
| но чини што је Алаху повољно.{S} Ако ја вино пијем, зато Коран почитујем.{S} Који цео Коран нау |
| Чокот производи грожђе, а ово нам даје вино, пиће едемско, које љубав разгрејава и жалост тало |
| д нас ђаура, опет, држе да онај не пије вино, кад га напољу пијана не виде.{S} Еј, да штете што |
| н паметно збори, искрен је друг, и пије вино.{S} Јунак красно пева, а јунацима је свуда слободн |
| не сме на видик изићи.{S} И султан пије вино и све паше, само скривено, да га свијет не види.</ |
| ећма гријешите.</p> <p>— Ал’ како смете вино пити против закона?</p> <p>— И код нас не држе се |
| лампије.</p> <p>Тако их ухвати нојца, и вино и сан их превлада.</p> <p>Тежак ћеду сан имати, пр |
| асан је био прави брат Хафисов; љубав и вино] мало са вишег је гледао него обични смртни.{S} Љу |
| S} Који цео Коран научи, видеће да се и вино може пити.{S} Запрећено је исто због нужне умерено |
| езарије, то се меће пред Теофана, па ни вино није ма какво.{S} Сад ће се заложити тако, да му с |
| — Гази-Марко, шта радиш?</p> <p>— Пијем вино да заборавим моју тугу; ’оди амо да га заједно тро |
| ја.</p> <p>— Ти се чудиш што као Турчин вино пијем, ја се, опет, теби чудим што си се у делијск |
| срца и благе душе бити.{S} С ким Марко вино пије, тај мора бити честит човек и јунак.{S} Људи |
| јем чисту воду, а они старо смедеревско вино; доиста велике муке за мене који сам се већ вина п |
| асно пева, а јунацима је свуда слободно вино пити, јер <pb n="289" /> прави јунак, не опија се |
| и; битке није било никад без винца, јер вино и битка су као брат и сестра, или као муж и жена.< |
| остали витезови српски</l> <l>Опет пију вино у Призрену,</l> <l>Вино пију, а тројицу хвале.</l> |
| , та је л’ могуће да могу у твом чадору вино пити.</p> <p>— Можеш, ти си гост, и поклисар; ко Т |
| /> замерају, говорећи да потајно пијеш вино као ђаур, диндушман Турака, и да Коран ногама гази |
| </l> <milestone unit="subSection" /> <l>Вино пију три војводе славне</l> <l> У Прилипу граду би |
| l> <l>Опет пију вино у Призрену,</l> <l>Вино пију, а тројицу хвале.</l> <l>А кнез Лазар и млади |
| нтија да се пред сабљом поклони.</p> <p>Вино им срце и дух задело у сплет ђаволског коловоза.</ |
| планине, преко жубореће потоке, обилате винограде, и свуд природа показује свој весели облик.{S |
| е ту можеш наћи.{S} Има ’шеничне земље, виногради у изобиљу, ту су шуме, тма чекињастих животињ |
| сом, кад се чује реч, милина, цветајући виногради шире мирисан ваздух, љупко цвеће и сва живућа |
| Нема поштовања прам својој вјери.{S} У винограду господњем влада раскош, злоба, пакост и освет |
| пију да си забаве бољу душе и срца, ал’ вином до скотства не даду се понизити, нит’ калуђер, ни |
| мио и због тога што и ти у твојој туги вином се тешиш, као ја христијанин; но зато имаш и ти н |
| , сенку некадашње светлости.{S} Стражар вином наквашен седи до ових.{S} Харалампије са Пајсијем |
| и сам, на столу велики пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако с |
| у ружичном мирису, међу чашама ватреног винца, и онде ’де се слава оружија спомиње.</p> <p>— Ма |
| у, па се у несрећи теше при чаши рујног винца, поред тужни’ песама. </p> <p>Марко у свом шатору |
| новој љубави; битке није било никад без винца, јер вино и битка су као брат и сестра, или као м |
| евода Гојко.</l> <l>Када су се понапили винца,</l> <l>Стаде Гојко ’вако бесједити:</l> <l>Знаш |
| ко је кога љубовца изневерила, при чаши винца тражио је утјехе и мислио о новој љубави; битке н |
| е исповједио, и искрено ћу испити рујно винце из другог пе’ара, тако кано посље исповједи прије |
| баш весео жагор.{S} Весела реч и добро винце дало се у млогих примјетити.</p> <p>— Сад да сам |
| ју, кнежевић стане код сваког брежуљка, виса, јаруге, и у мисли си бележи.{S} Већ је прорачунао |
| ку од црне дибе, унаоколо позлаћено, са висећим на четир угља златним китицама кључе.{S} Запове |
| н грб Неманића, двоглаван орао, над њим виси велико златно кандило, украшено драгим каменом, ун |
| канда је црном чојом постављена, о челу виси велика икона Христово распетије, што је Стеван из |
| ици на Тамерланове Татаре јуриша.{S} Ту виси на једној страни разно оружје, сабље српских краље |
| самур-калпак са белом челенком, о врату виси му широк златан ланац, о бедрици златна, драгим ка |
| а приповедај ми, како си ми дошао до те висине?</p> <p>— Је ли, господару, чудиш се?{S} Ја код |
| е могу им приступити, а они са још веће висине халакну напред, бацају међ њи’ кудељна и смолом |
| научени, само да им добро буде, да се у висину пењу.{S} Калуђерство већ почиње губити пред наро |
| не доламе, о врату им је скупоцен накит висио, на глави низак калпак са перјаницом.</p> <p>Десп |
| допадне шака Мађара, да ћеду му череци висити на капијама Голупца.{S} Боље је и погинути.{S} Б |
| на једну точку на противним голубачким висовима, види турбане, из кланаца Турци куљају.{S} Вид |
| е.{S} Човек преко седамдесет лета, сув, висок, жуто лице и на њему изражена божанствена питомос |
| је обично само младости урођена.{S} Њен висок стас, велике смеђе очи, племенит ход, једном речи |
| ао, ал’ ето Грмана.</p> <p>Грман је био висок, коштуњав старац; на образу му се читати могло да |
| <p>Дакле да видимо.</p> <p>Чули сте за Високе Дечане у Метохији.{S} Он је богатством Жичу прев |
| нек вам није страха.{S} Ето Хилендара, Високи’ Дечана, Ресаве и Манасије, и сви ти дивни остал |
| ац Душанов, сазидао га је и украсио.{S} Високи Дечани, древни манастире, ти си са твојим зидина |
| на њему кићено златним токама, у њем се Високи Стеван не једаред с дивљим Татаром и бесним Турч |
| лемена на српски <pb n="528" /> трон, и Високи Стеван не једаред га себи на световање призивао; |
| де, ала си славан био, кад је над тобом високи Стеван господарио.{S} Ни пре ни после те славе и |
| љедство држао се оне стране које Стеван Високи.{S} У братским размирицама <pb n="401" /> између |
| дворане, ’де је кадикад одседао Стеван Високи кад се хтео пред светским жагором уклонити, и ду |
| на, бој на Косову, бој код Ангоре, како Високи Стеван са своји дивни оклопници на Тамерланове Т |
| па ће се и ту знати наћи.{S} Та и онако Високи Дечани од неко доба не зна се под чију власт <pb |
| бољег од оца Харалампија, настојатеља у Високи Дечани.{S} Јеремија би узео на се сву бригу, ал’ |
| високолетећег орла, орао летећи детету високи дух даје.{S} У детинству, по високим горама, онд |
| а откидају.{S} Видио је и боље дане под Високим Стефаном, видио је Београда сјај, и пад, и доче |
| е био великог стаса, зато га и називаше високим, но био је одвећ сув.{S} Лице суво, но млогозна |
| ету високи дух даје.{S} У детинству, по високим горама, онде где је после светског потопа свију |
| ндрит.{S} Ја сам настојатељ манастира у високим Дечанима, а ви за Дечане добро знате.{S} Красан |
| их на страну, Харалампији на сохрану у Високим Дечанима, и ту буду са нашим знањем ослепљени — |
| </p> <p>— Ја сам их баш дао у манастиру Високим Дечанима ослепити, могао сам их и пропустити, п |
| љен од царске кћери.{S} Дрво је за њега високо било.{S} Кад мишљаше да је на врху, онда се стрм |
| ам се учио вољност тражити и надалеко и високо од ропства бегати; орао је моја птица.{S} Не дир |
| шу поздрављају.</p> <p>Ферхад-паша седи високо на душеку прекрштеним ногама, на глави му шарен |
| V</head> <p>После смрти деспота Стевана Високог завлада Србијом Ђурађ Бранковић.</p> <p>У Беогр |
| /p> <p>Јерина, красна Гркиња.{S} Танког високог стаса, око тријест пет година стара, лице фино, |
| дух <pb n="272" /> показујуће.{S} Испод високог му чела и красни обрва, севала су му два црна о |
| о је противу Татара код Ангоре, свуд је Високог Стевана пратио, делио је с њим и добро и зло.{S |
| предати.{S} Каке се мисли врзле у глави Високог Стевана, кад је тај уговор у Тати потписан, как |
| нацртана жалост, јер ту није било који Високог Стевана није жалио.{S} Дивне слике те војводе.{ |
| е.</p> <p>Деспот сад сврати се гробници Високог Стевана, Рувим чита молитву, свака реч даје нек |
| ода, у коме си и зачета, видила си сјај Високог Стевана, твог ’титора, који је у тебе свој аман |
| ник.{S} У Дворишту је био дворски конак Високог Стевана кад је са угарском и грчком господом ло |
| дости војевао с Турцима против ујака му Високог Стевана, ’де се српска проливена крв пушила на |
| на околина украшава манастир, задужбину Високог Стевана, свог ујака.</p> <p>Предвече је било, ц |
| при уласку озре се налево, на гробницу Високог Стевана, ал’ неће ту да стане, већ иде управо п |
| птица која чистом љубави дише; не дирај високолетећег орла, орао летећи детету високи дух даје. |
| пут је имао до манастира Богородице под Високом.{S} Кад је из града изишао, пројурио је кроз та |
| у могли.</p> <p>Манастир Богородице под Високом био је обилат у свему.{S} Јеремија је добро жив |
| трасти му изменити.{S} Освета, пакост и високоумије није га оставило, но поред тога био је оштр |
| его само лице су тако правили као да су високоучени.{S} Веселог лица калуђери нису били великог |
| лавом је ту, Розгоњи до њега, на једном вису, разгледају.{S} Већ се Голубац предати мора, све ј |
| своје стрелце, пушкаре и сву коњицу, по вису и брду, да повратак штити.{S} Коњаници од бојазни |
| ни’ његови’ хаљина распознавао се његов витак стас, лице благо но озбиљно.</p> <p>— Гази-Марко, |
| узе.{S} Но Ђурђе се опет ту показа као витез, био сам му у шакама, и пусти ме слободна.</p> <p |
| их нема.</p> <p>— Сад сте ме чули, моји витезови.{S} Ја сам сад свима поглавар по владалачком с |
| , Гојко, војвода Угљеша</l> <l>И остали витезови српски</l> <l>Опет пију вино у Призрену,</l> < |
| ане и прозбори.</p> <pb n="395" /> <p>— Витешка лозо Немањићах, Бранковићах.{S} Ја примам ове к |
| естијар војвода Богдан.</p> <p>— Његово витештво биће слављено од сви’ јунака — рече војвода Об |
| ру, челенка Кајице ће се увјек напријед вити, боље славно мријети нег’ кукавички живљет.</p> <p |
| а турски ће се барјаци већ по Мађарској вити.{S} Но за твог живота теби ће добро бити, а после |
| а сваки такав мора се преко нашег хрпта витлати.{S} Ако држим с Маџарима, зло, ако држим са Тур |
| и представљајући.</p> <p>Но какав се то вихор над њима диже?</p> <p>Шта се то тако праши издале |
| л’ није лако до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју се тући; што сам био боја то је било у ман |
| и, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, виче. „Петошко, потурчићу се, само ми живот допусти“.</ |
| и Татарине,</l> <l>Па на Србље издалека виче,</l> <l>Да би мејдан рад дјелити с киме</l> <l>Нао |
| , који ће поћи на Голубац.</p> <p>Телал виче да се војска за Једрене спреми.</p> <p>Код Турака |
| ка војевати мора, јер они још нису томе вични као ми, који смо се с њима готово сваки дан крвил |
| .</p> <p>— Мађари су страдали, јер нису вични са Турцима војевати, као ми, војска им је које мл |
| причестити.</p> <p>Зором телали, чауши вичу, чује се и звук таламбаса, Турци су весели.</p> <p |
| ом да л’ ће она пред владиком сести, па виша над владиком бити, па баш и као деспотица.</p> <p> |
| рипадало господарство.{S} И сад, дакле, више права имају на деспотство ови млади кнезови, него |
| метнуо.{S} Видио је и добре и зле дане, више злих већ добрих.{S} Родом из Косовља, видио је нав |
| у си што су преживили борбе, опасности, више зла него добра.</p> <p>Врате се опет на Јеремију.< |
| е хоће победу, мора имати веће мноштво, више коњаника нег’ душман.{S} Наше војводе више су дава |
| кад је рекао да не верује ни калуђеру, више се побојао од Јаблановића, који је имао бојазан, с |
| е смрти Бајазитове, мало нос покуње.{S} Више им је лежало о српском пријатељству нег’ икада.{S} |
| као одговор посмешљивом дворјанину.{S} Више-мање, сваки се смејао на Петошков разговор.</p> <p |
| ли, бацили би на ме и на зета мржњу.{S} Више је изгледа и користи крвне свезе са Циљским комито |
| и старог свата!{S} Па какви сватови?{S} Више Турака нег’ Србаља у двору.{S} Рекао би, да се већ |
| ти си већ био у овој дворани.</p> <p>— Више пута.{S} Као што реко’, долазаше амо господа, и ја |
| ени Срби натраг се враћају.{S} Јошт би’ више добра чинио, да ми остали потурице, који ме не поз |
| уо ал’ после сам се пробудио и не мого’ више заспати.{S} Мисао ми је све на Косову била; желео |
| отац Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више желила, већ само оца Теофана да га види игумана, т |
| да благо мери.</p> <p>— Немам вам ништ’ више ријећи, како се благо подијели, ја морам у Голубац |
| а даље не хаје, тако да се у свако доба више пазило на вољу деспота, нег’ли на турску.{S} Турци |
| слетку, морао се оцу повиновати који га више нипошто онде оставити не хтеде.</p> <p>Како се он |
| лен златом украшен шатор.{S} Около њега више мањи’ шатора.{S} Пред великим шатором види се једа |
| стање живо представили.{S} Кажу да нема више војске, да Новак, истина, купи нову, ал’ све то по |
| гледај зидај града.</p> <p>— О’ђе нема више станка, и град ће се градити.{S} Знаш Смедерево, о |
| они су харали, тако да већ црква и нема више црквених утвари.</p> <p>Ферхад запита за благо, Ра |
| тевану, су већ руке прекрштене, он нема више посла у радњи живота и владе.</p> <p>Јеремији је п |
| струци што велико видети.{S} Турака има више него што их је противу Вукашина на Марици било.{S} |
| пастиром иде, па више такови пастира на више страна народно стадо деле.{S} Како је млогобројан |
| а је преднији од другог.{S} Народ је на више страна раздељен.{S} Ви нећете се хтети под једним |
| алисати.{S} Ђаур каже, код њега је жена више што него роб.{S} За нас су жене опредељене да нам |
| а већ није било, дакле од његовог имена више нит’ страха нит’ користи.</p> <p>Но не прође годин |
| од за њима као овце за пастиром иде, па више такови пастира на више страна народно стадо деле.{ |
| Какви гости?</p> <p>— Војвода Прибац са више њи’.</p> <p>— Јеремија Прибац, властелин... баш до |
| е бадава говорити, испустисмо птицу, та више амо долећети неће, но што нам је сад чинити? — реч |
| саму лакрдију држали, но Петошка доиста више нису виђели; њега је нестало.</p> <milestone unit= |
| ао неко нужно зло, па да није рад ништа више с тобом имати — упаде Јаблановић.</p> <p>— Та је л |
| но као сродника млађег који није ништа више од њега.{S} Кад нестаде Лазара, учинило му се да ј |
| еник, нег’ сад владика, архипастир, кад више Призрена нема.{S} Корице књиге Данилове су увезане |
| и.</p> <p>— То је моја брига.{S} Но сад више није нам до оклевања, већ спрјеми се, па одма на к |
| кнез Лазара баштине не треба да су међ више њих подељене.{S} Исповедам ти, оче, да је моја нам |
| ета, и јошт нијеси све искусио.{S} Тебе више уговор не веже, јер си испунио га што си градове п |
| ржао буде — страдати.{S} Сад је за тебе више заузет нег’ икада, јер ропта на Стевана, што је с |
| о му је небројено.</p> <p>Милица се све више и више у мислима премиравала.{S} Приметила је у гл |
| род са судбом бори.</p> <p>Турци су све више и више земље открњивали, па тек наједанпут нађе се |
| удале не трпи, а ја онда идем онамо где више будала има.</p> <p>— Ја, богме, волијем овде умрет |
| саветника, и добрих јунака, ал’ он онде више може за нас радити, убавешћује нас на што се онде |
| е коњаника нег’ душман.{S} Наше војводе више су давале на само јунаштво, нег’ на прилике бојног |
| је позната.</p> <p>— Знам, био сам о’ђе више пута још као прост калуђер са мојим архимандритом, |
| де, устајте, скупите војске што се може више, да се нађемо у овим крајевима на окупу, да се све |
| ука’ их погуби.</p> <p>— Ферхад-паша је више нег’ Турчин, он је човјек.{S} Ферхад-паша ђе је го |
| ори је потурица од Турчина; сваки ми је више зла нанео него прави Турчин, само једног знам који |
| огао песницом у чело вола убити, тај је више важио, нег’ који је књигу писао.{S} Петошко од дет |
| ма, а особито у двору Милице, где их је више но код друге госпоштине, па није ни чудо, што су о |
| разни разговор.</p> <p>— Таковог делије више не имамо.{S} Од њега сам се учио војевати.{S} Он с |
| Радосав је први угодник божији.{S} Није више млад, четрдесет лета је прошло како је пострижен, |
| а је још волела, али та њена љубав није више била чиста.{S} Осим, или поред љубави, ушао је у њ |
| опет ’ране, али ју и смакну кад им није више <pb n="374" /> од потребе.{S} Не би л’ и матица ’д |
| ласом Харалампије, и преврн’о очи, које више издају нег’ језик.</p> <p>Ферхад га је разумео.</p |
| ј’ма пријатељство уливају, што показује више нег’ сама реч.</p> <p>И јест диван јунак Ђурађ Кан |
| ше не могу никуд ништ’, и те притискује више тешка владавина караманских валија, који се мијења |
| која му је давала пред светом вид неке више душевне силе и човеческе умерености и трпљења.{S} |
| </p> <pb n="292" /> <p>— У ђаура женске више важе него мушки.{S} Што женска хоће, том се ђаур к |
| а је рудом обилата, занатлија, трговине више нег’ у Маџара, а Дубровчани живци српске трговине. |
| војска, напред иду коњаници, тамо горе више на Дунаву виде се бродови, пун је Дунав четокаицим |
| шка слушао.{S} И код самих Турака да се више чинити за народ гдешта, негли у свом народу, који |
| могао.</p> <p>— Дакле, изгубљено да се више не поврати? — упадне Облачина.</p> <p>—- Тако је, |
| нако натраг уступати мора, не поузда се више у своју снагу, душом је клонуо; на нами је да се н |
| ’ како се благо дели, сватко хоће за се више да заграби.</p> <p>— Кад ћу полазити? — запита Хар |
| ло му је у рукама Ферхад-паше, и сад се више повратити не може.{S} Неће л’ потписати, лако је Ф |
| нији.{S} Благо и господство не слаже се више с нашом душом.{S} Нами таково што тек дубље очи ко |
| чали.{S} Срби такође.{S} Милева није се више смела пред Србином показати.{S} Она је по вољи Јус |
| да турски паша, од своје намере није се више враћао.</p> <p>Тражио је нову прилику да досади де |
| жеш пустити Јеремију Бранковићу, тај се више вратити неће — запита Харалампија.</p> <p>— Ја, бо |
| ознавали су његову сталност, па нису се више препирали да га на друге мисли наведу.</p> <p>Тако |
| пасти.{S} Остарјео сам, а ни ви нијесте више млади.</p> <p>Облачина Раде кад то чу, устане и ст |
| дсад његови саветници.</p> <p>Па шта ће више отац Харалампије, кад је већ до старешинства у Деч |
| рошасте ноћи ослепљени.</p> <p>Они неће више никаково господарства насљедије тражити.{S} Ђурађ |
| маш жена?</p> <p>— Хануму имам једну, и више никог.</p> <p>— Какав си ти онда паша?</p> <p>— Ни |
| ао га.{S} Стеван бијаше кротак, ваљда и више нег’ што треба.{S} Ђурађ га не сматраше као сина ц |
| небројено.</p> <p>Милица се све више и више у мислима премиравала.{S} Приметила је у глави опа |
| судбом бори.</p> <p>Турци су све више и више земље открњивали, па тек наједанпут нађе се деспот |
| ти поклони ње и матере њене тичу, не би више рада била да јој се ти одузму.{S} Пре једног магно |
| ко се Ђурађ у земљу повратио, нису Срби више мира имали, но сваки дан се крв проливала.{S} Иона |
| гледи на Харалампија, који сад не гледи више у Јеремију ка’ у свог надглавника, већ као у деобе |
| су луде Српкиње да Турцима иду, кад они више жена имају; та не један с једном не може да изиђе |
| </p> <p>— Е да ти кажем зашто.{S} Ти си више пута Турцима прелазио, и опет их остављао.{S} Дана |
| , и поособно трти стане?{S} Но, нећу ти више о том говорити, јер ме срце боли.{S} Но, да се и о |
| је била њена слабост, којој противстати више није могла.</p> <p>Светислава је она још, као што |
| за ме да буде залога — а Јеремијо, ишти више, ишти за се педесет хиљада дуката, за ме исто толи |
| аљићи, и сами Балшићи и сада Црнојевићи више су шкодили српском народу нег’ сами Турци.{S} Док |
| } Он хоће и да се жени.{S} Премда Турци више жена имају, али опет мора имати једну која му је п |
| миг све на ноге диже.{S} Ми смо с Турци више војевали него л’ Угри; ’де смо ми остали, онде ви |
| ити вашој судби.{S} Њу сад већ није вам више у власти преиначити, али је она сад за вас пуна из |
| ?{S} Шта ће јој Светислав, да тек с њим више белаја на себе навуче?{S} Она се већ мало-помало н |
| у метоике.</p> <p>— Е сад ти не говорим више као ђауру, већ као мом госту, ево ти метоике.</p> |
| о на земље очине, или поне да има у том више права него кнез Лазар, или други који му драго.{S} |
| о Светислав нит’ би је хтео, нит’ могао више узети.{S} Па у старо доба није било као сада да се |
| стао, ако се и није потурчио, није имао више поверења у народу; неки великаши, које од турског |
| абеж, а пријатељство и добро сусједство више вреди нег’ два града.{S} И у тим градовима могу Ср |
| оменио, но није ни негодовао, јер млого више стрпљења имаде, а да би то одма’ за зло примио.{S} |
| оворити могао; он је јошт дању приметио више служитељски’ образа који су му неко поверење улива |
| све што желите.</p> <p>— Није нам нико више у стању дати оно што желимо — рече кнез Јован.</p> |
| ли смо још коц код Голупца, да га нитко више не извади, то је засад доста.</p> <p>— Аферим, Фер |
| и смо се у госпоштини родили, не можемо више натраг, боље да нијесмо живи, нег’ господства не и |
| аралампије.</p> <p>— Е да сад не губимо више времена, но да се на пут спремамо — рече Прибац.</ |
| е колико дебеле.{S} Он није баш лудо но више лукаво изгледао; у данашње доба да се обуче у фрак |
| те.{S} Свагда су они у послу били, и то више људства него себе рари.{S} Они нису чезнули да што |
| онеки комадић земље присвајао је, но то више да Турцима очи заслепи, јер Турци су већ онда око |
| рко био самовољан и паштио би се да што више власти на се привуче.{S} И Вук је, истина, властољ |
| ухватили, потписали би’ га опет на што више, и искали би’ опет какав град у залогу — примети л |
| да Љубица, књегињу служи; Јула може што више о том знати.</p> <p>— Е добро, мој драги, сад иди |
| дјелим благо, ил’ на равно ил’ коме што више припада.{S} Сватко се правда да је издајство његов |
| боље подјели међ’ остале паше, само што више Исак-паши, беглербегу.{S} И тако сад уговорисмо, п |
| мо уву допада и срце усхићава, но нешто више.{S} То <pb n="236" /> је било тужно јадиковање кој |
| аје нам мир: обвезује се да неће на нас више нападати.</p> <p>— Доста жалосно — одговори патриј |
| упио је приличну војску, скупићемо јошт више, па ћемо мејдан делити — примети Ђурађ ком се није |
| ст, није се ништа збунио, јер му се већ више реди таково што десило.{S} Он је и сам на све то с |
| а, кад може бити господар?</p> <p>Вук у више прилика изјави своје незадовољство према деспоту, |
| опет трећег.{S} Но гост си ми, не могу више говорити, пијмо; можда последњи пут Марка видите и |
| ла, а овде нико ме не дира, па вам могу више на руци бити.{S} Сваки дан по некоји заробљени Срб |
| као што је поље Косово, јер Турци имају више коња, а коњ свагда може човека лакше погазити нег’ |
| рени са судбом матице.{S} У једном роју више вас скупа опстати не може.{S} Нисте ви ни први ни |
| пким местима.{S} На жалост, Београда му више нема.{S} Купи, шиље заире турској војски.</p> <p>Ф |
| лупца.{S} Боље је и погинути.{S} Бог му више не помаже, он то добро зна, ђаво је већ узео од ње |
| {S} А какве су војводе?{S} Не знаш чему више да се дивиш, снажном створу, делијском погледу, ди |
| “ и успевали, овом бар приликом јошт су више докучили, јер су се сами каури српски сајединили д |
| а, изгледа код своје куће затворена, ту више за њу станка нема.</p> <p>Јерина из Смедерева десп |
| , срце јој се стеже, њена господства ту више нема, изгледа код своје куће затворена, ту више за |
| деспота, сада по други пут.{S} Нема ту више роба, ал’ нема ни српског господара.</p> <p>Проћи |
| рита ил’ владике, и сам патријар’ је ту више пута био.</p> <p>— Па што сте ту радили.</p> <p>— |
| јер ту процвати се не да.{S} Кад је њих више владара, да се одрже, ићи ћеду под скут силнијем т |
| ти, читаву област.</p> <p>— Ал’ Голубац више вриједи нег’ једна област.{S} Мађари ћеду дати за |
| ила. <pb n="288" /> Твоја задата ми реч више ми важи него сто поклона.{S} Ако ти је две сабље м |
| Пак ако ово за руком испадне, онда ћеш више користи отуда имати, него што је косовска битка до |
| се види, имаш отворен дух, утолико ћеш више у несрећи страдати.{S} Може бити да ћеш и ти кадго |
| изгледали би као два рођена брата, још више, као две капље.{S} Нас двоје добро се упознамо и ж |
| етна лица, рекао би да је јунак, ал још више саветник.{S} На врату му златни ланац посут драгим |
| {S} Дух народа почео се дизати. </p> <p>Више је тако срећни’ година прошло.</p> <p>Наједанпут д |
| ави брат Хафисов; љубав и вино] мало са вишег је гледао него обични смртни.{S} Љубав је његова |
| S} Који се ту покалуђерио, тај је морао вишег покровитељства имати, јер су Дечани као неки двор |
| лаве па му се све лако чинило.</p> <p>У Вишеграду наскоро држао је савјет са својим сином Ђурђе |
| Какав је Ђурађ Бранковић, стјеновит, па вишим духом задахнут јунак, види му се то из мушка лица |
| ико као и турско руво, што се цијепа, а вјера ’ришћанска остаје ми у срцу ужљебљена.</p> <p>Фер |
| еру и крв нијесам изневјерио.{S} Турска вјера стоји ме толико као и турско руво, што се цијепа, |
| /p> <p>— Ја ти реко’, у таквим стварима вјера се одржати не мора, и на шта сам ја ту, већ да ва |
| плашен Харалампије.</p> <p>— У Ђурђа је вјера тврда, после битке код Искре, на вјеру је Турке п |
| а се опет лако измиримо, јер помирење и вјера налаже.</p> <p>— Пеки, ал’ сте ви ђаури крмци, ка |
| лтанке мираз, а то је Србија, онда ће и вјера Христова пасти, све ће бити турско, свијети храмо |
| рече Јеремија.</p> <p>— У таквој ствари вјера се не држи.</p> <p>— Но што Ђурађ није паметан, т |
| н стигне.{S} И ја сам штошта чинио, што вјера и закон не допушта.{S} Дјела ми се могу извинити, |
| би он силом у град улетио био, онда већ вјера престаје, и ил’ би га ухватили ил’ посјекли.</p> |
| исприча по реду како је било.</p> <p>— Вјере ми, тај Ђурађ није паметан што те пропустио, ил’ |
| > <p>— Па кад не издаје што треба, нема вјере у њему — рече Харалампије.</p> <p>— Притиснуо га |
| као сад Турчин, нег’ Јеремија, издајица вјере и народа.</p> <p>Ферхад-паша устаде и рукује се с |
| да нам буду у помоћи против пексијанске вјере, да задобијем мог шурака Тому Кантакузена, и јошт |
| ђи рај.{S} Већ је дошло време да на три вјере покидан народ са три стране сам себе убија.{S} Не |
| екао је, освојите свијет, и покорите га вјери пророковој.{S} Тко неће, нек буде посјечен, ил’ в |
| тржиште.{S} Нема поштовања прам својој вјери.{S} У винограду господњем влада раскош, злоба, па |
| {S} Јадан народ, шта је дочекао да се у вјери на три стране кида.{S} Једне Турци силом турче, д |
| д боље већ кад човјек у својој жени има вјерна друга.{S} Нићифор нек иде у Трапезунт, нек је св |
| >Грци бране с’, но јуначка срећа</l> <l>Вјерна оста српскоме оружју,</l> <l>Сам Цариград страх |
| оказујем, против Турака.</p> <p>— И ви, вјерне војводе, устајте, скупите војске што се може виш |
| у к себи привукао тако да су му постали вјерне слуте савезници, и пролијевали крв код Ангоре пр |
| арода са мном побринути.{S} Ви сте били вјерне слуте, пријатељи деспот-Стевана.{S} И ви сте виђ |
| еном стегне и да се сам окамени.{S} Ти, вјерни војводо Радићу, дај налог надаље од свих страна |
| вори Ферхад-паша.</p> <p>— Прозбори ти, вјерни слуго Реџеп-пашо — прослови падиша.</p> <p>— Ја |
| бог и памет учи, а ја, господару, твој вјерни слуга, служићу те и одсада као и досад, ја сам т |
| ске.{S} Пиши лист и подај му, он ће све вјерно извршити.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Слаже |
| у сам надзирати.</p> <p>— Послушај твог вјерног друга.{S} Тебе народ потребује, а ти народ.{S} |
| и Београда одржати.{S} Дај послуха твом вјерном слуги, силни падишо.</p> <p>Султан се мисли, па |
| Мора се брзо зидати, јер ником не треба вјеровати, Амурат се сад прави пријатељем, ал’ једнако |
| т, такав је глас оданде.{S} Можеш лахко вјеровати.{S} Твој клети душман Исак-паша попео ти се н |
| и шурују са лацманима у Риму, тргују са вјером код римпапе, погађају се како да буду отпадници. |
| да ти квара бити неће.{S} Ти мени зада вјеру, ја се подвргну.</p> <p>Деспот, ком је битка код |
| , као што већ једном реко’, главу би за вјеру положили.</p> <p>— Ми Турци такове требамо као шт |
| а може свашта бити, један ће умрјети за вјеру а други ће је погазити.</p> <pb n="459" /> <p>— Т |
| да се спасе што се спасти може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако сам погрешио, моје грјехове крвљу |
| вјера тврда, после битке код Искре, на вјеру је Турке позвао, и ником зла не учини, на ријеч п |
| Јеремија их презиром гледи.</p> <p>— На вјеру ми доша Јеремија, ја идем на вјеру да примим град |
| а сад се теби мора предати.</p> <p>— На вјеру сам га позвао, ријеч погазити не могу.</p> <p>— Г |
| закрвавише, да не би Ђурђа, који ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту показа као витез, био |
| мунду.{S} Скупи својту, дођи ти мени на вјеру као што сам ја теби дошао, па тако ми свете богор |
| жати не мога?</p> <p>— Ево, доша’ ти на вјеру, и тврду ријеч, исповједам ти, да од наша царства |
| атко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти на вјеру, као што река’, ал’ јеси л’ каиљ задату одржати р |
| — На вјеру ми доша Јеремија, ја идем на вјеру да примим град.{S} Он је војвода, неће оскврнути |
| нек не ишчекује.{S} Они иду да искорене вјеру хришћанску, и све да потурче.</p> <p>— Познато ва |
| — примети Јаблановић.</p> <p>— Задао ми вјеру — рече Јеремија.</p> <p>— У таквој ствари вјера с |
| д лацмана ништ’ не ишчекуј, гледа да ти вјеру наметне, јадранско поморје отме, и трговину утуче |
| ском руву сачувао српско срце, а у души вјеру Христову.</p> <p>Леонтије застане, а деспот рече: |
| се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу не дирају, онда би могли сатрти врага ага |
| и знаш моје боље, ал’ знаш и моју тврду вјеру, неограничну вољу.{S} Угарску војску ишчекујем те |
| д прве младости.{S} Турци гину за своју вјеру, и што код њих старији заповједи, млађи слушати м |
| евоље пост’о сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру и крв нијесам изневјерио.{S} Турска вјера стоји м |
| Леонтије.</p> <p>— За њену прађедовску вјеру да је одржи, побринуо би’ се.</p> <p>— Замјерићеш |
| који кад им да, обвеже их да лацманску вјеру морају унаоколо ширити.{S} Ја, опет, нијесам рад |
| га нисам у град умамио, реко’ да сам му вјеру задао, а кад он мени главу спасе, морам и ја њему |
| на уговоре са Жигмундом, и да кажеш, не вјерује.{S} Сад народ држи да има два душмана који га п |
| душе, чува, ал’ ја ни самом калуђеру не вјерујем осим себе, мада сам и ја калуђер.</p> <p>— Нем |
| на ограшју стоји.{S} Маџари деспоту, не вјерују, јер је много пута с Турцима за Турке војевао, |
| ој.{S} Тко неће, нек буде посјечен, ил’ вјечито наша раја.{S} Погазићемо све као црве, од копит |
| шаваш, под видом да је десна рука цару, влада свуд где му се само допадне, самовласно.{S} Језгр |
| види да се код Срба и Грка „ришћанска“ влада крепи?{S} Шта ће папа на то рећи?{S} Ако са Турци |
| међу вама и Миличином породицом неслога влада; реци твом оцу да ће <pb n="291" /> Марко оног по |
| ити мудар, па сам му рекао: зашто он да влада са Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли боље |
| јању.</p> <p>У Голупцу Јеремија војвода влада.{S} Он је био после косовске битке још врло млад |
| е с њим о миру договоре, па да се твоја влада, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то не учиниш, учи |
| тај предлог и чинићу кораке да се моја влада са миром у једно доба започне.{S} Зато одма’ посл |
| у реду буде, и да се не подели земаљска влада међу неколико властољубиви’ великаша јер то би ве |
| е задржавали.{S} Доцније када се српска влада распространила, нарочито под Душаном, <pb n="214" |
| Дечана на неколико миља већ турска сила влада, хришћани од турског зулума пате; али у Дечанима |
| примети Харалампије.</p> <p>— Ђе сабља влада, ту право нема места.</p> <p>— Тако је, сабља дел |
| <head>XXXII</head> <p>У Београду тишина влада.{S} Ту је посада мађарска, на кулама вију се мађа |
| ао, јер се тако с њим нагодио, ту дакле влада дечаке трпети неће.{S} Но шта ће бити онда са Грг |
| што противу деспота произвести, јер се влада Стеванова укрепила.</p> <p>Ђурађ са своји другови |
| м реч’ма шиба, да покрај кнежевићах сам влада, јер он неће господство с никим да дели, добро га |
| својој вјери.{S} У винограду господњем влада раскош, злоба, пакост и освета.{S} Властела готов |
| било да уместо толиких господара један влада са српском земљом, био сад тај један Вукашин или |
| <head>XXIV</head> <p>У Крушевцу Турчин влада.{S} У дворима цар-Лазара турске паше рахатлују, у |
| ом.</p> <p>Радостан жагор у целом стану влада.{S} Татари деле пљачку.</p> <p>На једном узвишено |
| колико му драго, само да се Бранковићу влада не да.</p> <p>— Колика су деца Миличина?</p> <p>— |
| а.</p> <p>Што је желио, постигао је.{S} Владавина слатка реч, ал’ владалашко велико је бреме.</ |
| никуд ништ’, и те притискује више тешка владавина караманских валија, који се мијењају, данас ј |
| ло олово у уши усути, а да се начине за владавину неспособни.{S} То је био византијски обичај, |
| поделе, па да тако над својим странама владају?</p> <p>— За овај случај немам од оца упутства, |
| > <p>— Ето до чега смо дошли, да Мађари владају у Мачви и Београду, па сад још и Голубац да им |
| судби рођења опредељени да над народом владају.</p> <p>Марко, који без боја живити није могао, |
| е, да над српским народом троје четворо владају, Србија мора пропасти, јер ту процвати се не да |
| } Стефан је јошт млад; партаје у народу владају, Вук Бранковић је силан, Милица је властољубива |
| тојало се у том, да су одсад обе српске владајуће породице <pb n="323" /> јошт већма се Бајазит |
| Додуше, царица се дволично прама Русни владала, а и Русна прама царици.{S} Особито откако је ц |
| d> <p>Сутрадан у двору велика је живост владала.{S} Дворјани и дворјанке састајали се са новодо |
| тезови.{S} Ја сам сад свима поглавар по владалачком старешинству, а моја је задаћа најтежа.{S} |
| к Вукашинов и велики јунак, кадар био у владалачком чину свој народ ма противу кога бранити бољ |
| стигао је.{S} Владавина слатка реч, ал’ владалашко велико је бреме.</p> <p>Ђурађ је много преко |
| им како се њихови синови, браћа јуначки владали у Новом Брду.{S} Преповиједаћу им како ћеду се |
| у били жички калуђери.{S} Они су се баш владали по оном: „Добри пастир полагает душу за овци“.< |
| се српским народом после косовске битке владало, царица Милица, њене везе са Турцима, у деобени |
| е и пакости.{S} Некада, кад је Ђурађ за владаљством грамзио само, а још га имао није, потребова |
| равам, и ја хоћу у мојој крајини сам да владам! — пресече му говор незадовољан Прибац.</p> <p>— |
| ј други био, а овако бар док је владао, владао је честито и славно.{S} И ми се сад у таковом ис |
| , деспот Стеван је онда већ из Београда владао.{S} Деспот не би им ништ’ зла чинио јер, срце ње |
| т био, ако се не будем по твојим реч’ма владао.</p> <p>После ови’ речи отпаше Ђурађ свој мач, х |
| ав би тај други био, а овако бар док је владао, владао је честито и славно.{S} И ми се сад у та |
| рпске земље.</p> <p>— Дакле, да он буде владаоц српског народа?</p> <p>— Да.</p> <p>— А шта ће |
| ди, рад буде ослободити се и од српски’ владаоца.{S} Време је већ ту било, да тај посао започне |
| шт пре свега желио да би се ти одма’ за владаоца српске земље прогласио.{S} Приврженика имаш св |
| зло прошли.{S} Боже мој, да срећни има владаоца, сад као Бајазит; <pb n="298" /> силан, богат, |
| му иду на поклоњеније млоги већи и мањи владаоци.{S} Дринопољу шта си дочекао!{S} Где је кадгод |
| града, и прима краља као деспот, српски владар, земље господар.{S} Првенство даје краљу као гос |
| арод роб, а ђе је народ роб, ту није ни владар слободан.{S} За народ, ма и пропао, то ми је бар |
| зну.{S} Једном народу треба да је један владар, Душаново царство, кнез Лазара баштине не треба |
| т Стеван је био српског народа достојан владар.{S} Цјела земља за њим плаче.{S} Да није био изв |
| Дубровника.{S} Ту кад дође какав стран владар и војводе и кнезови, нек виде да Србија још није |
| је сретнији рођен, па да је у Цариграду владар, с таквом мудрошћу, искуством, јунаштвом, не би |
| унда кољено велможа, кад овђе још можеш владар бити.{S} Сад ти Мађари не сметају.{S} Но и то ти |
| } Признао си ме као насљедника деспота, владара Србије, пало ми у насљедство сво баштинство у У |
| берат да се деспот Вукогли признаје за владара Србије.</p> <p>— То још не би тако зло било.{S} |
| први поглед рекао би, овај је рођен за владара.{S} А какве су војводе?{S} Не знаш чему више да |
| да Србија, српски народ, добије једног владара, да се све силе у једну снагу сабију.{S} После |
| њихов народ да се заклињу у име једног владара.{S} Но свијет је јако искварен, у властели једа |
| у процвати се не да.{S} Кад је њих више владара, да се одрже, ићи ћеду под скут силнијем туђинц |
| <p>— Величанствени краљу, дико западних владара.{S} Ступио си на ову земљу као пријатељ хришћан |
| осле толиких борба и страдања, неслогом владарах, народ је ослабио, а Турчин ојачао, сами собом |
| еспоте, могао на жртву принјети, јер ви владари, који народима владате, каткад своје користи ра |
| и Голубац!{S} За Мачву се тукли српски владари са Мађарима, колико се ту пролило српске крви.{ |
| е у све властеле нема, моје су свезе са владарима најјаче, је л’ право да ми се сва та властела |
| оштина, и како је видиш, познаћеш да је владарка.</p> <p>Седне на сребрн стол и почну се светов |
| ма одавна завладала је болест деобе.{S} Владарска деца се међу собом деле, кад лепим речма деле |
| паса од властеле и велможа, да нитко од владарске лозе не попушта, ни Гребљановићи, ни Бранкови |
| ати.{S} Такав човјек не може бити жртва владарских замишљаја.{S} Одавна ја с Петошком радим, па |
| .</p> <p>Тешко беше Србији, тешко њеном владару Ђурђу Бранковићу.{S} Турци прете се Мађарима, М |
| принјети, јер ви владари, који народима владате, каткад своје користи ради ни своју крв не штед |
| > али сада, кад је већ и сам деспот као владатељ сасвим друге људе око себе потребовао, одбацио |
| ку се могло рећи да треба овог или оног владатеља утаманити ал’ само у народ да му нико не заба |
| Персије.{S} Његов је народ имао славне владатеље и из далеке земље, оружаном руком, допирали с |
| Ситнице, српске кости виђеле, а српски владатељи и владатељке ступили су у највећи сајуз са Ту |
| пске кости виђеле, а српски владатељи и владатељке ступили су у највећи сајуз са Турцима, да им |
| би боље било да се сад опет други ко за владатељство отима, бар би се могло у мутној води ловит |
| још да им је Голупца, онда је још теже владати у Србији нег’ покрај Турака, који, бар за ово д |
| Вука Бранковића, који има изгледа да ће владати.{S} Као његов син, ти мораш и судбе његове насљ |
| ласт Лазареву.{S} Да би могли самовољно владати, отцепили су се са својом војском на Косову од |
| икаши, покрај Гргурови’ синова они ћеду владати, завешћеду браћу у деобу, тај обичај је већ зав |
| ан био, по милости султана један од њих владати може, ал’ уз помоћ људи које султан за то означ |
| вари преокрену, да узмогнемо покрај њих владати, ал’ без њих јошт боље.{S} Но ако Турци запитај |
| а, ви ћете доћи до власти, а покрај вас владаћеду ваши пријатељи.{S} Вами је чинити то, што вам |
| ти се даде још комад земље, па онде да владаш.</p> <pb n="286" /> <p>— Ја не тражим земље да с |
| ију, што је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда одречеш.{S} То је жеља султана, |
| могли Бранковићи признати Милицу, која владаше и над њеним сином.{S} Бог да му душу прости, бл |
| ао.</p> <p>У целом двору највећа забуна владаше.{S} У таковим жалосним околностима, код толико |
| Може бити да ћеш и ти кадгод до какове владе доћи, а може бити да ћеш се као и ја од немила до |
| не, он нема више посла у радњи живота и владе.</p> <p>Јеремији је познат био уговор деспот-Стев |
| тојан да заузме прво место, јер бадава, владика је владика, и у светој обитељи као и у цркви им |
| </p> <p>Тако по’декоја реч пусти се.{S} Владика Мелентије отпоји жалосну песму Дамаскинову „<ti |
| у оном добу прост постриженик, нег’ сад владика, архипастир, кад више Призрена нема.{S} Корице |
| онда тргне се, падне му на памет да је владика Леонтије по свом светом чину достојан да заузме |
| узме прво место, јер бадава, владика је владика, и у светој обитељи као и у цркви имао би прво |
| сад већ архимандрит, и чека да постане владика.{S} Њега је Русна покровитељствовала, па чрез Ђ |
| е се сватко на своје место.{S} Игуман и владика опет себи изабра ћелију, ђе ће се одморити у ду |
| ст тумачи.</p> <p>У пратњи Рувима улази владика Леонтије.{S} Човек преко седамдесет лета, сув, |
| ио, можда би’ био сад какав војвода или владика.</p> <p>— Ко је то видио, рану у мозгу! — рече |
| е нег’ што ћеду поседати, очита молитву владика тихо, а остали још тишије реч’ма сљеде.</p> <p> |
| лије, опет за овим глатког лица попови, владике, фратри.{S} Труба затруби, капија се отвара, на |
| да, и ја с њима покрај архимандрита ил’ владике, и сам патријар’ је ту више пута био.</p> <p>— |
| уку најпре деспота, после деспотице, па владике, па тек онда игумана.{S} Но од радости ил’ забу |
| а ту старији’ а Теофан опет приближи се владики да га пољуби, овај покаже прстом на деспота као |
| ће она пред владиком сести, па виша над владиком бити, па баш и као деспотица.</p> <p>Деспот му |
| то ће са деспотовицом да л’ ће она пред владиком сести, па виша над владиком бити, па баш и као |
| су чезнули да што пре архимандритом или владиком постану, као на пример, пећки калуђери, но пре |
| ралампију?{S} Он ће сад по свој прилици владиком постати, па ће онда у Смедерево или у Београд. |
| здрав, оче Харалампије, дабогда, скорим владиком постао, и заслужио си, јер да тебе не би и Рус |
| по својој науци и побожности давно већ владиком постати могао, својевољно је првенство другима |
| дан, пријави игуман Рувим новог госта, владику Леонтија.</p> <p>Како то чу Бранковић подиже се |
| овог јошт није било, јер деспот је хтео владику Ћирила, ал’ остале партаје га нису трпеле.{S} Т |
| лази, на смех навести, што баш не би ни владици нит’ игуману годило.</p> <p>Брат Теофан кад је |
| ’ ето игумана, како уђе метанише и руку владици љуби, и замоли да их допрати у трапезарију, онд |
| сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је већ владичество у џепу — рече Јеремија.</p> <p>— Е, мој вла |
| Ђурађ већ давно у срцу носио је жељу за владом, па будући је млого добри’ својства у себи имао, |
| да претендентима, српски <pb n="275" /> владотражитељима зову, тако је исто било и онда такови’ |
| мет да ће најбоље бити оба кнежевића за владу неспособнима учинити.</p> <p>Јеремија пошље гласо |
| ање је, хоће ли се народ за слепим и за владу неспособним кнежевићима повести?{S} Неће ли народ |
| ослепити дао, да не би способни били за владу.{S} Кнез Гргур, отац њихов, био је старији од Ђур |
| па ћеш по првенству твога оца право на владу тражити.{S} Но ма ти се кад како водило буде, опо |
| а им противу властољубија Бранковићевог владу утемељи.{S} Бранковић има нешто оружане силе, ал’ |
| е сматраше као сина цара Лазара који је владу насљедио, <pb n="315" /> но као сродника млађег к |
| арода независност докучи.{S} Он започне владу своју као независан господар.{S} Он прими пријате |
| ладо било, и да се већ Вук Бранковић уз владу успиње.{S} Знао је да мало има међу српским велик |
| ликаша, који већ одавна нису признавали владу цара Лазара, и међу овима најзнаменитији је био М |
| е, но не паде му тако тешко као примити владу над оним народом који се против буре бори.{S} Лак |
| {S} У отсутности мојој предајем вам сву владу, радите по мом савјету а како вас бог учи.{S} Хра |
| ле, нове планове правити, како би своју владу распространити могао.{S} Милица је на сваки његов |
| са изгнанијем турски’ пријатеља српску владу утемељио.</p> <p>Турци се знали употребити на сво |
| убива.{S} Она би радо из материни’ руку владу извукла.{S} Она је своју матер тек утолико радо и |
| здајица отаџбине и народа, који државну владу себи присваја, и који једну част народа од друге |
| а што их има доста који траже изгубљену владу своји’ преткова, и који се сада претендентима, ср |
| гласно читати и осушена моја уста водом влажити; постао сам већ тако жут да сам мислио већ ћу с |
| заборави ме — рече Харалампије, очи му влажне од задовољства, ал’ пе’ар празан.</p> <p>Ферхад |
| ити.</p> <p>Деспот потписује те наредбе влажним очима, перо му у руци дркће.{S} Но није на ино, |
| ву земљу, Србљи да се Турцима умиле.{S} Власи познавали су добро предел битке.{S} Турци не могу |
| ки.</p> <p>Обе су војске биле силне.{S} Власи се бију за слободу и отаџбину, Турци да добију но |
| нивши чудеса својом храброшћу, падне, а Власи победу одрже.{S} Турци вуку се натраг, а Стеван и |
| род издајете.{S} Петошко је своје сједе власи поштењем покрио, а ви сте своје обрукали издајств |
| чело повеће и борама пресецано.{S} Седе власи спустиле му се на рамена, а брада бела, велика, п |
| еремију, мора клекнути, а гаваз му седе власи ухвати, и брзо му главу одруби.{S} Главу баци, а |
| евојка, на бели рамени распуштене вране власи, у очима жар поносит, хити да спасе оца, краља, в |
| бито ако Србима <pb n="274" /> Мађари и Власи помагали буду.{S} Зато најбоље би било међу Србе |
| арјаком војује.{S} Ако се Турци бију са Власима, то ћеш видети српски’ делија и у турској и у в |
| ако наваљује да се сад Срби са Грцима и Власима сајузе па на несложне Турке ударе.</p> <p>И кад |
| на да Гргуровим синовима док се Ђурђева власт не утемељи, станка нема; дакле, да их треба под з |
| е учини све што је нужно и да се његова власт и деспотско насљедство не уштрби.</p> <p>То је Је |
| Умре ли деспот, оживиће у њима жудња за власт.{S} И кад не би било те жудње у њих, нашло би се |
| S} Остареле војводе и саветници нису за власт.{S} Мог оца зна сваки да је за тај посао најспосо |
| нити само да му се врховна управитељска власт допусти донде док се све не уреди, јер донде да и |
| има Драгаш.{S} Мог покојног оца царска власт јошт је сасвим крепко стојала.{S} Он је имао млог |
| и сад судба земаљску власт определи, та власт тим истим путем ће ми до руке доћи којим је дошла |
| Ђурађ ће израдити Јеремији код деспота власт над Браничевом и Ресавом, добиће још дванаест хиљ |
| да у име Ђурђа, који опет у име деспота власт на то има, над кнежевић’ма располагати, а уједно |
| и и Арбанији несложни и један од другог власт отима, и ту прилику треба употребити.{S} Ако се с |
| едне чести Арбаније, и потпадали су под власт Лазареву.{S} Да би могли самовољно владати, отцеп |
| женска, и то од они’ женски’ којима се власт, слава, богатство јако допадало.{S} Нисмо ју ради |
| к се све не уреди, јер донде да испусти власт, пао би својим непријатељ’ма у шаке који га одавн |
| о.</p> <p>— Дакле, он хоће да прими сву власт у руке, па онда? — да метне себи круну на главу — |
| Дечани од неко доба не зна се под чију власт <pb n="410" /> потпада[ју] ил’ турској ил’ српско |
| ба да буде господар, своје право, своју власт напустити неће, како би се поклонио свог брата си |
| ог.{S} Ђурађ држи да мора одржати своју власт, коју је већ и сам Стеван признао, јер се тако с |
| е за то.{S} Ако мени сад судба земаљску власт определи, та власт тим истим путем ће ми до руке |
| рашири, његова стара баштина под турску власт потпаде, бескућник нејма педље земље у области Гр |
| свим мојим силама настојати да се Вуку власт украти, да не би кадгођ злоупотребу какву према м |
| ру који сад о’ће да представља царичину власт.</p> <p>— На то ће Вук тешко пристати.</p> <p>Сад |
| , добили су од мојих претковах, који су власт и право у рукама имали.{S} Ја сам први међ свима, |
| лада раскош, злоба, пакост и освета.{S} Властела готова је турчити се, да одржи бабине баштине, |
| и пријатељ.{S} Што рече, свјето је.{S} Властела је искварена, и народ са тог страда.{S} Што је |
| ду куцнуо час.{S} После Косова Душанова властела отела се.{S} Од снажног српског царства виде с |
| ајно робље из сужанства, доклен бијесна властела од народа робље прави.{S} Док је Турчина, онђе |
| ма најјаче, је л’ право да ми се сва та властела подвргне.{S} Та ионако што имаду, добили су од |
| } Сила турска навалила на народ, кад је властела српска била несложна.{S} Још за време Мрњавчев |
| Замјерићеш се тиме арбанашким и зетским властелама, који би за срећу држали да добију твоју ћер |
| нема изгледа <pb n="490" /> ни спаса од властеле и велможа, да нитко од владарске лозе не попуш |
| ено хоћу да искореним.{S} Па не само од властеле, већ био ма тко, за спас Србије жртвоваћу, ута |
| земље, код мене је богатство које у све властеле нема, моје су свезе са владарима најјаче, је л |
| изићи, ал’ подлегли би подбадању српске властеле.{S} Да их с пута спреми, то <pb n="404" /> Ђур |
| Пољске, од јуначне лозе старе сарматске властеле, доиста диван јунак.{S} Канда је од стене исеч |
| против отпадништва зетске, херцеговачке властеле.{S} Моја је жеља да саберем српски народ, да н |
| а овамо бољи је хришћанин од самопусне властеле, јест он је бољи, на његовим прсима је крст Хр |
| стеле покидано.{S} Па Млечићи подбадају властеле једне против друге; не можеш да склопиш уједно |
| а да туђе баштине задобије.{S} У савету властеле нечастиви места имају, у земљи Душанови закони |
| рбији не привеже.{S} Све је то охолошћу властеле покидано.{S} Па Млечићи подбадају властеле јед |
| , прослови:</p> <p>— Добродошли, бани и властели, војводе и јунаци!{S} Бог вам дао сваку срећу |
| е замке, дворе, као шаљивчина да гордој властели у шали истину рећи може.</p> <p>Тако је Петошк |
| и се и сам поклонио, ал’ тога у толикој властели нема, сватко хоће да је бољи од другога, ал’ н |
| адара.{S} Но свијет је јако искварен, у властели један другом преко неверног слуге отров даје, |
| не жели се натраг, познаје он неслогу у властели, па би му се јошт могли подругивати да је поту |
| <head>XVIII</head> <p>Јеремија војвода, властелин, у Голупцу заповеда над Браничевом.{S} Деспот |
| са више њи’.</p> <p>— Јеремија Прибац, властелин... баш добро.{S} Никодиме, нек је све у реду, |
| </p> <p>— Данас имамо гостију, Јеремија властелин, Јаблановић и млоги други, и сад се још весел |
| ори Пајсије.</p> <p>— Шта, зар Јеремија властелин?{S} Шта ће он овде?{S} Није ли због нас дошао |
| пије.</p> <p>— Бићеш оправљен као какав властелин, у потајној поруци — рече Јеремија.</p> <p>— |
| ана и Ђурђа.{S} Ето, синови моји, ту је властелин Јеремија и војвода Јаблановић.{S} Они су дошл |
| копати даду.{S} Прост војник, војвода и властелин, лежали су у једној раки, јер ји је јуначка с |
| уђеру кост.{S} Како би се као војвода и властелин с калуђером делио.</p> <p>Јеремија се мало ра |
| да не дамо к њима приступа противничким властелин’ма сребрничког краја, који нису њему пријатељ |
| шу и тјело.{S} И доиста хтјеше ме један властелин однијети у Херцеговину да му са мрка чела бри |
| се, а да не би будала дворска, не један властелин распрскао би му мозак што [су] њега његове ша |
| тво вратио, да провидиш, зашто је дошао властелин Јеремија?{S} Он је нашег несрећног оца пријат |
| ој економији и собним уређењима.</p> <p>Властелин Прибац, војвода Јаблановић са својом пратњом |
| шиће је.{S} У здравље Јеремије војводе, властелина од Браничева — рече Харалампије и пехар иска |
| {S} А Радосав потребовао је тако силног властелина као што је Јеремија, да га од напасти брани, |
| наку код Искре, и пропустиће јогунастог властелина Јеремију.</p> <p>Јеремија седи у дворани са |
| о те жудње у њих, нашло би се војвода и властелина који би им то у срце улили.{S} Ђурађ је то с |
| на себе навући мржњу старијих војвода и властелина, који у овако опасно доба изискују да се нај |
| > <p>Јеремија је као рођен за војводу и властелина.{S} На њему је долама позлаћена, пуцета од д |
| ина, уз то и хрисовуље и повеље српских властелина, писао, и цео свој век је у том провео.{S} И |
| /p> <p>— Где су она времена када си ти, властелине, у млађим твојим годинама војевао?{S} Не јед |
| да, свагда први био.{S} У твоје здравље властелине!</p> <p>— У здравље властелиново!</p> <p>— У |
| по обичају свом, и поделићеду међу оне властелине који се предају.{S} Па нека буде тако, ионак |
| рђав обичај, да су се кнегиње за обичне властелине или војводе давале.{S} Ево шта нам је ползов |
| </p> <p>— Добро нам дошао, свети оче, и властелине Новаче; откуд вас сад овде у мом двору? — ре |
| у џепу — рече Јеремија.</p> <p>— Е, мој властелине, тако то бива у свету.{S} Кадгод му бијах де |
| е Турци, виђе’ да је зло на све стране, властелини, турске подлоге, отеше матери башчине, која |
| це гули, народ од намета једва дише.{S} Властелини међу собом кољу се, један од другог отима, а |
| био, Ђурђу једнако шаље гласове да неки властелини чекају само на смрт Стевана, па да кнежевиће |
| а његове гордости, не једанпут су разни властелини увређени били.{S} Па и сам син Вуков, мој ун |
| о се Гребљановићи међу собом кољу, како властелини један од другог отимају, напослетку и Турцим |
| здравље властелине!</p> <p>— У здравље властелиново!</p> <p>— У здравље Јаблановића.</p> <p>— |
| азити.</p> <p>Остаде сам Харалампије са властелином и Јаблановићем.</p> <p>Мало од вина разгреј |
| отуцао, као сиромашак путник похађао је властелинске замке, дворе, као шаљивчина да гордој влас |
| о најспособнији.{S} Он је од најстарије властелинске лозе, а сада је и најсилнији.{S} Он жели с |
| , но неописано властољубив.{S} Од старе властелинске породице произишав, носио је на себи печат |
| обожавали су Обилића, који сам није био властелинског рода и који је покровитељ био чисте заслу |
| за Голубац ако не новчана блага, а оно властелинства у Мађарској, као што је добио деспот за Б |
| у Солуну везана, и вредна је била једно властелинство, таква је била онда у Срба богаштина.{S} |
| о се његови сељани знојили, док су свом властелину тај ланац допринели.{S} У Лошонције заковрче |
| за њега је дала Јерина једном босанском властелину ланац, десет хиљада динара је вредан.{S} Кад |
| че Прибац.</p> <p>— Слушали смо млого о властелину Прибцу, па нам је и у жалости нашој утеха, к |
| трава, знаш краљу, да си посла имао са властелом која те сва не љуби, јер вељаше да много трош |
| може, а да си ти трн у оку, јер с малом властелом Турци би лакше на крај изишли.{S} А да те сат |
| можемо даље, јер тако ћемо тек мађарску властелу задовољити.{S} Ионако нисмо за овај пар тако с |
| као једном великашу без повреде царске власти не принадлежи.{S} Ја сам већ цару о том спомињао |
| сваком могућном злоупотребљењу државне власти пут пресећи.{S} Ми се морамо и за наше потомке п |
| ио самовољан и паштио би се да што више власти на се привуче.{S} И Вук је, истина, властољубив, |
| не иштемо.{S} Ми не тражимо ни блага ни власти.{S} Коме је испред очију свет одузет, тај је од |
| <pb n="425" /> њему само да се докопати власти, а њему да кору баци.</p> <p>То су два пријатеља |
| бити оно што јесу, нит’ стоји у њи’овој власти да себе преиначе.{S} Као год што сирома’ мора тр |
| глави, о земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам ти увек |
| и све прогутати.{S} Е да је био у мојој власти, кожу би’ му одерао, такав је био лајавац, ал’ у |
| е твој отац да се не повинује царичиној власти, него се непријатељски прама нас ставио? — запит |
| султан киван на Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а покрај вас владаћеду ваши пријатељи.{S} Вами |
| ој судби.{S} Њу сад већ није вам више у власти преиначити, али је она сад за вас пуна изгледа — |
| сти на се привуче.{S} И Вук је, истина, властољубив, али његово властољубије корисно беше цару |
| ремији повеље.</p> <p>Јеремија грабљив, властољубив, да би се још већма умилио и услужан био, Ђ |
| град да преда.{S} Јеремија је јогунаст, властољубив, грабљив, и на зло брз.</p> <pb n="413" /> |
| ију, града издати неће, затезаће се.{S} Властољубив је и грамзив, тражиће велику накнаду — одго |
| о госпођа Ирина, властољубива Гркиња, и властољубив Ђурђе не даду деци насљедити.{S} Но шта ће |
| а пакост.{S} При том је био оштроуман и властољубив.{S} Његов је отац мислио да неће добар бити |
| ма, храбар и искусан војвода, а при том властољубив, па ако он не би насљедником постао, правио |
| ма с њиме световао.</p> <p>Ђурађ је био властољубив.{S} У његовим жилама је текла крв Немањина |
| брат, био је добар и одважан војник, но властољубив преко мере, тако исто као и Ђурађ.{S} И он |
| истрог ума, добар војвода, но неописано властољубив.{S} Од старе властелинске породице произиша |
| теван држати.</p> <p>Ђурађ је био одвећ властољубив, нити се могао у чему са Стеваном слагати.{ |
| дити.</p> <p>Мара је била такође горда, властољубива.{S} Она би радо из материни’ руку владу из |
| дити господарство.{S} Но госпођа Ирина, властољубива Гркиња, и властољубив Ђурђе не даду деци н |
| дају, Вук Бранковић је силан, Милица је властољубива.{S} Ко има толико снаге и поверења да одма |
| у нег’ Ђурађ Бранковић, њихов стриц.{S} Властољубиви великаши могу их употребити у своју корист |
| то сте обојица пуног изгледа, одважни и властољубиви.{S} Камо среће да је који тај од вас неспо |
| јан и снажан српски народ, кад га не би властољубиви великаши кидали, шта би јошт од њега бити |
| не подели земаљска влада међу неколико властољубиви’ великаша јер то би велики ударац био за ц |
| а били су такови кнежеви лопта у рукама властољубивих великаша.</p> <p>Ђурађ Бранковић преко св |
| а синове, али нема војске да им противу властољубија Бранковићевог владу утемељи.{S} Бранковић |
| у му два црна ока; и парала су срца.{S} Властољубије у младом његовом срцу било му је насљедно. |
| Ђурђу земљу, своју гордост, одважност и властољубије.</p> <p>Сад се млади Ђурађ лати кормила.{S |
| је мрзила Милицу, но њено господство [и властољубије није јој допуштало да се дворског живота м |
| Вук је, истина, властољубив, али његово властољубије корисно беше цару у свако доба.{S} Недавно |
| ознаје, и најслабија му страна, то јест властољубије, биће испуњено кад се деспотства докопа.</ |
| и и за претерано што се о Бранковићевом властољубију говори — рече Новак.</p> <p>— Мораће се за |
| ој унук Ђурађ насљедио је сву гордост и властољубје својих предака.{S} Младић, истом од двајест |
| вагда сам им помогао.{S} Било то против Влаха, било против Мађара или Татара, свуд су моји <pb |
| ајазита и војводе Мирчете.{S} Што је од Влаха оружије понети могло, ту се десило.</p> <p>По тур |
| да им помогну обарати јоште непокорене Влахе.{S} Милица је са неком војском послала синове Бај |
| одну прилику промашити.{S} Њему је јошт Влашка сметала, па онда на Мађаре.{S} Скупи силну војск |
| и удари на Влашку.</p> <p>Код Краљева, влашке вароши, стојаше два противна стана, цара Бајазит |
| Србаља, зло по Турке.</p> <p>После ове влашке победе, Бајазит увиди важност Србаља, и паштио с |
| ш видети српски’ делија и у турској и у влашкој ордији; ако са Мађарима, и код Мађара има их до |
| ју војску натраг и преправљаће се да на Влашку удари.</p> <p>У чекању том прође и неколико дана |
| ђаре.{S} Скупи силну војску, и удари на Влашку.</p> <p>Код Краљева, влашке вароши, стојаше два |
| вим зејтином, а жубором из олука хујећа вода умилно га успављује, па тек после на мекане душеке |
| на воду Ситницу, чинило му се као да се вода јошт од јуначке крви црвени, као да се трупови поп |
| а.{S} За кратко вријеме креч, пијесак и вода сама не може дати јак салијеп, да зидина очврсне.{ |
| гвожђе, све за Смедерево.{S} По рекама, водама лађе, и чунови носе спрему, путови загушени од с |
| ту су брегови, планине, лузи и дубраве, воде и потоци, све се то слива за добра живота вредних |
| обити што иште.</p> <p>Малочас, сејмени воде поклисара Каралампоглију.{S} Сејмени оружани стоје |
| а јер женске страсти хитрије к пропасти воде.{S} Напослетку још и ово вам кажем.{S} Мене осуђуј |
| и да улака одмах доведу.</p> <p>Војници воде улака.</p> <p>Улак је већ пред Јеремијом.</p> <p>Ј |
| ао да се трупови попадалих војника крај воде, при обали виде.</p> <p>— Боже мили, докле ће мој |
| оља од друге, па једнако рат међу собом воде, а адуми се смеју, на ’асну вуку.{S} Какова им је |
| аћа.</p> <p>Муса и Мусулман једнако рат воде.{S} У овај рат преко воље умешани су:{S} Стеван де |
| доба, ал’ заверне душе једнако расправу воде о својој користи.</p> <pb n="412" /> <p>Пије се да |
| е.{S} Оду у трапезарију, игуман напред, води их.</p> <p>Кад је деспот у трапезарију ушао, разгл |
| /p> <p>— То је врло паметно.{S} Ето ти, води кога и колико хоћеш.</p> <p>Сваки је калуђер хтео |
| у трапезарију ушао, разгледа, игуман га води горе у чело.</p> <p>Кад су већ до чела, тек онда т |
| ну обоје и деспот ухватив руку Леонтија води га кроз дворану даље, у дворану ’де је деспотовица |
| ’ навале силни турски четокаици да и на води пут препрече.{S} Сукобише се бродови, настане бура |
| пријатељи поздрављају се.</p> <p>Јерина води деспота у дворану као каквог госта.{S} Јест, и дес |
| .</p> <p>Диван се заврши, а Ферхад-паша води у свој чадор поклисара Каралампоглију.</p> <p>То ј |
| ође Харалампије.{S} За њим отац Пајсије води два кнеза.</p> <p>— Ето вам млади’ кнезова, Јована |
| е зазора.{S} Но бимбаша познао их је, и води их у трапезарију, ’де Ферхад-паша ишчекује.</p> <p |
| тељство отима, бар би се могло у мутној води ловити.{S} Мутне мисли, чудни планови мету му се п |
| суља и сочива, и то баш посно, у чистој води; а игуман и братија купус са сланином, шунке и печ |
| ћери, које, кад се удаду па им се добро води, а мати удовица остане и у бедно стање дође, над с |
| p> <p>— Све је добро, нек те тако памет води.</p> <p>Јеремија да донети за поткрепљење добру ве |
| баша све тако нареди да куд пут у цркву води, Турци отклоњени буду, да не би Ферхада међ њима т |
| ће ту Турчин живити, донде деспот бригу води како ће себе и народ опоравити.</p> <p>Тешко је де |
| оставио је у Смедереву, а за њих бригу води Кантакузен.</p> <p>Јака својта прати деспота и Јер |
| а не би их тко одвео да с њима трговину води, морају се у кули чувати.{S} Ту седе на кревету, п |
| дајућа се стаза народ од пропасти спасу води.</p> <p>Јерина све сврши са Нићифором, и врати се |
| огли.{S} Испод бедема тајна нека путања водила је у неку башту, која је изван града лежала и у |
| ити не могу.{S} Кад су се крвави ратови водили, што је год од добротворних душа измолити могао, |
| Турци му одговоре да би га радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то за зло примити и расрд |
| мир обећавали, а како им се мало бољма водило, одма’ су Србе напастовали.{S} Једној мирној год |
| владу тражити.{S} Но ма ти се кад како водило буде, опомени се речи Краљевића. <pb n="287" /> |
| > <p>— Здраво, мој побро Хасане, ево ти водим два моја побратима, да се и ти с њима побратиш.</ |
| где су кнезови, да ји видимо, па да ји водимо, јер оклевати не ваља.</p> <p>— Одма’ ће ту бити |
| њега је тиштало све што Србију тишти, и водио је бригу и рачуна о свему што се у Србији ради.{S |
| ђео, такова трта тко би још о њем бригу водио, кад су толики бољи пропадали.</p> <p>— А није л’ |
| ломили.{S} Ми сад кајемо туђе гријехе, водите нас у Свјету гору, да се пострижемо, да св’јету |
| о знак да се о важним стварима разговор водити има.{S} После обичног међусобног поздрава [рекне |
| ну, ал’ и то је боље нег’ с Турцима рат водити.{S} Маџари ти не могу наудити, јер ће те султан |
| ана!</p> <p>Милеву већ сутра намеравају водити.</p> <p>Донели су јој скупе турске хаљине, накит |
| <p>— Нек буде тако.{S} Ти и Ферхад-паша водићете војску на Голубац, ја одавде с војском идем на |
| а све јечи под ударцем силне секире.{S} Водом посут креч и запаљен све цврчи; усијано гвожђе, н |
| е велегласно читати и осушена моја уста водом влажити; постао сам већ тако жут да сам мислио ве |
| љу.</p> <p>Копају се опкопи, јаркови се водом испуњавају, од Дунава зидине, куле, капије оправљ |
| Они веле: искушеник треба да са бистром водом ишчисти бурне и мутне мисли из главе, и да му срц |
| дбочне куле, опкопи, јаркови, корита за воду примити и пустити.</p> <p>На красном узвишеном мес |
| о Марко виђе како хиљадама робља српска воду у Скопље, продају их као стоку.{S} Ражали се срце |
| ти, откуд га човек може добро тући и на воду натерати га.{S} Па онда и овде је зло где има слав |
| којаке мисли преметале.{S} Гледајући на воду Ситницу, чинило му се као да се вода јошт од јунач |
| ље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да и помисли на другог.{ |
| о то јошт није доста.{S} Ја пијем чисту воду, а они старо смедеревско вино; доиста велике муке |
| а одозго утврди на облик вешала.</p> <p>Воду их вешалама, но нећеду их вешати.</p> <p>Најпре ће |
| ћ је убио Мурата, дивно јуначно је, ал’ вођ треба да је код своје војске, а да други ко султана |
| гдашњи Стеванов телохранитељни хусарски вођ чува на себи доламу, јер је био са своји хусари са |
| потукао, показао се био и Јеремија као вођ и јунак.{S} Ђурађ је познавао његову моћ, па се у м |
| вође, силни наши јунаци изгибоше а без вођа не може се никуд.{S} Тому познајем из љути’ бојева |
| јер ћу умножити војску, а војска треба вође, силни наши јунаци изгибоше а без вођа не може се |
| баш свом снагом нападне, покрај мудрог вође, који своје људе и предел познаје, тешко да би Иса |
| гама горје.</p> <p>— А мене зар с тобом вођет нећеш, — запита Јерина.</p> <p>— Остај о’ђе за вр |
| а.{S} Турци те држе, над оним мађарским вођом за најбољег.{S} Уговор је учинио јошт деспот Стев |
| т стати.{S} Мени нијесу хтели над овима вођство дати, можда [би] и друкчије било, моја војска, |
| док не отпојимо у светом храму „<title>Возбраноје побједоноснаја</title>” — ил’ ћу жртвовати с |
| > <p>Ферхад-паша је спреман.{S} Бимбаша вози благо Исак-паши, напријед војска, а с њом је Ферха |
| здуху плови, и на пароброду и жељезници вози се, у очи погледати не би могао, а да грозницу не |
| Бранковићем на Крушевац.{S} Силна се је војака под Голупцом сакупила, град нападају дању ноћу, |
| деспоте, и твој делија, што га именова, војвода Облачина Раде, познат ми је.{S} Давно беше.{S} |
| ак уђе, поклони се.</p> <p>— Част теби, војвода, доносим ти поздрав од земље господара деспота |
| Сви се почну смејати.</p> <p>— Па и ти, војвода Костреш, можеш јошт до те славе доћи.{S} Колико |
| ом пољу закопати даду.{S} Прост војник, војвода и властелин, лежали су у једној раки, јер ји је |
| ити од луде пашу.</p> <p>— Даклен тако, војвода Јеремија хоће да преда Голубац — запита Ферхад- |
| де своје помагаче:</l> <l>Жарко, Гојко, војвода Угљеша</l> <l>И остали витезови српски</l> <l>О |
| ним уређењима.</p> <p>Властелин Прибац, војвода Јаблановић са својом пратњом показаше се пред с |
| м гости!</p> <p>— Какви гости?</p> <p>— Војвода Прибац са више њи’.</p> <p>— Јеремија Прибац, в |
| </p> <p>Драгаш је био један од старији’ војвода, који већ због своје слабости ратне терете снос |
| на царичину страну особито од старији’ војвода, који су се ретко с вољом ма како способним мла |
| } Колико већ има арнаутски’ и бугарски’ војвода, који су сад већ паше!</p> <p>Кострешу је мука |
| } Па онда и овде је зло где има славни’ војвода.{S} Од велике силе и славе један другог неће да |
| је Новаку годио.</p> <p>— Камо сад они’ војвода, који се под царем Душаном тако прославише? — р |
| порефенити.</p> <p>— А тко си ти, да л’ војвода, што ли.</p> <p>— Ја сам први саветник Јеремије |
| о пре да не би се задоцнили.{S} Хоће л’ војвода Јеремија одмах предати град, ил’ ће у том запињ |
| саветник Јеремије.</p> <p>— Но јеси л’ војвода, јеси л’ управљао кадгод у војски.</p> <p>— Вид |
| и видити.{S} Тек што дворјанин изиђе, а војвода Драгаш са Вуком већ дође.</p> <p>Драгаш је био |
| жевиће је срце вукло својој отаџбини, а војвода Јаблановић их је у закриље узео.{S} Хтели су да |
| ожда већ и знаду, онда реци да Јеремија војвода држи кнежевиће, ако би Ђурађ пао ил’ изгнан био |
| један коњаник, и јави да је ту Јеремија војвода, жели деспоту реч дати.</p> <p>Деспот ослови Об |
| ил’ покајању.</p> <p>У Голупцу Јеремија војвода влада.{S} Он је био после косовске битке још вр |
| _C2.18"> <head>XVIII</head> <p>Јеремија војвода, властелин, у Голупцу заповеда над Браничевом.{ |
| име Угљеша, већ им је било доста.{S} Па војвода Жарко, па тада млад још кнез Лазар, како се про |
| ина Раде, велики челник Радић, и Кајица војвода, и Ђурађ Кантакузен.</p> <p>Деспот у зачељу сед |
| је пред чадором Облачина Раде и Кајица војвода.{S} Облачина мрко поглед баци на Јеремију, лије |
| јунака, а боја нема.{S} То вели Кајица војвода.</p> <p>Кајица ће допратити Јерину.</p> <p>И ка |
| аљевића Марка.{S} Ту ће показати Кајица војвода тко је први катана на свету. ’Вам ћеду долазити |
| Душане силни</l> <l>За њим језди Угљеша војвода,</l> <l>Реља Крилат дивна Бошњачина,</l> <l>Гој |
| лети био родио, можда би’ био сад какав војвода или владика.</p> <p>— Ко је то видио, рану у мо |
| слите си за пашу једног старца, као сад војвода Костреш, шта, још горе, јер старом Србину још с |
| ори, и кад што деспот прослови, који од војвода кратким одговором га поткрепи.</p> <p>— Увелико |
| и бисте се тако подјелити, да сватко од војвода добије педесет, а Харалампије тридесет хиљада д |
| едан је мејдан с њиме дељен.{S} Њега је војвода Угљеша носио.{S} Јошт ми остаде очин мач од Душ |
| дног дана, да обмане улака, вели, да је војвода Јеремија од тешких рана умро, а после тог рока |
| сти Марко сече и бије.{S} Овај други је војвода Војновић — одговори Ђурађ.</p> <p>— Мило ми је |
| идем на вјеру да примим град.{S} Он је војвода, неће оскврнути светињу јунаштва, задату ријеч, |
| по изгледу исти Марко!</p> <p>— Ово је војвода Змај-Облачић Раде, који сабљом и буздованом као |
| љени кнежевићи, Гргура синови.{S} Ту је војвода Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија и Јаб |
| та га Русна.</p> <p>— Јест, мој отац је војвода Миливој.</p> <p>— Па је л’ твоја ил’ његова вољ |
| гласом Драгаш.</p> <p>На његово питање војвода Костреш прослови:</p> <p>— Када је свети патриј |
| не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и властелина који би им то у срце улили.{S} Ђур |
| тво биће слављено од сви’ јунака — рече војвода Облачина Раде.</p> <p>Тако по’декоја реч пусти |
| рђави се гласови о њему разносе — рече војвода Радосав.</p> <p>— Треба на опрезу бити да издај |
| ио јер је бога ради народу живио — рече војвода Радосав.</p> <p>— Народ ће га спомињати у цркви |
| липу граду бијеломе;</l> <l>Једно бјеше војвода Угљеша,</l> <l>Друго бјеше Реља Крилатовић,</l> |
| је ту само војвода Јеремија, већ и ја и војвода Јаблановић.</p> <p>Јеремија мрко калуђера погле |
| синови моји, ту је властелин Јеремија и војвода Јаблановић.{S} Они су дошли да вас одавде одвед |
| атријарха и неколико стари’ саветника и војвода без војске имала.</p> <p>Вук је одма’ намерио д |
| сне девојчице допратити?</p> <p>Ту је и војвода Кајица, дошао да честита деспоту на Смедереву ш |
| а при продаји.</p> <p>— Ту је у деоби и војвода Јаблановић, и он је у Голупцу.</p> <p>— Чуо сам |
| катане са Турцима завадити.{S} Деспот и војвода Раде обучени су арнаутски, да их не познаду Тур |
| > <p>После ове Љубовићеве речи прослови војвода Видајић:</p> <p>— Ја судим, да би најбоље било |
| а у врло добром положају.{S} Само сваки војвода нек’ учини своју дужност, па је победа наша.{S} |
| ота светују се деспот и војводе, велики војвода Облачина Раде, велики челник Радић, и Кајица во |
| рач и Ћустендил, румелијски и арнаутски војвода, који су на бојном пољу цара Лазара издали, так |
| p>Сад запита деспот.</p> <p>— Шта мисли војвода мој, Облачина Раде?</p> <p>— Велики краљу, госп |
| разиће вас сила падише.{S} Но шта мисли војвода Јеремија, хоће л’ он после к нама у Турке ил’ д |
| Ишчекивали се јошт нови гости.{S} Стари војвода Драгаш од Прокупља имао је доћи са својом пород |
| Преко мене као свог поклисара понуђа ти војвода Јеремија Голубац на откуп.{S} Твоја мудрост и д |
| ’ чути да ли се свети патријарх и Новак војвода у томе слажу?</p> <p>— Ја нећу противусловити к |
| ра обвијена појасом, црном дибом, и сам војвода Кајица, тај бисер од јунака, ког долама увек од |
| г израза образ.{S} Новак, негдар славан војвода сад већ старошћу и ранама оптерећен, у Призрену |
| де.{S} Јаблановић издајица, ал’ искусан војвода.</p> <p>И Харалампије изређује своје припреме.< |
| рађ пун духа и разума, храбар и искусан војвода, а при том властољубив, па ако он не би насљедн |
| само као обичан јунак, него као искусан војвода.{S} Кад су <pb n="271" /> Турци једном приликом |
| му умерити моћи.{S} Вук је врло искусан војвода, а Милош је страшна јуначина; под добром управо |
| син Вука војводе.{S} Отац му је паметан војвода.{S} Он је увидео, да није можно турској сили пр |
| шуровао, а знао је и то, да је изврстан војвода, мудар, и у невољи зна се наћи.{S} Лако му је б |
| и налогу свога оца, који је био уважен војвода код цара Лазара.{S} Патријарх га је узео к себи |
| идело.{S} Поред Стевана стално се држао војвода Орловић; тако исто <pb n="329" /> поред Ђурђа с |
| цио би калуђеру кост.{S} Како би се као војвода и властелин с калуђером делио.</p> <p>Јеремија |
| образ осветлати.{S} Прапрађед ти је био војвода Гребострек, па и потомци му неће лошији бити.</ |
| алампије и пехар искапи.</p> <p>— Живио војвода Јаблановић, мој стари побратим, с ким сам добро |
| еко’, сто и педесет хиљада дуката, тако војвода Јеремија хоће, а друкче никако.</p> <p>— Велика |
| у Голупцу при предаји, јер није ту само војвода Јеремија, већ и ја и војвода Јаблановић.</p> <p |
| покажи пут куд да удара — рече поуздано војвода Облачина Раде.</p> <p>На то деспот одговори:</p |
| бијемо овог за господара — рече умерено војвода Радосав.</p> <p>— Само се бојим од лацманства.{ |
| лацманство облада — рече мало огорчено војвода Богдан.</p> <p>— Јест, над Србијом је са свију |
| огу Срби Угарску штитити — рече озбиљно војвода Војихна.</p> <p>— Кад је Србија са свих страна |
| ио у другу какову царску службу, та бар војвода Миливој примљен је добро код цара па би му цар |
| анковић био је човек бистрог ума, добар војвода, но неописано властољубив.{S} Од старе властели |
| оде.{S} Ја мислим да ниједан није добар војвода, јер ниједан не би слушао једног најглавнијег, |
| његова дивна дјела — рече протовестијар војвода Богдан.</p> <p>— Његово витештво биће слављено |
| , Дубровника и Цариграда — рече логофет војвода Војихна.</p> <p>— Београд, његов створ, на челу |
| асно.</p> <p>Поред свега тога већа част војвода била је на рат склоњена.{S} Они се јако уздају |
| та опет са Турцима помирио, с њима дођу војвода Војновић и Змај-Облачић Раде, оба велика пријат |
| то уђе један дворјанин и јави да је ту војвода Драгаш са младим Вуком.{S} Царица му да поручит |
| /p> <p>— Не има се куде.</p> <p>На лицу војвода познаје се самртно бледило.{S} Страшна је њихов |
| могао би на себе навући мржњу старијих војвода и властелина, који у овако опасно доба изискују |
| ружином?{S} Камо српске војске, српских војвода, камо Обилића?{S} Сад још да није бог Бајазиту |
| ној погибији Харалампија, и издајничких војвода, којима свемогући Бог нек буде милостив, и то и |
| p>— И ја то исто судим — рекне, Костреш војвода.</p> <p>— И ми то исто — повичу млоги.</p> <p>И |
| ић од жестоки’ рана једва мили; Костреш војвода без леве руке и десног ока.</p> <p>Кад су их ви |
| ас последњи пут Српкиња!</p> <p>Костреш војвода још са некима, Милевине друге и домаћи, славили |
| ји од паметних и силних.</p> <p>Костреш војвода, као бајаги да развесели друштво, почне се са П |
| хоћу да живим и падам с народом.</p> <p>Војвода Радић набораним челом све то слуша и рече:</p> |
| епи.{S} Турчину се замерити не може.{S} Војводама је жао што нема тих градова, ал’ није на ино, |
| ко истоветно као што Ферхад-паша.{S} На војводама види се брижно лице, како седе, изгледају кан |
| ом Немањи Стевану.</p> <p>Кад Ђурађ, са војводама у црну дворану уђе, седне у чело, и да знак в |
| и.{S} Црква дупком пуна, ту је Ђурађ са војводама, великашима, око цркве непрегледно много наро |
| поклони се краљу, па онда рукује се са војводама краља, са Розгоњијом, Лошонцијом, и с Пољаком |
| /p> <p>Харалампији је сад жао што се са војводама наједнако не дели, ’де је он са ослепљеним и |
| ике.</p> <p>Ту сад сјетује се деспот са војводама Радославом, Облачина-Радом, Војихном и Богдан |
| оје гошће, кћери ил’ госпође које су са војводама дошле.{S} Ту се десила и госпођица Цецилија, |
| капијом гавази.{S} Јошт и то дода да се војводама сабље одузму.</p> <p>Бимбаша ће све то као шт |
| нег’ други.{S} Они тако рекну у брк, и војводама и самом цару, да се сви зачуде, ал’ њима је с |
| н, да се састанем са грчким кнежевима и војводама, да позовем војводе да нам буду у помоћи прот |
| мене било.{S} Међу гордим великашима и војводама учио сам познавати оно што народу шкоди.{S} Н |
| се и разиђу.</p> <p>Деспот са краљем и војводама повуче се у дворану, ’де су слике српских бој |
| <p>За то време док се деспот с краљем и војводама бавио, Јерина се повукла у своју дворану, и т |
| /> <p>Жигмунд се светује са деспотом и војводама, како да се опаше град, и закључе још једаред |
| } Ако што укине од блага, то ће укинути војводама не њему, тако мисли Харалампије.</p> <p>Покра |
| ну дворану уђе, седне у чело, и да знак војводама да поседају.{S} Војводе по реду и старешинств |
| ма ништа.{S} Јави то Жигмунду и његовим војводама, на што ови љутито из једног гласа повичу да |
| <p>Ту је краљ Жигмунд на коњу са својим војводама, својтом.{S} Из града излази Облачина Раде са |
| о наблизо.</p> <p>Тамерлан са татарским војводама пије, части се, па Бајазиту хлебне комаде бац |
| се у Крушевцу ради.{S} Новак са осталим војводама купи војску, ал’ слабо му иде за руком; Бранк |
| твом тежи.{S} Па и међу самим остарелим војводама тражи си он неку важност.{S} Мог сина Стефана |
| је добар војник да се са млогим старим војводама мерити може; но мало је прежесток, па хоће са |
| изу, и слабим гласом пред околостојећим војводама и саветницима рече му:</p> <p>— Ето ме при кр |
| ну душу испустио.</p> <p>Срећа, нестало војводама подмлатка, да бруку преткова не насљеде.</p> |
| <p>Тек што Ђурађ то изрече, а неко међу војводама повиче:</p> <p>— Јеремија.</p> <p>Ђурађ проду |
| езарију, време је ту, скупе се господа, војводе, калуђери, ступи и Јерина деспотовица са деспот |
| адови и земље Вукашина, Угљеше и Гојка, војводе Мирка, Жарка и Краљевића Марка Србима нестадоше |
| <p>Марко Краљевић био је син Вукашина, војводе Душановог, који је после убијеног цара Уроша се |
| е, телохранитељи с обе стране ставе се, војводе и сви остали унаокруг стану, а деспот, скинувши |
| </p> <p>Деспот започе. </p> <p>— Чујте, војводе, чуј и ти кнеже.{S} Ето подижемо град Смедерево |
| .</p> <p>— Ако се не варам, ти си, оче, војводе Миливоја син? — запита га Русна.</p> <p>— Јест, |
| :</p> <p>— Добродошли, бани и властели, војводе и јунаци!{S} Бог вам дао сваку срећу и довољств |
| И он је имао те жудње, и кад није смео, војводе су га подбадале да не попушта од свог права, и |
| лам.</p> <p>— Ево, честити Ферхад-пашо, војводе Јеремије да ти преда Голубац, а на име светлом |
| адан као мрамор.</p> <p>Ужетом их вежу, војводе спокојно трпе, но Харалампије бесни, баца се, н |
| аша их понуди да седну на миндерлук.{S} Војводе затежу се ал’ им паша баци оштар миг, који изгл |
| ло, и да знак војводама да поседају.{S} Војводе по реду и старешинству поседају.</p> <p>Тишина. |
| а ноге диже, а за њим војводе.</p> <p>— Војводе, јунаци, ви стубови Србије!{S} Познато вам је к |
| лампије неће да буде с мањим украћен, а војводе нећеду да се дијеле са калуђером.</p> <p>Ферхад |
| убровнику као глумца купити можеш, а да војводе и велможе увесељава.{S} Петошко није био са трж |
| ари ни азапи наићи.</p> <p>Запита га за војводе и кнежевиће, и за Харалампија.{S} Одговори да с |
| намењена младом Светиславу, сину Новака војводе.</p> <p>— Дакле твоме слуги дајеш кћер, а прези |
| азујући на младог Бранковића — син Вука војводе.{S} Отац му је паметан војвода.{S} Он је увидео |
| > <p>Ту деспот отпочине, баца поглед на војводе, канда журно очекује одговор.</p> <p>— Тако је. |
| на.{S} Не држи се за горег ма од каквог војводе, а његову снагу осећа Браничево, Ресава.</p> <p |
| чуо, једног младог ђаура, старог неког војводе сина за себи опредељеног господара.{S} Ту не зн |
| ту.{S} Он је син једног славног српског војводе.{S} По несрећи после косовске битке, ’де је наш |
| шта помаже.{S} Прво, он је само једног војводе син, а ти царска кћи.{S} По свету царске кнегињ |
| абере се.{S} Заповеди бимбаши да позове војводе Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{S} Па онда |
| ду опет Мађари доћи упомоћ, а деспотове војводе подићи ћеду сав окол и Шумадију, и прекинућеду |
| ном и Богданом.{S} То су прве деспотове војводе и саветници.</p> <p>Реч се поведе о судбини Срб |
| сти врате откуда су дошли.</p> <p>Млоге војводе држаше се Ђурђа; да се на већину ослони, та би |
| , цар-Душана крсташ орао.</p> <p>Долазе војводе и господа, диве се Смедереву; кад на Смедерево |
| , први савјетник на дивану код Јеремије војводе, господара од Голупца града.{S} Чули сте за Јер |
| асту загушиће је.{S} У здравље Јеремије војводе, властелина од Браничева — рече Харалампије и п |
| <p>Јаблановић је био побратим Јеремије војводе, обоје су били од Стевана деспота и Ђурђа уваже |
| еограда, и Голупца.</p> <p>Скупља своје војводе, мудре саветнике, светује се шта би сад чинити |
| е један другог неће да слуша.{S} Српске војводе су понајвише славне, па опет све гину и губе во |
| тале војводе одвећ одликовао.{S} Српске војводе тражиле су себи познате паше и везире, да се с |
| д ће боље по Турке.</p> <p>Старе српске војводе, који су под Душаном и Лазарем војевали, помрли |
| е на ино, мађарска је војска и мађарске војводе.</p> <p>Световању је крај, краљ се диже и деспо |
| ајвећем реду.{S} Но трећи дан арнаутске војводе одметну се и пређу Турцима са дванаест тисућа в |
| > <p>Султан је и Бранковића па и остале војводе одвећ одликовао.{S} Српске војводе тражиле су с |
| } Синови су јој врло млади.{S} Остареле војводе и саветници нису за власт.{S} Мог оца зна сваки |
| уђер са мојим архимандритом, ту су биле војводе и српска госпоштина, и сам патријар’ амо је дол |
| иш да су Угљеша, Гојко и Вукашин славне војводе биле.{S} Јест.{S} Али зашто да изгубе тако лудо |
| овак. — Опомињем се добро на оновремене војводе.{S} Реља Крилатовић, па и сам Вукашин, па онда |
| м, против Турака.</p> <p>— И ви, вјерне војводе, устајте, скупите војске што се може више, да с |
| Лазара породице.{S} Они су били храбре војводе, као обично што су Срби, но у њи’овим срцима ти |
| ша, преко Лошонци, па тако помештају се војводе, свештеници, попови, калуђери.{S} Змај-Облачина |
| 90_C2.15"> <head>XV</head> <p>Кад су се војводе разишле, Ђурађ издаје наредбе да се преда Мађар |
| г Стевана није жалио.{S} Дивне слике те војводе.{S} До Ђурђа Облачина Раде, Дојчетић, Орловићи, |
| ту радили.</p> <p>— Најпре се сјетоваше војводе у другој дворани, па је онда о’ђе био објед и в |
| тво, више коњаника нег’ душман.{S} Наше војводе више су давале на само јунаштво, нег’ на прилик |
| е за лакомост.{S} Ето такове су ти наше војводе.{S} Ја мислим да ниједан није добар војвода, је |
| за ту ствар преправити и патријарха, и војводе, да не би, због тајности дела и новости такове |
| мену, честити деспоте, да Харалампија и војводе од српске руке погибоше, како то мож’ бити?{S} |
| аше два противна стана, цара Бајазита и војводе Мирчете.{S} Што је од Влаха оружије понети могл |
| откудгод Турци искрснути.{S} Жигмунд и војводе не пристају на прво ал’ град ћеду што пре освој |
| ве непрегледно много народа.{S} Ђурађ и војводе у црно обавијени, на сваком лицу види се нацрта |
| пски’ жупана.{S} Млоги жупани, банови и војводе седели су у овом зданију, које је у своје доба |
| поред Ђурђа стално су се увек држали и војводе, Војновић и Змај-Облачић Раде.</p> <p>Русна је |
| вану ил’ Ђурђу привлачио.{S} Великаши и војводе држали се сад једног, сад другог, како им се ка |
| ка.{S} Ту кад дође какав стран владар и војводе и кнезови, нек виде да Србија још није пропала, |
| p>У дворани деспота светују се деспот и војводе, велики војвода Облачина Раде, велики челник Ра |
| награди војску,</l> <pb n="240" /> <l>И војводе своје помагаче:</l> <l>Жарко, Гојко, војвода Уг |
| рцима у руке.{S} Такви сте грабљивци ви војводе, Јеремијо и Јаблановићу.{S} Познајем вас одавна |
| ављати војску,</l> <l>А под њиме остали војводе.</l> <l>Ја ћу, Реље, и ти с царем бити,</l> <pb |
| су се кнегиње за обичне властелине или војводе давале.{S} Ево шта нам је ползовало што су нам |
| ве скупише се у двору, у једној дворани војводе код Ђурђа Бранковића.{S} Напред иде Ђурађ Бранк |
| e unit="subSection" /> <l>Вино пију три војводе славне</l> <l> У Прилипу граду бијеломе;</l> <l |
| Ту се десила и госпођица Цецилија, кћи војводе Розгоњије.</p> <p>У граду мађарски војници српс |
| рчким кнежевима и војводама, да позовем војводе да нам буду у помоћи против пексијанске вјере, |
| ранковић опет се на ноге диже, а за њим војводе.</p> <p>— Војводе, јунаци, ви стубови Србије!{S |
| е Ђурађ Бранковић, покрај њега и за њим војводе.{S} Ох, да дивних јунака!{S} Какав је Ђурађ Бра |
| рука израдити може.{S} До њега и за њим војводе, све саме делије, опет за овим глатког лица поп |
| лав на оца Харалампију, који је као син војводе, место сабље изабрао камилавку.</p> <p>— Свака |
| кетуши шаренкапи доведен лудак, већ син војводе Мирка Огризовића који је у боју код Скадра пао. |
| лампије уплео у ту погодбу, јер они као војводе нису били ради с калуђером делити, већ они калу |
| Турчин нас мора разорити.</p> <p>— Зато војводе, јунаци моји, будите сложни међу собом, будите |
| је до оклевања.</p> <p>Деспот са четир војводе заседне у другој дворани, у којој су насликане |
| ану, да се знак да се разиђу, сем четир војводе, који се с деспотом у пратњи повуку у другу дво |
| демони прихваћају им душе.</p> <p>Пију војводе, као некадањи јунаци, Харалампије као калуђер к |
| овај је рођен за владара.{S} А какве су војводе?{S} Не знаш чему више да се дивиш, снажном ство |
| авати.</p> <p>Видајић и Љубовић били су војводе, и велики приврженици Бранковића, а непријатељи |
| Ферхад хода горе-доле, ишчекује.</p> <p>Војводе су допраћене, ту је и Харалампије и Радосав.</p |
| да их оштро, и тамо-амо шеће се.</p> <p>Војводе и Харалампије од чуда обнезнањени, не могу да с |
| то изрече, и тим се све заврши.</p> <p>Војводе иду на свој посао.{S} Поуздани људи, деспот мож |
| д свједоком побожним Мелентијем.</p> <p>Војводе појединце заклињу се, па онда сви у један глас: |
| ови, за незаборављеним деспотом.</p> <p>Војводе, које су се разишли, спремише се одмах на пут, |
| ђу и силовито по налогу их вежу.</p> <p>Војводе поглед бацају на Ферхада, да л’ ће се смиловати |
| а купила.</p> <p>Као старијем војнику и војводи, тешко му је било не бити у рату.{S} Ово војнич |
| дравље теби, деспоте, и дивном јуначини војводи Облачину-Ради, и свима јунацима, који за свој р |
| </p> <p>Краљ прими кључеве и преда свом војводи.</p> <p>Краљ устане и прозбори.</p> <pb n="395" |
| ослетку паша, и то од три репа,_послаћу војводи Кострешу три товара блага, па ћу запросити њего |
| не, и прослови:</p> <p>— Чуо сам за те, војводо, како си накан да предаш град, е ту смо по твој |
| и, ни у добру ни у злу.{S} Кажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта је то било са тим кнежевић’ма, да |
| егне и да се сам окамени.{S} Ти, вјерни војводо Радићу, дај налог надаље од свих страна амо јај |
| нами благо, како сте се нагодили, а ти војводо, начини одмах листину, и потпиши да мени град п |
| ад домаћин.</p> <p>— Чуј, деспоте, и ти војводо, унапријед пијем наздравицу, којој нек је ово п |
| њем и прослови српски:</p> <p>— Честити војводо Јеремија, ја ти доносим добар хабер, турска вој |
| ремена, Србија ће требати војника; а са војводом Радићем, великим челником, путује и чини наред |
| </p> <p>— Повуци се мало ван, док се са војводом посаветујем.</p> <p>Улак изађе, војници га доч |
| докле је нас.</p> <p>Тако се деспот са војводом разговара, и већ почиње свићати.</p> <p>Дотрчи |
| га као свог рода, и постави га главним војводом српске војске.</p> <p>Но Ђурађ, као да је већ |
| и осећао што Петошко говори, опет чест војводска није му допуштала да отрпи од будале таков ра |
| Грка и Турака;</l> <l>Гојко уби грчкога војводу,</l> <l>А и Богдан дост’ почини јада</l> <l>Међ |
| Русна је била удата, упливом Лазара, за војводу Војновића,<pb n="216" /> који је у једној бици |
| дочека.</p> <p>Јеремија је као рођен за војводу и властелина.{S} На њему је долама позлаћена, п |
| зивао.{S} Грман је опет певао и Драгаша војводу на плач навео.{S} Штавише, и песник Радојко је |
| г шурака Тому Кантакузена, и јошт којег војводу, јер ћу умножити војску, а војска треба вође, с |
| ти, Петошко, кога ти држиш за најбољег војводу?</p> <p>— Оног који је најмудрији и најлукавији |
| е и у бога.</p> <p>Деспот посла великог војводу Облачину-Раде да купи људе за војску, да их уве |
| м мејдану</l> <l>Сложи силног татарског војводу.</l> <l>Тад појави с’ силни Татарине,</l> <l>Па |
| нас нема“.</p> <p>И Јерина прима верног војводу, и већ је спремна.</p> <p>Силни пртљаг пуштају |
| орао слушати, нити је трпио ког упорног војводу — рече Петошко.</p> <p>— Кад је Душан само око |
| н Радан видећи отвореног младог књаза и војводу, саопшти ствар Војновићу и Змај-Облачићу да је |
| Голупца града.{S} Чули сте за Јеремију војводу, диван је то јунак, сад је у граду опасан од ма |
| отово сваки дан крвили.</p> <p>— Кајицу војводу са његовим катанама треба послати до Голупца да |
| им створовима.</p> <p>Кад видеше Кајицу војводу, ником поникоше, и тек шаптају си „Таква хусара |
| Ти млади људи све хоће да на свој рачун војводују — рече искреним гласом Драгаш.</p> <pb n="261 |
| ве на ноге диже.{S} Ми смо с Турци више војевали него л’ Угри; ’де смо ми остали, онде ви тек п |
| , где су та времена када смо у Романији војевали.{S} Онда Турчин јошт није знао где лежи Призре |
| војводе, који су под Душаном и Лазарем војевали, помрли су које од старости, које од жалости.{ |
| а.{S} Када се Стеван са Ђурђом измирио, војевао је са Ђурђом против Турака.{S} У великој битки |
| мом роду верно служио и противу Турака војевао.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Па зашто да нас ослепе |
| и, властелине, у млађим твојим годинама војевао?{S} Не једанпут те је мој покојни спомињао — до |
| бити срећно.</p> <p>— Дакле ти би бољма војевао него краљ Вукашин?</p> <p>— Бољма, богме, бољма |
| .{S} Но Марко није никад противу Србина војевао, но угњетеног га је јошт заштићавао, потпомагао |
| у, јер је много пута с Турцима за Турке војевао, па увијек од њега зазиру.{S} И зазирати могу, |
| је са Стеваном и Мехмедом противу Мусе војевао и победу одржао.{S} Данас-сутра, па ће му се ве |
| .{S} Пада му на памет кад је у младости војевао с Турцима против ујака му Високог Стевана, ’де |
| етенденти није противу Турака на Косову војевао, но ишчекивао је судбу, да он постане поглавар |
| реба Угре поучити како се против Турака војевати мора, јер они још нису томе вични као ми, који |
| да још једном поред цара противу Турака војевати могу — рече Новак, мало загрејан, а у оку му с |
| су страдали, јер нису вични са Турцима војевати, као ми, војска им је које млада које шарена, |
| е више не имамо.{S} Од њега сам се учио војевати.{S} Он се поред Турака тукао и погинуо, али је |
| рчину трн у оку.{S} И ми Срби знали смо војевати, ал’ много штошта смо и од Турака попримили, и |
| ни султану да са Србима није тако ласно војевати као са Грцима, јер је српски народ прежесток, |
| еше Реља Крилатовић,</l> <l>Треће бјеше војевода Гојко.</l> <l>Када су се понапили винца,</l> < |
| з тебе побро говорио —</l> <l>Рече Реља војеводи Гојку.</l> <l>А Угљеша тек поглади брке,</l> < |
| и,</l> <pb n="237" /> <l>А брат Гојко с војеводом Жарком</l> <l>И Богданом Љутицом јунаком</l> |
| а, није се могао одважити на већи какав војени поход.{S} Шта је, дакле, имао чинити?{S} Ако би |
| је, истина, горд, но његовим разумом и војеним искуством мало кога да не надмашује.{S} Што се, |
| е освојити и победу косовску са великим војеним масама и грдним губитком задобити; но одсад ће |
| лоша назову невером, Милош остави своје војено оделење и, без да је ко о његовој намери што зна |
| свуда велико јунаштво показивао, и веће војено одељење управљао.{S} Он је био красан, честит и |
| > <p>— Сад бар као млад имаће прилике у војеној струци што велико видети.{S} Турака има више не |
| в ли глас бити.</p> <p>Страни са својом војеном свитом ујездивше, сићу с коња, и упуте се управ |
| безбеде, но поред тога морали су Турком војену помоћ давати.</p> <p>Када Бранковић то чује, не |
| одма’ има Бранковић повиновати и своју војену силу њој предати, и то оном одбору који сад о’ће |
| Угарску штитити — рече озбиљно војвода Војихна.</p> <p>— Кад је Србија са свих страна у невољи |
| ника и Цариграда — рече логофет војвода Војихна.</p> <p>— Београд, његов створ, на челу свом за |
| а војводама Радославом, Облачина-Радом, Војихном и Богданом.{S} То су прве деспотове војводе и |
| т.</p> <p>— Одмах не могу све изручити, војна је, ал’ град предати се мора, и ја ти дајем тврду |
| сле тога исплатити, јер сад доиста због војне није му новац при руци.{S} Вољу је показао, можда |
| у, долази амо, да овде срећу покуша.{S} Војник, ако му се рат није допадао, младић, који се ниј |
| ви доћи.{S} Мађар је храбар војник, ал’ војник треба да се начини за војника.{S} Што је набољих |
| гу.{S} Но ту је наблизу Двориште, ту је Војник.{S} У Дворишту је био дворски конак Високог Стев |
| удараца.{S} И најстарији и најхрабрији војник потресе се у срцу, држи да већ ту нема спаса за |
| колико његова.{S} Ја сам хтео да будем војник, но рекоше да нисам за то.</p> <p>— Па зашто нис |
| , деспотов брат, био је добар и одважан војник, но властољубив преко мере, тако исто као и Ђура |
| овица Јерина.</p> <p>И деспот је окаљен војник, и у сну собом господари, сан му је пола на јави |
| родом из Приштине.{S} У младости је био војник под царем Душаном, пошто је доцније ослепио, гуд |
| ло са ратоборним духом војника, па зато војник радо се смејао на рачун калуђерства, а особито г |
| ће их и какви доћи.{S} Мађар је храбар војник, ал’ војник треба да се начини за војника.{S} Шт |
| Ђурађ, премда врло млад, тако је добар војник да се са млогим старим војводама мерити може; но |
| ше благородно, да се позна да је негдар војник био.{S} Кад га је когод овако старог и слепог по |
| и на истом пољу закопати даду.{S} Прост војник, војвода и властелин, лежали су у једној раки, ј |
| ам Вукашинов син, а ја би’ се као прост војник међ’ малима бројао; ал’ не могу на мене опадајућ |
| урака, нема Харалампија, нема трага.{S} Војника мало и све то већ уморно од јуриша и неспавања. |
| пут су јечали од јуначки песама српски’ војника и морнара, једном речи, сасвим је онда други жи |
| Београд и Смедерево свагда пуни српски’ војника, ђака и другог веселог народа, можеш помислити, |
| не Раде.</p> <p>— Но и ви имате красни’ војника.{S} Гле онде оне красне чете, све младићи као б |
| мо?{S} Ја имадем изабрани, десет ’иљада војника, који су ми на сваку службу готови, па оно што |
| да ми је ко поклонио нови’ десет ’иљада војника.{S} Све ти то упрсте зна шта ваља чинити.{S} Ал |
| ојник, ал’ војник треба да се начини за војника.{S} Што је набољих мађарских војника, ти су већ |
| ов је отац мислио да неће добар бити за војника, па му је сладио калуђерство, где својим особин |
| унавом.</p> <p>Розгоњија уређује гомиле војника за јуриш.</p> <p>У исти мах дође слуга и јави д |
| таћеду крута времена, Србија ће требати војника; а са војводом Радићем, великим челником, путуј |
| е богу, то јој је једина утеха.{S} Крик војника, глас трубе, све су то за њу туђи гласови.</p> |
| тва није се слагало са ратоборним духом војника, па зато војник радо се смејао на рачун калуђер |
| за војника.{S} Што је набољих мађарских војника, ти су већ код мене у служби, хусари, које је и |
| рви црвени, као да се трупови попадалих војника крај воде, при обали виде.</p> <p>— Боже мили, |
| /p> <p>Скупио је и добар број одабраних војника, колико се само у граду и околу сместити може, |
| тисућа, и ми имамо толико, све окаљених војника, а познајемо и слабије стране Тураках, и они су |
| управом Вуковом до десет тисућа добрих војника, но не хтеде се у битку упуштати, говорећи да с |
| .{S} Бадава даје Раде распитивати младе војнике, они се тек смеју чудном питању, то су ђеца без |
| {S} Турци одма’ после битке мртве своје војнике по свом обичају укопају.{S} Мурата султана, кој |
| е ћу ти дати до турске границе поуздане војнике, који ћеду благо допратити.{S} Још и то реци Ту |
| му се суза купила.</p> <p>Као старијем војнику и војводи, тешко му је било не бити у рату.{S} |
| м лов ловио, и Манасију посећивао.{S} У Војнику вежбали су се Стеванови војници, а левенте и ју |
| ојводом посаветујем.</p> <p>Улак изађе, војници га дочекају и одведу мало даље.</p> <pb n="460" |
| акови провали да се лако јуришати може, војници стубачки стоје спремни.</p> <p>Розгоњи пошље ул |
| а нападача груну доле да одјек даду.{S} Војници не знаду за продају Голупца.{S} Они држе да за |
| и друге.{S} Чак из Зете долазе му нови војници.{S} Но поред свега тога што му војска расте, же |
| о.{S} У Војнику вежбали су се Стеванови војници, а левенте и јунаци играли су се јуначке игре.{ |
| е јурише, већ су на кулама, а деспотови војници, па Дубровчани све бацају их доле.</p> <p>Ту је |
| сви су очи на њ упрли.</p> <p>Деспотови војници спроводе војску, где ће се који одел у ком крај |
| воде Розгоњије.</p> <p>У граду мађарски војници српске су изменули.{S} Београд је сад мађарски |
| зују пут, за њима краљ и својта, остали војници остану ван, разапну шаторе, те ћеду ту и остати |
| рену јуриш на пушкаре.{S} Искусни стари војници не пуцају прерано, ал’ ни близу себи не допушта |
| но буду опет преметнути.{S} Добри стари војници Јереми[ји]ни, не даду педљу земље; који мисли б |
| жалости.{S} Та и како би могли гледати војници Душанови како се Срби за Турке боре?{S} И сам Г |
| еди слуги да улака одмах доведу.</p> <p>Војници воде улака.</p> <p>Улак је већ пред Јеремијом.< |
| е битка.{S} Стеван са одабраним српским војницима последњи удар Мађарима зададе.{S} Једва сам к |
| бранио ништа за друго, само да се чест војничка не повреди.{S} При том познавао је доброту пат |
| иреношћу све је слушао.{S} И у оно доба војнички и свештенички чин биле су две такове точке чов |
| а другим забављали.{S} Новак са његовим војничким разговорима и гордим држањем није им се допад |
| рака налази.</p> <p>Затим се заори јаче војничко „Многаја“ које су започели при столу десивша с |
| тешко му је било не бити у рату.{S} Ово војничко чувство највећма се у њему изражавало у весело |
| казав прстом на једно пролазеће одељење-војничко.</p> <p>— То су вашег завичаја деца.{S} Кад си |
| начињен био; а кад је било гостију и од војничког реда, и глас трубе сазивао је госте на обед.< |
| шко, бацив поглед на Светислава и друге војничког реда госте, па стиснувши мало свој меснат обр |
| е су започели при столу десивша се лица војничкога сталиша.</p> <p>Затим наздрави Петошко: — Да |
| ред Голупцем.</p> <p>Војска се стави по војничком реду, опсести град.{S} На левој обали Дунава |
| рђа стално су се увек држали и војводе, Војновић и Змај-Облачић Раде.</p> <p>Русна је већ све у |
| разговора растану се.</p> <p>Бранковић, Војновић и Змај-Облачић ишли су познатим пашама у посет |
| тојите?</p> <p>— Тако исто као и ти.{S} Војновић и Змај-Облачић у свему су мах преотели — рече |
| очима, па се зна у женским забавама, а Војновић је јуначина ком је забава тек коњ, мач и копље |
| о сече и бије.{S} Овај други је војвода Војновић — одговори Ђурађ.</p> <p>— Мило ми је такве де |
| са Турцима помирио, с њима дођу војвода Војновић и Змај-Облачић Раде, оба велика пријатеља Бран |
| .{S} Он је мекши од калуђера.{S} Док се Војновић и Ђурађ на Косову боре, донде он уз тамбурицу |
| одмуклим гласом Русна.</p> <p>— Ђурађ и Војновић у шестнаестој години са старијим јунацима су с |
| ћ упорног и гордог изгледа, тако исто и Војновић; а Змај-Облачић — страшно га је било и видети, |
| чекају.</p> <p>Једну ноћ дођу Облачић и Војновић са неколико коњаника под Гургусовац, те ослобо |
| сав крвљу обојадисан; поред њега млади Војновић од жестоки’ рана једва мили; Костреш војвода б |
| пао.{S} Један двадесетољетни син, Милан Војновић, остао јој је за утеху и сад се налазио у стан |
| <p>— А да л’ познајеш мог сина, Милана Војновића?</p> <p>— Врло добро.{S} Видео сам га скоро н |
| о вољи учинити, јербо одвећ воли младог Војновића.</p> <p>— А за ким тежи Милева?</p> <p>— Е на |
| била удата, упливом Лазара, за војводу Војновића,<pb n="216" /> који је у једној бици против Т |
| г младог књаза и војводу, саопшти ствар Војновићу и Змај-Облачићу да је рад спасти Ђурђа.</p> < |
| претпостављена била и гледао је да ти у Војновићу достојног мужа даде; осим тога и у свим други |
| м, дођем натраг, би’ још слаб дечак, за војну нејак, ал’ јак на књизи, и од цара дозвољено ми б |
| итом је у преправности.</p> <p>Вече је, војска се креће.</p> <p>Исак-паша и Ферхад-паша поћи ће |
| нису вични са Турцима војевати, као ми, војска им је које млада које шарена, а засад нијесу мог |
| је сам својом војском Мађаре растукао, војска Исак-паше тек се помолила била да упадне у бој, |
| је друкчије; видиш да је све заплашено, војска се слабо купи, а Вук оданде опет прети — примети |
| п-паша.</p> <p>— Ал’ ако јуриш сузбију, војска ће ослабити, па с њом не можемо после на Голубац |
| гласом радоснијем:</l> <l>Цар ми рече: војска ће се кренут’</l> <l> Јоште данас а и ми са њоме |
| ораза код Голупца распрштана [мађарска] војска вратила се кући, и тек нешто војске у Београду о |
| <p>Сад се млади Ђурађ лати кормила.{S} Војска му је била на све спремна.{S} Бајазит бојећи се |
| ружао, ал ипак у свом околу задржао.{S} Војска му се састави са оном од Видина што је дошла, и |
| > <p>Са Ласловара велики топ да знак, а војска већ је у бојном реду, јурне на провале бедема.{S |
| ојег војводу, јер ћу умножити војску, а војска треба вође, силни наши јунаци изгибоше а без вођ |
| ша започе.</p> <p>— Е, свршили смо, ова војска враћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у Кру |
| ма.</p> <p>Док се ту борило, Жигмундова војска прелазила је Дунав.{S} Завиша је тај прелазак шт |
| ако праши издалека?{S} Ил’ је то какова војска; ил’ сватови?</p> <p>То је Јусуф, који ће Милеву |
| /> се под Београд.{S} Нек се пошље нова војска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава да оп |
| имамо јошт језгре около које ће се нова војска купити моћи, па не верујем, да ће смети без разл |
| ини Крушевца да види да ли се брзо нова војска купи, па се у добро доба вратио, заједно са Нова |
| крвавима главама врате.{S} И деспотова војска једнако јача, Исак-паша да је баш свом снагом на |
| асти.</p> <p>Жигмунд заповеди да се сва војска на Дунав својим бродовима повуче, и то што пре д |
| Дошли су до ушћа Дунава, ’де је већ сва војска спремна да оде на Голубац.</p> </div> <div type= |
| ће.</p> <p>Жигмунд разљућен заповеди да војска што пре Голупцу похити.</p> <p>Диже се војска, л |
| дати, можда [би] и друкчије било, моја војска, ма и малена, није додирнута, а са стране сваки |
| е су из Караманије већ на путу.{S} Моја војска ће примити од Јеремије Голубац, а Маџаре ћемо ба |
| ишава, и ако треба онданђе ће се велика војска кренути, и то право на те.{S} Бирај мир, доста ј |
| а; Вукашинови синови код Турака, српска војска код Турака, српска кнегиња у Бајазита, куд ће бо |
| ће донети, то опет је у бога.{S} Српска војска је на Косову упропашћена, али то је била само во |
| ана, разапети чадори, то је мала српска војска, коју је довео Облачина Раде.</p> <p>Красна ноћ, |
| дила.</p> <p>— Тако је красна та српска војска на Косову да ни Душан краснију није имао — рече |
| осимо вам.{S} Погибе цар, изгибе српска војска.{S} Издаше нас Арнаути, но још горе, издаде нас |
| м стану пролазећи рекао би да је српска војска језгро Турчину.</p> <p>Ту Ђурађ са својом браћом |
| у.{S} У Шкутарима не једанпут је српска војска лежала, и Дарданели не једанпут су јечали од јун |
| а, откуд тако?{S} И где је цар и српска војска? — запита жалосним гласом Новак.</p> <p>— Зао гл |
| лушамо.{S} Сад када се можда већ српска војска на Косову са Турцима бори, приличније су гусле о |
| ан љути сад освјету тражи</l> <l>Српска војска за побједу с’ бори.</l> <l>Паде тама на то поље |
| олубац.{S} Стиже ми глас, да је угарска војска већ на путу.</p> <p>Ту деспот отпочине, баца пог |
| у.{S} Но кад већ на ино није, и угарска војска је већ на путу, противити се не можемо, јер би Т |
| .</p> <p>— Јест, то је војска, мађарска војска, напред иду коњаници, тамо горе више на Дунаву в |
| } Голубац је у турским рукама, мађарска војска распрштена, ђе је игуман са благом.</p> <p>— Ту |
| Код мене су кључи од Голупца, мађарска војска распрштена.{S} Жигмунд побјегао, Вукогли повук’о |
| , ровови.{S} Ту је већ и друга мађарска војска, која ће такођер руку пружити оној пред Голупцом |
| распачам.</p> <p>— Ето види се мађарска војска, гле како се диже прашина од земунске стране.</p |
| ити.{S} Покоп ће славе пратити мађарска војска.</p> <p>На београдским кулама вију се црвене зас |
| , па зато и жели да га ли само мађарска војска освоји.{S} Розгоњија није веровао деспоту, побој |
| C2.28"> <head>XXVIII</head> <p>Мађарска војска повукла се натраг да је не би Турци какогод и ко |
| з срца Србије крв тече.</p> <p>Мађарска војска прелази Саву, најпре коњаници, па пешадија, пун |
| ију не би ништ’ добро било.{S} Маџарска војска је била слаба да би могла напредовати, а ваша ка |
| мија, ја ти доносим добар хабер, турска војска нагла Моравом пут Голупца, а још друга од доле Д |
| слегла.</p> <p>Град је опседнут, турска војска завија, обвија се као змија, да га стегне, и про |
| знаш како има испасти ствар.{S} Турска војска кренуће се одмах, и носиће собом и благо које се |
| и Турцима, натуштала би се силна турска војска око Београда, па онда хоћемо ли нећемо ли, морал |
| та, особито када се видело да је турска војска млого јача него српска.{S} Но, душе ми, и Срби с |
| осле и Мораву.</p> <p>— Силна је турска војска, сви ви с Мађарима изгледате као скакавац прам ч |
| мисли се Јеремија, — ал’ ’де је турска војска, топови са Ласловара једнако грувају, ал’ како п |
| ерлан у својој јарости, што није турска војска сасвим уништена, почне над заробљеним свирепство |
| што се онде смишља, и кад куд се турска војска миче.{S} Па ни он сам не жели се натраг, познаје |
| ине отресу, ту ћеду бити.</p> <p>Турска војска од Крушевца Моравом, а она од Видина Дунавом гор |
| и примирије поднесу, а донде да се има војска покрепљавати.</p> <p>Видајић и Љубовић били су в |
| ив султана учинити, кад му је разбијена војска, и док се Жигмунд опорави, донде султан може има |
| p>— Времена прохујаше, ђе је наша стара војска, ђе су дивни оклопници, који Тамерлану сузу нате |
| и са том војском поћи на Голубац.{S} Та војска ће се лако спустити Моравом, заједно са заиром — |
| год и код Ласловара изненадили.{S} И та војска је била сасвим прорешетана.{S} Многи су живот из |
| дмах се сетио да близу мора бити и већа војска, која је већ на путу Голупца.</p> <p>Јеремију су |
| шаком људи све освојили.{S} Но мог оца војска сваки дан све већма расте.</p> <p>— Баш би рад в |
| ше мира проси, ил’ ако не усхте, а наша војска навали и сам деспот ће с нами против Жигмунда.</ |
| урчин на кршну Босну.{S} На Косову наша војска од турске мања, вијор сипа јој песак у очи, тма |
| Бимбаша вози благо Исак-паши, напријед војска, а с њом је Ферхад-паша.</p> <p>Нестане Ферхад-п |
| <p>Облачина Раде примети деспоту да је војска деспотова доста јака, а да би могла Београд подс |
| а Голупца, ал’ није на ино, мађарска је војска и мађарске војводе.</p> <p>Световању је крај, кр |
| тоји под деспотом.</p> <p>— Мађарска је војска још млада, половина јој још није била у боју.{S} |
| е Турке, само нек’ је слоге.{S} Наша је војска у врло добром положају.{S} Само сваки војвода не |
| уди ко други.{S} Помисли само да нам је војска на Косову пропала, Вук нас напаствује, а Бајазит |
| Турака је било као мрави.{S} Сва им је војска из Европе и Азије ту била.{S} Зачне страховита с |
| гледа кроз прозор.</p> <p>— Јест, то је војска, мађарска војска, напред иду коњаници, тамо горе |
| звечи на том пољу равном?</l> <l>То је војска силнога Душана.</l> <l>Пред војском је цар Душан |
| , ал’ морате се добро опоравити, јер је војска турска силна.</p> <p>Ферхад-паша то изрече, па у |
| p> <p>Ту је главом султан Амурат, ту је војска из Анадолије, ту је Уруменли-беглербег, Исак-паш |
| од Душана књига</l> <l>Од Солуна, да се војска врати;</l> <l>„Натраг моји српски соколови!</l> |
| оћи на Голубац.</p> <p>Телал виче да се војска за Једрене спреми.</p> <p>Код Турака је све на о |
| ша на дивану, највећма се зборило да се војска одмах на Србију дигне, и све до Београда покори, |
| а њима сви, већ се наредбе издају да се војска на ноге дигне, па даље које Дунавом које сувим.< |
| али обазрително поступати.{S} Српска се војска, истина, као сатрвена сматрати могла, ал’ огорче |
| што пре Голупцу похити.</p> <p>Диже се војска, лаки коњаници напред, а остали за њима.{S} Голу |
| е у покој сна.</p> <p>Сутрадан крене се војска пут Мораве на Голубац.{S} Ту је и Харалампије.</ |
| турских шака.{S} А брига је како ће се војска враћати, а враћати се мора, јер силни Турци од Д |
| а бисте онда ви Турци радили, кад би се војска маџарска у Браничеву натуштила, па заузела после |
| е ће бити тако, како рекосмо, турска ће војска на Голубац ићи са тобом, и са свеколиким благом, |
| ад рече да ту нема ништа осим пљачке, и војска би се оданде опет повратити морала, јер док је д |
| т’ славе стекосмо“.</l> <l>Тад се врати војска сваколика</l> <l>У Србију, своју домовину.</l> < |
| Косову упропашћена, али то је била само војска цара Лазара.{S} Његова удовица, царица Милица, и |
| ма’, неке паше саветовали су да се опет војска даље крене и Србију опустошава; Марко се томе ја |
| војници.{S} Но поред свега тога што му војска расте, жели с тобом у миру живити.{S} Теби је по |
| ок Београд допадне српских шака.</p> <p>Војска спустила се пут Голупца, с њом иде и деспот, и О |
| гмунд војску на Дунав не навезе.</p> <p>Војска се већ преважа, ал’ навале силни турски четокаиц |
| кве је користи и од тога Србији.</p> <p>Војска је деспотова читава, и без окршаја не би се дала |
| ра заруди, већ су пред Голупцем.</p> <p>Војска се стави по војничком реду, опсести град.{S} На |
| свети спомен крстоносне <pb n="377" /> војске, поклон силног алеманског цара Фридриха Барбарос |
| , Жигмунд једнако напада на Голубац.{S} Војске му је довољно било да освоји Голубац, и да на зн |
| одакле ћемо после на Голубац.{S} Глава војске биће Исак-паша, као беглербег Уруменлије, <pb n= |
| ина страна поткрепила.{S} Она сада нема војске, но ако јој се времена да опет ће ју скупити, па |
| народ на то рећи?</p> <p>— Царица нема војске, и народ ће се за јачим повести — одговори брзо |
| .{S} Милица царица има синове, али нема војске да им противу властољубија Бранковићевог владу у |
| турске војске на прагу.{S} Још што има војске, то је код Вука, па сад ако он не заузме кормило |
| к Бранковић је јошт доста силан јер има војске, а царевићу није ни најмање наклоњен, па би мога |
| рци су Ново Брдо опсели, а немамо доста војске да га ослободимо, па још ако се Голубац не преда |
| ајић.</p> <p>— Дакле, царица нема ништа војске?</p> <p>— Засад ништа — рекне Бранковић.</p> <pb |
| у се и пређу Турцима са дванаест тисућа војске.{S} После опет Вук Бранковић и Обилић, због женс |
| а га с војском нападнемо, ’де ми је сад војске кад се тек сад са свију страна прикупљавати мора |
| Новакова.</l> <l>Млади Новак наочиглед војске</l> <l>Поче мејдан с Татарином бити.</l> <l>Тата |
| дан рад дјелити с киме</l> <l>Наочиглед војске обадвије,</l> <l>Силан бјеше горди Татарине,</l> |
| } Ја сам цару предложио да којег год од војске уклони, јер њихов непрекидни инат шкодљив је.{S} |
| д Ново Брдом је и сам султан Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути се п |
| " /> <p>Дуго нису морали чекати.{S} Обе војске биле су спремне, и сутрадан пре зоре даде се зна |
| .{S} Деспот и Вук иду на Косово.{S} Обе војске се сразе.{S} Крви се млого пролије, и то највише |
| , јер пре неколико дана већ тако су обе војске једна другој супрот стајале да тек што се нису с |
| <l>Са Турцима и Татари љути.</l> <l>Обе војске ударише с’ силно.</l> <l>Грци боре с’ што се бољ |
| му.{S} У Новом Брду има нешто и Ђурђеве војске, ту су Немци Саси, и ту су Дубровчани под Вуком |
| дбе, јер они сачињавају окол Жигмундове војске.</p> <p>Деспот у великој дворани чека госте.{S} |
| шавши се Видајић — Милица нема никакове војске, па опет хоће да господари.{S} Стари Новак сад з |
| у граду опасан од мађарске и деспотове војске, ту је главом краљ Жигмунд, и зову Јеремију на п |
| вица, царица Милица, истина, нема друге војске, али има мој отац.{S} Осим оне коју је од битке |
| а оном у Једрене, да сакупи још и друге војске, које су из Караманије већ на путу.{S} Моја војс |
| ом душманина сабљом.</l> <l>Кад то виде војске обадвије,</l> <l>Дивише се јунаштву Новака,</l> |
| ек празне, а краљ о свом трошку не може војске држати, мораду да просе новац у римпапе, који ка |
| ренули би се пут Крушевца, за то нам је војске мало, шта је то тријест тисућа, а Турци су у мно |
| део мађарски’ хусара, пресечен од своје војске, странпутицом продре до манастира Богородице, и |
| начно је, ал’ вођ треба да је код своје војске, а да други ко султана убија.{S} Мог она су Турц |
| вала богу, има и наших доста.{S} Српске војске има преко сто хиљада, и то је довољан број за св |
| p> <p>— Ту је изгинуло на хиљаде српске војске; да твој отац на помоћ дође, можда би јошт све д |
| вак:</p> <p>— За здравље јуначке српске војске, која се сада на Косову против Турака налази.</p |
| а, и постави га главним војводом српске војске.</p> <p>Но Ђурађ, као да је већ проклет, саме је |
| својом младом дружином?{S} Камо српске војске, српских војвода, камо Обилића?{S} Сад још да ни |
| , но не уздркће.{S} Види и нешто српске војске, ту је довео деспоту Облачина Раде.</p> <pb n="4 |
| то принадлежи оном који је част српске војске онђе спасао.</p> <p>Шта је, дакле, из овог сљедо |
| ападај олакшан против покидане мађарске војске.{S} Ту се сад гледи како ће се спасти.</p> <p>Жи |
| ом све угушили.{S} Само половина турске војске је Жигмунда разбила.{S} А да нису Турци у граду, |
| ада ће је скупити кад ето готове турске војске на прагу.{S} Још што има војске, то је код Вука, |
| n="473" /> је буна, треба и онде турске војске.{S} Но најбоље би било да се деспот на покорност |
| а, а засад нијесу могли бујности турске војске на пут стати.{S} Мени нијесу хтели над овима вођ |
| сејмени и заптије.{S} Ту је окол турске војске.{S} Ту су јаничари, азапи, љути арапски коњаници |
| је Ђурађ са Турцима, са мложином турске војске на граници, ’де опет своје српске приврженике че |
| ра отиснуше, ал’ нахрљају на део турске војске са голубачког бојишта.{S} Дивљи победитељи, већ |
| ра, и са тим спасли су већу част турске војске, а са њом турско царство.{S} Бајазит изгуби живо |
| с леђи тешко га је опасати кад има иоле војске у граду и околу.</p> <p>Јеремија чује да се Мачв |
| к Бранковић се са десет хиљада одабране војске из косовске битке у Босну повукао.{S} Приврженик |
| је кад Мађарска нема сад толико сталне војске као што је било под Робертом и Лајошом.{S} Колик |
| ију пребацимо.{S} Ту треба и крстоносне војске, треба настојавати код римпапе да подигне христи |
| Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре обе се војске састану.{S} После велике сече Турци буду побеђен |
| И ви, вјерне војводе, устајте, скупите војске што се може више, да се нађемо у овим крајевима |
| живо представили.{S} Кажу да нема више војске, да Новак, истина, купи нову, ал’ све то помало |
| неколико стари’ саветника и војвода без војске имала.</p> <p>Вук је одма’ намерио добру прилику |
| Приврженика имаш свуда доста, а имаш и војске да противнике одма’ угушити можеш.{S} Ионако сад |
| аборисања док се сврши, хоће л’ се дати војске и колико ће бити.{S} Ризнице су им увек празне, |
| показати да је спаситељ био једне части војске.{S} Да њега са својом војском јошт не има, Турци |
| и да заузме места на којима ће повратак војске штитити.</p> <p>Завиша близу обале понамешта, ра |
| је оставио Београд са Жигмундом и делом војске, поче јако размишљати, шта ће чинити ако Јеремиј |
| ство, јер зна да смо ми с нашом језгром војске у добро доба на њи’ ударили, богзна шта би се јо |
| о и сам знаш, и онђе треба султан много војске.{S} Одступили сте од опсаде Новог Брда, а да узм |
| <p>— Како би било да опремимо неки део војске на Голубац, да на Јеремију мотри, а са осталом в |
| Тако нек буде закључено, један већи део војске већ је на путу на Голубац, а сад хајд’мс одавде |
| асе што се спасти могло, спасе свој део војске, а ова опет спасе Босну.{S} Не смеде Турчин на к |
| , сутра ће отпутовати.</p> <p>Један део војске вратиће се у Крушевац.</p> <pb n="502" /> <p>Дес |
| одока какав ће то град бити, за колико војске, против колико војске ће се држати.</p> <p>Врате |
| д бити, за колико војске, против колико војске ће се држати.</p> <p>Врате се.{S} Ал’ ’де ће кне |
| , донде султан може имати трипут толико војске код Дунава и на друмовима.{S} Дође ли вријеме да |
| ју с Београдом, треба још трипут толико војске, вели Ферхад.</p> <p>Исак-паша бесни од муке, са |
| <p>Тако дигну се на ноге, и са то мало војске крену се даље да се споје са осталима, и то пут |
| се само допадне, самовласно.{S} Језгро војске за њега је заузето, а моја млада ђеца у ништо се |
| к-паша и Ферхад-паша поћи ћеду са нешто војске у Крушевац, па онда после на Голубац.</p> <p>Фер |
| ка] војска вратила се кући, и тек нешто војске у Београду остаде.</p> <p>Облачина Раде примети |
| Ако имамо доста снаге, и ја имам нешто војске на својим местима спремне, па кад бисмо Турке до |
| жни догађаји.{S} Стеван је скупио нешто војске, но ова нит’ је била довољна против Турака, нити |
| вашем народу.{S} Повући ћу и оно нешто војске натраг што сам у неке српске стране распослао.{S |
| зе и који му за зло примају што је част војске после битке спасао.</p> <p>— Дакле, он хоће да п |
| упак, будући је с тим спасао једну част војске, када већ и онако победа није се могла добити.{S |
| га турским пашом и повери му једну част војске.</p> <p>Русна и Харалампије нису мировали.{S} По |
| Што сад нисам улудо дао гинути остатку војске, ви сте ми сами за право дали.{S} Истина, да смо |
| } Још и то реци Турцима, да одма’ пошљу војске на Голубац, да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а |
| о да нити имамо с наше стране за обрану војске, с друге пак стране, Вук не попушта, а оно нек М |
| зоре даде се знак битки.</p> <p>Обе су војске биле силне.{S} Власи се бију за слободу и отаџби |
| , дунавски пут је мађарским бродовима и војски отворен.</p> <p>Лошонци и Цецилија искрцавају се |
| сљедити.{S} Он није сљедио Жигмундовој војски, која је била у бегству.{S} Ферхад-паша је његов |
| > <pb n="502" /> <p>Деспот даје турској војски све што треба.</p> <p>Ферхад-паша сутрадан потра |
| више нема.{S} Купи, шиље заире турској војски.</p> <p>Ферхад-паша, међутим, врати се у манасти |
| и л’ војвода, јеси л’ управљао кадгод у војски.</p> <p>— Видим да си врло паметан, честити пашо |
| кити победе венцом, и оставио га је [с] војском на страни, како опет деспот доцније није се хте |
| лупца.{S} Ферхад-паша прими кључе и [с] војском уљезе у Голубац.</p> <p>Како је Ферхад-паша Гол |
| и, ни мени ни Угрима.</p> <p>— Треба га војском принудити.</p> <p>Кад Јерина изрече да треба Је |
| разори.{S} Милица и Мара шиљу синове са војском да Турчину помогну.{S} Срби са својим поглавари |
| бацивши.</p> <p>— Мој отац не стоји са војском као непријатељ, него као спаситељ.{S} То исто ш |
| ли, он се усиљавао придобити управу над војском која је против Турака послата била.{S} Он је св |
| о је војска силнога Душана.</l> <l>Пред војском је цар Душане силни</l> <l>За њим језди Угљеша |
| он је човјек.{S} Ферхад-паша ђе је гођ војском налегнуо, ђе су гођ манастири, ту свјетиња није |
| кроз цео свој век засведочио је да уме војском управљати.</p> <p>Затим мало стане, па онда без |
| орала, јер док је деспот још са читавом војском ту, а не зна се колика је, и Београд у мађарски |
| едне части војске.{S} Да њега са својом војском јошт не има, Турци би са шаком људи све освојил |
| ubSection" /> <p>Краљ Жигмунд са својом војском све се ближе граду примиче.</p> <p>Јеремија кад |
| вољно владати, отцепили су се са својом војском на Косову од Лазара и прешли су Турцима.{S} Бил |
| н град отимати, а он, дошавши са својом војском к опседнутим грађан’ма пређе, и Турцима пријате |
| атељ. </p> <p>Ферхад-паша је сам својом војском Мађаре растукао, војска Исак-паше тек се помоли |
| непокорене Влахе.{S} Милица је са неком војском послала синове Бајазиту у помоћ; то видећи Мара |
| вима на окупу, да се свежемо с угарском војском која је на путу, а да им и градове предамо, Бео |
| не може на то пристати да над мађарском војском други заповеда.{S} Ми се са нашом силом засад с |
| па што бог да, и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу оданде лист послати за предају па ћеш и |
| бац, да на Јеремију мотри, а са осталом војском да пођемо на Крушевац, па онда да ослободимо Но |
| Татарски цар Тамерлан иде са небројеном војском на Бајазита, да му царство <pb n="327" /> разор |
| ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном војском против даљих навала које ћеду сљедити.{S} Успех |
| д за будућност давала, но опет, са оном војском која му је после битке остала, није се могао од |
| довући одмах ону од Крушевца, и са том војском поћи на Голубац.{S} Та војска ће се лако спусти |
| т Ђурађ, ако и с малом, ал’ језгровитом војском, која је већ с Турцима мејдане дјелила, и као ш |
| Ал’ ако се не преда, овако да га већом војском опколимо, можемо изгубити мах, Турци горе навал |
| аду, па би навале с новом још долазећом војском све угушили.{S} Само половина турске војске је |
| ’ градскијех кључа већ хајд’ са мном, с војском, јер су већ и куле и капије проломљене <pb n="4 |
| ког времена шурује с Турцима, и да га с војском нападнемо, ’де ми је сад војске кад се тек сад |
| аша неће се овде дуго бавити.{S} Мора с војском на Голубац.</p> <p>После кратког рахата, одмора |
| водићете војску на Голубац, ја одавде с војском идем на Једрене, <pb n="445" /> да не ломимо ов |
| самртан зној спопадне од ужаса шта ће с војском бити, јер треба се у други бојни ред спремити, |
| а се џенета удостојите.{S} Ти ћеш ићи с војском као чауш под Голубац и позваћеш Јеремију под ча |
| одмах на Голубац, а Каралампогли нек с војском иде као чауш, и кад се град преда онда Јеремији |
| да добра бити неће.{S} Док се Стеван с војском у Азији бавио, донде је Русна у земљи Ђурђу при |
| <p>Кад Јерина изрече да треба Јеремију војском принудити да преда Голубац, деспот замисли се, |
| жар поносит, хити да спасе оца, краља, војску.</p> <p>И срећа послужи дели-девојку.{S} Баца, д |
| <p>Деспот једнако светује краљу да ил’ војску крене на Крушевац, ил’ да све силе дању и ноћу у |
| p>— А ти, Облачино, купи још дјетића за војску.{S} Требаће нам.{S} Турчин како се у Караманији |
| г војводу Облачину-Раде да купи људе за војску, да их увеџбава.{S} Настаћеду крута времена, Срб |
| и одговорити не може.{S} Треба новац за војску, треба за непредвидим случај што имати.</p> <p>Д |
| педесет хиљада дуката, и кад што још за војску устреба, па покрај тога још шест хиљада коњаника |
| шта се стало, разјарен почне све већма војску умножавати, тако да би, ако би га са Милицом опр |
| нанети.{S} И борише се дуго док Жигмунд војску на Дунав не навезе.</p> <p>Војска се већ преважа |
| највише славне, па опет све гину и губе војску, а у Турака мање славни’, па опет напредују.{S} |
| — Засад опсаду напустити, повући одавде војску у Једрене, а довући одмах ону од Крушевца, и са |
| прли.</p> <p>Деспотови војници спроводе војску, где ће се који одел у ком крају станити.{S} Јед |
| ши.</p> <p>Међутим деспот расположио је војску по крепким местима.{S} На жалост, Београда му ви |
| ине потписане и распослате, султан шиље војску у Караманију да угуши буну, а другу опет око себ |
| p> <p>— Па онда и сад што не дижу на ме војску, мир није са одлуком на дивану ујамчен, само је |
| љко и брате Угљешо</l> <l>Зашт’ је царе војску сакупио,</l> <l>Војску силну, којој пара нема?</ |
| буде тако.{S} Ти и Ферхад-паша водићете војску на Голубац, ја одавде с војском идем на Једрене, |
| ест.{S} Али зашто да изгубе тако лудо и војску и своје главе.{S} Није то доста само бити јак и |
| , а сад хајд’мс одавде да се спустимо и војску саставимо.</p> <p>То је био Жигмундов изрек који |
| помиње се.</l> <l>Но и царе сву награди војску,</l> <pb n="240" /> <l>И војводе своје помагаче: |
| ави, и јави Исак-паши да иде да провиди војску.{S} Исак-паша ће донде и онако остати у граду, а |
| падне:</p> <p>— Како би сад на ме дигли војску, кад је са мном склопљен писан мир на пергаменту |
| богат, ал’ сад се у трошак бацио, купи војску у доњим крајевима, а и Жигмунду узајмљује, јер о |
| ади.{S} Новак са осталим војводама купи војску, ал’ слабо му иде за руком; Бранковић је већ мах |
| са њоме.</l> <l>Цар ће цјелу управљати војску,</l> <l>А под њиме остали војводе.</l> <l>Ја ћу, |
| , и јошт којег војводу, јер ћу умножити војску, а војска треба вође, силни наши јунаци изгибоше |
| p>Деспот и брат му Вук скупе у наглости војску и иду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђурађ је већ у земљу |
| у реду.{S} Пре три дана сам благословио војску која је сад спремна и одушевљена.{S} Сад, пак, д |
| з толике беде извући.{S} Сад треба само војску оставшу поткрепити, царичине приврженике умалити |
| њих.{S} Сад би најбоље било да покупимо војску па одмах на Голубац, а Каралампогли нек с војско |
| доста.{S} Осим тога деспот колику јошт војску има.{S} Тако ми се види, као да је сваки Србин п |
| Говори бистрије.</p> <p>— Откако сте у војску отишли, Русна је у твоју корист неусипно радила. |
| уго мислио на коју ћу страну.{S} Одем у војску.{S} Ту ме почне сваки преко рамена гледати. <pb |
| Један мали ударац, па потуче Жигмундову војску код Голупца.</p> <p>Смедерево ће бити последњи ј |
| и.{S} Стари Новак сад за тим је да нову војску скупи; но када ће је скупити кад ето готове турс |
| , да спасе што се спасти може и да нову војску устроји.{S} Он се доиста повуче натраг са својом |
| {S} Он је по крушевачким пределима нову војску купио, но слабим успехом.</p> <p>Патријарх оде к |
| ремена губити.{S} Гледајмо што пре нову војску да скупимо, да Турке код Мораве дочекамо, свако |
| спот блага има, може сакупити опет нову војску и с Мађарима се снова везати.{S} Мађари, опет, о |
| Турци од Дунава у полукругу опкољавају војску, а да Мађаре од Дунава пресеку, ил’ да их у Дуна |
| ности ради, и да добију наслон за своју војску, уговорено је да се има Жигмунду предати Мачва, |
| хтева Жигмунда не хтеде притећи и своју војску излагати.{S} Као што је искусан био, можда би и |
| је доста.{S} Он је сад намеравао своју војску умложити, Лазареву породицу у теснац довести, па |
| ема се чега бојати, повући ће ову своју војску натраг и преправљаће се да на Влашку удари.</p> |
| в Турака ратовати.{S} Дај, краљу, твоју војску да и са њом деспот располаже, а ти само гледај к |
| урака, нити против Вука.{S} Вук је јаку војску скупио, која да се са Стеваном сајузи, могли би |
| коме.{S} Да је Жигмунд довео био велику војску од крстоносаца, ал’ такову да и Једрене затресе |
| стишала.{S} Ми набрзо не можемо толику војску скупити да их можемо обојицу једним ударцем обор |
| ају толико снаге да могу наскоро толику војску скупити с којом би она могла и Вуку и Турчину пр |
| српске приврженике чека који му српску војску купе.</p> <p>Деспот и брат му Вук скупе у наглос |
| рду вјеру, неограничну вољу.{S} Угарску војску ишчекујем тек што се из куле не види.{S} Наредбе |
| и топове.</p> <p>Јеремија види мађарску војску, но не уздркће.{S} Види и нешто српске војске, т |
| , а ти уређуј своје, преправи за турску војску заиру, и дођи прексутра да ти хабер по вољи доне |
| и на дивану поднијети, даћеш за турску војску заиру, и све што је потребно.{S} А султан, како |
| путу стајао, што нису могли целу турску војску, а и с њом и турско царство једним ударцем уништ |
| јко, Жарко и Љутица Богдан</l> <l>Грчку војску на све стране траже.</l> <l>Кад дођоше близу Цар |
| кад чују да је то за цара и изгибшу му војску, туга нападне сваког Србина.{S} Сваки је волео и |
| и овде јунаци да створе нову преправну војску ако цару устреба.{S} Твоја три брата су на Косов |
| н врло крвава.{S} Султан Мурат је силну војску своју на Косову разредио.{S} Са овако великом си |
| и нећак Ђурађ.</p> <p>Обоје скупе силну војску турску, којој се прикључе и приврженици, те удар |
| таном свију Турака.</p> <p>Сабере силну војску да коначно покори Србе.{S} Деспот и Ђурађ помире |
| тала, па онда на Мађаре.{S} Скупи силну војску, и удари на Влашку.</p> <p>Код Краљева, влашке в |
| с би напао, мој отац скупио је приличну војску, скупићемо јошт више, па ћемо мејдан делити — пр |
| куб-паша.</p> <p>— А тко да предводи ту војску — запита султан.</p> <p>— Ја и Ферхад-паша, Јаку |
| рад је у њиховим рукама, скупићеду јачу војску, па ћеду се покрај деспота осилити.{S} У Караман |
| ће плаћати данак, и сад ће дати за нашу војску ’рану и све што треба.</p> <p>— Велики је лис та |
| сам га скоро на Косову кад је патријарх војску благосиљао.{S} Он је први јунак.{S} Он и Ђурађ с |
| слови:</p> <p>— Када је свети патријарх војску благословио, све је било у највећем реду.{S} Но |
| <l>Зашт’ је царе војску сакупио,</l> <l>Војску силну, којој пара нема?</l> <l>Ићи ћемо Солун от |
| м иде и деспот, и Облачина Раде.</p> <p>Војску прате вране и црне орлушине.</p> </div> <div typ |
| су Пејгамбера и његове угоднике.</p> <p>Војску која је Мађарима толику погибију нанела предводи |
| у сами’ ’ришћана и потурчењака у својој војсци раван број нашој, а колико има прави’ Турака, па |
| и Пазар ударили, и ја сам био у српској војсци, и некако ме Турци са неколико других ухватили.{ |
| вити Краљевић Марко коме пара у турској војсци нема.{S} Но шта је хасне кад Турцима <pb n="233" |
| данде чути.{S} Што се у последње доба у војсци збивало, то је, као што кажу, да се Обилић и Бра |
| део.{S} Ја сам мислио да си ти ’дегод у војсци, на Косову, а тебе ето још овде.</p> <p>— А шта |
| уни зависти, да злобе и Обилићу, коме у војсци српској пара нема, и да је већ и сам цар изложен |
| ицима, носе храну, <pb n="392" /> заиру војсци.{S} Припреме за прелазак и пријем учињене су.{S} |
| S} Колико вас само под турским барјаком војује.{S} Ако се Турци бију са Власима, то ћеш видети |
| :</p> <p>— Тешко ономе јунаку који лудо војује, но још горе младом левенти, који се весели и цв |
| где год Србин дише.{S} Ја сад, истина, војујем с Турцима противу Мирче, и то зато, што је он с |
| ако јесам веран оцу син и против Мирче војујем, зато опет искрено исповедам да желим да у боју |
| <p>— Бољма, богме, бољма но што ви сад војујете.{S} Ја кад би’ видео млого непријатеља, сакрио |
| не ум.{S} Тко је могао песницом у чело вола убити, тај је више важио, нег’ који је књигу писао |
| едати <pb n="435" /> града.{S} Јеремија воле и свој кров запалити и ту изгорјети, нег’ли тако п |
| провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ он воле остати прост монах и писати српску славу, нет ’гра |
| више, она му изјави да га и сад искрено воле, и тек... не зна ни сама каква би је сила од њега |
| колико какова мати кћер своју само зато воле што ју је родила.{S} Мара <pb n="308" /> је спрам |
| их родитеља, који са честита рада живе, воледу се о’де закопати, негли предати града.</p> <p>Ту |
| чина би прокопсао, јер они такве будале воледу.</p> <p>Ту сад Ферхад почине.{S} Побојао се да г |
| Светислава је она још, као што рекосмо, волела, али нестаде у њој првобитног жара љубави; тај с |
| ог живота.{S} Милица, ако ју баш и није волела, опет није се могла испод њеног уплива сасвим из |
| в Милице ковала.</p> <p>Русна Мару није волела, но споља јој се пријатељски показивала.{S} Вука |
| то још омрзла Светислава, она га је још волела, али та њена љубав није више била чиста.{S} Осим |
| итат се.{S} А тко то није знао, нису га волеле ни цуре, некмо ли јунаци.{S} Па јошт криваста пл |
| о проживи, то јој је све.{S} И млађи су волели оца Теофана, и они су га оцем звали, јербо је бр |
| .</p> <p>Јеремија и Јаблановић нису баш волели што се Харалампије уплео у ту погодбу, јер они к |
| добро иде за руком, брате!{S} Знаш ли, волем што је Харалампије на нашој страни, него да ми је |
| но Милева.</p> <pb n="302" /> <p>— И ја волем Светислава, као да ми је син, али шта помаже.{S} |
| S} И Црни Завиша био би покрај деспота, волео би ’де на отвореном пољу са Турци се тући, него к |
| слободно.</p> <p>— Да нијесам што сам, волео би’ бити дервишом.</p> <p>Завеса чадора је већ сп |
| е, а ти му с моје стране реци да би’ ја волео да и он што попусти, па ће се онда међу свима стр |
| Костреш.</p> <p>— Нипошто; ја сам досад волео бити будала у мудром царству нег’ мудар у лудом, |
| туга нападне сваког Србина.{S} Сваки је волео и почитовао цара Лазара.{S} Сваки се надао да ће |
| ко би сретнији био у добу св. Данила, и волео би бити монах Пахомије да такве књиге уресом дивн |
| весело.{S} Харалампије све се ’шалио, и волео је лакрдијаше, али само да је све по његовој ћуди |
| њега ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти волео да ниси будала? — запита га Новак.</p> <p>— Не би |
| ранити боље него буди ко.{S} Тако Марко волео је Турчину прибећи, него отимачу своји’ земаља гл |
| илошу једини томе узрок био; светли цар волео би је дати за Краљевића Марка, па да се тим брако |
| ђетинства, твог завичаја, и би л’ опет волео да си хришћанин.</p> <p>— Јок, шта ћу у пропалом |
| чију Српкиња, коју и да ти је душманка, волети мораш.{S} Турци могу ли се само дочепати какве д |
| ким тежи Милева?</p> <p>— Е наравно да воли Светислава, јербо јој је овај често пред очима, па |
| сток изгледа.</p> <p>— Русна, дакле, не воли Светислава?</p> <p>— Наравно, не.</p> <p>— Како би |
| намо шта ће бити.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ће се убити, него за другог поћи; јер има ђау |
| неће Русни по вољи учинити, јербо одвећ воли младог Војновића.</p> <p>— А за ким тежи Милева?</ |
| дбацити, морао би њи’ изгубити.{S} А он волије њи’ задржати, него ли тебе.</p> <p>— Сад све вер |
| увеџбаних соколова, султан је ловац, то волије.{S} А моју половину поклањам теби, деспоте, да г |
| ба каже, кад кога мрзим и душман ми је, волијем у Турке нег’ душману служити, ма био Србин.{S} |
| де више будала има.</p> <p>— Ја, богме, волијем овде умрети, него оставити царску породицу.</p> |
| ронут од великодушија Ферхада.</p> <p>— Волијем једног таког Турчина нег’ све народне издајице |
| , Јеремија, ја ћу град чувати.</p> <p>— Волијем погинути нег’ тамо ићи.</p> <p>— Овако ћемо сви |
| ца душмана крв проливати морам, но опет волијем мој народ и хришћане нег’ себе, и ако јесам вер |
| евићима повести?{S} Неће ли народ рећи: волијемо читавог и искусног Ђурђа који нас предводити м |
| рака као укопани, да се мицати не може; волио би’ јуначке смрти, нег’ ’вака живота.{S} Тко зна |
| архијереји.{S} И доиста, и сам Леонтије волио би бити у оном добу прост постриженик, нег’ сад в |
| путови загушени од силне марве, коња и волова, натоварених кола, једва може путник проћи.{S} А |
| и стајати.{S} Ти знаш шта је Турчин.{S} Воља је божија гди Турчин свету господари, па ако не са |
| гог одлучити дали.{S} Ово само рекох, а воља ти је, као год и глава моја на заповести.{S} Ја ћу |
| вој.</p> <p>— Па је л’ твоја ил’ његова воља била да постанеш калуђером?</p> <p>— Не толико мој |
| ану сам се исповједао, да је моја тврда воља Турке из Европе да истерамо.{S} Заклео сам се на р |
| ријарх прослови:</p> <p>— Кад је божија воља била да народ толика бједа постигне, морамо опет п |
| лом све то слуша и рече:</p> <p>— Твоја воља нужда народа, тако нек буде.</p> <p>— А ти, Облачи |
| за народ о’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја воља. — С тим деспот заврши главни разговор.</p> <p>Што |
| ужи, све му је слободно, твој ћеф твоја воља.</p> <p>— Ал’ како ћу ја сам пити, није ми питко б |
| ћу за те и за народ о’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја воља. — С тим деспот заврши главни разговор. |
| Облачина и Кајица остају ту, то је моја воља — подвикне достојанствено деспот.</p> <p>За тили ч |
| његовог живота.{S} Народа жеља и царска воља изаберу га за српског патријарха.{S} Његова велика |
| гњетене закриљавао.{S} Кад је Марку зла воља дошла, а он је само Хасана тражио да му срце мало |
| р је материне речи слушала.{S} Материна воља је као заповест долазила.{S} Ђурађ се са Стеваном |
| обито и код стари’ Србаља, вино и добра воља били су свагда у друштву.{S} Најважније ствари се |
| покор да нисам дочекао!{S} Но нек буде воља божија.</p> <p>— Мој оче Пахомије, шта ћемо кад је |
| ’ после с тим располагати ћу како ми је воља — рече озбиљнијим гласом Ферхад-паша.</p> <p>— Нек |
| ана штошта научио, наиме да л’ је народ вољан у случају рата овом снагом на ноге стати, и дураш |
| у Србији запате, већ да себе сахрани, и вољан је прије под скут падише доћи нег’ли да га Жигмун |
| свеже љубичице?{S} Ако је Турчин против воље Алаха, противу Корана, а он је недостојан труп као |
| ао ти па да ме Бајазит запроси, с драге воље би’ пошла, јер, богме, неће нас Светислав од беде |
| ред тога који новац.</p> <p>— О с драге воље, оче, заповедај са мном ма у које доба, ја ћу ти с |
| <p>Но, је ли имала Милева такове тврде воље и љубави? — Видићемо.</p> <p>Царица к себи дозове |
| ј књизи је писано да је деспот од своје воље предао Београд.{S} Деспот проучив књигу, узме перо |
| ампије, кад је видио да Ферхад није зле воље, све дубље у разговор улази, а вино га још већма п |
| да ју ко од њега отети може против њене воље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим з |
| ледао.{S} Отац Харалампије био је добре воље и на свачију реч и поглед оштро је мотрио.{S} Особ |
| видеше старога Новака да је тако добре воље, мало се ослободе, па се почну слободније и разгов |
| е то знала, но због дворских одношаја и воље Лазареве није могла свој положај преиначити.</p> < |
| наметнули су ми дужност да вам и преко воље помажем.{S} Ви сте с нама уговоре имали, по којима |
| н једнако рат воде.{S} У овај рат преко воље умешани су:{S} Стеван деспот, Вук са најмлађим бра |
| рвина; ако је христијанин делом противу воље највишега — није раван добром христијану, него зло |
| едан ћеф.</p> <p>— Кад би’ тако живљео, вољем оно бити што сам.</p> <p>— Ти можеш онда живљет п |
| се преда једаред тај лис.{S} Ој како би вољео Вукоглију у шаке добити.{S} Да ми је тестир, живо |
| потом српског народа, и препоручујем те вољи божијој и љубави народној.{S} Велики је терет који |
| </p> <p>— Сад ако нам се цар по божијој вољи са победом врати, гледаћемо да отсад у свако доба |
| мо Марка и Хасана, нека сваки по својој вољи јадикује.</p> <p>Да видимо шта се код царице ради; |
| вам фали, реците, све ће бити по вашој вољи — одговори Харалампије.</p> <p>— Ништ’ им не фали, |
| ић, ал’ су заробљени, не да им никуд по вољи поћи.</p> <p>Јаблановић је био побратим Јеремије в |
| ела пред Србином показати.{S} Она је по вољи Јусуфовој само међу женскима се бавила.</p> <p>Мил |
| Светислава, но цар малте неће Русни по вољи учинити, јербо одвећ воли младог Војновића.</p> <p |
| де и напасти.</p> <p>Све је извршено по вољи Ферхада, кнежевићи буду одведени у Хилендар, и онд |
| око мене лиле-миле, само да јој што по вољи учиним.{S} Човек би мислио да је булама у харему б |
| заиру, и дођи прексутра да ти хабер по вољи донесем, тад ћу ту бити.</p> <p>Радосав донесе уго |
| олик поглед.{S} Задовољан је, све му по вољи иде.{S} Биће красан град у трокуту, јак да се на ј |
| се са млади орлићи: од њих сам се учио вољност тражити и надалеко и високо од ропства бегати; |
| Турке, као и многи други, ал’ са тврдом вољом и намером, кад му није могуће код куће свом народ |
| стижу да се онђе гомилама турче, које с вољом <pb n="352" /> које на силу.{S} Ни самог свештени |
| од старији’ војвода, који су се ретко с вољом ма како способним младићу књажевском подвргавали. |
| смешили, добили су добру <pb n="226" /> вољу.{S} Патријарх је озбиљно лице показивао, но није с |
| а због војне није му новац при руци.{S} Вољу је показао, можда би исплатио што рече, ал’ Голуба |
| будала говори, него му остављаше све на вољу нека говори шта хоће.</p> <p>— Еј, само да се Алто |
| тако да се у свако доба више пазило на вољу деспота, нег’ли на турску.{S} Турци нису знали ни |
| свршио, и хоће да се пречести, и искаже вољу пред Радосавом, да се рад баш у божијем храму прич |
| и велика награда.</p> <p>Ђурађ је знао вољу деспот-Стевана, знао је и то да деспот сродну и не |
| ; вино добро улеваше им све бољу и бољу вољу.{S} Особито и код стари’ Србаља, вино и добра воља |
| арави одговарала.{S} Но није смео очину вољу кварити.{S} Зато је он опет остао сам у себи оно ш |
| л’ знаш и моју тврду вјеру, неограничну вољу.{S} Угарску војску ишчекујем тек што се из куле не |
| се бујно и бурно.{S} Голубац беше зрело воће да у крило Жигмунду падне, а дође гладан харамија |
| блистајући полилеј, на ком су тридесет воштани’ свећа запаљене.{S} На столу још стоји велико з |
| p>— Бре, ма’ни се ти њега, велики је то враг, не видиш га како изгледа, као да је већ ђаво од њ |
| и земљу не дирају, онда би могли сатрти врага агарјанског.{S} У том си теснацу као што је сад С |
| </p> <pb n="362" /> <p>Силно јато црни’ врана облетало је около дворова деспотови’, па се најпо |
| јединце против Татара као орлови против вранах.{S} Већ смо се изглодали, бијући се са Турцима и |
| кад је уснуо, страшни му сни долазили, вране, како стрвину ждеру, аждаја прождире децу, како м |
| лија-девојка, на бели рамени распуштене вране власи, у очима жар поносит, хити да спасе оца, кр |
| т, и Облачина Раде.</p> <p>Војску прате вране и црне орлушине.</p> </div> <div type="chapter" x |
| , помамне паше гракташе над Србијом као вране.{S} Само Ферхад-паша и Сириџа држаше теби и Србиј |
| .{S} И народ неће да му Турчин стане за врат, даће све, руке, напослетку и душу.</p> <p>У пол С |
| о видела.{S} Биљензуке, разни украси за врат, појасеви и тако даље пливали су у светлости.</p> |
| е Србин због њега, јер му је Турчина на врат доносио, потурчио.{S} У ово доба почне ишчезавати |
| обрука се, онда од султана му гајтан на врат не фали.</p> <p>Исак-паша пита, дакле, шта би ваља |
| намећу се да му какову грчку кнегињу на врат баце; али он неће ниједну.</p> <p>— Па зар Турчин |
| pb n="227" /> кратке ноге, кратак широк врат.{S} Глава му је била велика и четвороуголна; уста |
| нули Грке од Марице</l> <l>Баш до сами’ врата цариградски’.</l> <l>То ће с’ причат’ док је бјел |
| окрене, па кад уђе у башчу, па хоће да врата затвори и ветар ти убаве шалваре и дивни стас пок |
| чи Београда, прими их, закључај градска врата да их Турчин отворити не може.{S} Узми те кључе к |
| рада.</p> <p>Кајици се отварају градска врата, диве се дивним сликама, пернатим створовима.</p> |
| p>Ферхад се обуче и по напутку нађе она врата, кроз која ће ући у цркву.</p> <p>Ту га чека Радо |
| бити, брат брата ће убијати, и последња врата Србије отворићеду се Турцима, вера ће се искорени |
| вега како Ферхад уђе, затвори и закључа врата.</p> <p>Осветљење је у цркви било слабо, тек једн |
| зговор чуо.</p> <p>Сејмени су подаље од врата, а ионако ни речце српски не разумеду, све саме Ш |
| гледе, ћуте.</p> <p>Ферхад спусти испод врата, испод кошуље руку, и прстима довати, извуче мали |
| би.{S} Главу баци, а труп ђипне, крв из врата пишти, потрчи, и падне, у ужасном трзању живот из |
| е Ферхад па устане, пође напред, отвори врата да види је л’ тко близу да се не би разговор чуо. |
| Ферхад и махне главом, а бимбаша отвори врата, дозива сејмене, који уђу и силовито по налогу их |
| ад говорити, допринело би му гајтан око врата. </p> <p>Ферхад стане пред деобенике, исправи се |
| ео сам да игуман само то жели да мене с врата скине, па сам се већ одважио и сам калуђере остав |
| јер дође ли Турчин до Београда, онда су врата Угарске отворена, и Угарска може опасност која јо |
| ровдан, да св. Петар кључем отвори мрсу врата, што је њима овоземни рај, а друго они и не траже |
| и неколико дана.</p> <p>Кад наједанпут, врате се од Милице турски посланици.{S} Они су Бајазиту |
| ти тако, да се Турци с крвавима главама врате.{S} И деспотова војска једнако јача, Исак-паша да |
| вили, било је доиста изгледа да се исти врате откуда су дошли.</p> <p>Млоге војводе држаше се Ђ |
| утрадан се српски посланици својој кући врате.</p> <p>Бајазит и Сулејман саветују се.{S} Они че |
| очаствовани, преправе се да се сутрадан врате.{S} Но овај дан пробаве у турском стану.</p> <p>Т |
| опасности, више зла него добра.</p> <p>Врате се опет на Јеремију.</p> <p>— Како су изгубили гл |
| отив колико војске ће се држати.</p> <p>Врате се.{S} Ал’ ’де ће кнежевић одсести?{S} Нема ту де |
| и да ништа овим путем докучити не може, врати се у највећем незадовољству скупа са својим сином |
| е реч Јеремијина.</p> <p>— Тако, дакле, врати’ се ја и ништа не сврши’.{S} Да нијесам употребио |
| ој војски.</p> <p>Ферхад-паша, међутим, врати се у манастир, и све као што треба приређује.</p> |
| је добро, то је неисказано, Јусуфе!{S} Врати се одма’ у Крушевац и реци Милици тако као што си |
| тну красну дечицу су са собом вукли.{S} Врати ли се Турчин из рата а он поред шербета и баклаве |
| на књига</l> <l>Од Солуна, да се војска врати;</l> <l>„Натраг моји српски соколови!</l> <l>Грчк |
| <p>Кад су кући дошли, сваки се својима врати, то јест Леонтије и Сава у Хиландар, Гргур у Смед |
| што може помогне, па онда да се натраг врати, да своју старост у Ширасу проведе, онде где му њ |
| , и уклони се, и шеће се доле-горе пред врати, да не би тко близу дошао.</p> <p>Поседају на мин |
| деобеници, одмах да се нареде ван пред врати и у двору сејмени, а ван двора пред капијом гаваз |
| а капетан Радан.</p> <p>Стеван што брже врати се у Србију, заведе пријатељство са великим госпо |
| , негли што Ђурђу попустити, који ми не врати моје изгубљене баштине — рече Јаблановић.</p> <p> |
| и, дост’ славе стекосмо“.</l> <l>Тад се врати војска сваколика</l> <l>У Србију, своју домовину. |
| ђу овце, где га пастири умлате, а он се врати да изеде зеца; но лисице су већ изеле зеца, и нам |
| ту прву ролу играла.</p> <p>Калуђер се врати оцу Леонтији и с њим се о различним стварима разг |
| оружије наперио, окрене и ободе коња, и врати се у свој стан. </p> <p>Уљести у град није могао, |
| /p> <p>Јерина све сврши са Нићифором, и врати се деспоту.</p> <p>— Ја сврши’ све по реду — рече |
| ћи да га причести.</p> <p>Радосав оде и врати се са хаљинама.{S} Ту је и камилавка и све што тр |
| аре ћу погодити.{S} И док Нићифор оде и врати се приправићу свје што треба, наметнућу народу по |
| о разговарали.{S} Улак се онај дан кући врати.</p> <p>Сутрадан био је дан Св. Преображења.</p> |
| га иначе на силу отети.</p> <p>Гласник врати се и однесе Јеремији поруку.</p> <p>Јеремија опет |
| о нам се цар по божијој вољи са победом врати, гледаћемо да отсад у свако доба и у свачему преп |
| од совре били.</p> <p>Милица са Русном врати се у своје одаје, а млађи гости, тек што су се ма |
| јатељ и заслужује да му се пријатељство врати.</p> <p>— О, то је добар турски цар, гледајмо, ма |
| д-паши и силом га на коња посести, и до врати Голупца доћи.{S} Сад изгледа као заробљеник, и пр |
| , и моли га да се са својима у Ласловар врати, јер је турска сила велика.</p> <p>Лошонци озбиљн |
| не народе и њи’ове обичаје, па измучени вративше се у свој род, што су на страни добро виђели, |
| од Голупца распрштана [мађарска] војска вратила се кући, и тек нешто војске у Београду остаде.< |
| рекли, да смо утрошили толики новац, а вратили смо се са празним џепом и разбијеним главама.{S |
| на ум узети, кад бисмо онде проиграли и вратили се насакаћени кући, без Голупца, шта би нам наш |
| Краљевићу, што те упозна’; кад се кући вратим, казаћу да сам видео највећег српског јунака.{S} |
| један служитељ, те јави, да на дворским вратима јако лупају, да их има млого, и то на коњу, и д |
| зо нова војска купи, па се у добро доба вратио, заједно са Новаком.{S} Новак, кад чује од патри |
| > <p>— Не би ли се опет онамо у друштво вратио, да провидиш, зашто је дошао властелин Јеремија? |
| олио се богу, иконе цјеливао.{S} Кад се вратисмо, посље одмора и закуска, исприча ми свје од по |
| S} Идем на велики пут, богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам једну тајну открити.{S} Сећат |
| устити Јеремију Бранковићу, тај се више вратити неће — запита Харалампија.</p> <p>— Ја, боме, н |
| није се дуго у двору бавио, него ускори вратити се на Косово.</p> <p>Милица, пак, међутим потру |
| алуђер им рекне да је рад на свој конак вратити <pb n="251" /> се, но да не би опет као пре про |
| ао шака, овако ће се бар читав слободан вратити.</p> <p>Веља је била жалост деспота, кад је уви |
| мо и у Дунав побацамо, онда ћемо се амо вратити, и подијелићемо међу нами благо, како сте се на |
| ом двору, и богзна хоће ли се икад исто вратити.{S} Кад у неко доба сва крушевачка звона жалосн |
| асемо.{S} Да ли бог да Турчина сатремо, вратиће се наше опет, а засад сигурности ради морамо не |
| ће отпутовати.</p> <p>Један део војске вратиће се у Крушевац.</p> <pb n="502" /> <p>Деспот дај |
| одари Јеремији као просијаку тај новац, вратићеду то ђаури.{S} Кад имаш Голубац, ухватио си Жиг |
| а је јунак, ал још више саветник.{S} На врату му златни ланац посут драгим камењем, кажу вреди |
| са златом и сребром искићене доламе, о врату им је скупоцен накит висио, на глави низак калпак |
| ви му самур-калпак са белом челенком, о врату виси му широк златан ланац, о бедрици златна, дра |
| че.</p> <p>— Е, свршили смо, ова војска враћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, |
| ржњу на страну меће.</p> <p>Ферхад-паша враћа се у манастир да пошље благо Исак-паши.</p> <p>Ме |
| и добио је боја.</p> <p>Ферхад изрече и враћа се са гостима у трапезарију и опет заседну.</p> < |
| уде тако.</p> <p>Јеремија довикне, улак враћа се.</p> <p>— Е ја готов полазити, на коња!{S} Зад |
| дан по некоји заробљени Срби натраг се враћају.{S} Јошт би’ више добра чинио, да ми остали пот |
| ам у трапезарији о томе причати.</p> <p>Враћају се.</p> <p>Нитко ништ’ не говори, само размишља |
| рски паша, од своје намере није се више враћао.</p> <p>Тражио је нову прилику да досади деспоту |
| А брига је како ће се војска враћати, а враћати се мора, јер силни Турци од Дунава у полукругу |
| х шака.{S} А брига је како ће се војска враћати, а враћати се мора, јер силни Турци од Дунава у |
| е могу се маћи, снажне руке их држе.{S} Врачар са усијаним гвожђем очи им испалио. 1</p> <p>Што |
| спавају.</p> <pb n="406" /> <p>Уђе Грк врачар, са два јака човека, покрај њих Харалампије још |
| } Но Јеремија је досетљив, јер је већ у врашким рукама.</p> <pb n="420" /> <p>— Кад је тако, де |
| Цариград, а ја теби на Лазареву суботу врбицу пружам, ти је прими и погледа ме па о Цвети, па |
| ао.</p> <p>У двору је већ у то доба све врвило.{S} Дворске и новодошавше гостинске слуге мотали |
| , познајем ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде на миру будите — рече озбиљни |
| е међутим по башти.{S} Њу је већ одавна вребао отац Харалампије, приближавао јој се, и тражио ј |
| етку и душу.</p> <p>У пол Србије велика врева, једни секу, кидају из стеновити’ брегова камење, |
| ји су мислили да ће турско пријатељство вреда нанети, прешли су Вуку и тако, поред свега тога ш |
| ко цјене, да се сваки једног краљевства вредан држи и тиме шкоде и себи и свјету.{S} Ми будале |
| ластелину ланац, десет хиљада динара је вредан.{S} Кад спази птицу, лепрши се, да знак, а Јерин |
| има доста миндерлука и душека, ал’ шта вреди када се онај на њима шири, ког сироте буле не трп |
| а пријатељство и добро сусједство више вреди нег’ два града.{S} И у тим градовима могу Срби Уг |
| златни ланац посут драгим камењем, кажу вреди сто села.{S} Колико се његови сељани знојили, док |
| това.{S} Та је књига у Солуну везана, и вредна је била једно властелинство, таква је била онда |
| на Дунаво, на Угарску.{S} Сав окол пун вредна радена народа, што је човеку за живот, све ту мо |
| потоци, све се то слива за добра живота вредних житеља. </p> <p>Но има који не да вредном људст |
| тегне, и прогута.</p> <p>Но дивни синци вредних родитеља, који са честита рада живе, воледу се |
| едних житеља. </p> <p>Но има који не да вредном људству да ужива у миру плоде свог труда.{S} Ди |
| је своју реч задао, па ју је и одржао, вредност њену крвљу плативши.</p> <p>У стану турском Ма |
| е звонила.{S} А и на што да Турцима уши вређају?{S} Та и Милеви није већ то од потребе. </p> <p |
| ве бадава, јер је искрена реч горде тек вређала.{S} Као извикан будала, да сам у земљи остао, н |
| теваном кошкао и каткад жешћим реч’ма и вређао га.{S} Стеван бијаше кротак, ваљда и више нег’ ш |
| ка и поочима, ког је он у животу толико вређао и који му је опет место освете у руке деспотски |
| о успротиви, и то предузеће осујети.{S} Вређати га нису хтели, јер су требали такова јунака код |
| могу до скиптре доћи, ослепити, ил’ им врело олово у уши усути, а да се начине за владавину не |
| асели.</p> <p>Но кратки су поздрављаји, време је кратко, треба одмах послу прионути.</p> <p>Још |
| ер треба се у други бојни ред спремити, време је кратко, а Турци са свију страна кипте, све нов |
| ве ће доћи у ред.{S} Е сад смо начисто, време је почивању, твој чадор је у реду, па да се смири |
| дуго трајало, звоно зове у трапезарију, време је ту, скупе се господа, војводе, калуђери, ступи |
| ослободити се и од српски’ владаоца.{S} Време је већ ту било, да тај посао започне.</p> <p>Једа |
| <p>— Свет каже да је издајица.</p> <p>— Време ће показати да је спаситељ био једне части војске |
| уго, нити ће нас ико изиграти.</p> <p>— Време је да се и за ме побринеш, доста сам си на душу з |
| гледајмо да што пре наредбе учинимо, да време не губимо — рекне Новак.</p> <p>— Је ли светла ца |
| да се оданђе истиснути.{S} Прије би за време напустили Караманије нег’ ли овђе задобивене обла |
| p>— Та то је све истина, да сте јошт за време незаборављеног султана Илдерим-Бајазита нами десн |
| ластела српска била несложна.{S} Још за време Мрњавчевићах проклицала је та неслога.{S} Косово |
| ли о разним важним стварима док не дође време обједу, а кад објед дође, гости опет заузму своја |
| дуго кошкали и разговарали док не дође време ручку.</p> <p>Сви гости нису скупа ручали.{S} Как |
| је хтео показати да каткад и лудом дође време када је величаственији од паметних и силних.</p> |
| о Стевану судите?</p> <p>— Доцније може време свашта донети, ал’ засада врло је још млад, па по |
| уку као клин међу нас и Угре.{S} Сад је време.{S} Познајем Турке.{S} Служио сам их, они су мене |
| оју душу окаљати неће.{S} Кратко нам је време, а много се има извршивати.{S} Виђе ли, деспоте, |
| ш већма срце и душу замагли.{S} Дуго је време кнежевић’ма, но Бранковића крв је племенита, кнеж |
| , да им даље пркоси.</p> <p>— Кратко је време, зором отпутовати морам, чујете л’ тамо преко жаг |
| " /> остаде сам промишља, ал’ кратко је време мислити се.{S} Бојати му је се да ћеду Мађари узе |
| до овог важног места.{S} Он је у своје време за Ђурђа свуда партају правио.</p> <p>Сад можете |
| {S} Деспот мало је сна боравио за задње време, и кад је уснуо, страшни му сни долазили, вране, |
| и су у свој народ.{S} Каогод у последње време што већи народи као Руси, Французи и тако даље, о |
| доиста царска, премда не као у данашње време што бива код млоге господе да поред сијасет позна |
| сипа ватру на куле Голупца.{S} Доћи ће време, кад ће то сатанино грло ватру бацити на Лошонциј |
| мира њему можемо захвалити.{S} Доћи ће време, ако бог да, да ће наши потомци изгубљено опет за |
| а он још другог душмана навуче.{S} Биће време кад ће се све то накнадити, ако бог да.</p> <pb n |
| дуго преповедали о прошлим временима, и време је растанку.{S} Зора је.</p> <p>Буде Радосава да |
| ом на Харалампија.</p> <p>— Да не губим време, дао сам вам поуку, сад да вас цјеливам, и поврат |
| , у Србији стран.</p> <p>Јерини је дуго време.{S} Иде у цркву, чита зборник, моли се богу, то ј |
| р Јерини деспотовици је у Београду дуго време и мучан живот.{S} Часи су јој дани, а дани недеље |
| .{S} Ти си онда морала од двора за неко време удаљена бити, но после твоје удадбе све је то заб |
| стане тешњим.{S} Са тим се Срби за неко време од турске стране обезбеде, но поред тога морали с |
| лава као олош не однесе.{S} Кад се неко време тако у народу потуцао, као сиромашак путник похађ |
| у кад сам већ близу гроба.{S} За кратко време можемо нашим млађима науку делити, ал’ је питање |
| лема, а од улеме, свашта може за кратко време.</p> <p>— Па тај муфтија може л’ имати жена кол’к |
| иградских постидети.</p> <p>И за кратко време ти двори су готови, а у њима и око њих ћеду се ст |
| а прослови.</p> <p>— Дакле, сад би било време да се у откупу Голупца подјелите.{S} Голубац је у |
| ругом свјету слађи рај.{S} Већ је дошло време да на три вјере покидан народ са три стране сам с |
| овор за јошт неодморена Леонтија.{S} Но време не сме се губити.{S} Тело ненамирено, као посници |
| анов усред борбе.</p> <quote> <l>Славно време куд си прохујало</l> <l>Куд однесе стару српску с |
| које сувим.</p> <pb n="400" /> <p>За то време док се деспот с краљем и војводама бавио, Јерина |
| ојима су и српски господари не једанпут време проводили.{S} Обала Мраморног мора била је пуна с |
| доба, господа изискивала.{S} Кадгод, у време жупана, из лова долазећа господа српска ту су се |
| арске породице.{S} Његово зидање пада у време српски’ жупана.{S} Млоги жупани, банови и војводе |
| каква ће судба Ђурђа постићи.</p> <p>У време ови’ метежа Ђурађ је већ ожењен био.{S} Породица |
| били у сајузу са Ђурђем, и назначили му време кад би могао на Србију ударити и деспота збацити. |
| ам дана не може се држати, и сад је још време да ти до шака дође Голубац у твоје руке, велики с |
| у Грке није се могло поуздати.</p> <p>— Времена прохујаше, ђе је наша стара војска, ђе су дивни |
| ли сву баштину, што је још од Душанови’ времена мог бабе било; кнежевићи су мојих допали шака, |
| спавани, не дајмо им оком тренути, нит’ времена да се опораве, мада им откудгод индат дође, но |
| насљедником бити.{S} Сада нису Душанова времена; Србин ће млого још страдати.{S} Ти, као што ми |
| ворско било је по мешовитом стилу онога времена зидано, и израчунано на нужду и обичаје оноврем |
| го вући; сваки се бринуо, каква ће онда времена настати.</p> <p>Деспот је био тврда срца, па се |
| л’ се Турци од нас јачи, онда ћу се за времена побринути да се опет Турцима приближимо, и да о |
| урској сили противустати, па се јошт за времена натраг повукао.{S} И зашто да му гине толики на |
| {S} Жичу су српски господари у срећнија времена зидали, сваким украсом и богатством напунили.{S |
| патријар’ амо је долазио, еј то су била времена, ту се негда и веселило, још кад је султана Мил |
| ише? — рече Милица.</p> <p>— Где су она времена када си ти, властелине, у млађим твојим годинам |
| л’ Србину не беше пара. </p> <p>Та лепа времена прохујаше, вијор однесе увенуле листиће лаворик |
| Ферхад-паша кад му на памет пала стара времена, кад је Србин још снажан био, кад је имао своје |
| је суза канула.</p> <p>— Да, где су та времена, и ’хоће ли још кадгод настати — упадне Новак. |
| з очију пустила.</p> <p>— Еј, где су та времена када смо у Романији војевали.{S} Онда Турчин јо |
| ску, да их увеџбава.{S} Настаћеду крута времена, Србија ће требати војника; а са војводом Радић |
| е збори:</p> <p>— Тај Јеремија од неког времена шурује с Турцима, и да га с војском нападнемо, |
| турско ропство.{S} Одавде, после неког времена, ослободим се и дођем у Призрен, и ту се станим |
| руги који му драго.{S} По поњатију оног времена особито, Марко би сам себе за најјаднију кукави |
| "222" /> <p>— Да красне баште и красног времена — рече патријарх.</p> <p>— Не би л’ добро било |
| кога овде ишчекује, јер су овде јошт од времена деспот-Стевана долазили Мађари и Грци на тајне |
| ринети се има.{S} Од тога доба млого је времена прошло и ја већ имам у мом сину залогу одређене |
| ећ цару о том спомињао, ал’ он све даје времена у том; па после држи и за претерано што се о Бр |
| {S} Она сада нема војске, но ако јој се времена да опет ће ју скупити, па ће онда све теже ићи. |
| мпије.</p> <p>— Е да сад не губимо више времена, но да се на пут спремамо — рече Прибац.</p> <p |
| оба, у Голубац не би дирали, и добио би времена да се опорави од оне слабости, која је наишла о |
| Можеш — одговори Милица — само мало ми времена дај да ја све то у ред доведем, па ћу је скорим |
| ако се само може.{S} Није било места ни времена да се бојни ред поправи.{S} У тиснуте делије ко |
| е.</p> <p>Бурна су времена, није губити времена, треба световати се, на народу су силни намети, |
| Млого већа.</p> <p>— Кад је тако, немој времена губити, иди натраг, па кажи Русин да само ми па |
| е Ђурађ у тамници седио, деспот је имао времена ред у земљи увести, и партаје противне умирити. |
| цвеће са гранама.</p> <p>Мало је прошло времена и већ се је знало за сваког госта који је какав |
| ће се с тим задовољити.{S} Но не губимо времена, но пош’љимо одма’ улаке новоме султану Бајазит |
| асности раздор отклонити.{S} Но немојмо времена губити.{S} Гледајмо што пре нову војску да скуп |
| сам си и дао труда да те потражим, јер времена су окрутна, није за оклевање, и кад чу’ да си о |
| ећ наваљују на Србију, и да нам не даду времена да се Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог дао да с |
| кове груди,</l> <l>Јер Татарин не да му времена,</l> <l>Но бије га сабљом без престанка.</l> <l |
| p>Питају се за здравље.</p> <p>Бурна су времена, није губити времена, треба световати се, на на |
| у глави <pb n="388" /> спомени прошлих времена, и добри и зли, понајвише зли.{S} Провео је нај |
| је била пуна великих спомена прошастих времена.]</p> <p>Јошт онда није се могао виђети ниједан |
| Тако су јошт дуго преповедали о прошлим временима, и време је растанку.{S} Зора је.</p> <p>Буде |
| сплетке Харалампију често откривала, па временом срећа је до садашњег стања допратила.{S} И дои |
| ужи? <pb n="247" /> Баш тај црвени може временом великим постати, јер такав зна сваку дату прил |
| а тек преко рамена гледа као да му неће временом <pb n="218" /> господар бити.{S} Веруј ми, дра |
| дворског блеска и сјаја.{S} Но у бурном времену гди је сам Призрен опасности изложен био, царск |
| растали, бурне су то године, које их у времену скопчавају.</p> <p>Јерина је дочекана у двору ш |
| је дао приметити да га та подсмешљивост врећа, премда му је на срцу друго нешто лежало.{S} Но и |
| ројати.</p> <p>Исак-паша поглед баци на вреће, уверен је да је све у реду.{S} У деоби ћара су т |
| <p>Уљезе и бимбаша, а за њим носе пуне вреће, и положе пред ноге Исак-паши, па изиђу.</p> <p>— |
| да — тај свуда мути, а особито често се врзе около Русне.{S} А знаш ко је Русна; да може, три к |
| .{S} Богзна какве им се прилике у глави врзе, прошле и садање.{S} Разаберу се.{S} Деца облећу д |
| рађ сад ће те предати.{S} Каке се мисли врзле у глави Високог Стевана, кад је тај уговор у Тати |
| орила, јер јој се друге мисли по памети врзле, а не описивање предела које је Русна по својој д |
| господара нема и млоги млађи по кући се врзу.{S} Царица, премда је озбиљније нарави била, опет |
| говој седи, у глави му се разни планови врзу.</p> <p>Одједаред јави му се да је неко из Србије |
| итаву област.</p> <p>— Ал’ Голубац више вриједи нег’ једна област.{S} Мађари ћеду дати за њ две |
| ни град предајеш, тако и никако друкче, вријеме кратко, не може се чекати, пиши и потпиши, па н |
| — запита Јерина.</p> <p>— Остај о’ђе за вријеме док ти у Смедереву дворац саградим.{S} И то нећ |
| нако кује окове за Србију.{S} Кратко је вријеме а нужда велика.{S} За кратко вријеме креч, пије |
| е код Дунава и на друмовима.{S} Дође ли вријеме да се обоје опоравите, онда је што друго, ал’ м |
| и.{S} Да знаш, деспоте, како сам за ово вријеме кукала, тако ми је дошло канда су ми ове дворан |
| дно сада у Београду.{S} Тако ми је дуго вријеме.{S} Радо би’ гледао ван, и кад поглед бацим там |
| ану.{S} Марко ме је лијепо примио, неко вријеме будем као посинак му код њега.{S} Ту научи’ од |
| је вријеме а нужда велика.{S} За кратко вријеме креч, пијесак и вода сама не може дати јак сали |
| оте, нијеси без гријеха, и сад је дошло вријеме искушења за те, да прегорјеваш, а што можеш да |
| нако храбрио и наговарао.{S} Њој је све врило у глави: како Турчину да да кћер?</p> <p>— Колико |
| у, мађаруше се крезубају, ломе, хржање, врискање рањених коња, пиштање рањениках, копите омотан |
| но само има истинит начув.{S} Тешка су врјемена, човјек мора обазрив бити, јер, штоно кажу, и |
| ијатељи, а да му већма леђа одерете.{S} Врлину народа сте запљували, а стид и поштење довека ст |
| </p> <pb n="371" /> <p>— То је, петина, врло паметно; но, питање је, хоће ли се народ за слепим |
| казаћу вам из моје душе како мислим.{S} Врло добро знам, господару, да смо већ осједили бијући |
| еш мог сина, Милана Војновића?</p> <p>— Врло добро.{S} Видео сам га скоро на Косову кад је патр |
| је може време свашта донети, ал’ засада врло је још млад, па поводљив; срушио би се под садашњи |
| исти бити.{S} И Вуков син Ђурађ, премда врло млад, тако је добар војник да се са млогим старим |
| ко лице у свему умерити моћи.{S} Вук је врло искусан војвода, а Милош је страшна јуначина; под |
| менеш, ево ти за спомен мог мача, он је врло добар; не један је мејдан с њиме дељен.{S} Њега је |
| а од заблуђења сачувамо.</p> <p>— То је врло паметно.{S} Ето ти, води кога и колико хоћеш.</p> |
| е.</p> <p>Ове речи калуђера Русин су се врло допале и весела се са истим растане.</p> <p>— Е, з |
| којима млоге њежне госпође које фина и врло укусна јела потребују.{S} Јула сама изгледала је < |
| ше.</p> <p>Калуђер, који је сам по себи врло добро знао да је он по себи смешна личност, није с |
| о кадгод у војски.</p> <p>— Видим да си врло паметан, честити пашо, ја сам понео собом и пешкеш |
| ајни и обранителан рат могао је постати врло опасан по Турке, зато ови други план предузети нау |
| аме није толики терет.{S} Синови су јој врло млади.{S} Остареле војводе и саветници нису за вла |
| кажу, да је царичино сродство са Урошем врло далеко, па још к тому и сумњиво; па женска глава к |
| ово не додаде:</p> <p>— Има јошт један врло важан узрок, због којег не могу се у рат упушћати. |
| ане, неће по народ зло бити.{S} Искусан врло у рату и у управљању миром, све околности добро по |
| и били.{S} Битка ће бити на сваки начин врло крвава.{S} Султан Мурат је силну војску своју на К |
| а поверителним гласом Русна.</p> <p>— О врло добро, и како не би у овако веселом двору.{S} Код |
| њи’ово пили.</p> <p>Марко, још једнако врло замишљен, устане и ухвативши Ђурђа за руку рекне:< |
| у оном добу где се на јуначан карактер врло млого давало.{S} Он, као син Вукашина, држао је да |
| } Образ му је био светло-црвенкаст, нос врло заоштрљаст, а очи зелене и мале, да се испод бели’ |
| ар бити Турчину.</p> <p>— Сад је деспот врло нуждан падиши а да на Мађаре пази.{S} Сад треба де |
| ла је и њу и Милеву.{S} Но Милева, јошт врло млада будући, на свашта се дала превијати, па ако |
| шт није баш свршена ствар, цура је јошт врло млада ал’ заручница већ може бити.{S} Комити Циљск |
| — Е то му не треба замерити, он је јошт врло млад, и отац му је стар и слаб, па као јединац, мо |
| а за Улрика даш твоју Катарину, ту јошт врло младу кнегињицу, најпре, молим те, рјеци ми је л’ |
| споту.</p> <p>Његова партаја бијаше већ врло слаба; откако је турским пашом постао, ако се и ни |
| само нек’ је слоге.{S} Наша је војска у врло добром положају.{S} Само сваки војвода нек’ учини |
| с, али будући је осим тога и уз тамбуру врло добро певао, з’ото кад је год појао у цркви, поред |
| .{S} Он је био после косовске битке још врло млад левента, приљубио се цар-Лазаревим синовима, |
| вао к радњи, науци и слози.{S} Још мало врмена, па Србија да буде опет онака као под Душаном.</ |
| би мало забунио Петошка, почео је друге врсте разговор.{S} Новак је био највећи приврженик поро |
| Главну част вечере сачињаваше некол’ко врсти добра печења и добра смедеревска и метохијска вин |
| у њима и око њих ћеду се створити дивни вртови.{S} Кад дође гост са истока ил’ запада, деспот п |
| то сирома’ мора трпити глад, жеђ, зиму, врућину, тако опет господар страда од пуног стомака, ко |
| на главини разапет је чадор деспота.{S} Врх чадора вије се застава Србије.{S} Пред главином пољ |
| е он све за народ учинити само да му се врховна управитељска власт допусти донде док се све не |
| га високо било.{S} Кад мишљаше да је на врху, онда се стрмоглави.{S} Силнији Бајазит му је прео |
| е набубрио да се чинило као да су му на врху јошт два мала носића нарасла.{S} И онда је био нај |
| м и чувањем кнежевића најизврсније дело вршио.{S} Но сад друкчије не може.{S} Добије ли тридесе |
| одвећ отворене.{S} Стасом својим све је вршњаке своје надвисио.{S} Лице му је било красно, но н |
| ла на нижег порекла људе.{S} Осим тога, Вук Бранковић, пре нег’ што је Миличину кћер задобио, б |
| амо да нам је војска на Косову пропала, Вук нас напаствује, а Бајазит, поред све наше невоље, н |
| шина, Краљевић Марко против цар-Лазара, Вук Бранковић против деспот-Стевана.{S} Као год што се |
| бије олакша. </p> <p>~ После овог мира, Вук јошт није био сасвим задовољан, бојећи се да га Тур |
| е за обрану војске, с друге пак стране, Вук не попушта, а оно нек Милева спасе земљу.{S} Ти, Но |
| нице намеравали у срце Србије продрети, Вук је пре Турака једну добро укрепљену тачку заузео, Т |
| реко воље умешани су:{S} Стеван деспот, Вук са најмлађим братом Лазарем, и Ђурађ са својима.</p |
| е деспоту поклоне.{S} Не да Јаблановић, Вук-Бранковића унуци, Гргура синови, веле, не треба да |
| је јошт млад; партаје у народу владају, Вук Бранковић је силан, Милица је властољубива.{S} Ко и |
| мет, освети српски народ, ал’ мој отац, Вук Бранковић, спасе што се спасти могло, спасе свој де |
| жи да је све то њено и њених синова.{S} Вук, мој бабо, држа да је и на њему пола царства.{S} А |
| љна против Турака, нити против Вука.{S} Вук је јаку војску скупио, која да се са Стеваном сајуз |
| их царско лице у свему умерити моћи.{S} Вук је врло искусан војвода, а Милош је страшна јуначин |
| Мусом држали, а Грци са Мусулманом.{S} Вук почне тамо-амо шеврдати.{S} Мусулман буде победитељ |
| и га је одма’ у своје границе бацио.{S} Вук незадовољан и огорчен, почне се приправљати да се д |
| здајица, да је издао Србе на Косову.{S} Вук Бранковић није био издајица, но зао глас дуго траје |
| па онда тек да се о поменутом брину.{S} Вук Бранковић је јошт доста силан јер има војске, а цар |
| их, кад виде да је Милица слабомоћна, а Вук силан, оставе царицу да се последњем приљубе, премд |
| све заплашено, војска се слабо купи, а Вук оданде опет прети — примети Костреш, поглед свој на |
| ика своји’ Турцима.</p> <p>Они отиду, а Вук остане са осталим пријатељима да код куће све припр |
| је могао то докучити јер Мара изјави да Вук, као прави пријатељ народа, донде садашњу своју сил |
| а.{S} Душмани су изнијели да је мој ђед Вук Бранковић издајица, да је издао Србе на Косову.{S} |
| у двору.</p> <p>Мару и Ђурђа послао је Вук у двор да извиде шта се о’де ради, да би знао чега |
| је силно уважавао.{S} И доиста, имао је Вук велику страну великаша за себе, како у старије доба |
| рорастјео.{S} И ја сам издајица, ако је Вук то.{S} Покашћу да нијесам издајица, и освјетлаћу об |
| посматрач српске неслоге.{S} Откако је Вук пао, почела се Миличина партаја силити.{S} Млоги су |
| , да једну опредељену част српске земље Вук за себе и сина задржи, а остало да припадне Милици |
| слу договоре.</p> <p>— Ви знате — рекне Вук — да сам ја свуда где је нужно било народу на помоћ |
| у задату реч погазити и на то ићи да се Вук понизи?{S} У највећој сумњи бијаше он и мати.{S} Је |
| ива нађу.{S} Сви тог мненија буду да се Вук са Турцима у погодбу пусти.</p> <p>Вук, видевши как |
| тавља царичину власт.</p> <p>— На то ће Вук тешко пристати.</p> <p>Сад се изроди велики инат, п |
| ј обичај је већ заведен после Косова, и Вук Бранковић се делио ба Стеваном, а овај опет морао с |
| штво, нег’ на прилике бојног поља.{S} И Вук би са својима изгинуо, а није било нужно да сви на |
| да што више власти на се привуче.{S} И Вук је, истина, властољубив, али његово властољубије ко |
| да ће онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не мисли царици покорити се.{S} Шта да се, дакле, ч |
| но мари за велико господство, као год и Вук Бранковић.{S} Као што је цар већ стар, данас-сутра |
| нам се овако досадило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, па да све то рашчисти.</p> <p>Једини Грман и |
| вашег завичаја деца.{S} Кад си се ти и Вук, деспотов брат, проти’ деспота подигао, онда, као ш |
| <p>Ту Ђурађ са својом браћом, Стеван и Вук Лазаревић, све српски соколови, па и Краљевић Марко |
| ; савест му је јако оптерећена.{S} Он и Вук су свему том узрок били.{S} Мумлајући тек рекне:</p |
| ого ји има који би то исто чинили што и Вук Бранковић.{S} Треба сваком могућном злоупотребљењу |
| ше, те праве од њи’ џамије.{S} Деспот и Вук иду на Косово.{S} Обе војске се сразе.{S} Крви се м |
| ин, Стеван, нема двадесет година, млађи Вук, једва му је седамнајст.{S} Но има кћер, Милеву, од |
| то пристану.</p> <p>— Е добро — продужи Вук — а оно примам ја од вас тај предлог и чинићу корак |
| ла без уштрба свога, добро би било, али Вук неће да се покори, ни њој ни њеном сину.</p> <p>— Е |
| ео свет, па ће ти сваки казати шта жели Вук Бранковић.-</p> <p>— Ја на мога оца не дам ништа ре |
| сности скупа са народом када се брат ми Вук и Ђурађ одметнуо.{S} Ја помогавши Махмеду против ње |
| о што је данас Краљевић Марко.{S} И тај Вук Бранковић, којег толико узвишаваш, под видом да је |
| ти је већа нег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не трпи брата му Стевана, па Вукова партаја, будући |
| да сви на Косову изгину.{S} Није издао Вук на Косову, он је спасао Босну, јер да се са својима |
| отљивом агарјанском срцу, да однесе као вук невино јање из стада Христова у гадну пештеру.{S} Д |
| оно доба држало да у почетку није имао Вук велику наклоност према кнегињи и да га је само наде |
| ала, па би се буди с ким сајузила, само Вук да не господари.{S} Она је видила да њени привржени |
| оју дужност, па је победа наша.{S} Само Вук Бранковић и Милош Обилић у миру да буду.{S} Ја сам |
| >— Та да — одговори Драгаш.</p> <p>— Но Вук није баш млад, већ је у зрелом средњем веку.{S} Па |
| апасти и разорити обезоружану земљу јер Вук не да помоћи нити хоће да се покори.{S} Децо моја!{ |
| ше нас Арнаути, но још горе, издаде нас Вук Бранковић.{S} Све је пропало.{S} Но дајте нам да се |
| ислу честит, ал’ која полза кад ни брат Вук добра му не жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу носио ј |
| а дванаест тисућа војске.{S} После опет Вук Бранковић и Обилић, због женских сплетака, посваде |
| сподарство јошт младо било, и да се већ Вук Бранковић уз владу успиње.{S} Знао је да мало има м |
| би могао, јер би се после њега брат му Вук упрљао.{S} Ђурађ је, напротив, држао, да је после к |
| ку војску купе.</p> <p>Деспот и брат му Вук скупе у наглости војску и иду Ђурђу насусрет.{S} Но |
| шта ће даље бити.</p> <pb n="316" /> <p>Вук, кад од Маре и Ђурђа чује шта се стало, разјарен по |
| :id="SRP18590_C1.4"> <head>IV</head> <p>Вук Бранковић се са десет хиљада одабране војске из кос |
| ника и војвода без војске имала.</p> <p>Вук је одма’ намерио добру прилику за себе употребити и |
| се са братом Вуком, шта да чини.</p> <p>Вук му саветује да га ухвати и на смрт осуди.</p> <p>Ст |
| и, да би знао чега ће се држати.</p> <p>Вук је горд био да се покори Милици и њеним синовима; а |
| другог с ким ће деспоту шкодити.</p> <p>Вук, деспотов брат, био је добар и одважан војник, но в |
| Вук са Турцима у погодбу пусти.</p> <p>Вук, видевши како му ствар своји, приклони се и сам рад |
| и разиђу сваки за својим послом.</p> <p>Вук Бранковић био је човек бистрог ума, добар војвода, |
| у слуга, кад може бити господар?</p> <p>Вук у више прилика изјави своје незадовољство према дес |
| у деобеним размирицама између Стевана, Вука, Ђурђа, све је Јеремија упрсте знао.</p> <p>У српс |
| сећи негдашњег цара Лазоглије два сина, Вука и Лазара, да им се семе утре, тако ће се исто посл |
| споља јој се пријатељски показивала.{S} Вука није могла заборавити, па је његовог сина трпила.< |
| але поред пријатељских речи Турчина.{S} Вука се Милица бојала, па би се буди с ким сајузила, са |
| терино стање искуша, да ју, наговори да Вука слуша, па ако лепим речма до тог не може доћи, а о |
| м је ползовало што су нам деца удата за Вука и Обилића.{S} Један нас издаде а други погибе без |
| ући је сама по себи слаба, нити може за Вука што произвести, па нашој се приљубила.</p> <p>— Шт |
| да од свију све боље уму — одговори, на Вука Бранковића циљајући, Новак.</p> <p>На то уђе један |
| аје, јер се бојала да ће онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не мисли царици покорити се.{S} Ш |
| p> <p>Царица загрливши свог младог сина Вука, рече:</p> <p>— Шта, забога, зар мој Стеван оде на |
| рице!{S} Ево довео сам младог књажевића Вука, здрава читава.{S} Царевић Стеван није хтео код ме |
| била довољна против Турака, нити против Вука.{S} Вук је јаку војску скупио, која да се са Стева |
| зложен њи’овом упливу...{S} Цар је због Вука према самом Обилићу хладан, једном речи, та Бранко |
| ш садашњи пријатељ; да њега нема, поред Вука бисмо зло прошли.{S} Боже мој, да срећни има влада |
| седамнајст.{S} Но има кћер, Милеву, од Вука нешто млађу; она би могла падише харем дичити.</p> |
| прагу.{S} Још што има војске, то је код Вука, па сад ако он не заузме кормило, све ће пропасти. |
| негиње, кћери Лазара и Милице и супруге Вука Бранковића и Милоша Обилића, сљедовале су својим м |
| глави опасност која јој грози од стране Вука, па тек од Турчина, ако му жељу одрече; а лепо са |
| це, издејствовао је мир између Милице и Вука, таковим начином, да једну опредељену част српске |
| ађ и Мара, љубећи их по образу, гладећи Вука и Милеву.</p> <pb n="309" /> <p>После разних, мање |
| еда младића.</p> <p>— Ја сам Ђурађ, син Вука Бранковића, а ево Видајића и свите.</p> <p>— Каков |
| — показујући на младог Бранковића — син Вука војводе.{S} Отац му је паметан војвода.{S} Он је у |
| и добром мишицом обдарио.{S} Ти си син Вука Бранковића, који има изгледа да ће владати.{S} Као |
| њему задобије.</p> <p>Русна је једнако Вука подстрекавала: зашто да буде он потчињен деспоту, |
| зиђу.</p> <p>Мара, видећи да то неће по Вука добро бити, подговарала је и њу и Милеву.{S} Но Ми |
| {S} Ево већ близу је пол столеће и јошт Вука држе, спјевају за издајицу.{S} Ја, његов унук од п |
| <pb n="401" /> између Стевана, брата му Вука, Ђурђа Бранковића, увек се држао уз Стевана.{S} Ка |
| но зао глас дуго траје.{S} Спјевали су Вука као издајицу, и што се пјевало, ужљебило се у срце |
| <p>— Ако је цар за царом, син за оцем, Вукашин је био цар пре кнез-Лазара, зашто да није цар К |
| им [пределом] независно господарили.{S} Вукашин је отимао за себе земље, па зашто не би и други |
| га бити могло.{S} Тек што умре Душан, а Вукашин већ његовом сину круну отима.{S} Тек што је кне |
| зар је заузео већу част [земаља које је Вукашин држао, а] Вукашинова породица морала се са неки |
| емље заузео, и по којем праву када је и Вукашин породицу имао, и то какву јошт.{S} Камо пара Кр |
| отимање круне, скиптра.{S} Отимао је и Вукашин, и сам ђед кнез Лазар није увек правду наједнак |
| вији.{S} Ти велиш да су Угљеша, Гојко и Вукашин славне војводе биле.{S} Јест.{S} Али зашто да и |
| собом.{S} Но не би’ захуктао, као краљ Вукашин на Марицу, без да знам шта онде лежи.{S} Свагда |
| p>— Дакле ти би бољма војевао него краљ Вукашин?</p> <p>— Бољма, богме, бољма но што ви сад вој |
| е војводе.{S} Реља Крилатовић, па и сам Вукашин, па онда Угљеша и Гојко.{S} Кад су Грци чули са |
| да са српском земљом, био сад тај један Вукашин или кнез Лазар?{S} Балша ме даде за то добро из |
| својом браћом нема право насљедија, јер Вукашин, који се силом на престол попео, и сам није так |
| ма при реци Марици, Призрен и Приштина, Вукашина столица, нису од нападаја турског сигурне биле |
| љевић Марко, господар од Костура, краља Вукашина син, да иде хљеба просити — код зета кнеза Лаз |
| } Кад сам била као млада у служби краља Вукашина у Приштини, тако ме је све једнако неко превиђ |
| н као други.{S} Ту је кнез Лазар против Вукашина, Краљевић Марко против цар-Лазара, Вук Бранков |
| ост пао био.{S} Но после несрећне битке Вукашина краља с Турцима при реци Марици, Призрен и При |
| а је Турчину у шаке.{S} Градови и земље Вукашина, Угљеше и Гојка, војводе Мирка, Жарка и Краљев |
| битке.</p> <p>Марко Краљевић био је син Вукашина, војводе Душановог, који је после убијеног цар |
| актер врло млого давало.{S} Он, као син Вукашина, држао је да има право на земље очине, или пон |
| Турака има више него што их је противу Вукашина на Марици било.{S} Без да сам о том што знао, |
| ред тога мислио је да би, као насљедник Вукашинов и велики јунак, кадар био у владалачком чину |
| ’ нападаја на мој народ.{S} Да ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се као прост војник међ’ малима |
| част [земаља које је Вукашин држао, а] Вукашинова породица морала се са неким парчетом земље з |
| да бог поживи цара.{S} Он је већ после Вукашинова пада Србију спасао, па ће ју кадар бити и уз |
| , без да је кога млого питао, заузео је Вукашинове пределе, Алтомана је из Босне истиснуо, па с |
| е савладали и осветили би се због битке Вукашинове, код саме реке Марице — рече Новак.</p> <p>— |
| тим браком савез и мир између царске и Вукашинове породице закључи, <pb n="217" /> но том је н |
| з Лазар?{S} Није ли и он оружаном руком Вукашинове земље заузео, и по којем праву када је и Вук |
| и код Турака; Вукови синови код Турака; Вукашинови синови код Турака, српска војска код Турака, |
| ородица таково право има.{S} После пада Вукашиновог, кнез Лазар, <pb n="270" /> као најмоћнији |
| се стању налазили наши стари после пада Вукашиновог на Марици.{S} И сад треба онај да управља, |
| спотством, немој мишљети да ме је на то вукла ли сујета или жудња за господарством.{S} Жудње за |
| дили; и ситну красну дечицу су са собом вукли.{S} Врати ли се Турчин из рата а он поред шербета |
| ним синовцима.</p> <p>Кнежевиће је срце вукло својој отаџбини, а војвода Јаблановић их је у зак |
| {S} Ал’ није то само што ме за скиптром вукло.{S} Имам блага доста, могао би са мојом породицом |
| и Бранковићи уздигоше и узгордише.{S} И Вуков је отац такав исти био.{S} Познавала сам га још н |
| г не зависи, могу од користи бити.{S} И Вуков син Ђурађ, премда врло млад, тако је добар војник |
| астелини увређени били.{S} Па и сам син Вуков, мој унук Ђурађ насљедио је сву гордост и властољ |
| а мислила, да је поред Турчина сигурна, Вукова је сила све већма расла.</p> <p>Милица, проводећ |
| и сам Вук не трпи брата му Стевана, па Вукова партаја, будући је сама по себи слаба, нити може |
| им домазлук одбрањен од гладних горских вукова.</p> <p>Душаново царство распало се баш онда, ка |
| дити се.{S} Лазареви синови код Турака; Вукови синови код Турака; Вукашинови синови код Турака, |
| евољи, после косовске битке, у метеж’ма Вуковим и Бранковићевим, у турским пустошењ’ма, па се в |
| султаново поверење.{S} Теби сам често у Вуковим и <pb n="346" /> Бранковићевим метежима потајно |
| <p>Русна задобије потајно пријатељство Вуково.{S} И она опет негдашње приврженике Ђурђеве њему |
| бијаше он и мати.{S} Јер на што Турчину Вуково пријатељство, кад му је довољно Миличино.</p> <p |
| 539" /> да оперем клету клетву са имена Вуковог.{S} Ивјер од кладе далеко не пада.{S} Но ивер у |
| и већ погибоше.{S} Још беше под управом Вуковом до десет тисућа добрих војника, но не хтеде се |
| ајазит постао зет царичин, гледао је да Вукову силнију партају ослаби или сруши, па ће са слаби |
| ћи, а оно да јој мало поиздаље и претњу Вукову јави.</p> <p>Гости су ступили к Милици, која се |
| се Миличина партаја силити.{S} Млоги су вуковци прешли на царичину страну особито од старији’ в |
| војска распрштена.{S} Жигмунд побјегао, Вукогли повук’о се као миш у рупу.{S} Имамо капију прот |
| — Ал’ мир проси и Вукогли и Жигмунд.{S} Вукогли обриче и харач, само да га оставим тамо ђе је — |
| , тако као што сам ти унапред рекао.{S} Вукогли је задовољан, он се хвата за скут султану, поко |
| дише доћи нег’ли да га Жигмунд опаше; а Вукогли добро зна да је у падише милост велика, и да га |
| ј исти новац доћи још у наше руке.{S} А Вукогли-деспот велики је лис, кад чује да се Ново Брдо |
| је помоћ кад Вукогли с нами држи.{S} Па Вукогли хоће да плаћа харач, годишње педесет хиљада дук |
| омоћи падише, а велика нам је помоћ кад Вукогли с нами држи.{S} Па Вукогли хоће да плаћа харач, |
| нети.</p> <p>— Нека га, опет ће једаред Вукогли у клопку доћи, и тај град ће доћи нами шака као |
| {S} Нијесмо ђеца.{S} Ми сви знамо да је Вукогли лис, већи лис нег’ Жигмунд.{S} Да могу, да треб |
| ротив обојице.</p> <p>— Ал’ мир проси и Вукогли и Жигмунд.{S} Вукогли обриче и харач, само да г |
| диша!{S} Ти Маџари баш су махнити, а ни Вукогли-деспот не има памети кад пошто-пото Голубац не |
| е што треба.</p> <p>— Велики је лис тај Вукогли, морамо на њ добро пазити.</p> <p>— Нема куде, |
| цјео свјет да потурчимо.{S} Да срушимо Вукогли-деспота би л’ нам наруку ишао да се сви Срби по |
| нда.</p> <p>— Тако је сад, кад мора, но Вукогли неће никад добар бити Турчину.</p> <p>— Сад је |
| и наш град, кад завојиштимо Мађаре, јер Вукогли не може ништ’ против Мађара без помоћи падише, |
| види уговор, издаће берат да се деспот Вукогли признаје за владара Србије.</p> <p>— То још не |
| xml:id="SRP18590_N6">Погрешно.{S} Треба Вукоглија.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="SRP1859 |
| тако мора бити, нек се начини берат за Вукоглија, а Мађарима нек се пода мир.</p> <p>Тако се д |
| вренос-пашо?</p> <p>— Ја би’ понајприје Вукоглија утаманио, који сад нема куде већ у Београд, п |
| Београд, под скут Жигмунда.{S} А да се Вукоглија дочепамо, требало би одмах кренути <pb n="511 |
| — Све је то мало, сад би требало сатрти Вукоглија и Мађаре — рече Јевренос-паша.</p> <p>— Ферха |
| ено по налогу деспота Стевана ил’ Ђурђа Вукоглије.</p> <p>— Није по налогу, ал’ знао сам да кне |
| амо ђе је — рече султан.</p> <p>— Харач Вукоглије Турцима пресиједа.{S} Колико је већ харача пл |
| на то пристане, мислећи да ће ово лакше Вукоглији хака доћи.{S} Но тко ће ту понуду деспоту учи |
| л’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са Вукоглијом уреди.</p> <p>— Ја сам чело челом, лице лице |
| д да диванимо о томе, како си прошао са Вукоглијом, и шта ћемо даље.</p> <p>Седну, диване.</p> |
| шевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на Вукоглију; нападати га нећу, ал’ ипак му не верујем.</p |
| емо и Жигмунда жива ухватити, а можда и Вукоглију у тјеснац саћерати, да се преда једаред тај л |
| да једаред тај лис.{S} Ој како би вољео Вукоглију у шаке добити.{S} Да ми је тестир, живог би г |
| Док падиша мир не утврди, донде не могу Вукоглију тако оставити, па да опет са Жигмундом шурује |
| не можемо имати мира.{S} Они подбадају Вукоглију, и ето већ им је предао Београд и Мачву.{S} П |
| о те не дам, опустошиће нам земљу и, са Вуком, изгониће нас, па ћемо се потуцати од немила до н |
| {S} Они чекају гласове од Милице.{S} Са Вуком су већ начисто.{S} Ако то исто отпоручи Милица шт |
| то дворјанин изиђе, а војвода Драгаш са Вуком већ дође.</p> <p>Драгаш је био један од старији’ |
| у су Немци Саси, и ту су Дубровчани под Вуком Бобалићем.{S} Сви <pb n="424" /> ти јако бране гр |
| еговој деци.{S} Видео је шта се учини е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и њему већ једаред на срц |
| јави да је ту војвода Драгаш са младим Вуком.{S} Царица му да поручити да ји одма’ жели видити |
| њену породицу.{S} Када би се са гордим Вуком сложити могла без уштрба свога, добро би било, ал |
| за народ.</p> <p>Саветује се са братом Вуком, шта да чини.</p> <p>Вук му саветује да га ухвати |
| а овај опет морао се [са] својим братом Вуком делити.{S} Не би ли се хтели делити Гргурови сино |
| .</p> <p>Деспот Стеван са својим братом Вуком и Ђурђем после ангорске битке дође у Цариград.{S} |
| ти српску победу над Турцима.{S} Мара и Вукосава, обе кнегиње, кћери Лазара и Милице и супруге |
| илица.</p> <p>— Ја мислим да је кнегиње Вукосаве безгранична и непобедима наклоност према Милош |
| Русно, ти се само за Мару бринеш, а за Вукосаву ништа.{S} Та није ни Обилић лошији од Бранкови |
| ега?</p> <p>— А зашто је дао за Обилића Вукосаву? — рече мало жустрије Милица.</p> <p>— Ја мисл |
| под покровитељство турско подвргне.{S} Вуку, пак, да се потајно поручи да ће му Султан наруку |
| мени ухватили обе руке поклисара, па га вуку пред чадор.</p> <p>Поклисара пред отвореним чадоро |
| ав народ, и тај је већ искварен, сад га вуку налево, сад надесно, већ не зна ни сам чији је.{S} |
| х братија, који се ужасну и руку натраг вуку, жесток поглед бацив на Теофана.{S} А Теофан красн |
| штање рањениках, копите омотане дробове вуку, пиштање, уздисај задњи’ рањеника ужасан.{S} На За |
| вом доле, а сувим опет коњи и мазге све вуку.</p> <p>Јерина да опроштај градоначелнику, и свој |
| рамове, видио сам како Турци Србе робље вуку, мушко, женско, старо, младо, слабо, снажно.{S} Гл |
| а’ ћу свим мојим силама настојати да се Вуку власт украти, да не би кадгођ злоупотребу какву пр |
| у војску скупити с којом би она могла и Вуку и Турчину противустати.</p> <p>Милица се на страну |
| висило, за мало бакшиша продали би били Вуку и двор и царство.</p> <p>Један од слугу рекне:</p> |
| ’ опет нови навале, и Лошонци и Розгоњи вуку га у каик, Цецилија прекрштеним рукама моли краља |
| , падне, а Власи победу одрже.{S} Турци вуку се натраг, а Стеван и Ђурађ са Србима заштићавају |
| треба, по околностима, ово Милици, ово Вуку, страну држати, једну страну с другом слабити.{S} |
| собом воде, а адуми се смеју, на ’асну вуку.{S} Какова им је код куће забава?{S} Пси и помешан |
| да се Турцима осветимо, кад нам кнегињу вуку?</p> <p>Сви се почну смејати.</p> <p>— Па и ти, во |
| ко пријатељство вреда нанети, прешли су Вуку и тако, поред свега тога што је Милица мислила, да |
| убили, даде половину српске земље брату Вуку да онде господари.</p> <p>Но десница правде сваком |
| ше турске хареме дичити; пиштајућу децу вуку Турци те турче, да као потурице свој род утамане.< |
| ајазит је свако насиље запретио.</p> <p>Вуку поручити да иште земље од Милице; Милици поручити |
| дан од другог отима, а сви скупа народу вуну стрижу.{S} Још ми који с манастирима посла имамо п |
| у изметнут.{S} Није могао с њима клипка вући, плоче бацати, дивље коње јахати, буздованом силно |
| с још прије самртног боја ђаволи морали вући у пакао.{S} А тко би Харалампија, тог грјешника, и |
| Сваки је већ увидео да деспот неће дуго вући; сваки се бринуо, каква ће онда времена настати.</ |
| шке су му бриге, стадо му је заплашено, вуци се око њега залетају.</p> <p>Игуман преправи за Ле |
| нами је да се народ опет уздигне, да га вуци не разнесу.{S} И ако бог да, и Турке истиснемо, ок |
| акле, најмилије јагње из Христова стада вуци ће однети? — запита жалостиво патријарх.</p> <p>— |
| атуштило над Новим Брдом.{S} Као гладни вуци окупили се, опселили су град, позивају упомоћ Алах |
| е, кад се град предаје, ту су Турци као вуци, дању-ноћу језде, греде.</p> <p>— Но кад Турцима п |
| н ноћник — повиче Петар.</p> <p>— Ајд’, вуцимо га — повиче Митар, и одвуку калуђера унутра, пор |
| Дед’, Митре, шта га гледамо толико?{S} Вуцимо га унутра, та то није ђаво, то је неки опасан но |
| о миру договоре, па да се твоја влада, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то не учиниш, учиниће Ми |
| Милева тако смутна.{S} Шта ми радиш ти, Вуче? — рекну у једно доба Ђурађ и Мара, љубећи их по о |
| скида.{S} Из сваке черте Маркове у себе вуче ново и ново јунаштво.{S} И диван јесте Марко.{S} Т |
| и тешке камиле дижу се, и сва заира се вуче.</p> <p>И сам султан са свитом је у преправности.< |
| дерао, кад која кућа пропада, свак себи вуче.{S} Србија се једнако смањује, и једнако ће се сма |
| нарушена клетва рђаво сљедство за собом вуче.</p> <p>Тако Турци сами себи остављени, крвили су |
| едан спомен, као лјепи санак</l> <l> Да г’ причају младоме потомству</l> <l> Гласом моћним гуса |
| Боље да смо га ухватили, потписали би’ га опет на што више, и искали би’ опет какав град у зал |
| лики бољи пропадали.</p> <p>— А није л’ га Милева султану собом повела кад дође до султановог х |
| совска битка, ако га је и понизила, ал’ га није сатрла.{S} Ту је јошт Морава, Дрина, Дунав; па |
| ари.{S} Калуђер ако и није био леп, ал’ га је опет знала уважити, јер је у себи мислила: богзна |
| ом бити.</l> <l>Татар с копљем поразит’ га хтједе;</l> <l>Одби Новак сабљом својом копље.</l> < |
| еника на откупној цени Голупца.{S} Нит’ га поздравља, нит’ шири руке да се с пута дошав пољуби. |
| лазак Леонтија, и само се чуђаше, зашт’ га одмах <pb n="541" /> деспот не доведе, и чему тај ду |
| предати мора, неће л’ се предати, треба га силом отети.</p> <p>Тако мисле Розгоњи и Лошонци.</p |
| дати, ни мени ни Угрима.</p> <p>— Треба га војском принудити.</p> <p>Кад Јерина изрече да треба |
| ће га сад као човека познати.{S} Бадава га Раде очима тражи, сва су ђеца српског рода и јуначко |
| је искусан.{S} У косовској битки једва га је отац могао задржати да не навали на најгушћу масу |
| ову земљу као пријатељ хришћанства, да га штитиш против Агарјана.{S} Потоњ од Косова борио сам |
| лног властелина као што је Јеремија, да га од напасти брани, од „нашествија иноплемеников,“ и т |
| војска завија, обвија се као змија, да га стегне, и прогута.</p> <p>Но дивни синци вредних род |
| {S} Ударили смо још коц код Голупца, да га нитко више не извади, то је засад доста.</p> <p>— Аф |
| на нами је да се народ опет уздигне, да га вуци не разнесу.{S} И ако бог да, и Турке истиснемо, |
| о на западу и на истоку гледи на те, да га спасеш, јер овђе наше руке су већ малаксале, толика |
| исповједам ти се на спас моје душе, да га исто тако познајем као ти.{S} Он је ревнатељ народу, |
| на Милеву; да није калуђер рекао би, да га се је красота кнегињина срца коснула.{S} На Светисла |
| обдари; а Бајазита у ропству задржи, да га јадно измори.</p> <p>Гргур, Милева, Леонтије и Свети |
| да би могло то бити и у трапезарији, да га не би видили Турци.</p> <p>Но Ферхад-паша је стара м |
| та жели твој отац?</p> <p>— Он жели, да га признаш за првог поглавара српске земље.</p> <p>— Да |
| , то су још Мађари деспоту оставили, да га жеља мине, кад је рад Београда видити.{S} Зато може |
| ајати.{S} Нитко смртни нек не мисли, да га кази достићи неће, ако је што скривио; природа неред |
| о заробљено ослобођавамо, које, пак, да га од заблуђења сачувамо.</p> <p>— То је врло паметно.{ |
| и му у очи, да му пронађе душе зрак, да га поткрепи.</p> <p>— Доћи ћеду ти Мађари у помоћ — рек |
| е у калуђерски хаљина, но преобучен, да га не познаду, дошао је Харалампије да важну ствар Ђурђ |
| пије вино и све паше, само скривено, да га свијет не види.</p> <p>— Ал’ ако се тко опије.</p> < |
| рад.{S} Сад Турци јурну на манастир, да га заштите, ал’ острвљени азапи поотимаше оно што од ху |
| p> <p>— Дођи прексутра, благо је ту, да га носиш.</p> <p>Тако се растадоше.</p> <p>Најпре деспо |
| гао, заштићавао свог рода човека.{S} Да га је мој брат Хафиз познавао био, како би га био просл |
| паши на срцу лежи, чека на благо.{S} Да га зајази, и сам се одмах дигне, а бимбаши наложи да но |
| ил’ да се одма’ са другом ожени, ил’ да га нестане.</p> <p>Турци после смрти Бајазитове, мало н |
| И сам Мелентије не би се потурчио, а да га сместа начините за највећег муфтију, прије би се дао |
| му је у душу стрпљење и дурашност, а да га турска заплава као олош не однесе.{S} Кад се неко вр |
| оговоре се да на месту оставе зеца а да га онда скупа изеду кад још што улове; овај други курја |
| лампије.</p> <p>— Па и сад, и одсада да га ће ухватимо, тако бисмо чинили, ал’ сад друкчије ниј |
| н је ту у двору стањен, и једва чека да га Ферхад позове.</p> <p>Ферхад-паша целог пута показив |
| им царством, па судба је, опет хтела да га Србин одржи.{S} Бајазитови синови Муса и Мусулман би |
| о побудити.{S} Она га је само тешила да га милује, да ће бог од њих незгоду, која љубавној им с |
| е на лицу борбу унутарњу, није дошла да га испитива, већ да га теши.</p> <p>Јерина започе.</p> |
| т’ више желила, већ само оца Теофана да га види игумана, то би био живот, ал’ ту треба јошт кој |
| чин, наговарањем, ласкањем гледао је да га задобије; кад са тим није успео, онда са претњом, па |
| шта да чини.</p> <p>Вук му саветује да га ухвати и на смрт осуди.</p> <p>Стеван није жестока с |
| о Брдо опсели, а немамо доста војске да га ослободимо, па још ако се Голубац не преда, и допадн |
| p> <p>Како то чу Бранковић подиже се да га дочека, очи му запламту, лице му ванредну озбиљност |
| није био сасвим задовољан, бојећи се да га Турци у сајузу са Милицом доцније сасвим не истисну. |
| >Ту сад Ферхад почине.{S} Побојао се да га осећај и спомени у дубље не увуку, па окрене разгово |
| Јест, ал’ управо да ти рекнем, хоће да га прода — рече шапутајућим гласом Харалампије, и превр |
| зна да је у падише милост велика, и да га шаром својим обасјати може.{S} Деспот једва чека да |
| од неког времена шурује с Турцима, и да га с војском нападнемо, ’де ми је сад војске кад се тек |
| Вук велику наклоност према кнегињи и да га је само надежда будућег његовог величаства заслепила |
| говорила.{S} Штавише, она му изјави да га и сад искрено воле, и тек... не зна ни сама каква би |
| лишити га.{S} Пребацивао је и Милеви да га не милује, кад и помислити може да ју ко од њега оте |
| а, јер потајно код Турака о том ради да га с пута уклони.</p> <p>На сва распитивања улак му не |
| и’ а Теофан опет приближи се владики да га пољуби, овај покаже прстом на деспота као земље госп |
| је прије под скут падише доћи нег’ли да га Жигмунд опаше; а Вукогли добро зна да је у падише ми |
| сталност, па нису се више препирали да га на друге мисли наведу.</p> <p>Тако остане опет све п |
| м хоће да уђе у град, па зато и жели да га ли само мађарска војска освоји.{S} Розгоњија није ве |
| да не би опет као пре прошао, замоли да га ко отпрати.</p> <p>Митар се сам понуди, а и Петар, и |
| толица моја, ал’ се тако мора зидати да га нитко узети не може.{S} Мора се брзо зидати, јер ник |
| ромјери оком, једва се може уздржати да га погледом не пресјече, но сабере се.</p> <p>— Ти си н |
| о лице показао, и није дао приметити да га та подсмешљивост врећа, премда му је на срцу друго н |
| а му каже да ће на јутрење рано доћи да га причести.</p> <p>Радосав оде и врати се са хаљинама. |
| ово Брдо се јако држи, не могу Турци да га отму.{S} У Новом Брду има нешто и Ђурђеве војске, ту |
| за руку, па на све стране погледавши да га ко не примјети стисне нешто новаца Јули у шаку.{S} Ј |
| ође да цјелива, ал’ он да знак руком да га одбија.{S} Сејмени га за руку ухвате и не пуштају да |
| а ако се Голубац не би предао, силом да га принудимо.{S} Кад би оставили на страну Голубац, кре |
| деспот на покорност позове, а султан да га у милост прими.</p> <p>Исак-паша на то пристане, мис |
| е једнако браду са мантијом покривао да га не познаду.{S} Но баш због тога постане служитељима |
| кад је на кнеза одостраг руку дигао да га посјече.{S} Боже мој, како смо сви онда друкчије изг |
| 6" /> лако од деспота наговорити дао да га онде остави.{S} Розгоњија знао је како је деспот у ж |
| могао, јер му сам Јеремија знак дао да га не пушта унутра, а да је силом покушао био, Јеремији |
| стио у град, а ни Жигмунду није хтео да га преда, како се побојао Розгоњи да се деспот не накит |
| едати.{S} Ал’ ако се не преда, овако да га већом војском опколимо, можемо изгубити мах, Турци г |
| ола, познајем ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде на миру будите — рече озби |
| ино да заборавим моју тугу; ’оди амо да га заједно трошимо.{S} Ти си један међу твојима који у |
| унд.{S} Вукогли обриче и харач, само да га оставим тамо ђе је — рече султан.</p> <p>— Харач Вук |
| Светислава не мора бити.{S} Јер само да га видиш како изгледа.</p> <p>Русна на то, као мало заб |
| њемачки цар, понудити мир, и то зато да га од тебе одвуку, да те могу тако усамљена напасти, и |
| Тако мисли отац Пајсије, који макар да га и терете године, ал’ није рад да попусти ни у житејс |
| >— Он би дошао к вами, ал после опет да га начините господаром над Браничевом.</p> <p>— Ако све |
| арњу, није дошла да га испитива, већ да га теши.</p> <p>Јерина започе.</p> <p>— Господару мој, |
| у чуду нађе, и молио се у себи богу да га само сад од ове беде избави.</p> <p>— Калуђер!{S} Цр |
| а не за онога коме је бог дао мишицу да га до смрти служи.</p> <p>— Дакле, тако да останеш за р |
| {S} Да ја могу у том народу живети, _да га могу једанпут целог загрлити!{S} Но не даду ми српск |
| нек те поштено у нужди послужи.{S} Када га из корица извадиш, то нек буде свагда на одбрану нар |
| >— Ја Ђурђа још од ђетинства знам, мада га мрзимо, ал’ има он и добријех странах, а то му је да |
| рђе је мој душман, ал’ је јунак, и мада га мрзим, право ћу о њему казати, и мрзим га зато што м |
| реци тко сам.</p> <p>Харалампије гледа га укоченим очима, вилице му се тресу, јошт не може да |
| ралампија, канда га је познао.{S} Можда га не би познао био, давно је већ било кад га је Петошк |
| умњив поглед баца на Харалампија, канда га је познао.{S} Можда га не би познао био, давно је ве |
| Лазара.</p> <p>— Знам, познајем га, ја га виђа’ у Крушевцу у царским дворима.{S} Па кад ми га |
| ила.</p> <p>— Не именуј га деспотом, ја га не признајем!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ни ја!{S} Но |
| аког дирнуо, и мене ујео за срце.{S} Ја га нијесам <pb n="453" /> трпио, ал морао сам као други |
| био, био је велики обожатељ Русне, која га је такође радо видела, и којој је јошт жао било што |
| м ту могли ударац нанети.</p> <p>— Нека га, опет ће једаред Вукогли у клопку доћи, и тај град ћ |
| сти се и пољуби га.</p> <p>Радосав чека га с причешћем у руци, не исповеди га, исповест је прим |
| осовске битке натраг_ повукао и гледала га је као правог издајицу, његови приврженици, напротив |
| рекне као из шале калуђер.</p> <p>Јула га послужи драговољно.</p> <p>— Би л’ ти, Јуло, отишла |
| дежде да ће имати; поред тога костобоља га силно мучи, ако умре, ко ће бити деспот?{S} Ђурађ им |
| се султану пријавио, и о подробностима га известио.{S} Султан је са нацртајем задовољан био, и |
| а, није зато још омрзла Светислава, она га је још волела, али та њена љубав није више била чист |
| огле на што изванредно побудити.{S} Она га је само тешила да га милује, да ће бог од њих незгод |
| Сејмени ухватили обе руке поклисара, па га вуку пред чадор.</p> <p>Поклисара пред отвореним чад |
| с Алтоманом?{S} Није ли му отео све, па га је јошт у Ужици тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти н |
| Како је тешко кад коме кућу освоје, па га нов госа у госте позива.{S} Па кад се од Жигмунда от |
| д заћути, прекрсти се и крст пољуби, па га у недра сакрије.</p> <p>— Да тко сад види и чује од |
| ао, почео је брат брата утамањавати, па га све нешто мучи, па му ни само признато <pb n="342" / |
| } Он је своју цркву, свој род љубио, па га болело што су земље Душанове од кнежевских пустолова |
| га.</p> <p>Када онамо стигну, стану, па га калуђер почне о неким стварима запиткивати.</p> <p>— |
| ао што гласи долазе, успјева, и римпапа га зове у Рим да му метне римску царску круну на главу. |
| против Татара.{S} Како би било, запита га Сириџа, да султан Амурат узме ћер деспотову.{S} Онда |
| би ли ти волео да ниси будала? — запита га Новак.</p> <p>— Не би’, јер будалу нико не дира, а м |
| де ти је, бога ти, друга рана? — запита га Новак.</p> <p>— Друга ми је рана на срцу.{S} По неср |
| и да те видимо, ко си, шта си? — запита га Петар, а калуђер цео се скупио, па тихим гласом поче |
| си, оче, војводе Миливоја син? — запита га Русна.</p> <p>— Јест, мој отац је војвода Миливој.</ |
| ’ св. патријарх добро почивао? — запита га поверителним гласом Русна.</p> <p>— О врло добро, и |
| ћу, кад сви већ гости спавају? — запита га мало зачуђен Митар.</p> <p>— Тражио је какве вештице |
| си л’ и ти био негда хришћанин — запита га радознало Харалампије.</p> <p>— Јесам, ал’ су ме у м |
| а си ноћас тако тумарао</p> <p>— запита га љубопитљиво Јула, без да је на посљедње калуђерско п |
| -паша дозове игумана Радосава, и запита га шта се то све стало од оно доба како је манастир ост |
| ку поправила, са умиљатим гласом запита га да ли му може с чим служити.</p> <p>— Дај ми чашу ви |
| ни хусари ни азапи наићи.</p> <p>Запита га за војводе и кнежевиће, и за Харалампија.{S} Одговор |
| је постао.{S} Кад су насамо били, упита га:</p> <p>— Честити пашо, ја сам тебе у мом животу виђ |
| подозрителан.</p> <p>— Дед’, Митре, шта га гледамо толико?{S} Вуцимо га унутра, та то није ђаво |
| е био красан, честит и побожан.{S} Већа га је част Турака љубила и уважавала, и само неки су га |
| ај њи’ ушао је и бимбаша, и стоји, паша га не нуди да седне, он мора на ногама бити, и чекати н |
| .{S} Радосав је зачуђен.</p> <p>Радосав га опомиње да би могло то бити и у трапезарији, да га н |
| осова? — запита Новак, најпре поздравив га скупа са патријархом.</p> <p>— Ја сам већма удаљен о |
| на ино, мора.{S} Уговор деспот-Стеванов га веже; а ионако без савеза са Мађарима турској сили п |
| одмах напасти на деспота, па преметнув га, одмах на Београд поћи и отети га.{S} Ферхад му одго |
| ици засја.</p> <p>— Вечна му слава, бог га у рају сподобио јер је бога ради народу живио — рече |
| ад противу Србина војевао, но угњетеног га је јошт заштићавао, потпомагао.</p> <p>Наравно да је |
| могао пропустити да не види Марка, кад га и душман као пријатељ хвали.</p> <p>Скупа са Ђурђем |
| е стамболкапију чувао.{S} И доиста, кад га Турци видеше, рекну:{S} Аферим, деспот, што доведе о |
| млогобројан и снажан српски народ, кад га не би властољубиви великаши кидали, шта би јошт од њ |
| а, опет, држе да онај не пије вино, кад га напољу пијана не виде.{S} Еј, да штете што нијесам Т |
| е позна да је негдар војник био.{S} Кад га је когод овако старог и слепог погледао, имао је шта |
| .{S} Јошт само да попијем једну, па кад га ухватим, нећу га донде испустити, ма шта било, док г |
| анковићи у Пловдиву.</p> <p>Бимбаша кад га је Ферхад-паша из Голупца деспоту послао, на брзу ру |
| најлуђим мудрацима.{S} Ђетић бијаше кад га виђо’, и бабо ми рече, слушај, дијете, што тај збори |
| иначе другима у очи пало.{S} Овако кад га к себи дозива, изгледа канда се с њим даље разговара |
| не би познао био, давно је већ било кад га је Петошко у манастиру задиркивао, и на миндрос узим |
| зражај цео оштроуман.</p> <p>Деспот кад га је први пут виђео, тронут је постао.{S} Кад су насам |
| лица за њега приправна била.</p> <p>Кад га видеше, сви се насмеју.{S} Петошка је добио цар Лаза |
| и нађе га при крају живота.</p> <p>Кад га је деспот примјетио, дозове га к себи близу, и слаби |
| Какав народ, и тај је већ искварен, сад га вуку налево, сад надесно, већ не зна ни сам чији је. |
| Радосаву доста поверити може.{S} И сад га испитива, да се у томе јошт бољма поткрепи.</p> <pb |
| а човјек на све заборави.</p> <p>Ферхад га промјери оком, једва се може уздржати да га погледом |
| е више издају нег’ језик.</p> <p>Ферхад га је разумео.</p> <p>— Предати, продати, то је скоро с |
| добро као правом Турчину.</p> <p>Ферхад га гледа и промери, па прослови.</p> <pb n="452" /> <p> |
| 28" /> трон, и Високи Стеван не једаред га себи на световање призивао; Ђурђа Бранковића понашањ |
| буднем патријарх, биће Мелентије, народ га као светитеља држи, и тај да постане патријарх, не б |
| гдегод на згодно место домамити, откуд га човек може добро тући и на воду натерати га.{S} Па о |
| , ваљда и више нег’ што треба.{S} Ђурађ га не сматраше као сина цара Лазара који је владу насље |
| > <p>Кад га је деспот примјетио, дозове га к себи близу, и слабим гласом пред околостојећим вој |
| јунаштво праву радост не задаје.{S} Све га нешто боле, свагда је сутрусан, без да зна бољу изра |
| емија, праћен, подиже се до чадора, ’де га деспот дочека.</p> <p>Јеремија је као рођен за војво |
| видио је ’де народу прети опасност, ’де га трзају на све стране, а не може му никаква мишца пом |
| конак Исак-паше, у велику дворану, ’де га овај дочека.{S} Истом стиже и бимбаша са благом.</p> |
| био са својом свитом међу кланцима ’де га достићи нису могли.</p> <p>Манастир Богородице под В |
| ао за будалу Петошка, царица одма’ даде га дозвати да на веселост већ расположене госте мало св |
| уверењем о плашилу, ђипи па запита, где га је видела.{S} Она им прстом покаже правац.</p> <p>— |
| мало удале, пошље првог међу овце, где га пастири умлате, а он се врати да изеде зеца; но лиси |
| поклони, уведе краља у дворану, приведе га трону, до ког је други трон намештен био, и тако кра |
| деспот на даљи пут накан, ал’ не смеде га запитати.{S} Можда кога овде ишчекује, јер су овде ј |
| ови’ речи отпаше Ђурађ свој мач, хтеде га Марку поклонити.{S} Марко га не хтеде примити.</p> < |
| јединог каура увешће Мухамед у едем, ђе га сви турски газије једва чекају.</p> <p>Стеван књаз, |
| ерева још благовремено дојездио, и нађе га при крају живота.</p> <p>Кад га је деспот примјетио, |
| p>— Држу га као пса, и први музтим може га убити.{S} Нек пије ко може поднијети, и колико може, |
| хтео владику Ћирила, ал’ остале партаје га нису трпеле.{S} Тек доцније био је за патријарха нам |
| атарин не да му времена,</l> <l>Но бије га сабљом без престанка.</l> <l>Пет већ рана Новак задо |
| и.{S} Освета, пакост и високоумије није га оставило, но поред тога био је оштроуман и на све ре |
| ним гласом то изрече и излази а Пајсије га прати.</p> <p>Сад се и с Пајсијем опрости Харалампиј |
| се опрашио, и на рахат се дао, дозивље га Исак-паша на диван.</p> <p>Ферхад-паша добро зна, шт |
| деспот, скинувши с главе калпак, метне га на стол, окрене лице краљу, те овако збори:</p> <p>— |
| па мало живљим и озбиљним реч’ма почне га извињавати.</p> <p>— Је ли, Светиславе, ти ћеш ту по |
| ругље из пушке пљесне у штит, и продере га, прође измеђ леве сисе и савијеног лакта, кругље сил |
| и за њим, крваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ крочио.</p> <p>Султан промери оком поклиса |
| м ухватити и затворити Ђурђа.{S} Најпре га у Цариграду затворе.</p> <p>Није трајало месец дана, |
| нујте се новом господару, и потпомажите га, мени пак бог милостиви нек по правди суди.{S} Са’ра |
| изрекао је, освојите свијет, и покорите га вјери пророковој.{S} Тко неће, нек буде посјечен, ил |
| ти — рече чауш- -баша.</p> <p>— Пустите га нек слободно стане.{S} Шта је, робе, говори тко си, |
| че један арнаутски капетан: „Не дирајте га, то је будала, није ништа крив“.{S} А Турци ме одма’ |
| неза Лазара видили, слушали.{S} Држасте га тада за правог лудака, подсмејавасте му се, што је в |
| и доносе даре деспоту и уверавају да ће га султан свом силом потпомагати, само да прекине с Мађ |
| рече војвода Радосав.</p> <p>— Народ ће га спомињати у цркви, у песмама, и одјекнуће песме жало |
| орава, Дрина, Дунав; па и кршне горе ће га зауставити.{S} Турчин се не може угњездити, ако му т |
| шњег брата_у то доба заробили.{S} Ко ће га сад као човека познати.{S} Бадава га Раде очима траж |
| и поручи Јеремији да преда град, јер ће га иначе на силу отети.</p> <p>Гласник врати се и однес |
| ем пријатељу; ако се не погоде, пустиће га слободно натраг, он неће шкодити негдашњем јунаку ко |
| ик-ул-Ислам, даће за то фетву, и решиће га од обвезе.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Па онда |
| Душан пред Солуном градом</l> <l>И поче га бити страховито.</l> <l>Силан одјек српскога оружја< |
| {S} Многе старе слуге и служавке љубише га и у скут.</p> <p>— Добро нам дошао, свети оче, и вла |
| у приступи, деспот шири -руке и у образ га пољуби, што му Леонтије узврати.</p> <p>Питају се за |
| сти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпомагао.{S} Како ти и твој отац о Стева |
| био, онда већ вјера престаје, и ил’ би га ухватили ил’ посјекли.</p> <p>— Боље да смо га ухват |
| љство склопио, мого би помишљати, да би га у своју корист ти, деспоте, могао на жртву принјети, |
| рука Ферхад-паше.{S} Извршиће, ма да би га главе стало; и он је био као дете христјанин, остале |
| ама скривени били.{S} Харалампије да би га већма хусари побунили на искреност, да искаже ’де је |
| та за Марка.{S} Турци му одговоре да би га радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то за зло |
| видети.{S} Млоги садањи мекушци када би га видели и глас му чули, крв би им се смрзла.</p> <p>Г |
| ке добити.{S} Да ми је тестир, живог би га одерао, те би и остала Србија постала турски санџак. |
| ’ Жигмунд.{S} Да могу, да треба, сам би га утаманио.{S} Ал’ један лис од другог пиљеж граби, па |
| не брани очино и своје право, и цео би га јуначки свет зато за кукавицу држао био.{S} Па како |
| а војску умножавати, тако да би, ако би га са Милицом опријатељивши се Турци напали, довољан от |
| атељства са Ђурђем.</p> <p>— Ал’ ако би га ипак Ђурађ задржао, шта ћемо онда чинити?</p> <p>— О |
| је мој брат Хафиз познавао био, како би га био прославио!{S} Његово име увијено би било у песма |
| дирне мирис од ђаурске печенице, што би га узрујало, а Ферхад-паши због повреде турског дина и |
| да Голубац прије задобијем нег’ што би га Маџари на јуриш узели.{S} Да су Маџари Голубац на ју |
| пута ни поздравити са Јеремијом, јер би га овај одмах под закриље своје узео, као потчињеног, а |
| , издајство, ја на твом мјесту одмах би га задржао, а сад се теби мора предати.</p> <p>— На вје |
| гледи, извади испод проја крст, пољуби га и покаже.</p> <pb n="486" /> <p>— Ево часна крста, у |
| ју, стане, уздане, причести се и пољуби га.</p> <p>Радосав чека га с причешћем у руци, не испов |
| е се, прими га као свог рода, и постави га главним војводом српске војске.</p> <p>Но Ђурађ, као |
| рхад-паша дозивље оца Радосава и ослови га да му исприча своје житије.{S} Радосав је први угодн |
| ер детињским љубопитством.</p> <p>— Сви га особито хвале.{S} Кажу да је далеко бољи од оца му М |
| Татар на коњу се њијат’;</l> <l>А други га ударац обори;</l> <l>Паде крвник с коња халовитог</l |
| чека га с причешћем у руци, не исповеди га, исповест је примио у трапезарији.</p> <p>Ферхад при |
| , који му души терет олакшава.{S} Гледи га Јерина, какав диван делија, каква глава, какво чело, |
| паша укочено гледи на бимбашу.{S} Гледи га, а не мисли о њему.{S} Опет очи изврће, вилице стисн |
| пије као ђаур.</p> <p>Харалампије гледи га, диви се.{S} Чудо невидимо.</p> <p>Ферхад мери Харал |
| јарост склопљен.{S} Најмање што увреди га, јер је од млоги’ столетија увређено срце насљедио, |
| оје и деспот ухватив руку Леонтија води га кроз дворану даље, у дворану ’де је деспотовица Јери |
| д-паша измери погледом Јеремију, понуди га да седне, и он сам седне, и прослови:</p> <p>— Чуо с |
| ем искићена сабља.</p> <p>Деспот понуди га у чадор, завесу спусти, и стојећки се питају.</p> <p |
| ком — рече Видајић.</p> <p>Ђурађ пружи га Хасану:</p> <p>— Прими, млади Турчине, од Србина ова |
| који ми пао у нашљедство од ђеда, који га је од Душана на поклон добио, и из тог пили на даћи |
| н није изневерио Христа Спаситеља, који га је под својим именом у овај свет увео, и у турству, |
| Лазар од Балше, зетског господара, који га је у Котор к себи узео због његови’ шала и лакрдија |
| Голубац, и ту је Розгоњи био крив, који га је од откупа Голупца одвраћао, деспот пак није хтео |
| а.</p> <p>— Ал’ шта ће рећи народ, који га је на сабору у Сребрници јошт за живота Стевана за н |
| е мало осиљава, јавила је Турчину, који га је одма’ у своје границе бацио.{S} Вук незадовољан и |
| Сад народ држи да има два душмана који га прождиру, Турчина и Маџара, а додуше њешто и право и |
| и наместо тога наишао је на ловца који га убије.{S} Оба платише за лакомост.{S} Ето такове су |
| пао би својим непријатељ’ма у шаке који га одавна мрзе и који му за зло примају што је част вој |
| апослетку, морао се оцу повиновати који га више нипошто онде оставити не хтеде.</p> <p>Како се |
| и, да ли ће одољети Турцима?{S} Хоће ли га мађарски краљ потпомагати кад види да се код Срба и |
| и то упрсте зна шта ваља чинити.{S} Али га и ’хоћу наградити.{S} Начинићу га патријархом — рече |
| су се смејали, гдекоји, пак, удостојили га уважења.</p> <p>— Вештице и калуђери морају ноћу тум |
| теним косама пада оцу у загрљај, и моли га да се са својима у Ласловар врати, јер је турска сил |
| новић.</p> <p>— Ако нас је издао, да ми га је да му кожу одерем прије нег’ што ћемо гинути.</p> |
| са озбиљношћу одговори:</p> <p>— Кад ми га у знак Маркова и твога нова пријатељства дајеш, прим |
| рушевцу у царским дворима.{S} Па кад ми га ти знаш, честити деспоте, исповједам ти се на спас м |
| знајући осветити се, обрадује се, прими га као свог рода, и постави га главним војводом српске |
| да знак руком да га одбија.{S} Сејмени га за руку ухвате и не пуштају даље.</p> <p>— Уклони се |
| ешко би се од истих откидао.{S} Спомени га негдашњи јошт онде вежу.{S} Још болно му срце овамо |
| } Султан Мусулман га радо прими, начини га турским пашом и повери му једну част војске.</p> <p> |
| охрабриће се; но ти иди у народ, храбри га, уређуј ђе риједа не има, не дај му клонути.</p> <p> |
| у пре још нег’ што ће сести, и калуђери га у томе својим гласом пратише.{S} Леонтије са дубоким |
| да ти је, деспоте, веран слуга, зато си га и довео.{S} Велики пут, и велики корак учинисте.{S} |
| вати.</p> <p>Закључи ухватити га и дати га под затвор.</p> <p>Помоћу неких грчких великаша изиђ |
| и о’ђе, да пазим на Вукоглију; нападати га нећу, ал’ ипак му не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље |
| нас, и повлађивати му треба, и завађати га са Жигмундом, и зато би му требало нешто наруку ићи. |
| иви, и то предузеће осујети.{S} Вређати га нису хтели, јер су требали такова јунака код себе ко |
| овек може добро тући и на воду натерати га.{S} Па онда и овде је зло где има славни’ војвода.{S |
| етнув га, одмах на Београд поћи и отети га.{S} Ферхад му одговара да ни то не ваља, деспот би с |
| pb n="266" /> стању за живота отклонити га, употребиће сада сву силу своју да гњев свој на њего |
| асилија чувати.</p> <p>Закључи ухватити га и дати га под затвор.</p> <p>Помоћу неких грчких вел |
| лаву дошло његове љубезне Милеве лишити га.{S} Пребацивао је и Милеви да га не милује, кад и по |
| <p>Њега је отац добро познавао и хотећи га у свим струкама за будућност преправити, и овом прил |
| ресуду изјавио у својим песмама, дижући га као свог првог јунака до неба.{S} Ако му је корак по |
| , грухне међ хатлије као у јато, јунаци га заклањају с бока и с леђи својим сабљама и буздован’ |
| посаветујем.</p> <p>Улак изађе, војници га дочекају и одведу мало даље.</p> <pb n="460" /> <p>С |
| онамо ићи, куд није намеравао.{S} Турци га једнако подбуњиваше против деспота.{S} Морао је једн |
| подозрење код Турака долазио.{S} Турци га позову да им помогне један град отимати, а он, дошав |
| ини одмах савеза са Жигмундом, и повуци га одмах на мир са <pb n="498" /> Турцима, што би ионак |
| и и недеље.{S} Деспот иде у народ, теши га, улива му поуздање у се и у бога.</p> <p>Деспот посл |
| о те молим, против Србина не употребљуј га, но заштићавај у твом животу Марков род.</p> <p>Хаса |
| деспоту приклонила.</p> <p>— Не именуј га деспотом, ја га не признајем!</p> <p>— Ни ја!</p> <p |
| и твога нова пријатељства дајеш, примам га и веру ти тврду дајем да он српску крв пролити неће. |
| о опет за рат поискали новац, не би нам га дали, јер се новац даје на срећу, а не на погибију.{ |
| у Голупцу.</p> <p>— Чуо сам за њ, знам га.{S} Дакле знаш како има испасти ствар.{S} Турска вој |
| е отац такав исти био.{S} Познавала сам га још на Душановом двору.{S} Са његове гордости, не је |
| Ја сам с ваши леђи терет скинуо, па сам га на моју душу узео, која је већ одавна у рукама ђавол |
| е, него му поглед поклони.{S} Виђао сам га при трпези, како јој пиљи у очи.</p> <p>— Остави на |
| вића?</p> <p>— Врло добро.{S} Видео сам га скоро на Косову кад је патријарх војску благосиљао.{ |
| лаву са плачем исповедила.{S} Виђео сам га да је љутит <pb n="306" /> и жалостан.{S} Желио би’ |
| да се срце у човеку стегне!{S} Чуо сам га последњи пут трећи дан Васкрса па ми још и сада њего |
| еби мора предати.</p> <p>— На вјеру сам га позвао, ријеч погазити не могу.</p> <p>— Господару, |
| ру цара Лазара.</p> <p>— Знам, познајем га, ја га виђа’ у Крушевцу у царским дворима.{S} Па кад |
| вој мач је кадгод Лазарев био, познајем га добро од детинства јошт, па је без сумње твом оцу по |
| и изближе Светислава.</p> <p>— Познајем га.{S} Он је мекши од калуђера.{S} Док се Војновић и Ђу |
| мрзим, право ћу о њему казати, и мрзим га зато што ми одмах награду не издаде да Голубац преда |
| бесни, баца се, не да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, виче. „Петошко, потурчић |
| потписати, лако је Ферхад-паши и силом га на коња посести, и до врати Голупца доћи.{S} Сад изг |
| лови, који од војвода кратким одговором га поткрепи.</p> <p>— Увелико ћу штовати блаженим деспо |
| ви отиде у Дринопољ.{S} Султан Мусулман га радо прими, начини га турским пашом и повери му једн |
| от у трапезарију ушао, разгледа, игуман га води горе у чело.</p> <p>Кад су већ до чела, тек онд |
| ба.{S} Ако му је корак погрешан био, он га је са својим јунаштвом, љубављу према своме народу и |
| није био пријатељ Србину, опет уважавао га је, знајући да ако у један мах и с деспотом и другим |
| ет, проучавао је нуждан народ, поучавао га, крепио га у духу, уливао му је у душу стрпљење и ду |
| не, и тужан спомен на Зулејку побуђивао га је на—љубав прама сваког љубећег, странствујућег и с |
| Стеван Дечански, отац Душанов, сазидао га је и украсио.{S} Високи Дечани, древни манастире, ти |
| кошкао и каткад жешћим реч’ма и вређао га.{S} Стеван бијаше кротак, ваљда и више нег’ што треб |
| ност преправити, и овом приликом послао га је поред посланика своји’ Турцима.</p> <p>Они отиду, |
| ; падне с коња и јако се увреди.{S} Ово га је живота стало.{S} Није трајало ни три дана, а десп |
| ца; онај који је зеца у зуби држао хтео га је и прождрти, јер га је он сам дочепао; други курја |
| спот не накити победе венцом, и оставио га је [с] војском на страни, како опет деспот доцније н |
| рмана је довео један служитељ и посадио га испод једног повећег дрвета.{S} Кад је осетио да је |
| ебе више уговор не веже, јер си испунио га што си градове предао.{S} Даљи савез, тај је био на |
| ао је нуждан народ, поучавао га, крепио га у духу, уливао му је у душу стрпљење и дурашност, а |
| са Стеваном.{S} Стеван без деце, уочио га си за насљедника, а да се једаред начини крај распри |
| зна да Србина једна косовска битка, ако га је и понизила, ал’ га није сатрла.{S} Ту је јошт Мор |
| .{S} Рашта не би ти Голубац продао, ако га баш узмораш испустити, па да се подјелимо — рече Јаб |
| оручим, да не спомињем Ферхад-пашу, ако га сам деспот не би споменуо као позната пријатеља, већ |
| еоград, па им треба још Голубац, па ако га задобију онда ћеду са Бранковићем на Крушевац.{S} Си |
| , па и напослетку мораће то учинити ако га свеколики народ не призна.</p> <p>Народ се сасвим зб |
| ђе још млад човек, па такова слика јако га се косне.{S} А особито, сад му је прилика ту да би, |
| прича како је прошао са Јеремијом, како га није пустио у град, а ни Жигмунду није хтео да га пр |
| едерево или у Београд.{S} Чудим се како га одзвали нису, он мора јако награђен бити од деспота. |
| рим љубавним чуством напајало, али како га не види, а оно јој је долазило и друго којешта у гла |
| лампију морали су за коц везати, и тако га погубе.</p> <p>Тако искајаше своје грехе Јеремија и |
| мач, хтеде га Марку поклонити.{S} Марко га не хтеде примити.</p> <p>— Ја теби дадо’ мој за аман |
| рса штити, а покрај Дунава с леђи тешко га је опасати кад има иоле војске у граду и околу.</p> |
| ко је било, са свих страна притискавало га је лацманство, а у Грке није се могло поуздати.</p> |
| шаном, пошто је доцније ослепио, гудало га је ’ранило док није у двор примљен био.{S} Он зна ра |
| т онде вежу.{S} Још болно му срце овамо га привлачи.</p> <p>Ферхад-паша неће се овде дуго бавит |
| к — повиче Петар.</p> <p>— Ајд’, вуцимо га — повиче Митар, и одвуку калуђера унутра, поред сви’ |
| Митре, шта га гледамо толико?{S} Вуцимо га унутра, та то није ђаво, то је неки опасан ноћник — |
| тили ил’ посјекли.</p> <p>— Боље да смо га ухватили, потписали би’ га опет на што више, и искал |
| храни, и да их безопасне чувамо, ми смо га разумели — рече Јеремија.</p> <p>— Тако је, ал’ исто |
| у Амурату по ту исту цјену, као што смо га Ђурђу понудили — рече Јеремија.</p> <p>Тишина, мала |
| тан и паше при изласку његовом презрено га гледе.</p> <p>Неки, безевенк, — мумлају.</p> <p>Дива |
| оље, све дубље у разговор улази, а вино га још већма побуђава.</p> <p>— Ој, честити пашо, како |
| ађ.{S} Грчки цар Јован Палеолог потајно га подбада против Мурата, да се ослободи од уплива турс |
| , а жубором из олука хујећа вода умилно га успављује, па тек после на мекане душеке, да о оном |
| о шта су у њему изгубили.</p> <p>Красно га са’ране.{S} Жички калуђери су га на својим рукама у |
| ког народ већ у песмама слави.{S} Лично га није познавао.{S} Он запита за Марка.{S} Турци му од |
| то и Војновић; а Змај-Облачић — страшно га је било и видети, силно огромног стаса, бркови му на |
| неће господство с никим да дели, добро га познаје, <pb n="425" /> њему само да се докопати вла |
| ђео, <pb n="496" /> његов патрон, оштро га гледи, изгледа као Реља крилати, коме ће о’ма мач се |
| .{S} Ако је Србин у турском ропству, то га Марко избавља, ако Турчин <pb n="325" /> српску земљ |
| алампији ни за’фалио за то благо.{S} То га јако пече.</p> <p>Дође час да се крећу.{S} Ферхад на |
| о ће ту понуду деспоту учинити, и на то га навести?{S} Ферхад-паша све то на се прима.</p> <p>П |
| p> <p>Деспот је био великог стаса, зато га и називаше високим, но био је одвећ сув.{S} Лице сув |
| атиоц Харалампије, знао је српски, зато га је Ферхад-паша тамо и наредио.{S} Јаши до Харалампиј |
| а чека да му падиша помогне.{S} Па зато га и треба помоћи.{S} Иште да сазида град код Смедерева |
| познајемо, деспоте, и твој делија, што га именова, војвода Облачина Раде, познат ми је.{S} Дав |
| тог блага што досада имађаше.{S} А што га нисам у град умамио, реко’ да сам му вјеру задао, а |
| чека, да са последњим уздисајем све што га окружује, смлави.</p> <pb n="324" /> <p>Овде се саст |
| .{S} Није му на ино.{S} Тешко му је што га је калуђер надмудрио.{S} Држао је да ће благо њему у |
| што Ђурађ није паметан, ти још мање што га нијеси пустио у град да му ми о’ђе судимо,<pb n="422 |
| е, огорчио се, јер од тог доба осим што га је Турчин напаствовао, почео је брат брата утамањава |
| адржавао Јеремију од одласка, једно што га је тешко задржати од оног што си једаред у главу уту |
| шао да честита деспоту на Смедереву што га сагради, и доноси му глас, да су му катане жељне бој |
| зданим гласом деспот.</p> <p>— Па зашто га сад не позовеш? — запита Леонтије.</p> <p>— Сад ту о |
| ита ужасну борбу у души, зајекне, нешто га у сну мори.</p> <p>Јерина шаком глади чело деспотово |
| — рече Харалампије.</p> <p>— Притиснуо га Жигмунд, који много треба, а можда је Ђурађ опет при |
| ће осујетио.{S} Од овог доба, цар Лазар га је силно уважавао.{S} И доиста, имао је Вук велику с |
| проштење хтеде им сљедовати, но калуђер га одбије.</p> <p>Отац Харалампије рекне им добру ноћ, |
| у зуби држао хтео га је и прождрти, јер га је он сам дочепао; други курјак не да је ишао даље д |
| има своју јаку партају, а и сам деспот га хоће, јер је увиђео, да поред његови’ слаби’ страна |
| ке да се с пута дошав пољуби.{S} Страст га обузела, а и зебња да неће Јеремија сам благо примит |
| да му ми о’ђе судимо,<pb n="422" /> већ га тако налако пропусти — примети Јаблановић.</p> <p>— |
| p>— Ал’ ако се тко опије.</p> <p>— Држу га као пса, и први музтим може га убити.{S} Нек пије ко |
| и слепца, па му удељује.</p> <p>Слушају га два млада кнеза, Јован и Ђурђе, два брата као два бо |
| т нови навале, и Лошонци и Розгоњи вуку га у каик, Цецилија прекрштеним рукама моли краља да не |
| краља да не гине узалуд, и тако повуку га натраг.</p> <p>Завиша је са своји јунаци дивно сконч |
| а.{S} Народа жеља и царска воља изаберу га за српског патријарха.{S} Његова велика седа брада д |
| ови’ молба и извињавања.</p> <p>Када су га унутра видели и познали да је то црвени калуђер, род |
| делију Турци требали, та трта, ваљда су га турске копите сатрле.</p> <p>— Турчин у луде не дира |
| Не једанпут је шушнуо му у уши, кад су га Турци потајно смаћи хтели.</p> <p>— Здраво, мој побр |
| -паше им је познат, ал’ не знаду ’де су га чули.{S} Харалампији <pb n="479" /> тај глас долази |
| о те жудње, и кад није смео, војводе су га подбадале да не попушта од свог права, и да покуша с |
| му препречили.{S} Било је паша, који су га убити желели, но већина није допустила бојећи се да |
| арка, хоће л’ српске посланике, који су га посетити ради, примити.</p> <pb n="284" /> <p>Када н |
| му наклоњени били, него у они’ који су га издајством опорочавали, и зато после косовске битке |
| рака љубила и уважавала, и само неки су га мрзели које из злобе и зависти, које пак због тога ш |
| у двору цар-Лазара.{S} Јест, држали су га за лудака ал он не бејаше лудак каквог у Дубровнику |
| Турци су га на јуриш отели, отерали су га са баштине, и сад је гост и пустолиз у Голупцу.{S} Н |
| И млађи су волели оца Теофана, и они су га оцем звали, јербо је брат само братијама.{S} Па и мл |
| Красно га са’ране.{S} Жички калуђери су га на својим рукама у гробницу унели.{S} Жалост је била |
| спасе Завишу.{S} Но доцне је, Турци су га већ притисли.{S} Хусари одбију хатлије, ал’ опет нов |
| , Јаблановић нема Крушевца.{S} Турци су га на јуриш отели, отерали су га са баштине, и сад је г |
| био.{S} Петошко није био луд као што су га држали, и од Латина је млого којешта научио, но у ст |
| о хитат се.{S} А тко то није знао, нису га волеле ни цуре, некмо ли јунаци.{S} Па јошт криваста |
| ко је свагда код Турака бивало.{S} Нису га питали ко му је био отац и мајка, и каквог је рода и |
| чан.{S} Жигмунд и Лошонци у забуни нису га ни позвали упомоћ, а деспот без захтева Жигмунда не |
| та, кроз која ће ући у цркву.</p> <p>Ту га чека Радосав, који пре свега како Ферхад уђе, затвор |
| и да дознам шта тај калуђер ради, па ћу га првом приликом опарити.</p> <p>— Тај мора бити препр |
| но да ме призна за себи равна, иначе ћу га у Небојшу кулу сатерати — рече Прибац.</p> <p>— То н |
| 18590_N10" />.{S} Имам блага, жртвоваћу га за Србију; у уговорима, ако је задата ријеч на штету |
| а ако народ свој буде бранио, поштоваћу га да ми је буди каков душманин.{S} Марко ће и у душман |
| попијем једну, па кад га ухватим, нећу га донде испустити, ма шта било, док год ми не испуни о |
| ко, за спас Србије жртвоваћу, утаманићу га.{S} Ето виђе шта би са Харалампијом.{S} Био је мој ч |
| } Али га и ’хоћу наградити.{S} Начинићу га патријархом — рече радосно Прибац.</p> <p>— Брате, с |
| а узмогу народ оружјем штитити, штитићу га и ране му видати.</p> <pb n="379" /> <p>— Увидио је |
| н војвода код цара Лазара.{S} Патријарх га је узео к себи да би у његовом кругу, поред доброг Л |
| , твој имењак Ђурађ Кантакузин.{S} Знаш га да је по свијета прошао.{S} Био је у Цариграду, био |
| се ти њега, велики је то враг, не видиш га како изгледа, као да је већ ђаво од њега ушур узео.{ |
| урађ за владаљством грамзио само, а још га имао није, потребовао је он кадикад његову службу, з |
| Доведу првог Јеремију, мора клекнути, а гаваз му седе власи ухвати, и брзо му главу одруби.{S} |
| двору сејмени, а ван двора пред капијом гавази.{S} Јошт и то дода да се војводама сабље одузму. |
| као вук невино јање из стада Христова у гадну пештеру.{S} Даље не треба да ти зборим.</p> <p>Ов |
| не могавши гледати где ми моје очинство газе и отимају, код Турака помоћи тражио.{S} Коцка се п |
| к стас, лице благо но озбиљно.</p> <p>— Гази-Марко, шта радиш?</p> <p>— Пијем вино да заборавим |
| увешће Мухамед у едем, ђе га сви турски газије једва чекају.</p> <p>Стеван књаз, коме су Турци |
| ур, диндушман Турака, и да Коран ногама газиш.{S} Пиј, овде не сме ти нико замерити.</p> <p>— М |
| S} Теби би требало кожу одерати и од ње гајде начинити — одговори му подсмешљиво Петар.</p> <p> |
| творити бајни перивоји, зелени китњасти гајеви, дубраве, глатко језеро, на њем ћеду попливати б |
| не наиђу на ните и вигове, јер је онда гајтан за пашу спремљен, а сва турска сила би на деспот |
| за руком, обрука се, онда од султана му гајтан на врат не фали.</p> <p>Исак-паша пита, дакле, ш |
| но што ће сад говорити, допринело би му гајтан око врата. </p> <p>Ферхад стане пред деобенике, |
| , која кад дође у моје дворе у Једрене, Галипољ и Брусу, мислиће да је у мору светлости од драг |
| овори. — Као угашене две свеће показују гар, сенку некадашње светлости.{S} Стражар вином накваш |
| , ’де се српска проливена крв пушила на гаришту Душанове земље.{S} Па како су то тешке успомене |
| ти манастири потпирују и оно што се већ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не будем, нећеду се |
| брна кандила, и њихова светлост неће се гасити до год је Србије и Манасије.{S} По три калуђера |
| посут креч и запаљен све цврчи; усијано гвожђе, на наковњом гвожђу ударано, варнице хиљадама ка |
| ину.{S} Опет други ваде креч, учињавају гвожђе, све за Смедерево.{S} По рекама, водама лађе, и |
| граду, ил’ бољем кавезу.{S} Кроз мале, гвожђем испрекрштане пенџере једва што и виде.{S} Унутр |
| жне руке их држе.{S} Врачар са усијаним гвожђем очи им испалио. 1</p> <p>Што се хтело, извршило |
| све цврчи; усијано гвожђе, на наковњом гвожђу ударано, варнице хиљадама као ситне звездице рас |
| и стрелци, већ имаду јаке пушке, дебеле гвоздене цеви, и напуњене пушчаним прахом хитају кругле |
| овару, пак избацује камење као глава из гвоздене цеви.</p> <pb n="432" /> <p>Потресе се кула у |
| новић чуди се тој пламеној муњи која из гвоздене цеви излеће.</p> <p>Дођу у дворац.{S} Седају о |
| ед великим шатором види се један велики гвоздени кавез.{S} У њему седи окован Бајазит.{S} Тамер |
| ечи Новаку је суза канула.</p> <p>— Да, где су та времена, и ’хоће ли још кадгод настати — упад |
| Србима по горштачким предјелима посла, где млоштво коњаника турски’ млого не важи, па већ једа |
| са уверењем о плашилу, ђипи па запита, где га је видела.{S} Она им прстом покаже правац.</p> < |
| од српства учини.{S} Где нам је Марица, где је Солун, где је Призрен и Приштина?{S} А шта ће јо |
| сан имати, преставићеду им се прилике, где се ђаво са јунаком, издајство са поштењем бори, и к |
| ила да је већ премештена у оне пределе, где баснословци људе у благу пливајуће представљају.{S} |
| о се мало удале, пошље првог међу овце, где га пастири умлате, а он се врати да изеде зеца; но |
| ши међу њима, а особито у двору Милице, где их је више но код друге госпоштине, па није ни чудо |
| се суза из очију пустила.</p> <p>— Еј, где су та времена када смо у Романији војевали.{S} Онда |
| ни.{S} Где нам је Марица, где је Солун, где је Призрен и Приштина?{S} А шта ће јошт одсада наст |
| тарца све то боле.{S} Где нам је Солун, где Дринопољ, камо нам море, камо река Марица.{S} Све н |
| а војника, па му је сладио калуђерство, где својим особинама, као оштроумијем и памећу, далеко |
| ћу да радим у овако жалосном положају, где ми се са свију страна нападајем прети? — одговори ц |
| > <p>Деспотови војници спроводе војску, где ће се који одел у ком крају станити.{S} Један одел |
| е славу.{S} Неки су ишли у свету земљу, где је Спаситељ рођен и мучен.{S} Опће су учили познава |
| о ћутање, и посадив се под једну грану, где је већ све одмора ради спремно било, понуди и Русну |
| ра и Ђурађ мало доцније посете и Русну, где још и калуђера затекну, и о својим стварима својски |
| адаоци.{S} Дринопољу шта си дочекао!{S} Где је кадгод грчка, бугарска и српска слава била, сад |
| ети ниједан минарет, ниједна џамија.{S} Где сад стоји Аја-Софија, онде се слава Христова појала |
| фија, онде се слава Христова појала.{S} Где сад Фанариоти живе, у Фанару, онде су Кантакузени и |
| икао.{S} Но мене старца све то боле.{S} Где нам је Солун, где Дринопољ, камо нам море, камо рек |
| Кантакузени и други великаши седили.{S} Где је сад долма Багџе и Чераган, онде су се укусне зид |
| нестаде, па шта се од српства учини.{S} Где нам је Марица, где је Солун, где је Призрен и Пришт |
| зову: „црним“ и „црвеним“ калуђером.{S} Где су млоге слуге, ту су и млоги лакрдијаши међу њима, |
| едан комад земље за другим добијају.{S} Где год видиш Турчина, на образу му читаш неки понос; а |
| Погибе са својих девет синова.</p> <p>— Где је мртво тело цара Лазара?</p> <p>— Код Турака.</p> |
| ако прославише? — рече Милица.</p> <p>— Где су она времена када си ти, властелине, у млађим тво |
| и се дуго забавио, моји синци?</p> <p>— Где си тако дуго, оче? — запита кнез Ђурђе.</p> <p>— Да |
| {S} И мој отац је од српске руке пао, а где један султан пада, ту мораде и други цар пасти.{S} |
| ета, па одавде иде к царици.</p> <p>— А где је Светислав?</p> <p>— Он је на удаљеном одавде кон |
| смејао на Петошков разговор.</p> <p>— А где ти је, бога ти, друга рана? — запита га Новак.</p> |
| Ви знате — рекне Вук — да сам ја свуда где је нужно било народу на помоћ био.{S} Ја сам се поб |
| зара турске паше рахатлују, у дворанама где се царица Милица и кћери јој шетале, турске хануме |
| видом да је десна рука цару, влада свуд где му се само допадне, самовласно.{S} Језгро војске за |
| S} У детинству, по високим горама, онде где је после светског потопа свију нас праотац Ноје са |
| да своју старост у Ширасу проведе, онде где му његов брат Хафис и његова мила Зулејка лежи.</p> |
| уке пасти па ће се џамије поносити онде где су Христову науку православни Србљи слушали.{S} Од |
| — Говорите, децо моја, откуд тако?{S} И где је цар и српска војска? — запита жалосним гласом Но |
| ремна примила.{S} У једној великој соби где се обично гости примају само са Русном седила је, о |
| са свекрвом, јетрвом и заовом, а камоли где су толике жене.</p> <p>— Е мој Грмане, да видиш тог |
| мало-помало већ приближавао оној страни где су се слуге веселиле.{S} Јула куварка која је, као |
| звали, зато што сам не могавши гледати где ми моје очинство газе и отимају, код Турака помоћи |
| тало је све разузданије, као год у кући где господара нема и млоги млађи по кући се врзу.{S} Ца |
| C1.6"> <head>VI</head> <p>Знаће читатељ где смо Милицу са њеном породицом оставили.{S} Видимо, |
| ам тебе у мом животу виђео, али не знам где; ма откуд, познат си ми.</p> <p>— Може лако бити.</ |
| ми је већ додијало.{S} Сад само тражим где ћу као прави јунак погинути, јер видим да за мене ж |
| гусле ће јасно даворити о имену његовом где год Србин дише.{S} Ја сад, истина, војујем с Турцим |
| војевали.{S} Онда Турчин јошт није знао где лежи Призрен и Приштина.{S} Да су ми сад оне младе |
| но Драгаш, који баш није радо ни слушао где се женске у такове важне ствари мешају.</p> <p>— Св |
| у натерати га.{S} Па онда и овде је зло где има славни’ војвода.{S} Од велике силе и славе једа |
| па будале не трпи, а ја онда идем онамо где више будала има.</p> <p>— Ја, богме, волијем овде у |
| ин! — закључи Харалампије.]</p> <p>— Но где су кнезови, да ји видимо, па да ји водимо, јер окле |
| смејао на рачун калуђерства, а особито где се какав повод у поповским слабостима налазио.</p> |
| p>После ових речи, поглед баци на место где би сео и своје старе кости одморио.</p> <p>— Одмори |
| 1" /> душманину осветити се.{S} Па јошт где су заробљена хришћанска деца, која се силом турче?< |
| користи.{S} Марко је живио у оном добу где се на јуначан карактер врло млого давало.{S} Он, ка |
| Деспот и Јерина засестићеду у манастиру где ће се сместити и драгоцени товари.</p> <p>Деспот и |
| вај мора пропасти.{S} Непријатеља треба гдегод на згодно место домамити, откуд га човек може до |
| <p>— А бога ти, би л’ би могли ми овде гдегод сакривени што проговорити без да нас ко примети? |
| ове његове речи гдекоји су се смејали, гдекоји, пак, удостојили га уважења.</p> <p>— Вештице и |
| к отиде.</p> <p>Настане жалосна ноћ.{S} Гдекоји од умора тихо почива.{S} Но већа част у туги и |
| рили су се проти саме своје отаџбине, а гдекоји само су гледали на све догађаје и ишчекивали су |
| м предусретали.{S} Од ови’ претендената гдекоји борили су се проти саме своје отаџбине, а гдеко |
| екне калуђер.</p> <p>На ове његове речи гдекоји су се смејали, гдекоји, пак, удостојили га уваж |
| камењени гледаше на ужасне гласоноше, а гдекојим се, опет, чинило све то као неки сан.</p> <p>— |
| самих Турака да се више чинити за народ гдешта, негли у свом народу, који је већ тако поцепан, |
| х бедема, и давао је изглед оној тачки, гди се мала и велика Морава састављају.{S} Зданије то д |
| /p> <p>У истом дому, у истом манастиру, гди се тако веселе, — у једној ћелији, чују се два тужн |
| и знаш шта је Турчин.{S} Воља је божија гди Турчин свету господари, па ако не сада, оно биће то |
| блеска и сјаја.{S} Но у бурном времену гди је сам Призрен опасности изложен био, царска породи |
| вши своју тугу, рече пјевцу:</p> <p>— А гдје си ти био онда, старче?</p> <p>— Ја сам се онда бл |
| исмо питали колико има душмана, но само гдје је душманин?</p> <p>— Да, то је истина — продужи Н |
| > Georgius Despotes </foreign>” „Деспот Георг“.</p> <p>Кад је деспот перо у руку узео, рука му |
| није смирено подносити?{S} Тако је отац Герасим искушенике укоравао.{S} Био је са мном <pb n="2 |
| копља.{S} Ту ме прими игуман, неки отац Герасим, не знам ни сам шта је био, пола Грк пола Србин |
| 1. V1/3. VII 1881.) налазило се име <hi>Герасим</hi>, а треба <hi>Радосав</hi>, што је овде исп |
| Грка посекао.{S} Преподобном, пак, оцу Герасиму обично после јела већ и онако му црвени нос та |
| ија прекрштеним рукама моли краља да не гине узалуд, и тако повуку га натраг.</p> <p>Завиша је |
| ово нек прође, па ти богат манастир не гине.{S} Сад да видим кнежевиће.</p> <p>Харалампије то |
| ремена натраг повукао.{S} И зашто да му гине толики народ?{S} Све је Косово крвљу обојадисано; |
| се, па онда сви у један глас:</p> <p>— Гинимо за народ.</p> <p>— Како право, онако здраво.</p> |
| ади, и свима јунацима, који за свој род гину.</p> <p>Тако наздравља Ферхад.</p> <p>Деспот и Обл |
| ојводе су понајвише славне, па опет све гину и губе војску, а у Турака мање славни’, па опет на |
| и се с Турци од прве младости.{S} Турци гину за своју вјеру, и што код њих старији заповједи, м |
| манастире, а народ би готов био с њима гинути.{S} И сам Мелентије не би се потурчио, а да га с |
| и код Ниша.{S} Што сад нисам улудо дао гинути остатку војске, ви сте ми сами за право дали.{S} |
| еликаша турчити није хтео, тај је морао гинути ил’ к деспоту бегати.{S} Тако част једна, језгра |
| p>— Боље је дати се ухватити нег’ улудо гинути — одговори Петошко, и на то је чашу смедеревског |
| е да му кожу одерем прије нег’ што ћемо гинути.</p> <p>Тек што то Јеремија изрече, а топови са |
| авице, чарапе и местве.{S} Лице њихово, глава, племенитог израза, но нема очију, да им душа из |
| нице светлост одају.{S} Обучена у црно, глава црнином ушамљена, као у дувне, танак златан појас |
| 17"> <head>XVII</head> <p>Град Голубац, глава богатог Браничева, поносито гледи на Дунаво, на У |
| " /> кратке ноге, кратак широк врат.{S} Глава му је била велика и четвороуголна; уста повећа, у |
| шевац, одакле ћемо после на Голубац.{S} Глава војске биће Исак-паша, као беглербег Уруменлије, |
| ди га Јерина, какав диван делија, каква глава, какво чело, какав састав, да је сретнији рођен, |
| његово младо дете — Стеван, ил’ женска глава управља; ту нема никаквог права насљедија.{S} Нас |
| еко, па још к тому и сумњиво; па женска глава код Србаља не може управљати.{S} Кнез Лазар богзн |
| Стеван.{S} Овај је млад, она је женска глава.{S} Ту треба да је човек који ће народ из толике |
| од сада нема главе.{S} Царица је женска глава и за њено раме није толики терет.{S} Синови су јо |
| и.</p> <p>Но Ферхад-паша је стара мудра глава.{S} Од Ферхад-паше за овај мах биће опет Петошко, |
| ине поклон деспоту, јер је деспот мудра глава, његов глас чувен од Ангоре и Багдада преко три м |
| ини рахат, одмора му треба.{S} Стара је глава Ферхад-паша.</p> <p>Одмор није дуго трајао, жагор |
| да сам се у цичој зими родио, па ми је глава презебла, и имам рану у мозгу.{S} Моја мати, сиро |
| а рука, па ако је до погибељи, да му је глава до главе.{S} Деспот катане није повео, да не буде |
| ати једну плећку нешто криву, јер му се глава к десном рамену јако клонила.{S} Коса му је била |
| нијег јунака дочекао и уверен сам да те глава поред њега заболела не би.{S} Он тебе добро позна |
| Ово само рекох, а воља ти је, као год и глава моја на заповести.{S} Ја ћу све учинити — одговор |
| ва, па и свима прибегшим ’ришћанима као глава служи.{S} Млого пути је он у свом огорчењу Турке |
| дићу Ласловару, пак избацује камење као глава из гвоздене цеви.</p> <pb n="432" /> <p>Потресе с |
| околностима, код толико себи противних глава које се у двору сада налазе, није ни чудо.{S} Сва |
| е дочекати тако, да се Турци с крвавима главама врате.{S} И деспотова војска једнако јача, Исак |
| закопани, а урезане плоче ћеду доћи над главама, ниже црног крста.</p> <p>Отац Радосав је милос |
| ли смо се са празним џепом и разбијеним главама.{S} Па шта би на то сабор Мађарске, дијета рекл |
| заробљеним ђаур’ма главе рубити.</p> <p>Главарима турским од радости очи засветле.</p> <p>Ферха |
| а Ферхад-паше.{S} Извршиће, ма да би га главе стало; и он је био као дете христјанин, остале су |
| е ова осуда.{S} Издајицама рода, народа главе имаду се одрубити.{S} Ако на ову ријеч само просл |
| виче, да ће се неким заробљеним ђаур’ма главе рубити.</p> <p>Главарима турским од радости очи з |
| и је познато, да српски народ сада нема главе.{S} Царица је женска глава и за њено раме није то |
| азговарати.{S} Вино ће и из најлукавије главе истину извући.</p> <p>— Ао, мој оче, па да тако н |
| то да изгубе тако лудо и војску и своје главе.{S} Није то доста само бити јак и знати се ваљано |
| плет ђаволског коловоза.</p> <p>Усијане главе што мисле, зборе.</p> <p>Већ је Јеремија замаглуш |
| а би се била штета косовска да је једне главе у земљи било.{S} Но шта ће са два господара и две |
| о, којим је негда са деспотом код Искре главе турске рубио.{S} Мађари пењу се на бедеме, куљају |
| главе.{S} Деспот гледи канда познаје те главе, ускори кораке, види три крваве лешине.{S} Познад |
| три забодена копља, а на њима натакнуте главе.{S} Деспот гледи канда познаје те главе, ускори к |
| свега нек се учини наредба да народ без главе не остане, као овце без пастира.{S} Ја судим да б |
| главу метнути.{S} Народ је сад био без главе па му се све лако чинило.</p> <p>У Вишеграду наск |
| подвргнути.</p> <p>И Ђурђу не могаше из главе изићи шта Турци са таковом женидбом намеравају.{S |
| вима и девет Југовића, нису им могли из главе изићи.</p> <p>Ђурађ зажели Марка видети.{S} Као м |
| ом водом ишчисти бурне и мутне мисли из главе, и да му срце постане чистим извором добродјетељи |
| ша му наложи да безевенк-ђаурима одруби главе, а да благо с њим подели.</p> <p>Тај налог Ферхад |
| на Јеремију.</p> <p>— Како су изгубили главе, кад су град предали — запита деспот.</p> <p>— Ев |
| битку покушати, јербо би им могла доћи главе.{S} Они ће се с нама помирити.{S} Особито увидеће |
| рлити!{S} Но не даду ми српски великаши главе дигнути.{S} Док је било кнеза Лазара, нисам могао |
| угу обрву подигне, сад одобрава махањем главе, и погледав у Јеремију рече:</p> <p>— Ту лежи вел |
| а ако је до погибељи, да му је глава до главе.{S} Деспот катане није повео, да не буде неприлик |
| мерио главом до рамена, већ од ноге до главе у дужину.{S} Телесна снага била је све и сва.</p> |
| ва тела, здраве душе.{S} Много је преко главе преметнуо.{S} Видио је и добре и зле дане, више з |
| о је бреме.</p> <p>Ђурађ је много преко главе преметнуо.{S} Много је земаља прошао, у сто бојев |
| страда од пуног стомака, који му често главе дође.{S} Видели сте кошницу, видели сте у њој мат |
| ли унаокруг стану, а деспот, скинувши с главе калпак, метне га на стол, окрене лице краљу, те о |
| високо на душеку прекрштеним ногама, на глави му шарен турбан, на прекрштеним ногама почива му |
| о, паше сабљу, место мантије долама, на глави самур-калпак са челенком.{S} Изглед му није делиј |
| склопу као токе поређана и сплетена, на глави му самур-калпак са белом челенком, о врату виси м |
| еки богаљеви, па онда шарене хаљине, на глави капа звекетуша, чудо.</p> <p>— Тешко ђаур’ма кад |
| о врату им је скупоцен накит висио, на глави низак калпак са перјаницом.</p> <p>Деспот је био |
| златној на прсима као златан оклоп, на глави му црн самур-калпак са белом челенком, на које ру |
| , делијском погледу, дивном руву.{S} На глави им црни самур-калпак са црном челенком, бедра обв |
| пропрати.</p> <p>Жигмунд на челу.{S} На глави му крунисан шлем од злата, на прсима красан оклоп |
| едва чека да се саграде двори, тешко је глави почивати ван свог дома.</p> <p>Дани пролазе ал’ и |
| сам Јеремију и Јаблановића да по својој глави чине — па видиш како су прошли.{S} Какви су то ње |
| великаша, која само законом крунисаној глави принадлеже.{S} Такав закон нуждан је не само за Б |
| ио, и што рекнеш, то је у твојој часној глави промудрено, ваљано.{S} Сад нећеду Турци нападати, |
| гао.{S} Зна деспот да му је Исак-паша о глави радио.{S} Исак-пашу је благо заслепило, па сад за |
| ут, и велики корак учинисте.{S} Ту се о глави, о земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у в |
| од стране дворјана; ту се не једном и о глави радило.</p> <p>Било је ту доста славе и великолеп |
| мртан непријатељ Исак-паша једнако ти о глави ради.{S} Паше наговара да Србија покрај Турске по |
| утне мисли, чудни планови мету му се по глави.</p> <p>Уједанпут му долети отац Никодим.</p> <p> |
| <p>Ђурађ, у палати Палеологовој седи, у глави му се разни планови врзу.</p> <p>Одједаред јави м |
| та; из Трапезунта, морјем и сувим.{S} У глави носи велику мисао како ће Смедерево градити, а до |
| о је усред турског стана изгледао.{S} У глави му се свакојаке мисли преметале.{S} Гледајући на |
| грабеж.</p> <p>Деспот Ђурађ путује, а у глави му замршавају се велике мисли, тешке бриге.{S} Пр |
| мислима премиравала.{S} Приметила је у глави опасност која јој грози од стране Вука, па тек од |
| тајали.{S} Богзна какве им се прилике у глави врзе, прошле и садање.{S} Разаберу се.{S} Деца об |
| ће те предати.{S} Каке се мисли врзле у глави Високог Стевана, кад је тај уговор у Тати потписа |
| смеши, а какве бурне мисли су му биле у глави кад је с коња спао, пре нег’ што ће изда’нути, бр |
| а горе-доле, сам размишља, муте му се у глави <pb n="388" /> спомени прошлих времена, и добри и |
| утњава ван, не даду дуга одмора.{S} И у глави Ферхад-паше прекрштају се брижне мисли, пола сан |
| авао, донде су мутиле свакојаке мисли у глави оца Харалампије.{S} Он је био немиран дух.{S} Мер |
| , Јерино, мудрост Кантакузина ради ти у глави, тако и ја мишља’ и одлучи’ — рече задовољно десп |
| Хилендар, са препоруком да их као очи у глави чувају, и да им не буде квара.{S} Ферхад-паша поз |
| еспавати; и ја сам те исте мисли имао у глави.{S} Све се бојим какве нове неслоге, јер тек тако |
| брио и наговарао.{S} Њој је све врило у глави: како Турчину да да кћер?</p> <p>— Колико има кра |
| d>XX</head> <p>На узвишенијем месту, на главини разапет је чадор деспота.{S} Врх чадора вије се |
| чадора вије се застава Србије.{S} Пред главином пољана, разапети чадори, то је мала српска вој |
| и господару, да ћу доћи сутра ујутру на главину, онде је његов стан, видим му чадоре.</p> <p>Ул |
| поље изићи као што су и ушли.{S} Но две главне породице сукобише се.{S} Морало се начисто <pb n |
| о.{S} Наука, честитост и смиреност беху главне црте целог његовог живота.{S} Народа жеља и царс |
| воља твоја воља. — С тим деспот заврши главни разговор.</p> <p>Што ће се сад разговарати, то с |
| е, прими га као свог рода, и постави га главним војводом српске војске.</p> <p>Но Ђурађ, као да |
| еспот за децу распитивао.{S} Деспоту је главно пре свега, и дечину судбу томе подвргава.</p> <p |
| и како је породица живила.</p> <p>После главног одмах је деспот за децу распитивао.{S} Деспоту |
| безевенк, — мумлају.</p> <p>Диван је у главноме све извршио, и закључио, сад се паше дижу и ра |
| непознатих јела човек гладан остане.{S} Главну част вечере сачињаваше некол’ко врсти добра пече |
| се јуначки.{S} Ту стиже и кнез Завиша, главом је све надмашио, рикну као лав и своје у ред и н |
| треба такав да је, да кад у цркви ходи, главом полилеј да додирне.{S} Онда је и сва памет ту.</ |
| лтан погледи на паше, па се разгледају, главом маше, не могу речма веровати, држе да је ту упле |
| огибију нанела предводио је Ферхад-паша главом.</p> <p>Мађари су се повукли натраг и како се мо |
| ржиш ли с Турцима, обе силе ћеду се над главом ти тући.{S} Сам не можеш, у зетске кнезове поузд |
| т зреник, небо чисто плаветно, само над главом Београда вије се црн облак.{S} Београд је у сени |
| и од заптија стражарени.</p> <p>Ферхад главом да знак да одлази и дозива свог бимбашу.</p> <p> |
| јурне на провале бедема.{S} Сам Жигмунд главом је ту, Розгоњи до њега, на једном вису, разгледа |
| н од мађарске и деспотове војске, ту је главом краљ Жигмунд, и зову Јеремију на предају.{S} Јер |
| овчани све бацају их доле.</p> <p>Ту је главом султан Амурат, ту је војска из Анадолије, ту је |
| може.</p> <p>То изрекне Ферхад и махне главом, а бимбаша отвори врата, дозива сејмене, који уђ |
| клисар.</p> <p>Султан се насмјеши, паше главом махају.</p> <pb n="446" /> <p>— Пеки, ви ђаури м |
| ви згариштем начинили, но за то ћете и главом платити.</p> <p>Ферхад још већма приближи им се |
| миримо — рече Ферхад-паша, и да му знак главом да може се дићи.</p> <p>Харалампије дигне се.</p |
| откуд крвави трагови, рањени повезаном главом калуђери, све поваљано, покидано.</p> <p>Ферхад |
| у црвеним ’аљинама булу, са покривеном главом, а ти из љубопитства издалека за њом гледиш, а о |
| је то било онда.{S} Човек се није мерио главом до рамена, већ од ноге до главе у дужину.{S} Тел |
| рече Јевренос-паша.</p> <p>Паше све то главом одобравају.</p> <p>— Реци на то, Ферхад-пашо, ти |
| еданпут опет турски посланик дође, и то главом Јусуф.</p> <p>Он је са великом свитом дошао да М |
| добни; но ти, као што већ једном реко’, главу би за вјеру положили.</p> <p>— Ми Турци такове тр |
| земља све пршти, грива им се растреса, главу горе бацају, из ноздрва им модар пламен издише, и |
| постарији.{S} Стане насред трапезарије, главу горе подиже, па оштар поглед баци на Ферхад-пашу, |
| ласи ухвати, и брзо му главу одруби.{S} Главу баци, а труп ђипне, крв из врата пишти, потрчи, и |
| ину прибећи, него отимачу своји’ земаља главу приклонити. <pb n="276" /> Је ли право учинио, св |
| ки дан види се како Смедерево све већма главу подиже.</p> <p>Већ се подижу и зидине дворах, то |
| сјајне зраке бацало на круну Србије, на главу Душана; тако јарко сунце није никад сјајило као т |
| ом.</p> <p>Деспот метне самур-калпак на главу, поклони се краљу, па онда рукује се са војводама |
| ести, па са Турцима помирив се круну на главу метнути.{S} Народ је сад био без главе па му се с |
| руке, па онда? — да метне себи круну на главу — рекне љутито Новак.</p> <pb n="313" /> <p>— Он |
| ибацах, који су помогли Немањи круну на главу метнути, који су се под Душаном тукли против мађа |
| Рим да му метне римску царску круну на главу.{S} Е са тим ће постати цар Њемачке, а већ је кра |
| на; да може, три круне би Бранковићу на главу метнула.{S} Но морам и ја мутити да дознам шта та |
| р без тога не сме натраг, макар му овђе главу скинули.{S} Ако му се не да, Јеремија ће се преда |
| е Јеремија рећи.</p> <p>Јеремија подиже главу горе и озбиљно да одговор.</p> <p>— Кажи господар |
| асан јунак.{S} Турбан зелен дичио му је главу и блед, изражаја пуни образ.{S} И из пространи’ њ |
| ати. <pb n="505" /> Велике бриге терете главу деспотову, велика боља срце му притиска.</p> <p>Ј |
| гле, и ког стигне, кида му утробе, цеви главу пробијају.</p> <p>Јеремија зачуди се, тог у њега |
| да осушене матери <pb n="510" /> земљи главу приклоне.{S} Ту се кују копља и мачеви, који ћеду |
| о’ да сам му вјеру задао, а кад он мени главу спасе, морам и ја њему.{S} Друго би било да би он |
| адету што учини’, могах за те изгубити главу.{S} Облачина је делија и своју душу окаљати неће. |
| д брата и пређе деспоту, који јој њежно главу прислони, и к’о у некој сањарији неколико тренута |
| а оно јој је долазило и друго којешта у главу.</p> <p>Светислав је из њени’ очију читао своју н |
| тешко задржати од оног што си једаред у главу утуби, друго, ако се што с њим стане, њему ипак о |
| пристане, само Харалампији не иде све у главу.</p> <p>— Ал’ ако Турцима предамо град, морамо из |
| на видик изнашао.{S} Познајем вас све у главу, били сте млади, као и ја, негда јунаци а сад изд |
| у мислима тражио је оног ком Је првом у главу дошло његове љубезне Милеве лишити га.{S} Пребаци |
| <p>Сад истом паде сва брига на Ђурђеву главу.{S} Све су му околности познате; он се мисли, па |
| њати.</p> <p>— Но хоће ли остали женску главу у том послушати.</p> <pb n="292" /> <p>— У ђаура |
| S} Тако исто и људи.{S} Један има шупљу главу, други има млого мозга.{S} Па шта је боље од та д |
| а гаваз му седе власи ухвати, и брзо му главу одруби.{S} Главу баци, а труп ђипне, крв из врата |
| е красне дворане.{S} Она ће у свом дому главу на одмор приклонити, на свом земљишту ће корачити |
| Новак допаде,</l> <l>И одруби Татарину главу</l> <l>Баш са самом душманина сабљом.</l> <l>Кад |
| к неимар.</p> <p>— Знам Ђурђа, ту мудру главу, ал’ је далеко, шта мислиш ће је Трапезунт.</p> < |
| га је свије што је на мени, ал’ и ја ћу главу замјенити.{S} Но ево сад испијам овај пе’ар, као |
| лујеш, јер ако ништа не буде, изгубићеш главу, ако ли свршиш, постаћеш одједаред пашом од три р |
| аче.{S} Као год што сирома’ мора трпити глад, жеђ, зиму, врућину, тако опет господар страда од |
| памет?{S} Други има мање памети ал’ има гладак образ и ћуд лисичију па међу јагањцима и зецовим |
| воће да у крило Жигмунду падне, а дође гладан харамија да ноћу крадом однесе.</p> <pb n="466" |
| ијасет познатих и непознатих јела човек гладан остане.{S} Главну част вечере сачињаваше некол’к |
| доба Ђурађ и Мара, љубећи их по образу, гладећи Вука и Милеву.</p> <pb n="309" /> <p>После разн |
| нахранити, могу јадно сироче од самртне глади спасти.{S} Остарјео сам, а ни ви нијесте више мла |
| ешто га у сну мори.</p> <p>Јерина шаком глади чело деспотово, и уздисај му одла’не, канда осећа |
| разговор мио, својом финоћом у почетку гладила је речи царичине, но мало после, следећи својој |
| во се натуштило над Новим Брдом.{S} Као гладни вуци окупили се, опселили су град, позивају упом |
| м домовима није им домазлук одбрањен од гладних горских вукова.</p> <p>Душаново царство распало |
| ="518" /> милостиње ће примати, путника гладног ће наранити, жедног напојити.</p> <p>Код двора |
| е јако и почну ме не само постом него и глађу морити.{S} Кад су братија поред прасећег печења д |
| о јој је једина утеха.{S} Крик војника, глас трубе, све су то за њу туђи гласови.</p> <p>Чује с |
| бнезнањени, не могу да се лако разберу, глас Ферхад-паше им је познат, ал’ не знаду ’де су га ч |
| то су их приморци од Латина научили.{S} Глас му је јасан као сребро.{S} Гуслар се зове Грман.{S |
| рце чупа, и чежња за прошлом славом.{S} Глас је био громовит, каогод што је био глас Душанов ус |
| ошко, који је жив подсмех негда био.{S} Глас Петошка се у љутим бојевима увеџбао.</p> <p>Деобен |
| душа јој срце задрма; чини јој се канда глас чује — Јерино, охрабри се.</p> <p>Изиђу из града п |
| ако је могуће и искупити, или бар дома глас однети, да му његови за ослобођење нужна [средства |
| е унутра ући.</p> <p>— То ће бити какав глас с Косова — повиче Новак.</p> <p>— То ће бити Баоша |
| отац Харалампије имао је нешто крештав глас, а поред тога није знао чисто исказати жива, но ме |
| споту, јер је деспот мудра глава, његов глас чувен од Ангоре и Багдада преко три морја, седам к |
| данде него ви овде, ви можете пре каков глас оданде чути.{S} Што се у последње доба у војсци зб |
| и зачуђени задрже оба калуђера.{S} Дође глас до Тамерлана, он даде к себи довести калуђере, кој |
| мени, а баш не мора се знати од кога је глас послат но само има истинит начув.{S} Тешка су врје |
| спот и узда’не.</p> <p>— Јест, такав је глас оданде.{S} Можеш лахко вјеровати.{S} Твој клети ду |
| ађ са Турцима на Србију напасти — пукне глас да је Ђурађ са Турцима, са мложином турске војске |
| на мртвог деспота гледали.</p> <p>Пукне глас, да је умро деспот.{S} Жалост је свуда неописана.{ |
| рађ долази.</p> <p>Ево деспота, чује се глас.</p> <p>Јерина из дворане изиђе деспоту насусрет, |
| се глас од гунгуле, из сто грла чује се глас.</p> <p>— Не пуштај натраг издајицу.</p> <p>Чује т |
| ати се нећеш.</p> <p>Ван чадора чује се глас од гунгуле, из сто грла чује се глас.</p> <p>— Не |
| вић осили.</p> <p>Наједанпут разнесе се глас да је дошла Мара, кћи царичина, жена Бранковићева, |
| ина прошло.</p> <p>Наједанпут донесе се глас да је Мехмед султан скончао.{S} Његови синови Мура |
| но још ћемо радоснији бити, ако нам се глас српске победе који дан донесе. </p> <pb n="235" /> |
| чуо?</p> <p>— По целом двору разнео се глас да је турски посланик дошао да проси Милеву.{S} Он |
| опет, од жалости, бола уздану да му се глас чује као у рањеног лава.{S} Све је у жалости погру |
| к, који му од непознатог Турчина донесе глас да се чува Бранковића, јер потајно код Турака о то |
| исти мах чаушбаша пријави се, и донесе глас да су ту поклисари.</p> <p>— Нек се амо доведу, мо |
| је било гостију и од војничког реда, и глас трубе сазивао је госте на обед.</p> <p>Гости се по |
| Он зна разноврсних јуначких песама, а и глас му је још јак.</p> <p>— Ја бих рекао да гуслара по |
| логи садањи мекушци када би га видели и глас му чули, крв би им се смрзла.</p> <p>Грмана је дов |
| ао да види какови ће то гости, какав ли глас бити.</p> <p>Страни са својом војеном свитом ујезд |
| нешто да ти рекнем.{S} Јучер смо добили глас да се буна у Караманији стишава, и ако треба ондан |
| и Мачва, Београд и Голубац.{S} Стиже ми глас, да је угарска војска већ на путу.</p> <p>Ту деспо |
| у, као год у малом месту, сваки најмањи глас одма’ се разнесе.{S} Један од другог, госпођа од с |
| ао што умеш.{S} Но, напиј се мало да ти глас боље иде — рече Новак, на чију реч одма’ се даде в |
| видиш ко говори, опет би морао познати глас страдалника.</p> <p>Погледај, ко је у тој ћелији? |
| есме уз танку тамбурицу, него громовити глас Грмана и његови’ тужни’ гусала.</p> <p>Када је пев |
| чули.{S} Харалампији <pb n="479" /> тај глас долази сада не само познат, већ некако и душмански |
| ћ некако и душмански, подсећа се да тај глас њему негда није повољан био.</p> <p>Ферхад-паша ст |
| његовим рукама кнежевићи, Јеремија тај глас поручи Ђурђу у Ново Брдо.</p> <p>Јеремија пита Ђур |
| улак му не хтеде казати од кога је тај глас, само му је рекао, да је исти поуздан, и да његове |
| уо као позната пријатеља, већ да је тај глас преко другог начуо.{S} Ферхад-паша мора чувати дес |
| побратим.</p> <p>— А тко ти донесе тај глас, зар ти улак не каза да мени од Ферхад-паше та пор |
| је радознал како је од Ферхад-паше тај глас добио.</p> <p>— Свјети оче, знам за твоју честитос |
| {S} Па ми јошт и то рјече, кад теби тај глас поручим, да не спомињем Ферхад-пашу, ако га сам де |
| ралампије са највећом радошћу прими тај глас, Светислав му беше кост у грлу.</p> <p>Русна бијаш |
| n="300" /> <p>— Дакле могу султану тај глас однети, да је твоја кћи његова? — запита Јусуф.</p |
| S} Да видимо шта други раде.</p> <p>Тај глас, да је турски посланик Милеве ради дошао, наравно, |
| ствар чудно изгледа, одскора добио сам глас из Браничева да Јеремија неће града предати.{S} Шт |
| јединце заклињу се, па онда сви у један глас:</p> <p>— Гинимо за народ.</p> <p>— Како право, он |
| одити.</p> <p>— Но, то је само разнешен глас; истина је да је турски посланик нешто о том говор |
| ита жалосним гласом Новак.</p> <p>— Зао глас доносимо вам.{S} Погибе цар, изгибе српска војска. |
| Вук Бранковић није био издајица, но зао глас дуго траје.{S} Спјевали су Вука као издајицу, и шт |
| Глас је био громовит, каогод што је био глас Душанов усред борбе.</p> <quote> <l>Славно време к |
| .{S} Ето за Радосава чује се свуд добар глас, и кад су се хусари са азапима крвили, није избега |
| нава <pb n="355" /> имао је одвећ добар глас, али будући је осим тога и уз тамбуру врло добро п |
| а Смедереву што га сагради, и доноси му глас, да су му катане жељне боја, код Голупца бојак биј |
| ово Брдо одмах.</p> <p>Јеремија како чу глас, од стиха дигне се, и креће се на пут.</p> <p>Јере |
| ју, праћени од Радосава, који како зачу глас трубе, изиђе ван на дочек Јеремији с ким се поздра |
| pb n="235" /> <p>— Дуго неће трајати, а гласа морамо чути, јер пре неколико дана већ тако су об |
| и како је тамо.{S} Јеси л’ добио каква гласа?</p> <p>— Јесам.{S} Зато сам си и дао труда да те |
| е, — у једној ћелији, чују се два тужна гласа.{S} Да не знаш, да не видиш ко говори, опет би мо |
| војводама, на што ови љутито из једног гласа повичу да Голубац треба тесно опасати и предаји п |
| је год појао у цркви, поред свег лепог гласа нешто чудно, смешно је издавало.{S} Кад је појао |
| и живот, ретко ће тко продрти да донесе гласа о покољу у Београд.{S} Сад Турци јурну на манасти |
| деде Петошко?</p> <p>О њему ни трага ни гласа.</p> <p>Харалампије отишао је у манастир, па тек |
| е се ни издувао, па са честим запињањем гласа почео је говорити, но скоро се опет разабрао.</p> |
| с’ као морски вали</l> <l>Силним звуком гласа и оружја.</l> <l>Душман љути сад освјету тражи</l |
| од душмана</l> <l>Срамним бјегством, да гласе однесе</l> <l>Цариграду о српској побједи.</l> <l |
| адати.{S} Но данас сам од некога хрђаве гласе чуо, говори се, да се султан Мурат на Србе справљ |
| репанута чекала је да чује какве ће јој гласе ови гости донети, јер је знала да се Новак и патр |
| е каза да мени од Ферхад-паше та порука гласи?</p> <p>— Улак, то беше увода, ал’ не да ми посум |
| ква умири од чешких патарена, и као што гласи долазе, успјева, и римпапа га зове у Рим да му ме |
| </p> <pb n="413" /> <p>На путу стиже му гласник, који носи собом поруку Јеремије.</p> <p>Деспот |
| , јер ће га иначе на силу отети.</p> <p>Гласник врати се и однесе Јеремији поруку.</p> <p>Јерем |
| инити се нешто мора.</p> <p>Ђурађ пошље гласника Јеремији да дође у Ново Брдо одмах.</p> <p>Јер |
| у Крушевцу, очекивала је брижно какове гласове са бојног поља.</p> <p>Миличин двор у Крушевцу |
| све на Косову била; желео би’ најновије гласове оданде чути — рекне тихим гласом патријарх.</p> |
| милио и услужан био, Ђурђу једнако шаље гласове да неки властелини чекају само на смрт Стевана, |
| о, и ја добијам оданде преко мојих људи гласове.{S} Ако падне Ново Брдо, крај је Ђурђевом госпо |
| "346" /> Бранковићевим метежима потајно гласове шиљао, да зло предупредиш и народ не пропадне.< |
| т и Сулејман саветују се.{S} Они чекају гласове од Милице.{S} Са Вуком су већ начисто.{S} Ако т |
| осило на себи печат благоговјенства.{S} Гласови фини, ал’ је све нешто издавало на данашње весе |
| и по бегунцима из долње Душанове Србије гласови стижу да се онђе гомилама турче, које с вољом < |
| ничеву и Ресави помоћу Турака, рђави се гласови о њему разносе — рече војвода Радосав.</p> <p>— |
| јника, глас трубе, све су то за њу туђи гласови.</p> <p>Чује се топот, тутњава, звекет оружја.{ |
| а куда ће и како ће; сваки дан јој гори гласови од Бранковића долазе.{S} Све је у двору клонуло |
| /p> <p>Ови гости су били и пред Турцима гласовити, па сваки је желио исте видети.{S} Њи’ово срп |
| Да г’ причају младоме потомству</l> <l> Гласом моћним гусал’ јаворови.</l> <milestone unit="sub |
| , па од јачега мира тражи — одговори са гласом незадовољства Марко.</p> <p>Када се мало понамес |
| анитељ Србије — рече загушљивим од туте гласом деспот.</p> <p>— Не помишља’ да у паши српско ср |
| ша тек поглади брке,</l> <l>Па прослови гласом радоснијем:</l> <l>Цар ми рече: војска ће се кре |
| јетио, дозове га к себи близу, и слабим гласом пред околостојећим војводама и саветницима рече |
| за њега пошла? запита ју нешто шаљивим гласом Милица.</p> <p>Милева се опет застиди.</p> <p>— |
| рвени калуђер! — викали су подсмешљивим гласом несташни служитељи.</p> <p>— А шта си ти, оче, т |
| богу и људ’ма угодан — рече загушљивим гласом деспот, а суза му на зеници засја.</p> <p>— Вечн |
| ад започне Русна са јошт поверителнијим гласом:</p> <p>— Сад морамо мало стрпељиви бити док се |
| ти ћу како ми је воља — рече озбиљнијим гласом Ферхад-паша.</p> <p>— Нек ти је како ти драго, с |
| пре донијеси новце — рече мало оштријим гласом Ферхад-паша.</p> <p>Харалампије канда је само хт |
| анин једном госту, смешећи се и тишијим гласом, но опет да се чути могло.</p> <p>— Онај само мо |
| обична, но Грман знао је у њу са својим гласом и гудалом улити нешто величествено.{S} То није б |
| о ће сести, и калуђери га у томе својим гласом пратише.{S} Леонтије са дубоким и пријатним свој |
| Леонтије са дубоким и пријатним својим гласом коснуо се срца свију старијих, но отац Харалампи |
| пашо, како је право, — прослови громким гласом Јеремија.</p> <p>— Тако ћу и судити, и праведник |
| жива ме виђет нећеш — прослови громким гласом дели-Реџеп, очи му севају.</p> <p>У исти мах чау |
| издајице.</p> <p>Ферхад те речи громким гласом изрече, рекао би није то тај Петошко, који је жи |
| Пахомија, кад му чујеш из уста дубоким гласом оно божанствено „мир свјем“, а бурна ти се душа |
| осле себе оставили — одговори озбиљским гласом патријарх.</p> <p>— Нек се донесе закон да је св |
| мора над оцем лебдити — рекне подмуклим гласом Русна.</p> <p>— Ђурађ и Војновић у шестнаестој г |
| р би извртањем, кревељењем, и подмуклим гласом јошт могао у најозбиљнијем часу и осећању у ком |
| све ће још добро бити — рече поузданим гласом Ђурађ, којега речи, у Милици, двоструко чуство п |
| ће бити мој доглавник — рече поузданим гласом деспот.</p> <p>— Па зашто га сад не позовеш? — з |
| све бити добро — рекне Новак поузданим гласом.</p> <p>— Сад ако нам се цар по божијој вољи са |
| } Последње недеље отпојао сам са једним гласом вечерње, а у понедељник није ме већ било у манас |
| двору? — рече Милица са мало промењеним гласом.</p> <p>Патријарх благослови најпре Милицу, Миле |
| тац тебе јако уважава — рекне забуњеним гласом Ђурађ.</p> <p>— Чуј, момче.{S} Ти си још дете пр |
| на свој рачун војводују — рече искреним гласом Драгаш.</p> <pb n="261" /> <p>— Мислиш на Бранко |
| добро почивао? — запита га поверителним гласом Русна.</p> <p>— О врло добро, и како не би у ова |
| з мача све покорили — рекне уверителним гласом Русна.</p> <p>— То може лако бити — одговори кал |
| ги донде на миру будите — рече озбиљним гласом Петар и оде за Митром.</p> <p>— Нека се само шал |
| /p> <p>— Збогом, ђецо моја — притворним гласом то изрече и излази а Пајсије га прати.</p> <p>Са |
| теник на вечерњу сузним очима, жалосним гласом говорио је <foreign xml:lang="cu"> „нашествыя ин |
| цар и српска војска? — запита жалосним гласом Новак.</p> <p>— Зао глас доносимо вам.{S} Погибе |
| шта се тамо догодило? — запита жалосним гласом Драгаш.</p> <p>На његово питање војвода Костреш |
| т хиљада дуката.</p> <p>— Пеки — оштрим гласом пресече султан.</p> <p>— Поклисар без тога не см |
| и своју погрешку поправила, са умиљатим гласом запита га да ли му може с чим служити.</p> <p>— |
| вољство — поздравио је госте громовитим гласом.</p> <p>— Бог ти добро дао, Грмане.{S} Дед’ испј |
| ко отпочне, а он чита тако напрезајућим гласом канда му је срце необручано, узда’не, и у малој |
| ем, хоће да га прода — рече шапутајућим гласом Харалампије, и преврн’о очи, које више издају не |
| етар, а калуђер цео се скупио, па тихим гласом почео се извињавати, на које служитељи слабо слу |
| овије гласове оданде чути — рекне тихим гласом патријарх.</p> <p>— И ја једва сам могао преспав |
| ути сунце Душановом народу — рече тихим гласом седи патријарх.</p> <p>Милица је увидила да ће П |
| ости почеше већ такође међу собом тихим гласом примедбе правити о растројењу српском и непослуш |
| такав издајица смрћу казни — рече јачим гласом Новак.</p> <p>На то Патријарх дубоко замишљен ст |
| ица одма’ беседу пресече, те мало јачим гласом рече:</p> <p>— Ал’ о том ништ’ не говориш да су |
| а равно дјелим — рече успла’ирено јачим гласом Харалампије, канда му је већ наклон Ферхад-паше |
| p> <p>— Чекајте, ето иде неко.{S} То је гласоноша. ’Оди амо!</p> <p>Улак уђе.</p> <p>— Велики о |
| сата није их већ било у Дечанима.{S} И гласоноша је отправљен.</p> </div> </div> <div type="gr |
| остали као окамењени гледаше на ужасне гласоноше, а гдекојим се, опет, чинило све то као неки |
| особнима учинити.</p> <p>Јеремија пошље гласоношу с писмом, и с једним Грком, који је у лекариј |
| ти божија, која је још у Солуну била на гласу као чудотворна, а сад бди над Србијом.{S} Ту су п |
| n="351" /> <p>Жички калуђери били су на гласу, но и заслужили су славу.{S} Они су били прави па |
| колико братија.{S} Твоји калуђери су на гласу.{S} Ићи ћемо у Скопље, па оданде у Нови Пазар, ко |
| због тога у недоумљењу.{S} Она није том гласу ни веровала сасвим, јер је држала да је све то ца |
| ивоји, зелени китњасти гајеви, дубраве, глатко језеро, на њем ћеду попливати бели лабудови, њих |
| као што се у садашње доба држи, то јест глатко, девојачки умиљато, мекушно — но јуначки лепо, о |
| војводе, све саме делије, опет за овим глатког лица попови, владике, фратри.{S} Труба затруби, |
| .</p> <p>— Ето види се мађарска војска, гле како се диже прашина од земунске стране.</p> <p>Дес |
| <p>— Но и ви имате красни’ војника.{S} Гле онде оне красне чете, све младићи као борови — рекн |
| цркви служи, и ходи, зли језици кажу — гле иде као кртица, треба такав да је, да кад у цркви х |
| ја пути њега могао смакнути дати!{S} А гле он шта чини са мном?{S} Та да морам Турчину служити |
| с нема; крв без престанка проливате, па гле чуда, јошт вас доста има.{S} Колико вас само под ту |
| адски нема снаге, а ни ми је немамо; па гле Босне, колико су већ из нашег стада однијели.{S} Ри |
| је већ лакше било и са спољашњим.{S} Па гле сад жалости!{S} Ко ће на његово место ступити?{S} К |
| помоћи.{S} Од лацмана ништ’ не ишчекуј, гледа да ти вјеру наметне, јадранско поморје отме, и тр |
| ро као правом Турчину.</p> <p>Ферхад га гледа и промери, па прослови.</p> <pb n="452" /> <p>— Д |
| т.{S} Мог сина Стефана тек преко рамена гледа као да му неће временом <pb n="218" /> господар б |
| .{S} Један соко јој на рамену стоји, па гледа у небо не би л’ дошао до шићара.{S} Вешти соко, п |
| је, па реци тко сам.</p> <p>Харалампије гледа га укоченим очима, вилице му се тресу, јошт не мо |
| приметивши да ју већ царица најбољма не гледа, за свагда се од двора удаљи, и отиде у Рудник, и |
| а се Турцима кроз паше много кроз прсте гледа, и кад који део куд задере, мора се дочекати тако |
| јање и надњу.{S} Јерина скрушеним срцем гледа мраморно тле, помоли се за боље дане, и срећу пор |
| р српско царство обновио, а већ Алтоман гледа да очупа комад земље од цара.{S} Ако цар Лазар ум |
| едују.{S} Када има млого славни’, а оно гледа један другог да упропасти, или им у нужди не пома |
| стиснутим уснама и укоченим очима на њу гледа.{S} Милева не може срцу да одоле, испусти из руке |
| с леђи Маџар.{S} Отргни се од Жигмунда, гледај како је по земљу и по тебе најбоље, што ћеш да б |
| >— Е сад ћемо му и ми одблагодарити.{S} Гледај ти њега, како се погордио, како се сад тек опаме |
| ци тако као што си од Сулејмана чуо, те гледај да што испослујеш, јер ако ништа не буде, изгуби |
| </p> <p>— Нек ти је како ти драго, само гледај при делби да ме Јеремија и Јаблановић не прјевар |
| да и са њом деспот располаже, а ти само гледај како се бијемо.{S} Ви имате тријест тисућа, и ми |
| тро пренети пријеко Саве па у Будим, но гледај зидај града.</p> <p>— О’ђе нема више станка, и г |
| ти.</p> <p>— О, то је добар турски цар, гледајмо, мајко да и ми њему што лепо пошљемо, да се не |
| но што је прошло, повратити се не може; гледајмо одсад да опет добро буде — рекне притворно Мар |
| онити.{S} Но немојмо времена губити.{S} Гледајмо што пре нову војску да скупимо, да Турке код М |
| .</p> <p>— Нек буде дакле тако, но само гледајмо да што пре наредбе учинимо, да време не губимо |
| /p> <p>— Остави на миру те лакрдије, но гледајмо, шта ће сад да буде.{S} Нешто се све буни, слу |
| а Лазара великаши не би остали.{S} Зато гледајмо што пре да се што учини. .</p> <p>После ове Љу |
| > <pb n="466" /> <p>Сви се убезекну.{S} Гледају кад Турчин на бедему алај-барјак забоде.</p> <p |
| дравља Ферхад.</p> <p>Деспот и Облачина гледају на Ферхада непомични, као окамењени. .</p> <p>— |
| на у манастиру, калуђери се смирише, па гледају свој посао око манастира.</p> <p>И Јеремија, и |
| име носи.{S} Ти Балшићи и Црнојевићи не гледају Србију за чело српског народа.{S} Зато морам и |
| се за здравље.</p> <p>Опет стану, па се гледају.{S} Ту је Облачина Раде и свита.{S} Присни и пр |
| Кад их Турци виде, стану, па заблендани гледају и’ силне и горостасне, ма већ и не младе јунаке |
| да, диве се Смедереву; кад на Смедерево гледају одлане им срцу, и Београда слика блеђа им поста |
| ити, све јој се виђело да ју умалително гледају.{S} И сама присустност Марина тешка јој је била |
| су познатим пашама у посету.{S} Турци, гледајући на њи’, не могу да им се надиве, па веле: „Е |
| ави му се свакојаке мисли преметале.{S} Гледајући на воду Ситницу, чинило му се као да се вода |
| .{S} Русна, опоменувши се цара Лазара и гледајући рањеног сина, сузе је ронила, патријарх, прек |
| опало што је већина гостију све на њега гледала, као да се то њега тиче.</p> <p>Поред овако раз |
| И сама сам од дјетинства мог разна чуда гледала <pb n="390" /> ’де свој свога убија, а мусломан |
| p> <pb n="265" /> <p>Царица је као нема гледала и ишчекивала на патријархову реч.</p> <p>Патриј |
| је пребацио како је на црвеног калуђера гледала, и то је општи смех произвело.</p> <p>Но и сам |
| се из косовске битке натраг_ повукао и гледала га је као правог издајицу, његови приврженици, |
| надежди крепи да ће све добро бити, но гледала је материну корист својој жертвовати.</p> <p>Ма |
| аша под Душаном, презрително је у двору гледала на нижег порекла људе.{S} Осим тога, Вук Бранко |
| ’ преткова.</p> <p>Сви су сад на Грмана гледали и чекали како ће започети.{S} Он није дао дуго |
| >Сви су као окамењени на мртвог деспота гледали.</p> <p>Пукне глас, да је умро деспот.{S} Жалос |
| .{S} Мекушци су пред њим у зелену траву гледали.{S} И сва свита страшног је погледа била.{S} Но |
| Дичио сам се с њом.{S} По сокаци сви су гледали на нас, и завидили нам.{S} Но срећа није дуго т |
| саме своје отаџбине, а гдекоји само су гледали на све догађаје и ишчекивали су час у којем ће |
| , попустила је ните, и молила ме је, да гледам какогод, да ју ослободим из овог белаја.{S} Но с |
| озрителан.</p> <p>— Дед’, Митре, шта га гледамо толико?{S} Вуцимо га унутра, та то није ђаво, т |
| оставимо Бајазита са Сулејманом, да не гледамо како плету српском роду мрежу; оставимо Марка и |
| а му син што пре архимандритом постане, гледао је <pb n="354" /> да дође у Дечане.{S} Ако је ко |
| p>Откако је Бајазит постао зет царичин, гледао је да Вукову силнију партају ослаби или сруши, п |
| женско, старо, младо, слабо, снажно.{S} Гледао сам мојим очима ропско тржиште у Скопљу, срам чо |
| S} Тако ми је дуго вријеме.{S} Радо би’ гледао ван, и кад поглед бацим тамо, морам се дјела пос |
| к одаваше.{S} Пун наде је сваки на њега гледао.</p> <p>Патријарх прослови:</p> <p>— Кад је божи |
| пот пред млогим говорио да те је свагда гледао као неко нужно зло, па да није рад ништа више с |
| Хафисов; љубав и вино] мало са вишег је гледао него обични смртни.{S} Љубав је његова јошт код |
| и поглед оштро је мотрио.{S} Особито је гледао на Милеву; да није калуђер рекао би, да га се је |
| анковићевом браку претпостављена била и гледао је да ти у Војновићу достојног мужа даде; осим т |
| мало намучити.{S} У почетку нисам ју ни гледао, а она све око мене лиле-миле, само да јој што п |
| пре на леп начин, наговарањем, ласкањем гледао је да га задобије; кад са тим није успео, онда с |
| госте.{S} Особито, пак, са задовољством гледао је на оца Харалампију, који је такођер подсмешљи |
| > <p>— Кад сам сва та чуда видио и дуго гледао, помишља’ да је све то за наше грјехе, и рјешим |
| нула.{S} На Светислава није баш љубазно гледао.</p> <p>Наједанпут патријарх узме чашу те наздра |
| са неким достојанством.</p> <p>— Треба гледати на то да разне струке управе способним људ’ма у |
| <pb n="260" /> <p>— Та да, на то треба гледати, само што опет има људи који се за свашта хвата |
| аду не би могли даље прекрштеним рукама гледати.{S} Цариград је већ од Турака опасан, чека се с |
| јску.{S} Ту ме почне сваки преко рамена гледати. <pb n="243" /> После млоги’ несрећа домислим с |
| управо к трпези.</p> <p>Имали су и шта гледати.</p> <p>Млади Стеван царевић, од јурења ослабље |
| уго, у двору морао је мало и кроз прсте гледати.{S} Штавише, кад је Новак запитао за будалу Пет |
| које од жалости.{S} Та и како би могли гледати војници Душанови како се Срби за Турке боре?{S} |
| дворицом звали, зато што сам не могавши гледати где ми моје очинство газе и отимају, код Турака |
| ="283" /> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо гледати да у миру све свршимо.{S} А не би ли боље било, |
| ће против њега ићи, но у толикој забуни гледаће да што од сина Лазарева откину.{S} Одбрана домо |
| е цар по божијој вољи са победом врати, гледаћемо да отсад у свако доба и у свачему преправнији |
| потоне, нек и ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћемо да не пропаднемо.</p> <p>Деспот изрече, на Ле |
| .{S} Његов цео живот је мом подобан, но гледаћу да не прођем као он, но да моје душмане сатрем. |
| у бојадисали, а Грци прекрштеним рукама гледаше како српско царство пада.{S} Цариградски велика |
| леву тешио.{S} Сви остали као окамењени гледаше на ужасне гласоноше, а гдекојим се, опет, чинил |
| и паше при изласку његовом презрено га гледе.</p> <p>Неки, безевенк, — мумлају.</p> <p>Диван ј |
| те, неће он царицу, Турци само на младе гледе, та ионако се све говори да Милеву проси.</p> <p> |
| рије града, јер нас о’ђе Мађари пријеко гледе.{S} Држе да је Београд њихов дом, а ми само гости |
| њих стане, који као окамењени непомично гледе, ћуте.</p> <p>Ферхад спусти испод врата, испод ко |
| сви се мисле.{S} Јеремија и Јаблановић гледе на Харалампију, који брижно лице показује, но ипа |
| иначе, светитељи му изгледају канда баш гледе, канда ћеду прословити и запитати; „Петошко, што |
| <p>Јерина седе до почивајућег деспота, гледи му лице, из црта му чита ужасну борбу у души, зај |
| ја-девојка, за великим топом провирује, гледи, промерује, нишани.{S} Плане, задими се, а најјач |
| р руке, који му души терет олакшава.{S} Гледи га Јерина, какав диван делија, каква глава, какво |
| На Розгоњијеве речи настаде почивка.{S} Гледи једно на друго удивљено, не зна шта тко на те реч |
| ерхад-паша укочено гледи на бимбашу.{S} Гледи га, а не мисли о њему.{S} Опет очи изврће, вилице |
| , <pb n="496" /> његов патрон, оштро га гледи, изгледа као Реља крилати, коме ће о’ма мач севну |
| и ће бити стражар, који отвореним очима гледи на Мађарску, Сибињ, и оданђе амо продријети се не |
| да предвиђа нову несрећу.</p> <p>Јерина гледи му у очи, да му пронађе душе зрак, да га поткрепи |
| ју осуду.</p> <pb n="480" /> <p>Бимбаша гледи, слуша, без да речце испусти, само очи му неки жа |
| покидане мађарске војске.{S} Ту се сад гледи како ће се спасти.</p> <p>Жигмунд заповеди да се |
| Ферхад-паша и настаде тишина.{S} Ферхад гледи на деспота, чека шта ће чути.</p> <p>Деспот некол |
| ин, а пије као ђаур.</p> <p>Харалампије гледи га, диви се.{S} Чудо невидимо.</p> <p>Ферхад мери |
| аша погледи на Харалампија, који сад не гледи више у Јеремију ка’ у свог надглавника, већ као у |
| се за народ богу моли, и да код куће не гледи како се Турци силе.</p> <p>Настане опет нов рат.{ |
| лупца, па да ти преда благо — изрече, и гледи оштро на Јеремију.</p> <p>Јеремија је мало збуњен |
| редини, а десном шестоперац буздован, и гледи на деспота хоће л’ добити миг.{S} Тешко Јеремији |
| Тако су негда дивови изгледали.{S} Краљ гледи <pb n="397" /> на деспота, деспот на Розгоњија и |
| ни њихова жеља.{S} Јеремија их презиром гледи.</p> <p>— На вјеру ми доша Јеремија, ја идем на в |
| ега седи његов мили Хасан.</p> <p>Хасан гледи на Марка, нит’ очи с њега скида.{S} Из сваке черт |
| конабити.</p> <p>Но у исти ма’ брижљиво гледи Жигмунд на једну точку на противним голубачким ви |
| n="325" /> српску земљу пустоши, Марко гледи да накнади и да свакој уцвељеној мајци сузу утре. |
| да.{S} Мањи се угледају на веће, сватко гледи од другог што да скуца.{S} Међусобна борба код Ср |
| ранковић Ђурађ, који се одеспотио, само гледи да згрта благо, није му никад доста, ни његовој Ј |
| пот ће продужити, а деспотовица укочено гледи му у зенице, усне мало отворене, ишчекује говор, |
| љу заповест.</p> <p>Ферхад-паша укочено гледи на бимбашу.{S} Гледи га, а не мисли о њему.{S} Оп |
| убац, глава богатог Браничева, поносито гледи на Дунаво, на Угарску.{S} Сав окол пун вредна рад |
| а, а на њима натакнуте главе.{S} Деспот гледи канда познаје те главе, ускори кораке, види три к |
| , сво хришћанство на западу и на истоку гледи на те, да га спасеш, јер овђе наше руке су већ ма |
| таве.</p> <p>Деспотовица Јерина у двору гледи на плаво Дунаво, срце јој се стеже, њена господст |
| .</p> <p>Ферхад стане, обојици у зеницу гледи, извади испод проја крст, пољуби га и покаже.</p> |
| гонетне Јеремија.</p> <p>Ферхад-паша их гледи и мери.</p> <p>— Па је л’ то учињено по налогу де |
| граду деспотови двори.{S} Кад са града гледиш како се Сава са Дунавом бори, а теби се срце сте |
| ом, а ти из љубопитства издалека за њом гледиш, а она од ветра бранећи се каткад се окрене, па |
| вог.{S} Сваки је од њих сам себи у срце гледнуо и застидио се бар за магновење од сопствене себ |
| чио, по други пут не смедох скоро на њу гледнути.</p> <p>Бајазиту на ове речи почне срце јако к |
| ити, а бацити им какву кост да се о њој гложе.{S} Маџари, како буду мира имали од Турака, задир |
| не бејаше лудак каквог у Дубровнику као глумца купити можеш, а да војводе и велможе увесељава.{ |
| и га, употребиће сада сву силу своју да гњев свој на његовом сину искаде.{S} Ако Турчин буде да |
| и почну се све дубље у земљу пружати, и гњездити.{S} Славне некада српске вароши већ су биле пу |
| за Приштину, за Крушевац.{S} А Голубац, гњездо соколово, оданде се чува плодно Браничево, плодн |
| орок се за нас побринуо да нам све мора говети, било младо, било старо.</p> <p>— Ух, сад да сам |
| о онда чује кад онај није онђе о ком је говор, а господа хоће да се оговарају ка’ и други, а ка |
| ша мора, мисли за сутрашњи диван, ту је говор о предаји Голупца.</p> <p>Ферхад-паша је Турчин, |
| у зенице, усне мало отворене, ишчекује говор, канда би реч из деспота извадила.</p> <p>Деспот |
| ради, да је на добром путу.{S} Изглед и говор тако честит, да се не мога’ посумњати.{S} Па ми ј |
| ревњивом постала.{S} Њој је пријатељски говор калуђера јошт у почетку на срце пао, па сад не би |
| вити да се Нићифор спреми, па онда ћемо говор продужити.</p> <p>Јерина изиђе, а деспот по двора |
| града стане пред краљем.</p> <p>Деспот говор продужи.</p> <p>— Ево ти, краљу, кључи Београда, |
| и од цара дозвољено ми би мјешати се у говор старијих, ал’ да покријем смјелост и старијима ис |
| јој крајини сам да владам! — пресече му говор незадовољан Прибац.</p> <p>— Чекај, ниси ме још п |
| онтије с’ватио је значајност деспотовог говора, па ће му на то разборито одговорити.</p> <p>— Т |
| е ових речи Русна је мало узданула и од говора престала; Милица, пак, сасвим се замислила, и св |
| е два човека, паша и калуђер, већ канда говоре гола два срца.</p> <p>Ферхад-паша прича чудноват |
| преседне, а мудри тек онда мудрују кад говоре оно што ни сами не држе за истину.{S} Дакле хајд |
| ово метнуо.</p> <p>Обојици долази да не говоре два човека, паша и калуђер, већ канда говоре гол |
| јника, но не хтеде се у битку упуштати, говорећи да се са таковом силом Турцима отпор дати не м |
| на, који ти то <pb n="280" /> замерају, говорећи да потајно пијеш вино као ђаур, диндушман Тура |
| овори Ферхад, па уставши пође к деспоту говорећи:</p> <p>— Дај да ти пољубим десницу; ти си син |
| ина је тврда ријеч, а не као код ђаура, говори што ти је на срцу.</p> <p>— Е сад видим да сам н |
| га нек слободно стане.{S} Шта је, робе, говори тко си, шта ћеш.</p> <p>— Свјетли царе, султане |
| <p>Ферхад-паша прича чудновате ствари, говори канда није турски паша, канда снева, канда је хр |
| <p>Милева се опет застиди.</p> <p>— Но, говори кћери, та ништа зато, ти си с твојом матером, ни |
| о данас сам од некога хрђаве гласе чуо, говори се, да се султан Мурат на Србе справља, па се чу |
| — Та немој, човече, баш сад да лудујеш, говори бар сад паметно.</p> <p>— Шта ћу да ти говорим; |
| ије бити, желиш ли је спасти и како.{S} Говори искрено и језгровито, како сад мислиш.</p> <p>— |
| јавља ти да ствар добро стоји.</p> <p>— Говори бистрије.</p> <p>— Откако сте у војску отишли, Р |
| ка.{S} Но само те једно молим.</p> <p>— Говори шта желиш?</p> <p>— Ништа друго, но само да ме н |
| итати — рече узбуђен поклисар.</p> <p>— Говори робе.</p> <p>— Ја сам био тај, који сам свјетова |
| ту уплетен ђаура какав шерет.</p> <p>— Говори тко си и тко те амо послао — рече озбиљно султан |
| паметно изрекну, мисле да пророк из њи’ говори.{S} Код њи’ сам одма’ у почетку до ефендилука до |
| ори, него му остављаше све на вољу нека говори шта хоће.</p> <p>— Еј, само да се Алтоман није о |
| , ни пазила нису на то шта таква будала говори, него му остављаше све на вољу нека говори шта х |
| и само на младе гледе, та ионако се све говори да Милеву проси.</p> <p>— Бога ти, то су сплетке |
| о обећати, а мало испунити.</p> <p>— Де говори, Јусуфе, шта си онде видео, какову породицу има |
| p> <p>Враћају се.</p> <p>Нитко ништ’ не говори, само размишља.</p> <p>Дођу у трапезарију, онде |
| го, но само да ме не издаш.{S} Ником не говори ко сам и шта сам био, јер иначе изгубићу поверењ |
| ом.{S} Сад иди, но ником ништа о том не говори; све ће добро бити, а особито за тебе.</p> <p>Са |
| ће тугом засићеним пријати.{S} Слабо се говори, и кад што деспот прослови, који од војвода крат |
| 96" /> <p>Прима се јело и пиће, мало се говори, све је озбиљно, све тако изгледа канда је посмр |
| </p> <p>— Та нешто чујем да се о Милеви говори; шта си ти о томе чуо?</p> <p>— По целом двору р |
| ну, мушки понос му не допушта да лежећи говори, устаде и прослови.</p> <p>— Тешке сам дане пров |
| — Облачино, умири си душу, пријатељ нам говори, пусти да је моје старије, ја ћу да запитам. — К |
| на гласа.{S} Да не знаш, да не видиш ко говори, опет би морао познати глас страдалника.</p> <p> |
| сам у себи све то и осећао што Петошко говори, опет чест војводска није му допуштала да отрпи |
| ајавај.</p> <p>— Кад ти женскиња храбро говори, онда мушко срце не сме омекшати.{S} Ти знаш мој |
| вати?</p> <pb n="252" /> <p>— Све се то говори, ал’ богзна хоће л’ од тога што бити.{S} Све се |
| ано што се о Бранковићевом властољубију говори — рече Новак.</p> <p>— Мораће се закон донети та |
| е па поглади си браду, у знак да истину говори, и да му није нужно бројати.</p> <p>Исак-паша по |
| — одговори Петошко — будала кад истину говори, а оно мал’ му не преседне, а мудри тек онда муд |
| зраза, но нема очију, да им душа из њих говори. — Као угашене две свеће показују гар, сенку нек |
| што јој је Русна о красоти овог предела говорила, јер јој се друге мисли по памети врзле, а не |
| односио, хитро сабрав мисли, царици је говорила:</p> <p>— Истина, светла царице, није лошији о |
| та о њеној промени и о материној намери говорила.{S} Штавише, она му изјави да га и сад искрено |
| код служитеља.{S} О патријарху, истина, говорили су као о каквом свецу, но опет радије су се са |
| -амо.{S} Међу собом, кад би се сусрели, говорили су о <pb n="259" /> ноћашњој незгоди црвеног к |
| је то било, кад су код Србаља први пут говорили да нит’ се зна ко пије, нит’ ко плаћа.</p> <p> |
| ого ђаурски’ муфтија и имама.{S} Сви су говорили против Бранковића и жељели би се с тобом, вели |
| калуђери били би поклани.</p> <p>То су говорили из опрезности, да си представе могућну међусоб |
| угог и пазио до на самог себе и мало се говорило; када је дошло до чашице, све је настајало жив |
| ло произићи, а о Радосаву се увек добро говорило.{S} Ферхад-паша, пак, преко друге треће руке ј |
| че мешину метоике.</p> <p>— Е сад ти не говорим више као ђауру, већ као мом госту, ево ти метои |
| бар сад паметно.</p> <p>— Шта ћу да ти говорим; нисам ли ти већ сто пута казао да ћемо овако п |
| у брк казати, узе’ на се лудачко руво, говорио сам што ми је на срцу, а будалама и слијепим гу |
| Лазара, па је зато без сваког устезања говорио.{S} Царица му то није замерала.</p> <p>— А да л |
| а Харалампија.</p> <p>— Ох, бог из тебе говорио.</p> <p>— А није л’ ти жао народа?</p> <p>— Как |
| отом, знаћу рећи султану не само што је говорио, већ и што није говорио, оно што сам му из очиј |
| не само што је говорио, већ и што није говорио, оно што сам му из очију, из лица читао, ја тре |
| езиру.</p> <p>— Јесам.{S} Ја сам о томе говорио султану и сем дивана, за леђи Исак-паше, твог д |
| таковом расположају дуже је сам у себи говорио.</p> <p>— Сваког казн стигне.{S} И ја сам штошт |
| и сада пакосте.</p> <p>Све је то Новак говорио да само горњи разговор мало збуни; и на то опет |
| е могу уверити да је деспот пред млогим говорио да те је свагда гледао као неко нужно зло, па д |
| а вечерњу сузним очима, жалосним гласом говорио је <foreign xml:lang="cu"> „нашествыя иноплемен |
| на је да је турски посланик нешто о том говорио, то ни сама царица не таји, но не знамо шта је |
| ише Хасана има.</p> <p>Док је Марко ово говорио, донде је Хасан донео једну красну стрелу, коју |
| к је јошт понешто са патријархом насамо говорио, па се и он удаљи да почива, па да свој разгово |
| јели задобити.</l> <l>Бог из тебе побро говорио —</l> <l>Рече Реља војеводи Гојку.</l> <l>А Угљ |
| ако збило.</p> <p>Док је Петошко све то говорио, гости су се слатко смејали, само једном оцу Ха |
| то као неки сан.</p> <p>— Синови моји, говорите, да од бога нађете, шта се тамо догодило? — за |
| се није добро збило на Косову.</p> <p>— Говорите, децо моја, откуд тако?{S} И где је цар и српс |
| говори Јеремија.</p> <p>— Сад је бадава говорити, испустисмо птицу, та више амо долећети неће, |
| аури зидају, нами зидају.{S} Тако ћу ја говорити на дивану, тако и ти.{S} Но сад иди ти у Круше |
| бити, јер мада је паша, оно што ће сад говорити, допринело би му гајтан око врата. </p> <p>Фер |
| >После ови’ пророчески’ речи престао је говорити патријарх, а и Новак дуго је замишљен ћутао до |
| , па са честим запињањем гласа почео је говорити, но скоро се опет разабрао.</p> <p>— Ја сам ка |
| p>На то Патријарх дубоко замишљен стане говорити.</p> <p>— Одавна већ српски народ од самољубив |
| ухом и смиреношћу Драгаша слушао, почне говорити:</p> <p>— Право има Драгаш.{S} Мог покојног оц |
| и.{S} О важнима стварима доцније има се говорити.{S} Мара и Ђурађ мало доцније посете и Русну, |
| трећег.{S} Но гост си ми, не могу више говорити, пијмо; можда последњи пут Марка видите и с Ма |
| ствар изравна.</p> <p>— Немој о том ни говорити.{S} Ја не могу твог оца слугом бити, а он неће |
| ло њега.{S} Кад ји све сакупи, почне им говорити:</p> <p>— Ви сами видите, да нит’ је Милица уп |
| је неко из Србије дошао и рад је с њим говорити.</p> <p>Ко је то био?</p> <p>Харалампије.</p> |
| о трти стане?{S} Но, нећу ти више о том говорити, јер ме срце боли.{S} Но, да се и ово мало реч |
| жда ће насамо што с архимандритом о том говорити.{S} Нешто мора бити у ствари.{S} Чујете ли још |
| ђаур’ма кад смиједу само луде слободно говорити, пеки, морали сте царство изгубити.{S} Дакле т |
| p>Он жели насамо са Милицом нешто важно говорити.</p> <p>Милица једва дочека да се с њим разгов |
| шт је, зна се увијати, превијати, и оно говорити што не мисли — каза Јаблановић.</p> <p>— Е доб |
| еда не има, не дај му клонути.</p> <p>— Говориш ми из срца, и како ја већ смисли’, но ако ја не |
| <p>— Кћери моја, ја знам зашто нећеш да говориш.{S} Ти носиш у срцу Светислава, па би ти као те |
| ласом рече:</p> <p>— Ал’ о том ништ’ не говориш да су Бранковићи пуни зависти, да злобе и Обили |
| ди се да си будала, па зато тако лудо и говориш — рекне Костреш.</p> <p>— Боже мој — одговори П |
| се дао на комаде исећи.</p> <p>— Право говориш, ти ваши манастири јако нам сметају, много би л |
| p> <p>— Е добро, честити пашо, ти право говориш, ал’ питам те, ако би Јеремија предо’ град Маџа |
| е се.</p> <p>Провели су обед у озбиљном говору, у ободравању, у нади.</p> <p>— Јошт Србија неће |
| буду.{S} Ја сам цару предложио да којег год од војске уклони, јер њихов непрекидни инат шкодљив |
| села, отимају жене, девојке и децу. ’Де год се стане, цркве руше, те праве од њи’ џамије.{S} Де |
| комад земље за другим добијају.{S} Где год видиш Турчина, на образу му читаш неки понос; а на |
| е ће јасно даворити о имену његовом где год Србин дише.{S} Ја сад, истина, војујем с Турцима пр |
| тамбуру врло добро певао, з’ото кад је год појао у цркви, поред свег лепог гласа нешто чудно, |
| зло, што сватко хоће да кнезује, тко је год имао бабу ил’ прађеда каквог великана.{S} Алтоманов |
| Кад су се крвави ратови водили, што је год од добротворних душа измолити могао, шиљао је у Ско |
| има поглавар’ма раздељен и тако, што је год чинио, све је са раздељеним силама чинио.{S} Мој от |
| гда ће ми пред очима лебдити, и када се год уз гусле твоје име спомене, срце ће ми растити.</p> |
| скују да смо увек против Турака, кад се год њима допада.{S} И како се опораве од задњег ударца |
| м пријатељства отимају од нас што им се год допада.{S} До чега смо већ дошли?{S} Камо Душанова |
| ћу га донде испустити, ма шта било, док год ми не испуни оно што желим.{S} Мора ми казати, шта |
| српском народу нег’ сами Турци.{S} Док год буде српски народ међ краљић’ма и кнезић’ма поцијеп |
| ће према Турцима све оно чинити, што им год царица чини.{S} Бајазит се обрадује и обрече своје |
| опусти ни у житејским попеченијама, као год Харалампије.{S} Постане ли Харалампије већи, Пајсиј |
| еликог уплива био.</p> <p>Но Русна, као год и Милица, знале су све то покрити.</p> <p>Када је Р |
| и.{S} Ово само рекох, а воља ти је, као год и глава моја на заповести.{S} Ја ћу све учинити — о |
| у нема, постало је све разузданије, као год у кући где господара нема и млоги млађи по кући се |
| е у лежању светлост своју изгубити, као год што је моје Зулејке красота у земљи изгубљена.{S} М |
| смрти, опет нек му је бог у помоћи, као год и сваком народу.</p> <p>— Е добро, начинимо међу на |
| и силно мари за велико господство, као год и Вук Бранковић.{S} Као што је цар већ стар, данас- |
| било.{S} Није ни чудо.{S} У двору, као год у малом месту, сваки најмањи глас одма’ се разнесе. |
| елом.{S} И твој отац ми је на путу, као год и Милица; но исповедам да ако народ свој буде брани |
| Бранковић против деспот-Стевана.{S} Као год што се орлушине у ваздуху чупају, тако су се и они |
| њи’овој власти да себе преиначе.{S} Као год што сирома’ мора трпити глад, жеђ, зиму, врућину, т |
| ого којешта научио, но у старо доба као год и данас, било је господе која су хтела да имају за |
| S} Па је био раздор међу Немањићима као год међу Комненима и Кантакузен’ма.{S} И сама сам од дј |
| ла, и њихова светлост неће се гасити до год је Србије и Манасије.{S} По три калуђера наизменце |
| узеће одлакшавали.</p> <p>Бајазит, како год и његови преци пред сваким предузећем саветовао се |
| е уђе деспот први у град, па да се како год онде не угњезди, јер би се Жигмунд <pb n="456" /> л |
| доћи нами шака као ево Голубац.{S} Што год ђаури зидају, нами зидају.{S} Тако ћу ја говорити н |
| узе удови и сирочади, дијели с њима што год има.{S} Но Марко виђе како хиљадама робља српска во |
| ије поверити може?</p> <p>— Реци ми што год желиш, све ћу ти учинити — одговори новцем заслепље |
| S} Кључи Голупца су у тебе, и можеш што год хоћеш чинити, ал’ старије је јутро од вечера, боље |
| а који пут и покавџили?</p> <p>— Кад су год Турци у највећој опасности бивали, свагда сам им по |
| редвече сазове се савет.</p> <p>Који су год важнији били, сви су овде участвовали.</p> <p>Милиц |
| , што баш не би ни владици нит’ игуману годило.</p> <p>Брат Теофан кад је изишао, пред куварицо |
| се дизати. </p> <p>Више је тако срећни’ година прошло.</p> <p>Наједанпут донесе се глас да је М |
| страха нит’ користи.</p> <p>Но не прође година две, а Мађари ударе на Бајазита.{S} Још се нису |
| аспетија Христовог, ког већ он од много година носи.</p> <p>То је онај отац Леонтије, који је п |
| ном Хасан.{S} Једва двадесет и неколико година стар, па је већ свуда велико јунаштво показивао, |
| равао се.{S} Ето видите, и ово неколико година мира њему можемо захвалити.{S} Доћи ће време, ак |
| е пред собом ваља.{S} Неће проћи ни сто година, а турски ће се барјаци већ по Мађарској вити.{S |
| етије дивно је израђено, на њему је пет година без престанка рађено, па дичи цркву.{S} Од латин |
| } Танког високог стаса, око тријест пет година стара, лице фино, бело, да није живо, рек’о би д |
| — Најстарији син, Стеван, нема двадесет година, млађи Вук, једва му је седамнајст.{S} Но има кћ |
| млади’ девојака од петнаест до двадесет година, које као једемске хурије изгледају, па му крвав |
| овске битке до сада, скоро већ тридесет година, па никад у миру, него све у рату, беди и невољи |
| S} То је брат Теофан тако око четрдесет година стар, смешљивог лица и погледа.{S} Младост је бу |
| их предака.{S} Младић, истом од двајест година, па свуде већ за првенством тежи.{S} Па и међу с |
| хомије, који је у Атонској гори тријест година, уз то и хрисовуље и повеље српских властелина, |
| д све шта ће бити.{S} Једва ето тријест година како Душана нестаде, па шта се од српства учини. |
| у караманску буну.{S} Такове буне онђе годинама трају, па се и преживе.{S} Падиша је велики ка |
| када си ти, властелине, у млађим твојим годинама војевао?{S} Не једанпут те је мој покојни спом |
| /> као каква госпођа, премда већ мало у годинама, али озбиљног, заповедајућег изгледа је била, |
| ко се диви његовој крепкоћи.{S} Који су годинама радили и аргатовали у зноју лица свог и прокли |
| јуначког изгледа, и Ђурађ је за његове године величаствено изгледао, рекао би да је син Краљев |
| ога, рекла би’ да Ђурађ за његове младе године има млого разума и јунаштва у себи.{S} Што се да |
| н и Приштина.{S} Да су ми сад оне младе године. — Затим мало уздане Новак, но опет, задавивши с |
| отац Пајсије, који макар да га и терете године, ал’ није рад да попусти ни у житејским попечени |
| ледњи пут видили и растали, бурне су то године, које их у времену скопчавају.</p> <p>Јерина је |
| l:id="SRP18590_C1.1"> <head>I</head> <p>Године 1389-те петнајсти јуни био је страшан дан за срп |
| ’ су Србе напастовали.{S} Једној мирној години две су крваве сљедовале. </p> </div> <div type=" |
| /p> <p>— Ђурађ и Војновић у шестнаестој години са старијим јунацима су се мерили.{S} А што се т |
| } Хафиса је цео исток обожавао; он је у години косовске битке умро, без да је свог милог Хасана |
| јеч да ћу како предаш Голубац, за једну годину све накнадити.</p> <p>— Рок дугачак, можда донђе |
| апочињале такав разговор који је Новаку годио.</p> <p>— Камо сад они’ војвода, који се под царе |
| ржи.{S} Па Вукогли хоће да плаћа харач, годишње педесет хиљада дуката, и кад што још за војску |
| ђу деспоту оставити, јер он плаћа порти годишњи данак за Србију педесет тисућа дуката, а кад би |
| шт су ћеретали и веселили се.{S} Кад је гођ гостију, онда су служитељи највеселији, јер онда им |
| чин, он је човјек.{S} Ферхад-паша ђе је гођ војском налегнуо, ђе су гођ манастири, ту свјетиња |
| -паша ђе је гођ војском налегнуо, ђе су гођ манастири, ту свјетиња није оскврњена.{S} Што споме |
| а неће расти трава за усјеве, нит’ ћете гојити домаћу марву да вас ’рани.{S} Предајте се сви, д |
| .{S} Градови и земље Вукашина, Угљеше и Гојка, војводе Мирка, Жарка и Краљевића Марка Србима не |
| најлукавији.{S} Ти велиш да су Угљеша, Гојко и Вукашин славне војводе биле.{S} Јест.{S} Али за |
| И војводе своје помагаче:</l> <l>Жарко, Гојко, војвода Угљеша</l> <l>И остали витезови српски</ |
| Крилатовић,</l> <l>Треће бјеше војевода Гојко.</l> <l>Када су се понапили винца,</l> <l>Стаде Г |
| Када су се понапили винца,</l> <l>Стаде Гојко ’вако бесједити:</l> <l>Знаш ли Рељко и брате Угљ |
| вић, па и сам Вукашин, па онда Угљеша и Гојко.{S} Кад су Грци чули само име Угљеша, већ им је б |
| арем бити,</l> <pb n="237" /> <l>А брат Гојко с војеводом Жарком</l> <l>И Богданом Љутицом јуна |
| <l>Реља Крилат дивна Бошњачина,</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан,</l> <l>И кнез Лазар, млад |
| l> <l>Како Србљи Грке побједише.</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан</l> <l>Грчку војску на све |
| <l>И јошт млоштво Грка и Турака;</l> <l>Гојко уби грчкога војводу,</l> <l>А и Богдан дост’ почи |
| бро говорио —</l> <l>Рече Реља војеводи Гојку.</l> <l>А Угљеша тек поглади брке,</l> <l>Па прос |
| овека, паша и калуђер, већ канда говоре гола два срца.</p> <p>Ферхад-паша прича чудновате ствар |
| знао чему да се већма диви, ил’ његовом големом стасу ил’ његовим силним, страховитим очима.{S} |
| бјеше један беј, миралај, извади ми са голи прса крст <pb n="540" /> распећа Спаситељева, пркр |
| ју бистроћу, лукавство.{S} Седа брада и голо му чело на диван позива.</p> <p>Сва пратња је спре |
| дружнику скинуће са хладног тела све до голости.</p> <p>— Како можеш пустити Јеремију Бранковић |
| емој љубеће се голубове с њом стрељати; голуб је мог пророка Мухамеда птица која чистом љубави |
| ремне, па кад бисмо Турке доле потукли, Голубац би сам по себи пао, Јеремија морао би се предат |
| аграде, у рукама никакове залоге немам, Голубац треба и за ме да буде залога — а Јеремијо, ишти |
| ремија одговара.</p> <p>— Честити пашо, Голубац је мени дат био у залогу од деспота-Стевана, Ја |
| и коњаници напред, а остали за њима.{S} Голубац већ није далеко, ноћу по ладовини примиче се, а |
| ме да се у откупу Голупца подјелите.{S} Голубац је у турским рукама, мађарска војска распрштена |
| е са деспотом он нас овђе потражити.{S} Голубац нам је од преке нужде.{S} Потражимо ми њих.{S} |
| жили, но што учинити нису били каиљ.{S} Голубац спасао се од предаје Мађарима, ал’ се предао Ту |
| .{S} И то појавише се бујно и бурно.{S} Голубац беше зрело воће да у крило Жигмунду падне, а до |
| } Знаш ли, Јеремијо, шта је Голубац?{S} Голубац је крило Србије, и ви сте то крило одсекли.{S} |
| ив Жигмунда — одговори Ферхад.</p> <p>— Голубац је у Србији.</p> <p>— И Београд је у Србији, ал |
| да даље [идемо] — упита краљ.</p> <p>— Голубац не смемо за леђи оставити, ми смо се најпре за |
| еспоту и Жигмунду с нами лако.</p> <p>— Голубац се на вересију неће предавати, — рече Јеремија. |
| > <p>— Како мислиш Лошонција, можемо л’ Голубац мимоићи, да даље [идемо] — упита краљ.</p> <p>— |
| жеш купити, читаву област.</p> <p>— Ал’ Голубац више вриједи нег’ једна област.{S} Мађари ћеду |
| роћи, кад нам није у рукама Београда, а Голубац предати морамо.</p> <p>— Тако је, ал’ преиначит |
| е око Србије, Мачва је српски Ханаан, а Голубац је десна рука Србији.{S} Крушевац је већ у турс |
| Призрен, за Приштину, за Крушевац.{S} А Голубац, гњездо соколово, оданде се чува плодно Браниче |
| /p> <p>Што се могло спасти, спасло се а Голубац и Браничево у турским рукама.</p> </div> <div t |
| едени.{S} Ако Турци не отму Ново Брдо а Голубац падне, онда ће Мађари са Ђурђем одмах на Крушев |
| ат, Мачва је такођер заузета, још треба Голубац предати, и то што пре да не би се задоцнили.{S} |
| х Ново Брдо курталисало, ал’ место тога Голубац заглави.</p> <p>Деспот, како је чуо да је то Фе |
| зато што ми одмах награду не издаде да Голубац предам.</p> <p>— Па кад не издаје што треба, не |
| шу, изгледа канда није дошао покоран да Голубац преда, већ да он што потраживати има.{S} Јест, |
| ми је било у памети силно сам хитио да Голубац прије задобијем нег’ што би га Маџари на јуриш |
| то ови љутито из једног гласа повичу да Голубац треба тесно опасати и предаји принудити, а на Ј |
| ен тако, војвода Јеремија хоће да преда Голубац — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Јест, тако је, ч |
| ствар, дакле тај Јеремија хоће да преда Голубац? — запита озбиљно Ферхад.</p> <p>— Јест, ал’ уп |
| еба Јеремију војском принудити да преда Голубац, деспот замисли се, па тек после починке збори: |
| последњи пут, позвати Јеремију да преда Голубац.{S} Деспот ће на се примити да Јеремију позове. |
| не мисли.{S} Ако дође па одмах не преда Голубац, ту је већ пријевара, издајство, ја на твом мје |
| рхад-пашо, војводе Јеремије да ти преда Голубац, а на име светлом падиши.</p> <p>Јеремија стане |
| мет како би могли добити од Жигмунда за Голубац ако не новчана блага, а оно властелинства у Мађ |
| шајке на Дунаву са убојним спремама за Голубац — одговори Лошонци.</p> <p>Краљ слегне с рамени |
| ад ћу им сам предати, но бриге ми је за Голубац.</p> <p>— Све им треба по уговору предати.{S} Н |
| о за леђи оставити, ми смо се најпре за Голубац припремили, пуне су шајке на Дунаву са убојним |
| ти једну ријеч кажем, доста би било за Голубац сто хиљада дуката.</p> <pb n="438" /> <p>— Не м |
| <pb n="405" /> <p>Јеремија тако добија Голубац, а Јаблановићу је обречена Сребрница са силном |
| ог поклисара понуђа ти војвода Јеремија Голубац на откуп.{S} Твоја мудрост и дивана твог памет |
| тако је то удешено.{S} Кад је Јеремија Голубац предао, послат је био у манастир Богородице, ск |
| и тек после због њи’ је добио Јеремија Голубац зато што их је ослепити дао, ал’ да мене не <pb |
| н градове Жигмунду предаје, но Јеремија Голубац предати неће, пре ће се Турцима предати.{S} Ако |
| ржим да пре свега морамо имати у рукама Голубац.{S} То нам је најглавнији посао и по уговору.{S |
| еоград и Мачву, предајмо ми сад Турцима Голубац — рече озбиљно Јаблановић.</p> <p>— Не предати, |
| мпије отишао, Жигмунд једнако напада на Голубац.{S} Војске му је довољно било да освоји Голубац |
| ’ најпре јуриш на Ново Брдо, па онда на Голубац, да отиснемо Маџаре, па ће Голубац сам пасти — |
| тако, како рекосмо, турска ће војска на Голубац ићи са тобом, и са свеколиким благом, па вам св |
| } Деспот откако се кренуо с Мађарима на Голубац, јошт није био у Београду.{S} Како ће му бити к |
| Жигмунд закључи да се са свих страна на Голубац нападне, да не би Турци чули како Јеремија отпо |
| едаје се и Београд, и да ће доћи ред на Голубац.</p> <p>Ако Мађари заузму Голубац, ’бићеду госп |
| >Сутрадан крене се војска пут Мораве на Голубац.{S} Ту је и Харалампије.</p> </div> <div type=" |
| ’де је већ сва војска спремна да оде на Голубац.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1859 |
| би било да опремимо неки део војске на Голубац, да на Јеремију мотри, а са осталом војском да |
| реци Турцима, да одма’ пошљу војске на Голубац, да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их баце |
| што војске у Крушевац, па онда после на Голубац.</p> <p>Ферхад-паша дозива Каралампоглију.{S} О |
| е ослабити, па с њом не можемо после на Голубац — рече султан.</p> <p>— Силни падиша!{S} Ти Маџ |
| -пашом у Крушевац, одакле ћемо после на Голубац.{S} Глава војске биће Исак-паша, као беглербег |
| и на бој, зато држим да идемо најпре на Голубац.{S} Тако нек буде закључено, један већи део вој |
| да позову оданде индат, који ће поћи на Голубац.</p> <p>Телал виче да се војска за Једрене спре |
| у од Крушевца, и са том војском поћи на Голубац.{S} Та војска ће се лако спустити Моравом, заје |
| овде дуго бавити.{S} Мора с војском на Голубац.</p> <p>После кратког рахата, одмора, дозове Фе |
| {S} Ти и Ферхад-паша водићете војску на Голубац, ја одавде с војском идем на Једрене, <pb n="44 |
| један већи део војске већ је на путу на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се спустимо и војску с |
| оље било да покупимо војску па одмах на Голубац, а Каралампогли нек с војском иде као чауш, и к |
| је Јаблановић готов у року једног дана Голубац предати.</p> <p>Розгоњи је за то да се ни тај р |
| ује.</p> <p>— Хоћу л’ добити од султана Голубац натраг? — запита деспот.</p> <pb n="487" /> <p> |
| е у Голубац.</p> <p>Како је Ферхад-паша Голубац заузео прво ослободи сужне, међу овима и деспот |
| обманути Јеремију. <pb n="444" /> А кад Голубац Жигмунду у руке падне, онда ће са деспотом он н |
| исмо, да нам из руку ишчупају.{S} А кад Голубац задобијемо, не могу Маџари дуго ни Београда одр |
| твој, већ Жигмундов.{S} А какав је град Голубац, па богато Браничево, оцјека се лако исплатити |
| обиће још дванаест хиљада дуката и град Голубац, ’де ће он заповедати све донде док му се то бл |
| твојим кољенима предаје се славни град Голубац.</p> <p>Султан погледи на паше, па се разгледај |
| 18590_C2.17"> <head>XVII</head> <p>Град Голубац, глава богатог Браничева, поносито гледи на Дун |
| p>Један бискуп вели, кад је већ једаред Голубац по уговору са деспот Стеваном уступљен Жигмунду |
| е.{S} Ти ћеш ићи с војском као чауш под Голубац и позваћеш Јеремију под чадор мог везира, ђе ће |
| дане провео, Јерино.{S} Јеремија издаде Голубац Турцима, Мађари потучени, но бриге им није, доб |
| , и сад је још време да ти до шака дође Голубац у твоје руке, велики султану.{S} Само до оклева |
| здајством.{S} Знаш ли, Јеремијо, шта је Голубац?{S} Голубац је крило Србије, и ви сте то крило |
| споте?</p> <p>— Добро би било да нам је Голубац у рукама, ал’ колико познајем Јеремију, града и |
| тадо’ странац у мојој земљи.{S} Како је Голубац пао, то сам ти испоручио, то већ знаш, но сад д |
| едерево имаду још јачи град нег’ што је Голубац.{S} Њихов Будимград и Тамишвар не могу се сравн |
| словара Лошонција из топова грува, бије Голубац.{S} Његова кћи Цецилија, красна дева, делија-де |
| .{S} Моја војска ће примити од Јеремије Голубац, а Маџаре ћемо бацити у Дунав.{S} Можда ћемо и |
| оцјенити.{S} Понуђам ти у име Јеремије Голубац.</p> <p>Кад то чу султан и његове паше, удиве с |
| "487" /> <p>— Никако.{S} Султан требује Голубац као пограничну заштиту против Жигмунда — одгово |
| {S} Само до оклевања није.{S} Ако падне Голубац, онда нисте ни ви овђе код Новог Брда постојни. |
| уде при новцу, а Жигмунд наваљује да се Голубац преда, што ћеш онда чинити? — запита Јаблановић |
| се задоцне, није нам на ино, реци да се Голубац Мађарима предати мора.</p> <p>Под Ново Брдом је |
| а сам био тај, који сам свјетовао да се Голубац преда.{S} Благо тројица имамо међу собом дјелит |
| ама повешати.</p> <p>Са свију страна се Голубац подседа, опасује.</p> </div> <div type="chapter |
| , као потчињеног, а ’де се дели, ’де се Голубац предаје, ту један другом не може бити потчињен. |
| све силе дању и ноћу употреби, да би се Голубац што пре предао.{S} Познавао је Турке и њихову б |
| то смо се управо и спремили, да ако се Голубац не би предао, силом да га принудимо.{S} Кад би |
| војске да га ослободимо, па још ако се Голубац не преда, и допадне турски’ шака, онда је сва з |
| арима град, нијесмо ми криви, ионако се Голубац за Србију одржат не море, што нам се може преба |
| , на једном вису, разгледају.{S} Већ се Голубац предати мора, све је већ онде изнемогло.{S} Про |
| ку и Турчин био.</p> <p>— Само предајте Голубац.</p> <p>— А шта би’ ја код вас могао бити, за п |
| а на Голубац, да отиснемо Маџаре, па ће Голубац сам пасти — рече Јакуп-паша.</p> <p>— Ал’ ако ј |
| нападај, и тај јуриш биће и последњи, и Голубац ће пасти у руке Мађара.{S} Јеремија чека улака |
| и, онда је мени и сам Јеремија дужан, и Голубац држим као залогу.</p> <p>— Ал’ ако силом навале |
| је наредбе да се преда Мађарима Мачва и Голубац.{S} Београд ће сам предати.</p> <p>Каква је туг |
| е да се предаје Угрима Мачва, Београд и Голубац.{S} Београд је око Србије, Мачва је српски Хана |
| е Мађарима има предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Јеремија је и то знао, да је у земљи због т |
| омоћ има им се предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Тако је, није на ино.{S} Уговор се не сме р |
| е има Жигмунду предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Стиже ми глас, да је угарска војска већ на |
| у, а да им и градове предамо, Београд и Голубац, па да се с њима договоримо како ћемо на Турке |
| спот Стеван приклонио, Мачву, Београд и Голубац обвезао, а са тим ненавист Турака на се навукао |
| потписивао.{S} Предати Мачву, Београд и Голубац!{S} За Мачву се тукли српски владари са Мађарим |
| а живота свог потписао Мачву, Београд и Голубац, па сад вели да мора без откупа предати <pb n=" |
| ај Жигмунда си изгубио Мачву, Београд и Голубац.{S} Мађари нису у стању Турцима јако наудити бе |
| еспоту да је то право, јер је Београд и Голубац дат да Жигмунд штити Србију, а овамо је избегао |
| усануло деспотово благо.{S} Могао сам и Голубац од Јеремије откупити, но рашта кад би опет доша |
| ладају у Мачви и Београду, па сад још и Голубац да им предамо.{S} Но то бити неће, ја Голупца н |
| е примити.{S} Да не би издајства, не би Голубац Турци добили.</p> <p>— Све је тако, ја то знам, |
| д наперен бити против Турака, да ослаби Голубац, а султана опет да је Смедерево против Мађара.{ |
| к није хтео за откуп да зна кад прелази Голубац у мађарске руке.</p> <p>Деспот, познавајући тур |
| {S} Војске му је довољно било да освоји Голубац, и да на знање деспоту, да са његовим одељењем |
| ремије, <pb n="391" /> бојим се неће ми Голубац предати, ни мени ни Угрима.</p> <p>— Треба га в |
| Маџари на јуриш узели.{S} Да су Маџари Голубац на јуриш узели били, по Србију не би ништ’ добр |
| е издати, а ја ћу ти дати листину да ти Голубац предајем.</p> <p>Ферхад-паша погледи на Харалам |
| дату Мачву и Београд.{S} Рашта не би ти Голубац продао, ако га баш узмораш испустити, па да се |
| само зато није дао, што неће он добити Голубац.</p> <p>Жигмунд закључи да се са свих страна на |
| кчије, Турци ћеду толико дати да предам Голубац.</p> <p>Јаблановић од маха на то пристане, само |
| прозбори.</p> <p>— Чујеш, робе, примам Голубац из руке Јеремије, коме дајем Сенет, њему и њего |
| рду ријеч, коју ћеш одржати, и предајем Голубац, теби деспоту, ал’ не Жигмунду.{S} Скупи својту |
| } Кад сам <pb n="485" /> пошао да узмем Голубац, што ми је било у памети силно сам хитио да Гол |
| ш деспот узајмљује, па и то знамо да он Голубац Мађарима предати мора, стога то си и дошао, јер |
| и, и тај град ће доћи нами шака као ево Голубац.{S} Што год ђаури зидају, нами зидају.{S} Тако |
| дао Јеремији што иште, сад би његов био Голубац, и ту је Розгоњи био крив, који га је од откупа |
| ци задоцнили били, Жигмунд би добио био Голубац.{S} Каква веља радост обузела је Жигмунда кад М |
| део, и то је, мислим, највећи део, ако Голубац предамо.{S} Но, Ново Брдо се јако држи, не могу |
| " /> лав, да и за њ добра бити неће ако Голубац падне.</p> <p>Мађари одустану од јуриша да се м |
| ја пише ситну књигу ’де му разлаже како Голубац сада предати се може ако све то што се иште изд |
| у, види се да Јеремија није каиљ налако Голубац напустити.</p> <p>Скупио је и добар број одабра |
| Јеремија сад се поче кајати што је тако Голубац предао.{S} Још на путу мислио се како би дошао |
| и Београд, Србија им је отворена, само Голубац за Турке на ограшју стоји.{S} Маџари деспоту, н |
| гли-деспот не има памети кад пошто-пото Голубац не купе.{S} Подари Јеремији као просијаку тај н |
| покрај Турака, који, бар за ово доба, у Голубац не би дирали, и добио би времена да се опорави |
| Остаде Ферхад, спрема се сутра зарана у Голубац.</p> <p>И бимбаша се спрема.{S} После поноћи ње |
| .</p> <pb n="472" /> <p>Исак-паша уђе у Голубац и позове диван.{S} Ту је Ферхад-паша и остале п |
| -паша прими кључе и [с] војском уљезе у Голубац.</p> <p>Како је Ферхад-паша Голубац заузео прво |
| d>XXX</head> <p>Ферхад-паша стигао је у Голубац, и све испричав Исак-паши, извади уговор и пред |
| мија и Јаблановић одвели су кнежевиће у Голубац, Јаблановић нема Крушевца.{S} Турци су га на ју |
| ћемо овако.{S} Обоје ћете са мном ићи у Голубац, па кад се преда град, и Мађаре распемо и у Дун |
| ећи, како се благо подијели, ја морам у Голубац, а ви на свој посао.</p> <p>— Евала ти, Ферхаде |
| ма не умакне, јер Јеремија има у залогу Голубац, ми опет кнежевиће, ал’ Јаблановић баш ништа, ј |
| хиљада дуката, и дали му за то у залогу Голубац.{S} Ђурађ сад то не признаје, а Жигмунд за то и |
| Исто тако сам и сам мислио, Турци ћеду Голубац откупити, ти ћеш се и мене сетити.</p> <p>— Нем |
| /p> <p>— Ево Мађара, дошли су да добију Голубац, но надам се да овде нећеду ломити колач.</p> < |
| одају Голупца.{S} Они држе да за Србију Голубац бране, а кад се мора предати, свеједно им је до |
| ед на Голубац.</p> <p>Ако Мађари заузму Голубац, ’бићеду господари Браничева, и његова госпошти |
| принудимо.{S} Кад би оставили на страну Голубац, кренули би се пут Крушевца, за то нам је војск |
| унавом.{S} Но пре свега треба да предаш Голубац.</p> <p>— А ђе је мој улак са откупом Голупца, |
| ти дајем тврду ријеч да ћу како предаш Голубац, за једну годину све накнадити.</p> <p>— Рок ду |
| новац, вратићеду то ђаури.{S} Кад имаш Голубац, ухватио си Жигмунда за раме, а богата је тамо |
| теби је ред да идеш Турцима, да понудиш Голубац султану Амурату по ту исту цјену, као што смо г |
| ачву и заузели Београд, па им треба још Голубац, па ако га задобију онда ћеду са Бранковићем на |
| Голупцу, нитко реч не прослови.</p> <p>Голубац је близу.{S} Већ су близу градских бедема, капи |
| град, ни деспоту нит’ Жигмунду.</p> <p>Голубац је јак град, Дунав му прса штити, а покрај Дуна |
| оказао, можда би исплатио што рече, ал’ Голубаца не дам без новца, а на вересију, кад се не зна |
| еди Жигмунд на једну точку на противним голубачким висовима, види турбане, из кланаца Турци куљ |
| е, ал’ нахрљају на део турске војске са голубачког бојишта.{S} Дивљи победитељи, већ острвљени, |
| зири, знајте да ми добар хабер стиже од Голубија.{S} Код мене су кључи од Голупца, мађарска вој |
| а шта је милост божија; немој љубеће се голубове с њом стрељати; голуб је мог пророка Мухамеда |
| доба, кад су још Грци били орлови а не голубови, био би какав Деметријо Полијокертес, стварате |
| > <pb n="460" /> <p>Сад се решава судба Голупца.</p> <p>— Шта мислиш, да идем тамо — запита Јер |
| ’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голупца и Ласловара.</p> <p>Јеремија и бимбаша ступе у |
| ц да им предамо.{S} Но то бити неће, ја Голупца не предајем, док ми зајамчено не изда.{S} Оче Х |
| ај.</p> <p>Ферхад-паша чита.{S} Предаја Голупца са условима уписана је.</p> <p>Треба се о том п |
| да је ствар свршена, куповина и продаја Голупца уговорена.</p> <p>— Ја се клањам свевишњем богу |
| ни.{S} Плане, задими се, а најјача кула Голупца занија се и сруши.{S} Руше се и бедеми.</p> <p> |
| а, да ћеду му череци висити на капијама Голупца.{S} Боље је и погинути.{S} Бог му више не помаж |
| ут, а у исти мах бела застава са бедема Голупца скинута.{S} Још после истеченог рока Јаблановић |
| Турци се тући, него код Дунава и опкопа Голупца, ал’ није на ино, мађарска је војска и мађарске |
| имаш и зидај Смедерево.{S} Ја од откупа Голупца, од крваве хаљине нећу ништа, а моја половина н |
| Розгоњи био крив, који га је од откупа Голупца одвраћао, деспот пак није хтео за откуп да зна |
| иђу.</p> <p>— Ево ти половине од откупа Голупца, половину сам за се по налогу задржао, добро је |
| опет, није било, не би дошли до откупа Голупца, — одгонетне Јеремија.</p> <p>Ферхад-паша их гл |
| вану код Јеремије војводе, господара од Голупца града.{S} Чули сте за Јеремију војводу, диван ј |
| ити.{S} Успех би му могао бити Турке од Голупца сузбити, ал’ су Турци већ у граду, па би навале |
| и благо, јер прва му је брига Мађаре од Голупца преко Дунава пребацити.</p> <p>Јеремија сад се |
| же од Голубија.{S} Код мене су кључи од Голупца, мађарска војска распрштена.{S} Жигмунд побјега |
| леда.</p> <p>— Ваљда сам ја господар од Голупца, и нитко други, и што сам обрекао, сватко из мо |
| а нећу предати, онда сам ја господар од Голупца, па ћу сам да се погађам.</p> <p>— С киме?</p> |
| ам добије, рећи ће, е он је господар од Голупца, Јаблановић ће искати свој дјел, ја како стојим |
| оре спојиле су се, и тек у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голупца и Ласловара.</p> |
| у глас, да су му катане жељне боја, код Голупца бојак бију Турци и Мађари, а коњи његових катан |
| <pb n="447" /> а ја сам до њега.{S} Код Голупца ћу новац предати.</p> <p>— Е добро, честити паш |
| о, Петошко ће ми на страни бити.{S} Код Голупца сам био с Мађарима, па ми опет ишао наруку без |
| х, Турци горе навалити, па смо онда код Голупца и опкољивач може бити опкољен — узврати деспот. |
| дат је потпис.</p> <p>После пораза код Голупца распрштана [мађарска] војска вратила се кући, и |
| И како се опораве од задњег ударца код Голупца, ван сумње је да ћеду се опет заратити с Турцим |
| што ми је за руком пошло.{S} Он је код Голупца Мађаре отиснуо, спасао манастир Св. Богородице, |
| ирати могу, јер је и приликом битке код Голупца руке прекрстио, и није <pb n="512" /> се с мјес |
| урци мицати.</p> <p>Док су се Турци код Голупца борили, један део мађарски’ хусара, пресечен од |
| ударац, па потуче Жигмундову војску код Голупца.</p> <p>Смедерево ће бити последњи јак ступ Срб |
| да коњаника.{S} Ударили смо још коц код Голупца, да га нитко више не извади, то је засад доста. |
| ћ Мађари Београд имају, па још да им је Голупца, онда је још теже владати у Србији нег’ покрај |
| ст деспота, кад је увидио да од предаје Голупца нема ништа.{S} Јави то Жигмунду и његовим војво |
| ци из сатаниног грла сипа ватру на куле Голупца.{S} Доћи ће време, кад ће то сатанино грло ватр |
| и оно доћи Јеремији у шаке, и од цјене Голупца Харалампије из руке Јеремије мора новац примити |
| тако и ја морам бити делбеник куповине Голупца.</p> <p>— А како са Јаблановићем.</p> <p>— Тај |
| > <p>— Поручио сам деспоту, да ако хоће Голупца, нек ми да дванаест хиљада дуката, па на то још |
| оји је на јастуку од кадиве носио кључе Голупца.{S} Ферхад-паша прими кључе и [с] војском уљезе |
| рхад-паша, већ да дођеш и донесеш кључе Голупца, па да ти преда благо — изрече, и гледи оштро н |
| грали и вратили се насакаћени кући, без Голупца, шта би нам наши Мађари рекли, да смо утрошили |
| /p> <p>Бимбаша кад га је Ферхад-паша из Голупца деспоту послао, на брзу руку је поруку извршио, |
| испадне.</p> <p>Ферхад-паша како је из Голупца у Једрене стигао, одмах се султану пријавио, и |
| неспокојан, наручује Јеремији, који из Голупца Харалампији налоге даје, да пази на кнежевиће, |
| слови падиша.</p> <p>— Ја би’ прешао из Голупца у Мађарску, свје би’ разорио, да ђаур ни сјемен |
| Тешко је деспоту без Мачве, Београда, и Голупца.</p> <p>Скупља своје војводе, мудре саветнике, |
| ами себе бране.{S} Без Мачве Београда и Голупца Жигмунд не би се из Угарске макао, а Србија је |
| редовати, а ваша кад нејмате Београда и Голупца не може напредовати, јер не зна рашта и коме.{S |
| Мађара, јер који је зажелио Београда и Голупца, зажелеће и Србије.</p> <p>Тешко беше Србији, т |
| канда се с њим даље разговара о предаји Голупца.</p> <p>Харалампије дође.{S} Пиће и јестиво, пр |
| а Јаблановићем и Харалампијем о предаји Голупца. <pb n="500" /> Тек што се опрашио, и на рахат |
| а сутрашњи диван, ту је говор о предаји Голупца.</p> <p>Ферхад-паша је Турчин, ал’ у њему бољма |
| а, већ као у деобеника на откупној цени Голупца.{S} Нит’ га поздравља, нит’ шири руке да се с п |
| и силом га на коња посести, и до врати Голупца доћи.{S} Сад изгледа као заробљеник, и предат ј |
| пио.</p> <p>— Свијетли падишо!{S} Кључи Голупца су у тебе, и можеш што год хоћеш чинити, ал’ ст |
| о по твојој жељи, и благо је ту, предај Голупца.</p> <p>— Ја не понесо’ градскијех кључа већ ха |
| бока и с леђи пут препречити, и покрај Голупца Дунав затворити, и тако може бити лоше среће.{S |
| а Каралампоглију, да му кажем да примам Голупца кључе, и да ће Јеремија добити што иште.</p> <p |
| ц.</p> <p>— А ђе је мој улак са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је Харалампије — рече нешто за |
| ду са његовим катанама треба послати до Голупца да извиди како стоје онде ствари, јер са Јереми |
| е није било, не би ни Јеремија дошао до Голупца, јер су кнежевићи прво у моје шаке пали.</p> <p |
| ану да је због тога тако лахко дошао до Голупца.{S} Кад опет Смедерево сазидам, чувам мојим прс |
| ве је ту туђе.</p> <p>Док се деспот око Голупца бавио, Јерина са породицом у Београду је чамила |
| еда.{S} Ми се са нашом силом засад само Голупца држати имамо — рече угрејано Розгоњи, који није |
| мени уступио, да зидам нов град мјесто Голупца.{S} Мир је склопљен и потписан, и поднијеће се |
| астир Богородицу да подели благо, откуп Голупца међу издајицама.{S} Тако Ферхад Исак-паши каже. |
| искресати и то што је Јеремија за откуп Голупца искао, јер је деспот силно богат, богатији нег’ |
| о се да Јеремија сам не прими сав откуп Голупца, а њему ништа да не остане.</p> <pb n="461" /> |
| м показује на благо.</p> <p>— Ево откуп Голупца, ал не за издајице. [С] Исак-пашом свршио сам д |
| И Жигмунд држи да је он правни господар Голупца, и поручи Јеремији да преда град, јер ће га ина |
| де својима, а наскоро и Ферхад-паша пут Голупца.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1859 |
| ких шака.</p> <p>Војска спустила се пут Голупца, с њом иде и деспот, и Облачина Раде.</p> <p>Во |
| хабер, турска војска нагла Моравом пут Голупца, а још друга од доле Дунавом.{S} Но пре свега т |
| даље да се споје са осталима, и то пут Голупца.</p> <p>Бимбаша је опет пратио Харалампија, а Х |
| ича ми свје од почетка до краја, о паду Голупца, о харању манастира Св. Богородице, о срамној п |
| града сјај, и пад, и дочекао је предају Голупца, заштиту манастира Богородице.{S} Преживио је у |
| како је понудио у име Јеремије предају Голупца, како је Јеремија предао град.{S} Само о кончин |
| > <p>Падиша већ зна за победу и предају Голупца, татарин је дању ноћу јездио, и донео у Једрене |
| ек даду.{S} Војници не знаду за продају Голупца.{S} Они држе да за Србију Голубац бране, а кад |
| и има.{S} Јест, Јеремија потражива цену Голупца.</p> <p>Ферхад-паша како уочи Јеремију, диже се |
| а:</p> <p>— Вами, дјеобеницима о откупу Голупца нек је ова осуда.{S} Издајицама рода, народа гл |
| лампијем.{S} Нијесу се сложили о откупу Голупца, па их је Ферхад-паша погубио, а новце на поле |
| Дакле, сад би било време да се у откупу Голупца подјелите.{S} Голубац је у турским рукама, мађа |
| бити и већа војска, која је већ на путу Голупца.</p> <p>Јеремију су већ ишчекивали.</p> <p>Капи |
| миче се, а кад зора заруди, већ су пред Голупцем.</p> <p>Војска се стави по војничком реду, опс |
| што би Јеремија био кадар изредити [са] Голупцом, може и сам изредити.</p> <p>Тешка им лака ноћ |
| која ће такођер руку пружити оној пред Голупцом, а да могу лакше град опасати.{S} Лошонција пр |
| на Крушевац.{S} Силна се је војака под Голупцом сакупила, град нападају дању ноћу, дуже [од] о |
| еђи катане деспотове.</p> <p>Тако језде Голупцу, нитко реч не прослови.</p> <p>Голубац је близу |
| ја тако града предати неће.{S} Цјена је Голупцу сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Што је па |
| унд разљућен заповеди да војска што пре Голупцу похити.</p> <p>Диже се војска, лаки коњаници на |
| 61" /> <p>Ватра у Ласловару престаје, у Голупцу све куле порушене, у бедемима такови провали да |
| head> <p>Јеремија војвода, властелин, у Голупцу заповеда над Браничевом.{S} Деспот Стевану, су |
| /p> <pb n="432" /> <p>Потресе се кула у Голупцу, руши се од силених удараца.{S} И најстарији и |
| нове Гргурове, кнежевиће, који су сад у Голупцу у сахрани, ја сам њихов чувар.</p> <pb n="439" |
| дин-душман деспота, и њега је Ферхад у Голупцу обрлатио.</p> <pb n="513" /> <p>Сад ће Ферхад с |
| у деоби и војвода Јаблановић, и он је у Голупцу.</p> <p>— Чуо сам за њ, знам га.{S} Дакле знаш |
| ад-паша то изради да Исак-паша остане у Голупцу, а он управо у Једрене.</p> <p>Све је у реду.</ |
| са баштине, и сад је гост и пустолиз у Голупцу.{S} Награду ишчекује од деспота.</p> <p>Јеремиј |
| , најбоље би било да се благо подјели у Голупцу при предаји, јер није ту само војвода Јеремија, |
| >— Честити пашо, опет ће најбоље бити у Голупцу, па да се пред твојим очима право подијели, Јер |
| еремија баш хоће да се одупре.</p> <p>У Голупцу се налазе и ослепљени кнежевићи, Гргура синови. |
| , у подвигу душе ил’ покајању.</p> <p>У Голупцу Јеремија војвода влада.{S} Он је био после косо |
| ји јунаци дивно скончао, труп на трупу, гомила на гомилама турских лешева.</p> <p>Бура престане |
| дивно скончао, труп на трупу, гомила на гомилама турских лешева.</p> <p>Бура престане, месец из |
| ушанове Србије гласови стижу да се онђе гомилама турче, које с вољом <pb n="352" /> које на сил |
| е над Дунавом.</p> <p>Розгоњија уређује гомиле војника за јуриш.</p> <p>У исти мах дође слуга и |
| а благом.</p> <p>— Ту до трапезарије на гомили, и чека заповест да се унесе.</p> <p>— Нек се ун |
| увек надаље спред јездећег Харалампија гомилу управљено.</p> <p>Бимбаша, пратиоц Харалампије, |
| и могао као предмет подсмеха, а можда и гоненија.{S} Турци су ме бољма познали.{S} Код њи’ и лу |
| по свету тражи.{S} Ако ког Србина судба гони, ако је ко угњетен, нек дође Марку, он ће му свагд |
| сам Краљевић.{S} Мене судба од постанка гони.{S} Да ја могу у том народу живети, _да га могу је |
| Мехмедом противу Мусе сајузе.{S} Мехмед гони Мусу од истока, а Ђурађ од запада; Муса буде потуч |
| страшан притисак, по нагону једно друго гони у низу к обали, а делије слепимично, десницу сабљо |
| душмани баш са српским оружаним народом гонили.{S} Штавише, жао ми је што се и сад још међу вам |
| ке битке, откако Срби све на мањак иду, гоњени о’ђе бивају примљени, угошћени и помогнути.{S} Н |
| ’ сата куцало неким непознатим чувством гоњено.{S} Она није знала шта да мисли.{S} Њој се чинил |
| се све навише, да су сигурнији, и да од гора спусте се доле, ако би Турци на подножију покушали |
| ма стешњавају, већ смо се стисли између гора, Дунава и Саве.{S} Народ се почиње турчити.{S} Вид |
| ни синови Шумадије проклињу међ својима горама оног, који Турчина наводи; а Ђурађ опет своје ће |
| ки дух даје.{S} У детинству, по високим горама, онде где је после светског потопа свију нас пра |
| сви уважавају.{S} Изглед му је, истина, горд, но његовим разумом и војеним искуством мало кога |
| и знао чега ће се држати.</p> <p>Вук је горд био да се покори Милици и њеним синовима; ал’ опет |
| атељством својим понуди, али је силан и горд, па неће да моли деспота.{S} Но покрај свију ти’ п |
| себе радити.</p> <p>Мара је била такође горда, властољубива.{S} Она би радо из материни’ руку в |
| иле; ал’ све бадава, јер је искрена реч горде тек вређала.{S} Као извикан будала, да сам у земљ |
| лед војске обадвије,</l> <l>Силан бјеше горди Татарине,</l> <l>Но силнија миш’ца Новакова.</l> |
| за њу и њену породицу.{S} Када би се са гордим Вуком сложити могла без уштрба свога, добро би б |
| овак са његовим војничким разговорима и гордим држањем није им се допадао.{S} Отац Леонтије чин |
| е онде већи’ луда од мене било.{S} Међу гордим великашима и војводама учио сам познавати оно шт |
| и буздован’ма, а Завиша као рањен лав, гордо крчи си путе свој’им стрелцима и пушкар’ма.</p> < |
| иких ушију — седео је без сваке забуне, гордо, осмевајући се на подсмешљиве госте.{S} Особито, |
| као прави турски паша прам Харалампији, гордо, као прам ђауру, јер би иначе другима у очи пало. |
| о све нешто необично, смело, превесело, гордо.{S} Ту си виђао калуђера, који су прегорди били; |
| Ферхад стане пред деобенике, исправи се гордо, и прослови.</p> <p>— Ја сам Ферхад, турски паша, |
| става, јуначког но мало одвећ упорног и гордог изгледа, тако исто и Војновић; а Змај-Облачић — |
| телинске замке, дворе, као шаљивчина да гордој властели у шали истину рећи може.</p> <p>Тако је |
| проклиње, освету смишља.</p> <p>Његова гордост је понижена, крила су му острижена, шта ће сад? |
| ек онда даље.</p> <p>Султан је познавао гордост и непоколебивост деспотову.{S} Најпре на леп на |
| н Вуков, мој унук Ђурађ насљедио је сву гордост и властољубје својих предака.{S} Младић, истом |
| оставивши свом сину Ђурђу земљу, своју гордост, одважност и властољубије.</p> <p>Сад се млади |
| га још на Душановом двору.{S} Са његове гордости, не једанпут су разни властелини увређени били |
| је на себи печат неке великашима сродне гордости.{S} Његов угледан стас начинио му је пут к срц |
| Турчин и паша.</p> <p>Ферхад то изрече, горе-доле се шеће, па опет сред њих стане, који као ока |
| т.</p> <pb n="358" /> <p>Доле невоља, а горе слава; каогод кад је цео дан облачан, па тек сунце |
| аредио, повуче се у своју дворану, хода горе-доле, сам размишља, муте му се у глави <pb n="388" |
| кад се ђаурима суди.</p> <p>Ферхад хода горе-доле, ишчекује.</p> <p>Војводе су допраћене, ту је |
| аша, свако парче земље, све кланце, све горе и јаруге, реке и потоке у Србији познаје, и онде н |
| е јошт Морава, Дрина, Дунав; па и кршне горе ће га зауставити.{S} Турчин се не може угњездити, |
| рина изиђе, а деспот по дворани шеће се горе-доле, промишља, како ће све то извршити што је нам |
| ским господар’ма зло узживи, по њега ће горе бити.{S} Кад ласкањем, кад на сили тражио је српск |
| пезарију ушао, разгледа, игуман га води горе у чело.</p> <p>Кад су већ до чела, тек онда тргне |
| ао, пред куварицом трипут је од радости горе скочио, а куварица цикнула, није знала што се Теоф |
| ом опколимо, можемо изгубити мах, Турци горе навалити, па смо онда код Голупца и опкољивач може |
| лабо, тек једно кандило пред распетијем горе, ал’ види се опет све од одбизрака, и то у неком т |
| ушевца Моравом, а она од Видина Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол’ко су од Голупца далеко |
| арска војска, напред иду коњаници, тамо горе више на Дунаву виде се бродови, пун је Дунав четок |
| едником постао, правио би буну, па опет горе по народ.{S} Гргур <pb n="356" /> је био старији Ђ |
| ће пустолина; народ ће се распудити и у горе повући испред насртајућег непријатеља.{S} Синови п |
| све пршти, грива им се растреса, главу горе бацају, из ноздрва им модар пламен издише, и ржећ |
| ији.{S} Стане насред трапезарије, главу горе подиже, па оштар поглед баци на Ферхад-пашу, изгле |
| мија рећи.</p> <p>Јеремија подиже главу горе и озбиљно да одговор.</p> <p>— Кажи господару, да |
| вилице стиснуте, мишићи му се на образу горе-доле дижу, нешто се мисли, велико смишља.</p> <p>Б |
| е Дунавом које сувим бродили, пртили су горе, <pb n="471" /> надесно налево.{S} Увидили су да с |
| арца, као сад војвода Костреш, шта, још горе, јер старом Србину још се румени чело, но стари Ту |
| о ономе јунаку који лудо војује, но још горе младом левенти, који се весели и цвећем кити онда |
| а војска.{S} Издаше нас Арнаути, но још горе, издаде нас Вук Бранковић.{S} Све је пропало.{S} Н |
| допрати их, и уклони се, и шеће се доле-горе пред врати, да не би тко близу дошао.</p> <p>Посед |
| Шишмана и Кантакузена.{S} Не држи се за горег ма од каквог војводе, а његову снагу осећа Бранич |
| њи’ у нужди као брат помогао?</p> <p>— Гори је потурица од Турчина; сваки ми је више зла нанео |
| нети.{S} Нек не буде нитко ни бољи нит’ гори од њега.</p> <p>Деспот се од игумана штошта научио |
| > <p>Болест деспотова дан на дан све је гори над на себе узимала.</p> <p>Сваки је већ увидео да |
| не зна куда ће и како ће; сваки дан јој гори гласови од Бранковића долазе.{S} Све је у двору кл |
| илендарски Пахомије, који је у Атонској гори тријест година, уз то и хрисовуље и повеље српских |
| {S} Он је већу част свога века у Светој Гори као пустиник провео.{S} Наука, честитост и смирено |
| којима се види да не имају мозга, па су гори него они са запаљеним мозгом.{S} Но и тима је опет |
| еоград, ионако ми о’ђе земља под ногама горје.</p> <p>— А мене зар с тобом вођет нећеш, — запит |
| ити — код зета кнеза Лазара! — одговори горким осмехом Марко.</p> <p>— Та мој отац тебе јако ув |
| је бимбаша сабље отпасати дао, Јеремија горко уздану, Јаблановић гризе од муке бркове.{S} Но њи |
| игран.{S} Него чуј, побратиме, стој код горњег моста на опрезу са одабрани коњаници, да можеш о |
| манастира Манасије.</p> <p>Већ се виде горњи, красна кубета манастирске цркве.{S} Долазе ближе |
| </p> <p>Све је то Новак говорио да само горњи разговор мало збуни; и на то опет шалу започне са |
| е деспот-Стевана.</p> <p>Калуђери дигну горњи поклопац па опет јошт један сребрн, јер је деспот |
| својој класи сходно поњатије о свету, о горњој и долњој класи и њи’ова пресуда није мимоишла ни |
| бија под деспотом најсрећнија.</p> <p>У горњој Србији све је цветало.{S} Било је ту храмова, ка |
| нут јунак, види му се то из мушка лица, горостасја.{S} На први поглед рекао би, овај је рођен з |
| стану, па заблендани гледају и’ силне и горостасне, ма већ и не младе јунаке.{S} Јунаци сиђу с |
| стеновити’ брегова камење, други опет у горостасним пределима секу грдне столетне ’растове за г |
| ма није им домазлук одбрањен од гладних горских вукова.</p> <p>Душаново царство распало се баш |
| ијатеља, сакрио <pb n="228" /> би’ се у гору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо тумарали |
| ајемо туђе гријехе, водите нас у Свјету гору, да се пострижемо, да св’јету рекнемо збогом.</p> |
| </p> <p>— Дознао сам да су их у Свијету гору одвели, да ником не смијетају.</p> <p>— И боље, са |
| адобити; но одсад ће имати са Србима по горштачким предјелима посла, где млоштво коњаника турск |
| е тешко кад коме кућу освоје, па га нов госа у госте позива.{S} Па кад се од Жигмунда отпадиш, |
| , као што су раскошна, у Лазарево доба, господа изискивала.{S} Кадгод, у време жупана, из лова |
| је кад онај није онђе о ком је говор, а господа хоће да се оговарају ка’ и други, а кад су заје |
| ошко булазни, <pb n="231" /> јер велика господа, када су у великом разговору била, ни пазила ни |
| и за Светислава?{S} Знаш, то су велика господа.{S} Онамо не сме ни обичан левента доћи, а камо |
| кула, Сибињанин Јанко, грчка и латинска господа долазити да се огледају.{S} Облачина Раде показ |
| адгод, у време жупана, из лова долазећа господа српска ту су се одмарала; ту се проводише српск |
| ве у трапезарију, време је ту, скупе се господа, војводе, калуђери, ступи и Јерина деспотовица |
| ед на Петошка бацио, радујући се што ће господа Петошка у шкрип узети, те са тим се онај први с |
| на крсташ орао.</p> <p>Долазе војводе и господа, диве се Смедереву; кад на Смедерево гледају од |
| </p> <p>— Ви сте кнезови, ви морате као господа и живити!</p> <p>— Морамо?{S} Кад је требало да |
| >— Де кажи ми како ви тамо живите, како господа, како ви, како народ.</p> <p>— Знаш како је кад |
| ше пута.{S} Као што реко’, долазаше амо господа, и ја с њима покрај архимандрита ил’ владике, и |
| p>— Морамо?{S} Кад је требало да будемо господа, онда сте нас чинили просијацима; а кад смо про |
| мо да прекине с Мађарима.{S} Долазићеду господа од Мљетака и Дубровника да учине поклон деспоту |
| „Живио Ђурађ Бранковић, деспот Србије, господар Поморја и свих српских земаља“.</p> <p>Ђурађ о |
| } Један од другог, госпођа од слушкиње, господар од слуге, све чује шта се изван ради, и то уве |
| је.</p> <p>— Ха, ха!{S} Краљевић Марко, господар од Костура, краља Вукашина син, да иде хљеба п |
| као да му неће временом <pb n="218" /> господар бити.{S} Веруј ми, драга Русно, тај Ђурађ, пре |
| калуђера погледа.</p> <p>— Ваљда сам ја господар од Голупца, и нитко други, и што сам обрекао, |
| <p>— Ни онда нећу предати, онда сам ја господар од Голупца, па ћу сам да се погађам.</p> <p>— |
| , само да је код своје куће над својима господар.</p> <p>Јеремија је од старе лозе Прибацах, ко |
| о би био слуга кад може и треба да буде господар, своје право, своју власт напустити неће, како |
| о Јеремија сам добије, рећи ће, е он је господар од Голупца, Јаблановић ће искати свој дјел, ја |
| слугу рекне:</p> <p>— Хвала богу, ту је господар Ђурађ, биће промене, ваљда ћемо се опростити о |
| гранична града, како да ја немам, земље господар.</p> <p>— Начини си сам, имаш јошт земље, обал |
| краља као деспот, српски владар, земље господар.{S} Првенство даје краљу као госту, ал’ не као |
| сто заступати, ал’ деспот је опет земље господар.{S} Па јошт ако деспот и заузме место у прочељ |
| и твоји насљедници од све њихове стране господар.</p> <p>— Сулејмане!{S} Ти си још моме оцу сва |
| .</p> <p>И Жигмунд држи да је он правни господар Голупца, и поручи Јеремији да преда град, јер |
| ’, биће све у реду, добићеш берат да си господар над овом Србијом.{S} Сад прекини одмах савеза |
| да буде брат брату слуга, кад може бити господар?</p> <p>Вук у више прилика изјави своје незадо |
| воје на путу, кад их уклониш, ти си сам господар.{S} Ако они изумру без ђеце, ти си и твоји нас |
| н мах и с деспотом и другим хришћанским господар’ма зло узживи, по њега ће горе бити.{S} Кад ла |
| S} Он започне владу своју као независан господар.{S} Он прими пријатељство Мађара, али без наме |
| се.{S} Знаш ли над колико је земаља он господар, и шта јошт неће покорити?{S} Твоја би кћи код |
| им из овог белаја.{S} Но сад сам ја био господар, па сам ју хтео због показане ми ’ладноће мало |
| ити глад, жеђ, зиму, врућину, тако опет господар страда од пуног стомака, који му често главе д |
| народа.</p> <p>Деспот је био у Београду господар, сад је гост.{S} Стефанови двори су му остали, |
| дође.</p> <p>Деспот је још у овом часу господар Београда, и прима краља као деспот, српски вла |
| х које су у харач дате.{S} Турчин је ту господар, турске шајке плове по кривудастој Морави, мас |
| вјетник на дивану код Јеремије војводе, господара од Голупца града.{S} Чули сте за Јеремију вој |
| главе у земљи било.{S} Но шта ће са два господара и две госпође?{S} Народ је био на четири парт |
| тошко, чу’ много о тим од деспота, мога господара, и ево ти деснице побратимске, кад поштеније |
| тчине, и место оног да добијемо овог за господара — рече умерено војвода Радосав.</p> <p>— Само |
| љубим десницу; ти си син мог некадашњег господара.</p> <p>Деспот изван себе од радости, рукује |
| !{S} Ево ти писма из Београда, од нашег господара Ђурђа деспота!</p> <p>— Баш добро, да видимо |
| у народу за узвишење једног или другог господара; да са тим и себе узвисе; други, опет, страшљ |
| прогласити Ђурђа за независног српског господара.</p> <p>Док се она у Србији тако трудила, Ђур |
| и Приштина, ви нисте већ могли српског господара сачувати.{S} Деспот је морао себи друго место |
| Нема ту више роба, ал’ нема ни српског господара.</p> <p>Проћи ће ту столећа, док Београд допа |
| ка је добио цар Лазар од Балше, зетског господара, који га је у Котор к себи узео због његови’ |
| неког војводе сина за себи опредељеног господара.{S} Ту не знамо шта ће бити.{S} Ако она ђаура |
| о једног Бранковића другога за самцатог господара признамо.{S} Ја се ни једном не покоравам, и |
| ико не дира, а мудрога цео свет.{S} Код господара зетског Балше, једанпут хтедох бити мудар, па |
| је све разузданије, као год у кући где господара нема и млоги млађи по кући се врзу.{S} Царица |
| на самим служитељима познавало се да је господара нестало.{S} Постали су смели, безобразнији.{S |
| и, војвода, доносим ти поздрав од земље господара деспота Ђурђа, да му дођеш на <pb n="415" /> |
| овај покаже прстом на деспота као земље господара, те тако пољуби у руку најпре деспота, после |
| ихов, а мене ћеду поздрављати као земље господара, а ови двори у овом граду остаћеду наши као б |
| ранковића.{S} Код куће у Србији не трпи господара над собом.{S} Ако мора служити, а он ће служи |
| о кад ти узму Угри град, хоће л’ те као господара ове земље, овог града поздрављати, хоће л’ ос |
| ло у дворанама цар-Лазара, негдашњем му господара, боравити, ал’ кад је већ ту, тешко би се од |
| м; не би ли боље било да уместо толиких господара један влада са српском земљом, био сад тај је |
| буде потучен и убијен, а Мехмед постане господарем свију Турака.</p> <p>Ђурађ, чрез ову победу |
| Србију, заведе пријатељство са великим господарем Мирчетом, и узме у руке кормило слободне час |
| а нема никакове војске, па опет хоће да господари.{S} Стари Новак сад за тим је да нову војску |
| оловину српске земље брату Вуку да онде господари.</p> <p>Но десница правде сваком плаћа.</p> < |
| се буди с ким сајузила, само Вук да не господари.{S} Она је видила да њени приврженици немају |
| чке палате дизале, у којима су и српски господари не једанпут време проводили.{S} Обала Мраморн |
| ке које је задобио Душан и други српски господари.{S} Јер из Призрена све се онамо носило.{S} П |
| је радио.</p> <p>У Цариграду су српски господари красне домове и летње палате имали.{S} Онде с |
| кад помислиш на Жичу?{S} Жичу су српски господари у срећнија времена зидали, сваким украсом и б |
| е одмах за пут спреме, јер су већ Турци господари од Крушевца, и моравске долине су им у рукама |
| деспот је окаљен војник, и у сну собом господари, сан му је пола на јави, зато уздише, стење, |
| оје тако не уредите, да међу вама један господари, а оно пашћете сви са својима у чељуст душман |
| моји, тако бива у свету.{S} Који су као господари рођени да управљају народом, а они су само ор |
| > <p>Ако Мађари заузму Голубац, ’бићеду господари Браничева, и његова госпоштина онде престаје. |
| У Једрени, стародревном граду, Турци су господари.{S} Ту су посејали семе, из ког је грана турс |
| чин.{S} Воља је божија гди Турчин свету господари, па ако не сада, оно биће то доцније.{S} Види |
| над каковим малим [пределом] независно господарили.{S} Вукашин је отимао за себе земље, па заш |
| ван био, кад је над тобом високи Стеван господарио.{S} Ни пре ни после те славе имао ниси.</p> |
| ском заштитом над неким грчким странама господарити.{S} Турци су све ове са највећим одличијем |
| се опријатељити, па ћеш ти онде као бан господарити.{S} Јеси л’ с тим задовољан?</p> <p>— Јесам |
| ао к вами, ал после опет да га начините господаром над Браничевом.</p> <p>— Ако све уредимо, он |
| ики народ подјармити, и изглед Марковог господарства уништити.{S} Како би се могао на ово Марко |
| имате часа.{S} Чувајте народ од женског господарства јер женске страсти хитрије к пропасти воде |
| слепљени.</p> <p>Они неће више никаково господарства насљедије тражити.{S} Ђурађ се и од њи’ове |
| у бедно стање дође, над својим матерама господарство неко и преимућство траже.{S} Особито сад, |
| Знао је добро да је и самог цара Лазара господарство јошт младо било, и да се већ Вук Бранковић |
| ле реците, пристајете ли ви сви уз моје господарство?</p> <p>Сви једногласно на то пристану.</p |
| љедија његови синови имали би насљедити господарство.{S} Но госпођа Ирина, властољубива Гркиња, |
| егови синови Мурат и Мустафа сваде се о господарство.{S} Међусобни се рат роди.{S} И један и др |
| ишчекивали су час у којем ће се њи’ово господарство започети.</p> <p>Турци не би ни могли допр |
| ргуревом старијем сину Јовану припадало господарство.{S} И сад, дакле, више права имају на десп |
| е је на то вукла ли сујета или жудња за господарством.{S} Жудње за то сам имао, као Бранковић, |
| обе као судија помешати и — с тим свом господарству над Србима пут отворити.</p> <p>Овако је С |
| љи, ради како те бог и памет учи, а ја, господару, твој вјерни слуга, служићу те и одсада као и |
| а да је катана.</p> <p>— Није ти бриге, господару, челенка Кајице ће се увјек напријед вити, бо |
| други ширити се на наш рачун.{S} Уважи, господару, моје речи, и по могућству умери Угре.{S} Пре |
| ми дошао до те висине?</p> <p>— Је ли, господару, чудиш се?{S} Ја код твог оца’ дворска будала |
| е душе како мислим.{S} Врло добро знам, господару, да смо већ осједили бијући се с Турци од прв |
| , Облачина Раде?</p> <p>— Велики краљу, господару мој деспоте, казаћу вам из моје душе како мис |
| га теши.</p> <p>Јерина започе.</p> <p>— Господару мој, што си се тако смутио.{S} Нема славе без |
| озвао, ријеч погазити не могу.</p> <p>— Господару, проћи ћеш као деспот Стеван.</p> <p>— Не бој |
| о сам деспот-Стевану киван.{S} Тешко је господару постати слугом.{S} Тако смо се борили свак за |
| </p> <p>Улак уђе.</p> <p>— Велики оче и господару!{S} Ево ти писма из Београда, од нашег господ |
| оре и озбиљно да одговор.</p> <p>— Кажи господару, да ћу доћи сутра ујутру на главину, онде је |
| е могло.{S} А ви сви повинујте се новом господару, и потпомажите га, мени пак бог милостиви нек |
| /p> <p>— То је овако.{S} Будала чује од господе какав је тко, и то онда чује кад онај није онђе |
| као у данашње време што бива код млоге господе да поред сијасет познатих и непознатих јела чов |
| о у старо доба као год и данас, било је господе која су хтела да имају за луду онаковог човека |
| во је знак за вечеру.</p> <p>Код српске господе, а нарочито у царском двору српском у оно доба, |
| овања прам својој вјери.{S} У винограду господњем влада раскош, злоба, пакост и освета.{S} Влас |
| им насусрет изиђе.</p> <p>— Добродошли, господо моја!</p> <p>— Здрав ми био оче, јеси ли рад го |
| а; а кад смо просијаци, сад нас правите господом.{S} Господство је за нас сад каштига само — од |
| S} Како да се успоредимо сад са икаквом господом и јунацима, ми невољни слепци?{S} Ми тражимо с |
| е такођер обрекао доћи са зетском неком господом — рече Русна.</p> <p>Заповест се даје да се од |
| ког Стевана кад је са угарском и грчком господом лов ловио, и Манасију посећивао.{S} У Војнику |
| јуначке шале, ту се каткад и по ’декоја господска свадба догађала, и слабо украшени зидови одје |
| нковићева.{S} Они који су били од старе господске лозе држали су страну Бранковићу, ког је поро |
| ђера, који су прегорди били; то су били господски синови, који су чекали што пре да постану већ |
| више натраг, боље да нијесмо живи, нег’ господства не имати.</p> <p>— Ја сам твоја жена, заклел |
| а плаво Дунаво, срце јој се стеже, њена господства ту више нема, изгледа код своје куће затворе |
| на нужду и обичаје оновременог српског господства.{S} Соба било је подоста, но исте нису биле |
| се, и шаком плећа му додирнув, лаганим господственим кораком удали се.</p> <p>Деспот остаде са |
| просијаци, сад нас правите господом.{S} Господство је за нас сад каштига само — одговори кнез Ј |
| е са ужасном силом и жестином; Мурат за господство у Европи, Лазар за обрану своје домовине.</p |
| окрај кнежевићах сам влада, јер он неће господство с никим да дели, добро га познаје, <pb n="42 |
| од свију људи најнесретнији.{S} Благо и господство не слаже се више с нашом душом.{S} Нами тако |
| жељу одрече; а лепо са ћерком може себи господство осигурати.{S} Па и кћери шта ће у таковом бо |
| А без Београда Србија је саката.{S} Сво господство Јерине сабијено је међ зидине Стеванових дво |
| је љута убојица, и силно мари за велико господство, као год и Вук Бранковић.{S} Као што је цар |
| пак, из срца је мрзила Милицу, но њено господство [и властољубије није јој допуштало да се дво |
| ећ пут себи отворили, па ће грамзеће за господством породице лако утаманити.{S} Сад треба, по о |
| } Ако падне Ново Брдо, крај је Ђурђевом господству, и онда ћеду Турци подићи опет нов санџак, а |
| м, па ће се дићи да се свечано обуче, и господу дочека.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| негда као Петошко својим шалама српску господу занимао.</p> <p>Шта је помислио Ферхад-паша кад |
| с одма’ се разнесе.{S} Један од другог, госпођа од слушкиње, господар од слуге, све чује шта се |
| свечано.{S} Породицу имао је красну.{S} Госпођа Јерина, нова деспотовица, била је од царске крв |
| а изгледала је <pb n="365" /> као каква госпођа, премда већ мало у годинама, али озбиљног, запо |
| оту, и о Смедереву.{S} У двору си своја госпођа, и нитко ти уближити не сме, то не да Жигмунд.{ |
| имали би насљедити господарство.{S} Но госпођа Ирина, властољубива Гркиња, и властољубив Ђурђе |
| опримно занимала своје гошће, кћери ил’ госпође које су са војводама дошле.{S} Ту се десила и г |
| ло.{S} Но шта ће са два господара и две госпође?{S} Народ је био на четири партаје поцепан.{S} |
| ију дочекивало, међу којима млоге њежне госпође које фина и врло укусна јела потребују.{S} Јула |
| у са војводама дошле.{S} Ту се десила и госпођица Цецилија, кћи војводе Розгоњије.</p> <p>У гра |
| чно забринуту нађе.</p> <p>— Добар дан, госпођо!</p> <p>— Бог добро дао, оче, шта има новог?</p |
| , ’бићеду господари Браничева, и његова госпоштина онде престаје.</p> <p>Ђурађ му поручује да п |
| дај све уредити, јер у Мађара је велика госпоштина, да се не замеримо.{S} Ја ћу их у великој дв |
| имандритом, ту су биле војводе и српска госпоштина, и сам патријар’ амо је долазио, еј то су би |
| анак златан појас показује да је на њој госпоштина, и како је видиш, познаћеш да је владарка.</ |
| ору Милице, где их је више но код друге госпоштине, па није ни чудо, што су одма’ чијем имену п |
| а душо, док је Ђурђа, ти си садруг моје госпоштине.{S} Ако су нам земље откинули, имамо доста б |
| рина да опроштај градоначелнику, и свој госпоштини, стане насред града, обазре се, срце јој се |
| смртни, који још живимо и који смо се у госпоштини родили, не можемо више натраг, боље да нијес |
| ма ту деспотових двора, ту нема дома за госпоштину.{S} Ту је ведро небо и деспотови чадори.{S} |
| а, јер први је силеџија, а други, опет, гост, који код домаћина што види, узме.{S} Кад рекнем д |
| p>То је пропис, па мора читати ма какав гост ту био.{S} Па и игуман хтео је показати да је стро |
| у се створити дивни вртови.{S} Кад дође гост са истока ил’ запада, деспот постидети се неће.</p |
| спот је био у Београду господар, сад је гост.{S} Стефанови двори су му остали, ал’ на градским |
| ели, отерали су га са баштине, и сад је гост и пустолиз у Голупцу.{S} Награду ишчекује од деспо |
| литву, са Новаком се удаљи.{S} Сваки је гост себи опредељен конак имао.{S} Новак је јошт понешт |
| чадору вино пити.</p> <p>— Можеш, ти си гост, и поклисар; ко Турчину служи, све му је слободно, |
| поклисара Каралампоглију, нек буде твој гост, пази да му се ништа не украти.</p> <p>Диван се за |
| а, Јаблановић је од Турака прогнат, мој гост, доста ће му бити и тридесет, а Харалампији десет, |
| S} И тако сад уговорисмо, па сад си мој гост, и сад нек донесу сваке ђаконије да видиш да је Ту |
| ти се почну скупљати.{S} Патријарх, као гост и свет човек, понуђен би да седне у прочеље.{S} Ми |
| Београд њихов дом, а ми само гости; но гост само за три дана, посље је несносан, <pb n="507" / |
| ра породицу и тражиш опет трећег.{S} Но гост си ми, не могу више говорити, пијмо; можда последњ |
| о помилованије кад је ту какав знаменит гост, па и Теофан зна да ће му сад бити последње чтениј |
| госта.{S} Јест, и деспот је у Београду гост.</p> <p>Облачина Раде и свита сместе се, да отпочи |
| тако што рећи што би се дотакло којега госта, зато се постара зараније исте будалаштине пресећ |
| ерина води деспота у дворану као каквог госта.{S} Јест, и деспот је у Београду гост.</p> <p>Обл |
| д трећи дан, пријави игуман Рувим новог госта, владику Леонтија.</p> <p>Како то чу Бранковић по |
| шло времена и већ се је знало за сваког госта који је какав.{S} Сваки је своју прилику себи уоч |
| Служитељи нису у свом друштву ниједног госта на миру оставили.{S} То је већ што обично код слу |
| ед на Светислава и друге војничког реда госте, па стиснувши мало свој меснат образ, рече:</p> < |
| дма’ преправити још и српски јестива за госте, а вина је код Марка ионако доста било.</p> <p>До |
| увим и остали калуђери чине припреме за госте.{S} Велика је свита, мада је манастир велики, ал’ |
| е.</p> <p>Деспот у великој дворани чека госте.{S} Свечано се обукао, како достоји деспоту, ал’ |
| не, гордо, осмевајући се на подсмешљиве госте.{S} Особито, пак, са задовољством гледао је на оц |
| војничког реда, и глас трубе сазивао је госте на обед.</p> <p>Гости се почну скупљати.{S} Патри |
| сваку срећу и довољство — поздравио је госте громовитим гласом.</p> <p>— Бог ти добро дао, Грм |
| дозвати да на веселост већ расположене госте мало својим будалаштинама још већма развесели.</p |
| и дубока ноћ је опет затекла частеће се госте.{S} Петошко је опет своју будалаштину са сваким, |
| их људи.</p> <p>Када је Милица долазеће госте приметила, променила се у лицу, те као препанута |
| кад коме кућу освоје, па га нов госа у госте позива.{S} Па кад се од Жигмунда отпадиш, онда се |
| после одавде?{S} Ваљда у Зету, Балши у госте? — рече Петошко.</p> <p>Ове је речи свако добро ч |
| .{S} Дубровнички трговци долазише као у госте.{S} Београд и Смедерево свагда пуни српски’ војни |
| ишчекују.</p> <p>— Неће ли турски цар у госте?</p> <p>— Та не булазни, ваљда тек не би за њега |
| 284" /> <p>Када неки дођу к Марку да му госте објаве, а он мало промислив се рекне: „Могу доћи“ |
| не дође време обједу, а кад објед дође, гости опет заузму своја места, каогод и Петошко своје, |
| .</p> <p>Док је Петошко све то говорио, гости су се слатко смејали, само једном оцу Харалампији |
| звесели.</p> <p>Вечера је била добра, а гости при добрим апетиту; вино добро улеваше им све бољ |
| онда им свашта лакше дође до руке.{S} А гости и знаду шта слугама треба.{S} По служитељским кон |
| м чину и реду понамештани.</p> <p>Да се гости задовоље, велике се чине припреме.</p> <p>У једно |
| је веселости предаје.</p> <p>Тек што се гости мало сместише, одмах се зачу весео жагор слугу и |
| пре крај.</p> <p>У једно доба дигну се гости.{S} После обичне церемоније сви се разиђу.</p> <p |
| вору српском у оно доба, скупљали су се гости за трпезу обично под звуком звонцета, за које је |
| аљ се свечано испрати у своју дворану и гости буду по свом чину и реду понамештани.</p> <p>Да с |
| арију, онде је већ све у реду.</p> <p>И гости су готови, тело иште своје.{S} Оду у трапезарију, |
| е, ето дођоше нам гости!</p> <p>— Какви гости?</p> <p>— Војвода Прибац са више њи’.</p> <p>— Је |
| екала је да чује какве ће јој гласе ови гости донети, јер је знала да се Новак и патријарх код |
| уз њи’ је велика свита ишла.</p> <p>Ови гости су били и пред Турцима гласовити, па сваки је жел |
| али су се гостима, јер су знали да нови гости ново весеље у двор доносе.{S} Дворјанима не беше |
| умарају.{S} Држаће се савет или се нови гости ишчекују.</p> <p>— Неће ли турски цар у госте?</p |
| сана и Марка, да видимо шта ће ови нови гости.</p> <p>Њи’ Турци спроведу до султановог шатора.{ |
| то доносили.{S} Ишчекивали се јошт нови гости.{S} Стари војвода Драгаш од Прокупља имао је доћи |
| али док не дође време ручку.</p> <p>Сви гости нису скупа ручали.{S} Како се који с којим слагао |
| Русном врати се у своје одаје, а млађи гости, тек што су се мало од пута опрашили, раштркају с |
| по реду свог чина заузму места и остали гости и дворјани.</p> <p>Патријарх велегласно очита пре |
| н сам била јако брижна, и да нам славни гости не дођоше, не бих ову ноћ могла преспавати, тако |
| али.</p> <p>Дођу јошт неки одвећ отмени гости.</p> <p>Дошао је деспот Стеван са Ђурђем, који се |
| b n="507" /> а ми не смијемо ником бити гости покрај толико наше баштине.</p> <p>— Право збориш |
| смјех и така вика да и подаље спавајући гости мораше се из сна пробудити.{S} Калуђер се сада у |
| штиге одвећ живо представљају.{S} Прочи гости почеше већ такође међу собом тихим гласом примедб |
| > <p>— Пречестњејши оче, ето дођоше нам гости!</p> <p>— Какви гости?</p> <p>— Војвода Прибац са |
| двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камоли у тамници.{S} Како је тешко кад коме кућу |
| у је била мало натраг повукла, ал’ како гости дођоше, одма’ је и двор свој обичан весео и жив и |
| Држе да је Београд њихов дом, а ми само гости; но гост само за три дана, посље је несносан, <pb |
| {S} У једној великој соби где се обично гости примају само са Русном седила је, остале млађе дв |
| сти и страха чекао да види какови ће то гости, какав ли глас бити.</p> <p>Страни са својом воје |
| та си ти, оче, тражио ноћу, кад сви већ гости спавају? — запита га мало зачуђен Митар.</p> <p>— |
| ита коњских земља се тресуца, ту су већ гости.</p> <p>Деспот са својом свитом чека пред дворано |
| о, дворски је ред изискивао да докле су гости ту, весело мора бити.</p> <p>Тако се, дакле, и др |
| не свадбе јошт Србин видео није, сви су гости изгледали као да су већ сад потурчени.{S} Један с |
| трубе сазивао је госте на обед.</p> <p>Гости се почну скупљати.{S} Патријарх, као гост и свет |
| , па се и различне шале проводе.</p> <p>Гости и калуђери пију, но ни један у Бранковићево здрав |
| о поиздаље и претњу Вукову јави.</p> <p>Гости су ступили к Милици, која се баш са својом децом, |
| .{S} Није ни чудо, јер богатства доста, гостију свагда подоста, и то понајвише великаша.{S} Кој |
| ала Мраморног мора била је пуна српски’ гостију.{S} У Шкутарима не једанпут је српска војска ле |
| <p>Поред овако разног разговора већина гостију би се јошт дуже забавила, но царица није хтела |
| лампији није се то допало што је већина гостију све на њега гледала, као да се то њега тиче.</p |
| </p> <p>— Здрав ми био оче, јеси ли рад гостију?</p> <p>— Драго ми је, ево овамо мало да се одм |
| у ћеретали и веселили се.{S} Кад је гођ гостију, онда су служитељи највеселији, јер онда им сва |
| ору се све преправљало за ново угошћење гостију.{S} Служитељи су свакојаке приправе за то донос |
| својим послом, а и Харалампије на дочек гостију.</p> <p>Да, да не заборавимо за Јулу куварку. — |
| мали звоник начињен био; а кад је било гостију и од војничког реда, и глас трубе сазивао је го |
| запита кнез Ђурђе.</p> <p>— Данас имамо гостију, Јеремија властелин, Јаблановић и млоги други, |
| ужна је била куварка, јер се ту сијасет гостију дочекивало, међу којима млоге њежне госпође кој |
| м разговор прекинут беше доласком нових гостију. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP185 |
| за Турчина уда, преповедаћу пред свима гостима.</p> <p>— Дакле, баш нећеш?</p> <p>— Сад нећу.< |
| се шале, дворска будала је ту, па се са гостима титра.</p> <p>— Па и цар Лазогли имао је будалу |
| оја.</p> <p>Ферхад изрече и враћа се са гостима у трапезарију и опет заседну.</p> <p>Тако су јо |
| ошао је и будала Петошко.{S} Он се пред гостима лепо поклони, па одма’ заузме место на страни, |
| дрвета.{S} Кад је осетио да је већ пред гостима, прослови:</p> <p>— Добродошли, бани и властели |
| > <p>Придворници и слуге радовали су се гостима, јер су знали да нови гости ново весеље у двор |
| ица се са својом свитом удаљила, желећи гостима добру ноћ.</p> <p>Ноћ је већ дубока настала.{S} |
| дворјанке састајали се са новодошавшим гостима и по свом обичају забављали су се, које у шали |
| ба све врвило.{S} Дворске и новодошавше гостинске слуге мотали су се тамо-амо.{S} Међу собом, к |
| су међу туђинцима, па Марку је требало гостољубивим бити.{S} Марко даде одма’ преправити још и |
| аве у турском стану.</p> <p>Турци су их гостољубиво предусретали.{S} Они су Србе запиткивали о |
| </p> <p>Јерина се станила, она је опет гостољубна домаћица, дарежљива деспотица, из њене руке |
| ина се повукла у своју дворану, и ту је гостопримно занимала своје гошће, кћери ил’ госпође кој |
| едао Јеремији, који су код њега тражили гостопримство у Крушевцу.</p> <p>— Но, ви ђаури баш сте |
| не говорим више као ђауру, већ као мом госту, ево ти метоике.</p> <p>Харалампије зачуђен, не в |
| у у мозгу! — рече неки дворјанин једном госту, смешећи се и тишијим гласом, но опет да се чути |
| е господар.{S} Првенство даје краљу као госту, ал’ не као слуга.</p> <p>Пред двораном деспот ст |
| а довикне, улак враћа се.</p> <p>— Е ја готов полазити, на коња!{S} Задње речи је узвикнуо Јере |
| ремија нагоди са Ђурђем, прими благо па готов посао, а теби пошље налог да град предаш, шта ћем |
| и што се чинити има, ја сам на твој миг готов кудгод заповиједаш — одговори Ферхад-паша.</p> <p |
| p> <p>Дани пролазе ал’ и темељ граду је готов.{S} Сваки дан види се како Смедерево све већма гл |
| во још се гради и градиће се, јошт није готов, ал’ већ се вије застава Србије, цар-Душана крста |
| те од опсаде Новог Брда, а да узмогнете готов предан <pb n="483" /> град од Јеремије примити.{S |
| бранили би своје манастире, а народ би готов био с њима гинути.{S} И сам Мелентије не би се по |
| за жут новац, и највећу тајну изјавити готов био.</p> <p>— Е видиш, човече, како сам од вас но |
| ре; она ми понуди кћер.{S} Посао је био готов, ја намерим узети девојку.{S} Сад тек почнем чита |
| н натраг одјезди, јави да је Јаблановић готов у року једног дана Голубац предати.</p> <p>Розгоњ |
| ош, злоба, пакост и освета.{S} Властела готова је турчити се, да одржи бабине баштине, и да про |
| са нацртајем задовољан био, и ствар је готова, тек форме ради кроз диван да прође.</p> <p>Тако |
| страна осветљени.</p> <p>Вечера је већ готова била.{S} Ова је била доиста царска, премда не ка |
| ку скупи; но када ће је скупити кад ето готове турске војске на прагу.{S} Још што има војске, т |
| Србија се борити не може.{S} А Турци би готови били у почетку Угрима што попустити и намамити и |
| деспот шиље поздрав Јерини, да су двори готови, и да буде спремна за долазак.</p> <p>Деспот шиљ |
| имграду има.{S} И ти двори морају скоро готови бити, јер Јерини деспотовици је у Београду дуго |
| , трајаће и Србија.</p> <p>Двори су већ готови, а деспот шиље поздрав Јерини, да су двори готов |
| ада војника, који су ми на сваку службу готови, па оно што у рукама имам, нипошто испустити нећ |
| цима бакшиш раздаје.</p> <p>Тако кад су готови били, опросте се и оду, и благо однесу.</p> <p>О |
| и.</p> <p>И за кратко време ти двори су готови, а у њима и око њих ћеду се створити дивни вртов |
| де је већ све у реду.</p> <p>И гости су готови, тело иште своје.{S} Оду у трапезарију, игуман н |
| адежде већ су ми се одавна досадиле.{S} Готово већ ни на што не зидам.{S} Само ми је јошт то је |
| у томе вични као ми, који смо се с њима готово сваки дан крвили.</p> <p>— Кајицу војводу са њег |
| т ништа о томе не брине.{S} Ми смо овде готово међу Турцима, па можемо први страдати.</p> <p>— |
| а да донесе пергаменту, и све брзо буде готово.</p> <p>Јеремија није могао противсловити, јер н |
| тиде с Митром.</p> <p>Већ су се петлови готово искукурикали, тако је већ близу зоре било.</p> < |
| и против Црнојевића, који се већ у Зети готово отели.{S} То је код нас зло, што сватко хоће да |
| открјепимо.</p> <p>У трапезарији све их готово чека.</p> <p>Није дуго трајало, звоно зове у тра |
| мало поразговара.</p> <p>Патријарх је у готовости био, јер је већ онда своју јутрењу молитву са |
| в поступак, на свашта му је са највећом готовошћу одговарао.{S} Митар је био од оне феле служит |
| лости месеца, жупанице српске са својим гошћама уживале су тајинствену сладост тихе нојце, поре |
| ану, и ту је гостопримно занимала своје гошће, кћери ил’ госпође које су са војводама дошле.{S} |
| руштво састављено да у скупу заједнички грабе и отимају, но ако може свако за се, опет још што |
| ове поврате, јер иначе ће то држати за грабеж, а пријатељство и добро сусједство више вреди не |
| лагано, одлети као муња и донесе Јерини грабеж.</p> <p>Деспот Ђурађ путује, а у глави му замрша |
| манио.{S} Ал’ један лис од другог пиљеж граби, па су душмани, па један за другим у замак, у кло |
| .{S} Јеремија је јогунаст, властољубив, грабљив, и на зло брз.</p> <pb n="413" /> <p>На путу ст |
| послао Јеремији повеље.</p> <p>Јеремија грабљив, властољубив, да би се још већма умилио и услуж |
| S} Са вас је народ страдао и страда.{S} Грабљиви, лакоми сте на благо, и све то пограбљено благ |
| непријатељи сатрти, а то су те страсти, грабљивост, <pb n="532" /> непоштовање части и имовине |
| о је многе књиге.{S} Видио је охолост и грабљивост, завист великаша, видио је ’де народу прети |
| о за народ — рече деспот.</p> <p>— Само грабљивце, грамзивце издајице мораду се искоријенити.</ |
| го доћи ће Турцима у руке.{S} Такви сте грабљивци ви војводе, Јеремијо и Јаблановићу.{S} Познај |
| варнице скачу.{S} Црни Завиша, кнез од Грабове, из Пољске, од јуначне лозе старе сарматске вла |
| лна се је војака под Голупцом сакупила, град нападају дању ноћу, дуже [од] осам дана не може се |
| >Изиђу из града по спуштеним мостовима, град је већ за леђи, мост се опет спушта, и страховитом |
| ду ломити колач.</p> <p>— Ни бриге нас, град напустити нећемо, дође ли баш да се мора, онда ћем |
| а узмогнете готов предан <pb n="483" /> град од Јеремије примити.{S} Да не би издајства, не би |
| ам да могу сазидати јачи <pb n="508" /> град нег’ што је Београд, најбоље неимаре ћу погодити.{ |
| деспоту само да пређе у лацманство.{S} Град Смедерево још се гради и градиће се, јошт није гот |
| ма’ све то исплатити, шта ћемо онда?{S} Град се на вересију не продаје, кад једаред предам град |
| ну, Јаблановић код светлости месечине — град унаоколо облеће и пази на Мађаре шта ноћу раде.{S} |
| ти, хоће л’ остати двори наши.</p> <p>— Град је њихов, а мене ћеду поздрављати као земље господ |
| мах не могу све изручити, војна је, ал’ град предати се мора, и ја ти дајем тврду ријеч да ћу к |
| гмунд и војводе не пристају на прво ал’ град ћеду што пре освојити.{S} Тако они мишљаше.</p> <p |
| ш, ал’ питам те, ако би Јеремија предо’ град Маџарима, шта бисте онда ви Турци радили, кад би с |
| су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а град мора се зидати.{S} Да знаш, деспоте, како сам за о |
| о па готов посао, а теби пошље налог да град предаш, шта ћемо онда?</p> <p>— Ни онда нећу преда |
| Маџари притискују; Јеремија ће да преда град Турцима, ја идем зором као поклисар султану у Ново |
| дар Голупца, и поручи Јеремији да преда град, јер ће га иначе на силу отети.</p> <p>Гласник вра |
| са мном ићи у Голубац, па кад се преда град, и Мађаре распемо и у Дунав побацамо, онда ћемо се |
| до договора са Бранковићем, да му преда град.{S} Доцне је.{S} Сад Јеремију двогуба брига мори, |
| то га и треба помоћи.{S} Иште да сазида град код Смедерева, да му Мађари не пркосе, нек сазида |
| о најбоље зна.{S} Деспот хоће да сазида град, код Смедерева, јак велики град.{S} За то треба си |
| ева, да му Мађари не пркосе, нек сазида град, тај град ће бити и наш град, кад завојиштимо Мађа |
| покушамо још један јуриш, па ако и онда град не падне, нек остане поседнут, док још ордије из У |
| /p> <p>— Кад Бранковић предаје Мађарима град, нијесмо ми криви, ионако се Голубац за Србију одр |
| Каква је то лепа варош Ново Брдо, какав град.{S} Ту је богатство, сав предел канда је створен д |
| 22" /> <p>Чују Турци, чују Мађари какав град [је] сазидао Ђурађ Кантакузен, ни једни о том добр |
| ет на што више, и искали би’ опет какав град у залогу — примети лукави Харалампије.</p> <p>— Па |
| р.{S} Какве су то творнице ’де се такав град гради. ’Растовина све јечи под ударцем силне секир |
| половину је мени уступио, да зидам нов град мјесто Голупца.{S} Мир је склопљен и потписан, и п |
| Турцима!</p> <p>Ферхад-паша стиже пред град са Јеремијом, Јеремија сам је хтео да иде у град и |
| За то треба силно благо.{S} Кад се буде град зидати, а ти посветуј народ да даје, да аргатује, |
| и, хајд’ ти да одеш тамо, а ја ћу донђе град чувати.</p> <p>— Иди ти тамо, Јеремија, ја ћу град |
| није твој, већ Жигмундов.{S} А какав је град Голубац, па богато Браничево, оцјека се лако испла |
| зову се наши, а нијесу наши.{S} Чији је град, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као |
| ромашном народу да помогнеш, зидај даље град у твој вечити спомен и славу.{S} Ја морам одлазити |
| ем.{S} Сви <pb n="424" /> ти јако бране град.{S} Сви се боре очајно јуначки, јер бране себе, св |
| , да ту обвеза повеље престаје, и да се град уступити, предати мора, неће л’ се предати, треба |
| рци ту бити.</p> <p>— Још прије, кад се град предаје, ту су Турци као вуци, дању-ноћу језде, гр |
| ли нек с војском иде као чауш, и кад се град преда онда Јеремији нек се изда благо — рече Исак- |
| боље, само нек су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а град мора се зидати.{S} Да знаш, деспоте |
| е, пре ће се Турцима предати.{S} Ако се град Турцима преда, како је султан киван на Ђурђа, ви ћ |
| /p> <p>Жигмунд изда заповест, да ако се град за осам дана не преда, послушаће деспота и потражи |
| а Мађари са Србима не ојачају, и ако се град што пре не преда, могу откудгод Турци искрснути.{S |
| н се брине.{S} Шта ће бити с њим ако се град преда било ма коме.{S} У нужди сваком је прво прав |
| ких рана умро, а после тог рока предаће град Жигмунду.{S} Дан му треба да свој пртљаг уреди.</p |
| .</p> <p>— За то се не брини.{S} Зидаће град мој брат, твој имењак Ђурађ Кантакузин.{S} Знаш га |
| ишљати, шта ће чинити ако Јеремија неће град да преда.{S} Јеремија је јогунаст, властољубив, гр |
| је у Смедереву, на оном месту, ’де хоће град да зида.{S} Његово бистро око увидило је одавно он |
| деспотом и војводама, како да се опаше град, и закључе још једаред, ал’ последњи пут, позвати |
| ити оној пред Голупцом, а да могу лакше град опасати.{S} Лошонција прође на другу обалу, и на ч |
| рада.</p> <p>— О’ђе нема више станка, и град ће се градити.{S} Знаш Смедерево, оне дивне развал |
| </p> <p>— Ваљда тек не мислиш и себе, и град и све нас предати? — рече уплашен Харалампије.</p> |
| м да се разговарамо кад стигне благо, и град се предавати буде, лако ћемо онда с њима, ил’ ћеду |
| ом, добиће још дванаест хиљада дуката и град Голубац, ’де ће он заповедати све донде док му се |
| сазида град, код Смедерева, јак велики град.{S} За то треба силно благо.{S} Кад се буде град з |
| ада не пркосе.{S} Да сазидам јак велики град, да се у свијету о њем прича као о Новом Брду.{S} |
| да предати, и то би био последњи српски град, ког би Србија издавати имала, и то као својим сав |
| су изменули.{S} Београд је сад мађарски град.</p> <p>На седам кулах Београда вију се мађарске з |
| е мора предати, свеједно им је дошао ли град у турске ил’ друге руке.{S} И Јаблановић бори се к |
| Пред твојим кољенима предаје се славни град Голубац.</p> <p>Султан погледи на паше, па се разг |
| начини одмах листину, и потпиши да мени град предајеш, тако и никако друкче, вријеме кратко, не |
| уговору предати.{S} Но кад ти узму Угри град, хоће л’ те као господара ове земље, овог града по |
| тво.</p> <p>Јеремија није накан предати град, ни деспоту нит’ Жигмунду.</p> <p>Голубац је јак г |
| Хоће л’ војвода Јеремија одмах предати град, ил’ ће у том запињати, јер ми ствар чудно изгледа |
| ио.</p> <p>— Јеремија ће Турцима издати град.{S} Већ одавна шурује са Турцима, хоће да аргатује |
| оне дивне развалине, ту се мора зидати град, који ће бити стражар, који отвореним очима гледи |
| адовољно деспот.</p> <p>— Тко ће зидати град?</p> <p>— Неимари; а ја ћу сам надзирати.</p> <p>— |
| ског оружја.</p> <p>Ту ће деспот зидати град, о ком ће се у свету причати, и кад тај град падне |
| S} Бојати му је се да ћеду Мађари узети град на јуриш пре нег’ што Турци стигну, а побојао се д |
| ска се стави по војничком реду, опсести град.{S} На левој обали Дунава подиже се градић, Ласлов |
| град, кад Срби Смедерево имаду још јачи град нег’ што је Голубац.{S} Њихов Будимград и Тамишвар |
| Мађари не пркосе, нек сазида град, тај град ће бити и наш град, кад завојиштимо Мађаре, јер Ву |
| и оданђе амо продријети се не може, тај град мора Србију чувати.</p> <p>— Знам Смедерево, и тај |
| екнути у свом хришћанском свету.{S} Тај град ће бити јошт једина котва која држи спас народа.</ |
| о ком ће се у свету причати, и кад тај град падне, ужасно ће одјекнути у свом хришћанском свет |
| ће једаред Вукогли у клопку доћи, и тај град ће доћи нами шака као ево Голубац.{S} Што год ђаур |
| ту нит’ Жигмунду.</p> <p>Голубац је јак град, Дунав му прса штити, а покрај Дунава с леђи тешко |
| онуђаше писменом обвезом, да кад предам град, у оброцима ће после тога исплатити, јер сад доист |
| вересију не продаје, кад једаред предам град, онда је деспоту и Жигмунду с нами лако.</p> <p>— |
| ша Јеремија, ја идем на вјеру да примим град.{S} Он је војвода, неће оскврнути светињу јунаштва |
| {S} Турци га позову да им помогне један град отимати, а он, дошавши са својом војском к опседну |
| ило.</p> <p>— Да сазида на Дунаву један град, који ће препречити пут Маџарима да нам не упадају |
| је, све му по вољи иде.{S} Биће красан град у трокуту, јак да се на јуриш узети не може.{S} Ту |
| редају Голупца, како је Јеремија предао град.{S} Само о кончини његовог живота не спомиње, и те |
| мунда треба убавестити, да ће Смедерево град наперен бити против Турака, да ослаби Голубац, а с |
| одавно оно место, тачку, ’де би требало град градити.{S} Туд пролетише орлови, заставе римских |
| греде.</p> <p>— Но кад Турцима предамо град, шта мислиш што ћемо, куда са кнежевић’ма, јер ако |
| главу.</p> <p>— Ал’ ако Турцима предамо град, морамо из земље изићи, па куда ћу ја онда?</p> <p |
| ојводе, чуј и ти кнеже.{S} Ето подижемо град Смедерево.{S} Зато народ аргатовати мора, и данак |
| {S} Већ је прорачунао одока какав ће то град бити, за колико војске, против колико војске ће се |
| S} Прошао је рок примирја, а Јаблановић град не предаје, Розгоњи разљућен рече краљу да треба п |
| е спремни.</p> <p>Розгоњи пошље улака у град да иште предају.</p> <p>Улак уђе, и заиште предају |
| Побочници хуктећи зајезде преко моста у град да улазак јаве, Јеремија ободе силовитог коња, са |
| стране.</p> <p>Дотерују марву, живад у град, ’рана се једнако уважа, суво месо, сува риба, вин |
| еремијом, Јеремија сам је хтео да иде у град и донесе градске кључе, но Ферхад-паша му не допус |
| знајући да Розгоњија сам хоће да уђе у град, па зато и жели да га ли само мађарска војска осво |
| знак да се деспот борити мора, ако ће у град.</p> <p>За Јеремијом стоје спремни коњаници.</p> < |
| са телохранитељи, да краља дочека, и у град пропрати.</p> <p>Жигмунд на челу.{S} На глави му к |
| оту, побојао се да не уђе деспот први у град, па да се како год онде не угњезди, јер би се Жигм |
| пред њима два побочника као путокази у град, са оба бока, а за леђи катане деспотове.</p> <p>Т |
| врати се у свој стан. </p> <p>Уљести у град није могао, јер му сам Јеремија знак дао да га не |
| што досада имађаше.{S} А што га нисам у град умамио, реко’ да сам му вјеру задао, а кад он мени |
| у руку.</p> <p>— Примам, идем с тобом у град у свити од дванајст, и као твоја мени, тако моја т |
| њему.{S} Друго би било да би он силом у град улетио био, онда већ вјера престаје, и ил’ би га у |
| шао са Јеремијом, како га није пустио у град, а ни Жигмунду није хтео да га преда, како се побо |
| тан, ти још мање што га нијеси пустио у град да му ми о’ђе судимо,<pb n="422" /> већ га тако на |
| </p> <p>— Нек се амо доведу, можда ћеду град да предаду — рече достојанствено султан.</p> <pb n |
| } Сад се опет не кају што нису Жигмунду град предали.</p> <p>Јеремија одговара.</p> <p>— Честит |
| ћу преокренути, кад пође са мном да му град предам, то ће он једва дочекати, па ће опет бити Ђ |
| вана настанила, а Мађари дођоше да узму град.{S} А без Београда Србија је саката.{S} Сво господ |
| /p> <p>— Како су изгубили главе, кад су град предали — запита деспот.</p> <p>— Ев’ овако.{S} Зи |
| Као гладни вуци окупили се, опселили су град, позивају упомоћ Алаха да једаред рахат одморе се |
| .</p> <p>— Иди ти тамо, Јеремија, ја ћу град чувати.</p> <p>— Волијем погинути нег’ тамо ићи.</ |
| ао што рекосмо, а ми ћемо Турцима одмах град предати, а они нами уз твој повратак благо, за кој |
| за те, војводо, како си накан да предаш град, е ту смо по твојој жељи, и благо је ту, предај Го |
| што види, узме.{S} Кад рекнем да зидаш град у заштиту против обојице, попустиће, охрабриће се; |
| нек сазида град, тај град ће бити и наш град, кад завојиштимо Мађаре, јер Вукогли не може ништ’ |
| би било да ти идеш Жигмунду да понудиш град.</p> <p>— Понуђасмо деспоту, ал’ не шћеде плаћати, |
| мах са Турцима док Мађари нису на јуриш град отели, па ће све бити доцне.</p> <p>— Е, није до ч |
| ="SRP18590_C2.17"> <head>XVII</head> <p>Град Голубац, глава богатог Браничева, поносито гледи н |
| >Силна турска сила се ту слегла.</p> <p>Град је опседнут, турска војска завија, обвија се као з |
| у рукама, ал’ колико познајем Јеремију, града издати неће, затезаће се.{S} Властољубив је и гра |
| мора без откупа предати <pb n="435" /> града.{S} Јеремија воле и свој кров запалити и ту изгор |
| и добро сусједство више вреди нег’ два града.{S} И у тим градовима могу Срби Угарску штитити — |
| руку.</p> <p>Јеремија опет отпоручи, да града предати неће.</p> <p>Жигмунд разљућен заповеди да |
| д, позива на предају, но Јеремија не да града.{S} Идем на велики пут, богзна кад ћу се вратити. |
| таје.</p> <p>Ђурађ му поручује да преда града, Јеремија му одговара, да му пошље дванаест хиљад |
| хоћемо ли нећемо ли, морали би Турцима града предати, и то би био последњи српски град, ког би |
| тан и Жигмунд у Србији имаду погранична града, како да ја немам, земље господар.</p> <p>— Начин |
| .{S} У граду деспотови двори.{S} Кад са града гледиш како се Сава са Дунавом бори, а теби се ср |
| Јеремије војводе, господара од Голупца града.{S} Чули сте за Јеремију војводу, диван је то јун |
| адским</l> <l>Да с’ покуша срећа против града.</l> <l>Ал’ тад стиже од Душана књига</l> <l>Од С |
| оће л’ те као господара ове земље, овог града поздрављати, хоће л’ остати двори наши.</p> <p>— |
| елнику, и свој госпоштини, стане насред града, обазре се, срце јој се стисне, спусте јој се суз |
| } Турци шиљу преобучене Помаке, да виде града, да испитају да л’ је све то истина што се о Смед |
| тај красан приједељ, и зидај што прије града, јер нас о’ђе Мађари пријеко гледе.{S} Држе да је |
| сам глас из Браничева да Јеремија неће града предати.{S} Шта мислиш, деспоте?</p> <p>— Добро б |
| оњу са својим војводама, својтом.{S} Из града излази Облачина Раде са телохранитељи, да краља д |
| ра Богородице под Високом.{S} Кад је из града изишао, пројурио је кроз танке редове мађарских с |
| миче.</p> <p>Јеремија кадикад излеће из града са своји коњаници да Мађаре у примаку задржи и по |
| један калуђер да их чува, куд би они из града сами измакли.</p> <p>— Калуђер их, додуше, чува, |
| елика сила притискује, ’дегод се тко из града промоли, стреле на њ лете.{S} Завише стрелци нису |
| е — Јерино, охрабри се.</p> <p>Изиђу из града по спуштеним мостовима, град је већ за леђи, мост |
| рукују, и шапне му.</p> <p>— Не предаји града, дочекај Турке, кнежевиће поведи собом. </p> <p>Б |
| воледу се о’де закопати, негли предати града.</p> <p>Турци дивље јурише, већ су на кулама, а д |
| ити?</p> <p>— Онда опет ја нећу предати града.</p> <p>— Но ако се Јеремија нагоди са Ђурђем, пр |
| ћемо живјети.</p> <p>— Јеремија, предај града, кајати се нећеш.</p> <p>Ван чадора чује се глас |
| ријеко Саве па у Будим, но гледај зидај града.</p> <p>— О’ђе нема више станка, и град ће се гра |
| а златним китицама кључе.{S} Заповедник града стане пред краљем.</p> <p>Деспот говор продужи.</ |
| ругу дворану, а оданде улази заповедник града, и доноси му на јастуку од црне дибе, унаоколо по |
| а водила је у неку башту, која је изван града лежала и у свези са неком красном шумицом била.{S |
| квари.{S} Јеремија је јунак, не да лако града.{S} Јаблановић у граду бодро пази да је у граду с |
| S} Посјеците ме о’ђе, ал’ Јеремија тако града предати неће.{S} Цјена је Голупцу сто и педесет х |
| да, а иначе да неће ни њему ни Жигмунду града издати.</p> <p>Харалампији је сад жао што се са в |
| потписао је, морао је потписати предају града, а благо тек за леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко |
| — Тко си, робе, јеси ли дошао да предаш града.{S} Ако си за то дошао, бићете од силне милости м |
| же, хоћеш да се осилиш, нећеш да предаш града, који ни ја одржати не мога?</p> <p>— Ево, доша’ |
| Какве су то творнице ’де се такав град гради. ’Растовина све јечи под ударцем силне секире.{S} |
| у лацманство.{S} Град Смедерево још се гради и градиће се, јошт није готов, ал’ већ се вије за |
| ем.{S} Са благом дошавши дољни великаши градили су палате; једном речи:{S} Београд под деспотом |
| е дању-ноћу мислим.{S} Код Смедерева да градим да ми Угри из Београда не пркосе.{S} Да сазидам |
| амо Смедерево што си градио, Турцима си градио. </p> <p>Леонтије стане.</p> <p>Леонтијеве речи |
| бићеду џамије, и само Смедерево што си градио, Турцима си градио. </p> <p>Леонтије стане.</p> |
| ту је проучио од Арапа небо и звијезде, градити куле, и градове отварати, изворе у корито мрамо |
| о оно место, тачку, ’де би требало град градити.{S} Туд пролетише орлови, заставе римских легиј |
| p>— О’ђе нема више станка, и град ће се градити.{S} Знаш Смедерево, оне дивне развалине, ту се |
| во, српски Јерихон, ког је и он помогао градити.{S} Јошт је Србину наде у Смедерево, да још Срб |
| но ако ја не будем на очиглед Смедерево градити, тко ће мјесто мене.</p> <p>— За то се не брини |
| ави носи велику мисао како ће Смедерево градити, а донео је и нешто блага, као уздарје сестри Ј |
| рад.{S} На левој обали Дунава подиже се градић, Ласловар, недавно је завршен, праве се опкопи, |
| нство.{S} Град Смедерево још се гради и градиће се, јошт није готов, ал’ већ се вије застава Ср |
| Лошонци намести велику дубарду, топ на градићу Ласловару, пак избацује камење као глава из гво |
| оју половину поклањам теби, деспоте, да градиш Смедерево, да накнадиш овом манастиру штету што |
| тријо Полијокертес, стваратељ и рушитељ градова, нит’ би султани Једрене засели.</p> <p>Но крат |
| , и по могућству умери Угре.{S} Предају градова и Мачве тумачиће народ тако, <pb n="385" /> кан |
| може.{S} Војводама је жао што нема тих градова, ал’ није на ино, морају сносити.{S} Дата је ре |
| ло ватру бацити на Лошонција и Жигмунда градове.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Каква ј |
| Арапа небо и звијезде, градити куле, и градове отварати, изворе у корито мраморно стиснути.{S} |
| ском војском која је на путу, а да им и градове предамо, Београд и Голубац, па да се с њима дог |
| аде у замену Стевану деспоту за Мачву и градове.</p> <p>— Мачва ти је отворена, узми је, треба |
| говор не веже, јер си испунио га што си градове предао.{S} Даљи савез, тај је био на срећи ил’ |
| рдила уговор Стефана деспота, да предам градове и Мачву Угрима, да постајем и остајем њихов сав |
| ранковић, то вам је већ познато, сад он градове Жигмунду предаје, но Јеремија Голубац предати н |
| је блистала, пала је Турчину у шаке.{S} Градови и земље Вукашина, Угљеше и Гојка, војводе Мирка |
| аду остаћеду наши као баштина.{S} И сви градови, вароши, земље, планине и долови, што је Стеван |
| аквог успеха се дошло, да се сад српски градови с једне стране Турцима, с друге стране Мађарима |
| о више вреди нег’ два града.{S} И у тим градовима могу Срби Угарску штитити — рече озбиљно војв |
| нити.{S} Један одел стане упарађен пред градом на пољани, коју су Турци доцније Калимејданом на |
| рјеке.</l> <l>Стаде Душан пред Солуном градом</l> <l>И поче га бити страховито.</l> <l>Силан о |
| зге све вуку.</p> <p>Јерина да опроштај градоначелнику, и свој госпоштини, стане насред града, |
| аљу, кључи Београда, прими их, закључај градска врата да их Турчин отворити не може.{S} Узми те |
| до Београда.</p> <p>Кајици се отварају градска врата, диве се дивним сликама, пернатим створов |
| мија сам је хтео да иде у град и донесе градске кључе, но Ферхад-паша му не допусти, пошље свог |
| , земљу ћеду ти прогутати, отворићеш им градске двери, тражиће султан покрај султанке мираз, а |
| световао се [с] Облачином Радом, примао градске часнике, који су му на поклоњење дошли, питао ј |
| предај Голупца.</p> <p>— Ја не понесо’ градскијех кључа већ хајд’ са мном, с војском, јер су в |
| S} Стефанови двори су му остали, ал’ на градским кулама вију се мађарске заставе.</p> <p>Деспот |
| највећи терет у свом животу!</p> <p>На градским кулама вију се црне заставе, тек је шест недељ |
| ле.</p> <p>Двор крушевачки лежао је код градских бедема, и давао је изглед оној тачки, гди се м |
| p> <p>Голубац је близу.{S} Већ су близу градских бедема, капија отворена, чује се звекет ланаца |
| Жигмунд са својом војском све се ближе граду примиче.</p> <p>Јеремија кадикад излеће из града |
| г дома.</p> <p>Дани пролазе ал’ и темељ граду је готов.{S} Сваки дан види се како Смедерево све |
| хов живот.{S} Затворене су као у каквом граду, ил’ бољем кавезу.{S} Кроз мале, гвожђем испрекрш |
| као земље господара, а ови двори у овом граду остаћеду наши као баштина.{S} И сви градови, варо |
| то знаш, сад <pb n="538" /> у Базељском граду, у њемачкој царевини, и свјетује се како да му се |
| позива.</p> <p>У Једрени, стародревном граду, Турци су господари.{S} Ту су посејали семе, из к |
| ожији’ храмова и дворова великаша.{S} У граду деспотови двори.{S} Кад са града гледиш како се С |
| идемо тамо обоје.</p> <p>— Један мора у граду остати, чујеш како са Ласловара грувају, није до |
| } Јаблановић у граду бодро пази да је у граду све у реду, да се какве уводе не увуку.</p> <p>Ве |
| ју војводу, диван је то јунак, сад је у граду опасан од мађарске и деспотове војске, ту је глав |
| шко га је опасати кад има иоле војске у граду и околу.</p> <p>Јеремија чује да се Мачва предала |
| <p>Јеремија и Јаблановић спремају се у граду, да се могу деспоту и Жигмунду одапрети, да се мо |
| {S} Исак-паша ће донде и онако остати у граду, а Ферхад ће отићи још и у манастир Богородицу да |
| Жигмунда разбила.{S} А да нису Турци у граду, били би Мађари, па какве је користи и од тога Ср |
| рој одабраних војника, колико се само у граду и околу сместити може, а да противницима покаже д |
| од Голупца сузбити, ал’ су Турци већ у граду, па би навале с новом још долазећом војском све у |
| унак, не да лако града.{S} Јаблановић у граду бодро пази да је у граду све у реду, да се какве |
| цилија, кћи војводе Розгоњије.</p> <p>У граду мађарски војници српске су изменули.{S} Београд ј |
| док тај њихов рад окамењен у Смедереву граду траје, трајаће и Србија.</p> <p>Двори су већ гото |
| ју три војводе славне</l> <l> У Прилипу граду бијеломе;</l> <l>Једно бјеше војвода Угљеша,</l> |
| граду, у Млецима и Напуљу, па и у Будим-граду мирно живљет.{S} Но ја не шће’ оставити земљу, на |
| дошавши са својом војском к опседнутим грађан’ма пређе, и Турцима пријатељство откаже.{S} Сад |
| еотео, кад су Лазаревићи и Бранковићи у грађанским ратовима себе и земљу упропашћавали, признао |
| х легијона, ту су остаци некадашње јаке грађевине.{S} Ту су прелазили Римљани преко, да одбију, |
| еделима секу грдне столетне ’растове за грађевину.{S} Опет други ваде креч, учињавају гвожђе, с |
| мере земљиште, други учињавају дрво за грађу.</p> <p>Диван призор.{S} Какве су то творнице ’де |
| би и Србији је била ријеч, помамне паше гракташе над Србијом као вране.{S} Само Ферхад-паша и С |
| а Турци су већ пут себи отворили, па ће грамзеће за господством породице лако утаманити.{S} Сад |
| о мученички венац у калуђерству; све то грамзи за светским уживањем.{S} Штавише, има који су се |
| неће, затезаће се.{S} Властољубив је и грамзив, тражиће велику накнаду — одговори деспот.</p> |
| — рече деспот.</p> <p>— Само грабљивце, грамзивце издајице мораду се искоријенити.</p> <p>Тако |
| {S} Некада, кад је Ђурађ за владаљством грамзио само, а још га имао није, потребовао је он кади |
| прост монах и писати српску славу, нет ’грамзити за светским сјајем.{S} Он помишља, богзна хоће |
| дари.{S} Ту су посејали семе, из ког је грана турства у Европи прорасла, која је својим листима |
| но и пространо, унаоколо, пак, цвеће са гранама.</p> <p>Мало је прошло времена и већ се је знал |
| и то усред баште, међу цвећем и густим гранама.{S} Место је већ било за сто опредељено; у сред |
| тац Харалампије, тако увијен, тихо међу гранама сакривен, корачао је све ближе не би л’ наишао |
| не дајте ми да спаднем на Бранковићеве гране, јер ми душа неће стићи на други свјет, конопац о |
| та природа кад опадне лишће, кад вијор гране поломи, опет плодну земљу мртвим покровом застре, |
| атом каквом згодом опет к својим старим границама пружати могао.</p> <p>Но, кад се зрак надежде |
| над Србијом, утискавају се у деспотове границе, и смерају пре нег’ што би се Угрима поткрјепил |
| ла је Турчину, који га је одма’ у своје границе бацио.{S} Вук незадовољан и огорчен, почне се п |
| м на Ниш ударили, и тако преко бугарске границе намеравали у срце Србије продрети, Вук је пре Т |
| так благо, за које ћу ти дати до турске границе поуздане војнике, који ћеду благо допратити.{S} |
| рби под Стеваном и Ђурђем чувају турске границе.{S} Милица и Мара постадоше турске удворице, па |
| а Турцима, са мложином турске војске на граници, ’де опет своје српске приврженике чека који му |
| у породицу, налази се на турско-српској граници, па једнако је тражила нову згоду за Ђурђа.</p> |
| својој целости.{S} Мојој жељи околност границу полаже.{S} Ја хоћу засад мир мом народу, и доцн |
| ужи мало ћутање, и посадив се под једну грану, где је већ све одмора ради спремно било, понуди |
| красоте Бугарка, онде опет белог лица и граорасти’ очију Српкиња, коју и да ти је душманка, вол |
| ољених моруна, хактапота, и неопходимог граха, са финим улцињским уљем, така софра да би се не |
| арију, ’де му се остала братија хљебом, грахом и лукцем залажу.{S} Куварица Варвара пристала <p |
| ица од мрка мрамора, на површју избијен грб Неманића, двоглаван орао, над њим виси велико златн |
| ти, то јест Леонтије и Сава у Хиландар, Гргур у Смедерево, а Милева у намастир Благостињу у дув |
| после себе два сина Ђурђа и Јована.{S} Гргур после ангорске битке побеже у Цариград, ’де и ско |
| ми је што видим синове кнеза Гргура.{S} Гргур је био мој пријатељ, па ћу и ја бити пријатељ њег |
| ковић имао је старијег брата Гргура.{S} Гргур умре, и остави после себе два сина Ђурђа и Јована |
| авио би буну, па опет горе по народ.{S} Гргур <pb n="356" /> је био старији Ђурђев брат, па по |
| а Гргура Бранковића, Јован и _Ђурђе.{S} Гргур је био старији брат Ђурђев, но наскоро после Баја |
| о, после смрти деспота пали би у очи, а Гргур је имао пријатеља; изгнати их, и то је зло, јер ћ |
| е битке дође у Цариград.{S} Брат Ђурђев Гргур пао је у ропство татарско, и остао је онђе.{S} Де |
| Харалампије, би се овђе згужвао — рече Гргур и пљесне песницом о стол, да пе’ари играју, жижак |
| а не би способни били за владу.{S} Кнез Гргур, отац њихов, био је старији од Ђурђа, па би после |
| ству задржи, да га јадно измори.</p> <p>Гргур, Милева, Леонтије и Светислав, сада већ отац Сава |
| олупцу се налазе и ослепљени кнежевићи, Гргура синови.{S} Ту је војвода Јаблановић и Харалампиј |
| Не да Јаблановић, Вук-Бранковића унуци, Гргура синови, веле, не треба да се клањају деспот-Стев |
| за вас заузети, ваша је деспотовина.{S} Гргура синови су ближи скиптру нег’ Ђурађ.</p> <p>— Ман |
| ог брака није ни изгледа да ће имати, а Гргура, Ђурђа старијег брата синови, веће право имаду н |
| <p>— Мило ми је што видим синове кнеза Гргура.{S} Гргур је био мој пријатељ, па ћу и ја бити п |
| се и два млада кнежевића, синови кнеза Гргура Бранковића, Јован и _Ђурђе.{S} Гргур је био стар |
| да покуша срећу.{S} Тако ћеду исто и са Гргура синовима чинити.{S} Па шта ће онда бити, брат бр |
| >Ђурађ Бранковић имао је старијег брата Гргура.{S} Гргур умре, и остави после себе два сина Ђур |
| вана, пољуби му лице, па онда тако исто Гргура.</p> <p>Кнежевићи на ногама стоје као заковани, |
| урђа, па би после смрти деспота Стевана Гргуревом старијем сину Јовану припадало господарство.{ |
| ао.{S} Ко ће бити после њега деспот?{S} Гргурова деца млада и слепа, ко ће други да буде него Ђ |
| осле помоћу Турака упадали у Србију, да Гргурове синове уздигнемо, ми ионако Ђурђа не признајем |
| на његову заповјест дао осљепити синове Гргурове, кнежевиће, који су сад у Голупцу у сахрани, ј |
| сам Ђурађ од Стевана отимао, није л’ и Гргурове синове одбацио.{S} Нисмо л’ већ служили и Турц |
| трпети неће.{S} Но шта ће бити онда са Гргурови синови?{S} С њима, ако би се баш и дало на кра |
| > <p>Ђурђу Бранковићу доиста су сметали Гргурови синови.{S} Умре ли деспот, оживиће у њима жудњ |
| крви, о крви народа.{S} У сну долазе ми Гргурови синови, слијепи, просе <pb n="389" /> у ме мил |
| ком делити.{S} Не би ли се хтели делити Гргурови синови међу собом, за то би се већ ти великаши |
| ћеду се ти пријатељски великаши, покрај Гргурови’ синова они ћеду владати, завешћеду браћу у де |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Гргурови синови, Јован и Ђурађ, били су сметња, нећеду |
| крв пролити неће, ал’ и то добро зна да Гргуровим синовима док се Ђурђева власт не утемељи, ста |
| иће деспотство Ђурађ, ал’ Ђурђа могу са Гргуровим синовима заплести.{S} Падне ли Ђурађ, осилити |
| видимо шта се стаде са Милевом, шта са Гргуром Бранковићем, који су у ропству татарском.</p> < |
| удо је поступао; тако исто са Милевом и Гргуром.</p> <p>Радостан жагор у целом стану влада.{S} |
| други опет у горостасним пределима секу грдне столетне ’растове за грађевину.{S} Опет други вад |
| ду косовску са великим војеним масама и грдним губитком задобити; но одсад ће имати са Србима п |
| ок се скупи и у ред стави, видиће своју грдну штету.</p> <p>Жигмунд о миру мисли, није му на ин |
| аву насљедија царство задобио, породица Гребљановића насљедије изгубила, и да то принадлежи оно |
| , бескућник нејма педље земље у области Гребљановића, и не мога је имати, јер он само на краљев |
| конит, ако је законито рођен, то је син Гребљановићев а не Душанов.{S} Гребљановићи, пак немају |
| о је син Гребљановићев а не Душанов.{S} Гребљановићи, пак немају право на престол, и тако нити |
| зар на Косову пао, кад је видио како се Гребљановићи међу собом кољу, како властелини један од |
| начисто <pb n="322" /> довести; хоће ли Гребљановићи или Бранковићи Србијом овладати.</p> <p>От |
| нитко од владарске лозе не попушта, ни Гребљановићи, ни Бранковићи ни Балшићи, па ни сам Марко |
| емањића крв тече у Бранковићима као и у Гребљановићима.{S} Ако је било у кнез-Лазару Немањића к |
| ветлати.{S} Прапрађед ти је био војвода Гребострек, па и потомци му неће лошији бити.</p> <pb n |
| ту су Турци као вуци, дању-ноћу језде, греде.</p> <p>— Но кад Турцима предамо град, шта мислиш |
| оји признаје, тај је покајник, и бољему греди.{S} Јест, ја сам био грјешник, велики грјешник, а |
| во срце љубав не греје, нит’ ће им икад грејати.</p> <p>Отац Пајсије даје им сваке ђаконије, ви |
| твеног осећаја.{S} Њихово срце љубав не греје, нит’ ће им икад грејати.</p> <p>Отац Пајсије дај |
| и игуманову једну ћелепушку, но за овај грех покајао сам се и на Св. Николу у Приштини, у цркви |
| е и великолепија, али поред тога колико греха!</p> <p>Кад си у Жичу ступио, све ти се представљ |
| чистог родољубља.</p> <p>Пију на извору греха и зли демони прихваћају им душе.</p> <p>Пију војв |
| ту, друг другу.{S} Много добра, и многе грехе су заједно делили.</p> <p>Харалампије уђе у ћелиј |
| инити, нег’ опет у стару веру, па своје грехе кајати.</p> <pb n="335" /> <p>Та ионако Светислав |
| о га погубе.</p> <p>Тако искајаше своје грехе Јеремија и Јаблановић, негдашњи јунаци од Искра, |
| и отпуштенија не само своји’ но и туђи’ грехова — а они су баш онда најмасније залогаје у уста |
| зидинама сведок велике славе и великих грехова!</p> <p>Ово је био силно богат манастир, богати |
| >Чује то Јеремија и побоја му се у срцу грешна душа.{S} Но Јеремија је досетљив, јер је већ у в |
| да је строг, да пази на ред.{S} Такови грешници добију обично помилованије кад је ту какав зна |
| е.</p> <p>А тако је и Харалампије своју грешну душу испустио.</p> <p>Срећа, нестало војводама п |
| ју земљу, па растршена земља све пршти, грива им се растреса, главу горе бацају, из ноздрва им |
| чекају Јеремију.</p> <p>Седе на кожним гривним јастучић’ма, подлога им је чиста трава и земља, |
| дао, Јеремија горко уздану, Јаблановић гризе од муке бркове.{S} Но њих ништ’ на добро не слути |
| рпи, у деветом кољену још искајавају се гријеси пријеткова.{S} Искајаћу моје грјехе доброчинств |
| елили.{S} Сад се на невиним ђецама кају гријеси отаца.{S} Ишти, деспоте, да задржиш оно што има |
| ба мирно потроши.{S} Многа су великашах гријеси, са којих народ патити се мора.{S} Сви смо гриј |
| мо гријешни, ни ти, деспоте, нијеси без гријеха, и сад је дошло вријеме искушења за те, да прег |
| к, ошљепио је кнежеве, боже, опрости ми гријеха, много сам и ја крив, напустио сам Јеремију и Ј |
| ама копља ломили.{S} Ми сад кајемо туђе гријехе, водите нас у Свјету гору, да се пострижемо, да |
| дати не.{S} Ја сам грјешник, који своје гријехе признаје, а који признаје, тај је покајник, и б |
| {S} Они су искајали на овој земљи своје гријехе, нек им на другом свијету бог душе прости.{S} С |
| ја сам крив њиховој слјепоћи.{S} Морам гријехе искајати.{S} Нитко смртни нек не мисли, да га к |
| предикујете умереност, а овамо највећма гријешите.</p> <p>— Ал’ како смете вино пити против зак |
| којих народ патити се мора.{S} Сви смо гријешни, ни ти, деспоте, нијеси без гријеха, и сад је |
| се гријеси пријеткова.{S} Искајаћу моје грјехе доброчинством, искупљиваћу заробљенике, бодрићу |
| о гледао, помишља’ да је све то за наше грјехе, и рјешим се, како ме срећа послужи, да узмогу н |
| тара Византија.{S} Колико је ту славе и грјехова издавано, знаш какви су били Комненовићи.{S} М |
| јеру сам си дао, ако сам погрешио, моје грјехове крвљу ћу опрати, ил’ ћу доброчинством зло испр |
| и.{S} Јест, ја сам био грјешник, велики грјешник, ал’ тко међу вами није био грјешник?{S} Одавн |
| у извинити, ал’ оправдати не.{S} Ја сам грјешник, који своје гријехе признаје, а који признаје, |
| ки грјешник, ал’ тко међу вами није био грјешник?{S} Одавно је код Срба овладало отимање круне, |
| ик, и бољему греди.{S} Јест, ја сам био грјешник, велики грјешник, ал’ тко међу вами није био г |
| ја моје право обновити, и лакомисленог грјешника <pb n="381" /> злокобу народа на жртву принет |
| и у пакао.{S} А тко би Харалампија, тог грјешника, исповједио. — рече као из шале Јеремија.</p> |
| > <p>— Тако ћу и судити, и праведнику и грјешнику, судићу по правди.{S} Но ви ђаури никад нијес |
| ерасим, не знам ни сам шта је био, пола Грк пола Србин.{S} Он ме узме на искушеније; но да сте |
| вићи спавају.</p> <pb n="406" /> <p>Уђе Грк врачар, са два јака човека, покрај њих Харалампије |
| ива турског, па да ће се тако и Србин и Грк наново са славом подићи.{S} Жигмунд рад се Турчину |
| , морали смо савезника потражити.{S} Од Грка слабе помоћи, наслова деспотских колико хоћемо, за |
| љ потпомагати кад види да се код Срба и Грка „ришћанска“ влада крепи?{S} Шта ће папа на то рећи |
| дног пашу турског</l> <l>И јошт млоштво Грка и Турака;</l> <l>Гојко уби грчкога војводу,</l> <l |
| вио је очи као Угљеша кад је седамнајст Грка посекао.{S} Преподобном, пак, оцу Герасиму обично |
| да, у твој јуначки створ, каквог сада у Грка нема.{S} Ти ме запроси, ја Ти руку пружи, отац бла |
| унаци, српски коњаници,</l> <l>Отиснули Грке од Марице</l> <l>Баш до сами’ врата цариградски’.< |
| ’ док је бјела свјета</l> <l>Како Србљи Грке побједише.</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан</l> |
| рана притискавало га је лацманство, а у Грке није се могло поуздати.</p> <p>— Времена прохујаше |
| ство.{S} Но госпођа Ирина, властољубива Гркиња, и властољубив Ђурђе не даду деци насљедити.{S} |
| спотовице Јерине.</p> <p>Јерина, красна Гркиња.{S} Танког високог стаса, око тријест пет година |
| Онде је црноока и лепог стаса дражесна Гркиња, онде питоме красоте Бугарка, онде опет белог ли |
| ја пошље гласоношу с писмом, и с једним Грком, који је у лекарији био вешт, и још са поуздана ј |
| ушу продао.</p> <p>Лошонци из сатаниног грла сипа ватру на куле Голупца.{S} Доћи ће време, кад |
| чадора чује се глас од гунгуле, из сто грла чује се глас.</p> <p>— Не пуштај натраг издајицу.< |
| јави коме је до замерке.</p> <p>Из свих грла чује се: „Живио Ђурађ Бранковић, деспот Србије, го |
| мпије.</p> <p>— Збогом, Пајсије.</p> <p>Грле се, љубе се.{S} Мало бољма нег’ са кнежевић’ма, да |
| гим слепцима, да се с њима разговарамо, грлимо и тугујемо.{S} Ми ћемо с њима у туги за себе нов |
| а.{S} Доћи ће време, кад ће то сатанино грло ватру бацити на Лошонција и Жигмунда градове.</p> |
| рими тај глас, Светислав му беше кост у грлу.</p> <p>Русна бијаше због тога у недоумљењу.{S} Он |
| ље.{S} Ту је сад било правог весеља.{S} Грман је међу њима као неки праотац седео, и ако се ко |
| роводио, и свашта је смешно казивао.{S} Грман је опет певао и Драгаша војводу на плач навео.{S} |
| љским конацима текар је било весело.{S} Грман, Радојко и Петошко помешали су се међу служитеље. |
| му подобан детић.{S} Па је тако сирома’ Грман на слободној земљи скончао.</p> <p>Бајазит није х |
| сваки му је поглед био заповест — дода Грман.</p> <pb n="241" /> <p>— Јер, који није хтео слуш |
| је јасан као сребро.{S} Гуслар се зове Грман.{S} Он је родом из Приштине.{S} У младости је био |
| шко, не видиш ли себе какав си — упадне Грман, који је имао намеру калуђера бранити.</p> <p>Кад |
| шке иде.</p> <p>— Е мој Петошко — рекне Грман — шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ти ћеш свир |
| усле од тамбурице.{S} О како дивно гуди Грман, да се срце у човеку стегне!{S} Чуо сам га послед |
| и, па да све то рашчисти.</p> <p>Једини Грман и Петошко најискренији су били.</p> <p>Грман је у |
| Свега седам, и то три тешке — одговори Грман.</p> <p>— А ја већ оне што сам од Татарина задоби |
| ви како се Срби за Турке боре?{S} И сам Грман уклонио се, и отишао је у Зету слободну, и погуди |
| са Грцима.{S} Пјесма је била обична, но Грман знао је у њу са својим гласом и гудалом улити неш |
| један млад подсмешљив момак.</p> <p>Но Грман се на истог слуге речи разљути и узме под заштиту |
| о је то изрекао, ал’ ето Грмана.</p> <p>Грман је био висок, коштуњав старац; на образу му се чи |
| и Петошко најискренији су били.</p> <p>Грман је увиђао да све натрашке иде.{S} И како не би он |
| што но кажу честит, па би видео.</p> <p>Грман се и од невоље насмеје.</p> <p>— Та зар су луде С |
| ат, да смутну свадбу мало развесели.{S} Грмана није се нико сетио, а нашто кад би гусле и јунач |
| у своји’ преткова.</p> <p>Сви су сад на Грмана гледали и чекали како ће започети.{S} Он није да |
| Новак.</p> <p>Милица одма’ даде дозвати Грмана.</p> <p>— Нисам ни мислила — рече Милица — да ће |
| и ти рана задобио старче — запита Новак Грмана.</p> <p>— Свега седам, и то три тешке — одговори |
| .</p> <p>Тек што је то изрекао, ал’ ето Грмана.</p> <p>Грман је био висок, коштуњав старац; на |
| уз танку тамбурицу, него громовити глас Грмана и његови’ тужни’ гусала.</p> <p>Када је певач пр |
| ас му чули, крв би им се смрзла.</p> <p>Грмана је довео један служитељ и посадио га испод једно |
| царску породицу.</p> <p>— Но знаш шта, Грмане, тај црвени калуђер ми се не допада — тај свуда |
| итим гласом.</p> <p>— Бог ти добро дао, Грмане.{S} Дед’ испјевај што јуначки онако као што умеш |
| о?</p> <p>— И њу и себе.</p> <p>— Е мој Грмане, остарио си па још немаш мозга.{S} Што би се уби |
| моли где су толике жене.</p> <p>— Е мој Грмане, да видиш тог вашара када се турске жене инатити |
| а не би Петошко јошт дубље заишао поред Грмановог простодушија, тражио је други предмет разгово |
| о што ми се види, са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, како код вас стоје ствари?</p> <p>— Н |
| товати, његова побратимска рука ће ме у гроб метути.{S} Онде неће бити никог од мог рода и наро |
| о ми је јошт од оца остао; тај ће ме до гроба служити; па и то знај... твој мач је кадгод Лазар |
| сам крштен,</p> <p>и крст пратиће ме до гроба.{S} Од јада, невоље пост’о сам Турчин, ал’ крсну |
| ало млађи, али шта ћу кад сам већ близу гроба.{S} За кратко време можемо нашим млађима науку де |
| спотовица стану пред гробницу.{S} То је гробница од мрка мрамора, на површју избијен грб Немани |
| у породице.</p> <p>Деспот сад сврати се гробници Високог Стевана, Рувим чита молитву, свака реч |
| а, деспот при уласку озре се налево, на гробницу Високог Стевана, ал’ неће ту да стане, већ иде |
| </p> <p>Деспот и деспотовица стану пред гробницу.{S} То је гробница од мрка мрамора, на површју |
| Жички калуђери су га на својим рукама у гробницу унели.{S} Жалост је била свуда велика, није би |
| отињу, дрво и чокот.{S} Чокот производи грожђе, а ово нам даје вино, пиће едемско, које љубав р |
| силни намети, а опасност са свих страна грози.</p> <p>Леонтије баш је дошао на договор.{S} Да о |
| од њих незгоду, која љубавној им свези грози, отклонити али шта то помаже кад је кључ њене буд |
| Приметила је у глави опасност која јој грози од стране Вука, па тек од Турчина, ако му жељу од |
| Угарска може опасност која јој такођер грози само у дољњим крајинама Србије отклонити.{S} Само |
| и Запад, па ће нам папом <pb n="530" /> грозити; рекох, у неслози христијанства сакривена је ту |
| и се, у очи погледати не би могао, а да грозницу не добије.</p> <p>Састану се и са Хасаном.{S} |
| ем тренутку жића, кад ропац завршује, а гром самрти душу му озарио.{S} Руво је на њему кићено з |
| честити пашо, како је право, — прослови громким гласом Јеремија.</p> <p>— Тако ћу и судити, и п |
| јак, ил’ жива ме виђет нећеш — прослови громким гласом дели-Реџеп, очи му севају.</p> <p>У исти |
| Ви сте издајице.</p> <p>Ферхад те речи громким гласом изрече, рекао би није то тај Петошко, ко |
| Аманет благо, аманет сабља, једногласно громкну.</p> <pb n="493" /> <p>— Деспоте, ја одмах сјед |
| тири ока разговара.{S} Облачина иде ал’ громко прослови:</p> <pb n="419" /> <p>— Идем ал’ ћу ст |
| е, као издајници, бит’ не мере — упадне громко Облачина, ухвати се за балчак сабље, крваве, оби |
| чежња за прошлом славом.{S} Глас је био громовит, каогод што је био глас Душанов усред борбе.</ |
| рдијашке песме уз танку тамбурицу, него громовити глас Грмана и његови’ тужни’ гусала.</p> <p>К |
| срећу и довољство — поздравио је госте громовитим гласом.</p> <p>— Бог ти добро дао, Грмане.{S |
| када је чуо шта се са калуђером стало, грохотом се насмеје и намисли датом приликом од тога ша |
| и су за трпезом седили, мало што се сви грохотом не насмејаше.{S} И доиста, да није било царице |
| Преко, из Ласловара Лошонција из топова грува, бије Голубац.{S} Његова кћи Цецилија, красна дев |
| у граду остати, чујеш како са Ласловара грувају, није до чекања, већ иди ти сам и однеси кључе, |
| ска војска, топови са Ласловара једнако грувају, ал’ како престану сљеди нападај, и тај јуриш б |
| ешће нападе;</l> <l>Крв облила Новакове груди,</l> <l>Јер Татарин не да му времена,</l> <l>Но б |
| а четири несташна ока, и теби се срце у грудима стегне; или идеш поред џамије, па видиш у црвен |
| низ бедем преметнут.{S} Телеса нападача груну доле да одјек даду.{S} Војници не знаду за продај |
| ице слаба посада, и да онамо душмани не груну, јер би велике штете починили.{S} И Ферхад-паша н |
| својих неколико јунака, дивних Пољака, грухне међ хатлије као у јато, јунаци га заклањају с бо |
| њанике <pb n="467" /> који сад међу њи’ грухну.{S} Напада се силовито, брани се јуначки.{S} Ту |
| ај задњи’ рањеника ужасан.{S} На Завишу грухну хатлије, од њега као од стене отфркну, љуте дими |
| прва.{S} Он сад такову, прву, тражи.{S} Грци намећу се да му какову грчку кнегињу на врат баце; |
| описује.{S} Ал’ на жалост није тако.{S} Грци нису искрени пријатељи Срба. ’Де су Грци на Косову |
| >Кад дођоше близу Цариграда,</l> <l>Ал’ Грци им насусрет изиђу</l> <l>Са Турцима и Татари љути. |
| </p> <p>Сви су Србљи са Мусом држали, а Грци са Мусулманом.{S} Вук почне тамо-амо шеврдати.{S} |
| ева који су крвљу Ситницу бојадисали, а Грци прекрштеним рукама гледаше како српско царство пад |
| ремена деспот-Стевана долазили Мађари и Грци на тајне договоре.</p> <p>Кад трећи дан, пријави и |
| авадили смо се, завадили су нас Турци и Грци.{S} Огорчење родбини бруку рађа, и брат брату дубљ |
| у, ’де су се у јуначким играма огледали Грци и Латини, Срби и Мађари, ал’ Србину не беше пара. |
| ровчани живци српске трговине.{S} Па ни Грци у Цариграду не би могли даље прекрштеним рукама гл |
| ашин, па онда Угљеша и Гојко.{S} Кад су Грци чули само име Угљеша, већ им је било доста.{S} Па |
| рци нису искрени пријатељи Срба. ’Де су Грци на Косову?{S} Било их је из даљних крајева који су |
| Кантакузен.{S} У друго доба, кад су још Грци били орлови а не голубови, био би какав Деметријо |
| Свјет се диви српскоме јунаштву,</l> <l>Грци бране с’, но јуначка срећа</l> <l>Вјерна оста српс |
| <l>Обе војске ударише с’ силно.</l> <l>Грци боре с’ што се бољма може;</l> <l>Није чудо, домов |
| кнегињу Јелену, а други Јерину.</p> <p>Грци су жељели Србе у свој сајуз довести.{S} Требало је |
| хоће земље и првенство.{S} Ако ли се са Грцима држи, да ли ће одољети Турцима?{S} Хоће ли га ма |
| урађ једнако наваљује да се сад Срби са Грцима и Власима сајузе па на несложне Турке ударе.</p> |
| Србима није тако ласно војевати као са Грцима, јер је српски народ прежесток, и, у очајном ста |
| очео је једну песму о Душановом рату са Грцима.{S} Пјесма је била обична, но Грман знао је у њу |
| теља; изгнати их, и то је зло, јер ће с Грцима, с лацманима, и ако треба и с Турцима шуровати.{ |
| чело српског народа.{S} Зато морам и с Грцима добро да живим, бар с морја могу кадшто добро уч |
| детић Бановић Секула, Сибињанин Јанко, грчка и латинска господа долазити да се огледају.{S} Об |
| нопољу шта си дочекао!{S} Где је кадгод грчка, бугарска и српска слава била, сад је већ стецишт |
| нђе.{S} Деспот и Ђурађ заруче себи овде грчке кнегиње од Кантакузенове и Палеологове лозе; једа |
| гџе и Чераган, онде су се укусне зидане грчке палате дизале, у којима су и српски господари не |
| е земље, оружаном руком, допирали су до Грчке.{S} Изгубио је он брата и љубовцу, па му је остал |
| претворити може. ’Де су двори римски’, грчки’ царева стајали, ту је сад сераиљ турски, ’де су |
| ности, у чуду се нашао деспот Ђурађ.{S} Грчки цар Јован Палеолог потајно га подбада против Мура |
| су Турцима.{S} Било је ту јошт и млоги’ грчки’ великаша, који су хтели под турском заштитом над |
| гово.{S} Мађарски краљ Жигмунд, па онда грчки цар, па Дубровчани, желе с њиме у савез ступити.{ |
| <l>„Натраг моји српски соколови!</l> <l>Грчки царе милост од нас проси,</l> <l>Милост свјечи ро |
| ћу ударити на Солун, да се састанем са грчким кнежевима и војводама, да позовем војводе да нам |
| су хтели под турском заштитом над неким грчким странама господарити.{S} Турци су све ове са нај |
| дати га под затвор.</p> <p>Помоћу неких грчких великаша изиђе му за руком ухватити и затворити |
| к српскога оружја</l> <l>Зачуо се преко грчког мора,</l> <l>Свјет се диви српскоме јунаштву,</l |
| <l>Од Дунава до Црнога мора,</l> <l>Од Грчкога до Јадранског мора;</l> <l>Тек Душана име споми |
| млоштво Грка и Турака;</l> <l>Гојко уби грчкога војводу,</l> <l>А и Богдан дост’ почини јада</l |
| ак Високог Стевана кад је са угарском и грчком господом лов ловио, и Манасију посећивао.{S} У В |
| , тражи.{S} Грци намећу се да му какову грчку кнегињу на врат баце; али он неће ниједну.</p> <p |
| <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан</l> <l>Грчку војску на све стране траже.</l> <l>Кад дођоше бли |
| тако подели.{S} Дакле и Јаблановић има гу свој дел.</p> <p>— Има, и на моју жалост већи нег’ ј |
| су понајвише славне, па опет све гину и губе војску, а у Турака мање славни’, па опет напредују |
| нув оком на Харалампија.</p> <p>— Да не губим време, дао сам вам поуку, сад да вас цјеливам, и |
| н цвијет.{S} Па и ма доцније било, опет губим моје дијете.</p> <p>— Велики је то терет твоме ср |
| овори Харалампије.</p> <p>— Е да сад не губимо више времена, но да се на пут спремамо — рече Пр |
| да што пре наредбе учинимо, да време не губимо — рекне Новак.</p> <p>— Је ли светла царица с ти |
| Турчин ће се с тим задовољити.{S} Но не губимо времена, но пош’љимо одма’ улаке новоме султану |
| потпомагао.</p> <p>Наравно да је велики губитак био за српски народ што Марко са остали претенд |
| ћа.</p> <p>— Кад је тако, немој времена губити, иди натраг, па кажи Русин да само ми партају од |
| раздор отклонити.{S} Но немојмо времена губити.{S} Гледајмо што пре нову војску да скупимо, да |
| здравље.</p> <p>Бурна су времена, није губити времена, треба световати се, на народу су силни |
| висину пењу.{S} Калуђерство већ почиње губити пред народом ону важну свог реда и сталежа црту, |
| дморена Леонтија.{S} Но време не сме се губити.{S} Тело ненамирено, као посници исповедали су с |
| .{S} Боље је мир са ђауром, него рат са губитком.{S} Да сад деспота нападнемо, узрујали би се и |
| вску са великим војеним масама и грдним губитком задобити; но одсад ће имати са Србима по горшт |
| арем Душаном, пошто је доцније ослепио, гудало га је ’ранило док није у двор примљен био.{S} Он |
| ру чашу и погладивши своје бркове, узме гудало и гусле у руке.</p> <p>Гусле су биле просте, као |
| о Грман знао је у њу са својим гласом и гудалом улити нешто величествено.{S} То није било обичн |
| су гусле од тамбурице.{S} О како дивно гуди Грман, да се срце у човеку стегне!{S} Чуо сам га п |
| ре да разбију хатлије, изроди се крвава гужва и Жигмунд још неће да уступа, хоће да спасе Завиш |
| } И који спустивши се мишљаху да су ван гужве, виде пред собом и с бока насртајући арабистанске |
| ерини.{S} Руде му много доносе, трговце гули, народ од намета једва дише.{S} Властелини међу со |
| ор, и повиче да коње доведу.</p> <p>Ал’ гунгула траје.</p> <p>Већ је пред чадором Облачина Раде |
| /p> <p>Један дан у Пловдиву буде велика гунгула; питају ’ришћани Турке, шта ће то да буде; Турц |
| ећеш.</p> <p>Ван чадора чује се глас од гунгуле, из сто грла чује се глас.</p> <p>— Не пуштај н |
| о да би’ перје изнео био.{S} Било је ту гунгуле, Облачина и Кајица очи закрвавише, да не би Ђур |
| рен.{S} Ја избегнем, но моју милу у тој гунгули изгубим.{S} Шта ћу сад?{S} Чујем да су је Турци |
| .{S} Од белог сукна чакшире, кратак лак гуњац, прслук отворен, лаки опанци са танким, преко чар |
| лава, овнујског ћебапа, ракије, шећерне гурабије.{S} У околу султановог табора свашта има, а шт |
| чић и Војновић са неколико коњаника под Гургусовац, те ослободе Ђурђа.</p> <p>Док је Ђурађ у та |
| јало месец дана, а Ђурађ је већ седио у Гургусовачкој тамници.{S} Њега чува капетан Радан.</p> |
| атак рачун правио; на други свет, или у Гургусовачку кулу — примети Петошко.</p> <p>Новаку нису |
| > <head>VIII</head> <p>Шта ради Ђурађ у Гургусовцу?</p> <p>Чами, проклиње, освету смишља.</p> < |
| младоме потомству</l> <l> Гласом моћним гусал’ јаворови.</l> <milestone unit="subSection" /> <l |
| громовити глас Грмана и његови’ тужни’ гусала.</p> <p>Када је певач престајао, донекле задирки |
| иком после вечерња цела околина зуји од гусала као рој пчела.{S} Јуначке песме крепе дух народа |
| м је реч тако жалосна, као најжалоснији гусала звук.</p> <p>Кад је човек у муки и жалости, и на |
| се с Марком не дичи.{S} Кад чујеш звук гусала, чујеш и његово име.{S} Сваки, који чује за Марк |
| амо-амо около цркве хода, ’де их слепци гуслама дозивају.{S} Један слепац проси милостињу жалос |
| или.{S} Глас му је јасан као сребро.{S} Гуслар се зове Грман.{S} Он је родом из Приштине.{S} У |
| му је још јак.</p> <p>— Ја бих рекао да гуслара послушамо.{S} Сад када се можда већ српска војс |
| било верни’ улака, побожни’ калуђера, и гуслара.{S} Што се у околу султана ради, све то зна дес |
| сад добро било да дозовем тамбураше или гусларе, да коју отпјевају?{S} Тамбураш је наш дуго био |
| то ми је на срцу, а будалама и слијепим гусларима све је слободно.{S} Но кад паде царство на Ко |
| дној пештери каменитој оставио је своје гусле јаворове, да кадгод, ако опет настане славно доба |
| вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз гусле, па опет прије и ил’ посље збијају се шале, дворс |
| ми пред очима лебдити, и када се год уз гусле твоје име спомене, срце ће ми растити.</p> <p>— В |
| иње.</p> <p>— Марково се име код нас уз гусле слави.{S} Нема Србина, који се с Марком не дичи.{ |
| д, ког је и код душманина заштићавао, и гусле ће јасно даворити о имену његовом где год Србин д |
| погладивши своје бркове, узме гудало и гусле у руке.</p> <p>Гусле су биле просте, каогод у оби |
| мана није се нико сетио, а нашто кад би гусле и јуначке славне песме тек срамоту увеличавале.</ |
| самовољног у њему мицања.{S} Дајте нам гусле, па нас метите пред храм божији, да у људске уши |
| а Косову са Турцима бори, приличније су гусле од тамбурице.{S} О како дивно гуди Грман, да се с |
| ове, узме гудало и гусле у руке.</p> <p>Гусле су биле просте, каогод у обичног слепца који пјев |
| ештала, и то усред баште, међу цвећем и густим гранама.{S} Место је већ било за сто опредељено; |
| ти?</p> <p>— Ево овде мало даље, у оној густини, онде неће нас нико примјетити — одговори слуга |
| има, и Турке таманити, а кад ме лацмани гуше, да спасем земљу и своје, и с Турчином бићу пријат |
| у обори, но сили одољети не може, Турци гушће наваљују, јер хоћеду да пут пресеку, и сам Завиша |
| дио је куд Јеремија својим реч’ма шиба, да покрај кнежевићах сам влада, јер он неће господство |
| иховом упливу изложен.</p> <p>И Милева, да није била царска кћи, да није имала прилике толико б |
| .{S} Иште да сазида град код Смедерева, да му Мађари не пркосе, нек сазида град, тај град ће би |
| да се народ пожури за зидање Смедерева, да кулуковати мора ако неће да подвргне шију Турчину.{S |
| та поверити може.{S} И сад га испитива, да се у томе јошт бољма поткрепи.</p> <pb n="495" /> <p |
| не би ни могли допрети до поља Косова, да већ одавна нису имали били такове људе, који су им н |
| на ову земљу као пријатељ хришћанства, да га штитиш против Агарјана.{S} Потоњ од Косова борио |
| ам се негда оскврнио, имам доста блага, да би’ могао са мојима безбрижно живити, у Будиму, Млет |
| тим ћу и ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред Турцима важност Стевана умалим.{S} Кад бу |
| шта се онде стаје.</p> <p>— Да бог да, да будне добро.{S} Ти млади људи све хоће да на свој ра |
| ахвалити.{S} Доћи ће време, ако бог да, да ће наши потомци изгубљено опет задобити, али засад н |
| аралампије на дочек гостију.</p> <p>Да, да не заборавимо за Јулу куварку. —</p> <p>Она је она и |
| шиљу преобучене Помаке, да виде града, да испитају да л’ је све то истина што се о Смедереву п |
| p> <p>Војводе поглед бацају на Ферхада, да л’ ће се смиловати.{S} Ферхад као окамењен, ’ладан к |
| ела.{S} Јуначке песме крепе дух народа, да не клоне.</p> <p>У трапезарији све се на краће одбав |
| здрав од земље господара деспота Ђурђа, да му дођеш на <pb n="415" /> састанак, с тобом нешто п |
| 490" /> ни спаса од властеле и велможа, да нитко од владарске лозе не попушта, ни Гребљановићи, |
| ишта, тако треба да узмеш ствар.{S} Ја, да сам као ти па да ме Бајазит запроси, с драге воље би |
| акле такав је био тај Петошко-ефендија, да је мудре памети учио.{S} Па јесу ли му једаред кожу |
| силног властелина као што је Јеремија, да га од напасти брани, од „нашествија иноплемеников,“ |
| ска војска завија, обвија се као змија, да га стегне, и прогута.</p> <p>Но дивни синци вредних |
| је то за вас, треба вам још искушенија, да буднете као ја и отац Харалампије, а не само прости |
| бе први, и дај ми још два добра јунака, да се пред Турцима не постиђемо — рече Харалампије.</p> |
| дерево град наперен бити против Турака, да ослаби Голубац, а султана опет да је Смедерево проти |
| аши племићи који су у суседству Турака, да не би своја добра изгубили, турче се, а Турци потурч |
| са својом браћом, као лав рањен, чека, да са последњим уздисајем све што га окружује, смлави.< |
| тојанствен, отворена лица, искрена ока, да није краљ, рекао би да је ритар.{S} Деспот царска и |
| за браду, позивље се на бога и Пророка, да ће реч одржати.</p> <pb n="344" /> <p>После овакове |
| {S} Оставимо сад насамо Хасана и Марка, да видимо шта ће ови нови гости.</p> <p>Њи’ Турци спров |
| ст отворити.{S} Амурат сада мене ласка, да ме од Жигмунда откине зато да нас после завади и пој |
| <p>Срећа, нестало војводама подмлатка, да бруку преткова не насљеде.</p> </div> <div type="cha |
| Тако у цар-Лазара је била једна будала, да му пара није било наћи.{S} Тај је сваког дирнуо, и м |
| рде тек вређала.{S} Као извикан будала, да сам у земљи остао, не би у другом сталежу ни живети |
| Маџара, јадна Србијо, што си дочекала, да се твоји синови с тобом тако коцкају.{S} Боље мријет |
| и, нек виде да Србија још није пропала, да Србин јошт није сироче, да има оца и мајку.</p> <p>Т |
| ситељевом, да нас сахрани од свака зла, да спасе Србију.{S} Оданде ћу ударити на Солун, да се с |
| поред свега тога што је Милица мислила, да је поред Турчина сигурна, Вукова је сила све већма р |
| која је својим листима сјенку начинила, да христијанству зрак сунца не продре.{S} Једрене је ко |
| >Оцу Пајсији наложи да кнежеве забавља, да с њима вечера, и донде код њих остане, док их сан не |
| се.{S} Мало бољма нег’ са кнежевић’ма, да л’ сасвим искрено, то ни кроз исповест не би се дозн |
| ија, шта је то било са тим кнежевић’ма, да су ослепљени — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Е, стоја |
| станем са грчким кнежевима и војводама, да позовем војводе да нам буду у помоћи против пексијан |
| <p>Исак-паша доиста на то се и спрема, да деспота испочетка лепим обећањ’ма примами, па после |
| пота, да предам градове и Мачву Угрима, да постајем и остајем њихов савезник против Турака.</p> |
| асане, ево ти водим два моја побратима, да се и ти с њима побратиш.</p> <pb n="347" /> <p>Хасан |
| о.{S} Успоредите нас с другим слепцима, да се с њима разговарамо, грлимо и тугујемо.{S} Ми ћемо |
| ступили су у највећи сајуз са Турцима, да им помогну обарати јоште непокорене Влахе.{S} Милица |
| сад побринути се за договор са Турцима, да се не задоцнимо — рече Харалампије, који није баш би |
| го допратити.{S} Још и то реци Турцима, да одма’ пошљу војске на Голубац, да ухвате Мађаре с бо |
| ампије, на теби је ред да идеш Турцима, да понудиш Голубац султану Амурату по ту исту цјену, ка |
| <p>Јаблановић иште рок од једног дана, да обмане улака, вели, да је војвода Јеремија од тешких |
| угошћени и помогнути.{S} Ниједног дана, да каквог бегунца нема.{S} Сва околна сиротиња, просија |
| аша остаје у Једрени уз кољено султана, да му је увек у свјетовању и на дивану.</p> <p>Ферхад-п |
| ша.{S} Но знаш и за Ферхад-пашу одавна, да ми је пријатељ.{S} Штогод Ферхад-паша уради, све се |
| за Муратова сина за српског душманина, да се тим начином српски род подјарми.</p> <p>Оставимо |
| и сте ми сами за право дали.{S} Истина, да смо се били и ми јошт у битку помешали, битка би бил |
| о деспот.</p> <p>— Та то је све истина, да сте јошт за време незаборављеног султана Илдерим-Бај |
| ити, јер у Мађара је велика госпоштина, да се не замеримо.{S} Ја ћу их у великој дворани дочека |
| толики калуђери, па опет толика тишина, да се летење муве чује, па тек наједанпут чујеш умилно |
| на заповест Ферхад-паше.</p> <p>Тишина, да се пролет муве чује, баш мртва тишина.{S} Нешто свеч |
| жалости, и најмања реч тако је жалосна, да би рекао да у њој лежи целога света бол.{S} Њихов је |
| стиже од Душана књига</l> <l>Од Солуна, да се војска врати;</l> <l>„Натраг моји српски соколови |
| соколове, нуз пут ако се нађе звериња, да је деспоту при руци, и кад се прохте Јерини да каков |
| е да преда града, Јеремија му одговара, да му пошље дванаест хиљада дуката што се са деспот-Сте |
| ица једва дочека да се с њим разговара, да види чему се има од Бајазита надати.</p> <p>Он је Ми |
| а, српски народ, добије једног владара, да се све силе у једну снагу сабију.{S} После толиких б |
| и се не да.{S} Кад је њих више владара, да се одрже, ићи ћеду под скут силнијем туђинцу, па се |
| е бије.{S} Зна ако допадне шака Мађара, да ћеду му череци висити на капијама Голупца.{S} Боље ј |
| цара Лазоглије два сина, Вука и Лазара, да им се семе утре, тако ће се исто после и са Бранкови |
| инове Бајазиту у помоћ; то видећи Мара, да се не осрамоти, то исто је чинила.{S} Турцима није н |
| са Турцима, па макар у друштву Маџара, да ти ја у крвавом боју притичем да отпаднеш од Турака |
| еолог потајно га подбада против Мурата, да се ослободи од уплива турског, па да ће се тако и Ср |
| прсима склопљена велика златна пуцета, да изгледа у свези златној на прсима као златан оклоп, |
| иде са небројеном војском на Бајазита, да му царство <pb n="327" /> разори.{S} Милица и Мара ш |
| ја је потврдила уговор Стефана деспота, да предам градове и Мачву Угрима, да постајем и остајем |
| сви грохотом не насмејаше.{S} И доиста, да није било царице, патријарха и Новака, сви би се на |
| и, ал’ очи му бољу издају.</p> <p>— Ха, да нас Харалампије исповједи, то би нас још прије самрт |
| Ферхад-паша.{S} Обрицао му је и новаца, да све што зна о Ферхад-паши искаже, какве је ћуди, у к |
| и да је мој ђед Вук Бранковић издајица, да је издао Србе на Косову.{S} Вук Бранковић није био и |
| а ће на ото Милица рећи.</p> <p>Милица, да би своје мнење бољма изразила, продужи мало ћутање, |
| амог Мисира.{S} Чујем од неког бегунца, да ми је жена у Дринопољу.{S} Хајд’ онамо.{S} Она је ве |
| ка.{S} Ударили смо још коц код Голупца, да га нитко више не извади, то је засад доста.</p> <p>— |
| Не помишља’ да у паши српско срце куца, да се опобратимимо — подиже пе’ар Облачина.</p> <p>У за |
| има снаге.</p> <p>Рувим му све исприча, да је намет доста тежак, ал’ да ће народ све то и даље |
| ара.{S} Како би било, запита га Сириџа, да султан Амурат узме ћер деспотову.{S} Онда нек узме к |
| м соколовима доведене су у хареме паша, да откинуте од својих до века чаме, да проклињу свој ро |
| покори, онда подиже ријеч Ферхад-паша, да је боље Србију Ђурђу деспоту оставити, јер он плаћа |
| ивчина, а особито певаца, па тамбураша, да им у целој земљи пара није било.{S} У суседству било |
| је Мара дошла да материно стање искуша, да ју, наговори да Вука слуша, па ако лепим речма до то |
| ћ бори се као стари <pb n="457" /> лав, да и за њ добра бити неће ако Голубац падне.</p> <p>Мађ |
| у недостајати?{S} Шта ће јој Светислав, да тек с њим више белаја на себе навуче?{S} Она се већ |
| каква глава, какво чело, какав састав, да је сретнији рођен, па да је у Цариграду владар, с та |
| .</p> <p>Јеремија грабљив, властољубив, да би се још већма умилио и услужан био, Ђурђу једнако |
| и игуман хтео је показати да је строг, да пази на ред.{S} Такови грешници добију обично помило |
| пркосе.{S} Да сазидам јак велики град, да се у свијету о њем прича као о Новом Брду.{S} Није ј |
| зео.{S} Хтели су да се упуте у Београд, да се деспоту поклоне.{S} Не да Јаблановић, Вук-Бранков |
| жевићи су у дворцу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео да с њима трговину води, морају с |
| не се из Азије Мусин млађи брат Мехмед, да Муси царство отме.{S} Деспот и Ђурађ употребе ову зг |
| ити?{S} Једва му остаде Прилип и Охрид, да се лебом ’рани.{S} Лазара и његову породицу већа стр |
| ите, и молила ме је, да гледам какогод, да ју ослободим из овог белаја.{S} Но сад сам ја био го |
| } Моја је жеља да саберем српски народ, да не буде поцепан као што је био прије Немање, већ да |
| Јеремије.{S} Пе’ар испију.</p> <p>— Е, да нам је сад ту бар Харалампије, да нас исповједи и пр |
| о јошт нешто.{S} Ако ја умрем пре тебе, да будеш мојој деци пријатељ.{S} Пристајеш ли на то?</p |
| опет прослови.</p> <p>— Седи, Радосаве, да ти нешто кажем.{S} Сутра ће већ ту бити деспот.{S} О |
| енитој оставио је своје гусле јаворове, да кадгод, ако опет настане славно доба, загуди на њима |
| дворах, то ћеду бити палате деспотове, да се неће цариградских постидети.</p> <p>И за кратко в |
| на рамена пустили.{S} Сваки му је све, да и саме бркове завидно.</p> <p>Но ако је Марко био та |
| нутарност.</p> <p>Деспот дозивље слуге, да коње доведу.</p> <p>Доведу коње, поседају, најпре ра |
| шт до анатеме доћи, но чисти се одавде, да нам не срамотиш манастир“.{S} Ја сам све то мирно по |
| тина, купи нову, ал’ све то помало иде, да је Бранковић млого силнији, и ако се Милица од које |
| вар преправити и патријарха, и војводе, да не би, због тајности дела и новости такове удадбе, к |
| јаким Смедеревом.{S} Мађари шиљу уводе, да проуче снагу Смедерева.{S} Турци шиљу преобучене Пом |
| промену научени, само да им добро буде, да се у висину пењу.{S} Калуђерство већ почиње губити п |
| иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на Вукоглију; нападати га нећу, ал’ ипак му не |
| Дунав је од оца раставља.{S} Брига је, да не допадне турских шака.{S} А брига је како ће се во |
| гле иде као кртица, треба такав да је, да кад у цркви ходи, главом полилеј да додирне.{S} Онда |
| ала, попустила је ните, и молила ме је, да гледам какогод, да ју ослободим из овог белаја.{S} Н |
| ге треће руке је дознавао, и дознао је, да је Радосав за веру и род кадар и живот жртвовати.{S} |
| том.{S} Јошт ми је једне жеље, и то је, да се ти, деспоте, поткријепиш, а ја да добијем једну ч |
| ад зидати, а ти посветуј народ да даје, да аргатује, јер ће то бити последњи бедем Србије, и ка |
| је народ у Ресавини, Браничеву да даје, да ради, да не клоне.{S} Он се моли богу, и светој обит |
| оји из Голупца Харалампији налоге даје, да пази на кнежевиће, и Јаблановићу у Крушевац то исто |
| >— Е, да нам је сад ту бар Харалампије, да нас исповједи и причести — рече Јаблановић, нешто ка |
| и Љубици, која младу књагињу послужује, да јој нешто кажем.</p> <p>— Ви женске све неке тајне м |
| {S} Она га је само тешила да га милује, да ће бог од њих незгоду, која љубавној им свези грози, |
| ерева.{S} Турци шиљу преобучене Помаке, да виде града, да испитају да л’ је све то истина што с |
| ставио отаџбину да види земље и јунаке, да се јошт чему научи и да сваком што може помогне, па |
| пављује, па тек после на мекане душеке, да о оном што му је најмилије сања.{S} Ко не би Турчин |
| едставили.{S} Кажу да нема више војске, да Новак, истина, купи нову, ал’ све то помало иде, да |
| току, које би се за најсрећније држале, да могу само мог великог падише дотакнути се.{S} Знаш л |
| с врло заоштрљаст, а очи зелене и мале, да се испод бели’ трепавица једва и видеше.{S} Лице му |
| Турци диве се његовом јунаштву, и веле, да ако икога, то доиста Краљевића Марка јединог каура у |
| а власт не утемељи, станка нема; дакле, да их треба под заптом у кустодији држати.</p> <p>Ђурађ |
| поглавара српске земље.</p> <p>— Дакле, да он буде владаоц српског народа?</p> <p>— Да.</p> <p> |
| не можеш ништа учинити.</p> <p>— Дакле, да Милици помоћ против Бранковића понудимо.</p> <p>— Св |
| /p> <p>— У част бога, и у наше здравље, да дочекамо један дан као код Искре, кад смо Турке до н |
| наш, зато је султан упао у твоје земље, да те одвуче од савеза мађарског.{S} Досад си био у шкр |
| ша, да откинуте од својих до века чаме, да проклињу свој рођендан.</p> <p>Ферхад-паша, Исак-паш |
| е.</p> <p>И кад се добро пред очи узме, да су се Турци међу собом покрвили, било је доиста изгл |
| од кнежевских пустолова тако покидане, да се већ против Турчина бранити не могу.{S} Кад су се |
| p> <p>— Но би л’ добро било, Сулејмане, да ја у мој харем заиштем ту красну ђаурку?</p> <p>— До |
| су толике жене.</p> <p>— Е мој Грмане, да видиш тог вашара када се турске жене инатити стану.{ |
| на неће уз то пријатељство да пристане, да ће са триста хиљада Турака дубље у Србију ступити и |
| м српским народом.{S} Овако ако остане, да над српским народом троје четворо владају, Србија мо |
| чити да српским оружјем друге хришћане, да и саме Србе обараш.</p> <p>— Евала, то је добро, то |
| .{S} Тако он чека вече и ноћ, да легне, да почине, зна да ће му лак санак доћи, који ће му са с |
| о; на нами је да се народ опет уздигне, да га вуци не разнесу.{S} И ако бог да, и Турке истисне |
| а се са свих страна на Голубац нападне, да не би Турци чули како Јеремија отпор даје.</p> <p>Пр |
| нака, па се због тога баш толико цјене, да се сваки једног краљевства вредан држи и тиме шкоде |
| — Не би л’ боље било да идем у Једрене, да падишу о цијелом извијестим како је све текло, и как |
| , Јакуб-паша нек иде са оном у Једрене, да сакупи још и друге војске, које су из Караманије већ |
| и су очи у Јеремију, отворе уши и усне, да чују шта ће Јеремија рећи.</p> <p>Јеремија подиже гл |
| и су му биле као закрвављене и страшне, да је тек прави јунак му смео у њи’ погледати.{S} Мекуш |
| било да дозовем тамбураше или гусларе, да коју отпјевају?{S} Тамбураш је наш дуго био у служби |
| буду у помоћи против пексијанске вјере, да задобијем мог шурака Тому Кантакузена, и јошт којег |
| тражиле су себи познате паше и везире, да се с њима забављају.</p> <p>Приликом једног саветова |
| а римпапа једнако шиље у Босну фратре, да Србе пошокче.{S} Колико се већ из наше цркве у туђу |
| сујеверна Јула.</p> <p>— Ајд’мо, Митре, да хватамо тог ђавола.{S} Ја сам чуо да већ одавна овде |
| манастира довели какве лијепе две цуре, да их мало разгале.{S} Ја их понуђа’ са робињама, и тур |
| ом и служитељском пратњом проходала се, да би се тиме мало од своје бриге разабрала.{S} Вече је |
| Младост је бурно провео, и постриже се, да ступи у мирније пристаниште жића.{S} Био је негда и |
| /p> <p>Облачина Раде и свита сместе се, да отпочину.{S} С тешког пута су дошли.</p> <p>И деспот |
| е су такођер к себи дошли и умерили се, да не би старијим до ушију дошло како су са калуђером п |
| од некога хрђаве гласе чуо, говори се, да се султан Мурат на Србе справља, па се чудим да се а |
| вета.{S} Властела готова је турчити се, да одржи бабине баштине, и да продаје дичну дијецу за ј |
| /p> <p>Деспот у толикој беди видећи се, да не би он и народ све изгубили, даде половину српске |
| сејмени, па сами тамо-амо шетајући се, да ни наблизу не дође какав Турчин, а да му нос не доди |
| вредан.{S} Кад спази птицу, лепрши се, да знак, а Јерина пружи му руку, соко доскочи, рашири к |
| и сад је дошло вријеме искушења за те, да прегорјеваш, а што можеш да спасеш.{S} То ти каже Пе |
| ство на западу и на истоку гледи на те, да га спасеш, јер овђе наше руке су већ малаксале, толи |
| подвргао.</p> <p>— Но и то добро знате, да је деспот увидио како сам му до насљедника дорастао, |
| па изјавите народу да за њи’ устајете, да право и првенство наследија одржите, цео ће народ уз |
| е.{S} Ако се вас двоје тако не уредите, да међу вама један господари, а оно пашћете сви са свој |
| е им говорити:</p> <p>— Ви сами видите, да нит’ је Милица управљати кадра, нити пак Стеван.{S} |
| ки сан.</p> <p>— Синови моји, говорите, да од бога нађете, шта се тамо догодило? — запита жалос |
| А моју половину поклањам теби, деспоте, да градиш Смедерево, да накнадиш овом манастиру штету ш |
| а кају гријеси отаца.{S} Ишти, деспоте, да задржиш оно што имаш. </p> <p>Деспот промишља.</p> < |
| власти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам ти увек потајно наруку ишао, и штошта не бијаше |
| брата.{S} Буди увјерен, чесити деспоте, да ћу те у твојим племенитим предузећ’ма потпомагати сн |
| рњена.{S} Што спомену, честити деспоте, да Харалампија и војводе од српске руке погибоше, како |
| саградили су си мали дом, мало огњиште, да огреју, да захране своју ситну сирочад.{S} И у тим м |
| у тврду веру да му се ништ’ стати неће, да дође као јунак свом негдашњем пријатељу; ако се не п |
| у је један одељак спремит за кнежевиће, да не буду о’де баш као други сужни робови.{S} У мирно |
| онда ћу поразити и те ситне кнежевиће, да са њих народ не страда.{S} У отсутности мојој предај |
| </p> <p>— Само добро чувајте кнежевиће, да какогод не замакну — рече Харалампије.</p> <p>— Нема |
| мисли.{S} Њој се чинило да није могуће, да је због књагиње њу калуђер ословљивао.{S} Она је сас |
| еби дошао, па тако ми свете богородице, да ти квара бити неће.{S} Ти мени зада вјеру, ја се под |
| е мало разабере, и показује добро лице, да се не би Ферхад-паша о њему посумњао.</p> <p>Харалам |
| био на његовом месту?{S} Јеремија рече, да смаћи не треба кнежевиће, јер деспот-Стевана би то с |
| деспотова мезимица.{S} Сириџа му рече, да је од дванајст лијета, красна као ружични пупољак, т |
| м да се на окупу нађу кад телал повиче, да ће се неким заробљеним ђаур’ма главе рубити.</p> <p> |
| Жигмунд користи.</p> <p>Деспот изриче, да своју реч погазити не може, и покрај Турака да он јо |
| ише њих подељене.{S} Исповедам ти, оче, да је моја намера српски народ под мојим скиптром споји |
| бије.</p> <p>— Ја би’ рекао, свети оче, да је то јошт прерано да се Стеван одма’ за цара извиче |
| ије пропала, да Србин јошт није сироче, да има оца и мајку.</p> <p>Ту ћеду се створити бајни пе |
| ти; пиштајућу децу вуку Турци те турче, да као потурице свој род утамане.</p> <p>Деспот у толик |
| бачен поглед на дворјане довољно беше, да се нужна наредба учини; млађи, пак, приметише куд Но |
| тајте, скупите војске што се може више, да се нађемо у овим крајевима на окупу, да се свежемо с |
| гуле, Облачина и Кајица очи закрвавише, да не би Ђурђа, који ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се оп |
| д силесије турске повуку се све навише, да су сигурнији, и да од гора спусте се доле, ако би Ту |
| Турке таманити, а кад ме лацмани гуше, да спасем земљу и своје, и с Турчином бићу пријатељ, ал |
| те, исповједам ти се на спас моје душе, да га исто тако познајем као ти.{S} Он је ревнатељ наро |
| већ одавно искусила своју кћер Мару и, да не кажемо да ју је мрзила, уколико ју је тек радо им |
| урака нег’ Србаља у двору.{S} Рекао би, да се већ све истурчило.{S} Пун Лазарев двор самих турб |
| ао на Милеву; да није калуђер рекао би, да га се је красота кнегињина срца коснула.{S} На Свети |
| , ил’ да све силе дању и ноћу употреби, да би се Голубац што пре предао.{S} Познавао је Турке и |
| ење уливао.{S} Па сад сам дошао к теби, да ми даш неколико братија.{S} Твоји калуђери су на гла |
| већ се са мунарама диче.{S} Млоги Срби, да се опросте једаред од толиког белаја, ђе ни од Турак |
| о док се деспот са својим народом бави, да видимо шта се стаде са Милевом, шта са Гргуром Бранк |
| ани били, дође један служитељ, те јави, да на дворским вратима јако лупају, да их има млого, и |
| пита, како народ у овим крајевима живи, да л’ му је додијало аргатовање и намет за зидање Смеде |
| ралампије.]</p> <p>— Но где су кнезови, да ји видимо, па да ји водимо, јер оклевати не ваља.</p |
| марву да вас ’рани.{S} Предајте се сви, да се џенета удостојите.{S} Ти ћеш ићи с војском као ча |
| Остајемо.</p> <p>— Но закунимо се сви, да нећемо тајну ником издати!</p> <p>— Нико не сме о то |
| у Ресавини, Браничеву да даје, да ради, да не клоне.{S} Он се моли богу, и светој обитељи, у хр |
| илостив, и то исприча мог уверења ради, да је на добром путу.{S} Изглед и говор тако честит, да |
| Вук у двор да извиде шта се о’де ради, да би знао чега ће се држати.</p> <p>Вук је горд био да |
| но ништ’ дати.{S} Теофан је лако убеди, да је од деспота помилован, и да ће ту остати, да што б |
| зове Бајазита на близу, да ји све види, да му утолико теже падне.</p> <p>Бајазит је срамоћење м |
| првенство.{S} Ако ли се са Грцима држи, да ли ће одољети Турцима?{S} Хоће ли га мађарски краљ п |
| чинио.{S} Штавише, Розгоњија и то држи, да би деспот могао био искресати и то што је Јеремија з |
| ро обдари; а Бајазита у ропству задржи, да га јадно измори.</p> <p>Гргур, Милева, Леонтије и Св |
| хе, и рјешим се, како ме срећа послужи, да узмогу народ оружјем штитити, штитићу га и ране му в |
| рженике уталожио, паштио се уверити ји, да он то зато чини да после оборене Бранковићеве и Лаза |
| гусле, па нас метите пред храм божији, да у људске уши божије чуство уливамо.{S} Успоредите на |
| ње да би могло то бити и у трапезарији, да га не би видили Турци.</p> <p>Но Ферхад-паша је стар |
| ојимо међу две ватре.{S} Но и то стоји, да Угри кад нас бране, сами себе бране.{S} Без Мачве Бе |
| от и војвода Раде обучени су арнаутски, да их не познаду Турци, да не буде зазора.{S} Но бимбаш |
| к да би добро било да се Петошко удали, да што луђе јошт не изговори.</p> <p>Петошко, видевши д |
| 2" /> <p>Пије се да им се душа замагли, да их не види вечита истина чистог родољубља.</p> <p>Пи |
| од једног дана, да обмане улака, вели, да је војвода Јеремија од тешких рана умро, а после тог |
| рском удворицом начинио.{S} Русна вели, да и ти треба да потајно са Турцима држиш, донде, док с |
| — запита Новак.</p> <p>— Мој отац вели, да ће он све за народ учинити само да му се врховна упр |
| нао сам да су их у Свијету гору одвели, да ником не смијетају.</p> <p>— И боље, само нек су даљ |
| Новак.</p> <pb n="313" /> <p>— Он жели, да се од двора њему противна лица удале, па да се обвеж |
| А шта жели твој отац?</p> <p>— Он жели, да га признаш за првог поглавара српске земље.</p> <p>— |
| .{S} И доиста, такви су то јунаци били, да им од садашњег нараштаја ко, који по ваздуху плови, |
| ана, то су још Мађари деспоту оставили, да га жеља мине, кад је рад Београда видити.{S} Зато мо |
| ју, тако су се и они међу собом крвили, да се утамане.</p> <p>— Видио сам света, био сам љуте б |
| ору.{S} На то смо се управо и спремили, да ако се Голубац не би предао, силом да га принудимо.{ |
| шицама, би скотског стражара мрцварили, да им даље пркоси.</p> <p>— Кратко је време, зором отпу |
| Голупца, шта би нам наши Мађари рекли, да смо утрошили толики новац, а вратили смо се са празн |
| искајати.{S} Нитко смртни нек не мисли, да га кази достићи неће, ако је што скривио; природа не |
| а.{S} Турци су тако на Србију насрнули, да се сама против толике силе одржати не може.{S} По то |
| ослови.</p> <p>— Ето до чега смо дошли, да Мађари владају у Мачви и Београду, па сад још и Голу |
| .</p> <p>— Дакле до тога смо већ дошли, да се царска српска кћи Турчину продаје?{S} То нисам ми |
| у је десна рука, па ако је до погибељи, да му је глава до главе.{S} Деспот катане није повео, д |
| излази Облачина Раде са телохранитељи, да краља дочека, и у град пропрати.</p> <p>Жигмунд на ч |
| чи те познајем да си Србин.{S} Реци ми, да од бога нађеш, откуда си?</p> <p>— Ти знаш да код Ту |
| мпији, ком се налаже, како писмо прими, да кнежевиће да ослепити.</p> <p>Харалампије није се ду |
| имо измећу Мађара и Турака као укопани, да се мицати не може; волио би’ јуначке смрти, нег’ ’ва |
| оцепан, удови тако покидани, разбачени, да их је и наћи тешко, некмоли опет уједно ставити.</p> |
| ћ готови, а деспот шиље поздрав Јерини, да су двори готови, и да буде спремна за долазак.</p> < |
| ногама.{S} Харалампије тако исто чини, да се паши не замери, по реду као што треба прекрсти но |
| угуши буну, а другу опет око себе купи, да је на ограшју на све стране.</p> <p>Ферхад-паша оста |
| итар му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не утече испред нас</p> <p>— викне Митар |
| свима велику бригу.</p> <p>— А бога ти, да ли је често у двору Светислав?</p> <p>— Он често дол |
| ћ сви порефенити.</p> <p>— А тко си ти, да л’ војвода, што ли.</p> <p>— Ја сам први саветник Је |
| на вјеру, и тврду ријеч, исповједам ти, да од наша царства ништа не има, све се расипље, а ја з |
| у миру учинити.{S} Зато изјављујем ти, да донде, докле се међу вама што не уреди, примирје дај |
| , а ево теби моје сабље, ал’ аманет ти, да исту у српску крв не умочиш.</p> <p>— Аманет, аманет |
| Русна, која није могла страст обуздати, да своје чуство искрено не изјави.</p> <p>— Знам шта ми |
| ем и Харалампијем.{S} Још има заказати, да како се доведу деобеници, одмах да се нареде ван пре |
| дочепа, но почео се са другом кошкати, да и он има на половину зеца право.{S} И после дугог ин |
| ријатељство склопио, мого би помишљати, да би га у своју корист ти, деспоте, могао на жртву при |
| же помогне, па онда да се натраг врати, да своју старост у Ширасу проведе, онде где му његов бр |
| они се, и шеће се доле-горе пред врати, да не би тко близу дошао.</p> <p>Поседају на миндерлуке |
| а можда и Вукоглију у тјеснац саћерати, да се преда једаред тај лис.{S} Ој како би вољео Вукогл |
| лама настојати да се Вуку власт украти, да не би кадгођ злоупотребу какву према мени и мојој ђе |
| д деспота помилован, и да ће ту остати, да што боље једе, паштрме и јегуље, хактапота и суве ри |
| д, сада Смедерево мора народу светлети, да из варварског мрака изиђе.</p> <p>Већ два дана прође |
| е и искупити, или бар дома глас однети, да му његови за ослобођење нужна [средства] створе и по |
| p>— Дакле могу султану тај глас однети, да је твоја кћи његова? — запита Јусуф.</p> <p>— Можеш |
| да се могу деспоту и Жигмунду одапрети, да се могу држати против силе доникле, донде док се поб |
| урцима шурује, и мораду на опрезу бити, да не би деспот с Турцима на Београд наишао.{S} Мађари |
| ив Мађара.{S} Тко би кадар то изредити, да српски народ уједно сабије, том би се и сам поклонио |
| уговору имали бисте се тако подјелити, да сватко од војвода добије педесет, а Харалампије трид |
| раде.{S} Кад остаре, сузе ћеду ронити, да л’ од радости ил’ жалости, тко ће то сад од њих знат |
| , но управ цељ му је била мир укрепити, да би се изнурен му народ опоравио.{S} Међусобно су се |
| ал’ да ће народ све то и даље сносити, да не допадну јада и мука као они у Немањиној Србији.{S |
| ево зида.{S} Жигмунда треба убавестити, да ће Смедерево град наперен бити против Турака, да осл |
| лазили за узрок ову прилику пропустити, да им деспот јошт ово не додаде:</p> <p>— Има јошт једа |
| ити, но ипак морам те у нечем напутити, да знаш како ћеш до самог султана Амурата доћи.</p> <p> |
| е патријарх, не би се дао лако турчити, да и сами калуђери оружани бранили би своје манастире, |
| имбаше и миралаје, издаје им заповести, да буду на опрезу, да не би опет какве деспотове катане |
| тајности, отиде у цркву да се пречести, да јој буде све опроштено.{S} Причешће јој се по дрктај |
| говориш да су Бранковићи пуни зависти, да злобе и Обилићу, коме у војсци српској пара нема, и |
| те у свет, да кад већ немамо светлости, да се бар наситимо слободног ваздуха и самовољног у њем |
| мање, кад сврше што им је по дужности, да руке прекрсте.{S} Свагда су они у послу били, и то в |
| и.</p> <p>То су говорили из опрезности, да си представе могућну међусобну опасност, а тако само |
| своју корист преда се.</p> <p>Оду лећи, да сневају о благу, које ћеду добити ил’ од деспота ил’ |
| ш Лошонција, можемо л’ Голубац мимоићи, да даље [идемо] — упита краљ.</p> <p>— Голубац не смемо |
| > <p>И Милева, да није била царска кћи, да није имала прилике толико богатство видети, можда би |
| може, но мора се натраг к Босни повући, да спасе што се спасти може и да нову војску устроји.{S |
| ствар хрђава сљедства за собом повући, да је то за народ хрђав пример.{S} Милица на то ћуташе. |
| г моста на опрезу са одабрани коњаници, да можеш одмах провалити их како за мном пођу.</p> <p>Ј |
| низ очи пусте.{S} Саветовао је царици, да то не чини, молио ју је и преклињао.{S} Царица, прем |
| успехом.</p> <p>Патријарх оде к царици, да од ње саме чује шта је у ствари.{S} Царица му све ис |
| и су арнаутски, да их не познаду Турци, да не буде зазора.{S} Но бимбаша познао их је, и води и |
| несрећу.</p> <p>Јерина гледи му у очи, да му пронађе душе зрак, да га поткрепи.</p> <p>— Доћи |
| паднемо.</p> <p>— Што вас бојазан мучи, да је римпапа учитељ Угарах, да ће се лацманство увлачи |
| поруку.</p> <p>Јеремија опет отпоручи, да града предати неће.</p> <p>Жигмунд разљућен заповеди |
| ’ и сам ићи у Једрене пред лице падиши, да му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сас |
| ће ми Исак-паша, кешмет им је био тај, да кад су добили благо, потукли се међу собом, најјачи |
| ве, а код нас је био досад рђав обичај, да су се кнегиње за обичне властелине или војводе давал |
| о, кад га напољу пијана не виде.{S} Еј, да штете што нијесам Турчин.</p> <pb n="441" /> <p>— Мо |
| ред Вука бисмо зло прошли.{S} Боже мој, да срећни има владаоца, сад као Бајазит; <pb n="298" /> |
| а својих лакрдија познат.</p> <p>Новак, да би мало забунио Петошка, почео је друге врсте разгов |
| тадо заробљено ослобођавамо, које, пак, да га од заблуђења сачувамо.</p> <p>— То је врло паметн |
| итељство турско подвргне.{S} Вуку, пак, да се потајно поручи да ће му Султан наруку ићи, ако од |
| леди му у очи, да му пронађе душе зрак, да га поткрепи.</p> <p>— Доћи ћеду ти Мађари у помоћ — |
| ни педаљ земље, ни један сунчани зрак, да се бар радовати можемо нашем животу.{S} Зар смо тако |
| ор у рај претворио.{S} Мислио би човек, да онде никад велика жалост ни родити се не може.</p> < |
| рца распаљивао.</p> <p>Мислио би човек, да се двор у рај претворио.{S} Мислио би човек, да онде |
| челу зарезане му три ране, поглед мрк, да ти кроз душу прође, на рукама миш’це силне, испупчен |
| — рече Гргур и пљесне песницом о стол, да пе’ари играју, жижак кламиће се.</p> <p>— Јест, то с |
| потурчио, ал’ да се и до чега докопам, да ми се подијели добар комад земље.</p> <p>— Начинили |
| м се мојим крсним именом светим Ђорђем, да ћу прије кућу запалити, и сви у њој да изгорјемо, не |
| благодарним срцем, узвишеним осећајем, да је било, и јошт их има, који су за правду и истину с |
| нова војска купити моћи, па не верујем, да ће смети без разлога одма’ напред корачати, а онако, |
| распетим Исусом, па светим Јеванђељем, да ћу до конца жизни народу живити, за њега све жртвова |
| >— Ја се, опет, и заклињем и преклињем, да ћу се прије потурчити, нег’ да изгубим заслужену маз |
| ко би дошао до договора са Бранковићем, да му преда град.{S} Доцне је.{S} Сад Јеремију двогуба |
| оме срцу, зато и дошао сам да ти јавим, да те утјешим.{S} Држ’ се Жигмунда.{S} Лацмани, мада су |
| ам сад овђе вас скупио, да вам изјавим, да доиста хоћу руководити народ.</p> <p>— Деспот је себ |
| ови војвода Видајић:</p> <p>— Ја судим, да би најбоље било Турчину посланике упутити да се с њи |
| е отишао је у свету земљу, у Јерусалим, да се за народ богу моли, и да код куће не гледи како с |
| а запитам. — Како мислиш да се покорим, да се султану напросто предам? — рече деспот.</p> <p>— |
| праве.{S} Зато задовољио сам се с тим, да будем као баштовански слуга.{S} Тако и будне.{S} Аду |
| и то рјече, кад теби тај глас поручим, да не спомињем Ферхад-пашу, ако га сам деспот не би спо |
| пречести, и искаже вољу пред Радосавом, да се рад баш у божијем храму причестити.{S} Радосав је |
| ном да се поклоним олтару Спаситељевом, да нас сахрани од свака зла, да спасе Србију.{S} Оданде |
| то од душмана</l> <l>Срамним бјегством, да гласе однесе</l> <l>Цариграду о српској побједи.</l> |
| ћеду опсјести Солун и то таквом снагом, да се одржати не може, и да ти пресјеку све што ти одан |
| ће.{S} Он ме понуђаше писменом обвезом, да кад предам град, у оброцима ће после тога исплатити, |
| г Петошка, не би’ издао, ни теби самом, да ми не каза да ти је био побратим.</p> <p>— А тко ти |
| стан, оставимо Бајазита са Сулејманом, да не гледамо како плету српском роду мрежу; оставимо М |
| између Милице и Вука, таковим начином, да једну опредељену част српске земље Вук за себе и син |
| жалост не задржава.{S} Само брже с њом, да је та жалост што пре прође.</p> <p>Милева је последњ |
| а то покровитељство састојало се у том, да су одсад обе српске владајуће породице <pb n="323" / |
| ци да си у договору са Цељским комитом, да за Улрика даш твоју Катарину, ту јошт врло младу кне |
| оси, и зато и чекају да дође Петровдан, да св. Петар кључем отвори мрсу врата, што је њима овоз |
| е чини, па онда кад већ не буде нуждан, да дође и на њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мораде већ и он |
| амо да сам од једне љуте ране слободан, да могу коња јахати, па не би’ дао за богзна шта, само |
| у доиста посечени:{S} Ђурађ је задржан, да још услуге чини, па онда кад већ не буде нуждан, да |
| тамбурице.{S} О како дивно гуди Грман, да се срце у човеку стегне!{S} Чуо сам га последњи пут |
| p>Не у калуђерски хаљина, но преобучен, да га не познаду, дошао је Харалампије да важну ствар Ђ |
| осподар од Костура, краља Вукашина син, да иде хљеба просити — код зета кнеза Лазара! — одговор |
| да је ту, да знамо је л’ долази Турчин, да се знамо равнати.</p> <p>— Е већ је доцне — рече зам |
| Србију.{S} Оданде ћу ударити на Солун, да се састанем са грчким кнежевима и војводама, да позо |
| ост улила ми је бодрост и тишину.{S} О, да ми само јошт ови дани срећно проћу.</p> <p>— Даће бо |
| среће да је исти час млого пре стигао, да не умрем у оваковој туги.{S} Бог нас каштигује.{S} С |
| сам ја по налогу Ђурђевом ослепити дао, да не би способни били за владу.{S} Кнез Гргур, отац њи |
| анет деспот-Стевана, који је за то дао, да будеш штит хришћанства, обрана српског народа.</p> < |
| а.{S} Деспот-Стевану сам се исповједао, да је моја тврда воља Турке из Европе да истерамо.{S} З |
| Јаблановић.</p> <p>— Ако нас је издао, да ми га је да му кожу одерем прије нег’ што ћемо гинут |
| к упрљао.{S} Ђурађ је, напротив, држао, да је после косовске битке са смрћу Лазара, који није н |
| е код мене тајно здраве и читаве држао, да их за српски престол спасем, који после смрти Стеван |
| } Исповједи, би л’ све то тако исказао, да ти не спомену да Ферхад-пашу, Петошка, добро познаје |
| од кога је тај глас, само му је рекао, да је исти поуздан, и да његове речи на своју и свог на |
| евима побједоносно од заманде управљао, да мира донде тражити нећу, док не отпојимо у светом хр |
| бољу страну.{S} Деспот си представљао, да кад Ђурађ деспотом постане, неће по народ зло бити.{ |
| вићевим метежима потајно гласове шиљао, да зло предупредиш и народ не пропадне.</p> <p>— Зна ли |
| /p> <p>Милева једнако јеца; ко би знао, да ли од радости или од жалости.</p> <p>Да чудне промен |
| ад и Голубац.{S} Јеремија је и то знао, да је у земљи због тога велико незадовољство.</p> <p>Је |
| ће он овде?{S} Није ли због нас дошао, да нас одавде изведе? — запита зачуђен кнез Јован.</p> |
| уди.</p> <p>— А бога ти, кажи ми право, да ли твоја млада књагиња Светислава милује?{S} Ти ћеш |
| одлазити, и теби повјеравам Смедерево, да саградиш онако да нам на дику служи, а за спас <pb n |
| ти.{S} Јошт је Србину наде у Смедерево, да још Србија није пропала, и пропасти неће, ако сви ње |
| њам теби, деспоте, да градиш Смедерево, да накнадиш овом манастиру штету што су хусари и азапи |
| да већ ту нема спаса за српско царство, да је то привиђење, сатанина спрема за судни дан.</p> < |
| зором као поклисар султану у Ново Брдо, да се уиме Јеремије погодим, пази да Јаблановић какогод |
| ијски брамини долазили су да виде чудо, да купују ил’ искупљују робове.{S} Вашар је у стану вел |
| до главе.{S} Деспот катане није повео, да не буде неприлика, могу се катане са Турцима завадит |
| мораде пасти.{S} Сваки је од вас видео, да је бог Турцима наменуо победу и првенство.{S} Сада с |
| му је паметан војвода.{S} Он је увидео, да није можно турској сили противустати, па се јошт за |
| о сам управо у Турке.{S} Кад сам виђео, да се ви сви [у] целом двору са Турци држите, увидео са |
| а и сам деспот га хоће, јер је увиђео, да поред његови’ слаби’ страна има млого важни’ черта, |
| p>Харалампије, напротив, уверен је био, да му Јеремија обећано не би испунио, и зато се бацио п |
| ра, који је у тебе свој аманет положио, да блисташ, да светлиш тамо удаљеним српским синовима, |
| враћају.{S} Јошт би’ више добра чинио, да ми остали потурице, који ме не познају да сам и сам |
| Јеремија, бог ти душу и срце кријепио, да храниш род — упадне Облачина.</p> <p>Сад Ферхад изва |
| народ.{S} И ја сам сад овђе вас скупио, да вам изјавим, да доиста хоћу руководити народ.</p> <p |
| паши, а своју половину је мени уступио, да зидам нов град мјесто Голупца.{S} Мир је склопљен и |
| >— Знате да сам се са деспотом измирио, да ме узео као сина, као насљедника и да је међу нами р |
| з Голупца у Мађарску, свје би’ разорио, да ђаур ни сјемена посјејати не може — одговори Реџеп-п |
| е би ли се опет онамо у друштво вратио, да провидиш, зашто је дошао властелин Јеремија?{S} Он ј |
| би.</p> <p>То је Јеремија тако тумачио, да може у ту сврху све чинити.{S} Мисли се, падне му на |
| ћу да ја нисам налог деспотов извршио, да ја кнежевићима нисам вид одузео, но да сам их овде к |
| разлога одма’ напред корачати, а онако, да нас сад нема, млого би лакше напредовати могли.{S} М |
| део куд задере, мора се дочекати тако, да се Турци с крвавима главама врате.{S} И деспотова во |
| е ма какво.{S} Сад ће се заложити тако, да му стомак искаје сво постење за трајавше епитимије.{ |
| тко шта рекао, а и све изједначи тако, да кад у једног задирне, а други се смеју, онда оног за |
| Кантакузен саградио је Смедерево тако, да се ласно узети не може.{S} Смедерево треба да служи |
| вине.{S} Ту су прелазили Римљани преко, да одбију, раштркају номадичне народе, који си час овде |
| {S} Поручио ми је Ферхад-паша, Петошко, да се велики диван спрема у Једренима, твој самртан неп |
| ановом налазила, па заборавимо ју мало, да нас не боле срце.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| да помогне.{S} Није њему до тога стало, да Маџари корјен у Србији запате, већ да себе сахрани, |
| ишчекује деспота.{S} Бриге му је стало, да се деспот не побоји какве невере, јер добро зна да м |
| јест пет година стара, лице фино, бело, да није живо, рек’о би да је од веште руке од слонове к |
| им јуначким народом досад учинило било, да је саједињен био.{S} Ви и најтуђије народе себи прис |
| ски’ владаоца.{S} Време је већ ту било, да тај посао започне.</p> <p>Један дан у Пловдиву буде |
| да крв.{S} И до каквог успеха се дошло, да се сад српски градови с једне стране Турцима, с друг |
| триге за руком испале нису, долази амо, да овде срећу покуша.{S} Војник, ако му се рат није доп |
| каквог калуђера у турски’ хаљина онамо, да све извиди.</p> <p>После ове речи поглед је бацио на |
| — Треба за сваки случај овде да будемо, да би одавде, ако до нужде дође, цару од какове помоћи |
| те нас у Свјету гору, да се пострижемо, да св’јету рекнемо збогом.</p> <p>— Е мој кнежевићу, ни |
| о, мајко да и ми њему што лепо пошљемо, да се не осрамотимо.</p> <p>— Али шта би то било?{S} Су |
| мо што за најбоље, најпаметније држимо, да их држимо <pb n="478" /> на сахрани, и да их безопас |
| мо гледајмо да што пре наредбе учинимо, да време не губимо — рекне Новак.</p> <p>— Је ли светла |
| ледајмо што пре нову војску да скупимо, да Турке код Мораве дочекамо, свако магновење је скупо, |
| и дођосмо у турске шаке да се покоримо, да предамо и ово мало Србије, као издајници, бит’ не ме |
| дакнемо, али дурно, да ђауре распршимо, да у Новом Брду не остане камен на камену.</p> <p>— Све |
| нанесе?{S} Седните.</p> <p>— Дошли смо, да се о миру са султаном договарамо.</p> <p>— Камо срећ |
| с, да све што од Мурата доба задобисмо, да нам из руку ишчупају.{S} А кад Голубац задобијемо, н |
| том говорити, јер ме срце боли.{S} Но, да се и ово мало речи опоменеш, ево ти за спомен мог ма |
| ати из милости султана кајмакам.{S} Но, да ти једну ријеч кажем, доста би било за Голубац сто х |
| ћи и веселим тоном је певао.</p> <p>Но, да знате ко је овде поглавар.</p> <p>Би л’ би погодили? |
| ниште, све је унаоколо тако нагомилано, да се куће у месту од заклона не виде.</p> <pb n="514" |
| м каишом.{S} Држање му беше благородно, да се позна да је негдар војник био.{S} Кад га је когод |
| ан пије вино и све паше, само скривено, да га свијет не види.</p> <p>— Ал’ ако се тко опије.</p |
| л’, бога ти и пророка, кажи ми искрено, да л’ те срце заболе кад се опоменеш твог ђетинства, тв |
| л’ да још једаред хадакнемо, али дурно, да ђауре распршимо, да у Новом Брду не остане камен на |
| лизу, буде убијен из потаје, неизвесно, да ли од турске или српске руке, оставивши свом сину Ђу |
| Русин:</p> <p>— Ти мислиш, драга Русно, да би Краљевић Марко мир донео био мојој породици и срп |
| дара Ђурђа деспота!</p> <p>— Баш добро, да видимо шта је.{S} Уклони се мало, док отпоруку не до |
| кнутим крајевима налази се јошт језгро, да што будне ако од Србије јошт шта бити може, као негд |
| ’ иначе испало било, бог зна; доста то, да им је деспот и сад доста помогао.</p> <p>Било их је, |
| а је силан, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он, као Турчин и непријатељ, засад већим приј |
| пута с Турцима шуровао, а знао је и то, да је изврстан војвода, мудар, и у невољи зна се наћи.{ |
| е расте, то знате.{S} Знате добро и то, да сад, кад деспот-Стевана нема, са свију страна навали |
| ика је Облачићева партаја, а знаш и то, да се Стеванова партаја деспоту приклонила.</p> <p>— Не |
| ера, не би ништа од тога било.{S} Зато, да би своју погрешку поправила, са умиљатим гласом запи |
| обом у миру живити.{S} Теби је познато, да српски народ сада нема главе.{S} Царица је женска гл |
| ушају.</p> <p>— Немојте мислити, браћо, да је рђаво какво створење.{S} Ја сам овде само мало ст |
| ја, садањег Каралампоглију, тако шинуо, да би му овај за то радо јектеније читао.</p> <p>Но кад |
| ти се морам исповједити, честити пашо, да ако не буднем патријарх, биће Мелентије, народ га ка |
| ем, само да ми даш ријеч, честити пашо, да се мој дел не уштрби.</p> <p>— То је моја брига.</p> |
| амо кад би деспот пао, ој честити пашо, да ми хоћеш само наруку, све би учинио што ви Турди жел |
| сте ви ђаури крмци, какав је то ћитап, да се најпре тучете, па онда измирите, боље пак вас уче |
| к и вода сама не може дати јак салијеп, да зидина очврсне.{S} Мој шурак, кнежевић Кантакузен ја |
| нежевић Кантакузен јаје туче у салијеп, да тако камен с каменом стегне и да се сам окамени.{S} |
| оје су му на срцу лежале.</p> <p>Митар, да би изгладио свој пређашњи суров поступак, на свашта |
| Е добро, начинимо међу нами такав мир, да док сам ја жив да те не дирам, а ти опет против мене |
| задобити, али засад нуждан нам је мир, да се мало поткрепимо.{S} Да би овај мир сталан био, у |
| пак, добићеш хаљаду дуката на манастир, да се моли богу за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове |
| еоград.{S} Сад Турци јурну на манастир, да га заштите, ал’ острвљени азапи поотимаше оно што од |
| јбоље би било да се затворе у манастир, да им се оданде никуд не да.</p> <p>Ђурађ промишљајући |
| ти склописте уговор, одбранбени уговор, да се Мађари и Срби међусобно против Агарјана потпомажу |
| ви Облачину, да се повуче у свој чадор, да се са Јеремијом у четири ока разговара.{S} Облачина |
| вог деспота гледали.</p> <p>Пукне глас, да је умро деспот.{S} Жалост је свуда неописана.{S} И н |
| а, Београд и Голубац.{S} Стиже ми глас, да је угарска војска већ на путу.</p> <p>Ту деспот отпо |
| видимо шта други раде.</p> <p>Тај глас, да је турски посланик Милеве ради дошао, наравно, дошла |
| ереву што га сагради, и доноси му глас, да су му катане жељне боја, код Голупца бојак бију Турц |
| аури на Западу, покренућеду против нас, да све што од Мурата доба задобисмо, да нам из руку ишч |
| рцима служе, видио је да је куцнуо час, да почиње пропаст народа.</p> <p>Петошко је оставио изн |
| етошко...</p> <p>Петошко је био позват, да смутну свадбу мало развесели.{S} Грмана није се нико |
| м по један штап, па нас пустите у свет, да кад већ немамо светлости, да се бар наситимо слободн |
| четку из манастира утекао.{S} Ја, опет, да би’ си искушеније одлакшао, имао сам у прњавору једн |
| опет није никад желео.</p> <p>Бајазит, да би Марка и његове приврженике уталожио, паштио се ув |
| ом путу.{S} Изглед и говор тако честит, да се не мога’ посумњати.{S} Па ми јошт и то рјече, кад |
| е уступа.</p> <p>Жигмунд изда заповест, да ако се град за осам дана не преда, послушаће деспота |
| га већма хусари побунили на искреност, да искаже ’де је сво благо, добио је неколико млазева п |
| тељева, пркрсти се и пољуби часни крст, да се увјерим да је христјанин.{S} И прије нег’ што ће |
| у се разишли, спремише се одмах на пут, да поверене им стране и котарја чувају, јер им је већ д |
| ког народа.{S} Тако он чека вече и ноћ, да легне, да почине, зна да ће му лак санак доћи, који |
| Косову војевао, но ишчекивао је судбу, да он постане поглавар народа, па да би после са изгнан |
| и свих калуђера, уђу у отворену цркву, да се пре свега светој обитељи поклоне.{S} Деспот напре |
| а.{S} У борби дасмо Турчину нашу снагу, да одјача, пролисмо толику братску крв.{S} Не једна је |
| лис, већи лис нег’ Жигмунд.{S} Да могу, да треба, сам би га утаманио.{S} Ал’ један лис од друго |
| опет на јуриш, да нам тренутка не даду, да нас тако уморене сатру.</p> <p>— Само да је ту Харал |
| емија и Јаблановић спремају се у граду, да се могу деспоту и Жигмунду одапрети, да се могу држа |
| p>Оставимо Деспота и Ђурђа у Цариграду, да видимо шта се у Србији ради.</p> <pb n="328" /> <mil |
| ду бодро пази да је у граду све у реду, да се какве уводе не увуку.</p> <p>Велика сила притиску |
| у са деспот Стеваном уступљен Жигмунду, да ту обвеза повеље престаје, и да се град уступити, пр |
| , пушкаре и сву коњицу, по вису и брду, да повратак штити.{S} Коњаници од бојазни од силесије т |
| пут у цркву води, Турци отклоњени буду, да не би Ферхада међ њима тко познао.{S} А то је лако, |
| и сви <pb n="267" /> се дигну и разиђу, да нужне наредбе за одбрану учине.</p> <p>Оставимо сад |
| далеко бољи од оца му Мурата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} |
| равља Лазарева породица?{S} Књиге кажу, да је царичино сродство са Урошем врло далеко, па још к |
| у војсци збивало, то је, као што кажу, да се Обилић и Бранковић не слажу и да ји је цар карати |
| издаје им заповести, да буду на опрезу, да не би опет какве деспотове катане рупили, и белај по |
| осле ови речи дозове Бајазита на близу, да ји све види, да му утолико теже падне.</p> <p>Бајази |
| ви, да на дворским вратима јако лупају, да их има млого, и то на коњу, и да желе унутра ући.</p |
| у си мали дом, мало огњиште, да огреју, да захране своју ситну сирочад.{S} И у тим маленим домо |
| вље турство заклело се да обори Србију, да јој сок исиса.{S} Ново Брдо је жила српског срца.</p |
| и после помоћу Турака упадали у Србију, да Гргурове синове уздигнемо, ми ионако Ђурђа не призна |
| ек доведу тог поклисара Каралампоглију, да му кажем да примам Голупца кључе, и да ће Јеремија д |
| његова реч је била опомена на Јеремију, да сам на кнежевиће пази.{S} Благо ће и оно доћи Јереми |
| е силно, не рани, ал’ потресе Јеремију, да се нијати поче, но брзо к себи дође.{S} Јаблановић ч |
| S} Скуп је сваки тренутак.</p> <p>Пију, да забораве боље.{S} Јаблановић диже пе’ар, па прослови |
| ци поглед на Јаблановића и Харалампију, да чује шта ћеду на то рећи.</p> <p>— То је мало, мени |
| лава, племенитог израза, но нема очију, да им душа из њих говори. — Као угашене две свеће показ |
| у Облачину-Раде да купи људе за војску, да их увеџбава.{S} Настаћеду крута времена, Србија ће т |
| ти мир, и то зато да га од тебе одвуку, да те могу тако усамљена напасти, и осталу Србију једни |
| вољници би расли као трава, знаш краљу, да си посла имао са властелом која те сва не љуби, јер |
| и да се одма’ посланици Турчину пошаљу, да се с њим у поменутом смислу договоре.</p> <p>— Ви зн |
| .</p> <p>Оставимо сад старце на страну, да видимо шта су донде други радили.</p> <milestone uni |
| у сузе пролива, деспот и Јерина устану, да се знак да се разиђу, сем четир војводе, који се с д |
| ржати, ако се какогод ствари преокрену, да узмогнемо покрај њих владати, ал’ без њих јошт боље. |
| ити и намамити их да се од Срба откину, да их после лакше баце из Београда ван, и Угарску освој |
| <p>Јака својта прати деспота и Јерину, да је већи углед, и да не допадне неприлике.</p> <p>Дес |
| еч дати.</p> <p>Деспот ослови Облачину, да се повуче у свој чадор, да се са Јеремијом у четири |
| да се нађемо у овим крајевима на окупу, да се свежемо с угарском војском која је на путу, а да |
| мислим.{S} Врло добро знам, господару, да смо већ осједили бијући се с Турци од прве младости. |
| но да одговор.</p> <p>— Кажи господару, да ћу доћи сутра ујутру на главину, онде је његов стан, |
| рекну у брк, и војводама и самом цару, да се сви зачуде, ал’ њима је све слободно.{S} Тако у ц |
| ти.{S} Сад иди, остави ме мало на миру, да промишљам у овој обитељи шта сам досад чинио, шта ћу |
| шаваш, и данас не остављаш нас на миру, да срећом твојом не дође отац Харалампије, би се овђе з |
| е.{S} И он има доста посла у манастиру, да докнади што су хусари и азапи покварили.</p> <p>Тај |
| туђе гријехе, водите нас у Свјету гору, да се пострижемо, да св’јету рекнемо збогом.</p> <p>— Е |
| видиш да је Турчин прави кардаш ђауру, да те угости као побратима.</p> <p>Ферхад-паша то изреч |
| рака.</p> <p>— Та бар та трта да је ту, да знамо је л’ долази Турчин, да се знамо равнати.</p> |
| .</p> <p>— Дођи прексутра, благо је ту, да га носиш.</p> <p>Тако се растадоше.</p> <p>Најпре де |
| освоји Голубац, и да на знање деспоту, да са његовим одељењем у миру остане, као у резерви.{S} |
| дступити.</p> <p>— Поручио сам деспоту, да ако хоће Голупца, нек ми да дванаест хиљада дуката, |
| вио на Алаха, што Турчину подели срећу, да најлепше ђаурске земље ужива.{S} Види красне неве, т |
| ћа, показаћу дјелом и животом, и смрћу, да за род и земљу живим, <pb n="539" /> да оперем клету |
| и да почне.{S} Види се деспоту на лицу, да није Розгоњијевим реч’ма задовољан.{S} И сам краљ дв |
| >Сутрадан, познало се на свачијем лицу, да се што велико стало.{S} Дворјани, служитељи, сви су |
| прохте се похотљивом агарјанском срцу, да однесе као вук невино јање из стада Христова у гадну |
| а чувати деспота, а деспот Ферхад-пашу, да им Турци не наиђу на ните и вигове, јер је онда гајт |
| 03" /> <p>Деспот се узда у Ферхад-пашу, да ће израдити код султана како само најбољма може, а к |
| ма може, а код куће мотри на Исак-пашу, да не напусти своје Турке да околину харају.{S} Ово је |
| ад тако доцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је већ владичество у џепу — рече Јеремија.</p> <p |
| азан мучи, да је римпапа учитељ Угарах, да ће се лацманство увлачити, и да ћеду фратри правосла |
| ћ, покрај њега и за њим војводе.{S} Ох, да дивних јунака!{S} Какав је Ђурађ Бранковић, стјенови |
| јуриш на Ново Брдо, па онда на Голубац, да отиснемо Маџаре, па ће Голубац сам пасти — рече Јаку |
| да опремимо неки део војске на Голубац, да на Јеремију мотри, а са осталом војском да пођемо на |
| цима, да одма’ пошљу војске на Голубац, да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав. |
| погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да видиш како се куле Новог Брда руше.{S} Јесте л’ добр |
| ослободим.</p> <p>— Дајем ти свету реч, да нико о том ни речице знати неће.</p> <p>После дужег |
| о.{S} Ишти ову Србију, што је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда одречеш.{S} Т |
| о.</p> <p>— Ти све тако чудне сне имаш, да л’ си снио кадгод да си пијан?</p> <p>— То само мудр |
| чују се два тужна гласа.{S} Да не знаш, да не видиш ко говори, опет би морао познати глас страд |
| у тебе свој аманет положио, да блисташ, да светлиш тамо удаљеним српским синовима, на које се а |
| овати.{S} А зато треба да о’ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, како мисле о Ђур |
| ава судба Голупца.</p> <p>— Шта мислиш, да идем тамо — запита Јеремија Јаблановића. </p> <p>— М |
| — рече Митар.</p> <p>— А зар ти мислиш, да у калуђерству не има ђаволштине? — запита Петар.</p> |
| а ту не има, Мађари ћеду опет на јуриш, да нам тренутка не даду, да нас тако уморене сатру.</p> |
| .</p> <p>Млоге војводе држаше се Ђурђа; да се на већину ослони, та би се одма’ против Турака оп |
| рзе около Русне.{S} А знаш ко је Русна; да може, три круне би Бранковићу на главу метнула.{S} Н |
| а узвишење једног или другог господара; да са тим и себе узвисе; други, опет, страшљиво бегају |
| Ту је изгинуло на хиљаде српске војске; да твој отац на помоћ дође, можда би јошт све друкчије |
| {S} Сада сам рад знати, шта Срби мисле; да ли ће се према мене [не]пријатељски показивати, или |
| p> <p>Да видимо шта се код царице ради; да видимо, шта ће Јусуф просиоц испословати.</p> </div> |
| азит.{S} О, он је наш садашњи пријатељ; да њега нема, поред Вука бисмо зло прошли.{S} Боже мој, |
| , само још млого црњи, тако као Арапин; да сам био сасвим црн, нас двоје изгледали би као два р |
| мотрио.{S} Особито је гледао на Милеву; да није калуђер рекао би, да га се је красота кнегињина |
| љоглавцима.{S} Но и јест <pb n="242" /> да има људи на којима се види да не имају мозга, па су |
| астати, но и то је знала <pb n="303" /> да младо створење да се и на ону страну завијати, па са |
| ритом постане, гледао је <pb n="354" /> да дође у Дечане.{S} Ако је ко доста преживио, па је св |
| војском идем на Једрене, <pb n="445" /> да не ломимо овђе снагу, која ће нам посље требати.{S} |
| да с игуманом Радосавом <pb n="475" /> да пренети амо благо које се поделити има међ Јеремијом |
| с ужљебити, па у случају <pb n="398" /> да не би било среће, могли бисмо проћи као код Никопоља |
| да за род и земљу живим, <pb n="539" /> да оперем клету клетву са имена Вуковог.{S} Ивјер од кл |
| l>Један спомен, као лјепи санак</l> <l> Да г’ причају младоме потомству</l> <l> Гласом моћним г |
| на камену.</p> <p>— Светли султану!{S} Да покушамо још један јуриш, па ако и онда град не падн |
| кле, врати’ се ја и ништа не сврши’.{S} Да нијесам употребио пријевару, и Ђурђа довде домамио, |
| и турао сам се од немила до недрага.{S} Да сам којом срећом у манастиру остати могао, била би с |
| {S} Деспот царска и јуначна изгледа.{S} Да није деспот, рекао би да је само за бој створен.{S} |
| решинству, а моја је задаћа најтежа.{S} Да ми овај народ не лежи иа срцу, о ком сам се негда ос |
| Србима заштићавају уступање Турака.{S} Да нема Србаља, зло по Турке.</p> <p>После ове влашке п |
| могао, заштићавао свог рода човека.{S} Да га је мој брат Хафиз познавао био, како би га био пр |
| ин на бојишту, онда је Турчину мука.{S} Да је био деспот Стеван с вами код Никопоља не бисте из |
| алима је, што је видела приповедала.{S} Да је она знала да је то отац Харалампије, <pb n="249" |
| једна пастирка, те ми живот одржала.{S} Да сам се лети био родио, можда би’ био сад какав војво |
| је знао где лежи Призрен и Приштина.{S} Да су ми сад оне младе године. — Затим мало уздане Нова |
| ној ћелији, чују се два тужна гласа.{S} Да не знаш, да не видиш ко говори, опет би морао познат |
| ожају слађа него другима богзна шта.{S} Да видимо шта други раде.</p> <p>Тај глас, да је турски |
| Вукогли лис, већи лис нег’ Жигмунд.{S} Да могу, да треба, сам би га утаманио.{S} Ал’ један лис |
| ати од чешћи’ нападаја на мој народ.{S} Да ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се као прост војник |
| е, кад и онима не хасни што су онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде требало чинити — |
| и да се пред њима спасе што се може.{S} Да, Ферхад-паша је Петошко, који је у турском руву сачу |
| је спаситељ био једне части војске.{S} Да њега са својом војском јошт не има, Турци би са шако |
| длегли би подбадању српске властеле.{S} Да их с пута спреми, то <pb n="404" /> Ђурађ чинити нећ |
| апредовати, јер не зна рашта и коме.{S} Да је Жигмунд довео био велику војску од крстоносаца, а |
| удивио се о јуначкој слици Облачине.{S} Да су непријатељи, њихов мејдан би био бој међ’ дивовим |
| им да ми Угри из Београда не пркосе.{S} Да сазидам јак велики град, да се у свијету о њем прича |
| су сви такви, који турско руво носе.{S} Да ми не исказа тко је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, |
| пропустио, ил’ баш си ти луде среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те пустио био — приме |
| владар.{S} Цјела земља за њим плаче.{S} Да није био изврстан, никад не би’ му се подвргао.</p> |
| , који сте сви створени да нас муче.{S} Да нам је свјетлости и слободе, такав као ти не би нам |
| аш да код Турака млого Србаља служи.{S} Да ли ти је познато да ти је који од њи’ у нужди као бр |
| ег’ што би га Маџари на јуриш узели.{S} Да су Маџари Голубац на јуриш узели били, по Србију не |
| вић.{S} Мене судба од постанка гони.{S} Да ја могу у том народу живети, _да га могу једанпут це |
| град зидати, а град мора се зидати.{S} Да знаш, деспоте, како сам за ово вријеме кукала, тако |
| ко би вољео Вукоглију у шаке добити.{S} Да ми је тестир, живог би га одерао, те би и остала Срб |
| n="483" /> град од Јеремије примити.{S} Да не би издајства, не би Голубац Турци добили.</p> <p> |
| тељство ступити и њу од зла бранити.{S} Да ти да своју кћер, не тек онако обично у харем, него |
| ла је пред њима полу своје важности.{S} Да је од њих зависило, за мало бакшиша продали би били |
| знати какве ће нас беде постигнути.{S} Да је жив сад, и он би све то одобрио.{S} Но, сад ти оз |
| по деспота излазак, почетак и крај.{S} Да није у њему бујна крв Бранковића, клонуо би.</p> <p> |
| мир са ђауром, него рат са губитком.{S} Да сад деспота нападнемо, узрујали би се и Маџари, и да |
| у, и прекинућеду свезу са Крушевцом.{S} Да покори сву Србију с Београдом, треба још трипут толи |
| .{S} Један другом је на путу стајао.{S} Да није било Ђурђа, Стеван, по свом разуму и доброти, н |
| ак-паши на срцу лежи, чека на благо.{S} Да га зајази, и сам се одмах дигне, а бимбаши наложи да |
| без да је какву потпору нам оставио.{S} Да су се поудавале биле, те моје кћери, за какве краљев |
| му и доброти, народ би јако усрећио.{S} Да <pb n="331" /> није Стевана, Ђурађ, по својој одважн |
| морамо си одсећи да остало спасемо.{S} Да ли бог да Турчина сатремо, вратиће се наше опет, а з |
| н нам је мир, да се мало поткрепимо.{S} Да би овај мир сталан био, у Дринопољу ја и Мехмед поло |
| је познато, цјео свјет да потурчимо.{S} Да срушимо Вукогли-деспота би л’ нам наруку ишао да се |
| <p>Леонтије баш је дошао на договор.{S} Да овде није нашао деспота, ишао би даље у Смедерево на |
| S} Та и совуљага је сретнија од нас.{S} Да нисмо никад света видели, не би нам било тако жао; а |
| ана Лазаревог да је необичан младић.{S} Да знам да ће народ спасти, ако и не би му се подвргао, |
| , и потпадали су под власт Лазареву.{S} Да би могли самовољно владати, отцепили су се са својом |
| а кад би опет дошао у руке Жигмунду.{S} Да знаш како ми је било кад сам морао Београд предати.{ |
| што смо у садашњем мало бољем стању.{S} Да не би Мехмеда, цела Србија била би од Турака сатрвен |
| почитовати, само да си живот спасу.{S} Да, тако мора бити ако се ред какав не начини и ако <pb |
| истребити.{S} Шта му је сад чинити?{S} Да се младић’ма подвргне Ђурађ Бранковић, победитељ од |
| ета.{S} Но, како ћу јој се осветити?{S} Да се понудим паши у службу.{S} Пријавим се.{S} Његови |
| .</p> <p>— А који су најбољи јунаци?{S} Да ли их код нас има подоста?</p> <p>— Тога има доста.{ |
| алиша.</p> <p>Затим наздрави Петошко: — Да бог поживи све будале, ја се морам за будале постара |
| е да прими сву власт у руке, па онда? — да метне себи круну на главу — рекне љутито Новак.</p> |
| е Ђурађ амо у намастир оправио, ваљда — да се пострижу.</p> <p>Кад се Ђурађ са деспотом помири, |
| > <p>— Нисам ни мислила — рече Милица — да ће ми данашњи дан тако весело проћи; цео дан сам бил |
| е се то мени допадало, али само то не — да Турчином постанем.{S} Напослетку пристао би’ и на св |
| говоре.</p> <p>— Ви знате — рекне Вук — да сам ја свуда где је нужно било народу на помоћ био.{ |
| њих намештају.</p> <pb n="222" /> <p>— Да красне баште и красног времена — рече патријарх.</p> |
| намигнув оком на Харалампија.</p> <p>— Да не губим време, дао сам вам поуку, сад да вас цјелив |
| ве речи Новаку је суза канула.</p> <p>— Да, где су та времена, и ’хоће ли још кадгод настати — |
| ралампија и њихови’ пријатеља.</p> <p>— Да си здрав, оче Харалампије, дабогда, скорим владиком |
| </p> <p>Улак поклони се и оде.</p> <p>— Да од бога нађеш, Јеремијо, зар идеш Ђурђу у шаке, шта |
| ништа чули, шта се онде стаје.</p> <p>— Да бог да, да будне добро.{S} Ти млади људи све хоће да |
| осљепити — упаде Харалампије.</p> <p>— Да мене није било, не би ни Јеремија дошао до Голупца, |
| пољуби, па га у недра сакрије.</p> <p>— Да тко сад види и чује од Турчина, на комаде би нас исј |
| Имам, богме, и то две велике.</p> <p>— Да чујемо какве?</p> <p>— Кажу да сам се у цичој зими р |
| еремија.</p> <p>Ђурађ продужи.</p> <p>— Да, Јеремија, њега овде на свјетовању честитих нема.</p |
| ежевићи прво у моје шаке пали.</p> <p>— Да мене, опет, није било, не би дошли до откупа Голупца |
| рјече ми какав мир да просим.</p> <p>— Да се султану покориш.</p> <p>— Ха, дакле ми живи дођос |
| ћи.</p> <p>— А шта би то било.</p> <p>— Да сазида на Дунаву један град, који ће препречити пут |
| ш, тима је после све слободно.</p> <p>— Да нијесам што сам, волео би’ бити дервишом.</p> <p>Зав |
| какав ће крај имати овај рат.</p> <p>— Да л’ би се могло што из књегињини’ уста дозната?</p> < |
| н буде владаоц српског народа?</p> <p>— Да.</p> <p>— А шта ће царица са децом чинити?</p> <p>— |
| ана, но само гдје је душманин?</p> <p>— Да, то је истина — продужи Новак — није се онда питало, |
| <p>— Не.</p> <p>— А да си цар?</p> <p>— Да сам цар, не би чекао да Турци мене потраже, него пот |
| а та чуда видио и дуго гледао, помишља’ да је све то за наше грјехе, и рјешим се, како ме срећа |
| а Леонтије прихвати.</p> <p>— Помишља’ да је Ферхад-паша ’ришћанин.</p> <p>— Јест, ’ришћанин ј |
| уте гласом деспот.</p> <p>— Не помишља’ да у паши српско срце куца, да се опобратимимо — подиже |
| ачић од жалости и јарости не може одма’ да се разбере.{S} И њему су седмогодишњег брата_у то до |
| ватру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да и помисли на другог.{S} Но она, поред све љубави, ни |
| еклињем, да ћу се прије потурчити, нег’ да изгубим заслужену мазду — рече Харалампије.</p> <p>Т |
| у ја с Турцима опет на крај изићи, нег’ да паднем деспоту у шаке, јер кад се ви измирите, може |
| последње јајце да народ на жртву, нег’ да их турска копита погази, и као робље у Скопљу продај |
| с Турцима ако и стаје жртве, боље нег’ да јединим ударом пропаднемо.</p> <p>— Што вас бојазан |
| умјешају се у двор царице Турци, виђе’ да је зло на све стране, властелини, турске подлоге, от |
| пада.{S} Но поред свега тога, рекла би’ да Ђурађ за његове младе године има млого разума и јуна |
| м кругу помоћи могу.{S} Зато, желио би’ да се одбор правитељства установи.{S} Свети патријарх, |
| е исприча, да је намет доста тежак, ал’ да ће народ све то и даље сносити, да не допадну јада и |
| олубац зато што их је ослепити дао, ал’ да мене не <pb n="477" /> би, не би ни ослепљени били к |
| /p> <p>— Би’, и сам би се потурчио, ал’ да се и до чега докопам, да ми се подијели добар комад |
| ми би мјешати се у говор старијих, ал’ да покријем смјелост и старијима истину у брк казати, у |
| ти, а он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још комад земље, па онде да владаш.</p> < |
| ија, не зна ил’ да ускочи Мађарима, ил’ да остане скривен, не зна јесу л’ Мађари победили ил’ Т |
| го ил’ да се одма’ са другом ожени, ил’ да га нестане.</p> <p>Турци после смрти Бајазитове, мал |
| ашо, може л’ се та брука претрпити, ил’ да још једаред хадакнемо, али дурно, да ђауре распршимо |
| ску, а да Мађаре од Дунава пресеку, ил’ да их у Дунав утисну.{S} О победи ни помислити, јер је |
| љу да ил’ војску крене на Крушевац, ил’ да све силе дању и ноћу употреби, да би се Голубац што |
| рвави бој, види то Јеремија, не зна ил’ да ускочи Мађарима, ил’ да остане скривен, не зна јесу |
| ја, хоће л’ он после к нама у Турке ил’ да онде остане.</p> <p>— Он би дошао к вами, ал после о |
| бљеног човека нема бољег лека, него ил’ да се одма’ са другом ожени, ил’ да га нестане.</p> <p> |
| отив хришћана, и покаја’ се, јер увиђо’ да у Турчину пријатеља није.{S} Зато пролијевао сам пос |
| {S} А што га нисам у град умамио, реко’ да сам му вјеру задао, а кад он мени главу спасе, морам |
| личић.</p> <p>— Но аферим Срби, и јест’ да сте јунаци.{S} Нема рата, нема битке, ’де вас нема; |
| су окрутна, није за оклевање, и кад чу’ да си овђе зарадова’ се да нећу у овој свјетој обитељи |
| ен, који домаће питоме биљке исисава, а да осушене матери <pb n="510" /> земљи главу приклоне.{ |
| исто пише, а Јеремији још и то дода, а да се учини све што је нужно и да се његова власт и дес |
| } Одступили сте од опсаде Новог Брда, а да узмогнете готов предан <pb n="483" /> град од Јереми |
| ту да је војска деспотова доста јака, а да би могла Београд подсести и освојити, пре нег’ што б |
| ку, оружје подигао против свог ујака, а да Србијом овлада.</p> <p>Што је желио, постигао је.{S} |
| без деце, уочио га си за насљедника, а да се једаред начини крај распри измећу Бранковића и Ла |
| вечиту славу великог деспота Стевана, а да му у народу остане вечит спомен, јер је био и богу и |
| угом најмљеном руком мучки срце пара, а да туђе баштине задобије.{S} У савету властеле нечастив |
| емија знак дао да га не пушта унутра, а да је силом покушао био, Јеремији би допао шака, овако |
| пазе му на сваки миг и на сама уста, а да се султану што не згоди, као Мурату на Косову.</p> < |
| ље у Скопље, некадању славу Неманића, а да на тргу продају дивне синке и ћерке Србије, у сласт |
| ожи да безевенк-ђаурима одруби главе, а да благо с њим подели.</p> <p>Тај налог Ферхад-паша при |
| ка коњу, изморени, би л’ спасили све, а да се тако упустили у бој са тројно већом, а још одморе |
| довао, јер млого више стрпљења имаде, а да би то одма’ за зло примио.{S} Осим тога, био му је П |
| бија покрај Турске постајати не може, а да си ти трн у оку, јер с малом властелом Турци би лакш |
| е само у граду и околу сместити може, а да противницима покаже да је кадар бранити се.{S} А и с |
| сви ђаволи, ма и у туђем лику служе, а да хришћанство покоси.{S} Јеремију је већ сатана под уш |
| што им и последње јајце из куће узе, а да зида Смедерево, српски Јерихон, ког је и он помогао |
| ђаконије, вина метоике и смедеревке, а да им пиће још већма срце и душу замагли.{S} Дуго је вр |
| ал’ вођ треба да је код своје војске, а да други ко султана убија.{S} Мог она су Турци прогањал |
| забашурили, а као будали праштало се, а да не би будала дворска, не један властелин распрскао б |
| то љубав у срцу њиховом клијати поче, а да се пресади у срце деве, те дивље трњаве ружице, и да |
| ац, да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да д |
| те се споља показивали као пријатељи, а да му већма леђа одерете.{S} Врлину народа сте запљувал |
| њима вечитим пријатељством одазвати, а да ми јошт буду на руци против Црнојевића, који се већ |
| о Србије удесно на Мађарску нападати, а да се нема шта бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини де |
| промишља, могло је штошта боље бити, а да не пролије толику невину крв.</p> <p>Тако путујући, |
| ази.{S} Сад треба деспота поткрепити, а да <pb n="501" /> се тим ослаби Жигмунд, деспот мора чу |
| у их изда, а тешко му је то укратити, а да се деспоту не замери.</p> <p>Смисли на једно.{S} Кне |
| ни су ми пријатељи, морам их штитити, а да ми наруку иду против отпадништва зетске, херцеговачк |
| пити, ил’ им врело олово у уши усути, а да се начине за владавину неспособни.{S} То је био виза |
| од мојом руком, и да ти ја заповедам, а да ти чинити имаш по мом налогу.{S} Можда се већ и пока |
| пашом свршио сам да издајице погубим, а да с њиме благо подјелим.{S} Што брани султан за такве |
| ођер руку пружити оној пред Голупцом, а да могу лакше град опасати.{S} Лошонција прође на другу |
| , да ни наблизу не дође какав Турчин, а да му нос не додирне мирис од ђаурске печенице, што би |
| вози се, у очи погледати не би могао, а да грозницу не добије.</p> <p>Састану се и са Хасаном.{ |
| и.{S} И деспот није се на то узбудио, а да мало оштрије Леонтији на то одговори.{S} Богзна какв |
| S} И сам Мелентије не би се потурчио, а да га сместа начините за највећег муфтију, прије би се |
| рата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он, |
| зато што је тако, треба да иштеш мир, а да добијеш мира, мораш се Жигмунда одрећи.{S} Покрај Жи |
| ао му је у душу стрпљење и дурашност, а да га турска заплава као олош не однесе.{S} Кад се неко |
| нда су изложени и већ на белом ’лебу, а да их скоро црна земља покрије. <pb n="476" /> Само Хар |
| ти скривено да дода игуману Радосаву, а да се Турци не сете.</p> <p>Бимбаша ће све то као што т |
| мија.</p> <p>— Он их држи као залогу, а да Ђурђа принуди на исплату од сто и педесет хиљада дук |
| а, јер Турци још само ту запети могу, а да не буде сав Дунав, дика српског бродовља, у турским |
| Дунава у полукругу опкољавају војску, а да Мађаре од Дунава пресеку, ил’ да их у Дунав утисну.{ |
| о с угарском војском која је на путу, а да им и градове предамо, Београд и Голубац, па да се с |
| живим богом да противу тебе ићи нећу, а да ћу твојој деци пријатељ бити.</p> <p>Султан пак ухва |
| у Дубровнику као глумца купити можеш, а да војводе и велможе увесељава.{S} Петошко није био са |
| унд то једва дочекати, <pb n="535" /> а да смогне у Њемачкој с Чешком, која је круновина Њемачк |
| већ у Београд, под скут Жигмунда.{S} А да се Вукоглија дочепамо, требало би одмах кренути <pb |
| турске војске је Жигмунда разбила.{S} А да нису Турци у граду, били би Мађари, па какве је кори |
| лом Турци би лакше на крај изишли.{S} А да те сатру, овако су ствар удесили.{S} Као што знаш, у |
| на то још деспот Стеван потписао.{S} А да није тако било, тко зна би л’ се деспот Бранковић на |
| Царица му то није замерала.</p> <p>— А да л’ би се, Петошко, женио? — запита Новак.</p> <p>— Б |
| ажаваш?</p> <p>— Тако богме.</p> <p>— А да л’ познајеш мог сина, Милана Војновића?</p> <p>— Врл |
| рад онде бити?</p> <p>— Не.</p> <p>— А да си цар?</p> <p>— Да сам цар, не би чекао да Турци ме |
| а договоре се да на месту оставе зеца а да га онда скупа изеду кад још што улове; овај други ку |
| уку пружити.{S} Тко ће све то сабрати а да будне једно тело једна душа.</p> <p>Ђурађ деспот пут |
| <p>— Сад је деспот врло нуждан падиши а да на Мађаре пази.{S} Сад треба деспота поткрепити, а д |
| дање Србије синовима препречен је пут а да си могу руку пружити.{S} Тко ће све то сабрати а да |
| је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда одречеш.{S} То је жеља султана, а ја ћу |
| било.{S} Маџарска војска је била слаба да би могла напредовати, а ваша кад нејмате Београда и |
| но засад пре свега нек се учини наредба да народ без главе не остане, као овце без пастира.{S} |
| Стеван стисне очи, на њима веле, треба да остане српска земља, јер <pb n="402" /> деспот Стева |
| то знам, и баш зато што је тако, треба да иштеш мир, а да добијеш мира, мораш се Жигмунда одре |
| од доле Дунавом.{S} Но пре свега треба да предаш Голубац.</p> <p>— А ђе је мој улак са откупом |
| да знам шта онде лежи.{S} Свагда треба да се зна откуд се иде, па онда путовање мора бити срећ |
| ре, а с тобом и Србију.{S} Србија треба да им буде <pb n="536" /> мост за Мађарску.{S} И то нав |
| жим да једно стадо једног пастира треба да има, и све српске земље и њихов народ да се заклињу |
| адне, нек од тебе учи Мађар какав треба да је катана.</p> <p>— Није ти бриге, господару, челенк |
| и, него деспот Ђурађ.{S} Зато сад треба да собом одведете ова два кнеза у ваш стан, па да народ |
| Мурата, дивно јуначно је, ал’ вођ треба да је код своје војске, а да други ко султана убија.{S} |
| ћа унуци, Гргура синови, веле, не треба да се клањају деспот-Стевану.</p> <p>Кнежевић’ма клања |
| ак вас уче да се не тучете, па не треба да се измирите.{S} Па јесу л’ сви ваши дервиши такви?</ |
| стова у гадну пештеру.{S} Даље не треба да ти зборим.</p> <p>Ове речи је Леонтије узбуђеном душ |
| о царство, кнез Лазара баштине не треба да су међ више њих подељене.{S} Исповедам ти, оче, да ј |
| кре, како би био слуга кад може и треба да буде господар, своје право, своју власт напустити не |
| деру.{S} Ми с Мађарима као суседи треба да живимо, ал’ Турцима није стало до нашег пријатељства |
| м начинио.{S} Русна вели, да и ти треба да потајно са Турцима држиш, донде, док ствар сасвим не |
| о право имао.{S} Сад, дакле, онај треба да буде управитељ народа који је за то способан и ког с |
| навикнуо.{S} Они веле: искушеник треба да са бистром водом ишчисти бурне и мутне мисли из глав |
| ађар је храбар војник, ал’ војник треба да се начини за војника.{S} Што је набољих мађарских во |
| сима леђа султанова.{S} Смедерево треба да је стража прам Београду.</p> <p>— Нек буде по твојој |
| ласно узети не може.{S} Смедерево треба да служи Србији за обрану против Турака и Мађара.{S} Пр |
| Радосава, протумаче му шта и како треба да напише.</p> <p>Радосав проучив задато, оде на посао. |
| тране помоћи, а овако ништа, тако треба да узмеш ствар.{S} Ја, да сам као ти па да ме Бајазит з |
| , који ћеду аргатовати.{S} А зато треба да о’ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, |
| док не ишчезну.{S} Једном народу треба да је један владар, Душаново царство, кнез Лазара башти |
| предаће град Жигмунду.{S} Дан му треба да свој пртљаг уреди.</p> <p>Улак радостан натраг одјез |
| далеко не пада.{S} Но ивер у жару треба да покаже од каква је дрвећа.{S} Омладак нек покаже да |
| млад, она је женска глава.{S} Ту треба да је човек који ће народ из толике беде извући.{S} Сад |
| но више лукаво изгледао; у данашње доба да се обуче у фрак, изгледао би као какав велики дух, ж |
| /p> <pb n="418" /> <p>— То је било доба да се Косово могло осветити, кад су се Урканови праунуц |
| к-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава да опашемо Београд, пасти мора, па је лис у замки</p> < |
| танку.{S} Зора је.</p> <p>Буде Радосава да донесе на листини уговор.</p> <p>Док су Радосава буд |
| и.</p> <p>Жалостан коб.{S} Јошт сат-два да су се Турци задоцнили били, Жигмунд би добио био Гол |
| е се дању-ноћу мислим.{S} Код Смедерева да градим да ми Угри из Београда не пркосе.{S} Да сазид |
| да, одскора добио сам глас из Браничева да Јеремија неће града предати.{S} Шта мислиш, деспоте? |
| опео ти се на душу, једнако те облагива да с Мађар’ма шурујеш, и твојим новцем буну у Караманиј |
| а, душевна и телесна, била су му такова да би поред доброг правца и мало среће могао са пола св |
| о јест за оног служитеља који буле чува да из куће или кроз баште не изиђу.{S} Све се то мени д |
| поправила, са умиљатим гласом запита га да ли му може с чим служити.</p> <p>— Дај ми чашу вина |
| д-паша дозивље оца Радосава и ослови га да му исприча своје житије.{S} Радосав је први угодник |
| аша измери погледом Јеремију, понуди га да седне, и он сам седне, и прослови:</p> <p>— Чуо сам |
| им косама пада оцу у загрљај, и моли га да се са својима у Ласловар врати, јер је турска сила в |
| у са плачем исповедила.{S} Виђео сам га да је љутит <pb n="306" /> и жалостан.{S} Желио би’ зна |
| ко народ свој буде бранио, поштоваћу га да ми је буди каков душманин.{S} Марко ће и у душманину |
| вој имењак Ђурађ Кантакузин.{S} Знаш га да је по свијета прошао.{S} Био је у Цариграду, био је |
| ли народ, пашћу и ја.{S} Ја имам блага да могу живљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубровнику, у Будим |
| Краљевића Марка, ја сам слушао од њега да међу вама брата нема, но овај делија је по изгледу и |
| одговори патријарх.</p> <p>— Само њега да бог поживи — потврди Милица.</p> <p>— Само ми се то |
| неће се ничега побојати.{S} И већ чега да се боји, ионако је и он сам и Србија на коцки.</p> < |
| /p> <p>Патријарх је већ умро, нема кога да на послушност побуђава.{S} Отац Леонтије отишао је у |
| м разумом и војеним искуством мало кога да не надмашује.{S} Што се, пак његовог сина Ђурђа тиче |
| ј је све врило у глави: како Турчину да да кћер?</p> <p>— Колико има красота на истоку, које би |
| S} И Турахан-паша једнако диван подбада да те сатре, а с тобом и Србију.{S} Србија треба да им |
| код њих остане, док их сан не превлада да морају лећи, и кад легну да се још код њих нађе.</p> |
| почетку на срце пао, па сад не би рада да он за другог мари.{S} Калуђер ако и није био леп, ал |
| .{S} Па у старо доба није било као сада да се после несрећне љубави увек други и друга тражи, н |
| аралампије.</p> <p>— Па и сад, и одсада да га ће ухватимо, тако бисмо чинили, ал’ сад друкчије |
| манастиру, може их изискати од Ферхада да му их изда, а тешко му је то укратити, а да се деспо |
| е што више припада.{S} Сватко се правда да је издајство његова заслуга, и нијесу се могли подиј |
| .{S} Од лацмана ништ’ не ишчекуј, гледа да ти вјеру наметне, јадранско поморје отме, и трговину |
| ко царство обновио, а већ Алтоман гледа да очупа комад земље од цара.{S} Ако цар Лазар умре без |
| и син Вука Бранковића, који има изгледа да ће владати.{S} Као његов син, ти мораш и судбе његов |
| собом покрвили, било је доиста изгледа да се исти врате откуда су дошли.</p> <p>Млоге војводе |
| еце, после другог брака није ни изгледа да ће имати, а Гргура, Ђурђа старијег брата синови, већ |
| S} У земљи је Ђурађ слабог имао изгледа да са својима може што противу деспота произвести, јер |
| ризнати, па утолико већег имамо изгледа да ћемо какав честит мир учинити.{S} Што се тиче Лазара |
| и и да сваком што може помогне, па онда да се натраг врати, да своју старост у Ширасу проведе, |
| војском да пођемо на Крушевац, па онда да ослободимо Ново Брдо.{S} Ако имамо доста снаге, и ја |
| куде, штавише, он ће навести и Жигмунда да у падише мира проси, ил’ ако не усхте, а наша војска |
| b n="529" /> наћи ћеду прилике и повода да у Србију дубље задеру.{S} Ми с Мађарима као суседи т |
| Харалампије још неколико оружника дода да помогну ако будне до потребе, јер су кнежевићи снажн |
| пред капијом гавази.{S} Јошт и то дода да се војводама сабље одузму.</p> <p>Бимбаша ће све то |
| <p>— Јесам.{S} Зато сам си и дао труда да те потражим, јер времена су окрутна, није за оклевањ |
| > <p>Исак-паша бесни од муке, сам увиђа да Ферхад право има, ал’ би рад дин-душмана и сву Србиј |
| еван није жестока срца, нити хоће Ђурђа да убија, ал’ тек мора се од насилија чувати.</p> <p>За |
| и њених синова.{S} Вук, мој бабо, држа да је и на њему пола царства.{S} А ће сам ја онда, ја о |
| што ти писа да се ти отреса, и он држа да су кнежевићи под мојом руком, и да ти ја заповедам, |
| би’ издао, ни теби самом, да ми не каза да ти је био побратим.</p> <p>— А тко ти донесе тај гла |
| ти донесе тај глас, зар ти улак не каза да мени од Ферхад-паше та порука гласи?</p> <p>— Улак, |
| ређе к њему, шири руке, и на оба образа да му пољубац, на што деспот захвално се поклони, уведе |
| — рече мало наквашен Петар.</p> <p>— Ја да се бојим? — не бојим се ни стотину ђавола, познајем |
| е, да се ти, деспоте, поткријепиш, а ја да добијем једну чету српских јаничара, <pb n="491" /> |
| да ће она за Светислава поћи.{S} Па ја да сам Светислав, а ја знам шта би’ радио.</p> <p>— Шта |
| ај налог надаље од свих страна амо јаја да доносе, нек сваки ратар од својих уста откине, он ја |
| и слози.{S} Још мало врмена, па Србија да буде опет онака као под Душаном.</p> <p>Стеван је са |
| Жигмунду падне, а дође гладан харамија да ноћу крадом однесе.</p> <pb n="466" /> <p>Сви се убе |
| ће се и сватко на свој посао, Јеремија да чини даље наредбе за одбрану, Јаблановић код светлос |
| а је спремна.{S} А ту је већ и Јеремија да се опрости, за њим опремљени товари, поклони за паше |
| нек те тако памет води.</p> <p>Јеремија да донети за поткрепљење добру вечеру, и доникле су зај |
| учило тако у ноћно доба оца Харалампија да се на тако необичан поход даде?{S} Несташлук, ил’ ос |
| одмора, дозове Ферхад-паша Харалампија да се с њим опет разговара.{S} И он је ту у двору стање |
| ралампије као калуђер ком не да мантија да се пред сабљом поклони.</p> <p>Вино им срце и дух за |
| састанак.</p> <p>Деспот понуди Леонтија да седне и прослови.</p> <p>— Добро што си дошао, свети |
| ука.{S} Вук је јаку војску скупио, која да се са Стеваном сајузи, могли би Турци напоље изићи к |
| е.{S} Млађи, када видеше старога Новака да је тако добре воље, мало се ослободе, па се почну сл |
| и у руке Мађара.{S} Јеремија чека улака да прослови.</p> <p>Улак прави селам, погибне се са пош |
| Кадикад послао јој деспот потајно улака да је извести како ствари стоје.{S} Деспот откако се кр |
| у реч погазити не може, и покрај Турака да он још другог душмана навуче.{S} Биће време кад ће с |
| и Петошка слушао.{S} И код самих Турака да се више чинити за народ гдешта, негли у свом народу, |
| И он је ту у двору стањен, и једва чека да га Ферхад позове.</p> <p>Ферхад-паша целог пута пока |
| јим обасјати може.{S} Деспот једва чека да му падиша помогне.{S} Па зато га и треба помоћи.{S} |
| дани недеље.</p> <p>И деспот једва чека да се саграде двори, тешко је глави почивати ван свог д |
| асти, или им у нужди не помаже, па чека да један другог прогута.{S} Једанпут су ишла два курјак |
| аралампије, сад већ архимандрит, и чека да постане владика.{S} Њега је Русна покровитељствовала |
| но говорити.</p> <p>Милица једва дочека да се с њим разговара, да види чему се има од Бајазита |
| алуђер, роди се такав смјех и така вика да и подаље спавајући гости мораше се из сна пробудити. |
| азићеду господа од Мљетака и Дубровника да учине поклон деспоту, јер је деспот мудра глава, њег |
| инак му код њега.{S} Ту научи’ од Марка да Србији нема изгледа <pb n="490" /> ни спаса од власт |
| проглашен био за будалу, који тек ћаска да људе забавља, јер такав шкрљавац за друго што и није |
| иста збрисала би се била штета косовска да је једне главе у земљи било.{S} Но шта ће са два гос |
| а доброј нози, и у надњи каквог добитка да ћемо с Турцима у свезу ступити и на Мађарску нападат |
| ; међу њима је таква хладноћа завладала да је слабог већ изгледа било да ће Русна моћи дуго у д |
| гласу ни веровала сасвим, јер је држала да је све то царица слепила само зато да Бранковићеву п |
| о се Милева Турчину даје, јер се бојала да ће онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не мисли цар |
| видела приповедала.{S} Да је она знала да је то отац Харалампије, <pb n="249" /> не би се била |
| ица остави Милеву саму.{S} Она је знала да ће њој у почетку тешко пасти кад помисли да се може |
| ој гласе ови гости донети, јер је знала да се Новак и патријарх код цара у стану налазе, па отк |
| к таковом богатству.{S} Кад је дознала да се ти поклони ње и матере њене тичу, не би више рада |
| , опет чест војводска није му допуштала да отрпи од будале таков разговор, у којем се великаша |
| нде било.{S} Па зла коб собом је донела да један противник другога не може да преломи.{S} Један |
| рским царством, па судба је, опет хтела да га Србин одржи.{S} Бајазитови синови Муса и Мусулман |
| и данас, било је господе која су хтела да имају за луду онаковог човека који је доста мудар да |
| матере њене тичу, не би више рада била да јој се ти одузму.{S} Пре једног магновења била је бе |
| , војска Исак-паше тек се помолила била да упадне у бој, ако до нужде дође; нужде вије било.</p |
| ељи, мира искала, а турска је жеља била да се Милица под покровитељство турско подвргне.{S} Вук |
| p>— Па је л’ твоја ил’ његова воља била да постанеш калуђером?</p> <p>— Не толико моја, колико |
| слови:</p> <p>— Кад је божија воља била да народ толика бједа постигне, морамо опет поглед наш |
| о Вук да не господари.{S} Она је видила да њени приврженици немају толико снаге да могу наскоро |
| еди патријарх.</p> <p>Милица је увидила да ће Петошко са својим искреним будалаштинама још и та |
| ти, то су сплетке.{S} Та није полудила да за Турчина пође, код ког се не би смела ни часним кр |
| ала.{S} Можда је сама Јула њега тражила да му се какогод извини.</p> <p>— А куда море? — запита |
| ка се преокренула и судба је определила да се и мојих душмана синови Турчину клањају.{S} Ако са |
| ече:</p> <p>— Не би л’ царица дозволила да још пре вечере можемо за један оченаш одморити се, ј |
| ло понесташан, ал’ не би никад, мислила да би се њега млада књагиња у чемугод тицати могла.{S} |
| и скупоцених поклона.{S} Она је мислила да је већ премештена у оне пределе, где баснословци људ |
| о својој дворјанској дужности измислила да би царицу забавила, и тек последње дворкињине речи с |
| а, братија такове су нам пакости чинила да смо мислили капи крви већ у нама остати неће.{S} Они |
| о друго квари.{S} Марку не дадоше крила да рашири, његова стара баштина под турску власт потпад |
| аузет?{S} Та колико пути сам примјетила да је он и прама другима наклоњен?{S} Остави само на ме |
| његов корак пазила, и како је приметила да се мало осиљава, јавила је Турчину, који га је одма’ |
| је била.{S} Она се у првој мисли сетила да Мара није дошла као добро дете да ју искрено теши, н |
| едно побудити.{S} Она га је само тешила да га милује, да ће бог од њих незгоду, која љубавној и |
| к његовог сина Ђурђа тиче, ја бих рекла да његово кадкад неупутно понашање према кнезу Стефану |
| сто претворна.</p> <p>Сад је Мара дошла да материно стање искуша, да ју, наговори да Вука слуша |
| у је на лицу борбу унутарњу, није дошла да га испитива, већ да га теши.</p> <p>Јерина започе.</ |
| ка.</p> <p>Лошонци озбиљно ослови краља да се повуче и сам на Ласловар.{S} Већ се види како хат |
| Цецилија прекрштеним рукама моли краља да не гине узалуд, и тако повуку га натраг.</p> <p>Зави |
| херцеговачке властеле.{S} Моја је жеља да саберем српски народ, да не буде поцепан као што је |
| ај, чуди се дугом састанку, ал’ намишља да се о великим ствар’ма расправља.</p> <p>Деспот да зн |
| десна рука Ферхад-паше.{S} Извршиће, ма да би га главе стало; и он је био као дете христјанин, |
| уђе, седне у чело, и да знак војводама да поседају.{S} Војводе по реду и старешинству поседају |
| позове оца Радосава у трапезарију, има да још нешто каже.</p> <p>Најпре оде Ферхад, а после ње |
| о том добра не мисле.{S} Шта ће Србима да пркосе; шта нам хасни Београд, кад Срби Смедерево им |
| ду, а Вук остане са осталим пријатељима да код куће све приправи на што ће нужду имати.</p> <p> |
| <p>Бимбаша изиђе, и заповеди сејменима да унесу благо.{S} Ту је и игуман Радосав.</p> <p>Сејме |
| н град, који ће препречити пут Маџарима да нам не упадају у Србију, и да не продиру у Поморавље |
| жеш да је пост измишљен само калуђерима да пркоси, и зато и чекају да дође Петровдан, да св. Пе |
| лака деспоту, и даће му рок од три дана да се покори.{S} Послаће свог бимбашу са књигом, ’де де |
| ништ’ више желила, већ само оца Теофана да га види игумана, то би био живот, ал’ ту треба јошт |
| че, ситна књига стиже,</l> <l>Од Душана да све буде спремно</l> <l>На рат поћи мејдане дјелити. |
| не дајмо им оком тренути, нит’ времена да се опораве, мада им откудгод индат дође, но на јуриш |
| сада нема војске, но ако јој се времена да опет ће ју скупити, па ће онда све теже ићи.{S} Позн |
| олубац не би дирали, и добио би времена да се опорави од оне слабости, која је наишла од оно до |
| амо може.{S} Није било места ни времена да се бојни ред поправи.{S} У тиснуте делије коњ’ма трб |
| ују на Србију, и да нам не даду времена да се Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог дао да се Угрима |
| ка вече и ноћ, да легне, да почине, зна да ће му лак санак доћи, који ће му са срца збрисати бо |
| чело у деспота, прониче му у срце, зна да му почивке треба.{S} Деспот мало је сна боравио за з |
| велико смишља.</p> <p>Бимбаша ћути, зна да Ферхад-паша навелико смишља.</p> <p>Ферхад-паша раза |
| овом виђели.{S} Амурату је то мило, зна да је племе Бранковића красно у мушкима и женскињама, п |
| ознаници, пријатељи.</p> <p>Бимбаша зна да ћеду се нешто тајно договарати, допрати их, и уклони |
| p> <p>— Лако је с тим, Ђурађ још не зна да су кнежевићи код мене, недавно још питаше ме како су |
| а птице ћеду ту лепршати.{S} Нек се зна да Србија јошт није пропала. </p> <p>Јерина се станила, |
| ту какав знаменит гост, па и Теофан зна да ће му сад бити последње чтеније.{S} И збиља, деспот |
| та би се јошт било стало.{S} Турчин зна да Србина једна косовска битка, ако га је и понизила, а |
| а га Жигмунд опаше; а Вукогли добро зна да је у падише милост велика, и да га шаром својим обас |
| ну крв пролити неће, ал’ и то добро зна да Гргуровим синовима док се Ђурђева власт не утемељи, |
| т не побоји какве невере, јер добро зна да му је Исак-паша душман.</p> <p>Исак-паша доиста на т |
| је у својим положају безбрижан, јер зна да је Турке бриге стало да се с Мађарима јаче не споји, |
| ост и показано му пријатељство, јер зна да смо ми с нашом језгром војске у добро доба на њи’ уд |
| <p>Кад деспот дође, и ако зна ил’ сазна да су кнежевићи у манастиру, може их изискати од Ферхад |
| Држање му беше благородно, да се позна да је негдар војник био.{S} Кад га је когод овако старо |
| чим служити.</p> <p>— Дај ми чашу вина да ме страх прође — рекне као из шале калуђер.</p> <p>Ј |
| ет коњи и мазге све вуку.</p> <p>Јерина да опроштај градоначелнику, и свој госпоштини, стане на |
| даље његове саме личности тиче, истина да на свом лицу и јаком телесном саставу носи сасвим пе |
| асти, изрекла је истој:</p> <p>— Истина да би Краљевић Марко био самовољан и паштио би се да шт |
| и то исто — повичу млоги.</p> <p>Истина да се већа страна на то приклонила, само Мара и Ђурађ н |
| ластелинске замке, дворе, као шаљивчина да гордој властели у шали истину рећи може.</p> <p>Тако |
| а Дунава, ’де је већ сва војска спремна да оде на Голубац.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| пољуби.{S} Страст га обузела, а и зебња да неће Јеремија сам благо примити.</p> <p>— Честити па |
| бива.{S} Ко има толико снаге и поверења да одма’ са народом управља?</p> <p>Царица сазове савет |
| на манастир, дошао је Ферхад до уверења да се Радосаву доста поверити може.{S} И сад га испитив |
| говорио, па се и он удаљи да почива, па да свој разговор сутра продужи.</p> <p>Отац Леонтије са |
| удбу, да он постане поглавар народа, па да би после са изгнанијем турски’ пријатеља српску влад |
| волео би је дати за Краљевића Марка, па да се тим браком савез и мир између царске и Вукашинове |
| стелини чекају само на смрт Стевана, па да кнежевиће, за које се већ зна ’де су, силом одведу, |
| рат би хтео да се Срби ма’ну Мађара, па да може преко Србије удесно на Мађарску нападати, а да |
| ну осветити, и то помоћу Бранковића, па да уз то још и мало земље задобије.{S} Мурат би хтео да |
| ећ да дођеш и донесеш кључе Голупца, па да ти преда благо — изрече, и гледи оштро на Јеремију.< |
| а, да се ослободи од уплива турског, па да ће се тако и Србин и Грк наново са славом подићи.{S} |
| јао се да не уђе деспот први у град, па да се како год онде не угњезди, јер би се Жигмунд <pb n |
| грати.{S} Само чекају да дође Ђурађ, па да се с њим још договоре.{S} Највећи приврженици Лазаре |
| </p> <p>— Само да је ту Харалампије, па да знамо на чему смо.</p> <p>— Шта ће нам Харалампије б |
| е од двора њему противна лица удале, па да се обвеже царицу верно заштићавати и њој повиновати |
| мљу међу собом на две стране поделе, па да тако над својим странама владају?</p> <p>— За овај с |
| ућутало.</p> <p>Сад оставимо Дечане, па да видимо шта се по други мести ради.</p> </div> <div t |
| упутити да се с њим о миру договоре, па да се твоја влада, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то не |
| споту деспотово, а сад разредимо се, па да се за душу и поткрјепимо.</p> <p>У трапезарији све и |
| истину извући.</p> <p>— Ао, мој оче, па да тако на тебе заборави деспот!{S} Та требало би да си |
| страни, и то понајвише да се турче, па да турску службу приме.{S} Турци су се такови потурчења |
| /p> <p>— Ух, сад да сам паша као ти, па да сам дочекао у Крушевцу ево овђе живљег, па харем, не |
| нде не могу Вукоглију тако оставити, па да опет са Жигмундом шурује.</p> <p>— Једно се мора чин |
| родао, ако га баш узмораш испустити, па да се подјелимо — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам с ва |
| досадило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, па да све то рашчисти.</p> <p>Једини Грман и Петошко најис |
| шману душман.{S} То јошт да дочекам, па да ми се душа смири, а тело земљи у вечитост преда.{S} |
| залогај пружати за другим залогајем, па да први из руке испадне.{S} Нијесмо ђеца.{S} Ми сви зна |
| м одведете ова два кнеза у ваш стан, па да народу објавите да се ви њи’ примате и Јована за дес |
| какав састав, да је сретнији рођен, па да је у Цариграду владар, с таквом мудрошћу, искуством, |
| p> <p>— Не би ли се к мени повратио, па да ми будеш десна рука?</p> <p>— Нипошто.{S} Код вас би |
| је свагда гледао као неко нужно зло, па да није рад ништа више с тобом имати — упаде Јаблановић |
| p>— Но где су кнезови, да ји видимо, па да ји водимо, јер оклевати не ваља.</p> <p>— Одма’ ће т |
| тако израдио да се онђе подијелимо, па да идемо тамо обоје.</p> <p>— Један мора у граду остати |
| е је почивању, твој чадор је у реду, па да се смиримо — рече Ферхад-паша, и да му знак главом д |
| док још ордије из Уруменлије стигну, па да ђауре загушимо да ни медет не изрекну.</p> <p>— Шта |
| сујетну корист све је била у стању, па да ју у надежди крепи да ће све добро бити, но гледала |
| ашо, опет ће најбоље бити у Голупцу, па да се пред твојим очима право подијели, Јеремија је сил |
| градове предамо, Београд и Голубац, па да се с њима договоримо како ћемо на Турке који су Ново |
| овори му подсмешљиво Петар.</p> <p>— Па да могу таковим дедацима памет усвирати.</p> <p>Ет’ так |
| да узмеш ствар.{S} Ја, да сам као ти па да ме Бајазит запроси, с драге воље би’ пошла, јер, бог |
| днако ти о глави ради.{S} Паше наговара да Србија покрај Турске постајати не може, а да си ти т |
| поћи и отети га.{S} Ферхад му одговара да ни то не ваља, деспот би си изабрао добар положај да |
| бити спремљено, даћу ти злата и сребра да дајеш поклоне и бакшише, јер без тога код Турака ни |
| од.{S} Кад нијесам могао у народу добра да чиним, јер шта може будала учинити, постадо’ Турчин |
| а морам на Турке наслањати; дође ли ора да се Мађари опораве, морам с њима, јер иначе ћеду они |
| отпиши, па на коња.</p> <p>Радосав мора да донесе пергаменту, и све брзо буде готово.</p> <p>Је |
| ло, онда су обојица почивали, од одмора да се поткрепе.{S} У полноћ дигоше се да коју прозборе, |
| а турску војску заиру, и дођи прексутра да ти хабер по вољи донесем, тад ћу ту бити.</p> <p>Рад |
| ха, са финим улцињским уљем, така софра да би се не један сиромах с њом, и својом мрсном софром |
| њих још у Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти отреса, и он држа да су кнежевићи под мојом ру |
| ти!{S} А гле он шта чини са мном?{S} Та да морам Турчину служити, опет се осветити морам.{S} Са |
| рекне Русна.</p> <pb n="260" /> <p>— Та да, на то треба гледати, само што опет има људи који се |
| и Обилића? — запита царица.</p> <p>— Та да — одговори Драгаш.</p> <p>— Но Вук није баш млад, ве |
| града, прими их, закључај градска врата да их Турчин отворити не може.{S} Узми те кључе као ама |
| ад па устане, пође напред, отвори врата да види је л’ тко близу да се не би разговор чуо.</p> < |
| убави тврда, она неће хтети за Бајазита да је још једанпут тако богат и силан.</p> <p>Но, је ли |
| аша мисли се, даје му за право, па пита да л’ би боље било одмах напасти на деспота, па преметн |
| , и он не тражи стана, већ зове деспота да му покаже сву околину Смедерева, и унутарност.</p> < |
| ије без Турака.</p> <p>— Та бар та трта да је ту, да знамо је л’ долази Турчин, да се знамо рав |
| како је примљена од Бајазита.{S} Доста да се она скоро у харему султановом налазила, па забора |
| а, и можда ти сада и пише у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне — закључи Јеремија.</ |
| /p> <p>Саветује се са братом Вуком, шта да чини.</p> <p>Вук му саветује да га ухвати и на смрт |
| Вук не мисли царици покорити се.{S} Шта да се, дакле, чини?{S} Ако се са једном женском земља с |
| чувством гоњено.{S} Она није знала шта да мисли.{S} Њој се чинило да није могуће, да је због к |
| с тим задовољна?</p> <p>— Јесам, па шта да учиним?</p> <p>— Кажем ти, све да ми јавиш шта се ок |
| рху Драгаш.</p> <p>— Е добро, дакле шта да се чини?{S} Ко ће управљати донде? — запита Новак.</ |
| н весео и жив изглед добио.{S} Буди шта да је Милици и другим старијим на срцу лежало, дворски |
| е прими сав откуп Голупца, а њему ништа да не остане.</p> <pb n="461" /> <p>Ватра у Ласловару п |
| види Јерину, мушки понос му не допушта да лежећи говори, устаде и прослови.</p> <p>— Тешке сам |
| го злом Турчину.{S} Ако Коран и допушта да се христијани као непријатељи наши затиру, ал’ зато |
| .</p> <p>— Ништ’ им не фали, камо срећа да сам ја такав роб, који све добити може, ето им пива |
| <p>— Велиш да сам јунак.{S} Камо срећа да сам такав јунак као што ме држите, али само да нисам |
| ултаном договарамо.</p> <p>— Камо срећа да не морате мира тражити.{S} Тешко оном који је потуче |
| е од њих и руковао се, баш као да осећа да је ово последњи састанак.</p> <p>Стеван и Ђурађ опро |
| ив, напустио сам Јеремију и Јаблановића да по својој глави чине — па видиш како су прошли.{S} К |
| опселили су град, позивају упомоћ Алаха да једаред рахат одморе се на згаришту, међу развалинам |
| /p> <p>Стеван је био у околини Крушевца да види да ли се брзо нова војска купи, па се у добро д |
| аза?{S} Зар поред великог света и сунца да нам не остане ни педаљ земље, ни један сунчани зрак, |
| говим катанама треба послати до Голупца да извиди како стоје онде ствари, јер са Јеремијом није |
| еспотова војска једнако јача, Исак-паша да је баш свом снагом нападне, покрај мудрог вође, који |
| падне.</p> <p>Мађари одустану од јуриша да се мало саберу, и поткрепе, па ћеду опет на јуриш.{S |
| кажу — гле иде као кртица, треба такав да је, да кад у цркви ходи, главом полилеј да додирне.{ |
| ко на дивану султану уз кољено, не знав да је с тобом пријатељство склопио, мого би помишљати, |
| толиким ратовима искушен народ, увиђев да једнако натраг уступати мора, не поузда се више у св |
| ој се заверити.{S} Сутра идем у Пловдив да неколико српски’ робова ослободим.</p> <p>— Дајем ти |
| међу нами такав мир, да док сам ја жив да те не дирам, а ти опет против мене мом непријатељу д |
| d> <p>Мађарска војска повукла се натраг да је не би Турци какогод и код Ласловара изненадили.{S |
| љедству закрвили.{S} Деспот Стеван, бог да му душу прости, био је блага срца, па је Турцима про |
| која владаше и над њеним сином.{S} Бог да му душу прости, блаженом Стевану.{S} Завадили смо се |
| ули, шта се онде стаје.</p> <p>— Да бог да, да будне добро.{S} Ти млади људи све хоће да на сво |
| одсећи да остало спасемо.{S} Да ли бог да Турчина сатремо, вратиће се наше опет, а засад сигур |
| њима поступати.{S} Само после, ако бог да, па се мир поврати, немојмо заборавити на породицу Л |
| мо захвалити.{S} Доћи ће време, ако бог да, да ће наши потомци изгубљено опет задобити, али зас |
| 91" /> па кад дође земан да се, ако бог да, опет покрвиш са Турцима, па макар у друштву Маџара, |
| еме кад ће се све то накнадити, ако бог да.</p> <pb n="503" /> <p>Деспот се узда у Ферхад-пашу, |
| морам што важно чути.</p> <p>— Ако бог да те крст победу одржи, треба цару саветовати да у слу |
| бити челенка до челенке.{S} Па ако бог да, посјетићу јошт и може бити моје добре Дубровчане.{S |
| не, да га вуци не разнесу.{S} И ако бог да, и Турке истиснемо, окрепљени, можемо и другом слобо |
| и, па с улаком к Богородици, па што бог да, и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу оданде лист |
| ота теби ће добро бити, а после што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шта желиш?</p> <p>— Жеља |
| а сам чуо и за младог Стевана Лазаревог да је необичан младић.{S} Да знам да ће народ спасти, а |
| ил’ ђегођ, не смије једно против другог да рече што мисли о њему.{S} Будала зна све како дишу, |
| ми светог Николе!</p> <p>— Један другог да помажемо, а после и награђујемо, тако ми еванђелија |
| млого славни’, а оно гледа један другог да упропасти, или им у нужди не помаже, па чека да једа |
| ти, а уједно и Харалампије добија налог да у свему има се повиновати у име Ђурђа Јеремији.</p> |
| лаго па готов посао, а теби пошље налог да град предаш, шта ћемо онда?</p> <p>— Ни онда нећу пр |
| мо да нас Угри не потчине, и место оног да добијемо овог за господара — рече умерено војвода Ра |
| Ферхад-паша.</p> <p>— Ал’ би’ и ја рад да сам на дивану.</p> <p>— А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, |
| баш у Манасији засео, то је што је рад да чује, пропита, како народ у овим крајевима живи, да |
| кар да га и терете године, ал’ није рад да попусти ни у житејским попеченијама, као год Харалам |
| — рече угрејано Розгоњи, који није рад да стоји под деспотом.</p> <p>— Мађарска је војска још |
| аоколо ширити.{S} Ја, опет, нијесам рад да новац мој за то ширење распачам.</p> <p>— Ето види с |
| ја је његова задужбина.{S} Ту је он рад да кости своје сложи и да почивају до општег ускрса.</p |
| и, шта ће чинити ако Јеремија неће град да преда.{S} Јеремија је јогунаст, властољубив, грабљив |
| Смедереву, на оном месту, ’де хоће град да зида.{S} Његово бистро око увидило је одавно оно мес |
| емни.</p> <p>Розгоњи пошље улака у град да иште предају.</p> <p>Улак уђе, и заиште предају, јер |
| ници хуктећи зајезде преко моста у град да улазак јаве, Јеремија ободе силовитог коња, са некол |
| ти још мање што га нијеси пустио у град да му ми о’ђе судимо,<pb n="422" /> већ га тако налако |
| <p>— Нек се амо доведу, можда ћеду град да предаду — рече достојанствено султан.</p> <pb n="434 |
| реду.</p> <p>— Сад смо све свршили, сад да се поткријепимо.</p> <p>Ферхад-паша већ је начинио н |
| не губим време, дао сам вам поуку, сад да вас цјеливам, и повратком здраве нађем.</p> <p>Харал |
| ило младо, било старо.</p> <p>— Ух, сад да сам паша као ти, па да сам дочекао у Крушевцу ево ов |
| е, па ти богат манастир не гине.{S} Сад да видим кнежевиће.</p> <p>Харалампије то изрече, па се |
| ло се у млогих примјетити.</p> <p>— Сад да сам млађи, ал’ шта ја велим, само да сам од једне љу |
| ког сам код Крушевца љуто ранио, па сад да се њему покоравам, не мож’ бити.{S} Најбоље нек иде |
| ни, ту се нећеду варати.</p> <p>— Е сад да диванимо о томе, како си прошао са Вукоглијом, и шта |
| ру те лакрдије, но гледајмо, шта ће сад да буде.{S} Нешто се све буни, слуге тумарају.{S} Држаћ |
| нема шта бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини деспот?{S} Ако се са Жигмундом сајузи, први је |
| бац.</p> <p>— Ево!</p> <p>— Па како сад да почнемо?{S} Не би л’ добро било да одма’ јавим деспо |
| ти, а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{S} Оне поклоне што сам понео, теби ћ |
| ви на што ће нужду имати.</p> <p>Но сад да видимо шта Турци раде и како ће српске посланике при |
| ити.</p> <p>— Та немој, човече, баш сад да лудујеш, говори бар сад паметно.</p> <p>— Шта ћу да |
| о, повратити се не може; гледајмо одсад да опет добро буде — рекне притворно Мара.</p> <p>— Лак |
| шао на кољена, на то одговори му Ферхад да то од деспота не иште, јер би прије Жигмунду одбјега |
| разљућен Харалампије.</p> <p>— Но, дед да што свршимо.{S} Ми смо само зато дошли да тебе у наш |
| о.{S} Дакле Харалампије, на теби је ред да идеш Турцима, да понудиш Голубац султану Амурату по |
| ко чудне сне имаш, да л’ си снио кадгод да си пијан?</p> <p>— То само мудри и трезни сањају, а |
| а има, и све српске земље и њихов народ да се заклињу у име једног владара.{S} Но свијет је јак |
| у а како вас бог учи.{S} Храбрите народ да не очајава, бог праведнима и патницима помаже.</p> < |
| е буде град зидати, а ти посветуј народ да даје, да аргатује, јер ће то бити последњи бедем Срб |
| ог владатеља утаманити ал’ само у народ да му нико не забада.{S} Он није бранио што ће Лазар на |
| еде сам ићи, Раде му не даде, хоће свуд да му је десна рука, па ако је до погибељи, да му је гл |
| сад, ја сам твоја сабља, покажи пут куд да удара — рече поуздано војвода Облачина Раде.</p> <p> |
| царици Милици?{S} Кад Турчин навали, е да је не дам, тек ће му се похот увјећати, и сву силу ћ |
| оца’ дворска будала, а о’де паша.{S} Е да ти приповедам како.{S} Кад ме је после свадбе књагињ |
| морао сам као други све прогутати.{S} Е да је био у мојој власти, кожу би’ му одерао, такав је |
| ши дервиши такви?</p> <p>— Нијесу.{S} Е да су сви такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их |
| леда — одговори Харалампије.</p> <p>— Е да сад не губимо више времена, но да се на пут спремамо |
| удо што је пропао на Косову.</p> <p>— Е да знаш, код нас је нешто друга будала, нег’ код вас.{S |
| Петошко свом роду добротвор?</p> <p>— Е да ти кажем зашто.{S} Ти си више пута Турцима прелазио, |
| е војводе разишле, Ђурађ издаје наредбе да се преда Мађарима Мачва и Голубац.{S} Београд ће сам |
| великим челником, путује и чини наредбе да се народ пожури за зидање Смедерева, да кулуковати м |
| но мало је прежесток, па хоће сам себе да <pb n="223" /> прецени.{S} Ипак, мислим да ће добро |
| у помоћ слати.{S} Опет дође ред на Србе да Турчину победити помогну.{S} Код Никопоља десила се |
| м показују, особито када у уверењу живе да су они правичан орган опште користи.{S} Марко је жив |
| тек по дужности скупе се да се тек зове да се девојка није без сватова удала.</p> <p>Турци, ион |
| услужан био, Ђурђу једнако шаље гласове да неки властелини чекају само на смрт Стевана, па да к |
| а шта да учиним?</p> <p>— Кажем ти, све да ми јавиш шта се около књагиње ради, и то свагда и у |
| у из очију, из лица читао, ја треба све да испричам — рече озбиљно Ферхад-паша.</p> <p>— Ал’ би |
| имам ја другог узрока зашто сам рад све да знам.{S} Само кад би’ се могао на тебе ослонити да м |
| дстави своје жалосно стање и позове све да јој буду у помоћи.</p> <p>Патријарх замоли царицу да |
| иду да искорене вјеру хришћанску, и све да потурче.</p> <p>— Познато вам је да је деспот Стеван |
| репак српски народ имао је толико снаге да сву ту штету надокнади и Турцима јак отпод даде.{S} |
| да њени приврженици немају толико снаге да могу наскоро толику војску скупити с којом би она мо |
| га зато што ми одмах награду не издаде да Голубац предам.</p> <p>— Па кад не издаје што треба, |
| пот посла великог војводу Облачину-Раде да купи људе за војску, да их увеџбава.{S} Настаћеду кр |
| са Облачином отпутова, а Јерина остаде да чами, док се у Смедереву ред учини. </p> <milestone |
| а путу на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се спустимо и војску саставимо.</p> <p>То је био Жиг |
| еч:</p> <p>— Треба за сваки случај овде да будемо, да би одавде, ако до нужде дође, цару од как |
| у.{S} Деспот деце нема, нити је надежде да ће имати; поред тога костобоља га силно мучи, ако ум |
| деспоту оправи, и јави Исак-паши да иде да провиди војску.{S} Исак-паша ће донде и онако остати |
| мало их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је Милица слабомоћна, а Вук силан, оставе царицу да |
| увеџбао.</p> <p>Деобеници издајице виде да су криви, и као окривљени чекају осуду.</p> <pb n="4 |
| ан владар и војводе и кнезови, нек виде да Србија још није пропала, да Србин јошт није сироче, |
| пот за Београд и Мачву.{S} Сад тек виде да у Турчину није вере.</p> <p>Само Харалампије долази |
| да ти се даде још комад земље, па онде да владаш.</p> <pb n="286" /> <p>— Ја не тражим земље д |
| тану отиду и примирије поднесу, а донде да се има војска покрепљавати.</p> <p>Видајић и Љубовић |
| ти донде док се све не уреди, јер донде да испусти власт, пао би својим непријатељ’ма у шаке ко |
| иде на двије стране.</p> <p>Бимбаша оде да благо мери.</p> <p>— Немам вам ништ’ више ријећи, ка |
| дма’ ће ту бити!</p> <p>Харалампије оде да доведе кнезове.</p> <pb n="372" /> <p>— Баш нам све |
| ежевима и војводама, да позовем војводе да нам буду у помоћи против пексијанске вјере, да задоб |
| анашње време што бива код млоге господе да поред сијасет познатих и непознатих јела човек глада |
| диванило, и с обе стране закључено буде да се примирје учини и да се покуша примирје између Бра |
| мна за долазак.</p> <p>Деспот шиље људе да Јерину допрате.</p> <p>Тко ће Јерину и њену дивну де |
| , да му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са Вукоглијом уреди.</p> <p>— Ја с |
| и кољено цјеливам.</p> <p>Поклисар пође да цјелива, ал’ он да знак руком да га одбија.{S} Сејме |
| сти.</p> <p>Прејави се бимбаша.{S} Каже да је наредио да се испод руке све црквене утвари покуп |
| мо на мене.</p> <p>— Али Светислав каже да му је отац рекао да сам му ја већ од мог оца намењен |
| би био и своје људе.</p> <p>— Свет каже да је издајица.</p> <p>— Време ће показати да је спасит |
| Радосава калуђерске хаљине, па му каже да ће на јутрење рано доћи да га причести.</p> <p>Радос |
| сместити може, а да противницима покаже да је кадар бранити се.{S} А и сам Јеремија је био јуна |
| каква је дрвећа.{S} Омладак нек покаже да је из доброг корјена прорастјео.{S} И ја сам издајиц |
| нела да један противник другога не може да преломи.{S} Један јак, моћан као други.{S} Ту је кне |
| сно.</p> <p>Но ипак Харалампија не може да позна некадашњег Петошка.{S} Тко би и помислити мога |
| може да изиђе на крај, па жена не може да се слаже са свекрвом, јетрвом и заовом, а камоли где |
| а поред сви’ својих мудрих мера не може да проникне кроз дворске интриге, и да дух клонут уздиг |
| ена имају; та не један с једном не може да изиђе на крај, па жена не може да се слаже са свекрв |
| очима, вилице му се тресу, јошт не може да погоди, а лице му се види као одавна му душманско, н |
| p> <p>Розгоњија јуриша, ал’ још не може да продере.{S} Јеремија и Јаблановић још се јако одапир |
| и да га не милује, кад и помислити може да ју ко од њега отети може против њене воље.{S} Он би |
| авом маше, не могу речма веровати, држе да је ту уплетен ђаура какав шерет.</p> <p>— Говори тко |
| тај Алкоран, код нас ђаура, опет, држе да онај не пије вино, кад га напољу пијана не виде.{S} |
| нас о’ђе Мађари пријеко гледе.{S} Држе да је Београд њихов дом, а ми само гости; но гост само |
| ју једним ударцем сасвим утући.{S} Држе да ће Жигмунд то једва дочекати, <pb n="535" /> а да см |
| е знаду за продају Голупца.{S} Они држе да за Србију Голубац бране, а кад се мора предати, свеј |
| </p> <p>— Ако нас је издао, да ми га је да му кожу одерем прије нег’ што ћемо гинути.</p> <p>Те |
| а се у лицу, те као препанута чекала је да чује какве ће јој гласе ови гости донети, јер је зна |
| друштво своје остављала, примјетила је да се нешто црно к њој приближава.</p> <p>Она није позн |
| Но, то је само разнешен глас; истина је да је турски посланик нешто о том говорио, то ни сама ц |
| наш, такве ми потребујемо.{S} Но сад је да починемо.{S} Каралампоглијо, засад ћу ти само још је |
| ћи можемо само у Угарској.{S} Изглед је да ћеду нас јако потпомагати, јер дође ли Турчин до Бео |
| ће нас ико изиграти.</p> <p>— Време је да се и за ме побринеш, доста сам си на душу због друго |
| задњег ударца код Голупца, ван сумње је да ћеду се опет заратити с Турцима, а сваки такав мора |
| рбију сатрти не може, јер познато ми је да је у Караманији буна, као што и сам знаш, и онђе тре |
| воју снагу, душом је клонуо; на нами је да се народ опет уздигне, да га вуци не разнесу.{S} И а |
| се деспот у битку није упустио, знак је да је своју судбу шакама Жигмунда сасвим поверио, а зна |
| све да потурче.</p> <p>— Познато вам је да је деспот Стеван лане са Жигмундом, угарским краљем, |
| господари.{S} Стари Новак сад за тим је да нову војску скупи; но када ће је скупити кад ето гот |
| ак-паша поглед баци на вреће, уверен је да је све у реду.{S} У деоби ћара су турске паше савесн |
| шено унутра трчи, стао је и очекивао је да ли ће ко изнутра опет напоље изићи.{S} Међутим, Пета |
| S} Марко се сам сумњао, но ишчекивао је да се ствар бољма развије.</p> <p>Турни под својим шато |
| е Бајазит постао зет царичин, гледао је да Вукову силнију партају ослаби или сруши, па ће са сл |
| м браку претпостављена била и гледао је да ти у Војновићу достојног мужа даде; осим тога и у св |
| начин, наговарањем, ласкањем гледао је да га задобије; кад са тим није успео, онда са претњом, |
| вало.{S} Он, као син Вукашина, држао је да има право на земље очине, или поне да има у том више |
| увек правду наједнако дјелио, држао је да је право Немањића његова неподјелима својина.{S} Мар |
| ралампије није се дуго мислио, држао је да је то сад први пут да дође до највишег степена архиј |
| то га је калуђер надмудрио.{S} Држао је да ће благо њему у шаке <pb n="464" /> доћи, па би с ка |
| бујног напредовања Србије, и дочекао је да крунише за <pb n="544" /> краља силнога Душана, и ви |
| к Бранковић уз владу успиње.{S} Знао је да мало има међу српским великашима, који не би ради на |
| купљује.</p> <p>Ђурађ Бранковић знао је да је Леонтије био одат Стевану деспоту, ал’ му доцније |
| од турских девојака имати, јер право је да се Турцима осветимо, кад нам кнегињу вуку?</p> <p>Св |
| ла када би његовом постала заповедио је да ми се сваки дан даде метохијског вина колико хоћу.{S |
| у, напослетку и Турцима служе, видио је да је куцнуо час, да почиње пропаст народа.</p> <p>Пето |
| однети могао?{S} А поред тога мислио је да би, као насљедник Вукашинов и велики јунак, кадар би |
| р Лазар кроз цео свој век засведочио је да уме војском управљати.</p> <p>Затим мало стане, па о |
| маном манастира Радосавом, и требало је да добро живи, јер је онде лежало његово благо на сахра |
| ју наслон за своју војску, уговорено је да се има Жигмунду предати Мачва, Београд и Голубац.{S} |
| ноћас мутно прошао, а ионако познато је да ми калуђери знамо тајну чувати.</p> <p>На ове речи ј |
| ’ има он и добријех странах, а то му је да задату ријеч погазити неће.{S} Он ме понуђаше писмен |
| м — рече Русна.</p> <p>Заповест се даје да се одма’ исти страни унутра пусте.</p> <p>Сваки је у |
| и Жигмунд силно благо, јер је то оружје да му се примаћи не може, чуо сам о том много причати, |
| , честити Ферхад-пашо, војводе Јеремије да ти преда Голубац, а на име светлом падиши.</p> <p>Је |
| Данила, и волео би бити монах Пахомије да такве књиге уресом дивним прослави, него ли архипаст |
| ј гост, и сад нек донесу сваке ђаконије да видиш да је Турчин прави кардаш ђауру, да те угости |
| м стајама скривени били.{S} Харалампије да би га већма хусари побунили на искреност, да искаже |
| да га не познаду, дошао је Харалампије да важну ствар Ђурђу саопшти.</p> <p>— Шта је Харалампи |
| токо Јован Кнежевић.</p> <p>Харалампије да знак стражару да се уклони.{S} Утишава узрујане кнеж |
| емамо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије да знак Пајсију, који кнезове натраг у ћелију одведе. < |
| за Мађарску.{S} И то наваљују што прије да се на те нападне, јер су христјани у Босни, Зети и А |
| мало па увелико спавају.</p> <p>Пајсије да на знање да кнежевићи спавају.</p> <pb n="406" /> <p |
| истерамо.{S} Заклео сам се на распетије да ћу моју силу, мој живот у ту сврху жртвовати.</p> <p |
| у Скопље, па оданде у Нови Пазар, које да стадо заробљено ослобођавамо, које, пак, да га од за |
| атељство.{S} Такав пријатељ и заслужује да му се пријатељство врати.</p> <p>— О, то је добар ту |
| ао у дувне, танак златан појас показује да је на њој госпоштина, и како је видиш, познаћеш да ј |
| вез ступити.{S} И Мурат султан ишчекује да му се Ђурађ са пријатељством својим понуди, али је с |
| д не буде при новцу, а Жигмунд наваљује да се Голубац преда, што ћеш онда чинити? — запита Јабл |
| пет, Мустафи.{S} Ђурађ једнако наваљује да се сад Срби са Грцима и Власима сајузе па на несложн |
| и, ударићеду новом силом, сватко верује да наступајућем јуришу Јеремија одољети не може.</p> <p |
| ом, шта да чини.</p> <p>Вук му саветује да га ухвати и на смрт осуди.</p> <p>Стеван није жесток |
| е у граду и околу.</p> <p>Јеремија чује да се Мачва предала, предаје се и Београд, и да ће доћи |
| Вукогли-деспот велики је лис, кад чује да се Ново Брдо не предаје, ма како ће обманути Јеремиј |
| } Турчин се Угра не плаши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на бојишту, онда је Турчину мука.{S |
| дозрела.{S} Шта ће народ рећи кад чује да се предаје Угрима Мачва, Београд и Голубац.{S} Беогр |
| с Турцима мирио.</p> <p>Марко кад чује да је султан Сулејманов савет већ примио, силно се разј |
| сад већ знам да и теби Петошко поручује да знамо шта је и како је тамо.{S} Јеси л’ добио каква |
| онде престаје.</p> <p>Ђурађ му поручује да преда града, Јеремија му одговара, да му пошље двана |
| м ја од вас тај предлог и чинићу кораке да се моја влада са миром у једно доба започне.{S} Зато |
| Ха, дакле ми живи дођосмо у турске шаке да се покоримо, да предамо и ово мало Србије, као издај |
| на Исак-пашу, да не напусти своје Турке да околину харају.{S} Ово је тек примирје, а не прави м |
| лица царица има синове, али нема војске да им противу властољубија Бранковићевог владу утемељи. |
| Ново Брдо опсели, а немамо доста војске да га ослободимо, па још ако се Голубац не преда, и доп |
| еника имаш свуда доста, а имаш и војске да противнике одма’ угушити можеш.{S} Ионако сад кад ве |
| а.{S} Нит’ га поздравља, нит’ шири руке да се с пута дошав пољуби.{S} Страст га обузела, а и зе |
| кад није смео, војводе су га подбадале да не попушта од свог права, и да покуша срећу.{S} Тако |
| обе војске једна другој супрот стајале да тек што се нису судариле — одговори Новак.</p> <p>Те |
| ремале те ствари, и хитно се распослале да не би тко у ствар забадао.</p> <p>Кад је све тако ур |
| мозгу, који се са мозгом роди, јер веле да има људи, који се без мозга роде и зову се шупљоглав |
| рцима <pb n="233" /> служи.{S} Још веле да је млади Ђурађ Бранковић превазишао досадашње Бранко |
| е кнегиња, а ова није имала толико силе да противустане жељи материној и благу Бајазитовом, и ж |
| е није таков као Леонтије.</p> <p>Дакле да видимо.</p> <p>Чули сте за Високе Дечане у Метохији. |
| реметнут.{S} Телеса нападача груну доле да одјек даду.{S} Војници не знаду за продају Голупца.{ |
| кад изненада што паметно изрекну, мисле да пророк из њи’ говори.{S} Код њи’ сам одма’ у почетку |
| који се за свашта хватају и који мисле да од свију све боље уму — одговори, на Вука Бранковића |
| четка лепим обећањ’ма примами, па после да буде смакнут као они Бранковићи у Пловдиву.</p> <p>Б |
| ти испоручио, то већ знаш, но сад даље да ти испричам, сједнимо.</p> <p>Деспот сједне до стола |
| ноге, и са то мало војске крену се даље да се споје са осталима, и то пут Голупца.</p> <p>Бимба |
| очепао; други курјак не да је ишао даље да лови да и он што дочепа, но почео се са другом кошка |
| <pb n="286" /> <p>— Ја не тражим земље да се од ње ’раним.{S} Ја сам са оним што имам у Прилип |
| ини родили, не можемо више натраг, боље да нијесмо живи, нег’ господства не имати.</p> <p>— Ја |
| тељ и сва утеха; ако тебе не буде, боље да нисмо живи.</p> <p>— Ако ме само силом од вас не отк |
| га ухватили ил’ посјекли.</p> <p>— Боље да смо га ухватили, потписали би’ га опет на што више, |
| душа измолити могао, шиљао је у Скопље да српско робље из вечита сужанства искупљује.</p> <p>Ђ |
| ове залоге немам, Голубац треба и за ме да буде залога — а Јеремијо, ишти више, ишти за се педе |
| нава и на друмовима.{S} Дође ли вријеме да се обоје опоравите, онда је што друго, ал’ морате се |
| лови.</p> <p>— Дакле, сад би било време да се у откупу Голупца подјелите.{S} Голубац је у турск |
| свјету слађи рај.{S} Већ је дошло време да на три вјере покидан народ са три стране сам себе уб |
| а не може се држати, и сад је још време да ти до шака дође Голубац у твоје руке, велики султану |
| спот се од игумана штошта научио, наиме да л’ је народ вољан у случају рата овом снагом на ноге |
| трпе, но Харалампије бесни, баца се, не да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, виче |
| ања се Јаблановић, ал’ су заробљени, не да им никуд по вољи поћи.</p> <p>Јаблановић је био побр |
| ве им поквари.{S} Јеремија је јунак, не да лако града.{S} Јаблановић у граду бодро пази да је у |
| о у Европи ’де је Турчин ногу метао, не да се оданђе истиснути.{S} Прије би за време напустили |
| у Београд, да се деспоту поклоне.{S} Не да Јаблановић, Вук-Бранковића унуци, Гргура синови, вел |
| — запита љубопитно Бајазит.</p> <p>— Не да је угледна, но све хурије едемске ником би у земљу п |
| и?</p> <p>— Улак, то беше увода, ал’ не да ми посумњати да то није христјанин у турском руву.{S |
| арод између две ватре; ако се Милева не да, Турчин ће напасти и разорити обезоружану земљу јер |
| у драго, само да се Бранковићу влада не да.</p> <p>— Колика су деца Миличина?</p> <p>— Најстари |
| S} Но од стране Бранковића та увреда не да се лако загладити.</p> <p>Ове се речи Русне јако кос |
| мунд, позива на предају, но Јеремија не да града.{S} Идем на велики пут, богзна кад ћу се врати |
| и са предајом новца, ал’ Ферхад-паша не да се збунити.</p> <p>Ферхад-паша пошље своје сејмене т |
| свет од нас.{S} Благо оном коме бог не да млого памети и јунаштва.</p> <p>На то се мало сви на |
| ре у манастир, да им се оданде никуд не да.</p> <p>Ђурађ промишљајући да Јеремији да за право, |
| Бранковићеве, али шта ћу му, кад се не да освестити.{S} Кажи ми најпре, шта си чуо од патријар |
| ја мора пропасти, јер ту процвати се не да.{S} Кад је њих више владара, да се одрже, ићи ћеду п |
| му овђе главу скинули.{S} Ако му се не да, Јеремија ће се предати Маџарима — рече Ферхад-паша. |
| јевало, ужљебило се у срце народа, и не да се лако искорјенит.{S} Ево већ близу је пол столеће |
| вредних житеља. </p> <p>Но има који не да вредном људству да ужива у миру плоде свог труда.{S} |
| {S} Тако они мишљаше.</p> <p>Розгоњи не да посади ни дању ни ноћу мира, покушава не би л’ се мо |
| р га је он сам дочепао; други курјак не да је ишао даље да лови да и он што дочепа, но почео се |
| и разорити обезоружану земљу јер Вук не да помоћи нити хоће да се покори.{S} Децо моја!{S} Ја с |
| јунаци, Харалампије као калуђер ком не да мантија да се пред сабљом поклони.</p> <p>Вино им ср |
| а Новакове груди,</l> <l>Јер Татарин не да му времена,</l> <l>Но бије га сабљом без престанка.< |
| пођа, и нитко ти уближити не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па мада је Беогр |
| } Стеван хоће да ју пољуби, Марко му не да, он се само рукује.</p> <p>Поведе се опет разговор о |
| кчије ишло, овако морамо с једне стране да их штитимо, јер само преко наше пропасти могу Турци |
| веселости.{S} Авлије су биле простране да су се по њима јуначке игре, шаљиви мејдани, проводит |
| , па је свет омрзнуо, дошао је у Дечане да овде нов свет тражи.{S} Несрећан дворјанин, ако му и |
| аћен је до одређеног му чадора, и легне да спава.</p> <p>Леп санак је боравио и сневао о патриј |
| пушта, и страховитом звеком ланца падне да одјекне у срцу Јерине.</p> <pb n="517" /> <p>Но Јери |
| него роб.{S} За нас су жене опредељене да нам живот само сладе, ал’ даље ништа.{S} Ђаурка, кад |
| управо заповедио Јеремији да преко мене да осљепити кнежевиће.{S} Он је мени наложио, а ја сам |
| ошалили и понасмејали, калуђер им рекне да је рад на свој конак вратити <pb n="251" /> се, но д |
| е да има право на земље очине, или поне да има у том више права него кнез Лазар, или други који |
| ико спавају.</p> <p>Пајсије да на знање да кнежевићи спавају.</p> <pb n="406" /> <p>Уђе Грк вра |
| </p> <p>Јаблановић да Јеремији на знање да су у његовим рукама кнежевићи, Јеремија тај глас пор |
| е? — запита патријарх. — Овде је питање да ли се има дати Милева Турчину и мир правити, или не. |
| еш ту поред твог оца чекати опредјелење да, кад устреба, пред непријатеља пођеш.{S} Требају нам |
| асветле и сујета њена улије јој уверење да се калуђеров ноћашњи поход ње тицао.</p> <p>— А бога |
| знала <pb n="303" /> да младо створење да се и на ону страну завијати, па сад нек се изјадикуј |
| веља ће му се за то издати, и овлашћење да у име Ђурђа, који опет у име деспота власт на то има |
| асмеје.</p> <p>— Та зар су луде Српкиње да Турцима иду, кад они више жена имају; та не један с |
| в је зачуђен.</p> <p>Радосав га опомиње да би могло то бити и у трапезарији, да га не би видили |
| е војске, треба настојавати код римпапе да подигне христијанство, и злата пош’ље.</p> <p>На Роз |
| , да је моја тврда воља Турке из Европе да истерамо.{S} Заклео сам се на распетије да ћу моју с |
| еће да иде, пошље из окола своје хусаре да разбију хатлије, изроди се крвава гужва и Жигмунд јо |
| ими пријатељство Мађара, али без намере да им као оруђе противу Турака служи.{S} Од заваде са Т |
| н запита за Марка.{S} Турци му одговоре да би га радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то з |
| осподски синови, који су чекали што пре да постану већи.{S} Слабо су што учили, него само лице |
| не би остали.{S} Зато гледајмо што пре да се што учини. .</p> <p>После ове Љубовићеве речи про |
| још треба Голубац предати, и то што пре да не би се задоцнили.{S} Хоће л’ војвода Јеремија одма |
| вање, и кад чу’ да си овђе зарадова’ се да нећу у овој свјетој обитељи прије навору и залогај х |
| <pb n="289" /> прави јунак, не опија се да свој закон каља и човеку шкоди.{S} Он ми је све овде |
| Е, стојали су на путу Ђурђу, побоја се да по старјешинству деспотство му из шака не извуку, до |
| нат, већ некако и душмански, подсећа се да тај глас њему негда није повољан био.</p> <p>Ферхад- |
| оцени поклони почаствовани, преправе се да се сутрадан врате.{S} Но овај дан пробаве у турском |
| .</p> <p>Како то чу Бранковић подиже се да га дочека, очи му запламту, лице му ванредну озбиљно |
| је време мислити се.{S} Бојати му је се да ћеду Мађари узети град на јуриш пре нег’ што Турци с |
| користи.</p> <pb n="412" /> <p>Пије се да им се душа замагли, да их не види вечита истина чист |
| те Милеву, па даје нам мир: обвезује се да неће на нас више нападати.</p> <p>— Доста жалосно — |
| >Србљи смутни, тек по дужности скупе се да се тек зове да се девојка није без сватова удала.</p |
| аво.{S} И после дугог ината договоре се да на месту оставе зеца а да га онда скупа изеду кад јо |
| ву своју војску натраг и преправљаће се да на Влашку удари.</p> <p>У чекању том прође и неколик |
| а да се поткрепе.{S} У полноћ дигоше се да коју прозборе, Раде је у свему десна рука деспота.</ |
| дама и хиљадама страни’ људи стекоше се да виде силу Тамерланову, а овом је све то мало.{S} Дер |
| евић Марко био самовољан и паштио би се да што више власти на се привуче.{S} И Вук је, истина, |
| <p>— Доста већ о том, Петошко, види се да си будала, па зато тако лудо и говориш — рекне Костр |
| зидине, куле, капије оправљају, види се да Јеремија није каиљ налако Голубац напустити.</p> <p> |
| } Ђаурка, кад је код мусулмана, држи се да је у ропству.{S} И тако пре би бегала на крај света, |
| шт није био сасвим задовољан, бојећи се да га Турци у сајузу са Милицом доцније сасвим не истис |
| ели, но већина није допустила бојећи се да се стога не изроди какав опасан метеж међу христијан |
| ла на све спремна.{S} Бајазит бојећи се да не би се једна ил’ друга страна српска осилила, био |
| вашим закључењем задовољна, и надам се да на моју децу заборавити нећете — одговори кроз плач |
| дошли су да добију Голубац, но надам се да овде нећеду ломити колач.</p> <p>— Ни бриге нас, гра |
| рекидни инат шкодљив је.{S} Но надам се да ће их царско лице у свему умерити моћи.{S} Вук је вр |
| 43" /> После млоги’ несрећа домислим се да идем у калуђере.{S} Мислио сам у себи: читати знаш, |
| гоњија није веровао деспоту, побојао се да не уђе деспот први у град, па да се како год онде не |
| <p>Ту сад Ферхад почине.{S} Побојао се да га осећај и спомени у дубље не увуку, па окрене разг |
| пре нег’ што Турци стигну, а побојао се да Јеремија сам не прими сав откуп Голупца, а њему ништ |
| Па и на самим служитељима познавало се да је господара нестало.{S} Постали су смели, безобразн |
| ља изгубљена.</p> <p>Из речи познало се да је деспот јако забринут, канда предвиђа нову несрећу |
| свог труда.{S} Дивље турство заклело се да обори Србију, да јој сок исиса.{S} Ново Брдо је жила |
| а’ паше и везири на диван.{S} Видило се да ће се што важно извршивати.</p> <p>После узајамног з |
| анови врзу.</p> <p>Одједаред јави му се да је неко из Србије дошао и рад је с њим говорити.</p> |
| астати се.{S} А овамо, опет, чини му се да Ферхад-паша није му тако пријазан као што се у почет |
| а.{S} Кад нестаде Лазара, учинило му се да је сад његов отац прави и да се не може Стевану подв |
| њени јунаци отпочинути морају, дигну се да отиду.{S} Патријарх сузним очима очита благодарителн |
| такову, прву, тражи.{S} Грци намећу се да му какову грчку кнегињу на врат баце; али он неће ни |
| јер без слоге добра бити неће.{S} Знате да имаде и у чистом житу кукоља, па има још који у овој |
| чинством зло исправљати.</p> <p>— Знате да сам се са деспотом измирио, да ме узео као сина, као |
| е доцније рођени, па се тако не осећате да идете све на мањак, као ја који сам у срећнијем добу |
| етила да Мара није дошла као добро дете да ју искрено теши, него из другог узрока, што је она д |
| од силнијих огуљен, мора велике намете да сноси, а правде за се у ником не налази.{S} Света цр |
| а је и сигурно.{S} Па ако Турци примете да се ми на њи’ дижемо, па се помире, ил’ брзо једна ст |
| кнеза у ваш стан, па да народу објавите да се ви њи’ примате и Јована за деспота признајете.</p |
| } И ја сам се на њих ослањао.{S} Пазите да се не покајете.{S} Велика је ствар коју сте на себе |
| одна на престол диже.{S} Ако ви мислите да сам ја тај способнији и нужнији човек, а ја ћу се то |
| е, мужајте се и утврдите се, и не дајте да вам се туђин у унутрашња дела меша.</p> <p>Са овим р |
| — Ви, моје слуге, паше и везири, знајте да ми добар хабер стиже од Голубија.{S} Код мене су кљу |
| ишта крив“.{S} А Турци ме одма’ отпусте да могу ићи куд ми је драго.</p> <p>После ови’ речи Пет |
| .{S} Па зато га и треба помоћи.{S} Иште да сазида град код Смедерева, да му Мађари не пркосе, н |
| {S} Исак-паша је задовољан, само заиште да се његова половина од ћара њему што прије преда.</p> |
| или.{S} Маџари притискују; Јеремија ће да преда град Турцима, ја идем зором као поклисар султа |
| а можда је Ђурађ опет при благу, па ће да плати.</p> <p>— Ал’ ако не усхте па те задржи? — зап |
| струко чуство произведу.</p> <p>Како ће да помисли добро?{S} Ако буде за Бранковића добро, неће |
| предати, и то оном одбору који сад о’ће да представља царичину власт.</p> <p>— На то ће Вук теш |
| в њега ићи, но у толикој забуни гледаће да што од сина Лазарева откину.{S} Одбрана домовине — п |
| ће ненадмашно српско јунаштво, показаће да у Срба још није угинула лоза Краљевића Марка.{S} Ту |
| изађе, Јаблановић и Харалампије остаће да се проразговоре код пуних пе’ара.</p> <p>Одлазак Јер |
| итујем.{S} Који цео Коран научи, видеће да се и вино може пити.{S} Запрећено је исто због нужне |
| хвата за скут султану, покоран је, неће да зна за Мађаре, жао му је што је предао Мачву и Беогр |
| а Бајазит, поред све наше невоље, неће да нас напада него пријатељство ми подноси и драгоцене |
| им понуди, али је силан и горд, па неће да моли деспота.{S} Но покрај свију ти’ пријатељски’ ок |
| д велике силе и славе један другог неће да слуша.{S} Српске војводе су понајвише славне, па опе |
| о ми живот допусти“.</p> <p>Ферхад неће да чује.</p> <p>Извуку их напоље, Харалампија носе, кид |
| ка се, неће под нож.</p> <p>Ферхад неће да оскврни српском крвљу манастир, већ ван, мало даље, |
| подвргне шију Турчину.{S} И народ неће да му Турчин стане за врат, даће све, руке, напослетку |
| <p>— Друго нам није чинити, Ђурађ неће да одржи ријеч, свезао се с Мађарима, предао им Београд |
| мило, све ће пропасти.{S} И то све неће да увиде Миличини саветници.{S} Ти их Краљевићу добро п |
| е могли подијелити.{S} Харалампије неће да буде с мањим украћен, а војводе нећеду да се дијеле |
| рвенством тежи, па један једнакоме неће да се покори.{S} Послушајте ме.{S} Ако се вас двоје так |
| трба свога, добро би било, али Вук неће да се покори, ни њој ни њеном сину.</p> <p>— Е мој сине |
| Смедерева, да кулуковати мора ако неће да подвргне шију Турчину.{S} И народ неће да му Турчин |
| узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То је старо јунаштво, којим је негда са д |
| управо на Жигмунда.{S} Жигмунд још неће да иде, пошље из окола своје хусаре да разбију хатлије, |
| роди се крвава гужва и Жигмунд још неће да уступа, хоће да спасе Завишу.{S} Но доцне је, Турци |
| ког од мог рода и народа.{S} Камо среће да Србин повише Хасана има.</p> <p>Док је Марко ово гов |
| , одважни и властољубиви.{S} Камо среће да је који тај од вас неспособан и неодважан, па би важ |
| урском руву Србину служи.{S} Камо среће да су сви такви, који турско руво носе.{S} Да ми не иск |
| чека ме већ последњи дан.{S} Камо среће да је исти час млого пре стигао, да не умрем у оваковој |
| налаже, како писмо прими, да кнежевиће да ослепити.</p> <p>Харалампије није се дуго мислио, др |
| оре у Једрене, Галипољ и Брусу, мислиће да је у мору светлости од драга камења.{S} Него све за |
| јно и бурно.{S} Голубац беше зрело воће да у крило Жигмунду падне, а дође гладан харамија да но |
| .{S} Већ одавна шурује са Турцима, хоће да аргатује по Браничеву и Ресави помоћу Турака, рђави |
| ужва и Жигмунд још неће да уступа, хоће да спасе Завишу.{S} Но доцне је, Турци су га већ притис |
| p>— Јест, ал’ управо да ти рекнем, хоће да га прода — рече шапутајућим гласом Харалампије, и пр |
| ије онђе о ком је говор, а господа хоће да се оговарају ка’ и други, а кад су заједно међу собо |
| <p>— Даклен тако, војвода Јеремија хоће да преда Голубац — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Јест, т |
| S} Но на ствар, дакле тај Јеремија хоће да преда Голубац? — запита озбиљно Ферхад.</p> <p>— Јес |
| у кући?{S} Све чангрижу, све једна хоће да је боља од друге, па једнако рат међу собом воде, а |
| се окрене, па кад уђе у башчу, па хоће да врата затвори и ветар ти убаве шалваре и дивни стас |
| будне добро.{S} Ти млади људи све хоће да на свој рачун војводују — рече искреним гласом Драга |
| </p> <p>Исповест је тако свршио, и хоће да се пречести, и искаже вољу пред Радосавом, да се рад |
| опати од своји’ великаша.{S} Сваки хоће да је преднији од другог.{S} Народ је на више страна ра |
| Вукогли с нами држи.{S} Па Вукогли хоће да плаћа харач, годишње педесет хиљада дуката, и кад шт |
| ну земљу јер Вук не да помоћи нити хоће да се покори.{S} Децо моја!{S} Ја сам као божји слуга в |
| и чинио, знајући да Розгоњија сам хоће да уђе у град, па зато и жели да га ли само мађарска во |
| о?</p> <p>— Е видиш кћери, бог сам хоће да нас од напасти спасе.{S} Сад шта би од нас било да н |
| ави јунак руку му пружи.{S} Стеван хоће да ју пољуби, Марко му не да, он се само рукује.</p> <p |
| е битке спасао.</p> <p>— Дакле, он хоће да прими сву власт у руке, па онда? — да метне себи кру |
| га у толикој властели нема, сватко хоће да је бољи од другога, ал’ најмање бар да је раван, а з |
| .{S} То је код нас зло, што сватко хоће да кнезује, тко је год имао бабу ил’ прађеда каквог вел |
| лица нема никакове војске, па опет хоће да господари.{S} Стари Новак сад за тим је да нову војс |
| народ како најбоље зна.{S} Деспот хоће да сазида град, код Смедерева, јак велики град.{S} За т |
| о не пристаје.</p> <p>Јеремија баш хоће да се одупре.</p> <p>У Голупцу се налазе и ослепљени кн |
| ико проливене невине крви, је л’ могуће да све то без каштиге остане?</p> <p>Да видимо каква ће |
| ави, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће да могу у твом чадору вино пити.</p> <p>— Можеш, ти си |
| у прословим што о том, па ако је могуће да се ствар изравна.</p> <p>— Немој о том ни говорити.{ |
| а се потурчи.{S} Не може ли ко код куће да се са братом подели, ил’ не може ли се јачем душмани |
| и рече игуману да боље и последње јајце да народ на жртву, нег’ да их турска копита погази, и к |
| же ако све то што се иште изда, а иначе да неће ни њему ни Жигмунду града издати.</p> <p>Харала |
| Неке паше то исто мисле.{S} Ферхад рече да ту нема ништа осим пљачке, и војска би се оданде опе |
| наслађава.</p> <p>Јусуфу Милица обрече да ће дати Милеву, али најпре мора за ту ствар преправи |
| ком принудити.</p> <p>Кад Јерина изрече да треба Јеремију војском принудити да преда Голубац, д |
| и ће поћи на Голубац.</p> <p>Телал виче да се војска за Једрене спреми.</p> <p>Код Турака је св |
| .</p> <p>Деспот развуче чадор, и повиче да коње доведу.</p> <p>Ал’ гунгула траје.</p> <p>Већ је |
| ете, па онда измирите, боље пак вас уче да се не тучете, па не треба да се измирите.{S} Па јесу |
| усмено деспоту испоручује преко бимбаше да на веру дође, и што је покварено, поправиће се.</p> |
| оди велики инат, патријарх их утишаваше да само општу цел пред очи ставе, ал’ није могао то док |
| n="305" /> <p>Патријарх јој доказиваше да ће та ствар хрђава сљедства за собом повући, да је т |
| сад има чинити.{S} Један му саветоваше да не оклева, но да одма’ са свом силом у дубљину Србиј |
| уду још жешће узбијени.{S} Сваки држаше да је победа српска.{S} Но Турци навале и трећи пут са |
| астелом која те сва не љуби, јер вељаше да много трошиш новца и крви за алеманско царство, и пр |
| је за њега високо било.{S} Кад мишљаше да је на врху, онда се стрмоглави.{S} Силнији Бајазит м |
| о се благо дели, сватко хоће за се више да заграби.</p> <p>— Кад ћу полазити? — запита Хараламп |
| комадић земље присвајао је, но то више да Турцима очи заслепи, јер Турци су већ онда око своје |
| какве су војводе?{S} Не знаш чему више да се дивиш, снажном створу, делијском погледу, дивном |
| у Дринопољ млоги страни, и то понајвише да се турче, па да турску службу приме.{S} Турци су се |
| е кликћу.{S} Из целе Анадолије долазише да виде чудо од Бајазита.{S} Хиљадама и хиљадама страни |
| ве мађарских стражара, и док се скупише да вијају, већ је био са својом свитом међу кланцима ’д |
| спот-Стевана настанила, а Мађари дођоше да узму град.{S} А без Београда Србија је саката.{S} Св |
| Ја сам хтео да будем војник, но рекоше да нисам за то.</p> <p>— Па зашто ниси ступио у другу к |
| p> <p>— запита га љубопитљиво Јула, без да је на посљедње калуђерско питање пазила.</p> <p>— Не |
| великаши који дођу до великог чина, без да им ко, без да им султан сам име и порекло зна.{S} Та |
| n="480" /> <p>Бимбаша гледи, слуша, без да речце испусти, само очи му неки жар и светлост обузе |
| аралампији.{S} Познаје му све жиле, без да Харалампије што подсећати се може.</p> <p>— Знаш шта |
| илош остави своје војено оделење и, без да је ко о његовој намери што знао, отиде у турски стан |
| јке можемо српски вилајет покорити, без да нас крви стане!</p> <p>— Штавише, можеш чрез то приј |
| уке српска земља не може се спасти, без да је кога млого питао, заузео је Вукашинове пределе, А |
| га нешто боле, свагда је сутрусан, без да зна бољу изразити.{S} Погледајте данашњег Србина, хо |
| онети понели, спреме се за бегство, без да су на Јеремију, Јаблановића и кнежевиће наишли, који |
| дођу до великог чина, без да им ко, без да им султан сам име и порекло зна.{S} Тако је свагда к |
| он је у години косовске битке умро, без да је свог милог Хасана видети могао.{S} Хафис је био ц |
| хуктао, као краљ Вукашин на Марицу, без да знам шта онде лежи.{S} Свагда треба да се зна откуд |
| на поручено, обречено је и мом оцу, без да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био миран Ту |
| противу Вукашина на Марици било.{S} Без да сам о том што знао, млади царевић отишао је тамо; но |
| и.</p> <p>Затим мало стане, па онда без да је чекао да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ |
| {S} Један нас издаде а други погибе без да је какву потпору нам оставио.{S} Да су се поудавале |
| <p>— Јеси л’ кадар све то израдити без да идем на ноге, ни султану ни везиру.</p> <p>— Јесам.{ |
| де гдегод сакривени што проговорити без да нас ко примети?</p> <p>— Ево овде мало даље, у оној |
| с Мађарима, па ми опет ишао наруку без да су се Турци и најмање подсетили.{S} И на дивану он ј |
| одбадале да не попушта од свог права, и да покуша срећу.{S} Тако ћеду исто и са Гргура синовима |
| и већ да је она добра, невина, блага, и да чистом љубављу прам Светислава дише?</p> <p>То је св |
| ју да је код Богородице слаба посада, и да онамо душмани не груну, јер би велике штете починили |
| што покривала, брада му је била седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружан; но, поглед му је |
| то нек буде свагда на одбрану народа, и да с њим никад не пролијеш српску крв. — С тим пружи ма |
| ијеш вино као ђаур, диндушман Турака, и да Коран ногама газиш.{S} Пиј, овде не сме ти нико заме |
| бро зна да је у падише милост велика, и да га шаром својим обасјати може.{S} Деспот једва чека |
| дица Гребљановића насљедије изгубила, и да то принадлежи оном који је част српске војске онђе с |
| ићу, коме у војсци српској пара нема, и да је већ и сам цар изложен њи’овом упливу...{S} Цар је |
| ја од неког времена шурује с Турцима, и да га с војском нападнемо, ’де ми је сад војске кад се |
| проћи; цео дан сам била јако брижна, и да нам славни гости не дођоше, не бих ову ноћ могла пре |
| а то тако из важни’ узрока бити мора, и да моја судба, као жртва царској, онда кнежевој, породи |
| .{S} Јеремија крвав поглед на њ баца, и да на самог наиђе, тешко Харалампији.{S} Дошли су до уш |
| е знамо да Жигмунд никад нема новаца, и да му ваш деспот узајмљује, па и то знамо да он Голубац |
| па да се смиримо — рече Ферхад-паша, и да му знак главом да може се дићи.</p> <p>Харалампије д |
| Мачва предала, предаје се и Београд, и да ће доћи ред на Голубац.</p> <p>Ако Мађари заузму Гол |
| и деспота и Јерину, да је већи углед, и да не допадне неприлике.</p> <p>Деспот и деспотица јаше |
| ишчисти бурне и мутне мисли из главе, и да му срце постане чистим извором добродјетељи.{S} Но о |
| оже да проникне кроз дворске интриге, и да дух клонут уздигне.</p> <p>Русна са Харалампијем пот |
| који нам предстоји, хришћани победе, и да будем ја жртва чиста те хришћанске победе.</p> <p>Ов |
| случају његове смрти све у реду буде, и да се не подели земаљска влада међу неколико властољуби |
| таквом снагом, да се одржати не може, и да ти пресјеку све што ти оданђе долази.{S} А треће је |
| гмунду, да ту обвеза повеље престаје, и да се град уступити, предати мора, неће л’ се предати, |
| турчити се, да одржи бабине баштине, и да продаје дичну дијецу за јањичаре.{S} Кад је тако, ка |
| у срце деве, те дивље трњаве ружице, и да се ороси, испари у бајном мирису, из срца је иста иш |
| да му кажем да примам Голупца кључе, и да ће Јеремија добити што иште.</p> <p>Малочас, сејмени |
| е поздрав Јерини, да су двори готови, и да буде спремна за долазак.</p> <p>Деспот шиље људе да |
| отпомагати, ал’ веће сигурности ради, и да добију наслон за своју војску, уговорено је да се им |
| и којем Бајазитовом сину срећа служи, и да сазна с којим намерава Стеван држати.</p> <p>Ђурађ ј |
| овуку се све навише, да су сигурнији, и да од гора спусте се доле, ако би Турци на подножију по |
| Јерусалим, да се за народ богу моли, и да код куће не гледи како се Турци силе.</p> <p>Настане |
| их држимо <pb n="478" /> на сахрани, и да их безопасне чувамо, ми смо га разумели — рече Јерем |
| ја му поручим да су здрави — и мирни, и да не дамо к њима приступа противничким властелин’ма ср |
| а нападнемо, узрујали би се и Маџари, и да деспот падне, срушио би се и Београд, сада капија Ма |
| ди си браду, у знак да истину говори, и да му није нужно бројати.</p> <p>Исак-паша поглед баци |
| Угарах, да ће се лацманство увлачити, и да ћеду фратри православне душе покуповати, од тог нек |
| е у божијим рукама, ал’ мора се рећи, и да је на раскршћу. <pb n="384" /> Турцима сами одољети |
| Ферхад-пашу, Петошка, добро познајем, и да смо пријатељи.</p> <p>— Све би’ ти тако исто по рије |
| о уговор деспот-Стевана са Жигмундом, и да се Мађарима има предати Мачва, Београд и Голубац.{S} |
| деспот-Стевана уговоре са Жигмундом, и да кажеш, не вјерује.{S} Сад народ држи да има два душм |
| држа да су кнежевићи под мојом руком, и да ти ја заповедам, а да ти чинити имаш по мом налогу.{ |
| ко убеди, да је од деспота помилован, и да ће ту остати, да што боље једе, паштрме и јегуље, ха |
| само му је рекао, да је исти поуздан, и да његове речи на своју и свог народа корист добро упам |
| с већом чашћу српске земље завладао, и да не бијаше кнеза доцније цара Лазара, зар би свеколик |
| та што се са деспот-Стеваном обвезао, и да му са још дванаест хиљада ујамчи баштину у Браничеву |
| ама у црну дворану уђе, седне у чело, и да знак војводама да поседају.{S} Војводе по реду и ста |
| Лазара господарство јошт младо било, и да се већ Вук Бранковић уз владу успиње.{S} Знао је да |
| ринути да се опет Турцима приближимо, и да ојачамо, и кад Угри опет ојачају, наново у борбу про |
| да народа ради све смутње отклонимо, и да се спасе што се спасти може.{S} А ја вјеру сам си да |
| које се већ зна ’де су, силом одведу, и да кнежевића Јована, старијег брата, за деспота извичу. |
| н је свој род љубио.</p> <p>У народу, и да је остао као Петошко, ништ’ не би могао чинити.{S} Т |
| поруком да их као очи у глави чувају, и да им не буде квара.{S} Ферхад-паша познаје Хилендар и |
| а навалићеду, већ наваљују на Србију, и да нам не даду времена да се Угрима поткрепимо.{S} Ако |
| Маџарима да нам не упадају у Србију, и да не продиру у Поморавље, јер би нам ту могли ударац н |
| да великаши са Турцима млого шурују, и да добра бити неће.{S} Док се Стеван с војском у Азији |
| упају, да их има млого, и то на коњу, и да желе унутра ући.</p> <p>— То ће бити какав глас с Ко |
| ми на знање како куд Турци се крећу, и да се пред њима спасе што се може.{S} Да, Ферхад-паша ј |
| му је довољно било да освоји Голубац, и да на знање деспоту, да са његовим одељењем у миру оста |
| нису се баш допадале такове примедбе; и да не би Петошко јошт дубље заишао поред Грмановог прос |
| ада је у Караманији започела буна.{S} И да знаш, зато је султан упао у твоје земље, да те одвуч |
| постане најславнија српска варош.{S} И да не бијаше у долњој Србији невоље, рекао би да је Срб |
| м боју притичем да отпаднеш од Турака и да успоставимо опет Душаново царство, које ће бити приј |
| , да ме узео као сина, као насљедника и да је међу нами распре нестало.{S} Крв Немањићах умирил |
| и повући, да спасе што се спасти може и да нову војску устроји.{S} Он се доиста повуче натраг с |
| рећи да тајне улаке мени усмено шиље и да ми на знање како куд Турци се крећу, и да се пред њи |
| лијеп, да тако камен с каменом стегне и да се сам окамени.{S} Ти, вјерни војводо Радићу, дај на |
| омилано; при том силан је.{S} Он хоће и да се жени.{S} Премда Турци више жена имају, али опет м |
| да код тебе пребудемо, светла царице и да ти за сваки случај при руци будемо. — На то патријар |
| нило му се да је сад његов отац прави и да се не може Стевану подвргнути.</p> <p>И Ђурђу не мог |
| Рећи ћеш да је то све у хатар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ не треба, само девојку, која ка |
| земљу пустоши, Марко гледи да накнади и да свакој уцвељеној мајци сузу утре.{S} Но на ово пазит |
| {S} Ту је он рад да кости своје сложи и да почивају до општег ускрса.</p> <p>Игуман Рувим био ј |
| е закључено буде да се примирје учини и да се покуша примирје између Бранковића и царице, поред |
| ао Вук велику наклоност према кнегињи и да га је само надежда будућег његовог величаства заслеп |
| земље и јунаке, да се јошт чему научи и да сваком што може помогне, па онда да се натраг врати, |
| ило што се тако из превиђења догодило и да је познала била калуђера, не би ништа од тога било.{ |
| е пропало.{S} Но дајте нам да седнемо и да се мало поткрепимо, јер цео дан нисмо ништа окусили. |
| дода, а да се учини све што је нужно и да се његова власт и деспотско насљедство не уштрби.</p |
| жу, да се Обилић и Бранковић не слажу и да ји је цар карати морао — рече Драгаш.</p> <p>— Ми см |
| лица и граорасти’ очију Српкиња, коју и да ти је душманка, волети мораш.{S} Турци могу ли се са |
| ’ би се с Угрима погодили, напустили би да Угри освоје Београд и Мачву, док би Турци сву Србију |
| јарх, као гост и свет човек, понуђен би да седне у прочеље.{S} Милица тиме његовом светом лицу |
| лице фино, бело, да није живо, рек’о би да је од веште руке од слонове кости изрезано, очи тамн |
| S} Розгоњи, сува паметна лица, рекао би да је јунак, ал још више саветник.{S} На врату му златн |
| бијаше у долњој Србији невоље, рекао би да је Србија под деспотом најсрећнија.</p> <p>У горњој |
| егов поглед и стиснуте вилице, рекао би да нешто презире, и разан прелазак у лицу и погледу нек |
| ца, искрена ока, да није краљ, рекао би да је ритар.{S} Деспот царска и јуначна изгледа.{S} Да |
| године величаствено изгледао, рекао би да је син Краљевића. -</p> <p>Донесе се јело, и почне с |
| аспростире се ароматичан етер, рекао би да тим ваздухом само свеци дишу.</p> <p>Када деспот вид |
| на изгледа.{S} Да није деспот, рекао би да је само за бој створен.{S} Розгоњи, сува паметна лиц |
| <p>По турском стану пролазећи рекао би да је српска војска језгро Турчину.</p> <p>Ту Ђурађ са |
| ешило и по спољашности његовој рекао би да је цео калуђер само за веселости и шалу скројен, но |
| , а кад су заједно међу собом мишљео би да су сами побратими.{S} Па кад су у скупу код цара ил’ |
| што сам већ одавна заслужио, требало би да се с њима на равно дјелим — рече успла’ирено јачим г |
| тебе заборави деспот!{S} Та требало би да си ти сада једнако код њега.{S} Кад си му у нужди до |
| коњицом?{S} Не би.{S} Косово требало би да је спашено пред Косовом, а не на Косову, јер тко овд |
| Лазара.{S} Патријарх га је узео к себи да би у његовом кругу, поред доброг Леонтија, у смирено |
| је како ти драго, само гледај при делби да ме Јеремија и Јаблановић не прјеваре, јер су силеџиј |
| ића, који је имао бојазан, само у деоби да му што не отштрби, јер му је Јеремија сувише похљепљ |
| > <p>— Сад смо тако што учинили ја и ви да би нас Турци на комаде исекли да су видили.</p> <p>— |
| > <p>Улак радостан натраг одјезди, јави да је Јаблановић готов у року једног дана Голубац преда |
| алеко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга јави да је дошао улак од деспота.</p> <p>Јеремија радо изнен |
| разговарају се, кад бимбаша уђе, и јави да је све у реду.</p> <pb n="499" /> <p>Сви поустају.</ |
| ти.</p> <p>Дотрчи један коњаник, и јави да је ту Јеремија војвода, жели деспоту реч дати.</p> < |
| иш.</p> <p>У исти мах дође слуга и јави да је ту улак турски и донео хабер од Турака.</p> <p>Је |
| /p> <p>На то уђе један дворјанин и јави да је ту војвода Драгаш са младим Вуком.{S} Царица му д |
| ан је оставио да се Милици одма’ објави да ће јој Турци сву земљу опустити и покорити, ако не б |
| није могао то докучити јер Мара изјави да Вук, као прави пријатељ народа, донде садашњу своју |
| ери говорила.{S} Штавише, она му изјави да га и сад искрено воле, и тек... не зна ни сама каква |
| рану са Јусуфом повуче, а Милеву остави да се међу тим благом наслађава.</p> <p>Јусуфу Милица о |
| ве лишити га.{S} Пребацивао је и Милеви да га не милује, кад и помислити може да ју ко од њега |
| илеву заљубљен, но онда — казаћу Милеви да би боље било да за мене пође, него му поглед поклони |
| емо нашем животу.{S} Зар смо тако криви да будемо и од свију зверова најнесретнији?{S} Та и сов |
| други курјак не да је ишао даље да лови да и он што дочепа, но почео се са другом кошкати, да и |
| них.</p> <p>Костреш војвода, као бајаги да развесели друштво, почне се са Петошком шалити.</p> |
| ановић ђипе.{S} Јеремија заповеди слуги да улака одмах доведу.</p> <p>Војници воде улака.</p> < |
| ргурова деца млада и слепа, ко ће други да буде него Ђурађ?{S} Он је деспоту у пређашње доба си |
| ија сувише похљепљив, бољитка свог ради да не умакне сам са кнежевићима куде, и његова реч је б |
| вића, јер потајно код Турака о том ради да га с пута уклони.</p> <p>На сва распитивања улак му |
| Још се светују, и Ферхад-паша то изради да Исак-паша остане у Голупцу, а он управо у Једрене.</ |
| о ће се спасти.</p> <p>Жигмунд заповеди да се сва војска на Дунав својим бродовима повуче, и то |
| неће.</p> <p>Жигмунд разљућен заповеди да војска што пре Голупцу похити.</p> <p>Диже се војска |
| 5" /> српску земљу пустоши, Марко гледи да накнади и да свакој уцвељеној мајци сузу утре.{S} Но |
| ић Ђурађ, који се одеспотио, само гледи да згрта благо, није му никад доста, ни његовој Јерини. |
| ти преправи.{S} Бимбаша све тако нареди да куд пут у цркву води, Турци отклоњени буду, да не би |
| теван је био у околини Крушевца да види да ли се брзо нова војска купи, па се у добро доба врат |
| оћеду да пут пресеку, и сам Завиша види да одољети не може, већ са својих неколико јунака, дивн |
| и га мађарски краљ потпомагати кад види да се код Срба и Грка „ришћанска“ влада крепи?{S} Шта ћ |
| ="242" /> да има људи на којима се види да не имају мозга, па су гори него они са запаљеним моз |
| је и бимбаша, и стоји, паша га не нуди да седне, он мора на ногама бити, и чекати на заповест |
| димишћија.</p> <p>Ферхад-паша их понуди да седну на миндерлук.{S} Војводе затежу се ал’ им паша |
| адуван, поред свог толиког стада, тражи да отме другоме једино јагњешце, не мислећи да коло иде |
| е тој задаћи.</p> <p>Оцу Пајсији наложи да кнежеве забавља, да с њима вечера, и донде код њих о |
| и сам се одмах дигне, а бимбаши наложи да носи благо Исак-паши.</p> <p>Ферхад-паша иде у конак |
| к-паши каже.</p> <p>Исак-паша му наложи да безевенк-ђаурима одруби главе, а да благо с њим поде |
| p>Дође бимбаша.</p> <p>Ферхад му наложи да испод руке купује све отете црквене утвари, што су х |
| рство.{S} Потом Милица, моја баба, држи да је све то њено и њених синова.{S} Вук, мој бабо, држ |
| е, а ти народ.{S} Народ је збуњен, држи да си ти продао Мачву и Београд, јако ти је киван, шта |
| ри.{S} Који што приноси Смедереву, држи да за душу своју ради, јер ради за душу Србије.</p> <p> |
| храбрији војник потресе се у срцу, држи да већ ту нема спаса за српско царство, да је то привиђ |
| лост и немилост султану предао.{S} Држи да кад Жигмунд није реч своју одржати могао, не мора др |
| озгоњи и Лошонци.</p> <p>И Жигмунд држи да је он правни господар Голупца, и поручи Јеремији да |
| да кажеш, не вјерује.{S} Сад народ држи да има два душмана који га прождиру, Турчина и Маџара, |
| дићи један против другог.{S} Ђурађ држи да мора одржати своју власт, коју је већ и сам Стеван п |
| који нису њему пријатељи.{S} Ђурађ држи да ти њих још у Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти |
| свим је задовољан својим стањем, и држи да му награда неће фалити, мада Ферхад-паша сад ’ладан |
| , и сву силу ће на ме дићи, султан држи да је његова жеља мени заповијест, што ми је сад чинити |
| дјелима својина.{S} Марко Краљевић држи да је на њему царство.{S} Потом Милица, моја баба, држи |
| на његово метнуо.</p> <p>Обојици долази да не говоре два човека, паша и калуђер, већ канда гово |
| ко су сплетене ствари.{S} Час му долази да је сасвим невин, час опет канда је нешто уплетен.{S} |
| Брдо, да се уиме Јеремије погодим, пази да Јаблановић какогод са кнежевић’ма не умакне, јер Јер |
| аралампоглију, нек буде твој гост, пази да му се ништа не украти.</p> <p>Диван се заврши, а Фер |
| града.{S} Јаблановић у граду бодро пази да је у граду све у реду, да се какве уводе не увуку.</ |
| .</p> <p>Ђурађ промишљајући да Јеремији да за право, но ко ће их чувати.{S} За ту сврху нема бо |
| ве.</p> <p>Деспот оправи улака Јеремији да дође у његов стан на договор.{S} Заклиње се живим бо |
| а.</p> <p>Ђурађ пошље гласника Јеремији да дође у Ново Брдо одмах.</p> <p>Јеремија како чу глас |
| вни господар Голупца, и поручи Јеремији да преда град, јер ће га иначе на силу отети.</p> <p>Гл |
| ата.{S} Он је управо заповедио Јеремији да преко мене да осљепити кнежевиће.{S} Он је мени нало |
| а хоће л’ добити миг.{S} Тешко Јеремији да се испуни њихова жеља.{S} Јеремија их презиром гледи |
| д; он свагда јачег се држи, јер се боји да ће, ако слабијег се држао буде — страдати.{S} Сад је |
| ици нису за власт.{S} Мог оца зна сваки да је за тај посао најспособнији.{S} Он је од најстариј |
| рији’ а Теофан опет приближи се владики да га пољуби, овај покаже прстом на деспота као земље г |
| ко, Србин, и каиљ је са својима својски да проведе.</p> <p>Залажу се ваљано, па се већ и пе’ари |
| Е па добро, о чему хоћете?{S} Хоћете ли да вам приповедам како сам се после калуђерства хтео <p |
| и’, на Турке, наслањамо.{S} Покажемо ли да се на Турке наслањамо, онда се опет замерамо Мађарим |
| , Каралампоглијо, и буди весео, знаш ли да си у двору, у дворани цара Лазоглије.</p> <p>Баца оч |
| ан је прије под скут падише доћи нег’ли да га Жигмунд опаше; а Вукогли добро зна да је у падише |
| вити, или не.</p> <p>— Ја велим не, али да се одма’ има Бранковић повиновати и своју војену сил |
| уле порушене, у бедемима такови провали да се лако јуришати може, војници стубачки стоје спремн |
| у Србије упадне; други су му саветовали да се почека док јошт помоћ какова из Азије стигне, па |
| ким властелама, који би за срећу држали да добију твоју ћерку.</p> <p>— Јошт би се баш зато још |
| гре и Турке.{S} Турци би једва дочекали да се тај уговор повреди.{S} Измећу два зла, мање треба |
| ге радовали су се гостима, јер су знали да нови гости ново весеље у двор доносе.{S} Дворјанима |
| > <p>Када су га унутра видели и познали да је то црвени калуђер, роди се такав смјех и така вик |
| ову сталност, па нису се више препирали да га на друге мисли наведу.</p> <p>Тако остане опет св |
| оле, ако би Турци на подножију покушали да обалу Дунава препрече.{S} Но од турске пехоте скупље |
| ао Ферхад-паша.</p> <p>Ферхад-паша вели да би најбоље било да се деспот од Мађара одвуче, и сул |
| о Мачву, Београд и Голубац, па сад вели да мора без откупа предати <pb n="435" /> града.{S} Јер |
| .{S} Једно се тужи што је слеп, он вели да нема несрећнијег створења од оног који бела не види |
| — проговори Бранковић — ми смо увидели да је засад срећа код Турака, будућност шта ће донети, |
| сам хоће да уђе у град, па зато и жели да га ли само мађарска војска освоји.{S} Розгоњија није |
| немам од оца упутства, јер он само жели да он управља са народом.</p> <p>— Када је тако с његов |
| и, јер видео сам да игуман само то жели да мене с врата скине, па сам се већ одважио и сам калу |
| нос мог племена.{S} Душмани су изнијели да је мој ђед Вук Бранковић издајица, да је издао Србе |
| И кад би се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу не дирају, онда би могли сатрти |
| страшно зазирали, и све се богу молили да Срби остану у миру.</p> <p>Жеља им се испунила.</p> |
| етао по башти; а ви сте сигурно мислили да је то какав нечист дух? — рекне калуђер.</p> <p>На о |
| дати могао.{S} Сви они који су мислили да ће турско пријатељство вреда нанети, прешли су Вуку |
| јер су се сами каури српски сајединили да помогну Турцима угњездити се.{S} Лазареви синови код |
| платио.</p> <p>Сви су се на то склонили да Милеву мира ради, жертвују.{S} После оваковог закључ |
| великог рода, јер ти су се покалуђерили да уживати могу, и примали се од буди какве класе људи, |
| ло, кад су код Србаља први пут говорили да нит’ се зна ко пије, нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је |
| же новцем Маџарима, а ови су му обрекли да наше стадо лацманству примамљују.{S} Ако с Маџарима |
| а и ви да би нас Турци на комаде исекли да су видили.</p> <p>— И сав манастир би попалили и пор |
| но да не би опет као пре прошао, замоли да га ко отпрати.</p> <p>Митар се сам понуди, а и Петар |
| метанише и руку владици љуби, и замоли да их допрати у трапезарију, онде је већ све у реду.</p |
| } Нашао би’ другу.</p> <p>— Ал’ помисли да за Турчина пође?{S} Та то сваког Србина болети мора! |
| е њој у почетку тешко пасти кад помисли да се може од Светислава растати, но и то је знала <pb |
| {S} Сав се запламти, никад ни у помисли да ће он као калуђер у султановом околу, код турског па |
| Никодиме, нек је све у реду, кажи Јули да јела буду добро слана.</p> <p>На то оде калуђер по н |
| тва него себе рари.{S} Они нису чезнули да што пре архимандритом или владиком постану, као на п |
| , за то би се већ ти великаши побринули да се заваде, па ћеду онда у деоби покрај кнезова и они |
| рђе, два брата као два бора, па би ишли да загрле певца и с њим судбу живота деле; но к њему не |
| што свршимо.{S} Ми смо само зато дошли да тебе у наше друштво увучемо — рече Прибац.</p> <p>Ха |
| а и војвода Јаблановић.{S} Они су дошли да вас одавде одведу; код њи’ вам неће рђаво бити.</p> |
| јархом насамо говорио, па се и он удаљи да почива, па да свој разговор сутра продужи.</p> <p>От |
| бину, Турци да добију нову земљу, Србљи да се Турцима умиле.{S} Власи познавали су добро предел |
| тјело.{S} Но за жива тјела не дајте ми да спаднем на Бранковићеве гране, јер ми душа неће стић |
| е, на твог роба смиловао.{S} Допусти ми да ти скут и кољено цјеливам.</p> <p>Поклисар пође да ц |
| ам деспоту, да ако хоће Голупца, нек ми да дванаест хиљада дуката, па на то још дванаест, и још |
| о био, и сад Јаблановић без Јеремије ни да се макне, не може из своје руке ни давати ни продава |
| ег’ли на турску.{S} Турци нису знали ни да су кнежевићи били у манастиру.{S} То је била тајна и |
| ас</p> <p>— викне Митар.</p> <p>— Стани да те видимо, ко си, шта си? — запита га Петар, а калуђ |
| да продру, пушкари тако су понамештани да им Турци наудити не могу.{S} Хатлије сад преокрену ј |
| свету.{S} Који су као господари рођени да управљају народом, а они су само оруђе за народ.{S} |
| ању, страшан непријатељ.{S} Он рашчлени да је лака ствар била од несаједињени’ Србаља равне пре |
| су по несрећној судби рођења опредељени да над народом владају.</p> <p>Марко, који без боја жив |
| у на своју корист употребити.{S} И мени да је мало срећа послужила, и ја би’ већ досад већим по |
| подлац као и ти, који сте сви створени да нас муче.{S} Да нам је свјетлости и слободе, такав к |
| S} Ионако нисмо за овај пар тако снажни да Турке у Азију пребацимо.{S} Ту треба и крстоносне во |
| рци овом приликом нису јошт тако снажни да могу ногу на Мађарску пребацити, и Београд који је у |
| слао Ферхад-паша у манастир, из бојазни да Мађари не начују да је код Богородице слаба посада, |
| еспоту при руци, и кад се прохте Јерини да какову птицу улови.{S} Један соко јој на рамену стој |
| в и постиђен, не знаде шта ће у хитрини да рече.</p> <p>Отац Харалампије од радости насмеја се |
| равни за борбу.</p> <p>Жигмунду се чини да лагано напредују.{S} Покушава нападаје са слабије ст |
| аштио се уверити ји, да он то зато чини да после оборене Бранковићеве и Лазареве <pb n="278" /> |
| нам је до туђе штете кад нисмо сигурни да се може с тим победа одржати.{S} Овако бар Турци зна |
| многе кровове, даћеш очајалој сиротињи да у зноју лица залогај хљеба мирно потроши.{S} Многа с |
| ео да га преда, како се побојао Розгоњи да се деспот не накити победе венцом, и оставио га је [ |
| била у стању, па да ју у надежди крепи да ће све добро бити, но гледала је материну корист сво |
| д Новог Брда постојни.{S} Хоћеду Мађари да вас пребаце најпре на Једрене, па онда даље.{S} Бран |
| 504" /> предострожна.{S} Чули су Мађари да деспот опет с Турцима шурује, и мораду на опрезу бит |
| к је одма’ посјетио патријарха у намери да се поред јутрењег залогаја с њим мало поразговара.</ |
| на младе гледе, та ионако се све говори да Милеву проси.</p> <p>— Бога ти, то су сплетке.{S} Та |
| материно стање искуша, да ју, наговори да Вука слуша, па ако лепим речма до тог не може доћи, |
| нежевиће, и за Харалампија.{S} Одговори да су сви читави, здрави, и од заптија стражарени.</p> |
| ад запита за благо, Радосав му одговори да је у подземљу добро скривено, на њ нису могли ни хус |
| чин тање жице навући.{S} Но само унутри да се од зла опростимо.{S} Како судиш ти, Љубовићу?</p> |
| p>— Покушајмо, можда ће шћети, хајд’ ти да одеш тамо, а ја ћу донђе град чувати.</p> <p>— Иди т |
| о ступити и њу од зла бранити.{S} Да ти да своју кћер, не тек онако обично у харем, него као пр |
| /> <p>— Поздравила те Русна, и јавља ти да ствар добро стоји.</p> <p>— Говори бистрије.</p> <p> |
| емо кад је тако.{S} Морамо се усиљавати да изгубљено задобијемо; но ако нам то није могуће, а о |
| у Петошка, царица одма’ даде га дозвати да на веселост већ расположене госте мало својим будала |
| ели, па би му се јошт могли подругивати да је потурченик, а овамо бољи је хришћанин од самопусн |
| ри једном остаје, почне јој пребацивати да је срамота кћер своју дати Турчину, но све то ништа |
| рст победу одржи, треба цару саветовати да у случају његове смрти све у реду буде, и да се не п |
| иде ли друкчије, Турци ћеду толико дати да предам Голубац.</p> <p>Јаблановић од маха на то прис |
| > <p>— Е кад је тако, а ми ћемо гледати да у миру све свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би |
| и столица моја, ал’ се тако мора зидати да га нитко узети не може.{S} Мора се брзо зидати, јер |
| ј битки једва га је отац могао задржати да не навали на најгушћу масу Турака.{S} Сва својства, |
| а промјери оком, једва се може уздржати да га погледом не пресјече, но сабере се.</p> <p>— Ти с |
| ту био.{S} Па и игуман хтео је показати да је строг, да пази на ред.{S} Такови грешници добију |
| је издајица.</p> <p>— Време ће показати да је спаситељ био једне части војске.{S} Да њега са св |
| нег’ икада, баш као да је хтео показати да каткад и лудом дође време када је величаственији од |
| у, одма’ ћу свим мојим силама настојати да се Вуку власт украти, да не би кадгођ злоупотребу ка |
| у, и народ се већ почео тако опорављати да би се већ — датом каквом згодом опет к својим старим |
| довољан и огорчен, почне се приправљати да се датом приликом опрости од ове невоље.{S} Кад је м |
| еби, и пророку служи.{S} Треба то знати да кад који ђаур чију кћер узме, онда улази тиме и у ср |
| , то беше увода, ал’ не да ми посумњати да то није христјанин у турском руву.{S} То бјеше један |
| е, где га пастири умлате, а он се врати да изеде зеца; но лисице су већ изеле зеца, и наместо т |
| гао да будала може код Турчина дотерати да седи уз падишу на дивану.{S} Петошко је био у царско |
| толико, као пријатеље царичине истерати да се непријатељи угњезде.{S} Светла кнегињо, ти си му |
| одведу Турци.</p> <p>Немојте ни питати да л’ је била невесела, плачна — како је путовала, како |
| моли се богу, могао он му с лица читати да се искрено моли, видиш на њему изражено покајање и н |
| p> <p>— Наш краљ не може на то пристати да над мађарском војском други заповеда.{S} Ми се са на |
| већма расте.</p> <p>— Баш би рад видети да збрише са себе ту сумњу каковим знатним делом.{S} И |
| сам ишао за деспотством, немој мишљети да ме је на то вукла ли сујета или жудња за господарств |
| пријатељства са Мађарима, већ ће хтети да се на њи’, на Турке, наслањамо.{S} Покажемо ли да се |
| ш више у несрећи страдати.{S} Може бити да ћеш и ти кадгод до какове владе доћи, а може бити да |
| адгод до какове владе доћи, а може бити да ћеш се као и ја од немила до недрага потуцати.{S} Ви |
| Радосав.</p> <p>— Треба на опрезу бити да издајника оданде извучемо и казнимо.{S} Сад на коња |
| ство, који ће одма’ све мере употребити да се већа опасност одбије.</p> <p>— Ја би’ рекао, свет |
| >— Није до оклевања, идем да дам јавити да се Нићифор спреми, па онда ћемо говор продужити.</p> |
| морамо опет поглед наш на бога управити да нас из ове бједе избави.{S} За душе падши’ такође по |
| Но онако треба ту красну птицу уловити да и теби, и пророку служи.{S} Треба то знати да кад ко |
| ече да треба Јеремију војском принудити да преда Голубац, деспот замисли се, па тек после почин |
| анко, грчка и латинска господа долазити да се огледају.{S} Облачина Раде показаће ненадмашно ср |
| еда Голубац.{S} Деспот ће на се примити да Јеремију позове.</p> <p>Деспот оправи улака Јеремији |
| ати у Харалампија.{S} Поче му се чинити да је то лице негда у животу видио.{S} Сад му је већ ис |
| Само кад би’ се могао на тебе ослонити да могу све дознати, а ти би си добро поред тога прошла |
| набрзо не можемо толику војску скупити да их можемо обојицу једним ударцем оборити.{S} А и рањ |
| ј ни сањати, оче.{S} Ја те могу уверити да је деспот пред млогим говорио да те је свагда гледао |
| мда старији нису дали на себи приметити да им је калуђер смешан, опет и они, поред млађи’ који |
| љиво лице показао, и није дао приметити да га та подсмешљивост врећа, премда му је на срцу друг |
| вао, но није се могло на њему приметити да негодује зато што му је калуђер постао предметом нек |
| земља, ал’ тек то не може се допустити да његово младо дете — Стеван, ил’ женска глава управља |
| у непријатељ био, није могао пропустити да не види Марка, кад га и душман као пријатељ хвали.</ |
| главу метнула.{S} Но морам и ја мутити да дознам шта тај калуђер ради, па ћу га првом приликом |
| мпапа отац, па ће своје синове напутити да с лацманством удару у Србију.{S} Јадан народ, шта је |
| најбоље било Турчину посланике упутити да се с њим о миру договоре, па да се твоја влада, Вуче |
| вране власи, у очима жар поносит, хити да спасе оца, краља, војску.</p> <p>И срећа послужи дел |
| ожеш чрез то пријатељство и то докучити да српским оружјем друге хришћане, да и саме Србе обара |
| младим Вуком.{S} Царица му да поручити да ји одма’ жели видити.{S} Тек што дворјанин изиђе, а |
| а иште земље од Милице; Милици поручити да се Турчину подвргне — то је значило кроз раздор свек |
| о насиље запретио.</p> <p>Вуку поручити да иште земље од Милице; Милици поручити да се Турчину |
| предузећем саветовао се са претенденти да би му и ови што корисно казали.</p> <p>На Марка је о |
| и пљачку и живот, ретко ће тко продрти да донесе гласа о покољу у Београд.{S} Сад Турци јурну |
| о што јесу, нит’ стоји у њи’овој власти да себе преиначе.{S} Као год што сирома’ мора трпити гл |
| ао, дође изван себе од страха и жалости да се тек доцније разабрати могла.{S} Милева се пустила |
| ви, није имала у себи толико одважности да би се на свашта предати могла.{S} Милева је била мла |
| ири си душу, пријатељ нам говори, пусти да је моје старије, ја ћу да запитам. — Како мислиш да |
| ру, и баш зато све ћеду силе напрегнути да се затуку као клин међу нас и Угре.{S} Сад је време. |
| с јачи, онда ћу се за времена побринути да се опет Турцима приближимо, и да ојачамо, и кад Угри |
| и се морамо и за наше потомке побринути да нас не проклињу да смо им само земаљски неред после |
| вако магновење је скупо, желио би’ чути да ли се свети патријарх и Новак војвода у томе слажу?< |
| е довољно Миличино.</p> <p>Мара, видећи да јој мати при једном остаје, почне јој пребацивати да |
| ов и сви се разиђу.</p> <p>Мара, видећи да то неће по Вука добро бити, подговарала је и њу и Ми |
| > као најмоћнији великаш српски, видећи да без крепке руке српска земља не може се спасти, без |
| аједанпут нађе се деспот у чуду, видећи да је једна част народа под њим, а друга под Турчином.{ |
| ли о целој битки, па напослетку, видећи да уморни и рањени јунаци отпочинути морају, дигну се д |
| ништа не помогне.{S} Напосљетку, видећи да ништа овим путем докучити не може, врати се у највећ |
| задовољан.</p> <p>Сулејман-паша видећи да и по првом и по другом плану изглед није сигуран, пр |
| витељством турским.{S} Краљевић, држећи да има права на очине земље, није се хтео Лазару подврћ |
| а сада Ферхад-паша.{S} А тко може рјећи да је и сад сасвим мудар?{S} Моје ријечи су биле за под |
| вим, отпадила се од Светислава, мислећи да ће јој се цео исток клањати.</p> <p>Бајазит у сили и |
| p> <p>Исак-паша на то пристане, мислећи да ће ово лакше Вукоглији хака доћи.{S} Но тко ће ту по |
| тме другоме једино јагњешце, не мислећи да коло иде наоколо, а невоља редом ћера.</p> <p>Ето са |
| д већ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне улаке мени усмено шиље и да ми на знање како к |
| ри не сметају.{S} Но и то ти морам рећи да се много не уздаш у караманску буну.{S} Такове буне |
| о којима се, на жалост, није могло рећи да су као жички.</p> <p>Било их је, који су само за, „ж |
| а на крај изићи.{S} Марку се могло рећи да треба овог или оног владатеља утаманити ал’ само у н |
| ан, па као миш’ца коранова не могу рећи да се са Србима борити нећу, но дајем ти реч да ће овај |
| ђ, премда ми је унук, опет морам изрећи да ми је несносан.{S} У свом личном значају нема ништа |
| не хтеде се у битку упуштати, говорећи да се са таковом силом Турцима отпор дати не може, но м |
| ти то <pb n="280" /> замерају, говорећи да потајно пијеш вино као ђаур, диндушман Турака, и да |
| ту није.{S} Једну руку морамо си одсећи да остало спасемо.{S} Да ли бог да Турчина сатремо, вра |
| и своју задату реч погазити и на то ићи да се Вук понизи?{S} У највећој сумњи бијаше он и мати. |
| /p> <p>Деспот остаде сам, па ће се дићи да се свечано обуче, и господу дочека.</p> </div> <div |
| јку доста је, кад је могла до тога доћи да у Дечанима куварком постане.{S} По другим манастирим |
| ако би могао човек изненадно до ње доћи да се насамо поразговори.</p> <p>— Она обично пре подне |
| , па му каже да ће на јутрење рано доћи да га причести.</p> <p>Радосав оде и врати се са хаљина |
| абоговорљиви, мучали су, једва чекајући да жртву одвуку.</p> <p>Така је била свадба кћери после |
| никуд не да.</p> <p>Ђурађ промишљајући да Јеремији да за право, но ко ће их чувати.{S} За ту с |
| ељ Србину, опет уважавао га је, знајући да ако у један мах и с деспотом и другим хришћанским го |
| рви.{S} Деспот је тако и чинио, знајући да Розгоњија сам хоће да уђе у град, па зато и жели да |
| еља пођеш.{S} Требају нам и овде јунаци да створе нову преправну војску ако цару устреба.{S} Тв |
| рече деспот.</p> <p>— Извини се, ријеци да ти христјанско срце то не допушта.</p> <p>— И царица |
| ’ришћанка — рече деспот.</p> <p>— Рјеци да је млада, дијете.</p> <p>— Турска похот не зна за не |
| р ако се задоцне, није нам на ино, реци да се Голубац Мађарима предати мора.</p> <p>Под Ново Бр |
| пљени, што можда већ и знаду, онда реци да Јеремија војвода држи кнежевиће, ако би Ђурађ пао ил |
| гове стране, а ти му с моје стране реци да би’ ја волео да и он што попусти, па ће се онда међу |
| важа, ал’ навале силни турски четокаици да и на води пут препрече.{S} Сукобише се бродови, наст |
| акле, најбоље било да ти изјавиш Милици да желиш с њом у сродство и пријатељство ступити и њу о |
| дикад излеће из града са своји коњаници да Мађаре у примаку задржи и послове им поквари.{S} Јер |
| си се бију за слободу и отаџбину, Турци да добију нову земљу, Србљи да се Турцима умиле.{S} Вла |
| , Ново Брдо се јако држи, не могу Турци да га отму.{S} У Новом Брду има нешто и Ђурђеве војске, |
| ар срце забољети мора.{S} Чули су Турци да си у договору са Цељским комитом, да за Улрика даш т |
| а вију се црвене заставе, та боја значи да из срца Србије крв тече.</p> <p>Мађарска војска прел |
| у.</p> <p>Кад деспот чу Леонтијеве речи да би султан захтевао његове кћери, као поражен стаде с |
| уго удивљено, не зна шта тко на те речи да почне.{S} Види се деспоту на лицу, да није Розгоњије |
| ало ал’ она са притворним страхом утрчи да је неко плашило видела.{S} Који са смјехом, који са |
| добити Голубац.</p> <p>Жигмунд закључи да се са свих страна на Голубац нападне, да не би Турци |
| и сам радо на такову погодбу и закључи да се одма’ посланици Турчину пошаљу, да се с њим у пом |
| гне.{S} Вуку, пак, да се потајно поручи да ће му Султан наруку ићи, ако од Милице за себе који |
| д-паша разабере се.{S} Заповеди бимбаши да позове војводе Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{ |
| крећу.{S} Ферхад наложи једном бимбаши да у пратњи буде покрај Харалампија, <pb n="448" /> као |
| тану.{S} Султан преда писмо Ферхад-паши да прочита.</p> <p>— Ферхад-пашо, ти знаш ђаурско писмо |
| имбашу деспоту оправи, и јави Исак-паши да иде да провиди војску.{S} Исак-паша ће донде и онако |
| ти за руку, па на све стране погледавши да га ко не примјети стисне нешто новаца Јули у шаку.{S |
| шт не изговори.</p> <p>Петошко, видевши да се удалити мора проговори јошт као за збогом остај.< |
| сином натраг.</p> <p>Русна, приметивши да ју већ царица најбољма не гледа, за свагда се од дво |
| предварили, заповеди кнезу Црном Завиши да заузме места на којима ће повратак војске штитити.</ |
| ојводо, начини одмах листину, и потпиши да мени град предајеш, тако и никако друкче, вријеме кр |
| народа, и богу угодни.{S} Боже сачувај да су они тек спољашње пред људ’ма показивали озбиљно л |
| и пође к деспоту говорећи:</p> <p>— Дај да ти пољубим десницу; ти си син мог некадашњег господа |
| овори Милица — само мало ми времена дај да ја све то у ред доведем, па ћу је скорим султану пос |
| S} Нека је савеза са Угрима, ал’ не дај да лацманство облада — рече мало огорчено војвода Богда |
| као што си од Сулејмана чуо, те гледај да што испослујеш, јер ако ништа не буде, изгубићеш гла |
| аља, деспот би си изабрао добар положај да се против трајне силе бранити може, а може и измаћи |
| видим, знаш како је код нас ђаура, знај да сам калуђер, баш прави калуђер, премда сам већ архим |
| ашиновог на Марици.{S} И сад треба онај да управља, који има у се снаге за то.{S} Ако мени сад |
| ије, народ га као светитеља држи, и тај да постане патријарх, не би се дао лако турчити, да и с |
| је, да кад у цркви ходи, главом полилеј да додирне.{S} Онда је и сва памет ту.</p> <p>Тако је т |
| огу твог оца слугом бити, а он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још комад земље, па |
| да ћу прије кућу запалити, и сви у њој да изгорјемо, негли што Ђурђу попустити, који ми не вра |
| , није си знала изјаснити зашто баш њој да се то пошље од турскога цара који је њеном оцу душма |
| иде.{S} Биће красан град у трокуту, јак да се на јуриш узети не може.{S} Ту ћеду бити јаки беде |
| не даду педљу земље; који мисли барјак да забоде, у исти мах буде низ бедем преметнут.{S} Теле |
| тражарени.</p> <p>Ферхад главом да знак да одлази и дозива свог бимбашу.</p> <p>Дође бимбаша.</ |
| султан достојанствено, и мигом да знак да је ствар свршена, куповина и продаја Голупца уговоре |
| е прва устала а затим се дао свима знак да се и други удаље.{S} Царица се са својом свитом удаљ |
| м?{S} Тек је чело намрштио, и даде знак да би добро било да се Петошко удали, да што луђе јошт |
| ива, деспот и Јерина устану, да се знак да се разиђу, сем четир војводе, који се с деспотом у п |
| еније.{S} И збиља, деспот да руком знак да буде опроштен, игуман да му такођер знак, па брат Те |
| дворјани уклонили се, и то је био знак да се о важним стварима разговор водити има.{S} После о |
| д то изрече па поглади си браду, у знак да истину говори, и да му није нужно бројати.</p> <p>Ис |
| ља му већ у руци, стане и замаја у знак да се деспот борити мора, ако ће у град.</p> <p>За Јере |
| ској заштити.</p> <p>Марко је био јунак да му се пара није могло наћи; а и род је свој силно љу |
| p> <p>— А јеси ли ти тако поуздан човек да ти се и што важније поверити може?</p> <p>— Реци ми |
| адржи што сад има, нек плаћа харач, нек да коњанике, нек зида Смедерево — рече задовољно падиша |
| да се најпре бједа отклони, па онда тек да се о поменутом брину.{S} Вук Бранковић је јошт доста |
| премда врло млад, тако је добар војник да се са млогим старим војводама мерити може; но мало ј |
| па би се буди с ким сајузила, само Вук да не господари.{S} Она је видила да њени приврженици н |
| српске стране распослао.{S} Ја се надам да ћете ви сви знати уважити моје пријатељство.</p> <p> |
| на путу, као год и Милица; но исповедам да ако народ свој буде бранио, поштоваћу га да ми је бу |
| че војујем, зато опет искрено исповедам да желим да у боју, који нам предстоји, хришћани победе |
| длази, а ја идем у народ.{S} Блага имам да могу сазидати јачи <pb n="508" /> град нег’ што је Б |
| вић.{S} Све је пропало.{S} Но дајте нам да седнемо и да се мало поткрепимо, јер цео дан нисмо н |
| кнежевићи у нашим шакама, одговори нам да чинимо што за најбоље, најпаметније држимо, да их др |
| у од турске стране извештен бивао, знам да је твој посао био.{S} Виђао те нисам, али ми је до у |
| Партаја ти је већа нег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не трпи брата му Стевана, па Вукова партај |
| се и сад још међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја и српски народ преварен бити.{S} Обрицања и |
| дајмо се у бога и у нашу памет.{S} Знам да је Јеремија поручио да ће доћи, можда ће се предати. |
| ревог да је необичан младић.{S} Да знам да ће народ спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би |
| њему за род мјеста.{S} Но сад већ знам да и теби Петошко поручује да знамо шта је и како је та |
| окоравам, и ја хоћу у мојој крајини сам да владам! — пресече му говор незадовољан Прибац.</p> < |
| ајславнијег јунака дочекао и уверен сам да те глава поред њега заболела не би.{S} Он тебе добро |
| та си ноћас сневао?</p> <p>— Сневао сам да је један кобац међу кокошке улетио и једно пиле у но |
| ли смо да се очима уверимо.{S} Знао сам да о’ђе мора бити и ’ришћански заробљеника, па нам је д |
| .</p> <p>— Није по налогу, ал’ знао сам да кнежевићи сметају, и Ђурађ, кад сам му јавио да су к |
| ма — запита Јерина.</p> <p>— Дознао сам да су их у Свијету гору одвели, да ником не смијетају.< |
| е то терет твоме срцу, зато и дошао сам да ти јавим, да те утјешим.{S} Држ’ се Жигмунда.{S} Лац |
| нисам већ могао издржати, јер видео сам да игуман само то жели да мене с врата скине, па сам се |
| целом двору са Турци држите, увидео сам да је већ за Србију куцнуо жалостан час.{S} Увидео сам |
| бију куцнуо жалостан час.{S} Увидео сам да поред вас ни као луд ни као мудар прокопсати не могу |
| за издајице. [С] Исак-пашом свршио сам да издајице погубим, а да с њиме благо подјелим.{S} Што |
| а сам ја господар од Голупца, па ћу сам да се погађам.</p> <p>— С киме?</p> <p>— Ма с киме, ма |
| ве нападаје чинити донде док не покушам да ли се може што у миру учинити.{S} Зато изјављујем ти |
| држати.</p> <p>— Није до оклевања, идем да дам јавити да се Нићифор спреми, па онда ћемо говор |
| {S} Чујем да су је Турци заробили; идем да је тражим до самог Мисира.{S} Чујем од неког бегунца |
| то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да те Бајазит за жену иште; ако те не дам, опустошиће н |
| г поклисара Каралампоглију, да му кажем да примам Голупца кључе, и да ће Јеремија добити што иш |
| дајеш, примам га и веру ти тврду дајем да он српску крв пролити неће.{S} Ја сам мусулман, па к |
| , не сме ти нико отети.{S} Ја признајем да си ти мени доста учинио када сам против Мусе ратовао |
| ч доста је основана, па и сам признајем да у таковом стању, као што се сад налазе Турци, није н |
| о бити.</p> <p>— Та по речи те познајем да си Србин.{S} Реци ми, да од бога нађеш, откуда си?</ |
| гда света и нерушима, и зато изјављујем да вероломно ни сад поступати нећу.</p> <p>Сад је сваки |
| >— Он често долази овамо, но не верујем да ће од тога што бити.{S} Русна дворјанка рада би ју з |
| унгули изгубим.{S} Шта ћу сад?{S} Чујем да су је Турци заробили; идем да је тражим до самог Мис |
| >— Нема, упражњена је столица, но чујем да ће деспот да начини неког Мелентија за патријарха.</ |
| знати од мене?</p> <p>— Та нешто чујем да се о Милеви говори; шта си ти о томе чуо?</p> <p>— П |
| n="319" /> ме виде, тако им се допаднем да једногласно повичу да би таман био добар за адума, т |
| домаћина што види, узме.{S} Кад рекнем да зидаш град у заштиту против обојице, попустиће, охра |
| /p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја се заклињем да ћу ти то учинити!</p> <p>— А ја ти се заклињем да ћу |
| о учинити!</p> <p>— А ја ти се заклињем да ћу свуд с мојом силом поред тебе бити!</p> <p>На то |
| могах код нашијех у свијету живљет, сем да си продам и душу и тјело.{S} И доиста хтјеше ме једа |
| аџара, да ти ја у крвавом боју притичем да отпаднеш од Турака и да успоставимо опет Душаново ца |
| би тако зло било.{S} Но кад се потпишем да се цијепам од савеза угарског, погазићу задану ријеч |
| у да просе новац у римпапе, који кад им да, обвеже их да лацманску вјеру морају унаоколо ширити |
| ли, и белај починили.{S} Даље наложи им да се на окупу нађу кад телал повиче, да ће се неким за |
| {S} Отпусти их, ал’ уједно препоручи им да чувају Јерину, и ђецу јој као очне зенице.</p> <p>Де |
| n="404" /> Ђурађ чинити неће.{S} Ако им да што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из земље изг |
| ноћу мислим.{S} Код Смедерева да градим да ми Угри из Београда не пркосе.{S} Да сазидам јак вел |
| од немила до недрага потуцати.{S} Видим да и ти ниси пријатељ Лазареве породице, па ћеш по прве |
| прављао кадгод у војски.</p> <p>— Видим да си врло паметан, честити пашо, ја сам понео собом и |
| ст, овако закључи савет:</p> <p>— Видим да је народ између две ватре; ако се Милева не да, Турч |
| и, опет се осветити морам.{S} Сад видим да је право имао Марко.{S} Његов цео живот је мом подоб |
| што ти је на срцу.</p> <p>— Е сад видим да сам на правог човека наишао, дакле сад слушај.{S} Ка |
| т као за збогом остај.</p> <p>— Е видим да се и ја већ морам потурчити, и луд сам што већ досад |
| ћу као прави јунак погинути, јер видим да за мене живота нема.</p> <p>Тек што је ово Марко изр |
| емаљским теретом.</p> <p>— Ја већ видим да међу вама и Миличином породицом неслога влада; реци |
| тане, као овце без пастира.{S} Ја судим да би најбоље било да се Стефан прогласи одма’ за цара |
| лтан Мурат на Србе справља, па се чудим да се архимандрит ништа о томе не брине.{S} Ми смо овде |
| S} Но уколико сам докучити могао, држим да ће се велика промена догодити.</p> <p>— Но баш да се |
| знају некадашње јуначке клице.{S} Држим да ти је, деспоте, веран слуга, зато си га и довео.{S} |
| и смишљаш, Розгоњијо.</p> <p>— Ја држим да пре свега морамо имати у рукама Голубац.{S} То нам ј |
| еспоте, мудрост показују.{S} И ја држим да једно стадо једног пастира треба да има, и све српск |
| S} Мора се навикнути на бој, зато држим да идемо најпре на Голубац.{S} Тако нек буде закључено, |
| м влада, јер он неће господство с никим да дели, добро га познаје, <pb n="425" /> њему само да |
| м, зато опет искрено исповедам да желим да у боју, који нам предстоји, хришћани победе, и да бу |
| о имам у Прилипу задовољан; но ја желим да као поглавар свеколиком српском народу могу добра чи |
| Бајазита нами десна рука били, па желим да то будне и сада.{S} Бар за нашег живота не можемо за |
| <pb n="223" /> прецени.{S} Ипак, мислим да ће добро бити, јер цар Лазар кроз цео свој век засве |
| е.</p> <p>— Светла царице!{S} Ја мислим да би добро било о тој ствари и с другима посаветовати |
| такове су ти наше војводе.{S} Ја мислим да ниједан није добар војвода, јер ниједан не би слушао |
| теља мора у народу остати.{S} Ја мислим да ако сам и несрећан, на мене Србин никад заборавити н |
| бити.</p> <pb n="234" /> <p>— Ја мислим да кад до тога дође, показаћу да сам за сабљу рођен.</p |
| ало жустрије Милица.</p> <p>— Ја мислим да је кнегиње Вукосаве безгранична и непобедима наклоно |
| оче, шта има новог?</p> <p>— Ја мислим да ћеш ти боље знати од мене?</p> <p>— Та нешто чујем д |
| што ти кажеш!</p> <p>— Ја, опет мислим да ће Бранковић на опрезу бити.</p> <p>— Али како ће пр |
| итом овамо стигао, са благом небројеним да Милеву дарива.</p> <p>Он жели насамо са Милицом нешт |
| олазе, успјева, и римпапа га зове у Рим да му метне римску царску круну на главу.{S} Е са тим ћ |
| и се и пољуби часни крст, да се увјерим да је христјанин.{S} И прије нег’ што ће ми тајну порук |
| како су тамо у Дечани, а ја му поручим да су здрави — и мирни, и да не дамо к њима приступа пр |
| аптија стражарени.</p> <p>Ферхад главом да знак да одлази и дозива свог бимбашу.</p> <p>Дође би |
| — рече Ферхад-паша, и да му знак главом да може се дићи.</p> <p>Харалампије дигне се.</p> <p>Ха |
| уф се на пут крене са силним богатством да проси Милеву за Бајазита, Лазареву кћер за Муратова |
| изговори султан достојанствено, и мигом да знак да је ствар свршена, куповина и продаја Голупца |
| не:</p> <p>— Заклињем ти се живим богом да противу тебе ићи нећу, а да ћу твојој деци пријатељ |
| тва, а нит’ сам зна живјети нит’ другом да живјети.{S} Затукао се тамо у манастир Жичу, па онђе |
| ло је међу нами свашта.{S} Једно другом да науди и душману се служило.{S} Тако је већ код Срба |
| овић, којег толико узвишаваш, под видом да је десна рука цару, влада свуд где му се само допадн |
| а му пољуби руку, но овај одбије знаком да има ту старији’ а Теофан опет приближи се владики да |
| S} Милица и Мара шиљу синове са војском да Турчину помогну.{S} Срби са својим поглаварима, Стев |
| на Јеремију мотри, а са осталом војском да пођемо на Крушевац, па онда да ослободимо Ново Брдо. |
| цима мјерити.{S} Испадне ли ми за руком да Турчина поразим, онда ћу поразити и те ситне кнежеви |
| р пође да цјелива, ал’ он да знак руком да га одбија.{S} Сејмени га за руку ухвате и не пуштају |
| свите далеко у Хилендар, са препоруком да их као очи у глави чувају, и да им не буде квара.{S} |
| , да ако се Голубац не би предао, силом да га принудимо.{S} Кад би оставили на страну Голубац, |
| или како су ме хтели код Турака адумом да начине?</p> <p>Друштво се, поред све невоље, насмеје |
| а у Турчина, који хоће цео_свет Кораном да калдрмише?</p> <p>Сад истом паде сва брига на Ђурђев |
| <p>Србије.{S} Одлазим у Жичу са Јерином да се поклоним олтару Спаситељевом, да нас сахрани од с |
| ем, ја ћу преокренути, кад пође са мном да му град предам, то ће он једва дочекати, па ће опет |
| p>Харалампије се већ договорио с Русном да, ако јој што устреба, њега може употребити.{S} Дворс |
| нда?</p> <p>— Знаш шта, Јеремија, о том да се разговарамо кад стигне благо, и град се предавати |
| поручио, само што није споменула о том да јој је обећао Бранковића покорити.</p> <p>— Турчин — |
| о у прочељу, ал’ што ће са деспотовицом да л’ ће она пред владиком сести, па виша над владиком |
| ар је готова, тек форме ради кроз диван да прође.</p> <p>Тако је то лако преко дивана прешло, н |
| .{S} Познавао је Турке и њихову бојазан да Мађари са Србима не ојачају, и ако се град што пре н |
| а Леонтије по свом светом чину достојан да заузме прво место, јер бадава, владика је владика, и |
| — Чуо сам за те, војводо, како си накан да предаш град, е ту смо по твојој жељи, и благо је ту, |
| ја с Петошком радим, па кад дође земан да Турке помоћу божијом и добрих пријатеља истиснемо, П |
| ичара, <pb n="491" /> па кад дође земан да се, ако бог да, опет покрвиш са Турцима, па макар у |
| да руком знак да буде опроштен, игуман да му такођер знак, па брат Теофан остави књигу, пређе |
| ио живот, ал’ ту треба јошт који игуман да се промене.</p> <p>У другој мањој трапезарији ручају |
| -пашу, изгледа канда није дошао покоран да Голубац преда, већ да он што потраживати има.{S} Јес |
| се деспот на покорност позове, а султан да га у милост прими.</p> <p>Исак-паша на то пристане, |
| ене, тако је од мене почитован и љубљен да би све за њега жртвовао.{S} Доиста нема му пара.{S} |
| оњи његових катана бију копитом о камен да варнице скачу, копају земљу, па растршена земља све |
| буди ме ко како осуђивао, ја сам уверен да и при Турцима доста сам добра мом роду учинио.{S} Ак |
| богатство, сав предел канда је створен да људству земни рај преправи.{S} Ту су руде, које држе |
| емена губити, иди натраг, па кажи Русин да само ми партају одржава, а ја ћу ослабити цео уплив |
| Турци уговоре држе.{S} Ако хоће Турчин да наруши, ту му је при руци Шеик-ул-Ислам, даће за то |
| /p> <p>Поклисар пође да цјелива, ал’ он да знак руком да га одбија.{S} Сејмени га за руку ухват |
| х бити мудар, па сам му рекао: зашто он да влада са Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли бо |
| патријарх.</p> <p>— Нек се донесе закон да је сваки онај издајица отаџбине и народа, који држав |
| а срцу лежало, дворски је ред изискивао да докле су гости ту, весело мора бити.</p> <p>Тако се, |
| и је једнако браду са мантијом покривао да га не познаду.{S} Но баш због тога постане служитељи |
| а, ал’ не једанпут сам му већ саветовао да пази, ал’ он се само насмеја.</p> <p>— Ако сад проме |
| <p>— Ја сам био тај, који сам свјетовао да се Голубац преда.{S} Благо тројица имамо међу собом |
| баш кад је на кнеза одостраг руку дигао да га посјече.{S} Боже мој, како смо сви онда друкчије |
| } Па Београд, који се сад скора подигао да се народ с њим дичио, био му је утеха и нека накнада |
| ег Петошка.{S} Тко би и помислити могао да будала може код Турчина дотерати да седи уз падишу н |
| се Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог дао да се Угрима моћно поткрепимо, истераћемо ту поганију с |
| "456" /> лако од деспота наговорити дао да га онде остави.{S} Розгоњија знао је како је деспот |
| ије могао, јер му сам Јеремија знак дао да га не пушта унутра, а да је силом покушао био, Јерем |
| ед такав је смешан изражај калуђеру дао да млађи, који су за трпезом седили, мало што се сви гр |
| мрт Стевана деспота.{S} Он се сад надао да ће до првог степена свештеничког доспети.{S} Као ста |
| очитовао цара Лазара.{S} Сваки се надао да ће он обновити Душаново царство.{S} Већ је унутрашње |
| ер им је већ деспот унапред налог издао да се од трпезе одмах за пут спреме, јер су већ Турци г |
| кренији су били.</p> <p>Грман је увиђао да све натрашке иде.{S} И како не би он увиђао, који је |
| ствар начисто довести.{S} Он је увиђао да се Мари не допада ни то што се Милева Турчину даје, |
| у сопствено уверење ино, јер [је] држао да и такав непријатељ поштовање већма заслужује него хр |
| ан није се хтео упокорити, јер је држао да је он одавна насљедник престола, па не може нити има |
| то рећи.{S} Он је већ за сигурно држао да ће се са царском породицом сродити.</p> <p>— Но, то |
| говорим; нисам ли ти већ сто пута казао да ћемо овако проћи, и сад ти кажем, <pb n="310" /> и о |
| pb n="256" /> <p>— Мој отац ми је казао да је сад јошт најбоље у калуђерству; решителност и бис |
| {S} Други пут, кад сам му из шале казао да је лепа земља та Босна и како би још лепша била када |
| али пецкати, и такве им је истине казао да су се тек разгледали и тек смехом све забашурили, а |
| авити није хтео, јер му је султан казао да Милеву што пре довести мора.</p> <p>Сирота Милева, к |
| ио данас.{S} Бар сваки је калуђер казао да са мном нико није могао изићи на крај.{S} Но шта ћу |
| ша неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да би могли Турци дознати, па човек на правди пропаде.{ |
| 302" /> <p>— И ја волем Светислава, као да ми је син, али шта помаже.{S} Прво, он је само једно |
| то враг, не видиш га како изгледа, као да је већ ђаво од њега ушур узео.{S} Онај црни поред ње |
| већина гостију све на њега гледала, као да се то њега тиче.</p> <p>Поред овако разног разговора |
| дом српске војске.</p> <p>Но Ђурађ, као да је већ проклет, саме је демоне са собом повукао, нав |
| лума пате; али у Дечанима слави се, као да се Душаново царство обновило, па се и различне шале |
| ошт војску има.{S} Тако ми се види, као да је сваки Србин прави делија.</p> <pb n="348" /> <p>— |
| е вода јошт од јуначке крви црвени, као да се трупови попадалих војника крај воде, при обали ви |
| луђер се сасвим охрабри и седнувши, као да се ништа необично није стало, почне се с њима разгов |
| .</p> <p>Деспот је дошао под видом, као да султана посети, но управ цељ му је била мир укрепити |
| не калуђер онако својски и умиљато, као да није калуђер.{S} И Јули се та његова снисходителност |
| ад докучити о Милеви, о Бранковићу; као да је у Милеву заљубљен, но онда — казаћу Милеви да би |
| сина Стефана тек преко рамена гледа као да му неће временом <pb n="218" /> господар бити.{S} Ве |
| ли су му страну.</p> <p>Русна, која као да се заклела искоренити Лазареву породицу, налази се н |
| себе светлости блеск, слике чине се као да у животу трепте, обасуто све рајским мирисом, кад се |
| лачити се нешто црно.{S} Чини ми се као да сам и мале рогове му видела — рече заплашена и сујев |
| ајући на воду Ситницу, чинило му се као да се вода јошт од јуначке крви црвени, као да се трупо |
| тању, то су ђеца без оца и мајке, и као да су с неба на земљу пала.</p> <p>Но оставимо ове дели |
| ће њој без Светислава тешко бити, и као да умрети мора без њега... сад, опет, представљало јој |
| <p>Друштво је весело било, рекао би као да и није у трапезарији међу постриженом братијом.{S} П |
| видео није, сви су гости изгледали као да су већ сад потурчени.{S} Један се од другог стидио.< |
| или, него само лице су тако правили као да су високоучени.{S} Веселог лица калуђери нису били в |
| а ће са слабијом лако.{S} Под видом као да помири две таруће се породице, издејствовао је мир и |
| , што доведе оваковог јунака, таман као да је Краљевића Марка рођени брат.{S} Очи су му биле ка |
| бити неће, све јој је тако долазило као да цео терет на њено срце пада.{S} Тек каткад Светислав |
| и нос тако је набубрио да се чинило као да су му на врху јошт два мала носића нарасла.{S} И онд |
| з Бранковића крв подиђе.{S} На срцу као да му велики камен лежи; савест му је јако оптерећена.{ |
| село лице, веселије нег’ икада, баш као да је хтео показати да каткад и лудом дође време када ј |
| простио се од њих и руковао се, баш као да осећа да је ово последњи састанак.</p> <p>Стеван и Ђ |
| ријатеља и преварити.{S} Балша је рекао да се он не би никад <pb n="232" /> са својом силом тук |
| чувамо.</p> <p>Харалампије кад је рекао да не верује ни калуђеру, више се побојао од Јаблановић |
| ајмања реч тако је жалосна, да би рекао да у њој лежи целога света бол.{S} Њихов је чувар отац |
| ас му је још јак.</p> <p>— Ја бих рекао да гуслара послушамо.{S} Сад када се можда већ српска в |
| Али Светислав каже да му је отац рекао да сам му ја већ од мог оца намењена, па шта би сад на |
| гог стидио.</p> <p>Јусуф је једва чекао да буде свему што пре крај.</p> <p>У једно доба дигну с |
| омешаном чувству радости и страха чекао да види какови ће то гости, какав ли глас бити.</p> <p> |
| тим мало стане, па онда без да је чекао да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ царица дозв |
| и цар?</p> <p>— Да сам цар, не би чекао да Турци мене потраже, него потражио би’ ја њи’.</p> <p |
| Србију.{S} Јадан народ, шта је дочекао да се у вјери на три стране кида.{S} Једне Турци силом |
| ји држати.</p> <p>Ђурађ је унапред знао да ће се савет Јеремијин примити и ступи с њим у погодб |
| о оставио? — запита Новак, који је знао да ће Петошко што смешно рећи, но није бранио ништа за |
| ознавао његово злоковарство; он је знао да Харалампијеве услуге нису излазиле из чистог извора, |
| нце рибао.</p> <p>— А откуда би ти знао да има млого ил’ мало непријатеља кад тамо никог не пуш |
| ер, који је сам по себи врло добро знао да је он по себи смешна личност, није се ништа збунио, |
| ћ, или ноћне две звезде; не би разазнао да л’ једно да л’ друго.{S} Моја Зулејка се поред мене |
| , истина, није још с тим задобила мисао да би добро било таковог друга имати као што је Бајазит |
| з куле не види.{S} Наредбе сам потписао да им се све по Стевановом уговору изда.{S} Мачву ћеду |
| неког смеха, јер је и сам у себи осећао да има томе узрока, а друго, у двору морао је мало и кр |
| о Вукогли-деспота би л’ нам наруку ишао да се сви Срби потурче?</p> <p>— Би’, и сам би се потур |
| и?</p> <p>Ту је и војвода Кајица, дошао да честита деспоту на Смедереву што га сагради, и донос |
| урака, Завиша је свуда.{S} Сад је дошао да помогне Жигмунду и деспоту.{S} А какав је Змај-Облач |
| ког и арнаутског левенту, који је дошао да се потурчи.{S} Не може ли ко код куће да се са брато |
| и.</p> <p>— Тко си, робе, јеси ли дошао да предаш града.{S} Ако си за то дошао, бићете од силне |
| е милости моје помиловани, ако си дошао да се на ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц |
| нео се глас да је турски посланик дошао да проси Милеву.{S} Она је то сама својим дворским друг |
| ф.</p> <p>Он је са великом свитом дошао да Милеву прими и султану однесе.</p> <p>Донео је нове |
| ушмана.{S} Кад сам <pb n="485" /> пошао да узмем Голубац, што ми је било у памети силно сам хит |
| ајство са поштењем бори, и како ће ђаво да побједи, јунаштва венац да увене.</p> </div> <div ty |
| свезе са владарима најјаче, је л’ право да ми се сва та властела подвргне.{S} Та ионако што има |
| ги за то ионако ништ’ не знаду, а право да ти кажем, од дивана су ми нешто омрзнути, а мени је |
| е мора држати ни деспот, јер није право да се покрај оштећене као очерупане Србије Жигмунд кори |
| 8" /> као неки телохранитељ, ал’ управо да пази на њега.{S} Одавна њега Ферхад-паша познаје, не |
| биљно Ферхад.</p> <p>— Јест, ал’ управо да ти рекнем, хоће да га прода — рече шапутајућим гласо |
| гуће, а оно барем што још имамо, читаво да одржимо.{S} Турчин се осилио, но са туђом снагом.{S} |
| гурала и твој би род срећан био.{S} Ево да видиш само шта већ сад шиље твојој кћери онај који о |
| додао, ако она неће уз то пријатељство да пристане, да ће са триста хиљада Турака дубље у Срби |
| озбиљан и мало забринут, остави друштво да се за сутра припреми.</p> <p>— Ви остајте, ја зарана |
| S} Ражали се срце у Марка, и купи благо да искупи робље.{S} Дјели дивље мејдане, узима са побиј |
| то је Харалампије на нашој страни, него да ми је ко поклонио нови’ десет ’иљада војника.{S} Све |
| > <p>— Е добро, а ја ћу и једно и друго да вам причам — рече Петошко.</p> <p>— Када сам од калу |
| ’ као што је сад, да не би их тко одвео да с њима трговину води, морају се у кули чувати.{S} Ту |
| у нег’ мудар у лудом, ал’ сад сам видео да су сви полудели, па сад морам ја мудровати.</p> <p>П |
| ебе узимала.</p> <p>Сваки је већ увидео да деспот неће дуго вући; сваки се бринуо, каква ће онд |
| своју децу бринути.{S} Он је већ увидео да Турци ни њему нису пријатељи, и утолико мање ће бити |
| ечце испустити, из које би Турчин виђео да сам штоватељ Христа, љубитељ рода.</p> <p>Радосав <r |
| е се женити; калуђер зато јер се заклео да неће ниједну, а будала зато, што би сваку хтео, а ње |
| и му с моје стране реци да би’ ја волео да и он што попусти, па ће се онда међу свима странкама |
| ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти волео да ниси будала? — запита га Новак.</p> <p>— Не би’, јер |
| ства, твог завичаја, и би л’ опет волео да си хришћанин.</p> <p>— Јок, шта ћу у пропалом царств |
| .{S} И на дивану он је султана привољео да пристане на <pb n="534" /> мир, који сад уживамо, и |
| , те пост.{S} И то би’ доста дуго трпео да нису к томе и друге беде дошле.{S} Ја једем дан на д |
| град са Јеремијом, Јеремија сам је хтео да иде у град и донесе градске кључе, но Ферхад-паша му |
| ије му се поверовало и султан није хтео да дражи Бранковића.</p> <p>— Има ли за то какве бујрун |
| пустио у град, а ни Жигмунду није хтео да га преда, како се побојао Розгоњи да се деспот не на |
| ти може против њене воље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да |
| и мало земље задобије.{S} Мурат би хтео да се Срби ма’ну Мађара, па да може преко Србије удесно |
| ико моја, колико његова.{S} Ја сам хтео да будем војник, но рекоше да нисам за то.</p> <p>— Па |
| .</p> <p>Харалампије канда је само хтео да збуни са предајом новца, ал’ Ферхад-паша не да се зб |
| га ће се држати.</p> <p>Вук је горд био да се покори Милици и њеним синовима; ал’ опет је за ну |
| поглавара има.{S} Народ би срећнији био да је један место двојице, јер се сила српска цепа.{S} |
| м себе за најјаднију кукавицу држао био да не брани очино и своје право, и цео би га јуначки св |
| е у двору о том шушкало да је Јусуф био да проси Милеву за Бајазита.{S} Дође то до ушију Светис |
| вићи сметају, и Ђурађ, кад сам му јавио да су кнежевићи у нашим шакама, одговори нам да чинимо |
| произвести?</p> <p>Сулејман је оставио да се Милици одма’ објави да ће јој Турци сву земљу опу |
| ао?</p> <p>— Ваљда је трта тако израдио да се онђе подијелимо, па да идемо тамо обоје.</p> <p>— |
| ебе придобити.{S} Зато је одма’ наредио да Видајић, Љубовић, и његов син Ђурађ Бранковић турско |
| ородице.{S} Тако је Ферхад сада наредио да им онде подели благо, јер прва му је брига Мађаре од |
| ејави се бимбаша.{S} Каже да је наредио да се испод руке све црквене утвари покупују, и сад чек |
| ожемо.</p> <p>Харалампије, кад је видио да Ферхад није зле воље, све дубље у разговор улази, а |
| е, нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је видио да великаши са Турцима млого шурују, и да добра бити не |
| а је била жалост деспота, кад је увидио да од предаје Голупца нема ништа.{S} Јави то Жигмунду и |
| воља дошла, а он је само Хасана тражио да му срце мало развесели.{S} Хасан је Марка као најбољ |
| миру да буду.{S} Ја сам цару предложио да којег год од војске уклони, јер њихов непрекидни ина |
| раде.{S} Но ја би’ јошт пре свега желио да би се ти одма’ за владаоца српске земље прогласио.{S |
| опрости од ове невоље.{S} Кад је мислио да је прилика већ близу, буде убијен из потаје, неизвес |
| што по вољи учиним.{S} Човек би мислио да је булама у харему богзна како добро, а оне су несре |
| м те већ одавна видео.{S} Ја сам мислио да си ти ’дегод у војсци, на Косову, а тебе ето још овд |
| Лазаревића.{S} Деспот је искрено мислио да Србија, српски народ, добије једног владара, да се с |
| и властољубив.{S} Његов је отац мислио да неће добар бити за војника, па му је сладио калуђерс |
| требало чинити и шта би Јеремија чинио да би био на његовом месту?{S} Јеремија рече, да смаћи |
| и онако му црвени нос тако је набубрио да се чинило као да су му на врху јошт два мала носића |
| би се твој отац са царицом тако помирио да земљу међу собом на две стране поделе, па да тако на |
| пакосте.</p> <p>Све је то Новак говорио да само горњи разговор мало збуни; и на то опет шалу за |
| верити да је деспот пред млогим говорио да те је свагда гледао као неко нужно зло, па да није р |
| head> <p>Ферхад-паша је све тако удесио да по деспота све добро испадне.</p> <p>Ферхад-паша как |
| p> <p>Кад је отац Харалампије примјетио да Јула заплашено унутра трчи, стао је и очекивао је да |
| рканих ’де им коњи пасу, одмах се сетио да близу мора бити и већа војска, која је већ на путу Г |
| једног повећег дрвета.{S} Кад је осетио да је већ пред гостима, прослови:</p> <p>— Добродошли, |
| што ми је било у памети силно сам хитио да Голубац прије задобијем нег’ што би га Маџари на јур |
| у памет.{S} Знам да је Јеремија поручио да ће доћи, можда ће се предати.</p> <p>— Познајем Јере |
| ти, овамо је долазио.{S} Ако је хтео ко да му син што пре архимандритом постане, гледао је <pb |
| предати.{S} Ал’ ако се не преда, овако да га већом војском опколимо, можемо изгубити мах, Турц |
| д у Србији имаду погранична града, како да ја немам, земље господар.</p> <p>— Начини си сам, им |
| е светује са деспотом и војводама, како да се опаше град, и закључе још једаред, ал’ последњи п |
| ијецу за јањичаре.{S} Кад је тако, како да се спасе народ.{S} Морају се најпре унутарњи неприја |
| таково што тек дубље очи копа.{S} Како да се успоредимо сад са икаквом господом и јунацима, ми |
| ји му против народа иде, преда?{S} Како да се не подвргне Лазару, који је српско обновљено царс |
| техе, без душевног поткрепљења, па како да се не турчи?{S} Не тражи нико мученички венац у калу |
| има који су се већ и потурчили, па како да не пропадне народ.{S} Ја с моје стране, никад нећу п |
| а и род је свој силно љубио.{S} Па како да се Турчину, који му против народа иде, преда?{S} Как |
| >Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Па како да поделим, кад се сами сложити не можете.</p> <p>— Суд |
| у њемачкој царевини, и свјетује се како да му се црква умири од чешких патарена, и као што глас |
| са вјером код римпапе, погађају се како да буду отпадници.{S} Патријарх цариградски нема снаге, |
| </p> <p>— Ев’ овако.{S} Зипита’ их како да им подјелим благо, ил’ на равно ил’ коме што више пр |
| Онда би му и срце дале.</p> <p>— Дакако да имамо — одговори весело Јула.</p> <p>— А бога ти, ка |
| повјеравам Смедерево, да саградиш онако да нам на дику служи, а за спас <pb n="520" /></p> <p>С |
| већ досад нисам.{S} Та видим већ ионако да ће се Србин са Турчином сродити, а земља ће Турчину |
| длазити, а Турчин за даље не хаје, тако да се у свако доба више пазило на вољу деспота, нег’ли |
| га до смрти служи.</p> <p>— Дакле, тако да останеш за род изгубљен?</p> <p>— Изгубљен је онај п |
| е азапи дошли, па и они су харали, тако да већ црква и нема више црквених утвари.</p> <p>Ферхад |
| почне све већма војску умножавати, тако да би, ако би га са Милицом опријатељивши се Турци напа |
| , али све у мањем и мањем степену, тако да се видело да ће се жалост јако умалити.{S} У њеном с |
| Уруменли-беглербегом зајезди, ал’ тако да му је око увек надаље спред јездећег Харалампија гом |
| олици, која је била подоста велика тако да се цео човек у њој изгубио и која је била са разним |
| и са тим и Србију к себи привукао тако да су му постали вјерне слуте савезници, и пролијевали |
| она жртвовала.</p> <p>— Кад је већ тако да нити имамо с наше стране за обрану војске, с друге п |
| се, и тек у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голупца и Ласловара.</p> <p>Јеремија и б |
| ило све лепо.{S} Зданије довољно велико да у њему и триста калуђера стајати може.{S} Од косовск |
| то је добар турски цар, гледајмо, мајко да и ми њему што лепо пошљемо, да се не осрамотимо.</p> |
| аиром — рече Јакуб-паша.</p> <p>— А тко да предводи ту војску — запита султан.</p> <p>— Ја и Фе |
| , мада је јака срца, опет не може лахко да прегоре Београд.{S} Није ни чудо, Београд је самртну |
| који своје људе и предел познаје, тешко да би Исак-паша успео.{S} Зато деспот је морао бити на |
| пријевару, и Ђурђа довде домамио, тешко да би’ перје изнео био.{S} Било је ту гунгуле, Облачина |
| ити!</p> <p>— Морамо?{S} Кад је требало да будемо господа, онда сте нас чинили просијацима; а к |
| у.{S} У оваковој околности није требало да непријатељ Србе обара.{S} Требало ји је саме себи ос |
| о, на коме је остало, на ком би требало да је остало царство?</p> <pb n="378" /> <p>— Ако је ца |
| еља нема законите форме, јер би требало да је на њој логофет потписан, и печат ударен.</p> <p>Ј |
| е са свију страна у оно доба доказивало да то тако из важни’ узрока бити мора, и да моја судба, |
| нит ход, једном речи, све је показивало да је од красног племена рођена.{S} Девојачко своје доб |
| ти — примети Ђурађ ком се није допадало да се Милева Турчину да.</p> <p>— Зашто дакле твој отац |
| </p> <p>— Али тако се у оно доба држало да у почетку није имао Вук велику наклоност према кнеги |
| о, канда се хтео такнути, што се држало да је он дао кнежевиће осљепити.{S} И такав посвећеник, |
| /p> <p>Наскоро се у двору о том шушкало да је Јусуф био да проси Милеву за Бајазита.{S} Дође то |
| ке, светује се шта би сад чинити ваљало да се народ поткрепи.{S} Турчину се замерити не може.{S |
| нако као што умеш.{S} Но, напиј се мало да ти глас боље иде — рече Новак, на чију реч одма’ се |
| у?</p> <p>— Драго ми је, ево овамо мало да се одморите — рече Харалампије, па их у велику једну |
| брижан, јер зна да је Турке бриге стало да се с Мађарима јаче не споји, и знао је и то да ће с |
| мље Вук за себе и сина задржи, а остало да припадне Милици и њеној деци.{S} Ово је извршено, ал |
| ство [и властољубије није јој допуштало да се дворског живота мане.] Овом незгодном положају Ми |
| ав старац; на образу му се читати могло да није једаред био међ’ стрелама и мачеви.{S} Обрве ве |
| S} На лицу се новодошавшим читати могло да се није добро збило на Косову.</p> <p>— Говорите, де |
| ањем и мањем степену, тако да се видело да ће се жалост јако умалити.{S} У њеном срцу, у њеним |
| " /> и без рата, особито када се видело да је турска војска млого јача него српска.{S} Но, душе |
| ши мужевљеву заштити, све јој се виђело да ју умалително гледају.{S} И сама присустност Марина |
| ти?</p> <p>— Та немој, мати, све на зло да слутиш.</p> <p>— А шта ти, Милева, радиш?</p> <p>— А |
| завладала да је слабог већ изгледа било да ће Русна моћи дуго у двору остати.{S} Она је то и пр |
| не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље било да идем у Једрене, да падишу о цијелом извијестим како |
| уже прокопсати.{S} За њега би боље било да се сад опет други ко за владатељство отима, бар би с |
| но онда — казаћу Милеви да би боље било да за мене пође, него му поглед поклони.{S} Виђао сам г |
| и Алтоман са Босном; не би ли боље било да уместо толиких господара један влада са српском земљ |
| и имами.{S} Сад би, дакле, најбоље било да ти изјавиш Милици да желиш с њом у сродство и пријат |
| <p>Ферхад-паша вели да би најбоље било да се деспот од Мађара одвуче, и султану покори, и од њ |
| пастира.{S} Ја судим да би најбоље било да се Стефан прогласи одма’ за цара но да му се даду од |
| отражимо ми њих.{S} Сад би најбоље било да покупимо војску па одмах на Голубац, а Каралампогли |
| је у жалости, али не знамо шта би било да је султан њу место Милеве запросио!</p> <p>— Али, др |
| и.</p> <pb n="437" /> <p>— Боље би било да се сви потурчите нег’ што се међу собом кољете.{S} И |
| </p> <p>— Честити пашо, најбоље би било да се благо подјели у Голупцу при предаји, јер није ту |
| с Турцима шуровати.{S} Најбоље би било да се затворе у манастир, да им се оданде никуд не да.< |
| де турске војске.{S} Но најбоље би било да се деспот на покорност позове, а султан да га у мило |
| пасе, морам и ја њему.{S} Друго би било да би он силом у град улетио био, онда већ вјера преста |
| овић.</p> <p>— Није доцне, како би било да ти идеш Жигмунду да понудиш град.</p> <p>— Понуђасмо |
| шта ћемо радити?</p> <p>— Како би било да опремимо неки део војске на Голубац, да на Јеремију |
| мислиш, деспоте?</p> <p>— Добро би било да нам је Голубац у рукама, ал’ колико познајем Јеремиј |
| а Голубац.{S} Војске му је довољно било да освоји Голубац, и да на знање деспоту, да са његовим |
| сад да почнемо?{S} Не би л’ добро било да одма’ јавим деспоту да му се повиновати нећу, но да |
| поделити.</p> <p>— Не би л’ добро било да мом оцу прословим што о том, па ако је могуће да се |
| есећи.</p> <p>— Не би ли сад добро било да дозовем тамбураше или гусларе, да коју отпјевају?{S} |
| намрштио, и даде знак да би добро било да се Петошко удали, да што луђе јошт не изговори.</p> |
| апасти спасе.{S} Сад шта би од нас било да нам буде <pb n="301" /> и одсад Турчин непријатељ; к |
| ром договарала и све им је на то тежило да се Бранковић осили.</p> <p>Наједанпут разнесе се гла |
| Бајазит изрекао, а већ се све спремило да се Јусуф кренути може.</p> <p>Сад већ Бајазит мира н |
| ткад је ужасавала.{S} Све јој се чинило да добро бити неће, све јој је тако долазило као да цео |
| је знала шта да мисли.{S} Њој се чинило да није могуће, да је због књагиње њу калуђер ословљива |
| сак-паша на дивану, највећма се зборило да се војска одмах на Србију дигне, и све до Београда п |
| ђао те нисам, али ми је до ушију допрло да си код Турака.{S} Та приповедај ми, како си ми дошао |
| и јако нам сметају, много би лакше ишло да их не има, јер ти манастири потпирују и оно што се в |
| ђавола, познајем ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде на миру будите — рече о |
| м вино да заборавим моју тугу; ’оди амо да га заједно трошимо.{S} Ти си један међу твојима који |
| p> <p>— Иди, бога ти, канда ми не знамо да Жигмунд никад нема новаца, и да му ваш деспот узајмљ |
| одговор.</p> <p>— Тако је.{S} Сви знамо да се сад судба над срећом и несрећом прелама.{S} Србиј |
| падне.{S} Нијесмо ђеца.{S} Ми сви знамо да је Вукогли лис, већи лис нег’ Жигмунд.{S} Да могу, д |
| му ваш деспот узајмљује, па и то знамо да он Голубац Мађарима предати мора, стога то си и доша |
| пасти могу Турци к њима, а овамо морамо да се бранимо и мађарски’ чаркаџија, који упадају и хар |
| а је већ све у преправност довела, само да се јошт са Ђурђем бољма договори, првом приликом про |
| ће служити пре Турцима, Мађарима, само да је код своје куће над својима господар.</p> <p>Јерем |
| хати, па не би’ дао за богзна шта, само да још једном поред цара противу Турака војевати могу — |
| а је доцне, ал’ ћу употребити све, само да спасем што се спасти може.{S} Ја сам покајник.{S} Зг |
| дао, а она све око мене лиле-миле, само да јој што по вољи учиним.{S} Човек би мислио да је бул |
| који су на сваку промену научени, само да им добро буде, да се у висину пењу.{S} Калуђерство в |
| арода мораће полумесец почитовати, само да си живот спасу.{S} Да, тако мора бити ако се ред как |
| га султан свом силом потпомагати, само да прекине с Мађарима.{S} Долазићеду господа од Мљетака |
| би над Агарјанима победу одржати, само да сви живе у онаковој слози и љубави, какову нам спаси |
| /p> <p>— Све се то може још збити, само да бог поживи цара.{S} Он је већ после Вукашинова пада |
| и све би се дало лакше поправити, само да није Јеремије, <pb n="391" /> бојим се неће ми Голуб |
| нека говори шта хоће.</p> <p>— Еј, само да се Алтоман није одметнуо био од цара одма’ у почетку |
| м све на част.</p> <p>— Пристајем, само да ми даш ријеч, честити пашо, да се мој дел не уштрби. |
| ад да сам млађи, ал’ шта ја велим, само да сам од једне љуте ране слободан, да могу коња јахати |
| а данка и поклона колико му драго, само да се Бранковићу влада не да.</p> <p>— Колика су деца М |
| ћи, но није бранио ништа за друго, само да се чест војничка не повреди.{S} При том познавао је |
| м читати богословију наврат-нанос, само да постанем оно, што сам већ обрекао.{S} Та како и не б |
| игмунд.{S} Вукогли обриче и харач, само да га оставим тамо ђе је — рече султан.</p> <p>— Харач |
| земан дође, опет ћемо на Турке.{S} Само да су Мађари спремнији, све би друкчије ишло, овако мор |
| њим крајинама Србије отклонити.{S} Само да нас Угри не потчине, и место оног да добијемо овог з |
| да ђеца у ништо се не рачунају.{S} Само да буде крај овоме рату, одма’ ћу свим мојим силама нас |
| једна Српкиња пошла за Турчина?{S} Само да дође, али онако какав што но кажу честит, па би виде |
| а нас тако уморене сатру.</p> <p>— Само да је ту Харалампије, па да знамо на чему смо.</p> <p>— |
| к наједанпут не прослови:</p> <p>— Само да сам мало млађи, али шта ћу кад сам већ близу гроба.{ |
| нами дијелити та трта.</p> <p>— Та само да нам је за руком испало, лако би ми са калуђером. </p |
| а није могао противсловити, јер не само да је душу продао већ и тело му је у рукама Ферхад-паше |
| такав јунак као што ме држите, али само да нисам Краљевић.{S} Мене судба од постанка гони.{S} Д |
| ’шалио, и волео је лакрдијаше, али само да је све по његовој ћуди.</p> <p>У Дечанима налазили с |
| , неголи буди ко други.{S} Помисли само да нам је војска на Косову пропала, Вук нас напаствује, |
| ели, да ће он све за народ учинити само да му се врховна управитељска власт допусти донде док с |
| та желиш?</p> <p>— Ништа друго, но само да ме не издаш.{S} Ником не говори ко сам и шта сам био |
| по Светислава не мора бити.{S} Јер само да га видиш како изгледа.</p> <p>Русна на то, као мало |
| , но ја се ништа не бојим.{S} Јошт само да попијем једну, па кад га ухватим, нећу га донде испу |
| ро га познаје, <pb n="425" /> њему само да се докопати власти, а њему да кору баци.</p> <p>То с |
| } Римпапа би дао краљевину деспоту само да пређе у лацманство.{S} Град Смедерево још се гради и |
| скусила своју кћер Мару и, да не кажемо да ју је мрзила, уколико ју је тек радо имала, уколико |
| најете.</p> <p>— Ми на то не пристајемо да место једног Бранковића другога за самцатог господар |
| ожијој вољи са победом врати, гледаћемо да отсад у свако доба и у свачему преправнији будемо не |
| к и ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћемо да не пропаднемо.</p> <p>Деспот изрече, на Леонтија озб |
| нами, твоје изостати не сме, израдићемо да буднеш први у цркви, и богате баштине.</p> <p>— А за |
| д на оваково место дођемо, а ми мислимо да смо у рају — одговори ласкателним реч’ма калуђер.</p |
| Уруменлије стигну, па да ђауре загушимо да ни медет не изрекну.</p> <p>— Шта велиш ти Керим-паш |
| — Нек буде дакле тако, но само гледајмо да што пре наредбе учинимо, да време не губимо — рекне |
| велику побједу над Бајазитом, дошли смо да се очима уверимо.{S} Знао сам да о’ђе мора бити и ’р |
| емна и одушевљена.{S} Сад, пак, дођосмо да код тебе пребудемо, светла царице и да ти за сваки с |
| S} Један му саветоваше да не оклева, но да одма’ са свом силом у дубљину Србије упадне; други с |
| p>— Е да сад не губимо више времена, но да се на пут спремамо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије |
| вој конак вратити <pb n="251" /> се, но да не би опет као пре прошао, замоли да га ко отпрати.< |
| бан, но гледаћу да не прођем као он, но да моје душмане сатрем.</p> <p>Овако је Ђурађ у тамници |
| да ја кнежевићима нисам вид одузео, но да сам их овде код мене тајно здраве и читаве држао, да |
| им деспоту да му се повиновати нећу, но да ме призна за себи равна, иначе ћу га у Небојшу кулу |
| Србин.{S} Он ме узме на искушеније; но да сте видили то искушеније.{S} Најпре пост, те пост.{S |
| да се Стефан прогласи одма’ за цара но да му се даду одма’ добри саветници као привремено прав |
| оже сваки себи представити. ,</p> <p>Но да видимо шта ће даље бити.</p> <pb n="316" /> <p>Вук, |
| и кући ићи скупа са деспотом.</p> <p>Но да видимо како се у Србији живи.</p> </div> <div type=" |
| к онда жалиш што ниси Турчин.</p> <p>Но да видимо шта се ради у Дринопољу.</p> <p>Дан на дан хр |
| у, за чим је тежио, испунило.</p> <p>Но да видим шта ће без Стевана чинити?</p> </div> <div typ |
| рекао, свети оче, да је то јошт прерано да се Стеван одма’ за цара извиче.{S} Он је јошт млад, |
| еспот потпише.{S} У тој књизи је писано да је деспот од своје воље предао Београд.{S} Деспот пр |
| за ким тежи Милева?</p> <p>— Е наравно да воли Светислава, јербо јој је овај често пред очима, |
| заштићавао, потпомагао.</p> <p>Наравно да је велики губитак био за српски народ што Марко са о |
| две звезде; не би разазнао да л’ једно да л’ друго.{S} Моја Зулејка се поред мене са тетивом и |
| дошли.{S} И све то у тајности скривено да дода игуману Радосаву, а да се Турци не сете.</p> <p |
| не би могао.</p> <p>— Дакле, изгубљено да се више не поврати? — упадне Облачина.</p> <p>—- Так |
| , Харалампије, то је друштво састављено да у скупу заједнички грабе и отимају, но ако може свак |
| деси, онда је све то због тога учињено да Турчин Бранковића утамани.{S} Но с њим би се и посље |
| починити.{S} Међу нама нек је изречено да се после отклоњене опасности одма’ и прогласи и крун |
| и са својима изгинуо, а није било нужно да сви на Косову изгину.{S} Није издао Вук на Косову, о |
| и-Марко, шта радиш?</p> <p>— Пијем вино да заборавим моју тугу; ’оди амо да га заједно трошимо. |
| <p>Јеремија подиже главу горе и озбиљно да одговор.</p> <p>— Кажи господару, да ћу доћи сутра у |
| лепим речма до тог не може доћи, а оно да јој мало поиздаље и претњу Вукову јави.</p> <p>Гости |
| народа.{S} Зато морам и с Грцима добро да живим, бар с морја могу кадшто добро учинити.{S} И Д |
| шаје противни’ народа.{S} Знао је добро да је и самог цара Лазара господарство јошт младо било, |
| ао би’ и на све, само на једно не, а то да не учине са мном оно, што мора бити, кад кога адумом |
| олубац предати.</p> <p>Розгоњи је за то да се ни тај рок не допусти, ал’ Жигмунд допушта.</p> < |
| а истиснути, а деспот побринуо се за то да се може здраво и читаво куд хоће повући.{S} И Турци |
| није доста.{S} Он је већ скројен за то да руши, обара.</p> <p>Како је чуо да је и отац Леонтиј |
| ти познате; он се мисли, па мисли на то да свакако своју и свог народа независност докучи.{S} О |
| ојанством.</p> <p>— Треба гледати на то да разне струке управе способним људ’ма у руке дођу, љу |
| имати као што је Бајазит, али доста то да јој се богатство јако допало.{S} Роди се у њој жеља |
| нгула; питају ’ришћани Турке, шта ће то да буде; Турци одговарају: сада ће посећи негдашњег цар |
| џбину спасти.</p> <p>— Дакле, шта ће то да буде? — запита патријарх. — Овде је питање да ли се |
| знао вољу деспот-Стевана, знао је и то да деспот сродну и невину крв пролити неће, ал’ и то до |
| Мађарима јаче не споји, и знао је и то да ће с њима лакше мир склопити, јер како се деспот у б |
| наћи.{S} Лако му је било погодити и то да је тешко пало деспоту предати Београд, ал’ је морао, |
| мунда сасвим поверио, а зна се још и то да кад већ Мађари Београд имају, па још да им је Голупц |
| ароду добра чинити, а оно као Турчин то да чини.</p> <p>Такав је био Ферхад-паша.</p> <pb n="45 |
| му се одма’ и даде.</p> <p>— Па како то да се даш ухватити — запита Новак.</p> <p>— Боље је дат |
| ена жељи Бајазитовој.</p> <p>Па како то да се она на то склони — после жалосне косовске битке, |
| ар што је Милица од Немањине лозе, зато да управља Лазарева породица?{S} Књиге кажу, да је цари |
| не ласка, да ме од Жигмунда откине зато да нас после завади и појединце утамани.{S} Засад смо о |
| ијатеља изгубити.{S} Ја сам Турчин зато да могу ође мом народу што олакшати.{S} Ни самом Бранко |
| а да је све то царица слепила само зато да Бранковићеву партију заплаши.{S} Додуше, царица се д |
| и њемачки цар, понудити мир, и то зато да га од тебе одвуку, да те могу тако усамљена напасти, |
| го Србаља служи.{S} Да ли ти је познато да ти је који од њи’ у нужди као брат помогао?</p> <p>— |
| , у пријатељству живио, а нарочито, што да не бијаше деспота и Бранковића, тешко би се био мога |
| во Брдо.</p> <p>Јеремија пита Ђурђа што да чини са кнежевић’ма.</p> <p>То питање Ђурђу велику б |
| нису на венчање звонила.{S} А и на што да Турцима уши вређају?{S} Та и Милеви није већ то од п |
| ђаур клања.{S} Ако хоћеш код ђаура што да докучиш, то без женске не можеш ништа учинити.</p> < |
| ају на веће, сватко гледи од другог што да скуца.{S} Међусобна борба код Срба била је свакидањи |
| реч дали?</p> <p>— Та и њему нек се што да; а друго, шта је то ђауру реч дати?{S} Може се и јед |
| земљи бавио, и не мислећи на таково што да ће Ђурађ са Турцима на Србију напасти — пукне глас д |
| расипље, а ја за ме као сватко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти на вјеру, као што река’, ал’ јес |
| кашин је био цар пре кнез-Лазара, зашто да није цар Краљевић Марко, ког је сам народ већ Краљев |
| ратовима једнаку су судбу делили, зашто да буде брат брату слуга, кад може бити господар?</p> < |
| .{S} Кад си му у нужди добар био, зашто да те се сад тако доцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти |
| на је једнако Вука подстрекавала: зашто да буде он потчињен деспоту, кад су једног оца синови, |
| јевао.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Па зашто да нас ослепе?</p> <p>— Нисмо ником ништа скривили.{S} |
| т за времена натраг повукао.{S} И зашто да му гине толики народ?{S} Све је Косово крвљу обојади |
| вне војводе биле.{S} Јест.{S} Али зашто да изгубе тако лудо и војску и своје главе.{S} Није то |
| емијо?</p> <p>— Јесам.{S} Но имам нешто да примјетим.{S} Ако деспот не усхте ил’ не могне одма’ |
| овори’, из дивана знадем.{S} Јошт нешто да ти рекнем.{S} Јучер смо добили глас да се буна у Кар |
| "455" /> <p>— Пророк се за нас побринуо да нам све мора говети, било младо, било старо.</p> <p> |
| бац заглави.</p> <p>Деспот, како је чуо да је то Ферхад-паша што је разбио Мађаре, с прекрштени |
| а то да руши, обара.</p> <p>Како је чуо да је и отац Леонтије у деспотовом савету, одмах је зна |
| е, да хватамо тог ђавола.{S} Ја сам чуо да већ одавна овде плаши, но ја се ништа не бојим.{S} Ј |
| XXVII</head> <p>Са Ласловара велики топ да знак, а војска већ је у бојном реду, јурне на провал |
| одвраћао, деспот пак није хтео за откуп да зна кад прелази Голубац у мађарске руке.</p> <p>Десп |
| било, већ нам се овако досадило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, па да све то рашчисти.</p> <p>Једин |
| да је бољи од другога, ал’ најмање бар да је раван, а за то нејма снаге, па тек буде туђа подл |
| {S} Ма коме морала је тајну открити бар да с тим срцу олакша.</p> <p>Наскоро се у двору о том ш |
| вина колико хоћу.{S} Није добро свагдар да је човек мудар.{S} Када су Турци са Арнаутима на Нов |
| к себи, пошље ме као дијете у Хилендар да књиге научим, дођем натраг, би’ још слаб дечак, за в |
| уду онаковог човека који је доста мудар да си могу дати казати од такве мудре луде оно што си н |
| сам ја онда, ја омладак Немање.{S} Зар да будем само копљанобојник деспот-Стевана?{S} То није |
| {S} Тако мисли отац Пајсије, који макар да га и терете године, ал’ није рад да попусти ни у жит |
| бриге, та њима доста је и један калуђер да их чува, куд би они из града сами измакли.</p> <p>— |
| рим владиком постао, и заслужио си, јер да тебе не би и Русне, не знам шта би од деспота било.{ |
| нио царем.{S} Ја му за право дајем, јер да није био он, а оно би био други, па богзна какав би |
| Вук на Косову, он је спасао Босну, јер да се са својима тамо не повуче, не би задржали Турке б |
| аметне.{S} Но још не рјече ми какав мир да просим.</p> <p>— Да се султану покориш.</p> <p>— Ха, |
| за предају па ћеш и ти онда у манастир да подјелимо благо.{S} Сад нек улак дође.{S} Је л’ добр |
| </p> <p>Ферхад-паша враћа се у манастир да пошље благо Исак-паши.</p> <p>Међутим деспот располо |
| p> <p>Мару и Ђурђа послао је Вук у двор да извиде шта се о’де ради, да би знао чега ће се држат |
| аст је већ под Турчином, само тај покор да нисам дочекао!{S} Но нек буде воља божија.</p> <p>— |
| Турцима на Србију напасти — пукне глас да је Ђурађ са Турцима, са мложином турске војске на гр |
| сили.</p> <p>Наједанпут разнесе се глас да је дошла Мара, кћи царичина, жена Бранковићева, са с |
| рошло.</p> <p>Наједанпут донесе се глас да је Мехмед султан скончао.{S} Његови синови Мурат и М |
| </p> <p>— По целом двору разнео се глас да је турски посланик дошао да проси Милеву.{S} Она је |
| ји му од непознатог Турчина донесе глас да се чува Бранковића, јер потајно код Турака о том рад |
| мах чаушбаша пријави се, и донесе глас да су ту поклисари.</p> <p>— Нек се амо доведу, можда ћ |
| да ти рекнем.{S} Јучер смо добили глас да се буна у Караманији стишава, и ако треба онданђе ће |
| као мој Хасан.{S} Кад једаред дође час да морам на други свет путовати, његова побратимска рук |
| го.{S} То га јако пече.</p> <p>Дође час да се крећу.{S} Ферхад наложи једном бимбаши да у пратњ |
| у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да дођу амо што пре, јер ако се задоцне, није нам на ин |
| то право, јер је Београд и Голубац дат да Жигмунд штити Србију, а овамо је избегао и Србију на |
| млого надам од цара, само сад овај рат да се срећно оконча.</p> <p>После ови’ пророчески’ речи |
| султан, како види уговор, издаће берат да се деспот Вукогли признаје за владара Србије.</p> <p |
| о реко’, биће све у реду, добићеш берат да си господар над овом Србијом.{S} Сад прекини одмах с |
| ми желимо, то ти је познато, цјео свјет да потурчимо.{S} Да срушимо Вукогли-деспота би л’ нам н |
| а, тек онда тргне се, падне му на памет да је владика Леонтије по свом светом чину достојан да |
| чинити.{S} Мисли се, падне му на памет да ће најбоље бити оба кнежевића за владу неспособнима |
| рака, да ослаби Голубац, а султана опет да је Смедерево против Мађара.{S} Тако сад нужда налаже |
| <p>— Он би дошао к вами, ал после опет да га начините господаром над Браничевом.</p> <p>— Ако |
| у, смешећи се и тишијим гласом, но опет да се чути могло.</p> <p>— Онај само може имати рану у |
| ти последње чтеније.{S} И збиља, деспот да руком знак да буде опроштен, игуман да му такођер зн |
| прије Жигмунду одбјегао.{S} Зна деспот да му је Исак-паша о глави радио.{S} Исак-пашу је благо |
| а, свој свога коље.{S} Увиђ’о је деспот да ћемо се овако сви искорјенити, и ми и народ.{S} Ја њ |
| жњена је столица, но чујем да ће деспот да начини неког Мелентија за патријарха.</p> <p>— Какав |
| ликим ствар’ма расправља.</p> <p>Деспот да знак, устану обоје и деспот ухватив руку Леонтија во |
| трапезарије на гомили, и чека заповест да се унесе.</p> <p>— Нек се унесе благо.</p> <p>Бимбаш |
| Угре, и ја то у срцу исповедам, и јест да стојимо међу две ватре.{S} Но и то стоји, да Угри ка |
| ундом, начинити, а бацити им какву кост да се о њој гложе.{S} Маџари, како буду мира имали од Т |
| настати морале, наметнули су ми дужност да вам и преко воље помажем.{S} Ви сте с нама уговоре и |
| водом влажити; постао сам већ тако жут да сам мислио већ ћу се скоро посветити.{S} Напослетку, |
| мислио, држао је да је то сад први пут да дође до највишег степена архијерејства, јер је већ с |
| >Јеремија пре нег’ што ће на коња, јошт да се рукују, и шапне му.</p> <p>— Не предаји града, до |
| о је народно, а тек дубоко у земљи јошт да остане семе, које тек јак сунчани зрак у клице претв |
| љу пријатељ, душману душман.{S} То јошт да дочекам, па да ми се душа смири, а тело земљи у вечи |
| нутарњу, није дошла да га испитива, већ да га теши.</p> <p>Јерина започе.</p> <p>— Господару мо |
| ије дошао покоран да Голубац преда, већ да он што потраживати има.{S} Јест, Јеремија потражива |
| би споменуо као позната пријатеља, већ да је тај глас преко другог начуо.{S} Ферхад-паша мора |
| далеко одавде, ту је и Ферхад-паша, већ да дођеш и донесеш кључе Голупца, па да ти преда благо |
| оцепан као што је био прије Немање, већ да је у скупу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу с |
| , да Маџари корјен у Србији запате, већ да себе сахрани, и вољан је прије под скут падише доћи |
| држати не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе исправљам.{S} Очитао би’ ти молитвах колико |
| а рашта му бог даде памет и миш’цу, већ да народ свјетује и штити.{S} Турци му обричу обилата б |
| чим обманути?{S} Та нисмо ли казали већ да је она добра, невина, блага, и да чистом љубављу пра |
| пота и Ђурђа уважени.</p> <p>Јаблановић да Јеремији на знање да су у његовим рукама кнежевићи, |
| ови?</p> <p>То је Јусуф, који ће Милеву да проси.</p> <p>Јусуф је са великом свитом овамо стига |
| олико дана побави се деспот у Смедереву да у двору ред начини за пријем и дочек улаках и поклис |
| ав побуђује народ у Ресавини, Браничеву да даје, да ради, да не клоне.{S} Он се моли богу, и св |
| и то у највећој тајности, отиде у цркву да се пречести, да јој буде све опроштено.{S} Причешће |
| код Турака долазио.{S} Турци га позову да им помогне један град отимати, а он, дошавши са свој |
| елику војску од крстоносаца, ал’ такову да и Једрене затресе се и сурва, могло би што бити, ова |
| ко је красна та српска војска на Косову да ни Душан краснију није имао — рече Новак.</p> <p>— А |
| а усјеве, нит’ ћете гојити домаћу марву да вас ’рани.{S} Предајте се сви, да се џенета удостоји |
| мед положили смо један другоме заклетву да нећемо се дирати.{S} Штавише, ја сам дао заклетву да |
| простио.</p> <p>— Дао је реч и заклетву да ће одржати Бајазитову лозу.</p> <p>— Јест поштење је |
| дирати.{S} Штавише, ја сам дао заклетву да ћу и са његовом децом у миру и пријатељству живити.{ |
| p> <p>Но има који не да вредном људству да ужива у миру плоде свог труда.{S} Дивље турство закл |
| луђер метне на стол у кожи везану књигу да је деспот потпише.{S} У тој књизи је писано да је де |
| ада у чуду нађе, и молио се у себи богу да га само сад од ове беде избави.</p> <p>— Калуђер!{S} |
| ту.{S} Турци, гледајући на њи’, не могу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђа |
| аралампије од чуда обнезнањени, не могу да се лако разберу, глас Ферхад-паше им је познат, ал’ |
| м овде само мало стазу померио, не могу да спавам, па сам изишао прохлађивати се — рекне калуђе |
| патријарха, као што ме видите; не могу да спавам, па сам изишао мало на чист ваздух, па сам се |
| кад ђаури поред овакови’ делија не могу да прокопшу“.{S} И доиста, такви су то јунаци били, да |
| су добро предел битке.{S} Турци не могу да се са њиховим коњаничким мноштвом ползују.{S} Битка |
| ј прелазак штитио, и јошт Турци не могу да продру, пушкари тако су понамештани да им Турци науд |
| оље.{S} Но ако Турци запитају, па знаду да су код мене, и већ осљепљени, што можда већ и знаду, |
| ом трошку не може војске држати, мораду да просе новац у римпапе, који кад им да, обвеже их да |
| азапи, јањичари, коњаници већ су у реду да се крећу, и тешке камиле дижу се, и сва заира се вуч |
| и манастири, цркве и храмови бдити ћеду да се праве српске душе од сатане не улове.{S} Велика ј |
| буде с мањим украћен, а војводе нећеду да се дијеле са калуђером.</p> <p>Ферхад исприча им све |
| може, Турци гушће наваљују, јер хоћеду да пут пресеку, и сам Завиша види да одољети не може, в |
| нико добра нек не ишчекује.{S} Они иду да искорене вјеру хришћанску, и све да потурче.</p> <p> |
| b n="512" /> се с мјеста макао Жигмунду да помогне.{S} Није њему до тога стало, да Маџари корје |
| доцне, како би било да ти идеш Жигмунду да понудиш град.</p> <p>— Понуђасмо деспоту, ал’ не шће |
| незови код вас буду, па изјавите народу да за њи’ устајете, да право и првенство наследија одрж |
| сестри и мени, и овом сиромашном народу да помогнеш, зидај даље град у твој вечити спомен и сла |
| ју одзива нађу.{S} Сви тог мненија буду да се Вук са Турцима у погодбу пусти.</p> <p>Вук, видев |
| </p> <p>— Сви га особито хвале.{S} Кажу да је далеко бољи од оца му Мурата.{S} Кажу, да је још |
| ан блага нити треба, нити хоће.{S} Кажу да је код њега благо нагомилано; при том силан је.{S} О |
| иличино стање живо представили.{S} Кажу да нема више војске, да Новак, истина, купи нову, ал’ с |
| ти, књагиња тако смутна?</p> <p>— Кажу да због Бранковића који се једнако са Обилићем кошка, . |
| /p> <p>— Да чујемо какве?</p> <p>— Кажу да сам се у цичој зими родио, па ми је глава презебла, |
| добро.</p> <pb n="311" /> <p>— Та кажу да ће она за Светислава поћи.{S} Па ја да сам Светислав |
| ударен.</p> <p>Жигмундови фратори кажу да повеља нема законите форме, јер би требало да је на |
| из долње Душанове Србије гласови стижу да се онђе гомилама турче, које с вољом <pb n="352" /> |
| д, отвори врата да види је л’ тко близу да се не би разговор чуо.</p> <p>Сејмени су подаље од в |
| и, који доносе даре деспоту и уверавају да ће га султан свом силом потпомагати, само да прекине |
| три калуђера наизменце дању-ноћу чувају да се кандила не угасе, и молитве се једнако читају за |
| ст што Стевана нема.</p> <p>Приповедају да се на дан смрти његове мало земља потресла и сунце и |
| т, а за њима сви, већ се наредбе издају да се војска на ноге дигне, па даље које Дунавом које с |
| о калуђерима да пркоси, и зато и чекају да дође Петровдан, да св. Петар кључем отвори мрсу врат |
| ранковићу наруку играти.{S} Само чекају да дође Ђурађ, па да се с њим још договоре.{S} Највећи |
| обеда одржати.{S} Овако бар Турци знају да имамо јошт језгре около које ће се нова војска купит |
| ми остали потурице, који ме не познају да сам и сам тај, на путу не стоје.{S} Они су жешћи од |
| чене Помаке, да виде града, да испитају да л’ је све то истина што се о Смедереву прича.</p> <p |
| у речце ни отпоздрава.{S} Ваљда осећају да су то пољупци Јуде Искариотског.</p> <p>— Збогом, ђе |
| енте Турци су јако зидали.{S} У случају да им оружје не би срећно било, са истима носили би раз |
| ноштву тамо доле закопани, па у случају да напусте Ново Брдо, могли би се згодном приликом у на |
| па пошаље поузданог човека у Анадолију да извиди којем Бајазитовом сину срећа служи, и да сазн |
| ред, ал’ последњи пут, позвати Јеремију да преда Голубац.{S} Деспот ће на се примити да Јеремиј |
| ослате, султан шиље војску у Караманију да угуши буну, а другу опет око себе купи, да је на огр |
| ковића крв је племенита, кнежевићи пију да си забаве бољу душе и срца, ал’ вином до скотства не |
| нити га, употребиће сада сву силу своју да гњев свој на његовом сину искаде.{S} Ако Турчин буде |
| лина, који у овако опасно доба изискују да се најпре бједа отклони, па онда тек да се о поменут |
| длећи.{S} Маџари, опет, од нас изискују да смо увек против Турака, кад се год њима допада.{S} И |
| распитују коме се то звони, а кад чују да је то за цара и изгибшу му војску, туга нападне свак |
| анастир, из бојазни да Мађари не начују да је код Богородице слаба посада, и да онамо душмани н |
| е враћао.</p> <p>Тражио је нову прилику да досади деспоту.</p> <p>Његова партаја бијаше већ врл |
| pb n="284" /> <p>Када неки дођу к Марку да му госте објаве, а он мало промислив се рекне: „Могу |
| губити.{S} Гледајмо што пре нову војску да скупимо, да Турке код Мораве дочекамо, свако магнове |
| а ратовати.{S} Дај, краљу, твоју војску да и са њом деспот располаже, а ти само гледај како се |
| вију Турака.</p> <p>Сабере силну војску да коначно покори Србе.{S} Деспот и Ђурађ помирени, хра |
| , даде половину српске земље брату Вуку да онде господари.</p> <p>Но десница правде сваком плаћ |
| ужио ми је као свом нећаку братску руку да народа ради све смутње отклонимо, и да се спасе што |
| <p>Тиха ноћ.{S} Харалампије иде у кулу да види шта кнежевићи раде.</p> <p>Отац Пајсија је њихо |
| је.</p> <p>Деспот једнако светује краљу да ил’ војску крене на Крушевац, ил’ да све силе дању и |
| не предаје, Розгоњи разљућен рече краљу да треба посаду исконабити.</p> <p>Но у исти ма’ брижљи |
| , а ти опет против мене мом непријатељу да не даш помоћи.</p> <p>— На то пристајем.</p> <p>— Но |
| да Драгаш са младим Вуком.{S} Царица му да поручити да ји одма’ жели видити.{S} Тек што дворјан |
| воје пријатељство Бајазиту, и обрече му да ће према Турцима све оно чинити, што им год царица ч |
| ића и Харалампија.{S} Па онда наложи му да с игуманом Радосавом <pb n="475" /> да пренети амо б |
| зазвони, дворјани оду краљу и својти му да и’ допрати.{S} Деспот их пред двораном чека, уведе к |
| ар бољма не развије; ми треба при свему да идемо Бранковићу наруку.{S} Књаза Стевана треба умаљ |
| њему само да се докопати власти, а њему да кору баци.</p> <p>То су два пријатеља, који су у злу |
| е очи с Марка скидао.{S} Није знао чему да се већма диви, ил’ његовом големом стасу ил’ његовим |
| у, други, опет, од жалости, бола уздану да му се глас чује као у рањеног лава.{S} Све је у жало |
| {S} Деспот је задовољан, и рече игуману да боље и последње јајце да народ на жртву, нег’ да их |
| и књигу, пређе трпези па управо игуману да му пољуби руку, но овај одбије знаком да има ту стар |
| стави стање Срба.{S} Он изјасни султану да са Србима није тако ласно војевати као са Грцима, је |
| срцу терет као камен.{S} Рјеци султану да је због тога тако лахко дошао до Голупца.{S} Кад опе |
| не превлада да морају лећи, и кад легну да се још код њих нађе.</p> <p>Кнежевићи су после вечер |
| ’ све то тако исказао, да ти не спомену да Ферхад-пашу, Петошка, добро познајем, и да смо прија |
| љубио.</p> <p>Хасан је оставио отаџбину да види земље и јунаке, да се јошт чему научи и да свак |
| један властелин однијети у Херцеговину да му са мрка чела бриге разабирам.{S} Ово ја не хтједе |
| еш овђе издати, а ја ћу ти дати листину да ти Голубац предајем.</p> <p>Ферхад-паша погледи на Х |
| м се није допадало да се Милева Турчину да.</p> <p>— Зашто дакле твој отац да се не повинује ца |
| Њој је све врило у глави: како Турчину да да кћер?</p> <p>— Колико има красота на истоку, које |
| бити неће.{S} Ако царица Милеву Турчину да... шта ће онда бити...{S} Је л’, оче, ти си Бранкови |
| же кавгу заметнути.{S} Но и то му рекну да ће одма’ дати запитати Марка, хоће л’ српске послани |
| ропасти неће, ако сви њени синци приону да је спасу, својим јунаштвом и поштењем.</p> <p>Но Срб |
| дмора ради спремно било, понуди и Русну да седне.{S} Служитељи, по реду дворском, издалека су х |
| неисказане, јер султан хоће као Туркињу да ју види.</p> <p>Она је данас последњи пут Српкиња!</ |
| ше потомке побринути да нас не проклињу да смо им само земаљски неред после себе оставили — одг |
| ић.</p> <p>Харалампије да знак стражару да се уклони.{S} Утишава узрујане кнежевиће.</p> <p>И к |
| м богом и св. Савом, даје му тврду веру да му се ништ’ стати неће, да дође као јунак свом негда |
| ди с калуђером делити, већ они калуђеру да деле, ал’ мисле, нужда закон мења па мораду и калуђе |
| јеру ми доша Јеремија, ја идем на вјеру да примим град.{S} Он је војвода, неће оскврнути светињ |
| ије.</p> <p>— За њену прађедовску вјеру да је одржи, побринуо би’ се.</p> <p>— Замјерићеш се ти |
| амо Вук Бранковић и Милош Обилић у миру да буду.{S} Ја сам цару предложио да којег год од војск |
| овек.</p> <p>— А шта, зар нећеш у двору да останеш — запита опет шаљиво Костреш.</p> <p>— Нипош |
| поразговарати.</p> <p>Оба седе у чадору да се овде још последњи пут ђаконијама, пићем и јестиво |
| ке битке одма’, неке паше саветовали су да се опет војска даље крене и Србију опустошава; Марко |
| И Турци су познавали деспота, знали су да у приликама и с малим велико је кадар био израдити, |
| новић их је у закриље узео.{S} Хтели су да се упуте у Београд, да се деспоту поклоне.{S} Не да |
| ="471" /> надесно налево.{S} Увидили су да са таковом силом Турцима наудити не могу.{S} Но ни Т |
| калуђери, инђијски брамини долазили су да виде чудо, да купују ил’ искупљују робове.{S} Вашар |
| прозбори.</p> <p>— Ево Мађара, дошли су да добију Голубац, но надам се да овде нећеду ломити ко |
| дови.{S} Балшићи, Црнојевићи на путу су да се Зета са Поморјем Србији не привеже.{S} Све је то |
| сне.{S} А особито, сад му је прилика ту да би, можда, и до ње лако доћи могао.{S} Јусуф је <pb |
| а гробницу Високог Стевана, ал’ неће ту да стане, већ иде управо пред велико распетије, прекрст |
| гао.</p> <p>Облачина представља деспоту да је то право, јер је Београд и Голубац дат да Жигмунд |
| е.</p> <p>Облачина Раде примети деспоту да је војска деспотова доста јака, а да би могла Београ |
| мени припадати, ал’ то остављам деспоту да употреби за народ како најбоље зна.{S} Деспот хоће д |
| би л’ добро било да одма’ јавим деспоту да му се повиновати нећу, но да ме призна за себи равна |
| говори, пусти да је моје старије, ја ћу да запитам. — Како мислиш да се покорим, да се султану |
| говори бар сад паметно.</p> <p>— Шта ћу да ти говорим; нисам ли ти већ сто пута казао да ћемо о |
| жалостиво патријарх.</p> <p>— А шта ћу да радим у овако жалосном положају, где ми се са свију |
| м и правим пријатељем народа.{S} Сад ћу да народу моме оне ране лечим, које сам му задао.{S} У |
| хатар неправедно жртвовати.{S} Рећи ћу да ја нисам налог деспотов извршио, да ја кнежевићима н |
| ов цео живот је мом подобан, но гледаћу да не прођем као он, но да моје душмане сатрем.</p> <p> |
| те упозна’; кад се кући вратим, казаћу да сам видео највећег српског јунака.{S} Твој јуначки и |
| е лозе, али не Ђурђа деспота.{S} Казаћу да је мени свагда на срцу лежало ту породицу оружати, а |
| Ја мислим да кад до тога дође, показаћу да сам за сабљу рођен.</p> <p>Са овим реч’ма циљао је С |
| дали као неке светиње; у Дечанима, нећу да кажем као ђаволи, но све нешто необично, смело, прев |
| саопшти ствар Војновићу и Змај-Облачићу да је рад спасти Ђурђа.</p> <p>Ови то једва дочекају.</ |
| Млеци, у Дубровнику, у Будиму, ал’ хоћу да живим и падам с народом.</p> <p>Војвода Радић набора |
| са тог страда.{S} Што је искварено хоћу да искореним.{S} Па не само од властеле, већ био ма тко |
| Ни ја!</p> <p>— Ни ја!{S} Но само ’хоћу да вам кажем шта ћемо чинити.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Че |
| сам издајица, ако је Вук то.{S} Покашћу да нијесам издајица, и освјетлаћу образ мог прађеде <re |
| еваљују.{S} И који спустивши се мишљаху да су ван гужве, виде пред собом и с бока насртајући ар |
| ад ће отићи још и у манастир Богородицу да подели благо, откуп Голупца међу издајицама.{S} Тако |
| слабомоћна, а Вук силан, оставе царицу да се последњем приљубе, премда им је цар покојни млого |
| помоћи.</p> <p>Патријарх замоли царицу да би изјавила шта Турци желе.</p> <p>Милица им све пре |
| а, а не за онога коме је бог дао мишицу да га до смрти служи.</p> <p>— Дакле, тако да останеш з |
| породицом неслога влада; реци твом оцу да ће <pb n="291" /> Марко оног потпомагати, који се ја |
| има на њу гледа.{S} Милева не може срцу да одоле, испусти из руке чинију и пусти се у јецање кр |
| а што ови љутито из једног гласа повичу да Голубац треба тесно опасати и предаји принудити, а н |
| ко им се допаднем да једногласно повичу да би таман био добар за адума, то јест за оног служите |
| Од латински’ крајева долазили су у Жичу да виде српске цркве славу.{S} Неки су ишли у свету зем |
| ати, да како се доведу деобеници, одмах да се нареде ван пред врати и у двору сејмени, а ван дв |
| >Јеремија је мало збуњен, не може одмах да одговори, па тек проговори.</p> <p>— Повуци се мало |
| хад-паши није сад до тога, већ се одмах да на посао.{S} Српску посаду је обезоружао, ал ипак у |
| д нам није до оклевања, ја мислим одмах да ступимо са Турцима у погодбу.</p> <p>— Друго нам ниј |
| ац у римпапе, који кад им да, обвеже их да лацманску вјеру морају унаоколо ширити.{S} Ја, опет, |
| етку Угрима што попустити и намамити их да се од Срба откину, да их после лакше баце из Београд |
| {S} После оваковог закључења, патријарх да благослов и сви се разиђу.</p> <p>Мара, видећи да то |
| Мачви и Београду, па сад још и Голубац да им предамо.{S} Но то бити неће, ја Голупца не предај |
| <p>Татари на брзи коњи језде у Крушевац да позову оданде индат, који ће поћи на Голубац.</p> <p |
| рбега.{S} Сад друго не остаје већ новац да се изброји, подијели, полак теби полак Исак-паши.{S} |
| како ће ђаво да побједи, јунаштва венац да увене.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP185 |
| чину да.</p> <p>— Зашто дакле твој отац да се не повинује царичиној власти, него се непријатељс |
| дати се мора, и ја ти дајем тврду ријеч да ћу како предаш Голубац, за једну годину све накнадит |
| са Србима борити нећу, но дајем ти реч да ће овај мач опет у свако доба угњетеног од Маркова р |
| > <p>— Какав је Мелентије.</p> <p>— Баш да ти управо кажем, прави плеснивац, цјео дан бројанице |
| нас, град напустити нећемо, дође ли баш да се мора, онда ћемо ма и преко трња.</p> <p>— Добро б |
| није немогућно, ал’ не можемо рећи баш да је и сигурно.{S} Па ако Турци примете да се ми на њи |
| елика промена догодити.</p> <p>— Но баш да се збуде та Милевина удадба, не би добро било по Срб |
| о човека мрзи изговорити.</p> <p>Но баш да видимо шта се и код такових збивало.{S} У свету је д |
| — Ја сам то мојим ушима слушао.{S} Знаш да има у двору млого твојих непријатеља, на које се дес |
| бога нађеш, откуда си?</p> <p>— Ти знаш да код Турака млого Србаља служи.{S} Да ли ти је познат |
| лица и честите браде, па мислити мораш да су то нека изванредна суштества.{S} Све си као у нек |
| лета, бистрог погледа, на лицу му читаш да је добре и зле дане преживио.{S} Ведро чело, а образ |
| у властеле једне против друге; не можеш да склопиш уједно оно што српско име носи.{S} Ти Балшић |
| вих братија, којим на лицу читати можеш да је пост измишљен само калуђерима да пркоси, и зато и |
| шења за те, да прегорјеваш, а што можеш да спасеш.{S} То ти каже Петошко, у вас негда лудак, а |
| екне љутито Новак.</p> <p>— Ал’ шта ћеш да чиниш када није друкчије; видиш да је све заплашено, |
| камења блистати и трептати.{S} Рећи ћеш да је то све у хатар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ н |
| је по земљу и по тебе најбоље, што ћеш да будеш уз Жигмунда кољено велможа, кад овђе још можеш |
| без сумње твом оцу поклоњен.{S} Знаћеш да исту сабљу примити не могу, јер је иста свагда у пре |
| ј госпоштина, и како је видиш, познаћеш да је владарка.</p> <p>Седне на сребрн стол и почну се |
| адости друже, хоћеш да се осилиш, нећеш да предаш града, који ни ја одржати не мога?</p> <p>— Е |
| p> <p>— Кћери моја, ја знам зашто нећеш да говориш.{S} Ти носиш у срцу Светислава, па би ти као |
| ремија, ти мој од младости друже, хоћеш да се осилиш, нећеш да предаш града, који ни ја одржати |
| ћеш да чиниш када није друкчије; видиш да је све заплашено, војска се слабо купи, а Вук оданде |
| сад нек донесу сваке ђаконије да видиш да је Турчин прави кардаш ђауру, да те угости као побра |
| ене, срце ће ми растити.</p> <p>— Велиш да сам јунак.{S} Камо срећа да сам такав јунак као што |
| <p>— Ја нећу противусловити када велиш да је твоје мнење спасително.{S} Ти добро познајеш вели |
| е најмудрији и најлукавији.{S} Ти велиш да су Угљеша, Гојко и Вукашин славне војводе биле.{S} Ј |
| ети?{S} Она се зна.{S} Па зар ти мислиш да би једна Српкиња пошла за Турчина?{S} Само да дође, |
| угу; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек за тебе заузет?{S} Та колико пути сам прим |
| тарије, ја ћу да запитам. — Како мислиш да се покорим, да се султану напросто предам? — рече де |
| и — одговори Митар.</p> <p>— Зар мислиш да срећа сваком једнако служи? <pb n="247" /> Баш тај ц |
| че:</p> <p>— Ал’ о том ништ’ не говориш да су Бранковићи пуни зависти, да злобе и Обилићу, коме |
| ферман, па кад се Турчину добар бакшиш да, манастир је у миру, и може и из деспотове области ’ |
| да кад већ Мађари Београд имају, па још да им је Голупца, онда је још теже владати у Србији нег |
| пских војвода, камо Обилића?{S} Сад још да није бог Бајазиту дао срце благо, зло и наопако по н |
| без унутрашњих непријатеља, па кажу још да је млад, красан и благ.{S} Ако нам добро жели, нек м |
| l> <l>Па на Србље издалека виче,</l> <l>Да би мејдан рад дјелити с киме</l> <l>Наочиглед војске |
| /l> <l>Нагрнуше на Србље јуначне</l> <l>Да им отму добијено благо.</l> <pb n="238" /> <l>Стаде |
| l>Све се диже путем цариградским</l> <l>Да с’ покуша срећа против града.</l> <l>Ал’ тад стиже о |
| а сваки по својој вољи јадикује.</p> <p>Да видимо шта се код царице ради; да видимо, шта ће Јус |
| по свом чину и реду понамештани.</p> <p>Да се гости задовоље, велике се чине припреме.</p> <p>У |
| у суглас му поје црни калуђери.</p> <p>Да си видио како ти јунаци, који су секли, ломили Татар |
| да ли од радости или од жалости.</p> <p>Да чудне промене судбе!</p> <p>Светислав у свом детинст |
| ћемо у манастир? — запита улак.</p> <p>Да.</p> <p>Коње доводе; оружани момци, мала пратња четв |
| ги, опет, давали су му за право.</p> <p>Да је деспотов положај био тежак, о том се нико није су |
| и Харалампије на дочек гостију.</p> <p>Да, да не заборавимо за Јулу куварку. —</p> <p>Она је о |
| ће да све то без каштиге остане?</p> <p>Да видимо каква ће судба Ђурђа постићи.</p> <p>У време |
| ни.{S} Да ја могу у том народу живети, _да га могу једанпут целог загрлити!{S} Но не даду ми ср |
| чашу!</p> <p>— И досад си био од први’, дабогда, свагда први био.{S} У твоје здравље властелине |
| </p> <p>— Да си здрав, оче Харалампије, дабогда, скорим владиком постао, и заслужио си, јер да |
| Срећан био, млади Бранковићу.</p> <p>— Дабогда у бољем се видели.</p> <p>После ових поздрава и |
| ну свог реда и сталежа црту, која му је давала пред светом вид неке више душевне силе и човечес |
| победа му је добар изглед за будућност давала, но опет, са оном војском која му је после битке |
| д цара Лазара.{S} Она је правац у двору давала.</p> <p>Међутим, удаљи се и калуђер и шетао се т |
| негиње за обичне властелине или војводе давале.{S} Ево шта нам је ползовало што су нам деца уда |
| ка нег’ душман.{S} Наше војводе више су давале на само јунаштво, нег’ на прилике бојног поља.{S |
| ривили због тога поступка, други, опет, давали су му за право.</p> <p>Да је деспотов положај би |
| ађала, и слабо украшени зидови одјек су давали некадашње јуначке српске веселости.{S} Авлије су |
| у где се на јуначан карактер врло млого давало.{S} Он, као син Вукашина, држао је да има право |
| шевачки лежао је код градских бедема, и давао је изглед оној тачки, гди се мала и велика Морава |
| нде својим обојег пола овцама поученија давати.{S} Отац Пајсије закрвавио је очи као Угљеша кад |
| ећеш већил’ма, деспоте, никакве поклоне давати, а султан је богат, задовољиће се ако му даш кра |
| и да се макне, не може из своје руке ни давати ни продавати.{S} Он је сад само подлога Јеремије |
| то у свету; док је ко силан, док стачи давати и поклањати, цео свет му се клања, а како натраш |
| оред тога морали су Турком војену помоћ давати.</p> <p>Када Бранковић то чује, не допадне му се |
| е соколове, увеџбане, морали су у харач давати.{S} Тако те красне српске цуре, с тим сивим српс |
| је деспот склопио уговор са Угрима.{S} Даваћеду велику помоћ против Турака.{S} Ал’ за ту помоћ |
| д Татарина задобио и не бројим за ране, давно су већ излечене сасвим, но имам ји јошт неколико |
| е познао.{S} Можда га не би познао био, давно је већ било кад га је Петошко у манастиру задирки |
| војвода Облачина Раде, познат ми је.{S} Давно беше.{S} Још се у пернатости познају некадашње ју |
| а нами је нека проклетиња.{S} Матица је давно из наших ројева ишчезла.{S} Није л’ и сам Ђурађ о |
| нанешена — рече Русна — од моје стране давно је заборављена; и то утолико лакше уколико ми се |
| премда је по својој науци и побожности давно већ владиком постати могао, својевољно је првенст |
| брат Вук добра му не жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу носио је жељу за владом, па будући је млог |
| цара одма’ у почетку, били бисмо ми већ давно Турке савладали и осветили би се због битке Вукаш |
| душманина заштићавао, и гусле ће јасно даворити о имену његовом где год Србин дише.{S} Ја сад, |
| и се, да не би он и народ све изгубили, даде половину српске земље брату Вуку да онде господари |
| а друго не тражи — рече Јусуф, па одма’ даде Јусуф преда се благо донешено изнети.{S} Милица се |
| цепа — рече Новак.</p> <p>Милица одма’ даде дозвати Грмана.</p> <p>— Нисам ни мислила — рече М |
| запитао за будалу Петошка, царица одма’ даде га дозвати да на веселост већ расположене госте ма |
| дао је да ти у Војновићу достојног мужа даде; осим тога и у свим другим приликама искусила си ц |
| бље не може откупљивати, а рашта му бог даде памет и миш’цу, већ да народ свјетује и штити.{S} |
| ту штету надокнади и Турцима јак отпод даде.{S} Један очајни и обранителан рат могао је постат |
| када је домовина одбрањена, нека народ даде круну ономе кога за најзаслужнијег држи.{S} Ја ћу |
| аралампија да се на тако необичан поход даде?{S} Несташлук, ил’ освета, ил’ друго што?</p> <p>В |
| дан Вукашин или кнез Лазар?{S} Балша ме даде за то добро избити!{S} Други пут, кад сам му из ша |
| се речи Русне јако косну, но опет се не даде из равнотеже душевне потиснути.</p> <p>— Увреда ме |
| ина-Радом.{S} Хтеде сам ићи, Раде му не даде, хоће свуд да му је десна рука, па ако је до погиб |
| ке биле су спремне, и сутрадан пре зоре даде се знак битки.</p> <p>Обе су војске биле силне.{S} |
| иде — рече Новак, на чију реч одма’ се даде вина пјевцу, који искапивши једну подобру чашу и п |
| неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још комад земље, па онде да владаш.</p> <pb n="286 |
| земља твоја, Милици и њеној деци нек се даде комад земље на ужитак, или ако јој се то не допада |
| са будалом?{S} Тек је чело намрштио, и даде знак да би добро било да се Петошко удали, да што |
| шко заиште мало вина које му се одма’ и даде.</p> <p>— Па како то да се даш ухватити — запита Н |
| тебе заборавити.</p> <p>После ови’ речи даде калуђер слуги јошт покоји новац, па се удаље.</p> |
| постала заповедио је да ми се сваки дан даде метохијског вина колико хоћу.{S} Није добро свагда |
| калуђера.{S} Дође глас до Тамерлана, он даде к себи довести калуђере, који су пред Милевом мора |
| сто и Ферхад-паша, и свој шакопљес на њ даде.</p> <p>— Дођи прексутра, благо је ту, да га носиш |
| је требало гостољубивим бити.{S} Марко даде одма’ преправити још и српски јестива за госте, а |
| сљедство сво баштинство у Угарској, што даде у замену Стевану деспоту за Мачву и градове.</p> < |
| о га не хтеде примити.</p> <p>— Ја теби дадо’ мој за аманет.{S} Другог мача не потребујем, осим |
| } Сватко једно друго квари.{S} Марку не дадоше крила да рашири, његова стара баштина под турску |
| S} Добри стари војници Јереми[ји]ни, не даду педљу земље; који мисли барјак да забоде, у исти м |
| ије дуго трајао, жагор, тутњава ван, не даду дуга одмора.{S} И у глави Ферхад-паше прекрштају с |
| у душе и срца, ал’ вином до скотства не даду се понизити, нит’ калуђер, ни опити стражари могу |
| ћеду опет на јуриш, да нам тренутка не даду, да нас тако уморене сатру.</p> <p>— Само да је ту |
| тољубива Гркиња, и властољубив Ђурђе не даду деци насљедити.{S} Но шта ће бити с децом.</p> <p> |
| а.</p> <p>Има људи и женски’ који се не даду спољашњим блеском обманути, ал’ то су тврде и ретк |
| ети.</p> <p>Но како ће, кад му Турци не даду и кад је већ толико штете деспоту и народу нанео?< |
| ду, већ наваљују на Србију, и да нам не даду времена да се Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог дао |
| могу једанпут целог загрлити!{S} Но не даду ми српски великаши главе дигнути.{S} Док је било к |
| ефан прогласи одма’ за цара но да му се даду одма’ добри саветници као привремено правитељство, |
| вше јунаке Турци на истом пољу закопати даду.{S} Прост војник, војвода и властелин, лежали су у |
| и ђауркиња који се пре убију, ил’ убити даду, нег’ што би се од свог драгог одлучити дали.{S} О |
| {S} Телеса нападача груну доле да одјек даду.{S} Војници не знаду за продају Голупца.{S} Они др |
| окамени.{S} Ти, вјерни војводо Радићу, дај налог надаље од свих страна амо јаја да доносе, нек |
| амо најбољма против Турака ратовати.{S} Дај, краљу, твоју војску да и са њом деспот располаже, |
| ите?</p> <p>— Шта нам не можеш дати.{S} Дај нам светлости!</p> <p>— То само бог може дати.{S} И |
| огу Маџари дуго ни Београда одржати.{S} Дај послуха твом вјерном слуги, силни падишо.</p> <p>Су |
| бити, што сам био Бранковићу!</p> <p>— Дај руку! — повиче радосно Прибац.</p> <p>— Ево!</p> <p |
| е бимбашу.</p> <p>Бимбаша уђе.</p> <p>— Дај избројати то благо тамо у ћелији, све у кесе, и пре |
| а да ли му може с чим служити.</p> <p>— Дај ми чашу вина да ме страх прође — рекне као из шале |
| тавши пође к деспоту говорећи:</p> <p>— Дај да ти пољубим десницу; ти си син мог некадашњег гос |
| одговори Милица — само мало ми времена дај да ја све то у ред доведем, па ћу је скорим султану |
| храбри га, уређуј ђе риједа не има, не дај му клонути.</p> <p>— Говориш ми из срца, и како ја |
| ја.{S} Нека је савеза са Угрима, ал’ не дај да лацманство облада — рече мало огорчено војвода Б |
| екне разљућен већ Ђурађ.</p> <p>— Ти не дај, али ја хоћу јер сам земаљски саветник па на нашој |
| огу доћи.{S} Јерино, ти од твоје стране дај све уредити, јер у Мађара је велика госпоштина, да |
| ћи на погодбу канда сам уз тебе први, и дај ми још два добра јунака, да се пред Турцима не пост |
| >И срећа послужи дели-девојку.{S} Баца, даје бацати ватрена клупчета у турске бродове, њен брод |
| ке потукао. </p> <p>Исак-паша мисли се, даје му за право, па пита да л’ би боље било одмах напа |
| {S} Заклиње се живим богом и св. Савом, даје му тврду веру да му се ништ’ стати неће, да дође к |
| в и побожан.{S} Деспот обдари манастир, даје поклоне, красно оружје, међу Турцима бакшиш раздај |
| еда, па се разазнати не може.{S} Бадава даје Раде распитивати младе војнике, они се тек смеју ч |
| уде град зидати, а ти посветуј народ да даје, да аргатује, јер ће то бити последњи бедем Србије |
| побуђује народ у Ресавини, Браничеву да даје, да ради, да не клоне.{S} Он се моли богу, и свето |
| Турчин — рече царица — иште Милеву, па даје нам мир: обвезује се да неће на нас више нападати. |
| , шуме пуне жира, ту је пловидба, Дунав даје рибу, бистри изворни истоци, сребрну пастрму, шљив |
| један другом преко неверног слуге отров даје, један другом најмљеном руком мучки срце пара, а д |
| сам већ цару о том спомињао, ал’ он све даје времена у том; па после држи и за претерано што се |
| ији, који из Голупца Харалампији налоге даје, да пази на кнежевиће, и Јаблановићу у Крушевац то |
| ће им икад грејати.</p> <p>Отац Пајсије даје им сваке ђаконије, вина метоике и смедеревке, а да |
| том харачу су и цуре.{S} Свако котарје даје по коју цуру у харач, као и другу робу.{S} Кметови |
| сподом — рече Русна.</p> <p>Заповест се даје да се одма’ исти страни унутра пусте.</p> <p>Сваки |
| уочи Јеремију, диже се, поглади браду и даје селам.</p> <p>— Ево, честити Ферхад-пашо, војводе |
| т.{S} Чокот производи грожђе, а ово нам даје вино, пиће едемско, које љубав разгрејава и жалост |
| пуних пе’ара.</p> <p>Одлазак Јеремијин даје им шта мислити.{S} Јеремија, Јаблановић, Харалампи |
| ки владар, земље господар.{S} Првенство даје краљу као госту, ал’ не као слуга.</p> <p>Пред дво |
| b n="537" /> на чију ријеч султан много даје.{S} После дивана Сириџа оде султану и спомену му с |
| била такова девојка која се тако скоро даје с чим обманути?{S} Та нисмо ли казали већ да је он |
| да не би Турци чули како Јеремија отпор даје.</p> <p>Преко, из Ласловара Лошонција из топова гр |
| Крушевац.</p> <pb n="502" /> <p>Деспот даје турској војски све што треба.</p> <p>Ферхад-паша с |
| богодане ми цркве, која и слабима снагу даје, а док је цркве, душман неће искоренит’ Душанове п |
| и не допада ни то што се Милева Турчину даје, јер се бојала да ће онда Турчин на Вука напасти, |
| нковић је већ мах преотео.{S} Патријарх даје молитве читати за падше и за спасеније народа.{S} |
| ћег орла, орао летећи детету високи дух даје.{S} У детинству, по високим горама, онде где је по |
| новац, не би нам га дали, јер се новац даје на срећу, а не на погибију.{S} Незадовољници би ра |
| Стевана, Рувим чита молитву, свака реч даје неки одјек, <pb n="525" /> тајинствен, који на поб |
| ам се први пут мога живота заплакао.{S} Дајем јој свакојаке знаке, ал’ њој није ни бриге, а дру |
| лико српски’ робова ослободим.</p> <p>— Дајем ти свету реч, да нико о том ни речице знати неће. |
| остити, ако моме мњењу слободног израза дајем.</p> <p>После ових речи Русна је мало узданула и |
| поласку дигнувша се царица.</p> <p>— Ја дајем мој благослов привременом правитељству — закључи |
| жив послужити.{S} Овај мач који ти сад дајем, нек те поштено у нужди послужи.{S} Када га из ко |
| кле се међу вама што не уреди, примирје дајем твом оцу и целом вашем народу.{S} Повући ћу и оно |
| , примам Голубац из руке Јеремије, коме дајем Сенет, њему и његовим људ’ма.{S} Сви који се пред |
| а је, ал’ град предати се мора, и ја ти дајем тврду ријеч да ћу како предаш Голубац, за једну г |
| , па се учинио царем.{S} Ја му за право дајем, јер да није био он, а оно би био други, па богзн |
| гу рећи да се са Србима борити нећу, но дајем ти реч да ће овај мач опет у свако доба угњетеног |
| ељства дајеш, примам га и веру ти тврду дајем да он српску крв пролити неће.{S} Ја сам мусулман |
| знак Маркова и твога нова пријатељства дајеш, примам га и веру ти тврду дајем да он српску крв |
| ти спремљено, даћу ти злата и сребра да дајеш поклоне и бакшише, јер без тога код Турака ни маћ |
| ака војводе.</p> <p>— Дакле твоме слуги дајеш кћер, а презиреш оног од кога Исток стрепи!?</p> |
| многим јуришима уморени, неиспавани, не дајмо им оком тренути, нит’ времена да се опораве, мада |
| ваздуха и самовољног у њему мицања.{S} Дајте нам гусле, па нас метите пред храм божији, да у љ |
| ни слепци?{S} Ми тражимо себи равне.{S} Дајте нам по један штап, па нас пустите у свет, да кад |
| ал’ живо тјело.{S} Но за жива тјела не дајте ми да спаднем на Бранковићеве гране, јер ми душа |
| пите се, мужајте се и утврдите се, и не дајте да вам се туђин у унутрашња дела меша.</p> <p>Са |
| но морам мантију и камилавку скинути, и дајте ми какво друго одело, па ћу ићи на погодбу канда |
| Вук Бранковић.{S} Све је пропало.{S} Но дајте нам да седнемо и да се мало поткрепимо, јер цео д |
| жевићи на ногама стоје као заковани, не дају речце ни отпоздрава.{S} Ваљда осећају да су то пољ |
| други’, — тешко.{S} Очи му увек варнице дају, па је увек на најмањи повод као рис на јарост скл |
| ви.{S} Онда би му и срце дале.</p> <p>— Дакако да имамо — одговори весело Јула.</p> <p>— А бога |
| ар Турчин узима и ’ришћанку?</p> <p>— О дакако, па те како ји красно држе!{S} Но кад би сад теб |
| , па прежесток изгледа.</p> <p>— Русна, дакле, не воли Светислава?</p> <p>— Наравно, не.</p> <p |
| на врат не фали.</p> <p>Исак-паша пита, дакле, шта би ваљало чинити.{S} Нитко му не зна паметну |
| p>— Да се султану покориш.</p> <p>— Ха, дакле ми живи дођосмо у турске шаке да се покоримо, да |
| , и сам није таково право имао.{S} Сад, дакле, онај треба да буде управитељ народа који је за т |
| овану припадало господарство.{S} И сад, дакле, више права имају на деспотство ови млади кнезови |
| на већи какав војени поход.{S} Шта је, дакле, имао чинити?{S} Ако би одма’ напред корачао био, |
| пске војске онђе спасао.</p> <p>Шта је, дакле, из овог сљедовати могло, него распра и међусобни |
| ражио је српско пријатељство.{S} Он је, дакле, са деспотом, по спољашњем, у пријатељству живио, |
| бе у свој сајуз довести.{S} Требало је, дакле, и једном и другом српском кнезу ласкати.{S} Сад |
| ом доцније сасвим не истисну.{S} Почне, дакле, нове планове правити, како би своју владу распро |
| мисли царици покорити се.{S} Шта да се, дакле, чини?{S} Ако се са једном женском земља спасти м |
| и други, све у баштину.{S} Не брини се, дакле, мила душо, док је Ђурђа, ти си садруг моје госпо |
| бе који предјел узиште.</p> <p>Тако се, дакле, намести замка српском народу.</p> <p>Било је у т |
| и ту, весело мора бити.</p> <p>Тако се, дакле, и други дан весело провео и дубока ноћ је опет з |
| замисли, па онда поче:</p> <p>— Знате, дакле, шта нам ваља сад одмах чинити?{S} Ја имам овде д |
| диле њихове муфтије и имами.{S} Сад би, дакле, најбоље било да ти изјавиш Милици да желиш с њом |
| Прође ме већ и жеља лова.{S} Нашто ми, дакле, и спомен негдашње радости кад је то сад за мене |
| апрећено је исто због нужне умерености, дакле запрећено је неумереним.{S} Који су добро Коран п |
| д видим да сам на правог човека наишао, дакле сад слушај.{S} Кад већ, као што видим, знаш како |
| >Прва је реч Јеремијина.</p> <p>— Тако, дакле, врати’ се ја и ништа не сврши’.{S} Да нијесам уп |
| тву их одржати.{S} Марка већ није било, дакле од његовог имена више нит’ страха нит’ користи.</ |
| ково што паметно измислио.{S} Остајемо, дакле, при том — рече Прибац.</p> <p>— Остајемо.</p> <p |
| са њеном породицом оставили.{S} Видимо, дакле, шта се у Крушевцу ради.{S} Новак са осталим војв |
| ри патријарху Драгаш.</p> <p>— Е добро, дакле шта да се чини?{S} Ко ће управљати донде? — запит |
| је бити пас нег’ ђаур.{S} Но на ствар, дакле тај Јеремија хоће да преда Голубац? — запита озби |
| Ђурђева власт не утемељи, станка нема; дакле, да их треба под заптом у кустодији држати.</p> < |
| пцу.</p> <p>— Чуо сам за њ, знам га.{S} Дакле знаш како има испасти ствар.{S} Турска војска кре |
| ића сјеме издајства, корјен несреће.{S} Дакле знај, држаћу ђе треба с хришћанима, и Турке таман |
| ди, ’вала Алаху што вас тако подели.{S} Дакле и Јаблановић има гу свој дел.</p> <p>— Има, и на |
| , пеки, морали сте царство изгубити.{S} Дакле такав је био тај Петошко-ефендија, да је мудре па |
| нији човек, а ја ћу се тога примити.{S} Дакле реците, пристајете ли ви сви уз моје господарство |
| о ли тебе.</p> <p>— Сад све верујем.{S} Дакле није без узрока са мном толико оклевао.{S} А како |
| — Е добро, Харалампије је баш за то.{S} Дакле Харалампије, на теби је ред да идеш Турцима, да п |
| идани.{S} Ал’ оставимо то на страну.{S} Дакле, ти си већ био у овој дворани.</p> <p>— Више пута |
| е оно што ни сами не држе за истину.{S} Дакле хајд’ почнимо што друго.{S} Неће ли кнез Стеван, |
| народ огорчила.</p> <pb n="300" /> <p>— Дакле могу султану тај глас однети, да је твоја кћи њег |
| тајној поруци — рече Јеремија.</p> <p>— Дакле не оклевајмо — рече Јаблановић.</p> <p>— Тебе Хар |
| дње речи је узвикнуо Јеремија.</p> <p>— Дакле скупа ћемо у манастир? — запита улак.</p> <p>Да.< |
| реповедаћу пред свима гостима.</p> <p>— Дакле, баш нећеш?</p> <p>— Сад нећу.</p> <p>Тако су се |
| ри Јеремију, Јеремија деспота.</p> <p>— Дакле тако, Јеремија, ти мој од младости друже, хоћеш д |
| , устане и стане пред деспота.</p> <p>— Дакле, то је Петошко, најмудрији лудак међу најлуђим му |
| етиславу, сину Новака војводе.</p> <p>— Дакле твоме слуги дајеш кћер, а презиреш оног од кога И |
| првог поглавара српске земље.</p> <p>— Дакле, да он буде владаоц српског народа?</p> <p>— Да.< |
| а ствар.</p> <p>Ферхад започе.</p> <p>— Дакле, све је тако свршено као што је међу нами уговоре |
| ко редом, сватко своје извуче.</p> <p>— Дакле, смије свашта рјећи.</p> <p>— Свашта.{S} Ал није |
| од своје намере не одступаше.</p> <p>— Дакле, најмилије јагње из Христова стада вуци ће однети |
| .</p> <p>Ферхад-паша прослови.</p> <p>— Дакле, сад би било време да се у откупу Голупца подјели |
| о мишицу да га до смрти служи.</p> <p>— Дакле, тако да останеш за род изгубљен?</p> <p>— Изгубљ |
| , јер ће те султан подупирати.</p> <p>— Дакле сад с Маџарима против Турака, сад с Турцима проти |
| женске не можеш ништа учинити.</p> <p>— Дакле, да Милици помоћ против Бранковића понудимо.</p> |
| шој души лежи отаџбину спасти.</p> <p>— Дакле, шта ће то да буде? — запита патријарх. — Овде је |
| ном, коме одољети не би могао.</p> <p>— Дакле, изгубљено да се више не поврати? — упадне Облачи |
| е калуђер на Светислава циљао.</p> <p>— Дакле тако ти младог Бранковића уважаваш?</p> <p>— Тако |
| аст војске после битке спасао.</p> <p>— Дакле, он хоће да прими сву власт у руке, па онда? — да |
| не дозре; после што му драго.</p> <p>— Дакле велиш моја партаја је већа?</p> <p>— Млого већа.< |
| нда путовање мора бити срећно.</p> <p>— Дакле ти би бољма војевао него краљ Вукашин?</p> <p>— Б |
| на Леонтија који чека одговор.</p> <p>— Дакле, султан Амурат би шћео моју ћер — рече деспот и у |
| вести — одговори брзо Видајић.</p> <p>— Дакле, царица нема ништа војске?</p> <p>— Засад ништа — |
| Радосав.</p> <p>Сејмени изиђу.</p> <p>— Дакле, по уговору имали бисте се тако подјелити, да сва |
| жалосно — одговори патријарх.</p> <p>— Дакле до тога смо већ дошли, да се царска српска кћи Ту |
| разговор.{S} Султан прослови:</p> <p>— Дакле, овај је млади бег — показујући на младог Бранков |
| Србин животне силе у себи има?{S} Овога дакле треба најпре утаманити, па тек онда даље.</p> <p> |
| зе низ образ пустила.</p> <p>— Нек буде дакле тако, но само гледајмо да што пре наредбе учинимо |
| да се Милева Турчину да.</p> <p>— Зашто дакле твој отац да се не повинује царичиној власти, нег |
| признао, јер се тако с њим нагодио, ту дакле влада дечаке трпети неће.{S} Но шта ће бити онда |
| ба кћери последњег српског цара.</p> <p>Дакле није нико веселио друштво?</p> <p>Јест један Пето |
| лампије није таков као Леонтије.</p> <p>Дакле да видимо.</p> <p>Чули сте за Високе Дечане у Мет |
| могао помислити од луде пашу.</p> <p>— Даклен тако, војвода Јеремија хоће да преда Голубац — з |
| има задевеног имаше, којег му је Милева дала.</p> <p>Поруменив и постиђен, не знаде шта ће у хи |
| } Вешти соко, прави Босанац, за њега је дала Јерина једном босанском властелину ланац, десет хи |
| а, јошт врло млада будући, на свашта се дала превијати, па ако се у једном магновењу, подстрекн |
| еспотова читава, и без окршаја не би се дала из доброг положаја истиснути, а деспот побринуо се |
| ви кроз цар-Душана, света црква није му дала име Душаново, а крв цара Лазара и у мојим жилама т |
| ријатељски ослови.{S} Онда би му и срце дале.</p> <p>— Дакако да имамо — одговори весело Јула.< |
| ије.</p> <p>Дође и Ђурађ Кантакузен, са далека пута; из Трапезунта, морјем и сувим.{S} У глави |
| еђу Турцима бијаше један млад јунак, из далеке земље, из Персије, именом Хасан.{S} Једва двадес |
| ава била, сад је већ стециште Турака из далеке земље.{S} Цркве православне изгубише се у млоштв |
| е видети.</p> <p>— Ово је Хасан-паша из далеке земље, из Шираса, ђе се поља од ружица не виде.{ |
| и у туђинству нађо’ друга.{S} Он је из далеке земље, из Персије.{S} Његов је народ имао славне |
| гов је народ имао славне владатеље и из далеке земље, оружаном руком, допирали су до Грчке.{S} |
| им особинама, као оштроумијем и памећу, далеко дотерати може.</p> <p>Свима је у двору у очи пао |
| осљепио.</p> <p>— Ивер од кладе не пада далеко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга јави да је дошао ул |
| иле су се, и тек у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голупца и Ласловара.</p> <p>Јерем |
| тву са имена Вуковог.{S} Ивјер од кладе далеко не пада.{S} Но ивер у жару треба да покаже од ка |
| <p>— Знам Ђурђа, ту мудру главу, ал’ је далеко, шта мислиш ће је Трапезунт.</p> <p>— Нужда не з |
| p>— Сви га особито хвале.{S} Кажу да је далеко бољи од оца му Мурата.{S} Кажу, да је још и млад |
| , а остали за њима.{S} Голубац већ није далеко, ноћу по ладовини примиче се, а кад зора заруди, |
| ће пош’ље са Варнавом покрај јаче свите далеко у Хилендар, са препоруком да их као очи у глави |
| схићавају.{S} Онај је најсрећнији, који далеко од тих усхитителних ствари живи, који их не позн |
| да је царичино сродство са Урошем врло далеко, па још к тому и сумњиво; па женска глава код Ср |
| а мрзити и пристрасна за њега наклоност далеко је од мене, но само оно <pb n="220" /> исповедит |
| лио сам у себи: читати знаш, можеш јошт далеко дотерати.{S} Одем у један манастир близу Скопља. |
| би као какав велики дух, жени, који још далеко дотерати може.</p> <p>Петошко на његовом трону, |
| је Трапезунт.</p> <p>— Нужда не зна за далечину.{S} Пошљи слугу Нићифора тамо, он је код Ђурђа |
| пет за рат поискали новац, не би нам га дали, јер се новац даје на срећу, а не на погибију.{S} |
| е луде оно што си не би радо од другога дали рећи.</p> <p>Петошко је био мален но поширок.{S} У |
| и Јеремији сто педесет хиљада дуката, и дали му за то у залогу Голубац.{S} Ђурађ сад то не приз |
| нег’ што би се од свог драгог одлучити дали.{S} Ово само рекох, а воља ти је, као год и глава |
| остатку војске, ви сте ми сами за право дали.{S} Истина, да смо се били и ми јошт у битку помеш |
| Када би ју за харем искао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам то не допушта.{S} Ни мањи који не |
| јер је Стеван био добар, но зли нису му дали сву његову доброту излити.{S} После смрти, пак, св |
| е напослетку приклонила, те смо му Мару дали.</p> <p>— Али тако се у оно доба држало да у почет |
| шнији чинио.</p> <p>Премда старији нису дали на себи приметити да им је калуђер смешан, опет и |
| </p> <p>— Но и Бранковићу смо добру реч дали?</p> <p>— Та и њему нек се што да; а друго, шта је |
| ули, имамо доста богатства, и све би се дало лакше поправити, само да није Јеремије, <pb n="391 |
| есео жагор.{S} Весела реч и добро винце дало се у млогих примјетити.</p> <p>— Сад да сам млађи, |
| рови синови?{S} С њима, ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би подбадању српске вл |
| мјем надмашавала.</p> <p>Русна је била, даље, душа дворског живота.{S} Милица, ако ју баш и ниј |
| овак заузеше места с обе стране Милице, даље до патријарха седне Русна, а остали се поред њих н |
| ја, с лева деспотицу, даље опет игуман, даље опет иклисијарх, и опет даље неколико братија, и т |
| ски шејих-ул кога они патријархом зову, даље млого ђаурски’ муфтија и имама.{S} Сви су говорили |
| есна понуди Леонтија, с лева деспотицу, даље опет игуман, даље опет иклисијарх, и опет даље нек |
| ове катане рупили, и белај починили.{S} Даље наложи им да се на окупу нађу кад телал повиче, да |
| е из стада Христова у гадну пештеру.{S} Даље не треба да ти зборим.</p> <p>Ове речи је Леонтије |
| опредељене да нам живот само сладе, ал’ даље ништа.{S} Ђаурка, кад је код мусулмана, држи се да |
| и се о том не старај, само ако хоћеш, а даље је моја брига.</p> <p>— Али, боже... шта би после |
| ошонција, можемо л’ Голубац мимоићи, да даље [идемо] — упита краљ.</p> <p>— Голубац не смемо за |
| вас пребаце најпре на Једрене, па онда даље.{S} Бранковић, који се сад одеспотио, није твој, в |
| кле треба најпре утаманити, па тек онда даље.</p> <p>Султан је познавао гордост и непоколебивос |
| без разлике тамо одлазити, а Турчин за даље не хаје, тако да се у свако доба више пазило на во |
| ке паше саветовали су да се опет војска даље крене и Србију опустошава; Марко се томе јако успр |
| е издају да се војска на ноге дигне, па даље које Дунавом које сувим.</p> <pb n="400" /> <p>За |
| о сам ти испоручио, то већ знаш, но сад даље да ти испричам, сједнимо.</p> <p>Деспот сједне до |
| е Русна, поред Милице Новак, и тако све даље по реду свог чина заузму места и остали гости и дв |
| његовом сину искаде.{S} Ако Турчин буде даље насртао, они неће против њега ићи, но у толикој за |
| сама царица не таји, но не знамо шта је даље у ствари.</p> <p>— Та већ било што му повољно, тек |
| а деспот још не показује намере куд је даље рад одлазити.{S} Рувиму су упали у очи товари и ве |
| ого разума и јунаштва у себи.{S} Што се даље његове саме личности тиче, истина да на свом лицу |
| е на ноге, и са то мало војске крену се даље да се споје са осталима, и то пут Голупца.</p> <p> |
| едставити. ,</p> <p>Но да видимо шта ће даље бити.</p> <pb n="316" /> <p>Вук, кад од Маре и Ђур |
| т доста тежак, ал’ да ће народ све то и даље сносити, да не допадну јада и мука као они у Немањ |
| пријатељство турско ослањати, и онда би даље дотерао од Стевана, па и напослетку мораће то учин |
| , можда би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном војском против даљих навала кој |
| {S} Да овде није нашао деспота, ишао би даље у Смедерево на састанак.</p> <p>Деспот понуди Леон |
| .{S} Па ни Грци у Цариграду не би могли даље прекрштеним рукама гледати.{S} Цариград је већ од |
| сватко на свој посао, Јеремија да чини даље наредбе за одбрану, Јаблановић код светлости месеч |
| и други калуђери.{S} Откако су се Турци даље у Србију пружати почели, откако се по дољним српск |
| ом сиромашном народу да помогнеш, зидај даље град у твој вечити спомен и славу.{S} Ја морам одл |
| , би скотског стражара мрцварили, да им даље пркоси.</p> <p>— Кратко је време, зором отпутовати |
| а к себи дозива, изгледа канда се с њим даље разговара о предаји Голупца.</p> <p>Харалампије до |
| сам дочепао; други курјак не да је ишао даље да лови да и он што дочепа, но почео се са другом |
| разапну шаторе, те ћеду ту и остати до даље наредбе, јер они сачињавају окол Жигмундове војске |
| , разни украси за врат, појасеви и тако даље пливали су у светлости.</p> <p>Милица је била добр |
| о већи народи као Руси, Французи и тако даље, онде своје свете обитељи имаду, тако су исто у ст |
| и српском крвљу манастир, већ ван, мало даље, опрему нареди.{S} Ударе два коца, а трећим оба од |
| нас ко примети?</p> <p>— Ево овде мало даље, у оној густини, онде неће нас нико примјетити — о |
| зађе, војници га дочекају и одведу мало даље.</p> <pb n="460" /> <p>Сад се решава судба Голупца |
| ћ.</p> <p>— Сад сам начисто, сад можемо даље терати, сад треба Ђурђу одмах поручити шта има дат |
| овору што се издати има, а после можемо даље, јер тако ћемо тек мађарску властелу задовољити.{S |
| ако си прошао са Вукоглијом, и шта ћемо даље.</p> <p>Седну, диване.</p> <p>— Све је по реду тек |
| ет игуман, даље опет иклисијарх, и опет даље неколико братија, и то од најдостојнијих који јошт |
| Сејмени га за руку ухвате и не пуштају даље.</p> <p>— Уклони се, Ферхад-паша ће све наредити.< |
| атив руку Леонтија води га кроз дворану даље, у дворану ’де је деспотовица Јерина, која је већ |
| смијетају.</p> <p>— И боље, само нек су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а град мора се зидати |
| си испунио га што си градове предао.{S} Даљи савез, тај је био на срећи ил’ несрећи зидан.{S} Н |
| велика свита, мишља канда је деспот на даљи пут накан, ал’ не смеде га запитати.{S} Можда кога |
| даље са тако ослабљеном војском против даљих навала које ћеду сљедити.{S} Успех би му могао би |
| ’Де су Грци на Косову?{S} Било их је из даљних крајева који су крвљу Ситницу бојадисали, а Грци |
| све црквене утвари покупују, и сад чека даљу заповест.</p> <p>Ферхад-паша укочено гледи на бимб |
| и од немила до недрага; ако ли те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћеш постати славном царицом.{ |
| ати.</p> <p>— Није до оклевања, идем да дам јавити да се Нићифор спреми, па онда ћемо говор про |
| а би исплатио што рече, ал’ Голубаца не дам без новца, а на вересију, кад се не зна ни како ће |
| Бранковић.-</p> <p>— Ја на мога оца не дам ништа рећи — рекне разљућен већ Ђурађ.</p> <p>— Ти |
| илици?{S} Кад Турчин навали, е да је не дам, тек ће му се похот увјећати, и сву силу ће на ме д |
| м да те Бајазит за жену иште; ако те не дам, опустошиће нам земљу и, са Вуком, изгониће нас, па |
| Владика Мелентије отпоји жалосну песму Дамаскинову „<title>Плачу и ридају</title>", у суглас м |
| мамо понајбољма стојимо, дођу л’ Турци, дамо им што ишту, па мир; но и међу нами има луда који |
| поручим да су здрави — и мирни, и да не дамо к њима приступа противничким властелин’ма сребрнич |
| а се метао.{S} Ово није за њ дан славе, дан предаје Београда жалостан је.</p> <p>Чују се трубље |
| осле тог рока предаће град Жигмунду.{S} Дан му треба да свој пртљаг уреди.</p> <p>Улак радостан |
| потства докопа.</p> <p>Болест деспотова дан на дан све је гори над на себе узимала.</p> <p>Свак |
| евана нема.</p> <p>Приповедају да се на дан смрти његове мало земља потресла и сунце изгубило с |
| докопа.</p> <p>Болест деспотова дан на дан све је гори над на себе узимала.</p> <p>Сваки је ве |
| и друге беде дошле.{S} Ја једем дан на дан пасуља и сочива, и то баш посно, у чистој води; а и |
| шта се ради у Дринопољу.</p> <p>Дан на дан хришћани се турче, и то све могућнији.{S} Сваки дан |
| унца жега ужасна, тешки оклопници читав дан ка коњу, изморени, би л’ спасили све, а да се тако |
| дан кући врати.</p> <p>Сутрадан био је дан Св. Преображења.</p> <p>После свете литургије народ |
| ра бити.</p> <p>Тако се, дакле, и други дан весело провео и дубока ноћ је опет затекла частеће |
| ити, ако нам се глас српске победе који дан донесе. </p> <pb n="235" /> <p>— Дуго неће трајати, |
| Милица не зна куда ће и како ће; сваки дан јој гори гласови од Бранковића долазе.{S} Све је у |
| огибел твоја от тебе Израиљу“.{S} Сваки дан ми по бегунцима из долње Душанове Србије гласови ст |
| зе ал’ и темељ граду је готов.{S} Сваки дан види се како Смедерево све већма главу подиже.</p> |
| се турче, и то све могућнији.{S} Сваки дан видиш по којег српског и арнаутског левенту, који ј |
| па вам могу више на руци бити.{S} Сваки дан по некоји заробљени Срби натраг се враћају.{S} Јошт |
| ве освојили.{S} Но мог оца војска сваки дан све већма расте.</p> <p>— Баш би рад видети да збри |
| лена, није додирнута, а са стране сваки дан нова долази, и у кланцима могао би’ се свој вашој с |
| вом постала заповедио је да ми се сваки дан даде метохијског вина колико хоћу.{S} Није добро св |
| као ми, који смо се с њима готово сваки дан крвили.</p> <p>— Кајицу војводу са његовим катанама |
| ио, нису Срби више мира имали, но сваки дан се крв проливала.{S} Ионако је султан мрзио деспота |
| то привиђење, сатанина спрема за судни дан.</p> <p>И тај сатана није нико други, већ Турчин, к |
| и слуга већ стар и чека ме већ последњи дан.{S} Камо среће да је исти час млого пре стигао, да |
| 0_C2.16"> <head>XVI</head> <p>Леп летњи дан.{S} Унаоколо чист зреник, небо чисто плаветно, само |
| ислила — рече Милица — да ће ми данашњи дан тако весело проћи; цео дан сам била јако брижна, и |
| рци на тајне договоре.</p> <p>Кад трећи дан, пријави игуман Рувим новог госта, владику Леонтија |
| ве је било у највећем реду.{S} Но трећи дан арнаутске војводе одметну се и пређу Турцима са два |
| тегне!{S} Чуо сам га последњи пут трећи дан Васкрса па ми још и сада његова песма срце цепа — р |
| туги и мутним мислима очекива настајући дан.</p> <p>Сутрадан, познало се на свачијем лицу, да с |
| аве се да се сутрадан врате.{S} Но овај дан пробаве у турском стану.</p> <p>Турци су их гостољу |
| се насамо разговарали.{S} Улак се онај дан кући врати.</p> <p>Сутрадан био је дан Св. Преображ |
| су хусари и азапи покварили.</p> <p>Тај дан у почивки прође.</p> <p>Сутрадан дође деспот и Обла |
| к томе и друге беде дошле.{S} Ја једем дан на дан пасуља и сочива, и то баш посно, у чистој во |
| га, и у наше здравље, да дочекамо један дан као код Искре, кад смо Турке до ноге потукли, много |
| ило, да тај посао започне.</p> <p>Један дан у Пловдиву буде велика гунгула; питају ’ришћани Тур |
| е 1389-те петнајсти јуни био је страшан дан за српски народ.</p> <p>Цар Лазар и султан Мурат бо |
| агоценије на се метао.{S} Ово није за њ дан славе, дан предаје Београда жалостан је.</p> <p>Чуј |
| ти управо кажем, прави плеснивац, цјео дан бројанице у руци, сав је већ жут исцјеђен као лимун |
| е ми данашњи дан тако весело проћи; цео дан сам била јако брижна, и да нам славни гости не дођо |
| невоља, а горе слава; каогод кад је цео дан облачан, па тек сунце при заласку наједанпут јако з |
| еднемо и да се мало поткрепимо, јер цео дан нисмо ништа окусили.{S} Од јуче, како је изгубљена |
| прилично забринуту нађе.</p> <p>— Добар дан, госпођо!</p> <p>— Бог добро дао, оче, шта има ново |
| видимо шта се ради у Дринопољу.</p> <p>Дан на дан хришћани се турче, и то све могућнији.{S} Св |
| варварског мрака изиђе.</p> <p>Већ два дана прође, а деспот још не показује намере куд је даље |
| и.</p> <p>Јаблановић иште рок од једног дана, да обмане улака, вели, да је војвода Јеремија од |
| ви да је Јаблановић готов у року једног дана Голубац предати.</p> <p>Розгоњи је за то да се ни |
| љени, угошћени и помогнути.{S} Ниједног дана, да каквог бегунца нема.{S} Сва околна сиротиња, п |
| јарко сунце није никад сјајило као тог дана.{S} Наишла су помрачења.{S} Та књига блаженог Дани |
| м, а ми само гости; но гост само за три дана, посље је несносан, <pb n="507" /> а ми не смијемо |
| аша улака деспоту, и даће му рок од три дана да се покори.{S} Послаће свог бимбашу са књигом, ’ |
| хвала богу, све већ у реду.{S} Пре три дана сам благословио војску која је сад спремна и одуше |
| је живота стало.{S} Није трајало ни три дана, а деспот је већ мртав лежао.</p> <p>Ђурађ је из С |
| /p> <p>Деспот је у Београду боравио три дана, световао се [с] Облачином Радом, примао градске ч |
| град нападају дању ноћу, дуже [од] осам дана не може се држати, и сад је још време да ти до шак |
| во чудо — рече Јаблановић</p> <p>— Осам дана морамо се држати, донде ћеду Турци ту бити.</p> <p |
| д изда заповест, да ако се град за осам дана не преда, послушаће деспота и потражити Турке пре |
| , а гласа морамо чути, јер пре неколико дана већ тако су обе војске једна другој супрот стајале |
| и.</p> <p>У чекању том прође и неколико дана.</p> <p>Кад наједанпут, врате се од Милице турски |
| от може мирно путовати.</p> <p>Неколико дана побави се деспот у Смедереву да у двору ред начини |
| доћи, који ће му са срца збрисати бољу дана.</p> </div> </div> </body> <back> <div type="notes |
| у слажу.</p> <p>И тако неколико смутних дана прођу.</p> <p>Светислав је у највећој борби душе о |
| раду затворе.</p> <p>Није трајало месец дана, а Ђурађ је већ седио у Гургусовачкој тамници.{S} |
| ерево.{S} Зато народ аргатовати мора, и данак плаћати.{S} Не зида се Смедерево само за ме, већ |
| ту оставити, јер он плаћа порти годишњи данак за Србију педесет тисућа дуката, а кад би је поко |
| е му леђа окренути, а падиши ће плаћати данак, и сад ће дати за нашу војску ’рану и све што тре |
| ћу то на дивану подупрјети.{S} Плаћаћеш данак султану, ал’ и то је боље нег’ с Турцима рат води |
| Бранковић.{S} Као што је цар већ стар, данас-сутра шта би учинила овакова два зета од новорође |
| а караманских валија, који се мијењају, данас јесу а сутра нијесу.{S} Па онда и то треба знати, |
| рчиће се, сутра ће простија Српкиња.{S} Данас ће се један, а сутра други Србин потурчити.{S} Ст |
| пример велики мале за собом повлачи.{S} Данас ће Милева у харем и потурчиће се, сутра ће прости |
| ротиву Мусе војевао и победу одржао.{S} Данас-сутра, па ће му се већ и деца у светске догађаје |
| урцима прелазио, и опет их остављао.{S} Данас си на доброј нози са Турцима, а Мађари од тебе за |
| уго, оче? — запита кнез Ђурђе.</p> <p>— Данас имамо гостију, Јеремија властелин, Јаблановић и м |
| е као Туркињу да ју види.</p> <p>Она је данас последњи пут Српкиња!</p> <p>Костреш војвода још |
| д мојих синова?{S} Скитнице, као што је данас Краљевић Марко.{S} И тај Вук Бранковић, којег тол |
| ари деспоту нису веровали.{S} Деспот је данас још савезник мађарски, сутра може бити турски, та |
| ече: војска ће се кренут’</l> <l> Јоште данас а и ми са њоме.</l> <l>Цар ће цјелу управљати вој |
| е требујемо.{S} Толико нас искушаваш, и данас не остављаш нас на миру, да срећом твојом не дође |
| јешта научио, но у старо доба као год и данас, било је господе која су хтела да имају за луду о |
| има су и преци већ славни били и који и данас велико уважење уживају — рекне Русна.</p> <pb n=" |
| дио.{S} Са овако великом силом Турци до данас јоште нису надирали.{S} Има их преко три стотине |
| срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{S} Бар сваки је калуђер казао да са мном нико ни |
| ати стрпљења, и у бога се надати.{S} Но данас сам од некога хрђаве гласе чуо, говори се, да се |
| ријеч, ослони се на ме, начинићемо јошт данас писмено, потписаћеш то и ударићеш твој печат, а т |
| сови фини, ал’ је све нешто издавало на данашње веселе опере.{S} На пример, калуђер Варнава <pb |
| ије баш лудо но више лукаво изгледао; у данашње доба да се обуче у фрак, изгледао би као какав |
| је била доиста царска, премда не као у данашње време што бива код млоге господе да поред сијас |
| без да зна бољу изразити.{S} Погледајте данашњег Србина, хоћете ли видети два умиљата ока као к |
| е красне куће и палате.{S} Није било ни данашњег Дорђула ни Батал-џамије.{S} Ту си видео красни |
| сам ни мислила — рече Милица — да ће ми данашњи дан тако весело проћи; цео дан сам била јако бр |
| </p> <p>Милица, проводећи у бриги своје дане, зебећи у срцу, чекала је излазак целе ствари.</p> |
| еда, на лицу му читаш да је добре и зле дане преживио.{S} Ведро чело, а образи наборани.{S} Пос |
| ве преметнуо.{S} Видио је и добре и зле дане, више злих већ добрих.{S} Родом из Косовља, видио |
| м гледа мраморно тле, помоли се за боље дане, и срећу породице.</p> <p>Деспот сад сврати се гро |
| ада Христа откидају.{S} Видио је и боље дане под Високим Стефаном, видио је Београда сјај, и па |
| рском двору, проводио је своје последње дане, а због разума и искуства свога, беше особито пошт |
| , устаде и прослови.</p> <p>— Тешке сам дане провео, Јерино.{S} Јеремија издаде Голубац Турцима |
| е и мучан живот.{S} Часи су јој дани, а дани недеље.</p> <p>И деспот једва чека да се саграде д |
| lestone unit="subSection" /> <p>Пролазе дани и недеље.{S} Деспот иде у народ, теши га, улива му |
| ост и тишину.{S} О, да ми само јошт ови дани срећно проћу.</p> <p>— Даће бог па ће све бити доб |
| ање.</p> <p>Тако су се обично проводили дани у двору.{S} Радост, весеље, игра, шала, једно је и |
| уго време и мучан живот.{S} Часи су јој дани, а дани недеље.</p> <p>И деспот једва чека да се с |
| је глави почивати ван свог дома.</p> <p>Дани пролазе ал’ и темељ граду је готов.{S} Сваки дан в |
| ишљаше, како би сретнији био у добу св. Данила, и волео би бити монах Пахомије да такве књиге у |
| д друго, сад Свето писмо, сад књигу св. Данила, ’де су дела дивних Немањића описана.{S} И Леонт |
| дње.{S} Ту је књига светог архиепископа Данила, који је сретније доба доживио, рођен у добу кра |
| ишла су помрачења.{S} Та књига блаженог Данила била је писана на пергаменту, великим словима зл |
| кад више Призрена нема.{S} Корице књиге Данилове су увезане у кожу, на њима утиснутим златним б |
| ти.{S} Млоги рекоше:{S} Нек иште падиша данка и поклона колико му драго, само да се Бранковићу |
| се град предаје, ту су Турци као вуци, дању-ноћу језде, греде.</p> <p>— Но кад Турцима предамо |
| за победу и предају Голупца, татарин је дању ноћу јездио, и донео у Једрене тај радостан хабер |
| јску крене на Крушевац, ил’ да све силе дању и ноћу употреби, да би се Голубац што пре предао.{ |
| е, обала.</p> <p>— То и хоћу, о томе се дању-ноћу мислим.{S} Код Смедерева да градим да ми Угри |
| Манасије.{S} По три калуђера наизменце дању-ноћу чувају да се кандила не угасе, и молитве се ј |
| мишљаше.</p> <p>Розгоњи не да посади ни дању ни ноћу мира, покушава не би л’ се могао каквој ка |
| поверљиво проговорити могао; он је јошт дању приметио више служитељски’ образа који су му неко |
| ка под Голупцом сакупила, град нападају дању ноћу, дуже [од] осам дана не може се држати, и сад |
| S} Очитао би’ ти молитвах колико треба, дао би си што и на намастир за покајаније и опроштај, п |
| аралампија.</p> <p>— Да не губим време, дао сам вам поуку, сад да вас цјеливам, и повратком здр |
| сет тисућа дуката, а кад би је покорио, дао би је каквом беглербегу који не би ништа дао.{S} За |
| а срца, па је Турцима простио.</p> <p>— Дао је реч и заклетву да ће одржати Бајазитову лозу.</p |
| лободан, да могу коња јахати, па не би’ дао за богзна шта, само да још једном поред цара против |
| оме се може помоћи.{S} Будући сам их ја дао ослепити, и код мене се налазе, то моје о њима изве |
| што је с матером својом Милеву Турцима дао, и с тим се турском удворицом начинио.{S} Русна вел |
| и је каквом беглербегу који не би ништа дао.{S} За овај пар Ферхад и Сириџа-паша победу на дива |
| и ништа нема, а не за онога коме је бог дао мишицу да га до смрти служи.</p> <p>— Дакле, тако д |
| да се Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог дао да се Угрима моћно поткрепимо, истераћемо ту погани |
| аљеним мозгом.{S} Но и тима је опет бог дао нешто што други не имају.{S} И човек је као животињ |
| позив од Русне.</p> <p>Он није на себе дао дуго чекати.{S} Једва дочека ову прилику.{S} Са рад |
| ш најблагородније поступао. — Цар ти је дао удовољства због тога што ти је Мара у Бранковићевом |
| селе са својим хуријама.{S} Алах нам је дао силу, па све можемо.</p> <p>Харалампије, кад је вид |
| се морате сви покорити.{S} Алах нам је дао сабљу у руке, и изрекао је, освојите свијет, и поко |
| ру кнегињу за њега?</p> <p>— А зашто је дао за Обилића Вукосаву? — рече мало жустрије Милица.</ |
| на све то смешљиво лице показао, и није дао приметити да га та подсмешљивост врећа, премда му ј |
| и и чекали како ће започети.{S} Он није дао дуго на себе чекати.</p> <p>Почео је једну песму о |
| ји нег’ краљ Жигмунд, но само зато није дао, што неће он добити Голубац.</p> <p>Жигмунд закључи |
| њихов.{S} Жигмунд се каје сад што није дао Јеремији што иште, сад би његов био Голубац, и ту ј |
| и тако поседају.{S} Харалампије није се дао двапут нудити већ седне и прекрсти ноге по турски, |
| чините за највећег муфтију, прије би се дао на комаде исећи.</p> <p>— Право говориш, ти ваши ма |
| и, и тај да постане патријарх, не би се дао лако турчити, да и сами калуђери оружани бранили би |
| ам веселе нарави и лакрдијаш, па сам се дао лако и за дворску луду произвести, премда је онде в |
| , па је од софре прва устала а затим се дао свима знак да се и други удаље.{S} Царица се са сво |
| 0" /> Тек што се опрашио, и на рахат се дао, дозивље га Исак-паша на диван.</p> <p>Ферхад-паша |
| гласа?</p> <p>— Јесам.{S} Зато сам си и дао труда да те потражим, јер времена су окрутна, није |
| ражи његово пријатељство.{S} Римпапа би дао краљевину деспоту само да пређе у лацманство.{S} Гр |
| ам то не допушта.{S} Ни мањи који не би дао, а камоли Лазогдина жена.{S} Ђаур сваки има по једн |
| Јеремија.</p> <p>— Ал’ ако деспот не би дао друкчије? — запита Харалампије.</p> <p>— Има у десп |
| пријатељство не шкоди.</p> <p>— И ти би дао православну ћерку за лацмана? — запита зачуђен Леон |
| то се спасти може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако сам погрешио, моје грјехове крвљу ћу опрати, и |
| /p> <p>Кад им је бимбаша сабље отпасати дао, Јеремија горко уздану, Јаблановић гризе од муке бр |
| еремија Голубац зато што их је ослепити дао, ал’ да мене не <pb n="477" /> би, не би ни ослепље |
| које сам ја по налогу Ђурђевом ослепити дао, да не би способни били за владу.{S} Кнез Гргур, от |
| b n="456" /> лако од деспота наговорити дао да га онде остави.{S} Розгоњија знао је како је дес |
| срца, па се није баш тако лако болести дао.{S} Поред све телесне слабости често је на коња сед |
| ад није могао, јер му сам Јеремија знак дао да га не пушта унутра, а да је силом покушао био, Ј |
| властели, војводе и јунаци!{S} Бог вам дао сваку срећу и довољство — поздравио је госте громов |
| да нећемо се дирати.{S} Штавише, ја сам дао заклетву да ћу и са његовом децом у миру и пријатељ |
| се хтео такнути, што се држало да је он дао кнежевиће осљепити.{S} И такав посвећеник, као што |
| књигу Светог писма Стеван је на поклон дао, и јошт дивно еванђелије, које се метне на прса дес |
| ара, и код Ниша.{S} Што сад нисам улудо дао гинути остатку војске, ви сте ми сами за право дали |
| пској земљи.{S} И зашт’ би за друго био дао светли цар своју кћер Мару кнегињу за њега?</p> <p> |
| Добар дан, госпођо!</p> <p>— Бог добро дао, оче, шта има новог?</p> <p>— Ја мислим да ћеш ти б |
| ромовитим гласом.</p> <p>— Бог ти добро дао, Грмане.{S} Дед’ испјевај што јуначки онако као што |
| д је Марка видео.</p> <p>— Бог ти добро дао, незнани јуначе — одговори Марко, оштар поглед баца |
| ао аманет деспот-Стевана, који је за то дао, да будеш штит хришћанства, обрана српског народа.< |
| ноћи кад сте осљепљени.{S} Осљепити вас дао ваш ујак, Ђурађ Бранковић, то вам је већ познато, с |
| ипознати.{S} Ја сам на његову заповјест дао осљепити синове Гргурове, кнежевиће, који су сад у |
| поглед такав је смешан изражај калуђеру дао да млађи, који су за трпезом седили, мало што се св |
| билића?{S} Сад још да није бог Бајазиту дао срце благо, зло и наопако по нас.</p> <p>— А шта ће |
| — одговори Јеремија.</p> <p>— Ја сам их дао осљепити — упаде Харалампије.</p> <p>— Да мене није |
| рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их баш дао у манастиру Високим Дечанима ослепити, могао сам их |
| пот и Јерина поднећеду Жичи богу угодан дар.</p> <p>У својти су и дечаци ловачки, једни носе ст |
| ад ћу ти само још једну рећи, Јеремијин дар употребићу како ваља.</p> <p>— Честити пашо, не заб |
| не једанпут је српска војска лежала, и Дарданели не једанпут су јечали од јуначки песама српск |
| долазити турски поклисари, који доносе даре деспоту и уверавају да ће га султан свом силом пот |
| ви људи примају благо.</p> <p>Деспот је дарежљив и побожан.{S} Деспот обдари манастир, даје пок |
| анила, она је опет гостољубна домаћица, дарежљива деспотица, из њене руке сиромах <pb n="518" / |
| стигао, са благом небројеним да Милеву дарива.</p> <p>Он жели насамо са Милицом нешто важно го |
| краља Жигмунда, и обдарив’о их богатим дарима.{S} Отпусти их, ал’ уједно препоручи им да чувај |
| мо крв своју и нашег народа.{S} У борби дасмо Турчину нашу снагу, да одјача, пролисмо толику бр |
| на ино, морају сносити.{S} Дата је реч, дат је потпис.</p> <p>После пораза код Голупца распршта |
| </p> <p>— Честити пашо, Голубац је мени дат био у залогу од деспота-Стевана, Јаблановић је од Т |
| си ти онда паша?</p> <p>— Није сватком дат један ћеф.</p> <p>— Кад би’ тако живљео, вољем оно |
| а је то право, јер је Београд и Голубац дат да Жигмунд штити Србију, а овамо је избегао и Србиј |
| ва, ал’ није на ино, морају сносити.{S} Дата је реч, дат је потпис.</p> <p>После пораза код Гол |
| х, доведених.{S} Има их које су у харач дате.{S} Турчин је ту господар, турске шајке плове по к |
| етнути.{S} Но и то му рекну да ће одма’ дати запитати Марка, хоће л’ српске посланике, који су |
| на епитимији, па му није слободно ништ’ дати.{S} Теофан је лако убеди, да је од деспота помилов |
| ари, ако хоћеш нећу ником ништ’ од тога дати, све је твоје, само буди ми пријатељ, и све ћу ти |
| задржати, или ћеш сестрама што од тога дати? — запита Милева.</p> <p>— Све је то твоје.{S} Сул |
| у срце човека проничеш и знаш му мелема дати.</p> <p>Хасан улазећи рече:</p> <p>— Алах је велик |
| чено је и мом оцу, без да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био миран Турчин и на нас би |
| сад треба Ђурђу одмах поручити шта има дати, но само још то, ако би Ђурађ све то исплатио, па |
| атријарх. — Овде је питање да ли се има дати Милева Турчину и мир правити, или не.</p> <p>— Ја |
| ам светлости!</p> <p>— То само бог може дати.{S} Иштите друго!</p> <p>— Ми опет друго не иштемо |
| ијеме креч, пијесак и вода сама не може дати јак салијеп, да зидина очврсне.{S} Мој шурак, кнеж |
| ватити — запита Новак.</p> <p>— Боље је дати се ухватити нег’ улудо гинути — одговори Петошко, |
| томе узрок био; светли цар волео би је дати за Краљевића Марка, па да се тим браком савез и ми |
| паша.</p> <p>— Најбоље би било ништ’ не дати, нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, па онда на Голуба |
| ћи договорити.{S} Све им треба на знање дати.{S} Хоћеш ли ми, оче, у свачему на руци бити?</p> |
| њи’ саборисања док се сврши, хоће л’ се дати војске и колико ће бити.{S} Ризнице су им увек пра |
| S} Ако се мир мало поткрепи, немојте се дати мирним магновењем занети, но крепите се, мужајте с |
| ђава.</p> <p>Јусуфу Милица обрече да ће дати Милеву, али најпре мора за ту ствар преправити и п |
| ти, а падиши ће плаћати данак, и сад ће дати за нашу војску ’рану и све што треба.</p> <p>— Вел |
| ја чувати.</p> <p>Закључи ухватити га и дати га под затвор.</p> <p>Помоћу неких грчких великаша |
| благо ми можеш овђе издати, а ја ћу ти дати листину да ти Голубац предајем.</p> <p>Ферхад-паша |
| и уз твој повратак благо, за које ћу ти дати до турске границе поуздане војнике, који ћеду благ |
| Колико сам ја пути њега могао смакнути дати!{S} А гле он шта чини са мном?{S} Та да морам Турч |
| {S} Мени нијесу хтели над овима вођство дати, можда [би] и друкчије било, моја војска, ма и мал |
| } Не иде ли друкчије, Турци ћеду толико дати да предам Голубац.</p> <p>Јаблановић од маха на то |
| неки комадић српске земље, па му се то дати могло <pb n="282" /> и без рата, особито када се в |
| ћи да се са таковом силом Турцима отпор дати не може, но мора се натраг к Босни повући, да спас |
| ије могао као у старо доба толики отпор дати.</p> <p>На срећу, подигне се из Азије Мусин млађи |
| атељивши се Турци напали, довољан отпор дати могао.{S} Сви они који су мислили да ће турско при |
| ову ријеч само прословите, онда ћу вас дати најпре на муке, какве само Турчин измислити може.< |
| код нас једног остати, ил’ ћемо их опет дати калуђерима на сахрану.</p> <p>Тако Јеремија и Јабл |
| г човека који је доста мудар да си могу дати казати од такве мудре луде оно што си не би радо о |
| иједи нег’ једна област.{S} Мађари ћеду дати за њ двеста хиљада.</p> <p>— Иди, бога ти, канда м |
| ој пребацивати да је срамота кћер своју дати Турчину, но све то ништа не помогне.{S} Напосљетку |
| те.</p> <p>— Није нам нико више у стању дати оно што желимо — рече кнез Јован.</p> <p>— А шта ж |
| .{S} Оне поклоне што сам понео, теби ћу дати, они’ пет хиљада дуката, јер Исак-паша и они други |
| се што да; а друго, шта је то ђауру реч дати?{S} Може се и једном и другом млого обећати, а мал |
| е ту Јеремија војвода, жели деспоту реч дати.</p> <p>Деспот ослови Облачину, да се повуче у сво |
| А шта желите?</p> <p>— Шта нам не можеш дати.{S} Дај нам светлости!</p> <p>— То само бог може д |
| орења.{S} Сваком човеку је памет и срце дато.{S} У једној башти, под једним баштованом, колико |
| ећ почео тако опорављати да би се већ — датом каквом згодом опет к својим старим границама пруж |
| н и огорчен, почне се приправљати да се датом приликом опрости од ове невоље.{S} Кад је мислио |
| ом стало, грохотом се насмеје и намисли датом приликом од тога шалу какову заметнути.</p> <p>У |
| ом великим постати, јер такав зна сваку дату прилику на своју корист употребити.{S} И мени да ј |
| љно, све тако изгледа канда је посмртна даћа.{S} И кад деспот напи краљу и краљ деспоту, тако и |
| <p>Жалосно је било опело, жалосна је и даћа.{S} На свачијем лицу види се свечана озбиљност, де |
| аруши, ту му је при руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фетву, и решиће га од обвезе.</p> <p>Деспот |
| народ неће да му Турчин стане за врат, даће све, руке, напослетку и душу.</p> <p>У пол Србије |
| мо јошт ови дани срећно проћу.</p> <p>— Даће бог па ће све бити добро — рекне Новак поузданим г |
| <p>Послаће Ферхад-паша улака деспоту, и даће му рок од три дана да се покори.{S} Послаће свог б |
| на згариштама подигнућеш многе кровове, даћеш очајалој сиротињи да у зноју лица залогај хљеба м |
| ш, ја ћу султану и на дивану поднијети, даћеш за турску војску заиру, и све што је потребно.{S} |
| ушана на поклон добио, и из тог пили на даћи после боја и побједе над Шишманом — рече угрејан Ј |
| тру зором, донде све ће бити спремљено, даћу ти злата и сребра да дајеш поклоне и бакшише, јер |
| им буде држао Стеван, с тим ћу и ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред Турцима важност С |
| д ма против кога, све моје имање и ђецу даћу за слободу златну, које ни ја управо уживао нијеса |
| говору са Цељским комитом, да за Улрика даш твоју Катарину, ту јошт врло младу кнегињицу, најпр |
| Е онда чуј шта ће на то сљедити.{S} Кад даш кћер за Циљског, онда ће заискати султан од тебе тв |
| опет против мене мом непријатељу да не даш помоћи.</p> <p>— На то пристајем.</p> <p>— Но јошт |
| ом божанственом сневању.{S} Онда тек не даш за млого што си Србин православни.{S} Сва ђеца онда |
| одма’ и даде.</p> <p>— Па како то да се даш ухватити — запита Новак.</p> <p>— Боље је дати се у |
| ивао.{S} Па сад сам дошао к теби, да ми даш неколико братија.{S} Твоји калуђери су на гласу.{S} |
| на част.</p> <p>— Пристајем, само да ми даш ријеч, честити пашо, да се мој дел не уштрби.</p> < |
| а султан је богат, задовољиће се ако му даш краснијех увеџбаних соколова, султан је ловац, то в |
| ладића, по саставу телесном два јунака, два брата, која су се у диби и кадифи родила, којима се |
| шају га два млада кнеза, Јован и Ђурђе, два брата као два бора, па би ишли да загрле певца и с |
| ство и добро сусједство више вреди нег’ два града.{S} И у тим градовима могу Срби Угарску штити |
| , и с Турчином бићу пријатељ, ал’ таква два пријатеља су као пас и мачка у цичој зими код запећ |
| јим ујаком.{S} Остаде јошт Ђурађ са ова два младића.{S} Њи’ је Ђурађ амо у намастир оправио, ва |
| S} Зато сад треба да собом одведете ова два кнеза у ваш стан, па да народу објавите да се ви њи |
| тар, данас-сутра шта би учинила овакова два зета од новорођенога царства?{S} Шта би било од мој |
| лепца, па му удељује.</p> <p>Слушају га два млада кнеза, Јован и Ђурђе, два брата као два бора, |
| 8" /> <p>Отац Пајсије оде.</p> <p>Млада два кнеза остану сами са својом тугом и својим јадикова |
| , паша и калуђер, већ канда говоре гола два срца.</p> <p>Ферхад-паша прича чудновате ствари, го |
| дан другог прогута.{S} Једанпут су ишла два курјака у лов, па су уловили једног зеца; онај који |
| ш, не вјерује.{S} Сад народ држи да има два душмана који га прождиру, Турчина и Маџара, а додуш |
| с десне, с леве му Јеремија, пред њима два побочника као путокази у град, са оба бока, а за ле |
| намалана са оба бока видела се изрезана два велика ува какова су у познате животиње великих уши |
| {S} У Крушевцу нашао сам Милицу са њена два сина и једном кћери.{S} Било је онде стари’ везира, |
| тови’ катана.</p> <p>То је Јеремија, са два побочника.</p> <p>Дошао је на тврду реч деспотову, |
| p> <pb n="406" /> <p>Уђе Грк врачар, са два јака човека, покрај њих Харалампије још неколико ор |
| дне главе у земљи било.{S} Но шта ће са два господара и две госпође?{S} Народ је био на четири |
| ма млого мозга.{S} Па шта је боље од та два?{S} Кад једно, кад друго.{S} Један има млого памети |
| карији био вешт, и још са поуздана јача два човека Харалампији, ком се налаже, како писмо прими |
| ли.{S} Народ треба заштићавати, а народ два поглавара има.{S} Народ би срећнији био да је један |
| ура.{S} Гргур умре, и остави после себе два сина Ђурђа и Јована.{S} Гргур после ангорске битке |
| ваља сад одмах чинити?{S} Ја имам овде два млада кнеза, које сам ја по налогу Ђурђевом ослепит |
| конаку били.{S} Стражар са куле већ је два сата викао, и све осим служитеља предало се спавању |
| сада ће посећи негдашњег цара Лазоглије два сина, Вука и Лазара, да им се семе утре, тако ће се |
| а и пртљагу места нађоше. </p> <p>После два сата био је красан ручак у трапезарији.</p> <p>Друш |
| ван, мало даље, опрему нареди.{S} Ударе два коца, а трећим оба одозго утврди на облик вешала.</ |
| нуо.</p> <p>Обојици долази да не говоре два човека, паша и калуђер, већ канда говоре гола два с |
| тако веселе, — у једној ћелији, чују се два тужна гласа.{S} Да не знаш, да не видиш ко говори, |
| <p>Код Краљева, влашке вароши, стојаше два противна стана, цара Бајазита и војводе Мирчете.{S} |
| уди.</p> <p>У Дечанима налазили су се и два млада кнежевића, синови кнеза Гргура Бранковића, Јо |
| аралампије.{S} За њим отац Пајсије води два кнеза.</p> <p>— Ето вам млади’ кнезова, Јована и Ђу |
| би изнова српску државу.{S} Они су били два орла у једном кавезу.</p> <p>Стеван није се хтео уп |
| дајте данашњег Србина, хоћете ли видети два умиљата ока као код други’, — тешко.{S} Очи му увек |
| Здраво, мој побро Хасане, ево ти водим два моја побратима, да се и ти с њима побратиш.</p> <pb |
| /p> <p>Два младића, по саставу телесном два јунака, два брата, која су се у диби и кадифи родил |
| својом тугом и својим јадиковањем, као два славуја којима очи ископају.</p> <p>Међутим престад |
| ада кнеза, Јован и Ђурђе, два брата као два бора, па би ишли да загрле певца и с њим судбу живо |
| сасвим црн, нас двоје изгледали би као два рођена брата, још више, као две капље.{S} Нас двоје |
| воје добро се упознамо и живили смо као два рођена брата.{S} Адум све се међу булама бави, па с |
| ађ.</p> <p>Свима се допало видити овако два красна, туђе вере и туђег народа младића, у тврдо п |
| рњег поздрава.</p> <p>— Ја сам за једно два сата починуо ал’ после сам се пробудио и не мого’ в |
| да се чинило као да су му на врху јошт два мала носића нарасла.{S} И онда је био најљући.{S} А |
| а из варварског мрака изиђе.</p> <p>Већ два дана прође, а деспот још не показује намере куд је |
| ог му чела и красни обрва, севала су му два црна ока; и парала су срца.{S} Властољубије у младо |
| асти, а њему да кору баци.</p> <p>То су два пријатеља, који су у злу свезани, ал’ како се благо |
| али да се тај уговор повреди.{S} Измећу два зла, мање треба бирати.</p> <p>— Турци чуше за тај |
| цманства лакше је се бранити.{S} Измећу два зла, боље је бирати мање.{S} И кад би се и у том са |
| а, бациш око на мали прозор, а ти видиш два милостива а четири несташна ока, и теби се срце у г |
| бу канда сам уз тебе први, и дај ми још два добра јунака, да се пред Турцима не постиђемо — реч |
| аници.</p> <p>Жалостан коб.{S} Јошт сат-два да су се Турци задоцнили били, Жигмунд би добио био |
| стану велики био.</p> <pb n="333" /> <p>Два калуђера, један средњег доба, други још младић, тум |
| огледај, ко је у тој ћелији? ...</p> <p>Два младића, по саставу телесном два јунака, два брата, |
| мље, из Персије, именом Хасан.{S} Једва двадесет и неколико година стар, па је већ свуда велико |
| ?</p> <p>— Најстарији син, Стеван, нема двадесет година, млађи Вук, једва му је седамнајст.{S} |
| тридесет млади’ девојака од петнаест до двадесет година, које као једемске хурије изгледају, па |
| етку до ефендилука дотерао, а сад после двадесетогодишње службе пашом сам постао, и уживам пуно |
| изабрао.</p> <p>Ђурађ Бранковић био је двадесетољетни младић.{S} Памети је био одвећ отворене. |
| в Турака код Новог Пазара пао.{S} Један двадесетољетни син, Милан Војновић, остао јој је за уте |
| бје својих предака.{S} Младић, истом од двајест година, па свуде већ за првенством тежи.{S} Па |
| о, проклињао је људе, који не допуштају двама љубећим се срцима спојити се.{S} Жеднио је за осв |
| деспоту, да ако хоће Голупца, нек ми да дванаест хиљада дуката, па на то још дванаест, и још дв |
| е војводе одметну се и пређу Турцима са дванаест тисућа војске.{S} После опет Вук Бранковић и О |
| рада, Јеремија му одговара, да му пошље дванаест хиљада дуката што се са деспот-Стеваном обвеза |
| деспот-Стеваном обвезао, и да му са још дванаест хиљада ујамчи баштину у Браничеву против Мађар |
| ст над Браничевом и Ресавом, добиће још дванаест хиљада дуката и град Голубац, ’де ће он запове |
| да дуката, па на то још дванаест, и још дванаест Јаблановићу.</p> <p>Јеремија почине, баци погл |
| да дванаест хиљада дуката, па на то још дванаест, и још дванаест Јаблановићу.</p> <p>Јеремија п |
| а мезимица.{S} Сириџа му рече, да је од дванајст лијета, красна као ружични пупољак, тако кажу |
| Примам, идем с тобом у град у свити од дванајст, и као твоја мени, тако моја теби душа нек буд |
| светињу јунаштва, задату ријеч, на коње дванајст катана, Облачина и Кајица остају ту, то је мој |
| ко поседају.{S} Харалампије није се дао двапут нудити већ седне и прекрсти ноге по турски, тако |
| жена.{S} Ђаур сваки има по једну жену, две не сме имати, и кад ју већ једанпут има, не може се |
| p>На српском царском двору биле су тада две партије, Обилићева и Бранковићева.{S} Они који су б |
| цом тако помирио да земљу међу собом на две стране поделе, па да тако над својим странама влада |
| нит’ користи.</p> <p>Но не прође година две, а Мађари ударе на Бајазита.{S} Још се нису Турци н |
| и, за какве краљеве, сад бисмо имали од две стране помоћи, а овако ништа, тако треба да узмеш с |
| ми важи него сто поклона.{S} Ако ти је две сабље млого, поклони је другом.</p> <p>— Отпасан и |
| Србију од доле заузели.{S} Против таке две силе Србија се борити не може.{S} А Турци би готови |
| да им душа из њих говори. — Као угашене две свеће показују гар, сенку некадашње светлости.{S} С |
| S} Очи су јој биле тавна ноћ, или ноћне две звезде; не би разазнао да л’ једно да л’ друго.{S} |
| собом из манастира довели какве лијепе две цуре, да их мало разгале.{S} Ја их понуђа’ са робињ |
| и било.{S} Но шта ће са два господара и две госпође?{S} Народ је био на четири партаје поцепан. |
| бе напастовали.{S} Једној мирној години две су крваве сљедовале. </p> </div> <div type="chapter |
| абијом лако.{S} Под видом као да помири две таруће се породице, издејствовао је мир између Мили |
| би као два рођена брата, још више, као две капље.{S} Нас двоје добро се упознамо и живили смо |
| још онда млад био.{S} У Босни сам добио две, близу Рудника од Мађара пак три, и то тешке ране.{ |
| и напоље изићи као што су и ушли.{S} Но две главне породице сукобише се.{S} Морало се начисто < |
| био Петошко?</p> <p>— Имам, богме, и то две велике.</p> <p>— Да чујемо какве?</p> <p>— Кажу да |
| и Угрима намигнути, па бисмо дошли међу две ватре.{S} Само још једну, а језгру.{S} Ако помоћу У |
| срцу исповедам, и јест да стојимо међу две ватре.{S} Но и то стоји, да Угри кад нас бране, сам |
| авет:</p> <p>— Видим да је народ између две ватре; ако се Милева не да, Турчин ће напасти и раз |
| та румено; још се на истом лицу познају две боре сабљом нанешене.{S} Хаљине су му биле просте, |
| доба војнички и свештенички чин биле су две такове точке човеческог реда и сталежа, које су себ |
| не сме рушити, јер би онда дошли измећу две ватре, Угре и Турке.{S} Турци би једва дочекали да |
| ћеду ти прогутати, отворићеш им градске двери, тражиће султан покрај султанке мираз, а то је Ср |
| једна област.{S} Мађари ћеду дати за њ двеста хиљада.</p> <p>— Иди, бога ти, канда ми не знамо |
| ји, све у кесе, и преполови, јер иде на двије стране.</p> <p>Бимбаша оде да благо мери.</p> <p> |
| ђарског.{S} Досад си био у шкрипу, међу двије ватре, с пријед Турчин с леђи Маџар.{S} Отргни се |
| амора, на површју избијен грб Неманића, двоглаван орао, над њим виси велико златно кандило, укр |
| реда град.{S} Доцне је.{S} Сад Јеремију двогуба брига мори, благо и живот, јер једно с другим ј |
| живота деле; но к њему не могу, јер су двогубо несрећни; затворени као робови, и бела света не |
| ати?{S} Ионако сте слаби, па се опет на двоје делите.{S} Како ћете противустати, ако на вас душ |
| држим са Турцима, зло.{S} А једно од то двоје мора се бирати.{S} Брод Србије мећу стенама плови |
| покори.{S} Послушајте ме.{S} Ако се вас двоје тако не уредите, да међу вама један господари, а |
| као Арапин; да сам био сасвим црн, нас двоје изгледали би као два рођена брата, још више, као |
| брата, још више, као две капље.{S} Нас двоје добро се упознамо и живили смо као два рођена бра |
| бити, но реци ми само, како стојимо нас двоје са рачуном?{S} Шта ћу ја од свега тога добити? — |
| на крај изишао.{S} Можда ћеду се и њи’ двојица у делби покрвити.</p> <p>— То је моја брига.{S} |
| м кнезу ласкати.{S} Сад почну около ове двојице интригирати.</p> <p>Оставимо Деспота и Ђурђа у |
| Народ би срећнији био да је један место двојице, јер се сила српска цепа.{S} Па утолико је опас |
| у партију заплаши.{S} Додуше, царица се дволично прама Русни владала, а и Русна прама царици.{S |
| да се већ све истурчило.{S} Пун Лазарев двор самих турбана!</p> <p>Милеву већ сутра намеравају |
| спаљивао.</p> <p>Мислио би човек, да се двор у рај претворио.{S} Мислио би човек, да онде никад |
| о светлила; но и осим тога беше башта и двор од свију страна осветљени.</p> <p>Вечера је већ го |
| укла, ал’ како гости дођоше, одма’ је и двор свој обичан весео и жив изглед добио.{S} Буди шта |
| за мало бакшиша продали би били Вуку и двор и царство.</p> <p>Један од слугу рекне:</p> <p>— Х |
| тако кроз препоруку дошао у крушевачки двор цар-Лазара.</p> <p>Ту је после Петошко прилике има |
| и неколико калуђера, дођу у крушевачки двор те се одма’ упуте у башту к царици на поздрав и по |
| пије светују се у дворани.</p> <p>Стари двор, стара дворана.{S} Усред дворане стол, а на њему р |
| гласове са бојног поља.</p> <p>Миличин двор у Крушевцу није носио на себи печат царског велико |
| а једном узвишеном месту лежао је пашин двор.{S} Онуда сам често пролазио.{S} Кроз пенџерић бул |
| оне ране лечим, које сам му задао.{S} У двор ми немој долазити, јербо ће ми твоје пријатељство |
| слепио, гудало га је ’ранило док није у двор примљен био.{S} Он зна разноврсних јуначких песама |
| ер су знали да нови гости ново весеље у двор доносе.{S} Дворјанима не беше до тога шта се сад н |
| д паде царство на Косову, умјешају се у двор царице Турци, виђе’ да је зло на све стране, власт |
| ру.</p> <p>Мару и Ђурђа послао је Вук у двор да извиде шта се о’де ради, да би знао чега ће се |
| д нападаја турског сигурне биле.</p> <p>Двор крушевачки лежао је код градских бедема, и давао ј |
| морала се у Крушевцу задржавати.</p> <p>Двор, у ком је сад Милица обитавала, једно старо но про |
| и доламу, јер је био са своји хусари са двора Стевана дичан.{S} Већ се жалост у сузе пролива, д |
| пева се слава Неманића, блеск Душановог двора у Призрену, ’де су се у јуначким играма огледали |
| аше изискивало.{S} Ти си онда морала од двора за неко време удаљена бити, но после твоје удадбе |
| > <pb n="313" /> <p>— Он жели, да се од двора њему противна лица удале, па да се обвеже царицу |
| рица најбољма не гледа, за свагда се од двора удаљи, и отиде у Рудник, и онде је нове планове п |
| <p>Он је чуо за Руснин велики уплив код двора, а осебито код цара Лазара.{S} Она је правац у дв |
| е наранити, жедног напојити.</p> <p>Код двора ће бити урављено, набијено земљиште, наокруг шара |
| ван пред врати и у двору сејмени, а ван двора пред капијом гавази.{S} Јошт и то дода да се војв |
| ању.</p> <p>Служитељи на удаљеном крају двора јошт су ћеретали и веселили се.{S} Кад је гођ гос |
| кнежевић одсести?{S} Нема ту деспотових двора, ту нема дома за госпоштину.{S} Ту је ведро небо |
| зоглије.</p> <p>Баца очи на све стране, дворана му је позната.</p> <p>— Знам, био сам о’ђе више |
| епти, црнином је обвијен.</p> <p>Велика дворана све у црнини, канда је црном чојом постављена, |
| се у дворани.</p> <p>Стари двор, стара дворана.{S} Усред дворане стол, а на њему развијене пов |
| ерине сабијено је међ зидине Стеванових дворана.{S} Све је ту туђе.</p> <p>Док се деспот око Го |
| има цар-Лазара турске паше рахатлују, у дворанама где се царица Милица и кћери јој шетале, турс |
| ставити.</p> <p>Петошку је тешко пало у дворанама цар-Лазара, негдашњем му господара, боравити, |
| <p>Стари двор, стара дворана.{S} Усред дворане стол, а на њему развијене повеље.{S} У челу сед |
| укала, тако ми је дошло канда су ми ове дворане тамница.{S} Ови двори зову се наши, а нијесу на |
| ком Јеванђелије.{S} У исти ма’ из друге дворане уђе Мелентије, и стане до Ђурђа.</p> <p>— Закун |
| p> <p>Деспот и Јерина смештени су у оне дворане, ’де је кадикад одседао Стеван Високи кад се хт |
| >Веља је радост Јерине, кад виде красне дворане.{S} Она ће у свом дому главу на одмор приклонит |
| од сувога сребра и злата.</p> <p>До те дворане је опет друга велика, ту су насликане битке на |
| деспота, чује се глас.</p> <p>Јерина из дворане изиђе деспоту насусрет, ту је и сва чељад.{S} М |
| страну.{S} Дакле, ти си већ био у овој дворани.</p> <p>— Више пута.{S} Као што реко’, долазаше |
| >— Најпре се сјетоваше војводе у другој дворани, па је онда о’ђе био објед и вечера.{S} Па онда |
| еспот са четир војводе заседне у другој дворани, у којој су насликане бојне слике.</p> <p>Ту са |
| мундове војске.</p> <p>Деспот у великој дворани чека госте.{S} Свечано се обукао, како достоји |
| а се не замеримо.{S} Ја ћу их у великој дворани дочекати.</p> <p>— Кантакузена кћи и деспотовиц |
| осле цркве скупише се у двору, у једној дворани војводе код Ђурђа Бранковића.{S} Напред иде Ђур |
| елике се чине припреме.</p> <p>У једној дворани намештена трпеза, звоно зазвони, дворјани оду к |
| .</p> <p>Ферхад-паша станује баш у оној дворани, ’де је негда као Петошко својим шалама српску |
| раљева, царева и јунака.</p> <p>У црној дворани на среди је велики округао стол, покривен црном |
| ужити.</p> <p>Јерина изиђе, а деспот по дворани шеће се горе-доле, промишља, како ће све то изв |
| и буди весео, знаш ли да си у двору, у дворани цара Лазоглије.</p> <p>Баца очи на све стране, |
| _C2.21"> <head>XXI</head> <p>Јеремија у дворани светује се са Јаблановићем и Харалампијом.</p> |
| д је већ све наредио, опет се светује у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.</p> <p>У дворан |
| , Јаблановић и Харалампије светују се у дворани.</p> <p>Стари двор, стара дворана.{S} Усред дво |
| телина Јеремију.</p> <p>Јеремија седи у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Светују се.< |
| ерево је мајке Србије мезимче.</p> <p>У дворани деспота светују се деспот и војводе, велики вој |
| а Јаблановићем и Харалампијем.</p> <p>У дворани се састану, и то код јела, код пуни’ пехара.</p |
| p> <p>Деспот са својом свитом чека пред двораном.{S} На њему је долама од црне кадифе, на прсим |
| јти му да и’ допрати.{S} Деспот их пред двораном чека, уведе краља и понуди му место у чело.{S} |
| ао госту, ал’ не као слуга.</p> <p>Пред двораном деспот стане пред краља, положи руке унакрст н |
| спот ухватив руку Леонтија води га кроз дворану даље, у дворану ’де је деспотовица Јерина, која |
| у Леонтија води га кроз дворану даље, у дворану ’де је деспотовица Јерина, која је већ начула д |
| спот захвално се поклони, уведе краља у дворану, приведе га трону, до ког је други трон намеште |
| ављају се.</p> <p>Јерина води деспота у дворану као каквог госта.{S} Јест, и деспот је у Београ |
| еспот са краљем и војводама повуче се у дворану, ’де су слике српских бојева, ту заседну и свет |
| >Деспот на ове речи баци поглед у другу дворану, а оданде улази заповедник града, и доноси му н |
| и се с деспотом у пратњи повуку у другу дворану.</p> <p>Разилазе се, још се једнако чује јаук, |
| водама бавио, Јерина се повукла у своју дворану, и ту је гостопримно занимала своје гошће, кћер |
| p>Кад је све наредио, повуче се у своју дворану, хода горе-доле, сам размишља, муте му се у гла |
| </p> <p>Краљ се свечано испрати у своју дворану и гости буду по свом чину и реду понамештани.</ |
| ад-паша иде у конак Исак-паше, у велику дворану, ’де га овај дочека.{S} Истом стиже и бимбаша с |
| сиђе с коња, и пође у конак, баш у ону дворану ’де се Јеремија негда световао са Јаблановићем |
| .</p> <p>Кад Ђурађ, са војводама у црну дворану уђе, седне у чело, и да знак војводама да посед |
| у подиже.</p> <p>Већ се подижу и зидине дворах, то ћеду бити палате деспотове, да се неће цариг |
| из гвоздене цеви излеће.</p> <p>Дођу у дворац.{S} Седају оба замишљена.</p> <p>— Јеси ли виђео |
| стај о’ђе за вријеме док ти у Смедереву дворац саградим.{S} И то неће дуго трајати, имам блага, |
| зарем.</p> <p>— А није ти жао завичаја, дворе Лазоглине, ђе се сад турбани вију, ништ’ те не ти |
| к путник похађао је властелинске замке, дворе, као шаљивчина да гордој властели у шали истину р |
| ода.</p> <p>Петошко је оставио изненада дворе царице Милице, ником се не јави, и оде у свет, у |
| еба, само девојку, која кад дође у моје дворе у Једрене, Галипољ и Брусу, мислиће да је у мору |
| ини, ионако ће она овде имати деспотске дворе.</p> <p>И деспот је већ у Смедереву.{S} Састану с |
| <p>Пртљаг је велики, покућство испуниће дворе, и јошт ће их већма украсити.{S} Украсе донећеду |
| кнежевић отпочине, и после одмора буде дворен, па онда на посао.</p> <p>У кнежевој својти има |
| p> <p>И деспот једва чека да се саграде двори, тешко је глави почивати ван свог дома.</p> <p>Да |
| >На красном узвишеном месту зидаћеду се двори деспотови, лепши нег’ што их у Будимграду има.{S} |
| нијесу наши.{S} Чији је град, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камоли у |
| канда су ми ове дворане тамница.{S} Ови двори зову се наши, а нијесу наши.{S} Чији је град, тог |
| поздрављати као земље господара, а ови двори у овом граду остаћеду наши као баштина.{S} И сви |
| тишти?</p> <p>— Ништ’.</p> <p>— Ни ови двори, ни оне планине, ни спомени ђетинства. </p> <p>— |
| аду господар, сад је гост.{S} Стефанови двори су му остали, ал’ на градским кулама вију се мађа |
| дворова великаша.{S} У граду деспотови двори.{S} Кад са града гледиш како се Сава са Дунавом б |
| постидети.</p> <p>И за кратко време ти двори су готови, а у њима и око њих ћеду се створити ди |
| и нег’ што их у Будимграду има.{S} И ти двори морају скоро готови бити, јер Јерини деспотовици |
| овог града поздрављати, хоће л’ остати двори наши.</p> <p>— Град је њихов, а мене ћеду поздрав |
| ви, а деспот шиље поздрав Јерини, да су двори готови, и да буде спремна за долазак.</p> <p>Десп |
| ни зрак у клице претворити може. ’Де су двори римски’, грчки’ царева стајали, ту је сад сераиљ |
| у граду траје, трајаће и Србија.</p> <p>Двори су већ готови, а деспот шиље поздрав Јерини, да с |
| ем га, ја га виђа’ у Крушевцу у царским дворима.{S} Па кад ми га ти знаш, честити деспоте, испо |
| /head> <p>У Крушевцу Турчин влада.{S} У дворима цар-Лазара турске паше рахатлују, у дворанама г |
| спотовицу Јерину.{S} Деспотовица седи у дворима деспот-Стевана, то су још Мађари деспоту остави |
| местити се не могу.{S} Но ту је наблизу Двориште, ту је Војник.{S} У Дворишту је био дворски ко |
| је наблизу Двориште, ту је Војник.{S} У Дворишту је био дворски конак Високог Стевана кад је са |
| ли.{S} Ту се сплетке правиле, од стране дворјана; ту се не једном и о глави радило.</p> <p>Било |
| и.</p> <p>Миличин један бачен поглед на дворјане довољно беше, да се нужна наредба учини; млађи |
| ворани намештена трпеза, звоно зазвони, дворјани оду краљу и својти му да и’ допрати.{S} Деспот |
| ан у двору велика је живост владала.{S} Дворјани и дворјанке састајали се са новодошавшим гости |
| ачијем лицу, да се што велико стало.{S} Дворјани, служитељи, сви су смутни тамо-амо ходали.{S} |
| ном седила је, остале млађе дворјанке и дворјани уклонили се, и то је био знак да се о важним с |
| свог чина заузму места и остали гости и дворјани.</p> <p>Патријарх велегласно очита предвечерњу |
| м је притрчала Милева, а за Милевом сви дворјани и дворкиње, слуге и служавке, јер патријарха к |
| пао и један и други калуђер, и одма’ их дворјани и слуге међу собом прозову: „црним“ и „црвеним |
| ови гости ново весеље у двор доносе.{S} Дворјанима не беше до тога шта се сад на Косову ради, н |
| је то видио, рану у мозгу! — рече неки дворјанин једном госту, смешећи се и тишијим гласом, но |
| циљајући, Новак.</p> <p>На то уђе један дворјанин и јави да је ту војвода Драгаш са младим Вуко |
| ане да овде нов свет тражи.{S} Несрећан дворјанин, ако му интриге за руком испале нису, долази |
| ити да ји одма’ жели видити.{S} Тек што дворјанин изиђе, а војвода Драгаш са Вуком већ дође.</p |
| <p>Ово је било као одговор посмешљивом дворјанину.{S} Више-мање, сваки се смејао на Петошков р |
| ерујем да ће од тога што бити.{S} Русна дворјанка рада би ју за свог сипа, а царица за Светисла |
| само са Русном седила је, остале млађе дворјанке и дворјани уклонили се, и то је био знак да с |
| велика је живост владала.{S} Дворјани и дворјанке састајали се са новодошавшим гостима и по сво |
| војом млађом ћерком, красном Милевом, и дворјанком Русном и служитељском пратњом проходала се, |
| Лазаревом.{S} Лазар наименовао је исту дворјанку за прво придворно лице покрај царице, јер ју |
| у налази, често иде књегињи, која се са дворјанским девојкама забавља, па поред ситне тамбурице |
| исивање предела које је Русна по својој дворјанској дужности измислила да би царицу забавила, и |
| љено и од то доба си нам ти круна свију дворкиња.</p> <p>Но то се ја једно само чудим, како и с |
| лицу неко задовољство.</p> <p>Милица и дворкиње чинише се такођер расположене.{S} Млађи, када |
| ала Милева, а за Милевом сви дворјани и дворкиње, слуге и служавке, јер патријарха као свеца не |
| а да би царицу забавила, и тек последње дворкињине речи срца јој се коснуше.</p> <p>Русна је из |
| } Ту си видео красни’ божији’ храмова и дворова великаша.{S} У граду деспотови двори.{S} Кад са |
| илно јато црни’ врана облетало је около дворова деспотови’, па се најпосле упуте дубље у Србију |
| /p> <p>Ђурађ седа у Београду, у сјајним дворовима, са својом породицом.{S} Долазе му посланици |
| опет прије и ил’ посље збијају се шале, дворска будала је ту, па се са гостима титра.</p> <p>— |
| осподару, чудиш се?{S} Ја код твог оца’ дворска будала, а о’де паша.{S} Е да ти приповедам како |
| о будали праштало се, а да не би будала дворска, не један властелин распрскао би му мозак што [ |
| ј што устреба, њега може употребити.{S} Дворске и кућевне тајне већ је све дознао чрез ’декоје |
| У двору је већ у то доба све врвило.{S} Дворске и новодошавше гостинске слуге мотали су се тамо |
| јархом онђе био.{S} Она је у своје доба дворске сплетке Харалампију често откривала, па времено |
| их мудрих мера не може да проникне кроз дворске интриге, и да дух клонут уздигне.</p> <p>Русна |
| илици и другим старијим на срцу лежало, дворски је ред изискивао да докле су гости ту, весело м |
| аскалашним пјесмама успаљивао је чуства дворски’ служитеља и слушкиња.{S} У двору су и служитељ |
| осле тога остави ју, закратко, докле се дворски савет искупи.</p> <p>Отац Леонтије, кад чује но |
| витељства имати, јер су Дечани као неки дворски манастир били.{S} Ту се сплетке правиле, од стр |
| ште, ту је Војник.{S} У Дворишту је био дворски конак Високог Стевана кад је са угарском и грчк |
| усном, а за њима остали и разделе се по дворски станови.{S} Патријарх и Новак заузму собе у нек |
| ли, дође један служитељ, те јави, да на дворским вратима јако лупају, да их има млого, и то на |
| проси Милеву.{S} Она је то сама својим дворским другарицама а и самом Светиславу са плачем исп |
| био.{S} Милица је све то знала, но због дворских одношаја и воље Лазареве није могла свој полож |
| доласку следовао је издалека неки смех дворских служитеља.{S} Они се, ваљда, оцу Харалампију с |
| велика Морава састављају.{S} Зданије то дворско било је по мешовитом стилу онога времена зидано |
| кој историји има млого такових примјера дворског живота, који је често и на цео народ од велико |
| авала.</p> <p>Русна је била, даље, душа дворског живота.{S} Милица, ако ју баш и није волела, о |
| и властољубије није јој допуштало да се дворског живота мане.] Овом незгодном положају Милице и |
| ио престоница цара Лазара и право место дворског блеска и сјаја.{S} Но у бурном времену гди је |
| ном, <pb n="214" /> Прилип је био место дворског живота, а Крушевац је у заборавност пао био.{S |
| и Русну да седне.{S} Служитељи, по реду дворском, издалека су ходали чекајући на какав миг ил’ |
| уком звонцета, за које је у једном углу дворском мали звоник начињен био; а кад је било гостију |
| ви и лакрдијаш, па сам се дао лако и за дворску луду произвести, премда је онде већи’ луда од м |
| .</p> <p>Отац Леонтије, кад чује новост дворску, силно се ражали; он је у свему са патријархом |
| .{S} Девојачко своје доба провела је на двору Душановом, у средини славе и величаства српског.{ |
| о.{S} Познавала сам га још на Душановом двору.{S} Са његове гордости, не једанпут су разни влас |
| се кад у царском двору, кад пак на свом двору у Прокупљу.</p> <p>— Добру срећу донео сам, светл |
| роко поље квасили, царица Милица у свом двору, у Крушевцу, очекивала је брижно какове гласове с |
| овим реч’ма.</p> <p>На српском царском двору биле су тада две партије, Обилићева и Бранковићев |
| ранама оптерећен, у Призрену, у царском двору, проводио је своје последње дане, а због разума и |
| царски саветник бавио се кад у царском двору, кад пак на свом двору у Прокупљу.</p> <p>— Добру |
| ал снажнији сам нег’ кад сам у царском двору лудак био.{S} Душа ми је остала иста, која род св |
| на дивану.{S} Петошко је био у царском двору српског цар-Лазара будала, и с њим су великаши и |
| од српске господе, а нарочито у царском двору српском у оно доба, скупљали су се гости за трпез |
| е радости, нестане весеља у крушевачком двору, и богзна хоће ли се икад исто вратити.{S} Кад у |
| рло добро, и како не би у овако веселом двору.{S} Код нас калуђера све је смутно, па кад на ова |
| } Кад сам виђео, да се ви сви [у] целом двору са Турци држите, увидео сам да је већ за Србију к |
| шта си ти о томе чуо?</p> <p>— По целом двору разнео се глас да је турски посланик дошао да про |
| >Калуђеров тај случај сазнао се у целом двору.{S} Осим патријарха, Новака и оца Леонтија сваком |
| е одма’ разабрати могао.</p> <p>У целом двору највећа забуна владаше.{S} У таковим жалосним око |
| телине Новаче; откуд вас сад овде у мом двору? — рече Милица са мало промењеним гласом.</p> <p> |
| и осећао да има томе узрока, а друго, у двору морао је мало и кроз прсте гледати.{S} Штавише, к |
| м Ђурађ Бранковић.</p> <p>У Београду, у двору Стевана, станује Ђурађ Бранковић, који је толико |
| тва дворски’ служитеља и слушкиња.{S} У двору су и служитељи мекушнијима и раскалашнијима поста |
| то познато било.{S} Није ни чудо.{S} У двору, као год у малом месту, сваки најмањи глас одма’ |
| ле о Ђурђу деспоту, и о Смедереву.{S} У двору си своја госпођа, и нитко ти уближити не сме, то |
| дана побави се деспот у Смедереву да у двору ред начини за пријем и дочек улаках и поклисарах, |
| и младићи.{S} Чусте за Петошка лудака у двору цар-Лазара.{S} Јест, држали су га за лудака ал он |
| тошко, у својој првој младости будала у двору цара Лазара.</p> <p>— Знам, познајем га, ја га ви |
| <p>Она је она иста Јула, која је била у двору цара Лазара као млада девојка, због које умало шт |
| и сватови?{S} Више Турака нег’ Србаља у двору.{S} Рекао би, да се већ све истурчило.{S} Пун Лаз |
| то мојим ушима слушао.{S} Знаш да има у двору млого твојих непријатеља, на које се деспот ослањ |
| скопчавају.</p> <p>Јерина је дочекана у двору што је кнежевић сазидао.{S} Ту се поздраве и изгр |
| ке заставе.</p> <p>Деспотовица Јерина у двору гледи на плаво Дунаво, срце јој се стеже, њена го |
| селења.{S} Особито откако цара Лазара у двору нема, постало је све разузданије, као год у кући |
| ојим оцем.{S} Особито, пак, забуна та у двору каткад је ужасавала.{S} Све јој се чинило да добр |
| далеко дотерати може.</p> <p>Свима је у двору у очи пао и један и други калуђер, и одма’ их дво |
| асови од Бранковића долазе.{S} Све је у двору клонуло.{S} Једини Стеван одважан дух показује, а |
| великаша под Душаном, презрително је у двору гледала на нижег порекла људе.{S} Осим тога, Вук |
| ни пупољак, тако кажу људи који су је у двору деспотовом виђели.{S} Амурату је то мило, зна да |
| се једнако чује јаук, плач и риданије у двору, у тремови, за незаборављеним деспотом.</p> <p>Во |
| на удаљеном одавде конаку.{S} Кад се у двору налази, често иде књегињи, која се са дворјанским |
| д толико себи противних глава које се у двору сада налазе, није ни чудо.{S} Сваки је за себе др |
| тупити.</p> <p>После цркве скупише се у двору, у једној дворани војводе код Ђурђа Бранковића.{S |
| с тим срцу олакша.</p> <p>Наскоро се у двору о том шушкало да је Јусуф био да проси Милеву за |
| мда је озбиљније нарави била, опет се у двору тек само пред њеним очима озбиљно понашало, а как |
| за прелазак и пријем учињене су.{S} И у двору је све у реду, могу доћи.{S} Јерино, ти од твоје |
| , одмах да се нареде ван пред врати и у двору сејмени, а ван двора пред капијом гавази.{S} Јошт |
| > <p>Тако су се обично проводили дани у двору.{S} Радост, весеље, игра, шала, једно је из друго |
| мпоглијо, и буди весео, знаш ли да си у двору, у дворани цара Лазоглије.</p> <p>Баца очи на све |
| и.{S} Милица се јако зачудила.{S} Тек у двору Душановом је таково <pb n="297" /> што видела.{S} |
| "253" /> <head>III</head> <p>Сутрадан у двору велика је живост владала.{S} Дворјани и дворјанке |
| Турчин, с тим задовољан, није се дуго у двору бавио, него ускори вратити се на Косово.</p> <p>М |
| ећ изгледа било да ће Русна моћи дуго у двору остати.{S} Она је то и примјечавала.{S} Само још |
| ушију и патријарху.{S} Новак није био у двору.{S} Он је по крушевачким пределима нову војску ку |
| млоги лакрдијаши међу њима, а особито у двору Милице, где их је више но код друге госпоштине, п |
| у.</p> <p>— А бога ти, да ли је често у двору Светислав?</p> <p>— Он често долази овамо, но не |
| p> <p>И доиста, примјети се нов жагор у двору.</p> <p>Мару и Ђурђа послао је Вук у двор да изви |
| p>— Бога ти, шта се чује овде код вас у двору, неће ли вам се књагиња Милева скоро удавати?</p> |
| >— Ја сам Петошко, ког сте као будалу у двору кнеза Лазара видили, слушали.{S} Држасте га тада |
| .</p> <p>Ферхад-паша, Исак-паша ту су у двору.</p> <p>Ферхад-паша станује баш у оној дворани, ’ |
| е с њим опет разговара.{S} И он је ту у двору стањен, и једва чека да га Ферхад позове.</p> <p> |
| ито код цара Лазара.{S} Она је правац у двору давала.</p> <p>Међутим, удаљи се и калуђер и шета |
| аван човек.</p> <p>— А шта, зар нећеш у двору да останеш — запита опет шаљиво Костреш.</p> <p>— |
| аки отиде на свој конак, и све је још у двору санак боравило.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| од тога шалу какову заметнути.</p> <p>У двору се све преправљало за ново угошћење гостију.{S} С |
| различним стварима разговарао.</p> <p>У двору је већ у то доба све врвило.{S} Дворске и новодош |
| ду.</p> <pb n="430" /> <p>Харалампије у дворцу скида са себе мантије, сво калуђерско руво, навл |
| робови.{S} У мирно доба кнежевићи су у дворцу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео да с |
| им гласом Ђурађ, којега речи, у Милици, двоструко чуство произведу.</p> <p>Како ће да помисли д |
| њијевим реч’ма задовољан.{S} И сам краљ двоуми, и запита Лошонција:</p> <p>— Како мислиш Лошонц |
| ији.</p> <p>То Ферхад и ’хоће.</p> <p>— Де кажи ми како ви тамо живите, како господа, како ви, |
| лого обећати, а мало испунити.</p> <p>— Де говори, Јусуфе, шта си онде видео, какову породицу и |
| ралампији.{S} Дошли су до ушћа Дунава, ’де је већ сва војска спремна да оде на Голубац.</p> </d |
| ргије народ тамо-амо около цркве хода, ’де их слепци гуслама дозивају.{S} Један слепац проси ми |
| сад Свето писмо, сад књигу св. Данила, ’де су дела дивних Немањића описана.{S} И Леонтије мишља |
| рцима против ујака му Високог Стевана, ’де се српска проливена крв пушила на гаришту Душанове з |
| га под Турчином.{S} Па баш она страна, ’де је српска слава најсјајније блистала, пала је Турчин |
| иду, вечит раскошлук, обрт и трговина, ’де један другог вара, народ од силнијих огуљен, мора ве |
| Јеремија, праћен, подиже се до чадора, ’де га деспот дочека.</p> <p>Јеремија је као рођен за во |
| >Велики, страшан је тај диван Амурата, ’де се судба многих народа закључује.</p> <p>Ту је Ферха |
| што свечано изгледа, канда је судница, ’де је Ферхад-паша судија, а остали парничари.</p> <p>Фе |
| осле ангорске битке побеже у Цариград, ’де и сконча.{S} Његови синови ишчекивали су неизвесну с |
| сте јунаци.{S} Нема рата, нема битке, ’де вас нема; крв без престанка проливате, па гле чуда, |
| е.{S} По несрећи после косовске битке, ’де је наш цар и султан Мурат пао, царица се са Бајазито |
| от и Јерина смештени су у оне дворане, ’де је кадикад одседао Стеван Високи кад се хтео пред св |
| емље.{S} Па како су то тешке успомене, ’де свака деспотова победа донела је српско <pb n="524" |
| Турака.{S} У великој битки код Искре, ’де је Ђурађ Турке хаметом потукао, показао се био и Јер |
| може и измаћи и до Београда повући се, ’де ћеду опет Мађари доћи упомоћ, а деспотове војводе по |
| потоке у Србији познаје, и онде ниче, ’де човек не би ни помислио.{S} Тако што је и код Искре |
| рева стајали, ту је сад сераиљ турски, ’де су биле свете цркве, ту су сад џамије.</p> <p>Султан |
| су Турци доцније Калимејданом назвали, ’де су крволоци млогу српску крв пролили.</p> <pb n="393 |
| што се са војводама наједнако не дели, ’де је он са ослепљеним и чувањем кнежевића најизврсније |
| е узео, као потчињеног, а ’де се дели, ’де се Голубац предаје, ту један другом не може бити пот |
| ерхад-паша станује баш у оној дворани, ’де је негда као Петошко својим шалама српску господу за |
| Ресави свету обитељ, манастир красни, ’де и добри и зли утеху налазе, у подвигу душе ил’ покај |
| свезу ступити и на Мађарску нападати, ’де би ова морала подлећи.{S} Маџари, опет, од нас изиск |
| са мложином турске војске на граници, ’де опет своје српске приврженике чека који му српску во |
| природа пресељава човека у земни рај, ’де му се дух у небесну васиону уздиже, а ломно тело мир |
| ри.{S} Послаће свог бимбашу са књигом, ’де деспота Ферхад-паша на диван позива у манастир Богор |
| у другом манастиру, ал само у богатом, ’де Пајсији не сме ништа фалити.</p> <p>Пајсије, мада је |
| Турцима, и да га с војском нападнемо, ’де ми је сад војске кад се тек сад са свију страна прик |
| а, видио је ’де народу прети опасност, ’де га трзају на све стране, а не може му никаква мишца |
| познао их је, и води их у трапезарију, ’де Ферхад-паша ишчекује.</p> <pb n="482" /> <p>Кад их Т |
| суве рибе, а неће у другу трапезарију, ’де му се остала братија хљебом, грахом и лукцем залажу. |
| е с коња и уљезе у велику трапезарију, ’де је већ крст од Турака отклоњен, и све иконе побацане |
| ко увидило је одавно оно место, тачку, ’де би требало град градити.{S} Туд пролетише орлови, за |
| уг, и надаље, диви се плодном пределу, ’де свачега има, мисли управио на Алаха, што Турчину под |
| раљем и војводама повуче се у дворану, ’де су слике српских бојева, ту заседну и светују се.</p |
| е у конак Исак-паше, у велику дворану, ’де га овај дочека.{S} Истом стиже и бимбаша са благом.< |
| ића, блеск Душановог двора у Призрену, ’де су се у јуначким играма огледали Грци и Латини, Срби |
| >Деспот је у Смедереву, на оном месту, ’де хоће град да зида.{S} Његово бистро око увидило је о |
| дванаест хиљада дуката и град Голубац, ’де ће он заповедати све донде док му се то благо не изд |
| .{S} Грци нису искрени пријатељи Срба. ’Де су Грци на Косову?{S} Било их је из даљних крајева к |
| сунчани зрак у клице претворити може. ’Де су двори римски’, грчки’ царева стајали, ту је сад с |
| му јуначку душу која тек за бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма у којој краљевини, ма у ком |
| ју села, отимају жене, девојке и децу. ’Де год се стане, цркве руше, те праве од њи’ џамије.{S} |
| мо с Турци више војевали него л’ Угри; ’де смо ми остали, онде ви тек почињете.{S} Угре Турци п |
| мог разна чуда гледала <pb n="390" /> ’де свој свога убија, а мусломанство покрај тога расте.{ |
| ће се држати.</p> <p>Врате се.{S} Ал’ ’де ће кнежевић одсести?{S} Нема ту деспотових двора, ту |
| додуше ту, — мисли се Јеремија, — ал’ ’де је турска војска, топови са Ласловара једнако грувај |
| закриље своје узео, као потчињеног, а ’де се дели, ’де се Голубац предаје, ту један другом не |
| и предели турском копитом потлачени, а ’де турска копита стане, трава не расте, то знате.{S} Зн |
| новића и Харалампија посекао.{S} Ма ја ’де био, Петошко ће ми на страни бити.{S} Код Голупца са |
| лтановог табора свашта има, а шта нема ’де је султан Амурат, има харема, са дивним цурама.</p> |
| је био са својом свитом међу кланцима ’де га достићи нису могли.</p> <p>Манастир Богородице по |
| а, па да кнежевиће, за које се већ зна ’де су, силом одведу, и да кнежевића Јована, старијег бр |
| рад и Смедерево, то су јошт била места ’де је Србин могао јошт сасвим слободно дисати.{S} У Бео |
| слух загушива.</p> <p>Кантакузен свуд ’де треба показује се, показује, поучава.</p> <p>Деспот |
| су, међу чашама ватреног винца, и онде ’де се слава оружија спомиње.</p> <p>— Марково се име ко |
| усари побунили на искреност, да искаже ’де је сво благо, добио је неколико млазева по леђи сабљ |
| грабљивост, завист великаша, видио је ’де народу прети опасност, ’де га трзају на све стране, |
| </p> <p>Деспот, ком је битка код Искре ’де се Јеремија одликовао, у вечитој успомени, пружи му |
| >Диван призор.{S} Какве су то творнице ’де се такав град гради. ’Растовина све јечи под ударцем |
| Завиша био би покрај деспота, волео би ’де на отвореном пољу са Турци се тући, него код Дунава |
| а Турке изгубљена није.{S} Но у Европи ’де је Турчин ногу метао, не да се оданђе истиснути.{S} |
| увек се договарао са деспотом, ма овај ’де био.</p> <p>Ту је било верни’ улака, побожни’ калуђе |
| и ја.{S} Ја имам блага да могу живљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубровнику, у Будиму, ал’ хоћу да ж |
| ћу. -</p> <p>Јеремија пише ситну књигу ’де му разлаже како Голубац сада предати се може ако све |
| Ферхад-паше им је познат, ал’ не знаду ’де су га чули.{S} Харалампији <pb n="479" /> тај глас д |
| а води га кроз дворану даље, у дворану ’де је деспотовица Јерина, која је већ начула долазак Ле |
| оња, и пође у конак, баш у ону дворану ’де се Јеремија негда световао са Јаблановићем и Харалам |
| ого азапа, и нешто коњаника раштрканих ’де им коњи пасу, одмах се сетио да близу мора бити и ве |
| S} Ја код твог оца’ дворска будала, а о’де паша.{S} Е да ти приповедам како.{S} Кад ме је после |
| послао је Вук у двор да извиде шта се о’де ради, да би знао чега ће се држати.</p> <p>Вук је го |
| који са честита рада живе, воледу се о’де закопати, негли предати града.</p> <p>Турци дивље ју |
| е на ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да видиш како се куле Новог Брда руше.{S} |
| ељак спремит за кнежевиће, да не буду о’де баш као други сужни робови.{S} У мирно доба кнежевић |
| у обични стрелци, већ имаду јаке пушке, дебеле гвоздене цеви, и напуњене пушчаним прахом хитају |
| и жућкасте, уши не толико велике колико дебеле.{S} Он није баш лудо но више лукаво изгледао; у |
| Голубац.{S} Његова кћи Цецилија, красна дева, делија-девојка, за великим топом провирује, гледи |
| ом клијати поче, а да се пресади у срце деве, те дивље трњаве ружице, и да се ороси, испари у б |
| кво ће весеље имати!{S} Нити кума, нити девера, нити старог свата!{S} Па какви сватови?{S} Више |
| {S} Ту су Обилић, Косанчић, Топличанин, девет Југовића, и остали’ сијасет.{S} Шта ли је још хал |
| битки.{S} Обилић са својим друговима и девет Југовића, нису им могли из главе изићи.</p> <p>Ђу |
| запита Новак.</p> <p>— Погибе са својих девет синова.</p> <p>— Где је мртво тело цара Лазара?</ |
| вио; природа неред, неправду не трпи, у деветом кољену још искајавају се гријеси пријеткова.{S} |
| реживљен, па кад има по тридесет млади’ девојака од петнаест до двадесет година, које као једем |
| љу упадну, и понесу са собом осим млого девојака, млого тисућа ситне мушке деце.{S} Ето то су т |
| зар није доста невоље када по тридесет девојака поред једног старца чаме?{S} Па како ли јошт ж |
| ан, за себе какав харем и то од турских девојака имати, јер право је да се Турцима осветимо, ка |
| се у садашње доба држи, то јест глатко, девојачки умиљато, мекушно — но јуначки лепо, оштро и в |
| ало да је од красног племена рођена.{S} Девојачко своје доба провела је на двору Душановом, у с |
| ти. </p> <p>А зар је Милева била такова девојка која се тако скоро даје с чим обманути?{S} Та н |
| а је била у двору цара Лазара као млада девојка, због које умало што није страдао Харалампије, |
| арадоваше се свом брату.{S} Она је била девојка, кнез Ђурађ тек момчић кад су се последњи пут в |
| им цвећем.</p> <p>Милева је била красна девојка.{S} Стаса танког, који изражава њежну младост, |
| дужности скупе се да се тек зове да се девојка није без сватова удала.</p> <p>Турци, ионако сл |
| егова кћи Цецилија, красна дева, делија-девојка, за великим топом провирује, гледи, промерује, |
| једном броду и Цецилија, красна делија-девојка, на бели рамени распуштене вране власи, у очима |
| сто иде књегињи, која се са дворјанским девојкама забавља, па поред ситне тамбурице пева песме |
| Турци пале и харају села, отимају жене, девојке и децу. ’Де год се стане, цркве руше, те праве |
| е су несрећније него код нас најубогије девојке.{S} Представите си само њихов живот.{S} Затворе |
| могу ли се само дочепати какве дивотне девојке, тој нису опростили него одма’ с њом у харем.{S |
| </p> <p>— Она обично пре подне с једном девојком овуд се шета, па одавде иде к царици.</p> <p>— |
| S} Посао је био готов, ја намерим узети девојку.{S} Сад тек почнем читати богословију наврат-на |
| да Бајазит ништа од њи’ не треба, само девојку, која кад дође у моје дворе у Једрене, Галипољ |
| Та како и не би’ учио за такову красну девојку.{S} Ни сама књагиња Милева није лепша од ње.{S} |
| допратила.{S} И доиста, за једну сироту девојку доста је, кад је могла до тога доћи да у Дечани |
| ља, војску.</p> <p>И срећа послужи дели-девојку.{S} Баца, даје бацати ватрена клупчета у турске |
| Тко ће Јерину и њену дивну децу, красне девојчице допратити?</p> <p>Ту је и војвода Кајица, дош |
| увуку.</p> <p>Велика сила притискује, ’дегод се тко из града промоли, стреле на њ лете.{S} Зав |
| давна видео.{S} Ја сам мислио да си ти ’дегод у војсци, на Косову, а тебе ето још овде.</p> <p> |
| рече разљућен Харалампије.</p> <p>— Но, дед да што свршимо.{S} Ми смо само зато дошли да тебе у |
| и ће добро бити, а после што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шта желиш?</p> <p>— Жеља је људ |
| .</p> <p>— Бог ти добро дао, Грмане.{S} Дед’ испјевај што јуначки онако као што умеш.{S} Но, на |
| тане служитељима подозрителан.</p> <p>— Дед’, Митре, шта га гледамо толико?{S} Вуцимо га унутра |
| тек у сну што трезно дође.</p> <p>— Та дед’ приповедај што о твом путовању; та доста си по све |
| љиво Петар.</p> <p>— Па да могу таковим дедацима памет усвирати.</p> <p>Ет’ тако се чељад јошт |
| у снагу распростирати.</p> <p>Но куд се деде Петошко?</p> <p>О њему ни трага ни гласа.</p> <p>Х |
| е била Бранковићу наклоњена.{S} Као кћи Дејановића, славног великаша под Душаном, презрително ј |
| 4" /> од потребе.{S} Не би л’ и матица ’декоја радије пчелом била?{S} Но је л’ јој могуће пчело |
| српске јуначке шале, ту се каткад и по ’декоја господска свадба догађала, и слабо украшени зидо |
| е војвода Облачина Раде.</p> <p>Тако по’декоја реч пусти се.{S} Владика Мелентије отпоји жалосн |
| и кућевне тајне већ је све дознао чрез ’декоје служавке, а особито чрез ону због које прве ноћи |
| синови ишчекивали су неизвесну судбу, ’декоји великаши српски упрли су очи на њи’, ако деспот |
| ломили Татаре, Турке, како сузе роне. ’Деком од загушеног јецања рамена, прса му се тресу, дру |
| кад лепим речма деле се, кад сабљом, и дел деобе пошкропи се крвљу народа.{S} Мањи се угледају |
| дели.{S} Дакле и Јаблановић има гу свој дел.</p> <p>— Има, и на моју жалост већи нег’ ја, који |
| а ми даш ријеч, честити пашо, да се мој дел не уштрби.</p> <p>— То је моја брига.</p> <p>— Пре |
| ије то довољна награда за толика хрђава дела?{S} Али Харалампију све то није доста.{S} Он је ве |
| брост, досетљивост, а и покајање за зла дела, и њега је држао за јединог који ће Србију спасти, |
| ont> <div type="titlepage"> <p>ОДАБРАНА ДЕЛА</p> <p>ЈАКОВА ИГЊАТОВИЋА</p> <p>У редакцији</p> <p |
| и не дајте да вам се туђин у унутрашња дела меша.</p> <p>Са овим реч’ма је патријарх као неки |
| .{S} Он је корачао к извршењу започетог дела.{S} Он жели Мађаре оборити, но како ће, док Србин |
| рха, и војводе, да не би, због тајности дела и новости такове удадбе, како ове, тако и народ ог |
| ето писмо, сад књигу св. Данила, ’де су дела дивних Немањића описана.{S} И Леонтије мишљаше, ка |
| ја сам извршио, па тако и ја морам бити делбеник куповине Голупца.</p> <p>— А како са Јабланови |
| ећ самом Јеремији, ил’ имате још правих делбеника при продаји.</p> <p>— Ту је у деоби и војвода |
| ек ти је како ти драго, само гледај при делби да ме Јеремија и Јаблановић не прјеваре, јер су с |
| зишао.{S} Можда ћеду се и њи’ двојица у делби покрвити.</p> <p>— То је моја брига.{S} Но сад ви |
| го, он је уговор склопио, и он ће вам у делби по турском ћитабу судити.</p> <p>— Благодарим ти |
| с калуђером делити, већ они калуђеру да деле, ал’ мисле, нужда закон мења па мораду и калуђеру |
| еца се међу собом деле, кад лепим речма деле се, кад сабљом, и дел деобе пошкропи се крвљу наро |
| ли да загрле певца и с њим судбу живота деле; но к њему не могу, јер су двогубо несрећни; затво |
| ан жагор у целом стану влада.{S} Татари деле пљачку.</p> <p>На једном узвишеном месту види се в |
| деобе.{S} Владарска деца се међу собом деле, кад лепим речма деле се, кад сабљом, и дел деобе |
| ви пастира на више страна народно стадо деле.{S} Како је млогобројан и снажан српски народ, кад |
| лада, јер он неће господство с никим да дели, добро га познаје, <pb n="425" /> њему само да се |
| аво нема места.</p> <p>— Тако је, сабља дели правду — дода Јаблановић.</p> <p>— Сад сам начисто |
| ад жао што се са војводама наједнако не дели, ’де је он са ослепљеним и чувањем кнежевића најиз |
| ље своје узео, као потчињеног, а ’де се дели, ’де се Голубац предаје, ту један другом не може б |
| Ферхад-паша, Керим-паша, још везири, и дели-Реџеп-ага јаничарски. </p> <p>За чадором сејмени и |
| , краља, војску.</p> <p>И срећа послужи дели-девојку.{S} Баца, даје бацати ватрена клупчета у т |
| рни слуга.</p> <p>— А шта ће на то рећи дели-Реџеп.</p> <p>— Не треба индат чекати, већ одмах ј |
| е виђет нећеш — прослови громким гласом дели-Реџеп, очи му севају.</p> <p>У исти мах чаушбаша п |
| ушу која тек за бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма у којој краљевини, ма у ком царству, прот |
| оји су у злу свезани, ал’ како се благо дели, сватко хоће за се више да заграби.</p> <p>— Кад ћ |
| ц.{S} Његова кћи Цецилија, красна дева, делија-девојка, за великим топом провирује, гледи, пром |
| ог Турке чува, кад ђаури поред овакови’ делија не могу да прокопшу“.{S} И доиста, такви су то ј |
| бију са Власима, то ћеш видети српски’ делија и у турској и у влашкој ордији; ако са Мађарима, |
| Дјели дивље мејдане, узима са побијени’ делија благо, сабље димишћије, све украсе, но све је ма |
| не допуштаху.{S} Марко иде као незнана делија, од села до села, од вароши до вароши, међу Србе |
| у је на једном броду и Цецилија, красна делија-девојка, на бели рамени распуштене вране власи, |
| ах за те изгубити главу.{S} Облачина је делија и своју душу окаљати неће.{S} Кратко нам је врем |
| ми се види, као да је сваки Србин прави делија.</p> <pb n="348" /> <p>— Како би друкчије и бити |
| ранковићу пружи:</p> <p>— Ево ти, млади делија, лаког оружја.{S} Док сам имао љубовцу Зулејку, |
| има доста жалости.{S} Узми ју ти, млади делија, — и буди срећан.{S} На љубећа се срца немој с њ |
| међ’ Турке, међ’ Арнауте.{S} И незнани делија убија Мусу Кесеџију због харања, спашава ђевојке |
| д њега да међу вама брата нема, но овај делија је по изгледу исти Марко!</p> <p>— Ово је војвод |
| >— Одавна се познајемо, деспоте, и твој делија, што га именова, војвода Облачина Раде, познат м |
| акшава.{S} Гледи га Јерина, какав диван делија, каква глава, какво чело, какав састав, да је ср |
| ви и пољуби.</p> <p>Јеремија је угледан делија, ма и постарији.{S} Стане насред трапезарије, гл |
| гону једно друго гони у низу к обали, а делије слепимично, десницу сабљом над очи, јурну у дивљ |
| ро небо и деспотови чадори.{S} То су за делије станови.</p> <pb n="515" /> <p>И кнежевић отпочи |
| у њима разни разговор.</p> <p>— Таковог делије више не имамо.{S} Од њега сам се учио војевати.{ |
| говори Ђурађ.</p> <p>— Мило ми је такве делије видети.</p> <p>— Ово је Хасан-паша из далеке зем |
| илата блага и бабине баштине, јер такве делије не имају.{S} Марко пређе Турцима и дјели мејдане |
| а на земљу пала.</p> <p>Но оставимо ове делије нек се жесте, нек се разговарају.{S} Они ће се о |
| .{S} До њега и за њим војводе, све саме делије, опет за овим глатког лица попови, владике, фрат |
| епрече.{S} Но од турске пехоте скупљене делије кроз кршеве с леђи заиђу, коњаници не могу им пр |
| а да се бојни ред поправи.{S} У тиснуте делије коњ’ма трбу’ парају, коњи падају са коњаником, п |
| реобучен у калуђерске хаљине, јер су му делијске тешке, а нашто му сад се већ крити, кад је, та |
| р-калпак са челенком.{S} Изглед му није делијски, ал’ очи му доказују бистроћу, лукавство.{S} С |
| од детињства слаб, шпрљав, био је међу делијским дечацима, ма јунацима, руглу изметнут.{S} Ниј |
| нтије, сво калуђерско руво, навлачи све делијско, паше сабљу, место мантије долама, на глави са |
| ем, ја се, опет, теби чудим што си се у делијско руво увуко, ал’ дервиш ђаурски.</p> <p>— Овако |
| чему више да се дивиш, снажном створу, делијском погледу, дивном руву.{S} На глави им црни сам |
| новог харема?</p> <p>— Но још таквог би делију Турци требали, та трта, ваљда су га турске копит |
| ерине, на лице брата.{S} Од детића види делију пред собом.{S} Откине се од брата и пређе деспот |
| и.{S} Ако се буду њена браћа међу собом делила, твоје ће сродство и овде важити, и ти мораш што |
| безобразнији.{S} И они су се на партаје делили.{S} Царица, откако је удовица, изгубила је пред |
| } Много добра, и многе грехе су заједно делили.</p> <p>Харалампије уђе у ћелију и без понуде се |
| 37" /> у свим ратовима једнаку су судбу делили, зашто да буде брат брату слуга, кад може бити г |
| ти.{S} Није на ино, јер ако започне као делиман, и не пође за руком, обрука се, онда од султана |
| Ангоре, свуд је Високог Стевана пратио, делио је с њим и добро и зло.{S} У борби међу Бајазитов |
| слабијим мах преотео, па народ не би се делио, ал’ овако, сваки за првенством тежи, па један је |
| аведен после Косова, и Вук Бранковић се делио ба Стеваном, а овај опет морао се [са] својим бра |
| се као војвода и властелин с калуђером делио.</p> <p>Јеремија се мало разабере, и показује доб |
| ј стари побратим, с ким сам добро и зло делио — наздрави Јеремија.</p> <p>— Живио и наш Харалам |
| } Ионако сте слаби, па се опет на двоје делите.{S} Како ћете противустати, ако на вас душманин |
| атом Вуком делити.{S} Не би ли се хтели делити Гргурови синови међу собом, за то би се већ ти в |
| опет морао се [са] својим братом Вуком делити.{S} Не би ли се хтели делити Гргурови синови међ |
| као војводе нису били ради с калуђером делити, већ они калуђеру да деле, ал’ мисле, нужда зако |
| ку, скупићемо јошт више, па ћемо мејдан делити — примети Ђурађ ком се није допадало да се Милев |
| кратко време можемо нашим млађима науку делити, ал’ је питање хоће ли нас слушати?</p> <p>Овако |
| пљеним и чувањем кнежевића најизврсније дело вршио.{S} Но сад друкчије не може.{S} Добије ли тр |
| како је оставио Београд са Жигмундом и делом војске, поче јако размишљати, шта ће чинити ако Ј |
| збрише са себе ту сумњу каковим знатним делом.{S} И твој отац ми је на путу, као год и Милица; |
| ан труп као стрвина; ако је христијанин делом противу воље највишега — није раван добром христи |
| е врло добар; не један је мејдан с њиме дељен.{S} Њега је војвода Угљеша носио.{S} Јошт ми оста |
| били орлови а не голубови, био би какав Деметријо Полијокертес, стваратељ и рушитељ градова, ни |
| е се испрекрштају са мађарским сабљама, демишћије варнице одбацују, мађаруше се крезубају, ломе |
| лав и своје у ред и нови бој позива.{S} Демишћије се испрекрштају са мађарским сабљама, демишћи |
| , а ти Харалампије, ти си био увјек зао демон у народу, и твоје причешће тровало је народ.{S} К |
| S} Осим, или поред љубави, ушао је у њу демон богатства, који ће ју до крајње несреће дотерати. |
| о Ђурађ, као да је већ проклет, саме је демоне са собом повукао, навукао је на српску земљу нес |
| убља.</p> <p>Пију на извору греха и зли демони прихваћају им душе.</p> <p>Пију војводе, као нек |
| од манастира отиснуше, ал’ нахрљају на део турске војске са голубачког бојишта.{S} Дивљи побед |
| паше много кроз прсте гледа, и кад који део куд задере, мора се дочекати тако, да се Турци с кр |
| </p> <p>— Како би било да опремимо неки део војске на Голубац, да на Јеремију мотри, а са остал |
| је право Немањића, <pb n="531" /> већи део Душанове земље, код мене је богатство које у све вл |
| {S} Тако нек буде закључено, један већи део војске већ је на путу на Голубац, а сад хајд’мс ода |
| ами што у део, и то је, мислим, највећи део, ако Голубац предамо.{S} Но, Ново Брдо се јако држи |
| и, понајвише зли.{S} Провео је најлепши део свог века у крвавим борбама са Турцима, Татарима, М |
| , спасе што се спасти могло, спасе свој део војске, а ова опет спасе Босну.{S} Не смеде Турчин |
| к су се Турци код Голупца борили, један део мађарски’ хусара, пресечен од своје војске, странпу |
| а се, сутра ће отпутовати.</p> <p>Један део војске вратиће се у Крушевац.</p> <pb n="502" /> <p |
| се не можемо.{S} Пашће ту и нами што у део, и то је, мислим, највећи део, ако Голубац предамо. |
| блага дочепа, тко зна како ће међу њима деоба испасти.{S} Но они нек раде за се, а ми ћемо за с |
| лепим речма деле се, кад сабљом, и дел деобе пошкропи се крвљу народа.{S} Мањи се угледају на |
| ским земљама одавна завладала је болест деобе.{S} Владарска деца се међу собом деле, кад лепим |
| емију ка’ у свог надглавника, већ као у деобеника на откупној цени Голупца.{S} Нит’ га поздрављ |
| ан око врата. </p> <p>Ферхад стане пред деобенике, исправи се гордо, и прослови.</p> <p>— Ја са |
| царица Милица, њене везе са Турцима, у деобеним размирицама између Стевана, Вука, Ђурђа, све ј |
| {S} Још има заказати, да како се доведу деобеници, одмах да се нареде ван пред врати и у двору |
| шка се у љутим бојевима увеџбао.</p> <p>Деобеници издајице виде да су криви, и као окривљени че |
| њему је увек био добар, и обећао је при деоби у помоћи му бити.{S} Ако што укине од блага, то ћ |
| вреће, уверен је да је све у реду.{S} У деоби ћара су турске паше савесни, ту се нећеду варати. |
| побринули да се заваде, па ћеду онда у деоби покрај кнезова и они који комад за се добити.{S} |
| делбеника при продаји.</p> <p>— Ту је у деоби и војвода Јаблановић, и он је у Голупцу.</p> <p>— |
| блановића, који је имао бојазан, само у деоби да му што не отштрби, јер му је Јеремија сувише п |
| ова они ћеду владати, завешћеду браћу у деобу, тај обичај је већ заведен после Косова, и Вук Бр |
| себи дере.{S} И сам Ђурађ Бранковић је дерао, кад која кућа пропада, свак себи вуче.{S} Србија |
| им што си се у делијско руво увуко, ал’ дервиш ђаурски.</p> <p>— Овако сам пред султаном и паша |
| нијесам.</p> <p>— Муфтија, као ђаурски дервиш си улема њихов, а кад се потурчиш, бићеш улема, |
| b n="441" /> <p>— Можеш још бити пијани дервиш, тима је после све слободно.</p> <p>— Да нијесам |
| Тамерланову, а овом је све то мало.{S} Дервиши, калуђери, инђијски брамини долазили су да виде |
| да се измирите.{S} Па јесу л’ сви ваши дервиши такви?</p> <p>— Нијесу.{S} Е да су сви такви ка |
| <p>— Да нијесам што сам, волео би’ бити дервишом.</p> <p>Завеса чадора је већ спуштена, без зам |
| арство одавна се распада, нек свак себи дере.{S} И сам Ђурађ Бранковић је дерао, кад која кућа |
| анство покрај тога расте.{S} Свако себи дере.{S} Но ми смртни, који још живимо и који смо се у |
| му никаква мишца помоћи.{S} Сватко себи дере.</p> <p>Петошко остави дом, задругу своју, оде у с |
| > <p>— Шта ћемо?{S} Ја имадем изабрани, десет ’иљада војника, који су ми на сваку службу готови |
| рина једном босанском властелину ланац, десет хиљада динара је вредан.{S} Кад спази птицу, лепр |
| страни, него да ми је ко поклонио нови’ десет ’иљада војника.{S} Све ти то упрсте зна шта ваља |
| <head>IV</head> <p>Вук Бранковић се са десет хиљада одабране војске из косовске битке у Босну |
| ката нема?</p> <p>— Уплешћу још и за те десет хиљада дуката.{S} Јеси л’ задовољан?</p> <p>Харал |
| та ће му бити и тридесет, а Харалампији десет, ја сам најглавнији. — У Јеремији се узбудило ста |
| оше.{S} Још беше под управом Вуковом до десет тисућа добрих војника, но не хтеде се у битку упу |
| стављени, морали бисмо се један противу десет борити.{S} Истина, млого зависи од <pb n="359" /> |
| Турцима сами одољети не можемо, јер су десет против једнога.{S} Морамо и ми тражити наслона, а |
| , онда ће заискати султан од тебе твоју десетолетну кћер Мару.</p> <p>Кад деспот чу Леонтијеве |
| одлазити.{S} Отац Леонтије поведе једно десеторицу са собом.</p> <p>Сви ти калуђери ишли су на |
| не би добро било по Србе.{S} Ако се то деси, онда је све то због тога учињено да Турчин Бранко |
| ко „Многаја“ које су започели при столу десивша се лица војничкога сталиша.</p> <p>Затим наздра |
| ојим харемом ухваћен.{S} Ту се и Милева десила.{S} Морала је обнажена Тамерлана служити.{S} Чуд |
| рчину победити помогну.{S} Код Никопоља десила се битка.{S} Стеван са одабраним српским војници |
| ђе које су са војводама дошле.{S} Ту се десила и госпођица Цецилија, кћи војводе Розгоњије.</p> |
| је од Влаха оружије понети могло, ту се десило.</p> <p>По турском стану пролазећи рекао би да ј |
| арати, то су подробни описи, шта се ком десило, и како је породица живила.</p> <p>После главног |
| нио, јер му се већ више реди таково што десило.{S} Он је и сам на све то смешљиво лице показао, |
| Сулејмане!{S} Ти си још моме оцу свагда десна рука био, ал’ овако што паметно још никад казао н |
| којег толико узвишаваш, под видом да је десна рука цару, влада свуд где му се само допадне, сам |
| варено, поправиће се.</p> <p>Бимбаша је десна рука Ферхад-паше.{S} Извршиће, ма да би га главе |
| ћи, Раде му не даде, хоће свуд да му је десна рука, па ако је до погибељи, да му је глава до гл |
| е, Мачва је српски Ханаан, а Голубац је десна рука Србији.{S} Крушевац је већ у турским рукама; |
| орављеног султана Илдерим-Бајазита нами десна рука били, па желим да то будне и сада.{S} Бар за |
| у ту бригу растерао, седне у прочеље, с десна понуди Леонтија, с лева деспотицу, даље опет игум |
| такузен.</p> <p>Деспот у зачељу седи, с десна и лева кнез Кантакузен и Радић, до њих Облачина и |
| ше се да коју прозборе, Раде је у свему десна рука деспота.</p> <p>Убојно обувени, чекају спрем |
| ако то бива у свету.{S} Кадгод му бијах десна рука, а сад као што велиш — моји душмани седе уз |
| и ли се к мени повратио, па да ми будеш десна рука?</p> <p>— Нипошто.{S} Код вас би ме злоба и |
| његовом светом лицу уважење указа.{S} С десне му руке заузме место Милица, с леве Русна, поред |
| де краља и понуди му место у чело.{S} С десне до њега седне деспот, с лева Розгоњи, опет до дес |
| тили час сви су на коњима.{S} Деспот с десне, с леве му Јеремија, пред њима два побочника као |
| брату Вуку да онде господари.</p> <p>Но десница правде сваком плаћа.</p> <p>Муса и Мусулман јед |
| им од деспота, мога господара, и ево ти деснице побратимске, кад поштеније чиниш, као сад Турчи |
| иком.</p> <p>Деспоту, лакат на столу, у десници пе’ар, започе:</p> <p>— У част бога, и у наше з |
| на рамена пали, а шестоперни буздован у десници, тако је изгледао као Краљевић Марко кад је ста |
| ни у низу к обали, а делије слепимично, десницу сабљом над очи, јурну у дивље збуњене, који се |
| ту говорећи:</p> <p>— Дај да ти пољубим десницу; ти си син мог некадашњег господара.</p> <p>Дес |
| а мили; Костреш војвода без леве руке и десног ока.</p> <p>Кад су их видели, свак се уплаши.{S} |
| } Кајица левом држи сабљу по средини, а десном шестоперац буздован, и гледи на деспота хоће л’ |
| Јеремију, лијевом руком поглади брк, а десном се за балчак фата.{S} Кајица левом држи сабљу по |
| у плећку нешто криву, јер му се глава к десном рамену јако клонила.{S} Коса му је била риђа, ре |
| дичан.{S} Већ се жалост у сузе пролива, деспот и Јерина устану, да се знак да се разиђу, сем че |
| {S} Кад дође гост са истока ил’ запада, деспот постидети се неће.</p> <p>Народ аргатује, ал’ де |
| У кули Небојши што је било заточеника, деспот их је отпустио милошћу на слободу.{S} Ово је по |
| S} Ферхад му одговара да ни то не ваља, деспот би си изабрао добар положај да се против трајне |
| сад бити последње чтеније.{S} И збиља, деспот да руком знак да буде опроштен, игуман да му так |
| ну снагу сабију.{S} После толиких бура, деспот је сматрао Ђурђа за свог посинка и насљедника.{S |
| м деспотовицом, за њима доглавна свита, деспот при уласку озре се налево, на гробницу Високог С |
| } Краљ гледи <pb n="397" /> на деспота, деспот на Розгоњија и Лошонција.{S} Змај-Облачина Раде |
| а <pb n="501" /> се тим ослаби Жигмунд, деспот мора чувати Дунав против Мађара за нас, и повлађ |
| ји лежи стан татарски.{S} После победе, деспот им је са својим Србима на путу стајао, што нису |
| де иду на свој посао.{S} Поуздани људи, деспот може мирно путовати.</p> <p>Неколико дана побави |
| </p> <p>Како Леонтије деспоту приступи, деспот шири -руке и у образ га пољуби, што му Леонтије |
| ма берат и листине саставити, написати, деспот и Жигмунд, Србија и Мађарска имаће мира.</p> <p> |
| и народ растргну?</p> <p>Тако путујући, деспот озире се, лакше му је души кад види богате неопу |
| о шеврдати.{S} Мусулман буде победитељ, деспот из битке спасе се, а остали остану код Мусулмана |
| кад га Турци видеше, рекну:{S} Аферим, деспот, што доведе оваковог јунака, таман као да је Кра |
| који га је од откупа Голупца одвраћао, деспот пак није хтео за откуп да зна кад прелази Голуба |
| а.</p> <p>Док је Ђурађ у тамници седио, деспот је имао времена ред у земљи увести, и партаје пр |
| х грла чује се: „Живио Ђурађ Бранковић, деспот Србије, господар Поморја и свих српских земаља“. |
| , нек се подари мир деспоту и Жигмунду, деспот нек задржи што сад има, нек плаћа харач, нек да |
| ију војском принудити да преда Голубац, деспот замисли се, па тек после починке збори:</p> <p>— |
| жеви Јован и Ђурађ дошли су у Крушевац, деспот Стеван је онда већ из Београда владао.{S} Деспот |
| е чуђаше, зашт’ га одмах <pb n="541" /> деспот не доведе, и чему тај дуги договор беше приређен |
| остане српска земља, јер <pb n="402" /> деспот Стеван нема деце, после другог брака није ни изг |
| му у срце, зна да му почивке треба.{S} Деспот мало је сна боравио за задње време, и кад је усн |
| ма.{S} За њима пртљаг, товари блага.{S} Деспот и Јерина поднећеду Жичи богу угодан дар.</p> <p> |
| је се топот, тутњава, звекет оружја.{S} Деспот Ђурађ долази.</p> <p>Ево деспота, чује се глас.< |
| /p> <p>За тили час сви су на коњима.{S} Деспот с десне, с леве му Јеремија, пред њима два побоч |
| стражар хришћанства против Агарјана.{S} Деспот-Стевану сам се исповједао, да је моја тврда воља |
| употреби за народ како најбоље зна.{S} Деспот хоће да сазида град, код Смедерева, јак велики г |
| баца стара и већ непотребна хаљина.{S} Деспот је већ другом стазом корачао.{S} Жички митрополи |
| т сједне до стола, а до њега Јерина.{S} Деспот ће продужити, а деспотовица укочено гледи му у з |
| откаже.{S} Сад се обрати на деспота.{S} Деспот благ и не знајући осветити се, обрадује се, прим |
| спри измећу Бранковића и Лазаревића.{S} Деспот је искрено мислио да Србија, српски народ, добиј |
| деспот од своје воље предао Београд.{S} Деспот проучив књигу, узме перо што му један калуђер до |
| силну војску да коначно покори Србе.{S} Деспот и Ђурађ помирени, храбро су сили Мусиној противу |
| на копља, а на њима натакнуте главе.{S} Деспот гледи канда познаје те главе, ускори кораке, вид |
| о погибељи, да му је глава до главе.{S} Деспот катане није повео, да не буде неприлика, могу се |
| лу.{S} Ни самог свештеника не штеде.{S} Деспот сам не може им одолети, нема јаког сајузника.{S} |
| у ропство татарско, и остао је онђе.{S} Деспот и Ђурађ заруче себи овде грчке кнегиње од Кантак |
| и да га шаром својим обасјати може.{S} Деспот једва чека да му падиша помогне.{S} Па зато га и |
| ају.{S} Јеремија се тако не предаје.{S} Деспот Стеван и Ђурађ Бранковић остали су дужни Јеремиј |
| цркве руше, те праве од њи’ џамије.{S} Деспот и Вук иду на Косово.{S} Обе војске се сразе.{S} |
| ака да је извести како ствари стоје.{S} Деспот откако се кренуо с Мађарима на Голубац, јошт ниј |
| ection" /> <p>Пролазе дани и недеље.{S} Деспот иде у народ, теши га, улива му поуздање у се и у |
| ђели патњу народа, и деспотове боље.{S} Деспот Стеван је био српског народа достојан владар.{S} |
| и брат Мехмед, да Муси царство отме.{S} Деспот и Ђурађ употребе ову згодну прилику на своју кор |
| у сви смештени сем деспота и Јерине.{S} Деспот и Јерина засестићеду у манастиру где ће се смест |
| се пре свега светој обитељи поклоне.{S} Деспот напред с Јерином деспотовицом, за њима доглавна |
| ељењем у миру остане, као у резерви.{S} Деспот је тако и чинио, знајући да Розгоњија сам хоће д |
| а и мука као они у Немањиној Србији.{S} Деспот је задовољан, и рече игуману да боље и последње |
| ао.{S} Мађари деспоту нису веровали.{S} Деспот је данас још савезник мађарски, сутра може бити |
| нови праунуци о нашљедству закрвили.{S} Деспот Стеван, бог да му душу прости, био је блага срца |
| ећ могли српског господара сачувати.{S} Деспот је морао себи друго место потражити.{S} И сам Кр |
| оду краљу и својти му да и’ допрати.{S} Деспот их пред двораном чека, уведе краља и понуди му м |
| могу се катане са Турцима завадити.{S} Деспот и војвода Раде обучени су арнаутски, да их не по |
| , у Голупцу заповеда над Браничевом.{S} Деспот Стевану, су већ руке прекрштене, он нема више по |
| /p> <p>Деспот је дарежљив и побожан.{S} Деспот обдари манастир, даје поклоне, красно оружје, ме |
| p> <p>Београд се као изнова подигао.{S} Деспот је силни новац жртвовао на, украс и укрепљење ње |
| еван је онда већ из Београда владао.{S} Деспот не би им ништ’ зла чинио јер, срце његово <pb n= |
| .{S} Јадни Београде, шта си дочекао.{S} Деспот Стеван те подиза, исти потписао ти предају, а де |
| да није краљ, рекао би да је ритар.{S} Деспот царска и јуначна изгледа.{S} Да није деспот, рек |
| бити.</p> <p>Радосав донесе уговор.{S} Деспот потпише одмах и запечати, тако исто и Ферхад-паш |
| бимбаша их дочека, и сад се шетају.{S} Деспот пита откуд крвави трагови, рањени повезаном глав |
| оведе свуда о деспотовом насљеднику.{S} Деспот деце нема, нити је надежде да ће имати; поред то |
| ани се.{S} Не зна на коју ће страну.{S} Деспот одржи крваву победу, изагна Турке и Ђурђа, ал’ с |
| давши, уважио је његову бољу страну.{S} Деспот си представљао, да кад Ђурађ деспотом постане, н |
| сласт и корист необузданом Турчину.{S} Деспот промишља, могло је штошта боље бити, а да не про |
| , позвати Јеремију да преда Голубац.{S} Деспот ће на се примити да Јеремију позове.</p> <p>Десп |
| нда одрећи.{S} Друкчије бити не може. — Деспот мало почине.</p> <p>— У злу и то је добро.{S} Но |
| кулук, аргатовати мора за свој спас. — Деспот ово озбиљно изусти, и што једаред изрече, тога ћ |
| >— Има у деспота доста новаца.</p> <p>— Деспот је богат, ал’ сад се у трошак бацио, купи војску |
| доиста хоћу руководити народ.</p> <p>— Деспот је себи задобио за савезника Угре.{S} Њихова суд |
| > <p>— Доиста, бог ме покара што поста’ деспот. ’Оћете ми, Турци, отјети дијете, мило дијете, к |
| да.</p> <p>Исак-паша споменуо је, би л’ деспот к њему дошао на кољена, на то одговори му Ферхад |
| ети се неће.</p> <p>Народ аргатује, ал’ деспот ’рану за народ прибавља, и не аргатује као робље |
| цркви имао би прво место заступати, ал’ деспот је опет земље господар.{S} Па јошт ако деспот и |
| а стало.{S} Није трајало ни три дана, а деспот је већ мртав лежао.</p> <p>Ђурађ је из Смедерева |
| .{S} Ферхад-паша мора чувати деспота, а деспот Ферхад-пашу, да им Турци не наиђу на ните и виго |
| говор продужити.</p> <p>Јерина изиђе, а деспот по дворани шеће се горе-доле, промишља, како ће |
| ака изиђе.</p> <p>Већ два дана прође, а деспот још не показује намере куд је даље рад одлазити. |
| ру Христову.</p> <p>Леонтије застане, а деспот рече:</p> <p>— А зашт’ би се, оче, побојао тајну |
| и Србија.</p> <p>Двори су већ готови, а деспот шиље поздрав Јерини, да су двори готови, и да бу |
| се дала из доброг положаја истиснути, а деспот побринуо се за то да се може здраво и читаво куд |
| и у забуни нису га ни позвали упомоћ, а деспот без захтева Жигмунда не хтеде притећи и своју во |
| те подиза, исти потписао ти предају, а деспот Ђурађ сад ће те предати.{S} Каке се мисли врзле |
| војводе и сви остали унаокруг стану, а деспот, скинувши с главе калпак, метне га на стол, окре |
| ја, праћен, подиже се до чадора, ’де га деспот дочека.</p> <p>Јеремија је као рођен за војводу |
| еце није имао.{S} Ко ће бити после њега деспот?{S} Гргурова деца млада и слепа, ко ће други да |
| и код Мађара има их доста.{S} Осим тога деспот колику јошт војску има.{S} Тако ми се види, као |
| ападнемо, узрујали би се и Маџари, и да деспот падне, срушио би се и Београд, сада капија Маџар |
| " /> предострожна.{S} Чули су Мађари да деспот опет с Турцима шурује, и мораду на опрезу бити, |
| узимала.</p> <p>Сваки је већ увидео да деспот неће дуго вући; сваки се бринуо, каква ће онда в |
| ао вољу деспот-Стевана, знао је и то да деспот сродну и невину крв пролити неће, ал’ и то добро |
| м ваздухом само свеци дишу.</p> <p>Када деспот виде тело деспота Стевана, свог ујака и поочима, |
| оград, јако ти је киван, шта зна пук за деспот-Стевана уговоре са Жигмундом, и да кажеш, не вје |
| у Јерину.{S} Деспотовица седи у дворима деспот-Стевана, то су још Мађари деспоту оставили, да г |
| е ишчекује, јер су овде јошт од времена деспот-Стевана долазили Мађари и Грци на тајне договоре |
| јер би прије Жигмунду одбјегао.{S} Зна деспот да му је Исак-паша о глави радио.{S} Исак-пашу ј |
| Што се у околу султана ради, све то зна деспот, Ферхад опет зна све што деспот ради.</p> <miles |
| пошље дванаест хиљада дуката што се са деспот-Стеваном обвезао, и да му са још дванаест хиљада |
| ад је већ једаред Голубац по уговору са деспот Стеваном уступљен Жигмунду, да ту обвеза повеље |
| дивно еванђелије, које се метне на прса деспот Стевана о задушницама.</p> <p>Тако Леонтије чита |
| чије ће бити намијењено благо, — запита деспот.</p> <pb n="492" /> <p>На те речи устане Ферхад |
| ити од султана Голубац натраг? — запита деспот.</p> <pb n="487" /> <p>— Никако.{S} Султан требу |
| или главе, кад су град предали — запита деспот.</p> <p>— Ев’ овако.{S} Зипита’ их како да им по |
| м, Јаблановићем и Харалампијем — запита деспот. — Јесу л’ добили награду за откуп издајства?</p |
| нда још није начисто.</p> <p>Сад запита деспот.</p> <p>— Шта мисли војвода мој, Облачина Раде?< |
| против цар-Лазара, Вук Бранковић против деспот-Стевана.{S} Као год што се орлушине у ваздуху чу |
| знате.{S} Знате добро и то, да сад, кад деспот-Стевана нема, са свију страна навалићеду, већ на |
| згледа канда је посмртна даћа.{S} И кад деспот напи краљу и краљ деспоту, тако изгледа канда ко |
| твоју десетолетну кћер Мару.</p> <p>Кад деспот чу Леонтијеве речи да би султан захтевао његове |
| ама деспота.{S} Сумња је ту.</p> <p>Кад деспот дође, и ако зна ил’ сазна да су кнежевићи у мана |
| Колико му је од бабе остало, колико од деспот-Стевана, златне, сребрне руде, у Угарској толике |
| алуђера у дивној Студеници, доцније под деспот-Стеваном постаде игуманом, и он сад чува тело св |
| дне једно тело једна душа.</p> <p>Ђурађ деспот путује са Јерином по Србији путем манастира Жиче |
| зора појављује се.</p> <p>У чадору седе деспот и Облачина Раде.</p> <p>Кад је сунце заходило, о |
| змишља, како ће ту Турчин живити, донде деспот бригу води како ће себе и народ опоравити.</p> < |
| н у почивки прође.</p> <p>Сутрадан дође деспот и Облачина Раде.</p> <p>Уђу у трапезарију код Фе |
| е веровао деспоту, побојао се да не уђе деспот први у град, па да се како год онде не угњезди, |
| ад је рад Београда видити.{S} Зато може деспот кад хоће у Београд доћи, само не са јаком оружан |
| нешто уплетен.{S} Ако <pb n="494" /> је деспот уплетен, онда кнежевиће не може оставити у рукам |
| е га при крају живота.</p> <p>Кад га је деспот примјетио, дозове га к себи близу, и слабим глас |
| ао.</p> <p>— Но и то добро знате, да је деспот увидио како сам му до насљедника дорастао, како |
| потурче.</p> <p>— Познато вам је да је деспот Стеван лане са Жигмундом, угарским краљем, склоп |
| убљена.</p> <p>Из речи познало се да је деспот јако забринут, канда предвиђа нову несрећу.</p> |
| ањати, оче.{S} Ја те могу уверити да је деспот пред млогим говорио да те је свагда гледао као н |
| потпише.{S} У тој књизи је писано да је деспот од своје воље предао Београд.{S} Деспот проучив |
| метне на стол у кожи везану књигу да је деспот потпише.{S} У тој књизи је писано да је деспот о |
| и товари и велика свита, мишља канда је деспот на даљи пут накан, ал’ не смеде га запитати.{S} |
| foreign>” „Деспот Георг“.</p> <p>Кад је деспот перо у руку узео, рука му задркта, она рука која |
| м стоје спремни коњаници.</p> <p>Кад је деспот видио како је Јеремија против њега оружије напер |
| , игуман напред, води их.</p> <p>Кад је деспот у трапезарију ушао, разгледа, игуман га води гор |
| кад добар бити Турчину.</p> <p>— Сад је деспот врло нуждан падиши а да на Мађаре пази.{S} Сад т |
| } Док је међу њима рат трајао, донде је деспот устројавао своју земљу, и народ се већ почео так |
| о важи.</p> <pb n="380" /> <p>— Лане је деспот склопио уговор са Угрима.{S} Даваћеду велику пом |
| бацити.</p> <pb n="336" /> <p>Док се је деспот са новим устројењем у својој земљи бавио, и не м |
| данде опет повратити морала, јер док је деспот још са читавом војском ту, а не зна се колика је |
| спало било, бог зна; доста то, да им је деспот и сад доста помогао.</p> <p>Било их је, који су |
| очи копа, свој свога коље.{S} Увиђ’о је деспот да ћемо се овако сви искорјенити, и ми и народ.{ |
| еки одвећ отмени гости.</p> <p>Дошао је деспот Стеван са Ђурђем, који се поред деспота опет са |
| де остави.{S} Розгоњија знао је како је деспот у животу свом много пута с Турцима шуровао, а зн |
| слободу.{S} Ово је по други пут што је деспот кулу испразнио, први пут одмах после смрти Стева |
| и се богу за спомен душе.</p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз пут баш у Манасији засео, то је што је |
| Јеремија за откуп Голупца искао, јер је деспот силно богат, богатији нег’ краљ Жигмунд, но само |
| ровника да учине поклон деспоту, јер је деспот мудра глава, његов глас чувен од Ангоре и Багдад |
| а живила.</p> <p>После главног одмах је деспот за децу распитивао.{S} Деспоту је главно пре све |
| от царска и јуначна изгледа.{S} Да није деспот, рекао би да је само за бој створен.{S} Розгоњи, |
| епити, могао сам их и пропустити, па ме деспот није ни завладичио што сам већ одавна заслужио, |
| место у чело.{S} С десне до њега седне деспот, с лева Розгоњи, опет до деспота Црни Завиша, пр |
| /p> <p>Тако се растадоше.</p> <p>Најпре деспот и Облачина одјезде својима, а наскоро и Ферхад-п |
| } А да није тако било, тко зна би л’ се деспот Бранковић на то потписао, и не би ли пре с Турци |
| је деспота.{S} Бриге му је стало, да се деспот не побоји какве невере, јер добро зна да му је И |
| га преда, како се побојао Розгоњи да се деспот не накити победе венцом, и оставио га је [с] вој |
| већ у руци, стане и замаја у знак да се деспот борити мора, ако ће у град.</p> <p>За Јеремијом |
| рхад-паша вели да би најбоље било да се деспот од Мађара одвуче, и султану покори, и од њега ми |
| ске војске.{S} Но најбоље би било да се деспот на покорност позове, а султан да га у милост при |
| н, како види уговор, издаће берат да се деспот Вукогли признаје за владара Србије.</p> <p>— То |
| е открњивали, па тек наједанпут нађе се деспот у чуду, видећи да је једна част народа под њим, |
| ру млого твојих непријатеља, на које се деспот ослањати мора.{S} Он сад ако тебе не би хтео одб |
| е бојне слике.</p> <p>Ту сад сјетује се деспот са војводама Радославом, Облачина-Радом, Војихно |
| — Морамо још мало почекати, можда ће се деспот још предомислити, и обвезност испунити.</p> <p>— |
| утовати.</p> <p>Неколико дана побави се деспот у Смедереву да у двору ред начини за пријем и до |
| страшила.</p> <p>Кратак сан, пробуди се деспот, отвори очи, види Јерину, мушки понос му не допу |
| p> <pb n="400" /> <p>За то време док се деспот с краљем и војводама бавио, Јерина се повукла у |
| ом у свему напредовао.</p> <p>Но док се деспот са својим народом бави, да видимо шта се стаде с |
| орана.{S} Све је ту туђе.</p> <p>Док се деспот око Голупца бавио, Јерина са породицом у Београд |
| у најозбиљнијем часу и осећању у ком се деспот налази, на смех навести, што баш не би ни владиц |
| с њима лакше мир склопити, јер како се деспот у битку није упустио, знак је да је своју судбу |
| , која је наишла од оно доба, откако се деспот Стеван приклонио, Мачву, Београд и Голубац обвез |
| изгубљено докле је нас.</p> <p>Тако се деспот са војводом разговара, и већ почиње свићати.</p> |
| че.</p> <p>У дворани деспота светују се деспот и војводе, велики војвода Облачина Раде, велики |
| а, упражњена је столица, но чујем да ће деспот да начини неког Мелентија за патријарха.</p> <p> |
| лога им је чиста трава и земља, коју ће деспот наскоро изгубити.{S} Међу њима троножан столић, |
| ла и слава римског оружја.</p> <p>Ту ће деспот зидати град, о ком ће се у свету причати, и кад |
| ствар, шта о томе Ферхад мисли? — рече деспот.</p> <p>— Ферхад је твој пријатељ, и Сириџа-паша |
| , да се султану напросто предам? — рече деспот.</p> <p>— Не тако.{S} Ишти ову Србију, што је са |
| клопљен писан мир на пергаменту? — рече деспот зачуђен.</p> <p>— Ти знаш, деспоте, добро како Т |
| царица Милица је била ’ришћанка — рече деспот.</p> <p>— Рјеци да је млада, дијете.</p> <p>— Ту |
| ајсвијетије жртвоваћемо за народ — рече деспот.</p> <p>— Само грабљивце, грамзивце издајице мор |
| , султан Амурат би шћео моју ћер — рече деспот и узда’не.</p> <p>— Јест, такав је глас оданде.{ |
| ти милостив бог на страшном суду — рече деспот, тронут од великодушија Ферхада.</p> <p>— Волије |
| ти? — из дубљине раздражена срца изрече деспот.</p> <p>— Извини се, ријеци да ти христјанско ср |
| у очи погледав Ферхада, радосно повиче деспот:{S} Та ниси ли ти мој мили Петошко?</p> <pb n="3 |
| ве се једнако читају за блаженство душе деспот-Стевана.</p> <p>Калуђери дигну горњи поклопац па |
| у дворану као каквог госта.{S} Јест, и деспот је у Београду гост.</p> <p>Облачина Раде и свита |
| ира и самом деспоту у очи то рећи.{S} И деспот није се на то узбудио, а да мало оштрије Леонтиј |
| — Био си, оче, верни слуга цар-Лазара и деспот-Стевана, а сад мој саветник и пријатељ.{S} Што р |
| таде и рукује се са Облачином, устаде и деспот, и рукују се.</p> <p>Ферхад стане, обојици у зен |
| ка спустила се пут Голупца, с њом иде и деспот, и Облачина Раде.</p> <p>Војску прате вране и цр |
| p> <p>Световању је крај, краљ се диже и деспот, а за њима сви, већ се наредбе издају да се војс |
| ећ код мене у служби, хусари, које је и деспот Стеван јако цјенио.{S} Добро их је наплаћивао и |
| .</p> <p>Деспот да знак, устану обоје и деспот ухватив руку Леонтија води га кроз дворану даље, |
| м рукама олако освојити.{S} Ту је још и деспот Ђурађ, ако и с малом, ал’ језгровитом војском, к |
| Тако мисли деспотовица Јерина.</p> <p>И деспот је окаљен војник, и у сну собом господари, сан м |
| си су јој дани, а дани недеље.</p> <p>И деспот једва чека да се саграде двори, тешко је глави п |
| на овде имати деспотске дворе.</p> <p>И деспот је већ у Смедереву.{S} Састану се, и душе им у и |
| ну.{S} С тешког пута су дошли.</p> <p>И деспот после кратких питања и одговора отпочинуће, па т |
| {S} Штавише, Розгоњија и то држи, да би деспот могао био искресати и то што је Јеремија за отку |
| — То ми и јесте права жеља, само кад би деспот пао, ој честити пашо, да ми хоћеш само наруку, с |
| рује, и мораду на опрезу бити, да не би деспот с Турцима на Београд наишао.{S} Мађари деспоту н |
| о, мој оче, па да тако на тебе заборави деспот!{S} Та требало би да си ти сада једнако код њега |
| вим слободно дисати.{S} У Београду седи деспот а у Смедереву Ђурађ.</p> <p>Београд се као изнов |
| су сметали Гргурови синови.{S} Умре ли деспот, оживиће у њима жудња за власт.{S} И кад не би б |
| {S} Ви сте били вјерне слуте, пријатељи деспот-Стевана.{S} И ви сте виђели патњу народа, и десп |
| своју одржати могао, не мора држати ни деспот, јер није право да се покрај оштећене као очеруп |
| 379" /> <p>— Увидио је то зло и блажени деспот, и пружио ми је као свом нећаку братску руку да |
| а бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини деспот?{S} Ако се са Жигмундом сајузи, први је изложен |
| мзив, тражиће велику накнаду — одговори деспот.</p> <p>— Е онда шта ћемо радити?</p> <p>— Како |
| и опкољивач може бити опкољен — узврати деспот.</p> <p>— Паметно збориш, не би шкодило најпре т |
| оља га силно мучи, ако умре, ко ће бити деспот?{S} Ђурађ има своју јаку партају, а и сам деспот |
| ти нешто кажем.{S} Сутра ће већ ту бити деспот.{S} Ово благо што је ту, половина однеће се Исак |
| а.{S} Тек што се у Београду после смрти деспот-Стевана настанила, а Мађари дођоше да узму град. |
| по свом закону.</p> <p>После ови’ речи деспот метне руку на срце и рекне:</p> <p>— Заклињем ти |
| свак у своје котарје на посао — закључи деспот.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18590 |
| ограду је чамила.{S} Кадикад послао јој деспот потајно улака да је извести како ствари стоје.{S |
| ање.{S} Зар да будем само копљанобојник деспот-Стевана?{S} То није могло бити.{S} Ко л’ је на п |
| да не спомињем Ферхад-пашу, ако га сам деспот не би споменуо као позната пријатеља, већ да је |
| } Ђурађ има своју јаку партају, а и сам деспот га хоће, јер је увиђео, да поред његови’ слаби’ |
| ко не усхте, а наша војска навали и сам деспот ће с нами против Жигмунда.</p> <p>— Тако је сад, |
| јер са Јеремијом није чист посао и сам деспот Стеван тешко је с њиме на крај излазио.</p> <p>— |
| b n="364" /> али сада, кад је већ и сам деспот као владатељ сасвим друге људе око себе потребов |
| аје лахко слуга себи равном.{S} Био сам деспот-Стевану киван.{S} Тешко је господару постати слу |
| за узрок ову прилику пропустити, да им деспот јошт ово не додаде:</p> <p>— Има јошт један врло |
| </p> <p>— Моја воља твоја воља. — С тим деспот заврши главни разговор.</p> <p>Што ће се сад раз |
| а пошље благо Исак-паши.</p> <p>Међутим деспот расположио је војску по крепким местима.{S} На ж |
| ал’ не као слуга.</p> <p>Пред двораном деспот стане пред краља, положи руке унакрст на прса, и |
| S} Дај, краљу, твоју војску да и са њом деспот располаже, а ти само гледај како се бијемо.{S} В |
| Србије — рече загушљивим од туте гласом деспот.</p> <p>— Не помишља’ да у паши српско срце куца |
| људ’ма угодан — рече загушљивим гласом деспот, а суза му на зеници засја.</p> <p>— Вечна му сл |
| и мој доглавник — рече поузданим гласом деспот.</p> <p>— Па зашто га сад не позовеш? — запита Л |
| ај рат преко воље умешани су:{S} Стеван деспот, Вук са најмлађим братом Лазарем, и Ђурађ са сво |
| а то и не хаје, к’о вели њему је Стеван деспот за живота свог потписао Мачву, Београд и Голубац |
| SRP18590_N2" /> и поочим, блажен Стеван деспот, увидио је зло, па је замолио у те пријатељства |
| ремија има повељу, на којој је подвезан деспот-Стеван и Ђурађ, но на тој повељи није био потпис |
| аблановић и Харалампије —- рече удивљен деспот.{S} То су издајице, посвјетила ти се српска рука |
| су господар Београда, и прима краља као деспот, српски владар, земље господар.{S} Првенство дај |
| могу.</p> <p>— Господару, проћи ћеш као деспот Стеван.</p> <p>— Не бој се, Облачино, још није и |
| пријатељски’ околности, у чуду се нашао деспот Ђурађ.{S} Грчки цар Јован Палеолог потајно га по |
| тина.{S} Ту књигу је добио у насљедство деспот Стеван, и поклони је манастиру Студеници, и књиг |
| у на деспотство ови млади кнезови, него деспот Ђурађ.{S} Зато сад треба да собом одведете ова д |
| шту, онда је Турчину мука.{S} Да је био деспот Стеван с вами код Никопоља не бисте изгубили бит |
| телинства у Мађарској, као што је добио деспот за Београд и Мачву.{S} Сад тек виде да у Турчину |
| еликаши српски упрли су очи на њи’, ако деспот Стеван стисне очи, на њима веле, треба да остане |
| .{S} Но имам нешто да примјетим.{S} Ако деспот не усхте ил’ не могне одма’ све то исплатити, шт |
| вати, — рече Јеремија.</p> <p>— Ал’ ако деспот не би дао друкчије? — запита Харалампије.</p> <p |
| љује, јер овај увек много треба, па ако деспот баш сад не буде при новцу, а Жигмунд наваљује да |
| је опет земље господар.{S} Па јошт ако деспот и заузме место у прочељу, ал’ што ће са деспотов |
| ом извијестим како је све текло, и како деспот мисли.</p> <p>Исак-паша размишља.</p> <p>— Рад б |
| и срце, шири руке и нежно додирне тело деспот-Стевана и руке му целива.{S} Суза му ороси руке |
| поту у пређашње доба сила зла нанео, но деспот бацив освету на страну, каогод и Бранковића слаб |
| је моја воља — подвикне достојанствено деспот.</p> <p>За тили час сви су на коњима.{S} Деспот |
| е реч задата светиња — одговори озбиљно деспот.</p> <p>— Та то је све истина, да сте јошт за вр |
| и ја мишља’ и одлучи’ — рече задовољно деспот.</p> <p>— Тко ће зидати град?</p> <p>— Неимари; |
| гледали.</p> <p>Пукне глас, да је умро деспот.{S} Жалост је свуда неописана.{S} И највећи му с |
| ано војвода Облачина Раде.</p> <p>На то деспот одговори:</p> <p>— Што рекосте за Угре, и ја то |
| е, тешко да би Исак-паша успео.{S} Зато деспот је морао бити на опрезу, ал’ покрај тога ништ’ н |
| , и на оба образа да му пољубац, на што деспот захвално се поклони, уведе краља у дворану, прив |
| пријати.{S} Слабо се говори, и кад што деспот прослови, који од војвода кратким одговором га п |
| то зна деспот, Ферхад опет зна све што деспот ради.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Про |
| р исцјеленије моје душе.</p> <p>Тек што деспот то изговори, ево деспотовице Јерине.</p> <p>Јери |
| ећ с Турцима мејдане дјелила, и као што деспот блага има, може сакупити опет нову војску и с Ма |
| нећу.</p> <p>Сад је сваки увидио зашто деспот неће на Турке.{S} Познавали су његову сталност, |
| рече, да смаћи не треба кнежевиће, јер деспот-Стевана би то спечалило, а крв на освету позива; |
| S} Патријарха новог јошт није било, јер деспот је хтео владику Ћирила, ал’ остале партаје га ни |
| кће.{S} Но није на ино, мора.{S} Уговор деспот-Стеванов га веже; а ионако без савеза са Мађарим |
| е.</p> <p>Јеремији је познат био уговор деспот-Стевана са Жигмундом, и да се Мађарима има преда |
| може бити лоше среће.{S} Велики је лис деспот, вели Ферхад-паша, свако парче земље, све кланце |
| ти не може.{S} Узми те кључе као аманет деспот-Стевана, који је за то дао, да будеш штит хришћа |
| га је [с] војском на страни, како опет деспот доцније није се хтео уплећати у бој.{S} После то |
| м за најбољег.{S} Уговор је учинио јошт деспот Стеван са Жигмундом, и ти си тај уговор морао од |
| стране и котарја чувају, јер им је већ деспот унапред налог издао да се од трпезе одмах за пут |
| ра синови, веле, не треба да се клањају деспот-Стевану.</p> <p>Кнежевић’ма клања се Јаблановић, |
| лика награда.</p> <p>Ђурађ је знао вољу деспот-Стевана, знао је и то да деспот сродну и невину |
| е угарска војска већ на путу.</p> <p>Ту деспот отпочине, баца поглед на војводе, канда журно оч |
| Жигмунд никад нема новаца, и да му ваш деспот узајмљује, па и то знамо да он Голубац Мађарима |
| Београд, ал’ је морао, јер се на то још деспот Стеван потписао.{S} А да није тако било, тко зна |
| овац доћи још у наше руке.{S} А Вукогли-деспот велики је лис, кад чује да се Ново Брдо не преда |
| Ти Маџари баш су махнити, а ни Вукогли-деспот не има памети кад пошто-пото Голубац не купе.{S} |
| ће се у Крушевац.</p> <pb n="502" /> <p>Деспот даје турској војски све што треба.</p> <p>Ферхад |
| дити, ако бог да.</p> <pb n="503" /> <p>Деспот се узда у Ферхад-пашу, да ће израдити код султан |
| ароду опело пева.</p> <pb n="526" /> <p>Деспот и Јерина излазе, за њима остали.{S} Игуман Рувим |
| ву против Мађара.</p> <pb n="407" /> <p>Деспот Ђурађ на то не пристаје.</p> <p>Јеремија баш хоћ |
| , није му на ино.</p> <pb n="469" /> <p>Деспот Ђурађ, док је битка трајала, стајао је у заклону |
| SRP18590_C2.33"> <head>XXXIII</head> <p>Деспот треба мира, од стране Мађара као и Турака.{S} Ма |
| d="SRP18590_C2.19"> <head>XIX</head> <p>Деспот Ђурађ како је оставио Београд са Жигмундом и дел |
| споте, да задржиш оно што имаш. </p> <p>Деспот промишља.</p> <p>— Јеси л’ кадар све то израдити |
| , и дечину судбу томе подвргава.</p> <p>Деспот је у Београду боравио три дана, световао се [с] |
| показује се, показује, поучава.</p> <p>Деспот на брежуљку под чадором седи, пред очима му је с |
| нитко ни бољи нит’ гори од њега.</p> <p>Деспот се од игумана штошта научио, наиме да л’ је наро |
| улива му поуздање у се и у бога.</p> <p>Деспот посла великог војводу Облачину-Раде да купи људе |
| ина котва која држи спас народа.</p> <p>Деспот је био у Београду господар, сад је гост.{S} Стеф |
| мачка у цичој зими код запећка.</p> <p>Деспот прекине.{S} Пажљиво је [Леонтије] слушао све, и |
| еспотова реч је превагу одржала.</p> <p>Деспот им ово рече:</p> <p>— Кнеза Ђурђа реч доста је о |
| анда би реч из деспота извадила.</p> <p>Деспот прича.</p> <pb n="506" /> <p>— Покрај зла има и |
| , драгим камењем искићена сабља.</p> <p>Деспот понуди га у чадор, завесу спусти, и стојећки се |
| се о великим ствар’ма расправља.</p> <p>Деспот да знак, устану обоје и деспот ухватив руку Леон |
| опасности, нит’ је до оклевања.</p> <p>Деспот са четир војводе заседне у другој дворани, у кој |
| си син мог некадашњег господара.</p> <p>Деспот изван себе од радости, рукује се с њиме као са р |
| едаред рече, то се одржати мора.</p> <p>Деспот развуче чадор, и повиче да коње доведу.</p> <p>А |
| Радић, до њих Облачина и Кајица.</p> <p>Деспот започе. </p> <p>— Чујте, војводе, чуј и ти кнеже |
| ом бити, па баш и као деспотица.</p> <p>Деспот му ту бригу растерао, седне у прочеље, с десна п |
| наслон, ево ти предајем Београд.</p> <p>Деспот на ове речи баци поглед у другу дворану, а оданд |
| у.</p> <p>Тако наздравља Ферхад.</p> <p>Деспот и Облачина гледају на Ферхада непомични, као ока |
| а се примити да Јеремију позове.</p> <p>Деспот оправи улака Јеремији да дође у његов стан на до |
| чељад.{S} Мара кнегињица, слуге.</p> <p>Деспот и деспотовица шире руке, у лице се љубе, питају |
| <p>Краљ Жигмунд са свитом дође.</p> <p>Деспот је још у овом часу господар Београда, и прима кр |
| г праведнима и патницима помаже.</p> <p>Деспот то изрече, и тим се све заврши.</p> <p>Војводе и |
| то фетву, и решиће га од обвезе.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Па онда и сад што не дижу на |
| се срце кад види то ново оружје.</p> <p>Деспот једнако светује краљу да ил’ војску крене на Кру |
| а почивала је у рукама Јеремије.</p> <p>Деспот је све то одобрио, послао Јеремији повеље.</p> < |
| који носи собом поруку Јеремије.</p> <p>Деспот проучи поруку.{S} Јереминој истези одговорити не |
| ољи живот, вечну славу побуђује.</p> <p>Деспот и деспотовица стану пред гробницу.{S} То је гроб |
| глед, и да не допадне неприлике.</p> <p>Деспот и деспотица јаше на тихим бељцима.{S} За њима пр |
| чињавају окол Жигмундове војске.</p> <p>Деспот у великој дворани чека госте.{S} Свечано се обук |
| прелази Голубац у мађарске руке.</p> <p>Деспот, познавајући турске шеретлуке, био је у својим п |
| нда су из срца деспота протекле.</p> <p>Деспот прослови.</p> <p>— Био си, оче, верни слуга цар- |
| т није Турчин стао на твоје тле.</p> <p>Деспот и деспотовица уљезу у манастир, и сиђу с коња, д |
| а као потурице свој род утамане.</p> <p>Деспот у толикој беди видећи се, да не би он и народ св |
| диже прашина од земунске стране.</p> <p>Деспот погледа кроз прозор.</p> <p>— Јест, то је војска |
| има приклони и од рата одустане.</p> <p>Деспот упадне:</p> <p>— Како би сад на ме дигли војску, |
| чека који му српску војску купе.</p> <p>Деспот и брат му Вук скупе у наглости војску и иду Ђурђ |
| еђу собом несложни, и зарате се.</p> <p>Деспот Стеван са својим братом Вуком и Ђурђем после анг |
| господственим кораком удали се.</p> <p>Деспот остаде сам, па ће се дићи да се свечано обуче, и |
| грешком противника користити се.</p> <p>Деспот је сад непомичан, пази куд ћеду се Турци мицати. |
| за боље дане, и срећу породице.</p> <p>Деспот сад сврати се гробници Високог Стевана, Рувим чи |
| ину, и ђецу јој као очне зенице.</p> <p>Деспот одлазити мора.</p> <p>Тешко му је.{S} Прашта се |
| сузне очи показују му бољу душе.</p> <p>Деспот са Облачином отпутова, а Јерина остаде да чами, |
| као муња и донесе Јерини грабеж.</p> <p>Деспот Ђурађ путује, а у глави му замршавају се велике |
| ал’ место тога Голубац заглави.</p> <p>Деспот, како је чуо да је то Ферхад-паша што је разбио |
| о је и он сам и Србија на коцки.</p> <p>Деспот стиже у манастир са Облачина-Радом.{S} Хтеде сам |
| аласку наједанпут јако засветли.</p> <p>Деспот, када се са Мехмедом смирио, почео је на радост |
| се сместити и драгоцени товари.</p> <p>Деспот и Јерина смештени су у оне дворане, ’де је кадик |
| војвода, жели деспоту реч дати.</p> <p>Деспот ослови Облачину, да се повуче у свој чадор, да с |
| за непредвидим случај што имати.</p> <p>Деспот поруку саопшти Жигмунду.</p> <p>Светују се.</p> |
| , каква ће онда времена настати.</p> <p>Деспот је био тврда срца, па се није баш тако лако боле |
| {S} Све то сад мора се изгубити.</p> <p>Деспот потписује те наредбе влажним очима, перо му у ру |
| арод под мојим скиптром спојити.</p> <p>Деспот је то из чистог уверења изговорио, и радознал је |
| /> <p>— Идем ал’ ћу стражарити.</p> <p>Деспот из чадора поглед баци ван на долину, диже се пра |
| ј му, он ће све вјерно извршити.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Слажем се.{S} Никад боље већ |
| черупане Србије Жигмунд користи.</p> <p>Деспот изриче, да своју реч погазити не може, и покрај |
| мља се тресуца, ту су већ гости.</p> <p>Деспот са својом свитом чека пред двораном.{S} На њему |
| ди на деспота, чека шта ће чути.</p> <p>Деспот неколико тренутака замишљен, прослови.</p> <p>— |
| својој је желио пријатеља стећи.</p> <p>Деспот је дошао под видом, као да султана посети, но уп |
| а другим стижу турски посалници.</p> <p>Деспот сазове савет.</p> <p>Он је свакога тихо преслуша |
| и, и да буде спремна за долазак.</p> <p>Деспот шиље људе да Јерину допрате.</p> <p>Тко ће Јерин |
| би даље у Смедерево на састанак.</p> <p>Деспот понуди Леонтија да седне и прослови.</p> <p>— До |
| оведник града стане пред краљем.</p> <p>Деспот говор продужи.</p> <p>— Ево ти, краљу, кључи Бео |
| ла сиће и рукује се са деспотом.</p> <p>Деспот метне самур-калпак на главу, поклони се краљу, п |
| лави низак калпак са перјаницом.</p> <p>Деспот је био великог стаса, зато га и називаше високим |
| жустар, и изражај цео оштроуман.</p> <p>Деспот кад га је први пут виђео, тронут је постао.{S} К |
| ица војвода, и Ђурађ Кантакузен.</p> <p>Деспот у зачељу седи, с десна и лева кнез Кантакузен и |
| <p>Деспотови људи примају благо.</p> <p>Деспот је дарежљив и побожан.{S} Деспот обдари манастир |
| егао што се унапређивања тицало.</p> <p>Деспот је у Смедереву, на оном месту, ’де хоће град да |
| де показао, наиђе опет ново зло.</p> <p>Деспот већ одавна од костобоље страда.{S} Млого је свог |
| } Но гледаћемо да не пропаднемо.</p> <p>Деспот изрече, на Леонтија озбиљно погледи, чека одгово |
| д даље да ти испричам, сједнимо.</p> <p>Деспот сједне до стола, а до њега Јерина.{S} Деспот ће |
| .</p> <p>Сад прећу на друго што.</p> <p>Деспот исприча како је прошао са Јеремијом, како га ниј |
| p> <p>Са тим се заврши разговор.</p> <p>Деспот је задовољан што је Леонтије проникао у његову д |
| споту.{S} То је потписан уговор.</p> <p>Деспот прими листину, отвори, прочита, и опет савије.</ |
| моја теби душа нек буде аманет.</p> <p>Деспот је то достојанствено изрекао, и што једаред рече |
| околину Смедерева, и унутарност.</p> <p>Деспот дозивље слуге, да коње доведу.</p> <p>Доведу коњ |
| дуго трајао, дигну се и разиђу.</p> <p>Деспот са краљем и војводама повуче се у дворану, ’де с |
| су спусти, и стојећки се питају.</p> <p>Деспот погледом мери Јеремију, Јеремија деспота.</p> <p |
| мени зада вјеру, ја се подвргну.</p> <p>Деспот, ком је битка код Искре ’де се Јеремија одликова |
| о? <ref target="#SRP18590_N7" /></p> <p>Деспот погледа на Леонтија, а Леонтије прихвати.</p> <p |
| те, рјеци ми је л’ што у ствари?</p> <p>Деспот мало промислив одговара.</p> <p>— Јесам, ал’ то |
| ng="la"> Georgius Despotes </foreign>” „Деспот Георг“.</p> <p>Кад је деспот перо у руку узео, р |
| д си се ти и Вук, деспотов брат, проти’ деспота подигао, онда, као што ти је познато, Турци дуб |
| адиши а да на Мађаре пази.{S} Сад треба деспота поткрепити, а да <pb n="501" /> се тим ослаби Ж |
| станка нема.</p> <p>Јерина из Смедерева деспота дозивље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пре свега деспота сломити.</p> <p>— Све ће доћи у ред.{S} Е сад с |
| >Исак-паша доиста на то се и спрема, да деспота испочетка лепим обећањ’ма примами, па после да |
| а из Београда, од нашег господара Ђурђа деспота!</p> <p>— Баш добро, да видимо шта је.{S} Уклон |
| ијатеља Бранковићеве лозе, али не Ђурђа деспота.{S} Казаћу да је мени свагда на срцу лежало ту |
| да кнежевића Јована, старијег брата, за деспота извичу.</p> <p>Ђурађ, неспокојан, наручује Јере |
| јавите да се ви њи’ примате и Јована за деспота признајете.</p> <p>— Ми на то не пристајемо да |
| гнемо, ми ионако Ђурђа не признајемо за деспота.</p> <p>— Ал’ шта ће рећи народ, који га је на |
| сва надежда народу, па је и признат за деспота свечано.{S} Породицу имао је красну.{S} Госпођа |
| Деспот погледом мери Јеремију, Јеремија деспота.</p> <p>— Дакле тако, Јеремија, ти мој од младо |
| помажу.{S} Признао си ме као насљедника деспота, владара Србије, пало ми у насљедство сво башти |
| ју прозборе, Раде је у свему десна рука деспота.</p> <p>Убојно обувени, чекају спремни док зора |
| нда кнежевиће не може оставити у рукама деспота.{S} Сумња је ту.</p> <p>Кад деспот дође, и ако |
| арају, који би на Мађаре, који, пак, на деспота, ил’ против обојице.</p> <p>— Ал’ мир проси и В |
| ледали.{S} Краљ гледи <pb n="397" /> на деспота, деспот на Розгоњија и Лошонција.{S} Змај-Облач |
| ројанице пребраја, и замишљен поглед на деспота баци’.</p> <p>— Јест, оче, све те незгоде посто |
| је л’ добро учинио, што није одмах и на деспота напао.</p> <p>Чује се топот коњски, ето Ферхад- |
| пашу спремљен, а сва турска сила би на деспота напала.{S} Зато Ферхад-паша може приликом како |
| ша и настаде тишина.{S} Ферхад гледи на деспота, чека шта ће чути.</p> <p>Деспот неколико трену |
| десном шестоперац буздован, и гледи на деспота хоће л’ добити миг.{S} Тешко Јеремији да се исп |
| ријатељство откаже.{S} Сад се обрати на деспота.{S} Деспот благ и не знајући осветити се, обрад |
| ита да л’ би боље било одмах напасти на деспота, па преметнув га, одмах на Београд поћи и отети |
| ики да га пољуби, овај покаже прстом на деспота као земље господара, те тако пољуби у руку најп |
| бити у своју корист.{S} Нема л’ Стевана деспота, примиће деспотство Ђурађ, ал’ Ђурђа могу са Гр |
| емије војводе, обоје су били од Стевана деспота и Ђурђа уважени.</p> <p>Јаблановић да Јеремији |
| нио, први пут одмах после смрти Стевана деспота, сада по други пут.{S} Нема ту више роба, ал’ н |
| Дечанима једва је дочекао смрт Стевана деспота.{S} Он се сад надао да ће до првог степена свеш |
| ријеч, која је потврдила уговор Стефана деспота, да предам градове и Мачву Угрима, да постајем |
| , доносим ти поздрав од земље господара деспота Ђурђа, да му дођеш на <pb n="415" /> састанак, |
| клопљен и побојаше се.{S} Још за живота деспота продераше до Крушевца и све попљенише; а сад, т |
| отомке.</p> <p>Ове речи јако су се срца деспота коснуле.</p> <p>Речи Леонтијеве канда су из срц |
| <p>Леонтијеве речи јако се коснуше срца деспота.{S} Тежак је по деспота излазак, почетак и крај |
| /p> <p>Речи Леонтијеве канда су из срца деспота протекле.</p> <p>Деспот прослови.</p> <p>— Био |
| {S} Турци га једнако подбуњиваше против деспота.{S} Морао је једнако четовати против њега, а с |
| лећу.</p> <p>Јерина седе до почивајућег деспота, гледи му лице, из црта му чита ужасну борбу у |
| .</p> <p>Сви су као окамењени на мртвог деспота гледали.</p> <p>Пукне глас, да је умро деспот.{ |
| n="382" /> појте у вечиту славу великог деспота Стевана, а да му у народу остане вечит спомен, |
| му целива.{S} Суза му ороси руке дивног деспота.{S} Ђурађ нешто промрмља, — <hi>прави светац, п |
| <head>XII</head> <p>Ђурађ, од покојног деспота на самртној постељи за насљедника наименован, о |
| ђауром, него рат са губитком.{S} Да сад деспота нападнемо, узрујали би се и Маџари, и да деспот |
| деспот Стеван са Ђурђем, који се поред деспота опет са Турцима помирио, с њима дођу војвода Во |
| ина Раде кад то чу, устане и стане пред деспота.</p> <p>— Дакле, то је Петошко, најмудрији луда |
| невају о благу, које ћеду добити ил’ од деспота ил’ од Жигмунда.</p> <p>Јаблановић зато није ба |
| дати.{S} Теофан је лако убеди, да је од деспота помилован, и да ће ту остати, да што боље једе, |
| толиз у Голупцу.{S} Награду ишчекује од деспота.</p> <p>Јеремија, Јаблановић и Харалампије свет |
| а тебе не би и Русне, не знам шта би од деспота било.{S} У твоје здравље ову чашу!</p> <p>— И д |
| га повеље, чати шта ја имам добијати од деспота.</p> <p>Харалампије лакомо пружи руке повељама, |
| али нису, он мора јако награђен бити од деспота.</p> <p>— Видићемо скорим шта ће бити.</p> <p>— |
| .</p> <p>Слуга јави да је дошао улак од деспота.</p> <p>Јеремија радо изненађен, улака дозива.< |
| еликаше.{S} Петошко, чу’ много о тим од деспота, мога господара, и ево ти деснице побратимске, |
| ер би се Жигмунд <pb n="456" /> лако од деспота наговорити дао да га онде остави.{S} Розгоњија |
| љена, на то одговори му Ферхад да то од деспота не иште, јер би прије Жигмунду одбјегао.{S} Зна |
| шо, Голубац је мени дат био у залогу од деспота-Стевана, Јаблановић је од Турака прогнат, мој г |
| премно, Јеремија чека добру отпоруку од деспота, ил’ нападај.</p> <p>Кад је већ све наредио, оп |
| област сад је у турским рукама, сад код деспота.{S} Кад је у турским рукама, има обитељ и од Ту |
| рез ову победу добије веће поверење код деспота.</p> <p>Турци се у почетку ове победе мало смир |
| одбу.{S} Ђурађ ће израдити Јеремији код деспота власт над Браничевом и Ресавом, добиће још дван |
| ни се рат роди.{S} И један и други зове деспота у помоћ.{S} Једно за другим стижу турски посалн |
| на земљи, и он не тражи стана, већ зове деспота да му покаже сву околину Смедерева, и унутарнос |
| {S} Послаће свог бимбашу са књигом, ’де деспота Ферхад-паша на диван позива у манастир Богороди |
| >Ферхад-паша, у име султаново, често је деспота посећавао.</p> <p>Он беше од они’ људи, које је |
| д свршио, сад је опет рахат, и ишчекује деспота.{S} Бриге му је стало, да се деспот не побоји к |
| створ, на челу свом записаће вечито име деспота, и осветлиће наокол’ Србије његова дивна дјела |
| лашћење да у име Ђурђа, који опет у име деспота власт на то има, над кнежевић’ма располагати, а |
| гоњије и Лошонције, који нису за назоре деспота и Облачине Раде.{S} И Црни Завиша био би покрај |
| господара, те тако пољуби у руку најпре деспота, после деспотице, па владике, па тек онда игума |
| е град за осам дана не преда, послушаће деспота и потражити Турке пре нег’ што они њега потраже |
| тву живио, а нарочито, што да не бијаше деспота и Бранковића, тешко би се био могао свог брата |
| ворене, ишчекује говор, канда би реч из деспота извадила.</p> <p>Деспот прича.</p> <pb n="506" |
| ле смрти деспота као овоме насљедника и деспота признати има.{S} Турци су тако на Србију насрну |
| време кад би могао на Србију ударити и деспота збацити.</p> <pb n="336" /> <p>Док се је деспот |
| тељи поздрављају се.</p> <p>Јерина води деспота у дворану као каквог госта.{S} Јест, и деспот ј |
| уд хоће повући.{S} И Турци су познавали деспота, знали су да у приликама и с малим велико је ка |
| и, али је силан и горд, па неће да моли деспота.{S} Но покрај свију ти’ пријатељски’ околности, |
| мајке Србије мезимче.</p> <p>У дворани деспота светују се деспот и војводе, велики војвода Обл |
| /p> <p>Покајав се, престане напастовати деспота.{S} Утолико је већма у подозрење код Турака дол |
| ругог начуо.{S} Ферхад-паша мора чувати деспота, а деспот Ферхад-пашу, да им Турци не наиђу на |
| ди Кантакузен.</p> <p>Јака својта прати деспота и Јерину, да је већи углед, и да не допадне неп |
| х слободно, и то је опасно, после смрти деспота пали би у очи, а Гргур је имао пријатеља; изгна |
| овор, по којем мене Угарска после смрти деспота као овоме насљедника и деспота признати има.{S} |
| је старији од Ђурђа, па би после смрти деспота Стевана Гргуревом старијем сину Јовану припадал |
| C2.14"> <head>XIV</head> <p>После смрти деспота Стевана Високог завлада Србијом Ђурађ Бранковић |
| купићеду јачу војску, па ћеду се покрај деспота осилити.{S} У Караманији <pb n="473" /> је буна |
| не Раде.{S} И Црни Завиша био би покрај деспота, волео би ’де на отвореном пољу са Турци се тућ |
| е од турског страха, које из мржње прам деспота, држали су му страну.</p> <p>Русна, која као да |
| ћ Секула.</p> <p>Ту су сви смештени сем деспота и Јерине.{S} Деспот и Јерина засестићеду у мана |
| еонтије] слушао све, и канда је изреком деспота задовољан, па прослови:</p> <p>— Начисто сам, д |
| о што Исак-паша није био ту, дин-душман деспота, и њега је Ферхад у Голупцу обрлатио.</p> <pb n |
| дошао на договор.{S} Да овде није нашао деспота, ишао би даље у Смедерево на састанак.</p> <p>Д |
| жја.{S} Деспот Ђурађ долази.</p> <p>Ево деспота, чује се глас.</p> <p>Јерина из дворане изиђе д |
| м, сва је у црнини, и села је у чело до деспота.</p> <p>Жалосно је било опело, жалосна је и даћ |
| а седне деспот, с лева Розгоњи, опет до деспота Црни Завиша, преко Лошонци, па тако помештају с |
| рв проливала.{S} Ионако је султан мрзио деспота; сад, кад к њему пређе и Ђурађ, усугуби се јаро |
| веци дишу.</p> <p>Када деспот виде тело деспота Стевана, свог ујака и поочима, ког је он у живо |
| ве двојице интригирати.</p> <p>Оставимо Деспота и Ђурђа у Цариграду, да видимо шта се у Србији |
| <p>Ферхад-паша је све тако удесио да по деспота све добро испадне.</p> <p>Ферхад-паша како је и |
| се коснуше срца деспота.{S} Тежак је по деспота излазак, почетак и крај.{S} Да није у њему бујн |
| ијем месту, на главини разапет је чадор деспота.{S} Врх чадора вије се застава Србије.{S} Пред |
| м на благо, ал’ још лакомији на пропаст деспота, је л’ добро учинио, што није одмах и на деспот |
| дан вратити.</p> <p>Веља је била жалост деспота, кад је увидио да од предаје Голупца нема ништа |
| е? — запита Харалампије.</p> <p>— Има у деспота доста новаца.</p> <p>— Деспот је богат, ал’ сад |
| богате баштине.</p> <p>— А зар за ме у деспота дуката нема?</p> <p>— Уплешћу још и за те десет |
| <p>Настане почивка.{S} Бурно је срце у деспота.</p> <p>— Доиста, бог ме покара што поста’ десп |
| одмах дознати, ал види наборано чело у деспота, прониче му у срце, зна да му почивке треба.{S} |
| што је амо Ферхад-паша стигао.</p> <p>У деспота је још она стара одважност, и неће се ничега по |
| S} Овим ће се у народу огорчење противу деспота обновити, а то све иде нама у рачун.{S} Је ли о |
| изгледа да са својима може што противу деспота произвести, јер се влада Стеванова укрепила.</p |
| </p> <p>— Па је л’ то учињено по налогу деспота Стевана ил’ Ђурђа Вукоглије.</p> <p>— Није по н |
| да се у свако доба више пазило на вољу деспота, нег’ли на турску.{S} Турци нису знали ни да су |
| ста помогао.</p> <p>Било их је, који су деспота кривили због тога поступка, други, опет, давали |
| садање.{S} Разаберу се.{S} Деца облећу деспота, руке му љубе, он њи’ у чело.</p> <p>Веља је ра |
| јет да потурчимо.{S} Да срушимо Вукогли-деспота би л’ нам наруку ишао да се сви Срби потурче?</ |
| оловина Исак-паше, зато нећеш већил’ма, деспоте, никакве поклоне давати, а султан је богат, зад |
| дашње јуначке клице.{S} Држим да ти је, деспоте, веран слуга, зато си га и довео.{S} Велики пут |
| {S} Но, велике ти борбе јошт предстоје, деспоте, и велике жртве положити мораш, зато немој се р |
| душа свијетим чини.{S} У здравље теби, деспоте, и дивном јуначини војводи Облачину-Ради, и сви |
| лије.{S} А моју половину поклањам теби, деспоте, да градиш Смедерево, да накнадиш овом манастир |
| а много се има извршивати.{S} Виђе ли, деспоте, како су Мађари поражени, шта ће сад од Србије |
| на, на комаде би нас исјекао.{S} Прими, деспоте, моју ријеч, ослони се на ме, начинићемо јошт д |
| шт ми је једне жеље, и то је, да се ти, деспоте, поткријепиш, а ја да добијем једну чету српски |
| ти се мора.{S} Сви смо гријешни, ни ти, деспоте, нијеси без гријеха, и сад је дошло вријеме иск |
| помишљати, да би га у своју корист ти, деспоте, могао на жртву принјети, јер ви владари, који |
| ним ђецама кају гријеси отаца.{S} Ишти, деспоте, да задржиш оно што имаш. </p> <p>Деспот промиш |
| рито одговорити.</p> <p>— Твоје ријечи, деспоте, мудрост показују.{S} И ја држим да једно стадо |
| ју.{S} Он је сад домаћин.</p> <p>— Чуј, деспоте, и ти војводо, унапријед пијем наздравицу, којо |
| а.</p> <pb n="420" /> <p>— Кад је тако, деспоте, предајем ти се на тврду ријеч, коју ћеш одржат |
| прослови.</p> <p>— Одавна се познајемо, деспоте, и твој делија, што га именова, војвода Облачин |
| лтан деспоту:</p> <p>— Кажи ми искрено, деспоте, хоћеш ли ти увек са мном у миру и сајузу живит |
| ак Исак-паши.{S} Како примиш тај новац, деспоте, окупи јошт и друго што имаш и зидај Смедерево. |
| у мојој власти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам ти увек потајно наруку ишао, и штошта н |
| ати, а град мора се зидати.{S} Да знаш, деспоте, како сам за ово вријеме кукала, тако ми је дош |
| рече деспот зачуђен.</p> <p>— Ти знаш, деспоте, добро како Турци уговоре држе.{S} Ако хоће Тур |
| мија неће града предати.{S} Шта мислиш, деспоте?</p> <p>— Добро би било да нам је Голубац у рук |
| гласно громкну.</p> <pb n="493" /> <p>— Деспоте, ја одмах сједам на коња и носим уговор на увид |
| е свог сабрата.{S} Буди увјерен, чесити деспоте, да ћу те у твојим племенитим предузећ’ма потпо |
| није оскврњена.{S} Што спомену, честити деспоте, да Харалампија и војводе од српске руке погибо |
| орима.{S} Па кад ми га ти знаш, честити деспоте, исповједам ти се на спас моје душе, да га исто |
| е?</p> <p>— Велики краљу, господару мој деспоте, казаћу вам из моје душе како мислим.{S} Врло д |
| Мачва.{S} И какве си ти ту користи имао деспоте, завадио те Жигмунд са султаном, коме одољети н |
| је опет гостољубна домаћица, дарежљива деспотица, из њене руке сиромах <pb n="518" /> милостињ |
| а не допадне неприлике.</p> <p>Деспот и деспотица јаше на тихим бељцима.{S} За њима пртљаг, тов |
| па виша над владиком бити, па баш и као деспотица.</p> <p>Деспот му ту бригу растерао, седне у |
| ако пољуби у руку најпре деспота, после деспотице, па владике, па тек онда игумана.{S} Но од ра |
| рочеље, с десна понуди Леонтија, с лева деспотицу, даље опет игуман, даље опет иклисијарх, и оп |
| г завичаја деца.{S} Кад си се ти и Вук, деспотов брат, проти’ деспота подигао, онда, као што ти |
| г с ким ће деспоту шкодити.</p> <p>Вук, деспотов брат, био је добар и одважан војник, но власто |
| жртвовати.{S} Рећи ћу да ја нисам налог деспотов извршио, да ја кнежевићима нисам вид одузео, н |
| ет, давали су му за право.</p> <p>Да је деспотов положај био тежак, о том се нико није сумњао.{ |
| Па како су то тешке успомене, ’де свака деспотова победа донела је српско <pb n="524" /> робље |
| ачина Раде примети деспоту да је војска деспотова доста јака, а да би могла Београд подсести и |
| ини његовог живота не спомиње, и тек на деспотова питања о томе одговара.</p> <p>— А шта би пос |
| >И све се то догодило јошт пре путовања деспотова са Ђурђем у Дринопољ.</p> <p>Народу је све то |
| ’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прса деспотова Угарску бране.{S} Разумијеш ли ме, Јерино.</p |
| то узбуди, запита каква и колика је та деспотова мезимица.{S} Сириџа му рече, да је од дванајс |
| исти и од тога Србији.</p> <p>Војска је деспотова читава, и без окршаја не би се дала из доброг |
| се Турци с крвавима главама врате.{S} И деспотова војска једнако јача, Исак-паша да је баш свом |
| ма’ против Турака определила.</p> <p>Но деспотова реч је превагу одржала.</p> <p>Деспот им ово |
| кад се деспотства докопа.</p> <p>Болест деспотова дан на дан све је гори над на себе узимала.</ |
| поведе о судбини Србије.{S} Прва је реч деспотова.</p> <p>— Непријатељ је Србију опасао.{S} Кру |
| спотову, сиђе с коња, и његови побочни, деспотове слуге, прихвате оседлане коње, а Јеремија, пр |
| се, ’де ћеду опет Мађари доћи упомоћ, а деспотове војводе подићи ћеду сав окол и Шумадију, и пр |
| <p>Деспотовица Јерина, никог другог од деспотове обитељи ту не беше.{S} Деспотовица, мада је ј |
| да буду на опрезу, да не би опет какве деспотове катане рупили, и белај починили.{S} Даље нало |
| дом, Војихном и Богданом.{S} То су прве деспотове војводе и саветници.</p> <p>Реч се поведе о с |
| и у град, са оба бока, а за леђи катане деспотове.</p> <p>Тако језде Голупцу, нитко реч не прос |
| ако уздају у јуначку срећу, и досадашње деспотове речи не би налазили за узрок ову прилику проп |
| жу и зидине дворах, то ћеду бити палате деспотове, да се неће цариградских постидети.</p> <p>И |
| шиш да, манастир је у миру, и може и из деспотове области ’ришћанин без разлике тамо одлазити, |
| ана.{S} И ви сте виђели патњу народа, и деспотове боље.{S} Деспот Стеван је био српског народа |
| ак, сад је у граду опасан од мађарске и деспотове војске, ту је главом краљ Жигмунд, и зову Јер |
| туштали се над Србијом, утискавају се у деспотове границе, и смерају пре нег’ што би се Угрима |
| Турци дивље јурише, већ су на кулама, а деспотови војници, па Дубровчани све бацају их доле.</p |
| о црни’ врана облетало је около дворова деспотови’, па се најпосле упуте дубље у Србију.</p> <p |
| час па се виде три коњаника, праћени од деспотови’ катана.</p> <p>То је Јеремија, са два побочн |
| ма за госпоштину.{S} Ту је ведро небо и деспотови чадори.{S} То су за делије станови.</p> <pb n |
| капија се отвара, напред телохранитељи деспотови језде, показују пут, за њима краљ и својта, о |
| асном узвишеном месту зидаћеду се двори деспотови, лепши нег’ што их у Будимграду има.{S} И ти |
| — Јован и Ђурђе, млади кнезови, синовци деспотови, пре неколико лета по налогу његовом ослепљен |
| храмова и дворова великаша.{S} У граду деспотови двори.{S} Кад са града гледиш како се Сава са |
| лики топ, сви су очи на њ упрли.</p> <p>Деспотови војници спроводе војску, где ће се који одел |
| <pb n="499" /> <p>Сви поустају.</p> <p>Деспотови људи примају благо.</p> <p>Деспот је дарежљив |
| сар, онђе ћу се за вас заузети, ваша је деспотовина.{S} Гргура синови су ближи скиптру нег’ Ђур |
| Ал’ ’де ће кнежевић одсести?{S} Нема ту деспотових двора, ту нема дома за госпоштину.{S} Ту је |
| ог лава.{S} Све је у жалости погружено, деспотовица Јерина јеца, чује јако опште риданије, негд |
| гог од деспотове обитељи ту не беше.{S} Деспотовица, мада је јака срца, опет не може лахко да п |
| Мађари пазе и на деспотовицу Јерину.{S} Деспотовица седи у дворима деспот-Стевана, то су још Ма |
| њега Јерина.{S} Деспот ће продужити, а деспотовица укочено гледи му у зенице, усне мало отворе |
| имао је красну.{S} Госпођа Јерина, нова деспотовица, била је од царске крви.{S} С овом се Ђурађ |
| пода, војводе, калуђери, ступи и Јерина деспотовица са деспотом и пратњом, сва је у црнини, и с |
| га кроз дворану даље, у дворану ’де је деспотовица Јерина, која је већ начула долазак Леонтија |
| ни дочекати.</p> <p>— Кантакузена кћи и деспотовица знаће Мађаре дочекати — одговори достојанст |
| Мара кнегињица, слуге.</p> <p>Деспот и деспотовица шире руке, у лице се љубе, питају се за здр |
| , вечну славу побуђује.</p> <p>Деспот и деспотовица стану пред гробницу.{S} То је гробница од м |
| рчин стао на твоје тле.</p> <p>Деспот и деспотовица уљезу у манастир, и сиђу с коња, дочекани о |
| дуго боравили у Једрени.{S} Тако мисли деспотовица Јерина.</p> <p>И деспот је окаљен војник, и |
| кулама вију се мађарске заставе.</p> <p>Деспотовица Јерина у двору гледи на плаво Дунаво, срце |
| ребрн стол и почну се световати.</p> <p>Деспотовица познавала је нарав деспотову, читала му је |
| а канда коме за покој душе пију.</p> <p>Деспотовица Јерина, никог другог од деспотове обитељи т |
| </p> <p>Тек што деспот то изговори, ево деспотовице Јерине.</p> <p>Јерина, красна Гркиња.{S} Та |
| ри морају скоро готови бити, јер Јерини деспотовици је у Београду дуго време и мучан живот.{S} |
| и заузме место у прочељу, ал’ што ће са деспотовицом да л’ ће она пред владиком сести, па виша |
| ељи поклоне.{S} Деспот напред с Јерином деспотовицом, за њима доглавна свита, деспот при уласку |
| о мисле Мађари.</p> <p>Мађари пазе и на деспотовицу Јерину.{S} Деспотовица седи у дворима деспо |
| лопац па опет јошт један сребрн, јер је деспотово тело у сребрном завоју.</p> <p>Тело деспотово |
| ово тело у сребрном завоју.</p> <p>Тело деспотово остало је нетљено, руке му целокупне на крсту |
| ну мори.</p> <p>Јерина шаком глади чело деспотово, и уздисај му одла’не, канда осећа добар утво |
| а као о Новом Брду.{S} Није још усануло деспотово благо.{S} Могао сам и Голубац од Јеремије отк |
| /p> <p>— Одали смо богу божије, деспоту деспотово, а сад разредимо се, па да се за душу и поткр |
| и за насљедника наименован, одмах после деспотовог укопа преселио се у Београд.</p> <p>Премда ј |
| .</p> <p>Леонтије с’ватио је значајност деспотовог говора, па ће му на то разборито одговорити. |
| отом помири, разговор се поведе свуда о деспотовом насљеднику.{S} Деспот деце нема, нити је над |
| <p>Како је чуо да је и отац Леонтије у деспотовом савету, одмах је знао колико је сати ударило |
| ољак, тако кажу људи који су је у двору деспотовом виђели.{S} Амурату је то мило, зна да је пле |
| ти.</p> <p>Каква је туга лежала на срцу деспотовом кад је ове наредбе потписивао.{S} Предати Ма |
| .</p> <p>Деспотовица познавала је нарав деспотову, читала му је на лицу борбу унутарњу, није до |
| та га Сириџа, да султан Амурат узме ћер деспотову.{S} Онда нек узме комит Циљски старију ћер, к |
| попљенише; а сад, тек што су чули смрт деспотову, натуштали се над Србијом, утискавају се у де |
| ан је познавао гордост и непоколебивост деспотову.{S} Најпре на леп начин, наговарањем, ласкање |
| pb n="505" /> Велике бриге терете главу деспотову, велика боља срце му притиска.</p> <p>Јерина, |
| побочника.</p> <p>Дошао је на тврду реч деспотову, сиђе с коња, и његови побочни, деспотове слу |
| споту приклонила.</p> <p>— Не именуј га деспотом, ја га не признајем!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— |
| рпско пријатељство.{S} Он је, дакле, са деспотом, по спољашњем, у пријатељству живио, а нарочит |
| ауре завадити, треба мир с обојицом, са деспотом и Жигмундом, начинити, а бацити им какву кост |
| То је старо јунаштво, којим је негда са деспотом код Искре главе турске рубио.{S} Мађари пењу с |
| усобно обдарени сваки кући ићи скупа са деспотом.</p> <p>Но да видимо како се у Србији живи.</p |
| калуђери, ступи и Јерина деспотовица са деспотом и пратњом, сва је у црнини, и села је у чело д |
| да се пострижу.</p> <p>Кад се Ђурађ са деспотом помири, разговор се поведе свуда о деспотовом |
| <pb n="414" /> <p>Жигмунд се светује са деспотом и војводама, како да се опаше град, и закључе |
| p>На то са престола сиће и рукује се са деспотом.</p> <p>Деспот метне самур-калпак на главу, по |
| исправљати.</p> <p>— Знате да сам се са деспотом измирио, да ме узео као сина, као насљедника и |
| лубац Жигмунду у руке падне, онда ће са деспотом он нас овђе потражити.{S} Голубац нам је од пр |
| ит Циљски старију ћер, кад се султан са деспотом наједнако сроди, тим ће свим запушити уста.{S} |
| рај тога из потаје увек се договарао са деспотом, ма овај ’де био.</p> <p>Ту је било верни’ ула |
| >— Ја сам чело челом, лице лицем био са деспотом, знаћу рећи султану не само што је говорио, ве |
| рбији невоље, рекао би да је Србија под деспотом најсрећнија.</p> <p>У горњој Србији све је цве |
| су палате; једном речи:{S} Београд под деспотом постане најславнија српска варош.{S} И да не б |
| ано Розгоњи, који није рад да стоји под деспотом.</p> <p>— Мађарска је војска још млада, полови |
| {S} Деспот си представљао, да кад Ђурађ деспотом постане, неће по народ зло бити.{S} Искусан вр |
| патње научиле су Ђурђа Бранковића бити деспотом и правим пријатељем народа.{S} Сад ћу да народ |
| сти све сваки сваком.{S} Ја те именујем деспотом српског народа, и препоручујем те вољи божијој |
| и.</p> <p>— Увелико ћу штовати блаженим деспотом зидане и украшене цркве, и обитељи.{S} Још ћу |
| е у двору, у тремови, за незаборављеним деспотом.</p> <p>Војводе, које су се разишли, спремише |
| <p>— Оче Леонтије, видиш како је тешко деспотом бити у пропадајућем народу.{S} Што сам ишао за |
| > <p>— С киме?</p> <p>— Ма с киме, ма с деспотом, ма са Жигмундом, само обречено мора ми се изд |
| се разиђу, сем четир војводе, који се с деспотом у пратњи повуку у другу дворану.</p> <p>Разила |
| о га је, знајући да ако у један мах и с деспотом и другим хришћанским господар’ма зло узживи, п |
| аузео прво ослободи сужне, међу овима и деспотске кнежевиће, са Варнавом, па их одмах пошље са |
| сестри Јерини, ионако ће она овде имати деспотске дворе.</p> <p>И деспот је већ у Смедереву.{S} |
| о и који му је опет место освете у руке деспотски скиптар предао, кану јунаку суза на прса, жал |
| ажити.{S} Од Грка слабе помоћи, наслова деспотских колико хоћемо, за се су премудри, ал’ на бој |
| књаз, коме су Турци место царског имена деспотско носити допустили, иако је Марко оцу му неприј |
| све што је нужно и да се његова власт и деспотско насљедство не уштрби.</p> <p>То је Јеремија т |
| ци јошт за живота Стевана за нашљедника деспотства признао? — примети Харалампије.</p> <p>— Ђе |
| јест властољубије, биће испуњено кад се деспотства докопа.</p> <p>Болест деспотова дан на дан с |
| о.{S} И сад, дакле, више права имају на деспотство ови млади кнезови, него деспот Ђурађ.{S} Зат |
| ст.{S} Нема л’ Стевана деспота, примиће деспотство Ђурађ, ал’ Ђурђа могу са Гргуровим синовима |
| ту Ђурђу, побоја се да по старјешинству деспотство му из шака не извуку, допали су Јаблановића |
| посланици са свију страна, честитају му деспотство, и траже пријатељство његово.{S} Мађарски кр |
| пропадајућем народу.{S} Што сам ишао за деспотством, немој мишљети да ме је на то вукла ли сује |
| бац, ни Харалампије не радују се новоме деспотству.{S} Напијало се у здравље Прибца, Харалампиј |
| ћ рече:</p> <p>— Одали смо богу божије, деспоту деспотово, а сад разредимо се, па да се за душу |
| вачијем лицу види се свечана озбиљност, деспоту се брижна бора на чело навукла, Јеринино фино л |
| одмах је деспот за децу распитивао.{S} Деспоту је главно пре свега, и дечину судбу томе подврг |
| ад извади из појаса на листину, и преда деспоту.{S} То је потписан уговор.</p> <p>Деспот прими |
| то Прибац.</p> <p>— Нећу се богме ни ја деспоту покорити — дода Јаблановић.</p> <p>— Неблагодар |
| а, а знаш и то, да се Стеванова партаја деспоту приклонила.</p> <p>— Не именуј га деспотом, ја |
| прима.</p> <p>Послаће Ферхад-паша улака деспоту, и даће му рок од три дана да се покори.{S} Пос |
| слати могао.</p> <p>Облачина представља деспоту да је то право, јер је Београд и Голубац дат да |
| рилика изјави своје незадовољство према деспоту, пусти се у тајни договор са Ђурђем и Турцима, |
| у је и војвода Кајица, дошао да честита деспоту на Смедереву што га сагради, и доноси му глас, |
| имбаша кад га је Ферхад-паша из Голупца деспоту послао, на брзу руку је поруку извршио, и одјез |
| ед собом.{S} Откине се од брата и пређе деспоту, који јој њежно главу прислони, и к’о у некој с |
| се глас.</p> <p>Јерина из дворане изиђе деспоту насусрет, ту је и сва чељад.{S} Мара кнегињица, |
| ове, нуз пут ако се нађе звериња, да је деспоту при руци, и кад се прохте Јерини да какову птиц |
| одаје, кад једаред предам град, онда је деспоту и Жигмунду с нами лако.</p> <p>— Голубац се на |
| о ће други да буде него Ђурађ?{S} Он је деспоту у пређашње доба сила зла нанео, но деспот бацив |
| себе и народ опоравити.</p> <p>Тешко је деспоту без Мачве, Београда, и Голупца.</p> <p>Скупља с |
| само икако може. </p> <p>Како Леонтије деспоту приступи, деспот шири -руке и у образ га пољуби |
| о било да освоји Голубац, и да на знање деспоту, да са његовим одељењем у миру остане, као у ре |
| зити турски поклисари, који доносе даре деспоту и уверавају да ће га султан свом силом потпомаг |
| } Хтели су да се упуте у Београд, да се деспоту поклоне.{S} Не да Јаблановић, Вук-Бранковића ун |
| зда, а тешко му је то укратити, а да се деспоту не замери.</p> <p>Смисли на једно.{S} Кнежевиће |
| шта тко на те речи да почне.{S} Види се деспоту на лицу, да није Розгоњијевим реч’ма задовољан. |
| рина све сврши са Нићифором, и врати се деспоту.</p> <p>— Ја сврши’ све по реду — рече при улас |
| Турци не даду и кад је већ толико штете деспоту и народу нанео?</p> <p>И није ли већ сујетан са |
| ињати, но знала је наћи другог с ким ће деспоту шкодити.</p> <p>Вук, деспотов брат, био је доба |
| је тај уговор у Тати потписан, како ће деспоту срце куцати кад будне кључеве Београда предават |
| за паше, богзна куд је отишао, можда и деспоту — рече Јаблановић, кољено шаком пљесне, лица бо |
| .{S} Сад је дошао да помогне Жигмунду и деспоту.{S} А какав је Змај-Облачина Раде?{S} Кад седи, |
| у ћеш одржати, и предајем Голубац, теби деспоту, ал’ не Жигмунду.{S} Скупи својту, дођи ти мени |
| /p> <p>Тражио је нову прилику да досади деспоту.</p> <p>Његова партаја бијаше већ врло слаба; о |
| сте.{S} Свечано се обукао, како достоји деспоту, ал’ није све најдрагоценије на се метао.{S} Ов |
| и јави да је ту Јеремија војвода, жели деспоту реч дати.</p> <p>Деспот ослови Облачину, да се |
| <p>Јеремија није накан предати град, ни деспоту нит’ Жигмунду.</p> <p>Голубац је јак град, Дуна |
| с Турцима на Београд наишао.{S} Мађари деспоту нису веровали.{S} Деспот је данас још савезник |
| ворима деспот-Стевана, то су још Мађари деспоту оставили, да га жеља мине, кад је рад Београда |
| ац за Турке на ограшју стоји.{S} Маџари деспоту, не вјерују, јер је много пута с Турцима за Тур |
| приликом како му је лакше поруке шиљати деспоту ил’ мени, а баш не мора се знати од кога је гла |
| ду остаде.</p> <p>Облачина Раде примети деспоту да је војска деспотова доста јака, а да би могл |
| ти није хтео, тај је морао гинути ил’ к деспоту бегати.{S} Тако част једна, језгра Душановог на |
| ко — одговори Ферхад, па уставши пође к деспоту говорећи:</p> <p>— Дај да ти пољубим десницу; т |
| даћа.{S} И кад деспот напи краљу и краљ деспоту, тако изгледа канда коме за покој душе пију.</p |
| и имала мени припадати, ал’ то остављам деспоту да употреби за народ како најбоље зна.{S} Деспо |
| нипошто одступити.</p> <p>— Поручио сам деспоту, да ако хоће Голупца, нек ми да дванаест хиљада |
| цима опет на крај изићи, нег’ да паднем деспоту у шаке, јер кад се ви измирите, може пасти сав |
| ?{S} Не би л’ добро било да одма’ јавим деспоту да му се повиновати нећу, но да ме призна за се |
| онтије био, могао је без обзира и самом деспоту у очи то рећи.{S} И деспот није се на то узбуди |
| ћа.</p> <p>У тој ствари није ни о самом деспоту начисто.{S} Јако су сплетене ствари.{S} Час му |
| риликом једног саветовања, рекне султан деспоту:</p> <p>— Кажи ми искрено, деспоте, хоћеш ли ти |
| одстрекавала: зашто да буде он потчињен деспоту, кад су једног оца синови, <pb n="337" /> у сви |
| од Мљетака и Дубровника да учине поклон деспоту, јер је деспот мудра глава, његов глас чувен од |
| ојска освоји.{S} Розгоњија није веровао деспоту, побојао се да не уђе деспот први у град, па да |
| Види и нешто српске војске, ту је довео деспоту Облачина Раде.</p> <pb n="414" /> <p>Жигмунд се |
| је било погодити и то да је тешко пало деспоту предати Београд, ал’ је морао, јер се на то још |
| нду да понудиш град.</p> <p>— Понуђасмо деспоту, ал’ не шћеде плаћати, неће сад ни Жигмунд шћет |
| Богородице.</p> <p>Ферхад-паша и усмено деспоту испоручује преко бимбаше да на веру дође, и што |
| Аферим, Ферхад-пашо, нек се подари мир деспоту и Жигмунду, деспот нек задржи што сад има, нек |
| то одговори.{S} Богзна каква је тајна у деспоту скривена, а није рад због тога са Леонтијем у с |
| лановић спремају се у граду, да се могу деспоту и Жигмунду одапрети, да се могу држати против с |
| глији хака доћи.{S} Но тко ће ту понуду деспоту учинити, и на то га навести?{S} Ферхад-паша све |
| та Мађари о’ђе раде, како мисле о Ђурђу деспоту, и о Смедереву.{S} У двору си своја госпођа, и |
| еч Ферхад-паша, да је боље Србију Ђурђу деспоту оставити, јер он плаћа порти годишњи данак за С |
| знао је да је Леонтије био одат Стевану деспоту, ал’ му доцније, кад је на кормило дошао, није |
| о у Угарској, што даде у замену Стевану деспоту за Мачву и градове.</p> <p>— Мачва ти је отворе |
| ијатељство.{S} Римпапа би дао краљевину деспоту само да пређе у лацманство.{S} Град Смедерево ј |
| рпске клице.</p> <p>Ферхад-паша бимбашу деспоту оправи, и јави Исак-паши да иде да провиди војс |
| лић, на њему пе’ари с румеником.</p> <p>Деспоту, лакат на столу, у десници пе’ар, започе:</p> < |
| .</p> <p>— Како ти се допада ово благо, дете моје? — запита Милица.</p> <p>— Ово је особито што |
| он ће сам, вели, прво и последње своје дете на <pb n="527" /> жртву принети.{S} Нек не буде ни |
| а да би га главе стало; и он је био као дете христјанин, остале су у њему још српске клице.</p> |
| то не може се допустити да његово младо дете — Стеван, ил’ женска глава управља; ту нема никакв |
| о ви, допао ропства, и он је хришћанско дете, а остаће у души хришћанин.{S} Он је мој посинак, |
| сли сетила да Мара није дошла као добро дете да ју искрено теши, него из другог узрока, што је |
| урађ.</p> <p>— Чуј, момче.{S} Ти си још дете прама мени.{S} Онај који има право на штогод, тај |
| од Новог Пазара; наравно, он је био још дете према мени.{S} Но оставимо прошлу славу на страну, |
| е дирај високолетећег орла, орао летећи детету високи дух даје.{S} У детинству, по високим гора |
| арска кћи није томе крива.{S} Она је од детинства од цара намењена била овом мом младом брату.{ |
| адгод Лазарев био, познајем га добро од детинства јошт, па је без сумње твом оцу поклоњен.{S} З |
| промене судбе!</p> <p>Светислав у свом детинству срећан, био је љубљен од царске кћери.{S} Дрв |
| рао летећи детету високи дух даје.{S} У детинству, по високим горама, онде где је после светско |
| ар тај турски цар? — запита своју матер детињским љубопитством.</p> <p>— Сви га особито хвале.{ |
| нег’ који је књигу писао.{S} Петошко од детињства слаб, шпрљав, био је међу делијским дечацима, |
| лавно доба, загуди на њима њему подобан детић.{S} Па је тако сирома’ Грман на слободној земљи с |
| јдани у играма дјелити. ’Вам ће јуначан детић Бановић Секула, Сибињанин Јанко, грчка и латинска |
| е из очију Јерине, на лице брата.{S} Од детића види делију пред собом.{S} Откине се од брата и |
| зе, прошле и садање.{S} Разаберу се.{S} Деца облећу деспота, руке му љубе, он њи’ у чело.</p> < |
| д је већ свеједно; они су сад пророкова деца — одговори Хасан.</p> <p>Змај-Облачић од жалости и |
| ће бити после њега деспот?{S} Гргурова деца млада и слепа, ко ће други да буде него Ђурађ?{S} |
| војничко.</p> <p>— То су вашег завичаја деца.{S} Кад си се ти и Вук, деспотов брат, проти’ десп |
| {S} Па јошт где су заробљена хришћанска деца, која се силом турче?</p> <p>Једно јутро дођу у Др |
| завладала је болест деобе.{S} Владарска деца се међу собом деле, кад лепим речма деле се, кад с |
| м је код куће забава?{S} Пси и помешана деца.{S} Ако је која баш и кадуна, а она се утолико тек |
| исућа ситне мушке деце.{S} Ето то су та деца.{S} Они су већ одавна потурчени, па нит’ се зна ко |
| дговори кроз плач царица.</p> <p>Сва се деца узбуде, сви је почну тешити.</p> <p>— Не старај се |
| 16" /> И не само људи, већ и женскиње и деца раде.{S} Кад остаре, сузе ћеду ронити, да л’ од ра |
| ржао.{S} Данас-сутра, па ће му се већ и деца у светске догађаје уплести.</p> <p>Ђурађ седа у Бе |
| {S} Ево шта нам је ползовало што су нам деца удата за Вука и Обилића.{S} Један нас издаде а дру |
| реч Русна.</p> <p>— Све су то прама нас деца, је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се и сад повиноват |
| нковићу влада не да.</p> <p>— Колика су деца Миличина?</p> <p>— Најстарији син, Стеван, нема дв |
| је својим очима доста јада и чемера.{S} Деце није имао.{S} Ко ће бити после њега деспот?{S} Грг |
| , јер <pb n="402" /> деспот Стеван нема деце, после другог брака није ни изгледа да ће имати, а |
| лого девојака, млого тисућа ситне мушке деце.{S} Ето то су та деца.{S} Они су већ одавна потурч |
| а измирио се са Стеваном.{S} Стеван без деце, уочио га си за насљедника, а да се једаред начини |
| вуда о деспотовом насљеднику.{S} Деспот деце нема, нити је надежде да ће имати; поред тога кост |
| о свог брата Мусе курталисати; а друго, деци својој је желио пријатеља стећи.</p> <p>Деспот је |
| о царство.{S} Бајазит изгуби живот, ал’ деци му остаде царство.</p> <p>Међутим и царица Милица |
| ијатељи, и утолико мање ће бити његовој деци.{S} Видео је шта се учини е Вуком и Лазарем.{S} Мо |
| јатељ, па ћу и ја бити пријатељ његовој деци — рече Прибац.</p> <p>— Слушали смо млого о власте |
| а противу тебе ићи нећу, а да ћу твојој деци пријатељ бити.</p> <p>Султан пак ухвативши се за б |
| } Ако ја умрем пре тебе, да будеш мојој деци пријатељ.{S} Пристајеш ли на то?</p> <p>— Пристаје |
| во нек буде земља твоја, Милици и њеној деци нек се даде комад земље на ужитак, или ако јој се |
| жи, а остало да припадне Милици и њеној деци.{S} Ово је извршено, ал’ са тим се и српска несрећ |
| ива Гркиња, и властољубив Ђурђе не даду деци насљедити.{S} Но шта ће бити с децом.</p> <p>Једно |
| бро збило на Косову.</p> <p>— Говорите, децо моја, откуд тако?{S} И где је цар и српска војска? |
| Ваш одрешен језик и ваша раскалашност, децо, јошт вас може на зло навести.{S} Седи, оче, и не |
| не да помоћи нити хоће да се покори.{S} Децо моја!{S} Ја сам као божји слуга већ стар и чека ме |
| p> <p>— Да.</p> <p>— А шта ће царица са децом чинити?</p> <p>— Њима нека се одреди комад земље |
| >Тешко му је.{S} Прашта се са Јерином и децом.{S} У јунаку срце се стеже, а сузне очи показују |
| ја сам дао заклетву да ћу и са његовом децом у миру и пријатељству живити.{S} Код мене је зада |
| ступили к Милици, која се баш са својом децом, осим Стевана, разговарала.</p> <p>Мара матер у р |
| ко је теби; ал’ шта ћу ја са овом мојом децом — одговори кроз плач царица.</p> <p>Сва се деца у |
| аду деци насљедити.{S} Но шта ће бити с децом.</p> <p>Једно јутро дође у Дечане један улак.{S} |
| /p> <p>После главног одмах је деспот за децу распитивао.{S} Деспоту је главно пре свега, и дечи |
| не, како стрвину ждеру, аждаја прождире децу, како му се змије око њега заплећу.</p> <p>Јерина |
| и харају села, отимају жене, девојке и децу. ’Де год се стане, цркве руше, те праве од њи’ џам |
| ела плодити.{S} Морао се већ и за своју децу бринути.{S} Он је већ увидео да Турци ни њему нису |
| се рађа; један се мисли, како ће своју децу, своју рају на’ранити; један ужива све овога света |
| учењем задовољна, и надам се да на моју децу заборавити нећете — одговори кроз плач и к поласку |
| рате.</p> <p>Тко ће Јерину и њену дивну децу, красне девојчице допратити?</p> <p>Ту је и војвод |
| } Види пример од великаша.{S} Заробљену децу турче, женске отимају и турче; ако овако устраје, |
| ветавао.{S} У празним часовима једни су децу, младеж поучавали, други су писали за народ полезн |
| стадоше турске хареме дичити; пиштајућу децу вуку Турци те турче, да као потурице свој род утам |
| њиге научим, дођем натраг, би’ још слаб дечак, за војну нејак, ал’ јак на књизи, и од цара дозв |
| р се тако с њим нагодио, ту дакле влада дечаке трпети неће.{S} Но шта ће бити онда са Гргурови |
| није страха.{S} Ето Хилендара, Високи’ Дечана, Ресаве и Манасије, и сви ти дивни остали манаст |
| пића заорише се веселе песме.</p> <p>Од Дечана на неколико миља већ турска сила влада, хришћани |
| љ манастира у високим Дечанима, а ви за Дечане добро знате.{S} Красан је то манастир.{S} Био Ђу |
| ле да видимо.</p> <p>Чули сте за Високе Дечане у Метохији.{S} Он је богатством Жичу превазилази |
| } Весељаци, шаљивци, певачи, ти су само Дечане тражили.{S} Није ни чудо, јер богатства доста, г |
| мао, па се ућутало.</p> <p>Сад оставимо Дечане, па да видимо шта се по други мести ради.</p> </ |
| ане, гледао је <pb n="354" /> да дође у Дечане.{S} Ако је ко доста преживио, па је свет омрзнуо |
| бити с децом.</p> <p>Једно јутро дође у Дечане један улак.{S} Он је неке налоге донео Харалампи |
| реживио, па је свет омрзнуо, дошао је у Дечане да овде нов свет тражи.{S} Несрећан дворјанин, а |
| мо, ако се предајете, пустите ме боље у Дечане, онђе ћу ја с Турцима опет на крај изићи, нег’ д |
| ти тако писа, и можда ти сада и пише у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне — закључи |
| оно што имаш <pb n="370" /> и држиш.{S} Дечани су красни и богат намастир.{S} Садашњи мој полож |
| нов, сазидао га је и украсио.{S} Високи Дечани, древни манастире, ти си са твојим зидинама свед |
| е и ту знати наћи.{S} Та и онако Високи Дечани од неко доба не зна се под чију власт <pb n="410 |
| д оца Харалампија, настојатеља у Високи Дечани.{S} Јеремија би узео на се сву бригу, ал’ за то |
| е, недавно још питаше ме како су тамо у Дечани, а ја му поручим да су здрави — и мирни, и да не |
| , и оне су о храму амо долазиле, јер су Дечани били сваком као нека разбибрига.</p> <p>Истина, |
| орао вишег покровитељства имати, јер су Дечани као неки дворски манастир били.{S} Ту се сплетке |
| } Ја сам настојатељ манастира у високим Дечанима, а ви за Дечане добро знате.{S} Красан је то м |
| трану, Харалампији на сохрану у Високим Дечанима, и ту буду са нашим знањем ослепљени — одговор |
| — Ја сам их баш дао у манастиру Високим Дечанима ослепити, могао сам их и пропустити, па ме дес |
| луђери су изгледали као неке светиње; у Дечанима, нећу да кажем као ђаволи, но све нешто необич |
| ралампије, кад је већ до старешинства у Дечанима дошао?{S} Зар није то довољна награда за толик |
| оста је, кад је могла до тога доћи да у Дечанима куварком постане.{S} По другим манастирима кув |
| <head>XIII</head> <p>Отац Харалампије у Дечанима једва је дочекао смрт Стевана деспота.{S} Он с |
| ији је то доста, па баш ма то било не у Дечанима, него и у другом манастиру, ал само у богатом, |
| хришћани од турског зулума пате; али у Дечанима слави се, као да се Душаново царство обновило, |
| аће то што је сад Харалампије, игуман у Дечанима, а Пајсији је то доста, па баш ма то било не у |
| нужно, и до пол сата није их већ било у Дечанима.{S} И гласоноша је отправљен.</p> </div> </div |
| ријатељи.{S} Ђурађ држи да ти њих још у Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти отреса, и он држ |
| амо да је све по његовој ћуди.</p> <p>У Дечанима налазили су се и два млада кнежевића, синови к |
| ц Леонтије и отац Харалампије, калуђери дечански.{S} Отац Леонтије због своје смирености био је |
| азилазио.{S} Побожан српски краљ Стеван Дечански, отац Душанов, сазидао га је и украсио.{S} Вис |
| шта знати, тако ми бога и светог краља дечанског.</p> <p>— Тако ми бога и мог крсног имена све |
| и богу угодан дар.</p> <p>У својти су и дечаци ловачки, једни носе стреле, други увежбане сокол |
| тва слаб, шпрљав, био је међу делијским дечацима, ма јунацима, руглу изметнут.{S} Није могао с |
| поклонио свог брата синовима прам њему дечацима.{S} Па и они ћеду се дићи један против другог. |
| ивао.{S} Деспоту је главно пре свега, и дечину судбу томе подвргава.</p> <p>Деспот је у Београд |
| пупољак нису поштедили; и ситну красну дечицу су са собом вукли.{S} Врати ли се Турчин из рата |
| к града, и доноси му на јастуку од црне дибе, унаоколо позлаћено, са висећим на четир угља злат |
| ном два јунака, два брата, која су се у диби и кадифи родила, којима се срећа смешила при рођењ |
| челенком, бедра обвијена појасом, црном дибом, и сам војвода Кајица, тај бисер од јунака, ког д |
| града.{S} Чули сте за Јеремију војводу, диван је то јунак, сад је у граду опасан од мађарске и |
| у са књигом, ’де деспота Ферхад-паша на диван позива у манастир Богородице.</p> <p>Ферхад-паша |
| а рахат се дао, дозивље га Исак-паша на диван.</p> <p>Ферхад-паша добро зна, шта Исак-паши на с |
| н султан Амурат позива паше и везире на диван.</p> <p>Скупљени седе, а султан диван отвори.</p> |
| p>У Једрени цар Амурат паше и везире на диван позива.</p> <p>У Једрени, стародревном граду, Тур |
| то.{S} Дозову се одма’ паше и везири на диван.{S} Видило се да ће се што важно извршивати.</p> |
| ором седи, и долазе му паше и везири на диван.</p> <p>Амурат у челу на узвишеним душецима, уз к |
| авство.{S} Седа брада и голо му чело на диван позива.</p> <p>Сва пратња је спремна.{S} А ту је |
| е лозе старе сарматске властеле, доиста диван јунак.{S} Канда је од стене исечен, сав састав ор |
| рет олакшава.{S} Гледи га Јерина, какав диван делија, каква глава, какво чело, какав састав, да |
| /> <p>Исак-паша уђе у Голубац и позове диван.{S} Ту је Ферхад-паша и остале паше.</p> <p>Исак- |
| ађарима нек се пода мир.</p> <p>Тако се диван сврши.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| и ствар је готова, тек форме ради кроз диван да прође.</p> <p>Тако је то лако преко дивана пре |
| у себе вуче ново и ново јунаштво.{S} И диван јесте Марко.{S} Турци диве се његовом јунаштву, и |
| добива.{S} Држао се у Једренима велики диван, о теби и Србији је била ријеч, помамне паше грак |
| и је Ферхад-паша, Петошко, да се велики диван спрема у Једренима, твој самртан непријатељ Исак- |
| Но Ферхад-паша мора, мисли за сутрашњи диван, ту је говор о предаји Голупца.</p> <p>Ферхад-паш |
| аг и терет.</p> <p>Султан Амурат отвори диван.</p> <p>— Ето ђаури колико су јуриша одбили, коли |
| то пристаје, и опет ће се сутра држати диван.</p> <p>— Побрини се, Ферхад-пашо, за поклисара К |
| и везири.</p> <p>Велики, страшан је тај диван Амурата, ’де се судба многих народа закључује.</p |
| а диван.</p> <p>Скупљени седе, а султан диван отвори.</p> <p>Султан започе.</p> <p>— Шта је, Фе |
| и потпирујеш.{S} И Турахан-паша једнако диван подбада да те сатре, а с тобом и Србију.{S} Србиј |
| азује више нег’ сама реч.</p> <p>И јест диван јунак Ђурађ Кантакузен.{S} У друго доба, кад су ј |
| поравити, па опет зло.</p> <p>Бајазит у диван позове своје паше, и с њима се саветовао шта се с |
| ог Ферхад-паше.{S} Сви поседаше.</p> <p>Диван започе.</p> <p>— Ви, моје слуге, паше и везири, з |
| , пази да му се ништа не украти.</p> <p>Диван се заврши, а Ферхад-паша води у свој чадор поклис |
| , други учињавају дрво за грађу.</p> <p>Диван призор.{S} Какве су то творнице ’де се такав град |
| p> <p>Неки, безевенк, — мумлају.</p> <p>Диван је у главноме све извршио, и закључио, сад се паш |
| ништ’ не знаду, а право да ти кажем, од дивана су ми нешто омрзнути, а мени је доста и један пр |
| чију ријеч султан много даје.{S} После дивана Сириџа оде султану и спомену му султана Бајазита |
| урци на дивану, и што сад изговори’, из дивана знадем.{S} Јошт нешто да ти рекнем.{S} Јучер смо |
| ја Голубац на откуп.{S} Твоја мудрост и дивана твог памет знаће то оцјенити.{S} Понуђам ти у им |
| {S} Ја сам о томе говорио султану и сем дивана, за леђи Исак-паше, твог душмана.{S} Кад сам <pb |
| тај ће ти ићи наруку како дође ствар до дивана. — Тако ради, и још како те памет учи.</p> <p>— |
| да прође.</p> <p>Тако је то лако преко дивана прешло, нарочито што Исак-паша није био ту, дин- |
| оглијом, и шта ћемо даље.</p> <p>Седну, диване.</p> <p>— Све је по реду текло, тако као што сам |
| и’ речи, још се у том истом смислу дуго диванило, и с обе стране закључено буде да се примирје |
| ту се нећеду варати.</p> <p>— Е сад да диванимо о томе, како си прошао са Вукоглијом, и шта ће |
| оловина нек буде аманет за народ.{S} На дивану, као што реко’, биће све у реду, добићеш берат д |
| х паша и везира.{S} Кад је Исак-паша на дивану, највећма се зборило да се војска одмах на Србиј |
| } Е сад смо свршили, сутра ћу ја све на дивану исказати, и све ће бити тако, како рекосмо, турс |
| у се Турци и најмање подсетили.{S} И на дивану он је султана привољео да пристане на <pb n="534 |
| иди мирно куд хоћеш, ја ћу султану и на дивану поднијети, даћеш за турску војску заиру, и све ш |
| ултана, да му је увек у свјетовању и на дивану.</p> <p>Ферхад-паша покрај тога из потаје увек с |
| нами зидају.{S} Тако ћу ја говорити на дивану, тако и ти.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја ћу |
| ки дин.{S} Тако мисли султан и Турци на дивану, и што сад изговори’, из дивана знадем.{S} Јошт |
| ја сам Каралампогли, први савјетник на дивану код Јеремије војводе, господара од Голупца града |
| ша.</p> <p>— Ал’ би’ и ја рад да сам на дивану.</p> <p>— А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођи и |
| до’ паша, и сад као што виде, сједим на дивану нуз кољено силном султану.</p> <p>— Ал’, бога ти |
| жу на ме војску, мир није са одлуком на дивану ујамчен, само је одгођен нападај.</p> <p>——Тако |
| аша је задовољан, и сад је тек посао на дивану.{S} Донијео сам ти све у реду, уговор потврђен, |
| мораш с Мађарима, па како је Петошко на дивану султану уз кољено, не знав да је с тобом пријате |
| ам теби и овде од потребе, биће тамо на дивану и Исак-паша, ког сам код Крушевца љуто ранио, па |
| ш.{S} То је жеља султана, а ја ћу то на дивану подупрјети.{S} Плаћаћеш данак султану, ал’ и то |
| народ страдао.{S} Ја ћу твоју ствар на дивану поткријепити.</p> <pb n="484" /> <p>То изрече Фе |
| ва је продаје цјена.</p> <p>— Ја већ на дивану изреко’, сто и педесет хиљада дуката, тако војво |
| овај пар Ферхад и Сириџа-паша победу на дивану одржаше.{S} Султан се овима приклони и од рата о |
| д Турчина дотерати да седи уз падишу на дивану.{S} Петошко је био у царском двору српског цар-Л |
| е послужи, те ево ме паше, и на царском дивану сам од првијех.{S} Српско хришћанско робље сам и |
| орао.</p> <p>Долазе војводе и господа, диве се Смедереву; кад на Смедерево гледају одлане им с |
| p> <p>Кајици се отварају градска врата, диве се дивним сликама, пернатим створовима.</p> <p>Кад |
| аштво.{S} И диван јесте Марко.{S} Турци диве се његовом јунаштву, и веле, да ако икога, то доис |
| као ђаур.</p> <p>Харалампије гледи га, диви се.{S} Чудо невидимо.</p> <p>Ферхад мери Харалампи |
| ша разгледа предел, унаокруг, и надаље, диви се плодном пределу, ’де свачега има, мисли управио |
| а скидао.{S} Није знао чему да се већма диви, ил’ његовом големом стасу ил’ његовим силним, стр |
| а.</p> <p>Тко види Смедерево, сватко се диви његовој крепкоћи.{S} Који су годинама радили и арг |
| о се преко грчког мора,</l> <l>Свјет се диви српскоме јунаштву,</l> <l>Грци бране с’, но јуначк |
| а привремено управљају.</p> <p>Сваки се дивио умерености Стевановој.</p> <p>Драгаш реч прихвати |
| су војводе?{S} Не знаш чему више да се дивиш, снажном створу, делијском погледу, дивном руву.{ |
| <l>Кад то виде војске обадвије,</l> <l>Дивише се јунаштву Новака,</l> <l>Па јошт већма стадоше |
| могао с њима клипка вући, плоче бацати, дивље коње јахати, буздованом силно хитат се.{S} А тко |
| ву да ужива у миру плоде свог труда.{S} Дивље турство заклело се да обори Србију, да јој сок ис |
| и поче, а да се пресади у срце деве, те дивље трњаве ружице, и да се ороси, испари у бајном мир |
| и купи благо да искупи робље.{S} Дјели дивље мејдане, узима са побијени’ делија благо, сабље д |
| пати, негли предати града.</p> <p>Турци дивље јурише, већ су на кулама, а деспотови војници, па |
| имично, десницу сабљом над очи, јурну у дивље збуњене, који се доле тискају како се само може.{ |
| турске војске са голубачког бојишта.{S} Дивљи победитељи, већ острвљени, крвавим очима навале.{ |
| дре.{S} Једрене је корен турства, силан дивљи корен, који домаће питоме биљке исисава, а да осу |
| ма, у њем се Високи Стеван не једаред с дивљим Татаром и бесним Турчином огледао у жртву српств |
| ета манастирске цркве.{S} Долазе ближе, дивна околина украшава манастир, задужбину Високог Стев |
| пота, и осветлиће наокол’ Србије његова дивна дјела — рече протовестијар војвода Богдан.</p> <p |
| ем ћеду попливати бели лабудови, њих ће дивна цура кнегиња Мара из своје руке ’ранити, соколови |
| езди Угљеша војвода,</l> <l>Реља Крилат дивна Бошњачина,</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан,</ |
| ило који Високог Стевана није жалио.{S} Дивне слике те војводе.{S} До Ђурђа Облачина Раде, Дојч |
| д ће се градити.{S} Знаш Смедерево, оне дивне развалине, ту се мора зидати град, који ће бити с |
| м сребрним кандилама осветљена, виде се дивне иконе, одбијају од себе светлости блеск, слике чи |
| њу славу Неманића, а да на тргу продају дивне синке и ћерке Србије, у сласт и корист необуздано |
| ло мирног одмора нађе.</p> <p>Манасијо, дивни богати манастире, ти си видила заходеће сунце срп |
| рата затвори и ветар ти убаве шалваре и дивни стас покаже, а ти тек онда жалиш што ниси Турчин. |
| код Ангоре, како Високи Стеван са своји дивни оклопници на Тамерланове Татаре јуриша.{S} Ту вис |
| ки’ Дечана, Ресаве и Манасије, и сви ти дивни остали манастири, цркве и храмови бдити ћеду да с |
| ви, а у њима и око њих ћеду се створити дивни вртови.{S} Кад дође гост са истока ил’ запада, де |
| ија, да га стегне, и прогута.</p> <p>Но дивни синци вредних родитеља, који са честита рада живе |
| охујаше, ђе је наша стара војска, ђе су дивни оклопници, који Тамерлану сузу натераше кад се ту |
| ма ’де је султан Амурат, има харема, са дивним цурама.</p> <p>Сад кусају, Харалампије од пута ј |
| јици се отварају градска врата, диве се дивним сликама, пернатим створовима.</p> <p>Кад видеше |
| ти монах Пахомије да такве књиге уресом дивним прослави, него ли архипастир са распуђеним овцим |
| не може, већ са својих неколико јунака, дивних Пољака, грухне међ хатлије као у јато, јунаци га |
| покрај њега и за њим војводе.{S} Ох, да дивних јунака!{S} Какав је Ђурађ Бранковић, стјеновит, |
| исмо, сад књигу св. Данила, ’де су дела дивних Немањића описана.{S} И Леонтије мишљаше, како би |
| де, Дојчетић, Орловићи, и још читав низ дивних јунака.{S} На <pb n="376" /> тужно појање сви су |
| е у кадиви, са драгим камењем украшена, дивно изгледала.{S} Боже мој!{S} Онда сам се први пут м |
| ири и чобани.{S} Обилић је убио Мурата, дивно јуначно је, ал’ вођ треба да је код своје војске, |
| ато, плоча златна, на којима су урезана дивно мученија Христова.{S} Та је књига у Солуну везана |
| к што не проговоре.{S} Велико распетије дивно је израђено, на њему је пет година без престанка |
| атраг.</p> <p>Завиша је са своји јунаци дивно скончао, труп на трупу, гомила на гомилама турски |
| ичније су гусле од тамбурице.{S} О како дивно гуди Грман, да се срце у човеку стегне!{S} Чуо са |
| г писма Стеван је на поклон дао, и јошт дивно еванђелије, које се метне на прса деспот Стевана |
| и руке му целива.{S} Суза му ороси руке дивног деспота.{S} Ђурађ нешто промрмља, — <hi>прави св |
| супруга српског цара Лазара и мати тако дивног књаза као што је Стеван, а при том је у жалости, |
| би се бар донде могли проходати по овој дивној башти.</p> <p>Миличин један бачен поглед на двор |
| наборани.{S} Пострижен је за калуђера у дивној Студеници, доцније под деспот-Стеваном постаде и |
| виш, снажном створу, делијском погледу, дивном руву.{S} На глави им црни самур-калпак са црном |
| тим чини.{S} У здравље теби, деспоте, и дивном јуначини војводи Облачину-Ради, и свима јунацима |
| p> <pb n="449" /> <p>Но Петошко је имао дивну бистру памет, и у срцу жарко родољубље.{S} Проучи |
| ну допрате.</p> <p>Тко ће Јерину и њену дивну децу, красне девојчице допратити?</p> <p>Ту је и |
| би их са чохе рисати.{S} Тако су негда дивови изгледали.{S} Краљ гледи <pb n="397" /> на деспо |
| пријатељи, њихов мејдан би био бој међ’ дивовима.</p> <p>Краљ прослови.</p> <p>— Београд је по |
| S} Турци могу ли се само дочепати какве дивотне девојке, тој нису опростили него одма’ с њом у |
| драги.{S} Лице му ма већ и не младо ал’ дивотно се виде трагови ванредне мушке лепоте, а са чел |
| орио, баш кад је на кнеза одостраг руку дигао да га посјече.{S} Боже мој, како смо сви онда дру |
| о.{S} Син на оца, брат на брата је руку дигао.{S} Турци почну се све дубље у земљу пружати, и г |
| спот упадне:</p> <p>— Како би сад на ме дигли војску, кад је са мном склопљен писан мир на перг |
| екати — одговори достојанствено Јерина, дигне се, и шаком плећа му додирнув, лаганим господстве |
| и, радујући се храбрим реч’ма њиховим, дигне се и сама скупа са Русном, а за њима остали и раз |
| p>Радосав <ref target="#SRP18590_N5" /> дигне се и оде.{S} И он има доста посла у манастиру, да |
| </p> <p>Јеремија како чу глас, од стиха дигне се, и креће се на пут.</p> <p>Јеремију је Ђурађ л |
| се наредбе издају да се војска на ноге дигне, па даље које Дунавом које сувим.</p> <pb n="400" |
| вом да може се дићи.</p> <p>Харалампије дигне се.</p> <p>Харалампије не би бранио тако ма до зо |
| Многаја љета</title>”.</p> <p>За њим се дигне Новак:</p> <p>— За здравље јуначке српске војске, |
| од Маркова рода, бранити.</p> <p>Затим дигне купу вина Хасан и пружи Ђурђу, а он другу узевши, |
| се зборило да се војска одмах на Србију дигне, и све до Београда покори, онда подиже ријеч Ферх |
| благо.{S} Да га зајази, и сам се одмах дигне, а бимбаши наложи да носи благо Исак-паши.</p> <p |
| ду добио.</p> <p>Обед није дуго трајао, дигну се и разиђу.</p> <p>Деспот са краљем и војводама |
| орни и рањени јунаци отпочинути морају, дигну се да отиду.{S} Патријарх сузним очима очита благ |
| свему што пре крај.</p> <p>У једно доба дигну се гости.{S} После обичне церемоније сви се разиђ |
| а пао, укопају на бојном пољу и доцније дигну му каменити споменик.{S} И српске <pb n="273" /> |
| S} После ове речи сви <pb n="267" /> се дигну и разиђу, да нужне наредбе за одбрану учине.</p> |
| послу.</p> <p>После ове беседе, сви се дигну и разиђу сваки за својим послом.</p> <p>Вук Бранк |
| </p> <p>Отпочину, ал’ закратко, опет се дигну.{S} Обуку се у свечано, најскупље руво, све што ј |
| во душе деспот-Стевана.</p> <p>Калуђери дигну горњи поклопац па опет јошт један сребрн, јер је |
| ваки се најпре за се брине.</p> <p>Тако дигну се на ноге, и са то мало војске крену се даље да |
| нећете — одговори кроз плач и к поласку дигнувша се царица.</p> <p>— Ја дајем мој благослов при |
| {S} Но не даду ми српски великаши главе дигнути.{S} Док је било кнеза Лазара, нисам могао због |
| , од одмора да се поткрепе.{S} У полноћ дигоше се да коју прозборе, Раде је у свему десна рука |
| </p> <p>Ферхад-паша како уочи Јеремију, диже се, поглади браду и даје селам.</p> <p>— Ево, чест |
| от из чадора поглед баци ван на долину, диже се прашина, малочас па се виде три коњаника, праће |
| и.</p> <p>Но какав се то вихор над њима диже?</p> <p>Шта се то тако праши издалека?{S} Ил’ је т |
| ас Угра.{S} Његов један миг све на ноге диже.{S} Ми смо с Турци више војевали него л’ Угри; ’де |
| </p> <p>Ђурађ Бранковић опет се на ноге диже, а за њим војводе.</p> <p>— Војводе, јунаци, ви ст |
| се, па одма на коња.</p> <p>Харалампије диже се.</p> <p>— Е тако, ја ћу се одма’ спрјемити, онд |
| ће.</p> <p>Харалампије то изрече, па се диже и са Пајсијем иде у посету кнежевић’ма.</p> <p>Кул |
| помоћ нова Срб’ма стиже,</l> <l>Све се диже путем цариградским</l> <l>Да с’ покуша срећа проти |
| воде.</p> <p>Световању је крај, краљ се диже и деспот, а за њима сви, већ се наредбе издају да |
| то види се мађарска војска, гле како се диже прашина од земунске стране.</p> <p>Деспот погледа |
| бан и ког сама нужда народна на престол диже.{S} Ако ви мислите да сам ја тај способнији и нужн |
| p>Пију, да забораве боље.{S} Јаблановић диже пе’ар, па прослови.</p> <p>— Јеремијо, још који ча |
| а војска што пре Голупцу похити.</p> <p>Диже се војска, лаки коњаници напред, а остали за њима. |
| S} Па ако Турци примете да се ми на њи’ дижемо, па се помире, ил’ брзо једна страна другу надвл |
| ћ су у реду да се крећу, и тешке камиле дижу се, и сва заира се вуче.</p> <p>И сам султан са св |
| снуте, мишићи му се на образу горе-доле дижу, нешто се мисли, велико смишља.</p> <p>Бимбаша ћут |
| мисли се.</p> <p>— Па онда и сад што не дижу на ме војску, мир није са одлуком на дивану ујамче |
| ме све извршио, и закључио, сад се паше дижу и разилазе.</p> <p>Ферхад-паша чини припреме за пу |
| се, не да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, виче. „Петошко, потурчићу се, само м |
| своју пресуду изјавио у својим песмама, дижући га као свог првог јунака до неба.{S} Ако му је к |
| , онде су се укусне зидане грчке палате дизале, у којима су и српски господари не једанпут врем |
| <p>Сви су за здравље ови’ младића купе дизали, сви су у здравље њи’ово пили.</p> <p>Марко, још |
| је барем срећно.{S} Дух народа почео се дизати. </p> <p>Више је тако срећни’ година прошло.</p> |
| с мањим украћен, а војводе нећеду да се дијеле са калуђером.</p> <p>Ферхад исприча им све подро |
| е бабино, и утре сузе удови и сирочади, дијели с њима што год има.{S} Но Марко виђе како хиљада |
| цијепале и међу собом као робу и стоку дијелили.{S} Сад се на невиним ђецама кају гријеси отац |
| Јеремија.</p> <p>— И шћео се још с нами дијелити та трта.</p> <p>— Та само да нам је за руком и |
| ама.{S} Па шта би на то сабор Мађарске, дијета рекла?{S} Кад бисмо опет за рат поискали новац, |
| ече деспот.</p> <p>— Рјеци да је млада, дијете.</p> <p>— Турска похот не зна за незрелу младост |
| е кад га виђо’, и бабо ми рече, слушај, дијете, што тај збори, његова ријеч је мудра, бич за по |
| ту ријеч, штовише, прво и пошљедње моје дијете ћу жртвовати, само нек Србија буде сретнија, и а |
| } Па и ма доцније било, опет губим моје дијете.</p> <p>— Велики је то терет твоме срцу, зато и |
| поста’ деспот. ’Оћете ми, Турци, отјети дијете, мило дијете, као Милеву царици Милици?{S} Кад Т |
| цар Лазар узеде ме к себи, пошље ме као дијете у Хилендар да књиге научим, дођем натраг, би’ јо |
| тено свуд махала, и не једно хришћанско дијете спасла.{S} Прими је и брани с њоме род.</p> <p>— |
| . ’Оћете ми, Турци, отјети дијете, мило дијете, као Милеву царици Милици?{S} Кад Турчин навали, |
| држи бабине баштине, и да продаје дичну дијецу за јањичаре.{S} Кад је тако, како да се спасе на |
| ту запети могу, а да не буде сав Дунав, дика српског бродовља, у турским рукама.{S} Против Мађа |
| ко збори:</p> <p>— Величанствени краљу, дико западних владара.{S} Ступио си на ову земљу као пр |
| Смедерево, да саградиш онако да нам на дику служи, а за спас <pb n="520" /></p> <p>Србије.{S} |
| се смешити, и не један кадионицом јако димећи смех свој задавити је морао, јер то „от јуности“ |
| ногама почива му драгим камењем посута димишћија.</p> <p>Ферхад-паша их понуди да седну на мин |
| узима са побијени’ делија благо, сабље димишћије, све украсе, но све је мало, много је робља.{ |
| ије, од њега као од стене отфркну, љуте димишћије му се о оклопу ломе, сваки му удар хатлију об |
| рити.</p> <p>Ферхад-паша отпасује сабљу димишћију, и пружа је Облачини.</p> <p>— Ево ти, Раде, |
| ло, нарочито што Исак-паша није био ту, дин-душман деспота, и њега је Ферхад у Голупцу обрлатио |
| м увиђа да Ферхад право има, ал’ би рад дин-душмана и сву Србију разорити.{S} Није на ино, јер |
| вене области, јер одавђе се шири турски дин.{S} Тако мисли султан и Турци на дивану, и што сад |
| лоњен, и све иконе побацане, јер турски дин не трпи Ису Пејгамбера и његове угоднике.</p> <p>Во |
| ало, а Ферхад-паши због повреде турског дина и адета могло би хака доћи.</p> <pb n="489" /> <p> |
| уста откине, он јаје, ја на свако јаје динар, у зидање Смедерева.{S} Паднем ли ја, пашће и нар |
| осанском властелину ланац, десет хиљада динара је вредан.{S} Кад спази птицу, лепрши се, да зна |
| менли-беглербег, Исак-паша, потурчењак, диндушман христјанства.</p> <pb n="433" /> <p>У разапет |
| оворећи да потајно пијеш вино као ђаур, диндушман Турака, и да Коран ногама газиш.{S} Пиј, овде |
| вренос-паша, и још друге паше, све сами диндушмани Срба и свих хришћана сем јединог Ферхад-паше |
| договарањ’ма, штоно у садашње доба зову дипломатичним интригама, били су одвећ вешти, зато ји ј |
| опите сатрле.</p> <p>— Турчин у луде не дира, ал таква будала као што је тај био код Турчина би |
| и завист, утаманила, а овде нико ме не дира, па вам могу више на руци бити.{S} Сваки дан по не |
| ак.</p> <p>— Не би’, јер будалу нико не дира, а мудрога цео свет.{S} Код господара зетског Балш |
| амеда птица која чистом љубави дише; не дирај високолетећег орла, орао летећи детету високи дух |
| пства бегати; орао је моја птица.{S} Не дирај невину срну; срну је моја Зулејка радо имала.{S} |
| не, повиче један арнаутски капетан: „Не дирајте га, то је будала, није ништа крив“.{S} А Турци |
| рима нагодили да нам у вјеру и земљу не дирају, онда би могли сатрти врага агарјанског.{S} У то |
| који, бар за ово доба, у Голубац не би дирали, и добио би времена да се опорави од оне слабост |
| и такав мир, да док сам ја жив да те не дирам, а ти опет против мене мом непријатељу да не даш |
| смо један другоме заклетву да нећемо се дирати.{S} Штавише, ја сам дао заклетву да ћу и са њего |
| у пара није било наћи.{S} Тај је сваког дирнуо, и мене ујео за срце.{S} Ја га нијесам <pb n="45 |
| ав је био лајавац, ал’ у њега не сме се дирнути.</p> <p>— Па тако сте то све трпјели?</p> <p>— |
| ’де је Србин могао јошт сасвим слободно дисати.{S} У Београду седи деспот а у Смедереву Ђурађ.< |
| се похот увјећати, и сву силу ће на ме дићи, султан држи да је његова жеља мени заповијест, шт |
| ад-паша, и да му знак главом да може се дићи.</p> <p>Харалампије дигне се.</p> <p>Харалампије н |
| се.</p> <p>Деспот остаде сам, па ће се дићи да се свечано обуче, и господу дочека.</p> </div> |
| прам њему дечацима.{S} Па и они ћеду се дићи један против другог.{S} Ђурађ држи да мора одржати |
| је био са своји хусари са двора Стевана дичан.{S} Већ се жалост у сузе пролива, деспот и Јерина |
| места српске славе, већ се са мунарама диче.{S} Млоги Срби, да се опросте једаред од толиког б |
| и’ но красни’ цвјетова има па сви скупа диче целу просторију и сваког својим мирисом удовољавај |
| је пет година без престанка рађено, па дичи цркву.{S} Од латински’ крајева долазили су у Жичу |
| ви.{S} Нема Србина, који се с Марком не дичи.{S} Кад чујеш звук гусала, чујеш и његово име.{S} |
| аклања, него нек све скупа што је добро дичи овај свет.{S} Је ли лепша увела ружа од свеже љуби |
| им мајка</l> <l>Нек им прси суво злато дичи,</l> <l>Кад се боре за славу јуначку.</l> <l>Жив о |
| патријарха.{S} Његова велика седа брада дичила му је пун светог израза образ.{S} Новак, негдар |
| ама књагиња Милева није лепша од ње.{S} Дичио сам се с њом.{S} По сокаци сви су гледали на нас, |
| се сад скора подигао да се народ с њим дичио, био му је утеха и нека накнада за изгубљен Призр |
| Хасан.{S} Красан јунак.{S} Турбан зелен дичио му је главу и блед, изражаја пуни образ.{S} И из |
| S} Красне Српкиње стадоше турске хареме дичити; пиштајућу децу вуку Турци те турче, да као поту |
| нешто млађу; она би могла падише харем дичити.</p> <p>— Зар је тако угледна? — запита љубопитн |
| } Види красне неве, те ћеду пашин харем дичити.</p> <p>Док тако Исак-паша размишља, како ће ту |
| поред моје Зулејке.{S} Зулејка је била дична као јеленица, љубезна као млада срна.{S} Очи су ј |
| , да одржи бабине баштине, и да продаје дичну дијецу за јањичаре.{S} Кад је тако, како да се сп |
| га, и да чистом љубављу прам Светислава дише?</p> <p>То је све истина.{S} Али њој је, као и дру |
| се, трговце гули, народ од намета једва дише.{S} Властелини међу собом кољу се, један од другог |
| орока Мухамеда птица која чистом љубави дише; не дирај високолетећег орла, орао летећи детету в |
| даворити о имену његовом где год Србин дише.{S} Ја сад, истина, војујем с Турцима противу Мирч |
| ер, рекао би да тим ваздухом само свеци дишу.</p> <p>Када деспот виде тело деспота Стевана, сво |
| то мисли о њему.{S} Будала зна све како дишу, који је какав, па сад једног реч’ма окресне, сад |
| р од Голупца, Јаблановић ће искати свој дјел, ја како стојим онда, не знам.{S} Би л’ би нас паш |
| чинио, што вјера и закон не допушта.{S} Дјела ми се могу извинити, ал’ оправдати не.{S} Ја сам |
| и осветлиће наокол’ Србије његова дивна дјела — рече протовестијар војвода Богдан.</p> <p>— Њег |
| ван, и кад поглед бацим тамо, морам се дјела постиђети, ал’ на ино није могло бити.{S} Ја одла |
| Марка, и купи благо да искупи робље.{S} Дјели дивље мејдане, узима са побијени’ делија благо, с |
| лије не имају.{S} Марко пређе Турцима и дјели мејдане, и силно стече благо, па искупљује силно |
| војском, која је већ с Турцима мејдане дјелила, и као што деспот блага има, може сакупити опет |
| лужио, требало би да се с њима на равно дјелим — рече успла’ирено јачим гласом Харалампије, кан |
| д кнез Лазар није увек правду наједнако дјелио, држао је да је право Немањића његова неподјелим |
| <p>Ту ћеду се јуначки мејдани у играма дјелити. ’Вам ће јуначан детић Бановић Секула, Сибињани |
| издалека виче,</l> <l>Да би мејдан рад дјелити с киме</l> <l>Наочиглед војске обадвије,</l> <l |
| буде спремно</l> <l>На рат поћи мејдане дјелити.</l> <l>Шта то звечи на том пољу равном?</l> <l |
| реда.{S} Благо тројица имамо међу собом дјелити, Јеремија, Јаблановић и ја.{S} Тко ће нас подје |
| ена, заклела сам се с тобом добро и зло дјелити.{S} Као ђевојка завољела сам те.{S} Опомињеш се |
| ожете, како ћете се на јуначком мејдану дјелити.{S} Но кад сами нијесте кадри, ми ћемо вас подј |
| и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти ту дјелити.</p> <p>— Имам, ту ћемо се већ сви порефенити.< |
| ов унук од племена Бранковића, показаћу дјелом и животом, и смрћу, да за род и земљу живим, <pb |
| жи им се и овим закопча:</p> <p>— Вами, дјеобеницима о откупу Голупца нек је ова осуда.{S} Изда |
| моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаури ни у дјеоби нијесте сложни, ал’ то боље по нас Турке.{S} Е с |
| енима и Кантакузен’ма.{S} И сама сам од дјетинства мог разна чуда гледала <pb n="390" /> ’де св |
| буде.</p> <p>— А ти, Облачино, купи још дјетића за војску.{S} Требаће нам.{S} Турчин како се у |
| сав манастир би попалили и порушили до дна и темеља — рече Радосав.</p> <p>— И сви калуђери би |
| вијене повеље.{S} У челу седи Јеремија, до њега с обе стране Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Ј |
| с десна и лева кнез Кантакузен и Радић, до њих Облачина и Кајица.</p> <p>Деспот започе. </p> <p |
| веде краља у дворану, приведе га трону, до ког је други трон намештен био, и тако краљ Жигмунд |
| отимају од нас што им се год допада.{S} До чега смо већ дошли?{S} Камо Душанова Србија?{S} Оста |
| је жалио.{S} Дивне слике те војводе.{S} До Ђурђа Облачина Раде, Дојчетић, Орловићи, и још читав |
| г само францеска рука израдити може.{S} До њега и за њим војводе, све саме делије, опет за овим |
| ну турском Марко у свом чадору пије.{S} До њега седи његов мили Хасан.</p> <p>Хасан гледи на Ма |
| крјепили, на нас свом силом напасти.{S} До чекања ту није.{S} Једну руку морамо си одсећи да ос |
| е, што је Стеван из Цариграда донео.{S} До распетија је икона Богородице из Солуна, аманет спас |
| ан манастира, кад ал’ виде се вешала, а до њих три забодена копља, а на њима натакнуте главе.{S |
| днимо.</p> <p>Деспот сједне до стола, а до њега Јерина.{S} Деспот ће продужити, а деспотовица у |
| , па ако је до погибељи, да му је глава до главе.{S} Деспот катане није повео, да не буде непри |
| ава по свјету се чује;</l> <l>Од Дунава до Црнога мора,</l> <l>Од Грчкога до Јадранског мора;</ |
| е за онога коме је бог дао мишицу да га до смрти служи.</p> <p>— Дакле, тако да останеш за род |
| унава до Црнога мора,</l> <l>Од Грчкога до Јадранског мора;</l> <l>Тек Душана име спомиње се.</ |
| , и одјекнуће песме жалосне од Београда до Будима, Дубровника и Цариграда — рече логофет војвод |
| у, покрај Јеремије и ја сам дошао негда до пријатељства са Ђурђем.</p> <p>— Ал’ ако би га ипак |
| оји је пратио Харалампија од Новог Брда до Крушевца, душом је одан Ферхад-паши.</p> <p>Ферхад-п |
| икне чаушу, који са сејмени Харалампија до његовог чадора допрати.</p> <p>Харалампије легне и з |
| есмама, дижући га као свог првог јунака до неба.{S} Ако му је корак погрешан био, он га је са с |
| зна се наћи.{S} Он ће нам бити челенка до челенке.{S} Па ако бог да, посјетићу јошт и може бит |
| а и закуска, исприча ми свје од почетка до краја, о паду Голупца, о харању манастира Св. Богоро |
| >Ферхад, опет, исприча своје од почетка до краја, како је дошао Харалампије под Бело Брдо, <ref |
| у сироту девојку доста је, кад је могла до тога доћи да у Дечанима куварком постане.{S} По друг |
| } Марко иде као незнана делија, од села до села, од вароши до вароши, међу Србе, међ’ Турке, ме |
| може бити да ћеш се као и ја од немила до недрага потуцати.{S} Видим да и ти ниси пријатељ Лаз |
| илно сам тужио и турао сам се од немила до недрага.{S} Да сам којом срећом у манастиру остати м |
| ниће нас, па ћемо се потуцати од немила до недрага; ако ли те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћ |
| /p> <p>Харалампије не би бранио тако ма до зоре седити.{S} Но Ферхад-паша мора, мисли за сутраш |
| <p>И као вијор јури Кајица са катанама до Београда.</p> <p>Кајици се отварају градска врата, д |
| рилике рату тражили.{S} Када је Турцима до нужде било, около њи’ су лисичили и мир обећавали, а |
| овори да Вука слуша, па ако лепим речма до тог не може доћи, а оно да јој мало поиздаље и претњ |
| p> <pb n="234" /> <p>— Ја мислим да кад до тога дође, показаћу да сам за сабљу рођен.</p> <p>Са |
| њег’ бити.</p> <p>Ферхад-паши није сад до тога, већ се одмах да на посао.{S} Српску посаду је |
| ању задњем на манастир, дошао је Ферхад до уверења да се Радосаву доста поверити може.{S} И сад |
| радати.{S} Може бити да ћеш и ти кадгод до какове владе доћи, а може бити да ћеш се као и ја од |
| задружнику скинуће са хладног тела све до голости.</p> <p>— Како можеш пустити Јеремију Бранко |
| се војска одмах на Србију дигне, и све до Београда покори, онда подиже ријеч Ферхад-паша, да ј |
| ије мерио главом до рамена, већ од ноге до главе у дужину.{S} Телесна снага била је све и сва.< |
| је око њега заплећу.</p> <p>Јерина седе до почивајућег деспота, гледи му лице, из црта му чита |
| држао је да је то сад први пут да дође до највишег степена архијерејства, јер је већ сад Ђурађ |
| га Милева султану собом повела кад дође до султановог харема?</p> <p>— Но још таквог би делију |
| веселији, јер онда им свашта лакше дође до руке.{S} А гости и знаду шта слугама треба.{S} По сл |
| лавно Ново Брдо је у опасности, нит’ је до оклевања.</p> <p>Деспот са четир војводе заседне у д |
| ик Милеве ради дошао, наравно, дошла је до ушију и патријарху.{S} Новак није био у двору.{S} Он |
| у често откривала, па временом срећа је до садашњег стања допратила.{S} И доиста, за једну сиро |
| ли ме добро чули, и нек се јави коме је до замерке.</p> <p>Из свих грла чује се: „Живио Ђурађ Б |
| посао био.{S} Виђао те нисам, али ми је до ушију допрло да си код Турака.{S} Та приповедај ми, |
| атнију штету били нанели, но шта нам је до туђе штете кад нисмо сигурни да се може с тим победа |
| b n="443" /> <p>Харалампије отпраћен је до одређеног му чадора, и легне да спава.</p> <p>Леп са |
| вала, па чрез Ђурђа Бранковића дошао је до овог важног места.{S} Он је у своје време за Ђурђа с |
| ском јуначини поклонио.</p> <p>— Ако је до крви, та иста Немањића крв тече у Бранковићима као и |
| оће свуд да му је десна рука, па ако је до погибељи, да му је глава до главе.{S} Деспот катане |
| па ће све бити доцне.</p> <p>— Е, није до чекања, сад ћу коња обости, па с улаком к Богородици |
| , чујеш како са Ласловара грувају, није до чекања, већ иди ти сам и однеси кључе, па дођи одмах |
| тога ће се чврсто држати.</p> <p>— Није до оклевања, идем да дам јавити да се Нићифор спреми, п |
| инуто Јаблановић.</p> <p>— Сад нам није до оклевања, ја мислим одмах да ступимо са Турцима у по |
| аралампоглију.{S} Сејмени оружани стоје до њега, и за њим, крваве очи бацају на њ, мере га, не |
| један дан као код Искре, кад смо Турке до ноге потукли, много робље задобили, ’ришћанство осло |
| вог века препатио.{S} Од косовске битке до сада, скоро већ тридесет година, па никад у миру, не |
| но — одговори патријарх.</p> <p>— Дакле до тога смо већ дошли, да се царска српска кћи Турчину |
| заузеше места с обе стране Милице, даље до патријарха седне Русна, а остали се поред њих намешт |
| што ми је јошт од оца остао; тај ће ме до гроба служити; па и то знај... твој мач је кадгод Ла |
| ње сам крштен,</p> <p>и крст пратиће ме до гроба.{S} Од јада, невоље пост’о сам Турчин, ал’ крс |
| из друге дворане уђе Мелентије, и стане до Ђурђа.</p> <p>— Закуните се тако исто пред богом над |
| спричам, сједнимо.</p> <p>Деспот сједне до стола, а до њега Јерина.{S} Деспот ће продужити, а д |
| лико оружника дода да помогну ако будне до потребе, јер су кнежевићи снажни младићи.</p> <p>Кне |
| ља и понуди му место у чело.{S} С десне до њега седне деспот, с лева Розгоњи, опет до деспота Ц |
| ен од своје војске, странпутицом продре до манастира Богородице, и наиђу на малу турску посаду. |
| ане коње, а Јеремија, праћен, подиже се до чадора, ’де га деспот дочека.</p> <p>Јеремија је као |
| евана деспота.{S} Он се сад надао да ће до првог степена свештеничког доспети.{S} Као стари при |
| угу робу.{S} Кметови сеоски иду од куће до куће, траже цуре, ставе их на углед, и најлепше избе |
| се.{S} Још за живота деспота продераше до Крушевца и све попљенише; а сад, тек што су чули смр |
| ље у двор доносе.{S} Дворјанима не беше до тога шта се сад на Косову ради, но само до шале и ув |
| о, сад му је прилика ту да би, можда, и до ње лако доћи могао.{S} Јусуф је <pb n="293" /> био, |
| рхад-паши и силом га на коња посести, и до врати Голупца доћи.{S} Сад изгледа као заробљеник, и |
| приправи све што је за кнезове нужно, и до пол сата није их већ било у Дечанима.{S} И гласоноша |
| и своју и сродну свог народа крв.{S} И до каквог успеха се дошло, да се сад српски градови с ј |
| Би’, и сам би се потурчио, ал’ да се и до чега докопам, да ми се подијели добар комад земље.</ |
| не силе бранити може, а може и измаћи и до Београда повући се, ’де ћеду опет Мађари доћи упомоћ |
| пуна радости.{S} Јулино је срце јошт и до пол’ сата куцало неким непознатим чувством гоњено.{S |
| и, калуђери.{S} Змај-Облачина Раде седи до Црнога Завише.</p> <p>Донесу јестива и сваке ђакониј |
| етлости.{S} Стражар вином наквашен седи до ових.{S} Харалампије са Пајсијем улази.</p> <pb n="4 |
| — И сав манастир би попалили и порушили до дна и темеља — рече Радосав.</p> <p>— И сви калуђери |
| — Да мене, опет, није било, не би дошли до откупа Голупца, — одгонетне Јеремија.</p> <p>Ферхад- |
| гло бити.{S} Ја одлазити морам, није ми до оклевања, морам се спријемати за Смедерево, и остави |
| предели, та власт тим истим путем ће ми до руке доћи којим је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми сада |
| о — рече озбиљно султан.</p> <p>Сејмени до поклисара пазе му на сваки миг и на сама уста, а да |
| а.{S} Сам Жигмунд главом је ту, Розгоњи до њега, на једном вису, разгледају.{S} Већ се Голубац |
| рађ, усугуби се јарост, и Турчин намери до конца Србе сатрти.</p> <p>Муса неком приликом убије |
| оже се држати, и сад је још време да ти до шака дође Голубац у твоје руке, велики султану.{S} С |
| твој повратак благо, за које ћу ти дати до турске границе поуздане војнике, који ћеду благо доп |
| јводу са његовим катанама треба послати до Голупца да извиди како стоје онде ствари, јер са Јер |
| ан, разапну шаторе, те ћеду ту и остати до даље наредбе, јер они сачињавају окол Жигмундове вој |
| ти.</p> <p>Турци не би ни могли допрети до поља Косова, да већ одавна нису имали били такове љу |
| а друм са својом свитом, пут ће му бити до Једрена дугачак, ал’ ће сретно тамо стићи.</p> <p>Па |
| ндила, и њихова светлост неће се гасити до год је Србије и Манасије.{S} По три калуђера наизмен |
| је султан киван на Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а покрај вас владаћеду ваши пријатељи.{S} Ва |
| зредио.{S} Са овако великом силом Турци до данас јоште нису надирали.{S} Има их преко три стоти |
| је Ферхад-паша тамо и наредио.{S} Јаши до Харалампија.</p> <p>Харалампије кад је видио ’ладноћ |
| нана делија, од села до села, од вароши до вароши, међу Србе, међ’ Турке, међ’ Арнауте.{S} И не |
| сти Приштина са окружним предјелима чак до Косова.{S} Косово нек буде земља твоја, Милици и њен |
| мо онда.{S} Сад смо већ од Призрена чак до Крушевца скочили, па куда ћемо после одавде?{S} Ваљд |
| реко три морја, седам краљевина, па чак до римпапе.{S} Свако тражи његово пријатељство.{S} Римп |
| је моја брига.{S} Но сад више није нам до оклевања, већ спрјеми се, па одма на коња.</p> <p>Ха |
| бег Уруменлије, <pb n="447" /> а ја сам до њега.{S} Код Голупца ћу новац предати.</p> <p>— Е до |
| су је Турци заробили; идем да је тражим до самог Мисира.{S} Чујем од неког бегунца, да ми је же |
| и дошли и умерили се, да не би старијим до ушију дошло како су са калуђером поступали.</p> <p>О |
| ило онда.{S} Човек се није мерио главом до рамена, већ од ноге до главе у дужину.{S} Телесна сн |
| о склонила, само како ће сад са Милевом до тога дотерати; како ће Светислава одбити?{S} Шта ће |
| гибоше.{S} Још беше под управом Вуковом до десет тисућа добрих војника, но не хтеде се у битку |
| а си забаве бољу душе и срца, ал’ вином до скотства не даду се понизити, нит’ калуђер, ни опити |
| ас јако потпомагати, јер дође ли Турчин до Београда, онда су врата Угарске отворена, и Угарска |
| XXVI</head> <p>Јеремија лак пут је имао до манастира Богородице под Високом.{S} Кад је из града |
| у стоји, па гледа у небо не би л’ дошао до шићара.{S} Вешти соко, прави Босанац, за њега је дал |
| мене није било, не би ни Јеремија дошао до Голупца, јер су кнежевићи прво у моје шаке пали.</p> |
| {S} Још на путу мислио се како би дошао до договора са Бранковићем, да му преда град.{S} Доцне |
| .{S} Та приповедај ми, како си ми дошао до те висине?</p> <p>— Је ли, господару, чудиш се?{S} Ј |
| ултану да је због тога тако лахко дошао до Голупца.{S} Кад опет Смедерево сазидам, чувам мојим |
| ло јести, слабо је ко на другог и пазио до на самог себе и мало се говорило; када је дошло до ч |
| лучај овде да будемо, да би одавде, ако до нужде дође, цару од какове помоћи били.{S} Битка ће |
| к се помолила била да упадне у бој, ако до нужде дође; нужде вије било.</p> <pb n="472" /> <p>И |
| ли, и ја би’ се потурчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју се тући; што са |
| треба да живимо, ал’ Турцима није стало до нашег пријатељства са Мађарима, већ ће хтети да се н |
| тњом, сва је у црнини, и села је у чело до деспота.</p> <p>Жалосно је било опело, жалосна је и |
| себе и мало се говорило; када је дошло до чашице, све је настајало живље и живље.</p> <p>Дошао |
| ц у твоје руке, велики султану.{S} Само до оклевања није.{S} Ако падне Голубац, онда нисте ни в |
| тога шта се сад на Косову ради, но само до шале и увеселења.{S} Особито откако цара Лазара у дв |
| </p> <p>— Како би могао човек изненадно до ње доћи да се насамо поразговори.</p> <p>— Она обичн |
| ђем у Дринопољ.</p> <p>Народу је све то до ушију дошло, но доста је и сам белаја имао, па се ућ |
| да проси Милеву за Бајазита.{S} Дође то до ушију Светислава и свију осталих.</p> <p>Може сваки |
| </p> <p>Јеремија прослови.</p> <p>— Ето до чега смо дошли, да Мађари владају у Мачви и Београду |
| а, тај ће ти ићи наруку како дође ствар до дивана. — Тако ради, и још како те памет учи.</p> <p |
| уђени задрже оба калуђера.{S} Дође глас до Тамерлана, он даде к себи довести калуђере, који су |
| њега седне деспот, с лева Розгоњи, опет до деспота Црни Завиша, преко Лошонци, па тако помештај |
| ри, што су хусари отели, а од ових опет до руку Турака дошли.{S} И све то у тајности скривено д |
| по тридесет млади’ девојака од петнаест до двадесет година, које као једемске хурије изгледају, |
| >— Па и ти, војвода Костреш, можеш јошт до те славе доћи.{S} Колико већ има арнаутски’ и бугарс |
| Ти, синко ниси за калуђера, ти ћеш јошт до анатеме доћи, но чисти се одавде, да нам не срамотиш |
| та ће више отац Харалампије, кад је већ до старешинства у Дечанима дошао?{S} Зар није то довољн |
| га води горе у чело.</p> <p>Кад су већ до чела, тек онда тргне се, падне му на памет да је вла |
| обичај претенденте, ил’ иначе који могу до скиптре доћи, ослепити, ил’ им врело олово у уши усу |
| и нови гости.</p> <p>Њи’ Турци спроведу до султановог шатора.{S} Султан их пусти к себи.</p> <p |
| >Лошонци и Цецилија искрцавају се, дођу до Жигмунда и Розгоња, Цецилија распуштеним косама пада |
| аогод и други турски великаши који дођу до великог чина, без да им ко, без да им султан сам име |
| шао је у њу демон богатства, који ће ју до крајње несреће дотерати. </p> <p>А зар је Милева бил |
| рад да кости своје сложи и да почивају до општег ускрса.</p> <p>Игуман Рувим био је стар тако |
| говори.{S} Код њи’ сам одма’ у почетку до ефендилука дотерао, а сад после двадесетогодишње слу |
| знате, да је деспот увидио како сам му до насљедника дорастао, како је и при самом издисају ду |
| макао Жигмунду да помогне.{S} Није њему до тога стало, да Маџари корјен у Србији запате, већ да |
| леке земље, оружаном руком, допирали су до Грчке.{S} Изгубио је он брата и љубовцу, па му је ос |
| г наиђе, тешко Харалампији.{S} Дошли су до ушћа Дунава, ’де је већ сва војска спремна да оде на |
| на, ђе је игуман са благом.</p> <p>— Ту до трапезарије на гомили, и чека заповест да се унесе.< |
| тим Исусом, па светим Јеванђељем, да ћу до конца жизни народу живити, за њега све жртвовати.</p |
| е у ћелију и без понуде седе на столицу до Пајсије, разгледа се, и започе:</p> <p>— Сад је куцн |
| су у хареме паша, да откинуте од својих до века чаме, да проклињу свој рођендан.</p> <p>Ферхад- |
| > <l>Отиснули Грке од Марице</l> <l>Баш до сами’ врата цариградски’.</l> <l>То ће с’ причат’ до |
| м те у нечем напутити, да знаш како ћеш до самог султана Амурата доћи.</p> <p>— Као што сви зна |
| <l>Милост свјечи роду јуначкоме</l> <l>До милости, дост’ славе стекосмо“.</l> <l>Тад се врати |
| андила од сувога сребра и злата.</p> <p>До те дворане је опет друга велика, ту су насликане бит |
| и јошт неколико песама, одзива Душанова доба, у једној пештери каменитој оставио је своје гусле |
| ј, породици, принети се има.{S} Од тога доба млого је времена прошло и ја већ имам у мом сину з |
| нућеду против нас, да све што од Мурата доба задобисмо, да нам из руку ишчупају.{S} А кад Голуб |
| видео — одговори један, такође старијег доба служитељ.</p> <p>— Ал’ ако нешто наиђу на какову ж |
| реиначити.</p> <p>Русна је била средњег доба, и у стасу и држању свом млого је била на Милицу, |
| "333" /> <p>Два калуђера, један средњег доба, други још младић, тумарају тамо-амо, не би ли как |
| и слуге подсмех правили.{S} Има таквог доба кад су мудри будале, а и има таквог доба кад су бу |
| оба кад су мудри будале, а и има таквог доба кад су будале мудри.{S} Било је доба кад је најјач |
| цело им предузеће осујетио.{S} Од овог доба, цар Лазар га је силно уважавао.{S} И доиста, имао |
| кви, велику сам свећу упалио.{S} Од тог доба силно сам тужио и турао сам се од немила до недраг |
| смо тек јучер амо стигли.{S} Но од тог доба нисмо ништа чули, шта се онде стаје.</p> <p>— Да б |
| ражалило му се, огорчио се, јер од тог доба осим што га је Турчин напаствовао, почео је брат б |
| рече Драгаш.</p> <p>— Ми смо већ од тог доба онде били и све је остало у најбољем реду.{S} Ми с |
| ог доба кад су будале мудри.{S} Било је доба кад је најјачи био и најпаметнији, кад је само миш |
| г архиепископа Данила, који је сретније доба доживио, рођен у добу краља Милутина, добу бујног |
| расном шумицом била.{S} Овде, у старије доба, при бледој светлости месеца, жупанице српске са с |
| страну великаша за себе, како у старије доба, тако исто после косовске битке.{S} Док му је прот |
| сног племена рођена.{S} Девојачко своје доба провела је на двору Душановом, у средини славе и в |
| патријархом онђе био.{S} Она је у своје доба дворске сплетке Харалампију често откривала, па вр |
| дели су у овом зданију, које је у своје доба било красно и весело.{S} И краљеви од Немањине лоз |
| е то послао.{S} Твоје су сестре у своје доба од свега доста добиле.</p> <p>Милева се зарумени, |
| његову службу, за коју је овај у своје доба и награду примио; <pb n="364" /> али сада, кад је |
| воље, оче, заповедај са мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — рече благодарно с |
| а својом браћом.</p> <p>Каогод у садање доба што их има доста који траже изгубљену владу своји’ |
| глас оданде чути.{S} Што се у последње доба у војсци збивало, то је, као што кажу, да се Обили |
| глед на Јеремију.</p> <p>Већ је вечерње доба, ал’ заверне душе једнако расправу воде о својој к |
| но не тако красно као што се у садашње доба држи, то јест глатко, девојачки умиљато, мекушно — |
| оге.{S} У договарањ’ма, штоно у садашње доба зову дипломатичним интригама, били су одвећ вешти, |
| што сам у мом опасном стању у пређашње доба у свачему од турске стране извештен бивао, знам да |
| него Ђурађ?{S} Он је деспоту у пређашње доба сила зла нанео, но деспот бацив освету на страну, |
| лудо но више лукаво изгледао; у данашње доба да се обуче у фрак, изгледао би као какав велики д |
| рашене, као што су раскошна, у Лазарево доба, господа изискивала.{S} Кадгод, у време жупана, из |
| ји нег’ покрај Турака, који, бар за ово доба, у Голубац не би дирали, и добио би времена да се |
| ина на врат доносио, потурчио.{S} У ово доба почне ишчезавати последња сенка српске слободе.{S} |
| иван јунак Ђурађ Кантакузен.{S} У друго доба, кад су још Грци били орлови а не голубови, био би |
| бедом врати, гледаћемо да отсад у свако доба и у свачему преправнији будемо него досад.{S} Мир |
| чин за даље не хаје, тако да се у свако доба више пазило на вољу деспота, нег’ли на турску.{S} |
| оло књагиње ради, и то свагда и у свако доба.</p> <p>— Хоћу, но сад морам хитати.</p> <p>С отим |
| ајем ти реч да ће овај мач опет у свако доба угњетеног од Маркова рода, бранити.</p> <p>Затим д |
| властољубије корисно беше цару у свако доба.{S} Недавно, кад су Турци од бугарске стране на Ни |
| ћи.{S} Та и онако Високи Дечани од неко доба не зна се под чију власт <pb n="410" /> потпада[ју |
| се искоријенити.</p> <p>Тако јошт неко доба разговарају се, кад бимбаша уђе, и јави да је све |
| ли се икад исто вратити.{S} Кад у неко доба сва крушевачка звона жалосно зазвоне.{S} Људи расп |
| или.</p> <pb n="418" /> <p>— То је било доба да се Косово могло осветити, кад су се Урканови пр |
| ове, да кадгод, ако опет настане славно доба, загуди на њима њему подобан детић.{S} Па је тако |
| н увиђао, који је видео и осећао славно доба Душаново, па сад — све се натрашке иде.</p> <p>— Е |
| ораке да се моја влада са миром у једно доба започне.{S} Зато одма’ послаћу султану посланике, |
| Шта ми радиш ти, Вуче? — рекну у једно доба Ђурађ и Мара, љубећи их по образу, гладећи Вука и |
| буде свему што пре крај.</p> <p>У једно доба дигну се гости.{S} После обичне церемоније сви се |
| од оне слабости, која је наишла од оно доба, откако се деспот Стеван приклонио, Мачву, Београд |
| и запита га шта се то све стало од оно доба како је манастир оставио.</p> <pb n="474" /> <p>Ра |
| Та Србија још има доста земље.{S} У оно доба били су такови кнежеви лопта у рукама властољубиви |
| кше уколико ми се са свију страна у оно доба доказивало да то тако из важни’ узрока бити мора, |
| у Мару дали.</p> <p>— Али тако се у оно доба држало да у почетку није имао Вук велику наклоност |
| ом смиреношћу све је слушао.{S} И у оно доба војнички и свештенички чин биле су две такове точк |
| аци.{S} Слуге, како свагда тако и у оно доба, имали су својој класи сходно поњатије о свету, о |
| нарочито у царском двору српском у оно доба, скупљали су се гости за трпезу обично под звуком |
| а била би од Турака сатрвена, јер у оно доба брат брата, син оца је убијао.{S} Он је постао на |
| ви.{S} С овом се Ђурађ оженио још у оно доба кад је са Стеваном и Мехмедом противу Мусе војевао |
| им је у том пут показала.</p> <p>У оно доба био је обичај претенденте, ил’ иначе који могу до |
| баш као други сужни робови.{S} У мирно доба кнежевићи су у дворцу, ал’ као што је сад, да не б |
| па поред све своје памети, у ово опасно доба могао би на себе навући мржњу старијих војвода и в |
| јвода и властелина, који у овако опасно доба изискују да се најпре бједа отклони, па онда тек д |
| сам се тамо-амо, и то у незгодно ратно доба, док нисам пао први пут у турско ропство.{S} Одавд |
| S} Он помишља, богзна хоће л’ то сретно доба дуго трајати, можда је он сад сретнији, нег’ што ћ |
| вали.</p> <p>Шта је мучило тако у ноћно доба оца Харалампија да се на тако необичан поход даде? |
| о, нит’ могао више узети.{S} Па у старо доба није било као сада да се после несрећне љубави уве |
| S} Народ изморен није могао као у старо доба толики отпор дати.</p> <p>На срећу, подигне се из |
| ина је млого којешта научио, но у старо доба као год и данас, било је господе која су хтела да |
| ете обитељи имаду, тако су исто у старо доба и Срби имали лавру или обитељ свога св. Саве, па с |
| а смо ми с нашом језгром војске у добро доба на њи’ ударили, богзна шта би се јошт било стало.{ |
| се брзо нова војска купи, па се у добро доба вратио, заједно са Новаком.{S} Новак, кад чује од |
| междусобная брань”</foreign>.{S} Од то доба Турци моле се „не саједини боже каурина“.</p> <p>Ђ |
| је удадбе све је то заборављено и од то доба си нам ти круна свију дворкиња.</p> <p>Но то се ја |
| разговарао.</p> <p>У двору је већ у то доба све врвило.{S} Дворске и новодошавше гостинске слу |
| .{S} И њему су седмогодишњег брата_у то доба заробили.{S} Ко ће га сад као човека познати.{S} Б |
| вали.{S} Так’а је судба светска; у исто доба један умире, други <pb n="366" /> се рађа; један с |
| света сласти и красоте, а други у исто доба не види ни белог света, а трећи можда се мучи на д |
| нце.{S} Србин је на њему видео светлост доба Душанова.</p> <p>И изван цркве је било све лепо.{S |
| Вук Бранковић био је човек бистрог ума, добар војвода, но неописано властољубив.{S} Од старе вл |
| Русну прилично забринуту нађе.</p> <p>— Добар дан, госпођо!</p> <p>— Бог добро дао, оче, шта им |
| испуцала, а братија веле: калуђер мора добар носник бити, ради отпуштенија не само своји’ но и |
| тово, и уздисај му одла’не, канда осећа добар утвор руке, који му души терет олакшава.{S} Гледи |
| је сад, кад мора, но Вукогли неће никад добар бити Турчину.</p> <p>— Сад је деспот врло нуждан |
| ампије.{S} Ето за Радосава чује се свуд добар глас, и кад су се хусари са азапима крвили, није |
| дити.</p> <p>Вук, деспотов брат, био је добар и одважан војник, но властољубив преко мере, тако |
| ов син Ђурађ, премда врло млад, тако је добар војник да се са млогим старим војводама мерити мо |
| е пријатељство врати.</p> <p>— О, то је добар турски цар, гледајмо, мајко да и ми њему што лепо |
| реци започели.{S} Косовска победа му је добар изглед за будућност давала, но опет, са оном војс |
| е војводе.{S} Ја мислим да ниједан није добар војвода, јер ниједан не би слушао једног најглавн |
| ољубив.{S} Његов је отац мислио да неће добар бити за војника, па му је сладио калуђерство, где |
| о Голубац напустити.</p> <p>Скупио је и добар број одабраних војника, колико се само у граду и |
| једнако код њега.{S} Кад си му у нужди добар био, зашто да те се сад тако доцне сећа?{S} Ја бо |
| се и до чега докопам, да ми се подијели добар комад земље.</p> <p>— Начинили бисмо од манастира |
| моје слуге, паше и везири, знајте да ми добар хабер стиже од Голубија.{S} Код мене су кључи од |
| неизмерне милости, ето ти роба који ти добар хабер носи.{S} Пред твојим кољенима предаје се сл |
| Честити војводо Јеремија, ја ти доносим добар хабер, турска војска нагла Моравом пут Голупца, а |
| и то задуго.{S} После, кад ми је један добар богобојажљив калуђер очитао молитву, нестане прив |
| да ни то не ваља, деспот би си изабрао добар положај да се против трајне силе бранити може, а |
| ладан се показује, јер њему је увек био добар, и обећао је при деоби у помоћи му бити.{S} Ако ш |
| се душманин ражалио, јер је Стеван био добар, но зли нису му дали сву његову доброту излити.{S |
| м да једногласно повичу да би таман био добар за адума, то јест за оног служитеља који буле чув |
| о ју је мучило.</p> <p>— Па зар је тако добар тај турски цар? — запита своју матер детињским љу |
| , ево ти за спомен мог мача, он је врло добар; не један је мејдан с њиме дељен.{S} Њега је војв |
| ер Варнава <pb n="355" /> имао је одвећ добар глас, али будући је осим тога и уз тамбуру врло д |
| и од Турчина ферман, па кад се Турчину добар бакшиш да, манастир је у миру, и може и из деспот |
| по себи, а Сириџа за мито, што од тебе добива.{S} Држао се у Једренима велики диван, о теби и |
| ’ма располагати, а уједно и Харалампије добија налог да у свему има се повиновати у име Ђурђа Ј |
| ји.</p> <pb n="405" /> <p>Јеремија тако добија Голубац, а Јаблановићу је обречена Сребрница са |
| редују, кад један комад земље за другим добијају.{S} Где год видиш Турчина, на образу му читаш |
| знамо, Турци су опсели Ново Брдо, и ја добијам оданде преко мојих људи гласове.{S} Ако падне Н |
| , ето ти књига повеље, чати шта ја имам добијати од деспота.</p> <p>Харалампије лакомо пружи ру |
| искрено мислио да Србија, српски народ, добије једног владара, да се све силе у једну снагу саб |
| о вршио.{S} Но сад друкчије не може.{S} Добије ли тридесет хиљада, и то је добро, не добије ли, |
| се тако подјелити, да сватко од војвода добије педесет, а Харалампије тридесет хиљада дуката.</ |
| лизу патријарха био.</p> <p>Харалампије добије позив од Русне.</p> <p>Он није на себе дао дуго |
| е ли тридесет хиљада, и то је добро, не добије ли, он ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту зн |
| погледати не би могао, а да грозницу не добије.</p> <p>Састану се и са Хасаном.{S} Он је побрат |
| о ће нас подјелити?{S} Ако Јеремија сам добије, рећи ће, е он је господар од Голупца, Јабланови |
| у Турака.</p> <p>Ђурађ, чрез ову победу добије веће поверење код деспота.</p> <p>Турци се у поч |
| да се ти, деспоте, поткријепиш, а ја да добијем једну чету српских јаничара, <pb n="491" /> па |
| да нас Угри не потчине, и место оног да добијемо овог за господара — рече умерено војвода Радос |
| нуше на Србље јуначне</l> <l>Да им отму добијено благо.</l> <pb n="238" /> <l>Стаде звека силно |
| о што је тако, треба да иштеш мир, а да добијеш мира, мораш се Жигмунда одрећи.{S} Покрај Жигму |
| је.{S} Уклони се мало, док отпоруку не добијеш.</p> <p>Улак се уклони.</p> <p>Харалампије чита |
| омагати, ал’ веће сигурности ради, и да добију наслон за своју војску, уговорено је да се има Ж |
| властелама, који би за срећу држали да добију твоју ћерку.</p> <p>— Јошт би се баш зато јошт в |
| се бију за слободу и отаџбину, Турци да добију нову земљу, Србљи да се Турцима умиле.{S} Власи |
| збори.</p> <p>— Ево Мађара, дошли су да добију Голубац, но надам се да овде нећеду ломити колач |
| рог, да пази на ред.{S} Такови грешници добију обично помилованије кад је ту какав знаменит гос |
| њој одмах и познало.{S} Њене невине очи добију одмах неку већу ватру, неки јачи зрак; који неку |
| } Крушевац је већ у турским рукама; нек добију још Ново Брдо, па су искинули Србије четири стуб |
| Србин православни.{S} Сва ђеца онда тек добију жељу к калуђерству.{S} Кад видиш <pb n="350" /> |
| е су сестре у своје доба од свега доста добиле.</p> <p>Милева се зарумени, није си знала изјасн |
| има, Мађари потучени, но бриге им није, добили су Мачву и Београд, а ја остадо’ странац у мојој |
| ред млађи’ који су се још мало смешили, добили су добру <pb n="226" /> вољу.{S} Патријарх је оз |
| стела подвргне.{S} Та ионако што имаду, добили су од мојих претковах, који су власт и право у р |
| Харалампијем — запита деспот. — Јесу л’ добили награду за откуп издајства?</p> <p>— Јесу л’, са |
| Да не би издајства, не би Голубац Турци добили.</p> <p>— Све је тако, ја то знам, и баш зато шт |
| } Јошт нешто да ти рекнем.{S} Јучер смо добили глас да се буна у Караманији стишава, и ако треб |
| к-паша, кешмет им је био тај, да кад су добили благо, потукли се међу собом, најјачи је однијео |
| искреност, да искаже ’де је сво благо, добио је неколико млазева по леђи сабљом пљоштимице.</p |
| знамо шта је и како је тамо.{S} Јеси л’ добио каква гласа?</p> <p>— Јесам.{S} Зато сам си и дао |
| долови, што је Стеван повељом Жигмунда добио, мени припадају, па још и многи други, све у башт |
| ти, јер ми ствар чудно изгледа, одскора добио сам глас из Браничева да Јеремија неће града пред |
| е и двор свој обичан весео и жив изглед добио.{S} Буди шта да је Милици и другим старијим на ср |
| лади’ кнежевића и тек после због њи’ је добио Јеремија Голубац зато што их је ослепити дао, ал’ |
| а видеше, сви се насмеју.{S} Петошка је добио цар Лазар од Балше, зетског господара, који га је |
| о властелинства у Мађарској, као што је добио деспот за Београд и Мачву.{S} Сад тек виде да у Т |
| а онда у Срба богаштина.{S} Ту књигу је добио у насљедство деспот Стеван, и поклони је манастир |
| за ово доба, у Голубац не би дирали, и добио би времена да се опорави од оне слабости, која је |
| , штавише, био је у цркви на бранику, и добио је боја.</p> <p>Ферхад изрече и враћа се са гости |
| су се Турци задоцнили били, Жигмунд би добио био Голубац.{S} Каква веља радост обузела је Жигм |
| а сам још онда млад био.{S} У Босни сам добио две, близу Рудника од Мађара пак три, и то тешке |
| од ђеда, који га је од Душана на поклон добио, и из тог пили на даћи после боја и побједе над Ш |
| адознал како је од Ферхад-паше тај глас добио.</p> <p>— Свјети оче, знам за твоју честитост ода |
| Није ни чудо, Београд је самртну осуду добио.</p> <p>Обед није дуго трајао, дигну се и разиђу. |
| ац буздован, и гледи на деспота хоће л’ добити миг.{S} Тешко Јеремији да се испуни њихова жеља. |
| оје се већ подгризује.</p> <p>— Хоћу л’ добити од султана Голубац натраг? — запита деспот.</p> |
| са рачуном?{S} Шта ћу ја од свега тога добити? — запита Јаблановић.</p> <p>— Ти ћеш добити цел |
| аралампије упадне.</p> <p>— А шта ћу ја добити, што сам по твом налогу кнежевиће ослепио и слеп |
| примам Голупца кључе, и да ће Јеремија добити што иште.</p> <p>Малочас, сејмени воде поклисара |
| пало.</p> <p>— Није се већ победа могла добити; изгубио би био и своје људе.</p> <p>— Свет каже |
| , када већ и онако победа није се могла добити.{S} Но већа је била сила у они’ који су му накло |
| амо срећа да сам ја такав роб, који све добити може, ето им пива и јестива, сваке ђаконије, и п |
| а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је добити фетву против ђаура.{S} И тај исти новац доћи још |
| ић баш ништа, јер он тек преко Јеремије добити може, и тако изгледа канда Јаблановић није баш з |
| с.{S} Ој како би вољео Вукоглију у шаке добити.{S} Да ми је тестир, живог би га одерао, те би и |
| и покрај кнезова и они који комад за се добити.{S} Та Србија још има доста земље.{S} У оно доба |
| дали.{S} Пада им на памет како би могли добити од Жигмунда за Голубац ако не новчана блага, а о |
| је свој весели облик.{S} Какав ће облик добити та природа кад опадне лишће, кад вијор гране пол |
| унд, но само зато није дао, што неће он добити Голубац.</p> <p>Жигмунд закључи да се са свих ст |
| етлости и слободе, свјетлости не можемо добити, ’ђе нам је бар слободе, а подведено непоштење н |
| сродство и овде важити, и ти мораш што добити.{S} Ако буду међу собом несложни, ти ћеш слабије |
| Оду лећи, да сневају о благу, које ћеду добити ил’ од деспота ил’ од Жигмунда.</p> <p>Јабланови |
| вакуфе, па би ти могао од тог половину добити — рече Ферхад, оштар поглед бацив на Харалампија |
| и? — запита Јаблановић.</p> <p>— Ти ћеш добити целу Мачву.{S} С Мађарима ћемо се опријатељити, |
| тојимо на доброј нози, и у надњи каквог добитка да ћемо с Турцима у свезу ступити и на Мађарску |
| деспота власт над Браничевом и Ресавом, добиће још дванаест хиљада дуката и град Голубац, ’де ћ |
| ваљда ти је и предато.{S} Од мене, пак, добићеш хаљаду дуката на манастир, да се моли богу за н |
| дивану, као што реко’, биће све у реду, добићеш берат да си господар над овом Србијом.{S} Сад п |
| засјевну.{S} Ако Турци што пре не дођу, добра бити неће.</p> <p>— То су нове спреме, на то трош |
| анда сам уз тебе први, и дај ми још два добра јунака, да се пред Турцима не постиђемо — рече Ха |
| великаши са Турцима млого шурују, и да добра бити неће.{S} Док се Стеван с војском у Азији бав |
| раве, воде и потоци, све се то слива за добра живота вредних житеља. </p> <p>Но има који не да |
| и су у суседству Турака, да не би своја добра изгубили, турче се, а Турци потурченицима све њих |
| а од ових последњих.</p> <p>Она је била добра, ал’ је имала семе наклоности прам свачега што су |
| већма развесели.</p> <p>Вечера је била добра, а гости при добрим апетиту; вино добро улеваше и |
| и су у светлости.</p> <p>Милица је била добра, али је била женска, и то од они’ женски’ којима |
| ти?{S} Та нисмо ли казали већ да је она добра, невина, блага, и да чистом љубављу прам Светисла |
| ом, будите са мном сложни јер без слоге добра бити неће.{S} Знате да имаде и у чистом житу куко |
| ди као одавна му душманско, не ишчекује добра.</p> <p>— Ја сам Петошко, ког сте као будалу у дв |
| ог стражара већ насакатише што им шташе добра чинити.</p> <p>— Такав подлац као и ти, који сте |
| рби натраг се враћају.{S} Јошт би’ више добра чинио, да ми остали потурице, који ме не познају |
| ачињаваше некол’ко врсти добра печења и добра смедеревска и метохијска вина.</p> <pb n="225" /> |
| {S} Особито и код стари’ Србаља, вино и добра воља били су свагда у друштву.{S} Најважније ства |
| не знам шта ће од свега тога бити, али добра бити неће.{S} Ако царица Милеву Турчину да... шта |
| у част вечере сачињаваше некол’ко врсти добра печења и добра смедеревска и метохијска вина.</p> |
| честит, ал’ која полза кад ни брат Вук добра му не жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу носио је же |
| а сам уверен да и при Турцима доста сам добра мом роду учинио.{S} Ако је Србин у турском ропств |
| азидао Ђурађ Кантакузен, ни једни о том добра не мисле.{S} Шта ће Србима да пркосе; шта нам хас |
| као стари <pb n="457" /> лав, да и за њ добра бити неће ако Голубац падне.</p> <p>Мађари одуста |
| еживили борбе, опасности, више зла него добра.</p> <p>Врате се опет на Јеремију.</p> <p>— Како |
| приљубе, премда им је цар покојни млого добра учинио.{S} Тако је то у свету; док је ко силан, д |
| го као брат брату, друг другу.{S} Много добра, и многе грехе су заједно делили.</p> <p>Хараламп |
| их, они су мене служили.{S} Од њих нико добра нек не ишчекује.{S} Они иду да искорене вјеру хри |
| n="506" /> <p>— Покрај зла има и нешто добра.{S} Ти знаш какав ми је душман Исак-паша.{S} Но з |
| поглавар свеколиком српском народу могу добра чинити.{S} Но, као што ми се види, са овом ћу жељ |
| кад му није могуће код куће свом народу добра чинити, а оно као Турчин то да чини.</p> <p>Такав |
| је народ.{S} Кад нијесам могао у народу добра да чиним, јер шта може будала учинити, постадо’ Т |
| ему изражавало у веселом друштву, поред добре метохијке, а мисли му тада једнако лебдише над пр |
| бистрог погледа, на лицу му читаш да је добре и зле дане преживио.{S} Ведро чело, а образи набо |
| је изгледао.{S} Отац Харалампије био је добре воље и на свачију реч и поглед оштро је мотрио.{S |
| бог да, посјетићу јошт и може бити моје добре Дубровчане.{S} Испричаћу им како се њихови синови |
| је преко главе преметнуо.{S} Видио је и добре и зле дане, више злих већ добрих.{S} Родом из Кос |
| пријатељски показивати, или са мном као добре комшије живети?</p> <p>— Славни и велики падиша, |
| , када видеше старога Новака да је тако добре воље, мало се ослободе, па се почну слободније и |
| су славу.{S} Они су били прави пастири, добри учитељи народа, и богу угодни.{S} Боже сачувај да |
| ку провалу, но буду опет преметнути.{S} Добри стари војници Јереми[ји]ни, не даду педљу земље; |
| си одма’ за цара но да му се даду одма’ добри саветници као привремено правитељство, који ће од |
| живот навикао.{S} Само ми је жао моји’ добри’ другова, као што ми је био један, Ђурађ Бранкови |
| Бар за нашег живота не можемо за ништа добри стајати.{S} Ти знаш шта је Турчин.{S} Воља је бож |
| b n="388" /> спомени прошлих времена, и добри и зли, понајвише зли.{S} Провео је најлепши део с |
| ви свету обитељ, манастир красни, ’де и добри и зли утеху налазе, у подвигу душе ил’ покајању.< |
| свим коленама.{S} То исто чине и други добри калуђери.{S} Који што приноси Смедереву, држи да |
| о је жељу за владом, па будући је млого добри’ својства у себи имао, зато му је и партаја једна |
| Само се бојим од лацманства.{S} Угри су добри са римпапом, а римпапа једнако шиље у Босну фратр |
| ери.{S} Они су се баш владали по оном: „Добри пастир полагает душу за овци“.</p> <p>Вечна им сл |
| ства знам, мада га мрзимо, ал’ има он и добријех странах, а то му је да задату ријеч погазити н |
| емените породице са свим њеним слабим и добрим странама.</p> <p>На то јој Милица одма’ беседу п |
| p> <p>Вечера је била добра, а гости при добрим апетиту; вино добро улеваше им све бољу и бољу в |
| еше под управом Вуковом до десет тисућа добрих војника, но не хтеде се у битку упуштати, говоре |
| ији међу постриженом братијом.{S} После добрих јела и пића заорише се веселе песме.</p> <p>Од Д |
| потребе, имам ја и добрих саветника, и добрих јунака, ал’ он онде више може за нас радити, уба |
| >— Сад ту он није од потребе, имам ја и добрих саветника, и добрих јунака, ал’ он онде више мож |
| ад дође земан да Турке помоћу божијом и добрих пријатеља истиснемо, Петошко ће бити мој доглавн |
| ио је и добре и зле дане, више злих већ добрих.{S} Родом из Косовља, видио је навале турске, ср |
| м Вуком сложити могла без уштрба свога, добро би било, али Вук неће да се покори, ни њој ни њен |
| > <p>Сулејман, као стари Муратов слуга, добро је познавао живот и одношаје противни’ народа.{S} |
| ти не спомену да Ферхад-пашу, Петошка, добро познајем, и да смо пријатељи.</p> <p>— Све би’ ти |
| за житејскаја јако заузет, добро пије, добро једе.</p> <p>— Е, честити пашо, баш ти ’фала, сам |
| скоро познати.{S} И тебе, Харалампије, добро познајем, и ти ћеш мене познати.{S} Народу сте се |
| пот зачуђен.</p> <p>— Ти знаш, деспоте, добро како Турци уговоре држе.{S} Ако хоће Турчин да на |
| јер он неће господство с никим да дели, добро га познаје, <pb n="425" /> њему само да се докопа |
| , половину сам за се по налогу задржао, добро је избројано.</p> <p>Ферхад то изрече па поглади |
| апоље изићи.{S} Међутим, Петар и Митар, добро наквашени, истрчали су напоље и ишли су онамо ће |
| ан, а ионако за житејскаја јако заузет, добро пије, добро једе.</p> <p>— Е, честити пашо, баш т |
| А ти ћеш бити, велим ти јошт једанпут, добро награђена.{S} Јеси л’ с тим задовољна?</p> <p>— Ј |
| које је и деспот Стеван јако цјенио.{S} Добро их је наплаћивао и награђивао.{S} Ни на ме не мог |
| ра, онда ћемо ма и преко трња.</p> <p>— Добро би било већ сад побринути се за договор са Турцим |
| .</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Добро, примићу, ал’ после с тим располагати ћу како ми |
| Леонтија да седне и прослови.</p> <p>— Добро што си дошао, свети оче, требаш ми за вијеће, јер |
| и служавке љубише га и у скут.</p> <p>— Добро нам дошао, свети оче, и властелине Новаче; откуд |
| едати.{S} Шта мислиш, деспоте?</p> <p>— Добро би било да нам је Голубац у рукама, ал’ колико по |
| арем заиштем ту красну ђаурку?</p> <p>— Добро би било, али само не под тим видом, као у харем, |
| још лакомији на пропаст деспота, је л’ добро учинио, што није одмах и на деспота напао.</p> <p |
| о благо.{S} Сад нек улак дође.{S} Је л’ добро тако?</p> <p>— Кад није друкчије, нек буде тако.< |
| ко се куле Новог Брда руше.{S} Јесте л’ добро прегледали у потаји ножа.</p> <p>— Све смо претре |
| p>— Па како сад да почнемо?{S} Не би л’ добро било да одма’ јавим деспоту да му се повиновати н |
| са невољним поделити.</p> <p>— Не би л’ добро било да мом оцу прословим што о том, па ако је мо |
| ена — рече патријарх.</p> <p>— Не би л’ добро било овде одма’ и вечерати, кад је тако красно? — |
| орење иста може бити!</p> <p>— Но би л’ добро било, Сулејмане, да ја у мој харем заиштем ту кра |
| јуриш узели били, по Србију не би ништ’ добро било.{S} Маџарска војска је била слаба да би могл |
| </p> <p>— Ништ’ ме не тишти, само треба добро живљет, па човјек на све заборави.</p> <p>Ферхад |
| мач је кадгод Лазарев био, познајем га добро од детинства јошт, па је без сумње твом оцу покло |
| ом манастира Радосавом, и требало је да добро живи, јер је онде лежало његово благо на сахрани. |
| д је ужасавала.{S} Све јој се чинило да добро бити неће, све јој је тако долазило као да цео те |
| </p> <p>Мара, видећи да то неће по Вука добро бити, подговарала је и њу и Милеву.{S} Но Милева, |
| рпског народа.{S} Зато морам и с Грцима добро да живим, бар с морја могу кадшто добро учинити.{ |
| ризе од муке бркове.{S} Но њих ништ’ на добро не слути.{S} Кају се што се нису Жигмунду предали |
| доста си по свету лутао.</p> <p>— Е па добро, о чему хоћете?{S} Хоћете ли да вам приповедам ка |
| омисли добро?{S} Ако буде за Бранковића добро, неће бити за њу и њену породицу.{S} Када би се с |
| Исак-паша на диван.</p> <p>Ферхад-паша добро зна, шта Исак-паши на срцу лежи, чека на благо.{S |
| > <p>— Добар дан, госпођо!</p> <p>— Бог добро дао, оче, шта има новог?</p> <p>— Ја мислим да ће |
| алаштине пресећи.</p> <p>— Не би ли сад добро било да дозовем тамбураше или гусларе, да коју от |
| био, па ваљда ће и наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се донде сами забављајте.</p> <pb |
| одати — примети Харалампије.</p> <p>— Е добро, тко ће ићи као поклисар Турцима.{S} Хоћеш ли ти, |
| , јер су вас Мађари скучили.</p> <p>— Е добро, честити пашо, ти право говориш, ал’ питам те, ак |
| од Голупца ћу новац предати.</p> <p>— Е добро, честити пашо, само немој на ме заборавити, а ја |
| а може што више о том знати.</p> <p>— Е добро, мој драги, сад иди спавати, па ми само буди чове |
| — О том се ни сумњати немој.</p> <p>— Е добро, теби ћу се поверити... већма него мом сину, који |
| и чути једно, а други друго.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и једно и друго да вам причам — рече Пет |
| не мисли — каза Јаблановић.</p> <p>— Е добро, Харалампије је баш за то.{S} Дакле Харалампије, |
| ћи, као год и сваком народу.</p> <p>— Е добро, начинимо међу нами такав мир, да док сам ја жив |
| једногласно на то пристану.</p> <p>— Е добро — продужи Вук — а оно примам ја од вас тај предло |
| одговори патријарху Драгаш.</p> <p>— Е добро, дакле шта да се чини?{S} Ко ће управљати донде? |
| а поред њега заболела не би.{S} Он тебе добро познаје.</p> <p>— Ха, ха!{S} Краљевић Марко, госп |
| унутрашње мора бити стално, па онда све добро иде — рекне патријарх са неким достојанством.</p> |
| оред које блистати могу, па је онда све добро.</p> <pb n="311" /> <p>— Та кажу да ће она за Све |
| ша је све тако удесио да по деспота све добро испадне.</p> <p>Ферхад-паша како је из Голупца у |
| ању, па да ју у надежди крепи да ће све добро бити, но гледала је материну корист својој жертво |
| , он ће му свагда сузу утрти, он ће све добро што има са невољним поделити.</p> <p>— Не би л’ д |
| све остале.</p> <p>— Добродошли, и све добро дошло — рече патријарх — па како си ми ти овде, с |
| ве.</p> <pb n="372" /> <p>— Баш нам све добро иде за руком, брате!{S} Знаш ли, волем што је Хар |
| радосно Прибац.</p> <p>— Брате, све иде добро, а све ће добро бити, но реци ми само, како стоји |
| дно место домамити, откуд га човек може добро тући и на воду натерати га.{S} Па онда и овде је |
| тпоручи Милица што и Бранковић, онда је добро.{S} Онда ће Бајазит бити судија међу обојима — од |
| м био је обилат у свему.{S} Јеремија је добро живио са игуманом манастира Радосавом, и требало |
| па после почивке рече:</p> <p>— Све је добро, нек те тако памет води.</p> <p>Јеремија да донет |
| ужбу, та бар војвода Миливој примљен је добро код цара па би му цар жељу испунио?</p> <pb n="25 |
| и одношаје противни’ народа.{S} Знао је добро да је и самог цара Лазара господарство јошт младо |
| {S} Турци насред пазара телале, како је добро Турчином бити; сваки је мали султан, и већ на ово |
| саме Србе обараш.</p> <p>— Евала, то је добро, то је неисказано, Јусуфе!{S} Врати се одма’ у Кр |
| .{S} Добије ли тридесет хиљада, и то је добро, не добије ли, он ће у Турке са кнежевићи, па ће |
| пот мало почине.</p> <p>— У злу и то је добро.{S} Но шта је са кнежевићима — запита Јерина.</p> |
| у не заклања, него нек све скупа што је добро дичи овај свет.{S} Је ли лепша увела ружа од свеж |
| Марко ће и у душманину свом оно што је добро признати.{S} Ја сам чуо и за младог Стевана Лазар |
| се и код такових збивало.{S} У свету је добро са злим помешано.{S} Ко је томе крив?{S} Није ни |
| е метохијског вина колико хоћу.{S} Није добро свагдар да је човек мудар.{S} Када су Турци са Ар |
| се новодошавшим читати могло да се није добро збило на Косову.</p> <p>— Говорите, децо моја, от |
| е, но није му за руком изишло, јер није добро познавао унакрст свуда пружајуће се стазе, па је |
| , још више, као две капље.{S} Нас двоје добро се упознамо и живили смо као два рођена брата.{S} |
| p>Јеремија се мало разабере, и показује добро лице, да се не би Ферхад-паша о њему посумњао.</p |
| народа на жртву принети.{S} Јесте ли ме добро чули, и нек се јави коме је до замерке.</p> <p>Из |
| , и опет прослови:</p> <p>— Погледај ме добро, Харалампије, па реци тко сам.</p> <p>Харалампије |
| тира у високим Дечанима, а ви за Дечане добро знате.{S} Красан је то манастир.{S} Био Ђурђу Бра |
| нде стаје.</p> <p>— Да бог да, да будне добро.{S} Ти млади људи све хоће да на свој рачун војво |
| а несложне Турке ударе.</p> <p>И кад се добро пред очи узме, да су се Турци међу собом покрвили |
| авите, онда је што друго, ал’ морате се добро опоравити, јер је војска турска силна.</p> <p>Фер |
| улазио сам ноћу међу буле и већ сам се добро с њима упознао.{S} Моја Цвета, која се сад Фатма |
| д настати — упадне Новак. — Опомињем се добро на оновремене војводе.{S} Реља Крилатовић, па и с |
| ови’ кћери, које, кад се удаду па им се добро води, а мати удовица остане и у бедно стање дође, |
| ане, трава не расте, то знате.{S} Знате добро и то, да сад, кад деспот-Стевана нема, са свију с |
| "223" /> прецени.{S} Ипак, мислим да ће добро бити, јер цар Лазар кроз цео свој век засведочио |
| но ником ништа о том не говори; све ће добро бити, а особито за тебе.</p> <p>Сад Милица остави |
| /p> <p>— Брате, све иде добро, а све ће добро бити, но реци ми само, како стојимо нас двоје са |
| ској вити.{S} Но за твог живота теби ће добро бити, а после што бог да.{S} Дед, шта на то велиш |
| атерати — рече Прибац.</p> <p>— То неће добро бити.{S} Ја би’ друго што измислио.{S} Ти ако се |
| во међ’ млађе, с кима ће и ручати.{S} И добро је што су му пресекли читање, јер би извртањем, к |
| исоког Стевана пратио, делио је с њим и добро и зло.{S} У борби међу Бајазитовим синовима за на |
| е то држати за грабеж, а пријатељство и добро сусједство више вреди нег’ два града.{S} И у тим |
| изроди баш весео жагор.{S} Весела реч и добро винце дало се у млогих примјетити.</p> <p>— Сад д |
| Тек је чело намрштио, и даде знак да би добро било да се Петошко удали, да што луђе јошт не изг |
| <p>— Светла царице!{S} Ја мислим да би добро било о тој ствари и с другима посаветовати се; та |
| на, није још с тим задобила мисао да би добро било таковог друга имати као што је Бајазит, али |
| ш да се збуде та Милевина удадба, не би добро било по Србе.{S} Ако се то деси, онда је све то з |
| ога доста сам се по свету лутао, турски добро научио, па ми је све лако за руком ишло.{S} Учио |
| и нег’ли да га Жигмунд опаше; а Вукогли добро зна да је у падише милост велика, и да га шаром с |
| во произведу.</p> <p>Како ће да помисли добро?{S} Ако буде за Бранковића добро, неће бити за њу |
| ративше се у свој род, што су на страни добро виђели, уводили су у свој народ.{S} Каогод у посл |
| слонити да могу све дознати, а ти би си добро поред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад све знати шт |
| лиш да је твоје мнење спасително.{S} Ти добро познајеш великаше, па ћеш и најбоље знати како ва |
| осте громовитим гласом.</p> <p>— Бог ти добро дао, Грмане.{S} Дед’ испјевај што јуначки онако к |
| љен кад је Марка видео.</p> <p>— Бог ти добро дао, незнани јуначе — одговори Марко, оштар погле |
| проћу.</p> <p>— Даће бог па ће све бити добро — рекне Новак поузданим гласом.</p> <p>— Сад ако |
| кажем, <pb n="310" /> и одсад неће бити добро.{S} Мени је жао доброг цара, ал’ не једанпут сам |
| рату и у управљању миром, све околности добро познаје, и најслабија му страна, то јест властољу |
| гао, ђе је могао.</p> <p>После ове речи добро у очи погледав Ферхада, радосно повиче деспот:{S} |
| ад једнако понуђива Харалампију, а овај добро потеже, и постаје све искренији.</p> <p>То Ферхад |
| ро и зло произићи, а о Радосаву се увек добро говорило.{S} Ферхад-паша, пак, преко друге треће |
| ш да је млад, красан и благ.{S} Ако нам добро жели, нек му бог плати.</p> <p>— Он доиста твоју |
| блановић, мој стари побратим, с ким сам добро и зло делио — наздрави Јеремија.</p> <p>— Живио и |
| и, па ће онда све теже ићи.{S} Познајем добро Новака и Драгаша; они, по свој прилици, на њену с |
| су на сваку промену научени, само да им добро буде, да се у висину пењу.{S} Калуђерство већ поч |
| „житија свјатих.“ Братија су међу собом добро живјели, у онакој љубави какову Христос препоручу |
| сам твоја жена, заклела сам се с тобом добро и зло дјелити.{S} Као ђевојка завољела сам те.{S} |
| предати.</p> <p>— Познајем Јеремију, он добро не мисли.{S} Ако дође па одмах не преда Голубац, |
| Велики је лис тај Вукогли, морамо на њ добро пазити.</p> <p>— Нема куде, штавише, он ће навест |
| вој мисли сетила да Мара није дошла као добро дете да ју искрено теши, него из другог узрока, ш |
| а то све иде нама у рачун.{S} Је ли ово добро?</p> <p>— Доста, Харалампије, никад још ниси тако |
| и, јер је у себи мислила: богзна каково добро могу од њега јошт дочекати; не једна је већ тако |
| рече Петошко.</p> <p>Ове је речи свако добро чуо, те се свачијег срца мало коснуше.{S} Но Нова |
| ислио да је булама у харему богзна како добро, а оне су несрећније него код нас најубогије дево |
| обито на манастире, јер оданде је могло добро и зло произићи, а о Радосаву се увек добро говори |
| у вам из моје душе како мислим.{S} Врло добро знам, господару, да смо већ осједили бијући се с |
| г сина, Милана Војновића?</p> <p>— Врло добро.{S} Видео сам га скоро на Косову кад је патријарх |
| p> <p>Калуђер, који је сам по себи врло добро знао да је он по себи смешна личност, није се ниш |
| ерителним гласом Русна.</p> <p>— О врло добро, и како не би у овако веселом двору.{S} Код нас к |
| и будући је осим тога и уз тамбуру врло добро певао, з’ото кад је год појао у цркви, поред свег |
| маћи се — рече Јеремија.</p> <p>— Само добро чувајте кнежевиће, да какогод не замакну — рече Х |
| добра, а гости при добрим апетиту; вино добро улеваше им све бољу и бољу вољу.{S} Особито и код |
| Светислава милује?{S} Ти ћеш то сигурно добро знати, јер твоја Љубица све то мора знати.</p> <p |
| или кнез Лазар?{S} Балша ме даде за то добро избити!{S} Други пут, кад сам му из шале казао да |
| сину.</p> <p>— Е мој сине, како може то добро бити?</p> <p>— Та немој, мати, све на зло да слут |
| важне ствари мешају.</p> <p>— Све је то добро, ил’ ко млад ил’ стар отаџбини услуге чини — рекн |
| има доста невоље.{S} Код вас је поне то добро што сте сви за једну цјел заузети, па зато и напр |
| дну и невину крв пролити неће, ал’ и то добро зна да Гргуровим синовима док се Ђурђева власт не |
| не би’ му се подвргао.</p> <p>— Но и то добро знате, да је деспот увидио како сам му до насљедн |
| гинути.{S} Бог му више не помаже, он то добро зна, ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у пакл |
| добро да живим, бар с морја могу кадшто добро учинити.{S} И Дубровчани су ми пријатељи, морам и |
| оздравила те Русна, и јавља ти да ствар добро стоји.</p> <p>— Говори бистрије.</p> <p>— Откако |
| а се деспот не побоји какве невере, јер добро зна да му је Исак-паша душман.</p> <p>Исак-паша д |
| тити се не може; гледајмо одсад да опет добро буде — рекне притворно Мара.</p> <p>— Лако је теб |
| гове речи на своју и свог народа корист добро упамти.</p> <p>Стевану је већ одавна подозрителан |
| ред њом поникле.{S} Кад сам је први пут добро уочио, по други пут не смедох скоро на њу гледнут |
| ећи се састаше.</p> <p>Тамерлан их јошт добро обдари; а Бајазита у ропству задржи, да га јадно |
| зна да смо ми с нашом језгром војске у добро доба на њи’ ударили, богзна шта би се јошт било с |
| да ли се брзо нова војска купи, па се у добро доба вратио, заједно са Новаком.{S} Новак, кад чу |
| и у турству, хришћанству и свом народу добро чини, а ви народ издајете.{S} Петошко је своје сј |
| к је све у реду, кажи Јули да јела буду добро слана.</p> <p>На то оде калуђер по налогу својим |
| о, Радосав му одговори да је у подземљу добро скривено, на њ нису могли ни хусари ни азапи наић |
| као што треба прекрсти ноге, и стоји му добро као правом Турчину.</p> <p>Ферхад га гледа и пром |
| рбије продрети, Вук је пре Турака једну добро укрепљену тачку заузео, Турке с тим претеко и цел |
| кле запрећено је неумереним.{S} Који су добро Коран проучили, ти су и вина пили.</p> <p>— Свуд |
| се Турцима умиле.{S} Власи познавали су добро предел битке.{S} Турци не могу да се са њиховим к |
| Миличини саветници.{S} Ти их Краљевићу добро познајеш.</p> <p>— Познајем и њи’ и вас.{S} И ти |
| оче, овде шеташ.{S} Је л’ св. патријарх добро почивао? — запита га поверителним гласом Русна.</ |
| и од њега начинила.</p> <p>Њега је отац добро познавао и хотећи га у свим струкама за будућност |
| <p>— Јеремија Прибац, властелин... баш добро.{S} Никодиме, нек је све у реду, кажи Јули да јел |
| г господара Ђурђа деспота!</p> <p>— Баш добро, да видимо шта је.{S} Уклони се мало, док отпорук |
| мајко, ништа, ту смо још ми, све ће још добро бити — рече поузданим гласом Ђурађ, којега речи, |
| па ћемо онда тек беседу завести.</p> <p>Добро је пало Србима код Марка частити се.{S} Били су у |
| S} Кад су братија поред прасећег печења доброг вина пили, ја сам морао донде молитве велегласно |
| је одлакшао, имао сам у прњавору једног доброг пријатеља, којег жена ми је све додавала што сам |
| зео к себи да би у његовом кругу, поред доброг Леонтија, у смирености напредовао.{S} Оба калуђе |
| телесна, била су му такова да би поред доброг правца и мало среће могао са пола света завладат |
| читава, и без окршаја не би се дала из доброг положаја истиснути, а деспот побринуо се за то д |
| дрвећа.{S} Омладак нек покаже да је из доброг корјена прорастјео.{S} И ја сам издајица, ако је |
| и одсад неће бити добро.{S} Мени је жао доброг цара, ал’ не једанпут сам му већ саветовао да па |
| ве, и да му срце постане чистим извором добродјетељи.{S} Но они, који нису већ били искушеници, |
| ампија који им насусрет изиђе.</p> <p>— Добродошли, господо моја!</p> <p>— Здрав ми био оче, је |
| ву, Русну, па онда све остале.</p> <p>— Добродошли, и све добро дошло — рече патријарх — па как |
| је већ пред гостима, прослови:</p> <p>— Добродошли, бани и властели, војводе и јунаци!{S} Бог в |
| зио, и опет их остављао.{S} Данас си на доброј нози са Турцима, а Мађари од тебе зазиру; сутра |
| Мађари се боје ако с Турцима стојимо на доброј нози, и у надњи каквог добитка да ћемо с Турцима |
| о ли се, одржаћеду се и они, Угри су на доброј нози са римпапом, а овај код лацманства много ва |
| и то исприча мог уверења ради, да је на добром путу.{S} Изглед и говор тако честит, да се не мо |
| ?</p> <p>— Свашта доста, но јесам ли на добром месту, могу ли што изговорити?</p> <p>— Изговори |
| твоја жена први твој пријатељ, јер над добром женом пријатеља нема.{S} Знам твоју тугу.{S} Жао |
| јвода, а Милош је страшна јуначина; под добром управом, кад један од другог не зависи, могу од |
| .{S} Тебе је бог красотом, па сигурно и добром мишицом обдарио.{S} Ти си син Вука Бранковића, к |
| лом противу воље највишега — није раван добром христијану, него злом Турчину.{S} Ако Коран и до |
| нек’ је слоге.{S} Наша је војска у врло добром положају.{S} Само сваки војвода нек’ учини своју |
| Србије.{S} Можда му је у самртном часу доброта и побожност надњу улила за спас Србије, и у пос |
| мени исказати, кад је Петошко свом роду добротвор?</p> <p>— Е да ти кажем зашто.{S} Ти си више |
| стаде игуманом, и он сад чува тело свог добротвора и моли се богу за спомен душе.</p> <p>Што је |
| се крвави ратови водили, што је год од добротворних душа измолити могао, шиљао је у Скопље да |
| је било Ђурђа, Стеван, по свом разуму и доброти, народ би јако усрећио.{S} Да <pb n="331" /> ни |
| наводећа Милица.</p> <p>— Ко би се тој доброти од Турчина надао?</p> <p>— Е видиш кћери, бог с |
| д, свагдар је поред оца живео, а својом добротом и красотом млога је срца себи задобио.{S} Међу |
| ичка не повреди.{S} При том познавао је доброту патријархову, који, познавајући светске слабост |
| једна је већ тако срећном постала чрез доброту калуђерску.</p> <p>— А зашто питаш оче, за књаг |
| о добар, но зли нису му дали сву његову доброту излити.{S} После смрти, пак, сваки је увиђео шт |
| еси пријеткова.{S} Искајаћу моје грјехе доброчинством, искупљиваћу заробљенике, бодрићу народ н |
| , моје грјехове крвљу ћу опрати, ил’ ћу доброчинством зло исправљати.</p> <p>— Знате да сам се |
| пак на свом двору у Прокупљу.</p> <p>— Добру срећу донео сам, светла царице!{S} Ево довео сам |
| > <p>Дођу у трапезарију, онде је све за добру вечеру припремљено.{S} Бимбаша, сејмени, па сами |
| е био од оне феле служитеља, који је за добру реч, а особито за жут новац, и највећу тајну изја |
| је то твоје.{S} Султан је чуо какву ја добру кћер имам, па је њој све то послао.{S} Твоје су с |
| p> <p>Кад је све спремно, Јеремија чека добру отпоруку од деспота, ил’ нападај.</p> <p>Кад је в |
| а својом свитом удаљила, желећи гостима добру ноћ.</p> <p>Ноћ је већ дубока настала.{S} Патрија |
| p> <p>Јеремија да донети за поткрепљење добру вечеру, и доникле су заједно седели.</p> <pb n="4 |
| оходом ако су и страдали, опет су имали добру накнаду са Београдом, који је сад њихов.{S} Жигму |
| дбије.</p> <p>Отац Харалампије рекне им добру ноћ, и отиде с Митром.</p> <p>Већ су се петлови г |
| јске имала.</p> <p>Вук је одма’ намерио добру прилику за себе употребити и то турског султана Б |
| — Свакако.</p> <p>— Но и Бранковићу смо добру реч дали?</p> <p>— Та и њему нек се што да; а дру |
| и никад нијесте међу собом сложни, ни у добру ни у злу.{S} Кажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта ј |
| који су се још мало смешили, добили су добру <pb n="226" /> вољу.{S} Патријарх је озбиљно лице |
| а доживио, рођен у добу краља Милутина, добу бујног напредовања Србије, и дочекао је да крунише |
| е на мањак, као ја који сам у срећнијем добу живио.{S} Овај садашњи нараштај рођен је у беди и |
| та, и сам Леонтије волио би бити у оном добу прост постриженик, нег’ сад владика, архипастир, к |
| опште користи.{S} Марко је живио у оном добу где се на јуначан карактер врло млого давало.{S} О |
| који је сретније доба доживио, рођен у добу краља Милутина, добу бујног напредовања Србије, и |
| еонтије мишљаше, како би сретнији био у добу св. Данила, и волео би бити монах Пахомије да такв |
| е о Смедереву прича.</p> <p>Кантакузену доважају Дунавом и сувим убојне топове, Кантакузен их п |
| под врата, испод кошуље руку, и прстима довати, извуче мали златан крстић на сребрном ланчићу. |
| Да нијесам употребио пријевару, и Ђурђа довде домамио, тешко да би’ перје изнео био.{S} Било је |
| ’ ће ту бити!</p> <p>Харалампије оде да доведе кнезове.</p> <pb n="372" /> <p>— Баш нам све доб |
| зашт’ га одмах <pb n="541" /> деспот не доведе, и чему тај дуги договор беше приређен.</p> <p>П |
| и видеше, рекну:{S} Аферим, деспот, што доведе оваковог јунака, таман као да је Краљевића Марка |
| мало ми времена дај да ја све то у ред доведем, па ћу је скорим султану послати.</p> <p>Турчин |
| је био са тржишта у звекетуши шаренкапи доведен лудак, већ син војводе Мирка Огризовића који је |
| ке цуре, с тим сивим српским соколовима доведене су у хареме паша, да откинуте од својих до век |
| их шака допале.{S} Има их силом отетих, доведених.{S} Има их које су у харач дате.{S} Турчин је |
| т.</p> <p>Деспот дозивље слуге, да коње доведу.</p> <p>Доведу коње, поседају, најпре разглеђају |
| >Деспот развуче чадор, и повиче да коње доведу.</p> <p>Ал’ гунгула траје.</p> <p>Већ је пред ча |
| мпијем.{S} Још има заказати, да како се доведу деобеници, одмах да се нареде ван пред врати и у |
| , која ће нам посље требати.{S} Сад нек доведу тог поклисара Каралампоглију, да му кажем да при |
| да су ту поклисари.</p> <p>— Нек се амо доведу, можда ћеду град да предаду — рече достојанствен |
| Јеремија заповеди слуги да улака одмах доведу.</p> <p>Војници воде улака.</p> <p>Улак је већ п |
| нам бог опрости“.</p> <pb n="481" /> <p>Доведу првог Јеремију, мора клекнути, а гаваз му седе в |
| т дозивље слуге, да коње доведу.</p> <p>Доведу коње, поседају, најпре разглеђају Смедерева унут |
| прође на другу обалу, и на четоклацима довезе сву спрему у Ласловар, и топове.</p> <p>Јеремија |
| "463" /> од силнијех топова што их Угри довезоше.{S} А благо ми можеш овђе издати, а ја ћу ти д |
| народа сте запљували, а стид и поштење довека сте погазили; ви сте праве издајице.{S} И ти, Ха |
| .</p> <p>Русна је већ све у преправност довела, само да се јошт са Ђурђем бољма договори, првом |
| , његова једна реч све је на своју меру довела.{S} Радојко је кадикад весели жагор са својом та |
| Штета што им нијесте собом из манастира довели какве лијепе две цуре, да их мало разгале.{S} Ја |
| р не зна рашта и коме.{S} Да је Жигмунд довео био велику војску од крстоносаца, ал’ такову да и |
| , крв би им се смрзла.</p> <p>Грмана је довео један служитељ и посадио га испод једног повећег |
| дори, то је мала српска војска, коју је довео Облачина Раде.</p> <p>Красна ноћ, небо звездама п |
| е.{S} Види и нешто српске војске, ту је довео деспоту Облачина Раде.</p> <pb n="414" /> <p>Жигм |
| је, деспоте, веран слуга, зато си га и довео.{S} Велики пут, и велики корак учинисте.{S} Ту се |
| срећу донео сам, светла царице!{S} Ево довео сам младог књажевића Вука, здрава читава.{S} Царе |
| се.{S} Морало се начисто <pb n="322" /> довести; хоће ли Гребљановићи или Бранковићи Србијом ов |
| ер му је султан казао да Милеву што пре довести мора.</p> <p>Сирота Милева, какво ће весеље има |
| /p> <p>Грци су жељели Србе у свој сајуз довести.{S} Требало је, дакле, и једном и другом српско |
| Дође глас до Тамерлана, он даде к себи довести калуђере, који су пред Милевом морали приповеда |
| не буде принуђен целу ту ствар начисто довести.{S} Он је увиђао да се Мари не допада ни то што |
| ку умложити, Лазареву породицу у теснац довести, па са Турцима помирив се круну на главу метнут |
| рукчије, нек буде тако.</p> <p>Јеремија довикне, улак враћа се.</p> <p>— Е ја готов полазити, н |
| л’ пе’ар празан.</p> <p>Ферхад устаде и довикне чаушу, који са сејмени Харалампија до његовог ч |
| братима.</p> <p>Ферхад-паша то изрече и довикне слугу, који се пожури и све што треба наскоро д |
| ? — запита улак.</p> <p>Да.</p> <p>Коње доводе; оружани момци, мала пратња четворице спремна.</ |
| Милицом опријатељивши се Турци напали, довољан отпор дати могао.{S} Сви они који су мислили да |
| ке војске има преко сто хиљада, и то је довољан број за све те Турке, само нек’ је слоге.{S} На |
| купио нешто војске, но ова нит’ је била довољна против Турака, нити против Вука.{S} Вук је јаку |
| инства у Дечанима дошао?{S} Зар није то довољна награда за толика хрђава дела?{S} Али Харалампи |
| ило и онда такови’ тражитеља код Србаља довољно, и то и пре и после косовске битке.</p> <p>Марк |
| Турчину Вуково пријатељство, кад му је довољно Миличино.</p> <p>Мара, видећи да јој мати при ј |
| нако напада на Голубац.{S} Војске му је довољно било да освоји Голубац, и да на знање деспоту, |
| зван цркве је било све лепо.{S} Зданије довољно велико да у њему и триста калуђера стајати може |
| >Миличин један бачен поглед на дворјане довољно беше, да се нужна наредба учини; млађи, пак, пр |
| и јунаци!{S} Бог вам дао сваку срећу и довољство — поздравио је госте громовитим гласом.</p> < |
| лтан, син Муратов, имао је задатак онај довршити, што су му преци започели.{S} Косовска победа |
| тити, повући одавде војску у Једрене, а довући одмах ону од Крушевца, и са том војском поћи на |
| џбине, а гдекоји само су гледали на све догађаје и ишчекивали су час у којем ће се њи’ово госпо |
| сутра, па ће му се већ и деца у светске догађаје уплести.</p> <p>Ђурађ седа у Београду, у сјајн |
| II</head> <p>После свадбе настану важни догађаји.{S} Стеван је скупио нешто војске, но ова нит’ |
| се каткад и по ’декоја господска свадба догађала, и слабо украшени зидови одјек су давали некад |
| напред с Јерином деспотовицом, за њима доглавна свита, деспот при уласку озре се налево, на гр |
| ријатеља истиснемо, Петошко ће бити мој доглавник — рече поузданим гласом деспот.</p> <p>— Па з |
| , прости</hi>... за њим целива Јерина и доглавници присутне свите.</p> <p>Сад калуђери започну |
| >На те речи устане Ферхад и позове их у доглавну ћелију, ће је у сахрани благо.</p> <p>Ферхад с |
| У чадору Ферхад-паше седи Харалампије и договара се.</p> <p>Ферхад-паша, некадашњи Петошко, сум |
| е.</p> <p>Русна са Харалампијем потајно договара се како ће Бранковићу наруку играти.{S} Само ч |
| извадити могао.{S} Све се нешто потајно договарају.{S} Но уколико сам докучити могао, држим да |
| ати.</p> <p>Овако се Русна са калуђером договарала и све им је на то тежило да се Бранковић оси |
| p>— Дошли смо, да се о миру са султаном договарамо.</p> <p>— Камо срећа да не морате мира тражи |
| тињала је ватра раздора и неслоге.{S} У договарањ’ма, штоно у садашње доба зову дипломатичним и |
| рхад-паша покрај тога из потаје увек се договарао са деспотом, ма овај ’де био.</p> <p>Ту је би |
| ца.</p> <p>Овако се патријарх с царицом договарао, а после тога остави ју, закратко, докле се д |
| > <p>Бимбаша зна да ћеду се нешто тајно договарати, допрати их, и уклони се, и шеће се доле-гор |
| затекну, и о својим стварима својски се договараше.</p> <p>Стеван је био у околини Крушевца да |
| — Добро би било већ сад побринути се за договор са Турцима, да се не задоцнимо — рече Харалампи |
| улака Јеремији да дође у његов стан на договор.{S} Заклиње се живим богом и св. Савом, даје му |
| грози.</p> <p>Леонтије баш је дошао на договор.{S} Да овде није нашао деспота, ишао би даље у |
| 1" /> деспот не доведе, и чему тај дуги договор беше приређен.</p> <p>После поздрава и отпоздра |
| вољство према деспоту, пусти се у тајни договор са Ђурђем и Турцима, и када се цео план дозна, |
| Још на путу мислио се како би дошао до договора са Бранковићем, да му преда град.{S} Доцне је. |
| вину зеца право.{S} И после дугог ината договоре се да на месту оставе зеца а да га онда скупа |
| Стевана долазили Мађари и Грци на тајне договоре.</p> <p>Кад трећи дан, пријави игуман Рувим но |
| пошаљу, да се с њим у поменутом смислу договоре.</p> <p>— Ви знате — рекне Вук — да сам ја сву |
| ну посланике упутити да се с њим о миру договоре, па да се твоја влада, Вуче, одма’ призна, јер |
| екају да дође Ђурађ, па да се с њим још договоре.{S} Највећи приврженици Лазареве породице изги |
| довела, само да се јошт са Ђурђем бољма договори, првом приликом прогласити Ђурђа за независног |
| амо, Београд и Голубац, па да се с њима договоримо како ћемо на Турке који су Ново Брдо опсели, |
| сина трпила.</p> <p>Харалампије се већ договорио с Русном да, ако јој што устреба, њега може у |
| n="307" /> <p>— Морамо се са Бранковићи договорити.{S} Све им треба на знање дати.{S} Хоћеш ли |
| забољети мора.{S} Чули су Турци да си у договору са Цељским комитом, да за Улрика даш твоју Кат |
| /p> <p>— Ако се какова промена с нами и догоди, немој нас оставити, оче!{S} Ти си нам једини пр |
| ли је жао било што се тако из превиђења догодило и да је познала била калуђера, не би ништа од |
| оворите, да од бога нађете, шта се тамо догодило? — запита жалосним гласом Драгаш.</p> <p>На ње |
| ве стране обезбедио.</p> <p>И све се то догодило јошт пре путовања деспотова са Ђурђем у Дриноп |
| ти могао, држим да ће се велика промена догодити.</p> <p>— Но баш да се збуде та Милевина удадб |
| Нећу се богме ни ја деспоту покорити — дода Јаблановић.</p> <p>— Неблагодаран човек!{S} Узмите |
| е једанпут те је мој покојни спомињао — дода Русна.</p> <p>На ове речи Новаку је суза канула.</ |
| оста; сваки му је поглед био заповест — дода Грман.</p> <pb n="241" /> <p>— Јер, који није хтео |
| .</p> <p>— Тако је, сабља дели правду — дода Јаблановић.</p> <p>— Сад сам начисто, сад можемо д |
| шли.{S} И све то у тајности скривено да дода игуману Радосаву, а да се Турци не сете.</p> <p>Би |
| ј њих Харалампије још неколико оружника дода да помогну ако будне до потребе, јер су кнежевићи |
| двора пред капијом гавази.{S} Јошт и то дода да се војводама сабље одузму.</p> <p>Бимбаша ће св |
| шевац то исто пише, а Јеремији још и то дода, а да се учини све што је нужно и да се његова вла |
| доброг пријатеља, којег жена ми је све додавала што сам желио и што је само могућно било.{S} Н |
| ку пропустити, да им деспот јошт ово не додаде:</p> <p>— Има јошт један врло важан узрок, због |
| леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да дођу амо што пре, јер ако се зад |
| в књигу, узме перо што му један калуђер додаје и потписа име своје „<foreign xml:lang="la"> Geo |
| о му је Бајазит наложио.{S} Још је и то додао, ако она неће уз то пријатељство да пристане, да |
| арод у овим крајевима живи, да л’ му је додијало аргатовање и намет за зидање Смедерева, и какв |
| кукавица показати.{S} Но све ми је већ додијало.{S} Сад само тражим где ћу као прави јунак пог |
| улејка се поред мене са тетивом играла, додиркивајући је својим нежним прстима, а очи к земљи о |
| да кад у цркви ходи, главом полилеј да додирне.{S} Онда је и сва памет ту.</p> <p>Тако је то б |
| зу не дође какав Турчин, а да му нос не додирне мирис од ђаурске печенице, што би га узрујало, |
| у стегне душу и срце, шири руке и нежно додирне тело деспот-Стевана и руке му целива.{S} Суза м |
| вено Јерина, дигне се, и шаком плећа му додирнув, лаганим господственим кораком удали се.</p> < |
| је било, моја војска, ма и малена, није додирнута, а са стране сваки дан нова долази, и у кланц |
| у Јеремији како је узбуђен.{S} Улак је, додуше ту, — мисли се Јеремија, — ал’ ’де је турска вој |
| рада сами измакли.</p> <p>— Калуђер их, додуше, чува, ал’ ја ни самом калуђеру не вјерујем осим |
| ато да Бранковићеву партију заплаши.{S} Додуше, царица се дволично прама Русни владала, а и Рус |
| а који га прождиру, Турчина и Маџара, а додуше њешто и право има, јер први је силеџија, а други |
| харања, спашава ђевојке од црних Арапа, дође у Приштину, на огњиште бабино, и утре сузе удови и |
| и, кад су сви највећма разгрејани били, дође један служитељ, те јави, да на дворским вратима ја |
| Царица, коју је царевић у руку целивао, дође изван себе од страха и жалости да се тек доцније р |
| уну преварио.</p> <p>Није дуго трајало, дође и Ферхад-паша са великом свитом, и није се мало за |
| >— Ни бриге нас, град напустити нећемо, дође ли баш да се мора, онда ћемо ма и преко трња.</p> |
| е засад већма морам на Турке наслањати; дође ли ора да се Мађари опораве, морам с њима, јер ина |
| ко војске код Дунава и на друмовима.{S} Дође ли вријеме да се обоје опоравите, онда је што друг |
| ражари зачуђени задрже оба калуђера.{S} Дође глас до Тамерлана, он даде к себи довести калуђере |
| суф био да проси Милеву за Бајазита.{S} Дође то до ушију Светислава и свију осталих.</p> <p>Мож |
| зрело воће да у крило Жигмунду падне, а дође гладан харамија да ноћу крадом однесе.</p> <pb n=" |
| ="234" /> <p>— Ја мислим да кад до тога дође, показаћу да сам за сабљу рођен.</p> <p>Са овим ре |
| врду веру да му се ништ’ стати неће, да дође као јунак свом негдашњем пријатељу; ако се не пого |
| ини, па онда кад већ не буде нуждан, да дође и на њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мораде већ и онамо |
| ом постане, гледао је <pb n="354" /> да дође у Дечане.{S} Ако је ко доста преживио, па је свет |
| </p> <p>Деспот оправи улака Јеремији да дође у његов стан на договор.{S} Заклиње се живим богом |
| /p> <p>Ђурађ пошље гласника Јеремији да дође у Ново Брдо одмах.</p> <p>Јеремија како чу глас, о |
| на Српкиња пошла за Турчина?{S} Само да дође, али онако какав што но кажу честит, па би видео.< |
| слио, држао је да је то сад први пут да дође до највишег степена архијерејства, јер је већ сад |
| алуђерима да пркоси, и зато и чекају да дође Петровдан, да св. Петар кључем отвори мрсу врата, |
| ковићу наруку играти.{S} Само чекају да дође Ђурађ, па да се с њим још договоре.{S} Највећи при |
| ржати, и сад је још време да ти до шака дође Голубац у твоје руке, велики султану.{S} Само до о |
| х ћеду се створити дивни вртови.{S} Кад дође гост са истока ил’ запада, деспот постидети се нећ |
| је другове <pb n="229" /> посеку, а кад дође ред на мене, повиче један арнаутски капетан: „Не д |
| од њи’ не треба, само девојку, која кад дође у моје дворе у Једрене, Галипољ и Брусу, мислиће д |
| е л’ га Милева султану собом повела кад дође до султановог харема?</p> <p>— Но још таквог би де |
| .{S} Одавна ја с Петошком радим, па кад дође земан да Турке помоћу божијом и добрих пријатеља и |
| српских јаничара, <pb n="491" /> па кад дође земан да се, ако бог да, опет покрвиш са Турцима, |
| риграда, Солуна и Дубровника.{S} Ту кад дође какав стран владар и војводе и кнезови, нек виде д |
| а док не дође време обједу, а кад објед дође, гости опет заузму своја места, каогод и Петошко с |
| е толико, као мој Хасан.{S} Кад једаред дође час да морам на други свет путовати, његова побрат |
| а од пуног стомака, који му често главе дође.{S} Видели сте кошницу, видели сте у њој матицу.{S |
| е да будемо, да би одавде, ако до нужде дође, цару од какове помоћи били.{S} Битка ће бити на с |
| лила била да упадне у бој, ако до нужде дође; нужде вије било.</p> <pb n="472" /> <p>Исак-паша |
| а о предаји Голупца.</p> <p>Харалампије дође.{S} Пиће и јестиво, преправљено је као и пре.{S} С |
| том Вуком и Ђурђем после ангорске битке дође у Цариград.{S} Брат Ђурђев Гргур пао је у ропство |
| оварали о разним важним стварима док не дође време обједу, а кад објед дође, гости опет заузму |
| е још дуго кошкали и разговарали док не дође време ручку.</p> <p>Сви гости нису скупа ручали.{S |
| тављаш нас на миру, да срећом твојом не дође отац Харалампије, би се овђе згужвао — рече Гргур |
| тамо-амо шетајући се, да ни наблизу не дође какав Турчин, а да му нос не додирне мирис од ђаур |
| , а мати удовица остане и у бедно стање дође, над својим матерама господарство неко и преимућст |
| алостиво Марко.</p> <p>У исто магновење дође му пред шатор Хасан.{S} Красан јунак.{S} Турбан зе |
| и највеселији, јер онда им свашта лакше дође до руке.{S} А гости и знаду шта слугама треба.{S} |
| мију, да се нијати поче, но брзо к себи дође.{S} Јаблановић чуди се тој пламеној муњи која из г |
| хад-паша дозива Каралампоглију.{S} Овај дође и накратко ћеду се још поразговарати.</p> <p>Оба с |
| тир да подјелимо благо.{S} Сад нек улак дође.{S} Је л’ добро тако?</p> <p>— Кад није друкчије, |
| бина судба гони, ако је ко угњетен, нек дође Марку, он ће му свагда сузу утрти, он ће све добро |
| <p>Кад наједанпут опет турски посланик дође, и то главом Јусуф.</p> <p>Он је са великом свитом |
| о да је хтео показати да каткад и лудом дође време када је величаственији од паметних и силних. |
| мудрост.</p> <p>Краљ Жигмунд са свитом дође.</p> <p>Деспот је још у овом часу господар Београд |
| ај дан у почивки прође.</p> <p>Сутрадан дође деспот и Облачина Раде.</p> <p>Уђу у трапезарију к |
| Засад смо обоје смирени, ал’ кад земан дође, опет ћемо на Турке.{S} Само да су Мађари спремниј |
| јем Јеремију, он добро не мисли.{S} Ако дође па одмах не преда Голубац, ту је већ пријевара, из |
| душман Ђурђа, тај ће ти ићи наруку како дође ствар до дивана. — Тако ради, и још како те памет |
| а луд и пијан, том тек у сну што трезно дође.</p> <p>— Та дед’ приповедај што о твом путовању; |
| шта ће бити с децом.</p> <p>Једно јутро дође у Дечане један улак.{S} Он је неке налоге донео Ха |
| јом силом поред тебе бити!</p> <p>На то дође Харалампије.{S} За њим отац Пајсије води два кнеза |
| ед је да ћеду нас јако потпомагати, јер дође ли Турчин до Београда, онда су врата Угарске отвор |
| а да се опораве, мада им откудгод индат дође, но на јуриш, ја ћу први напред и, тако ми Бегташа |
| рице, па им морају помоћ слати.{S} Опет дође ред на Србе да Турчину победити помогну.{S} Код Ни |
| пота.{S} Сумња је ту.</p> <p>Кад деспот дође, и ако зна ил’ сазна да су кнежевићи у манастиру, |
| ин изиђе, а војвода Драгаш са Вуком већ дође.</p> <p>Драгаш је био један од старији’ војвода, к |
| е Јаблановића на предају.{S} Јаблановић дође са својим оружоносцем и подворником који је на јас |
| де српске војске; да твој отац на помоћ дође, можда би јошт све друкчије испало.</p> <p>— Није |
| и, па један за другим у замак, у клопку дође.{S} Ми знамо како у Караманији стојимо, буна јошт |
| распра и међусобни рат?</p> <p>Стевану дође један непознат човек, који му од непознатог Турчин |
| оту испоручује преко бимбаше да на веру дође, и што је покварено, поправиће се.</p> <p>Бимбаша |
| иле војника за јуриш.</p> <p>У исти мах дође слуга и јави да је ту улак турски и донео хабер од |
| у ради, јер ради за душу Србије.</p> <p>Дође и Ђурађ Кантакузен, са далека пута; из Трапезунта, |
| за то благо.{S} То га јако пече.</p> <p>Дође час да се крећу.{S} Ферхад наложи једном бимбаши д |
| је код Марка ионако доста било.</p> <p>Дође Ђурађ са својима под Марков шатор.</p> <p>— Помозб |
| да одлази и дозива свог бимбашу.</p> <p>Дође бимбаша.</p> <p>Ферхад му наложи да испод руке куп |
| као дијете у Хилендар да књиге научим, дођем натраг, би’ још слаб дечак, за војну нејак, ал’ ј |
| де, после неког времена, ослободим се и дођем у Призрен, и ту се станим.{S} Имао сам нешто и но |
| за то сам се досетио.{S} Ако у опасност дођем, ја ћу преокренути, кад пође са мном да му град п |
| све је смутно, па кад на оваково место дођемо, а ми мислимо да смо у рају — одговори ласкателн |
| еко одавде, ту је и Ферхад-паша, већ да дођеш и донесеш кључе Голупца, па да ти преда благо — и |
| од земље господара деспота Ђурђа, да му дођеш на <pb n="415" /> састанак, с тобом нешто прозбор |
| поту, ал’ не Жигмунду.{S} Скупи својту, дођи ти мени на вјеру као што сам ја теби дошао, па так |
| ша, и свој шакопљес на њ даде.</p> <p>— Дођи прексутра, благо је ту, да га носиш.</p> <p>Тако с |
| кања, већ иди ти сам и однеси кључе, па дођи одмах са Турцима док Мађари нису на јуриш град оте |
| оје, преправи за турску војску заиру, и дођи прексутра да ти хабер по вољи донесем, тад ћу ту б |
| сад спремна и одушевљена.{S} Сад, пак, дођосмо да код тебе пребудемо, светла царице и да ти за |
| ану покориш.</p> <p>— Ха, дакле ми живи дођосмо у турске шаке да се покоримо, да предамо и ово |
| војску на све стране траже.</l> <l>Кад дођоше близу Цариграда,</l> <l>Ал’ Грци им насусрет изи |
| а јако брижна, и да нам славни гости не дођоше, не бих ову ноћ могла преспавати, тако ми је неш |
| мрти деспот-Стевана настанила, а Мађари дођоше да узму град.{S} А без Београда Србија је саката |
| ила мало натраг повукла, ал’ како гости дођоше, одма’ је и двор свој обичан весео и жив изглед |
| Никодим.</p> <p>— Пречестњејши оче, ето дођоше нам гости!</p> <p>— Какви гости?</p> <p>— Војвод |
| са својима млађима и неколико калуђера, дођу у крушевачки двор те се одма’ упуте у башту к цари |
| p> <p>Лошонци и Цецилија искрцавају се, дођу до Жигмунда и Розгоња, Цецилија распуштеним косама |
| стирима посла имамо понајбољма стојимо, дођу л’ Турци, дамо им што ишту, па мир; но и међу нами |
| унав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да дођу амо што пре, јер ако се задоцне, није нам на ино, |
| деспота опет са Турцима помирио, с њима дођу војвода Војновић и Змај-Облачић Раде, оба велика п |
| .{S} Може један тројицу потући, ал’ кад дођу шесторо на коњу на једнога, овај мора пропасти.{S} |
| е струке управе способним људ’ма у руке дођу, људ’ма, којима су и преци већ славни били и који |
| на ми засјевну.{S} Ако Турци што пре не дођу, добра бити неће.</p> <p>— То су нове спреме, на т |
| он, каогод и други турски великаши који дођу до великог чина, без да им ко, без да им султан са |
| римити.</p> <pb n="284" /> <p>Када неки дођу к Марку да му госте објаве, а он мало промислив се |
| која се силом турче?</p> <p>Једно јутро дођу у Дринопољ млоги страни, и то понајвише да се турч |
| Ови то једва дочекају.</p> <p>Једну ноћ дођу Облачић и Војновић са неколико коњаника под Гургус |
| ништ’ не говори, само размишља.</p> <p>Дођу у трапезарију, онде је све за добру вечеру припрем |
| њи која из гвоздене цеви излеће.</p> <p>Дођу у дворац.{S} Седају оба замишљена.</p> <p>— Јеси л |
| то на велики степен их уздизали.</p> <p>Дођу јошт неки одвећ отмени гости.</p> <p>Дошао је десп |
| рчину продаје?{S} То нисам мислио никад доживети — рекне љутито Новак.</p> <p>— Ал’ шта ћеш да |
| иепископа Данила, који је сретније доба доживио, рођен у добу краља Милутина, добу бујног напре |
| за будалу Петошка, царица одма’ даде га дозвати да на веселост већ расположене госте мало своји |
| — рече Новак.</p> <p>Милица одма’ даде дозвати Грмана.</p> <p>— Нисам ни мислила — рече Милица |
| реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ царица дозволила да још пре вечере можемо за један оченаш одмо |
| ојну нејак, ал’ јак на књизи, и од цара дозвољено ми би мјешати се у говор старијих, ал’ да пок |
| и махне главом, а бимбаша отвори врата, дозива сејмене, који уђу и силовито по налогу их вежу.< |
| .</p> <p>Јеремија радо изненађен, улака дозива.</p> <p>— Ваљда се покајао — рече Јаблановић.</p |
| да после на Голубац.</p> <p>Ферхад-паша дозива Каралампоглију.{S} Овај дође и накратко ћеду се |
| p> <p>Ферхад главом да знак да одлази и дозива свог бимбашу.</p> <p>Дође бимбаша.</p> <p>Ферхад |
| гима у очи пало.{S} Овако кад га к себи дозива, изгледа канда се с њим даље разговара о предаји |
| около цркве хода, ’де их слепци гуслама дозивају.{S} Један слепац проси милостињу жалосном песм |
| Тек што се опрашио, и на рахат се дао, дозивље га Исак-паша на диван.</p> <p>Ферхад-паша добро |
| ема.</p> <p>Јерина из Смедерева деспота дозивље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1859 |
| божији закон налаже.</p> <p>Ферхад-паша дозивље оца Радосава и ослови га да му исприча своје жи |
| што треба изредити.</p> <p>Ферхад-паша дозивље бимбаше и миралаје, издаје им заповести, да буд |
| <p>Ферхад-паша то изрече, па устане, и дозивље бимбашу.</p> <p>Бимбаша уђе.</p> <p>— Дај избро |
| Смедерева, и унутарност.</p> <p>Деспот дозивље слуге, да коње доведу.</p> <p>Доведу коње, посе |
| са Ђурђем и Турцима, и када се цео план дозна, а он у Турке, онамо куд му је и нећак Ђурађ.</p> |
| ад-паша, пак, преко друге треће руке је дознавао, и дознао је, да је Радосав за веру и род када |
| њој жеља к таковом богатству.{S} Кад је дознала да се ти поклони ње и матере њене тичу, не би в |
| м искрено, то ни кроз исповест не би се дознало.</p> <p>— Сретно Харалампије.{S} Бог те упутио, |
| је само могућно било.{S} Но то се скоро дознало, па игуман, јаростан, почео ме једнако псовати, |
| аву метнула.{S} Но морам и ја мутити да дознам шта тај калуђер ради, па ћу га првом приликом оп |
| а кнежевићима — запита Јерина.</p> <p>— Дознао сам да су их у Свијету гору одвели, да ником не |
| искушавао је Митра не би ли што од њега дознао од они’ ствари које су му на срцу лежале.</p> <p |
| .{S} Дворске и кућевне тајне већ је све дознао чрез ’декоје служавке, а особито чрез ону због к |
| , преко друге треће руке је дознавао, и дознао је, да је Радосав за веру и род кадар и живот жр |
| је бимбашу за Ферхад-пашу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-паша.{S} Обрица |
| а л’ би се могло што из књегињини’ уста дозната?</p> <p>— Јулке куварке сестра, млада Љубица, к |
| ’ се могао на тебе ослонити да могу све дознати, а ти би си добро поред тога прошла.{S} Ја би’ |
| азат, е би се побојао да би могли Турци дознати, па човек на правди пропаде.{S} Ал’ кад већ и т |
| радознала, мира нема, рада би све одмах дознати, ал види наборано чело у деспота, прониче му у |
| ц.</p> <p>После кратког рахата, одмора, дозове Ферхад-паша Харалампија да се с њим опет разгова |
| ота.</p> <p>Кад га је деспот примјетио, дозове га к себи близу, и слабим гласом пред околостоје |
| пола сан пола јава.</p> <p>Ферхад-паша дозове игумана Радосава, и запита га шта се то све стал |
| убави? — Видићемо.</p> <p>Царица к себи дозове Милеву.{S} Мати не усхте одма’ с бојом напоље; о |
| са њеним братом.</p> <p>После ови речи дозове Бајазита на близу, да ји све види, да му утолико |
| , и све као што треба приређује.</p> <p>Дозове кнежевиће и старог Варнаву, и све испита како је |
| ћи.</p> <p>— Не би ли сад добро било да дозовем тамбураше или гусларе, да коју отпјевају?{S} Та |
| заузме сваки себи опредељено место.{S} Дозову се одма’ паше и везири на диван.{S} Видило се да |
| љепити.</p> <p>Све је уговорено.</p> <p>Дозову Радосава, протумаче му шта и како треба да напиш |
| рцима држиш, донде, док ствар сасвим не дозре; после што му драго.</p> <p>— Дакле велиш моја па |
| вез, само што је ствар прехитрена, није дозрела.{S} Шта ће народ рећи кад чује да се предаје Уг |
| јуначне лозе старе сарматске властеле, доиста диван јунак.{S} Канда је од стене исечен, сав са |
| сту воду, а они старо смедеревско вино; доиста велике муке за мене који сам се већ вина пити по |
| се, ваљда, оцу Харалампију смејаше.{S} Доиста, отац Харалампије беше чудан светац.{S} Стасом б |
| и љубљен да би све за њега жртвовао.{S} Доиста нема му пара.{S} С њим се којекакве ветрогоње, у |
| 64" /> доћи, па би с калуђером лако.{S} Доиста, Јеремија не би одржао реч, лаком је, бацио би к |
| а.{S} Бурно је срце у деспота.</p> <p>— Доиста, бог ме покара што поста’ деспот. ’Оћете ми, Тур |
| сад овђе вас скупио, да вам изјавим, да доиста хоћу руководити народ.</p> <p>— Деспот је себи з |
| то за саму лакрдију држали, но Петошка доиста више нису виђели; њега је нестало.</p> <mileston |
| чера је већ готова била.{S} Ова је била доиста царска, премда не као у данашње време што бива к |
| у је Исак-паша душман.</p> <p>Исак-паша доиста на то се и спрема, да деспота испочетка лепим об |
| роцима ће после тога исплатити, јер сад доиста због војне није му новац при руци.{S} Вољу је по |
| у се Турци међу собом покрвили, било је доиста изгледа да се исти врате откуда су дошли.</p> <p |
| може и да нову војску устроји.{S} Он се доиста повуче натраг са својом силом, а остали, који су |
| </p> <p>Срби почну се помало крепити, и доиста збрисала би се била штета косовска да је једне г |
| кови’ делија не могу да прокопшу“.{S} И доиста, такви су то јунаци били, да им од садашњег нара |
| ћа је до садашњег стања допратила.{S} И доиста, за једну сироту девојку доста је, кад је могла |
| ите нег’ што се међу собом кољете.{S} И доиста, ви ђаури сте велике будале, не знате сами шта р |
| што се сви грохотом не насмејаше.{S} И доиста, да није било царице, патријарха и Новака, сви б |
| г’ што ћеду бити некад архијереји.{S} И доиста, и сам Леонтије волио би бити у оном добу прост |
| саветује о том шта се има чинити.{S} И доиста, кад би се на њи’ слушало било, можда би се све |
| а, цар Лазар га је силно уважавао.{S} И доиста, имао је Вук велику страну великаша за себе, как |
| Марко кад је стамболкапију чувао.{S} И доиста, кад га Турци видеше, рекну:{S} Аферим, деспот, |
| хтео, тај је само Пахомија тражио.{S} И доиста, красно је било видети један већи број смирени’ |
| , сем да си продам и душу и тјело.{S} И доиста хтјеше ме један властелин однијети у Херцеговину |
| овења престала је бити невина.</p> <p>И доиста све се то на њој одмах и познало.{S} Њене невине |
| млого ће се и жалост умалити.</p> <p>И доиста, Милева, премда је плакала и жалила Светислава, |
| ева, са сином Ђурђем и свитом.</p> <p>И доиста, примјети се нов жагор у двору.</p> <p>Мару и Ђу |
| се хтети под једним сајединити, који би доиста кадар био управљати.{S} Турци су за своју ствар |
| бро жели, нек му бог плати.</p> <p>— Он доиста твоју породицу љуби и уважава и жели твоје прија |
| овом јунаштву, и веле, да ако икога, то доиста Краљевића Марка јединог каура увешће Мухамед у е |
| д испијам овај пе’ар, као причешће, јер доиста јесмо огријешили душе.</p> <p>— Кад Бранковић пр |
| нковићима.</p> <pb n="338" /> <p>Они су доиста посечени:{S} Ђурађ је задржан, да још услуге чин |
| жижак кламиће се.</p> <p>— Јест, то су доиста бијесни кнежевићи, једног стражара већ насакатиш |
| то с Марком Краљевићем.{S} Но у њему су доиста ’ришћани и великог заштитника налазили, јер је о |
| у бригу зададе.</p> <p>Ђурђу Бранковићу доиста су сметали Гргурови синови.{S} Умре ли деспот, о |
| >Ђурађ је из Смедерева још благовремено дојездио, и нађе га при крају живота.</p> <p>Кад га је |
| те војводе.{S} До Ђурђа Облачина Раде, Дојчетић, Орловићи, и још читав низ дивних јунака.{S} Н |
| е тамо-амо, и то у незгодно ратно доба, док нисам пао први пут у турско ропство.{S} Одавде, пос |
| господара.</p> <p>Проћи ће ту столећа, док Београд допадне српских шака.</p> <p>Војска спустил |
| но.</p> <pb n="469" /> <p>Деспот Ђурађ, док је битка трајала, стајао је у заклону свог места не |
| чива.{S} Само Марко и Хасан још беседе, док и њи’ санак не превлада.</p> <p>Сутрадан се српски |
| еба да потајно са Турцима држиш, донде, док ствар сасвим не дозре; после што му драго.</p> <p>— |
| и себи остављени, крвили су се донекле, док Мурат Мустафу не победи, и постане сам свију Турака |
| с њима вечера, и донде код њих остане, док их сан не превлада да морају лећи, и кад легну да с |
| {S} Он жели Мађаре оборити, но како ће, док Србин животне силе у себи има?{S} Овога дакле треба |
| </p> <p>Овде се мало још поразговараше, док слуге коњ’ма и пртљагу места нађоше. </p> <p>После |
| ла.{S} Колико се његови сељани знојили, док су свом властелину тај ланац допринели.{S} У Лошонц |
| ином отпутова, а Јерина остаде да чами, док се у Смедереву ред учини. </p> <milestone unit="sub |
| азили; рањени желели су јошт ту остати, док им се ране не излече.</p> <p>Међу Турцима бијаше је |
| ељи прије навору и залогај хљеба узети, док ти најнужније не искажем.{S} Поручио ми је Ферхад-п |
| о то бити неће, ја Голупца не предајем, док ми зајамчено не изда.{S} Оче Харалампије, ето ти књ |
| проговори.</p> <p>— Повуци се мало ван, док се са војводом посаветујем.</p> <p>Улак изађе, војн |
| S} Тако је то у свету; док је ко силан, док стачи давати и поклањати, цео свет му се клања, а к |
| о, да видимо шта је.{S} Уклони се мало, док отпоруку не добијеш.</p> <p>Улак се уклони.</p> <p> |
| , нећу га донде испустити, ма шта било, док год ми не испуни оно што желим.{S} Мора ми казати, |
| ла турски санџак.{S} Јер, силни падишо, док Србе сасвим не сломијемо, не можемо ни Босну покори |
| тину.{S} Не брини се, дакле, мила душо, док је Ђурђа, ти си садруг моје госпоштине.{S} Ако су н |
| нда град не падне, нек остане поседнут, док још ордије из Уруменлије стигну, па да ђауре загуши |
| тили би да Угри освоје Београд и Мачву, док би Турци сву Србију од доле заузели.{S} Против таке |
| е управљао, да мира донде тражити нећу, док не отпојимо у светом храму „<title>Возбраноје побје |
| сад искажи; оно што сад у рукама имаш, док сам ја жив, не сме ти нико отети.{S} Ја признајем д |
| го добра учинио.{S} Тако је то у свету; док је ко силан, док стачи давати и поклањати, цео свет |
| Ево ти, млади делија, лаког оружја.{S} Док сам имао љубовцу Зулејку, коју никад заборавити нећ |
| ајем га.{S} Он је мекши од калуђера.{S} Док се Војновић и Ђурађ на Косову боре, донде он уз там |
| оба, тако исто после косовске битке.{S} Док му је противна страна пребацивала што се из косовск |
| млого шурују, и да добра бити неће.{S} Док се Стеван с војском у Азији бавио, донде је Русна у |
| есна властела од народа робље прави.{S} Док је Турчина, онђе је њему за род мјеста.{S} Но сад в |
| то чу игуман, и сад је на епитимији.{S} Док се руча, брат Теофан мора читати „житија свјатих“, |
| многи су у валима Дунава смрт нашли.{S} Док се скупи и у ред стави, видиће своју грдну штету.</ |
| ду ми српски великаши главе дигнути.{S} Док је било кнеза Лазара, нисам могао због њега, сад оп |
| дили српском народу нег’ сами Турци.{S} Док год буде српски народ међ краљић’ма и кнезић’ма поц |
| и постане сам свију Турака султаном.{S} Док је међу њима рат трајао, донде је деспот устројавао |
| ало јој на памет шта се с њом стало.{S} Док је цар у животу био, све је у великој слави примала |
| о’ђе, па пођи и ти у Једрене.</p> <p>— Док падиша мир не утврди, донде не могу Вукоглију тако |
| а цариградски’.</l> <l>То ће с’ причат’ док је бјела свјета</l> <l>Како Србљи Грке побједише.</ |
| ми цркве, која и слабима снагу даје, а док је цркве, душман неће искоренит’ Душанове потомке.< |
| добро, начинимо међу нами такав мир, да док сам ја жив да те не дирам, а ти опет против мене мо |
| не; други су му саветовали да се почека док јошт помоћ какова из Азије стигне, па онда напред.{ |
| може.</p> <p>Сад већ Бајазит мира нема док не види је ли Јусуф што свршио.</p> <pb n="295" /> |
| л’ и то добро зна да Гргуровим синовима док се Ђурђева власт не утемељи, станка нема; дакле, да |
| го разговарали о разним важним стварима док не дође време обједу, а кад објед дође, гости опет |
| однеси кључе, па дођи одмах са Турцима док Мађари нису на јуриш град отели, па ће све бити доц |
| шом.{S} Колико треба код њи’ саборисања док се сврши, хоће л’ се дати војске и колико ће бити.{ |
| и ће земљу бранити па и управљати народ док се мир не поврати — одговори Драгаш.</p> <p>Стеван, |
| могу држати против силе доникле, донде док се побрину за помоћ са друге стране.</p> <p>Дотеруј |
| Босну покорити, некмоли Маџаре, а донде док Маџаре не сатремо, не можемо имати мира.{S} Они под |
| Голубац, ’де ће он заповедати све донде док му се то благо не изда.{S} Повеља ће му се за то из |
| ску земљу никакве нападаје чинити донде док не покушам да ли се може што у миру учинити.{S} Зат |
| рховна управитељска власт допусти донде док се све не уреди, јер донде да испусти власт, пао би |
| клисара пред отвореним чадором још држе док султан прослови.</p> <p>— Тко си, робе, јеси ли дош |
| Јерина.</p> <p>— Остај о’ђе за вријеме док ти у Смедереву дворац саградим.{S} И то неће дуго т |
| увим.</p> <pb n="400" /> <p>За то време док се деспот с краљем и војводама бавио, Јерина се пов |
| в својим бродовима повуче, и то што пре док не би Турци предварили, заповеди кнезу Црном Завиши |
| ’ ако силом навале?</p> <p>— Бранићу се док могу, па кад све попуца, а ми — у Турке.</p> <p>— И |
| дашњу своју силу из руку испустити неће док се мир не укорени.</p> <p>Стеван је дуго ћутао докл |
| учинити, кад му је разбијена војска, и док се Жигмунд опорави, донде султан може имати трипут |
| кроз танке редове мађарских стражара, и док се скупише да вијају, већ је био са својом свитом м |
| Мађарима, Мађари се са Србијом бране, и док је Србије, Турци не могу у Мађарску продерати.{S} Н |
| рском царству паметан турски паша.{S} И док је српски народ сретни био, Петошко је био несретна |
| град, најбоље неимаре ћу погодити.{S} И док Нићифор оде и врати се приправићу свје што треба, н |
| ко су се још дуго кошкали и разговарали док не дође време ручку.</p> <p>Сви гости нису скупа ру |
| .</p> <p>Убојно обувени, чекају спремни док зора заруди, чекају Јеремију.</p> <p>Седе на кожним |
| алампије, који није баш био каиљ чекати док на нокту загоре.</p> <p>— Морамо још мало почекати, |
| /p> <p>— Сад морамо мало стрпељиви бити док се цела ствар бољма не развије; ми треба при свему |
| .{S} Но само требало би кораке ухитрити док се не би царичина страна поткрепила.{S} Она сада не |
| урака.{S} Ако су Срби с Мађарима, Турци док је Смедерева не могу упадати у равнице Баната, пљач |
| и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са Вукоглијом уреди.</p> <p>— Ја сам чело |
| ијарх, а и Новак дуго је замишљен ћутао док наједанпут не прослови:</p> <p>— Само да сам мало м |
| а мора смрт нанети.{S} И борише се дуго док Жигмунд војску на Дунав не навезе.</p> <p>Војска се |
| е доцније ослепио, гудало га је ’ранило док није у двор примљен био.{S} Он зна разноврсних јуна |
| ости, тко ће то сад од њих знати.{S} Но док тај њихов рад окамењен у Смедереву граду траје, тра |
| м народом у свему напредовао.</p> <p>Но док се деспот са својим народом бави, да видимо шта се |
| зна какав би тај други био, а овако бар док је владао, владао је честито и славно.{S} И ми се с |
| би се оданде опет повратити морала, јер док је деспот још са читавом војском ту, а не зна се ко |
| басе, није требало дуго чекати, малочас док се путници прашине отресу, ту ћеду бити.</p> <p>Тур |
| пада истражио и задобио; он ће ме јошт док сам жив послужити.{S} Овај мач који ти сад дајем, н |
| туђинцу, па се после мећу собом отимају док не ишчезну.{S} Једном народу треба да је један влад |
| <l>Жив остао спомен силног цара,</l> <l>Док је свјета, докле српство живи!</l> <l>Од мен’ пјесм |
| деспота збацити.</p> <pb n="336" /> <p>Док се је деспот са новим устројењем у својој земљи бав |
| д Гургусовац, те ослободе Ђурђа.</p> <p>Док је Ђурађ у тамници седио, деспот је имао времена ре |
| е свој’им стрелцима и пушкар’ма.</p> <p>Док се ту борило, Жигмундова војска прелазила је Дунав. |
| реће да Србин повише Хасана има.</p> <p>Док је Марко ово говорио, донде је Хасан донео једну кр |
| за независног српског господара.</p> <p>Док се она у Србији тако трудила, Ђурађ у Цариграду так |
| ових дворана.{S} Све је ту туђе.</p> <p>Док се деспот око Голупца бавио, Јерина са породицом у |
| Лазар за обрану своје домовине.</p> <p>Док су се ратоборни Срби и Турци на Косову борили, и св |
| , пази куд ћеду се Турци мицати.</p> <p>Док су се Турци код Голупца борили, један део мађарски’ |
| еве, те ћеду пашин харем дичити.</p> <p>Док тако Исак-паша размишља, како ће ту Турчин живити, |
| е поред свега тога јако боловао.</p> <p>Док се ови веселили, други су јадиковали.{S} Так’а је с |
| то је чашу смедеревског искапио.</p> <p>Док се Новак и Петошко овако разговараше, донде се оста |
| о шта ћу када се већ тако збило.</p> <p>Док је Петошко све то говорио, гости су се слатко смеја |
| ава да донесе на листини уговор.</p> <p>Док су Радосава будили, и пробудили, донде јошт могу ко |
| колико ми се са свију страна у оно доба доказивало да то тако из важни’ узрока бити мора, и да |
| и? </p> <pb n="305" /> <p>Патријарх јој доказиваше да ће та ствар хрђава сљедства за собом пову |
| {S} Изглед му није делијски, ал’ очи му доказују бистроћу, лукавство.{S} Седа брада и голо му ч |
| омен силног цара,</l> <l>Док је свјета, докле српство живи!</l> <l>Од мен’ пјесма, а од бога зд |
| /p> <p>— Боже мили, докле ће мој народ, докле ли ја страдати — повиче жалостиво Марко.</p> <p>У |
| инити.{S} Зато изјављујем ти, да донде, докле се међу вама што не уреди, примирје дајем твом оц |
| де, при обали виде.</p> <p>— Боже мили, докле ће мој народ, докле ли ја страдати — повиче жалос |
| арао, а после тога остави ју, закратко, докле се дворски савет искупи.</p> <p>Отац Леонтије, ка |
| рцу лежало, дворски је ред изискивао да докле су гости ту, весело мора бити.</p> <p>Тако се, да |
| шу и срце Руснино.</p> <p>Милева, донде докле се Милица са Русном овако разговарала, забављала |
| не укорени.</p> <p>Стеван је дуго ћутао докле он напослетку не буде принуђен целу ту ствар начи |
| Не бој се, Облачино, још није изгубљено докле је нас.</p> <p>Тако се деспот са војводом разгова |
| јеха — рече подсмешљиво Петошко.</p> <p>Докле је отац Леонтије мирно спавао, донде су мутиле св |
| , искупљује потајно робље из сужанства, доклен бијесна властела од народа робље прави.{S} Док ј |
| овђе у кули, нит’ криви нит’ дужни.{S} Доклен ће то тако трајати? — одговори озбиљно Јован Кне |
| S} И он има доста посла у манастиру, да докнади што су хусари и азапи покварили.</p> <p>Тај дан |
| љубије, биће испуњено кад се деспотства докопа.</p> <p>Болест деспотова дан на дан све је гори |
| сам би се потурчио, ал’ да се и до чега докопам, да ми се подијели добар комад земље.</p> <p>— |
| познаје, <pb n="425" /> њему само да се докопати власти, а њему да кору баци.</p> <p>То су два |
| свакако своју и свог народа независност докучи.{S} Он започне владу своју као независан господа |
| спевали, овом бар приликом јошт су више докучили, јер су се сами каури српски сајединили да пом |
| вкама шурује.</p> <p>— Све је нешто рад докучити о Милеви, о Бранковићу; као да је у Милеву заљ |
| етити, а он у Турке, код који’ може све докучити, па и свом <pb n="341" /> душманину осветити с |
| о потајно договарају.{S} Но уколико сам докучити могао, држим да ће се велика промена догодити. |
| Напосљетку, видећи да ништа овим путем докучити не може, врати се у највећем незадовољству ску |
| тавише, можеш чрез то пријатељство и то докучити да српским оружјем друге хришћане, да и саме С |
| у цел пред очи ставе, ал’ није могао то докучити јер Мара изјави да Вук, као прави пријатељ нар |
| ур клања.{S} Ако хоћеш код ђаура што да докучиш, то без женске не можеш ништа учинити.</p> <p>— |
| а су двори готови, и да буде спремна за долазак.</p> <p>Деспот шиље људе да Јерину допрате.</p> |
| деспотовица Јерина, која је већ начула долазак Леонтија, и само се чуђаше, зашт’ га одмах <pb |
| .</p> <p>— Више пута.{S} Као што реко’, долазаше амо господа, и ја с њима покрај архимандрита и |
| њи, красна кубета манастирске цркве.{S} Долазе ближе, дивна околина украшава манастир, задужбин |
| јним дворовима, са својом породицом.{S} Долазе му посланици са свију страна, честитају му деспо |
| ваки дан јој гори гласови од Бранковића долазе.{S} Све је у двору клонуло.{S} Једини Стеван одв |
| двукао, има још и друге.{S} Чак из Зете долазе му нови војници.{S} Но поред свега тога што му в |
| p> <p>Султан Амурат под чадором седи, и долазе му паше и везири на диван.</p> <p>Амурат у челу |
| ири од чешких патарена, и као што гласи долазе, успјева, и римпапа га зове у Рим да му метне ри |
| S} Сва околна сиротиња, просијаци овамо долазе и наране се.{S} Недељом и празником после вечерњ |
| о сродној крви, о крви народа.{S} У сну долазе ми Гргурови синови, слијепи, просе <pb n="389" / |
| Србије, цар-Душана крсташ орао.</p> <p>Долазе војводе и господа, диве се Смедереву; кад на Сме |
| ала.{S} Кадгод, у време жупана, из лова долазећа господа српска ту су се одмарала; ту се провод |
| у од млађих људи.</p> <p>Када је Милица долазеће госте приметила, променила се у лицу, те као п |
| и већ у граду, па би навале с новом још долазећом војском све угушили.{S} Само половина турске |
| н, ако му интриге за руком испале нису, долази амо, да овде срећу покуша.{S} Војник, ако му се |
| Та бар та трта да је ту, да знамо је л’ долази Турчин, да се знамо равнати.</p> <p>— Е већ је д |
| е додирнута, а са стране сваки дан нова долази, и у кланцима могао би’ се свој вашој сили одапр |
| тутњава, звекет оружја.{S} Деспот Ђурађ долази.</p> <p>Ево деспота, чује се глас.</p> <p>Јерина |
| оже, и да ти пресјеку све што ти оданђе долази.{S} А треће је што те текар срце забољети мора.{ |
| чину није вере.</p> <p>Само Харалампије долази светлим веселим образом, он је издајица над изда |
| нуо па на његово метнуо.</p> <p>Обојици долази да не говоре два човека, паша и калуђер, већ кан |
| икује се, и што збори, Ферхад-паши тако долази, канда је са свог срца скинуо па на његово метну |
| то у двору Светислав?</p> <p>— Он често долази овамо, но не верујем да ће од тога што бити.{S} |
| {S} Харалампији <pb n="479" /> тај глас долази сада не само познат, већ некако и душмански, под |
| .{S} Јако су сплетене ствари.{S} Час му долази да је сасвим невин, час опет канда је нешто упле |
| ушала.{S} Материна воља је као заповест долазила.{S} Ђурађ се са Стеваном кошкао и каткад жешћи |
| у било је и дувна, и оне су о храму амо долазиле, јер су Дечани били сваком као нека разбибрига |
| па дичи цркву.{S} Од латински’ крајева долазили су у Жичу да виде српске цркве славу.{S} Неки |
| су овде јошт од времена деспот-Стевана долазили Мађари и Грци на тајне договоре.</p> <p>Кад тр |
| {S} Дервиши, калуђери, инђијски брамини долазили су да виде чудо, да купују ил’ искупљују робов |
| е време, и кад је уснуо, страшни му сни долазили, вране, како стрвину ждеру, аждаја прождире де |
| њошћу борила и смешавала.{S} Сад јој је долазило на памет како ће њој без Светислава тешко бити |
| јало, али како га не види, а оно јој је долазило и друго којешта у главу.</p> <p>Светислав је и |
| ило да добро бити неће, све јој је тако долазило као да цео терет на њено срце пада.{S} Тек кат |
| старији’.</p> <p>— Сад од Косовог поља долазимо — рече патријарх — све је на бојном пољу у нај |
| Утолико је већма у подозрење код Турака долазио.{S} Турци га позову да им помогне један град от |
| пска госпоштина, и сам патријар’ амо је долазио, еј то су била времена, ту се негда и веселило, |
| огат, па се хтео покалуђерити, овамо је долазио.{S} Ако је хтео ко да му син што пре архимандри |
| је хтео млого на свету мучити, овамо је долазио.{S} Весељаци, шаљивци, певачи, ти су само Дечан |
| бињанин Јанко, грчка и латинска господа долазити да се огледају.{S} Облачина Раде показаће нена |
| , које сам му задао.{S} У двор ми немој долазити, јербо ће ми твоје пријатељство шкодити.{S} Ђу |
| тко је први катана на свету. ’Вам ћеду долазити турски поклисари, који доносе даре деспоту и у |
| омагати, само да прекине с Мађарима.{S} Долазићеду господа од Мљетака и Дубровника да учине пок |
| од милине кликћу.{S} Из целе Анадолије долазише да виде чудо од Бајазита.{S} Хиљадама и хиљада |
| ине и богатства.{S} Дубровнички трговци долазише као у госте.{S} Београд и Смедерево свагда пун |
| ојвода Кајица, тај бисер од јунака, ког долама увек од драгог камења трепти, црнином је обвијен |
| за војводу и властелина.{S} На њему је долама позлаћена, пуцета од драгих камења у златном окв |
| витом чека пред двораном.{S} На њему је долама од црне кадифе, на прсима склопљена велика златн |
| све делијско, паше сабљу, место мантије долама, на глави самур-калпак са челенком.{S} Изглед му |
| или красне са златом и сребром искићене доламе, о врату им је скупоцен накит висио, на глави ни |
| м модар пламен издише, и ржећ загризују доламе јунака, а боја нема.{S} То вели Кајица војвода.< |
| елохранитељни хусарски вођ чува на себи доламу, јер је био са своји хусари са двора Стевана дич |
| т отвара.{S} Ја, истина, радије би’ сам доламу место мантије и калпак место камилавке носио, и |
| иличин са Русном разговор прекинут беше доласком нових гостију. </p> </div> <div type="chapter" |
| едаред, ето оца Харалампије.{S} Његовом доласку следовао је издалека неки смех дворских служите |
| гла Моравом пут Голупца, а још друга од доле Дунавом.{S} Но пре свега треба да предаш Голубац.< |
| рад и Мачву, док би Турци сву Србију од доле заузели.{S} Против таке две силе Србија се борити |
| јим местима спремне, па кад бисмо Турке доле потукли, Голубац би сам по себи пао, Јеремија мора |
| да су сигурнији, и да од гора спусте се доле, ако би Турци на подножију покушали да обалу Дунав |
| ати, допрати их, и уклони се, и шеће се доле-горе пред врати, да не би тко близу дошао.</p> <p> |
| над очи, јурну у дивље збуњене, који се доле тискају како се само може.{S} Није било места ни в |
| на.</p> <p>Силни пртљаг пуштају Дунавом доле, а сувим опет коњи и мазге све вуку.</p> <p>Јерина |
| метно збориш, не би шкодило најпре тамо доле Турке напасти.{S} Како ти смишљаш, Розгоњијо.</p> |
| ијест тисућа, а Турци су у мноштву тамо доле закопани, па у случају да напусте Ново Брдо, могли |
| дем преметнут.{S} Телеса нападача груну доле да одјек даду.{S} Војници не знаду за продају Голу |
| ви војници, па Дубровчани све бацају их доле.</p> <p>Ту је главом султан Амурат, ту је војска и |
| н и паша.</p> <p>Ферхад то изрече, горе-доле се шеће, па опет сред њих стане, који као окамењен |
| о, повуче се у своју дворану, хода горе-доле, сам размишља, муте му се у глави <pb n="388" /> с |
| е ђаурима суди.</p> <p>Ферхад хода горе-доле, ишчекује.</p> <p>Војводе су допраћене, ту је и Ха |
| изиђе, а деспот по дворани шеће се горе-доле, промишља, како ће све то извршити што је намеран |
| е стиснуте, мишићи му се на образу горе-доле дижу, нешто се мисли, велико смишља.</p> <p>Бимбаш |
| био српски живот.</p> <pb n="358" /> <p>Доле невоља, а горе слава; каогод кад је цео дан облача |
| ету му се по глави.</p> <p>Уједанпут му долети отац Никодим.</p> <p>— Пречестњејши оче, ето дођ |
| говорити, испустисмо птицу, та више амо долећети неће, но што нам је сад чинити? — рече забрину |
| Турци господари од Крушевца, и моравске долине су им у рукама, <pb n="383" /> и славно Ново Брд |
| кривудастој Морави, масна поља, красне долине и планине у турским су рукама.{S} Ту се већ Срби |
| <p>Деспот из чадора поглед баци ван на долину, диже се прашина, малочас па се виде три коњаник |
| и други великаши седили.{S} Где је сад долма Багџе и Чераган, онде су се укусне зидане грчке п |
| раиљу“.{S} Сваки дан ми по бегунцима из долње Душанове Србије гласови стижу да се онђе гомилама |
| аси сходно поњатије о свету, о горњој и долњој класи и њи’ова пресуда није мимоишла ни највиша |
| внија српска варош.{S} И да не бијаше у долњој Србији невоље, рекао би да је Србија под деспото |
| И сви градови, вароши, земље, планине и долови, што је Стеван повељом Жигмунда добио, мени прип |
| ским средоточијем.{S} Са благом дошавши дољни великаши градили су палате; једном речи:{S} Беогр |
| е у Србију пружати почели, откако се по дољним српским местима џамије подигле, не један калуђер |
| опасност која јој такођер грози само у дољњим крајинама Србије отклонити.{S} Само да нас Угри |
| јеко гледе.{S} Држе да је Београд њихов дом, а ми само гости; но гост само за три дана, посље ј |
| Сватко себи дере.</p> <p>Петошко остави дом, задругу своју, оде у свет, у српски свет, проучава |
| вљени преко морја, саградили су си мали дом, мало огњиште, да огреју, да захране своју ситну си |
| е мајке, заборавили су свој стари бабин дом, пун свачега, богатства, чести и поштења.{S} Потомц |
| и?{S} Нема ту деспотових двора, ту нема дома за госпоштину.{S} Ту је ведро небо и деспотови чад |
| двори, тешко је глави почивати ван свог дома.</p> <p>Дани пролазе ал’ и темељ граду је готов.{S |
| рити, ако је могуће и искупити, или бар дома глас однети, да му његови за ослобођење нужна [сре |
| ад.{S} И у тим маленим домовима није им домазлук одбрањен од гладних горских вукова.</p> <p>Душ |
| есам употребио пријевару, и Ђурђа довде домамио, тешко да би’ перје изнео био.{S} Било је ту гу |
| епријатеља треба гдегод на згодно место домамити, откуд га човек може добро тући и на воду нате |
| корен турства, силан дивљи корен, који домаће питоме биљке исисава, а да осушене матери <pb n= |
| војвода још са некима, Милевине друге и домаћи, славили су Милевино весеље.</p> <p>Звона нису н |
| таринском српском обичају.{S} Он је сад домаћин.</p> <p>— Чуј, деспоте, и ти војводо, унапријед |
| силеџија, а други, опет, гост, који код домаћина што види, узме.{S} Кад рекнем да зидаш град у |
| рина се станила, она је опет гостољубна домаћица, дарежљива деспотица, из њене руке сиромах <pb |
| расти трава за усјеве, нит’ ћете гојити домаћу марву да вас ’рани.{S} Предајте се сви, да се џе |
| ти. <pb n="243" /> После млоги’ несрећа домислим се да идем у калуђере.{S} Мислио сам у себи: ч |
| >У Цариграду су српски господари красне домове и летње палате имали.{S} Онде су се они радо бав |
| своју ситну сирочад.{S} И у тим маленим домовима није им домазлук одбрањен од гладних горских в |
| це саједине на исту одбрану, па када је домовина одбрањена, нека народ даде круну ономе кога за |
| што од сина Лазарева откину.{S} Одбрана домовине — прва је дужност, нека се сви противници Лаза |
| дичне народе, који си час овде час онде домовине тражу, одавде се разносила сила и слава римско |
| подство у Европи, Лазар за обрану своје домовине.</p> <p>Док су се ратоборни Срби и Турци на Ко |
| с’ што се бољма може;</l> <l>Није чудо, домовину бране.</l> <l>Турци боре с’ ка’ лавови љути;</ |
| ре с’ ка’ лавови љути;</l> <l>Није чудо домовину траже.</l> <l>А Татари као змије љуте</l> <l>Н |
| војска сваколика</l> <l>У Србију, своју домовину.</l> <l>Српска слава по свјету се чује;</l> <l |
| , и не аргатује као робље, већ за своју домовину, своју земљу, благу матер, која њега храни. <p |
| е су биле криве српске велможе, које су домовину и народ цијепале и међу собом као робу и стоку |
| д виде красне дворане.{S} Она ће у свом дому главу на одмор приклонити, на свом земљишту ће кор |
| мучи на душманском кољу.</p> <p>У истом дому, у истом манастиру, гди се тако веселе, — у једној |
| е у душу и срце Руснино.</p> <p>Милева, донде докле се Милица са Русном овако разговарала, заба |
| јави да Вук, као прави пријатељ народа, донде садашњу своју силу из руку испустити неће док се |
| олика је, и Београд у мађарским рукама, донде је опасно преко Дунава, јер могу они с бока и с л |
| да се могу држати против силе доникле, донде док се побрину за помоћ са друге стране.</p> <p>Д |
| Док се Војновић и Ђурађ на Косову боре, донде он уз тамбурицу љубавне песме пева.</p> <p>— Е то |
| к се Новак и Петошко овако разговараше, донде се остали смејаше и чаше после сваког одсмеха пра |
| ијена војска, и док се Жигмунд опорави, донде султан може имати трипут толико војске код Дунава |
| ене.</p> <p>— Док падиша мир не утврди, донде не могу Вукоглију тако оставити, па да опет са Жи |
| <p>Док су Радосава будили, и пробудили, донде јошт могу коју прозборити.</p> <p>Ферхад-паша отп |
| ић</p> <p>— Осам дана морамо се држати, донде ћеду Турци ту бити.</p> <p>— Још прије, кад се гр |
| аша размишља, како ће ту Турчин живити, донде деспот бригу води како ће себе и народ опоравити. |
| је.</p> <p>— Сад је вече, ујутру зором, донде све ће бити спремљено, даћу ти злата и сребра да |
| од међ краљић’ма и кнезић’ма поцијепан, донде никад опоравити се неће.{S} Остане ли овако, српс |
| <p>Докле је отац Леонтије мирно спавао, донде су мутиле свакојаке мисли у глави оца Харалампије |
| лтаном.{S} Док је међу њима рат трајао, донде је деспот устројавао своју земљу, и народ се већ |
| Док се Стеван с војском у Азији бавио, донде је Русна у земљи Ђурђу приврженике тражила.{S} Па |
| а има.</p> <p>Док је Марко ово говорио, донде је Хасан донео једну красну стрелу, коју Бранкови |
| и ти треба да потајно са Турцима држиш, донде, док ствар сасвим не дозре; после што му драго.</ |
| мо ни Босну покорити, некмоли Маџаре, а донде док Маџаре не сатремо, не можемо имати мира.{S} О |
| ових речи Новак једну чашу испразни, а донде му Петошко у реч упадне:</p> <p>— Зато све натраш |
| ом султану отиду и примирије поднесу, а донде да се има војска покрепљавати.</p> <p>Видајић и Љ |
| пијем једну, па кад га ухватим, нећу га донде испустити, ма шта било, док год ми не испуни оно |
| миру учинити.{S} Зато изјављујем ти, да донде, докле се међу вама што не уреди, примирје дајем |
| бједоносно од заманде управљао, да мира донде тражити нећу, док не отпојимо у светом храму „<ti |
| град Голубац, ’де ће он заповедати све донде док му се то благо не изда.{S} Повеља ће му се за |
| ити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се донде сами забављајте.</p> <pb n="368" /> <p>Отац Пајси |
| ако секира у мед као сада.{S} Ако су се донде и молили: „Боже не саједини каурина“ и успевали, |
| иде да провиди војску.{S} Исак-паша ће донде и онако остати у граду, а Ферхад ће отићи још и у |
| да кнежеве забавља, да с њима вечера, и донде код њих остане, док их сан не превлада да морају |
| воле; ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде на миру будите — рече озбиљним гласом Петар и оде |
| акле шта да се чини?{S} Ко ће управљати донде? — запита Новак.</p> <p>— Нека се начини обрамбен |
| на српску земљу никакве нападаје чинити донде док не покушам да ли се може што у миру учинити.{ |
| у се врховна управитељска власт допусти донде док се све не уреди, јер донде да испусти власт, |
| г печења доброг вина пили, ја сам морао донде молитве велегласно читати и осушена моја уста вод |
| овори шаљиво Новак, — а млађи би се бар донде могли проходати по овој дивној башти.</p> <p>Мили |
| допусти донде док се све не уреди, јер донде да испусти власт, пао би својим непријатељ’ма у ш |
| сад старце на страну, да видимо шта су донде други радили.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| накнадити.</p> <p>— Рок дугачак, можда донђе нећемо живјети.</p> <p>— Јеремија, предај града, |
| великани међу собом крвили, а народ им донђе патио се.{S} Овђе један бог, један пророк, један |
| е шћети, хајд’ ти да одеш тамо, а ја ћу донђе град чувати.</p> <p>— Иди ти тамо, Јеремија, ја ћ |
| гусала.</p> <p>Када је певач престајао, донекле задиркивали су Петошка.{S} Петошко није ником о |
| Турци сами себи остављени, крвили су се донекле, док Мурат Мустафу не победи, и постане сам сви |
| ке успомене, ’де свака деспотова победа донела је српско <pb n="524" /> робље у Скопље, некадањ |
| отуда имати, него што је косовска битка донела.{S} Милица ће те по ђаурском адету за зета држат |
| од заманде било.{S} Па зла коб собом је донела да један противник другога не може да преломи.{S |
| еву већ сутра намеравају водити.</p> <p>Донели су јој скупе турске хаљине, наките неисказане, ј |
| лику мисао како ће Смедерево градити, а донео је и нешто блага, као уздарје сестри Јерини, иона |
| о распетије, што је Стеван из Цариграда донео.{S} До распетија је икона Богородице из Солуна, а |
| робија и штит и панцир.{S} Краљ Жигмунд донео је ту справу из Алеманске и Латинске, фратори су |
| Дечане један улак.{S} Он је неке налоге донео Харалампију од кнеза Ђурђа.{S} Дуго су се насамо |
| Голупца, татарин је дању ноћу јездио, и донео у Једрене тај радостан хабер султану.</p> <p>Исак |
| ође слуга и јави да је ту улак турски и донео хабер од Турака.</p> <p>Јеремија и Јаблановић ђип |
| ок је Марко ово говорио, донде је Хасан донео једну красну стрелу, коју Бранковићу пружи:</p> < |
| , драга Русно, да би Краљевић Марко мир донео био мојој породици и српској земљи, но вараш се.{ |
| двору у Прокупљу.</p> <p>— Добру срећу донео сам, светла царице!{S} Ево довео сам младог књаже |
| а Милеву прими и султану однесе.</p> <p>Донео је нове и нове поклоне.</p> <p>Дуго се бавити ниј |
| ку.{S} Зора је.</p> <p>Буде Радосава да донесе на листини уговор.</p> <p>Док су Радосава будили |
| иши, па на коња.</p> <p>Радосав мора да донесе пергаменту, и све брзо буде готово.</p> <p>Јерем |
| пљачку и живот, ретко ће тко продрти да донесе гласа о покољу у Београд.{S} Сад Турци јурну на |
| ат човек, који му од непознатог Турчина донесе глас да се чува Бранковића, јер потајно код Тура |
| хаду је сад нешто лакше.</p> <p>Радосав донесе ракије, мученице, и поскурице, те понуђа Ферхада |
| донесем, тад ћу ту бити.</p> <p>Радосав донесе уговор.{S} Деспот потпише одмах и запечати, тако |
| љским гласом патријарх.</p> <p>— Нек се донесе закон да је сваки онај издајица отаџбине и народ |
| p> <p>У исти мах чаушбаша пријави се, и донесе глас да су ту поклисари.</p> <p>— Нек се амо дов |
| ла, одупре се лагано, одлети као муња и донесе Јерини грабеж.</p> <p>Деспот Ђурађ путује, а у г |
| м, Јеремија сам је хтео да иде у град и донесе градске кључе, но Ферхад-паша му не допусти, пош |
| исмено.</p> <p>Чаушбаша прими писмено и донесе на кољено султану.{S} Султан преда писмо Ферхад- |
| а ти је био побратим.</p> <p>— А тко ти донесе тај глас, зар ти улак не каза да мени од Ферхад- |
| ако нам се глас српске победе који дан донесе. </p> <pb n="235" /> <p>— Дуго неће трајати, а г |
| начинио наредбу за објед, и све спремно донесе се.</p> <p>Провели су обед у озбиљном говору, у |
| који се пожури и све што треба наскоро донесе, пилава, овнујског ћебапа, ракије, шећерне гураб |
| о мора на кулук.</p> <p>И кад се све то донесе у Смедерево, у његово станиште, све је унаоколо |
| рећни’ година прошло.</p> <p>Наједанпут донесе се глас да је Мехмед султан скончао.{S} Његови с |
| рекао би да је син Краљевића. -</p> <p>Донесе се јело, и почне се јести и пити, па онда беседи |
| у, и дођи прексутра да ти хабер по вољи донесем, тад ћу ту бити.</p> <p>Радосав донесе уговор.{ |
| де, ту је и Ферхад-паша, већ да дођеш и донесеш кључе Голупца, па да ти преда благо — изрече, и |
| > <p>Ферхад-паша пошље своје сејмене те донесу пртљаг с благом и поклонима.{S} И сам Харалампиј |
| оворисмо, па сад си мој гост, и сад нек донесу сваке ђаконије да видиш да је Турчин прави карда |
| чина Раде седи до Црнога Завише.</p> <p>Донесу јестива и сваке ђаконије, смедеревска и метохијс |
| те тако памет води.</p> <p>Јеремија да донети за поткрепљење добру вечеру, и доникле су заједн |
| ите?</p> <p>— Доцније може време свашта донети, ал’ засада врло је још млад, па поводљив; сруши |
| асад срећа код Турака, будућност шта ће донети, то опет је у бога.{S} Српска војска је на Косов |
| је да чује какве ће јој гласе ови гости донети, јер је знала да се Новак и патријарх код цара у |
| — рече Новак.</p> <p>— Мораће се закон донети такав, по којем се забрањује строго употребљавањ |
| >— Сад пијте, браћо, одма’ ће се и јело донети, па ћемо онда тек беседу завести.</p> <p>Добро ј |
| и јошт ће их већма украсити.{S} Украсе донећеду из Цариграда, Солуна и Дубровника.{S} Ту кад д |
| суф, па одма’ даде Јусуф преда се благо донешено изнети.{S} Милица се јако зачудила.{S} Тек у д |
| вољан, и сад је тек посао на дивану.{S} Донијео сам ти све у реду, уговор потврђен, шакописом И |
| онда можемо кретати се.</p> <p>— Најпре донијеси новце — рече мало оштријим гласом Ферхад-паша. |
| одапрети, да се могу држати против силе доникле, донде док се побрину за помоћ са друге стране. |
| а донети за поткрепљење добру вечеру, и доникле су заједно седели.</p> <pb n="416" /> <p>Јереми |
| .</p> <pb n="417" /> <p>Тако се они још доникле разговарају узев сваки своју корист преда се.</ |
| налог надаље од свих страна амо јаја да доносе, нек сваки ратар од својих уста откине, он јаје, |
| ам ћеду долазити турски поклисари, који доносе даре деспоту и уверавају да ће га султан свом си |
| та, ни његовој Јерини.{S} Руде му много доносе, трговце гули, народ од намета једва дише.{S} Вл |
| знали да нови гости ново весеље у двор доносе.{S} Дворјанима не беше до тога шта се сад на Кос |
| овари, друго се опет са Дунава и Мораве доноси.</p> <p>Игуман Радосав побуђује народ у Ресавини |
| ану, а оданде улази заповедник града, и доноси му на јастуку од црне дибе, унаоколо позлаћено, |
| деспоту на Смедереву што га сагради, и доноси му глас, да су му катане жељне боја, код Голупца |
| } Служитељи су свакојаке приправе за то доносили.{S} Ишчекивали се јошт нови гости.{S} Стари во |
| оклони се.</p> <p>— Част теби, војвода, доносим ти поздрав од земље господара деспота Ђурђа, да |
| p> <p>— Честити војводо Јеремија, ја ти доносим добар хабер, турска војска нагла Моравом пут Го |
| алосним гласом Новак.</p> <p>— Зао глас доносимо вам.{S} Погибе цар, изгибе српска војска.{S} И |
| ин због њега, јер му је Турчина на врат доносио, потурчио.{S} У ово доба почне ишчезавати после |
| ка доћи.</p> <pb n="489" /> <p>Калуђери доносу јела, ђаконије, вино, па се удале.{S} Ферхад-паш |
| л’ сад се у трошак бацио, купи војску у доњим крајевима, а и Жигмунду узајмљује, јер овај увек |
| смо увек против Турака, кад се год њима допада.{S} И како се опораве од задњег ударца код Голуп |
| ијатељства отимају од нас што им се год допада.{S} До чега смо већ дошли?{S} Камо Душанова Срби |
| та, Грмане, тај црвени калуђер ми се не допада — тај свуда мути, а особито често се врзе около |
| о од ње, ако му је неверна ил’ му се не допада, курталисати.{S} Ђаур каже, код њега је жена виш |
| довести.{S} Он је увиђао да се Мари не допада ни то што се Милева Турчину даје, јер се бојала |
| тврди Милица.</p> <p>— Само ми се то не допада, што смо се из Призрена у Крушевац доселили — ре |
| д земље на ужитак, или ако јој се то не допада, а она нек иде у Дубровник ил’ у Мљетке. — Турчи |
| ије опростила била.</p> <p>— Како ти се допада ово благо, дете моје? — запита Милица.</p> <p>— |
| уд’ма, а нарочито куваркама, особито се допада ако ји ко већег реда пријатељски ослови.{S} Онда |
| есто у разговору.</p> <p>— Како се теби допада, Митре, тај црвени? — запита Петар другог служит |
| стари мачак, па кад се њему Милева тако допада, каково створење иста може бити!</p> <p>— Но би |
| је било обично пјевање, што се само уву допада и срце усхићава, но нешто више.{S} То <pb n="236 |
| мети Петошко.</p> <p>Новаку нису се баш допадале такове примедбе; и да не би Петошко јошт дубље |
| ац Леонтије чинио им се тих и мртав; но допадали су им се неке младе левенте, који су са Светис |
| јдан делити — примети Ђурађ ком се није допадало да се Милева Турчину да.</p> <p>— Зашто дакле |
| кроз баште не изиђу.{S} Све се то мени допадало, али само то не — да Турчином постанем.{S} Нап |
| којима се власт, слава, богатство јако допадало.{S} Нисмо ју ради опорочавати, јер је она супр |
| у покуша.{S} Војник, ако му се рат није допадао, младић, који се није хтео млого на свету мучит |
| разговорима и гордим држањем није им се допадао.{S} Отац Леонтије чинио им се тих и мртав; но д |
| ња халовитог</l> <l>Татар паде, а Новак допаде,</l> <l>И одруби Татарину главу</l> <l>Баш са са |
| /p> <p>Проћи ће ту столећа, док Београд допадне српских шака.</p> <p>Војска спустила се пут Гол |
| вати.</p> <p>Када Бранковић то чује, не допадне му се то ни најмање.{S} Премда је већ много са |
| је од оца раставља.{S} Брига је, да не допадне турских шака.{S} А брига је како ће се војска в |
| ота и Јерину, да је већи углед, и да не допадне неприлике.</p> <p>Деспот и деспотица јаше на ти |
| ав, као први пут са Ђурђем.{S} Марку се допадне Стеван тако исто као и Ђурађ.</p> <p>Међу остал |
| <pb n="334" /> опријатељи, Бајазиту се допадне кнегиња, а ова није имала толико силе да против |
| димо, па још ако се Голубац не преда, и допадне турски’ шака, онда је сва земља изгубљена.</p> |
| {S} Јеремија очајно се бије.{S} Зна ако допадне шака Мађара, да ћеду му череци висити на капија |
| азиту представио и све се то ономе јако допадне.</p> <p>Но каковим начином ће се овај план прои |
| на рука цару, влада свуд где му се само допадне, самовласно.{S} Језгро војске за њега је заузет |
| {S} И Јули се та његова снисходителност допадне, јер ниже класе људ’ма, а нарочито куваркама, о |
| када <pb n="319" /> ме виде, тако им се допаднем да једногласно повичу да би таман био добар за |
| ћемо, куда са кнежевић’ма, јер ако опет допаднемо турски’ шака, могу их погубити као и оне у Пл |
| а ће народ све то и даље сносити, да не допадну јада и мука као они у Немањиној Србији.{S} Десп |
| То су српске цуре, које су турских шака допале.{S} Има их силом отетих, доведених.{S} Има их ко |
| > <p>Ове речи калуђера Русин су се врло допале и весела се са истим растане.</p> <p>— Е, збогом |
| инству деспотство му из шака не извуку, допали су Јаблановића шака, ја се с њим споразумем, ост |
| н, јер кнежевићи управо његови’ су шака допали у први мах, а Јеремија се са тим код Ђурђа удвор |
| луђере, који теше заточнике који су зла допали, ил’ које треба погубити, ту је близу кула и црк |
| емена мог бабе било; кнежевићи су мојих допали шака, а ја никакове награде, у рукама никакове з |
| акшавати — рекне Ђурађ.</p> <p>Свима се допало видити овако два красна, туђе вере и туђег народ |
| , али доста то да јој се богатство јако допало.{S} Роди се у њој жеља к таковом богатству.{S} К |
| само једном оцу Харалампији није се то допало што је већина гостију све на њега гледала, као д |
| овога младића, бимбашу, и он је као ви, допао ропства, и он је хришћанско дете, а остаће у души |
| а да је силом покушао био, Јеремији би допао шака, овако ће се бар читав слободан вратити.</p> |
| теље и из далеке земље, оружаном руком, допирали су до Грчке.{S} Изгубио је он брата и љубовцу, |
| азак.</p> <p>Деспот шиље људе да Јерину допрате.</p> <p>Тко ће Јерину и њену дивну децу, красне |
| зна да ћеду се нешто тајно договарати, допрати их, и уклони се, и шеће се доле-горе пред врати |
| и, дворјани оду краљу и својти му да и’ допрати.{S} Деспот их пред двораном чека, уведе краља и |
| а сејмени Харалампија до његовог чадора допрати.</p> <p>Харалампије легне и заспи.</p> <p>Ферха |
| ише и руку владици љуби, и замоли да их допрати у трапезарију, онде је већ све у реду.</p> <p>И |
| па временом срећа је до садашњег стања допратила.{S} И доиста, за једну сироту девојку доста ј |
| о вели Кајица војвода.</p> <p>Кајица ће допратити Јерину.</p> <p>И као вијор јури Кајица са кат |
| ину и њену дивну децу, красне девојчице допратити?</p> <p>Ту је и војвода Кајица, дошао да чест |
| анице поуздане војнике, који ћеду благо допратити.{S} Још и то реци Турцима, да одма’ пошљу вој |
| горе-доле, ишчекује.</p> <p>Војводе су допраћене, ту је и Харалампије и Радосав.</p> <p>Кад им |
| о започети.</p> <p>Турци не би ни могли допрети до поља Косова, да већ одавна нису имали били т |
| ојили, док су свом властелину тај ланац допринели.{S} У Лошонције заковрчени бркови, из очију м |
| мада је паша, оно што ће сад говорити, допринело би му гајтан око врата. </p> <p>Ферхад стане |
| .{S} Виђао те нисам, али ми је до ушију допрло да си код Турака.{S} Та приповедај ми, како си м |
| ом од три репа.</p> <p>— Велики падиша! допусти робу твом само још једну реч прословити.{S} Та |
| се и на мене, на твог роба смиловао.{S} Допусти ми да ти скут и кољено цјеливам.</p> <p>Поклиса |
| <p>Розгоњи је за то да се ни тај рок не допусти, ал’ Жигмунд допушта.</p> </div> <div type="cha |
| есе градске кључе, но Ферхад-паша му не допусти, пошље свог бимбашу као улака са свитом и писмо |
| рх исто желео.</p> <p>Милица драговољно допусти и, радујући се храбрим реч’ма њиховим, дигне се |
| . „Петошко, потурчићу се, само ми живот допусти“.</p> <p>Ферхад неће да чује.</p> <p>Извуку их |
| амо да му се врховна управитељска власт допусти донде док се све не уреди, јер донде да испусти |
| који су га убити желели, но већина није допустила бојећи се да се стога не изроди какав опасан |
| ци место царског имена деспотско носити допустили, иако је Марко оцу му непријатељ био, није мо |
| ек је лака земља, ал’ тек то не може се допустити да његово младо дете — Стеван, ил’ женска гла |
| а се ни тај рок не допусти, ал’ Жигмунд допушта.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1859 |
| ?</p> <p>— Има много што шта Алкоран не допушта.{S} Па зар код вас ђаура није тако исто, предик |
| сам штошта чинио, што вјера и закон не допушта.{S} Дјела ми се могу извинити, ал’ оправдати не |
| се, ријеци да ти христјанско срце то не допушта.</p> <p>— И царица Милица је била ’ришћанка — р |
| не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам то не допушта.{S} Ни мањи који не би дао, а камоли Лазогдина |
| ори очи, види Јерину, мушки понос му не допушта да лежећи говори, устаде и прослови.</p> <p>— Т |
| јану, него злом Турчину.{S} Ако Коран и допушта да се христијани као непријатељи наши затиру, а |
| p> <p>— Шта, вина пити, како то Алкоран допушта?</p> <p>— Има много што шта Алкоран не допушта. |
| не пуцају прерано, ал’ ни близу себи не допуштају.{S} Сваки хит у клупче хатлија мора смрт нане |
| илеву видио, проклињао је људе, који не допуштају двама љубећим се срцима спојити се.{S} Жеднио |
| ше, попале који манастир ал’ после опет допуштају, јер из пјепела свјетих обитељи осветници се |
| шко говори, опет чест војводска није му допуштала да отрпи од будале таков разговор, у којем се |
| ено господство [и властољубије није јој допуштало да се дворског живота мане.] Овом незгодном п |
| о на краљевску стати могаше, а то му не допуштаху.{S} Марко иде као незнана делија, од села до |
| лабостима налазио.</p> <p>— Кад сам већ дораст’о, знао сам читати и писати па сам се дуго мисли |
| деспот увидио како сам му до насљедника дорастао, како је и при самом издисају душе изрекао: „П |
| куће и палате.{S} Није било ни данашњег Дорђула ни Батал-џамије.{S} Ту си видео красни’ божији’ |
| е, да те одвуче од савеза мађарског.{S} Досад си био у шкрипу, међу двије ватре, с пријед Турчи |
| ? — запита зачуђен кнез Јован.</p> <p>— Досад се још није о вама реч повела; можда ће насамо шт |
| S} У твоје здравље ову чашу!</p> <p>— И досад си био од први’, дабогда, свагда први био.{S} У т |
| вјерни слуга, служићу те и одсада као и досад, ја сам твоја сабља, покажи пут куд да удара — ре |
| аљиво Костреш.</p> <p>— Нипошто; ја сам досад волео бити будала у мудром царству нег’ мудар у л |
| ру, да промишљам у овој обитељи шта сам досад чинио, шта ћу одсад чинити, јер и око мене се зми |
| а или оца Леонтија?</p> <p>— Јошт нисам досад ништа из њи’ извадити могао.{S} Све се нешто пота |
| S} Шта би се са оваким јуначким народом досад учинило било, да је саједињен био.{S} Ви и најтуђ |
| оба и у свачему преправнији будемо него досад.{S} Мир и устројство унутрашње мора бити стално, |
| е за цареве и краљеве, а код нас је био досад рђав обичај, да су се кнегиње за обичне властелин |
| спустила.{S} Тебе, света обитељи, јошт досад није скрвнила турска рука, јошт није Турчин стао |
| а је мало срећа послужила, и ја би’ већ досад већим постати могао — упадне Петошко, који је њи’ |
| већ морам потурчити, и луд сам што већ досад нисам.{S} Та видим већ ионако да ће се Србин са Т |
| ђара проћи, хоће л’ имати тог блага што досада имађаше.{S} А што га нисам у град умамио, реко’ |
| } Они се јако уздају у јуначку срећу, и досадашње деспотове речи не би налазили за узрок ову пр |
| да је млади Ђурађ Бранковић превазишао досадашње Бранковиће.{S} Но баш то је зло што има толик |
| раћао.</p> <p>Тражио је нову прилику да досади деспоту.</p> <p>Његова партаја бијаше већ врло с |
| о хашиковање проводи.{S} Кад му се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, па и |
| ња и празне надежде већ су ми се одавна досадиле.{S} Готово већ ни на што не зидам.{S} Само ми |
| p>— Па и боље би било, већ нам се овако досадило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, па да све то рашчи |
| пада, што смо се из Призрена у Крушевац доселили — рече Петошко, на ког се сад слабо и пазило.< |
| ита Јаблановић.</p> <p>— И за то сам се досетио.{S} Ако у опасност дођем, ја ћу преокренути, ка |
| е у срцу грешна душа.{S} Но Јеремија је досетљив, јер је већ у врашким рукама.</p> <pb n="420" |
| иле, уважавао је његов разум, храброст, досетљивост, а и покајање за зла дела, и њега је држао |
| , да знак, а Јерина пружи му руку, соко доскочи, рашири крила, одупре се лагано, одлети као муњ |
| ти, при чаши пуној мислио се како ће му доскочити.{S} Ако је кога љубовца изневерила, при чаши |
| дао да ће до првог степена свештеничког доспети.{S} Као стари приврженик Бранковићев млого пута |
| вјечи роду јуначкоме</l> <l>До милости, дост’ славе стекосмо“.</l> <l>Тад се врати војска свако |
| и Маџарима — рече Ферхад-паша.</p> <p>— Дост’ би било Јеремији сто хиљада, безевенк — рече Исак |
| уби грчкога војводу,</l> <l>А и Богдан дост’ почини јада</l> <l>Међ’ Турцима и Татар’ма мрким. |
| о је у турском стану, у турској служби, доста српски’ великаша, који већ одавна нису признавали |
| јмакам.{S} Но, да ти једну ријеч кажем, доста би било за Голубац сто хиљада дуката.</p> <pb n=" |
| им упаде на страни у очи један калуђер, доста разбарушеном косом, пред њим узвишен дрвен налон, |
| ренути, и то право на те.{S} Бирај мир, доста је народ страдао.{S} Ја ћу твоју ствар на дивану |
| лановић је од Турака прогнат, мој гост, доста ће му бити и тридесет, а Харалампији десет, ја са |
| > <p>— Време је да се и за ме побринеш, доста сам си на душу због другог натоварио.</p> <p>— Са |
| о би по њи’ иначе испало било, бог зна; доста то, да им је деспот и сад доста помогао.</p> <p>Б |
| овала, како је примљена од Бајазита.{S} Доста да се она скоро у харему султановом налазила, па |
| , леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он, као Турчин и непријатељ, засад |
| и, па прослови.</p> <pb n="452" /> <p>— Доста смо се на путу изломили, сад мало рахат, па онда |
| да неће на нас више нападати.</p> <p>— Доста жалосно — одговори патријарх.</p> <p>— Дакле до т |
| } Не једна животом шалу плати.</p> <p>— Доста већ о том, Петошко, види се да си будала, па зато |
| а у рачун.{S} Је ли ово добро?</p> <p>— Доста, Харалампије, никад још ниси таково што паметно и |
| е.{S} Најпре пост, те пост.{S} И то би’ доста дуго трпео да нису к томе и друге беде дошле.{S} |
| примети деспоту да је војска деспотова доста јака, а да би могла Београд подсести и освојити, |
| тражили.{S} Није ни чудо, јер богатства доста, гостију свагда подоста, и то понајвише великаша. |
| што ме за скиптром вукло.{S} Имам блага доста, могао би са мојом породицом, чељадима живљет и н |
| } Твоје су сестре у своје доба од свега доста добиле.</p> <p>Милева се зарумени, није си знала |
| <pb n="426" /> <p>Кнежевићи имаду свега доста, само не светлости ни слободе.{S} А какав је чове |
| о мудар прокопсати не могу.{S} Пре тога доста сам се по свету лутао, турски добро научио, па ми |
| ље прогласио.{S} Приврженика имаш свуда доста, а имаш и војске да противнике одма’ угушити може |
| све лако за руком ишло.{S} Учио сам ја доста и науке, но нисам је могао на ползу употребити, ј |
| едва што и виде.{S} Унутри, истина, има доста миндерлука и душека, ал’ шта вреди када се онај н |
| аволштине? — запита Петар.</p> <p>— Има доста и ђаволштине, но опет има и такови’ који су као к |
| код нас има подоста?</p> <p>— Тога има доста.{S} Ту су Обилић, Косанчић, Топличанин, девет Југ |
| алосне спомене од мене прима.{S} Он има доста жалости.{S} Узми ју ти, млади делија, — и буди ср |
| 8590_N5" /> дигне се и оде.{S} И он има доста посла у манастиру, да докнади што су хусари и аза |
| и вина пили.</p> <p>— Свуд по свету има доста невоље.{S} Код вас је поне то добро што сте сви з |
| </p> <p>Каогод у садање доба што их има доста који траже изгубљену владу своји’ преткова, и кој |
| омад за се добити.{S} Та Србија још има доста земље.{S} У оно доба били су такови кнежеви лопта |
| алампије.</p> <p>— Немај бриге, та њима доста је и један калуђер да их чува, куд би они из град |
| суђивао, ја сам уверен да и при Турцима доста сам добра мом роду учинио.{S} Ако је Србин у турс |
| беди и невољи.{S} Видео је својим очима доста јада и чемера.{S} Деце није имао.{S} Ко ће бити п |
| дед’ приповедај што о твом путовању; та доста си по свету лутао.</p> <p>— Е па добро, о чему хо |
| ита Харалампије.</p> <p>— Има у деспота доста новаца.</p> <p>— Деспот је богат, ал’ сад се у тр |
| ралампије, шта је ново?</p> <p>— Свашта доста, но јесам ли на добром месту, могу ли што изговор |
| ињи Милеви и Светиславу ради.{S} Љубица доста-свашта може чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао |
| амо гледи да згрта благо, није му никад доста, ни његовој Јерини.{S} Руде му много доносе, трго |
| ог зна; доста то, да им је деспот и сад доста помогао.</p> <p>Било их је, који су деспота криви |
| и слабије стране Тураках, и они су сад доста раштркани, могли бисмо их најпре код Крушевца раз |
| да га нитко више не извади, то је засад доста.</p> <p>— Аферим, Ферхад-пашо, нек се подари мир |
| него хрђави пријатељи, каквих је Ђурађ доста имао.{S} Но и Леонтије, кад је већ нестало Стеван |
| апред корачао био, Срби, међу којима је доста неслоге било, у општој опасности могли би се слож |
| а имају за луду онаковог човека који је доста мудар да си могу дати казати од такве мудре луде |
| дивана су ми нешто омрзнути, а мени је доста и један пријан, такав као што си ти.{S} Извадићу |
| у Босну повукао.{S} Приврженика имао је доста.{S} Он је сад намеравао своју војску умложити, Ла |
| је Душан само око на ког бацио било је доста; сваки му је поглед био заповест — дода Грман.</p |
| ва дела?{S} Али Харалампију све то није доста.{S} Он је већ скројен за то да руши, обара.</p> < |
| ш.</p> <p>— Шта им фали!{S} Па зар није доста невоље када по тридесет девојака поред једног ста |
| огаје у уста турали.{S} Но то јошт није доста.{S} Ја пијем чисту воду, а они старо смедеревско |
| слепе, ал’ велике и пуне изражаја, лице доста румено; још се на истом лицу познају две боре саб |
| вог друга имати као што је Бајазит, али доста то да јој се богатство јако допало.{S} Роди се у |
| ко отети.{S} Ја признајем да си ти мени доста учинио када сам против Мусе ратовао, па зато те и |
| срцу, о ком сам се негда оскврнио, имам доста блага, да би’ могао са мојима безбрижно живити, у |
| ж’ се Жигмунда.{S} Лацмани, мада су нам доста пакости и зла учинили, ипак су христјани.{S} Жигм |
| огослов, и бићу поп.{S} Језичан сам био доста, па сам знао око матере; она ми понуди кћер.{S} П |
| "354" /> да дође у Дечане.{S} Ако је ко доста преживио, па је свет омрзнуо, дошао је у Дечане д |
| ва за госте, а вина је код Марка ионако доста било.</p> <p>Дође Ђурађ са својима под Марков шат |
| луга.{S} Тако и будне.{S} Адума је било доста, јер је ту било преко тридесет була.{S} Ту се ја |
| ци чули само име Угљеша, већ им је било доста.{S} Па војвода Жарко, па тада млад још кнез Лазар |
| , а Турци су Ново Брдо опсели, а немамо доста војске да га ослободимо, па још ако се Голубац не |
| не.{S} Ако су нам земље откинули, имамо доста богатства, и све би се дало лакше поправити, само |
| а да ослободимо Ново Брдо.{S} Ако имамо доста снаге, и ја имам нешто војске на својим местима с |
| <p>Народу је све то до ушију дошло, но доста је и сам белаја имао, па се ућутало.</p> <p>Сад о |
| ије, игуман у Дечанима, а Пајсији је то доста, па баш ма то било не у Дечанима, него и у другом |
| лудо и војску и своје главе.{S} Није то доста само бити јак и знати се ваљано борити; ваља знат |
| станка проливате, па гле чуда, јошт вас доста има.{S} Колико вас само под турским барјаком воју |
| p> <p>Рувим му све исприча, да је намет доста тежак, ал’ да ће народ све то и даље сносити, да |
| менутом брину.{S} Вук Бранковић је јошт доста силан јер има војске, а царевићу није ни најмање |
| шао је Ферхад до уверења да се Радосаву доста поверити може.{S} И сад га испитива, да се у томе |
| а.{S} И доиста, за једну сироту девојку доста је, кад је могла до тога доћи да у Дечанима кувар |
| ном и о глави радило.</p> <p>Било је ту доста славе и великолепија, али поред тога колико греха |
| била седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружан; но, поглед му је био жустар, и изражај цео |
| и; ако са Мађарима, и код Мађара има их доста.{S} Осим тога деспот колику јошт војску има.{S} Т |
| е са привиђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста већ видео — одговори један, такође старијег доба |
| хиљада.{S} Но, хвала богу, има и наших доста.{S} Српске војске има преко сто хиљада, и то је д |
| т им ово рече:</p> <p>— Кнеза Ђурђа реч доста је основана, па и сам признајем да у таковом стањ |
| прошлу славу на страну, и сад имамо још доста српски’ јунака који ће српско име прославити.</p> |
| о са својом свитом међу кланцима ’де га достићи нису могли.</p> <p>Манастир Богородице под Висо |
| } Нитко смртни нек не мисли, да га кази достићи неће, ако је што скривио; природа неред, неправ |
| {S} Деспот Стеван је био српског народа достојан владар.{S} Цјела земља за њим плаче.{S} Да ниј |
| због своје смирености био је љубимац и достојан ученик патријархов; отац Харалампије морао се |
| и.{S} Ти си измет свете цркве, и нијеси достојан живота.</p> <p>Ферхад то изрече, погледа их ош |
| је владика Леонтије по свом светом чину достојан да заузме прво место, јер бадава, владика је в |
| ло видети те јуначке слике.</p> <p>Краљ достојанствен, отворена лица, искрена ока, да није краљ |
| ривена је турска снага.</p> <p>Леонтије достојанствено изрека ове речи, а бројанице пребраја, и |
| а остају ту, то је моја воља — подвикне достојанствено деспот.</p> <p>За тили час сви су на коњ |
| веду, можда ћеду град да предаду — рече достојанствено султан.</p> <pb n="434" /> <p>Сејмени ух |
| товица знаће Мађаре дочекати — одговори достојанствено Јерина, дигне се, и шаком плећа му додир |
| учке примити.</p> <p>То изговори султан достојанствено, и мигом да знак да је ствар свршена, ку |
| ша нек буде аманет.</p> <p>Деспот је то достојанствено изрекао, и што једаред рече, то се одржа |
| подсмех, јер ма и слепи, чувају углед и достојанство племена Бранковића.</p> <p>Харалампије пре |
| ве добро иде — рекне патријарх са неким достојанством.</p> <p>— Треба гледати на то да разне ст |
| чека госте.{S} Свечано се обукао, како достоји деспоту, ал’ није све најдрагоценије на се мета |
| за човечески род, а ви црви, који нисте достојни вашом ногом у његов храм ступити, нисте кадри |
| љена била и гледао је да ти у Војновићу достојног мужа даде; осим тога и у свим другим приликам |
| ци се рађају.</p> <p>— Но било како бог досуди, исповједам и заклињем се живим богом и архистра |
| лаштинама још и тако што рећи што би се дотакло којега госта, зато се постара зараније исте буд |
| држале, да могу само мог великог падише дотакнути се.{S} Знаш ли над колико је земаља он господ |
| д њи’ сам одма’ у почетку до ефендилука дотерао, а сад после двадесетогодишње службе пашом сам |
| тељство турско ослањати, и онда би даље дотерао од Стевана, па и напослетку мораће то учинити а |
| ла, само како ће сад са Милевом до тога дотерати; како ће Светислава одбити?{S} Шта ће јој патр |
| ислити могао да будала може код Турчина дотерати да седи уз падишу на дивану.{S} Петошко је био |
| богатства, који ће ју до крајње несреће дотерати. </p> <p>А зар је Милева била такова девојка к |
| инама, као оштроумијем и памећу, далеко дотерати може.</p> <p>Свима је у двору у очи пао и једа |
| у себи: читати знаш, можеш јошт далеко дотерати.{S} Одем у један манастир близу Скопља.{S} Ту |
| какав велики дух, жени, који још далеко дотерати може.</p> <p>Петошко на његовом трону, или сто |
| обрину за помоћ са друге стране.</p> <p>Дотерују марву, живад у град, ’рана се једнако уважа, с |
| разговара, и већ почиње свићати.</p> <p>Дотрчи један коњаник, и јави да је ту Јеремија војвода, |
| мерлановог шатора ради.</p> <p>Калуђери дотурају се, и то наблизо.</p> <p>Тамерлан са татарским |
| S} Тишма је велика, тешко се може онамо дотурати, јер сваки би рад виђети шта се код Тамерланов |
| олику невину крв.</p> <p>Тако путујући, доћи ћеду близу манастира Манасије.</p> <p>Већ се виде |
| да ће благо њему у шаке <pb n="464" /> доћи, па би с калуђером лако.{S} Доиста, Јеремија не би |
| ног грла сипа ватру на куле Голупца.{S} Доћи ће време, кад ће то сатанино грло ватру бацити на |
| о година мира њему можемо захвалити.{S} Доћи ће време, ако бог да, да ће наши потомци изгубљено |
| рекне Јерина и чека одговора.</p> <p>— Доћи ћеду, само кол’ко ће их и какви доћи.{S} Мађар је |
| ађе душе зрак, да га поткрепи.</p> <p>— Доћи ћеду ти Мађари у помоћ — рекне Јерина и чека одгов |
| девојку доста је, кад је могла до тога доћи да у Дечанима куварком постане.{S} По другим манас |
| на ино, нек му се све изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је добити фетву против ђаура.{ |
| реде турског дина и адета могло би хака доћи.</p> <pb n="489" /> <p>Калуђери доносу јела, ђакон |
| мислећи да ће ово лакше Вукоглији хака доћи.{S} Но тко ће ту понуду деспоту учинити, и на то г |
| једну битку покушати, јербо би им могла доћи главе.{S} Они ће се с нама помирити.{S} Особито ув |
| Харалампије пре нег’ што ће кнежевићима доћи, састане се са Пајсијем у ћелији.{S} Била је ту и |
| знаш како ћеш до самог султана Амурата доћи.</p> <p>— Као што сви знамо, Турци су опсели Ново |
| пода.{S} Онамо не сме ни обичан левента доћи, а камо ли калуђер — рече мало са незадовољством Ј |
| га на коња посести, и до врати Голупца доћи.{S} Сад изгледа као заробљеник, и предат је на мил |
| {S} Зато може деспот кад хоће у Београд доћи, само не са јаком оружаном руком.</p> <p>Јерина је |
| војвода Костреш, можеш јошт до те славе доћи.{S} Колико већ има арнаутски’ и бугарски’ војвода, |
| бити да ћеш и ти кадгод до какове владе доћи, а може бити да ћеш се као и ја од немила до недра |
| ати, и не убој се од страхоте која може доћи.{S} Имаш силних душмана, ал’ имаш и пријатеља.{S} |
| луша, па ако лепим речма до тог не може доћи, а оно да јој мало поиздаље и претњу Вукову јави.< |
| тари војвода Драгаш од Прокупља имао је доћи са својом породицом.</p> <milestone unit="subSecti |
| та власт тим истим путем ће ми до руке доћи којим је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми сада не имамо |
| иси за калуђера, ти ћеш јошт до анатеме доћи, но чисти се одавде, да нам не срамотиш манастир“. |
| p>— Како би могао човек изненадно до ње доћи да се насамо поразговори.</p> <p>— Она обично пре |
| енденте, ил’ иначе који могу до скиптре доћи, ослепити, ил’ им врело олово у уши усути, а да се |
| како је султан киван на Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а покрај вас владаћеду ваши пријатељи.{ |
| предала, предаје се и Београд, и да ће доћи ред на Голубац.</p> <p>Ако Мађари заузму Голубац, |
| т.{S} Знам да је Јеремија поручио да ће доћи, можда ће се предати.</p> <p>— Познајем Јеремију, |
| ед Вукогли у клопку доћи, и тај град ће доћи нами шака као ево Голубац.{S} Што год ђаури зидају |
| свега деспота сломити.</p> <p>— Све ће доћи у ред.{S} Е сад смо начисто, време је почивању, тв |
| би’ се потурчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју се тући; што сам био бо |
| храни, и вољан је прије под скут падише доћи нег’ли да га Жигмунд опаше; а Вукогли добро зна да |
| с улаком к Богородици, па што бог да, и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу оданде лист посла |
| немила је за магновење; једва је к себи доћи могла.{S} Јусуф ју је једнако храбрио и наговарао. |
| >— Доћи ћеду, само кол’ко ће их и какви доћи.{S} Мађар је храбар војник, ал’ војник треба да се |
| еограда повући се, ’де ћеду опет Мађари доћи упомоћ, а деспотове војводе подићи ћеду сав окол и |
| егне, да почине, зна да ће му лак санак доћи, који ће му са срца збрисати бољу дана.</p> </div> |
| се овако досадило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, па да све то рашчисти.</p> <p>Једини Грман и Пето |
| ће бити Баоша, који је такођер обрекао доћи са зетском неком господом — рече Русна.</p> <p>Зап |
| сте на благо, и све то пограбљено благо доћи ће Турцима у руке.{S} Такви сте грабљивци ви војво |
| е прилика ту да би, можда, и до ње лако доћи могао.{S} Јусуф је <pb n="293" /> био, што но кажу |
| аљине, па му каже да ће на јутрење рано доћи да га причести.</p> <p>Радосав оде и врати се са х |
| ам на кнежевиће пази.{S} Благо ће и оно доћи Јеремији у шаке, и од цјене Голупца Харалампије из |
| не су.{S} И у двору је све у реду, могу доћи.{S} Јерино, ти од твоје стране дај све уредити, је |
| ве, а он мало промислив се рекне: „Могу доћи“.</p> <p>Међу Турцима, Марку је био сваки Србин ми |
| ј другог закопани, а урезане плоче ћеду доћи над главама, ниже црног крста.</p> <p>Отац Радосав |
| ка га, опет ће једаред Вукогли у клопку доћи, и тај град ће доћи нами шака као ево Голубац.{S} |
| е рад због тога са Леонтијем у споречку доћи.</p> <p>— Чуј, свијети оче:{S} Петошко се одавна с |
| одговор.</p> <p>— Кажи господару, да ћу доћи сутра ујутру на главину, онде је његов стан, видим |
| фетву против ђаура.{S} И тај исти новац доћи још у наше руке.{S} А Вукогли-деспот велики је лис |
| ра са Бранковићем, да му преда град.{S} Доцне је.{S} Сад Јеремију двогуба брига мори, благо и ж |
| њему руке пружи’, он мени.{S} Можда је доцне, ал’ ћу употребити све, само да спасем што се спа |
| ојима у чељуст душманину.{S} За мене је доцне кајати се, ал’ ви још имате часа.{S} Чувајте наро |
| да се знамо равнати.</p> <p>— Е већ је доцне — рече замишљен Јаблановић.</p> <p>— Није доцне, |
| рече замишљен Јаблановић.</p> <p>— Није доцне, како би било да ти идеш Жигмунду да понудиш град |
| ису на јуриш град отели, па ће све бити доцне.</p> <p>— Е, није до чекања, сад ћу коња обости, |
| ужди добар био, зашто да те се сад тако доцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је већ владичеств |
| да уступа, хоће да спасе Завишу.{S} Но доцне је, Турци су га већ притисли.{S} Хусари одбију ха |
| есретни младићи, отимају се, ал’ је већ доцне, сила их на кревету притисне, не могу се маћи, сн |
| Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне — закључи Јеремија.</p> <p>Све је углављено и сад |
| ижен је за калуђера у дивној Студеници, доцније под деспот-Стеваном постаде игуманом, и он сад |
| радо и често су се овде задржавали.{S} Доцније када се српска влада распространила, нарочито п |
| и твој отац о Стевану судите?</p> <p>— Доцније може време свашта донети, ал’ засада врло је јо |
| ће нам утолико теже бити што је Милева доцније жртва материне политике постала.</p> <p>Милевин |
| ке земље завладао, и да не бијаше кнеза доцније цара Лазара, зар би свеколиком српском земљом з |
| ин чупа и неразвијен цвијет.{S} Па и ма доцније било, опет губим моје дијете.</p> <p>— Велики ј |
| се, одмора ради.{S} О важнима стварима доцније има се говорити.{S} Мара и Ђурађ мало доцније п |
| био војник под царем Душаном, пошто је доцније ослепио, гудало га је ’ранило док није у двор п |
| к срцу Маре, цара Лазара кћери, коју је доцније и задобио.{S} У разним биткама против Турака по |
| ће бити од нас и нашег стада.{S} Ви сте доцније рођени, па се тако не осећате да идете све на м |
| аже.{S} Ја хоћу засад мир мом народу, и доцније после моје смрти, опет нек му је бог у помоћи, |
| е Обилића пао, укопају на бојном пољу и доцније дигну му каменити споменик.{S} И српске <pb n=" |
| ен пред градом на пољани, коју су Турци доцније Калимејданом назвали, ’де су крволоци млогу срп |
| ’ остале партаје га нису трпеле.{S} Тек доцније био је за патријарха намешћен.{S} Црнци калуђер |
| зван себе од страха и жалости да се тек доцније разабрати могла.{S} Милева се пустила у тужан п |
| шт разговараше родољубиви старци, и тек доцније, кад су к царици поћи намерили, прекинули су та |
| јећи се да га Турци у сајузу са Милицом доцније сасвим не истисну.{S} Почне, дакле, нове планов |
| е има се говорити.{S} Мара и Ђурађ мало доцније посете и Русну, где још и калуђера затекну, и о |
| господари, па ако не сада, оно биће то доцније.{S} Видиш шта чини Коран мог пророка, колико ве |
| [с] војском на страни, како опет деспот доцније није се хтео уплећати у бој.{S} После тога запи |
| онтије био одат Стевану деспоту, ал’ му доцније, кад је на кормило дошао, није замерао, поштова |
| којни, Русно, одвећ се је показао, но у доцнијим ратовима противу Турака, код Новог Пазара; нар |
| алогу својим послом, а и Харалампије на дочек гостију.</p> <p>Да, да не заборавимо за Јулу кува |
| који како зачу глас трубе, изиђе ван на дочек Јеремији с ким се поздрави и пољуби.</p> <p>Јерем |
| ереву да у двору ред начини за пријем и дочек улаках и поклисарах, па се спреми на пут, и отпут |
| није на себе дао дуго чекати.{S} Једва дочека ову прилику.{S} Са радосни кораци похити онамо.< |
| што важно говорити.</p> <p>Милица једва дочека да се с њим разговара, да види чему се има од Ба |
| <p>Како то чу Бранковић подиже се да га дочека, очи му запламту, лице му ванредну озбиљност тум |
| блачина Раде са телохранитељи, да краља дочека, и у град пропрати.</p> <p>Жигмунд на челу.{S} Н |
| сак-паше, у велику дворану, ’де га овај дочека.{S} Истом стиже и бимбаша са благом.</p> <p>Учин |
| ћен, подиже се до чадора, ’де га деспот дочека.</p> <p>Јеремија је као рођен за војводу и власт |
| се дићи да се свечано обуче, и господу дочека.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18590 |
| /p> <p>Изиђу из трапезарије, бимбаша их дочека, и сад се шетају.{S} Деспот пита откуд крвави тр |
| и шапне му.</p> <p>— Не предаји града, дочекај Турке, кнежевиће поведи собом. </p> <p>Баце се |
| е рад спасти Ђурђа.</p> <p>Ови то једва дочекају.</p> <p>Једну ноћ дођу Облачић и Војновић са н |
| аветујем.</p> <p>Улак изађе, војници га дочекају и одведу мало даље.</p> <pb n="460" /> <p>Сад |
| има против Маџара, јадна Србијо, што си дочекала, да се твоји синови с тобом тако коцкају.{S} Б |
| ватре, Угре и Турке.{S} Турци би једва дочекали да се тај уговор повреди.{S} Измећу два зла, м |
| пријатељ, душману душман.{S} То јошт да дочекам, па да ми се душа смири, а тело земљи у вечитос |
| <p>— У част бога, и у наше здравље, да дочекамо један дан као код Искре, кад смо Турке до ноге |
| војску да скупимо, да Турке код Мораве дочекамо, свако магновење је скупо, желио би’ чути да л |
| у времену скопчавају.</p> <p>Јерина је дочекана у двору што је кнежевић сазидао.{S} Ту се позд |
| товица уљезу у манастир, и сиђу с коња, дочекани од игумана Рувима и свих калуђера, уђу у отвор |
| ој отац би тебе као најславнијег јунака дочекао и уверен сам да те глава поред њега заболела не |
| <p>Отац Харалампије у Дечанима једва је дочекао смрт Стевана деспота.{S} Он се сад надао да ће |
| удару у Србију.{S} Јадан народ, шта је дочекао да се у вјери на три стране кида.{S} Једне Турц |
| је.</p> <p>Султан Мехмед са чешћу их је дочекао.{S} Премда није био пријатељ Србину, опет уважа |
| фаном, видио је Београда сјај, и пад, и дочекао је предају Голупца, заштиту манастира Богородиц |
| тина, добу бујног напредовања Србије, и дочекао је да крунише за <pb n="544" /> краља силнога Д |
| к не продиру.{S} Јадни Београде, шта си дочекао.{S} Деспот Стеван те подиза, исти потписао ти п |
| ћи и мањи владаоци.{S} Дринопољу шта си дочекао!{S} Где је кадгод грчка, бугарска и српска слав |
| — Ух, сад да сам паша као ти, па да сам дочекао у Крушевцу ево овђе живљег, па харем, не би’ се |
| ћ под Турчином, само тај покор да нисам дочекао!{S} Но нек буде воља божија.</p> <p>— Мој оче П |
| мном да му град предам, то ће он једва дочекати, па ће опет бити Ђурађ изигран.{S} Него чуј, п |
| м утући.{S} Држе да ће Жигмунд то једва дочекати, <pb n="535" /> а да смогне у Њемачкој с Чешко |
| мислиш Ферхад-пашо?</p> <p>— Пре јуриша дочекати индат, па тек онда на јуриш.{S} Тако мисли тво |
| такузена кћи и деспотовица знаће Мађаре дочекати — одговори достојанствено Јерина, дигне се, и |
| еда, и кад који део куд задере, мора се дочекати тако, да се Турци с крвавима главама врате.{S} |
| замеримо.{S} Ја ћу их у великој дворани дочекати.</p> <p>— Кантакузена кћи и деспотовица знаће |
| : богзна каково добро могу од њега јошт дочекати; не једна је већ тако срећном постала чрез доб |
| била куварка, јер се ту сијасет гостију дочекивало, међу којима млоге њежне госпође које фина и |
| длога Јеремије, а кад се Јеремија блага дочепа, тко зна како ће међу њима деоба испасти.{S} Но |
| е смјеши.</l> <l>Ал’ кад Новак буздован дочепа,</l> <l>Па кад лупи с њиме Татарина</l> <l>Стаде |
| не да је ишао даље да лови да и он што дочепа, но почео се са другом кошкати, да и он има на п |
| под скут Жигмунда.{S} А да се Вукоглија дочепамо, требало би одмах кренути <pb n="511" /> се по |
| љубље.</p> <p>— Честити пашо, ја сам се дочепао млади’ кнежевића и тек после због њи’ је добио |
| хтео га је и прождрти, јер га је он сам дочепао; други курјак не да је ишао даље да лови да и о |
| волети мораш.{S} Турци могу ли се само дочепати какве дивотне девојке, тој нису опростили него |
| ји ни ја одржати не мога?</p> <p>— Ево, доша’ ти на вјеру, и тврду ријеч, исповједам ти, да од |
| за ме као сватко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти на вјеру, као што река’, ал’ јеси л’ каиљ зада |
| их презиром гледи.</p> <p>— На вјеру ми доша Јеремија, ја идем на вјеру да примим град.{S} Он ј |
| поздравља, нит’ шири руке да се с пута дошав пољуби.{S} Страст га обузела, а и зебња да неће Ј |
| да им помогне један град отимати, а он, дошавши са својом војском к опседнутим грађан’ма пређе, |
| > <p>После косовског удара народ к себи дошавши само је једног честитог поглавара требао.{S} Ст |
| тане српским средоточијем.{S} Са благом дошавши дољни великаши градили су палате; једном речи:{ |
| пратити?</p> <p>Ту је и војвода Кајица, дошао да честита деспоту на Смедереву што га сагради, и |
| ко доста преживио, па је свет омрзнуо, дошао је у Дечане да овде нов свет тражи.{S} Несрећан д |
| нашање при нападању задњем на манастир, дошао је Ферхад до уверења да се Радосаву доста поверит |
| хаљина, но преобучен, да га не познаду, дошао је Харалампије да важну ствар Ђурђу саопшти.</p> |
| рамену стоји, па гледа у небо не би л’ дошао до шићара.{S} Вешти соко, прави Босанац, за њега |
| >— Да мене није било, не би ни Јеремија дошао до Голупца, јер су кнежевићи прво у моје шаке пал |
| , кад је већ до старешинства у Дечанима дошао?{S} Зар није то довољна награда за толика хрђава |
| олуна, аманет спасителан, још од Душана дошао у руке кнезу Лазару, а од овог опет и царице Мили |
| витељствовала, па чрез Ђурђа Бранковића дошао је до овог важног места.{S} Он је у своје време з |
| ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга јави да је дошао улак од деспота.</p> <p>Јеремија радо изненађен, |
| ил’ Турака, Завиша је свуда.{S} Сад је дошао да помогне Жигмунду и деспоту.{S} А какав је Змај |
| г српског и арнаутског левенту, који је дошао да се потурчи.{S} Не може ли ко код куће да се са |
| , а кад се мора предати, свеједно им је дошао ли град у турске ил’ друге руке.{S} И Јаблановић |
| рича своје од почетка до краја, како је дошао Харалампије под Бело Брдо, <ref target="#SRP18590 |
| у друштво вратио, да провидиш, зашто је дошао властелин Јеремија?{S} Он је нашег несрећног оца |
| желио пријатеља стећи.</p> <p>Деспот је дошао под видом, као да султана посети, но управ цељ му |
| их страна грози.</p> <p>Леонтије баш је дошао на договор.{S} Да овде није нашао деспота, ишао б |
| једаред јави му се да је неко из Србије дошао и рад је с њим говорити.</p> <p>Ко је то био?</p> |
| баци на Ферхад-пашу, изгледа канда није дошао покоран да Голубац преда, већ да он што потражива |
| ду служити.{S} Ја сам недавно из Турске дошао, што сам могао <pb n="353" /> робља ослободити, о |
| ац Мађарима предати мора, стога то си и дошао, јер су вас Мађари скучили.</p> <p>— Е добро, чес |
| — Велики је то терет твоме срцу, зато и дошао сам да ти јавим, да те утјешим.{S} Држ’ се Жигмун |
| урке ил’ да онде остане.</p> <p>— Он би дошао к вами, ал после опет да га начините господаром н |
| редао.{S} Још на путу мислио се како би дошао до договора са Бранковићем, да му преда град.{S} |
| ђи ти мени на вјеру као што сам ја теби дошао, па тако ми свете богородице, да ти квара бити не |
| глас, да је турски посланик Милеве ради дошао, наравно, дошла је до ушију и патријарху.{S} Нова |
| рослови.</p> <p>— Тко си, робе, јеси ли дошао да предаш града.{S} Ако си за то дошао, бићете од |
| Турака.{S} Та приповедај ми, како си ми дошао до те висине?</p> <p>— Је ли, господару, чудиш се |
| ети храм Жиче, куд је тим послом к мени дошао, помолио се богу, иконе цјеливао.{S} Кад се врати |
| > <p>— А ти, Ђурђу Кантакузену, који си дошао сестри и мени, и овом сиромашном народу да помогн |
| д силне милости моје помиловани, ако си дошао да се на ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де ка |
| седне и прослови.</p> <p>— Добро што си дошао, свети оче, требаш ми за вијеће, јер си увијек зе |
| ру разнео се глас да је турски посланик дошао да проси Милеву.{S} Она је то сама својим дворски |
| љубише га и у скут.</p> <p>— Добро нам дошао, свети оче, и властелине Новаче; откуд вас сад ов |
| се већ знаду, покрај Јеремије и ја сам дошао негда до пријатељства са Ђурђем.</p> <p>— Ал’ ако |
| м утеху и трпљење уливао.{S} Па сад сам дошао к теби, да ми даш неколико братија.{S} Твоји калу |
| м Јусуф.</p> <p>Он је са великом свитом дошао да Милеву прими и султану однесе.</p> <p>Донео је |
| јеци султану да је због тога тако лахко дошао до Голупца.{S} Кад опет Смедерево сазидам, чувам |
| поту, ал’ му доцније, кад је на кормило дошао, није замерао, поштовао је у њему сопствено увере |
| везати.{S} А ионако Жигмунду је јефтино дошао у шаке Београд и Мачва.{S} И какве си ти ту корис |
| дошао да предаш града.{S} Ако си за то дошао, бићете од силне милости моје помиловани, ако си |
| {S} Шта ће он овде?{S} Није ли због нас дошао, да нас одавде изведе? — запита зачуђен кнез Јова |
| Јеремије откупити, но рашта кад би опет дошао у руке Жигмунду.{S} Да знаш како ми је било кад с |
| оле-горе пред врати, да не би тко близу дошао.</p> <p>Поседају на миндерлуке.</p> <p>Ферхад-паш |
| .</p> <p>Петошко је тако кроз препоруку дошао у крушевачки двор цар-Лазара.</p> <p>Ту је после |
| к-паша споменуо је, би л’ деспот к њему дошао на кољена, на то одговори му Ферхад да то од десп |
| о је Јеремија, са два побочника.</p> <p>Дошао је на тврду реч деспотову, сиђе с коња, и његови |
| све је настајало живље и живље.</p> <p>Дошао је и будала Петошко.{S} Он се пред гостима лепо п |
| ђу јошт неки одвећ отмени гости.</p> <p>Дошао је деспот Стеван са Ђурђем, који се поред деспота |
| ки посланик Милеве ради дошао, наравно, дошла је до ушију и патријарху.{S} Новак није био у дво |
| не закриљавао.{S} Кад је Марку зла воља дошла, а он је само Хасана тражио да му срце мало разве |
| јзи често претворна.</p> <p>Сад је Мара дошла да материно стање искуша, да ју, наговори да Вука |
| /p> <p>Наједанпут разнесе се глас да је дошла Мара, кћи царичина, жена Бранковићева, са сином Ђ |
| истим путем ће ми до руке доћи којим је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми сада не имамо ни онако насљ |
| му се састави са оном од Видина што је дошла, и сад са свију страна јурне на Мађаре, са пешаци |
| тала му је на лицу борбу унутарњу, није дошла да га испитива, већ да га теши.</p> <p>Јерина зап |
| на се у првој мисли сетила да Мара није дошла као добро дете да ју искрено теши, него из другог |
| XXV</head> <p>Кад је Јерина у Смедерево дошла, зарадоваше се свом брату.{S} Она је била девојка |
| кћери ил’ госпође које су са војводама дошле.{S} Ту се десила и госпођица Цецилија, кћи војвод |
| дуго трпео да нису к томе и друге беде дошле.{S} Ја једем дан на дан пасуља и сочива, и то баш |
| угове, и прозбори.</p> <p>— Ево Мађара, дошли су да добију Голубац, но надам се да овде нећеду |
| озвало је на слогу, и који сложни беше, дошли су.{S} Но, не би на Косову Краљевића Марка, Милош |
| ући твоју велику побједу над Бајазитом, дошли смо да се очима уверимо.{S} Знао сам да о’ђе мора |
| а на самог наиђе, тешко Харалампији.{S} Дошли су до ушћа Дунава, ’де је већ сва војска спремна |
| срећа амо нанесе?{S} Седните.</p> <p>— Дошли смо, да се о миру са султаном договарамо.</p> <p> |
| S} Уговор се не сме рушити, јер би онда дошли измећу две ватре, Угре и Турке.{S} Турци би једва |
| ри отели, а од ових опет до руку Турака дошли.{S} И све то у тајности скривено да дода игуману |
| и научили.</p> <p>Кнежеви Јован и Ђурађ дошли су у Крушевац, деспот Стеван је онда већ из Беогр |
| радске часнике, који су му на поклоњење дошли, питао је за здравље краља Жигмунда, и обдарив’о |
| p> <p>— Да мене, опет, није било, не би дошли до откупа Голупца, — одгонетне Јеремија.</p> <p>Ф |
| оварати.</p> <p>Слуге су такођер к себи дошли и умерили се, да не би старијим до ушију дошло ка |
| злоставили, харали, како су после азапи дошли, па и они су харали, тако да већ црква и нема виш |
| се у своју отаџбину.</p> <p>Кад су кући дошли, сваки се својима врати, то јест Леонтије и Сава |
| е младе левенте, који су са Светиславом дошли.{S} Светислава су престављали како за Милевом узд |
| мија прослови.</p> <p>— Ето до чега смо дошли, да Мађари владају у Мачви и Београду, па сад још |
| Турци могли Угрима намигнути, па бисмо дошли међу две ватре.{S} Само још једну, а језгру.{S} А |
| дед да што свршимо.{S} Ми смо само зато дошли да тебе у наше друштво увучемо — рече Прибац.</p> |
| то им се год допада.{S} До чега смо већ дошли?{S} Камо Душанова Србија?{S} Остало нам још комад |
| тријарх.</p> <p>— Дакле до тога смо већ дошли, да се царска српска кћи Турчину продаје?{S} То н |
| иста изгледа да се исти врате откуда су дошли.</p> <p>Млоге војводе држаше се Ђурђа; да се на в |
| те се, да отпочину.{S} С тешког пута су дошли.</p> <p>И деспот после кратких питања и одговора |
| еремија и војвода Јаблановић.{S} Они су дошли да вас одавде одведу; код њи’ вам неће рђаво бити |
| огору.</p> <p>Какав је то жагор?</p> <p>Дошли су српски посланици султану?{S} Млади Ђурађ Бранк |
| самог себе и мало се говорило; када је дошло до чашице, све је настајало живље и живље.</p> <p |
| , деспоте, нијеси без гријеха, и сад је дошло вријеме искушења за те, да прегорјеваш, а што мож |
| о сам за ово вријеме кукала, тако ми је дошло канда су ми ове дворане тамница.{S} Ови двори зов |
| а на другом свјету слађи рај.{S} Већ је дошло време да на три вјере покидан народ са три стране |
| ог народа крв.{S} И до каквог успеха се дошло, да се сад српски градови с једне стране Турцима, |
| стале.</p> <p>— Добродошли, и све добро дошло — рече патријарх — па како си ми ти овде, светла |
| има тражио је оног ком Је првом у главу дошло његове љубезне Милеве лишити га.{S} Пребацивао је |
| умерили се, да не би старијим до ушију дошло како су са калуђером поступали.</p> <p>Особито Ју |
| нопољ.</p> <p>Народу је све то до ушију дошло, но доста је и сам белаја имао, па се ућутало.</p |
| /p> <p>Приредили</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ, др ДРАГИША ЖИВКОВИЋ, др БОЖИДАР КОВАЧЕК, др ЖИВАН МИЛИС |
| р ДРАГИША ЖИВКОВИЋ, др БОЖИДАР КОВАЧЕК, др ЖИВАН МИЛИСАВАЦ, др БОШКО НОВАКОВИЋ</p> <p>КЊИГА I</ |
| <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ, др ДРАГИША ЖИВКОВИЋ, др БОЖИДАР КОВАЧЕК, др ЖИВАН МИЛИСАВАЦ, др БОШКО НОВАКО |
| др БОЖИДАР КОВАЧЕК, др ЖИВАН МИЛИСАВАЦ, др БОШКО НОВАКОВИЋ</p> <p>КЊИГА I</p> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИ |
| n="218" /> господар бити.{S} Веруј ми, драга Русно, тај Ђурађ, премда ми је унук, опет морам и |
| рске породице.{S} Како ти мислиш о том, драга Русно?</p> <p>Русна, којој баш није био царичин р |
| нувши, рекне Русин:</p> <p>— Ти мислиш, драга Русно, да би Краљевић Марко мир донео био мојој п |
| ’ дубоки’ мисли и рекне Русин:</p> <p>— Драга моја Русно, ти се само за Мару бринеш, а за Вукос |
| желим.{S} Мора ми казати, шта ради моја драга бјелопољка Савка, па и новаца... ил’ ћу му душу х |
| русу, мислиће да је у мору светлости од драга камења.{S} Него све за пут спреми па иди.</p> <p> |
| .{S} Тек што дворјанин изиђе, а војвода Драгаш са Вуком већ дође.</p> <p>Драгаш је био један од |
| ли се јошт нови гости.{S} Стари војвода Драгаш од Прокупља имао је доћи са својом породицом.</p |
| један дворјанин и јави да је ту војвода Драгаш са младим Вуком.{S} Царица му да поручити да ји |
| шао, почне говорити:</p> <p>— Право има Драгаш.{S} Мог покојног оца царска власт јошт је сасвим |
| лажу и да ји је цар карати морао — рече Драгаш.</p> <p>— Ми смо већ од тог доба онде били и све |
| и, но упутио се к цару на Косово — рече Драгаш.</p> <p>Царица загрливши свог младог сина Вука, |
| а установи.{S} Свети патријарх, Новак и Драгаш са царицом, мојом матером, нека привремено управ |
| апита царица.</p> <p>— Та да — одговори Драгаш.</p> <p>— Но Вук није баш млад, већ је у зрелом |
| народ док се мир не поврати — одговори Драгаш.</p> <p>Стеван, који је са тихим духом и смирено |
| рачун војводују — рече искреним гласом Драгаш.</p> <pb n="261" /> <p>— Мислиш на Бранковића и |
| тамо догодило? — запита жалосним гласом Драгаш.</p> <p>На његово питање војвода Костреш прослов |
| к заповедати — одговори сасвим отворено Драгаш, који баш није радо ни слушао где се женске у та |
| то је први посао — одговори патријарху Драгаш.</p> <p>— Е добро, дакле шта да се чини?{S} Ко ћ |
| ојвода Драгаш са Вуком већ дође.</p> <p>Драгаш је био један од старији’ војвода, који већ због |
| се дивио умерености Стевановој.</p> <p>Драгаш реч прихвати:</p> <p>— Тек таковим начином можем |
| ве теже ићи.{S} Познајем добро Новака и Драгаша; они, по свој прилици, на њену страну већ раде. |
| мешно казивао.{S} Грман је опет певао и Драгаша војводу на плач навео.{S} Штавише, и песник Рад |
| ан, који је са тихим духом и смиреношћу Драгаша слушао, почне говорити:</p> <p>— Право има Драг |
| себи је неку молитву читао.{S} Новаку и Драгашу сузе су низ образ рониле.{S} Светислав је Милев |
| сам као ти па да ме Бајазит запроси, с драге воље би’ пошла, јер, богме, неће нас Светислав од |
| му поред тога који новац.</p> <p>— О с драге воље, оче, заповедај са мном ма у које доба, ја ћ |
| њу место Милеве запросио!</p> <p>— Али, драги мој, моја кћи је већ намењена младом Светиславу, |
| вши се заједно, рече Пахомије:</p> <p>— Драги брате, шта ће бити од нас и нашег стада.{S} Ви ст |
| p> <p>Међу осталим рече Марко:</p> <p>— Драги моји посинци, казаћу вам нешто, па се опомените м |
| више о том знати.</p> <p>— Е добро, мој драги, сад иди спавати, па ми само буди човек, а ја нећ |
| се са челенком спаја, трепти алем-камен драги.{S} Лице му ма већ и не младо ал’ дивотно се виде |
| у широк златан ланац, о бедрици златна, драгим камењем искићена сабља.</p> <p>Деспот понуди га |
| То ми жао буде.{S} Она је у кадиви, са драгим камењем украшена, дивно изгледала.{S} Боже мој!{ |
| им виси велико златно кандило, украшено драгим каменом, унаоколо опет сребрна кандила, и њихова |
| тник.{S} На врату му златни ланац посут драгим камењем, кажу вреди сто села.{S} Колико се његов |
| турбан, на прекрштеним ногама почива му драгим камењем посута димишћија.</p> <p>Ферхад-паша их |
| На њему је долама позлаћена, пуцета од драгих камења у златном оквиру у склопу као токе поређа |
| <p>Приредили</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ, др ДРАГИША ЖИВКОВИЋ, др БОЖИДАР КОВАЧЕК, др ЖИВАН МИЛИСАВА |
| онда беседити.</p> <pb n="285" /> <p>— Драго ми је, Краљевићу, што те упозна’; кад се кући вра |
| био оче, јеси ли рад гостију?</p> <p>— Драго ми је, ево овамо мало да се одморите — рече Харал |
| ме одма’ отпусте да могу ићи куд ми је драго.</p> <p>После ови’ речи Петошко заиште мало вина |
| има у очи падају.</p> <p>— Но, то ми је драго.{S} А познајеш ли изближе Светислава.</p> <p>— По |
| жртвовати себе, и све што ми је мило и драго.</p> <p>— А ти, Облачино Раде, сабљо моја од мегд |
| Ферхад-паша.</p> <p>— Нек ти је како ти драго, само гледај при делби да ме Јеремија и Јабланови |
| во вам кажем.{S} Мене осуђујте како вам драго, зна Марка народ, ког је и код душманина заштићав |
| рава него кнез Лазар, или други који му драго.{S} По поњатију оног времена особито, Марко би са |
| к иште падиша данка и поклона колико му драго, само да се Бранковићу влада не да.</p> <p>— Коли |
| док ствар сасвим не дозре; после што му драго.</p> <p>— Дакле велиш моја партаја је већа?</p> < |
| нешто тешко било.</p> <p>— Нами је баш драго, одговори патријарх, но још ћемо радоснији бити, |
| сам патријарх исто желео.</p> <p>Милица драговољно допусти и, радујући се храбрим реч’ма њихови |
| би сад тебе Бајазит запросио, би ли би драговољно за њега пошла? запита ју нешто шаљивим гласо |
| из шале калуђер.</p> <p>Јула га послужи драговољно.</p> <p>— Би л’ ти, Јуло, отишла за манастир |
| ил’ убити даду, нег’ што би се од свог драгог одлучити дали.{S} Ово само рекох, а воља ти је, |
| д њега била прва ханума, блистала би од драгог камења; ти би се у свачему осигурала и твој би р |
| тај бисер од јунака, ког долама увек од драгог камења трепти, црнином је обвијен.</p> <p>Велика |
| нису.{S} Поклони морају се од бисера и драгог камења блистати и трептати.{S} Рећи ћеш да је то |
| а и злата.{S} Свето евангелије, у самом драгом камењу, поклон цара Душана, светлило се као сунц |
| с напада него пријатељство ми подноси и драгоцене ти, као што видиш, поклоне шаље — одговори Ми |
| тићеду у манастиру где ће се сместити и драгоцени товари.</p> <p>Деспот и Јерина смештени су у |
| ри запада стрепили, кога престол је био драгоцјен, какови ни Трајан ни цар Пријамос није имао.{ |
| имају!{S} Онде је црноока и лепог стаса дражесна Гркиња, онде питоме красоте Бугарка, онде опет |
| му се поверовало и султан није хтео да дражи Бранковића.</p> <p>— Има ли за то какве бујрунтиј |
| без жалости, а нит’ има царствовања без драма.{S} Знаш шта је била стара Византија.{S} Колико ј |
| } Тамбураш је наш дуго био у служби код драчког кнеза.{S} Он зна удесно уз тамбуру певати све п |
| м пределу код реке Ибра, међу стољетним дрвама, види се велика и красна црква са великим зданиј |
| та разбарушеном косом, пред њим узвишен дрвен налон, а на њему велика књига, и поче нешто читат |
| еоград изгледао.{S} Онда није било онде дрвених кућа; све красне куће и палате.{S} Није било ни |
| , у ком израђено почива парченце светог дрвеног крста, на ком је Спаситељ страдао, свети спомен |
| житељ и посадио га испод једног повећег дрвета.{S} Кад је осетио да је већ пред гостима, просло |
| ивер у жару треба да покаже од каква је дрвећа.{S} Омладак нек покаже да је из доброг корјена п |
| он је створио човека и сваку животињу, дрво и чокот.{S} Чокот производи грожђе, а ово нам даје |
| ећан, био је љубљен од царске кћери.{S} Дрво је за њега високо било.{S} Кад мишљаше да је на вр |
| S} Једни мере земљиште, други учињавају дрво за грађу.</p> <p>Диван призор.{S} Какве су то твор |
| уги опет упражњавали су се у моловању и дрворезању.{S} Жичку цркву су сами калуђери моловали, п |
| идао га је и украсио.{S} Високи Дечани, древни манастире, ти си са твојим зидинама сведок велик |
| ошао сам да ти јавим, да те утјешим.{S} Држ’ се Жигмунда.{S} Лацмани, мада су нам доста пакости |
| , по нас хрђаво испасти неће, само увек држ’ се покрај мене.</p> <pb n="417" /> <p>Тако се они |
| њено и њених синова.{S} Вук, мој бабо, држа да је и на њему пола царства.{S} А ће сам ја онда, |
| аш, а што ти писа да се ти отреса, и он држа да су кнежевићи под мојом руком, и да ти ја запове |
| снажан, велики дух, и ако би се српска држава сабрати и снова утемељити могла, ту би тек Ђурађ |
| S} Ту су руде, које држе живот народа и државе, ту је обрт и трговина, која своје жиле на све с |
| S} Треба сваком могућном злоупотребљењу државне власти пут пресећи.{S} Ми се морамо и за наше п |
| и онај издајица отаџбине и народа, који државну владу себи присваја, и који једну част народа о |
| спространио и утемељио би изнова српску државу.{S} Они су били два орла у једном кавезу.</p> <p |
| теши, него из другог узрока, што је она држала за своје понижење.</p> <p>— Како си, слатка мати |
| је црвеног калуђера за обичног калуђера држала, који је мало понесташан, ал’ не би никад, мисли |
| је том гласу ни веровала сасвим, јер је држала да је све то царица слепила само зато да Бранков |
| та на истоку, које би се за најсрећније држале, да могу само мог великог падише дотакнути се.{S |
| ког страха, које из мржње прам деспота, држали су му страну.</p> <p>Русна, која као да се закле |
| шка лудака у двору цар-Лазара.{S} Јест, држали су га за лудака ал он не бејаше лудак каквог у Д |
| .{S} Петошко није био луд као што су га држали, и од Латина је млого којешта научио, но у старо |
| Ђурђу привлачио.{S} Великаши и војводе држали се сад једног, сад другог, како им се кад за бољ |
| ни који су били од старе господске лозе држали су страну Бранковићу, ког је породица већ одавна |
| ="329" /> поред Ђурђа стално су се увек држали и војводе, Војновић и Змај-Облачић Раде.</p> <p> |
| а својима.</p> <p>Сви су Србљи са Мусом држали, а Грци са Мусулманом.{S} Вук почне тамо-амо шев |
| клони се.{S} Сви су то за саму лакрдију држали, но Петошка доиста више нису виђели; њега је нес |
| и зетским властелама, који би за срећу држали да добију твоју ћерку.</p> <p>— Јошт би се баш з |
| у дали.</p> <p>— Али тако се у оно доба држало да у почетку није имао Вук велику наклоност прем |
| изрекао, канда се хтео такнути, што се држало да је он дао кнежевиће осљепити.{S} И такав посв |
| еко чарапа унакрст обвијеним каишом.{S} Држање му беше благородно, да се позна да је негдар вој |
| његовим војничким разговорима и гордим држањем није им се допадао.{S} Отац Леонтије чинио им с |
| Русна је била средњег доба, и у стасу и држању свом млого је била на Милицу, само што је Милицу |
| млого давало.{S} Он, као син Вукашина, држао је да има право на земље очине, или поне да има у |
| т му Вук упрљао.{S} Ђурађ је, напротив, држао, да је после косовске битке са смрћу Лазара, који |
| азар није увек правду наједнако дјелио, држао је да је право Немањића његова неподјелима својин |
| /p> <p>Харалампије није се дуго мислио, држао је да је то сад први пут да дође до највишег степ |
| у њему сопствено уверење ино, јер [је] држао да и такав непријатељ поштовање већма заслужује н |
| Сириџа за мито, што од тебе добива.{S} Држао се у Једренима велики диван, о теби и Србији је б |
| о му је што га је калуђер надмудрио.{S} Држао је да ће благо њему у шаке <pb n="464" /> доћи, п |
| их овде код мене тајно здраве и читаве држао, да их за српски престол спасем, који после смрти |
| м буде Србин на страни.{S} С којим буде држао Стеван, с тим ћу и ја, но даћу се молити од њега, |
| ст, а и покајање за зла дела, и њега је држао за јединог који ће Србију спасти, ако се само ика |
| p>Стеван није се хтео упокорити, јер је држао да је он одавна насљедник престола, па не може ни |
| ржи, јер се боји да ће, ако слабијег се држао буде — страдати.{S} Сад је за тебе више заузет не |
| рата му Вука, Ђурђа Бранковића, увек се држао уз Стевана.{S} Када се Стеван са Ђурђом измирио, |
| оље свидело.{S} Поред Стевана стално се држао војвода Орловић; тако исто <pb n="329" /> поред Ђ |
| и једног зеца; онај који је зеца у зуби држао хтео га је и прождрти, јер га је он сам дочепао; |
| се ражали; он је у свему са патријархом држао.</p> <p>Отац Харалампије са највећом радошћу прим |
| аузео већу част [земаља које је Вукашин држао, а] Вукашинова породица морала се са неким парчет |
| међу Бајазитовим синовима за насљедство држао се оне стране које Стеван Високи.{S} У братским р |
| вак на то рећи.{S} Он је већ за сигурно држао да ће се са царском породицом сродити.</p> <p>— Н |
| лако чинило.</p> <p>У Вишеграду наскоро држао је савјет са својим сином Ђурђем и млогим великаш |
| ти си кадгод кнезу против Марка страну држао.{S} Сад остављаш Лазара породицу и тражиш опет тр |
| цео би га јуначки свет зато за кукавицу држао био.{S} Па како би таков јунак као Марко тако што |
| арко би сам себе за најјаднију кукавицу држао био да не брани очино и своје право, и цео би га |
| са раздељеним силама чинио.{S} Мој отац држао је највећу част српске земље, па кад је пошао на |
| двору кнеза Лазара видили, слушали.{S} Држасте га тада за правог лудака, подсмејавасте му се, |
| ихо преслушао.</p> <p>Један вели, треба држати страну Мурату, други, опет, Мустафи.{S} Ђурађ је |
| о сад промене буде, кога ћеш се ти онда држати?</p> <p>— Стевана, ако хоће, јер је то и право к |
| д није реч своју одржати могао, не мора држати ни деспот, јер није право да се покрај оштећене |
| лтан на то пристаје, и опет ће се сутра држати диван.</p> <p>— Побрини се, Ферхад-пашо, за покл |
| Милица ће те по ђаурском адету за зета држати који, поред жене своје, неко право у породици им |
| Ми се са нашом силом засад само Голупца држати имамо — рече угрејано Розгоњи, који није рад да |
| запитају.{S} Кнежевиће морамо код себе држати, ако се какогод ствари преокрену, да узмогнемо п |
| не, а краљ о свом трошку не може војске држати, мораду да просе новац у римпапе, који кад им да |
| њу ноћу, дуже [од] осам дана не може се држати, и сад је још време да ти до шака дође Голубац у |
| шта се о’де ради, да би знао чега ће се држати.</p> <p>Вук је горд био да се покори Милици и ње |
| лико војске, против колико војске ће се држати.</p> <p>Врате се.{S} Ал’ ’де ће кнежевић одсести |
| Јаблановић</p> <p>— Осам дана морамо се држати, донде ћеду Турци ту бити.</p> <p>— Још прије, к |
| кле, да их треба под заптом у кустодији држати.</p> <p>Ђурађ је унапред знао да ће се савет Јер |
| тројица имали су узрока све у тајности држати.</p> <p>Јеремија и Јаблановић нису баш волели шт |
| Ја ипак морам крмило нашег брода у руци држати чврсто, и ако бура запљуска а и брод потоне, нек |
| по нужди мора сад с једним сад с другим држати.</p> <p>Србија је нужна Турцима за мост у Мађарс |
| ужи, и да сазна с којим намерава Стеван држати.</p> <p>Ђурађ је био одвећ властољубив, нити се |
| пак, изискује последње моје судбе верно држати се.{S} Ја на Бранковића немам већ узрока мрзити |
| о, нек нам ове поврате, јер иначе ће то држати за грабеж, а пријатељство и добро сусједство виш |
| и што једаред изрече, тога ће се чврсто држати.</p> <p>— Није до оклевања, идем да дам јавити д |
| деспоту и Жигмунду одапрети, да се могу држати против силе доникле, донде док се побрину за пом |
| олностима, ово Милици, ово Вуку, страну држати, једну страну с другом слабити.{S} Турчин ће се |
| собом несложни, ти ћеш слабијем страну држати, па с њим јачег ћеш ослабити; кад буду обадвоје |
| негињо, ти си му жена и мораш му страну држати, ал’ питај цео свет, па ће ти сваки казати шта ж |
| вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с тобом ћу држати.</p> <p>— Шта, вина пити, како то Алкоран допушт |
| } Нешто се све буни, слуге тумарају.{S} Држаће се савет или се нови гости ишчекују.</p> <p>— Не |
| дајства, корјен несреће.{S} Дакле знај, држаћу ђе треба с хришћанима, и Турке таманити, а кад м |
| као вране.{S} Само Ферхад-паша и Сириџа држаше теби и Србији страну.{S} А тешко је било то чини |
| е откуда су дошли.</p> <p>Млоге војводе држаше се Ђурђа; да се на већину ослони, та би се одма’ |
| а, но буду још жешће узбијени.{S} Сваки држаше да је победа српска.{S} Но Турци навале и трећи |
| у, главом маше, не могу речма веровати, држе да је ту уплетен ђаура какав шерет.</p> <p>— Говор |
| закон тај Алкоран, код нас ђаура, опет, држе да онај не пије вино, кад га напољу пијана не виде |
| , јер нас о’ђе Мађари пријеко гледе.{S} Држе да је Београд њихов дом, а ми само гости; но гост |
| Србију једним ударцем сасвим утући.{S} Држе да ће Жигмунд то једва дочекати, <pb n="535" /> а |
| во већ близу је пол столеће и јошт Вука држе, спјевају за издајицу.{S} Ја, његов унук од племен |
| земни рај преправи.{S} Ту су руде, које држе живот народа и државе, ту је обрт и трговина, која |
| а мудрују кад говоре оно што ни сами не држе за истину.{S} Дакле хајд’ почнимо што друго.{S} Не |
| ти против закона?</p> <p>— И код нас не држе се тако строго, само што не сме на видик изићи.{S} |
| знаш, деспоте, добро како Турци уговоре држе.{S} Ако хоће Турчин да наруши, ту му је при руци Ш |
| не поверују као што треба.{S} Турци те држе, над оним мађарским вођом за најбољег.{S} Уговор ј |
| ици не знаду за продају Голупца.{S} Они држе да за Србију Голубац бране, а кад се мора предати, |
| /p> <p>— О дакако, па те како ји красно држе!{S} Но кад би сад тебе Бајазит запросио, би ли би |
| Но шта ће још с нама чинити?{S} Шта нас држе овде?{S} Зашто нас већ једанпут не ослободе?</p> < |
| итисне, не могу се маћи, снажне руке их држе.{S} Врачар са усијаним гвожђем очи им испалио. 1</ |
| <p>Поклисара пред отвореним чадором још држе док султан прослови.</p> <p>— Тко си, робе, јеси л |
| д покровитељством турским.{S} Краљевић, држећи да има права на очине земље, није се хтео Лазару |
| ће, у једној руци Коран а у другој мач држећи, пут себи к срцу српском отворити.{S} Видим већ |
| му царство.{S} Потом Милица, моја баба, држи да је све то њено и њених синова.{S} Вук, мој бабо |
| ништа.{S} Ђаурка, кад је код мусулмана, држи се да је у ропству.{S} И тако пре би бегала на кра |
| ребује, а ти народ.{S} Народ је збуњен, држи да си ти продао Мачву и Београд, јако ти је киван, |
| алуђери.{S} Који што приноси Смедереву, држи да за душу своју ради, јер ради за душу Србије.</p |
| и најхрабрији војник потресе се у срцу, држи да већ ту нема спаса за српско царство, да је то п |
| на милост и немилост султану предао.{S} Држи да кад Жигмунд није реч своју одржати могао, не мо |
| е тако красно као што се у садашње доба држи, то јест глатко, девојачки умиљато, мекушно — но ј |
| и знаду, онда реци да Јеремија војвода држи кнежевиће, ако би Ђурађ пао ил’ изгнан био, по мил |
| Тај град ће бити јошт једина котва која држи спас народа.</p> <p>Деспот је био у Београду госпо |
| биће Мелентије, народ га као светитеља држи, и тај да постане патријарх, не би се дао лако тур |
| мље и првенство.{S} Ако ли се са Грцима држи, да ли ће одољети Турцима?{S} Хоће ли га мађарски |
| а ће папа на то рећи?{S} Ако са Турцима држи, онда је у непријатељству са Мађаром и са целим „х |
| даде круну ономе кога за најзаслужнијег држи.{S} Ја ћу бити срећан, ако народу мом и у мањем кр |
| сле Розгоњи и Лошонци.</p> <p>И Жигмунд држи да је он правни господар Голупца, и поручи Јеремиј |
| м, и да кажеш, не вјерује.{S} Сад народ држи да има два душмана који га прождиру, Турчина и Маџ |
| у се дићи један против другог.{S} Ђурађ држи да мора одржати своју власт, коју је већ и сам Сте |
| аја, који нису њему пријатељи.{S} Ђурађ држи да ти њих још у Дечанима чуваш, а што ти писа да с |
| ал’ он све даје времена у том; па после држи и за претерано што се о Бранковићевом властољубију |
| бугарског Шишмана и Кантакузена.{S} Не држи се за горег ма од каквог војводе, а његову снагу о |
| а.</p> <p>— У таквој ствари вјера се не држи.</p> <p>— Но што Ђурађ није паметан, ти још мање ш |
| лебдења, и мој отац је стар, па зато не држи ме већ одавна код себе.</p> <p>Ове речи калуђера Р |
| — Знаш шта је народ; он свагда јачег се држи, јер се боји да ће, ако слабијег се држао буде — с |
| е, сасвим је задовољан својим стањем, и држи да му награда неће фалити, мада Ферхад-паша сад ’л |
| велика нам је помоћ кад Вукогли с нами држи.{S} Па Вукогли хоће да плаћа харач, годишње педесе |
| сном се за балчак фата.{S} Кајица левом држи сабљу по средини, а десном шестоперац буздован, и |
| е, да се сваки једног краљевства вредан држи и тиме шкоде и себи и свјету.{S} Ми будале смо у т |
| ећати, и сву силу ће на ме дићи, султан држи да је његова жеља мени заповијест, што ми је сад ч |
| лубац предамо.{S} Но, Ново Брдо се јако држи, не могу Турци да га отму.{S} У Новом Брду има неш |
| мир учинио.{S} Штавише, Розгоњија и то држи, да би деспот могао био искресати и то што је Јере |
| неподјелима својина.{S} Марко Краљевић држи да је на њему царство.{S} Потом Милица, моја баба, |
| о о њима мисли Јеремија.</p> <p>— Он их држи као залогу, а да Ђурђа принуди на исплату од сто и |
| рају.{S} Но уколико сам докучити могао, држим да ће се велика промена догодити.</p> <p>— Но баш |
| сти познају некадашње јуначке клице.{S} Држим да ти је, деспоте, веран слуга, зато си га и дове |
| Како ти смишљаш, Розгоњијо.</p> <p>— Ја држим да пре свега морамо имати у рукама Голубац.{S} То |
| ечи, деспоте, мудрост показују.{S} И ја држим да једно стадо једног пастира треба да има, и све |
| а сам против Мусе ратовао, па зато те и држим за мог пријатеља, ако се и јесмо после тога који |
| лати.{S} Ако држим с Маџарима, зло, ако држим са Турцима, зло.{S} А једно од то двоје мора се б |
| ра се преко нашег хрпта витлати.{S} Ако држим с Маџарима, зло, ако држим са Турцима, зло.{S} А |
| боју.{S} Мора се навикнути на бој, зато држим да идемо најпре на Голубац.{S} Тако нек буде закљ |
| је мени и сам Јеремија дужан, и Голубац држим као залогу.</p> <p>— Ал’ ако силом навале?</p> <p |
| да чинимо што за најбоље, најпаметније држимо, да их држимо <pb n="478" /> на сахрани, и да их |
| за најбоље, најпаметније држимо, да их држимо <pb n="478" /> на сахрани, и да их безопасне чув |
| амо срећа да сам такав јунак као што ме држите, али само да нисам Краљевић.{S} Мене судба од по |
| , да се ви сви [у] целом двору са Турци држите, увидео сам да је већ за Србију куцнуо жалостан |
| Угарску против Турчина, а тебе обе.{S} Држиш ли с Турцима, обе силе ћеду се над главом ти тући |
| ли, да и ти треба да потајно са Турцима држиш, донде, док ствар сасвим не дозре; после што му д |
| а награду оно што имаш <pb n="370" /> и држиш.{S} Дечани су красни и богат намастир.{S} Садашњи |
| и.</p> <p>— А бога ти, Петошко, кога ти држиш за најбољег војводу?</p> <p>— Оног који је најмуд |
| /p> <p>— Ал’ ако се тко опије.</p> <p>— Држу га као пса, и први музтим може га убити.{S} Нек пи |
| ’ га није сатрла.{S} Ту је јошт Морава, Дрина, Дунав; па и кршне горе ће га зауставити.{S} Турч |
| а све то боле.{S} Где нам је Солун, где Дринопољ, камо нам море, камо река Марица.{S} Све нас Т |
| .</p> <p>Ђурађ са своји другови отиде у Дринопољ.{S} Султан Мусулман га радо прими, начини га т |
| јошт пре путовања деспотова са Ђурђем у Дринопољ.</p> <p>Народу је све то до ушију дошло, но до |
| силом турче?</p> <p>Једно јутро дођу у Дринопољ млоги страни, и то понајвише да се турче, па д |
| урака, погинуо је код реке Марице близу Дринопоља.{S} Кнез Лазар је заузео већу част [земаља ко |
| лоњеније млоги већи и мањи владаоци.{S} Дринопољу шта си дочекао!{S} Где је кадгод грчка, бугар |
| репимо.{S} Да би овај мир сталан био, у Дринопољу ја и Мехмед положили смо један другоме заклет |
| Чујем од неког бегунца, да ми је жена у Дринопољу.{S} Хајд’ онамо.{S} Она је већ била супруга п |
| рчин.</p> <p>Но да видимо шта се ради у Дринопољу.</p> <p>Дан на дан хришћани се турче, и то св |
| d="SRP18590_C1.9"> <head>IX</head> <p>У Дринопољу султан Мехмед слави своје победе.{S} Њему иду |
| де све опроштено.{S} Причешће јој се по дрктајућој усни проспе; ваљда ће ју велика незгода стић |
| е наредбе влажним очима, перо му у руци дркће.{S} Но није на ино, мора.{S} Уговор деспот-Стеван |
| коња, пиштање рањениках, копите омотане дробове вуку, пиштање, уздисај задњи’ рањеника ужасан.{ |
| ="427" /> понашао, него као брат брату, друг другу.{S} Много добра, и многе грехе су заједно де |
| служити.{S} Он паметно збори, искрен је друг, и пије вино.{S} Јунак красно пева, а јунацима је |
| ни како Исус заповеда, свом је у невољи друг, искупљује потајно робље из сужанства, доклен бије |
| же видети човек сваког сијасета.{S} Мој друг Ибрахим преоблачио ме у неке хаљине, и узевши маск |
| ао животиња.{S} Једна животиња има рог, друга оштре зубе, једна велику снагу, друга лукавство.{ |
| азговор.</p> <p>— А где ти је, бога ти, друга рана? — запита га Новак.</p> <p>— Друга ми је ран |
| , друга оштре зубе, једна велику снагу, друга лукавство.{S} Тако исто и људи.{S} Један има шупљ |
| друга рана? — запита га Новак.</p> <p>— Друга ми је рана на срцу.{S} По несрећи, кад сам се зим |
| Бајазит бојећи се да не би се једна ил’ друга страна српска осилила, био је посматрач српске не |
| ибоше; остадо’ сам, и у туђинству нађо’ друга.{S} Он је из далеке земље, из Персије.{S} Његов ј |
| дећи да је једна част народа под њим, а друга под Турчином.{S} Па баш она страна, ’де је српска |
| већ кад човјек у својој жени има вјерна друга.{S} Нићифор нек иде у Трапезунт, нек је све спрем |
| задобила мисао да би добро било таковог друга имати као што је Бајазит, али доста то да јој се |
| дзирати.</p> <p>— Послушај твог вјерног друга.{S} Тебе народ потребује, а ти народ.{S} Народ је |
| како ћу ја сам пити, није ми питко без друга, а ти као мусулман не смеш вина.</p> <p>— Ту сам |
| а се после несрећне љубави увек други и друга тражи, нег’ често су у намастир ишли, те су се по |
| праве се опкопи, ровови.{S} Ту је већ и друга мађарска војска, која ће такођер руку пружити оно |
| у.</p> <p>— Е да знаш, код нас је нешто друга будала, нег’ код вас.{S} Те будале су изгледале н |
| а и злата.</p> <p>До те дворане је опет друга велика, ту су насликане битке на дувару, од славн |
| војска нагла Моравом пут Голупца, а још друга од доле Дунавом.{S} Но пре свега треба да предаш |
| :id="SRP18590_P2"> <pb n="375" /> <head>ДРУГА КЊИГА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18590 |
| l> <l>Једна пола узе пут Солуна,</l> <l>Друга пола пут Марице рјеке.</l> <l>Стаде Душан пред Со |
| леву.{S} Она је то сама својим дворским другарицама а и самом Светиславу са плачем исповедила.{ |
| се?</p> <p>Милева је имала своје верне другарице.{S} Ма коме морала је тајну открити бар да с |
| тране кида.{S} Једне Турци силом турче, друге фратри меденим рјечма заслађују и обричу им на ов |
| еједно им је дошао ли град у турске ил’ друге руке.{S} И Јаблановић бори се као стари <pb n="45 |
| акојаке знаке, ал’ њој није ни бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у мени нарав промени.{ |
| ва удовица, царица Милица, истина, нема друге војске, али има мој отац.{S} Осим оне коју је од |
| ост, па нису се више препирали да га на друге мисли наведу.</p> <p>Тако остане опет све при ста |
| никле, донде док се побрину за помоћ са друге стране.</p> <p>Дотерују марву, живад у град, ’ран |
| Млечићи подбадају властеле једне против друге; не можеш да склопиш уједно оно што српско име но |
| и присваја, и који једну част народа од друге цепа, и нек’ се такав издајица смрћу казни — рече |
| чангрижу, све једна хоће да је боља од друге, па једнако рат међу собом воде, а адуми се смеју |
| о у двору Милице, где их је више но код друге госпоштине, па није ни чудо, што су одма’ чијем и |
| лазе, није ни чудо.{S} Сваки је за себе друге планове ковао.{S} Па и на самим служитељима позна |
| не само за Бранковића, него и за млоге друге, јер млого ји има који би то исто чинили што и Ву |
| к, да би мало забунио Петошка, почео је друге врсте разговор.{S} Новак је био највећи привржени |
| Костреш војвода још са некима, Милевине друге и домаћи, славили су Милевино весеље.</p> <p>Звон |
| асоти овог предела говорила, јер јој се друге мисли по памети врзле, а не описивање предела кој |
| кне руком Јеванђелије.{S} У исти ма’ из друге дворане уђе Мелентије, и стане до Ђурђа.</p> <p>— |
| Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути се понајпре, како онамо стигнеш, |
| Било је у турском стану, осим српски’ и друге струке претендента.{S} Сирач и Ћустендил, румелиј |
| p>Петошко, бацив поглед на Светислава и друге војничког реда госте, па стиснувши мало свој месн |
| о би’ доста дуго трпео да нису к томе и друге беде дошле.{S} Ја једем дан на дан пасуља и сочив |
| оне коју је од битке одвукао, има још и друге.{S} Чак из Зете долазе му нови војници.{S} Но пор |
| иде са оном у Једрене, да сакупи још и друге војске, које су из Караманије већ на путу.{S} Мој |
| богат намастир.{S} Садашњи мој положај друге, а не твоје савете изискује.{S} Толике беде и пат |
| ељство и то докучити да српским оружјем друге хришћане, да и саме Србе обараш.</p> <p>— Евала, |
| је већ и сам деспот као владатељ сасвим друге људе око себе потребовао, одбацио је он Харалампи |
| ро говорило.{S} Ферхад-паша, пак, преко друге треће руке је дознавао, и дознао је, да је Радоса |
| рпски градови с једне стране Турцима, с друге стране Мађарима предају.</p> <p>У таковом располо |
| имамо с наше стране за обрану војске, с друге пак стране, Вук не попушта, а оно нек Милева спас |
| ебо натуштено, с једне стране Турчин, с друге лацманство.{S} У Турчина спасенија нема.{S} Од ла |
| могли.{S} Ми смо тиме земљу спасли, а с друге стране, Турци ће тај наш повратак за чисто, бистр |
| -паша, Реџеп-паша, Јевренос-паша, и још друге паше, све сами диндушмани Срба и свих хришћана се |
| /> <p>Два калуђера, један средњег доба, други још младић, тумарају тамо-амо, не би ли каквог по |
| су деспота кривили због тога поступка, други, опет, давали су му за право.</p> <p>Да је деспот |
| су и дечаци ловачки, једни носе стреле, други увежбане соколове, нуз пут ако се нађе звериња, д |
| у, кидају из стеновити’ брегова камење, други опет у горостасним пределима секу грдне столетне |
| судба светска; у исто доба један умире, други <pb n="366" /> се рађа; један се мисли, како ће с |
| а задаје посао.{S} Једни мере земљиште, други учињавају дрво за грађу.</p> <p>Диван призор.{S} |
| совима једни су децу, младеж поучавали, други су писали за народ полезне књижице, и међу народ |
| ко боловао.</p> <p>Док се ови веселили, други су јадиковали.{S} Так’а је судба светска; у исто |
| исто и људи.{S} Један има шупљу главу, други има млого мозга.{S} Па шта је боље од та два?{S} |
| ушеног јецања рамена, прса му се тресу, други, опет, од жалости, бола уздану да му се глас чује |
| Један вели, треба држати страну Мурату, други, опет, Мустафи.{S} Ђурађ једнако наваљује да се с |
| партаје поцепан.{S} Један слуша Милицу, други Мару, трећи Стевана, четврти Ђурђа, а пети се, оп |
| са свом силом у дубљину Србије упадне; други су му саветовали да се почека док јошт помоћ како |
| гог господара; да са тим и себе узвисе; други, опет, страшљиво бегају од опасности, па народ са |
| е и прождрти, јер га је он сам дочепао; други курјак не да је ишао даље да лови да и он што доч |
| S} Балша ме даде за то добро избити!{S} Други пут, кад сам му из шале казао да је лепа земља та |
| рјаци живи.{S} Шта му ползује памет?{S} Други има мање памети ал’ има гладак образ и ћуд лисичи |
| оваче, опрости, јер земља је преча нег’ други.{S} Има јошт Српкиња за твог Светислава — рекне С |
| на луде, а ипак нису, паметнији су нег’ други.{S} Они тако рекну у брк, и војводама и самом цар |
| то и право има, јер први је силеџија, а други, опет, гост, који код домаћина што види, узме.{S} |
| едначи тако, да кад у једног задирне, а други се смеју, онда оног задирне у оног који се најјач |
| ива све овога света сласти и красоте, а други у исто доба не види ни белог света, а трећи можда |
| , насмеје, и један зажели чути једно, а други друго.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и једно и друго |
| леологове лозе; један кнегињу Јелену, а други Јерину.</p> <p>Грци су жељели Србе у свој сајуз д |
| {S} Један је изгубио брата и љубовцу, а други отаџбину, па се у несрећи теше при чаши рујног ви |
| а Вука и Обилића.{S} Један нас издаде а други погибе без да је какву потпору нам оставио.{S} Да |
| вашта бити, један ће умрјети за вјеру а други ће је погазити.</p> <pb n="459" /> <p>— Тако исто |
| Стаде Татар на коњу се њијат’;</l> <l>А други га ударац обори;</l> <l>Паде крвник с коња халови |
| вођ треба да је код своје војске, а да други ко султана убија.{S} Мог она су Турци прогањали.{ |
| и морнара, једном речи, сасвим је онда други живот био.</p> <p>Ђурађ, у палати Палеологовој се |
| како?</p> <p>— То сад нећу, оставићу за други пут, ако се Милева случајно за Турчина уда, препо |
| ушати, с тим је кратак рачун правио; на други свет, или у Гургусовачку кулу — примети Петошко.< |
| је душа лака, ал како ћемо ми јадни на други свет — одгонетне смешећи [се] Јаблановић.</p> <p> |
| вићеве гране, јер ми душа неће стићи на други свјет, конопац о првом ’расту загушиће је.{S} У з |
| ан.{S} Кад једаред дође час да морам на други свет путовати, његова побратимска рука ће ме у гр |
| Српкиња.{S} Данас ће се један, а сутра други Србин потурчити.{S} Стадо ће Христово млоге овце |
| го другима богзна шта.{S} Да видимо шта други раде.</p> <p>Тај глас, да је турски посланик Миле |
| колико их је већ жртвовано, једне због други’?!{S} Тако и ви морате се покорити вашој судби.{S |
| оћете ли видети два умиљата ока као код други’, — тешко.{S} Очи му увек варнице дају, па је уве |
| тарце на страну, да видимо шта су донде други радили.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ца |
| у дворану, приведе га трону, до ког је други трон намештен био, и тако краљ Жигмунд <pb n="394 |
| поред Грмановог простодушија, тражио је други предмет разговора.{S} Он ако је сам у себи све то |
| .{S} Но тешко оном, преко чији’ леђа се други туку.{S} А каква је турска силесија, а како је сл |
| ?{S} Гргурова деца млада и слепа, ко ће други да буде него Ђурађ?{S} Он је деспоту у пређашње д |
| ело мора бити.</p> <p>Тако се, дакле, и други дан весело провео и дубока ноћ је опет затекла ча |
| р, а господа хоће да се оговарају ка’ и други, а кад су заједно међу собом мишљео би да су сами |
| а своји крили носила.{S} И он, каогод и други турски великаши који дођу до великог чина, без да |
| о, а где један султан пада, ту мораде и други цар пасти.{S} И ваш Лазогли мораде пасти.{S} Свак |
| аках у свим коленама.{S} То исто чине и други добри калуђери.{S} Који што приноси Смедереву, др |
| стала а затим се дао свима знак да се и други удаље.{S} Царица се са својом свитом удаљила, жел |
| отимао за себе земље, па зашто не би и други то исто чинио, — тако су млоги мислили.{S} Милица |
| а башта без плота, у коју ће Агарјани и други ширити се на наш рачун.{S} Уважи, господару, моје |
| и живе, у Фанару, онде су Кантакузени и други великаши седили.{S} Где је сад долма Багџе и Чера |
| {S} Међусобни се рат роди.{S} И један и други зове деспота у помоћ.{S} Једно за другим стижу ту |
| <p>Свима је у двору у очи пао и један и други калуђер, и одма’ их дворјани и слуге међу собом п |
| део све барјаке које је задобио Душан и други српски господари.{S} Јер из Призрена све се онамо |
| Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и други.</p> <pb n="437" /> <p>— Боље би било да се сви п |
| већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде на миру будите — рече озбиљним гласом Петар |
| постати врло опасан по Турке, зато ови други план предузети науме за коначно развојевање Србиј |
| њега је на посети отац Леонтије и млоги други калуђери.{S} Откако су се Турци даље у Србију пру |
| Јеремија властелин, Јаблановић и млоги други, и сад се још веселе — одговори Пајсије.</p> <p>— |
| ави, и оде у свет, у Турке, као и многи други, ал’ са тврдом вољом и намером, кад му није могућ |
| а добио, мени припадају, па још и многи други, све у баштину.{S} Не брини се, дакле, мила душо, |
| а у том више права него кнез Лазар, или други који му драго.{S} По поњатију оног времена особит |
| ог њега проливена српска крв, па смисли други пут предузети.</p> <p>Но како ће, кад му Турци не |
| пет хиљада дуката, јер Исак-паша и они други за то ионако ништ’ не знаду, а право да ти кажем, |
| <p>— Тражио је какве вештице — одговори други слуга подсмешљиво.</p> <pb n="250" /> <p>Калуђер |
| нда скупа изеду кад још што улове; овај други курјак био је лаком на лежећег зеца, па тек што с |
| као оно исти Марко сече и бије.{S} Овај други је војвода Војновић — одговори Ђурађ.</p> <p>— Ми |
| но би био други, па богзна какав би тај други био, а овако бар док је владао, владао је честито |
| о сада да се после несрећне љубави увек други и друга тражи, нег’ често су у намастир ишли, те |
| као и другима, уливена наклоност и прам други’ ствари, а не само прам љубави.{S} Има млого ства |
| на то пристати да над мађарском војском други заповеда.{S} Ми се са нашом силом засад само Голу |
| <pb n="453" /> трпио, ал морао сам као други све прогутати.{S} Е да је био у мојој власти, кож |
| оже да преломи.{S} Један јак, моћан као други.{S} Ту је кнез Лазар против Вукашина, Краљевић Ма |
| т за кнежевиће, да не буду о’де баш као други сужни робови.{S} У мирно доба кнежевићи су у двор |
| дајем, јер да није био он, а оно би био други, па богзна какав би тај други био, а овако бар до |
| ћим пријатељем показује, неголи буди ко други.{S} Помисли само да нам је војска на Косову пропа |
| удни дан.</p> <p>И тај сатана није нико други, већ Турчин, ком сви ђаволи, ма и у туђем лику сл |
| љда сам ја господар од Голупца, и нитко други, и што сам обрекао, сватко из моје руке има прима |
| {S} Кад сам је први пут добро уочио, по други пут не смедох скоро на њу гледнути.</p> <p>Бајази |
| ах после смрти Стевана деспота, сада по други пут.{S} Нема ту више роба, ал’ нема ни српског го |
| пустио милошћу на слободу.{S} Ово је по други пут што је деспот кулу испразнио, први пут одмах |
| оставимо Дечане, па да видимо шта се по други мести ради.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| {S} Но и тима је опет бог дао нешто што други не имају.{S} И човек је као животиња.{S} Једна жи |
| столетне ’растове за грађевину.{S} Опет други ваде креч, учињавају гвожђе, све за Смедерево.{S} |
| {S} За њега би боље било да се сад опет други ко за владатељство отима, бар би се могло у мутно |
| сли, манастир похарали, како су их опет други Турци сузбили, и манастир опет посели. </p> <p>Ше |
| а шта ће с војском бити, јер треба се у други бојни ред спремити, време је кратко, а Турци са с |
| под руке свом завичају шиљао.{S} Што су други погријешили, то сам ја поправљао.{S} Већ сам, као |
| е опростити од женских лакрдија.</p> <p>Други рекне:</p> <p>— Па и боље би било, већ нам се ова |
| књижице, и међу народ раздавали.</p> <p>Други опет упражњавали су се у моловању и дрворезању.{S |
| о собом и пешкеша, пет хиљада дуката, и другијех ствари, ако хоћеш нећу ником ништ’ од тога дат |
| е ни онда био сретан, па ни сада.{S} За другим нечим је тежио, не за турским благом и саном.{S} |
| ако напредују, кад један комад земље за другим добијају.{S} Где год видиш Турчина, на образу му |
| осле руку у којој је залогај пружати за другим залогајем, па да први из руке испадне.{S} Нијесм |
| пиљеж граби, па су душмани, па један за другим у замак, у клопку дође.{S} Ми знамо како у Карам |
| други зове деспота у помоћ.{S} Једно за другим стижу турски посалници.</p> <p>Деспот сазове сав |
| ц седео, и ако се ко са Петошком ил’ са другим којим кошкати почео, његова једна реч све је на |
| о каквом свецу, но опет радије су се са другим забављали.{S} Новак са његовим војничким разгово |
| зглед добио.{S} Буди шта да је Милици и другим старијим на срцу лежало, дворски је ред изискива |
| ајући да ако у један мах и с деспотом и другим хришћанским господар’ма зло узживи, по њега ће г |
| достојног мужа даде; осим тога и у свим другим приликама искусила си царску благонаклоност, кој |
| л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о другим стварима брине.{S} Турци задају свима велику бри |
| им синовима; ал’ опет је за нужно нашао другим путем, ако се може, што за себе радити.</p> <p>М |
| и да у Дечанима куварком постане.{S} По другим манастирима кувари су кували, али овде нужна је |
| Србија по нужди мора сад с једним сад с другим држати.</p> <p>Србија је нужна Турцима за мост у |
| апред.{S} Бајазит није ни с једним ни с другим био задовољан.</p> <p>Сулејман-паша видећи да и |
| брига мори, благо и живот, јер једно с другим је спојено.{S} Живи за благо, а благо му за живо |
| ије чуство уливамо.{S} Успоредите нас с другим слепцима, да се с њима разговарамо, грлимо и туг |
| атству.{S} Био сам после у Београду и у другим варошима, учио сам Алкоран, био сам и улема и со |
| ко пути сам примјетила да је он и прама другима наклоњен?{S} Остави само на мене.</p> <p>— Али |
| ји, гордо, као прам ђауру, јер би иначе другима у очи пало.{S} Овако кад га к себи дозива, изгл |
| >То је све истина.{S} Али њој је, као и другима, уливена наклоност и прам други’ ствари, а не с |
| постати могао, својевољно је првенство другима уступао, задовољив се својим бистрим разумом, н |
| му је та боља у том положају слађа него другима богзна шта.{S} Да видимо шта други раде.</p> <p |
| ислим да би добро било о тој ствари и с другима посаветовати се; та је ствар земаљска, она се ц |
| ј војсци, и некако ме Турци са неколико других ухватили.{S} Одведу нас у Кроју; онде Турци моје |
| и од оног што си једаред у главу утуби, друго, ако се што с њим стане, њему ипак од штете бити |
| "514" /> <p>И тек што се једно стовари, друго се опет са Дунава и Мораве доноси.</p> <p>Игуман |
| н мени главу спасе, морам и ја њему.{S} Друго би било да би он силом у град улетио био, онда ве |
| ступимо са Турцима у погодбу.</p> <p>— Друго нам није чинити, Ђурађ неће да одржи ријеч, свеза |
| </p> <p>— То неће добро бити.{S} Ја би’ друго што измислио.{S} Ти ако се одма’ појавиш, наићи ћ |
| везде; не би разазнао да л’ једно да л’ друго.{S} Моја Зулејка се поред мене са тетивом играла, |
| ход даде?{S} Несташлук, ил’ освета, ил’ друго што?</p> <p>Видећемо.</p> <p>Отац Харалампије, та |
| сам у себи осећао да има томе узрока, а друго, у двору морао је мало и кроз прсте гледати.{S} Ш |
| ј почивки једним оком жалосно изврће, а друго око баца на трпезу и смешљиво их све набраја, а р |
| мрсу врата, што је њима овоземни рај, а друго они и не траже.</p> <p>После обеда разиђоше се св |
| ли?</p> <p>— Та и њему нек се што да; а друго, шта је то ђауру реч дати?{S} Може се и једном и |
| ио могао свог брата Мусе курталисати; а друго, деци својој је желио пријатеља стећи.</p> <p>Дес |
| то смешно рећи, но није бранио ништа за друго, само да се чест војничка не повреди.{S} При том |
| е под тим видом, као у харем, него и за друго што.{S} Када би ју за харем искао, не би ти ју да |
| о целој српској земљи.{S} И зашт’ би за друго био дао светли цар своју кћер Мару кнегињу за њег |
| о за се, опет још што привући, једно за друго не мари и мртвом задружнику скинуће са хладног те |
| да људе забавља, јер такав шкрљавац за друго што и није.</p> <p>Петошко је тако кроз препоруку |
| остињу у дувне.</p> <p>А шта је и знала друго радити?</p> <p>После презреног Светислава, као по |
| првобитног жара љубави; тај се жар и на друго што, на благо, распрострео, па је љубав морала ос |
| речи настаде почивка.{S} Гледи једно на друго удивљено, не зна шта тко на те речи да почне.{S} |
| дато, оде на посао.</p> <p>Сад прећу на друго што.</p> <p>Деспот исприча како је прошао са Јере |
| > <p>— Говори шта желиш?</p> <p>— Ништа друго, но само да ме не издаш.{S} Ником не говори ко са |
| ј кћери онај који од тебе осим ње ништа друго не тражи — рече Јусуф, па одма’ даде Јусуф преда |
| та је боље од та два?{S} Кад једно, кад друго.{S} Један има млого памети а има јагњећу нарав, о |
| ак-паше као везира и беглербега.{S} Сад друго не остаје већ новац да се изброји, подијели, пола |
| /p> <p>Тако Леонтије чита сад једно сад друго, сад Свето писмо, сад књигу св. Данила, ’де су де |
| > <p>— То само бог може дати.{S} Иштите друго!</p> <p>— Ми опет друго не иштемо.{S} Ми не тражи |
| ако га не види, а оно јој је долазило и друго којешта у главу.</p> <p>Светислав је из њени’ очи |
| го.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и једно и друго да вам причам — рече Петошко.</p> <p>— Када сам о |
| примиш тај новац, деспоте, окупи јошт и друго што имаш и зидај Смедерево.{S} Ја од откупа Голуп |
| одара сачувати.{S} Деспот је морао себи друго место потражити.{S} И сам Крушевац бивао је турск |
| еје, и један зажели чути једно, а други друго.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и једно и друго да вам |
| њу калуђер ословљивао.{S} Она је сасвим друго мислила.{S} Њена личност је ту прву ролу играла.< |
| у и камилавку скинути, и дајте ми какво друго одело, па ћу ићи на погодбу канда сам уз тебе прв |
| и у ропству осрамоћена, шта јој је било друго чинити, нег’ опет у стару веру, па своје грехе ка |
| лшићи, па ни сам Марко.{S} Сватко једно друго квари.{S} Марку не дадоше крила да рашири, његова |
| реда, страшан притисак, по нагону једно друго гони у низу к обали, а делије слепимично, десницу |
| јеме да се обоје опоравите, онда је што друго, ал’ морате се добро опоравити, јер је војска тур |
| е за истину.{S} Дакле хајд’ почнимо што друго.{S} Неће ли кнез Стеван, за себе какав харем и то |
| дати.{S} Иштите друго!</p> <p>— Ми опет друго не иштемо.{S} Ми не тражимо ни блага ни власти.{S |
| , која је круновина Њемачке.{S} Па јошт друго, Турци ћеду опсјести Солун и то таквом снагом, да |
| јест диван јунак Ђурађ Кантакузен.{S} У друго доба, кад су још Грци били орлови а не голубови, |
| а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, нити ће нас ико изиграти.</p> <p>— Време је да с |
| дсмешљивост врећа, премда му је на срцу друго нешто лежало.{S} Но и на том осмејкујућем се лицу |
| > <l>Једно бјеше војвода Угљеша,</l> <l>Друго бјеше Реља Крилатовић,</l> <l>Треће бјеше војевод |
| навикао.{S} Само ми је жао моји’ добри’ другова, као што ми је био један, Ђурађ Бранковић.{S} О |
| p>Јеремија баци поглед на прозор, па на другове, и прозбори.</p> <p>— Ево Мађара, дошли су да д |
| {S} Одведу нас у Кроју; онде Турци моје другове <pb n="229" /> посеку, а кад дође ред на мене, |
| се весели и цвећем кити онда када му се другови са Турцима бију.</p> <p>Ове су речи Светислава |
| еванова укрепила.</p> <p>Ђурађ са своји другови отиде у Дринопољ.{S} Султан Мусулман га радо пр |
| случившој се битки.{S} Обилић са својим друговима и девет Југовића, нису им могли из главе изић |
| ио?{S} Зар стари Новак са својим старим друговима?{S} Или зар млади Светислав са својом младом |
| p> <p>— Ја теби дадо’ мој за аманет.{S} Другог мача не потребујем, осим што ми је јошт од оца о |
| су ли исте од твоје Љубице, ил’ од кога другог?{S} Могла би си ми што казати у накнаду за то шт |
| вољни нашли би Краљевића Марка или кога другог, а при породици кнеза Лазара великаши не би оста |
| на срце пао, па сад не би рада да он за другог мари.{S} Калуђер ако и није био леп, ал’ га је о |
| ура јако воли, пре ће се убити, него за другог поћи; јер има ђаура и ђауркиња који се пре убију |
| а.</p> <p>— Та мани се ти тога, имам ја другог узрока зашто сам рад све да знам.{S} Само кад би |
| њим заједно пође, нег’ да и помисли на другог.{S} Но она, поред све љубави, није имала у себи |
| <p>Кад се почело јести, слабо је ко на другог и пазио до на самог себе и мало се говорило; кад |
| .{S} Па и они ћеду се дићи један против другог.{S} Ђурађ држи да мора одржати своју власт, коју |
| д цара ил’ ђегођ, не смије једно против другог да рече што мисли о њему.{S} Будала зна све како |
| ме побринеш, доста сам си на душу због другог натоварио.</p> <p>— Само сад ово нек прође, па т |
| пију.</p> <p>Деспотовица Јерина, никог другог од деспотове обитељи ту не беше.{S} Деспотовица, |
| аши и војводе држали се сад једног, сад другог, како им се кад за боље свидело.{S} Поред Стеван |
| акав, па сад једног реч’ма окресне, сад другог, и ником не остане дужан, ма му тко шта рекао, а |
| да су већ сад потурчени.{S} Један се од другог стидио.</p> <p>Јусуф је једва чекао да буде свем |
| њи се угледају на веће, сватко гледи од другог што да скуца.{S} Међусобна борба код Срба била ј |
| ликаша.{S} Сваки хоће да је преднији од другог.{S} Народ је на више страна раздељен.{S} Ви неће |
| Властелини међу собом кољу се, један од другог отима, а сви скупа народу вуну стрижу.{S} Још ми |
| мањи глас одма’ се разнесе.{S} Један од другог, госпођа од слушкиње, господар од слуге, све чуј |
| ачина; под добром управом, кад један од другог не зависи, могу од користи бити.{S} И Вуков син |
| ни, Зети и Арбанији несложни и један од другог власт отима, и ту прилику треба употребити.{S} А |
| ђу собом кољу, како властелини један од другог отимају, напослетку и Турцима служе, видио је да |
| једно од другог туђило, све је једно од другог зазирало.</p> <p>Царица са својом породицом; пат |
| соби с њим и ручао.{S} Све се једно од другог туђило, све је једно од другог зазирало.</p> <p> |
| рбија је покидана, њени синови једно од другог одлучени, одродили се од старе мајке, заборавили |
| сам би га утаманио.{S} Ал’ један лис од другог пиљеж граби, па су душмани, па један за другим у |
| "402" /> деспот Стеван нема деце, после другог брака није ни изгледа да ће имати, а Гргура, Ђур |
| Радост, весеље, игра, шала, једно је из другог произилазило.{S} Царица, откако је цар на Косову |
| дио, и искрено ћу испити рујно винце из другог пе’ара, тако кано посље исповједи пријечешће кој |
| добро дете да ју искрено теши, него из другог узрока, што је она држала за своје понижење.</p> |
| ево свагда пуни српски’ војника, ђака и другог веселог народа, можеш помислити, какав је ту био |
| е праве у народу за узвишење једног или другог господара; да са тим и себе узвисе; други, опет, |
| могла ништа почињати, но знала је наћи другог с ким ће деспоту шкодити.</p> <p>Вук, деспотов б |
| анастира, код једне хумке, једно покрај другог закопани, а урезане плоче ћеду доћи над главама, |
| — Тако ми светог Николе!</p> <p>— Један другог да помажемо, а после и награђујемо, тако ми еван |
| им у нужди не помаже, па чека да један другог прогута.{S} Једанпут су ишла два курјака у лов, |
| да има млого славни’, а оно гледа један другог да упропасти, или им у нужди не помаже, па чека |
| ојвода.{S} Од велике силе и славе један другог неће да слуша.{S} Српске војводе су понајвише сл |
| т раскошлук, обрт и трговина, ’де један другог вара, народ од силнијих огуљен, мора велике наме |
| ата пријатеља, већ да је тај глас преко другог начуо.{S} Ферхад-паша мора чувати деспота, а дес |
| пада, Митре, тај црвени? — запита Петар другог служитеља.</p> <p>— Бре, ма’ни се ти њега, велик |
| зити не може, и покрај Турака да он још другог душмана навуче.{S} Биће време кад ће се све то н |
| е пристајемо да место једног Бранковића другога за самцатог господара признамо.{S} Ја се ни јед |
| .{S} Сваки је рад бити бољи, силнији од другога.{S} Народ за њима као овце за пастиром иде, па |
| ластели нема, сватко хоће да је бољи од другога, ал’ најмање бар да је раван, а за то нејма сна |
| кве мудре луде оно што си не би радо од другога дали рећи.</p> <p>Петошко је био мален но пошир |
| коб собом је донела да један противник другога не може да преломи.{S} Један јак, моћан као дру |
| олико дана већ тако су обе војске једна другој супрот стајале да тек што се нису судариле — одг |
| .{S} Турчин ће, у једној руци Коран а у другој мач држећи, пут себи к срцу српском отворити.{S} |
| </p> <p>— Најпре се сјетоваше војводе у другој дворани, па је онда о’ђе био објед и вечера.{S} |
| p> <p>Деспот са четир војводе заседне у другој дворани, у којој су насликане бојне слике.</p> < |
| ошт који игуман да се промене.</p> <p>У другој мањој трапезарији ручају остали калуђери.{S} Меш |
| огомољства, а нит’ сам зна живјети нит’ другом да живјети.{S} Затукао се тамо у манастир Жичу, |
| бричу им на овом свјету бољи стан, а на другом свјету слађи рај.{S} Већ је дошло време да на тр |
| алости, жагору и забуни и видимо шта на другом крају Срби раде.</p> </div> <div type="chapter" |
| на овој земљи своје гријехе, нек им на другом свијету бог душе прости.{S} Сад иди, остави ме м |
| ема бољег лека, него ил’ да се одма’ са другом ожени, ил’ да га нестане.</p> <p>Турци после смр |
| лови да и он што дочепа, но почео се са другом кошкати, да и он има на половину зеца право.{S} |
| } Ако ти је две сабље млого, поклони је другом.</p> <p>— Отпасан и једанпут поклоњени мач не уз |
| г’ што ће једном ногом у зенгију, стане другом на леђа сагнутом Бајазиту.{S} Татари од милине к |
| вести.{S} Требало је, дакле, и једном и другом српском кнезу ласкати.{S} Сад почну около ове дв |
| о ђауру реч дати?{S} Може се и једном и другом млого обећати, а мало испунити.</p> <p>— Де гово |
| и Турке истиснемо, окрепљени, можемо и другом слободније у очи погледати, ако би нас подјармит |
| преко неверног слуге отров даје, један другом најмљеном руком мучки срце пара, а да туђе башти |
| ао у чему са Стеваном слагати.{S} Један другом је на путу стајао.{S} Да није било Ђурђа, Стеван |
| ијет је јако искварен, у властели један другом преко неверног слуге отров даје, један другом на |
| дели, ’де се Голубац предаје, ту један другом не може бити потчињен.{S} А ионако сад се све ки |
| м се опасивати, зато учини с њим поклон другом ком — рече Видајић.</p> <p>Ђурађ пружи га Хасану |
| .{S} Било је међу нами свашта.{S} Једно другом да науди и душману се служило.{S} Тако је већ ко |
| нички нападају, судија и злочинци једно другом наруку иду, вечит раскошлук, обрт и трговина, ’д |
| Сулејман-паша видећи да и по првом и по другом плану изглед није сигуран, представи Бајазиту тр |
| ово Вуку, страну држати, једну страну с другом слабити.{S} Турчин ће се међу обе као судија пом |
| већ непотребна хаљина.{S} Деспот је већ другом стазом корачао.{S} Жички митрополит, па жички ар |
| баш ма то било не у Дечанима, него и у другом манастиру, ал само у богатом, ’де Пајсији не сме |
| н будала, да сам у земљи остао, не би у другом сталежу ни живети могао као предмет подсмеха, а |
| азују онда када се, опште користи ради, другоме сасвим понизе; но има људи, који велики дух и у |
| поред свог толиког стада, тражи да отме другоме једино јагњешце, не мислећи да коло иде наоколо |
| дицу оружати, али не једнога члана исте другоме у хатар неправедно жртвовати.{S} Рећи ћу да ја |
| ринопољу ја и Мехмед положили смо један другоме заклетву да нећемо се дирати.{S} Штавише, ја са |
| ’ не могу на мене опадајуће очино право другоме уступити и себе пред целим светом као какова ку |
| ки поглед.{S} По његовом немирном духу, другу би какову струку живота изабрао био, која би њего |
| бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би’ другу.</p> <p>— Ал’ помисли да за Турчина пође?{S} Та т |
| ље војску у Караманију да угуши буну, а другу опет око себе купи, да је на ограшју на све стран |
| S} Пола ће се потурчити, па ће ова пола другу полу опет тако исто на силу, па ће онда тек бити: |
| кше град опасати.{S} Лошонција прође на другу обалу, и на четоклацима довезе сву спрему у Ласло |
| мо, па се помире, ил’ брзо једна страна другу надвлада, шта ће онда бити?{S} Турци имаду сами’ |
| е све красно и лепо, нека једна красота другу не заклања, него нек све скупа што је добро дичи |
| " /> понашао, него као брат брату, друг другу.{S} Много добра, и многе грехе су заједно делили. |
| што Јеремија хоће, чита, сад једну сад другу обрву подигне, сад одобрава махањем главе, и погл |
| е брини се ти за то, наћи ће он за себе другу; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек |
| отарје даје по коју цуру у харач, као и другу робу.{S} Кметови сеоски иду од куће до куће, траж |
| гне купу вина Хасан и пружи Ђурђу, а он другу узевши, куцне се најпре с Ђурђем па с Марком и ос |
| /p> <p>Деспот на ове речи баци поглед у другу дворану, а оданде улази заповедник града, и донос |
| јегуље, хактапота и суве рибе, а неће у другу трапезарију, ’де му се остала братија хљебом, гра |
| за то.</p> <p>— Па зашто ниси ступио у другу какову царску службу, та бар војвода Миливој прим |
| е, који се с деспотом у пратњи повуку у другу дворану.</p> <p>Разилазе се, још се једнако чује |
| да на Јаблановића, и прослови: „Прости, друже, збогом“.{S} Јаблановић одговори: „Криви смо, нек |
| акле тако, Јеремија, ти мој од младости друже, хоћеш да се осилиш, нећеш да предаш града, који |
| ли зар млади Светислав са својом младом дружином?{S} Камо српске војске, српских војвода, камо |
| о хитајући — рече царевић, па са својом дружином седне и поткрепив се са чашом вина почне са ос |
| му лежи брат-Хафиз, који се с царевима дружио, и са песмама исток напунио.{S} Хасан је био Мар |
| је пак због тога што се јако с ’ришћани дружио, а особито с Марком Краљевићем.{S} Но у њему су |
| а дуката, тако војвода Јеремија хоће, а друкче никако.</p> <p>— Велика цијена, шта мисли, шта п |
| ши да мени град предајеш, тако и никако друкче, вријеме кратко, не може се чекати, пиши и потпи |
| љан, па прослови:</p> <p>— Начисто сам, друкчије се не може, нек нам бог буде у помоћи.</p> <p> |
| одма’ са Турцима примирије учинити.{S} Друкчије спасенија нема.{S} А и Турци неће бити баш так |
| мени, само морам се Жигмунда одрећи.{S} Друкчије бити не може. — Деспот мало почине.</p> <p>— У |
| посјече.{S} Боже мој, како смо сви онда друкчије изгледали.{S} Камо сад такови јунака?{S} Онда |
| ће ухватимо, тако бисмо чинили, ал’ сад друкчије није могло бити — одговори Јеремија.</p> <p>— |
| вића најизврсније дело вршио.{S} Но сад друкчије не може.{S} Добије ли тридесет хиљада, и то је |
| ј отац на помоћ дође, можда би јошт све друкчије испало.</p> <p>— Није се већ победа могла доби |
| хад хода тамо-амо, све иконе му се виде друкчије нег’ иначе, светитељи му изгледају канда баш г |
| /p> <p>— Ал’ шта ћеш да чиниш када није друкчије; видиш да је све заплашено, војска се слабо ку |
| {S} Је л’ добро тако?</p> <p>— Кад није друкчије, нек буде тако.</p> <p>Јеремија довикне, улак |
| ли над овима вођство дати, можда [би] и друкчије било, моја војска, ма и малена, није додирнута |
| {S} Само да су Мађари спремнији, све би друкчије ишло, овако морамо с једне стране да их штитим |
| делија.</p> <pb n="348" /> <p>— Како би друкчије и бити могло? — одгонетне Раде.</p> <p>— Но и |
| ану служити, ма био Србин.{S} Не иде ли друкчије, Турци ћеду толико дати да предам Голубац.</p> |
| ато и напредујете; но код нас је сасвим друкчије.{S} Јеси л’ видео овај јуначки народ на бојном |
| мија.</p> <p>— Ал’ ако деспот не би дао друкчије? — запита Харалампије.</p> <p>— Има у деспота |
| , злоба, завист, па нећу, не могу ни ја друкчији бити.</p> <p>— Тако је, неслога је Србе утукла |
| ом, неће Дунавом, већ сувим, баци се на друм са својом свитом, пут ће му бити до Једрена дугача |
| ти трипут толико војске код Дунава и на друмовима.{S} Дође ли вријеме да се обоје опоравите, он |
| еремија, Јаблановић, Харалампије, то је друштво састављено да у скупу заједнички грабе и отимај |
| Неблагодаран човек!{S} Узмите ме у ваше друштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бранковићу!</p |
| } Ми смо само зато дошли да тебе у наше друштво увучемо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије се ма |
| еремија озбиљан и мало забринут, остави друштво да се за сутра припреми.</p> <p>— Ви остајте, ј |
| остреш војвода, као бајаги да развесели друштво, почне се са Петошком шалити.</p> <p>— Но, како |
| ог цара.</p> <p>Дакле није нико веселио друштво?</p> <p>Јест један Петошко...</p> <p>Петошко је |
| ове пјесме јуначко чувство обузме цело друштво.{S} Новаку се суза из очију пустила.</p> <p>— Е |
| , као што смо јошт пре споменули, често друштво своје остављала, примјетила је да се нешто црно |
| нећу.</p> <p>— Не би ли се опет онамо у друштво вратио, да провидиш, зашто је дошао властелин Ј |
| о је красан ручак у трапезарији.</p> <p>Друштво је весело било, рекао би као да и није у трапез |
| ели код Турака адумом да начине?</p> <p>Друштво се, поред све невоље, насмеје, и један зажели ч |
| т њи’ове шале.{S} Служитељи нису у свом друштву ниједног госта на миру оставили.{S} То је већ ш |
| највећма се у њему изражавало у веселом друштву, поред добре метохијке, а мисли му тада једнако |
| аља, вино и добра воља били су свагда у друштву.{S} Најважније ствари се поред чаше вина започи |
| да, опет покрвиш са Турцима, па макар у друштву Маџара, да ти ја у крвавом боју притичем да отп |
| ви смех забунити који је на његов рабош друштву веселост улио.</p> <p>— Како си ми, Петошко, — |
| аже.</p> <p>Тада Лошонци намести велику дубарду, топ на градићу Ласловару, пак избацује камење |
| овске битке Турци нису намеравали одма’ дубље у Србију упасти, но чекали су шта ће Срби после и |
| пристане, да ће са триста хиљада Турака дубље у Србију ступити и Србијом обвладати.</p> <p>Кад |
| ајамног запиткивања и распиткивања, све дубље улазише у важнији разговор.{S} Султан прослови:</ |
| д је видио да Ферхад није зле воље, све дубље у разговор улази, а вино га још већма побуђава.</ |
| та је руку дигао.{S} Турци почну се све дубље у земљу пружати, и гњездити.{S} Славне некада срп |
| ка, задираћеду у Србију мало-помало све дубље, сад имају Мачву и Београд, Србија им је отворена |
| ворова деспотови’, па се најпосле упуте дубље у Србију.</p> <p>Ето, сад се Ђурђу, за чим је теж |
| гао, онда, као што ти је познато, Турци дубље у вашу земљу упадну, и понесу са собом осим млого |
| е с нашом душом.{S} Нами таково што тек дубље очи копа.{S} Како да се успоредимо сад са икаквом |
| акове примедбе; и да не би Петошко јошт дубље заишао поред Грмановог простодушија, тражио је др |
| {S} Побојао се да га осећај и спомени у дубље не увуку, па окрене разговор.</p> <pb n="454" /> |
| наћи ћеду прилике и повода да у Србију дубље задеру.{S} Ми с Мађарима као суседи треба да живи |
| орчење родбини бруку рађа, и брат брату дубље очи копа.{S} Било је међу нами свашта.{S} Једно д |
| заповијест, што ми је сад чинити? — из дубљине раздражена срца изрече деспот.</p> <p>— Извини |
| од челика, црно мрко лице, црна коса, у дубљини ока видиш му јуначку душу која тек за бој живи. |
| не оклева, но да одма’ са свом силом у дубљину Србије упадне; други су му саветовали да се поч |
| се, дакле, и други дан весело провео и дубока ноћ је опет затекла частеће се госте.{S} Петошко |
| ћи гостима добру ноћ.</p> <p>Ноћ је већ дубока настала.{S} Патријарх са своји калуђери, очитавш |
| уснине речи пробуди се Милица из своји’ дубоки’ мисли и рекне Русин:</p> <p>— Драга моја Русно, |
| е својим гласом пратише.{S} Леонтије са дубоким и пријатним својим гласом коснуо се срца свију |
| нити ход Пахомија, кад му чујеш из уста дубоким гласом оно божанствено „мир свјем“, а бурна ти |
| д краља, положи руке унакрст на прса, и дубоко поклони се.{S} Краљ пређе к њему, шири руке, и н |
| ћеду покосити све што је народно, а тек дубоко у земљи јошт да остане семе, које тек јак сунчан |
| им гласом Новак.</p> <p>На то Патријарх дубоко замишљен стане говорити.</p> <p>— Одавна већ срп |
| бајни перивоји, зелени китњасти гајеви, дубраве, глатко језеро, на њем ћеду попливати бели лабу |
| е пушта, ту су брегови, планине, лузи и дубраве, воде и потоци, све се то слива за добра живота |
| у насликане битке на дувару, од славних дубровачких сликара.{S} Ту се види бугар-битка цар Душа |
| ко јој се то не допада, а она нек иде у Дубровник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се с тим задовољити |
| ће песме жалосне од Београда до Будима, Дубровника и Цариграда — рече логофет војвода Војихна.< |
| има.{S} Долазићеду господа од Мљетака и Дубровника да учине поклон деспоту, јер је деспот мудра |
| Украсе донећеду из Цариграда, Солуна и Дубровника.{S} Ту кад дође какав стран владар и војводе |
| ага да могу живљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубровнику, у Будиму, ал’ хоћу да живим и падам с народ |
| а лудака ал он не бејаше лудак каквог у Дубровнику као глумца купити можеш, а да војводе и велм |
| ова, калуђера, трговине и богатства.{S} Дубровнички трговци долазише као у госте.{S} Београд и |
| у земљи Душанови закони не поштују се, Дубровчане трговце разбојнички нападају, судија и злочи |
| , посјетићу јошт и може бити моје добре Дубровчане.{S} Испричаћу им како се њихови синови, браћ |
| натлија, трговине више нег’ у Маџара, а Дубровчани живци српске трговине.{S} Па ни Грци у Цариг |
| ћ су на кулама, а деспотови војници, па Дубровчани све бацају их доле.</p> <p>Ту је главом султ |
| ски краљ Жигмунд, па онда грчки цар, па Дубровчани, желе с њиме у савез ступити.{S} И Мурат сул |
| с морја могу кадшто добро учинити.{S} И Дубровчани су ми пријатељи, морам их штитити, а да ми н |
| рђеве војске, ту су Немци Саси, и ту су Дубровчани под Вуком Бобалићем.{S} Сви <pb n="424" /> т |
| друга велика, ту су насликане битке на дувару, од славних дубровачких сликара.{S} Ту се види б |
| ара није било.{S} У суседству било је и дувна, и оне су о храму амо долазиле, јер су Дечани бил |
| а у црно, глава црнином ушамљена, као у дувне, танак златан појас показује да је на њој госпошт |
| ерево, а Милева у намастир Благостињу у дувне.</p> <p>А шта је и знала друго радити?</p> <p>Пос |
| <p>Са овим реч’ма је патријарх као неки дуг срцу исплатио.</p> <p>Сви су се на то склонили да М |
| и калпак место камилавке носио, и срцу дуг платио ал’ бадава је, кад је већ мој отац тако хтео |
| уго трајао, жагор, тутњава ван, не даду дуга одмора.{S} И у глави Ферхад-паше прекрштају се бри |
| војом свитом, пут ће му бити до Једрена дугачак, ал’ ће сретно тамо стићи.</p> <p>Падиша већ зн |
| едну годину све накнадити.</p> <p>— Рок дугачак, можда донђе нећемо живјети.</p> <p>— Јеремија, |
| у је био мало шири него у плећима; труп дугачак, <pb n="227" /> кратке ноге, кратак широк врат. |
| n="541" /> деспот не доведе, и чему тај дуги договор беше приређен.</p> <p>После поздрава и отп |
| ге донео Харалампију од кнеза Ђурђа.{S} Дуго су се насамо разговарали.{S} Улак се онај дан кући |
| пиће још већма срце и душу замагли.{S} Дуго је време кнежевић’ма, но Бранковића крв је племени |
| ји дан донесе. </p> <pb n="235" /> <p>— Дуго неће трајати, а гласа морамо чути, јер пре неколик |
| помишља, богзна хоће л’ то сретно доба дуго трајати, можда је он сад сретнији, нег’ што ћеду б |
| Најпре пост, те пост.{S} И то би’ доста дуго трпео да нису к томе и друге беде дошле.{S} Ја јед |
| ивлачи.</p> <p>Ферхад-паша неће се овде дуго бавити.{S} Мора с војском на Голубац.</p> <p>После |
| је чудно сада у Београду.{S} Тако ми је дуго вријеме.{S} Радо би’ гледао ван, и кад поглед баци |
| граду, у Србији стран.</p> <p>Јерини је дуго време.{S} Иде у цркву, чита зборник, моли се богу, |
| док се мир не укорени.</p> <p>Стеван је дуго ћутао докле он напослетку не буде принуђен целу ту |
| а нас, и завидили нам.{S} Но срећа није дуго трајала.{S} Започне се рат с Турцима.{S} Турци осв |
| е самртну осуду добио.</p> <p>Обед није дуго трајао, дигну се и разиђу.</p> <p>Деспот са краљем |
| ове победе мало смире; но овај мир није дуго трајао.{S} Они науме Србе буди пошто покорити, па |
| је глава Ферхад-паша.</p> <p>Одмор није дуго трајао, жагор, тутњава ван, не даду дуга одмора.{S |
| тислава као у срцу носила, то опет није дуго трајало јер је материне речи слушала.{S} Материна |
| езарији све их готово чека.</p> <p>Није дуго трајало, звоно зове у трапезарију, време је ту, ск |
| није се у рачуну преварио.</p> <p>Није дуго трајало, дође и Ферхад-паша са великом свитом, и н |
| /p> <p>Турчин, с тим задовољан, није се дуго у двору бавио, него ускори вратити се на Косово.</ |
| да ослепити.</p> <p>Харалампије није се дуго мислио, држао је да је то сад први пут да дође до |
| атлија мора смрт нанети.{S} И борише се дуго док Жигмунд војску на Дунав не навезе.</p> <p>Војс |
| уђе отац Пајсије.</p> <p>— Нисам ли се дуго забавио, моји синци?</p> <p>— Где си тако дуго, оч |
| т’о, знао сам читати и писати па сам се дуго мислио на коју ћу страну.{S} Одем у војску.{S} Ту |
| ње хоће ли нас слушати?</p> <p>Овако се дуго јошт разговараше родољубиви старци, и тек доцније, |
| е умерено патријарх.</p> <p>Овако су се дуго разговарали о разним важним стварима док не дође в |
| љски разговор закључи.</p> <p>Још су се дуго частили, пили и о разним стварима разговарали; кад |
| ат нас не притискује.{S} Но ни ово неће дуго трајати.{S} Турци кад се све у Караманији умири, < |
| Смедереву дворац саградим.{S} И то неће дуго трајати, имам блага, <pb n="509" /> имам људи, кој |
| > <p>Сваки је већ увидео да деспот неће дуго вући; сваки се бринуо, каква ће онда времена наста |
| н.</p> <p>— Кад сам сва та чуда видио и дуго гледао, помишља’ да је све то за наше грјехе, и рј |
| кад Голубац задобијемо, не могу Маџари дуго ни Београда одржати.{S} Дај послуха твом вјерном с |
| лабог већ изгледа било да ће Русна моћи дуго у двору остати.{S} Она је то и примјечавала.{S} Са |
| ошћу, искуством, јунаштвом, не би Турци дуго боравили у Једрени.{S} Тако мисли деспотовица Јери |
| рестао је говорити патријарх, а и Новак дуго је замишљен ћутао док наједанпут не прослови:</p> |
| ив од Русне.</p> <p>Он није на себе дао дуго чекати.{S} Једва дочека ову прилику.{S} Са радосни |
| чекали како ће започети.{S} Он није дао дуго на себе чекати.</p> <p>Почео је једну песму о Душа |
| бавио, моји синци?</p> <p>— Где си тако дуго, оче? — запита кнез Ђурђе.</p> <p>— Данас имамо го |
| топот, трубе и таламбасе, није требало дуго чекати, малочас док се путници прашине отресу, ту |
| ранковић није био издајица, но зао глас дуго траје.{S} Спјевали су Вука као издајицу, и што се |
| ију и опет заседну.</p> <p>Тако су јошт дуго преповедали о прошлим временима, и време је растан |
| и, јер Јерини деспотовици је у Београду дуго време и мучан живот.{S} Часи су јој дани, а дани н |
| зитови’ речи, још се у том истом смислу дуго диванило, и с обе стране закључено буде да се прим |
| , да коју отпјевају?{S} Тамбураш је наш дуго био у служби код драчког кнеза.{S} Он зна удесно у |
| p> <p>— Сад нећу.</p> <p>Тако су се још дуго кошкали и разговарали док не дође време ручку.</p> |
| /p> <p>— Код Турака.</p> <p>Тако су још дуго и подробно распиткивали о целој битки, па напослет |
| очекивали су бој.</p> <pb n="326" /> <p>Дуго нису морали чекати.{S} Обе војске биле су спремне, |
| а, све је истина што ти исприча.</p> <p>Дуго је трајао тај разговор за јошт неодморена Леонтија |
| <p>Донео је нове и нове поклоне.</p> <p>Дуго се бавити није хтео, јер му је султан казао да Мил |
| има на половину зеца право.{S} И после дугог ината договоре се да на месту оставе зеца а да га |
| у.</p> <p>Игуман ишчекује крај, чуди се дугом састанку, ал’ намишља да се о великим ствар’ма ра |
| се издати, онда је мени и сам Јеремија дужан, и Голубац држим као залогу.</p> <p>— Ал’ ако сил |
| окресне, сад другог, и ником не остане дужан, ма му тко шта рекао, а и све изједначи тако, да |
| су Петошка.{S} Петошко није ником остао дужан, но сваког је за продрзљиву шалу намирио.{S} Но б |
| пцом сакупила, град нападају дању ноћу, дуже [од] осам дана не може се држати, и сад је још вре |
| тела <pb n="245" /> патријарха и Новака дуже задржати, па је од софре прва устала а затим се да |
| могао, само му је жао било што се с њом дуже разговарати није могао.</p> <p>Он је чуо за Руснин |
| о је сати ударило.{S} Ту већ није могао дуже прокопсати.{S} За њега би боље било да се сад опет |
| ног разговора већина гостију би се јошт дуже забавила, но царица није хтела <pb n="245" /> патр |
| а предају.</p> <p>У таковом расположају дуже је сам у себи говорио.</p> <p>— Сваког казн стигне |
| том ни речице знати неће.</p> <p>После дужег разговора растану се.</p> <p>Бранковић, Војновић |
| лавом до рамена, већ од ноге до главе у дужину.{S} Телесна снага била је све и сва.</p> <pb n=" |
| робови смо овђе у кули, нит’ криви нит’ дужни.{S} Доклен ће то тако трајати? — одговори озбиљно |
| спот Стеван и Ђурађ Бранковић остали су дужни Јеремији сто педесет хиљада дуката, и дали му за |
| а откину.{S} Одбрана домовине — прва је дужност, нека се сви противници Лазареве породице сајед |
| ити и ’ришћански заробљеника, па нам је дужност о’ђе нагледати их, охрабрити, ако је могуће и и |
| које су настати морале, наметнули су ми дужност да вам и преко воље помажем.{S} Ви сте с нама у |
| {S} Само сваки војвода нек’ учини своју дужност, па је победа наша.{S} Само Вук Бранковић и Мил |
| а струка, синови моји, има своју красну дужност.{S} Само сложно, сваки по својој струци, па ће |
| ела које је Русна по својој дворјанској дужности измислила да би царицу забавила, и тек последњ |
| ст, а јошт мање, кад сврше што им је по дужности, да руке прекрсте.{S} Свагда су они у послу би |
| ч и ридање.</p> <p>Србљи смутни, тек по дужности скупе се да се тек зове да се девојка није без |
| ем, доста би било за Голубац сто хиљада дуката.</p> <pb n="438" /> <p>— Не може бити.{S} Посјец |
| а сам понео собом и пешкеша, пет хиљада дуката, и другијех ствари, ако хоћеш нећу ником ништ’ о |
| ам понео, теби ћу дати, они’ пет хиљада дуката, јер Исак-паша и они други за то ионако ништ’ не |
| > <p>— Уплешћу још и за те десет хиљада дуката.{S} Јеси л’ задовољан?</p> <p>Харалампије мало п |
| да плаћа харач, годишње педесет хиљада дуката, и кад што још за војску устреба, па покрај тога |
| о, ишти више, ишти за се педесет хиљада дуката, за ме исто толико, и слободне баштине.</p> <pb |
| на дивану изреко’, сто и педесет хиљада дуката, тако војвода Јеремија хоће, а друкче никако.</p |
| лни падишо, ал’ за сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Пеки — оштрим гласом пресече султан.</ |
| нуди на исплату од сто и педесет хиљада дуката.{S} Он је управо заповедио Јеремији да преко мен |
| } Цјена је Голупцу сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Што је падиши та цјена, но коме се има |
| ли су дужни Јеремији сто педесет хиљада дуката, и дали му за то у залогу Голубац.{S} Ђурађ сад |
| педесет, а Харалампије тридесет хиљада дуката.</p> <p>На ово питање разбистри се лице у Јереми |
| хоће Голупца, нек ми да дванаест хиљада дуката, па на то још дванаест, и још дванаест Јабланови |
| у одговара, да му пошље дванаест хиљада дуката што се са деспот-Стеваном обвезао, и да му са јо |
| м и Ресавом, добиће још дванаест хиљада дуката и град Голубац, ’де ће он заповедати све донде д |
| баштине.</p> <p>— А зар за ме у деспота дуката нема?</p> <p>— Уплешћу још и за те десет хиљада |
| годишњи данак за Србију педесет тисућа дуката, а кад би је покорио, дао би је каквом беглербег |
| редато.{S} Од мене, пак, добићеш хаљаду дуката на манастир, да се моли богу за народ, за мог ба |
| вотиња, шуме пуне жира, ту је пловидба, Дунав даје рибу, бистри изворни истоци, сребрну пастрму |
| је сатрла.{S} Ту је јошт Морава, Дрина, Дунав; па и кршне горе ће га зауставити.{S} Турчин се н |
| ’ Жигмунду.</p> <p>Голубац је јак град, Дунав му прса штити, а покрај Дунава с леђи тешко га је |
| а кћи Розгоња Цецилија је у Ласловару, Дунав је од оца раставља.{S} Брига је, да не допадне ту |
| <p>Жигмунд заповеди да се сва војска на Дунав својим бродовима повуче, и то што пре док не би Т |
| И борише се дуго док Жигмунд војску на Дунав не навезе.</p> <p>Војска се већ преважа, ал’ нава |
| с леђи пут препречити, и покрај Голупца Дунав затворити, и тако може бити лоше среће.{S} Велики |
| де се и турски четокаици на Дунаву, сав Дунав је бродовима посут, а у исти мах бела застава са |
| ш само ту запети могу, а да не буде сав Дунав, дика српског бродовља, у турским рукама.{S} Прот |
| борило, Жигмундова војска прелазила је Дунав.{S} Завиша је тај прелазак штитио, и јошт Турци н |
| више на Дунаву виде се бродови, пун је Дунав четокаицима, носе храну, <pb n="392" /> заиру вој |
| д свима заповеда.{S} Светује се, рад би Дунав прећи, и упасти у мађарску земљу.{S} Неке паше то |
| тим ослаби Жигмунд, деспот мора чувати Дунав против Мађара за нас, и повлађивати му треба, и з |
| Саву, најпре коњаници, па пешадија, пун Дунав бродова, у једном кајику види се један велики топ |
| Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да дођу амо што п |
| кад се преда град, и Мађаре распемо и у Дунав побацамо, онда ћемо се амо вратити, и подијелићем |
| еремије Голубац, а Маџаре ћемо бацити у Дунав.{S} Можда ћемо и Жигмунда жива ухватити, а можда |
| ти, Ферхад-пашо.</p> <p>— Бацили смо у Дунав Маџаре, укротили смо Лазоглија. <ref target="#SRP |
| а Мађаре од Дунава пресеку, ил’ да их у Дунав утисну.{S} О победи ни помислити, јер је Турцима |
| шњавају, већ смо се стисли између гора, Дунава и Саве.{S} Народ се почиње турчити.{S} Види прим |
| били од сабље турске, многи су у валима Дунава смрт нашли.{S} Док се скупи и у ред стави, видић |
| што се једно стовари, друго се опет са Дунава и Мораве доноси.</p> <p>Игуман Радосав побуђује |
| тешко Харалампији.{S} Дошли су до ушћа Дунава, ’де је већ сва војска спремна да оде на Голубац |
| опкопи, јаркови се водом испуњавају, од Дунава зидине, куле, капије оправљају, види се да Јерем |
| кругу опкољавају војску, а да Мађаре од Дунава пресеку, ил’ да их у Дунав утисну.{S} О победи н |
| , а враћати се мора, јер силни Турци од Дунава у полукругу опкољавају војску, а да Мађаре од Ду |
| пска слава по свјету се чује;</l> <l>Од Дунава до Црнога мора,</l> <l>Од Грчкога до Јадранског |
| тан може имати трипут толико војске код Дунава и на друмовима.{S} Дође ли вријеме да се обоје о |
| вореном пољу са Турци се тући, него код Дунава и опкопа Голупца, ал’ није на ино, мађарска је в |
| ска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава да опашемо Београд, пасти мора, па је лис у замк |
| остаде нам једва Морава са нешто Саве и Дунава.{S} Једва толика част је већ под Турчином, само |
| м реду, опсести град.{S} На левој обали Дунава подиже се градић, Ласловар, недавно је завршен, |
| јак град, Дунав му прса штити, а покрај Дунава с леђи тешко га је опасати кад има иоле војске у |
| рва му је брига Мађаре од Голупца преко Дунава пребацити.</p> <p>Јеремија сад се поче кајати шт |
| мађарским рукама, донде је опасно преко Дунава, јер могу они с бока и с леђи пут препречити, и |
| би Турци на подножију покушали да обалу Дунава препрече.{S} Но од турске пехоте скупљене делије |
| ва богатог Браничева, поносито гледи на Дунаво, на Угарску.{S} Сав окол пун вредна радена народ |
| спотовица Јерина у двору гледи на плаво Дунаво, срце јој се стеже, њена господства ту више нема |
| ка од Крушевца Моравом, а она од Видина Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол’ко су од Голупц |
| {S} Кад са града гледиш како се Сава са Дунавом бори, а теби се срце стегне и мислиш тако се на |
| пови са Ласловара загрме, задими се над Дунавом.</p> <p>Розгоњија уређује гомиле војника за јур |
| се повукли натраг и како се могло, које Дунавом које сувим бродили, пртили су горе, <pb n="471" |
| а се војска на ноге дигне, па даље које Дунавом које сувим.</p> <pb n="400" /> <p>За то време д |
| оравом пут Голупца, а још друга од доле Дунавом.{S} Но пре свега треба да предаш Голубац.</p> < |
| адан потражи пута с својом свитом, неће Дунавом, већ сувим, баци се на друм са својом свитом, п |
| реву прича.</p> <p>Кантакузену доважају Дунавом и сувим убојне топове, Кантакузен их понамешта |
| је спремна.</p> <p>Силни пртљаг пуштају Дунавом доле, а сувим опет коњи и мазге све вуку.</p> < |
| запаљеним турским бродовима распирује, дунавски пут је мађарским бродовима и војски отворен.</ |
| А шта би то било.</p> <p>— Да сазида на Дунаву један град, који ће препречити пут Маџарима да н |
| за Голубац припремили, пуне су шајке на Дунаву са убојним спремама за Голубац — одговори Лошонц |
| напред иду коњаници, тамо горе више на Дунаву виде се бродови, пун је Дунав четокаицима, носе |
| уљају.{S} Виде се и турски четокаици на Дунаву, сав Дунав је бродовима посут, а у исти мах бела |
| Душановог народа, повуче се к Морави и Дунаву ближе.{S} Београд сад постане српским средоточиј |
| служи Мелентије, са калуђери.{S} Црква дупком пуна, ту је Ђурађ са војводама, великашима, око |
| учају рата овом снагом на ноге стати, и дурашно издржати, јер у овим неосвојеним, од Турчина не |
| у духу, уливао му је у душу стрпљење и дурашност, а да га турска заплава као олош не однесе.{S |
| пити, ил’ да још једаред хадакнемо, али дурно, да ђауре распршимо, да у Новом Брду не остане ка |
| бе, па то мало било је барем срећно.{S} Дух народа почео се дизати. </p> <p>Више је тако срећни |
| да проникне кроз дворске интриге, и да дух клонут уздигне.</p> <p>Русна са Харалампијем потајн |
| то је најгоре, што је у разним метежима дух код свију клонуо, страсти људске преко законитости |
| а као рој пчела.{S} Јуначке песме крепе дух народа, да не клоне.</p> <p>У трапезарији све се на |
| пресељава човека у земни рај, ’де му се дух у небесну васиону уздиже, а ломно тело мирног одмор |
| д сабљом поклони.</p> <p>Вино им срце и дух задело у сплет ђаволског коловоза.</p> <p>Усијане г |
| дника.{S} А Ђурађ је био снажан, велики дух, и ако би се српска држава сабрати и снова утемељит |
| че у фрак, изгледао би као какав велики дух, жени, који још далеко дотерати може.</p> <p>Петошк |
| кушно — но јуначки лепо, оштро и велики дух <pb n="272" /> показујуће.{S} Испод високог му чела |
| сасвим понизе; но има људи, који велики дух и у упорству свом показују, особито када у уверењу |
| вати почео?</p> <p>Има људи који велики дух показују онда када се, опште користи ради, другоме |
| летећег орла, орао летећи детету високи дух даје.{S} У детинству, по високим горама, онде где ј |
| ојој младости у себи осећао свештенички дух, који се из љубави и почитања прама слави божијој п |
| двору клонуло.{S} Једини Стеван одважан дух показује, али шта помаже кад је јошт млад, па поред |
| и оца Харалампије.{S} Он је био немиран дух.{S} Мерио је при софри свачије речи, сваки поглед.{ |
| S} Ти, као што ми се види, имаш отворен дух, утолико ћеш више у несрећи страдати.{S} Може бити |
| е сигурно мислили да је то какав нечист дух? — рекне калуђер.</p> <p>На ове његове речи гдекоји |
| ма млого важни’ черта, јер је Ђурађ пун духа и разума, храбар и искусан војвода, а при том влас |
| S} Црнци калуђери тумарали су као какви духови по земљи, и како који, по својој ћуди, ил’ је на |
| и, ал’ то су тврде и ретке душе; велики духови.{S} Такових нити је било млого на свету, нити их |
| ештенства није се слагало са ратоборним духом војника, па зато војник радо се смејао на рачун к |
| Драгаш.</p> <p>Стеван, који је са тихим духом и смиреношћу Драгаша слушао, почне говорити:</p> |
| је Ђурађ Бранковић, стјеновит, па вишим духом задахнут јунак, види му се то из мушка лица, горо |
| сле толике несреће и челични Новак мало духом клоне.</p> <pb n="265" /> <p>Царица је као нема г |
| и, сваки поглед.{S} По његовом немирном духу, другу би какову струку живота изабрао био, која б |
| јног као причешћем уливаћеду си бодрост духу, и крепост телу.</p> <p>Игуман ишчекује крај, чуди |
| нуждан народ, поучавао га, крепио га у духу, уливао му је у душу стрпљење и дурашност, а да га |
| адмашавала.</p> <p>Русна је била, даље, душа дворског живота.{S} Милица, ако ју баш и није воле |
| ’ кад сам у царском двору лудак био.{S} Душа ми је остала иста, која род свој љуби, а та ми и т |
| то сабрати а да будне једно тело једна душа.</p> <p>Ђурађ деспот путује са Јерином по Србији п |
| о Јеремија и побоја му се у срцу грешна душа.{S} Но Јеремија је досетљив, јер је већ у врашким |
| о посље исповједи пријечешће које чиста душа свијетим чини.{S} У здравље теби, деспоте, и дивно |
| — Лако је теби, ти се одмолиш, па ти је душа лака, ал како ћемо ми јадни на други свет — одгоне |
| ман.{S} То јошт да дочекам, па да ми се душа смири, а тело земљи у вечитост преда.{S} Но, велик |
| божанствено „мир свјем“, а бурна ти се душа у теби смири.</p> <p>Па каква је била црква жичког |
| </p> <pb n="412" /> <p>Пије се да им се душа замагли, да их не види вечита истина чистог родољу |
| Јеремије и Јаблановића.{S} Канда им се душа поткрепила.{S} Сад се опет не кају што нису Жигмун |
| најст, и као твоја мени, тако моја теби душа нек буде аманет.</p> <p>Деспот је то достојанствен |
| а спаднем на Бранковићеве гране, јер ми душа неће стићи на други свјет, конопац о првом ’расту |
| племенитог израза, но нема очију, да им душа из њих говори. — Као угашене две свеће показују га |
| .{S} Но тело му беше млого слабије него душа, што није ни сам веровао; падне с коња и јако се у |
| стисне, спусте јој се сузе на лице, но душа јој срце задрма; чини јој се канда глас чује — Јер |
| {S} Прими мир, спашћеш хиљадама невиних душа, на згариштама подигнућеш многе кровове, даћеш оча |
| тови водили, што је год од добротворних душа измолити могао, шиљао је у Скопље да српско робље |
| уга пола пут Марице рјеке.</l> <l>Стаде Душан пред Солуном градом</l> <l>И поче га бити страхов |
| војводу — рече Петошко.</p> <p>— Кад је Душан само око на ког бацио било је доста; сваки му је |
| ошт од њега бити могло.{S} Тек што умре Душан, а Вукашин већ његовом сину круну отима.{S} Тек ш |
| красна та српска војска на Косову да ни Душан краснију није имао — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако |
| Ту си видео све барјаке које је задобио Душан и други српски господари.{S} Јер из Призрена све |
| ољу равном?</l> <l>То је војска силнога Душана.</l> <l>Пред војском је цар Душане силни</l> <l> |
| крунише за <pb n="544" /> краља силнога Душана, и видио је како је сунце сјајне зраке бацало на |
| су се борили на поморју, и против силна Душана.{S} У твојим жилама тече крв Немањића, у мојим К |
| вагда победу одржали.</p> <p>— Али цара Душана сваки је морао слушати, нити је трпио ког упорно |
| ије, у самом драгом камењу, поклон цара Душана, светлило се као сунце.{S} Србин је на њему виде |
| у босанском походу под заставом Силног Душана — упадне у реч Русна.</p> <p>— Све су то прама н |
| а против града.</l> <l>Ал’ тад стиже од Душана књига</l> <l>Од Солуна, да се војска врати;</l> |
| пао у нашљедство од ђеда, који га је од Душана на поклон добио, и из тог пили на даћи после бој |
| ша носио.{S} Јошт ми остаде очин мач од Душана задобивени, њега сам после очиног пада истражио |
| це из Солуна, аманет спасителан, још од Душана дошао у руке кнезу Лазару, а од овог опет и цари |
| То изрече, ситна књига стиже,</l> <l>Од Душана да све буде спремно</l> <l>На рат поћи мејдане д |
| Грчкога до Јадранског мора;</l> <l>Тек Душана име спомиње се.</l> <l>Но и царе сву награди вој |
| бити.{S} Једва ето тријест година како Душана нестаде, па шта се од српства учини.{S} Где нам |
| сликара.{S} Ту се види бугар-битка цар Душана, бој на Косову, бој код Ангоре, како Високи Стев |
| зраке бацало на круну Србије, на главу Душана; тако јарко сунце није никад сјајило као тог дан |
| ов, ал’ већ се вије застава Србије, цар-Душана крсташ орао.</p> <p>Долазе војводе и господа, ди |
| ло у кнез-Лазару Немањића крви кроз цар-Душана, света црква није му дала име Душаново, а крв ца |
| њка славно српско царство...?</l> <l>Ој Душане, Срб’ма сунце јарко,</l> <l>Зашто зађе роду јуна |
| нога Душана.</l> <l>Пред војском је цар Душане силни</l> <l>За њим језди Угљеша војвода,</l> <l |
| нез Лазар богзна чији је син.{S} Ако је Душанов, то није законит, ако је законито рођен, то је |
| ито рођен, то је син Гребљановићев а не Душанов.{S} Гребљановићи, пак немају право на престол, |
| је био громовит, каогод што је био глас Душанов усред борбе.</p> <quote> <l>Славно време куд си |
| божан српски краљ Стеван Дечански, отац Душанов, сазидао га је и украсио.{S} Високи Дечани, дре |
| S} Србин је на њему видео светлост доба Душанова.</p> <p>И изван цркве је било све лепо.{S} Зда |
| ј старости јошт неколико песама, одзива Душанова доба, у једној пештери каменитој оставио је св |
| и Цариграду куцнуо час.{S} После Косова Душанова властела отела се.{S} Од снажног српског царст |
| пада.{S} До чега смо већ дошли?{S} Камо Душанова Србија?{S} Остало нам још комадић земље, та бр |
| е његове насљедником бити.{S} Сада нису Душанова времена; Србин ће млого још страдати.{S} Ти, к |
| а док је цркве, душман неће искоренит’ Душанове потомке.</p> <p>Ове речи јако су се срца деспо |
| ој род љубио, па га болело што су земље Душанове од кнежевских пустолова тако покидане, да се в |
| .{S} Сваки дан ми по бегунцима из долње Душанове Србије гласови стижу да се онђе гомилама турче |
| право Немањића, <pb n="531" /> већи део Душанове земље, код мене је богатство које у све власте |
| српска проливена крв пушила на гаришту Душанове земље.{S} Па како су то тешке успомене, ’де св |
| Турци отели сву баштину, што је још од Душанови’ времена мог бабе било; кнежевићи су мојих доп |
| властеле нечастиви места имају, у земљи Душанови закони не поштују се, Дубровчане трговце разбо |
| .{S} Та и како би могли гледати војници Душанови како се Срби за Турке боре?{S} И сам Грман укл |
| Једном народу треба да је један владар, Душаново царство, кнез Лазара баштине не треба да су ме |
| ђао, који је видео и осећао славно доба Душаново, па сад — све се натрашке иде.</p> <p>— Е мој |
| ар-Душана, света црква није му дала име Душаново, а крв цара Лазара и у мојим жилама тече.</p> |
| ате; али у Дечанима слави се, као да се Душаново царство обновило, па се и различне шале провод |
| ра.{S} Сваки се надао да ће он обновити Душаново царство.{S} Већ је унутрашње непријатеље био п |
| тпаднеш од Турака и да успоставимо опет Душаново царство, које ће бити пријатељу пријатељ, душм |
| рањен од гладних горских вукова.</p> <p>Душаново царство распало се баш онда, кад му се круна н |
| поту бегати.{S} Тако част једна, језгра Душановог народа, повуче се к Морави и Дунаву ближе.{S} |
| под цар-Лазаром, у блеску негда сјајног Душановог царства.{S} Био је он један од оних ретких ка |
| о Краљевић био је син Вукашина, војводе Душановог, који је после убијеног цара Уроша себе за кр |
| ма тужним пева се слава Неманића, блеск Душановог двора у Призрену, ’де су се у јуначким играма |
| ав исти био.{S} Познавала сам га још на Душановом двору.{S} Са његове гордости, не једанпут су |
| и по својој струци, па ће сијнути сунце Душановом народу — рече тихим гласом седи патријарх.</p |
| е чекати.</p> <p>Почео је једну песму о Душановом рату са Грцима.{S} Пјесма је била обична, но |
| евојачко своје доба провела је на двору Душановом, у средини славе и величаства српског.{S} Овд |
| Милица се јако зачудила.{S} Тек у двору Душановом је таково <pb n="297" /> што видела.{S} Биљен |
| ђетинство и младост.{S} Онда су Турци у Душанову земљу проваљивали.{S} И ви бијасте онда ђеца и |
| ђа ропкиња.{S} Прилип, слава српска под Душаном, већ у турским рукама, Приштина ће им, ако се н |
| ао кћи Дејановића, славног великаша под Душаном, презрително је у двору гледала на нижег порекл |
| била славна а отац му Пљадић био је под Душаном управитељ знаменитијих области.{S} Од мањег пле |
| круну на главу метнути, који су се под Душаном тукли против мађарског Лајоша, бугарског Шишман |
| а, па Србија да буде опет онака као под Душаном.</p> <p>Стеван је са својим народом у свему нап |
| ти.{S} Земља му бијаше мала, не као под Душаном, ал’ је увео лепе уредбе, па то мало било је ба |
| пска влада распространила, нарочито под Душаном, <pb n="214" /> Прилип је био место дворског жи |
| p> <p>Старе српске војводе, који су под Душаном и Лазарем војевали, помрли су које од старости, |
| амо сад они’ војвода, који се под царем Душаном тако прославише? — рече Милица.</p> <p>— Где су |
| .{S} У младости је био војник под царем Душаном, пошто је доцније ослепио, гудало га је ’ранило |
| а војска млого јача него српска.{S} Но, душе ми, и Срби су се силно борили.{S} И мој отац је од |
| авити да нас из ове бједе избави.{S} За душе падши’ такође побринућемо се, но засад пре свега н |
| е гријехе, нек им на другом свијету бог душе прости.{S} Сад иди, остави ме мало на миру, да про |
| о је пострижен, ал’ здрава тела, здраве душе.{S} Много је преко главе преметнуо.{S} Видио је и |
| Јеремија замаглушен испарењем нечестиве душе.</p> <p>— Ил’ ће мене Ђурађ сатрти ил’ ћу ја њега |
| ељске чаше, мораш искреног срца и благе душе бити.{S} С ким Марко вино пије, тај мора бити чест |
| <p>Јерина гледи му у очи, да му пронађе душе зрак, да га поткрепи.</p> <p>— Доћи ћеду ти Мађари |
| и здравље радениках, за мир и спасеније душе оних који у том раду живот жртвују, и за покој душ |
| и пропао, то ми је бар исцјеленије моје душе.</p> <p>Тек што деспот то изговори, ево деспотовиц |
| сподару мој деспоте, казаћу вам из моје душе како мислим.{S} Врло добро знам, господару, да смо |
| деспоте, исповједам ти се на спас моје душе, да га исто тако познајем као ти.{S} Он је ревнате |
| и храмови бдити ћеду да се праве српске душе од сатане не улове.{S} Велика је моћ тих светих об |
| еском обманути, ал’ то су тврде и ретке душе; велики духови.{S} Такових нити је било млого на с |
| увлачити, и да ћеду фратри православне душе покуповати, од тог нек вам није страха.{S} Ето Хил |
| /p> <p>Већ је вечерње доба, ал’ заверне душе једнако расправу воде о својој користи.</p> <pb n= |
| от је већ у Смедереву.{S} Састану се, и душе им у искреним загрљај’ма пријатељство уливају, што |
| у.</p> <p>Светислав је у највећој борби душе одбор оставити морао.{S} Он не би се могао одвојит |
| о причешће, јер доиста јесмо огријешили душе.</p> <p>— Кад Бранковић предаје Мађарима град, ниј |
| ако прави посници, који би ради у кујни душе спасавати.{S} Па тко не би такву шаљивчину слушао |
| споту, тако изгледа канда коме за покој душе пију.</p> <p>Деспотовица Јерина, никог другог од д |
| ји у том раду живот жртвују, и за покој душе свих претковах, а за спас свих потомаках у свим ко |
| не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе исправљам.{S} Очитао би’ ти молитвах колико треба, |
| извору греха и зли демони прихваћају им душе.</p> <p>Пију војводе, као некадањи јунаци, Харалам |
| вог добротвора и моли се богу за спомен душе.</p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз пут баш у Манасији |
| молитве се једнако читају за блаженство душе деспот-Стевана.</p> <p>Калуђери дигну горњи поклоп |
| , канда је хришћанин, па исповеда терет душе своје.</p> <p>Исповест је тако свршио, и хоће да с |
| е и добри и зли утеху налазе, у подвигу душе ил’ покајању.</p> <p>У Голупцу Јеремија војвода вл |
| дорастао, како је и при самом издисају душе изрекао: „По Ђурђа! по Ђурђа!“ Са тим је хтјео рећ |
| енита, кнежевићи пију да си забаве бољу душе и срца, ал’ вином до скотства не даду се понизити, |
| се стеже, а сузне очи показују му бољу душе.</p> <p>Деспот са Облачином отпутова, а Јерина ост |
| подиже пе’ар Облачина.</p> <p>У заносу душе своје причају си што су преживили борбе, опасности |
| најгушћу масу Турака.{S} Сва својства, душевна и телесна, била су му такова да би поред доброг |
| косну, но опет се не даде из равнотеже душевне потиснути.</p> <p>— Увреда мени нанешена — рече |
| му је давала пред светом вид неке више душевне силе и човеческе умерености и трпљења.{S} Једни |
| еће.{S} Они то све веле за нашу поуку и душевни напредак чине.{S} Није ли наш Спаситељ толико м |
| арод сам себи остављају, без утехе, без душевног поткрепљења, па како да се не турчи?{S} Не тра |
| Унутри, истина, има доста миндерлука и душека, ал’ шта вреди када се онај на њима шири, ког си |
| но га успављује, па тек после на мекане душеке, да о оном што му је најмилије сања.{S} Ко не би |
| уту.</p> <p>Поседају.{S} Ферхад-паша на душеку са прекрштеним ногама.{S} Харалампије тако исто |
| љају.</p> <p>Ферхад-паша седи високо на душеку прекрштеним ногама, на глави му шарен турбан, на |
| луци унаоколо, а на њима и код подножја душеци.{S} И у среди су велики рахат-душеци.{S} Све то |
| ја душеци.{S} И у среди су велики рахат-душеци.{S} Све то мора узети на се турски облик кад се |
| иван.</p> <p>Амурат у челу на узвишеним душецима, уз кољено и наокол паше и везири.</p> <p>Вели |
| путујући, деспот озире се, лакше му је души кад види богате неопустошене пределе, каквих има у |
| хтео пред светским жагором уклонити, и души својој у светој обитељи олакшати.{S} Та Манасија ј |
| а радила?</p> <p>Она је у својој младој души осећала бол за својим оцем.{S} Особито, пак, забун |
| г великољепија, но одговарао је брижној души Миличиној, и тадашњем стању царске породице.</p> < |
| у јер сам земаљски саветник па на нашој души лежи отаџбину спасти.</p> <p>— Дакле, шта ће то да |
| ст одавна, и што те успитам, искрено по души ћеш одговорити.{S} Исповједи, би л’ све то тако ис |
| у турском руву сачувао српско срце, а у души вјеру Христову.</p> <p>Леонтије застане, а деспот |
| о бледило.{S} Страшна је њихова борба у души.{S} Ту се мисли, жеље, надње испрекрштају.{S} Скуп |
| ва, и он је хришћанско дете, а остаће у души хришћанин.{S} Он је мој посинак, и кад мене не буд |
| себи изабра ћелију, ђе ће се одморити у души и телу, јер тешке су му бриге, стадо му је заплаше |
| му лице, из црта му чита ужасну борбу у души, зајекне, нешто га у сну мори.</p> <p>Јерина шаком |
| , канда осећа добар утвор руке, који му души терет олакшава.{S} Гледи га Јерина, какав диван де |
| а и слабима снагу даје, а док је цркве, душман неће искоренит’ Душанове потомке.</p> <p>Ове реч |
| имати веће мноштво, више коњаника нег’ душман.{S} Наше војводе више су давале на само јунаштво |
| евере, јер добро зна да му је Исак-паша душман.</p> <p>Исак-паша доиста на то се и спрема, да д |
| а и нешто добра.{S} Ти знаш какав ми је душман Исак-паша.{S} Но знаш и за Ферхад-пашу одавна, д |
| о пропустити да не види Марка, кад га и душман као пријатељ хвали.</p> <p>Скупа са Ђурђем и бра |
| што се код Срба каже, кад кога мрзим и душман ми је, волијем у Турке нег’ душману служити, ма |
| S} Можеш лахко вјеровати.{S} Твој клети душман Исак-паша попео ти се на душу, једнако те облаги |
| о онамо стигнеш, Исак-паши, тај је љути душман Ђурђа, тај ће ти ићи наруку како дође ствар до д |
| ч пуштао их је својима.{S} Ђурђе је мој душман, ал’ је јунак, и мада га мрзим, право ћу о њему |
| оје ће бити пријатељу пријатељ, душману душман.{S} То јошт да дочекам, па да ми се душа смири, |
| нарочито што Исак-паша није био ту, дин-душман деспота, и њега је Ферхад у Голупцу обрлатио.</p |
| <l>Силним звуком гласа и оружја.</l> <l>Душман љути сад освјету тражи</l> <l>Српска војска за п |
| ну опирати се, него народ против силни’ душмана штитити.{S} Сад је тек Ђурађ осетио највећи тер |
| ударце.</l> <l>Новак стаде сабљом бит’ душмана,</l> <l>Но челична татарска кошуља,</l> <l>Већ |
| е вјерује.{S} Сад народ држи да има два душмана који га прождиру, Турчина и Маџара, а додуше ње |
| и око мене се змије заплећу, имам и ја душмана, морам пазити, не смијем ријечце испустити, из |
| јунака?{S} Онда нисмо питали колико има душмана, но само гдје је душманин?</p> <p>— Да, то је и |
| мој и мог оца душманин био.{S} Мог оца душмана крв проливати морам, но опет волијем мој народ |
| у и сем дивана, за леђи Исак-паше, твог душмана.{S} Кад сам <pb n="485" /> пошао да узмем Голуб |
| може, и покрај Турака да он још другог душмана навуче.{S} Биће време кад ће се све то накнадит |
| ’ љешева</l> <l>Једва с’ спасе њешто од душмана</l> <l>Срамним бјегством, да гласе однесе</l> < |
| христијанин; но зато имаш и ти неколико душмана, који ти то <pb n="280" /> замерају, говорећи д |
| ула и судба је определила да се и мојих душмана синови Турчину клањају.{S} Ако сам ја погрешио, |
| страхоте која може доћи.{S} Имаш силних душмана, ал’ имаш и пријатеља.{S} И ово што вам сад при |
| иђа да Ферхад право има, ал’ би рад дин-душмана и сву Србију разорити.{S} Није на ино, јер ако |
| гледаћу да не прођем као он, но да моје душмане сатрем.</p> <p>Овако је Ђурађ у тамници мислио. |
| ити земљу, народ, понос мог племена.{S} Душмани су изнијели да је мој ђед Вук Бранковић издајиц |
| изу кнеза Лазара борио, на ког су млоги душмани наједанпут напали били.{S} Он их је силном руко |
| десна рука, а сад као што велиш — моји душмани седе уз њега.{S} Но трпићу јошт мало, ваљда ћу |
| у мог народа повукао, премда су ме моји душмани баш са српским оружаним народом гонили.{S} Штав |
| код Богородице слаба посада, и да онамо душмани не груну, јер би велике штете починили.{S} И Фе |
| један лис од другог пиљеж граби, па су душмани, па један за другим у замак, у клопку дође.{S} |
| је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца душманин био.{S} Мог оца душмана крв проливати морам, н |
| ранио, поштоваћу га да ми је буди каков душманин.{S} Марко ће и у душманину свом оно што је доб |
| али колико има душмана, но само гдје је душманин?</p> <p>— Да, то је истина — продужи Новак — н |
| је свуда неописана.{S} И највећи му се душманин ражалио, јер је Стеван био добар, но зли нису |
| рку је био сваки Србин мио, ако би му и душманин био.{S} Особито сад, у турском стану, српски п |
| .{S} Како ћете противустати, ако на вас душманин наиђе, и поособно трти стане?{S} Но, нећу ти в |
| ошље од турскога цара који је њеном оцу душманин био, но опет, потајно љубопитство ју је мучило |
| <p>Марко кад види сина свога некадашњег душманина, као прави јунак руку му пружи.{S} Стеван хоћ |
| зареву кћер за Муратова сина за српског душманина, да се тим начином српски род подјарми.</p> < |
| ам драго, зна Марка народ, ког је и код душманина заштићавао, и гусле ће јасно даворити о имену |
| е кнез Лазаре млади</l> <l>Страх нападе душманина љута.</l> <l>Сад почеше коњаници српски,</l> |
| руби Татарину главу</l> <l>Баш са самом душманина сабљом.</l> <l>Кад то виде војске обадвије,</ |
| све докучити, па и свом <pb n="341" /> душманину осветити се.{S} Па јошт где су заробљена хриш |
| братом подели, ил’ не може ли се јачем душманину свом осветити, а он у Турке, код који’ може с |
| , а оно пашћете сви са својима у чељуст душманину.{S} За мене је доцне кајати се, ал’ ви још им |
| је буди каков душманин.{S} Марко ће и у душманину свом оно што је добро признати.{S} Ја сам чуо |
| аорасти’ очију Српкиња, коју и да ти је душманка, волети мораш.{S} Турци могу ли се само дочепа |
| олази сада не само познат, већ некако и душмански, подсећа се да тај глас њему негда није повољ |
| погоди, а лице му се види као одавна му душманско, не ишчекује добра.</p> <p>— Ја сам Петошко, |
| и белог света, а трећи можда се мучи на душманском кољу.</p> <p>У истом дому, у истом манастиру |
| рство, које ће бити пријатељу пријатељ, душману душман.{S} То јошт да дочекам, па да ми се душа |
| им и душман ми је, волијем у Турке нег’ душману служити, ма био Србин.{S} Не иде ли друкчије, Т |
| нами свашта.{S} Једно другом да науди и душману се служило.{S} Тако је већ код Срба од заманде |
| у — рече стражар Сукало.</p> <p>— Подла душо, нама треба свјетлости и слободе, свјетлости не мо |
| у баштину.{S} Не брини се, дакле, мила душо, док је Ђурђа, ти си садруг моје госпоштине.{S} Ак |
| Харалампија од Новог Брда до Крушевца, душом је одан Ферхад-паши.</p> <p>Ферхад-паша, Хараламп |
| мора, не поузда се више у своју снагу, душом је клонуо; на нами је да се народ опет уздигне, д |
| један од оних ретких калуђера, који се душом и срцем том позиву предао, и ком се истинито посв |
| ричешће, ту свету тајну, чистим срцем и душом, и канда му се камен од срца обалио.</p> <p>Како |
| .</p> <p>Ове речи је Леонтије узбуђеном душом изговорио, па умуче.</p> <p>Настане почивка.{S} Б |
| о и господство не слаже се више с нашом душом.{S} Нами таково што тек дубље очи копа.{S} Како д |
| Који што приноси Смедереву, држи да за душу своју ради, јер ради за душу Србије.</p> <p>Дође и |
| потово, а сад разредимо се, па да се за душу и поткрјепимо.</p> <p>У трапезарији све их готово |
| држи да за душу своју ради, јер ради за душу Србије.</p> <p>Дође и Ђурађ Кантакузен, са далека |
| ј клети душман Исак-паша попео ти се на душу, једнако те облагива да с Мађар’ма шурујеш, и твој |
| да се и за ме побринеш, доста сам си на душу због другог натоварио.</p> <p>— Само сад ово нек п |
| могао противсловити, јер не само да је душу продао већ и тело му је у рукама Ферхад-паше, и са |
| у јунаку суза на прса, жалост му стегне душу и срце, шири руке и нежно додирне тело деспот-Стев |
| зрителан био Ђурађ, сад је то подозрење душу Стевану мучити почело.{S} Бојао се за себе и за на |
| ане му три ране, поглед мрк, да ти кроз душу прође, на рукама миш’це силне, испупчене, могао би |
| едеревке, а да им пиће још већма срце и душу замагли.{S} Дуго је време кнежевић’ма, но Бранкови |
| ех у свијету живљет, сем да си продам и душу и тјело.{S} И доиста хтјеше ме један властелин одн |
| е за врат, даће све, руке, напослетку и душу.</p> <p>У пол Србије велика врева, једни секу, кид |
| е пребацити?</p> <p>Јаблановић канда си душу крепи реч’ма Јеремије.{S} Пе’ар испију.</p> <p>— Е |
| ерхад-пашу.</p> <p>— Облачино, умири си душу, пријатељ нам говори, пусти да је моје старије, ја |
| не издајице као што би Јеремија, бог ти душу и срце кријепио, да храниш род — упадне Облачина.< |
| жића, кад ропац завршује, а гром самрти душу му озарио.{S} Руво је на њему кићено златним токам |
| владали по оном: „Добри пастир полагает душу за овци“.</p> <p>Вечна им слава!</p> <p>Но бадава, |
| ишчекује Турчина, тог сатану ком је већ душу продао.</p> <p>Лошонци из сатаниног грла сипа ватр |
| амислила, и својим мислима упирала је у душу и срце Руснино.</p> <p>Милева, донде докле се Мили |
| ао га, крепио га у духу, уливао му је у душу стрпљење и дурашност, а да га турска заплава као о |
| вољан што је Леонтије проникао у његову душу, а сад јошт је радознал како је од Ферхад-паше тај |
| ти главу.{S} Облачина је делија и своју душу окаљати неће.{S} Кратко нам је време, а много се и |
| ши леђи терет скинуо, па сам га на моју душу узео, која је већ одавна у рукама ђавола као и ваш |
| оји сам био ту све и сва, и све на моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаури ни у дјеоби нијесте сложни |
| на коса, у дубљини ока видиш му јуначку душу која тек за бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма |
| у закрвили.{S} Деспот Стеван, бог да му душу прости, био је блага срца, па је Турцима простио.< |
| владаше и над њеним сином.{S} Бог да му душу прости, блаженом Стевану.{S} Завадили смо се, зава |
| лопољка Савка, па и новаца... ил’ ћу му душу хрђаву истерати.{S} Бојиш се зар Митре? — рече мал |
| <p>А тако је и Харалампије своју грешну душу испустио.</p> <p>Срећа, нестало војводама подмлатк |
| блановић.</p> <p>— Ја ћу се већ за вашу душу побринути, само се ви брините за моје тјело, ал’ ж |
| Бог му више не помаже, он то добро зна, ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да ј |
| им крстом прекрстити.</p> <p>— Мани се, ђаво не спава, а знаш какве су женске; покажи им само с |
| толико?{S} Вуцимо га унутра, та то није ђаво, то је неки опасан ноћник — повиче Петар.</p> <p>— |
| ати, преставићеду им се прилике, где се ђаво са јунаком, издајство са поштењем бори, и како ће |
| , издајство са поштењем бори, и како ће ђаво да побједи, јунаштва венац да увене.</p> </div> <d |
| не видиш га како изгледа, као да је већ ђаво од њега ушур узео.{S} Онај црни поред њега изгледа |
| душу узео, која је већ одавна у рукама ђавола као и ваша — рече смешећи се Харалампије.</p> <p |
| </p> <p>— Ајд’мо, Митре, да хватамо тог ђавола.{S} Ја сам чуо да већ одавна овде плаши, но ја с |
| а да се бојим? — не бојим се ни стотину ђавола, познајем ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, |
| м се ни стотину ђавола, познајем ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде на миру |
| једи, то би нас још прије самртног боја ђаволи морали вући у пакао.{S} А тко би Харалампија, то |
| на није нико други, већ Турчин, ком сви ђаволи, ма и у туђем лику служе, а да хришћанство покос |
| светиње; у Дечанима, нећу да кажем као ђаволи, но све нешто необично, смело, превесело, гордо. |
| p> <p>Вино им срце и дух задело у сплет ђаволског коловоза.</p> <p>Усијане главе што мисле, збо |
| зар ти мислиш, да у калуђерству не има ђаволштине? — запита Петар.</p> <p>— Има доста и ђаволш |
| е? — запита Петар.</p> <p>— Има доста и ђаволштине, но опет има и такови’ који су као какове св |
| Смедерево свагда пуни српски’ војника, ђака и другог веселог народа, можеш помислити, какав је |
| де у чадору да се овде још последњи пут ђаконијама, пићем и јестивом заложе.</p> <p>Ферхад-паша |
| <pb n="489" /> <p>Калуђери доносу јела, ђаконије, вино, па се удале.{S} Ферхад-паша је сад Пето |
| бити може, ето им пива и јестива, сваке ђаконије, и понуде.{S} Штета што им нијесте собом из ма |
| а Завише.</p> <p>Донесу јестива и сваке ђаконије, смедеревска и метохијска вина, ту су златни и |
| јати.</p> <p>Отац Пајсије даје им сваке ђаконије, вина метоике и смедеревке, а да им пиће још в |
| сад си мој гост, и сад нек донесу сваке ђаконије да видиш да је Турчин прави кардаш ђауру, да т |
| рахат, па онда опет на посао.{S} Ето ти ђаконије, једи, пи’, Каралампоглијо, и буди весео, знаш |
| не би дао, а камоли Лазогдина жена.{S} Ђаур сваки има по једну жену, две не сме имати, и кад ј |
| на ил’ му се не допада, курталисати.{S} Ђаур каже, код њега је жена више што него роб.{S} За на |
| ми шта радите.{S} Боље је бити пас нег’ ђаур.{S} Но на ствар, дакле тај Јеремија хоће да преда |
| олупца у Мађарску, свје би’ разорио, да ђаур ни сјемена посјејати не може — одговори Реџеп-паша |
| него мушки.{S} Што женска хоће, том се ђаур клања.{S} Ако хоћеш код ђаура што да докучиш, то б |
| ку служи.{S} Треба то знати да кад који ђаур чију кћер узме, онда улази тиме и у сродство њене |
| телал повиче, да ће се неким заробљеним ђаур’ма главе рубити.</p> <p>Главарима турским од радос |
| аша једе умерено као Турчин, а пије као ђаур.</p> <p>Харалампије гледи га, диви се.{S} Чудо нев |
| ају, говорећи да потајно пијеш вино као ђаур, диндушман Турака, и да Коран ногама газиш.{S} Пиј |
| ви капа звекетуша, чудо.</p> <p>— Тешко ђаур’ма кад смиједу само луде слободно говорити, пеки, |
| се убити, него за другог поћи; јер има ђаура и ђауркиња који се пре убију, ил’ убити даду, нег |
| {S} Ту не знамо шта ће бити.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ће се убити, него за другог поћи; |
| нам шака, а лако је добити фетву против ђаура.{S} И тај исти новац доћи још у наше руке.{S} А В |
| ија има, као што сам чуо, једног младог ђаура, старог неког војводе сина за себи опредељеног го |
| У Турчина је тврда ријеч, а не као код ђаура, говори што ти је на срцу.</p> <p>— Е сад видим д |
| ће, том се ђаур клања.{S} Ако хоћеш код ђаура што да докучиш, то без женске не можеш ништа учин |
| у речма веровати, држе да је ту уплетен ђаура какав шерет.</p> <p>— Говори тко си и тко те амо |
| а Алкоран не допушта.{S} Па зар код вас ђаура није тако исто, предикујете умереност, а овамо на |
| То је ваљан закон тај Алкоран, код нас ђаура, опет, држе да онај не пије вино, кад га напољу п |
| ећ, као што видим, знаш како је код нас ђаура, знај да сам калуђер, баш прави калуђер, премда с |
| ом послушати.</p> <pb n="292" /> <p>— У ђаура женске више важе него мушки.{S} Што женска хоће, |
| Београд, сада капија Маџарске.{S} Треба ђауре завадити, треба мир с обојицом, са деспотом и Жиг |
| да још једаред хадакнемо, али дурно, да ђауре распршимо, да у Новом Брду не остане камен на кам |
| још ордије из Уруменлије стигну, па да ђауре загушимо да ни медет не изрекну.</p> <p>— Шта вел |
| подјелим.{S} Што брани султан за такве ђауре, рећи ће ми Исак-паша, кешмет им је био тај, да к |
| ве, па веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђаури поред овакови’ делија не могу да прокопшу“.{S} И |
| и нами шака као ево Голубац.{S} Што год ђаури зидају, нами зидају.{S} Тако ћу ја говорити на ди |
| о се међу собом кољете.{S} И доиста, ви ђаури сте велике будале, не знате сами шта радите.{S} Б |
| ахају.</p> <pb n="446" /> <p>— Пеки, ви ђаури морате пропасти, кад се не можете међу собом ни у |
| стопримство у Крушевцу.</p> <p>— Но, ви ђаури баш сте махнити људи, ’вала Алаху што вас тако по |
| а, и све на моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаури ни у дјеоби нијесте сложни, ал’ то боље по нас Ту |
| вјера налаже.</p> <p>— Пеки, ал’ сте ви ђаури крмци, какав је то ћитап, да се најпре тучете, па |
| и грјешнику, судићу по правди.{S} Но ви ђаури никад нијесте међу собом сложни, ни у добру ни у |
| — Кад сам онамо стигао, онда су баш сви ђаури оплакивали њи’овог Лазоглију.{S} По целој су земљ |
| дмах јуришати.</p> <p>С почетка су били ђаури спремни, одморни, сад су збуњени, многим јуришима |
| !{S} Понећеш собом толико блага, колико ђаури никада видели нису.{S} Поклони морају се од бисер |
| и као просијаку тај новац, вратићеду то ђаури.{S} Кад имаш Голубац, ухватио си Жигмунда за раме |
| ултан Амурат отвори диван.</p> <p>— Ето ђаури колико су јуриша одбили, колико је крви проливено |
| мо, навалићеду на Крушевац, кад то чују ђаури на Западу, покренућеду против нас, да све што од |
| то мора узети на се турски облик кад се ђаурима суди.</p> <p>Ферхад хода горе-доле, ишчекује.</ |
| </p> <p>Исак-паша му наложи да безевенк-ђаурима одруби главе, а да благо с њим подели.</p> <p>Т |
| старо, не саједини, <pb n="386" /> боже ђаурина.{S} Па онда у толиким ратовима искушен народ, у |
| ам живот само сладе, ал’ даље ништа.{S} Ђаурка, кад је код мусулмана, држи се да је у ропству.{ |
| и, него за другог поћи; јер има ђаура и ђауркиња који се пре убију, ил’ убити даду, нег’ што би |
| не, да ја у мој харем заиштем ту красну ђаурку?</p> <p>— Добро би било, али само не под тим вид |
| <p>— Шта је, Ферхад-пашо, јеси л’ се са ђауром погодио.</p> <p>— Јесам, силни падишо, ал’ за ст |
| рањен лис љуто уједа.{S} Боље је мир са ђауром, него рат са губитком.{S} Да сад деспота нападне |
| Турчин, а да му нос не додирне мирис од ђаурске печенице, што би га узрујало, а Ферхад-паши збо |
| , што Турчину подели срећу, да најлепше ђаурске земље ужива.{S} Види красне неве, те ћеду пашин |
| а Мађаре потпомаже римпапа и сав Запад, ђаурски шејкул — на Западу.{S} Ако их тако оставимо, на |
| ју за харем искао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам то не допушта.{S} Ни мањи који не би дао, |
| и.{S} Било је онде стари’ везира, један ђаурски шејих-ул кога они патријархом зову, даље млого |
| за пашу нијесам.</p> <p>— Муфтија, као ђаурски дервиш си улема њихов, а кад се потурчиш, бићеш |
| л кога они патријархом зову, даље млого ђаурски’ муфтија и имама.{S} Сви су говорили против Бра |
| најјачи је однијео све, а тога су опет ђаурски разбојници убили.{S} О њима ће се у арапским ба |
| си се у делијско руво увуко, ал’ дервиш ђаурски.</p> <p>— Овако сам пред султаном и пашама угле |
| прочита.</p> <p>— Ферхад-пашо, ти знаш ђаурско писмо, читај.</p> <p>Ферхад-паша чита.{S} Преда |
| ази тиме и у сродство њене породице.{S} Ђаурској ђевојци од оца мора што припадати насљедија, б |
| совска битка донела.{S} Милица ће те по ђаурском адету за зета држати који, поред жене своје, н |
| ашено Јеремија.</p> <p>— Твој улак је у ђаурском манастиру код ваше Богородице, недалеко одавде |
| паша прам Харалампији, гордо, као прам ђауру, јер би иначе другима у очи пало.{S} Овако кад га |
| .</p> <p>— Е сад ти не говорим више као ђауру, већ као мом госту, ево ти метоике.</p> <p>Харала |
| њему нек се што да; а друго, шта је то ђауру реч дати?{S} Може се и једном и другом млого обећ |
| није да видиш да је Турчин прави кардаш ђауру, да те угости као побратима.</p> <p>Ферхад-паша т |
| а се опросте једаред од толиког белаја, ђе ни од Турака ни од своји’ мира не имају, почну се ту |
| ена прохујаше, ђе је наша стара војска, ђе су дивни оклопници, који Тамерлану сузу натераше кад |
| ким рукама, мађарска војска распрштена, ђе је игуман са благом.</p> <p>— Ту до трапезарије на г |
| позваћеш Јеремију под чадор мог везира, ђе ће му се благо избројати.{S} То ће он објеручке прим |
| Хасан-паша из далеке земље, из Шираса, ђе се поља од ружица не виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафи |
| >— А ђе је мој улак са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је Харалампије — рече нешто заплашено Ј |
| није ти жао завичаја, дворе Лазоглине, ђе се сад турбани вију, ништ’ те не тишти?</p> <p>— Ниш |
| о поуздати.</p> <p>— Времена прохујаше, ђе је наша стара војска, ђе су дивни оклопници, који Та |
| ка јединог каура увешће Мухамед у едем, ђе га сви турски газије једва чекају.</p> <p>Стеван кња |
| ји ми је невидимом руком свуда помагао, ђе је могао.</p> <p>После ове речи добро у очи погледав |
| ј улак са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је Харалампије — рече нешто заплашено Јеремија.</p> |
| </p> <p>— Ивер од кладе не пада далеко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга јави да је дошао улак од де |
| Ферхад-паша ђе је гођ војском налегнуо, ђе су гођ манастири, ту свјетиња није оскврњена.{S} Што |
| уман и владика опет себи изабра ћелију, ђе ће се одморити у души и телу, јер тешке су му бриге, |
| ризнао? — примети Харалампије.</p> <p>— Ђе сабља влада, ту право нема места.</p> <p>— Тако је, |
| аво уживао нијесам, јер је народ роб, а ђе је народ роб, ту није ни владар слободан.{S} За наро |
| ега треба да предаш Голубац.</p> <p>— А ђе је мој улак са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је Х |
| г’ Турчин, он је човјек.{S} Ферхад-паша ђе је гођ војском налегнуо, ђе су гођ манастири, ту свј |
| е; но ти иди у народ, храбри га, уређуј ђе риједа не има, не дај му клонути.</p> <p>— Говориш м |
| обриче и харач, само да га оставим тамо ђе је — рече султан.</p> <p>— Харач Вукоглије Турцима п |
| ред Турака тукао и погинуо, али је зато ђе је само могао, заштићавао свог рода човека.{S} Да га |
| , корјен несреће.{S} Дакле знај, држаћу ђе треба с хришћанима, и Турке таманити, а кад ме лацма |
| <l>Зашто зађе роду јуначкоме...?</l> <l>Ђе је твоја мишца силовита</l> <l>Ђе т’ је сабља вазда |
| l> <l>Ђе је твоја мишца силовита</l> <l>Ђе т’ је сабља вазда сјевајућа...?</l> <l>Прође слава, |
| слободе, свјетлости не можемо добити, ’ђе нам је бар слободе, а подведено непоштење не требује |
| удим, но гледај зидај града.</p> <p>— О’ђе нема више станка, и град ће се градити.{S} Знаш Смед |
| и ћеду аргатовати.{S} А зато треба да о’ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, како |
| о да се очима уверимо.{S} Знао сам да о’ђе мора бити и ’ришћански заробљеника, па нам је дужнос |
| војводе у другој дворани, па је онда о’ђе био објед и вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз г |
| и у мађарским рукама, опет нијесам ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прса деспотова Угарск |
| тешко падало, остаћу за те и за народ о’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја воља. — С тим деспот заврш |
| /> <p>— Не може бити.{S} Посјеците ме о’ђе, ал’ Јеремија тако града предати неће.{S} Цјена је Г |
| иши, да му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са Вукоглијом уреди.</p> <p>— Ј |
| } Чији је град, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камоли у тамници.{S} Ка |
| дерево, и оставит’ Београд, ионако ми о’ђе земља под ногама горје.</p> <p>— А мене зар с тобом |
| што га нијеси пустио у град да му ми о’ђе судимо,<pb n="422" /> већ га тако налако пропусти — |
| откако Срби све на мањак иду, гоњени о’ђе бивају примљени, угошћени и помогнути.{S} Ниједног д |
| останеш, да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, како мисле о Ђурђу деспоту, и о Смедереву.{S} |
| ти не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па мада је Београд и у мађарским рукама |
| сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на Вукоглију; нападати га нећу, ал’ ипак м |
| ећеш, — запита Јерина.</p> <p>— Остај о’ђе за вријеме док ти у Смедереву дворац саградим.{S} И |
| му је позната.</p> <p>— Знам, био сам о’ђе више пута још као прост калуђер са мојим архимандрит |
| дељ, и зидај што прије града, јер нас о’ђе Мађари пријеко гледе.{S} Држе да је Београд њихов до |
| ћански заробљеника, па нам је дужност о’ђе нагледати их, охрабрити, ако је могуће и искупити, и |
| вану.</p> <p>— А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођи и ти у Једрене.</p> <p>— Док падиша мир не |
| се с тобом добро и зло дјелити.{S} Као ђевојка завољела сам те.{S} Опомињеш се кад си од Турак |
| бија Мусу Кесеџију због харања, спашава ђевојке од црних Арапа, дође у Приштину, на огњиште баб |
| ад казао ниси.{S} Та овако поред красне ђевојке можемо српски вилајет покорити, без да нас крви |
| а и веселило, још кад је султана Милева ђевојком била.</p> <p>— Е, тако видиш, сад се Турци овд |
| и у сродство њене породице.{S} Ђаурској ђевојци од оца мора што припадати насљедија, браћа ју н |
| тими.{S} Па кад су у скупу код цара ил’ ђегођ, не смије једно против другог да рече што мисли о |
| емена.{S} Душмани су изнијели да је мој ђед Вук Бранковић издајица, да је издао Србе на Косову. |
| скиптра.{S} Отимао је и Вукашин, и сам ђед кнез Лазар није увек правду наједнако дјелио, држао |
| ног пе’ара, који ми пао у нашљедство од ђеда, који га је од Душана на поклон добио, и из тог пи |
| и богу за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу ти већ предати.{S} Кад |
| ву изгубио.</p> <p>— Тко би знао куд се ђео, такова трта тко би још о њем бригу водио, кад су т |
| л’ те срце заболе кад се опоменеш твог ђетинства, твог завичаја, и би л’ опет волео да си хриш |
| н Харалампије.</p> <p>— Ја Ђурђа још од ђетинства знам, мада га мрзимо, ал’ има он и добријех с |
| и ови двори, ни оне планине, ни спомени ђетинства. </p> <p>— Ништ’ ме не тишти, само треба добр |
| вици прича.</p> <p>— Јадно је било моје ђетинство и младост.{S} Онда су Турци у Душанову земљу |
| дрији лудак међу најлуђим мудрацима.{S} Ђетић бијаше кад га виђо’, и бабо ми рече, слушај, дије |
| лова, то је могло бити још кад смо били ђетићи, кад смо силне коње јахали и с левентама копља л |
| млого што си Србин православни.{S} Сва ђеца онда тек добију жељу к калуђерству.{S} Кад видиш < |
| војске за њега је заузето, а моја млада ђеца у ништо се не рачунају.{S} Само да буде крај овоме |
| земљу проваљивали.{S} И ви бијасте онда ђеца и младићи.{S} Чусте за Петошка лудака у двору цар- |
| па да први из руке испадне.{S} Нијесмо ђеца.{S} Ми сви знамо да је Вукогли лис, већи лис нег’ |
| .{S} Бадава га Раде очима тражи, сва су ђеца српског рода и јуначког изгледа, па се разазнати н |
| , они се тек смеју чудном питању, то су ђеца без оца и мајке, и као да су с неба на земљу пала. |
| и стоку дијелили.{S} Сад се на невиним ђецама кају гријеси отаца.{S} Ишти, деспоте, да задржиш |
| си сам господар.{S} Ако они изумру без ђеце, ти си и твоји насљедници од све њихове стране гос |
| ођ злоупотребу какву према мени и мојој ђеци чинио. — Мало затим замишљена продужи:</p> <p>— Чу |
| n="428" /> <p>— Како сте ми, кнежевићи, ђецо моја — рече Харалампије и посади се са Пајсијем ко |
| пци Јуде Искариотског.</p> <p>— Збогом, ђецо моја — притворним гласом то изрече и излази а Пајс |
| уједно препоручи им да чувају Јерину, и ђецу јој као очне зенице.</p> <p>Деспот одлазити мора.< |
| народ ма против кога, све моје имање и ђецу даћу за слободу златну, које ни ја управо уживао н |
| од Турака.</p> <p>Јеремија и Јаблановић ђипе.{S} Јеремија заповеди слуги да улака одмах доведу. |
| са смјехом, који са уверењем о плашилу, ђипи па запита, где га је видела.{S} Она им прстом пока |
| му главу одруби.{S} Главу баци, а труп ђипне, крв из врата пишти, потрчи, и падне, у ужасном т |
| "SRP18590_C3.36"> <head>XXXVI</head> <p>Ђорђе Кантакузен саградио је Смедерево тако, да се ласн |
| зарјечем се мојим крсним именом светим Ђорђем, да ћу прије кућу запалити, и сви у њој да изгор |
| p> <p>Док се она у Србији тако трудила, Ђурађ у Цариграду такође за себе је радио.</p> <p>У Цар |
| ћио.{S} Да <pb n="331" /> није Стевана, Ђурађ, по својој одважности, распространио и утемељио б |
| XV</head> <p>Кад су се војводе разишле, Ђурађ издаје наредбе да се преда Мађарима Мачва и Голуб |
| огодбу.</p> <p>— Друго нам није чинити, Ђурађ неће да одржи ријеч, свезао се с Мађарима, предао |
| сљепљени.{S} Осљепити вас дао ваш ујак, Ђурађ Бранковић, то вам је већ познато, сад он градове |
| та Харалампије.</p> <p>— Лако је с тим, Ђурађ још не зна да су кнежевићи код мене, недавно још |
| обри’ другова, као што ми је био један, Ђурађ Бранковић.{S} Он, премда је млађи од мене, тако ј |
| Да их с пута спреми, то <pb n="404" /> Ђурађ чинити неће.{S} Ако им да што у руке, ту је кваса |
| кротак, ваљда и више нег’ што треба.{S} Ђурађ га не сматраше као сина цара Лазара који је владу |
| око цркве непрегледно много народа.{S} Ђурађ и војводе у црно обавијени, на сваком лицу види с |
| ерина воља је као заповест долазила.{S} Ђурађ се са Стеваном кошкао и каткад жешћим реч’ма и вр |
| } Суза му ороси руке дивног деспота.{S} Ђурађ нешто промрмља, — <hi>прави светац, прости</hi>.. |
| ни ћеду се дићи један против другог.{S} Ђурађ држи да мора одржати своју власт, коју је већ и с |
| рав Русни.</p> <p>Харалампије отиде.{S} Ђурађ остане сам замишљен.</p> <p>Малочас, па пошаље по |
| за кад ни брат Вук добра му не жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу носио је жељу за владом, па буду |
| астелина који би им то у срце улили.{S} Ђурађ је то сам по себи знао.{S} И он је имао те жудње, |
| ког краја, који нису њему пријатељи.{S} Ђурађ држи да ти њих још у Дечанима чуваш, а што ти пис |
| бо ће ми твоје пријатељство шкодити.{S} Ђурађ Бранковић“. — Е, јесте ли ово чули.</p> <p>— Е са |
| ково господарства насљедије тражити.{S} Ђурађ се и од њи’ове стране обезбедио.</p> <p>И све се |
| страну Мурату, други, опет, Мустафи.{S} Ђурађ једнако наваљује да се сад Срби са Грцима и Власи |
| о се био и Јеремија као вођ и јунак.{S} Ђурађ је познавао његову моћ, па се у многим стварима с |
| би се после њега брат му Вук упрљао.{S} Ђурађ је, напротив, држао, да је после косовске битке с |
| јин примити и ступи с њим у погодбу.{S} Ђурађ ће израдити Јеремији код деспота власт над Бранич |
| а, и дали му за то у залогу Голубац.{S} Ђурађ сад то не признаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’ |
| ="338" /> <p>Они су доиста посечени:{S} Ђурађ је задржан, да још услуге чини, па онда кад већ н |
| о мучи, ако умре, ко ће бити деспот?{S} Ђурађ има своју јаку партају, а и сам деспот га хоће, ј |
| рекне подмуклим гласом Русна.</p> <p>— Ђурађ и Војновић у шестнаестој години са старијим јунац |
| јег брата синови, веће право имаду нег’ Ђурађ Бранковић, њихов стриц.{S} Властољубиви великаши |
| {S} Гргура синови су ближи скиптру нег’ Ђурађ.</p> <p>— Манимо се тих послова, то је могло бити |
| ајузе.{S} Мехмед гони Мусу од истока, а Ђурађ од запада; Муса буде потучен и убијен, а Мехмед п |
| воре.</p> <p>Није трајало месец дана, а Ђурађ је већ седио у Гургусовачкој тамници.{S} Њега чув |
| има горама оног, који Турчина наводи; а Ђурађ опет своје ћера. </p> <p>После толико нанешени не |
| урђа за свог посинка и насљедника.{S} А Ђурађ је био снажан, велики дух, и ако би се српска држ |
| ми радиш ти, Вуче? — рекну у једно доба Ђурађ и Мара, љубећи их по образу, гладећи Вука и Милев |
| а.{S} Но поред свега тога, рекла би’ да Ђурађ за његове младе године има млого разума и јунаштв |
| рђа постићи.</p> <p>У време ови’ метежа Ђурађ је већ ожењен био.{S} Породица му се већ почела п |
| Харалампије — Стеван поред Ђурђа.{S} Та Ђурађ је сам кадар народ заштитити, нити је тако близу |
| трану.{S} Деспот си представљао, да кад Ђурађ деспотом постане, неће по народ зло бити.{S} Иску |
| росе великом Немањи Стевану.</p> <p>Кад Ђурађ, са војводама у црну дворану уђе, седне у чело, и |
| г степена архијерејства, јер је већ сад Ђурађ свемогућан, па покрај старијих услуга новом увенч |
| ждан, да дође и на њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мораде већ и онамо ићи, куд није намеравао.{S} Ту |
| оде код Ђурђа Бранковића.{S} Напред иде Ђурађ Бранковић, покрај њега и за њим војводе.{S} Ох, д |
| у наруку играти.{S} Само чекају да дође Ђурађ, па да се с њим још договоре.{S} Највећи привржен |
| од Марка ионако доста било.</p> <p>Дође Ђурађ са својима под Марков шатор.</p> <p>— Помозбог, К |
| ошт Ђурађ са ова два младића.{S} Њи’ је Ђурађ амо у намастир оправио, ваљда — да се пострижу.</ |
| ма на Србију напасти — пукне глас да је Ђурађ са Турцима, са мложином турске војске на граници, |
| а Жигмунд, који много треба, а можда је Ђурађ опет при благу, па ће да плати.</p> <p>— Ал’ ако |
| е.{S} Ох, да дивних јунака!{S} Какав је Ђурађ Бранковић, стјеновит, па вишим духом задахнут јун |
| сти, злобе и пакости.{S} Некада, кад је Ђурађ за владаљством грамзио само, а још га имао није, |
| а.{S} У великој битки код Искре, ’де је Ђурађ Турке хаметом потукао, показао се био и Јеремија |
| партаје противне умирити.{S} У земљи је Ђурађ слабог имао изгледа да са својима може што против |
| совац, те ослободе Ђурђа.</p> <p>Док је Ђурађ у тамници седио, деспот је имао времена ред у зем |
| да моје душмане сатрем.</p> <p>Овако је Ђурађ у тамници мислио.</p> <p>Капетан Радан видећи отв |
| ’ страна има млого важни’ черта, јер је Ђурађ пун духа и разума, храбар и искусан војвода, а пр |
| , и креће се на пут.</p> <p>Јеремију је Ђурађ лепо примио и с њим се светује. </p> <p>Запита Је |
| а калуђери.{S} Црква дупком пуна, ту је Ђурађ са војводама, великашима, око цркве непрегледно м |
| лужује него хрђави пријатељи, каквих је Ђурађ доста имао.{S} Но и Леонтије, кад је већ нестало |
| <p>У Београду, у двору Стевана, станује Ђурађ Бранковић, који је толико пута руку, оружје подиг |
| сад чинити?{S} Да се младић’ма подвргне Ђурађ Бранковић, победитељ од Искре, како би био слуга |
| ем нечестиве душе.</p> <p>— Ил’ ће мене Ђурађ сатрти ил’ ћу ја њега у трло и млево, тако ми ове |
| не чете, све младићи као борови — рекне Ђурађ показав прстом на једно пролазеће одељење-војничк |
| нам и у невољи судбу олакшавати — рекне Ђурађ.</p> <p>Свима се допало видити овако два красна, |
| <p>— Помозбог, Краљевићу Марко — рекне Ђурађ, удивљен кад је Марка видео.</p> <p>— Бог ти добр |
| , ваљда — да се пострижу.</p> <p>Кад се Ђурађ са деспотом помири, разговор се поведе свуда о де |
| а, била је од царске крви.{S} С овом се Ђурађ оженио још у оно доба кад је са Стеваном и Мехмед |
| ратила.</p> <pb n="339" /> <p>Откако се Ђурађ у земљу повратио, нису Срби више мира имали, но с |
| сватко нек се за се брине.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић није за се побринуо?{S} Колико му је од |
| ти.{S} И Мурат султан ишчекује да му се Ђурађ са пријатељством својим понуди, али је силан и го |
| бавио, и не мислећи на таково што да ће Ђурађ са Турцима на Србију напасти — пукне глас да је Ђ |
| а на вересију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ имати тог блага што доса |
| а владао.</p> <p>После ови’ речи отпаше Ђурађ свој мач, хтеде га Марку поклонити.{S} Марко га н |
| вом брату.{S} Она је била девојка, кнез Ђурађ тек момчић кад су се последњи пут видили и растал |
| Све обиде су заборављене, па ће ми кнез Ђурађ реч стрпељиво преслушати.{S} Вама је свима познат |
| био тако чудновато јуначког изгледа, и Ђурађ је за његове године величаствено изгледао, рекао |
| елики челник Радић, и Кајица војвода, и Ђурађ Кантакузен.</p> <p>Деспот у зачељу седи, с десна |
| пот, Вук са најмлађим братом Лазарем, и Ђурађ са својима.</p> <p>Сви су Србљи са Мусом држали, |
| у, ал’ знао сам да кнежевићи сметају, и Ђурађ, кад сам му јавио да су кнежевићи у нашим шакама, |
| рима доцније има се говорити.{S} Мара и Ђурађ мало доцније посете и Русну, где још и калуђера з |
| ћа страна на то приклонила, само Мара и Ђурађ највећма се противише.</p> <p>Патријарх, предвиде |
| мрзио деспота; сад, кад к њему пређе и Ђурађ, усугуби се јарост, и Турчин намери до конца Србе |
| јер ради за душу Србије.</p> <p>Дође и Ђурађ Кантакузен, са далека пута; из Трапезунта, морјем |
| скупа са народом када се брат ми Вук и Ђурађ одметнуо.{S} Ја помогавши Махмеду против његовог |
| трашна изроди; српски кнезови, Стеван и Ђурађ, надмећу се у јунаштву.{S} Краљевић, починивши чу |
| же.{S} Турци вуку се натраг, а Стеван и Ђурађ са Србима заштићавају уступање Турака.{S} Да нема |
| се тако не предаје.{S} Деспот Стеван и Ђурађ Бранковић остали су дужни Јеремији сто педесет хи |
| у, на којој је подвезан деспот-Стеван и Ђурађ, но на тој повељи није био потписан велики логофе |
| ово последњи састанак.</p> <p>Стеван и Ђурађ опростивши се од Марка и Хасана, отиду свак у сво |
| Section" /> <p>Гргурови синови, Јован и Ђурађ, били су сметња, нећеду ли се опет они подићи про |
| Мађари научили.</p> <p>Кнежеви Јован и Ђурађ дошли су у Крушевац, деспот Стеван је онда већ из |
| лагосиљао.{S} Он је први јунак.{S} Он и Ђурађ свима у очи падају.</p> <p>— Но, то ми је драго.{ |
| властољубив преко мере, тако исто као и Ђурађ.{S} И он је имао своје приврженике.</p> <p>Русна |
| Марку се допадне Стеван тако исто као и Ђурађ.</p> <p>Међу осталим рече Марко:</p> <p>— Драги м |
| ара матер у руку пољуби.{S} Тако исто и Ђурађ.</p> <p>Милици су из очију сузе рониле.{S} Пало ј |
| ску да коначно покори Србе.{S} Деспот и Ђурађ помирени, храбро су сили Мусиној противу стајали, |
| татарско, и остао је онђе.{S} Деспот и Ђурађ заруче себи овде грчке кнегиње од Кантакузенове и |
| хмед, да Муси царство отме.{S} Деспот и Ђурађ употребе ову згодну прилику на своју корист, те с |
| мекши од калуђера.{S} Док се Војновић и Ђурађ на Косову боре, донде он уз тамбурицу љубавне пес |
| Јеремија војвода држи кнежевиће, ако би Ђурађ пао ил’ изгнан био, по милости султана један од њ |
| ти шта има дати, но само још то, ако би Ђурађ све то исплатио, па заиште кнежеве? — запита Хара |
| и су српски посланици султану?{S} Млади Ђурађ Бранковић, Видајић, са својом красном свитом.{S} |
| "233" /> служи.{S} Још веле да је млади Ђурађ Бранковић превазишао досадашње Бранковиће.{S} Но |
| ост и властољубије.</p> <p>Сад се млади Ђурађ лати кормила.{S} Војска му је била на све спремна |
| 90_C1.8"> <head>VIII</head> <p>Шта ради Ђурађ у Гургусовцу?</p> <p>Чами, проклиње, освету смишљ |
| ргуровим синовима заплести.{S} Падне ли Ђурађ, осилити ћеду се ти пријатељски великаши, покрај |
| ај други је војвода Војновић — одговори Ђурађ.</p> <p>— Мило ми је такве делије видети.</p> <p> |
| т више, па ћемо мејдан делити — примети Ђурађ ком се није допадало да се Милева Турчину да.</p> |
| о ће он једва дочекати, па ће опет бити Ђурађ изигран.{S} Него чуј, побратиме, стој код горњег |
| ду како је било.</p> <p>— Вјере ми, тај Ђурађ није паметан што те пропустио, ил’ баш си ти луде |
| дар бити.{S} Веруј ми, драга Русно, тај Ђурађ, премда ми је унук, опет морам изрећи да ми је не |
| ег’ сама реч.</p> <p>И јест диван јунак Ђурађ Кантакузен.{S} У друго доба, кад су још Грци били |
| и.{S} Зидаће град мој брат, твој имењак Ђурађ Кантакузин.{S} Знаш га да је по свијета прошао.{S |
| са Ђурђем.</p> <p>— Ал’ ако би га ипак Ђурађ задржао, шта ћемо онда чинити?</p> <p>— Онда опет |
| , а он у Турке, онамо куд му је и нећак Ђурађ.</p> <p>Обоје скупе силну војску турску, којој се |
| в силни’ душмана штитити.{S} Сад је тек Ђурађ осетио највећи терет у свом животу!</p> <p>На гра |
| рати и снова утемељити могла, ту би тек Ђурађ био на свом месту.</p> <milestone unit="subSectio |
| и били.{S} Па и сам син Вуков, мој унук Ђурађ насљедио је сву гордост и властољубје својих пред |
| начког изгледа младића.</p> <p>— Ја сам Ђурађ, син Вука Бранковића, а ево Видајића и свите.</p> |
| е распада, нек свак себи дере.{S} И сам Ђурађ Бранковић је дерао, кад која кућа пропада, свак с |
| наших ројева ишчезла.{S} Није л’ и сам Ђурађ од Стевана отимао, није л’ и Гргурове синове одба |
| би се његовој смрти радовао.</p> <p>Сам Ђурађ, који је једва чекао час свог самовластија, први |
| деспота Стевана Високог завлада Србијом Ђурађ Бранковић.</p> <p>У Београду, у двору Стевана, ст |
| још добро бити — рече поузданим гласом Ђурађ, којега речи, у Милици, двоструко чуство произвед |
| е јако уважава — рекне забуњеним гласом Ђурађ.</p> <p>— Чуј, момче.{S} Ти си још дете прама мен |
| аредио да Видајић, Љубовић, и његов син Ђурађ Бранковић турском султану отиду и примирије подне |
| и, могу од користи бити.{S} И Вуков син Ђурађ, премда врло млад, тако је добар војник да се са |
| ци, чују Мађари какав град [је] сазидао Ђурађ Кантакузен, ни једни о том добра не мисле.{S} Шта |
| лиш од мене, не могу ти учинити.{S} Као Ђурађ Бранковић имао би’ то по твојој жељи обвезаним би |
| л’ Стевана деспота, примиће деспотство Ђурађ, ал’ Ђурђа могу са Гргуровим синовима заплести.{S |
| млада и слепа, ко ће други да буде него Ђурађ?{S} Он је деспоту у пређашње доба сила зла нанео, |
| ји је од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ на пријатељство турско ослањати, и онда би даље д |
| >Стевану је већ одавна подозрителан био Ђурађ, сад је то подозрење душу Стевану мучити почело.{ |
| ке.</p> <p>Из свих грла чује се: „Живио Ђурађ Бранковић, деспот Србије, господар Поморја и свих |
| о се сад и надао великој награди.{S} Но Ђурађ је познавао његово злоковарство; он је знао да Ха |
| ости војску и иду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђурађ је већ у земљу упао.{S} Турци пале и харају села, |
| авним војводом српске војске.</p> <p>Но Ђурађ, као да је већ проклет, саме је демоне са собом п |
| зровеној земљи зло сеју.</p> <p>Тек што Ђурађ то изрече, а неко међу војводама повиче:</p> <p>— |
| твари вјера се не држи.</p> <p>— Но што Ђурађ није паметан, ти још мање што га нијеси пустио у |
| не:</p> <p>— Хвала богу, ту је господар Ђурађ, биће промене, ваљда ћемо се опростити од женских |
| опот, тутњава, звекет оружја.{S} Деспот Ђурађ долази.</p> <p>Ево деспота, чује се глас.</p> <p> |
| иза, исти потписао ти предају, а деспот Ђурађ сад ће те предати.{S} Каке се мисли врзле у глави |
| гу за спомен душе.</p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз пут баш у Манасији засео, то је што је рад да |
| а олако освојити.{S} Ту је још и деспот Ђурађ, ако и с малом, ал’ језгровитом војском, која је |
| љски’ околности, у чуду се нашао деспот Ђурађ.{S} Грчки цар Јован Палеолог потајно га подбада п |
| спотство ови млади кнезови, него деспот Ђурађ.{S} Зато сад треба да собом одведете ова два кнез |
| ив Мађара.</p> <pb n="407" /> <p>Деспот Ђурађ на то не пристаје.</p> <p>Јеремија баш хоће да се |
| му на ино.</p> <pb n="469" /> <p>Деспот Ђурађ, док је битка трајала, стајао је у заклону свог м |
| 8590_C2.19"> <head>XIX</head> <p>Деспот Ђурађ како је оставио Београд са Жигмундом и делом војс |
| а и донесе Јерини грабеж.</p> <p>Деспот Ђурађ путује, а у глави му замршавају се велике мисли, |
| скупа са својим ујаком.{S} Остаде јошт Ђурађ са ова два младића.{S} Њи’ је Ђурађ амо у намасти |
| не дам ништа рећи — рекне разљућен већ Ђурађ.</p> <p>— Ти не дај, али ја хоћу јер сам земаљски |
| ко је кад пропада царство.{S} Бранковић Ђурађ, који се одеспотио, само гледи да згрта благо, ни |
| S} У Београду седи деспот а у Смедереву Ђурађ.</p> <p>Београд се као изнова подигао.{S} Деспот |
| њим се светује. </p> <p>Запита Јеремију Ђурађ, шта би требало чинити и шта би Јеремија чинио да |
| српска војска језгро Турчину.</p> <p>Ту Ђурађ са својом браћом, Стеван и Вук Лазаревић, све срп |
| <pb n="373" /> <p>— Свему је ваш стриц Ђурађ крив, који се сад сам задеспотио.{S} По његовом с |
| "foreword" /> <div type="titlepage"> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> <p>ИСТОРИЧЕСКИЈ РОМАН</p> </div> </ |
| d="SRP18590_C1.12"> <head>XII</head> <p>Ђурађ, од покојног деспота на самртној постељи за насље |
| ака опет слабо српског јестива. </p> <p>Ђурађ није очи с Марка скидао.{S} Није знао чему да се |
| Поморја и свих српских земаља“.</p> <p>Ђурађ опет продужи.</p> <p>— Ево [се] заклињем Богом, р |
| е се „не саједини боже каурина“.</p> <p>Ђурађ Бранковић имао је старијег брата Гргура.{S} Гргур |
| ир, да им се оданде никуд не да.</p> <p>Ђурађ промишљајући да Јеремији да за право, но ко ће их |
| то се изискује и велика награда.</p> <p>Ђурађ је знао вољу деспот-Стевана, знао је и то да десп |
| одама повиче:</p> <p>— Јеремија.</p> <p>Ђурађ продужи.</p> <p>— Да, Јеремија, њега овде на свје |
| постане господарем свију Турака.</p> <p>Ђурађ, чрез ову победу добије веће поверење код деспота |
| јер се влада Стеванова укрепила.</p> <p>Ђурађ са своји другови отиде у Дринопољ.{S} Султан Мусу |
| е, поред султановог посредовања.</p> <p>Ђурађ и остали Срби, од султана са скупоцени поклони по |
| дити.{S} А чинити се нешто мора.</p> <p>Ђурађ пошље гласника Јеремији да дође у Ново Брдо одмах |
| у рукама властољубивих великаша.</p> <p>Ђурађ Бранковић преко своје матере Маре већ одавна изми |
| да будне једно тело једна душа.</p> <p>Ђурађ деспот путује са Јерином по Србији путем манастир |
| његова госпоштина онде престаје.</p> <p>Ђурађ му поручује да преда града, Јеремија му одговара, |
| е из вечита сужанства искупљује.</p> <p>Ђурађ Бранковић знао је да је Леонтије био одат Стевану |
| ал’ владалашко велико је бреме.</p> <p>Ђурађ је много преко главе преметнуо.{S} Много је земаљ |
| у живити, за њега све жртвовати.</p> <p>Ђурађ такне руком Јеванђелије.{S} У исти ма’ из друге д |
| а под заптом у кустодији држати.</p> <p>Ђурађ је унапред знао да ће се савет Јеремијин примити |
| с којим намерава Стеван држати.</p> <p>Ђурађ је био одвећ властољубив, нити се могао у чему са |
| ује важну реч што ће прословити.</p> <p>Ђурађ Бранковић опет се на ноге диже, а за њим војводе. |
| љубави.{S} Зло се почне ширити.</p> <p>Ђурађ сада турски паша, од своје намере није се више вр |
| деца у светске догађаје уплести.</p> <p>Ђурађ седа у Београду, у сјајним дворовима, са својом п |
| а, нису им могли из главе изићи.</p> <p>Ђурађ зажели Марка видети.{S} Као младић, био је одушев |
| многим стварима с њиме световао.</p> <p>Ђурађ је био властољубив.{S} У његовим жилама је текла |
| на, а деспот је већ мртав лежао.</p> <p>Ђурађ је из Смедерева још благовремено дојездио, и нађе |
| а тај посао Бранковић и изабрао.</p> <p>Ђурађ Бранковић био је двадесетољетни младић.{S} Памети |
| сасвим је онда други живот био.</p> <p>Ђурађ, у палати Палеологовој седи, у глави му се разни |
| оклон другом ком — рече Видајић.</p> <p>Ђурађ пружи га Хасану:</p> <p>— Прими, млади Турчине, о |
| аријег брата, за деспота извичу.</p> <p>Ђурађ, неспокојан, наручује Јеремији, који из Голупца Х |
| ="titlepage"> <p>ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ</p> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> <p>Приредио</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ</ |
| р БОШКО НОВАКОВИЋ</p> <p>КЊИГА I</p> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> </div> <div type="titlepage"> <p>ЈА |
| беним размирицама између Стевана, Вука, Ђурђа, све је Јеремија упрсте знао.</p> <p>У српским зе |
| "401" /> између Стевана, брата му Вука, Ђурђа Бранковића, увек се држао уз Стевана.{S} Када се |
| није ни изгледа да ће имати, а Гргура, Ђурђа старијег брата синови, веће право имаду нег’ Ђура |
| одржите, цео ће народ уз вас пристати, Ђурђа ћете са тим лакше победити, снага ће се ваша чрез |
| једаред га себи на световање призивао; Ђурђа Бранковића понашање је опорочавао, што тражећи ба |
| деспота, примиће деспотство Ђурађ, ал’ Ђурђа могу са Гргуровим синовима заплести.{S} Падне ли |
| о учињено по налогу деспота Стевана ил’ Ђурђа Вукоглије.</p> <p>— Није по налогу, ал’ знао сам |
| остане?</p> <p>Да видимо каква ће судба Ђурђа постићи.</p> <p>У време ови’ метежа Ђурађ је већ |
| а.</p> <p>— Он их држи као залогу, а да Ђурђа принуди на исплату од сто и педесет хиљада дуката |
| важног места.{S} Он је у своје време за Ђурђа свуда партају правио.</p> <p>Сад можете си предст |
| /p> <p>Русна са Харалампијем једнако за Ђурђа по народу мути.{S} Харалампије иде потајно међу н |
| ци, па једнако је тражила нову згоду за Ђурђа.</p> <p>Са Ђурђем није могла ништа почињати, но з |
| ајно међу народ и прави нову партају за Ђурђа.</p> <p>— Шта ће нам — вели народу Харалампије — |
| > <p>Деспот им ово рече:</p> <p>— Кнеза Ђурђа реч доста је основана, па и сам признајем да у та |
| неке налоге донео Харалампију од кнеза Ђурђа.{S} Дуго су се насамо разговарали.{S} Улак се она |
| е не задовољан Харалампије.</p> <p>— Ја Ђурђа још од ђетинства знам, мада га мрзимо, ал’ има он |
| ечице прословио, а Марко погледнувши на Ђурђа продужи:</p> <p>— Ти си још младић.{S} Тебе је бо |
| прети — примети Костреш, поглед свој на Ђурђа бацивши.</p> <p>— Мој отац не стоји са војском ка |
| Турцима преда, како је султан киван на Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а покрај вас владаћеду в |
| ргур умре, и остави после себе два сина Ђурђа и Јована.{S} Гргур после ангорске битке побеже у |
| надмашује.{S} Што се, пак његовог сина Ђурђа тиче, ја бих рекла да његово кадкад неупутно пона |
| и писма из Београда, од нашег господара Ђурђа деспота!</p> <p>— Баш добро, да видимо шта је.{S} |
| Ђурђу у Ново Брдо.</p> <p>Јеремија пита Ђурђа што да чини са кнежевић’ма.</p> <p>То питање Ђурђ |
| м ти поздрав од земље господара деспота Ђурђа, да му дођеш на <pb n="415" /> састанак, с тобом |
| ња, нећеду ли се опет они подићи против Ђурђа?{S} Преци, родбина им је у том пут показала.</p> |
| е.</p> <p>Са овим реч’ма Марко, стиснув Ђурђа за руку, свој озбиљски разговор закључи.</p> <p>Ј |
| народ рећи: волијемо читавог и искусног Ђурђа који нас предводити може, него слепога младића.</ |
| Тако ми бога и мог крсног имена светог Ђурђа!</p> <p>— Тако ми светог Николе!</p> <p>— Један д |
| Орловић; тако исто <pb n="329" /> поред Ђурђа стално су се увек држали и војводе, Војновић и Зм |
| вели народу Харалампије — Стеван поред Ђурђа.{S} Та Ђурађ је сам кадар народ заштитити, нити ј |
| ез Гргур, отац њихов, био је старији од Ђурђа, па би после смрти деспота Стевана Гргуревом стар |
| е у двору, у једној дворани војводе код Ђурђа Бранковића.{S} Напред иде Ђурађ Бранковић, покрај |
| S} Пошљи слугу Нићифора тамо, он је код Ђурђа прије служио, зна путеве, земске и морске.{S} Пиш |
| ли у први мах, а Јеремија се са тим код Ђурђа удворио био, и сад Јаблановић без Јеремије ни да |
| ко коњаника под Гургусовац, те ослободе Ђурђа.</p> <p>Док је Ђурађ у тамници седио, деспот је и |
| } Не брини се, дакле, мила душо, док је Ђурђа, ти си садруг моје госпоштине.{S} Ако су нам земљ |
| у се за то издати, и овлашћење да у име Ђурђа, који опет у име деспота власт на то има, над кне |
| алог да у свему има се повиновати у име Ђурђа Јеремији.</p> <pb n="405" /> <p>Јеремија тако доб |
| за пријатеља Бранковићеве лозе, али не Ђурђа деспота.{S} Казаћу да је мени свагда на срцу лежа |
| у дошли.</p> <p>Млоге војводе држаше се Ђурђа; да се на већину ослони, та би се одма’ против Ту |
| рђа!“ Са тим је хтјео рећи:{S} Слушајте Ђурђа место мене, нека он руководи народ.{S} И ја сам с |
| <p>Стеван није жестока срца, нити хоће Ђурђа да убија, ал’ тек мора се од насилија чувати.</p> |
| га је Русна покровитељствовала, па чрез Ђурђа Бранковића дошао је до овог важног места.{S} Он ј |
| ’.{S} Да нијесам употребио пријевару, и Ђурђа довде домамио, тешко да би’ перје изнео био.{S} Б |
| > <p>— Ето вам млади’ кнезова, Јована и Ђурђа.{S} Ето, синови моји, ту је властелин Јеремија и |
| оде, обоје су били од Стевана деспота и Ђурђа уважени.</p> <p>Јаблановић да Јеремији на знање д |
| интригирати.</p> <p>Оставимо Деспота и Ђурђа у Цариграду, да видимо шта се у Србији ради.</p> |
| пот одржи крваву победу, изагна Турке и Ђурђа, ал’ се ново зло у народу роди.{S} Брат је братск |
| p> <pb n="316" /> <p>Вук, кад од Маре и Ђурђа чује шта се стало, разјарен почне све већма војск |
| ети се нов жагор у двору.</p> <p>Мару и Ђурђа послао је Вук у двор да извиде шта се о’де ради, |
| ачина и Кајица очи закрвавише, да не би Ђурђа, који ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту пок |
| вета не виде.</p> <p>Они су оба по жељи Ђурђа прошасте ноћи ослепљени.</p> <p>Они неће више ник |
| изиђе му за руком ухватити и затворити Ђурђа.{S} Најпре га у Цариграду затворе.</p> <p>Није тр |
| љма договори, првом приликом прогласити Ђурђа за независног српског господара.</p> <p>Док се он |
| ицу, други Мару, трећи Стевана, четврти Ђурђа, а пети се, опет, Турчина боји.</p> <p>Није било |
| новићу и Змај-Облачићу да је рад спасти Ђурђа.</p> <p>Ови то једва дочекају.</p> <p>Једну ноћ д |
| днако врло замишљен, устане и ухвативши Ђурђа за руку рекне:</p> <p>— Видиш овде реку Ситницу.< |
| ути.{S} То је тек неимар.</p> <p>— Знам Ђурђа, ту мудру главу, ал’ је далеко, шта мислиш ће је |
| стигнеш, Исак-паши, тај је љути душман Ђурђа, тај ће ти ићи наруку како дође ствар до дивана. |
| } После толиких бура, деспот је сматрао Ђурђа за свог посинка и насљедника.{S} А Ђурађ је био с |
| жалио.{S} Дивне слике те војводе.{S} До Ђурђа Облачина Раде, Дојчетић, Орловићи, и још читав ни |
| друге дворане уђе Мелентије, и стане до Ђурђа.</p> <p>— Закуните се тако исто пред богом над св |
| да Гргурове синове уздигнемо, ми ионако Ђурђа не признајемо за деспота.</p> <p>— Ал’ шта ће рећ |
| угом је на путу стајао.{S} Да није било Ђурђа, Стеван, по свом разуму и доброти, народ би јако |
| ом издисају душе изрекао: „По Ђурђа! по Ђурђа!“ Са тим је хтјео рећи:{S} Слушајте Ђурђа место м |
| и при самом издисају душе изрекао: „По Ђурђа! по Ђурђа!“ Са тим је хтјео рећи:{S} Слушајте Ђур |
| — рече уплашен Харалампије.</p> <p>— У Ђурђа је вјера тврда, после битке код Искре, на вјеру ј |
| у.</p> <p>Тишина.{S} Сви су упрли очи у Ђурђа Бранковића, сватко ишчекује важну реч што ће прос |
| кује.{S} Толике беде и патње научиле су Ђурђа Бранковића бити деспотом и правим пријатељем наро |
| жалост за Стеваном велика била, опет су Ђурђа и великаши и народ радо примили.{S} Он је био сва |
| чини, на ријеч пуштао их је својима.{S} Ђурђе је мој душман, ал’ је јунак, и мада га мрзим, пра |
| ина, властољубива Гркиња, и властољубив Ђурђе не даду деци насљедити.{S} Но шта ће бити с децом |
| >— Где си тако дуго, оче? — запита кнез Ђурђе.</p> <p>— Данас имамо гостију, Јеремија властелин |
| тавници, мој брате Јоване! — рече кнез Ђурђе.</p> <p>— Шта ћеш, кад смо били стрицу трн у очим |
| свету паклу предаше — рече тужећи кнез Ђурђе.</p> <pb n="373" /> <p>— Свему је ваш стриц Ђурађ |
| <p>Слушају га два млада кнеза, Јован и Ђурђе, два брата као два бора, па би ишли да загрле пев |
| рођењу њиховом.</p> <p>То су — Јован и Ђурђе, млади кнезови, синовци деспотови, пре неколико л |
| ма престаћемо бити несрећни! — одговори Ђурђе.</p> <p>— Ви сте кнезови, ви морате као господа и |
| е би Ђурђа, који ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту показа као витез, био сам му у шакама, |
| инови кнеза Гргура Бранковића, Јован и _Ђурђе.{S} Гргур је био старији брат Ђурђев, но наскоро |
| итке са Тамерланом упокоји се.{S} Млађи Ђурђев брат Лазар, као што смо већ споменули, погубљен |
| {S} Гргур <pb n="356" /> је био старији Ђурђев брат, па по праву насљедија његови синови имали |
| ангорске битке дође у Цариград.{S} Брат Ђурђев Гргур пао је у ропство татарско, и остао је онђе |
| и _Ђурђе.{S} Гргур је био старији брат Ђурђев, но наскоро после Бајазитове битке са Тамерланом |
| евском подвргавали.{S} Ово видећи Мара, Ђурђева мати, а кћи царичина, понуди своје пријатељство |
| добро зна да Гргуровим синовима док се Ђурђева власт не утемељи, станка нема; дакле, да их тре |
| ово.{S} И она опет негдашње приврженике Ђурђеве њему задобије.</p> <p>Русна је једнако Вука под |
| да га отму.{S} У Новом Брду има нешто и Ђурђеве војске, ту су Немци Саси, и ту су Дубровчани по |
| p>Ове су речи коснуле срца Стевановог и Ђурђевог.{S} Сваки је од њих сам себи у срце гледнуо и |
| ласове.{S} Ако падне Ново Брдо, крај је Ђурђевом господству, и онда ћеду Турци подићи опет нов |
| два млада кнеза, које сам ја по налогу Ђурђевом ослепити дао, да не би способни били за владу. |
| ише?</p> <p>Сад истом паде сва брига на Ђурђеву главу.{S} Све су му околности познате; он се ми |
| догодило јошт пре путовања деспотова са Ђурђем у Дринопољ.</p> <p>Народу је све то до ушију дош |
| и ја сам дошао негда до пријатељства са Ђурђем.</p> <p>— Ал’ ако би га ипак Ђурађ задржао, шта |
| тријарх са калуђери и Новаком; Русна са Ђурђем били су заједно.{S} Сви су нешто планирали, свак |
| ман као пријатељ хвали.</p> <p>Скупа са Ђурђем и браћом посети Марка.</p> <p>Марко кад види син |
| .</p> <p>— Но ако се Јеремија нагоди са Ђурђем, прими благо па готов посао, а теби пошље налог |
| Брдо а Голубац падне, онда ће Мађари са Ђурђем одмах на Крушевац поћи, а Турци мораћеду се пову |
| гости.</p> <p>Дошао је деспот Стеван са Ђурђем, који се поред деспота опет са Турцима помирио, |
| ма деспоту, пусти се у тајни договор са Ђурђем и Турцима, и када се цео план дозна, а он у Турк |
| е опет разговор онакав, као први пут са Ђурђем.{S} Марку се допадне Стеван тако исто као и Ђура |
| преправност довела, само да се јошт са Ђурђем бољма договори, првом приликом прогласити Ђурђа |
| ировали.{S} Потајно су били у сајузу са Ђурђем, и назначили му време кад би могао на Србију уда |
| тражила нову згоду за Ђурђа.</p> <p>Са Ђурђем није могла ништа почињати, но знала је наћи друг |
| >Деспот Стеван са својим братом Вуком и Ђурђем после ангорске битке дође у Цариград.{S} Брат Ђу |
| Срби са својим поглаварима, Стеваном и Ђурђем, иду у Азију, Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре об |
| и ни скупили, а већ Срби под Стеваном и Ђурђем чувају турске границе.{S} Милица и Мара постадош |
| и царичина, жена Бранковићева, са сином Ђурђем и свитом.</p> <p>И доиста, примјети се нов жагор |
| наскоро држао је савјет са својим сином Ђурђем и млогим великашима.{S} Сви важнији, који нису б |
| ме, не би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шуровао, жарио и палио, они се већ знаду, покрај |
| у, а он другу узевши, куцне се најпре с Ђурђем па с Марком и осталима.</p> <p>Сви се чудише мла |
| лободе?</p> <p>Кад су били младићи, као ђурђиц, пролетно цвеће, ископали су им очи.{S} Кад се у |
| Стеван са Ђурђом измирио, војевао је са Ђурђом против Турака.{S} У великој битки код Искре, ’де |
| држао уз Стевана.{S} Када се Стеван са Ђурђом измирио, војевао је са Ђурђом против Турака.{S} |
| и нег’ кукавички живљет.</p> <p>— А ти, Ђурђу Кантакузену, који си дошао сестри и мени, и овом |
| а би се још већма умилио и услужан био, Ђурђу једнако шаље гласове да неки властелини чекају са |
| о својој ћуди, ил’ је народ Стевану ил’ Ђурђу привлачио.{S} Великаши и војводе држали се сад је |
| исто, сад можемо даље терати, сад треба Ђурђу одмах поручити шта има дати, но само још то, ако |
| мурату по ту исту цјену, као што смо га Ђурђу понудили — рече Јеремија.</p> <p>Тишина, мала поч |
| и по Јаблановићу, он је био који вас је Ђурђу издао.{S} Идем султану као поклисар, онђе ћу се з |
| а чини са кнежевић’ма.</p> <p>То питање Ђурђу велику бригу зададе.</p> <p>Ђурђу Бранковићу доис |
| путе дубље у Србију.</p> <p>Ето, сад се Ђурђу, за чим је тежио, испунило.</p> <p>Но да видим шт |
| се не може Стевану подвргнути.</p> <p>И Ђурђу не могаше из главе изићи шта Турци са таковом жен |
| <p>Затим дигне купу вина Хасан и пружи Ђурђу, а он другу узевши, куцне се најпре с Ђурђем па с |
| м у Азији бавио, донде је Русна у земљи Ђурђу приврженике тражила.{S} Патријарха новог јошт ниј |
| ама кнежевићи, Јеремија тај глас поручи Ђурђу у Ново Брдо.</p> <p>Јеремија пита Ђурђа што да чи |
| идиш шта Мађари о’ђе раде, како мисле о Ђурђу деспоту, и о Смедереву.{S} У двору си своја госпо |
| знате.{S} Красан је то манастир.{S} Био Ђурђу Бранковићу веран слуга, а он моје није шћео припо |
| ти, и сви у њој да изгорјемо, негли што Ђурђу попустити, који ми не врати моје изгубљене баштин |
| ду, дошао је Харалампије да важну ствар Ђурђу саопшти.</p> <p>— Шта је Харалампије, шта је ново |
| ат му Вук скупе у наглости војску и иду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђурађ је већ у земљу упао.{S} Тур |
| же ријеч Ферхад-паша, да је боље Србију Ђурђу деспоту оставити, јер он плаћа порти годишњи дана |
| ке или српске руке, оставивши свом сину Ђурђу земљу, своју гордост, одважност и властољубије.</ |
| >Тешко беше Србији, тешко њеном владару Ђурђу Бранковићу.{S} Турци прете се Мађарима, Мађари се |
| ад-паша.</p> <p>— Е, стојали су на путу Ђурђу, побоја се да по старјешинству деспотство му из ш |
| пролијеш српску крв. — С тим пружи мач Ђурђу, који се силно обрадује Марковом поклону.</p> <p> |
| >— Да од бога нађеш, Јеремијо, зар идеш Ђурђу у шаке, шта мислиш? — запита удивљен Јаблановић.< |
| итање Ђурђу велику бригу зададе.</p> <p>Ђурђу Бранковићу доиста су сметали Гргурови синови.{S} |
| војводо, како си накан да предаш град, е ту смо по твојој жељи, и благо је ту, предај Голупца. |
| и?{S} Ако Јеремија сам добије, рећи ће, е он је господар од Голупца, Јаблановић ће искати свој |
| ву царици Милици?{S} Кад Турчин навали, е да је не дам, тек ће му се похот увјећати, и сву силу |
| тко је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да би могли Турци дознати, па човек на |
| ог оца’ дворска будала, а о’де паша.{S} Е да ти приповедам како.{S} Кад ме је после свадбе књаг |
| сломити.</p> <p>— Све ће доћи у ред.{S} Е сад смо начисто, време је почивању, твој чадор је у р |
| те сложни, ал’ то боље по нас Турке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћу ја све на дивану исказати, |
| л морао сам као други све прогутати.{S} Е да је био у мојој власти, кожу би’ му одерао, такав ј |
| метне римску царску круну на главу.{S} Е са тим ће постати цар Њемачке, а већ је краљ Угарске. |
| ваши дервиши такви?</p> <p>— Нијесу.{S} Е да су сви такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има |
| тељство шкодити.{S} Ђурађ Бранковић“. — Е, јесте ли ово чули.</p> <p>— Е сад ћемо му и ми одбла |
| ити, џанум бре.</p> <pb n="440" /> <p>— Е, не смијем ти казати. — То изрекав, Харалампије умиља |
| екне Бранковић.</p> <pb n="283" /> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо гледати да у миру све свршимо. |
| љ био, па ваљда ће и наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се донде сами забављајте.</p> <p |
| тамбурицу љубавне песме пева.</p> <p>— Е то му не треба замерити, он је јошт врло млад, и отац |
| чество у џепу — рече Јеремија.</p> <p>— Е, мој властелине, тако то бива у свету.{S} Кадгод му б |
| султана Милева ђевојком била.</p> <p>— Е, тако видиш, сад се Турци овде веселе са својим хуриј |
| с је сад овде судба саставила.</p> <p>— Е кад је тако — одговори Тамерлан — а оно пушћам слобод |
| сади се са Пајсијем код стола.</p> <p>— Е тако као што видиш, робови смо овђе у кули, нит’ крив |
| слепљени — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Е, стојали су на путу Ђурђу, побоја се да по старјешинс |
| се убио?</p> <p>— И њу и себе.</p> <p>— Е мој Грмане, остарио си па још немаш мозга.{S} Што би |
| аузет, добро пије, добро једе.</p> <p>— Е, честити пашо, баш ти ’фала, само на једноме не, нешт |
| па сад — све се натрашке иде.</p> <p>— Е мој Петошко — рекне Грман — шта ћемо сад?</p> <p>— Шт |
| згледа — одговори Харалампије.</p> <p>— Е да сад не губимо више времена, но да се на пут спрема |
| продати — примети Харалампије.</p> <p>— Е добро, тко ће ићи као поклисар Турцима.{S} Хоћеш ли т |
| трану и извуче мешину метоике.</p> <p>— Е сад ти не говорим више као ђауру, већ као мом госту, |
| и весела се са истим растане.</p> <p>— Е, збогом, видећемо се скоро. — Са овим реч’ма отишла ј |
| , а камоли где су толике жене.</p> <p>— Е мој Грмане, да видиш тог вашара када се турске жене и |
| д отели, па ће све бити доцне.</p> <p>— Е, није до чекања, сад ћу коња обости, па с улаком к Бо |
| ремија довикне, улак враћа се.</p> <p>— Е ја готов полазити, на коња!{S} Задње речи је узвикнуо |
| а.</p> <p>Харалампије диже се.</p> <p>— Е тако, ја ћу се одма’ спрјемити, онда можемо кретати с |
| же.</p> <p>Ферхад-паша започе.</p> <p>— Е, свршили смо, ова војска враћа се у Једрене, а ми ћем |
| ао, јер су вас Мађари скучили.</p> <p>— Е добро, честити пашо, ти право говориш, ал’ питам те, |
| овић“. — Е, јесте ли ово чули.</p> <p>— Е сад ћемо му и ми одблагодарити.{S} Гледај ти њега, ка |
| е састајати, или ћу ја к вами.</p> <p>— Е сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ се скупи сва свита.{S} Пајс |
| Код Голупца ћу новац предати.</p> <p>— Е добро, честити пашо, само немој на ме заборавити, а ј |
| и Турчин, да се знамо равнати.</p> <p>— Е већ је доцне — рече замишљен Јаблановић.</p> <p>— Ниј |
| ула може што више о том знати.</p> <p>— Е добро, мој драги, сад иди спавати, па ми само буди чо |
| савесни, ту се нећеду варати.</p> <p>— Е сад да диванимо о томе, како си прошао са Вукоглијом, |
| вори јошт као за збогом остај.</p> <p>— Е видим да се и ја већ морам потурчити, и луд сам што в |
| p>— О том се ни сумњати немој.</p> <p>— Е добро, теби ћу се поверити... већма него мом сину, ко |
| мо, да св’јету рекнемо збогом.</p> <p>— Е мој кнежевићу, није то за вас, треба вам још искушени |
| рвне свезе са Циљским комитом.</p> <p>— Е онда чуј шта ће на то сљедити.{S} Кад даш кћер за Циљ |
| га само — одговори кнез Јован.</p> <p>— Е, синовци моји, тако бива у свету.{S} Који су као госп |
| у; та доста си по свету лутао.</p> <p>— Е па добро, о чему хоћете?{S} Хоћете ли да вам приповед |
| ели чути једно, а други друго.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и једно и друго да вам причам — рече П |
| већу тајну изјавити готов био.</p> <p>— Е видиш, човече, како сам од вас ноћас страдати могао, |
| ре у себи, па онда велегласно.</p> <p>— Е, право сте ми казали.{S} Слушајте шта ми пише:</p> <p |
| силан, а ја сам само калуђер.</p> <p>— Е кад је тако, оно ћемо овако.{S} Обоје ћете са мном ић |
| ику накнаду — одговори деспот.</p> <p>— Е онда шта ћемо радити?</p> <p>— Како би било да опреми |
| то не мисли — каза Јаблановић.</p> <p>— Е добро, Харалампије је баш за то.{S} Дакле Харалампије |
| чудо што је пропао на Косову.</p> <p>— Е да знаш, код нас је нешто друга будала, нег’ код вас. |
| моћи, као год и сваком народу.</p> <p>— Е добро, начинимо међу нами такав мир, да док сам ја жи |
| ’ма Јеремије.{S} Пе’ар испију.</p> <p>— Е, да нам је сад ту бар Харалампије, да нас исповједи и |
| ви једногласно на то пристану.</p> <p>— Е добро — продужи Вук — а оно примам ја од вас тај пред |
| покори, ни њој ни њеном сину.</p> <p>— Е мој сине, како може то добро бити?</p> <p>— Та немој, |
| ура, говори што ти је на срцу.</p> <p>— Е сад видим да сам на правог човека наишао, дакле сад с |
| — одговори патријарху Драгаш.</p> <p>— Е добро, дакле шта да се чини?{S} Ко ће управљати донде |
| /p> <p>— А за ким тежи Милева?</p> <p>— Е наравно да воли Светислава, јербо јој је овај често п |
| мајко, за то Бајазиту учинити?</p> <p>— Е кћери моја, и сама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буд |
| тој доброти од Турчина надао?</p> <p>— Е видиш кћери, бог сам хоће да нас од напасти спасе.{S} |
| е Петошко свом роду добротвор?</p> <p>— Е да ти кажем зашто.{S} Ти си више пута Турцима прелази |
| његовој деци.{S} Видео је шта се учини е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и њему већ једаред на с |
| ље Харалампија и свију калуђера!</p> <p>Е тако, све се у здравље пило, а народ је поред свега т |
| S} Хасан је био Марков побратим.</p> <p>Е сад се заведе међу њима разни разговор.</p> <p>— Тако |
| њи’, не могу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђаури поред овакови’ делија н |
| град предали — запита деспот.</p> <p>— Ев’ овако.{S} Зипита’ их како да им подјелим благо, ил’ |
| у Голубац, а ви на свој посао.</p> <p>— Евала ти, Ферхаде.{S} Буди ти милостив бог на страшном |
| зора заруди, сав пешкеш је ту.</p> <p>— Евала ти, ал’ боље подјели међ’ остале паше, само што в |
| ишћане, да и саме Србе обараш.</p> <p>— Евала, то је добро, то је неисказано, Јусуфе!{S} Врати |
| нског мермера, сребра и злата.{S} Свето евангелије, у самом драгом камењу, поклон цара Душана, |
| омажемо, а после и награђујемо, тако ми еванђелија — рече Харалампије.</p> <p>[— Нек буде, тако |
| а Стеван је на поклон дао, и јошт дивно еванђелије, које се метне на прса деспот Стевана о заду |
| а столу још стоји велико златом оковано еванђеље, и крст, у ком израђено почива парченце светог |
| у цркви крстова, путире, окована златна еванћелија и разне скупоцене утвари што су побожни српс |
| и ли рад гостију?</p> <p>— Драго ми је, ево овамо мало да се одморите — рече Харалампије, па их |
| ели.</p> <p>— Здраво, мој побро Хасане, ево ти водим два моја побратима, да се и ти с њима побр |
| уше.</p> <p>Тек што деспот то изговори, ево деспотовице Јерине.</p> <p>Јерина, красна Гркиња.{S |
| а, узми је, треба ти Београд за наслон, ево ти предајем Београд.</p> <p>Деспот на ове речи баци |
| орим више као ђауру, већ као мом госту, ево ти метоике.</p> <p>Харалампије зачуђен, не верује с |
| {S} Но, да се и ово мало речи опоменеш, ево ти за спомен мог мача, он је врло добар; не један ј |
| обру срећу донео сам, светла царице!{S} Ево довео сам младог књажевића Вука, здрава читава.{S} |
| ђе.</p> <p>— Велики оче и господару!{S} Ево ти писма из Београда, од нашег господара Ђурђа десп |
| зборити жели, примиће те као јунака.{S} Ево ти писма.</p> <p>Јеремија прима писмо, па чита.</p> |
| бичне властелине или војводе давале.{S} Ево шта нам је ползовало што су нам деца удата за Вука |
| осигурала и твој би род срећан био.{S} Ево да видиш само шта већ сад шиље твојој кћери онај ко |
| народа, и не да се лако искорјенит.{S} Ево већ близу је пол столеће и јошт Вука држе, спјевају |
| би га и покаже.</p> <pb n="486" /> <p>— Ево часна крста, у то знамење сам крштен,</p> <p>и крст |
| .</p> <p>Деспот говор продужи.</p> <p>— Ево ти, краљу, кључи Београда, прими их, закључај градс |
| а“.</p> <p>Ђурађ опет продужи.</p> <p>— Ево [се] заклињем Богом, распетим Исусом, па светим Јев |
| имишћију, и пружа је Облачини.</p> <p>— Ево ти, Раде, у знак побратимства ове сабље.{S} Та је п |
| ор, па на другове, и прозбори.</p> <p>— Ево Мађара, дошли су да добију Голубац, но надам се да |
| е, поглади браду и даје селам.</p> <p>— Ево, честити Ферхад-пашо, војводе Јеремије да ти преда |
| е, и прстом показује на благо.</p> <p>— Ево откуп Голупца, ал не за издајице. [С] Исак-пашом св |
| пред ноге Исак-паши, па изиђу.</p> <p>— Ево ти половине од откупа Голупца, половину сам за се п |
| руку! — повиче радосно Прибац.</p> <p>— Ево!</p> <p>— Па како сад да почнемо?{S} Не би л’ добро |
| стрелу, коју Бранковићу пружи:</p> <p>— Ево ти, млади делија, лаког оружја.{S} Док сам имао љуб |
| а, који ни ја одржати не мога?</p> <p>— Ево, доша’ ти на вјеру, и тврду ријеч, исповједам ти, д |
| оворити без да нас ко примети?</p> <p>— Ево овде мало даље, у оној густини, онде неће нас нико |
| >— Ја сам Ђурађ, син Вука Бранковића, а ево Видајића и свите.</p> <p>— Какова вас срећа амо нан |
| брани с њоме род.</p> <p>— Примам је, а ево теби моје сабље, ал’ аманет ти, да исту у српску кр |
| мена у Арабистану, срећа ме послужи, те ево ме паше, и на царском дивану сам од првијех.{S} Срп |
| ого о тим од деспота, мога господара, и ево ти деснице побратимске, кад поштеније чиниш, као са |
| доћи, и тај град ће доћи нами шака као ево Голубац.{S} Што год ђаури зидају, нами зидају.{S} Т |
| ени, ал’ и ја ћу главу замјенити.{S} Но ево сад испијам овај пе’ар, као причешће, јер доиста је |
| ша као ти, па да сам дочекао у Крушевцу ево овђе живљег, па харем, не би’ се мјењао ни са цар-Л |
| оружја.{S} Деспот Ђурађ долази.</p> <p>Ево деспота, чује се глас.</p> <p>Јерина из дворане изи |
| било као мрави.{S} Сва им је војска из Европе и Азије ту била.{S} Зачне страховита сеча; Срби |
| овједао, да је моја тврда воља Турке из Европе да истерамо.{S} Заклео сам се на распетије да ћу |
| осејали семе, из ког је грана турства у Европи прорасла, која је својим листима сјенку начинила |
| силом и жестином; Мурат за господство у Европи, Лазар за обрану своје домовине.</p> <p>Док су с |
| аје, и за Турке изгубљена није.{S} Но у Европи ’де је Турчин ногу метао, не да се оданђе истисн |
| ћа Марка јединог каура увешће Мухамед у едем, ђе га сви турски газије једва чекају.</p> <p>Стев |
| p> <p>— Не да је угледна, но све хурије едемске ником би у земљу пред њом поникле.{S} Кад сам ј |
| а и баклаве, и међу својим булама своје едемско хашиковање проводи.{S} Кад му се и то досади, а |
| зводи грожђе, а ово нам даје вино, пиће едемско, које љубав разгрејава и жалост таложи.</p> <p> |
| <p>— Алах је велики, он тек у срце може едемску капљицу пустити; он је створио човека и сваку ж |
| оштина, и сам патријар’ амо је долазио, еј то су била времена, ту се негда и веселило, још кад |
| вино, кад га напољу пијана не виде.{S} Еј, да штете што нијесам Турчин.</p> <pb n="441" /> <p> |
| ваку се суза из очију пустила.</p> <p>— Еј, где су та времена када смо у Романији војевали.{S} |
| на вољу нека говори шта хоће.</p> <p>— Еј, само да се Алтоман није одметнуо био од цара одма’ |
| је била, и одржавала је ред у кујнској економији и собним уређењима.</p> <p>Властелин Прибац, |
| } Она им прстом покаже правац.</p> <p>— Ено онде, недалеко од јеле, видела сам потајно провлачи |
| у стомак искаје сво постење за трајавше епитимије.{S} А и сека Варвара, или’ како је већ калуђе |
| рашћеретао, што чу игуман, и сад је на епитимији.{S} Док се руча, брат Теофан мора читати „жит |
| се Теофан помамио, кад је он ионако на епитимији, па му није слободно ништ’ дати.{S} Теофан је |
| таковим дедацима памет усвирати.</p> <p>Ет’ тако се чељад јошт веселила.{S} Пјевање, шала, заиг |
| Из и око њега распростире се ароматичан етер, рекао би да тим ваздухом само свеци дишу.</p> <p> |
| оца Харалампију.</p> <p>Кад наједаред, ето оца Харалампије.{S} Његовом доласку следовао је изд |
| сам ја такав роб, који све добити може, ето им пива и јестива, сваке ђаконије, и понуде.{S} Ште |
| зајамчено не изда.{S} Оче Харалампије, ето ти књига повеље, чати шта ја имам добијати од деспо |
| чинити.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чекајте, ето иде неко.{S} То је гласоноша. ’Оди амо!</p> <p>Улак |
| тац Никодим.</p> <p>— Пречестњејши оче, ето дођоше нам гости!</p> <p>— Какви гости?</p> <p>— Во |
| ота напао.</p> <p>Чује се топот коњски, ето Ферхад-паше са свитом.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с ко |
| .</p> <p>— Та мал’ те неће тако и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и други.</p> |
| , премудрости божја, неизмерне милости, ето ти роба који ти добар хабер носи.{S} Пред твојим ко |
| а и по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ето као што је Мелентије и њему подобни; но ти, као што |
| спас Србије жртвоваћу, утаманићу га.{S} Ето виђе шта би са Харалампијом.{S} Био је мој човјек, |
| вам млади’ кнезова, Јована и Ђурђа.{S} Ето, синови моји, ту је властелин Јеремија и војвода Ја |
| уповати, од тог нек вам није страха.{S} Ето Хилендара, Високи’ Дечана, Ресаве и Манасије, и сви |
| <p>— Чујте, војводе, чуј и ти кнеже.{S} Ето подижемо град Смедерево.{S} Зато народ аргатовати м |
| .{S} Није сваки калуђер Харалампије.{S} Ето за Радосава чује се свуд добар глас, и кад су се ху |
| о султану могућно било, умеравао се.{S} Ето видите, и ово неколико година мира њему можемо захв |
| јака, млого тисућа ситне мушке деце.{S} Ето то су та деца.{S} Они су већ одавна потурчени, па н |
| на Косову Лазоглија хаметом потукли.{S} Ето и задњи јуриш нам одбише.{S} Шта мислиш, Исак-пашо, |
| д мало рахат, па онда опет на посао.{S} Ето ти ђаконије, једи, пи’, Каралампоглијо, и буди весе |
| чувамо.</p> <p>— То је врло паметно.{S} Ето ти, води кога и колико хоћеш.</p> <p>Сваки је калуђ |
| а убије.{S} Оба платише за лакомост.{S} Ето такове су ти наше војводе.{S} Ја мислим да ниједан |
| у могли, у ужасној борби исечени су.{S} Ето тако, једва смо се са овеликом муком претукли, а ца |
| међу јагањцима и зецовима никад боље — ето тако се цео овај наш свет промеће.</p> <p>Ово је би |
| м отац Пајсије води два кнеза.</p> <p>— Ето вам млади’ кнезова, Јована и Ђурђа.{S} Ето, синови |
| ије.</p> <p>Јеремија прослови.</p> <p>— Ето до чега смо дошли, да Мађари владају у Мачви и Беог |
| вац мој за то ширење распачам.</p> <p>— Ето види се мађарска војска, гле како се диже прашина о |
| <p>Султан Амурат отвори диван.</p> <p>— Ето ђаури колико су јуриша одбили, колико је крви проли |
| јводама и саветницима рече му:</p> <p>— Ето ме при крају живота.{S} Нек опрости све сваки свако |
| ва мало заседну, и за_мало трајаше, ал’ ето игумана, како уђе метанише и руку владици љуби, и з |
| овак.</p> <p>Тек што је то изрекао, ал’ ето Грмана.</p> <p>Грман је био висок, коштуњав старац; |
| им већ напред све шта ће бити.{S} Једва ето тријест година како Душана нестаде, па шта се од ср |
| нужна [средства] створе и пошљу.{S} Па ето наиђосмо, на жалост на царску кћер.{S} Њен отац је |
| војску скупи; но када ће је скупити кад ето готове турске војске на прагу.{S} Још што има војск |
| и ти ’дегод у војсци, на Косову, а тебе ето још овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и онима не |
| ати мира.{S} Они подбадају Вукоглију, и ето већ им је предао Београд и Мачву.{S} Па Мађаре потп |
| де наоколо, а невоља редом ћера.</p> <p>Ето сад жалости, сви троје у несрећи се састаше.</p> <p |
| е најпосле упуте дубље у Србију.</p> <p>Ето, сад се Ђурђу, за чим је тежио, испунило.</p> <p>Но |
| , постаћу код каквог паше тефтердар, па ефендија, па напослетку паша, и то од три репа,_послаћу |
| сам Алкоран, био сам и улема и софта, и ефендија, и срећа ме послужи те постадо’ паша, и сад ка |
| бити.{S} Дакле такав је био тај Петошко-ефендија, да је мудре памети учио.{S} Па јесу ли му јед |
| pb n="513" /> <p>Сад ће Ферхад са првим ефендијама и ћатама берат и листине саставити, написати |
| вори.{S} Код њи’ сам одма’ у почетку до ефендилука дотерао, а сад после двадесетогодишње службе |
| ад-паша.</p> <p>Одмор није дуго трајао, жагор, тутњава ван, не даду дуга одмора.{S} И у глави Ф |
| витом.</p> <p>И доиста, примјети се нов жагор у двору.</p> <p>Мару и Ђурђа послао је Вук у двор |
| близу зоре било.</p> <p>На то престане жагор веселости; слуге се такође разиђу и тишина највећ |
| ешителан.</p> <p>Кад издалека чује неки жагор међу служитељима, остави спавајућег оца Леонтија |
| ко изрекао, кад наједанпут чује се неки жагор по логору.</p> <p>Какав је то жагор?</p> <p>Дошли |
| ру довела.{S} Радојко је кадикад весели жагор са својом тамбурицом прекидао.{S} Што се у богато |
| о са Милевом и Гргуром.</p> <p>Радостан жагор у целом стану влада.{S} Татари деле пљачку.</p> < |
| ости мало сместише, одмах се зачу весео жагор слугу и служавки.{S} Вечера се преправљала, трпез |
| b n="230" /> <p>Сад се изроди баш весео жагор.{S} Весела реч и добро винце дало се у млогих при |
| отпутовати морам, чујете л’ тамо преко жагор у мађарском стану.{S} Ту је краљ им Жигмунд, пози |
| еки жагор по логору.</p> <p>Какав је то жагор?</p> <p>Дошли су српски посланици султану?{S} Мла |
| Стеван Високи кад се хтео пред светским жагором уклонити, и души својој у светој обитељи олакша |
| ставимо сад Крушевац у његовој жалости, жагору и забуни и видимо шта на другом крају Срби раде. |
| а и цео у црно увијен, пође ближе к том жагору, не би ли наишао на каквог слугу ил’ слушкињу с |
| оног који бела не види света.{S} Сваки жали слепца, па му удељује.</p> <p>Слушају га два млада |
| p>И доиста, Милева, премда је плакала и жалила Светислава, али све у мањем и мањем степену, так |
| ту није било који Високог Стевана није жалио.{S} Дивне слике те војводе.{S} До Ђурђа Облачина |
| варе и дивни стас покаже, а ти тек онда жалиш што ниси Турчин.</p> <p>Но да видимо шта се ради |
| деспота.</p> <p>Жалосно је било опело, жалосна је и даћа.{S} На свачијем лицу види се свечана |
| чун.</p> <p>Леонтије отпочине.</p> <p>— Жалосна ствар, шта о томе Ферхад мисли? — рече деспот.< |
| унд примио кључе Београда, заврши се та жалосна свечаност.{S} Један лацмански калуђер метне на |
| у муки и жалости, и најмања реч тако је жалосна, да би рекао да у њој лежи целога света бол.{S} |
| аки на свој конак отиде.</p> <p>Настане жалосна ноћ.{S} Гдекоји од умора тихо почива.{S} Но већ |
| собом разговарају; свака им је реч тако жалосна, као најжалоснији гусала звук.</p> <p>Кад је чо |
| ело лице, не чује се весела песма, само жалосна звона чују се, која ћеду славу Београда са’рани |
| расота у земљи изгубљена.{S} Марко моје жалосне спомене од мене прима.{S} Он има доста жалости. |
| како то да се она на то склони — после жалосне косовске битке, после пада Лазара и својих најб |
| и у цркви, у песмама, и одјекнуће песме жалосне од Београда до Будима, Дубровника и Цариграда — |
| ткрити.{S} Сећате <pb n="429" /> се оне жалосне ноћи кад сте осљепљени.{S} Осљепити вас дао ваш |
| ђеног оца.</p> <p>— Кад се опоменем оне жалосне ноћи, када нам светлост занавек одузеше, а оно |
| , но млогозначеће черте.{S} Очи тамне и жалосне.{S} На лицу му је изражена борба, коју у срцу с |
| milestone unit="subSection" /> <p>Овако жалосне свадбе јошт Србин видео није, сви су гости изгл |
| ркви свештеник на вечерњу сузним очима, жалосним гласом говорио је <foreign xml:lang="cu"> „наш |
| И где је цар и српска војска? — запита жалосним гласом Новак.</p> <p>— Зао глас доносимо вам.{ |
| нађете, шта се тамо догодило? — запита жалосним гласом Драгаш.</p> <p>На његово питање војвода |
| ру највећа забуна владаше.{S} У таковим жалосним околностима, код толико себи противних глава к |
| S} Кад у неко доба сва крушевачка звона жалосно зазвоне.{S} Људи распитују коме се то звони, а |
| ће на нас више нападати.</p> <p>— Доста жалосно — одговори патријарх.</p> <p>— Дакле до тога см |
| ствовали.</p> <p>Милица представи своје жалосно стање и позове све да јој буду у помоћи.</p> <p |
| ргнути, је ли?</p> <p>— Јест — одговори жалосно Милева.</p> <pb n="302" /> <p>— И ја волем Свет |
| узда’не, и у малој почивки једним оком жалосно изврће, а друго око баца на трпезу и смешљиво и |
| ни, и села је у чело до деспота.</p> <p>Жалосно је било опело, жалосна је и даћа.{S} На свачије |
| Немојмо ни спомињати све који су у овој жалосној свадби учествовали.{S} Већина се сама себе сти |
| арх.</p> <p>— А шта ћу да радим у овако жалосном положају, где ми се са свију страна нападајем |
| зивају.{S} Један слепац проси милостињу жалосном песмом.{S} Једно се тужи што је слеп, он вели |
| ч пусти се.{S} Владика Мелентије отпоји жалосну песму Дамаскинову „<title>Плачу и ридају</title |
| утне свите.</p> <p>Сад калуђери започну жалосну песму, посмртно пјеније, одјек жалостан у срце |
| иптар предао, кану јунаку суза на прса, жалост му стегне душу и срце, шири руке и нежно додирне |
| а на својим рукама у гробницу унели.{S} Жалост је била свуда велика, није било ни једног који б |
| p> <p>Пукне глас, да је умро деспот.{S} Жалост је свуда неописана.{S} И највећи му се душманин |
| } Мислио би човек, да онде никад велика жалост ни родити се не може.</p> <pb n="262" /> <p>Упра |
| в слободан вратити.</p> <p>Веља је била жалост деспота, кад је увидио да од предаје Голупца нем |
| алуђера.{S} Било их је, о којима се, на жалост, није могло рећи да су као жички.</p> <p>Било их |
| ја попеченија“ били, и код којих се, на жалост, каткад таково што случавало, што човека мрзи из |
| створе и пошљу.{S} Па ето наиђосмо, на жалост на царску кћер.{S} Њен отац је био српски цар.</ |
| жио је војску по крепким местима.{S} На жалост, Београда му више нема.{S} Купи, шиље заире турс |
| ситељ Исус Христос прописује.{S} Ал’ на жалост није тако.{S} Грци нису искрени пријатељи Срба. |
| казао.{S} На образу му је била написана жалост, но очи му божаствен зрак одаваше.{S} Пун наде ј |
| вијени, на сваком лицу види се нацртана жалост, јер ту није било који Високог Стевана није жали |
| но не противи се!{S} Жао јој је, ал’ та жалост не задржава.{S} Само брже с њом, да је та жалост |
| задржава.{S} Само брже с њом, да је та жалост што пре прође.</p> <p>Милева је последњи пут бил |
| преселио се у Београд.</p> <p>Премда је жалост за Стеваном велика била, опет су Ђурђа и великаш |
| негдашње радости кад је то сад за мене жалост.{S} Кад погледим на тетиво, а оно ми се срце као |
| њем степену, тако да се видело да ће се жалост јако умалити.{S} У њеном срцу, у њеним мислима, |
| усари са двора Стевана дичан.{S} Већ се жалост у сузе пролива, деспот и Јерина устану, да се зн |
| , пиће едемско, које љубав разгрејава и жалост таложи.</p> <p>— Откако сам те познао, Хасане, с |
| а јадиковањем, са сузама, млого ће се и жалост умалити.</p> <p>И доиста, Милева, премда је плак |
| први пут је у свом животу осетио тугу и жалост што Стевана нема.</p> <p>Приповедају да се на да |
| p>Ко би могао описати Милевину забуну и жалост калуђера.{S} Одма’ се познаду.{S} Старији калуђе |
| ма гу свој дел.</p> <p>— Има, и на моју жалост већи нег’ ја, који сам био ту све и сва, и све н |
| је за њ дан славе, дан предаје Београда жалостан је.</p> <p>Чују се трубље, од копита коњских з |
| ђео сам га да је љутит <pb n="306" /> и жалостан.{S} Желио би’ знати шта ће тек стари Новак на |
| жалосну песму, посмртно пјеније, одјек жалостан у срце удара, рекао би канда се читавом народу |
| , увидео сам да је већ за Србију куцнуо жалостан час.{S} Увидео сам да поред вас ни као луд ни |
| на Мађаре, са пешаци и коњаници.</p> <p>Жалостан коб.{S} Јошт сат-два да су се Турци задоцнили |
| сузе ћеду ронити, да л’ од радости ил’ жалости, тко ће то сад од њих знати.{S} Но док тај њихо |
| спомене од мене прима.{S} Он има доста жалости.{S} Узми ју ти, млади делија, — и буди срећан.{ |
| акше било и са спољашњим.{S} Па гле сад жалости!{S} Ко ће на његово место ступити?{S} Ко ће са |
| ло, а невоља редом ћера.</p> <p>Ето сад жалости, сви троје у несрећи се састаше.</p> <p>Тамерла |
| мена, прса му се тресу, други, опет, од жалости, бола уздану да му се глас чује као у рањеног л |
| ли, помрли су које од старости, које од жалости.{S} Та и како би могли гледати војници Душанови |
| ца; ко би знао, да ли од радости или од жалости.</p> <p>Да чудне промене судбе!</p> <p>Светисла |
| одговори Хасан.</p> <p>Змај-Облачић од жалости и јарости не може одма’ да се разбере.{S} И њем |
| то си се тако смутио.{S} Нема славе без жалости, а нит’ има царствовања без драма.{S} Знаш шта |
| ку целивао, дође изван себе од страха и жалости да се тек доцније разабрати могла.{S} Милева се |
| сала звук.</p> <p>Кад је човек у муки и жалости, и најмања реч тако је жалосна, да би рекао да |
| </p> <p>Оставимо сад Крушевац у његовој жалости, жагору и забуни и видимо шта на другом крају С |
| пада Лазара и својих најближих?{S} Камо жалости удовичке, камо мржње супрот Турчина, камо освет |
| ас чује као у рањеног лава.{S} Све је у жалости погружено, деспотовица Јерина јеца, чује јако о |
| књаза као што је Стеван, а при том је у жалости, али не знамо шта би било да је султан њу место |
| лого о властелину Прибцу, па нам је и у жалости нашој утеха, кад чујемо нашег пријатеља.{S} Но |
| Христова стада вуци ће однети? — запита жалостиво патријарх.</p> <p>— А шта ћу да радим у овако |
| ој народ, докле ли ја страдати — повиче жалостиво Марко.</p> <p>У исто магновење дође му пред ш |
| хово текло.</p> <p>Ферхадове очи сузне, жао му је несретних невиних кнежевића.</p> <p>У тој ств |
| ану, покоран је, неће да зна за Мађаре, жао му је што је предао Мачву и Београд Жигмунду, и зат |
| им оружаним народом гонили.{S} Штавише, жао ми је што се и сад још међу вама налазим.{S} Знам д |
| >Милева сузе рони, но не противи се!{S} Жао јој је, ал’ та жалост не задржава.{S} Само брже с њ |
| пријатеља нема.{S} Знам твоју тугу.{S} Жао ти је за Мачвом и Београдом, то је судба.{S} Мораш |
| града издати.</p> <p>Харалампији је сад жао што се са војводама наједнако не дели, ’де је он са |
| ну се замерити не може.{S} Војводама је жао што нема тих градова, ал’ није на ино, морају сноси |
| ђером поступали.</p> <p>Особито Јули је жао било што се тако из превиђења догодило и да је позн |
| ећ на овај живот навикао.{S} Само ми је жао моји’ добри’ другова, као што ми је био један, Ђура |
| /> и одсад неће бити добро.{S} Мени је жао доброг цара, ал’ не једанпут сам му већ саветовао д |
| се са Русном састати могао, само му је жао било што се с њом дуже разговарати није могао.</p> |
| на, кад ме опази, окрене леђа.{S} То ми жао буде.{S} Она је у кадиви, са драгим камењем украшен |
| из тебе говорио.</p> <p>— А није л’ ти жао народа?</p> <p>— Какав народ, и тај је већ искварен |
| о ни са цар-Лазарем.</p> <p>— А није ти жао завичаја, дворе Лазоглине, ђе се сад турбани вију, |
| никад света видели, не би нам било тако жао; ал’ овако тек сад осећамо у пуној мери несрећу наш |
| је такође радо видела, и којој је јошт жао било што је Мара кнегиња супруга Бранковића постала |
| рамени распуштене вране власи, у очима жар поносит, хити да спасе оца, краља, војску.</p> <p>И |
| де у њој првобитног жара љубави; тај се жар и на друго што, на благо, распрострео, па је љубав |
| без да речце испусти, само очи му неки жар и светлост обузе, канда би и сам издајице казнио.</ |
| о, волела, али нестаде у њој првобитног жара љубави; тај се жар и на друго што, на благо, распр |
| ал’ је он већ одавна с Ђурђем шуровао, жарио и палио, они се већ знаду, покрај Јеремије и ја с |
| укашина, Угљеше и Гојка, војводе Мирка, Жарка и Краљевића Марка Србима нестадоше.{S} Који се од |
| а Крилат дивна Бошњачина,</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан,</l> <l>И кнез Лазар, млада јунач |
| ако Србљи Грке побједише.</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан</l> <l>Грчку војску на све стране |
| ша, већ им је било доста.{S} Па војвода Жарко, па тада млад још кнез Лазар, како се прославио п |
| ко је имао дивну бистру памет, и у срцу жарко родољубље.{S} Проучио је многе књиге.{S} Видио је |
| > <l>Борити се ка’ змајеви љути.</l> <l>Жарко уби једног пашу турског</l> <l>И јошт млоштво Грк |
| /> <l>И војводе своје помагаче:</l> <l>Жарко, Гојко, војвода Угљеша</l> <l>И остали витезови с |
| к у очи, тма лаки’ азијатски’ коњаника, жарког сунца жега ужасна, тешки оклопници читав дан ка |
| n="237" /> <l>А брат Гојко с војеводом Жарком</l> <l>И Богданом Љутицом јунаком</l> <l>Управља |
| р од кладе далеко не пада.{S} Но ивер у жару треба да покаже од каква је дрвећа.{S} Омладак нек |
| ни му сни долазили, вране, како стрвину ждеру, аждаја прождире децу, како му се змије око њега |
| лаки’ азијатски’ коњаника, жарког сунца жега ужасна, тешки оклопници читав дан ка коњу, изморен |
| двама љубећим се срцима спојити се.{S} Жеднио је за осветом, <pb n="304" /> у мислима тражио ј |
| е примати, путника гладног ће наранити, жедног напојити.</p> <p>Код двора ће бити урављено, наб |
| } Као год што сирома’ мора трпити глад, жеђ, зиму, врућину, тако опет господар страда од пуног |
| мунд, па онда грчки цар, па Дубровчани, желе с њиме у савез ступити.{S} И Мурат султан ишчекује |
| ју, да их има млого, и то на коњу, и да желе унутра ући.</p> <p>— То ће бити какав глас с Косов |
| замоли царицу да би изјавила шта Турци желе.</p> <p>Милица им све представи шта јој је Бајазит |
| јунаци, радо би напред полазили; рањени желели су јошт ту остати, док им се ране не излече.</p> |
| чили.{S} Било је паша, који су га убити желели, но већина није допустила бојећи се да се стога |
| ати.{S} Мисао ми је све на Косову била; желео би’ најновије гласове оданде чути — рекне тихим г |
| ском стану, оваково што опет није никад желео.</p> <p>Бајазит, да би Марка и његове приврженике |
| S} Ако је ко непријатеља имао, па му је желео одољети, при чаши пуној мислио се како ће му доск |
| се, јер би, ваљда, и сам патријарх исто желео.</p> <p>Милица драговољно допусти и, радујући се |
| {S} Царица се са својом свитом удаљила, желећи гостима добру ноћ.</p> <p>Ноћ је већ дубока наст |
| аник, и јави да је ту Јеремија војвода, жели деспоту реч дати.</p> <p>Деспот ослови Облачину, д |
| о поред свега тога што му војска расте, жели с тобом у миру живити.{S} Теби је познато, да српс |
| претресли, нема челика ама ни за нокат, жели ти кољено цјеливати — рече чауш- -баша.</p> <p>— П |
| м.{S} Царица му да поручити да ји одма’ жели видити.{S} Тек што дворјанин изиђе, а војвода Драг |
| ажеш право пријатељство.</p> <p>— А шта жели твој отац?</p> <p>— Он жели, да га признаш за прво |
| тај цео свет, па ће ти сваки казати шта жели Вук Бранковић.-</p> <p>— Ја на мога оца не дам ниш |
| турска војска миче.{S} Па ни он сам не жели се натраг, познаје он неслогу у властели, па би му |
| која полза кад ни брат Вук добра му не жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу носио је жељу за владом |
| доиста твоју породицу љуби и уважава и жели твоје пријатељство задобити — одговори Јусуф.</p> |
| оњија сам хоће да уђе у град, па зато и жели да га ли само мађарска војска освоји.{S} Розгоњија |
| " /> састанак, с тобом нешто прозборити жели, примиће те као јунака.{S} Ево ти писма.</p> <p>Је |
| орачао к извршењу започетог дела.{S} Он жели Мађаре оборити, но како ће, док Србин животне силе |
| ске лозе, а сада је и најсилнији.{S} Он жели с тобом у пријатељству живети, ако и ти њему покаж |
| утито Новак.</p> <pb n="313" /> <p>— Он жели, да се од двора њему противна лица удале, па да се |
| <p>— А шта жели твој отац?</p> <p>— Он жели, да га признаш за првог поглавара српске земље.</p |
| небројеним да Милеву дарива.</p> <p>Он жели насамо са Милицом нешто важно говорити.</p> <p>Мил |
| учај немам од оца упутства, јер он само жели да он управља са народом.</p> <p>— Када је тако с |
| е млад, красан и благ.{S} Ако нам добро жели, нек му бог плати.</p> <p>— Он доиста твоју породи |
| држати, јер видео сам да игуман само то жели да мене с врата скине, па сам се већ одважио и сам |
| .</p> <p>Кад је Милица чула шта Бајазит жели, онемила је за магновење; једва је к себи доћи мог |
| Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више желила, већ само оца Теофана да га види игумана, то би |
| војујем, зато опет искрено исповедам да желим да у боју, који нам предстоји, хришћани победе, и |
| ним што имам у Прилипу задовољан; но ја желим да као поглавар свеколиком српском народу могу до |
| дерим-Бајазита нами десна рука били, па желим да то будне и сада.{S} Бар за нашег живота не мож |
| то подсећати се може.</p> <p>— Знаш шта желим, немаш вина.</p> <p>— И тог ће бити одмах.</p> <p |
| шта било, док год ми не испуни оно што желим.{S} Мора ми казати, шта ради моја драга бјелопољк |
| ио што ви Турди желите.</p> <p>— Шта ми желимо, то ти је познато, цјео свјет да потурчимо.{S} Д |
| Није нам нико више у стању дати оно што желимо — рече кнез Јован.</p> <p>— А шта желите?</p> <p |
| аве дочекамо, свако магновење је скупо, желио би’ чути да ли се свети патријарх и Новак војвода |
| м и у мањем кругу помоћи могу.{S} Зато, желио би’ да се одбор правитељства установи.{S} Свети п |
| нужно било?{S} Мој отац, султан Мурат, желио је само јошт неки комадић српске земље, па му се |
| је љутит <pb n="306" /> и жалостан.{S} Желио би’ знати шта ће тек стари Новак на то рећи.{S} О |
| у већ раде.{S} Но ја би’ јошт пре свега желио да би се ти одма’ за владаоца српске земље прогла |
| и и пред Турцима гласовити, па сваки је желио исте видети.{S} Њи’ово српско одело разликовало с |
| се курталисати; а друго, деци својој је желио пријатеља стећи.</p> <p>Деспот је дошао под видом |
| ака, а да Србијом овлада.</p> <p>Што је желио, постигао је.{S} Владавина слатка реч, ал’ владал |
| на Косову погинути, ал’ зато опет није желио и Србима зла нанети.{S} После косовске битке одма |
| , којег жена ми је све додавала што сам желио и што је само могућно било.{S} Но то се скоро доз |
| елимо — рече кнез Јован.</p> <p>— А шта желите?</p> <p>— Шта нам не можеш дати.{S} Дај нам свет |
| само наруку, све би учинио што ви Турди желите.</p> <p>— Шта ми желимо, то ти је познато, цјео |
| одсад код мене бити, а имаћете све што желите.</p> <p>— Није нам нико више у стању дати оно шт |
| pb n="403" /> није кадро било ником зла желити, некмоли истокрвним синовцима.</p> <p>Кнежевиће |
| ри поражени, шта ће сад од Србије бити, желиш ли је спасти и како.{S} Говори искрено и језгрови |
| е, најбоље било да ти изјавиш Милици да желиш с њом у сродство и пријатељство ступити и њу од з |
| бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шта желиш?</p> <p>— Жеља је људска неизмерима; њу само бог |
| амо те једно молим.</p> <p>— Говори шта желиш?</p> <p>— Ништа друго, но само да ме не издаш.{S} |
| поверити може?</p> <p>— Реци ми што год желиш, све ћу ти учинити — одговори новцем заслепљени с |
| /p> <p>„Љубезни Харалампије!{S} Оно што желиш од мене, не могу ти учинити.{S} Као Ђурађ Бранков |
| шта на то велиш, и шта желиш?</p> <p>— Жеља је људска неизмерима; њу само бог види у својој це |
| <pb n="442" /> <p>— То ми и јесте права жеља, само кад би деспот пао, ој честити пашо, да ми хо |
| ће на ме дићи, султан држи да је његова жеља мени заповијест, што ми је сад чинити? — из дубљин |
| .{S} Тешко Јеремији да се испуни њихова жеља.{S} Јеремија их презиром гледи.</p> <p>— На вјеру |
| о су још Мађари деспоту оставили, да га жеља мине, кад је рад Београда видити.{S} Зато може дес |
| не црте целог његовог живота.{S} Народа жеља и царска воља изаберу га за српског патријарха.{S} |
| тске, херцеговачке властеле.{S} Моја је жеља да саберем српски народ, да не буде поцепан као шт |
| турској жељи, мира искала, а турска је жеља била да се Милица под покровитељство турско подврг |
| адаш а да се Жигмунда одречеш.{S} То је жеља султана, а ја ћу то на дивану подупрјети.{S} Плаћа |
| миру и сајузу живити или не?{S} Ако те жеља каква мучи, боље сад искажи; оно што сад у рукама |
| оја радост већ прође!{S} Прође ме већ и жеља лова.{S} Нашто ми, дакле, и спомен негдашње радост |
| богатство јако допало.{S} Роди се у њој жеља к таковом богатству.{S} Кад је дознала да се ти по |
| султана опет на рат навести, јер је то жеља свих Турака.{S} Само ти је ту од помоћи био Сириџа |
| гу молили да Срби остану у миру.</p> <p>Жеља им се испунила.</p> <pb n="360" /> <p>Како би по њ |
| је њихова борба у души.{S} Ту се мисли, жеље, надње испрекрштају.{S} Скуп је сваки тренутак.</p |
| ђу смрћу и животом.{S} Јошт ми је једне жеље, и то је, да се ти, деспоте, поткријепиш, а ја да |
| који по ваздуху плови, и на пароброду и жељезници вози се, у очи погледати не би могао, а да гр |
| {S} Сви су говорили против Бранковића и жељели би се с тобом, велики падиша, помирити и у прија |
| Јелену, а други Јерину.</p> <p>Грци су жељели Србе у свој сајуз довести.{S} Требало је, дакле, |
| ти.</p> <p>Милица је већ била наклоњена жељи Бајазитовој.</p> <p>Па како то да се она на то скл |
| није имала толико силе да противустане жељи материној и благу Бајазитовом, и жертвује се.{S} О |
| м Београду.</p> <p>— Нек буде по твојој жељи, Радосав нек напише уговор, ти ћеш потписати и печ |
| акан да предаш град, е ту смо по твојој жељи, и благо је ту, предај Голупца.</p> <p>— Ја не пон |
| о Ђурађ Бранковић имао би’ то по твојој жељи обвезаним бити, али не као народа поглавар.{S} Што |
| амо бог види у својој целости.{S} Мојој жељи околност границу полаже.{S} Ја хоћу засад мир мом |
| рити, ако не буде од Турака, по турској жељи, мира искала, а турска је жеља била да се Милица п |
| ела света не виде.</p> <p>Они су оба по жељи Ђурђа прошасте ноћи ослепљени.</p> <p>Они неће виш |
| ; отац Харалампије морао се пострићи по жељи и налогу свога оца, који је био уважен војвода код |
| ради, и доноси му глас, да су му катане жељне боја, код Голупца бојак бију Турци и Мађари, а ко |
| .{S} Но, као што ми се види, са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, како код вас стоје ствари? |
| ели.{S} Ђурађ већ давно у срцу носио је жељу за владом, па будући је млого добри’ својства у се |
| примљен је добро код цара па би му цар жељу испунио?</p> <pb n="256" /> <p>— Мој отац ми је ка |
| равославни.{S} Сва ђеца онда тек добију жељу к калуђерству.{S} Кад видиш <pb n="350" /> племени |
| стране Вука, па тек од Турчина, ако му жељу одрече; а лепо са ћерком може себи господство осиг |
| се глас да је дошла Мара, кћи царичина, жена Бранковићева, са сином Ђурђем и свитом.</p> <p>И д |
| подства не имати.</p> <p>— Ја сам твоја жена, заклела сам се с тобом добро и зло дјелити.{S} Ка |
| благослови.{S} Ја ћу ти бити као твоја жена први твој пријатељ, јер над добром женом пријатеља |
| мањи који не би дао, а камоли Лазогдина жена.{S} Ђаур сваки има по једну жену, две не сме имати |
| н с једном не може да изиђе на крај, па жена не може да се слаже са свекрвом, јетрвом и заовом, |
| прњавору једног доброг пријатеља, којег жена ми је све додавала што сам желио и што је само мог |
| курталисати.{S} Ђаур каже, код њега је жена више што него роб.{S} За нас су жене опредељене да |
| ра.{S} Чујем од неког бегунца, да ми је жена у Дринопољу.{S} Хајд’ онамо.{S} Она је већ била су |
| ће се на ужасан јек.</p> <p>Јерина није жена Лотова, она нема се за чим натраг освртати.{S} Срц |
| де Српкиње да Турцима иду, кад они више жена имају; та не један с једном не може да изиђе на кр |
| хоће и да се жени.{S} Премда Турци више жена имају, али опет мора имати једну која му је прва.{ |
| тка су као брат и сестра, или као муж и жена.</p> <p>Кад се почело јести, слабо је ко на другог |
| .</p> <p>— Па тај муфтија може л’ имати жена кол’ко хоће?</p> <p>— Може, а на што ти толике жен |
| е?</p> <p>— Не мора ни паша имати много жена.</p> <p>— Ух, ала је красно пашом бити, толике кра |
| љи угњезде.{S} Светла кнегињо, ти си му жена и мораш му страну држати, ал’ питај цео свет, па ћ |
| ’ кажи ми, честити пашо, колико ти имаш жена?</p> <p>— Хануму имам једну, и више никог.</p> <p> |
| расно пашом бити, толике красне цуре за жене имати, то је живот.{S} Ал’ кажи ми, честити пашо, |
| урском адету за зета држати који, поред жене своје, неко право у породици има; за таковог морај |
| </p> <p>— Па чујем старе паше, па младе жене.</p> <pb n="455" /> <p>— Пророк се за нас побринуо |
| хоће?</p> <p>— Може, а на што ти толике жене?</p> <p>— А на што пашама толике?</p> <p>— Не мора |
| етрвом и заовом, а камоли где су толике жене.</p> <p>— Е мој Грмане, да видиш тог вашара када с |
| ане, да видиш тог вашара када се турске жене инатити стану.{S} Кад сам био код Турака заробљен, |
| о.{S} Турци пале и харају села, отимају жене, девојке и децу. ’Де год се стане, цркве руше, те |
| је жена више што него роб.{S} За нас су жене опредељене да нам живот само сладе, ал’ даље ништа |
| фрак, изгледао би као какав велики дух, жени, који још далеко дотерати може.</p> <p>Петошко на |
| о; при том силан је.{S} Он хоће и да се жени.{S} Премда Турци више жена имају, али опет мора им |
| .{S} Никад боље већ кад човјек у својој жени има вјерна друга.{S} Нићифор нек иде у Трапезунт, |
| аше из главе изићи шта Турци са таковом женидбом намеравају.{S} Неће ли сад Турци своју задату |
| ерала.</p> <p>— А да л’ би се, Петошко, женио? — запита Новак.</p> <p>— Би’ — одговори Петошко |
| будала, јер будала и калуђер не сме се женити; калуђер зато јер се заклео да неће ниједну, а б |
| жена први твој пријатељ, јер над добром женом пријатеља нема.{S} Знам твоју тугу.{S} Жао ти је |
| тити да његово младо дете — Стеван, ил’ женска глава управља; ту нема никаквог права насљедија. |
| p> <p>Милица је била добра, али је била женска, и то од они’ женски’ којима се власт, слава, бо |
| рло далеко, па још к тому и сумњиво; па женска глава код Србаља не може управљати.{S} Кнез Лаза |
| ити пак Стеван.{S} Овај је млад, она је женска глава.{S} Ту треба да је човек који ће народ из |
| ски народ сада нема главе.{S} Царица је женска глава и за њено раме није толики терет.{S} Синов |
| ура женске више важе него мушки.{S} Што женска хоће, том се ђаур клања.{S} Ако хоћеш код ђаура |
| р од великаша.{S} Заробљену децу турче, женске отимају и турче; ако овако устраје, нестаће и на |
| лушати.</p> <pb n="292" /> <p>— У ђаура женске више важе него мушки.{S} Што женска хоће, том се |
| аш, који баш није радо ни слушао где се женске у такове важне ствари мешају.</p> <p>— Све је то |
| хоћеш код ђаура што да докучиш, то без женске не можеш ништа учинити.</p> <p>— Дакле, да Милиц |
| лужује, да јој нешто кажем.</p> <p>— Ви женске све неке тајне међу собом имате — рекне калуђер |
| вајте народ од женског господарства јер женске страсти хитрије к пропасти воде.{S} Напослетку ј |
| Мани се, ђаво не спава, а знаш какве су женске; покажи им само светлост поред које блистати мог |
| добра, али је била женска, и то од они’ женски’ којима се власт, слава, богатство јако допадало |
| жда би срећнија била.</p> <p>Има људи и женски’ који се не даду спољашњим блеском обманути, ал’ |
| ј је овај често пред очима, па се зна у женским забавама, а Војновић је јуначина ком је забава |
| женскима се бавила.</p> <p>Милева је са женскима насамо ручала.{S} Ту бијаше плач и ридање.</p> |
| ма тече.</p> <p>— Бранковићи нису хтели женскима клањати се, па била та и сама царица Милица, ј |
| .{S} Она је по вољи Јусуфовој само међу женскима се бавила.</p> <p>Милева је са женскима насамо |
| онити, ал’ не очајавај.</p> <p>— Кад ти женскиња храбро говори, онда мушко срце не сме омекшати |
| је племе Бранковића красно у мушкима и женскињама, прохте се похотљивом агарјанском срцу, да о |
| и. <pb n="516" /> И не само људи, већ и женскиње и деца раде.{S} Кад остаре, сузе ћеду ронити, |
| После опет Вук Бранковић и Обилић, због женских сплетака, посваде се.{S} Милоша назову невером, |
| иће промене, ваљда ћемо се опростити од женских лакрдија.</p> <p>Други рекне:</p> <p>— Па и бољ |
| сам како Турци Србе робље вуку, мушко, женско, старо, младо, слабо, снажно.{S} Гледао сам моји |
| ви још имате часа.{S} Чувајте народ од женског господарства јер женске страсти хитрије к пропа |
| да се, дакле, чини?{S} Ако се са једном женском земља спасти може, зашто се не би она жртвовала |
| ни сумњати.</p> <p>— Но хоће ли остали женску главу у том послушати.</p> <pb n="292" /> <p>— У |
| , сад ти озбиљно кажем да те Бајазит за жену иште; ако те не дам, опустошиће нам земљу и, са Ву |
| азита, који је цар-Лазара ћер Милеву за жену узео, и са тим и Србију к себи привукао тако да су |
| огдина жена.{S} Ђаур сваки има по једну жену, две не сме имати, и кад ју већ једанпут има, не м |
| и, но гледала је материну корист својој жертвовати.</p> <p>Мара је била од онакови’ кћери, које |
| е жељи материној и благу Бајазитовом, и жертвује се.{S} Овај младић одрекне се светски’ ствари |
| се на то склонили да Милеву мира ради, жертвују.{S} После оваковог закључења, патријарх да бла |
| а.</p> <p>Но оставимо ове делије нек се жесте, нек се разговарају.{S} Они ће се опет смирити, и |
| pb n="217" /> но том је на путу стајала жестина Маркова који никоме првенства не уступаше, па о |
| н Мурат борили су се са ужасном силом и жестином; Мурат за господство у Европи, Лазар за обрану |
| ија, који се ужасну и руку натраг вуку, жесток поглед бацив на Теофана.{S} А Теофан красно одме |
| ати и на смрт осуди.</p> <p>Стеван није жестока срца, нити хоће Ђурђа да убија, ал’ тек мора се |
| бојадисан; поред њега млади Војновић од жестоки’ рана једва мили; Костреш војвода без леве руке |
| а некмоли стражар Бранковићах — упадне жестоко Јован Кнежевић.</p> <p>Харалампије да знак стра |
| мач Новаков.</l> <l>Тад’ Татарин јошт’ жешће нападе;</l> <l>Крв облила Новакове груди,</l> <l> |
| епио, то је највећа заслуга —- одговори жешће Харалампије.</p> <p>— Кад је тако, знам већ како |
| {S} Навале са новим силама, но буду још жешће узбијени.{S} Сваки држаше да је победа српска.{S} |
| и сам тај, на путу не стоје.{S} Они су жешћи од прави’ Турака.{S} Но само те једно молим.</p> |
| S} Ђурађ се са Стеваном кошкао и каткад жешћим реч’ма и вређао га.{S} Стеван бијаше кротак, ваљ |
| ; оно што сад у рукама имаш, док сам ја жив, не сме ти нико отети.{S} Ја признајем да си ти мен |
| нимо међу нами такав мир, да док сам ја жив да те не дирам, а ти опет против мене мом непријате |
| какве ће нас беде постигнути.{S} Да је жив сад, и он би све то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно |
| , рекао би није то тај Петошко, који је жив подсмех негда био.{S} Глас Петошка се у љутим бојев |
| ше, одма’ је и двор свој обичан весео и жив изглед добио.{S} Буди шта да је Милици и другим ста |
| тражио и задобио; он ће ме јошт док сам жив послужити.{S} Овај мач који ти сад дајем, нек те по |
| <l>Кад се боре за славу јуначку.</l> <l>Жив остао спомен силног цара,</l> <l>Док је свјета, док |
| на првој кули забости алај-барјак, ил’ жива ме виђет нећеш — прослови громким гласом дели-Реџе |
| ацити у Дунав.{S} Можда ћемо и Жигмунда жива ухватити, а можда и Вукоглију у тјеснац саћерати, |
| за моје тјело, ал’ живо тјело.{S} Но за жива тјела не дајте ми да спаднем на Бранковићеве гране |
| , а поред тога није знао чисто исказати жива, но место тога рекао је „зива,“ а поред тога и њег |
| са друге стране.</p> <p>Дотерују марву, живад у град, ’рана се једнако уважа, суво месо, сува р |
| РАГИША ЖИВКОВИЋ, др БОЖИДАР КОВАЧЕК, др ЖИВАН МИЛИСАВАЦ, др БОШКО НОВАКОВИЋ</p> <p>КЊИГА I</p> |
| вредних родитеља, који са честита рада живе, воледу се о’де закопати, негли предати града.</p> |
| оса беше им последњи самртан пољубац од живе природе.{S} Сутра ће их све земља покривати.</p> < |
| Агарјанима победу одржати, само да сви живе у онаковој слози и љубави, какову нам спаситељ Ису |
| а Христова појала.{S} Где сад Фанариоти живе, у Фанару, онде су Кантакузени и други великаши се |
| једног старца чаме?{S} Па како ли јошт живе међу собом у кући?{S} Све чангрижу, све једна хоће |
| у свом показују, особито када у уверењу живе да су они правичан орган опште користи.{S} Марко ј |
| ислав, јоште млад, свагдар је поред оца живео, а својом добротом и красотом млога је срца себи |
| казивати, или са мном као добре комшије живети?</p> <p>— Славни и велики падиша, — проговори Бр |
| земљи остао, не би у другом сталежу ни живети могао као предмет подсмеха, а можда и гоненија.{ |
| елики падиша, помирити и у пријатељству живети.{S} Млоги рекоше:{S} Нек иште падиша данка и пок |
| нији.{S} Он жели с тобом у пријатељству живети, ако и ти њему покажеш право пријатељство.</p> < |
| станка гони.{S} Да ја могу у том народу живети, _да га могу једанпут целог загрлити!{S} Но не д |
| ивот, јер једно с другим је спојено.{S} Живи за благо, а благо му за живот треба.{S} Па напосле |
| е, пропита, како народ у овим крајевима живи, да л’ му је додијало аргатовање и намет за зидање |
| ува, тај ми је све казивао како се онде живи.</p> <p>— Па реци ми како?</p> <p>— То сад нећу, о |
| атукао се тамо у манастир Жичу, па онђе живи као какав заточеник.</p> <p>— А би л’ ти рад поста |
| м.</p> <p>Но да видимо како се у Србији живи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18590_C |
| султану покориш.</p> <p>— Ха, дакле ми живи дођосмо у турске шаке да се покоримо, да предамо и |
| који далеко од тих усхитителних ствари живи, који их не познаје и никад не зажели, јер онда ни |
| ма јагњећу нарав, онда кад међу курјаци живи.{S} Шта му ползује памет?{S} Други има мање памети |
| а видиш му јуначку душу која тек за бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма у којој краљевини, ма |
| ра,</l> <l>Док је свјета, докле српство живи!</l> <l>Од мен’ пјесма, а од бога здравље,</l> <l> |
| не можемо више натраг, боље да нијесмо живи, нег’ господства не имати.</p> <p>— Ја сам твоја ж |
| утеха; ако тебе не буде, боље да нисмо живи.</p> <p>— Ако ме само силом од вас не откину, ја в |
| астира Радосавом, и требало је да добро живи, јер је онде лежало његово благо на сахрани.{S} А |
| , шта се ком десило, и како је породица живила.</p> <p>После главног одмах је деспот за децу ра |
| и потурчили, оца и матер су ми посекли, живили су били у Призрену, честити у богатству.{S} Био |
| капље.{S} Нас двоје добро се упознамо и живили смо као два рођена брата.{S} Адум све се међу бу |
| овом намастиру под управом Харалампије живило, и шта се радило.</p> <p>У трапезарији било је в |
| рода.{S} Зато морам и с Грцима добро да живим, бар с морја могу кадшто добро учинити.{S} И Дубр |
| ци, у Дубровнику, у Будиму, ал’ хоћу да живим и падам с народом.</p> <p>Војвода Радић набораним |
| у његов стан на договор.{S} Заклиње се живим богом и св. Савом, даје му тврду веру да му се ни |
| а срце и рекне:</p> <p>— Заклињем ти се живим богом да противу тебе ићи нећу, а да ћу твојој де |
| ко бог досуди, исповједам и заклињем се живим богом и архистратиком Михајлом, који је наше заст |
| м и животом, и смрћу, да за род и земљу живим, <pb n="539" /> да оперем клету клетву са имена В |
| у.{S} Ми с Мађарима као суседи треба да живимо, ал’ Турцима није стало до нашег пријатељства са |
| ко себи дере.{S} Но ми смртни, који још живимо и који смо се у госпоштини родили, не можемо виш |
| зло делио — наздрави Јеремија.</p> <p>— Живио и наш Харалампије, па ма патријаром постао — напи |
| че Харалампије и пехар искапи.</p> <p>— Живио војвода Јаблановић, мој стари побратим, с ким сам |
| авичан орган опште користи.{S} Марко је живио у оном добу где се на јуначан карактер врло млого |
| је обилат у свему.{S} Јеремија је добро живио са игуманом манастира Радосавом, и требало је да |
| мањак, као ја који сам у срећнијем добу живио.{S} Овај садашњи нараштај рођен је у беди и невољ |
| деспотом, по спољашњем, у пријатељству живио, а нарочито, што да не бијаше деспота и Бранковић |
| у рају сподобио јер је бога ради народу живио — рече војвода Радосав.</p> <p>— Народ ће га спом |
| замерке.</p> <p>Из свих грла чује се: „Живио Ђурађ Бранковић, деспот Србије, господар Поморја |
| ’хоће.</p> <p>— Де кажи ми како ви тамо живите, како господа, како ви, како народ.</p> <p>— Зна |
| јо, још који час, па је наш удес ту.{S} Живити ил’ мријети.{S} Све на себи свјечано носим, од ч |
| ом владају.</p> <p>Марко, који без боја живити није могао, био је сам собом у рачуну чист.{S} О |
| Ви сте кнезови, ви морате као господа и живити!</p> <p>— Морамо?{S} Кад је требало да будемо го |
| о Исак-паша размишља, како ће ту Турчин живити, донде деспот бригу води како ће себе и народ оп |
| блага, да би’ могао са мојима безбрижно живити, у Будиму, Млеткама, или у Цариграду.{S} И збиља |
| са његовом децом у миру и пријатељству живити.{S} Код мене је задата реч и заклетва свагда све |
| Јеванђељем, да ћу до конца жизни народу живити, за њега све жртвовати.</p> <p>Ђурађ такне руком |
| оћеш ли ти увек са мном у миру и сајузу живити или не?{S} Ако те жеља каква мучи, боље сад иска |
| то му војска расте, жели с тобом у миру живити.{S} Теби је познато, да српски народ сада нема г |
| а свјатих.“ Братија су међу собом добро живјели, у онакој љубави какову Христос препоручује; ни |
| ећили већ на овом свијету, канда у рају живјемо.{S} Будите Турци и ви сви, па ће вам под султан |
| уче.{S} А без савезника ипак не мож’ се живјет’.</p> <p>— Ви који сте сад овде скупљени, ви сле |
| тако коцкају.{S} Боље мријет, нег’ тако живјет — рече огорчен Облачина.</p> <p>— Такав је живот |
| , а нит’ сам зна живјети нит’ другом да живјети.{S} Затукао се тамо у манастир Жичу, па онђе жи |
| ао лимун од богомољства, а нит’ сам зна живјети нит’ другом да живјети.{S} Затукао се тамо у ма |
| p> <p>— Рок дугачак, можда донђе нећемо живјети.</p> <p>— Јеремија, предај града, кајати се нећ |
| едили</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ, др ДРАГИША ЖИВКОВИЋ, др БОЖИДАР КОВАЧЕК, др ЖИВАН МИЛИСАВАЦ, др БО |
| шло до чашице, све је настајало живље и живље.</p> <p>Дошао је и будала Петошко.{S} Он се пред |
| да је дошло до чашице, све је настајало живље и живље.</p> <p>Дошао је и будала Петошко.{S} Он |
| , па да сам дочекао у Крушевцу ево овђе живљег, па харем, не би’ се мјењао ни са цар-Лазарем.</ |
| ом дат један ћеф.</p> <p>— Кад би’ тако живљео, вољем оно бити што сам.</p> <p>— Ти можеш онда |
| но бити што сам.</p> <p>— Ти можеш онда живљет по твом ћефу.</p> <p>— Па чујем старе паше, па м |
| , могао би са мојом породицом, чељадима живљет и на страни.{S} У Трапезунту и Цариграду, у Млец |
| ити, боље славно мријети нег’ кукавички живљет.</p> <p>— А ти, Ђурђу Кантакузену, који си дошао |
| цима и Напуљу, па и у Будим-граду мирно живљет.{S} Но ја не шће’ оставити земљу, народ, понос м |
| p>— Ништ’ ме не тишти, само треба добро живљет, па човјек на све заборави.</p> <p>Ферхад га про |
| д, пашћу и ја.{S} Ја имам блага да могу живљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубровнику, у Будиму, ал’ х |
| будала, не могах код нашијех у свијету живљет, сем да си продам и душу и тјело.{S} И доиста хт |
| к примети забуну Светислављеву, па мало живљим и озбиљним реч’ма почне га извињавати.</p> <p>— |
| , само се ви брините за моје тјело, ал’ живо тјело.{S} Но за жива тјела не дајте ми да спаднем |
| година стара, лице фино, бело, да није живо, рек’о би да је од веште руке од слонове кости изр |
| ници.{S} Они су Бајазиту Миличино стање живо представили.{S} Кажу да нема више војске, да Новак |
| расти, и заслужене њи’ове каштиге одвећ живо представљају.{S} Прочи гости почеше већ такође међ |
| род подјармити може.</p> <p>Он Бајазиту живо представи стање Срба.{S} Он изјасни султану да са |
| лију у шаке добити.{S} Да ми је тестир, живог би га одерао, те би и остала Србија постала турск |
| ИВОЈИНА БОШКОВА</p> <p>Приредили</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ, др ДРАГИША ЖИВКОВИЋ, др БОЖИДАР КОВАЧЕК |
| >ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> <p>Приредио</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ</p> <p>МАТИЦА СРПСКА, НОВИ САД</p> <p>ЈЕ |
| ВА ИГЊАТОВИЋА</p> <p>У редакцији</p> <p>ЖИВОЈИНА БОШКОВА</p> <p>Приредили</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ |
| II</head> <p>Сутрадан у двору велика је живост владала.{S} Дворјани и дворјанке састајали се са |
| му је пола на јави, зато уздише, стење, живот му се отима од сановни’ страшила.</p> <p>Кратак с |
| вредна радена народа, што је човеку за живот, све ту можеш наћи.{S} Има ’шеничне земље, виногр |
| појено.{S} Живи за благо, а благо му за живот треба.{S} Па напослетку тко би знао шта мисли Фер |
| е девојке.{S} Представите си само њихов живот.{S} Затворене су као у каквом граду, ил’ бољем ка |
| рај преправи.{S} Ту су руде, које држе живот народа и државе, ту је обрт и трговина, која свој |
| Турака, јер за нас, за Србију, борба је живот.{S} А то повремено зближење с Турцима ако и стаје |
| ече огорчен Облачина.</p> <p>— Такав је живот Србије — рече Ферхад-паша.</p> <p>— То је животар |
| толике красне цуре за жене имати, то је живот.{S} Ал’ кажи ми, честити пашо, колико ти имаш жен |
| хад-паша.</p> <p>— То је животарење, не живот.</p> <p>— Томе су биле криве српске велможе, које |
| ад Јеремију двогуба брига мори, благо и живот, јер једно с другим је спојено.{S} Живи за благо, |
| је, да је Радосав за веру и род кадар и живот жртвовати.{S} И његово понашање при нападању задњ |
| ени, покољ ужасан, остављају и пљачку и живот, ретко ће тко продрти да донесе гласа о покољу у |
| а њом турско царство.{S} Бајазит изгуби живот, ал’ деци му остаде царство.</p> <p>Међутим и цар |
| нара, једном речи, сасвим је онда други живот био.</p> <p>Ђурађ, у палати Палеологовој седи, у |
| можеш помислити, какав је ту био српски живот.</p> <pb n="358" /> <p>Доле невоља, а горе слава; |
| ствен, који на побожност и уфање у бољи живот, вечну славу побуђује.</p> <p>Деспот и деспотовиц |
| мени смиловала се једна пастирка, те ми живот одржала.{S} Да сам се лети био родио, можда би’ б |
| , виче. „Петошко, потурчићу се, само ми живот допусти“.</p> <p>Ферхад неће да чује.</p> <p>Изву |
| мораће полумесец почитовати, само да си живот спасу.{S} Да, тако мора бити ако се ред какав не |
| тео, нек буде.{S} Ја сам се већ на овај живот навикао.{S} Само ми је жао моји’ добри’ другова, |
| ам се на распетије да ћу моју силу, мој живот у ту сврху жртвовати.</p> <p>На то са престола си |
| об.{S} За нас су жене опредељене да нам живот само сладе, ал’ даље ништа.{S} Ђаурка, кад је код |
| товици је у Београду дуго време и мучан живот.{S} Часи су јој дани, а дани недеље.</p> <p>И дес |
| стари Муратов слуга, добро је познавао живот и одношаје противни’ народа.{S} Знао је добро да |
| им да је право имао Марко.{S} Његов цео живот је мом подобан, но гледаћу да не прођем као он, н |
| а Теофана да га види игумана, то би био живот, ал’ ту треба јошт који игуман да се промене.</p> |
| р и спасеније душе оних који у том раду живот жртвују, и за покој душе свих претковах, а за спа |
| ишти, потрчи, и падне, у ужасном трзању живот изгубио се. </p> <p>Тако је и са Јаблановићем.</p |
| је била сасвим прорешетана.{S} Многи су живот изгубили од сабље турске, многи су у валима Дунав |
| Боже мој!{S} Онда сам се први пут мога живота заплакао.{S} Дајем јој свакојаке знаке, ал’ њој |
| хаје, к’о вели њему је Стеван деспот за живота свог потписао Мачву, Београд и Голубац, па сад в |
| оји га је на сабору у Сребрници јошт за живота Стевана за нашљедника деспотства признао? — прим |
| оји нису били у <pb n="266" /> стању за живота отклонити га, употребиће сада сву силу своју да |
| говор склопљен и побојаше се.{S} Још за живота деспота продераше до Крушевца и све попљенише; а |
| же; волио би’ јуначке смрти, нег’ ’вака живота.{S} Тко зна како ћемо и сад проћи, кад нам није |
| воде и потоци, све се то слива за добра живота вредних житеља. </p> <p>Но има који не да вредно |
| лим да то будне и сада.{S} Бар за нашег живота не можемо за ништа добри стајати.{S} Ти знаш шта |
| миреност беху главне црте целог његовог живота.{S} Народа жеља и царска воља изаберу га за српс |
| предао град.{S} Само о кончини његовог живота не спомиње, и тек на деспотова питања о томе одг |
| ци већ по Мађарској вити.{S} Но за твог живота теби ће добро бити, а после што бог да.{S} Дед, |
| ији има млого такових примјера дворског живота, који је често и на цео народ од великог уплива |
| > <p>Русна је била, даље, душа дворског живота.{S} Милица, ако ју баш и није волела, опет није |
| убије није јој допуштало да се дворског живота мане.] Овом незгодном положају Милице и Русне не |
| n="214" /> Прилип је био место дворског живота, а Крушевац је у заборавност пао био.{S} Но посл |
| е с коња и јако се увреди.{S} Ово га је живота стало.{S} Није трајало ни три дана, а деспот је |
| ви јунак погинути, јер видим да за мене живота нема.</p> <p>Тек што је ово Марко изрекао, кад н |
| аралампије.</p> <p>[— Нек буде, тако ми живота.</p> <p>— Нек буде, тако ми јединца.</p> <p>— Не |
| прекрштене, он нема више посла у радњи живота и владе.</p> <p>Јеремији је познат био уговор де |
| си измет свете цркве, и нијеси достојан живота.</p> <p>Ферхад то изрече, погледа их оштро, и та |
| а би ишли да загрле певца и с њим судбу живота деле; но к њему не могу, јер су двогубо несрећни |
| говремено дојездио, и нађе га при крају живота.</p> <p>Кад га је деспот примјетио, дозове га к |
| цима рече му:</p> <p>— Ето ме при крају живота.{S} Нек опрости све сваки сваком.{S} Ја те имену |
| м немирном духу, другу би какову струку живота изабрао био, која би његовој нарави одговарала.{ |
| бије — рече Ферхад-паша.</p> <p>— То је животарење, не живот.</p> <p>— Томе су биле криве српск |
| у.{S} И човек је као животиња.{S} Једна животиња има рог, друга оштре зубе, једна велику снагу, |
| о што други не имају.{S} И човек је као животиња.{S} Једна животиња има рог, друга оштре зубе, |
| и у изобиљу, ту су шуме, тма чекињастих животиња, шуме пуне жира, ту је пловидба, Дунав даје ри |
| зана два велика ува какова су у познате животиње великих ушију — седео је без сваке забуне, гор |
| </p> <p>— Ал’ ако нешто наиђу на какову животињу необичну, биће смјеха — рече подсмешљиво Петош |
| у пустити; он је створио човека и сваку животињу, дрво и чокот.{S} Чокот производи грожђе, а ов |
| и Мађаре оборити, но како ће, док Србин животне силе у себи има?{S} Овога дакле треба најпре ут |
| де, божја створења, бацити.{S} Не једна животом шалу плати.</p> <p>— Доста већ о том, Петошко, |
| д племена Бранковића, показаћу дјелом и животом, и смрћу, да за род и земљу живим, <pb n="539" |
| пи, и кријепила је у борби међу смрћу и животом.{S} Јошт ми је једне жеље, и то је, да се ти, д |
| и зрак, да се бар радовати можемо нашем животу.{S} Зар смо тако криви да будемо и од свију звер |
| с свог самовластија, први пут је у свом животу осетио тугу и жалост што Стевана нема.</p> <p>Пр |
| е тек Ђурађ осетио највећи терет у свом животу!</p> <p>На градским кулама вију се црне заставе, |
| не употребљуј га, но заштићавај у твом животу Марков род.</p> <p>Хасан примивши мач, са озбиљн |
| p> <p>— Честити пашо, ја сам тебе у мом животу виђео, али не знам где; ма откуд, познат си ми.< |
| светлости блеск, слике чине се као да у животу трепте, обасуто све рајским мирисом, кад се чује |
| Поче му се чинити да је то лице негда у животу видио.{S} Сад му је већ исто несносно.</p> <p>Но |
| вана, свог ујака и поочима, ког је он у животу толико вређао и који му је опет место освете у р |
| мет шта се с њом стало.{S} Док је цар у животу био, све је у великој слави примала, сад пак њег |
| .{S} Розгоњија знао је како је деспот у животу свом много пута с Турцима шуровао, а знао је и т |
| шире мирисан ваздух, љупко цвеће и сва живућа природа пресељава човека у земни рај, ’де му се |
| говине више нег’ у Маџара, а Дубровчани живци српске трговине.{S} Па ни Грци у Цариграду не би |
| сат-два да су се Турци задоцнили били, Жигмунд би добио био Голубац.{S} Каква веља радост обуз |
| /head> <p>Откако је Харалампије отишао, Жигмунд једнако напада на Голубац.{S} Војске му је дово |
| то хатлија језди управо на Жигмунда.{S} Жигмунд још неће да иде, пошље из окола своје хусаре да |
| Голупца, мађарска војска распрштена.{S} Жигмунд побјегао, Вукогли повук’о се као миш у рупу.{S} |
| аду са Београдом, који је сад њихов.{S} Жигмунд се каје сад што није дао Јеремији што иште, сад |
| ти и зла учинили, ипак су христјани.{S} Жигмунд је, као што знаш, сад <pb n="538" /> у Базељско |
| реда, могу откудгод Турци искрснути.{S} Жигмунд и војводе не пристају на прво ал’ град ћеду што |
| Србин и Грк наново са славом подићи.{S} Жигмунд рад се Турчину осветити, и то помоћу Бранковића |
| о је у заклону свог места непомичан.{S} Жигмунд и Лошонци у забуни нису га ни позвали упомоћ, а |
| ари победе, чему се има онда надати?{S} Жигмунд хоће земље и првенство.{S} Ако ли се са Грцима |
| знамо да је Вукогли лис, већи лис нег’ Жигмунд.{S} Да могу, да треба, сам би га утаманио.{S} А |
| за то да се ни тај рок не допусти, ал’ Жигмунд допушта.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| Голубац.{S} Ђурађ сад то не признаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему је Стеван деспот |
| ако деспот баш сад не буде при новцу, а Жигмунд наваљује да се Голубац преда, што ћеш онда чини |
| прије под скут падише доћи нег’ли да га Жигмунд опаше; а Вукогли добро зна да је у падише милос |
| рече Харалампије.</p> <p>— Притиснуо га Жигмунд, који много треба, а можда је Ђурађ опет при бл |
| а, и нитко ти уближити не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па мада је Београд |
| <p>— Иди, бога ти, канда ми не знамо да Жигмунд никад нема новаца, и да му ваш деспот узајмљује |
| право, јер је Београд и Голубац дат да Жигмунд штити Србију, а овамо је избегао и Србију на ми |
| што је у Бугарској патаренски, и с њима Жигмунд има много посла.{S} Турци ћеду Жигмунду, који ј |
| бране.{S} Без Мачве Београда и Голупца Жигмунд не би се из Угарске макао, а Србија је под удар |
| немилост султану предао.{S} Држи да кад Жигмунд није реч своју одржати могао, не мора држати ни |
| вати, јер не зна рашта и коме.{S} Да је Жигмунд довео био велику војску од крстоносаца, ал’ так |
| се покрај оштећене као очерупане Србије Жигмунд користи.</p> <p>Деспот изриче, да своју реч пог |
| се како год онде не угњезди, јер би се Жигмунд <pb n="456" /> лако од деспота наговорити дао д |
| и, кад му је разбијена војска, и док се Жигмунд опорави, донде султан може имати трипут толико |
| ти ту користи имао деспоте, завадио те Жигмунд са султаном, коме одољети не би могао.</p> <p>— |
| ним ударцем сасвим утући.{S} Држе да ће Жигмунд то једва дочекати, <pb n="535" /> а да смогне у |
| збију хатлије, изроди се крвава гужва и Жигмунд још неће да уступа, хоће да спасе Завишу.{S} Но |
| о се свежеш са Циљским комитом, ту је и Жигмунд, а то Турцима не иде у рачун.</p> <p>Леонтије о |
| ице.</p> <p>— Ал’ мир проси и Вукогли и Жигмунд.{S} Вукогли обриче и харач, само да га оставим |
| се судбини подврћи.{S} Но кад султан и Жигмунд у Србији имаду погранична града, како да ја нем |
| и листине саставити, написати, деспот и Жигмунд, Србија и Мађарска имаће мира.</p> <p>Журно су |
| >Тако мисле Розгоњи и Лошонци.</p> <p>И Жигмунд држи да је он правни господар Голупца, и поручи |
| ад подсести и освојити, пре нег’ што би Жигмунд помоћ послати могао.</p> <p>Облачина представља |
| пити, а да <pb n="501" /> се тим ослаби Жигмунд, деспот мора чувати Дунав против Мађара за нас, |
| ти.</p> <p>Но у исти ма’ брижљиво гледи Жигмунд на једну точку на противним голубачким висовима |
| поту, ал’ не шћеде плаћати, неће сад ни Жигмунд шћети.</p> <pb n="458" /> <p>— Покушајмо, можда |
| /p> <p>— То су нове спреме, на то троши Жигмунд силно благо, јер је то оружје да му се примаћи |
| ра смрт нанети.{S} И борише се дуго док Жигмунд војску на Дунав не навезе.</p> <p>Војска се већ |
| унака, пробија и штит и панцир.{S} Краљ Жигмунд донео је ту справу из Алеманске и Латинске, фра |
| деспот силно богат, богатији нег’ краљ Жигмунд, но само зато није дао, што неће он добити Голу |
| олили.</p> <pb n="393" /> <p>Ту је краљ Жигмунд на коњу са својим војводама, својтом.{S} Из гра |
| е пријатељство његово.{S} Мађарски краљ Жигмунд, па онда грчки цар, па Дубровчани, желе с њиме |
| удар Мађарима зададе.{S} Једва сам краљ Жигмунд из битке са неколико њих избегне.</p> <p>Срби п |
| е и деспотове војске, ту је главом краљ Жигмунд, и зову Јеремију на предају.{S} Јеремија се так |
| Црним Завишом.</p> <p>Кад је тако краљ Жигмунд примио кључе Београда, заврши се та жалосна све |
| је други трон намештен био, и тако краљ Жигмунд <pb n="394" /> седне, телохранитељи с обе стран |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Краљ Жигмунд са својом војском све се ближе граду примиче.</ |
| си његову светску мудрост.</p> <p>Краљ Жигмунд са свитом дође.</p> <p>Деспот је још у овом час |
| м реду, јурне на провале бедема.{S} Сам Жигмунд главом је ту, Розгоњи до њега, на једном вису, |
| гор у мађарском стану.{S} Ту је краљ им Жигмунд, позива на предају, но Јеремија не да града.{S} |
| ту Облачина Раде.</p> <pb n="414" /> <p>Жигмунд се светује са деспотом и војводама, како да се |
| уд.{S} Јеремија ништ’ не уступа.</p> <p>Жигмунд изда заповест, да ако се град за осам дана не п |
| ин на бедему алај-барјак забоде.</p> <p>Жигмунд Розгоњија погледа, Розгоња самртан зној спопадн |
| отпоручи, да града предати неће.</p> <p>Жигмунд разљућен заповеди да војска што пре Голупцу пох |
| краља дочека, и у град пропрати.</p> <p>Жигмунд на челу.{S} На глави му крунисан шлем од злата, |
| се сад гледи како ће се спасти.</p> <p>Жигмунд заповеди да се сва војска на Дунав својим бродо |
| стави, видиће своју грдну штету.</p> <p>Жигмунд о миру мисли, није му на ино.</p> <pb n="469" / |
| дао, што неће он добити Голубац.</p> <p>Жигмунд закључи да се са свих страна на Голубац нападне |
| бити зазорно што се Смедерево зида.{S} Жигмунда треба убавестити, да ће Смедерево град наперен |
| ни позвали упомоћ, а деспот без захтева Жигмунда не хтеде притећи и своју војску излагати.{S} К |
| х кнегиња, а Улрикова сестра је супруга Жигмунда, и таково пријатељство не шкоди.</p> <p>— И ти |
| лоњење дошли, питао је за здравље краља Жигмунда, и обдарив’о их богатим дарима.{S} Отпусти их, |
| устио, знак је да је своју судбу шакама Жигмунда сасвим поверио, а зна се још и то да кад већ М |
| ужасан.{S} Јато хатлија језди управо на Жигмунда.{S} Жигмунд још неће да иде, пошље из окола св |
| ка навали и сам деспот ће с нами против Жигмунда.</p> <p>— Тако је сад, кад мора, но Вукогли не |
| е Голубац као пограничну заштиту против Жигмунда — одговори Ферхад.</p> <p>— Голубац је у Србиј |
| које ћеду добити ил’ од деспота ил’ од Жигмунда.</p> <p>Јаблановић зато није баш задржавао Јер |
| ти.{S} Амурат сада мене ласка, да ме од Жигмунда откине зато да нас после завади и појединце ут |
| ов госа у госте позива.{S} Па кад се од Жигмунда отпадиш, онда се не можеш одавде маћи кад хоће |
| ед Турчин с леђи Маџар.{S} Отргни се од Жигмунда, гледај како је по земљу и по тебе најбоље, шт |
| ада им на памет како би могли добити од Жигмунда за Голубац ако не новчана блага, а оно властел |
| олубац.{S} Каква веља радост обузела је Жигмунда кад Мађари крокнуше на јуриш, а каква боља кад |
| шили.{S} Само половина турске војске је Жигмунда разбила.{S} А да нису Турци у граду, били би М |
| да ти јавим, да те утјешим.{S} Држ’ се Жигмунда.{S} Лацмани, мада су нам доста пакости и зла у |
| имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда одречеш.{S} То је жеља султана, а ја ћу то на |
| остаје и одсад при мени, само морам се Жигмунда одрећи.{S} Друкчије бити не може. — Деспот мал |
| иштеш мир, а да добијеш мира, мораш се Жигмунда одрећи.{S} Покрај Жигмунда си изгубио Мачву, Б |
| и по тебе најбоље, што ћеш да будеш уз Жигмунда кољено велможа, кад овђе још можеш владар бити |
| танино грло ватру бацити на Лошонција и Жигмунда градове.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| p>— Нема куде, штавише, он ће навести и Жигмунда да у падише мира проси, ил’ ако не усхте, а на |
| ре ћемо бацити у Дунав.{S} Можда ћемо и Жигмунда жива ухватити, а можда и Вукоглију у тјеснац с |
| ано.{S} Сад нећеду Турци нападати, а ни Жигмунда лакат нас не притискује.{S} Но ни ово неће дуг |
| ђаури.{S} Кад имаш Голубац, ухватио си Жигмунда за раме, а богата је тамо земља.</p> <p>— Ако |
| ра, мораш се Жигмунда одрећи.{S} Покрај Жигмунда си изгубио Мачву, Београд и Голубац.{S} Мађари |
| планине и долови, што је Стеван повељом Жигмунда добио, мени припадају, па још и многи други, с |
| шонци и Цецилија искрцавају се, дођу до Жигмунда и Розгоња, Цецилија распуштеним косама пада оц |
| и сад нема куде већ у Београд, под скут Жигмунда.{S} А да се Вукоглија дочепамо, требало би одм |
| мо и војску саставимо.</p> <p>То је био Жигмундов изрек који преиначити није могао, нарочито ко |
| , који се сад одеспотио, није твој, већ Жигмундов.{S} А какав је град Голубац, па богато Бранич |
| а и пушкар’ма.</p> <p>Док се ту борило, Жигмундова војска прелазила је Дунав.{S} Завиша је тај |
| о даље наредбе, јер они сачињавају окол Жигмундове војске.</p> <p>Деспот у великој дворани чека |
| т, нит’ је од њега печат ударен.</p> <p>Жигмундови фратори кажу да повеља нема законите форме, |
| ао је што ће сљедити.{S} Он није сљедио Жигмундовој војски, која је била у бегству.{S} Ферхад-п |
| ђарска.{S} Један мали ударац, па потуче Жигмундову војску код Голупца.</p> <p>Смедерево ће бити |
| повлађивати му треба, и завађати га са Жигмундом, и зато би му требало нешто наруку ићи.</p> < |
| Србијом.{S} Сад прекини одмах савеза са Жигмундом, и повуци га одмах на мир са <pb n="498" /> Т |
| p> <p>— Ма с киме, ма с деспотом, ма са Жигмундом, само обречено мора ми се издати, онда је мен |
| је познат био уговор деспот-Стевана са Жигмундом, и да се Мађарима има предати Мачва, Београд |
| Деспот Ђурађ како је оставио Београд са Жигмундом и делом војске, поче јако размишљати, шта ће |
| нато вам је да је деспот Стеван лане са Жигмундом, угарским краљем, склопио уговор, по којем ме |
| та зна пук за деспот-Стевана уговоре са Жигмундом, и да кажеш, не вјерује.{S} Сад народ држи да |
| Шта ће сад да чини деспот?{S} Ако се са Жигмундом сајузи, први је изложен најжешћем турском нап |
| Уговор је учинио јошт деспот Стеван са Жигмундом, и ти си тај уговор морао одржати, а султан с |
| м, ил’ против Угарске.{S} Ако уговор са Жигмундом склопљен погазимо, онда морамо са Турцима ићи |
| Вукоглију тако оставити, па да опет са Жигмундом шурује.</p> <p>— Једно се мора чинити.</p> <p |
| ти, треба мир с обојицом, са деспотом и Жигмундом, начинити, а бацити им какву кост да се о њој |
| ије накан предати град, ни деспоту нит’ Жигмунду.</p> <p>Голубац је јак град, Дунав му прса шти |
| за своју војску, уговорено је да се има Жигмунду предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Стиже ми |
| ана умро, а после тог рока предаће град Жигмунду.{S} Дан му треба да свој пртљаг уреди.</p> <p> |
| жао му је што је предао Мачву и Београд Жигмунду, и зато ће му леђа окренути, а падиши ће плаћа |
| , то вам је већ познато, сад он градове Жигмунду предаје, но Јеремија Голубац предати неће, пре |
| да то од деспота не иште, јер би прије Жигмунду одбјегао.{S} Зна деспот да му је Исак-паша о г |
| пити, но рашта кад би опет дошао у руке Жигмунду.{S} Да знаш како ми је било кад сам морао Беог |
| предајем Голубац, теби деспоту, ал’ не Жигмунду.{S} Скупи својту, дођи ти мени на вјеру као шт |
| ша је свуда.{S} Сад је дошао да помогне Жигмунду и деспоту.{S} А какав је Змај-Облачина Раде?{S |
| цио, купи војску у доњим крајевима, а и Жигмунду узајмљује, јер овај увек много треба, па ако д |
| једаред предам град, онда је деспоту и Жигмунду с нами лако.</p> <p>— Голубац се на вересију н |
| ерхад-пашо, нек се подари мир деспоту и Жигмунду, деспот нек задржи што сад има, нек плаћа хара |
| ремају се у граду, да се могу деспоту и Жигмунду одапрети, да се могу држати против силе доникл |
| мијом, како га није пустио у град, а ни Жигмунду није хтео да га преда, како се побојао Розгоњи |
| е иште изда, а иначе да неће ни њему ни Жигмунду града издати.</p> <p>Харалампији је сад жао шт |
| што имати.</p> <p>Деспот поруку саопшти Жигмунду.</p> <p>Светују се.</p> <p>Јеремија има повељу |
| по уговору са деспот Стеваном уступљен Жигмунду, да ту обвеза повеље престаје, и да се град ус |
| и није <pb n="512" /> се с мјеста макао Жигмунду да помогне.{S} Није њему до тога стало, да Маџ |
| е може на несрећу обвезати.{S} А ионако Жигмунду је јефтино дошао у шаке Београд и Мачва.{S} И |
| .{S} Голубац беше зрело воће да у крило Жигмунду падне, а дође гладан харамија да ноћу крадом о |
| предаје Голупца нема ништа.{S} Јави то Жигмунду и његовим војводама, на што ови љутито из једн |
| Жигмунд има много посла.{S} Турци ћеду Жигмунду, који је уједно и мађарски краљ и њемачки цар, |
| добро не слути.{S} Кају се што се нису Жигмунду предали.{S} Пада им на памет како би могли доб |
| репила.{S} Сад се опет не кају што нису Жигмунду град предали.</p> <p>Јеремија одговара.</p> <p |
| Јеремију. <pb n="444" /> А кад Голубац Жигмунду у руке падне, онда ће са деспотом он нас овђе |
| p>— Није доцне, како би било да ти идеш Жигмунду да понудиш град.</p> <p>— Понуђасмо деспоту, а |
| па онда опет приправни за борбу.</p> <p>Жигмунду се чини да лагано напредују.{S} Покушава напад |
| атери башчине, која затим од рада умре, жигосан као лудак, будала, не могах код нашијех у свије |
| есне песницом о стол, да пе’ари играју, жижак кламиће се.</p> <p>— Јест, то су доиста бијесни к |
| де на кревету, пред њима, стол, на њему жижак, мешина вина и пе’ари.</p> <p>На њима руво без ук |
| м, па светим Јеванђељем, да ћу до конца жизни народу живити, за њега све жртвовати.</p> <p>Ђура |
| бију, да јој сок исиса.{S} Ново Брдо је жила српског срца.</p> <p>Турство се натуштило над Нови |
| >Ђурађ је био властољубив.{S} У његовим жилама је текла крв Немањина и Бранковића.{S} Код куће |
| рју, и против силна Душана.{S} У твојим жилама тече крв Немањића, у мојим Кантакузена.{S} То су |
| е Душаново, а крв цара Лазара и у мојим жилама тече.</p> <p>— Бранковићи нису хтели женскима кл |
| на срцу Харалампији.{S} Познаје му све жиле, без да Харалампије што подсећати се може.</p> <p> |
| жаве, ту је обрт и трговина, која своје жиле на све стране пушта, ту су брегови, планине, лузи |
| уме, тма чекињастих животиња, шуме пуне жира, ту је пловидба, Дунав даје рибу, бистри изворни и |
| ампије од пута јако уморан, а ионако за житејскаја јако заузет, добро пије, добро једе.</p> <p> |
| и.</p> <p>Било их је, који су само за, „житејскаја попеченија“ били, и код којих се, на жалост, |
| те године, ал’ није рад да попусти ни у житејским попеченијама, као год Харалампије.{S} Постане |
| све се то слива за добра живота вредних житеља. </p> <p>Но има који не да вредном људству да уж |
| е одбављало; искушеници радо су читали „житија свјатих.“ Братија су међу собом добро живјели, у |
| } Док се руча, брат Теофан мора читати „житија свјатих“, а овом приликом житије св. Пантелејмон |
| адосава и ослови га да му исприча своје житије.{S} Радосав је први угодник божији.{S} Није више |
| итати „житија свјатих“, а овом приликом житије св. Пантелејмона.{S} Како отпочне, а он чита так |
| им слава!</p> <p>Но бадава, и у чистом житу налази се кукоља.</p> <p>Није било свуда такових к |
| бити неће.{S} Знате да имаде и у чистом житу кукоља, па има још који у овој већ разровеној земљ |
| риже се, да ступи у мирније пристаниште жића.{S} Био је негда и ожењен, ал’ оста удовац.{S} Згр |
| за спас Србије, и у последњем тренутку жића, кад ропац завршује, а гром самрти душу му озарио. |
| и.{S} Мора и <pb n="268" /> Турчин тање жице навући.{S} Но само унутри да се од зла опростимо.{ |
| едим на тетиво, а оно ми се срце као на жици чупка; не имаде’ побратима коме би’ лако то оружје |
| са великим зданијем.{S} То је намастир Жича.{S} Не боле те срце, Србине, кад погледиш, кад пом |
| је са Јерином по Србији путем манастира Жиче.{S} Своју чељад миле ћерке, оставио је у Смедереву |
| чати, преобучен зажели се у свјети храм Жиче, куд је тим послом к мени дошао, помолио се богу, |
| м као нека разбибрига.</p> <p>Истина, у Жичи је млого смутније изгледало; овде, опет, било је с |
| ари блага.{S} Деспот и Јерина поднећеду Жичи богу угодан дар.</p> <p>У својти су и дечаци ловач |
| изгубили.</p> <p>Красно га са’ране.{S} Жички калуђери су га на својим рукама у гробницу унели. |
| Деспот је већ другом стазом корачао.{S} Жички митрополит, па жички архимандрит Пахомије и отац |
| стазом корачао.{S} Жички митрополит, па жички архимандрит Пахомије и отац Леонтије бијаху одсад |
| је] смрт претрпио.</p> <p>Такви су били жички калуђери.{S} Они су се баш владали по оном: „Добр |
| е, на жалост, није могло рећи да су као жички.</p> <p>Било их је, који су само за, „житејскаја |
| ао код куће били.</p> <pb n="351" /> <p>Жички калуђери били су на гласу, но и заслужили су слав |
| би смири.</p> <p>Па каква је била црква жичког намастира?{S} Изнутра цела од латинског мермера, |
| авали су се у моловању и дрворезању.{S} Жичку цркву су сами калуђери моловали, па светитељи тек |
| кад погледиш, кад помислиш на Жичу?{S} Жичу су српски господари у срећнија времена зидали, сва |
| , Србине, кад погледиш, кад помислиш на Жичу?{S} Жичу су српски господари у срећнија времена зи |
| Дечане у Метохији.{S} Он је богатством Жичу превазилазио.{S} Побожан српски краљ Стеван Дечанс |
| живјети.{S} Затукао се тамо у манастир Жичу, па онђе живи као какав заточеник.</p> <p>— А би л |
| луђери, опростивши се, отиду у манастир Жичу.</p> <p>Сви се већ разиђу и само они остану који с |
| оред тога колико греха!</p> <p>Кад си у Жичу ступио, све ти се представљало као светиња.{S} Кал |
| n="520" /></p> <p>Србије.{S} Одлазим у Жичу са Јерином да се поклоним олтару Спаситељевом, да |
| .{S} Од латински’ крајева долазили су у Жичу да виде српске цркве славу.{S} Неки су ишли у свет |
| упати.{S} После обједа, отац Агапије са жмиркавим, но од смедеревке мало упаљеним очима, ишао ј |
| едстоји, хришћани победе, и да будем ја жртва чиста те хришћанске победе.</p> <p>Ове су речи ко |
| утолико теже бити што је Милева доцније жртва материне политике постала.</p> <p>Милевино са цве |
| назидати.{S} Такав човјек не може бити жртва владарских замишљаја.{S} Одавна ја с Петошком рад |
| узрока бити мора, и да моја судба, као жртва царској, онда кнежевој, породици, принети се има. |
| ћелији, у цркви, крвљу орошен пада као жртва, која христијане на освету и слободу буди.{S} Ти |
| овремено зближење с Турцима ако и стаје жртве, боље нег’ да јединим ударом пропаднемо.</p> <p>— |
| борбе јошт предстоје, деспоте, и велике жртве положити мораш, зато немој се радовати, и не убој |
| м земља спасти може, зашто се не би она жртвовала.</p> <p>— Кад је већ тако да нити имамо с наш |
| сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовала за његово пријатељство.{S} Такав пријатељ и з |
| оду људскоме матице, и колико их је већ жртвовано, једне због други’?!{S} Тако и ви морате се п |
| не почитован и љубљен да би све за њега жртвовао.{S} Доиста нема му пара.{S} С њим се којекакве |
| знова подигао.{S} Деспот је силни новац жртвовао на, украс и укрепљење његово.{S} Боже мој, как |
| конца жизни народу живити, за њега све жртвовати.</p> <p>Ђурађ такне руком Јеванђелије.{S} У и |
| а члана исте другоме у хатар неправедно жртвовати.{S} Рећи ћу да ја нисам налог деспотов изврши |
| је Радосав за веру и род кадар и живот жртвовати.{S} И његово понашање при нападању задњем на |
| раноје побједоноснаја</title>” — ил’ ћу жртвовати себе, и све што ми је мило и драго.</p> <p>— |
| штовише, прво и пошљедње моје дијете ћу жртвовати, само нек Србија буде сретнија, и ако буде ср |
| е да ћу моју силу, мој живот у ту сврху жртвовати.</p> <p>На то са престола сиће и рукује се са |
| амо, што нам је најмилије, најсвијетије жртвоваћемо за народ — рече деспот.</p> <p>— Само грабљ |
| rget="#SRP18590_N10" />.{S} Имам блага, жртвоваћу га за Србију; у уговорима, ако је задата рије |
| ластеле, већ био ма тко, за спас Србије жртвоваћу, утаманићу га.{S} Ето виђе шта би са Хараламп |
| и последње своје дете на <pb n="527" /> жртву принети.{S} Нек не буде нитко ни бољи нит’ гори о |
| говорљиви, мучали су, једва чекајући да жртву одвуку.</p> <p>Така је била свадба кћери последње |
| ешника <pb n="381" /> злокобу народа на жртву принети.{S} Јесте ли ме добро чули, и нек се јави |
| ну да боље и последње јајце да народ на жртву, нег’ да их турска копита погази, и као робље у С |
| га у своју корист ти, деспоте, могао на жртву принјети, јер ви владари, који народима владате, |
| љим Татаром и бесним Турчином огледао у жртву српства и христијанства.{S} Из и око њега распрос |
| г потпомагати, који се јаче за свој род жртвује.</p> <p>Са овим реч’ма Марко, стиснув Ђурђа за |
| асеније душе оних који у том раду живот жртвују, и за покој душе свих претковах, а за спас свих |
| ђе, очију плави’ на подобије неба, које жртвујућу се невиност изјављују.{S} Она је била прекрас |
| тешке бриге.{S} Пролази планине, преко жубореће потоке, обилате винограде, и свуд природа пока |
| , масти се и таре мирисавим зејтином, а жубором из олука хујећа вода умилно га успављује, па те |
| урни под својим шаторима пијући шербет, жудно су ишчекивали заповест новог султана.{S} Победом |
| /p> <p>После ових речи, застаде Русна и жудно очекиваше шта ће на ото Милица рећи.</p> <p>Милиц |
| мпије и Радосав седили су у трапезарији жудно ишчекују Јеремију.{S} Чули топот, трубе и таламба |
| нови.{S} Умре ли деспот, оживиће у њима жудња за власт.{S} И кад не би било те жудње у њих, наш |
| љети да ме је на то вукла ли сујета или жудња за господарством.{S} Жудње за то сам имао, као Бр |
| и сујета или жудња за господарством.{S} Жудње за то сам имао, као Бранковић, ал’ у ком и Немањи |
| то сам по себи знао.{S} И он је имао те жудње, и кад није смео, војводе су га подбадале да не п |
| жудња за власт.{S} И кад не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и властелина који би и |
| .{S} Његово зидање пада у време српски’ жупана.{S} Млоги жупани, банови и војводе седели су у о |
| господа изискивала.{S} Кадгод, у време жупана, из лова долазећа господа српска ту су се одмара |
| е пада у време српски’ жупана.{S} Млоги жупани, банови и војводе седели су у овом зданију, које |
| рије доба, при бледој светлости месеца, жупанице српске са својим гошћама уживале су тајинствен |
| отпочине, баца поглед на војводе, канда журно очекује одговор.</p> <p>— Тако је.{S} Сви знамо д |
| д, Србија и Мађарска имаће мира.</p> <p>Журно су се спремале те ствари, и хитно се распослале д |
| лицу доста ружан; но, поглед му је био жустар, и изражај цео оштроуман.</p> <p>Деспот кад га ј |
| је дао за Обилића Вукосаву? — рече мало жустрије Милица.</p> <p>— Ја мислим да је кнегиње Вукос |
| еља, који је за добру реч, а особито за жут новац, и највећу тајну изјавити готов био.</p> <p>— |
| ину још се румени чело, но стари Турчин жут и преживљен, па кад има по тридесет млади’ девојака |
| уста водом влажити; постао сам већ тако жут да сам мислио већ ћу се скоро посветити.{S} Напосле |
| , цјео дан бројанице у руци, сав је већ жут исцјеђен као лимун од богомољства, а нит’ сам зна ж |
| овек преко седамдесет лета, сув, висок, жуто лице и на њему изражена божанствена питомост, чело |
| усне подебеле, зуби велики, ретки, очи жућкасте, уши не толико велике колико дебеле.{S} Он ниј |
| сим тога и уз тамбуру врло добро певао, з’ото кад је год појао у цркви, поред свег лепог гласа |
| вши да ју већ царица најбољма не гледа, за свагда се од двора удаљи, и отиде у Рудник, и онде ј |
| Цецилија, красна дева, делија-девојка, за великим топом провирује, гледи, промерује, нишани.{S |
| ица је прва патријарха у руку пољубила, за њом Русна, за Русном је притрчала Милева, а за Милев |
| ам о томе говорио султану и сем дивана, за леђи Исак-паше, твог душмана.{S} Кад сам <pb n="485" |
| тријарха у руку пољубила, за њом Русна, за Русном је притрчала Милева, а за Милевом сви дворјан |
| S} Русна је била удата, упливом Лазара, за војводу Војновића,<pb n="216" /> који је у једној би |
| више, ишти за се педесет хиљада дуката, за ме исто толико, и слободне баштине.</p> <pb n="408" |
| и да кнежевића Јована, старијег брата, за деспота извичу.</p> <p>Ђурађ, неспокојан, наручује Ј |
| и за трпезу обично под звуком звонцета, за које је у једном углу дворском мали звоник начињен б |
| садашњег стања допратила.{S} И доиста, за једну сироту девојку доста је, кад је могла до тога |
| ну Голубац, кренули би се пут Крушевца, за то нам је војске мало, шта је то тријест тисућа, а Т |
| издајицу, његови приврженици, напротив, за заслугу су му приписивали тај поступак, будући је с |
| јурења ослабљен и блед, ишао је напред, за њим млади Јаблановић сав крвљу обојадисан; поред њег |
| на манастир, да се моли богу за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу |
| b n="526" /> <p>Деспот и Јерина излазе, за њима остали.{S} Игуман Рувим и остали калуђери чине |
| арапски коњаници, ту су мазге, камиле, за пртљаг и терет.</p> <p>Султан Амурат отвори диван.</ |
| само на смрт Стевана, па да кнежевиће, за које се већ зна ’де су, силом одведу, и да кнежевића |
| калуђерску.</p> <p>— А зашто питаш оче, за књагињу и за Светислава?{S} Знаш, то су велика госпо |
| ук, плач и риданије у двору, у тремови, за незаборављеним деспотом.</p> <p>Војводе, које су се |
| Да су се поудавале биле, те моје кћери, за какве краљеве, сад бисмо имали од две стране помоћи, |
| прорачунао одока какав ће то град бити, за колико војске, против колико војске ће се држати.</p |
| > <p>— А шта би’ ја код вас могао бити, за пашу нијесам.</p> <p>— Муфтија, као ђаурски дервиш с |
| ем, да ћу до конца жизни народу живити, за њега све жртвовати.</p> <p>Ђурађ такне руком Јеванђе |
| } А ту је већ и Јеремија да се опрости, за њим опремљени товари, поклони за паше и везире.</p> |
| цима за мост у Мађарску, Мађарима, пак, за обрану, а точак око којег се све окреће биће Смедере |
| учим, дођем натраг, би’ још слаб дечак, за војну нејак, ал’ јак на књизи, и од цара дозвољено м |
| тели делити Гргурови синови међу собом, за то би се већ ти великаши побринули да се заваде, па |
| } Деспот напред с Јерином деспотовицом, за њима доглавна свита, деспот при уласку озре се налев |
| нимо што друго.{S} Неће ли кнез Стеван, за себе какав харем и то од турских девојака имати, јер |
| еха и нека накнада за изгубљен Призрен, за Приштину, за Крушевац.{S} А Голубац, гњездо соколово |
| ати, а они нами уз твој повратак благо, за које ћу ти дати до турске границе поуздане војнике, |
| о по нас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мајко, за то Бајазиту учинити?</p> <p>— Е кћери моја, и сама с |
| Па не само од властеле, већ био ма тко, за спас Србије жртвоваћу, утаманићу га.{S} Ето виђе шта |
| оје важности.{S} Да је од њих зависило, за мало бакшиша продали би били Вуку и двор и царство.< |
| моћи, наслова деспотских колико хоћемо, за се су премудри, ал’ на бојном пољу од њих никакве по |
| иван.</p> <p>— Побрини се, Ферхад-пашо, за поклисара Каралампоглију, нек буде твој гост, пази д |
| ново у борбу против Турака, јер за нас, за Србију, борба је живот.{S} А то повремено зближење с |
| ранитељи деспотови језде, показују пут, за њима краљ и својта, остали војници остану ван, разап |
| потребовао је он кадикад његову службу, за коју је овај у своје доба и награду примио; <pb n="3 |
| бље у Србију.</p> <p>Ето, сад се Ђурђу, за чим је тежио, испунило.</p> <p>Но да видим шта ће бе |
| кнада за изгубљен Призрен, за Приштину, за Крушевац.{S} А Голубац, гњездо соколово, оданде се ч |
| аје, па чрез то народу ослабљену бившу, за Турке је боље било.{S} Турци су са ласкањем и надама |
| Богородице у срећу и здравље радениках, за мир и спасеније душе оних који у том раду живот жртв |
| тврду ријеч да ћу како предаш Голубац, за једну годину све накнадити.</p> <p>— Рок дугачак, мо |
| о шићара.{S} Вешти соко, прави Босанац, за њега је дала Јерина једном босанском властелину лана |
| мља, — <hi>прави светац, прости</hi>... за њим целива Јерина и доглавници присутне свите.</p> < |
| жене своје, неко право у породици има; за таковог морају те и њена браћа признати.{S} Ако се б |
| и и славољубију њеном на путу не стоји; за своју сујетну корист све је била у стању, па да ју у |
| S} Предати Мачву, Београд и Голубац!{S} За Мачву се тукли српски владари са Мађарима, колико се |
| али шта ћу кад сам већ близу гроба.{S} За кратко време можемо нашим млађима науку делити, ал’ |
| Није ни онда био сретан, па ни сада.{S} За другим нечим је тежио, не за турским благом и саном. |
| S} Кратко је вријеме а нужда велика.{S} За кратко вријеме креч, пијесак и вода сама не може дат |
| кнегиња супруга Бранковића постала.{S} За стару љубав, веле, хрђа се не хвата.{S} Русна је бил |
| т и деспотица јаше на тихим бељцима.{S} За њима пртљаг, товари блага.{S} Деспот и Јерина поднећ |
| код њега је жена више што него роб.{S} За нас су жене опредељене да нам живот само сладе, ал’ |
| рад, код Смедерева, јак велики град.{S} За то треба силно благо.{S} Кад се буде град зидати, а |
| бити!</p> <p>На то дође Харалампије.{S} За њим отац Пајсије води два кнеза.</p> <p>— Ето вам мл |
| управити да нас из ове бједе избави.{S} За душе падши’ такође побринућемо се, но засад пре свег |
| зашто сте опет уз Турчина пристали.{S} За мене већ надежде нема, ал’ ви сте још млади, па све |
| .{S} Ми будале смо у том млого бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за кога, па смо мирни од с |
| ији да за право, но ко ће их чувати.{S} За ту сврху нема бољег од оца Харалампија, настојатеља |
| } Ту већ није могао дуже прокопсати.{S} За њега би боље било да се сад опет други ко за владате |
| род роб, ту није ни владар слободан.{S} За народ, ма и пропао, то ми је бар исцјеленије моје ду |
| вом беглербегу који не би ништа дао.{S} За овај пар Ферхад и Сириџа-паша победу на дивану одржа |
| е сви са својима у чељуст душманину.{S} За мене је доцне кајати се, ал’ ви још имате часа.{S} Ч |
| дељник није ме већ било у манастиру.{S} За знак спомена однео сам са собом и игуманову једну ће |
| ин се спасе, а ’ришћанин пада.</p> <p>— За Стевана тешко је било, са свих страна притискавало г |
| на? — запита зачуђен Леонтије.</p> <p>— За њену прађедовску вјеру да је одржи, побринуо би’ се. |
| о градити, тко ће мјесто мене.</p> <p>— За то се не брини.{S} Зидаће град мој брат, твој имењак |
| узме чашу те наздрави царици:</p> <p>— За здравље цара, царице, и целе царске породице; мир и |
| </p> <p>За њим се дигне Новак:</p> <p>— За здравље јуначке српске војске, која се сада на Косов |
| о над својим странама владају?</p> <p>— За овај случај немам од оца упутства, јер он само жели |
| ајбоље било да се Стефан прогласи одма’ за цара но да му се даду одма’ добри саветници као прив |
| јошт пре свега желио да би се ти одма’ за владаоца српске земље прогласио.{S} Приврженика имаш |
| а је то јошт прерано да се Стеван одма’ за цара извиче.{S} Он је јошт млад, па поред све своје |
| о више стрпљења имаде, а да би то одма’ за зло примио.{S} Осим тога, био му је Петошко са своји |
| одио.</p> <p>— Јесам, силни падишо, ал’ за сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Пеки — оштрим |
| } Јеремија би узео на се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика награда.</p> <p>Ђурађ је зна |
| ћеду велику помоћ против Турака.{S} Ал’ за ту помоћ има им се предати Мачва, Београд и Голубац. |
| , па искупљује силно робље.{S} Ја пођо’ за Марком, и поче’ с њиме левентовати против турских Ар |
| Русна, за Русном је притрчала Милева, а за Милевом сви дворјани и дворкиње, слуге и служавке, ј |
| ика као путокази у град, са оба бока, а за леђи катане деспотове.</p> <p>Тако језде Голупцу, ни |
| ам и започну.</p> <p>Уљезе и бимбаша, а за њим носе пуне вреће, и положе пред ноге Исак-паши, п |
| Ђурађ Бранковић опет се на ноге диже, а за њим војводе.</p> <p>— Војводе, јунаци, ви стубови Ср |
| саградиш онако да нам на дику служи, а за спас <pb n="520" /></p> <p>Србије.{S} Одлазим у Жичу |
| вим, дигне се и сама скупа са Русном, а за њима остали и разделе се по дворски станови.{S} Патр |
| другога, ал’ најмање бар да је раван, а за то нејма снаге, па тек буде туђа подлуга.{S} Код мен |
| овању је крај, краљ се диже и деспот, а за њима сви, већ се наредбе издају да се војска на ноге |
| д миле ћерке, оставио је у Смедереву, а за њих бригу води Кантакузен.</p> <p>Јака својта прати |
| и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и други.</p> <pb n="437" /> <p>— Боље би би |
| вују, и за покој душе свих претковах, а за спас свих потомаках у свим коленама.{S} То исто чине |
| оја Русно, ти се само за Мару бринеш, а за Вукосаву ништа.{S} Та није ни Обилић лошији од Бранк |
| одвећ воли младог Војновића.</p> <p>— А за ким тежи Милева?</p> <p>— Е наравно да воли Светисла |
| е може.{S} Треба новац за војску, треба за непредвидим случај што имати.</p> <p>Деспот поруку с |
| а Новак му прихвати реч:</p> <p>— Треба за сваки случај овде да будемо, да би одавде, ако до ну |
| , од копите наших коња неће расти трава за усјеве, нит’ ћете гојити домаћу марву да вас ’рани.{ |
| дубраве, воде и потоци, све се то слива за добра живота вредних житеља. </p> <p>Но има који не |
| е одма’ преправити још и српски јестива за госте, а вина је код Марка ионако доста било.</p> <p |
| ш памети за три патријарха, а лукавства за седам лисова, неће те ниједан Турчин надмудрити, но |
| казиваше да ће та ствар хрђава сљедства за собом повући, да је то за народ хрђав пример.{S} Мил |
| хусари ни азапи наићи.</p> <p>Запита га за војводе и кнежевиће, и за Харалампија.{S} Одговори д |
| знак руком да га одбија.{S} Сејмени га за руку ухвате и не пуштају даље.</p> <p>— Уклони се, Ф |
| S} Народа жеља и царска воља изаберу га за српског патријарха.{S} Његова велика седа брада дичи |
| двору цар-Лазара.{S} Јест, држали су га за лудака ал он не бејаше лудак каквог у Дубровнику као |
| 90_N10" />.{S} Имам блага, жртвоваћу га за Србију; у уговорима, ако је задата ријеч на штету на |
| јемо да место једног Бранковића другога за самцатог господара признамо.{S} Ја се ни једном не п |
| ањена, нека народ даде круну ономе кога за најзаслужнијег држи.{S} Ја ћу бити срећан, ако народ |
| да си у договору са Цељским комитом, да за Улрика даш твоју Катарину, ту јошт врло младу кнегињ |
| показаћу дјелом и животом, и смрћу, да за род и земљу живим, <pb n="539" /> да оперем клету кл |
| , то су сплетке.{S} Та није полудила да за Турчина пође, код ког се не би смела ни часним крсто |
| наду за продају Голупца.{S} Они држе да за Србију Голубац бране, а кад се мора предати, свеједн |
| {S} Који што приноси Смедереву, држи да за душу своју ради, јер ради за душу Србије.</p> <p>Дођ |
| p> <p>Ђурађ промишљајући да Јеремији да за право, но ко ће их чувати.{S} За ту сврху нема бољег |
| ашао би’ другу.</p> <p>— Ал’ помисли да за Турчина пође?{S} Та то сваког Србина болети мора!</p |
| као прави јунак погинути, јер видим да за мене живота нема.</p> <p>Тек што је ово Марко изрека |
| онда — казаћу Милеви да би боље било да за мене пође, него му поглед поклони.{S} Виђао сам га п |
| ови код вас буду, па изјавите народу да за њи’ устајете, да право и првенство наследија одржите |
| м дичио, био му је утеха и нека накнада за изгубљен Призрен, за Приштину, за Крушевац.{S} А Гол |
| а дошао?{S} Зар није то довољна награда за толика хрђава дела?{S} Али Харалампију све то није д |
| ара видили, слушали.{S} Држасте га тада за правог лудака, подсмејавасте му се, што је ваше непр |
| ати у бој.{S} После тога запита Ферхада за Јеремију, куд је и како је с њиме.</p> <pb n="488" / |
| памет како би могли добити од Жигмунда за Голубац ако не новчана блага, а оно властелинства у |
| } Кад имаш Голубац, ухватио си Жигмунда за раме, а богата је тамо земља.</p> <p>— Ако баш није |
| <p>Са овим реч’ма Марко, стиснув Ђурђа за руку, свој озбиљски разговор закључи.</p> <p>Још су |
| говори, првом приликом прогласити Ђурђа за независног српског господара.</p> <p>Док се она у Ср |
| врло замишљен, устане и ухвативши Ђурђа за руку рекне:</p> <p>— Видиш овде реку Ситницу.</p> <p |
| е толиких бура, деспот је сматрао Ђурђа за свог посинка и насљедника.{S} А Ђурађ је био снажан, |
| ства ништа не има, све се расипље, а ја за ме као сватко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти на вје |
| јсијем у ћелији.{S} Била је ту и ћелија за калуђере, који теше заточнике који су зла допали, ил |
| огао био искресати и то што је Јеремија за откуп Голупца искао, јер је деспот силно богат, бога |
| да ће деспот да начини неког Мелентија за патријарха.</p> <p>— Какав је Мелентије.</p> <p>— Ба |
| ом главом, а ти из љубопитства издалека за њом гледиш, а она од ветра бранећи се каткад се окре |
| S} Ми сада не имамо ни онако насљедника за престол од племена Немањиног.{S} Краљевић Марко са с |
| /p> <p>Розгоњија уређује гомиле војника за јуриш.</p> <p>У исти мах дође слуга и јави да је ту |
| сад освјету тражи</l> <l>Српска војска за побједу с’ бори.</l> <l>Паде тама на то поље равно,< |
| Голубац.</p> <p>Телал виче да се војска за Једрене спреми.</p> <p>Код Турака је све на опрезу, |
| мислим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовала за његово пријатељство.{S} Такав пријатељ и заслужује д |
| его из другог узрока, што је она држала за своје понижење.</p> <p>— Како си, слатка мати!{S} Та |
| ом часу доброта и побожност надњу улила за спас Србије, и у последњем тренутку жића, кад ропац |
| овољно.</p> <p>— Би л’ ти, Јуло, отишла за манастирску куварку? — рекне Петошко, на које се сви |
| зар ти мислиш да би једна Српкиња пошла за Турчина?{S} Само да дође, али онако какав што но каж |
| д беде сахранити.{S} Но, би ли би пошла за турског цара?</p> <p>— Али, забога, све ме то те то |
| народа достојан владар.{S} Цјела земља за њим плаче.{S} Да није био изврстан, никад не би’ му |
| ро познавао и хотећи га у свим струкама за будућност преправити, и овом приликом послао га је п |
| су шајке на Дунаву са убојним спремама за Голубац — одговори Лошонци.</p> <p>Краљ слегне с рам |
| во, да је то привиђење, сатанина спрема за судни дан.</p> <p>И тај сатана није нико други, већ |
| о.{S} У борби међу Бајазитовим синовима за насљедство држао се оне стране које Стеван Високи.{S |
| држати.</p> <p>Србија је нужна Турцима за мост у Мађарску, Мађарима, пак, за обрану, а точак о |
| не вјерују, јер је много пута с Турцима за Турке војевао, па увијек од њега зазиру.{S} И зазира |
| Нема ту деспотових двора, ту нема дома за госпоштину.{S} Ту је ведро небо и деспотови чадори.{ |
| бору у Сребрници јошт за живота Стевана за нашљедника деспотства признао? — примети Харалампије |
| објавите да се ви њи’ примате и Јована за деспота признајете.</p> <p>— Ми на то не пристајемо |
| руде, у Угарској толике баштине, цјена за продату Мачву и Београд.{S} Рашта не би ти Голубац п |
| а скут султану, покоран је, неће да зна за Мађаре, жао му је што је предао Мачву и Београд Жигм |
| ће је Трапезунт.</p> <p>— Нужда не зна за далечину.{S} Пошљи слугу Нићифора тамо, он је код Ђу |
| а, дијете.</p> <p>— Турска похот не зна за незрелу младост, Турчин чупа и неразвијен цвијет.{S} |
| ретно тамо стићи.</p> <p>Падиша већ зна за победу и предају Голупца, татарин је дању ноћу језди |
| му се повиновати нећу, но да ме призна за себи равна, иначе ћу га у Небојшу кулу сатерати — ре |
| ајазита, Лазареву кћер за Муратова сина за српског душманина, да се тим начином српски род подј |
| младог ђаура, старог неког војводе сина за себи опредељеног господара.{S} Ту не знамо шта ће би |
| , да су двори готови, и да буде спремна за долазак.</p> <p>Деспот шиље људе да Јерину допрате.< |
| ег кнеза Лазара, познала, одавде се она за истог удала.</p> <p>Милица у својој шетњи није све н |
| > <pb n="311" /> <p>— Та кажу да ће она за Светислава поћи.{S} Па ја да сам Светислав, а ја зна |
| ћа немам већ узрока мрзити и пристрасна за њега наклоност далеко је од мене, но само оно <pb n= |
| S} Умре ли деспот, оживиће у њима жудња за власт.{S} И кад не би било те жудње у њих, нашло би |
| а ме је на то вукла ли сујета или жудња за господарством.{S} Жудње за то сам имао, као Бранкови |
| ријеха, и сад је дошло вријеме искушења за те, да прегорјеваш, а што можеш да спасеш.{S} То ти |
| ужно јадиковање које срце чупа, и чежња за прошлом славом.{S} Глас је био громовит, каогод што |
| е преча нег’ други.{S} Има јошт Српкиња за твог Светислава — рекне Стеван.</p> <pb n="314" /> < |
| деспот мора чувати Дунав против Мађара за нас, и повлађивати му треба, и завађати га са Жигмун |
| се застиди.{S} Она је црвеног калуђера за обичног калуђера држала, који је мало понесташан, ал |
| искивало.{S} Ти си онда морала од двора за неко време удаљена бити, но после твоје удадбе све ј |
| рече да ће дати Милеву, али најпре мора за ту ствар преправити и патријарха, и војводе, да не б |
| ћу народу порез, кулук, аргатовати мора за свој спас. — Деспот ово озбиљно изусти, и што једаре |
| се се у срцу, држи да већ ту нема спаса за српско царство, да је то привиђење, сатанина спрема |
| о.{S} Вукогли је задовољан, он се хвата за скут султану, покоран је, неће да зна за Мађаре, жао |
| нам је ползовало што су нам деца удата за Вука и Обилића.{S} Један нас издаде а други погибе б |
| потребити и то турског султана Бајазита за себе придобити.{S} Зато је одма’ наредио да Видајић, |
| е црквених утвари.</p> <p>Ферхад запита за благо, Радосав му одговори да је у подземљу добро ск |
| S} Лично га није познавао.{S} Он запита за Марка.{S} Турци му одговоре да би га радо и њему вод |
| подбочне куле, опкопи, јаркови, корита за воду примити и пустити.</p> <p>На красном узвишеном |
| 19" /> финим средствима правио си места за мог зета и ја сам се томе напослетку приклонила, те |
| о што смешно рећи, но није бранио ништа за друго, само да се чест војничка не повреди.{S} При т |
| памет да ће најбоље бити оба кнежевића за владу неспособнима учинити.</p> <p>Јеремија пошље гл |
| > <p>— А ти, Облачино, купи још дјетића за војску.{S} Требаће нам.{S} Турчин како се у Карамани |
| ред означило; јер је већ његова столица за њега приправна била.</p> <p>Кад га видеше, сви се на |
| јанка рада би ју за свог сипа, а царица за Светислава, но цар малте неће Русни по вољи учинити, |
| а-паша.{S} Ферхад већ по себи, а Сириџа за мито, што од тебе добива.{S} Држао се у Једренима ве |
| ста, имао је Вук велику страну великаша за себе, како у старије доба, тако исто после косовске |
| је дознавао, и дознао је, да је Радосав за веру и род кадар и живот жртвовати.{S} И његово пона |
| а љупко погледао на цвет од крина којег за прсима задевеног имаше, којег му је Милева дала.</p> |
| потчине, и место оног да добијемо овог за господара — рече умерено војвода Радосав.</p> <p>— С |
| сад једног, сад другог, како им се кад за боље свидело.{S} Поред Стевана стално се држао војво |
| у деоби покрај кнезова и они који комад за се добити.{S} Та Србија још има доста земље.{S} У он |
| p>Жигмунд изда заповест, да ако се град за осам дана не преда, послушаће деспота и потражити Ту |
| је отворена, узми је, треба ти Београд за наслон, ево ти предајем Београд.</p> <p>Деспот на ов |
| ише у власти преиначити, али је она сад за вас пуна изгледа — одговори Харалампије.</p> <p>— Е |
| S} Исак-пашу је благо заслепило, па сад за овај пар мржњу на страну меће.</p> <p>Ферхад-паша вр |
| т хоће да господари.{S} Стари Новак сад за тим је да нову војску скупи; но када ће је скупити к |
| и спомен негдашње радости кад је то сад за мене жалост.{S} Кад погледим на тетиво, а оно ми се |
| .{S} Косовска победа му је добар изглед за будућност давала, но опет, са оном војском која му ј |
| {S} Ђурађ сад то не признаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему је Стеван деспот за живо |
| бити бољи, силнији од другога.{S} Народ за њима као овце за пастиром иде, па више такови пастир |
| аметно; но, питање је, хоће ли се народ за слепим и за владу неспособним кнежевићима повести?{S |
| Но поред свега тога, рекла би’ да Ђурађ за његове младе године има млого разума и јунаштва у се |
| лобе и пакости.{S} Некада, кад је Ђурађ за владаљством грамзио само, а још га имао није, потреб |
| ој посао, Јеремија да чини даље наредбе за одбрану, Јаблановић код светлости месечине — град ун |
| /> се дигну и разиђу, да нужне наредбе за одбрану учине.</p> <p>Оставимо сад Крушевац у његово |
| који је после убијеног цара Уроша себе за краља српског прогласио.{S} Он је с већом чашћу српс |
| оног времена особито, Марко би сам себе за најјаднију кукавицу држао био да не брани очино и св |
| ију.{S} Служитељи су свакојаке приправе за то доносили.{S} Ишчекивали се јошт нови гости.{S} Ст |
| рави пријатељем, ал’ једнако кује окове за Србију.{S} Кратко је вријеме а нужда велика.{S} За к |
| пределима секу грдне столетне ’растове за грађевину.{S} Опет други ваде креч, учињавају гвожђе |
| други ваде креч, учињавају гвожђе, све за Смедерево.{S} По рекама, водама лађе, и чунови носе |
| </p> <p>Дођу у трапезарију, онде је све за добру вечеру припремљено.{S} Бимбаша, сејмени, па са |
| је од мене почитован и љубљен да би све за њега жртвовао.{S} Доиста нема му пара.{S} С њим се к |
| то младо срце.</p> <p>Сад се Милеви све за маленкосно чинити почне, што није славно, силно и бо |
| к.</p> <p>— Мој отац вели, да ће он све за народ учинити само да му се врховна управитељска вла |
| светлости од драга камења.{S} Него све за пут спреми па иди.</p> <p>Тек што је то Бајазит изре |
| ба онај да управља, који има у се снаге за то.{S} Ако мени сад судба земаљску власт определи, т |
| .{S} Несрећан дворјанин, ако му интриге за руком испале нису, долази амо, да овде срећу покуша. |
| укашин или кнез Лазар?{S} Балша ме даде за то добро избити!{S} Други пут, кад сам му из шале ка |
| њима деоба испасти.{S} Но они нек раде за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, н |
| , мора велике намете да сноси, а правде за се у ником не налази.{S} Света црква постала је тржи |
| b n="372" /> <p>— Баш нам све добро иде за руком, брате!{S} Знаш ли, волем што је Харалампије н |
| војводама купи војску, ал’ слабо му иде за руком; Бранковић је већ мах преотео.{S} Патријарх да |
| дите — рече озбиљним гласом Петар и оде за Митром.</p> <p>— Нека се само шале; могу они јошт зл |
| p>Како ће да помисли добро?{S} Ако буде за Бранковића добро, неће бити за њу и њену породицу.{S |
| иког војводу Облачину-Раде да купи људе за војску, да их увеџбава.{S} Настаћеду крута времена, |
| ш, — запита Јерина.</p> <p>— Остај о’ђе за вријеме док ти у Смедереву дворац саградим.{S} И то |
| тако трудила, Ђурађ у Цариграду такође за себе је радио.</p> <p>У Цариграду су српски господар |
| јер ако започне као делиман, и не пође за руком, обрука се, онда од султана му гајтан на врат |
| управљају народом, а они су само оруђе за народ.{S} Они морају бити оно што јесу, нит’ стоји у |
| ш, бићеш улема, а од улеме, свашта може за кратко време.</p> <p>— Па тај муфтија може л’ имати |
| и добрих јунака, ал’ он онде више може за нас радити, убавешћује нас на што се онде смишља, и |
| будући је сама по себи слаба, нити може за Вука што произвести, па нашој се приљубила.</p> <p>— |
| рују кад говоре оно што ни сами не држе за истину.{S} Дакле хајд’ почнимо што друго.{S} Неће ли |
| су за власт.{S} Мог оца зна сваки да је за тај посао најспособнији.{S} Он је од најстарије влас |
| илица чула шта Бајазит жели, онемила је за магновење; једва је к себи доћи могла.{S} Јусуф ју ј |
| ко није ником остао дужан, но сваког је за продрзљиву шалу намирио.{S} Но баш зато смех и увесе |
| јег се држао буде — страдати.{S} Сад је за тебе више заузет нег’ икада, јер ропта на Стевана, ш |
| чудновато јуначког изгледа, и Ђурађ је за његове године величаствено изгледао, рекао би да је |
| р је био од оне феле служитеља, који је за добру реч, а особито за жут новац, и највећу тајну и |
| ључе као аманет деспот-Стевана, који је за то дао, да будеш штит хришћанства, обрана српског на |
| треба да буде управитељ народа који је за то способан и ког сама нужда народна на престол диже |
| сада налазе, није ни чудо.{S} Сваки је за себе друге планове ковао.{S} Па и на самим служитељи |
| оград ћу им сам предати, но бриге ми је за Голубац.</p> <p>— Све им треба по уговору предати.{S |
| ного шта имам њему захвалити, што ми је за руком пошло.{S} Он је код Голупца Мађаре отиснуо, сп |
| дана Голубац предати.</p> <p>Розгоњи је за то да се ни тај рок не допусти, ал’ Жигмунд допушта. |
| нема.{S} Знам твоју тугу.{S} Жао ти је за Мачвом и Београдом, то је судба.{S} Мораш се јој пок |
| љетни син, Милан Војновић, остао јој је за утеху и сад се налазио у стану Лазаревом.{S} Лазар н |
| ити та трта.</p> <p>— Та само да нам је за руком испало, лако би ми са калуђером. </p> <p>— Мож |
| ело, а образи наборани.{S} Пострижен је за калуђера у дивној Студеници, доцније под деспот-Стев |
| који су му на поклоњење дошли, питао је за здравље краља Жигмунда, и обдарив’о их богатим дарим |
| о је љубљен од царске кћери.{S} Дрво је за њега високо било.{S} Кад мишљаше да је на врху, онда |
| нас правите господом.{S} Господство је за нас сад каштига само — одговори кнез Јован.</p> <p>— |
| не проси, но нек иште.{S} Просјаштво је за хромог и кљастог, који ништа нема, а не за онога ком |
| е га нису трпеле.{S} Тек доцније био је за патријарха намешћен.{S} Црнци калуђери тумарали су к |
| ећим се срцима спојити се.{S} Жеднио је за осветом, <pb n="304" /> у мислима тражио је оног ком |
| а свита.{S} Пајсије приправи све што је за кнезове нужно, и до пол сата није их већ било у Деча |
| ри Милици и њеним синовима; ал’ опет је за нужно нашао другим путем, ако се може, што за себе р |
| е баш натрчао на Петра, а и Митар му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не утече ис |
| аће берат да се деспот Вукогли признаје за владара Србије.</p> <p>— То још не би тако зло било. |
| потражим, јер времена су окрутна, није за оклевање, и кад чу’ да си овђе зарадова’ се да нећу |
| и мач не узима се натраг; штавише, није за јунака ни од среће таковим мачем се опасивати, зато |
| а, јер такав човек кад није наоко, није за свештеника.{S} Такав шпрљавац кад у цркви служи, и х |
| најдрагоценије на се метао.{S} Ово није за њ дан славе, дан предаје Београда жалостан је.</p> < |
| рине.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић није за се побринуо?{S} Колико му је од бабе остало, колико |
| српска цепа.{S} Па утолико је опасније за народ, што сте обојица пуног изгледа, одважни и влас |
| чујеш и његово име.{S} Сваки, који чује за Марка, сила му се у мишици утростручити мора — рече |
| о допадне, самовласно.{S} Језгро војске за њега је заузето, а моја млада ђеца у ништо се не рач |
| ро смедеревско вино; доиста велике муке за мене који сам се већ вина пити подобро навикнуо.{S} |
| а Србима сродити се; пример велики мале за собом повлачи.{S} Данас ће Милева у харем и потурчић |
| о би му мозак што [су] њега његове шале за срце ујеле.{S} Не једног калуђера је тако испрескака |
| у нама остати неће.{S} Они то све веле за нашу поуку и душевни напредак чине.{S} Није ли наш С |
| ад сасвим мудар?{S} Моје ријечи су биле за подсмијех, смет; но у смету нађе се чисто зрно, које |
| икад <pb n="468" /> и мађарско бродовље за собом повуку, ту је сад ужасан покољ, но ветар ватру |
| д тако напредују, кад један комад земље за другим добијају.{S} Где год видиш Турчина, на образу |
| ћа крв тече.{S} Ал’ није то само што ме за скиптром вукло.{S} Имам блага доста, могао би са мој |
| ог важног места.{S} Он је у своје време за Ђурђа свуда партају правио.</p> <p>Сад можете си пре |
| pb n="392" /> заиру војсци.{S} Припреме за прелазак и пријем учињене су.{S} И у двору је све у |
| н Рувим и остали калуђери чине припреме за госте.{S} Велика је свита, мада је манастир велики, |
| илазе.</p> <p>Ферхад-паша чини припреме за пут.</p> <p>Татари на брзи коњи језде у Крушевац да |
| и краљ деспоту, тако изгледа канда коме за покој душе пију.</p> <p>Деспотовица Јерина, никог др |
| ке, зато ови други план предузети науме за коначно развојевање Србије.{S} Они пошљу нека мања о |
| и сада.{S} За другим нечим је тежио, не за турским благом и саном.{S} Он је свој род љубио.</p> |
| хромог и кљастог, који ништа нема, а не за онога коме је бог дао мишицу да га до смрти служи.</ |
| лаго.</p> <p>— Ево откуп Голупца, ал не за издајице. [С] Исак-пашом свршио сам да издајице погу |
| је већ тако да нити имамо с наше стране за обрану војске, с друге пак стране, Вук не попушта, а |
| ину.{S} И народ неће да му Турчин стане за врат, даће све, руке, напослетку и душу.</p> <p>У по |
| врело олово у уши усути, а да се начине за владавину неспособни.{S} То је био византијски обича |
| ум, храброст, досетљивост, а и покајање за зла дела, и њега је држао за јединог који ће Србију |
| та или жудња за господарством.{S} Жудње за то сам имао, као Бранковић, ал’ у ком и Немањића крв |
| и тако, да му стомак искаје сво постење за трајавше епитимије.{S} А и сека Варвара, или’ како ј |
| био досад рђав обичај, да су се кнегиње за обичне властелине или војводе давале.{S} Ево шта нам |
| рси суво злато дичи,</l> <l>Кад се боре за славу јуначку.</l> <l>Жив остао спомен силног цара,< |
| д се све кида, цепа, па сваки се најпре за се брине.</p> <p>Тако дигну се на ноге, и са то мало |
| мемо за леђи оставити, ми смо се најпре за Голубац припремили, пуне су шајке на Дунаву са убојн |
| е красно пашом бити, толике красне цуре за жене имати, то је живот.{S} Ал’ кажи ми, честити паш |
| ао је у свету земљу, у Јерусалим, да се за народ богу моли, и да код куће не гледи како се Турц |
| деспотово, а сад разредимо се, па да се за душу и поткрјепимо.</p> <p>У трапезарији све их гото |
| н и мало забринут, остави друштво да се за сутра припреми.</p> <p>— Ви остајте, ја зарана морам |
| <p>Јерина није жена Лотова, она нема се за чим натраг освртати.{S} Срце Србије из Београда прен |
| и што су могли понети понели, спреме се за бегство, без да су на Јеремију, Јаблановића и кнежев |
| <p>— Царица нема војске, и народ ће се за јачим повести — одговори брзо Видајић.</p> <p>— Дакл |
| олико има красота на истоку, које би се за најсрећније држале, да могу само мог великог падише |
| ог Шишмана и Кантакузена.{S} Не држи се за горег ма од каквог војводе, а његову снагу осећа Бра |
| гледати, само што опет има људи који се за свашта хватају и који мисле да од свију све боље уму |
| ним срцем гледа мраморно тле, помоли се за боље дане, и срећу породице.</p> <p>Деспот сад сврат |
| ере — упадне громко Облачина, ухвати се за балчак сабље, крваве, обилићке очи баца на Ферхад-па |
| <p>— Добро би било већ сад побринути се за договор са Турцима, да се не задоцнимо — рече Харала |
| ељ бити.</p> <p>Султан пак ухвативши се за браду, позивље се на бога и Пророка, да ће реч одржа |
| ми не можемо свет спасти, сватко нек се за се брине.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић није за се по |
| жене.</p> <pb n="455" /> <p>— Пророк се за нас побринуо да нам све мора говети, било младо, бил |
| лијевом руком поглади брк, а десном се за балчак фата.{S} Кајица левом држи сабљу по средини, |
| душу Стевану мучити почело.{S} Бојао се за себе и за народ.</p> <p>Саветује се са братом Вуком, |
| оложаја истиснути, а деспот побринуо се за то да се може здраво и читаво куд хоће повући.{S} И |
| ћи.{S} По свету царске кнегиње удају се за цареве и краљеве, а код нас је био досад рђав обичај |
| ца шире руке, у лице се љубе, питају се за здравље.</p> <p>Опет стану, па се гледају.{S} Ту је |
| о му Леонтије узврати.</p> <p>Питају се за здравље.</p> <p>Бурна су времена, није губити времен |
| се то благо не изда.{S} Повеља ће му се за то издати, и овлашћење да у име Ђурђа, који опет у и |
| ажу л’ се Турци од нас јачи, онда ћу се за времена побринути да се опет Турцима приближимо, и д |
| } Идем султану као поклисар, онђе ћу се за вас заузети, ваша је деспотовина.{S} Гргура синови с |
| , у Угарску, па ћеду тек онда из освете за леђи радити.{S} А чинити се нешто мора.</p> <p>Ђурађ |
| вашу душу побринути, само се ви брините за моје тјело, ал’ живо тјело.{S} Но за жива тјела не д |
| би се потурчио, а да га сместа начините за највећег муфтију, прије би се дао на комаде исећи.</ |
| господара од Голупца града.{S} Чули сте за Јеремију војводу, диван је то јунак, сад је у граду |
| /p> <p>Дакле да видимо.</p> <p>Чули сте за Високе Дечане у Метохији.{S} Он је богатством Жичу п |
| о деспот одговори:</p> <p>— Што рекосте за Угре, и ја то у срцу исповедам, и јест да стојимо ме |
| и бијасте онда ђеца и младићи.{S} Чусте за Петошка лудака у двору цар-Лазара.{S} Јест, држали с |
| , ту му је при руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фетву, и решиће га од обвезе.</p> <p>Деспот мисли |
| у већ пут себи отворили, па ће грамзеће за господством породице лако утаманити.{S} Сад треба, п |
| ни, ал’ како се благо дели, сватко хоће за се више да заграби.</p> <p>— Кад ћу полазити? — запи |
| и од другога.{S} Народ за њима као овце за пастиром иде, па више такови пастира на више страна |
| ће му Султан наруку ићи, ако од Милице за себе који предјел узиште.</p> <p>Тако се, дакле, нам |
| /> Марко оног потпомагати, који се јаче за свој род жртвује.</p> <p>Са овим реч’ма Марко, стисн |
| је стара мудра глава.{S} Од Ферхад-паше за овај мах биће опет Петошко, хришћанин.</p> <p>Ферхад |
| гледа код своје куће затворена, ту више за њу станка нема.</p> <p>Јерина из Смедерева деспота д |
| едовања Србије, и дочекао је да крунише за <pb n="544" /> краља силнога Душана, и видио је како |
| на ловца који га убије.{S} Оба платише за лакомост.{S} Ето такове су ти наше војводе.{S} Ја ми |
| мање треба бирати.</p> <p>— Турци чуше за тај уговор склопљен и побојаше се.{S} Још за живота |
| ју.{S} Сејмени оружани стоје до њега, и за њим, крваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ крочи |
| плео, опет Караманија турска остаје, и за Турке изгубљена није.{S} Но у Европи ’де је Турчин н |
| <p>Запита га за војводе и кнежевиће, и за Харалампија.{S} Одговори да су сви читави, здрави, и |
| .{S} Турци су били у највећој сметњи, и за Србе куцнуо је као најбољи час, ал’ бадава кад место |
| е оних који у том раду живот жртвују, и за покој душе свих претковах, а за спас свих потомаках |
| е поздрава и отпоздрава мало заседну, и за_мало трајаше, ал’ ето игумана, како уђе метанише и р |
| задржи? — запита Јаблановић.</p> <p>— И за то сам се досетио.{S} Ако у опасност дођем, ја ћу пр |
| никакове залоге немам, Голубац треба и за ме да буде залога — а Јеремијо, ишти више, ишти за с |
| нема главе.{S} Царица је женска глава и за њено раме није толики терет.{S} Синови су јој врло м |
| пред иде Ђурађ Бранковић, покрај њега и за њим војводе.{S} Ох, да дивних јунака!{S} Какав је Ђу |
| нцеска рука израдити може.{S} До њега и за њим војводе, све саме делије, опет за овим глатког л |
| и се као стари <pb n="457" /> лав, да и за њ добра бити неће ако Голубац падне.</p> <p>Мађари о |
| ну мучити почело.{S} Бојао се за себе и за народ.</p> <p>Саветује се са братом Вуком, шта да чи |
| гама, били су одвећ вешти, зато ји је и за тај посао Бранковић и изабрао.</p> <p>Ђурађ Бранкови |
| ико изиграти.</p> <p>— Време је да се и за ме побринеш, доста сам си на душу због другог натова |
| њаворку, па се прочупамо мало за косе и за браду, па се опет лако измиримо, јер помирење и вјер |
| ма како ми тешко падало, остаћу за те и за народ о’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја воља. — С тим д |
| атријарх даје молитве читати за падше и за спасеније народа.{S} Милица не зна куда ће и како ће |
| све даје времена у том; па после држи и за претерано што се о Бранковићевом властољубију говори |
| питање је, хоће ли се народ за слепим и за владу неспособним кнежевићима повести?{S} Неће ли на |
| нуждан је не само за Бранковића, него и за млоге друге, јер млого ји има који би то исто чинили |
| о не под тим видом, као у харем, него и за друго што.{S} Када би ју за харем искао, не би ти ју |
| арави и лакрдијаш, па сам се дао лако и за дворску луду произвести, премда је онде већи’ луда о |
| е власти пут пресећи.{S} Ми се морамо и за наше потомке побринути да нас не проклињу да смо им |
| што је добро признати.{S} Ја сам чуо и за младог Стевана Лазаревог да је необичан младић.{S} Д |
| е већ почела плодити.{S} Морао се већ и за своју децу бринути.{S} Он је већ увидео да Турци ни |
| p> <p>— А зашто питаш оче, за књагињу и за Светислава?{S} Знаш, то су велика господа.{S} Онамо |
| ан ни цар Пријамос није имао.{S} Знаш и за Кантакузене, моје претке, који су се борили на помор |
| ав ми је душман Исак-паша.{S} Но знаш и за Ферхад-пашу одавна, да ми је пријатељ.{S} Штогод Фер |
| ота дуката нема?</p> <p>— Уплешћу још и за те десет хиљада дуката.{S} Јеси л’ задовољан?</p> <p |
| е неће цариградских постидети.</p> <p>И за кратко време ти двори су готови, а у њима и око њих |
| а по целој српској земљи.{S} И зашт’ би за друго био дао светли цар своју кћер Мару кнегињу за |
| не да се оданђе истиснути.{S} Прије би за време напустили Караманије нег’ ли овђе задобивене о |
| /p> <p>— Та не булазни, ваљда тек не би за њега пошла царица.</p> <p>— Мој брате, неће он цариц |
| рбанашким и зетским властелама, који би за срећу држали да добију твоју ћерку.</p> <p>— Јошт би |
| ти, као што већ једном реко’, главу би за вјеру положили.</p> <p>— Ми Турци такове требамо као |
| ти, ал’ то остављам деспоту да употреби за народ како најбоље зна.{S} Деспот хоће да сазида гра |
| атара, свуд су моји <pb n="343" /> Срби за вас крв проливали.{S} Неке чрезвичајне и изванредне |
| ошење постане тешњим.{S} Са тим се Срби за неко време од турске стране обезбеде, но поред тога |
| и гледати војници Душанови како се Срби за Турке боре?{S} И сам Грман уклонио се, и отишао је у |
| атељ манастира у високим Дечанима, а ви за Дечане добро знате.{S} Красан је то манастир.{S} Био |
| беглербег, а ти уређуј своје, преправи за турску војску заиру, и дођи прексутра да ти хабер по |
| о њега залетају.</p> <p>Игуман преправи за Леонтија у ћелији све књиге свете и староставне.{S} |
| јер једно с другим је спојено.{S} Живи за благо, а благо му за живот треба.{S} Па напослетку т |
| или бар дома глас однети, да му његови за ослобођење нужна [средства] створе и пошљу.{S} Па ет |
| јер вељаше да много трошиш новца и крви за алеманско царство, и против хусита, који у Угарску н |
| S} Код вас је поне то добро што сте сви за једну цјел заузети, па зато и напредујете; но код на |
| иљада дуката, јер Исак-паша и они други за то ионако ништ’ не знаду, а право да ти кажем, од ди |
| мо и тугујемо.{S} Ми ћемо с њима у туги за себе нов свет наћи.{S} Међу себи равнима престаћемо |
| у, држи да за душу своју ради, јер ради за душу Србије.</p> <p>Дође и Ђурађ Кантакузен, са дале |
| ички венац у калуђерству; све то грамзи за светским уживањем.{S} Штавише, има који су се већ и |
| оже.{S} Смедерево треба да служи Србији за обрану против Турака и Мађара.{S} Против Турака, јер |
| и Облачину-Ради, и свима јунацима, који за свој род гину.</p> <p>Тако наздравља Ферхад.</p> <p> |
| народ не би се делио, ал’ овако, сваки за првенством тежи, па један једнакоме неће да се покор |
| ове беседе, сви се дигну и разиђу сваки за својим послом.</p> <p>Вук Бранковић био је човек бис |
| ео да дражи Бранковића.</p> <p>— Има ли за то какве бујрунтије — запита султан.</p> <p>— Имам — |
| децу, младеж поучавали, други су писали за народ полезне књижице, и међу народ раздавали.</p> < |
| војска, лаки коњаници напред, а остали за њима.{S} Голубац већ није далеко, ноћу по ладовини п |
| ретворила истом онда када ме нису хтели за калуђера оставити.</p> <p>— Па како ти је било кад с |
| ом ослепити дао, да не би способни били за владу.{S} Кнез Гргур, отац њихов, био је старији од |
| досадашње деспотове речи не би налазили за узрок ову прилику пропустити, да им деспот јошт ово |
| е седити.{S} Но Ферхад-паша мора, мисли за сутрашњи диван, ту је говор о предаји Голупца.</p> < |
| од покојног деспота на самртној постељи за насљедника наименован, одмах после деспотовог укопа |
| ма, с Турцима мјерити.{S} Испадне ли ми за руком да Турчина поразим, онда ћу поразити и те ситн |
| обро што си дошао, свети оче, требаш ми за вијеће, јер си увијек земљу и своје стадо љубио, и ш |
| о гинути остатку војске, ви сте ми сами за право дали.{S} Истина, да смо се били и ми јошт у би |
| ао Бранковићу негда услуге чинио, прими за награду оно што имаш <pb n="370" /> и држиш.{S} Деча |
| — Све смо претресли, нема челика ама ни за нокат, жели ти кољено цјеливати — рече чауш- -баша.< |
| плећа.{S} Па није ни за калуђера, па ни за свештеника, јер такав човек кад није наоко, није за |
| } Па јошт криваста плећа.{S} Па није ни за калуђера, па ни за свештеника, јер такав човек кад н |
| дан показује.{S} Није се Харалампији ни за’фалио за то благо.{S} То га јако пече.</p> <p>Дође ч |
| о бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за кога, па смо мирни од свјета и свет од нас.{S} Благо |
| да отпочинућеду, па онда опет приправни за борбу.</p> <p>Жигмунду се чини да лагано напредују.{ |
| еспот у Смедереву да у двору ред начини за пријем и дочек улаках и поклисарах, па се спреми на |
| р војник, ал’ војник треба да се начини за војника.{S} Што је набољих мађарских војника, ти су |
| рости, за њим опремљени товари, поклони за паше и везире.</p> <p>Тако Харалампије попне се на к |
| Бајазит му је преотме, нит’ он шта мари за скрушено срце несретног младића.{S} Онај, који је ср |
| {S} Марко је љута убојица, и силно мари за велико господство, као год и Вук Бранковић.{S} Као ш |
| утује и чини наредбе да се народ пожури за зидање Смедерева, да кулуковати мора ако неће да под |
| еваном.{S} Стеван без деце, уочио га си за насљедника, а да се једаред начини крај распри измећ |
| ог сироте буле не трпе.{S} Помислите си за пашу једног старца, као сад војвода Костреш, шта, јо |
| еси ли дошао да предаш града.{S} Ако си за то дошао, бићете од силне милости моје помиловани, а |
| што видела.{S} Биљензуке, разни украси за врат, појасеви и тако даље пливали су у светлости.</ |
| едном, љутит, рекне ми: „Ти, синко ниси за калуђера, ти ћеш јошт до анатеме доћи, но чисти се о |
| д тебе пребудемо, светла царице и да ти за сваки случај при руци будемо. — На то патријарх мало |
| <p>— Са Светиславом?{S} Не брини се ти за то, наћи ће он за себе другу; та он је млад.{S} Па з |
| да се и ово мало речи опоменеш, ево ти за спомен мог мача, он је врло добар; не један је мејда |
| ао. — После ови’ речи калуђер ју ухвати за руку, па на све стране погледавши да га ко не примје |
| узрок био; светли цар волео би је дати за Краљевића Марка, па да се тим браком савез и мир изм |
| падиши ће плаћати данак, и сад ће дати за нашу војску ’рану и све што треба.</p> <p>— Велики ј |
| нег’ једна област.{S} Мађари ћеду дати за њ двеста хиљада.</p> <p>— Иди, бога ти, канда ми не |
| д народом вероватно.{S} Ја ћу се издати за пријатеља Бранковићеве лозе, али не Ђурђа деспота.{S |
| нам ове поврате, јер иначе ће то држати за грабеж, а пријатељство и добро сусједство више вреди |
| ’ после руку у којој је залогај пружати за другим залогајем, па да први из руке испадне.{S} Ниј |
| ком војском, ил’ ћу оданде лист послати за предају па ћеш и ти онда у манастир да подјелимо бла |
| ије ми до оклевања, морам се спријемати за Смедерево, и оставит’ Београд, ионако ми о’ђе земља |
| еотео.{S} Патријарх даје молитве читати за падше и за спасеније народа.{S} Милица не зна куда ћ |
| ђера може свашта бити, један ће умрјети за вјеру а други ће је погазити.</p> <pb n="459" /> <p> |
| пије, нећу много поучавати, имаш памети за три патријарха, а лукавства за седам лисова, неће те |
| о памет води.</p> <p>Јеремија да донети за поткрепљење добру вечеру, и доникле су заједно седел |
| е Милева у љубави тврда, она неће хтети за Бајазита да је још једанпут тако богат и силан.</p> |
| Ако буде за Бранковића добро, неће бити за њу и њену породицу.{S} Када би се са гордим Вуком сл |
| Његов је отац мислио да неће добар бити за војника, па му је сладио калуђерство, где својим осо |
| ах и писати српску славу, нет ’грамзити за светским сјајем.{S} Он помишља, богзна хоће л’ то ср |
| S} И код самих Турака да се више чинити за народ гдешта, негли у свом народу, који је већ тако |
| рпском у оно доба, скупљали су се гости за трпезу обично под звуком звонцета, за које је у једн |
| де залога — а Јеремијо, ишти више, ишти за се педесет хиљада дуката, за ме исто толико, и слобо |
| ралампоглију, тако шинуо, да би му овај за то радо јектеније читао.</p> <p>Но кад је цар Лазар |
| еде примити.</p> <p>— Ја теби дадо’ мој за аманет.{S} Другог мача не потребујем, осим што ми је |
| .{S} Ја, опет, нијесам рад да новац мој за то ширење распачам.</p> <p>— Ето види се мађарска во |
| преко сто хиљада, и то је довољан број за све те Турке, само нек’ је слоге.{S} Наша је војска |
| тати слугом.{S} Тако смо се борили свак за себе у међусобним борбама страшћу, осветом ослепљени |
| авити, јер он плаћа порти годишњи данак за Србију педесет тисућа дуката, а кад би је покорио, д |
| ачује се труба и звонце.{S} Ово је знак за вечеру.</p> <p>Код српске господе, а нарочито у царс |
| друге стране, Турци ће тај наш повратак за чисто, бистро, њима показано пријатељство признати, |
| љини ока видиш му јуначку душу која тек за бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма у којој краљев |
| млад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек за тебе заузет?{S} Та колико пути сам примјетила да је |
| је потписати предају града, а благо тек за леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко му је што га је ка |
| једну опредељену част српске земље Вук за себе и сина задржи, а остало да припадне Милици и ње |
| Београд, јако ти је киван, шта зна пук за деспот-Стевана уговоре са Жигмундом, и да кажеш, не |
| Она је у својој младој души осећала бол за својим оцем.{S} Особито, пак, забуна та у двору катк |
| ћеду они против мене.{S} Испадне ли нам за руком клетог Турчина из Немањића Србије истиснути, о |
| ј глас добио.</p> <p>— Свјети оче, знам за твоју честитост одавна, и што те успитам, искрено по |
| — Да бог поживи све будале, ја се морам за будале постарати.</p> <pb n="230" /> <p>Сад се изрод |
| им да кад до тога дође, показаћу да сам за сабљу рођен.</p> <p>Са овим реч’ма циљао је Светисла |
| чног јутарњег поздрава.</p> <p>— Ја сам за једно два сата починуо ал’ после сам се пробудио и н |
| е зидати.{S} Да знаш, деспоте, како сам за ово вријеме кукала, тако ми је дошло канда су ми ове |
| ић, и он је у Голупцу.</p> <p>— Чуо сам за њ, знам га.{S} Дакле знаш како има испасти ствар.{S} |
| сам седне, и прослови:</p> <p>— Чуо сам за те, војводо, како си накан да предаш град, е ту смо |
| оловине од откупа Голупца, половину сам за се по налогу задржао, добро је избројано.</p> <p>Фер |
| тео да будем војник, но рекоше да нисам за то.</p> <p>— Па зашто ниси ступио у другу какову цар |
| против Мусе ратовао, па зато те и држим за мог пријатеља, ако се и јесмо после тога који пут и |
| о на коцку за несигурно метати, налазим за опасно.</p> <p>Поред свега тога већа част војвода би |
| што сам од Татарина задобио и не бројим за ране, давно су већ излечене сасвим, но имам ји јошт |
| Турци те држе, над оним мађарским вођом за најбољег.{S} Уговор је учинио јошт деспот Стеван са |
| ности одма’ и прогласи и крунише Стеван за цара, али пре свега треба одбити Турке; то је први п |
| 89-те петнајсти јуни био је страшан дан за српски народ.</p> <p>Цар Лазар и султан Мурат борили |
| ог пиљеж граби, па су душмани, па један за другим у замак, у клопку дође.{S} Ми знамо како у Ка |
| спао, пре нег’ што ће изда’нути, брижан за опстанак Србије.{S} Можда му је у самртном часу добр |
| ђу на ните и вигове, јер је онда гајтан за пашу спремљен, а сва турска сила би на деспота напал |
| ати може, ал’ уз помоћ људи које султан за то означи.</p> <p>— Лако ћемо, Јеремијо, после тога, |
| име благо подјелим.{S} Што брани султан за такве ђауре, рећи ће ми Исак-паша, кешмет им је био |
| На први поглед рекао би, овај је рођен за владара.{S} А какве су војводе?{S} Не знаш чему више |
| от дочека.</p> <p>Јеремија је као рођен за војводу и властелина.{S} На њему је долама позлаћена |
| све то није доста.{S} Он је већ скројен за то да руши, обара.</p> <p>Како је чуо да је и отац Л |
| видети.{S} Као младић, био је одушевљен за Марка ког народ већ у песмама слави.{S} Лично га ниј |
| ="378" /> <p>— Ако је цар за царом, син за оцем, Вукашин је био цар пре кнез-Лазара, зашто да н |
| нин без разлике тамо одлазити, а Турчин за даље не хаје, тако да се у свако доба више пазило на |
| ку на срце пао, па сад не би рада да он за другог мари.{S} Калуђер ако и није био леп, ал’ га ј |
| ом?{S} Не брини се ти за то, наћи ће он за себе другу; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш да је |
| еће сигурности ради, и да добију наслон за своју војску, уговорено је да се има Жигмунду предат |
| дан, да могу коња јахати, па не би’ дао за богзна шта, само да још једном поред цара противу Ту |
| негињу за њега?</p> <p>— А зашто је дао за Обилића Вукосаву? — рече мало жустрије Милица.</p> < |
| и покајање за зла дела, и њега је држао за јединог који ће Србију спасти, ако се само икако мож |
| уздају се одбити нов јуриш, већ се као за смрт преправљају.</p> <p>Отпочину, ал’ закратко, опе |
| и да се удалити мора проговори јошт као за збогом остај.</p> <p>— Е видим да се и ја већ морам |
| висно господарили.{S} Вукашин је отимао за себе земље, па зашто не би и други то исто чинио, — |
| едати.{S} Штавише, кад је Новак запитао за будалу Петошка, царица одма’ даде га дозвати да на в |
| у пропадајућем народу.{S} Што сам ишао за деспотством, немој мишљети да ме је на то вукла ли с |
| а коме.{S} У нужди сваком је прво право за се побринути се.{S} Тако мисли отац Пајсије, који ма |
| жда ће се она приволети.{S} Пак ако ово за руком испадне, онда ћеш више користи отуда имати, не |
| дни мере земљиште, други учињавају дрво за грађу.</p> <p>Диван призор.{S} Какве су то творнице |
| рушио, а нарушена клетва рђаво сљедство за собом вуче.</p> <p>Тако Турци сами себи остављени, к |
| ђаура јако воли, пре ће се убити, него за другог поћи; јер има ђаура и ђауркиња који се пре уб |
| и.{S} Тај је сваког дирнуо, и мене ујео за срце.{S} Ја га нијесам <pb n="453" /> трпио, ал мора |
| је ли наш Спаситељ толико муке претрпео за човечески род, а ви црви, који нисте достојни вашом |
| Голупца одвраћао, деспот пак није хтео за откуп да зна кад прелази Голубац у мађарске руке.</p |
| /p> <p>Наравно да је велики губитак био за српски народ што Марко са остали претенденти није пр |
| е.</p> <p>Тако је Петошко проглашен био за будалу, који тек ћаска да људе забавља, јер такав шк |
| и’ великаша јер то би велики ударац био за цео народ — рекне патријарх.</p> <p>— Треба Бранкови |
| народ.</p> <p>— Деспот је себи задобио за савезника Угре.{S} Њихова судба је са српском скопча |
| ке треба.{S} Деспот мало је сна боравио за задње време, и кад је уснуо, страшни му сни долазили |
| ује.{S} Није се Харалампији ни за’фалио за то благо.{S} То га јако пече.</p> <p>Дође час да се |
| алампије издао, благо је са собом носио за паше, богзна куд је отишао, можда и деспоту — рече Ј |
| м већ обрекао.{S} Та како и не би’ учио за такову красну девојку.{S} Ни сама књагиња Милева ниј |
| га би боље било да се сад опет други ко за владатељство отима, бар би се могло у мутној води ло |
| ички грабе и отимају, но ако може свако за се, опет још што привући, једно за друго не мари и м |
| ошли.{S} Светислава су престављали како за Милевом уздише, а Милеву како се зарумени и како јој |
| аници, да можеш одмах провалити их како за мном пођу.</p> <p>Јаблановић мисли се, па после почи |
| турски добро научио, па ми је све лако за руком ишло.{S} Учио сам ја доста и науке, но нисам ј |
| коју разним наградама можете после лако за себе задобити, па онда и кнежевиће с пута уклонити.< |
| и.</p> <p>Русна са Харалампијем једнако за Ђурђа по народу мути.{S} Харалампије иде потајно међ |
| сам био млађи, са братијама, знаш онако за какву прњаворку, па се прочупамо мало за косе и за б |
| ралампије од пута јако уморан, а ионако за житејскаја јако заузет, добро пије, добро једе.</p> |
| нути.</p> <p>У двору се све преправљало за ново угошћење гостију.{S} Служитељи су свакојаке при |
| а какву прњаворку, па се прочупамо мало за косе и за браду, па се опет лако измиримо, јер помир |
| ало је прошло времена и већ се је знало за сваког госта који је какав.{S} Сваки је своју прилик |
| да ти једну ријеч кажем, доста би било за Голубац сто хиљада дуката.</p> <pb n="438" /> <p>— Н |
| и густим гранама.{S} Место је већ било за сто опредељено; у среди празно и пространо, унаоколо |
| {S} Да није деспот, рекао би да је само за бој створен.{S} Розгоњи, сува паметна лица, рекао би |
| длеже.{S} Такав закон нуждан је не само за Бранковића, него и за млоге друге, јер млого ји има |
| :</p> <p>— Драга моја Русно, ти се само за Мару бринеш, а за Вукосаву ништа.{S} Та није ни Обил |
| к плаћати.{S} Не зида се Смедерево само за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту утрошит |
| његовој рекао би да је цео калуђер само за веселости и шалу скројен, но у његовом срцу лежала ј |
| ихов дом, а ми само гости; но гост само за три дана, посље је несносан, <pb n="507" /> а ми не |
| жички.</p> <p>Било их је, који су само за, „житејскаја попеченија“ били, и код којих се, на жа |
| сада.{S} Бар за нашег живота не можемо за ништа добри стајати.{S} Ти знаш шта је Турчин.{S} Во |
| рица дозволила да још пре вечере можемо за један оченаш одморити се, јер би, ваљда, и сам патри |
| здигнемо, ми ионако Ђурђа не признајемо за деспота.</p> <p>— Ал’ шта ће рећи народ, који га је |
| — упита краљ.</p> <p>— Голубац не смемо за леђи оставити, ми смо се најпре за Голубац припремил |
| ти.{S} Но они нек раде за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, нити ће нас ико из |
| је најмилије, најсвијетије жртвоваћемо за народ — рече деспот.</p> <p>— Само грабљивце, грамзи |
| ек гостију.</p> <p>Да, да не заборавимо за Јулу куварку. —</p> <p>Она је она иста Јула, која је |
| онда сви у један глас:</p> <p>— Гинимо за народ.</p> <p>— Како право, онако здраво.</p> <p>Бра |
| ку властелу задовољити.{S} Ионако нисмо за овај пар тако снажни да Турке у Азију пребацимо.{S} |
| ини, коју сте ви згариштем начинили, но за то ћете и главом платити.</p> <p>Ферхад још већма пр |
| а собом и игуманову једну ћелепушку, но за овај грех покајао сам се и на Св. Николу у Приштини, |
| се барјаци већ по Мађарској вити.{S} Но за твог живота теби ће добро бити, а после што бог да.{ |
| те за моје тјело, ал’ живо тјело.{S} Но за жива тјела не дајте ми да спаднем на Бранковићеве гр |
| вако за се, опет још што привући, једно за друго не мари и мртвом задружнику скинуће са хладног |
| и други зове деспота у помоћ.{S} Једно за другим стижу турски посалници.</p> <p>Деспот сазове |
| ћу за други пут, ако се Милева случајно за Турчина уда, преповедаћу пред свима гостима.</p> <p> |
| е Бајазит запросио, би ли би драговољно за њега пошла? запита ју нешто шаљивим гласом Милица.</ |
| ио и дуго гледао, помишља’ да је све то за наше грјехе, и рјешим се, како ме срећа послужи, да |
| то бити, слатка мајко, хоћеш ли све то за себе задржати, или ћеш сестрама што од тога дати? — |
| ђава сљедства за собом повући, да је то за народ хрђав пример.{S} Милица на то ћуташе.</p> <p>— |
| у коме се то звони, а кад чују да је то за цара и изгибшу му војску, туга нападне сваког Србина |
| огом.</p> <p>— Е мој кнежевићу, није то за вас, треба вам још искушенија, да буднете као ја и о |
| и њему водили ал’ боје се неће ли он то за зло примити и расрдити се, јер је Марко на српске ве |
| {S} Крик војника, глас трубе, све су то за њу туђи гласови.</p> <p>Чује се топот, тутњава, звек |
| и’ речи Петошко уклони се.{S} Сви су то за саму лакрдију држали, но Петошка доиста више нису ви |
| је право, и цео би га јуначки свет зато за кукавицу држао био.{S} Па како би таков јунак као Ма |
| Није сваки калуђер Харалампије.{S} Ето за Радосава чује се свуд добар глас, и кад су се хусари |
| не говори; све ће добро бити, а особито за тебе.</p> <p>Сад Милица остави Милеву саму.{S} Она ј |
| житеља, који је за добру реч, а особито за жут новац, и највећу тајну изјавити готов био.</p> < |
| но нашао другим путем, ако се може, што за себе радити.</p> <p>Мара је била такође горда, власт |
| ашим шакама, одговори нам да чинимо што за најбоље, најпаметније држимо, да их држимо <pb n="47 |
| ан се опет страшно разљутио, кад је чуо за тај уговор, и навалио одмах на Крушевац и Ново Брдо, |
| азговарати није могао.</p> <p>Он је чуо за Руснин велики уплив код двора, а осебито код цара Ла |
| у Србији нег’ покрај Турака, који, бар за ово доба, у Голубац не би дирали, и добио би времена |
| ли, па желим да то будне и сада.{S} Бар за нашег живота не можемо за ништа добри стајати.{S} Ти |
| м себи у срце гледнуо и застидио се бар за магновење од сопствене себичности.</p> <p>Марко их ј |
| едногласно повичу да би таман био добар за адума, то јест за оног служитеља који буле чува да и |
| > <p>— Не брини се, оче, ако цела ствар за руком пође, ту си и ти с нами, твоје изостати не сме |
| цркви, и богате баштине.</p> <p>— А зар за ме у деспота дуката нема?</p> <p>— Уплешћу још и за |
| ом; Мурат за господство у Европи, Лазар за обрану своје домовине.</p> <p>Док су се ратоборни Ср |
| тво?</p> <pb n="378" /> <p>— Ако је цар за царом, син за оцем, Вукашин је био цар пре кнез-Лаза |
| чају, наново у борбу против Турака, јер за нас, за Србију, борба је живот.{S} А то повремено зб |
| је у каквој битки погинуо; и боље, јер за смртно заљубљеног човека нема бољег лека, него ил’ д |
| проси Милеву за Бајазита, Лазареву кћер за Муратова сина за српског душманина, да се тим начино |
| ј шта ће на то сљедити.{S} Кад даш кћер за Циљског, онда ће заискати султан од тебе твоју десет |
| лико треба, дао би си што и на намастир за покајаније и опроштај, па ти не би ништа смијетало — |
| ича.</p> <p>Дуго је трајао тај разговор за јошт неодморена Леонтија.{S} Но време не сме се губи |
| био сва надежда народу, па је и признат за деспота свечано.{S} Породицу имао је красну.{S} Госп |
| во, тако мора бити, нек се начини берат за Вукоглија, а Мађарима нек се пода мир.</p> <p>Тако с |
| у се са ужасном силом и жестином; Мурат за господство у Европи, Лазар за обрану своје домовине. |
| да л’ му је додијало аргатовање и намет за зидање Смедерева, и какве јошт има снаге.</p> <p>Рув |
| ништа, а моја половина нек буде аманет за народ.{S} На дивану, као што реко’, биће све у реду, |
| и за њим војводе, све саме делије, опет за овим глатког лица попови, владике, фратри.{S} Труба |
| ђарске, дијета рекла?{S} Кад бисмо опет за рат поискали новац, не би нам га дали, јер се новац |
| Но, сад ти озбиљно кажем да те Бајазит за жену иште; ако те не дам, опустошиће нам земљу и, са |
| а пространа, ту је један одељак спремит за кнежевиће, да не буду о’де баш као други сужни робов |
| а.</p> <p>После главног одмах је деспот за децу распитивао.{S} Деспоту је главно пре свега, и д |
| не хаје, к’о вели њему је Стеван деспот за живота свог потписао Мачву, Београд и Голубац, па са |
| ва у Мађарској, као што је добио деспот за Београд и Мачву.{S} Сад тек виде да у Турчину није в |
| да би таман био добар за адума, то јест за оног служитеља који буле чува да из куће или кроз ба |
| ледом разблажавати морају; то је радост за буле!</p> <p>— Па шта им фали? — рекне, Петошки реч |
| о се у Београд.</p> <p>Премда је жалост за Стеваном велика била, опет су Ђурђа и великаши и нар |
| ја треба да им буде <pb n="536" /> мост за Мађарску.{S} И то наваљују што прије да се на те нап |
| о турској сили противустати, па се јошт за времена натраг повукао.{S} И зашто да му гине толики |
| > <p>— Та то је све истина, да сте јошт за време незаборављеног султана Илдерим-Бајазита нами д |
| , који га је на сабору у Сребрници јошт за живота Стевана за нашљедника деспотства признао? — п |
| прибавља, и не аргатује као робље, већ за своју домовину, своју земљу, благу матер, која њега |
| S} Не зида се Смедерево само за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту утрошити.{S} Паде |
| , истом од двајест година, па свуде већ за првенством тежи.{S} Па и међу самим остарелим војвод |
| у са Турци држите, увидео сам да је већ за Србију куцнуо жалостан час.{S} Увидео сам да поред в |
| ада по спуштеним мостовима, град је већ за леђи, мост се опет спушта, и страховитом звеком ланц |
| ек стари Новак на то рећи.{S} Он је већ за сигурно држао да ће се са царском породицом сродити. |
| [се] Јаблановић.</p> <p>— Ја ћу се већ за вашу душу побринути, само се ви брините за моје тјел |
| > <p>Ферхад-паша већ је начинио наредбу за објед, и све спремно донесе се.</p> <p>Провели су об |
| лу освету изрази тиме проти’ Светиславу за први његов познати смеј. </p> <p>При том Милевин обр |
| /p> <p>Највећа јој је била брига Милеву за ту ствар преправити, али како?</p> <p>Ако је Милева |
| не са силним богатством да проси Милеву за Бајазита, Лазареву кћер за Муратова сина за српског |
| шушкало да је Јусуф био да проси Милеву за Бајазита.{S} Дође то до ушију Светислава и свију ост |
| Бајазита, који је цар-Лазара ћер Милеву за жену узео, и са тим и Србију к себи привукао тако да |
| ати.{S} Кад је ружичало, очитај молитву за Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{S} Они су искај |
| ува тело свог добротвора и моли се богу за спомен душе.</p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз пут баш |
| аду дуката на манастир, да се моли богу за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и прађедове.{S} |
| доле да одјек даду.{S} Војници не знаду за продају Голупца.{S} Они држе да за Србију Голубац бр |
| {S} Могла би си ми што казати у накнаду за то што због тебе мал’ нисам ноћас мутно прошао, а ио |
| запита деспот. — Јесу л’ добили награду за откуп издајства?</p> <p>— Јесу л’, сад ћеш видити, х |
| аници, па једнако је тражила нову згоду за Ђурђа.</p> <p>Са Ђурђем није могла ништа почињати, н |
| рпљења.{S} Једни партаје праве у народу за узвишење једног или другог господара; да са тим и се |
| рем, него и за друго што.{S} Када би ју за харем искао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам то не |
| што бити.{S} Русна дворјанка рада би ју за свог сипа, а царица за Светислава, но цар малте неће |
| пол столеће и јошт Вука држе, спјевају за издајицу.{S} Ја, његов унук од племена Бранковића, п |
| било је господе која су хтела да имају за луду онаковог човека који је доста мудар да си могу |
| а не угасе, и молитве се једнако читају за блаженство душе деспот-Стевана.</p> <p>Калуђери дигн |
| потајно међу народ и прави нову партају за Ђурђа.</p> <p>— Шта ће нам — вели народу Харалампије |
| су војске биле силне.{S} Власи се бију за слободу и отаџбину, Турци да добију нову земљу, Србљ |
| Балшићи и Црнојевићи не гледају Србију за чело српског народа.{S} Зато морам и с Грцима добро |
| пун вредна радена народа, што је човеку за живот, све ту можеш наћи.{S} Има ’шеничне земље, вин |
| > <p>Вук је одма’ намерио добру прилику за себе употребити и то турског султана Бајазита за себ |
| .{S} Лазар наименовао је исту дворјанку за прво придворно лице покрај царице, јер ју је особито |
| </p> <p>— И ти би дао православну ћерку за лацмана? — запита зачуђен Леонтије.</p> <p>— За њену |
| /> јуначке среће, али сигурно на коцку за несигурно метати, налазим за опасно.</p> <p>Поред св |
| S} Ђурађ већ давно у срцу носио је жељу за владом, па будући је млого добри’ својства у себи им |
| истиснуо, па се учинио царем.{S} Ја му за право дајем, јер да није био он, а оно би био други, |
| p>Помоћу неких грчких великаша изиђе му за руком ухватити и затворити Ђурђа.{S} Најпре га у Цар |
| ао. </p> <p>Исак-паша мисли се, даје му за право, па пита да л’ би боље било одмах напасти на д |
| ер је хтео брзо уклонити се, но није му за руком изишло, јер није добро познавао унакрст свуда |
| ма у шаке који га одавна мрзе и који му за зло примају што је част војске после битке спасао.</ |
| ји сто педесет хиљада дуката, и дали му за то у залогу Голубац.{S} Ђурађ сад то не признаје, а |
| е спојено.{S} Живи за благо, а благо му за живот треба.{S} Па напослетку тко би знао шта мисли |
| ога поступка, други, опет, давали су му за право.</p> <p>Да је деспотов положај био тежак, о то |
| прави.{S} Док је Турчина, онђе је њему за род мјеста.{S} Но сад већ знам да и теби Петошко пор |
| /p> <p>Народ аргатује, ал’ деспот ’рану за народ прибавља, и не аргатује као робље, већ за свој |
| ведали су се о бољи народа, и кад седну за богодану трпезу, то ће им бити тајна вечера, и пе’ар |
| с Турци од прве младости.{S} Турци гину за своју вјеру, и што код њих старији заповједи, млађи |
| отив силе доникле, донде док се побрину за помоћ са друге стране.</p> <p>Дотерују марву, живад |
| } Који нису били у <pb n="266" /> стању за живота отклонити га, употребиће сада сву силу своју |
| /> исповедити морам што на том убеђењу за право налазим, па ћеш ми, светла царице, опростити, |
| ватру, неки јачи зрак; који неку тежњу за нечим хасновитим изражава.{S} Она, истина, није још |
| дао светли цар своју кћер Мару кнегињу за њега?</p> <p>— А зашто је дао за Обилића Вукосаву? — |
| оју корист и ове претенденте.{S} Ови су за себе у земљи српској имали партаје, па чрез то народ |
| до пријатељство заверена.</p> <p>Сви су за здравље ови’ младића купе дизали, сви су у здравље њ |
| јем, да је било, и јошт их има, који су за правду и истину страдали, и који јошт страдају, јер |
| изражај калуђеру дао да млађи, који су за трпезом седили, мало што се сви грохотом не насмејаш |
| ултан и његове паше, удиве се, знали су за Јеремију, већ је Исак-паши такове шиљао, ал’ није му |
| лановићем.</p> <p>Харалампију морали су за коц везати, и тако га погубе.</p> <p>Тако искајаше с |
| доиста кадар био управљати.{S} Турци су за своју ствар сложни, и напредоваће.{S} Турчин ће, у ј |
| ведро небо и деспотови чадори.{S} То су за делије станови.</p> <pb n="515" /> <p>И кнежевић отп |
| то код Розгоњије и Лошонције, који нису за назоре деспота и Облачине Раде.{S} И Црни Завиша био |
| и.{S} Остареле војводе и саветници нису за власт.{S} Мог оца зна сваки да је за тај посао најсп |
| нела.{S} Милица ће те по ђаурском адету за зета држати који, поред жене своје, неко право у пор |
| ској, што даде у замену Стевану деспоту за Мачву и градове.</p> <p>— Мачва ти је отворена, узми |
| против кога, све моје имање и ђецу даћу за слободу златну, које ни ја управо уживао нијесам, је |
| ијем, и ма како ми тешко падало, остаћу за те и за народ о’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја воља. — |
| осећа већу снагу, прориче си већу срећу за спас народа, ја ћу му место моје уступити; ал’ уједн |
| ми како?</p> <p>— То сад нећу, оставићу за други пут, ако се Милева случајно за Турчина уда, пр |
| бине баштине, и да продаје дичну дијецу за јањичаре.{S} Кад је тако, како да се спасе народ.{S} |
| p>Харалампије, телбиз, испитује бимбашу за Ферхад-пашу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био |
| ли по оном: „Добри пастир полагает душу за овци“.</p> <p>Вечна им слава!</p> <p>Но бадава, и у |
| јаше по турском адету што учини’, могах за те изгубити главу.{S} Облачина је делија и своју душ |
| апред налог издао да се од трпезе одмах за пут спреме, јер су већ Турци господари од Крушевца, |
| мене тајно здраве и читаве држао, да их за српски престол спасем, који после смрти Стеванове са |
| ад, нијесмо ми криви, ионако се Голубац за Србију одржат не море, што нам се може пребацити?</p |
| ад, Србија им је отворена, само Голубац за Турке на ограшју стоји.{S} Маџари деспоту, не вјеруј |
| ска да људе забавља, јер такав шкрљавац за друго што и није.</p> <p>Петошко је тако кроз препор |
| тези одговорити не може.{S} Треба новац за војску, треба за непредвидим случај што имати.</p> < |
| о тај збори, његова ријеч је мудра, бич за покварене великаше.{S} Петошко, чу’ много о тим од д |
| ћ.</p> <p>— Е добро, Харалампије је баш за то.{S} Дакле Харалампије, на теби је ред да идеш Тур |
| ожанственом сневању.{S} Онда тек не даш за млого што си Србин православни.{S} Сва ђеца онда тек |
| равди пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне улаке мени усмено шиље |
| ј отац?</p> <p>— Он жели, да га признаш за првог поглавара српске земље.</p> <p>— Дакле, да он |
| служи.</p> <p>— Дакле, тако да останеш за род изгубљен?</p> <p>— Изгубљен је онај пред богом и |
| ћу султану и на дивану поднијети, даћеш за турску војску заиру, и све што је потребно.{S} А сул |
| <p>— А бога ти, Петошко, кога ти држиш за најбољег војводу?</p> <p>— Оног који је најмудрији и |
| е властела српска била несложна.{S} Још за време Мрњавчевићах проклицала је та неслога.{S} Косо |
| ј уговор склопљен и побојаше се.{S} Још за живота деспота продераше до Крушевца и све попљенише |
| ње педесет хиљада дуката, и кад што још за војску устреба, па покрај тога још шест хиљада коњан |
| Пред војском је цар Душане силни</l> <l>За њим језди Угљеша војвода,</l> <l>Реља Крилат дивна Б |
| навом које сувим.</p> <pb n="400" /> <p>За то време док се деспот с краљем и војводама бавио, Ј |
| и, и дели-Реџеп-ага јаничарски. </p> <p>За чадором сејмени и заптије.{S} Ту је окол турске војс |
| и „<title>Многаја љета</title>”.</p> <p>За њим се дигне Новак:</p> <p>— За здравље јуначке српс |
| спот борити мора, ако ће у град.</p> <p>За Јеремијом стоје спремни коњаници.</p> <p>Кад је десп |
| подвикне достојанствено деспот.</p> <p>За тили час сви су на коњима.{S} Деспот с десне, с леве |
| забавама, а Војновић је јуначина ком је забава тек коњ, мач и копље, па прежесток изгледа.</p> |
| на ’асну вуку.{S} Какова им је код куће забава?{S} Пси и помешана деца.{S} Ако је која баш и ка |
| ј често пред очима, па се зна у женским забавама, а Војновић је јуначина ком је забава тек коњ, |
| крв је племенита, кнежевићи пију да си забаве бољу душе и срца, ал’ вином до скотства не даду |
| азговора већина гостију би се јошт дуже забавила, но царица није хтела <pb n="245" /> патријарх |
| јанској дужности измислила да би царицу забавила, и тек последње дворкињине речи срца јој се ко |
| отац Пајсије.</p> <p>— Нисам ли се дуго забавио, моји синци?</p> <p>— Где си тако дуго, оче? — |
| егињи, која се са дворјанским девојкама забавља, па поред ситне тамбурице пева песме заљубљени’ |
| и.</p> <p>Оцу Пајсији наложи да кнежеве забавља, да с њима вечера, и донде код њих остане, док |
| н био за будалу, који тек ћаска да људе забавља, јер такав шкрљавац за друго што и није.</p> <p |
| >— Е добро, ја идем, а ви се донде сами забављајте.</p> <pb n="368" /> <p>Отац Пајсије оде.</p> |
| еби познате паше и везире, да се с њима забављају.</p> <p>Приликом једног саветовања, рекне сул |
| се Милица са Русном овако разговарала, забављала се са својим цвећем.</p> <p>Милева је била кр |
| м свецу, но опет радије су се са другим забављали.{S} Новак са његовим војничким разговорима и |
| новодошавшим гостима и по свом обичају забављали су се, које у шали које у озбиљности.</p> <p> |
| тике постала.</p> <p>Милевино са цвећем забављање и Миличин са Русном разговор прекинут беше до |
| таманити ал’ само у народ да му нико не забада.{S} Он није бранио што ће Лазар на Косову погину |
| итно се распослале да не би тко у ствар забадао.</p> <p>Кад је све тако уређено, листине потпис |
| а су се тек разгледали и тек смехом све забашурили, а као будали праштало се, а да не би будала |
| 482" /> <p>Кад их Турци виде, стану, па заблендани гледају и’ силне и горостасне, ма већ и не м |
| е баш онда, кад му се круна најсјајније заблистала.</p> <p>Један комад Србије откинуше Турци, М |
| бљено ослобођавамо, које, пак, да га од заблуђења сачувамо.</p> <p>— То је врло паметно.{S} Ето |
| г младог сина Вука, рече:</p> <p>— Шта, забога, зар мој Стеван оде на Косово?</p> <p>— Сад бар |
| би пошла за турског цара?</p> <p>— Али, забога, све ме то те то питаш... — одговори збуњена Мил |
| даду педљу земље; који мисли барјак да забоде, у исти мах буде низ бедем преметнут.{S} Телеса |
| ледају кад Турчин на бедему алај-барјак забоде.</p> <p>Жигмунд Розгоњија погледа, Розгоња самрт |
| а, кад ал’ виде се вешала, а до њих три забодена копља, а на њима натакнуте главе.{S} Деспот гл |
| ка Јаблановић <pb n="465" /> оставио је забодену белу заставу, вента ради, не би л’ се још Мађа |
| пророка, кажи ми искрено, да л’ те срце заболе кад се опоменеш твог ђетинства, твог завичаја, и |
| као и уверен сам да те глава поред њега заболела не би.{S} Он тебе добро познаје.</p> <p>— Ха, |
| мозак ми се повредио, морало ме и срце забољети.{S} Но ова се боља у праву рану претворила ист |
| долази.{S} А треће је што те текар срце забољети мора.{S} Чули су Турци да си у договору са Цељ |
| Скуп је сваки тренутак.</p> <p>Пију, да забораве боље.{S} Јаблановић диже пе’ар, па прослови.</ |
| p> <p>— Ао, мој оче, па да тако на тебе заборави деспот!{S} Та требало би да си ти сада једнако |
| мо треба добро живљет, па човјек на све заборави.</p> <p>Ферхад га промјери оком, једва се може |
| ћу како ваља.</p> <p>— Честити пашо, не заборави ме — рече Харалампије, очи му влажне од задово |
| г одлучени, одродили се од старе мајке, заборавили су свој стари бабин дом, пун свачега, богатс |
| арко, шта радиш?</p> <p>— Пијем вино да заборавим моју тугу; ’оди амо да га заједно трошимо.{S} |
| скоро у харему султановом налазила, па заборавимо ју мало, да нас не боле срце.</p> </div> <di |
| пије на дочек гостију.</p> <p>Да, да не заборавимо за Јулу куварку. —</p> <p>Она је она иста Ју |
| јатељски показивала.{S} Вука није могла заборавити, па је његовог сина трпила.</p> <p>Харалампи |
| ако сам и несрећан, на мене Србин никад заборавити неће!</p> <p>На ове речи Маркове сваки је са |
| ок сам имао љубовцу Зулејку, коју никад заборавити нећу, седио сам после уморног лова на ову ст |
| а ми само буди човек, а ја нећу на тебе заборавити.</p> <p>После ови’ речи даде калуђер слуги ј |
| ета Богородица те сачувала, немој на ме заборавити.</p> <p>Тако се опросте.</p> <p>Сад се Харал |
| Е добро, честити пашо, само немој на ме заборавити, а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад да ти н |
| ако бог да, па се мир поврати, немојмо заборавити на породицу Лазара, на његовог пунонадежног |
| м задовољна, и надам се да на моју децу заборавити нећете — одговори кроз плач и к поласку дигн |
| — рече Русна — од моје стране давно је заборављена; и то утолико лакше уколико ми се са свију |
| могу се у рат упушћати.{S} Све обиде су заборављене, па ће ми кнез Ђурађ реч стрпељиво преслуша |
| а бити, но после твоје удадбе све је то заборављено и од то доба си нам ти круна свију дворкиња |
| место дворског живота, а Крушевац је у заборавност пао био.{S} Но после несрећне битке Вукашин |
| , тако ми Бегташа, ил’ ћу на првој кули забости алај-барјак, ил’ жива ме виђет нећеш — прослови |
| Зар не има јунака који ће на првој кући забости алај-барјак.{S} Зар нисмо ми они Турци који су |
| раће се закон донети такав, по којем се забрањује строго употребљавање такови’ <pb n="254" /> п |
| <p>Из речи познало се да је деспот јако забринут, канда предвиђа нову несрећу.</p> <p>Јерина гл |
| b n="416" /> <p>Јеремија озбиљан и мало забринут, остави друштво да се за сутра припреми.</p> < |
| >Марко у свом шатору, код Ситнице реке, забринуто сеђаше при чаши вина.{S} Одело му је било срп |
| неће, но што нам је сад чинити? — рече забринуто Јаблановић.</p> <p>— Сад нам није до оклевања |
| о изгледа.</p> <p>Русна на то, као мало забринуто:</p> <p>— Ја не знам шта ће од свега тога бит |
| похити онамо.</p> <p>Он Русну прилично забринуту нађе.</p> <p>— Добар дан, госпођо!</p> <p>— Б |
| ла бол за својим оцем.{S} Особито, пак, забуна та у двору каткад је ужасавала.{S} Све јој се чи |
| ати могао.</p> <p>У целом двору највећа забуна владаше.{S} У таковим жалосним околностима, код |
| тек онда игумана.{S} Но од радости ил’ забуне поче љубити и руке калуђера својих братија, који |
| тиње великих ушију — седео је без сваке забуне, гордо, осмевајући се на подсмешљиве госте.{S} О |
| било згодно.{S} Милева се од своје мале забуне још није опростила била.</p> <p>— Како ти се доп |
| ад Крушевац у његовој жалости, жагору и забуни и видимо шта на другом крају Срби раде.</p> </di |
| преко законитости продиру, па у толикој забуни и само свештенство је усколебано, и међу самим к |
| они неће против њега ићи, но у толикој забуни гледаће да што од сина Лазарева откину.{S} Одбра |
| pb n="296" /> спасти могло.{S} Но у тој забуни сваки је на свој рачун радио.</p> <p>А шта је Ми |
| места непомичан.{S} Жигмунд и Лошонци у забуни нису га ни позвали упомоћ, а деспот без захтева |
| крдија познат.</p> <p>Новак, да би мало забунио Петошка, почео је друге врсте разговор.{S} Нова |
| ио, хтеде својим важнијим реч’ма будалу забунити.</p> <p>— А бога ти, Петошко, кога ти држиш за |
| крип узети, те са тим се онај први смех забунити који је на његов рабош друштву веселост улио.< |
| ива румен обасу.</p> <p>И Новак примети забуну Светислављеву, па мало живљим и озбиљним реч’ма |
| шевцу? — Но при свему том, тајећи своју забуну, са полувеселим лицем ишла је царица са Русном н |
| ту.</p> <p>Ко би могао описати Милевину забуну и жалост калуђера.{S} Одма’ се познаду.{S} Стари |
| — Та мој отац тебе јако уважава — рекне забуњеним гласом Ђурађ.</p> <p>— Чуј, момче.{S} Ти си ј |
| м као оруђе противу Турака служи.{S} Од заваде са Турцима уздржавао се.</p> <p>Но Мурат султан |
| о би се већ ти великаши побринули да се заваде, па ћеду онда у деоби покрај кнезова и они који |
| ме од Жигмунда откине зато да нас после завади и појединце утамани.{S} Засад смо обоје смирени, |
| , блаженом Стевану.{S} Завадили смо се, завадили су нас Турци и Грци.{S} Огорчење родбини бруку |
| да му душу прости, блаженом Стевану.{S} Завадили смо се, завадили су нас Турци и Грци.{S} Огорч |
| /p> <p>— Јошт би се баш зато јошт већма завадили, они који су празних шака остали, бацили би на |
| И какве си ти ту користи имао деспоте, завадио те Жигмунд са султаном, коме одољети не би мога |
| де неприлика, могу се катане са Турцима завадити.{S} Деспот и војвода Раде обучени су арнаутски |
| д, сада капија Маџарске.{S} Треба ђауре завадити, треба мир с обојицом, са деспотом и Жигмундом |
| ађара за нас, и повлађивати му треба, и завађати га са Жигмундом, и зато би му требало нешто на |
| а што Јеремија чека, ал’ их Харалампије заварава, он их моли, преклиње, показује <pb n="470" /> |
| > <p>Стеван што брже врати се у Србију, заведе пријатељство са великим господарем Мирчетом, и у |
| је био Марков побратим.</p> <p>Е сад се заведе међу њима разни разговор.</p> <p>— Таковог делиј |
| ешћеду браћу у деобу, тај обичај је већ заведен после Косова, и Вук Бранковић се делио ба Стева |
| ег народа младића, у тврдо пријатељство заверена.</p> <p>Сви су за здравље ови’ младића купе ди |
| акшати.{S} Ни самом Бранковићу немој се заверити.{S} Сутра идем у Пловдив да неколико српски’ р |
| ремију.</p> <p>Већ је вечерње доба, ал’ заверне душе једнако расправу воде о својој користи.</p |
| то сам, волео би’ бити дервишом.</p> <p>Завеса чадора је већ спуштена, без замерке једе се и пи |
| боље би било међу Србе јошт већи раздор завести.</p> <p>Сулејман, као стари Муратов слуга, добр |
| и јело донети, па ћемо онда тек беседу завести.</p> <p>Добро је пало Србима код Марка частити |
| сабља.</p> <p>Деспот понуди га у чадор, завесу спусти, и стојећки се питају.</p> <p>Деспот погл |
| крај Гргурови’ синова они ћеду владати, завешћеду браћу у деобу, тај обичај је већ заведен посл |
| еља, а колико има моји’ земљака који ми завиде кад станем на моју рођену земљу?{S} Због колико |
| Русна је измеђ’ осталог споменула, како завиди Мари кнегињи, што ће бар изближе видети српску п |
| .{S} По сокаци сви су гледали на нас, и завидили нам.{S} Но срећа није дуго трајала.{S} Започне |
| и.{S} Сваки му је све, да и саме бркове завидно.</p> <p>Но ако је Марко био тако чудновато јуна |
| </p> <p>Град је опседнут, турска војска завија, обвија се као змија, да га стегне, и прогута.</ |
| да младо створење да се и на ону страну завијати, па сад нек се изјадикује, јер са јадиковањем, |
| 90_N6" /> Сад од тебе, свијетли падишо, зависи што се чинити има, ја сам на твој миг готов кудг |
| добром управом, кад један од другог не зависи, могу од користи бити.{S} И Вуков син Ђурађ, пре |
| противу десет борити.{S} Истина, млого зависи од <pb n="359" /> јуначке среће, али сигурно на |
| ма полу своје важности.{S} Да је од њих зависило, за мало бакшиша продали би били Вуку и двор и |
| ма.{S} Свуд је међу нами пакост, злоба, завист, па нећу, не могу ни ја друкчији бити.</p> <p>— |
| њиге.{S} Видио је охолост и грабљивост, завист великаша, видио је ’де народу прети опасност, ’д |
| <p>— Нипошто.{S} Код вас би ме злоба и завист, утаманила, а овде нико ме не дира, па вам могу |
| само неки су га мрзели које из злобе и зависти, које пак због тога што се јако с ’ришћани друж |
| ништ’ не говориш да су Бранковићи пуни зависти, да злобе и Обилићу, коме у војсци српској пара |
| одељење-војничко.</p> <p>— То су вашег завичаја деца.{S} Кад си се ти и Вук, деспотов брат, пр |
| ле кад се опоменеш твог ђетинства, твог завичаја, и би л’ опет волео да си хришћанин.</p> <p>— |
| са цар-Лазарем.</p> <p>— А није ти жао завичаја, дворе Лазоглине, ђе се сад турбани вију, ништ |
| робље сам искупљивао, и испод руке свом завичају шиљао.{S} Што су други погријешили, то сам ја |
| ачки’ ритара, против Татара ил’ Турака, Завиша је свуда.{S} Сад је дошао да помогне Жигмунду и |
| игмундова војска прелазила је Дунав.{S} Завиша је тај прелазак штитио, и јошт Турци не могу да |
| с леђи својим сабљама и буздован’ма, а Завиша као рањен лав, гордо крчи си путе свој’им стрелц |
| а.{S} Змај-Облачина Раде мери Завишу, а Завиша удивио се о јуначкој слици Облачине.{S} Да су не |
| о, брани се јуначки.{S} Ту стиже и кнез Завиша, главом је све надмашио, рикну као лав и своје у |
| ови, из очију му варнице скачу.{S} Црни Завиша, кнез од Грабове, из Пољске, од јуначне лозе ста |
| т, с лева Розгоњи, опет до деспота Црни Завиша, преко Лошонци, па тако помештају се војводе, св |
| зоре деспота и Облачине Раде.{S} И Црни Завиша био би покрај деспота, волео би ’де на отвореном |
| аљују, јер хоћеду да пут пресеку, и сам Завиша види да одољети не може, већ са својих неколико |
| узалуд, и тако повуку га натраг.</p> <p>Завиша је са своји јунаци дивно скончао, труп на трупу, |
| јима ће повратак војске штитити.</p> <p>Завиша близу обале понамешта, разреди своје стрелце, пу |
| из града промоли, стреле на њ лете.{S} Завише стрелци нису обични стрелци, већ имаду јаке пушк |
| и.{S} Змај-Облачина Раде седи до Црнога Завише.</p> <p>Донесу јестива и сваке ђаконије, смедере |
| Турци предварили, заповеди кнезу Црном Завиши да заузме места на којима ће повратак војске шти |
| згоњијом, Лошонцијом, и с Пољаком Црним Завишом.</p> <p>Кад је тако краљ Жигмунд примио кључе Б |
| , уздисај задњи’ рањеника ужасан.{S} На Завишу грухну хатлије, од њега као од стене отфркну, љу |
| гмунд још неће да уступа, хоће да спасе Завишу.{S} Но доцне је, Турци су га већ притисли.{S} Ху |
| и Лошонција.{S} Змај-Облачина Раде мери Завишу, а Завиша удивио се о јуначкој слици Облачине.{S |
| се такође разиђу и тишина највећа свуда завлада.</p> <p>Калуђер са Митром помало је к своме кон |
| <p>После смрти деспота Стевана Високог завлада Србијом Ђурађ Бранковић.</p> <p>У Београду, у д |
| е знао.</p> <p>У српским земљама одавна завладала је болест деобе.{S} Владарска деца се међу со |
| ра нестало; међу њима је таква хладноћа завладала да је слабог већ изгледа било да ће Русна моћ |
| ио.{S} Он је с већом чашћу српске земље завладао, и да не бијаше кнеза доцније цара Лазара, зар |
| азара, зар би свеколиком српском земљом завладао био.{S} Ратујући противу Турака, погинуо је ко |
| правца и мало среће могао са пола света завладати, а поред хрђавог правца и несреће — и сатану |
| м их и пропустити, па ме деспот није ни завладичио што сам већ одавна заслужио, требало би да с |
| рбије.</p> <pb n="332" /> <p>Нов ред је заводио у Србији.{S} Укрепио и украсио је Сребрник и Бе |
| град, тај град ће бити и наш град, кад завојиштимо Мађаре, јер Вукогли не може ништ’ против Ма |
| ребрн, јер је деспотово тело у сребрном завоју.</p> <p>Тело деспотово остало је нетљено, руке м |
| бом добро и зло дјелити.{S} Као ђевојка завољела сам те.{S} Опомињеш се кад си од Турака побјег |
| подиже се градић, Ласловар, недавно је завршен, праве се опкопи, ровови.{S} Ту је већ и друга |
| ако краљ Жигмунд примио кључе Београда, заврши се та жалосна свечаност.{S} Један лацмански калу |
| .</p> <p>Деспот то изрече, и тим се све заврши.</p> <p>Војводе иду на свој посао.{S} Поуздани љ |
| жу, и зидови чују.</p> <p>Леонтије тиме заврши.</p> <p>— Сад свје знам, знам и миралаја, све је |
| нам бог буде у помоћи.</p> <p>Са тим се заврши разговор.</p> <p>Деспот је задовољан што је Леон |
| му се ништа не украти.</p> <p>Диван се заврши, а Ферхад-паша води у свој чадор поклисара Карал |
| >— Моја воља твоја воља. — С тим деспот заврши главни разговор.</p> <p>Што ће се сад разговарат |
| и у последњем тренутку жића, кад ропац завршује, а гром самрти душу му озарио.{S} Руво је на њ |
| рдо курталисало, ал’ место тога Голубац заглави.</p> <p>Деспот, како је чуо да је то Ферхад-паш |
| ране Бранковића та увреда не да се лако загладити.</p> <p>Ове се речи Русне јако косну, но опет |
| и није баш био каиљ чекати док на нокту загоре.</p> <p>— Морамо још мало почекати, можда ће се |
| е благо дели, сватко хоће за се више да заграби.</p> <p>— Кад ћу полазити? — запита Харалампије |
| Турака војевати могу — рече Новак, мало загрејан, а у оку му се суза купила.</p> <p>Као старије |
| ноздрва им модар пламен издише, и ржећ загризују доламе јунака, а боја нема.{S} То вели Кајица |
| , два брата као два бора, па би ишли да загрле певца и с њим судбу живота деле; но к њему не мо |
| ратком здраве нађем.</p> <p>Харалампије загрли најпре Јована, пољуби му лице, па онда тако исто |
| на Косово — рече Драгаш.</p> <p>Царица загрливши свог младог сина Вука, рече:</p> <p>— Шта, за |
| роду живети, _да га могу једанпут целог загрлити!{S} Но не даду ми српски великаши главе дигнут |
| ву.{S} Састану се, и душе им у искреним загрљај’ма пријатељство уливају, што показује више нег’ |
| Цецилија распуштеним косама пада оцу у загрљај, и моли га да се са својима у Ласловар врати, ј |
| Јеремија изрече, а топови са Ласловара загрме, задими се над Дунавом.</p> <p>Розгоњија уређује |
| а кадгод, ако опет настане славно доба, загуди на њима њему подобан детић.{S} Па је тако сирома |
| дама лађе, и чунови носе спрему, путови загушени од силне марве, коња и волова, натоварених кол |
| атаре, Турке, како сузе роне. ’Деком од загушеног јецања рамена, прса му се тресу, други, опет, |
| аш неки понос; а на Србину видећеш неку загушену тугу.{S} Није ни чудо.{S} Турци насред пазара |
| деника, топот коња, и шкрип колах, слух загушива.</p> <p>Кантакузен свуд ’де треба показује се, |
| рдије из Уруменлије стигну, па да ђауре загушимо да ни медет не изрекну.</p> <p>— Шта велиш ти |
| у и пусти се у јецање кроз које се чују загушите речи — Светиславе — Леонтије.{S} Стражари зачу |
| на други свјет, конопац о првом ’расту загушиће је.{S} У здравље Јеремије војводе, властелина |
| <p>— Ти си анђео хранитељ Србије — рече загушљивим од туте гласом деспот.</p> <p>— Не помишља’ |
| ер је био и богу и људ’ма угодан — рече загушљивим гласом деспот, а суза му на зеници засја.</p |
| дице, да ти квара бити неће.{S} Ти мени зада вјеру, ја се подвргну.</p> <p>Деспот, ком је битка |
| не. — Затим мало уздане Новак, но опет, задавивши своју тугу, рече пјевцу:</p> <p>— А гдје си т |
| један кадионицом јако димећи смех свој задавити је морао, јер то „от јуности“ нешто претерано |
| ламом задат, танке усне стиснуте, канда задављују плам.</p> <p>Свако ћути, што се једе, канда н |
| рпским војницима последњи удар Мађарима зададе.{S} Једва сам краљ Жигмунд из битке са неколико |
| ма.</p> <p>То питање Ђурђу велику бригу зададе.</p> <p>Ђурђу Бранковићу доиста су сметали Гргур |
| мљомера и неимара.{S} Кнежевић им свима задаје посао.{S} Једни мере земљиште, други учињавају д |
| n="342" /> му јунаштво праву радост не задаје.{S} Све га нешто боле, свагда је сутрусан, без д |
| о сад о другим стварима брине.{S} Турци задају свима велику бригу.</p> <p>— А бога ти, да ли је |
| се цијепам од савеза угарског, погазићу задану ријеч, која је потврдила уговор Стефана деспота, |
| стио био — примети Јаблановић.</p> <p>— Задао ми вјеру — рече Јеремија.</p> <p>— У таквој ствар |
| народу моме оне ране лечим, које сам му задао.{S} У двор ми немој долазити, јербо ће ми твоје п |
| ам у град умамио, реко’ да сам му вјеру задао, а кад он мени главу спасе, морам и ја њему.{S} Д |
| собом у рачуну чист.{S} Он је своју реч задао, па ју је и одржао, вредност њену крвљу плативши. |
| шено показивало је румен који је пламом задат, танке усне стиснуте, канда задављују плам.</p> < |
| против мене била. <pb n="288" /> Твоја задата ми реч више ми важи него сто поклона.{S} Ако ти |
| у и пријатељству живити.{S} Код мене је задата реч и заклетва свагда света и нерушима, и зато и |
| оваћу га за Србију; у уговорима, ако је задата ријеч на штету народа, погазићу и задату ријеч, |
| ам помагати морао.{S} А код мене је реч задата светиња — одговори озбиљно деспот.</p> <p>— Та т |
| <p>Бајазит султан, син Муратов, имао је задатак онај довршити, што су му преци започели.{S} Кос |
| треба да напише.</p> <p>Радосав проучив задато, оде на посао.</p> <p>Сад прећу на друго што.</p |
| јвода, неће оскврнути светињу јунаштва, задату ријеч, на коње дванајст катана, Облачина и Кајиц |
| ма он и добријех странах, а то му је да задату ријеч погазити неће.{S} Он ме понуђаше писменом |
| адата ријеч на штету народа, погазићу и задату ријеч, штовише, прво и пошљедње моје дијете ћу ж |
| вјеру, као што река’, ал’ јеси л’ каиљ задату одржати ријеч?</p> <p>— Ти тражиш оно о чем ми п |
| намеравају.{S} Неће ли сад Турци своју задату реч погазити и на то ићи да се Вук понизи?{S} У |
| по владалачком старешинству, а моја је задаћа најтежа.{S} Да ми овај народ не лежи иа срцу, о |
| p> <p>Харалампије од стиха преда се тој задаћи.</p> <p>Оцу Пајсији наложи да кнежеве забавља, д |
| лављено и сад на посао, сваки има своју задаћу. -</p> <p>Јеремија пише ситну књигу ’де му разла |
| тив Турака послата била.{S} Он је своју задаћу и овде, покрај млоги тешкоћа, решио.{S} Њега сви |
| ађ Бранковић, стјеновит, па вишим духом задахнут јунак, види му се то из мушка лица, горостасја |
| гледао на цвет од крина којег за прсима задевеног имаше, којег му је Милева дала.</p> <p>Поруме |
| бљом поклони.</p> <p>Вино им срце и дух задело у сплет ђаволског коловоза.</p> <p>Усијане главе |
| го кроз прсте гледа, и кад који део куд задере, мора се дочекати тако, да се Турци с крвавима г |
| ћеду прилике и повода да у Србију дубље задеру.{S} Ми с Мађарима као суседи треба да живимо, ал |
| е ваш стриц Ђурађ крив, који се сад сам задеспотио.{S} По његовом сте налогу ослепљени.{S} Но б |
| а изрече, а топови са Ласловара загрме, задими се над Дунавом.</p> <p>Розгоњија уређује гомиле |
| је, гледи, промерује, нишани.{S} Плане, задими се, а најјача кула Голупца занија се и сруши.{S} |
| Маџари, како буду мира имали од Турака, задираћеду у Србију мало-помало све дубље, сад имају Ма |
| /p> <p>Када је певач престајао, донекле задиркивали су Петошка.{S} Петошко није ником остао дуж |
| већ било кад га је Петошко у манастиру задиркивао, и на миндрос узимао, но преиначено име на К |
| а и све изједначи тако, да кад у једног задирне, а други се смеју, онда оног задирне у оног кој |
| ог задирне, а други се смеју, онда оног задирне у оног који се најјаче смеје, као из неке пизме |
| тво, и против хусита, који у Угарску не задиру.{S} Најпре нек се изда по уговору што се издати |
| > <p>— Е ја готов полазити, на коња!{S} Задње речи је узвикнуо Јеремија.</p> <p>— Дакле скупа ћ |
| треба.{S} Деспот мало је сна боравио за задње време, и кад је уснуо, страшни му сни долазили, в |
| ти ради ни своју крв не штедите.</p> <p>Задње речи је Леонтије нешто оштрије изрекао, канда се |
| од њима допада.{S} И како се опораве од задњег ударца код Голупца, ван сумње је да ћеду се опет |
| вати.{S} И његово понашање при нападању задњем на манастир, дошао је Ферхад до уверења да се Ра |
| рду.{S} Преповиједаћу им како ћеду се и задњи потомци њих опомињати.{S} А ја ћу се њима вечитим |
| ову Лазоглија хаметом потукли.{S} Ето и задњи јуриш нам одбише.{S} Шта мислиш, Исак-пашо, може |
| омотане дробове вуку, пиштање, уздисај задњи’ рањеника ужасан.{S} На Завишу грухну хатлије, од |
| време напустили Караманије нег’ ли овђе задобивене области, јер одавђе се шири турски дин.{S} Т |
| о.{S} Јошт ми остаде очин мач од Душана задобивени, њега сам после очиног пада истражио и задоб |
| турски’ млого не важи, па већ једанпут задобивено лако се и изгубити може, особито ако Србима |
| и и чрез њи’ су нове и нове приврженике задобијали.</p> <p>Било је у турском стану, осим српски |
| , наговарањем, ласкањем гледао је да га задобије; кад са тим није успео, онда са претњом, па на |
| је имао своје приврженике.</p> <p>Русна задобије потајно пријатељство Вуково.{S} И она опет нег |
| ранковића, па да уз то још и мало земље задобије.{S} Мурат би хтео да се Срби ма’ну Мађара, па |
| уком мучки срце пара, а да туђе баштине задобије.{S} У савету властеле нечастиви места имају, у |
| опет негдашње приврженике Ђурђеве њему задобије.</p> <p>Русна је једнако Вука подстрекавала: з |
| у у помоћи против пексијанске вјере, да задобијем мог шурака Тому Кантакузена, и јошт којег вој |
| памети силно сам хитио да Голубац прије задобијем нег’ што би га Маџари на јуриш узели.{S} Да с |
| ко.{S} Морамо се усиљавати да изгубљено задобијемо; но ако нам то није могуће, а оно барем што |
| нам из руку ишчупају.{S} А кад Голубац задобијемо, не могу Маџари дуго ни Београда одржати.{S} |
| рад, па им треба још Голубац, па ако га задобију онда ћеду са Бранковићем на Крушевац.{S} Силна |
| зражава.{S} Она, истина, није још с тим задобила мисао да би добро било таковог друга имати као |
| смо Турке до ноге потукли, много робље задобили, ’ришћанство ослободили.</p> <pb n="418" /> <p |
| великаша.</p> <p>— А колико си ти рана задобио старче — запита Новак Грмана.</p> <p>— Свега се |
| Петошком.</p> <p>— А колико си ти рана задобио Петошко?</p> <p>— Имам, богме, и то две велике. |
| > <p>— А ја већ оне што сам од Татарина задобио и не бројим за ране, давно су већ излечене сасв |
| пна.{S} Ту си видео све барјаке које је задобио Душан и други српски господари.{S} Јер из Призр |
| е, цара Лазара кћери, коју је доцније и задобио.{S} У разним биткама против Турака показао се н |
| , њега сам после очиног пада истражио и задобио; он ће ме јошт док сам жив послужити.{S} Овај м |
| добротом и красотом млога је срца себи задобио.{S} Међу осталима у очи је падао још отац Леонт |
| ководити народ.</p> <p>— Деспот је себи задобио за савезника Угре.{S} Њихова судба је са српско |
| ез престанка.</l> <l>Пет већ рана Новак задобио,</l> <pb n="239" /> <l>А Татарин радосно се смј |
| против његовог брата, Мехмеда сам с тим задобио, и тек њему посве могу захвалити што смо у сада |
| није ни сам по праву насљедија царство задобио, породица Гребљановића насљедије изгубила, и да |
| ранковић, пре нег’ што је Миличину кћер задобио, био је велики обожатељ Русне, која га је такођ |
| у против нас, да све што од Мурата доба задобисмо, да нам из руку ишчупају.{S} А кад Голубац за |
| ним наградама можете после лако за себе задобити, па онда и кнежевиће с пута уклонити.</p> <pb |
| о Солун отимати</l> <l>И Цариград бјели задобити.</l> <l>Бог из тебе побро говорио —</l> <l>Реч |
| еликим војеним масама и грдним губитком задобити; но одсад ће имати са Србима по горштачким пре |
| уби и уважава и жели твоје пријатељство задобити — одговори Јусуф.</p> <p>Милева није се могла |
| г да, да ће наши потомци изгубљено опет задобити, али засад нуждан нам је мир, да се мало поткр |
| а блага, па ћу запросити његову ’ћер, и задобићу је, јер ћу бити славан човек.</p> <p>— А шта, |
| зар и млади Новаче</l> <l>Златног класа задобише орден.</l> <l>Нека пију весела им мајка</l> <l |
| и, пред очима му је свеколик поглед.{S} Задовољан је, све му по вољи иде.{S} Биће красан град у |
| и за те десет хиљада дуката.{S} Јеси л’ задовољан?</p> <p>Харалампије мало промишља.</p> <p>— Ј |
| ту на лицу, да није Розгоњијевим реч’ма задовољан.{S} И сам краљ двоуми, и запита Лошонција:</p |
| слушао све, и канда је изреком деспота задовољан, па прослови:</p> <p>— Начисто сам, друкчије |
| извади уговор и преда.{S} Исак-паша је задовољан, само заиште да се његова половина од ћара ње |
| је међу нами уговорено.{S} Исак-паша је задовољан, и сад је тек посао на дивану.{S} Донијео сам |
| што сам ти унапред рекао.{S} Вукогли је задовољан, он се хвата за скут султану, покоран је, нећ |
| Харалампије трепавице уздиже, сасвим је задовољан својим стањем, и држи да му награда неће фали |
| ао они у Немањиној Србији.{S} Деспот је задовољан, и рече игуману да боље и последње јајце да н |
| им се заврши разговор.</p> <p>Деспот је задовољан што је Леонтије проникао у његову душу, а сад |
| , па ти не би ништа смијетало — рече не задовољан Харалампије.</p> <p>— Ја Ђурђа још од ђетинст |
| <p>— Јесам — рече.</p> <p>— Је с’ ли ти задовољан Јеремијо?</p> <p>— Јесам.{S} Но имам нешто да |
| га известио.{S} Султан је са нацртајем задовољан био, и ствар је готова, тек форме ради кроз д |
| сле овог мира, Вук јошт није био сасвим задовољан, бојећи се да га Турци у сајузу са Милицом до |
| м султану послати.</p> <p>Турчин, с тим задовољан, није се дуго у двору бавио, него ускори врат |
| е као бан господарити.{S} Јеси л’ с тим задовољан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја се заклињем да ћ |
| .</p> <p>Но Мурат султан није био с тим задовољан.{S} Он је корачао к извршењу започетог дела.{ |
| ајазит није ни с једним ни с другим био задовољан.</p> <p>Сулејман-паша видећи да и по првом и |
| м.{S} Ја сам са оним што имам у Прилипу задовољан; но ја желим да као поглавар свеколиком српск |
| тако изгледа канда Јаблановић није баш задовољан, јер кнежевићи управо његови’ су шака допали |
| и реду понамештани.</p> <p>Да се гости задовоље, велике се чине припреме.</p> <p>У једној двор |
| војевољно је првенство другима уступао, задовољив се својим бистрим разумом, науком и чистом са |
| ра бити, кад кога адумом праве.{S} Зато задовољио сам се с тим, да будем као баштовански слуга. |
| одица морала се са неким парчетом земље задовољити, и то под покровитељством турским.{S} Краљев |
| је јутро од вечера, боље сад и с мањим задовољити се, нег’ после руку у којој је залогај пружа |
| вник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се с тим задовољити.{S} Но не губимо времена, но пош’љимо одма’ |
| ље, јер тако ћемо тек мађарску властелу задовољити.{S} Ионако нисмо за овај пар тако снажни да |
| акве поклоне давати, а султан је богат, задовољиће се ако му даш краснијех увеџбаних соколова, |
| агновења била је без тог блага срећна и задовољна, сад би већ без њега незадовољном и несрећном |
| арх.</p> <p>— Ја сам с вашим закључењем задовољна, и надам се да на моју децу заборавити нећете |
| нпут, добро награђена.{S} Јеси л’ с тим задовољна?</p> <p>— Јесам, па шта да учиним?</p> <p>— К |
| вак.</p> <p>— Је ли светла царица с тим задовољна? — запита патријарх.</p> <p>— Ја сам с вашим |
| лави, тако и ја мишља’ и одлучи’ — рече задовољно деспот.</p> <p>— Тко ће зидати град?</p> <p>— |
| да коњанике, нек зида Смедерево — рече задовољно падиша.</p> <p>— Све је то мало, сад би треба |
| ме — рече Харалампије, очи му влажне од задовољства, ал’ пе’ар празан.</p> <p>Ферхад устаде и д |
| љан био, показивао је на свом лицу неко задовољство.</p> <p>Милица и дворкиње чинише се такођер |
| подсмешљиве госте.{S} Особито, пак, са задовољством гледао је на оца Харалампију, који је тако |
| т-нанос да дођу амо што пре, јер ако се задоцне, није нам на ино, реци да се Голубац Мађарима п |
| лубац предати, и то што пре да не би се задоцнили.{S} Хоће л’ војвода Јеремија одмах предати гр |
| тан коб.{S} Јошт сат-два да су се Турци задоцнили били, Жигмунд би добио био Голубац.{S} Каква |
| нути се за договор са Турцима, да се не задоцнимо — рече Харалампије, који није баш био каиљ че |
| о не учиниш, учиниће Милица, па ћемо се задоцнити.{S} Турчину нек се упусти Приштина са окружни |
| нађе.</p> <p>Кнежевићи су после вечере задремали и легли.{S} Још мало па увелико спавају.</p> |
| иви се!{S} Жао јој је, ал’ та жалост не задржава.{S} Само брже с њом, да је та жалост што пре п |
| д Немањине лозе радо и често су се овде задржавали.{S} Доцније када се српска влада распростран |
| гмунда.</p> <p>Јаблановић зато није баш задржавао Јеремију од одласка, једно што га је тешко за |
| е сигурности ради, морала се у Крушевцу задржавати.</p> <p>Двор, у ком је сад Милица обитавала, |
| да се са својима тамо не повуче, не би задржали Турке босански пастири и чобани.{S} Обилић је |
| <p>Они су доиста посечени:{S} Ђурађ је задржан, да још услуге чини, па онда кад већ не буде ну |
| здајство, ја на твом мјесту одмах би га задржао, а сад се теби мора предати.</p> <p>— На вјеру |
| рђем.</p> <p>— Ал’ ако би га ипак Ђурађ задржао, шта ћемо онда чинити?</p> <p>— Онда опет ја не |
| а Голупца, половину сам за се по налогу задржао, добро је избројано.</p> <p>Ферхад то изрече па |
| аду је обезоружао, ал ипак у свом околу задржао.{S} Војска му се састави са оном од Видина што |
| рао би њи’ изгубити.{S} А он волије њи’ задржати, него ли тебе.</p> <p>— Сад све верујем.{S} Да |
| , слатка мајко, хоћеш ли све то за себе задржати, или ћеш сестрама што од тога дати? — запита М |
| <pb n="245" /> патријарха и Новака дуже задржати, па је од софре прва устала а затим се дао сви |
| оно што мора бити, не могу ни ја ни ти задржати.{S} Турчин је сад бујица која све пред собом в |
| косовској битки једва га је отац могао задржати да не навали на најгушћу масу Турака.{S} Сва с |
| емију од одласка, једно што га је тешко задржати од оног што си једаред у главу утуби, друго, а |
| иславе — Леонтије.{S} Стражари зачуђени задрже оба калуђера.{S} Дође глас до Тамерлана, он даде |
| ну част српске земље Вук за себе и сина задржи, а остало да припадне Милици и њеној деци.{S} Ов |
| плати.</p> <p>— Ал’ ако не усхте па те задржи? — запита Јаблановић.</p> <p>— И за то сам се до |
| дари мир деспоту и Жигмунду, деспот нек задржи што сад има, нек плаћа харач, нек да коњанике, н |
| јошт добро обдари; а Бајазита у ропству задржи, да га јадно измори.</p> <p>Гргур, Милева, Леонт |
| а са своји коњаници да Мађаре у примаку задржи и послове им поквари.{S} Јеремија је јунак, не д |
| ају гријеси отаца.{S} Ишти, деспоте, да задржиш оно што имаш. </p> <p>Деспот промишља.</p> <p>— |
| Кад је деспот перо у руку узео, рука му задркта, она рука која се у најљућим бојевима није задр |
| а рука која се у најљућим бојевима није задрктала кад је сабљом махала.</p> <p>Чин је звршен.</ |
| е јој се сузе на лице, но душа јој срце задрма; чини јој се канда глас чује — Јерино, охрабри с |
| о себи дере.</p> <p>Петошко остави дом, задругу своју, оде у свет, у српски свет, проучавао је |
| ривући, једно за друго не мари и мртвом задружнику скинуће са хладног тела све до голости.</p> |
| евиђење плашило, у међедовој кожи, и то задуго.{S} После, кад ми је један добар богобојажљив ка |
| тељи олакшати.{S} Та Манасија је његова задужбина.{S} Ту је он рад да кости своје сложи и да по |
| ближе, дивна околина украшава манастир, задужбину Високог Стевана, свог ујака.</p> <p>Предвече |
| које се метне на прса деспот Стевана о задушницама.</p> <p>Тако Леонтије чита сад једно сад др |
| ушане, Срб’ма сунце јарко,</l> <l>Зашто зађе роду јуначкоме...?</l> <l>Ђе је твоја мишца силови |
| јер који је зажелио Београда и Голупца, зажелеће и Србије.</p> <p>Тешко беше Србији, тешко њено |
| у им могли из главе изићи.</p> <p>Ђурађ зажели Марка видети.{S} Као младић, био је одушевљен за |
| ари живи, који их не познаје и никад не зажели, јер онда није њиховом упливу изложен.</p> <p>И |
| се, поред све невоље, насмеје, и један зажели чути једно, а други друго.</p> <p>— Е добро, а ј |
| ће ми тајну поруку испричати, преобучен зажели се у свјети храм Жиче, куд је тим послом к мени |
| м рукама.{S} Против Мађара, јер који је зажелио Београда и Голупца, зажелеће и Србије.</p> <p>Т |
| неко доба сва крушевачка звона жалосно зазвоне.{S} Људи распитују коме се то звони, а кад чују |
| једној дворани намештена трпеза, звоно зазвони, дворјани оду краљу и својти му да и’ допрати.{ |
| аром.</p> <p>Турци су од Србаља страшно зазирали, и све се богу молили да Срби остану у миру.</ |
| д другог туђило, све је једно од другог зазирало.</p> <p>Царица са својом породицом; патријарх |
| војевао, па увијек од њега зазиру.{S} И зазирати могу, јер је и приликом битке код Голупца руке |
| атио Харалампија, а Харалампије једнако зазире од Јеремије и удаљује се од њега.{S} Јеремија кр |
| има за Турке војевао, па увијек од њега зазиру.{S} И зазирати могу, јер је и приликом битке код |
| оброј нози са Турцима, а Мађари од тебе зазиру; сутра опет можеш ил’ мораш с Мађарима, па како |
| ију са хришћанске земље.</p> <p>— Турци зазиру, и баш зато све ћеду силе напрегнути да се затук |
| ски, да их не познаду Турци, да не буде зазора.{S} Но бимбаша познао их је, и води их у трапеза |
| ара као и Турака.{S} Мађарима може бити зазорно што се Смедерево зида.{S} Жигмунда треба убавес |
| чељад јошт веселила.{S} Пјевање, шала, заигравање све се већма чуло.{S} Јула, једна од кувариц |
| хоте скупљене делије кроз кршеве с леђи заиђу, коњаници не могу им приступити, а они са још већ |
| се крећу, и тешке камиле дижу се, и сва заира се вуче.</p> <p>И сам султан са свитом је у препр |
| т, Београда му више нема.{S} Купи, шиље заире турској војски.</p> <p>Ферхад-паша, међутим, врат |
| малу турску посаду.{S} Ту има и блага и заире.{S} Коњаници рупе, заподене се крвави бој, види т |
| ће се лако спустити Моравом, заједно са заиром — рече Јакуб-паша.</p> <p>— А тко да предводи ту |
| четокаицима, носе храну, <pb n="392" /> заиру војсци.{S} Припреме за прелазак и пријем учињене |
| рећена.</p> <p>Турци спашавају пртљаг и заиру, ал’ их хусари тискају ван, у самом манастиру се |
| уређуј своје, преправи за турску војску заиру, и дођи прексутра да ти хабер по вољи донесем, та |
| ивану поднијети, даћеш за турску војску заиру, и све што је потребно.{S} А султан, како види уг |
| слуша, кажи право шта мислиш, кад би те заискао?</p> <p>— Мајко, ја то не смем казати.</p> <p>— |
| ти.{S} Кад даш кћер за Циљског, онда ће заискати султан од тебе твоју десетолетну кћер Мару.</p |
| чима — одговори кнез Јован.</p> <p>— Ја заиста не би’ му на путу био!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— |
| примедбе; и да не би Петошко јошт дубље заишао поред Грмановог простодушија, тражио је други пр |
| ош то, ако би Ђурађ све то исплатио, па заиште кнежеве? — запита Харалампије.</p> <p>— Лако је |
| опет Петошко, хришћанин.</p> <p>Ферхад заиште од Радосава калуђерске хаљине, па му каже да ће |
| рад да иште предају.</p> <p>Улак уђе, и заиште предају, јер ако не, мач ће преко њи’ прећи.</p> |
| е драго.</p> <p>После ови’ речи Петошко заиште мало вина које му се одма’ и даде.</p> <p>— Па к |
| преда.{S} Исак-паша је задовољан, само заиште да се његова половина од ћара њему што прије пре |
| обро било, Сулејмане, да ја у мој харем заиштем ту красну ђаурку?</p> <p>— Добро би било, али с |
| и на срцу лежи, чека на благо.{S} Да га зајази, и сам се одмах дигне, а бимбаши наложи да носи |
| ти неће, ја Голупца не предајем, док ми зајамчено не изда.{S} Оче Харалампије, ето ти књига пов |
| је, то је друштво састављено да у скупу заједнички грабе и отимају, но ако може свако за се, оп |
| Та војска ће се лако спустити Моравом, заједно са заиром — рече Јакуб-паша.</p> <p>— А тко да |
| војска купи, па се у добро доба вратио, заједно са Новаком.{S} Новак, кад чује од патријарха шт |
| н — а оно пушћам слободну вашу кнегињу, заједно са њеним братом.</p> <p>После ови речи дозове Б |
| да заборавим моју тугу; ’оди амо да га заједно трошимо.{S} Ти си један међу твојима који у срц |
| рода бринули.</p> <p>Једном ишетавши се заједно, рече Пахомије:</p> <p>— Драги брате, шта ће би |
| хтео да она пре у ватру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да и помисли на другог.{S} Но она, п |
| е да се оговарају ка’ и други, а кад су заједно међу собом мишљео би да су сами побратими.{S} П |
| поткрепљење добру вечеру, и доникле су заједно седели.</p> <pb n="416" /> <p>Јеремија озбиљан |
| другу.{S} Много добра, и многе грехе су заједно делили.</p> <p>Харалампије уђе у ћелију и без п |
| ђери и Новаком; Русна са Ђурђем били су заједно.{S} Сви су нешто планирали, сваки се на нешто п |
| уд ћеду проћи.</p> <p>Побочници хуктећи зајезде преко моста у град да улазак јаве, Јеремија обо |
| ту, Ферхад-паша са Уруменли-беглербегом зајезди, ал’ тако да му је око увек надаље спред јездећ |
| е, из црта му чита ужасну борбу у души, зајекне, нешто га у сну мори.</p> <p>Јерина шаком глади |
| Јаблановићем и Харалампијем.{S} Још има заказати, да како се доведу деобеници, одмах да се наре |
| сно и лепо, нека једна красота другу не заклања, него нек све скупа што је добро дичи овај свет |
| рухне међ хатлије као у јато, јунаци га заклањају с бока и с леђи својим сабљама и буздован’ма, |
| а не имати.</p> <p>— Ја сам твоја жена, заклела сам се с тобом добро и зло дјелити.{S} Као ђево |
| му страну.</p> <p>Русна, која као да се заклела искоренити Лазареву породицу, налази се на турс |
| миру плоде свог труда.{S} Дивље турство заклело се да обори Србију, да јој сок исиса.{S} Ново Б |
| да воља Турке из Европе да истерамо.{S} Заклео сам се на распетије да ћу моју силу, мој живот у |
| р не сме се женити; калуђер зато јер се заклео да неће ниједну, а будала зато, што би сваку хте |
| тву живити.{S} Код мене је задата реч и заклетва свагда света и нерушима, и зато изјављујем да |
| ти.</p> <pb n="344" /> <p>После овакове заклетве међусобно њи’ово одношење постане тешњим.{S} С |
| ја и Мехмед положили смо један другоме заклетву да нећемо се дирати.{S} Штавише, ја сам дао за |
| Турцима простио.</p> <p>— Дао је реч и заклетву да ће одржати Бајазитову лозу.</p> <p>— Јест п |
| S} Рат је сумнителног изласка, а притом заклетву би нарушио, а нарушена клетва рђаво сљедство з |
| ећемо се дирати.{S} Штавише, ја сам дао заклетву да ћу и са његовом децом у миру и пријатељству |
| ији да дође у његов стан на договор.{S} Заклиње се живим богом и св. Савом, даје му тврду веру |
| p>Ђурађ опет продужи.</p> <p>— Ево [се] заклињем Богом, распетим Исусом, па светим Јеванђељем, |
| от метне руку на срце и рекне:</p> <p>— Заклињем ти се живим богом да противу тебе ићи нећу, а |
| , оче, у свачему на руци бити?</p> <p>— Заклињем ти се хоћу.</p> <p>Сад започне Русна са јошт п |
| довољан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја се заклињем да ћу ти то учинити!</p> <p>— А ја ти се закли |
| а ћу ти то учинити!</p> <p>— А ја ти се заклињем да ћу свуд с мојом силом поред тебе бити!</p> |
| ече Јаблановић.</p> <p>— Ја се, опет, и заклињем и преклињем, да ћу се прије потурчити, нег’ да |
| — Но било како бог досуди, исповједам и заклињем се живим богом и архистратиком Михајлом, који |
| и све српске земље и њихов народ да се заклињу у име једног владара.{S} Но свијет је јако искв |
| им Мелентијем.</p> <p>Војводе појединце заклињу се, па онда сви у један глас:</p> <p>— Гинимо з |
| тако нагомилано, да се куће у месту од заклона не виде.</p> <pb n="514" /> <p>И тек што се јед |
| урађ, док је битка трајала, стајао је у заклону свог места непомичан.{S} Жигмунд и Лошонци у за |
| ји пре свега како Ферхад уђе, затвори и закључа врата.</p> <p>Осветљење је у цркви било слабо, |
| во ти, краљу, кључи Београда, прими их, закључај градска врата да их Турчин отворити не може.{S |
| м и војводама, како да се опаше град, и закључе још једаред, ал’ последњи пут, позвати Јеремију |
| емо најпре на Голубац.{S} Тако нек буде закључено, један већи део војске већ је на путу на Голу |
| ом смислу дуго диванило, и с обе стране закључено буде да се примирје учини и да се покуша прим |
| мира ради, жертвују.{S} После оваковог закључења, патријарх да благослов и сви се разиђу.</p> |
| пита патријарх.</p> <p>— Ја сам с вашим закључењем задовољна, и надам се да на моју децу забора |
| ми јединца.</p> <p>— Нек буде, амин! — закључи Харалампије.]</p> <p>— Но где су кнезови, да ји |
| шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне — закључи Јеремија.</p> <p>Све је углављено и сад на поса |
| коња и свак у своје котарје на посао — закључи деспот.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ој благослов привременом правитељству — закључи патријарх.{S} После ове речи сви <pb n="267" /> |
| неће он добити Голубац.</p> <p>Жигмунд закључи да се са свих страна на Голубац нападне, да не |
| мир између царске и Вукашинове породице закључи, <pb n="217" /> но том је на путу стајала жести |
| клони се и сам радо на такову погодбу и закључи да се одма’ посланици Турчину пошаљу, да се с њ |
| х, предвидећи неизбежиму пропаст, овако закључи савет:</p> <p>— Видим да је народ између две ва |
| в Ђурђа за руку, свој озбиљски разговор закључи.</p> <p>Још су се дуго частили, пили и о разним |
| тек мора се од насилија чувати.</p> <p>Закључи ухватити га и дати га под затвор.</p> <p>Помоћу |
| > <p>Диван је у главноме све извршио, и закључио, сад се паше дижу и разилазе.</p> <p>Ферхад-па |
| ван Амурата, ’де се судба многих народа закључује.</p> <p>Ту је Ферхад-паша, Реџеп-паша, Јеврен |
| а.</p> <p>Кнежевићи на ногама стоје као заковани, не дају речце ни отпоздрава.{S} Ваљда осећају |
| ину тај ланац допринели.{S} У Лошонције заковрчени бркови, из очију му варнице скачу.{S} Црни З |
| они калуђеру да деле, ал’ мисле, нужда закон мења па мораду и калуђеру попустити, а калуђер оп |
| м крунисаној глави принадлеже.{S} Такав закон нуждан је не само за Бранковића, него и за млоге |
| говори — рече Новак.</p> <p>— Мораће се закон донети такав, по којем се забрањује строго употре |
| ласом патријарх.</p> <p>— Нек се донесе закон да је сваки онај издајица отаџбине и народа, који |
| .{S} И ја сам штошта чинио, што вјера и закон не допушта.{S} Дјела ми се могу извинити, ал’ опр |
| ђери примити поштено, онако како божији закон налаже.</p> <p>Ферхад-паша дозивље оца Радосава и |
| 89" /> прави јунак, не опија се да свој закон каља и човеку шкоди.{S} Он ми је све овде.{S} Мој |
| може, нек не пије.</p> <p>— То је ваљан закон тај Алкоран, код нас ђаура, опет, држе да онај не |
| p> <p>— Ал’ како смете вино пити против закона?</p> <p>— И код нас не држе се тако строго, само |
| овог расположења и установљеног строгог закона противу себични’ великаша, настаће опет старо зл |
| нечастиви места имају, у земљи Душанови закони не поштују се, Дубровчане трговце разбојнички на |
| чији је син.{S} Ако је Душанов, то није законит, ако је законито рођен, то је син Гребљановићев |
| >Жигмундови фратори кажу да повеља нема законите форме, јер би требало да је на њој логофет пот |
| Ако је Душанов, то није законит, ако је законито рођен, то је син Гребљановићев а не Душанов.{S |
| себе и земљу упропашћавали, признао је законитост Лазаревог племена на српски <pb n="528" /> т |
| код свију клонуо, страсти људске преко законитости продиру, па у толикој забуни и само свештен |
| /> права од стране великаша, која само законом крунисаној глави принадлеже.{S} Такав закон нуж |
| ајем.</p> <p>— Закунимо се свак по свом закону.</p> <p>После ови’ речи деспот метне руку на срц |
| Љубав је његова јошт код његове Зулејке закопане, и тужан спомен на Зулејку побуђивао га је на— |
| а, код једне хумке, једно покрај другог закопани, а урезане плоче ћеду доћи над главама, ниже ц |
| тисућа, а Турци су у мноштву тамо доле закопани, па у случају да напусте Ново Брдо, могли би с |
| ји са честита рада живе, воледу се о’де закопати, негли предати града.</p> <p>Турци дивље јуриш |
| /> попадавше јунаке Турци на истом пољу закопати даду.{S} Прост војник, војвода и властелин, ле |
| >Ферхад још већма приближи им се и овим закопча:</p> <p>— Вами, дјеобеницима о откупу Голупца н |
| ицом договарао, а после тога остави ју, закратко, докле се дворски савет искупи.</p> <p>Отац Ле |
| смрт преправљају.</p> <p>Отпочину, ал’ закратко, опет се дигну.{S} Обуку се у свечано, најскуп |
| вцама поученија давати.{S} Отац Пајсије закрвавио је очи као Угљеша кад је седамнајст Грка посе |
| ло је ту гунгуле, Облачина и Кајица очи закрвавише, да не би Ђурђа, који ме на вјеру узе.{S} Но |
| арка рођени брат.{S} Очи су му биле као закрвављене и страшне, да је тек прави јунак му смео у |
| ад су се Урканови праунуци о нашљедству закрвили.{S} Деспот Стеван, бог да му душу прости, био |
| ника налазили, јер је он свуда угњетене закриљавао.{S} Кад је Марку зла воља дошла, а он је сам |
| са Јеремијом, јер би га овај одмах под закриље своје узео, као потчињеног, а ’де се дели, ’де |
| отаџбини, а војвода Јаблановић их је у закриље узео.{S} Хтели су да се упуте у Београд, да се |
| ратску крв.{S} Не једна је српска мајка закукала кад је то чудо виђела, брат брату очи копа, св |
| ли на то?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Закунимо се свак по свом закону.</p> <p>После ови’ речи |
| Прибац.</p> <p>— Остајемо.</p> <p>— Но закунимо се сви, да нећемо тајну ником издати!</p> <p>— |
| е Мелентије, и стане до Ђурђа.</p> <p>— Закуните се тако исто пред богом над светим Јеванђељем, |
| вао.{S} Кад се вратисмо, посље одмора и закуска, исприча ми свје од почетка до краја, о паду Го |
| остала братија хљебом, грахом и лукцем залажу.{S} Куварица Варвара пристала <pb n="543" /> је |
| е са својима својски да проведе.</p> <p>Залажу се ваљано, па се већ и пе’ари хватају.</p> <p>Фе |
| ад је цео дан облачан, па тек сунце при заласку наједанпут јако засветли.</p> <p>Деспот, када с |
| стадо му је заплашено, вуци се око њега залетају.</p> <p>Игуман преправи за Леонтија у ћелији с |
| ге немам, Голубац треба и за ме да буде залога — а Јеремијо, ишти више, ишти за се педесет хиља |
| даћеш очајалој сиротињи да у зноју лица залогај хљеба мирно потроши.{S} Многа су великашах гриј |
| довољити се, нег’ после руку у којој је залогај пружати за другим залогајем, па да први из руке |
| у у овој свјетој обитељи прије навору и залогај хљеба узети, док ти најнужније не искажем.{S} П |
| ђи су учествовали са Теофаном код бољег залогаја, а нису они ни онако прави посници, који би ра |
| атријарха у намери да се поред јутрењег залогаја с њим мало поразговара.</p> <p>Патријарх је у |
| грехова — а они су баш онда најмасније залогаје у уста турали.{S} Но то јошт није доста.{S} Ја |
| ку у којој је залогај пружати за другим залогајем, па да први из руке испадне.{S} Нијесмо ђеца. |
| ја никакове награде, у рукама никакове залоге немам, Голубац треба и за ме да буде залога — а |
| мисли Јеремија.</p> <p>— Он их држи као залогу, а да Ђурђа принуди на исплату од сто и педесет |
| сам Јеремија дужан, и Голубац држим као залогу.</p> <p>— Ал’ ако силом навале?</p> <p>— Бранићу |
| ежевић’ма не умакне, јер Јеремија има у залогу Голубац, ми опет кнежевиће, ал’ Јаблановић баш н |
| то више, и искали би’ опет какав град у залогу — примети лукави Харалампије.</p> <p>— Па и сад, |
| Честити пашо, Голубац је мени дат био у залогу од деспота-Стевана, Јаблановић је од Турака прог |
| едесет хиљада дуката, и дали му за то у залогу Голубац.{S} Ђурађ сад то не признаје, а Жигмунд |
| времена прошло и ја већ имам у мом сину залогу одређене ми брачне свезе.{S} Част ми пак, изиску |
| следњи пут ђаконијама, пићем и јестивом заложе.</p> <p>Ферхад-паша започе.</p> <p>— Е, свршили |
| па ни вино није ма какво.{S} Сад ће се заложити тако, да му стомак искаје сво постење за траја |
| илеви, о Бранковићу; као да је у Милеву заљубљен, но онда — казаћу Милеви да би боље било да за |
| ља, па поред ситне тамбурице пева песме заљубљени’.</p> <p>— А што је, бога ти, књагиња тако см |
| вука лаке тамбурице, поред песме каквог заљубљеног јунака.</p> <p>У овој башти царица Милица са |
| ој битки погинуо; и боље, јер за смртно заљубљеног човека нема бољег лека, него ил’ да се одма’ |
| <pb n="412" /> <p>Пије се да им се душа замагли, да их не види вечита истина чистог родољубља.< |
| вке, а да им пиће још већма срце и душу замагли.{S} Дуго је време кнежевић’ма, но Бранковића кр |
| то мисле, зборе.</p> <p>Већ је Јеремија замаглушен испарењем нечестиве душе.</p> <p>— Ил’ ће ме |
| напред, бацају међ њи’ кудељна и смолом замазана запаљена клупчета на ужетима, коњи заплашени р |
| n="421" /> сабља му већ у руци, стане и замаја у знак да се деспот борити мора, ако ће у град.< |
| би, па су душмани, па један за другим у замак, у клопку дође.{S} Ми знамо како у Караманији сто |
| добро чувајте кнежевиће, да какогод не замакну — рече Харалампије.</p> <p>— Немај бриге, та њи |
| куварица, често је напоље излазила, кад замало ал’ она са притворним страхом утрчи да је неко п |
| се служило.{S} Тако је већ код Срба од заманде било.{S} Па зла коб собом је донела да један пр |
| таве у крвавим бојевима побједоносно од заманде управљао, да мира донде тражити нећу, док не от |
| о сво баштинство у Угарској, што даде у замену Стевану деспоту за Мачву и градове.</p> <p>— Мач |
| лико душмана, који ти то <pb n="280" /> замерају, говорећи да потајно пијеш вино као ђаур, динд |
| устезања говорио.{S} Царица му то није замерала.</p> <p>— А да л’ би се, Петошко, женио? — зап |
| да се на Турке наслањамо, онда се опет замерамо Мађарима.{S} Мађари се боје ако с Турцима стој |
| доцније, кад је на кормило дошао, није замерао, поштовао је у њему сопствено уверење ино, јер |
| ралампије тако исто чини, да се паши не замери, по реду као што треба прекрсти ноге, и стоји му |
| о му је то укратити, а да се деспоту не замери.</p> <p>Смисли на једно.{S} Кнежевиће пош’ље са |
| у Мађара је велика госпоштина, да се не замеримо.{S} Ја ћу их у великој дворани дочекати.</p> < |
| е песме пева.</p> <p>— Е то му не треба замерити, он је јошт врло млад, и отац му је стар и сла |
| ало да се народ поткрепи.{S} Турчину се замерити не може.{S} Војводама је жао што нема тих град |
| гама газиш.{S} Пиј, овде не сме ти нико замерити.</p> <p>— Ми људи сви смо Алаха створења.{S} С |
| > <p>Завеса чадора је већ спуштена, без замерке једе се и пије.</p> <p>Ферхад-паша једе умерено |
| ме добро чули, и нек се јави коме је до замерке.</p> <p>Из свих грла чује се: „Живио Ђурађ Бран |
| исли датом приликом од тога шалу какову заметнути.</p> <p>У двору се све преправљало за ново уг |
| српске великаше огорчен, па може кавгу заметнути.{S} Но и то му рекну да ће одма’ дати запитат |
| рече Прибац.</p> <p>Харалампије се мало замисли, па онда поче:</p> <p>— Знате, дакле, шта нам в |
| ском принудити да преда Голубац, деспот замисли се, па тек после починке збори:</p> <p>— Тај Је |
| говора престала; Милица, пак, сасвим се замислила, и својим мислима упирала је у душу и срце Ру |
| ав човјек не може бити жртва владарских замишљаја.{S} Одавна ја с Петошком радим, па кад дође з |
| чути.</p> <p>Деспот неколико тренутака замишљен, прослови.</p> <p>— О твом пријатељству сам ув |
| е говорити патријарх, а и Новак дуго је замишљен ћутао док наједанпут не прослови:</p> <p>— Сам |
| равнати.</p> <p>— Е већ је доцне — рече замишљен Јаблановић.</p> <p>— Није доцне, како би било |
| зрека ове речи, а бројанице пребраја, и замишљен поглед на деспота баци’.</p> <p>— Јест, оче, с |
| и није било; он је одвећ озбиљан био, и замишљен је изгледао.{S} Отац Харалампије био је добре |
| >Харалампије отиде.{S} Ђурађ остане сам замишљен.</p> <p>Малочас, па пошаље поузданог човека у |
| ом Новак.</p> <p>На то Патријарх дубоко замишљен стане говорити.</p> <p>— Одавна већ српски нар |
| во пили.</p> <p>Марко, још једнако врло замишљен, устане и ухвативши Ђурђа за руку рекне:</p> < |
| ће.</p> <p>Дођу у дворац.{S} Седају оба замишљена.</p> <p>— Јеси ли виђео то чудо, сијева као м |
| а мени и мојој ђеци чинио. — Мало затим замишљена продужи:</p> <p>— Чудо што се ти Бранковићи у |
| свије што је на мени, ал’ и ја ћу главу замјенити.{S} Но ево сад испијам овај пе’ар, као причеш |
| да је одржи, побринуо би’ се.</p> <p>— Замјерићеш се тиме арбанашким и зетским властелама, кој |
| узиште.</p> <p>Тако се, дакле, намести замка српском народу.</p> <p>Било је у турском стану, у |
| нде к Русни често одлазио, и с њом нове замке плео.</p> <p>Светислава је нестало; ваљда је у ка |
| иромашак путник похађао је властелинске замке, дворе, као шаљивчина да гордој властели у шали и |
| о Јеремија и Јаблановић кују зло, плету замке, и кад их сан превлада отпочинућеду, па онда опет |
| пашемо Београд, пасти мора, па је лис у замки</p> <p>Тако и остале паше одговарају, који би на |
| /> се, но да не би опет као пре прошао, замоли да га ко отпрати.</p> <p>Митар се сам понуди, а |
| ако уђе метанише и руку владици љуби, и замоли да их допрати у трапезарију, онде је већ све у р |
| да јој буду у помоћи.</p> <p>Патријарх замоли царицу да би изјавила шта Турци желе.</p> <p>Мил |
| жен Стеван деспот, увидио је зло, па је замолио у те пријатељства и заштите.{S} И ти му то обре |
| p> <p>Деспот Ђурађ путује, а у глави му замршавају се велике мисли, тешке бриге.{S} Пролази пла |
| не зна ни сама каква би је сила од њега занавек раставила.{S} Присуствије Светислава њу је стар |
| нем оне жалосне ноћи, када нам светлост занавек одузеше, а оно морам и онај час проклети, у ком |
| ту су ријеке, Србија је рудом обилата, занатлија, трговине више нег’ у Маџара, а Дубровчани жи |
| репи, немојте се дати мирним магновењем занети, но крепите се, мужајте се и утврдите се, и не д |
| етко осећа туђу несрећу.</p> <p>Милева, занешена силом и богатством Бајазитовим, отпадила се од |
| лане, задими се, а најјача кула Голупца занија се и сруши.{S} Руше се и бедеми.</p> <p>Розгоњиј |
| ла у своју дворану, и ту је гостопримно занимала своје гошће, кћери ил’ госпође које су са војв |
| ао Петошко својим шалама српску господу занимао.</p> <p>Шта је помислио Ферхад-паша кад му на п |
| на турске бродове, који се нузводу тим заносе, но кадикад <pb n="468" /> и мађарско бродовље з |
| имимо — подиже пе’ар Облачина.</p> <p>У заносу душе своје причају си што су преживили борбе, оп |
| запита жалосним гласом Новак.</p> <p>— Зао глас доносимо вам.{S} Погибе цар, изгибе српска вој |
| јице, а ти Харалампије, ти си био увјек зао демон у народу, и твоје причешће тровало је народ.{ |
| {S} Вук Бранковић није био издајица, но зао глас дуго траје.{S} Спјевали су Вука као издајицу, |
| може да се слаже са свекрвом, јетрвом и заовом, а камоли где су толике жене.</p> <p>— Е мој Грм |
| у против Турака налази.</p> <p>Затим се заори јаче војничко „Многаја“ које су започели при стол |
| м братијом.{S} После добрих јела и пића заорише се веселе песме.</p> <p>Од Дечана на неколико м |
| вљени азапи поотимаше оно што од хусара заостаде.</p> <p>Ове Турке је послао Ферхад-паша у мана |
| аз му је био светло-црвенкаст, нос врло заоштрљаст, а очи зелене и мале, да се испод бели’ треп |
| у.{S} Па Мађаре потпомаже римпапа и сав Запад, ђаурски шејкул — на Западу.{S} Ако их тако остав |
| ив, Турака успемо, њих помаже лацмански Запад, па ће нам папом <pb n="530" /> грозити; рекох, у |
| вртови.{S} Кад дође гост са истока ил’ запада, деспот постидети се неће.</p> <p>Народ аргатује |
| Мехмед гони Мусу од истока, а Ђурађ од запада; Муса буде потучен и убијен, а Мехмед постане го |
| .{S} Манојло Комнен, пред њим су ритери запада стрепили, кога престол је био драгоцјен, какови |
| ори:</p> <p>— Величанствени краљу, дико западних владара.{S} Ступио си на ову земљу као пријате |
| импапа и сав Запад, ђаурски шејкул — на Западу.{S} Ако их тако оставимо, навалићеду на Крушевац |
| ићеду на Крушевац, кад то чују ђаури на Западу, покренућеду против нас, да све што од Мурата до |
| Ти си, краљу, силан, сво хришћанство на западу и на истоку гледи на те, да га спасеш, јер овђе |
| и на бденију!{S} Када се толика кандила запале, па мноштво православни’, па толики калуђери, па |
| /> града.{S} Јеремија воле и свој кров запалити и ту изгорјети, нег’ли тако предати се.{S} Мађ |
| именом светим Ђорђем, да ћу прије кућу запалити, и сви у њој да изгорјемо, негли што Ђурђу поп |
| похарано, батал-манастир само што није запаљен изгорео.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња и уљезе |
| цем силне секире.{S} Водом посут креч и запаљен све цврчи; усијано гвожђе, на наковњом гвожђу у |
| ацају међ њи’ кудељна и смолом замазана запаљена клупчета на ужетима, коњи заплашени растрзају |
| илеј, на ком су тридесет воштани’ свећа запаљене.{S} На столу још стоји велико златом оковано е |
| је сад ужасан покољ, но ветар ватру на запаљеним турским бродовима распирује, дунавски пут је |
| не имају мозга, па су гори него они са запаљеним мозгом.{S} Но и тима је опет бог дао нешто шт |
| ми бог помогне, те се одавде ослободим, запамтиће ме.{S} Колико сам ја пути њега могао смакнути |
| о тога стало, да Маџари корјен у Србији запате, већ да себе сахрани, и вољан је прије под скут |
| ’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и ја би’ се потурчио, ал’ није лако до паше д |
| S} Против Турака, јер Турци још само ту запети могу, а да не буде сав Дунав, дика српског бродо |
| еља су као пас и мачка у цичој зими код запећка.</p> <p>Деспот прекине.{S} Пажљиво је [Леонтије |
| онесе уговор.{S} Деспот потпише одмах и запечати, тако исто и Ферхад-паша, и свој шакопљес на њ |
| ер још није се ни издувао, па са честим запињањем гласа почео је говорити, но скоро се опет раз |
| ремија одмах предати град, ил’ ће у том запињати, јер ми ствар чудно изгледа, одскора добио сам |
| <p>— Београд, његов створ, на челу свом записаће вечито име деспота, и осветлиће наокол’ Србије |
| пушити уста.{S} Султан се на то узбуди, запита каква и колика је та деспотова мезимица.{S} Сири |
| Ангоре против Татара.{S} Како би било, запита га Сириџа, да султан Амурат узме ћер деспотову.{ |
| сио, би ли би драговољно за њега пошла? запита ју нешто шаљивим гласом Милица.</p> <p>Милева се |
| <p>— А чије ће бити намијењено благо, — запита деспот.</p> <pb n="492" /> <p>На те речи устане |
| <p>— А мене зар с тобом вођет нећеш, — запита Јерина.</p> <p>— Остај о’ђе за вријеме док ти у |
| глас однети, да је твоја кћи његова? — запита Јусуф.</p> <p>— Можеш — одговори Милица — само м |
| игао.</p> <p>— Шта се чује од Косова? — запита Новак, најпре поздравив га скупа са патријархом. |
| ако?{S} И где је цар и српска војска? — запита жалосним гласом Новак.</p> <p>— Зао глас доносим |
| <p>— А би ли ти волео да ниси будала? — запита га Новак.</p> <p>— Не би’, јер будалу нико не ди |
| би дао православну ћерку за лацмана? — запита зачуђен Леонтије.</p> <p>— За њену прађедовску в |
| p>— А где ти је, бога ти, друга рана? — запита га Новак.</p> <p>— Друга ми је рана на срцу.{S} |
| дичити.</p> <p>— Зар је тако угледна? — запита љубопитно Бајазит.</p> <p>— Не да је угледна, но |
| Је ли светла царица с тим задовољна? — запита патријарх.</p> <p>— Ја сам с вашим закључењем за |
| <p>— Мислиш на Бранковића и Обилића? — запита царица.</p> <p>— Та да — одговори Драгаш.</p> <p |
| л’ добити од султана Голубац натраг? — запита деспот.</p> <pb n="487" /> <p>— Никако.{S} Султа |
| ђ све то исплатио, па заиште кнежеве? — запита Харалампије.</p> <p>— Лако је с тим, Ђурађ још н |
| због нас дошао, да нас одавде изведе? — запита зачуђен кнез Јован.</p> <p>— Досад се још није о |
| да се чини?{S} Ко ће управљати донде? — запита Новак.</p> <p>— Нека се начини обрамбени одбор к |
| и.</p> <p>— Дакле, шта ће то да буде? — запита патријарх. — Овде је питање да ли се има дати Ми |
| >— Ал’ ако деспот не би дао друкчије? — запита Харалампије.</p> <p>— Има у деспота доста новаца |
| ко ти се допада ово благо, дете моје? — запита Милица.</p> <p>— Ово је особито што; но чије ће |
| р Турцима.{S} Хоћеш ли ти, побратиме? — запита Јеремија.</p> <pb n="423" /> <p>— Немој мене.{S} |
| p>— Шта нам је сад чинити, Сулејмане? — запита Бајазит.</p> <p>— Кад је Бранковић тако силан, о |
| , да у калуђерству не има ђаволштине? — запита Петар.</p> <p>— Има доста и ђаволштине, но опет |
| какогод извини.</p> <p>— А куда море? — запита ју калуђер.</p> <p>— Ја идем мојој сестри Љубици |
| инци?</p> <p>— Где си тако дуго, оче? — запита кнез Ђурђе.</p> <p>— Данас имамо гостију, Јереми |
| > <p>— Ал’ ако не усхте па те задржи? — запита Јаблановић.</p> <p>— И за то сам се досетио.{S} |
| ко се теби допада, Митре, тај црвени? — запита Петар другог служитеља.</p> <p>— Бре, ма’ни се т |
| >— Стани да те видимо, ко си, шта си? — запита га Петар, а калуђер цео се скупио, па тихим глас |
| и, или ћеш сестрама што од тога дати? — запита Милева.</p> <p>— Све је то твоје.{S} Султан је ч |
| гње из Христова стада вуци ће однети? — запита жалостиво патријарх.</p> <p>— А шта ћу да радим |
| м?{S} Шта ћу ја од свега тога добити? — запита Јаблановић.</p> <p>— Ти ћеш добити целу Мачву.{S |
| што о сљепим кнежевић’ма прословити? — запита Харалампије.</p> <p>— Засад ништ’, ако те они не |
| да заграби.</p> <p>— Кад ћу полазити? — запита Харалампије.</p> <p>— Сад је вече, ујутру зором, |
| е Голубац преда, што ћеш онда чинити? — запита Јаблановић.</p> <p>Јеремија мисли се.</p> <p>— П |
| .</p> <p>— А шта ћемо са Новим Брдом? — запита султан.</p> <p>— Засад опсаду напустити, повући |
| ам, ти си, оче, војводе Миливоја син? — запита га Русна.</p> <p>— Јест, мој отац је војвода Мил |
| S} Је л’ св. патријарх добро почивао? — запита га поверителним гласом Русна.</p> <p>— О врло до |
| го се непријатељски прама нас ставио? — запита Новак.</p> <p>— Мој отац вели, да ће он све за н |
| луђер, и како си калуђерство оставио? — запита Новак, који је знао да ће Петошко што смешно рећ |
| > <p>— А да л’ би се, Петошко, женио? — запита Новак.</p> <p>— Би’ — одговори Петошко — ал’ онд |
| од бога нађете, шта се тамо догодило? — запита жалосним гласом Драгаш.</p> <p>На његово питање |
| Па зар је тако добар тај турски цар? — запита своју матер детињским љубопитством.</p> <p>— Сви |
| /p> <p>— Дакле скупа ћемо у манастир? — запита улак.</p> <p>Да.</p> <p>Коње доводе; оружани мом |
| ажио ноћу, кад сви већ гости спавају? — запита га мало зачуђен Митар.</p> <p>— Тражио је какве |
| е тај Јеремија хоће да преда Голубац? — запита озбиљно Ферхад.</p> <p>— Јест, ал’ управо да ти |
| </p> <p>— Па зашто га сад не позовеш? — запита Леонтије.</p> <p>— Сад ту он није од потребе, им |
| о, зар идеш Ђурђу у шаке, шта мислиш? — запита удивљен Јаблановић.</p> <p>— Ваљда тек не мислиш |
| је добро.{S} Но шта је са кнежевићима — запита Јерина.</p> <p>— Дознао сам да су их у Свијету г |
| видео, какову породицу има та Милица — запита Бајазит свог посланика.</p> <p>— Кад сам онамо с |
| p> <p>— Има ли за то какве бујрунтије — запита султан.</p> <p>— Имам — одговори поклисар.{S} Ту |
| Бранковићу, тај се више вратити неће — запита Харалампија.</p> <p>— Ја, боме, не би’ ишао, ал’ |
| >— А колико си ти рана задобио старче — запита Новак Грмана.</p> <p>— Свега седам, и то три теш |
| у и ко су.</p> <p>— Какви су ово људи — запита Тамерлан.</p> <p>— Ми смо ’ришћански калуђери.{S |
| у изгубили главе, кад су град предали — запита деспот.</p> <p>— Ев’ овако.{S} Зипита’ их како д |
| о са тим кнежевић’ма, да су ослепљени — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Е, стојали су на путу Ђурђ |
| p> <p>— Па како то да се даш ухватити — запита Новак.</p> <p>— Боље је дати се ухватити нег’ ул |
| еремијом, Јаблановићем и Харалампијем — запита деспот. — Јесу л’ добили награду за откуп издајс |
| тнике мучише.</p> <p>— Шта би с Југом — запита Новак.</p> <p>— Погибе са својих девет синова.</ |
| ш, нијеси л’ и ти био негда хришћанин — запита га радознало Харалампије.</p> <p>— Јесам, ал’ су |
| ца.</p> <p>— Шта мислиш, да идем тамо — запита Јеремија Јаблановића. </p> <p>— Можеш, но шта је |
| </p> <p>— А тко да предводи ту војску — запита султан.</p> <p>— Ја и Ферхад-паша, Јакуб-паша не |
| ојвода Јеремија хоће да преда Голубац — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Јест, тако је, честити паш |
| — А шта, зар нећеш у двору да останеш — запита опет шаљиво Костреш.</p> <p>— Нипошто; ја сам до |
| оче, шта си ноћас тако тумарао</p> <p>— запита га љубопитљиво Јула, без да је на посљедње калуђ |
| е се хтео уплећати у бој.{S} После тога запита Ферхада за Јеремију, куд је и како је с њиме.</p |
| ом, који са уверењем о плашилу, ђипи па запита, где га је видела.{S} Она им прстом покаже права |
| гне, канда још није начисто.</p> <p>Сад запита деспот.</p> <p>— Шта мисли војвода мој, Облачина |
| ема више црквених утвари.</p> <p>Ферхад запита за благо, Радосав му одговори да је у подземљу д |
| >Ферхад-паша дозове игумана Радосава, и запита га шта се то све стало од оно доба како је манас |
| ч’ма задовољан.{S} И сам краљ двоуми, и запита Лошонција:</p> <p>— Како мислиш Лошонција, можем |
| погрешку поправила, са умиљатим гласом запита га да ли му може с чим служити.</p> <p>— Дај ми |
| слави.{S} Лично га није познавао.{S} Он запита за Марка.{S} Турци му одговоре да би га радо и њ |
| лепо примио и с њим се светује. </p> <p>Запита Јеремију Ђурађ, шта би требало чинити и шта би Ј |
| могли ни хусари ни азапи наићи.</p> <p>Запита га за војводе и кнежевиће, и за Харалампија.{S} |
| је.</p> <p>— Засад ништ’, ако те они не запитају.{S} Кнежевиће морамо код себе држати, ако се к |
| ал’ без њих јошт боље.{S} Но ако Турци запитају, па знаду да су код мене, и већ осљепљени, што |
| ори, пусти да је моје старије, ја ћу да запитам. — Како мислиш да се покорим, да се султану нап |
| прсте гледати.{S} Штавише, кад је Новак запитао за будалу Петошка, царица одма’ даде га дозвати |
| спот на даљи пут накан, ал’ не смеде га запитати.{S} Можда кога овде ишчекује, јер су овде јошт |
| анда баш гледе, канда ћеду прословити и запитати; „Петошко, што се ти потурчио?“ Нарочито Аранђ |
| и.{S} Но и то му рекну да ће одма’ дати запитати Марка, хоће л’ српске посланике, који су га по |
| {S} Но, нек ми је тестир, слободе, коју запитати — рече узбуђен поклисар.</p> <p>— Говори робе. |
| остољубиво предусретали.{S} Они су Србе запиткивали о случившој се битки.{S} Обилић са својим д |
| ажно извршивати.</p> <p>После узајамног запиткивања и распиткивања, све дубље улазише у важнији |
| у, па га калуђер почне о неким стварима запиткивати.</p> <p>— Бога ти, шта се чује овде код вас |
| шу стрпљење и дурашност, а да га турска заплава као олош не однесе.{S} Кад се неко време тако у |
| ој!{S} Онда сам се први пут мога живота заплакао.{S} Дајем јој свакојаке знаке, ал’ њој није ни |
| уђен, не верује својим очима.{S} Сав се запламти, никад ни у помисли да ће он као калуђер у сул |
| ранковић подиже се да га дочека, очи му запламту, лице му ванредну озбиљност тумачи.</p> <p>У п |
| о да сам и мале рогове му видела — рече заплашена и сујеверна Јула.</p> <p>— Ајд’мо, Митре, да |
| зана запаљена клупчета на ужетима, коњи заплашени растрзају се од својих јунака, измешају се бе |
| д је отац Харалампије примјетио да Јула заплашено унутра трчи, стао је и очекивао је да ли ће к |
| ниш када није друкчије; видиш да је све заплашено, војска се слабо купи, а Вук оданде опет прет |
| елу, јер тешке су му бриге, стадо му је заплашено, вуци се око њега залетају.</p> <p>Игуман пре |
| е благо, ђе је Харалампије — рече нешто заплашено Јеремија.</p> <p>— Твој улак је у ђаурском ма |
| епила само зато да Бранковићеву партију заплаши.{S} Додуше, царица се дволично прама Русни влад |
| ђ, ал’ Ђурђа могу са Гргуровим синовима заплести.{S} Падне ли Ђурађ, осилити ћеду се ти пријате |
| рождире децу, како му се змије око њега заплећу.</p> <p>Јерина седе до почивајућег деспота, гле |
| у одсад чинити, јер и око мене се змије заплећу, имам и ја душмана, морам пазити, не смијем риј |
| ећма леђа одерете.{S} Врлину народа сте запљували, а стид и поштење довека сте погазили; ви сте |
| брода у руци држати чврсто, и ако бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропаднем.{S} |
| везир, беглербег од Румелије, над свима заповеда.{S} Светује се, рад би Дунав прећи, и упасти у |
| пристати да над мађарском војском други заповеда.{S} Ми се са нашом силом засад само Голупца др |
| је крст Христов, и тако чини како Исус заповеда, свом је у невољи друг, искупљује потајно робљ |
| >Јеремија војвода, властелин, у Голупцу заповеда над Браничевом.{S} Деспот Стевану, су већ руке |
| ји новац.</p> <p>— О с драге воље, оче, заповедај са мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему |
| емда већ мало у годинама, али озбиљног, заповедајућег изгледа је била, и одржавала је ред у куј |
| у кнежевићи под мојом руком, и да ти ја заповедам, а да ти чинити имаш по мом налогу.{S} Можда |
| љма него садашњи млађи који су ради тек заповедати — одговори сасвим отворено Драгаш, који баш |
| хиљада дуката и град Голубац, ’де ће он заповедати све донде док му се то благо не изда.{S} Пов |
| то што пре док не би Турци предварили, заповеди кнезу Црном Завиши да заузме места на којима ћ |
| шља.</p> <p>Ферхад-паша разабере се.{S} Заповеди бимбаши да позове војводе Јеремију, Јаблановић |
| Јеремија и Јаблановић ђипе.{S} Јеремија заповеди слуги да улака одмах доведу.</p> <p>Војници во |
| гледи како ће се спасти.</p> <p>Жигмунд заповеди да се сва војска на Дунав својим бродовима пов |
| се унесе благо.</p> <p>Бимбаша изиђе, и заповеди сејменима да унесу благо.{S} Ту је и игуман Ра |
| а предати неће.</p> <p>Жигмунд разљућен заповеди да војска што пре Голупцу похити.</p> <p>Диже |
| још лепша била када би његовом постала заповедио је да ми се сваки дан даде метохијског вина к |
| педесет хиљада дуката.{S} Он је управо заповедио Јеремији да преко мене да осљепити кнежевиће. |
| а четир угља златним китицама кључе.{S} Заповедник града стане пред краљем.</p> <p>Деспот говор |
| поглед у другу дворану, а оданде улази заповедник града, и доноси му на јастуку од црне дибе, |
| ека су ходали чекајући на какав миг ил’ заповест.</p> <p>Милева је међутим, поудаљена, ружу бра |
| ја ништ’ не уступа.</p> <p>Жигмунд изда заповест, да ако се град за осам дана не преда, послуша |
| p>— Ту до трапезарије на гомили, и чека заповест да се унесе.</p> <p>— Нек се унесе благо.</p> |
| не, он мора на ногама бити, и чекати на заповест Ферхад-паше.</p> <p>Тишина, да се пролет муве |
| рима пијући шербет, жудно су ишчекивали заповест новог султана.{S} Победом опијени и здрави још |
| м паша баци оштар миг, који изгледа као заповест, и тако поседају.{S} Харалампије није се дао д |
| е речи слушала.{S} Материна воља је као заповест долазила.{S} Ђурађ се са Стеваном кошкао и кат |
| о било је доста; сваки му је поглед био заповест — дода Грман.</p> <pb n="241" /> <p>— Јер, кој |
| рквене утвари покупују, и сад чека даљу заповест.</p> <p>Ферхад-паша укочено гледи на бимбашу.{ |
| ком неком господом — рече Русна.</p> <p>Заповест се даје да се одма’ исти страни унутра пусте.< |
| , а воља ти је, као год и глава моја на заповести.{S} Ја ћу све учинити — одговори Јусуф.</p> < |
| а дозивље бимбаше и миралаје, издаје им заповести, да буду на опрезу, да не би опет какве деспо |
| ти има, ја сам на твој миг готов кудгод заповиједаш — одговори Ферхад-паша.</p> <p>— Прозбори т |
| ићи, султан држи да је његова жеља мени заповијест, што ми је сад чинити? — из дубљине раздраже |
| слушати мора.{S} А њихов падишах свима заповједа. <pb n="399" /> Њему нитко не сме насупрот, к |
| г, а који не зна слушати, тај не зна ни заповједати.</p> <p>— А од кога си ти све то, Петошко, |
| у за своју вјеру, и што код њих старији заповједи, млађи слушати мора.{S} А њихов падишах свима |
| је шћео припознати.{S} Ја сам на његову заповјест дао осљепити синове Гргурове, кнежевиће, који |
| има и блага и заире.{S} Коњаници рупе, заподене се крвави бој, види то Јеремија, не зна ил’ да |
| споту, лакат на столу, у десници пе’ар, започе:</p> <p>— У част бога, и у наше здравље, да доче |
| испитива, већ да га теши.</p> <p>Јерина започе.</p> <p>— Господару мој, што си се тако смутио.{ |
| м и јестивом заложе.</p> <p>Ферхад-паша започе.</p> <p>— Е, свршили смо, ова војска враћа се у |
| , па онда пређу на ствар.</p> <p>Ферхад започе.</p> <p>— Дакле, све је тако свршено као што је |
| е на столицу до Пајсије, разгледа се, и започе:</p> <p>— Сад је куцнуо час, или — или.{S} Маџар |
| хад-паше.{S} Сви поседаше.</p> <p>Диван започе.</p> <p>— Ви, моје слуге, паше и везири, знајте |
| е, а султан диван отвори.</p> <p>Султан започе.</p> <p>— Шта је, Ферхад-пашо, јеси л’ се са ђау |
| до њих Облачина и Кајица.</p> <p>Деспот започе. </p> <p>— Чујте, војводе, чуј и ти кнеже.{S} Ет |
| шевац и Ново Брдо, мада је у Караманији започела буна.{S} И да знаш, зато је султан упао у твој |
| задатак онај довршити, што су му преци започели.{S} Косовска победа му је добар изглед за буду |
| е заори јаче војничко „Многаја“ које су започели при столу десивша се лица војничкога сталиша.< |
| сломаном, синовима Бајазитовима, рат се започео.{S} Онај ће од њи’ победити, којем буде Србин н |
| опустошавала.{S} Међусобан рат се опет започео.{S} Син на оца, брат на брата је руку дигао.{S} |
| сад на Грмана гледали и чекали како ће започети.{S} Он није дао дуго на себе чекати.</p> <p>По |
| у час у којем ће се њи’ово господарство започети.</p> <p>Турци не би ни могли допрети до поља К |
| задовољан.{S} Он је корачао к извршењу започетог дела.{S} Он жели Мађаре оборити, но како ће, |
| S} Најважније ствари се поред чаше вина започињале и свршавале.{S} Ако је ко непријатеља имао, |
| етиле су шта Новаку на срцу лежи, па су започињале такав разговор који је Новаку годио.</p> <p> |
| нам.{S} Но срећа није дуго трајала.{S} Започне се рат с Турцима.{S} Турци освоје Призрен.{S} Ј |
| да се моја влада са миром у једно доба започне.{S} Зато одма’ послаћу султану посланике, и с т |
| пију, ни бриге им није.</p> <p>Јеремија започне.</p> <pb n="411" /> <p>— Та српско царство одав |
| p> <p>— Заклињем ти се хоћу.</p> <p>Сад започне Русна са јошт поверителнијим гласом:</p> <p>— С |
| и свог народа независност докучи.{S} Он започне владу своју као независан господар.{S} Он прими |
| .{S} Време је већ ту било, да тај посао започне.</p> <p>Један дан у Пловдиву буде велика гунгул |
| рбију разорити.{S} Није на ино, јер ако започне као делиман, и не пође за руком, обрука се, онд |
| разговор мало збуни; и на то опет шалу започне са Петошком.</p> <p>— А колико си ти рана задоб |
| бимбаша са благом.</p> <p>Учине селам и започну.</p> <p>Уљезе и бимбаша, а за њим носе пуне вре |
| ици присутне свите.</p> <p>Сад калуђери започну жалосну песму, посмртно пјеније, одјек жалостан |
| рцима служе.{S} Бајазит је свако насиље запретио.</p> <p>Вуку поручити да иште земље од Милице; |
| аучи, видеће да се и вино може пити.{S} Запрећено је исто због нужне умерености, дакле запрећен |
| но је исто због нужне умерености, дакле запрећено је неумереним.{S} Који су добро Коран проучил |
| ао непријатељи наши затиру, ал’ зато не запрећује Турчину љубав и пријатељство са оним христија |
| твор, каквог сада у Грка нема.{S} Ти ме запроси, ја Ти руку пружи, отац благослови.{S} Ја ћу ти |
| .{S} Ја, да сам као ти па да ме Бајазит запроси, с драге воље би’ пошла, јер, богме, неће нас С |
| та би било да је султан њу место Милеве запросио!</p> <p>— Али, драги мој, моја кћи је већ наме |
| сно држе!{S} Но кад би сад тебе Бајазит запросио, би ли би драговољно за њега пошла? запита ју |
| ојводи Кострешу три товара блага, па ћу запросити његову ’ћер, и задобићу је, јер ћу бити слава |
| Одговори да су сви читави, здрави, и од заптија стражарени.</p> <p>Ферхад главом да знак да одл |
| аничарски. </p> <p>За чадором сејмени и заптије.{S} Ту је окол турске војске.{S} Ту су јаничари |
| љи, станка нема; дакле, да их треба под заптом у кустодији држати.</p> <p>Ђурађ је унапред знао |
| а деспотом наједнако сроди, тим ће свим запушити уста.{S} Султан се на то узбуди, запита каква |
| сина Вука, рече:</p> <p>— Шта, забога, зар мој Стеван оде на Косово?</p> <p>— Сад бар као млад |
| да не бијаше кнеза доцније цара Лазара, зар би свеколиком српском земљом завладао био.{S} Ратуј |
| еселе — одговори Пајсије.</p> <p>— Шта, зар Јеремија властелин?{S} Шта ће он овде?{S} Није ли з |
| р ћу бити славан човек.</p> <p>— А шта, зар нећеш у двору да останеш — запита опет шаљиво Костр |
| е.</p> <p>— Да од бога нађеш, Јеремијо, зар идеш Ђурђу у шаке, шта мислиш? — запита удивљен Јаб |
| тим.</p> <p>— А тко ти донесе тај глас, зар ти улак не каза да мени од Ферхад-паше та порука гл |
| А ће сам ја онда, ја омладак Немање.{S} Зар да будем само копљанобојник деспот-Стевана?{S} То н |
| е на првој кући забости алај-барјак.{S} Зар нисмо ми они Турци који су на Косову Лазоглија хаме |
| аном који је младог цара Уроша убио.{S} Зар што је Милица од Немањине лозе, зато да управља Лаз |
| а Ново Брдо још не мисли на предају.{S} Зар не има јунака који ће на првој кући забости алај-ба |
| се бар радовати можемо нашем животу.{S} Зар смо тако криви да будемо и од свију зверова најнеср |
| бога ради, ко нас оба овако наказа?{S} Зар поред великог света и сунца да нам не остане ни пед |
| ећ до старешинства у Дечанима дошао?{S} Зар није то довољна награда за толика хрђава дела?{S} А |
| Турчин непријатељ; ко би нас бранио?{S} Зар стари Новак са својим старим друговима?{S} Или зар |
| би могла падише харем дичити.</p> <p>— Зар је тако угледна? — запита љубопитно Бајазит.</p> <p |
| рхом постати — одговори Митар.</p> <p>— Зар мислиш да срећа сваком једнако служи? <pb n="247" / |
| и у цркви, и богате баштине.</p> <p>— А зар за ме у деспота дуката нема?</p> <p>— Уплешћу још и |
| тране стрељају — рече Митар.</p> <p>— А зар ти мислиш, да у калуђерству не има ђаволштине? — за |
| у до крајње несреће дотерати. </p> <p>А зар је Милева била такова девојка која се тако скоро да |
| о, Костреш.</p> <p>— Шта им фали!{S} Па зар није доста невоље када по тридесет девојака поред ј |
| ако ће нас болети?{S} Она се зна.{S} Па зар ти мислиш да би једна Српкиња пошла за Турчина?{S} |
| много што шта Алкоран не допушта.{S} Па зар код вас ђаура није тако исто, предикујете умереност |
| он за себе другу; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек за тебе заузет?{S} Та колико |
| пасти, сватко нек се за се брине.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић није за се побринуо?{S} Колико м |
| о љубопитство ју је мучило.</p> <p>— Па зар је тако добар тај турски цар? — запита своју матер |
| баце; али он неће ниједну.</p> <p>— Па зар Турчин узима и ’ришћанку?</p> <p>— О дакако, па те |
| ман се и од невоље насмеје.</p> <p>— Та зар су луде Српкиње да Турцима иду, кад они више жена и |
| земља под ногама горје.</p> <p>— А мене зар с тобом вођет нећеш, — запита Јерина.</p> <p>— Оста |
| ћу му душу хрђаву истерати.{S} Бојиш се зар Митре? — рече мало наквашен Петар.</p> <p>— Ја да с |
| овак са својим старим друговима?{S} Или зар млади Светислав са својом младом дружином?{S} Камо |
| није за оклевање, и кад чу’ да си овђе зарадова’ се да нећу у овој свјетој обитељи прије навор |
| ad> <p>Кад је Јерина у Смедерево дошла, зарадоваше се свом брату.{S} Она је била девојка, кнез |
| сутра припреми.</p> <p>— Ви остајте, ја зарана морам, само онако нек буде као што каза’, све на |
| .</p> <p>Остаде Ферхад, спрема се сутра зарана у Голубац.</p> <p>И бимбаша се спрема.{S} После |
| е дотакло којега госта, зато се постара зараније исте будалаштине пресећи.</p> <p>— Не би ли са |
| Мусулман били су међу собом несложни, и зарате се.</p> <p>Деспот Стеван са својим братом Вуком |
| д Голупца, ван сумње је да ћеду се опет заратити с Турцима, а сваки такав мора се преко нашег х |
| и су, видићеш међу њима лица побожношћу зарезана, онај хљеб, оно парче лука прима благодарним с |
| пркосно уковрчена коса, на великом челу зарезане му три ране, поглед мрк, да ти кроз душу прође |
| ече угрејан Јеремија.</p> <p>— Ја опет, зарјечем се мојим крсним именом светим Ђорђем, да ћу пр |
| И њему су седмогодишњег брата_у то доба заробили.{S} Ко ће га сад као човека познати.{S} Бадава |
| {S} Шта ћу сад?{S} Чујем да су је Турци заробили; идем да је тражим до самог Мисира.{S} Чујем о |
| натити стану.{S} Кад сам био код Турака заробљен, упознао сам се са једним адумом који харем чу |
| ушманину осветити се.{S} Па јошт где су заробљена хришћанска деца, која се силом турче?</p> <p> |
| ше на руци бити.{S} Сваки дан по некоји заробљени Срби натраг се враћају.{S} Јошт би’ више добр |
| Кнежевић’ма клања се Јаблановић, ал’ су заробљени, не да им никуд по вољи поћи.</p> <p>Јабланов |
| врати Голупца доћи.{S} Сад изгледа као заробљеник, и предат је на милост и немилост.</p> <p>Бу |
| Знао сам да о’ђе мора бити и ’ришћански заробљеника, па нам је дужност о’ђе нагледати их, охраб |
| моје грјехе доброчинством, искупљиваћу заробљенике, бодрићу народ на слободу, борићу се уз нар |
| урска војска сасвим уништена, почне над заробљеним свирепствовати.</p> <p>Малодушан победитељ с |
| у нађу кад телал повиче, да ће се неким заробљеним ђаур’ма главе рубити.</p> <p>Главарима турск |
| , па оданде у Нови Пазар, које да стадо заробљено ослобођавамо, које, пак, да га од заблуђења с |
| турчити.{S} Види пример од великаша.{S} Заробљену децу турче, женске отимају и турче; ако овако |
| ноћу по ладовини примиче се, а кад зора заруди, већ су пред Голупцем.</p> <p>Војска се стави по |
| Убојно обувени, чекају спремни док зора заруди, чекају Јеремију.</p> <p>Седе на кожним гривним |
| ари се ноћу скупљају, пре нег’ што зора заруди, ударићеду новом силом, сватко верује да наступа |
| моја брига.</p> <p>— Пре нег’ што зора заруди, сав пешкеш је ту.</p> <p>— Евала ти, ал’ боље п |
| од свега доста добиле.</p> <p>Милева се зарумени, није си знала изјаснити зашто баш њој да се т |
| ако за Милевом уздише, а Милеву како се зарумени и како јој очи блистају кад на Светислава погл |
| ско, и остао је онђе.{S} Деспот и Ђурађ заруче себи овде грчке кнегиње од Кантакузенове и Палео |
| шена ствар, цура је јошт врло млада ал’ заручница већ може бити.{S} Комити Циљски су силни били |
| да нам се он, као Турчин и непријатељ, засад већим пријатељем показује, неголи буди ко други.{ |
| сад је да починемо.{S} Каралампоглијо, засад ћу ти само још једну рећи, Јеремијин дар употреби |
| ас после завади и појединце утамани.{S} Засад смо обоје смирени, ал’ кад земан дође, опет ћемо |
| словити? — запита Харалампије.</p> <p>— Засад ништ’, ако те они не запитају.{S} Кнежевиће морам |
| Новим Брдом? — запита султан.</p> <p>— Засад опсаду напустити, повући одавде војску у Једрене, |
| кле, царица нема ништа војске?</p> <p>— Засад ништа — рекне Бранковић.</p> <pb n="283" /> <p>— |
| војска им је које млада које шарена, а засад нијесу могли бујности турске војске на пут стати. |
| урчина сатремо, вратиће се наше опет, а засад сигурности ради морамо нешто рукама савезничким п |
| говори Бранковић — ми смо увидели да је засад срећа код Турака, будућност шта ће донети, то опе |
| упца, да га нитко више не извади, то је засад доста.</p> <p>— Аферим, Ферхад-пашо, нек се подар |
| морамо и кроз незгоде напред.{S} Ја се засад већма морам на Турке наслањати; дође ли ора да се |
| ши потомци изгубљено опет задобити, али засад нуждан нам је мир, да се мало поткрепимо.{S} Да б |
| други заповеда.{S} Ми се са нашом силом засад само Голупца држати имамо — рече угрејано Розгоњи |
| а душе падши’ такође побринућемо се, но засад пре свега нек се учини наредба да народ без главе |
| ељи околност границу полаже.{S} Ја хоћу засад мир мом народу, и доцније после моје смрти, опет |
| — Доцније може време свашта донети, ал’ засада врло је још млад, па поводљив; срушио би се под |
| о бити, јер цар Лазар кроз цео свој век засведочио је да уме војском управљати.</p> <p>Затим ма |
| .</p> <p>На ове речи јако се Јулине очи засветле и сујета њена улије јој уверење да се калуђеро |
| /p> <p>Главарима турским од радости очи засветле.</p> <p>Ферхад-паша их отпусти.</p> <p>Прејави |
| а тек сунце при заласку наједанпут јако засветли.</p> <p>Деспот, када се са Мехмедом смирио, по |
| клевања.</p> <p>Деспот са четир војводе заседне у другој дворани, у којој су насликане бојне сл |
| /p> <p>После поздрава и отпоздрава мало заседну, и за_мало трајаше, ал’ ето игумана, како уђе м |
| раћа се са гостима у трапезарију и опет заседну.</p> <p>Тако су јошт дуго преповедали о прошлим |
| ворану, ’де су слике српских бојева, ту заседну и светују се.</p> <p>Краљ опет у челу, а остали |
| ушитељ градова, нит’ би султани Једрене засели.</p> <p>Но кратки су поздрављаји, време је кратк |
| је деспот Ђурађ нуз пут баш у Манасији засео, то је што је рад да чује, пропита, како народ у |
| ем деспота и Јерине.{S} Деспот и Јерина засестићеду у манастиру где ће се сместити и драгоцени |
| е једе, канда не прија, и како ће тугом засићеним пријати.{S} Слабо се говори, и кад што деспот |
| ивим гласом деспот, а суза му на зеници засја.</p> <p>— Вечна му слава, бог га у рају сподобио |
| о муња, проваљен штит, а лева страна ми засјевну.{S} Ако Турци што пре не дођу, добра бити неће |
| илом турче, друге фратри меденим рјечма заслађују и обричу им на овом свјету бољи стан, а на др |
| присвајао је, но то више да Турцима очи заслепи, јер Турци су већ онда око своје на Смедерево б |
| само надежда будућег његовог величаства заслепила, — одговори Русна, која није могла страст обу |
| ша о глави радио.{S} Исак-пашу је благо заслепило, па сад за овај пар мржњу на страну меће.</p> |
| иш, све ћу ти учинити — одговори новцем заслепљени слуга.</p> <p>— А бога ти, би л’ би могли ми |
| Сватко се правда да је издајство његова заслуга, и нијесу се могли подијелити.{S} Харалампије н |
| > <p>— Ја сам их осљепио, то је највећа заслуга —- одговори жешће Харалампије.</p> <p>— Кад је |
| ког рода и који је покровитељ био чисте заслуге и јунаштва.</p> <p>Милица је била наклоњенија О |
| </p> <p>— Тако је, ал’ истоветне су нам заслуге — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их осљепио, |
| ајицу, његови приврженици, напротив, за заслугу су му приписивали тај поступак, будући је с тим |
| којем се великаша слабости и страсти, и заслужене њи’ове каштиге одвећ живо представљају.{S} Пр |
| ћу се прије потурчити, нег’ да изгубим заслужену мазду — рече Харалампије.</p> <p>Тако их ухва |
| p>Жички калуђери били су на гласу, но и заслужили су славу.{S} Они су били прави пастири, добри |
| т није ни завладичио што сам већ одавна заслужио, требало би да се с њима на равно дјелим — реч |
| ије, дабогда, скорим владиком постао, и заслужио си, јер да тебе не би и Русне, не знам шта би |
| ог народа, коју је рад својим јунаштвом заслужити.{S} Он паметно збори, искрен је друг, и пије |
| о да и такав непријатељ поштовање већма заслужује него хрђави пријатељи, каквих је Ђурађ доста |
| егово пријатељство.{S} Такав пријатељ и заслужује да му се пријатељство врати.</p> <p>— О, то ј |
| ’ после сам се пробудио и не мого’ више заспати.{S} Мисао ми је све на Косову била; желео би’ н |
| ора допрати.</p> <p>Харалампије легне и заспи.</p> <p>Ферхад још промишља о судби човека и наро |
| в је бродовима посут, а у исти мах бела застава са бедема Голупца скинута.{S} Још после истечен |
| ће се, јошт није готов, ал’ већ се вије застава Србије, цар-Душана крсташ орао.</p> <p>Долазе в |
| је чадор деспота.{S} Врх чадора вије се застава Србије.{S} Пред главином пољана, разапети чадор |
| град градити.{S} Туд пролетише орлови, заставе римских легијона, ту су остаци некадашње јаке г |
| а седам кулах Београда вију се мађарске заставе.{S} У кули Небојши што је било заточеника, десп |
| да мађарска, на кулама вију се мађарске заставе.{S} Мада је јака посада, и нема се ничега бојат |
| ал’ на градским кулама вију се мађарске заставе.</p> <p>Деспотовица Јерина у двору гледи на пла |
| <p>На београдским кулама вију се црвене заставе, та боја значи да из срца Србије крв тече.</p> |
| </p> <p>На градским кулама вију се црне заставе, тек је шест недеља од Стеванове смрти, баш пар |
| и архистратиком Михајлом, који је наше заставе у крвавим бојевима побједоносно од заманде упра |
| дић одликовао се у босанском походу под заставом Силног Душана — упадне у реч Русна.</p> <p>— С |
| <pb n="465" /> оставио је забодену белу заставу, вента ради, не би л’ се још Мађари смиловали, |
| младе кнегиње.</p> <p>После ових речи, застаде Русна и жудно очекиваше шта ће на ото Милица ре |
| у души вјеру Христову.</p> <p>Леонтије застане, а деспот рече:</p> <p>— А зашт’ би се, оче, по |
| при руци будемо. — На то патријарх мало застане, а Новак му прихвати реч:</p> <p>— Треба за сва |
| > <pb n="258" /> <p>На ове речи Јула се застиди.{S} Она је црвеног калуђера за обичног калуђера |
| им гласом Милица.</p> <p>Милева се опет застиди.</p> <p>— Но, говори кћери, та ништа зато, ти с |
| аки је од њих сам себи у срце гледнуо и застидио се бар за магновење од сопствене себичности.</ |
| ломи, опет плодну земљу мртвим покровом застре, кад Турци јадни народ растргну?</p> <p>Тако пут |
| битељи као и у цркви имао би прво место заступати, ал’ деспот је опет земље господар.{S} Па још |
| p> <p>Закључи ухватити га и дати га под затвор.</p> <p>Помоћу неких грчких великаша изиђе му за |
| цима шуровати.{S} Најбоље би било да се затворе у манастир, да им се оданде никуд не да.</p> <p |
| творити Ђурђа.{S} Најпре га у Цариграду затворе.</p> <p>Није трајало месец дана, а Ђурађ је већ |
| ва ту више нема, изгледа код своје куће затворена, ту више за њу станка нема.</p> <p>Јерина из |
| {S} Представите си само њихов живот.{S} Затворене су као у каквом граду, ил’ бољем кавезу.{S} К |
| њему не могу, јер су двогубо несрећни; затворени као робови, и бела света не виде.</p> <p>Они |
| адосав, који пре свега како Ферхад уђе, затвори и закључа врата.</p> <p>Осветљење је у цркви би |
| е, па кад уђе у башчу, па хоће да врата затвори и ветар ти убаве шалваре и дивни стас покаже, а |
| пут препречити, и покрај Голупца Дунав затворити, и тако може бити лоше среће.{S} Велики је ли |
| х великаша изиђе му за руком ухватити и затворити Ђурђа.{S} Најпре га у Цариграду затворе.</p> |
| онуди да седну на миндерлук.{S} Војводе затежу се ал’ им паша баци оштар миг, који изгледа као |
| о познајем Јеремију, града издати неће, затезаће се.{S} Властољубив је и грамзив, тражиће велик |
| дан весело провео и дубока ноћ је опет затекла частеће се госте.{S} Петошко је опет своју буда |
| није посете и Русну, где још и калуђера затекну, и о својим стварима својски се договараше.</p> |
| на.{S} Да су ми сад оне младе године. — Затим мало уздане Новак, но опет, задавивши своју тугу, |
| арске породице; мир и благослов свима — затим се отпоји тихо калуђерски „<title>Многаја љета</t |
| баштине предао се Турчину у наручје, а затим је српски народ турском ножу привукао.{S} Он је с |
| задржати, па је од софре прва устала а затим се дао свима знак да се и други удаље.{S} Царица |
| ске подлоге, отеше матери башчине, која затим од рада умре, жигосан као лудак, будала, не могах |
| у према мени и мојој ђеци чинио. — Мало затим замишљена продужи:</p> <p>— Чудо што се ти Бранко |
| ивша се лица војничкога сталиша.</p> <p>Затим наздрави Петошко: — Да бог поживи све будале, ја |
| на Косову против Турака налази.</p> <p>Затим се заори јаче војничко „Многаја“ које су започели |
| чио је да уме војском управљати.</p> <p>Затим мало стане, па онда без да је чекао да му ко у ре |
| етеног од Маркова рода, бранити.</p> <p>Затим дигне купу вина Хасан и пружи Ђурђу, а он другу у |
| а да се христијани као непријатељи наши затиру, ал’ зато не запрећује Турчину љубав и пријатељс |
| } Држим да ти је, деспоте, веран слуга, зато си га и довео.{S} Велики пут, и велики корак учини |
| ом.</p> <p>Деспот је био великог стаса, зато га и називаше високим, но био је одвећ сув.{S} Лиц |
| то рећи што би се дотакло којега госта, зато се постара зараније исте будалаштине пресећи.</p> |
| {S} Зар што је Милица од Немањине лозе, зато да управља Лазарева породица?{S} Књиге кажу, да је |
| могао је постати врло опасан по Турке, зато ови други план предузети науме за коначно развојев |
| овог блага моја, а половина Исак-паше, зато нећеш већил’ма, деспоте, никакве поклоне давати, а |
| обом господари, сан му је пола на јави, зато уздише, стење, живот му се отима од сановни’ страш |
| а, пратиоц Харалампије, знао је српски, зато га је Ферхад-паша тамо и наредио.{S} Јаши до Харал |
| су ваши оцеви турском удворицом звали, зато што сам не могавши гледати где ми моје очинство га |
| ни од среће таковим мачем се опасивати, зато учини с њим поклон другом ком — рече Видајић.</p> |
| атичним интригама, били су одвећ вешти, зато ји је и за тај посао Бранковић и изабрао.</p> <p>Ђ |
| ла у боју.{S} Мора се навикнути на бој, зато држим да идемо најпре на Голубац.{S} Тако нек буде |
| је Алаху повољно.{S} Ако ја вино пијем, зато Коран почитујем.{S} Који цео Коран научи, видеће д |
| м веран оцу син и против Мирче војујем, зато опет искрено исповедам да желим да у боју, који на |
| гле, не један калуђер овамо је избегао, зато и јесте намастир пун калуђера.{S} Архимандрит је п |
| и је млого добри’ својства у себи имао, зато му је и партаја једнако расла.{S} Турци су били у |
| /p> <p>— Велики је то терет твоме срцу, зато и дошао сам да ти јавим, да те утјешим.{S} Држ’ се |
| Караманији започела буна.{S} И да знаш, зато је султан упао у твоје земље, да те одвуче од саве |
| деспоте, и велике жртве положити мораш, зато немој се радовати, и не убој се од страхоте која м |
| едају Србију за чело српског народа.{S} Зато морам и с Грцима добро да живим, бар с морја могу |
| ва турска сила би на деспота напала.{S} Зато Ферхад-паша може приликом како му је лакше поруке |
| ви млади кнезови, него деспот Ђурађ.{S} Зато сад треба да собом одведете ова два кнеза у ваш ст |
| то мора бити, кад кога адумом праве.{S} Зато задовољио сам се с тим, да будем као баштовански с |
| увиђо’ да у Турчину пријатеља није.{S} Зато пролијевао сам посље турску крв, и накан сам проти |
| влада са миром у једно доба започне.{S} Зато одма’ послаћу султану посланике, и с тим смо сврши |
| зато се бацио пред скут Ферхад-паше.{S} Зато није се хтео с пута ни поздравити са Јеремијом, је |
| кнеза Лазара великаши не би остали.{S} Зато гледајмо што пре да се што учини. .</p> <p>После о |
| султана Бајазита за себе придобити.{S} Зато је одма’ наредио да Видајић, Љубовић, и његов син |
| ља мине, кад је рад Београда видити.{S} Зато може деспот кад хоће у Београд доћи, само не са ја |
| ам да ли се може што у миру учинити.{S} Зато изјављујем ти, да донде, докле се међу вама што не |
| {S} Но није смео очину вољу кварити.{S} Зато је он опет остао сам у себи оно што је пре био, и |
| ’ добио каква гласа?</p> <p>— Јесам.{S} Зато сам си и дао труда да те потражим, јер времена су |
| еже.{S} Ето подижемо град Смедерево.{S} Зато народ аргатовати мора, и данак плаћати.{S} Не зида |
| ознаје, тешко да би Исак-паша успео.{S} Зато деспот је морао бити на опрезу, ал’ покрај тога ни |
| калуђера, не би ништа од тога било.{S} Зато, да би своју погрешку поправила, са умиљатим гласо |
| оду мом и у мањем кругу помоћи могу.{S} Зато, желио би’ да се одбор правитељства установи.{S} С |
| 74" /> Мађари и Власи помагали буду.{S} Зато најбоље би било међу Србе јошт већи раздор завести |
| олико већ има и од вас у нашем јату.{S} Зато оно што мора бити, не могу ни ја ни ти задржати.{S |
| ил’ Турчин нас мора разорити.</p> <p>— Зато војводе, јунаци моји, будите сложни међу собом, бу |
| донде му Петошко у реч упадне:</p> <p>— Зато све натрашке иде — рече Петошко.</p> <p>Новак није |
| смем казати.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, јер не смем... јер не знам на то ништа казати.</p |
| ји.</p> <p>— И Београд је у Србији, ал’ зато је у угарским рукама.</p> <p>— Исто мислим што збо |
| ио што ће Лазар на Косову погинути, ал’ зато опет није желио и Србима зла нанети.{S} После косо |
| тијани као непријатељи наши затиру, ал’ зато не запрећује Турчину љубав и пријатељство са оним |
| > имам људи, који ћеду аргатовати.{S} А зато треба да о’ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађари |
| зим, право ћу о њему казати, и мрзим га зато што ми одмах награду не издаде да Голубац предам.< |
| јер се заклео да неће ниједну, а будала зато, што би сваку хтео, а њега ниједна неће.</p> <p>— |
| слагало са ратоборним духом војника, па зато војник радо се смејао на рачун калуђерства, а особ |
| том, Петошко, види се да си будала, па зато тако лудо и говориш — рекне Костреш.</p> <p>— Боже |
| да Розгоњија сам хоће да уђе у град, па зато и жели да га ли само мађарска војска освоји.{S} Ро |
| јој могуће пчелом постати?{S} Није, па зато мора се ради свију пчела својој неотклоњивој судби |
| о што сте сви за једну цјел заузети, па зато и напредујете; но код нас је сасвим друкчије.{S} Ј |
| учинио када сам против Мусе ратовао, па зато те и држим за мог пријатеља, ако се и јесмо после |
| ћев млого пута се опасности излагао, па зато се сад и надао великој награди.{S} Но Ђурађ је поз |
| се тиче лебдења, и мој отац је стар, па зато не држи ме већ одавна код себе.</p> <p>Ове речи ка |
| једва чека да му падиша помогне.{S} Па зато га и треба помоћи.{S} Иште да сазида град код Смед |
| ди.</p> <p>— Но, говори кћери, та ништа зато, ти си с твојом матером, нити нас ко слуша, кажи п |
| м од вас ноћас страдати могао, но ништа зато, ти ћеш зато опет бити човек, па ћеш ти то са мени |
| приврженик породице цара Лазара, па је зато без сваког устезања говорио.{S} Царица му то није |
| се поред Турака тукао и погинуо, али је зато ђе је само могао, заштићавао свог рода човека.{S} |
| им.{S} Имао сам нешто и новца, па ми је зато и пут отворен био.{S} Једна убога удовица имала је |
| илно и богато.</p> <p>Она, истина, није зато још омрзла Светислава, она га је још волела, али т |
| се могло на њему приметити да негодује зато што му је калуђер постао предметом неког смеха, је |
| да мене ласка, да ме од Жигмунда откине зато да нас после завади и појединце утамани.{S} Засад |
| ч и заклетва свагда света и нерушима, и зато изјављујем да вероломно ни сад поступати нећу.</p> |
| и’ који су га издајством опорочавали, и зато после косовске битке темељније је стојао него Лаза |
| т измишљен само калуђерима да пркоси, и зато и чекају да дође Петровдан, да св. Петар кључем от |
| му треба, и завађати га са Жигмундом, и зато би му требало нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта би |
| да му Јеремија обећано не би испунио, и зато се бацио пред скут Ферхад-паше.{S} Зато није се хт |
| <pb n="534" /> мир, који сад уживамо, и зато смо могли Смедерево назидати.{S} Такав човјек не м |
| о је предао Мачву и Београд Жигмунду, и зато ће му леђа окренути, а падиши ће плаћати данак, и |
| ог пријатеља изгубити.{S} Ја сам Турчин зато да могу ође мом народу што олакшати.{S} Ни самом Б |
| држала да је све то царица слепила само зато да Бранковићеву партију заплаши.{S} Додуше, царица |
| Но, дед да што свршимо.{S} Ми смо само зато дошли да тебе у наше друштво увучемо — рече Прибац |
| ат, богатији нег’ краљ Жигмунд, но само зато није дао, што неће он добити Голубац.</p> <p>Жигму |
| ла, уколико какова мати кћер своју само зато воле што ју је родила.{S} Мара <pb n="308" /> је с |
| вином се тешиш, као ја христијанин; но зато имаш и ти неколико душмана, који ти то <pb n="280" |
| , војујем с Турцима противу Мирче, и то зато, што је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца душма |
| краљ и њемачки цар, понудити мир, и то зато да га од тебе одвуку, да те могу тако усамљена нап |
| таложио, паштио се уверити ји, да он то зато чини да после оборене Бранковићеве и Лазареве <pb |
| ала и калуђер не сме се женити; калуђер зато јер се заклео да неће ниједну, а будала зато, што |
| и своје право, и цео би га јуначки свет зато за кукавицу држао био.{S} Па како би таков јунак к |
| пота ил’ од Жигмунда.</p> <p>Јаблановић зато није баш задржавао Јеремију од одласка, једно што |
| осле због њи’ је добио Јеремија Голубац зато што их је ослепити дао, ал’ да мене не <pb n="477" |
| и оно што се већ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пре св |
| ју твоју ћерку.</p> <p>— Јошт би се баш зато јошт већма завадили, они који су празних шака оста |
| /p> <p>— Све је тако, ја то знам, и баш зато што је тако, треба да иштеш мир, а да добијеш мира |
| ске земље.</p> <p>— Турци зазиру, и баш зато све ћеду силе напрегнути да се затуку као клин међ |
| е за продрзљиву шалу намирио.{S} Но баш зато смех и увесељење било је веће.{S} Ако се која служ |
| с страдати могао, но ништа зато, ти ћеш зато опет бити човек, па ћеш ти то са мени учињеном как |
| у манастир Жичу, па онђе живи као какав заточеник.</p> <p>— А би л’ ти рад постати патријархом. |
| заставе.{S} У кули Небојши што је било заточеника, деспот их је отпустио милошћу на слободу.{S |
| а је ту и ћелија за калуђере, који теше заточнике који су зла допали, ил’ које треба погубити, |
| од крстоносаца, ал’ такову да и Једрене затресе се и сурва, могло би што бити, овако не.{S} При |
| лица попови, владике, фратри.{S} Труба затруби, капија се отвара, напред телохранитељи деспото |
| екну таламбаси, а Јеремин катана с бока затруби.</p> <p>Ујезде у манастир.</p> <p>Улак, то је и |
| зна живјети нит’ другом да живјети.{S} Затукао се тамо у манастир Жичу, па онђе живи као какав |
| баш зато све ћеду силе напрегнути да се затуку као клин међу нас и Угре.{S} Сад је време.{S} По |
| таје ми у срцу ужљебљена.</p> <p>Ферхад заћути, прекрсти се и крст пољуби, па га у недра сакриј |
| јска маџарска у Браничеву натуштила, па заузела после и Мораву.</p> <p>— Силна је турска војска |
| Мачву, док би Турци сву Србију од доле заузели.{S} Против таке две силе Србија се борити не мо |
| ти се.{S} Мађари су већ посјели Мачву и заузели Београд, па им треба још Голубац, па ако га зад |
| се спасти, без да је кога млого питао, заузео је Вукашинове пределе, Алтомана је из Босне исти |
| арице близу Дринопоља.{S} Кнез Лазар је заузео већу част [земаља које је Вукашин држао, а] Вука |
| ли и он оружаном руком Вукашинове земље заузео, и по којем праву када је и Вукашин породицу има |
| пре Турака једну добро укрепљену тачку заузео, Турке с тим претеко и цело им предузеће осујети |
| бац.</p> <p>Како је Ферхад-паша Голубац заузео прво ослободи сужне, међу овима и деспотске кнеж |
| } Па зар ти мислиш да је он тек за тебе заузет?{S} Та колико пути сам примјетила да је он и пра |
| буде — страдати.{S} Сад је за тебе више заузет нег’ икада, јер ропта на Стевана, што је с матер |
| ако уморан, а ионако за житејскаја јако заузет, добро пије, добро једе.</p> <p>— Е, честити паш |
| је по уговору предат, Мачва је такођер заузета, још треба Голубац предати, и то што пре да не |
| поне то добро што сте сви за једну цјел заузети, па зато и напредујете; но код нас је сасвим др |
| султану као поклисар, онђе ћу се за вас заузети, ваша је деспотовина.{S} Гргура синови су ближи |
| самовласно.{S} Језгро војске за њега је заузето, а моја млада ђеца у ништо се не рачунају.{S} С |
| редељена беху.</p> <p>Патријарх и Новак заузеше места с обе стране Милице, даље до патријарха с |
| части, који се турским султанима одају, заузме сваки себи опредељено место.{S} Дозову се одма’ |
| се пред гостима лепо поклони, па одма’ заузме место на страни, које му се већ напред означило; |
| дварили, заповеди кнезу Црном Завиши да заузме места на којима ће повратак војске штитити.</p> |
| еонтије по свом светом чину достојан да заузме прво место, јер бадава, владика је владика, и у |
| лицу уважење указа.{S} С десне му руке заузме место Милица, с леве Русна, поред Милице Новак, |
| ојске, то је код Вука, па сад ако он не заузме кормило, све ће пропасти.{S} И то све неће да ув |
| земље господар.{S} Па јошт ако деспот и заузме место у прочељу, ал’ што ће са деспотовицом да л |
| овак, и тако све даље по реду свог чина заузму места и остали гости и дворјани.</p> <p>Патријар |
| доћи ред на Голубац.</p> <p>Ако Мађари заузму Голубац, ’бићеду господари Браничева, и његова г |
| о дворски станови.{S} Патријарх и Новак заузму собе у неком малом зданију у башти, које увеселе |
| ме обједу, а кад објед дође, гости опет заузму своја места, каогод и Петошко своје, па су се ча |
| ва, Дрина, Дунав; па и кршне горе ће га зауставити.{S} Турчин се не може угњездити, ако му тек |
| немој на ме заборавити, а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{S} Оне поклоне ш |
| и ово неколико година мира њему можемо захвалити.{S} Доћи ће време, ако бог да, да ће наши пот |
| ам с тим задобио, и тек њему посве могу захвалити што смо у садашњем мало бољем стању.{S} Да не |
| мном побратимио, и много шта имам њему захвалити, што ми је за руком пошло.{S} Он је код Голуп |
| оба образа да му пољубац, на што деспот захвално се поклони, уведе краља у дворану, приведе га |
| о, дивни богати манастире, ти си видила заходеће сунце српског народа, у коме си и зачета, види |
| лтанима, сунце од истока, које никад не заходи, сабљо Пророкова, премудрости божја, неизмерне м |
| от и Облачина Раде.</p> <p>Кад је сунце заходило, онда су обојица почивали, од одмора да се пот |
| и мали дом, мало огњиште, да огреју, да захране своју ситну сирочад.{S} И у тим маленим домовим |
| нису га ни позвали упомоћ, а деспот без захтева Жигмунда не хтеде притећи и своју војску излага |
| деспот чу Леонтијеве речи да би султан захтевао његове кћери, као поражен стаде се мислити.{S} |
| ио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не би’ захуктао, као краљ Вукашин на Марицу, без да знам шта о |
| патријарха и Новака, сви би се на њега заценили били.{S} Особито Светислав и Милева одвећ прим |
| да, и Ђурађ Кантакузен.</p> <p>Деспот у зачељу седи, с десна и лева кнез Кантакузен и Радић, до |
| одеће сунце српског народа, у коме си и зачета, видила си сјај Високог Стевана, твог ’титора, к |
| је војска из Европе и Азије ту била.{S} Зачне страховита сеча; Срби секу Турке, но на исто мест |
| ек што се гости мало сместише, одмах се зачу весео жагор слугу и служавки.{S} Вечера се преправ |
| езарију, праћени од Радосава, који како зачу глас трубе, изиђе ван на дочек Јеремији с ким се п |
| рк, и војводама и самом цару, да се сви зачуде, ал’ њима је све слободно.{S} Тако у цар-Лазара |
| , цеви главу пробијају.</p> <p>Јеремија зачуди се, тог у њега нема.{S} Бије издалека јунака, пр |
| лаго донешено изнети.{S} Милица се јако зачудила.{S} Тек у двору Душановом је таково <pb n="297 |
| -паша са великом свитом, и није се мало зачудио кад види мртве лешине, рањенике, све похарано, |
| вић.</p> <p>— Та је ли могуће? — повика зачуђен Харалампије.</p> <p>— Ја сам то мојим ушима слу |
| православну ћерку за лацмана? — запита зачуђен Леонтије.</p> <p>— За њену прађедовску вјеру да |
| с дошао, да нас одавде изведе? — запита зачуђен кнез Јован.</p> <p>— Досад се још није о вама р |
| божијем храму причестити.{S} Радосав је зачуђен.</p> <p>Радосав га опомиње да би могло то бити |
| сту, ево ти метоике.</p> <p>Харалампије зачуђен, не верује својим очима.{S} Сав се запламти, ни |
| сви већ гости спавају? — запита га мало зачуђен Митар.</p> <p>— Тражио је какве вештице — одгов |
| писан мир на пергаменту? — рече деспот зачуђен.</p> <p>— Ти знаш, деспоте, добро како Турци уг |
| чи — Светиславе — Леонтије.{S} Стражари зачуђени задрже оба калуђера.{S} Дође глас до Тамерлана |
| вина.</p> <pb n="225" /> <p>Наједанпут зачује се труба и звонце.{S} Ово је знак за вечеру.</p> |
| > <l>Силан одјек српскога оружја</l> <l>Зачуо се преко грчког мора,</l> <l>Свјет се диви српско |
| ула долазак Леонтија, и само се чуђаше, зашт’ га одмах <pb n="541" /> деспот не доведе, и чему |
| тије застане, а деспот рече:</p> <p>— А зашт’ би се, оче, побојао тајну мени исказати, кад је П |
| Куд однесе стару српску славу</l> <l> И зашт’ смањка славно српско царство...?</l> <l>Ој Душане |
| ића одавна по целој српској земљи.{S} И зашт’ би за друго био дао светли цар своју кћер Мару кн |
| <l>Знаш ли Рељко и брате Угљешо</l> <l>Зашт’ је царе војску сакупио,</l> <l>Војску силну, којо |
| .{S} Сад Турци јурну на манастир, да га заштите, ал’ острвљени азапи поотимаше оно што од хусар |
| арица Милица, јер је народ требао мушке заштите, нит’ су могли Бранковићи признати Милицу, која |
| зло, па је замолио у те пријатељства и заштите.{S} И ти му то обрече, обвеза се.{S} У Тати скл |
| а одржати није могао, предао се турској заштити.</p> <p>Марко је био јунак да му се пара није м |
| има па као удовица, изгубивши мужевљеву заштити, све јој се виђело да ју умалително гледају.{S} |
| д Ђурђа.{S} Та Ђурађ је сам кадар народ заштитити, нити је тако близу сродства турског као Стев |
| Но у њему су доиста ’ришћани и великог заштитника налазили, јер је он свуда угњетене закриљава |
| ки’ великаша, који су хтели под турском заштитом над неким грчким странама господарити.{S} Турц |
| ј, и пад, и дочекао је предају Голупца, заштиту манастира Богородице.{S} Преживио је ударце и т |
| на истог слуге речи разљути и узме под заштиту калуђера.</p> <p>— Не треба шалу и подсмех пров |
| ди, узме.{S} Кад рекнем да зидаш град у заштиту против обојице, попустиће, охрабриће се; но ти |
| } Султан требује Голубац као пограничну заштиту против Жигмунда — одговори Ферхад.</p> <p>— Гол |
| лим, против Србина не употребљуј га, но заштићавај у твом животу Марков род.</p> <p>Хасан прими |
| у се натраг, а Стеван и Ђурађ са Србима заштићавају уступање Турака.{S} Да нема Србаља, зло по |
| погинуо, али је зато ђе је само могао, заштићавао свог рода човека.{S} Да га је мој брат Хафиз |
| зна Марка народ, ког је и код душманина заштићавао, и гусле ће јасно даворити о имену његовом г |
| Србина војевао, но угњетеног га је јошт заштићавао, потпомагао.</p> <p>Наравно да је велики губ |
| коју сте на себе узели.{S} Народ треба заштићавати, а народ два поглавара има.{S} Народ би сре |
| ица удале, па да се обвеже царицу верно заштићавати и њој повиновати се.</p> <p>— То је опет то |
| ем, Вукашин је био цар пре кнез-Лазара, зашто да није цар Краљевић Марко, ког је сам народ већ |
| се са једном женском земља спасти може, зашто се не би она жртвовала.</p> <p>— Кад је већ тако |
| свим ратовима једнаку су судбу делили, зашто да буде брат брату слуга, кад може бити господар? |
| д њега.{S} Кад си му у нужди добар био, зашто да те се сад тако доцне сећа?{S} Ја богме мишљах, |
| ет онамо у друштво вратио, да провидиш, зашто је дошао властелин Јеремија?{S} Он је нашег несре |
| <p>Русна је једнако Вука подстрекавала: зашто да буде он потчињен деспоту, кад су једног оца си |
| пут хтедох бити мудар, па сам му рекао: зашто он да влада са Зетом, као и Алтоман са Босном; не |
| с нама чинити?{S} Шта нас држе овде?{S} Зашто нас већ једанпут не ослободе?</p> <p>На то уђе от |
| адало да се Милева Турчину да.</p> <p>— Зашто дакле твој отац да се не повинује царичиној власт |
| Мајко, ја то не смем казати.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, јер не смем... јер не знам на то |
| ала чрез доброту калуђерску.</p> <p>— А зашто питаш оче, за књагињу и за Светислава?{S} Знаш, т |
| у кћер Мару кнегињу за њега?</p> <p>— А зашто је дао за Обилића Вукосаву? — рече мало жустрије |
| мани се ти тога, имам ја другог узрока зашто сам рад све да знам.{S} Само кад би’ се могао на |
| {S} Вукашин је отимао за себе земље, па зашто не би и други то исто чинио, — тако су млоги мисл |
| шио, могли сте од мене пример узети, па зашто сте опет уз Турчина пристали.{S} За мене већ наде |
| ака војевао.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Па зашто да нас ослепе?</p> <p>— Нисмо ником ништа скривил |
| , но рекоше да нисам за то.</p> <p>— Па зашто ниси ступио у другу какову царску службу, та бар |
| че поузданим гласом деспот.</p> <p>— Па зашто га сад не позовеш? — запита Леонтије.</p> <p>— Са |
| се јошт за времена натраг повукао.{S} И зашто да му гине толики народ?{S} Све је Косово крвљу о |
| ин славне војводе биле.{S} Јест.{S} Али зашто да изгубе тако лудо и војску и своје главе.{S} Ни |
| ва се зарумени, није си знала изјаснити зашто баш њој да се то пошље од турскога цара који је њ |
| та казати.</p> <p>— Кћери моја, ја знам зашто нећеш да говориш.{S} Ти носиш у срцу Светислава, |
| роду добротвор?</p> <p>— Е да ти кажем зашто.{S} Ти си више пута Турцима прелазио, и опет их о |
| тупати нећу.</p> <p>Сад је сваки увидио зашто деспот неће на Турке.{S} Познавали су његову стал |
| l>Ој Душане, Срб’ма сунце јарко,</l> <l>Зашто зађе роду јуначкоме...?</l> <l>Ђе је твоја мишца |
| ад би могао на Србију ударити и деспота збацити.</p> <pb n="336" /> <p>Док се је деспот са нови |
| ути.{S} Што се у последње доба у војсци збивало, то је, као што кажу, да се Обилић и Бранковић |
| p>Но баш да видимо шта се и код такових збивало.{S} У свету је добро са злим помешано.{S} Ко је |
| ева уз гусле, па опет прије и ил’ посље збијају се шале, дворска будала је ту, па се са гостима |
| ђер, ни опити стражари могу шале с њима збијати на подсмех, јер ма и слепи, чувају углед и дост |
| тисућа са собом повукли, но то се није збило по каковом међу нама учињеном уговору, но на силу |
| на крај.{S} Но шта ћу када се већ тако збило.</p> <p>Док је Петошко све то говорио, гости су с |
| одошавшим читати могло да се није добро збило на Косову.</p> <p>— Говорите, децо моја, откуд та |
| а ће му сад бити последње чтеније.{S} И збиља, деспот да руком знак да буде опроштен, игуман да |
| Будиму, Млеткама, или у Цариграду.{S} И збиља, ако ко међу вами у себи осећа већу снагу, прорич |
| ве то извршити што је намеран чинити, и збиљски промера све прилике и неприлике.</p> </div> <di |
| рече Новак.</p> <p>— Све се то може још збити, само да бог поживи цара.{S} Он је већ после Вука |
| бију, борба је живот.{S} А то повремено зближење с Турцима ако и стаје жртве, боље нег’ да једи |
| у двору цара Лазара као млада девојка, због које умало што није страдао Харалампије, када је с |
| вити и патријарха, и војводе, да не би, због тајности дела и новости такове удадбе, како ове, т |
| > <p>— Има јошт један врло важан узрок, због којег не могу се у рат упушћати.{S} Све обиде су з |
| .{S} После опет Вук Бранковић и Обилић, због женских сплетака, посваде се.{S} Милоша назову нев |
| иде кад станем на моју рођену земљу?{S} Због колико ствари си ми мио! па си ми мио и због тога |
| ору, проводио је своје последње дане, а због разума и искуства свога, беше особито поштован.{S} |
| је поступао. — Цар ти је дао удовољства због тога што ти је Мара у Бранковићевом браку претпост |
| , књагиња тако смутна?</p> <p>— Кажу да због Бранковића који се једнако са Обилићем кошка, ... |
| ће после тога исплатити, јер сад доиста због војне није му новац при руци.{S} Вољу је показао, |
| је тајна у деспоту скривена, а није рад због тога са Леонтијем у споречку доћи.</p> <p>— Чуј, с |
| {S} Њој се чинило да није могуће, да је због књагиње њу калуђер ословљивао.{S} Она је сасвим др |
| терет као камен.{S} Рјеци султану да је због тога тако лахко дошао до Голупца.{S} Кад опет Смед |
| цар изложен њи’овом упливу...{S} Цар је због Вука према самом Обилићу хладан, једном речи, та Б |
| је, калуђери дечански.{S} Отац Леонтије због своје смирености био је љубимац и достојан ученик |
| ли.{S} Онде су се они радо бавили, које због сопствени’ узрока, које пак због красоте вароши и |
| се дочепао млади’ кнежевића и тек после због њи’ је добио Јеремија Голубац зато што их је ослеп |
| це, и колико их је већ жртвовано, једне због други’?!{S} Тако и ви морате се покорити вашој суд |
| то је зло што има толико јунака, па се због тога баш толико цјене, да се сваки једног краљевст |
| давно Турке савладали и осветили би се због битке Вукашинове, код саме реке Марице — рече Нова |
| у беше кост у грлу.</p> <p>Русна бијаше због тога у недоумљењу.{S} Она није том гласу ни верова |
| колико ствари си ми мио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој туги вином се тешиш, као ја |
| ластелин?{S} Шта ће он овде?{S} Није ли због нас дошао, да нас одавде изведе? — запита зачуђен |
| <p>Било их је, који су деспота кривили због тога поступка, други, опет, давали су му за право. |
| S} Јеремија је и то знао, да је у земљи због тога велико незадовољство.</p> <p>Јеремија није на |
| ла је и њему већ једаред на срце канути због њега проливена српска крв, па смисли други пут пре |
| нице, што би га узрујало, а Ферхад-паши због повреде турског дина и адета могло би хака доћи.</ |
| , које због сопствени’ узрока, које пак због красоте вароши и величанственог предела. [Какав је |
| рзели које из злобе и зависти, које пак због тога што се јако с ’ришћани дружио, а особито с Ма |
| њега мога оца судба постигла.{S} Ја сам због њега остао без земље и народа.{S} Међу Србима ниса |
| е лила српска крв.{S} Не један се Србин због њега, јер му је Турчина на врат доносио, потурчио. |
| крај царице, јер ју је особито уважавао због њене наклоности према Бранковићевом роду, који је |
| } Док је било кнеза Лазара, нисам могао због њега, сад опет не могу због твог оца и царице међу |
| амо пара Краљевићу Марку, који се морао због кнеза Лазара по туђим земљама потуцати и Турцима с |
| сподара, који га је у Котор к себи узео због његови’ шала и лакрдија са којих је целом Примориј |
| сад сам ја био господар, па сам ју хтео због показане ми ’ладноће мало намучити.{S} У почетку н |
| мио био.{S} Милица је све то знала, но због дворских одношаја и воље Лазареве није могла свој |
| Србе.{S} Ако се то деси, онда је све то због тога учињено да Турчин Бранковића утамани.{S} Но с |
| и вино може пити.{S} Запрећено је исто због нужне умерености, дакле запрећено је неумереним.{S |
| би си ми што казати у накнаду за то што због тебе мал’ нисам ноћас мутно прошао, а ионако позна |
| био један од старији’ војвода, који већ због своје слабости ратне терете сносити није могао, и |
| нисам могао због њега, сад опет не могу због твог оца и царице међу моје Србе ступити.</p> <p>— |
| S} И незнани делија убија Мусу Кесеџију због харања, спашава ђевојке од црних Арапа, дође у При |
| ез ’декоје служавке, а особито чрез ону због које прве ноћи мал’ није страдао.</p> <p>Патријарх |
| и за ме побринеш, доста сам си на душу због другог натоварио.</p> <p>— Само сад ово нек прође, |
| ом покривао да га не познаду.{S} Но баш због тога постане служитељима подозрителан.</p> <p>— Де |
| весела се са истим растане.</p> <p>— Е, збогом, видећемо се скоро. — Са овим реч’ма отишла је с |
| аблановића, и прослови: „Прости, друже, збогом“.{S} Јаблановић одговори: „Криви смо, нек нам бо |
| то пољупци Јуде Искариотског.</p> <p>— Збогом, ђецо моја — притворним гласом то изрече и излаз |
| Пајсијем опрости Харалампије.</p> <p>— Збогом, Пајсије.</p> <p>Грле се, љубе се.{S} Мало бољма |
| а се удалити мора проговори јошт као за збогом остај.</p> <p>— Е видим да се и ја већ морам пот |
| у, да се пострижемо, да св’јету рекнемо збогом.</p> <p>— Е мој кнежевићу, није то за вас, треба |
| ловоза.</p> <p>Усијане главе што мисле, зборе.</p> <p>Већ је Јеремија замаглушен испарењем нече |
| деспот замисли се, па тек после починке збори:</p> <p>— Тај Јеремија од неког времена шурује с |
| и бабо ми рече, слушај, дијете, што тај збори, његова ријеч је мудра, бич за покварене великаше |
| га на стол, окрене лице краљу, те овако збори:</p> <p>— Величанствени краљу, дико западних влад |
| ојим јунаштвом заслужити.{S} Он паметно збори, искрен је друг, и пије вино.{S} Јунак красно пев |
| ц Радосав исприча, изјадикује се, и што збори, Ферхад-паши тако долази, канда је са свог срца с |
| Кад је Исак-паша на дивану, највећма се зборило да се војска одмах на Србију дигне, и све до Бе |
| у гадну пештеру.{S} Даље не треба да ти зборим.</p> <p>Ове речи је Леонтије узбуђеном душом изг |
| отив Мађарске, само треба је чувати.{S} Зборите, шта би ваљало сад чинити, — прослови ти, Ферха |
| пашо, па баш мило ми је што тако српски збориш, нијеси л’ и ти био негда хришћанин — запита га |
| рај толико наше баштине.</p> <p>— Право збориш, Јерино, мудрост Кантакузина ради ти у глави, та |
| ољен — узврати деспот.</p> <p>— Паметно збориш, не би шкодило најпре тамо доле Турке напасти.{S |
| арским рукама.</p> <p>— Исто мислим што збориш, није на ино, морам се судбини подврћи.{S} Но ка |
| ини је дуго време.{S} Иде у цркву, чита зборник, моли се богу, то јој је једина утеха.{S} Крик |
| >Срби почну се помало крепити, и доиста збрисала би се била штета косовска да је једне главе у |
| .{S} Вера изгубљена, стид од варварства збрисан.</p> <p>— Кад сам сва та чуда видио и дуго глед |
| иге му није, кадар је лукавство са лица збрисати.</p> <p>— Хоћу, но морам мантију и камилавку с |
| е му лак санак доћи, који ће му са срца збрисати бољу дана.</p> </div> </div> </body> <back> <d |
| ма расте.</p> <p>— Баш би рад видети да збрише са себе ту сумњу каковим знатним делом.{S} И тво |
| промена догодити.</p> <p>— Но баш да се збуде та Милевина удадба, не би добро било по Србе.{S} |
| p> <p>Харалампије канда је само хтео да збуни са предајом новца, ал’ Ферхад-паша не да се збуни |
| вак говорио да само горњи разговор мало збуни; и на то опет шалу започне са Петошком.</p> <p>— |
| н по себи смешна личност, није се ништа збунио, јер му се већ више реди таково што десило.{S} О |
| народ не призна.</p> <p>Народ се сасвим збунио; није знао на чију ће страну.{S} Онда је то било |
| редајом новца, ал’ Ферхад-паша не да се збунити.</p> <p>Ферхад-паша пошље своје сејмене те доне |
| арод потребује, а ти народ.{S} Народ је збуњен, држи да си ти продао Мачву и Београд, јако ти ј |
| ро на Јеремију.</p> <p>Јеремија је мало збуњен, не може одмах да одговори, па тек проговори.</p |
| га, све ме то те то питаш... — одговори збуњена Милева.</p> <p>— Ти се о том не старај, само ак |
| , десницу сабљом над очи, јурну у дивље збуњене, који се доле тискају како се само може.{S} Ниј |
| су били ђаури спремни, одморни, сад су збуњени, многим јуришима уморени, неиспавани, не дајмо |
| ознао.{S} Моја Цвета, која се сад Фатма звала, попустила је ните, и молила ме је, да гледам как |
| су волели оца Теофана, и они су га оцем звали, јербо је брат само братијама.{S} Па и млађи су у |
| S} Мене су ваши оцеви турском удворицом звали, зато што сам не могавши гледати где ми моје очин |
| Облачина Раде.</p> <p>Красна ноћ, небо звездама посуто, на небу сребрн шар, козлићи, блед месе |
| чи су јој биле тавна ноћ, или ноћне две звезде; не би разазнао да л’ једно да л’ друго.{S} Моја |
| жђу ударано, варнице хиљадама као ситне звездице расипа.{S} Бруја, зујање, вика раденика, топот |
| P18590_N5">На свих осам места означених звездицом у првом издању (<hi>Недељни лист</hi> бр. 25, |
| јено благо.</l> <pb n="238" /> <l>Стаде звека силнога оружја.</l> <l>Звук сабаља надалеко с’ чу |
| гласови.</p> <p>Чује се топот, тутњава, звекет оружја.{S} Деспот Ђурађ долази.</p> <p>Ево деспо |
| адских бедема, капија отворена, чује се звекет ланаца и пад моста куд ћеду проћи.</p> <p>Побочн |
| и, па онда шарене хаљине, на глави капа звекетуша, чудо.</p> <p>— Тешко ђаур’ма кад смиједу сам |
| ељава.{S} Петошко није био са тржишта у звекетуши шаренкапи доведен лудак, већ син војводе Мирк |
| имбашу, продере се <pb n="462" /> чауш, звекну таламбаси, а Јеремин катана с бока затруби.</p> |
| еђи, мост се опет спушта, и страховитом звеком ланца падне да одјекне у срцу Јерине.</p> <pb n= |
| увежбане соколове, нуз пут ако се нађе звериња, да је деспоту при руци, и кад се прохте Јерини |
| Зар смо тако криви да будемо и од свију зверова најнесретнији?{S} Та и совуљага је сретнија од |
| рат поћи мејдане дјелити.</l> <l>Шта то звечи на том пољу равном?</l> <l>То је војска силнога Д |
| у таоце, ту је проучио од Арапа небо и звијезде, градити куле, и градове отварати, изворе у ко |
| тити.{S} Кад у неко доба сва крушевачка звона жалосно зазвоне.{S} Људи распитују коме се то зво |
| , не чује се весела песма, само жалосна звона чују се, која ћеду славу Београда са’ранити.{S} П |
| њи’овог Лазоглију.{S} По целој су земљи звона лупала.{S} У Крушевцу нашао сам Милицу са њена дв |
| аћи, славили су Милевино весеље.</p> <p>Звона нису на венчање звонила.{S} А и на што да Турцима |
| о зазвоне.{S} Људи распитују коме се то звони, а кад чују да је то за цара и изгибшу му војску, |
| за које је у једном углу дворском мали звоник начињен био; а кад је било гостију и од војничко |
| но весеље.</p> <p>Звона нису на венчање звонила.{S} А и на што да Турцима уши вређају?{S} Та и |
| ч Милица којој су будалине речи у ушима звониле, лице снуждила.</p> <p>— Тако је красна та српс |
| > <p>У једној дворани намештена трпеза, звоно зазвони, дворјани оду краљу и својти му да и’ доп |
| готово чека.</p> <p>Није дуго трајало, звоно зове у трапезарију, време је ту, скупе се господа |
| 225" /> <p>Наједанпут зачује се труба и звонце.{S} Ово је знак за вечеру.</p> <p>Код српске гос |
| су се гости за трпезу обично под звуком звонцета, за које је у једном углу дворском мали звоник |
| ала кад је сабљом махала.</p> <p>Чин је звршен.</p> <p>Краљ се свечано испрати у своју дворану |
| ч тако жалосна, као најжалоснији гусала звук.</p> <p>Кад је човек у муки и жалости, и најмања р |
| <p>Зором телали, чауши вичу, чује се и звук таламбаса, Турци су весели.</p> <p>Ферхад-паша је |
| који се с Марком не дичи.{S} Кад чујеш звук гусала, чујеш и његово име.{S} Сваки, који чује за |
| > <l>Стаде звека силнога оружја.</l> <l>Звук сабаља надалеко с’ чује.</l> <l>Земља тутњи под си |
| ствену сладост тихе нојце, поред танког звука лаке тамбурице, поред песме каквог заљубљеног јун |
| упљали су се гости за трпезу обично под звуком звонцета, за које је у једном углу дворском мали |
| јешаше с’ као морски вали</l> <l>Силним звуком гласа и оружја.</l> <l>Душман љути сад освјету т |
| урским рукама, села, вароши опустошене, згарене, лепи предели турском копитом потлачени, а ’де |
| мир, спашћеш хиљадама невиних душа, на згариштама подигнућеш многе кровове, даћеш очајалој сир |
| огњишту, у својој отаџбини, коју сте ви згариштем начинили, но за то ћете и главом платити.</p> |
| моћ Алаха да једаред рахат одморе се на згаришту, међу развалинама Новог Брда.</p> <p>Силна тур |
| и на сама уста, а да се султану што не згоди, као Мурату на Косову.</p> <p>— Свјетли цару, ја |
| ропасти.{S} Непријатеља треба гдегод на згодно место домамити, откуд га човек може добро тући и |
| сителан виђао.</p> <p>Магновење је било згодно.{S} Милева се од своје мале забуне још није опро |
| учају да напусте Ново Брдо, могли би се згодном приликом у нас ужљебити, па у случају <pb n="39 |
| земљи скончао.</p> <p>Бајазит није хтео згодну прилику промашити.{S} Њему је јошт Влашка сметал |
| во отме.{S} Деспот и Ђурађ употребе ову згодну прилику на своју корист, те се са Мехмедом проти |
| опорављати да би се већ — датом каквом згодом опет к својим старим границама пружати могао.</p |
| кој граници, па једнако је тражила нову згоду за Ђурђа.</p> <p>Са Ђурђем није могла ништа почињ |
| о? — упаде у реч Милица.</p> <p>— Не би згорег било — одговори шаљиво Новак, — а млађи би се ба |
| је негда и ожењен, ал’ оста удовац.{S} Згрешио је, био је <pb n="542" /> у прњавору на прелу, |
| се спасти може.{S} Ја сам покајник.{S} Згрјешио сам се о сродној крви, о крви народа.{S} У сну |
| Ђурађ, који се одеспотио, само гледи да згрта благо, није му никад доста, ни његовој Јерини.{S} |
| ом не дође отац Харалампије, би се овђе згужвао — рече Гргур и пљесне песницом о стол, да пе’ар |
| > <p>И изван цркве је било све лепо.{S} Зданије довољно велико да у њему и триста калуђера стај |
| се мала и велика Морава састављају.{S} Зданије то дворско било је по мешовитом стилу онога вре |
| ица обитавала, једно старо но пространо зданије, било је прибежиште царске породице.{S} Његово |
| иди се велика и красна црква са великим зданијем.{S} То је намастир Жича.{S} Не боле те срце, С |
| пани, банови и војводе седели су у овом зданију, које је у своје доба било красно и весело.{S} |
| ијарх и Новак заузму собе у неком малом зданију у башти, које увеселења ради негда сазидано беш |
| <p>— Добродошли, господо моја!</p> <p>— Здрав ми био оче, јеси ли рад гостију?</p> <p>— Драго м |
| ија и њихови’ пријатеља.</p> <p>— Да си здрав, оче Харалампије, дабогда, скорим владиком постао |
| S} Ево довео сам младог књажевића Вука, здрава читава.{S} Царевић Стеван није хтео код мене ост |
| т лета је прошло како је пострижен, ал’ здрава тела, здраве душе.{S} Много је преко главе преме |
| шло како је пострижен, ал’ здрава тела, здраве душе.{S} Много је преко главе преметнуо.{S} Види |
| поуку, сад да вас цјеливам, и повратком здраве нађем.</p> <p>Харалампије загрли најпре Јована, |
| дузео, но да сам их овде код мене тајно здраве и читаве држао, да их за српски престол спасем, |
| алампија.{S} Одговори да су сви читави, здрави, и од заптија стражарени.</p> <p>Ферхад главом д |
| ест новог султана.{S} Победом опијени и здрави јошт јунаци, радо би напред полазили; рањени жел |
| су тамо у Дечани, а ја му поручим да су здрави — и мирни, и да не дамо к њима приступа противни |
| живи!</l> <l>Од мен’ пјесма, а од бога здравље,</l> <l>Јунацима, који славу хране“.</l> </quot |
| ме чашу те наздрави царици:</p> <p>— За здравље цара, царице, и целе царске породице; мир и бла |
| > <p>За њим се дигне Новак:</p> <p>— За здравље јуначке српске војске, која се сада на Косову п |
| и су му на поклоњење дошли, питао је за здравље краља Жигмунда, и обдарив’о их богатим дарима.{ |
| шире руке, у лице се љубе, питају се за здравље.</p> <p>Опет стану, па се гледају.{S} Ту је Обл |
| у Леонтије узврати.</p> <p>Питају се за здравље.</p> <p>Бурна су времена, није губити времена, |
| пријатељство заверена.</p> <p>Сви су за здравље ови’ младића купе дизали, сви су у здравље њи’о |
| ’, дабогда, свагда први био.{S} У твоје здравље властелине!</p> <p>— У здравље властелиново!</p |
| знам шта би од деспота било.{S} У твоје здравље ову чашу!</p> <p>— И досад си био од први’, даб |
| започе:</p> <p>— У част бога, и у наше здравље, да дочекамо један дан као код Искре, кад смо Т |
| ј обитељи, у храму Богородице у срећу и здравље радениках, за мир и спасеније душе оних који у |
| луђери пију, но ни један у Бранковићево здравље.{S} Ни Прибац, ни Харалампије не радују се ново |
| онопац о првом ’расту загушиће је.{S} У здравље Јеремије војводе, властелина од Браничева — реч |
| шће које чиста душа свијетим чини.{S} У здравље теби, деспоте, и дивном јуначини војводи Облачи |
| У твоје здравље властелине!</p> <p>— У здравље властелиново!</p> <p>— У здравље Јаблановића.</ |
| <p>— У здравље властелиново!</p> <p>— У здравље Јаблановића.</p> <p>— У здравље Харалампија и с |
| <p>— У здравље Јаблановића.</p> <p>— У здравље Харалампија и свију калуђера!</p> <p>Е тако, св |
| свију калуђера!</p> <p>Е тако, све се у здравље пило, а народ је поред свега тога јако боловао. |
| се новоме деспотству.{S} Напијало се у здравље Прибца, Харалампија и њихови’ пријатеља.</p> <p |
| авље ови’ младића купе дизали, сви су у здравље њи’ово пили.</p> <p>Марко, још једнако врло зам |
| га Турци потајно смаћи хтели.</p> <p>— Здраво, мој побро Хасане, ево ти водим два моја побрати |
| , а деспот побринуо се за то да се може здраво и читаво куд хоће повући.{S} И Турци су познавал |
| мо за народ.</p> <p>— Како право, онако здраво.</p> <p>Бранковић рече:</p> <p>— Одали смо богу |
| здати се не можеш.{S} Како се с Турцима здружиш, земљу ћеду ти прогутати, отворићеш им градске |
| p>Милица, проводећи у бриги своје дане, зебећи у срцу, чекала је излазак целе ствари.</p> <p>Ка |
| дошав пољуби.{S} Страст га обузела, а и зебња да неће Јеремија сам благо примити.</p> <p>— Чест |
| а извалив се, масти се и таре мирисавим зејтином, а жубором из олука хујећа вода умилно га успа |
| шатор Хасан.{S} Красан јунак.{S} Турбан зелен дичио му је главу и блед, изражаја пуни образ.{S} |
| о-црвенкаст, нос врло заоштрљаст, а очи зелене и мале, да се испод бели’ трепавица једва и виде |
| <p>Ту ћеду се створити бајни перивоји, зелени китњасти гајеви, дубраве, глатко језеро, на њем |
| њи’ погледати.{S} Мекушци су пред њим у зелену траву гледали.{S} И сва свита страшног је поглед |
| је Турчину прибећи, него отимачу своји’ земаља главу приклонити. <pb n="276" /> Је ли право учи |
| ного преко главе преметнуо.{S} Много је земаља прошао, у сто бојева блистала му се јуначка сабљ |
| дотакнути се.{S} Знаш ли над колико је земаља он господар, и шта јошт неће покорити?{S} Твоја |
| Србије, господар Поморја и свих српских земаља“.</p> <p>Ђурађ опет продужи.</p> <p>— Ево [се] з |
| оља.{S} Кнез Лазар је заузео већу част [земаља које је Вукашин држао, а] Вукашинова породица мо |
| мрти све у реду буде, и да се не подели земаљска влада међу неколико властољубиви’ великаша јер |
| с другима посаветовати се; та је ствар земаљска, она се целог народа тиче — рекне патријарх.</ |
| /p> <p>— Ти не дај, али ја хоћу јер сам земаљски саветник па на нашој души лежи отаџбину спасти |
| инути да нас не проклињу да смо им само земаљски неред после себе оставили — одговори озбиљским |
| па поводљив; срушио би се под садашњим земаљским теретом.</p> <p>— Ја већ видим да међу вама и |
| у се снаге за то.{S} Ако мени сад судба земаљску власт определи, та власт тим истим путем ће ми |
| ни.{S} Засад смо обоје смирени, ал’ кад земан дође, опет ћемо на Турке.{S} Само да су Мађари сп |
| Одавна ја с Петошком радим, па кад дође земан да Турке помоћу божијом и добрих пријатеља истисн |
| их јаничара, <pb n="491" /> па кад дође земан да се, ако бог да, опет покрвиш са Турцима, па ма |
| са тим се и српска несрећа навршила.{S} Земља се са тим опет на мање части подели, и са тим се |
| т своји’ Срба у свачему напредовати.{S} Земља му бијаше мала, не као под Душаном, ал’ је увео л |
| е и приврженици, те ударе на Србију.{S} Земља се свуд опустошавала.{S} Међусобан рат се опет за |
| о да ће се Србин са Турчином сродити, а земља ће Турчину у мираз припасти.{S} Ја већ овде немам |
| да, и допадне турски’ шака, онда је сва земља изгубљена.</p> <p>Из речи познало се да је деспот |
| рајем се наслађава.{S} Што је тек икоја земља красно од’ранила, то ћеш код њих видети.{S} Султа |
| ара и његове породице, цару нек је лака земља, ал’ тек то не може се допустити да његово младо |
| рпски, видећи да без крепке руке српска земља не може се спасти, без да је кога млого питао, за |
| и, на њима веле, треба да остане српска земља, јер <pb n="402" /> деспот Стеван нема деце, посл |
| рпског народа достојан владар.{S} Цјела земља за њим плаче.{S} Да није био изврстан, никад не б |
| рнице скачу, копају земљу, па растршена земља све пршти, грива им се растреса, главу горе бацај |
| већ на белом ’лебу, а да их скоро црна земља покрије. <pb n="476" /> Само Харалампије трепавиц |
| ут, кад сам му из шале казао да је лепа земља та Босна и како би још лепша била када би његовом |
| бац од живе природе.{S} Сутра ће их све земља покривати.</p> <p>Што се могло спасти, спасло се |
| елима чак до Косова.{S} Косово нек буде земља твоја, Милици и њеној деци нек се даде комад земљ |
| ево, и оставит’ Београд, ионако ми о’ђе земља под ногама горје.</p> <p>— А мене зар с тобом вођ |
| њи’овим коњ’ма халовитим.</l> <l>Већ се земља крвцом оросила,</l> <l>Јоште мало па јуначка крвц |
| астучић’ма, подлога им је чиста трава и земља, коју ће деспот наскоро изгубити.{S} Међу њима тр |
| акле, чини?{S} Ако се са једном женском земља спасти може, зашто се не би она жртвовала.</p> <p |
| поведају да се на дан смрти његове мало земља потресла и сунце изгубило своју обичну сјајност.< |
| о си Жигмунда за раме, а богата је тамо земља.</p> <p>— Ако баш није на ино, нек му се све изда |
| пасе земљу.{S} Ти, Новаче, опрости, јер земља је преча нег’ други.{S} Има јошт Српкиња за твог |
| p> <p>Чују се трубље, од копита коњских земља се тресуца, ту су већ гости.</p> <p>Деспот са сво |
| <l>Звук сабаља надалеко с’ чује.</l> <l>Земља тутњи под силни јунаци,</l> <l>И њи’овим коњ’ма х |
| ину, имам пријатеља, а колико има моји’ земљака који ми завиде кад станем на моју рођену земљу? |
| оји се морао због кнеза Лазара по туђим земљама потуцати и Турцима служити?{S} Једва му остаде |
| Јеремија упрсте знао.</p> <p>У српским земљама одавна завладала је болест деобе.{S} Владарска |
| као баштина.{S} И сви градови, вароши, земље, планине и долови, што је Стеван повељом Жигмунда |
| аду погранична града, како да ја немам, земље господар.</p> <p>— Начини си сам, имаш јошт земље |
| прима краља као деспот, српски владар, земље господар.{S} Првенство даје краљу као госту, ал’ |
| круне која је све српске <pb n="523" /> земље штитила, и сад те земље саме себи остављене морад |
| син Вукашина, држао је да има право на земље очине, или поне да има у том више права него кнез |
| а се добити.{S} Та Србија још има доста земље.{S} У оно доба били су такови кнежеви лопта у рук |
| вио, а већ Алтоман гледа да очупа комад земље од цара.{S} Ако цар Лазар умре без каковог распол |
| , Милици и њеној деци нек се даде комад земље на ужитак, или ако јој се то не допада, а она нек |
| ити?</p> <p>— Њима нека се одреди комад земље на ужитак.</p> <p>— А шта ће народ на то рећи?</p |
| оро скупити, и пред Турцима сваки комад земље бранити.{S} С тим би се, пак, косовске победе пло |
| ка, кад тако напредују, кад један комад земље за другим добијају.{S} Где год видиш Турчина, на |
| докопам, да ми се подијели добар комад земље.</p> <p>— Начинили бисмо од манастира вакуфе, па |
| е.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још комад земље, па онде да владаш.</p> <pb n="286" /> <p>— Ја не |
| ст теби, војвода, доносим ти поздрав од земље господара деспота Ђурђа, да му дођеш на <pb n="41 |
| сподарили.{S} Вукашин је отимао за себе земље, па зашто не би и други то исто чинио, — тако су |
| Угри град, хоће л’ те као господара ове земље, овог града поздрављати, хоће л’ остати двори наш |
| ањића, <pb n="531" /> већи део Душанове земље, код мене је богатство које у све властеле нема, |
| роливена крв пушила на гаришту Душанове земље.{S} Па како су то тешке успомене, ’де свака деспо |
| Није ли и он оружаном руком Вукашинове земље заузео, и по којем праву када је и Вукашин породи |
| И да знаш, зато је султан упао у твоје земље, да те одвуче од савеза мађарског.{S} Досад си би |
| цима бијаше један млад јунак, из далеке земље, из Персије, именом Хасан.{S} Једва двадесет и не |
| а, сад је већ стециште Турака из далеке земље.{S} Цркве православне изгубише се у млоштву џамиј |
| и.</p> <p>— Ово је Хасан-паша из далеке земље, из Шираса, ђе се поља од ружица не виде.{S} Онђе |
| ђинству нађо’ друга.{S} Он је из далеке земље, из Персије.{S} Његов је народ имао славне владат |
| народ имао славне владатеље и из далеке земље, оружаном руком, допирали су до Грчке.{S} Изгубио |
| о, истераћемо ту поганију са хришћанске земље.</p> <p>— Турци зазиру, и баш зато све ћеду силе |
| да га признаш за првог поглавара српске земље.</p> <p>— Дакле, да он буде владаоц српског народ |
| ио да би се ти одма’ за владаоца српске земље прогласио.{S} Приврженика имаш свуда доста, а има |
| дног пастира треба да има, и све српске земље и њихов народ да се заклињу у име једног владара. |
| чељуст непријатељу.{S} Од славне српске земље начиниће се туђа ропкиња.{S} Прилип, слава српска |
| ачином, да једну опредељену част српске земље Вук за себе и сина задржи, а остало да припадне М |
| } Мој отац држао је највећу част српске земље, па кад је пошао на Турке, кнез Лазар, који је са |
| желио је само јошт неки комадић српске земље, па му се то дати могло <pb n="282" /> и без рата |
| арод све изгубили, даде половину српске земље брату Вуку да онде господари.</p> <p>Но десница п |
| рогласио.{S} Он је с већом чашћу српске земље завладао, и да не бијаше кнеза доцније цара Лазар |
| рчину подели срећу, да најлепше ђаурске земље ужива.{S} Види красне неве, те ћеду пашин харем д |
| ку власт потпаде, бескућник нејма педље земље у области Гребљановића, и не мога је имати, јер о |
| Краљевић, држећи да има права на очине земље, није се хтео Лазару подврћи и, када се сам проти |
| вот, све ту можеш наћи.{S} Има ’шеничне земље, виногради у изобиљу, ту су шуме, тма чекињастих |
| <pb n="523" /> земље штитила, и сад те земље саме себи остављене мораду се појединце бранити п |
| и слушали.{S} Од српске славне и богате земље биће пустолина; народ ће се распудити и у горе по |
| запретио.</p> <p>Вуку поручити да иште земље од Милице; Милици поручити да се Турчину подвргне |
| ему се има онда надати?{S} Жигмунд хоће земље и првенство.{S} Ако ли се са Грцима држи, да ли ћ |
| с деспот, вели Ферхад-паша, свако парче земље, све кланце, све горе и јаруге, реке и потоке у С |
| м бори.</p> <p>Турци су све више и више земље открњивали, па тек наједанпут нађе се деспот у чу |
| постигла.{S} Ја сам због њега остао без земље и народа.{S} Међу Србима нисам никад хтео раздор |
| Ал’ ако Турцима предамо град, морамо из земље изићи, па куда ћу ја онда?</p> <p>— Не бој се, оч |
| у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из земље изгони, отићи ћеду у Цариград, у Млетке, у Угарск |
| а, пала је Турчину у шаке.{S} Градови и земље Вукашина, Угљеше и Гојка, војводе Мирка, Жарка и |
| p> <p>Хасан је оставио отаџбину да види земље и јунаке, да се јошт чему научи и да сваком што м |
| света и сунца да нам не остане ни педаљ земље, ни један сунчани зрак, да се бар радовати можемо |
| и садруг моје госпоштине.{S} Ако су нам земље откинули, имамо доста богатства, и све би се дало |
| ш.</p> <pb n="286" /> <p>— Ја не тражим земље да се од ње ’раним.{S} Ја сам са оним што имам у |
| ва породица морала се са неким парчетом земље задовољити, и то под покровитељством турским.{S} |
| љуби, овај покаже прстом на деспота као земље господара, те тако пољуби у руку најпре деспота, |
| д је њихов, а мене ћеду поздрављати као земље господара, а ови двори у овом граду остаћеду наши |
| моћу Бранковића, па да уз то још и мало земље задобије.{S} Мурат би хтео да се Срби ма’ну Мађар |
| рво место заступати, ал’ деспот је опет земље господар.{S} Па јошт ако деспот и заузме место у |
| одар.</p> <p>— Начини си сам, имаш јошт земље, обала.</p> <p>— То и хоћу, о томе се дању-ноћу м |
| свију Турака.{S} Истина, понеки комадић земље присвајао је, но то више да Турцима очи заслепи, |
| анова Србија?{S} Остало нам још комадић земље, та браничевска страна са Шумадијом; од толико ср |
| ећно било, са истима носили би раздор у земље противни’ народа, па би с тим своје предузеће одл |
| ари војници Јереми[ји]ни, не даду педљу земље; који мисли барјак да забоде, у исти мах буде низ |
| ву, свој род љубио, па га болело што су земље Душанове од кнежевских пустолова тако покидане, д |
| рана мрзи, јер је он не једном великашу земље поотимао.{S} Па шта учини с Алтоманом?{S} Није ли |
| ава, а да осушене матери <pb n="510" /> земљи главу приклоне.{S} Ту се кују копља и мачеви, кој |
| рионути.</p> <p>Још је кнежев пртљаг на земљи, и он не тражи стана, већ зове деспота да му пока |
| Харалампија.{S} Они су искајали на овој земљи своје гријехе, нек им на другом свијету бог душе |
| је деспот са новим устројењем у својој земљи бавио, и не мислећи на таково што да ће Ђурађ са |
| и Београд, а ја остадо’ странац у мојој земљи.{S} Како је Голубац пао, то сам ти испоручио, то |
| мир донео био мојој породици и српској земљи, но вараш се.{S} Марко је љута убојица, и силно м |
| име Бранковића одавна по целој српској земљи.{S} И зашт’ би за друго био дао светли цар своју |
| твар удесили.{S} Као што знаш, у Чешкој земљи је раскол, тако као што је у Бугарској патаренски |
| ито певаца, па тамбураша, да им у целој земљи пара није било.{S} У суседству било је и дувна, и |
| } Па је тако сирома’ Грман на слободној земљи скончао.</p> <p>Бајазит није хтео згодну прилику |
| , па има још који у овој већ разровеној земљи зло сеју.</p> <p>Тек што Ђурађ то изрече, а неко |
| ајући је својим нежним прстима, а очи к земљи обарајући.{S} Нема већ моје Зулејке, па и моја ра |
| ики корак учинисте.{S} Ту се о глави, о земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S} |
| дочекам, па да ми се душа смири, а тело земљи у вечитост преда.{S} Но, велике ти борбе јошт пре |
| алуђери тумарали су као какви духови по земљи, и како који, по својој ћуди, ил’ је народ Стеван |
| авету властеле нечастиви места имају, у земљи Душанови закони не поштују се, Дубровчане трговце |
| вести, и партаје противне умирити.{S} У земљи је Ђурађ слабог имао изгледа да са својима може ш |
| војском у Азији бавио, донде је Русна у земљи Ђурђу приврженике тражила.{S} Патријарха новог јо |
| , као год што је моје Зулејке красота у земљи изгубљена.{S} Марко моје жалосне спомене од мене |
| ици седио, деспот је имао времена ред у земљи увести, и партаје противне умирити.{S} У земљи је |
| и ове претенденте.{S} Ови су за себе у земљи српској имали партаје, па чрез то народу ослабљен |
| била штета косовска да је једне главе у земљи било.{S} Но шта ће са два господара и две госпође |
| убац.{S} Јеремија је и то знао, да је у земљи због тога велико незадовољство.</p> <p>Јеремија н |
| ређала.{S} Као извикан будала, да сам у земљи остао, не би у другом сталежу ни живети могао као |
| сити све што је народно, а тек дубоко у земљи јошт да остане семе, које тек јак сунчани зрак у |
| ивали њи’овог Лазоглију.{S} По целој су земљи звона лупала.{S} У Крушевцу нашао сам Милицу са њ |
| ић им свима задаје посао.{S} Једни мере земљиште, други учињавају дрво за грађу.</p> <p>Диван п |
| цо, преметни, стрмоглави све што у наше земљиште упадне, нек од тебе учи Мађар какав треба да ј |
| <p>Код двора ће бити урављено, набијено земљиште, наокруг шарампов, ту ћеду се левенте утркиват |
| дому главу на одмор приклонити, на свом земљишту ће корачити.</p> <p>Пртљаг је велики, покућств |
| оликих господара један влада са српском земљом, био сад тај један Вукашин или кнез Лазар?{S} Ба |
| цара Лазара, зар би свеколиком српском земљом завладао био.{S} Ратујући противу Турака, погину |
| на посао.</p> <p>У кнежевој својти има земљомера и неимара.{S} Кнежевић им свима задаје посао. |
| не можеш.{S} Како се с Турцима здружиш, земљу ћеду ти прогутати, отворићеш им градске двери, тр |
| се твој отац са царицом тако помирио да земљу међу собом на две стране поделе, па да тако над с |
| без оца и мајке, и као да су с неба на земљу пала.</p> <p>Но оставимо ове делије нек се жесте, |
| не може угњездити, ако му тек сам народ земљу не уступи.{S} Мора и <pb n="268" /> Турчин тање ж |
| лакше напредовати могли.{S} Ми смо тиме земљу спасли, а с друге стране, Турци ће тај наш поврат |
| Вук не попушта, а оно нек Милева спасе земљу.{S} Ти, Новаче, опрости, јер земља је преча нег’ |
| Нека се начини обрамбени одбор који ће земљу бранити па и управљати народ док се мир не поврат |
| дјелом и животом, и смрћу, да за род и земљу живим, <pb n="539" /> да оперем клету клетву са и |
| Бранковићи у грађанским ратовима себе и земљу упропашћавали, признао је законитост Лазаревог пл |
| том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу не дирају, онда би могли сатрти врага агарјанског |
| мирно живљет.{S} Но ја не шће’ оставити земљу, народ, понос мог племена.{S} Душмани су изнијели |
| оче, требаш ми за вијеће, јер си увијек земљу и своје стадо љубио, и што рекнеш, то је у твојој |
| ену иште; ако те не дам, опустошиће нам земљу и, са Вуком, изгониће нас, па ћемо се потуцати од |
| анити, а кад ме лацмани гуше, да спасем земљу и своје, и с Турчином бићу пријатељ, ал’ таква дв |
| тргни се од Жигмунда, гледај како је по земљу и по тебе најбоље, што ћеш да будеш уз Жигмунда к |
| /p> <pb n="339" /> <p>Откако се Ђурађ у земљу повратио, нису Срби више мира имали, но сваки дан |
| ку дигао.{S} Турци почну се све дубље у земљу пружати, и гњездити.{S} Славне некада српске варо |
| ледна, но све хурије едемске ником би у земљу пред њом поникле.{S} Кад сам је први пут добро уо |
| ду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђурађ је већ у земљу упао.{S} Турци пале и харају села, отимају жене, |
| о западних владара.{S} Ступио си на ову земљу као пријатељ хришћанства, да га штитиш против Ага |
| лободу и отаџбину, Турци да добију нову земљу, Србљи да се Турцима умиле.{S} Власи познавали су |
| и младост.{S} Онда су Турци у Душанову земљу проваљивали.{S} И ви бијасте онда ђеца и младићи. |
| Милици одма’ објави да ће јој Турци сву земљу опустити и покорити, ако не буде од Турака, по ту |
| српске руке, оставивши свом сину Ђурђу земљу, своју гордост, одважност и властољубије.</p> <p> |
| опитом о камен да варнице скачу, копају земљу, па растршена земља све пршти, грива им се растре |
| као робље, већ за своју домовину, своју земљу, благу матер, која њега храни. <pb n="516" /> И н |
| рајао, донде је деспот устројавао своју земљу, и народ се већ почео тако опорављати да би се ве |
| бавља, ако Турчин <pb n="325" /> српску земљу пустоши, Марко гледи да накнади и да свакој уцвељ |
| " /> породице својим пријатељима српску земљу преда.{S} Млоги су том веровали, млоги су се, пак |
| са собом повукао, навукао је на српску земљу несрећу која је српски народ једнако пратила.</p> |
| тељство утемељити.{S} Ја нећу на српску земљу никакве нападаје чинити донде док не покушам да л |
| рад би Дунав прећи, и упасти у мађарску земљу.{S} Неке паше то исто мисле.{S} Ферхад рече да ту |
| урчин ће напасти и разорити обезоружану земљу јер Вук не да помоћи нити хоће да се покори.{S} Д |
| ће, кад вијор гране поломи, опет плодну земљу мртвим покровом застре, кад Турци јадни народ рас |
| гда јунаци били, па су свој род, рођену земљу издали Турчину.{S} Ферхад-паша их погуби, ал’ у т |
| оји ми завиде кад станем на моју рођену земљу?{S} Због колико ствари си ми мио! па си ми мио и |
| ава.{S} Отац Леонтије отишао је у свету земљу, у Јерусалим, да се за народ богу моли, и да код |
| ке цркве славу.{S} Неки су ишли у свету земљу, где је Спаситељ рођен и мучен.{S} Опће су учили |
| о што ти је познато, Турци дубље у вашу земљу упадну, и понесу са собом осим млого девојака, мл |
| и сва живућа природа пресељава човека у земни рај, ’де му се дух у небесну васиону уздиже, а ло |
| сав предел канда је створен да људству земни рај преправи.{S} Ту су руде, које држе живот наро |
| е разглеђају Смедерева унутарње површје земно, па онда одјезде ван, преглеђују, кнежевић стане |
| је код Ђурђа прије служио, зна путеве, земске и морске.{S} Пиши лист и подај му, он ће све вје |
| ска војска, гле како се диже прашина од земунске стране.</p> <p>Деспот погледа кроз прозор.</p> |
| изјаши, пре нег’ што ће једном ногом у зенгију, стане другом на леђа сагнутом Бајазиту.{S} Тат |
| м да чувају Јерину, и ђецу јој као очне зенице.</p> <p>Деспот одлазити мора.</p> <p>Тешко му је |
| сти изрезано, очи тамне као ноћ, ал’ из зенице светлост одају.{S} Обучена у црно, глава црнином |
| ужити, а деспотовица укочено гледи му у зенице, усне мало отворене, ишчекује говор, канда би ре |
| загушљивим гласом деспот, а суза му на зеници засја.</p> <p>— Вечна му слава, бог га у рају сп |
| кују се.</p> <p>Ферхад стане, обојици у зеницу гледи, извади испод проја крст, пољуби га и пока |
| ладати.</p> <p>Откако је Бајазит постао зет царичин, гледао је да Вукову силнију партају ослаби |
| данас-сутра шта би учинила овакова два зета од новорођенога царства?{S} Шта би било од мојих с |
| а.{S} Милица ће те по ђаурском адету за зета држати који, поред жене своје, неко право у породи |
| азних шака остали, бацили би на ме и на зета мржњу.{S} Више је изгледа и користи крвне свезе са |
| финим средствима правио си места за мог зета и ја сам се томе напослетку приклонила, те смо му |
| укашина син, да иде хљеба просити — код зета кнеза Лазара! — одговори горким осмехом Марко.</p> |
| S} Балшићи, Црнојевићи на путу су да се Зета са Поморјем Србији не привеже.{S} Све је то охолош |
| тке одвукао, има још и друге.{S} Чак из Зете долазе му нови војници.{S} Но поред свега тога што |
| а те нападне, јер су христјани у Босни, Зети и Арбанији несложни и један од другог власт отима, |
| а руци против Црнојевића, који се већ у Зети готово отели.{S} То је код нас зло, што сватко хоћ |
| , па сам му рекао: зашто он да влада са Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли боље било да у |
| , а да ми наруку иду против отпадништва зетске, херцеговачке властеле.{S} Моја је жеља да сабер |
| над главом ти тући.{S} Сам не можеш, у зетске кнезове поуздати се не можеш.{S} Како се с Турци |
| p> <p>— Замјерићеш се тиме арбанашким и зетским властелама, који би за срећу држали да добију т |
| S} Петошка је добио цар Лазар од Балше, зетског господара, који га је у Котор к себи узео због |
| а, а мудрога цео свет.{S} Код господара зетског Балше, једанпут хтедох бити мудар, па сам му ре |
| Баоша, који је такођер обрекао доћи са зетском неком господом — рече Русна.</p> <p>Заповест се |
| , па куда ћемо после одавде?{S} Ваљда у Зету, Балши у госте? — рече Петошко.</p> <p>Ове је речи |
| } И сам Грман уклонио се, и отишао је у Зету слободну, и погудивши у својој старости јошт некол |
| ај други курјак био је лаком на лежећег зеца, па тек што се мало удале, пошље првог међу овце, |
| два курјака у лов, па су уловили једног зеца; онај који је зеца у зуби држао хтео га је и прожд |
| ог ината договоре се да на месту оставе зеца а да га онда скупа изеду кад још што улове; овај д |
| пастири умлате, а он се врати да изеде зеца; но лисице су већ изеле зеца, и наместо тога наиша |
| па су уловили једног зеца; онај који је зеца у зуби држао хтео га је и прождрти, јер га је он с |
| и да изеде зеца; но лисице су већ изеле зеца, и наместо тога наишао је на ловца који га убије.{ |
| другом кошкати, да и он има на половину зеца право.{S} И после дугог ината договоре се да на ме |
| браз и ћуд лисичију па међу јагањцима и зецовима никад боље — ето тако се цео овај наш свет про |
| исказати жива, но место тога рекао је „зива,“ а поред тога и његов мало изванредан поглед така |
| о им и последње јајце из куће узе, а да зида Смедерево, српски Јерихон, ког је и он помогао гра |
| дереву, на оном месту, ’де хоће град да зида.{S} Његово бистро око увидило је одавно оно место, |
| аргатовати мора, и данак плаћати.{S} Не зида се Смедерево само за ме, већ за народ.{S} И ја ћу |
| , нек плаћа харач, нек да коњанике, нек зида Смедерево — рече задовољно падиша.</p> <p>— Све је |
| рима може бити зазорно што се Смедерево зида.{S} Жигмунда треба убавестити, да ће Смедерево гра |
| , и овом сиромашном народу да помогнеш, зидај даље град у твој вечити спомен и славу.{S} Ја мор |
| нам Смедерево, и тај красан приједељ, и зидај што прије града, јер нас о’ђе Мађари пријеко глед |
| деспоте, окупи јошт и друго што имаш и зидај Смедерево.{S} Ја од откупа Голупца, од крваве хаљ |
| нети пријеко Саве па у Будим, но гледај зидај града.</p> <p>— О’ђе нема више станка, и град ће |
| ад тог нестане, неће ни Србије бити.{S} Зидајте Смедерево, ту се може јошт нешто спасити.{S} Шт |
| Голубац.{S} Што год ђаури зидају, нами зидају.{S} Тако ћу ја говорити на дивану, тако и ти.{S} |
| шака као ево Голубац.{S} Што год ђаури зидају, нами зидају.{S} Тако ћу ја говорити на дивану, |
| су српски господари у срећнија времена зидали, сваким украсом и богатством напунили.{S} Не јед |
| <p>На све те претенденте Турци су јако зидали.{S} У случају да им оружје не би срећно било, са |
| и, а своју половину је мени уступио, да зидам нов град мјесто Голупца.{S} Мир је склопљен и пот |
| на досадиле.{S} Готово већ ни на што не зидам.{S} Само ми је јошт то једно утеха, што сам катка |
| савез, тај је био на срећи ил’ несрећи зидан.{S} На срећи, ако Маџари побиједе, па покрај њих |
| олма Багџе и Чераган, онде су се укусне зидане грчке палате дизале, у којима су и српски господ |
| >— Увелико ћу штовати блаженим деспотом зидане и украшене цркве, и обитељи.{S} Још ћу Манасију |
| ило је по мешовитом стилу онога времена зидано, и израчунано на нужду и обичаје оновременог срп |
| је и чини наредбе да се народ пожури за зидање Смедерева, да кулуковати мора ако неће да подврг |
| л’ му је додијало аргатовање и намет за зидање Смедерева, и какве јошт има снаге.</p> <p>Рувим |
| е прибежиште царске породице.{S} Његово зидање пада у време српски’ жупана.{S} Млоги жупани, ба |
| ине, он јаје, ја на свако јаје динар, у зидање Смедерева.{S} Паднем ли ја, пашће и народ, падне |
| исно казали.</p> <p>На Марка је особито зидао, али са Марком није му било тако ласно као са ост |
| дерево, оне дивне развалине, ту се мора зидати град, који ће бити стражар, који отвореним очима |
| ора бити столица моја, ал’ се тако мора зидати да га нитко узети не може.{S} Мора се брзо зидат |
| треба силно благо.{S} Кад се буде град зидати, а ти посветуј народ да даје, да аргатује, јер ћ |
| , само нек су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а град мора се зидати.{S} Да знаш, деспоте, как |
| Па ће ће се град зидати, а град мора се зидати.{S} Да знаш, деспоте, како сам за ово вријеме ку |
| рече задовољно деспот.</p> <p>— Тко ће зидати град?</p> <p>— Неимари; а ја ћу сам надзирати.</ |
| га нитко узети не може.{S} Мора се брзо зидати, јер ником не треба вјеровати, Амурат се сад пра |
| ава римског оружја.</p> <p>Ту ће деспот зидати град, о ком ће се у свету причати, и кад тај гра |
| то мене.</p> <p>— За то се не брини.{S} Зидаће град мој брат, твој имењак Ђурађ Кантакузин.{S} |
| тити.</p> <p>На красном узвишеном месту зидаћеду се двори деспотови, лепши нег’ што их у Будимг |
| маћина што види, узме.{S} Кад рекнем да зидаш град у заштиту против обојице, попустиће, охрабри |
| вода сама не може дати јак салијеп, да зидина очврсне.{S} Мој шурак, кнежевић Кантакузен јаје |
| чани, древни манастире, ти си са твојим зидинама сведок велике славе и великих грехова!</p> <p> |
| јаркови се водом испуњавају, од Дунава зидине, куле, капије оправљају, види се да Јеремија ниј |
| џамију ил’ ’амам, то сме пре поглед на зидине и марву, нег’ на људе, божја створења, бацити.{S |
| } Сво господство Јерине сабијено је међ зидине Стеванових дворана.{S} Све је ту туђе.</p> <p>До |
| ма главу подиже.</p> <p>Већ се подижу и зидине дворах, то ћеду бити палате деспотове, да се нећ |
| к мора обазрив бити, јер, штоно кажу, и зидови чују.</p> <p>Леонтије тиме заврши.</p> <p>— Сад |
| одска свадба догађала, и слабо украшени зидови одјек су давали некадашње јуначке српске веселос |
| Ново Брдо Турчин <pb n="519" /> једнако зија.{S} Смедерево мора бити столица моја, ал’ се тако |
| рана на срцу.{S} По несрећи, кад сам се зими родио и мозак ми се повредио, морало ме и срце заб |
| ва пријатеља су као пас и мачка у цичој зими код запећка.</p> <p>Деспот прекине.{S} Пажљиво је |
| какве?</p> <p>— Кажу да сам се у цичој зими родио, па ми је глава презебла, и имам рану у мозг |
| год што сирома’ мора трпити глад, жеђ, зиму, врућину, тако опет господар страда од пуног стома |
| — запита деспот.</p> <p>— Ев’ овако.{S} Зипита’ их како да им подјелим благо, ил’ на равно ил’ |
| ограда владао.{S} Деспот не би им ништ’ зла чинио јер, срце његово <pb n="403" /> није кадро би |
| да се тај уговор повреди.{S} Измећу два зла, мање треба бирати.</p> <p>— Турци чуше за тај угов |
| ства лакше је се бранити.{S} Измећу два зла, боље је бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угр |
| храброст, досетљивост, а и покајање за зла дела, и њега је држао за јединог који ће Србију спа |
| у Спаситељевом, да нас сахрани од свака зла, да спасе Србију.{S} Оданде ћу ударити на Солун, да |
| ?{S} Он је деспоту у пређашње доба сила зла нанео, но деспот бацив освету на страну, каогод и Б |
| нути, ал’ зато опет није желио и Србима зла нанети.{S} После косовске битке одма’, неке паше са |
| је већ код Срба од заманде било.{S} Па зла коб собом је донела да један противник другога не м |
| жице навући.{S} Но само унутри да се од зла опростимо.{S} Како судиш ти, Љубовићу?</p> <p>— Ја |
| сродство и пријатељство ступити и њу од зла бранити.{S} Да ти да своју кћер, не тек онако обичн |
| што су преживили борбе, опасности, више зла него добра.</p> <p>Врате се опет на Јеремију.</p> < |
| е потурица од Турчина; сваки ми је више зла нанео него прави Турчин, само једног знам који ми ј |
| S} Лацмани, мада су нам доста пакости и зла учинили, ипак су христјани.{S} Жигмунд је, као што |
| т прича.</p> <pb n="506" /> <p>— Покрај зла има и нешто добра.{S} Ти знаш какав ми је душман Ис |
| скре, на вјеру је Турке позвао, и ником зла не учини, на ријеч пуштао их је својима.{S} Ђурђе ј |
| во <pb n="403" /> није кадро било ником зла желити, некмоли истокрвним синовцима.</p> <p>Кнежев |
| једном речи, та Бранковићева лоза млого зла чини.{S} И ја сам се сама у њему преварила.{S} Са л |
| да угњетене закриљавао.{S} Кад је Марку зла воља дошла, а он је само Хасана тражио да му срце м |
| а калуђере, који теше заточнике који су зла допали, ил’ које треба погубити, ту је близу кула и |
| а челу.{S} На глави му крунисан шлем од злата, на прсима красан оклоп, каквог само францеска ру |
| код римпапе да подигне христијанство, и злата пош’ље.</p> <p>На Розгоњијеве речи настаде почивк |
| тра цела од латинског мермера, сребра и злата.{S} Свето евангелије, у самом драгом камењу, покл |
| итеља, тешка кандила од сувога сребра и злата.</p> <p>До те дворане је опет друга велика, ту су |
| м, донде све ће бити спремљено, даћу ти злата и сребра да дајеш поклоне и бакшише, јер без тога |
| уље руку, и прстима довати, извуче мали златан крстић на сребрном ланчићу. </p> <p>— Видите Фер |
| ва црнином ушамљена, као у дувне, танак златан појас показује да је на њој госпоштина, и како ј |
| а белом челенком, о врату виси му широк златан ланац, о бедрици златна, драгим камењем искићена |
| а изгледа у свези златној на прсима као златан оклоп, на глави му црн самур-калпак са белом чел |
| црне кадифе, на прсима склопљена велика златна пуцета, да изгледа у свези златној на прсима као |
| шли су у цркви крстова, путире, окована златна еванћелија и разне скупоцене утвари што су побож |
| сваком углу корица каљено злато, плоча златна, на којима су урезана дивно мученија Христова.{S |
| у виси му широк златан ланац, о бедрици златна, драгим камењем искићена сабља.</p> <p>Деспот по |
| бабе остало, колико од деспот-Стевана, златне, сребрне руде, у Угарској толике баштине, цјена |
| к, ал још више саветник.{S} На врату му златни ланац посут драгим камењем, кажу вреди сто села. |
| е, смедеревска и метохијска вина, ту су златни и сребрни пехари, красни, сребром, кошћу искићен |
| оло позлаћено, са висећим на четир угља златним китицама кључе.{S} Заповедник града стане пред |
| ве су увезане у кожу, на њима утиснутим златним бојама насликан је Спаситељ и светитељи, свети |
| шу му озарио.{S} Руво је на њему кићено златним токама, у њем се Високи Стеван не једаред с див |
| вима ће се лов ловити, утве шестокриле, златних пераја птице ћеду ту лепршати.{S} Нек се зна да |
| ћа, двоглаван орао, над њим виси велико златно кандило, украшено драгим каменом, унаоколо опет |
| > <l>А кнез Лазар и млади Новаче</l> <l>Златног класа задобише орден.</l> <l>Нека пију весела и |
| елика златна пуцета, да изгледа у свези златној на прсима као златан оклоп, на глави му црн сам |
| е писана на пергаменту, великим словима златном бојом, то је писао монах хилендарски Пахомије, |
| ма позлаћена, пуцета од драгих камења у златном оквиру у склопу као токе поређана и сплетена, н |
| , све моје имање и ђецу даћу за слободу златну, које ни ја управо уживао нијесам, јер је народ |
| весела им мајка</l> <l>Нек им прси суво злато дичи,</l> <l>Кад се боре за славу јуначку.</l> <l |
| љеви.{S} А на сваком углу корица каљено злато, плоча златна, на којима су урезана дивно мучениј |
| падало.</p> <p>Они су носили красне са златом и сребром искићене доламе, о врату им је скупоце |
| м узвишеном месту види се велики свилен златом украшен шатор.{S} Около њега више мањи’ шатора.{ |
| запаљене.{S} На столу још стоји велико златом оковано еванђеље, и крст, у ком израђено почива |
| аралампије, кад је видио да Ферхад није зле воље, све дубље у разговор улази, а вино га још већ |
| погледа, на лицу му читаш да је добре и зле дане преживио.{S} Ведро чело, а образи наборани.{S} |
| главе преметнуо.{S} Видио је и добре и зле дане, више злих већ добрих.{S} Родом из Косовља, ви |
| кав шпрљавац кад у цркви служи, и ходи, зли језици кажу — гле иде као кртица, треба такав да је |
| ошлих времена, и добри и зли, понајвише зли.{S} Провео је најлепши део свог века у крвавим борб |
| одољубља.</p> <p>Пију на извору греха и зли демони прихваћају им душе.</p> <p>Пију војводе, као |
| " /> спомени прошлих времена, и добри и зли, понајвише зли.{S} Провео је најлепши део свог века |
| обитељ, манастир красни, ’де и добри и зли утеху налазе, у подвигу душе ил’ покајању.</p> <p>У |
| ин ражалио, јер је Стеван био добар, но зли нису му дали сву његову доброту излити.{S} После см |
| такових збивало.{S} У свету је добро са злим помешано.{S} Ко је томе крив?{S} Није ни калуђерст |
| о.{S} Видио је и добре и зле дане, више злих већ добрих.{S} Родом из Косовља, видио је навале т |
| ају уступање Турака.{S} Да нема Србаља, зло по Турке.</p> <p>После ове влашке победе, Бајазит у |
| хрпта витлати.{S} Ако држим с Маџарима, зло, ако држим са Турцима, зло.{S} А једно од то двоје |
| с Маџарима, зло, ако држим са Турцима, зло.{S} А једно од то двоје мора се бирати.{S} Брод Срб |
| зника.{S} Ако се сам Турчину успротиви, зло, ако ли се с њим сајузи, и онда зло, јер под видом |
| ош да није бог Бајазиту дао срце благо, зло и наопако по нас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мајко, за |
| и оскврнила светиња братске љубави.{S} Зло се почне ширити.</p> <p>Ђурађ сада турски паша, од |
| евим метежима потајно гласове шиљао, да зло предупредиш и народ не пропадне.</p> <p>— Зна ли су |
| ви, зло, ако ли се с њим сајузи, и онда зло, јер под видом пријатељства отимају од нас што им с |
| ише стрпљења имаде, а да би то одма’ за зло примио.{S} Осим тога, био му је Петошко са својих л |
| ему водили ал’ боје се неће ли он то за зло примити и расрдити се, јер је Марко на српске велик |
| у шаке који га одавна мрзе и који му за зло примају што је част војске после битке спасао.</p> |
| спотом и другим хришћанским господар’ма зло узживи, по њега ће горе бити.{S} Кад ласкањем, кад |
| о бити?</p> <p>— Та немој, мати, све на зло да слутиш.</p> <p>— А шта ти, Милева, радиш?</p> <p |
| ша раскалашност, децо, јошт вас може на зло навести.{S} Седи, оче, и не слушај ове напаснике, а |
| је јогунаст, властољубив, грабљив, и на зло брз.</p> <pb n="413" /> <p>На путу стиже му гласник |
| д Ђурађ деспотом постане, неће по народ зло бити.{S} Искусан врло у рату и у управљању миром, с |
| ају се у двор царице Турци, виђе’ да је зло на све стране, властелини, турске подлоге, отеше ма |
| воду натерати га.{S} Па онда и овде је зло где има славни’ војвода.{S} Од велике силе и славе |
| поочим, блажен Стеван деспот, увидио је зло, па је замолио у те пријатељства и заштите.{S} И ти |
| .{S} Бог нас каштигује.{S} Свакојако је зло.{S} Турчин ће поред Милеве са Србима сродити се; пр |
| је имао пријатеља; изгнати их, и то је зло, јер ће с Грцима, с лацманима, и ако треба и с Турц |
| о досадашње Бранковиће.{S} Но баш то је зло што има толико јунака, па се због тога баш толико ц |
| ма, па нит’ Харалампија.</p> <p>— Бо’ме зло, ту се мора мријети, спаса ту не има, Мађари ћеду о |
| тевана пратио, делио је с њим и добро и зло.{S} У борби међу Бајазитовим синовима за насљедство |
| , мој стари побратим, с ким сам добро и зло делио — наздрави Јеремија.</p> <p>— Живио и наш Хар |
| ја жена, заклела сам се с тобом добро и зло дјелити.{S} Као ђевојка завољела сам те.{S} Опомиње |
| манастире, јер оданде је могло добро и зло произићи, а о Радосаву се увек добро говорило.{S} Ф |
| ма још који у овој већ разровеној земљи зло сеју.</p> <p>Тек што Ђурађ то изрече, а неко међу в |
| е крвљу ћу опрати, ил’ ћу доброчинством зло исправљати.</p> <p>— Знате да сам се са деспотом из |
| беду, изагна Турке и Ђурђа, ал’ се ново зло у народу роди.{S} Брат је братску крв пролио, и оск |
| е зрак надежде показао, наиђе опет ново зло.</p> <p>Деспот већ одавна од костобоље страда.{S} М |
| дара Србије.</p> <p>— То још не би тако зло било.{S} Но кад се потпишем да се цијепам од савеза |
| ријатељ; да њега нема, поред Вука бисмо зло прошли.{S} Боже мој, да срећни има владаоца, сад ка |
| о да те је свагда гледао као неко нужно зло, па да није рад ништа више с тобом имати — упаде Ја |
| у себични’ великаша, настаће опет старо зло па ће народ у чељуст непријатељу.{S} Од славне српс |
| и.</p> <pb n="379" /> <p>— Увидио је то зло и блажени деспот, и пружио ми је као свом нећаку бр |
| околни народ хоће ли неће ли, па се то зло све већма и већма распрострањава.{S} Но што је најг |
| ћ у Зети готово отели.{S} То је код нас зло, што сватко хоће да кнезује, тко је год имао бабу и |
| гу се, међутим, Срби опоравити, па опет зло.</p> <p>Бајазит у диван позове своје паше, и с њима |
| > <p>— Нека се само шале; могу они јошт зло проћи.{S} Они не верују у привиђења, ал’ ја верујем |
| </p> <p>Тако Јеремија и Јаблановић кују зло, плету замке, и кад их сан превлада отпочинућеду, п |
| и Турцима.{S} Свуд је међу нами пакост, злоба, завист, па нећу, не могу ни ја друкчији бити.</p |
| {S} У винограду господњем влада раскош, злоба, пакост и освета.{S} Властела готова је турчити с |
| ука?</p> <p>— Нипошто.{S} Код вас би ме злоба и завист, утаманила, а овде нико ме не дира, па в |
| иле из чистог извора, но из себичности, злобе и пакости.{S} Некада, кад је Ђурађ за владаљством |
| вориш да су Бранковићи пуни зависти, да злобе и Обилићу, коме у војсци српској пара нема, и да |
| авала, и само неки су га мрзели које из злобе и зависти, које пак због тога што се јако с ’ришћ |
| и лакомисленог грјешника <pb n="381" /> злокобу народа на жртву принети.{S} Јесте ли ме добро ч |
| награди.{S} Но Ђурађ је познавао његово злоковарство; он је знао да Харалампијеве услуге нису и |
| га — није раван добром христијану, него злом Турчину.{S} Ако Коран и допушта да се христијани к |
| <pb n="287" /> Српски народ, велим ти, злопати од своји’ великаша.{S} Сваки хоће да је предниј |
| све исприча, како су хусари напали, све злоставили, харали, како су после азапи дошли, па и они |
| Вук Бранковић.{S} Треба сваком могућном злоупотребљењу државне власти пут пресећи.{S} Ми се мор |
| а се Вуку власт украти, да не би кадгођ злоупотребу какву према мени и мојој ђеци чинио. — Мало |
| трговце разбојнички нападају, судија и злочинци једно другом наруку иду, вечит раскошлук, обрт |
| вим, у турским пустошењ’ма, па се већ к злу привикао.{S} Но мене старца све то боле.{S} Где нам |
| може. — Деспот мало почине.</p> <p>— У злу и то је добро.{S} Но шта је са кнежевићима — запита |
| есте међу собом сложни, ни у добру ни у злу.{S} Кажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта је то било с |
| .</p> <p>То су два пријатеља, који су у злу свезани, ал’ како се благо дели, сватко хоће за се |
| .{S} Ако им да што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из земље изгони, отићи ћеду у Цариград, |
| та, деспот на Розгоњија и Лошонција.{S} Змај-Облачина Раде мери Завишу, а Завиша удивио се о ју |
| јводе, свештеници, попови, калуђери.{S} Змај-Облачина Раде седи до Црнога Завише.</p> <p>Донесу |
| гордог изгледа, тако исто и Војновић; а Змај-Облачић — страшно га је било и видети, силно огром |
| еду исти Марко!</p> <p>— Ово је војвода Змај-Облачић Раде, који сабљом и буздованом као оно ист |
| могне Жигмунду и деспоту.{S} А какав је Змај-Облачина Раде?{S} Кад седи, прса му се над столом |
| су се увек држали и војводе, Војновић и Змај-Облачић Раде.</p> <p>Русна је већ све у преправнос |
| астану се.</p> <p>Бранковић, Војновић и Змај-Облачић ишли су познатим пашама у посету.{S} Турци |
| <p>— Тако исто као и ти.{S} Војновић и Змај-Облачић у свему су мах преотели — рече Јаблановић. |
| помирио, с њима дођу војвода Војновић и Змај-Облачић Раде, оба велика пријатеља Бранковића; уз |
| за и војводу, саопшти ствар Војновићу и Змај-Облачићу да је рад спасти Ђурђа.</p> <p>Ови то јед |
| ишици утростручити мора — рече намрштен Змај-Обличић.</p> <p>— Но аферим Срби, и јест’ да сте ј |
| идети српске јунаке.{S} Када [је] виђео Змај-Облачића, падне му Марко на памет, па му се сузе и |
| пророкова деца — одговори Хасан.</p> <p>Змај-Облачић од жалости и јарости не може одма’ да се р |
| е коњаници српски,</l> <l>Борити се ка’ змајеви љути.</l> <l>Жарко уби једног пашу турског</l> |
| ут, турска војска завија, обвија се као змија, да га стегне, и прогута.</p> <p>Но дивни синци в |
| шта ћу одсад чинити, јер и око мене се змије заплећу, имам и ја душмана, морам пазити, не смиј |
| ждеру, аждаја прождире децу, како му се змије око њега заплећу.</p> <p>Јерина седе до почивајућ |
| удо домовину траже.</l> <l>А Татари као змије љуте</l> <l>Нагрнуше на Србље јуначне</l> <l>Да и |
| } Најбоље нек иде Харалампије, вешт је, зна се увијати, превијати, и оно говорити што не мисли |
| н чека вече и ноћ, да легне, да почине, зна да ће му лак санак доћи, који ће му са срца збрисат |
| рано чело у деспота, прониче му у срце, зна да му почивке треба.{S} Деспот мало је сна боравио |
| ли, велико смишља.</p> <p>Бимбаша ћути, зна да Ферхад-паша навелико смишља.</p> <p>Ферхад-паша |
| кажем.{S} Мене осуђујте како вам драго, зна Марка народ, ког је и код душманина заштићавао, и г |
| ора тамо, он је код Ђурђа прије служио, зна путеве, земске и морске.{S} Пиши лист и подај му, о |
| спотовом виђели.{S} Амурату је то мило, зна да је племе Бранковића красно у мушкима и женскињам |
| одапиру.{S} Јеремија очајно се бије.{S} Зна ако допадне шака Мађара, да ћеду му череци висити н |
| ште, јер би прије Жигмунду одбјегао.{S} Зна деспот да му је Исак-паша о глави радио.{S} Исак-па |
| едупредиш и народ не пропадне.</p> <p>— Зна ли султан све то што ми ти сад рече?</p> <p>— Ништа |
| судбу шакама Жигмунда сасвим поверио, а зна се још и то да кад већ Мађари Београд имају, па још |
| та за скут султану, покоран је, неће да зна за Мађаре, жао му је што је предао Мачву и Београд |
| нешто боле, свагда је сутрусан, без да зна бољу изразити.{S} Погледајте данашњег Србина, хоћет |
| раћао, деспот пак није хтео за откуп да зна кад прелази Голубац у мађарске руке.</p> <p>Деспот, |
| гог да рече што мисли о њему.{S} Будала зна све како дишу, који је какав, па сад једног реч’ма |
| Мачву и Београд, јако ти је киван, шта зна пук за деспот-Стевана уговоре са Жигмундом, и да ка |
| е и саветници нису за власт.{S} Мог оца зна сваки да је за тај посао најспособнији.{S} Он је од |
| ри познаници, пријатељи.</p> <p>Бимбаша зна да ћеду се нешто тајно договарати, допрати их, и ук |
| оже временом великим постати, јер такав зна сваку дату прилику на своју корист употребити.{S} И |
| p>Како би по њи’ иначе испало било, бог зна; доста то, да им је деспот и сад доста помогао.</p> |
| S} Адум све се међу булама бави, па све зна шта се међу њима чини.{S} Ту после може видети чове |
| споту да употреби за народ како најбоље зна.{S} Деспот хоће да сазида град, код Смедерева, јак |
| ене се крвави бој, види то Јеремија, не зна ил’ да ускочи Мађарима, ил’ да остане скривен, не з |
| а јесу л’ Мађари победили ил’ Турци, не зна куда ће, савест му је са свију страна оптерећена.</ |
| очи Мађарима, ил’ да остане скривен, не зна јесу л’ Мађари победили ил’ Турци, не зна куда ће, |
| а.{S} Гледи једно на друго удивљено, не зна шта тко на те речи да почне.{S} Види се деспоту на |
| ултана.{S} Не помаже никакав бакшиш, не зна му ништ’ казати о Ферхад-паши; но бимбаша ће паши с |
| и да га и сад искрено воле, и тек... не зна ни сама каква би је сила од њега занавек раставила. |
| Народ од новог чуда обнезнани се.{S} Не зна на коју ће страну.{S} Деспот одржи крваву победу, и |
| е пуца на ту кулу, јер није нужно, а не зна тко тамо међу развалинама седи.</p> <p>Јеремија про |
| деспот још са читавом војском ту, а не зна се колика је, и Београд у мађарским рукама, донде ј |
| а и онако Високи Дечани од неко доба не зна се под чију власт <pb n="410" /> потпада[ју] ил’ ту |
| слиш ће је Трапезунт.</p> <p>— Нужда не зна за далечину.{S} Пошљи слугу Нићифора тамо, он је ко |
| о што ми ти сад рече?</p> <p>— Ништа не зна.{S} Турчин не пита ко је био пре, него шта је сада. |
| дше и за спасеније народа.{S} Милица не зна куда ће и како ће; сваки дан јој гори гласови од Бр |
| оком почела се лити.</l> <l>Јошт’ се не зна чија је побједа.</l> <l>Но кад стиже кнез Лазаре мл |
| дам без новца, а на вересију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ имати тог |
| и слушао једног најглавнијег, а који не зна слушати, тај не зна ни заповједати.</p> <p>— А од к |
| S} Који не штеди љубећа се срца, тај не зна шта је милост божија; немој љубеће се голубове с њо |
| лавнијег, а који не зна слушати, тај не зна ни заповједати.</p> <p>— А од кога си ти све то, Пе |
| а и Голупца не може напредовати, јер не зна рашта и коме.{S} Да је Жигмунд довео био велику вој |
| млада, дијете.</p> <p>— Турска похот не зна за незрелу младост, Турчин чупа и неразвијен цвијет |
| сад га вуку налево, сад надесно, већ не зна ни сам чији је.{S} Кад се пропада, нек пропада.{S} |
| е, шта би ваљало чинити.{S} Нитко му не зна паметну рећи као Ферхад-паша.</p> <p>Ферхад-паша ве |
| е.</p> <p>— Лако је с тим, Ђурађ још не зна да су кнежевићи код мене, недавно још питаше ме как |
| код Србаља први пут говорили да нит’ се зна ко пије, нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је видио да ве |
| Они су већ одавна потурчени, па нит’ се зна ко је откуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То су ј |
| ам шта онде лежи.{S} Свагда треба да се зна откуд се иде, па онда путовање мора бити срећно.</p |
| не боле, како ће нас болети?{S} Она се зна.{S} Па зар ти мислиш да би једна Српкиња пошла за Т |
| рбо јој је овај често пред очима, па се зна у женским забавама, а Војновић је јуначина ком је з |
| ераја птице ћеду ту лепршати.{S} Нек се зна да Србија јошт није пропала. </p> <p>Јерина се стан |
| сет ’иљада војника.{S} Све ти то упрсте зна шта ваља чинити.{S} Али га и ’хоћу наградити.{S} На |
| љути’ бојева, у највећем покољу и нужди зна се наћи.{S} Он ће нам бити челенка до челенке.{S} П |
| је изврстан војвода, мудар, и у невољи зна се наћи.{S} Лако му је било погодити и то да је теш |
| ен као лимун од богомољства, а нит’ сам зна живјети нит’ другом да живјети.{S} Затукао се тамо |
| је ту какав знаменит гост, па и Теофан зна да ће му сад бити последње чтеније.{S} И збиља, дес |
| на шта би се јошт било стало.{S} Турчин зна да Србина једна косовска битка, ако га је и понизил |
| о био у служби код драчког кнеза.{S} Он зна удесно уз тамбуру певати све песме што су их примор |
| нило док није у двор примљен био.{S} Он зна разноврсних јуначких песама, а и глас му је још јак |
| ња је ту.</p> <p>Кад деспот дође, и ако зна ил’ сазна да су кнежевићи у манастиру, може их изис |
| је, а кад се Јеремија блага дочепа, тко зна како ће међу њима деоба испасти.{S} Но они нек раде |
| н потписао.{S} А да није тако било, тко зна би л’ се деспот Бранковић на то потписао, и не би л |
| уначке смрти, нег’ ’вака живота.{S} Тко зна како ћемо и сад проћи, кад нам није у рукама Београ |
| ко, без да им султан сам име и порекло зна.{S} Тако је свагда код Турака бивало.{S} Нису га пи |
| паша на диван.</p> <p>Ферхад-паша добро зна, шта Исак-паши на срцу лежи, чека на благо.{S} Да г |
| ли да га Жигмунд опаше; а Вукогли добро зна да је у падише милост велика, и да га шаром својим |
| невину крв пролити неће, ал’ и то добро зна да Гргуровим синовима док се Ђурђева власт не утеме |
| .{S} Бог му више не помаже, он то добро зна, ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће |
| еспот не побоји какве невере, јер добро зна да му је Исак-паша душман.</p> <p>Исак-паша доиста |
| {S} Што се у околу султана ради, све то зна деспот, Ферхад опет зна све што деспот ради.</p> <m |
| .{S} Обрицао му је и новаца, да све што зна о Ферхад-паши искаже, какве је ћуди, у каквој милос |
| е, Јаблановића и Харалампије, а калуђер зна кад треба тајну одржати, а сви тројица имали су узр |
| био је у својим положају безбрижан, јер зна да је Турке бриге стало да се с Мађарима јаче не сп |
| важност и показано му пријатељство, јер зна да смо ми с нашом језгром војске у добро доба на њи |
| на ради, све то зна деспот, Ферхад опет зна све што деспот ради.</p> <milestone unit="subSectio |
| ће сретно тамо стићи.</p> <p>Падиша већ зна за победу и предају Голупца, татарин је дању ноћу ј |
| тевана, па да кнежевиће, за које се већ зна ’де су, силом одведу, и да кнежевића Јована, стариј |
| Петошко на дивану султану уз кољено, не знав да је с тобом пријатељство склопио, мого би помишљ |
| а дала.</p> <p>Поруменив и постиђен, не знаде шта ће у хитрини да рече.</p> <p>Отац Харалампије |
| дивану, и што сад изговори’, из дивана знадем.{S} Јошт нешто да ти рекнем.{S} Јучер смо добили |
| јошт боље.{S} Но ако Турци запитају, па знаду да су код мене, и већ осљепљени, што можда већ и |
| , глас Ферхад-паше им је познат, ал’ не знаду ’де су га чули.{S} Харалампији <pb n="479" /> тај |
| -паша и они други за то ионако ништ’ не знаду, а право да ти кажем, од дивана су ми нешто омрзн |
| груну доле да одјек даду.{S} Војници не знаду за продају Голупца.{S} Они држе да за Србију Голу |
| свашта лакше дође до руке.{S} А гости и знаду шта слугама треба.{S} По служитељским конацима те |
| мене, и већ осљепљени, што можда већ и знаду, онда реци да Јеремија војвода држи кнежевиће, ак |
| рђем шуровао, жарио и палио, они се већ знаду, покрај Јеремије и ја сам дошао негда до пријатељ |
| што видим, знаш како је код нас ђаура, знај да сам калуђер, баш прави калуђер, премда сам већ |
| еме издајства, корјен несреће.{S} Дакле знај, држаћу ђе треба с хришћанима, и Турке таманити, а |
| ао; тај ће ме до гроба служити; па и то знај... твој мач је кадгод Лазарев био, познајем га доб |
| /p> <p>— Ви, моје слуге, паше и везири, знајте да ми добар хабер стиже од Голубија.{S} Код мене |
| тим победа одржати.{S} Овако бар Турци знају да имамо јошт језгре около које ће се нова војска |
| о пријатељ Србину, опет уважавао га је, знајући да ако у један мах и с деспотом и другим хришћа |
| о у резерви.{S} Деспот је тако и чинио, знајући да Розгоњија сам хоће да уђе у град, па зато и |
| обрати на деспота.{S} Деспот благ и не знајући осветити се, обрадује се, прими га као свог род |
| ер како се деспот у битку није упустио, знак је да је своју судбу шакама Жигмунда сасвим повери |
| едан.{S} Кад спази птицу, лепрши се, да знак, а Јерина пружи му руку, соко доскочи, рашири крил |
| о Јован Кнежевић.</p> <p>Харалампије да знак стражару да се уклони.{S} Утишава узрујане кнежеви |
| мо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије да знак Пајсију, који кнезове натраг у ћелију одведе. </p> |
| у црну дворану уђе, седне у чело, и да знак војводама да поседају.{S} Војводе по реду и стареш |
| ија стражарени.</p> <p>Ферхад главом да знак да одлази и дозива свог бимбашу.</p> <p>Дође бимба |
| овори султан достојанствено, и мигом да знак да је ствар свршена, куповина и продаја Голупца уг |
| <p>Поклисар пође да цјелива, ал’ он да знак руком да га одбија.{S} Сејмени га за руку ухвате и |
| II</head> <p>Са Ласловара велики топ да знак, а војска већ је у бојном реду, јурне на провале б |
| им ствар’ма расправља.</p> <p>Деспот да знак, устану обоје и деспот ухватив руку Леонтија води |
| ник није ме већ било у манастиру.{S} За знак спомена однео сам са собом и игуманову једну ћелеп |
| у град није могао, јер му сам Јеремија знак дао да га не пушта унутра, а да је силом покушао б |
| софре прва устала а затим се дао свима знак да се и други удаље.{S} Царица се са својом свитом |
| удалом?{S} Тек је чело намрштио, и даде знак да би добро било да се Петошко удали, да што луђе |
| пут зачује се труба и звонце.{S} Ово је знак за вечеру.</p> <p>Код српске господе, а нарочито у |
| пролива, деспот и Јерина устану, да се знак да се разиђу, сем четир војводе, који се с деспото |
| су спремне, и сутрадан пре зоре даде се знак битки.</p> <p>Обе су војске биле силне.{S} Власи с |
| ика, покрила му на прси крст, мученички знак распетија Христовог, ког већ он од много година но |
| ње чтеније.{S} И збиља, деспот да руком знак да буде опроштен, игуман да му такођер знак, па бр |
| нке и дворјани уклонили се, и то је био знак да се о важним стварима разговор водити има.{S} По |
| да буде опроштен, игуман да му такођер знак, па брат Теофан остави књигу, пређе трпези па упра |
| а је Облачини.</p> <p>— Ево ти, Раде, у знак побратимства ове сабље.{S} Та је поштено свуд маха |
| Ферхад то изрече па поглади си браду, у знак да истину говори, и да му није нужно бројати.</p> |
| биљношћу одговори:</p> <p>— Кад ми га у знак Маркова и твога нова пријатељства дајеш, примам га |
| > сабља му већ у руци, стане и замаја у знак да се деспот борити мора, ако ће у град.</p> <p>За |
| <p>— Нека буде као што ти хоћеш, и то у знак нашег тврдог пријатељства које ће нам и у невољи с |
| се смиримо — рече Ферхад-паша, и да му знак главом да може се дићи.</p> <p>Харалампије дигне с |
| а и млади, нек ти буде од мене овај мач знак пријатељства, јер овај мач од Турака тек онај може |
| живота заплакао.{S} Дајем јој свакојаке знаке, ал’ њој није ни бриге, а друге буле се смеју.{S} |
| уману да му пољуби руку, но овај одбије знаком да има ту старији’ а Теофан опет приближи се вла |
| што је видела приповедала.{S} Да је она знала да је то отац Харалампије, <pb n="249" /> не би с |
| ад Милица остави Милеву саму.{S} Она је знала да ће њој у почетку тешко пасти кад помисли да се |
| може од Светислава растати, но и то је знала <pb n="303" /> да младо створење да се и на ону с |
| е ће јој гласе ови гости донети, јер је знала да се Новак и патријарх код цара у стану налазе, |
| и горе скочио, а куварица цикнула, није знала што се Теофан помамио, кад је он ионако на епитим |
| непознатим чувством гоњено.{S} Она није знала шта да мисли.{S} Њој се чинило да није могуће, да |
| р Благостињу у дувне.</p> <p>А шта је и знала друго радити?</p> <p>После презреног Светислава, |
| иле.</p> <p>Милева се зарумени, није си знала изјаснити зашто баш њој да се то пошље од турског |
| Са Ђурђем није могла ништа почињати, но знала је наћи другог с ким ће деспоту шкодити.</p> <p>В |
| ру особито мио био.{S} Милица је све то знала, но због дворских одношаја и воље Лазареве није м |
| и примјечавала.{S} Само још није чисто знала шта се то мути и плете.{S} Падне јој на ум Харала |
| уђер ако и није био леп, ал’ га је опет знала уважити, јер је у себи мислила: богзна каково доб |
| био.</p> <p>Но Русна, као год и Милица, знале су све то покрити.</p> <p>Када је Русна речи Мили |
| овући.{S} И Турци су познавали деспота, знали су да у приликама и с малим велико је кадар био и |
| д то чу султан и његове паше, удиве се, знали су за Јеремију, већ је Исак-паши такове шиљао, ал |
| српску владу утемељио.</p> <p>Турци се знали употребити на своју корист и ове претенденте.{S} |
| рбин је Турчину трн у оку.{S} И ми Срби знали смо војевати, ал’ много штошта смо и од Турака по |
| и слуге радовали су се гостима, јер су знали да нови гости ново весеље у двор доносе.{S} Дворј |
| еспота, нег’ли на турску.{S} Турци нису знали ни да су кнежевићи били у манастиру.{S} То је бил |
| > <p>Мало је прошло времена и већ се је знало за сваког госта који је какав.{S} Сваки је своју |
| ше тај глас добио.</p> <p>— Свјети оче, знам за твоју честитост одавна, и што те успитам, искре |
| је тиме заврши.</p> <p>— Сад свје знам, знам и миралаја, све је истина што ти исприча.</p> <p>Д |
| он је у Голупцу.</p> <p>— Чуо сам за њ, знам га.{S} Дакле знаш како има испасти ствар.{S} Турск |
| вачему од турске стране извештен бивао, знам да је твој посао био.{S} Виђао те нисам, али ми је |
| ешће Харалампије.</p> <p>— Кад је тако, знам већ како ћу међ вами извршити.</p> <p>То изрече Фе |
| а.{S} Партаја ти је већа нег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не трпи брата му Стевана, па Вукова п |
| јер над добром женом пријатеља нема.{S} Знам твоју тугу.{S} Жао ти је за Мачвом и Београдом, то |
| што се и сад још међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја и српски народ преварен бити.{S} Обрица |
| о, уздајмо се у бога и у нашу памет.{S} Знам да је Јеремија поручио да ће доћи, можда ће се пре |
| ти будала у двору цара Лазара.</p> <p>— Знам, познајем га, ја га виђа’ у Крушевцу у царским дво |
| стране, дворана му је позната.</p> <p>— Знам, био сам о’ђе више пута још као прост калуђер са м |
| воје чуство искрено не изјави.</p> <p>— Знам шта мислиш — рече Милица — теби је он своју наклон |
| , тај град мора Србију чувати.</p> <p>— Знам Смедерево, и тај красан приједељ, и зидај што приј |
| стиснути.{S} То је тек неимар.</p> <p>— Знам Ђурђа, ту мудру главу, ал’ је далеко, шта мислиш ћ |
| ије.</p> <p>— Ја Ђурђа још од ђетинства знам, мада га мрзимо, ал’ има он и добријех странах, а |
| Лазаревог да је необичан младић.{S} Да знам да ће народ спасти, ако и не би му се подвргао, ал |
| м ја другог узрока зашто сам рад све да знам.{S} Само кад би’ се могао на тебе ослонити да могу |
| тао, као краљ Вукашин на Марицу, без да знам шта онде лежи.{S} Свагда треба да се зна откуд се |
| о ништа казати.</p> <p>— Кћери моја, ја знам зашто нећеш да говориш.{S} Ти носиш у срцу Светисл |
| а поћи.{S} Па ја да сам Светислав, а ја знам шта би’ радио.</p> <p>— Шта — ваљда би се убио?</p |
| ла нанео него прави Турчин, само једног знам који ми је невидимом руком свуда помагао, ђе је мо |
| Леонтије тиме заврши.</p> <p>— Сад свје знам, знам и миралаја, све је истина што ти исприча.</p |
| кати свој дјел, ја како стојим онда, не знам.{S} Би л’ би нас паше подјелиле? — рече поклисар.< |
| лужио си, јер да тебе не би и Русне, не знам шта би од деспота било.{S} У твоје здравље ову чаш |
| ме прими игуман, неки отац Герасим, не знам ни сам шта је био, пола Грк пола Србин.{S} Он ме у |
| то, као мало забринуто:</p> <p>— Ја не знам шта ће од свега тога бити, али добра бити неће.{S} |
| ја сам тебе у мом животу виђео, али не знам где; ма откуд, познат си ми.</p> <p>— Може лако би |
| о?</p> <p>— Зато, јер не смем... јер не знам на то ништа казати.</p> <p>— Кћери моја, ја знам з |
| из моје душе како мислим.{S} Врло добро знам, господару, да смо већ осједили бијући се с Турци |
| рци добили.</p> <p>— Све је тако, ја то знам, и баш зато што је тако, треба да иштеш мир, а да |
| ђе је њему за род мјеста.{S} Но сад већ знам да и теби Петошко поручује да знамо шта је и како |
| твоја ријеч, поштену, богоугодну тајну знам издати нећеш.{S} Знаш тко је тај Петошко? <ref tar |
| ију обично помилованије кад је ту какав знаменит гост, па и Теофан зна да ће му сад бити послед |
| му Пљадић био је под Душаном управитељ знаменитијих области.{S} Од мањег племена узвишени, обо |
| b n="486" /> <p>— Ево часна крста, у то знамење сам крштен,</p> <p>и крст пратиће ме до гроба.{ |
| а.</p> <p>— Та бар та трта да је ту, да знамо је л’ долази Турчин, да се знамо равнати.</p> <p> |
| > <p>— Само да је ту Харалампије, па да знамо на чему смо.</p> <p>— Шта ће нам Харалампије без |
| већ знам да и теби Петошко поручује да знамо шта је и како је тамо.{S} Јеси л’ добио каква гла |
| Стеван, а при том је у жалости, али не знамо шта би било да је султан њу место Милеве запросио |
| ада.</p> <p>— Иди, бога ти, канда ми не знамо да Жигмунд никад нема новаца, и да му ваш деспот |
| ворио, то ни сама царица не таји, но не знамо шта је даље у ствари.</p> <p>— Та већ било што му |
| за себи опредељеног господара.{S} Ту не знамо шта ће бити.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ће с |
| ту, да знамо је л’ долази Турчин, да се знамо равнати.</p> <p>— Е већ је доцне — рече замишљен |
| оља не бисте изгубили битку.{S} Ми Срби знамо најбољма против Турака ратовати.{S} Дај, краљу, т |
| екује одговор.</p> <p>— Тако је.{S} Сви знамо да се сад судба над срећом и несрећом прелама.{S} |
| уке испадне.{S} Нијесмо ђеца.{S} Ми сви знамо да је Вукогли лис, већи лис нег’ Жигмунд.{S} Да м |
| ати, а какви су пријатељи Турци, то сви знамо, видили смо их после Ангоре и Никопоља.{S} Сама с |
| тана Амурата доћи.</p> <p>— Као што сви знамо, Турци су опсели Ново Брдо, и ја добијам оданде п |
| за другим у замак, у клопку дође.{S} Ми знамо како у Караманији стојимо, буна јошт се није стиш |
| још и млад, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он, као Турчин и непријат |
| шао, а ионако познато је да ми калуђери знамо тајну чувати.</p> <p>На ове речи јако се Јулине о |
| , и да му ваш деспот узајмљује, па и то знамо да он Голубац Мађарима предати мора, стога то си |
| рама нас деца, је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се и сад повиновати бољма него садашњи млађи који |
| анковићи договорити.{S} Све им треба на знање дати.{S} Хоћеш ли ми, оче, у свачему на руци бити |
| а увелико спавају.</p> <p>Пајсије да на знање да кнежевићи спавају.</p> <pb n="406" /> <p>Уђе Г |
| довољно било да освоји Голубац, и да на знање деспоту, да са његовим одељењем у миру остане, ка |
| ажени.</p> <p>Јаблановић да Јеремији на знање да су у његовим рукама кнежевићи, Јеремија тај гл |
| тајне улаке мени усмено шиље и да ми на знање како куд Турци се крећу, и да се пред њима спасе |
| у Високим Дечанима, и ту буду са нашим знањем ослепљени — одговори Јеремија.</p> <p>— Ја сам и |
| > <p>Ђурађ је знао вољу деспот-Стевана, знао је и то да деспот сродну и невину крв пролити неће |
| о.</p> <p>Бимбаша, пратиоц Харалампије, знао је српски, зато га је Ферхад-паша тамо и наредио.{ |
| налазио.</p> <p>— Кад сам већ дораст’о, знао сам читати и писати па сам се дуго мислио на коју |
| не хасни што су онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде требало чинити — одговори Петош |
| о живот и одношаје противни’ народа.{S} Знао је добро да је и самог цара Лазара господарство јо |
| е већ Вук Бранковић уз владу успиње.{S} Знао је да мало има међу српским великашима, који не би |
| итом, дошли смо да се очима уверимо.{S} Знао сам да о’ђе мора бити и ’ришћански заробљеника, па |
| Вукоглије.</p> <p>— Није по налогу, ал’ знао сам да кнежевићи сметају, и Ђурађ, кад сам му јави |
| ту свом много пута с Турцима шуровао, а знао је и то, да је изврстан војвода, мудар, и у невољи |
| ити дао да га онде остави.{S} Розгоњија знао је како је деспот у животу свом много пута с Турци |
| војим мирисом удовољавају.{S} Ко би сад знао казати које је од којег лепше цвеће?{S} Ил’ је лал |
| стодији држати.</p> <p>Ђурађ је унапред знао да ће се савет Јеремијин примити и ступи с њим у п |
| к, о том се нико није сумњао.{S} Шта је знао чинити?{S} Рат је сумнителног изласка, а притом за |
| скује и велика награда.</p> <p>Ђурађ је знао вољу деспот-Стевана, знао је и то да деспот сродну |
| ерство оставио? — запита Новак, који је знао да ће Петошко што смешно рећи, но није бранио ништ |
| је познавао његово злоковарство; он је знао да Харалампијеве услуге нису излазиле из чистог из |
| ј одма’ њене слабости изјавио, јербо је знао која на кога поглед баца.{S} Јули куварки пресело |
| Леонтије у деспотовом савету, одмах је знао колико је сати ударило.{S} Ту већ није могао дуже |
| на.</p> <p>Народ се сасвим збунио; није знао на чију ће страну.{S} Онда је то било, кад су код |
| >Ђурађ није очи с Марка скидао.{S} Није знао чему да се већма диви, ил’ његовом големом стасу и |
| е нешто крештав глас, а поред тога није знао чисто исказати жива, но место тога рекао је „зива, |
| ованом силно хитат се.{S} А тко то није знао, нису га волеле ни цуре, некмо ли јунаци.{S} Па јо |
| нији војевали.{S} Онда Турчин јошт није знао где лежи Призрен и Приштина.{S} Да су ми сад оне м |
| на, Вука, Ђурђа, све је Јеремија упрсте знао.</p> <p>У српским земљама одавна завладала је боле |
| стало да се с Мађарима јаче не споји, и знао је и то да ће с њима лакше мир склопити, јер како |
| двор да извиде шта се о’де ради, да би знао чега ће се држати.</p> <p>Вук је горд био да се по |
| осио.</p> <p>Милева једнако јеца; ко би знао, да ли од радости или од жалости.</p> <p>Да чудне |
| ство на Косову изгубио.</p> <p>— Тко би знао куд се ђео, такова трта тко би још о њем бригу вод |
| за живот треба.{S} Па напослетку тко би знао шта мисли Ферхад-паша.{S} И Јаблановића мисли море |
| срце улили.{S} Ђурађ је то сам по себи знао.{S} И он је имао те жудње, и кад није смео, војвод |
| ојединце рибао.</p> <p>— А откуда би ти знао да има млого ил’ мало непријатеља кад тамо никог н |
| у поп.{S} Језичан сам био доста, па сам знао око матере; она ми понуди кћер.{S} Посао је био го |
| има.{S} Пјесма је била обична, но Грман знао је у њу са својим гласом и гудалом улити нешто вел |
| оморју весело певало, све је то Радојко знао и са својим красним, но кадикад раскалашним пјесма |
| Калуђер, који је сам по себи врло добро знао да је он по себи смешна личност, није се ништа збу |
| Београд и Голубац.{S} Јеремија је и то знао, да је у земљи због тога велико незадовољство.</p> |
| ње и, без да је ко о његовој намери што знао, отиде у турски стан и убије Мурата.{S} Турци јаро |
| на Марици било.{S} Без да сам о том што знао, млади царевић отишао је тамо; но, као што сам пос |
| нства искупљује.</p> <p>Ђурађ Бранковић знао је да је Леонтије био одат Стевану деспоту, ал’ му |
| ита стане, трава не расте, то знате.{S} Знате добро и то, да сад, кад деспот-Стевана нема, са с |
| ложни јер без слоге добра бити неће.{S} Знате да имаде и у чистом житу кукоља, па има још који |
| доброчинством зло исправљати.</p> <p>— Знате да сам се са деспотом измирио, да ме узео као син |
| се мало замисли, па онда поче:</p> <p>— Знате, дакле, шта нам ваља сад одмах чинити?{S} Ја имам |
| и веселим тоном је певао.</p> <p>Но, да знате ко је овде поглавар.</p> <p>Би л’ би погодили?</p |
| доиста, ви ђаури сте велике будале, не знате сами шта радите.{S} Боље је бити пас нег’ ђаур.{S |
| поменутом смислу договоре.</p> <p>— Ви знате — рекне Вук — да сам ја свуда где је нужно било н |
| високим Дечанима, а ви за Дечане добро знате.{S} Красан је то манастир.{S} Био Ђурђу Бранковић |
| му се подвргао.</p> <p>— Но и то добро знате, да је деспот увидио како сам му до насљедника до |
| турска копита стане, трава не расте, то знате.{S} Знате добро и то, да сад, кад деспот-Стевана |
| <pb n="306" /> и жалостан.{S} Желио би’ знати шта ће тек стари Новак на то рећи.{S} Он је већ з |
| у а сутра нијесу.{S} Па онда и то треба знати, кад би се тко у Караманију плео, опет Караманија |
| бити јак и знати се ваљано борити; ваља знати непријатеља и преварити.{S} Балша је рекао да се |
| бро знати, јер твоја Љубица све то мора знати.</p> <pb n="258" /> <p>На ове речи Јула се застид |
| > <p>— Нико не сме о томе изван нас шта знати, тако ми бога и светог краља дечанског.</p> <p>— |
| нуо победу и првенство.{S} Сада сам рад знати, шта Срби мисле; да ли ће се према мене [не]прија |
| оред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад све знати шта се о књагињи Милеви и Светиславу ради.{S} Љуб |
| ралампије, који је могао све то чистије знати јер је близу патријарха био.</p> <p>Харалампије д |
| овог?</p> <p>— Ја мислим да ћеш ти боље знати од мене?</p> <p>— Та нешто чујем да се о Милеви г |
| бро познајеш великаше, па ћеш и најбоље знати како ваља с њима поступати.{S} Само после, ако бо |
| љати деспоту ил’ мени, а баш не мора се знати од кога је глас послат но само има истинит начув. |
| м ти свету реч, да нико о том ни речице знати неће.</p> <p>После дужег разговора растану се.</p |
| главе.{S} Није то доста само бити јак и знати се ваљано борити; ваља знати непријатеља и превар |
| аспослао.{S} Ја се надам да ћете ви сви знати уважити моје пријатељство.</p> <p>После ови’ Баја |
| књегињу служи; Јула може што више о том знати.</p> <p>— Е добро, мој драги, сад иди спавати, па |
| је моја брига.{S} Твој отац није могао знати какве ће нас беде постигнути.{S} Да је жив сад, и |
| лава милује?{S} Ти ћеш то сигурно добро знати, јер твоја Љубица све то мора знати.</p> <pb n="2 |
| да и теби, и пророку служи.{S} Треба то знати да кад који ђаур чију кћер узме, онда улази тиме |
| ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Та и онако Високи Дечани од неко доба не |
| дости ил’ жалости, тко ће то сад од њих знати.{S} Но док тај њихов рад окамењен у Смедереву гра |
| и била јошт крвавија и Турцима би’ јошт знатнију штету били нанели, но шта нам је до туђе штете |
| дети да збрише са себе ту сумњу каковим знатним делом.{S} И твој отац ми је на путу, као год и |
| </p> <p>— Кантакузена кћи и деспотовица знаће Мађаре дочекати — одговори достојанствено Јерина, |
| п.{S} Твоја мудрост и дивана твог памет знаће то оцјенити.{S} Понуђам ти у име Јеремије Голубац |
| :id="SRP18590_C1.6"> <head>VI</head> <p>Знаће читатељ где смо Милицу са њеном породицом оставил |
| , па је без сумње твом оцу поклоњен.{S} Знаћеш да исту сабљу примити не могу, јер је иста свагд |
| чело челом, лице лицем био са деспотом, знаћу рећи султану не само што је говорио, већ и што ни |
| онтије рећи.</p> <p>Леонтије с’ватио је значајност деспотовог говора, па ће му на то разборито |
| ећи да ми је несносан.{S} У свом личном значају нема ништа од царске породице.{S} Како ти мисли |
| кулама вију се црвене заставе, та боја значи да из срца Србије крв тече.</p> <p>Мађарска војск |
| поручити да се Турчину подвргне — то је значило кроз раздор свеколики народ подјармити, и изгле |
| у.{S} Незадовољници би расли као трава, знаш краљу, да си посла имао са властелом која те сва н |
| астиру кад сам био млађи, са братијама, знаш онако за какву прњаворку, па се прочупамо мало за |
| сад слушај.{S} Кад већ, као што видим, знаш како је код нас ђаура, знај да сам калуђер, баш пр |
| еди, пи’, Каралампоглијо, и буди весео, знаш ли да си у двору, у дворани цара Лазоглије.</p> <p |
| Колико је ту славе и грјехова издавано, знаш какви су били Комненовићи.{S} Манојло Комнен, пред |
| ш нам све добро иде за руком, брате!{S} Знаш ли, волем што је Харалампије на нашој страни, него |
| и, а нит’ има царствовања без драма.{S} Знаш шта је била стара Византија.{S} Колико је ту славе |
| амо мог великог падише дотакнути се.{S} Знаш ли над колико је земаља он господар, и шта јошт не |
| а више станка, и град ће се градити.{S} Знаш Смедерево, оне дивне развалине, ту се мора зидати |
| ики отпор, којем ћеш морати подлећи.{S} Знаш колика је Облачићева партаја, а знаш и то, да се С |
| Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам ти увек потајно наруку ишао, и шт |
| а ви сте своје обрукали издајством.{S} Знаш ли, Јеремијо, шта је Голубац?{S} Голубац је крило |
| брат, твој имењак Ђурађ Кантакузин.{S} Знаш га да је по свијета прошао.{S} Био је у Цариграду, |
| ни Трајан ни цар Пријамос није имао.{S} Знаш и за Кантакузене, моје претке, који су се борили н |
| > <p>— Ја сам то мојим ушима слушао.{S} Знаш да има у двору млого твојих непријатеља, на које с |
| богоугодну тајну знам издати нећеш.{S} Знаш тко је тај Петошко? <ref target="#SRP18590_N7" />< |
| таш оче, за књагињу и за Светислава?{S} Знаш, то су велика господа.{S} Онамо не сме ни обичан л |
| господа, како ви, како народ.</p> <p>— Знаш како је кад пропада царство.{S} Бранковић Ђурађ, к |
| лампије што подсећати се може.</p> <p>— Знаш шта желим, немаш вина.</p> <p>— И тог ће бити одма |
| од какве су нам користи онда?</p> <p>— Знаш шта, Јеремија, о том да се разговарамо кад стигне |
| <p>— Шта ради, шта вели народ?</p> <p>— Знаш шта је народ; он свагда јачег се држи, јер се боји |
| сме омекшати.{S} Ти знаш моје боље, ал’ знаш и моју тврду вјеру, неограничну вољу.{S} Угарску в |
| ити.</p> <p>— Мани се, ђаво не спава, а знаш какве су женске; покажи им само светлост поред кој |
| S} Знаш колика је Облачићева партаја, а знаш и то, да се Стеванова партаја деспоту приклонила.< |
| особито често се врзе около Русне.{S} А знаш ко је Русна; да може, три круне би Бранковићу на г |
| , но ипак морам те у нечем напутити, да знаш како ћеш до самог султана Амурата доћи.</p> <p>— К |
| ад зидати, а град мора се зидати.{S} Да знаш, деспоте, како сам за ово вријеме кукала, тако ми |
| ад би опет дошао у руке Жигмунду.{S} Да знаш како ми је било кад сам морао Београд предати.{S} |
| што је пропао на Косову.</p> <p>— Е да знаш, код нас је нешто друга будала, нег’ код вас.{S} Т |
| је у Караманији започела буна.{S} И да знаш, зато је султан упао у твоје земље, да те одвуче о |
| .</p> <p>Јеремија мисли се.</p> <p>— Па знаш што се код Срба каже, кад кога мрзим и душман ми ј |
| p> <p>— Чуо сам за њ, знам га.{S} Дакле знаш како има испасти ствар.{S} Турска војска кренуће с |
| а владара.{S} А какве су војводе?{S} Не знаш чему више да се дивиш, снажном створу, делијском п |
| лији, чују се два тужна гласа.{S} Да не знаш, да не видиш ко говори, опет би морао познати глас |
| у твојима који у срце човека проничеш и знаш му мелема дати.</p> <p>Хасан улазећи рече:</p> <p> |
| ши да прочита.</p> <p>— Ферхад-пашо, ти знаш ђаурско писмо, читај.</p> <p>Ферхад-паша чита.{S} |
| p>— Покрај зла има и нешто добра.{S} Ти знаш какав ми је душман Исак-паша.{S} Но знаш и за Ферх |
| не можемо за ништа добри стајати.{S} Ти знаш шта је Турчин.{S} Воља је божија гди Турчин свету |
| онда мушко срце не сме омекшати.{S} Ти знаш моје боље, ал’ знаш и моју тврду вјеру, неограничн |
| нту? — рече деспот зачуђен.</p> <p>— Ти знаш, деспоте, добро како Турци уговоре држе.{S} Ако хо |
| а од бога нађеш, откуда си?</p> <p>— Ти знаш да код Турака млого Србаља служи.{S} Да ли ти је п |
| у у царским дворима.{S} Па кад ми га ти знаш, честити деспоте, исповједам ти се на спас моје ду |
| на правди пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне улаке мени усмено |
| калуђере.{S} Мислио сам у себи: читати знаш, можеш јошт далеко дотерати.{S} Одем у један манас |
| да је у Караманији буна, као што и сам знаш, и онђе треба султан много војске.{S} Одступили ст |
| наш какав ми је душман Исак-паша.{S} Но знаш и за Ферхад-пашу одавна, да ми је пријатељ.{S} Што |
| о оставити царску породицу.</p> <p>— Но знаш шта, Грмане, тај црвени калуђер ми се не допада — |
| анин.</p> <p>— Јест, ’ришћанин је, и то знаш ли тко?{S} То је Петошко, у својој првој младости |
| ак су христјани.{S} Жигмунд је, као што знаш, сад <pb n="538" /> у Базељском граду, у њемачкој |
| тру, овако су ствар удесили.{S} Као што знаш, у Чешкој земљи је раскол, тако као што је у Бугар |
| олубац пао, то сам ти испоручио, то већ знаш, но сад даље да ти испричам, сједнимо.</p> <p>Десп |
| <l>Стаде Гојко ’вако бесједити:</l> <l>Знаш ли Рељко и брате Угљешо</l> <l>Зашт’ је царе војск |
| мунд Розгоњија погледа, Розгоња самртан зној спопадне од ужаса шта ће с војском бити, јер треба |
| ди сто села.{S} Колико се његови сељани знојили, док су свом властелину тај ланац допринели.{S} |
| е кровове, даћеш очајалој сиротињи да у зноју лица залогај хљеба мирно потроши.{S} Многа су вел |
| Који су годинама радили и аргатовали у зноју лица свог и проклињали Јерину што им и последње ј |
| што гласи долазе, успјева, и римпапа га зове у Рим да му метне римску царску круну на главу.{S} |
| ас му је јасан као сребро.{S} Гуслар се зове Грман.{S} Он је родом из Приштине.{S} У младости ј |
| ђусобни се рат роди.{S} И један и други зове деспота у помоћ.{S} Једно за другим стижу турски п |
| тни, тек по дужности скупе се да се тек зове да се девојка није без сватова удала.</p> <p>Турци |
| о чека.</p> <p>Није дуго трајало, звоно зове у трапезарију, време је ту, скупе се господа, војв |
| тљаг на земљи, и он не тражи стана, већ зове деспота да му покаже сву околину Смедерева, и унут |
| S} У договарањ’ма, штоно у садашње доба зову дипломатичним интригама, били су одвећ вешти, зато |
| српски <pb n="275" /> владотражитељима зову, тако је исто било и онда такови’ тражитеља код Ср |
| ве војске, ту је главом краљ Жигмунд, и зову Јеремију на предају.{S} Јеремија се тако не предај |
| е да има људи, који се без мозга роде и зову се шупљоглавцима.{S} Но и јест <pb n="242" /> да и |
| сека Варвара, или’ како је већ калуђери зову „сестра“ Варвара шта ће са оцом Теофаном, кад јој |
| су ми ове дворане тамница.{S} Ови двори зову се наши, а нијесу наши.{S} Чији је град, тога су и |
| н ђаурски шејих-ул кога они патријархом зову, даље млого ђаурски’ муфтија и имама.{S} Сви су го |
| шлим временима, и време је растанку.{S} Зора је.</p> <p>Буде Радосава да донесе на листини угов |
| рпској побједи.</l> <l>Кад ноћ прође, а зора настаде</l> <l>И кад помоћ нова Срб’ма стиже,</l> |
| еко, ноћу по ладовини примиче се, а кад зора заруди, већ су пред Голупцем.</p> <p>Војска се ста |
| > <p>Убојно обувени, чекају спремни док зора заруди, чекају Јеремију.</p> <p>Седе на кожним гри |
| p>Мађари се ноћу скупљају, пре нег’ што зора заруди, ударићеду новом силом, сватко верује да на |
| То је моја брига.</p> <p>— Пре нег’ што зора заруди, сав пешкеш је ту.</p> <p>— Евала ти, ал’ б |
| војске биле су спремне, и сутрадан пре зоре даде се знак битки.</p> <p>Обе су војске биле силн |
| <p>Харалампије не би бранио тако ма до зоре седити.{S} Но Ферхад-паша мора, мисли за сутрашњи |
| готово искукурикали, тако је већ близу зоре било.</p> <p>На то престане жагор веселости; слуге |
| даље пркоси.</p> <p>— Кратко је време, зором отпутовати морам, чујете л’ тамо преко жагор у ма |
| емија ће да преда град Турцима, ја идем зором као поклисар султану у Ново Брдо, да се уиме Јере |
| ралампије.</p> <p>— Сад је вече, ујутру зором, донде све ће бити спремљено, даћу ти злата и сре |
| Радосав исповедити и причестити.</p> <p>Зором телали, чауши вичу, чује се и звук таламбаса, Тур |
| буде као што каза’, све на опрезу.{S} У зору видићемо се.</p> <p>Јеремија изађе, Јаблановић и Х |
| ницама пружати могао.</p> <p>Но, кад се зрак надежде показао, наиђе опет ново зло.</p> <p>Деспо |
| рина гледи му у очи, да му пронађе душе зрак, да га поткрепи.</p> <p>— Доћи ћеду ти Мађари у по |
| шт да остане семе, које тек јак сунчани зрак у клице претворити може. ’Де су двори римски’, грч |
| остане ни педаљ земље, ни један сунчани зрак, да се бар радовати можемо нашем животу.{S} Зар см |
| добију одмах неку већу ватру, неки јачи зрак; који неку тежњу за нечим хасновитим изражава.{S} |
| ла написана жалост, но очи му божаствен зрак одаваше.{S} Пун наде је сваки на њега гледао.</p> |
| стима сјенку начинила, да христијанству зрак сунца не продре.{S} Једрене је корен турства, сила |
| Душана, и видио је како је сунце сјајне зраке бацало на круну Србије, на главу Душана; тако јар |
| рн облак.{S} Београд је у сени, суначни зраци му кроз облак не продиру.{S} Јадни Београде, шта |
| авише се бујно и бурно.{S} Голубац беше зрело воће да у крило Жигмунду падне, а дође гладан хар |
| /p> <p>— Но Вук није баш млад, већ је у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и млади’, који су ве |
| ead> <p>Леп летњи дан.{S} Унаоколо чист зреник, небо чисто плаветно, само над главом Београда в |
| о, које и слијепу кокош привлачи.{S} Та зрна сам ја јошт сачувао, и ако не могу њиме нахранити, |
| дсмијех, смет; но у смету нађе се чисто зрно, које и слијепу кокош привлачи.{S} Та зрна сам ја |
| {S} Једна животиња има рог, друга оштре зубе, једна велику снагу, друга лукавство.{S} Тако исто |
| вороуголна; уста повећа, усне подебеле, зуби велики, ретки, очи жућкасте, уши не толико велике |
| ловили једног зеца; онај који је зеца у зуби држао хтео га је и прождрти, јер га је он сам доче |
| ма као ситне звездице расипа.{S} Бруја, зујање, вика раденика, топот коња, и шкрип колах, слух |
| и празником после вечерња цела околина зуји од гусала као рој пчела.{S} Јуначке песме крепе ду |
| стрелу наслоњен, поред моје Зулејке.{S} Зулејка је била дична као јеленица, љубезна као млада с |
| зазнао да л’ једно да л’ друго.{S} Моја Зулејка се поред мене са тетивом играла, додиркивајући |
| .{S} Не дирај невину срну; срну је моја Зулејка радо имала.{S} Стрељај све оно што свету, што љ |
| е где му његов брат Хафис и његова мила Зулејка лежи.</p> <p>Хасан је од свог брата Хафиса млог |
| тни.{S} Љубав је његова јошт код његове Зулејке закопане, и тужан спомен на Зулејку побуђивао г |
| лова на ову стрелу наслоњен, поред моје Зулејке.{S} Зулејка је била дична као јеленица, љубезна |
| ост своју изгубити, као год што је моје Зулејке красота у земљи изгубљена.{S} Марко моје жалосн |
| очи к земљи обарајући.{S} Нема већ моје Зулејке, па и моја радост већ прође!{S} Прође ме већ и |
| ове Зулејке закопане, и тужан спомен на Зулејку побуђивао га је на—љубав прама сваког љубећег, |
| , лаког оружја.{S} Док сам имао љубовцу Зулејку, коју никад заборавити нећу, седио сам после ум |
| турска сила влада, хришћани од турског зулума пате; али у Дечанима слави се, као да се Душанов |
| l:lang="cu"> „нашествыя иноплемениковь, и междусобная брань”</foreign>.{S} Од то доба Турци мол |
| о да се сви Срби потурче?</p> <p>— Би’, и сам би се потурчио, ал’ да се и до чега докопам, да м |
| удрацима.{S} Ђетић бијаше кад га виђо’, и бабо ми рече, слушај, дијете, што тај збори, његова р |
| , и они ван падише не могу никуд ништ’, и те притискује више тешка владавина караманских валија |
| ију „<title>От јуности мојеја</title>”, и сами калуђери морали се смешити, и не један кадионицо |
| Мађара за нас, и повлађивати му треба, и завађати га са Жигмундом, и зато би му требало нешто |
| ити.</p> <p>Русна је била средњег доба, и у стасу и држању свом млого је била на Милицу, само ш |
| p> <p>Вечна им слава!</p> <p>Но бадава, и у чистом житу налази се кукоља.</p> <p>Није било свуд |
| подбадале да не попушта од свог права, и да покуша срећу.{S} Тако ћеду исто и са Гргура синови |
| ан је Спаситељ и светитељи, свети Сава, и храмотворни побожни српски краљеви.{S} А на сваком уг |
| <p>Ферхад-паша дозове игумана Радосава, и запита га шта се то све стало од оно доба како је ман |
| ији.</p> <p>Војска је деспотова читава, и без окршаја не би се дала из доброг положаја истиснут |
| и глас да се буна у Караманији стишава, и ако треба онданђе ће се велика војска кренути, и то п |
| арена, и као што гласи долазе, успјева, и римпапа га зове у Рим да му метне римску царску круну |
| аргатовање и намет за зидање Смедерева, и какве јошт има снаге.</p> <p>Рувим му све исприча, да |
| ота да му покаже сву околину Смедерева, и унутарност.</p> <p>Деспот дозивље слуге, да коње дове |
| у Голубац, ’бићеду господари Браничева, и његова госпоштина онде престаје.</p> <p>Ђурађ му пору |
| S} Ја једем дан на дан пасуља и сочива, и то баш посно, у чистој води; а игуман и братија купус |
| траже изгубљену владу своји’ преткова, и који се сада претендентима, српски <pb n="275" /> вла |
| тај обичај је већ заведен после Косова, и Вук Бранковић се делио ба Стеваном, а овај опет морао |
| ећи нег’ ја, који сам био ту све и сва, и све на моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаури ни у дјеоби |
| бимбашу, и он је као ви, допао ропства, и он је хришћанско дете, а остаће у души хришћанин.{S} |
| земље откинули, имамо доста богатства, и све би се дало лакше поправити, само да није Јеремије |
| али већ да је она добра, невина, блага, и да чистом љубављу прам Светислава дише?</p> <p>То је |
| итивао.{S} Деспоту је главно пре свега, и дечину судбу томе подвргава.</p> <p>Деспот је у Беогр |
| лију.{S} Сејмени оружани стоје до њега, и за њим, крваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ кро |
| ен дрвен налон, а на њему велика књига, и поче нешто читати.{S} То је брат Теофан тако око четр |
| ци пе’ар, започе:</p> <p>— У част бога, и у наше здравље, да дочекамо један дан као код Искре, |
| правда да је издајство његова заслуга, и нијесу се могли подијелити.{S} Харалампије неће да бу |
| да га вуци не разнесу.{S} И ако бог да, и Турке истиснемо, окрепљени, можемо и другом слободниј |
| а с улаком к Богородици, па што бог да, и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу оданде лист пос |
| {S} Српске војске има преко сто хиљада, и то је довољан број за све те Турке, само нек’ је слог |
| не може.{S} Добије ли тридесет хиљада, и то је добро, не добије ли, он ће у Турке са кнежевићи |
| орану, а оданде улази заповедник града, и доноси му на јастуку од црне дибе, унаоколо позлаћено |
| p>Тешко је деспоту без Мачве, Београда, и Голупца.</p> <p>Скупља своје војводе, мудре саветнике |
| т је још у овом часу господар Београда, и прима краља као деспот, српски владар, земље господар |
| чују да је код Богородице слаба посада, и да онамо душмани не груну, јер би велике штете почини |
| ђарске заставе.{S} Мада је јака посада, и нема се ничега бојати, ипак је <pb n="504" /> предост |
| рцима кроз паше много кроз прсте гледа, и кад који део куд задере, мора се дочекати тако, да се |
| ко био тако чудновато јуначког изгледа, и Ђурађ је за његове године величаствено изгледао, река |
| ад је било гостију и од војничког реда, и глас трубе сазивао је госте на обед.</p> <p>Гости се |
| бодимо, па још ако се Голубац не преда, и допадне турски’ шака, онда је сва земља изгубљена.</p |
| нешто покривала, брада му је била седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружан; но, поглед му |
| ито, сад му је прилика ту да би, можда, и до ње лако доћи могао.{S} Јусуф је <pb n="293" /> био |
| едан оченаш одморити се, јер би, ваљда, и сам патријарх исто желео.</p> <p>Милица драговољно до |
| а Улрикова сестра је супруга Жигмунда, и таково пријатељство не шкоди.</p> <p>— И ти би дао пр |
| ли, питао је за здравље краља Жигмунда, и обдарив’о их богатим дарима.{S} Отпусти их, ал’ уједн |
| велики челник Радић, и Кајица војвода, и Ђурађ Кантакузен.</p> <p>Деспот у зачељу седи, с десн |
| S} Као што реко’, долазаше амо господа, и ја с њима покрај архимандрита ил’ владике, и сам патр |
| е, обрадује се, прими га као свог рода, и постави га главним војводом српске војске.</p> <p>Но |
| Ја те именујем деспотом српског народа, и препоручујем те вољи божијој и љубави народној.{S} Ве |
| се пјевало, ужљебило се у срце народа, и не да се лако искорјенит.{S} Ево већ близу је пол сто |
| ли прави пастири, добри учитељи народа, и богу угодни.{S} Боже сачувај да су они тек спољашње п |
| посници исповедали су се о бољи народа, и кад седну за богодану трпезу, то ће им бити тајна веч |
| , то нек буде свагда на одбрану народа, и да с њим никад не пролијеш српску крв. — С тим пружи |
| евана.{S} И ви сте виђели патњу народа, и деспотове боље.{S} Деспот Стеван је био српског народ |
| и Грци.{S} Огорчење родбини бруку рађа, и брат брату дубље очи копа.{S} Било је међу нами свашт |
| Смедереву.{S} У двору си своја госпођа, и нитко ти уближити не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си |
| Краљевићем назвао, па онда би се и ја, и можда и мој отац, том краљевском јуначини поклонио.</ |
| рода, који државну владу себи присваја, и који једну част народа од друге цепа, и нек’ се такав |
| изрека ове речи, а бројанице пребраја, и замишљен поглед на деспота баци’.</p> <p>— Јест, оче, |
| опоменеш твог ђетинства, твог завичаја, и би л’ опет волео да си хришћанин.</p> <p>— Јок, шта ћ |
| н, био сам и улема и софта, и ефендија, и срећа ме послужи те постадо’ паша, и сад као што виде |
| посао око манастира.</p> <p>И Јеремија, и Јаблановић и Харалампије мирно почивају, ван манастир |
| твовати, само нек Србија буде сретнија, и ако буде сретна, неће тражити у лози Бранковића сјеме |
| родице, о срамној погибији Харалампија, и издајничких војвода, којима свемогући Бог нек буде ми |
| њи’ оштро их мери, особито Харалампија, и опет прослови:</p> <p>— Погледај ме добро, Харалампиј |
| вако ћути, што се једе, канда не прија, и како ће тугом засићеним пријати.{S} Слабо се говори, |
| лисијарх, и опет даље неколико братија, и то од најдостојнијих који јошт никад нису били у браш |
| а, која је већ начула долазак Леонтија, и само се чуђаше, зашт’ га одмах <pb n="541" /> деспот |
| ајазиту учинити?</p> <p>— Е кћери моја, и сама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовал |
| оре, ал’ види се опет све од одбизрака, и то у неком тајинственом, величанственијем изгледу.</p |
| пијеш вино као ђаур, диндушман Турака, и да Коран ногама газиш.{S} Пиј, овде не сме ти нико за |
| Раде са телохранитељи, да краља дочека, и у град пропрати.</p> <p>Жигмунд на челу.{S} На глави |
| зиђу из трапезарије, бимбаша их дочека, и сад се шетају.{S} Деспот пита откуд крвави трагови, р |
| место, јер бадава, владика је владика, и у светој обитељи као и у цркви имао би прво место зас |
| добро зна да је у падише милост велика, и да га шаром својим обасјати може.{S} Деспот једва чек |
| од потребе, имам ја и добрих саветника, и добрих јунака, ал’ он онде више може за нас радити, у |
| су га питали ко му је био отац и мајка, и каквог је рода и племена.</p> <p>Телом је био мален, |
| града.</p> <p>— О’ђе нема више станка, и град ће се градити.{S} Знаш Смедерево, оне дивне разв |
| иш два милостива а четири несташна ока, и теби се срце у грудима стегне; или идеш поред џамије, |
| х као стоку.{S} Ражали се срце у Марка, и купи благо да искупи робље.{S} Дјели дивље мејдане, у |
| на учинити, кад му је разбијена војска, и док се Жигмунд опорави, донде султан може имати трипу |
| лица је била добра, али је била женска, и то од они’ женски’ којима се власт, слава, богатство |
| а га је част Турака љубила и уважавала, и само неки су га мрзели које из злобе и зависти, које |
| ио како је на црвеног калуђера гледала, и то је општи смех произвело.</p> <p>Но и сам црвени ка |
| арском двору српског цар-Лазара будала, и с њим су великаши и слуге подсмех правили.{S} Има так |
| и по ’декоја господска свадба догађала, и слабо украшени зидови одјек су давали некадашње јунач |
| ма не једанпут је српска војска лежала, и Дарданели не једанпут су јечали од јуначки песама срп |
| ски град, ког би Србија издавати имала, и то као својим савезним пријатељ’ма предати, а какви с |
| Смедерево, да још Србија није пропала, и пропасти неће, ако сви њени синци приону да је спасу, |
| Србија је под ударом турским малаксала, и брзе помоћи потребује.{S} Једно је које морате бирати |
| ра се преправљала, трпеза се намештала, и то усред баште, међу цвећем и густим гранама.{S} Мест |
| ве сабље.{S} Та је поштено свуд махала, и не једно хришћанско дијете спасла.{S} Прими је и бран |
| ој зими родио, па ми је глава презебла, и имам рану у мозгу.{S} Моја мати, сиротица, умрла је, |
| досетљивост, а и покајање за зла дела, и њега је држао за јединог који ће Србију спасти, ако с |
| љ Русне, која га је такође радо видела, и којој је јошт жао било што је Мара кнегиња супруга Бр |
| збиљног, заповедајућег изгледа је била, и одржавала је ред у кујнској економији и собним уређењ |
| родица Гребљановића насљедије изгубила, и да то принадлежи оном који је част српске војске онђе |
| жности измислила да би царицу забавила, и тек последње дворкињине речи срца јој се коснуше.</p> |
| каменом, унаоколо опет сребрна кандила, и њихова светлост неће се гасити до год је Србије и Ман |
| .{S} И мени да је мало срећа послужила, и ја би’ већ досад већим постати могао — упадне Петошко |
| Милица је на сваки његов корак пазила, и како је приметила да се мало осиљава, јавила је Турчи |
| која је већ с Турцима мејдане дјелила, и као што деспот блага има, може сакупити опет нову вој |
| тала; Милица, пак, сасвим се замислила, и својим мислима упирала је у душу и срце Руснино.</p> |
| како би сретнији био у добу св. Данила, и волео би бити монах Пахомије да такве књиге уресом ди |
| ве српске <pb n="523" /> земље штитила, и сад те земље саме себи остављене мораду се појединце |
| Милица се од средњег века мало одмакла, и старост јој је већ предстојала, но слика јој опет изр |
| састави са оном од Видина што је дошла, и сад са свију страна јурне на Мађаре, са пешаци и коња |
| е победе, Бајазит увиди важност Србаља, и паштио се у пријатељству их одржати.{S} Марка већ ниј |
| је, ал’ деспот ’рану за народ прибавља, и не аргатује као робље, већ за своју домовину, своју з |
| , убавешћује нас на што се онде смишља, и кад куд се турска војска миче.{S} Па ни он сам не жел |
| показа као витез, био сам му у шакама, и пусти ме слободна.</p> <p>Сад Јеремија исприча по ред |
| род ће га спомињати у цркви, у песмама, и одјекнуће песме жалосне од Београда до Будима, Дубров |
| разгале.{S} Ја их понуђа’ са робињама, и турскијем и мађарскијем, ал’ они од себе одбијају — р |
| рушевачки лежао је код градских бедема, и давао је изглед оној тачки, гди се мала и велика Мора |
| илићу, коме у војсци српској пара нема, и да је већ и сам цар изложен њи’овом упливу...{S} Цар |
| блановић има гу свој дел.</p> <p>— Има, и на моју жалост већи нег’ ја, који сам био ту све и св |
| едно стадо једног пастира треба да има, и све српске земље и њихов народ да се заклињу у име је |
| крену се даље да се споје са осталима, и то пут Голупца.</p> <p>Бимбаша је опет пратио Харалам |
| о је зло, јер ће с Грцима, с лацманима, и ако треба и с Турцима шуровати.{S} Најбоље би било да |
| кле знај, држаћу ђе треба с хришћанима, и Турке таманити, а кад ме лацмани гуше, да спасем земљ |
| алампији на сохрану у Високим Дечанима, и ту буду са нашим знањем ослепљени — одговори Јеремија |
| т дуго преповедали о прошлим временима, и време је растанку.{S} Зора је.</p> <p>Буде Радосава д |
| ој и у влашкој ордији; ако са Мађарима, и код Мађара има их доста.{S} Осим тога деспот колику ј |
| несложни и један од другог власт отима, и ту прилику треба употребити.{S} Ако се свежеш са Циљс |
| ојци ветрић ћаирка над мртвим јунацима, и јутарња роса беше им последњи самртан пољубац од живе |
| се у тајни договор са Ђурђем и Турцима, и када се цео план дозна, а он у Турке, онамо куд му је |
| мија од неког времена шурује с Турцима, и да га с војском нападнемо, ’де ми је сад војске кад с |
| реч и заклетва свагда света и нерушима, и зато изјављујем да вероломно ни сад поступати нећу.</ |
| истова.{S} Та је књига у Солуну везана, и вредна је била једно властелинство, таква је била онд |
| ајном мирису, из срца је иста ишчупана, и тек преостаје шупљи траг божанственог осећаја.{S} Њих |
| в Татара, са Турцима и против хришћана, и покаја’ се, јер увиђо’ да у Турчину пријатеља није.{S |
| све.{S} И млађи су волели оца Теофана, и они су га оцем звали, јербо је брат само братијама.{S |
| за <pb n="544" /> краља силнога Душана, и видио је како је сунце сјајне зраке бацало на круну С |
| и Јаблановићу.{S} Познајем вас одавна, и ви ћете мене скоро познати.{S} И тебе, Харалампије, д |
| ти оче, знам за твоју честитост одавна, и што те успитам, искрено по души ћеш одговорити.{S} Ис |
| е било.{S} У суседству било је и дувна, и оне су о храму амо долазиле, јер су Дечани били свако |
| оност, кад је, као што си сама убеђена, и према теби не баш најблагородније поступао. — Цар ти |
| задобијем мог шурака Тому Кантакузена, и јошт којег војводу, јер ћу умножити војску, а војска |
| канула.</p> <p>— Да, где су та времена, и ’хоће ли још кадгод настати — упадне Новак. — Опомиње |
| <pb n="388" /> спомени прошлих времена, и добри и зли, понајвише зли.{S} Провео је најлепши део |
| е, свјето је.{S} Властела је искварена, и народ са тог страда.{S} Што је искварено хоћу да иско |
| а му се црква умири од чешких патарена, и као што гласи долазе, успјева, и римпапа га зове у Ри |
| ограда, онда су врата Угарске отворена, и Угарска може опасност која јој такођер грози само у д |
| ло проћи; цео дан сам била јако брижна, и да нам славни гости не дођоше, не бих ову ноћ могла п |
| ту су биле војводе и српска госпоштина, и сам патријар’ амо је долазио, еј то су била времена, |
| појас показује да је на њој госпоштина, и како је видиш, познаћеш да је владарка.</p> <p>Седне |
| >— Ја сам с вашим закључењем задовољна, и надам се да на моју децу заборавити нећете — одговори |
| pb n="330" /> <p>— Поздравила те Русна, и јавља ти да ствар добро стоји.</p> <p>— Говори бистри |
| су се мерили.{S} А што се тиче лебдења, и мој отац је стар, па зато не држи ме већ одавна код с |
| од нас?</p> <p>— Треба имати стрпљења, и у бога се надати.{S} Но данас сам од некога хрђаве гл |
| Но госпођа Ирина, властољубива Гркиња, и властољубив Ђурђе не даду деци насљедити.{S} Но шта ћ |
| а оружије наперио, окрене и ободе коња, и врати се у свој стан. </p> <p>Уљести у град није мога |
| је на тврду реч деспотову, сиђе с коња, и његови побочни, деспотове слуге, прихвате оседлане ко |
| свитом.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња, и пође у конак, баш у ону дворану ’де се Јеремија негда |
| војеном свитом ујездивше, сићу с коња, и упуте се управо к трпези.</p> <p>Имали су и шта гледа |
| уја, зујање, вика раденика, топот коња, и шкрип колах, слух загушива.</p> <p>Кантакузен свуд ’д |
| а приближи манастиру, види много азапа, и нешто коњаника раштрканих ’де им коњи пасу, одмах се |
| и који једну част народа од друге цепа, и нек’ се такав издајица смрћу казни — рече јачим гласо |
| е било тужно јадиковање које срце чупа, и чежња за прошлом славом.{S} Глас је био громовит, као |
| p>Тако се деспот са војводом разговара, и већ почиње свићати.</p> <p>Дотрчи један коњаник, и ја |
| много о тим од деспота, мога господара, и ево ти деснице побратимске, кад поштеније чиниш, као |
| е кроз танке редове мађарских стражара, и док се скупише да вијају, већ је био са својом свитом |
| авна нису признавали владу цара Лазара, и међу овима најзнаменитији је био Марко Краљевић са св |
| ротиву Турака тукао и код Новог Пазара, и код Ниша.{S} Што сад нисам улудо дао гинути остатку в |
| и издржали су последње нападаје Татара, и са тим спасли су већу част турске војске, а са њом ту |
| брат брату, друг другу.{S} Много добра, и многе грехе су заједно делили.</p> <p>Харалампије уђе |
| е било верни’ улака, побожни’ калуђера, и гуслара.{S} Што се у околу султана ради, све то зна д |
| и да кнежеве забавља, да с њима вечера, и донде код њих остане, док их сан не превлада да морај |
| ану трпезу, то ће им бити тајна вечера, и пе’аром рујног као причешћем уливаћеду си бодрост дух |
| ије отпраћен је до одређеног му чадора, и легне да спава.</p> <p>Леп санак је боравио и сневао |
| квим стварима вјера се одржати не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе исправљам.{S} Очита |
| ти, војна је, ал’ град предати се мора, и ја ти дајем тврду ријеч да ћу како предаш Голубац, за |
| едерево.{S} Зато народ аргатовати мора, и данак плаћати.{S} Не зида се Смедерево само за ме, ве |
| да то тако из важни’ узрока бити мора, и да моја судба, као жртва царској, онда кнежевој, поро |
| а чуваш, а што ти писа да се ти отреса, и он држа да су кнежевићи под мојом руком, и да ти ја з |
| Можда се већ и покаја што ти тако писа, и можда ти сада и пише у Дечане, шта да с њима радиш, а |
| се тко опије.</p> <p>— Држу га као пса, и први музтим може га убити.{S} Нек пије ко може подниј |
| ред краља, положи руке унакрст на прса, и дубоко поклони се.{S} Краљ пређе к њему, шири руке, и |
| нео собом и пешкеша, пет хиљада дуката, и другијех ствари, ако хоћеш нећу ником ништ’ од тога д |
| а харач, годишње педесет хиљада дуката, и кад што још за војску устреба, па покрај тога још шес |
| жни Јеремији сто педесет хиљада дуката, и дали му за то у залогу Голубац.{S} Ђурађ сад то не пр |
| рака.</p> <p>— Прошао си много свијета, и јошт нијеси све искусио.{S} Тебе више уговор не веже, |
| >Деспот прими листину, отвори, прочита, и опет савије.</p> <p>— Аферим, све је у реду.</p> <p>— |
| бе, паштрме, сољених моруна, хактапота, и неопходимог граха, са финим улцињским уљем, така софр |
| челу свом записаће вечито име деспота, и осветлиће наокол’ Србије његова дивна дјела — рече пр |
| к-паша није био ту, дин-душман деспота, и њега је Ферхад у Голупцу обрлатио.</p> <pb n="513" /> |
| еду бити некад архијереји.{S} И доиста, и сам Леонтије волио би бити у оном добу прост постриже |
| огатства доста, гостију свагда подоста, и то понајвише великаша.{S} Који се ту покалуђерио, тај |
| о сам Алкоран, био сам и улема и софта, и ефендија, и срећа ме послужи те постадо’ паша, и сад |
| ад је већ за леђи, мост се опет спушта, и страховитом звеком ланца падне да одјекне у срцу Јери |
| , Косанчић, Топличанин, девет Југовића, и остали’ сијасет.{S} Шта ли је још халовити Краљевић М |
| ти.{S} Јеремија погледа на Јаблановића, и прослови: „Прости, друже, збогом“.{S} Јаблановић одго |
| јма педље земље у области Гребљановића, и не мога је имати, јер он само на краљевску стати мога |
| се бијемо.{S} Ви имате тријест тисућа, и ми имамо толико, све окаљених војника, а познајемо и |
| ни, ни ти, деспоте, нијеси без гријеха, и сад је дошло вријеме искушења за те, да прегорјеваш, |
| ра за ту ствар преправити и патријарха, и војводе, да не би, због тајности дела и новости таков |
| га.{S} Јеремија крвав поглед на њ баца, и да на самог наиђе, тешко Харалампији.{S} Дошли су до |
| диша је велики калиф свих мухамедоваца, и они ван падише не могу никуд ништ’, и те притискује в |
| не знамо да Жигмунд никад нема новаца, и да му ваш деспот узајмљује, па и то знамо да он Голуб |
| јер су већ Турци господари од Крушевца, и моравске долине су им у рукама, <pb n="383" /> и слав |
| едрене, а довући одмах ону од Крушевца, и са том војском поћи на Голубац.{S} Та војска ће се ла |
| зеде зеца; но лисице су већ изеле зеца, и наместо тога наишао је на ловца који га убије.{S} Оба |
| Вук то.{S} Покашћу да нијесам издајица, и освјетлаћу образ мог прађеде <ref target="#SRP18590_N |
| но вараш се.{S} Марко је љута убојица, и силно мари за велико господство, као год и Вук Бранко |
| — Одморите се одма’ овде — рече Милица, и посаде се сви важнији на места, која им одмах на Мили |
| презреног Светислава, као потурченица, и у ропству осрамоћена, шта јој је било друго чинити, н |
| ралампије.</p> <p>Тако их ухвати нојца, и вино и сан их превлада.</p> <p>Тежак ћеду сан имати, |
| ном мирису, међу чашама ватреног винца, и онде ’де се слава оружија спомиње.</p> <p>— Марково с |
| <p>— Ваљда сам ја господар од Голупца, и нитко други, и што сам обрекао, сватко из моје руке и |
| држи да је он правни господар Голупца, и поручи Јеремији да преда град, јер ће га иначе на сил |
| у клонути.</p> <p>— Говориш ми из срца, и како ја већ смисли’, но ако ја не будем на очиглед См |
| е.</p> <p>Покрај њи’ ушао је и бимбаша, и стоји, паша га не нуди да седне, он мора на ногама би |
| а, и срећа ме послужи те постадо’ паша, и сад као што виде, сједим на дивану нуз кољено силном |
| ердар, па ефендија, па напослетку паша, и то од три репа,_послаћу војводи Кострешу три товара б |
| у, па да се смиримо — рече Ферхад-паша, и да му знак главом да може се дићи.</p> <p>Харалампије |
| ах и запечати, тако исто и Ферхад-паша, и свој шакопљес на њ даде.</p> <p>— Дођи прексутра, бла |
| н Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути се понајпре, како онамо стигнеш |
| Ферхад-паша, Реџеп-паша, Јевренос-паша, и још друге паше, све сами диндушмани Срба и свих хришћ |
| мија је јогунаст, властољубив, грабљив, и на зло брз.</p> <pb n="413" /> <p>На путу стиже му гл |
| којима свемогући Бог нек буде милостив, и то исприча мог уверења ради, да је на добром путу.{S} |
| и шта ћу бити.{S} Одговорим, богослов, и бићу поп.{S} Језичан сам био доста, па сам знао око м |
| ољи, на његовим прсима је крст Христов, и тако чини како Исус заповеда, свом је у невољи друг, |
| } Зато пролијевао сам посље турску крв, и накан сам против Турчина и своју крв пролијевати.{S} |
| сад једног реч’ма окресне, сад другог, и ником не остане дужан, ма му тко шта рекао, а и све и |
| и.{S} Он паметно збори, искрен је друг, и пије вино.{S} Јунак красно пева, а јунацима је свуда |
| <p>Исак-паша разгледа предел, унаокруг, и надаље, диви се плодном пределу, ’де свачега има, мис |
| е треба замерити, он је јошт врло млад, и отац му је стар и слаб, па као јединац, мора над оцем |
| тефаном, видио је Београда сјај, и пад, и дочекао је предају Голупца, заштиту манастира Богород |
| ом ићи у Голубац, па кад се преда град, и Мађаре распемо и у Дунав побацамо, онда ћемо се амо в |
| том и војводама, како да се опаше град, и закључе још једаред, ал’ последњи пут, позвати Јереми |
| се Мачва предала, предаје се и Београд, и да ће доћи ред на Голубац.</p> <p>Ако Мађари заузму Г |
| нас беде постигнути.{S} Да је жив сад, и он би све то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да |
| лукави Харалампије.</p> <p>— Па и сад, и одсада да га ће ухватимо, тако бисмо чинили, ал’ сад |
| д-паша већ је начинио наредбу за објед, и све спремно донесе се.</p> <p>Провели су обед у озбиљ |
| до куће, траже цуре, ставе их на углед, и најлепше изберу, јер Турчин са лепом невом проводи ће |
| ати деспота и Јерину, да је већи углед, и да не допадне неприлике.</p> <p>Деспот и деспотица ја |
| p>Кад у трапезарију ступе, стану у ред, и пашу поздрављају.</p> <p>Ферхад-паша седи високо на д |
| тове војске, ту је главом краљ Жигмунд, и зову Јеремију на предају.{S} Јеремија се тако не пред |
| л’ ти жао народа?</p> <p>— Какав народ, и тај је већ искварен, сад га вуку налево, сад надесно, |
| им рукама моли краља да не гине узалуд, и тако повуку га натраг.</p> <p>Завиша је са своји јуна |
| волијем мој народ и хришћане нег’ себе, и ако јесам веран оцу син и против Мирче војујем, зато |
| ћ.</p> <p>— Ваљда тек не мислиш и себе, и град и све нас предати? — рече уплашен Харалампије.</ |
| снаја</title>” — ил’ ћу жртвовати себе, и све што ми је мило и драго.</p> <p>— А ти, Облачино Р |
| тли падишо!{S} Кључи Голупца су у тебе, и можеш што год хоћеш чинити, ал’ старије је јутро од в |
| м ишчисти бурне и мутне мисли из главе, и да му срце постане чистим извором добродјетељи.{S} Но |
| ву подигне, сад одобрава махањем главе, и погледав у Јеремију рече:</p> <p>— Ту лежи велико пра |
| н из рата а он поред шербета и баклаве, и међу својим булама своје едемско хашиковање проводи.{ |
| женим деспотом зидане и украшене цркве, и обитељи.{S} Још ћу Манасију већма украсити, а сви ви, |
| ободу буди.{S} Ти си измет свете цркве, и нијеси достојан живота.</p> <p>Ферхад то изрече, погл |
| а баци поглед на прозор, па на другове, и прозбори.</p> <p>— Ево Мађара, дошли су да добију Гол |
| е.{S} Пажљиво је [Леонтије] слушао све, и канда је изреком деспота задовољан, па прослови:</p> |
| мо Ново Брдо.{S} Ако имамо доста снаге, и ја имам нешто војске на својим местима спремне, па ка |
| може да проникне кроз дворске интриге, и да дух клонут уздигне.</p> <p>Русна са Харалампијем п |
| се брине.</p> <p>Тако дигну се на ноге, и са то мало војске крену се даље да се споје са остали |
| и, по реду као што треба прекрсти ноге, и стоји му добро као правом Турчину.</p> <p>Ферхад га г |
| тане код сваког брежуљка, виса, јаруге, и у мисли си бележи.{S} Већ је прорачунао одока какав ћ |
| еко жубореће потоке, обилате винограде, и свуд природа показује свој весели облик.{S} Какав ће |
| у, који нам предстоји, хришћани победе, и да будем ја жртва чиста те хришћанске победе.</p> <p> |
| одмах <pb n="541" /> деспот не доведе, и чему тај дуги договор беше приређен.</p> <p>После поз |
| > <p>Видајић и Љубовић били су војводе, и велики приврженици Бранковића, а непријатељи цара Лаз |
| чинити то, што вам Пајсије казао буде, и нипошто се немојте повађати по Јаблановићу, он је био |
| у случају његове смрти све у реду буде, и да се не подели земаљска влада међу неколико властољу |
| и да не умакне сам са кнежевићима куде, и његова реч је била опомена на Јеремију, да сам на кне |
| а Смедерево.{S} По рекама, водама лађе, и чунови носе спрему, путови загушени од силне марве, к |
| будити.{S} Калуђер се сада у чуду нађе, и молио се у себи богу да га само сад од ове беде избав |
| м војском к опседнутим грађан’ма пређе, и Турцима пријатељство откаже.{S} Сад се обрати на десп |
| ротивустати, ако на вас душманин наиђе, и поособно трти стане?{S} Но, нећу ти више о том говори |
| } А Теофан красно одметанише, па изиђе, и оде управо међ’ млађе, с кима ће и ручати.{S} И добро |
| к се унесе благо.</p> <p>Бимбаша изиђе, и заповеди сејменима да унесу благо.{S} Ту је и игуман |
| ева.</p> <p>Бура престане, месец изиђе, и у тихој појци ветрић ћаирка над мртвим јунацима, и ју |
| д наједанпут опет турски посланик дође, и то главом Јусуф.</p> <p>Он је са великом свитом дошао |
| S} Сумња је ту.</p> <p>Кад деспот дође, и ако зна ил’ сазна да су кнежевићи у манастиру, може и |
| поручује преко бимбаше да на веру дође, и што је покварено, поправиће се.</p> <p>Бимбаша је дес |
| о доба разговарају се, кад бимбаша уђе, и јави да је све у реду.</p> <pb n="499" /> <p>Сви поус |
| град да иште предају.</p> <p>Улак уђе, и заиште предају, јер ако не, мач ће преко њи’ прећи.</ |
| уђива Харалампију, а овај добро потеже, и постаје све искренији.</p> <p>То Ферхад и ’хоће.</p> |
| о таквом снагом, да се одржати не може, и да ти пресјеку све што ти оданђе долази.{S} А треће ј |
| изриче, да своју реч погазити не може, и покрај Турака да он још другог душмана навуче.{S} Бић |
| јер он тек преко Јеремије добити може, и тако изгледа канда Јаблановић није баш задовољан, јер |
| пије ко може поднијети, и колико може, и то тајно, који не може, нек не пије.</p> <p>— То је в |
| авом војском ту, а не зна се колика је, и Београд у мађарским рукама, донде је опасно преко Дун |
| ’ришћанин.</p> <p>— Јест, ’ришћанин је, и то знаш ли тко?{S} То је Петошко, у својој првој млад |
| уде зазора.{S} Но бимбаша познао их је, и води их у трапезарију, ’де Ферхад-паша ишчекује.</p> |
| јаруге, реке и потоке у Србији познаје, и онде ниче, ’де човек не би ни помислио.{S} Тако што ј |
| ању миром, све околности добро познаје, и најслабија му страна, то јест властољубије, биће испу |
| ад улетио био, онда већ вјера престаје, и ил’ би га ухватили ил’ посјекли.</p> <p>— Боље да смо |
| Жигмунду, да ту обвеза повеље престаје, и да се град уступити, предати мора, неће л’ се предати |
| и, паше веле.{S} Султан на то пристаје, и опет ће се сутра држати диван.</p> <p>— Побрини се, Ф |
| ју плео, опет Караманија турска остаје, и за Турке изгубљена није.{S} Но у Европи ’де је Турчин |
| >Друштво се, поред све невоље, насмеје, и један зажели чути једно, а други друго.</p> <p>— Е до |
| лутина, добу бујног напредовања Србије, и дочекао је да крунише за <pb n="544" /> краља силнога |
| , јер ће то бити последњи бедем Србије, и кад тог нестане, неће ни Србије бити.{S} Зидајте Смед |
| је Голубац?{S} Голубац је крило Србије, и ви сте то крило одсекли.{S} Ви сте издајице.</p> <p>Ф |
| и побожност надњу улила за спас Србије, и у последњем тренутку жића, кад ропац завршује, а гром |
| ске се сразе.{S} Крви се млого пролије, и то највише братске.{S} Ту се Србин поред Турчина прот |
| турско, свијети храмови бићеду џамије, и само Смедерево што си градио, Турцима си градио. </p> |
| као улака са свитом и писмом Јеремије, и позове Јаблановића на предају.{S} Јаблановић дође са |
| рима Србију.{S} Но кад већ на ино није, и угарска војска је већ на путу, противити се не можемо |
| лавари Румелије и једне чести Арбаније, и потпадали су под власт Лазареву.{S} Да би могли самов |
| ето им пива и јестива, сваке ђаконије, и понуде.{S} Штета што им нијесте собом из манастира до |
| — рече шапутајућим гласом Харалампије, и преврн’о очи, које више издају нег’ језик.</p> <p>Фер |
| ара, Високи’ Дечана, Ресаве и Манасије, и сви ти дивни остали манастири, цркве и храмови бдити |
| сти ма’ из друге дворане уђе Мелентије, и стане до Ђурђа.</p> <p>— Закуните се тако исто пред б |
| лацмани гуше, да спасем земљу и своје, и с Турчином бићу пријатељ, ал’ таква два пријатеља су |
| еби вуче.{S} Србија се једнако смањује, и једнако ће се смањивати, па ће је тако и нестати.{S} |
| Мађари да деспот опет с Турцима шурује, и мораду на опрезу бити, да не би деспот с Турцима на Б |
| S} Благо ће и оно доћи Јеремији у шаке, и од цјене Голупца Харалампије из руке Јеремије мора но |
| с њима покрај архимандрита ил’ владике, и сам патријар’ је ту више пута био.</p> <p>— Па што ст |
| } Зато одма’ послаћу султану посланике, и с тим смо свршили накратко најнужније што се чинити и |
| ном питању, то су ђеца без оца и мајке, и као да су с неба на земљу пала.</p> <p>Но оставимо ов |
| ија и Јаблановић кују зло, плету замке, и кад их сан превлада отпочинућеду, па онда опет припра |
| а то рећи?</p> <p>— Царица нема војске, и народ ће се за јачим повести — одговори брзо Видајић. |
| ни се.{S} Краљ пређе к њему, шири руке, и на оба образа да му пољубац, на што деспот захвално с |
| орити.{S} Алах нам је дао сабљу у руке, и изрекао је, освојите свијет, и покорите га вјери прор |
| рхад рече да ту нема ништа осим пљачке, и војска би се оданде опет повратити морала, јер док је |
| и одбију хатлије, ал’ опет нови навале, и Лошонци и Розгоњи вуку га у каик, Цецилија прекрштени |
| напуњене пушчаним прахом хитају кругле, и ког стигне, кида му утробе, цеви главу пробијају.</p> |
| ој сајуз довести.{S} Требало је, дакле, и једном и другом српском кнезу ласкати.{S} Сад почну о |
| есело мора бити.</p> <p>Тако се, дакле, и други дан весело провео и дубока ноћ је опет затекла |
| ме већ и жеља лова.{S} Нашто ми, дакле, и спомен негдашње радости кад је то сад за мене жалост. |
| она му изјави да га и сад искрено воле, и тек... не зна ни сама каква би је сила од њега занаве |
| од Арапа небо и звијезде, градити куле, и градове отварати, изворе у корито мраморно стиснути.{ |
| ш стоји велико златом оковано еванђеље, и крст, у ком израђено почива парченце светог дрвеног к |
| ћу и животом.{S} Јошт ми је једне жеље, и то је, да се ти, деспоте, поткријепиш, а ја да добије |
| име остали војводе.</l> <l>Ја ћу, Реље, и ти с царем бити,</l> <pb n="237" /> <l>А брат Гојко с |
| задобио Петошко?</p> <p>— Имам, богме, и то две велике.</p> <p>— Да чујемо какве?</p> <p>— Каж |
| пот мало је сна боравио за задње време, и кад је уснуо, страшни му сни долазили, вране, како ст |
| вјеру наметне, јадранско поморје отме, и трговину утуче.{S} А без савезника ипак не мож’ се жи |
| м канда му је срце необручано, узда’не, и у малој почивки једним оком жалосно изврће, а друго о |
| а мраморно тле, помоли се за боље дане, и срећу породице.</p> <p>Деспот сад сврати се гробници |
| S} Марко пређе Турцима и дјели мејдане, и силно стече благо, па искупљује силно робље.{S} Ја по |
| егова јошт код његове Зулејке закопане, и тужан спомен на Зулејку побуђивао га је на—љубав прам |
| е Мађарима, Мађари се са Србијом бране, и док је Србије, Турци не могу у Мађарску продерати.{S} |
| и извршити, расећи па на четири стране, и тако удове му по капијама повешати.</p> <p>Са свију с |
| е у сахрани благо.</p> <p>Ферхад стане, и прстом показује на благо.</p> <p>— Ево откуп Голупца, |
| има разговарали; кад већ и ноћ настане, и сваки к свом шатору на одмор упути се.</p> <p>— Лаку |
| p> <p>Ферхад-паша то изрече, па устане, и дозивље бимбашу.</p> <p>Бимбаша уђе.</p> <p>— Дај изб |
| ија, обвија се као змија, да га стегне, и прогута.</p> <p>Но дивни синци вредних родитеља, који |
| ило да се војска одмах на Србију дигне, и све до Београда покори, онда подиже ријеч Ферхад-паша |
| погледом Јеремију, понуди га да седне, и он сам седне, и прослови:</p> <p>— Чуо сам за те, вој |
| ју, понуди га да седне, и он сам седне, и прослови:</p> <p>— Чуо сам за те, војводо, како си на |
| урци запитају, па знаду да су код мене, и већ осљепљени, што можда већ и знаду, онда реци да Је |
| уг Ибрахим преоблачио ме у неке хаљине, и узевши маску на образ, улазио сам ноћу међу буле и ве |
| јуриш отели, отерали су га са баштине, и сад је гост и пустолиз у Голупцу.{S} Награду ишчекује |
| је турчити се, да одржи бабине баштине, и да продаје дичну дијецу за јањичаре.{S} Кад је тако, |
| <pb n="515" /> <p>И кнежевић отпочине, и после одмора буде дворен, па онда на посао.</p> <p>У |
| лонити.{S} Само да нас Угри не потчине, и место оног да добијемо овог за господара — рече умере |
| чекати.{S} Обе војске биле су спремне, и сутрадан пре зоре даде се знак битки.</p> <p>Обе су в |
| р времена су окрутна, није за оклевање, и кад чу’ да си овђе зарадова’ се да нећу у овој свјето |
| ње бољма изразила, продужи мало ћутање, и посадив се под једну грану, где је већ све одмора рад |
| по себи знао.{S} И он је имао те жудње, и кад није смео, војводе су га подбадале да не попушта |
| мо о кончини његовог живота не спомиње, и тек на деспотова питања о томе одговара.</p> <p>— А ш |
| одговори:</p> <p>— Што рекосте за Угре, и ја то у срцу исповедам, и јест да стојимо међу две ва |
| елио.</p> <p>Јеремија се мало разабере, и показује добро лице, да се не би Ферхад-паша о њему п |
| нуте вилице, рекао би да нешто презире, и разан прелазак у лицу и погледу неку сумњу је почео у |
| еће шкодити негдашњем јунаку код Искре, и пропустиће јогунастог властелина Јеремију.</p> <p>Јер |
| е старијег брата Гргура.{S} Гргур умре, и остави после себе два сина Ђурђа и Јована.{S} Гргур п |
| аг је велики, покућство испуниће дворе, и јошт ће их већма украсити.{S} Украсе донећеду из Цари |
| еде на столицу до Пајсије, разгледа се, и започе:</p> <p>— Сад је куцнуо час, или — или.{S} Маџ |
| <p>Отац Радосав исприча, изјадикује се, и што збори, Ферхад-паши тако долази, канда је са свог |
| говори достојанствено Јерина, дигне се, и шаком плећа му додирнув, лаганим господственим корако |
| ремија како чу глас, од стиха дигне се, и креће се на пут.</p> <p>Јеремију је Ђурађ лепо примио |
| о крепите се, мужајте се и утврдите се, и не дајте да вам се туђин у унутрашња дела меша.</p> < |
| </p> <p>У исти мах чаушбаша пријави се, и донесе глас да су ту поклисари.</p> <p>— Нек се амо д |
| млађе дворјанке и дворјани уклонили се, и то је био знак да се о важним стварима разговор водит |
| но договарати, допрати их, и уклони се, и шеће се доле-горе пред врати, да не би тко близу доша |
| о отац Харалампије, приближавао јој се, и тражио је прилику с њом састати се.{S} Русна је њега |
| Турке боре?{S} И сам Грман уклонио се, и отишао је у Зету слободну, и погудивши у својој старо |
| ду да се крећу, и тешке камиле дижу се, и сва заира се вуче.</p> <p>И сам султан са свитом је у |
| тора ради.</p> <p>Калуђери дотурају се, и то наблизо.</p> <p>Тамерлан са татарским војводама пи |
| спот је већ у Смедереву.{S} Састану се, и душе им у искреним загрљај’ма пријатељство уливају, ш |
| а од Видина Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голу |
| ању-ноћу чувају да се кандила не угасе, и молитве се једнако читају за блаженство душе деспот-С |
| ати то благо тамо у ћелији, све у кесе, и преполови, јер иде на двије стране.</p> <p>Бимбаша од |
| гућно било, умеравао се.{S} Ето видите, и ово неколико година мира њему можемо захвалити.{S} До |
| се сад Фатма звала, попустила је ните, и молила ме је, да гледам какогод, да ју ослободим из о |
| елике ти борбе јошт предстоје, деспоте, и велике жртве положити мораш, зато немој се радовати, |
| јетим чини.{S} У здравље теби, деспоте, и дивном јуначини војводи Облачину-Ради, и свима јунаци |
| је сад домаћин.</p> <p>— Чуј, деспоте, и ти војводо, унапријед пијем наздравицу, којој нек је |
| </p> <p>— Одавна се познајемо, деспоте, и твој делија, што га именова, војвода Облачина Раде, п |
| зе и бимбаша, а за њим носе пуне вреће, и положе пред ноге Исак-паши, па изиђу.</p> <p>— Ево ти |
| пији налоге даје, да пази на кнежевиће, и Јаблановићу у Крушевац то исто пише, а Јеремији још и |
| p> <p>Запита га за војводе и кнежевиће, и за Харалампија.{S} Одговори да су сви читави, здрави, |
| , помишља’ да је све то за наше грјехе, и рјешим се, како ме срећа послужи, да узмогу народ ору |
| путицом продре до манастира Богородице, и наиђу на малу турску посаду.{S} Ту има и блага и заир |
| уги су писали за народ полезне књижице, и међу народ раздавали.</p> <p>Други опет упражњавали с |
| ди у срце деве, те дивље трњаве ружице, и да се ороси, испари у бајном мирису, из срца је иста |
| јом, утискавају се у деспотове границе, и смерају пре нег’ што би се Угрима поткрјепили, на нас |
| /p> <p>Радосав донесе ракије, мученице, и поскурице, те понуђа Ферхада.{S} Ферхад се прихваћа, |
| рици:</p> <p>— За здравље цара, царице, и целе царске породице; мир и благослов свима — затим с |
| ико је већ било у роду људскоме матице, и колико их је већ жртвовано, једне због други’?!{S} Та |
| Голупца, па да ти преда благо — изрече, и гледи оштро на Јеремију.</p> <p>Јеремија је мало збуњ |
| ницима помаже.</p> <p>Деспот то изрече, и тим се све заврши.</p> <p>Војводе иду на свој посао.{ |
| да ћу ја онда?</p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами и кнежевиће, |
| вас може на зло навести.{S} Седи, оче, и не слушај ове напаснике, а и они ће морати умукнути.< |
| т.</p> <p>— Добро нам дошао, свети оче, и властелине Новаче; откуд вас сад овде у мом двору? — |
| стина, војујем с Турцима противу Мирче, и то зато, што је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца |
| у.</p> <p>Дан на дан хришћани се турче, и то све могућнији.{S} Сваки дан видиш по којег српског |
| сам, па ће се дићи да се свечано обуче, и господу дочека.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| оље било да се деспот од Мађара одвуче, и султану покори, и од њега милости прими.{S} Мађари су |
| ојска на Дунав својим бродовима повуче, и то што пре док не би Турци предварили, заповеди кнезу |
| у, да му кажем да примам Голупца кључе, и да ће Јеремија добити што иште.</p> <p>Малочас, сејме |
| > <p>Бајазит у диван позове своје паше, и с њима се саветовао шта се сад има чинити.{S} Један м |
| тану, срећа ме послужи, те ево ме паше, и на царском дивану сам од првијех.{S} Српско хришћанск |
| већ и тело му је у рукама Ферхад-паше, и сад се више повратити не може.{S} Неће л’ потписати, |
| пије кад је видио ’ладноћу Ферхад-паше, и његов поглед и стиснуте вилице, рекао би да нешто пре |
| или, потписали би’ га опет на што више, и искали би’ опет какав град у залогу — примети лукави |
| гаша војводу на плач навео.{S} Штавише, и песник Радојко је о љубави певао и млада је срца расп |
| ају, из ноздрва им модар пламен издише, и ржећ загризују доламе јунака, а боја нема.{S} То вели |
| видеше Кајицу војводу, ником поникоше, и тек шаптају си „Таква хусара у нас нема“.</p> <p>И Је |
| реба ту красну птицу уловити да и теби, и пророку служи.{S} Треба то знати да кад који ђаур чиј |
| е баштине, одјачам, увежбам се у борби, и потурчим се.{S} Борио сам се против арапских племена |
| Змај-Обличић.</p> <p>— Но аферим Срби, и јест’ да сте јунаци.{S} Нема рата, нема битке, ’де ва |
| како уђе метанише и руку владици љуби, и замоли да их допрати у трапезарију, онде је већ све у |
| дворе царице Милице, ником се не јави, и оде у свет, у Турке, као и многи други, ал’ са тврдом |
| .{S} Одговори да су сви читави, здрави, и од заптија стражарени.</p> <p>Ферхад главом да знак д |
| <p>Ферхад-паша бимбашу деспоту оправи, и јави Исак-паши да иде да провиди војску.{S} Исак-паша |
| имаду јаке пушке, дебеле гвоздене цеви, и напуњене пушчаним прахом хитају кругле, и ког стигне, |
| <p>Деобеници издајице виде да су криви, и као окривљени чекају осуду.</p> <pb n="480" /> <p>Бим |
| устошава; Марко се томе јако успротиви, и то предузеће осујети.{S} Вређати га нису хтели, јер с |
| сме, израдићемо да буднеш први у цркви, и богате баштине.</p> <p>— А зар за ме у деспота дуката |
| двогубо несрећни; затворени као робови, и бела света не виде.</p> <p>Они су оба по жељи Ђурђа п |
| ег нараштаја ко, који по ваздуху плови, и на пароброду и жељезници вози се, у очи погледати не |
| иље поздрав Јерини, да су двори готови, и да буде спремна за долазак.</p> <p>Деспот шиље људе д |
| ићи на погодбу канда сам уз тебе први, и дај ми још два добра јунака, да се пред Турцима не по |
| ја властелин, Јаблановић и млоги други, и сад се још веселе — одговори Пајсије.</p> <p>— Шта, з |
| ја господар од Голупца, и нитко други, и што сам обрекао, сватко из моје руке има примати — ре |
| да ми јавиш шта се около књагиње ради, и то свагда и у свако доба.</p> <p>— Хоћу, но сад морам |
| потпомагати, ал’ веће сигурности ради, и да добију наслон за своју војску, уговорено је да се |
| р од слуге, све чује шта се изван ради, и то увеличателно.</p> <p>Светислав, када је чуо шта се |
| како дође ствар до дивана. — Тако ради, и још како те памет учи.</p> <p>— Хоћу л’ што о сљепим |
| дивном јуначини војводи Облачину-Ради, и свима јунацима, који за свој род гину.</p> <p>Тако на |
| та деспоту на Смедереву што га сагради, и доноси му глас, да су му катане жељне боја, код Голуп |
| е донекле, док Мурат Мустафу не победи, и постане сам свију Турака султаном.{S} Док је међу њим |
| </p> <p>Султан Амурат под чадором седи, и долазе му паше и везири на диван.</p> <p>Амурат у чел |
| ко превиђење плашило, у међедовој кожи, и то задуго.{S} После, кад ми је један добар богобојажљ |
| Мелентије, народ га као светитеља држи, и тај да постане патријарх, не би се дао лако турчити, |
| иди којем Бајазитовом сину срећа служи, и да сазна с којим намерава Стеван држати.</p> <p>Ђурађ |
| а.{S} Такав шпрљавац кад у цркви служи, и ходи, зли језици кажу — гле иде као кртица, треба так |
| жртву, нег’ да их турска копита погази, и као робље у Скопљу продају.{S} И он ће сам, вели, прв |
| у лежи, чека на благо.{S} Да га зајази, и сам се одмах дигне, а бимбаши наложи да носи благо Ис |
| ута, а са стране сваки дан нова долази, и у кланцима могао би’ се свој вашој сили одапријети, и |
| ечак, за војну нејак, ал’ јак на књизи, и од цара дозвољено ми би мјешати се у говор старијих, |
| е ако с Турцима стојимо на доброј нози, и у надњи каквог добитка да ћемо с Турцима у свезу ступ |
| успротиви, зло, ако ли се с њим сајузи, и онда зло, јер под видом пријатељства отимају од нас ш |
| ало иде, да је Бранковић млого силнији, и ако се Милица од које стране не потпомогне, исти ће ј |
| повуку се све навише, да су сигурнији, и да од гора спусте се доле, ако би Турци на подножију |
| у видјела сам те у цркви, у Аја-Софији, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се у те угледа, у |
| е стало да се с Мађарима јаче не споји, и знао је и то да ће с њима лакше мир склопити, јер как |
| слима престаде читати, бројанице броји, и броји сате о срећи ил’ несрећи свог стада српског нар |
| скут мој вас примам.{S} Алах је велики, и његов пророк.{S} Велика је моја сила.{S} Сви ћете бит |
| тако као што је у Бугарској патаренски, и с њима Жигмунд има много посла.{S} Турци ћеду Жигмунд |
| они’ који су га издајством опорочавали, и зато после косовске битке темељније је стојао него Ла |
| а, који су за правду и истину страдали, и који јошт страдају, јер у свету увек има страдалника, |
| ошко није био луд као што су га држали, и од Латина је млого којешта научио, но у старо доба ка |
| су се такови потурчењака одвећ примали, и често на велики степен их уздизали.</p> <p>Дођу јошт |
| ар за ово доба, у Голубац не би дирали, и добио би времена да се опорави од оне слабости, која |
| <p>Турци су од Србаља страшно зазирали, и све се богу молили да Срби остану у миру.</p> <p>Жеља |
| ља се са тим опет на мање части подели, и са тим се Турцима посао покорења Србије олакша. </p> |
| нске и Латинске, фратори су то изумели, и не једном јунаку стегне се срце кад види то ново оруж |
| само за, „житејскаја попеченија“ били, и код којих се, на жалост, каткад таково што случавало, |
| рекрсте.{S} Свагда су они у послу били, и то више људства него себе рари.{S} Они нису чезнули д |
| и, како су их опет други Турци сузбили, и манастир опет посели. </p> <p>Шећеду се ван манастира |
| уговор.</p> <p>Док су Радосава будили, и пробудили, донде јошт могу коју прозборити.</p> <p>Фе |
| много штошта смо и од Турака попримили, и то што је најбоље.{S} Турчин се Угра не плаши, ал’ ка |
| .</p> <p>— Ту до трапезарије на гомили, и чека заповест да се унесе.</p> <p>— Нек се унесе благ |
| би опет какве деспотове катане рупили, и белај починили.{S} Даље наложи им да се на окупу нађу |
| рили.{S} Кад су већ бисаге претоварили, и што су могли понети понели, спреме се за бегство, без |
| рци са Арнаутима на Нови Пазар ударили, и ја сам био у српској војсци, и некако ме Турци са нек |
| > Турци једном приликом на Ниш ударили, и тако преко бугарске границе намеравали у срце Србије |
| атоборни Срби и Турци на Косову борили, и својом крвљу широко поље квасили, царица Милица у сво |
| ашом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и ја би’ се потурчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја |
| у Јерусалим, да се за народ богу моли, и да код куће не гледи како се Турци силе.</p> <p>Наста |
| астир, онда су већ Турци хусаре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију.</p> <p |
| тву принети.{S} Јесте ли ме добро чули, и нек се јави коме је до замерке.</p> <p>Из свих грла ч |
| а онда све остале.</p> <p>— Добродошли, и све добро дошло — рече патријарх — па како си ми ти о |
| не гледа, за свагда се од двора удаљи, и отиде у Рудник, и онде је нове планове против Милице |
| а предаш град, е ту смо по твојој жељи, и благо је ту, предај Голупца.</p> <p>— Ја не понесо’ г |
| увидео да Турци ни њему нису пријатељи, и утолико мање ће бити његовој деци.{S} Видео је шта се |
| .</p> <p>Још је кнежев пртљаг на земљи, и он не тражи стана, већ зове деспота да му покаже сву |
| тумарали су као какви духови по земљи, и како који, по својој ћуди, ил’ је народ Стевану ил’ Ђ |
| млого јача него српска.{S} Но, душе ми, и Срби су се силно борили.{S} И мој отац је од српске р |
| реч’ма задовољан.{S} И сам краљ двоуми, и запита Лошонција:</p> <p>— Како мислиш Лошонција, мож |
| дно јутро дођу у Дринопољ млоги страни, и то понајвише да се турче, па да турску службу приме.{ |
| да их држимо <pb n="478" /> на сахрани, и да их безопасне чувамо, ми смо га разумели — рече Јер |
| н у Србији запате, већ да себе сахрани, и вољан је прије под скут падише доћи нег’ли да га Жигм |
| После велике сече Турци буду побеђени, и Бајазит скупа са својим харемом ухваћен.{S} Ту се и М |
| нтакузену, који си дошао сестри и мени, и овом сиромашном народу да помогнеш, зидај даље град у |
| ати.{S} Турци су за своју ствар сложни, и напредоваће.{S} Турчин ће, у једној руци Коран а у др |
| и Мусулман били су међу собом несложни, и зарате се.</p> <p>Деспот Стеван са својим братом Вуко |
| у Базељском граду, у њемачкој царевини, и свјетује се како да му се црква умири од чешких патар |
| са деспотом и пратњом, сва је у црнини, и села је у чело до деспота.</p> <p>Жалосно је било опе |
| ити.</p> <p>Поклисар се ропски поклони, и праћен од сејмена изиђе и у свој чадор оде.</p> <p>Су |
| деспоту, који јој њежно главу прислони, и к’о у некој сањарији неколико тренутака тако онемљени |
| а ја му поручим да су здрави — и мирни, и да не дамо к њима приступа противничким властелин’ма |
| и нападај, и тај јуриш биће и последњи, и Голубац ће пасти у руке Мађара.{S} Јеремија чека улак |
| ла.{S} Турци су били у највећој сметњи, и за Србе куцнуо је као најбољи час, ал’ бадава кад мес |
| од свој љуби, а та ми и тијело кријепи, и кријепила је у борби међу смрћу и животом.{S} Јошт ми |
| </p> <p>Журно су се спремале те ствари, и хитно се распослале да не би тко у ствар забадао.</p> |
| ота нападнемо, узрујали би се и Маџари, и да деспот падне, срушио би се и Београд, сада капија |
| а, Ферхад-паша, Керим-паша, још везири, и дели-Реџеп-ага јаничарски. </p> <p>За чадором сејмени |
| са јунаком, издајство са поштењем бори, и како ће ђаво да побједи, јунаштва венац да увене.</p> |
| засићеним пријати.{S} Слабо се говори, и кад што деспот прослови, који од војвода кратким одго |
| лади си браду, у знак да истину говори, и да му није нужно бројати.</p> <p>Исак-паша поглед бац |
| пот од Мађара одвуче, и султану покори, и од њега милости прими.{S} Мађари су сад огорчени, Бео |
| о две, близу Рудника од Мађара пак три, и то тешке ране.{S} И твој покојни, Русно, одвећ се је |
| што и Ђурђеве војске, ту су Немци Саси, и ту су Дубровчани под Вуком Бобалићем.{S} Сви <pb n="4 |
| ост измишљен само калуђерима да пркоси, и зато и чекају да дође Петровдан, да св. Петар кључем |
| положити мораш, зато немој се радовати, и не убој се од страхоте која може доћи.{S} Имаш силних |
| </p> <p>Тај налог Ферхад-паша прихвати, и одмах са великом свитом крене се пут манастира Богоро |
| клекнути, а гаваз му седе власи ухвати, и брзо му главу одруби.{S} Главу баци, а труп ђипне, кр |
| мо ли, морали би Турцима града предати, и то би био последњи српски град, ког би Србија издават |
| новати и своју војену силу њој предати, и то оном одбору који сад о’ће да представља царичину в |
| ђер заузета, још треба Голубац предати, и то што пре да не би се задоцнили.{S} Хоће л’ војвода |
| изда.{S} Повеља ће му се за то издати, и овлашћење да у име Ђурђа, који опет у име деспота вла |
| дуже [од] осам дана не може се држати, и сад је још време да ти до шака дође Голубац у твоје р |
| ти се на тврду ријеч, коју ћеш одржати, и предајем Голубац, теби деспоту, ал’ не Жигмунду.{S} С |
| рци почну се све дубље у земљу пружати, и гњездити.{S} Славне некада српске вароши већ су биле |
| мада га мрзим, право ћу о њему казати, и мрзим га зато што ми одмах награду не издаде да Голуб |
| ли, сутра ћу ја све на дивану исказати, и све ће бити тако, како рекосмо, турска ће војска на Г |
| <p>Харалампију морали су за коц везати, и тако га погубе.</p> <p>Тако искајаше своје грехе Јере |
| та ће онда бити, брат брата ће убијати, и последња врата Србије отворићеду се Турцима, вера ће |
| је, вешт је, зна се увијати, превијати, и оно говорити што не мисли — каза Јаблановић.</p> <p>— |
| трасти српски’ великаша у шали пецкати, и такве им је истине казао да су се тек разгледали и те |
| ки има по једну жену, две не сме имати, и кад ју већ једанпут има, не може се тако лако од ње, |
| Ђурађ на пријатељство турско ослањати, и онда би даље дотерао од Стевана, па и напослетку мора |
| случају рата овом снагом на ноге стати, и дурашно издржати, јер у овим неосвојеним, од Турчина |
| је не дам, тек ће му се похот увјећати, и сву силу ће на ме дићи, султан држи да је његова жеља |
| дати град, о ком ће се у свету причати, и кад тај град падне, ужасно ће одјекнути у свом хришћа |
| а убити.{S} Нек пије ко може поднијети, и колико може, и то тајно, који не може, нек не пије.</ |
| огао би’ се свој вашој сили одапријети, и таква сила као што је та ваша јошт Србију сатрти не м |
| нуди да седне, он мора на ногама бити, и чекати на заповест Ферхад-паше.</p> <p>Тишина, да се |
| нде сходно рођењу свом почитована бити, и ништа пожељети неће.{S} На овај начин можда ће се она |
| како ће њој без Светислава тешко бити, и као да умрети мора без њега... сад, опет, представљал |
| Србима нисам никад хтео раздор правити, и <pb n="281" /> тим себе узвисити.{S} Мач мој никад ни |
| свим струкама за будућност преправити, и овом приликом послао га је поред посланика своји’ Тур |
| мислим, онда ћу ја моје право обновити, и лакомисленог грјешника <pb n="381" /> злокобу народа |
| изглед свагда ће ми пред очима лебдити, и када се год уз гусле твоје име спомене, срце ће ми ра |
| ом Јеремија.</p> <p>— Тако ћу и судити, и праведнику и грјешнику, судићу по правди.{S} Но ви ђа |
| > <p>— Свашта.{S} Ал није им се чудити, и сам би му простио.{S} Понајвише изгледају као неки бо |
| елила, твоје ће сродство и овде важити, и ти мораш што добити.{S} Ако буду међу собом несложни, |
| и спомен и славу.{S} Ја морам одлазити, и теби повјеравам Смедерево, да саградиш онако да нам н |
| етим Ђорђем, да ћу прије кућу запалити, и сви у њој да изгорјемо, негли што Ђурђу попустити, ко |
| и, можда ће се деспот још предомислити, и обвезност испунити.</p> <p>— Само нипошто на вересију |
| се са неким парчетом земље задовољити, и то под покровитељством турским.{S} Краљевић, држећи д |
| је из руке Јеремије мора новац примити, и тако му је Јеремија од Јаблановића ближи, пречи.</p> |
| кроз раздор свеколики народ подјармити, и изглед Марковог господарства уништити.{S} Како би се |
| еспот да ћемо се овако сви искорјенити, и ми и народ.{S} Ја њему руке пружи’, он мени.{S} Можда |
| све то извршити што је намеран чинити, и збиљски промера све прилике и неприлике.</p> </div> < |
| S} Но тко ће ту понуду деспоту учинити, и на то га навести?{S} Ферхад-паша све то на се прима.< |
| се хтео пред светским жагором уклонити, и души својој у светој обитељи олакшати.{S} Та Манасија |
| моћи.{S} Будући сам их ја дао ослепити, и код мене се налазе, то моје о њима известије мора бит |
| е.</p> <p>Срби почну се помало крепити, и доиста збрисала би се била штета косовска да је једне |
| се сложити, нову силу наскоро скупити, и пред Турцима сваки комад земље бранити.{S} С тим би с |
| разговарају.{S} Они ће се опет смирити, и међусобно обдарени сваки кући ићи скупа са деспотом.< |
| чити, и покрај Голупца Дунав затворити, и тако може бити лоше среће.{S} Велики је лис деспот, в |
| нав побацамо, онда ћемо се амо вратити, и подијелићемо међу нами благо, како сте се нагодили, а |
| ћи.{S} Жигмунд рад се Турчину осветити, и то помоћу Бранковића, па да уз то још и мало земље за |
| жни да могу ногу на Мађарску пребацити, и Београд који је у мађарским рукама олако освојити.{S} |
| љ Угарах, да ће се лацманство увлачити, и да ћеду фратри православне душе покуповати, од тог не |
| огу они с бока и с леђи пут препречити, и покрај Голупца Дунав затворити, и тако може бити лоше |
| Е видим да се и ја већ морам потурчити, и луд сам што већ досад нисам.{S} Та видим већ ионако д |
| e>”, и сами калуђери морали се смешити, и не један кадионицом јако димећи смех свој задавити је |
| вуку, да те могу тако усамљена напасти, и осталу Србију једним ударцем сасвим утући.{S} Држе да |
| у којем се великаша слабости и страсти, и заслужене њи’ове каштиге одвећ живо представљају.{S} |
| пот је имао времена ред у земљи увести, и партаје противне умирити.{S} У земљи је Ђурађ слабог |
| ерњу молитву пре још нег’ што ће сести, и калуђери га у томе својим гласом пратише.{S} Леонтије |
| Ферхад-паши и силом га на коња посести, и до врати Голупца доћи.{S} Сад изгледа као заробљеник, |
| је тако свршио, и хоће да се пречести, и искаже вољу пред Радосавом, да се рад баш у божијем х |
| .</p> <p>Кад је човек у муки и жалости, и најмања реч тако је жалосна, да би рекао да у њој леж |
| у Пахомију виђео је огледало прошлости, и образ кротости.{S} Пахомије је уважавао Леонтијеву на |
| свој спас. — Деспот ово озбиљно изусти, и што једаред изрече, тога ће се чврсто држати.</p> <p> |
| еспот понуди га у чадор, завесу спусти, и стојећки се питају.</p> <p>Деспот погледом мери Јерем |
| ба онданђе ће се велика војска кренути, и то право на те.{S} Бирај мир, доста је народ страдао. |
| , но морам мантију и камилавку скинути, и дајте ми какво друго одело, па ћу ићи на погодбу канд |
| р њега је тиштало све што Србију тишти, и водио је бригу и рачуна о свему што се у Србији ради. |
| док их сан не превлада да морају лећи, и кад легну да се још код њих нађе.</p> <p>Кнежевићи су |
| је у божијим рукама, ал’ мора се рећи, и да је на раскршћу. <pb n="384" /> Турцима сами одољет |
| еда.{S} Светује се, рад би Дунав прећи, и упасти у мађарску земљу.{S} Неке паше то исто мисле.{ |
| урђа Облачина Раде, Дојчетић, Орловићи, и још читав низ дивних јунака.{S} На <pb n="376" /> туж |
| овићи, Краљевићи, сви босански краљићи, и сами Балшићи и сада Црнојевићи више су шкодили српско |
| опет ће једаред Вукогли у клопку доћи, и тај град ће доћи нами шака као ево Голубац.{S} Што го |
| већ сто пута казао да ћемо овако проћи, и сад ти кажем, <pb n="310" /> и одсад неће бити добро. |
| тана [мађарска] војска вратила се кући, и тек нешто војске у Београду остаде.</p> <p>Облачина Р |
| еван, и поклони је манастиру Студеници, и књигу Светог писма Стеван је на поклон дао, и јошт ди |
| а су му постали вјерне слуте савезници, и пролијевали крв код Ангоре против Татара.{S} Како би |
| уго јошт разговараше родољубиви старци, и тек доцније, кад су к царици поћи намерили, прекинули |
| ударили, и ја сам био у српској војсци, и некако ме Турци са неколико других ухватили.{S} Одвед |
| е нађе звериња, да је деспоту при руци, и кад се прохте Јерини да какову птицу улови.{S} Један |
| рачун.{S} Уважи, господару, моје речи, и по могућству умери Угре.{S} Предају градова и Мачве т |
| ти насмеја се појаче на Петошкине речи, и као неку малу освету изрази тиме проти’ Светиславу за |
| труп ђипне, крв из врата пишти, потрчи, и падне, у ужасном трзању живот изгубио се. </p> <p>Так |
| увају, ал’ како престану сљеди нападај, и тај јуриш биће и последњи, и Голубац ће пасти у руке |
| соким Стефаном, видио је Београда сјај, и пад, и дочекао је предају Голупца, заштиту манастира |
| распуштеним косама пада оцу у загрљај, и моли га да се са својима у Ласловар врати, јер је тур |
| но одговарао је брижној души Миличиној, и тадашњем стању царске породице.</p> <p>Призрен је био |
| лица, с леве Русна, поред Милице Новак, и тако све даље по реду свог чина заузму места и остали |
| ђа окренути, а падиши ће плаћати данак, и сад ће дати за нашу војску ’рану и све што треба.</p> |
| у души хришћанин.{S} Он је мој посинак, и кад мене не буде потпомагаће своје и у турству бољма, |
| даље.</p> <p>Сваки отиде на свој конак, и све је још у двору санак боравило.</p> </div> <div ty |
| .{S} Ђурђе је мој душман, ал’ је јунак, и мада га мрзим, право ћу о њему казати, и мрзим га зат |
| p> <p>Био је Петров пост, ал’ четвртак, и није се тако строго постило; било је ту рибе, паштрме |
| е свићати.</p> <p>Дотрчи један коњаник, и јави да је ту Јеремија војвода, жели деспоту реч дати |
| да се од двора удаљи, и отиде у Рудник, и онде је нове планове против Милице ковала.</p> <p>Рус |
| ца доћи.{S} Сад изгледа као заробљеник, и предат је на милост и немилост.</p> <p>Бурне су биле |
| наје, а који признаје, тај је покајник, и бољему греди.{S} Јест, ја сам био грјешник, велики гр |
| рина.</p> <p>И деспот је окаљен војник, и у сну собом господари, сан му је пола на јави, зато у |
| Грцима, јер је српски народ прежесток, и, у очајном стању, страшан непријатељ.{S} Он рашчлени |
| су нег’ други.{S} Они тако рекну у брк, и војводама и самом цару, да се сви зачуде, ал’ њима је |
| бљановићи, пак немају право на престол, и тако нити Лазар нити његова породица таково право има |
| Знам Смедерево, и тај красан приједељ, и зидај што прије града, јер нас о’ђе Мађари пријеко гл |
| и, све је твоје, само буди ми пријатељ, и све ћу ти исповједити, само немој ме издати.</p> <p>— |
| спот.</p> <p>— Ферхад је твој пријатељ, и Сириџа-паша.{S} Ферхад већ по себи, а Сириџа за мито, |
| знамо.{S} Ја се ни једном не покоравам, и ја хоћу у мојој крајини сам да владам! — пресече му г |
| дао сам вам поуку, сад да вас цјеливам, и повратком здраве нађем.</p> <p>Харалампије загрли нај |
| осте за Угре, и ја то у срцу исповедам, и јест да стојимо међу две ватре.{S} Но и то стоји, да |
| ита Новак Грмана.</p> <p>— Свега седам, и то три тешке — одговори Грман.</p> <p>— А ја већ оне |
| били.</p> <p>— Све је тако, ја то знам, и баш зато што је тако, треба да иштеш мир, а да добије |
| маде’ побратима, изгибоше; остадо’ сам, и у туђинству нађо’ друга.{S} Он је из далеке земље, из |
| мање, већ да је у скупу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу савезе правити против ма кога, |
| {S} Потајно су били у сајузу са Ђурђем, и назначили му време кад би могао на Србију ударити и д |
| а Ферхад-пашу, Петошка, добро познајем, и да смо пријатељи.</p> <p>— Све би’ ти тако исто по ри |
| S} И тебе, Харалампије, добро познајем, и ти ћеш мене познати.{S} Народу сте се споља показивал |
| ијеш ли ме, Јерино.</p> <p>— Разумијем, и ма како ми тешко падало, остаћу за те и за народ о’ђе |
| исто пред богом над светим Јеванђељем, и пред свједоком побожним Мелентијем.</p> <p>Војводе по |
| абирам.{S} Ово ја не хтједе, избјегнем, и одем правце у Прилип, Краљевићу Марку, мог бабе прија |
| иже, сасвим је задовољан својим стањем, и држи да му награда неће фалити, мада Ферхад-паша сад |
| и читање, јер би извртањем, кревељењем, и подмуклим гласом јошт могао у најозбиљнијем часу и ос |
| еспот, Вук са најмлађим братом Лазарем, и Ђурађ са својима.</p> <p>Сви су Србљи са Мусом држали |
| м, бедра обвијена појасом, црном дибом, и сам војвода Кајица, тај бисер од јунака, ког долама у |
| рска ће војска на Голубац ићи са тобом, и са свеколиким благом, па вам све на част.</p> <p>— Пр |
| живио са игуманом манастира Радосавом, и требало је да добро живи, јер је онде лежало његово б |
| својом млађом ћерком, красном Милевом, и дворјанком Русном и служитељском пратњом проходала се |
| ане жељи материној и благу Бајазитовом, и жертвује се.{S} Овај младић одрекне се светски’ ствар |
| а остало ћеду поцепати по обичају свом, и поделићеду међу оне властелине који се предају.{S} Па |
| и му треба, и завађати га са Жигмундом, и зато би му требало нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта б |
| Сад прекини одмах савеза са Жигмундом, и повуци га одмах на мир са <pb n="498" /> Турцима, што |
| био уговор деспот-Стевана са Жигмундом, и да се Мађарима има предати Мачва, Београд и Голубац.{ |
| за деспот-Стевана уговоре са Жигмундом, и да кажеш, не вјерује.{S} Сад народ држи да има два ду |
| учинио јошт деспот Стеван са Жигмундом, и ти си тај уговор морао одржати, а султан се опет стра |
| о о томе, како си прошао са Вукоглијом, и шта ћемо даље.</p> <p>Седну, диване.</p> <p>— Све је |
| одама краља, са Розгоњијом, Лошонцијом, и с Пољаком Црним Завишом.</p> <p>Кад је тако краљ Жигм |
| ује силно робље.{S} Ја пођо’ за Марком, и поче’ с њиме левентовати против турских Арбанаса, кој |
| н држа да су кнежевићи под мојом руком, и да ти ја заповедам, а да ти чинити имаш по мом налогу |
| е, кад лепим речма деле се, кад сабљом, и дел деобе пошкропи се крвљу народа.{S} Мањи се угледа |
| > <p>Јеремија пошље гласоношу с писмом, и с једним Грком, који је у лекарији био вешт, и још са |
| е под деспот-Стеваном постаде игуманом, и он сад чува тело свог добротвора и моли се богу за сп |
| софра да би се не један сиромах с њом, и својом мрсном софром променуо.{S} Но пре нег’ што ћед |
| се светски’ ствари и постане калуђером, и тако нас је сад овде судба саставила.</p> <p>— Е кад |
| .</p> <p>Јерина све сврши са Нићифором, и врати се деспоту.</p> <p>— Ја сврши’ све по реду — ре |
| тељство са великим господарем Мирчетом, и узме у руке кормило слободне части Србије.</p> <pb n= |
| , дође и Ферхад-паша са великом свитом, и није се мало зачудио кад види мртве лешине, рањенике, |
| Бранковића, показаћу дјелом и животом, и смрћу, да за род и земљу живим, <pb n="539" /> да опе |
| и да се деспот не накити победе венцом, и оставио га је [с] војском на страни, како опет деспот |
| , ту свету тајну, чистим срцем и душом, и канда му се камен од срца обалио.</p> <p>Како се сврш |
| да их после лакше баце из Београда ван, и Угарску освоје.{S} Тако су Турци с нами и међу нами ч |
| е дуго вријеме.{S} Радо би’ гледао ван, и кад поглед бацим тамо, морам се дјела постиђети, ал’ |
| балио.</p> <p>Како се свршило, иду ван, и Ферхад позове оца Радосава у трапезарију, има да још |
| гу је добио у насљедство деспот Стеван, и поклони је манастиру Студеници, и књигу Светог писма |
| средини, а десном шестоперац буздован, и гледи на деспота хоће л’ добити миг.{S} Тешко Јеремиј |
| лако убеди, да је од деспота помилован, и да ће ту остати, да што боље једе, паштрме и јегуље, |
| , само му је рекао, да је исти поуздан, и да његове речи на своју и свог народа корист добро уп |
| ати, онда је мени и сам Јеремија дужан, и Голубац држим као залогу.</p> <p>— Ал’ ако силом нава |
| и уговорено.{S} Исак-паша је задовољан, и сад је тек посао на дивану.{S} Донијео сам ти све у р |
| мањиној Србији.{S} Деспот је задовољан, и рече игуману да боље и последње јајце да народ на жрт |
| је на ино, јер ако започне као делиман, и не пође за руком, обрука се, онда од султана му гајта |
| овек мало се рашћеретао, што чу игуман, и сад је на епитимији.{S} Док се руча, брат Теофан мора |
| Голупца.{S} Мир је склопљен и потписан, и поднијеће се султану на потврду.{S} Србија што је у м |
| требало да је на њој логофет потписан, и печат ударен.</p> <p>Један бискуп вели, кад је већ је |
| ро Турчином бити; сваки је мали султан, и већ на овом свету рајем се наслађава.{S} Што је тек и |
| Марка и Хасана, отиду свак у свој стан, и очекивали су бој.</p> <pb n="326" /> <p>Дуго нису мор |
| еше чудан светац.{S} Стасом беше мален, и морао је имати једну плећку нешто криву, јер му се гл |
| азговара.{S} И он је ту у двору стањен, и једва чека да га Ферхад позове.</p> <p>Ферхад-паша це |
| ју, ’де је већ крст од Турака отклоњен, и све иконе побацане, јер турски дин не трпи Ису Пејгам |
| ремена, ослободим се и дођем у Призрен, и ту се станим.{S} Имао сам нешто и новца, па ми је зат |
| .{S} Ферхад-паша је сад Петошко, Србин, и каиљ је са својима својски да проведе.</p> <p>Залажу |
| круне, скиптра.{S} Отимао је и Вукашин, и сам ђед кнез Лазар није увек правду наједнако дјелио, |
| племена на српски <pb n="528" /> трон, и Високи Стеван не једаред га себи на световање призива |
| вореним очима гледи на Мађарску, Сибињ, и оданђе амо продријети се не може, тај град мора Србиј |
| ак, преко друге треће руке је дознавао, и дознао је, да је Радосав за веру и род кадар и живот |
| род, ког је и код душманина заштићавао, и гусле ће јасно даворити о имену његовом где год Србин |
| ке код Искре, на вјеру је Турке позвао, и ником зла не учини, на ријеч пуштао их је својима.{S} |
| је већ свуда велико јунаштво показивао, и веће војено одељење управљао.{S} Он је био красан, че |
| д га је Петошко у манастиру задиркивао, и на миндрос узимао, но преиначено име на Каралампогли |
| Српско хришћанско робље сам искупљивао, и испод руке свом завичају шиљао.{S} Што су други погри |
| ивлачи.{S} Та зрна сам ја јошт сачувао, и ако не могу њиме нахранити, могу јадно сироче од самр |
| абости ратне терете сносити није могао, и тако као царски саветник бавио се кад у царском двору |
| је с матером својом Милеву Турцима дао, и с тим се турском удворицом начинио.{S} Русна вели, да |
| у Светог писма Стеван је на поклон дао, и јошт дивно еванђелије, које се метне на прса деспот С |
| је с већом чашћу српске земље завладао, и да не бијаше кнеза доцније цара Лазара, зар би свекол |
| оји се душом и срцем том позиву предао, и ком се истинито посветио, из чистог уверења прам вери |
| и сам на све то смешљиво лице показао, и није дао приметити да га та подсмешљивост врећа, прем |
| ката што се са деспот-Стеваном обвезао, и да му са још дванаест хиљада ујамчи баштину у Браниче |
| Не једног калуђера је тако испрескакао, и не једаред је Харалампија, садањег Каралампоглију, та |
| <p>Деспот је то достојанствено изрекао, и што једаред рече, то се одржати мора.</p> <p>Деспот р |
| Стражар са куле већ је два сата викао, и све осим служитеља предало се спавању.</p> <p>Служите |
| праву када је и Вукашин породицу имао, и то какву јошт.{S} Камо пара Краљевићу Марку, који се |
| уље и повеље српских властелина, писао, и цео свој век је у том провео.{S} И могаше бити игуман |
| л’ се деспот Бранковић на то потписао, и не би ли пре с Турцима мир учинио.{S} Штавише, Розгоњ |
| адесетогодишње службе пашом сам постао, и уживам пуно султаново поверење.{S} Теби сам често у В |
| мпије, дабогда, скорим владиком постао, и заслужио си, јер да тебе не би и Русне, не знам шта б |
| те, да сам ти увек потајно наруку ишао, и штошта не бијаше по турском адету што учини’, могах з |
| ао био да не брани очино и своје право, и цео би га јуначки свет зато за кукавицу држао био.{S} |
| вања, морам се спријемати за Смедерево, и оставит’ Београд, ионако ми о’ђе земља под ногама гор |
| Србију чувати.</p> <p>— Знам Смедерево, и тај красан приједељ, и зидај што прије града, јер нас |
| > <p>Јерина шаком глади чело деспотово, и уздисај му одла’не, канда осећа добар утвор руке, кој |
| и код римпапе да подигне христијанство, и злата пош’ље.</p> <p>На Розгоњијеве речи настаде почи |
| ошиш новца и крви за алеманско царство, и против хусита, који у Угарску не задиру.{S} Најпре не |
| свију страна, честитају му деспотство, и траже пријатељство његово.{S} Мађарски краљ Жигмунд, |
| рада.{S} Грабљиви, лакоми сте на благо, и све то пограбљено благо доћи ће Турцима у руке.{S} Та |
| том да се разговарамо кад стигне благо, и град се предавати буде, лако ћемо онда с њима, ил’ ће |
| м вратима јако лупају, да их има млого, и то на коњу, и да желе унутра ући.</p> <p>— То ће бити |
| о сви знамо, Турци су опсели Ново Брдо, и ја добијам оданде преко мојих људи гласове.{S} Ако па |
| стане пред деобенике, исправи се гордо, и прослови.</p> <p>— Ја сам Ферхад, турски паша, ал’ у |
| и погледа.{S} Младост је бурно провео, и постриже се, да ступи у мирније пристаниште жића.{S} |
| је под својим именом у овај свет увео, и у турству, хришћанству и свом народу добро чини, а ви |
| е можемо.{S} Пашће ту и нами што у део, и то је, мислим, највећи део, ако Голубац предамо.{S} Н |
| ан је међу њима као неки праотац седео, и ако се ко са Петошком ил’ са другим којим кошкати поч |
| је цар-Лазара ћер Милеву за жену узео, и са тим и Србију к себи привукао тако да су му постали |
| оружаном руком Вукашинове земље заузео, и по којем праву када је и Вукашин породицу имао, и то |
| укашин, који се силом на престол попео, и сам није таково право имао.{S} Сад, дакле, онај треба |
| ет остао сам у себи оно што је пре био, и камилавка није му била у стању ћуд и страсти му измен |
| ити није било; он је одвећ озбиљан био, и замишљен је изгледао.{S} Отац Харалампије био је добр |
| } Султан је са нацртајем задовољан био, и ствар је готова, тек форме ради кроз диван да прође.< |
| ону, до ког је други трон намештен био, и тако краљ Жигмунд <pb n="394" /> седне, телохранитељи |
| ремија се са тим код Ђурђа удворио био, и сад Јаблановић без Јеремије ни да се макне, не може и |
| , који га је од Душана на поклон добио, и из тог пили на даћи после боја и побједе над Шишманом |
| говог брата, Мехмеда сам с тим задобио, и тек њему посве могу захвалити што смо у садашњем мало |
| ер си увијек земљу и своје стадо љубио, и што рекнеш, то је у твојој часној глави промудрено, в |
| новим устројењем у својој земљи бавио, и не мислећи на таково што да ће Ђурађ са Турцима на Ср |
| рене стигао, одмах се султану пријавио, и о подробностима га известио.{S} Султан је са нацртаје |
| ти је он у свом огорчењу Турке оставио, и своје Србе против турски’ нападаја бранио, и кад је с |
| а угарском и грчком господом лов ловио, и Манасију посећивао.{S} У Војнику вежбали су се Стеван |
| ушта истина, искрено сам се исповједио, и искрено ћу испити рујно винце из другог пе’ара, тако |
| ио.{S} Тако што је и код Искре изредио, и Турке потукао. </p> <p>Исак-паша мисли се, даје му за |
| у Голупца, татарин је дању ноћу јездио, и донео у Једрене тај радостан хабер султану.</p> <p>Ис |
| из Смедерева још благовремено дојездио, и нађе га при крају живота.</p> <p>Кад га је деспот при |
| особито са оцем Харалампијем проводио, и свашта је смешно казивао.{S} Грман је опет певао и Др |
| брат-Хафиз, који се с царевима дружио, и са песмама исток напунио.{S} Хасан је био Марков побр |
| па тек је оданде к Русни често одлазио, и с њом нове замке плео.</p> <p>Светислава је нестало; |
| о.{S} Ти си више пута Турцима прелазио, и опет их остављао.{S} Данас си на доброј нози са Турци |
| е весело.{S} Харалампије све се ’шалио, и волео је лакрдијаше, али само да је све по његовој ћу |
| ду роди.{S} Брат је братску крв пролио, и оскврнила светиња братске љубави.{S} Зло се почне шир |
| } Петошко се одавна са мном побратимио, и много шта имам њему захвалити, што ми је за руком пош |
| је Србе против турски’ нападаја бранио, и кад је све у миру било, онда се тек с Турцима мирио.< |
| , да му Јеремија обећано не би испунио, и зато се бацио пред скут Ферхад-паше.{S} Зато није се |
| -паше биће благо, он је уговор склопио, и он ће вам у делби по турском ћитабу судити.</p> <p>— |
| спот је то из чистог уверења изговорио, и радознал је шта ће на то Леонтије рећи.</p> <p>Леонти |
| мантије и калпак место камилавке носио, и срцу дуг платио ал’ бадава је, кад је већ мој отац та |
| сиједа.{S} Колико је већ харача платио, и опет је Турчина ујео — рече Јевренос-паша.</p> <p>Паш |
| унав.{S} Завиша је тај прелазак штитио, и јошт Турци не могу да продру, пушкари тако су понамеш |
| ликом битке код Голупца руке прекрстио, и није <pb n="512" /> се с мјеста макао Жигмунду да пом |
| ће са будалом?{S} Тек је чело намрштио, и даде знак да би добро било да се Петошко удали, да шт |
| ња, јахати је још као искушеник научио, и отпутује.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Краљ |
| пца. <pb n="500" /> Тек што се опрашио, и на рахат се дао, дозивље га Исак-паша на диван.</p> < |
| /p> <p>Диван је у главноме све извршио, и закључио, сад се паше дижу и разилазе.</p> <p>Ферхад- |
| послао, на брзу руку је поруку извршио, и одјездио је одмах пут манастира Богородице, брже, нег |
| своје.</p> <p>Исповест је тако свршио, и хоће да се пречести, и искаже вољу пред Радосавом, да |
| ти ђаконије, једи, пи’, Каралампоглијо, и буди весео, знаш ли да си у двору, у дворани цара Лаз |
| десет хиљада дуката, за ме исто толико, и слободне баштине.</p> <pb n="408" /> <p>Харалампије у |
| Ђурђев Гргур пао је у ропство татарско, и остао је онђе.{S} Деспот и Ђурађ заруче себи овде грч |
| S} Будала чује од господе какав је тко, и то онда чује кад онај није онђе о ком је говор, а гос |
| и нег’ улудо гинути — одговори Петошко, и на то је чашу смедеревског искапио.</p> <p>Док се Нов |
| акратко најнужније што се чинити имало, и тако ’ајдмо сваки своме послу.</p> <p>После ове бесед |
| син Краљевића. -</p> <p>Донесе се јело, и почне се јести и пити, па онда беседити.</p> <pb n="2 |
| одама у црну дворану уђе, седне у чело, и да знак војводама да поседају.{S} Војводе по реду и с |
| срцем, узвишеним осећајем, да је било, и јошт их има, који су за правду и истину страдали, и к |
| ра Лазара господарство јошт младо било, и да се већ Вук Бранковић уз владу успиње.{S} Знао је д |
| мастиру под управом Харалампије живило, и шта се радило.</p> <p>У трапезарији било је весело.{S |
| ош се у том истом смислу дуго диванило, и с обе стране закључено буде да се примирје учини и да |
| о су подробни описи, шта се ком десило, и како је породица живила.</p> <p>После главног одмах ј |
| о цијелом извијестим како је све текло, и како деспот мисли.</p> <p>Исак-паша размишља.</p> <p> |
| родужи Петошко — мотао сам се тамо-амо, и то у незгодно ратно доба, док нисам пао први пут у ту |
| а <pb n="534" /> мир, који сад уживамо, и зато смо могли Смедерево назидати.{S} Такав човјек не |
| опет Турцима приближимо, и да ојачамо, и кад Угри опет ојачају, наново у борбу против Турака, |
| обринути да се опет Турцима приближимо, и да ојачамо, и кад Угри опет ојачају, наново у борбу п |
| ку да народа ради све смутње отклонимо, и да се спасе што се спасти може.{S} А ја вјеру сам си |
| абуни и само свештенство је усколебано, и међу самим калуђерима налази се подоста, који су на с |
| о мешовитом стилу онога времена зидано, и израчунано на нужду и обичаје оновременог српског гос |
| на освету позива; пустити их слободно, и то је опасно, после смрти деспота пали би у очи, а Гр |
| > <p>То изговори султан достојанствено, и мигом да знак да је ствар свршена, куповина и продаја |
| n="497" /> већином бимбашом откупљено, и ваљда ти је и предато.{S} Од мене, пак, добићеш хаљад |
| е приправи све што је за кнезове нужно, и до пол сата није их већ било у Дечанима.{S} И гласоно |
| па, дође у Приштину, на огњиште бабино, и утре сузе удови и сирочади, дијели с њима што год има |
| а такови’ тражитеља код Србаља довољно, и то и пре и после косовске битке.</p> <p>Марко Краљеви |
| ло.{S} Пјеније је било, истина, красно, и како не код толики’ певача, — али није носило на себи |
| им гласом Русна.</p> <p>— О врло добро, и како не би у овако веселом двору.{S} Код нас калуђера |
| <p>Ферхад то изрече, погледа их оштро, и тамо-амо шеће се.</p> <p>Војводе и Харалампије од чуд |
| рмило нашег брода у руци држати чврсто, и ако бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим про |
| ије било наћи.{S} Тај је сваког дирнуо, и мене ујео за срце.{S} Ја га нијесам <pb n="453" /> тр |
| е показује, јер њему је увек био добар, и обећао је при деоби у помоћи му бити.{S} Ако што укин |
| токлацима довезе сву спрему у Ласловар, и топове.</p> <p>Јеремија види мађарску војску, но не у |
| да, кнежевићи буду одведени у Хилендар, и онде ћеду их смирени калуђери примити поштено, онако |
| аш ли над колико је земаља он господар, и шта јошт неће покорити?{S} Твоја би кћи код њега била |
| је и то, да је изврстан војвода, мудар, и у невољи зна се наћи.{S} Лако му је било погодити и т |
| p> <p>— Ајд’, вуцимо га — повиче Митар, и одвуку калуђера унутра, поред сви’ његови’ молба и из |
| ста ружан; но, поглед му је био жустар, и изражај цео оштроуман.</p> <p>Деспот кад га је први п |
| вору у очи пао и један и други калуђер, и одма’ их дворјани и слуге међу собом прозову: „црним“ |
| Па како ти је било кад си био калуђер, и како си калуђерство оставио? — запита Новак, који је |
| ара блага, па ћу запросити његову ’ћер, и задобићу је, јер ћу бити славан човек.</p> <p>— А шта |
| арски краљ и њемачки цар, понудити мир, и то зато да га од тебе одвуку, да те могу тако усамљен |
| хад-паша, међутим, врати се у манастир, и све као што треба приређује.</p> <p>Дозове кнежевиће |
| >Деспот и деспотовица уљезу у манастир, и сиђу с коња, дочекани од игумана Рувима и свих калуђе |
| шно разљутио, кад је чуо за тај уговор, и навалио одмах на Крушевац и Ново Брдо, мада је у Кара |
| жати мора.</p> <p>Деспот развуче чадор, и повиче да коње доведу.</p> <p>Ал’ гунгула траје.</p> |
| то за Радосава чује се свуд добар глас, и кад су се хусари са азапима крвили, није избегао, шта |
| мора чувати Дунав против Мађара за нас, и повлађивати му треба, и завађати га са Жигмундом, и з |
| ом.{S} По сокаци сви су гледали на нас, и завидили нам.{S} Но срећа није дуго трајала.{S} Започ |
| дајицама суд свршио, сад је опет рахат, и ишчекује деспота.{S} Бриге му је стало, да се деспот |
| у руке, и изрекао је, освојите свијет, и покорите га вјери пророковој.{S} Тко неће, нек буде п |
| >Но Петошко је имао дивну бистру памет, и у срцу жарко родољубље.{S} Проучио је многе књиге.{S} |
| рече Јаблановић.</p> <p>— Ја се, опет, и заклињем и преклињем, да ћу се прије потурчити, нег’ |
| отац Харалампије, сад већ архимандрит, и чека да постане владика.{S} Њега је Русна покровитељс |
| ад једно кругље из пушке пљесне у штит, и продере га, прође измеђ леве сисе и савијеног лакта, |
| укује се са Облачином, устаде и деспот, и рукују се.</p> <p>Ферхад стане, обојици у зеницу глед |
| ила се пут Голупца, с њом иде и деспот, и Облачина Раде.</p> <p>Војску прате вране и црне орлуш |
| <p>— Увидио је то зло и блажени деспот, и пружио ми је као свом нећаку братску руку да народа р |
| т хиљада дуката, па на то још дванаест, и још дванаест Јаблановићу.</p> <p>Јеремија почине, бац |
| и оштар миг, који изгледа као заповест, и тако поседају.{S} Харалампије није се дао двапут нуди |
| та у дворану као каквог госта.{S} Јест, и деспот је у Београду гост.</p> <p>Облачина Раде и сви |
| дем с тобом у град у свити од дванајст, и као твоја мени, тако моја теби душа нек буде аманет.< |
| вино пити.</p> <p>— Можеш, ти си гост, и поклисар; ко Турчину служи, све му је слободно, твој |
| ако сад уговорисмо, па сад си мој гост, и сад нек донесу сваке ђаконије да видиш да је Турчин п |
| p>У деспота је још она стара одважност, и неће се ничега побојати.{S} И већ чега да се боји, ио |
| њему пређе и Ђурађ, усугуби се јарост, и Турчин намери до конца Србе сатрти.</p> <p>Муса неком |
| аках и поклисарах, па се спреми на пут, и отпутује.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id= |
| уга, зато си га и довео.{S} Велики пут, и велики корак учинисте.{S} Ту се о глави, о земљи ради |
| српске хаљине обучена.{S} Последњи пут, и то у највећој тајности, отиде у цркву да се пречести, |
| ним Грком, који је у лекарији био вешт, и још са поуздана јача два човека Харалампији, ком се н |
| о је одма’ наредио да Видајић, Љубовић, и његов син Ђурађ Бранковић турском султану отиду и при |
| p>— Ту је у деоби и војвода Јаблановић, и он је у Голупцу.</p> <p>— Чуо сам за њ, знам га.{S} Д |
| ода Облачина Раде, велики челник Радић, и Кајица војвода, и Ђурађ Кантакузен.</p> <p>Деспот у з |
| ича им све подробно.</p> <p>Већ је ноћ, и једнако се прича.</p> <p>— А чије ће бити намијењено |
| <p>Отац Харалампије рекне им добру ноћ, и отиде с Митром.</p> <p>Већ су се петлови готово искук |
| > <p>Дозове кнежевиће и старог Варнаву, и све испита како је ослепљење њихово текло.</p> <p>Фер |
| и руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фетву, и решиће га од обвезе.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— |
| Ново Брдо, крај је Ђурђевом господству, и онда ћеду Турци подићи опет нов санџак, а остало ћеду |
| рко.{S} Турци диве се његовом јунаштву, и веле, да ако икога, то доиста Краљевића Марка јединог |
| ради, да не клоне.{S} Он се моли богу, и светој обитељи, у храму Богородице у срећу и здравље |
| га.{S} Косово поље позвало је на слогу, и који сложни беше, дошли су.{S} Но, не би на Косову Кр |
| ти су се покалуђерили да уживати могу, и примали се од буди какве класе људи, само ако је особ |
| а које се већ зна ’де су, силом одведу, и да кнежевића Јована, старијег брата, за деспота извич |
| што је предао Мачву и Београд Жигмунду, и зато ће му леђа окренути, а падиши ће плаћати данак, |
| о кад су готови били, опросте се и оду, и благо однесу.</p> <p>Остаде Ферхад, спрема се сутра з |
| .</p> <p>И Јерина прима верног војводу, и већ је спремна.</p> <p>Силни пртљаг пуштају Дунавом д |
| олаже.{S} Ја хоћу засад мир мом народу, и доцније после моје смрти, опет нек му је бог у помоћи |
| је, ти си био увјек зао демон у народу, и твоје причешће тровало је народ.{S} Кад нијесам могао |
| Он је свој род љубио.</p> <p>У народу, и да је остао као Петошко, ништ’ не би могао чинити.{S} |
| јек мора обазрив бити, јер, штоно кажу, и зидови чују.</p> <p>Леонтије тиме заврши.</p> <p>— Са |
| спот примјетио, дозове га к себи близу, и слабим гласом пред околостојећим војводама и саветниц |
| ја отворена, калуђери пазе, ишчекивају, и како виде јездеће, Јеремију и бимбашу, продере се <pb |
| репоруком да их као очи у глави чувају, и да им не буде квара.{S} Ферхад-паша познаје Хилендар |
| огу, ал’ знао сам да кнежевићи сметају, и Ђурађ, кад сам му јавио да су кнежевићи у нашим шакам |
| бојазан да Мађари са Србима не ојачају, и ако се град што пре не преда, могу откудгод Турци иск |
| ана навалићеду, већ наваљују на Србију, и да нам не даду времена да се Угрима поткрепимо.{S} Ак |
| ут Маџарима да нам не упадају у Србију, и да не продиру у Поморавље, јер би нам ту могли ударац |
| ојводе подићи ћеду сав окол и Шумадију, и прекинућеду свезу са Крушевцом.{S} Да покори сву Срби |
| имати мира.{S} Они подбадају Вукоглију, и ето већ им је предао Београд и Мачву.{S} Па Мађаре по |
| p>Ферхад-паша отпасује сабљу димишћију, и пружа је Облачини.</p> <p>— Ево ти, Раде, у знак побр |
| е претке, који су се борили на поморју, и против силна Душана.{S} У твојим жилама тече крв Нема |
| уше оних који у том раду живот жртвују, и за покој душе свих претковах, а за спас свих потомака |
| штиром и копривом.{S} Турци се радују, и нека их, <pb n="340" /> весела им мајка, кад тако нап |
| нег’ што ће на коња, јошт да се рукују, и шапне му.</p> <p>— Не предаји града, дочекај Турке, к |
| испод руке све црквене утвари покупују, и сад чека даљу заповест.</p> <p>Ферхад-паша укочено гл |
| ио да великаши са Турцима млого шурују, и да добра бити неће.{S} Док се Стеван с војском у Азиј |
| се мора чинити.</p> <p>Још се светују, и Ферхад-паша то изради да Исак-паша остане у Голупцу, |
| ће наваљују, јер хоћеду да пут пресеку, и сам Завиша види да одољети не може, већ са својих нек |
| ао, штавише, био је у цркви на бранику, и добио је боја.</p> <p>Ферхад изрече и враћа се са гос |
| > <p>Јерина да опроштај градоначелнику, и свој госпоштини, стане насред града, обазре се, срце |
| оли богу за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу ти већ предати.{S} К |
| ије.{S} Но Смедерево ће бити трн у оку, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су Срби с Мађарима, Т |
| онда на Мађаре.{S} Скупи силну војску, и удари на Влашку.</p> <p>Код Краљева, влашке вароши, с |
| } Они иду да искорене вјеру хришћанску, и све да потурче.</p> <p>— Познато вам је да је деспот |
| спусти испод врата, испод кошуље руку, и прстима довати, извуче мали златан крстић на сребрном |
| ати.{S} Лошонција прође на другу обалу, и на четоклацима довезе сву спрему у Ласловар, и топове |
| је <pb n="542" /> у прњавору на прелу, и као човек мало се рашћеретао, што чу игуман, и сад је |
| донде је деспот устројавао своју земљу, и народ се већ почео тако опорављати да би се већ — дат |
| S} Тако мисли султан и Турци на дивану, и што сад изговори’, из дивана знадем.{S} Јошт нешто да |
| вио, Јерина се повукла у своју дворану, и ту је гостопримно занимала своје гошће, кћери ил’ гос |
| {S} Но оставимо прошлу славу на страну, и сад имамо још доста српски’ јунака који ће српско име |
| алампијем.</p> <p>У дворани се састану, и то код јела, код пуни’ пехара.</p> <p>Седе, пију, ни |
| знато, Турци дубље у вашу земљу упадну, и понесу са собом осим млого девојака, млого тисућа сит |
| имаш жена?</p> <p>— Хануму имам једну, и више никог.</p> <p>— Какав си ти онда паша?</p> <p>— |
| сле поздрава и отпоздрава мало заседну, и за_мало трајаше, ал’ ето игумана, како уђе метанише и |
| клонио се, и отишао је у Зету слободну, и погудивши у својој старости јошт неколико песама, одз |
| ’ уједно препоручи им да чувају Јерину, и ђецу јој као очне зенице.</p> <p>Деспот одлазити мора |
| Сад Ферхад извади из појаса на листину, и преда деспоту.{S} То је потписан уговор.</p> <p>Деспо |
| ли, а ти војводо, начини одмах листину, и потпиши да мени град предајеш, тако и никако друкче, |
| те и Русну, где још и калуђера затекну, и о својим стварима својски се договараше.</p> <p>Стева |
| лупају, да их има млого, и то на коњу, и да желе унутра ући.</p> <p>— То ће бити какав глас с |
| ши’.{S} Да нијесам употребио пријевару, и Ђурђа довде домамио, тешко да би’ перје изнео био.{S} |
| А ви сви повинујте се новом господару, и потпомажите га, мени пак бог милостиви нек по правди |
| и одустану од јуриша да се мало саберу, и поткрепе, па ћеду опет на јуриш.{S} Ово је био још по |
| мога?</p> <p>— Ево, доша’ ти на вјеру, и тврду ријеч, исповједам ти, да од наша царства ништа |
| младости.{S} Турци гину за своју вјеру, и што код њих старији заповједи, млађи слушати мора.{S} |
| да донети за поткрепљење добру вечеру, и доникле су заједно седели.</p> <pb n="416" /> <p>Јере |
| своје, преправи за турску војску заиру, и дођи прексутра да ти хабер по вољи донесем, тад ћу ту |
| однијети, даћеш за турску војску заиру, и све што је потребно.{S} А султан, како види уговор, и |
| ришћанске земље.</p> <p>— Турци зазиру, и баш зато све ћеду силе напрегнути да се затуку као кл |
| ну добар бакшиш да, манастир је у миру, и може и из деспотове области ’ришћанин без разлике там |
| едина разбибрига у невеселом манастиру, и што проживи, то јој је све.{S} И млађи су волели оца |
| ти, нестане весеља у крушевачком двору, и богзна хоће ли се икад исто вратити.{S} Кад у неко до |
| на, понуди своје пријатељство Бајазиту, и обрече му да ће према Турцима све оно чинити, што им |
| > <p>Радосав мора да донесе пергаменту, и све брзо буде готово.</p> <p>Јеремија није могао прот |
| > <p>Послаће Ферхад-паша улака деспоту, и даће му рок од три дана да се покори.{S} Послаће свог |
| о’ђе раде, како мисле о Ђурђу деспоту, и о Смедереву.{S} У двору си своја госпођа, и нитко ти |
| ри, коњаници већ су у реду да се крећу, и тешке камиле дижу се, и сва заира се вуче.</p> <p>И с |
| да ми на знање како куд Турци се крећу, и да се пред њима спасе што се може.{S} Да, Ферхад-паша |
| {S} Они се јако уздају у јуначку срећу, и досадашње деспотове речи не би налазили за узрок ову |
| ао причешћем уливаћеду си бодрост духу, и крепост телу.</p> <p>Игуман ишчекује крај, чуди се ду |
| раје.{S} Спјевали су Вука као издајицу, и што се пјевало, ужљебило се у срце народа, и не да се |
| ад на Смедерево гледају одлане им срцу, и Београда слика блеђа им постане.{S} Код тих стена, ко |
| /p> <p>— Видите овога младића, бимбашу, и он је као ви, допао ропства, и он је хришћанско дете, |
| и хватају.</p> <p>Ферхад узе први чашу, и напије по старинском српском обичају.{S} Он је сад до |
| , а познајемо и слабије стране Тураках, и они су сад доста раштркани, могли бисмо их најпре код |
| се клањам свевишњем богу, који је Алах, и његовом свијецу пророку Мухамеду, што сам се удостоји |
| вар.{S} Турска војска кренуће се одмах, и носиће собом и благо које се има предати Јеремији, а |
| а Гргур је имао пријатеља; изгнати их, и то је зло, јер ће с Грцима, с лацманима, и ако треба |
| се нешто тајно договарати, допрати их, и уклони се, и шеће се доле-горе пред врати, да не би т |
| даље опет игуман, даље опет иклисијарх, и опет даље неколико братија, и то од најдостојнијих ко |
| .{S} А Ђурађ је био снажан, велики дух, и ако би се српска држава сабрати и снова утемељити мог |
| е му је довољно било да освоји Голубац, и да на знање деспоту, да са његовим одељењем у миру ос |
| ији што иште, сад би његов био Голубац, и ту је Розгоњи био крив, који га је од откупа Голупца |
| ad> <p>Ферхад-паша стигао је у Голубац, и све испричав Исак-паши, извади уговор и преда.{S} Иса |
| е за добру реч, а особито за жут новац, и највећу тајну изјавити готов био.</p> <p>— Е видиш, ч |
| не требујемо.{S} Толико нас искушаваш, и данас не остављаш нас на миру, да срећом твојом не до |
| у Караманији буна, као што и сам знаш, и онђе треба султан много војске.{S} Одступили сте од о |
| нако те облагива да с Мађар’ма шурујеш, и твојим новцем буну у Караманији потпирујеш.{S} И Тура |
| о.</p> <p>— Нека буде као што ти хоћеш, и то у знак нашег тврдог пријатељства које ће нам и у н |
| ле што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шта желиш?</p> <p>— Жеља је људска неизмерима; њу сам |
| аралампогли нек с војском иде као чауш, и кад се град преда онда Јеремији нек се изда благо — р |
| расни обрва, севала су му два црна ока; и парала су срца.{S} Властољубије у младом његовом срцу |
| — од моје стране давно је заборављена; и то утолико лакше уколико ми се са свију страна у оно |
| у нису се баш допадале такове примедбе; и да не би Петошко јошт дубље заишао поред Грмановог пр |
| харем.{S} И сам пупољак нису поштедили; и ситну красну дечицу су са собом вукли.{S} Врати ли се |
| орио да само горњи разговор мало збуни; и на то опет шалу започне са Петошком.</p> <p>— А колик |
| > <p>— И ја једва сам могао преспавати; и ја сам те исте мисли имао у глави.{S} Све се бојим ка |
| .{S} Извршиће, ма да би га главе стало; и он је био као дете христјанин, остале су у њему још с |
| стало; ваљда је у каквој битки погинуо; и боље, јер за смртно заљубљеног човека нема бољег лека |
| о проћи, и сад ти кажем, <pb n="310" /> и одсад неће бити добро.{S} Мени је жао доброг цара, ал |
| за награду оно што имаш <pb n="370" /> и држиш.{S} Дечани су красни и богат намастир.{S} Садаш |
| од нас било да нам буде <pb n="301" /> и одсад Турчин непријатељ; ко би нас бранио?{S} Зар ста |
| <p>Хафис <ref target="#SRP18590_N1" /> и Марко!{S} Персијанац и Србин, мухамеданац и христијан |
| , па му се то дати могло <pb n="282" /> и без рата, особито када се видело да је турска војска |
| Мој брат <ref target="#SRP18590_N2" /> и поочим, блажен Стеван деспот, увидио је зло, па је за |
| се пустила у тужан плач <pb n="263" /> и јадиковање.{S} Русна, опоменувши се цара Лазара и гле |
| е долине су им у рукама, <pb n="383" /> и славно Ново Брдо је у опасности, нит’ је до оклевања. |
| Виђео сам га да је љутит <pb n="306" /> и жалостан.{S} Желио би’ знати шта ће тек стари Новак н |
| матер, која њега храни. <pb n="516" /> И не само људи, већ и женскиње и деца раде.{S} Кад оста |
| у тим заносе, но кадикад <pb n="468" /> и мађарско бродовље за собом повуку, ту је сад ужасан п |
| l>Куд однесе стару српску славу</l> <l> И зашт’ смањка славно српско царство...?</l> <l>Ој Душа |
| тели над овима вођство дати, можда [би] и друкчије било, моја војска, ма и малена, није додирну |
| вакови’ делија не могу да прокопшу“.{S} И доиста, такви су то јунаци били, да им од садашњег на |
| ефтино дошао у шаке Београд и Мачва.{S} И какве си ти ту користи имао деспоте, завадио те Жигму |
| отив Турака, кад се год њима допада.{S} И како се опораве од задњег ударца код Голупца, ван сум |
| усједство више вреди нег’ два града.{S} И у тим градовима могу Срби Угарску штитити — рече озби |
| селост је све већа и већа настајала.{S} И сам патријарх, који је одвећ озбиљан био, показивао ј |
| које је срећа на своји крили носила.{S} И он, каогод и други турски великаши који дођу до велик |
| рећа је до садашњег стања допратила.{S} И доиста, за једну сироту девојку доста је, кад је могл |
| а врху јошт два мала носића нарасла.{S} И онда је био најљући.{S} А ми искушеници, тек ради па |
| илних душмана, ал’ имаш и пријатеља.{S} И ово што вам сад при наздравици исприча’, то је сушта |
| наштво, нег’ на прилике бојног поља.{S} И Вук би са својима изгинуо, а није било нужно да сви н |
| год међу Комненима и Кантакузен’ма.{S} И сама сам од дјетинства мог разна чуда гледала <pb n=" |
| лепши нег’ што их у Будимграду има.{S} И ти двори морају скоро готови бити, јер Јерини деспото |
| ол сата није их већ било у Дечанима.{S} И гласоноша је отправљен.</p> </div> </div> <div type=" |
| донесу пртљаг с благом и поклонима.{S} И сам Харалампије их је пратио.{S} Тешко му било од тог |
| се прославио против босанског бана.{S} И ја сам још онда млад био.{S} У Босни сам добио две, б |
| рне слуте, пријатељи деспот-Стевана.{S} И ви сте виђели патњу народа, и деспотове боље.{S} Десп |
| ’де су дела дивних Немањића описана.{S} И Леонтије мишљаше, како би сретнији био у добу св. Дан |
| еспот.{S} Жалост је свуда неописана.{S} И највећи му се душманин ражалио, јер је Стеван био доб |
| вом граду остаћеду наши као баштина.{S} И сви градови, вароши, земље, планине и долови, што је |
| мада је у Караманији започела буна.{S} И да знаш, зато је султан упао у твоје земље, да те одв |
| алампија да се с њим опет разговара.{S} И он је ту у двору стањен, и једва чека да га Ферхад по |
| р, тутњава ван, не даду дуга одмора.{S} И у глави Ферхад-паше прекрштају се брижне мисли, пола |
| а лако је добити фетву против ђаура.{S} И тај исти новац доћи још у наше руке.{S} А Вукогли-дес |
| тако изгледа канда је посмртна даћа.{S} И кад деспот напи краљу и краљ деспоту, тако изгледа ка |
| Голупцу, руши се од силених удараца.{S} И најстарији и најхрабрији војник потресе се у срцу, др |
| турском царству паметан турски паша.{S} И док је српски народ сретни био, Петошко је био несрет |
| у тко би знао шта мисли Ферхад-паша.{S} И Јаблановића мисли море, шта ће од њег’ бити.</p> <p>Ф |
| је и своју и сродну свог народа крв.{S} И до каквог успеха се дошло, да се сад српски градови с |
| еју, да захране своју ситну сирочад.{S} И у тим маленим домовима није им домазлук одбрањен од г |
| Смедерево само за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту утрошити.{S} Паде Крушевац у ту |
| место мене, нека он руководи народ.{S} И ја сам сад овђе вас скупио, да вам изјавим, да доиста |
| в преко мере, тако исто као и Ђурађ.{S} И он је имао своје приврженике.</p> <p>Русна задобије п |
| стиру, и што проживи, то јој је све.{S} И млађи су волели оца Теофана, и они су га оцем звали, |
| у за назоре деспота и Облачине Раде.{S} И Црни Завиша био би покрај деспота, волео би ’де на от |
| Грман је увиђао да све натрашке иде.{S} И како не би он увиђао, који је видео и осећао славно д |
| et="#SRP18590_N5" /> дигне се и оде.{S} И он има доста посла у манастиру, да докнади што су хус |
| да се Радосаву доста поверити може.{S} И сад га испитива, да се у томе јошт бољма поткрепи.</p |
| да ће му сад бити последње чтеније.{S} И збиља, деспот да руком знак да буде опроштен, игуман |
| {S} Ви обојица ослањате се на Турке.{S} И ја сам се на њих ослањао.{S} Пазите да се не покајете |
| шао ли град у турске ил’ друге руке.{S} И Јаблановић бори се као стари <pb n="457" /> лав, да и |
| од Мађара пак три, и то тешке ране.{S} И твој покојни, Русно, одвећ се је показао, но у доцниј |
| оворио.</p> <p>— Сваког казн стигне.{S} И ја сам штошта чинио, што вјера и закон не допушта.{S} |
| Измећу два зла, боље је бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и |
| јарости не може одма’ да се разбере.{S} И њему су седмогодишњег брата_у то доба заробили.{S} Ко |
| авна се распада, нек свак себи дере.{S} И сам Ђурађ Бранковић је дерао, кад која кућа пропада, |
| естало.{S} Крв Немањићах умирила се.{S} И одма’ је Турчин осетио слоге снажну мишицу.{S} Почеше |
| а се Турци с крвавима главама врате.{S} И деспотова војска једнако јача, Исак-паша да је баш св |
| рчите нег’ што се међу собом кољете.{S} И доиста, ви ђаури сте велике будале, не знате сами шта |
| замолио у те пријатељства и заштите.{S} И ти му то обрече, обвеза се.{S} У Тати склописте угово |
| међу Србе, међ’ Турке, међ’ Арнауте.{S} И незнани делија убија Мусу Кесеџију због харања, спаша |
| сте погазили; ви сте праве издајице.{S} И ти, Харалампије, нијеси који у нужди тешиш, помажеш н |
| се да што више власти на се привуче.{S} И Вук је, истина, властољубив, али његово властољубије |
| ло што се сви грохотом не насмејаше.{S} И доиста, да није било царице, патријарха и Новака, сви |
| а каква боља кад се Турци појавише.{S} И то појавише се бујно и бурно.{S} Голубац беше зрело в |
| ти Бранковићи уздигоше и узгордише.{S} И Вуков је отац такав исти био.{S} Познавала сам га још |
| е главу и блед, изражаја пуни образ.{S} И из пространи’ његови’ хаљина распознавао се његов вит |
| судби подвргнути.{S} Тако сте и ви.{S} И ви сте створени са судбом матице.{S} У једном роју ви |
| подарство.{S} Међусобни се рат роди.{S} И један и други зове деспота у помоћ.{S} Једно за други |
| нег’ што ћеду бити некад архијереји.{S} И доиста, и сам Леонтије волио би бити у оном добу прос |
| .{S} Постали су смели, безобразнији.{S} И они су се на партаје делили.{S} Царица, откако је удо |
| Турци у Душанову земљу проваљивали.{S} И ви бијасте онда ђеца и младићи.{S} Чусте за Петошка л |
| су пред њим у зелену траву гледали.{S} И сва свита страшног је погледа била.{S} Но није ни чуд |
| какогод и код Ласловара изненадили.{S} И та војска је била сасвим прорешетана.{S} Многи су жив |
| груну, јер би велике штете починили.{S} И Ферхад-паша није се у рачуну преварио.</p> <p>Није ду |
| душе ми, и Срби су се силно борили.{S} И мој отац је од српске руке пао, а где један султан па |
| да су се Турци и најмање подсетили.{S} И на дивану он је султана привољео да пристане на <pb n |
| а од ових опет до руку Турака дошли.{S} И све то у тајности скривено да дода игуману Радосаву, |
| овића одавна по целој српској земљи.{S} И зашт’ би за друго био дао светли цар своју кћер Мару |
| та Бранковићева лоза млого зла чини.{S} И ја сам се сама у њему преварила.{S} Са ласкавим реч’м |
| веру и род кадар и живот жртвовати.{S} И његово понашање при нападању задњем на манастир, доша |
| дважност, и неће се ничега побојати.{S} И већ чега да се боји, ионако је и он сам и Србија на к |
| давна, и ви ћете мене скоро познати.{S} И тебе, Харалампије, добро познајем, и ти ћеш мене позн |
| ерен, о том нећу ништ’ ни спомињати.{S} И ријечи су ти паметне.{S} Но још не рјече ми какав мир |
| раво међ’ млађе, с кима ће и ручати.{S} И добро је што су му пресекли читање, јер би извртањем, |
| т у клупче хатлија мора смрт нанети.{S} И борише се дуго док Жигмунд војску на Дунав не навезе. |
| гог не зависи, могу од користи бити.{S} И Вуков син Ђурађ, премда врло млад, тако је добар војн |
| прилику на своју корист употребити.{S} И мени да је мало срећа послужила, и ја би’ већ досад в |
| еоград, најбоље неимаре ћу погодити.{S} И док Нићифор оде и врати се приправићу свје што треба, |
| је морао себи друго место потражити.{S} И сам Крушевац бивао је турским нападајима изложен.{S} |
| — Не треба се са привиђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста већ видео — одговори један, такође ст |
| се саветује о том шта се има чинити.{S} И доиста, кад би се на њи’ слушало било, можда би се св |
| е Срби после изгубљене битке чинити.{S} И Турке је иста битка јако ослабила, па су морали обазр |
| р с морја могу кадшто добро учинити.{S} И Дубровчани су ми пријатељи, морам их штитити, а да ми |
| ало да је он дао кнежевиће осљепити.{S} И такав посвећеник, као што је Леонтије био, могао је б |
| овчани, желе с њиме у савез ступити.{S} И Мурат султан ишчекује да му се Ђурађ са пријатељством |
| н пада, ту мораде и други цар пасти.{S} И ваш Лазогли мораде пасти.{S} Сваки је од вас видео, д |
| не заузме кормило, све ће пропасти.{S} И то све неће да увиде Миличини саветници.{S} Ти их Кра |
| а народ би готов био с њима гинути.{S} И сам Мелентије не би се потурчио, а да га сместа начин |
| бзира и самом деспоту у очи то рећи.{S} И деспот није се на то узбудио, а да мало оштрије Леонт |
| ого, само што не сме на видик изићи.{S} И султан пије вино и све паше, само скривено, да га сви |
| оже здраво и читаво куд хоће повући.{S} И Турци су познавали деспота, знали су да у приликама и |
| ло, а на њима и код подножја душеци.{S} И у среди су велики рахат-душеци.{S} Све то мора узети |
| ри после пада Вукашиновог на Марици.{S} И сад треба онај да управља, који има у се снаге за то. |
| доцније дигну му каменити споменик.{S} И српске <pb n="273" /> попадавше јунаке Турци на истом |
| опростили него одма’ с њом у харем.{S} И сам пупољак нису поштедили; и ситну красну дечицу су |
| док ти у Смедереву дворац саградим.{S} И то неће дуго трајати, имам блага, <pb n="509" /> имам |
| себе ту сумњу каковим знатним делом.{S} И твој отац ми је на путу, као год и Милица; но исповед |
| није Розгоњијевим реч’ма задовољан.{S} И сам краљ двоуми, и запита Лошонција:</p> <p>— Како ми |
| рст, да се увјерим да је христјанин.{S} И прије нег’ што ће ми тајну поруку испричати, преобуче |
| оба, цар Лазар га је силно уважавао.{S} И доиста, имао је Вук велику страну великаша за себе, к |
| ић Марко кад је стамболкапију чувао.{S} И доиста, кад га Турци видеше, рекну:{S} Аферим, деспот |
| а се јошт за времена натраг повукао.{S} И зашто да му гине толики народ?{S} Све је Косово крвљу |
| ли.{S} Ђурађ је то сам по себи знао.{S} И он је имао те жудње, и кад није смео, војводе су га п |
| чинити.{S} Тко ли би Петошка слушао.{S} И код самих Турака да се више чинити за народ гдешта, н |
| етитељском смиреношћу све је слушао.{S} И у оно доба војнички и свештенички чин биле су две так |
| да и он има на половину зеца право.{S} И после дугог ината договоре се да на месту оставе зеца |
| адобије потајно пријатељство Вуково.{S} И она опет негдашње приврженике Ђурђеве њему задобије.< |
| сину Јовану припадало господарство.{S} И сад, дакле, више права имају на деспотство ови млади |
| ве у себе вуче ново и ново јунаштво.{S} И диван јесте Марко.{S} Турци диве се његовом јунаштву, |
| сао, и цео свој век је у том провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ он воле остати прост монах и |
| да је из доброг корјена прорастјео.{S} И ја сам издајица, ако је Вук то.{S} Покашћу да нијесам |
| и хтео, тај је само Пахомија тражио.{S} И доиста, красно је било видети један већи број смирени |
| це, као што је данас Краљевић Марко.{S} И тај Вук Бранковић, којег толико узвишаваш, под видом |
| ет, сем да си продам и душу и тјело.{S} И доиста хтјеше ме један властелин однијети у Херцегови |
| е у своје доба било красно и весело.{S} И краљеви од Немањине лозе радо и често су се овде задр |
| владао, владао је честито и славно.{S} И ми се сад у таковом истом стању налазимо у каковом су |
| јски и умиљато, као да није калуђер.{S} И Јули се та његова снисходителност допадне, јер ниже к |
| ајеш.</p> <p>— Познајем и њи’ и вас.{S} И ти си кадгод кнезу против Марка страну држао.{S} Сад |
| спот, оживиће у њима жудња за власт.{S} И кад не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и |
| искушеније.{S} Најпре пост, те пост.{S} И то би’ доста дуго трпео да нису к томе и друге беде д |
| мусулмана, држи се да је у ропству.{S} И тако пре би бегала на крај света, него што би и самом |
| само што више Исак-паши, беглербегу.{S} И тако сад уговорисмо, па сад си мој гост, и сад нек до |
| у Будиму, Млеткама, или у Цариграду.{S} И збиља, ако ко међу вами у себи осећа већу снагу, прор |
| се виђело да ју умалително гледају.{S} И сама присустност Марина тешка јој је била.{S} Она се |
| огази, и као робље у Скопљу продају.{S} И он ће сам, вели, прво и последње своје дете на <pb n= |
| ет бог дао нешто што други не имају.{S} И човек је као животиња.{S} Једна животиња има рог, дру |
| е ријечи, деспоте, мудрост показују.{S} И ја држим да једно стадо једног пастира треба да има, |
| иком, преко њих читави се преваљују.{S} И који спустивши се мишљаху да су ван гужве, виде пред |
| т’ли.{S} Србин је Турчину трн у оку.{S} И ми Срби знали смо војевати, ал’ много штошта смо и од |
| уде <pb n="536" /> мост за Мађарску.{S} И то наваљују што прије да се на те нападне, јер су хри |
| а ако неће да подвргне шију Турчину.{S} И народ неће да му Турчин стане за врат, даће све, руке |
| е војевао, па увијек од њега зазиру.{S} И зазирати могу, јер је и приликом битке код Голупца ру |
| еме за прелазак и пријем учињене су.{S} И у двору је све у реду, могу доћи.{S} Јерино, ти од тв |
| опет уздигне, да га вуци не разнесу.{S} И ако бог да, и Турке истиснемо, окрепљени, можемо и др |
| р Турчин са лепом невом проводи ћеф.{S} И сиве соколове, увеџбане, морали су у харач давати.{S} |
| новцем буну у Караманији потпирујеш.{S} И Турахан-паша једнако диван подбада да те сатре, а с т |
| ом постане најславнија српска варош.{S} И да не бијаше у долњој Србији невоље, рекао би да је С |
| Душанови како се Срби за Турке боре?{S} И сам Грман уклонио се, и отишао је у Зету слободну, и |
| ажан био, кад је имао своје царство?{S} И каква разлика између <pb n="451" /> Петошка и Ферхад- |
| p>— Говорите, децо моја, откуд тако?{S} И где је цар и српска војска? — запита жалосним гласом |
| жалости.{S} Узми ју ти, млади делија, — и буди срећан.{S} На љубећа се срца немој с њом никад с |
| ати, а поред хрђавог правца и несреће — и сатану би од њега начинила.</p> <p>Њега је отац добро |
| Дечани, а ја му поручим да су здрави — и мирни, и да не дамо к њима приступа противничким влас |
| жалосно Милева.</p> <pb n="302" /> <p>— И ја волем Светислава, као да ми је син, али шта помаже |
| — рекне Стеван.</p> <pb n="314" /> <p>— И ја то исто судим — рекне, Костреш војвода.</p> <p>— И |
| .{S} У твоје здравље ову чашу!</p> <p>— И досад си био од први’, дабогда, свагда први био.{S} У |
| удим — рекне, Костреш војвода.</p> <p>— И ми то исто — повичу млоги.</p> <p>Истина да се већа с |
| . — рече као из шале Јеремија.</p> <p>— И шћео се још с нами дијелити та трта.</p> <p>— Та само |
| д ти показујем, против Турака.</p> <p>— И ви, вјерне војводе, устајте, скупите војске што се мо |
| се.{S} Русна је њега опазила.</p> <p>— И ти се, оче, овде шеташ.{S} Је л’ св. патријарх добро |
| >— Знаш шта желим, немаш вина.</p> <p>— И тог ће бити одмах.</p> <p>Ферхад макне се на страну и |
| ристјанско срце то не допушта.</p> <p>— И царица Милица је била ’ришћанка — рече деспот.</p> <p |
| ти може, него слепога младића.</p> <p>— И томе се може помоћи.{S} Будући сам их ја дао ослепити |
| о дна и темеља — рече Радосав.</p> <p>— И сви калуђери били би поклани.</p> <p>То су говорили и |
| таково пријатељство не шкоди.</p> <p>— И ти би дао православну ћерку за лацмана? — запита зачу |
| </p> <p>— Голубац је у Србији.</p> <p>— И Београд је у Србији, ал’ зато је у угарским рукама.</ |
| на комаде исекли да су видили.</p> <p>— И сав манастир би попалили и порушили до дна и темеља — |
| ужио и противу Турака војевао.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Па зашто да нас ослепе?</p> <p>— Нисмо н |
| е задржи? — запита Јаблановић.</p> <p>— И за то сам се досетио.{S} Ако у опасност дођем, ја ћу |
| одвели, да ником не смијетају.</p> <p>— И боље, само нек су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а |
| рекне тихим гласом патријарх.</p> <p>— И ја једва сам могао преспавати; и ја сам те исте мисли |
| смете вино пити против закона?</p> <p>— И код нас не држе се тако строго, само што не сме на ви |
| > <p>— Шта — ваљда би се убио?</p> <p>— И њу и себе.</p> <p>— Е мој Грмане, остарио си па још н |
| вор, а господа хоће да се оговарају ка’ и други, а кад су заједно међу собом мишљео би да су са |
| узина ради ти у глави, тако и ја мишља’ и одлучи’ — рече задовољно деспот.</p> <p>— Тко ће зида |
| /p> <p>— Не би л’ добро било овде одма’ и вечерати, кад је тако красно? — упаде у реч Милица.</ |
| тошко заиште мало вина које му се одма’ и даде.</p> <p>— Па како то да се даш ухватити — запита |
| о да се после отклоњене опасности одма’ и прогласи и крунише Стеван за цара, али пре свега треб |
| е озбиљно Ферхад-паша.</p> <p>— Ал’ би’ и ја рад да сам на дивану.</p> <p>— А ти остави Реџеп-п |
| <p>Исак-паша размишља.</p> <p>— Рад би’ и сам ићи у Једрене пред лице падиши, да му и ја извешћ |
| ном постанем.{S} Напослетку пристао би’ и на све, само на једно не, а то да не учине са мном он |
| p>Било је у турском стану, осим српски’ и друге струке претендента.{S} Сирач и Ћустендил, румел |
| лаве доћи.{S} Колико већ има арнаутски’ и бугарски’ војвода, који су сад већ паше!</p> <p>Костр |
| } Турци су ме бољма познали.{S} Код њи’ и луди су у великом почитанију, особито кад изненада шт |
| добро познајеш.</p> <p>— Познајем и њи’ и вас.{S} И ти си кадгод кнезу против Марка страну држа |
| и сам Ђурађ од Стевана отимао, није л’ и Гргурове синове одбацио.{S} Нисмо л’ већ служили и Ту |
| вно из наших ројева ишчезла.{S} Није л’ и сам Ђурађ од Стевана отимао, није л’ и Гргурове синов |
| <pb n="374" /> од потребе.{S} Не би л’ и матица ’декоја радије пчелом била?{S} Но је л’ јој мо |
| ми је што тако српски збориш, нијеси л’ и ти био негда хришћанин — запита га радознало Хараламп |
| т сродну и невину крв пролити неће, ал’ и то добро зна да Гргуровим синовима док се Ђурђева вла |
| днем, тога је свије што је на мени, ал’ и ја ћу главу замјенити.{S} Но ево сад испијам овај пе’ |
| упрјети.{S} Плаћаћеш данак султану, ал’ и то је боље нег’ с Турцима рат водити.{S} Маџари ти не |
| ван свог дома.</p> <p>Дани пролазе ал’ и темељ граду је готов.{S} Сваки дан види се како Смеде |
| и брани, од „нашествија иноплемеников,“ и тако рука руку пере.</p> <p>Јеремија је био као код с |
| де и молили: „Боже не саједини каурина“ и успевали, овом бар приликом јошт су више докучили, је |
| ани и слуге међу собом прозову: „црним“ и „црвеним“ калуђером.{S} Где су млоге слуге, ту су и м |
| рица се дволично прама Русни владала, а и Русна прама царици.{S} Особито откако је цара нестало |
| а дошав пољуби.{S} Страст га обузела, а и зебња да неће Јеремија сам благо примити.</p> <p>— Че |
| } Он зна разноврсних јуначких песама, а и глас му је још јак.</p> <p>— Ја бих рекао да гуслара |
| бацио, купи војску у доњим крајевима, а и Жигмунду узајмљује, јер овај увек много треба, па ако |
| се стазе, па је баш натрчао на Петра, а и Митар му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ в |
| Седи, оче, и не слушај ове напаснике, а и они ће морати умукнути.</p> <p>Калуђер се сасвим охра |
| Има таквог доба кад су мудри будале, а и има таквог доба кад су будале мудри.{S} Било је доба |
| отпрати.</p> <p>Митар се сам понуди, а и Петар, искајући опроштење хтеде им сљедовати, но калу |
| и благо које се има предати Јеремији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти ту дјелити.</p> <p> |
| ли су на Косову.{S} Оставши су стари, а и мало их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је Милица с |
| ла да ће онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не мисли царици покорити се.{S} Шта да се, дакле, |
| оде калуђер по налогу својим послом, а и Харалампије на дочек гостију.</p> <p>Да, да не забора |
| ко близу сродства турског као Стеван, а и одважнији је од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ |
| не остане дужан, ма му тко шта рекао, а и све изједначи тако, да кад у једног задирне, а други |
| е његов разум, храброст, досетљивост, а и покајање за зла дела, и њега је држао за јединог који |
| пот?{S} Ђурађ има своју јаку партају, а и сам деспот га хоће, јер је увиђео, да поред његови’ с |
| о, што нису могли целу турску војску, а и с њом и турско царство једним ударцем уништити.{S} Та |
| ’ речи престао је говорити патријарх, а и Новак дуго је замишљен ћутао док наједанпут не просло |
| јунак да му се пара није могло наћи; а и род је свој силно љубио.{S} Па како да се Турчину, ко |
| <p>Звона нису на венчање звонила.{S} А и на што да Турцима уши вређају?{S} Та и Милеви није ве |
| инити.{S} Друкчије спасенија нема.{S} А и Турци неће бити баш тако тврдоглави јер су на Косову |
| сво постење за трајавше епитимије.{S} А и сека Варвара, или’ како је већ калуђери зову „сестра“ |
| има покаже да је кадар бранити се.{S} А и сам Јеремија је био јунак, па и Јаблановић.</p> <p>Ка |
| мо обојицу једним ударцем оборити.{S} А и рањен лис љуто уједа.{S} Боље је мир са ђауром, него |
| ци држати чврсто, и ако бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћем |
| е то сама својим дворским другарицама а и самом Светиславу са плачем исповедила.{S} Виђео сам г |
| ска ће се кренут’</l> <l> Јоште данас а и ми са њоме.</l> <l>Цар ће цјелу управљати војску,</l> |
| реба.{S} Твоја три брата су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ осветлати.{S} Прапрађед |
| <l>Гојко уби грчкога војводу,</l> <l>А и Богдан дост’ почини јада</l> <l>Међ’ Турцима и Татар’ |
| араманији <pb n="473" /> је буна, треба и онде турске војске.{S} Но најбоље би било да се деспо |
| падиши, да му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са Вукоглијом уреди.</p> <p |
| р ће с Грцима, с лацманима, и ако треба и с Турцима шуровати.{S} Најбоље би било да се затворе |
| да Турке у Азију пребацимо.{S} Ту треба и крстоносне војске, треба настојавати код римпапе да п |
| ма никакове залоге немам, Голубац треба и за ме да буде залога — а Јеремијо, ишти више, ишти за |
| луђера унутра, поред сви’ његови’ молба и извињавања.</p> <p>Када су га унутра видели и познали |
| честит човек и јунак.{S} Људи смо, оба и млади, нек ти буде од мене овај мач знак пријатељства |
| ву службу, за коју је овај у своје доба и награду примио; <pb n="364" /> али сада, кад је већ и |
| врати, гледаћемо да отсад у свако доба и у свачему преправнији будемо него досад.{S} Мир и уст |
| битељи имаду, тако су исто у старо доба и Срби имали лавру или обитељ свога св. Саве, па су поб |
| p> <p>— Нипошто.{S} Код вас би ме злоба и завист, утаманила, а овде нико ме не дира, па вам мог |
| обазирати се.{S} Но после толиких борба и страдања, неслогом владарах, народ је ослабио, а Турч |
| раљ потпомагати кад види да се код Срба и Грка „ришћанска“ влада крепи?{S} Шта ће папа на то ре |
| ош друге паше, све сами диндушмани Срба и свих хришћана сем јединог Ферхад-паше.{S} Сви поседаш |
| ="225" /> <p>Наједанпут зачује се труба и звонце.{S} Ово је знак за вечеру.</p> <p>Код српске г |
| Он доиста твоју породицу љуби и уважава и жели твоје пријатељство задобити — одговори Јусуф.</p |
| но, пиће едемско, које љубав разгрејава и жалост таложи.</p> <p>— Откако сам те познао, Хасане, |
| а нема главе.{S} Царица је женска глава и за њено раме није толики терет.{S} Синови су јој врло |
| <p>Петошко, бацив поглед на Светислава и друге војничког реда госте, па стиснувши мало свој ме |
| еду, којег је бацио хитро на Светислава и Милеву којима се најсмешнији чинио.</p> <p>Премда ста |
| ајазита.{S} Дође то до ушију Светислава и свију осталих.</p> <p>Може сваки помислити, како је т |
| , већ смо се стисли између гора, Дунава и Саве.{S} Народ се почиње турчити.{S} Види пример од в |
| једно стовари, друго се опет са Дунава и Мораве доноси.</p> <p>Игуман Радосав побуђује народ у |
| е имати трипут толико војске код Дунава и на друмовима.{S} Дође ли вријеме да се обоје опоравит |
| пољу са Турци се тући, него код Дунава и опкопа Голупца, ал’ није на ино, мађарска је војска и |
| ор беше приређен.</p> <p>После поздрава и отпоздрава мало заседну, и за_мало трајаше, ал’ ето и |
| м се видели.</p> <p>После ових поздрава и отпоздрава, настане тишина.{S} Све већ мирно почива.{ |
| јастучић’ма, подлога им је чиста трава и земља, коју ће деспот наскоро изгубити.{S} Међу њима |
| /p> <p>Ферхад-паша дозивље оца Радосава и ослови га да му исприча своје житије.{S} Радосав је п |
| мале, да се испод бели’ трепавица једва и видеше.{S} Лице му се често смешило и по спољашности |
| о оружје, сабље српских краљева, царева и јунака.</p> <p>У црној дворани на среди је велики окр |
| ору биле су тада две партије, Обилићева и Бранковићева.{S} Они који су били од старе господске |
| разбију хатлије, изроди се крвава гужва и Жигмунд још неће да уступа, хоће да спасе Завишу.{S} |
| роб, који све добити може, ето им пива и јестива, сваке ђаконије, и понуде.{S} Штета што им ни |
| до Црнога Завише.</p> <p>Донесу јестива и сваке ђаконије, смедеревска и метохијска вина, ту су |
| S} Султан се на то узбуди, запита каква и колика је та деспотова мезимица.{S} Сириџа му рече, д |
| , па и они су харали, тако да већ црква и нема више црквених утвари.</p> <p>Ферхад запита за бл |
| огућству умери Угре.{S} Предају градова и Мачве тумачиће народ тако, <pb n="385" /> канда преда |
| де, па ћеду онда у деоби покрај кнезова и они који комад за се добити.{S} Та Србија још има дос |
| вори:</p> <p>— Кад ми га у знак Маркова и твога нова пријатељства дајеш, примам га и веру ти тв |
| {S} Ту си видео красни’ божији’ храмова и дворова великаша.{S} У граду деспотови двори.{S} Кад |
| је зло, па је замолио у те пријатељства и заштите.{S} И ти му то обрече, обвеза се.{S} У Тати с |
| бесним Турчином огледао у жртву српства и христијанства.{S} Из и око њега распростире се аромат |
| ојска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава да опашемо Београд, пасти мора, па је лис у за |
| даје наредбе да се преда Мађарима Мачва и Голубац.{S} Београд ће сам предати.</p> <p>Каква је т |
| ворила.{S} Штавише, она му изјави да га и сад искрено воле, и тек... не зна ни сама каква би је |
| ко мисли отац Пајсије, који макар да га и терете године, ал’ није рад да попусти ни у житејским |
| гао пропустити да не види Марка, кад га и душман као пријатељ хвали.</p> <p>Скупа са Ђурђем и б |
| Многе старе слуге и служавке љубише га и у скут.</p> <p>— Добро нам дошао, свети оче, и власте |
| еди, извади испод проја крст, пољуби га и покаже.</p> <pb n="486" /> <p>— Ево часна крста, у то |
| о упрсте зна шта ваља чинити.{S} Али га и ’хоћу наградити.{S} Начинићу га патријархом — рече ра |
| ти је, деспоте, веран слуга, зато си га и довео.{S} Велики пут, и велики корак учинисте.{S} Ту |
| лија чувати.</p> <p>Закључи ухватити га и дати га под затвор.</p> <p>Помоћу неких грчких велика |
| вога нова пријатељства дајеш, примам га и веру ти тврду дајем да он српску крв пролити неће.{S} |
| <p>Деспот је био великог стаса, зато га и називаше високим, но био је одвећ сув.{S} Лице суво, |
| ека да му падиша помогне.{S} Па зато га и треба помоћи.{S} Иште да сазида град код Смедерева, д |
| змогу народ оружјем штитити, штитићу га и ране му видати.</p> <pb n="379" /> <p>— Увидио је то |
| еш код њих видети.{S} Султан, паша, ага и спаија, какве хареме имају!{S} Онде је црноока и лепо |
| штити.{S} Турци му обричу обилата блага и бабине баштине, јер такве делије не имају.{S} Марко п |
| а малу турску посаду.{S} Ту има и блага и заире.{S} Коњаници рупе, заподене се крвави бој, види |
| о што си ти.{S} Извадићу из мог пртљага и предаћу ти све.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— |
| </p> <p>Најпре оде Ферхад, а после њега и сам Радосав.</p> <p>Ферхаду је сад нешто лакше.</p> < |
| Напред иде Ђурађ Бранковић, покрај њега и за њим војводе.{S} Ох, да дивних јунака!{S} Какав је |
| ранцеска рука израдити може.{S} До њега и за њим војводе, све саме делије, опет за овим глатког |
| вативши се за браду, позивље се на бога и Пророка, да ће реч одржати.</p> <pb n="344" /> <p>Пос |
| томе изван нас шта знати, тако ми бога и светог краља дечанског.</p> <p>— Тако ми бога и мог к |
| краља дечанског.</p> <p>— Тако ми бога и мог крсног имена светог Ђурђа!</p> <p>— Тако ми свето |
| преиначити не можемо, уздајмо се у бога и у нашу памет.{S} Знам да је Јеремија поручио да ће до |
| м побједити.{S} Но опет се уздам у бога и у разум цара.{S} Сутра ил’ прекосутра морам што важно |
| о је врло паметно.{S} Ето ти, води кога и колико хоћеш.</p> <p>Сваки је калуђер хтео са Леонтиј |
| есто тога рекао је „зива,“ а поред тога и његов мало изванредан поглед такав је смешан изражај |
| ојновићу достојног мужа даде; осим тога и у свим другим приликама искусила си царску благонакло |
| већ добар глас, али будући је осим тога и уз тамбуру врло добро певао, з’ото кад је год појао у |
| за јуриш.</p> <p>У исти мах дође слуга и јави да је ту улак турски и донео хабер од Турака.</p |
| ори се као стари <pb n="457" /> лав, да и за њ добра бити неће ако Голубац падне.</p> <p>Мађари |
| рамена пустили.{S} Сваки му је све, да и саме бркове завидно.</p> <p>Но ако је Марко био тако |
| и да српским оружјем друге хришћане, да и саме Србе обараш.</p> <p>— Евала, то је добро, то је |
| ом удворицом начинио.{S} Русна вели, да и ти треба да потајно са Турцима држиш, донде, док ства |
| чепа, но почео се са другом кошкати, да и он има на половину зеца право.{S} И после дугог ината |
| атријарх, не би се дао лако турчити, да и сами калуђери оружани бранили би своје манастире, а н |
| ру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да и помисли на другог.{S} Но она, поред све љубави, није |
| ђер, роди се такав смјех и така вика да и подаље спавајући гости мораше се из сна пробудити.{S} |
| ги курјак не да је ишао даље да лови да и он што дочепа, но почео се са другом кошкати, да и он |
| онако треба ту красну птицу уловити да и теби, и пророку служи.{S} Треба то знати да кад који |
| довољан.</p> <p>Сулејман-паша видећи да и по првом и по другом плану изглед није сигуран, предс |
| а, ал’ навале силни турски четокаици да и на води пут препрече.{S} Сукобише се бродови, настане |
| ртаја ти је већа нег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не трпи брата му Стевана, па Вукова партаја, |
| му за род мјеста.{S} Но сад већ знам да и теби Петошко поручује да знамо шта је и како је тамо. |
| немила до недрага потуцати.{S} Видим да и ти ниси пријатељ Лазареве породице, па ћеш по првенст |
| и ме ко како осуђивао, ја сам уверен да и при Турцима доста сам добра мом роду учинио.{S} Ако ј |
| опствено уверење ино, јер [је] држао да и такав непријатељ поштовање већма заслужује него хрђав |
| Друштво је весело било, рекао би као да и није у трапезарији међу постриженом братијом.{S} Посл |
| у с моје стране реци да би’ ја волео да и он што попусти, па ће се онда међу свима странкама пр |
| је добар турски цар, гледајмо, мајко да и ми њему што лепо пошљемо, да се не осрамотимо.</p> <p |
| ку војску од крстоносаца, ал’ такову да и Једрене затресе се и сурва, могло би што бити, овако |
| атовати.{S} Дај, краљу, твоју војску да и са њом деспот располаже, а ти само гледај како се биј |
| вони, дворјани оду краљу и својти му да и’ допрати.{S} Деспот их пред двораном чека, уведе краљ |
| љи.{S} Видео је својим очима доста јада и чемера.{S} Деце није имао.{S} Ко ће бити после њега д |
| е то и даље сносити, да не допадну јада и мука као они у Немањиној Србији.{S} Деспот је задовољ |
| предати могла.{S} Милева је била млада и материном упливу неограничено подложна.{S} Младића ст |
| сле њега деспот?{S} Гргурова деца млада и слепа, ко ће други да буде него Ђурађ?{S} Он је деспо |
| обично пјевање, што се само уву допада и срце усхићава, но нешто више.{S} То <pb n="236" /> је |
| зују бистроћу, лукавство.{S} Седа брада и голо му чело на диван позива.</p> <p>Сва пратња је сп |
| сами себе бране.{S} Без Мачве Београда и Голупца Жигмунд не би се из Угарске макао, а Србија ј |
| апредовати, а ваша кад нејмате Београда и Голупца не може напредовати, јер не зна рашта и коме. |
| ив Мађара, јер који је зажелио Београда и Голупца, зажелеће и Србије.</p> <p>Тешко беше Србији, |
| окаја што ти тако писа, и можда ти сада и пише у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне |
| шта се около књагиње ради, и то свагда и у свако доба.</p> <p>— Хоћу, но сад морам хитати.</p> |
| рније пристаниште жића.{S} Био је негда и ожењен, ал’ оста удовац.{S} Згрешио је, био је <pb n= |
| зио, еј то су била времена, ту се негда и веселило, још кад је султана Милева ђевојком била.</p |
| правом Турчину.</p> <p>Ферхад га гледа и промери, па прослови.</p> <pb n="452" /> <p>— Доста с |
| ме и на зета мржњу.{S} Више је изгледа и користи крвне свезе са Циљским комитом.</p> <p>— Е он |
| губити пред народом ону важну свог реда и сталежа црту, која му је давала пред светом вид неке |
| иле су две такове точке човеческог реда и сталежа, које су себи противне неке црте и поњатија у |
| ио за паше, богзна куд је отишао, можда и деспоту — рече Јаблановић, кољено шаком пљесне, лица |
| ети могао као предмет подсмеха, а можда и гоненија.{S} Турци су ме бољма познали.{S} Код њи’ и |
| ћемо и Жигмунда жива ухватити, а можда и Вукоглију у тјеснац саћерати, да се преда једаред тај |
| ћем назвао, па онда би се и ја, и можда и мој отац, том краљевском јуначини поклонио.</p> <p>— |
| еђао га.{S} Стеван бијаше кротак, ваљда и више нег’ што треба.{S} Ђурађ га не сматраше као сина |
| и никоме првенства не уступаше, па онда и љубав младе кнегиње.</p> <p>После ових речи, застаде |
| те после лако за себе задобити, па онда и кнежевиће с пута уклонити.</p> <pb n="371" /> <p>— То |
| тући и на воду натерати га.{S} Па онда и овде је зло где има славни’ војвода.{S} Од велике сил |
| , данас јесу а сутра нијесу.{S} Па онда и то треба знати, кад би се тко у Караманију плео, опет |
| p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Па онда и сад што не дижу на ме војску, мир није са одлуком на |
| само коначна пропаст Србије, па је онда и Цариграду куцнуо час.{S} После Косова Душанова власте |
| ецилија искрцавају се, дођу до Жигмунда и Розгоња, Цецилија распуштеним косама пада оцу у загрљ |
| закопати даду.{S} Прост војник, војвода и властелин, лежали су у једној раки, јер ји је јуначка |
| ило те жудње у њих, нашло би се војвода и властелина који би им то у срце улили.{S} Ђурађ је то |
| алуђеру кост.{S} Како би се као војвода и властелин с калуђером делио.</p> <p>Јеремија се мало |
| и на себе навући мржњу старијих војвода и властелина, који у овако опасно доба изискују да се н |
| — Ви сте кнезови, ви морате као господа и живити!</p> <p>— Морамо?{S} Кад је требало да будемо |
| а, који сам није био властелинског рода и који је покровитељ био чисте заслуге и јунаштва.</p> |
| е очима тражи, сва су ђеца српског рода и јуначког изгледа, па се разазнати не може.{S} Бадава |
| ти.{S} Онде неће бити никог од мог рода и народа.{S} Камо среће да Србин повише Хасана има.</p> |
| у је био отац и мајка, и каквог је рода и племена.</p> <p>Телом је био мален, мало погрбав, али |
| че; ако овако устраје, нестаће и народа и православија.{S} Пола ће се потурчити, па ће ова пола |
| .{S} Ту су руде, које држе живот народа и државе, ту је обрт и трговина, која своје жиле на све |
| мре, и остави после себе два сина Ђурђа и Јована.{S} Гргур после ангорске битке побеже у Царигр |
| за Стеваном велика била, опет су Ђурђа и великаши и народ радо примили.{S} Он је био сва надеж |
| тан Радан видећи отвореног младог књаза и војводу, саопшти ствар Војновићу и Змај-Облачићу да ј |
| ту војску — запита султан.</p> <p>— Ја и Ферхад-паша, Јакуб-паша нек иде са оном у Једрене, да |
| ина.</p> <p>— Тако, дакле, врати’ се ја и ништа не сврши’.{S} Да нијесам употребио пријевару, и |
| није ту само војвода Јеремија, већ и ја и војвода Јаблановић.</p> <p>Јеремија мрко калуђера пог |
| ш међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја и српски народ преварен бити.{S} Обрицања и празне наде |
| . </p> <p>— Сад смо тако што учинили ја и ви да би нас Турци на комаде исекли да су видили.</p> |
| <p>— Сад ту он није од потребе, имам ја и добрих саветника, и добрих јунака, ал’ он онде више м |
| а вам још искушенија, да буднете као ја и отац Харалампије, а не само прости богомољци — упадне |
| би овај мир сталан био, у Дринопољу ја и Мехмед положили смо један другоме заклетву да нећемо |
| се већ Србин рађа као раја, а као раја и умире.</p> <p>Србин плаћа Турцима харач, ал’ у том ха |
| све то знала, но због дворских одношаја и воље Лазареве није могла свој положај преиначити.</p> |
| нема.{S} Бије издалека јунака, пробија и штит и панцир.{S} Краљ Жигмунд донео је ту справу из |
| ити, написати, деспот и Жигмунд, Србија и Мађарска имаће мира.</p> <p>Журно су се спремале те с |
| у помешали, битка би била јошт крвавија и Турцима би’ јошт знатнију штету били нанели, но шта н |
| не трговце разбојнички нападају, судија и злочинци једно другом наруку иду, вечит раскошлук, об |
| о мало, сад би требало сатрти Вукоглија и Мађаре — рече Јевренос-паша.</p> <p>— Ферхад има прав |
| а Власима, то ћеш видети српски’ делија и у турској и у влашкој ордији; ако са Мађарима, и код |
| е изгубити главу.{S} Облачина је делија и своју душу окаљати неће.{S} Кратко нам је време, а мн |
| това, путире, окована златна еванћелија и разне скупоцене утвари што су побожни српски краљи, к |
| мала почивка, сви се мисле.{S} Јеремија и Јаблановић гледе на Харалампију, који брижно лице пок |
| ал’ још не може да продере.{S} Јеремија и Јаблановић још се јако одапиру.{S} Јеремија очајно се |
| о, само гледај при делби да ме Јеремија и Јаблановић не прјеваре, јер су силеџије, како би’ ја |
| > <p>Тако искајаше своје грехе Јеремија и Јаблановић, негдашњи јунаци од Искра, после издајице. |
| , синови моји, ту је властелин Јеремија и војвода Јаблановић.{S} Они су дошли да вас одавде одв |
| ђерима на сахрану.</p> <p>Тако Јеремија и Јаблановић кују зло, плету замке, и кад их сан превла |
| " /> ил’ слабијим бедемима, но Јеремија и Јаблановић на опрезу су.{S} Стоје оба на бедемима, шт |
| атраг издајицу.</p> <p>Чује то Јеремија и побоја му се у срцу грешна душа.{S} Но Јеремија је до |
| донео хабер од Турака.</p> <p>Јеремија и Јаблановић ђипе.{S} Јеремија заповеди слуги да улака |
| и, а калуђер опет њима.</p> <p>Јеремија и Јаблановић спремају се у граду, да се могу деспоту и |
| да Голупца и Ласловара.</p> <p>Јеремија и бимбаша ступе у трапезарију, праћени од Радосава, кој |
| блановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија и Јаблановић одвели су кнежевиће у Голубац, Јаблановић |
| све у тајности држати.</p> <p>Јеремија и Јаблановић нису баш волели што се Харалампије уплео у |
| мирно подносио чекајући крај искушенија и моје невоље.{S} Но напосљетку већ нисам могао издржат |
| рцима мир учинио.{S} Штавише, Розгоњија и то држи, да би деспот могао био искресати и то што је |
| 397" /> на деспота, деспот на Розгоњија и Лошонција.{S} Змај-Облачина Раде мери Завишу, а Завиш |
| пијало се у здравље Прибца, Харалампија и њихови’ пријатеља.</p> <p>— Да си здрав, оче Хараламп |
| помену, честити деспоте, да Харалампија и војводе од српске руке погибоше, како то мож’ бити?{S |
| речи поглед је бацио на оца Харалампија и на то сви се почну смејати.{S} Сам један патријарх ни |
| ановића.</p> <p>— У здравље Харалампија и свију калуђера!</p> <p>Е тако, све се у здравље пило, |
| итељима, остави спавајућег оца Леонтија и цео у црно увијен, пође ближе к том жагору, не би ли |
| архом зову, даље млого ђаурски’ муфтија и имама.{S} Сви су говорили против Бранковића и жељели |
| сатанино грло ватру бацити на Лошонција и Жигмунда градове.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| добио, и из тог пили на даћи после боја и побједе над Шишманом — рече угрејан Јеремија.</p> <p> |
| помагати снагом богодане ми цркве, која и слабима снагу даје, а док је цркве, душман неће искор |
| нковић, деспот Србије, господар Поморја и свих српских земаља“.</p> <p>Ђурађ опет продужи.</p> |
| целом двору.{S} Осим патријарха, Новака и оца Леонтија сваком је већ то познато било.{S} Није н |
| све теже ићи.{S} Познајем добро Новака и Драгаша; они, по свој прилици, на њену страну већ рад |
| ерево свагда пуни српски’ војника, ђака и другог веселог народа, можеш помислити, какав је ту б |
| т виде тело деспота Стевана, свог ујака и поочима, ког је он у животу толико вређао и који му ј |
| да служи Србији за обрану против Турака и Мађара.{S} Против Турака, јер Турци још само ту запет |
| вом боју притичем да отпаднеш од Турака и да успоставимо опет Душаново царство, које ће бити пр |
| арима.{S} Долазићеду господа од Мљетака и Дубровника да учине поклон деспоту, јер је деспот муд |
| ти се са хаљинама.{S} Ту је и камилавка и све што треба.</p> <p>Радосав опет оде и у цркви све |
| > <p>Ферхад још промишља о судби човека и народа, па и он пређе у покој сна.</p> <p>Сутрадан кр |
| у капљицу пустити; он је створио човека и сваку животињу, дрво и чокот.{S} Чокот производи грож |
| >Около Тамерлановог шатора чује се вика и смех.{S} Тишма је велика, тешко се може онамо дотурат |
| широк врат.{S} Глава му је била велика и четвороуголна; уста повећа, усне подебеле, зуби велик |
| , међу стољетним дрвама, види се велика и красна црква са великим зданијем.{S} То је намастир Ж |
| лосне од Београда до Будима, Дубровника и Цариграда — рече логофет војвода Војихна.</p> <p>— Бе |
| осле смрти деспота као овоме насљедника и деспота признати има.{S} Турци су тако на Србију наср |
| ио, да ме узео као сина, као насљедника и да је међу нами распре нестало.{S} Крв Немањићах умир |
| ечали од јуначки песама српски’ војника и морнара, једном речи, сасвим је онда други живот био. |
| патријарха и неколико стари’ саветника и војвода без војске имала.</p> <p>Вук је одма’ намерио |
| Млоги рекоше:{S} Нек иште падиша данка и поклона колико му драго, само да се Бранковићу влада |
| деспот је сматрао Ђурђа за свог посинка и насљедника.{S} А Ђурађ је био снажан, велики дух, и а |
| ске на Голубац, да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, навра |
| пасно преко Дунава, јер могу они с бока и с леђи пут препречити, и покрај Голупца Дунав затвори |
| као у јато, јунаци га заклањају с бока и с леђи својим сабљама и буздован’ма, а Завиша као рањ |
| какве хареме имају!{S} Онде је црноока и лепог стаса дражесна Гркиња, онде питоме красоте Буга |
| а, Угљеше и Гојка, војводе Мирка, Жарка и Краљевића Марка Србима нестадоше.{S} Који се од велик |
| p>Стеван и Ђурађ опростивши се од Марка и Хасана, отиду свак у свој стан, и очекивали су бој.</ |
| икад желео.</p> <p>Бајазит, да би Марка и његове приврженике уталожио, паштио се уверити ји, да |
| лету српском роду мрежу; оставимо Марка и Хасана, нека сваки по својој вољи јадикује.</p> <p>Да |
| пашу турског</l> <l>И јошт млоштво Грка и Турака;</l> <l>Гојко уби грчкога војводу,</l> <l>А и |
| у јестива и сваке ђаконије, смедеревска и метохијска вина, ту су златни и сребрни пехари, красн |
| врсти добра печења и добра смедеревска и метохијска вина.</p> <pb n="225" /> <p>Наједанпут зач |
| ра Лазара и право место дворског блеска и сјаја.{S} Но у бурном времену гди је сам Призрен опас |
| ца, ал’ није на ино, мађарска је војска и мађарске војводе.</p> <p>Световању је крај, краљ се д |
| чекао!{S} Где је кадгод грчка, бугарска и српска слава била, сад је већ стециште Турака из дале |
| рекао би да је ритар.{S} Деспот царска и јуначна изгледа.{S} Да није деспот, рекао би да је са |
| негдашњег цара Лазоглије два сина, Вука и Лазара, да им се семе утре, тако ће се исто после и с |
| ползовало што су нам деца удата за Вука и Обилића.{S} Један нас издаде а други погибе без да је |
| Мара, љубећи их по образу, гладећи Вука и Милеву.</p> <pb n="309" /> <p>После разних, мање важн |
| S} Унутри, истина, има доста миндерлука и душека, ал’ шта вреди када се онај на њима шири, ког |
| Бановић Секула, Сибињанин Јанко, грчка и латинска господа долазити да се огледају.{S} Облачина |
| а разлика између <pb n="451" /> Петошка и Ферхад-паше!{S} У српском царству Петошко српска луда |
| ="265" /> <p>Царица је као нема гледала и ишчекивала на патријархову реч.</p> <p>Патријарх се к |
| онда кад не би’ био будала, јер будала и калуђер не сме се женити; калуђер зато јер се заклео |
| неку башту, која је изван града лежала и у свези са неком красном шумицом била.{S} Овде, у ста |
| <p>И доиста, Милева, премда је плакала и жалила Светислава, али све у мањем и мањем степену, т |
| давао је изглед оној тачки, гди се мала и велика Морава састављају.{S} Зданије то дворско било |
| а је своју матер тек утолико радо имала и поштовала, уколико јој сујети и славољубију њеном на |
| >Овако се Русна са калуђером договарала и све им је на то тежило да се Бранковић осили.</p> <p> |
| ог камења; ти би се у свачему осигурала и твој би род срећан био.{S} Ево да видиш само шта већ |
| е у Котор к себи узео због његови’ шала и лакрдија са којих је целом Приморију познат био.{S} П |
| ику војску скупити с којом би она могла и Вуку и Турчину противустати.</p> <p>Милица се на стра |
| и војводе, да не би, због тајности дела и новости такове удадбе, како ове, тако и народ огорчил |
| триженом братијом.{S} После добрих јела и пића заорише се веселе песме.</p> <p>Од Дечана на нек |
| /> показујуће.{S} Испод високог му чела и красни обрва, севала су му два црна ока; и парала су |
| Бранковићевом браку претпостављена била и гледао је да ти у Војновићу достојног мужа даде; осим |
| божан.{S} Већа га је част Турака љубила и уважавала, и само неки су га мрзели које из злобе и з |
| лима, будућност се са садашњошћу борила и смешавала.{S} Сад јој је долазило на памет како ће њо |
| омовине тражу, одавде се разносила сила и слава римског оружја.</p> <p>Ту ће деспот зидати град |
| су са војводама дошле.{S} Ту се десила и госпођица Цецилија, кћи војводе Розгоњије.</p> <p>У г |
| на дан смрти његове мало земља потресла и сунце изгубило своју обичну сјајност.</p> <pb n="362" |
| ’ које треба погубити, ту је близу кула и црквица.</p> <p>Отац Пајсије сједи сам, на столу вели |
| >После ових речи Русна је мало узданула и од говора престала; Милица, пак, сасвим се замислила, |
| помоћи тражио.{S} Коцка се преокренула и судба је определила да се и мојих душмана синови Турч |
| путем ће ми до руке доћи којим је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми сада не имамо ни онако насљедника |
| и јунак, не опија се да свој закон каља и човеку шкоди.{S} Он ми је све овде.{S} Моја браћа и р |
| спот их пред двораном чека, уведе краља и понуди му место у чело.{S} С десне до њега седне десп |
| те целог његовог живота.{S} Народа жеља и царска воља изаберу га за српског патријарха.{S} Њего |
| е ваљано борити; ваља знати непријатеља и преварити.{S} Балша је рекао да се он не би никад <pb |
| успаљивао је чуства дворски’ служитеља и слушкиња.{S} У двору су и служитељи мекушнијима и рас |
| мљи главу приклоне.{S} Ту се кују копља и мачеви, који ћеду покосити све што је народно, а тек |
| де дошле.{S} Ја једем дан на дан пасуља и сочива, и то баш посно, у чистој води; а игуман и бра |
| .</p> <p>Јеремија је угледан делија, ма и постарији.{S} Стане насред трапезарије, главу горе по |
| а [би] и друкчије било, моја војска, ма и малена, није додирнута, а са стране сваки дан нова до |
| амлије и Караманлије.</p> <p>Ферхад, ма и паша, мора на опрезу бити, јер мада је паша, оно што |
| ије ни владар слободан.{S} За народ, ма и пропао, то ми је бар исцјеленије моје душе.</p> <p>Те |
| о други, већ Турчин, ком сви ђаволи, ма и у туђем лику служе, а да хришћанство покоси.{S} Јерем |
| о, дође ли баш да се мора, онда ћемо ма и преко трња.</p> <p>— Добро би било већ сад побринути |
| шале с њима збијати на подсмех, јер ма и слепи, чувају углед и достојанство племена Бранковића |
| ало још поразговараше, док слуге коњ’ма и пртљагу места нађоше. </p> <p>После два сата био је к |
| Док год буде српски народ међ краљић’ма и кнезић’ма поцијепан, донде никад опоравити се неће.{S |
| у њему преварила.{S} Са ласкавим реч’ма и свакојаким <pb n="219" /> финим средствима правио си |
| Стеваном кошкао и каткад жешћим реч’ма и вређао га.{S} Стеван бијаше кротак, ваљда и више нег’ |
| том.</p> <p>— Ја већ видим да међу вама и Миличином породицом неслога влада; реци твом оцу да ћ |
| е да виде чудо од Бајазита.{S} Хиљадама и хиљадама страни’ људи стекоше се да виде силу Тамерла |
| и.{S} Они тако рекну у брк, и војводама и самом цару, да се сви зачуде, ал’ њима је све слободн |
| бим гласом пред околостојећим војводама и саветницима рече му:</p> <p>— Ето ме при крају живота |
| /> <p>Сад ће Ферхад са првим ефендијама и ћатама берат и листине саставити, написати, деспот и |
| навали деспота, знали су да у приликама и с малим велико је кадар био израдити, јер је умео пог |
| из очију.{S} Па све нешто са куваркама и служавкама шурује.</p> <p>— Све је нешто рад докучити |
| ворио сам што ми је на срцу, а будалама и слијепим гусларима све је слободно.{S} Но кад паде ца |
| могло да није једаред био међ’ стрелама и мачеви.{S} Обрве велике, седе, бркови седи опустили с |
| аклањају с бока и с леђи својим сабљама и буздован’ма, а Завиша као рањен лав, гордо крчи си пу |
| з рони, млађи блед, са стиснутим уснама и укоченим очима на њу гледа.{S} Милева не може срцу да |
| беду косовску са великим војеним масама и грдним губитком задобити; но одсад ће имати са Србима |
| шима, учио сам Алкоран, био сам и улема и софта, и ефендија, и срећа ме послужи те постадо’ паш |
| није, као год у кући где господара нема и млоги млађи по кући се врзу.{S} Царица, премда је озб |
| стотине хиљада.{S} Но, хвала богу, има и наших доста.{S} Српске војске има преко сто хиљада, и |
| ако је красно бити Турчин.</p> <p>— Има и код нас сиротиње, фукаре, као и код вас, па све то је |
| анковић има нешто оружане силе, ал’ има и млого непријатеља, а Турци су већ пут себи отворили, |
| </p> <pb n="506" /> <p>— Покрај зла има и нешто добра.{S} Ти знаш какав ми је душман Исак-паша. |
| ти искрени посници.{S} Но међу њима има и такових братија, којим на лицу читати можеш да је пос |
| p>— Има доста и ђаволштине, но опет има и такови’ који су као какове светиње.{S} Видиш, тај црн |
| чини Коран мог пророка, колико већ има и од вас у нашем јату.{S} Зато оно што мора бити, не мо |
| наиђу на малу турску посаду.{S} Ту има и блага и заире.{S} Коњаници рупе, заподене се крвави б |
| лун, да се састанем са грчким кнежевима и војводама, да позовем војводе да нам буду у помоћи пр |
| заузео прво ослободи сужне, међу овима и деспотске кнежевиће, са Варнавом, па их одмах пошље с |
| се битки.{S} Обилић са својим друговима и девет Југовића, нису им могли из главе изићи.</p> <p> |
| је, дунавски пут је мађарским бродовима и војски отворен.</p> <p>Лошонци и Цецилија искрцавају |
| сиђу с коња, дочекани од игумана Рувима и свих калуђера, уђу у отворену цркву, да се пре свега |
| ваков син Светислав, са својима млађима и неколико калуђера, дођу у крушевачки двор те се одма’ |
| е ниједну.</p> <p>— Па зар Турчин узима и ’ришћанку?</p> <p>— О дакако, па те како ји красно др |
| .{S} У двору су и служитељи мекушнијима и раскалашнијима постали, па су радије слушали љубавне |
| да је племе Бранковића красно у мушкима и женскињама, прохте се похотљивом агарјанском срцу, да |
| ите народ да не очајава, бог праведнима и патницима помаже.</p> <p>Деспот то изрече, и тим се с |
| међу Немањићима као год међу Комненима и Кантакузен’ма.{S} И сама сам од дјетинства мог разна |
| све сами миндерлуци унаоколо, а на њима и код подножја душеци.{S} И у среди су велики рахат-душ |
| атко време ти двори су готови, а у њима и око њих ћеду се створити дивни вртови.{S} Кад дође го |
| Смедерево ће бити трн у оку и Мађарима и Турцима.{S} Ја ипак морам крмило нашег брода у руци д |
| Новак са његовим војничким разговорима и гордим држањем није им се допадао.{S} Отац Леонтије ч |
| ке састајали се са новодошавшим гостима и по свом обичају забављали су се, које у шали које у о |
| {S} У Трапезунту и Цариграду, у Млецима и Напуљу, па и у Будим-граду мирно живљет.{S} Но ја не |
| в, гордо крчи си путе свој’им стрелцима и пушкар’ма.</p> <p>Док се ту борило, Жигмундова војска |
| образ и ћуд лисичију па међу јагањцима и зецовима никад боље — ето тако се цео овај наш свет п |
| днако наваљује да се сад Срби са Грцима и Власима сајузе па на несложне Турке ударе.</p> <p>И к |
| н дост’ почини јада</l> <l>Међ’ Турцима и Татар’ма мрким.</l> <l>А кнез Лазар на красном мејдан |
| се са Турцима против Татара, са Турцима и против хришћана, и покаја’ се, јер увиђо’ да у Турчин |
| смо се изглодали, бијући се са Турцима и покрај Тураках.{S} Сад опет стојимо измећу Мађара и Т |
| рци им насусрет изиђу</l> <l>Са Турцима и Татари љути.</l> <l>Обе војске ударише с’ силно.</l> |
| делије не имају.{S} Марко пређе Турцима и дјели мејдане, и силно стече благо, па искупљује силн |
| од мене било.{S} Међу гордим великашима и војводама учио сам познавати оно што народу шкоди.{S} |
| хоће ли неће ли, па се то зло све већма и већма распрострањава.{S} Но што је најгоре, што је у |
| стрим оком Ферхад-паше.{S} Све се већма и већма подсећао.</p> <p>~—Напротив, Харалампије није п |
| о је своје последње дане, а због разума и искуства свога, беше особито поштован.{S} Премда стар |
| за његове младе године има млого разума и јунаштва у себи.{S} Што се даље његове саме личности |
| уке и нежно додирне тело деспот-Стевана и руке му целива.{S} Суза му ороси руке дивног деспота. |
| /p> <p>— Ето вам млади’ кнезова, Јована и Ђурђа.{S} Ето, синови моји, ту је властелин Јеремија |
| атном оквиру у склопу као токе поређана и сплетена, на глави му самур-калпак са белом челенком, |
| са неком приликом убије брата Мусулмана и постане султаном свију Турака.</p> <p>Сабере силну во |
| у тамбурицу, него громовити глас Грмана и његови’ тужни’ гусала.</p> <p>Када је певач престајао |
| тив мађарског Лајоша, бугарског Шишмана и Кантакузена.{S} Не држи се за горег ма од каквог војв |
| ерхад право има, ал’ би рад дин-душмана и сву Србију разорити.{S} Није на ино, јер ако започне |
| м свитом.{S} Оставимо сад насамо Хасана и Марка, да видимо шта ће ови нови гости.</p> <p>Њи’ Ту |
| нда бити?{S} Турци имаду сами’ ’ришћана и потурчењака у својој војсци раван број нашој, а колик |
| у масу Турака.{S} Сва својства, душевна и телесна, била су му такова да би поред доброг правца |
| манастир би попалили и порушили до дна и темеља — рече Радосав.</p> <p>— И сви калуђери били б |
| била риђа, ретка, а брада сасвим црвена и велика.{S} Образ му је био светло-црвенкаст, нос врло |
| њезде.{S} Светла кнегињо, ти си му жена и мораш му страну држати, ал’ питај цео свет, па ће ти |
| гранама.</p> <p>Мало је прошло времена и већ се је знало за сваког госта који је какав.{S} Сва |
| мале рогове му видела — рече заплашена и сујеверна Јула.</p> <p>— Ајд’мо, Митре, да хватамо то |
| њима, стол, на њему жижак, мешина вина и пе’ари.</p> <p>На њима руво без украса, обична струка |
| м да знак да је ствар свршена, куповина и продаја Голупца уговорена.</p> <p>— Ја се клањам свев |
| а Ферхад-паши због повреде турског дина и адета могло би хака доћи.</p> <pb n="489" /> <p>Калуђ |
| У његовим жилама је текла крв Немањина и Бранковића.{S} Код куће у Србији не трпи господара на |
| ац, прости</hi>... за њим целива Јерина и доглавници присутне свите.</p> <p>Сад калуђери започн |
| и ћеду ти Мађари у помоћ — рекне Јерина и чека одговора.</p> <p>— Доћи ћеду, само кол’ко ће их |
| шевцу нашао сам Милицу са њена два сина и једном кћери.{S} Било је онде стари’ везира, један ђа |
| ђу којима млоге њежне госпође које фина и врло укусна јела потребују.{S} Јула сама изгледала је |
| ијеч, на коње дванајст катана, Облачина и Кајица остају ту, то је моја воља — подвикне достојан |
| ео био.{S} Било је ту гунгуле, Облачина и Кајица очи закрвавише, да не би Ђурђа, који ме на вје |
| нез Кантакузен и Радић, до њих Облачина и Кајица.</p> <p>Деспот започе. </p> <p>— Чујте, војвод |
| а два душмана који га прождиру, Турчина и Маџара, а додуше њешто и право има, јер први је силеџ |
| подстрекнута с плачем, одрицала Турчина и Светислава као у срцу носила, то опет није дуго траја |
| турску крв, и накан сам против Турчина и своју крв пролијевати.{S} Ти си, краљу, силан, сво хр |
| халакну напред, бацају међ њи’ кудељна и смолом замазана запаљена клупчета на ужетима, коњи за |
| благословио војску која је сад спремна и одушевљена.{S} Сад, пак, дођосмо да код тебе пребудем |
| н.</p> <p>Деспот у зачељу седи, с десна и лева кнез Кантакузен и Радић, до њих Облачина и Кајиц |
| из шале казао да је лепа земља та Босна и како би још лепша била када би његовом постала запове |
| .</p> <p>После ових речи, застаде Русна и жудно очекиваше шта ће на ото Милица рећи.</p> <p>Мил |
| вери му једну част војске.</p> <p>Русна и Харалампије нису мировали.{S} Потајно су били у сајуз |
| магновења била је без тог блага срећна и задовољна, сад би већ без њега незадовољном и несрећн |
| S} Украсе донећеду из Цариграда, Солуна и Дубровника.{S} Ту кад дође какав стран владар и војво |
| слим да је кнегиње Вукосаве безгранична и непобедима наклоност према Милошу једини томе узрок б |
| ати.</p> <p>После узајамног запиткивања и распиткивања, све дубље улазише у важнији разговор.{S |
| и.</p> <p>И деспот после кратких питања и одговора отпочинуће, па тек онда ће се са Јерином свј |
| српски народ преварен бити.{S} Обрицања и празне надежде већ су ми се одавна досадиле.{S} Готов |
| цар Лазар умре без каковог расположења и установљеног строгог закона противу себични’ великаша |
| сачињаваше некол’ко врсти добра печења и добра смедеревска и метохијска вина.</p> <pb n="225" |
| у том положају чинити?{S} Пун огорчења и љуборевњиве страсти, борио се [са] његовим чуствима к |
| у, путови загушени од силне марве, коња и волова, натоварених кола, једва може путник проћи.{S} |
| анде извучемо и казнимо.{S} Сад на коња и свак у своје котарје на посао — закључи деспот.</p> < |
| е поведи собом. </p> <p>Баце се на коња и одјезде у манастир.</p> <milestone unit="subSection" |
| > <p>— Деспоте, ја одмах сједам на коња и носим уговор на увид Исак-паши, јер је он везир и бег |
| Турци хусаре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију.</p> <p>Ту се начини рахат |
| изгорео.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију, ’де је већ крст од Турака |
| , што није ни сам веровао; падне с коња и јако се увреди.{S} Ово га је живота стало.{S} Није тр |
| рила, одупре се лагано, одлети као муња и донесе Јерини грабеж.</p> <p>Деспот Ђурађ путује, а у |
| ака код себе кога цео народ уважава, па и свима прибегшим ’ришћанима као глава служи.{S} Млого |
| ош промишља о судби човека и народа, па и он пређе у покој сна.</p> <p>Сутрадан крене се војска |
| та ради моја драга бјелопољка Савка, па и новаца... ил’ ћу му душу хрђаву истерати.{S} Бојиш се |
| , и онда би даље дотерао од Стевана, па и напослетку мораће то учинити ако га свеколики народ н |
| — Кнеза Ђурђа реч доста је основана, па и сам признајем да у таковом стању, као што се сад нала |
| оваца, и да му ваш деспот узајмљује, па и то знамо да он Голубац Мађарима предати мора, стога т |
| обарајући.{S} Нема већ моје Зулејке, па и моја радост већ прође!{S} Прође ме већ и жеља лова.{S |
| Вук Лазаревић, све српски соколови, па и Краљевић Марко са својом браћом, као лав рањен, чека, |
| , харали, како су после азапи дошли, па и они су харали, тако да већ црква и нема више црквених |
| Турке, код који’ може све докучити, па и свом <pb n="341" /> душманину осветити се.{S} Па јошт |
| е.{S} А и сам Јеремија је био јунак, па и Јаблановић.</p> <p>Кад је све спремно, Јеремија чека |
| прађед ти је био војвода Гребострек, па и потомци му неће лошији бити.</p> <pb n="234" /> <p>— |
| аније кад је ту какав знаменит гост, па и Теофан зна да ће му сад бити последње чтеније.{S} И з |
| времене војводе.{S} Реља Крилатовић, па и сам Вукашин, па онда Угљеша и Гојко.{S} Кад су Грци ч |
| нту и Цариграду, у Млецима и Напуљу, па и у Будим-граду мирно живљет.{S} Но ја не шће’ оставити |
| {S} Ту је јошт Морава, Дрина, Дунав; па и кршне горе ће га зауставити.{S} Турчин се не може угњ |
| а остао; тај ће ме до гроба служити; па и то знај... твој мач је кадгод Лазарев био, познајем г |
| гли бисмо проћи као код Никопоља.{S} Па и то треба на ум узети, кад бисмо онде проиграли и врат |
| ли, јербо је брат само братијама.{S} Па и млађи су учествовали са Теофаном код бољег залогаја, |
| рата синовима прам њему дечацима.{S} Па и они ћеду се дићи један против другог.{S} Ђурађ држи д |
| па свуде већ за првенством тежи.{S} Па и међу самим остарелим војводама тражи си он неку важно |
| у разни властелини увређени били.{S} Па и сам син Вуков, мој унук Ђурађ насљедио је сву гордост |
| м може себи господство осигурати.{S} Па и кћери шта ће у таковом богатству недостајати?{S} Шта |
| и је за себе друге планове ковао.{S} Па и на самим служитељима познавало се да је господара нес |
| мора читати ма какав гост ту био.{S} Па и игуман хтео је показати да је строг, да пази на ред.{ |
| Турчин чупа и неразвијен цвијет.{S} Па и ма доцније било, опет губим моје дијете.</p> <p>— Вел |
| ра нема, ко ти се може противити?{S} Па и ко је био тај кнез Лазар?{S} Није ли и он оружаном ру |
| ту, па се са гостима титра.</p> <p>— Па и цар Лазогли имао је будалу?{S} Онда није чудо што је |
| примети лукави Харалампије.</p> <p>— Па и сад, и одсада да га ће ухватимо, тако бисмо чинили, а |
| p> <p>Сви се почну смејати.</p> <p>— Па и ти, војвода Костреш, можеш јошт до те славе доћи.{S} |
| крдија.</p> <p>Други рекне:</p> <p>— Па и боље би било, већ нам се овако досадило.{S} Бар да хо |
| лонио.</p> <p>Султан је и Бранковића па и остале војводе одвећ одликовао.{S} Српске војводе тра |
| брамбени одбор који ће земљу бранити па и управљати народ док се мир не поврати — одговори Драг |
| и Мачву.{S} Па Мађаре потпомаже римпапа и сав Запад, ђаурски шејкул — на Западу.{S} Ако их тако |
| не зна за незрелу младост, Турчин чупа и неразвијен цвијет.{S} Па и ма доцније било, опет губи |
| мљи било.{S} Но шта ће са два господара и две госпође?{S} Народ је био на четири партаје поцепа |
| едерево ће бити трн у оку, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су Срби с Мађарима, Турци док је С |
| аках.{S} Сад опет стојимо измећу Мађара и Турака као укопани, да се мицати не може; волио би’ ј |
| п и Охрид, да се лебом ’рани.{S} Лазара и његову породицу већа страна мрзи, јер је он не једном |
| лосне косовске битке, после пада Лазара и својих најближих?{S} Камо жалости удовичке, камо мржњ |
| p>Призрен је био престоница цара Лазара и право место дворског блеска и сјаја.{S} Но у бурном в |
| му дала име Душаново, а крв цара Лазара и у мојим жилама тече.</p> <p>— Бранковићи нису хтели ж |
| јер је она супруга српског цара Лазара и мати тако дивног књаза као што је Стеван, а при том ј |
| ње.{S} Русна, опоменувши се цара Лазара и гледајући рањеног сина, сузе је ронила, патријарх, пр |
| е са својом војском на Косову од Лазара и прешли су Турцима.{S} Било је ту јошт и млоги’ грчки’ |
| стит мир учинити.{S} Што се тиче Лазара и његове породице, цару нек је лака земља, ал’ тек то н |
| а и Вукосава, обе кнегиње, кћери Лазара и Милице и супруге Вука Бранковића и Милоша Обилића, сљ |
| p>— Био си, оче, верни слуга цар-Лазара и деспот-Стевана, а сад мој саветник и пријатељ.{S} Што |
| дети српску победу над Турцима.{S} Мара и Вукосава, обе кнегиње, кћери Лазара и Милице и супруг |
| варима доцније има се говорити.{S} Мара и Ђурађ мало доцније посете и Русну, где још и калуђера |
| већа страна на то приклонила, само Мара и Ђурађ највећма се противише.</p> <p>Патријарх, предви |
| е он Харалампија, као што се баца стара и већ непотребна хаљина.{S} Деспот је већ другом стазом |
| е то звони, а кад чују да је то за цара и изгибшу му војску, туга нападне сваког Србина.{S} Сва |
| нутра цела од латинског мермера, сребра и злата.{S} Свето евангелије, у самом драгом камењу, по |
| етитеља, тешка кандила од сувога сребра и злата.</p> <p>До те дворане је опет друга велика, ту |
| , јер турски дин не трпи Ису Пејгамбера и његове угоднике.</p> <p>Војску која је Мађарима толик |
| не.{S} И ја сам штошта чинио, што вјера и закон не допушта.{S} Дјела ми се могу извинити, ал’ о |
| </p> <p>У кнежевој својти има земљомера и неимара.{S} Кнежевић им свима задаје посао.{S} Једни |
| ли нису.{S} Поклони морају се од бисера и драгог камења блистати и трептати.{S} Рећи ћеш да је |
| то је Леонтије био, могао је без обзира и самом деспоту у очи то рећи.{S} И деспот није се на т |
| отврђен, шакописом Исак-паше као везира и беглербега.{S} Сад друго не остаје већ новац да се из |
| ном, и он сад чува тело свог добротвора и моли се богу за спомен душе.</p> <p>Што је деспот Ђур |
| њи’овим срцима тињала је ватра раздора и неслоге.{S} У договарањ’ма, штоно у садашње доба зову |
| тек сам народ земљу не уступи.{S} Мора и <pb n="268" /> Турчин тање жице навући.{S} Но само ун |
| ад се племић потурчи и осили, онда мора и околни народ хоће ли неће ли, па се то зло све већма |
| ливао.{S} Кад се вратисмо, посље одмора и закуска, исприча ми свје од почетка до краја, о паду |
| е, из овог сљедовати могло, него распра и међусобни рат?</p> <p>Стевану дође један непознат чов |
| калуђера, па са страхом побегне унутра и осталима је, што је видела приповедала.{S} Да је она |
| ити, него за другог поћи; јер има ђаура и ђауркиња који се пре убију, ил’ убити даду, нег’ што |
| морски вали</l> <l>Силним звуком гласа и оружја.</l> <l>Душман љути сад освјету тражи</l> <l>С |
| луђерски.{S} Велике црне очи, црна коса и велика правилна калуђерска брада, а при том бледо лиц |
| Србин одржи.{S} Бајазитови синови Муса и Мусулман били су међу собом несложни, и зарате се.</p |
| есница правде сваком плаћа.</p> <p>Муса и Мусулман једнако рат воде.{S} У овај рат преко воље у |
| оје од старости, које од жалости.{S} Та и како би могли гледати војници Душанови како се Срби з |
| жевићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Та и онако Високи Дечани од неко доба не зна се под чију в |
| и од свију зверова најнесретнији?{S} Та и совуљага је сретнија од нас.{S} Да нисмо никад света |
| и на што да Турцима уши вређају?{S} Та и Милеви није већ то од потребе. </p> <p>Милева сузе ро |
| нковићу смо добру реч дали?</p> <p>— Та и њему нек се што да; а друго, шта је то ђауру реч дати |
| у хтели женскима клањати се, па била та и сама царица Милица, јер је народ требао мушке заштите |
| авом, добиће још дванаест хиљада дуката и град Голубац, ’де ће он заповедати све донде док му с |
| де све ће бити спремљено, даћу ти злата и сребра да дајеш поклоне и бакшише, јер без тога код Т |
| елију пред собом.{S} Откине се од брата и пређе деспоту, који јој њежно главу прислони, и к’о у |
| али су до Грчке.{S} Изгубио је он брата и љубовцу, па му је остала сад само слава свог народа, |
| ви побратими.{S} Један је изгубио брата и љубовцу, а други отаџбину, па се у несрећи теше при ч |
| ли се Турчин из рата а он поред шербета и баклаве, и међу својим булама своје едемско хашиковањ |
| е је задата реч и заклетва свагда света и нерушима, и зато изјављујем да вероломно ни сад посту |
| вако наказа?{S} Зар поред великог света и сунца да нам не остане ни педаљ земље, ни један сунча |
| ледњи у вашој судби.{S} Откако је света и људи, колико је већ било у роду људскоме матице, и ко |
| средствима правио си места за мог зета и ја сам се томе напослетку приклонила, те смо му Мару |
| а ми ни за кога, па смо мирни од свјета и свет од нас.{S} Благо оном коме бог не да млого памет |
| ојаше два противна стана, цара Бајазита и војводе Мирчете.{S} Што је од Влаха оружије понети мо |
| тене, он нема више посла у радњи живота и владе.</p> <p>Јеремији је познат био уговор деспот-Ст |
| боље једе, паштрме и јегуље, хактапота и суве рибе, а неће у другу трапезарију, ’де му се оста |
| јводе, обоје су били од Стевана деспота и Ђурђа уважени.</p> <p>Јаблановић да Јеремији на знање |
| Лошонције, који нису за назоре деспота и Облачине Раде.{S} И Црни Завиша био би покрај деспота |
| а осам дана не преда, послушаће деспота и потражити Турке пре нег’ што они њега потраже.</p> <p |
| о, а нарочито, што да не бијаше деспота и Бранковића, тешко би се био могао свог брата Мусе кур |
| кузен.</p> <p>Јака својта прати деспота и Јерину, да је већи углед, и да не допадне неприлике.< |
| .</p> <p>Ту су сви смештени сем деспота и Јерине.{S} Деспот и Јерина засестићеду у манастиру гд |
| це интригирати.</p> <p>Оставимо Деспота и Ђурђа у Цариграду, да видимо шта се у Србији ради.</p |
| {S} Можда му је у самртном часу доброта и побожност надњу улила за спас Србије, и у последњем т |
| све даље по реду свог чина заузму места и остали гости и дворјани.</p> <p>Патријарх велегласно |
| ако за руком ишло.{S} Учио сам ја доста и науке, но нисам је могао на ползу употребити, јер нис |
| ине? — запита Петар.</p> <p>— Има доста и ђаволштине, но опет има и такови’ који су као какове |
| а су ми нешто омрзнути, а мени је доста и један пријан, такав као што си ти.{S} Извадићу из мог |
| ким рукама, опет нијесам ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прса деспотова Угарску бране.{S |
| p> <p>Дозову Радосава, протумаче му шта и како треба да напише.</p> <p>Радосав проучив задато, |
| епо светлила; но и осим тога беше башта и двор од свију страна осветљени.</p> <p>Вечера је већ |
| а не може напредовати, јер не зна рашта и коме.{S} Да је Жигмунд довео био велику војску од крс |
| ди.{S} Он ми је све овде.{S} Моја браћа и родови нису уз мене толико, као мој Хасан.{S} Кад јед |
| смеха празнише.{S} Веселост је све већа и већа настајала.{S} И сам патријарх, који је одвећ озб |
| S} Е да су сви такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ето као што је Ме |
| Турке.{S} Ако на несрећи, онда несрећа и сам савез руши.{S} Српски народ нитко не може на неср |
| ашо, ја сам се дочепао млади’ кнежевића и тек после због њи’ је добио Јеремија Голубац зато што |
| зара и Милице и супруге Вука Бранковића и Милоша Обилића, сљедовале су својим мужевима у стан Л |
| pb n="261" /> <p>— Мислиш на Бранковића и Обилића? — запита царица.</p> <p>— Та да — одговори Д |
| а.{S} Сви су говорили против Бранковића и жељели би се с тобом, велики падиша, помирити и у при |
| да се покуша примирје између Бранковића и царице, поред султановог посредовања.</p> <p>Ђурађ и |
| ед начини крај распри измећу Бранковића и Лазаревића.{S} Деспот је искрено мислио да Србија, ср |
| била тајна измећу Јеремије, Јаблановића и Харалампије, а калуђер зна кад треба тајну одржати, а |
| очитај молитву за Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{S} Они су искајали на овој земљи своје г |
| тво, без да су на Јеремију, Јаблановића и кнежевиће наишли, који су у подземним стајама скривен |
| да позове војводе Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{S} Па онда наложи му да с игуманом Радос |
| ородице, издајице Јеремију, Јаблановића и Харалампија посекао.{S} Ма ја ’де био, Петошко ће ми |
| мија почине, баци поглед на Јаблановића и Харалампију, да чује шта ћеду на то рећи.</p> <p>— То |
| ађ, син Вука Бранковића, а ево Видајића и свите.</p> <p>— Какова вас срећа амо нанесе?{S} Седни |
| ар погибе.{S} Погибе и Мурат од Обилића и Обилић <pb n="264" /> од Турака.{S} Крв се на Косову |
| руку целивао, дође изван себе од страха и жалости да се тек доцније разабрати могла.{S} Милева |
| родољубља.</p> <p>Пију на извору греха и зли демони прихваћају им душе.</p> <p>Пију војводе, к |
| а се народ с њим дичио, био му је утеха и нека накнада за изгубљен Призрен, за Приштину, за Кру |
| доиста, да није било царице, патријарха и Новака, сви би се на њега заценили били.{S} Особито С |
| ца није хтела <pb n="245" /> патријарха и Новака дуже задржати, па је од софре прва устала а за |
| тке косовске поред себе само патријарха и неколико стари’ саветника и војвода без војске имала. |
| ого важни’ черта, јер је Ђурађ пун духа и разума, храбар и искусан војвода, а при том властољуб |
| и, да се бар наситимо слободног ваздуха и самовољног у њему мицања.{S} Дајте нам гусле, па нас |
| капија отворена, чује се звекет ланаца и пад моста куд ћеду проћи.</p> <p>Побочници хуктећи за |
| света завладати, а поред хрђавог правца и несреће — и сатану би од њега начинила.</p> <p>Њега ј |
| су му такова да би поред доброг правца и мало среће могао са пола света завладати, а поред хрђ |
| ао два бора, па би ишли да загрле певца и с њим судбу живота деле; но к њему не могу, јер су дв |
| за живота деспота продераше до Крушевца и све попљенише; а сад, тек што су чули смрт деспотову, |
| љуби, јер вељаше да много трошиш новца и крви за алеманско царство, и против хусита, који у Уг |
| проваљивали.{S} И ви бијасте онда ђеца и младићи.{S} Чусте за Петошка лудака у двору цар-Лазар |
| ли красне камилавке, смирена бледа лица и честите браде, па мислити мораш да су то нека изванре |
| о четрдесет година стар, смешљивог лица и погледа.{S} Младост је бурно провео, и постриже се, д |
| е красоте Бугарка, онде опет белог лица и граорасти’ очију Српкиња, коју и да ти је душманка, в |
| т већма се Бајазиту подвргне.{S} Милица и Мара све се надметале, која ће од њи’ Бајазиту већу у |
| Ђурђем чувају турске границе.{S} Милица и Мара постадоше турске удворице, па им морају помоћ сл |
| арство <pb n="327" /> разори.{S} Милица и Мара шиљу синове са војском да Турчину помогну.{S} Ср |
| тлују, у дворанама где се царица Милица и кћери јој шетале, турске хануме и буле шетају се.{S} |
| дише над прошлим биткама.</p> <p>Милица и Русна приметиле су шта Новаку на срцу лежи, па су зап |
| ом лицу неко задовољство.</p> <p>Милица и дворкиње чинише се такођер расположене.{S} Млађи, кад |
| ам, ал’ су ме у младости потурчили, оца и матер су ми посекли, живили су били у Призрену, чести |
| , да Србин јошт није сироче, да има оца и мајку.</p> <p>Ту ћеду се створити бајни перивоји, зел |
| ог њега, сад опет не могу због твог оца и царице међу моје Србе ступити.</p> <p>— Мој отац би т |
| смеју чудном питању, то су ђеца без оца и мајке, и као да су с неба на земљу пала.</p> <p>Но ос |
| д Голупца далеко да су ван вида Голупца и Ласловара.</p> <p>Јеремија и бимбаша ступе у трапезар |
| горе навалити, па смо онда код Голупца и опкољивач може бити опкољен — узврати деспот.</p> <p> |
| д пријатељске чаше, мораш искреног срца и благе душе бити.{S} С ким Марко вино пије, тај мора б |
| ци долази да не говоре два човека, паша и калуђер, већ канда говоре гола два срца.</p> <p>Ферха |
| адај.</p> <p>——Тако је, узрујаност паша и везира велика је, може султана опет на рат навести, ј |
| је било то чинити против силовитих паша и везира.{S} Кад је Исак-паша на дивану, највећма се зб |
| ац и позове диван.{S} Ту је Ферхад-паша и остале паше.</p> <p>Исак-паша, као везир, беглербег о |
| <pb n="484" /> <p>То изрече Ферхад-паша и настаде тишина.{S} Ферхад гледи на деспота, чека шта |
| Србијом као вране.{S} Само Ферхад-паша и Сириџа држаше теби и Србији страну.{S} А тешко је бил |
| манастир Богородице.</p> <p>Ферхад-паша и усмено деспоту испоручује преко бимбаше да на веру до |
| , они’ пет хиљада дуката, јер Исак-паша и они други за то ионако ништ’ не знаду, а право да ти |
| е је, војска се креће.</p> <p>Исак-паша и Ферхад-паша поћи ћеду са нешто војске у Крушевац, па |
| товић, па и сам Вукашин, па онда Угљеша и Гојко.{S} Кад су Грци чули само име Угљеша, већ им је |
| ника мало и све то већ уморно од јуриша и неспавања.</p> <p>Мађари се ноћу скупљају, пре нег’ ш |
| вода Радић набораним челом све то слуша и рече:</p> <p>— Твоја воља нужда народа, тако нек буде |
| [Хасан је био прави брат Хафисов; љубав и вино] мало са вишег је гледао него обични смртни.{S} |
| ру, ал’ зато не запрећује Турчину љубав и пријатељство са оним христијаном, који оно чини што ј |
| , главом је све надмашио, рикну као лав и своје у ред и нови бој позива.{S} Демишћије се испрек |
| ега заценили били.{S} Особито Светислав и Милева одвећ приметљиво се смешише.</p> <p>Калуђер, к |
| одма’ упуте у башту к царици на поздрав и поклоњење. </p> <p>Јеврем је био осамдесетољетни стар |
| римају благо.</p> <p>Деспот је дарежљив и побожан.{S} Деспот обдари манастир, даје поклоне, кра |
| јег му је Милева дала.</p> <p>Поруменив и постиђен, не знаде шта ће у хитрини да рече.</p> <p>О |
| ковог закључења, патријарх да благослов и сви се разиђу.</p> <p>Мара, видећи да то неће по Вука |
| ислио је да би, као насљедник Вукашинов и велики јунак, кадар био у владалачком чину свој народ |
| ад се обрати на деспота.{S} Деспот благ и не знајући осветити се, обрадује се, прими га као сво |
| оњаници, ту су мазге, камиле, за пртљаг и терет.</p> <p>Султан Амурат отвори диван.</p> <p>— Ет |
| терећена.</p> <p>Турци спашавају пртљаг и заиру, ал’ их хусари тискају ван, у самом манастиру с |
| одговори поклисар.{S} Тури руку у шпаг и извади писмено.</p> <p>Чаушбаша прими писмено и донес |
| вом.</p> <p>Мађари су се повукли натраг и како се могло, које Дунавом које сувим бродили, пртил |
| поћи, а Турци мораћеду се повући натраг и хаметом бити потучени, већ нек се с тобом погоде као |
| јати, повући ће ову своју војску натраг и преправљаће се да на Влашку удари.</p> <p>У чекању то |
| ав прама сваког љубећег, странствујућег и страдајућег.</p> <pb n="279" /> <p>Хафис <ref target= |
| јмени до поклисара пазе му на сваки миг и на сама уста, а да се султану што не згоди, као Мурат |
| свих страна у невољи, ради како те бог и памет учи, а ја, господару, твој вјерни слуга, служић |
| дговори царица.</p> <p>— Али шта ће бог и народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ не м |
| S} Неће ли народ рећи: волијемо читавог и искусног Ђурђа који нас предводити може, него слепога |
| са Турци шуровао, опет се клонио новог и тешњег с њима пријатељства.{S} Увидео је колико је се |
| <p>Ове су речи коснуле срца Стевановог и Ђурђевог.{S} Сваки је од њих сам себи у срце гледнуо |
| а радили и аргатовали у зноју лица свог и проклињали Јерину што им и последње јајце из куће узе |
| се почело јести, слабо је ко на другог и пазио до на самог себе и мало се говорило; када је до |
| ји.{S} Сваки дан видиш по којег српског и арнаутског левенту, који је дошао да се потурчи.{S} Н |
| ук — а оно примам ја од вас тај предлог и чинићу кораке да се моја влада са миром у једно доба |
| који изражава њежну младост, лица белог и руменог, косе смеђе, очију плави’ на подобије неба, к |
| но нек иште.{S} Просјаштво је за хромог и кљастог, који ништа нема, а не за онога коме је бог д |
| ри том бледо лице, усхићаваше не једног и не једну.{S} Он је овде ходајући очекивао оца Харалам |
| састава, јуначког но мало одвећ упорног и гордог изгледа, тако исто и Војновић; а Змај-Облачић |
| ик био.{S} Кад га је когод овако старог и слепог погледао, имао је шта видети.{S} Млоги садањи |
| ош овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и онима не хасни што су онде.{S} Да сам ја цар, знао би |
| ацивао је и Милеви да га не милује, кад и помислити може да ју ко од њега отети може против њен |
| , баш као да је хтео показати да каткад и лудом дође време када је величаственији од паметних и |
| одише српске јуначке шале, ту се каткад и по ’декоја господска свадба догађала, и слабо украшен |
| <p>— Ваљда тек не мислиш и себе, и град и све нас предати? — рече уплашен Харалампије.</p> <p>— |
| јом, Јеремија сам је хтео да иде у град и донесе градске кључе, но Ферхад-паша му не допусти, п |
| нег’ што је Голубац.{S} Њихов Будимград и Тамишвар не могу се сравнити са јаким Смедеревом.{S} |
| ује да се предаје Угрима Мачва, Београд и Голубац.{S} Београд је око Србије, Мачва је српски Ха |
| се Мађарима има предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Јеремија је и то знао, да је у земљи због |
| помоћ има им се предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Тако је, није на ино.{S} Уговор се не сме |
| се има Жигмунду предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Стиже ми глас, да је угарска војска већ н |
| уту, а да им и градове предамо, Београд и Голубац, па да се с њима договоримо како ћемо на Турк |
| деспот Стеван приклонио, Мачву, Београд и Голубац обвезао, а са тим ненавист Турака на се навук |
| е потписивао.{S} Предати Мачву, Београд и Голубац!{S} За Мачву се тукли српски владари са Мађар |
| за живота свог потписао Мачву, Београд и Голубац, па сад вели да мора без откупа предати <pb n |
| крај Жигмунда си изгубио Мачву, Београд и Голубац.{S} Мађари нису у стању Турцима јако наудити |
| рговци долазише као у госте.{S} Београд и Смедерево свагда пуни српски’ војника, ђака и другог |
| турским нападајима изложен.{S} Београд и Смедерево, то су јошт била места ’де је Србин могао ј |
| кој, као што је добио деспот за Београд и Мачву.{S} Сад тек виде да у Турчину није вере.</p> <p |
| си о’ђе мјесто мене, па мада је Београд и у мађарским рукама, опет нијесам ја о’ђе ма шта и ма |
| деспоту да је то право, јер је Београд и Голубац дат да Жигмунд штити Србију, а овамо је избег |
| ли, напустили би да Угри освоје Београд и Мачву, док би Турци сву Србију од доле заузели.{S} Пр |
| игмунду је јефтино дошао у шаке Београд и Мачва.{S} И какве си ти ту користи имао деспоте, зава |
| свезао се с Мађарима, предао им Београд и Мачву, предајмо ми сад Турцима Голубац — рече озбиљно |
| коглију, и ето већ им је предао Београд и Мачву.{S} Па Мађаре потпомаже римпапа и сав Запад, ђа |
| л’ старије је јутро од вечера, боље сад и с мањим задовољити се, нег’ после руку у којој је зал |
| та се опасности излагао, па зато се сад и надао великој награди.{S} Но Ђурађ је познавао његово |
| n="492" /> <p>На те речи устане Ферхад и позове их у доглавну ћелију, ће је у сахрани благо.</ |
| змислити може.</p> <p>То изрекне Ферхад и махне главом, а бимбаша отвори врата, дозива сејмене, |
| постаје све искренији.</p> <p>То Ферхад и ’хоће.</p> <p>— Де кажи ми како ви тамо живите, како |
| не би ништа дао.{S} За овај пар Ферхад и Сириџа-паша победу на дивану одржаше.{S} Султан се ов |
| угој дворани, па је онда о’ђе био објед и вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз гусле, па опет |
| а ради, да је на добром путу.{S} Изглед и говор тако честит, да се не мога’ посумњати.{S} Па ми |
| ио ’ладноћу Ферхад-паше, и његов поглед и стиснуте вилице, рекао би да нешто презире, и разан п |
| а подсмех, јер ма и слепи, чувају углед и достојанство племена Бранковића.</p> <p>Харалампије п |
| е надмашио, рикну као лав и своје у ред и нови бој позива.{S} Демишћије се испрекрштају са мађа |
| ат дође, но на јуриш, ја ћу први напред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу на првој кули забости алај-б |
| {S} Врлину народа сте запљували, а стид и поштење довека сте погазили; ви сте праве издајице.{S |
| гу откудгод Турци искрснути.{S} Жигмунд и војводе не пристају на прво ал’ град ћеду што пре осв |
| аклону свог места непомичан.{S} Жигмунд и Лошонци у забуни нису га ни позвали упомоћ, а деспот |
| ог уплива био.</p> <p>Но Русна, као год и Милица, знале су све то покрити.</p> <p>Када је Русна |
| } Ово само рекох, а воља ти је, као год и глава моја на заповести.{S} Ја ћу све учинити — одгов |
| и, опет нек му је бог у помоћи, као год и сваком народу.</p> <p>— Е добро, начинимо међу нами т |
| илно мари за велико господство, као год и Вук Бранковић.{S} Као што је цар већ стар, данас-сутр |
| .{S} И твој отац ми је на путу, као год и Милица; но исповедам да ако народ свој буде бранио, п |
| којешта научио, но у старо доба као год и данас, било је господе која су хтела да имају за луду |
| е одлакшавали.</p> <p>Бајазит, како год и његови преци пред сваким предузећем саветовао се са п |
| , гости опет заузму своја места, каогод и Петошко своје, па су се частили, веселили; после обед |
| на своји крили носила.{S} И он, каогод и други турски великаши који дођу до великог чина, без |
| о деспот бацив освету на страну, каогод и Бранковића слабију страну кроз прсте угледавши, уважи |
| кла се натраг да је не би Турци какогод и код Ласловара изненадили.{S} И та војска је била сасв |
| ћу дјелом и животом, и смрћу, да за род и земљу живим, <pb n="539" /> да оперем клету клетву са |
| ту немају места они који су издали род и часни крст.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| ливати морам, но опет волијем мој народ и хришћане нег’ себе, и ако јесам веран оцу син и проти |
| .{S} Харалампије иде потајно међу народ и прави нову партају за Ђурђа.</p> <p>— Шта ће нам — ве |
| ни сањају, а који је на јави свагда луд и пијан, том тек у сну што трезно дође.</p> <p>— Та дед |
| о, и камилавка није му била у стању ћуд и страсти му изменити.{S} Освета, пакост и високоумије |
| ркве непрегледно много народа.{S} Ђурађ и војводе у црно обавијени, на сваком лицу види се нацр |
| подмуклим гласом Русна.</p> <p>— Ђурађ и Војновић у шестнаестој години са старијим јунацима су |
| иш ти, Вуче? — рекну у једно доба Ђурађ и Мара, љубећи их по образу, гладећи Вука и Милеву.</p> |
| ед султановог посредовања.</p> <p>Ђурађ и остали Срби, од султана са скупоцени поклони почаство |
| укао, показао се био и Јеремија као вођ и јунак.{S} Ђурађ је познавао његову моћ, па се у многи |
| састављено да у скупу заједнички грабе и отимају, но ако може свако за се, опет још што привућ |
| вану мучити почело.{S} Бојао се за себе и за народ.</p> <p>Саветује се са братом Вуком, шта да |
| предељену част српске земље Вук за себе и сина задржи, а остало да припадне Милици и њеној деци |
| и Бранковићи у грађанским ратовима себе и земљу упропашћавали, признао је законитост Лазаревог |
| е ко на другог и пазио до на самог себе и мало се говорило; када је дошло до чашице, све је нас |
| и, донде деспот бригу води како ће себе и народ опоравити.</p> <p>Тешко је деспоту без Мачве, Б |
| у у стању Турцима јако наудити без тебе и то је срећа по Турке, што ти Мађари не поверују као ш |
| претукли, а цар Лазар погибе.{S} Погибе и Мурат од Обилића и Обилић <pb n="264" /> од Турака.{S |
| чистог извора, но из себичности, злобе и пакости.{S} Некада, кад је Ђурађ за владаљством грамз |
| да су Бранковићи пуни зависти, да злобе и Обилићу, коме у војсци српској пара нема, и да је већ |
| и само неки су га мрзели које из злобе и зависти, које пак због тога што се јако с ’ришћани др |
| ишчекују Јеремију.{S} Чули топот, трубе и таламбасе, није требало дуго чекати, малочас док се п |
| и радило.</p> <p>Било је ту доста славе и великолепија, али поред тога колико греха!</p> <p>Кад |
| са твојим зидинама сведок велике славе и великих грехова!</p> <p>Ово је био силно богат манаст |
| је на двору Душановом, у средини славе и величаства српског.{S} Овде је она свог мужа, <pb n=" |
| стара Византија.{S} Колико је ту славе и грјехова издавано, знаш какви су били Комненовићи.{S} |
| но да сам их овде код мене тајно здраве и читаве држао, да их за српски престол спасем, који по |
| је кнежевић сазидао.{S} Ту се поздраве и изгрле, брат и сестра.{S} Суза кане из очију Јерине, |
| а остаде нам једва Морава са нешто Саве и Дунава.{S} Једва толика част је већ под Турчином, сам |
| } Ето Хилендара, Високи’ Дечана, Ресаве и Манасије, и сви ти дивни остали манастири, цркве и хр |
| свету царске кнегиње удају се за цареве и краљеве, а код нас је био досад рђав обичај, да су се |
| зато чини да после оборене Бранковићеве и Лазареве <pb n="278" /> породице својим пријатељима с |
| пског народа.</p> <p>Краљ прими кључеве и преда свом војводи.</p> <p>Краљ устане и прозбори.</p |
| Јанићије, који је био научен на смокве и неранже и на масна јела; па је одма’ у почетку из ман |
| и сви ти дивни остали манастири, цркве и храмови бдити ћеду да се праве српске душе од сатане |
| овор Стефана деспота, да предам градове и Мачву Угрима, да постајем и остајем њихов савезник пр |
| за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу ти већ предати.{S} Кад је руж |
| граду су српски господари красне домове и летње палате имали.{S} Онде су се они радо бавили, ко |
| и султану однесе.</p> <p>Донео је нове и нове поклоне.</p> <p>Дуго се бавити није хтео, јер му |
| а ове Србе одржавали и чрез њи’ су нове и нове приврженике задобијали.</p> <p>Било је у турском |
| еби овде грчке кнегиње од Кантакузенове и Палеологове лозе; један кнегињу Јелену, а други Јерин |
| у дужину.{S} Телесна снага била је све и сва.</p> <pb n="449" /> <p>Но Петошко је имао дивну б |
| алост већи нег’ ја, који сам био ту све и сва, и све на моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаури ни у |
| је властољубива.{S} Ко има толико снаге и поверења да одма’ са народом управља?</p> <p>Царица с |
| Милевом сви дворјани и дворкиње, слуге и служавке, јер патријарха као свеца неког поштоваше, п |
| свију била велика.{S} Многе старе слуге и служавке љубише га и у скут.</p> <p>— Добро нам дошао |
| и који је покровитељ био чисте заслуге и јунаштва.</p> <p>Милица је била наклоњенија Обилићу.< |
| ш војвода још са некима, Милевине друге и домаћи, славили су Милевино весеље.</p> <p>Звона нису |
| очинили.{S} Манастир је сокровиште туге и надње народа.{S} Није сваки калуђер Харалампије.{S} Е |
| е ангорске битке побеже у Цариград, ’де и сконча.{S} Његови синови ишчекивали су неизвесну судб |
| сави свету обитељ, манастир красни, ’де и добри и зли утеху налазе, у подвигу душе ил’ покајању |
| логе добра бити неће.{S} Знате да имаде и у чистом житу кукоља, па има још који у овој већ разр |
| , па се гледају.{S} Ту је Облачина Раде и свита.{S} Присни и пријатељи поздрављају се.</p> <p>Ј |
| p> <p>Већ је пред чадором Облачина Раде и Кајица војвода.{S} Облачина мрко поглед баци на Јерем |
| е у Београду гост.</p> <p>Облачина Раде и свита сместе се, да отпочину.{S} С тешког пута су дош |
| </p> <p>Но сад да видимо шта Турци раде и како ће српске посланике примити. </p> </div> <div ty |
| пао, а где један султан пада, ту мораде и други цар пасти.{S} И ваш Лазогли мораде пасти.{S} Св |
| а очи ископају.</p> <p>Међутим престаде и увесељење.{S} Почеше се из трапезарије разилазити.</p |
| му не допушта да лежећи говори, устаде и прослови.</p> <p>— Тешке сам дане провео, Јерино.{S} |
| устаде и рукује се са Облачином, устаде и деспот, и рукују се.</p> <p>Ферхад стане, обојици у з |
| ере и народа.</p> <p>Ферхад-паша устаде и рукује се са Облачином, устаде и деспот, и рукују се. |
| ал’ пе’ар празан.</p> <p>Ферхад устаде и довикне чаушу, који са сејмени Харалампија до његовог |
| не једаред спашавао је манастир од беде и напасти.</p> <p>Све је извршено по вољи Ферхада, кнеж |
| е твоје савете изискује.{S} Толике беде и патње научиле су Ђурђа Бранковића бити деспотом и пра |
| јска спустила се пут Голупца, с њом иде и деспот, и Облачина Раде.</p> <p>Војску прате вране и |
| кира у мед као сада.{S} Ако су се донде и молили: „Боже не саједини каурина“ и успевали, овом б |
| а провиди војску.{S} Исак-паша ће донде и онако остати у граду, а Ферхад ће отићи још и у манас |
| доћи да га причести.</p> <p>Радосав оде и врати се са хаљинама.{S} Ту је и камилавка и све што |
| имаре ћу погодити.{S} И док Нићифор оде и врати се приправићу свје што треба, наметнућу народу |
| све што треба.</p> <p>Радосав опет оде и у цркви све у тајности преправи.{S} Бимбаша све тако |
| брегови, планине, лузи и дубраве, воде и потоци, све се то слива за добра живота вредних житељ |
| ранитељи с обе стране ставе се, војводе и сви остали унаокруг стану, а деспот, скинувши с главе |
| >— Добродошли, бани и властели, војводе и јунаци!{S} Бог вам дао сваку срећу и довољство — позд |
| у као глумца купити можеш, а да војводе и велможе увесељава.{S} Петошко није био са тржишта у з |
| запи наићи.</p> <p>Запита га за војводе и кнежевиће, и за Харалампија.{S} Одговори да су сви чи |
| гданом.{S} То су прве деспотове војводе и саветници.</p> <p>Реч се поведе о судбини Србије.{S} |
| шана крсташ орао.</p> <p>Долазе војводе и господа, диве се Смедереву; кад на Смедерево гледају |
| су јој врло млади.{S} Остареле војводе и саветници нису за власт.{S} Мог оца зна сваки да је з |
| мојим архимандритом, ту су биле војводе и српска госпоштина, и сам патријар’ амо је долазио, еј |
| у кад дође какав стран владар и војводе и кнезови, нек виде да Србија још није пропала, да Срби |
| тро, и тамо-амо шеће се.</p> <p>Војводе и Харалампије од чуда обнезнањени, не могу да се лако р |
| ног краљевства вредан држи и тиме шкоде и себи и свјету.{S} Ми будале смо у том млого бољи.{S} |
| еле да има људи, који се без мозга роде и зову се шупљоглавцима.{S} Но и јест <pb n="242" /> да |
| S} Опће су учили познавати разне народе и њи’ове обичаје, па измучени вративше се у свој род, ш |
| ашњим блеском обманути, ал’ то су тврде и ретке душе; велики духови.{S} Такових нити је било мл |
| не, покрај мудрог вође, који своје људе и предел познаје, тешко да би Исак-паша успео.{S} Зато |
| ан мрзио деспота; сад, кад к њему пређе и Ђурађ, усугуби се јарост, и Турчин намери до конца Ср |
| пски поклони, и праћен од сејмена изиђе и у свој чадор оде.</p> <p>Султан и паше при изласку ње |
| реварио.</p> <p>Није дуго трајало, дође и Ферхад-паша са великом свитом, и није се мало зачудио |
| па онда кад већ не буде нуждан, да дође и на њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мораде већ и онамо ићи, |
| аша дозива Каралампоглију.{S} Овај дође и накратко ћеду се још поразговарати.</p> <p>Оба седе у |
| и, јер ради за душу Србије.</p> <p>Дође и Ђурађ Кантакузен, са далека пута; из Трапезунта, морј |
| Влашку удари.</p> <p>У чекању том прође и неколико дана.</p> <p>Кад наједанпут, врате се од Мил |
| p> <p>Харалампије то изрече, па се диже и са Пајсијем иде у посету кнежевић’ма.</p> <p>Кула про |
| </p> <p>Световању је крај, краљ се диже и деспот, а за њима сви, већ се наредбе издају да се во |
| Татара служи.{S} Калуђери се све ближе и ближе Милеви приближе.{S} Очи им се сусрету.</p> <p>К |
| ану, ’де га овај дочека.{S} Истом стиже и бимбаша са благом.</p> <p>Учине селам и започну.</p> |
| силовито, брани се јуначки.{S} Ту стиже и кнез Завиша, главом је све надмашио, рикну као лав и |
| који је био научен на смокве и неранже и на масна јела; па је одма’ у почетку из манастира уте |
| био кадар изредити [са] Голупцом, може и сам изредити.</p> <p>Тешка им лака ноћ.</p> </div> <d |
| против трајне силе бранити може, а може и измаћи и до Београда повући се, ’де ћеду опет Мађари |
| ељ од Искре, како би био слуга кад може и треба да буде господар, своје право, своју власт напу |
| р бакшиш да, манастир је у миру, и може и из деспотове области ’ришћанин без разлике тамо одлаз |
| сни повући, да спасе што се спасти може и да нову војску устроји.{S} Он се доиста повуче натраг |
| гавши гледати где ми моје очинство газе и отимају, код Турака помоћи тражио.{S} Коцка се преокр |
| а се одупре.</p> <p>У Голупцу се налазе и ослепљени кнежевићи, Гргура синови.{S} Ту је војвода |
| околна сиротиња, просијаци овамо долазе и наране се.{S} Недељом и празником после вечерња цела |
| , тако мисле Мађари.</p> <p>Мађари пазе и на деспотовицу Јерину.{S} Деспотовица седи у дворима |
| <p>Учине селам и започну.</p> <p>Уљезе и бимбаша, а за њим носе пуне вреће, и положе пред ноге |
| епријатељ’ма у шаке који га одавна мрзе и који му за зло примају што је част војске после битке |
| овукла, ал’ како гости дођоше, одма’ је и двор свој обичан весео и жив изглед добио.{S} Буди шт |
| н Дечански, отац Душанов, сазидао га је и украсио.{S} Високи Дечани, древни манастире, ти си са |
| ај који је зеца у зуби држао хтео га је и прождрти, јер га је он сам дочепао; други курјак не д |
| Србина једна косовска битка, ако га је и понизила, ал’ га није сатрла.{S} Ту је јошт Морава, Д |
| их синова.{S} Вук, мој бабо, држа да је и на њему пола царства.{S} А ће сам ја онда, ја омладак |
| Ферхад-паша.{S} А тко може рјећи да је и сад сасвим мудар?{S} Моје ријечи су биле за подсмијех |
| ротивни’ народа.{S} Знао је добро да је и самог цара Лазара господарство јошт младо било, и да |
| а руши, обара.</p> <p>Како је чуо да је и отац Леонтије у деспотовом савету, одмах је знао коли |
| немогућно, ал’ не можемо рећи баш да је и сигурно.{S} Па ако Турци примете да се ми на њи’ диже |
| земље заузео, и по којем праву када је и Вукашин породицу имао, и то какву јошт.{S} Камо пара |
| најстарије властелинске лозе, а сада је и најсилнији.{S} Он жели с тобом у пријатељству живети, |
| , главом полилеј да додирне.{S} Онда је и сва памет ту.</p> <p>Тако је то било онда.{S} Човек с |
| ачва, Београд и Голубац.{S} Јеремија је и то знао, да је у земљи због тога велико незадовољство |
| неће по Вука добро бити, подговарала је и њу и Милеву.{S} Но Милева, јошт врло млада будући, на |
| е учини е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и њему већ једаред на срце канути због њега проливена с |
| p> <p>Жалосно је било опело, жалосна је и даћа.{S} На свачијем лицу види се свечана озбиљност, |
| {S} Он је био сва надежда народу, па је и признат за деспота свечано.{S} Породицу имао је красн |
| </p> <p>— Немај бриге, та њима доста је и један калуђер да их чува, куд би они из града сами из |
| у је све то до ушију дошло, но доста је и сам белаја имао, па се ућутало.</p> <p>Сад оставимо Д |
| тир Благостињу у дувне.</p> <p>А шта је и знала друго радити?</p> <p>После презреног Светислава |
| и теби Петошко поручује да знамо шта је и како је тамо.{S} Јеси л’ добио каква гласа?</p> <p>— |
| ти неће, затезаће се.{S} Властољубив је и грамзив, тражиће велику накнаду — одговори деспот.</p |
| како вам драго, зна Марка народ, ког је и код душманина заштићавао, и гусле ће јасно даворити о |
| зида Смедерево, српски Јерихон, ког је и он помогао градити.{S} Јошт је Србину наде у Смедерев |
| о, није се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мога оца судба постигла.{S} Ја сам због њега ост |
| тога запита Ферхада за Јеремију, куд је и како је с њиме.</p> <pb n="488" /> <p>Ферхад, опет, и |
| већ код мене у служби, хусари, које је и деспот Стеван јако цјенио.{S} Добро их је наплаћивао |
| висити на капијама Голупца.{S} Боље је и погинути.{S} Бог му више не помаже, он то добро зна, |
| ригама, били су одвећ вешти, зато ји је и за тај посао Бранковић и изабрао.</p> <p>Ђурађ Бранко |
| ности према Бранковићевом роду, који је и Лазару особито мио био.{S} Милица је све то знала, но |
| о хришћанско дијете спасла.{S} Прими је и брани с њоме род.</p> <p>— Примам је, а ево теби моје |
| ћином бимбашом откупљено, и ваљда ти је и предато.{S} Од мене, пак, добићеш хаљаду дуката на ма |
| мо млого о властелину Прибцу, па нам је и у жалости нашој утеха, кад чујемо нашег пријатеља.{S} |
| предати мора.</p> <p>Под Ново Брдом је и сам султан Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и др |
| оје поверење поклонио.</p> <p>Султан је и Бранковића па и остале војводе одвећ одликовао.{S} Ср |
| ћ више реди таково што десило.{S} Он је и сам на све то смешљиво лице показао, и није дао приме |
| ађарима, са својим браћама, проливао је и своју и сродну свог народа крв.{S} И до каквог успеха |
| езне Милеве лишити га.{S} Пребацивао је и Милеви да га не милује, кад и помислити може да ју ко |
| ло отимање круне, скиптра.{S} Отимао је и Вукашин, и сам ђед кнез Лазар није увек правду наједн |
| ађ је знао вољу деспот-Стевана, знао је и то да деспот сродну и невину крв пролити неће, ал’ и |
| много пута с Турцима шуровао, а знао је и то, да је изврстан војвода, мудар, и у невољи зна се |
| се с Мађарима јаче не споји, и знао је и то да ће с њима лакше мир склопити, јер како се деспо |
| да Јула заплашено унутра трчи, стао је и очекивао је да ли ће ко изнутра опет напоље изићи.{S} |
| луђер и шетао се тамо-амо.{S} Наишао је и на Јулу куварку, која му је ноћас толику беду проузро |
| астајало живље и живље.</p> <p>Дошао је и будала Петошко.{S} Он се пред гостима лепо поклони, п |
| Харалампије.</p> <p>Покрај њи’ ушао је и бимбаша, и стоји, паша га не нуди да седне, он мора н |
| о како ће Смедерево градити, а донео је и нешто блага, као уздарје сестри Јерини, ионако ће она |
| о је преко главе преметнуо.{S} Видио је и добре и зле дане, више злих већ добрих.{S} Родом из К |
| е од стада Христа откидају.{S} Видио је и боље дане под Високим Стефаном, видио је Београда сја |
| ако Голубац напустити.</p> <p>Скупио је и добар број одабраних војника, колико се само у граду |
| Ферхад-пашу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-паша.{S} Обрицао му је и нова |
| на ово Марко приволети?{S} Марко ако је и био у турском стану, оваково што опет није никад желе |
| сам му до насљедника дорастао, како је и при самом издисају душе изрекао: „По Ђурђа! по Ђурђа! |
| ти.{S} И већ чега да се боји, ионако је и он сам и Србија на коцки.</p> <p>Деспот стиже у манас |
| Искра, после издајице.</p> <p>А тако је и Харалампије своју грешну душу испустио.</p> <p>Срећа, |
| је спрам матере била лукава, па тако је и мати била прама њојзи често претворна.</p> <p>Сад је |
| рзању живот изгубио се. </p> <p>Тако је и са Јаблановићем.</p> <p>Харалампију морали су за коц |
| пара није било.{S} У суседству било је и дувна, и оне су о храму амо долазиле, јер су Дечани б |
| царици од Турчина поручено, обречено је и мом оцу, без да се Милева има дати.{S} Па ако баш не |
| човек не би ни помислио.{S} Тако што је и код Искре изредио, и Турке потукао. </p> <p>Исак-паша |
| ер постао предметом неког смеха, јер је и сам у себи осећао да има томе узрока, а друго, у двор |
| њега зазиру.{S} И зазирати могу, јер је и приликом битке код Голупца руке прекрстио, и није <pb |
| ист.{S} Он је своју реч задао, па ју је и одржао, вредност њену крвљу плативши.</p> <p>У стану |
| о је царици, да то не чини, молио ју је и преклињао.{S} Царица, премда мало већ ражаљена, од св |
| ан дозна, а он у Турке, онамо куд му је и нећак Ђурађ.</p> <p>Обоје скупе силну војску турску, |
| био негда Ферхад-паша.{S} Обрицао му је и новаца, да све што зна о Ферхад-паши искаже, какве је |
| добри’ својства у себи имао, зато му је и партаја једнако расла.{S} Турци су били у највећој см |
| ваше Богородице, недалеко одавде, ту је и Ферхад-паша, већ да дођеш и донесеш кључе Голупца, па |
| е и сам султан Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути се понајпре, како |
| ује.</p> <p>Војводе су допраћене, ту је и Харалампије и Радосав.</p> <p>Кад им је бимбаша сабље |
| Ако се свежеш са Циљским комитом, ту је и Жигмунд, а то Турцима не иде у рачун.</p> <p>Леонтије |
| з дворане изиђе деспоту насусрет, ту је и сва чељад.{S} Мара кнегињица, слуге.</p> <p>Деспот и |
| ав оде и врати се са хаљинама.{S} Ту је и камилавка и све што треба.</p> <p>Радосав опет оде и |
| веди сејменима да унесу благо.{S} Ту је и игуман Радосав.</p> <p>Сејмени изиђу.</p> <p>— Дакле, |
| војска пут Мораве на Голубац.{S} Ту је и Харалампије.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| расне девојчице допратити?</p> <p>Ту је и војвода Кајица, дошао да честита деспоту на Смедереву |
| дови тако покидани, разбачени, да их је и наћи тешко, некмоли опет уједно ставити.</p> <p>Петош |
| е, што му је Бајазит наложио.{S} Још је и то додао, ако она неће уз то пријатељство да пристане |
| , узме перо што му један калуђер додаје и потписа име своје „<foreign xml:lang="la"> Georgius D |
| гдекоји само су гледали на све догађаје и ишчекивали су час у којем ће се њи’ово господарство з |
| ителних ствари живи, који их не познаје и никад не зажели, јер онда није њиховом упливу изложен |
| S} Србија што је у мојим рукама, остаје и одсад при мени, само морам се Жигмунда одрећи.{S} Дру |
| са калуђером стало, грохотом се насмеје и намисли датом приликом од тога шалу какову заметнути. |
| 0" /> <p>Бранковић прими лако то оружје и обрадује се што је у младом Турчину случајно на новог |
| ветлост неће се гасити до год је Србије и Манасије.{S} По три калуђера наизменце дању-ноћу чува |
| зили.{S} Они су били поглавари Румелије и једне чести Арбаније, и потпадали су под власт Лазаре |
| це српски не разумеду, све саме Шамлије и Караманлије.</p> <p>Ферхад, ма и паша, мора на опрезу |
| Харалампије једнако зазире од Јеремије и удаљује се од њега.{S} Јеремија крвав поглед на њ бац |
| алио, они се већ знаду, покрај Јеремије и ја сам дошао негда до пријатељства са Ђурђем.</p> <p> |
| ово питање разбистри се лице у Јеремије и Јаблановића.{S} Канда им се душа поткрепила.{S} Сад с |
| трополит, па жички архимандрит Пахомије и отац Леонтије бијаху одсад његови саветници.</p> <p>П |
| о би си што и на намастир за покајаније и опроштај, па ти не би ништа смијетало — рече не задов |
| ало се ослободе, па се почну слободније и разговарати.{S} Отац Леонтије био је једини на коме н |
| аре, цара Лазара кћери, коју је доцније и задобио.{S} У разним биткама против Турака показао се |
| чити није могао, нарочито код Розгоњије и Лошонције, који нису за назоре деспота и Облачине Рад |
| д-паши.</p> <p>Ферхад-паша, Харалампије и Радосав седили су у трапезарији жудно ишчекују Јереми |
| стелина од Браничева — рече Харалампије и пехар искапи.</p> <p>— Живио војвода Јаблановић, мој |
| кнежевићи, ђецо моја — рече Харалампије и посади се са Пајсијем код стола.</p> <p>— Е тако као |
| јводе су допраћене, ту је и Харалампије и Радосав.</p> <p>Кад им је бимбаша сабље отпасати дао, |
| p>У чадору Ферхад-паше седи Харалампије и договара се.</p> <p>Ферхад-паша, некадашњи Петошко, с |
| вира се и пјева уз гусле, па опет прије и ил’ посље збијају се шале, дворска будала је ту, па с |
| на, радије би’ сам доламу место мантије и калпак место камилавке носио, и срцу дуг платио ал’ б |
| ту свакојаких, ето као што је Мелентије и њему подобни; но ти, као што већ једном реко’, главу |
| измори.</p> <p>Гргур, Милева, Леонтије и Светислав, сада већ отац Сава, упуте се у своју отаџб |
| ваки се својима врати, то јест Леонтије и Сава у Хиландар, Гргур у Смедерево, а Милева у намаст |
| {S} Код њега је на посети отац Леонтије и млоги други калуђери.{S} Откако су се Турци даље у Ср |
| талима у очи је падао још отац Леонтије и отац Харалампије, калуђери дечански.{S} Отац Леонтије |
| и чистом савешћу.</p> <p>Отац Леонтије и Пахомије одвећ су се почитовали.{S} Леонтије у Пахоми |
| ити.{S} Тако су наредиле њихове муфтије и имами.{S} Сад би, дакле, најбоље било да ти изјавиш М |
| p> <pb n="348" /> <p>— Како би друкчије и бити могло? — одгонетне Раде.</p> <p>— Но и ви имате |
| ља.</p> <p>Деспот да знак, устану обоје и деспот ухватив руку Леонтија води га кроз дворану даљ |
| к, и кад мене не буде потпомагаће своје и у турству бољма, негли ви издајице на кућевном огњишт |
| ет; но у смету нађе се чисто зрно, које и слијепу кокош привлачи.{S} Та зрна сам ја јошт сачува |
| год царица чини.{S} Бајазит се обрадује и обрече своје покровитељство Мари и њеном сину, а то п |
| на се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика награда.</p> <p>Ђурађ је знао вољу деспот-Стев |
| е памет и миш’цу, већ да народ свјетује и штити.{S} Турци му обричу обилата блага и бабине башт |
| водом Радићем, великим челником, путује и чини наредбе да се народ пожури за зидање Смедерева, |
| ло се у Смедерево.</p> <p>Јерина путује и стигне у Смедерево.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| у трло и млево, тако ми ове смедеревке и овог сребрног пе’ара, који ми пао у нашљедство од ђед |
| ље, све кланце, све горе и јаруге, реке и потоке у Србији познаје, и онде ниче, ’де човек не би |
| рамена, очи, истина, слепе, ал’ велике и пуне изражаја, лице доста румено; још се на истом лиц |
| н чинити, и збиљски промера све прилике и неприлике.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| умири, <pb n="529" /> наћи ћеду прилике и повода да у Србију дубље задеру.{S} Ми с Мађарима као |
| је даје им сваке ђаконије, вина метоике и смедеревке, а да им пиће још већма срце и душу замагл |
| ле и харају села, отимају жене, девојке и децу. ’Де год се стане, цркве руше, те праве од њи’ џ |
| усном седила је, остале млађе дворјанке и дворјани уклонили се, и то је био знак да се о важним |
| анића, а да на тргу продају дивне синке и ћерке Србије, у сласт и корист необузданом Турчину.{S |
| уман и братија купус са сланином, шунке и печење.{S} Већ ми се језик и уста испуцала, а братија |
| еспот одржи крваву победу, изагна Турке и Ђурђа, ал’ се ново зло у народу роди.{S} Брат је брат |
| ац што пре предао.{S} Познавао је Турке и њихову бојазан да Мађари са Србима не ојачају, и ако |
| ри ишли су на најопаснија места у Турке и међу народ; сваком су надежду уливали, бедног су по м |
| ња док се сврши, хоће л’ се дати војске и колико ће бити.{S} Ризнице су им увек празне, а краљ |
| Ђурђа прије служио, зна путеве, земске и морске.{S} Пиши лист и подај му, он ће све вјерно изв |
| Жигмунд донео је ту справу из Алеманске и Латинске, фратори су то изумели, и не једном јунаку с |
| унак, сад је у граду опасан од мађарске и деспотове војске, ту је главом краљ Жигмунд, и зову Ј |
| се тим браком савез и мир између царске и Вукашинове породице закључи, <pb n="217" /> но том је |
| треба, њега може употребити.{S} Дворске и кућевне тајне већ је све дознао чрез ’декоје служавке |
| је већ у то доба све врвило.{S} Дворске и новодошавше гостинске слуге мотали су се тамо-амо.{S} |
| ојединце бранити против силесије турске и лукавства млетачког.{S} У Босној се лацманство шири, |
| ородице.{S} Преживио је ударце и турске и мађарске.</p> <p>Ферхад-паша чуо је о Радосаву, јер њ |
| два мили; Костреш војвода без леве руке и десног ока.</p> <p>Кад су их видели, свак се уплаши.{ |
| жалост му стегне душу и срце, шири руке и нежно додирне тело деспот-Стевана и руке му целива.{S |
| ије деспоту приступи, деспот шири -руке и у образ га пољуби, што му Леонтије узврати.</p> <p>Пи |
| после Петошко прилике имао све погрешке и страсти српски’ великаша у шали пецкати, и такве им ј |
| да је победа српска.{S} Но Турци навале и трећи пут са новим силама на уморене Србе, који се бе |
| је ствари се поред чаше вина започињале и свршавале.{S} Ако је ко непријатеља имао, па му је же |
| урађ је већ у земљу упао.{S} Турци пале и харају села, отимају жене, девојке и децу. ’Де год се |
| може, које су домовину и народ цијепале и међу собом као робу и стоку дијелили.{S} Сад се на не |
| е речи калуђера Русин су се врло допале и весела се са истим растане.</p> <p>— Е, збогом, видећ |
| се сад на Косову ради, но само до шале и увеселења.{S} Особито откако цара Лазара у двору нема |
| еда <pb n="490" /> ни спаса од властеле и велможа, да нитко од владарске лозе не попушта, ни Гр |
| има славни’ војвода.{S} Од велике силе и славе један другог неће да слуша.{S} Српске војводе с |
| пред светом вид неке више душевне силе и човеческе умерености и трпљења.{S} Једни партаје прав |
| ала Алаху што вас тако подели.{S} Дакле и Јаблановић има гу свој дел.</p> <p>— Има, и на моју ж |
| <pb n="435" /> града.{S} Јеремија воле и свој кров запалити и ту изгорјети, нег’ли тако предат |
| <p>— Један другог да помажемо, а после и награђујемо, тако ми еванђелија — рече Харалампије.</ |
| у Браничеву натуштила, па заузела после и Мораву.</p> <p>— Силна је турска војска, сви ви с Мађ |
| им се семе утре, тако ће се исто после и са Бранковићима.</p> <pb n="338" /> <p>Они су доиста |
| ије се нико сетио, а нашто кад би гусле и јуначке славне песме тек срамоту увеличавале.</p> <p> |
| На ове речи јако се Јулине очи засветле и сујета њена улије јој уверење да се калуђеров ноћашњи |
| ску на образ, улазио сам ноћу међу буле и већ сам се добро с њима упознао.{S} Моја Цвета, која |
| ’ са мном, с војском, јер су већ и куле и капије проломљене <pb n="463" /> од силнијех топова ш |
| акве им се прилике у глави врзе, прошле и садање.{S} Разаберу се.{S} Деца облећу деспота, руке |
| е може доћи, а оно да јој мало поиздаље и претњу Вукову јави.</p> <p>Гости су ступили к Милици, |
| дошло до чашице, све је настајало живље и живље.</p> <p>Дошао је и будала Петошко.{S} Он се пре |
| S} Његов је народ имао славне владатеље и из далеке земље, оружаном руком, допирали су до Грчке |
| ти рећи да тајне улаке мени усмено шиље и да ми на знање како куд Турци се крећу, и да се пред |
| астира треба да има, и све српске земље и њихов народ да се заклињу у име једног владара.{S} Но |
| има онда надати?{S} Жигмунд хоће земље и првенство.{S} Ако ли се са Грцима држи, да ли ће одољ |
| ла.{S} Ја сам због њега остао без земље и народа.{S} Међу Србима нисам никад хтео раздор правит |
| Хасан је оставио отаџбину да види земље и јунаке, да се јошт чему научи и да сваком што може по |
| от је задовољан, и рече игуману да боље и последње јајце да народ на жртву, нег’ да их турска к |
| о, је ли имала Милева такове тврде воље и љубави? — Видићемо.</p> <p>Царица к себи дозове Милев |
| .{S} Отац Харалампије био је добре воље и на свачију реч и поглед оштро је мотрио.{S} Особито ј |
| ар, добро наквашени, истрчали су напоље и ишли су онамо ће се црнило.{S} Калуђер је хтео брзо у |
| гори тријест година, уз то и хрисовуље и повеље српских властелина, писао, и цео свој век је у |
| су празних шака остали, бацили би на ме и на зета мржњу.{S} Више је изгледа и користи крвне све |
| родио и мозак ми се повредио, морало ме и срце забољети.{S} Но ова се боља у праву рану претвор |
| ни деспотовици је у Београду дуго време и мучан живот.{S} Часи су јој дани, а дани недеље.</p> |
| без да им ко, без да им султан сам име и порекло зна.{S} Тако је свагда код Турака бивало.{S} |
| ји ђаур чију кћер узме, онда улази тиме и у сродство њене породице.{S} Ђаурској ђевојци од оца |
| то би’ доста дуго трпео да нису к томе и друге беде дошле.{S} Ја једем дан на дан пасуља и соч |
| ће ту остати, да што боље једе, паштрме и јегуље, хактапота и суве рибе, а неће у другу трапеза |
| илица и кћери јој шетале, турске хануме и буле шетају се.{S} То су српске цуре, које су турских |
| ико ћу штовати блаженим деспотом зидане и украшене цркве, и обитељи.{S} Још ћу Манасију већма у |
| блачина Раде.</p> <p>Војску прате вране и црне орлушине.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| се одмах на пут, да поверене им стране и котарја чувају, јер им је већ деспот унапред налог из |
| је све тако уређено, листине потписане и распослате, султан шиље војску у Караманију да угуши |
| b n="421" /> сабља му већ у руци, стане и замаја у знак да се деспот борити мора, ако ће у град |
| им се добро води, а мати удовица остане и у бедно стање дође, над својим матерама господарство |
| арко, још једнако врло замишљен, устане и ухвативши Ђурђа за руку рекне:</p> <p>— Видиш овде ре |
| </p> <p>Облачина Раде кад то чу, устане и стане пред деспота.</p> <p>— Дакле, то је Петошко, на |
| преда свом војводи.</p> <p>Краљ устане и прозбори.</p> <pb n="395" /> <p>— Витешка лозо Немањи |
| а постали, па су радије слушали љубавне и лакрдијашке песме уз танку тамбурицу, него громовити |
| авни Србљи слушали.{S} Од српске славне и богате земље биће пустолина; народ ће се распудити и |
| адора допрати.</p> <p>Харалампије легне и заспи.</p> <p>Ферхад још промишља о судби човека и на |
| са Дунавом бори, а теби се срце стегне и мислиш тако се народ са судбом бори.</p> <p>Турци су |
| салијеп, да тако камен с каменом стегне и да се сам окамени.{S} Ти, вјерни војводо Радићу, дај |
| .{S} Ту ћеду бити јаки бедеми, споредне и подбочне куле, опкопи, јаркови, корита за воду примит |
| </p> <p>Деспот понуди Леонтија да седне и прослови.</p> <p>— Добро што си дошао, свети оче, тре |
| че царевић, па са својом дружином седне и поткрепив се са чашом вина почне са осталима јести.</ |
| ије није се дао двапут нудити већ седне и прекрсти ноге по турски, тако истоветно као што Ферха |
| и десна рука били, па желим да то будне и сада.{S} Бар за нашег живота не можемо за ништа добри |
| каст, нос врло заоштрљаст, а очи зелене и мале, да се испод бели’ трепавица једва и видеше.{S} |
| брат.{S} Очи су му биле као закрвављене и страшне, да је тек прави јунак му смео у њи’ погледат |
| етовали су да се опет војска даље крене и Србију опустошава; Марко се томе јако успротиви, и то |
| ија против њега оружије наперио, окрене и ободе коња, и врати се у свој стан. </p> <p>Уљести у |
| акон да је сваки онај издајица отаџбине и народа, који државну владу себи присваја, и који једн |
| Било је ту храмова, калуђера, трговине и богатства.{S} Дубровнички трговци долазише као у гост |
| ил’ ’амам, то сме пре поглед на зидине и марву, нег’ на људе, божја створења, бацити.{S} Не је |
| астој Морави, масна поља, красне долине и планине у турским су рукама.{S} Ту се већ Србин рађа |
| } И сви градови, вароши, земље, планине и долови, што је Стеван повељом Жигмунда добио, мени пр |
| столу Свето писмо, вечити извор истине и надње.{S} Ту је књига светог архиепископа Данила, кој |
| омаках у свим коленама.{S} То исто чине и други добри калуђери.{S} Који што приноси Смедереву, |
| вас крв проливали.{S} Неке чрезвичајне и изванредне околности, које су настати морале, наметну |
| , стану, па заблендани гледају и’ силне и горостасне, ма већ и не младе јунаке.{S} Јунаци сиђу |
| во, но млогозначеће черте.{S} Очи тамне и жалосне.{S} На лицу му је изражена борба, коју у срцу |
| даћу ти злата и сребра да дајеш поклоне и бакшише, јер без тога код Турака ни маћи се — рече Је |
| треба да са бистром водом ишчисти бурне и мутне мисли из главе, и да му срце постане чистим изв |
| а мања одељења на чаркање противу Босне и Херцеговине, а највећа част остане у стану на пољу Ко |
| .{S} Кад је дознала да се ти поклони ње и матере њене тичу, не би више рада била да јој се ти о |
| а живи, да л’ му је додијало аргатовање и намет за зидање Смедерева, и какве јошт има снаге.</p |
| о моли, видиш на њему изражено покајање и надњу.{S} Јерина скрушеним срцем гледа мраморно тле, |
| ла.</p> <p>Милевино са цвећем забављање и Миличин са Русном разговор прекинут беше доласком нов |
| уз народ ма против кога, све моје имање и ђецу даћу за слободу златну, које ни ја управо уживао |
| <p>Милица представи своје жалосно стање и позове све да јој буду у помоћи.</p> <p>Патријарх зам |
| ером, Милош остави своје војено оделење и, без да је ко о његовој намери што знао, отиде у турс |
| га у духу, уливао му је у душу стрпљење и дурашност, а да га турска заплава као олош не однесе. |
| па се опет лако измиримо, јер помирење и вјера налаже.</p> <p>— Пеки, ал’ сте ви ђаури крмци, |
| "516" /> И не само људи, већ и женскиње и деца раде.{S} Кад остаре, сузе ћеду ронити, да л’ од |
| , обична струка, узане ногавице, чарапе и местве.{S} Лице њихово, глава, племенитог израза, но |
| ао мрави.{S} Сва им је војска из Европе и Азије ту била.{S} Зачне страховита сеча; Срби секу Ту |
| врата затвори и ветар ти убаве шалваре и дивни стас покаже, а ти тек онда жалиш што ниси Турчи |
| намешта, разреди своје стрелце, пушкаре и сву коњицу, по вису и брду, да повратак штити.{S} Коњ |
| </p> <pb n="316" /> <p>Вук, кад од Маре и Ђурђа чује шта се стало, разјарен почне све већма вој |
| г погледа, на лицу му читаш да је добре и зле дане преживио.{S} Ведро чело, а образи наборани.{ |
| ко главе преметнуо.{S} Видио је и добре и зле дане, више злих већ добрих.{S} Родом из Косовља, |
| ер би онда дошли измећу две ватре, Угре и Турке.{S} Турци би једва дочекали да се тај уговор по |
| пало видити овако два красна, туђе вере и туђег народа младића, у тврдо пријатељство заверена.< |
| рана видимо тамо-амо пролазеће калуђере и посленике.{S} У намастиру је поглавар архимандрит Пах |
| д Турчин, нег’ Јеремија, издајица вјере и народа.</p> <p>Ферхад-паша устаде и рукује се са Обла |
| и за ослобођење нужна [средства] створе и пошљу.{S} Па ето наиђосмо, на жалост на царску кћер.{ |
| свако парче земље, све кланце, све горе и јаруге, реке и потоке у Србији познаје, и онде ниче, |
| рећи.</p> <p>Јеремија подиже главу горе и озбиљно да одговор.</p> <p>— Кажи господару, да ћу до |
| мудра глава, његов глас чувен од Ангоре и Багдада преко три морја, седам краљевина, па чак до р |
| о сви знамо, видили смо их после Ангоре и Никопоља.{S} Сама себе би Србија убила.{S} Ил’ би се |
| ражитеља код Србаља довољно, и то и пре и после косовске битке.</p> <p>Марко Краљевић био је си |
| ево ти водим два моја побратима, да се и ти с њима побратиш.</p> <pb n="347" /> <p>Хасану је м |
| оворити, јер ме срце боли.{S} Но, да се и ово мало речи опоменеш, ево ти за спомен мог мача, он |
| >— Би’, и сам би се потурчио, ал’ да се и до чега докопам, да ми се подијели добар комад земље. |
| преокренула и судба је определила да се и мојих душмана синови Турчину клањају.{S} Ако сам ја п |
| с ико изиграти.</p> <p>— Време је да се и за ме побринеш, доста сам си на душу због другог нато |
| <pb n="303" /> да младо створење да се и на ону страну завијати, па сад нек се изјадикује, јер |
| .{S} Који цео Коран научи, видеће да се и вино може пити.{S} Запрећено је исто због нужне умере |
| устала а затим се дао свима знак да се и други удаље.{S} Царица се са својом свитом удаљила, ж |
| за збогом остај.</p> <p>— Е видим да се и ја већ морам потурчити, и луд сам што већ досад нисам |
| ми се, а најјача кула Голупца занија се и сруши.{S} Руше се и бедеми.</p> <p>Розгоњија јуриша, |
| то са патријархом насамо говорио, па се и он удаљи да почива, па да свој разговор сутра продужи |
| да се Душаново царство обновило, па се и различне шале проводе.</p> <p>Гости и калуђери пију, |
| дрит је прави по пропису калуђер, па се и на потчињенима виђело неко особито благововјенство и |
| Такове буне онђе годинама трају, па се и преживе.{S} Падиша је велики калиф свих мухамедоваца, |
| био објед и вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз гусле, па опет прије и ил’ посље збијају се |
| оворити.</p> <p>Но баш да видимо шта се и код такових збивало.{S} У свету је добро са злим поме |
| бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у мени нарав промени.{S} Место љубави постане освета. |
| злази а Пајсије га прати.</p> <p>Сад се и с Пајсијем опрости Харалампије.</p> <p>— Збогом, Пајс |
| одарства насљедије тражити.{S} Ђурађ се и од њи’ове стране обезбедио.</p> <p>И све се то догоди |
| рапезарију код Ферхад-паше, поздраве се и поседају.</p> <p>Ферхад их је већ ишчекивао.</p> <p>О |
| ра је већ спуштена, без замерке једе се и пије.</p> <p>Ферхад-паша једе умерено као Турчин, а п |
| не, из кланаца Турци куљају.{S} Виде се и турски четокаици на Дунаву, сав Дунав је бродовима по |
| о, шта је то ђауру реч дати?{S} Може се и једном и другом млого обећати, а мало испунити.</p> < |
| ја чује да се Мачва предала, предаје се и Београд, и да ће доћи ред на Голубац.</p> <p>Ако Мађа |
| p> <p>Зором телали, чауши вичу, чује се и звук таламбаса, Турци су весели.</p> <p>Ферхад-паша ј |
| ући се храбрим реч’ма њиховим, дигне се и сама скупа са Русном, а за њима остали и разделе се п |
| <ref target="#SRP18590_N5" /> дигне се и оде.{S} И он има доста посла у манастиру, да докнади |
| аца, ал’ такову да и Једрене затресе се и сурва, могло би што бити, овако не.{S} Прими мир, спа |
| вењем занети, но крепите се, мужајте се и утврдите се, и не дајте да вам се туђин у унутрашња д |
| <p>Тако кад су готови били, опросте се и оду, и благо однесу.</p> <p>Остаде Ферхад, спрема се |
| </p> <p>— Сад пијте, браћо, одма’ ће се и јело донети, па ћемо онда тек беседу завести.</p> <p> |
| и, он ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Та и онако Високи Дечани од неко до |
| .</p> <p>Већ је близу ноћ, разићи ће се и сватко на свој посао, Јеремија да чини даље наредбе з |
| са јадиковањем, са сузама, млого ће се и жалост умалити.</p> <p>И доиста, Милева, премда је пл |
| а Голупца занија се и сруши.{S} Руше се и бедеми.</p> <p>Розгоњија јуриша, ал’ још не може да п |
| од већ Краљевићем назвао, па онда би се и ја, и можда и мој отац, том краљевском јуначини покло |
| ла, боље је бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу не ди |
| а сад деспота нападнемо, узрујали би се и Маџари, и да деспот падне, срушио би се и Београд, са |
| н Бранковића утамани.{S} Но с њим би се и посљедња сила српска утаманила.{S} Јошт код њега има |
| а српски народ уједно сабије, том би се и сам поклонио, ал’ тога у толикој властели нема, сватк |
| Маџари, и да деспот падне, срушио би се и Београд, сада капија Маџарске.{S} Треба ђауре завадит |
| емији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти ту дјелити.</p> <p>— Имам, ту ћемо се већ сви поре |
| двору давала.</p> <p>Међутим, удаљи се и калуђер и шетао се тамо-амо.{S} Наишао је и на Јулу к |
| идевши како му ствар своји, приклони се и сам радо на такову погодбу и закључи да се одма’ посл |
| видим му чадоре.</p> <p>Улак поклони се и оде.</p> <p>— Да од бога нађеш, Јеремијо, зар идеш Ђу |
| агодарим ти се, силни падишо, што си се и на мене, на твог роба смиловао.{S} Допусти ми да ти с |
| јеси ли ти тако поуздан човек да ти се и што важније поверити може?</p> <p>— Реци ми што год ж |
| на силу отети.</p> <p>Гласник врати се и однесе Јеремији поруку.</p> <p>Јеремија опет отпоручи |
| а Мусе ослободи, рад буде ослободити се и од српски’ владаоца.{S} Време је већ ту било, да тај |
| у мермерилиџу, па извалив се, масти се и таре мирисавим зејтином, а жубором из олука хујећа во |
| е распетију, стане, уздане, причести се и пољуби га.</p> <p>Радосав чека га с причешћем у руци, |
| љена.</p> <p>Ферхад заћути, прекрсти се и крст пољуби, па га у недра сакрије.</p> <p>— Да тко с |
| 540" /> распећа Спаситељева, пркрсти се и пољуби часни крст, да се увјерим да је христјанин.{S} |
| неки дворјанин једном госту, смешећи се и тишијим гласом, но опет да се чути могло.</p> <p>— Он |
| лепушку, но за овај грех покајао сам се и на Св. Николу у Приштини, у цркви, велику сам свећу у |
| </p> <p>Ферхад још већма приближи им се и овим закопча:</p> <p>— Вами, дјеобеницима о откупу Го |
| авде, после неког времена, ослободим се и дођем у Призрен, и ту се станим.{S} Имао сам нешто и |
| деци.{S} Ово је извршено, ал’ са тим се и српска несрећа навршила.{S} Земља се са тим опет на м |
| жу честит, па би видео.</p> <p>Грман се и од невоље насмеје.</p> <p>— Та зар су луде Српкиње да |
| ато те и држим за мог пријатеља, ако се и јесмо после тога који пут и покавџили?</p> <p>— Кад с |
| откако је турским пашом постао, ако се и није потурчио, није имао више поверења у народу; неки |
| ажи, па већ једанпут задобивено лако се и изгубити може, особито ако Србима <pb n="274" /> Мађа |
| деца, је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се и сад повиновати бољма него садашњи млађи који су ради |
| ушман.</p> <p>Исак-паша доиста на то се и спрема, да деспота испочетка лепим обећањ’ма примами, |
| ом гонили.{S} Штавише, жао ми је што се и сад још међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја и српск |
| народ, теши га, улива му поуздање у се и у бога.</p> <p>Деспот посла великог војводу Облачину- |
| трећи на крај изишао.{S} Можда ћеду се и њи’ двојица у делби покрвити.</p> <p>— То је моја бри |
| Брду.{S} Преповиједаћу им како ћеду се и задњи потомци њих опомињати.{S} А ја ћу се њима вечит |
| ћеду и они, одржимо ли се, одржаћеду се и они, Угри су на доброј нози са римпапом, а овај код л |
| демско хашиковање проводи.{S} Кад му се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, |
| а грозницу не добије.</p> <p>Састану се и са Хасаном.{S} Он је побратим Бранковића.{S} Не један |
| </p> <p>Обед није дуго трајао, дигну се и разиђу.</p> <p>Деспот са краљем и војводама повуче се |
| трећи дан арнаутске војводе одметну се и пређу Турцима са дванаест тисућа војске.{S} После опе |
| ћуди.</p> <p>У Дечанима налазили су се и два млада кнежевића, синови кнеза Гргура Бранковића, |
| е орлушине у ваздуху чупају, тако су се и они међу собом крвили, да се утамане.</p> <p>— Видио |
| упа са својим харемом ухваћен.{S} Ту се и Милева десила.{S} Морала је обнажена Тамерлана служит |
| Турци ћеду Голубац откупити, ти ћеш се и мене сетити.</p> <p>— Немај бриге, по нас хрђаво испа |
| зда’не, очи му се укоче, мало се стресе и умре.</p> <p>Сви су као окамењени на мртвог деспота г |
| ит, и продере га, прође измеђ леве сисе и савијеног лакта, кругље силно, не рани, ал’ потресе Ј |
| прњаворку, па се прочупамо мало за косе и за браду, па се опет лако измиримо, јер помирење и вј |
| и ма како ми тешко падало, остаћу за те и за народ о’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја воља. — С тим |
| ада сам против Мусе ратовао, па зато те и држим за мог пријатеља, ако се и јесмо после тога кој |
| во у породици има; за таковог морају те и њена браћа признати.{S} Ако се буду њена браћа међу с |
| осподару, твој вјерни слуга, служићу те и одсада као и досад, ја сам твоја сабља, покажи пут ку |
| вац, теби ил’ Јеремији.</p> <p>— Мож’те и мени предати, а можете и Јеремији.</p> <p>— Теби пред |
| га одбија.{S} Сејмени га за руку ухвате и не пуштају даље.</p> <p>— Уклони се, Ферхад-паша ће с |
| да народу објавите да се ви њи’ примате и Јована за деспота признајете.</p> <p>— Ми на то не пр |
| ви за Леонтија у ћелији све књиге свете и староставне.{S} Ту је на столу Свето писмо, вечити из |
| p> <p>— Мож’те и мени предати, а можете и Јеремији.</p> <p>— Теби предати се не може, већ самом |
| ти.{S} Мара и Ђурађ мало доцније посете и Русну, где још и калуђера затекну, и о својим стварим |
| те ви згариштем начинили, но за то ћете и главом платити.</p> <p>Ферхад још већма приближи им с |
| пијмо; можда последњи пут Марка видите и с Марком пијете; можда ће после смрти Марка свет увид |
| рхад-пашу, да им Турци не наиђу на ните и вигове, јер је онда гајтан за пашу спремљен, а сва ту |
| бали су се Стеванови војници, а левенте и јунаци играли су се јуначке игре.{S} Не једаред су се |
| талежа, које су себи противне неке црте и поњатија у себи садржавале.{S} Мирољубиво начело свеш |
| тклоњивој судби подвргнути.{S} Тако сте и ви.{S} И ви сте створени са судбом матице.{S} У једно |
| /p> <pb n="222" /> <p>— Да красне баште и красног времена — рече патријарх.</p> <p>— Не би л’ д |
| несрећног оца пријатељ био, па ваљда ће и наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се донде са |
| султанке мираз, а то је Србија, онда ће и вјера Христова пасти, све ће бити турско, свијети хра |
| сеније народа.{S} Милица не зна куда ће и како ће; сваки дан јој гори гласови од Бранковића дол |
| иђе, и оде управо међ’ млађе, с кима ће и ручати.{S} И добро је што су му пресекли читање, јер |
| ђарима турској сили подлећи мора, па ће и народ све изгубити.</p> <p>Кад је све наредио, повуче |
| , да сам на кнежевиће пази.{S} Благо ће и оно доћи Јеремији у шаке, и од цјене Голупца Хараламп |
| ми је буди каков душманин.{S} Марко ће и у душманину свом оно што је добро признати.{S} Ја сам |
| е све искреније разговарати.{S} Вино ће и из најлукавије главе истину извући.</p> <p>— Ао, мој |
| амењен у Смедереву граду траје, трајаће и Србија.</p> <p>Двори су већ готови, а деспот шиље поз |
| ају и турче; ако овако устраје, нестаће и народа и православија.{S} Пола ће се потурчити, па ће |
| ажена божанствена питомост, чело повеће и борама пресецано.{S} Седе власи спустиле му се на рам |
| огради шире мирисан ваздух, љупко цвеће и сва живућа природа пресељава човека у земни рај, ’де |
| етлости месечине — град унаоколо облеће и пази на Мађаре шта ноћу раде.{S} Јаблановић издајица, |
| је зажелио Београда и Голупца, зажелеће и Србије.</p> <p>Тешко беше Србији, тешко њеном владару |
| рјенит.{S} Ево већ близу је пол столеће и јошт Вука држе, спјевају за издајицу.{S} Ја, његов ун |
| тријарха бацио.{S} После толике несреће и челични Новак мало духом клоне.</p> <pb n="265" /> <p |
| рестану сљеди нападај, и тај јуриш биће и последњи, и Голубац ће пасти у руке Мађара.{S} Јереми |
| реба приређује.</p> <p>Дозове кнежевиће и старог Варнаву, и све испита како је ослепљење њихово |
| лупца.</p> <p>Харалампије дође.{S} Пиће и јестиво, преправљено је као и пре.{S} Сад се Ферхад-п |
| ртвовати.</p> <p>На то са престола сиће и рукује се са деспотом.</p> <p>Деспот метне самур-калп |
| ћ нам се овако досадило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, па да све то рашчисти.</p> <p>Једини Грман |
| агомилано; при том силан је.{S} Он хоће и да се жени.{S} Премда Турци више жена имају, али опет |
| нагледати их, охрабрити, ако је могуће и искупити, или бар дома глас однети, да му његови за о |
| било онде дрвених кућа; све красне куће и палате.{S} Није било ни данашњег Дорђула ни Батал-џам |
| идање Смедерева.{S} Паднем ли ја, пашће и народ, падне ли народ, пашћу и ја.{S} Ја имам блага д |
| верила, при чаши винца тражио је утјехе и мислио о новој љубави; битке није било никад без винц |
| шње пред људ’ма показивали озбиљно лице и смиреност, а јошт мање, кад сврше што им је по дужнос |
| седамдесет лета, сув, висок, жуто лице и на њему изражена божанствена питомост, чело повеће и |
| ава, обе кнегиње, кћери Лазара и Милице и супруге Вука Бранковића и Милоша Обилића, сљедовале с |
| дице, издејствовао је мир између Милице и Вука, таковим начином, да једну опредељену част српск |
| а мане.] Овом незгодном положају Милице и Русне неће се нико чудити, јер у светској историји им |
| мо да код тебе пребудемо, светла царице и да ти за сваки случај при руци будемо. — На то патриј |
| удостојили га уважења.</p> <p>— Вештице и калуђери морају ноћу тумарати</p> <p>— рекне један мл |
| како хатлије силно јурнуше међу стрелце и пушкаре.{S} Покољ ужасан.{S} Јато хатлија језди управ |
| стира Богородице.{S} Преживио је ударце и турске и мађарске.</p> <p>Ферхад-паша чуо је о Радоса |
| смедеревке, а да им пиће још већма срце и душу замагли.{S} Дуго је време кнежевић’ма, но Бранко |
| сле ови’ речи деспот метне руку на срце и рекне:</p> <p>— Заклињем ти се живим богом да противу |
| вићи, мада су сљепи, јуначко им је срце и силна снага у мишицама, би скотског стражара мрцварил |
| ред сабљом поклони.</p> <p>Вино им срце и дух задело у сплет ђаволског коловоза.</p> <p>Усијане |
| да српског народа.{S} Тако он чека вече и ноћ, да легне, да почине, зна да ће му лак санак доћи |
| , и добио је боја.</p> <p>Ферхад изрече и враћа се са гостима у трапезарију и опет заседну.</p> |
| побратима.</p> <p>Ферхад-паша то изрече и довикне слугу, који се пожури и све што треба наскоро |
| ђецо моја — притворним гласом то изрече и излази а Пајсије га прати.</p> <p>Сад се и с Пајсијем |
| ом и буздованом као оно исти Марко сече и бије.{S} Овај други је војвода Војновић — одговори Ђу |
| и Вукогли и Жигмунд.{S} Вукогли обриче и харач, само да га оставим тамо ђе је — рече султан.</ |
| о!</p> <p>Улак уђе.</p> <p>— Велики оче и господару!{S} Ево ти писма из Београда, од нашег госп |
| , па је у цркви.</p> <p>Ферхад се обуче и по напутку нађе она врата, кроз која ће ући у цркву.< |
| шонци озбиљно ослови краља да се повуче и сам на Ласловар.{S} Већ се види како хатлије силно ју |
| уче Голупца.{S} Ферхад-паша прими кључе и [с] војском уљезе у Голубац.</p> <p>Како је Ферхад-па |
| силну војску турску, којој се прикључе и приврженици, те ударе на Србију.{S} Земља се свуд опу |
| икаши седили.{S} Где је сад долма Багџе и Чераган, онде су се укусне зидане грчке палате дизале |
| ити.</p> <p>Ферхад-паша дозивље бимбаше и миралаје, издаје им заповести, да буду на опрезу, да |
| ранковићи признати Милицу, која владаше и над њеним сином.{S} Бог да му душу прости, блаженом С |
| ко разговараше, донде се остали смејаше и чаше после сваког одсмеха празнише.{S} Веселост је св |
| н започе.</p> <p>— Ви, моје слуге, паше и везири, знајте да ми добар хабер стиже од Голубија.{S |
| редељено место.{S} Дозову се одма’ паше и везири на диван.{S} Видило се да ће се што важно извр |
| > <p>Сутрадан султан Амурат позива паше и везире на диван.</p> <p>Скупљени седе, а султан диван |
| а њим опремљени товари, поклони за паше и везире.</p> <p>Тако Харалампије попне се на коња, јах |
| ке војводе тражиле су себи познате паше и везире, да се с њима забављају.</p> <p>Приликом једно |
| шеним душецима, уз кољено и наокол паше и везири.</p> <p>Велики, страшан је тај диван Амурата, |
| ection" /> <p>У Једрени цар Амурат паше и везире на диван позива.</p> <p>У Једрени, стародревно |
| урат под чадором седи, и долазе му паше и везири на диван.</p> <p>Амурат у челу на узвишеним ду |
| Патријарх даје молитве читати за падше и за спасеније народа.{S} Милица не зна куда ће и како |
| пољу у најбољем реду.{S} С почетка беше и мало нереда, али сад је, хвала богу, све већ у реду.{ |
| ке.{S} Градови и земље Вукашина, Угљеше и Гојка, војводе Мирка, Жарка и Краљевића Марка Србима |
| је небројено.</p> <p>Милица се све више и више у мислима премиравала.{S} Приметила је у глави о |
| а судбом бори.</p> <p>Турци су све више и више земље открњивали, па тек наједанпут нађе се десп |
| аше, ал’ ето игумана, како уђе метанише и руку владици љуби, и замоли да их допрати у трапезари |
| <p>— Чудо што се ти Бранковићи уздигоше и узгордише.{S} И Вуков је отац такав исти био.{S} Позн |
| , кнежевићи пију да си забаве бољу душе и срца, ал’ вином до скотства не даду се понизити, нит’ |
| битка су као брат и сестра, или као муж и жена.</p> <p>Кад се почело јести, слабо је ко на друг |
| ги има мање памети ал’ има гладак образ и ћуд лисичију па међу јагањцима и зецовима никад боље |
| љевића Марка, па да се тим браком савез и мир између царске и Вукашинове породице закључи, <pb |
| у жртву српства и христијанства.{S} Из и око њега распростире се ароматичан етер, рекао би да |
| ти.{S} Као што је искусан био, можда би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном во |
| му неки жар и светлост обузе, канда би и сам издајице казнио.</p> <p>Ферхад настави.</p> <p>— |
| остао, и заслужио си, јер да тебе не би и Русне, не знам шта би од деспота било.{S} У твоје здр |
| је отимао за себе земље, па зашто не би и други то исто чинио, — тако су млоги мислили.{S} Мили |
| ми је тестир, живог би га одерао, те би и остала Србија постала турски санџак.{S} Јер, силни па |
| противи ране, убијају их.{S} Наишли би и на благо, на што Јеремија чека, ал’ их Харалампије за |
| да позна некадашњег Петошка.{S} Тко би и помислити могао да будала може код Турчина дотерати д |
| ре би бегала на крај света, него што би и самом позиву у харем сљедовала.{S} Но онако треба ту |
| ијатељства.{S} Увидео је колико је себи и свом народу с турским пријатељством шкодио.</p> <p>Фе |
| љевства вредан држи и тиме шкоде и себи и свјету.{S} Ми будале смо у том млого бољи.{S} За нас |
| } Само Ферхад-паша и Сириџа држаше теби и Србији страну.{S} А тешко је било то чинити против си |
| 423" /> <p>— Немој мене.{S} Ја сам теби и овде од потребе, биће тамо на дивану и Исак-паша, ког |
| жао се у Једренима велики диван, о теби и Србији је била ријеч, помамне паше гракташе над Србиј |
| ва јунака, два брата, која су се у диби и кадифи родила, којима се срећа смешила при рођењу њих |
| ика при продаји.</p> <p>— Ту је у деоби и војвода Јаблановић, и он је у Голупцу.</p> <p>— Чуо с |
| ким играма огледали Грци и Латини, Срби и Мађари, ал’ Србину не беше пара. </p> <p>Та лепа врем |
| мовине.</p> <p>Док су се ратоборни Срби и Турци на Косову борили, и својом крвљу широко поље кв |
| ијски обичај, од Цариграђана су то Срби и Мађари научили.</p> <p>Кнежеви Јован и Ђурађ дошли су |
| </p> <p>— Он доиста твоју породицу љуби и уважава и жели твоје пријатељство задобити — одговори |
| чинило било, да је саједињен био.{S} Ви и најтуђије народе себи присаједињавате, а овде један и |
| ећао свештенички дух, који се из љубави и почитања прама слави божијој покалуђерити хтео, тај ј |
| е мудрости као песник и обожатељ љубави и вина [Хасан је био прави брат Хафисов; љубав и вино] |
| од ползе био.{S} Био сам веселе нарави и лакрдијаш, па сам се дао лако и за дворску луду произ |
| ван на дочек Јеремији с ким се поздрави и пољуби.</p> <p>Јеремија је угледан делија, ма и поста |
| ра Душановог народа, повуче се к Морави и Дунаву ближе.{S} Београд сад постане српским средоточ |
| чинило му се да је сад његов отац прави и да се не може Стевану подвргнути.</p> <p>И Ђурђу не м |
| ило.{S} Турцима се особити ручак справи и особито су ручали.{S} Срби такође.{S} Милева није се |
| м рад све знати шта се о књагињи Милеви и Светиславу ради.{S} Љубица доста-свашта може чути, а |
| S} Рећи ћеш да је то све у хатар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ не треба, само девојку, која |
| љензуке, разни украси за врат, појасеви и тако даље пливали су у светлости.</p> <p>Милица је би |
| ала, пала је Турчину у шаке.{S} Градови и земље Вукашина, Угљеше и Гојка, војводе Мирка, Жарка |
| у, на огњиште бабино, и утре сузе удови и сирочади, дијели с њима што год има.{S} Но Марко виђе |
| а Турци са свију страна кипте, све нови и нови на видик излазе, а кћи Розгоња Цецилија је у Лас |
| српски’ жупана.{S} Млоги жупани, банови и војводе седели су у овом зданију, које је у своје доб |
| га смо дошли, да Мађари владају у Мачви и Београду, па сад још и Голубац да им предамо.{S} Но т |
| да се после несрећне љубави увек други и друга тражи, нег’ често су у намастир ишли, те су се |
| ора тихо почива.{S} Но већа част у туги и мутним мислима очекива настајући дан.</p> <p>Сутрадан |
| игмунда откине зато да нас после завади и појединце утамани.{S} Засад смо обоје смирени, ал’ ка |
| у земљу пустоши, Марко гледи да накнади и да свакој уцвељеној мајци сузу утре.{S} Но на ово паз |
| толико снаге да сву ту штету надокнади и Турцима јак отпод даде.{S} Један очајни и обранителан |
| манство.{S} Град Смедерево још се гради и градиће се, јошт није готов, ал’ већ се вије застава |
| па никад у миру, него све у рату, беди и невољи.{S} Видео је својим очима доста јада и чемера. |
| } Овај садашњи нараштај рођен је у беди и невољи, после косовске битке, у метеж’ма Вуковим и Бр |
| ад ту бар Харалампије, да нас исповједи и причести — рече Јаблановић, нешто као шаљиво, лице му |
| е Јеремија.</p> <p>Ферхад-паша их гледи и мери.</p> <p>— Па је л’ то учињено по налогу деспота |
| мађарску војску, но не уздркће.{S} Види и нешто српске војске, ту је довео деспоту Облачина Рад |
| недра сакрије.</p> <p>— Да тко сад види и чује од Турчина, на комаде би нас исјекао.{S} Прими, |
| у нами свашта.{S} Једно другом да науди и душману се служило.{S} Тако је већ код Срба од заманд |
| можда би срећнија била.</p> <p>Има људи и женски’ који се не даду спољашњим блеском обманути, а |
| ећ све одмора ради спремно било, понуди и Русну да седне.{S} Служитељи, по реду дворском, издал |
| >— А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођи и ти у Једрене.</p> <p>— Док падиша мир не утврди, донд |
| а.{S} Ту је он рад да кости своје сложи и да почивају до општег ускрса.</p> <p>Игуман Рувим био |
| н све даје времена у том; па после држи и за претерано што се о Бранковићевом властољубију гово |
| се сваки једног краљевства вредан држи и тиме шкоде и себи и свјету.{S} Ми будале смо у том мл |
| оји коњаници да Мађаре у примаку задржи и послове им поквари.{S} Јеремија је јунак, не да лако |
| </p> <p>Ферхад главом да знак да одлази и дозива свог бимбашу.</p> <p>Дође бимбаша.</p> <p>Ферх |
| жати, само да сви живе у онаковој слози и љубави, какову нам спаситељ Исус Христос прописује.{S |
| ане пушта, ту су брегови, планине, лузи и дубраве, воде и потоци, све се то слива за добра живо |
| реме што већи народи као Руси, Французи и тако даље, онде своје свете обитељи имаду, тако су ис |
| и одржавала је ред у кујнској економији и собним уређењима.</p> <p>Властелин Прибац, војвода Ја |
| Ако ви мислите да сам ја тај способнији и нужнији човек, а ја ћу се тога примити.{S} Дакле реци |
| се од силених удараца.{S} И најстарији и најхрабрији војник потресе се у срцу, држи да већ ту |
| јводу?</p> <p>— Оног који је најмудрији и најлукавији.{S} Ти велиш да су Угљеша, Гојко и Вукаши |
| а.</p> <p>Калуђер се врати оцу Леонтији и с њим се о различним стварима разговарао.</p> <p>У дв |
| ојима су и преци већ славни били и који и данас велико уважење уживају — рекне Русна.</p> <pb n |
| дента.{S} Сирач и Ћустендил, румелијски и арнаутски војвода, који су на бојном пољу цара Лазара |
| бом имате — рекне калуђер онако својски и умиљато, као да није калуђер.{S} И Јули се та његова |
| дође слуга и јави да је ту улак турски и донео хабер од Турака.</p> <p>Јеремија и Јаблановић ђ |
| гусала звук.</p> <p>Кад је човек у муки и жалости, и најмања реч тако је жалосна, да би рекао д |
| све је слушао.{S} И у оно доба војнички и свештенички чин биле су две такове точке човеческог р |
| и ко је био тај кнез Лазар?{S} Није ли и он оружаном руком Вукашинове земље заузео, и по којем |
| де белога света, веселе се; не чујеш ли и сад како се песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мој б |
| са ласкањем и надама ове Србе одржавали и чрез њи’ су нове и нове приврженике задобијали.</p> < |
| ил’ ако не усхте, а наша војска навали и сам деспот ће с нами против Жигмунда.</p> <p>— Тако ј |
| опоравио.{S} Међусобно су се посећивали и саветовали.{S} Но најважније ствари међу њима отправљ |
| били бисмо ми већ давно Турке савладали и осветили би се због битке Вукашинове, код саме реке М |
| ва.</p> <p>Сви су сад на Грмана гледали и чекали како ће започети.{S} Он није дао дуго на себе |
| је истине казао да су се тек разгледали и тек смехом све забашурили, а као будали праштало се, |
| /> поред Ђурђа стално су се увек држали и војводе, Војновић и Змај-Облачић Раде.</p> <p>Русна ј |
| ећу.</p> <p>Тако су се још дуго кошкали и разговарали док не дође време ручку.</p> <p>Сви гости |
| <p>Кнежевићи су после вечере задремали и легли.{S} Још мало па увелико спавају.</p> <p>Пајсије |
| а на ум узети, кад бисмо онде проиграли и вратили се насакаћени кући, без Голупца, шта би нам н |
| а удаљеном крају двора јошт су ћеретали и веселили се.{S} Кад је гођ гостију, онда су служитељи |
| сама скупа са Русном, а за њима остали и разделе се по дворски станови.{S} Патријарх и Новак з |
| били ђетићи, кад смо силне коње јахали и с левентама копља ломили.{S} Ми сад кајемо туђе грије |
| ојице.</p> <p>— Ал’ мир проси и Вукогли и Жигмунд.{S} Вукогли обриче и харач, само да га остави |
| Млоги садањи мекушци када би га видели и глас му чули, крв би им се смрзла.</p> <p>Грмана је д |
| њавања.</p> <p>Када су га унутра видели и познали да је то црвени калуђер, роди се такав смјех |
| још горе младом левенти, који се весели и цвећем кити онда када му се другови са Турцима бију.< |
| > <p>— Ми смо већ од тог доба онде били и све је остало у најбољем реду.{S} Ми смо тек јучер ам |
| а право дали.{S} Истина, да смо се били и ми јошт у битку помешали, битка би била јошт крвавија |
| д’ма, којима су и преци већ славни били и који и данас велико уважење уживају — рекне Русна.</p |
| ка свита ишла.</p> <p>Ови гости су били и пред Турцима гласовити, па сваки је желио исте видети |
| ој крепкоћи.{S} Који су годинама радили и аргатовали у зноју лица свог и проклињали Јерину што |
| ек момчић кад су се последњи пут видили и растали, бурне су то године, које их у времену скопча |
| синове одбацио.{S} Нисмо л’ већ служили и Турцима.{S} Свуд је међу нами пакост, злоба, завист, |
| ли.</p> <p>— И сав манастир би попалили и порушили до дна и темеља — рече Радосав.</p> <p>— И с |
| ти.</p> <p>Кад су се јошт мало пошалили и понасмејали, калуђер им рекне да је рад на свој конак |
| чи.</p> <p>Још су се дуго частили, пили и о разним стварима разговарали; кад већ и ноћ настане, |
| ео исток клањати.</p> <p>Бајазит у сили и слави надуван, поред свог толиког стада, тражи да отм |
| ма до нужде било, около њи’ су лисичили и мир обећавали, а како им се мало бољма водило, одма’ |
| обуди се Милица из своји’ дубоки’ мисли и рекне Русин:</p> <p>— Драга моја Русно, ти се само за |
| S} Она је сад са самом књагињом у мисли и чувству свом љуборевњивом постала.{S} Њој је пријатељ |
| или такове људе, који су им наруку ишли и слабије стране противустојећи’ народа показивали.</p> |
| и.</p> <p>Слуге су такођер к себи дошли и умерили се, да не би старијим до ушију дошло како су |
| ц Харалампије морао се пострићи по жељи и налогу свога оца, који је био уважен војвода код цара |
| српске кости виђеле, а српски владатељи и владатељке ступили су у највећи сајуз са Турцима, да |
| стала иста, која род свој љуби, а та ми и тијело кријепи, и кријепила је у борби међу смрћу и ж |
| да ћемо се овако сви искорјенити, и ми и народ.{S} Ја њему руке пружи’, он мени.{S} Можда је д |
| ријархом.</p> <pb n="442" /> <p>— То ми и јесте права жеља, само кад би деспот пао, ој честити |
| .</p> <p>— Ако се какова промена с нами и догоди, немој нас оставити, оче!{S} Ти си нам једини |
| Угарску освоје.{S} Тако су Турци с нами и међу нами чинили.{S} То је оно старо, не саједини, <p |
| ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами и кнежевиће, а ти ћеш опет <pb n="409" /> бити њихов чу |
| ареву суботу врбицу пружам, ти је прими и погледа ме па о Цвети, па о Христовом васкрсу видјела |
| са великом свитом дошао да Милеву прими и султану однесе.</p> <p>Донео је нове и нове поклоне.< |
| ма, прослови:</p> <p>— Добродошли, бани и властели, војводе и јунаци!{S} Бог вам дао сваку срећ |
| ne unit="subSection" /> <p>Пролазе дани и недеље.{S} Деспот иде у народ, теши га, улива му поуз |
| ија башта без плота, у коју ће Агарјани и други ширити се на наш рачун.{S} Уважи, господару, мо |
| у велика је живост владала.{S} Дворјани и дворјанке састајали се са новодошавшим гостима и по с |
| рчала Милева, а за Милевом сви дворјани и дворкиње, слуге и служавке, јер патријарха као свеца |
| ан и други калуђер, и одма’ их дворјани и слуге међу собом прозову: „црним“ и „црвеним“ калуђер |
| евићем.{S} Но у њему су доиста ’ришћани и великог заштитника налазили, јер је он свуда угњетене |
| о добре комшије живети?</p> <p>— Славни и велики падиша, — проговори Бранковић — ми смо увидели |
| како седе, изгледају канда су изложени и већ на белом ’лебу, а да их скоро црна земља покрије. |
| оти живе, у Фанару, онде су Кантакузени и други великаши седили.{S} Где је сад долма Багџе и Че |
| овест новог султана.{S} Победом опијени и здрави јошт јунаци, радо би напред полазили; рањени ж |
| би кадгођ злоупотребу какву према мени и мојој ђеци чинио. — Мало затим замишљена продужи:</p> |
| бречено мора ми се издати, онда је мени и сам Јеремија дужан, и Голубац држим као залогу.</p> < |
| јаничарски. </p> <p>За чадором сејмени и заптије.{S} Ту је окол турске војске.{S} Ту су јанича |
| иште, ал’ није му ништа о њеној промени и о материној намери говорила.{S} Штавише, она му изјав |
| левом уздише, а Милеву како се зарумени и како јој очи блистају кад на Светислава поглед баци.{ |
| , гоњени о’ђе бивају примљени, угошћени и помогнути.{S} Ниједног дана, да каквог бегунца нема.{ |
| што сте обојица пуног изгледа, одважни и властољубиви.{S} Камо среће да је који тај од вас нес |
| тјани у Босни, Зети и Арбанији несложни и један од другог власт отима, и ту прилику треба употр |
| ко мора бити ако се ред какав не начини и ако <pb n="255" /> се великаши не умере.{S} Но и ја с |
| ане закључено буде да се примирје учини и да се покуша примирје између Бранковића и царице, пор |
| Турцима јак отпод даде.{S} Један очајни и обранителан рат могао је постати врло опасан по Турке |
| , што је њима овоземни рај, а друго они и не траже.</p> <p>После обеда разиђоше се сватко на св |
| ну одржаше.{S} Султан се овима приклони и од рата одустане.</p> <p>Деспот упадне:</p> <p>— Како |
| битки, па напослетку, видећи да уморни и рањени јунаци отпочинути морају, дигну се да отиду.{S |
| n="370" /> и држиш.{S} Дечани су красни и богат намастир.{S} Садашњи мој положај друге, а не тв |
| Ту је Облачина Раде и свита.{S} Присни и пријатељи поздрављају се.</p> <p>Јерина води деспота |
| еревска и метохијска вина, ту су златни и сребрни пехари, красни, сребром, кошћу искићени ножев |
| евац у његовој жалости, жагору и забуни и видимо шта на другом крају Срби раде.</p> </div> <div |
| аконитости продиру, па у толикој забуни и само свештенство је усколебано, и међу самим калуђери |
| имао Вук велику наклоност према кнегињи и да га је само надежда будућег његовог величаства засл |
| силом отети.</p> <p>Тако мисле Розгоњи и Лошонци.</p> <p>И Жигмунд држи да је он правни господ |
| пуштају Дунавом доле, а сувим опет коњи и мазге све вуку.</p> <p>Јерина да опроштај градоначелн |
| им очима навале.{S} Ту су пешаци, азапи и љути коњаници.{S} Велика тишма.{S} Са свију страна ху |
| јошт нешто спасити.{S} Што су вам азапи и хусари отели, то је <pb n="497" /> већином бимбашом о |
| лима Дунава смрт нашли.{S} Док се скупи и у ред стави, видиће своју грдну штету.</p> <p>Жигмунд |
| пе се господа, војводе, калуђери, ступи и Јерина деспотовица са деспотом и пратњом, сва је у цр |
| лазити.{S} Рувиму су упали у очи товари и велика свита, мишља канда је деспот на даљи пут накан |
| Овај младић одрекне се светски’ ствари и постане калуђером, и тако нас је сад овде судба саста |
| Ја мислим да би добро било о тој ствари и с другима посаветовати се; та је ствар земаљска, она |
| собито ако Србима <pb n="274" /> Мађари и Власи помагали буду.{S} Зато најбоље би било међу Срб |
| уговор, одбранбени уговор, да се Мађари и Срби међусобно против Агарјана потпомажу.{S} Признао |
| времена деспот-Стевана долазили Мађари и Грци на тајне договоре.</p> <p>Кад трећи дан, пријави |
| још што привући, једно за друго не мари и мртвом задружнику скинуће са хладног тела све до голо |
| дује и обрече своје покровитељство Мари и њеном сину, а то покровитељство састојало се у том, д |
| а у манастиру, да докнади што су хусари и азапи покварили.</p> <p>Тај дан у почивки прође.</p> |
| адиш овом манастиру штету што су хусари и азапи починили.{S} Манастир је сокровиште туге и надњ |
| кнути.</p> <p>Калуђер се сасвим охрабри и седнувши, као да се ништа необично није стало, почне |
| 88" /> спомени прошлих времена, и добри и зли, понајвише зли.{S} Провео је најлепши део свог ве |
| ту обитељ, манастир красни, ’де и добри и зли утеху налазе, у подвигу душе ил’ покајању.</p> <p |
| год да си пијан?</p> <p>— То само мудри и трезни сањају, а који је на јави свагда луд и пијан, |
| својом породицом; патријарх са калуђери и Новаком; Русна са Ђурђем били су заједно.{S} Сви су н |
| , не би задржали Турке босански пастири и чобани.{S} Обилић је убио Мурата, дивно јуначно је, а |
| који пре свега како Ферхад уђе, затвори и закључа врата.</p> <p>Осветљење је у цркви било слабо |
| д уђе у башчу, па хоће да врата затвори и ветар ти убаве шалваре и дивни стас покаже, а ти тек |
| Ђурђу Кантакузену, који си дошао сестри и мени, и овом сиромашном народу да помогнеш, зидај даљ |
| изрече и довикне слугу, који се пожури и све што треба наскоро донесе, пилава, овнујског ћебап |
| аходеће сунце српског народа, у коме си и зачета, видила си сјај Високог Стевана, твог ’титора, |
| одар.{S} Ако они изумру без ђеце, ти си и твоји насљедници од све њихове стране господар.</p> < |
| а гласа?</p> <p>— Јесам.{S} Зато сам си и дао труда да те потражим, јер времена су окрутна, ниј |
| ура какав шерет.</p> <p>— Говори тко си и тко те амо послао — рече озбиљно султан.</p> <p>Сејме |
| убац Мађарима предати мора, стога то си и дошао, јер су вас Мађари скучили.</p> <p>— Е добро, ч |
| че, ако цела ствар за руком пође, ту си и ти с нами, твоје изостати не сме, израдићемо да будне |
| ле отклоњене опасности одма’ и прогласи и крунише Стеван за цара, али пре свега треба одбити Ту |
| њатије о свету, о горњој и долњој класи и њи’ова пресуда није мимоишла ни највиша лица.{S} У св |
| нас напада него пријатељство ми подноси и драгоцене ти, као што видиш, поклоне шаље — одговори |
| против обојице.</p> <p>— Ал’ мир проси и Вукогли и Жигмунд.{S} Вукогли обриче и харач, само да |
| S} Какова им је код куће забава?{S} Пси и помешана деца.{S} Ако је која баш и кадуна, а она се |
| прослови:</p> <p>— Нек буде тако.{S} Ти и Ферхад-паша водићете војску на Голубац, ја одавде с в |
| о силном султану.</p> <p>— Ал’, бога ти и пророка, кажи ми искрено, да л’ те срце заболе кад се |
| су вашег завичаја деца.{S} Кад си се ти и Вук, деспотов брат, проти’ деспота подигао, онда, као |
| би га у свачему потпомагао.{S} Како ти и твој отац о Стевану судите?</p> <p>— Доцније може вре |
| вету; док је ко силан, док стачи давати и поклањати, цео свет му се клања, а како натрашке пође |
| а да се обвеже царицу верно заштићавати и њој повиновати се.</p> <p>— То је опет толико, као пр |
| ли да се одма’ има Бранковић повиновати и своју војену силу њој предати, и то оном одбору који |
| ни.</p> <p>Вук му саветује да га ухвати и на смрт осуди.</p> <p>Стеван није жестока срца, нити |
| могу упадати у равнице Баната, пљачкати и робље одвлачити.{S} Ако су Срби са Турцима, покрај См |
| дух, и ако би се српска држава сабрати и снова утемељити могла, ту би тек Ђурађ био на свом ме |
| ници, одмах да се нареде ван пред врати и у двору сејмени, а ван двора пред капијом гавази.{S} |
| будало.{S} Теби би требало кожу одерати и од ње гајде начинити — одговори му подсмешљиво Петар. |
| а повичу да Голубац треба тесно опасати и предаји принудити, а на Јеремији најоштрију кази извр |
| држи, да би деспот могао био искресати и то што је Јеремија за откуп Голупца искао, јер је дес |
| сав нек напише уговор, ти ћеш потписати и печат ударити, а ја опет моју шаку приљепити.</p> <p> |
| — Кад сам већ дораст’о, знао сам читати и писати па сам се дуго мислио на коју ћу страну.{S} Од |
| м морао донде молитве велегласно читати и осушена моја уста водом влажити; постао сам већ тако |
| у се од бисера и драгог камења блистати и трептати.{S} Рећи ћеш да је то све у хатар Милеви и д |
| кнеза Лазара по туђим земљама потуцати и Турцима служити?{S} Једва му остаде Прилип и Охрид, д |
| рчин ће се међу обе као судија помешати и — с тим свом господарству над Србима пут отворити.</p |
| нападне, јер су христјани у Босни, Зети и Арбанији несложни и један од другог власт отима, и ту |
| о својој породици кормило из руке узети и Бранковићевима предати; па баш и кад би рад, не би мо |
| о имала и поштовала, уколико јој сујети и славољубију њеном на путу не стоји; за своју сујетну |
| Благо оном коме бог не да млого памети и јунаштва.</p> <p>На то се мало сви најсмејаше; особит |
| уверимо.{S} Знао сам да о’ђе мора бити и ’ришћански заробљеника, па нам је дужност о’ђе наглед |
| пасу, одмах се сетио да близу мора бити и већа војска, која је већ на путу Голупца.</p> <p>Јере |
| косе, нек сазида град, тај град ће бити и наш град, кад завојиштимо Мађаре, јер Вукогли не може |
| >Радосав га опомиње да би могло то бити и у трапезарији, да га не би видили Турци.</p> <p>Но Фе |
| пада Србију спасао, па ће ју кадар бити и узвисити — одговори патријарх.</p> <p>— Само њега да |
| ака прогнат, мој гост, доста ће му бити и тридесет, а Харалампији десет, ја сам најглавнији. — |
| америо добру прилику за себе употребити и то турског султана Бајазита за себе придобити.{S} Зат |
| S} Но од радости ил’ забуне поче љубити и руке калуђера својих братија, који се ужасну и руку н |
| али најпре мора за ту ствар преправити и патријарха, и војводе, да не би, због тајности дела и |
| канда баш гледе, канда ћеду прословити и запитати; „Петошко, што се ти потурчио?“ Нарочито Ара |
| поноћи њега ће отац Радосав исповедити и причестити.</p> <p>Зором телали, чауши вичу, чује се |
| на се наћи.{S} Лако му је било погодити и то да је тешко пало деспоту предати Београд, ал’ је м |
| е биће пустолина; народ ће се распудити и у горе повући испред насртајућег непријатеља.{S} Сино |
| ићи: од њих сам се учио вољност тражити и надалеко и високо од ропства бегати; орао је моја пти |
| ли сад Турци своју задату реч погазити и на то ићи да се Вук понизи?{S} У највећој сумњи бијаш |
| ом да Турчина поразим, онда ћу поразити и те ситне кнежевиће, да са њих народ не страда.{S} У о |
| а на Бранковића немам већ узрока мрзити и пристрасна за њега наклоност далеко је од мене, но са |
| Србаља равне пределе Румелије освојити и победу косовску са великим војеним масама и грдним гу |
| .{S} Јеремија воле и свој кров запалити и ту изгорјети, нег’ли тако предати се.{S} Мађари су ве |
| д знао да ће се савет Јеремијин примити и ступи с њим у погодбу.{S} Ђурађ ће израдити Јеремији |
| л’ боје се неће ли он то за зло примити и расрдити се, јер је Марко на српске великаше огорчен, |
| опкопи, јаркови, корита за воду примити и пустити.</p> <p>На красном узвишеном месту зидаћеду с |
| а Јеремију Ђурађ, шта би требало чинити и шта би Јеремија чинио да би био на његовом месту?{S} |
| > <p>Када се мало понаместе, почну пити и беседити.{S} Од Турака је само Хасан ту био, јер он б |
| с њом у сродство и пријатељство ступити и њу од зла бранити.{S} Да ти да своју кћер, не тек она |
| битка да ћемо с Турцима у свезу ступити и на Мађарску нападати, ’де би ова морала подлећи.{S} М |
| та хиљада Турака дубље у Србију ступити и Србијом обвладати.</p> <p>Кад је Милица чула шта Баја |
| опадајуће очино право другоме уступити и себе пред целим светом као какова кукавица показати.{ |
| му време кад би могао на Србију ударити и деспота збацити.</p> <pb n="336" /> <p>Док се је десп |
| би се с тобом, велики падиша, помирити и у пријатељству живети.{S} Млоги рекоше:{S} Нек иште п |
| ких великаша изиђе му за руком ухватити и затворити Ђурђа.{S} Најпре га у Цариграду затворе.</p |
| естићеду у манастиру где ће се сместити и драгоцени товари.</p> <p>Деспот и Јерина смештени су |
| јави да ће јој Турци сву земљу опустити и покорити, ако не буде од Турака, по турској жељи, мир |
| ови били у почетку Угрима што попустити и намамити их да се од Срба откину, да их после лакше б |
| ити; један ужива све овога света сласти и красоте, а други у исто доба не види ни белог света, |
| ако се Милева не да, Турчин ће напасти и разорити обезоружану земљу јер Вук не да помоћи нити |
| сад од Србије бити, желиш ли је спасти и како.{S} Говори искрено и језгровито, како сад мислиш |
| ивост, <pb n="532" /> непоштовање части и имовине свог сабрата.{S} Буди увјерен, чесити деспоте |
| <p>— Нема куде, штавише, он ће навести и Жигмунда да у падише мира проси, ил’ ако не усхте, а |
| /p> <p>Донесе се јело, и почне се јести и пити, па онда беседити.</p> <pb n="285" /> <p>— Драго |
| та јака, а да би могла Београд подсести и освојити, пре нег’ што би Жигмунд помоћ послати могао |
| абин дом, пун свачега, богатства, чести и поштења.{S} Потомци оних јунака, који су стреле на Со |
| ду, били би Мађари, па какве је користи и од тога Србији.</p> <p>Војска је деспотова читава, и |
| разговор, у којем се великаша слабости и страсти, и заслужене њи’ове каштиге одвећ живо предст |
| м свашта лакше дође до руке.{S} А гости и знаду шта слугама треба.{S} По служитељским конацима |
| у свог чина заузму места и остали гости и дворјани.</p> <p>Патријарх велегласно очита предвечер |
| е и различне шале проводе.</p> <p>Гости и калуђери пију, но ни један у Бранковићево здравље.{S} |
| <p>Сваки је у помешаном чувству радости и страха чекао да види какови ће то гости, какав ли гла |
| .{S} Лацмани, мада су нам доста пакости и зла учинили, ипак су христјани.{S} Жигмунд је, као шт |
| и Хасан.</p> <p>Змај-Облачић од жалости и јарости не може одма’ да се разбере.{S} И њему су сед |
| би да је цео калуђер само за веселости и шалу скројен, но у његовом срцу лежала је подмукла па |
| боде.{S} А какав је човек без светлости и слободе?</p> <p>Кад су били младићи, као ђурђиц, прол |
| <p>— Подла душо, нама треба свјетлости и слободе, свјетлости не можемо добити, ’ђе нам је бар |
| ни да нас муче.{S} Да нам је свјетлости и слободе, такав као ти не би нам ни пастир стаду овчиј |
| ише душевне силе и човеческе умерености и трпљења.{S} Једни партаје праве у народу за узвишење |
| желео.</p> <p>Милица драговољно допусти и, радујући се храбрим реч’ма њиховим, дигне се и сама |
| Но Грман се на истог слуге речи разљути и узме под заштиту калуђера.</p> <p>— Не треба шалу и п |
| амо још није чисто знала шта се то мути и плете.{S} Падне јој на ум Харалампије, који је могао |
| ајне силе бранити може, а може и измаћи и до Београда повући се, ’де ћеду опет Мађари доћи упом |
| .{S} Њему иду на поклоњеније млоги већи и мањи владаоци.{S} Дринопољу шта си дочекао!{S} Где је |
| а то Марко:</p> <p>— Ово је мој у срећи и невољи побратим.{S} У свом роду што имаде’ побратима, |
| т без захтева Жигмунда не хтеде притећи и своју војску излагати.{S} Као што је искусан био, мож |
| дише се у Београду, Балшићи, Црнојевићи и Његуши отели се од српске круне која је све српске <p |
| и раздор мах преотео, кад су Лазаревићи и Бранковићи у грађанским ратовима себе и земљу упропаш |
| и, сви босански краљићи, и сами Балшићи и сада Црнојевићи више су шкодили српском народу нег’ с |
| оно што српско име носи.{S} Ти Балшићи и Црнојевићи не гледају Србију за чело српског народа.{ |
| рани дочекати.</p> <p>— Кантакузена кћи и деспотовица знаће Мађаре дочекати — одговори достојан |
| па преметнув га, одмах на Београд поћи и отети га.{S} Ферхад му одговара да ни то не ваља, дес |
| чине земље, није се хтео Лазару подврћи и, када се сам против веће силе Лазара одржати није мог |
| „от јуности“ нешто претерано таласајући и веселим тоном је певао.</p> <p>Но, да знате ко је овд |
| омамити, откуд га човек може добро тући и на воду натерати га.{S} Па онда и овде је зло где има |
| свију страна јурне на Мађаре, са пешаци и коњаници.</p> <p>Жалостан коб.{S} Јошт сат-два да су |
| евић Марко мир донео био мојој породици и српској земљи, но вараш се.{S} Марко је љута убојица, |
| {S} Косово нек буде земља твоја, Милици и њеној деци нек се даде комад земље на ужитак, или ако |
| изглед добио.{S} Буди шта да је Милици и другим старијим на срцу лежало, дворски је ред изиски |
| ина задржи, а остало да припадне Милици и њеној деци.{S} Ово је извршено, ал’ са тим се и српск |
| <p>Вук је горд био да се покори Милици и њеним синовима; ал’ опет је за нужно нашао другим пут |
| штркају се по башти.</p> <p>Придворници и слуге радовали су се гостима, јер су знали да нови го |
| атлије, ал’ опет нови навале, и Лошонци и Розгоњи вуку га у каик, Цецилија прекрштеним рукама м |
| довима и војски отворен.</p> <p>Лошонци и Цецилија искрцавају се, дођу до Жигмунда и Розгоња, Ц |
| е су се у јуначким играма огледали Грци и Латини, Срби и Мађари, ал’ Србину не беше пара. </p> |
| ми опет ишао наруку без да су се Турци и најмање подсетили.{S} И на дивану он је султана приво |
| , канда у рају живјемо.{S} Будите Турци и ви сви, па ће вам под султановим скутом боље бити — о |
| Завадили смо се, завадили су нас Турци и Грци.{S} Огорчење родбини бруку рађа, и брат брату ду |
| ељне боја, код Голупца бојак бију Турци и Мађари, а коњи његових катана бију копитом о камен да |
| град, народ је побуђивао к радњи, науци и слози.{S} Још мало врмена, па Србија да буде опет она |
| тац Леонтије, премда је по својој науци и побожности давно већ владиком постати могао, својевољ |
| вог предмета, кад му љубопитне туђе очи и подсмешљив поглед не сметају.{S} Нек Светислав осећа |
| ово остављају.{S} Кад се племић потурчи и осили, онда мора и околни народ хоће ли неће ли, па с |
| и земље и јунаке, да се јошт чему научи и да сваком што може помогне, па онда да се натраг врат |
| тевану ил’ Ђурђу привлачио.{S} Великаши и војводе држали се сад једног, сад другог, како им се |
| м велика била, опет су Ђурђа и великаши и народ радо примили.{S} Он је био сва надежда народу, |
| цар-Лазара будала, и с њим су великаши и слуге подсмех правили.{S} Има таквог доба кад су мудр |
| Неће л’ потписати, лако је Ферхад-паши и силом га на коња посести, и до врати Голупца доћи.{S} |
| нтије, тек што <pb n="224" /> се опраши и богу помоли, отиде одма’ у башту и проходао се онде.{ |
| вријеме кратко, не може се чекати, пиши и потпиши, па на коња.</p> <p>Радосав мора да донесе пе |
| и’ узрока, које пак због красоте вароши и величанственог предела. [Какав је онда био јошт Цариг |
| ије упрли су очи у Јеремију, отворе уши и усне, да чују шта ће Јеремија рећи.</p> <p>Јеремија п |
| изабра ћелију, ђе ће се одморити у души и телу, јер тешке су му бриге, стадо му је заплашено, в |
| рхад почине.{S} Побојао се да га осећај и спомени у дубље не увуку, па окрене разговор.</p> <pb |
| народа, и препоручујем те вољи божијој и љубави народној.{S} Велики је терет који на себе прим |
| о ћеш видети српски’ делија и у турској и у влашкој ордији; ако са Мађарима, и код Мађара има и |
| зато, што је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца душманин био.{S} Мог оца душмана крв проливат |
| ико силе да противустане жељи материној и благу Бајазитовом, и жертвује се.{S} Овај младић одре |
| класи сходно поњатије о свету, о горњој и долњој класи и њи’ова пресуда није мимоишла ни највиш |
| т започе. </p> <p>— Чујте, војводе, чуј и ти кнеже.{S} Ето подижемо град Смедерево.{S} Зато нар |
| тва установи.{S} Свети патријарх, Новак и Драгаш са царицом, мојом матером, нека привремено упр |
| гости донети, јер је знала да се Новак и патријарх код цара у стану налазе, па откуд их сада у |
| едеревског искапио.</p> <p>Док се Новак и Петошко овако разговараше, донде се остали смејаше и |
| > заиру војсци.{S} Припреме за прелазак и пријем учињене су.{S} И у двору је све у реду, могу д |
| е главе.{S} Није то доста само бити јак и знати се ваљано борити; ваља знати непријатеља и прев |
| ика.{S} За кратко вријеме креч, пијесак и вода сама не може дати јак салијеп, да зидина очврсне |
| S} Тежак је по деспота излазак, почетак и крај.{S} Да није у њему бујна крв Бранковића, клонуо |
| о вино пије, тај мора бити честит човек и јунак.{S} Људи смо, оба и млади, нек ти буде од мене |
| ако бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћемо да не пропаднемо. |
| ном, шунке и печење.{S} Већ ми се језик и уста испуцала, а братија веле: калуђер мора добар нос |
| са светињом баве.{S} Ваш одрешен језик и ваша раскалашност, децо, јошт вас може на зло навести |
| рбији.{S} Укрепио и украсио је Сребрник и Београд, народ је побуђивао к радњи, науци и слози.{S |
| је био цвет источне мудрости као песник и обожатељ љубави и вина [Хасан је био прави брат Хафис |
| ра и деспот-Стевана, а сад мој саветник и пријатељ.{S} Што рече, свјето је.{S} Властела је искв |
| .{S} Само Марко и Хасан још беседе, док и њи’ санак не превлада.</p> <p>Сутрадан се српски посл |
| ти скупа са народом када се брат ми Вук и Ђурађ одметнуо.{S} Ја помогавши Махмеду против његово |
| деспотове војводе подићи ћеду сав окол и Шумадију, и прекинућеду свезу са Крушевцом.{S} Да пок |
| е владарка.</p> <p>Седне на сребрн стол и почну се световати.</p> <p>Деспотовица познавала је н |
| отови језде, показују пут, за њима краљ и својта, остали војници остану ван, разапну шаторе, те |
| игмунду, који је уједно и мађарски краљ и њемачки цар, понудити мир, и то зато да га од тебе од |
| његово пријатељство.{S} Такав пријатељ и заслужује да му се пријатељство врати.</p> <p>— О, то |
| вити, оче!{S} Ти си нам једини пријатељ и сва утеха; ако тебе не буде, боље да нисмо живи.</p> |
| какав Деметријо Полијокертес, стваратељ и рушитељ градова, нит’ би султани Једрене засели.</p> |
| {S} Кад је у турским рукама, има обитељ и од Турчина ферман, па кад се Турчину добар бакшиш да, |
| .</p> <p>Грмана је довео један служитељ и посадио га испод једног повећег дрвета.{S} Кад је осе |
| свет увидети који је био прави бранитељ и пријатељ свога рода.{S} Име правог народног пријатеља |
| тим златним бојама насликан је Спаситељ и светитељи, свети Сава, и храмотворни побожни српски к |
| ад дође у моје дворе у Једрене, Галипољ и Брусу, мислиће да је у мору светлости од драга камења |
| морале, наметнули су ми дужност да вам и преко воље помажем.{S} Ви сте с нама уговоре имали, п |
| p>— Но било како бог досуди, исповједам и заклињем се живим богом и архистратиком Михајлом, кој |
| ијех у свијету живљет, сем да си продам и душу и тјело.{S} И доиста хтјеше ме један властелин о |
| и бимбаша са благом.</p> <p>Учине селам и започну.</p> <p>Уљезе и бимбаша, а за њим носе пуне в |
| , јер и око мене се змије заплећу, имам и ја душмана, морам пазити, не смијем ријечце испустити |
| к нашег тврдог пријатељства које ће нам и у невољи судбу олакшавати — рекне Ђурађ.</p> <p>Свима |
| пред непријатеља пођеш.{S} Требају нам и овде јунаци да створе нову преправну војску ако цару |
| ме заврши.</p> <p>— Сад свје знам, знам и миралаја, све је истина што ти исприча.</p> <p>Дуго ј |
| задао, а кад он мени главу спасе, морам и ја њему.{S} Друго би било да би он силом у град улети |
| ранковићу на главу метнула.{S} Но морам и ја мутити да дознам шта тај калуђер ради, па ћу га пр |
| м светлост занавек одузеше, а оно морам и онај час проклети, у ком сам се родио.</p> <pb n="367 |
| у за чело српског народа.{S} Зато морам и с Грцима добро да живим, бар с морја могу кадшто добр |
| се нешто црно.{S} Чини ми се као да сам и мале рогове му видела — рече заплашена и сујеверна Ју |
| али потурице, који ме не познају да сам и сам тај, на путу не стоје.{S} Они су жешћи од прави’ |
| алуђеру не вјерујем осим себе, мада сам и ја калуђер.</p> <p>— Немај бриге — рече Јаблановић, с |
| , младу као капља.{S} Питаше ме шта сам и шта ћу бити.{S} Одговорим, богослов, и бићу поп.{S} Ј |
| грувају, није до чекања, већ иди ти сам и однеси кључе, па дођи одмах са Турцима док Мађари нис |
| већ чега да се боји, ионако је и он сам и Србија на коцки.</p> <p>Деспот стиже у манастир са Об |
| ш усануло деспотово благо.{S} Могао сам и Голубац од Јеремије откупити, но рашта кад би опет до |
| ве, боже, опрости ми гријеха, много сам и ја крив, напустио сам Јеремију и Јаблановића да по св |
| гим варошима, учио сам Алкоран, био сам и улема и софта, и ефендија, и срећа ме послужи те пост |
| ме не издаш.{S} Ником не говори ко сам и шта сам био, јер иначе изгубићу поверење, а ти ћеш у |
| е убијао?{S} Ја, с моје стране, ако сам и будала, бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би’ другу. |
| народу остати.{S} Ја мислим да ако сам и несрећан, на мене Србин никад заборавити неће!</p> <p |
| а ми — у Турке.</p> <p>— Исто тако сам и сам мислио, Турци ћеду Голубац откупити, ти ћеш се и |
| мусулман не смеш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с тобом ћу држати.</p> <p>— Шта, вина пити, како |
| пријатељ хвали.</p> <p>Скупа са Ђурђем и браћом посети Марка.</p> <p>Марко кад види сина свога |
| оту, пусти се у тајни договор са Ђурђем и Турцима, и када се цео план дозна, а он у Турке, онам |
| ина, жена Бранковићева, са сином Ђурђем и свитом.</p> <p>И доиста, примјети се нов жагор у двор |
| држао је савјет са својим сином Ђурђем и млогим великашима.{S} Сви важнији, који нису били при |
| евићу добро познајеш.</p> <p>— Познајем и њи’ и вас.{S} И ти си кадгод кнезу против Марка стран |
| дам градове и Мачву Угрима, да постајем и остајем њихов савезник против Турака.</p> <p>— Прошао |
| Ја их понуђа’ са робињама, и турскијем и мађарскијем, ал’ они од себе одбијају — рече стражар |
| , где својим особинама, као оштроумијем и памећу, далеко дотерати може.</p> <p>Свима је у двору |
| едереву да у двору ред начини за пријем и дочек улаках и поклисарах, па се спреми на пут, и отп |
| , са далека пута; из Трапезунта, морјем и сувим.{S} У глави носи велику мисао како ће Смедерево |
| ну се и разиђу.</p> <p>Деспот са краљем и војводама повуче се у дворану, ’де су слике српских б |
| > <p>За то време док се деспот с краљем и војводама бавио, Јерина се повукла у своју дворану, и |
| к прави селам, погибне се са поштовањем и прослови српски:</p> <p>— Честити војводо Јеремија, ј |
| е је боље било.{S} Турци су са ласкањем и надама ове Србе одржавали и чрез њи’ су нове и нове п |
| ла и жалила Светислава, али све у мањем и мањем степену, тако да се видело да ће се жалост јако |
| новић.</p> <p>— Ја се, опет, и заклињем и преклињем, да ћу се прије потурчити, нег’ да изгубим |
| еће ли кнез Стеван, за себе какав харем и то од турских девојака имати, јер право је да се Турц |
| бом повлачи.{S} Данас ће Милева у харем и потурчиће се, сутра ће простија Српкиња.{S} Данас ће |
| амештала, и то усред баште, међу цвећем и густим гранама.{S} Место је већ било за сто опредељен |
| шта би после са Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем — запита деспот. — Јесу л’ добили наград |
| оделити има међ Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем.{S} Још има заказати, да како се доведу |
| астир Богородице, скупа са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Нијесу се сложили о откупу Голупца, |
| ја у дворани светује се са Јаблановићем и Харалампијом.</p> <p>Прва је реч Јеремијина.</p> <p>— |
| ет се светује у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.</p> <p>У дворани се састану, и то код ј |
| Јеремија седи у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Светују се.</p> <p>Јеремија баци пог |
| Јеремија негда световао са Јаблановићем и Харалампијем о предаји Голупца. <pb n="500" /> Тек шт |
| овде још последњи пут ђаконијама, пићем и јестивом заложе.</p> <p>Ферхад-паша започе.</p> <p>— |
| причешће, ту свету тајну, чистим срцем и душом, и канда му се камен од срца обалио.</p> <p>Как |
| } Јаблановић дође са својим оружоносцем и подворником који је на јастуку од кадиве носио кључе |
| арском војском која је на путу, а да им и градове предамо, Београд и Голубац, па да се с њима д |
| > <p>Отац Радосав је милостив, па ће им и молитву о ружичалу очитати.{S} У манастир, у цркву не |
| ју лица свог и проклињали Јерину што им и последње јајце из куће узе, а да зида Смедерево, српс |
| људи вежу им руке одостраг.{S} Вежу им и ноге.{S} Пробуде се несретни младићи, отимају се, ал’ |
| племените породице са свим њеним слабим и добрим странама.</p> <p>На то јој Милица одма’ беседу |
| Дубровнику, у Будиму, ал’ хоћу да живим и падам с народом.</p> <p>Војвода Радић набораним челом |
| осле косовске битке, у метеж’ма Вуковим и Бранковићевим, у турским пустошењ’ма, па се већ к злу |
| о поверење.{S} Теби сам често у Вуковим и <pb n="346" /> Бранковићевим метежима потајно гласове |
| Млађи се сви удаље, а старији све новим и новим испиткивањем путнике мучише.</p> <p>— Шта би с |
| излазе, за њима остали.{S} Игуман Рувим и остали калуђери чине припреме за госте.{S} Велика је |
| аш што се код Срба каже, кад кога мрзим и душман ми је, волијем у Турке нег’ душману служити, м |
| гласом пратише.{S} Леонтије са дубоким и пријатним својим гласом коснуо се срца свију старијих |
| </p> <p>— Замјерићеш се тиме арбанашким и зетским властелама, који би за срећу држали да добију |
| ти забуну Светислављеву, па мало живљим и озбиљним реч’ма почне га извињавати.</p> <p>— Је ли, |
| еднако не дели, ’де је он са ослепљеним и чувањем кнежевића најизврсније дело вршио.{S} Но сад |
| Високог Стевана пратио, делио је с њим и добро и зло.{S} У борби међу Бајазитовим синовима за |
| јим слагао, тако је у својој соби с њим и ручао.{S} Све се једно од другог туђило, све је једно |
| , питање је, хоће ли се народ за слепим и за владу неспособним кнежевићима повести?{S} Неће ли |
| једног или другог господара; да са тим и себе узвисе; други, опет, страшљиво бегају од опаснос |
| азара ћер Милеву за жену узео, и са тим и Србију к себи привукао тако да су му постали вјерне с |
| деци му остаде царство.</p> <p>Међутим и царица Милица умре.{S} Стеван, стекавши у разним рато |
| .{S} За знак спомена однео сам са собом и игуманову једну ћелепушку, но за овај грех покајао са |
| ишљаху да су ван гужве, виде пред собом и с бока насртајући арабистанске коњанике <pb n="467" / |
| војска кренуће се одмах, и носиће собом и благо које се има предати Јеремији, а и ти ћеш с нами |
| метан, честити пашо, ја сам понео собом и пешкеша, пет хиљада дуката, и другијех ствари, ако хо |
| ко диван подбада да те сатре, а с тобом и Србију.{S} Србија треба да им буде <pb n="536" /> мос |
| ча.</p> <p>Кантакузену доважају Дунавом и сувим убојне топове, Кантакузен их понамешта по бедем |
| >Светислав шетао се по башти са Милевом и пустио се у њежан разговор.{S} Отац Леонтије, тек што |
| худо је поступао; тако исто са Милевом и Гргуром.</p> <p>Радостан жагор у целом стану влада.{S |
| ремији код деспота власт над Браничевом и Ресавом, добиће још дванаест хиљада дуката и град Гол |
| > <p>Сулејман-паша видећи да и по првом и по другом плану изглед није сигуран, представи Бајази |
| е може да се слаже са свекрвом, јетрвом и заовом, а камоли где су толике жене.</p> <p>— Е мој Г |
| ци приону да је спасу, својим јунаштвом и поштењем.</p> <p>Но Србија је већ покидана.{S} Тек се |
| Знам твоју тугу.{S} Жао ти је за Мачвом и Београдом, то је судба.{S} Мораш се јој поклонити, ал |
| им нечим је тежио, не за турским благом и саном.{S} Он је свој род љубио.</p> <p>У народу, и да |
| своје сејмене те донесу пртљаг с благом и поклонима.{S} И сам Харалампије их је пратио.{S} Тешк |
| велики, ал’ ипак сви с коњ’ма, пртљагом и товарима лако сместити се не могу.{S} Но ту је наблиз |
| н?</p> <p>— Изгубљен је онај пред богом и људ’ма, који туђе отима, а не који правду по свету тр |
| н на договор.{S} Заклиње се живим богом и св. Савом, даје му тврду веру да му се ништ’ стати не |
| и, исповједам и заклињем се живим богом и архистратиком Михајлом, који је наше заставе у крвави |
| а два кнеза остану сами са својом тугом и својим јадиковањем, као два славуја којима очи ископа |
| ађ како је оставио Београд са Жигмундом и делом војске, поче јако размишљати, шта ће чинити ако |
| а се успоредимо сад са икаквом господом и јунацима, ми невољни слепци?{S} Ми тражимо себи равне |
| кад дође земан да Турке помоћу божијом и добрих пријатеља истиснемо, Петошко ће бити мој догла |
| а то сам имао, као Бранковић, ал’ у ком и Немањића крв тече.{S} Ал’ није то само што ме за скип |
| и, куцне се најпре с Ђурђем па с Марком и осталима.</p> <p>Сви се чудише младом Турчину.{S} На |
| м примедбе правити о растројењу српском и непослушности великаша.</p> <p>— А колико си ти рана |
| онак Високог Стевана кад је са угарском и грчком господом лов ловио, и Манасију посећивао.{S} У |
| вољив се својим бистрим разумом, науком и чистом савешћу.</p> <p>Отац Леонтије и Пахомије одвећ |
| деци.{S} Видео је шта се учини е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и њему већ једаред на срце кану |
| <p>Деспот Стеван са својим братом Вуком и Ђурђем после ангорске битке дође у Цариград.{S} Брат |
| од племена Бранковића, показаћу дјелом и животом, и смрћу, да за род и земљу живим, <pb n="539 |
| несрећу.</p> <p>Милева, занешена силом и богатством Бајазитовим, отпадила се од Светислава, ми |
| тан Мурат борили су се са ужасном силом и жестином; Мурат за господство у Европи, Лазар за обра |
| војвода Змај-Облачић Раде, који сабљом и буздованом као оно исти Марко сече и бије.{S} Овај др |
| ци овамо долазе и наране се.{S} Недељом и празником после вечерња цела околина зуји од гусала к |
| као и многи други, ал’ са тврдом вољом и намером, кад му није могуће код куће свом народу добр |
| и.{S} Ја ћу бити срећан, ако народу мом и у мањем кругу помоћи могу.{S} Зато, желио би’ да се о |
| му је, истина, горд, но његовим разумом и војеним искуством мало кога да не надмашује.{S} Што с |
| S} Срби са својим поглаварима, Стеваном и Ђурђем, иду у Азију, Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре |
| женио још у оно доба кад је са Стеваном и Мехмедом противу Мусе војевао и победу одржао.{S} Дан |
| рци ни скупили, а већ Срби под Стеваном и Ђурђем чувају турске границе.{S} Милица и Мара постад |
| урски.</p> <p>— Овако сам пред султаном и пашама угледнији.</p> <p>Ферхад једнако понуђива Хара |
| аре српске војводе, који су под Душаном и Лазарем војевали, помрли су које од старости, које од |
| ле, од стране дворјана; ту се не једном и о глави радило.</p> <p>Било је ту доста славе и велик |
| довести.{S} Требало је, дакле, и једном и другом српском кнезу ласкати.{S} Сад почну около ове |
| то ђауру реч дати?{S} Може се и једном и другом млого обећати, а мало испунити.</p> <p>— Де го |
| p>Остаде сам Харалампије са властелином и Јаблановићем.</p> <p>Мало од вина разгрејани, почеше |
| <p>Тешко му је.{S} Прашта се са Јерином и децом.{S} У јунаку срце се стеже, а сузне очи показуј |
| вољна, сад би већ без њега незадовољном и несрећном постала.{S} Једно магновење отрује човеческ |
| м, красном Милевом, и дворјанком Русном и служитељском пратњом проходала се, да би се тиме мало |
| ма Радославом, Облачина-Радом, Војихном и Богданом.{S} То су прве деспотове војводе и саветници |
| ису могли целу турску војску, а и с њом и турско царство једним ударцем уништити.{S} Тамерлан у |
| овац, а вратили смо се са празним џепом и разбијеним главама.{S} Па шта би на то сабор Мађарске |
| жи, онда је у непријатељству са Мађаром и са целим „хришћанским“ светом.{S} Па окром тога, какв |
| соки Стеван не једаред с дивљим Татаром и бесним Турчином огледао у жртву српства и христијанст |
| у млоштву џамија као цвеће међу штиром и копривом.{S} Турци се радују, и нека их, <pb n="340" |
| но Грман знао је у њу са својим гласом и гудалом улити нешто величествено.{S} То није било оби |
| срећнија времена зидали, сваким украсом и богатством напунили.{S} Не један се српски краљ ту кр |
| д Турака.{S} Реци јошт и то: међу Мусом и Мусломаном, синовима Бајазитовима, рат се започео.{S} |
| .</p> <p>Они су носили красне са златом и сребром искићене доламе, о врату им је скупоцен накит |
| пошље свог бимбашу као улака са свитом и писмом Јеремије, и позове Јаблановића на предају.{S} |
| дити, треба мир с обојицом, са деспотом и Жигмундом, начинити, а бацити им какву кост да се о њ |
| ступи и Јерина деспотовица са деспотом и пратњом, сва је у црнини, и села је у чело до деспота |
| 4" /> <p>Жигмунд се светује са деспотом и војводама, како да се опаше град, и закључе још једар |
| училе су Ђурђа Бранковића бити деспотом и правим пријатељем народа.{S} Сад ћу да народу моме он |
| знајући да ако у један мах и с деспотом и другим хришћанским господар’ма зло узживи, по њега ће |
| р је поред оца живео, а својом добротом и красотом млога је срца себи задобио.{S} Међу осталима |
| лне војске као што је било под Робертом и Лајошом.{S} Колико треба код њи’ саборисања док се св |
| S} Сви знамо да се сад судба над срећом и несрећом прелама.{S} Србија је у божијим рукама, ал’ |
| ’де му се остала братија хљебом, грахом и лукцем залажу.{S} Куварица Варвара пристала <pb n="54 |
| .</p> <p>Стеван, који је са тихим духом и смиреношћу Драгаша слушао, почне говорити:</p> <p>— П |
| га радо прими, начини га турским пашом и повери му једну част војске.</p> <p>Русна и Харалампи |
| од оних ретких калуђера, који се душом и срцем том позиву предао, и ком се истинито посветио, |
| управитељ народа који је за то способан и ког сама нужда народна на престол диже.{S} Ако ви мис |
| среће да је који тај од вас неспособан и неодважан, па би важнији над слабијим мах преотео, па |
| страшна изроди; српски кнезови, Стеван и Ђурађ, надмећу се у јунаштву.{S} Краљевић, починивши |
| p> <p>Ту Ђурађ са својом браћом, Стеван и Вук Лазаревић, све српски соколови, па и Краљевић Мар |
| држе.{S} Турци вуку се натраг, а Стеван и Ђурађ са Србима заштићавају уступање Турака.{S} Да не |
| ја се тако не предаје.{S} Деспот Стеван и Ђурађ Бранковић остали су дужни Јеремији сто педесет |
| ељу, на којој је подвезан деспот-Стеван и Ђурађ, но на тој повељи није био потписан велики лого |
| је ово последњи састанак.</p> <p>Стеван и Ђурађ опростивши се од Марка и Хасана, отиду свак у с |
| p> <p>Слушају га два млада кнеза, Јован и Ђурђе, два брата као два бора, па би ишли да загрле п |
| , синови кнеза Гргура Бранковића, Јован и _Ђурђе.{S} Гргур је био старији брат Ђурђев, но наско |
| ubSection" /> <p>Гргурови синови, Јован и Ђурађ, били су сметња, нећеду ли се опет они подићи п |
| ри рођењу њиховом.</p> <p>То су — Јован и Ђурђе, млади кнезови, синовци деспотови, пре неколико |
| и Мађари научили.</p> <p>Кнежеви Јован и Ђурађ дошли су у Крушевац, деспот Стеван је онда већ |
| лађи од мене, тако је од мене почитован и љубљен да би све за њега жртвовао.{S} Доиста нема му |
| о.{S} Међусобни се рат роди.{S} И један и други зове деспота у помоћ.{S} Једно за другим стижу |
| > <p>Свима је у двору у очи пао и један и други калуђер, и одма’ их дворјани и слуге међу собом |
| одно стадо деле.{S} Како је млогобројан и снажан српски народ, кад га не би властољубиви велика |
| ијатељством својим понуди, али је силан и горд, па неће да моли деспота.{S} Но покрај свију ти’ |
| </p> <pb n="416" /> <p>Јеремија озбиљан и мало забринут, остави друштво да се за сутра припреми |
| своје границе бацио.{S} Вук незадовољан и огорчен, почне се приправљати да се датом приликом оп |
| тина да би Краљевић Марко био самовољан и паштио би се да што више власти на се привуче.{S} И В |
| да све то рашчисти.</p> <p>Једини Грман и Петошко најискренији су били.</p> <p>Грман је увиђао |
| оше се сватко на своје место.{S} Игуман и владика опет себи изабра ћелију, ђе ће се одморити у |
| и то баш посно, у чистој води; а игуман и братија купус са сланином, шунке и печење.{S} Већ ми |
| ставило, но поред тога био је оштроуман и на све решителан.</p> <p>Кад издалека чује неки жагор |
| кла пакост.{S} При том је био оштроуман и властољубив.{S} Његов је отац мислио да неће добар би |
| тијану, него злом Турчину.{S} Ако Коран и допушта да се христијани као непријатељи наши затиру, |
| го, поклони је другом.</p> <p>— Отпасан и једанпут поклоњени мач не узима се натраг; штавише, н |
| ијатеља, па кажу још да је млад, красан и благ.{S} Ако нам добро жели, нек му бог плати.</p> <p |
| ити.</p> <p>Затим дигне купу вина Хасан и пружи Ђурђу, а он другу узевши, куцне се најпре с Ђур |
| ам се судбини подврћи.{S} Но кад султан и Жигмунд у Србији имаду погранична града, како да ја н |
| е шири турски дин.{S} Тако мисли султан и Турци на дивану, и што сад изговори’, из дивана знаде |
| ремије Голубац.</p> <p>Кад то чу султан и његове паше, удиве се, знали су за Јеремију, већ је И |
| изиђе и у свој чадор оде.</p> <p>Султан и паше при изласку његовом презрено га гледе.</p> <p>Не |
| ој намери што знао, отиде у турски стан и убије Мурата.{S} Турци јаросни ударе на нас, но узбиј |
| видео све барјаке које је задобио Душан и други српски господари.{S} Јер из Призрена све се она |
| ли у свету земљу, где је Спаситељ рођен и мучен.{S} Опће су учили познавати разне народе и њи’о |
| љу седи, с десна и лева кнез Кантакузен и Радић, до њих Облачина и Кајица.</p> <p>Деспот започе |
| лади Стеван царевић, од јурења ослабљен и блед, ишао је напред, за њим млади Јаблановић сав крв |
| вагда међу разнима поглавар’ма раздељен и тако, што је год чинио, све је са раздељеним силама ч |
| град мјесто Голупца.{S} Мир је склопљен и потписан, и поднијеће се султану на потврду.{S} Србиј |
| <p>— Турци чуше за тај уговор склопљен и побојаше се.{S} Још за живота деспота продераше до Кр |
| ш, зидај даље град у твој вечити спомен и славу.{S} Ја морам одлазити, и теби повјеравам Смедер |
| раља с Турцима при реци Марици, Призрен и Приштина, Вукашина столица, нису од нападаја турског |
| оши већ су биле пуне Турака.{S} Призрен и Приштина, славна места српске славе, већ се са мунара |
| је Марица, где је Солун, где је Призрен и Приштина?{S} А шта ће јошт одсада настати?{S} Ионако |
| Турчин јошт није знао где лежи Призрен и Приштина.{S} Да су ми сад оне младе године. — Затим м |
| мао ниси.</p> <pb n="357" /> <p>Призрен и Приштина, ви нисте већ могли српског господара сачува |
| ао сатрвена сматрати могла, ал’ огорчен и јошт крепак српски народ имао је толико снаге да сву |
| а, а Ђурађ од запада; Муса буде потучен и убијен, а Мехмед постане господарем свију Турака.</p> |
| Угра не плаши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на бојишту, онда је Турчину мука.{S} Да је био |
| плива турског, па да ће се тако и Србин и Грк наново са славом подићи.{S} Жигмунд рад се Турчин |
| Новак.</p> <p>На то уђе један дворјанин и јави да је ту војвода Драгаш са младим Вуком.{S} Цари |
| не нег’ себе, и ако јесам веран оцу син и против Мирче војујем, зато опет искрено исповедам да |
| та може будала учинити, постадо’ Турчин и паша.</p> <p>Ферхад то изрече, горе-доле се шеће, па |
| ама помирити.{S} Особито увидеће Турчин и моју важност и показано му пријатељство, јер зна да с |
| и.{S} Па ако баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мој отац скупио је приличну војску, |
| .{S} Доста то, да нам се он, као Турчин и непријатељ, засад већим пријатељем показује, неголи б |
| н је ревнатељ народу, <pb n="533" /> он и у турском руву Србину служи.{S} Камо среће да су сви |
| жи; савест му је јако оптерећена.{S} Он и Вук су свему том узрок били.{S} Мумлајући тек рекне:< |
| благосиљао.{S} Он је први јунак.{S} Он и Ђурађ свима у очи падају.</p> <p>— Но, то ми је драго |
| инства знам, мада га мрзимо, ал’ има он и добријех странах, а то му је да задату ријеч погазити |
| Та колико пути сам примјетила да је он и прама другима наклоњен?{S} Остави само на мене.</p> < |
| к понизи?{S} У највећој сумњи бијаше он и мати.{S} Јер на што Турчину Вуково пријатељство, кад |
| т у толикој беди видећи се, да не би он и народ све изгубили, даде половину српске земље брату |
| а јошт друго, Турци ћеду опсјести Солун и то таквом снагом, да се одржати не може, и да ти прес |
| ила.</p> <p>Њега је отац добро познавао и хотећи га у свим струкама за будућност преправити, и |
| теваном и Мехмедом противу Мусе војевао и победу одржао.{S} Данас-сутра, па ће му се већ и деца |
| ише, и песник Радојко је о љубави певао и млада је срца распаљивао.</p> <p>Мислио би човек, да |
| смешно казивао.{S} Грман је опет певао и Драгаша војводу на плач навео.{S} Штавише, и песник Р |
| јако цјенио.{S} Добро их је наплаћивао и награђивао.{S} Ни на ме не могу се потужити.{S} Ал’ ш |
| игмунд штити Србију, а овамо је избегао и Србију на милост и немилост султану предао.{S} Држи д |
| што сте ви.{S} Са вас је народ страдао и страда.{S} Грабљиви, лакоми сте на благо, и све то по |
| телесне слабости често је на коња седао и ишао у шетњу.{S} Тако једаред <pb n="361" /> упути се |
| очима, ког је он у животу толико вређао и који му је опет место освете у руке деспотски скиптар |
| <p>То је све истина.{S} Али њој је, као и другима, уливена наклоност и прам други’ ствари, а не |
| се не јави, и оде у свет, у Турке, као и многи други, ал’ са тврдом вољом и намером, кад му ни |
| p>— Има и код нас сиротиње, фукаре, као и код вас, па све то је алах и пророк уједно спојио; а |
| ем вас све у главу, били сте млади, као и ја, негда јунаци а сад издајице, а ти Харалампије, ти |
| рекао: зашто он да влада са Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли боље било да уместо толик |
| котарје даје по коју цуру у харач, као и другу робу.{S} Кметови сеоски иду од куће до куће, тр |
| ј вјерни слуга, служићу те и одсада као и досад, ја сам твоја сабља, покажи пут куд да удара — |
| која је већ одавна у рукама ђавола као и ваша — рече смешећи се Харалампије.</p> <p>— Лако је |
| та Немањића крв тече у Бранковићима као и у Гребљановићима.{S} Ако је било у кнез-Лазару Немањи |
| Деспот треба мира, од стране Мађара као и Турака.{S} Мађарима може бити зазорно што се Смедерев |
| .{S} Пиће и јестиво, преправљено је као и пре.{S} Сад се Ферхад-паша одрешитије показује нег’ н |
| е владе доћи, а може бити да ћеш се као и ја од немила до недрага потуцати.{S} Видим да и ти ни |
| дика је владика, и у светој обитељи као и у цркви имао би прво место заступати, ал’ деспот је о |
| немо турски’ шака, могу их погубити као и оне у Пловдиву, па од какве су нам користи онда?</p> |
| ио.{S} Турска вјера стоји ме толико као и турско руво, што се цијепа, а вјера ’ришћанска остаје |
| о властољубив преко мере, тако исто као и Ђурађ.{S} И он је имао своје приврженике.</p> <p>Русн |
| с њиме стојите?</p> <p>— Тако исто као и ти.{S} Војновић и Змај-Облачић у свему су мах преотел |
| и цео уплив Стевана, овде тако исто као и код Турака.{S} Реци јошт и то: међу Мусом и Мусломано |
| } Марку се допадне Стеван тако исто као и Ђурађ.</p> <p>Међу осталим рече Марко:</p> <p>— Драги |
| добра чинити.</p> <p>— Такав подлац као и ти, који сте сви створени да нас муче.{S} Да нам је с |
| би тебе као најславнијег јунака дочекао и уверен сам да те глава поред њега заболела не би.{S} |
| то се из косовске битке натраг_ повукао и гледала га је као правог издајицу, његови приврженици |
| о војевати.{S} Он се поред Турака тукао и погинуо, али је зато ђе је само могао, заштићавао сво |
| сам се победоносно противу Турака тукао и код Новог Пазара, и код Ниша.{S} Што сад нисам улудо |
| олазила.{S} Ђурађ се са Стеваном кошкао и каткад жешћим реч’ма и вређао га.{S} Стеван бијаше кр |
| у весело певало, све је то Радојко знао и са својим красним, но кадикад раскалашним пјесмама ус |
| може.</p> <p>Свима је у двору у очи пао и један и други калуђер, и одма’ их дворјани и слуге ме |
| Голубац.{S} То нам је најглавнији посао и по уговору.{S} На то смо се управо и спремили, да ако |
| твари, јер са Јеремијом није чист посао и сам деспот Стеван тешко је с њиме на крај излазио.</p |
| са Митром помало је к своме конаку ишао и искушавао је Митра не би ли што од њега дознао од они |
| д јави му се да је неко из Србије дошао и рад је с њим говорити.</p> <p>Ко је то био?</p> <p>Ха |
| или — рече Петошко, на ког се сад слабо и пазило.</p> <p>— Још ће он Турке сасвим утаманити — р |
| у, у таоце, ту је проучио од Арапа небо и звијезде, градити куле, и градове отварати, изворе у |
| дома за госпоштину.{S} Ту је ведро небо и деспотови чадори.{S} То су за делије станови.</p> <pb |
| пот побринуо се за то да се може здраво и читаво куд хоће повући.{S} И Турци су познавали деспо |
| ите народу да за њи’ устајете, да право и првенство наследија одржите, цео ће народ уз вас прис |
| ао и по уговору.{S} На то смо се управо и спремили, да ако се Голубац не би предао, силом да га |
| Из сваке черте Маркове у себе вуче ново и ново јунаштво.{S} И диван јесте Марко.{S} Турци диве |
| е створио човека и сваку животињу, дрво и чокот.{S} Чокот производи грожђе, а ово нам даје вино |
| погазићу и задату ријеч, штовише, прво и пошљедње моје дијете ћу жртвовати, само нек Србија бу |
| пљу продају.{S} И он ће сам, вели, прво и последње своје дете на <pb n="527" /> жртву принети.{ |
| ћа међу собом делила, твоје ће сродство и овде важити, и ти мораш што добити.{S} Ако буду међу |
| зјавиш Милици да желиш с њом у сродство и пријатељство ступити и њу од зла бранити.{S} Да ти да |
| ће то држати за грабеж, а пријатељство и добро сусједство више вреди нег’ два града.{S} И у ти |
| p>— Штавише, можеш чрез то пријатељство и то докучити да српским оружјем друге хришћане, да и с |
| има виђело неко особито благововјенство и смиреност.{S} Који је у својој младости у себи осећао |
| .</p> <p>— Јадно је било моје ђетинство и младост.{S} Онда су Турци у Душанову земљу проваљивал |
| Сад Јеремију двогуба брига мори, благо и живот, јер једно с другим је спојено.{S} Живи за благ |
| е од свију људи најнесретнији.{S} Благо и господство не слаже се више с нашом душом.{S} Нами та |
| , па баш ма то било не у Дечанима, него и у другом манастиру, ал само у богатом, ’де Пајсији не |
| н нуждан је не само за Бранковића, него и за млоге друге, јер млого ји има који би то исто чини |
| амо не под тим видом, као у харем, него и за друго што.{S} Када би ју за харем искао, не би ти |
| био силно богат манастир, богатији него и Хилендар, па сваки који је био богат, па се хтео пока |
| ене јако и почну ме не само постом него и глађу морити.{S} Кад су братија поред прасећег печења |
| p>— Код Турака.</p> <p>Тако су још дуго и подробно распиткивали о целој битки, па напослетку, в |
| рка.{S} Турци му одговоре да би га радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то за зло примити |
| ело.{S} И краљеви од Немањине лозе радо и често су се овде задржавали.{S} Доцније када се српск |
| Јест.{S} Али зашто да изгубе тако лудо и војску и своје главе.{S} Није то доста само бити јак |
| види се да си будала, па зато тако лудо и говориш — рекне Костреш.</p> <p>— Боже мој — одговори |
| ко се, дакле, и други дан весело провео и дубока ноћ је опет затекла частеће се госте.{S} Петош |
| } И како не би он увиђао, који је видео и осећао славно доба Душаново, па сад — све се натрашке |
| ападне сваког Србина.{S} Сваки је волео и почитовао цара Лазара.{S} Сваки се надао да ће он обн |
| х речи, поглед баци на место где би сео и своје старе кости одморио.</p> <p>— Одморите се одма’ |
| ђоше, одма’ је и двор свој обичан весео и жив изглед добио.{S} Буди шта да је Милици и другим с |
| народу остане вечит спомен, јер је био и богу и људ’ма угодан — рече загушљивим гласом деспот, |
| ђ Турке хаметом потукао, показао се био и Јеремија као вођ и јунак.{S} Ђурађ је познавао његову |
| већ победа могла добити; изгубио би био и своје људе.</p> <p>— Свет каже да је издајица.</p> <p |
| дри.{S} Било је доба кад је најјачи био и најпаметнији, кад је само мишца решавала, а не ум.{S} |
| ја већ оне што сам од Татарина задобио и не бројим за ране, давно су већ излечене сасвим, но и |
| лика тако да се цео човек у њој изгубио и која је била са разним бојама намалана са оба бока ви |
| е да спава.</p> <p>Леп санак је боравио и сневао о патријаршији, о вакуфима.</p> </div> <div ty |
| ејман целу ту ствар Бајазиту представио и све се то ономе јако допадне.</p> <p>Но каковим начин |
| лио — наздрави Јеремија.</p> <p>— Живио и наш Харалампије, па ма патријаром постао — напије Јаб |
| сан.</p> <p>— Кад сам сва та чуда видио и дуго гледао, помишља’ да је све то за наше грјехе, и |
| у.{S} По несрећи, кад сам се зими родио и мозак ми се повредио, морало ме и срце забољети.{S} Н |
| сата починуо ал’ после сам се пробудио и не мого’ више заспати.{S} Мисао ми је све на Косову б |
| не с врата скине, па сам се већ одважио и сам калуђере оставити.{S} Последње недеље отпојао сам |
| ни, њега сам после очиног пада истражио и задобио; он ће ме јошт док сам жив послужити.{S} Овај |
| !</p> <p>— Ја би’ мом роду верно служио и противу Турака војевао.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Па за |
| упалио.{S} Од тог доба силно сам тужио и турао сам се од немила до недрага.{S} Да сам којом ср |
| сову погинути, ал’ зато опет није желио и Србима зла нанети.{S} После косовске битке одма’, нек |
| г жена ми је све додавала што сам желио и што је само могућно било.{S} Но то се скоро дознало, |
| властољубив, да би се још већма умилио и услужан био, Ђурђу једнако шаље гласове да неки власт |
| г колико ствари си ми мио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој туги вином се тешиш, као |
| т.</p> <p>Јеремију је Ђурађ лепо примио и с њим се светује. </p> <p>Запита Јеремију Ђурађ, шта |
| ађ, по својој одважности, распространио и утемељио би изнова српску државу.{S} Они су били два |
| то сам по твом налогу кнежевиће ослепио и слепе толико чувао?</p> <p>— Не брини се, оче, ако це |
| Нов ред је заводио у Србији.{S} Укрепио и украсио је Сребрник и Београд, народ је побуђивао к р |
| е он већ одавна с Ђурђем шуровао, жарио и палио, они се већ знаду, покрај Јеремије и ја сам дош |
| и могла.{S} Јусуф ју је једнако храбрио и наговарао.{S} Њој је све врило у глави: како Турчину |
| м да је један кобац међу кокошке улетио и једно пиле у ноктима однео.</p> <p>— Ти све тако чудн |
| акви сте грабљивци ви војводе, Јеремијо и Јаблановићу.{S} Познајем вас одавна, и ви ћете мене с |
| ојити.{S} Ту је још и деспот Ђурађ, ако и с малом, ал’ језгровитом војском, која је већ с Турци |
| жели с тобом у пријатељству живети, ако и ти њему покажеш право пријатељство.</p> <p>— А шта же |
| дић.{S} Да знам да ће народ спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпомагао. |
| } А то повремено зближење с Турцима ако и стаје жртве, боље нег’ да јединим ударом пропаднемо.< |
| {S} Да покушамо још један јуриш, па ако и онда град не падне, нек остане поседнут, док још орди |
| је моћ тих светих обитељи.{S} Турци ако и опустоше, попале који манастир ал’ после опет допушта |
| и, није немогућно срушити их.{S} Но ако и није немогућно, ал’ не можемо рећи баш да је и сигурн |
| да да он за другог мари.{S} Калуђер ако и није био леп, ал’ га је опет знала уважити, јер је у |
| гао издржати.{S} Пазило се на мене јако и почну ме не само постом него и глађу морити.{S} Кад с |
| > <p>Но то се ја једно само чудим, како и сад показујеш толику наклоност, кад је, као што си са |
| ем оно, што сам већ обрекао.{S} Та како и не би’ учио за такову красну девојку.{S} Ни сама књаг |
| долази сада не само познат, већ некако и душмански, подсећа се да тај глас њему негда није пов |
| нарави и лакрдијаш, па сам се дао лако и за дворску луду произвести, премда је онде већи’ луда |
| и новости такове удадбе, како ове, тако и народ огорчила.</p> <pb n="300" /> <p>— Дакле могу су |
| дрост Кантакузина ради ти у глави, тако и ја мишља’ и одлучи’ — рече задовољно деспот.</p> <p>— |
| {S} Тако ћу ја говорити на дивану, тако и ти.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, |
| , и потпиши да мени град предајеш, тако и никако друкче, вријеме кратко, не може се чекати, пиш |
| жртвовано, једне због други’?!{S} Тако и ви морате се покорити вашој судби.{S} Њу сад већ није |
| да будем као баштовански слуга.{S} Тако и будне.{S} Адума је било доста, јер је ту било преко т |
| поглед баци.{S} Слуге, како свагда тако и у оно доба, имали су својој класи сходно поњатије о с |
| мени наложио, а ја сам извршио, па тако и ја морам бити делбеник куповине Голупца.</p> <p>— А к |
| једнако ће се смањивати, па ће је тако и нестати.{S} На нами је нека проклетиња.{S} Матица је |
| стане, као у резерви.{S} Деспот је тако и чинио, знајући да Розгоњија сам хоће да уђе у град, п |
| оди од уплива турског, па да ће се тако и Србин и Грк наново са славом подићи.{S} Жигмунд рад с |
| и Ферхад.</p> <p>— Та мал’ те неће тако и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и др |
| сти мора, па је лис у замки</p> <p>Тако и остале паше одговарају, који би на Мађаре, који, пак, |
| сам се учио вољност тражити и надалеко и високо од ропства бегати; орао је моја птица.{S} Не д |
| , над својим матерама господарство неко и преимућство траже.{S} Особито сад, кад већ толиког си |
| пљену тачку заузео, Турке с тим претеко и цело им предузеће осујетио.{S} Од овог доба, цар Лаза |
| кавији.{S} Ти велиш да су Угљеша, Гојко и Вукашин славне војводе биле.{S} Јест.{S} Али зашто да |
| текар је било весело.{S} Грман, Радојко и Петошко помешали су се међу служитеље.{S} Ту је сад б |
| о ’вако бесједити:</l> <l>Знаш ли Рељко и брате Угљешо</l> <l>Зашт’ је царе војску сакупио,</l> |
| е хитали Облачина Раде, Сибињанин Јанко и Бановић Секула.</p> <p>Ту су сви смештени сем деспота |
| ат дивна Бошњачина,</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан,</l> <l>И кнез Лазар, млада јуначина.</ |
| бљи Грке побједише.</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан</l> <l>Грчку војску на све стране траже |
| {S} Све већ мирно почива.{S} Само Марко и Хасан још беседе, док и њи’ санак не превлада.</p> <p |
| такове шиљао, ал’ није му се поверовало и султан није хтео да дражи Бранковића.</p> <p>— Има ли |
| и погладивши своје бркове, узме гудало и гусле у руке.</p> <p>Гусле су биле просте, каогод у о |
| аралампија, нема трага.{S} Војника мало и све то већ уморно од јуриша и неспавања.</p> <p>Мађар |
| узрока, а друго, у двору морао је мало и кроз прсте гледати.{S} Штавише, кад је Новак запитао |
| анастира Богородице.{S} Све се то стало и одлучило одмах после пораза Мађара.</p> <p>Ферхад-паш |
| ви.</p> <pb n="396" /> <p>Прима се јело и пиће, мало се говори, све је озбиљно, све тако изглед |
| а није бог Бајазиту дао срце благо, зло и наопако по нас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мајко, за то Б |
| p> <pb n="379" /> <p>— Увидио је то зло и блажени деспот, и пружио ми је као свом нећаку братск |
| ић; а Змај-Облачић — страшно га је било и видети, силно огромног стаса, бркови му на рамена пал |
| био побједио; сад му је већ лакше било и са спољашњим.{S} Па гле сад жалости!{S} Ко ће на њего |
| ладотражитељима зову, тако је исто било и онда такови’ тражитеља код Србаља довољно, и то и пре |
| било што се тако из превиђења догодило и да је познала била калуђера, не би ништа од тога било |
| како га не види, а оно јој је долазило и друго којешта у главу.</p> <p>Светислав је из њени’ о |
| ћу жртвовати себе, и све што ми је мило и драго.</p> <p>— А ти, Облачино Раде, сабљо моја од ме |
| а и видеше.{S} Лице му се често смешило и по спољашности његовој рекао би да је цео калуђер сам |
| мене Ђурађ сатрти ил’ ћу ја њега у трло и млево, тако ми ове смедеревке и овог сребрног пе’ара, |
| S} Од тога доба млого је времена прошло и ја већ имам у мом сину залогу одређене ми брачне свез |
| турске шаке да се покоримо, да предамо и ово мало Србије, као издајници, бит’ не мере — упадне |
| е капље.{S} Нас двоје добро се упознамо и живили смо као два рођена брата.{S} Адум све се међу |
| јер су десет против једнога.{S} Морамо и ми тражити наслона, а то наћи можемо само у Угарској. |
| оче, све те незгоде постоје, ал’ морамо и кроз незгоде напред.{S} Ја се засад већма морам на Ту |
| вне власти пут пресећи.{S} Ми се морамо и за наше потомке побринути да нас не проклињу да смо и |
| је српски, зато га је Ферхад-паша тамо и наредио.{S} Јаши до Харалампија.</p> <p>Харалампије к |
| животу.{S} Зар смо тако криви да будемо и од свију зверова најнесретнији?{S} Та и совуљага је с |
| а, и Турке истиснемо, окрепљени, можемо и другом слободније у очи погледати, ако би нас подјарм |
| лико, све окаљених војника, а познајемо и слабије стране Тураках, и они су сад доста раштркани, |
| је пропало.{S} Но дајте нам да седнемо и да се мало поткрепимо, јер цео дан нисмо ништа окусил |
| па кад се преда град, и Мађаре распемо и у Дунав побацамо, онда ћемо се амо вратити, и подијел |
| џаре ћемо бацити у Дунав.{S} Можда ћемо и Жигмунда жива ухватити, а можда и Вукоглију у тјеснац |
| нег’ ’вака живота.{S} Тко зна како ћемо и сад проћи, кад нам није у рукама Београда, а Голубац |
| презу бити да издајника оданде извучемо и казнимо.{S} Сад на коња и свак у своје котарје на пос |
| дере.{S} Но ми смртни, који још живимо и који смо се у госпоштини родили, не можемо више натра |
| пцима, да се с њима разговарамо, грлимо и тугујемо.{S} Ми ћемо с њима у туги за себе нов свет н |
| ци к њима, а овамо морамо да се бранимо и мађарски’ чаркаџија, који упадају и харају.{S} Кајицо |
| ац, а сад хајд’мс одавде да се спустимо и војску саставимо.</p> <p>То је био Жигмундов изрек ко |
| нали смо војевати, ал’ много штошта смо и од Турака попримили, и то што је најбоље.{S} Турчин с |
| ли да се може од Светислава растати, но и то је знала <pb n="303" /> да младо створење да се и |
| <p>Жички калуђери били су на гласу, но и заслужили су славу.{S} Они су били прави пастири, доб |
| о красно, месечина је лепо светлила; но и осим тога беше башта и двор од свију страна осветљени |
| л’ Турци, дамо им што ишту, па мир; но и међу нами има луда који се противе, па их попале.</p> |
| .{S} Кад се пропада, нек пропада.{S} Но и то ти се морам исповједити, честити пашо, да ако не б |
| зга роде и зову се шупљоглавцима.{S} Но и јест <pb n="242" /> да има људи на којима се види да |
| а и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да дођу амо што пре, јер ако с |
| n="255" /> се великаши не умере.{S} Но и ја се млого надам од цара, само сад овај рат да се ср |
| и јест да стојимо међу две ватре.{S} Но и то стоји, да Угри кад нас бране, сами себе бране.{S} |
| огорчен, па може кавгу заметнути.{S} Но и то му рекну да ће одма’ дати запитати Марка, хоће л’ |
| ори него они са запаљеним мозгом.{S} Но и тима је опет бог дао нешто што други не имају.{S} И ч |
| тељи, каквих је Ђурађ доста имао.{S} Но и Леонтије, кад је већ нестало Стевана, приљубио се Бра |
| {S} Он их је силном руком обарао.{S} Но и ја сам једним ударцем једног оборио, баш кад је на кн |
| му је на срцу друго нешто лежало.{S} Но и на том осмејкујућем се лицу лежала је нека сакривена |
| ити.{S} Сад ти Мађари не сметају.{S} Но и то ти морам рећи да се много не уздаш у караманску бу |
| ти могло? — одгонетне Раде.</p> <p>— Но и ви имате красни’ војника.{S} Гле онде оне красне чете |
| икад не би’ му се подвргао.</p> <p>— Но и то добро знате, да је деспот увидио како сам му до на |
| понудимо.</p> <p>— Свакако.</p> <p>— Но и Бранковићу смо добру реч дали?</p> <p>— Та и њему нек |
| ити, ради отпуштенија не само своји’ но и туђи’ грехова — а они су баш онда најмасније залогаје |
| <l>Тек Душана име спомиње се.</l> <l>Но и царе сву награди војску,</l> <pb n="240" /> <l>И војв |
| и то је општи смех произвело.</p> <p>Но и сам црвени калуђер био је предмет њи’ове шале.{S} Слу |
| руго.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и једно и друго да вам причам — рече Петошко.</p> <p>— Када сам |
| а ћу му место моје уступити; ал’ уједно и то изричем, ако тко буде несретнији нег’ што ја о себ |
| , над кнежевић’ма располагати, а уједно и Харалампије добија налог да у свему има се повиновати |
| {S} Турци ћеду Жигмунду, који је уједно и мађарски краљ и њемачки цар, понудити мир, и то зато |
| кључи Јеремија.</p> <p>Све је углављено и сад на посао, сваки има своју задаћу. -</p> <p>Јереми |
| осле твоје удадбе све је то заборављено и од то доба си нам ти круна свију дворкиња.</p> <p>Но |
| у челу на узвишеним душецима, уз кољено и наокол паше и везири.</p> <p>Велики, страшан је тај д |
| писмено.</p> <p>Чаушбаша прими писмено и донесе на кољено султану.{S} Султан преда писмо Ферха |
| лица, моја баба, држи да је све то њено и њених синова.{S} Вук, мој бабо, држа да је и на њему |
| ли је спасти и како.{S} Говори искрено и језгровито, како сад мислиш.</p> <p>— Мађари су страд |
| то дода, а да се учини све што је нужно и да се његова власт и деспотско насљедство не уштрби.< |
| било за сто опредељено; у среди празно и пространо, унаоколо, пак, цвеће са гранама.</p> <p>Ма |
| у.{S} Особито и код стари’ Србаља, вино и добра воља били су свагда у друштву.{S} Најважније ст |
| е на видик изићи.{S} И султан пије вино и све паше, само скривено, да га свијет не види.</p> <p |
| је.</p> <p>Тако их ухвати нојца, и вино и сан их превлада.</p> <p>Тежак ћеду сан имати, престав |
| тке није било никад без винца, јер вино и битка су као брат и сестра, или као муж и жена.</p> < |
| ју кукавицу држао био да не брани очино и своје право, и цео би га јуначки свет зато за кукавиц |
| угу ил’ слушкињу с којом би што потајно и поверљиво проговорити могао; он је јошт дању приметио |
| рци појавише.{S} И то појавише се бујно и бурно.{S} Голубац беше зрело воће да у крило Жигмунду |
| но чинити почне, што није славно, силно и богато.</p> <p>Она, истина, није зато још омрзла Свет |
| ић.{S} Тебе је бог красотом, па сигурно и добром мишицом обдарио.{S} Ти си син Вука Бранковића, |
| нија од каранфила.{S} Кад је све красно и лепо, нека једна красота другу не заклања, него нек с |
| анију, које је у своје доба било красно и весело.{S} И краљеви од Немањине лозе радо и често су |
| бриге разабрала.{S} Вече је било красно и пролетне красоте пуно.</p> <p>Милица се од средњег ве |
| рава не расте, то знате.{S} Знате добро и то, да сад, кад деспот-Стевана нема, са свију страна |
| Стевана пратио, делио је с њим и добро и зло.{S} У борби међу Бајазитовим синовима за насљедст |
| ић, мој стари побратим, с ким сам добро и зло делио — наздрави Јеремија.</p> <p>— Живио и наш Х |
| воја жена, заклела сам се с тобом добро и зло дјелити.{S} Као ђевојка завољела сам те.{S} Опоми |
| на манастире, јер оданде је могло добро и зло произићи, а о Радосаву се увек добро говорило.{S} |
| т и Облачина одјезде својима, а наскоро и Ферхад-паша пут Голупца.</p> </div> <div type="chapte |
| иљато, мекушно — но јуначки лепо, оштро и велики дух <pb n="272" /> показујуће.{S} Испод високо |
| а је још и млад, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он, као Турчин и неп |
| ам, имаш јошт земље, обала.</p> <p>— То и хоћу, о томе се дању-ноћу мислим.{S} Код Смедерева да |
| рађ сад то не признаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему је Стеван деспот за живота сво |
| мет доста тежак, ал’ да ће народ све то и даље сносити, да не допадну јада и мука као они у Нем |
| зговора.{S} Он ако је сам у себи све то и осећао што Петошко говори, опет чест војводска није м |
| моћи дуго у двору остати.{S} Она је то и примјечавала.{S} Само још није чисто знала шта се то |
| ?</p> <p>— Стевана, ако хоће, јер је то и право кад ме је његов отац ’ранио, но ако ме неће, је |
| е у Атонској гори тријест година, уз то и хрисовуље и повеље српских властелина, писао, и цео с |
| ови’ тражитеља код Србаља довољно, и то и пре и после косовске битке.</p> <p>Марко Краљевић био |
| ићемо јошт данас писмено, потписаћеш то и ударићеш твој печат, а ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу |
| не један калуђер овамо је избегао, зато и јесте намастир пун калуђера.{S} Архимандрит је прави |
| p>— Велики је то терет твоме срцу, зато и дошао сам да ти јавим, да те утјешим.{S} Држ’ се Жигм |
| згоњија сам хоће да уђе у град, па зато и жели да га ли само мађарска војска освоји.{S} Розгоњи |
| сте сви за једну цјел заузети, па зато и напредујете; но код нас је сасвим друкчије.{S} Јеси л |
| } Имао сам нешто и новца, па ми је зато и пут отворен био.{S} Једна убога удовица имала је крас |
| ишљен само калуђерима да пркоси, и зато и чекају да дође Петровдан, да св. Петар кључем отвори |
| > <p>— Та мал’ те неће тако и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и други.</p> <pb |
| осову Лазоглија хаметом потукли.{S} Ето и задњи јуриш нам одбише.{S} Шта мислиш, Исак-пашо, мож |
| аше им све бољу и бољу вољу.{S} Особито и код стари’ Србаља, вино и добра воља били су свагда у |
| ко бар док је владао, владао је честито и славно.{S} И ми се сад у таковом истом стању налазимо |
| </p> <p>— Ја већ на дивану изреко’, сто и педесет хиљада дуката, тако војвода Јеремија хоће, а |
| p> <p>— Јесам, силни падишо, ал’ за сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Пеки — оштрим гласом |
| у, а да Ђурђа принуди на исплату од сто и педесет хиљада дуката.{S} Он је управо заповедио Јере |
| а предати неће.{S} Цјена је Голупцу сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Што је падиши та цјен |
| примјера дворског живота, који је често и на цео народ од великог уплива био.</p> <p>Но Русна, |
| већ упорног и гордог изгледа, тако исто и Војновић; а Змај-Облачић — страшно га је било и видет |
| приказ.</p> <p>Ферхад испије, тако исто и остали.{S} Ферхад к наздравици прича.</p> <p>— Јадно |
| мија како види улака, устане, тако исто и Јаблановић.{S} Види се на лицу Јеремији како је узбуђ |
| пот потпише одмах и запечати, тако исто и Ферхад-паша, и свој шакопљес на њ даде.</p> <p>— Дођи |
| >Мара матер у руку пољуби.{S} Тако исто и Ђурађ.</p> <p>Милици су из очију сузе рониле.{S} Пало |
| ку снагу, друга лукавство.{S} Тако исто и људи.{S} Један има шупљу главу, други има млого мозга |
| а, и да покуша срећу.{S} Тако ћеду исто и са Гргура синовима чинити.{S} Па шта ће онда бити, бр |
| гвожђем испрекрштане пенџере једва што и виде.{S} Унутри, истина, има доста миндерлука и душек |
| си ми мио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој туги вином се тешиш, као ја христијанин; |
| сто.{S} Ако то исто отпоручи Милица што и Бранковић, онда је добро.{S} Онда ће Бајазит бити суд |
| млого ји има који би то исто чинили што и Вук Бранковић.{S} Треба сваком могућном злоупотребљењ |
| ти молитвах колико треба, дао би си што и на намастир за покајаније и опроштај, па ти не би ниш |
| ми је да је у Караманији буна, као што и сам знаш, и онђе треба султан много војске.{S} Одступ |
| абавља, јер такав шкрљавац за друго што и није.</p> <p>Петошко је тако кроз препоруку дошао у к |
| и да га отму.{S} У Новом Брду има нешто и Ђурђеве војске, ту су Немци Саси, и ту су Дубровчани |
| зрен, и ту се станим.{S} Имао сам нешто и новца, па ми је зато и пут отворен био.{S} Једна убог |
| ждиру, Турчина и Маџара, а додуше њешто и право има, јер први је силеџија, а други, опет, гост, |
| Сваки је од њих сам себи у срце гледнуо и застидио се бар за магновење од сопствене себичности. |
| но што је добро признати.{S} Ја сам чуо и за младог Стевана Лазаревог да је необичан младић.{S} |
| цима служити?{S} Једва му остаде Прилип и Охрид, да се лебом ’рани.{S} Лазара и његову породицу |
| ајсије сједи сам, на столу велики пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће бити |
| јер је Ђурађ пун духа и разума, храбар и искусан војвода, а при том властољубив, па ако он не |
| /p> <p>Вук, деспотов брат, био је добар и одважан војник, но властољубив преко мере, тако исто |
| о је, да је Радосав за веру и род кадар и живот жртвовати.{S} И његово понашање при нападању за |
| ника.{S} Ту кад дође какав стран владар и војводе и кнезови, нек виде да Србија још није пропал |
| квара.{S} Ферхад-паша познаје Хилендар и поглавара му, не једаред спашавао је манастир од беде |
| њој првобитног жара љубави; тај се жар и на друго што, на благо, распрострео, па је љубав мора |
| да речце испусти, само очи му неки жар и светлост обузе, канда би и сам издајице казнио.</p> < |
| у, а тројицу хвале.</l> <l>А кнез Лазар и млади Новаче</l> <l>Златног класа задобише орден.</l> |
| н дан за српски народ.</p> <p>Цар Лазар и султан Мурат борили су се са ужасном силом и жестином |
| ра опет напоље изићи.{S} Међутим, Петар и Митар, добро наквашени, истрчали су напоље и ишли су |
| иру будите — рече озбиљним гласом Петар и оде за Митром.</p> <p>— Нека се само шале; могу они ј |
| он је јошт врло млад, и отац му је стар и слаб, па као јединац, мора над оцем лебдити — рекне п |
| оја!{S} Ја сам као божји слуга већ стар и чека ме већ последњи дан.{S} Камо среће да је исти ча |
| децо моја, откуд тако?{S} И где је цар и српска војска? — запита жалосним гласом Новак.</p> <p |
| ћи после косовске битке, ’де је наш цар и султан Мурат пао, царица се са Бајазитом <pb n="334" |
| ала.</p> <p>Међутим, удаљи се и калуђер и шетао се тамо-амо.{S} Наишао је и на Јулу куварку, ко |
| м досад чинио, шта ћу одсад чинити, јер и око мене се змије заплећу, имам и ја душмана, морам п |
| овор на увид Исак-паши, јер је он везир и беглербег, а ти уређуј своје, преправи за турску војс |
| ра, царице, и целе царске породице; мир и благослов свима — затим се отпоји тихо калуђерски „<t |
| у преправнији будемо него досад.{S} Мир и устројство унутрашње мора бити стално, па онда све до |
| ице у срећу и здравље радениках, за мир и спасеније душе оних који у том раду живот жртвују, и |
| ало бакшиша продали би били Вуку и двор и царство.</p> <p>Један од слугу рекне:</p> <p>— Хвала |
| и све испричав Исак-паши, извади уговор и преда.{S} Исак-паша је задовољан, само заиште да се њ |
| ампије, би се овђе згужвао — рече Гргур и пљесне песницом о стол, да пе’ари играју, жижак клами |
| p> <p>— Драги брате, шта ће бити од нас и нашег стада.{S} Ви сте доцније рођени, па се тако не |
| прегнути да се затуку као клин међу нас и Угре.{S} Сад је време.{S} Познајем Турке.{S} Служио с |
| тељ, ал’ таква два пријатеља су као пас и мачка у цичој зими код запећка.</p> <p>Деспот прекине |
| еспот је силни новац жртвовао на, украс и укрепљење његово.{S} Боже мој, како је онда Београд и |
| у проведе, онде где му његов брат Хафис и његова мила Зулејка лежи.</p> <p>Хасан је од свог бра |
| Бајазита да је још једанпут тако богат и силан.</p> <p>Но, је ли имала Милева такове тврде вољ |
| зидао.{S} Ту се поздраве и изгрле, брат и сестра.{S} Суза кане из очију Јерине, на лице брата.{ |
| без винца, јер вино и битка су као брат и сестра, или као муж и жена.</p> <p>Кад се почело јест |
| рхад са првим ефендијама и ћатама берат и листине саставити, написати, деспот и Жигмунд, Србија |
| султан скончао.{S} Његови синови Мурат и Мустафа сваде се о господарство.{S} Међусобни се рат |
| би са мојом породицом, чељадима живљет и на страни.{S} У Трапезунту и Цариграду, у Млецима и Н |
| откупљивати, а рашта му бог даде памет и миш’цу, већ да народ свјетује и штити.{S} Турци му об |
| аха створења.{S} Сваком човеку је памет и срце дато.{S} У једној башти, под једним баштованом, |
| приметити да им је калуђер смешан, опет и они, поред млађи’ који су се још мало смешили, добили |
| шао у руке кнезу Лазару, а од овог опет и царице Милице у руке Стевана.{S} То је Мати божија, к |
| ерсије, именом Хасан.{S} Једва двадесет и неколико година стар, па је већ свуда велико јунаштво |
| аници својој кући врате.</p> <p>Бајазит и Сулејман саветују се.{S} Они чекају гласове од Милице |
| е управљао.{S} Он је био красан, честит и побожан.{S} Већа га је част Турака љубила и уважавала |
| S} Бије издалека јунака, пробија и штит и панцир.{S} Краљ Жигмунд донео је ту справу из Алеманс |
| Муратов слуга, добро је познавао живот и одношаје противни’ народа.{S} Знао је добро да је и с |
| S} Већ се жалост у сузе пролива, деспот и Јерина устану, да се знак да се разиђу, сем четир вој |
| т и листине саставити, написати, деспот и Жигмунд, Србија и Мађарска имаће мира.</p> <p>Журно с |
| За њима пртљаг, товари блага.{S} Деспот и Јерина поднећеду Жичи богу угодан дар.</p> <p>У својт |
| ојску да коначно покори Србе.{S} Деспот и Ђурађ помирени, храбро су сили Мусиној противу стајал |
| во татарско, и остао је онђе.{S} Деспот и Ђурађ заруче себи овде грчке кнегиње од Кантакузенове |
| руше, те праве од њи’ џамије.{S} Деспот и Вук иду на Косово.{S} Обе војске се сразе.{S} Крви се |
| Мехмед, да Муси царство отме.{S} Деспот и Ђурађ употребе ову згодну прилику на своју корист, те |
| мештени сем деспота и Јерине.{S} Деспот и Јерина засестићеду у манастиру где ће се сместити и д |
| е катане са Турцима завадити.{S} Деспот и војвода Раде обучени су арнаутски, да их не познаду Т |
| јављује се.</p> <p>У чадору седе деспот и Облачина Раде.</p> <p>Кад је сунце заходило, онда су |
| ивки прође.</p> <p>Сутрадан дође деспот и Облачина Раде.</p> <p>Уђу у трапезарију код Ферхад-па |
| ило, бог зна; доста то, да им је деспот и сад доста помогао.</p> <p>Било их је, који су деспота |
| Тако се растадоше.</p> <p>Најпре деспот и Облачина одјезде својима, а наскоро и Ферхад-паша пут |
| <p>У дворани деспота светују се деспот и војводе, велики војвода Облачина Раде, велики челник |
| н Амурат би шћео моју ћер — рече деспот и узда’не.</p> <p>— Јест, такав је глас оданде.{S} Може |
| т земље господар.{S} Па јошт ако деспот и заузме место у прочељу, ал’ што ће са деспотовицом да |
| пело пева.</p> <pb n="526" /> <p>Деспот и Јерина излазе, за њима остали.{S} Игуман Рувим и оста |
| <p>Тако наздравља Ферхад.</p> <p>Деспот и Облачина гледају на Ферхада непомични, као окамењени. |
| S} Мара кнегињица, слуге.</p> <p>Деспот и деспотовица шире руке, у лице се љубе, питају се за з |
| от, вечну славу побуђује.</p> <p>Деспот и деспотовица стану пред гробницу.{S} То је гробница од |
| да не допадне неприлике.</p> <p>Деспот и деспотица јаше на тихим бељцима.{S} За њима пртљаг, т |
| Турчин стао на твоје тле.</p> <p>Деспот и деспотовица уљезу у манастир, и сиђу с коња, дочекани |
| ји му српску војску купе.</p> <p>Деспот и брат му Вук скупе у наглости војску и иду Ђурђу насус |
| стити и драгоцени товари.</p> <p>Деспот и Јерина смештени су у оне дворане, ’де је кадикад одсе |
| ругом наруку иду, вечит раскошлук, обрт и трговина, ’де један другог вара, народ од силнијих ог |
| држе живот народа и државе, ту је обрт и трговина, која своје жиле на све стране пушта, ту су |
| и све што је нужно и да се његова власт и деспотско насљедство не уштрби.</p> <p>То је Јеремија |
| ли су од мојих претковах, који су власт и право у рукама имали.{S} Ја сам први међ свима, ја им |
| ају дивне синке и ћерке Србије, у сласт и корист необузданом Турчину.{S} Деспот промишља, могло |
| а путеве, земске и морске.{S} Пиши лист и подај му, он ће све вјерно извршити.</p> <p>Деспот ми |
| рци се знали употребити на своју корист и ове претенденте.{S} Ови су за себе у земљи српској им |
| отерали су га са баштине, и сад је гост и пустолиз у Голупцу.{S} Награду ишчекује од деспота.</ |
| почну скупљати.{S} Патријарх, као гост и свет човек, понуђен би да седне у прочеље.{S} Милица |
| даље.</p> <p>Султан је познавао гордост и непоколебивост деспотову.{S} Најпре на леп начин, наг |
| мој унук Ђурађ насљедио је сву гордост и властољубје својих предака.{S} Младић, истом од дваје |
| у господњем влада раскош, злоба, пакост и освета.{S} Властела готова је турчити се, да одржи ба |
| страсти му изменити.{S} Освета, пакост и високоумије није га оставило, но поред тога био је ош |
| овор старијих, ал’ да покријем смјелост и старијима истину у брк казати, узе’ на се лудачко рув |
| а као заробљеник, и предат је на милост и немилост.</p> <p>Бурне су биле Јереми[ји]не мисли, по |
| , а овамо је избегао и Србију на милост и немилост султану предао.{S} Држи да кад Жигмунд није |
| чио је многе књиге.{S} Видио је охолост и грабљивост, завист великаша, видио је ’де народу прет |
| је уважавао Леонтијеву науку, смиреност и родољубије.{S} Благополучије српског стада на срцу им |
| } Особито увидеће Турчин и моју важност и показано му пријатељство, јер зна да смо ми с нашом ј |
| у Ђурђу земљу, своју гордост, одважност и властољубије.</p> <p>Сад се млади Ђурађ лати кормила. |
| ="525" /> тајинствен, који на побожност и уфање у бољи живот, вечну славу побуђује.</p> <p>Десп |
| јошт најбоље у калуђерству; решителност и бистар поглед калуђеру леп пут отвара.{S} Ја, истина, |
| ој је, као и другима, уливена наклоност и прам други’ ствари, а не само прам љубави.{S} Има мло |
| ече Милица — теби је он своју наклоност и љубав поклонио; то је све истина, но у онај пар тако |
| њу, ваша присутност улила ми је бодрост и тишину.{S} О, да ми само јошт ови дани срећно проћу.< |
| мија Голубац на откуп.{S} Твоја мудрост и дивана твог памет знаће то оцјенити.{S} Понуђам ти у |
| ао пустиник провео.{S} Наука, честитост и смиреност беху главне црте целог његовог живота.{S} Н |
| још се румени чело, но стари Турчин жут и преживљен, па кад има по тридесет млади’ девојака од |
| роба смиловао.{S} Допусти ми да ти скут и кољено цјеливам.</p> <p>Поклисар пође да цјелива, ал’ |
| еља, ако се и јесмо после тога који пут и покавџили?</p> <p>— Кад су год Турци у највећој опасн |
| ван двора пред капијом гавази.{S} Јошт и то дода да се војводама сабље одузму.</p> <p>Бимбаша |
| ијесам ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прса деспотова Угарску бране.{S} Разумијеш ли ме, |
| а крсту распетија прекрштене, лице јошт и сад показује му благост, канда се благошћу смеши, а к |
| а, пуна радости.{S} Јулино је срце јошт и до пол’ сата куцало неким непознатим чувством гоњено. |
| да се не мога’ посумњати.{S} Па ми јошт и то рјече, кад теби тај глас поручим, да не спомињем Ф |
| , но имам ји јошт неколико које ми јошт и сада пакосте.</p> <p>Све је то Новак говорио да само |
| о примиш тај новац, деспоте, окупи јошт и друго што имаш и зидај Смедерево.{S} Ја од откупа Гол |
| ако исто као и код Турака.{S} Реци јошт и то: међу Мусом и Мусломаном, синовима Бајазитовима, р |
| и прешли су Турцима.{S} Било је ту јошт и млоги’ грчки’ великаша, који су хтели под турском заш |
| ленке.{S} Па ако бог да, посјетићу јошт и може бити моје добре Дубровчане.{S} Испричаћу им како |
| јер није ту само војвода Јеремија, већ и ја и војвода Јаблановић.</p> <p>Јеремија мрко калуђер |
| ани. <pb n="516" /> И не само људи, већ и женскиње и деца раде.{S} Кад остаре, сузе ћеду ронити |
| ећи султану не само што је говорио, већ и што није говорио, оно што сам му из очију, из лица чи |
| тим спасао једну част војске, када већ и онако победа није се могла добити.{S} Но већа је била |
| од мене, и већ осљепљени, што можда већ и знаду, онда реци да Јеремија војвода држи кнежевиће, |
| пак, оцу Герасиму обично после јела већ и онако му црвени нос тако је набубрио да се чинило као |
| и гледају и’ силне и горостасне, ма већ и не младе јунаке.{S} Јунаци сиђу с коња. — Уђу у трапе |
| пти алем-камен драги.{S} Лице му ма већ и не младо ал’ дивотно се виде трагови ванредне мушке л |
| о разним стварима разговарали; кад већ и ноћ настане, и сваки к свом шатору на одмор упути се. |
| човек на правди пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне улаке мени у |
| а њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мораде већ и онамо ићи, куд није намеравао.{S} Турци га једнако по |
| у војсци српској пара нема, и да је већ и сам цар изложен њи’овом упливу...{S} Цар је због Вука |
| ио; <pb n="364" /> али сада, кад је већ и сам деспот као владатељ сасвим друге људе око себе по |
| а мора одржати своју власт, коју је већ и сам Стеван признао, јер се тако с њим нагодио, ту дак |
| , праве се опкопи, ровови.{S} Ту је већ и друга мађарска војска, која ће такођер руку пружити о |
| p>Сва пратња је спремна.{S} А ту је већ и Јеремија да се опрости, за њим опремљени товари, покл |
| моја радост већ прође!{S} Прође ме већ и жеља лова.{S} Нашто ми, дакле, и спомен негдашње радо |
| ити имаш по мом налогу.{S} Можда се већ и покаја што ти тако писа, и можда ти сада и пише у Деч |
| еде.</p> <p>Залажу се ваљано, па се већ и пе’ари хватају.</p> <p>Ферхад узе први чашу, и напије |
| се већ почела плодити.{S} Морао се већ и за своју децу бринути.{S} Он је већ увидео да Турци н |
| одржао.{S} Данас-сутра, па ће му се већ и деца у светске догађаје уплести.</p> <p>Ђурађ седа у |
| живањем.{S} Штавише, има који су се већ и потурчили, па како да не пропадне народ.{S} Ја с моје |
| вити, јер не само да је душу продао већ и тело му је у рукама Ферхад-паше, и сад се више поврат |
| еба Бранковића мало ограничити, јер већ и сад кадикад тако што ради што му као једном великашу |
| ећ хајд’ са мном, с војском, јер су већ и куле и капије проломљене <pb n="463" /> од силнијех т |
| а је победа наша.{S} Само Вук Бранковић и Милош Обилић у миру да буду.{S} Ја сам цару предложио |
| ућа војске.{S} После опет Вук Бранковић и Обилић, због женских сплетака, посваде се.{S} Милоша |
| ти, зато ји је и за тај посао Бранковић и изабрао.</p> <p>Ђурађ Бранковић био је двадесетољетни |
| еђу собом дјелити, Јеремија, Јаблановић и ја.{S} Тко ће нас подјелити?{S} Ако Јеремија сам доби |
| их.</p> <p>— То су Јеремија, Јаблановић и Харалампије —- рече удивљен деспот.{S} То су издајице |
| од деспота.</p> <p>Јеремија, Јаблановић и Харалампије светују се у дворани.</p> <p>Стари двор, |
| о се.</p> <p>Јеремија изађе, Јаблановић и Харалампије остаће да се проразговоре код пуних пе’ар |
| гостију, Јеремија властелин, Јаблановић и млоги други, и сад се још веселе — одговори Пајсије.< |
| ура синови.{S} Ту је војвода Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија и Јаблановић одвели су к |
| ремија, до њега с обе стране Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија прослови.</p> <p>— Ето д |
| астира.</p> <p>И Јеремија, и Јаблановић и Харалампије мирно почивају, ван манастира, код једне |
| <p>Јеремија мисли се.</p> <p>Јаблановић и Харалампије упрли су очи у Јеремију, отворе уши и усн |
| о су се увек држали и војводе, Војновић и Змај-Облачић Раде.</p> <p>Русна је већ све у преправн |
| растану се.</p> <p>Бранковић, Војновић и Змај-Облачић ишли су познатим пашама у посету.{S} Тур |
| p> <p>— Тако исто као и ти.{S} Војновић и Змај-Облачић у свему су мах преотели — рече Јабланови |
| а помирио, с њима дођу војвода Војновић и Змај-Облачић Раде, оба велика пријатеља Бранковића; у |
| е мекши од калуђера.{S} Док се Војновић и Ђурађ на Косову боре, донде он уз тамбурицу љубавне п |
| има војска покрепљавати.</p> <p>Видајић и Љубовић били су војводе, и велики приврженици Бранков |
| вало, то је, као што кажу, да се Обилић и Бранковић не слажу и да ји је цар карати морао — рече |
| дочекају.</p> <p>Једну ноћ дођу Облачић и Војновић са неколико коњаника под Гургусовац, те осло |
| , да се моли богу за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу ти већ пред |
| риклони се и сам радо на такову погодбу и закључи да се одма’ посланици Турчину пошаљу, да се с |
| и народ цијепале и међу собом као робу и стоку дијелили.{S} Сад се на невиним ђецама кају гриј |
| унак.{S} Турбан зелен дичио му је главу и блед, изражаја пуни образ.{S} И из пространи’ његови’ |
| асан старац, који је виђео српску славу и паденије.{S} Код њега је на посети отац Леонтије и мл |
| ек онако обично у харем, него као праву и прву хануму, која ће онде сходно рођењу свом почитова |
| Турцима, хоће да аргатује по Браничеву и Ресави помоћу Турака, рђави се гласови о њему разносе |
| ема милости, сиђу с коња, обијају цркву и ћелије, отимају, који се противи ране, убијају их.{S} |
| зним очима очита благодарителну молитву и после тога сваки на свој конак отиде.</p> <p>Настане |
| вај свет увео, и у турству, хришћанству и свом народу добро чини, а ви народ издајете.{S} Петош |
| надежду уливали, бедног су по могућству и потпомагали.{S} Не један од њих и мученичку [је] смрт |
| даде у замену Стевану деспоту за Мачву и градове.</p> <p>— Мачва ти је отворена, узми је, треб |
| дати се.{S} Мађари су већ посјели Мачву и заузели Београд, па им треба још Голубац, па ако га з |
| а Мађаре, жао му је што је предао Мачву и Београд Жигмунду, и зато ће му леђа окренути, а падиш |
| д је збуњен, држи да си ти продао Мачву и Београд, јако ти је киван, шта зна пук за деспот-Стев |
| мало-помало све дубље, сад имају Мачву и Београд, Србија им је отворена, само Голубац за Турке |
| чени, но бриге им није, добили су Мачву и Београд, а ја остадо’ странац у мојој земљи.{S} Како |
| толике баштине, цјена за продату Мачву и Београд.{S} Рашта не би ти Голубац продао, ако га баш |
| све што Србију тишти, и водио је бригу и рачуна о свему што се у Србији ради.{S} Смотру је бац |
| остане вечит спомен, јер је био и богу и људ’ма угодан — рече загушљивим гласом деспот, а суза |
| с моје стране, никад нећу престати богу и народу служити.{S} Ја сам недавно из Турске дошао, шт |
| естише, одмах се зачу весео жагор слугу и служавки.{S} Вечера се преправљала, трпеза се намешта |
| , први пут је у свом животу осетио тугу и жалост што Стевана нема.</p> <p>Приповедају да се на |
| /p> <p>Но како ће, кад му Турци не даду и кад је већ толико штете деспоту и народу нанео?</p> < |
| краљу, силан, сво хришћанство на западу и на истоку гледи на те, да га спасеш, јер овђе наше ру |
| о уочи Јеремију, диже се, поглади браду и даје селам.</p> <p>— Ево, честити Ферхад-пашо, војвод |
| је опасати кад има иоле војске у граду и околу.</p> <p>Јеремија чује да се Мачва предала, пред |
| абраних војника, колико се само у граду и околу сместити може, а да противницима покаже да је к |
| богатству.{S} Био сам после у Београду и у другим варошима, учио сам Алкоран, био сам и улема |
| , ал’ мисле, нужда закон мења па мораду и калуђеру попустити, а калуђер опет њима.</p> <p>Јерем |
| било, и јошт их има, који су за правду и истину страдали, и који јошт страдају, јер у свету ув |
| стићи.</p> <p>Падиша већ зна за победу и предају Голупца, татарин је дању ноћу јездио, и донео |
| видео, да је бог Турцима наменуо победу и првенство.{S} Сада сам рад знати, шта Срби мисле; да |
| јводама да поседају.{S} Војводе по реду и старешинству поседају.</p> <p>Тишина.{S} Сви су упрли |
| и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и други.</p> <pb n="437" /> <p>— Боље би било да се сви |
| копчана.{S} Паднемо ли ми Срби, пашћеду и они, одржимо ли се, одржаћеду се и они, Угри су на до |
| а времена зидано, и израчунано на нужду и обичаје оновременог српског господства.{S} Соба било |
| н Ђурађ Бранковић турском султану отиду и примирије поднесу, а донде да се има војска покрепљав |
| да.{S} Сад је дошао да помогне Жигмунду и деспоту.{S} А какав је Змај-Облачина Раде?{S} Кад сед |
| Голупца нема ништа.{S} Јави то Жигмунду и његовим војводама, на што ови љутито из једног гласа |
| биле силне.{S} Власи се бију за слободу и отаџбину, Турци да добију нову земљу, Србљи да се Тур |
| /p> <p>Јеремија је као рођен за војводу и властелина.{S} На њему је долама позлаћена, пуцета од |
| ире к својима.{S} Ту је на једном броду и Цецилија, красна делија-девојка, на бели рамени распу |
| , који по ваздуху плови, и на пароброду и жељезници вози се, у очи погледати не би могао, а да |
| жагор веселости; слуге се такође разиђу и тишина највећа свуда завлада.</p> <p>Калуђер са Митро |
| манастир Жичу.</p> <p>Сви се већ разиђу и само они остану који се са царицом у свему слажу.</p> |
| отвори врата, дозива сејмене, који уђу и силовито по налогу их вежу.</p> <p>Војводе поглед бац |
| кажу, да се Обилић и Бранковић не слажу и да ји је цар карати морао — рече Драгаш.</p> <p>— Ми |
| е извршио, и закључио, сад се паше дижу и разилазе.</p> <p>Ферхад-паша чини припреме за пут.</p |
| не да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, виче. „Петошко, потурчићу се, само ми жив |
| ећма главу подиже.</p> <p>Већ се подижу и зидине дворах, то ћеду бити палате деспотове, да се н |
| осно изврће, а друго око баца на трпезу и смешљиво их све набраја, а риђа брада све се тресута. |
| ништа не ради, па ју опет ’ране, али ју и смакну кад им није више <pb n="374" /> од потребе.{S} |
| имо и мађарски’ чаркаџија, који упадају и харају.{S} Кајицо, преметни, стрмоглави све што у наш |
| урци виде, стану, па заблендани гледају и’ силне и горостасне, ма већ и не младе јунаке.{S} Јун |
| </p> <p>Улак изађе, војници га дочекају и одведу мало даље.</p> <pb n="460" /> <p>Сад се решава |
| усари опкољени, покољ ужасан, остављају и пљачку и живот, ретко ће тко продрти да донесе гласа |
| S} Заробљену децу турче, женске отимају и турче; ако овако устраје, нестаће и народа и правосла |
| опет има људи који се за свашта хватају и који мисле да од свију све боље уму — одговори, на Ву |
| м срцу било му је насљедно.{S} У оружју и јуначким играма био је искусан.{S} У косовској битки |
| калуђери, но предали се на славу божију и на славу људску.{S} Сам отац Леонтије, премда је по с |
| делили.</p> <p>Харалампије уђе у ћелију и без понуде седе на столицу до Пајсије, разгледа се, и |
| чекивају, и како виде јездеће, Јеремију и бимбашу, продере се <pb n="462" /> чауш, звекну талам |
| го сам и ја крив, напустио сам Јеремију и Јаблановића да по својој глави чине — па видиш како с |
| је са мном <pb n="244" /> на искушенију и неки поморац именом Јанићије, који је био научен на с |
| е срцу да одоле, испусти из руке чинију и пусти се у јецање кроз које се чују загушите речи — С |
| ече и враћа се са гостима у трапезарију и опет заседну.</p> <p>Тако су јошт дуго преповедали о |
| а има па сви скупа диче целу просторију и сваког својим мирисом удовољавају.{S} Ко би сад знао |
| рисати.</p> <p>— Хоћу, но морам мантију и камилавку скинути, и дајте ми какво друго одело, па ћ |
| оник начињен био; а кад је било гостију и од војничког реда, и глас трубе сазивао је госте на о |
| ради дошао, наравно, дошла је до ушију и патријарху.{S} Новак није био у двору.{S} Он је по кр |
| исти поуздан, и да његове речи на своју и свог народа корист добро упамти.</p> <p>Стевану је ве |
| ајближе оружје, прољевали смо крв своју и нашег народа.{S} У борби дасмо Турчину нашу снагу, да |
| са својим браћама, проливао је и своју и сродну свог народа крв.{S} И до каквог успеха се дошл |
| мисли, па мисли на то да свакако своју и свог народа независност докучи.{S} Он започне владу с |
| г лица и граорасти’ очију Српкиња, коју и да ти је душманка, волети мораш.{S} Турци могу ли се |
| , друге фратри меденим рјечма заслађују и обричу им на овом свјету бољи стан, а на другом свјет |
| а их не има, јер ти манастири потпирују и оно што се већ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не |
| у себи је неку молитву читао.{S} Новаку и Драгашу сузе су низ образ рониле.{S} Светислав је Мил |
| /p> <p>— Тако ћу и судити, и праведнику и грјешнику, судићу по правди.{S} Но ви ђаури никад ниј |
| уза купила.</p> <p>Као старијем војнику и војводи, тешко му је било не бити у рату.{S} Ово војн |
| а плови.{S} Смедерево ће бити трн у оку и Мађарима и Турцима.{S} Ја ипак морам крмило нашег бро |
| р, а млађи опет у различне игре, свирку и певање.</p> <p>Тако су се обично проводили дани у дво |
| Али зашто да изгубе тако лудо и војску и своје главе.{S} Није то доста само бити јак и знати с |
| т и брат му Вук скупе у наглости војску и иду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђурађ је већ у земљу упао.{ |
| ага има, може сакупити опет нову војску и с Мађарима се снова везати.{S} Мађари, опет, овим пох |
| ане за врат, даће све, руке, напослетку и душу.</p> <p>У пол Србије велика врева, једни секу, к |
| ини један од другог отимају, напослетку и Турцима служе, видио је да је куцнуо час, да почиње п |
| .</p> <p>— Потпомогни ме, ма напослетку и Турчин био.</p> <p>— Само предајте Голубац.</p> <p>— |
| е успео, онда са претњом, па напослетку и насиљем.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| ску скупити с којом би она могла и Вуку и Турчину противустати.</p> <p>Милица се на страну са Ј |
| о, за мало бакшиша продали би били Вуку и двор и царство.</p> <p>Један од слугу рекне:</p> <p>— |
| ијатељство вреда нанети, прешли су Вуку и тако, поред свега тога што је Милица мислила, да је п |
| неће.{S} Они то све веле за нашу поуку и душевни напредак чине.{S} Није ли наш Спаситељ толико |
| ољени, покољ ужасан, остављају и пљачку и живот, ретко ће тко продрти да донесе гласа о покољу |
| аштиту калуђера.</p> <p>— Не треба шалу и подсмех проводити с оним људ’ма који се са светињом б |
| е. — Деспот мало почине.</p> <p>— У злу и то је добро.{S} Но шта је са кнежевићима — запита Јер |
| смртна даћа.{S} И кад деспот напи краљу и краљ деспоту, тако изгледа канда коме за покој душе п |
| пеза, звоно зазвони, дворјани оду краљу и својти му да и’ допрати.{S} Деспот их пред двораном ч |
| ребаш ми за вијеће, јер си увијек земљу и своје стадо љубио, и што рекнеш, то је у твојој часно |
| те; ако те не дам, опустошиће нам земљу и, са Вуком, изгониће нас, па ћемо се потуцати од немил |
| а кад ме лацмани гуше, да спасем земљу и своје, и с Турчином бићу пријатељ, ал’ таква два приј |
| се од Жигмунда, гледај како је по земљу и по тебе најбоље, што ћеш да будеш уз Жигмунда кољено |
| апетиту; вино добро улеваше им све бољу и бољу вољу.{S} Особито и код стари’ Србаља, вино и доб |
| ајем из љути’ бојева, у највећем покољу и нужди зна се наћи.{S} Он ће нам бити челенка до челен |
| уке Обилића пао, укопају на бојном пољу и доцније дигну му каменити споменик.{S} И српске <pb n |
| м ићи у Једрене пред лице падиши, да му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са |
| ем саветовао се са претенденти да би му и ови што корисно казали.</p> <p>На Марка је особито зи |
| реда пријатељски ослови.{S} Онда би му и срце дале.</p> <p>— Дакако да имамо — одговори весело |
| Марку је био сваки Србин мио, ако би му и душманин био.{S} Особито сад, у турском стану, српски |
| сте ли ово чули.</p> <p>— Е сад ћемо му и ми одблагодарити.{S} Гледај ти њега, како се погордио |
| з руке Јеремије, коме дајем Сенет, њему и његовим људ’ма.{S} Сви који се предајете, под скут мо |
| по.{S} Зданије довољно велико да у њему и триста калуђера стајати може.{S} Од косовске битке, о |
| во са Урошем врло далеко, па још к тому и сумњиво; па женска глава код Србаља не може управљати |
| није било Ђурђа, Стеван, по свом разуму и доброти, народ би јако усрећио.{S} Да <pb n="331" /> |
| и овде од потребе, биће тамо на дивану и Исак-паша, ког сам код Крушевца љуто ранио, па сад да |
| нак, и сад ће дати за нашу војску ’рану и све што треба.</p> <p>— Велики је лис тај Вукогли, мо |
| Краљ се свечано испрати у своју дворану и гости буду по свом чину и реду понамештани.</p> <p>Да |
| одмах.</p> <p>Ферхад макне се на страну и извуче мешину метоике.</p> <p>— Е сад ти не говорим в |
| аје.{S} После дивана Сириџа оде султану и спомену му султана Бајазита, који је цар-Лазара ћер М |
| Јесам.{S} Ја сам о томе говорио султану и сем дивана, за леђи Исак-паше, твог душмана.{S} Кад с |
| а ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу султану и на дивану поднијети, даћеш за турску војску заиру, и |
| ле ове речи сви <pb n="267" /> се дигну и разиђу, да нужне наредбе за одбрану учине.</p> <p>Ост |
| .</p> <p>После ове беседе, сви се дигну и разиђу сваки за својим послом.</p> <p>Вук Бранковић б |
| ’де су слике српских бојева, ту заседну и светују се.</p> <p>Краљ опет у челу, а остали по чину |
| -Стевана, знао је и то да деспот сродну и невину крв пролити неће, ал’ и то добро зна да Гргуро |
| криве српске велможе, које су домовину и народ цијепале и међу собом као робу и стоку дијелили |
| е су понајвише славне, па опет све гину и губе војску, а у Турака мање славни’, па опет напреду |
| да Јерину допрате.</p> <p>Тко ће Јерину и њену дивну децу, красне девојчице допратити?</p> <p>Т |
| своју дворану и гости буду по свом чину и реду понамештани.</p> <p>Да се гости задовоље, велике |
| питање да ли се има дати Милева Турчину и мир правити, или не.</p> <p>— Ја велим не, али да се |
| калуђера својих братија, који се ужасну и руку натраг вуку, жесток поглед бацив на Теофана.{S} |
| <p>Ко би могао описати Милевину забуну и жалост калуђера.{S} Одма’ се познаду.{S} Старији калу |
| де за Бранковића добро, неће бити за њу и њену породицу.{S} Када би се са гордим Вуком сложити |
| — Шта — ваљда би се убио?</p> <p>— И њу и себе.</p> <p>— Е мој Грмане, остарио си па још немаш |
| по Вука добро бити, подговарала је и њу и Милеву.{S} Но Милева, јошт врло млада будући, на сваш |
| Други опет упражњавали су се у моловању и дрворезању.{S} Жичку цркву су сами калуђери моловали, |
| ено султана, да му је увек у свјетовању и на дивану.</p> <p>Ферхад-паша покрај тога из потаје у |
| крене на Крушевац, ил’ да све силе дању и ноћу употреби, да би се Голубац што пре предао.{S} По |
| </p> <p>— А зашто питаш оче, за књагињу и за Светислава?{S} Знаш, то су велика господа.{S} Онам |
| елили; после обеда старији мало у шетњу и разговор, а млађи опет у различне игре, свирку и пева |
| је већ одавно искусила своју кћер Мару и, да не кажемо да ју је мрзила, уколико ју је тек радо |
| мјети се нов жагор у двору.</p> <p>Мару и Ђурђа послао је Вук у двор да извиде шта се о’де ради |
| вао, и дознао је, да је Радосав за веру и род кадар и живот жртвовати.{S} И његово понашање при |
| у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу не дирају, онда би могли сатрти врага агарјанск |
| пост’о сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру и крв нијесам изневјерио.{S} Турска вјера стоји ме толи |
| еспоте, хоћеш ли ти увек са мном у миру и сајузу живити или не?{S} Ако те жеља каква мучи, боље |
| аклетву да ћу и са његовом децом у миру и пријатељству живити.{S} Код мене је задата реч и закл |
| ећу у овој свјетој обитељи прије навору и залогај хљеба узети, док ти најнужније не искажем.{S} |
| љеним очима, ишао је весело по прњавору и тако весело насићеном лако је било онде својим обојег |
| сад Крушевац у његовој жалости, жагору и забуни и видимо шта на другом крају Срби раде.</p> </ |
| а нијесу наши.{S} Чији је град, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камоли |
| м људ’ма у руке дођу, људ’ма, којима су и преци већ славни били и који и данас велико уважење у |
| зидане грчке палате дизале, у којима су и српски господари не једанпут време проводили.{S} Обал |
| пред Милевом морали приповедати шта су и ко су.</p> <p>— Какви су ово људи — запита Тамерлан.< |
| уте се управо к трпези.</p> <p>Имали су и шта гледати.</p> <p>Млади Стеван царевић, од јурења о |
| {S} Који су добро Коран проучили, ти су и вина пили.</p> <p>— Свуд по свету има доста невоље.{S |
| ичи богу угодан дар.</p> <p>У својти су и дечаци ловачки, једни носе стреле, други увежбане сок |
| и.{S} Мађари, опет, овим походом ако су и страдали, опет су имали добру накнаду са Београдом, к |
| могли би Турци напоље изићи као што су и ушли.{S} Но две главне породице сукобише се.{S} Морал |
| ки’ служитеља и слушкиња.{S} У двору су и служитељи мекушнијима и раскалашнијима постали, па су |
| калуђером.{S} Где су млоге слуге, ту су и млоги лакрдијаши међу њима, а особито у двору Милице, |
| лаћа Турцима харач, ал’ у том харачу су и цуре.{S} Свако котарје даје по коју цуру у харач, као |
| p>Русна је била средњег доба, и у стасу и држању свом млого је била на Милицу, само што је Мили |
| гласом јошт могао у најозбиљнијем часу и осећању у ком се деспот налази, на смех навести, што |
| стрелце, пушкаре и сву коњицу, по вису и брду, да повратак штити.{S} Коњаници од бојазни од си |
| се са Пајсијем у ћелији.{S} Била је ту и ћелија за калуђере, који теше заточнике који су зла д |
| обито што у себи имао.{S} Но било је ту и такових шаљивчина, а особито певаца, па тамбураша, да |
| о већ одржати се не можемо.{S} Пашће ту и нами што у део, и то је, мислим, највећи део, ако Гол |
| Ивер од кладе не пада далеко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга јави да је дошао улак од деспота.</p |
| остану ван, разапну шаторе, те ћеду ту и остати до даље наредбе, јер они сачињавају окол Жигму |
| народ зло бити.{S} Искусан врло у рату и у управљању миром, све околности добро познаје, и нај |
| да као жртва, која христијане на освету и слободу буди.{S} Ти си измет свете цркве, и нијеси до |
| има живљет и на страни.{S} У Трапезунту и Цариграду, у Млецима и Напуљу, па и у Будим-граду мир |
| ад једаред предам град, онда је деспоту и Жигмунду с нами лако.</p> <p>— Голубац се на вересију |
| ски поклисари, који доносе даре деспоту и уверавају да ће га султан свом силом потпомагати, сам |
| даду и кад је већ толико штете деспоту и народу нанео?</p> <p>И није ли већ сујетан сав његов |
| Ферхад-пашо, нек се подари мир деспоту и Жигмунду, деспот нек задржи што сад има, нек плаћа ха |
| спремају се у граду, да се могу деспоту и Жигмунду одапрети, да се могу држати против силе дони |
| раши и богу помоли, отиде одма’ у башту и проходао се онде.{S} Његов поглед имао је нешто смире |
| ад још међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја и српски народ преварен бити.{S} Обрицања и празне |
| .{S} Штавише, ја сам дао заклетву да ћу и са његовом децом у миру и пријатељству живити.{S} Код |
| други друго.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и једно и друго да вам причам — рече Петошко.</p> <p>— |
| ра.{S} Гргур је био мој пријатељ, па ћу и ја бити пријатељ његовој деци — рече Прибац.</p> <p>— |
| оцу и целом вашем народу.{S} Повући ћу и оно нешто војске натраг што сам у неке српске стране |
| {S} С којим буде држао Стеван, с тим ћу и ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред Турцима |
| омким гласом Јеремија.</p> <p>— Тако ћу и судити, и праведнику и грјешнику, судићу по правди.{S |
| ака послата била.{S} Он је своју задаћу и овде, покрај млоги тешкоћа, решио.{S} Њега сви уважав |
| тој обитељи, у храму Богородице у срећу и здравље радениках, за мир и спасеније душе оних који |
| де и јунаци!{S} Бог вам дао сваку срећу и довољство — поздравио је госте громовитим гласом.</p> |
| њаза и војводу, саопшти ствар Војновићу и Змај-Облачићу да је рад спасти Ђурђа.</p> <p>Ови то ј |
| задата ријеч на штету народа, погазићу и задату ријеч, штовише, прво и пошљедње моје дијете ћу |
| јепи, и кријепила је у борби међу смрћу и животом.{S} Јошт ми је једне жеље, и то је, да се ти, |
| а, пашће и народ, падне ли народ, пашћу и ја.{S} Ја имам блага да могу живљет ’де хоћу, у Млеци |
| негдар славан војвода сад већ старошћу и ранама оптерећен, у Призрену, у царском двору, провод |
| , Милан Војновић, остао јој је за утеху и сад се налазио у стану Лазаревом.{S} Лазар наименовао |
| дити, ослободио сам; оставшим сам утеху и трпљење уливао.{S} Па сад сам дошао к теби, да ми даш |
| је царица са Русном насусрет патријарху и Новаку.</p> <p>Милица је прва патријарха у руку пољуб |
| држао.{S} Сад остављаш Лазара породицу и тражиш опет трећег.{S} Но гост си ми, не могу више го |
| е личности тиче, истина да на свом лицу и јаком телесном саставу носи сасвим печат Бранковићеве |
| нешто презире, и разан прелазак у лицу и погледу неку сумњу је почео уливати у Харалампија.{S} |
| а што не уреди, примирје дајем твом оцу и целом вашем народу.{S} Повући ћу и оно нешто војске н |
| жалосну песму Дамаскинову „<title>Плачу и ридају</title>", у суглас му поје црни калуђери.</p> |
| евцу, који искапивши једну подобру чашу и погладивши своје бркове, узме гудало и гусле у руке.< |
| о, а сад разредимо се, па да се за душу и поткрјепимо.</p> <p>У трапезарији све их готово чека. |
| аку суза на прса, жалост му стегне душу и срце, шири руке и нежно додирне тело деспот-Стевана и |
| свијету живљет, сем да си продам и душу и тјело.{S} И доиста хтјеше ме један властелин однијети |
| дајице као што би Јеремија, бог ти душу и срце кријепио, да храниш род — упадне Облачина.</p> < |
| ила, и својим мислима упирала је у душу и срце Руснино.</p> <p>Милева, донде докле се Милица са |
| ору ред начини за пријем и дочек улаках и поклисарах, па се спреми на пут, и отпутује.</p> </di |
| укаре, као и код вас, па све то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте покидани.{S} Ал’ остав |
| жавао га је, знајући да ако у један мах и с деспотом и другим хришћанским господар’ма зло узжив |
| ота, је л’ добро учинио, што није одмах и на деспота напао.</p> <p>Чује се топот коњски, ето Фе |
| донесе уговор.{S} Деспот потпише одмах и запечати, тако исто и Ферхад-паша, и свој шакопљес на |
| </p> <p>И доиста све се то на њој одмах и познало.{S} Њене невине очи добију одмах неку већу ва |
| игуман, ал’ он воле остати прост монах и писати српску славу, нет ’грамзити за светским сјајем |
| то црвени калуђер, роди се такав смјех и така вика да и подаље спавајући гости мораше се из сн |
| зљиву шалу намирио.{S} Но баш зато смех и увесељење било је веће.{S} Ако се која служавка подеб |
| као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ето као што је Мелентије и њему подобн |
| .</p> <p>— Доћи ћеду, само кол’ко ће их и какви доћи.{S} Мађар је храбар војник, ал’ војник тре |
| их нити је било млого на свету, нити их и сада млого има.</p> <p>Ни Милева није била од ових по |
| Високим Дечанима ослепити, могао сам их и пропустити, па ме деспот није ни завладичио што сам в |
| реме када је величаственији од паметних и силних.</p> <p>Костреш војвода, као бајаги да развесе |
| Марко их је угостио, опростио се од њих и руковао се, баш као да осећа да је ово последњи саста |
| ћству и потпомагали.{S} Не један од њих и мученичку [је] смрт претрпио.</p> <p>Такви су били жи |
| падао.{S} Отац Леонтије чинио им се тих и мртав; но допадали су им се неке младе левенте, који |
| млоге господе да поред сијасет познатих и непознатих јела човек гладан остане.{S} Главну част в |
| еле се по дворски станови.{S} Патријарх и Новак заузму собе у неком малом зданију у башти, које |
| желио би’ чути да ли се свети патријарх и Новак војвода у томе слажу?</p> <p>— Ја нећу противус |
| stone unit="subSection" /> <p>Патријарх и Новак спремили су се на подворење царици.{S} Царица и |
| оћи мал’ није страдао.</p> <p>Патријарх и његови калуђери, опростивши се, отиду у манастир Жичу |
| у реч опредељена беху.</p> <p>Патријарх и Новак заузеше места с обе стране Милице, даље до патр |
| им понизе; но има људи, који велики дух и у упорству свом показују, особито када у уверењу живе |
| то се могло спасти, спасло се а Голубац и Браничево у турским рукама.</p> </div> <div type="cha |
| ћеш ићи с војском као чауш под Голубац и позваћеш Јеремију под чадор мог везира, ђе ће му се б |
| b n="472" /> <p>Исак-паша уђе у Голубац и позове диван.{S} Ту је Ферхад-паша и остале паше.</p> |
| тај уговор, и навалио одмах на Крушевац и Ново Брдо, мада је у Караманији започела буна.{S} И д |
| о, Јусуфе!{S} Врати се одма’ у Крушевац и реци Милици тако као што си од Сулејмана чуо, те глед |
| је због своје смирености био је љубимац и достојан ученик патријархов; отац Харалампије морао с |
| рко!{S} Персијанац и Србин, мухамеданац и христијанин, па опет прави побратими.{S} Један је изг |
| #SRP18590_N1" /> и Марко!{S} Персијанац и Србин, мухамеданац и христијанин, па опет прави побра |
| се зна ко је откуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То су јаничари који се најбољма туку.</p> < |
| ло.{S} Нису га питали ко му је био отац и мајка, и каквог је рода и племена.</p> <p>Телом је би |
| лазе се, још се једнако чује јаук, плач и риданије у двору, у тремови, за незаборављеним деспот |
| нскима насамо ручала.{S} Ту бијаше плач и ридање.</p> <p>Србљи смутни, тек по дужности скупе се |
| заборавити нећете — одговори кроз плач и к поласку дигнувша се царица.</p> <p>— Ја дајем мој б |
| је јуначина ком је забава тек коњ, мач и копље, па прежесток изгледа.</p> <p>— Русна, дакле, н |
| и’ и друге струке претендента.{S} Сирач и Ћустендил, румелијски и арнаутски војвода, који су на |
| е изроди баш весео жагор.{S} Весела реч и добро винце дало се у млогих примјетити.</p> <p>— Сад |
| љству живити.{S} Код мене је задата реч и заклетва свагда света и нерушима, и зато изјављујем д |
| је Турцима простио.</p> <p>— Дао је реч и заклетву да ће одржати Бајазитову лозу.</p> <p>— Јест |
| пије био је добре воље и на свачију реч и поглед оштро је мотрио.{S} Особито је гледао на Милев |
| арцем силне секире.{S} Водом посут креч и запаљен све цврчи; усијано гвожђе, на наковњом гвожђу |
| Пси и помешана деца.{S} Ако је која баш и кадуна, а она се утолико тек срећном налази, уколико |
| је у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и млади’, који су велико што учинити кадри.{S} Цар Лаза |
| ести, па виша над владиком бити, па баш и као деспотица.</p> <p>Деспот му ту бригу растерао, се |
| узети и Бранковићевима предати; па баш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега брат му |
| гурови синови?{S} С њима, ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би подбадању српске |
| дворског живота.{S} Милица, ако ју баш и није волела, опет није се могла испод њеног уплива са |
| доћи.{S} Имаш силних душмана, ал’ имаш и пријатеља.{S} И ово што вам сад при наздравици исприч |
| S} Приврженика имаш свуда доста, а имаш и војске да противнике одма’ угушити можеш.{S} Ионако с |
| тешиш, као ја христијанин; но зато имаш и ти неколико душмана, који ти то <pb n="280" /> замера |
| ц, деспоте, окупи јошт и друго што имаш и зидај Смедерево.{S} Ја од откупа Голупца, од крваве х |
| ајан ни цар Пријамос није имао.{S} Знаш и за Кантакузене, моје претке, који су се борили на пом |
| мекшати.{S} Ти знаш моје боље, ал’ знаш и моју тврду вјеру, неограничну вољу.{S} Угарску војску |
| аш колика је Облачићева партаја, а знаш и то, да се Стеванова партаја деспоту приклонила.</p> < |
| акав ми је душман Исак-паша.{S} Но знаш и за Ферхад-пашу одавна, да ми је пријатељ.{S} Штогод Ф |
| ће владати.{S} Као његов син, ти мораш и судбе његове насљедником бити.{S} Сада нису Душанова |
| авде, ту је и Ферхад-паша, већ да дођеш и донесеш кључе Голупца, па да ти преда благо — изрече, |
| е дичи.{S} Кад чујеш звук гусала, чујеш и његово име.{S} Сваки, који чује за Марка, сила му се |
| А зато треба да о’ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, како мисле о Ђурђу деспот |
| у несрећи страдати.{S} Може бити да ћеш и ти кадгод до какове владе доћи, а може бити да ћеш се |
| .{S} Ти добро познајеш великаше, па ћеш и најбоље знати како ваља с њима поступати.{S} Само пос |
| у оданде лист послати за предају па ћеш и ти онда у манастир да подјелимо благо.{S} Сад нек ула |
| еђу твојима који у срце човека проничеш и знаш му мелема дати.</p> <p>Хасан улазећи рече:</p> < |
| тајно гласове шиљао, да зло предупредиш и народ не пропадне.</p> <p>— Зна ли султан све то што |
| аблановић.</p> <p>— Ваљда тек не мислиш и себе, и град и све нас предати? — рече уплашен Харала |
| раскиданој кули седе, очекују нов јуриш и крепе се пићем.</p> <p>Лошонција већ не пуца на ту ку |
| о кад сам морао Београд предати.{S} Још и сад лежи ми на срцу терет као камен.{S} Рјеци султану |
| нике, који ћеду благо допратити.{S} Још и то реци Турцима, да одма’ пошљу војске на Голубац, да |
| ко са својим искреним будалаштинама још и тако што рећи што би се дотакло којега госта, зато се |
| м оне коју је од битке одвукао, има још и друге.{S} Чак из Зете долазе му нови војници.{S} Но п |
| Жигмунда добио, мени припадају, па још и многи други, све у баштину.{S} Не брини се, дакле, ми |
| владају у Мачви и Београду, па сад још и Голубац да им предамо.{S} Но то бити неће, ја Голупца |
| ађ мало доцније посете и Русну, где још и калуђера затекну, и о својим стварима својски се дого |
| љи од оца му Мурата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} Доста то, |
| ким рукама олако освојити.{S} Ту је још и деспот Ђурађ, ако и с малом, ал’ језгровитом војском, |
| а Жигмунда сасвим поверио, а зна се још и то да кад већ Мађари Београд имају, па још да им је Г |
| у Крушевац то исто пише, а Јеремији још и то дода, а да се учини све што је нужно и да се његов |
| оследњи пут трећи дан Васкрса па ми још и сада његова песма срце цепа — рече Новак.</p> <p>Мили |
| ек иде са оном у Једрене, да сакупи још и друге војске, које су из Караманије већ на путу.{S} М |
| ити.{S} Марко даде одма’ преправити још и српски јестива за госте, а вина је код Марка ионако д |
| о остати у граду, а Ферхад ће отићи још и у манастир Богородицу да подели благо, откуп Голупца |
| и то помоћу Бранковића, па да уз то још и мало земље задобије.{S} Мурат би хтео да се Срби ма’н |
| рије к пропасти воде.{S} Напослетку још и ово вам кажем.{S} Мене осуђујте како вам драго, зна М |
| спота дуката нема?</p> <p>— Уплешћу још и за те десет хиљада дуката.{S} Јеси л’ задовољан?</p> |
| у награди војску,</l> <pb n="240" /> <l>И војводе своје помагаче:</l> <l>Жарко, Гојко, војвода |
| > <l>Татар паде, а Новак допаде,</l> <l>И одруби Татарину главу</l> <l>Баш са самом душманина с |
| <l>Земља тутњи под силни јунаци,</l> <l>И њи’овим коњ’ма халовитим.</l> <l>Већ се земља крвцом |
| <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан,</l> <l>И кнез Лазар, млада јуначина.</l> <l>Једна пола узе пут |
| <l>Жарко, Гојко, војвода Угљеша</l> <l>И остали витезови српски</l> <l>Опет пију вино у Призре |
| <l>Жарко уби једног пашу турског</l> <l>И јошт млоштво Грка и Турака;</l> <l>Гојко уби грчкога |
| <l>Кад ноћ прође, а зора настаде</l> <l>И кад помоћ нова Срб’ма стиже,</l> <l>Све се диже путем |
| а?</l> <l>Ићи ћемо Солун отимати</l> <l>И Цариград бјели задобити.</l> <l>Бог из тебе побро гов |
| >Стаде Душан пред Солуном градом</l> <l>И поче га бити страховито.</l> <l>Силан одјек српскога |
| >А брат Гојко с војеводом Жарком</l> <l>И Богданом Љутицом јунаком</l> <l>Управљати љуте коњани |
| заклона не виде.</p> <pb n="514" /> <p>И тек што се једно стовари, друго се опет са Дунава и М |
| а делије станови.</p> <pb n="515" /> <p>И кнежевић отпочине, и после одмора буде дворен, па онд |
| месту ишчекивала.</p> <pb n="257" /> <p>И калуђеру је мило било што се са Русном састати могао, |
| крста, у то знамење сам крштен,</p> <p>и крст пратиће ме до гроба.{S} Од јада, невоље пост’о с |
| ју си „Таква хусара у нас нема“.</p> <p>И Јерина прима верног војводу, и већ је спремна.</p> <p |
| му видео светлост доба Душанова.</p> <p>И изван цркве је било све лепо.{S} Зданије довољно вели |
| ћ издајица, ал’ искусан војвода.</p> <p>И Харалампије изређује своје припреме.</p> <p>Тиха ноћ. |
| гновења престала је бити невина.</p> <p>И доиста све се то на њој одмах и познало.{S} Њене неви |
| } Тако мисли деспотовица Јерина.</p> <p>И деспот је окаљен војник, и у сну собом господари, сан |
| ледају свој посао око манастира.</p> <p>И Јеремија, и Јаблановић и Харалампије мирно почивају, |
| Часи су јој дани, а дани недеље.</p> <p>И деспот једва чека да се саграде двори, тешко је глави |
| јузе па на несложне Турке ударе.</p> <p>И кад се добро пред очи узме, да су се Турци међу собом |
| она овде имати деспотске дворе.</p> <p>И деспот је већ у Смедереву.{S} Састану се, и душе им у |
| .{S} Утишава узрујане кнежевиће.</p> <p>И кнежевићи, мада су сљепи, јуначко им је срце и силна |
| ле дижу се, и сва заира се вуче.</p> <p>И сам султан са свитом је у преправности.</p> <p>Вече ј |
| чину.{S} С тешког пута су дошли.</p> <p>И деспот после кратких питања и одговора отпочинуће, па |
| се неће цариградских постидети.</p> <p>И за кратко време ти двори су готови, а у њима и око њи |
| а, млого ће се и жалост умалити.</p> <p>И доиста, Милева, премда је плакала и жалила Светислава |
| а се не може Стевану подвргнути.</p> <p>И Ђурђу не могаше из главе изићи шта Турци са таковом ж |
| <p>Тако мисле Розгоњи и Лошонци.</p> <p>И Жигмунд држи да је он правни господар Голупца, и пору |
| о пролази, сватко мора на кулук.</p> <p>И кад се све то донесе у Смедерево, у његово станиште, |
| у велики пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако се град преда б |
| ићева, са сином Ђурђем и свитом.</p> <p>И доиста, примјети се нов жагор у двору.</p> <p>Мару и |
| е, сатанина спрема за судни дан.</p> <p>И тај сатана није нико други, већ Турчин, ком сви ђавол |
| нда није њиховом упливу изложен.</p> <p>И Милева, да није била царска кћи, да није имала прилик |
| се и од њи’ове стране обезбедио.</p> <p>И све се то догодило јошт пре путовања деспотова са Ђур |
| езарију, онде је већ све у реду.</p> <p>И гости су готови, тело иште своје.{S} Оду у трапезариј |
| обичне церемоније сви се разиђу.</p> <p>И Милеву одведу Турци.</p> <p>Немојте ни питати да л’ ј |
| оји се са царицом у свему слажу.</p> <p>И тако неколико смутних дана прођу.</p> <p>Светислав је |
| ца боре сумњичивост му показују.</p> <p>И самом Јеремији набора се чело.</p> <p>— Од калуђера м |
| ити да спасе оца, краља, војску.</p> <p>И срећа послужи дели-девојку.{S} Баца, даје бацати ватр |
| > <p>Кајица ће допратити Јерину.</p> <p>И као вијор јури Кајица са катанама до Београда.</p> <p |
| образ нека стидљива румен обасу.</p> <p>И Новак примети забуну Светислављеву, па мало живљим и |
| према се сутра зарана у Голубац.</p> <p>И бимбаша се спрема.{S} После поноћи њега ће отац Радос |
| што показује више нег’ сама реч.</p> <p>И јест диван јунак Ђурађ Кантакузен.{S} У друго доба, к |
| ко штете деспоту и народу нанео?</p> <p>И није ли већ сујетан сав његов труд, када су већ Турци |
| а је мрзила Милицу, но њено господство [и властољубије није јој допуштало да се дворског живота |
| ћа најтежа.{S} Да ми овај народ не лежи иа срцу, о ком сам се негда оскврнио, имам доста блага, |
| рског имена деспотско носити допустили, иако је Марко оцу му непријатељ био, није могао пропуст |
| ad> <p>У неком красном пределу код реке Ибра, међу стољетним дрвама, види се велика и красна цр |
| дети човек сваког сијасета.{S} Мој друг Ибрахим преоблачио ме у неке хаљине, и узевши маску на |
| сам ја сам кнежевиће осљепио.</p> <p>— Ивер од кладе не пада далеко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слу |
| S} Ивјер од кладе далеко не пада.{S} Но ивер у жару треба да покаже од каква је дрвећа.{S} Омла |
| перем клету клетву са имена Вуковог.{S} Ивјер од кладе далеко не пада.{S} Но ивер у жару треба |
| </div> <div type="titlepage"> <p>ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ</p> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> <p>Приредио</p> <p |
| lepage"> <p>ОДАБРАНА ДЕЛА</p> <p>ЈАКОВА ИГЊАТОВИЋА</p> <p>У редакцији</p> <p>ЖИВОЈИНА БОШКОВА</ |
| водили дани у двору.{S} Радост, весеље, игра, шала, једно је из другог произилазило.{S} Царица, |
| гур и пљесне песницом о стол, да пе’ари играју, жижак кламиће се.</p> <p>— Јест, то су доиста б |
| } Моја Зулејка се поред мене са тетивом играла, додиркивајући је својим нежним прстима, а очи к |
| ислила.{S} Њена личност је ту прву ролу играла.</p> <p>Калуђер се врати оцу Леонтији и с њим се |
| е Стеванови војници, а левенте и јунаци играли су се јуначке игре.{S} Не једаред су се овде коп |
| му је насљедно.{S} У оружју и јуначким играма био је искусан.{S} У косовској битки једва га је |
| двора у Призрену, ’де су се у јуначким играма огледали Грци и Латини, Срби и Мађари, ал’ Србин |
| ти.</p> <p>Ту ћеду се јуначки мејдани у играма дјелити. ’Вам ће јуначан детић Бановић Секула, С |
| с праотац Ноје са својим корабљем насео играо сам се са млади орлићи: од њих сам се учио вољнос |
| о договара се како ће Бранковићу наруку играти.{S} Само чекају да дође Ђурађ, па да се с њим јо |
| биле простране да су се по њима јуначке игре, шаљиви мејдани, проводити могли.{S} Испод бедема |
| а левенте и јунаци играли су се јуначке игре.{S} Не једаред су се овде копља ломила, буздованом |
| тњу и разговор, а млађи опет у различне игре, свирку и певање.</p> <p>Тако су се обично проводи |
| је деспот у трапезарију ушао, разгледа, игуман га води горе у чело.</p> <p>Кад су већ до чела, |
| сије постаће то што је сад Харалампије, игуман у Дечанима, а Пајсији је то доста, па баш ма то |
| деспот да руком знак да буде опроштен, игуман да му такођер знак, па брат Теофан остави књигу, |
| тело иште своје.{S} Оду у трапезарију, игуман напред, води их.</p> <p>Кад је деспот у трапезар |
| пот и Јерина излазе, за њима остали.{S} Игуман Рувим и остали калуђери чине припреме за госте.{ |
| а разиђоше се сватко на своје место.{S} Игуман и владика опет себи изабра ћелију, ђе ће се одмо |
| очива, и то баш посно, у чистој води; а игуман и братија купус са сланином, шунке и печење.{S} |
| ам већ могао издржати, јер видео сам да игуман само то жели да мене с врата скине, па сам се ве |
| ћно било.{S} Но то се скоро дознало, па игуман, јаростан, почео ме једнако псовати, но све је б |
| кама, мађарска војска распрштена, ђе је игуман са благом.</p> <p>— Ту до трапезарије на гомили, |
| ра читати ма какав гост ту био.{S} Па и игуман хтео је показати да је строг, да пази на ред.{S} |
| ди сејменима да унесу благо.{S} Ту је и игуман Радосав.</p> <p>Сејмени изиђу.</p> <p>— Дакле, п |
| договоре.</p> <p>Кад трећи дан, пријави игуман Рувим новог госта, владику Леонтија.</p> <p>Како |
| то би био живот, ал’ ту треба јошт који игуман да се промене.</p> <p>У другој мањој трапезарији |
| н манастир близу Скопља.{S} Ту ме прими игуман, неки отац Герасим, не знам ни сам шта је био, п |
| ј век је у том провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ он воле остати прост монах и писати српску |
| и Леонтија, с лева деспотицу, даље опет игуман, даље опет иклисијарх, и опет даље неколико брат |
| и као човек мало се рашћеретао, што чу игуман, и сад је на епитимији.{S} Док се руча, брат Тео |
| и да почивају до општег ускрса.</p> <p>Игуман Рувим био је стар тако око седамдесет лета, бист |
| опет са Дунава и Мораве доноси.</p> <p>Игуман Радосав побуђује народ у Ресавини, Браничеву да |
| шено, вуци се око њега залетају.</p> <p>Игуман преправи за Леонтија у ћелији све књиге свете и |
| си бодрост духу, и крепост телу.</p> <p>Игуман ишчекује крај, чуди се дугом састанку, ал’ намиш |
| осле деспотице, па владике, па тек онда игумана.{S} Но од радости ил’ забуне поче љубити и руке |
| нит’ гори од њега.</p> <p>Деспот се од игумана штошта научио, наиме да л’ је народ вољан у слу |
| у манастир, и сиђу с коња, дочекани од игумана Рувима и свих калуђера, уђу у отворену цркву, д |
| ан пола јава.</p> <p>Ферхад-паша дозове игумана Радосава, и запита га шта се то све стало од он |
| желила, већ само оца Теофана да га види игумана, то би био живот, ал’ ту треба јошт који игуман |
| ало заседну, и за_мало трајаше, ал’ ето игумана, како уђе метанише и руку владици љуби, и замол |
| S} За знак спомена однео сам са собом и игуманову једну ћелепушку, но за овај грех покајао сам |
| у свему.{S} Јеремија је добро живио са игуманом манастира Радосавом, и требало је да добро жив |
| ци, доцније под деспот-Стеваном постаде игуманом, и он сад чува тело свог добротвора и моли се |
| Харалампија.{S} Па онда наложи му да с игуманом Радосавом <pb n="475" /> да пренети амо благо |
| навести, што баш не би ни владици нит’ игуману годило.</p> <p>Брат Теофан кад је изишао, пред |
| S} И све то у тајности скривено да дода игуману Радосаву, а да се Турци не сете.</p> <p>Бимбаша |
| Србији.{S} Деспот је задовољан, и рече игуману да боље и последње јајце да народ на жртву, нег |
| ан остави књигу, пређе трпези па управо игуману да му пољуби руку, но овај одбије знаком да има |
| стран.</p> <p>Јерини је дуго време.{S} Иде у цркву, чита зборник, моли се богу, то јој је једи |
| спушћеним косама около ње скакуцају.{S} Иде ли која у џамију ил’ ’амам, то сме пре поглед на зи |
| одар од Костура, краља Вукашина син, да иде хљеба просити — код зета кнеза Лазара! — одговори г |
| аво на Жигмунда.{S} Жигмунд још неће да иде, пошље из окола своје хусаре да разбију хатлије, из |
| ашу деспоту оправи, и јави Исак-паши да иде да провиди војску.{S} Исак-паша ће донде и онако ос |
| д са Јеремијом, Јеремија сам је хтео да иде у град и донесе градске кључе, но Ферхад-паша му не |
| ко да се Турчину, који му против народа иде, преда?{S} Како да се не подвргне Лазару, који је с |
| јом у четири ока разговара.{S} Облачина иде ал’ громко прослови:</p> <pb n="419" /> <p>— Идем а |
| оси благо Исак-паши.</p> <p>Ферхад-паша иде у конак Исак-паше, у велику дворану, ’де га овај до |
| војводе код Ђурђа Бранковића.{S} Напред иде Ђурађ Бранковић, покрај њега и за њим војводе.{S} О |
| ече радосно Прибац.</p> <p>— Брате, све иде добро, а све ће добро бити, но реци ми само, како с |
| чење противу деспота обновити, а то све иде нама у рачун.{S} Је ли ово добро?</p> <p>— Доста, Х |
| једном девојком овуд се шета, па одавде иде к царици.</p> <p>— А где је Светислав?</p> <p>— Он |
| за Ђурђа по народу мути.{S} Харалампије иде потајно међу народ и прави нову партају за Ђурђа.</ |
| ипреме.</p> <p>Тиха ноћ.{S} Харалампије иде у кулу да види шта кнежевићи раде.</p> <p>Отац Пајс |
| </p> <p>Грман је увиђао да све натрашке иде.{S} И како не би он увиђао, који је видео и осећао |
| реч упадне:</p> <p>— Зато све натрашке иде — рече Петошко.</p> <p>Новак није ни слушао шта Пет |
| доба Душаново, па сад — све се натрашке иде.</p> <p>— Е мој Петошко — рекне Грман — шта ћемо са |
| ви служи, и ходи, зли језици кажу — гле иде као кртица, треба такав да је, да кад у цркви ходи, |
| ш.{S} Но, напиј се мало да ти глас боље иде — рече Новак, на чију реч одма’ се даде вина пјевцу |
| г’ душману служити, ма био Србин.{S} Не иде ли друкчије, Турци ћеду толико дати да предам Голуб |
| митом, ту је и Жигмунд, а то Турцима не иде у рачун.</p> <p>Леонтије отпочине.</p> <p>— Жалосна |
| аха на то пристане, само Харалампији не иде све у главу.</p> <p>— Ал’ ако Турцима предамо град, |
| ежи.{S} Свагда треба да се зна откуд се иде, па онда путовање мора бити срећно.</p> <p>— Дакле |
| поглед.{S} Задовољан је, све му по вољи иде.{S} Биће красан град у трокуту, јак да се на јуриш |
| или ако јој се то не допада, а она нек иде у Дубровник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се с тим задо |
| > <p>— Ја и Ферхад-паша, Јакуб-паша нек иде са оном у Једрене, да сакупи још и друге војске, ко |
| покоравам, не мож’ бити.{S} Најбоље нек иде Харалампије, вешт је, зна се увијати, превијати, и |
| ј жени има вјерна друга.{S} Нићифор нек иде у Трапезунт, нек је све спремно, сутра нек одлази, |
| ије то изрече, па се диже и са Пајсијем иде у посету кнежевић’ма.</p> <p>Кула пространа, ту је |
| а Голубац, а Каралампогли нек с војском иде као чауш, и кад се град преда онда Јеремији нек се |
| p>Војска спустила се пут Голупца, с њом иде и деспот, и Облачина Раде.</p> <p>Војску прате вран |
| .{S} Народ за њима као овце за пастиром иде, па више такови пастира на више страна народно стад |
| опет нов рат.{S} Татарски цар Тамерлан иде са небројеном војском на Бајазита, да му царство <p |
| могаше, а то му не допуштаху.{S} Марко иде као незнана делија, од села до села, од вароши до в |
| к, истина, купи нову, ал’ све то помало иде, да је Бранковић млого силнији, и ако се Милица од |
| оме једино јагњешце, не мислећи да коло иде наоколо, а невоља редом ћера.</p> <p>Ето сад жалост |
| шње мора бити стално, па онда све добро иде — рекне патријарх са неким достојанством.</p> <p>— |
| > <pb n="372" /> <p>— Баш нам све добро иде за руком, брате!{S} Знаш ли, волем што је Харалампи |
| ти.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чекајте, ето иде неко.{S} То је гласоноша. ’Оди амо!</p> <p>Улак уђе |
| конаку.{S} Кад се у двору налази, често иде књегињи, која се са дворјанским девојкама забавља, |
| у ћелији, све у кесе, и преполови, јер иде на двије стране.</p> <p>Бимбаша оде да благо мери.< |
| /> <p>Пролазе дани и недеље.{S} Деспот иде у народ, теши га, улива му поуздање у се и у бога.< |
| оког Стевана, ал’ неће ту да стане, већ иде управо пред велико распетије, прекрстивши се, помол |
| лим војводама купи војску, ал’ слабо му иде за руком; Бранковић је већ мах преотео.{S} Патријар |
| рсто држати.</p> <p>— Није до оклевања, идем да дам јавити да се Нићифор спреми, па онда ћемо г |
| помени, пружи му руку.</p> <p>— Примам, идем с тобом у град у свити од дванајст, и као твоја ме |
| де немам <pb n="321" /> никаквог посла; идем у Турке.{S} Онде ћу најпре продавати бузу, па кисе |
| сад?{S} Чујем да су је Турци заробили; идем да је тражим до самог Мисира.{S} Чујем од неког бе |
| на предају, но Јеремија не да града.{S} Идем на велики пут, богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад |
| , он је био који вас је Ђурђу издао.{S} Идем султану као поклисар, онђе ћу се за вас заузети, в |
| ромко прослови:</p> <pb n="419" /> <p>— Идем ал’ ћу стражарити.</p> <p>Деспот из чадора поглед |
| судба Голупца.</p> <p>— Шта мислиш, да идем тамо — запита Јеремија Јаблановића. </p> <p>— Може |
| /> После млоги’ несрећа домислим се да идем у калуђере.{S} Мислио сам у себи: читати знаш, мож |
| >— Јеси л’ кадар све то израдити без да идем на ноге, ни султану ни везиру.</p> <p>— Јесам.{S} |
| верујем.</p> <p>— Не би л’ боље било да идем у Једрене, да падишу о цијелом извијестим како је |
| ве мудрује па будале не трпи, а ја онда идем онамо где више будала има.</p> <p>— Ја, богме, вол |
| </p> <p>— На вјеру ми доша Јеремија, ја идем на вјеру да примим град.{S} Он је војвода, неће ос |
| ; Јеремија ће да преда град Турцима, ја идем зором као поклисар султану у Ново Брдо, да се уиме |
| љда ће и наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се донде сами забављајте.</p> <pb n="368" /> |
| море? — запита ју калуђер.</p> <p>— Ја идем мојој сестри Љубици, која младу књагињу послужује, |
| је све спремно, сутра нек одлази, а ја идем у народ.{S} Блага имам да могу сазидати јачи <pb n |
| Бранковићу немој се заверити.{S} Сутра идем у Пловдив да неколико српски’ робова ослободим.</p |
| војску на Голубац, ја одавде с војском идем на Једрене, <pb n="445" /> да не ломимо овђе снагу |
| ије Немање, већ да је у скупу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу савезе правити против ма |
| ко израдио да се онђе подијелимо, па да идемо тамо обоје.</p> <p>— Један мора у граду остати, ч |
| Мора се навикнути на бој, зато држим да идемо најпре на Голубац.{S} Тако нек буде закључено, је |
| бољма не развије; ми треба при свему да идемо Бранковићу наруку.{S} Књаза Стевана треба умаљава |
| ја, можемо л’ Голубац мимоићи, да даље [идемо] — упита краљ.</p> <p>— Голубац не смемо за леђи |
| оцније рођени, па се тако не осећате да идете све на мањак, као ја који сам у срећнијем добу жи |
| S} Дакле Харалампије, на теби је ред да идеш Турцима, да понудиш Голубац султану Амурату по ту |
| а, и теби се срце у грудима стегне; или идеш поред џамије, па видиш у црвеним ’аљинама булу, са |
| /p> <p>— Није доцне, како би било да ти идеш Жигмунду да понудиш град.</p> <p>— Понуђасмо деспо |
| p> <p>— Да од бога нађеш, Јеремијо, зар идеш Ђурђу у шаке, шта мислиш? — запита удивљен Јаблано |
| <p>— Кад је тако, немој времена губити, иди натраг, па кажи Русин да само ми партају одржава, а |
| ћеду дати за њ двеста хиљада.</p> <p>— Иди, бога ти, канда ми не знамо да Жигмунд никад нема н |
| мо, а ја ћу донђе град чувати.</p> <p>— Иди ти тамо, Јеремија, ја ћу град чувати.</p> <p>— Воли |
| га камења.{S} Него све за пут спреми па иди.</p> <p>Тек што је то Бајазит изрекао, а већ се све |
| знати.</p> <p>— Е добро, мој драги, сад иди спавати, па ми само буди човек, а ја нећу на тебе з |
| другом свијету бог душе прости.{S} Сад иди, остави ме мало на миру, да промишљам у овој обитељ |
| ти ћеш постати славном царицом.{S} Сад иди, но ником ништа о том не говори; све ће добро бити, |
| оворити на дивану, тако и ти.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на Вук |
| тписаћеш то и ударићеш твој печат, а ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу султану и на дивану поднијет |
| обојице, попустиће, охрабриће се; но ти иди у народ, храбри га, уређуј ђе риједа не има, не дај |
| Ласловара грувају, није до чекања, већ иди ти сам и однеси кључе, па дођи одмах са Турцима док |
| својим поглаварима, Стеваном и Ђурђем, иду у Азију, Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре обе се вој |
| од срца обалио.</p> <p>Како се свршило, иду ван, и Ферхад позове оца Радосава у трапезарију, им |
| <p>— Та зар су луде Српкиње да Турцима иду, кад они више жена имају; та не један с једном не м |
| , то је војска, мађарска војска, напред иду коњаници, тамо горе више на Дунаву виде се бродови, |
| че, и тим се све заврши.</p> <p>Војводе иду на свој посао.{S} Поуздани људи, деспот може мирно |
| и брат му Вук скупе у наглости војску и иду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђурађ је већ у земљу упао.{S} |
| ач, као и другу робу.{S} Кметови сеоски иду од куће до куће, траже цуре, ставе их на углед, и н |
| њих нико добра нек не ишчекује.{S} Они иду да искорене вјеру хришћанску, и све да потурче.</p> |
| осовске битке, откако Срби све на мањак иду, гоњени о’ђе бивају примљени, угошћени и помогнути. |
| те праве од њи’ џамије.{S} Деспот и Вук иду на Косово.{S} Обе војске се сразе.{S} Крви се млого |
| атељи, морам их штитити, а да ми наруку иду против отпадништва зетске, херцеговачке властеле.{S |
| , судија и злочинци једно другом наруку иду, вечит раскошлук, обрт и трговина, ’де један другог |
| лтан Мехмед слави своје победе.{S} Њему иду на поклоњеније млоги већи и мањи владаоци.{S} Дрино |
| и Турци на дивану, и што сад изговори’, из дивана знадем.{S} Јошт нешто да ти рекнем.{S} Јучер |
| агови ванредне мушке лепоте, а са чела, из очију видиш си његову светску мудрост.</p> <p>Краљ Ж |
| изискивала.{S} Кадгод, у време жупана, из лова долазећа господа српска ту су се одмарала; ту с |
| стољубна домаћица, дарежљива деспотица, из њене руке сиромах <pb n="518" /> милостиње ће примат |
| скачу.{S} Црни Завиша, кнез од Грабове, из Пољске, од јуначне лозе старе сарматске властеле, до |
| јске онђе спасао.</p> <p>Шта је, дакле, из овог сљедовати могло, него распра и међусобни рат?</ |
| <p>Ван чадора чује се глас од гунгуле, из сто грла чује се глас.</p> <p>— Не пуштај натраг изд |
| јаше један млад јунак, из далеке земље, из Персије, именом Хасан.{S} Једва двадесет и неколико |
| <p>— Ово је Хасан-паша из далеке земље, из Шираса, ђе се поља од ружица не виде.{S} Онђе му леж |
| нађо’ друга.{S} Он је из далеке земље, из Персије.{S} Његов је народ имао славне владатеље и и |
| и су господари.{S} Ту су посејали семе, из ког је грана турства у Европи прорасла, која је свој |
| вним голубачким висовима, види турбане, из кланаца Турци куљају.{S} Виде се и турски четокаици |
| до почивајућег деспота, гледи му лице, из црта му чита ужасну борбу у души, зајекне, нешто га |
| нели.{S} У Лошонције заковрчени бркови, из очију му варнице скачу.{S} Црни Завиша, кнез од Граб |
| ам пазити, не смијем ријечце испустити, из које би Турчин виђео да сам штоватељ Христа, љубитељ |
| p>Међу Турцима бијаше један млад јунак, из далеке земље, из Персије, именом Хасан.{S} Једва два |
| ог уплива сасвим извући.{S} Русна, пак, из срца је мрзила Милицу, но њено господство [и властољ |
| иву предао, и ком се истинито посветио, из чистог уверења прам вери којој ће служити.{S} Био је |
| како Јеремија отпор даје.</p> <p>Преко, из Ласловара Лошонција из топова грува, бије Голубац.{S |
| Турке је послао Ферхад-паша у манастир, из бојазни да Мађари не начују да је код Богородице сла |
| рива им се растреса, главу горе бацају, из ноздрва им модар пламен издише, и ржећ загризују дол |
| није говорио, оно што сам му из очију, из лица читао, ја треба све да испричам — рече озбиљно |
| и да се ороси, испари у бајном мирису, из срца је иста ишчупана, и тек преостаје шупљи траг бо |
| ође и Ђурађ Кантакузен, са далека пута; из Трапезунта, морјем и сувим.{S} У глави носи велику м |
| дао у жртву српства и христијанства.{S} Из и око њега распростире се ароматичан етер, рекао би |
| еди на Марка, нит’ очи с њега скида.{S} Из сваке черте Маркове у себе вуче ново и ново јунаштво |
| а коњу са својим војводама, својтом.{S} Из града излази Облачина Раде са телохранитељи, да краљ |
| ајазиту.{S} Татари од милине кликћу.{S} Из целе Анадолије долазише да виде чудо од Бајазита.{S} |
| ени заповијест, што ми је сад чинити? — из дубљине раздражена срца изрече деспот.</p> <p>— Изви |
| такне руком Јеванђелије.{S} У исти ма’ из друге дворане уђе Мелентије, и стане до Ђурђа.</p> < |
| кости изрезано, очи тамне као ноћ, ал’ из зенице светлост одају.{S} Обучена у црно, глава црни |
| асловару, пак избацује камење као глава из гвоздене цеви.</p> <pb n="432" /> <p>Потресе се кула |
| вали да се почека док јошт помоћ какова из Азије стигне, па онда напред.{S} Бајазит није ни с ј |
| те поштено у нужди послужи.{S} Када га из корица извадиш, то нек буде свагда на одбрану народа |
| дивану.</p> <p>Ферхад-паша покрај тога из потаје увек се договарао са деспотом, ма овај ’де би |
| сада Смедерево мора народу светлети, да из варварског мрака изиђе.</p> <p>Већ два дана прође, а |
| ест за оног служитеља који буле чува да из куће или кроз баште не изиђу.{S} Све се то мени допа |
| ију се црвене заставе, та боја значи да из срца Србије крв тече.</p> <p>Мађарска војска прелази |
| , у Млетке, у Угарску, па ћеду тек онда из освете за леђи радити.{S} А чинити се нешто мора.</p |
| обузме цело друштво.{S} Новаку се суза из очију пустила.</p> <p>— Еј, где су та времена када с |
| е.</p> <p>Преко, из Ласловара Лошонција из топова грува, бије Голубац.{S} Његова кћи Цецилија, |
| блановић чуди се тој пламеној муњи која из гвоздене цеви излеће.</p> <p>Дођу у дворац.{S} Седај |
| слава била, сад је већ стециште Турака из далеке земље.{S} Цркве православне изгубише се у мло |
| је било као мрави.{S} Сва им је војска из Европе и Азије ту била.{S} Зачне страховита сеча; Ср |
| у је главом султан Амурат, ту је војска из Анадолије, ту је Уруменли-беглербег, Исак-паша, поту |
| ова читава, и без окршаја не би се дала из доброг положаја истиснути, а деспот побринуо се за т |
| Израиљу“.{S} Сваки дан ми по бегунцима из долње Душанове Србије гласови стижу да се онђе гомил |
| Велики оче и господару!{S} Ево ти писма из Београда, од нашег господара Ђурђа деспота!</p> <p>— |
| у више за њу станка нема.</p> <p>Јерина из Смедерева деспота дозивље.</p> </div> <div type="cha |
| во деспота, чује се глас.</p> <p>Јерина из дворане изиђе деспоту насусрет, ту је и сва чељад.{S |
| Испадне ли нам за руком клетог Турчина из Немањића Србије истиснути, онда се не бојим ни Маџар |
| абудови, њих ће дивна цура кнегиња Мара из своје руке ’ранити, соколовима ће се лов ловити, утв |
| онтија?</p> <p>— Јошт нисам досад ништа из њи’ извадити могао.{S} Све се нешто потајно договара |
| последње Руснине речи пробуди се Милица из своји’ дубоки’ мисли и рекне Русин:</p> <p>— Драга м |
| у.</p> <p>Бимбаша кад га је Ферхад-паша из Голупца деспоту послао, на брзу руку је поруку изврш |
| лије видети.</p> <p>— Ово је Хасан-паша из далеке земље, из Шираса, ђе се поља од ружица не вид |
| нитог израза, но нема очију, да им душа из њих говори. — Као угашене две свеће показују гар, се |
| друби.{S} Главу баци, а труп ђипне, крв из врата пишти, потрчи, и падне, у ужасном трзању живот |
| бацив на Харалампија.</p> <p>— Ох, бог из тебе говорио.</p> <p>— А није л’ ти жао народа?</p> |
| l>И Цариград бјели задобити.</l> <l>Бог из тебе побро говорио —</l> <l>Рече Реља војеводи Гојку |
| арима зададе.{S} Једва сам краљ Жигмунд из битке са неколико њих избегне.</p> <p>Срби почну се |
| .{S} Ту треба да је човек који ће народ из толике беде извући.{S} Сад треба само војску оставшу |
| чи Русне јако косну, но опет се не даде из равнотеже душевне потиснути.</p> <p>— Увреда мени на |
| ну.</p> <p>— Нек ти од моје стране буде из свег срца хвала, Марко Краљевићу.{S} Мач твој биће м |
| ић без Јеремије ни да се макне, не може из своје руке ни давати ни продавати.{S} Он је сад само |
| падне му Марко на памет, па му се сузе из очију низ образ спусте.</p> <p>— Није ли ово брат Кр |
| је дрвећа.{S} Омладак нек покаже да је из доброг корјена прорастјео.{S} И ја сам издајица, ако |
| узео је Вукашинове пределе, Алтомана је из Босне истиснуо, па се учинио царем.{S} Ја му за прав |
| го којешта у главу.</p> <p>Светислав је из њени’ очију читао своју несрећу.{S} Љубав је још ту |
| стира Богородице под Високом.{S} Кад је из града изишао, пројурио је кроз танке редове мађарски |
| пот је већ мртав лежао.</p> <p>Ђурађ је из Смедерева још благовремено дојездио, и нађе га при к |
| ам, и у туђинству нађо’ друга.{S} Он је из далеке земље, из Персије.{S} Његов је народ имао сла |
| бро испадне.</p> <p>Ферхад-паша како је из Голупца у Једрене стигао, одмах се султану пријавио, |
| S} Радост, весеље, игра, шала, једно је из другог произилазило.{S} Царица, откако је цар на Кос |
| а. ’Де су Грци на Косову?{S} Било их је из даљних крајева који су крвљу Ситницу бојадисали, а Г |
| за чим натраг освртати.{S} Срце Србије из Београда пренело се у Смедерево.</p> <p>Јерина путуј |
| не, нек остане поседнут, док још ордије из Уруменлије стигну, па да ђауре загушимо да ни медет |
| у шаке, и од цјене Голупца Харалампије из руке Јеремије мора новац примити, и тако му је Јерем |
| великаши, које од турског страха, које из мржње прам деспота, држали су му страну.</p> <p>Русн |
| важавала, и само неки су га мрзели које из злобе и зависти, које пак због тога што се јако с ’р |
| исповједао, да је моја тврда воља Турке из Европе да истерамо.{S} Заклео сам се на распетије да |
| овић се са десет хиљада одабране војске из косовске битке у Босну повукао.{S} Приврженика имао |
| о да Харалампијеве услуге нису излазиле из чистог извора, но из себичности, злобе и пакости.{S} |
| огао, шиљао је у Скопље да српско робље из вечита сужанства искупљује.</p> <p>Ђурађ Бранковић з |
| у невољи друг, искупљује потајно робље из сужанства, доклен бијесна властела од народа робље п |
| емима, штит на левици, кад једно кругље из пушке пљесне у штит, и продере га, прође измеђ леве |
| унда.{S} Жигмунд још неће да иде, пошље из окола своје хусаре да разбију хатлије, изроди се крв |
| е и изгрле, брат и сестра.{S} Суза кане из очију Јерине, на лице брата.{S} Од детића види делиј |
| ком срцу, да однесе као вук невино јање из стада Христова у гадну пештеру.{S} Даље не треба да |
| тупаше.</p> <p>— Дакле, најмилије јагње из Христова стада вуци ће однети? — запита жалостиво па |
| отпор дати.</p> <p>На срећу, подигне се из Азије Мусин млађи брат Мехмед, да Муси царство отме. |
| а да и подаље спавајући гости мораше се из сна пробудити.{S} Калуђер се сада у чуду нађе, и мол |
| утим престаде и увесељење.{S} Почеше се из трапезарије разилазити.</p> <p>Остаде сам Харалампиј |
| чве Београда и Голупца Жигмунд не би се из Угарске макао, а Србија је под ударом турским малакс |
| у себи осећао свештенички дух, који се из љубави и почитања прама слави божијој покалуђерити х |
| p>— Само ми се то не допада, што смо се из Призрена у Крушевац доселили — рече Петошко, на ког |
| у је противна страна пребацивала што се из косовске битке натраг_ повукао и гледала га је као п |
| {S} Угарску војску ишчекујем тек што се из куле не види.{S} Наредбе сам потписао да им се све п |
| p>— Тај мора бити препреден, види му се из очију.{S} Па све нешто са куваркама и служавкама шур |
| <pb n="543" /> је на све, што се изнесе из прве трапезарије, то се меће пред Теофана, па ни вин |
| примиче.</p> <p>Јеремија кадикад излеће из града са своји коњаници да Мађаре у примаку задржи и |
| од Срба откину, да их после лакше баце из Београда ван, и Угарску освоје.{S} Тако су Турци с н |
| ео.{S} До распетија је икона Богородице из Солуна, аманет спасителан, још од Душана дошао у рук |
| оклињали Јерину што им и последње јајце из куће узе, а да зида Смедерево, српски Јерихон, ког ј |
| вједио, и искрено ћу испити рујно винце из другог пе’ара, тако кано посље исповједи пријечешће |
| ну подвргнути.</p> <p>И Ђурђу не могаше из главе изићи шта Турци са таковом женидбом намеравају |
| који га је од Душана на поклон добио, и из тог пили на даћи после боја и побједе над Шишманом — |
| главу и блед, изражаја пуни образ.{S} И из пространи’ његови’ хаљина распознавао се његов витак |
| бакшиш да, манастир је у миру, и може и из деспотове области ’ришћанин без разлике тамо одлазит |
| Његов је народ имао славне владатеље и из далеке земље, оружаном руком, допирали су до Грчке.{ |
| све искреније разговарати.{S} Вино ће и из најлукавије главе истину извући.</p> <p>— Ао, мој оч |
| пружати за другим залогајем, па да први из руке испадне.{S} Нијесмо ђеца.{S} Ми сви знамо да је |
| адне Облачина.</p> <p>Сад Ферхад извади из појаса на листину, и преда деспоту.{S} То је потписа |
| ашање према кнезу Стефану не произилази из недостатка учтивости, но из његове ватрене нарави, к |
| ађ, неспокојан, наручује Јеремији, који из Голупца Харалампији налоге даје, да пази на кнежевић |
| уговима и девет Југовића, нису им могли из главе изићи.</p> <p>Ђурађ зажели Марка видети.{S} Ка |
| били би поклани.</p> <p>То су говорили из опрезности, да си представе могућну међусобну опасно |
| стром водом ишчисти бурне и мутне мисли из главе, и да му срце постане чистим извором добродјет |
| не дај му клонути.</p> <p>— Говориш ми из срца, и како ја већ смисли’, но ако ја не будем на о |
| и један калуђер да их чува, куд би они из града сами измакли.</p> <p>— Калуђер их, додуше, чув |
| .{S} Код Смедерева да градим да ми Угри из Београда не пркосе.{S} Да сазидам јак велики град, д |
| љинама булу, са покривеном главом, а ти из љубопитства издалека за њом гледиш, а она од ветра б |
| — Ако све уредимо, онда моћи ће постати из милости султана кајмакам.{S} Но, да ти једну ријеч к |
| } Милева не може срцу да одоле, испусти из руке чинију и пусти се у јецање кроз које се чују за |
| ком је већ душу продао.</p> <p>Лошонци из сатаниног грла сипа ватру на куле Голупца.{S} Доћи ћ |
| продужи:</p> <p>— Истина, онда су Турци из Србије млого тисућа са собом повукли, но то се није |
| битке одвукао, има још и друге.{S} Чак из Зете долазе му нови војници.{S} Но поред свега тога |
| брн шар, козлићи, блед месец, уштап тек из призора појављује се.</p> <p>У чадору седе деспот и |
| да што паметно изрекну, мисле да пророк из њи’ говори.{S} Код њи’ сам одма’ у почетку до ефенди |
| раљу, господару мој деспоте, казаћу вам из моје душе како мислим.{S} Врло добро знам, господару |
| ве што од Мурата доба задобисмо, да нам из руку ишчупају.{S} А кад Голубац задобијемо, не могу |
| вођа не може се никуд.{S} Тому познајем из љути’ бојева, у највећем покољу и нужди зна се наћи. |
| је, да гледам какогод, да ју ослободим из овог белаја.{S} Но сад сам ја био господар, па сам ј |
| и понуде.{S} Штета што им нијесте собом из манастира довели какве лијепе две цуре, да их мало р |
| ле дане, више злих већ добрих.{S} Родом из Косовља, видио је навале турске, српско робље, које |
| S} Гуслар се зове Грман.{S} Он је родом из Приштине.{S} У младости је био војник под царем Душа |
| се и таре мирисавим зејтином, а жубором из олука хујећа вода умилно га успављује, па тек после |
| икона Христово распетије, што је Стеван из Цариграда донео.{S} До распетија је икона Богородице |
| ио да је прилика већ близу, буде убијен из потаје, неизвесно, да ли од турске или српске руке, |
| у са собом вукли.{S} Врати ли се Турчин из рата а он поред шербета и баклаве, и међу својим бул |
| дирне у оног који се најјаче смеје, као из неке пизме, па тако редом, сватко своје извуче.</p> |
| чашу вина да ме страх прође — рекне као из шале калуђер.</p> <p>Јула га послужи драговољно.</p> |
| , тог грјешника, исповједио. — рече као из шале Јеремија.</p> <p>— И шћео се још с нами дијелит |
| прослови падиша.</p> <p>— Ја би’ прешао из Голупца у Мађарску, свје би’ разорио, да ђаур ни сје |
| као добро дете да ју искрено теши, него из другог узрока, што је она држала за своје понижење.< |
| ође горда, властољубива.{S} Она би радо из материни’ руку владу извукла.{S} Она је своју матер |
| <p>Особито Јули је жао било што се тако из превиђења догодило и да је познала била калуђера, не |
| страна у оно доба доказивало да то тако из важни’ узрока бити мора, и да моја судба, као жртва |
| </p> <p>Одједаред јави му се да је неко из Србије дошао и рад је с њим говорити.</p> <p>Ко је т |
| p>Велика сила притискује, ’дегод се тко из града промоли, стреле на њ лете.{S} Завише стрелци н |
| нитко други, и што сам обрекао, сватко из моје руке има примати — рече љутито Јеремија.</p> <p |
| нити има право својој породици кормило из руке узети и Бранковићевима предати; па баш и кад би |
| >— Ал’ ако Турцима предамо град, морамо из земље изићи, па куда ћу ја онда?</p> <p>— Не бој се, |
| могућну међусобну опасност, а тако само из поверења им провирује сигурност.</p> <p>Сад су начис |
| луге нису излазиле из чистог извора, но из себичности, злобе и пакости.{S} Некада, кад је Ђурађ |
| произилази из недостатка учтивости, но из његове ватрене нарави, која поред тихе нарави младог |
| је нека проклетиња.{S} Матица је давно из наших ројева ишчезла.{S} Није л’ и сам Ђурађ од Стев |
| огу и народу служити.{S} Ја сам недавно из Турске дошао, што сам могао <pb n="353" /> робља осл |
| м скиптром спојити.</p> <p>Деспот је то из чистог уверења изговорио, и радознал је шта ће на то |
| шим духом задахнут јунак, види му се то из мушка лица, горостасја.{S} На први поглед рекао би, |
| и његовим војводама, на што ови љутито из једног гласа повичу да Голубац треба тесно опасати и |
| вај рат.</p> <p>— Да л’ би се могло што из књегињини’ уста дозната?</p> <p>— Јулке куварке сест |
| ј, а колико има прави’ Турака, па текар из Азије?{S} Сами на себе остављени, морали бисмо се је |
| манастир ал’ после опет допуштају, јер из пјепела свјетих обитељи осветници се рађају.</p> <p> |
| Душан и други српски господари.{S} Јер из Призрена све се онамо носило.{S} Пјеније је било, ис |
| р чудно изгледа, одскора добио сам глас из Браничева да Јеремија неће града предати.{S} Шта мис |
| опет поглед наш на бога управити да нас из ове бједе избави.{S} За душе падши’ такође побринуће |
| ати.{S} Мусулман буде победитељ, деспот из битке спасе се, а остали остану код Мусулмана.</p> < |
| — Идем ал’ ћу стражарити.</p> <p>Деспот из чадора поглед баци ван на долину, диже се прашина, м |
| у у Крушевац, деспот Стеван је онда већ из Београда владао.{S} Деспот не би им ништ’ зла чинио |
| атре, да Србе пошокче.{S} Колико се већ из наше цркве у туђу примамило.{S} Угрима је римпапа от |
| је немамо; па гле Босне, колико су већ из нашег стада однијели.{S} Римпапа помаже новцем Маџар |
| цир.{S} Краљ Жигмунд донео је ту справу из Алеманске и Латинске, фратори су то изумели, и не је |
| о припадати насљедија, браћа ју не могу из тога искључити.{S} Тако су наредиле њихове муфтије и |
| е их већма украсити.{S} Украсе донећеду из Цариграда, Солуна и Дубровника.{S} Ту кад дође какав |
| чује — Јерино, охрабри се.</p> <p>Изиђу из града по спуштеним мостовима, град је већ за леђи, м |
| јд’те са мном ван у шетњу.</p> <p>Изиђу из трапезарије, бимбаша их дочека, и сад се шетају.{S} |
| Србије велика врева, једни секу, кидају из стеновити’ брегова камење, други опет у горостасним |
| и на масна јела; па је одма’ у почетку из манастира утекао.{S} Ја, опет, да би’ си искушеније |
| ијатељ народа, донде садашњу своју силу из руку испустити неће док се мир не укорени.</p> <p>Ст |
| добро избити!{S} Други пут, кад сам му из шале казао да је лепа земља та Босна и како би још л |
| већ и што није говорио, оно што сам му из очију, из лица читао, ја треба све да испричам — реч |
| ја се да по старјешинству деспотство му из шака не извуку, допали су Јаблановића шака, ја се с |
| оснуле.</p> <p>Речи Леонтијеве канда су из срца деспота протекле.</p> <p>Деспот прослови.</p> < |
| , да сакупи још и друге војске, које су из Караманије већ на путу.{S} Моја војска ће примити од |
| {S} Тако исто и Ђурађ.</p> <p>Милици су из очију сузе рониле.{S} Пало јој на памет шта се с њом |
| ријан, такав као што си ти.{S} Извадићу из мог пртљага и предаћу ти све.</p> <p>Ферхад-паша мис |
| што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из земље изгони, отићи ћеду у Цариград, у Млетке, у Уга |
| и.</p> <p>— Чујеш, робе, примам Голубац из руке Јеремије, коме дајем Сенет, њему и његовим људ’ |
| отворене, ишчекује говор, канда би реч из деспота извадила.</p> <p>Деспот прича.</p> <pb n="50 |
| /> племенити ход Пахомија, кад му чујеш из уста дубоким гласом оно божанствено „мир свјем“, а б |
| ка, онда је сва земља изгубљена.</p> <p>Из речи познало се да је деспот јако забринут, канда пр |
| нек се јави коме је до замерке.</p> <p>Из свих грла чује се: „Живио Ђурађ Бранковић, деспот Ср |
| ог живота.{S} Народа жеља и царска воља изаберу га за српског патријарха.{S} Његова велика седа |
| је место.{S} Игуман и владика опет себи изабра ћелију, ђе ће се одморити у души и телу, јер теш |
| мо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ја имадем изабрани, десет ’иљада војника, који су ми на сваку слу |
| ном духу, другу би какову струку живота изабрао био, која би његовој нарави одговарала.{S} Но н |
| у, који је као син војводе, место сабље изабрао камилавку.</p> <p>— Свака струка, синови моји, |
| , зато ји је и за тај посао Бранковић и изабрао.</p> <p>Ђурађ Бранковић био је двадесетољетни м |
| одговара да ни то не ваља, деспот би си изабрао добар положај да се против трајне силе бранити |
| страну.{S} Деспот одржи крваву победу, изагна Турке и Ђурђа, ал’ се ново зло у народу роди.{S} |
| {S} У зору видићемо се.</p> <p>Јеремија изађе, Јаблановић и Харалампије остаће да се проразгово |
| се са војводом посаветујем.</p> <p>Улак изађе, војници га дочекају и одведу мало даље.</p> <pb |
| у себи богу да га само сад од ове беде избави.</p> <p>— Калуђер!{S} Црвени калуђер! — викали с |
| аш на бога управити да нас из ове бједе избави.{S} За душе падши’ такође побринућемо се, но зас |
| је Србин у турском ропству, то га Марко избавља, ако Турчин <pb n="325" /> српску земљу пустоши |
| дубарду, топ на градићу Ласловару, пак избацује камење као глава из гвоздене цеви.</p> <pb n=" |
| крв пролива, Турци које потучени, које избачени, калуђери моле, преклињу, код уздивљаног коњан |
| дат да Жигмунд штити Србију, а овамо је избегао и Србију на милост и немилост султану предао.{S |
| мије подигле, не један калуђер овамо је избегао, зато и јесте намастир пун калуђера.{S} Архиман |
| ад су се хусари са азапима крвили, није избегао, штавише, био је у цркви на бранику, и добио је |
| м краљ Жигмунд из битке са неколико њих избегне.</p> <p>Срби почну се помало крепити, и доиста |
| Турцима.{S} Турци освоје Призрен.{S} Ја избегнем, но моју милу у тој гунгули изгубим.{S} Шта ћу |
| аже цуре, ставе их на углед, и најлепше изберу, јер Турчин са лепом невом проводи ћеф.{S} И сив |
| је гробница од мрка мрамора, на површју избијен грб Неманића, двоглаван орао, над њим виси вели |
| нез Лазар?{S} Балша ме даде за то добро избити!{S} Други пут, кад сам му из шале казао да је ле |
| а бриге разабирам.{S} Ово ја не хтједе, избјегнем, и одем правце у Прилип, Краљевићу Марку, мог |
| >— Но, то ми је драго.{S} А познајеш ли изближе Светислава.</p> <p>— Познајем га.{S} Он је мекш |
| а, како завиди Мари кнегињи, што ће бар изближе видети српску победу над Турцима.{S} Мара и Вук |
| у сам за се по налогу задржао, добро је избројано.</p> <p>Ферхад то изрече па поглади си браду, |
| мбашу.</p> <p>Бимбаша уђе.</p> <p>— Дај избројати то благо тамо у ћелији, све у кесе, и преполо |
| под чадор мог везира, ђе ће му се благо избројати.{S} То ће он објеручке примити.</p> <p>То изг |
| {S} Сад друго не остаје већ новац да се изброји, подијели, полак теби полак Исак-паши.{S} Како |
| p>Ферхад стане, обојици у зеницу гледи, извади испод проја крст, пољуби га и покаже.</p> <pb n= |
| је у Голубац, и све испричав Исак-паши, извади уговор и преда.{S} Исак-паша је задовољан, само |
| м руву.{S} То бјеше један беј, миралај, извади ми са голи прса крст <pb n="540" /> распећа Спас |
| од — упадне Облачина.</p> <p>Сад Ферхад извади из појаса на листину, и преда деспоту.{S} То је |
| ош коц код Голупца, да га нитко више не извади, то је засад доста.</p> <p>— Аферим, Ферхад-пашо |
| дговори поклисар.{S} Тури руку у шпаг и извади писмено.</p> <p>Чаушбаша прими писмено и донесе |
| ишчекује говор, канда би реч из деспота извадила.</p> <p>Деспот прича.</p> <pb n="506" /> <p>— |
| </p> <p>— Јошт нисам досад ништа из њи’ извадити могао.{S} Све се нешто потајно договарају.{S} |
| и један пријан, такав као што си ти.{S} Извадићу из мог пртљага и предаћу ти све.</p> <p>Ферхад |
| о у нужди послужи.{S} Када га из корица извадиш, то нек буде свагда на одбрану народа, и да с њ |
| ко не у кавану, а оно у мермерилиџу, па извалив се, масти се и таре мирисавим зејтином, а жубор |
| а, коју је царевић у руку целивао, дође изван себе од страха и жалости да се тек доцније разабр |
| путања водила је у неку башту, која је изван града лежала и у свези са неком красном шумицом б |
| ком издати!</p> <p>— Нико не сме о томе изван нас шта знати, тако ми бога и светог краља дечанс |
| иње, господар од слуге, све чује шта се изван ради, и то увеличателно.</p> <p>Светислав, када ј |
| видео светлост доба Душанова.</p> <p>И изван цркве је било све лепо.{S} Зданије довољно велико |
| мог некадашњег господара.</p> <p>Деспот изван себе од радости, рукује се с њиме као са рођеним |
| ао је „зива,“ а поред тога и његов мало изванредан поглед такав је смешан изражај калуђеру дао |
| е браде, па мислити мораш да су то нека изванредна суштества.{S} Све си као у неком божанствено |
| ас крв проливали.{S} Неке чрезвичајне и изванредне околности, које су настати морале, наметнули |
| транствујуће мисли нису је могле на што изванредно побудити.{S} Она га је само тешила да га мил |
| } Није ли због нас дошао, да нас одавде изведе? — запита зачуђен кнез Јован.</p> <p>— Досад се |
| д послао јој деспот потајно улака да је извести како ствари стоје.{S} Деспот откако се кренуо с |
| и, и код мене се налазе, то моје о њима известије мора бити пред народом вероватно.{S} Ја ћу се |
| султану пријавио, и о подробностима га известио.{S} Султан је са нацртајем задовољан био, и ст |
| ћ отишао је тамо; но, као што сам после извештен, срећно је онамо стигао.</p> <p>— Шта се чује |
| ређашње доба у свачему од турске стране извештен бивао, знам да је твој посао био.{S} Виђао те |
| у Једрене пред лице падиши, да му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са Вуко |
| <p>Мару и Ђурђа послао је Вук у двор да извиде шта се о’де ради, да би знао чега ће се држати.< |
| им катанама треба послати до Голупца да извиди како стоје онде ствари, јер са Јеремијом није чи |
| пошаље поузданог човека у Анадолију да извиди којем Бајазитовом сину срећа служи, и да сазна с |
| калуђера у турски’ хаљина онамо, да све извиди.</p> <p>После ове речи поглед је бацио на оца Ха |
| да идем у Једрене, да падишу о цијелом извијестим како је све текло, и како деспот мисли.</p> |
| е искрена реч горде тек вређала.{S} Као извикан будала, да сам у земљи остао, не би у другом ст |
| раздражена срца изрече деспот.</p> <p>— Извини се, ријеци да ти христјанско срце то не допушта. |
| сама Јула њега тражила да му се какогод извини.</p> <p>— А куда море? — запита ју калуђер.</p> |
| и закон не допушта.{S} Дјела ми се могу извинити, ал’ оправдати не.{S} Ја сам грјешник, који св |
| ђера унутра, поред сви’ његови’ молба и извињавања.</p> <p>Када су га унутра видели и познали д |
| мало живљим и озбиљним реч’ма почне га извињавати.</p> <p>— Је ли, Светиславе, ти ћеш ту поред |
| цео се скупио, па тихим гласом почео се извињавати, на које служитељи слабо слушају.</p> <p>— Н |
| есто пролазио.{S} Кроз пенџерић буле су извиривале.{S} Међу њима познам моју Цвету.{S} Можете м |
| јошт прерано да се Стеван одма’ за цара извиче.{S} Он је јошт млад, па поред све своје памети, |
| вића Јована, старијег брата, за деспота извичу.</p> <p>Ђурађ, неспокојан, наручује Јеремији, ко |
| .{S} Ту је на столу Свето писмо, вечити извор истине и надње.{S} Ту је књига светог архиепископ |
| ампијеве услуге нису излазиле из чистог извора, но из себичности, злобе и пакости.{S} Некада, к |
| езде, градити куле, и градове отварати, изворе у корито мраморно стиснути.{S} То је тек неимар. |
| ту је пловидба, Дунав даје рибу, бистри изворни истоци, сребрну пастрму, шљиве калуђерске мучен |
| и из главе, и да му срце постане чистим извором добродјетељи.{S} Но они, који нису већ били иск |
| истина чистог родољубља.</p> <p>Пију на извору греха и зли демони прихваћају им душе.</p> <p>Пи |
| скушеници, нису се морали у том бистром извору купати.{S} После обједа, отац Агапије са жмиркав |
| Турцима шуровао, а знао је и то, да је изврстан војвода, мудар, и у невољи зна се наћи.{S} Лак |
| јела земља за њим плаче.{S} Да није био изврстан, никад не би’ му се подвргао.</p> <p>— Но и то |
| ро је што су му пресекли читање, јер би извртањем, кревељењем, и подмуклим гласом јошт могао у |
| леди га, а не мисли о њему.{S} Опет очи изврће, вилице стиснуте, мишићи му се на образу горе-до |
| , и у малој почивки једним оком жалосно изврће, а друго око баца на трпезу и смешљиво их све на |
| настир од беде и напасти.</p> <p>Све је извршено по вољи Ферхада, кнежевићи буду одведени у Хил |
| припадне Милици и њеној деци.{S} Ово је извршено, ал’ са тим се и српска несрећа навршила.{S} З |
| био с тим задовољан.{S} Он је корачао к извршењу започетог дела.{S} Он жели Мађаре оборити, но |
| емијо, после тога, само оно прво нек се изврши, новац пре свега — рече Јаблановић.</p> <p>Јабла |
| {S} Кратко нам је време, а много се има извршивати.{S} Виђе ли, деспоте, како су Мађари поражен |
| диван.{S} Видило се да ће се што важно извршивати.</p> <p>После узајамног запиткивања и распит |
| очи им испалио. 1</p> <p>Што се хтело, извршило се, кнежевићи су слепи.</p> <p>Сад на страну.< |
| .{S} Рећи ћу да ја нисам налог деспотов извршио, да ја кнежевићима нисам вид одузео, но да сам |
| мумлају.</p> <p>Диван је у главноме све извршио, и закључио, сад се паше дижу и разилазе.</p> < |
| жевиће.{S} Он је мени наложио, а ја сам извршио, па тако и ја морам бити делбеник куповине Голу |
| деспоту послао, на брзу руку је поруку извршио, и одјездио је одмах пут манастира Богородице, |
| ринудити, а на Јеремији најоштрију кази извршити, расећи па на четири стране, и тако удове му п |
| Кад је тако, знам већ како ћу међ вами извршити.</p> <p>То изрече Ферхад па устане, пође напре |
| Пиши лист и подај му, он ће све вјерно извршити.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Слажем се.{S |
| се горе-доле, промишља, како ће све то извршити што је намеран чинити, и збиљски промера све п |
| p>Бимбаша је десна рука Ферхад-паше.{S} Извршиће, ма да би га главе стало; и он је био као дете |
| {S} Она би радо из материни’ руку владу извукла.{S} Она је своју матер тек утолико радо имала и |
| старјешинству деспотство му из шака не извуку, допали су Јаблановића шака, ја се с њим споразу |
| ти“.</p> <p>Ферхад неће да чује.</p> <p>Извуку их напоље, Харалампија носе, кида се, бацака се, |
| а је човек који ће народ из толике беде извући.{S} Сад треба само војску оставшу поткрепити, ца |
| није се могла испод њеног уплива сасвим извући.{S} Русна, пак, из срца је мрзила Милицу, но њен |
| } Вино ће и из најлукавије главе истину извући.</p> <p>— Ао, мој оче, па да тако на тебе забора |
| а, испод кошуље руку, и прстима довати, извуче мали златан крстић на сребрном ланчићу. </p> <p> |
| неке пизме, па тако редом, сватко своје извуче.</p> <p>— Дакле, смије свашта рјећи.</p> <p>— Св |
| мах.</p> <p>Ферхад макне се на страну и извуче мешину метоике.</p> <p>— Е сад ти не говорим виш |
| реба на опрезу бити да издајника оданде извучемо и казнимо.{S} Сад на коња и свак у своје котар |
| — Зао глас доносимо вам.{S} Погибе цар, изгибе српска војска.{S} Издаше нас Арнаути, но још гор |
| м.{S} У свом роду што имаде’ побратима, изгибоше; остадо’ сам, и у туђинству нађо’ друга.{S} Он |
| а војска треба вође, силни наши јунаци изгибоше а без вођа не може се никуд.{S} Тому познајем |
| то звони, а кад чују да је то за цара и изгибшу му војску, туга нападне сваког Србина.{S} Сваки |
| нуо, а није било нужно да сви на Косову изгину.{S} Није издао Вук на Косову, он је спасао Босну |
| } Највећи приврженици Лазареве породице изгинули су на Косову.{S} Оставши су стари, а и мало их |
| Ситницу.</p> <p>— Видим.</p> <p>— Ту је изгинуло на хиљаде српске војске; да твој отац на помоћ |
| ике бојног поља.{S} И Вук би са својима изгинуо, а није било нужно да сви на Косову изгину.{S} |
| и ти је стару бољу са разним одличијама изгладио.{S} Но од стране Бранковића та увреда не да се |
| му на срцу лежале.</p> <p>Митар, да би изгладио свој пређашњи суров поступак, на свашта му је |
| а, а то наћи можемо само у Угарској.{S} Изглед је да ћеду нас јако потпомагати, јер дође ли Тур |
| , на глави самур-калпак са челенком.{S} Изглед му није делијски, ал’ очи му доказују бистроћу, |
| шкоћа, решио.{S} Њега сви уважавају.{S} Изглед му је, истина, горд, но његовим разумом и војени |
| уверења ради, да је на добром путу.{S} Изглед и говор тако честит, да се не мога’ посумњати.{S |
| одма’ је и двор свој обичан весео и жив изглед добио.{S} Буди шта да је Милици и другим старији |
| ежао је код градских бедема, и давао је изглед оној тачки, гди се мала и велика Морава саставља |
| оз раздор свеколики народ подјармити, и изглед Марковог господарства уништити.{S} Како би се мо |
| ајвећег српског јунака.{S} Твој јуначки изглед свагда ће ми пред очима лебдити, и када се год у |
| апочели.{S} Косовска победа му је добар изглед за будућност давала, но опет, са оном војском ко |
| видећи да и по првом и по другом плану изглед није сигуран, представи Бајазиту трећи план, кој |
| чи пало.{S} Овако кад га к себи дозива, изгледа канда се с њим даље разговара о предаји Голупца |
| се стеже, њена господства ту више нема, изгледа код своје куће затворена, ту више за њу станка |
| ="496" /> његов патрон, оштро га гледи, изгледа као Реља крилати, коме ће о’ма мач севнути.</p> |
| S} Ферхад-паша не пријави турски селам, изгледа као Србин у турском руву.</p> <p>Поздрављају се |
| е, па оштар поглед баци на Ферхад-пашу, изгледа канда није дошао покоран да Голубац преда, већ |
| њега ушур узео.{S} Онај црни поред њега изгледа као јагње поред лисице.{S} Очи му једнако на св |
| сима склопљена велика златна пуцета, да изгледа у свези златној на прсима као златан оклоп, на |
| а.{S} Ту научи’ од Марка да Србији нема изгледа <pb n="490" /> ни спаса од властеле и велможа, |
| {S} Ти си син Вука Бранковића, који има изгледа да ће владати.{S} Као његов син, ти мораш и суд |
| преиначити, али је она сад за вас пуна изгледа — одговори Харалампије.</p> <p>— Е да сад не гу |
| да је ритар.{S} Деспот царска и јуначна изгледа.{S} Да није деспот, рекао би да је само за бој |
| рци међу собом покрвили, било је доиста изгледа да се исти врате откуда су дошли.</p> <p>Млоге |
| у годинама, али озбиљног, заповедајућег изгледа је била, и одржавала је ред у кујнској економиј |
| јуначког но мало одвећ упорног и гордог изгледа, тако исто и Војновић; а Змај-Облачић — страшно |
| арко, оштар поглед бацајући на јуначког изгледа младића.</p> <p>— Ја сам Ђурађ, син Вука Бранко |
| жи, сва су ђеца српског рода и јуначког изгледа, па се разазнати не може.{S} Бадава даје Раде р |
| ко је Марко био тако чудновато јуначког изгледа, и Ђурађ је за његове године величаствено изгле |
| пасније за народ, што сте обојица пуног изгледа, одважни и властољубиви.{S} Камо среће да је ко |
| осести, и до врати Голупца доћи.{S} Сад изгледа као заробљеник, и предат је на милост и немилос |
| ли би на ме и на зета мржњу.{S} Више је изгледа и користи крвне свезе са Циљским комитом.</p> < |
| ежу се ал’ им паша баци оштар миг, који изгледа као заповест, и тако поседају.{S} Харалампије н |
| н нема деце, после другог брака није ни изгледа да ће имати, а Гргура, Ђурђа старијег брата син |
| бава тек коњ, мач и копље, па прежесток изгледа.</p> <p>— Русна, дакле, не воли Светислава?</p> |
| мирити.{S} У земљи је Ђурађ слабог имао изгледа да са својима може што противу деспота произвес |
| га, велики је то враг, не видиш га како изгледа, као да је већ ђаво од њега ушур узео.{S} Онај |
| мора бити.{S} Јер само да га видиш како изгледа.</p> <p>Русна на то, као мало забринуто:</p> <p |
| деспот напи краљу и краљ деспоту, тако изгледа канда коме за покој душе пију.</p> <p>Деспотови |
| ало се говори, све је озбиљно, све тако изгледа канда је посмртна даћа.{S} И кад деспот напи кр |
| тек преко Јеремије добити може, и тако изгледа канда Јаблановић није баш задовољан, јер кнежев |
| ељство признати, па утолико већег имамо изгледа да ћемо какав честит мир учинити.{S} Што се тич |
| ује, баш мртва тишина.{S} Нешто свечано изгледа, канда је судница, ’де је Ферхад-паша судија, а |
| ’ ће у том запињати, јер ми ствар чудно изгледа, одскора добио сам глас из Браничева да Јеремиј |
| о појање сви сузе роне, сва црква тужно изгледа, богзна хоће ли када такови јунаци у ту светињу |
| ква хладноћа завладала да је слабог већ изгледа било да ће Русна моћи дуго у двору остати.{S} О |
| јводама види се брижно лице, како седе, изгледају канда су изложени и већ на белом ’лебу, а да |
| адесет година, које као једемске хурије изгледају, па му крваве очи са умиљним <pb n="320" /> с |
| дити, и сам би му простио.{S} Понајвише изгледају као неки богаљеви, па онда шарене хаљине, на |
| виде друкчије нег’ иначе, светитељи му изгледају канда баш гледе, канда ћеду прословити и запи |
| рло укусна јела потребују.{S} Јула сама изгледала је <pb n="365" /> као каква госпођа, премда в |
| диви, са драгим камењем украшена, дивно изгледала.{S} Боже мој!{S} Онда сам се први пут мога жи |
| а будала, нег’ код вас.{S} Те будале су изгледале на луде, а ипак нису, паметнији су нег’ други |
| S} Боже мој, како смо сви онда друкчије изгледали.{S} Камо сад такови јунака?{S} Онда нисмо пит |
| рапин; да сам био сасвим црн, нас двоје изгледали би као два рођена брата, још више, као две ка |
| са чохе рисати.{S} Тако су негда дивови изгледали.{S} Краљ гледи <pb n="397" /> на деспота, дес |
| дбе јошт Србин видео није, сви су гости изгледали као да су већ сад потурчени.{S} Један се од д |
| да била.{S} Но није ни чудо што су тако изгледали.{S} Откако је Србин на Косову изгубио, ражали |
| редстављало као светиња.{S} Калуђери су изгледали као неке светиње; у Дечанима, нећу да кажем к |
| /p> <p>Истина, у Жичи је млого смутније изгледало; овде, опет, било је све весело.</p> <p>Црква |
| дао; у данашње доба да се обуче у фрак, изгледао би као какав велики дух, жени, који још далеко |
| ом шатору, чудно је усред турског стана изгледао.{S} У глави му се свакојаке мисли преметале.{S |
| гово.{S} Боже мој, како је онда Београд изгледао.{S} Онда није било онде дрвених кућа; све крас |
| он је одвећ озбиљан био, и замишљен је изгледао.{S} Отац Харалампије био је добре воље и на св |
| шестоперни буздован у десници, тако је изгледао као Краљевић Марко кад је стамболкапију чувао. |
| еле.{S} Он није баш лудо но више лукаво изгледао; у данашње доба да се обуче у фрак, изгледао б |
| Ђурађ је за његове године величаствено изгледао, рекао би да је син Краљевића. -</p> <p>Донесе |
| лна је турска војска, сви ви с Мађарима изгледате као скакавац прам чворку.{S} Поразиће вас сил |
| сад, опет, представљало јој се како ће изгледати као царица.{S} Ове последње мисли умножаваше |
| у неком тајинственом, величанственијем изгледу.</p> <p>Ферхад хода тамо-амо, све иконе му се в |
| у вама брата нема, но овај делија је по изгледу исти Марко!</p> <p>— Ово је војвода Змај-Облачи |
| као орлови против вранах.{S} Већ смо се изглодали, бијући се са Турцима и покрај Тураках.{S} Са |
| оставити, па ће се они сами међу собом изглођати.</p> <p>Русна са Харалампијем једнако за Ђурђ |
| да држи кнежевиће, ако би Ђурађ пао ил’ изгнан био, по милости султана један од њих владати мож |
| тане поглавар народа, па да би после са изгнанијем турски’ пријатеља српску владу утемељио.</p> |
| ли би у очи, а Гргур је имао пријатеља; изгнати их, и то је зло, јер ће с Грцима, с лацманима, |
| месту, могу ли што изговорити?</p> <p>— Изговори све.</p> <pb n="330" /> <p>— Поздравила те Рус |
| сли султан и Турци на дивану, и што сад изговори’, из дивана знадем.{S} Јошт нешто да ти рекнем |
| а се Петошко удали, да што луђе јошт не изговори.</p> <p>Петошко, видевши да се удалити мора пр |
| ије моје душе.</p> <p>Тек што деспот то изговори, ево деспотовице Јерине.</p> <p>Јерина, красна |
| } То ће он објеручке примити.</p> <p>То изговори султан достојанствено, и мигом да знак да је с |
| .</p> <p>Деспот је то из чистог уверења изговорио, и радознал је шта ће на то Леонтије рећи.</p |
| <p>Ове речи је Леонтије узбуђеном душом изговорио, па умуче.</p> <p>Настане почивка.{S} Бурно ј |
| д таково што случавало, што човека мрзи изговорити.</p> <p>Но баш да видимо шта се и код такови |
| о јесам ли на добром месту, могу ли што изговорити?</p> <p>— Изговори све.</p> <pb n="330" /> < |
| е, ту је квасац злу.{S} Ако их из земље изгони, отићи ћеду у Цариград, у Млетке, у Угарску, па |
| дам, опустошиће нам земљу и, са Вуком, изгониће нас, па ћемо се потуцати од немила до недрага; |
| о, батал-манастир само што није запаљен изгорео.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња и уљезе у велик |
| ћу прије кућу запалити, и сви у њој да изгорјемо, негли што Ђурђу попустити, који ми не врати |
| Јеремија воле и свој кров запалити и ту изгорјети, нег’ли тако предати се.{S} Мађари су већ пос |
| е кнежевић сазидао.{S} Ту се поздраве и изгрле, брат и сестра.{S} Суза кане из очију Јерине, на |
| војводе биле.{S} Јест.{S} Али зашто да изгубе тако лудо и војску и своје главе.{S} Није то дос |
| ке, а са њом турско царство.{S} Бајазит изгуби живот, ал’ деци му остаде царство.</p> <p>Међути |
| ла, сад пак њега не има па као удовица, изгубивши мужевљеву заштити, све јој се виђело да ју ум |
| е делили.{S} Царица, откако је удовица, изгубила је пред њима полу своје важности.{S} Да је од |
| адобио, породица Гребљановића насљедије изгубила, и да то принадлежи оном који је част српске в |
| суседству Турака, да не би своја добра изгубили, турче се, а Турци потурченицима све њихово ос |
| беди видећи се, да не би он и народ све изгубили, даде половину српске земље брату Вуку да онде |
| пот Стеван с вами код Никопоља не бисте изгубили битку.{S} Ми Срби знамо најбољма против Турака |
| а сасвим прорешетана.{S} Многи су живот изгубили од сабље турске, многи су у валима Дунава смрт |
| рти, пак, сваки је увиђео шта су у њему изгубили.</p> <p>Красно га са’ране.{S} Жички калуђери с |
| е се опет на Јеремију.</p> <p>— Како су изгубили главе, кад су град предали — запита деспот.</p |
| мрти његове мало земља потресла и сунце изгубило своју обичну сјајност.</p> <pb n="362" /> <p>С |
| ињем, да ћу се прије потурчити, нег’ да изгубим заслужену мазду — рече Харалампије.</p> <p>Тако |
| Ја избегнем, но моју милу у тој гунгули изгубим.{S} Шта ћу сад?{S} Чујем да су је Турци заробил |
| > <p>— Није се већ победа могла добити; изгубио би био и своје људе.</p> <p>— Свет каже да је и |
| ружаном руком, допирали су до Грчке.{S} Изгубио је он брата и љубовцу, па му је остала сад само |
| н, па опет прави побратими.{S} Један је изгубио брата и љубовцу, а други отаџбину, па се у неср |
| Жигмунда одрећи.{S} Покрај Жигмунда си изгубио Мачву, Београд и Голубац.{S} Мађари нису у стањ |
| доста велика тако да се цео човек у њој изгубио и која је била са разним бојама намалана са оба |
| потрчи, и падне, у ужасном трзању живот изгубио се. </p> <p>Тако је и са Јаблановићем.</p> <p>Х |
| изгледали.{S} Откако је Србин на Косову изгубио, ражалило му се, огорчио се, јер од тог доба ос |
| ерали, кад је Лазогли царство на Косову изгубио.</p> <p>— Тко би знао куд се ђео, такова трта т |
| тебе не би хтео одбацити, морао би њи’ изгубити.{S} А он волије њи’ задржати, него ли тебе.</p |
| а ти ћеш у мени највећег твог пријатеља изгубити.{S} Ја сам Турчин зато да могу ође мом народу |
| ој сили подлећи мора, па ће и народ све изгубити.</p> <p>Кад је све наредио, повуче се у своју |
| о, плодна Ресава.{S} Све то сад мора се изгубити.</p> <p>Деспот потписује те наредбе влажним оч |
| о турском адету што учини’, могах за те изгубити главу.{S} Облачина је делија и своју душу окаљ |
| урчити.{S} Стадо ће Христово млоге овце изгубити.{S} Но послушајте још последњи мој савет.{S} А |
| и, па већ једанпут задобивено лако се и изгубити може, особито ако Србима <pb n="274" /> Мађари |
| одно говорити, пеки, морали сте царство изгубити.{S} Дакле такав је био тај Петошко-ефендија, д |
| ко да га већом војском опколимо, можемо изгубити мах, Турци горе навалити, па смо онда код Голу |
| а трава и земља, коју ће деспот наскоро изгубити.{S} Међу њима троножан столић, на њему пе’ари |
| поклонио, па ће у лежању светлост своју изгубити, као год што је моје Зулејке красота у земљи и |
| што испослујеш, јер ако ништа не буде, изгубићеш главу, ако ли свршиш, постаћеш одједаред пашо |
| говори ко сам и шта сам био, јер иначе изгубићу поверење, а ти ћеш у мени највећег твог пријат |
| а из далеке земље.{S} Цркве православне изгубише се у млоштву џамија као цвеће међу штиром и ко |
| ко да останеш за род изгубљен?</p> <p>— Изгубљен је онај пред богом и људ’ма, који туђе отима, |
| ичио, био му је утеха и нека накнада за изгубљен Призрен, за Приштину, за Крушевац.{S} А Голуба |
| </p> <p>— Дакле, тако да останеш за род изгубљен?</p> <p>— Изгубљен је онај пред богом и људ’ма |
| допадне турски’ шака, онда је сва земља изгубљена.</p> <p>Из речи познало се да је деспот јако |
| кришћане Србе продају као робу.{S} Вера изгубљена, стид од варварства збрисан.</p> <p>— Кад сам |
| исмо ништа окусили.{S} Од јуче, како је изгубљена битка, једнако јездимо; већ смо сваки по пет |
| ет Караманија турска остаје, и за Турке изгубљена није.{S} Но у Европи ’де је Турчин ногу метао |
| год што је моје Зулејке красота у земљи изгубљена.{S} Марко моје жалосне спомене од мене прима. |
| Ђурђу попустити, који ми не врати моје изгубљене баштине — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја се, оп |
| о него Лазарева породица, која је после изгубљене битке косовске поред себе само патријарха и н |
| упасти, но чекали су шта ће Срби после изгубљене битке чинити.{S} И Турке је иста битка јако о |
| ме одољети не би могао.</p> <p>— Дакле, изгубљено да се више не поврати? — упадне Облачина.</p> |
| кад је тако.{S} Морамо се усиљавати да изгубљено задобијемо; но ако нам то није могуће, а оно |
| </p> <p>— Не бој се, Облачино, још није изгубљено докле је нас.</p> <p>Тако се деспот са војвод |
| е време, ако бог да, да ће наши потомци изгубљено опет задобити, али засад нуждан нам је мир, д |
| садање доба што их има доста који траже изгубљену владу своји’ преткова, и који се сада претенд |
| еремија ништ’ не уступа.</p> <p>Жигмунд изда заповест, да ако се град за осам дана не преда, по |
| <p>— Ако баш није на ино, нек му се све изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је добити фет |
| оведати све донде док му се то благо не изда.{S} Повеља ће му се за то издати, и овлашћење да у |
| олупца не предајем, док ми зајамчено не изда.{S} Оче Харалампије, ето ти књига повеље, чати шта |
| и у Угарску не задиру.{S} Најпре нек се изда по уговору што се издати има, а после можемо даље, |
| кад се град преда онда Јеремији нек се изда благо — рече Исак-паша.</p> <p>— А шта ћемо са Нов |
| предати се може ако све то што се иште изда, а иначе да неће ни њему ни Жигмунду града издати. |
| ави кад је с коња спао, пре нег’ што ће изда’нути, брижан за опстанак Србије.{S} Можда му је у |
| исао да им се све по Стевановом уговору изда.{S} Мачву ћеду Угри сами посјести, а Београд ћу им |
| у, може их изискати од Ферхада да му их изда, а тешко му је то укратити, а да се деспоту не зам |
| свег лепог гласа нешто чудно, смешно је издавало.{S} Кад је појао на бденију „<title>От јуности |
| ства.{S} Гласови фини, ал’ је све нешто издавало на данашње веселе опере.{S} На пример, калуђер |
| нтија.{S} Колико је ту славе и грјехова издавано, знаш какви су били Комненовићи.{S} Манојло Ко |
| био последњи српски град, ког би Србија издавати имала, и то као својим савезним пријатељ’ма пр |
| ка.{S} Издаше нас Арнаути, но још горе, издаде нас Вук Бранковић.{S} Све је пропало.{S} Но дајт |
| ке сам дане провео, Јерино.{S} Јеремија издаде Голубац Турцима, Мађари потучени, но бриге им ни |
| и мрзим га зато што ми одмах награду не издаде да Голубац предам.</p> <p>— Па кад не издаје што |
| а удата за Вука и Обилића.{S} Један нас издаде а други погибе без да је какву потпору нам остав |
| Ферхад-паша дозивље бимбаше и миралаје, издаје им заповести, да буду на опрезу, да не би опет к |
| ad> <p>Кад су се војводе разишле, Ђурађ издаје наредбе да се преда Мађарима Мачва и Голубац.{S} |
| е да Голубац предам.</p> <p>— Па кад не издаје што треба, нема вјере у њему — рече Харалампије. |
| ву и свом народу добро чини, а ви народ издајете.{S} Петошко је своје сједе власи поштењем покр |
| е чиниш, као сад Турчин, нег’ Јеремија, издајица вјере и народа.</p> <p>Ферхад-паша устаде и ру |
| т народа од друге цепа, и нек’ се такав издајица смрћу казни — рече јачим гласом Новак.</p> <p> |
| и своје људе.</p> <p>— Свет каже да је издајица.</p> <p>— Време ће показати да је спаситељ био |
| е долази светлим веселим образом, он је издајица над издајицама, па се од Ферхад-паше многоме н |
| >— Нек се донесе закон да је сваки онај издајица отаџбине и народа, који државну владу себи при |
| доброг корјена прорастјео.{S} И ја сам издајица, ако је Вук то.{S} Покашћу да нијесам издајица |
| а, ако је Вук то.{S} Покашћу да нијесам издајица, и освјетлаћу образ мог прађеде <ref target="# |
| бе на Косову.{S} Вук Бранковић није био издајица, но зао глас дуго траје.{S} Спјевали су Вука к |
| су изнијели да је мој ђед Вук Бранковић издајица, да је издао Србе на Косову.{S} Вук Бранковић |
| на Мађаре шта ноћу раде.{S} Јаблановић издајица, ал’ искусан војвода.</p> <p>И Харалампије изр |
| а о откупу Голупца нек је ова осуда.{S} Издајицама рода, народа главе имаду се одрубити.{S} Ако |
| лим веселим образом, он је издајица над издајицама, па се од Ферхад-паше многоме нада.</p> <p>К |
| d>XXIX</head> <p>Кад је Ферхад-паша над издајицама суд свршио, сад је опет рахат, и ишчекује де |
| ицу да подели благо, откуп Голупца међу издајицама.{S} Тако Ферхад Исак-паши каже.</p> <p>Исак- |
| тиснуо, спасао манастир Св. Богородице, издајице Јеремију, Јаблановића и Харалампија посекао.{S |
| издајице. [С] Исак-пашом свршио сам да издајице погубим, а да с њиме благо подјелим.{S} Што бр |
| о.</p> <p>— Ево откуп Голупца, ал не за издајице. [С] Исак-пашом свршио сам да издајице погубим |
| сте млади, као и ја, негда јунаци а сад издајице, а ти Харалампије, ти си био увјек зао демон у |
| штење довека сте погазили; ви сте праве издајице.{S} И ти, Харалампије, нијеси који у нужди теш |
| ановић, негдашњи јунаци од Искра, после издајице.</p> <p>А тако је и Харалампије своју грешну д |
| м једног таког Турчина нег’ све народне издајице као што би Јеремија, бог ти душу и срце кријеп |
| е, и ви сте то крило одсекли.{S} Ви сте издајице.</p> <p>Ферхад те речи громким гласом изрече, |
| пот.</p> <p>— Само грабљивце, грамзивце издајице мораду се искоријенити.</p> <p>Тако јошт неко |
| агаће своје и у турству бољма, негли ви издајице на кућевном огњишту, у својој отаџбини, коју с |
| утим бојевима увеџбао.</p> <p>Деобеници издајице виде да су криви, и као окривљени чекају осуду |
| ки жар и светлост обузе, канда би и сам издајице казнио.</p> <p>Ферхад настави.</p> <p>— Видите |
| ампије —- рече удивљен деспот.{S} То су издајице, посвјетила ти се српска рука, Петошко.</p> <p |
| л столеће и јошт Вука држе, спјевају за издајицу.{S} Ја, његов унук од племена Бранковића, пока |
| чује се глас.</p> <p>— Не пуштај натраг издајицу.</p> <p>Чује то Јеремија и побоја му се у срцу |
| раг_ повукао и гледала га је као правог издајицу, његови приврженици, напротив, за заслугу су м |
| лас дуго траје.{S} Спјевали су Вука као издајицу, и што се пјевало, ужљебило се у срце народа, |
| досав.</p> <p>— Треба на опрезу бити да издајника оданде извучемо и казнимо.{S} Сад на коња и с |
| римо, да предамо и ово мало Србије, као издајници, бит’ не мере — упадне громко Облачина, ухват |
| дице, о срамној погибији Харалампија, и издајничких војвода, којима свемогући Бог нек буде мило |
| а, неће тражити у лози Бранковића сјеме издајства, корјен несреће.{S} Дакле знај, држаћу ђе тре |
| > град од Јеремије примити.{S} Да не би издајства, не би Голубац Турци добили.</p> <p>— Све је |
| спот. — Јесу л’ добили награду за откуп издајства?</p> <p>— Јесу л’, сад ћеш видити, хајд’те са |
| не преда Голубац, ту је већ пријевара, издајство, ја на твом мјесту одмах би га задржао, а сад |
| им се прилике, где се ђаво са јунаком, издајство са поштењем бори, и како ће ђаво да побједи, |
| више припада.{S} Сватко се правда да је издајство његова заслуга, и нијесу се могли подијелити. |
| наклоњени били, него у они’ који су га издајством опорочавали, и зато после косовске битке тем |
| оштењем покрио, а ви сте своје обрукали издајством.{S} Знаш ли, Јеремијо, шта је Голубац?{S} Го |
| и деспот, а за њима сви, већ се наредбе издају да се војска на ноге дигне, па даље које Дунавом |
| Харалампије, и преврн’о очи, које више издају нег’ језик.</p> <p>Ферхад га је разумео.</p> <p> |
| љиво, лице му се смеши, ал’ очи му бољу издају.</p> <p>— Ха, да нас Харалампије исповједи, то б |
| седне.{S} Служитељи, по реду дворском, издалека су ходали чекајући на какав миг ил’ заповест.< |
| покривеном главом, а ти из љубопитства издалека за њом гледиш, а она од ветра бранећи се катка |
| штроуман и на све решителан.</p> <p>Кад издалека чује неки жагор међу служитељима, остави спава |
| лампије.{S} Његовом доласку следовао је издалека неки смех дворских служитеља.{S} Они се, ваљда |
| ија зачуди се, тог у њега нема.{S} Бије издалека јунака, пробија и штит и панцир.{S} Краљ Жигму |
| и с’ силни Татарине,</l> <l>Па на Србље издалека виче,</l> <l>Да би мејдан рад дјелити с киме</ |
| њима диже?</p> <p>Шта се то тако праши издалека?{S} Ил’ је то какова војска; ил’ сватови?</p> |
| ода, који су на бојном пољу цара Лазара издали, такође су се ту налазили.{S} Они су били поглав |
| наци били, па су свој род, рођену земљу издали Турчину.{S} Ферхад-паша их погуби, ал’ у турском |
| ренети, јер ту немају места они који су издали род и часни крст.</p> </div> <div type="chapter" |
| осам места означених звездицом у првом издању (<hi>Недељни лист</hi> бр. 25, од 21. V1/3. VII |
| би, Ферхад-пашу, нашег Петошка, не би’ издао, ни теби самом, да ми не каза да ти је био побрат |
| ају, јер им је већ деспот унапред налог издао да се од трпезе одмах за пут спреме, јер су већ Т |
| е мој ђед Вук Бранковић издајица, да је издао Србе на Косову.{S} Вук Бранковић није био издајиц |
| дговори Јаблановић.</p> <p>— Ако нас је издао, да ми га је да му кожу одерем прије нег’ што ћем |
| нужно да сви на Косову изгину.{S} Није издао Вук на Косову, он је спасао Босну, јер да се са с |
| ром. </p> <p>— Можда нас је Харалампије издао, благо је са собом носио за паше, богзна куд је о |
| аблановићу, он је био који вас је Ђурђу издао.{S} Идем султану као поклисар, онђе ћу се за вас |
| ма, ал’ колико познајем Јеремију, града издати неће, затезаће се.{S} Властољубив је и грамзив, |
| иначе да неће ни њему ни Жигмунду града издати.</p> <p>Харалампији је сад жао што се са војвода |
| ј излазио.</p> <p>— Јеремија ће Турцима издати град.{S} Већ одавна шурује са Турцима, хоће да а |
| Угри довезоше.{S} А благо ми можеш овђе издати, а ја ћу ти дати листину да ти Голубац предајем. |
| и све ћу ти исповједити, само немој ме издати.</p> <p>— У Турчина је тврда ријеч, а не као код |
| са Жигмундом, само обречено мора ми се издати, онда је мени и сам Јеремија дужан, и Голубац др |
| S} Најпре нек се изда по уговору што се издати има, а после можемо даље, јер тако ћемо тек мађа |
| ити пред народом вероватно.{S} Ја ћу се издати за пријатеља Бранковићеве лозе, али не Ђурђа дес |
| а ријеч, поштену, богоугодну тајну знам издати нећеш.{S} Знаш тко је тај Петошко? <ref target=" |
| закунимо се сви, да нећемо тајну ником издати!</p> <p>— Нико не сме о томе изван нас шта знати |
| благо не изда.{S} Повеља ће му се за то издати, и овлашћење да у име Ђурђа, који опет у име дес |
| отребно.{S} А султан, како види уговор, издаће берат да се деспот Вукогли признаје за владара С |
| </p> <p>— Ништа друго, но само да ме не издаш.{S} Ником не говори ко сам и шта сам био, јер ина |
| S} Погибе цар, изгибе српска војска.{S} Издаше нас Арнаути, но још горе, издаде нас Вук Бранков |
| м као да помири две таруће се породице, издејствовао је мир између Милице и Вука, таковим начин |
| асљедника дорастао, како је и при самом издисају душе изрекао: „По Ђурђа! по Ђурђа!“ Са тим је |
| горе бацају, из ноздрва им модар пламен издише, и ржећ загризују доламе јунака, а боја нема.{S} |
| ити.{S} Чудна среће промена.{S} Но Срби издржали су последње нападаје Татара, и са тим спасли с |
| евоље.{S} Но напосљетку већ нисам могао издржати.{S} Пазило се на мене јако и почну ме не само |
| светити.{S} Напослетку, нисам већ могао издржати, јер видео сам да игуман само то жели да мене |
| та овом снагом на ноге стати, и дурашно издржати, јер у овим неосвојеним, од Турчина нетакнутим |
| pb n="250" /> <p>Калуђер још није се ни издувао, па са честим запињањем гласа почео је говорити |
| где га пастири умлате, а он се врати да изеде зеца; но лисице су већ изеле зеца, и наместо тога |
| на месту оставе зеца а да га онда скупа изеду кад још што улове; овај други курјак био је лаком |
| е врати да изеде зеца; но лисице су већ изеле зеца, и наместо тога наишао је на ловца који га у |
| н једва дочекати, па ће опет бити Ђурађ изигран.{S} Него чуј, побратиме, стој код горњег моста |
| једно, а они су друго, нити ће нас ико изиграти.</p> <p>— Време је да се и за ме побринеш, дос |
| од Радосава, који како зачу глас трубе, изиђе ван на дочек Јеремији с ким се поздрави и пољуби. |
| имају; та не један с једном не може да изиђе на крај, па жена не може да се слаже са свекрвом, |
| народу светлети, да из варварског мрака изиђе.</p> <p>Већ два дана прође, а деспот још не показ |
| се ропски поклони, и праћен од сејмена изиђе и у свој чадор оде.</p> <p>Султан и паше при изла |
| нда ћемо говор продужити.</p> <p>Јерина изиђе, а деспот по дворани шеће се горе-доле, промишља, |
| фана.{S} А Теофан красно одметанише, па изиђе, и оде управо међ’ млађе, с кима ће и ручати.{S} |
| <p>— Нек се унесе благо.</p> <p>Бимбаша изиђе, и заповеди сејменима да унесу благо.{S} Ту је и |
| ор.</p> <p>Помоћу неких грчких великаша изиђе му за руком ухватити и затворити Ђурђа.{S} Најпре |
| чује се глас.</p> <p>Јерина из дворане изиђе деспоту насусрет, ту је и сва чељад.{S} Мара кнег |
| одма’ жели видити.{S} Тек што дворјанин изиђе, а војвода Драгаш са Вуком већ дође.</p> <p>Драга |
| ред собама Харалампија који им насусрет изиђе.</p> <p>— Добродошли, господо моја!</p> <p>— Здра |
| ких лешева.</p> <p>Бура престане, месец изиђе, и у тихој појци ветрић ћаирка над мртвим јунацим |
| вреће, и положе пред ноге Исак-паши, па изиђу.</p> <p>— Ево ти половине од откупа Голупца, поло |
| буле чува да из куће или кроз баште не изиђу.{S} Све се то мени допадало, али само то не — да |
| Ту је и игуман Радосав.</p> <p>Сејмени изиђу.</p> <p>— Дакле, по уговору имали бисте се тако п |
| Цариграда,</l> <l>Ал’ Грци им насусрет изиђу</l> <l>Са Турцима и Татари љути.</l> <l>Обе војск |
| глас чује — Јерино, охрабри се.</p> <p>Изиђу из града по спуштеним мостовима, град је већ за л |
| ти, хајд’те са мном ван у шетњу.</p> <p>Изиђу из трапезарије, бимбаша их дочека, и сад се шетај |
| на да су кнежевићи у манастиру, може их изискати од Ферхада да му их изда, а тешко му је то укр |
| о су раскошна, у Лазарево доба, господа изискивала.{S} Кадгод, у време жупана, из лова долазећа |
| стина, но у онај пар тако је стање наше изискивало.{S} Ти си онда морала од двора за неко време |
| старијим на срцу лежало, дворски је ред изискивао да докле су гости ту, весело мора бити.</p> < |
| ређене ми брачне свезе.{S} Част ми пак, изискује последње моје судбе верно држати се.{S} Ја на |
| а би узео на се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика награда.</p> <p>Ђурађ је знао вољу де |
| њи мој положај друге, а не твоје савете изискује.{S} Толике беде и патње научиле су Ђурђа Бранк |
| и властелина, који у овако опасно доба изискују да се најпре бједа отклони, па онда тек да се |
| морала подлећи.{S} Маџари, опет, од нас изискују да смо увек против Турака, кад се год њима доп |
| нути.</p> <p>И Ђурђу не могаше из главе изићи шта Турци са таковом женидбом намеравају.{S} Неће |
| девет Југовића, нису им могли из главе изићи.</p> <p>Ђурађ зажели Марка видети.{S} Као младић, |
| о Турцима предамо град, морамо из земље изићи, па куда ћу ја онда?</p> <p>— Не бој се, оче, и т |
| Стеваном сајузи, могли би Турци напоље изићи као што су и ушли.{S} Но две главне породице суко |
| ивао је да ли ће ко изнутра опет напоље изићи.{S} Међутим, Петар и Митар, добро наквашени, истр |
| било тако ласно као са осталима на крај изићи.{S} Марку се могло рећи да треба овог или оног вл |
| S} С њима, ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би подбадању српске властеле.{S} Да |
| чане, онђе ћу ја с Турцима опет на крај изићи, нег’ да паднем деспоту у шаке, јер кад се ви изм |
| е тако строго, само што не сме на видик изићи.{S} И султан пије вино и све паше, само скривено, |
| алуђер казао да са мном нико није могао изићи на крај.{S} Но шта ћу када се већ тако збило.</p> |
| ородице под Високом.{S} Кад је из града изишао, пројурио је кроз танке редове мађарских стражар |
| они овамо-онамо тумарали, а ја би’ онда изишао па би’ их појединце рибао.</p> <p>— А откуда би |
| уману годило.</p> <p>Брат Теофан кад је изишао, пред куварицом трипут је од радости горе скочио |
| е, како би’ ја с њима као трећи на крај изишао.{S} Можда ћеду се и њи’ двојица у делби покрвити |
| тазу померио, не могу да спавам, па сам изишао прохлађивати се — рекне калуђер, који је једнако |
| то ме видите; не могу да спавам, па сам изишао мало на чист ваздух, па сам се тако шетао по баш |
| малом властелом Турци би лакше на крај изишли.{S} А да те сатру, овако су ствар удесили.{S} Ка |
| о брзо уклонити се, но није му за руком изишло, јер није добро познавао унакрст свуда пружајуће |
| ити господар?</p> <p>Вук у више прилика изјави своје незадовољство према деспоту, пусти се у та |
| ве, ал’ није могао то докучити јер Мара изјави да Вук, као прави пријатељ народа, донде садашњу |
| ст обуздати, да своје чуство искрено не изјави.</p> <p>— Знам шта мислиш — рече Милица — теби ј |
| ној намери говорила.{S} Штавише, она му изјави да га и сад искрено воле, и тек... не зна ни сам |
| и.</p> <p>Патријарх замоли царицу да би изјавила шта Турци желе.</p> <p>Милица им све представи |
| S} И ја сам сад овђе вас скупио, да вам изјавим, да доиста хоћу руководити народ.</p> <p>— Десп |
| ти хтела, он је њој одма’ њене слабости изјавио, јербо је знао која на кога поглед баца.{S} Јул |
| ди.{S} Народ је већ о том своју пресуду изјавио у својим песмама, дижући га као свог првог јуна |
| лампије. — Кад кнезови код вас буду, па изјавите народу да за њи’ устајете, да право и првенств |
| а особито за жут новац, и највећу тајну изјавити готов био.</p> <p>— Е видиш, човече, како сам |
| и.{S} Сад би, дакле, најбоље било да ти изјавиш Милици да желиш с њом у сродство и пријатељство |
| ли се може што у миру учинити.{S} Зато изјављујем ти, да донде, докле се међу вама што не уред |
| аклетва свагда света и нерушима, и зато изјављујем да вероломно ни сад поступати нећу.</p> <p>С |
| добије неба, које жртвујућу се невиност изјављују.{S} Она је била прекрасна као што само једна |
| <pb n="495" /> <p>Отац Радосав исприча, изјадикује се, и што збори, Ферхад-паши тако долази, ка |
| и на ону страну завијати, па сад нек се изјадикује, јер са јадиковањем, са сузама, млого ће се |
| јазиту живо представи стање Срба.{S} Он изјасни султану да са Србима није тако ласно војевати к |
| p> <p>Милева се зарумени, није си знала изјаснити зашто баш њој да се то пошље од турскога цара |
| са понижењем Бајазитовим.{S} Кад кудгод изјаши, пре нег’ што ће једном ногом у зенгију, стане д |
| ане дужан, ма му тко шта рекао, а и све изједначи тако, да кад у једног задирне, а други се сме |
| ник Бранковићев млого пута се опасности излагао, па зато се сад и надао великој награди.{S} Но |
| игмунда не хтеде притећи и своју војску излагати.{S} Као што је искусан био, можда би и успео б |
| ше срца деспота.{S} Тежак је по деспота излазак, почетак и крај.{S} Да није у њему бујна крв Бр |
| ги своје дане, зебећи у срцу, чекала је излазак целе ствари.</p> <p>Кад наједанпут опет турски |
| .</p> <pb n="526" /> <p>Деспот и Јерина излазе, за њима остали.{S} Игуман Рувим и остали калуђе |
| страна кипте, све нови и нови на видик излазе, а кћи Розгоња Цецилија је у Ласловару, Дунав је |
| својим војводама, својтом.{S} Из града излази Облачина Раде са телохранитељи, да краља дочека, |
| цо моја — притворним гласом то изрече и излази а Пајсије га прати.</p> <p>Сад се и с Пајсијем о |
| ула, једна од куварица, често је напоље излазила, кад замало ал’ она са притворним страхом утрч |
| он је знао да Харалампијеве услуге нису излазиле из чистог извора, но из себичности, злобе и па |
| м деспот Стеван тешко је с њиме на крај излазио.</p> <p>— Јеремија ће Турцима издати град.{S} В |
| а је знао чинити?{S} Рат је сумнителног изласка, а притом заклетву би нарушио, а нарушена клетв |
| вој чадор оде.</p> <p>Султан и паше при изласку његовом презрено га гледе.</p> <p>Неки, безевен |
| граду примиче.</p> <p>Јеремија кадикад излеће из града са своји коњаници да Мађаре у примаку з |
| тој пламеној муњи која из гвоздене цеви излеће.</p> <p>Дођу у дворац.{S} Седају оба замишљена.< |
| ли су јошт ту остати, док им се ране не излече.</p> <p>Међу Турцима бијаше један млад јунак, из |
| добио и не бројим за ране, давно су већ излечене сасвим, но имам ји јошт неколико које ми јошт |
| но зли нису му дали сву његову доброту излити.{S} После смрти, пак, сваки је увиђео шта су у њ |
| ам Крушевац бивао је турским нападајима изложен.{S} Београд и Смедерево, то су јошт била места |
| {S} Ако се са Жигмундом сајузи, први је изложен најжешћем турском нападању. <pb n="363" /> Па а |
| ом времену гди је сам Призрен опасности изложен био, царска породица, по налогу Лазара, своје с |
| рпској пара нема, и да је већ и сам цар изложен њи’овом упливу...{S} Цар је због Вука према сам |
| не зажели, јер онда није њиховом упливу изложен.</p> <p>И Милева, да није била царска кћи, да н |
| жно лице, како седе, изгледају канда су изложени и већ на белом ’лебу, а да их скоро црна земља |
| pb n="452" /> <p>— Доста смо се на путу изломили, сад мало рахат, па онда опет на посао.{S} Ето |
| ер да их чува, куд би они из града сами измакли.</p> <p>— Калуђер их, додуше, чува, ал’ ја ни с |
| отив трајне силе бранити може, а може и измаћи и до Београда повући се, ’де ћеду опет Мађари до |
| ушке пљесне у штит, и продере га, прође измеђ леве сисе и савијеног лакта, кругље силно, не ран |
| чи срца јој се коснуше.</p> <p>Русна је измеђ’ осталог споменула, како завиди Мари кнегињи, што |
| } У братским размирицама <pb n="401" /> између Стевана, брата му Вука, Ђурђа Бранковића, увек с |
| имао своје царство?{S} И каква разлика између <pb n="451" /> Петошка и Ферхад-паше!{S} У српск |
| везе са Турцима, у деобеним размирицама између Стевана, Вука, Ђурђа, све је Јеремија упрсте зна |
| кључи савет:</p> <p>— Видим да је народ између две ватре; ако се Милева не да, Турчин ће напаст |
| примирје учини и да се покуша примирје између Бранковића и царице, поред султановог посредовањ |
| рци већма стешњавају, већ смо се стисли између гора, Дунава и Саве.{S} Народ се почиње турчити. |
| њен Харалампији, ипак није се прам овом између четири ока као такав <pb n="427" /> понашао, нег |
| таруће се породице, издејствовао је мир између Милице и Вука, таковим начином, да једну опредељ |
| Марка, па да се тим браком савез и мир између царске и Вукашинове породице закључи, <pb n="217 |
| а није му била у стању ћуд и страсти му изменити.{S} Освета, пакост и високоумије није га остав |
| > <p>У граду мађарски војници српске су изменули.{S} Београд је сад мађарски град.</p> <p>На се |
| тако рећи, код куће.</p> <p>Ферхад-паша измери погледом Јеремију, понуди га да седне, и он сам |
| јане на освету и слободу буди.{S} Ти си измет свете цркве, и нијеси достојан живота.</p> <p>Фер |
| делијским дечацима, ма јунацима, руглу изметнут.{S} Није могао с њима клипка вући, плоче бацат |
| тни био, Петошко је био несретна, руглу изметнута луда, а кад је српски народ несретан, његова |
| а дочекали да се тај уговор повреди.{S} Измећу два зла, мање треба бирати.</p> <p>— Турци чуше |
| } Од лацманства лакше је се бранити.{S} Измећу два зла, боље је бирати мање.{S} И кад би се и у |
| и били у манастиру.{S} То је била тајна измећу Јеремије, Јаблановића и Харалампије, а калуђер з |
| вор се не сме рушити, јер би онда дошли измећу две ватре, Угре и Турке.{S} Турци би једва дочек |
| ика, а да се једаред начини крај распри измећу Бранковића и Лазаревића.{S} Деспот је искрено ми |
| а и покрај Тураках.{S} Сад опет стојимо измећу Мађара и Турака као укопани, да се мицати не мож |
| аплашени растрзају се од својих јунака, измешају се без реда, страшан притисак, по нагону једно |
| ало за косе и за браду, па се опет лако измиримо, јер помирење и вјера налаже.</p> <p>— Пеки, а |
| овић преко своје матере Маре већ одавна измирио се са Стеваном.{S} Стеван без деце, уочио га си |
| уз Стевана.{S} Када се Стеван са Ђурђом измирио, војевао је са Ђурђом против Турака.{S} У велик |
| и.</p> <p>— Знате да сам се са деспотом измирио, да ме узео као сина, као насљедника и да је ме |
| то ћитап, да се најпре тучете, па онда измирите, боље пак вас уче да се не тучете, па не треба |
| уче да се не тучете, па не треба да се измирите.{S} Па јесу л’ сви ваши дервиши такви?</p> <p> |
| да паднем деспоту у шаке, јер кад се ви измирите, може пасти сав терет на мене, канда сам ја са |
| је Русна по својој дворјанској дужности измислила да би царицу забавила, и тек последње дворкињ |
| пије, никад још ниси таково што паметно измислио.{S} Остајемо, дакле, при том — рече Прибац.</p |
| То неће добро бити.{S} Ја би’ друго што измислио.{S} Ти ако се одма’ појавиш, наићи ћеш на вели |
| дати најпре на муке, какве само Турчин измислити може.</p> <p>То изрекне Ферхад и махне главом |
| , којим на лицу читати можеш да је пост измишљен само калуђерима да пркоси, и зато и чекају да |
| водили, што је год од добротворних душа измолити могао, шиљао је у Скопље да српско робље из ве |
| Турци комад по комад отимаше.{S} Народ изморен није могао као у старо доба толики отпор дати.< |
| сна, тешки оклопници читав дан ка коњу, изморени, би л’ спасили све, а да се тако упустили у бо |
| Бајазита у ропству задржи, да га јадно измори.</p> <p>Гргур, Милева, Леонтије и Светислав, сад |
| нако јездимо; већ смо сваки по пет коња изморили амо хитајући — рече царевић, па са својом друж |
| авати разне народе и њи’ове обичаје, па измучени вративше се у свој род, што су на страни добро |
| е му се, што је ваше неприлике на видик изнашао.{S} Познајем вас све у главу, били сте млади, к |
| ће му доскочити.{S} Ако је кога љубовца изневерила, при чаши винца тражио је утјехе и мислио о |
| хад-пашу, Петошка, који као Турчин није изневерио Христа Спаситеља, који га је под својим имено |
| чин, ал’ крсну моју вјеру и крв нијесам изневјерио.{S} Турска вјера стоји ме толико као и турск |
| е Голубац предати мора, све је већ онде изнемогло.{S} Прошао је рок примирја, а Јаблановић град |
| ремија прослови.</p> <p>— Већ ми миш’ца изнеможе, а Турака нема, па нит’ Харалампија.</p> <p>— |
| ди су у великом почитанију, особито кад изненада што паметно изрекну, мисле да пророк из њи’ го |
| опаст народа.</p> <p>Петошко је оставио изненада дворе царице Милице, ником се не јави, и оде у |
| је не би Турци какогод и код Ласловара изненадили.{S} И та војска је била сасвим прорешетана.{ |
| равно, не.</p> <p>— Како би могао човек изненадно до ње доћи да се насамо поразговори.</p> <p>— |
| о улак од деспота.</p> <p>Јеремија радо изненађен, улака дозива.</p> <p>— Ваљда се покајао — ре |
| Ђурђа довде домамио, тешко да би’ перје изнео био.{S} Било је ту гунгуле, Облачина и Кајица очи |
| истала <pb n="543" /> је на све, што се изнесе из прве трапезарије, то се меће пред Теофана, па |
| дма’ даде Јусуф преда се благо донешено изнети.{S} Милица се јако зачудила.{S} Тек у двору Душа |
| народ, понос мог племена.{S} Душмани су изнијели да је мој ђед Вук Бранковић издајица, да је из |
| одважности, распространио и утемељио би изнова српску државу.{S} Они су били два орла у једном |
| Смедереву Ђурађ.</p> <p>Београд се као изнова подигао.{S} Деспот је силни новац жртвовао на, у |
| в цељ му је била мир укрепити, да би се изнурен му народ опоравио.{S} Међусобно су се посећивал |
| аква је била црква жичког намастира?{S} Изнутра цела од латинског мермера, сребра и злата.{S} С |
| трчи, стао је и очекивао је да ли ће ко изнутра опет напоље изићи.{S} Међутим, Петар и Митар, д |
| а, суво месо, сува риба, вино, све је у изобиљу.</p> <p>Копају се опкопи, јаркови се водом испу |
| аћи.{S} Има ’шеничне земље, виногради у изобиљу, ту су шуме, тма чекињастих животиња, шуме пуне |
| за руком пође, ту си и ти с нами, твоје изостати не сме, израдићемо да буднеш први у цркви, и б |
| што о том, па ако је могуће да се ствар изравна.</p> <p>— Немој о том ни говорити.{S} Ја не мог |
| /p> <p>Још се светују, и Ферхад-паша то изради да Исак-паша остане у Голупцу, а он управо у Јед |
| тамо остао?</p> <p>— Ваљда је трта тако израдио да се онђе подијелимо, па да идемо тамо обоје.< |
| од Мађара, ал’ треба им мир код Турака израдити.{S} Тако кривудајућа се стаза народ од пропаст |
| расан оклоп, каквог само францеска рука израдити може.{S} До њега и за њим војводе, све саме де |
| <p>Деспот се узда у Ферхад-пашу, да ће израдити код султана како само најбољма може, а код кућ |
| ти и ступи с њим у погодбу.{S} Ђурађ ће израдити Јеремији код деспота власт над Браничевом и Ре |
| приликама и с малим велико је кадар био израдити, јер је умео погрешком противника користити се |
| промишља.</p> <p>— Јеси л’ кадар све то израдити без да идем на ноге, ни султану ни везиру.</p> |
| си и ти с нами, твоје изостати не сме, израдићемо да буднеш први у цркви, и богате баштине.</p |
| проговоре.{S} Велико распетије дивно је израђено, на њему је пет година без престанка рађено, п |
| златом оковано еванђеље, и крст, у ком израђено почива парченце светог дрвеног крста, на ком ј |
| а красна девојка.{S} Стаса танког, који изражава њежну младост, лица белог и руменог, косе смеђ |
| ак; који неку тежњу за нечим хасновитим изражава.{S} Она, истина, није још с тим задобила мисао |
| Ово војничко чувство највећма се у њему изражавало у веселом друштву, поред добре метохијке, а |
| ј је већ предстојала, но слика јој опет изражаваше неку љупкост која је обично само младости ур |
| а ружан; но, поглед му је био жустар, и изражај цео оштроуман.</p> <p>Деспот кад га је први пут |
| мало изванредан поглед такав је смешан изражај калуђеру дао да млађи, који су за трпезом седил |
| Турбан зелен дичио му је главу и блед, изражаја пуни образ.{S} И из пространи’ његови’ хаљина |
| , очи, истина, слепе, ал’ велике и пуне изражаја, лице доста румено; још се на истом лицу позна |
| } Очи тамне и жалосне.{S} На лицу му је изражена борба, коју у срцу свом осећа.{S} Бранковић сн |
| т лета, сув, висок, жуто лице и на њему изражена божанствена питомост, чело повеће и борама пре |
| итати да се искрено моли, видиш на њему изражено покајање и надњу.{S} Јерина скрушеним срцем гл |
| це, опростити, ако моме мњењу слободног израза дајем.</p> <p>После ових речи Русна је мало узда |
| лика седа брада дичила му је пун светог израза образ.{S} Новак, негдар славан војвода сад већ с |
| стве.{S} Лице њихово, глава, племенитог израза, но нема очију, да им душа из њих говори. — Као |
| Петошкине речи, и као неку малу освету изрази тиме проти’ Светиславу за први његов познати сме |
| </p> <p>Милица, да би своје мнење бољма изразила, продужи мало ћутање, и посадив се под једну г |
| ежала је нека сакривена освета, која се изразила у његовом погледу, којег је бацио хитро на Све |
| ле, свагда је сутрусан, без да зна бољу изразити.{S} Погледајте данашњег Србина, хоћете ли виде |
| е онда тек бити: „Погибел твоја от тебе Израиљу“.{S} Сваки дан ми по бегунцима из долње Душанов |
| мешовитом стилу онога времена зидано, и израчунано на нужду и обичаје оновременог српског госпо |
| ни помислио.{S} Тако што је и код Искре изредио, и Турке потукао. </p> <p>Исак-паша мисли се, д |
| </p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>У трапезарији нема стола ни столице, с |
| </p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>Ферхад-паша дозивље бимбаше и миралаје |
| адар изредити [са] Голупцом, може и сам изредити.</p> <p>Тешка им лака ноћ.</p> </div> <div typ |
| рцима против Мађара.{S} Тко би кадар то изредити, да српски народ уједно сабије, том би се и са |
| ити неће, јер што би Јеремија био кадар изредити [са] Голупцом, може и сам изредити.</p> <p>Теш |
| ’ искусан војвода.</p> <p>И Харалампије изређује своје припреме.</p> <p>Тиха ноћ.{S} Харалампиј |
| м бојама намалана са оба бока видела се изрезана два велика ува какова су у познате животиње ве |
| би да је од веште руке од слонове кости изрезано, очи тамне као ноћ, ал’ из зенице светлост ода |
| у саставимо.</p> <p>То је био Жигмундов изрек који преиначити није могао, нарочито код Розгоњиј |
| а снага.</p> <p>Леонтије достојанствено изрека ове речи, а бројанице пребраја, и замишљен погле |
| 0" /> <p>— Е, не смијем ти казати. — То изрекав, Харалампије умиљат, упитљив поглед баца на Фер |
| <p>Задње речи је Леонтије нешто оштрије изрекао, канда се хтео такнути, што се држало да је он |
| стао, како је и при самом издисају душе изрекао: „По Ђурђа! по Ђурђа!“ Са тим је хтјео рећи:{S} |
| ити.{S} Алах нам је дао сабљу у руке, и изрекао је, освојите свијет, и покорите га вјери пророк |
| ивота нема.</p> <p>Тек што је ово Марко изрекао, кад наједанпут чује се неки жагор по логору.</ |
| нет.</p> <p>Деспот је то достојанствено изрекао, и што једаред рече, то се одржати мора.</p> <p |
| — одговори Новак.</p> <p>Тек што је то изрекао, ал’ ето Грмана.</p> <p>Грман је био висок, кош |
| ми па иди.</p> <p>Тек што је то Бајазит изрекао, а већ се све спремило да се Јусуф кренути може |
| но мало после, следећи својој страсти, изрекла је истој:</p> <p>— Истина да би Краљевић Марко |
| е само Турчин измислити може.</p> <p>То изрекне Ферхад и махне главом, а бимбаша отвори врата, |
| ну, па да ђауре загушимо да ни медет не изрекну.</p> <p>— Шта велиш ти Керим-пашо?</p> <p>— Сла |
| анију, особито кад изненада што паметно изрекну, мисле да пророк из њи’ говори.{S} Код њи’ сам |
| родаје цјена.</p> <p>— Ја већ на дивану изреко’, сто и педесет хиљада дуката, тако војвода Јере |
| во је [Леонтије] слушао све, и канда је изреком деспота задовољан, па прослови:</p> <p>— Начист |
| ај Ђурађ, премда ми је унук, опет морам изрећи да ми је несносан.{S} У свом личном значају нема |
| ш кључе Голупца, па да ти преда благо — изрече, и гледи оштро на Јеремију.</p> <p>Јеремија је м |
| ћемо гинути.</p> <p>Тек што то Јеремија изрече, а топови са Ласловара загрме, задими се над Дун |
| га војском принудити.</p> <p>Кад Јерина изрече да треба Јеремију војском принудити да преда Гол |
| ад чинити? — из дубљине раздражена срца изрече деспот.</p> <p>— Извини се, ријеци да ти христја |
| бранику, и добио је боја.</p> <p>Ферхад изрече и враћа се са гостима у трапезарију и опет засед |
| еспот ово озбиљно изусти, и што једаред изрече, тога ће се чврсто држати.</p> <p>— Није до окле |
| е.</p> <p>Ферхад те речи громким гласом изрече, рекао би није то тај Петошко, који је жив подсм |
| ти као побратима.</p> <p>Ферхад-паша то изрече и довикне слугу, који се пожури и све што треба |
| ска турска силна.</p> <p>Ферхад-паша то изрече, па устане, и дозивље бимбашу.</p> <p>Бимбаша уђ |
| ијеси достојан живота.</p> <p>Ферхад то изрече, погледа их оштро, и тамо-амо шеће се.</p> <p>Во |
| остадо’ Турчин и паша.</p> <p>Ферхад то изрече, горе-доле се шеће, па опет сред њих стане, који |
| о, добро је избројано.</p> <p>Ферхад то изрече па поглади си браду, у знак да истину говори, и |
| земљи зло сеју.</p> <p>Тек што Ђурађ то изрече, а неко међу војводама повиче:</p> <p>— Јеремија |
| видим кнежевиће.</p> <p>Харалампије то изрече, па се диже и са Пајсијем иде у посету кнежевић’ |
| богом, ђецо моја — притворним гласом то изрече и излази а Пајсије га прати.</p> <p>Сад се и с П |
| ма и патницима помаже.</p> <p>Деспот то изрече, и тим се све заврши.</p> <p>Војводе иду на свој |
| <l>Управљати љуте коњанике. —</l> <l>То изрече, ситна књига стиже,</l> <l>Од Душана да све буде |
| поткријепити.</p> <pb n="484" /> <p>То изрече Ферхад-паша и настаде тишина.{S} Ферхад гледи на |
| ећ како ћу међ вами извршити.</p> <p>То изрече Ферхад па устане, пође напред, отвори врата да в |
| едаћемо да не пропаднемо.</p> <p>Деспот изрече, на Леонтија озбиљно погледи, чека одговора.</p> |
| ећи белај починити.{S} Међу нама нек је изречено да се после отклоњене опасности одма’ и прогла |
| е Србије Жигмунд користи.</p> <p>Деспот изриче, да своју реч погазити не може, и покрај Турака |
| му место моје уступити; ал’ уједно и то изричем, ако тко буде несретнији нег’ што ја о себи мис |
| окола своје хусаре да разбију хатлије, изроди се крвава гужва и Жигмунд још неће да уступа, хо |
| м мноштвом ползују.{S} Битка се страшна изроди; српски кнезови, Стеван и Ђурађ, надмећу се у ју |
| није допустила бојећи се да се стога не изроди какав опасан метеж међу христијани, који Турцима |
| постарати.</p> <pb n="230" /> <p>Сад се изроди баш весео жагор.{S} Весела реч и добро винце дал |
| то ће Вук тешко пристати.</p> <p>Сад се изроди велики инат, патријарх их утишаваше да само општ |
| > <p>— Јест.</p> <p>— Одмах не могу све изручити, војна је, ал’ град предати се мора, и ја ти д |
| из Алеманске и Латинске, фратори су то изумели, и не једном јунаку стегне се срце кад види то |
| уклониш, ти си сам господар.{S} Ако они изумру без ђеце, ти си и твоји насљедници од све њихове |
| мора за свој спас. — Деспот ово озбиљно изусти, и што једаред изрече, тога ће се чврсто држати. |
| крушевачком двору, и богзна хоће ли се икад исто вратити.{S} Кад у неко доба сва крушевачка зв |
| Њихово срце љубав не греје, нит’ ће им икад грејати.</p> <p>Отац Пајсије даје им сваке ђакониј |
| ипно радила.{S} Партаја ти је већа нег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не трпи брата му Стевана, п |
| утра, покаже весело лице, веселије нег’ икада, баш као да је хтео показати да каткад и лудом до |
| ати.{S} Сад је за тебе више заузет нег’ икада, јер ропта на Стевана, што је с матером својом Ми |
| м је лежало о српском пријатељству нег’ икада.{S} Бура се велика подигла над турским царством, |
| и копа.{S} Како да се успоредимо сад са икаквом господом и јунацима, ми невољни слепци?{S} Ми т |
| иног који ће Србију спасти, ако се само икако може. </p> <p>Како Леонтије деспоту приступи, дес |
| деспотицу, даље опет игуман, даље опет иклисијарх, и опет даље неколико братија, и то од најдо |
| смо једно, а они су друго, нити ће нас ико изиграти.</p> <p>— Време је да се и за ме побринеш, |
| иве се његовом јунаштву, и веле, да ако икога, то доиста Краљевића Марка јединог каура увешће М |
| свету рајем се наслађава.{S} Што је тек икоја земља красно од’ранила, то ћеш код њих видети.{S} |
| ом чојом постављена, о челу виси велика икона Христово распетије, што је Стеван из Цариграда до |
| из Цариграда донео.{S} До распетија је икона Богородице из Солуна, аманет спасителан, још од Д |
| м послом к мени дошао, помолио се богу, иконе цјеливао.{S} Кад се вратисмо, посље одмора и заку |
| гледу.</p> <p>Ферхад хода тамо-амо, све иконе му се виде друкчије нег’ иначе, светитељи му изгл |
| е је већ крст од Турака отклоњен, и све иконе побацане, јер турски дин не трпи Ису Пејгамбера и |
| , а сад бди над Србијом.{S} Ту су после иконе аранђела, светитеља, тешка кандила од сувога среб |
| рним кандилама осветљена, виде се дивне иконе, одбијају од себе светлости блеск, слике чине се |
| моја сила.{S} Сви ћете бити моја раја, ил’ се морате сви покорити.{S} Алах нам је дао сабљу у |
| предавати буде, лако ћемо онда с њима, ил’ ћеду они код нас једног остати, ил’ ћемо их опет да |
| еремија, не зна ил’ да ускочи Мађарима, ил’ да остане скривен, не зна јесу л’ Мађари победили и |
| савезничким предати.{S} Ил ми Турчина, ил’ Турчин нас мора разорити.</p> <p>— Зато војводе, ју |
| н поход даде?{S} Несташлук, ил’ освета, ил’ друго што?</p> <p>Видећемо.</p> <p>Отац Харалампије |
| ји би на Мађаре, који, пак, на деспота, ил’ против обојице.</p> <p>— Ал’ мир проси и Вукогли и |
| еремија чека добру отпоруку од деспота, ил’ нападај.</p> <p>Кад је већ све наредио, опет се све |
| , ја ћу први напред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу на првој кули забости алај-барјак, ил’ жива ме в |
| л’ војвода Јеремија одмах предати град, ил’ ће у том запињати, јер ми ствар чудно изгледа, одск |
| е да се ми на њи’ дижемо, па се помире, ил’ брзо једна страна другу надвлада, шта ће онда бити? |
| p>У оно доба био је обичај претенденте, ил’ иначе који могу до скиптре доћи, ослепити, ил’ им в |
| то тајне, јесу ли исте од твоје Љубице, ил’ од кога другог?{S} Могла би си ми што казати у накн |
| цвеће?{S} Ил’ је лала лепша од ружице, ил’ је ружица мириснија од каранфила.{S} Кад је све кра |
| — Ма, честити пашо, ил’ је ово на јави, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће да могу у твом чадор |
| ао.{S} Није знао чему да се већма диви, ил’ његовом големом стасу ил’ његовим силним, страховит |
| по земљи, и како који, по својој ћуди, ил’ је народ Стевану ил’ Ђурђу привлачио.{S} Великаши и |
| предати се не може, већ самом Јеремији, ил’ имате још правих делбеника при продаји.</p> <p>— Ту |
| који теше заточнике који су зла допали, ил’ које треба погубити, ту је близу кула и црквица.</p |
| ли ко код куће да се са братом подели, ил’ не може ли се јачем душманину свом осветити, а он у |
| , него ил’ да се одма’ са другом ожени, ил’ да га нестане.</p> <p>Турци после смрти Бајазитове, |
| ести и Жигмунда да у падише мира проси, ил’ ако не усхте, а наша војска навали и сам деспот ће |
| ребује.{S} Једно је које морате бирати, ил’ би морали са Угарском, ил’ против Угарске.{S} Ако у |
| огрешио, моје грјехове крвљу ћу опрати, ил’ ћу доброчинством зло исправљати.</p> <p>— Знате да |
| ма, ил’ ћеду они код нас једног остати, ил’ ћемо их опет дати калуђерима на сахрану.</p> <p>Так |
| че који могу до скиптре доћи, ослепити, ил’ им врело олово у уши усути, а да се начине за влада |
| ак-пашо, може л’ се та брука претрпити, ил’ да још једаред хадакнемо, али дурно, да ђауре распр |
| ’ ћу на првој кули забости алај-барјак, ил’ жива ме виђет нећеш — прослови громким гласом дели- |
| тако необичан поход даде?{S} Несташлук, ил’ освета, ил’ друго што?</p> <p>Видећемо.</p> <p>Отац |
| ог да, и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу оданде лист послати за предају па ћеш и ти онда |
| рате бирати, ил’ би морали са Угарском, ил’ против Угарске.{S} Ако уговор са Жигмундом склопљен |
| опустити да његово младо дете — Стеван, ил’ женска глава управља; ту нема никаквог права насљед |
| оковој.{S} Тко неће, нек буде посјечен, ил’ вјечито наша раја.{S} Погазићемо све као црве, од к |
| } Зипита’ их како да им подјелим благо, ил’ на равно ил’ коме што више припада.{S} Сватко се пр |
| ај Ђурађ није паметан што те пропустио, ил’ баш си ти луде среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, |
| твари мешају.</p> <p>— Све је то добро, ил’ ко млад ил’ стар отаџбини услуге чини — рекне умере |
| и не верује.</p> <p>— Ма, честити пашо, ил’ је ово на јави, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће |
| от.{S} Затворене су као у каквом граду, ил’ бољем кавезу.{S} Кроз мале, гвожђем испрекрштане пе |
| има ђаура и ђауркиња који се пре убију, ил’ убити даду, нег’ што би се од свог драгог одлучити |
| војску, а да Мађаре од Дунава пресеку, ил’ да их у Дунав утисну.{S} О победи ни помислити, јер |
| краљу да ил’ војску крене на Крушевац, ил’ да све силе дању и ноћу употреби, да би се Голубац |
| драга бјелопољка Савка, па и новаца... ил’ ћу му душу хрђаву истерати.{S} Бојиш се зар Митре? |
| и издалека?{S} Ил’ је то какова војска; ил’ сватови?</p> <p>То је Јусуф, који ће Милеву да прос |
| о каквој капији примаћи, <pb n="431" /> ил’ слабијим бедемима, но Јеремија и Јаблановић на опре |
| д чију власт <pb n="410" /> потпада[ју] ил’ турској ил’ српској.{S} Сва та област сад је у турс |
| опоља.{S} Сама себе би Србија убила.{S} Ил’ би се с Угрима погодили, напустили би да Угри освој |
| мо нешто рукама савезничким предати.{S} Ил ми Турчина, ил’ Турчин нас мора разорити.</p> <p>— З |
| p> <p>Шта се то тако праши издалека?{S} Ил’ је то какова војска; ил’ сватови?</p> <p>То је Јусу |
| казати које је од којег лепше цвеће?{S} Ил’ је лала лепша од ружице, ил’ је ружица мириснија од |
| le>Возбраноје побједоноснаја</title>” — ил’ ћу жртвовати себе, и све што ми је мило и драго.</p |
| ушен испарењем нечестиве душе.</p> <p>— Ил’ ће мене Ђурађ сатрти ил’ ћу ја њега у трло и млево, |
| </p> <p>Деспот једнако светује краљу да ил’ војску крене на Крушевац, ил’ да све силе дању и но |
| ојвода Миливој.</p> <p>— Па је л’ твоја ил’ његова воља била да постанеш калуђером?</p> <p>— Не |
| ивни вртови.{S} Кад дође гост са истока ил’ запада, деспот постидети се неће.</p> <p>Народ арга |
| л’ то учињено по налогу деспота Стевана ил’ Ђурђа Вукоглије.</p> <p>— Није по налогу, ал’ знао |
| {S} Бајазит бојећи се да не би се једна ил’ друга страна српска осилила, био је посматрач српск |
| се крвави бој, види то Јеремија, не зна ил’ да ускочи Мађарима, ил’ да остане скривен, не зна ј |
| е ту.</p> <p>Кад деспот дође, и ако зна ил’ сазна да су кнежевићи у манастиру, може их изискати |
| е се тако лако од ње, ако му је неверна ил’ му се не допада, курталисати.{S} Ђаур каже, код њег |
| , против немачки’ ритара, против Татара ил’ Турака, Завиша је свуда.{S} Сад је дошао да помогне |
| обратими.{S} Па кад су у скупу код цара ил’ ђегођ, не смије једно против другог да рече што мис |
| е уздам у бога и у разум цара.{S} Сутра ил’ прекосутра морам што важно чути.</p> <p>— Ако бог д |
| оспода, и ја с њима покрај архимандрита ил’ владике, и сам патријар’ је ту више пута био.</p> < |
| благу, које ћеду добити ил’ од деспота ил’ од Жигмунда.</p> <p>Јаблановић зато није баш задржа |
| здалека су ходали чекајући на какав миг ил’ заповест.</p> <p>Милева је међутим, поудаљена, ружу |
| .</p> <p>— Све је то добро, ил’ ко млад ил’ стар отаџбини услуге чини — рекне умерено патријарх |
| ремија, хоће л’ он после к нама у Турке ил’ да онде остане.</p> <p>— Он би дошао к вами, ал пос |
| , свеједно им је дошао ли град у турске ил’ друге руке.{S} И Јаблановић бори се као стари <pb n |
| е бити.{S} Кад нужде буде, онда ћемо се ил’ овде састајати, или ћу ја к вами.</p> <p>— Е сад ’а |
| то да примјетим.{S} Ако деспот не усхте ил’ не могне одма’ све то исплатити, шта ћемо онда?{S} |
| обри и зли утеху налазе, у подвигу душе ил’ покајању.</p> <p>У Голупцу Јеремија војвода влада.{ |
| улетио био, онда већ вјера престаје, и ил’ би га ухватили ил’ посјекли.</p> <p>— Боље да смо г |
| ра се и пјева уз гусле, па опет прије и ил’ посље збијају се шале, дворска будала је ту, па се |
| но коме се има предати тај новац, теби ил’ Јеремији.</p> <p>— Мож’те и мени предати, а можете |
| скривен, не зна јесу л’ Мађари победили ил’ Турци, не зна куда ће, савест му је са свију страна |
| ећ вјера престаје, и ил’ би га ухватили ил’ посјекли.</p> <p>— Боље да смо га ухватили, потписа |
| о Брдо на јуриш, сви ћеду бити исјечени ил’ у робље одведени.{S} Ако Турци не отму Ново Брдо а |
| гостопримно занимала своје гошће, кћери ил’ госпође које су са војводама дошле.{S} Ту се десила |
| и, да сневају о благу, које ћеду добити ил’ од деспота ил’ од Жигмунда.</p> <p>Јаблановић зато |
| који час, па је наш удес ту.{S} Живити ил’ мријети.{S} Све на себи свјечано носим, од чије рук |
| ће се искоренити, народ ћеду потурчити ил’ истребити.{S} Шта му је сад чинити?{S} Да се младић |
| душе.</p> <p>— Ил’ ће мене Ђурађ сатрти ил’ ћу ја њега у трло и млево, тако ми ове смедеревке и |
| аре, сузе ћеду ронити, да л’ од радости ил’ жалости, тко ће то сад од њих знати.{S} Но док тај |
| , па тек онда игумана.{S} Но од радости ил’ забуне поче љубити и руке калуђера својих братија, |
| турчити није хтео, тај је морао гинути ил’ к деспоту бегати.{S} Тако част једна, језгра Душано |
| дао.{S} Даљи савез, тај је био на срећи ил’ несрећи зидан.{S} На срећи, ако Маџари побиједе, па |
| , бројанице броји, и броји сате о срећи ил’ несрећи свог стада српског народа.{S} Тако он чека |
| <pb n="410" /> потпада[ју] ил’ турској ил’ српској.{S} Сва та област сад је у турским рукама, |
| то не допада, а она нек иде у Дубровник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се с тим задовољити.{S} Но не |
| праотац седео, и ако се ко са Петошком ил’ са другим којим кошкати почео, његова једна реч све |
| ојвода држи кнежевиће, ако би Ђурађ пао ил’ изгнан био, по милости султана један од њих владати |
| заљубљеног човека нема бољег лека, него ил’ да се одма’ са другом ожени, ил’ да га нестане.</p> |
| > <p>— А откуда би ти знао да има млого ил’ мало непријатеља кад тамо никог не пуштају?</p> <p> |
| како да им подјелим благо, ил’ на равно ил’ коме што више припада.{S} Сватко се правда да је из |
| о хоће да кнезује, тко је год имао бабу ил’ прађеда каквог великана.{S} Алтомановићи, Краљевићи |
| жагору, не би ли наишао на каквог слугу ил’ слушкињу с којом би што потајно и поверљиво прогово |
| о ње скакуцају.{S} Иде ли која у џамију ил’ ’амам, то сме пре поглед на зидине и марву, нег’ на |
| ини долазили су да виде чудо, да купују ил’ искупљују робове.{S} Вашар је у стану велики био.</ |
| и, по својој ћуди, ил’ је народ Стевану ил’ Ђурђу привлачио.{S} Великаши и војводе држали се са |
| е већма диви, ил’ његовом големом стасу ил’ његовим силним, страховитим очима.{S} Брци су му се |
| како му је лакше поруке шиљати деспоту ил’ мени, а баш не мора се знати од кога је глас послат |
| Мађари од тебе зазиру; сутра опет можеш ил’ мораш с Мађарима, па како је Петошко на дивану султ |
| те јошт за време незаборављеног султана Илдерим-Бајазита нами десна рука били, па желим да то б |
| а безбрижно живити, у Будиму, Млеткама, или у Цариграду.{S} И збиља, ако ко међу вами у себи ос |
| рајавше епитимије.{S} А и сека Варвара, или’ како је већ калуђери зову „сестра“ Варвара шта ће |
| јер вино и битка су као брат и сестра, или као муж и жена.</p> <p>Кад се почело јести, слабо ј |
| , држао је да има право на земље очине, или поне да има у том више права него кнез Лазар, или д |
| вић.</p> <p>— ’хоћеш ли ти с нама, оче, или ћеш ту остати, па одавде ствар потпомагати?</p> <p> |
| према мене [не]пријатељски показивати, или са мном као добре комшије живети?</p> <p>— Славни и |
| ајко, хоћеш ли све то за себе задржати, или ћеш сестрама што од тога дати? — запита Милева.</p> |
| буде, онда ћемо се ил’ овде састајати, или ћу ја к вами.</p> <p>— Е сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ |
| има дати Милева Турчину и мир правити, или не.</p> <p>— Ја велим не, али да се одма’ има Бранк |
| алуђерства хтео <pb n="318" /> оженити, или како су ме хтели код Турака адумом да начине?</p> < |
| х, охрабрити, ако је могуће и искупити, или бар дома глас однети, да му његови за ослобођење ну |
| а оно гледа један другог да упропасти, или им у нужди не помаже, па чека да један другог прогу |
| деци нек се даде комад земље на ужитак, или ако јој се то не допада, а она нек иде у Дубровник |
| на љубав није више била чиста.{S} Осим, или поред љубави, ушао је у њу демон богатства, који ће |
| а има у том више права него кнез Лазар, или други који му драго.{S} По поњатију оног времена ос |
| , и започе:</p> <p>— Сад је куцнуо час, или — или.{S} Маџари притискују; Јеремија ће да преда г |
| је кратак рачун правио; на други свет, или у Гургусовачку кулу — примети Петошко.</p> <p>Новак |
| ада срна.{S} Очи су јој биле тавна ноћ, или ноћне две звезде; не би разазнао да л’ једно да л’ |
| може.</p> <p>Петошко на његовом трону, или столици, која је била подоста велика тако да се цео |
| а ока, и теби се срце у грудима стегне; или идеш поред џамије, па видиш у црвеним ’аљинама булу |
| ри Новак са својим старим друговима?{S} Или зар млади Светислав са својом младом дружином?{S} К |
| поче:</p> <p>— Сад је куцнуо час, или — или.{S} Маџари притискују; Јеремија ће да преда град Ту |
| родио, можда би’ био сад какав војвода или владика.</p> <p>— Ко је то видио, рану у мозгу! — р |
| и, незадовољни нашли би Краљевића Марка или кога другог, а при породици кнеза Лазара великаши н |
| ило то против Влаха, било против Мађара или Татара, свуд су моји <pb n="343" /> Срби за вас крв |
| мишљети да ме је на то вукла ли сујета или жудња за господарством.{S} Жудње за то сам имао, ка |
| ажи ми најпре, шта си чуо од патријарха или оца Леонтија?</p> <p>— Јошт нисам досад ништа из њи |
| и.{S} Марку се могло рећи да треба овог или оног владатеља утаманити ал’ само у народ да му ник |
| ртаје праве у народу за узвишење једног или другог господара; да са тим и себе узвисе; други, о |
| свет му се клања, а како натрашке пође или пада, онда му леђа окрећу.</p> <p>Отац Леонтије са |
| н из потаје, неизвесно, да ли од турске или српске руке, оставивши свом сину Ђурђу земљу, своју |
| , да су се кнегиње за обичне властелине или војводе давале.{S} Ево шта нам је ползовало што су |
| ног служитеља који буле чува да из куће или кроз баште не изиђу.{S} Све се то мени допадало, ал |
| ли сад добро било да дозовем тамбураше или гусларе, да коју отпјевају?{S} Тамбураш је наш дуго |
| дао је да Вукову силнију партају ослаби или сруши, па ће са слабијом лако.{S} Под видом као да |
| ти увек са мном у миру и сајузу живити или не?{S} Ако те жеља каква мучи, боље сад искажи; оно |
| нако јеца; ко би знао, да ли од радости или од жалости.</p> <p>Да чудне промене судбе!</p> <p>С |
| ="322" /> довести; хоће ли Гребљановићи или Бранковићи Србијом овладати.</p> <p>Откако је Бајаз |
| и нису чезнули да што пре архимандритом или владиком постану, као на пример, пећки калуђери, но |
| пском земљом, био сад тај један Вукашин или кнез Лазар?{S} Балша ме даде за то добро избити!{S} |
| ладиком постати, па ће онда у Смедерево или у Београд.{S} Чудим се како га одзвали нису, он мор |
| уни, слуге тумарају.{S} Држаће се савет или се нови гости ишчекују.</p> <p>— Неће ли турски цар |
| су исто у старо доба и Срби имали лавру или обитељ свога св. Саве, па су побожни српски калуђер |
| Шта ћемо?{S} Ја имадем изабрани, десет ’иљада војника, који су ми на сваку службу готови, па он |
| него да ми је ко поклонио нови’ десет ’иљада војника.{S} Све ти то упрсте зна шта ваља чинити. |
| моли, преклиње, показује <pb n="470" /> им прстом ћелије, тороњ на цркви, канда је онде скривен |
| <p>Но тек што се примакну јестиву, ал’ им упаде на страни у очи један калуђер, доста разбаруше |
| на миндерлук.{S} Војводе затежу се ал’ им паша баци оштар миг, који изгледа као заповест, и та |
| оји могу до скиптре доћи, ослепити, ил’ им врело олово у уши усути, а да се начине за владавину |
| — одговори Харалампије.</p> <p>— Ништ’ им не фали, камо срећа да сам ја такав роб, који све до |
| ба се сад откинути од Мађара, ал’ треба им мир код Турака израдити.{S} Тако кривудајућа се стаз |
| љу, па растршена земља све пршти, грива им се растреса, главу горе бацају, из ноздрва им модар |
| думи се смеју, на ’асну вуку.{S} Какова им је код куће забава?{S} Пси и помешана деца.{S} Ако ј |
| растреса, главу горе бацају, из ноздрва им модар пламен издише, и ржећ загризују доламе јунака, |
| ти.{S} Турака је било као мрави.{S} Сва им је војска из Европе и Азије ту била.{S} Зачне страхо |
| на кожним гривним јастучић’ма, подлога им је чиста трава и земља, коју ће деспот наскоро изгуб |
| упили су у највећи сајуз са Турцима, да им помогну обарати јоште непокорене Влахе.{S} Милица је |
| а Лазоглије два сина, Вука и Лазара, да им се семе утре, тако ће се исто после и са Бранковићим |
| ина, а особито певаца, па тамбураша, да им у целој земљи пара није било.{S} У суседству било је |
| } И доиста, такви су то јунаци били, да им од садашњег нараштаја ко, који по ваздуху плови, и н |
| ама, би скотског стражара мрцварили, да им даље пркоси.</p> <p>— Кратко је време, зором отпутов |
| или за узрок ову прилику пропустити, да им деспот јошт ово не додаде:</p> <p>— Има јошт један в |
| наче испало било, бог зна; доста то, да им је деспот и сад доста помогао.</p> <p>Било их је, ко |
| ље би било да се затворе у манастир, да им се оданде никуд не да.</p> <p>Ђурађ промишљајући да |
| а, племенитог израза, но нема очију, да им душа из њих говори. — Као угашене две свеће показују |
| увати деспота, а деспот Ферхад-пашу, да им Турци не наиђу на ните и вигове, јер је онда гајтан |
| коније, вина метоике и смедеревке, а да им пиће још већма срце и душу замагли.{S} Дуго је време |
| угарском војском која је на путу, а да им и градове предамо, Београд и Голубац, па да се с њим |
| а с тобом и Србију.{S} Србија треба да им буде <pb n="536" /> мост за Мађарску.{S} И то наваљу |
| а царица има синове, али нема војске да им противу властољубија Бранковићевог владу утемељи.{S} |
| се Јаблановић, ал’ су заробљени, не да им никуд по вољи поћи.</p> <p>Јаблановић је био побрати |
| пријатељство Мађара, али без намере да им као оруђе противу Турака служи.{S} Од заваде са Турц |
| ристи.</p> <pb n="412" /> <p>Пије се да им се душа замагли, да их не види вечита истина чистог |
| икаши који дођу до великог чина, без да им ко, без да им султан сам име и порекло зна.{S} Тако |
| у до великог чина, без да им ко, без да им султан сам име и порекло зна.{S} Тако је свагда код |
| уком да их као очи у глави чувају, и да им не буде квара.{S} Ферхад-паша познаје Хилендар и пог |
| продру, пушкари тако су понамештани да им Турци наудити не могу.{S} Хатлије сад преокрену јури |
| старији нису дали на себи приметити да им је калуђер смешан, опет и они, поред млађи’ који су |
| уле не види.{S} Наредбе сам потписао да им се све по Стевановом уговору изда.{S} Мачву ћеду Угр |
| дице.{S} Тако је Ферхад сада наредио да им онде подели благо, јер прва му је брига Мађаре од Го |
| > <p>— Ев’ овако.{S} Зипита’ их како да им подјелим благо, ил’ на равно ил’ коме што више припа |
| ји су на сваку промену научени, само да им добро буде, да се у висину пењу.{S} Калуђерство већ |
| д Турака долазио.{S} Турци га позову да им помогне један град отимати, а он, дошавши са својом |
| {S} Турци, гледајући на њи’, не могу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђаури |
| е Турци су јако зидали.{S} У случају да им оружје не би срећно било, са истима носили би раздор |
| чви и Београду, па сад још и Голубац да им предамо.{S} Но то бити неће, ја Голупца не предајем, |
| кад већ Мађари Београд имају, па још да им је Голупца, онда је још теже владати у Србији нег’ п |
| <l>Нагрнуше на Србље јуначне</l> <l>Да им отму добијено благо.</l> <pb n="238" /> <l>Стаде зве |
| енути, нит’ времена да се опораве, мада им откудгод индат дође, но на јуриш, ја ћу први напред |
| е што се нису Жигмунду предали.{S} Пада им на памет како би могли добити од Жигмунда за Голубац |
| царицу да се последњем приљубе, премда им је цар покојни млого добра учинио.{S} Тако је то у с |
| лице у Јеремије и Јаблановића.{S} Канда им се душа поткрепила.{S} Сад се опет не кају што нису |
| онда су служитељи највеселији, јер онда им свашта лакше дође до руке.{S} А гости и знаду шта сл |
| одлане им срцу, и Београда слика блеђа им постане.{S} Код тих стена, код тих кула решаваће се |
| убље, сад имају Мачву и Београд, Србија им је отворена, само Голубац за Турке на ограшју стоји. |
| и посаде се сви важнији на места, која им одмах на Миличину реч опредељена беху.</p> <p>Патриј |
| S} Они се међу собом разговарају; свака им је реч тако жалосна, као најжалоснији гусала звук.</ |
| чни са Турцима војевати, као ми, војска им је које млада које шарена, а засад нијесу могли бујн |
| пцом, може и сам изредити.</p> <p>Тешка им лака ноћ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| адују, и нека их, <pb n="340" /> весела им мајка, кад тако напредују, кад један комад земље за |
| задобише орден.</l> <l>Нека пију весела им мајка</l> <l>Нек им прси суво злато дичи,</l> <l>Кад |
| лили да Срби остану у миру.</p> <p>Жеља им се испунила.</p> <pb n="360" /> <p>Како би по њи’ ин |
| ћ против Турака.{S} Ал’ за ту помоћ има им се предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Тако је, ниј |
| подићи против Ђурђа?{S} Преци, родбина им је у том пут показала.</p> <p>У оно доба био је обич |
| ипи па запита, где га је видела.{S} Она им прстом покаже правац.</p> <p>— Ено онде, недалеко од |
| ир полагает душу за овци“.</p> <p>Вечна им слава!</p> <p>Но бадава, и у чистом житу налази се к |
| собну опасност, а тако само из поверења им провирује сигурност.</p> <p>Сад су начисто, могу сас |
| већ посјели Мачву и заузели Београд, па им треба још Голубац, па ако га задобију онда ћеду са Б |
| ца и Мара постадоше турске удворице, па им морају помоћ слати.{S} Опет дође ред на Србе да Турч |
| д онакови’ кћери, које, кад се удаду па им се добро води, а мати удовица остане и у бедно стање |
| екинувши, шаљиво, Костреш.</p> <p>— Шта им фали!{S} Па зар није доста невоље када по тридесет д |
| ; то је радост за буле!</p> <p>— Па шта им фали? — рекне, Петошки реч прекинувши, шаљиво, Костр |
| изјавила шта Турци желе.</p> <p>Милица им све представи шта јој је Бајазит поручио, само што н |
| еле са калуђером.</p> <p>Ферхад исприча им све подробно.</p> <p>Већ је ноћ, и једнако се прича. |
| раду да просе новац у римпапе, који кад им да, обвеже их да лацманску вјеру морају унаоколо шир |
| , па ју опет ’ране, али ју и смакну кад им није више <pb n="374" /> од потребе.{S} Не би л’ и м |
| је и Харалампије и Радосав.</p> <p>Кад им је бимбаша сабље отпасати дао, Јеремија горко уздану |
| нда великани међу собом крвили, а народ им донђе патио се.{S} Овђе један бог, један пророк, јед |
| тако онемљени стајали.{S} Богзна какве им се прилике у глави врзе, прошле и садање.{S} Разабер |
| рпски’ великаша у шали пецкати, и такве им је истине казао да су се тек разгледали и тек смехом |
| ци да Мађаре у примаку задржи и послове им поквари.{S} Јеремија је јунак, не да лако града.{S} |
| амо се са Бранковићи договорити.{S} Све им треба на знање дати.{S} Хоћеш ли ми, оче, у свачему |
| но бриге ми је за Голубац.</p> <p>— Све им треба по уговору предати.{S} Но кад ти узму Угри гра |
| се Русна са калуђером договарала и све им је на то тежило да се Бранковић осили.</p> <p>Наједа |
| ни’ пехара.</p> <p>Седе, пију, ни бриге им није.</p> <p>Јеремија започне.</p> <pb n="411" /> <p |
| убац Турцима, Мађари потучени, но бриге им није, добили су Мачву и Београд, а ја остадо’ страна |
| азапа, и нешто коњаника раштрканих ’де им коњи пасу, одмах се сетио да близу мора бити и већа |
| ди, а и Петар, искајући опроштење хтеде им сљедовати, но калуђер га одбије.</p> <p>Отац Харалам |
| штеника не штеде.{S} Деспот сам не може им одолети, нема јаког сајузника.{S} Ако се сам Турчину |
| икад грејати.</p> <p>Отац Пајсије даје им сваке ђаконије, вина метоике и смедеревке, а да им п |
| х пе’ара.</p> <p>Одлазак Јеремијин даје им шта мислити.{S} Јеремија, Јаблановић, Харалампије, т |
| паша дозивље бимбаше и миралаје, издаје им заповести, да буду на опрезу, да не би опет какве де |
| рочад.{S} И у тим маленим домовима није им домазлук одбрањен од гладних горских вукова.</p> <p> |
| ашта рјећи.</p> <p>— Свашта.{S} Ал није им се чудити, и сам би му простио.{S} Понајвише изгледа |
| ичким разговорима и гордим држањем није им се допадао.{S} Отац Леонтије чинио им се тих и мртав |
| дереву; кад на Смедерево гледају одлане им срцу, и Београда слика блеђа им постане.{S} Код тих |
| , спремише се одмах на пут, да поверене им стране и котарја чувају, јер им је већ деспот унапре |
| а одбије.</p> <p>Отац Харалампије рекне им добру ноћ, и отиде с Митром.</p> <p>Већ су се петлов |
| около њега.{S} Кад ји све сакупи, почне им говорити:</p> <p>— Ви сами видите, да нит’ је Милица |
| {S} Њихово срце љубав не греје, нит’ ће им икад грејати.</p> <p>Отац Пајсије даје им сваке ђако |
| аном, већ у турским рукама, Приштина ће им, ако се не узбију, у руке пасти па ће се џамије поно |
| </p> <p>Отац Радосав је милостив, па ће им и молитву о ружичалу очитати.{S} У манастир, у цркву |
| , и кад седну за богодану трпезу, то ће им бити тајна вечера, и пе’аром рујног као причешћем ул |
| при добрим апетиту; вино добро улеваше им све бољу и бољу вољу.{S} Особито и код стари’ Србаља |
| гу да се лако разберу, глас Ферхад-паше им је познат, ал’ не знаду ’де су га чули.{S} Харалампи |
| ад мртвим јунацима, и јутарња роса беше им последњи самртан пољубац од живе природе.{S} Сутра ћ |
| ти Бајазитове, мало нос покуње.{S} Више им је лежало о српском пријатељству нег’ икада.{S} Бура |
| већ у Смедереву.{S} Састану се, и душе им у искреним загрљај’ма пријатељство уливају, што пока |
| ада би га видели и глас му чули, крв би им се смрзла.</p> <p>Грмана је довео један служитељ и п |
| већ из Београда владао.{S} Деспот не би им ништ’ зла чинио јер, срце његово <pb n="403" /> није |
| ашло би се војвода и властелина који би им то у срце улили.{S} Ђурађ је то сам по себи знао.{S} |
| т такову једну битку покушати, јербо би им могла доћи главе.{S} Они ће се с нама помирити.{S} О |
| јском погледу, дивном руву.{S} На глави им црни самур-калпак са црном челенком, бедра обвијена |
| е спава, а знаш какве су женске; покажи им само светлост поред које блистати могу, па је онда с |
| атити.</p> <p>Ферхад још већма приближи им се и овим закопча:</p> <p>— Вами, дјеобеницима о отк |
| упили, и белај починили.{S} Даље наложи им да се на окупу нађу кад телал повиче, да ће се неким |
| оказаше се пред собама Харалампија који им насусрет изиђе.</p> <p>— Добродошли, господо моја!</ |
| но гледа један другог да упропасти, или им у нужди не помаже, па чека да један другог прогута.{ |
| еспотом и Жигмундом, начинити, а бацити им какву кост да се о њој гложе.{S} Маџари, како буду м |
| дођоше близу Цариграда,</l> <l>Ал’ Грци им насусрет изиђу</l> <l>Са Турцима и Татари љути.</l> |
| е ближе и ближе Милеви приближе.{S} Очи им се сусрету.</p> <p>Ко би могао описати Милевину забу |
| држе.{S} Врачар са усијаним гвожђем очи им испалио. 1</p> <p>Што се хтело, извршило се, кнежеви |
| ма.{S} Отпусти их, ал’ уједно препоручи им да чувају Јерину, и ђецу јој као очне зенице.</p> <p |
| да ће бог од њих незгоду, која љубавној им свези грози, отклонити али шта то помаже кад је кључ |
| кајали на овој земљи своје гријехе, нек им на другом свијету бог душе прости.{S} Сад иди, остав |
| <l>Нека пију весела им мајка</l> <l>Нек им прси суво злато дичи,</l> <l>Кад се боре за славу ју |
| и; рањени желели су јошт ту остати, док им се ране не излече.</p> <p>Међу Турцима бијаше један |
| жагор у мађарском стану.{S} Ту је краљ им Жигмунд, позива на предају, но Јеремија не да града. |
| у највећој опасности бивали, свагда сам им помогао.{S} Било то против Влаха, било против Мађара |
| ржи ријеч, свезао се с Мађарима, предао им Београд и Мачву, предајмо ми сад Турцима Голубац — р |
| е им се допадао.{S} Отац Леонтије чинио им се тих и мртав; но допадали су им се неке младе леве |
| pb n="404" /> Ђурађ чинити неће.{S} Ако им да што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из земље |
| држали се сад једног, сад другог, како им се кад за боље свидело.{S} Поред Стевана стално се д |
| њи’ су лисичили и мир обећавали, а како им се мало бољма водило, одма’ су Србе напастовали.{S} |
| јмени када <pb n="319" /> ме виде, тако им се допаднем да једногласно повичу да би таман био до |
| <p>И кнежевићи, мада су сљепи, јуначко им је срце и силна снага у мишицама, би скотског стража |
| ачку заузео, Турке с тим претеко и цело им предузеће осујетио.{S} Од овог доба, цар Лазар га је |
| понајбољма стојимо, дођу л’ Турци, дамо им што ишту, па мир; но и међу нами има луда који се пр |
| јуришима уморени, неиспавани, не дајмо им оком тренути, нит’ времена да се опораве, мада им от |
| мке побринути да нас не проклињу да смо им само земаљски неред после себе оставили — одговори о |
| бране, а кад се мора предати, свеједно им је дошао ли град у турске ил’ друге руке.{S} И Јабла |
| да се пред сабљом поклони.</p> <p>Вино им срце и дух задело у сплет ђаволског коловоза.</p> <p |
| ја такав роб, који све добити може, ето им пива и јестива, сваке ђаконије, и понуде.{S} Штета ш |
| да ће према Турцима све оно чинити, што им год царица чини.{S} Бајазит се обрадује и обрече сво |
| сваке ђаконије, и понуде.{S} Штета што им нијесте собом из манастира довели какве лијепе две ц |
| ићи, једног стражара већ насакатише што им шташе добра чинити.</p> <p>— Такав подлац као и ти, |
| и смиреност, а јошт мање, кад сврше што им је по дужности, да руке прекрсте.{S} Свагда су они у |
| д видом пријатељства отимају од нас што им се год допада.{S} До чега смо већ дошли?{S} Камо Душ |
| зноју лица свог и проклињали Јерину што им и последње јајце из куће узе, а да зида Смедерево, с |
| шт мало пошалили и понасмејали, калуђер им рекне да је рад на свој конак вратити <pb n="251" /> |
| оверене им стране и котарја чувају, јер им је већ деспот унапред налог издао да се од трпезе од |
| кве ђауре, рећи ће ми Исак-паша, кешмет им је био тај, да кад су добили благо, потукли се међу |
| стан татарски.{S} После победе, деспот им је са својим Србима на путу стајао, што нису могли ц |
| а реч је превагу одржала.</p> <p>Деспот им ово рече:</p> <p>— Кнеза Ђурђа реч доста је основана |
| } Кад су Грци чули само име Угљеша, већ им је било доста.{S} Па војвода Жарко, па тада млад још |
| .{S} Они подбадају Вукоглију, и ето већ им је предао Београд и Мачву.{S} Па Мађаре потпомаже ри |
| ти има земљомера и неимара.{S} Кнежевић им свима задаје посао.{S} Једни мере земљиште, други уч |
| з кршеве с леђи заиђу, коњаници не могу им приступити, а они са још веће висине халакну напред, |
| > <p>Тежак ћеду сан имати, преставићеду им се прилике, где се ђаво са јунаком, издајство са пош |
| жни људи вежу им руке одостраг.{S} Вежу им и ноге.{S} Пробуде се несретни младићи, отимају се, |
| <p>Кнежевићи спавају, снажни људи вежу им руке одостраг.{S} Вежу им и ноге.{S} Пробуде се неср |
| на извору греха и зли демони прихваћају им душе.</p> <p>Пију војводе, као некадањи јунаци, Хара |
| одари од Крушевца, и моравске долине су им у рукама, <pb n="383" /> и славно Ново Брдо је у опа |
| војске и колико ће бити.{S} Ризнице су им увек празне, а краљ о свом трошку не може војске држ |
| на нису имали били такове људе, који су им наруку ишли и слабије стране противустојећи’ народа |
| чинио им се тих и мртав; но допадали су им се неке младе левенте, који су са Светиславом дошли. |
| као ђурђиц, пролетно цвеће, ископали су им очи.{S} Кад се у мравку, у биљки љубав појављује, Бр |
| својим друговима и девет Југовића, нису им могли из главе изићи.</p> <p>Ђурађ зажели Марка виде |
| атом и сребром искићене доламе, о врату им је скупоцен накит висио, на глави низак калпак са пе |
| у ћеду Угри сами посјести, а Београд ћу им сам предати, но бриге ми је за Голубац.</p> <p>— Све |
| владали у Новом Брду.{S} Преповиједаћу им како ћеду се и задњи потомци њих опомињати.{S} А ја |
| ити моје добре Дубровчане.{S} Испричаћу им како се њихови синови, браћа јуначки владали у Новом |
| {S} Благополучије српског стада на срцу им је лежало, па су се једнако о судби свог народа брин |
| ратри меденим рјечма заслађују и обричу им на овом свјету бољи стан, а на другом свјету слађи р |
| жиш, земљу ћеду ти прогутати, отворићеш им градске двери, тражиће султан покрај султанке мираз, |
| као рањен лав, гордо крчи си путе свој’им стрелцима и пушкар’ма.</p> <p>Док се ту борило, Жигм |
| од деспота.{S} Кад је у турским рукама, има обитељ и од Турчина ферман, па кад се Турчину добар |
| ре једва што и виде.{S} Унутри, истина, има доста миндерлука и душека, ал’ шта вреди када се он |
| рамзи за светским уживањем.{S} Штавише, има који су се већ и потурчили, па како да не пропадне |
| ку.</p> <p>— Свака струка, синови моји, има своју красну дужност.{S} Само сложно, сваки по свој |
| .{S} Осим оне коју је од битке одвукао, има још и друге.{S} Чак из Зете долазе му нови војници. |
| а међ њима тко познао.{S} А то је лако, има потајни’ ходова, од куд неколико корака учини, па ј |
| а има, а шта нема ’де је султан Амурат, има харема, са дивним цурама.</p> <p>Сад кусају, Харала |
| три стотине хиљада.{S} Но, хвала богу, има и наших доста.{S} Српске војске има преко сто хиљад |
| рхад позове оца Радосава у трапезарију, има да још нешто каже.</p> <p>Најпре оде Ферхад, а посл |
| е цуре, које су турских шака допале.{S} Има их силом отетих, доведених.{S} Има их које су у хар |
| руги’ ствари, а не само прам љубави.{S} Има млого ствари што човеческо <pb n="299" /> срце усхи |
| ости, јер земља је преча нег’ други.{S} Има јошт Српкиња за твог Светислава — рекне Стеван.</p> |
| Турци до данас јоште нису надирали.{S} Има их преко три стотине хиљада.{S} Но, хвала богу, има |
| су великаши и слуге подсмех правили.{S} Има таквог доба кад су мудри будале, а и има таквог доб |
| човеку за живот, све ту можеш наћи.{S} Има ’шеничне земље, виногради у изобиљу, ту су шуме, тм |
| .{S} Има их силом отетих, доведених.{S} Има их које су у харач дате.{S} Турчин је ту господар, |
| није хтео да дражи Бранковића.</p> <p>— Има ли за то какве бујрунтије — запита султан.</p> <p>— |
| рукчије? — запита Харалампије.</p> <p>— Има у деспота доста новаца.</p> <p>— Деспот је богат, а |
| и Јаблановић има гу свој дел.</p> <p>— Има, и на моју жалост већи нег’ ја, који сам био ту све |
| о, како је красно бити Турчин.</p> <p>— Има и код нас сиротиње, фукаре, као и код вас, па све т |
| ма ђаволштине? — запита Петар.</p> <p>— Има доста и ђаволштине, но опет има и такови’ који су к |
| им деспот јошт ово не додаде:</p> <p>— Има јошт један врло важан узрок, због којег не могу се |
| пити, како то Алкоран допушта?</p> <p>— Има много што шта Алкоран не допушта.{S} Па зар код вас |
| .</p> <p>— Ја велим не, али да се одма’ има Бранковић повиновати и своју војену силу њој предат |
| } Бранковић има нешто оружане силе, ал’ има и млого непријатеља, а Турци су већ пут себи отвори |
| од ђетинства знам, мада га мрзимо, ал’ има он и добријех странах, а то му је да задату ријеч п |
| такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ето као што је Мелентије и њему |
| ује памет?{S} Други има мање памети ал’ има гладак образ и ћуд лисичију па међу јагањцима и зец |
| утио.{S} Нема славе без жалости, а нит’ има царствовања без драма.{S} Знаш шта је била стара Ви |
| кад друго.{S} Један има млого памети а има јагњећу нарав, онда кад међу курјаци живи.{S} Шта м |
| обречено је и мом оцу, без да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био миран Турчин и на нас |
| , колико различити’ но красни’ цвјетова има па сви скупа диче целу просторију и сваког својим м |
| мејдане дјелила, и као што деспот блага има, може сакупити опет нову војску и с Мађарима се сно |
| сила српска утаманила.{S} Јошт код њега има нешто српске силе, а кад би он пао, онда би Турци б |
| е, диви се плодном пределу, ’де свачега има, мисли управио на Алаха, што Турчину подели срећу, |
| и их код нас има подоста?</p> <p>— Тога има доста.{S} Ту су Обилић, Косанчић, Топличанин, девет |
| пропала, да Србин јошт није сироче, да има оца и мајку.</p> <p>Ту ћеду се створити бајни перив |
| лавцима.{S} Но и јест <pb n="242" /> да има људи на којима се види да не имају мозга, па су гор |
| да једно стадо једног пастира треба да има, и све српске земље и њихов народ да се заклињу у и |
| о.{S} Он, као син Вукашина, држао је да има право на земље очине, или поне да има у том више пр |
| гу, који се са мозгом роди, јер веле да има људи, који се без мозга роде и зову се шупљоглавцим |
| а има право на земље очине, или поне да има у том више права него кнез Лазар, или други који му |
| кажеш, не вјерује.{S} Сад народ држи да има два душмана који га прождиру, Турчина и Маџара, а д |
| ељством турским.{S} Краљевић, држећи да има права на очине земље, није се хтео Лазару подврћи и |
| у пољуби руку, но овај одбије знаком да има ту старији’ а Теофан опет приближи се владики да га |
| рибао.</p> <p>— А откуда би ти знао да има млого ил’ мало непријатеља кад тамо никог не пуштај |
| ог смеха, јер је и сам у себи осећао да има томе узрока, а друго, у двору морао је мало и кроз |
| а сам то мојим ушима слушао.{S} Знаш да има у двору млого твојих непријатеља, на које се деспот |
| ање славни’, па опет напредују.{S} Када има млого славни’, а оно гледа један другог да упропаст |
| са кнежевић’ма не умакне, јер Јеремија има у залогу Голубац, ми опет кнежевиће, ал’ Јаблановић |
| нду.</p> <p>Светују се.</p> <p>Јеремија има повељу, на којој је подвезан деспот-Стеван и Ђурађ, |
| дну реч прословити.{S} Та красна хурија има, као што сам чуо, једног младог ђаура, старог неког |
| ној струци што велико видети.{S} Турака има више него што их је противу Вукашина на Марици било |
| и, а ја онда идем онамо где више будала има.</p> <p>— Ја, богме, волијем овде умрети, него оста |
| ича.</p> <pb n="506" /> <p>— Покрај зла има и нешто добра.{S} Ти знаш какав ми је душман Исак-п |
| сле ти искрени посници.{S} Но међу њима има и такових братија, којим на лицу читати можеш да је |
| -Стевана са Жигмундом, и да се Мађарима има предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Јеремија је и |
| увиђео, да поред његови’ слаби’ страна има млого важни’ черта, јер је Ђурађ пун духа и разума, |
| а.{S} Камо среће да Србин повише Хасана има.</p> <p>Док је Марко ово говорио, донде је Хасан до |
| е.{S} Особито сад, кад већ толиког сина има, онда су јој материни синови на путу.{S} Милица је |
| овек је као животиња.{S} Једна животиња има рог, друга оштре зубе, једна велику снагу, друга лу |
| ате да имаде и у чистом житу кукоља, па има још који у овој већ разровеној земљи зло сеју.</p> |
| стрму, шљиве калуђерске мученице.{S} Па има у Ресави свету обитељ, манастир красни, ’де и добри |
| ад, већ је у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и млади’, који су велико што учинити кадри.{S} |
| реба заштићавати, а народ два поглавара има.{S} Народ би срећнији био да је један место двојице |
| ј ордији; ако са Мађарима, и код Мађара има их доста.{S} Осим тога деспот колику јошт војску им |
| проливате, па гле чуда, јошт вас доста има.{S} Колико вас само под турским барјаком војује.{S} |
| спођо!</p> <p>— Бог добро дао, оче, шта има новог?</p> <p>— Ја мислим да ћеш ти боље знати од м |
| ати, сад треба Ђурђу одмах поручити шта има дати, но само још то, ако би Ђурађ све то исплатио, |
| је.{S} У околу султановог табора свашта има, а шта нема ’де је султан Амурат, има харема, са ди |
| тако су млоги мислили.{S} Милица царица има синове, али нема војске да им противу властољубија |
| но стари Турчин жут и преживљен, па кад има по тридесет млади’ девојака од петнаест до двадесет |
| ј Дунава с леђи тешко га је опасати кад има иоле војске у граду и околу.</p> <p>Јеремија чује д |
| паше, и с њима се саветовао шта се сад има чинити.{S} Један му саветоваше да не оклева, но да |
| у и Жигмунду, деспот нек задржи што сад има, нек плаћа харач, нек да коњанике, нек зида Смедере |
| е — рече Јевренос-паша.</p> <p>— Ферхад има право, тако мора бити, нек се начини берат за Вуког |
| Бугарској патаренски, и с њима Жигмунд има много посла.{S} Турци ћеду Жигмунду, који је уједно |
| удови и сирочади, дијели с њима што год има.{S} Но Марко виђе како хиљадама робља српска воду у |
| , ако умре, ко ће бити деспот?{S} Ђурађ има своју јаку партају, а и сам деспот га хоће, јер је |
| терати га.{S} Па онда и овде је зло где има славни’ војвода.{S} Од велике силе и славе један др |
| ора ради.{S} О важнима стварима доцније има се говорити.{S} Мара и Ђурађ мало доцније посете и |
| гу, има и наших доста.{S} Српске војске има преко сто хиљада, и то је довољан број за све те Ту |
| и што сам обрекао, сватко из моје руке има примати — рече љутито Јеремија.</p> <p>— Честити па |
| >— Овако ћемо сви пропасти.</p> <p>— Не има се куде.</p> <p>На лицу војвода познаје се самртно |
| великој слави примала, сад пак њега не има па као удовица, изгубивши мужевљеву заштити, све јо |
| у народ, храбри га, уређуј ђе риједа не има, не дај му клонути.</p> <p>— Говориш ми из срца, и |
| овједам ти, да од наша царства ништа не има, све се расипље, а ја за ме као сватко хоћу што да |
| а Марко што ће.{S} Код куће у Србији не има станка, робље не може откупљивати, а рашта му бог д |
| Брдо још не мисли на предају.{S} Зар не има јунака који ће на првој кући забости алај-барјак.{S |
| баш су махнити, а ни Вукогли-деспот не има памети кад пошто-пото Голубац не купе.{S} Подари Је |
| е.{S} Да њега са својом војском јошт не има, Турци би са шаком људи све освојили.{S} Но мог оца |
| >— А зар ти мислиш, да у калуђерству не има ђаволштине? — запита Петар.</p> <p>— Има доста и ђа |
| ме зло, ту се мора мријети, спаса ту не има, Мађари ћеду опет на јуриш, да нам тренутка не даду |
| м сметају, много би лакше ишло да их не има, јер ти манастири потпирују и оно што се већ гаси.< |
| кла би’ да Ђурађ за његове младе године има млого разума и јунаштва у себи.{S} Што се даље њего |
| тиду и примирије поднесу, а донде да се има војска покрепљавати.</p> <p>Видајић и Љубовић били |
| лон за своју војску, уговорено је да се има Жигмунду предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Стиже |
| ?</p> <p>Царица сазове савет.{S} Шта се има сад чинити, то је било најглавније питање.</p> <p>У |
| еваном једнако се саветује о том шта се има чинити.{S} И доиста, кад би се на њи’ слушало било, |
| е одмах, и носиће собом и благо које се има предати Јеремији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се |
| <p>— Што је падиши та цјена, но коме се има предати тај новац, теби ил’ Јеремији.</p> <p>— Мож’ |
| та патријарх. — Овде је питање да ли се има дати Милева Турчину и мир правити, или не.</p> <p>— |
| ој, онда кнежевој, породици, принети се има.{S} Од тога доба млого је времена прошло и ја већ и |
| еће.{S} Кратко нам је време, а много се има извршивати.{S} Виђе ли, деспоте, како су Мађари пор |
| 3" /> Па ако баш Мађари победе, чему се има онда надати?{S} Жигмунд хоће земље и првенство.{S} |
| да се с њим разговара, да види чему се има од Бајазита надати.</p> <p>Он је Милици све предста |
| ма таквог доба кад су мудри будале, а и има таквог доба кад су будале мудри.{S} Било је доба ка |
| како ће, док Србин животне силе у себи има?{S} Овога дакле треба најпре утаманити, па тек онда |
| и људи.{S} Један има шупљу главу, други има млого мозга.{S} Па шта је боље од та два?{S} Кад је |
| живи.{S} Шта му ползује памет?{S} Други има мање памети ал’ има гладак образ и ћуд лисичију па |
| ћа, него и за млоге друге, јер млого ји има који би то исто чинили што и Вук Бранковић.{S} Треб |
| Новак — није се онда питало, колико ји има, па смо опет свагда победу одржали.</p> <p>— Али ца |
| се нико чудити, јер у светској историји има млого такових примјера дворског живота, који је чес |
| и.{S} И сад треба онај да управља, који има у се снаге за то.{S} Ако мени сад судба земаљску вл |
| рио.{S} Ти си син Вука Бранковића, који има изгледа да ће владати.{S} Као његов син, ти мораш и |
| Ти си још дете прама мени.{S} Онај који има право на штогод, тај нек не проси, но нек иште.{S} |
| >Све је углављено и сад на посао, сваки има своју задаћу. -</p> <p>Јеремија пише ситну књигу ’д |
| а камоли Лазогдина жена.{S} Ђаур сваки има по једну жену, две не сме имати, и кад ју већ један |
| Милица, истина, нема друге војске, али има мој отац.{S} Осим оне коју је од битке одвукао, има |
| амо им што ишту, па мир; но и међу нами има луда који се противе, па их попале.</p> <p>— А тко |
| Никад боље већ кад човјек у својој жени има вјерна друга.{S} Нићифор нек иде у Трапезунт, нек ј |
| исмо зло прошли.{S} Боже мој, да срећни има владаоца, сад као Бајазит; <pb n="298" /> силан, бо |
| олубац преда, већ да он што потраживати има.{S} Јест, Јеремија потражива цену Голупца.</p> <p>Ф |
| ре нек се изда по уговору што се издати има, а после можемо даље, јер тако ћемо тек мађарску вл |
| као овоме насљедника и деспота признати има.{S} Турци су тако на Србију насрнули, да се сама пр |
| да се о важним стварима разговор водити има.{S} После обичног међусобног поздрава [рекне царица |
| > да пренети амо благо које се поделити има међ Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем.{S} Још |
| вна насљедник престола, па не може нити има право својој породици кормило из руке узети и Бранк |
| , свијетли падишо, зависи што се чинити има, ја сам на твој миг готов кудгод заповиједаш — одго |
| онда на посао.</p> <p>У кнежевој својти има земљомера и неимара.{S} Кнежевић им свима задаје по |
| поред жене своје, неко право у породици има; за таковог морају те и њена браћа признати.{S} Ако |
| и који јошт страдају, јер у свету увек има страдалника, па се њих треба у умерености сетити, ј |
| укавство.{S} Тако исто и људи.{S} Један има шупљу главу, други има млого мозга.{S} Па шта је бо |
| два?{S} Кад једно, кад друго.{S} Један има млого памети а има јагњећу нарав, онда кад међу кур |
| је жалосне спомене од мене прима.{S} Он има доста жалости.{S} Узми ју ти, млади делија, — и буд |
| SRP18590_N5" /> дигне се и оде.{S} И он има доста посла у манастиру, да докнади што су хусари и |
| но почео се са другом кошкати, да и он има на половину зеца право.{S} И после дугог ината дого |
| слушао, почне говорити:</p> <p>— Право има Драгаш.{S} Мог покојног оца царска власт јошт је са |
| есни од муке, сам увиђа да Ферхад право има, ал’ би рад дин-душмана и сву Србију разорити.{S} Н |
| урчина и Маџара, а додуше њешто и право има, јер први је силеџија, а други, опет, гост, који ко |
| Лазар нити његова породица таково право има.{S} После пада Вукашиновог, кнез Лазар, <pb n="270" |
| ло млого на свету, нити их и сада млого има.</p> <p>Ни Милева није била од ових последњих.</p> |
| је силан, Милица је властољубива.{S} Ко има толико снаге и поверења да одма’ са народом управља |
| о сам за њ, знам га.{S} Дакле знаш како има испасти ствар.{S} Турска војска кренуће се одмах, и |
| ако Турчину да да кћер?</p> <p>— Колико има красота на истоку, које би се за најсрећније држале |
| би, у Турчину, имам пријатеља, а колико има моји’ земљака који ми завиде кад станем на моју рођ |
| војој војсци раван број нашој, а колико има прави’ Турака, па текар из Азије?{S} Сами на себе о |
| ови јунака?{S} Онда нисмо питали колико има душмана, но само гдје је душманин?</p> <p>— Да, то |
| вић уз владу успиње.{S} Знао је да мало има међу српским великашима, који не би ради над какови |
| се знати од кога је глас послат но само има истинит начув.{S} Тешка су врјемена, човјек мора об |
| користи ради, другоме сасвим понизе; но има људи, који велики дух и у упорству свом показују, о |
| лађи Вук, једва му је седамнајст.{S} Но има кћер, Милеву, од Вука нешто млађу; она би могла пад |
| добра живота вредних житеља. </p> <p>Но има који не да вредном људству да ужива у миру плоде св |
| ђа, који опет у име деспота власт на то има, над кнежевић’ма располагати, а уједно и Харалампиј |
| шње Бранковиће.{S} Но баш то је зло што има толико јунака, па се због тога баш толико цјене, да |
| свагда сузу утрти, он ће све добро што има са невољним поделити.</p> <p>— Не би л’ добро било |
| тове турске војске на прагу.{S} Још што има војске, то је код Вука, па сад ако он не заузме кор |
| е ће се убити, него за другог поћи; јер има ђаура и ђауркиња који се пре убију, ил’ убити даду, |
| } Вук Бранковић је јошт доста силан јер има војске, а царевићу није ни најмање наклоњен, па би |
| су најбољи јунаци?{S} Да ли их код нас има подоста?</p> <p>— Тога има доста.{S} Ту су Обилић, |
| p> <p>— Има доста и ђаволштине, но опет има и такови’ који су као какове светиње.{S} Видиш, тај |
| да, на то треба гледати, само што опет има људи који се за свашта хватају и који мисле да од с |
| две не сме имати, и кад ју већ једанпут има, не може се тако лако од ње, ако му је неверна ил’ |
| намет за зидање Смедерева, и какве јошт има снаге.</p> <p>Рувим му све исприча, да је намет дос |
| шта чини Коран мог пророка, колико већ има и од вас у нашем јату.{S} Зато оно што мора бити, н |
| еш јошт до те славе доћи.{S} Колико већ има арнаутски’ и бугарски’ војвода, који су сад већ паш |
| анковићевог владу утемељи.{S} Бранковић има нешто оружане силе, ал’ има и млого непријатеља, а |
| вас тако подели.{S} Дакле и Јаблановић има гу свој дел.</p> <p>— Има, и на моју жалост већи не |
| помоћ против Турака.{S} Ал’ за ту помоћ има им се предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Тако је, |
| спотови, лепши нег’ што их у Будимграду има.{S} И ти двори морају скоро готови бити, јер Јерини |
| могу Турци да га отму.{S} У Новом Брду има нешто и Ђурђеве војске, ту су Немци Саси, и ту су Д |
| {S} Осим тога деспот колику јошт војску има.{S} Тако ми се види, као да је сваки Србин прави де |
| о и Харалампије добија налог да у свему има се повиновати у име Ђурђа Јеремији.</p> <pb n="405" |
| е, и наиђу на малу турску посаду.{S} Ту има и блага и заире.{S} Коњаници рупе, заподене се крва |
| су и вина пили.</p> <p>— Свуд по свету има доста невоље.{S} Код вас је поне то добро што сте с |
| уфе, шта си онде видео, какову породицу има та Милица — запита Бајазит свог посланика.</p> <p>— |
| на дворским вратима јако лупају, да их има млого, и то на коњу, и да желе унутра ући.</p> <p>— |
| осову.{S} Оставши су стари, а и мало их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је Милица слабомоћна, |
| ћом.</p> <p>Каогод у садање доба што их има доста који траже изгубљену владу своји’ преткова, и |
| вишеним осећајем, да је било, и јошт их има, који су за правду и истину страдали, и који јошт с |
| иди богате неопустошене пределе, каквих има у старој Србији.{S} Пада му на памет кад је у младо |
| ом, Јаблановићем и Харалампијем.{S} Још има заказати, да како се доведу деобеници, одмах да се |
| ји комад за се добити.{S} Та Србија још има доста земље.{S} У оно доба били су такови кнежеви л |
| видети, можда би срећнија била.</p> <p>Има људи и женски’ који се не даду спољашњим блеском об |
| вљено царство утемељавати почео?</p> <p>Има људи који велики дух показују онда када се, опште к |
| без слоге добра бити неће.{S} Знате да имаде и у чистом житу кукоља, па има још који у овој ве |
| е ни негодовао, јер млого више стрпљења имаде, а да би то одма’ за зло примио.{S} Осим тога, би |
| а оно ми се срце као на жици чупка; не имаде’ побратима коме би’ лако то оружје поклонио, па ћ |
| и и невољи побратим.{S} У свом роду што имаде’ побратима, изгибоше; остадо’ сам, и у туђинству |
| шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ја имадем изабрани, десет ’иљада војника, који су ми на св |
| осуда.{S} Издајицама рода, народа главе имаду се одрубити.{S} Ако на ову ријеч само прословите, |
| ћи.{S} Но кад султан и Жигмунд у Србији имаду погранична града, како да ја немам, земље господа |
| и и тако даље, онде своје свете обитељи имаду, тако су исто у старо доба и Срби имали лавру или |
| одржати не може.{S} По том уговору Угри имаду нас против Турака потпомагати, ал’ веће сигурност |
| ку ићи.</p> <pb n="426" /> <p>Кнежевићи имаду свега доста, само не светлости ни слободе.{S} А к |
| гу надвлада, шта ће онда бити?{S} Турци имаду сами’ ’ришћана и потурчењака у својој војсци рава |
| Ђурђа старијег брата синови, веће право имаду нег’ Ђурађ Бранковић, њихов стриц.{S} Властољубив |
| а нам хасни Београд, кад Срби Смедерево имаду још јачи град нег’ што је Голубац.{S} Њихов Будим |
| та властела подвргне.{S} Та ионако што имаду, добили су од мојих претковах, који су власт и пр |
| Завише стрелци нису обични стрелци, већ имаду јаке пушке, дебеле гвоздене цеви, и напуњене пушч |
| оћи, хоће л’ имати тог блага што досада имађаше.{S} А што га нисам у град умамио, реко’ да сам |
| сподарство.{S} И сад, дакле, више права имају на деспотство ови млади кнезови, него деспот Ђура |
| данас, било је господе која су хтела да имају за луду онаковог човека који је доста мудар да си |
| пкиње да Турцима иду, кад они више жена имају; та не један с једном не може да изиђе на крај, п |
| и да се жени.{S} Премда Турци више жена имају, али опет мора имати једну која му је прва.{S} Он |
| е.{S} У савету властеле нечастиви места имају, у земљи Душанови закони не поштују се, Дубровчан |
| а се још и то да кад већ Мађари Београд имају, па још да им је Голупца, онда је још теже владат |
| еду у Србију мало-помало све дубље, сад имају Мачву и Београд, Србија им је отворена, само Голу |
| ултан, паша, ага и спаија, какве хареме имају!{S} Онде је црноока и лепог стаса дражесна Гркиња |
| /> да има људи на којима се види да не имају мозга, па су гори него они са запаљеним мозгом.{S |
| а, ђе ни од Турака ни од своји’ мира не имају, почну се турчити.{S} Красне Српкиње стадоше турс |
| а и бабине баштине, јер такве делије не имају.{S} Марко пређе Турцима и дјели мејдане, и силно |
| тима је опет бог дао нешто што други не имају.{S} И човек је као животиња.{S} Једна животиња им |
| вници као што је поље Косово, јер Турци имају више коња, а коњ свагда може човека лакше погазит |
| пут отворен био.{S} Једна убога удовица имала је красну кћер, младу као капља.{S} Питаше ме шта |
| едњих.</p> <p>Она је била добра, ал’ је имала семе наклоности прам свачега што сујети ласка.</p |
| е тајне не прочују се?</p> <p>Милева је имала своје верне другарице.{S} Ма коме морала је тајну |
| угог.{S} Но она, поред све љубави, није имала у себи толико одважности да би се на свашта преда |
| Бајазиту се допадне кнегиња, а ова није имала толико силе да противустане жељи материној и благ |
| илева, да није била царска кћи, да није имала прилике толико богатство видети, можда би срећниј |
| о стари’ саветника и војвода без војске имала.</p> <p>Вук је одма’ намерио добру прилику за себ |
| ловина однеће се Исак-паши, половина би имала мени припадати, ал’ то остављам деспоту да употре |
| ут тако богат и силан.</p> <p>Но, је ли имала Милева такове тврде воље и љубави? — Видићемо.</p |
| дњи српски град, ког би Србија издавати имала, и то као својим савезним пријатељ’ма предати, а |
| невину срну; срну је моја Зулејка радо имала.{S} Стрељај све оно што свету, што људма шкоди.</ |
| да ју је мрзила, уколико ју је тек радо имала, уколико какова мати кћер своју само зато воле шт |
| {S} Она је своју матер тек утолико радо имала и поштовала, уколико јој сујети и славољубију њен |
| ваше се.</p> <p>Премда је цела та ствар имала још остати у тајности, али опет, какове тајне не |
| } Слуге, како свагда тако и у оно доба, имали су својој класи сходно поњатије о свету, о горњој |
| етковах, који су власт и право у рукама имали.{S} Ја сам први међ свима, ја имам у руци скиптар |
| ђ у земљу повратио, нису Срби више мира имали, но сваки дан се крв проливала.{S} Ионако је султ |
| о њој гложе.{S} Маџари, како буду мира имали од Турака, задираћеду у Србију мало-помало све ду |
| кад треба тајну одржати, а сви тројица имали су узрока све у тајности држати.</p> <p>Јеремија |
| воље помажем.{S} Ви сте с нама уговоре имали, по којима сам вам помагати морао.{S} А код мене |
| господари красне домове и летње палате имали.{S} Онде су се они радо бавили, које због сопстве |
| имаду, тако су исто у старо доба и Срби имали лавру или обитељ свога св. Саве, па су побожни ср |
| ат, па по праву насљедија његови синови имали би насљедити господарство.{S} Но госпођа Ирина, в |
| енте.{S} Ови су за себе у земљи српској имали партаје, па чрез то народу ослабљену бившу, за Ту |
| моје кћери, за какве краљеве, сад бисмо имали од две стране помоћи, а овако ништа, тако треба д |
| јмени изиђу.</p> <p>— Дакле, по уговору имали бисте се тако подјелити, да сватко од војвода доб |
| овим походом ако су и страдали, опет су имали добру накнаду са Београдом, који је сад њихов.{S} |
| рети до поља Косова, да већ одавна нису имали били такове људе, који су им наруку ишли и слабиј |
| оња, и упуте се управо к трпези.</p> <p>Имали су и шта гледати.</p> <p>Млади Стеван царевић, од |
| ршили накратко најнужније што се чинити имало, и тако ’ајдмо сваки своме послу.</p> <p>После ов |
| твом Јула.</p> <p>— Та мани се ти тога, имам ја другог узрока зашто сам рад све да знам.{S} Сам |
| је.</p> <p>— Сад ту он није од потребе, имам ја и добрих саветника, и добрих јунака, ал’ он онд |
| ац саградим.{S} И то неће дуго трајати, имам блага, <pb n="509" /> имам људи, који ћеду аргатов |
| и иа срцу, о ком сам се негда оскврнио, имам доста блага, да би’ могао са мојима безбрижно живи |
| невољу лакше сносим; у теби, у Турчину, имам пријатеља, а колико има моји’ земљака који ми зави |
| инити, јер и око мене се змије заплећу, имам и ја душмана, морам пазити, не смијем ријечце испу |
| уго трајати, имам блага, <pb n="509" /> имам људи, који ћеду аргатовати.{S} А зато треба да о’ђ |
| ђеде <ref target="#SRP18590_N10" />.{S} Имам блага, жртвоваћу га за Србију; у уговорима, ако је |
| је то само што ме за скиптром вукло.{S} Имам блага доста, могао би са мојом породицом, чељадима |
| S} Имаш ли се и ти ту дјелити.</p> <p>— Имам, ту ћемо се већ сви порефенити.</p> <p>— А тко си |
| ве бујрунтије — запита султан.</p> <p>— Имам — одговори поклисар.{S} Тури руку у шпаг и извади |
| ко си ти рана задобио Петошко?</p> <p>— Имам, богме, и то две велике.</p> <p>— Да чујемо какве? |
| нек одлази, а ја идем у народ.{S} Блага имам да могу сазидати јачи <pb n="508" /> град нег’ што |
| ама имали.{S} Ја сам први међ свима, ја имам у руци скиптар Србије над васцелим српским народом |
| арод, падне ли народ, пашћу и ја.{S} Ја имам блага да могу живљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубровни |
| е, шта нам ваља сад одмах чинити?{S} Ја имам овде два млада кнеза, које сам ја по налогу Ђурђев |
| мпије, ето ти књига повеље, чати шта ја имам добијати од деспота.</p> <p>Харалампије лакомо пру |
| во Брдо.{S} Ако имамо доста снаге, и ја имам нешто војске на својим местима спремне, па кад бис |
| ваку службу готови, па оно што у рукама имам, нипошто испустити нећу. <pb n="369" /> Браничевск |
| одавна са мном побратимио, и много шта имам њему захвалити, што ми је за руком пошло.{S} Он је |
| зими родио, па ми је глава презебла, и имам рану у мозгу.{S} Моја мати, сиротица, умрла је, а |
| рем искао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам то не допушта.{S} Ни мањи који не би дао, а камоли |
| ране, давно су већ излечене сасвим, но имам ји јошт неколико које ми јошт и сада пакосте.</p> |
| довољан Јеремијо?</p> <p>— Јесам.{S} Но имам нешто да примјетим.{S} Ако деспот не усхте ил’ не |
| се од ње ’раним.{S} Ја сам са оним што имам у Прилипу задовољан; но ја желим да као поглавар с |
| е.{S} Султан је чуо какву ја добру кћер имам, па је њој све то послао.{S} Твоје су сестре у сво |
| а доба млого је времена прошло и ја већ имам у мом сину залогу одређене ми брачне свезе.{S} Час |
| о, колико ти имаш жена?</p> <p>— Хануму имам једну, и више никог.</p> <p>— Какав си ти онда паш |
| хом зову, даље млого ђаурски’ муфтија и имама.{S} Сви су говорили против Бранковића и жељели би |
| и.{S} Тако су наредиле њихове муфтије и имами.{S} Сад би, дакле, најбоље било да ти изјавиш Мил |
| споштине.{S} Ако су нам земље откинули, имамо доста богатства, и све би се дало лакше поправити |
| , Вукогли повук’о се као миш у рупу.{S} Имамо капију против Мађарске, само треба је чувати.{S} |
| а би му и срце дале.</p> <p>— Дакако да имамо — одговори весело Јула.</p> <p>— А бога ти, кажи |
| да одржати.{S} Овако бар Турци знају да имамо јошт језгре около које ће се нова војска купити м |
| ижу.{S} Још ми који с манастирима посла имамо понајбољма стојимо, дођу л’ Турци, дамо им што иш |
| о да се Голубац преда.{S} Благо тројица имамо међу собом дјелити, Јеремија, Јаблановић и ја.{S} |
| пријатељство признати, па утолико већег имамо изгледа да ћемо какав честит мир учинити.{S} Што |
| оставимо прошлу славу на страну, и сад имамо још доста српски’ јунака који ће српско име просл |
| је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми сада не имамо ни онако насљедника за престол од племена Немањин |
| зговор.</p> <p>— Таковог делије више не имамо.{S} Од њега сам се учио војевати.{S} Он се поред |
| ијемо.{S} Ви имате тријест тисућа, и ми имамо толико, све окаљених војника, а познајемо и слаби |
| а нашом силом засад само Голупца држати имамо — рече угрејано Розгоњи, који није рад да стоји п |
| овала.</p> <p>— Кад је већ тако да нити имамо с наше стране за обрану војске, с друге пак стран |
| па онда да ослободимо Ново Брдо.{S} Ако имамо доста снаге, и ја имам нешто војске на својим мес |
| ече одушевљено Ферхад.</p> <p>— Све што имамо, што нам је најмилије, најсвијетије жртвоваћемо з |
| че? — запита кнез Ђурђе.</p> <p>— Данас имамо гостију, Јеремија властелин, Јаблановић и млоги д |
| нам то није могуће, а оно барем што још имамо, читаво да одржимо.{S} Турчин се осилио, но са ту |
| ћу се уз народ ма против кога, све моје имање и ђецу даћу за слободу златну, које ни ја управо |
| азар га је силно уважавао.{S} И доиста, имао је Вук велику страну великаша за себе, како у стар |
| ла.</p> <p>Бајазит султан, син Муратов, имао је задатак онај довршити, што су му преци започели |
| и какав војени поход.{S} Шта је, дакле, имао чинити?{S} Ако би одма’ напред корачао био, Срби, |
| е когод овако старог и слепог погледао, имао је шта видети.{S} Млоги садањи мекушци када би га |
| а, опет, да би’ си искушеније одлакшао, имао сам у прњавору једног доброг пријатеља, којег жена |
| пример, калуђер Варнава <pb n="355" /> имао је одвећ добар глас, али будући је осим тога и уз |
| е и дођем у Призрен, и ту се станим.{S} Имао сам нешто и новца, па ми је зато и пут отворен био |
| ђ за владаљством грамзио само, а још га имао није, потребовао је он кадикад његову службу, за к |
| о ушију дошло, но доста је и сам белаја имао, па се ућутало.</p> <p>Сад оставимо Дечане, па да |
| е битке у Босну повукао.{S} Приврженика имао је доста.{S} Он је сад намеравао своју војску умло |
| асли као трава, знаш краљу, да си посла имао са властелом која те сва не љуби, јер вељаше да мн |
| е и свршавале.{S} Ако је ко непријатеља имао, па му је желео одољети, при чаши пуној мислио се |
| ти.{S} Стари војвода Драгаш од Прокупља имао је доћи са својом породицом.</p> <milestone unit=" |
| хрђави пријатељи, каквих је Ђурађ доста имао.{S} Но и Леонтије, кад је већ нестало Стевана, при |
| вне умирити.{S} У земљи је Ђурађ слабог имао изгледа да са својима може што противу деспота про |
| шту и проходао се онде.{S} Његов поглед имао је нешто смирено калуђерски.{S} Велике црне очи, ц |
| што сватко хоће да кнезује, тко је год имао бабу ил’ прађеда каквог великана.{S} Алтомановићи, |
| ке земље, из Персије.{S} Његов је народ имао славне владатеље и из далеке земље, оружаном руком |
| ал’ огорчен и јошт крепак српски народ имао је толико снаге да сву ту штету надокнади и Турцим |
| господарио.{S} Ни пре ни после те славе имао ниси.</p> <pb n="357" /> <p>Призрен и Приштина, ви |
| на, кад је Србин још снажан био, кад је имао своје царство?{S} И каква разлика између <pb n="45 |
| више се побојао од Јаблановића, који је имао бојазан, само у деоби да му што не отштрби, јер му |
| и себе какав си — упадне Грман, који је имао намеру калуђера бранити.</p> <p>Кад су се јошт мал |
| јошт је сасвим крепко стојала.{S} Он је имао млого тајни’ непријатеља.{S} Који нису били у <pb |
| мере, тако исто као и Ђурађ.{S} И он је имао своје приврженике.</p> <p>Русна задобије потајно п |
| урађ је то сам по себи знао.{S} И он је имао те жудње, и кад није смео, војводе су га подбадале |
| ва.</p> <pb n="449" /> <p>Но Петошко је имао дивну бистру памет, и у срцу жарко родољубље.{S} П |
| смрти деспота пали би у очи, а Гргур је имао пријатеља; изгнати их, и то је зло, јер ће с Грцим |
| Док је Ђурађ у тамници седио, деспот је имао времена ред у земљи увести, и партаје противне уми |
| head>XXVI</head> <p>Јеремија лак пут је имао до манастира Богородице под Високом.{S} Кад је из |
| ом постао, ако се и није потурчио, није имао више поверења у народу; неки великаши, које од тур |
| очима доста јада и чемера.{S} Деце није имао.{S} Ко ће бити после њега деспот?{S} Гргурова деца |
| , какови ни Трајан ни цар Пријамос није имао.{S} Знаш и за Кантакузене, моје претке, који су се |
| ска на Косову да ни Душан краснију није имао — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако опет Турци буду јач |
| се у оно доба држало да у почетку није имао Вук велику наклоност према кнегињи и да га је само |
| рца свију старијих, но отац Харалампије имао је нешто крештав глас, а поред тога није знао чист |
| ара.</p> <p>Ту је после Петошко прилике имао све погрешке и страсти српски’ великаша у шали пец |
| будући је млого добри’ својства у себи имао, зато му је и партаја једнако расла.{S} Турци су б |
| се људи, само ако је особито што у себи имао.{S} Но било је ту и такових шаљивчина, а особито п |
| адика, и у светој обитељи као и у цркви имао би прво место заступати, ал’ деспот је опет земље |
| остима титра.</p> <p>— Па и цар Лазогли имао је будалу?{S} Онда није чудо што је пропао на Косо |
| огао преспавати; и ја сам те исте мисли имао у глави.{S} Све се бојим какве нове неслоге, јер т |
| ад и Мачва.{S} И какве си ти ту користи имао деспоте, завадио те Жигмунд са султаном, коме одољ |
| .{S} Сваки је гост себи опредељен конак имао.{S} Новак је јошт понешто са патријархом насамо го |
| млади делија, лаког оружја.{S} Док сам имао љубовцу Зулејку, коју никад заборавити нећу, седио |
| ња за господарством.{S} Жудње за то сам имао, као Бранковић, ал’ у ком и Немањића крв тече.{S} |
| светити морам.{S} Сад видим да је право имао Марко.{S} Његов цео живот је мом подобан, но гледа |
| престол попео, и сам није таково право имао.{S} Сад, дакле, онај треба да буде управитељ народ |
| могу ти учинити.{S} Као Ђурађ Бранковић имао би’ то по твојој жељи обвезаним бити, али не као н |
| и боже каурина“.</p> <p>Ђурађ Бранковић имао је старијег брата Гргура.{S} Гргур умре, и остави |
| признат за деспота свечано.{S} Породицу имао је красну.{S} Госпођа Јерина, нова деспотовица, би |
| којем праву када је и Вукашин породицу имао, и то какву јошт.{S} Камо пара Краљевићу Марку, ко |
| ати се не може, већ самом Јеремији, ил’ имате још правих делбеника при продаји.</p> <p>— Ту је |
| а ти само гледај како се бијемо.{S} Ви имате тријест тисућа, и ми имамо толико, све окаљених в |
| гло? — одгонетне Раде.</p> <p>— Но и ви имате красни’ војника.{S} Гле онде оне красне чете, све |
| p>— Ви женске све неке тајне међу собом имате — рекне калуђер онако својски и умиљато, као да н |
| За мене је доцне кајати се, ал’ ви још имате часа.{S} Чувајте народ од женског господарства је |
| време.</p> <p>— Па тај муфтија може л’ имати жена кол’ко хоће?</p> <p>— Може, а на што ти толи |
| како ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ имати тог блага што досада имађаше.{S} А што га нисам у |
| шта ће већ бити од нас?</p> <p>— Треба имати стрпљења, и у бога се надати.{S} Но данас сам од |
| ерио, тај је морао вишег покровитељства имати, јер су Дечани као неки дворски манастир били.{S} |
| ла мисао да би добро било таковог друга имати као што је Бајазит, али доста то да јој се богатс |
| ом испадне, онда ћеш више користи отуда имати, него што је косовска битка донела.{S} Милица ће |
| бе какав харем и то од турских девојака имати, јер право је да се Турцима осветимо, кад нам кне |
| Косову, јер тко овде хоће победу, мора имати веће мноштво, више коњаника нег’ душман.{S} Наше |
| да Турци више жена имају, али опет мора имати једну која му је прва.{S} Он сад такову, прву, тр |
| пашама толике?</p> <p>— Не мора ни паша имати много жена.</p> <p>— Ух, ала је красно пашом бити |
| дарје сестри Јерини, ионако ће она овде имати деспотске дворе.</p> <p>И деспот је већ у Смедере |
| к се Жигмунд опорави, донде султан може имати трипут толико војске код Дунава и на друмовима.{S |
| се чути могло.</p> <p>— Онај само може имати рану у мозгу, који се са мозгом роди, јер веле да |
| ље у области Гребљановића, и не мога је имати, јер он само на краљевску стати могаше, а то му н |
| ветац.{S} Стасом беше мален, и морао је имати једну плећку нешто криву, јер му се глава к десно |
| .</p> <p>Сирота Милева, какво ће весеље имати!{S} Нити кума, нити девера, нити старог свата!{S} |
| аур сваки има по једну жену, две не сме имати, и кад ју већ једанпут има, не може се тако лако |
| оље да нијесмо живи, нег’ господства не имати.</p> <p>— Ја сам твоја жена, заклела сам се с тоб |
| пашом бити, толике красне цуре за жене имати, то је живот.{S} Ал’ кажи ми, честити пашо, колик |
| осле другог брака није ни изгледа да ће имати, а Гргура, Ђурђа старијег брата синови, веће прав |
| Деспот деце нема, нити је надежде да ће имати; поред тога костобоља га силно мучи, ако умре, ко |
| и грдним губитком задобити; но одсад ће имати са Србима по горштачким предјелима посла, где мло |
| јој је, кажу, страх јошт какав ће крај имати овај рат.</p> <p>— Да л’ би се могло што из књеги |
| зло, па да није рад ништа више с тобом имати — упаде Јаблановић.</p> <p>— Та је ли могуће? — п |
| сан их превлада.</p> <p>Тежак ћеду сан имати, преставићеду им се прилике, где се ђаво са јунак |
| .</p> <p>— Ја држим да пре свега морамо имати у рукама Голубац.{S} То нам је најглавнији посао |
| донде док Маџаре не сатремо, не можемо имати мира.{S} Они подбадају Вукоглију, и ето већ им је |
| војску, треба за непредвидим случај што имати.</p> <p>Деспот поруку саопшти Жигмунду.</p> <p>Св |
| а код куће све приправи на што ће нужду имати.</p> <p>Но сад да видимо шта Турци раде и како ће |
| ти, деспот и Жигмунд, Србија и Мађарска имаће мира.</p> <p>Журно су се спремале те ствари, и хи |
| де на Косово?</p> <p>— Сад бар као млад имаће прилике у војеној струци што велико видети.{S} Ту |
| неће.{S} Ви ћете одсад код мене бити, а имаћете све што желите.</p> <p>— Није нам нико више у с |
| ош страдати.{S} Ти, као што ми се види, имаш отворен дух, утолико ћеш више у несрећи страдати.{ |
| Тебе Харалампије, нећу много поучавати, имаш памети за три патријарха, а лукавства за седам лис |
| земље господар.</p> <p>— Начини си сам, имаш јошт земље, обала.</p> <p>— То и хоћу, о томе се д |
| предати Јеремији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти ту дјелити.</p> <p>— Имам, ту ћемо се в |
| убој се од страхоте која може доћи.{S} Имаш силних душмана, ал’ имаш и пријатеља.{S} И ово што |
| може доћи.{S} Имаш силних душмана, ал’ имаш и пријатеља.{S} И ово што вам сад при наздравици и |
| сио.{S} Приврженика имаш свуда доста, а имаш и војске да противнике одма’ угушити можеш.{S} Ион |
| српске земље прогласио.{S} Приврженика имаш свуда доста, а имаш и војске да противнике одма’ у |
| , боље сад искажи; оно што сад у рукама имаш, док сам ја жив, не сме ти нико отети.{S} Ја призн |
| у тај новац, вратићеду то ђаури.{S} Кад имаш Голубац, ухватио си Жигмунда за раме, а богата је |
| Не тако.{S} Ишти ову Србију, што је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда одречеш |
| а однео.</p> <p>— Ти све тако чудне сне имаш, да л’ си снио кадгод да си пијан?</p> <p>— То сам |
| S} Ал’ кажи ми, честити пашо, колико ти имаш жена?</p> <p>— Хануму имам једну, и више никог.</p |
| м, и да ти ја заповедам, а да ти чинити имаш по мом налогу.{S} Можда се већ и покаја што ти так |
| м се тешиш, као ја христијанин; но зато имаш и ти неколико душмана, који ти то <pb n="280" /> з |
| новац, деспоте, окупи јошт и друго што имаш и зидај Смедерево.{S} Ја од откупа Голупца, од крв |
| услуге чинио, прими за награду оно што имаш <pb n="370" /> и држиш.{S} Дечани су красни и бога |
| а.{S} Ишти, деспоте, да задржиш оно што имаш. </p> <p>Деспот промишља.</p> <p>— Јеси л’ кадар с |
| цвет од крина којег за прсима задевеног имаше, којег му је Милева дала.</p> <p>Поруменив и пост |
| рави бранитељ и пријатељ свога рода.{S} Име правог народног пријатеља мора у народу остати.{S} |
| оз цар-Душана, света црква није му дала име Душаново, а крв цара Лазара и у мојим жилама тече.< |
| воде Јеремије да ти преда Голубац, а на име светлом падиши.</p> <p>Јеремија стане, чека одговор |
| а до Јадранског мора;</l> <l>Тек Душана име спомиње се.</l> <l>Но и царе сву награди војску,</l |
| о што му један калуђер додаје и потписа име своје „<foreign xml:lang="la"> Georgius Despotes </ |
| е је од племена Обилићева.{S} Чувено је име Бранковића одавна по целој српској земљи.{S} И зашт |
| а лебдити, и када се год уз гусле твоје име спомене, срце ће ми растити.</p> <p>— Велиш да сам |
| ва оружија спомиње.</p> <p>— Марково се име код нас уз гусле слави.{S} Нема Србина, који се с М |
| 25, од 21. V1/3. VII 1881.) налазило се име <hi>Герасим</hi>, а треба <hi>Радосав</hi>, што је |
| ина, без да им ко, без да им султан сам име и порекло зна.{S} Тако је свагда код Турака бивало. |
| ио, како би га био прославио!{S} Његово име увијено би било у песмама, у ружичном мирису, међу |
| } Кад чујеш звук гусала, чујеш и његово име.{S} Сваки, који чује за Марка, сила му се у мишици |
| још доста српски’ јунака који ће српско име прославити.</p> <p>После ових речи Новак једну чашу |
| можеш да склопиш уједно оно што српско име носи.{S} Ти Балшићи и Црнојевићи не гледају Србију |
| гљеша и Гојко.{S} Кад су Грци чули само име Угљеша, већ им је било доста.{S} Па војвода Жарко, |
| вао, и на миндрос узимао, но преиначено име на Каралампогли није могло сакрити Харалампија пред |
| гов створ, на челу свом записаће вечито име деспота, и осветлиће наокол’ Србије његова дивна дј |
| атељством шкодио.</p> <p>Ферхад-паша, у име султаново, често је деспота посећавао.</p> <p>Он бе |
| ће му се за то издати, и овлашћење да у име Ђурђа, који опет у име деспота власт на то има, над |
| амет знаће то оцјенити.{S} Понуђам ти у име Јеремије Голубац.</p> <p>Кад то чу султан и његове |
| ја налог да у свему има се повиновати у име Ђурђа Јеремији.</p> <pb n="405" /> <p>Јеремија тако |
| get="#SRP18590_N4" /> како је понудио у име Јеремије предају Голупца, како је Јеремија предао г |
| и овлашћење да у име Ђурђа, који опет у име деспота власт на то има, над кнежевић’ма располагат |
| ске земље и њихов народ да се заклињу у име једног владара.{S} Но свијет је јако искварен, у вл |
| pb n="539" /> да оперем клету клетву са имена Вуковог.{S} Ивјер од кладе далеко не пада.{S} Но |
| } Марка већ није било, дакле од његовог имена више нит’ страха нит’ користи.</p> <p>Но не прође |
| теван књаз, коме су Турци место царског имена деспотско носити допустили, иако је Марко оцу му |
| ког.</p> <p>— Тако ми бога и мог крсног имена светог Ђурђа!</p> <p>— Тако ми светог Николе!</p> |
| знајемо, деспоте, и твој делија, што га именова, војвода Облачина Раде, познат ми је.{S} Давно |
| лад јунак, из далеке земље, из Персије, именом Хасан.{S} Једва двадесет и неколико година стар, |
| Христа Спаситеља, који га је под својим именом у овај свет увео, и у турству, хришћанству и сво |
| <p>— Ја опет, зарјечем се мојим крсним именом светим Ђорђем, да ћу прије кућу запалити, и сви |
| n="244" /> на искушенију и неки поморац именом Јанићије, који је био научен на смокве и неранже |
| не, па није ни чудо, што су одма’ чијем имену понешто придевали.</p> <p>Вече је било красно, ме |
| заштићавао, и гусле ће јасно даворити о имену његовом где год Србин дише.{S} Ја сад, истина, во |
| партаја деспоту приклонила.</p> <p>— Не именуј га деспотом, ја га не признајем!</p> <p>— Ни ја! |
| Нек опрости све сваки сваком.{S} Ја те именујем деспотом српског народа, и препоручујем те вољ |
| не брини.{S} Зидаће град мој брат, твој имењак Ђурађ Кантакузин.{S} Знаш га да је по свијета пр |
| ост, <pb n="532" /> непоштовање части и имовине свог сабрата.{S} Буди увјерен, чесити деспоте, |
| о пристати.</p> <p>Сад се изроди велики инат, патријарх их утишаваше да само општу цел пред очи |
| од војске уклони, јер њихов непрекидни инат шкодљив је.{S} Но надам се да ће их царско лице у |
| а половину зеца право.{S} И после дугог ината договоре се да на месту оставе зеца а да га онда |
| да видиш тог вашара када се турске жене инатити стану.{S} Кад сам био код Турака заробљен, упоз |
| ти нећу, но да ме призна за себи равна, иначе ћу га у Небојшу кулу сатерати — рече Прибац.</p> |
| амо, све иконе му се виде друкчије нег’ иначе, светитељи му изгледају канда баш гледе, канда ће |
| а.</p> <pb n="360" /> <p>Како би по њи’ иначе испало било, бог зна; доста то, да им је деспот и |
| оно доба био је обичај претенденте, ил’ иначе који могу до скиптре доћи, ослепити, ил’ им врело |
| се може ако све то што се иште изда, а иначе да неће ни њему ни Жигмунду града издати.</p> <p> |
| оручи Јеремији да преда град, јер ће га иначе на силу отети.</p> <p>Гласник врати се и однесе Ј |
| алампији, гордо, као прам ђауру, јер би иначе другима у очи пало.{S} Овако кад га к себи дозива |
| да се Мађари опораве, морам с њима, јер иначе ћеду они против мене.{S} Испадне ли нам за руком |
| рке истиснемо, нек нам ове поврате, јер иначе ће то држати за грабеж, а пријатељство и добро су |
| ком не говори ко сам и шта сам био, јер иначе изгубићу поверење, а ти ћеш у мени највећег твог |
| а то рећи дели-Реџеп.</p> <p>— Не треба индат чекати, већ одмах јуришати.</p> <p>С почетка су б |
| времена да се опораве, мада им откудгод индат дође, но на јуриш, ја ћу први напред и, тако ми Б |
| коњи језде у Крушевац да позову оданде индат, који ће поћи на Голубац.</p> <p>Телал виче да се |
| рхад-пашо?</p> <p>— Пре јуриша дочекати индат, па тек онда на јуриш.{S} Тако мисли твој верни с |
| м је све то мало.{S} Дервиши, калуђери, инђијски брамини долазили су да виде чудо, да купују ил |
| тамо, морам се дјела постиђети, ал’ на ино није могло бити.{S} Ја одлазити морам, није ми до о |
| Београд и Голубац.{S} Тако је, није на ино.{S} Уговор се не сме рушити, јер би онда дошли изме |
| p> <p>— Исто мислим што збориш, није на ино, морам се судбини подврћи.{S} Но кад султан и Жигму |
| шмана и сву Србију разорити.{S} Није на ино, јер ако започне као делиман, и не пође за руком, о |
| е жао што нема тих градова, ал’ није на ино, морају сносити.{S} Дата је реч, дат је потпис.</p> |
| од Дунава и опкопа Голупца, ал’ није на ино, мађарска је војска и мађарске војводе.</p> <p>Свет |
| ма, перо му у руци дркће.{S} Но није на ино, мора.{S} Уговор деспот-Стеванов га веже; а ионако |
| је тамо земља.</p> <p>— Ако баш није на ино, нек му се све изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а |
| моје помиловани, ако си дошао да се на ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да види |
| то пре, јер ако се задоцне, није нам на ино, реци да се Голубац Мађарима предати мора.</p> <p>П |
| редајеш Угрима Србију.{S} Но кад већ на ино није, и угарска војска је већ на путу, противити се |
| /p> <p>Жигмунд о миру мисли, није му на ино.</p> <pb n="469" /> <p>Деспот Ђурађ, док је битка т |
| ада, а благо тек за леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко му је што га је калуђер надмудрио.{S} Држ |
| о, поштовао је у њему сопствено уверење ино, јер [је] држао да и такав непријатељ поштовање већ |
| о је <foreign xml:lang="cu"> „нашествыя иноплемениковь, и междусобная брань”</foreign>.{S} Од т |
| да га од напасти брани, од „нашествија иноплемеников,“ и тако рука руку пере.</p> <p>Јеремија |
| штоно у садашње доба зову дипломатичним интригама, били су одвећ вешти, зато ји је и за тај пос |
| х мера не може да проникне кроз дворске интриге, и да дух клонут уздигне.</p> <p>Русна са Харал |
| ет тражи.{S} Несрећан дворјанин, ако му интриге за руком испале нису, долази амо, да овде срећу |
| ласкати.{S} Сад почну около ове двојице интригирати.</p> <p>Оставимо Деспота и Ђурђа у Цариград |
| нава с леђи тешко га је опасати кад има иоле војске у граду и околу.</p> <p>Јеремија чује да се |
| емати за Смедерево, и оставит’ Београд, ионако ми о’ђе земља под ногама горје.</p> <p>— А мене |
| редаје Мађарима град, нијесмо ми криви, ионако се Голубац за Србију одржат не море, што нам се |
| ега побојати.{S} И већ чега да се боји, ионако је и он сам и Србија на коцки.</p> <p>Деспот сти |
| нешто блага, као уздарје сестри Јерини, ионако ће она овде имати деспотске дворе.</p> <p>И десп |
| а није без сватова удала.</p> <p>Турци, ионако слабоговорљиви, мучали су, једва чекајући да жрт |
| који се предају.{S} Па нека буде тако, ионако већ одржати се не можемо.{S} Пашће ту и нами што |
| кошкају, нек си пребацују, нек се теше; ионако лакше пада љубећем кад је сам поред свог предмет |
| мали, но сваки дан се крв проливала.{S} Ионако је султан мрзио деспота; сад, кад к њему пређе и |
| мо тек мађарску властелу задовољити.{S} Ионако нисмо за овај пар тако снажни да Турке у Азију п |
| е да противнике одма’ угушити можеш.{S} Ионако сад кад већ Лазара нема, ко ти се може противити |
| на?{S} А шта ће јошт одсада настати?{S} Ионако сте слаби, па се опет на двоје делите.{S} Како ћ |
| о.</p> <p>Сејмени су подаље од врата, а ионако ни речце српски не разумеду, све саме Шамлије и |
| ају, Харалампије од пута јако уморан, а ионако за житејскаја јако заузет, добро пије, добро јед |
| г тебе мал’ нисам ноћас мутно прошао, а ионако познато је да ми калуђери знамо тајну чувати.</p |
| а.{S} Уговор деспот-Стеванов га веже; а ионако без савеза са Мађарима турској сили подлећи мора |
| нитко не може на несрећу обвезати.{S} А ионако Жигмунду је јефтино дошао у шаке Београд и Мачва |
| едан другом не може бити потчињен.{S} А ионако сад се све кида, цепа, па сваки се најпре за се |
| и јестива за госте, а вина је код Марка ионако доста било.</p> <p>Дође Ђурађ са својима под Мар |
| н царицу, Турци само на младе гледе, та ионако се све говори да Милеву проси.</p> <p>— Бога ти, |
| а ми се сва та властела подвргне.{S} Та ионако што имаду, добили су од мојих претковах, који су |
| грехе кајати.</p> <pb n="335" /> <p>Та ионако Светислав нит’ би је хтео, нит’ могао више узети |
| а мир са <pb n="498" /> Турцима, што би ионако могао сам против султана учинити, кад му је разб |
| рбију, да Гргурове синове уздигнемо, ми ионако Ђурђа не признајемо за деспота.</p> <p>— Ал’ шта |
| знала што се Теофан помамио, кад је он ионако на епитимији, па му није слободно ништ’ дати.{S} |
| дуката, јер Исак-паша и они други за то ионако ништ’ не знаду, а право да ти кажем, од дивана с |
| ам што већ досад нисам.{S} Та видим већ ионако да ће се Србин са Турчином сродити, а земља ће Т |
| сије, мада је био потчињен Харалампији, ипак није се прам овом између четири ока као такав <pb |
| ада су нам доста пакости и зла учинили, ипак су христјани.{S} Жигмунд је, као што знаш, сад <pb |
| е јака посада, и нема се ничега бојати, ипак је <pb n="504" /> предострожна.{S} Чули су Мађари |
| сам себе да <pb n="223" /> прецени.{S} Ипак, мислим да ће добро бити, јер цар Лазар кроз цео с |
| је свита, мада је манастир велики, ал’ ипак сви с коњ’ма, пртљагом и товарима лако сместити се |
| зим на Вукоглију; нападати га нећу, ал’ ипак му не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље било да идем |
| с.{S} Те будале су изгледале на луде, а ипак нису, паметнији су нег’ други.{S} Они тако рекну у |
| љства са Ђурђем.</p> <p>— Ал’ ако би га ипак Ђурађ задржао, шта ћемо онда чинити?</p> <p>— Онда |
| и трн у оку и Мађарима и Турцима.{S} Ја ипак морам крмило нашег брода у руци држати чврсто, и а |
| е, и трговину утуче.{S} А без савезника ипак не мож’ се живјет’.</p> <p>— Ви који сте сад овде |
| А како са Јаблановићем.</p> <p>— Тај је ипак кнежевиће предао Јеремији, који су код њега тражил |
| сао.{S} Српску посаду је обезоружао, ал ипак у свом околу задржао.{S} Војска му се састави са о |
| алампију, који брижно лице показује, но ипак ни бриге му није, кадар је лукавство са лица збрис |
| , неће те ниједан Турчин надмудрити, но ипак морам те у нечем напутити, да знаш како ћеш до сам |
| Сад му је већ исто несносно.</p> <p>Но ипак Харалампија не може да позна некадашњег Петошка.{S |
| обито поштован.{S} Премда стар, стас му ипак величанствен беше; син <pb n="221" /> му Светислав |
| би, друго, ако се што с њим стане, њему ипак од штете бити неће, јер што би Јеремија био кадар |
| се с њима на равно дјелим — рече успла’ирено јачим гласом Харалампије, канда му је већ наклон |
| и насљедити господарство.{S} Но госпођа Ирина, властољубива Гркиња, и властољубив Ђурђе не даду |
| те.{S} И деспотова војска једнако јача, Исак-паша да је баш свом снагом нападне, покрај мудрог |
| лињу свој рођендан.</p> <p>Ферхад-паша, Исак-паша ту су у двору.</p> <p>Ферхад-паша станује баш |
| из Анадолије, ту је Уруменли-беглербег, Исак-паша, потурчењак, диндушман христјанства.</p> <pb |
| упути се понајпре, како онамо стигнеш, Исак-паши, тај је љути душман Ђурђа, тај ће ти ићи нару |
| задњи јуриш нам одбише.{S} Шта мислиш, Исак-пашо, може л’ се та брука претрпити, ил’ да још је |
| о откуп Голупца, ал не за издајице. [С] Исак-пашом свршио сам да издајице погубим, а да с њиме |
| ав Исак-паши, извади уговор и преда.{S} Исак-паша је задовољан, само заиште да се његова полови |
| от да му је Исак-паша о глави радио.{S} Исак-пашу је благо заслепило, па сад за овај пар мржњу |
| шено као што је међу нами уговорено.{S} Исак-паша је задовољан, и сад је тек посао на дивану.{S |
| Исак-паши да иде да провиди војску.{S} Исак-паша ће донде и онако остати у граду, а Ферхад ће |
| опрашио, и на рахат се дао, дозивље га Исак-паша на диван.</p> <p>Ферхад-паша добро зна, шта И |
| се светују, и Ферхад-паша то изради да Исак-паша остане у Голупцу, а он управо у Једрене.</p> |
| својом војском Мађаре растукао, војска Исак-паше тек се помолила била да упадне у бој, ако до |
| од Београд.{S} Нек се пошље нова војска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава да опашемо Б |
| само најбољма може, а код куће мотри на Исак-пашу, да не напусти своје Турке да околину харају. |
| Половина је овог блага моја, а половина Исак-паше, зато нећеш већил’ма, деспоте, никакве поклон |
| иш ти Керим-пашо?</p> <p>— Слажем се са Исак-пашом.</p> <p>— А како ти мислиш Ферхад-пашо?</p> |
| Реци на то, Ферхад-пашо, ти си тамо са Исак-пашом мир склапљао’ ал’ јошт не склопио.</p> <p>— |
| иван.</p> <p>Ферхад-паша добро зна, шта Исак-паши на срцу лежи, чека на благо.{S} Да га зајази, |
| аша стигао је у Голубац, и све испричав Исак-паши, извади уговор и преда.{S} Исак-паша је задов |
| еди султан Амурат, нуз кољено беглербег Исак-паша, Ферхад-паша, Керим-паша, још везири, и дели- |
| Голупца међу издајицама.{S} Тако Ферхад Исак-паши каже.</p> <p>Исак-паша му наложи да безевенк- |
| х сједам на коња и носим уговор на увид Исак-паши, јер је он везир и беглербег, а ти уређуј сво |
| Штогод Ферхад-паша уради, све се то код Исак-паше прима, тако је то удешено.{S} Кад је Јеремија |
| њим носе пуне вреће, и положе пред ноге Исак-паши, па изиђу.</p> <p>— Ево ти половине од откупа |
| отив силовитих паша и везира.{S} Кад је Исак-паша на дивану, највећма се зборило да се војска о |
| удиве се, знали су за Јеремију, већ је Исак-паши такове шиљао, ал’ није му се поверовало и сул |
| ји какве невере, јер добро зна да му је Исак-паша душман.</p> <p>Исак-паша доиста на то се и сп |
| гмунду одбјегао.{S} Зна деспот да му је Исак-паша о глави радио.{S} Исак-пашу је благо заслепил |
| Ово благо што је ту, половина однеће се Исак-паши, половина би имала мени припадати, ал’ то ост |
| после на Голубац.{S} Глава војске биће Исак-паша, као беглербег Уруменлије, <pb n="447" /> а ј |
| ло Јеремији сто хиљада, безевенк — рече Исак-паша.</p> <p>— Најбоље би било ништ’ не дати, нег’ |
| онда Јеремији нек се изда благо — рече Исак-паша.</p> <p>— А шта ћемо са Новим Брдом? — запита |
| подјели међ’ остале паше, само што више Исак-паши, беглербегу.{S} И тако сад уговорисмо, па сад |
| и сам султан Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути се понајпре, како он |
| овде од потребе, биће тамо на дивану и Исак-паша, ког сам код Крушевца љуто ранио, па сад да с |
| воје људе и предел познаје, тешко да би Исак-паша успео.{S} Зато деспот је морао бити на опрезу |
| хад-паша бимбашу деспоту оправи, и јави Исак-паши да иде да провиди војску.{S} Исак-паша ће дон |
| е говорио султану и сем дивана, за леђи Исак-паше, твог душмана.{S} Кад сам <pb n="485" /> поша |
| брани султан за такве ђауре, рећи ће ми Исак-паша, кешмет им је био тај, да кад су добили благо |
| се изброји, подијели, полак теби полак Исак-паши.{S} Како примиш тај новац, деспоте, окупи још |
| ак-паши.</p> <p>Ферхад-паша иде у конак Исак-паше, у велику дворану, ’де га овај дочека.{S} Ист |
| ма у Једренима, твој самртан непријатељ Исак-паша једнако ти о глави ради.{S} Паше наговара да |
| све у реду, уговор потврђен, шакописом Исак-паше као везира и беглербега.{S} Сад друго не оста |
| то добра.{S} Ти знаш какав ми је душман Исак-паша.{S} Но знаш и за Ферхад-пашу одавна, да ми је |
| ш лахко вјеровати.{S} Твој клети душман Исак-паша попео ти се на душу, једнако те облагива да с |
| паша враћа се у манастир да пошље благо Исак-паши.</p> <p>Међутим деспот расположио је војску п |
| -паша је спреман.{S} Бимбаша вози благо Исак-паши, напријед војска, а с њом је Ферхад-паша.</p> |
| х дигне, а бимбаши наложи да носи благо Исак-паши.</p> <p>Ферхад-паша иде у конак Исак-паше, у |
| еду пашин харем дичити.</p> <p>Док тако Исак-паша размишља, како ће ту Турчин живити, донде дес |
| лако преко дивана прешло, нарочито што Исак-паша није био ту, дин-душман деспота, и њега је Фе |
| би ћу дати, они’ пет хиљада дуката, јер Исак-паша и они други за то ионако ништ’ не знаду, а пр |
| војска враћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, одакле ћемо после на Голубац.{S} |
| е подијелио, једну половину себи, једну Исак-паши, а своју половину је мени уступио, да зидам н |
| нужде вије било.</p> <pb n="472" /> <p>Исак-паша уђе у Голубац и позове диван.{S} Ту је Ферхад |
| ="SRP18590_C2.31"> <head>XXXI</head> <p>Исак-паша Ферхад-пашу ишчекује.{S} Лаком на благо, ал’ |
| Искре изредио, и Турке потукао. </p> <p>Исак-паша мисли се, даје му за право, па пита да л’ би |
| на од ћара њему што прије преда.</p> <p>Исак-паша споменуо је, би л’ деспот к њему дошао на кољ |
| ипут толико војске, вели Ферхад.</p> <p>Исак-паша бесни од муке, сам увиђа да Ферхад право има, |
| .{S} Тако Ферхад Исак-паши каже.</p> <p>Исак-паша му наложи да безевенк-ђаурима одруби главе, а |
| /p> <p>Вече је, војска се креће.</p> <p>Исак-паша и Ферхад-паша поћи ћеду са нешто војске у Кру |
| Ту је Ферхад-паша и остале паше.</p> <p>Исак-паша, као везир, беглербег од Румелије, над свима |
| лтана му гајтан на врат не фали.</p> <p>Исак-паша пита, дакле, шта би ваљало чинити.{S} Нитко м |
| све текло, и како деспот мисли.</p> <p>Исак-паша размишља.</p> <p>— Рад би’ и сам ићи у Једрен |
| , а султан да га у милост прими.</p> <p>Исак-паша на то пристане, мислећи да ће ово лакше Вуког |
| ори, и да му није нужно бројати.</p> <p>Исак-паша поглед баци на вреће, уверен је да је све у р |
| о зна да му је Исак-паша душман.</p> <p>Исак-паша доиста на то се и спрема, да деспота испочетк |
| рене тај радостан хабер султану.</p> <p>Исак-паша разгледа предел, унаокруг, и надаље, диви се |
| инили ја и ви да би нас Турци на комаде исекли да су видили.</p> <p>— И сав манастир би попалил |
| ећег муфтију, прије би се дао на комаде исећи.</p> <p>— Право говориш, ти ваши манастири јако н |
| оиста диван јунак.{S} Канда је од стене исечен, сав састав орјашки, руке као од челика, црно мр |
| е, који пак нису могли, у ужасној борби исечени су.{S} Ето тако, једва смо се са овеликом муком |
| заклело се да обори Србију, да јој сок исиса.{S} Ново Брдо је жила српског срца.</p> <p>Турств |
| н дивљи корен, који домаће питоме биљке исисава, а да осушене матери <pb n="510" /> земљи главу |
| иди и чује од Турчина, на комаде би нас исјекао.{S} Прими, деспоте, моју ријеч, ослони се на ме |
| Турци Ново Брдо на јуриш, сви ћеду бити исјечени ил’ у робље одведени.{S} Ако Турци не отму Нов |
| силу своју да гњев свој на његовом сину искаде.{S} Ако Турчин буде даље насртао, они неће проти |
| већма хусари побунили на искреност, да искаже ’де је сво благо, добио је неколико млазева по л |
| е тако свршио, и хоће да се пречести, и искаже вољу пред Радосавом, да се рад баш у божијем хра |
| и новаца, да све што зна о Ферхад-паши искаже, какве је ћуди, у каквој милости стоји код султа |
| логај хљеба узети, док ти најнужније не искажем.{S} Поручио ми је Ферхад-паша, Петошко, да се в |
| не?{S} Ако те жеља каква мучи, боље сад искажи; оно што сад у рукама имаш, док сам ја жив, не с |
| кви, који турско руво носе.{S} Да ми не исказа тко је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би се |
| ворити.{S} Исповједи, би л’ све то тако исказао, да ти не спомену да Ферхад-пашу, Петошка, добр |
| /p> <p>— Све би’ ти тако исто по риједу исказао био, само једно не би, Ферхад-пашу, нашег Петош |
| и о Ферхад-паши; но бимбаша ће паши све исказати што је од Харалампоглије чуо.</p> <p>Тако путу |
| А зашт’ би се, оче, побојао тајну мени исказати, кад је Петошко свом роду добротвор?</p> <p>— |
| штав глас, а поред тога није знао чисто исказати жива, но место тога рекао је „зива,“ а поред т |
| смо свршили, сутра ћу ја све на дивану исказати, и све ће бити тако, како рекосмо, турска ће в |
| неправду не трпи, у деветом кољену још искајавају се гријеси пријеткова.{S} Искајаћу моје грје |
| у, Јаблановића и Харалампија.{S} Они су искајали на овој земљи своје гријехе, нек им на другом |
| крив њиховој слјепоћи.{S} Морам гријехе искајати.{S} Нитко смртни нек не мисли, да га кази дост |
| ош искајавају се гријеси пријеткова.{S} Искајаћу моје грјехе доброчинством, искупљиваћу заробље |
| ц везати, и тако га погубе.</p> <p>Тако искајаше своје грехе Јеремија и Јаблановић, негдашњи ју |
| } Сад ће се заложити тако, да му стомак искаје сво постење за трајавше епитимије.{S} А и сека В |
| </p> <p>Митар се сам понуди, а и Петар, искајући опроштење хтеде им сљедовати, но калуђер га од |
| е буде од Турака, по турској жељи, мира искала, а турска је жеља била да се Милица под покровит |
| и, потписали би’ га опет на што више, и искали би’ опет какав град у залогу — примети лукави Ха |
| и и то што је Јеремија за откуп Голупца искао, јер је деспот силно богат, богатији нег’ краљ Жи |
| и за друго што.{S} Када би ју за харем искао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам то не допушта. |
| од Браничева — рече Харалампије и пехар искапи.</p> <p>— Живио војвода Јаблановић, мој стари по |
| ију реч одма’ се даде вина пјевцу, који искапивши једну подобру чашу и погладивши своје бркове, |
| и Петошко, и на то је чашу смедеревског искапио.</p> <p>Док се Новак и Петошко овако разговараш |
| {S} Ваљда осећају да су то пољупци Јуде Искариотског.</p> <p>— Збогом, ђецо моја — притворним г |
| н је господар од Голупца, Јаблановић ће искати свој дјел, ја како стојим онда, не знам.{S} Би л |
| ме једног владара.{S} Но свијет је јако искварен, у властели један другом преко неверног слуге |
| ода?</p> <p>— Какав народ, и тај је већ искварен, сад га вуку налево, сад надесно, већ не зна н |
| {S} Што рече, свјето је.{S} Властела је искварена, и народ са тог страда.{S} Што је искварено х |
| арена, и народ са тог страда.{S} Што је искварено хоћу да искореним.{S} Па не само од властеле, |
| рукама; нек добију још Ново Брдо, па су искинули Србије четири стуба.{S} Онда је Србија башта б |
| ланац, о бедрици златна, драгим камењем искићена сабља.</p> <p>Деспот понуди га у чадор, завесу |
| ни су носили красне са златом и сребром искићене доламе, о врату им је скупоцен накит висио, на |
| сребрни пехари, красни, сребром, кошћу искићени ножеви.</p> <pb n="396" /> <p>Прима се јело и |
| ати насљедија, браћа ју не могу из тога искључити.{S} Тако су наредиле њихове муфтије и имами.{ |
| оњи разљућен рече краљу да треба посаду исконабити.</p> <p>Но у исти ма’ брижљиво гледи Жигмунд |
| јадиковањем, као два славуја којима очи ископају.</p> <p>Међутим престаде и увесељење.{S} Почеш |
| ли младићи, као ђурђиц, пролетно цвеће, ископали су им очи.{S} Кад се у мравку, у биљки љубав п |
| ко добра нек не ишчекује.{S} Они иду да искорене вјеру хришћанску, и све да потурче.</p> <p>— П |
| тог страда.{S} Што је искварено хоћу да искореним.{S} Па не само од властеле, већ био ма тко, з |
| снагу даје, а док је цркве, душман неће искоренит’ Душанове потомке.</p> <p>Ове речи јако су се |
| у.</p> <p>Русна, која као да се заклела искоренити Лазареву породицу, налази се на турско-српск |
| рбије отворићеду се Турцима, вера ће се искоренити, народ ћеду потурчити ил’ истребити.{S} Шта |
| грабљивце, грамзивце издајице мораду се искоријенити.</p> <p>Тако јошт неко доба разговарају се |
| ебило се у срце народа, и не да се лако искорјенит.{S} Ево већ близу је пол столеће и јошт Вука |
| } Увиђ’о је деспот да ћемо се овако сви искорјенити, и ми и народ.{S} Ја њему руке пружи’, он м |
| ремија и Јаблановић, негдашњи јунаци од Искра, после издајице.</p> <p>А тако је и Харалампије с |
| подвргне Ђурађ Бранковић, победитељ од Искре, како би био слуга кад може и треба да буде госпо |
| двргну.</p> <p>Деспот, ком је битка код Искре ’де се Јеремија одликовао, у вечитој успомени, пр |
| У Ђурђа је вјера тврда, после битке код Искре, на вјеру је Турке позвао, и ником зла не учини, |
| не би ни помислио.{S} Тако што је и код Искре изредио, и Турке потукао. </p> <p>Исак-паша мисли |
| м против Турака.{S} У великој битки код Искре, ’де је Ђурађ Турке хаметом потукао, показао се б |
| унаштво, којим је негда са деспотом код Искре главе турске рубио.{S} Мађари пењу се на бедеме, |
| здравље, да дочекамо један дан као код Искре, кад смо Турке до ноге потукли, много робље задоб |
| г, он неће шкодити негдашњем јунаку код Искре, и пропустиће јогунастог властелина Јеремију.</p> |
| наштвом заслужити.{S} Он паметно збори, искрен је друг, и пије вино.{S} Јунак красно пева, а ју |
| > <p>Краљ достојанствен, отворена лица, искрена ока, да није краљ, рекао би да је ритар.{S} Дес |
| у на ползу биле; ал’ све бадава, јер је искрена реч горде тек вређала.{S} Као извикан будала, д |
| традалника се не сећа.{S} Тако мисле ти искрени посници.{S} Но међу њима има и такових братија, |
| ост.</p> <p>Сад су начисто, могу сасвим искрени бити.</p> <p>Ферхад опет прослови.</p> <p>— Сед |
| } Ал’ на жалост није тако.{S} Грци нису искрени пријатељи Срба. ’Де су Грци на Косову?{S} Било |
| >Мало од вина разгрејани, почеше се све искреније разговарати.{S} Вино ће и из најлукавије глав |
| ију, а овај добро потеже, и постаје све искренији.</p> <p>То Ферхад и ’хоће.</p> <p>— Де кажи м |
| хоће да на свој рачун војводују — рече искреним гласом Драгаш.</p> <pb n="261" /> <p>— Мислиш |
| лица је увидила да ће Петошко са својим искреним будалаштинама још и тако што рећи што би се до |
| у Смедереву.{S} Састану се, и душе им у искреним загрљај’ма пријатељство уливају, што показује |
| аздравици исприча’, то је сушта истина, искрено сам се исповједио, и искрено ћу испити рујно ви |
| оју честитост одавна, и што те успитам, искрено по души ћеш одговорити.{S} Исповједи, би л’ све |
| .{S} Штавише, она му изјави да га и сад искрено воле, и тек... не зна ни сама каква би је сила |
| у Бранковића и Лазаревића.{S} Деспот је искрено мислио да Србија, српски народ, добије једног в |
| е богу, могао он му с лица читати да се искрено моли, видиш на њему изражено покајање и надњу.{ |
| та истина, искрено сам се исповједио, и искрено ћу испити рујно винце из другог пе’ара, тако ка |
| p> <p>— Ал’, бога ти и пророка, кажи ми искрено, да л’ те срце заболе кад се опоменеш твог ђети |
| рекне султан деспоту:</p> <p>— Кажи ми искрено, деспоте, хоћеш ли ти увек са мном у миру и сај |
| и, желиш ли је спасти и како.{S} Говори искрено и језгровито, како сад мислиш.</p> <p>— Мађари |
| бољма нег’ са кнежевић’ма, да л’ сасвим искрено, то ни кроз исповест не би се дознало.</p> <p>— |
| могла страст обуздати, да своје чуство искрено не изјави.</p> <p>— Знам шта мислиш — рече Мили |
| у син и против Мирче војујем, зато опет искрено исповедам да желим да у боју, који нам предстој |
| да Мара није дошла као добро дете да ју искрено теши, него из другог узрока, што је она држала |
| раљевићем поред пријатељске чаше, мораш искреног срца и благе душе бити.{S} С ким Марко вино пи |
| мпије да би га већма хусари побунили на искреност, да искаже ’де је сво благо, добио је неколик |
| оњија и то држи, да би деспот могао био искресати и то што је Јеремија за откуп Голупца искао, |
| д што пре не преда, могу откудгод Турци искрснути.{S} Жигмунд и војводе не пристају на прво ал’ |
| јски отворен.</p> <p>Лошонци и Цецилија искрцавају се, дођу до Жигмунда и Розгоња, Цецилија рас |
| Митром.</p> <p>Већ су се петлови готово искукурикали, тако је већ близу зоре било.</p> <p>На то |
| Ражали се срце у Марка, и купи благо да искупи робље.{S} Дјели дивље мејдане, узима са побијени |
| ви ју, закратко, докле се дворски савет искупи.</p> <p>Отац Леонтије, кад чује новост дворску, |
| агледати их, охрабрити, ако је могуће и искупити, или бар дома глас однети, да му његови за осл |
| првијех.{S} Српско хришћанско робље сам искупљивао, и испод руке свом завичају шиљао.{S} Што су |
| {S} Искајаћу моје грјехе доброчинством, искупљиваћу заробљенике, бодрићу народ на слободу, бори |
| о Исус заповеда, свом је у невољи друг, искупљује потајно робље из сужанства, доклен бијесна вл |
| пље да српско робље из вечита сужанства искупљује.</p> <p>Ђурађ Бранковић знао је да је Леонтиј |
| дјели мејдане, и силно стече благо, па искупљује силно робље.{S} Ја пођо’ за Марком, и поче’ с |
| долазили су да виде чудо, да купују ил’ искупљују робове.{S} Вашар је у стану велики био.</p> < |
| том постане, неће по народ зло бити.{S} Искусан врло у рату и у управљању миром, све околности |
| ноћу раде.{S} Јаблановић издајица, ал’ искусан војвода.</p> <p>И Харалампије изређује своје пр |
| о.{S} У оружју и јуначким играма био је искусан.{S} У косовској битки једва га је отац могао за |
| и своју војску излагати.{S} Као што је искусан био, можда би и успео био, ал’ опет куд би даље |
| ер је Ђурађ пун духа и разума, храбар и искусан војвода, а при том властољубив, па ако он не би |
| о се не само као обичан јунак, него као искусан војвода.{S} Кад су <pb n="271" /> Турци једном |
| це у свему умерити моћи.{S} Вук је врло искусан војвода, а Милош је страшна јуначина; под добро |
| де; осим тога и у свим другим приликама искусила си царску благонаклоност, који ти је стару бољ |
| синови на путу.{S} Милица је већ одавно искусила своју кћер Мару и, да не кажемо да ју је мрзил |
| емо нашег пријатеља.{S} Но пре нег’ што искусимо твоје пријатељство, реци нам, реците нам бога |
| шао си много свијета, и јошт нијеси све искусио.{S} Тебе више уговор не веже, јер си испунио га |
| м света, био сам љуте бојеве, много сам искусио, видио сам мојим очима од Турака попаљене варош |
| лије сад преокрену јуриш на пушкаре.{S} Искусни стари војници не пуцају прерано, ал’ ни близу с |
| Неће ли народ рећи: волијемо читавог и искусног Ђурђа који нас предводити може, него слепога м |
| је своје последње дане, а због разума и искуства свога, беше особито поштован.{S} Премда стар, |
| у Цариграду владар, с таквом мудрошћу, искуством, јунаштвом, не би Турци дуго боравили у Једре |
| ина, горд, но његовим разумом и војеним искуством мало кога да не надмашује.{S} Што се, пак њег |
| <p>Сад је Мара дошла да материно стање искуша, да ју, наговори да Вука слуша, па ако лепим реч |
| Митром помало је к своме конаку ишао и искушавао је Митра не би ли што од њега дознао од они’ |
| о непоштење не требујемо.{S} Толико нас искушаваш, и данас не остављаш нас на миру, да срећом т |
| ђаурина.{S} Па онда у толиким ратовима искушен народ, увиђев да једнако натраг уступати мора, |
| сам све то мирно подносио чекајући крај искушенија и моје невоље.{S} Но напосљетку већ нисам мо |
| нежевићу, није то за вас, треба вам још искушенија, да буднете као ја и отац Харалампије, а не |
| , пола Грк пола Србин.{S} Он ме узме на искушеније; но да сте видили то искушеније.{S} Најпре п |
| ногом у његов храм ступити, нисте кадри искушеније смирено подносити?{S} Тако је отац Герасим и |
| анастира утекао.{S} Ја, опет, да би’ си искушеније одлакшао, имао сам у прњавору једног доброг |
| узме на искушеније; но да сте видили то искушеније.{S} Најпре пост, те пост.{S} И то би’ доста |
| ао.{S} Био је са мном <pb n="244" /> на искушенију и неки поморац именом Јанићије, који је био |
| ина пити подобро навикнуо.{S} Они веле: искушеник треба да са бистром водом ишчисти бурне и мут |
| ије попне се на коња, јахати је још као искушеник научио, и отпутује.</p> <milestone unit="subS |
| рено подносити?{S} Тако је отац Герасим искушенике укоравао.{S} Био је са мном <pb n="244" /> н |
| трапезарији све се на краће одбављало; искушеници радо су читали „житија свјатих.“ Братија су |
| одјетељи.{S} Но они, који нису већ били искушеници, нису се морали у том бистром извору купати. |
| асла.{S} И онда је био најљући.{S} А ми искушеници, тек ради па пости.{S} Па осим тога, братија |
| еси без гријеха, и сад је дошло вријеме искушења за те, да прегорјеваш, а што можеш да спасеш.{ |
| ин да наруши, ту му је при руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фетву, и решиће га од обвезе.</p> <p> |
| има, јер иначе ћеду они против мене.{S} Испадне ли нам за руком клетог Турчина из Немањића Срби |
| свези с Мађарима, с Турцима мјерити.{S} Испадне ли ми за руком да Турчина поразим, онда ћу пора |
| за другим залогајем, па да први из руке испадне.{S} Нијесмо ђеца.{S} Ми сви знамо да је Вукогли |
| она приволети.{S} Пак ако ово за руком испадне, онда ћеш више користи отуда имати, него што је |
| све тако удесио да по деспота све добро испадне.</p> <p>Ферхад-паша како је из Голупца у Једрен |
| ећан дворјанин, ако му интриге за руком испале нису, долази амо, да овде срећу покуша.{S} Војни |
| е.{S} Врачар са усијаним гвожђем очи им испалио. 1</p> <p>Што се хтело, извршило се, кнежевићи |
| помоћ дође, можда би јошт све друкчије испало.</p> <p>— Није се већ победа могла добити; изгуб |
| <pb n="360" /> <p>Како би по њи’ иначе испало било, бог зна; доста то, да им је деспот и сад д |
| та.</p> <p>— Та само да нам је за руком испало, лако би ми са калуђером. </p> <p>— Можда нас је |
| боре.</p> <p>Већ је Јеремија замаглушен испарењем нечестиве душе.</p> <p>— Ил’ ће мене Ђурађ са |
| те дивље трњаве ружице, и да се ороси, испари у бајном мирису, из срца је иста ишчупана, и тек |
| дочепа, тко зна како ће међу њима деоба испасти.{S} Но они нек раде за се, а ми ћемо за се, ми |
| м за њ, знам га.{S} Дакле знаш како има испасти ствар.{S} Турска војска кренуће се одмах, и нос |
| ти.</p> <p>— Немај бриге, по нас хрђаво испасти неће, само увек држ’ се покрај мене.</p> <pb n= |
| и ја ћу главу замјенити.{S} Но ево сад испијам овај пе’ар, као причешће, јер доиста јесмо огри |
| којој нек је ово приказ.</p> <p>Ферхад испије, тако исто и остали.{S} Ферхад к наздравици прич |
| си душу крепи реч’ма Јеремије.{S} Пе’ар испију.</p> <p>— Е, да нам је сад ту бар Харалампије, д |
| озове кнежевиће и старог Варнаву, и све испита како је ослепљење њихово текло.</p> <p>Ферхадове |
| љу преобучене Помаке, да виде града, да испитају да л’ је све то истина што се о Смедереву прич |
| искрено сам се исповједио, и искрено ћу испити рујно винце из другог пе’ара, тако кано посље ис |
| а лицу борбу унутарњу, није дошла да га испитива, већ да га теши.</p> <p>Јерина започе.</p> <p> |
| досаву доста поверити може.{S} И сад га испитива, да се у томе јошт бољма поткрепи.</p> <pb n=" |
| сви удаље, а старији све новим и новим испиткивањем путнике мучише.</p> <p>— Шта би с Југом — |
| <pb n="450" /> <p>Харалампије, телбиз, испитује бимбашу за Ферхад-пашу, не би л’ што дознао, к |
| <p>— Бог ти добро дао, Грмане.{S} Дед’ испјевај што јуначки онако као што умеш.{S} Но, напиј с |
| при руци.{S} Вољу је показао, можда би исплатио што рече, ал’ Голубаца не дам без новца, а на |
| ти, но само још то, ако би Ђурађ све то исплатио, па заиште кнежеве? — запита Харалампије.</p> |
| м реч’ма је патријарх као неки дуг срцу исплатио.</p> <p>Сви су се на то склонили да Милеву мир |
| д предам град, у оброцима ће после тога исплатити, јер сад доиста због војне није му новац при |
| ац, па богато Браничево, оцјека се лако исплатити може.{S} Преко мене као свог поклисара понуђа |
| спот не усхте ил’ не могне одма’ све то исплатити, шта ћемо онда?{S} Град се на вересију не про |
| држи као залогу, а да Ђурђа принуди на исплату од сто и педесет хиљада дуката.{S} Он је управо |
| ша, канда снева, канда је хришћанин, па исповеда терет душе своје.</p> <p>Исповест је тако сврш |
| губити.{S} Тело ненамирено, као посници исповедали су се о бољи народа, и кад седну за богодану |
| е треба да су међ више њих подељене.{S} Исповедам ти, оче, да је моја намера српски народ под м |
| тац ми је на путу, као год и Милица; но исповедам да ако народ свој буде бранио, поштоваћу га д |
| против Мирче војујем, зато опет искрено исповедам да желим да у боју, који нам предстоји, хришћ |
| p>— Што рекосте за Угре, и ја то у срцу исповедам, и јест да стојимо међу две ватре.{S} Но и то |
| чује шта је у ствари.{S} Царица му све исповеди.{S} Патријарху се сузе низ очи пусте.{S} Савет |
| >Радосав чека га с причешћем у руци, не исповеди га, исповест је примио у трапезарији.</p> <p>Ф |
| римети на њој велику промену.{S} Она му исповеди шта Турчин иште, ал’ није му ништа о њеној про |
| гарицама а и самом Светиславу са плачем исповедила.{S} Виђео сам га да је љутит <pb n="306" /> |
| је од мене, но само оно <pb n="220" /> исповедити морам што на том убеђењу за право налазим, п |
| а.{S} После поноћи њега ће отац Радосав исповедити и причестити.</p> <p>Зором телали, чауши вич |
| га с причешћем у руци, не исповеди га, исповест је примио у трапезарији.</p> <p>Ферхад прими п |
| ић’ма, да л’ сасвим искрено, то ни кроз исповест не би се дознало.</p> <p>— Сретно Харалампије. |
| н, па исповеда терет душе своје.</p> <p>Исповест је тако свршио, и хоће да се пречести, и искаж |
| Па кад ми га ти знаш, честити деспоте, исповједам ти се на спас моје душе, да га исто тако поз |
| ђају.</p> <p>— Но било како бог досуди, исповједам и заклињем се живим богом и архистратиком Ми |
| Ево, доша’ ти на вјеру, и тврду ријеч, исповједам ти, да од наша царства ништа не има, све се |
| отив Агарјана.{S} Деспот-Стевану сам се исповједао, да је моја тврда воља Турке из Европе да ис |
| там, искрено по души ћеш одговорити.{S} Исповједи, би л’ све то тако исказао, да ти не спомену |
| издају.</p> <p>— Ха, да нас Харалампије исповједи, то би нас још прије самртног боја ђаволи мор |
| винце из другог пе’ара, тако кано посље исповједи пријечешће које чиста душа свијетим чини.{S} |
| а нам је сад ту бар Харалампије, да нас исповједи и причести — рече Јаблановић, нешто као шаљив |
| S} А тко би Харалампија, тог грјешника, исповједио. — рече као из шале Јеремија.</p> <p>— И шће |
| ча’, то је сушта истина, искрено сам се исповједио, и искрено ћу испити рујно винце из другог п |
| оје, само буди ми пријатељ, и све ћу ти исповједити, само немој ме издати.</p> <p>— У Турчина ј |
| да, нек пропада.{S} Но и то ти се морам исповједити, честити пашо, да ако не буднем патријарх, |
| ћуте.</p> <p>Ферхад спусти испод врата, испод кошуље руку, и прстима довати, извуче мали златан |
| елики дух <pb n="272" /> показујуће.{S} Испод високог му чела и красни обрва, севала су му два |
| ре, шаљиви мејдани, проводити могли.{S} Испод бедема тајна нека путања водила је у неку башту, |
| на је довео један служитељ и посадио га испод једног повећег дрвета.{S} Кад је осетио да је већ |
| ође бимбаша.</p> <p>Ферхад му наложи да испод руке купује све отете црквене утвари, што су хуса |
| у баш и није волела, опет није се могла испод њеног уплива сасвим извући.{S} Русна, пак, из срц |
| заоштрљаст, а очи зелене и мале, да се испод бели’ трепавица једва и видеше.{S} Лице му се чес |
| се бимбаша.{S} Каже да је наредио да се испод руке све црквене утвари покупују, и сад чека даљу |
| пско хришћанско робље сам искупљивао, и испод руке свом завичају шиљао.{S} Што су други погрије |
| д стане, обојици у зеницу гледи, извади испод проја крст, пољуби га и покаже.</p> <pb n="486" / |
| мично гледе, ћуте.</p> <p>Ферхад спусти испод врата, испод кошуље руку, и прстима довати, извуч |
| емљи.{S} Како је Голубац пао, то сам ти испоручио, то већ знаш, но сад даље да ти испричам, сје |
| це.</p> <p>Ферхад-паша и усмено деспоту испоручује преко бимбаше да на веру дође, и што је покв |
| е ради; да видимо, шта ће Јусуф просиоц испословати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| о си од Сулејмана чуо, те гледај да што испослујеш, јер ако ништа не буде, изгубићеш главу, ако |
| ша доиста на то се и спрема, да деспота испочетка лепим обећањ’ма примами, па после да буде сма |
| а. </p> <p>Ферхад стане пред деобенике, исправи се гордо, и прослови.</p> <p>— Ја сам Ферхад, т |
| м јунаштвом, љубављу према своме народу исправио.{S} Но Марко није никад противу Србина војевао |
| ра, и на шта сам ја ту, већ да вам душе исправљам.{S} Очитао би’ ти молитвах колико треба, дао |
| вљу ћу опрати, ил’ ћу доброчинством зло исправљати.</p> <p>— Знате да сам се са деспотом измири |
| , а треба <hi>Радосав</hi>, што је овде исправљено.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="SRP185 |
| /p> <p>После ових речи Новак једну чашу испразни, а донде му Петошко у реч упадне:</p> <p>— Зат |
| Ово је по други пут што је деспот кулу испразнио, први пут одмах после смрти Стевана деспота, |
| p>Чин је звршен.</p> <p>Краљ се свечано испрати у своју дворану и гости буду по свом чину и ред |
| тражимо ни блага ни власти.{S} Коме је испред очију свет одузет, тај је од свију људи најнесре |
| /p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не утече испред нас</p> <p>— викне Митар.</p> <p>— Стани да те в |
| ; народ ће се распудити и у горе повући испред насртајућег непријатеља.{S} Синови православног |
| рба у души.{S} Ту се мисли, жеље, надње испрекрштају.{S} Скуп је сваки тренутак.</p> <p>Пију, д |
| ред и нови бој позива.{S} Демишћије се испрекрштају са мађарским сабљама, демишћије варнице од |
| ил’ бољем кавезу.{S} Кроз мале, гвожђем испрекрштане пенџере једва што и виде.{S} Унутри, истин |
| це ујеле.{S} Не једног калуђера је тако испрескакао, и не једаред је Харалампија, садањег Карал |
| ад се вратисмо, посље одмора и закуска, исприча ми свје од почетка до краја, о паду Голупца, о |
| ме.</p> <pb n="488" /> <p>Ферхад, опет, исприча своје од почетка до краја, како је дошао Харала |
| пусти ме слободна.</p> <p>Сад Јеремија исприча по реду како је било.</p> <p>— Вјере ми, тај Ђу |
| епи.</p> <pb n="495" /> <p>Отац Радосав исприча, изјадикује се, и што збори, Ферхад-паши тако д |
| а се дијеле са калуђером.</p> <p>Ферхад исприча им све подробно.</p> <p>Већ је ноћ, и једнако с |
| авио.</p> <pb n="474" /> <p>Радосав све исприча, како су хусари напали, све злоставили, харали, |
| кве јошт има снаге.</p> <p>Рувим му све исприча, да је намет доста тежак, ал’ да ће народ све т |
| , знам и миралаја, све је истина што ти исприча.</p> <p>Дуго је трајао тај разговор за јошт нео |
| ља.{S} И ово што вам сад при наздравици исприча’, то је сушта истина, искрено сам се исповједио |
| а свемогући Бог нек буде милостив, и то исприча мог уверења ради, да је на добром путу.{S} Изгл |
| p>Сад прећу на друго што.</p> <p>Деспот исприча како је прошао са Јеремијом, како га није пусти |
| дозивље оца Радосава и ослови га да му исприча своје житије.{S} Радосав је први угодник божији |
| ве поваљано, покидано.</p> <p>Ферхад му исприча како су хусари на манастир навалили, Турке исти |
| >Ферхад-паша стигао је у Голубац, и све испричав Исак-паши, извади уговор и преда.{S} Исак-паша |
| з очију, из лица читао, ја треба све да испричам — рече озбиљно Ферхад-паша.</p> <p>— Ал’ би’ и |
| поручио, то већ знаш, но сад даље да ти испричам, сједнимо.</p> <p>Деспот сједне до стола, а до |
| {S} И прије нег’ што ће ми тајну поруку испричати, преобучен зажели се у свјети храм Жиче, куд |
| т и може бити моје добре Дубровчане.{S} Испричаћу им како се њихови синови, браћа јуначки влада |
| е испустити, ма шта било, док год ми не испуни оно што желим.{S} Мора ми казати, шта ради моја |
| л’ добити миг.{S} Тешко Јеремији да се испуни њихова жеља.{S} Јеремија их презиром гледи.</p> |
| а Срби остану у миру.</p> <p>Жеља им се испунила.</p> <pb n="360" /> <p>Како би по њи’ иначе ис |
| <p>Ето, сад се Ђурђу, за чим је тежио, испунило.</p> <p>Но да видим шта ће без Стевана чинити? |
| ен је био, да му Јеремија обећано не би испунио, и зато се бацио пред скут Ферхад-паше.{S} Зато |
| ио.{S} Тебе више уговор не веже, јер си испунио га што си градове предао.{S} Даљи савез, тај је |
| љен је добро код цара па би му цар жељу испунио?</p> <pb n="256" /> <p>— Мој отац ми је казао д |
| и једном и другом млого обећати, а мало испунити.</p> <p>— Де говори, Јусуфе, шта си онде видео |
| се деспот још предомислити, и обвезност испунити.</p> <p>— Само нипошто на вересију — рече Јабл |
| ити.</p> <p>Пртљаг је велики, покућство испуниће дворе, и јошт ће их већма украсити.{S} Украсе |
| > <p>Копају се опкопи, јаркови се водом испуњавају, од Дунава зидине, куле, капије оправљају, в |
| а му страна, то јест властољубије, биће испуњено кад се деспотства докопа.</p> <p>Болест деспот |
| роз душу прође, на рукама миш’це силне, испупчене, могао би их са чохе рисати.{S} Тако су негда |
| аде?{S} Кад седи, прса му се над столом испупчила, рекао би, та прса сабља не може просећи.{S} |
| гледа.{S} Милева не може срцу да одоле, испусти из руке чинију и пусти се у јецање кроз које се |
| донде док се све не уреди, јер донде да испусти власт, пао би својим непријатељ’ма у шаке који |
| > <p>Бимбаша гледи, слуша, без да речце испусти, само очи му неки жар и светлост обузе, канда б |
| тако је и Харалампије своју грешну душу испустио.</p> <p>Срећа, нестало војводама подмлатка, да |
| емија.</p> <p>— Сад је бадава говорити, испустисмо птицу, та више амо долећети неће, но што нам |
| једну, па кад га ухватим, нећу га донде испустити, ма шта било, док год ми не испуни оно што же |
| ушмана, морам пазити, не смијем ријечце испустити, из које би Турчин виђео да сам штоватељ Хрис |
| тови, па оно што у рукама имам, нипошто испустити нећу. <pb n="369" /> Браничевска област мора |
| арода, донде садашњу своју силу из руку испустити неће док се мир не укорени.</p> <p>Стеван је |
| и ти Голубац продао, ако га баш узмораш испустити, па да се подјелимо — рече Јаблановић.</p> <p |
| нке и печење.{S} Већ ми се језик и уста испуцала, а братија веле: калуђер мора добар носник бит |
| м двору лудак био.{S} Душа ми је остала иста, која род свој љуби, а та ми и тијело кријепи, и к |
| мо за Јулу куварку. —</p> <p>Она је она иста Јула, која је била у двору цара Лазара као млада д |
| и поклонио.</p> <p>— Ако је до крви, та иста Немањића крв тече у Бранковићима као и у Гребљанов |
| оси, испари у бајном мирису, из срца је иста ишчупана, и тек преостаје шупљи траг божанственог |
| е изгубљене битке чинити.{S} И Турке је иста битка јако ослабила, па су морали обазрително пост |
| ш да исту сабљу примити не могу, јер је иста свагда у преправности против мене била. <pb n="288 |
| ему Милева тако допада, каково створење иста може бити!</p> <p>— Но би л’ добро било, Сулејмане |
| породицу оружати, али не једнога члана исте другоме у хатар неправедно жртвовати.{S} Рећи ћу д |
| којега госта, зато се постара зараније исте будалаштине пресећи.</p> <p>— Не би ли сад добро б |
| једва сам могао преспавати; и ја сам те исте мисли имао у глави.{S} Све се бојим какве нове нес |
| ти, кажи ми какве су то тајне, јесу ли исте од твоје Љубице, ил’ од кога другог?{S} Могла би с |
| ед Турцима гласовити, па сваки је желио исте видети.{S} Њи’ово српско одело разликовало се од т |
| господства.{S} Соба било је подоста, но исте нису биле украшене, као што су раскошна, у Лазарев |
| > <p>Деспот проучи поруку.{S} Јереминој истези одговорити не може.{S} Треба новац за војску, тр |
| а је моја тврда воља Турке из Европе да истерамо.{S} Заклео сам се на распетије да ћу моју силу |
| је опет толико, као пријатеље царичине истерати да се непријатељи угњезде.{S} Светла кнегињо, |
| а, па и новаца... ил’ ћу му душу хрђаву истерати.{S} Бојиш се зар Митре? — рече мало наквашен П |
| бог дао да се Угрима моћно поткрепимо, истераћемо ту поганију са хришћанске земље.</p> <p>— Ту |
| ећи, ако Маџари побиједе, па покрај њих истераш Турке.{S} Ако на несрећи, онда несрећа и сам са |
| са бедема Голупца скинута.{S} Још после истеченог рока Јаблановић <pb n="465" /> оставио је заб |
| си дочекао.{S} Деспот Стеван те подиза, исти потписао ти предају, а деспот Ђурађ сад ће те пред |
| се Милица од које стране не потпомогне, исти ће је скупа са њеном породицом отклонити.</p> <p>— |
| на.</p> <p>Заповест се даје да се одма’ исти страни унутра пусте.</p> <p>Сваки је у помешаном ч |
| е и узгордише.{S} И Вуков је отац такав исти био.{S} Познавала сам га још на Душановом двору.{S |
| га је тај глас, само му је рекао, да је исти поуздан, и да његове речи на своју и свог народа к |
| е већ последњи дан.{S} Камо среће да је исти час млого пре стигао, да не умрем у оваковој туги. |
| p>Ујезде у манастир.</p> <p>Улак, то је исти бимбаша који је пратио Харалампија од Новог Брда д |
| покрвили, било је доиста изгледа да се исти врате откуда су дошли.</p> <p>Млоге војводе држаше |
| је добити фетву против ђаура.{S} И тај исти новац доћи још у наше руке.{S} А Вукогли-деспот ве |
| Раде, који сабљом и буздованом као оно исти Марко сече и бије.{S} Овај други је војвода Војнов |
| у земље; који мисли барјак да забоде, у исти мах буде низ бедем преметнут.{S} Телеса нападача г |
| <p>Ђурађ такне руком Јеванђелије.{S} У исти ма’ из друге дворане уђе Мелентије, и стане до Ђур |
| наву, сав Дунав је бродовима посут, а у исти мах бела застава са бедема Голупца скинута.{S} Још |
| да треба посаду исконабити.</p> <p>Но у исти ма’ брижљиво гледи Жигмунд на једну точку на проти |
| сом дели-Реџеп, очи му севају.</p> <p>У исти мах чаушбаша пријави се, и донесе глас да су ту по |
| еђује гомиле војника за јуриш.</p> <p>У исти мах дође слуга и јави да је ту улак турски и донео |
| рата нема, но овај делија је по изгледу исти Марко!</p> <p>— Ово је војвода Змај-Облачић Раде, |
| Русин су се врло допале и весела се са истим растане.</p> <p>— Е, збогом, видећемо се скоро. — |
| а земаљску власт определи, та власт тим истим путем ће ми до руке доћи којим је дошла и кнезу Л |
| чају да им оружје не би срећно било, са истима носили би раздор у земље противни’ народа, па би |
| поглед калуђеру леп пут отвара.{S} Ја, истина, радије би’ сам доламу место мантије и калпак ме |
| рително поступати.{S} Српска се војска, истина, као сатрвена сматрати могла, ал’ огорчен и јошт |
| у за нечим хасновитим изражава.{S} Она, истина, није још с тим задобила мисао да би добро било |
| ије славно, силно и богато.</p> <p>Она, истина, није зато још омрзла Светислава, она га је још |
| зара.{S} Његова удовица, царица Милица, истина, нема друге војске, али има мој отац.{S} Осим он |
| његовом где год Србин дише.{S} Ја сад, истина, војујем с Турцима противу Мирче, и то зато, што |
| више власти на се привуче.{S} И Вук је, истина, властољубив, али његово властољубије корисно бе |
| S} Њега сви уважавају.{S} Изглед му је, истина, горд, но његовим разумом и војеним искуством ма |
| Што се даље његове саме личности тиче, истина да на свом лицу и јаком телесном саставу носи са |
| не пенџере једва што и виде.{S} Унутри, истина, има доста миндерлука и душека, ал’ шта вреди ка |
| бркови седи опустили се на рамена, очи, истина, слепе, ал’ велике и пуне изражаја, лице доста р |
| {S} Кажу да нема више војске, да Новак, истина, купи нову, ал’ све то помало иде, да је Бранков |
| ве се онамо носило.{S} Пјеније је било, истина, красно, и како не код толики’ певача, — али ниј |
| обично код служитеља.{S} О патријарху, истина, говорили су као о каквом свецу, но опет радије |
| </p> <p>— Но, то је само разнешен глас; истина је да је турски посланик нешто о том говорио, то |
| постао на то султаном свију Турака.{S} Истина, понеки комадић земље присвајао је, но то више д |
| ојске, ви сте ми сами за право дали.{S} Истина, да смо се били и ми јошт у битку помешали, битк |
| бисмо се један противу десет борити.{S} Истина, млого зависи од <pb n="359" /> јуначке среће, а |
| рав мисли, царици је говорила:</p> <p>— Истина, светла царице, није лошији од Бранковића Обилић |
| е опростити — па онда продужи:</p> <p>— Истина, онда су Турци из Србије млого тисућа са собом п |
| јој страсти, изрекла је истој:</p> <p>— Истина да би Краљевић Марко био самовољан и паштио би с |
| м се душа замагли, да их не види вечита истина чистог родољубља.</p> <p>Пију на извору греха и |
| ад при наздравици исприча’, то је сушта истина, искрено сам се исповједио, и искрено ћу испити |
| у наклоност и љубав поклонио; то је све истина, но у онај пар тако је стање наше изискивало.{S} |
| и озбиљно деспот.</p> <p>— Та то је све истина, да сте јошт за време незаборављеног султана Илд |
| прам Светислава дише?</p> <p>То је све истина.{S} Али њој је, као и другима, уливена наклоност |
| Сад свје знам, знам и миралаја, све је истина што ти исприча.</p> <p>Дуго је трајао тај разгов |
| мо гдје је душманин?</p> <p>— Да, то је истина — продужи Новак — није се онда питало, колико ји |
| виде града, да испитају да л’ је све то истина што се о Смедереву прича.</p> <p>Кантакузену дов |
| били сваком као нека разбибрига.</p> <p>Истина, у Жичи је млого смутније изгледало; овде, опет, |
| p>— И ми то исто — повичу млоги.</p> <p>Истина да се већа страна на то приклонила, само Мара и |
| великаша у шали пецкати, и такве им је истине казао да су се тек разгледали и тек смехом све з |
| у је на столу Свето писмо, вечити извор истине и надње.{S} Ту је књига светог архиепископа Дани |
| нати од кога је глас послат но само има истинит начув.{S} Тешка су врјемена, човјек мора обазри |
| шом и срцем том позиву предао, и ком се истинито посветио, из чистог уверења прам вери којој ће |
| о изрече па поглади си браду, у знак да истину говори, и да му није нужно бројати.</p> <p>Исак- |
| у кад говоре оно што ни сами не држе за истину.{S} Дакле хајд’ почнимо што друго.{S} Неће ли кн |
| х, ал’ да покријем смјелост и старијима истину у брк казати, узе’ на се лудачко руво, говорио с |
| оже мој — одговори Петошко — будала кад истину говори, а оно мал’ му не преседне, а мудри тек о |
| рати.{S} Вино ће и из најлукавије главе истину извући.</p> <p>— Ао, мој оче, па да тако на тебе |
| ило, и јошт их има, који су за правду и истину страдали, и који јошт страдају, јер у свету увек |
| као шаљивчина да гордој властели у шали истину рећи може.</p> <p>Тако је Петошко проглашен био |
| о су хусари на манастир навалили, Турке истисли, манастир похарали, како су их опет други Турци |
| Турке помоћу божијом и добрих пријатеља истиснемо, Петошко ће бити мој доглавник — рече поуздан |
| дну, а језгру.{S} Ако помоћу Угра Турке истиснемо, нек нам ове поврате, јер иначе ће то држати |
| ци не разнесу.{S} И ако бог да, и Турке истиснемо, окрепљени, можемо и другом слободније у очи |
| и у сајузу са Милицом доцније сасвим не истисну.{S} Почне, дакле, нове планове правити, како би |
| укашинове пределе, Алтомана је из Босне истиснуо, па се учинио царем.{S} Ја му за право дајем, |
| кршаја не би се дала из доброг положаја истиснути, а деспот побринуо се за то да се може здраво |
| е је Турчин ногу метао, не да се оданђе истиснути.{S} Прије би за време напустили Караманије не |
| руком клетог Турчина из Немањића Србије истиснути, онда се не бојим ни Маџара ни лацманства.{S} |
| вити, ал’ кад је већ ту, тешко би се од истих откидао.{S} Спомени га негдашњи јошт онде вежу.{S |
| ал’ зато је у угарским рукама.</p> <p>— Исто мислим што збориш, није на ино, морам се судбини п |
| ад све попуца, а ми — у Турке.</p> <p>— Исто тако сам и сам мислио, Турци ћеду Голубац откупити |
| повједам ти се на спас моје душе, да га исто тако познајем као ти.{S} Он је ревнатељ народу, <p |
| страховита сеча; Срби секу Турке, но на исто место нови Турци ничу; Србин пада, но нема спомага |
| евачком двору, и богзна хоће ли се икад исто вратити.{S} Кад у неко доба сва крушевачка звона ж |
| "275" /> владотражитељима зову, тако је исто било и онда такови’ тражитеља код Србаља довољно, |
| да се и вино може пити.{S} Запрећено је исто због нужне умерености, дакле запрећено је неумерен |
| ишти за се педесет хиљада дуката, за ме исто толико, и слободне баштине.</p> <pb n="408" /> <p> |
| Лазара, да им се семе утре, тако ће се исто после и са Бранковићима.</p> <pb n="338" /> <p>Они |
| каша за себе, како у старије доба, тако исто после косовске битке.{S} Док му је противна страна |
| ло одвећ упорног и гордог изгледа, тако исто и Војновић; а Змај-Облачић — страшно га је било и |
| ово приказ.</p> <p>Ферхад испије, тако исто и остали.{S} Ферхад к наздравици прича.</p> <p>— Ј |
| >Јеремија како види улака, устане, тако исто и Јаблановић.{S} Види се на лицу Јеремији како је |
| војник, но властољубив преко мере, тако исто као и Ђурађ.{S} И он је имао своје приврженике.</p |
| } Деспот потпише одмах и запечати, тако исто и Ферхад-паша, и свој шакопљес на њ даде.</p> <p>— |
| ни највиша лица.{S} У свом кругу, тако исто каогод великаши у своме, премећали су својим мнени |
| едитељем Мађара, худо је поступао; тако исто са Милевом и Гргуром.</p> <p>Радостан жагор у цело |
| а стално се држао војвода Орловић; тако исто <pb n="329" /> поред Ђурђа стално су се увек држал |
| p> <p>Мара матер у руку пољуби.{S} Тако исто и Ђурађ.</p> <p>Милици су из очију сузе рониле.{S} |
| велику снагу, друга лукавство.{S} Тако исто и људи.{S} Један има шупљу главу, други има млого |
| погазити.</p> <pb n="459" /> <p>— Тако исто је код нас, нијесмо ни ми бољи — одговори Јабланов |
| А како ви с њиме стојите?</p> <p>— Тако исто као и ти.{S} Војновић и Змај-Облачић у свему су ма |
| ре Јована, пољуби му лице, па онда тако исто Гргура.</p> <p>Кнежевићи на ногама стоје као заков |
| у ослабити цео уплив Стевана, овде тако исто као и код Турака.{S} Реци јошт и то: међу Мусом и |
| ушта.{S} Па зар код вас ђаура није тако исто, предикујете умереност, а овамо највећма гријешите |
| прекрштеним ногама.{S} Харалампије тако исто чини, да се паши не замери, по реду као што треба |
| ане до Ђурђа.</p> <p>— Закуните се тако исто пред богом над светим Јеванђељем, и пред свједоком |
| смо пријатељи.</p> <p>— Све би’ ти тако исто по риједу исказао био, само једно не би, Ферхад-па |
| Ђурђем.{S} Марку се допадне Стеван тако исто као и Ђурађ.</p> <p>Међу осталим рече Марко:</p> < |
| ти, па ће ова пола другу полу опет тако исто на силу, па ће онда тек бити: „Погибел твоја от те |
| ; то видећи Мара, да се не осрамоти, то исто је чинила.{S} Турцима није никад пала тако секира |
| с свих потомаках у свим коленама.{S} То исто чине и други добри калуђери.{S} Који што приноси С |
| ао непријатељ, него као спаситељ.{S} То исто што је мајци царици од Турчина поручено, обречено |
| Како судиш ти, Љубовићу?</p> <p>— Ја то исто велим.{S} Но само требало би кораке ухитрити док с |
| Стеван.</p> <pb n="314" /> <p>— И ја то исто судим — рекне, Костреш војвода.</p> <p>— И ми то и |
| пасти у мађарску земљу.{S} Неке паше то исто мисле.{S} Ферхад рече да ту нема ништа осим пљачке |
| логе друге, јер млого ји има који би то исто чинили што и Вук Бранковић.{S} Треба сваком могућн |
| а себе земље, па зашто не би и други то исто чинио, — тако су млоги мислили.{S} Милица царица и |
| екне, Костреш војвода.</p> <p>— И ми то исто — повичу млоги.</p> <p>Истина да се већа страна на |
| .{S} Са Вуком су већ начисто.{S} Ако то исто отпоручи Милица што и Бранковић, онда је добро.{S} |
| кнежевиће, и Јаблановићу у Крушевац то исто пише, а Јеремији још и то дода, а да се учини све |
| негда у животу видио.{S} Сад му је већ исто несносно.</p> <p>Но ипак Харалампија не може да по |
| адиковали.{S} Так’а је судба светска; у исто доба један умире, други <pb n="366" /> се рађа; је |
| овога света сласти и красоте, а други у исто доба не види ни белог света, а трећи можда се мучи |
| дати — повиче жалостиво Марко.</p> <p>У исто магновење дође му пред шатор Хасан.{S} Красан јуна |
| права, и да покуша срећу.{S} Тако ћеду исто и са Гргура синовима чинити.{S} Па шта ће онда бит |
| онде своје свете обитељи имаду, тако су исто у старо доба и Срби имали лавру или обитељ свога с |
| рити се, јер би, ваљда, и сам патријарх исто желео.</p> <p>Милица драговољно допусти и, радујућ |
| — рече Јеремија.</p> <p>— Тако је, ал’ истоветне су нам заслуге — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја |
| роде себи присаједињавате, а овде један истоветни народ био је свагда међу разнима поглавар’ма |
| ћ седне и прекрсти ноге по турски, тако истоветно као што Ферхад-паша.{S} На војводама види се |
| кнеза Лазара, познала, одавде се она за истог удала.</p> <p>Милица у својој шетњи није све ни с |
| подсмешљив момак.</p> <p>Но Грман се на истог слуге речи разљути и узме под заштиту калуђера.</ |
| сле, следећи својој страсти, изрекла је истој:</p> <p>— Истина да би Краљевић Марко био самовољ |
| уги дајеш кћер, а презиреш оног од кога Исток стрепи!?</p> <p>— А какав је тај твој падиша?</p> |
| који се с царевима дружио, и са песмама исток напунио.{S} Хасан је био Марков побратим.</p> <p> |
| млого мудрости стекао.{S} Хафиса је цео исток обожавао; он је у години косовске битке умро, без |
| од Светислава, мислећи да ће јој се цео исток клањати.</p> <p>Бајазит у сили и слави надуван, п |
| орити дивни вртови.{S} Кад дође гост са истока ил’ запада, деспот постидети се неће.</p> <p>Нар |
| и царе, султане над султанима, сунце од истока, које никад не заходи, сабљо Пророкова, премудро |
| иву Мусе сајузе.{S} Мехмед гони Мусу од истока, а Ђурађ од запада; Муса буде потучен и убијен, |
| је кадро било ником зла желити, некмоли истокрвним синовцима.</p> <p>Кнежевиће је срце вукло св |
| да кћер?</p> <p>— Колико има красота на истоку, које би се за најсрећније држале, да могу само |
| , силан, сво хришћанство на западу и на истоку гледи на те, да га спасеш, јер овђе наше руке су |
| властољубје својих предака.{S} Младић, истом од двајест година, па свуде већ за првенством теж |
| велику дворану, ’де га овај дочека.{S} Истом стиже и бимбаша са благом.</p> <p>Учине селам и з |
| Но ова се боља у праву рану претворила истом онда када ме нису хтели за калуђера оставити.</p> |
| изражаја, лице доста румено; још се на истом лицу познају две боре сабљом нанешене.{S} Хаљине |
| pb n="273" /> попадавше јунаке Турци на истом пољу закопати даду.{S} Прост војник, војвода и вл |
| о_свет Кораном да калдрмише?</p> <p>Сад истом паде сва брига на Ђурђеву главу.{S} Све су му око |
| тито и славно.{S} И ми се сад у таковом истом стању налазимо у каковом су се стању налазили наш |
| сле ови’ Бајазитови’ речи, још се у том истом смислу дуго диванило, и с обе стране закључено бу |
| душманском кољу.</p> <p>У истом дому, у истом манастиру, гди се тако веселе, — у једној ћелији, |
| да се мучи на душманском кољу.</p> <p>У истом дому, у истом манастиру, гди се тако веселе, — у |
| сне неће се нико чудити, јер у светској историји има млого такових примјера дворског живота, ко |
| ="titlepage"> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> <p>ИСТОРИЧЕСКИЈ РОМАН</p> </div> </front> <body> <div type |
| овидба, Дунав даје рибу, бистри изворни истоци, сребрну пастрму, шљиве калуђерске мученице.{S} |
| сана видети могао.{S} Хафис је био цвет источне мудрости као песник и обожатељ љубави и вина [Х |
| задобивени, њега сам после очиног пада истражио и задобио; он ће ме јошт док сам жив послужити |
| се искоренити, народ ћеду потурчити ил’ истребити.{S} Шта му је сад чинити?{S} Да се младић’ма |
| еђутим, Петар и Митар, добро наквашени, истрчали су напоље и ишли су онамо ће се црнило.{S} Кал |
| ево теби моје сабље, ал’ аманет ти, да исту у српску крв не умочиш.</p> <p>— Аманет, аманет.</ |
| з сумње твом оцу поклоњен.{S} Знаћеш да исту сабљу примити не могу, јер је иста свагда у препра |
| ротивници Лазареве породице саједине на исту одбрану, па када је домовина одбрањена, нека народ |
| стану Лазаревом.{S} Лазар наименовао је исту дворјанку за прво придворно лице покрај царице, је |
| а понудиш Голубац султану Амурату по ту исту цјену, као што смо га Ђурђу понудили — рече Јереми |
| аља у двору.{S} Рекао би, да се већ све истурчило.{S} Пун Лазарев двор самих турбана!</p> <p>Ми |
| иконе побацане, јер турски дин не трпи Ису Пејгамбера и његове угоднике.</p> <p>Војску која је |
| вој слози и љубави, какову нам спаситељ Исус Христос прописује.{S} Ал’ на жалост није тако.{S} |
| рсима је крст Христов, и тако чини како Исус заповеда, свом је у невољи друг, искупљује потајно |
| <p>— Ево [се] заклињем Богом, распетим Исусом, па светим Јеванђељем, да ћу до конца жизни наро |
| ео дан бројанице у руци, сав је већ жут исцјеђен као лимун од богомољства, а нит’ сам зна живје |
| {S} За народ, ма и пропао, то ми је бар исцјеленије моје душе.</p> <p>Тек што деспот то изговор |
| } Кад је њих више владара, да се одрже, ићи ћеду под скут силнијем туђинцу, па се после мећу со |
| тија.{S} Твоји калуђери су на гласу.{S} Ићи ћемо у Скопље, па оданде у Нови Пазар, које да стад |
| буде даље насртао, они неће против њега ићи, но у толикој забуни гледаће да што од сина Лазарев |
| лопљен погазимо, онда морамо са Турцима ићи против Угарске, онда морали би Србију широм отворит |
| лињем ти се живим богом да противу тебе ићи нећу, а да ћу твојој деци пријатељ бити.</p> <p>Сул |
| опет ће ју скупити, па ће онда све теже ићи.{S} Познајем добро Новака и Драгаша; они, по свој п |
| и Харалампије.</p> <p>— Е добро, тко ће ићи као поклисар Турцима.{S} Хоћеш ли ти, побратиме? — |
| ши, тај је љути душман Ђурђа, тај ће ти ићи наруку како дође ствар до дивана. — Тако ради, и јо |
| мирити, и међусобно обдарени сваки кући ићи скупа са деспотом.</p> <p>Но да видимо како се у Ср |
| анастир са Облачина-Радом.{S} Хтеде сам ићи, Раде му не даде, хоће свуд да му је десна рука, па |
| к-паша размишља.</p> <p>— Рад би’ и сам ићи у Једрене пред лице падиши, да му и ја извешћам, ал |
| , оно ћемо овако.{S} Обоје ћете са мном ићи у Голубац, па кад се преда град, и Мађаре распемо и |
| ед.</p> <p>Сад Ђурађ мораде већ и онамо ићи, куд није намеравао.{S} Турци га једнако подбуњиваш |
| ти.</p> <p>— Волијем погинути нег’ тамо ићи.</p> <p>— Овако ћемо сви пропасти.</p> <p>— Не има |
| Турци своју задату реч погазити и на то ићи да се Вук понизи?{S} У највећој сумњи бијаше он и м |
| в“.{S} А Турци ме одма’ отпусте да могу ићи куд ми је драго.</p> <p>После ови’ речи Петошко заи |
| чувар, а стражари мораду Пајсији наруку ићи.</p> <pb n="426" /> <p>Кнежевићи имаду свега доста, |
| е потајно поручи да ће му Султан наруку ићи, ако од Милице за себе који предјел узиште.</p> <p> |
| ндом, и зато би му требало нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта би то било.</p> <p>— Да сазида на Д |
| ти, и дајте ми какво друго одело, па ћу ићи на погодбу канда сам уз тебе први, и дај ми још два |
| ко рекосмо, турска ће војска на Голубац ићи са тобом, и са свеколиким благом, па вам све на час |
| сви, да се џенета удостојите.{S} Ти ћеш ићи с војском као чауш под Голубац и позваћеш Јеремију |
| l>Војску силну, којој пара нема?</l> <l>Ићи ћемо Солун отимати</l> <l>И Цариград бјели задобити |
| погуби, ал’ у турском руву српска рука’ их погуби.</p> <p>— Ферхад-паша је више нег’ Турчин, он |
| чи пао и један и други калуђер, и одма’ их дворјани и слуге међу собом прозову: „црним“ и „црве |
| деспот.</p> <p>— Ев’ овако.{S} Зипита’ их како да им подјелим благо, ил’ на равно ил’ коме што |
| о тумарали, а ја би’ онда изишао па би’ их појединце рибао.</p> <p>— А откуда би ти знао да има |
| и и на благо, на што Јеремија чека, ал’ их Харалампије заварава, он их моли, преклиње, показује |
| <p>Турци спашавају пртљаг и заиру, ал’ их хусари тискају ван, у самом манастиру се већ крв про |
| ласт не утемељи, станка нема; дакле, да их треба под заптом у кустодији држати.</p> <p>Ђурађ је |
| астира довели какве лијепе две цуре, да их мало разгале.{S} Ја их понуђа’ са робињама, и турски |
| и војвода Раде обучени су арнаутски, да их не познаду Турци, да не буде зазора.{S} Но бимбаша п |
| /> <p>Пије се да им се душа замагли, да их не види вечита истина чистог родољубља.</p> <p>Пију |
| пан, удови тако покидани, разбачени, да их је и наћи тешко, некмоли опет уједно ставити.</p> <p |
| од мене тајно здраве и читаве држао, да их за српски престол спасем, који после смрти Стеванове |
| што за најбоље, најпаметније држимо, да их држимо <pb n="478" /> на сахрани, и да их безопасне |
| да на дворским вратима јако лупају, да их има млого, и то на коњу, и да желе унутра ући.</p> < |
| блачину-Раде да купи људе за војску, да их увеџбава.{S} Настаћеду крута времена, Србија ће треб |
| и намамити их да се од Срба откину, да их после лакше баце из Београда ван, и Угарску освоје.{ |
| гли би подбадању српске властеле.{S} Да их с пута спреми, то <pb n="404" /> Ђурађ чинити неће.{ |
| следње јајце да народ на жртву, нег’ да их турска копита погази, и као робље у Скопљу продају.{ |
| , а да Мађаре од Дунава пресеку, ил’ да их у Дунав утисну.{S} О победи ни помислити, јер је Тур |
| да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да дођу |
| су изложени и већ на белом ’лебу, а да их скоро црна земља покрије. <pb n="476" /> Само Харала |
| да, прими их, закључај градска врата да их Турчин отворити не може.{S} Узми те кључе као аманет |
| је ишло, овако морамо с једне стране да их штитимо, јер само преко наше пропасти могу Турци к њ |
| држимо <pb n="478" /> на сахрани, и да их безопасне чувамо, ми смо га разумели — рече Јеремија |
| танише и руку владици љуби, и замоли да их допрати у трапезарију, онде је већ све у реду.</p> < |
| брзо не можемо толику војску скупити да их можемо обојицу једним ударцем оборити.{S} А и рањен |
| ите далеко у Хилендар, са препоруком да их као очи у глави чувају, и да им не буде квара.{S} Фе |
| ако нам сметају, много би лакше ишло да их не има, јер ти манастири потпирују и оно што се већ |
| ге, та њима доста је и један калуђер да их чува, куд би они из града сами измакли.</p> <p>— Кал |
| ивота.</p> <p>Ферхад то изрече, погледа их оштро, и тамо-амо шеће се.</p> <p>Војводе и Хараламп |
| епе две цуре, да их мало разгале.{S} Ја их понуђа’ са робињама, и турскијем и мађарскијем, ал’ |
| и да се испуни њихова жеља.{S} Јеремија их презиром гледи.</p> <p>— На вјеру ми доша Јеремија, |
| и копривом.{S} Турци се радују, и нека их, <pb n="340" /> весела им мајка, кад тако напредују, |
| ићи, отимају се, ал’ је већ доцне, сила их на кревету притисне, не могу се маћи, снажне руке их |
| ре, које су турских шака допале.{S} Има их силом отетих, доведених.{S} Има их које су у харач д |
| ци до данас јоште нису надирали.{S} Има их преко три стотине хиљада.{S} Но, хвала богу, има и н |
| Има их силом отетих, доведених.{S} Има их које су у харач дате.{S} Турчин је ту господар, турс |
| ви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ето као што је Мелентије и њему под |
| дији; ако са Мађарима, и код Мађара има их доста.{S} Осим тога деспот колику јошт војску има.{S |
| Нијесу се сложили о откупу Голупца, па их је Ферхад-паша погубио, а новце на поле подијелио, ј |
| међу нами има луда који се противе, па их попале.</p> <p>— А тко вам је сад шејкулислам, патри |
| о да се одморите — рече Харалампије, па их у велику једну собу уведе.</p> <p>Овде се мало још п |
| и деспотске кнежевиће, са Варнавом, па их одмах пошље са Харалампијом, Јаблановићем, Јеремијом |
| ли су се на подворење царици.{S} Царица их је такође спремна примила.{S} У једној великој соби |
| у.</p> <p>Изиђу из трапезарије, бимбаша их дочека, и сад се шетају.{S} Деспот пита откуд крвави |
| ну земљу издали Турчину.{S} Ферхад-паша их погуби, ал’ у турском руву српска рука’ их погуби.</ |
| одгонетне Јеремија.</p> <p>Ферхад-паша их гледи и мери.</p> <p>— Па је л’ то учињено по налогу |
| ем посута димишћија.</p> <p>Ферхад-паша их понуди да седну на миндерлук.{S} Војводе затежу се а |
| адости очи засветле.</p> <p>Ферхад-паша их отпусти.</p> <p>Прејави се бимбаша.{S} Каже да је на |
| а лако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад их уклониш, ти си сам господар.{S} Ако они изумру без ђ |
| Јаблановић кују зло, плету замке, и кад их сан превлада отпочинућеду, па онда опет приправни за |
| аша ишчекује.</p> <pb n="482" /> <p>Кад их Турци виде, стану, па заблендани гледају и’ силне и |
| и се српска рука, Петошко.</p> <p>— Сад их виђосте, муч’те!{S} После ћу вам у трапезарији о том |
| , поздраве се и поседају.</p> <p>Ферхад их је већ ишчекивао.</p> <p>Одмарају се, па онда пређу |
| ијарх код цара у стану налазе, па откуд их сада у Крушевцу? — Но при свему том, тајећи своју за |
| иду од куће до куће, траже цуре, ставе их на углед, и најлепше изберу, јер Турчин са лепом нев |
| /> <p>На те речи устане Ферхад и позове их у доглавну ћелију, ће је у сахрани благо.</p> <p>Фер |
| и поткрјепимо.</p> <p>У трапезарији све их готово чека.</p> <p>Није дуго трајало, звоно зове у |
| је народ тамо-амо около цркве хода, ’де их слепци гуслама дозивају.{S} Један слепац проси милос |
| аке, види три крваве лешине.{S} Познаде их.</p> <p>— То су Јеремија, Јаблановић и Харалампије — |
| еђу њима, а особито у двору Милице, где их је више но код друге госпоштине, па није ни чудо, шт |
| новац у римпапе, који кад им да, обвеже их да лацманску вјеру морају унаоколо ширити.{S} Ја, оп |
| сазна да су кнежевићи у манастиру, може их изискати од Ферхада да му их изда, а тешко му је то |
| очитати.{S} У манастир, у цркву не може их пренети, јер ту немају места они који су издали род |
| је за кнезове нужно, и до пол сата није их већ било у Дечанима.{S} И гласоноша је отправљен.</p |
| лагом и поклонима.{S} И сам Харалампије их је пратио.{S} Тешко му било од тог блага растати се. |
| или и растали, бурне су то године, које их у времену скопчавају.</p> <p>Јерина је дочекана у дв |
| притисне, не могу се маћи, снажне руке их држе.{S} Врачар са усијаним гвожђем очи им испалио. |
| {S} Сљед тога је пао Крушевац, једва се их Ново Брдо курталисало, ал’ место тога Голубац заглав |
| и инат шкодљив је.{S} Но надам се да ће их царско лице у свему умерити моћи.{S} Вук је врло иск |
| ан пољубац од живе природе.{S} Сутра ће их све земља покривати.</p> <p>Што се могло спасти, спа |
| ајући да Јеремији да за право, но ко ће их чувати.{S} За ту сврху нема бољег од оца Харалампија |
| ора.</p> <p>— Доћи ћеду, само кол’ко ће их и какви доћи.{S} Мађар је храбар војник, ал’ војник |
| ки, покућство испуниће дворе, и јошт ће их већма украсити.{S} Украсе донећеду из Цариграда, Сол |
| у дворцу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео да с њима трговину води, морају се у кули |
| укама миш’це силне, испупчене, могао би их са чохе рисати.{S} Тако су негда дивови изгледали.{S |
| Оду у трапезарију, игуман напред, води их.</p> <p>Кад је деспот у трапезарију ушао, разгледа, |
| ора.{S} Но бимбаша познао их је, и води их у трапезарију, ’де Ферхад-паша ишчекује.</p> <pb n=" |
| о од тих усхитителних ствари живи, који их не познаје и никад не зажели, јер онда није њиховом |
| <p>— А који су најбољи јунаци?{S} Да ли их код нас има подоста?</p> <p>— Тога има доста.{S} Ту |
| >— Ево ти, краљу, кључи Београда, прими их, закључај градска врата да их Турчин отворити не мож |
| неће да увиде Миличини саветници.{S} Ти их Краљевићу добро познајеш.</p> <p>— Познајем и њи’ и |
| еника, па нам је дужност о’ђе нагледати их, охрабрити, ако је могуће и искупити, или бар дома г |
| очи, а Гргур је имао пријатеља; изгнати их, и то је зло, јер ће с Грцима, с лацманима, и ако тр |
| ћеду се нешто тајно договарати, допрати их, и уклони се, и шеће се доле-горе пред врати, да не |
| рани коњаници, да можеш одмах провалити их како за мном пођу.</p> <p>Јаблановић мисли се, па по |
| почетку Угрима што попустити и намамити их да се од Срба откину, да их после лакше баце из Беог |
| кових нити је било млого на свету, нити их и сада млого има.</p> <p>Ни Милева није била од ових |
| чалило, а крв на освету позива; пустити их слободно, и то је опасно, после смрти деспота пали б |
| ад налазе Турци, није немогућно срушити их.{S} Но ако и није немогућно, ал’ не можемо рећи баш |
| обдарив’о их богатим дарима.{S} Отпусти их, ал’ уједно препоручи им да чувају Јерину, и ђецу јо |
| рекну у једно доба Ђурађ и Мара, љубећи их по образу, гладећи Вука и Милеву.</p> <pb n="309" /> |
| има вечера, и донде код њих остане, док их сан не превлада да морају лећи, и кад легну да се јо |
| {S} И Дубровчани су ми пријатељи, морам их штитити, а да ми наруку иду против отпадништва зетск |
| кнежевићима нисам вид одузео, но да сам их овде код мене тајно здраве и читаве држао, да их за |
| ни — одговори Јеремија.</p> <p>— Ја сам их дао осљепити — упаде Харалампије.</p> <p>— Да мене н |
| луге — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их осљепио, то је највећа заслуга —- одговори жешће Хар |
| вићи — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их баш дао у манастиру Високим Дечанима ослепити, могао |
| а се са привиђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста већ видео — одговори један, такође старијег до |
| >— И томе се може помоћи.{S} Будући сам их ја дао ослепити, и код мене се налазе, то моје о њим |
| ру Високим Дечанима ослепити, могао сам их и пропустити, па ме деспот није ни завладичио што са |
| време.{S} Познајем Турке.{S} Служио сам их, они су мене служили.{S} Од њих нико добра нек не иш |
| мењен, ’ладан као мрамор.</p> <p>Ужетом их вежу, војводе спокојно трпе, но Харалампије бесни, б |
| е у несрећи се састаше.</p> <p>Тамерлан их јошт добро обдари; а Бајазита у ропству задржи, да г |
| > <p>Тако их ухвати нојца, и вино и сан их превлада.</p> <p>Тежак ћеду сан имати, преставићеду |
| проведу до султановог шатора.{S} Султан их пусти к себи.</p> <p>После обични’ почасти, који се |
| навом и сувим убојне топове, Кантакузен их понамешта по бедемима.</p> <p>Тко види Смедерево, св |
| одвећ примали, и често на велики степен их уздизали.</p> <p>Дођу јошт неки одвећ отмени гости.< |
| а чека, ал’ их Харалампије заварава, он их моли, преклиње, показује <pb n="470" /> им прстом ће |
| и душмани наједанпут напали били.{S} Он их је силном руком обарао.{S} Но и ја сам једним ударце |
| како о њима мисли Јеремија.</p> <p>— Он их држи као залогу, а да Ђурђа принуди на исплату од ст |
| за здравље краља Жигмунда, и обдарив’о их богатим дарима.{S} Отпусти их, ал’ уједно препоручи |
| да не буде зазора.{S} Но бимбаша познао их је, и води их у трапезарију, ’де Ферхад-паша ишчекуј |
| , и ником зла не учини, на ријеч пуштао их је својима.{S} Ђурђе је мој душман, ал’ је јунак, и |
| , а друго око баца на трпезу и смешљиво их све набраја, а риђа брада све се тресута.</p> <p>То |
| пад, ђаурски шејкул — на Западу.{S} Ако их тако оставимо, навалићеду на Крушевац, кад то чују ђ |
| да што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из земље изгони, отићи ћеду у Цариград, у Млетке, у |
| у мазду — рече Харалампије.</p> <p>Тако их ухвати нојца, и вино и сан их превлада.</p> <p>Тежак |
| ћ било у роду људскоме матице, и колико их је већ жртвовано, једне због други’?!{S} Тако и ви м |
| е од сопствене себичности.</p> <p>Марко их је угостио, опростио се од њих и руковао се, баш као |
| а Косову.{S} Оставши су стари, а и мало их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је Милица слабомоћ |
| је било свуда такових калуђера.{S} Било их је, о којима се, на жалост, није могло рећи да су ка |
| љи Срба. ’Де су Грци на Косову?{S} Било их је из даљних крајева који су крвљу Ситницу бојадисал |
| могло рећи да су као жички.</p> <p>Било их је, који су само за, „житејскаја попеченија“ били, и |
| деспот и сад доста помогао.</p> <p>Било их је, који су деспота кривили због тога поступка, друг |
| еду они код нас једног остати, ил’ ћемо их опет дати калуђерима на сахрану.</p> <p>Тако Јеремиј |
| шака, ја се с њим споразумем, оставимо их на страну, Харалампији на сохрану у Високим Дечанима |
| ијатељи Турци, то сви знамо, видили смо их после Ангоре и Никопоља.{S} Сама себе би Србија убил |
| они су сад доста раштркани, могли бисмо их најпре код Крушевца разбацити надаље.</p> <p>— Наш к |
| е и деспот Стеван јако цјенио.{S} Добро их је наплаћивао и награђивао.{S} Ни на ме не могу се п |
| /p> <p>Ферхад-паша стане пред њи’ оштро их мери, особито Харалампија, и опет прослови:</p> <p>— |
| ћеду се двори деспотови, лепши нег’ што их у Будимграду има.{S} И ти двори морају скоро готови |
| браћом.</p> <p>Каогод у садање доба што их има доста који траже изгубљену владу своји’ преткова |
| е <pb n="463" /> од силнијех топова што их Угри довезоше.{S} А благо ми можеш овђе издати, а ја |
| ико видети.{S} Турака има више него што их је противу Вукашина на Марици било.{S} Без да сам о |
| њи’ је добио Јеремија Голубац зато што их је ослепити дао, ал’ да мене не <pb n="477" /> би, н |
| из града сами измакли.</p> <p>— Калуђер их, додуше, чува, ал’ ја ни самом калуђеру не вјерујем |
| и си више пута Турцима прелазио, и опет их остављао.{S} Данас си на доброј нози са Турцима, а М |
| Небојши што је било заточеника, деспот их је отпустио милошћу на слободу.{S} Ово је по други п |
| љу и својти му да и’ допрати.{S} Деспот их пред двораном чека, уведе краља и понуди му место у |
| узвишеним осећајем, да је било, и јошт их има, који су за правду и истину страдали, и који још |
| о својој отаџбини, а војвода Јаблановић их је у закриље узео.{S} Хтели су да се упуте у Београд |
| ност Србаља, и паштио се у пријатељству их одржати.{S} Марка већ није било, дакле од његовог им |
| сејмене, који уђу и силовито по налогу их вежу.</p> <p>Војводе поглед бацају на Ферхада, да л’ |
| р ако опет допаднемо турски’ шака, могу их погубити као и оне у Пловдиву, па од какве су нам ко |
| ов стриц.{S} Властољубиви великаши могу их употребити у своју корист.{S} Нема л’ Стевана деспот |
| и буду одведени у Хилендар, и онде ћеду их смирени калуђери примити поштено, онако како божији |
| ала.</p> <p>Воду их вешалама, но нећеду их вешати.</p> <p>Најпре ћеду Јеремију погубити.{S} Јер |
| зго утврди на облик вешала.</p> <p>Воду их вешалама, но нећеду их вешати.</p> <p>Најпре ћеду Је |
| ама робља српска воду у Скопље, продају их као стоку.{S} Ражали се срце у Марка, и купи благо д |
| отимају, који се противи ране, убијају их.{S} Наишли би и на благо, на што Јеремија чека, ал’ |
| отови војници, па Дубровчани све бацају их доле.</p> <p>Ту је главом султан Амурат, ту је војск |
| > <p>Ферхад неће да чује.</p> <p>Извуку их напоље, Харалампија носе, кида се, бацака се, неће п |
| тиру, може их изискати од Ферхада да му их изда, а тешко му је то укратити, а да се деспоту не |
| апита Јерина.</p> <p>— Дознао сам да су их у Свијету гору одвели, да ником не смијетају.</p> <p |
| з леве руке и десног ока.</p> <p>Кад су их видели, свак се уплаши.{S} На лицу се новодошавшим ч |
| робаве у турском стану.</p> <p>Турци су их гостољубиво предусретали.{S} Они су Србе запиткивали |
| рке истисли, манастир похарали, како су их опет други Турци сузбили, и манастир опет посели. </ |
| есно уз тамбуру певати све песме што су их приморци од Латина научили.{S} Глас му је јасан као |
| госпоштина, да се не замеримо.{S} Ја ћу их у великој дворани дочекати.</p> <p>— Кантакузена кћи |
| озлеђује.</p> <p>Султан Мехмед са чешћу их је дочекао.{S} Премда није био пријатељ Србину, опет |
| <p>Сад се изроди велики инат, патријарх их утишаваше да само општу цел пред очи ставе, ал’ није |
| , но од смедеревке мало упаљеним очима, ишао је весело по прњавору и тако весело насићеном лако |
| договор.{S} Да овде није нашао деспота, ишао би даље у Смедерево на састанак.</p> <p>Деспот пон |
| ван царевић, од јурења ослабљен и блед, ишао је напред, за њим млади Јаблановић сав крвљу обоја |
| Харалампија.</p> <p>— Ја, боме, не би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шуровао, жарио и па |
| е он сам дочепао; други курјак не да је ишао даље да лови да и он што дочепа, но почео се са др |
| лесне слабости често је на коња седао и ишао у шетњу.{S} Тако једаред <pb n="361" /> упути се у |
| бити у пропадајућем народу.{S} Што сам ишао за деспотством, немој мишљети да ме је на то вукла |
| Голупца сам био с Мађарима, па ми опет ишао наруку без да су се Турци и најмање подсетили.{S} |
| уђер са Митром помало је к своме конаку ишао и искушавао је Митра не би ли што од њега дознао о |
| рушимо Вукогли-деспота би л’ нам наруку ишао да се сви Срби потурче?</p> <p>— Би’, и сам би се |
| деспоте, да сам ти увек потајно наруку ишао, и штошта не бијаше по турском адету што учини’, м |
| удби свог народа бринули.</p> <p>Једном ишетавши се заједно, рече Пахомије:</p> <p>— Драги брат |
| теља Бранковића; уз њи’ је велика свита ишла.</p> <p>Ови гости су били и пред Турцима гласовити |
| јећи своју забуну, са полувеселим лицем ишла је царица са Русном насусрет патријарху и Новаку.< |
| да један другог прогута.{S} Једанпут су ишла два курјака у лов, па су уловили једног зеца; онај |
| , добро наквашени, истрчали су напоље и ишли су онамо ће се црнило.{S} Калуђер је хтео брзо укл |
| и Ђурђе, два брата као два бора, па би ишли да загрле певца и с њим судбу живота деле; но к ње |
| торицу са собом.</p> <p>Сви ти калуђери ишли су на најопаснија места у Турке и међу народ; свак |
| и друга тражи, нег’ често су у намастир ишли, те су се постригли.</p> </div> <div type="chapter |
| > <p>Бранковић, Војновић и Змај-Облачић ишли су познатим пашама у посету.{S} Турци, гледајући н |
| али били такове људе, који су им наруку ишли и слабије стране противустојећи’ народа показивали |
| да виде српске цркве славу.{S} Неки су ишли у свету земљу, где је Спаситељ рођен и мучен.{S} О |
| да су Мађари спремнији, све би друкчије ишло, овако морамо с једне стране да их штитимо, јер са |
| астири јако нам сметају, много би лакше ишло да их не има, јер ти манастири потпирују и оно што |
| обро научио, па ми је све лако за руком ишло.{S} Учио сам ја доста и науке, но нисам је могао н |
| могне.{S} Па зато га и треба помоћи.{S} Иште да сазида град код Смедерева, да му Мађари не прко |
| корити.</p> <p>— Турчин — рече царица — иште Милеву, па даје нам мир: обвезује се да неће на на |
| и.</p> <p>Розгоњи пошље улака у град да иште предају.</p> <p>Улак уђе, и заиште предају, јер ак |
| асиље запретио.</p> <p>Вуку поручити да иште земље од Милице; Милици поручити да се Турчину под |
| одговори му Ферхад да то од деспота не иште, јер би прије Жигмунду одбјегао.{S} Зна деспот да |
| сада предати се може ако све то што се иште изда, а иначе да неће ни њему ни Жигмунду града из |
| тељству живети.{S} Млоги рекоше:{S} Нек иште падиша данка и поклона колико му драго, само да се |
| аво на штогод, тај нек не проси, но нек иште.{S} Просјаштво је за хромог и кљастог, који ништа |
| промену.{S} Она му исповеди шта Турчин иште, ал’ није му ништа о њеној промени и о материној н |
| у реду.</p> <p>И гости су готови, тело иште своје.{S} Оду у трапезарију, игуман напред, води и |
| д се каје сад што није дао Јеремији што иште, сад би његов био Голубац, и ту је Розгоњи био кри |
| упца кључе, и да ће Јеремија добити што иште.</p> <p>Малочас, сејмени воде поклисара Каралампог |
| ч ће преко њи’ прећи.</p> <p>Јаблановић иште рок од једног дана, да обмане улака, вели, да је в |
| ти озбиљно кажем да те Бајазит за жену иште; ако те не дам, опустошиће нам земљу и, са Вуком, |
| Иштите друго!</p> <p>— Ми опет друго не иштемо.{S} Ми не тражимо ни блага ни власти.{S} Коме је |
| знам, и баш зато што је тако, треба да иштеш мир, а да добијеш мира, мораш се Жигмунда одрећи. |
| да буде залога — а Јеремијо, ишти више, ишти за се педесет хиљада дуката, за ме исто толико, и |
| ба и за ме да буде залога — а Јеремијо, ишти више, ишти за се педесет хиљада дуката, за ме исто |
| а невиним ђецама кају гријеси отаца.{S} Ишти, деспоте, да задржиш оно што имаш. </p> <p>Деспот |
| ам? — рече деспот.</p> <p>— Не тако.{S} Ишти ову Србију, што је сад имаш, да у миру у њојзи вла |
| сти!</p> <p>— То само бог може дати.{S} Иштите друго!</p> <p>— Ми опет друго не иштемо.{S} Ми н |
| љма стојимо, дођу л’ Турци, дамо им што ишту, па мир; но и међу нами има луда који се противе, |
| доносио, потурчио.{S} У ово доба почне ишчезавати последња сенка српске слободе.{S} Слободни с |
| иња.{S} Матица је давно из наших ројева ишчезла.{S} Није л’ и сам Ђурађ од Стевана отимао, није |
| , па се после мећу собом отимају док не ишчезну.{S} Једном народу треба да је један владар, Душ |
| </p> <p>Капија отворена, калуђери пазе, ишчекивају, и како виде јездеће, Јеремију и бимбашу, пр |
| 265" /> <p>Царица је као нема гледала и ишчекивала на патријархову реч.</p> <p>Патријарх се као |
| која ју је већ на једном удаљеном месту ишчекивала.</p> <pb n="257" /> <p>И калуђеру је мило би |
| у свакојаке приправе за то доносили.{S} Ишчекивали се јошт нови гости.{S} Стари војвода Драгаш |
| екоји само су гледали на све догађаје и ишчекивали су час у којем ће се њи’ово господарство зап |
| ариград, ’де и сконча.{S} Његови синови ишчекивали су неизвесну судбу, ’декоји великаши српски |
| на путу Голупца.</p> <p>Јеремију су већ ишчекивали.</p> <p>Капија отворена, калуђери пазе, ишче |
| својим шаторима пијући шербет, жудно су ишчекивали заповест новог султана.{S} Победом опијени и |
| је разбио Мађаре, с прекрштеним рукама ишчекивао је што ће сљедити.{S} Он није сљедио Жигмундо |
| је противу Турака на Косову војевао, но ишчекивао је судбу, да он постане поглавар народа, па д |
| том сумњали.{S} Марко се сам сумњао, но ишчекивао је да се ствар бољма развије.</p> <p>Турни по |
| се и поседају.</p> <p>Ферхад их је већ ишчекивао.</p> <p>Одмарају се, па онда пређу на ствар.< |
| никакве помоћи.{S} Од лацмана ништ’ не ишчекуј, гледа да ти вјеру наметне, јадранско поморје о |
| има суди.</p> <p>Ферхад хода горе-доле, ишчекује.</p> <p>Војводе су допраћене, ту је и Хараламп |
| гледи му у зенице, усне мало отворене, ишчекује говор, канда би реч из деспота извадила.</p> < |
| сатана под ушур узео.</p> <p>А Јеремија ишчекује Турчина, тог сатану ком је већ душу продао.</p |
| води их у трапезарију, ’де Ферхад-паша ишчекује.</p> <pb n="482" /> <p>Кад их Турци виде, стан |
| е смеде га запитати.{S} Можда кога овде ишчекује, јер су овде јошт од времена деспот-Стевана до |
| му се види као одавна му душманско, не ишчекује добра.</p> <p>— Ја сам Петошко, ког сте као бу |
| не служили.{S} Од њих нико добра нек не ишчекује.{S} Они иду да искорене вјеру хришћанску, и св |
| јицама суд свршио, сад је опет рахат, и ишчекује деспота.{S} Бриге му је стало, да се деспот не |
| ост духу, и крепост телу.</p> <p>Игуман ишчекује крај, чуди се дугом састанку, ал’ намишља да с |
| њиме у савез ступити.{S} И Мурат султан ишчекује да му се Ђурађ са пријатељством својим понуди, |
| су упрли очи у Ђурђа Бранковића, сватко ишчекује важну реч што ће прословити.</p> <p>Ђурађ Бран |
| е гост и пустолиз у Голупцу.{S} Награду ишчекује од деспота.</p> <p>Јеремија, Јаблановић и Хара |
| ad>XXXI</head> <p>Исак-паша Ферхад-пашу ишчекује.{S} Лаком на благо, ал’ још лакомији на пропас |
| ру, неограничну вољу.{S} Угарску војску ишчекујем тек што се из куле не види.{S} Наредбе сам по |
| у.{S} Држаће се савет или се нови гости ишчекују.</p> <p>— Неће ли турски цар у госте?</p> <p>— |
| и Радосав седили су у трапезарији жудно ишчекују Јеремију.{S} Чули топот, трубе и таламбасе, ни |
| ле: искушеник треба да са бистром водом ишчисти бурне и мутне мисли из главе, и да му срце пост |
| д Мурата доба задобисмо, да нам из руку ишчупају.{S} А кад Голубац задобијемо, не могу Маџари д |
| испари у бајном мирису, из срца је иста ишчупана, и тек преостаје шупљи траг божанственог осећа |
| оче, заповедај са мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — рече благодарно слуга.< |
| ара Лазара.</p> <p>— Знам, познајем га, ја га виђа’ у Крушевцу у царским дворима.{S} Па кад ми |
| њему пола царства.{S} А ће сам ја онда, ја омладак Немање.{S} Зар да будем само копљанобојник д |
| , прориче си већу срећу за спас народа, ја ћу му место моје уступити; ал’ уједно и то изричем, |
| чувати.</p> <p>— Иди ти тамо, Јеремија, ја ћу град чувати.</p> <p>— Волијем погинути нег’ тамо |
| ди.</p> <p>— На вјеру ми доша Јеремија, ја идем на вјеру да примим град.{S} Он је војвода, неће |
| ски:</p> <p>— Честити војводо Јеремија, ја ти доносим добар хабер, турска војска нагла Моравом |
| а то ништа казати.</p> <p>— Кћери моја, ја знам зашто нећеш да говориш.{S} Ти носиш у срцу Свет |
| не извуку, допали су Јаблановића шака, ја се с њим споразумем, оставимо их на страну, Хараламп |
| <p>— Није ли ово брат Краљевића Марка, ја сам слушао од њега да међу вама брата нема, но овај |
| јетли падишо, зависи што се чинити има, ја сам на твој миг готов кудгод заповиједаш — одговори |
| рукама имали.{S} Ја сам први међ свима, ја имам у руци скиптар Србије над васцелим српским наро |
| ују; Јеремија ће да преда град Турцима, ја идем зором као поклисар султану у Ново Брдо, да се у |
| вић.</p> <p>— Сад нам није до оклевања, ја мислим одмах да ступимо са Турцима у погодбу.</p> <p |
| ми понуди кћер.{S} Посао је био готов, ја намерим узети девојку.{S} Сад тек почнем читати бого |
| слуга, служићу те и одсада као и досад, ја сам твоја сабља, покажи пут куд да удара — рече поуз |
| и ратар од својих уста откине, он јаје, ја на свако јаје динар, у зидање Смедерева.{S} Паднем л |
| љ нам говори, пусти да је моје старије, ја ћу да запитам. — Како мислиш да се покорим, да се су |
| ви Петошко: — Да бог поживи све будале, ја се морам за будале постарати.</p> <pb n="230" /> <p> |
| удостојио великом падиши поклонити се, ја његов роб, највећем султану.{S} Но, нек ми је тестир |
| за сутра припреми.</p> <p>— Ви остајте, ја зарана морам, само онако нек буде као што каза’, све |
| омкну.</p> <pb n="493" /> <p>— Деспоте, ја одмах сједам на коња и носим уговор на увид Исак-паш |
| убац да им предамо.{S} Но то бити неће, ја Голупца не предајем, док ми зајамчено не изда.{S} Оч |
| S} Што се, пак његовог сина Ђурђа тиче, ја бих рекла да његово кадкад неупутно понашање према к |
| клетву да нећемо се дирати.{S} Штавише, ја сам дао заклетву да ћу и са његовом децом у миру и п |
| т’ више ријећи, како се благо подијели, ја морам у Голубац, а ви на свој посао.</p> <p>— Евала |
| поред прасећег печења доброг вина пили, ја сам морао донде молитве велегласно читати и осушена |
| евиће, који су сад у Голупцу у сахрани, ја сам њихов чувар.</p> <pb n="439" /> <p>— А како о њи |
| вог сада у Грка нема.{S} Ти ме запроси, ја Ти руку пружи, отац благослови.{S} Ја ћу ти бити као |
| олупца, Јаблановић ће искати свој дјел, ја како стојим онда, не знам.{S} Би л’ би нас паше подј |
| ам се досетио.{S} Ако у опасност дођем, ја ћу преокренути, кад пође са мном да му град предам, |
| Ти се чудиш што као Турчин вино пијем, ја се, опет, теби чудим што си се у делијско руво увуко |
| лонила.</p> <p>— Не именуј га деспотом, ја га не признајем!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ни ја!{S} |
| можете.{S} Но буди ме ко како осуђивао, ја сам уверен да и при Турцима доста сам добра мом роду |
| оно што сам му из очију, из лица читао, ја треба све да испричам — рече озбиљно Ферхад-паша.</p |
| олубац, ту је већ пријевара, издајство, ја на твом мјесту одмах би га задржао, а сад се теби мо |
| p>Харалампије диже се.</p> <p>— Е тако, ја ћу се одма’ спрјемити, онда можемо кретати се.</p> < |
| бац Турци добили.</p> <p>— Све је тако, ја то знам, и баш зато што је тако, треба да иштеш мир, |
| лиш, кад би те заискао?</p> <p>— Мајко, ја то не смем казати.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, |
| ваљда ће и наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се донде сами забављајте.</p> <pb n="368" |
| Видим да си врло паметан, честити пашо, ја сам понео собом и пешкеша, пет хиљада дуката, и друг |
| аро среброљубље.</p> <p>— Честити пашо, ја сам се дочепао млади’ кнежевића и тек после због њи’ |
| били, упита га:</p> <p>— Честити пашо, ја сам тебе у мом животу виђео, али не знам где; ма отк |
| у бити и тридесет, а Харалампији десет, ја сам најглавнији. — У Јеремији се узбудило старо среб |
| ј је покајник, и бољему греди.{S} Јест, ја сам био грјешник, велики грјешник, ал’ тко међу вами |
| p>— Ако ме само силом од вас не откину, ја вас никада оставити нећу.</p> <p>— Не би ли се опет |
| урату на Косову.</p> <p>— Свјетли цару, ја сам Каралампогли, први савјетник на дивану код Јерем |
| квара бити неће.{S} Ти мени зада вјеру, ја се подвргну.</p> <p>Деспот, ком је битка код Искре ’ |
| ме милостиња.{S} Огрјешио сам се о њих, ја сам крив њиховој слјепоћи.{S} Морам гријехе искајати |
| Ферхад-паша водићете војску на Голубац, ја одавде с војском идем на Једрене, <pb n="445" /> да |
| ш твој печат, а ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу султану и на дивану поднијети, даћеш за турску во |
| да им откудгод индат дође, но на јуриш, ја ћу први напред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу на првој к |
| е, ти си Бранковићеве лозе пријатељ,... ја бар тако о теби судим?</p> <p>— О том се ни сумњати |
| опет шаљиво Костреш.</p> <p>— Нипошто; ја сам досад волео бити будала у мудром царству нег’ му |
| ити хоће да се покори.{S} Децо моја!{S} Ја сам као божји слуга већ стар и чека ме већ последњи |
| а то ћуташе.</p> <p>— Светла царице!{S} Ја мислим да би добро било о тој ствари и с другима пос |
| давде, да нам не срамотиш манастир“.{S} Ја сам све то мирно подносио чекајући крај искушенија и |
| <p>— Не толико моја, колико његова.{S} Ја сам хтео да будем војник, но рекоше да нисам за то.< |
| и народ, падне ли народ, пашћу и ја.{S} Ја имам блага да могу живљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубро |
| д је и њега мога оца судба постигла.{S} Ја сам због њега остао без земље и народа.{S} Међу Срби |
| јд’мо, Митре, да хватамо тог ђавола.{S} Ја сам чуо да већ одавна овде плаши, но ја се ништа не |
| а ти би си добро поред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад све знати шта се о књагињи Милеви и Свет |
| бити трн у оку и Мађарима и Турцима.{S} Ја ипак морам крмило нашег брода у руци држати чврсто, |
| стар поглед калуђеру леп пут отвара.{S} Ја, истина, радије би’ сам доламу место мантије и калпа |
| аве не остане, као овце без пастира.{S} Ја судим да би најбоље било да се Стефан прогласи одма’ |
| та турали.{S} Но то јошт није доста.{S} Ја пијем чисту воду, а они старо смедеревско вино; доис |
| е, ал’ морамо и кроз незгоде напред.{S} Ја се засад већма морам на Турке наслањати; дође ли ора |
| рчили, па како да не пропадне народ.{S} Ја с моје стране, никад нећу престати богу и народу слу |
| овако сви искорјенити, и ми и народ.{S} Ја њему руке пружи’, он мени.{S} Можда је доцне, ал’ ћу |
| т.{S} Ето такове су ти наше војводе.{S} Ја мислим да ниједан није добар војвода, јер ниједан не |
| је већ мој отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ на овај живот навикао.{S} Само ми је жао |
| Мојој жељи околност границу полаже.{S} Ја хоћу засад мир мом народу, и доцније после моје смрт |
| , само да спасем што се спасти може.{S} Ја сам покајник.{S} Згрјешио сам се о сродној крви, о к |
| лијепе две цуре, да их мало разгале.{S} Ја их понуђа’ са робињама, и турскијем и мађарскијем, а |
| о да нису к томе и друге беде дошле.{S} Ја једем дан на дан пасуља и сочива, и то баш посно, у |
| ече благо, па искупљује силно робље.{S} Ја пођо’ за Марком, и поче’ с њиме левентовати против т |
| се могу извинити, ал’ оправдати не.{S} Ја сам грјешник, који своје гријехе признаје, а који пр |
| </p> <pb n="423" /> <p>— Немој мене.{S} Ја сам теби и овде од потребе, биће тамо на дивану и Ис |
| , браћо, да је рђаво какво створење.{S} Ја сам овде само мало стазу померио, не могу да спавам, |
| последње моје судбе верно држати се.{S} Ја на Бранковића немам већ узрока мрзити и пристрасна з |
| богме, бољма но што ви сад војујете.{S} Ја кад би’ видео млого непријатеља, сакрио <pb n="228" |
| дајем да он српску крв пролити неће.{S} Ја сам мусулман, па као миш’ца коранова не могу рећи да |
| сваког дирнуо, и мене ујео за срце.{S} Ја га нијесам <pb n="453" /> трпио, ал морао сам као др |
| p> <p>— О томе немој ни сањати, оче.{S} Ја те могу уверити да је деспот пред млогим говорио да |
| о имену његовом где год Србин дише.{S} Ја сад, истина, војујем с Турцима противу Мирче, и то з |
| <p>— Сад сте ме чули, моји витезови.{S} Ја сам сад свима поглавар по владалачком старешинству, |
| , ја Ти руку пружи, отац благослови.{S} Ја ћу ти бити као твоја жена први твој пријатељ, јер на |
| повреде царске власти не принадлежи.{S} Ја сам већ цару о том спомињао, ал’ он све даје времена |
| у ономе кога за најзаслужнијег држи.{S} Ја ћу бити срећан, ако народу мом и у мањем кругу помоћ |
| оји су власт и право у рукама имали.{S} Ја сам први међ свима, ја имам у руци скиптар Србије на |
| нину свом оно што је добро признати.{S} Ја сам чуо и за младог Стевана Лазаревог да је необичан |
| уга, а он моје није шћео припознати.{S} Ја сам на његову заповјест дао осљепити синове Гргурове |
| дног пријатеља мора у народу остати.{S} Ја мислим да ако сам и несрећан, на мене Србин никад за |
| ок сам ја жив, не сме ти нико отети.{S} Ја признајем да си ти мени доста учинио када сам против |
| стиђети, ал’ на ино није могло бити.{S} Ја одлазити морам, није ми до оклевања, морам се сприје |
| Прибац.</p> <p>— То неће добро бити.{S} Ја би’ друго што измислио.{S} Ти ако се одма’ појавиш, |
| ни највећег твог пријатеља изгубити.{S} Ја сам Турчин зато да могу ође мом народу што олакшати. |
| нећу престати богу и народу служити.{S} Ја сам недавно из Турске дошао, што сам могао <pb n="35 |
| ма странкама пријатељство утемељити.{S} Ја нећу на српску земљу никакве нападаје чинити донде д |
| манску вјеру морају унаоколо ширити.{S} Ја, опет, нијесам рад да новац мој за то ширење распача |
| а.</p> <p>— Немој о том ни говорити.{S} Ја не могу твог оца слугом бити, а он неће мој да буде. |
| а земља ће Турчину у мираз припасти.{S} Ја већ овде немам <pb n="321" /> никаквог посла; идем у |
| , као год и глава моја на заповести.{S} Ја ћу све учинити — одговори Јусуф.</p> <p>— Јусуфе!{S} |
| и султану ни везиру.</p> <p>— Јесам.{S} Ја сам о томе говорио султану и сем дивана, за леђи Иса |
| Босне истиснуо, па се учинио царем.{S} Ја му за право дајем, јер да није био он, а оно би био |
| кћери моја, и сама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовала за његово пријатељство.{S} |
| не тражим земље да се од ње ’раним.{S} Ја сам са оним што имам у Прилипу задовољан; но ја жели |
| та.{S} Нек опрости све сваки сваком.{S} Ја те именујем деспотом српског народа, и препоручујем |
| с Турцима.{S} Турци освоје Призрен.{S} Ја избегнем, но моју милу у тој гунгули изгубим.{S} Шта |
| } Бирај мир, доста је народ страдао.{S} Ја ћу твоју ствар на дивану поткријепити.</p> <pb n="48 |
| одма’ у почетку из манастира утекао.{S} Ја, опет, да би’ си искушеније одлакшао, имао сам у прњ |
| сам у неке српске стране распослао.{S} Ја се надам да ћете ви сви знати уважити моје пријатељс |
| и друго што имаш и зидај Смедерево.{S} Ја од откупа Голупца, од крваве хаљине нећу ништа, а мо |
| е Новак — нисам те већ одавна видео.{S} Ја сам мислио да си ти ’дегод у војсци, на Косову, а те |
| е је нужно било народу на помоћ био.{S} Ја сам се победоносно противу Турака тукао и код Новог |
| гога за самцатог господара признамо.{S} Ја се ни једном не покоравам, и ја хоћу у мојој крајини |
| елика госпоштина, да се не замеримо.{S} Ја ћу их у великој дворани дочекати.</p> <p>— Кантакузе |
| је мора бити пред народом вероватно.{S} Ја ћу се издати за пријатеља Бранковићеве лозе, али не |
| ада се брат ми Вук и Ђурађ одметнуо.{S} Ја помогавши Махмеду против његовог брата, Мехмеда сам |
| ко ништа, тако треба да узмеш ствар.{S} Ја, да сам као ти па да ме Бајазит запроси, с драге вољ |
| калуђер, премда сам већ архимандрит.{S} Ја сам настојатељ манастира у високим Дечанима, а ви за |
| е град у твој вечити спомен и славу.{S} Ја морам одлазити, и теби повјеравам Смедерево, да сагр |
| ковић и Милош Обилић у миру да буду.{S} Ја сам цару предложио да којег год од војске уклони, је |
| ошт Вука држе, спјевају за издајицу.{S} Ја, његов унук од племена Бранковића, показаћу дјелом и |
| Витешка лозо Немањићах, Бранковићах.{S} Ја примам ове кључе као стражар хришћанства против Агар |
| зашто да те се сад тако доцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је већ владичество у џепу — рече |
| /p> <p>— Је ли, господару, чудиш се?{S} Ја код твог оца’ дворска будала, а о’де паша.{S} Е да т |
| акле, шта нам ваља сад одмах чинити?{S} Ја имам овде два млада кнеза, које сам ја по налогу Ђур |
| ош немаш мозга.{S} Што би се убијао?{S} Ја, с моје стране, ако сам и будала, бар овде би’ био п |
| Па шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ја имадем изабрани, десет ’иљада војника, који су ми на |
| ће лошији бити.</p> <pb n="234" /> <p>— Ја мислим да кад до тога дође, показаћу да сам за сабљу |
| ј мили Петошко?</p> <pb n="345" /> <p>— Ја сам Петошко — одговори Ферхад, па уставши пође к дес |
| онде да владаш.</p> <pb n="286" /> <p>— Ја не тражим земље да се од ње ’раним.{S} Ја сам са они |
| у на путу био!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом роду верно служио и противу Турака војевао.< |
| баш ни тако као што ти кажеш!</p> <p>— Ја, опет мислим да ће Бранковић на опрезу бити.</p> <p> |
| азати шта жели Вук Бранковић.-</p> <p>— Ја на мога оца не дам ништа рећи — рекне разљућен већ Ђ |
| сле обичног јутарњег поздрава.</p> <p>— Ја сам за једно два сата починуо ал’ после сам се пробу |
| ослепљени — одговори Јеремија.</p> <p>— Ја сам их дао осљепити — упаде Харалампије.</p> <p>— Да |
| маном — рече угрејан Јеремија.</p> <p>— Ја опет, зарјечем се мојим крсним именом светим Ђорђем, |
| ити неће — запита Харалампија.</p> <p>— Ја, боме, не би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шу |
| дем онамо где више будала има.</p> <p>— Ја, богме, волијем овде умрети, него оставити царску по |
| но, но каква је продаје цјена.</p> <p>— Ја већ на дивану изреко’, сто и педесет хиљада дуката, |
| а и продаја Голупца уговорена.</p> <p>— Ја се клањам свевишњем богу, који је Алах, и његовом св |
| душманско, не ишчекује добра.</p> <p>— Ја сам Петошко, ког сте као будалу у двору кнеза Лазара |
| и на јуначког изгледа младића.</p> <p>— Ја сам Ђурађ, син Вука Бранковића, а ево Видајића и сви |
| ? — рече мало жустрије Милица.</p> <p>— Ја мислим да је кнегиње Вукосаве безгранична и непобеди |
| к поласку дигнувша се царица.</p> <p>— Ја дајем мој благослов привременом правитељству — закљу |
| и благо је ту, предај Голупца.</p> <p>— Ја не понесо’ градскијех кључа већ хајд’ са мном, с вој |
| Реџеп-пашо — прослови падиша.</p> <p>— Ја би’ прешао из Голупца у Мађарску, свје би’ разорио, |
| оклисар.</p> <p>— Говори робе.</p> <p>— Ја сам био тај, који сам свјетовао да се Голубац преда. |
| ти да се већа опасност одбије.</p> <p>— Ја би’ рекао, свети оче, да је то јошт прерано да се Ст |
| рече не задовољан Харалампије.</p> <p>— Ја Ђурђа још од ђетинства знам, мада га мрзимо, ал’ има |
| — повика зачуђен Харалампије.</p> <p>— Ја сам то мојим ушима слушао.{S} Знаш да има у двору мл |
| Турчину и мир правити, или не.</p> <p>— Ја велим не, али да се одма’ има Бранковић повиновати и |
| исправи се гордо, и прослови.</p> <p>— Ја сам Ферхад, турски паша, ал’ у срцу сам бољи Србин н |
| се сасвим са Вукоглијом уреди.</p> <p>— Ја сам чело челом, лице лицем био са деспотом, знаћу ре |
| си ти, да л’ војвода, што ли.</p> <p>— Ја сам први саветник Јеремије.</p> <p>— Но јеси л’ војв |
| иви, нег’ господства не имати.</p> <p>— Ја сам твоја жена, заклела сам се с тобом добро и зло д |
| {S} Марко га не хтеде примити.</p> <p>— Ја теби дадо’ мој за аманет.{S} Другог мача не потребуј |
| есама, а и глас му је још јак.</p> <p>— Ја бих рекао да гуслара послушамо.{S} Сад када се можда |
| тим задовољан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја се заклињем да ћу ти то учинити!</p> <p>— А ја ти се |
| од садашњим земаљским теретом.</p> <p>— Ја већ видим да међу вама и Миличином породицом неслога |
| равив га скупа са патријархом.</p> <p>— Ја сам већма удаљен оданде него ви овде, ви можете пре |
| у очима — одговори кнез Јован.</p> <p>— Ја заиста не би’ му на путу био!</p> <p>— Ни ја!</p> <p |
| оди ту војску — запита султан.</p> <p>— Ја и Ферхад-паша, Јакуб-паша нек иде са оном у Једрене, |
| ти, но скоро се опет разабрао.</p> <p>— Ја сам калуђер светог патријарха, као што ме видите; не |
| S} Како ти смишљаш, Розгоњијо.</p> <p>— Ја држим да пре свега морамо имати у рукама Голубац.{S} |
| е? — рече мало наквашен Петар.</p> <p>— Ја да се бојим? — не бојим се ни стотину ђавола, познај |
| уда море? — запита ју калуђер.</p> <p>— Ја идем мојој сестри Љубици, која младу књагињу послужу |
| нетне смешећи [се] Јаблановић.</p> <p>— Ја ћу се већ за вашу душу побринути, само се ви брините |
| нам заслуге — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их осљепио, то је највећа заслуга —- одговори же |
| ене баштине — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја се, опет, и заклињем и преклињем, да ћу се прије пот |
| и кнежевићи — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их баш дао у манастиру Високим Дечанима ослепити |
| е подјелимо — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам с ваши леђи терет скинуо, па сам га на моју душу |
| пропусти — примети Јаблановић.</p> <p>— Ја ти реко’, у таквим стварима вјера се одржати не мора |
| Нићифором, и врати се деспоту.</p> <p>— Ја сврши’ све по реду — рече при уласку Јерина.</p> <p> |
| задовољна? — запита патријарх.</p> <p>— Ја сам с вашим закључењем задовољна, и надам се да на м |
| народа тиче — рекне патријарх.</p> <p>— Ја нисам томе противна — одговори царица.</p> <p>Овако |
| сна на то, као мало забринуто:</p> <p>— Ја не знам шта ће од свега тога бити, али добра бити не |
| речи прослови војвода Видајић:</p> <p>— Ја судим, да би најбоље било Турчину посланике упутити |
| добро дао, оче, шта има новог?</p> <p>— Ја мислим да ћеш ти боље знати од мене?</p> <p>— Та неш |
| А гдје си ти био онда, старче?</p> <p>— Ја сам се онда близу кнеза Лазара борио, на ког су млог |
| > <p>— А што ти Јевренос-пашо?</p> <p>— Ја би’ понајприје Вукоглија утаманио, који сад нема куд |
| и Новак војвода у томе слажу?</p> <p>— Ја нећу противусловити када велиш да је твоје мнење спа |
| о.{S} Како судиш ти, Љубовићу?</p> <p>— Ја то исто велим.{S} Но само требало би кораке ухитрити |
| обног поздрава [рекне царица:]</p> <p>— Ја сам ову ноћ боље преспавала него пређашњу, ваша прис |
| p> <p>— Има, и на моју жалост већи нег’ ја, који сам био ту све и сва, и све на моју душу узео. |
| ране, а ти му с моје стране реци да би’ ја волео да и он што попусти, па ће се онда међу свима |
| мо предајте Голубац.</p> <p>— А шта би’ ја код вас могао бити, за пашу нијесам.</p> <p>— Муфтиј |
| што су онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде требало чинити — одговори Петошко.</p> < |
| а Турци мене потраже, него потражио би’ ја њи’.</p> <p>— А кад би ји ти потражио, шта би онда б |
| не прјеваре, јер су силеџије, како би’ ја с њима као трећи на крај изишао.{S} Можда ћеду се и |
| </p> <p>— Калуђер их, додуше, чува, ал’ ја ни самом калуђеру не вјерујем осим себе, мада сам и |
| роћи.{S} Они не верују у привиђења, ал’ ја верујем.{S} Кад сам била као млада у служби краља Ву |
| ажи Русин да само ми партају одржава, а ја ћу ослабити цео уплив Стевана, овде тако исто као и |
| било; кнежевићи су мојих допали шака, а ја никакове награде, у рукама никакове залоге немам, Го |
| мунда одречеш.{S} То је жеља султана, а ја ћу то на дивану подупрјети.{S} Плаћаћеш данак султан |
| лава поћи.{S} Па ја да сам Светислав, а ја знам шта би’ радио.</p> <p>— Шта — ваљда би се убио? |
| кад си од Турака побјегао у Цариград, а ја теби на Лазареву суботу врбицу пружам, ти је прими и |
| е им није, добили су Мачву и Београд, а ја остадо’ странац у мојој земљи.{S} Како је Голубац па |
| царства ништа не има, све се расипље, а ја за ме као сватко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти на |
| та-свашта може чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт ј |
| нек је све спремно, сутра нек одлази, а ја идем у народ.{S} Блага имам да могу сазидати јачи <p |
| , па кад би они овамо-онамо тумарали, а ја би’ онда изишао па би’ их појединце рибао.</p> <p>— |
| још питаше ме како су тамо у Дечани, а ја му поручим да су здрави — и мирни, и да не дамо к њи |
| јер он све мудрује па будале не трпи, а ја онда идем онамо где више будала има.</p> <p>— Ја, бо |
| оше.{S} А благо ми можеш овђе издати, а ја ћу ти дати листину да ти Голубац предајем.</p> <p>Фе |
| /p> <p>— Шта ћемо?{S} Ти ћеш свирати, а ја ћу лудовати, па нам неће ништа бити.</p> <p>— Та нем |
| ти пашо, само немој на ме заборавити, а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{S} |
| ор, ти ћеш потписати и печат ударити, а ја опет моју шаку приљепити.</p> <p>Све је уговорено.</ |
| земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам ти увек потајно на |
| потурчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју се тући; што сам био боја то је |
| невољи, ради како те бог и памет учи, а ја, господару, твој вјерни слуга, служићу те и одсада к |
| } Нек се пошље нова војска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава да опашемо Београд, пасти |
| д иди спавати, па ми само буди човек, а ја нећу на тебе заборавити.</p> <p>После ови’ речи даде |
| ам ја тај способнији и нужнији човек, а ја ћу се тога примити.{S} Дакле реците, пристајете ли в |
| ма право подијели, Јеремија је силан, а ја сам само калуђер.</p> <p>— Е кад је тако, оно ћемо о |
| народ.{S} Да ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се као прост војник међ’ малима бројао; ал’ не м |
| ити кнежевиће.{S} Он је мени наложио, а ја сам извршио, па тако и ја морам бити делбеник купови |
| ожда ће шћети, хајд’ ти да одеш тамо, а ја ћу донђе град чувати.</p> <p>— Иди ти тамо, Јеремија |
| дно, а други друго.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и једно и друго да вам причам — рече Петошко.</p> |
| ко и ти.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на Вукоглију; нападати га н |
| о је, да се ти, деспоте, поткријепиш, а ја да добијем једну чету српских јаничара, <pb n="491" |
| Тко ће зидати град?</p> <p>— Неимари; а ја ћу сам надзирати.</p> <p>— Послушај твог вјерног дру |
| беглербег Уруменлије, <pb n="447" /> а ја сам до њега.{S} Код Голупца ћу новац предати.</p> <p |
| и да се спасе што се спасти може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако сам погрешио, моје грјехове кр |
| се и задњи потомци њих опомињати.{S} А ја ћу се њима вечитим пријатељством одазвати, а да ми ј |
| аклињем да ћу ти то учинити!</p> <p>— А ја ти се заклињем да ћу свуд с мојом силом поред тебе б |
| три тешке — одговори Грман.</p> <p>— А ја већ оне што сам од Татарина задобио и не бројим за р |
| <p>— Но би л’ добро било, Сулејмане, да ја у мој харем заиштем ту красну ђаурку?</p> <p>— Добро |
| да ја нисам налог деспотов извршио, да ја кнежевићима нисам вид одузео, но да сам их овде код |
| од чешћи’ нападаја на мој народ.{S} Да ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се као прост војник ме |
| .{S} Мене судба од постанка гони.{S} Да ја могу у том народу живети, _да га могу једанпут целог |
| ри Милица — само мало ми времена дај да ја све то у ред доведем, па ћу је скорим султану послат |
| Србији имаду погранична града, како да ја немам, земље господар.</p> <p>— Начини си сам, имаш |
| тар неправедно жртвовати.{S} Рећи ћу да ја нисам налог деспотов извршио, да ја кнежевићима ниса |
| аблановића и Харалампија посекао.{S} Ма ја ’де био, Петошко ће ми на страни бити.{S} Код Голупц |
| и жртва владарских замишљаја.{S} Одавна ја с Петошком радим, па кад дође земан да Турке помоћу |
| ажу да ће она за Светислава поћи.{S} Па ја да сам Светислав, а ја знам шта би’ радио.</p> <p>— |
| ити.</p> <p>— Сад да сам млађи, ал’ шта ја велим, само да сам од једне љуте ране слободан, да м |
| алампије, ето ти књига повеље, чати шта ја имам добијати од деспота.</p> <p>Харалампије лакомо |
| мија довикне, улак враћа се.</p> <p>— Е ја готов полазити, на коња!{S} Задње речи је узвикнуо Ј |
| > <p>— Најпре је Балша од мене, а после ја од Балше.</p> <p>— А који су најбољи јунаци?{S} Да л |
| мијина.</p> <p>— Тако, дакле, врати’ се ја и ништа не сврши’.{S} Да нијесам употребио пријевару |
| и круна свију дворкиња.</p> <p>Но то се ја једно само чудим, како и сад показујеш толику наклон |
| е ту било преко тридесет була.{S} Ту се ја упознам са адумцима, међу којима један је сасвим био |
| Као што реко’, долазаше амо господа, и ја с њима покрај архимандрита ил’ владике, и сам патриј |
| S} И мени да је мало срећа послужила, и ја би’ већ досад већим постати могао — упадне Петошко, |
| , војна је, ал’ град предати се мора, и ја ти дајем тврду ријеч да ћу како предаш Голубац, за ј |
| Ново Брдо.{S} Ако имамо доста снаге, и ја имам нешто војске на својим местима спремне, па кад |
| говори:</p> <p>— Што рекосте за Угре, и ја то у срцу исповедам, и јест да стојимо међу две ватр |
| и са Арнаутима на Нови Пазар ударили, и ја сам био у српској војсци, и некако ме Турци са некол |
| ом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и ја би’ се потурчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја ни |
| амо.{S} Ја се ни једном не покоравам, и ја хоћу у мојој крајини сам да владам! — пресече му гов |
| сви знамо, Турци су опсели Ново Брдо, и ја добијам оданде преко мојих људи гласове.{S} Ако падн |
| <p>— И ја једва сам могао преспавати; и ја сам те исте мисли имао у глави.{S} Све се бојим какв |
| е прославио против босанског бана.{S} И ја сам још онда млад био.{S} У Босни сам добио две, бли |
| медерево само за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту утрошити.{S} Паде Крушевац у турс |
| есто мене, нека он руководи народ.{S} И ја сам сад овђе вас скупио, да вам изјавим, да доиста х |
| } Ви обојица ослањате се на Турке.{S} И ја сам се на њих ослањао.{S} Пазите да се не покајете.{ |
| орио.</p> <p>— Сваког казн стигне.{S} И ја сам штошта чинио, што вјера и закон не допушта.{S} Д |
| Бранковићева лоза млого зла чини.{S} И ја сам се сама у њему преварила.{S} Са ласкавим реч’ма |
| Не треба се са привиђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста већ видео — одговори један, такође стар |
| а је из доброг корјена прорастјео.{S} И ја сам издајица, ако је Вук то.{S} Покашћу да нијесам и |
| ријечи, деспоте, мудрост показују.{S} И ја држим да једно стадо једног пастира треба да има, и |
| лосно Милева.</p> <pb n="302" /> <p>— И ја волем Светислава, као да ми је син, али шта помаже.{ |
| рекне Стеван.</p> <pb n="314" /> <p>— И ја то исто судим — рекне, Костреш војвода.</p> <p>— И м |
| ио и противу Турака војевао.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Па зашто да нас ослепе?</p> <p>— Нисмо ник |
| екне тихим гласом патријарх.</p> <p>— И ја једва сам могао преспавати; и ја сам те исте мисли и |
| озбиљно Ферхад-паша.</p> <p>— Ал’ би’ и ја рад да сам на дивану.</p> <p>— А ти остави Реџеп-паш |
| ем, тога је свије што је на мени, ал’ и ја ћу главу замјенити.{S} Но ево сад испијам овај пе’ар |
| редствима правио си места за мог зета и ја сам се томе напослетку приклонила, те смо му Мару да |
| ио, они се већ знаду, покрај Јеремије и ја сам дошао негда до пријатељства са Ђурђем.</p> <p>— |
| збогом остај.</p> <p>— Е видим да се и ја већ морам потурчити, и луд сам што већ досад нисам.{ |
| већ Краљевићем назвао, па онда би се и ја, и можда и мој отац, том краљевском јуначини поклони |
| ко бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћемо да не пропаднемо.</ |
| јер и око мене се змије заплећу, имам и ја душмана, морам пазити, не смијем ријечце испустити, |
| дао, а кад он мени главу спасе, морам и ја њему.{S} Друго би било да би он силом у град улетио |
| нковићу на главу метнула.{S} Но морам и ја мутити да дознам шта тај калуђер ради, па ћу га прво |
| уђеру не вјерујем осим себе, мада сам и ја калуђер.</p> <p>— Немај бриге — рече Јаблановић, сви |
| , боже, опрости ми гријеха, много сам и ја крив, напустио сам Јеремију и Јаблановића да по свој |
| усулман не смеш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с тобом ћу држати.</p> <p>— Шта, вина пити, како то |
| вас све у главу, били сте млади, као и ја, негда јунаци а сад издајице, а ти Харалампије, ти с |
| владе доћи, а може бити да ћеш се као и ја од немила до недрага потуцати.{S} Видим да и ти ниси |
| ост Кантакузина ради ти у глави, тако и ја мишља’ и одлучи’ — рече задовољно деспот.</p> <p>— Т |
| ни наложио, а ја сам извршио, па тако и ја морам бити делбеник куповине Голупца.</p> <p>— А как |
| Од тога доба млого је времена прошло и ја већ имам у мом сину залогу одређене ми брачне свезе. |
| ="255" /> се великаши не умере.{S} Но и ја се млого надам од цара, само сад овај рат да се срећ |
| } Он их је силном руком обарао.{S} Но и ја сам једним ударцем једног оборио, баш кад је на кнез |
| ер није ту само војвода Јеремија, већ и ја и војвода Јаблановић.</p> <p>Јеремија мрко калуђера |
| у собом дјелити, Јеремија, Јаблановић и ја.{S} Тко ће нас подјелити?{S} Ако Јеремија сам добије |
| ићи у Једрене пред лице падиши, да му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са В |
| још међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја и српски народ преварен бити.{S} Обрицања и празне н |
| .{S} Гргур је био мој пријатељ, па ћу и ја бити пријатељ његовој деци — рече Прибац.</p> <p>— С |
| } С којим буде држао Стеван, с тим ћу и ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред Турцима ва |
| пашће и народ, падне ли народ, пашћу и ја.{S} Ја имам блага да могу живљет ’де хоћу, у Млеци, |
| Боже мили, докле ће мој народ, докле ли ја страдати — повиче жалостиво Марко.</p> <p>У исто маг |
| динар, у зидање Смедерева.{S} Паднем ли ја, пашће и народ, падне ли народ, пашћу и ја.{S} Ја им |
| ућен већ Ђурађ.</p> <p>— Ти не дај, али ја хоћу јер сам земаљски саветник па на нашој души лежи |
| ови. </p> <p>— Сад смо тако што учинили ја и ви да би нас Турци на комаде исекли да су видили.< |
| признајем!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ни ја!{S} Но само ’хоћу да вам кажем шта ћемо чинити.</p> |
| спотом, ја га не признајем!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ни ја!{S} Но само ’хоћу да вам кажем шта ћ |
| иста не би’ му на путу био!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом роду верно служио и противу Тур |
| и ђецу даћу за слободу златну, које ни ја управо уживао нијесам, јер је народ роб, а ђе је нар |
| утито Прибац.</p> <p>— Нећу се богме ни ја деспоту покорити — дода Јаблановић.</p> <p>— Неблаго |
| осилиш, нећеш да предаш града, који ни ја одржати не мога?</p> <p>— Ево, доша’ ти на вјеру, и |
| .{S} Зато оно што мора бити, не могу ни ја ни ти задржати.{S} Турчин је сад бујица која све пре |
| ост, злоба, завист, па нећу, не могу ни ја друкчији бити.</p> <p>— Тако је, неслога је Србе уту |
| рцима, па макар у друштву Маџара, да ти ја у крвавом боју притичем да отпаднеш од Турака и да у |
| а су кнежевићи под мојом руком, и да ти ја заповедам, а да ти чинити имаш по мом налогу.{S} Мож |
| Јула.</p> <p>— Та мани се ти тога, имам ја другог узрока зашто сам рад све да знам.{S} Само кад |
| p> <p>— Сад ту он није од потребе, имам ја и добрих саветника, и добрих јунака, ал’ он онде виш |
| >— Е добро — продужи Вук — а оно примам ја од вас тај предлог и чинићу кораке да се моја влада |
| видео да су сви полудели, па сад морам ја мудровати.</p> <p>После ови’ речи Петошко уклони се. |
| и онима не хасни што су онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде требало чинити — одгово |
| ио, ил’ баш си ти луде среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те пустио био — примети Јабл |
| </p> <p>— Ви знате — рекне Вук — да сам ја свуда где је нужно било народу на помоћ био.{S} Ја с |
| p>— Ништ’ им не фали, камо срећа да сам ја такав роб, који све добити може, ето им пива и јести |
| престол диже.{S} Ако ви мислите да сам ја тај способнији и нужнији човек, а ја ћу се тога прим |
| ко калуђера погледа.</p> <p>— Ваљда сам ја господар од Голупца, и нитко други, и што сам обрека |
| може пасти сав терет на мене, канда сам ја сам кнежевиће осљепио.</p> <p>— Ивер од кладе не пад |
| /p> <p>— Ни онда нећу предати, онда сам ја господар од Голупца, па ћу сам да се погађам.</p> <p |
| слијепу кокош привлачи.{S} Та зрна сам ја јошт сачувао, и ако не могу њиме нахранити, могу јад |
| вјера се одржати не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе исправљам.{S} Очитао би’ ти моли |
| ослободим из овог белаја.{S} Но сад сам ја био господар, па сам ју хтео због показане ми ’ладно |
| Ја имам овде два млада кнеза, које сам ја по налогу Ђурђевом ослепити дао, да не би способни б |
| је и на њему пола царства.{S} А ће сам ја онда, ја омладак Немање.{S} Зар да будем само копљан |
| ажи; оно што сад у рукама имаш, док сам ја жив, не сме ти нико отети.{S} Ја признајем да си ти |
| ачинимо међу нами такав мир, да док сам ја жив да те не дирам, а ти опет против мене мом неприј |
| је све лако за руком ишло.{S} Учио сам ја доста и науке, но нисам је могао на ползу употребити |
| мана синови Турчину клањају.{S} Ако сам ја погрешио, могли сте од мене пример узети, па зашто с |
| ослободим, запамтиће ме.{S} Колико сам ја пути њега могао смакнути дати!{S} А гле он шта чини |
| ао.{S} Што су други погријешили, то сам ја поправљао.{S} Већ сам, као што видите, јако остарио, |
| ојту, дођи ти мени на вјеру као што сам ја теби дошао, па тако ми свете богородице, да ти квара |
| град и у мађарским рукама, опет нијесам ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прса деспотова У |
| предстоји, хришћани победе, и да будем ја жртва чиста те хришћанске победе.</p> <p>Ове су речи |
| не бојим се ни стотину ђавола, познајем ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде |
| о, као што ми се види, са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, како код вас стоје ствари?</p> < |
| о не осећате да идете све на мањак, као ја који сам у срећнијем добу живио.{S} Овај садашњи нар |
| и ти у твојој туги вином се тешиш, као ја христијанин; но зато имаш и ти неколико душмана, кој |
| ђу којима један је сасвим био таков као ја, само још млого црњи, тако као Арапин; да сам био са |
| реба вам још искушенија, да буднете као ја и отац Харалампије, а не само прости богомољци — упа |
| > <p>— Нијесу.{S} Е да су сви такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ет |
| му са мрка чела бриге разабирам.{S} Ово ја не хтједе, избјегнем, и одем правце у Прилип, Краљев |
| се већ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пре свега деспот |
| и оно чини што је Алаху повољно.{S} Ако ја вино пијем, зато Коран почитујем.{S} Који цео Коран |
| истајем.</p> <p>— Но јошт нешто.{S} Ако ја умрем пре тебе, да будеш мојој деци пријатељ.{S} При |
| из срца, и како ја већ смисли’, но ако ја не будем на очиглед Смедерево градити, тко ће мјесто |
| ти.</p> <p>— Говориш ми из срца, и како ја већ смисли’, но ако ја не будем на очиглед Смедерево |
| Ја сам чуо да већ одавна овде плаши, но ја се ништа не бојим.{S} Јошт само да попијем једну, па |
| а оним што имам у Прилипу задовољан; но ја желим да као поглавар свеколиком српском народу могу |
| прилици, на њену страну већ раде.{S} Но ја би’ јошт пре свега желио да би се ти одма’ за владао |
| па и у Будим-граду мирно живљет.{S} Но ја не шће’ оставити земљу, народ, понос мог племена.{S} |
| ричем, ако тко буде несретнији нег’ што ја о себи мислим, онда ћу ја моје право обновити, и лак |
| та ћемо онда чинити?</p> <p>— Онда опет ја нећу предати града.</p> <p>— Но ако се Јеремија наго |
| Све је то твоје.{S} Султан је чуо какву ја добру кћер имам, па је њој све то послао.{S} Твоје с |
| Да би овај мир сталан био, у Дринопољу ја и Мехмед положили смо један другоме заклетву да неће |
| слав каже да му је отац рекао да сам му ја већ од мог оца намењена, па шта би сад на то казао? |
| p> <p>— Ил’ ће мене Ђурађ сатрти ил’ ћу ја њега у трло и млево, тако ми ове смедеревке и овог с |
| нији нег’ што ја о себи мислим, онда ћу ја моје право обновити, и лакомисленог грјешника <pb n= |
| град, морамо из земље изићи, па куда ћу ја онда?</p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с нами у Тур |
| с Турке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћу ја све на дивану исказати, и све ће бити тако, како рек |
| стојимо нас двоје са рачуном?{S} Шта ћу ја од свега тога добити? — запита Јаблановић.</p> <p>— |
| Мара.</p> <p>— Лако је теби; ал’ шта ћу ја са овом мојом децом — одговори кроз плач царица.</p> |
| а тебе ето још овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и онима не хасни што су онде.{S} Да сам ја |
| p>Харалампије упадне.</p> <p>— А шта ћу ја добити, што сам по твом налогу кнежевиће ослепио и с |
| јете, пустите ме боље у Дечане, онђе ћу ја с Турцима опет на крај изићи, нег’ да паднем деспоту |
| онда ћемо се ил’ овде састајати, или ћу ја к вами.</p> <p>— Е сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ се скуп |
| ој ћеф твоја воља.</p> <p>— Ал’ како ћу ја сам пити, није ми питко без друга, а ти као мусулман |
| д ђаури зидају, нами зидају.{S} Тако ћу ја говорити на дивану, тако и ти.{S} Но сад иди ти у Кр |
| И томе се може помоћи.{S} Будући сам их ја дао ослепити, и код мене се налазе, то моје о њима и |
| ији, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се у те угледа, у твој јуначки створ, каквог сада у |
| l> <l>А под њиме остали војводе.</l> <l>Ја ћу, Реље, и ти с царем бити,</l> <pb n="237" /> <l>А |
| ица имамо међу собом дјелити, Јеремија, Јаблановић и ја.{S} Тко ће нас подјелити?{S} Ако Јереми |
| мијин даје им шта мислити.{S} Јеремија, Јаблановић, Харалампије, то је друштво састављено да у |
| S} Познаде их.</p> <p>— То су Јеремија, Јаблановић и Харалампије —- рече удивљен деспот.{S} То |
| у ишчекује од деспота.</p> <p>Јеремија, Јаблановић и Харалампије светују се у дворани.</p> <p>С |
| ни дат био у залогу од деспота-Стевана, Јаблановић је од Турака прогнат, мој гост, доста ће му |
| , рећи ће, е он је господар од Голупца, Јаблановић ће искати свој дјел, ја како стојим онда, не |
| ору видићемо се.</p> <p>Јеремија изађе, Јаблановић и Харалампије остаће да се проразговоре код |
| анас имамо гостију, Јеремија властелин, Јаблановић и млоги други, и сад се још веселе — одговор |
| ље отпасати дао, Јеремија горко уздану, Јаблановић гризе од муке бркове.{S} Но њих ништ’ на доб |
| ремија да чини даље наредбе за одбрану, Јаблановић код светлости месечине — град унаоколо облећ |
| блановић одвели су кнежевиће у Голубац, Јаблановић нема Крушевца.{S} Турци су га на јуриш отели |
| на други свет — одгонетне смешећи [се] Јаблановић.</p> <p>— Ја ћу се већ за вашу душу побринут |
| и прослови: „Прости, друже, збогом“.{S} Јаблановић одговори: „Криви смо, нек нам бог опрости“.< |
| Јеремија је јунак, не да лако града.{S} Јаблановић у граду бодро пази да је у граду све у реду, |
| леће и пази на Мађаре шта ноћу раде.{S} Јаблановић издајица, ал’ искусан војвода.</p> <p>И Хара |
| се нијати поче, но брзо к себи дође.{S} Јаблановић чуди се тој пламеној муњи која из гвоздене ц |
| утак.</p> <p>Пију, да забораве боље.{S} Јаблановић диже пе’ар, па прослови.</p> <p>— Јеремијо, |
| је, и позове Јаблановића на предају.{S} Јаблановић дође са својим оружоносцем и подворником кој |
| залогу Голубац, ми опет кнежевиће, ал’ Јаблановић баш ништа, јер он тек преко Јеремије добити |
| изнемогло.{S} Прошао је рок примирја, а Јаблановић град не предаје, Розгоњи разљућен рече краљу |
| xml:id="SRP18590_N3">Погрешно.{S} Треба Јаблановић.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP1859 |
| еоград, да се деспоту поклоне.{S} Не да Јаблановић, Вук-Бранковића унуци, Гргура синови, веле, |
| о, да се уиме Јеремије погодим, пази да Јаблановић какогод са кнежевић’ма не умакне, јер Јереми |
| емије добити може, и тако изгледа канда Јаблановић није баш задовољан, јер кнежевићи управо њег |
| ењима.</p> <p>Властелин Прибац, војвода Јаблановић са својом пратњом показаше се пред собама Ха |
| е срце вукло својој отаџбини, а војвода Јаблановић их је у закриље узео.{S} Хтели су да се упут |
| жевићи, Гргура синови.{S} Ту је војвода Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија и Јаблановић |
| мо војвода Јеремија, већ и ја и војвода Јаблановић.</p> <p>Јеремија мрко калуђера погледа.</p> |
| оји, ту је властелин Јеремија и војвода Јаблановић.{S} Они су дошли да вас одавде одведу; код њ |
| одаји.</p> <p>— Ту је у деоби и војвода Јаблановић, и он је у Голупцу.</p> <p>— Чуо сам за њ, з |
| и пехар искапи.</p> <p>— Живио војвода Јаблановић, мој стари побратим, с ким сам добро и зло д |
| се богме ни ја деспоту покорити — дода Јаблановић.</p> <p>— Неблагодаран човек!{S} Узмите ме у |
| <p>— Тако је, сабља дели правду — дода Јаблановић.</p> <p>— Сад сам начисто, сад можемо даље т |
| ати, и оно говорити што не мисли — каза Јаблановић.</p> <p>— Е добро, Харалампије је баш за то. |
| ца скинута.{S} Још после истеченог рока Јаблановић <pb n="465" /> оставио је забодену белу заст |
| Ал’ ако не усхте па те задржи? — запита Јаблановић.</p> <p>— И за то сам се досетио.{S} Ако у о |
| та ћу ја од свега тога добити? — запита Јаблановић.</p> <p>— Ти ћеш добити целу Мачву.{S} С Мађ |
| ац преда, што ћеш онда чинити? — запита Јаблановић.</p> <p>Јеремија мисли се.</p> <p>— Па знаш |
| се са тим код Ђурђа удворио био, и сад Јаблановић без Јеремије ни да се макне, не може из свој |
| је рад ништа више с тобом имати — упаде Јаблановић.</p> <p>— Та је ли могуће? — повика зачуђен |
| лак радостан натраг одјезди, јави да је Јаблановић готов у року једног дана Голубац предати.</p |
| мпије, па ма патријаром постао — напије Јаблановић, бацив намигљив поглед на Јеремију.</p> <p>В |
| елу седи Јеремија, до њега с обе стране Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија прослови.</p> |
| от-Стевану.</p> <p>Кнежевић’ма клања се Јаблановић, ал’ су заробљени, не да им никуд по вољи по |
| о нек се изврши, новац пре свега — рече Јаблановић.</p> <p>Јаблановић увидио је куд Јеремија св |
| ја калуђер.</p> <p>— Немај бриге — рече Јаблановић, сви ми њих чувамо.</p> <p>Харалампије кад ј |
| је, ал’ истоветне су нам заслуге — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их осљепио, то је највећа з |
| не врати моје изгубљене баштине — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја се, опет, и заклињем и преклиње |
| -Облачић у свему су мах преотели — рече Јаблановић.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо |
| p>— Сад бисмо могли већ путовати — рече Јаблановић.</p> <p>— ’хоћеш ли ти с нама, оче, или ћеш |
| ије, да нас исповједи и причести — рече Јаблановић, нешто као шаљиво, лице му се смеши, ал’ очи |
| е би ни ослепљени били кнежевићи — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их баш дао у манастиру Висо |
| озива.</p> <p>— Ваљда се покајао — рече Јаблановић.</p> <p>Улак уђе, поклони се.</p> <p>— Част |
| много причати, то је право чудо — рече Јаблановић</p> <p>— Осам дана морамо се држати, донде ћ |
| аш испустити, па да се подјелимо — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам с ваши леђи терет скинуо, п |
| ија.</p> <p>— Дакле не оклевајмо — рече Јаблановић.</p> <p>— Тебе Харалампије, нећу много поуча |
| p> <p>— Само нипошто на вересију — рече Јаблановић.</p> <p>— Само, ако се предајете, пустите ме |
| а куд је отишао, можда и деспоту — рече Јаблановић, кољено шаком пљесне, лица боре сумњичивост |
| сао око манастира.</p> <p>И Јеремија, и Јаблановић и Харалампије мирно почивају, ван манастира, |
| о ли град у турске ил’ друге руке.{S} И Јаблановић бори се као стари <pb n="457" /> лав, да и з |
| ла почивка, сви се мисле.{S} Јеремија и Јаблановић гледе на Харалампију, који брижно лице показ |
| ’ још не може да продере.{S} Јеремија и Јаблановић још се јако одапиру.{S} Јеремија очајно се б |
| само гледај при делби да ме Јеремија и Јаблановић не прјеваре, јер су силеџије, како би’ ја с |
| <p>Тако искајаше своје грехе Јеремија и Јаблановић, негдашњи јунаци од Искра, после издајице.</ |
| рима на сахрану.</p> <p>Тако Јеремија и Јаблановић кују зло, плету замке, и кад их сан превлада |
| /> ил’ слабијим бедемима, но Јеремија и Јаблановић на опрезу су.{S} Стоје оба на бедемима, штит |
| онео хабер од Турака.</p> <p>Јеремија и Јаблановић ђипе.{S} Јеремија заповеди слуги да улака од |
| а калуђер опет њима.</p> <p>Јеремија и Јаблановић спремају се у граду, да се могу деспоту и Жи |
| ановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија и Јаблановић одвели су кнежевиће у Голубац, Јаблановић не |
| ве у тајности држати.</p> <p>Јеремија и Јаблановић нису баш волели што се Харалампије уплео у т |
| {S} А и сам Јеремија је био јунак, па и Јаблановић.</p> <p>Кад је све спремно, Јеремија чека до |
| а Алаху што вас тако подели.{S} Дакле и Јаблановић има гу свој дел.</p> <p>— Има, и на моју жал |
| ја како види улака, устане, тако исто и Јаблановић.{S} Види се на лицу Јеремији како је узбуђен |
| ен и блед, ишао је напред, за њим млади Јаблановић сав крвљу обојадисан; поред њега млади Војно |
| љети не може.</p> <p>Ни сам Јеремија ни Јаблановић не уздају се одбити нов јуриш, већ се као за |
| код нас, нијесмо ни ми бољи — одговори Јаблановић.</p> <p>— Ако нас је издао, да ми га је да м |
| > већ га тако налако пропусти — примети Јаблановић.</p> <p>— Ја ти реко’, у таквим стварима вје |
| вере ми, не би’ те пустио био — примети Јаблановић.</p> <p>— Задао ми вјеру — рече Јеремија.</p |
| ђу у шаке, шта мислиш? — запита удивљен Јаблановић.</p> <p>— Ваљда тек не мислиш и себе, и град |
| /p> <p>— Е већ је доцне — рече замишљен Јаблановић.</p> <p>— Није доцне, како би било да ти иде |
| о ми сад Турцима Голубац — рече озбиљно Јаблановић.</p> <p>— Не предати, већ продати — примети |
| што нам је сад чинити? — рече забринуто Јаблановић.</p> <p>— Сад нам није до оклевања, ја мисли |
| ил’ од деспота ил’ од Жигмунда.</p> <p>Јаблановић зато није баш задржавао Јеремију од одласка, |
| мало.</p> <p>Јеремија мисли се.</p> <p>Јаблановић и Харалампије упрли су очи у Јеремију, отвор |
| Стевана деспота и Ђурђа уважени.</p> <p>Јаблановић да Јеремији на знање да су у његовим рукама |
| ако не, мач ће преко њи’ прећи.</p> <p>Јаблановић иште рок од једног дана, да обмане улака, ве |
| ни, не да им никуд по вољи поћи.</p> <p>Јаблановић је био побратим Јеремије војводе, обоје су б |
| вац пре свега — рече Јаблановић.</p> <p>Јаблановић увидио је куд Јеремија својим реч’ма шиба, д |
| провалити их како за мном пођу.</p> <p>Јаблановић мисли се, па после почивке рече:</p> <p>— Св |
| у толико дати да предам Голубац.</p> <p>Јаблановић од маха на то пристане, само Харалампији не |
| море, што нам се може пребацити?</p> <p>Јаблановић канда си душу крепи реч’ма Јеремије.{S} Пе’а |
| у.{S} То је била тајна измећу Јеремије, Јаблановића и Харалампије, а калуђер зна кад треба тајн |
| е ружичало, очитај молитву за Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{S} Они су искајали на овој з |
| е се за бегство, без да су на Јеремију, Јаблановића и кнежевиће наишли, који су у подземним ста |
| еди бимбаши да позове војводе Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{S} Па онда наложи му да с иг |
| стир Св. Богородице, издајице Јеремију, Јаблановића и Харалампија посекао.{S} Ма ја ’де био, Пе |
| мислиш, да идем тамо — запита Јеремија Јаблановића. </p> <p>— Можеш, но шта је то што је Харал |
| ремију погубити.{S} Јеремија погледа на Јаблановића, и прослови: „Прости, друже, збогом“.{S} Ја |
| </p> <p>Јеремија почине, баци поглед на Јаблановића и Харалампију, да чује шта ћеду на то рећи. |
| новац примити, и тако му је Јеремија од Јаблановића ближи, пречи.</p> <p>Сад су све свршили.</p |
| верује ни калуђеру, више се побојао од Јаблановића, који је имао бојазан, само у деоби да му ш |
| а са свитом и писмом Јеремије, и позове Јаблановића на предају.{S} Јаблановић дође са својим ор |
| дравље властелиново!</p> <p>— У здравље Јаблановића.</p> <p>— У здравље Харалампија и свију кал |
| тко би знао шта мисли Ферхад-паша.{S} И Јаблановића мисли море, шта ће од њег’ бити.</p> <p>Фер |
| о питање разбистри се лице у Јеремије и Јаблановића.{S} Канда им се душа поткрепила.{S} Сад се |
| сам и ја крив, напустио сам Јеремију и Јаблановића да по својој глави чине — па видиш како су |
| потство му из шака не извуку, допали су Јаблановића шака, ја се с њим споразумем, оставимо их н |
| .</p> <p>— А шта би после са Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем — запита деспот. — Јесу л’ |
| аго које се поделити има међ Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем.{S} Још има заказати, да ка |
| вом, па их одмах пошље са Харалампијом, Јаблановићем, Јеремијом у манастир Богородице.{S} Тако |
| је био у манастир Богородице, скупа са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Нијесу се сложили о отк |
| ad> <p>Јеремија у дворани светује се са Јаблановићем и Харалампијом.</p> <p>Прва је реч Јеремиј |
| живот изгубио се. </p> <p>Тако је и са Јаблановићем.</p> <p>Харалампију морали су за коц везат |
| е наредио, опет се светује у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.</p> <p>У дворани се састан |
| мију.</p> <p>Јеремија седи у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Светују се.</p> <p>Јере |
| орану ’де се Јеремија негда световао са Јаблановићем и Харалампијем о предаји Голупца. <pb n="5 |
| ик куповине Голупца.</p> <p>— А како са Јаблановићем.</p> <p>— Тај је ипак кнежевиће предао Јер |
| Остаде сам Харалампије са властелином и Јаблановићем.</p> <p>Мало од вина разгрејани, почеше се |
| " /> <p>Јеремија тако добија Голубац, а Јаблановићу је обречена Сребрница са силном баштином.</ |
| ји налоге даје, да пази на кнежевиће, и Јаблановићу у Крушевац то исто пише, а Јеремији још и т |
| ви сте грабљивци ви војводе, Јеремијо и Јаблановићу.{S} Познајем вас одавна, и ви ћете мене ско |
| буде, и нипошто се немојте повађати по Јаблановићу, он је био који вас је Ђурђу издао.{S} Идем |
| , па на то још дванаест, и још дванаест Јаблановићу.</p> <p>Јеремија почине, баци поглед на Јаб |
| екрштају се брижне мисли, пола сан пола јава.</p> <p>Ферхад-паша дозове игумана Радосава, и зап |
| ћи зајезде преко моста у град да улазак јаве, Јеремија ободе силовитог коња, са неколико скока |
| и.</p> <p>Улак радостан натраг одјезди, јави да је Јаблановић готов у року једног дана Голубац |
| ио да од предаје Голупца нема ништа.{S} Јави то Жигмунду и његовим војводама, на што ови љутито |
| ада далеко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга јави да је дошао улак од деспота.</p> <p>Јеремија радо |
| сну собом господари, сан му је пола на јави, зато уздише, стење, живот му се отима од сановни’ |
| амо мудри и трезни сањају, а који је на јави свагда луд и пијан, том тек у сну што трезно дође. |
| p> <p>— Ма, честити пашо, ил’ је ово на јави, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће да могу у твом |
| се разни планови врзу.</p> <p>Одједаред јави му се да је неко из Србије дошао и рад је с њим го |
| ненада дворе царице Милице, ником се не јави, и оде у свет, у Турке, као и многи други, ал’ са |
| ти.{S} Јесте ли ме добро чули, и нек се јави коме је до замерке.</p> <p>Из свих грла чује се: „ |
| азгрејани били, дође један служитељ, те јави, да на дворским вратима јако лупају, да их има мло |
| доба разговарају се, кад бимбаша уђе, и јави да је све у реду.</p> <pb n="499" /> <p>Сви поуста |
| p>Ферхад-паша бимбашу деспоту оправи, и јави Исак-паши да иде да провиди војску.{S} Исак-паша ћ |
| свићати.</p> <p>Дотрчи један коњаник, и јави да је ту Јеремија војвода, жели деспоту реч дати.< |
| а јуриш.</p> <p>У исти мах дође слуга и јави да је ту улак турски и донео хабер од Турака.</p> |
| вак.</p> <p>На то уђе један дворјанин и јави да је ту војвода Драгаш са младим Вуком.{S} Царица |
| но да јој мало поиздаље и претњу Вукову јави.</p> <p>Гости су ступили к Милици, која се баш са |
| и како је приметила да се мало осиљава, јавила је Турчину, који га је одма’ у своје границе бац |
| очнемо?{S} Не би л’ добро било да одма’ јавим деспоту да му се повиновати нећу, но да ме призна |
| ерет твоме срцу, зато и дошао сам да ти јавим, да те утјешим.{S} Држ’ се Жигмунда.{S} Лацмани, |
| кнежевићи сметају, и Ђурађ, кад сам му јавио да су кнежевићи у нашим шакама, одговори нам да ч |
| </p> <p>— Није до оклевања, идем да дам јавити да се Нићифор спреми, па онда ћемо говор продужи |
| да учиним?</p> <p>— Кажем ти, све да ми јавиш шта се около књагиње ради, и то свагда и у свако |
| n="330" /> <p>— Поздравила те Русна, и јавља ти да ствар добро стоји.</p> <p>— Говори бистрије |
| ештери каменитој оставио је своје гусле јаворове, да кадгод, ако опет настане славно доба, загу |
| потомству</l> <l> Гласом моћним гусал’ јаворови.</l> <milestone unit="subSection" /> <l>Вино п |
| има гладак образ и ћуд лисичију па међу јагањцима и зецовима никад боље — ето тако се цео овај |
| не одступаше.</p> <p>— Дакле, најмилије јагње из Христова стада вуци ће однети? — запита жалост |
| ео.{S} Онај црни поред њега изгледа као јагње поред лисице.{S} Очи му једнако на све стране стр |
| друго.{S} Један има млого памети а има јагњећу нарав, онда кад међу курјаци живи.{S} Шта му по |
| ког стада, тражи да отме другоме једино јагњешце, не мислећи да коло иде наоколо, а невоља редо |
| невољи.{S} Видео је својим очима доста јада и чемера.{S} Деце није имао.{S} Ко ће бити после њ |
| p> <p>и крст пратиће ме до гроба.{S} Од јада, невоље пост’о сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру и |
| војводу,</l> <l>А и Богдан дост’ почини јада</l> <l>Међ’ Турцима и Татар’ма мрким.</l> <l>А кне |
| од све то и даље сносити, да не допадну јада и мука као они у Немањиној Србији.{S} Деспот је за |
| ити да с лацманством удару у Србију.{S} Јадан народ, шта је дочекао да се у вјери на три стране |
| о.</p> <p>Док се ови веселили, други су јадиковали.{S} Так’а је судба светска; у исто доба једа |
| е пустила у тужан плач <pb n="263" /> и јадиковање.{S} Русна, опоменувши се цара Лазара и гледа |
| ише.{S} То <pb n="236" /> је било тужно јадиковање које срце чупа, и чежња за прошлом славом.{S |
| ијати, па сад нек се изјадикује, јер са јадиковањем, са сузама, млого ће се и жалост умалити.</ |
| за остану сами са својом тугом и својим јадиковањем, као два славуја којима очи ископају.</p> < |
| м отиде на свој конак, међу непрекидним јадиковањем.{S} Млађи се сви удаље, а старији све новим |
| рка и Хасана, нека сваки по својој вољи јадикује.</p> <p>Да видимо шта се код царице ради; да в |
| ив Турака, сад с Турцима против Маџара, јадна Србијо, што си дочекала, да се твоји синови с тоб |
| ачни зраци му кроз облак не продиру.{S} Јадни Београде, шта си дочекао.{S} Деспот Стеван те под |
| иш, па ти је душа лака, ал како ћемо ми јадни на други свет — одгонетне смешећи [се] Јаблановић |
| земљу мртвим покровом застре, кад Турци јадни народ растргну?</p> <p>Тако путујући, деспот озир |
| {S} Ферхад к наздравици прича.</p> <p>— Јадно је било моје ђетинство и младост.{S} Онда су Турц |
| ари; а Бајазита у ропству задржи, да га јадно измори.</p> <p>Гргур, Милева, Леонтије и Светисла |
| вао, и ако не могу њиме нахранити, могу јадно сироче од самртне глади спасти.{S} Остарјео сам, |
| не ишчекуј, гледа да ти вјеру наметне, јадранско поморје отме, и трговину утуче.{S} А без саве |
| ва до Црнога мора,</l> <l>Од Грчкога до Јадранског мора;</l> <l>Тек Душана име спомиње се.</l> |
| ћу, дај налог надаље од свих страна амо јаја да доносе, нек сваки ратар од својих уста откине, |
| рсне.{S} Мој шурак, кнежевић Кантакузен јаје туче у салијеп, да тако камен с каменом стегне и д |
| к сваки ратар од својих уста откине, он јаје, ја на свако јаје динар, у зидање Смедерева.{S} Па |
| војих уста откине, он јаје, ја на свако јаје динар, у зидање Смедерева.{S} Паднем ли ја, пашће |
| ољан, и рече игуману да боље и последње јајце да народ на жртву, нег’ да их турска копита погаз |
| г и проклињали Јерину што им и последње јајце из куће узе, а да зида Смедерево, српски Јерихон, |
| пот хоће да сазида град, код Смедерева, јак велики град.{S} За то треба силно благо.{S} Кад се |
| ољи иде.{S} Биће красан град у трокуту, јак да се на јуриш узети не може.{S} Ту ћеду бити јаки |
| би’ још слаб дечак, за војну нејак, ал’ јак на књизи, и од цара дозвољено ми би мјешати се у го |
| аге да сву ту штету надокнади и Турцима јак отпод даде.{S} Један очајни и обранителан рат могао |
| еспоту нит’ Жигмунду.</p> <p>Голубац је јак град, Дунав му прса штити, а покрај Дунава с леђи т |
| упца.</p> <p>Смедерево ће бити последњи јак ступ Србије.{S} Но Смедерево ће бити трн у оку, и к |
| креч, пијесак и вода сама не може дати јак салијеп, да зидина очврсне.{S} Мој шурак, кнежевић |
| своје главе.{S} Није то доста само бити јак и знати се ваљано борити; ваља знати непријатеља и |
| о у земљи јошт да остане семе, које тек јак сунчани зрак у клице претворити може. ’Де су двори |
| ри из Београда не пркосе.{S} Да сазидам јак велики град, да се у свијету о њем прича као о Ново |
| ик другога не може да преломи.{S} Један јак, моћан као други.{S} Ту је кнез Лазар против Вукаши |
| них јуначких песама, а и глас му је још јак.</p> <p>— Ја бих рекао да гуслара послушамо.{S} Сад |
| pb n="406" /> <p>Уђе Грк врачар, са два јака човека, покрај њих Харалампије још неколико оружни |
| ти деспоту да је војска деспотова доста јака, а да би могла Београд подсести и освојити, пре не |
| ељи ту не беше.{S} Деспотовица, мада је јака срца, опет не може лахко да прегоре Београд.{S} Ни |
| ма вију се мађарске заставе.{S} Мада је јака посада, и нема се ничега бојати, ипак је <pb n="50 |
| а за њих бригу води Кантакузен.</p> <p>Јака својта прати деспота и Јерину, да је већи углед, и |
| имских легијона, ту су остаци некадашње јаке грађевине.{S} Ту су прелазили Римљани преко, да од |
| стрелци нису обични стрелци, већ имаду јаке пушке, дебеле гвоздене цеви, и напуњене пушчаним п |
| на јуриш узети не може.{S} Ту ћеду бити јаки бедеми, споредне и подбочне куле, опкопи, јаркови, |
| мград и Тамишвар не могу се сравнити са јаким Смедеревом.{S} Мађари шиљу уводе, да проуче снагу |
| , држи да си ти продао Мачву и Београд, јако ти је киван, шта зна пук за деспот-Стевана уговоре |
| поправљао.{S} Већ сам, као што видите, јако остарио, ал снажнији сам нег’ кад сам у царском дв |
| ари није ни о самом деспоту начисто.{S} Јако су сплетене ствари.{S} Час му долази да је сасвим |
| мпији ни за’фалио за то благо.{S} То га јако пече.</p> <p>Дође час да се крећу.{S} Ферхад налож |
| равље пило, а народ је поред свега тога јако боловао.</p> <p>Док се ови веселили, други су јади |
| ута јако уморан, а ионако за житејскаја јако заузет, добро пије, добро једе.</p> <p>— Е, честит |
| такође још млад човек, па такова слика јако га се косне.{S} А особито, сад му је прилика ту да |
| битке чинити.{S} И Турке је иста битка јако ослабила, па су морали обазрително поступати.{S} С |
| дан тако весело проћи; цео дан сам била јако брижна, и да нам славни гости не дођоше, не бих ов |
| ужитељ, те јави, да на дворским вратима јако лупају, да их има млого, и то на коњу, и да желе у |
| Голубац.{S} Мађари нису у стању Турцима јако наудити без тебе и то је срећа по Турке, што ти Ма |
| Чудим се како га одзвали нису, он мора јако награђен бити од деспота.</p> <p>— Видићемо скорим |
| не знамо шта ће бити.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ће се убити, него за другог поћи; јер им |
| </p> <p>Сад кусају, Харалампије од пута јако уморан, а ионако за житејскаја јако заузет, добро |
| смехом Марко.</p> <p>— Та мој отац тебе јако уважава — рекне забуњеним гласом Ђурађ.</p> <p>— Ч |
| у у име једног владара.{S} Но свијет је јако искварен, у властели један другом преко неверног с |
| о да му велики камен лежи; савест му је јако оптерећена.{S} Он и Вук су свему том узрок били.{S |
| огружено, деспотовица Јерина јеца, чује јако опште риданије, негдашњи Стеванов телохранитељни х |
| р Бајазиту представио и све се то ономе јако допадне.</p> <p>Но каковим начином ће се овај план |
| рене и Србију опустошава; Марко се томе јако успротиви, и то предузеће осујети.{S} Вређати га н |
| ам могао издржати.{S} Пазило се на мене јако и почну ме не само постом него и глађу морити.{S} |
| ако загладити.</p> <p>Ове се речи Русне јако косну, но опет се не даде из равнотеже душевне пот |
| се благо донешено изнети.{S} Милица се јако зачудила.{S} Тек у двору Душановом је таково <pb n |
| вода била је на рат склоњена.{S} Они се јако уздају у јуначку срећу, и досадашње деспотове речи |
| ко Голубац предамо.{S} Но, Ново Брдо се јако држи, не могу Турци да га отму.{S} У Новом Брду им |
| бе и зависти, које пак због тога што се јако с ’ришћани дружио, а особито с Марком Краљевићем.{ |
| родере.{S} Јеремија и Јаблановић још се јако одапиру.{S} Јеремија очајно се бије.{S} Зна ако до |
| </p> <p>Бајазиту на ове речи почне срце јако куцати.{S} Он је био такође још млад човек, па так |
| оград са Жигмундом и делом војске, поче јако размишљати, шта ће чинити ако Јеремија неће град д |
| што није ни сам веровао; падне с коња и јако се увреди.{S} Ово га је живота стало.{S} Није трај |
| ван, по свом разуму и доброти, народ би јако усрећио.{S} Да <pb n="331" /> није Стевана, Ђурађ, |
| > <p>— Право говориш, ти ваши манастири јако нам сметају, много би лакше ишло да их не има, јер |
| ком Бобалићем.{S} Сви <pb n="424" /> ти јако бране град.{S} Сви се боре очајно јуначки, јер бра |
| >Леонтије стане.</p> <p>Леонтијеве речи јако се коснуше срца деспота.{S} Тежак је по деспота из |
| знамо тајну чувати.</p> <p>На ове речи јако се Јулине очи засветле и сујета њена улије јој уве |
| енит’ Душанове потомке.</p> <p>Ове речи јако су се срца деспота коснуле.</p> <p>Речи Леонтијеве |
| разликовало се од турског, па је сваком јако у очи падало.</p> <p>Они су носили красне са злато |
| орали се смешити, и не један кадионицом јако димећи смех свој задавити је морао, јер то „от јун |
| служби, хусари, које је и деспот Стеван јако цјенио.{S} Добро их је наплаћивао и награђивао.{S} |
| нски’ којима се власт, слава, богатство јако допадало.{S} Нисмо ју ради опорочавати, јер је она |
| јазит, али доста то да јој се богатство јако допало.{S} Роди се у њој жеља к таковом богатству. |
| нешене.{S} Хаљине су му биле просте, но јако удесне.{S} Од белог сукна чакшире, кратак лак гуња |
| мо у Угарској.{S} Изглед је да ћеду нас јако потпомагати, јер дође ли Турчин до Београда, онда |
| </p> <p>Из речи познало се да је деспот јако забринут, канда предвиђа нову несрећу.</p> <p>Јери |
| пену, тако да се видело да ће се жалост јако умалити.{S} У њеном срцу, у њеним мислима, будућно |
| ан, па тек сунце при заласку наједанпут јако засветли.</p> <p>Деспот, када се са Мехмедом смири |
| криву, јер му се глава к десном рамену јако клонила.{S} Коса му је била риђа, ретка, а брада с |
| 7" /> <p>На све те претенденте Турци су јако зидали.{S} У случају да им оружје не би срећно бил |
| ИЋ</p> </div> <div type="titlepage"> <p>ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ</p> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> <p>Приредио< |
| pe="titlepage"> <p>ОДАБРАНА ДЕЛА</p> <p>ЈАКОВА ИГЊАТОВИЋА</p> <p>У редакцији</p> <p>ЖИВОЈИНА БО |
| {S} Деспот сам не може им одолети, нема јаког сајузника.{S} Ако се сам Турчину успротиви, зло, |
| пот кад хоће у Београд доћи, само не са јаком оружаном руком.</p> <p>Јерина је тужна.{S} Тек шт |
| личности тиче, истина да на свом лицу и јаком телесном саставу носи сасвим печат Бранковићеве п |
| тив Турака, нити против Вука.{S} Вук је јаку војску скупио, која да се са Стеваном сајузи, могл |
| , ко ће бити деспот?{S} Ђурађ има своју јаку партају, а и сам деспот га хоће, јер је увиђео, да |
| пита султан.</p> <p>— Ја и Ферхад-паша, Јакуб-паша нек иде са оном у Једрене, да сакупи још и д |
| стити Моравом, заједно са заиром — рече Јакуб-паша.</p> <p>— А тко да предводи ту војску — запи |
| Маџаре, па ће Голубац сам пасти — рече Јакуп-паша.</p> <p>— Ал’ ако јуриш сузбију, војска ће о |
| /> на искушенију и неки поморац именом Јанићије, који је био научен на смокве и неранже и на м |
| пиш, а ја да добијем једну чету српских јаничара, <pb n="491" /> па кад дође земан да се, ако б |
| д, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То су јаничари који се најбољма туку.</p> <p>На ове речи обра |
| .{S} Ту је окол турске војске.{S} Ту су јаничари, азапи, љути арапски коњаници, ту су мазге, ка |
| ерим-паша, још везири, и дели-Реџеп-ага јаничарски. </p> <p>За чадором сејмени и заптије.{S} Ту |
| јуначан детић Бановић Секула, Сибињанин Јанко, грчка и латинска господа долазити да се огледају |
| аном се хитали Облачина Раде, Сибињанин Јанко и Бановић Секула.</p> <p>Ту су сви смештени сем д |
| рјанском срцу, да однесе као вук невино јање из стада Христова у гадну пештеру.{S} Даље не треб |
| е баштине, и да продаје дичну дијецу за јањичаре.{S} Кад је тако, како да се спасе народ.{S} Мо |
| <p>Код Турака је све на опрезу, азапи, јањичари, коњаници већ су у реду да се крећу, и тешке к |
| ство...?</l> <l>Ој Душане, Срб’ма сунце јарко,</l> <l>Зашто зађе роду јуначкоме...?</l> <l>Ђе ј |
| на круну Србије, на главу Душана; тако јарко сунце није никад сјајило као тог дана.{S} Наишла |
| деми, споредне и подбочне куле, опкопи, јаркови, корита за воду примити и пустити.</p> <p>На кр |
| је у изобиљу.</p> <p>Копају се опкопи, јаркови се водом испуњавају, од Дунава зидине, куле, ка |
| у турски стан и убије Мурата.{S} Турци јаросни ударе на нас, но узбијени буду силно.{S} Навале |
| па је увек на најмањи повод као рис на јарост склопљен.{S} Најмање што увреди га, јер је од мл |
| д, кад к њему пређе и Ђурађ, усугуби се јарост, и Турчин намери до конца Србе сатрти.</p> <p>Му |
| .{S} Но то се скоро дознало, па игуман, јаростан, почео ме једнако псовати, но све је било бада |
| Хасан.</p> <p>Змај-Облачић од жалости и јарости не може одма’ да се разбере.{S} И њему су седмо |
| ударцем уништити.{S} Тамерлан у својој јарости, што није турска војска сасвим уништена, почне |
| ежевић стане код сваког брежуљка, виса, јаруге, и у мисли си бележи.{S} Већ је прорачунао одока |
| ако парче земље, све кланце, све горе и јаруге, реке и потоке у Србији познаје, и онде ниче, ’д |
| иморци од Латина научили.{S} Глас му је јасан као сребро.{S} Гуслар се зове Грман.{S} Он је род |
| и код душманина заштићавао, и гусле ће јасно даворити о имену његовом где год Србин дише.{S} Ј |
| им оружоносцем и подворником који је на јастуку од кадиве носио кључе Голупца.{S} Ферхад-паша п |
| улази заповедник града, и доноси му на јастуку од црне дибе, унаоколо позлаћено, са висећим на |
| Јеремију.</p> <p>Седе на кожним гривним јастучић’ма, подлога им је чиста трава и земља, коју ће |
| стрелце и пушкаре.{S} Покољ ужасан.{S} Јато хатлија језди управо на Жигмунда.{S} Жигмунд још н |
| у сјајност.</p> <pb n="362" /> <p>Силно јато црни’ врана облетало је около дворова деспотови’, |
| дивних Пољака, грухне међ хатлије као у јато, јунаци га заклањају с бока и с леђи својим сабљам |
| ророка, колико већ има и од вас у нашем јату.{S} Зато оно што мора бити, не могу ни ја ни ти за |
| /p> <p>Разилазе се, још се једнако чује јаук, плач и риданије у двору, у тремови, за незаборављ |
| кад смо били ђетићи, кад смо силне коње јахали и с левентама копља ломили.{S} Ми сад кајемо туђ |
| > <p>Тако Харалампије попне се на коња, јахати је још као искушеник научио, и отпутује.</p> <mi |
| једне љуте ране слободан, да могу коња јахати, па не би’ дао за богзна шта, само да још једном |
| а клипка вући, плоче бацати, дивље коње јахати, буздованом силно хитат се.{S} А тко то није зна |
| у лекарији био вешт, и још са поуздана јача два човека Харалампији, ком се налаже, како писмо |
| ада се видело да је турска војска млого јача него српска.{S} Но, душе ми, и Срби су се силно бо |
| ма врате.{S} И деспотова војска једнако јача, Исак-паша да је баш свом снагом нападне, покрај м |
| а је Турке бриге стало да се с Мађарима јаче не споји, и знао је и то да ће с њима лакше мир ск |
| 291" /> Марко оног потпомагати, који се јаче за свој род жртвује.</p> <p>Са овим реч’ма Марко, |
| ив Турака налази.</p> <p>Затим се заори јаче војничко „Многаја“ које су започели при столу деси |
| {S} Кнежевиће пош’ље са Варнавом покрај јаче свите далеко у Хилендар, са препоруком да их као о |
| ?</p> <p>— Знаш шта је народ; он свагда јачег се држи, јер се боји да ће, ако слабијег се држао |
| ти ћеш слабијем страну држати, па с њим јачег ћеш ослабити; кад буду обадвоје <pb n="294" /> сл |
| и.{S} Тешко оном који је потучен, па од јачега мира тражи — одговори са гласом незадовољства Ма |
| се са братом подели, ил’ не може ли се јачем душманину свом осветити, а он у Турке, код који’ |
| очи добију одмах неку већу ватру, неки јачи зрак; који неку тежњу за нечим хасновитим изражава |
| у народ.{S} Блага имам да могу сазидати јачи <pb n="508" /> град нег’ што је Београд, најбоље н |
| грима сретни, покажу л’ се Турци од нас јачи, онда ћу се за времена побринути да се опет Турцим |
| Новак.</p> <p>— Ал’ ако опет Турци буду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо већ од Призрена чак до |
| и Београд, кад Срби Смедерево имаду још јачи град нег’ што је Голубац.{S} Њихов Будимград и Там |
| >— Царица нема војске, и народ ће се за јачим повести — одговори брзо Видајић.</p> <p>— Дакле, |
| к’ се такав издајица смрћу казни — рече јачим гласом Новак.</p> <p>На то Патријарх дубоко замиш |
| ој Милица одма’ беседу пресече, те мало јачим гласом рече:</p> <p>— Ал’ о том ништ’ не говориш |
| њима на равно дјелим — рече успла’ирено јачим гласом Харалампије, канда му је већ наклон Ферхад |
| Београд је у њиховим рукама, скупићеду јачу војску, па ћеду се покрај деспота осилити.{S} У Ка |
| не неприлике.</p> <p>Деспот и деспотица јаше на тихим бељцима.{S} За њима пртљаг, товари блага. |
| то га је Ферхад-паша тамо и наредио.{S} Јаши до Харалампија.</p> <p>Харалампије кад је видио ’л |
| о, ал’ још лакомији на пропаст деспота, је л’ добро учинио, што није одмах и на деспота напао.< |
| сна.</p> <p>— Све су то прама нас деца, је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се и сад повиновати бољм |
| ма, моје су свезе са владарима најјаче, је л’ право да ми се сва та властела подвргне.{S} Та ио |
| ља, после толико проливене невине крви, је л’ могуће да све то без каштиге остане?</p> <p>Да ви |
| ти као тешко било од њега се отргнути, је ли?</p> <p>— Јест — одговори жалосно Милева.</p> <pb |
| једанпут тако богат и силан.</p> <p>Но, је ли имала Милева такове тврде воље и љубави? — Видиће |
| уварица Варвара пристала <pb n="543" /> је на све, што се изнесе из прве трапезарије, то се мећ |
| осилити.{S} У Караманији <pb n="473" /> је буна, треба и онде турске војске.{S} Но најбоље би б |
| је нешто уплетен.{S} Ако <pb n="494" /> је деспот уплетен, онда кнежевиће не може оставити у ру |
| ва, но нешто више.{S} То <pb n="236" /> је било тужно јадиковање које срце чупа, и чежња за про |
| горе по народ.{S} Гргур <pb n="356" /> је био старији Ђурђев брат, па по праву насљедија његов |
| земаља главу приклонити. <pb n="276" /> Је ли право учинио, свет нека суди.{S} Народ је већ о т |
| то ју је родила.{S} Мара <pb n="308" /> је спрам матере била лукава, па тако је и мати била пра |
| ву Турчину да... шта ће онда бити...{S} Је л’, оче, ти си Бранковићеве лозе пријатељ,... ја бар |
| дјелимо благо.{S} Сад нек улак дође.{S} Је л’ добро тако?</p> <p>— Кад није друкчије, нек буде |
| обновити, а то све иде нама у рачун.{S} Је ли ово добро?</p> <p>— Доста, Харалампије, никад још |
| е скупа што је добро дичи овај свет.{S} Је ли лепша увела ружа од свеже љубичице?{S} Ако је Тур |
| .</p> <p>— И ти се, оче, овде шеташ.{S} Је л’ св. патријарх добро почивао? — запита га поверите |
| омишља.</p> <p>— Јесам — рече.</p> <p>— Је с’ ли ти задовољан Јеремијо?</p> <p>— Јесам.{S} Но и |
| им реч’ма почне га извињавати.</p> <p>— Је ли, Светиславе, ти ћеш ту поред твог оца чекати опре |
| време не губимо — рекне Новак.</p> <p>— Је ли светла царица с тим задовољна? — запита патријарх |
| како си ми дошао до те висине?</p> <p>— Је ли, господару, чудиш се?{S} Ја код твог оца’ дворска |
| г повукла, ал’ како гости дођоше, одма’ је и двор свој обичан весео и жив изглед добио.{S} Буди |
| S} Крв Немањићах умирила се.{S} И одма’ је Турчин осетио слоге снажну мишицу.{S} Почеше Турци о |
| е јошт Ђурађ са ова два младића.{S} Њи’ је Ђурађ амо у намастир оправио, ваљда — да се пострижу |
| о млади’ кнежевића и тек после због њи’ је добио Јеремија Голубац зато што их је ослепити дао, |
| оба велика пријатеља Бранковића; уз њи’ је велика свита ишла.</p> <p>Ови гости су били и пред Т |
| довољан број за све те Турке, само нек’ је слоге.{S} Наша је војска у врло добром положају.{S} |
| е од игумана штошта научио, наиме да л’ је народ вољан у случају рата овом снагом на ноге стати |
| у Турци.</p> <p>Немојте ни питати да л’ је била невесела, плачна — како је путовала, како је пр |
| омаке, да виде града, да испитају да л’ је све то истина што се о Смедереву прича.</p> <p>Канта |
| тевана?{S} То није могло бити.{S} Ко л’ је на пурпуру рођен, не постаје лахко слуга себи равном |
| оследњих.</p> <p>Она је била добра, ал’ је имала семе наклоности прам свачега што сујети ласка. |
| тешко пало деспоту предати Београд, ал’ је морао, јер се на то још деспот Стеван потписао.{S} А |
| де се несретни младићи, отимају се, ал’ је већ доцне, сила их на кревету притисне, не могу се м |
| т благоговјенства.{S} Гласови фини, ал’ је све нешто издавало на данашње веселе опере.{S} На пр |
| можемо нашим млађима науку делити, ал’ је питање хоће ли нас слушати?</p> <p>Овако се дуго још |
| му бијаше мала, не као под Душаном, ал’ је увео лепе уредбе, па то мало било је барем срећно.{S |
| је својима.{S} Ђурђе је мој душман, ал’ је јунак, и мада га мрзим, право ћу о њему казати, и мр |
| ја.</p> <p>— Ја, боме, не би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шуровао, жарио и палио, они с |
| p> <p>— Знам Ђурђа, ту мудру главу, ал’ је далеко, шта мислиш ће је Трапезунт.</p> <p>— Нужда н |
| пише у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне — закључи Јеремија.</p> <p>Све је углављен |
| ће?{S} Ил’ је лала лепша од ружице, ил’ је ружица мириснија од каранфила.{S} Кад је све красно |
| земљи, и како који, по својој ћуди, ил’ је народ Стевану ил’ Ђурђу привлачио.{S} Великаши и вој |
| верује.</p> <p>— Ма, честити пашо, ил’ је ово на јави, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће да м |
| p>Шта се то тако праши издалека?{S} Ил’ је то какова војска; ил’ сватови?</p> <p>То је Јусуф, к |
| ти које је од којег лепше цвеће?{S} Ил’ је лала лепша од ружице, ил’ је ружица мириснија од кар |
| химандрита ил’ владике, и сам патријар’ је ту више пута био.</p> <p>— Па што сте ту радили.</p> |
| Ђе је твоја мишца силовита</l> <l>Ђе т’ је сабља вазда сјевајућа...?</l> <l>Прође слава, а пјев |
| и славно Ново Брдо је у опасности, нит’ је до оклевања.</p> <p>Деспот са четир војводе заседне |
| није био потписан велики логофет, нит’ је од њега печат ударен.</p> <p>Жигмундови фратори кажу |
| ван је скупио нешто војске, но ова нит’ је била довољна против Турака, нити против Вука.{S} Вук |
| орити:</p> <p>— Ви сами видите, да нит’ је Милица управљати кадра, нити пак Стеван.{S} Овај је |
| аш ли Рељко и брате Угљешо</l> <l>Зашт’ је царе војску сакупио,</l> <l>Војску силну, којој пара |
| веселили, други су јадиковали.{S} Так’а је судба светска; у исто доба један умире, други <pb n= |
| обио за савезника Угре.{S} Њихова судба је са српском скопчана.{S} Паднемо ли ми Срби, пашћеду |
| подигла над турским царством, па судба је, опет хтела да га Србин одржи.{S} Бајазитови синови |
| тражио.{S} Коцка се преокренула и судба је определила да се и мојих душмана синови Турчину клањ |
| мамо капију против Мађарске, само треба је чувати.{S} Зборите, шта би ваљало сад чинити, — прос |
| ив Турака, јер за нас, за Србију, борба је живот.{S} А то повремено зближење с Турцима ако и ст |
| вке носио, и срцу дуг платио ал’ бадава је, кад је већ мој отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам |
| тати више није могла.</p> <p>Светислава је она још, као што рекосмо, волела, али нестаде у њој |
| њом нове замке плео.</p> <p>Светислава је нестало; ваљда је у каквој битки погинуо; и боље, је |
| ит жели, онемила је за магновење; једва је к себи доћи могла.{S} Јусуф ју је једнако храбрио и |
| d> <p>Отац Харалампије у Дечанима једва је дочекао смрт Стевана деспота.{S} Он се сад надао да |
| и се на свашта предати могла.{S} Милева је била млада и материном упливу неограничено подложна. |
| међу женскима се бавила.</p> <p>Милева је са женскима насамо ручала.{S} Ту бијаше плач и ридањ |
| та жалост што пре прође.</p> <p>Милева је последњи пут била у српске хаљине обучена.{S} Послед |
| љала се са својим цвећем.</p> <p>Милева је била красна девојка.{S} Стаса танког, који изражава |
| а какав миг ил’ заповест.</p> <p>Милева је међутим, поудаљена, ружу брала.{S} Милица, оданувши, |
| кове тајне не прочују се?</p> <p>Милева је имала своје верне другарице.{S} Ма коме морала је та |
| ко чији’ леђа се други туку.{S} А каква је турска силесија, а како је слаба Мађарска.{S} Један |
| еонтији на то одговори.{S} Богзна каква је тајна у деспоту скривена, а није рад због тога са Ле |
| и се душа у теби смири.</p> <p>Па каква је била црква жичког намастира?{S} Изнутра цела од лати |
| Но ивер у жару треба да покаже од каква је дрвећа.{S} Омладак нек покаже да је из доброг корјен |
| продати, то је скоро свеједно, но каква је продаје цјена.</p> <p>— Ја већ на дивану изреко’, ст |
| milestone unit="subSection" /> <p>Каква је то лепа варош Ново Брдо, какав град.{S} Ту је богатс |
| S} Београд ће сам предати.</p> <p>Каква је туга лежала на срцу деспотовом кад је ове наредбе по |
| една је била једно властелинство, таква је била онда у Срба богаштина.{S} Ту књигу је добио у н |
| опет, било је све весело.</p> <p>Црква је била великољепна.{S} Ту си видео све барјаке које је |
| p> <p>Вечера је већ готова била.{S} Ова је била доиста царска, премда не као у данашње време шт |
| ла, да је поред Турчина сигурна, Вукова је сила све већма расла.</p> <p>Милица, проводећи у бри |
| ба, пакост и освета.{S} Властела готова је турчити се, да одржи бабине баштине, и да продаје ди |
| Реч се поведе о судбини Србије.{S} Прва је реч деспотова.</p> <p>— Непријатељ је Србију опасао. |
| рева откину.{S} Одбрана домовине — прва је дужност, нека се сви противници Лазареве породице са |
| аблановићем и Харалампијом.</p> <p>Прва је реч Јеремијина.</p> <p>— Тако, дакле, врати’ се ја и |
| деспотовица са деспотом и пратњом, сва је у црнини, и села је у чело до деспота.</p> <p>Жалосн |
| олубац.{S} Београд је око Србије, Мачва је српски Ханаан, а Голубац је десна рука Србији.{S} Кр |
| p>— Београд је по уговору предат, Мачва је такођер заузета, још треба Голубац предати, и то што |
| .{S} Калуђер ако и није био леп, ал’ га је опет знала уважити, јер је у себи мислила: богзна ка |
| искусан.{S} У косовској битки једва га је отац могао задржати да не навали на најгушћу масу Ту |
| , заштићавао свог рода човека.{S} Да га је мој брат Хафиз познавао био, како би га био прослави |
| велику наклоност према кнегињи и да га је само надежда будућег његовог величаства заслепила, — |
| ив поглед баца на Харалампија, канда га је познао.{S} Можда га не би познао био, давно је већ б |
| , био је велики обожатељ Русне, која га је такође радо видела, и којој је јошт жао било што је |
| вске битке натраг_ повукао и гледала га је као правог издајицу, његови приврженици, напротив, з |
| није зато још омрзла Светислава, она га је још волела, али та њена љубав није више била чиста.{ |
| е на што изванредно побудити.{S} Она га је само тешила да га милује, да ће бог од њих незгоду, |
| лтоманом?{S} Није ли му отео све, па га је јошт у Ужици тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не б |
| ио красан, честит и побожан.{S} Већа га је част Турака љубила и уважавала, и само неки су га мр |
| противу Србина војевао, но угњетеног га је јошт заштићавао, потпомагао.</p> <p>Наравно да је ве |
| озна да је негдар војник био.{S} Кад га је когод овако старог и слепог погледао, имао је шта ви |
| овићи у Пловдиву.</p> <p>Бимбаша кад га је Ферхад-паша из Голупца деспоту послао, на брзу руку |
| би познао био, давно је већ било кад га је Петошко у манастиру задиркивао, и на миндрос узимао, |
| жај цео оштроуман.</p> <p>Деспот кад га је први пут виђео, тронут је постао.{S} Кад су насамо б |
| нађе га при крају живота.</p> <p>Кад га је деспот примјетио, дозове га к себи близу, и слабим г |
| ише издају нег’ језик.</p> <p>Ферхад га је разумео.</p> <p>— Предати, продати, то је скоро свеј |
| рењем о плашилу, ђипи па запита, где га је видела.{S} Она им прстом покаже правац.</p> <p>— Ено |
| ји ми пао у нашљедство од ђеда, који га је од Душана на поклон добио, и из тог пили на даћи пос |
| ије изневерио Христа Спаситеља, који га је под својим именом у овај свет увео, и у турству, хри |
| ар од Балше, зетског господара, који га је у Котор к себи узео због његови’ шала и лакрдија са |
| убац, и ту је Розгоњи био крив, који га је од откупа Голупца одвраћао, деспот пак није хтео за |
| /p> <p>— Ал’ шта ће рећи народ, који га је на сабору у Сребрници јошт за живота Стевана за нашљ |
| ало осиљава, јавила је Турчину, који га је одма’ у своје границе бацио.{S} Вук незадовољан и ог |
| ић.</p> <p>— Ако нас је издао, да ми га је да му кожу одерем прије нег’ што ћемо гинути.</p> <p |
| {S} Ако му је корак погрешан био, он га је са својим јунаштвом, љубављу према своме народу испр |
| е био пријатељ Србину, опет уважавао га је, знајући да ако у један мах и с деспотом и другим хр |
| и тужан спомен на Зулејку побуђивао га је на—љубав прама сваког љубећег, странствујућег и стра |
| еван Дечански, отац Душанов, сазидао га је и украсио.{S} Високи Дечани, древни манастире, ти си |
| т преправити, и овом приликом послао га је поред посланика своји’ Турцима.</p> <p>Они отиду, а |
| адне с коња и јако се увреди.{S} Ово га је живота стало.{S} Није трајало ни три дана, а деспот |
| онај који је зеца у зуби држао хтео га је и прождрти, јер га је он сам дочепао; други курјак н |
| т не накити победе венцом, и оставио га је [с] војском на страни, како опет деспот доцније није |
| да Србина једна косовска битка, ако га је и понизила, ал’ га није сатрла.{S} Ту је јошт Морава |
| штити, а покрај Дунава с леђи тешко га је опасати кад има иоле војске у граду и околу.</p> <p> |
| је било, са свих страна притискавало га је лацманство, а у Грке није се могло поуздати.</p> <p> |
| ом, пошто је доцније ослепио, гудало га је ’ранило док није у двор примљен био.{S} Он зна разно |
| и Војновић; а Змај-Облачић — страшно га је било и видети, силно огромног стаса, бркови му на ра |
| оц Харалампије, знао је српски, зато га је Ферхад-паша тамо и наредио.{S} Јаши до Харалампија.< |
| } Није му на ино.{S} Тешко му је што га је калуђер надмудрио.{S} Држао је да ће благо њему у ша |
| огорчио се, јер од тог доба осим што га је Турчин напаствовао, почео је брат брата утамањавати, |
| жавао Јеремију од одласка, једно што га је тешко задржати од оног што си једаред у главу утуби, |
| осујетио.{S} Од овог доба, цар Лазар га је силно уважавао.{S} И доиста, имао је Вук велику стра |
| уби држао хтео га је и прождрти, јер га је он сам дочепао; други курјак не да је ишао даље да л |
| ојвода код цара Лазара.{S} Патријарх га је узео к себи да би у његовом кругу, поред доброг Леон |
| зверова најнесретнији?{S} Та и совуљага је сретнија од нас.{S} Да нисмо никад света видели, не |
| о Петошка доиста више нису виђели; њега је нестало.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Овак |
| рит, и чека да постане владика.{S} Њега је Русна покровитељствовала, па чрез Ђурђа Бранковића д |
| е један је мејдан с њиме дељен.{S} Њега је војвода Угљеша носио.{S} Јошт ми остаде очин мач од |
| .{S} Вешти соко, прави Босанац, за њега је дала Јерина једном босанском властелину ланац, десет |
| е, самовласно.{S} Језгро војске за њега је заузето, а моја млада ђеца у ништо се не рачунају.{S |
| да, курталисати.{S} Ђаур каже, код њега је жена више што него роб.{S} За нас су жене опредељене |
| ео српску славу и паденије.{S} Код њега је на посети отац Леонтије и млоги други калуђери.{S} О |
| ивост, а и покајање за зла дела, и њега је држао за јединог који ће Србију спасти, ако се само |
| није био ту, дин-душман деспота, и њега је Ферхад у Голупцу обрлатио.</p> <pb n="513" /> <p>Сад |
| Ферхад-паша чуо је о Радосаву, јер њега је тиштало све што Србију тишти, и водио је бригу и рач |
| сатану би од њега начинила.</p> <p>Њега је отац добро познавао и хотећи га у свим струкама за б |
| ару, Дунав је од оца раставља.{S} Брига је, да не допадне турских шака.{S} А брига је како ће с |
| да не допадне турских шака.{S} А брига је како ће се војска враћати, а враћати се мора, јер си |
| итивања улак му не хтеде казати од кога је тај глас, само му је рекао, да је исти поуздан, и да |
| л’ мени, а баш не мора се знати од кога је глас послат но само има истинит начув.{S} Тешка су в |
| вео, а својом добротом и красотом млога је срца себи задобио.{S} Међу осталима у очи је падао ј |
| рукчији бити.</p> <p>— Тако је, неслога је Србе утукла, сватко се позива на слогу, ал’ нитко је |
| земље у области Гребљановића, и не мога је имати, јер он само на краљевску стати могаше, а то м |
| јечано носим, од чије руке паднем, тога је свије што је на мени, ал’ и ја ћу главу замјенити.{S |
| вист Турака на се навукао.{S} Сљед тога је пао Крушевац, једва се их Ново Брдо курталисало, ал’ |
| е такав је био тај Петошко-ефендија, да је мудре памети учио.{S} Па јесу ли му једаред кожу оде |
| ед свега тога што је Милица мислила, да је поред Турчина сигурна, Вукова је сила све већма расл |
| колове, нуз пут ако се нађе звериња, да је деспоту при руци, и кад се прохте Јерини да какову п |
| а је мој ђед Вук Бранковић издајица, да је издао Србе на Косову.{S} Вук Бранковић није био изда |
| снаге.</p> <p>Рувим му све исприча, да је намет доста тежак, ал’ да ће народ све то и даље сно |
| кори, онда подиже ријеч Ферхад-паша, да је боље Србију Ђурђу деспоту оставити, јер он плаћа пор |
| ква глава, какво чело, какав састав, да је сретнији рођен, па да је у Цариграду владар, с такво |
| а, купи нову, ал’ све то помало иде, да је Бранковић млого силнији, и ако се Милица од које стр |
| треће руке је дознавао, и дознао је, да је Радосав за веру и род кадар и живот жртвовати.{S} И |
| у му биле као закрвављене и страшне, да је тек прави јунак му смео у њи’ погледати.{S} Мекушци |
| вргао.</p> <p>— Но и то добро знате, да је деспот увидио како сам му до насљедника дорастао, ка |
| ли.{S} Њој се чинило да није могуће, да је због књагиње њу калуђер ословљивао.{S} Она је сасвим |
| спотова мезимица.{S} Сириџа му рече, да је од дванајст лијета, красна као ружични пупољак, тако |
| њих подељене.{S} Исповедам ти, оче, да је моја намера српски народ под мојим скиптром спојити. |
| е.</p> <p>— Ја би’ рекао, свети оче, да је то јошт прерано да се Стеван одма’ за цара извиче.{S |
| стив, и то исприча мог уверења ради, да је на добром путу.{S} Изглед и говор тако честит, да се |
| ништ’ дати.{S} Теофан је лако убеди, да је од деспота помилован, и да ће ту остати, да што боље |
| једног дана, да обмане улака, вели, да је војвода Јеремија од тешких рана умро, а после тог ро |
| ши буну, а другу опет око себе купи, да је на ограшју на све стране.</p> <p>Ферхад-паша остаје |
| Дакле могу султану тај глас однети, да је твоја кћи његова? — запита Јусуф.</p> <p>— Можеш — о |
| вар хрђава сљедства за собом повући, да је то за народ хрђав пример.{S} Милица на то ћуташе.</p |
| немо.</p> <p>— Што вас бојазан мучи, да је римпапа учитељ Угарах, да ће се лацманство увлачити, |
| агодарним срцем, узвишеним осећајем, да је било, и јошт их има, који су за правду и истину стра |
| ост не задржава.{S} Само брже с њом, да је та жалост што пре прође.</p> <p>Милева је последњи п |
| S} Деспот-Стевану сам се исповједао, да је моја тврда воља Турке из Европе да истерамо.{S} Закл |
| прљао.{S} Ђурађ је, напротив, држао, да је после косовске битке са смрћу Лазара, који није ни с |
| кога је тај глас, само му је рекао, да је исти поуздан, и да његове речи на своју и свог народ |
| и Голубац.{S} Јеремија је и то знао, да је у земљи због тога велико незадовољство.</p> <p>Јерем |
| већ ту нема спаса за српско царство, да је то привиђење, сатанина спрема за судни дан.</p> <p>И |
| аде пасти.{S} Сваки је од вас видео, да је бог Турцима наменуо победу и првенство.{S} Сада сам |
| јуначким народом досад учинило било, да је саједињен био.{S} Ви и најтуђије народе себи присаје |
| а с Турцима шуровао, а знао је и то, да је изврстан војвода, мудар, и у невољи зна се наћи.{S} |
| ју.</p> <p>— Немојте мислити, браћо, да је рђаво какво створење.{S} Ја сам овде само мало стазу |
| деспота гледали.</p> <p>Пукне глас, да је умро деспот.{S} Жалост је свуда неописана.{S} И најв |
| Београд и Голубац.{S} Стиже ми глас, да је угарска војска већ на путу.</p> <p>Ту деспот отпочин |
| имо шта други раде.</p> <p>Тај глас, да је турски посланик Милеве ради дошао, наравно, дошла је |
| леко бољи од оца му Мурата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} До |
| ља Лазарева породица?{S} Књиге кажу, да је царичино сродство са Урошем врло далеко, па још к то |
| >Јака својта прати деспота и Јерину, да је већи углед, и да не допадне неприлике.</p> <p>Деспот |
| на бојишту, онда је Турчину мука.{S} Да је био деспот Стеван с вами код Никопоља не бисте изгуб |
| ма је, што је видела приповедала.{S} Да је она знала да је то отац Харалампије, <pb n="249" /> |
| едовати, јер не зна рашта и коме.{S} Да је Жигмунд довео био велику војску од крстоносаца, ал’ |
| је пред њима полу своје важности.{S} Да је од њих зависило, за мало бакшиша продали би били Вук |
| ати какве ће нас беде постигнути.{S} Да је жив сад, и он би све то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљ |
| а чуда видио и дуго гледао, помишља’ да је све то за наше грјехе, и рјешим се, како ме срећа по |
| Леонтије прихвати.</p> <p>— Помишља’ да је Ферхад-паша ’ришћанин.</p> <p>— Јест, ’ришћанин је, |
| јешају се у двор царице Турци, виђе’ да је зло на све стране, властелини, турске подлоге, отеше |
| ја знак дао да га не пушта унутра, а да је силом покушао био, Јеремији би допао шака, овако ће |
| а.{S} Кажу, да је још и млад, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он, као |
| е, нек од тебе учи Мађар какав треба да је катана.</p> <p>— Није ти бриге, господару, челенка К |
| ата, дивно јуначно је, ал’ вођ треба да је код своје војске, а да други ко султана убија.{S} Мо |
| а леђа султанова.{S} Смедерево треба да је стража прам Београду.</p> <p>— Нек буде по твојој же |
| к не ишчезну.{S} Једном народу треба да је један владар, Душаново царство, кнез Лазара баштине |
| ад, она је женска глава.{S} Ту треба да је човек који ће народ из толике беде извући.{S} Сад тр |
| а плачем исповедила.{S} Виђео сам га да је љутит <pb n="306" /> и жалостан.{S} Желио би’ знати |
| имењак Ђурађ Кантакузин.{S} Знаш га да је по свијета прошао.{S} Био је у Цариграду, био је у М |
| то више припада.{S} Сватко се правда да је издајство његова заслуга, и нијесу се могли подијели |
| њених синова.{S} Вук, мој бабо, држа да је и на њему пола царства.{S} А ће сам ја онда, ја омла |
| S} Млађи, када видеше старога Новака да је тако добре воље, мало се ослободе, па се почну слобо |
| икад послао јој деспот потајно улака да је извести како ствари стоје.{S} Деспот откако се крену |
| а збрисала би се била штета косовска да је једне главе у земљи било.{S} Но шта ће са два господ |
| еђу њима је таква хладноћа завладала да је слабог већ изгледа било да ће Русна моћи дуго у двор |
| су ни веровала сасвим, јер је држала да је све то царица слепила само зато да Бранковићеву парт |
| дела приповедала.{S} Да је она знала да је то отац Харалампије, <pb n="249" /> не би се била та |
| купоцених поклона.{S} Она је мислила да је већ премештена у оне пределе, где баснословци људе у |
| ет?{S} Та колико пути сам примјетила да је он и прама другима наклоњен?{S} Остави само на мене. |
| м виђели.{S} Амурату је то мило, зна да је племе Бранковића красно у мушкима и женскињама, прох |
| а Жигмунд опаше; а Вукогли добро зна да је у падише милост велика, и да га шаром својим обасјат |
| у својим положају безбрижан, јер зна да је Турке бриге стало да се с Мађарима јаче не споји, и |
| жање му беше благородно, да се позна да је негдар војник био.{S} Кад га је когод овако старог и |
| кав састав, да је сретнији рођен, па да је у Цариграду владар, с таквом мудрошћу, искуством, ју |
| ви тврда, она неће хтети за Бајазита да је још једанпут тако богат и силан.</p> <p>Но, је ли им |
| без Турака.</p> <p>— Та бар та трта да је ту, да знамо је л’ долази Турчин, да се знамо равнат |
| есео и жив изглед добио.{S} Буди шта да је Милици и другим старијим на срцу лежало, дворски је |
| д њих и руковао се, баш као да осећа да је ово последњи састанак.</p> <p>Стеван и Ђурађ опрости |
| отова војска једнако јача, Исак-паша да је баш свом снагом нападне, покрај мудрог вође, који св |
| жу — гле иде као кртица, треба такав да је, да кад у цркви ходи, главом полилеј да додирне.{S} |
| на дивану султану уз кољено, не знав да је с тобом пријатељство склопио, мого би помишљати, да |
| <p>Мађарска војска повукла се натраг да је не би Турци какогод и код Ласловара изненадили.{S} И |
| ам чуо и за младог Стевана Лазаревог да је необичан младић.{S} Да знам да ће народ спасти, ако |
| рици Милици?{S} Кад Турчин навали, е да је не дам, тек ће му се похот увјећати, и сву силу ће н |
| ао сам као други све прогутати.{S} Е да је био у мојој власти, кожу би’ му одерао, такав је био |
| ло их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је Милица слабомоћна, а Вук силан, оставе царицу да се |
| .</p> <p>Прејави се бимбаша.{S} Каже да је наредио да се испод руке све црквене утвари покупују |
| био и своје људе.</p> <p>— Свет каже да је издајица.</p> <p>— Време ће показати да је спаситељ |
| стити може, а да противницима покаже да је кадар бранити се.{S} А и сам Јеремија је био јунак, |
| ква је дрвећа.{S} Омладак нек покаже да је из доброг корјена прорастјео.{S} И ја сам издајица, |
| м маше, не могу речма веровати, држе да је ту уплетен ђаура какав шерет.</p> <p>— Говори тко си |
| с о’ђе Мађари пријеко гледе.{S} Држе да је Београд њихов дом, а ми само гости; но гост само за |
| то је само разнешен глас; истина је да је турски посланик нешто о том говорио, то ни сама цари |
| ју сатрти не може, јер познато ми је да је у Караманији буна, као што и сам знаш, и онђе треба |
| деспот у битку није упустио, знак је да је своју судбу шакама Жигмунда сасвим поверио, а зна се |
| да потурче.</p> <p>— Познато вам је да је деспот Стеван лане са Жигмундом, угарским краљем, ск |
| паша поглед баци на вреће, уверен је да је све у реду.{S} У деоби ћара су турске паше савесни, |
| ек правду наједнако дјелио, држао је да је право Немањића његова неподјелима својина.{S} Марко |
| ампије није се дуго мислио, држао је да је то сад први пут да дође до највишег степена архијере |
| љује.</p> <p>Ђурађ Бранковић знао је да је Леонтије био одат Стевану деспоту, ал’ му доцније, к |
| напослетку и Турцима служе, видио је да је куцнуо час, да почиње пропаст народа.</p> <p>Петошко |
| у дувне, танак златан појас показује да је на њој госпоштина, и како је видиш, познаћеш да је в |
| урчин се Угра не плаши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на бојишту, онда је Турчину мука.{S} Д |
| Турцима мирио.</p> <p>Марко кад чује да је султан Сулејманов савет већ примио, силно се разјари |
| ма <pb n="233" /> служи.{S} Још веле да је млади Ђурађ Бранковић превазишао досадашње Бранковић |
| апита љубопитно Бајазит.</p> <p>— Не да је угледна, но све хурије едемске ником би у земљу пред |
| а је он сам дочепао; други курјак не да је ишао даље да лови да и он што дочепа, но почео се са |
| лили и понасмејали, калуђер им рекне да је рад на свој конак вратити <pb n="251" /> се, но да н |
| аурка, кад је код мусулмана, држи се да је у ропству.{S} И тако пре би бегала на крај света, не |
| и на самим служитељима познавало се да је господара нестало.{S} Постали су смели, безобразнији |
| изгубљена.</p> <p>Из речи познало се да је деспот јако забринут, канда предвиђа нову несрећу.</ |
| ви врзу.</p> <p>Одједаред јави му се да је неко из Србије дошао и рад је с њим говорити.</p> <p |
| S} Кад нестаде Лазара, учинило му се да је сад његов отац прави и да се не може Стевану подвргн |
| ео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То је старо јунаштво, којим је негда са десп |
| дважни и властољубиви.{S} Камо среће да је који тај од вас неспособан и неодважан, па би важниј |
| а ме већ последњи дан.{S} Камо среће да је исти час млого пре стигао, да не умрем у оваковој ту |
| у Једрене, Галипољ и Брусу, мислиће да је у мору светлости од драга камења.{S} Него све за пут |
| ући?{S} Све чангрижу, све једна хоће да је боља од друге, па једнако рат међу собом воде, а аду |
| ти од своји’ великаша.{S} Сваки хоће да је преднији од другог.{S} Народ је на више страна разде |
| у толикој властели нема, сватко хоће да је бољи од другога, ал’ најмање бар да је раван, а за т |
| још жешће узбијени.{S} Сваки држаше да је победа српска.{S} Но Турци навале и трећи пут са нов |
| за њега високо било.{S} Кад мишљаше да је на врху, онда се стрмоглави.{S} Силнији Бајазит му ј |
| <p>— запита га љубопитљиво Јула, без да је на посљедње калуђерско питање пазила.</p> <p>— Не пи |
| ш остави своје војено оделење и, без да је ко о његовој намери што знао, отиде у турски стан и |
| српска земља не може се спасти, без да је кога млого питао, заузео је Вукашинове пределе, Алто |
| је у години косовске битке умро, без да је свог милог Хасана видети могао.{S} Хафис је био цвет |
| /p> <p>Затим мало стане, па онда без да је чекао да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ ца |
| Један нас издаде а други погибе без да је какву потпору нам оставио.{S} Да су се поудавале бил |
| , коме у војсци српској пара нема, и да је већ и сам цар изложен њи’овом упливу...{S} Цар је зб |
| божијим рукама, ал’ мора се рећи, и да је на раскршћу. <pb n="384" /> Турцима сами одољети не |
| е свој род љубио.</p> <p>У народу, и да је остао као Петошко, ништ’ не би могао чинити.{S} Тко |
| а ме узео као сина, као насљедника и да је међу нами распре нестало.{S} Крв Немањићах умирила с |
| што се тако из превиђења догодило и да је познала била калуђера, не би ништа од тога било.{S} |
| е фино, бело, да није живо, рек’о би да је од веште руке од слонове кости изрезано, очи тамне к |
| Розгоњи, сува паметна лица, рекао би да је јунак, ал још више саветник.{S} На врату му златни л |
| аше у долњој Србији невоље, рекао би да је Србија под деспотом најсрећнија.</p> <p>У горњој Срб |
| искрена ока, да није краљ, рекао би да је ритар.{S} Деспот царска и јуначна изгледа.{S} Да ниј |
| дине величаствено изгледао, рекао би да је син Краљевића. -</p> <p>Донесе се јело, и почне се ј |
| изгледа.{S} Да није деспот, рекао би да је само за бој створен.{S} Розгоњи, сува паметна лица, |
| >По турском стану пролазећи рекао би да је српска војска језгро Турчину.</p> <p>Ту Ђурађ са сво |
| ло и по спољашности његовој рекао би да је цео калуђер само за веселости и шалу скројен, но у њ |
| ицом?{S} Не би.{S} Косово требало би да је спашено пред Косовом, а не на Косову, јер тко овде х |
| p>Улак радостан натраг одјезди, јави да је Јаблановић готов у року једног дана Голубац предати. |
| ко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга јави да је дошао улак од деспота.</p> <p>Јеремија радо изненађе |
| говарају се, кад бимбаша уђе, и јави да је све у реду.</p> <pb n="499" /> <p>Сви поустају.</p> |
| </p> <p>Дотрчи један коњаник, и јави да је ту Јеремија војвода, жели деспоту реч дати.</p> <p>Д |
| </p> <p>У исти мах дође слуга и јави да је ту улак турски и донео хабер од Турака.</p> <p>Јерем |
| <p>На то уђе један дворјанин и јави да је ту војвода Драгаш са младим Вуком.{S} Царица му да п |
| во.{S} Потом Милица, моја баба, држи да је све то њено и њених синова.{S} Вук, мој бабо, држа д |
| оњи и Лошонци.</p> <p>И Жигмунд држи да је он правни господар Голупца, и поручи Јеремији да пре |
| сву силу ће на ме дићи, султан држи да је његова жеља мени заповијест, што ми је сад чинити? — |
| лима својина.{S} Марко Краљевић држи да је на њему царство.{S} Потом Милица, моја баба, држи да |
| су сплетене ствари.{S} Час му долази да је сасвим невин, час опет канда је нешто уплетен.{S} Ак |
| да.{S} Јаблановић у граду бодро пази да је у граду све у реду, да се какве уводе не увуку.</p> |
| нису за власт.{S} Мог оца зна сваки да је за тај посао најспособнији.{S} Он је од најстарије в |
| p>Када су га унутра видели и познали да је то црвени калуђер, роди се такав смјех и така вика д |
| проговори Бранковић — ми смо увидели да је засад срећа код Турака, будућност шта ће донети, то |
| мог племена.{S} Душмани су изнијели да је мој ђед Вук Бранковић издајица, да је издао Србе на |
| о по башти; а ви сте сигурно мислили да је то какав нечист дух? — рекне калуђер.</p> <p>На ове |
| , страшан непријатељ.{S} Он рашчлени да је лака ствар била од несаједињени’ Србаља равне предел |
| а своју корист употребити.{S} И мени да је мало срећа послужила, и ја би’ већ досад већим поста |
| запита за благо, Радосав му одговори да је у подземљу добро скривено, на њ нису могли ни хусари |
| , па би му се јошт могли подругивати да је потурченик, а овамо бољи је хришћанин од самопусне в |
| једном остаје, почне јој пребацивати да је срамота кћер своју дати Турчину, но све то ништа не |
| био.{S} Па и игуман хтео је показати да је строг, да пази на ред.{S} Такови грешници добију оби |
| издајица.</p> <p>— Време ће показати да је спаситељ био једне части војске.{S} Да њега са својо |
| у Харалампија.{S} Поче му се чинити да је то лице негда у животу видио.{S} Сад му је већ исто |
| и сањати, оче.{S} Ја те могу уверити да је деспот пред млогим говорио да те је свагда гледао ка |
| си душу, пријатељ нам говори, пусти да је моје старије, ја ћу да запитам. — Како мислиш да се |
| данпут нађе се деспот у чуду, видећи да је једна част народа под њим, а друга под Турчином.{S} |
| ада Ферхад-паша.{S} А тко може рјећи да је и сад сасвим мудар?{S} Моје ријечи су биле за подсми |
| шћанка — рече деспот.</p> <p>— Рјеци да је млада, дијете.</p> <p>— Турска похот не зна за незре |
| ал’ она са притворним страхом утрчи да је неко плашило видела.{S} Који са смјехом, који са уве |
| лтан достојанствено, и мигом да знак да је ствар свршена, куповина и продаја Голупца уговорена. |
| д турске стране извештен бивао, знам да је твој посао био.{S} Виђао те нисам, али ми је до ушиј |
| мо се у бога и у нашу памет.{S} Знам да је Јеремија поручио да ће доћи, можда ће се предати.</p |
| си ноћас сневао?</p> <p>— Сневао сам да је један кобац међу кокошке улетио и једно пиле у нокти |
| ом двору са Турци држите, увидео сам да је већ за Србију куцнуо жалостан час.{S} Увидео сам да |
| Чујем да су је Турци заробили; идем да је тражим до самог Мисира.{S} Чујем од неког бегунца, д |
| овако закључи савет:</p> <p>— Видим да је народ између две ватре; ако се Милева не да, Турчин |
| опет се осветити морам.{S} Сад видим да је право имао Марко.{S} Његов цео живот је мом подобан, |
| жустрије Милица.</p> <p>— Ја мислим да је кнегиње Вукосаве безгранична и непобедима наклоност |
| е и пољуби часни крст, да се увјерим да је христјанин.{S} И прије нег’ што ће ми тајну поруку и |
| ћ, којег толико узвишаваш, под видом да је десна рука цару, влада свуд где му се само допадне, |
| ријарх.</p> <p>— Нек се донесе закон да је сваки онај издајица отаџбине и народа, који државну |
| није се хтео упокорити, јер је држао да је он одавна насљедник престола, па не може нити има пр |
| n="256" /> <p>— Мој отац ми је казао да је сад јошт најбоље у калуђерству; решителност и бистар |
| Други пут, кад сам му из шале казао да је лепа земља та Босна и како би још лепша била када би |
| враг, не видиш га како изгледа, као да је већ ђаво од њега ушур узео.{S} Онај црни поред њега |
| српске војске.</p> <p>Но Ђурађ, као да је већ проклет, саме је демоне са собом повукао, навука |
| војску има.{S} Тако ми се види, као да је сваки Србин прави делија.</p> <pb n="348" /> <p>— Ка |
| докучити о Милеви, о Бранковићу; као да је у Милеву заљубљен, но онда — казаћу Милеви да би бољ |
| то доведе оваковог јунака, таман као да је Краљевића Марка рођени брат.{S} Очи су му биле као з |
| о лице, веселије нег’ икада, баш као да је хтео показати да каткад и лудом дође време када је в |
| који је сам по себи врло добро знао да је он по себи смешна личност, није се ништа збунио, јер |
| лавара има.{S} Народ би срећнији био да је један место двојице, јер се сила српска цепа.{S} Па |
| ости од ове невоље.{S} Кад је мислио да је прилика већ близу, буде убијен из потаје, неизвесно, |
| о по вољи учиним.{S} Човек би мислио да је булама у харему богзна како добро, а оне су несрећни |
| ног повећег дрвета.{S} Кад је осетио да је већ пред гостима, прослови:</p> <p>— Добродошли, бан |
| на коме је остало, на ком би требало да је остало царство?</p> <pb n="378" /> <p>— Ако је цар з |
| нема законите форме, јер би требало да је на њој логофет потписан, и печат ударен.</p> <p>Једа |
| ход, једном речи, све је показивало да је од красног племена рођена.{S} Девојачко своје доба п |
| канда се хтео такнути, што се држало да је он дао кнежевиће осљепити.{S} И такав посвећеник, ка |
| <p>Наскоро се у двору о том шушкало да је Јусуф био да проси Милеву за Бајазита.{S} Дође то до |
| > и без рата, особито када се видело да је турска војска млого јача него српска.{S} Но, душе ми |
| у жалости, али не знамо шта би било да је султан њу место Милеве запросио!</p> <p>— Али, драги |
| не.{S} Нијесмо ђеца.{S} Ми сви знамо да је Вукогли лис, већи лис нег’ Жигмунд.{S} Да могу, да т |
| служити пре Турцима, Мађарима, само да је код своје куће над својима господар.</p> <p>Јеремија |
| ас тако уморене сатру.</p> <p>— Само да је ту Харалампије, па да знамо на чему смо.</p> <p>— Шт |
| ије могао противсловити, јер не само да је душу продао већ и тело му је у рукама Ферхад-паше, и |
| лио, и волео је лакрдијаше, али само да је све по његовој ћуди.</p> <p>У Дечанима налазили су с |
| от потпише.{S} У тој књизи је писано да је деспот од своје воље предао Београд.{S} Деспот проуч |
| штићавао, потпомагао.</p> <p>Наравно да је велики губитак био за српски народ што Марко са оста |
| е противни’ народа.{S} Знао је добро да је и самог цара Лазара господарство јошт младо било, и |
| ћи.{S} Лако му је било погодити и то да је тешко пало деспоту предати Београд, ал’ је морао, је |
| заглави.</p> <p>Деспот, како је чуо да је то Ферхад-паша што је разбио Мађаре, с прекрштеним р |
| о да руши, обара.</p> <p>Како је чуо да је и отац Леонтије у деспотовом савету, одмах је знао к |
| је бољи од другога, ал’ најмање бар да је раван, а за то нејма снаге, па тек буде туђа подлуга |
| а колико хоћу.{S} Није добро свагдар да је човек мудар.{S} Када су Турци са Арнаутима на Нови П |
| рцима на Србију напасти — пукне глас да је Ђурађ са Турцима, са мложином турске војске на грани |
| и.</p> <p>Наједанпут разнесе се глас да је дошла Мара, кћи царичина, жена Бранковићева, са сино |
| ло.</p> <p>Наједанпут донесе се глас да је Мехмед султан скончао.{S} Његови синови Мурат и Муст |
| > <p>— По целом двору разнео се глас да је турски посланик дошао да проси Милеву.{S} Она је то |
| тек онда тргне се, падне му на памет да је владика Леонтије по свом светом чину достојан да зау |
| а, да ослаби Голубац, а султана опет да је Смедерево против Мађара.{S} Тако сад нужда налаже.{S |
| споменуо као позната пријатеља, већ да је тај глас преко другог начуо.{S} Ферхад-паша мора чув |
| пан као што је био прије Немање, већ да је у скупу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу саве |
| обманути?{S} Та нисмо ли казали већ да је она добра, невина, блага, и да чистом љубављу прам С |
| ер метне на стол у кожи везану књигу да је деспот потпише.{S} У тој књизи је писано да је деспо |
| > <p>— Сви га особито хвале.{S} Кажу да је далеко бољи од оца му Мурата.{S} Кажу, да је још и м |
| блага нити треба, нити хоће.{S} Кажу да је код њега благо нагомилано; при том силан је.{S} Он х |
| спитују коме се то звони, а кад чују да је то за цара и изгибшу му војску, туга нападне сваког |
| стир, из бојазни да Мађари не начују да је код Богородице слаба посада, и да онамо душмани не г |
| цу терет као камен.{S} Рјеци султану да је због тога тако лахко дошао до Голупца.{S} Кад опет С |
| асти неће, ако сви њени синци приону да је спасу, својим јунаштвом и поштењем.</p> <p>Но Србија |
| .</p> <p>— За њену прађедовску вјеру да је одржи, побринуо би’ се.</p> <p>— Замјерићеш се тиме |
| .</p> <p>Облачина представља деспоту да је то право, јер је Београд и Голубац дат да Жигмунд шт |
| /p> <p>Облачина Раде примети деспоту да је војска деспотова доста јака, а да би могла Београд п |
| озе, али не Ђурђа деспота.{S} Казаћу да је мени свагда на срцу лежало ту породицу оружати, али |
| пшти ствар Војновићу и Змај-Облачићу да је рад спасти Ђурђа.</p> <p>Ови то једва дочекају.</p> |
| је немогућно, ал’ не можемо рећи баш да је и сигурно.{S} Па ако Турци примете да се ми на њи’ д |
| а, бистрог погледа, на лицу му читаш да је добре и зле дане преживио.{S} Ведро чело, а образи н |
| братија, којим на лицу читати можеш да је пост измишљен само калуђерима да пркоси, и зато и че |
| ења блистати и трептати.{S} Рећи ћеш да је то све у хатар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ не т |
| оспоштина, и како је видиш, познаћеш да је владарка.</p> <p>Седне на сребрн стол и почну се све |
| ш да чиниш када није друкчије; видиш да је све заплашено, војска се слабо купи, а Вук оданде оп |
| д нек донесу сваке ђаконије да видиш да је Турчин прави кардаш ђауру, да те угости као побратим |
| >— Ја нећу противусловити када велиш да је твоје мнење спасително.{S} Ти добро познајеш великаш |
| ; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек за тебе заузет?{S} Та колико пути сам примјет |
| унутрашњих непријатеља, па кажу још да је млад, красан и благ.{S} Ако нам добро жели, нек му б |
| опет, давали су му за право.</p> <p>Да је деспотов положај био тежак, о том се нико није сумња |
| то увеличателно.</p> <p>Светислав, када је чуо шта се са калуђером стало, грохотом се насмеје и |
| мало што није страдао Харалампије, када је с покојним патријархом онђе био.{S} Она је у своје д |
| на самог себе и мало се говорило; када је дошло до чашице, све је настајало живље и живље.</p> |
| а су увек прилике рату тражили.{S} Када је Турцима до нужде било, около њи’ су лисичили и мир о |
| да он управља са народом.</p> <p>— Када је тако с његове стране, а ти му с моје стране реци да |
| војвода Костреш прослови:</p> <p>— Када је свети патријарх војску благословио, све је било у на |
| одице саједине на исту одбрану, па када је домовина одбрањена, нека народ даде круну ономе кога |
| азати да каткад и лудом дође време када је величаственији од паметних и силних.</p> <p>Костреш |
| ове земље заузео, и по којем праву када је и Вукашин породицу имао, и то какву јошт.{S} Камо па |
| на и његови’ тужни’ гусала.</p> <p>Када је певач престајао, донекле задиркивали су Петошка.{S} |
| луђера беху од млађих људи.</p> <p>Када је Милица долазеће госте приметила, променила се у лицу |
| а, знале су све то покрити.</p> <p>Када је Русна речи Миличине чула, којих се смисао на њену бе |
| есник Радојко је о љубави певао и млада је срца распаљивао.</p> <p>Мислио би човек, да се двор |
| реме за госте.{S} Велика је свита, мада је манастир велики, ал’ ипак сви с коњ’ма, пртљагом и т |
| битељи ту не беше.{S} Деспотовица, мада је јака срца, опет не може лахко да прегоре Београд.{S} |
| сме ништа фалити.</p> <p>Пајсије, мада је био потчињен Харалампији, ипак није се прам овом изм |
| лио одмах на Крушевац и Ново Брдо, мада је у Караманији започела буна.{S} И да знаш, зато је су |
| улама вију се мађарске заставе.{S} Мада је јака посада, и нема се ничега бојати, ипак је <pb n= |
| унд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па мада је Београд и у мађарским рукама, опет нијесам ја о’ђе м |
| а и паша, мора на опрезу бити, јер мада је паша, оно што ће сад говорити, допринело би му гајта |
| од најстарије властелинске лозе, а сада је и најсилнији.{S} Он жели с тобом у пријатељству живе |
| не задаје.{S} Све га нешто боле, свагда је сутрусан, без да зна бољу изразити.{S} Погледајте да |
| ма, али озбиљног, заповедајућег изгледа је била, и одржавала је ред у кујнској економији и собн |
| е л’ то сретно доба дуго трајати, можда је он сад сретнији, нег’ што ћеду бити некад архијереји |
| ћас толику беду проузроковала.{S} Можда је сама Јула њега тражила да му се какогод извини.</p> |
| Ја њему руке пружи’, он мени.{S} Можда је доцне, ал’ ћу употребити све, само да спасем што се |
| о га Жигмунд, који много треба, а можда је Ђурађ опет при благу, па ће да плати.</p> <p>— Ал’ а |
| ео.</p> <p>Светислава је нестало; ваљда је у каквој битки погинуо; и боље, јер за смртно заљубљ |
| Харалампије тамо остао?</p> <p>— Ваљда је трта тако израдио да се онђе подијелимо, па да идемо |
| малити.</p> <p>И доиста, Милева, премда је плакала и жалила Светислава, али све у мањем и мањем |
| лађи по кући се врзу.{S} Царица, премда је озбиљније нарави била, опет се у двору тек само пред |
| ву људску.{S} Сам отац Леонтије, премда је по својој науци и побожности давно већ владиком пост |
| ко и за дворску луду произвести, премда је онде већи’ луда од мене било.{S} Међу гордим великаш |
| о један, Ђурађ Бранковић.{S} Он, премда је млађи од мене, тако је од мене почитован и љубљен да |
| допадне му се то ни најмање.{S} Премда је већ много са Турци шуровао, опет се клонио новог и т |
| па преселио се у Београд.</p> <p>Премда је жалост за Стеваном велика била, опет су Ђурђа и вели |
| едње мисли умножаваше се.</p> <p>Премда је цела та ствар имала још остати у тајности, али опет, |
| да није турски паша, канда снева, канда је хришћанин, па исповеда терет душе своје.</p> <p>Испо |
| тишина.{S} Нешто свечано изгледа, канда је судница, ’де је Ферхад-паша судија, а остали парнича |
| им прстом ћелије, тороњ на цркви, канда је онде скривено благо.{S} Побожни калуђери клечећи мол |
| о збори, Ферхад-паши тако долази, канда је са свог срца скинуо па на његово метнуо.</p> <p>Обој |
| > <p>Велика дворана све у црнини, канда је црном чојом постављена, о челу виси велика икона Хри |
| властеле, доиста диван јунак.{S} Канда је од стене исечен, сав састав орјашки, руке као од чел |
| све је озбиљно, све тако изгледа канда је посмртна даћа.{S} И кад деспот напи краљу и краљ дес |
| очи товари и велика свита, мишља канда је деспот на даљи пут накан, ал’ не смеде га запитати.{ |
| м Ферхад-паша.</p> <p>Харалампије канда је само хтео да збуни са предајом новца, ал’ Ферхад-паш |
| жљиво је [Леонтије] слушао све, и канда је изреком деспота задовољан, па прослови:</p> <p>— Нач |
| д.{S} Ту је богатство, сав предел канда је створен да људству земни рај преправи.{S} Ту су руде |
| лази да је сасвим невин, час опет канда је нешто уплетен.{S} Ако <pb n="494" /> је деспот уплет |
| не преда, и допадне турски’ шака, онда је сва земља изгубљена.</p> <p>Из речи познало се да је |
| ад имају, па још да им је Голупца, онда је још теже владати у Србији нег’ покрај Турака, који, |
| продаје, кад једаред предам град, онда је деспоту и Жигмунду с нами лако.</p> <p>— Голубац се |
| ли вријеме да се обоје опоравите, онда је што друго, ал’ морате се добро опоравити, јер је вој |
| а то рећи?{S} Ако са Турцима држи, онда је у непријатељству са Мађаром и са целим „хришћанским“ |
| о било по Србе.{S} Ако се то деси, онда је све то због тога учињено да Турчин Бранковића утаман |
| , само обречено мора ми се издати, онда је мени и сам Јеремија дужан, и Голубац држим као залог |
| о отпоручи Милица што и Бранковић, онда је добро.{S} Онда ће Бајазит бити судија међу обојима — |
| је да је Србин и Угрин на бојишту, онда је Турчину мука.{S} Да је био деспот Стеван с вами код |
| у искинули Србије четири стуба.{S} Онда је Србија башта без плота, у коју ће Агарјани и други ш |
| оди, главом полилеј да додирне.{S} Онда је и сва памет ту.</p> <p>Тако је то било онда.{S} Чове |
| о; није знао на чију ће страну.{S} Онда је то било, кад су код Србаља први пут говорили да нит’ |
| јошт два мала носића нарасла.{S} И онда је био најљући.{S} А ми искушеници, тек ради па пости.{ |
| е уплашен Харалампије.</p> <p>— У Ђурђа је вјера тврда, после битке код Искре, на вјеру је Турк |
| -паша отпасује сабљу димишћију, и пружа је Облачини.</p> <p>— Ево ти, Раде, у знак побратимства |
| раго.</p> <p>— Дакле велиш моја партаја је већа?</p> <p>— Млого већа.</p> <p>— Кад је тако, нем |
| бија, ту је морје, ту су ријеке, Србија је рудом обилата, занатлија, трговине више нег’ у Маџар |
| ад срећом и несрећом прелама.{S} Србија је у божијим рукама, ал’ мора се рећи, и да је на раскр |
| унд не би се из Угарске макао, а Србија је под ударом турским малаксала, и брзе помоћи потребуј |
| да узму град.{S} А без Београда Србија је саката.{S} Сво господство Јерине сабијено је међ зид |
| јунаштвом и поштењем.</p> <p>Но Србија је већ покидана.{S} Тек се у бајкама приповеда, у песма |
| лаворике са круне српске.</p> <p>Србија је покидана, њени синови једно од другог одлучени, одро |
| дним сад с другим држати.</p> <p>Србија је нужна Турцима за мост у Мађарску, Мађарима, пак, за |
| да међу вама брата нема, но овај делија је по изгледу исти Марко!</p> <p>— Ово је војвода Змај- |
| на видик излазе, а кћи Розгоња Цецилија је у Ласловару, Дунав је од оца раставља.{S} Брига је, |
| д твојим очима право подијели, Јеремија је силан, а ја сам само калуђер.</p> <p>— Е кад је тако |
| еремија неће град да преда.{S} Јеремија је јогунаст, властољубив, грабљив, и на зло брз.</p> <p |
| адржи и послове им поквари.{S} Јеремија је јунак, не да лако града.{S} Јаблановић у граду бодро |
| оком био је обилат у свему.{S} Јеремија је добро живио са игуманом манастира Радосавом, и треба |
| и Мачва, Београд и Голубац.{S} Јеремија је и то знао, да је у земљи због тога велико незадовољс |
| е кадар бранити се.{S} А и сам Јеремија је био јунак, па и Јаблановић.</p> <p>Кад је све спремн |
| у се у срцу грешна душа.{S} Но Јеремија је досетљив, јер је већ у врашким рукама.</p> <pb n="42 |
| , ’де га деспот дочека.</p> <p>Јеремија је као рођен за војводу и властелина.{S} На њему је дол |
| и тако рука руку пере.</p> <p>Јеремија је био као код своје куће.</p> <p>Када се Јеремија приб |
| м се поздрави и пољуби.</p> <p>Јеремија је угледан делија, ма и постарији.{S} Стане насред трап |
| е над својима господар.</p> <p>Јеремија је од старе лозе Прибацах, који су помогли Немањи круну |
| леди оштро на Јеремију.</p> <p>Јеремија је мало збуњен, не може одмах да одговори, па тек прого |
| светој обитељи олакшати.{S} Та Манасија је његова задужбина.{S} Ту је он рад да кости своје сло |
| шта кнежевићи раде.</p> <p>Отац Пајсија је њихов чувар, а стражари мораду Пајсији наруку ићи.</ |
| ван из Цариграда донео.{S} До распетија је икона Богородице из Солуна, аманет спасителан, још о |
| ла се лити.</l> <l>Јошт’ се не зна чија је побједа.</l> <l>Но кад стиже кнез Лазаре млади</l> < |
| уке Стевана.{S} То је Мати божија, која је још у Солуну била на гласу као чудотворна, а сад бди |
| да близу мора бити и већа војска, која је већ на путу Голупца.</p> <p>Јеремију су већ ишчекива |
| е грана турства у Европи прорасла, која је својим листима сјенку начинила, да христијанству зра |
| ку. —</p> <p>Она је она иста Јула, која је била у двору цара Лазара као млада девојка, због кој |
| дворану ’де је деспотовица Јерина, која је већ начула долазак Леонтија, и само се чуђаше, зашт’ |
| је стојао него Лазарева породица, која је после изгубљене битке косовске поред себе само патри |
| Он није сљедио Жигмундовој војски, која је била у бегству.{S} Ферхад-паша је његов пријатељ. </ |
| ена да се опорави од оне слабости, која је наишла од оно доба, откако се деспот Стеван приклони |
| шко на његовом трону, или столици, која је била подоста велика тако да се цео човек у њој изгуб |
| с малом, ал’ језгровитом војском, која је већ с Турцима мејдане дјелила, и као што деспот благ |
| > а да смогне у Њемачкој с Чешком, која је круновина Њемачке.{S} Па јошт друго, Турци ћеду опсј |
| инуо, па сам га на моју душу узео, која је већ одавна у рукама ђавола као и ваша — рече смешећи |
| ека путања водила је у неку башту, која је изван града лежала и у свези са неком красном шумицо |
| а угарског, погазићу задану ријеч, која је потврдила уговор Стефана деспота, да предам градове |
| се слуге веселиле.{S} Јула куварка која је, као што смо јошт пре споменули, често друштво своје |
| и Његуши отели се од српске круне која је све српске <pb n="523" /> земље штитила, и сад те зе |
| ко да се цео човек у њој изгубио и која је била са разним бојама намалана са оба бока видела се |
| љавао придобити управу над војском која је против Турака послата била.{S} Он је своју задаћу и |
| , да се свежемо с угарском војском која је на путу, а да им и градове предамо, Београд и Голуба |
| а јој опет изражаваше неку љупкост која је обично само младости урођена.{S} Њен висок стас, вел |
| ре три дана сам благословио војску која је сад спремна и одушевљена.{S} Сад, пак, дођосмо да ко |
| а и његове угоднике.</p> <p>Војску која је Мађарима толику погибију нанела предводио је Ферхад- |
| навукао је на српску земљу несрећу која је српски народ једнако пратила.</p> <pb n="339" /> <p> |
| зетске, херцеговачке властеле.{S} Моја је жеља да саберем српски народ, да не буде поцепан као |
| вар по владалачком старешинству, а моја је задаћа најтежа.{S} Да ми овај народ не лежи иа срцу, |
| новим силама битку обновити.{S} Турака је било као мрави.{S} Сва им је војска из Европе и Азиј |
| те, почну пити и беседити.{S} Од Турака је само Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко без њег |
| ка за Једрене спреми.</p> <p>Код Турака је све на опрезу, азапи, јањичари, коњаници већ су у ре |
| а чекајући да жртву одвуку.</p> <p>Така је била свадба кћери последњег српског цара.</p> <p>Дак |
| д са три стране сам себе убија.{S} Нека је савеза са Угрима, ал’ не дај да лацманство облада — |
| заузме прво место, јер бадава, владика је владика, и у светој обитељи као и у цркви имао би пр |
| пске душе од сатане не улове.{S} Велика је моћ тих светих обитељи.{S} Турци ако и опустоше, поп |
| {S} Пазите да се не покајете.{S} Велика је ствар коју сте на себе узели.{S} Народ треба заштића |
| уђери чине припреме за госте.{S} Велика је свита, мада је манастир велики, ал’ ипак сви с коњ’м |
| ах је велики, и његов пророк.{S} Велика је моја сила.{S} Сви ћете бити моја раја, ил’ се морате |
| ако је, узрујаност паша и везира велика је, може султана опет на рат навести, јер је то жеља св |
| d>III</head> <p>Сутрадан у двору велика је живост владала.{S} Дворјани и дворјанке састајали се |
| ак Јеремија подлећи мора.</p> <p>Велика је брига Јеремију обузела.{S} Нема Турака, нема Харалам |
| читавом војском ту, а не зна се колика је, и Београд у мађарским рукама, донде је опасно преко |
| се на то узбуди, запита каква и колика је та деспотова мезимица.{S} Сириџа му рече, да је од д |
| ојем ћеш морати подлећи.{S} Знаш колика је Облачићева партаја, а знаш и то, да се Стеванова пар |
| овђе наше руке су већ малаксале, толика је силесија турска.</p> <p>— Мој брат <ref target="#SRP |
| аслоњен, поред моје Зулејке.{S} Зулејка је била дична као јеленица, љубезна као млада срна.{S} |
| ови што корисно казали.</p> <p>На Марка је особито зидао, али са Марком није му било тако ласно |
| ти, то опет је у бога.{S} Српска војска је на Косову упропашћена, али то је била само војска ца |
| о кад већ на ино није, и угарска војска је већ на путу, противити се не можемо, јер би Турци мо |
| би ништ’ добро било.{S} Маџарска војска је била слаба да би могла напредовати, а ваша кад нејма |
| од Ласловара изненадили.{S} И та војска је била сасвим прорешетана.{S} Многи су живот изгубили |
| користи и од тога Србији.</p> <p>Војска је деспотова читава, и без окршаја не би се дала из доб |
| копа Голупца, ал’ није на ино, мађарска је војска и мађарске војводе.</p> <p>Световању је крај, |
| а стоји под деспотом.</p> <p>— Мађарска је војска још млада, половина јој још није била у боју. |
| по турској жељи, мира искала, а турска је жеља била да се Милица под покровитељство турско под |
| д га видеше, сви се насмеју.{S} Петошка је добио цар Лазар од Балше, зетског господара, који га |
| паша имати много жена.</p> <p>— Ух, ала је красно пашом бити, толике красне цуре за жене имати, |
| оведајућег изгледа је била, и одржавала је ред у кујнској економији и собним уређењима.</p> <p> |
| световати.</p> <p>Деспотовица познавала је нарав деспотову, читала му је на лицу борбу унутарњу |
| ица у свом двору, у Крушевцу, очекивала је брижно какове гласове са бојног поља.</p> <p>Миличин |
| штином.</p> <p>Судба кнежевића почивала је у рукама Јеремије.</p> <p>Деспот је све то одобрио, |
| > <p>У српским земљама одавна завладала је болест деобе.{S} Владарска деца се међу собом деле, |
| крепи да ће све добро бити, но гледала је материну корист својој жертвовати.</p> <p>Мара је би |
| јела потребују.{S} Јула сама изгледала је <pb n="365" /> као каква госпођа, премда већ мало у |
| ’ посље збијају се шале, дворска будала је ту, па се са гостима титра.</p> <p>— Па и цар Лазогл |
| Но и на том осмејкујућем се лицу лежала је нека сакривена освета, која се изразила у његовом по |
| шалу скројен, но у његовом срцу лежала је подмукла пакост.{S} При том је био оштроуман и власт |
| бриги своје дане, зебећи у срцу, чекала је излазак целе ствари.</p> <p>Кад наједанпут опет турс |
| нила се у лицу, те као препанута чекала је да чује какве ће јој гласе ови гости донети, јер је |
| ворен био.{S} Једна убога удовица имала је красну кћер, младу као капља.{S} Питаше ме шта сам и |
| ђем није могла ништа почињати, но знала је наћи другог с ким ће деспоту шкодити.</p> <p>Вук, де |
| што су Срби, но у њи’овим срцима тињала је ватра раздора и неслоге.{S} У договарањ’ма, штоно у |
| српска слава најсјајније блистала, пала је Турчину у шаке.{S} Градови и земље Вукашина, Угљеше |
| то неће по Вука добро бити, подговарала је и њу и Милеву.{S} Но Милева, јошт врло млада будући, |
| се замислила, и својим мислима упирала је у душу и срце Руснино.</p> <p>Милева, донде докле се |
| ен.{S} Ту се и Милева десила.{S} Морала је обнажена Тамерлана служити.{S} Чудна среће промена.{ |
| а се учини е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и њему већ једаред на срце канути због њега проливен |
| воје верне другарице.{S} Ма коме морала је тајну открити бар да с тим срцу олакша.</p> <p>Наско |
| евиности.{S} Од овог магновења престала је бити невина.</p> <p>И доиста све се то на њој одмах |
| ником не налази.{S} Света црква постала је тржиште.{S} Нема поштовања прам својој вјери.{S} У в |
| S} Још за време Мрњавчевићах проклицала је та неслога.{S} Косово поље позвало је на слогу, и ко |
| рођена.{S} Девојачко своје доба провела је на двору Душановом, у средини славе и величаства срп |
| о Голубац.{S} Каква веља радост обузела је Жигмунда кад Мађари крокнуше на јуриш, а каква боља |
| мене, ’де свака деспотова победа донела је српско <pb n="524" /> робље у Скопље, некадању славу |
| отом и пратњом, сва је у црнини, и села је у чело до деспота.</p> <p>Жалосно је било опело, жал |
| ељ.{S} Што рече, свјето је.{S} Властела је искварена, и народ са тог страда.{S} Што је искварен |
| Госпођа Јерина, нова деспотовица, била је од царске крви.{S} С овом се Ђурађ оженио још у оно |
| астане се са Пајсијем у ћелији.{S} Била је ту и ћелија за калуђере, који теше заточнике који су |
| скуца.{S} Међусобна борба код Срба била је свакидањи рад, а у цркви свештеник на вечерњу сузним |
| о главе у дужину.{S} Телесна снага била је све и сва.</p> <pb n="449" /> <p>Но Петошко је имао |
| Поред свега тога већа част војвода била је на рат склоњена.{S} Они се јако уздају у јуначку сре |
| ачења.{S} Та књига блаженог Данила била је писана на пергаменту, великим словима златном бојом, |
| ти одузму.{S} Пре једног магновења била је без тог блага срећна и задовољна, сад би већ без њег |
| проводили.{S} Обала Мраморног мора била је пуна српски’ гостију.{S} У Шкутарима не једанпут је |
| {S} Царица, откако је удовица, изгубила је пред њима полу своје важности.{S} Да је од њих завис |
| је приметила да се мало осиљава, јавила је Турчину, који га је одма’ у своје границе бацио.{S} |
| р мио, својом финоћом у почетку гладила је речи царичине, но мало после, следећи својој страсти |
| чно гости примају само са Русном седила је, остале млађе дворјанке и дворјани уклонили се, и то |
| } Испод бедема тајна нека путања водила је у неку башту, која је изван града лежала и у свези с |
| ту борило, Жигмундова војска прелазила је Дунав.{S} Завиша је тај прелазак штитио, и јошт Турц |
| е Милица чула шта Бајазит жели, онемила је за магновење; једва је к себи доћи могла.{S} Јусуф ј |
| , а та ми и тијело кријепи, и кријепила је у борби међу смрћу и животом.{S} Јошт ми је једне же |
| сто друштво своје остављала, примјетила је да се нешто црно к њој приближава.</p> <p>Она није п |
| ише у мислима премиравала.{S} Приметила је у глави опасност која јој грози од стране Вука, па т |
| ета, која се сад Фатма звала, попустила је ните, и молила ме је, да гледам какогод, да ју ослоб |
| после, следећи својој страсти, изрекла је истој:</p> <p>— Истина да би Краљевић Марко био само |
| у мозгу.{S} Моја мати, сиротица, умрла је, а о мени смиловала се једна пастирка, те ми живот о |
| своју забуну, са полувеселим лицем ишла је царица са Русном насусрет патријарху и Новаку.</p> < |
| ећемо се скоро. — Са овим реч’ма отишла је својој пратњи, која ју је већ на једном удаљеном мес |
| ланик Милеве ради дошао, наравно, дошла је до ушију и патријарху.{S} Новак није био у двору.{S} |
| бар читав слободан вратити.</p> <p>Веља је била жалост деспота, кад је увидио да од предаје Гол |
| уке му љубе, он њи’ у чело.</p> <p>Веља је радост Јерине, кад виде красне дворане.{S} Она ће у |
| на то велиш, и шта желиш?</p> <p>— Жеља је људска неизмерима; њу само бог види у својој целости |
| емљу.{S} Ти, Новаче, опрости, јер земља је преча нег’ други.{S} Има јошт Српкиња за твог Светис |
| јати.{S} Ти знаш шта је Турчин.{S} Воља је божија гди Турчин свету господари, па ако не сада, о |
| материне речи слушала.{S} Материна воља је као заповест долазила.{S} Ђурађ се са Стеваном кошка |
| трашња дела меша.</p> <p>Са овим реч’ма је патријарх као неки дуг срцу исплатио.</p> <p>Сви су |
| дити не могу — Са овим последњим реч’ма је калуђер на Светислава циљао.</p> <p>— Дакле тако ти |
| Ђурађ реч стрпељиво преслушати.{S} Вама је свима познато, у каквој сам био опасности скупа са н |
| рчину се замерити не може.{S} Војводама је жао што нема тих градова, ал’ није на ино, морају сн |
| је био властољубив.{S} У његовим жилама је текла крв Немањина и Бранковића.{S} Код куће у Србиј |
| ећу, далеко дотерати може.</p> <p>Свима је у двору у очи пао и један и други калуђер, и одма’ и |
| ’ напред корачао био, Срби, међу којима је доста неслоге било, у општој опасности могли би се с |
| па са страхом побегне унутра и осталима је, што је видела приповедала.{S} Да је она знала да је |
| самом цару, да се сви зачуде, ал’ њима је све слободно.{S} Тако у цар-Лазара је била једна буд |
| обито откако је цара нестало; међу њима је таква хладноћа завладала да је слабог већ изгледа би |
| наше цркве у туђу примамило.{S} Угрима је римпапа отац, па ће своје синове напутити да с лацма |
| еле, јест он је бољи, на његовим прсима је крст Христов, и тако чини како Исус заповеда, свом ј |
| <p>— Можеш још бити пијани дервиш, тима је после све слободно.</p> <p>— Да нијесам што сам, вол |
| о они са запаљеним мозгом.{S} Но и тима је опет бог дао нешто што други не имају.{S} И човек је |
| вино.{S} Јунак красно пева, а јунацима је свуда слободно вино пити, јер <pb n="289" /> прави ј |
| у о Душановом рату са Грцима.{S} Пјесма је била обична, но Грман знао је у њу са својим гласом |
| вански слуга.{S} Тако и будне.{S} Адума је било доста, јер је ту било преко тридесет була.{S} Т |
| ог шатора чује се вика и смех.{S} Тишма је велика, тешко се може онамо дотурати, јер сваки би р |
| заузео је Вукашинове пределе, Алтомана је из Босне истиснуо, па се учинио царем.{S} Ја му за п |
| ули, крв би им се смрзла.</p> <p>Грмана је довео један служитељ и посадио га испод једног повећ |
| {S} Предаја Голупца са условима уписана је.</p> <p>Треба се о том промислити, паше веле.{S} Сул |
| ро могу од њега јошт дочекати; не једна је већ тако срећном постала чрез доброту калуђерску.</p |
| ролисмо толику братску крв.{S} Не једна је српска мајка закукала кад је то чудо виђела, брат бр |
| } Та је књига у Солуну везана, и вредна је била једно властелинство, таква је била онда у Срба |
| екох, у неслози христијанства сакривена је турска снага.</p> <p>Леонтије достојанствено изрека |
| емија тако града предати неће.{S} Цјена је Голупцу сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Што је |
| ам, патријар’.</p> <p>— Нема, упражњена је столица, но чујем да ће деспот да начини неког Мелен |
| тирима кувари су кували, али овде нужна је била куварка, јер се ту сијасет гостију дочекивало, |
| и још и српски јестива за госте, а вина је код Марка ионако доста било.</p> <p>Дође Ђурађ са св |
| ским бајкама преповиједати.{S} Половина је овог блага моја, а половина Исак-паше, зато нећеш ве |
| са јаком оружаном руком.</p> <p>Јерина је тужна.{S} Тек што се у Београду после смрти деспот-С |
| их у времену скопчавају.</p> <p>Јерина је дочекана у двору што је кнежевић сазидао.{S} Ту се п |
| о луд као што су га држали, и од Латина је млого којешта научио, но у старо доба као год и дана |
| >— Но, то је само разнешен глас; истина је да је турски посланик нешто о том говорио, то ни сам |
| могах за те изгубити главу.{S} Облачина је делија и своју душу окаљати неће.{S} Кратко нам је в |
| и.</p> <p>Вече је било красно, месечина је лепо светлила; но и осим тога беше башта и двор од с |
| амо немој ме издати.</p> <p>— У Турчина је тврда ријеч, а не као код ђаура, говори што ти је на |
| <p>— Одмах не могу све изручити, војна је, ал’ град предати се мора, и ја ти дајем тврду ријеч |
| заузела после и Мораву.</p> <p>— Силна је турска војска, сви ви с Мађарима изгледате као скака |
| пропала. </p> <p>Јерина се станила, она је опет гостољубна домаћица, дарежљива деспотица, из ње |
| , нити пак Стеван.{S} Овај је млад, она је женска глава.{S} Ту треба да је човек који ће народ |
| рота царска кћи није томе крива.{S} Она је од детинства од цара намењена била овом мом младом б |
| књагиња у чемугод тицати могла.{S} Она је сад са самом књагињом у мисли и чувству свом љуборев |
| из материни’ руку владу извукла.{S} Она је своју матер тек утолико радо имала и поштовала, укол |
| дити красоти скупоцених поклона.{S} Она је мислила да је већ премештена у оне пределе, где басн |
| вора, а осебито код цара Лазара.{S} Она је правац у двору давала.</p> <p>Међутим, удаљи се и ка |
| окрене леђа.{S} То ми жао буде.{S} Она је у кадиви, са драгим камењем украшена, дивно изгледал |
| <p>На ове речи Јула се застиди.{S} Она је црвеног калуђера за обичног калуђера држала, који је |
| узила, само Вук да не господари.{S} Она је видила да њени приврженици немају толико снаге да мо |
| ише смела пред Србином показати.{S} Она је по вољи Јусуфовој само међу женскима се бавила.</p> |
| Русна моћи дуго у двору остати.{S} Она је то и примјечавала.{S} Само још није чисто знала шта |
| г књагиње њу калуђер ословљивао.{S} Она је сасвим друго мислила.{S} Њена личност је ту прву рол |
| с покојним патријархом онђе био.{S} Она је у своје доба дворске сплетке Харалампију често откри |
| ена у Дринопољу.{S} Хајд’ онамо.{S} Она је већ била супруга паше од три репа.{S} На једном узви |
| посланик дошао да проси Милеву.{S} Она је то сама својим дворским другарицама а и самом Светис |
| жртвујућу се невиност изјављују.{S} Она је била прекрасна као што само једна царска кћи бити мо |
| p>Сад Милица остави Милеву саму.{S} Она је знала да ће њој у почетку тешко пасти кад помисли да |
| дошла, зарадоваше се свом брату.{S} Она је била девојка, кнез Ђурађ тек момчић кад су се послед |
| хоће као Туркињу да ју види.</p> <p>Она је данас последњи пут Српкиња!</p> <p>Костреш војвода ј |
| није била од ових последњих.</p> <p>Она је била добра, ал’ је имала семе наклоности прам свачег |
| > <p>А шта је Милева радила?</p> <p>Она је у својој младој души осећала бол за својим оцем.{S} |
| аборавимо за Јулу куварку. —</p> <p>Она је она иста Јула, која је била у двору цара Лазара као |
| .</p> <p>Жалосно је било опело, жалосна је и даћа.{S} На свачијем лицу види се свечана озбиљнос |
| <p>— Откако сте у војску отишли, Русна је у твоју корист неусипно радила.{S} Партаја ти је већ |
| љубав, веле, хрђа се не хвата.{S} Русна је била удата, упливом Лазара, за војводу Војновића,<pb |
| о је прилику с њом састати се.{S} Русна је њега опазила.</p> <p>— И ти се, оче, овде шеташ.{S} |
| аза дајем.</p> <p>После ових речи Русна је мало узданула и од говора престала; Милица, пак, сас |
| цу оштроумјем надмашавала.</p> <p>Русна је била, даље, душа дворског живота.{S} Милица, ако ју |
| илић лошији од Бранковића.</p> <p>Русна је увидила куда смера царица са овим реч’ма.</p> <p>На |
| новић и Змај-Облачић Раде.</p> <p>Русна је већ све у преправност довела, само да се јошт са Ђур |
| ике Ђурђеве њему задобије.</p> <p>Русна је једнако Вука подстрекавала: зашто да буде он потчиње |
| речи срца јој се коснуше.</p> <p>Русна је измеђ’ осталог споменула, како завиди Мари кнегињи, |
| а свој положај преиначити.</p> <p>Русна је била средњег доба, и у стасу и држању свом млого је |
| била наклоњенија Обилићу.</p> <p>Русна је била Бранковићу наклоњена.{S} Као кћи Дејановића, сл |
| познаје се самртно бледило.{S} Страшна је њихова борба у души.{S} Ту се мисли, жеље, надње исп |
| оже оставити у рукама деспота.{S} Сумња је ту.</p> <p>Кад деспот дође, и ако зна ил’ сазна да с |
| чело на диван позива.</p> <p>Сва пратња је спремна.{S} А ту је већ и Јеремија да се опрости, за |
| ећи приврженик породице цара Лазара, па је зато без сваког устезања говорио.{S} Царица му то ни |
| нава да опашемо Београд, пасти мора, па је лис у замки</p> <p>Тако и остале паше одговарају, ко |
| а му душу прости, био је блага срца, па је Турцима простио.</p> <p>— Дао је реч и заклетву да ћ |
| ско одело разликовало се од турског, па је сваком јако у очи падало.</p> <p>Они су носили красн |
| ао унакрст свуда пружајуће се стазе, па је баш натрчао на Петра, а и Митар му је за леђи био.</ |
| чека се само коначна пропаст Србије, па је онда и Цариграду куцнуо час.{S} После Косова Душанов |
| атријарха као свеца неког поштоваше, па је радост код свију била велика.{S} Многе старе слуге и |
| сјетоваше војводе у другој дворани, па је онда о’ђе био објед и вечера.{S} Па онда свира се и |
| одова, од куд неколико корака учини, па је у цркви.</p> <p>Ферхад се обуче и по напутку нађе он |
| > патријарха и Новака дуже задржати, па је од софре прва устала а затим се дао свима знак да се |
| вала.{S} Вука није могла заборавити, па је његовог сина трпила.</p> <p>Харалампије се већ догов |
| тан је чуо какву ја добру кћер имам, па је њој све то послао.{S} Твоје су сестре у своје доба о |
| на друго што, на благо, распрострео, па је љубав морала ослабити.</p> <p>Милица је већ била нак |
| Дечане.{S} Ако је ко доста преживио, па је свет омрзнуо, дошао је у Дечане да овде нов свет тра |
| блажен Стеван деспот, увидио је зло, па је замолио у те пријатељства и заштите.{S} И ти му то о |
| два двадесет и неколико година стар, па је већ свуда велико јунаштво показивао, и веће војено о |
| ви.</p> <p>— Јеремијо, још који час, па је наш удес ту.{S} Живити ил’ мријети.{S} Све на себи с |
| ки војвода нек’ учини своју дужност, па је победа наша.{S} Само Вук Бранковић и Милош Обилић у |
| познајем га добро од детинства јошт, па је без сумње твом оцу поклоњен.{S} Знаћеш да исту сабљу |
| о светлост поред које блистати могу, па је онда све добро.</p> <pb n="311" /> <p>— Та кажу да ћ |
| ли.{S} Он је био сва надежда народу, па је и признат за деспота свечано.{S} Породицу имао је кр |
| тешко.{S} Очи му увек варнице дају, па је увек на најмањи повод као рис на јарост склопљен.{S} |
| на смокве и неранже и на масна јела; па је одма’ у почетку из манастира утекао.{S} Ја, опет, да |
| {S} Све је Косово крвљу обојадисано; па је ли то нужно било?{S} Мој отац, султан Мурат, желио ј |
| антакузена.{S} То су славне лозе.{S} Па је био раздор међу Немањићима као год међу Комненима и |
| агуди на њима њему подобан детић.{S} Па је тако сирома’ Грман на слободној земљи скончао.</p> < |
| ерхад-паша их гледи и мери.</p> <p>— Па је л’ то учињено по налогу деспота Стевана ил’ Ђурђа Ву |
| ој отац је војвода Миливој.</p> <p>— Па је л’ твоја ил’ његова воља била да постанеш калуђером? |
| ан је као цвет, од Орхановог је рода па је силан, благо му је небројено.</p> <p>Милица се све в |
| је стране дај све уредити, јер у Мађара је велика госпоштина, да се не замеримо.{S} Ја ћу их у |
| а је све слободно.{S} Тако у цар-Лазара је била једна будала, да му пара није било наћи.{S} Тај |
| у корист својој жертвовати.</p> <p>Мара је била од онакови’ кћери, које, кад се удаду па им се |
| е може, што за себе радити.</p> <p>Мара је била такође горда, властољубива.{S} Она би радо из м |
| м властелину ланац, десет хиљада динара је вредан.{S} Кад спази птицу, лепрши се, да знак, а Је |
| начини рахат, одмора му треба.{S} Стара је глава Ферхад-паша.</p> <p>Одмор није дуго трајао, жа |
| ле за срце ујеле.{S} Не једног калуђера је тако испрескакао, и не једаред је Харалампија, садањ |
| нама још већма развесели.</p> <p>Вечера је била добра, а гости при добрим апетиту; вино добро у |
| д свију страна осветљени.</p> <p>Вечера је већ готова била.{S} Ова је била доиста царска, премд |
| би’ бити дервишом.</p> <p>Завеса чадора је већ спуштена, без замерке једе се и пије.</p> <p>Фер |
| временима, и време је растанку.{S} Зора је.</p> <p>Буде Радосава да донесе на листини уговор.</ |
| и краљевских кнегиња, а Улрикова сестра је супруга Жигмунда, и таково пријатељство не шкоди.</p |
| л’ то јошт није баш свршена ствар, цура је јошт врло млада ал’ заручница већ може бити.{S} Коми |
| ч?</p> <p>— Ти тражиш оно о чем ми писа је л’?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Одмах не могу све изручи |
| Хафиса млого мудрости стекао.{S} Хафиса је цео исток обожавао; он је у години косовске битке ум |
| ’ је ово на јави, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће да могу у твом чадору вино пити.</p> <p>— |
| ствари и с другима посаветовати се; та је ствар земаљска, она се целог народа тиче — рекне пат |
| урезана дивно мученија Христова.{S} Та је књига у Солуну везана, и вредна је била једно власте |
| е, у знак побратимства ове сабље.{S} Та је поштено свуд махала, и не једно хришћанско дијете сп |
| м имати — упаде Јаблановић.</p> <p>— Та је ли могуће? — повика зачуђен Харалампије.</p> <p>— Ја |
| ојим ни Маџара ни лацманства.{S} Богата је стара Србија, ту је морје, ту су ријеке, Србија је р |
| , ухватио си Жигмунда за раме, а богата је тамо земља.</p> <p>— Ако баш није на ино, нек му се |
| л’ није на ино, морају сносити.{S} Дата је реч, дат је потпис.</p> <p>После пораза код Голупца |
| т започео.{S} Син на оца, брат на брата је руку дигао.{S} Турци почну се све дубље у земљу пруж |
| погибоше, како то мож’ бити?{S} Свјета је твоја ријеч, поштену, богоугодну тајну знам издати н |
| жији.{S} Није више млад, четрдесет лета је прошло како је пострижен, ал’ здрава тела, здраве ду |
| мо Ферхад-паша стигао.</p> <p>У деспота је још она стара одважност, и неће се ничега побојати.{ |
| , и то право на те.{S} Бирај мир, доста је народ страдао.{S} Ја ћу твоју ствар на дивану поткри |
| је.</p> <p>— Немај бриге, та њима доста је и један калуђер да их чува, куд би они из града сами |
| роду је све то до ушију дошло, но доста је и сам белаја имао, па се ућутало.</p> <p>Сад оставим |
| И доиста, за једну сироту девојку доста је, кад је могла до тога доћи да у Дечанима куварком по |
| во рече:</p> <p>— Кнеза Ђурђа реч доста је основана, па и сам признајем да у таковом стању, као |
| .{S} Кажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта је то било са тим кнежевић’ма, да су ослепљени — запита |
| вом удару у Србију.{S} Јадан народ, шта је дочекао да се у вјери на три стране кида.{S} Једне Т |
| општи.</p> <p>— Шта је Харалампије, шта је ново?</p> <p>— Свашта доста, но јесам ли на добром м |
| — Та и њему нек се што да; а друго, шта је то ђауру реч дати?{S} Може се и једном и другом млог |
| и издајством.{S} Знаш ли, Јеремијо, шта је Голубац?{S} Голубац је крило Србије, и ви сте то кри |
| Крушевца, за то нам је војске мало, шта је то тријест тисућа, а Турци су у мноштву тамо доле за |
| жити на већи какав војени поход.{S} Шта је, дакле, имао чинити?{S} Ако би одма’ напред корачао |
| — Пустите га нек слободно стане.{S} Шта је, робе, говори тко си, шта ћеш.</p> <p>— Свјетли царе |
| ежак, о том се нико није сумњао.{S} Шта је знао чинити?{S} Рат је сумнителног изласка, а притом |
| ори.</p> <p>Султан започе.</p> <p>— Шта је, Ферхад-пашо, јеси л’ се са ђауром погодио.</p> <p>— |
| , па можемо први страдати.</p> <p>— Шта је брига Харалампију?{S} Он ће сад по свој прилици влад |
| важну ствар Ђурђу саопшти.</p> <p>— Шта је Харалампије, шта је ново?</p> <p>— Свашта доста, но |
| и на ме не могу се потужити.{S} Ал’ шта је кад Мађарска нема сад толико сталне војске као што ј |
| мастир Благостињу у дувне.</p> <p>А шта је и знала друго радити?</p> <p>После презреног Светисл |
| ки је на свој рачун радио.</p> <p>А шта је Милева радила?</p> <p>Она је у својој младој души ос |
| не штеди љубећа се срца, тај не зна шта је милост божија; немој љубеће се голубове с њом стреља |
| главу, други има млого мозга.{S} Па шта је боље од та два?{S} Кад једно, кад друго.{S} Један им |
| пашу.</p> <p>Ферхад-паша погодио је шта је на срцу Харалампији.{S} Познаје му све жиле, без да |
| рх оде к царици, да од ње саме чује шта је у ствари.{S} Царица му све исповеди.{S} Патријарху с |
| -пашу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-паша.{S} Обрицао му је и новаца, да |
| , неки отац Герасим, не знам ни сам шта је био, пола Грк пола Србин.{S} Он ме узме на искушениј |
| Турчин не пита ко је био пре, него шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к мени повратио, па да ми |
| да и теби Петошко поручује да знамо шта је и како је тамо.{S} Јеси л’ добио каква гласа?</p> <p |
| ни сама царица не таји, но не знамо шта је даље у ствари.</p> <p>— Та већ било што му повољно, |
| пота!</p> <p>— Баш добро, да видимо шта је.{S} Уклони се мало, док отпоруку не добијеш.</p> <p> |
| ја Јаблановића. </p> <p>— Можеш, но шта је то што је Харалампије тамо остао?</p> <p>— Ваљда је |
| е пара у турској војсци нема.{S} Но шта је хасне кад Турцима <pb n="233" /> служи.{S} Још веле |
| /p> <p>— У злу и то је добро.{S} Но шта је са кнежевићима — запита Јерина.</p> <p>— Дознао сам |
| има царствовања без драма.{S} Знаш шта је била стара Византија.{S} Колико је ту славе и грјехо |
| ради, шта вели народ?</p> <p>— Знаш шта је народ; он свагда јачег се држи, јер се боји да ће, а |
| за ништа добри стајати.{S} Ти знаш шта је Турчин.{S} Воља је божија гди Турчин свету господари |
| будућности сумњу му уливаше.</p> <p>Шта је сад Светислав чинио?</p> <p>Шта је могао у том полож |
| су му неко поверење уливали.</p> <p>Шта је мучило тако у ноћно доба оца Харалампија да се на та |
| лама српску господу занимао.</p> <p>Шта је помислио Ферхад-паша кад му на памет пала стара врем |
| т српске војске онђе спасао.</p> <p>Шта је, дакле, из овог сљедовати могло, него распра и међус |
| >Шта је сад Светислав чинио?</p> <p>Шта је могао у том положају чинити?{S} Пун огорчења и љубор |
| са оцем Харалампијем проводио, и свашта је смешно казивао.{S} Грман је опет певао и Драгаша вој |
| победа није се могла добити.{S} Но већа је била сила у они’ који су му наклоњени били, него у о |
| пију често откривала, па временом срећа је до садашњег стања допратила.{S} И доиста, за једну с |
| владају, Вук Бранковић је силан, Милица је властољубива.{S} Ко има толико снаге и поверења да о |
| арати јоште непокорене Влахе.{S} Милица је са неком војском послала синове Бајазиту у помоћ; то |
| у владу распространити могао.{S} Милица је на сваки његов корак пазила, и како је приметила да |
| је и Лазару особито мио био.{S} Милица је све то знала, но због дворских одношаја и воље Лазар |
| јој материни синови на путу.{S} Милица је већ одавно искусила своју кћер Мару и, да не кажемо |
| то не допушта.</p> <p>— И царица Милица је била ’ришћанка — рече деспот.</p> <p>— Рјеци да је м |
| чисте заслуге и јунаштва.</p> <p>Милица је била наклоњенија Обилићу.</p> <p>Русна је била Бранк |
| је љубав морала ослабити.</p> <p>Милица је већ била наклоњена жељи Бајазитовој.</p> <p>Па како |
| е пливали су у светлости.</p> <p>Милица је била добра, али је била женска, и то од они’ женски’ |
| срет патријарху и Новаку.</p> <p>Милица је прва патријарха у руку пољубила, за њом Русна, за Ру |
| им гласом седи патријарх.</p> <p>Милица је увидила да ће Петошко са својим искреним будалаштина |
| српски народ сада нема главе.{S} Царица је женска глава и за њено раме није толики терет.{S} Си |
| хом клоне.</p> <pb n="265" /> <p>Царица је као нема гледала и ишчекивала на патријархову реч.</ |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Царица је чекала Русну.</p> <p>Русна, по обичају своме, шетала |
| } На нами је нека проклетиња.{S} Матица је давно из наших ројева ишчезла.{S} Није л’ и сам Ђура |
| ена, јер у оно доба брат брата, син оца је убијао.{S} Он је постао на то султаном свију Турака. |
| а сасвим извући.{S} Русна, пак, из срца је мрзила Милицу, но њено господство [и властољубије ни |
| ороси, испари у бајном мирису, из срца је иста ишчупана, и тек преостаје шупљи траг божанствен |
| алима, и то пут Голупца.</p> <p>Бимбаша је опет пратио Харалампија, а Харалампије једнако зазир |
| покварено, поправиће се.</p> <p>Бимбаша је десна рука Ферхад-паше.{S} Извршиће, ма да би га гла |
| клисар, онђе ћу се за вас заузети, ваша је деспотовина.{S} Гргура синови су ближи скиптру нег’ |
| е те Турке, само нек’ је слоге.{S} Наша је војска у врло добром положају.{S} Само сваки војвода |
| а спасе што се може.{S} Да, Ферхад-паша је Петошко, који је у турском руву сачувао српско срце, |
| није, вино, па се удале.{S} Ферхад-паша је сад Петошко, Србин, и каиљ је са својима својски да |
| која је била у бегству.{S} Ферхад-паша је његов пријатељ. </p> <p>Ферхад-паша је сам својом во |
| а рука’ их погуби.</p> <p>— Ферхад-паша је више нег’ Турчин, он је човјек.{S} Ферхад-паша ђе је |
| би видили Турци.</p> <p>Но Ферхад-паша је стара мудра глава.{S} Од Ферхад-паше за овај мах бић |
| .34"> <head>XXXIV</head> <p>Ферхад-паша је све тако удесио да по деспота све добро испадне.</p> |
| је његов пријатељ. </p> <p>Ферхад-паша је сам својом војском Мађаре растукао, војска Исак-паше |
| р о предаји Голупца.</p> <p>Ферхад-паша је Турчин, ал’ у њему бољма бије српско срце нег’ли у Х |
| са, Турци су весели.</p> <p>Ферхад-паша је спреман.{S} Бимбаша вози благо Исак-паши, напријед в |
| ши, извади уговор и преда.{S} Исак-паша је задовољан, само заиште да се његова половина од ћара |
| то је међу нами уговорено.{S} Исак-паша је задовољан, и сад је тек посао на дивану.{S} Донијео |
| итара, против Татара ил’ Турака, Завиша је свуда.{S} Сад је дошао да помогне Жигмунду и деспоту |
| ва војска прелазила је Дунав.{S} Завиша је тај прелазак штитио, и јошт Турци не могу да продру, |
| и тако повуку га натраг.</p> <p>Завиша је са своји јунаци дивно скончао, труп на трупу, гомила |
| инама трају, па се и преживе.{S} Падиша је велики калиф свих мухамедоваца, и они ван падише не |
| знати непријатеља и преварити.{S} Балша је рекао да се он не би никад <pb n="232" /> са својом |
| их већ било у Дечанима.{S} И гласоноша је отправљен.</p> </div> </div> <div type="group" xml:i |
| убеће се голубове с њом стрељати; голуб је мог пророка Мухамеда птица која чистом љубави дише; |
| је гледао него обични смртни.{S} Љубав је његова јошт код његове Зулејке закопане, и тужан спо |
| ни’ очију читао своју несрећу.{S} Љубав је још ту била, али на њој приметна промена о будућност |
| веселог народа, можеш помислити, какав је ту био српски живот.</p> <pb n="358" /> <p>Доле нево |
| p>— Пеки, ал’ сте ви ђаури крмци, какав је то ћитап, да се најпре тучете, па онда измирите, бољ |
| воде.{S} Ох, да дивних јунака!{S} Какав је Ђурађ Бранковић, стјеновит, па вишим духом задахнут |
| Мелентија за патријарха.</p> <p>— Какав је Мелентије.</p> <p>— Баш да ти управо кажем, прави пл |
| о, није твој, већ Жигмундов.{S} А какав је град Голубац, па богато Браничево, оцјека се лако ис |
| амо не светлости ни слободе.{S} А какав је човек без светлости и слободе?</p> <p>Кад су били мл |
| помогне Жигмунду и деспоту.{S} А какав је Змај-Облачина Раде?{S} Кад седи, прса му се над стол |
| од кога Исток стрепи!?</p> <p>— А какав је тај твој падиша?</p> <p>— Млад је као јутро, красан |
| овако.{S} Будала чује од господе какав је тко, и то онда чује кад онај није онђе о ком је гово |
| е се неки жагор по логору.</p> <p>Какав је то жагор?</p> <p>Дошли су српски посланици султану?{ |
| вароши и величанственог предела. [Какав је онда био јошт Цариград!{S} Варош је била пуна велики |
| мојој власти, кожу би’ му одерао, такав је био лајавац, ал’ у њега не сме се дирнути.</p> <p>— |
| деспот и узда’не.</p> <p>— Јест, такав је глас оданде.{S} Можеш лахко вјеровати.{S} Твој клети |
| — рече огорчен Облачина.</p> <p>— Такав је живот Србије — рече Ферхад-паша.</p> <p>— То је живо |
| га и његов мало изванредан поглед такав је смешан изражај калуђеру дао да млађи, који су за трп |
| ли сте царство изгубити.{S} Дакле такав је био тај Петошко-ефендија, да је мудре памети учио.{S |
| оно као Турчин то да чини.</p> <p>Такав је био Ферхад-паша.</p> <pb n="450" /> <p>Харалампије, |
| сузе су низ образ рониле.{S} Светислав је Милеву тешио.{S} Сви остали као окамењени гледаше на |
| њено срце пада.{S} Тек каткад Светислав је могао умирити, њихову будућност у красној боји предс |
| друго којешта у главу.</p> <p>Светислав је из њени’ очију читао своју несрећу.{S} Љубав је још |
| ко смутних дана прођу.</p> <p>Светислав је у највећој борби душе одбор оставити морао.{S} Он не |
| Розгоња Цецилија је у Ласловару, Дунав је од оца раставља.{S} Брига је, да не допадне турских |
| и турски четокаици на Дунаву, сав Дунав је бродовима посут, а у исти мах бела застава са бедема |
| еснивац, цјео дан бројанице у руци, сав је већ жут исцјеђен као лимун од богомољства, а нит’ са |
| да му исприча своје житије.{S} Радосав је први угодник божији.{S} Није више млад, четрдесет ле |
| у божијем храму причестити.{S} Радосав је зачуђен.</p> <p>Радосав га опомиње да би могло то би |
| , ниже црног крста.</p> <p>Отац Радосав је милостив, па ће им и молитву о ружичалу очитати.{S} |
| здати неће, затезаће се.{S} Властољубив је и грамзив, тражиће велику накнаду — одговори деспот. |
| е, балвани шкрипе, јече, рекао би одзив је умирајућих рањеника.{S} Лошонци продире к својима.{S |
| лони, јер њихов непрекидни инат шкодљив је.{S} Но надам се да ће их царско лице у свему умерити |
| е био оштроуман и властољубив.{S} Његов је отац мислио да неће добар бити за војника, па му је |
| е из далеке земље, из Персије.{S} Његов је народ имао славне владатеље и из далеке земље, оружа |
| ковићи уздигоше и узгордише.{S} И Вуков је отац такав исти био.{S} Познавала сам га још на Душа |
| а у њој лежи целога света бол.{S} Њихов је чувар отац Пајсије.</p> <p>— Боже мили, какви смо не |
| је време кнежевић’ма, но Бранковића крв је племенита, кнежевићи пију да си забаве бољу душе и с |
| какове светиње.{S} Видиш, тај црни благ је као сунце.{S} Тај малте неће кад-тад, кад не буде св |
| вом земљишту ће корачити.</p> <p>Пртљаг је велики, покућство испуниће дворе, и јошт ће их већма |
| ја се изразила у његовом погледу, којег је бацио хитро на Светислава и Милеву којима се најсмеш |
| ат Хафисов; љубав и вино] мало са вишег је гледао него обични смртни.{S} Љубав је његова јошт к |
| али ко му је био отац и мајка, и каквог је рода и племена.</p> <p>Телом је био мален, мало погр |
| јутро, красан је као цвет, од Орхановог је рода па је силан, благо му је небројено.</p> <p>Мили |
| пота Стевана, свог ујака и поочима, ког је он у животу толико вређао и који му је опет место ос |
| те како вам драго, зна Марка народ, ког је и код душманина заштићавао, и гусле ће јасно даворит |
| да зида Смедерево, српски Јерихон, ког је и он помогао градити.{S} Јошт је Србину наде у Смеде |
| , зашто да није цар Краљевић Марко, ког је сам народ већ Краљевићем назвао, па онда би се и ја, |
| е лозе држали су страну Бранковићу, ког је породица већ одавна била славна а отац му Пљадић био |
| сподари.{S} Ту су посејали семе, из ког је грана турства у Европи прорасла, која је својим лист |
| аља у дворану, приведе га трону, до ког је други трон намештен био, и тако краљ Жигмунд <pb n=" |
| тошко није ником остао дужан, но сваког је за продрзљиву шалу намирио.{S} Но баш зато смех и ув |
| траву гледали.{S} И сва свита страшног је погледа била.{S} Но није ни чудо што су тако изгледа |
| чности, злобе и пакости.{S} Некада, кад је Ђурађ за владаљством грамзио само, а још га имао ниј |
| ду примио; <pb n="364" /> али сада, кад је већ и сам деспот као владатељ сасвим друге људе око |
| о сладе, ал’ даље ништа.{S} Ђаурка, кад је код мусулмана, држи се да је у ропству.{S} И тако пр |
| исли врзле у глави Високог Стевана, кад је тај уговор у Тати потписан, како ће деспоту срце куц |
| кад му на памет пала стара времена, кад је Србин још снажан био, кад је имао своје царство?{S} |
| /p> <p>Веља је била жалост деспота, кад је увидио да од предаје Голупца нема ништа.{S} Јави то |
| .{S} Сила турска навалила на народ, кад је властела српска била несложна.{S} Још за време Мрњав |
| о, и срцу дуг платио ал’ бадава је, кад је већ мој отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ н |
| , за једну сироту девојку доста је, кад је могла до тога доћи да у Дечанима куварком постане.{S |
| ат Стевану деспоту, ал’ му доцније, кад је на кормило дошао, није замерао, поштовао је у њему с |
| <p>Па шта ће више отац Харалампије, кад је већ до старешинства у Дечанима дошао?{S} Зар није то |
| па све можемо.</p> <p>Харалампије, кад је видио да Ферхад није зле воље, све дубље у разговор |
| Ђурађ доста имао.{S} Но и Леонтије, кад је већ нестало Стевана, приљубио се Бранковићу, јер пок |
| деспоту оставили, да га жеља мине, кад је рад Београда видити.{S} Зато може деспот кад хоће у |
| о и кроз прсте гледати.{S} Штавише, кад је Новак запитао за будалу Петошка, царица одма’ даде г |
| кад је најјачи био и најпаметнији, кад је само мишца решавала, а не ум.{S} Тко је могао песниц |
| Па јесу ли му једаред кожу одерали, кад је Лазогли царство на Косову изгубио.</p> <p>— Тко би з |
| т ударен.</p> <p>Један бискуп вели, кад је већ једаред Голубац по уговору са деспот Стеваном ус |
| , оче, побојао тајну мени исказати, кад је Петошко свом роду добротвор?</p> <p>— Е да ти кажем |
| ’ добро било овде одма’ и вечерати, кад је тако красно? — упаде у реч Милица.</p> <p>— Не би зг |
| тешке, а нашто му сад се већ крити, кад је, тако рећи, код куће.</p> <p>Ферхад-паша измери погл |
| >Но кад је цар Лазар на Косову пао, кад је видио како се Гребљановићи међу собом кољу, како вла |
| ad> <p>Београде, ала си славан био, кад је над тобом високи Стеван господарио.{S} Ни пре ни пос |
| емена, кад је Србин још снажан био, кад је имао своје царство?{S} И каква разлика између <pb n= |
| роклињао је онај час када се родио, кад је Милеву видио, проклињао је људе, који не допуштају д |
| , није знала што се Теофан помамио, кад је он ионако на епитимији, па му није слободно ништ’ да |
| а султан се опет страшно разљутио, кад је чуо за тај уговор, и навалио одмах на Крушевац и Нов |
| о и сад показујеш толику наклоност, кад је, као што си сама убеђена, и према теби не баш најбла |
| p>— Како би сад на ме дигли војску, кад је са мном склопљен писан мир на пергаменту? — рече дес |
| пасти, јер ту процвати се не да.{S} Кад је њих више владара, да се одрже, ићи ћеду под скут сил |
| е ружица мириснија од каранфила.{S} Кад је све красно и лепо, нека једна красота другу не закла |
| против силовитих паша и везира.{S} Кад је Исак-паша на дивану, највећма се зборило да се војск |
| га испод једног повећег дрвета.{S} Кад је осетио да је већ пред гостима, прослови:</p> <p>— До |
| турским рукама, сад код деспота.{S} Кад је у турским рукама, има обитељ и од Турчина ферман, па |
| приликом опрости од ове невоље.{S} Кад је мислио да је прилика већ близу, буде убијен из потај |
| родаје дичну дијецу за јањичаре.{S} Кад је тако, како да се спасе народ.{S} Морају се најпре ун |
| јошт су ћеретали и веселили се.{S} Кад је гођ гостију, онда су служитељи највеселији, јер онда |
| .{S} Мог она су Турци прогањали.{S} Кад је цар Лазар пао, на коме је остало, на ком би требало |
| ве.{S} Читуљу ћу ти већ предати.{S} Кад је ружичало, очитај молитву за Јеремију, Јаблановића и |
| анастира Богородице под Високом.{S} Кад је из града изишао, пројурио је кроз танке редове мађар |
| је он свуда угњетене закриљавао.{S} Кад је Марку зла воља дошла, а он је само Хасана тражио да |
| нешто чудно, смешно је издавало.{S} Кад је појао на бденију „<title>От јуности мојеја</title>”, |
| -паше прима, тако је то удешено.{S} Кад је Јеремија Голубац предао, послат је био у манастир Бо |
| у њој жеља к таковом богатству.{S} Кад је дознала да се ти поклони ње и матере њене тичу, не б |
| спода и живити!</p> <p>— Морамо?{S} Кад је требало да будемо господа, онда сте нас чинили проси |
| ким рукама.</p> <pb n="420" /> <p>— Кад је тако, деспоте, предајем ти се на тврду ријеч, коју ћ |
| то се не би она жртвовала.</p> <p>— Кад је већ тако да нити имамо с наше стране за обрану војск |
| е озбиљно војвода Војихна.</p> <p>— Кад је Србија са свих страна у невољи, ради како те бог и п |
| већа?</p> <p>— Млого већа.</p> <p>— Кад је тако, немој времена губити, иди натраг, па кажи Руси |
| дговори жешће Харалампије.</p> <p>— Кад је тако, знам већ како ћу међ вами извршити.</p> <p>То |
| ог војводу — рече Петошко.</p> <p>— Кад је Душан само око на ког бацио било је доста; сваки му |
| лејмане? — запита Бајазит.</p> <p>— Кад је Бранковић тако силан, оно треба Милици помоћ против |
| /p> <p>Патријарх прослови:</p> <p>— Кад је божија воља била да народ толика бједа постигне, мор |
| гдашњем му господара, боравити, ал’ кад је већ ту, тешко би се од истих откидао.{S} Спомени га |
| о несретна, руглу изметнута луда, а кад је српски народ несретан, његова срећа код Турчина цвет |
| дворском мали звоник начињен био; а кад је било гостију и од војничког реда, и глас трубе сазив |
| ад су будале мудри.{S} Било је доба кад је најјачи био и најпаметнији, кад је само мишца решава |
| овом се Ђурађ оженио још у оно доба кад је са Стеваном и Мехмедом противу Мусе војевао и победу |
| } Не једна је српска мајка закукала кад је то чудо виђела, брат брату очи копа, свој свога коље |
| у најљућим бојевима није задрктала кад је сабљом махала.</p> <p>Чин је звршен.</p> <p>Краљ се |
| е био дворски конак Високог Стевана кад је са угарском и грчком господом лов ловио, и Манасију |
| ао је највећу част српске земље, па кад је пошао на Турке, кнез Лазар, који је сад пао, није се |
| е пораза Мађара.</p> <p>Ферхад-паша кад је стигао у манастир, онда су већ Турци хусаре сатрли, |
| Пајсије закрвавио је очи као Угљеша кад је седамнајст Грка посекао.{S} Преподобном, пак, оцу Ге |
| p>Доле невоља, а горе слава; каогод кад је цео дан облачан, па тек сунце при заласку наједанпут |
| ранковић.</p> <pb n="283" /> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо гледати да у миру све свршимо.{S} А |
| ад овде судба саставила.</p> <p>— Е кад је тако — одговори Тамерлан — а оно пушћам слободну ваш |
| , а ја сам само калуђер.</p> <p>— Е кад је тако, оно ћемо овако.{S} Обоје ћете са мном ићи у Го |
| дважан дух показује, али шта помаже кад је јошт млад, па поред сви’ својих мудрих мера не може |
| грози, отклонити али шта то помаже кад је кључ њене будућности у туђим рукама.</p> <p>Оставимо |
| грешници добију обично помилованије кад је ту какав знаменит гост, па и Теофан зна да ће му сад |
| до Харалампија.</p> <p>Харалампије кад је видио ’ладноћу Ферхад-паше, и његов поглед и стиснут |
| и ми њих чувамо.</p> <p>Харалампије кад је рекао да не верује ни калуђеру, више се побојао од Ј |
| пећком.</p> <p>После косовске битке кад је унутарњи раздор мах преотео, кад су Лазаревићи и Бра |
| ло је сна боравио за задње време, и кад је уснуо, страшни му сни долазили, вране, како стрвину |
| е против турски’ нападаја бранио, и кад је све у миру било, онда се тек с Турцима мирио.</p> <p |
| >Но како ће, кад му Турци не даду и кад је већ толико штете деспоту и народу нанео?</p> <p>И ни |
| акве бурне мисли су му биле у глави кад је с коња спао, пре нег’ што ће изда’нути, брижан за оп |
| и, дакле, и спомен негдашње радости кад је то сад за мене жалост.{S} Кад погледим на тетиво, а |
| се теше; ионако лакше пада љубећем кад је сам поред свог предмета, кад му љубопитне туђе очи и |
| а је туга лежала на срцу деспотовом кад је ове наредбе потписивао.{S} Предати Мачву, Београд и |
| игуману годило.</p> <p>Брат Теофан кад је изишао, пред куварицом трипут је од радости горе ско |
| љевићу Марко — рекне Ђурађ, удивљен кад је Марка видео.</p> <p>— Бог ти добро дао, незнани јуна |
| тако је изгледао као Краљевић Марко кад је стамболкапију чувао.{S} И доиста, кад га Турци видеш |
| /p> <p>— Мој оче Пахомије, шта ћемо кад је тако.{S} Морамо се усиљавати да изгубљено задобијемо |
| то радо јектеније читао.</p> <p>Но кад је цар Лазар на Косову пао, кад је видио како се Гребља |
| уз тамбуру врло добро певао, з’ото кад је год појао у цркви, поред свег лепог гласа нешто чудн |
| старој Србији.{S} Пада му на памет кад је у младости војевао с Турцима против ујака му Високог |
| ро.{S} Видео сам га скоро на Косову кад је патријарх војску благосиљао.{S} Он је први јунак.{S} |
| м једним ударцем једног оборио, баш кад је на кнеза одостраг руку дигао да га посјече.{S} Боже |
| ремена, ту се негда и веселило, још кад је султана Милева ђевојком била.</p> <p>— Е, тако видиш |
| P18590_C2.35"> <head>XXXV</head> <p>Кад је Јерина у Смедерево дошла, зарадоваше се свом брату.{ |
| P18590_C2.29"> <head>XXIX</head> <p>Кад је Ферхад-паша над издајицама суд свршио, сад је опет р |
| </foreign>” „Деспот Георг“.</p> <p>Кад је деспот перо у руку узео, рука му задркта, она рука к |
| седе деспот и Облачина Раде.</p> <p>Кад је сунце заходило, онда су обојица почивали, од одмора |
| ступити и Србијом обвладати.</p> <p>Кад је Милица чула шта Бајазит жели, онемила је за магновењ |
| па ће и народ све изгубити.</p> <p>Кад је све наредио, повуче се у своју дворану, хода горе-до |
| ијом стоје спремни коњаници.</p> <p>Кад је деспот видио како је Јеремија против њега оружије на |
| уку од деспота, ил’ нападај.</p> <p>Кад је већ све наредио, опет се светује у дворани са Јаблан |
| ао најжалоснији гусала звук.</p> <p>Кад је човек у муки и жалости, и најмања реч тако је жалосн |
| , и с Пољаком Црним Завишом.</p> <p>Кад је тако краљ Жигмунд примио кључе Београда, заврши се т |
| одвећ поверителан показивао.</p> <p>Кад је отац Харалампије примјетио да Јула заплашено унутра |
| а не би тко у ствар забадао.</p> <p>Кад је све тако уређено, листине потписане и распослате, су |
| био јунак, па и Јаблановић.</p> <p>Кад је све спремно, Јеремија чека добру отпоруку од деспота |
| ију, игуман напред, води их.</p> <p>Кад је деспот у трапезарију ушао, разгледа, игуман га води |
| Особито, пак, забуна та у двору каткад је ужасавала.{S} Све јој се чинило да добро бити неће, |
| какав је тај твој падиша?</p> <p>— Млад је као јутро, красан је као цвет, од Орхановог је рода |
| му се да је неко из Србије дошао и рад је с њим говорити.</p> <p>Ко је то био?</p> <p>Хараламп |
| у из града по спуштеним мостовима, град је већ за леђи, мост се опет спушта, и страховитом звек |
| оће л’ остати двори наши.</p> <p>— Град је њихов, а мене ћеду поздрављати као земље господара, |
| а турска сила се ту слегла.</p> <p>Град је опседнут, турска војска завија, обвија се као змија, |
| прекрштеним рукама гледати.{S} Цариград је већ од Турака опасан, чека се само коначна пропаст С |
| ими.{S} Мађари су сад огорчени, Београд је у њиховим рукама, скупићеду јачу војску, па ћеду се |
| егоре Београд.{S} Није ни чудо, Београд је самртну осуду добио.</p> <p>Обед није дуго трајао, д |
| војници српске су изменули.{S} Београд је сад мађарски град.</p> <p>На седам кулах Београда ви |
| Београда вије се црн облак.{S} Београд је у сени, суначни зраци му кроз облак не продиру.{S} Ј |
| ма Мачва, Београд и Голубац.{S} Београд је око Србије, Мачва је српски Ханаан, а Голубац је дес |
| </p> <p>Краљ прослови.</p> <p>— Београд је по уговору предат, Мачва је такођер заузета, још тре |
| Голубац је у Србији.</p> <p>— И Београд је у Србији, ал’ зато је у угарским рукама.</p> <p>— Ис |
| рчка, бугарска и српска слава била, сад је већ стециште Турака из далеке земље.{S} Цркве правос |
| већ одавна подозрителан био Ђурађ, сад је то подозрење душу Стевану мучити почело.{S} Бојао се |
| еремију војводу, диван је то јунак, сад је у граду опасан од мађарске и деспотове војске, ту је |
| хад-паша над издајицама суд свршио, сад је опет рахат, и ишчекује деспота.{S} Бриге му је стало |
| >Деспот је био у Београду господар, сад је гост.{S} Стефанови двори су му остали, ал’ на градск |
| ара ил’ Турака, Завиша је свуда.{S} Сад је дошао да помогне Жигмунду и деспоту.{S} А какав је З |
| затуку као клин међу нас и Угре.{S} Сад је време.{S} Познајем Турке.{S} Служио сам их, они су м |
| абијег се држао буде — страдати.{S} Сад је за тебе више заузет нег’ икада, јер ропта на Стевана |
| д против силни’ душмана штитити.{S} Сад је тек Ђурађ осетио највећи терет у свом животу!</p> <p |
| пао, није се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мога оца судба постигла.{S} Ја сам због њега |
| бити — одговори Јеремија.</p> <p>— Сад је бадава говорити, испустисмо птицу, та више амо долећ |
| ити? — запита Харалампије.</p> <p>— Сад је вече, ујутру зором, донде све ће бити спремљено, даћ |
| њеном уговору, но на силу.</p> <p>— Сад је већ свеједно; они су сад пророкова деца — одговори Х |
| никад добар бити Турчину.</p> <p>— Сад је деспот врло нуждан падиши а да на Мађаре пази.{S} Са |
| је, разгледа се, и започе:</p> <p>— Сад је куцнуо час, или — или.{S} Маџари притискују; Јеремиј |
| ти, деспоте, нијеси без гријеха, и сад је дошло вријеме искушења за те, да прегорјеваш, а што |
| отели, отерали су га са баштине, и сад је гост и пустолиз у Голупцу.{S} Награду ишчекује од де |
| [од] осам дана не може се држати, и сад је још време да ти до шака дође Голубац у твоје руке, в |
| орено.{S} Исак-паша је задовољан, и сад је тек посао на дивану.{S} Донијео сам ти све у реду, у |
| ало се рашћеретао, што чу игуман, и сад је на епитимији.{S} Док се руча, брат Теофан мора читат |
| } С почетка беше и мало нереда, али сад је, хвала богу, све већ у реду.{S} Пре три дана сам бла |
| си наш, такве ми потребујемо.{S} Но сад је да починемо.{S} Каралампоглијо, засад ћу ти само још |
| рској ил’ српској.{S} Сва та област сад је у турским рукама, сад код деспота.{S} Кад је у турск |
| прама њојзи често претворна.</p> <p>Сад је Мара дошла да материно стање искуша, да ју, наговори |
| нестане Турака у манастиру.</p> <p>Сад је тишина у манастиру, калуђери се смирише, па гледају |
| ломно ни сад поступати нећу.</p> <p>Сад је сваки увидио зашто деспот неће на Турке.{S} Познавал |
| д мисли? — рече деспот.</p> <p>— Ферхад је твој пријатељ, и Сириџа-паша.{S} Ферхад већ по себи, |
| наћи можемо само у Угарској.{S} Изглед је да ћеду нас јако потпомагати, јер дође ли Турчин до |
| ве извиди.</p> <p>После ове речи поглед је бацио на оца Харалампија и на то сви се почну смејат |
| и Србије.</p> <pb n="332" /> <p>Нов ред је заводио у Србији.{S} Укрепио и украсио је Сребрник и |
| уђера је тако испрескакао, и не једаред је Харалампија, садањег Каралампоглију, тако шинуо, да |
| учинили, ипак су христјани.{S} Жигмунд је, као што знаш, сад <pb n="538" /> у Базељском граду, |
| и њихова светлост неће се гасити до год је Србије и Манасије.{S} По три калуђера наизменце дању |
| да му се пара није могло наћи; а и род је свој силно љубио.{S} Па како да се Турчину, који му |
| и украсио је Сребрник и Београд, народ је побуђивао к радњи, науци и слози.{S} Још мало врмена |
| ба и страдања, неслогом владарах, народ је ослабио, а Турчин ојачао, сами собом не можемо успје |
| хоће да је преднији од другог.{S} Народ је на више страна раздељен.{S} Ви нећете се хтети под ј |
| е народ потребује, а ти народ.{S} Народ је збуњен, држи да си ти продао Мачву и Београд, јако т |
| право учинио, свет нека суди.{S} Народ је већ о том своју пресуду изјавио у својим песмама, ди |
| рив се круну на главу метнути.{S} Народ је сад био без главе па му се све лако чинило.</p> <p>У |
| а два господара и две госпође?{S} Народ је био на четири партаје поцепан.{S} Један слуша Милицу |
| >Е тако, све се у здравље пило, а народ је поред свега тога јако боловао.</p> <p>Док се ови вес |
| на ко пије, нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је видио да великаши са Турцима млого шурују, и да добр |
| био је противу Татара код Ангоре, свуд је Високог Стевана пратио, делио је с њим и добро и зло |
| Нисмо л’ већ служили и Турцима.{S} Свуд је међу нами пакост, злоба, завист, па нећу, не могу ни |
| бучен зажели се у свјети храм Жиче, куд је тим послом к мени дошао, помолио се богу, иконе цјел |
| ле тога запита Ферхада за Јеремију, куд је и како је с њиме.</p> <pb n="488" /> <p>Ферхад, опет |
| о је са собом носио за паше, богзна куд је отишао, можда и деспоту — рече Јаблановић, кољено ша |
| ђе, а деспот још не показује намере куд је даље рад одлазити.{S} Рувиму су упали у очи товари и |
| на који би им то у срце улили.{S} Ђурађ је то сам по себи знао.{S} И он је имао те жудње, и кад |
| ио и Јеремија као вођ и јунак.{S} Ђурађ је познавао његову моћ, па се у многим стварима с њиме |
| после њега брат му Вук упрљао.{S} Ђурађ је, напротив, држао, да је после косовске битке са смрћ |
| /> <p>Они су доиста посечени:{S} Ђурађ је задржан, да још услуге чини, па онда кад већ не буде |
| /p> <p>Није трајало месец дана, а Ђурађ је већ седио у Гургусовачкој тамници.{S} Њега чува капе |
| а свог посинка и насљедника.{S} А Ђурађ је био снажан, велики дух, и ако би се српска држава са |
| стићи.</p> <p>У време ови’ метежа Ђурађ је већ ожењен био.{S} Породица му се већ почела плодити |
| мпије — Стеван поред Ђурђа.{S} Та Ђурађ је сам кадар народ заштитити, нити је тако близу сродст |
| ако чудновато јуначког изгледа, и Ђурађ је за његове године величаствено изгледао, рекао би да |
| ад и надао великој награди.{S} Но Ђурађ је познавао његово злоковарство; он је знао да Хараламп |
| ојску и иду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђурађ је већ у земљу упао.{S} Турци пале и харају села, отима |
| изискује и велика награда.</p> <p>Ђурађ је знао вољу деспот-Стевана, знао је и то да деспот сро |
| ладалашко велико је бреме.</p> <p>Ђурађ је много преко главе преметнуо.{S} Много је земаља прош |
| заптом у кустодији држати.</p> <p>Ђурађ је унапред знао да ће се савет Јеремијин примити и ступ |
| им намерава Стеван држати.</p> <p>Ђурађ је био одвећ властољубив, нити се могао у чему са Стева |
| стварима с њиме световао.</p> <p>Ђурађ је био властољубив.{S} У његовим жилама је текла крв Не |
| деспот је већ мртав лежао.</p> <p>Ђурађ је из Смедерева још благовремено дојездио, и нађе га пр |
| удила, Ђурађ у Цариграду такође за себе је радио.</p> <p>У Цариграду су српски господари красне |
| ужи:</p> <p>— Ти си још младић.{S} Тебе је бог красотом, па сигурно и добром мишицом обдарио.{S |
| све што зна о Ферхад-паши искаже, какве је ћуди, у каквој милости стоји код султана.{S} Не пома |
| Турци у граду, били би Мађари, па какве је користи и од тога Србији.</p> <p>Војска је деспотова |
| ост доба Душанова.</p> <p>И изван цркве је било све лепо.{S} Зданије довољно велико да у њему и |
| лши у госте? — рече Петошко.</p> <p>Ове је речи свако добро чуо, те се свачијег срца мало косну |
| рицама између Стевана, Вука, Ђурђа, све је Јеремија упрсте знао.</p> <p>У српским земљама одавн |
| p>— Сад свје знам, знам и миралаја, све је истина што ти исприча.</p> <p>Дуго је трајао тај раз |
| ју.{S} Већ се Голубац предати мора, све је већ онде изнемогло.{S} Прошао је рок примирја, а Јаб |
| пије спрема.{S} Руво, коњи, оружје, све је већ у реду.</p> <pb n="430" /> <p>Харалампије у двор |
| > <p>Ферхад започе.</p> <p>— Дакле, све је тако свршено као што је међу нами уговорено.{S} Исак |
| есе у Смедерево, у његово станиште, све је унаоколо тако нагомилано, да се куће у месту од закл |
| говорило; када је дошло до чашице, све је настајало живље и живље.</p> <p>Дошао је и будала Пе |
| има се јело и пиће, мало се говори, све је озбиљно, све тако изгледа канда је посмртна даћа.{S} |
| оћеш нећу ником ништ’ од тога дати, све је твоје, само буди ми пријатељ, и све ћу ти исповједит |
| еђе очи, племенит ход, једном речи, све је показивало да је од красног племена рођена.{S} Девој |
| та, и опет савије.</p> <p>— Аферим, све је у реду.</p> <p>— Сад смо све свршили, сад да се потк |
| стало.{S} Док је цар у животу био, све је у великој слави примала, сад пак њега не има па као |
| свети патријарх војску благословио, све је било у највећем реду.{S} Но трећи дан арнаутске војв |
| раздељен и тако, што је год чинио, све је са раздељеним силама чинио.{S} Мој отац држао је нај |
| се у богатом Поморју весело певало, све је то Радојко знао и са својим красним, но кадикад раск |
| .{S} Све се једно од другог туђило, све је једно од другог зазирало.</p> <p>Царица са својом по |
| уважа, суво месо, сува риба, вино, све је у изобиљу.</p> <p>Копају се опкопи, јаркови се водом |
| се глас чује као у рањеног лава.{S} Све је у жалости погружено, деспотовица Јерина јеца, чује ј |
| е међ зидине Стеванових дворана.{S} Све је ту туђе.</p> <p>Док се деспот око Голупца бавио, Јер |
| а са Поморјем Србији не привеже.{S} Све је то охолошћу властеле покидано.{S} Па Млечићи подбада |
| ри гласови од Бранковића долазе.{S} Све је у двору клонуло.{S} Једини Стеван одважан дух показу |
| горе, издаде нас Вук Бранковић.{S} Све је пропало.{S} Но дајте нам да седнемо и да се мало пот |
| И зашто да му гине толики народ?{S} Све је Косово крвљу обојадисано; па је ли то нужно било?{S} |
| ог поља долазимо — рече патријарх — све је на бојном пољу у најбољем реду.{S} С почетка беше и |
| ога дати? — запита Милева.</p> <p>— Све је то твоје.{S} Султан је чуо какву ја добру кћер имам, |
| о — рече задовољно падиша.</p> <p>— Све је то мало, сад би требало сатрти Вукоглија и Мађаре — |
| ркама и служавкама шурује.</p> <p>— Све је нешто рад докучити о Милеви, о Бранковићу; као да је |
| аље.</p> <p>Седну, диване.</p> <p>— Све је по реду текло, тако као што сам ти унапред рекао.{S} |
| е би Голубац Турци добили.</p> <p>— Све је тако, ја то знам, и баш зато што је тако, треба да и |
| акове важне ствари мешају.</p> <p>— Све је то добро, ил’ ко млад ил’ стар отаџбини услуге чини |
| се, па после почивке рече:</p> <p>— Све је добро, нек те тако памет води.</p> <p>Јеремија да до |
| цу, а будалама и слијепим гусларима све је слободно.{S} Но кад паде царство на Косову, умјешају |
| веселом двору.{S} Код нас калуђера све је смутно, па кад на оваково место дођемо, а ми мислимо |
| удаљена бити, но после твоје удадбе све је то заборављено и од то доба си нам ти круна свију дв |
| /p> <p>Сваки отиде на свој конак, и све је још у двору санак боравило.</p> </div> <div type="ch |
| Ми смо већ од тог доба онде били и све је остало у најбољем реду.{S} Ми смо тек јучер амо стиг |
| најсрећнија.</p> <p>У горњој Србији све је цветало.{S} Било је ту храмова, калуђера, трговине и |
| ио одвећ отворене.{S} Стасом својим све је вршњаке своје надвисио.{S} Лице му је било красно, н |
| </p> <p>Болест деспотова дан на дан све је гори над на себе узимала.</p> <p>Сваки је већ увидео |
| го, сабље димишћије, све украсе, но све је мало, много је робља.{S} Размишља Марко што ће.{S} К |
| остан, почео ме једнако псовати, но све је било бадава.{S} Једном, љутит, рекне ми: „Ти, синко |
| у не стоји; за своју сујетну корист све је била у стању, па да ју у надежди крепи да ће све доб |
| лабости, са светитељском смиреношћу све је слушао.{S} И у оно доба војнички и свештенички чин б |
| јим кошкати почео, његова једна реч све је на своју меру довела.{S} Радојко је кадикад весели ж |
| ећ доцне — закључи Јеремија.</p> <p>Све је углављено и сад на посао, сваки има своју задаћу. -< |
| упцу, а он управо у Једрене.</p> <p>Све је у реду.</p> <p>Ферхад-паша спрема се, сутра ће отпут |
| које ми јошт и сада пакосте.</p> <p>Све је то Новак говорио да само горњи разговор мало збуни; |
| ја опет моју шаку приљепити.</p> <p>Све је уговорено.</p> <p>Дозову Радосава, протумаче му шта |
| манастир од беде и напасти.</p> <p>Све је извршено по вољи Ферхада, кнежевићи буду одведени у |
| ампији.{S} Дошли су до ушћа Дунава, ’де је већ сва војска спремна да оде на Голубац.</p> </div> |
| под Турчином.{S} Па баш она страна, ’де је српска слава најсјајније блистала, пала је Турчину у |
| свечано изгледа, канда је судница, ’де је Ферхад-паша судија, а остали парничари.</p> <p>Ферха |
| S} По несрећи после косовске битке, ’де је наш цар и султан Мурат пао, царица се са Бајазитом < |
| и Јерина смештени су у оне дворане, ’де је кадикад одседао Стеван Високи кад се хтео пред светс |
| рака.{S} У великој битки код Искре, ’де је Ђурађ Турке хаметом потукао, показао се био и Јереми |
| се са војводама наједнако не дели, ’де је он са ослепљеним и чувањем кнежевића најизврсније де |
| ад-паша станује баш у оној дворани, ’де је негда као Петошко својим шалама српску господу заним |
| коња и уљезе у велику трапезарију, ’де је већ крст од Турака отклоњен, и све иконе побацане, ј |
| душе ту, — мисли се Јеремија, — ал’ ’де је турска војска, топови са Ласловара једнако грувају, |
| новог табора свашта има, а шта нема ’де је султан Амурат, има харема, са дивним цурама.</p> <p> |
| и Смедерево, то су јошт била места ’де је Србин могао јошт сасвим слободно дисати.{S} У Београ |
| ри побунили на искреност, да искаже ’де је сво благо, добио је неколико млазева по леђи сабљом |
| урке изгубљена није.{S} Но у Европи ’де је Турчин ногу метао, не да се оданђе истиснути.{S} При |
| оди га кроз дворану даље, у дворану ’де је деспотовица Јерина, која је већ начула долазак Леонт |
| му божаствен зрак одаваше.{S} Пун наде је сваки на њега гледао.</p> <p>Патријарх прослови:</p> |
| полноћ дигоше се да коју прозборе, Раде је у свему десна рука деспота.</p> <p>Убојно обувени, ч |
| ини славе и величаства српског.{S} Овде је она свог мужа, <pb n="215" /> тадањег кнеза Лазара, |
| то да буде? — запита патријарх. — Овде је питање да ли се има дати Милева Турчину и мир правит |
| на воду натерати га.{S} Па онда и овде је зло где има славни’ војвода.{S} Од велике силе и сла |
| рпства учини.{S} Где нам је Марица, где је Солун, где је Призрен и Приштина?{S} А шта ће јошт о |
| S} Где нам је Марица, где је Солун, где је Призрен и Приштина?{S} А шта ће јошт одсада настати? |
| аву.{S} Неки су ишли у свету земљу, где је Спаситељ рођен и мучен.{S} Опће су учили познавати р |
| тање, и посадив се под једну грану, где је већ све одмора ради спремно било, понуди и Русну да |
| ци.{S} Дринопољу шта си дочекао!{S} Где је кадгод грчка, бугарска и српска слава била, сад је в |
| акузени и други великаши седили.{S} Где је сад долма Багџе и Чераган, онде су се укусне зидане |
| бе са својих девет синова.</p> <p>— Где је мртво тело цара Лазара?</p> <p>— Код Турака.</p> <p> |
| па одавде иде к царици.</p> <p>— А где је Светислав?</p> <p>— Он је на удаљеном одавде конаку. |
| знате — рекне Вук — да сам ја свуда где је нужно било народу на помоћ био.{S} Ја сам се победон |
| детинству, по високим горама, онде где је после светског потопа свију нас праотац Ноје са свој |
| ворите, децо моја, откуд тако?{S} И где је цар и српска војска? — запита жалосним гласом Новак. |
| бацио особито на манастире, јер оданде је могло добро и зло произићи, а о Радосаву се увек доб |
| амоли да их допрати у трапезарију, онде је већ све у реду.</p> <p>И гости су готови, тело иште |
| змишља.</p> <p>Дођу у трапезарију, онде је све за добру вечеру припремљено.{S} Бимбаша, сејмени |
| а ћу доћи сутра ујутру на главину, онде је његов стан, видим му чадоре.</p> <p>Улак поклони се |
| а и спаија, какве хареме имају!{S} Онде је црноока и лепог стаса дражесна Гркиња, онде питоме к |
| д двора удаљи, и отиде у Рудник, и онде је нове планове против Милице ковала.</p> <p>Русна Мару |
| је, и Београд у мађарским рукама, донде је опасно преко Дунава, јер могу они с бока и с леђи пу |
| .{S} Док је међу њима рат трајао, донде је деспот устројавао своју земљу, и народ се већ почео |
| е Стеван с војском у Азији бавио, донде је Русна у земљи Ђурђу приврженике тражила.{S} Патријар |
| </p> <p>Док је Марко ово говорио, донде је Хасан донео једну красну стрелу, коју Бранковићу пру |
| рукама, мађарска војска распрштена, ђе је игуман са благом.</p> <p>— Ту до трапезарије на гоми |
| А ђе је мој улак са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је Харалампије — рече нешто заплашено Јере |
| оуздати.</p> <p>— Времена прохујаше, ђе је наша стара војска, ђе су дивни оклопници, који Тамер |
| ми је невидимом руком свуда помагао, ђе је могао.</p> <p>После ове речи добро у очи погледав Фе |
| лак са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је Харалампије — рече нешто заплашено Јеремија.</p> <p> |
| уживао нијесам, јер је народ роб, а ђе је народ роб, ту није ни владар слободан.{S} За народ, |
| треба да предаш Голубац.</p> <p>— А ђе је мој улак са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је Хара |
| Турчин, он је човјек.{S} Ферхад-паша ђе је гођ војском налегнуо, ђе су гођ манастири, ту свјети |
| иче и харач, само да га оставим тамо ђе је — рече султан.</p> <p>— Харач Вукоглије Турцима прес |
| Турака тукао и погинуо, али је зато ђе је само могао, заштићавао свог рода човека.{S} Да га је |
| Зашто зађе роду јуначкоме...?</l> <l>Ђе је твоја мишца силовита</l> <l>Ђе т’ је сабља вазда сје |
| да робље прави.{S} Док је Турчина, онђе је њему за род мјеста.{S} Но сад већ знам да и теби Пет |
| на ријеч пуштао их је својима.{S} Ђурђе је мој душман, ал’ је јунак, и мада га мрзим, право ћу |
| дају.</p> <p>У таковом расположају дуже је сам у себи говорио.</p> <p>— Сваког казн стигне.{S} |
| а Лазара и гледајући рањеног сина, сузе је ронила, патријарх, прекрстив се, у себи је неку моли |
| питали колико има душмана, но само гдје је душманин?</p> <p>— Да, то је истина — продужи Новак |
| никаквог права насљедија.{S} Насљедије је то пропало са оним буздованом који је младог цара Ур |
| рошлости, и образ кротости.{S} Пахомије је уважавао Леонтијеву науку, смиреност и родољубије.{S |
| ризрена све се онамо носило.{S} Пјеније је било, истина, красно, и како не код толики’ певача, |
| илић, ал’ опет племе Бранковића важније је од племена Обилићева.{S} Чувено је име Бранковића од |
| , и зато после косовске битке темељније је стојао него Лазарева породица, која је после изгубље |
| блановић.</p> <p>— Е добро, Харалампије је баш за то.{S} Дакле Харалампије, на теби је ред да и |
| можеш што год хоћеш чинити, ал’ старије је јутро од вечера, боље сад и с мањим задовољити се, н |
| авао.</p> <p>Он беше од они’ људи, које је срећа на своји крили носила.{S} И он, каогод и други |
| су већ код мене у служби, хусари, које је и деспот Стеван јако цјенио.{S} Добро их је наплаћив |
| војводе седели су у овом зданију, које је у своје доба било красно и весело.{S} И краљеви од Н |
| езу обично под звуком звонцета, за које је у једном углу дворском мали звоник начињен био; а ка |
| мети врзле, а не описивање предела које је Русна по својој дворјанској дужности измислила да би |
| Лазар је заузео већу част [земаља које је Вукашин држао, а] Вукашинова породица морала се са н |
| ашњој незгоди црвеног калуђера, на које је после смех сљедовао.</p> <p>Калуђеров тај случај саз |
| ољепна.{S} Ту си видео све барјаке које је задобио Душан и други српски господари.{S} Јер из Пр |
| вољавају.{S} Ко би сад знао казати које је од којег лепше цвеће?{S} Ил’ је лала лепша од ружице |
| рез то народу ослабљену бившу, за Турке је боље било.{S} Турци су са ласкањем и надама ове Србе |
| то од хусара заостаде.</p> <p>Ове Турке је послао Ферхад-паша у манастир, из бојазни да Мађари |
| осле изгубљене битке чинити.{S} И Турке је иста битка јако ослабила, па су морали обазрително п |
| угушили.{S} Само половина турске војске је Жигмунда разбила.{S} А да нису Турци у граду, били б |
| ерхад-паша, пак, преко друге треће руке је дознавао, и дознао је, да је Радосав за веру и род к |
| се, Облачино, још није изгубљено докле је нас.</p> <p>Тако се деспот са војводом разговара, и |
| рече подсмешљиво Петошко.</p> <p>Докле је отац Леонтије мирно спавао, донде су мутиле свакојак |
| о том не старај, само ако хоћеш, а даље је моја брига.</p> <p>— Али, боже... шта би после радил |
| је се бранити.{S} Измећу два зла, боље је бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угрима нагоди |
| и.{S} А и рањен лис љуто уједа.{S} Боље је мир са ђауром, него рат са губитком.{S} Да сад деспо |
| еци висити на капијама Голупца.{S} Боље је и погинути.{S} Бог му више не помаже, он то добро зн |
| дале, не знате сами шта радите.{S} Боље је бити пас нег’ ђаур.{S} Но на ствар, дакле тај Јереми |
| ухватити — запита Новак.</p> <p>— Боље је дати се ухватити нег’ улудо гинути — одговори Петошк |
| гости; но гост само за три дана, посље је несносан, <pb n="507" /> а ми не смијемо ником бити |
| шао за деспотством, немој мишљети да ме је на то вукла ли сујета или жудња за господарством.{S} |
| а звала, попустила је ните, и молила ме је, да гледам какогод, да ју ослободим из овог белаја.{ |
| .{S} Е да ти приповедам како.{S} Кад ме је после свадбе књагиње Милеве нестало, отишао сам упра |
| ана, ако хоће, јер је то и право кад ме је његов отац ’ранио, но ако ме неће, јер он све мудруј |
| ужби краља Вукашина у Приштини, тако ме је све једнако неко превиђење плашило, у међедовој кожи |
| ћу Марку, мог бабе пријану.{S} Марко ме је лијепо примио, неко вријеме будем као посинак му код |
| p>Но Ђурађ, као да је већ проклет, саме је демоне са собом повукао, навукао је на српску земљу |
| </p> <p>Но кратки су поздрављаји, време је кратко, треба одмах послу прионути.</p> <p>Још је кн |
| ба се у други бојни ред спремити, време је кратко, а Турци са свију страна кипте, све нови и но |
| доћи у ред.{S} Е сад смо начисто, време је почивању, твој чадор је у реду, па да се смиримо — р |
| рајало, звоно зове у трапезарију, време је ту, скупе се господа, војводе, калуђери, ступи и Јер |
| дити се и од српски’ владаоца.{S} Време је већ ту било, да тај посао започне.</p> <p>Један дан |
| ити ће нас ико изиграти.</p> <p>— Време је да се и за ме побринеш, доста сам си на душу због др |
| реповедали о прошлим временима, и време је растанку.{S} Зора је.</p> <p>Буде Радосава да донесе |
| не тражимо ни блага ни власти.{S} Коме је испред очију свет одузет, тај је од свију људи најне |
| ог, који ништа нема, а не за онога коме је бог дао мишицу да га до смрти служи.</p> <p>— Дакле, |
| ањали.{S} Кад је цар Лазар пао, на коме је остало, на ком би требало да је остало царство?</p> |
| те ли ме добро чули, и нек се јави коме је до замерке.</p> <p>Из свих грла чује се: „Живио Ђура |
| ного важи.</p> <pb n="380" /> <p>— Лане је деспот склопио уговор са Угрима.{S} Даваћеду велику |
| га сребра и злата.</p> <p>До те дворане је опет друга велика, ту су насликане битке на дувару, |
| г народа у руке ти је положена.{S} Мене је тај терет оборио.{S} Ако нисам све као што је требал |
| својима у чељуст душманину.{S} За мене је доцне кајати се, ал’ ви још имате часа.{S} Чувајте н |
| 1" /> већи део Душанове земље, код мене је богатство које у све властеле нема, моје су свезе са |
| , па тек буде туђа подлуга.{S} Код мене је право Немањића, <pb n="531" /> већи део Душанове зем |
| миру и пријатељству живити.{S} Код мене је задата реч и заклетва свагда света и нерушима, и зат |
| а сам вам помагати морао.{S} А код мене је реч задата светиња — одговори озбиљно деспот.</p> <p |
| анству зрак сунца не продре.{S} Једрене је корен турства, силан дивљи корен, који домаће питоме |
| Бранковићем, да му преда град.{S} Доцне је.{S} Сад Јеремију двогуба брига мори, благо и живот, |
| тупа, хоће да спасе Завишу.{S} Но доцне је, Турци су га већ притисли.{S} Хусари одбију хатлије, |
| То је, петина, врло паметно; но, питање је, хоће ли се народ за слепим и за владу неспособним к |
| ање призивао; Ђурђа Бранковића понашање је опорочавао, што тражећи бабине баштине предао се Тур |
| ке код Мораве дочекамо, свако магновење је скупо, желио би’ чути да ли се свети патријарх и Нов |
| дици спасителан виђао.</p> <p>Магновење је било згодно.{S} Милева се од своје мале забуне још н |
| твори и закључа врата.</p> <p>Осветљење је у цркви било слабо, тек једно кандило пред распетије |
| Бајазитову лозу.</p> <p>— Јест поштење је одржао, ал народа срце се над тим стегло, Турчин се |
| од задњег ударца код Голупца, ван сумње је да ћеду се опет заратити с Турцима, а сваки такав мо |
| ве то, Петошко, научио?</p> <p>— Најпре је Балша од мене, а после ја од Балше.</p> <p>— А који |
| еву; да није калуђер рекао би, да га се је красота кнегињина срца коснула.{S} На Светислава ниј |
| са Бранковићем на Крушевац.{S} Силна се је војака под Голупцом сакупила, град нападају дању ноћ |
| а збацити.</p> <pb n="336" /> <p>Док се је деспот са новим устројењем у својој земљи бавио, и н |
| </p> <p>Мало је прошло времена и већ се је знало за сваког госта који је какав.{S} Сваки је сво |
| ане.{S} И твој покојни, Русно, одвећ се је показао, но у доцнијим ратовима противу Турака, код |
| да је деспот пред млогим говорио да те је свагда гледао као неко нужно зло, па да није рад ниш |
| јим годинама војевао?{S} Не једанпут те је мој покојни спомињао — дода Русна.</p> <p>На ове реч |
| ерхад и позове их у доглавну ћелију, ће је у сахрани благо.</p> <p>Ферхад стане, и прстом показ |
| тим је да нову војску скупи; но када ће је скупити кад ето готове турске војске на прагу.{S} Јо |
| ањује, и једнако ће се смањивати, па ће је тако и нестати.{S} На нами је нека проклетиња.{S} Ма |
| и, један ће умрјети за вјеру а други ће је погазити.</p> <pb n="459" /> <p>— Тако исто је код н |
| а од које стране не потпомогне, исти ће је скупа са њеном породицом отклонити.</p> <p>— Шта нам |
| дру главу, ал’ је далеко, шта мислиш ће је Трапезунт.</p> <p>— Нужда не зна за далечину.{S} Пош |
| ку све што ти оданђе долази.{S} А треће је што те текар срце забољети мора.{S} Чули су Турци да |
| истокрвним синовцима.</p> <p>Кнежевиће је срце вукло својој отаџбини, а војвода Јаблановић их |
| свјет, конопац о првом ’расту загушиће је.{S} У здравље Јеремије војводе, властелина од Бранич |
| е.</p> <pb n="517" /> <p>Но Јерине срце је већ окаљено, ни не осврће се на ужасан јек.</p> <p>Ј |
| мало од своје бриге разабрала.{S} Вече је било красно и пролетне красоте пуно.</p> <p>Милица с |
| ем имену понешто придевали.</p> <p>Вече је било красно, месечина је лепо светлила; но и осим то |
| а свитом је у преправности.</p> <p>Вече је, војска се креће.</p> <p>Исак-паша и Ферхад-паша поћ |
| ог Стевана, свог ујака.</p> <p>Предвече је било, црква великим сребрним кандилама осветљена, ви |
| ацили би на ме и на зета мржњу.{S} Више је изгледа и користи крвне свезе са Циљским комитом.</p |
| ух народа почео се дизати. </p> <p>Више је тако срећни’ година прошло.</p> <p>Наједанпут донесе |
| спасенија нема.{S} Од лацманства лакше је се бранити.{S} Измећу два зла, боље је бирати мање.{ |
| "335" /> <p>Та ионако Светислав нит’ би је хтео, нит’ могао више узети.{S} Па у старо доба није |
| воле, и тек... не зна ни сама каква би је сила од њега занавек раставила.{S} Присуствије Свети |
| Србију педесет тисућа дуката, а кад би је покорио, дао би је каквом беглербегу који не би ништ |
| ућа дуката, а кад би је покорио, дао би је каквом беглербегу који не би ништа дао.{S} За овај п |
| ини томе узрок био; светли цар волео би је дати за Краљевића Марка, па да се тим браком савез и |
| ронила, патријарх, прекрстив се, у себи је неку молитву читао.{S} Новаку и Драгашу сузе су низ |
| те, жели с тобом у миру живити.{S} Теби је познато, да српски народ сада нема главе.{S} Царица |
| >— Знам шта мислиш — рече Милица — теби је он своју наклоност и љубав поклонио; то је све истин |
| аш за то.{S} Дакле Харалампије, на теби је ред да идеш Турцима, да понудиш Голубац султану Амур |
| от?{S} Ако се са Жигмундом сајузи, први је изложен најжешћем турском нападању. <pb n="363" /> П |
| а, а додуше њешто и право има, јер први је силеџија, а други, опет, гост, који код домаћина што |
| царица.</p> <p>Сва се деца узбуде, сви је почну тешити.</p> <p>— Не старај се, мајко, ништа, т |
| о исти Марко сече и бије.{S} Овај други је војвода Војновић — одговори Ђурађ.</p> <p>— Мило ми |
| ска и сјаја.{S} Но у бурном времену гди је сам Призрен опасности изложен био, царска породица, |
| јунака.</p> <p>У црној дворани на среди је велики округао стол, покривен црном чојом.{S} Над ст |
| тане, пође напред, отвори врата да види је л’ тко близу да се не би разговор чуо.</p> <p>Сејмен |
| p>Сад већ Бајазит мира нема док не види је ли Јусуф што свршио.</p> <pb n="295" /> <p>Наскоро Ј |
| гу да је деспот потпише.{S} У тој књизи је писано да је деспот од своје воље предао Београд.{S} |
| се Обилић и Бранковић не слажу и да ји је цар карати морао — рече Драгаш.</p> <p>— Ми смо већ |
| да непријатељ Србе обара.{S} Требало ји је саме себи оставити, па ће се они сами међу собом изг |
| интригама, били су одвећ вешти, зато ји је и за тај посао Бранковић и изабрао.</p> <p>Ђурађ Бра |
| стелин, лежали су у једној раки, јер ји је јуначка судба у слави једнакима учинила.</p> <p>Баја |
| Једренима велики диван, о теби и Србији је била ријеч, помамне паше гракташе над Србијом као вр |
| у радњи живота и владе.</p> <p>Јеремији је познат био уговор деспот-Стевана са Жигмундом, и да |
| дства турског као Стеван, а и одважнији је од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ на пријатељс |
| гмунду града издати.</p> <p>Харалампији је сад жао што се са војводама наједнако не дели, ’де ј |
| ралампије, игуман у Дечанима, а Пајсији је то доста, па баш ма то било не у Дечанима, него и у |
| ара Лазара, и међу овима најзнаменитији је био Марко Краљевић са својом браћом.</p> <p>Каогод у |
| ри зову се наши, а нијесу наши.{S} Чији је град, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни к |
| же управљати.{S} Кнез Лазар богзна чији је син.{S} Ако је Душанов, то није законит, ако је зако |
| во, сад надесно, већ не зна ни сам чији је.{S} Кад се пропада, нек пропада.{S} Но и то ти се мо |
| оштар поглед бацив на Харалампија, који је сад преобучен у калуђерске хаљине, јер су му делијск |
| луђера за обичног калуђера држала, који је мало понесташан, ал’ не би никад, мислила да би се њ |
| књига светог архиепископа Данила, који је сретније доба доживио, рођен у добу краља Милутина, |
| итар је био од оне феле служитеља, који је за добру реч, а особито за жут новац, и највећу тајн |
| е кључе као аманет деспот-Стевана, који је за то дао, да будеш штит хришћанства, обрана српског |
| бичају укопају.{S} Мурата султана, који је од руке Обилића пао, укопају на бојном пољу и доцниј |
| јај Високог Стевана, твог ’титора, који је у тебе свој аманет положио, да блисташ, да светлиш т |
| ану и спомену му султана Бајазита, који је цар-Лазара ћер Милеву за жену узео, и са тим и Србиј |
| такових примјера дворског живота, који је често и на цео народ од великог уплива био.</p> <p>Н |
| у, више се побојао од Јаблановића, који је имао бојазан, само у деоби да му што не отштрби, јер |
| стрићи по жељи и налогу свога оца, који је био уважен војвода код цара Лазара.{S} Патријарх га |
| Новак.</p> <p>— То ће бити Баоша, који је такођер обрекао доћи са зетском неком господом — реч |
| е син Вукашина, војводе Душановог, који је после убијеног цара Уроша себе за краља српског прог |
| ј смрти радовао.</p> <p>Сам Ђурађ, који је једва чекао час свог самовластија, први пут је у сво |
| писао монах хилендарски Пахомије, који је у Атонској гори тријест година, уз то и хрисовуље и |
| е.{S} Падне јој на ум Харалампије, који је могао све то чистије знати јер је близу патријарха б |
| .</p> <p>То је онај отац Леонтије, који је провео младост под цар-Лазаром, у блеску негда сјајн |
| ју и неки поморац именом Јанићије, који је био научен на смокве и неранже и на масна јела; па ј |
| о срце несретног младића.{S} Онај, који је срећан, ретко осећа туђу несрећу.</p> <p>Милева, зан |
| луђерство оставио? — запита Новак, који је знао да ће Петошко што смешно рећи, но није бранио н |
| ег срца мало коснуше.{S} Но Новак, који је то примјетио, хтеде својим важнијим реч’ма будалу за |
| имали добру накнаду са Београдом, који је сад њихов.{S} Жигмунд се каје сад што није дао Јерем |
| соношу с писмом, и с једним Грком, који је у лекарији био вешт, и још са поуздана јача два чове |
| им богом и архистратиком Михајлом, који је наше заставе у крвавим бојевима побједоносно од зама |
| — одговори Драгаш.</p> <p>Стеван, који је са тихим духом и смиреношћу Драгаша слушао, почне го |
| ш ли себе какав си — упадне Грман, који је имао намеру калуђера бранити.</p> <p>Кад су се јошт |
| ке иде.{S} И како не би он увиђао, који је видео и осећао славно доба Душаново, па сад — све се |
| же.{S} Да, Ферхад-паша је Петошко, који је у турском руву сачувао српско срце, а у души вјеру Х |
| им постати могао — упадне Петошко, који је њи’ов разговор слушао.</p> <p>— ’Ајде не булазни, бу |
| ече, рекао би није то тај Петошко, који је жив подсмех негда био.{S} Глас Петошка се у љутим бо |
| кад је пошао на Турке, кнез Лазар, који је сад пао, није се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега |
| о прохлађивати се — рекне калуђер, који је једнако браду са мантијом покривао да га не познаду. |
| етљиво се смешише.</p> <p>Калуђер, који је сам по себи врло добро знао да је он по себи смешна |
| Стевана, станује Ђурађ Бранковић, који је толико пута руку, оружје подигао против свог ујака, |
| <p>— Ја се клањам свевишњем богу, који је Алах, и његовом свијецу пророку Мухамеду, што сам се |
| ого посла.{S} Турци ћеду Жигмунду, који је уједно и мађарски краљ и њемачки цар, понудити мир, |
| клоности према Бранковићевом роду, који је и Лазару особито мио био.{S} Милица је све то знала, |
| народ гдешта, негли у свом народу, који је већ тако поцепан, удови тако покидани, разбачени, да |
| о је Светислав на оца Харалампију, који је као син војводе, место сабље изабрао камилавку.</p> |
| твом гледао је на оца Харалампију, који је такођер подсмешљив поглед на Петошка бацио, радујући |
| {S} Како да се не подвргне Лазару, који је српско обновљено царство утемељавати почео?</p> <p>И |
| ојег српског и арнаутског левенту, који је дошао да се потурчи.{S} Не може ли ко код куће да се |
| њему.{S} Будала зна све како дишу, који је какав, па сад једног реч’ма окресне, сад другог, и н |
| ећа настајала.{S} И сам патријарх, који је одвећ озбиљан био, показивао је на свом лицу неко за |
| је, осамдесетољетни красан старац, који је виђео српску славу и паденије.{S} Код њега је на пос |
| а војводу Војновића,<pb n="216" /> који је у једној бици против Турака код Новог Пазара пао.{S} |
| то благововјенство и смиреност.{S} Који је у својој младости у себи осећао свештенички дух, кој |
| ола убити, тај је више важио, нег’ који је књигу писао.{S} Петошко од детињства слаб, шпрљав, б |
| — То само мудри и трезни сањају, а који је на јави свагда луд и пијан, том тек у сну што трезно |
| нај треба да буде управитељ народа који је за то способан и ког сама нужда народна на престол д |
| а да имају за луду онаковог човека који је доста мудар да си могу дати казати од такве мудре лу |
| а не сматраше као сина цара Лазара који је владу насљедио, <pb n="315" /> но као сродника млађе |
| ој да се то пошље од турскога цара који је њеном оцу душманин био, но опет, потајно љубопитство |
| и већ се је знало за сваког госта који је какав.{S} Сваки је своју прилику себи уочио.</p> <p> |
| , већ син војводе Мирка Огризовића који је у боју код Скадра пао.{S} Мати оста удова, остаде јо |
| р.</p> <p>Улак, то је исти бимбаша који је пратио Харалампија од Новог Брда до Крушевца, душом |
| за најбољег војводу?</p> <p>— Оног који је најмудрији и најлукавији.{S} Ти велиш да су Угљеша, |
| у на Мађарску пребацити, и Београд који је у мађарским рукама олако освојити.{S} Ту је још и де |
| сам није био властелинског рода и који је покровитељ био чисте заслуге и јунаштва.</p> <p>Мили |
| богатији него и Хилендар, па сваки који је био богат, па се хтео покалуђерити, овамо је долазио |
| ће после смрти Марка свет увидети који је био прави бранитељ и пријатељ свога рода.{S} Име пра |
| са тим се онај први смех забунити који је на његов рабош друштву веселост улио.</p> <p>— Како |
| мач од Турака тек онај може носити који је Марков пријатељ, а ти си тај, без сумње; само те мол |
| в, па су уловили једног зеца; онај који је зеца у зуби држао хтео га је и прождрти, јер га је о |
| а својим оружоносцем и подворником који је на јастуку од кадиве носио кључе Голупца.{S} Ферхад- |
| е је то пропало са оним буздованом који је младог цара Уроша убио.{S} Зар што је Милица од Нема |
| изгубила, и да то принадлежи оном који је част српске војске онђе спасао.</p> <p>Шта је, дакле |
| морате мира тражити.{S} Тешко оном који је потучен, па од јачега мира тражи — одговори са гласо |
| сузама орошено показивало је румен који је пламом задат, танке усне стиснуте, канда задављују п |
| ским рукама.{S} Против Мађара, јер који је зажелио Београда и Голупца, зажелеће и Србије.</p> < |
| и, па су започињале такав разговор који је Новаку годио.</p> <p>— Камо сад они’ војвода, који с |
| роту излити.{S} После смрти, пак, сваки је увиђео шта су у њему изгубили.</p> <p>Красно га са’р |
| але, како је добро Турчином бити; сваки је мали султан, и већ на овом свету рајем се наслађава. |
| д самољубиви’ великаша страда.{S} Сваки је рад бити бољи, силнији од другога.{S} Народ за њима |
| у, туга нападне сваког Србина.{S} Сваки је волео и почитовао цара Лазара.{S} Сваки се надао да |
| за сваког госта који је какав.{S} Сваки је своју прилику себи уочио.</p> <p>Светислав шетао се |
| ле срца Стевановог и Ђурђевог.{S} Сваки је од њих сам себи у срце гледнуо и застидио се бар за |
| молитву, са Новаком се удаљи.{S} Сваки је гост себи опредељен конак имао.{S} Новак је јошт пон |
| S} И ваш Лазогли мораде пасти.{S} Сваки је од вас видео, да је бог Турцима наменуо победу и прв |
| ору сада налазе, није ни чудо.{S} Сваки је за себе друге планове ковао.{S} Па и на самим служит |
| одржали.</p> <p>— Али цара Душана сваки је морао слушати, нити је трпио ког упорног војводу — р |
| били и пред Турцима гласовити, па сваки је желио исте видети.{S} Њи’ово српско одело разликовал |
| неће!</p> <p>На ове речи Маркове сваки је сажаљиво лице показао; нико није ни речице прословио |
| спасти могло.{S} Но у тој забуни сваки је на свој рачун радио.</p> <p>А шта је Милева радила?< |
| гзна шта би већ био данас.{S} Бар сваки је калуђер казао да са мном нико није могао изићи на кр |
| јглавније питање.</p> <p>У савету сваки је очи своје на патријарха бацио.{S} После толике несре |
| гори над на себе узимала.</p> <p>Сваки је већ увидео да деспот неће дуго вући; сваки се бринуо |
| исти страни унутра пусте.</p> <p>Сваки је у помешаном чувству радости и страха чекао да види к |
| води кога и колико хоћеш.</p> <p>Сваки је калуђер хтео са Леонтијем одлазити.{S} Отац Леонтије |
| </p> <p>— Бре, ма’ни се ти њега, велики је то враг, не видиш га како изгледа, као да је већ ђав |
| и тако може бити лоше среће.{S} Велики је лис деспот, вели Ферхад-паша, свако парче земље, све |
| љи божијој и љубави народној.{S} Велики је терет који на себе примаш.{S} Судба једног народа у |
| ’рану и све што треба.</p> <p>— Велики је лис тај Вукогли, морамо на њ добро пазити.</p> <p>— |
| опет губим моје дијете.</p> <p>— Велики је то терет твоме срцу, зато и дошао сам да ти јавим, д |
| у наше руке.{S} А Вукогли-деспот велики је лис, кад чује да се Ново Брдо не предаје, ма како ће |
| другим старијим на срцу лежало, дворски је ред изискивао да докле су гости ту, весело мора бити |
| велику бригу.</p> <p>— А бога ти, да ли је често у двору Светислав?</p> <p>— Он често долази ов |
| Југовића, и остали’ сијасет.{S} Шта ли је још халовити Краљевић Марко коме пара у турској војс |
| ни, шта ће сад од Србије бити, желиш ли је спасти и како.{S} Говори искрено и језгровито, како |
| лости.</p> <p>Милица је била добра, али је била женска, и то од они’ женски’ којима се власт, с |
| рађ са пријатељством својим понуди, али је силан и горд, па неће да моли деспота.{S} Но покрај |
| није вам више у власти преиначити, али је она сад за вас пуна изгледа — одговори Харалампије.< |
| Он се поред Турака тукао и погинуо, али је зато ђе је само могао, заштићавао свог рода човека.{ |
| ао што сам ти унапред рекао.{S} Вукогли је задовољан, он се хвата за скут султану, покоран је, |
| алуђером поступали.</p> <p>Особито Јули је жао било што се тако из превиђења догодило и да је п |
| десили.{S} Као што знаш, у Чешкој земљи је раскол, тако као што је у Бугарској патаренски, и с |
| и партаје противне умирити.{S} У земљи је Ђурађ слабог имао изгледа да са својима може што про |
| ругивати да је потурченик, а овамо бољи је хришћанин од самопусне властеле, јест он је бољи, на |
| а? — запита га Новак.</p> <p>— Друга ми је рана на срцу.{S} По несрећи, кад сам се зими родио и |
| Но знаш и за Ферхад-пашу одавна, да ми је пријатељ.{S} Штогод Ферхад-паша уради, све се то код |
| исира.{S} Чујем од неког бегунца, да ми је жена у Дринопољу.{S} Хајд’ онамо.{S} Она је већ била |
| вољео Вукоглију у шаке добити.{S} Да ми је тестир, живог би га одерао, те би и остала Србија по |
| од свој буде бранио, поштоваћу га да ми је буди каков душманин.{S} Марко ће и у душманину свом |
| мда ми је унук, опет морам изрећи да ми је несносан.{S} У свом личном значају нема ништа од цар |
| > <p>— И ја волем Светислава, као да ми је син, али шта помаже.{S} Прво, он је само једног војв |
| Харалампије на нашој страни, него да ми је ко поклонио нови’ десет ’иљада војника.{S} Све ти то |
| ј ми, драга Русно, тај Ђурађ, премда ми је унук, опет морам изрећи да ми је несносан.{S} У свом |
| код победитеља Турчина важнији, онда ми је лак рачун са Стеваном.{S} Мој поздрав Русни.</p> <p> |
| него пређашњу, ваша присутност улила ми је бодрост и тишину.{S} О, да ми само јошт ови дани сре |
| једног доброг пријатеља, којег жена ми је све додавала што сам желио и што је само могућно бил |
| таним.{S} Имао сам нешто и новца, па ми је зато и пут отворен био.{S} Једна убога удовица имала |
| ажу да сам се у цичој зими родио, па ми је глава презебла, и имам рану у мозгу.{S} Моја мати, с |
| свету лутао, турски добро научио, па ми је све лако за руком ишло.{S} Учио сам ја доста и науке |
| м у царском двору лудак био.{S} Душа ми је остала иста, која род свој љуби, а та ми и тијело кр |
| има и нешто добра.{S} Ти знаш какав ми је душман Исак-паша.{S} Но знаш и за Ферхад-пашу одавна |
| вој кожи, и то задуго.{S} После, кад ми је један добар богобојажљив калуђер очитао молитву, нес |
| рци ме одма’ отпусте да могу ићи куд ми је драго.</p> <p>После ови’ речи Петошко заиште мало ви |
| какова кукавица показати.{S} Но све ми је већ додијало.{S} Сад само тражим где ћу као прави ју |
| Београд ћу им сам предати, но бриге ми је за Голубац.</p> <p>— Све им треба по уговору предати |
| ма, и да га с војском нападнемо, ’де ми је сад војске кад се тек сад са свију страна прикупљава |
| прави Турчин, само једног знам који ми је невидимом руком свуда помагао, ђе је могао.</p> <p>П |
| — Гори је потурица од Турчина; сваки ми је више зла нанео него прави Турчин, само једног знам к |
| ој посао био.{S} Виђао те нисам, али ми је до ушију допрло да си код Турака.{S} Та приповедај м |
| тријарх цариградски нема снаге, а ни ми је немамо; па гле Босне, колико су већ из нашег стада о |
| у кнегињицу, најпре, молим те, рјеци ми је л’ што у ствари?</p> <p>Деспот мало промислив одгова |
| а једним адумом који харем чува, тај ми је све казивао како се онде живи.</p> <p>— Па реци ми к |
| ов роб, највећем султану.{S} Но, нек ми је тестир, слободе, коју запитати — рече узбуђен поклис |
| д Срба каже, кад кога мрзим и душман ми је, волијем у Турке нег’ душману служити, ма био Србин. |
| вој закон каља и човеку шкоди.{S} Он ми је све овде.{S} Моја браћа и родови нису уз мене толико |
| аним народом гонили.{S} Штавише, жао ми је што се и сад још међу вама налазим.{S} Знам да ћу и |
| ио и не мого’ више заспати.{S} Мисао ми је све на Косову била; желео би’ најновије гласове одан |
| едити.</p> <pb n="285" /> <p>— Драго ми је, Краљевићу, што те упозна’; кад се кући вратим, каза |
| јеси ли рад гостију?</p> <p>— Драго ми је, ево овамо мало да се одморите — рече Харалампије, п |
| је то зло и блажени деспот, и пружио ми је као свом нећаку братску руку да народа ради све смут |
| ти најнужније не искажем.{S} Поручио ми је Ферхад-паша, Петошко, да се велики диван спрема у Је |
| ече при уласку Јерина.</p> <p>— Како ми је чудно сада у Београду.{S} Тако ми је дуго вријеме.{S |
| м моју Цвету.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Но она, кад ме опази, окрене леђа.{S} То ми |
| ал’ после с тим располагати ћу како ми је воља — рече озбиљнијим гласом Ферхад-паша.</p> <p>— |
| шао у руке Жигмунду.{S} Да знаш како ми је било кад сам морао Београд предати.{S} Још и сад леж |
| како сам за ово вријеме кукала, тако ми је дошло канда су ми ове дворане тамница.{S} Ови двори |
| е бих ову ноћ могла преспавати, тако ми је нешто тешко било.</p> <p>— Нами је баш драго, одгово |
| ми је чудно сада у Београду.{S} Тако ми је дуго вријеме.{S} Радо би’ гледао ван, и кад поглед б |
| овић — одговори Ђурађ.</p> <p>— Мило ми је такве делије видети.</p> <p>— Ово је Хасан-паша из д |
| ’ вам неће рђаво бити.</p> <p>— Мило ми је што видим синове кнеза Гргура.{S} Гргур је био мој п |
| , тако је, честити пашо, па баш мило ми је што тако српски збориш, нијеси л’ и ти био негда хри |
| тово већ ни на што не зидам.{S} Само ми је јошт то једно утеха, што сам каткад у стању Турке уз |
| е већ на овај живот навикао.{S} Само ми је жао моји’ добри’ другова, као што ми је био један, Ђ |
| ободан.{S} За народ, ма и пропао, то ми је бар исцјеленије моје душе.</p> <p>Тек што деспот то |
| свима у очи падају.</p> <p>— Но, то ми је драго.{S} А познајеш ли изближе Светислава.</p> <p>— |
| т Србију сатрти не може, јер познато ми је да је у Караманији буна, као што и сам знаш, и онђе |
| и много шта имам њему захвалити, што ми је за руком пошло.{S} Он је код Голупца Мађаре отиснуо, |
| је његова жеља мени заповијест, што ми је сад чинити? — из дубљине раздражена срца изрече десп |
| "485" /> пошао да узмем Голубац, што ми је било у памети силно сам хитио да Голубац прије задоб |
| ” — ил’ ћу жртвовати себе, и све што ми је мило и драго.</p> <p>— А ти, Облачино Раде, сабљо мо |
| на се лудачко руво, говорио сам што ми је на срцу, а будалама и слијепим гусларима све је слоб |
| Другог мача не потребујем, осим што ми је јошт од оца остао; тај ће ме до гроба служити; па и |
| је жао моји’ добри’ другова, као што ми је био један, Ђурађ Бранковић.{S} Он, премда је млађи о |
| енова, војвода Облачина Раде, познат ми је.{S} Давно беше.{S} Још се у пернатости познају некад |
| борби међу смрћу и животом.{S} Јошт ми је једне жеље, и то је, да се ти, деспоте, поткријепиш, |
| аковим знатним делом.{S} И твој отац ми је на путу, као год и Милица; но исповедам да ако народ |
| ио?</p> <pb n="256" /> <p>— Мој отац ми је казао да је сад јошт најбоље у калуђерству; решителн |
| ј вас владаћеду ваши пријатељи.{S} Вами је чинити то, што вам Пајсије казао буде, и нипошто се |
| о ми је нешто тешко било.</p> <p>— Нами је баш драго, одговори патријарх, но још ћемо радоснији |
| у своју снагу, душом је клонуо; на нами је да се народ опет уздигне, да га вуци не разнесу.{S} |
| ти, па ће је тако и нестати.{S} На нами је нека проклетиња.{S} Матица је давно из наших ројева |
| ве.</p> <p>— Мачва ти је отворена, узми је, треба ти Београд за наслон, ево ти предајем Београд |
| едно хришћанско дијете спасла.{S} Прими је и брани с њоме род.</p> <p>— Примам је, а ево теби м |
| 10" /> и одсад неће бити добро.{S} Мени је жао доброг цара, ал’ не једанпут сам му већ саветова |
| од дивана су ми нешто омрзнути, а мени је доста и један пријан, такав као што си ти.{S} Извади |
| Београду, у Србији стран.</p> <p>Јерини је дуго време.{S} Иде у цркву, чита зборник, моли се бо |
| .{S} Ако ти је две сабље млого, поклони је другом.</p> <p>— Отпасан и једанпут поклоњени мач не |
| о у насљедство деспот Стеван, и поклони је манастиру Студеници, и књигу Светог писма Стеван је |
| ог дана Голубац предати.</p> <p>Розгоњи је за то да се ни тај рок не допусти, ал’ Жигмунд допуш |
| у нужди као брат помогао?</p> <p>— Гори је потурица од Турчина; сваки ми је више зла нанео него |
| би на Лазареву суботу врбицу пружам, ти је прими и погледа ме па о Цвети, па о Христовом васкрс |
| у за Мачву и градове.</p> <p>— Мачва ти је отворена, узми је, треба ти Београд за наслон, ево т |
| о доцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је већ владичество у џепу — рече Јеремија.</p> <p>— Е, |
| дао, ни теби самом, да ми не каза да ти је био побратим.</p> <p>— А тко ти донесе тај глас, зар |
| граорасти’ очију Српкиња, коју и да ти је душманка, волети мораш.{S} Турци могу ли се само доч |
| некадашње јуначке клице.{S} Држим да ти је, деспоте, веран слуга, зато си га и довео.{S} Велики |
| аља служи.{S} Да ли ти је познато да ти је који од њи’ у нужди као брат помогао?</p> <p>— Гори |
| већином бимбашом откупљено, и ваљда ти је и предато.{S} Од мене, пак, добићеш хаљаду дуката на |
| у корист неусипно радила.{S} Партаја ти је већа нег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не трпи брата |
| чити дали.{S} Ово само рекох, а воља ти је, као год и глава моја на заповести.{S} Ја ћу све учи |
| <p>— Лако је теби, ти се одмолиш, па ти је душа лака, ал како ћемо ми јадни на други свет — одг |
| ба оцу образ осветлати.{S} Прапрађед ти је био војвода Гребострек, па и потомци му неће лошији |
| на Петошков разговор.</p> <p>— А где ти је, бога ти, друга рана? — запита га Новак.</p> <p>— Др |
| римаш.{S} Судба једног народа у руке ти је положена.{S} Мене је тај терет оборио.{S} Ако нисам |
| усила си царску благонаклоност, који ти је стару бољу са разним одличијама изгладио.{S} Но од с |
| Турака млого Србаља служи.{S} Да ли ти је познато да ти је који од њи’ у нужди као брат помога |
| јим гласом Ферхад-паша.</p> <p>— Нек ти је како ти драго, само гледај при делби да ме Јеремија |
| еља нема.{S} Знам твоју тугу.{S} Жао ти је за Мачвом и Београдом, то је судба.{S} Мораш се јој |
| ише ми важи него сто поклона.{S} Ако ти је две сабље млого, поклони је другом.</p> <p>— Отпасан |
| а си ти продао Мачву и Београд, јако ти је киван, шта зна пук за деспот-Стевана уговоре са Жигм |
| калуђера оставити.</p> <p>— Па како ти је било кад си био калуђер, и како си калуђерство остав |
| јер је то жеља свих Турака.{S} Само ти је ту од помоћи био Сириџа-паша, <pb n="537" /> на чију |
| и желите.</p> <p>— Шта ми желимо, то ти је познато, цјео свјет да потурчимо.{S} Да срушимо Вуко |
| р ти је дао удовољства због тога што ти је Мара у Бранковићевом браку претпостављена била и гле |
| ијеч, а не као код ђаура, говори што ти је на срцу.</p> <p>— Е сад видим да сам на правог човек |
| роти’ деспота подигао, онда, као што ти је познато, Турци дубље у вашу земљу упадну, и понесу с |
| баш најблагородније поступао. — Цар ти је дао удовољства због тога што ти је Мара у Бранковиће |
| ко Харалампије попне се на коња, јахати је још као искушеник научио, и отпутује.</p> <milestone |
| био је двадесетољетни младић.{S} Памети је био одвећ отворене.{S} Стасом својим све је вршњаке |
| дионицом јако димећи смех свој задавити је морао, јер то „от јуности“ нешто претерано таласајућ |
| било међу њима никакви’ сплетака, нити је ко на кога хулио нити кога оклеветавао.{S} У празним |
| м насљеднику.{S} Деспот деце нема, нити је надежде да ће имати; поред тога костобоља га силно м |
| ара Душана сваки је морао слушати, нити је трпио ког упорног војводу — рече Петошко.</p> <p>— К |
| урађ је сам кадар народ заштитити, нити је тако близу сродства турског као Стеван, а и одважниј |
| ке душе; велики духови.{S} Такових нити је било млого на свету, нити их и сада млого има.</p> < |
| Он је родом из Приштине.{S} У младости је био војник под царем Душаном, пошто је доцније ослеп |
| ишћанима као глава служи.{S} Млого пути је он у свом огорчењу Турке оставио, и своје Србе проти |
| осио!</p> <p>— Али, драги мој, моја кћи је већ намењена младом Светиславу, сину Новака војводе. |
| а му Стевана, па Вукова партаја, будући је сама по себи слаба, нити може за Вука што произвести |
| су му приписивали тај поступак, будући је с тим спасао једну част војске, када већ и онако поб |
| срцу носио је жељу за владом, па будући је млого добри’ својства у себи имао, зато му је и парт |
| /> имао је одвећ добар глас, али будући је осим тога и уз тамбуру врло добро певао, з’ото кад ј |
| д мене са тетивом играла, додиркивајући је својим нежним прстима, а очи к земљи обарајући.{S} Н |
| оро готови бити, јер Јерини деспотовици је у Београду дуго време и мучан живот.{S} Часи су јој |
| еду односио, хитро сабрав мисли, царици је говорила:</p> <p>— Истина, светла царице, није лошиј |
| и благо, потукли се међу собом, најјачи је однијео све, а тога су опет ђаурски разбојници убили |
| не треба да ти зборим.</p> <p>Ове речи је Леонтије узбуђеном душом изговорио, па умуче.</p> <p |
| готов полазити, на коња!{S} Задње речи је узвикнуо Јеремија.</p> <p>— Дакле скупа ћемо у манас |
| своју крв не штедите.</p> <p>Задње речи је Леонтије нешто оштрије изрекао, канда се хтео такнут |
| нека разбибрига.</p> <p>Истина, у Жичи је млого смутније изгледало; овде, опет, било је све ве |
| ца себи задобио.{S} Међу осталима у очи је падао још отац Леонтије и отац Харалампије, калуђери |
| } Султан прослови:</p> <p>— Дакле, овај је млади бег — показујући на младог Бранковића — син Ву |
| тасја.{S} На први поглед рекао би, овај је рођен за владара.{S} А какве су војводе?{S} Не знаш |
| рављати кадра, нити пак Стеван.{S} Овај је млад, она је женска глава.{S} Ту треба да је човек к |
| це усхићавају, а не само љубав.{S} Онај је најсрећнији ког млоге ствари не усхићавају.{S} Онај |
| ког млоге ствари не усхићавају.{S} Онај је најсрећнији, који далеко од тих усхитителних ствари |
| и гласове.{S} Ако падне Ново Брдо, крај је Ђурђевом господству, и онда ћеду Турци подићи опет н |
| гријехе признаје, а који признаје, тај је покајник, и бољему греди.{S} Јест, ја сам био грјешн |
| о си градове предао.{S} Даљи савез, тај је био на срећи ил’ несрећи зидан.{S} На срећи, ако Маџ |
| е могао песницом у чело вола убити, тај је више важио, нег’ који је књигу писао.{S} Петошко од |
| пре, како онамо стигнеш, Исак-паши, тај је љути душман Ђурђа, тај ће ти ићи наруку како дође ст |
| и се од великаша турчити није хтео, тај је морао гинути ил’ к деспоту бегати.{S} Тако част једн |
| ма слави божијој покалуђерити хтео, тај је само Пахомија тражио.{S} И доиста, красно је било ви |
| еликаша.{S} Који се ту покалуђерио, тај је морао вишег покровитељства имати, јер су Дечани као |
| } Коме је испред очију свет одузет, тај је од свију људи најнесретнији.{S} Благо и господство н |
| дала, да му пара није било наћи.{S} Тај је сваког дирнуо, и мене ујео за срце.{S} Ја га нијесам |
| >— А како са Јаблановићем.</p> <p>— Тај је ипак кнежевиће предао Јеремији, који су код њега тра |
| жао народа?</p> <p>— Какав народ, и тај је већ искварен, сад га вуку налево, сад надесно, већ н |
| ти, завешћеду браћу у деобу, тај обичај је већ заведен после Косова, и Вук Бранковић се делио б |
| о, само што није споменула о том да јој је обећао Бранковића покорити.</p> <p>— Турчин — рече ц |
| {S} И сама присустност Марина тешка јој је била.{S} Она се у првој мисли сетила да Мара није до |
| е једнако са Обилићем кошка, ... па јој је, кажу, страх јошт какав ће крај имати овај рат.</p> |
| ченица, и у ропству осрамоћена, шта јој је било друго чинити, нег’ опет у стару веру, па своје |
| </p> <p>Милица им све представи шта јој је Бајазит поручио, само што није споменула о том да јо |
| атријарх на то рећи?</p> <p>Највећа јој је била брига Милеву за ту ствар преправити, али како?< |
| арвара шта ће са оцом Теофаном, кад јој је он једина разбибрига у невеселом манастиру, и што пр |
| дашњошћу борила и смешавала.{S} Сад јој је долазило на памет како ће њој без Светислава тешко б |
| ј се чинило да добро бити неће, све јој је тако долазило као да цео терет на њено срце пада.{S} |
| сузе рони, но не противи се!{S} Жао јој је, ал’ та жалост не задржава.{S} Само брже с њом, да ј |
| етољетни син, Милан Војновић, остао јој је за утеху и сад се налазио у стану Лазаревом.{S} Лаза |
| Е наравно да воли Светислава, јербо јој је овај често пред очима, па се зна у женским забавама, |
| pb n="246" /> с њим нашалила, јербо јој је пребацио како је на црвеног калуђера гледала, и то ј |
| апајало, али како га не види, а оно јој је долазило и друго којешта у главу.</p> <p>Светислав ј |
| еселом манастиру, и што проживи, то јој је све.{S} И млађи су волели оца Теофана, и они су га о |
| кву, чита зборник, моли се богу, то јој је једина утеха.{S} Крик војника, глас трубе, све су то |
| војој шетњи није све ни слушала што јој је Русна о красоти овог предела говорила, јер јој се др |
| поклон’ма обрадовала.{S} Ова радост јој је била први ударац њене невиности.{S} Од овог магновењ |
| редњег века мало одмакла, и старост јој је већ предстојала, но слика јој опет изражаваше неку љ |
| Мусе курталисати; а друго, деци својој је желио пријатеља стећи.</p> <p>Деспот је дошао под ви |
| е.</p> <p>Јеремија има повељу, на којој је подвезан деспот-Стеван и Ђурађ, но на тој повељи ниј |
| која га је такође радо видела, и којој је јошт жао било што је Мара кнегиња супруга Бранковића |
| задовољити се, нег’ после руку у којој је залогај пружати за другим залогајем, па да први из р |
| вству свом љуборевњивом постала.{S} Њој је пријатељски говор калуђера јошт у почетку на срце па |
| је једнако храбрио и наговарао.{S} Њој је све врило у глави: како Турчину да да кћер?</p> <p>— |
| ше?</p> <p>То је све истина.{S} Али њој је, као и другима, уливена наклоност и прам други’ ства |
| ост себи опредељен конак имао.{S} Новак је јошт понешто са патријархом насамо говорио, па се и |
| почео је друге врсте разговор.{S} Новак је био највећи приврженик породице цара Лазара, па је з |
| у шали које у озбиљности.</p> <p>Новак је одма’ посјетио патријарха у намери да се поред јутре |
| јако се коснуше срца деспота.{S} Тежак је по деспота излазак, почетак и крај.{S} Да није у њем |
| лицу Јеремији како је узбуђен.{S} Улак је, додуше ту, — мисли се Јеремија, — ал’ ’де је турска |
| заплашено Јеремија.</p> <p>— Твој улак је у ђаурском манастиру код ваше Богородице, недалеко о |
| </p> <p>Војници воде улака.</p> <p>Улак је већ пред Јеремијом.</p> <p>Јеремија како види улака, |
| ора, и легне да спава.</p> <p>Леп санак је боравио и сневао о патријаршији, о вакуфима.</p> </d |
| ко се деспот у битку није упустио, знак је да је своју судбу шакама Жигмунда сасвим поверио, а |
| а посада, и нема се ничега бојати, ипак је <pb n="504" /> предострожна.{S} Чули су Мађари да де |
| пских властелина, писао, и цео свој век је у том провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ он воле о |
| ао нешто што други не имају.{S} И човек је као животиња.{S} Једна животиња има рог, друга оштре |
| ластелин... баш добро.{S} Никодиме, нек је све у реду, кажи Јули да јела буду добро слана.</p> |
| га.{S} Нићифор нек иде у Трапезунт, нек је све спремно, сутра нек одлази, а ја идем у народ.{S} |
| т већи белај починити.{S} Међу нама нек је изречено да се после отклоњене опасности одма’ и про |
| Вами, дјеобеницима о откупу Голупца нек је ова осуда.{S} Издајицама рода, народа главе имаду се |
| , унапријед пијем наздравицу, којој нек је ово приказ.</p> <p>Ферхад испије, тако исто и остали |
| тиче Лазара и његове породице, цару нек је лака земља, ал’ тек то не може се допустити да његов |
| адским кулама вију се црне заставе, тек је шест недеља од Стеванове смрти, баш парастос се у цр |
| слушати, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек је чело намрштио, и даде знак да би добро било да се Пе |
| аралампије отишао је у манастир, па тек је оданде к Русни често одлазио, и с њом нове замке пле |
| /p> <pb n="469" /> <p>Деспот Ђурађ, док је битка трајала, стајао је у заклону свог места непоми |
| .{S} Не брини се, дакле, мила душо, док је Ђурђа, ти си садруг моје госпоштине.{S} Ако су нам з |
| обра учинио.{S} Тако је то у свету; док је ко силан, док стачи давати и поклањати, цео свет му |
| властела од народа робље прави.{S} Док је Турчина, онђе је њему за род мјеста.{S} Но сад већ з |
| и српски великаши главе дигнути.{S} Док је било кнеза Лазара, нисам могао због њега, сад опет н |
| стане сам свију Турака султаном.{S} Док је међу њима рат трајао, донде је деспот устројавао сво |
| јој на памет шта се с њом стало.{S} Док је цар у животу био, све је у великој слави примала, са |
| риградски’.</l> <l>То ће с’ причат’ док је бјела свјета</l> <l>Како Србљи Грке побједише.</l> < |
| цркве, која и слабима снагу даје, а док је цркве, душман неће искоренит’ Душанове потомке.</p> |
| рима, Мађари се са Србијом бране, и док је Србије, Турци не могу у Мађарску продерати.{S} Но те |
| м царству паметан турски паша.{S} И док је српски народ сретни био, Петошко је био несретна, ру |
| а.{S} Ако су Срби с Мађарима, Турци док је Смедерева не могу упадати у равнице Баната, пљачкати |
| какав би тај други био, а овако бар док је владао, владао је честито и славно.{S} И ми се сад у |
| е оданде опет повратити морала, јер док је деспот још са читавом војском ту, а не зна се колика |
| ив остао спомен силног цара,</l> <l>Док је свјета, докле српство живи!</l> <l>Од мен’ пјесма, а |
| ргусовац, те ослободе Ђурђа.</p> <p>Док је Ђурађ у тамници седио, деспот је имао времена ред у |
| да Србин повише Хасана има.</p> <p>Док је Марко ово говорио, донде је Хасан донео једну красну |
| а ћу када се већ тако збило.</p> <p>Док је Петошко све то говорио, гости су се слатко смејали, |
| намеравали у срце Србије продрети, Вук је пре Турака једну добро укрепљену тачку заузео, Турке |
| против Турака, нити против Вука.{S} Вук је јаку војску скупио, која да се са Стеваном сајузи, м |
| арско лице у свему умерити моћи.{S} Вук је врло искусан војвода, а Милош је страшна јуначина; п |
| што више власти на се привуче.{S} И Вук је, истина, властољубив, али његово властољубије корисн |
| и војвода без војске имала.</p> <p>Вук је одма’ намерио добру прилику за себе употребити и то |
| а би знао чега ће се држати.</p> <p>Вук је горд био да се покори Милици и њеним синовима; ал’ о |
| из чистог уверења изговорио, и радознал је шта ће на то Леонтије рећи.</p> <p>Леонтије с’ватио |
| су ритери запада стрепили, кога престол је био драгоцјен, какови ни Трајан ни цар Пријамос није |
| а је реч деспотова.</p> <p>— Непријатељ је Србију опасао.{S} Крушевац је у турским рукама, села |
| рхад-паша је сад Петошко, Србин, и каиљ је са својима својски да проведе.</p> <p>Залажу се ваља |
| отиве, па их попале.</p> <p>— А тко вам је сад шејкулислам, патријар’.</p> <p>— Нема, упражњена |
| с дао ваш ујак, Ђурађ Бранковић, то вам је већ познато, сад он градове Жигмунду предаје, но Јер |
| наци, ви стубови Србије!{S} Познато вам је како српски народ од косовске битке страда.{S} Сила |
| и све да потурче.</p> <p>— Познато вам је да је деспот Стеван лане са Жигмундом, угарским краљ |
| је и брани с њоме род.</p> <p>— Примам је, а ево теби моје сабље, ал’ аманет ти, да исту у срп |
| је.{S} Пе’ар испију.</p> <p>— Е, да нам је сад ту бар Харалампије, да нас исповједи и причести |
| сте сви створени да нас муче.{S} Да нам је свјетлости и слободе, такав као ти не би нам ни паст |
| деспоте?</p> <p>— Добро би било да нам је Голубац у рукама, ал’ колико познајем Јеремију, град |
| јелити та трта.</p> <p>— Та само да нам је за руком испало, лако би ми са калуђером. </p> <p>— |
| и буди ко други.{S} Помисли само да нам је војска на Косову пропала, Вук нас напаствује, а Баја |
| Мађара без помоћи падише, а велика нам је помоћ кад Вукогли с нами држи.{S} Па Вукогли хоће да |
| а бити и ’ришћански заробљеника, па нам је дужност о’ђе нагледати их, охрабрити, ако је могуће |
| и смо млого о властелину Прибцу, па нам је и у жалости нашој утеха, кад чујемо нашег пријатеља. |
| то.</p> <p>— Видиш, кћери моја, шта нам је послао турски цар Бајазит.{S} О, он је наш садашњи п |
| м породицом отклонити.</p> <p>— Шта нам је сад чинити, Сулејмане? — запита Бајазит.</p> <p>— Ка |
| лине или војводе давале.{S} Ево шта нам је ползовало што су нам деца удата за Вука и Обилића.{S |
| знатнију штету били нанели, но шта нам је до туђе штете кад нисмо сигурни да се може с тим поб |
| Но мене старца све то боле.{S} Где нам је Солун, где Дринопољ, камо нам море, камо река Марица |
| па шта се од српства учини.{S} Где нам је Марица, где је Солун, где је Призрен и Приштина?{S} |
| е, свјетлости не можемо добити, ’ђе нам је бар слободе, а подведено непоштење не требујемо.{S} |
| ено опет задобити, али засад нуждан нам је мир, да се мало поткрепимо.{S} Да би овај мир сталан |
| своју душу окаљати неће.{S} Кратко нам је време, а много се има извршивати.{S} Виђе ли, деспот |
| орамо имати у рукама Голубац.{S} То нам је најглавнији посао и по уговору.{S} На то смо се упра |
| , кренули би се пут Крушевца, за то нам је војске мало, шта је то тријест тисућа, а Турци су у |
| Ферхад.</p> <p>— Све што имамо, што нам је најмилије, најсвијетије жртвоваћемо за народ — рече |
| , та више амо долећети неће, но што нам је сад чинити? — рече забринуто Јаблановић.</p> <p>— Са |
| веселе са својим хуријама.{S} Алах нам је дао силу, па све можемо.</p> <p>Харалампије, кад је |
| ил’ се морате сви покорити.{S} Алах нам је дао сабљу у руке, и изрекао је, освојите свијет, и п |
| м он нас овђе потражити.{S} Голубац нам је од преке нужде.{S} Потражимо ми њих.{S} Сад би најбо |
| же пред град са Јеремијом, Јеремија сам је хтео да иде у град и донесе градске кључе, но Ферхад |
| би у земљу пред њом поникле.{S} Кад сам је први пут добро уочио, по други пут не смедох скоро н |
| {S} Учио сам ја доста и науке, но нисам је могао на ползу употребити, јер нисам био ни племић н |
| на поздрав и поклоњење. </p> <p>Јеврем је био осамдесетољетни старац.{S} Он је већу част свога |
| и се смеју, на ’асну вуку.{S} Какова им је код куће забава?{S} Пси и помешана деца.{S} Ако је к |
| {S} Турака је било као мрави.{S} Сва им је војска из Европе и Азије ту била.{S} Зачне страховит |
| кожним гривним јастучић’ма, подлога им је чиста трава и земља, коју ће деспот наскоро изгубити |
| е испало било, бог зна; доста то, да им је деспот и сад доста помогао.</p> <p>Било их је, који |
| арији нису дали на себи приметити да им је калуђер смешан, опет и они, поред млађи’ који су се |
| већ Мађари Београд имају, па још да им је Голупца, онда је још теже владати у Србији нег’ покр |
| рицу да се последњем приљубе, премда им је цар покојни млого добра учинио.{S} Тако је то у свет |
| е, сад имају Мачву и Београд, Србија им је отворена, само Голубац за Турке на ограшју стоји.{S} |
| Они се међу собом разговарају; свака им је реч тако жалосна, као најжалоснији гусала звук.</p> |
| са Турцима војевати, као ми, војска им је које млада које шарена, а засад нијесу могли бујност |
| дићи против Ђурђа?{S} Преци, родбина им је у том пут показала.</p> <p>У оно доба био је обичај |
| и Харалампије и Радосав.</p> <p>Кад им је бимбаша сабље отпасати дао, Јеремија горко уздану, Ј |
| ки’ великаша у шали пецкати, и такве им је истине казао да су се тек разгледали и тек смехом св |
| Русна са калуђером договарала и све им је на то тежило да се Бранковић осили.</p> <p>Наједанпу |
| да се лако разберу, глас Ферхад-паше им је познат, ал’ не знаду ’де су га чули.{S} Харалампији |
| Бајазитове, мало нос покуње.{S} Више им је лежало о српском пријатељству нег’ икада.{S} Бура се |
| >И кнежевићи, мада су сљепи, јуначко им је срце и силна снага у мишицама, би скотског стражара |
| ане, а кад се мора предати, свеједно им је дошао ли град у турске ил’ друге руке.{S} И Јабланов |
| миреност, а јошт мање, кад сврше што им је по дужности, да руке прекрсте.{S} Свагда су они у по |
| рене им стране и котарја чувају, јер им је већ деспот унапред налог издао да се од трпезе одмах |
| ђауре, рећи ће ми Исак-паша, кешмет им је био тај, да кад су добили благо, потукли се међу соб |
| ан татарски.{S} После победе, деспот им је са својим Србима на путу стајао, што нису могли целу |
| ад су Грци чули само име Угљеша, већ им је било доста.{S} Па војвода Жарко, па тада млад још кн |
| } Они подбадају Вукоглију, и ето већ им је предао Београд и Мачву.{S} Па Мађаре потпомаже римпа |
| м и сребром искићене доламе, о врату им је скупоцен накит висио, на глави низак калпак са перја |
| Благополучије српског стада на срцу им је лежало, па су се једнако о судби свог народа бринули |
| мо Харалампије трепавице уздиже, сасвим је задовољан својим стањем, и држи да му награда неће ф |
| војника и морнара, једном речи, сасвим је онда други живот био.</p> <p>Ђурађ, у палати Палеоло |
| мори, благо и живот, јер једно с другим је спојено.{S} Живи за благо, а благо му за живот треба |
| је лош.{S} То је старо јунаштво, којим је негда са деспотом код Искре главе турске рубио.{S} М |
| им истим путем ће ми до руке доћи којим је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми сада не имамо ни онако н |
| да господари.{S} Стари Новак сад за тим је да нову војску скупи; но када ће је скупити кад ето |
| е изрекао: „По Ђурђа! по Ђурђа!“ Са тим је хтјео рећи:{S} Слушајте Ђурђа место мене, нека он ру |
| <p>— Јер, који није хтео слушати, с тим је кратак рачун правио; на други свет, или у Гургусовач |
| не предао се Турчину у наручје, а затим је српски народ турском ножу привукао.{S} Он је своју ц |
| рбију.</p> <p>Ето, сад се Ђурђу, за чим је тежио, испунило.</p> <p>Но да видим шта ће без Стева |
| сретан, па ни сада.{S} За другим нечим је тежио, не за турским благом и саном.{S} Он је свој р |
| ба од заманде било.{S} Па зла коб собом је донела да један противник другога не може да преломи |
| ачки.{S} Ту стиже и кнез Завиша, главом је све надмашио, рикну као лав и своје у ред и нови бој |
| а провале бедема.{S} Сам Жигмунд главом је ту, Розгоњи до њега, на једном вису, разгледају.{S} |
| оше се да виде силу Тамерланову, а овом је све то мало.{S} Дервиши, калуђери, инђијски брамини |
| јако зачудила.{S} Тек у двору Душановом је таково <pb n="297" /> што видела.{S} Биљензуке, разн |
| в, и тако чини како Исус заповеда, свом је у невољи друг, искупљује потајно робље из сужанства, |
| му са Стеваном слагати.{S} Један другом је на путу стајао.{S} Да није било Ђурђа, Стеван, по св |
| има предати мора.</p> <p>Под Ново Брдом је и сам султан Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и |
| вода Богдан.</p> <p>— Јест, над Србијом је са свију страна небо натуштено, с једне стране Турчи |
| еђу њима отправљао је Ферхард-паша, ком је султан све своје поверење поклонио.</p> <p>Султан је |
| еру, ја се подвргну.</p> <p>Деспот, ком је битка код Искре ’де се Јеремија одликовао, у вечитој |
| а парченце светог дрвеног крста, на ком је Спаситељ страдао, свети спомен крстоносне <pb n="377 |
| им забавама, а Војновић је јуначина ком је забава тек коњ, мач и копље, па прежесток изгледа.</ |
| n="304" /> у мислима тражио је оног ком Је првом у главу дошло његове љубезне Милеве лишити га. |
| и то онда чује кад онај није онђе о ком је говор, а господа хоће да се оговарају ка’ и други, а |
| Крушевцу задржавати.</p> <p>Двор, у ком је сад Милица обитавала, једно старо но пространо здани |
| ремија ишчекује Турчина, тог сатану ком је већ душу продао.</p> <p>Лошонци из сатаниног грла си |
| атријарха, Новака и оца Леонтија сваком је већ то познато било.{S} Није ни чудо.{S} У двору, ка |
| д преда било ма коме.{S} У нужди сваком је прво право за се побринути се.{S} Тако мисли отац Па |
| оиста, Јеремија не би одржао реч, лаком је, бацио би калуђеру кост.{S} Како би се као војвода и |
| вог народа.{S} Његовом кривицом потоком је лила српска крв.{S} Не један се Србин због њега, јер |
| ска силнога Душана.</l> <l>Пред војском је цар Душане силни</l> <l>За њим језди Угљеша војвода, |
| каквог је рода и племена.</p> <p>Телом је био мален, мало погрбав, али турска му је ’аљина ту |
| а увек од драгог камења трепти, црнином је обвијен.</p> <p>Велика дворана све у црнини, канда ј |
| то претерано таласајући и веселим тоном је певао.</p> <p>Но, да знате ко је овде поглавар.</p> |
| руку пољубила, за њом Русна, за Русном је притрчала Милева, а за Милевом сви дворјани и дворки |
| аго Исак-паши, напријед војска, а с њом је Ферхад-паша.</p> <p>Нестане Ферхад-паше, нестане Тур |
| у лежала је подмукла пакост.{S} При том је био оштроуман и властољубив.{S} Његов је отац мислио |
| вног књаза као што је Стеван, а при том је у жалости, али не знамо шта би било да је султан њу |
| породице закључи, <pb n="217" /> но том је на путу стајала жестина Маркова који никоме првенств |
| се вуче.</p> <p>И сам султан са свитом је у преправности.</p> <p>Вече је, војска се креће.</p> |
| ампија од Новог Брда до Крушевца, душом је одан Ферхад-паши.</p> <p>Ферхад-паша, Харалампије и |
| не поузда се више у своју снагу, душом је клонуо; на нами је да се народ опет уздигне, да га в |
| вадбе настану важни догађаји.{S} Стеван је скупио нешто војске, но ова нит’ је била довољна про |
| ог честитог поглавара требао.{S} Стеван је био у сваком смислу честит, ал’ која полза кад ни бр |
| Студеници, и књигу Светог писма Стеван је на поклон дао, и јошт дивно еванђелије, које се метн |
| урађ дошли су у Крушевац, деспот Стеван је онда већ из Београда владао.{S} Деспот не би им ништ |
| ода, и деспотове боље.{S} Деспот Стеван је био српског народа достојан владар.{S} Цјела земља з |
| ма својски се договараше.</p> <p>Стеван је био у околини Крушевца да види да ли се брзо нова во |
| ће док се мир не укорени.</p> <p>Стеван је дуго ћутао докле он напослетку не буде принуђен целу |
| ет онака као под Душаном.</p> <p>Стеван је са својим народом у свему напредовао.</p> <p>Но док |
| {S} Чули сте за Јеремију војводу, диван је то јунак, сад је у граду опасан од мађарске и деспот |
| Неки, безевенк, — мумлају.</p> <p>Диван је у главноме све извршио, и закључио, сад се паше дижу |
| анин, па опет прави побратими.{S} Један је изгубио брата и љубовцу, а други отаџбину, па се у н |
| упознам са адумцима, међу којима један је сасвим био таков као ја, само још млого црњи, тако к |
| ен мог мача, он је врло добар; не један је мејдан с њиме дељен.{S} Њега је војвода Угљеша носио |
| глави принадлеже.{S} Такав закон нуждан је не само за Бранковића, него и за млоге друге, јер мл |
| њима утиснутим златним бојама насликан је Спаситељ и светитељи, свети Сава, и храмотворни побо |
| од њега благо нагомилано; при том силан је.{S} Он хоће и да се жени.{S} Премда Турци више жена |
| ји запате, већ да себе сахрани, и вољан је прије под скут падише доћи нег’ли да га Жигмунд опаш |
| има му је свеколик поглед.{S} Задовољан је, све му по вољи иде.{S} Биће красан град у трокуту, |
| е овај план произвести?</p> <p>Сулејман је оставио да се Милици одма’ објави да ће јој Турци св |
| Ту је сад било правог весеља.{S} Грман је међу њима као неки праотац седео, и ако се ко са Пет |
| о, и свашта је смешно казивао.{S} Грман је опет певао и Драгаша војводу на плач навео.{S} Штави |
| о изрекао, ал’ ето Грмана.</p> <p>Грман је био висок, коштуњав старац; на образу му се читати м |
| ошко најискренији су били.</p> <p>Грман је увиђао да све натрашке иде.{S} И како не би он увиђа |
| н, он се хвата за скут султану, покоран је, неће да зна за Мађаре, жао му је што је предао Мачв |
| иша?</p> <p>— Млад је као јутро, красан је као цвет, од Орхановог је рода па је силан, благо му |
| , а ви за Дечане добро знате.{S} Красан је то манастир.{S} Био Ђурђу Бранковићу веран слуга, а |
| жио да му срце мало развесели.{S} Хасан је Марка као најбољег јунака управо побратимски љубио.< |
| о, и са песмама исток напунио.{S} Хасан је био Марков побратим.</p> <p>Е сад се заведе међу њим |
| његова мила Зулејка лежи.</p> <p>Хасан је од свог брата Хафиса млого мудрости стекао.{S} Хафис |
| управо побратимски љубио.</p> <p>Хасан је оставио отаџбину да види земље и јунаке, да се јошт |
| песник и обожатељ љубави и вина [Хасан је био прави брат Хафисов; љубав и вино] мало са вишег |
| аш краснијех увеџбаних соколова, султан је ловац, то волије.{S} А моју половину поклањам теби, |
| ва.</p> <p>— Све је то твоје.{S} Султан је чуо какву ја добру кћер имам, па је њој све то посла |
| о подробностима га известио.{S} Султан је са нацртајем задовољан био, и ствар је готова, тек ф |
| споте, никакве поклоне давати, а султан је богат, задовољиће се ако му даш краснијех увеџбаних |
| манити, па тек онда даље.</p> <p>Султан је познавао гордост и непоколебивост деспотову.{S} Најп |
| своје поверење поклонио.</p> <p>Султан је и Бранковића па и остале војводе одвећ одликовао.{S} |
| ан славе, дан предаје Београда жалостан је.</p> <p>Чују се трубље, од копита коњских земља се т |
| поплашеним народом управљати?{S} Стефан је јошт млад; партаје у народу владају, Вук Бранковић ј |
| му није слободно ништ’ дати.{S} Теофан је лако убеди, да је од деспота помилован, и да ће ту о |
| л паше и везири.</p> <p>Велики, страшан је тај диван Амурата, ’де се судба многих народа закључ |
| у живио.{S} Овај садашњи нараштај рођен је у беди и невољи, после косовске битке, у метеж’ма Ву |
| о чело, а образи наборани.{S} Пострижен је за калуђера у дивној Студеници, доцније под деспот-С |
| анеш за род изгубљен?</p> <p>— Изгубљен је онај пред богом и људ’ма, који туђе отима, а не који |
| ар, као што смо већ споменули, погубљен је у Пловдиву скупа са својим ујаком.{S} Остаде јошт Ђу |
| службу, та бар војвода Миливој примљен је добро код цара па би му цар жељу испунио?</p> <pb n= |
| ло; он је одвећ озбиљан био, и замишљен је изгледао.{S} Отац Харалампије био је добре воље и на |
| о.</p> <p>Харалампије, напротив, уверен је био, да му Јеремија обећано не би испунио, и зато се |
| >Исак-паша поглед баци на вреће, уверен је да је све у реду.{S} У деоби ћара су турске паше сав |
| м стању царске породице.</p> <p>Призрен је био престоница цара Лазара и право место дворског бл |
| заслужити.{S} Он паметно збори, искрен је друг, и пије вино.{S} Јунак красно пева, а јунацима |
| <pb n="443" /> <p>Харалампије отпраћен је до одређеног му чадора, и легне да спава.</p> <p>Леп |
| ири, некадање Србије синовима препречен је пут а да си могу руку пружити.{S} Тко ће све то сабр |
| Душана, светлило се као сунце.{S} Србин је на њему видео светлост доба Душанова.</p> <p>И изван |
| ли, Турке неједаред премет’ли.{S} Србин је Турчину трн у оку.{S} И ми Срби знали смо војевати, |
| аша ’ришћанин.</p> <p>— Јест, ’ришћанин је, и то знаш ли тко?{S} То је Петошко, у својој првој |
| на за победу и предају Голупца, татарин је дању ноћу јездио, и донео у Једрене тај радостан хаб |
| рктала кад је сабљом махала.</p> <p>Чин је звршен.</p> <p>Краљ се свечано испрати у своју двора |
| Има их које су у харач дате.{S} Турчин је ту господар, турске шајке плове по кривудастој Морав |
| не могу ни ја ни ти задржати.{S} Турчин је сад бујица која све пред собом ваља.{S} Неће проћи н |
| о је цар за царом, син за оцем, Вукашин је био цар пре кнез-Лазара, зашто да није цар Краљевић |
| елом] независно господарили.{S} Вукашин је отимао за себе земље, па зашто не би и други то исто |
| ужавка подебело с њиме шалити хтела, он је њој одма’ њене слабости изјавио, јербо је знао која |
| опоменеш, ево ти за спомен мог мача, он је врло добар; не један је мејдан с њиме дељен.{S} Њега |
| </p> <p>— Е то му не треба замерити, он је јошт врло млад, и отац му је стар и слаб, па као јед |
| пије долази светлим веселим образом, он је издајица над издајицама, па се од Ферхад-паше многом |
| p>— Ферхад-паша је више нег’ Турчин, он је човјек.{S} Ферхад-паша ђе је гођ војском налегнуо, ђ |
| је послао турски цар Бајазит.{S} О, он је наш садашњи пријатељ; да њега нема, поред Вука бисмо |
| ми је син, али шта помаже.{S} Прво, он је само једног војводе син, а ти царска кћи.{S} По свет |
| лити.{S} Код Ферхад-паше биће благо, он је уговор склопио, и он ће вам у делби по турском ћитаб |
| ечину.{S} Пошљи слугу Нићифора тамо, он је код Ђурђа прије служио, зна путеве, земске и морске. |
| у Турака, код Новог Пазара; наравно, он је био још дете према мени.{S} Но оставимо прошлу славу |
| изгину.{S} Није издао Вук на Косову, он је спасао Босну, јер да се са својима тамо не повуче, н |
| се немојте повађати по Јаблановићу, он је био који вас је Ђурђу издао.{S} Идем султану као пок |
| етислав осећа бољу повређене љубави; он је млад, њему је та боља у том положају слађа него друг |
| ује новост дворску, силно се ражали; он је у свему са патријархом држао.</p> <p>Отац Харалампиј |
| у срце може едемску капљицу пустити; он је створио човека и сваку животињу, дрво и чокот.{S} Чо |
| ао.{S} Хафиса је цео исток обожавао; он је у години косовске битке умро, без да је свог милог Х |
| тајно и поверљиво проговорити могао; он је јошт дању приметио више служитељски’ образа који су |
| рађ је познавао његово злоковарство; он је знао да Харалампијеве услуге нису излазиле из чистог |
| никакве промене приметити није било; он је одвећ озбиљан био, и замишљен је изгледао.{S} Отац Х |
| Светислава.</p> <p>— Познајем га.{S} Он је мекши од калуђера.{S} Док се Војновић и Ђурађ на Кос |
| ’ сам, и у туђинству нађо’ друга.{S} Он је из далеке земље, из Персије.{S} Његов је народ имао |
| У Голупцу Јеремија војвода влада.{S} Он је био после косовске битке још врло млад левента, приљ |
| е.{S} Отац му је паметан војвода.{S} Он је увидео, да није можно турској сили противустати, па |
| ст јошт је сасвим крепко стојала.{S} Он је имао млого тајни’ непријатеља.{S} Који нису били у < |
| ја је против Турака послата била.{S} Он је своју задаћу и овде, покрај млоги тешкоћа, решио.{S} |
| ш збити, само да бог поживи цара.{S} Он је већ после Вукашинова пада Србију спасао, па ће ју ка |
| у од сто и педесет хиљада дуката.{S} Он је управо заповедио Јеремији да преко мене да осљепити |
| ћа дошао је до овог важног места.{S} Он је у своје време за Ђурђа свуда партају правио.</p> <p> |
| ао.{S} Приврженика имао је доста.{S} Он је сад намеравао своју војску умложити, Лазареву породи |
| ли Харалампију све то није доста.{S} Он је већ скројен за то да руши, обара.</p> <p>Како је чуо |
| ја идем на вјеру да примим град.{S} Он је војвода, неће оскврнути светињу јунаштва, задату риј |
| ке мисли у глави оца Харалампије.{S} Он је био немиран дух.{S} Мерио је при софри свачије речи, |
| у речи Светислава нешто поразиле.{S} Он је баш онда љупко погледао на цвет од крина којег за пр |
| преко мене да осљепити кнежевиће.{S} Он је мени наложио, а ја сам извршио, па тако и ја морам б |
| а се Стеван одма’ за цара извиче.{S} Он је јошт млад, па поред све своје памети, у ово опасно д |
| да је за тај посао најспособнији.{S} Он је од најстарије властелинске лозе, а сада је и најсилн |
| сте за Високе Дечане у Метохији.{S} Он је богатством Жичу превазилазио.{S} Побожан српски краљ |
| и великаши и народ радо примили.{S} Он је био сва надежда народу, па је и признат за деспота с |
| да га исто тако познајем као ти.{S} Он је ревнатељ народу, <pb n="533" /> он и у турском руву |
| воје руке ни давати ни продавати.{S} Он је сад само подлога Јеремије, а кад се Јеремија блага д |
| ове речи почне срце јако куцати.{S} Он је био такође још млад човек, па такова слика јако га с |
| ен целу ту ствар начисто довести.{S} Он је увиђао да се Мари не допада ни то што се Милева Турч |
| о се већ и за своју децу бринути.{S} Он је већ увидео да Турци ни њему нису пријатељи, и утолик |
| та ће тек стари Новак на то рећи.{S} Он је већ за сигурно држао да ће се са царском породицом с |
| о јутро дође у Дечане један улак.{S} Он је неке налоге донео Харалампију од кнеза Ђурђа.{S} Дуг |
| ио, не за турским благом и саном.{S} Он је свој род љубио.</p> <p>У народу, и да је остао као П |
| .</p> <p>Састану се и са Хасаном.{S} Он је побратим Бранковића.{S} Не једанпут је шушнуо му у у |
| султан није био с тим задовољан.{S} Он је корачао к извршењу започетог дела.{S} Он жели Мађаре |
| сребро.{S} Гуслар се зове Грман.{S} Он је родом из Приштине.{S} У младости је био војник под ц |
| дете, а остаће у души хришћанин.{S} Он је мој посинак, и кад мене не буде потпомагаће своје и |
| ба брат брата, син оца је убијао.{S} Он је постао на то султаном свију Турака.{S} Истина, понек |
| пски народ турском ножу привукао.{S} Он је своју цркву, свој род љубио, па га болело што су зем |
| , и веће војено одељење управљао.{S} Он је био красан, честит и побожан.{S} Већа га је част Тур |
| д је патријарх војску благосиљао.{S} Он је први јунак.{S} Он и Ђурађ свима у очи падају.</p> <p |
| ли тражио је српско пријатељство.{S} Он је, дакле, са деспотом, по спољашњем, у пријатељству жи |
| себе за краља српског прогласио.{S} Он је с већом чашћу српске земље завладао, и да не бијаше |
| већ више реди таково што десило.{S} Он је и сам на све то смешљиво лице показао, и није дао пр |
| валити, што ми је за руком пошло.{S} Он је код Голупца Мађаре отиснуо, спасао манастир Св. Бого |
| , био је сам собом у рачуну чист.{S} Он је своју реч задао, па ју је и одржао, вредност њену кр |
| је по старинском српском обичају.{S} Он је сад домаћин.</p> <p>— Чуј, деспоте, и ти војводо, ун |
| усхићаваше не једног и не једну.{S} Он је овде ходајући очекивао оца Харалампију.</p> <p>Кад н |
| јарху.{S} Новак није био у двору.{S} Он је по крушевачким пределима нову војску купио, но слаби |
| ењена била овом мом младом брату.{S} Он је син једног славног српског војводе.{S} По несрећи по |
| ем је био осамдесетољетни старац.{S} Он је већу част свога века у Светој Гори као пустиник пров |
| ашто је дошао властелин Јеремија?{S} Он је нашег несрећног оца пријатељ био, па ваљда ће и наш |
| , ко ће други да буде него Ђурађ?{S} Он је деспоту у пређашње доба сила зла нанео, но деспот ба |
| p> <p>— А где је Светислав?</p> <p>— Он је на удаљеном одавде конаку.{S} Кад се у двору налази, |
| о.{S} Кад је Марку зла воља дошла, а он је само Хасана тражио да му срце мало развесели.{S} Хас |
| против воље Алаха, противу Корана, а он је недостојан труп као стрвина; ако је христијанин дело |
| за то, наћи ће он за себе другу; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек за тебе заузе |
| Ако Јеремија сам добије, рећи ће, е он је господар од Голупца, Јаблановић ће искати свој дјел, |
| шу, и он је као ви, допао ропства, и он је хришћанско дете, а остаће у души хришћанин.{S} Он је |
| у је у деоби и војвода Јаблановић, и он је у Голупцу.</p> <p>— Чуо сам за њ, знам га.{S} Дакле |
| p>— Видите овога младића, бимбашу, и он је као ви, допао ропства, и он је хришћанско дете, а ос |
| Извршиће, ма да би га главе стало; и он је био као дете христјанин, остале су у њему још српске |
| ија да се с њим опет разговара.{S} И он је ту у двору стањен, и једва чека да га Ферхад позове. |
| ко мере, тако исто као и Ђурађ.{S} И он је имао своје приврженике.</p> <p>Русна задобије потајн |
| } Ђурађ је то сам по себи знао.{S} И он је имао те жудње, и кад није смео, војводе су га подбад |
| ришћанин од самопусне властеле, јест он је бољи, на његовим прсима је крст Христов, и тако чини |
| и најмање подсетили.{S} И на дивану он је султана привољео да пристане на <pb n="534" /> мир, |
| му се има од Бајазита надати.</p> <p>Он је Милици све представио најживље, што му је Бајазит на |
| дуже разговарати није могао.</p> <p>Он је чуо за Руснин велики уплив код двора, а осебито код |
| .</p> <p>Деспот сазове савет.</p> <p>Он је свакога тихо преслушао.</p> <p>Један вели, треба држ |
| аник дође, и то главом Јусуф.</p> <p>Он је са великом свитом дошао да Милеву прими и султану од |
| оре више на Дунаву виде се бродови, пун је Дунав четокаицима, носе храну, <pb n="392" /> заиру |
| ту очи копа, свој свога коље.{S} Увиђ’о је деспот да ћемо се овако сви искорјенити, и ми и наро |
| и лежао је код градских бедема, и давао је изглед оној тачки, гди се мала и велика Морава саста |
| мана, које су Србији шкодиле, уважавао је његов разум, храброст, досетљивост, а и покајање за |
| се Голубац што пре предао.{S} Познавао је Турке и њихову бојазан да Мађари са Србима не ојачај |
| ојничка не повреди.{S} При том познавао је доброту патријархову, који, познавајући светске слаб |
| у, оде у свет, у српски свет, проучавао је нуждан народ, поучавао га, крепио га у духу, уливао |
| дар и поглавара му, не једаред спашавао је манастир од беде и напасти.</p> <p>Све је извршено п |
| мало је к своме конаку ишао и искушавао је Митра не би ли што од њега дознао од они’ ствари кој |
| да се Стеван са Ђурђом измирио, војевао је са Ђурђом против Турака.{S} У великој битки код Искр |
| есто потражити.{S} И сам Крушевац бивао је турским нападајима изложен.{S} Београд и Смедерево, |
| х, који је одвећ озбиљан био, показивао је на свом лицу неко задовољство.</p> <p>Милица и дворк |
| од војничког реда, и глас трубе сазивао је госте на обед.</p> <p>Гости се почну скупљати.{S} Па |
| плашено унутра трчи, стао је и очекивао је да ли ће ко изнутра опет напоље изићи.{S} Међутим, П |
| Мађаре, с прекрштеним рукама ишчекивао је што ће сљедити.{S} Он није сљедио Жигмундовој војски |
| Турака на Косову војевао, но ишчекивао је судбу, да он постане поглавар народа, па да би после |
| и.{S} Марко се сам сумњао, но ишчекивао је да се ствар бољма развије.</p> <p>Турни под својим ш |
| , Мађарима, са својим браћама, проливао је и своју и сродну свог народа крв.{S} И до каквог усп |
| кадикад раскалашним пјесмама успаљивао је чуства дворски’ служитеља и слушкиња.{S} У двору су |
| љубезне Милеве лишити га.{S} Пребацивао је и Милеви да га не милује, кад и помислити може да ју |
| ио само, а још га имао није, потребовао је он кадикад његову службу, за коју је овај у своје до |
| аго на сахрани.{S} А Радосав потребовао је тако силног властелина као што је Јеремија, да га од |
| ри две таруће се породице, издејствовао је мир између Милице и Вука, таковим начином, да једну |
| аралампије.{S} Његовом доласку следовао је издалека неки смех дворских служитеља.{S} Они се, ва |
| у стану Лазаревом.{S} Лазар наименовао је исту дворјанку за прво придворно лице покрај царице, |
| рху се сузе низ очи пусте.{S} Саветовао је царици, да то не чини, молио ју је и преклињао.{S} Ц |
| а кормило дошао, није замерао, поштовао је у њему сопствено уверење ино, јер [је] држао да и та |
| <head>XXX</head> <p>Ферхад-паша стигао је у Голубац, и све испричав Исак-паши, извади уговор и |
| м овлада.</p> <p>Што је желио, постигао је.{S} Владавина слатка реч, ал’ владалашко велико је б |
| већеник, као што је Леонтије био, могао је без обзира и самом деспоту у очи то рећи.{S} И деспо |
| S} Један очајни и обранителан рат могао је постати врло опасан по Турке, зато ови други план пр |
| ца, па је Турцима простио.</p> <p>— Дао је реч и заклетву да ће одржати Бајазитову лозу.</p> <p |
| био, а овако бар док је владао, владао је честито и славно.{S} И ми се сад у таковом истом ста |
| н што пре архимандритом постане, гледао је <pb n="354" /> да дође у Дечане.{S} Ако је ко доста |
| о је Бајазит постао зет царичин, гледао је да Вукову силнију партају ослаби или сруши, па ће са |
| евом браку претпостављена била и гледао је да ти у Војновићу достојног мужа даде; осим тога и у |
| леп начин, наговарањем, ласкањем гледао је да га задобије; кад са тим није успео, онда са претњ |
| S} Особито, пак, са задовољством гледао је на оца Харалампију, који је такођер подсмешљив погле |
| у потуцао, као сиромашак путник похађао је властелинске замке, дворе, као шаљивчина да гордој в |
| урне биле.</p> <p>Двор крушевачки лежао је код градских бедема, и давао је изглед оној тачки, г |
| епа.{S} На једном узвишеном месту лежао је пашин двор.{S} Онуда сам често пролазио.{S} Кроз пен |
| давало.{S} Он, као син Вукашина, држао је да има право на земље очине, или поне да има у том в |
| ије увек правду наједнако дјелио, држао је да је право Немањића његова неподјелима својина.{S} |
| >Харалампије није се дуго мислио, држао је да је то сад први пут да дође до највишег степена ар |
| е што га је калуђер надмудрио.{S} Држао је да ће благо њему у шаке <pb n="464" /> доћи, па би с |
| инило.</p> <p>У Вишеграду наскоро држао је савјет са својим сином Ђурђем и млогим великашима.{S |
| дељеним силама чинио.{S} Мој отац држао је највећу част српске земље, па кад је пошао на Турке, |
| Истина, понеки комадић земље присвајао је, но то више да Турцима очи заслепи, јер Турци су већ |
| пот Ђурађ, док је битка трајала, стајао је у заклону свог места непомичан.{S} Жигмунд и Лошонци |
| исто исказати жива, но место тога рекао је „зива,“ а поред тога и његов мало изванредан поглед |
| Алах нам је дао сабљу у руке, и изрекао је, освојите свијет, и покорите га вјери пророковој.{S} |
| идио је Београда сјај, и пад, и дочекао је предају Голупца, заштиту манастира Богородице.{S} Пр |
| бу бујног напредовања Србије, и дочекао је да крунише за <pb n="544" /> краља силнога Душана, и |
| аме је демоне са собом повукао, навукао је на српску земљу несрећу која је српски народ једнако |
| гор у двору.</p> <p>Мару и Ђурђа послао је Вук у двор да извиде шта се о’де ради, да би знао че |
| о најважније ствари међу њима отправљао је Ферхард-паша, ком је султан све своје поверење покло |
| абљу рођен.</p> <p>Са овим реч’ма циљао је Светислав на оца Харалампију, који је као син војвод |
| добротворних душа измолити могао, шиљао је у Скопље да српско робље из вечита сужанства искупљу |
| га је силно уважавао.{S} И доиста, имао је Вук велику страну великаша за себе, како у старије д |
| p> <p>Бајазит султан, син Муратов, имао је задатак онај довршити, што су му преци започели.{S} |
| од овако старог и слепог погледао, имао је шта видети.{S} Млоги садањи мекушци када би га видел |
| ер, калуђер Варнава <pb n="355" /> имао је одвећ добар глас, али будући је осим тога и уз тамбу |
| ке у Босну повукао.{S} Приврженика имао је доста.{S} Он је сад намеравао своју војску умложити, |
| } Стари војвода Драгаш од Прокупља имао је доћи са својом породицом.</p> <milestone unit="subSe |
| проходао се онде.{S} Његов поглед имао је нешто смирено калуђерски.{S} Велике црне очи, црна к |
| огорчен и јошт крепак српски народ имао је толико снаге да сву ту штету надокнади и Турцима јак |
| вију старијих, но отац Харалампије имао је нешто крештав глас, а поред тога није знао чисто иск |
| а титра.</p> <p>— Па и цар Лазогли имао је будалу?{S} Онда није чудо што је пропао на Косову.</ |
| е каурина“.</p> <p>Ђурађ Бранковић имао је старијег брата Гргура.{S} Гргур умре, и остави после |
| ат за деспота свечано.{S} Породицу имао је красну.{S} Госпођа Јерина, нова деспотовица, била је |
| адало отимање круне, скиптра.{S} Отимао је и Вукашин, и сам ђед кнез Лазар није увек правду нај |
| Ђурађ је знао вољу деспот-Стевана, знао је и то да деспот сродну и невину крв пролити неће, ал’ |
| > <p>Бимбаша, пратиоц Харалампије, знао је српски, зато га је Ферхад-паша тамо и наредио.{S} Ја |
| от и одношаје противни’ народа.{S} Знао је добро да је и самог цара Лазара господарство јошт мл |
| Вук Бранковић уз владу успиње.{S} Знао је да мало има међу српским великашима, који не би ради |
| ом много пута с Турцима шуровао, а знао је и то, да је изврстан војвода, мудар, и у невољи зна |
| ао да га онде остави.{S} Розгоњија знао је како је деспот у животу свом много пута с Турцима шу |
| да се с Мађарима јаче не споји, и знао је и то да ће с њима лакше мир склопити, јер како се де |
| S} Пјесма је била обична, но Грман знао је у њу са својим гласом и гудалом улити нешто величест |
| искупљује.</p> <p>Ђурађ Бранковић знао је да је Леонтије био одат Стевану деспоту, ал’ му доцн |
| има себе и земљу упропашћавали, признао је законитост Лазаревог племена на српски <pb n="528" / |
| друге треће руке је дознавао, и дознао је, да је Радосав за веру и род кадар и живот жртвовати |
| ма као буром усколебано море, проклињао је онај час када се родио, кад је Милеву видио, проклињ |
| е родио, кад је Милеву видио, проклињао је људе, који не допуштају двама љубећим се срцима спој |
| ђе у Цариград.{S} Брат Ђурђев Гргур пао је у ропство татарско, и остао је онђе.{S} Деспот и Ђур |
| ечат царског великољепија, но одговарао је брижној души Миличиној, и тадашњем стању царске поро |
| далеко и високо од ропства бегати; орао је моја птица.{S} Не дирај невину срну; срну је моја Зу |
| Јереми[ји]не мисли, потписао је, морао је потписати предају града, а благо тек за леђи.{S} Ниј |
| ко подбуњиваше против деспота.{S} Морао је једнако четовати против њега, а с тим против свог на |
| н светац.{S} Стасом беше мален, и морао је имати једну плећку нешто криву, јер му се глава к де |
| има томе узрока, а друго, у двору морао је мало и кроз прсте гледати.{S} Штавише, кад је Новак |
| не су биле Јереми[ји]не мисли, потписао је, морао је потписати предају града, а благо тек за ле |
| ко матере; она ми понуди кћер.{S} Посао је био готов, ја намерим узети девојку.{S} Сад тек почн |
| е, који су му на поклоњење дошли, питао је за здравље краља Жигмунда, и обдарив’о их богатим да |
| тио да Јула заплашено унутра трчи, стао је и очекивао је да ли ће ко изнутра опет напоље изићи. |
| <p>После ови’ пророчески’ речи престао је говорити патријарх, а и Новак дуго је замишљен ћутао |
| ргур пао је у ропство татарско, и остао је онђе.{S} Деспот и Ђурађ заруче себи овде грчке кнеги |
| е, јер њему је увек био добар, и обећао је при деоби у помоћи му бити.{S} Ако што укине од благ |
| ен, тихо међу гранама сакривен, корачао је све ближе не би л’ наишао на какову познатог већ обр |
| ва блистала му се јуначка сабља, прешао је тамнице, но не паде му тако тешко као примити владу |
| од смедеревке мало упаљеним очима, ишао је весело по прњавору и тако весело насићеном лако је б |
| аревић, од јурења ослабљен и блед, ишао је напред, за њим млади Јаблановић сав крвљу обојадисан |
| калуђер и шетао се тамо-амо.{S} Наишао је и на Јулу куварку, која му је ноћас толику беду проу |
| у већ изеле зеца, и наместо тога наишао је на ловца који га убије.{S} Оба платише за лакомост.{ |
| ага ни гласа.</p> <p>Харалампије отишао је у манастир, па тек је оданде к Русни често одлазио, |
| шност побуђава.{S} Отац Леонтије отишао је у свету земљу, у Јерусалим, да се за народ богу моли |
| ре?{S} И сам Грман уклонио се, и отишао је у Зету слободну, и погудивши у својој старости јошт |
| ам о том што знао, млади царевић отишао је тамо; но, као што сам после извештен, срећно је онам |
| ста преживио, па је свет омрзнуо, дошао је у Дечане да овде нов свет тражи.{S} Несрећан дворјан |
| при нападању задњем на манастир, дошао је Ферхад до уверења да се Радосаву доста поверити може |
| , но преобучен, да га не познаду, дошао је Харалампије да важну ствар Ђурђу саопшти.</p> <p>— Ш |
| твовала, па чрез Ђурђа Бранковића дошао је до овог важног места.{S} Он је у своје време за Ђурђ |
| еремија, са два побочника.</p> <p>Дошао је на тврду реч деспотову, сиђе с коња, и његови побочн |
| е настајало живље и живље.</p> <p>Дошао је и будала Петошко.{S} Он се пред гостима лепо поклони |
| т неки одвећ отмени гости.</p> <p>Дошао је деспот Стеван са Ђурђем, који се поред деспота опет |
| а, све је већ онде изнемогло.{S} Прошао је рок примирја, а Јаблановић град не предаје, Розгоњи |
| чиста.{S} Осим, или поред љубави, ушао је у њу демон богатства, који ће ју до крајње несреће д |
| сли Харалампије.</p> <p>Покрај њи’ ушао је и бимбаша, и стоји, паша га не нуди да седне, он мор |
| жена.</p> <p>Кад се почело јести, слабо је ко на другог и пазио до на самог себе и мало се гово |
| Теофана, и они су га оцем звали, јербо је брат само братијама.{S} Па и млађи су учествовали са |
| њој одма’ њене слабости изјавио, јербо је знао која на кога поглед баца.{S} Јули куварки пресе |
| у више не помаже, он то добро зна, ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош |
| то од турских девојака имати, јер право је да се Турцима осветимо, кад нам кнегињу вуку?</p> <p |
| решаваће се судба Србије.{S} Смедерево је мајке Србије мезимче.</p> <p>У дворани деспота свету |
| ећка.</p> <p>Деспот прекине.{S} Пажљиво је [Леонтије] слушао све, и канда је изреком деспота за |
| данпут зачује се труба и звонце.{S} Ово је знак за вечеру.</p> <p>Код српске господе, а нарочит |
| да припадне Милици и њеној деци.{S} Ово је извршено, ал’ са тим се и српска несрећа навршила.{S |
| је отпустио милошћу на слободу.{S} Ово је по други пут што је деспот кулу испразнио, први пут |
| и своје Турке да околину харају.{S} Ово је тек примирје, а не прави мир, па се Турцима кроз паш |
| поткрепе, па ћеду опет на јуриш.{S} Ово је био још последњи јуриш који се могао одбити.{S} Још |
| је по изгледу исти Марко!</p> <p>— Ово је војвода Змај-Облачић Раде, који сабљом и буздованом |
| ете моје? — запита Милица.</p> <p>— Ово је особито што; но чије ће све то бити, слатка мајко, х |
| ми је такве делије видети.</p> <p>— Ово је Хасан-паша из далеке земље, из Шираса, ђе се поља од |
| м Турчину.{S} На то Марко:</p> <p>— Ово је мој у срећи и невољи побратим.{S} У свом роду што им |
| ике славе и великих грехова!</p> <p>Ово је био силно богат манастир, богатији него и Хилендар, |
| е цео овај наш свет промеће.</p> <p>Ово је било као одговор посмешљивом дворјанину.{S} Више-мањ |
| био је љубљен од царске кћери.{S} Дрво је за њега високо било.{S} Кад мишљаше да је на врху, о |
| сад нас правите господом.{S} Господство је за нас сад каштига само — одговори кнез Јован.</p> < |
| па у толикој забуни и само свештенство је усколебано, и међу самим калуђерима налази се подост |
| ек не проси, но нек иште.{S} Просјаштво је за хромог и кљастог, који ништа нема, а не за онога |
| сан ручак у трапезарији.</p> <p>Друштво је весело било, рекао би као да и није у трапезарији ме |
| , а гром самрти душу му озарио.{S} Руво је на њему кићено златним токама, у њем се Високи Стева |
| њ даде.</p> <p>— Дођи прексутра, благо је ту, да га носиш.</p> <p>Тако се растадоше.</p> <p>На |
| — Можда нас је Харалампије издао, благо је са собом носио за паше, богзна куд је отишао, можда |
| град, е ту смо по твојој жељи, и благо је ту, предај Голупца.</p> <p>— Ја не понесо’ градскије |
| ећ одавна од костобоље страда.{S} Млого је свог века препатио.{S} Од косовске битке до сада, ск |
| , принети се има.{S} Од тога доба млого је времена прошло и ја већ имам у мом сину залогу одређ |
| њег доба, и у стасу и држању свом млого је била на Милицу, само што је Милицу оштроумјем надмаш |
| ћије, све украсе, но све је мало, много је робља.{S} Размишља Марко што ће.{S} Код куће у Србиј |
| ал’ здрава тела, здраве душе.{S} Много је преко главе преметнуо.{S} Видио је и добре и зле дан |
| е много преко главе преметнуо.{S} Много је земаља прошао, у сто бојева блистала му се јуначка с |
| још већма срце и душу замагли.{S} Дуго је време кнежевић’ма, но Бранковића крв је племенита, к |
| о је говорити патријарх, а и Новак дуго је замишљен ћутао док наједанпут не прослови:</p> <p>— |
| е је истина што ти исприча.</p> <p>Дуго је трајао тај разговор за јошт неодморена Леонтија.{S} |
| Србију, да јој сок исиса.{S} Ново Брдо је жила српског срца.</p> <p>Турство се натуштило над Н |
| кама, <pb n="383" /> и славно Ново Брдо је у опасности, нит’ је до оклевања.</p> <p>Деспот са ч |
| ним Бајазитом, победитељем Мађара, худо је поступао; тако исто са Милевом и Гргуром.</p> <p>Рад |
| и добри и зли, понајвише зли.{S} Провео је најлепши део свог века у крвавим борбама са Турцима, |
| познате животиње великих ушију — седео је без сваке забуне, гордо, осмевајући се на подсмешљив |
| его све у рату, беди и невољи.{S} Видео је својим очима доста јада и чемера.{S} Деце није имао. |
| ико мање ће бити његовој деци.{S} Видео је шта се учини е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и њему |
| и тешњег с њима пријатељства.{S} Увидео је колико је себи и свом народу с турским пријатељством |
| очитовали.{S} Леонтије у Пахомију виђео је огледало прошлости, и образ кротости.{S} Пахомије је |
| сти, без да је кога млого питао, заузео је Вукашинове пределе, Алтомана је из Босне истиснуо, п |
| .{S} Харалампије све се ’шалио, и волео је лакрдијаше, али само да је све по његовој ћуди.</p> |
| боље него буди ко.{S} Тако Марко волео је Турчину прибећи, него отимачу своји’ земаља главу пр |
| исао како ће Смедерево градити, а донео је и нешто блага, као уздарје сестри Јерини, ионако ће |
| и штит и панцир.{S} Краљ Жигмунд донео је ту справу из Алеманске и Латинске, фратори су то изу |
| ву прими и султану однесе.</p> <p>Донео је нове и нове поклоне.</p> <p>Дуго се бавити није хтео |
| т већ примио, силно се разјари.{S} Хтео је турски стан оставити, но пут су му препречили.{S} Би |
| какав гост ту био.{S} Па и игуман хтео је показати да је строг, да пази на ред.{S} Такови греш |
| овак, да би мало забунио Петошка, почео је друге врсте разговор.{S} Новак је био највећи приврж |
| сим што га је Турчин напаствовао, почео је брат брата утамањавати, па га све нешто мучи, па му |
| спот, када се са Мехмедом смирио, почео је на радост своји’ Срба у свачему напредовати.{S} Земљ |
| вао, па са честим запињањем гласа почео је говорити, но скоро се опет разабрао.</p> <p>— Ја сам |
| е дао дуго на себе чекати.</p> <p>Почео је једну песму о Душановом рату са Грцима.{S} Пјесма је |
| на ил’ друга страна српска осилила, био је посматрач српске неслоге.{S} Откако је Вук пао, поче |
| приљубио се цар-Лазаревим синовима, био је противу Татара код Ангоре, свуд је Високог Стевана п |
| Петошко од детињства слаб, шпрљав, био је међу делијским дечацима, ма јунацима, руглу изметнут |
| а владу.{S} Кнез Гргур, отац њихов, био је старији од Ђурђа, па би после смрти деспота Стевана |
| ен, ал’ оста удовац.{S} Згрешио је, био је <pb n="542" /> у прњавору на прелу, и као човек мало |
| спот, познавајући турске шеретлуке, био је у својим положају безбрижан, јер зна да је Турке бри |
| пима крвили, није избегао, штавише, био је у цркви на бранику, и добио је боја.</p> <p>Ферхад и |
| спот Стеван, бог да му душу прости, био је блага срца, па је Турцима простио.</p> <p>— Дао је р |
| >Светислав у свом детинству срећан, био је љубљен од царске кћери.{S} Дрво је за њега високо би |
| о, који без боја живити није могао, био је сам собом у рачуну чист.{S} Он је своју реч задао, п |
| нег’ што је Миличину кћер задобио, био је велики обожатељ Русне, која га је такође радо видела |
| шкодити.</p> <p>Вук, деспотов брат, био је добар и одважан војник, но властољубив преко мере, т |
| зажели Марка видети.{S} Као младић, био је одушевљен за Марка ког народ већ у песмама слави.{S} |
| јета прошао.{S} Био је у Цариграду, био је у Млецима, свуд се учио.{S} Био је у Багдаду, у таоц |
| негда сјајног Душановог царства.{S} Био је он један од оних ретких калуђера, који се душом и ср |
| тупи у мирније пристаниште жића.{S} Био је негда и ожењен, ал’ оста удовац.{S} Згрешио је, био |
| рења прам вери којој ће служити.{S} Био је веран помоћник патријарху пећком.</p> <p>После косов |
| Ето виђе шта би са Харалампијом.{S} Био је мој човјек, ошљепио је кнежеве, боже, опрости ми гри |
| тац Герасим искушенике укоравао.{S} Био је са мном <pb n="244" /> на искушенију и неки поморац |
| Знаш га да је по свијета прошао.{S} Био је у Цариграду, био је у Млецима, свуд се учио.{S} Био |
| био је у Млецима, свуд се учио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, ту је проучио од Арапа небо и зв |
| том пут показала.</p> <p>У оно доба био је обичај претенденте, ил’ иначе који могу до скиптре д |
| ије није га оставило, но поред тога био је оштроуман и на све решителан.</p> <p>Кад издалека чу |
| едно.{S} У оружју и јуначким играма био је искусан.{S} У косовској битки једва га је отац могао |
| еста нађоше. </p> <p>После два сата био је красан ручак у трапезарији.</p> <p>Друштво је весело |
| авате, а овде један истоветни народ био је свагда међу разнима поглавар’ма раздељен и тако, што |
| таје га нису трпеле.{S} Тек доцније био је за патријарха намешћен.{S} Црнци калуђери тумарали с |
| ен је изгледао.{S} Отац Харалампије био је добре воље и на свачију реч и поглед оштро је мотрио |
| а цео свет.</p> <p>Отац Харалампије био је често спомињан.{S} Његов стас, његова брада, његове |
| ије и разговарати.{S} Отац Леонтије био је једини на коме никакве промене приметити није било; |
| d> <p>Године 1389-те петнајсти јуни био је страшан дан за српски народ.</p> <p>Цар Лазар и султ |
| Отац Леонтије због своје смирености био је љубимац и достојан ученик патријархов; отац Хараламп |
| ад још што улове; овај други курјак био је лаком на лежећег зеца, па тек што се мало удале, пош |
| општег ускрса.</p> <p>Игуман Рувим био је стар тако око седамдесет лета, бистрог погледа, на л |
| <p>Манастир Богородице под Високом био је обилат у свему.{S} Јеремија је добро живио са игуман |
| нај дан кући врати.</p> <p>Сутрадан био је дан Св. Преображења.</p> <p>После свете литургије на |
| аса, зато га и називаше високим, но био је одвећ сув.{S} Лице суво, но млогозначеће черте.{S} О |
| ело.</p> <p>Но и сам црвени калуђер био је предмет њи’ове шале.{S} Служитељи нису у свом друштв |
| совске битке.</p> <p>Марко Краљевић био је син Вукашина, војводе Душановог, који је после убије |
| ћ и изабрао.</p> <p>Ђурађ Бранковић био је двадесетољетни младић.{S} Памети је био одвећ отворе |
| својим послом.</p> <p>Вук Бранковић био је човек бистрог ума, добар војвода, но неописано власт |
| одавна била славна а отац му Пљадић био је под Душаном управитељ знаменитијих области.{S} Од ма |
| никад нису били у брашнари.</p> <p>Био је Петров пост, ал’ четвртак, и није се тако строго пос |
| ност, да искаже ’де је сво благо, добио је неколико млазева по леђи сабљом пљоштимице.</p> <p>Н |
| ише, био је у цркви на бранику, и добио је боја.</p> <p>Ферхад изрече и враћа се са гостима у т |
| руком, допирали су до Грчке.{S} Изгубио је он брата и љубовцу, па му је остала сад само слава с |
| енија давати.{S} Отац Пајсије закрвавио је очи као Угљеша кад је седамнајст Грка посекао.{S} Пр |
| дао сваку срећу и довољство — поздравио је госте громовитим гласом.</p> <p>— Бог ти добро дао, |
| иче.{S} Своју чељад миле ћерке, оставио је у Смедереву, а за њих бригу води Кантакузен.</p> <p> |
| рока Јаблановић <pb n="465" /> оставио је забодену белу заставу, вента ради, не би л’ се још М |
| оба, у једној пештери каменитој оставио је своје гусле јаворове, да кадгод, ако опет настане сл |
| штиту манастира Богородице.{S} Преживио је ударце и турске и мађарске.</p> <p>Ферхад-паша чуо ј |
| XVI</head> <p>Ђорђе Кантакузен саградио је Смедерево тако, да се ласно узети не може.{S} Смедер |
| била када би његовом постала заповедио је да ми се сваки дан даде метохијског вина колико хоћу |
| сам син Вуков, мој унук Ђурађ насљедио је сву гордост и властољубје својих предака.{S} Младић, |
| брзу руку је поруку извршио, и одјездио је одмах пут манастира Богородице, брже, нег што је амо |
| већ добрих.{S} Родом из Косовља, видио је навале турске, српско робље, које од стада Христа от |
| ст и грабљивост, завист великаша, видио је ’де народу прети опасност, ’де га трзају на све стра |
| мају, напослетку и Турцима служе, видио је да је куцнуо час, да почиње пропаст народа.</p> <p>П |
| и боље дане под Високим Стефаном, видио је Београда сјај, и пад, и дочекао је предају Голупца, |
| ље.{S} Проучио је многе књиге.{S} Видио је охолост и грабљивост, завист великаша, видио је ’де |
| ного је преко главе преметнуо.{S} Видио је и добре и зле дане, више злих већ добрих.{S} Родом и |
| које од стада Христа откидају.{S} Видио је и боље дане под Високим Стефаном, видио је Београда |
| ="544" /> краља силнога Душана, и видио је како је сунце сјајне зраке бацало на круну Србије, н |
| и поочим, блажен Стеван деспот, увидио је зло, па је замолио у те пријатељства и заштите.{S} И |
| видати.</p> <pb n="379" /> <p>— Увидио је то зло и блажени деспот, и пружио ми је као свом нећ |
| че Јаблановић.</p> <p>Јаблановић увидио је куд Јеремија својим реч’ма шиба, да покрај кнежевића |
| е тиштало све што Србију тишти, и водио је бригу и рачуна о свему што се у Србији ради.{S} Смот |
| ђарима толику погибију нанела предводио је Ферхад-паша главом.</p> <p>Мађари су се повукли натр |
| , у Призрену, у царском двору, проводио је своје последње дане, а због разума и искуства свога, |
| Ферхад-пашу.</p> <p>Ферхад-паша погодио је шта је на срцу Харалампији.{S} Познаје му све жиле, |
| ију страну кроз прсте угледавши, уважио је његову бољу страну.{S} Деспот си представљао, да кад |
| ао поред Грмановог простодушија, тражио је други предмет разговора.{S} Он ако је сам у себи све |
| га мало зачуђен Митар.</p> <p>— Тражио је какве вештице — одговори други слуга подсмешљиво.</p |
| светом, <pb n="304" /> у мислима тражио је оног ком Је првом у главу дошло његове љубезне Милев |
| бовца изневерила, при чаши винца тражио је утјехе и мислио о новој љубави; битке није било ника |
| ралампије, приближавао јој се, и тражио је прилику с њом састати се.{S} Русна је њега опазила.< |
| ти.{S} Кад ласкањем, кад на сили тражио је српско пријатељство.{S} Он је, дакле, са деспотом, п |
| мере није се више враћао.</p> <p>Тражио је нову прилику да досади деспоту.</p> <p>Његова партај |
| -паши.</p> <p>Међутим деспот расположио је војску по крепким местима.{S} На жалост, Београда му |
| , свуд је Високог Стевана пратио, делио је с њим и добро и зло.{S} У борби међу Бајазитовим син |
| било?{S} Мој отац, султан Мурат, желио је само јошт неки комадић српске земље, па му се то дат |
| о поднети могао?{S} А поред тога мислио је да би, као насљедник Вукашинов и велики јунак, кадар |
| љубећим се срцима спојити се.{S} Жеднио је за осветом, <pb n="304" /> у мислима тражио је оног |
| лампијом.{S} Био је мој човјек, ошљепио је кнежеве, боже, опрости ми гријеха, много сам и ја кр |
| рчин и на нас би напао, мој отац скупио је приличну војску, скупићемо јошт више, па ћемо мејдан |
| налако Голубац напустити.</p> <p>Скупио је и добар број одабраних војника, колико се само у гра |
| ије.{S} Он је био немиран дух.{S} Мерио је при софри свачије речи, сваки поглед.{S} По његовом |
| у сузним очима, жалосним гласом говорио је <foreign xml:lang="cu"> „нашествыя иноплемениковь, и |
| ом.{S} Кад је из града изишао, пројурио је кроз танке редове мађарских стражара, и док се скупи |
| заводио у Србији.{S} Укрепио и украсио је Сребрник и Београд, народ је побуђивао к радњи, науц |
| властелинске породице произишав, носио је на себи печат неке великашима сродне гордости.{S} Ње |
| е жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу носио је жељу за владом, па будући је млого добри’ својства у |
| Леонтије рећи.</p> <p>Леонтије с’ватио је значајност деспотовог говора, па ће му на то разбори |
| друге људе око себе потребовао, одбацио је он Харалампија, као што се баца стара и већ непотреб |
| цар Лазар кроз цео свој век засведочио је да уме војском управљати.</p> <p>Затим мало стане, п |
| т, и у срцу жарко родољубље.{S} Проучио је многе књиге.{S} Видио је охолост и грабљивост, завис |
| а и ожењен, ал’ оста удовац.{S} Згрешио је, био је <pb n="542" /> у прњавору на прелу, и као чо |
| и глас страдалника.</p> <p>Погледај, ко је у тој ћелији? ...</p> <p>Два младића, по саставу тел |
| за Ферхад-пашу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-паша.{S} Обрицао му је и н |
| свету је добро са злим помешано.{S} Ко је томе крив?{S} Није ни калуђерство, што Харалампије н |
| какав војвода или владика.</p> <p>— Ко је то видио, рану у мозгу! — рече неки дворјанин једном |
| већ одавна потурчени, па нит’ се зна ко је откуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То су јаничари |
| <p>— Ништа не зна.{S} Турчин не пита ко је био пре, него шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к ме |
| тоном је певао.</p> <p>Но, да знате ко је овде поглавар.</p> <p>Би л’ би погодили?</p> <p>То ј |
| ма, ко ти се може противити?{S} Па и ко је био тај кнез Лазар?{S} Није ли и он оружаном руком В |
| често се врзе около Русне.{S} А знаш ко је Русна; да може, три круне би Бранковићу на главу мет |
| ошао и рад је с њим говорити.</p> <p>Ко је то био?</p> <p>Харалампије.</p> <p>Не у калуђерски х |
| ртвоваћу га за Србију; у уговорима, ако је задата ријеч на штету народа, погазићу и задату рије |
| а прорастјео.{S} И ја сам издајица, ако је Вук то.{S} Покашћу да нијесам издајица, и освјетлаћу |
| не мисли, да га кази достићи неће, ако је што скривио; природа неред, неправду не трпи, у деве |
| ражи.{S} Ако ког Србина судба гони, ако је ко угњетен, нек дође Марку, он ће му свагда сузу утр |
| жност о’ђе нагледати их, охрабрити, ако је могуће и искупити, или бар дома глас однети, да му њ |
| S} Ако је Душанов, то није законит, ако је законито рођен, то је син Гребљановићев а не Душанов |
| он је недостојан труп као стрвина; ако је христијанин делом противу воље највишега — није рава |
| ковићима као и у Гребљановићима.{S} Ако је било у кнез-Лазару Немањића крви кроз цар-Душана, св |
| забава?{S} Пси и помешана деца.{S} Ако је која баш и кадуна, а она се утолико тек срећном нала |
| аше вина започињале и свршавале.{S} Ако је ко непријатеља имао, па му је желео одољети, при чаш |
| <pb n="354" /> да дође у Дечане.{S} Ако је ко доста преживио, па је свет омрзнуо, дошао је у Де |
| мислио се како ће му доскочити.{S} Ако је кога љубовца изневерила, при чаши винца тражио је ут |
| } Кнез Лазар богзна чији је син.{S} Ако је Душанов, то није законит, ако је законито рођен, то |
| покалуђерити, овамо је долазио.{S} Ако је хтео ко да му син што пре архимандритом постане, гле |
| доста сам добра мом роду учинио.{S} Ако је Србин у турском ропству, то га Марко избавља, ако Ту |
| ша увела ружа од свеже љубичице?{S} Ако је Турчин против воље Алаха, противу Корана, а он је не |
| ло царство?</p> <pb n="378" /> <p>— Ако је цар за царом, син за оцем, Вукашин је био цар пре кн |
| љевском јуначини поклонио.</p> <p>— Ако је до крви, та иста Немањића крв тече у Бранковићима ка |
| , хоће свуд да му је десна рука, па ако је до погибељи, да му је глава до главе.{S} Деспот ката |
| да мом оцу прословим што о том, па ако је могуће да се ствар изравна.</p> <p>— Немој о том ни |
| о је други предмет разговора.{S} Он ако је сам у себи све то и осећао што Петошко говори, опет |
| ао на ово Марко приволети?{S} Марко ако је и био у турском стану, оваково што опет није никад ж |
| и се од буди какве класе људи, само ако је особито што у себи имао.{S} Но било је ту и такових |
| да и саме бркове завидно.</p> <p>Но ако је Марко био тако чудновато јуначког изгледа, и Ђурађ ј |
| ствар преправити, али како?</p> <p>Ако је Милева у љубави тврда, она неће хтети за Бајазита да |
| у над Србима пут отворити.</p> <p>Овако је Сулејман целу ту ствар Бајазиту представио и све се |
| но да моје душмане сатрем.</p> <p>Овако је Ђурађ у тамници мислио.</p> <p>Капетан Радан видећи |
| имена деспотско носити допустили, иако је Марко оцу му непријатељ био, није могао пропустити д |
| уги.{S} Бог нас каштигује.{S} Свакојако је зло.{S} Турчин ће поред Милеве са Србима сродити се; |
| ати.{S} Ако се град Турцима преда, како је султан киван на Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а пок |
| исприча своје од почетка до краја, како је дошао Харалампије под Бело Брдо, <ref target="#SRP18 |
| весела, плачна — како је путовала, како је примљена од Бајазита.{S} Доста да се она скоро у хар |
| ио у име Јеремије предају Голупца, како је Јеремија предао град.{S} Само о кончини његовог живо |
| до.{S} Турци насред пазара телале, како је добро Турчином бити; сваки је мали султан, и већ на |
| н нисмо ништа окусили.{S} Од јуче, како је изгубљена битка, једнако јездимо; већ смо сваки по п |
| алих.</p> <p>Може сваки помислити, како је то Светиславу пало.{S} Он се састане с Милевом.{S} П |
| с и укрепљење његово.{S} Боже мој, како је онда Београд изгледао.{S} Онда није било онде дрвени |
| ако сам му до насљедника дорастао, како је и при самом издисају душе изрекао: „По Ђурђа! по Ђур |
| жете.</p> <p>— Суди, честити пашо, како је право, — прослови громким гласом Јеремија.</p> <p>— |
| буђава.</p> <p>— Ој, честити пашо, како је красно бити Турчин.</p> <p>— Има и код нас сиротиње, |
| га Голубац заглави.</p> <p>Деспот, како је чуо да је то Ферхад-паша што је разбио Мађаре, с пре |
| рдо, <ref target="#SRP18590_N4" /> како је понудио у име Јеремије предају Голупца, како је Јере |
| уђери појединце на хору појали!{S} Како је морало бити на светој литургији, како ли на бденију! |
| поред свог побожног поглавара.{S} Како је морало бити, кад су ови побожни калуђери појединце н |
| више страна народно стадо деле.{S} Како је млогобројан и снажан српски народ, кад га не би влас |
| остадо’ странац у мојој земљи.{S} Како је Голубац пао, то сам ти испоручио, то већ знаш, но са |
| ни као гости, камоли у тамници.{S} Како је тешко кад коме кућу освоје, па га нов госа у госте п |
| и да л’ је била невесела, плачна — како је путовала, како је примљена од Бајазита.{S} Доста да |
| итимије.{S} А и сека Варвара, или’ како је већ калуђери зову „сестра“ Варвара шта ће са оцом Те |
| .{S} А каква је турска силесија, а како је слаба Мађарска.{S} Један мали ударац, па потуче Жигм |
| га шта се то све стало од оно доба како је манастир оставио.</p> <pb n="474" /> <p>Радосав све |
| пет можеш ил’ мораш с Мађарима, па како је Петошко на дивану султану уз кољено, не знав да је с |
| pb n="409" /> бити њихов чувар, па како је сад пећка патријаршија у турским рукама, лако се мож |
| иће и старог Варнаву, и све испита како је ослепљење њихово текло.</p> <p>Ферхадове очи сузне, |
| а друго што.</p> <p>Деспот исприча како је прошао са Јеремијом, како га није пустио у град, а н |
| добро испадне.</p> <p>Ферхад-паша како је из Голупца у Једрене стигао, одмах се султану пријав |
| > <head>XIX</head> <p>Деспот Ђурађ како је оставио Београд са Жигмундом и делом војске, поче ја |
| онде остави.{S} Розгоњија знао је како је деспот у животу свом много пута с Турцима шуровао, а |
| > краља силнога Душана, и видио је како је сунце сјајне зраке бацало на круну Србије, на главу |
| је на сваки његов корак пазила, и како је приметила да се мало осиљава, јавила је Турчину, кој |
| оказује да је на њој госпоштина, и како је видиш, познаћеш да је владарка.</p> <p>Седне на среб |
| дробни описи, шта се ком десило, и како је породица живила.</p> <p>После главног одмах је деспо |
| Петошко поручује да знамо шта је и како је тамо.{S} Јеси л’ добио каква гласа?</p> <p>— Јесам.{ |
| пита Ферхада за Јеремију, куд је и како је с њиме.</p> <pb n="488" /> <p>Ферхад, опет, исприча |
| новић.{S} Види се на лицу Јеремији како је узбуђен.{S} Улак је, додуше ту, — мисли се Јеремија, |
| .{S} Отргни се од Жигмунда, гледај како је по земљу и по тебе најбоље, што ћеш да будеш уз Жигм |
| егову душу, а сад јошт је радознал како је од Ферхад-паше тај глас добио.</p> <p>— Свјети оче, |
| не, да падишу о цијелом извијестим како је све текло, и како деспот мисли.</p> <p>Исак-паша раз |
| њаници.</p> <p>Кад је деспот видио како је Јеремија против њега оружије наперио, окрене и ободе |
| им нашалила, јербо јој је пребацио како је на црвеног калуђера гледала, и то је општи смех прои |
| ише млад, четрдесет лета је прошло како је пострижен, ал’ здрава тела, здраве душе.{S} Много је |
| p> <p>Сад Јеремија исприча по реду како је било.</p> <p>— Вјере ми, тај Ђурађ није паметан што |
| ј.{S} Кад већ, као што видим, знаш како је код нас ђаура, знај да сам калуђер, баш прави калуђе |
| како ви, како народ.</p> <p>— Знаш како је кад пропада царство.{S} Бранковић Ђурађ, који се оде |
| о би.</p> <p>— Оче Леонтије, видиш како је тешко деспотом бити у пропадајућем народу.{S} Што са |
| ројен за то да руши, обара.</p> <p>Како је чуо да је и отац Леонтије у деспотовом савету, одмах |
| с] војском уљезе у Голубац.</p> <p>Како је Ферхад-паша Голубац заузео прво ослободи сужне, међу |
| се на партаје делили.{S} Царица, откако је удовица, изгубила је пред њима полу своје важности.{ |
| другог произилазило.{S} Царица, откако је цар на Косову, у свему је била мало натраг повукла, |
| а партаја бијаше већ врло слаба; откако је турским пашом постао, ако се и није потурчио, није и |
| је посматрач српске неслоге.{S} Откако је Вук пао, почела се Миличина партаја силити.{S} Млоги |
| ви ни последњи у вашој судби.{S} Откако је света и људи, колико је већ било у роду људскоме мат |
| и чудо што су тако изгледали.{S} Откако је Србин на Косову изгубио, ражалило му се, огорчио се, |
| и Русна прама царици.{S} Особито откако је цара нестало; међу њима је таква хладноћа завладала |
| 8590_C2.25"> <head>XXV</head> <p>Откако је Харалампије отишао, Жигмунд једнако напада на Голуба |
| нковићи Србијом овладати.</p> <p>Откако је Бајазит постао зет царичин, гледао је да Вукову силн |
| ити не може.{S} Неће л’ потписати, лако је Ферхад-паши и силом га на коња посести, и до врати Г |
| е — рекне притворно Мара.</p> <p>— Лако је теби; ал’ шта ћу ја са овом мојом децом — одговори к |
| ве? — запита Харалампије.</p> <p>— Лако је с тим, Ђурађ још не зна да су кнежевићи код мене, не |
| е смешећи се Харалампије.</p> <p>— Лако је теби, ти се одмолиш, па ти је душа лака, ал како ћем |
| да, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је добити фетву против ђаура.{S} И тај исти новац доћи |
| о прњавору и тако весело насићеном лако је било онде својим обојег пола овцама поученија давати |
| е на турско-српској граници, па једнако је тражила нову згоду за Ђурђа.</p> <p>Са Ђурђем није м |
| ојати.{S} И већ чега да се боји, ионако је и он сам и Србија на коцки.</p> <p>Деспот стиже у ма |
| о сваки дан се крв проливала.{S} Ионако је султан мрзио деспота; сад, кад к њему пређе и Ђурађ, |
| ди, све се то код Исак-паше прима, тако је то удешено.{S} Кад је Јеремија Голубац предао, посла |
| Вуков син Ђурађ, премда врло млад, тако је добар војник да се са млогим старим војводама мерити |
| ћ.{S} Он, премда је млађи од мене, тако је од мене почитован и љубљен да би све за њега жртвова |
| су се петлови готово искукурикали, тако је већ близу зоре било.</p> <p>На то престане жагор вес |
| , а шестоперни буздован у десници, тако је изгледао као Краљевић Марко кад је стамболкапију чув |
| и.{S} Како се који с којим слагао, тако је у својој соби с њим и ручао.{S} Све се једно од друг |
| запита Ферхад-паша.</p> <p>— Јест, тако је, честити пашо, па баш мило ми је што тако српски збо |
| n="275" /> владотражитељима зову, тако је исто било и онда такови’ тражитеља код Србаља довољн |
| рати? — упадне Облачина.</p> <p>—- Тако је, потомци, познији нараштаји ћеду то учинити, сад сам |
| м султан сам име и порекло зна.{S} Тако је свагда код Турака бивало.{S} Нису га питали ко му је |
| еремијом у манастир Богородице.{S} Тако је Ферхад сада наредио да им онде подели благо, јер прв |
| цар покојни млого добра учинио.{S} Тако је то у свету; док је ко силан, док стачи давати и покл |
| да науди и душману се служило.{S} Тако је већ код Срба од заманде било.{S} Па зла коб собом је |
| едати Мачва, Београд и Голубац.{S} Тако је, није на ино.{S} Уговор се не сме рушити, јер би онд |
| и искушеније смирено подносити?{S} Тако је отац Герасим искушенике укоравао.{S} Био је са мном |
| разговор.</p> <pb n="454" /> <p>— Тако је то, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо? |
| е с нами против Жигмунда.</p> <p>— Тако је сад, кад мора, но Вукогли неће никад добар бити Турч |
| разумели — рече Јеремија.</p> <p>— Тако је, ал’ истоветне су нам заслуге — рече Јаблановић.</p> |
| а звониле, лице снуждила.</p> <p>— Тако је красна та српска војска на Косову да ни Душан красни |
| о погледи, чека одговора.</p> <p>— Тако је.{S} Но јошт христијанство могло би над Агарјанима по |
| ада, ту право нема места.</p> <p>— Тако је, сабља дели правду — дода Јаблановић.</p> <p>— Сад с |
| могу ни ја друкчији бити.</p> <p>— Тако је, неслога је Србе утукла, сватко се позива на слогу, |
| а Голубац предати морамо.</p> <p>— Тако је, ал’ преиначити не можемо, уздајмо се у бога и у наш |
| да журно очекује одговор.</p> <p>— Тако је.{S} Сви знамо да се сад судба над срећом и несрећом |
| од Искра, после издајице.</p> <p>А тако је и Харалампије своју грешну душу испустио.</p> <p>Сре |
| /> је спрам матере била лукава, па тако је и мати била прама њојзи често претворна.</p> <p>Сад |
| о; то је све истина, но у онај пар тако је стање наше изискивало.{S} Ти си онда морала од двора |
| сле јела већ и онако му црвени нос тако је набубрио да се чинило као да су му на врху јошт два |
| ек у муки и жалости, и најмања реч тако је жалосна, да би рекао да у њој лежи целога света бол. |
| м трзању живот изгубио се. </p> <p>Тако је и са Јаблановићем.</p> <p>Харалампију морали су за к |
| е ради кроз диван да прође.</p> <p>Тако је то лако преко дивана прешло, нарочито што Исак-паша |
| ли у шали истину рећи може.</p> <p>Тако је Петошко проглашен био за будалу, који тек ћаска да љ |
| {S} Онда је и сва памет ту.</p> <p>Тако је то било онда.{S} Човек се није мерио главом до рамен |
| само је одгођен нападај.</p> <p>——Тако је, узрујаност паша и везира велика је, може султана оп |
| и и пристрасна за њега наклоност далеко је од мене, но само оно <pb n="220" /> исповедити морам |
| нали су да у приликама и с малим велико је кадар био израдити, јер је умео погрешком противника |
| авина слатка реч, ал’ владалашко велико је бреме.</p> <p>Ђурађ је много преко главе преметнуо.{ |
| удби.{S} Откако је света и људи, колико је већ било у роду људскоме матице, и колико их је већ |
| о ђаури колико су јуриша одбили, колико је крви проливено, а Ново Брдо још не мисли на предају. |
| Вукоглије Турцима пресиједа.{S} Колико је већ харача платио, и опет је Турчина ујео — рече Јев |
| шта је била стара Византија.{S} Колико је ту славе и грјехова издавано, знаш какви су били Ком |
| ише дотакнути се.{S} Знаш ли над колико је земаља он господар, и шта јошт неће покорити?{S} Тво |
| њима пријатељства.{S} Увидео је колико је себи и свом народу с турским пријатељством шкодио.</ |
| деспотовом савету, одмах је знао колико је сати ударило.{S} Ту већ није могао дуже прокопсати.{ |
| рестане напастовати деспота.{S} Утолико је већма у подозрење код Турака долазио.{S} Турци га по |
| јер се сила српска цепа.{S} Па утолико је опасније за народ, што сте обојица пуног изгледа, од |
| све је на своју меру довела.{S} Радојко је кадикад весели жагор са својом тамбурицом прекидао.{ |
| лач навео.{S} Штавише, и песник Радојко је о љубави певао и млада је срца распаљивао.</p> <p>Ми |
| и српској земљи, но вараш се.{S} Марко је љута убојица, и силно мари за велико господство, као |
| правичан орган опште користи.{S} Марко је живио у оном добу где се на јуначан карактер врло мл |
| предао се турској заштити.</p> <p>Марко је био јунак да му се пара није могло наћи; а и род је |
| ас зло, што сватко хоће да кнезује, тко је год имао бабу ил’ прађеда каквог великана.{S} Алтома |
| је само мишца решавала, а не ум.{S} Тко је могао песницом у чело вола убити, тај је више важио, |
| а.{S} Ту ће показати Кајица војвода тко је први катана на свету. ’Вам ћеду долазити турски покл |
| урско руво носе.{S} Да ми не исказа тко је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да |
| ну тајну знам издати нећеш.{S} Знаш тко је тај Петошко? <ref target="#SRP18590_N7" /></p> <p>Де |
| једнако кује окове за Србију.{S} Кратко је вријеме а нужда велика.{S} За кратко вријеме креч, п |
| или, да им даље пркоси.</p> <p>— Кратко је време, зором отпутовати морам, чујете л’ тамо преко |
| _N3" /> остаде сам промишља, ал’ кратко је време мислити се.{S} Бојати му је се да ћеду Мађари |
| а, сватко се позива на слогу, ал’ нитко је не љуби, ми не можемо свет спасти, сватко нек се за |
| т једва чека да се саграде двори, тешко је глави почивати ван свог дома.</p> <p>Дани пролазе ал |
| Био сам деспот-Стевану киван.{S} Тешко је господару постати слугом.{S} Тако смо се борили свак |
| држаше теби и Србији страну.{S} А тешко је било то чинити против силовитих паша и везира.{S} Ка |
| ишћанин пада.</p> <p>— За Стевана тешко је било, са свих страна притискавало га је лацманство, |
| је чист посао и сам деспот Стеван тешко је с њиме на крај излазио.</p> <p>— Јеремија ће Турцима |
| ће себе и народ опоравити.</p> <p>Тешко је деспоту без Мачве, Београда, и Голупца.</p> <p>Скупљ |
| док је српски народ сретни био, Петошко је био несретна, руглу изметнута луда, а кад је српски |
| о чини, а ви народ издајете.{S} Петошко је своје сједе власи поштењем покрио, а ви сте своје об |
| ет затекла частеће се госте.{S} Петошко је опет своју будалаштину са сваким, а особито са оцем |
| да седи уз падишу на дивану.{S} Петошко је био у царском двору српског цар-Лазара будала, и с њ |
| и сва.</p> <pb n="449" /> <p>Но Петошко је имао дивну бистру памет, и у срцу жарко родољубље.{S |
| <p>Јест један Петошко...</p> <p>Петошко је био позват, да смутну свадбу мало развесели.{S} Грма |
| а почиње пропаст народа.</p> <p>Петошко је оставио изненада дворе царице Милице, ником се не ја |
| вац за друго што и није.</p> <p>Петошко је тако кроз препоруку дошао у крушевачки двор цар-Лаза |
| до од другога дали рећи.</p> <p>Петошко је био мален но поширок.{S} У струку је био мало шири н |
| и Србе у свој сајуз довести.{S} Требало је, дакле, и једном и другом српском кнезу ласкати.{S} |
| игуманом манастира Радосавом, и требало је да добро живи, јер је онде лежало његово благо на са |
| а је та неслога.{S} Косово поље позвало је на слогу, и који сложни беше, дошли су.{S} Но, не би |
| ино фино лице сузама орошено показивало је румен који је пламом задат, танке усне стиснуте, кан |
| емон у народу, и твоје причешће тровало је народ.{S} Кад нијесам могао у народу добра да чиним, |
| м старим војводама мерити може; но мало је прежесток, па хоће сам себе да <pb n="223" /> прецен |
| зна да му почивке треба.{S} Деспот мало је сна боравио за задње време, и кад је уснуо, страшни |
| оло, пак, цвеће са гранама.</p> <p>Мало је прошло времена и већ се је знало за сваког госта кој |
| авлада.</p> <p>Калуђер са Митром помало је к своме конаку ишао и искушавао је Митра не би ли шт |
| " /> <p>Силно јато црни’ врана облетало је около дворова деспотови’, па се најпосле упуте дубље |
| ом завоју.</p> <p>Тело деспотово остало је нетљено, руке му целокупне на крсту распетија прекрш |
| ткако цара Лазара у двору нема, постало је све разузданије, као год у кући где господара нема и |
| аном Турчину.{S} Деспот промишља, могло је штошта боље бити, а да не пролије толику невину крв. |
| га поглед баца.{S} Јули куварки пресело је што се <pb n="246" /> с њим нашалила, јербо јој је п |
| једно старо но пространо зданије, било је прибежиште царске породице.{S} Његово зидање пада у |
| а су се Турци међу собом покрвили, било је доиста изгледа да се исти врате откуда су дошли.</p> |
| , но у старо доба као год и данас, било је господе која су хтела да имају за луду онаковог чове |
| го смутније изгледало; овде, опет, било је све весело.</p> <p>Црква је била великољепна.{S} Ту |
| ак, и није се тако строго постило; било је ту рибе, паштрме, сољених моруна, хактапота, и неопх |
| од Лазара и прешли су Турцима.{S} Било је ту јошт и млоги’ грчки’ великаша, који су хтели под |
| а, и брат брату дубље очи копа.{S} Било је међу нами свашта.{S} Једно другом да науди и душману |
| авити, но пут су му препречили.{S} Било је паша, који су га убити желели, но већина није допуст |
| аквог доба кад су будале мудри.{S} Било је доба кад је најјачи био и најпаметнији, кад је само |
| а њена два сина и једном кћери.{S} Било је онде стари’ везира, један ђаурски шејих-ул кога они |
| , тешко да би’ перје изнео био.{S} Било је ту гунгуле, Облачина и Кајица очи закрвавише, да не |
| У горњој Србији све је цветало.{S} Било је ту храмова, калуђера, трговине и богатства.{S} Дубро |
| еменог српског господства.{S} Соба било је подоста, но исте нису биле украшене, као што су раск |
| о.{S} Но баш зато смех и увесељење било је веће.{S} Ако се која служавка подебело с њиме шалити |
| та се радило.</p> <p>У трапезарији било је весело.{S} Харалампије све се ’шалио, и волео је лак |
| Кад је Душан само око на ког бацио било је доста; сваки му је поглед био заповест — дода Грман. |
| састављају.{S} Зданије то дворско било је по мешовитом стилу онога времена зидано, и израчунан |
| л’ је увео лепе уредбе, па то мало било је барем срећно.{S} Дух народа почео се дизати. </p> <p |
| је особито што у себи имао.{S} Но било је ту и такових шаљивчина, а особито певаца, па тамбура |
| мљи пара није било.{S} У суседству било је и дувна, и оне су о храму амо долазиле, јер су Дечан |
| ове приврженике задобијали.</p> <p>Било је у турском стану, осим српски’ и друге струке претенд |
| не једном и о глави радило.</p> <p>Било је ту доста славе и великолепија, али поред тога колико |
| мести замка српском народу.</p> <p>Било је у турском стану, у турској служби, доста српски’ вел |
| д да зида.{S} Његово бистро око увидило је одавно оно место, тачку, ’де би требало град градити |
| же време свашта донети, ал’ засада врло је још млад, па поводљив; срушио би се под садашњим зем |
| српска госпоштина, и сам патријар’ амо је долазио, еј то су била времена, ту се негда и весели |
| о богат, па се хтео покалуђерити, овамо је долазио.{S} Ако је хтео ко да му син што пре архиман |
| није хтео млого на свету мучити, овамо је долазио.{S} Весељаци, шаљивци, певачи, ти су само Де |
| ац дат да Жигмунд штити Србију, а овамо је избегао и Србију на милост и немилост султану предао |
| џамије подигле, не један калуђер овамо је избегао, зато и јесте намастир пун калуђера.{S} Архи |
| <p>— Та бар та трта да је ту, да знамо је л’ долази Турчин, да се знамо равнати.</p> <p>— Е ве |
| није са одлуком на дивану ујамчен, само је одгођен нападај.</p> <p>——Тако је, узрујаност паша и |
| совског удара народ к себи дошавши само је једног честитог поглавара требао.{S} Стеван је био у |
| атица ’декоја радије пчелом била?{S} Но је л’ јој могуће пчелом постати?{S} Није, па зато мора |
| ао.{S} Можда га не би познао био, давно је већ било кад га је Петошко у манастиру задиркивао, и |
| ена — рече Русна — од моје стране давно је заборављена; и то утолико лакше уколико ми се са сви |
| ава подиже се градић, Ласловар, недавно је завршен, праве се опкопи, ровови.{S} Ту је већ и дру |
| међу вами није био грјешник?{S} Одавно је код Срба овладало отимање круне, скиптра.{S} Отимао |
| не проговоре.{S} Велико распетије дивно је израђено, на њему је пет година без престанка рађено |
| рхад к наздравици прича.</p> <p>— Јадно је било моје ђетинство и младост.{S} Онда су Турци у Ду |
| у.{S} Радост, весеље, игра, шала, једно је из другог произилазило.{S} Царица, откако је цар на |
| сала, и брзе помоћи потребује.{S} Једно је које морате бирати, ил’ би морали са Угарском, ил’ п |
| одном оделу, па у турском шатору, чудно је усред турског стана изгледао.{S} У глави му се свако |
| није је од племена Обилићева.{S} Чувено је име Бранковића одавна по целој српској земљи.{S} И з |
| ката.{S} Сво господство Јерине сабијено је међ зидине Стеванових дворана.{S} Све је ту туђе.</p |
| је дође.{S} Пиће и јестиво, преправљено је као и пре.{S} Сад се Ферхад-паша одрешитије показује |
| обију наслон за своју војску, уговорено је да се има Жигмунду предати Мачва, Београд и Голубац. |
| ће да се и вино може пити.{S} Запрећено је исто због нужне умерености, дакле запрећено је неуме |
| због нужне умерености, дакле запрећено је неумереним.{S} Који су добро Коран проучили, ти су и |
| ци царици од Турчина поручено, обречено је и мом оцу, без да се Милева има дати.{S} Па ако баш |
| Јула калуђера, пуна радости.{S} Јулино је срце јошт и до пол’ сата куцало неким непознатим чув |
| авног великаша под Душаном, презрително је у двору гледала на нижег порекла људе.{S} Осим тога, |
| већ владиком постати могао, својевољно је првенство другима уступао, задовољив се својим бистр |
| умуче.</p> <p>Настане почивка.{S} Бурно је срце у деспота.</p> <p>— Доиста, бог ме покара што п |
| мо Пахомија тражио.{S} И доиста, красно је било видети један већи број смирени’ калуђера у храм |
| стали по чину разреде се.</p> <p>Красно је било видети те јуначке слике.</p> <p>Краљ достојанст |
| ла је у чело до деспота.</p> <p>Жалосно је било опело, жалосна је и даћа.{S} На свачијем лицу в |
| но, као што сам после извештен, срећно је онамо стигао.</p> <p>— Шта се чује од Косова? — запи |
| S} Обилић је убио Мурата, дивно јуначно је, ал’ вођ треба да је код своје војске, а да други ко |
| ед свег лепог гласа нешто чудно, смешно је издавало.{S} Кад је појао на бденију „<title>От јуно |
| улејман, као стари Муратов слуга, добро је познавао живот и одношаје противни’ народа.{S} Знао |
| вину сам за се по налогу задржао, добро је избројано.</p> <p>Ферхад то изрече па поглади си бра |
| ’ млађе, с кима ће и ручати.{S} И добро је што су му пресекли читање, јер би извртањем, кревеље |
| о онда тек беседу завести.</p> <p>Добро је пало Србима код Марка частити се.{S} Били су уморни, |
| ре воље и на свачију реч и поглед оштро је мотрио.{S} Особито је гледао на Милеву; да није калу |
| што вам сад при наздравици исприча’, то је сушта истина, искрено сам се исповједио, и искрено ћ |
| рађ.</p> <p>— Манимо се тих послова, то је могло бити још кад смо били ђетићи, кад смо силне ко |
| н арнаутски капетан: „Не дирајте га, то је будала, није ништа крив“.{S} А Турци ме одма’ отпуст |
| само гдје је душманин?</p> <p>— Да, то је истина — продужи Новак — није се онда питало, колико |
| и саме Србе обараш.</p> <p>— Евала, то је добро, то је неисказано, Јусуфе!{S} Врати се одма’ у |
| } Јеремија, Јаблановић, Харалампије, то је друштво састављено да у скупу заједнички грабе и оти |
| ске на прагу.{S} Још што има војске, то је код Вука, па сад ако он не заузме кормило, све ће пр |
| стане пред деспота.</p> <p>— Дакле, то је Петошко, најмудрији лудак међу најлуђим мудрацима.{S |
| Голупца, да га нитко више не извади, то је засад доста.</p> <p>— Аферим, Ферхад-пашо, нек се по |
| {S} Што су вам азапи и хусари отели, то је <pb n="497" /> већином бимбашом откупљено, и ваљда т |
| ед главином пољана, разапети чадори, то је мала српска војска, коју је довео Облачина Раде.</p> |
| разумео.</p> <p>— Предати, продати, то је скоро свеједно, но каква је продаје цјена.</p> <p>— |
| и, толике красне цуре за жене имати, то је живот.{S} Ал’ кажи ми, честити пашо, колико ти имаш |
| е може, чуо сам о том много причати, то је право чудо — рече Јаблановић</p> <p>— Осам дана мора |
| ове савет.{S} Шта се има сад чинити, то је било најглавније питање.</p> <p>У савету сваки је оч |
| > <p>Ујезде у манастир.</p> <p>Улак, то је исти бимбаша који је пратио Харалампија од Новог Брд |
| {S} Жао ти је за Мачвом и Београдом, то је судба.{S} Мораш се јој поклонити, ал’ не очајавај.</ |
| енту, великим словима златном бојом, то је писао монах хилендарски Пахомије, који је у Атонској |
| није законит, ако је законито рођен, то је син Гребљановићев а не Душанов.{S} Гребљановићи, пак |
| у се пријатељство врати.</p> <p>— О, то је добар турски цар, гледајмо, мајко да и ми њему што л |
| } Вуцимо га унутра, та то није ђаво, то је неки опасан ноћник — повиче Петар.</p> <p>— Ајд’, ву |
| Ђурађ нуз пут баш у Манасији засео, то је што је рад да чује, пропита, како народ у овим краје |
| лановић.</p> <p>— Ја сам их осљепио, то је највећа заслуга —- одговори жешће Харалампије.</p> < |
| се у последње доба у војсци збивало, то је, као што кажу, да се Обилић и Бранковић не слажу и д |
| ском породицом сродити.</p> <p>— Но, то је само разнешен глас; истина је да је турски посланик |
| обараш.</p> <p>— Евала, то је добро, то је неисказано, Јусуфе!{S} Врати се одма’ у Крушевац и р |
| погледа кроз прозор.</p> <p>— Јест, то је војска, мађарска војска, напред иду коњаници, тамо г |
| катана, Облачина и Кајица остају ту, то је моја воља — подвикне достојанствено деспот.</p> <p>З |
| у и своје стадо љубио, и што рекнеш, то је у твојој часној глави промудрено, ваљано.{S} Сад нећ |
| а, али пре свега треба одбити Турке; то је први посао — одговори патријарху Драгаш.</p> <p>— Е |
| он своју наклоност и љубав поклонио; то је све истина, но у онај пар тако је стање наше изискив |
| својим погледом разблажавати морају; то је радост за буле!</p> <p>— Па шта им фали? — рекне, Пе |
| т и царице Милице у руке Стевана.{S} То је Мати божија, која је још у Солуну била на гласу као |
| р Њемачке, а већ је краљ Угарске.{S} То је велика снага.{S} Њемачка ће помагати Угарску против |
| који се већ у Зети готово отели.{S} То је код нас зло, што сватко хоће да кнезује, тко је год |
| ниједног госта на миру оставили.{S} То је већ што обично код служитеља.{S} О патријарху, истин |
| Турци с нами и међу нами чинили.{S} То је оно старо, не саједини, <pb n="386" /> боже ђаурина. |
| е начине за владавину неспособни.{S} То је био византијски обичај, од Цариграђана су то Срби и |
| елика књига, и поче нешто читати.{S} То је брат Теофан тако око четрдесет година стар, смешљиво |
| зворе у корито мраморно стиснути.{S} То је тек неимар.</p> <p>— Знам Ђурђа, ту мудру главу, ал’ |
| красна црква са великим зданијем.{S} То је намастир Жича.{S} Не боле те срце, Србине, кад погле |
| ?</p> <p>— Чекајте, ето иде неко.{S} То је гласоноша. ’Оди амо!</p> <p>Улак уђе.</p> <p>— Велик |
| да су кнежевићи били у манастиру.{S} То је била тајна измећу Јеремије, Јаблановића и Харалампиј |
| јаса на листину, и преда деспоту.{S} То је потписан уговор.</p> <p>Деспот прими листину, отвори |
| деспотовица стану пред гробницу.{S} То је гробница од мрка мрамора, на површју избијен грб Нем |
| владаш а да се Жигмунда одречеш.{S} То је жеља султана, а ја ћу то на дивану подупрјети.{S} Пл |
| р, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То је старо јунаштво, којим је негда са деспотом код Искре |
| , ’ришћанин је, и то знаш ли тко?{S} То је Петошко, у својој првој младости будала у двору цара |
| ци поручити да се Турчину подвргне — то је значило кроз раздор свеколики народ подјармити, и из |
| та уклонити.</p> <pb n="371" /> <p>— То је, петина, врло паметно; но, питање је, хоће ли се нар |
| ослободили.</p> <pb n="418" /> <p>— То је било доба да се Косово могло осветити, кад су се Урк |
| овори као кроз плач Милева.</p> <p>— То је моја брига.{S} Твој отац није могао знати какве ће н |
| Србије — рече Ферхад-паша.</p> <p>— То је животарење, не живот.</p> <p>— Томе су биле криве ср |
| који не може, нек не пије.</p> <p>— То је ваљан закон тај Алкоран, код нас ђаура, опет, држе д |
| ћавати и њој повиновати се.</p> <p>— То је опет толико, као пријатеље царичине истерати да се н |
| о, да се мој дел не уштрби.</p> <p>— То је моја брига.</p> <p>— Пре нег’ што зора заруди, сав п |
| ’ двојица у делби покрвити.</p> <p>— То је моја брига.{S} Но сад више није нам до оклевања, већ |
| а чује шта ћеду на то рећи.</p> <p>— То је мало, мени су Турци отели сву баштину, што је још од |
| а га од заблуђења сачувамо.</p> <p>— То је врло паметно.{S} Ето ти, води кога и колико хоћеш.</ |
| Па тако сте то све трпјели?</p> <p>— То је овако.{S} Будала чује од господе какав је тко, и то |
| кад тамо никог не пуштају?</p> <p>— То је најлакше.{S} Послао би’ каквог калуђера у турски’ ха |
| жиће султан покрај султанке мираз, а то је Србија, онда ће и вјера Христова пасти, све ће бити |
| би Ферхада међ њима тко познао.{S} А то је лако, има потајни’ ходова, од куд неколико корака уч |
| чан у боју се тући; што сам био боја то је било у манастиру кад сам био млађи, са братијама, зн |
| лудо гинути — одговори Петошко, и на то је чашу смедеревског искапио.</p> <p>Док се Новак и Пет |
| одговори озбиљно деспот.</p> <p>— Та то је све истина, да сте јошт за време незаборављеног султ |
| отиње, фукаре, као и код вас, па све то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте покидани.{S} А |
| рпске војске има преко сто хиљада, и то је довољан број за све те Турке, само нек’ је слоге.{S} |
| оже.{S} Добије ли тридесет хиљада, и то је добро, не добије ли, он ће у Турке са кнежевићи, па |
| ко је на црвеног калуђера гледала, и то је општи смех произвело.</p> <p>Но и сам црвени калуђер |
| животом.{S} Јошт ми је једне жеље, и то је, да се ти, деспоте, поткријепиш, а ја да добијем јед |
| дворјанке и дворјани уклонили се, и то је био знак да се о важним стварима разговор водити има |
| емо.{S} Пашће ту и нами што у део, и то је, мислим, највећи део, ако Голубац предамо.{S} Но, Но |
| свету позива; пустити их слободно, и то је опасно, после смрти деспота пали би у очи, а Гргур ј |
| гур је имао пријатеља; изгнати их, и то је зло, јер ће с Грцима, с лацманима, и ако треба и с Т |
| ти.{S} Плаћаћеш данак султану, ал’ и то је боље нег’ с Турцима рат водити.{S} Маџари ти не могу |
| тању Турцима јако наудити без тебе и то је срећа по Турке, што ти Мађари не поверују као што тр |
| се може од Светислава растати, но и то је знала <pb n="303" /> да младо створење да се и на он |
| Деспот мало почине.</p> <p>— У злу и то је добро.{S} Но шта је са кнежевићима — запита Јерина.< |
| војска је на Косову упропашћена, али то је била само војска цара Лазара.{S} Његова удовица, цар |
| ишао досадашње Бранковиће.{S} Но баш то је зло што има толико јунака, па се због тога баш толик |
| то звечи на том пољу равном?</l> <l>То је војска силнога Душана.</l> <l>Пред војском је цар Ду |
| рам свачега што сујети ласка.</p> <p>То је била њена слабост, којој противстати више није могла |
| праћени од деспотови’ катана.</p> <p>То је Јеремија, са два побочника.</p> <p>Дошао је на тврду |
| а риђа брада све се тресута.</p> <p>То је пропис, па мора читати ма какав гост ту био.{S} Па и |
| спотско насљедство не уштрби.</p> <p>То је Јеремија тако тумачио, да може у ту сврху све чинити |
| већ он од много година носи.</p> <p>То је онај отац Леонтије, који је провео младост под цар-Л |
| спустимо и војску саставимо.</p> <p>То је био Жигмундов изрек који преиначити није могао, наро |
| дор поклисара Каралампоглију.</p> <p>То је архимандрит отац Харалампије.</p> <pb n="436" /> </d |
| љубављу прам Светислава дише?</p> <p>То је све истина.{S} Али њој је, као и другима, уливена на |
| о какова војска; ил’ сватови?</p> <p>То је Јусуф, који ће Милеву да проси.</p> <p>Јусуф је са в |
| ар.</p> <p>Би л’ би погодили?</p> <p>То је отац Харалампије, сад већ архимандрит, и чека да пос |
| анији започела буна.{S} И да знаш, зато је султан упао у твоје земље, да те одвуче од савеза ма |
| ана Бајазита за себе придобити.{S} Зато је одма’ наредио да Видајић, Љубовић, и његов син Ђурађ |
| о није смео очину вољу кварити.{S} Зато је он опет остао сам у себи оно што је пре био, и камил |
| p> <p>— И Београд је у Србији, ал’ зато је у угарским рукама.</p> <p>— Исто мислим што збориш, |
| ам ноћас мутно прошао, а ионако познато је да ми калуђери знамо тајну чувати.</p> <p>На ове реч |
| аветник и пријатељ.{S} Што рече, свјето је.{S} Властела је искварена, и народ са тог страда.{S} |
| еч и поглед оштро је мотрио.{S} Особито је гледао на Милеву; да није калуђер рекао би, да га се |
| међу цвећем и густим гранама.{S} Место је већ било за сто опредељено; у среди празно и простра |
| чуло.{S} Јула, једна од куварица, често је напоље излазила, кад замало ал’ она са притворним ст |
| <p>Ферхад-паша, у име султаново, често је деспота посећавао.</p> <p>Он беше од они’ људи, које |
| ао.{S} Поред све телесне слабости често је на коња седао и ишао у шетњу.{S} Тако једаред <pb n= |
| зити.</p> <pb n="459" /> <p>— Тако исто је код нас, нијесмо ни ми бољи — одговори Јаблановић.</ |
| видећи Мара, да се не осрамоти, то исто је чинила.{S} Турцима није никад пала тако секира у мед |
| сим</hi>, а треба <hi>Радосав</hi>, што је овде исправљено.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id |
| Сав окол пун вредна радена народа, што је човеку за живот, све ту можеш наћи.{S} Има ’шеничне |
| скрено теши, него из другог узрока, што је она држала за своје понижење.</p> <p>— Како си, слат |
| т нег’ икада, јер ропта на Стевана, што је с матером својом Милеву Турцима дао, и с тим се турс |
| св. Петар кључем отвори мрсу врата, што је њима овоземни рај, а друго они и не траже.</p> <p>По |
| рахом побегне унутра и осталима је, што је видела приповедала.{S} Да је она знала да је то отац |
| си велика икона Христово распетије, што је Стеван из Цариграда донео.{S} До распетија је икона |
| спрострањава.{S} Но што је најгоре, што је у разним метежима дух код свију клонуо, страсти људс |
| правог лудака, подсмејавасте му се, што је ваше неприлике на видик изнашао.{S} Познајем вас све |
| и, вароши, земље, планине и долови, што је Стеван повељом Жигмунда добио, мени припадају, па јо |
| {S} Кад су се крвави ратови водили, што је год од добротворних душа измолити могао, шиљао је у |
| азнима поглавар’ма раздељен и тако, што је год чинио, све је са раздељеним силама чинио.{S} Мој |
| с Турцима противу Мирче, и то зато, што је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца душманин био.{S |
| > <p>— Не тако.{S} Ишти ову Србију, што је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда |
| о, мени су Турци отели сву баштину, што је још од Душанови’ времена мог бабе било; кнежевићи су |
| а овом свету рајем се наслађава.{S} Што је тек икоја земља красно од’ранила, то ћеш код њих вид |
| скварена, и народ са тог страда.{S} Што је искварено хоћу да искореним.{S} Па не само од власте |
| к треба да се начини за војника.{S} Што је набољих мађарских војника, ти су већ код мене у служ |
| цара Бајазита и војводе Мирчете.{S} Што је од Влаха оружије понети могло, ту се десило.</p> <p> |
| о и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Што је падиши та цјена, но коме се има предати тај новац, т |
| идати јачи <pb n="508" /> град нег’ што је Београд, најбоље неимаре ћу погодити.{S} И док Нићиф |
| Смедерево имаду још јачи град нег’ што је Голубац.{S} Њихов Будимград и Тамишвар не могу се ср |
| Осим тога, Вук Бранковић, пре нег’ што је Миличину кћер задобио, био је велики обожатељ Русне, |
| е пева песме заљубљени’.</p> <p>— А што је, бога ти, књагиња тако смутна?</p> <p>— Кажу да због |
| А шта ти, Милева, радиш?</p> <p>— А што је Милева тако смутна.{S} Шта ми радиш ти, Вуче? — рекн |
| ли су Вуку и тако, поред свега тога што је Милица мислила, да је поред Турчина сигурна, Вукова |
| ће се султану на потврду.{S} Србија што је у мојим рукама, остаје и одсад при мени, само морам |
| ска му се састави са оном од Видина што је дошла, и сад са свију страна јурне на Мађаре, са пеш |
| ругу не заклања, него нек све скупа што је добро дичи овај свет.{S} Је ли лепша увела ружа од с |
| т, како је чуо да је то Ферхад-паша што је разбио Мађаре, с прекрштеним рукама ишчекивао је што |
| пут манастира Богородице, брже, нег што је амо Ферхад-паша стигао.</p> <p>У деспота је још она |
| њу светлост своју изгубити, као год што је моје Зулејке красота у земљи изгубљена.{S} Марко мој |
| ом.{S} Глас је био громовит, каогод што је био глас Душанов усред борбе.</p> <quote> <l>Славно |
| у се у свечано, најскупље руво, све што је најдрагоцјеније узму к себи.</p> <p>Тако у једној ве |
| даћеш за турску војску заиру, и све што је потребно.{S} А султан, како види уговор, издаће бера |
| сва свита.{S} Пајсије приправи све што је за кнезове нужно, и до пол сата није их већ било у Д |
| ји још и то дода, а да се учини све што је нужно и да се његова власт и деспотско насљедство не |
| ља и мачеви, који ћеду покосити све што је народно, а тек дубоко у земљи јошт да остане семе, к |
| нуз пут баш у Манасији засео, то је што је рад да чује, пропита, како народ у овим крајевима жи |
| е, неће да зна за Мађаре, жао му је што је предао Мачву и Београд Жигмунду, и зато ће му леђа о |
| од чије руке паднем, тога је свије што је на мени, ал’ и ја ћу главу замјенити.{S} Но ево сад |
| прими лако то оружје и обрадује се што је у младом Турчину случајно на новог пријатеља наишао. |
| је преко бимбаше да на веру дође, и што је покварено, поправиће се.</p> <p>Бимбаша је десна рук |
| ми је све додавала што сам желио и што је само могућно било.{S} Но то се скоро дознало, па игу |
| у жалосном песмом.{S} Једно се тужи што је слеп, он вели да нема несрећнијег створења од оног к |
| са оним христијаном, који оно чини што је Алаху повољно.{S} Ако ја вино пијем, зато Коран почи |
| ши; но бимбаша ће паши све исказати што је од Харалампоглије чуо.</p> <p>Тако путујући стигну у |
| </p> <p>Јеремија сад се поче кајати што је тако Голубац предао.{S} Још на путу мислио се како б |
| ривати јер ће нам утолико теже бити што је Милева доцније жртва материне политике постала.</p> |
| , промишља, како ће све то извршити што је намеран чинити, и збиљски промера све прилике и непр |
| мађарске заставе.{S} У кули Небојши што је било заточеника, деспот их је отпустио милошћу на сл |
| ећ његовом сину круну отима.{S} Тек што је кнез Лазар српско царство обновио, а већ Алтоман гле |
| да за мене живота нема.</p> <p>Тек што је ово Марко изрекао, кад наједанпут чује се неки жагор |
| ве за пут спреми па иди.</p> <p>Тек што је то Бајазит изрекао, а већ се све спремило да се Јусу |
| дариле — одговори Новак.</p> <p>Тек што је то изрекао, ал’ ето Грмана.</p> <p>Грман је био висо |
| за руком, брате!{S} Знаш ли, волем што је Харалампије на нашој страни, него да ми је ко поклон |
| азговор.</p> <p>Деспот је задовољан што је Леонтије проникао у његову душу, а сад јошт је радоз |
| о од мојих синова?{S} Скитнице, као што је данас Краљевић Марко.{S} И тај Вук Бранковић, којег |
| оно властелинства у Мађарској, као што је добио деспот за Београд и Мачву.{S} Сад тек виде да |
| сљепити.{S} И такав посвећеник, као што је Леонтије био, могао је без обзира и самом деспоту у |
| ећи и своју војску излагати.{S} Као што је искусан био, можда би и успео био, ал’ опет куд би д |
| во, као год и Вук Бранковић.{S} Као што је цар већ стар, данас-сутра шта би учинила овакова два |
| доба кнежевићи су у дворцу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео да с њима трговину води, |
| Лазара и мати тако дивног књаза као што је Стеван, а при том је у жалости, али не знамо шта би |
| у луде не дира, ал таква будала као што је тај био код Турчина би прокопсао, јер они такве буда |
| ј сили одапријети, и таква сила као што је та ваша јошт Србију сатрти не може, јер познато ми ј |
| бовао је тако силног властелина као што је Јеремија, да га од напасти брани, од „нашествија ино |
| терет оборио.{S} Ако нисам све као што је требало учинио, а оно сам онако као што се могло.{S} |
| а нема сад толико сталне војске као што је било под Робертом и Лајошом.{S} Колико треба код њи’ |
| добро било таковог друга имати као што је Бајазит, али доста то да јој се богатство јако допал |
| лом тукао са Турцима на равници као што је поље Косово, јер Турци имају више коња, а коњ свагда |
| рпски народ, да не буде поцепан као што је био прије Немање, већ да је у скупу.{S} На то идем, |
| ко не би такву шаљивчину слушао као што је отац Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више желила, |
| у Чешкој земљи је раскол, тако као што је у Бугарској патаренски, и с њима Жигмунд има много п |
| <p>— Дакле, све је тако свршено као што је међу нами уговорено.{S} Исак-паша је задовољан, и са |
| ал’ има их и ту свакојаких, ето као што је Мелентије и њему подобни; но ти, као што већ једном |
| гарјанског.{S} У том си теснацу као што је сад Србија, морамо Угрима руку пружити у савез, само |
| ће већ ту бити деспот.{S} Ово благо што је ту, половина однеће се Исак-паши, половина би имала |
| ћеш више користи отуда имати, него што је косовска битка донела.{S} Милица ће те по ђаурском а |
| и имао је будалу?{S} Онда није чудо што је пропао на Косову.</p> <p>— Е да знаш, код нас је неш |
| де човек не би ни помислио.{S} Тако што је и код Искре изредио, и Турке потукао. </p> <p>Исак-п |
| м оцу Харалампији није се то допало што је већина гостију све на њега гледала, као да се то њег |
| до видела, и којој је јошт жао било што је Мара кнегиња супруга Бранковића постала.{S} За стару |
| о Угрима руку пружити у савез, само што је ствар прехитрена, није дозрела.{S} Шта ће народ рећи |
| свом млого је била на Милицу, само што је Милицу оштроумјем надмашавала.</p> <p>Русна је била, |
| еспотом, знаћу рећи султану не само што је говорио, већ и што није говорио, оно што сам му из о |
| већма и већма распрострањава.{S} Но што је најгоре, што је у разним метежима дух код свију клон |
| атка мати!{S} Та немој плакати; оно што је прошло, повратити се не може; гледајмо одсад да опет |
| ато је он опет остао сам у себи оно што је пре био, и камилавка није му била у стању ћуд и стра |
| {S} Марко ће и у душманину свом оно што је добро признати.{S} Ја сам чуо и за младог Стевана Ла |
| вића. </p> <p>— Можеш, но шта је то што је Харалампије тамо остао?</p> <p>— Ваљда је трта тако |
| аралампије већи, Пајсије постаће то што је сад Харалампије, игуман у Дечанима, а Пајсији је то |
| шта смо и од Турака попримили, и то што је најбоље.{S} Турчин се Угра не плаши, ал’ кад чује да |
| би деспот могао био искресати и то што је Јеремија за откуп Голупца искао, јер је деспот силно |
| Све је тако, ја то знам, и баш зато што је тако, треба да иштеш мир, а да добијеш мира, мораш с |
| атељ, него као спаситељ.{S} То исто што је мајци царици од Турчина поручено, обречено је и мом |
| и је младог цара Уроша убио.{S} Зар што је Милица од Немањине лозе, зато да управља Лазарева по |
| на слободу.{S} Ово је по други пут што је деспот кулу испразнио, први пут одмах после смрти Ст |
| давна мрзе и који му за зло примају што је част војске после битке спасао.</p> <p>— Дакле, он х |
| .</p> <p>Јерина је дочекана у двору што је кнежевић сазидао.{S} Ту се поздраве и изгрле, брат и |
| ујака, а да Србијом овлада.</p> <p>Што је желио, постигао је.{S} Владавина слатка реч, ал’ вла |
| моли се богу за спомен душе.</p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз пут баш у Манасији засео, то је што |
| мо у друштво вратио, да провидиш, зашто је дошао властелин Јеремија?{S} Он је нашег несрећног о |
| Мару кнегињу за њега?</p> <p>— А зашто је дао за Обилића Вукосаву? — рече мало жустрије Милица |
| је био војник под царем Душаном, пошто је доцније ослепио, гудало га је ’ранило док није у дво |
| прије преда.</p> <p>Исак-паша споменуо је, би л’ деспот к њему дошао на кољена, на то одговори |
| ио.{S} Ратујући противу Турака, погинуо је код реке Марице близу Дринопоља.{S} Кнез Лазар је за |
| или у највећој сметњи, и за Србе куцнуо је као најбољи час, ал’ бадава кад место једног троје у |
| рске и мађарске.</p> <p>Ферхад-паша чуо је о Радосаву, јер њега је тиштало све што Србију тишти |
| чито под Душаном, <pb n="214" /> Прилип је био место дворског живота, а Крушевац је у заборавно |
| исли, жеље, надње испрекрштају.{S} Скуп је сваки тренутак.</p> <p>Пију, да забораве боље.{S} Ја |
| је са нацртајем задовољан био, и ствар је готова, тек форме ради кроз диван да прође.</p> <p>Т |
| казује, но ипак ни бриге му није, кадар је лукавство са лица збрисати.</p> <p>— Хоћу, но морам |
| 1" /> му Светислав, јоште млад, свагдар је поред оца живео, а својом добротом и красотом млога |
| амо кол’ко ће их и какви доћи.{S} Мађар је храбар војник, ал’ војник треба да се начини за војн |
| могла падише харем дичити.</p> <p>— Зар је тако угледна? — запита љубопитно Бајазит.</p> <p>— Н |
| крајње несреће дотерати. </p> <p>А зар је Милева била такова девојка која се тако скоро даје с |
| бопитство ју је мучило.</p> <p>— Па зар је тако добар тај турски цар? — запита своју матер дети |
| е Марице близу Дринопоља.{S} Кнез Лазар је заузео већу част [земаља које је Вукашин држао, а] В |
| велико што учинити кадри.{S} Цар Лазар је као младић одликовао се у босанском походу под заста |
| реба.{S} По служитељским конацима текар је било весело.{S} Грман, Радојко и Петошко помешали су |
| највећом готовошћу одговарао.{S} Митар је био од оне феле служитеља, који је за добру реч, а о |
| ам цар изложен њи’овом упливу...{S} Цар је због Вука према самом Обилићу хладан, једном речи, т |
| а купују ил’ искупљују робове.{S} Вашар је у стану велики био.</p> <pb n="333" /> <p>Два калуђе |
| ишли су онамо ће се црнило.{S} Калуђер је хтео брзо уклонити се, но није му за руком изишло, ј |
| роду на ползу биле; ал’ све бадава, јер је искрена реч горде тек вређала.{S} Као извикан будала |
| до највишег степена архијерејства, јер је већ сад Ђурађ свемогућан, па покрај старијих услуга |
| склопљен.{S} Најмање што увреди га, јер је од млоги’ столетија увређено срце насљедио, које се |
| тако ласно војевати као са Грцима, јер је српски народ прежесток, и, у очајном стању, страшан |
| аби’ страна има млого важни’ черта, јер је Ђурађ пун духа и разума, храбар и искусан војвода, а |
| ко и будне.{S} Адума је било доста, јер је ту било преко тридесет була.{S} Ту се ја упознам са |
| луђер постао предметом неког смеха, јер је и сам у себи осећао да има томе узрока, а друго, у д |
| е, па била та и сама царица Милица, јер је народ требао мушке заштите, нит’ су могли Бранковићи |
| а душа.{S} Но Јеремија је досетљив, јер је већ у врашким рукама.</p> <pb n="420" /> <p>— Кад је |
| им Турци не наиђу на ните и вигове, јер је онда гајтан за пашу спремљен, а сва турска сила би н |
| он то за зло примити и расрдити се, јер је Марко на српске великаше огорчен, па може кавгу заме |
| ку партају, а и сам деспот га хоће, јер је увиђео, да поред његови’ слаби’ страна има млого важ |
| држати?</p> <p>— Стевана, ако хоће, јер је то и право кад ме је његов отац ’ранио, но ако ме не |
| осавом, и требало је да добро живи, јер је онде лежало његово благо на сахрани.{S} А Радосав по |
| и његову породицу већа страна мрзи, јер је он не једном великашу земље поотимао.{S} Па шта учин |
| ћани и великог заштитника налазили, јер је он свуда угњетене закриљавао.{S} Кад је Марку зла во |
| дало.{S} Нисмо ју ради опорочавати, јер је она супруга српског цара Лазара и мати тако дивног к |
| да се са својима у Ласловар врати, јер је турска сила велика.</p> <p>Лошонци озбиљно ослови кр |
| акве ће јој гласе ови гости донети, јер је знала да се Новак и патријарх код цара у стану налаз |
| уго, ал’ морате се добро опоравити, јер је војска турска силна.</p> <p>Ферхад-паша то изрече, п |
| малим велико је кадар био израдити, јер је умео погрешком противника користити се.</p> <p>Деспо |
| леп, ал’ га је опет знала уважити, јер је у себи мислила: богзна каково добро могу од њега још |
| в утисну.{S} О победи ни помислити, јер је Турцима нападај олакшан против покидане мађарске вој |
| > <p>Стеван није се хтео упокорити, јер је држао да је он одавна насљедник престола, па не може |
| , може султана опет на рат навести, јер је то жеља свих Турака.{S} Само ти је ту од помоћи био |
| а и носим уговор на увид Исак-паши, јер је он везир и беглербег, а ти уређуј своје, преправи за |
| , које ни ја управо уживао нијесам, јер је народ роб, а ђе је народ роб, ту није ни владар слоб |
| није том гласу ни веровала сасвим, јер је држала да је све то царица слепила само зато да Бран |
| да му у народу остане вечит спомен, јер је био и богу и људ’ма угодан — рече загушљивим гласом |
| поклопац па опет јошт један сребрн, јер је деспотово тело у сребрном завоју.</p> <p>Тело деспот |
| је Јеремија за откуп Голупца искао, јер је деспот силно богат, богатији нег’ краљ Жигмунд, но с |
| представља деспоту да је то право, јер је Београд и Голубац дат да Жигмунд штити Србију, а ова |
| е, на то троши Жигмунд силно благо, јер је то оружје да му се примаћи не може, чуо сам о том мн |
| p> <p>Патријарх је у готовости био, јер је већ онда своју јутрењу молитву са својим калуђер’ма |
| } И највећи му се душманин ражалио, јер је Стеван био добар, но зли нису му дали сву његову доб |
| аћеш да исту сабљу примити не могу, јер је иста свагда у преправности против мене била. <pb n=" |
| од њега зазиру.{S} И зазирати могу, јер је и приликом битке код Голупца руке прекрстио, и није |
| оји.{S} Маџари деспоту, не вјерују, јер је много пута с Турцима за Турке војевао, па увијек од |
| и хусарски вођ чува на себи доламу, јер је био са своји хусари са двора Стевана дичан.{S} Већ с |
| Дубровника да учине поклон деспоту, јер је деспот мудра глава, његов глас чувен од Ангоре и Баг |
| ни, које му се већ напред означило; јер је већ његова столица за њега приправна била.</p> <p>Ка |
| који је могао све то чистије знати јер је близу патријарха био.</p> <p>Харалампије добије пози |
| на му слава, бог га у рају сподобио јер је бога ради народу живио — рече војвода Радосав.</p> < |
| у носила, то опет није дуго трајало јер је материне речи слушала.{S} Материна воља је као запов |
| >Но ни сабља њему не помаже.</l> <l>Јер је бржа Новакова рука,</l> <l>Па одбија од себе ударце. |
| а зидам нов град мјесто Голупца.{S} Мир је склопљен и потписан, и поднијеће се султану на потвр |
| ад се Турчину добар бакшиш да, манастир је у миру, и може и из деспотове области ’ришћанин без |
| су хусари и азапи починили.{S} Манастир је сокровиште туге и надње народа.{S} Није сваки калуђе |
| мађарским вођом за најбољег.{S} Уговор је учинио јошт деспот Стеван са Жигмундом, и ти си тај |
| начисто, време је почивању, твој чадор је у реду, па да се смиримо — рече Ферхад-паша, и да му |
| што видим синове кнеза Гргура.{S} Гргур је био мој пријатељ, па ћу и ја бити пријатељ његовој д |
| ра Бранковића, Јован и _Ђурђе.{S} Гргур је био старији брат Ђурђев, но наскоро после Бајазитове |
| ле смрти деспота пали би у очи, а Гргур је имао пријатеља; изгнати их, и то је зло, јер ће с Гр |
| м бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је народ страдао и страда.{S} Грабљиви, лакоми сте на б |
| д по свету има доста невоље.{S} Код вас је поне то добро што сте сви за једну цјел заузети, па |
| ђати по Јаблановићу, он је био који вас је Ђурђу издао.{S} Идем султану као поклисар, онђе ћу с |
| упа, и чежња за прошлом славом.{S} Глас је био громовит, каогод што је био глас Душанов усред б |
| би ми са калуђером. </p> <p>— Можда нас је Харалампије издао, благо је са собом носио за паше, |
| на Косову.</p> <p>— Е да знаш, код нас је нешто друга будала, нег’ код вас.{S} Те будале су из |
| удају се за цареве и краљеве, а код нас је био досад рђав обичај, да су се кнегиње за обичне вл |
| зети, па зато и напредујете; но код нас је сасвим друкчије.{S} Јеси л’ видео овај јуначки народ |
| — одговори Јаблановић.</p> <p>— Ако нас је издао, да ми га је да му кожу одерем прије нег’ што |
| ствари и постане калуђером, и тако нас је сад овде судба саставила.</p> <p>— Е кад је тако — о |
| вог милог Хасана видети могао.{S} Хафис је био цвет источне мудрости као песник и обожатељ љуба |
| но, морају сносити.{S} Дата је реч, дат је потпис.</p> <p>После пораза код Голупца распрштана [ |
| S} Сад изгледа као заробљеник, и предат је на милост и немилост.</p> <p>Бурне су биле Јереми[ји |
| Кад је Јеремија Голубац предао, послат је био у манастир Богородице, скупа са Јаблановићем и Х |
| е сумњао.{S} Шта је знао чинити?{S} Рат је сумнителног изласка, а притом заклетву би нарушио, а |
| поред Турчина против Србина борио; брат је братску крв лио.{S} Народ од новог чуда обнезнани се |
| ал’ се ново зло у народу роди.{S} Брат је братску крв пролио, и оскврнила светиња братске љуба |
| ваки начин врло крвава.{S} Султан Мурат је силну војску своју на Косову разредио.{S} Са овако в |
| лињу у име једног владара.{S} Но свијет је јако искварен, у властели један другом преко неверно |
| а узвишенијем месту, на главини разапет је чадор деспота.{S} Врх чадора вије се застава Србије. |
| окори Милици и њеним синовима; ал’ опет је за нужно нашао другим путем, ако се може, што за себ |
| {S} Колико је већ харача платио, и опет је Турчина ујео — рече Јевренос-паша.</p> <p>Паше све т |
| урака, будућност шта ће донети, то опет је у бога.{S} Српска војска је на Косову упропашћена, а |
| стијани, који Турцима служе.{S} Бајазит је свако насиље запретио.</p> <p>Вуку поручити да иште |
| а му утолико теже падне.</p> <p>Бајазит је срамоћење мушки подносио.</p> <p>Милева једнако јеца |
| е намастир пун калуђера.{S} Архимандрит је прави по пропису калуђер, па се и на потчињенима виђ |
| је право имао Марко.{S} Његов цео живот је мом подобан, но гледаћу да не прођем као он, но да м |
| у сабију.{S} После толиких бура, деспот је сматрао Ђурђа за свог посинка и насљедника.{S} А Ђур |
| <p>Док је Ђурађ у тамници седио, деспот је имао времена ред у земљи увести, и партаје противне |
| тара и већ непотребна хаљина.{S} Деспот је већ другом стазом корачао.{S} Жички митрополит, па ж |
| мећу Бранковића и Лазаревића.{S} Деспот је искрено мислио да Србија, српски народ, добије једно |
| у миру остане, као у резерви.{S} Деспот је тако и чинио, знајући да Розгоњија сам хоће да уђе у |
| а као они у Немањиној Србији.{S} Деспот је задовољан, и рече игуману да боље и последње јајце д |
| Мађари деспоту нису веровали.{S} Деспот је данас још савезник мађарски, сутра може бити турски, |
| и српског господара сачувати.{S} Деспот је морао себи друго место потражити.{S} И сам Крушевац |
| еоград се као изнова подигао.{S} Деспот је силни новац жртвовао на, украс и укрепљење његово.{S |
| у деспота доста новаца.</p> <p>— Деспот је богат, ал’ сад се у трошак бацио, купи војску у доњи |
| хоћу руководити народ.</p> <p>— Деспот је себи задобио за савезника Угре.{S} Њихова судба је с |
| мао би прво место заступати, ал’ деспот је опет земље господар.{S} Па јошт ако деспот и заузме |
| .{S} Није трајало ни три дана, а деспот је већ мртав лежао.</p> <p>Ђурађ је из Смедерева још бл |
| ану као каквог госта.{S} Јест, и деспот је у Београду гост.</p> <p>Облачина Раде и свита сместе |
| сли деспотовица Јерина.</p> <p>И деспот је окаљен војник, и у сну собом господари, сан му је по |
| имати деспотске дворе.</p> <p>И деспот је већ у Смедереву.{S} Састану се, и душе им у искреним |
| о да би Исак-паша успео.{S} Зато деспот је морао бити на опрезу, ал’ покрај тога ништ’ није пре |
| ијарха новог јошт није било, јер деспот је хтео владику Ћирила, ал’ остале партаје га нису трпе |
| ину судбу томе подвргава.</p> <p>Деспот је у Београду боравио три дана, световао се [с] Облачин |
| ва која држи спас народа.</p> <p>Деспот је био у Београду господар, сад је гост.{S} Стефанови д |
| љ Жигмунд са свитом дође.</p> <p>Деспот је још у овом часу господар Београда, и прима краља као |
| ала је у рукама Јеремије.</p> <p>Деспот је све то одобрио, послао Јеремији повеље.</p> <p>Јерем |
| противника користити се.</p> <p>Деспот је сад непомичан, пази куд ћеду се Турци мицати.</p> <p |
| ће онда времена настати.</p> <p>Деспот је био тврда срца, па се није баш тако лако болести дао |
| д мојим скиптром спојити.</p> <p>Деспот је то из чистог уверења изговорио, и радознал је шта ће |
| је желио пријатеља стећи.</p> <p>Деспот је дошао под видом, као да султана посети, но управ цељ |
| зак калпак са перјаницом.</p> <p>Деспот је био великог стаса, зато га и називаше високим, но би |
| отови људи примају благо.</p> <p>Деспот је дарежљив и побожан.{S} Деспот обдари манастир, даје |
| о се унапређивања тицало.</p> <p>Деспот је у Смедереву, на оном месту, ’де хоће град да зида.{S |
| а тим се заврши разговор.</p> <p>Деспот је задовољан што је Леонтије проникао у његову душу, а |
| еби душа нек буде аманет.</p> <p>Деспот је то достојанствено изрекао, и што једаред рече, то се |
| што Саве и Дунава.{S} Једва толика част је већ под Турчином, само тај покор да нисам дочекао!{S |
| чешћем у руци, не исповеди га, исповест је примио у трапезарији.</p> <p>Ферхад прими причешће, |
| оведа терет душе своје.</p> <p>Исповест је тако свршио, и хоће да се пречести, и искаже вољу пр |
| р, смешљивог лица и погледа.{S} Младост је бурно провео, и постриже се, да ступи у мирније прис |
| е, освету смишља.</p> <p>Његова гордост је понижена, крила су му острижена, шта ће сад?</p> <p> |
| ојим рукама у гробницу унели.{S} Жалост је била свуда велика, није било ни једног који би се ње |
| укне глас, да је умро деспот.{S} Жалост је свуда неописана.{S} И највећи му се душманин ражалио |
| ле сваког одсмеха празнише.{S} Веселост је све већа и већа настајала.{S} И сам патријарх, који |
| е сасвим друго мислила.{S} Њена личност је ту прву ролу играла.</p> <p>Калуђер се врати оцу Лео |
| Деспот кад га је први пут виђео, тронут је постао.{S} Кад су насамо били, упита га:</p> <p>— Че |
| а чекао час свог самовластија, први пут је у свом животу осетио тугу и жалост што Стевана нема. |
| рским бродовима распирује, дунавски пут је мађарским бродовима и војски отворен.</p> <p>Лошонци |
| > <head>XXVI</head> <p>Јеремија лак пут је имао до манастира Богородице под Високом.{S} Кад је |
| ан кад је изишао, пред куварицом трипут је од радости горе скочио, а куварица цикнула, није зна |
| је побратим Бранковића.{S} Не једанпут је шушнуо му у уши, кад су га Турци потајно смаћи хтели |
| ки’ гостију.{S} У Шкутарима не једанпут је српска војска лежала, и Дарданели не једанпут су јеч |
| и.{S} Најбоље нек иде Харалампије, вешт је, зна се увијати, превијати, и оно говорити што не ми |
| н, ког је и он помогао градити.{S} Јошт је Србину наде у Смедерево, да још Србија није пропала, |
| тије проникао у његову душу, а сад јошт је радознал како је од Ферхад-паше тај глас добио.</p> |
| .{S} Мог покојног оца царска власт јошт је сасвим крепко стојала.{S} Он је имао млого тајни’ не |
| гаш.</p> <p>— Но Вук није баш млад, већ је у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и млади’, који |
| ражара, и док се скупише да вијају, већ је био са својом свитом међу кланцима ’де га достићи ни |
| ше, удиве се, знали су за Јеремију, већ је Исак-паши такове шиљао, ал’ није му се поверовало и |
| са, јаруге, и у мисли си бележи.{S} Већ је прорачунао одока какав ће то град бити, за колико во |
| н, а на другом свјету слађи рај.{S} Већ је дошло време да на три вјере покидан народ са три стр |
| ће он обновити Душаново царство.{S} Већ је унутрашње непријатеље био побједио; сад му је већ ла |
| Е са тим ће постати цар Њемачке, а већ је краљ Угарске.{S} То је велика снага.{S} Њемачка ће п |
| те неће тако и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и други.</p> <pb n="437" /> <p> |
| ловара велики топ да знак, а војска већ је у бојном реду, јурне на провале бедема.{S} Сам Жигму |
| се поткријепимо.</p> <p>Ферхад-паша већ је начинио наредбу за објед, и све спремно донесе се.</ |
| ин, да се знамо равнати.</p> <p>— Е већ је доцне — рече замишљен Јаблановић.</p> <p>— Није доцн |
| де закључено, један већи део војске већ је на путу на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се спуст |
| су конаку били.{S} Стражар са куле већ је два сата викао, и све осим служитеља предало се спав |
| требити.{S} Дворске и кућевне тајне већ је све дознао чрез ’декоје служавке, а особито чрез ону |
| <p>И Јерина прима верног војводу, и већ је спремна.</p> <p>Силни пртљаг пуштају Дунавом доле, а |
| у.</p> <p>Ал’ гунгула траје.</p> <p>Већ је пред чадором Облачина Раде и Кајица војвода.{S} Обла |
| јане главе што мисле, зборе.</p> <p>Већ је Јеремија замаглушен испарењем нечестиве душе.</p> <p |
| .</p> <p>Сад су све свршили.</p> <p>Већ је близу ноћ, разићи ће се и сватко на свој посао, Јере |
| хад исприча им све подробно.</p> <p>Већ је ноћ, и једнако се прича.</p> <p>— А чије ће бити нам |
| намигљив поглед на Јеремију.</p> <p>Већ је вечерње доба, ал’ заверне душе једнако расправу воде |
| у, ал’ слабо му иде за руком; Бранковић је већ мах преотео.{S} Патријарх даје молитве читати за |
| вак себи дере.{S} И сам Ђурађ Бранковић је дерао, кад која кућа пропада, свак себи вуче.{S} Срб |
| партаје у народу владају, Вук Бранковић је силан, Милица је властољубива.{S} Ко има толико снаг |
| се о поменутом брину.{S} Вук Бранковић је јошт доста силан јер има војске, а царевићу није ни |
| у залогу од деспота-Стевана, Јаблановић је од Турака прогнат, мој гост, доста ће му бити и трид |
| м никуд по вољи поћи.</p> <p>Јаблановић је био побратим Јеремије војводе, обоје су били од Стев |
| а се зна у женским забавама, а Војновић је јуначина ком је забава тек коњ, мач и копље, па преж |
| ке босански пастири и чобани.{S} Обилић је убио Мурата, дивно јуначно је, ал’ вођ треба да је к |
| и други дан весело провео и дубока ноћ је опет затекла частеће се госте.{S} Петошко је опет св |
| а, желећи гостима добру ноћ.</p> <p>Ноћ је већ дубока настала.{S} Патријарх са своји калуђери, |
| била онда у Срба богаштина.{S} Ту књигу је добио у насљедство деспот Стеван, и поклони је манас |
| .</p> <p>Дани пролазе ал’ и темељ граду је готов.{S} Сваки дан види се како Смедерево све већма |
| а бавио, Јерина са породицом у Београду је чамила.{S} Кадикад послао јој деспот потајно улака д |
| се одмах да на посао.{S} Српску посаду је обезоружао, ал ипак у свом околу задржао.{S} Војска |
| осле њега и сам Радосав.</p> <p>Ферхаду је сад нешто лакше.</p> <p>Радосав донесе ракије, мучен |
| несрећу обвезати.{S} А ионако Жигмунду је јефтино дошао у шаке Београд и Мачва.{S} И какве си |
| ова са Ђурђем у Дринопољ.</p> <p>Народу је све то до ушију дошло, но доста је и сам белаја имао |
| да се лако искорјенит.{S} Ево већ близу је пол столеће и јошт Вука држе, спјевају за издајицу.{ |
| а своју кћер Мару и, да не кажемо да ју је мрзила, уколико ју је тек радо имала, уколико какова |
| реч’ма отишла је својој пратњи, која ју је већ на једном удаљеном месту ишчекивала.</p> <pb n=" |
| у чист.{S} Он је своју реч задао, па ју је и одржао, вредност њену крвљу плативши.</p> <p>У ста |
| ин био, но опет, потајно љубопитство ју је мучило.</p> <p>— Па зар је тако добар тај турски цар |
| овао је царици, да то не чини, молио ју је и преклињао.{S} Царица, премда мало већ ражаљена, од |
| а не кажемо да ју је мрзила, уколико ју је тек радо имала, уколико какова мати кћер своју само |
| а мати кћер своју само зато воле што ју је родила.{S} Мара <pb n="308" /> је спрам матере била |
| во придворно лице покрај царице, јер ју је особито уважавао због њене наклоности према Бранкови |
| једва је к себи доћи могла.{S} Јусуф ју је једнако храбрио и наговарао.{S} Њој је све врило у г |
| е, а да хришћанство покоси.{S} Јеремију је већ сатана под ушур узео.</p> <p>А Јеремија ишчекује |
| се, и креће се на пут.</p> <p>Јеремију је Ђурађ лепо примио и с њим се светује. </p> <p>Запита |
| остала сад само слава свог народа, коју је рад својим јунаштвом заслужити.{S} Он паметно збори, |
| чадори, то је мала српска војска, коју је довео Облачина Раде.</p> <p>Красна ноћ, небо звездам |
| са осталима јести.</p> <p>Царица, коју је царевић у руку целивао, дође изван себе од страха и |
| ут к срцу Маре, цара Лазара кћери, коју је доцније и задобио.{S} У разним биткама против Турака |
| држи да мора одржати своју власт, коју је већ и сам Стеван признао, јер се тако с њим нагодио, |
| ао је он кадикад његову службу, за коју је овај у своје доба и награду примио; <pb n="364" /> а |
| та ће онда бити — рече Петошко, на коју је реч Милица којој су будалине речи у ушима звониле, л |
| ске, али има мој отац.{S} Осим оне коју је од битке одвукао, има још и друге.{S} Чак из Зете до |
| — дода Русна.</p> <p>На ове речи Новаку је суза канула.</p> <p>— Да, где су та времена, и ’хоће |
| ви смо Алаха створења.{S} Сваком човеку је памет и срце дато.{S} У једној башти, под једним баш |
| „Могу доћи“.</p> <p>Међу Турцима, Марку је био сваки Србин мио, ако би му и душманин био.{S} Ос |
| и посланици су међу туђинцима, па Марку је требало гостољубивим бити.{S} Марко даде одма’ препр |
| из Голупца деспоту послао, на брзу руку је поруку извршио, и одјездио је одмах пут манастира Бо |
| ко је био мален но поширок.{S} У струку је био мало шири него у плећима; труп дугачак, <pb n="2 |
| оли опет уједно ставити.</p> <p>Петошку је тешко пало у дворанама цар-Лазара, негдашњем му госп |
| г војне није му новац при руци.{S} Вољу је показао, можда би исплатио што рече, ал’ Голубаца не |
| о народ у овим крајевима живи, да л’ му је додијало аргатовање и намет за зидање Смедерева, и к |
| ке ноге, кратак широк врат.{S} Глава му је била велика и четвороуголна; уста повећа, усне подеб |
| ма двадесет година, млађи Вук, једва му је седамнајст.{S} Но има кћер, Милеву, од Вука нешто мл |
| ио да им онде подели благо, јер прва му је брига Мађаре од Голупца преко Дунава пребацити.</p> |
| таје у Једрени уз кољено султана, да му је увек у свјетовању и на дивану.</p> <p>Ферхад-паша по |
| есна рука, па ако је до погибељи, да му је глава до главе.{S} Деспот катане није повео, да не б |
| обоји какве невере, јер добро зна да му је Исак-паша душман.</p> <p>Исак-паша доиста на то се и |
| м ићи, Раде му не даде, хоће свуд да му је десна рука, па ако је до погибељи, да му је глава до |
| мене.</p> <p>— Али Светислав каже да му је отац рекао да сам му ја већ од мог оца намењена, па |
| нли-беглербегом зајезди, ал’ тако да му је око увек надаље спред јездећег Харалампија гомилу уп |
| Жигмунду одбјегао.{S} Зна деспот да му је Исак-паша о глави радио.{S} Исак-пашу је благо засле |
| слабу страну нешто покривала, брада му је била седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружан; |
| у преци започели.{S} Косовска победа му је добар изглед за будућност давала, но опет, са оном в |
| брижан за опстанак Србије.{S} Можда му је у самртном часу доброта и побожност надњу улила за с |
| да га та подсмешљивост врећа, премда му је на срцу друго нешто лежало.{S} Но и на том осмејкују |
| рено јачим гласом Харалампије, канда му је већ наклон Ферхад-паше осигуран.</p> <p>Ферхад-паша |
| чита тако напрезајућим гласом канда му је срце необручано, узда’не, и у малој почивки једним о |
| S} Наишао је и на Јулу куварку, која му је ноћас толику беду проузроковала.{S} Можда је сама Ју |
| важну свог реда и сталежа црту, која му је давала пред светом вид неке више душевне силе и чове |
| авала, но опет, са оном војском која му је после битке остала, није се могао одважити на већи к |
| мају, али опет мора имати једну која му је прва.{S} Он сад такову, прву, тражи.{S} Грци намећу |
| млади Ђурађ лати кормила.{S} Војска му је била на све спремна.{S} Бајазит бојећи се да не би с |
| био мален, мало погрбав, али турска му је ’аљина ту слабу страну нешто покривала, брада му је |
| познавала је нарав деспотову, читала му је на лицу борбу унутарњу, није дошла да га испитива, в |
| .{S} Његова велика седа брада дичила му је пун светог израза образ.{S} Новак, негдар славан вој |
| режуљку под чадором седи, пред очима му је свеколик поглед.{S} Задовољан је, све му по вољи иде |
| > <p>Баца очи на све стране, дворана му је позната.</p> <p>— Знам, био сам о’ђе више пута још к |
| ио да неће добар бити за војника, па му је сладио калуђерство, где својим особинама, као оштроу |
| е.{S} Ако је ко непријатеља имао, па му је желео одољети, при чаши пуној мислио се како ће му д |
| S} Изгубио је он брата и љубовцу, па му је остала сад само слава свог народа, коју је рад своји |
| десном рамену јако клонила.{S} Коса му је била риђа, ретка, а брада сасвим црвена и велика.{S} |
| ћеду потурчити ил’ истребити.{S} Шта му је сад чинити?{S} Да се младић’ма подвргне Ђурађ Бранко |
| ј пређашњи суров поступак, на свашта му је са највећом готовошћу одговарао.{S} Митар је био од |
| јег за прсима задевеног имаше, којег му је Милева дала.</p> <p>Поруменив и постиђен, не знаде ш |
| огао сам против султана учинити, кад му је разбијена војска, и док се Жигмунд опорави, донде су |
| што Турчину Вуково пријатељство, кад му је довољно Миличино.</p> <p>Мара, видећи да јој мати пр |
| јако га се косне.{S} А особито, сад му је прилика ту да би, можда, и до ње лако доћи могао.{S} |
| трашње непријатеље био побједио; сад му је већ лакше било и са спољашњим.{S} Па гле сад жалости |
| о што се у почетку показивао.{S} Сад му је тек брига, велики терет.</p> <p>Ферхад-паша се ’лада |
| то лице негда у животу видио.{S} Сад му је већ исто несносно.</p> <p>Но ипак Харалампија не мож |
| ио.{S} Њега сви уважавају.{S} Изглед му је, истина, горд, но његовим разумом и војеним искуство |
| ио би у лицу доста ружан; но, поглед му је био жустар, и изражај цео оштроуман.</p> <p>Деспот к |
| план дозна, а он у Турке, онамо куд му је и нећак Ђурађ.</p> <p>Обоје скупе силну војску турск |
| т, и поклисар; ко Турчину служи, све му је слободно, твој ћеф твоја воља.</p> <p>— Ал’ како ћу |
| рахат, и ишчекује деспота.{S} Бриге му је стало, да се деспот не побоји какве невере, јер добр |
| једнако напада на Голубац.{S} Војске му је довољно било да освоји Голубац, и да на знање деспот |
| е је вршњаке своје надвисио.{S} Лице му је било красно, но не тако красно као што се у садашње |
| ако путујући, деспот озире се, лакше му је души кад види богате неопустошене пределе, каквих им |
| м који се против буре бори.{S} Лакше му је било негда Стевану опирати се, него народ против сил |
| ада сасвим црвена и велика.{S} Образ му је био светло-црвенкаст, нос врло заоштрљаст, а очи зел |
| је он у животу толико вређао и који му је опет место освете у руке деспотски скиптар предао, к |
| ко на ког бацио било је доста; сваки му је поглед био заповест — дода Грман.</p> <pb n="241" /> |
| су му се на рамена пустили.{S} Сваки му је све, да и саме бркове завидно.</p> <p>Но ако је Марк |
| ратко је време мислити се.{S} Бојати му је се да ћеду Мађари узети град на јуриш пре нег’ што Т |
| и доцније после моје смрти, опет нек му је бог у помоћи, као год и сваком народу.</p> <p>— Е до |
| ко исто после косовске битке.{S} Док му је противна страна пребацивала што се из косовске битке |
| као да султана посети, но управ цељ му је била мир укрепити, да би се изнурен му народ опорави |
| војник, и у сну собом господари, сан му је пола на јави, зато уздише, стење, живот му се отима |
| оучавао га, крепио га у духу, уливао му је у душу стрпљење и дурашност, а да га турска заплава |
| кло.</p> <p>Ферхадове очи сузне, жао му је несретних невиних кнежевића.</p> <p>У тој ствари ниј |
| коран је, неће да зна за Мађаре, жао му је што је предао Мачву и Београд Жигмунду, и зато ће му |
| је био негда Ферхад-паша.{S} Обрицао му је и новаца, да све што зна о Ферхад-паши искаже, какве |
| Орхановог је рода па је силан, благо му је небројено.</p> <p>Милица се све више и више у мислим |
| и телу, јер тешке су му бриге, стадо му је заплашено, вуци се око њега залетају.</p> <p>Игуман |
| ма’ за зло примио.{S} Осим тога, био му је Петошко са својих лакрдија познат.</p> <p>Новак, да |
| подигао да се народ с њим дичио, био му је утеха и нека накнада за изгубљен Призрен, за Приштин |
| дости.{S} Његов угледан стас начинио му је пут к срцу Маре, цара Лазара кћери, коју је доцније |
| Красан јунак.{S} Турбан зелен дичио му је главу и блед, изражаја пуни образ.{S} И из пространи |
| па нит’ се зна ко је откуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То су јаничари који се најбољма тук |
| Турака бивало.{S} Нису га питали ко му је био отац и мајка, и каквог је рода и племена.</p> <p |
| има, не може се тако лако од ње, ако му је неверна ил’ му се не допада, курталисати.{S} Ђаур ка |
| ао свог првог јунака до неба.{S} Ако му је корак погрешан био, он га је са својим јунаштвом, љу |
| Зато Ферхад-паша може приликом како му је лакше поруке шиљати деспоту ил’ мени, а баш не мора |
| дар, и у невољи зна се наћи.{S} Лако му је било погодити и то да је тешко пало деспоту предати |
| Јеремије мора новац примити, и тако му је Јеремија од Јаблановића ближи, пречи.</p> <p>Сад су |
| своје на Смедерево бацили.{S} Колико му је као султану могућно било, умеравао се.{S} Ето видите |
| ковић није за се побринуо?{S} Колико му је од бабе остало, колико од деспот-Стевана, златне, ср |
| ао старијем војнику и војводи, тешко му је било не бити у рату.{S} Ово војничко чувство највећм |
| за леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко му је што га је калуђер надмудрио.{S} Држао је да ће благо |
| ти од Ферхада да му их изда, а тешко му је то укратити, а да се деспоту не замери.</p> <p>Смисл |
| p>Деспот одлазити мора.</p> <p>Тешко му је.{S} Прашта се са Јерином и децом.{S} У јунаку срце с |
| инуто сеђаше при чаши вина.{S} Одело му је било српско, онако каково су великаши носили.{S} Мар |
| не само да је душу продао већ и тело му је у рукама Ферхад-паше, и сад се више повратити не мож |
| стољубије у младом његовом срцу било му је насљедно.{S} У оружју и јуначким играма био је искус |
| што се са Русном састати могао, само му је жао било што се с њом дуже разговарати није могао.</ |
| еде казати од кога је тај глас, само му је рекао, да је исти поуздан, и да његове речи на своју |
| ал’ има он и добријех странах, а то му је да задату ријеч погазити неће.{S} Он ме понуђаше пис |
| го добри’ својства у себи имао, зато му је и партаја једнако расла.{S} Турци су били у највећој |
| Милици све представио најживље, што му је Бајазит наложио.{S} Још је и то додао, ако она неће |
| осле на мекане душеке, да о оном што му је најмилије сања.{S} Ко не би Турчин био?{S} Кад пређе |
| њему приметити да негодује зато што му је калуђер постао предметом неког смеха, јер је и сам у |
| а је баш натрчао на Петра, а и Митар му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не утече |
| {S} Не један се Србин због њега, јер му је Турчина на врат доносио, потурчио.{S} У ово доба поч |
| мо у деоби да му што не отштрби, јер му је Јеремија сувише похљепљив, бољитка свог ради да не у |
| /p> <p>Дуго се бавити није хтео, јер му је султан казао да Милеву што пре довести мора.</p> <p> |
| приморци од Латина научили.{S} Глас му је јасан као сребро.{S} Гуслар се зове Грман.{S} Он је |
| азноврсних јуначких песама, а и глас му је још јак.</p> <p>— Ја бих рекао да гуслара послушамо. |
| да се стрмоглави.{S} Силнији Бајазит му је преотме, нит’ он шта мари за скрушено срце несретног |
| ли ил’ Турци, не зна куда ће, савест му је са свију страна оптерећена.</p> <p>Турци спашавају п |
| као да му велики камен лежи; савест му је јако оптерећена.{S} Он и Вук су свему том узрок били |
| анђео хранитељ показао.{S} На образу му је била написана жалост, но очи му божаствен зрак одава |
| же.{S} Ако хоће Турчин да наруши, ту му је при руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фетву, и решиће г |
| .{S} Очи тамне и жалосне.{S} На лицу му је изражена борба, коју у срцу свом осећа.{S} Бранковић |
| анковића — син Вука војводе.{S} Отац му је паметан војвода.{S} Он је увидео, да није можно турс |
| мерити, он је јошт врло млад, и отац му је стар и слаб, па као јединац, мора над оцем лебдити — |
| ез Ђурђе.</p> <pb n="373" /> <p>— Свему је ваш стриц Ђурађ крив, који се сад сам задеспотио.{S} |
| арица, откако је цар на Косову, у свему је била мало натраг повукла, ал’ како гости дођоше, одм |
| бољу повређене љубави; он је млад, њему је та боља у том положају слађа него другима богзна шта |
| хтео згодну прилику промашити.{S} Њему је јошт Влашка сметала, па онда на Мађаре.{S} Скупи сил |
| ко распетије дивно је израђено, на њему је пет година без престанка рађено, па дичи цркву.{S} О |
| ђен за војводу и властелина.{S} На њему је долама позлаћена, пуцета од драгих камења у златном |
| м свитом чека пред двораном.{S} На њему је долама од црне кадифе, на прсима склопљена велика зл |
| Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему је Стеван деспот за живота свог потписао Мачву, Београд |
| д-паша сад ’ладан се показује, јер њему је увек био добар, и обећао је при деоби у помоћи му би |
| ода корист добро упамти.</p> <p>Стевану је већ одавна подозрителан био Ђурађ, сад је то подозре |
| побратиш.</p> <pb n="347" /> <p>Хасану је мило било видети српске јунаке.{S} Када [је] виђео З |
| себи, једну Исак-паши, а своју половину је мени уступио, да зидам нов град мјесто Голупца.{S} М |
| ја птица.{S} Не дирај невину срну; срну је моја Зулејка радо имала.{S} Стрељај све оно што свет |
| воме, шетала се међутим по башти.{S} Њу је већ одавна вребао отац Харалампије, приближавао јој |
| раставила.{S} Присуствије Светислава њу је старим љубавним чуством напајало, али како га не вид |
| ка и мађарске војводе.</p> <p>Световању је крај, краљ се диже и деспот, а за њима сви, већ се н |
| ан прелазак у лицу и погледу неку сумњу је почео уливати у Харалампија.{S} Поче му се чинити да |
| ивала.</p> <pb n="257" /> <p>И калуђеру је мило било што се са Русном састати могао, само му је |
| тврда, после битке код Искре, на вјеру је Турке позвао, и ником зла не учини, на ријеч пуштао |
| ће калуђере и посленике.{S} У намастиру је поглавар архимандрит Пахомије, осамдесетољетни краса |
| лазак и пријем учињене су.{S} И у двору је све у реду, могу доћи.{S} Јерино, ти од твоје стране |
| ним стварима разговарао.</p> <p>У двору је већ у то доба све врвило.{S} Дворске и новодошавше г |
| о свему што се у Србији ради.{S} Смотру је бацио особито на манастире, јер оданде је могло добр |
| изгубим.{S} Шта ћу сад?{S} Чујем да су је Турци заробили; идем да је тражим до самог Мисира.{S |
| ружични пупољак, тако кажу људи који су је у двору деспотовом виђели.{S} Амурату је то мило, зн |
| на.{S} Младића странствујуће мисли нису је могле на што изванредно побудити.{S} Она га је само |
| цманства.{S} Богата је стара Србија, ту је морје, ту су ријеке, Србија је рудом обилата, занатл |
| кнежевић’ма.</p> <p>Кула пространа, ту је један одељак спремит за кнежевиће, да не буду о’де б |
| , са калуђери.{S} Црква дупком пуна, ту је Ђурађ са војводама, великашима, око цркве непрегледн |
| чекињастих животиња, шуме пуне жира, ту је пловидба, Дунав даје рибу, бистри изворни истоци, ср |
| де, које држе живот народа и државе, ту је обрт и трговина, која своје жиле на све стране пушта |
| од ваше Богородице, недалеко одавде, ту је и Ферхад-паша, већ да дођеш и донесеш кључе Голупца, |
| н Амурат, ту је војска из Анадолије, ту је Уруменли-беглербег, Исак-паша, потурчењак, диндушман |
| м је и сам султан Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути се понајпре, ка |
| асан од мађарске и деспотове војске, ту је главом краљ Жигмунд, и зову Јеремију на предају.{S} |
| ркће.{S} Види и нешто српске војске, ту је довео деспоту Облачина Раде.</p> <pb n="414" /> <p>Ж |
| инити неће.{S} Ако им да што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из земље изгони, отићи ћеду у |
| чекује.</p> <p>Војводе су допраћене, ту је и Харалампије и Радосав.</p> <p>Кад им је бимбаша са |
| могу.{S} Но ту је наблизу Двориште, ту је Војник.{S} У Дворишту је био дворски конак Високог С |
| учио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, ту је проучио од Арапа небо и звијезде, градити куле, и гр |
| Јована и Ђурђа.{S} Ето, синови моји, ту је властелин Јеремија и војвода Јаблановић.{S} Они су д |
| вори римски’, грчки’ царева стајали, ту је сад сераиљ турски, ’де су биле свете цркве, ту су са |
| зла допали, ил’ које треба погубити, ту је близу кула и црквица.</p> <p>Отац Пајсије сједи сам, |
| S} Ако се свежеш са Циљским комитом, ту је и Жигмунд, а то Турцима не иде у рачун.</p> <p>Леонт |
| -паша мора, мисли за сутрашњи диван, ту је говор о предаји Голупца.</p> <p>Ферхад-паша је Турчи |
| .</p> <p>Ту је главом султан Амурат, ту је војска из Анадолије, ту је Уруменли-беглербег, Исак- |
| а из дворане изиђе деспоту насусрет, ту је и сва чељад.{S} Мара кнегињица, слуге.</p> <p>Деспот |
| од слугу рекне:</p> <p>— Хвала богу, ту је господар Ђурађ, биће промене, ваљда ћемо се опростит |
| и мађарско бродовље за собом повуку, ту је сад ужасан покољ, но ветар ватру на запаљеним турски |
| Ако дође па одмах не преда Голубац, ту је већ пријевара, издајство, ја на твом мјесту одмах би |
| head> <p>У Београду тишина влада.{S} Ту је посада мађарска, на кулама вију се мађарске заставе. |
| е и понизила, ал’ га није сатрла.{S} Ту је јошт Морава, Дрина, Дунав; па и кршне горе ће га зау |
| досав оде и врати се са хаљинама.{S} Ту је и камилавка и све што треба.</p> <p>Радосав опет оде |
| ка.{S} Лошонци продире к својима.{S} Ту је на једном броду и Цецилија, красна делија-девојка, н |
| Та Манасија је његова задужбина.{S} Ту је он рад да кости своје сложи и да почивају до општег |
| лепа варош Ново Брдо, какав град.{S} Ту је богатство, сав предел канда је створен да људству зе |
| <p>За чадором сејмени и заптије.{S} Ту је окол турске војске.{S} Ту су јаничари, азапи, љути а |
| ко помешали су се међу служитеље.{S} Ту је сад било правог весеља.{S} Грман је међу њима као не |
| ји све књиге свете и староставне.{S} Ту је на столу Свето писмо, вечити извор истине и надње.{S |
| смо, вечити извор истине и надње.{S} Ту је књига светог архиепископа Данила, који је сретније д |
| завршен, праве се опкопи, ровови.{S} Ту је већ и друга мађарска војска, која ће такођер руку пр |
| лепљени кнежевићи, Гргура синови.{S} Ту је војвода Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија и |
| и.{S} Један јак, моћан као други.{S} Ту је кнез Лазар против Вукашина, Краљевић Марко против ца |
| мађарским рукама олако освојити.{S} Ту је још и деспот Ђурађ, ако и с малом, ал’ језгровитом в |
| аша уђе у Голубац и позове диван.{S} Ту је Ферхад-паша и остале паше.</p> <p>Исак-паша, као вез |
| аповеди сејменима да унесу благо.{S} Ту је и игуман Радосав.</p> <p>Сејмени изиђу.</p> <p>— Дак |
| /p> <p>Опет стану, па се гледају.{S} Ту је Облачина Раде и свита.{S} Присни и пријатељи поздрав |
| мо преко жагор у мађарском стану.{S} Ту је краљ им Жигмунд, позива на предају, но Јеремија не д |
| вора, ту нема дома за госпоштину.{S} Ту је ведро небо и деспотови чадори.{S} То су за делије ст |
| се војска пут Мораве на Голубац.{S} Ту је и Харалампије.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| авих делбеника при продаји.</p> <p>— Ту је у деоби и војвода Јаблановић, и он је у Голупцу.</p> |
| ку Ситницу.</p> <p>— Видим.</p> <p>— Ту је изгинуло на хиљаде српске војске; да твој отац на по |
| .</p> <p>Сва пратња је спремна.{S} А ту је већ и Јеремија да се опрости, за њим опремљени товар |
| Јерина се повукла у своју дворану, и ту је гостопримно занимала своје гошће, кћери ил’ госпође |
| то иште, сад би његов био Голубац, и ту је Розгоњи био крив, који га је од откупа Голупца одвра |
| рима лако сместити се не могу.{S} Но ту је наблизу Двориште, ту је Војник.{S} У Дворишту је био |
| у крв пролили.</p> <pb n="393" /> <p>Ту је краљ Жигмунд на коњу са својим војводама, својтом.{S |
| у крушевачки двор цар-Лазара.</p> <p>Ту је после Петошко прилике имао све погрешке и страсти ср |
| удба многих народа закључује.</p> <p>Ту је Ферхад-паша, Реџеп-паша, Јевренос-паша, и још друге |
| убровчани све бацају их доле.</p> <p>Ту је главом султан Амурат, ту је војска из Анадолије, ту |
| са деспотом, ма овај ’де био.</p> <p>Ту је било верни’ улака, побожни’ калуђера, и гуслара.{S} |
| , красне девојчице допратити?</p> <p>Ту је и војвода Кајица, дошао да честита деспоту на Смедер |
| е у двору деспотовом виђели.{S} Амурату је то мило, зна да је племе Бранковића красно у мушкима |
| та се и код такових збивало.{S} У свету је добро са злим помешано.{S} Ко је томе крив?{S} Није |
| е деспот за децу распитивао.{S} Деспоту је главно пре свега, и дечину судбу томе подвргава.</p> |
| у Двориште, ту је Војник.{S} У Дворишту је био дворски конак Високог Стевана кад је са угарском |
| а дај да ја све то у ред доведем, па ћу је скорим султану послати.</p> <p>Турчин, с тим задовољ |
| па ћу запросити његову ’ћер, и задобићу је, јер ћу бити славан човек.</p> <p>— А шта, зар нећеш |
| мија тако добија Голубац, а Јаблановићу је обречена Сребрница са силном баштином.</p> <p>Судба |
| е Исак-паша о глави радио.{S} Исак-пашу је благо заслепило, па сад за овај пар мржњу на страну |
| , који су сад већ паше!</p> <p>Кострешу је мука била то слушати, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек |
| ожда, и до ње лако доћи могао.{S} Јусуф је <pb n="293" /> био, што но кажу, стари мачак, па кад |
| , који ће Милеву да проси.</p> <p>Јусуф је са великом свитом овамо стигао, са благом небројеним |
| Један се од другог стидио.</p> <p>Јусуф је једва чекао да буде свему што пре крај.</p> <p>У јед |
| ајете, под скут мој вас примам.{S} Алах је велики, и његов пророк.{S} Велика је моја сила.{S} С |
| p> <p>Хасан улазећи рече:</p> <p>— Алах је велики, он тек у срце може едемску капљицу пустити; |
| тац Леонтије у деспотовом савету, одмах је знао колико је сати ударило.{S} Ту већ није могао ду |
| дица живила.</p> <p>После главног одмах је деспот за децу распитивао.{S} Деспоту је главно пре |
| скоме оружју,</l> <l>Сам Цариград страх је обузео;</l> <l>Јер јунаци, српски коњаници,</l> <l>О |
| , удови тако покидани, разбачени, да их је и наћи тешко, некмоли опет уједно ставити.</p> <p>Пе |
| јесу се сложили о откупу Голупца, па их је Ферхад-паша погубио, а новце на поле подијелио, једн |
| су се на подворење царици.{S} Царица их је такође спремна примила.{S} У једној великој соби где |
| оздраве се и поседају.</p> <p>Ферхад их је већ ишчекивао.</p> <p>Одмарају се, па онда пређу на |
| њима, а особито у двору Милице, где их је више но код друге госпоштине, па није ни чудо, што с |
| ом и поклонима.{S} И сам Харалампије их је пратио.{S} Тешко му било од тог блага растати се.{S} |
| ушмани наједанпут напали били.{S} Он их је силном руком обарао.{S} Но и ја сам једним ударцем ј |
| не буде зазора.{S} Но бимбаша познао их је, и води их у трапезарију, ’де Ферхад-паша ишчекује.< |
| ником зла не учини, на ријеч пуштао их је својима.{S} Ђурђе је мој душман, ал’ је јунак, и мад |
| ило у роду људскоме матице, и колико их је већ жртвовано, једне због други’?!{S} Тако и ви мора |
| д сопствене себичности.</p> <p>Марко их је угостио, опростио се од њих и руковао се, баш као да |
| било свуда такових калуђера.{S} Било их је, о којима се, на жалост, није могло рећи да су као ж |
| Срба. ’Де су Грци на Косову?{S} Било их је из даљних крајева који су крвљу Ситницу бојадисали, |
| ло рећи да су као жички.</p> <p>Било их је, који су само за, „житејскаја попеченија“ били, и ко |
| пот и сад доста помогао.</p> <p>Било их је, који су деспота кривили због тога поступка, други, |
| деспот Стеван јако цјенио.{S} Добро их је наплаћивао и награђивао.{S} Ни на ме не могу се поту |
| видети.{S} Турака има више него што их је противу Вукашина на Марици било.{S} Без да сам о том |
| ’ је добио Јеремија Голубац зато што их је ослепити дао, ал’ да мене не <pb n="477" /> би, не б |
| бојши што је било заточеника, деспот их је отпустио милошћу на слободу.{S} Ово је по други пут |
| војој отаџбини, а војвода Јаблановић их је у закриље узео.{S} Хтели су да се упуте у Београд, д |
| еђује.</p> <p>Султан Мехмед са чешћу их је дочекао.{S} Премда није био пријатељ Србину, опет ув |
| заслужује него хрђави пријатељи, каквих је Ђурађ доста имао.{S} Но и Леонтије, кад је већ неста |
| о због његови’ шала и лакрдија са којих је целом Приморију познат био.{S} Петошко није био луд |
| добру <pb n="226" /> вољу.{S} Патријарх је озбиљно лице показивао, но није се могло на њему при |
| која са свима управља.</p> <p>Патријарх је већ умро, нема кога да на послушност побуђава.{S} От |
| њим мало поразговара.</p> <p>Патријарх је у готовости био, јер је већ онда своју јутрењу молит |
| дговара.</p> <p>— Честити пашо, Голубац је мени дат био у залогу од деспота-Стевана, Јаблановић |
| у откупу Голупца подјелите.{S} Голубац је у турским рукама, мађарска војска распрштена, ђе је |
| и, Јеремијо, шта је Голубац?{S} Голубац је крило Србије, и ви сте то крило одсекли.{S} Ви сте и |
| нда — одговори Ферхад.</p> <p>— Голубац је у Србији.</p> <p>— И Београд је у Србији, ал’ зато ј |
| бије, Мачва је српски Ханаан, а Голубац је десна рука Србији.{S} Крушевац је већ у турским рука |
| , нитко реч не прослови.</p> <p>Голубац је близу.{S} Већ су близу градских бедема, капија отвор |
| и деспоту нит’ Жигмунду.</p> <p>Голубац је јак град, Дунав му прса штити, а покрај Дунава с леђ |
| лубац је десна рука Србији.{S} Крушевац је већ у турским рукама; нек добију још Ново Брдо, па с |
| епријатељ је Србију опасао.{S} Крушевац је у турским рукама, села, вароши опустошене, згарене, |
| е био место дворског живота, а Крушевац је у заборавност пао био.{S} Но после несрећне битке Ву |
| апита га Русна.</p> <p>— Јест, мој отац је војвода Миливој.</p> <p>— Па је л’ твоја ил’ његова |
| и.{S} А што се тиче лебдења, и мој отац је стар, па зато не држи ме већ одавна код себе.</p> <p |
| Срби су се силно борили.{S} И мој отац је од српске руке пао, а где један султан пада, ту мора |
| , на жалост на царску кћер.{S} Њен отац је био српски цар.</p> <p>— А његови синови помагали су |
| гроба служити; па и то знај... твој мач је кадгод Лазарев био, познајем га добро од детинства ј |
| ај, дијете, што тај збори, његова ријеч је мудра, бич за покварене великаше.{S} Петошко, чу’ мн |
| е сам са кнежевићима куде, и његова реч је била опомена на Јеремију, да сам на кнежевиће пази.{ |
| ака определила.</p> <p>Но деспотова реч је превагу одржала.</p> <p>Деспот им ово рече:</p> <p>— |
| свих страна грози.</p> <p>Леонтије баш је дошао на договор.{S} Да овде није нашао деспота, иша |
| Драгаш са Вуком већ дође.</p> <p>Драгаш је био један од старији’ војвода, који већ због своје с |
| гусларе, да коју отпјевају?{S} Тамбураш је наш дуго био у служби код драчког кнеза.{S} Он зна у |
| >— Пре нег’ што зора заруди, сав пешкеш је ту.</p> <p>— Евала ти, ал’ боље подјели међ’ остале |
| ивље, што му је Бајазит наложио.{S} Још је и то додао, ако она неће уз то пријатељство да прист |
| треба одмах послу прионути.</p> <p>Још је кнежев пртљаг на земљи, и он не тражи стана, већ зов |
| S} Вук је врло искусан војвода, а Милош је страшна јуначина; под добром управом, кад један од д |
| кав је онда био јошт Цариград!{S} Варош је била пуна великих спомена прошастих времена.]</p> <p |
| ило било видети српске јунаке.{S} Када [је] виђео Змај-Облачића, падне му Марко на памет, па му |
| <p>Чују Турци, чују Мађари какав град [је] сазидао Ђурађ Кантакузен, ни једни о том добра не м |
| о је у њему сопствено уверење ино, јер [је] држао да и такав непријатељ поштовање већма заслужу |
| магали.{S} Не један од њих и мученичку [је] смрт претрпио.</p> <p>Такви су били жички калуђери. |
| све жртвовати.</p> <p>Ђурађ такне руком Јеванђелије.{S} У исти ма’ из друге дворане уђе Меленти |
| лињем Богом, распетим Исусом, па светим Јеванђељем, да ћу до конца жизни народу живити, за њега |
| ните се тако исто пред богом над светим Јеванђељем, и пред свједоком побожним Мелентијем.</p> < |
| :id="SRP18590_C1.2"> <head>II</head> <p>Јеврем, патријарх пећки, Новак, старији саветник цара Л |
| царици на поздрав и поклоњење. </p> <p>Јеврем је био осамдесетољетни старац.{S} Он је већу час |
| малте неће кад-тад, кад не буде светог Јеврема, патријархом постати — одговори Митар.</p> <p>— |
| .</p> <p>Ту је Ферхад-паша, Реџеп-паша, Јевренос-паша, и још друге паше, све сами диндушмани Ср |
| ребало сатрти Вукоглија и Мађаре — рече Јевренос-паша.</p> <p>— Ферхад има право, тако мора бит |
| а платио, и опет је Турчина ујео — рече Јевренос-паша.</p> <p>Паше све то главом одобравају.</p |
| одговори Реџеп-паша.</p> <p>— А што ти Јевренос-пашо?</p> <p>— Ја би’ понајприје Вукоглија ута |
| ту остати, да што боље једе, паштрме и јегуље, хактапота и суве рибе, а неће у другу трапезари |
| ио.</p> <pb n="333" /> <p>Два калуђера, један средњег доба, други још младић, тумарају тамо-амо |
| м кћери.{S} Било је онде стари’ везира, један ђаурски шејих-ул кога они патријархом зову, даље |
| д им донђе патио се.{S} Овђе један бог, један пророк, један падиша, а ми његови већили већ на о |
| другом преко неверног слуге отров даје, један другом најмљеном руком мучки срце пара, а да туђе |
| дише.{S} Властелини међу собом кољу се, један од другог отима, а сви скупа народу вуну стрижу.{ |
| <p>Док су се Турци код Голупца борили, један део мађарски’ хусара, пресечен од своје војске, с |
| </p> <p>— Од калуђера може свашта бити, један ће умрјети за вјеру а други ће је погазити.</p> < |
| ио се.{S} Овђе један бог, један пророк, један падиша, а ми његови већили већ на овом свијету, к |
| на Голубац.{S} Тако нек буде закључено, један већи део војске већ је на путу на Голубац, а сад |
| ан умире, други <pb n="366" /> се рађа; један се мисли, како ће своју децу, своју рају на’ранит |
| ње од Кантакузенове и Палеологове лозе; један кнегињу Јелену, а други Јерину.</p> <p>Грци су же |
| ко ће своју децу, своју рају на’ранити; један ужива све овога света сласти и красоте, а други у |
| силесија, а како је слаба Мађарска.{S} Један мали ударац, па потуче Жигмундову војску код Голу |
| су нам деца удата за Вука и Обилића.{S} Један нас издаде а други погибе без да је какву потпору |
| надокнади и Турцима јак отпод даде.{S} Један очајни и обранителан рат могао је постати врло оп |
| сваки најмањи глас одма’ се разнесе.{S} Један од другог, госпођа од слушкиње, господар од слуге |
| прохте Јерини да какову птицу улови.{S} Један соко јој на рамену стоји, па гледа у небо не би л |
| руга лукавство.{S} Тако исто и људи.{S} Један има шупљу главу, други има млого мозга.{S} Па шта |
| ристијанин, па опет прави побратими.{S} Један је изгубио брата и љубовцу, а други отаџбину, па |
| ротивник другога не може да преломи.{S} Један јак, моћан као други.{S} Ту је кнез Лазар против |
| гледали као да су већ сад потурчени.{S} Један се од другог стидио.</p> <p>Јусуф је једва чекао |
| се могао у чему са Стеваном слагати.{S} Један другом је на путу стајао.{S} Да није било Ђурђа, |
| ће се који одел у ком крају станити.{S} Један одел стане упарађен пред градом на пољани, коју с |
| се саветовао шта се сад има чинити.{S} Један му саветоваше да не оклева, но да одма’ са свом с |
| од је био на четири партаје поцепан.{S} Један слуша Милицу, други Мару, трећи Стевана, четврти |
| против Турака код Новог Пазара пао.{S} Један двадесетољетни син, Милан Војновић, остао јој је |
| од та два?{S} Кад једно, кад друго.{S} Један има млого памети а има јагњећу нарав, онда кад ме |
| ада, заврши се та жалосна свечаност.{S} Један лацмански калуђер метне на стол у кожи везану књи |
| ода, ’де их слепци гуслама дозивају.{S} Један слепац проси милостињу жалосном песмом.{S} Једно |
| p> <p>— Тако ми светог Николе!</p> <p>— Један другог да помажемо, а после и награђујемо, тако м |
| елимо, па да идемо тамо обоје.</p> <p>— Један мора у граду остати, чујеш како са Ласловара грув |
| у, да треба, сам би га утаманио.{S} Ал’ један лис од другог пиљеж граби, па су душмани, па једа |
| {S} Так’а је судба светска; у исто доба један умире, други <pb n="366" /> се рађа; један се мис |
| и, или им у нужди не помаже, па чека да један другог прогута.{S} Једанпут су ишла два курјака у |
| било.{S} Па зла коб собом је донела да један противник другога не може да преломи.{S} Један ја |
| {S} Када има млого славни’, а оно гледа један другог да упропасти, или им у нужди не помаже, па |
| а дозволила да још пре вечере можемо за један оченаш одморити се, јер би, ваљда, и сам патријар |
| вас двоје тако не уредите, да међу вама један господари, а оно пашћете сви са својима у чељуст |
| се ја упознам са адумцима, међу којима један је сасвим био таков као ја, само још млого црњи, |
| пао ил’ изгнан био, по милости султана један од њих владати може, ал’ уз помоћ људи које султа |
| ал’ овако, сваки за првенством тежи, па један једнакоме неће да се покори.{S} Послушајте ме.{S} |
| д другог пиљеж граби, па су душмани, па један за другим у замак, у клопку дође.{S} Ми знамо как |
| и боље било да уместо толиких господара један влада са српском земљом, био сад тај један Вукаши |
| ме насупрот, као код вас Угра.{S} Његов један миг све на ноге диже.{S} Ми смо с Турци више воје |
| рашна јуначина; под добром управом, кад један од другог не зависи, могу од користи бити.{S} И В |
| есела им мајка, кад тако напредују, кад један комад земље за другим добијају.{S} Где год видиш |
| вни’ војвода.{S} Од велике силе и славе један другог неће да слуша.{S} Српске војводе су понајв |
| , вечит раскошлук, обрт и трговина, ’де један другог вара, народ од силнијих огуљен, мора велик |
| ије народе себи присаједињавате, а овде један истоветни народ био је свагда међу разнима поглав |
| И мој отац је од српске руке пао, а где један султан пада, ту мораде и други цар пасти.{S} И ва |
| или, а народ им донђе патио се.{S} Овђе један бог, један пророк, један падиша, а ми његови већи |
| д су сви највећма разгрејани били, дође један служитељ, те јави, да на дворским вратима јако лу |
| ра и међусобни рат?</p> <p>Стевану дође један непознат човек, који му од непознатог Турчина дон |
| овића циљајући, Новак.</p> <p>На то уђе један дворјанин и јави да је ту војвода Драгаш са млади |
| и нег’ човек што ће њега убити.{S} Може један тројицу потући, ал’ кад дођу шесторо на коњу на ј |
| е ишчезну.{S} Једном народу треба да је један владар, Душаново царство, кнез Лазара баштине не |
| ноћас сневао?</p> <p>— Сневао сам да је један кобац међу кокошке улетио и једно пиле у ноктима |
| ара има.{S} Народ би срећнији био да је један место двојице, јер се сила српска цепа.{S} Па уто |
| кожи, и то задуго.{S} После, кад ми је један добар богобојажљив калуђер очитао молитву, нестан |
| ежевић’ма.</p> <p>Кула пространа, ту је један одељак спремит за кнежевиће, да не буду о’де баш |
| м и душу и тјело.{S} И доиста хтјеше ме један властелин однијети у Херцеговину да му са мрка че |
| штало се, а да не би будала дворска, не један властелин распрскао би му мозак што [су] њега њег |
| љним српским местима џамије подигле, не један калуђер овамо је избегао, зато и јесте намастир п |
| а спомен мог мача, он је врло добар; не један је мејдан с њиме дељен.{S} Њега је војвода Угљеша |
| вицом потоком је лила српска крв.{S} Не један се Србин због њега, јер му је Турчина на врат дон |
| ог су по могућству и потпомагали.{S} Не један од њих и мученичку [је] смрт претрпио.</p> <p>Так |
| им украсом и богатством напунили.{S} Не један се српски краљ ту крунисао.{S} Са свију страна ви |
| има иду, кад они више жена имају; та не један с једном не може да изиђе на крај, па жена не мож |
| улцињским уљем, така софра да би се не један сиромах с њом, и својом мрсном софром променуо.{S |
| и сами калуђери морали се смешити, и не један кадионицом јако димећи смех свој задавити је мора |
| децом.</p> <p>Једно јутро дође у Дечане један улак.{S} Он је неке налоге донео Харалампију од к |
| лазио.{S} Турци га позову да им помогне један град отимати, а он, дошавши са својом војском к о |
| ери морају ноћу тумарати</p> <p>— рекне један млад подсмешљив момак.</p> <p>Но Грман се на исто |
| тра ће простија Српкиња.{S} Данас ће се један, а сутра други Србин потурчити.{S} Стадо ће Христ |
| шатора.{S} Пред великим шатором види се један велики гвоздени кавез.{S} У њему седи окован Баја |
| Дунав бродова, у једном кајику види се један велики топ, сви су очи на њ упрли.</p> <p>Деспото |
| Сами на себе остављени, морали бисмо се један противу десет борити.{S} Истина, млого зависи од |
| посеку, а кад дође ред на мене, повиче један арнаутски капетан: „Не дирајте га, то је будала, |
| е не излече.</p> <p>Међу Турцима бијаше један млад јунак, из далеке земље, из Персије, именом Х |
| христјанин у турском руву.{S} То бјеше један беј, миралај, извади ми са голи прса крст <pb n=" |
| руштво се, поред све невоље, насмеје, и један зажели чути једно, а други друго.</p> <p>— Е добр |
| дарство.{S} Међусобни се рат роди.{S} И један и други зове деспота у помоћ.{S} Једно за другим |
| су ми нешто омрзнути, а мени је доста и један пријан, такав као што си ти.{S} Извадићу из мог п |
| p> <p>— Немај бриге, та њима доста је и један калуђер да их чува, куд би они из града сами изма |
| ани у Босни, Зети и Арбанији несложни и један од другог власт отима, и ту прилику треба употреб |
| же.</p> <p>Свима је у двору у очи пао и један и други калуђер, и одма’ их дворјани и слуге међу |
| Но свијет је јако искварен, у властели један другом преко неверног слуге отров даје, један дру |
| нца да нам не остане ни педаљ земље, ни један сунчани зрак, да се бар радовати можемо нашем жив |
| де.</p> <p>Гости и калуђери пију, но ни један у Бранковићево здравље.{S} Ни Прибац, ни Хараламп |
| новићи међу собом кољу, како властелини један од другог отимају, напослетку и Турцима служе, ви |
| И ја сам их доста већ видео — одговори један, такође старијег доба служитељ.</p> <p>— Ал’ ако |
| оди амо да га заједно трошимо.{S} Ти си један међу твојима који у срце човека проничеш и знаш м |
| жио.{S} И доиста, красно је било видети један већи број смирени’ калуђера у храму божијем поред |
| њему дечацима.{S} Па и они ћеду се дићи један против другог.{S} Ђурађ држи да мора одржати свој |
| у јестиву, ал’ им упаде на страни у очи један калуђер, доста разбарушеном косом, пред њим узвиш |
| ра, и већ почиње свићати.</p> <p>Дотрчи један коњаник, и јави да је ту Јеремија војвода, жели д |
| ан влада са српском земљом, био сад тај један Вукашин или кнез Лазар?{S} Балша ме даде за то до |
| ја и на то сви се почну смејати.{S} Сам један патријарх није се у лицу променио, но није ни нег |
| ти по овој дивној башти.</p> <p>Миличин један бачен поглед на дворјане довољно беше, да се нужн |
| сјајног Душановог царства.{S} Био је он један од оних ретких калуђера, који се душом и срцем то |
| би им се смрзла.</p> <p>Грмана је довео један служитељ и посадио га испод једног повећег дрвета |
| моји’ добри’ другова, као што ми је био један, Ђурађ Бранковић.{S} Он, премда је млађи од мене, |
| са Вуком већ дође.</p> <p>Драгаш је био један од старији’ војвода, који већ због своје слабости |
| аст бога, и у наше здравље, да дочекамо један дан као код Искре, кад смо Турке до ноге потукли, |
| о, у Дринопољу ја и Мехмед положили смо један другоме заклетву да нећемо се дирати.{S} Штавише, |
| Ми тражимо себи равне.{S} Дајте нам по један штап, па нас пустите у свет, да кад већ немамо св |
| ти онда паша?</p> <p>— Није сватком дат један ћеф.</p> <p>— Кад би’ тако живљео, вољем оно бити |
| није нико веселио друштво?</p> <p>Јест један Петошко...</p> <p>Петошко је био позват, да смутн |
| т јошт ово не додаде:</p> <p>— Има јошт један врло важан узрок, због којег не могу се у рат упу |
| уђери дигну горњи поклопац па опет јошт један сребрн, јер је деспотово тело у сребрном завоју.< |
| оде појединце заклињу се, па онда сви у један глас:</p> <p>— Гинимо за народ.</p> <p>— Како пра |
| , можеш јошт далеко дотерати.{S} Одем у један манастир близу Скопља.{S} Ту ме прими игуман, нек |
| , опет уважавао га је, знајући да ако у један мах и с деспотом и другим хришћанским господар’ма |
| и то било.</p> <p>— Да сазида на Дунаву један град, који ће препречити пут Маџарима да нам не у |
| Деспот проучив књигу, узме перо што му један калуђер додаје и потписа име своје „<foreign xml: |
| ’де се дели, ’де се Голубац предаје, ту један другом не може бити потчињен.{S} А ионако сад се |
| едњи јуриш који се могао одбити.{S} Још један, пак Јеремија подлећи мора.</p> <p>Велика је бриг |
| <p>— Светли султану!{S} Да покушамо још један јуриш, па ако и онда град не падне, нек остане по |
| l>Прође слава, а пјевцима оста —</l> <l>Један спомен, као лјепи санак</l> <l> Да г’ причају мла |
| се круна најсјајније заблистала.</p> <p>Један комад Србије откинуше Турци, Мађари угњездише се |
| ћ ту било, да тај посао започне.</p> <p>Један дан у Пловдиву буде велика гунгула; питају ’ришћа |
| спрема се, сутра ће отпутовати.</p> <p>Један део војске вратиће се у Крушевац.</p> <pb n="502" |
| огофет потписан, и печат ударен.</p> <p>Један бискуп вели, кад је већ једаред Голубац по уговор |
| <p>Он је свакога тихо преслушао.</p> <p>Један вели, треба држати страну Мурату, други, опет, Му |
| и би били Вуку и двор и царство.</p> <p>Један од слугу рекне:</p> <p>— Хвала богу, ту је господ |
| о свет.{S} Код господара зетског Балше, једанпут хтедох бити мудар, па сам му рекао: зашто он д |
| же, па чека да један другог прогута.{S} Једанпут су ишла два курјака у лов, па су уловили једно |
| ановом двору.{S} Са његове гордости, не једанпут су разни властелини увређени били.{S} Па и сам |
| ом.{S} Он је побратим Бранковића.{S} Не једанпут је шушнуо му у уши, кад су га Турци потајно см |
| м познавати оно што народу шкоди.{S} Не једанпут као мними будала такове сам примедбе у шалу ув |
| у млађим твојим годинама војевао?{S} Не једанпут те је мој покојни спомињао — дода Русна.</p> < |
| бро.{S} Мени је жао доброг цара, ал’ не једанпут сам му већ саветовао да пази, ал’ он се само н |
| пуна српски’ гостију.{S} У Шкутарима не једанпут је српска војска лежала, и Дарданели не једанп |
| је српска војска лежала, и Дарданели не једанпут су јечали од јуначки песама српски’ војника и |
| зале, у којима су и српски господари не једанпут време проводили.{S} Обала Мраморног мора била |
| , поклони је другом.</p> <p>— Отпасан и једанпут поклоњени мач не узима се натраг; штавише, ниј |
| во па не би ради, по свој прилици, јошт једанпут такову једну битку покушати, јербо би им могла |
| д тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт једанпут, добро награђена.{S} Јеси л’ с тим задовољна?< |
| коњаника турски’ млого не важи, па већ једанпут задобивено лако се и изгубити може, особито ак |
| Мусулмана.</p> <p>Мусулман, када се већ једанпут брата Мусе ослободи, рад буде ослободити се и |
| {S} Шта нас држе овде?{S} Зашто нас већ једанпут не ослободе?</p> <p>На то уђе отац Пајсије.</p |
| ну жену, две не сме имати, и кад ју већ једанпут има, не може се тако лако од ње, ако му је нев |
| а могу у том народу живети, _да га могу једанпут целог загрлити!{S} Но не даду ми српски велика |
| а, она неће хтети за Бајазита да је још једанпут тако богат и силан.</p> <p>Но, је ли имала Мил |
| елили су град, позивају упомоћ Алаха да једаред рахат одморе се на згаришту, међу развалинама Н |
| коглију у тјеснац саћерати, да се преда једаред тај лис.{S} Ој како би вољео Вукоглију у шаке д |
| {S} Град се на вересију не продаје, кад једаред предам град, онда је деспоту и Жигмунду с нами |
| у уз мене толико, као мој Хасан.{S} Кад једаред дође час да морам на други свет путовати, његов |
| ц; на образу му се читати могло да није једаред био међ’ стрелама и мачеви.{S} Обрве велике, се |
| аша познаје Хилендар и поглавара му, не једаред спашавао је манастир од беде и напасти.</p> <p> |
| јунаци играли су се јуначке игре.{S} Не једаред су се овде копља ломила, буздованом се хитали О |
| дног калуђера је тако испрескакао, и не једаред је Харалампија, садањег Каралампоглију, тако ши |
| атним токама, у њем се Високи Стеван не једаред с дивљим Татаром и бесним Турчином огледао у жр |
| <pb n="528" /> трон, и Високи Стеван не једаред га себи на световање призивао; Ђурђа Бранковића |
| еце, уочио га си за насљедника, а да се једаред начини крај распри измећу Бранковића и Лазареви |
| рама диче.{S} Млоги Срби, да се опросте једаред од толиког белаја, ђе ни од Турака ни од своји’ |
| дарац нанети.</p> <p>— Нека га, опет ће једаред Вукогли у клопку доћи, и тај град ће доћи нами |
| што га је тешко задржати од оног што си једаред у главу утуби, друго, ако се што с њим стане, њ |
| е на коња седао и ишао у шетњу.{S} Тако једаред <pb n="361" /> упути се у Смедерево.{S} Но тело |
| пас. — Деспот ово озбиљно изусти, и што једаред изрече, тога ће се чврсто држати.</p> <p>— Није |
| пот је то достојанствено изрекао, и што једаред рече, то се одржати мора.</p> <p>Деспот развуче |
| н.</p> <p>Један бискуп вели, кад је већ једаред Голубац по уговору са деспот Стеваном уступљен |
| уком и Лазарем.{S} Морала је и њему већ једаред на срце канути због њега проливена српска крв, |
| је мудре памети учио.{S} Па јесу ли му једаред кожу одерали, кад је Лазогли царство на Косову |
| же л’ се та брука претрпити, ил’ да још једаред хадакнемо, али дурно, да ђауре распршимо, да у |
| а, како да се опаше град, и закључе још једаред, ал’ последњи пут, позвати Јеремију да преда Го |
| марве, коња и волова, натоварених кола, једва може путник проћи.{S} Ал’ путник слабо пролази, с |
| теван, нема двадесет година, млађи Вук, једва му је седамнајст.{S} Но има кћер, Милеву, од Вука |
| борави.</p> <p>Ферхад га промјери оком, једва се може уздржати да га погледом не пресјече, но с |
| ужасној борби исечени су.{S} Ето тако, једва смо се са овеликом муком претукли, а цар Лазар по |
| урци, ионако слабоговорљиви, мучали су, једва чекајући да жртву одвуку.</p> <p>Така је била сва |
| навукао.{S} Сљед тога је пао Крушевац, једва се их Ново Брдо курталисало, ал’ место тога Голуб |
| Бајазит жели, онемила је за магновење; једва је к себи доћи могла.{S} Јусуф ју је једнако храб |
| једва Морава са нешто Саве и Дунава.{S} Једва толика част је већ под Турчином, само тај покор д |
| ицима последњи удар Мађарима зададе.{S} Једва сам краљ Жигмунд из битке са неколико њих избегне |
| <p>Он није на себе дао дуго чекати.{S} Једва дочека ову прилику.{S} Са радосни кораци похити о |
| S} Видим већ напред све шта ће бити.{S} Једва ето тријест година како Душана нестаде, па шта се |
| еке земље, из Персије, именом Хасан.{S} Једва двадесет и неколико година стар, па је већ свуда |
| земљама потуцати и Турцима служити?{S} Једва му остаде Прилип и Охрид, да се лебом ’рани.{S} Л |
| е тихим гласом патријарх.</p> <p>— И ја једва сам могао преспавати; и ја сам те исте мисли имао |
| I</head> <p>Отац Харалампије у Дечанима једва је дочекао смрт Стевана деспота.{S} Он се сад над |
| ед њега млади Војновић од жестоки’ рана једва мили; Костреш војвода без леве руке и десног ока. |
| о доносе, трговце гули, народ од намета једва дише.{S} Властелини међу собом кољу се, један од |
| ене и мале, да се испод бели’ трепавица једва и видеше.{S} Лице му се често смешило и по спољаш |
| цом нешто важно говорити.</p> <p>Милица једва дочека да се с њим разговара, да види чему се има |
| мрти радовао.</p> <p>Сам Ђурађ, који је једва чекао час свог самовластија, први пут је у свом ж |
| ан се од другог стидио.</p> <p>Јусуф је једва чекао да буде свему што пре крај.</p> <p>У једно |
| Мухамед у едем, ђе га сви турски газије једва чекају.</p> <p>Стеван књаз, коме су Турци место ц |
| Кроз мале, гвожђем испрекрштане пенџере једва што и виде.{S} Унутри, истина, има доста миндерлу |
| говара.{S} И он је ту у двору стањен, и једва чека да га Ферхад позове.</p> <p>Ферхад-паша цело |
| ћу две ватре, Угре и Турке.{S} Турци би једва дочекали да се тај уговор повреди.{S} Измећу два |
| ма био је искусан.{S} У косовској битки једва га је отац могао задржати да не навали на најгушћ |
| од толико српски’ већи река остаде нам једва Морава са нешто Саве и Дунава.{S} Једва толика ча |
| ође са мном да му град предам, то ће он једва дочекати, па ће опет бити Ђурађ изигран.{S} Него |
| сасвим утући.{S} Држе да ће Жигмунд то једва дочекати, <pb n="535" /> а да смогне у Њемачкој с |
| у да је рад спасти Ђурђа.</p> <p>Ови то једва дочекају.</p> <p>Једну ноћ дођу Облачић и Војнови |
| а шаром својим обасјати може.{S} Деспот једва чека да му падиша помогне.{S} Па зато га и треба |
| ој дани, а дани недеље.</p> <p>И деспот једва чека да се саграде двори, тешко је глави почивати |
| > <l>Преко своји’ крвави’ љешева</l> <l>Једва с’ спасе њешто од душмана</l> <l>Срамним бјегство |
| ерке једе се и пије.</p> <p>Ферхад-паша једе умерено као Турчин, а пије као ђаур.</p> <p>Харала |
| еса чадора је већ спуштена, без замерке једе се и пије.</p> <p>Ферхад-паша једе умерено као Тур |
| милован, и да ће ту остати, да што боље једе, паштрме и јегуље, хактапота и суве рибе, а неће у |
| дављују плам.</p> <p>Свако ћути, што се једе, канда не прија, и како ће тугом засићеним пријати |
| тејскаја јако заузет, добро пије, добро једе.</p> <p>— Е, честити пашо, баш ти ’фала, само на ј |
| а нису к томе и друге беде дошле.{S} Ја једем дан на дан пасуља и сочива, и то баш посно, у чис |
| д петнаест до двадесет година, које као једемске хурије изгледају, па му крваве очи са умиљним |
| онда опет на посао.{S} Ето ти ђаконије, једи, пи’, Каралампоглијо, и буди весео, знаш ли да си |
| , чита зборник, моли се богу, то јој је једина утеха.{S} Крик војника, глас трубе, све су то за |
| шта ће са оцом Теофаном, кад јој је он једина разбибрига у невеселом манастиру, и што проживи, |
| ћанском свету.{S} Тај град ће бити јошт једина котва која држи спас народа.</p> <p>Деспот је би |
| млад, и отац му је стар и слаб, па као јединац, мора над оцем лебдити — рекне подмуклим гласом |
| а долазе.{S} Све је у двору клонуло.{S} Једини Стеван одважан дух показује, али шта помаже кад |
| и разговарати.{S} Отац Леонтије био је једини на коме никакве промене приметити није било; он |
| , немој нас оставити, оче!{S} Ти си нам једини пријатељ и сва утеха; ако тебе не буде, боље да |
| чна и непобедима наклоност према Милошу једини томе узрок био; светли цар волео би је дати за К |
| Вук доћи, па да све то рашчисти.</p> <p>Једини Грман и Петошко најискренији су били.</p> <p>Грм |
| Турцима ако и стаје жртве, боље нег’ да јединим ударом пропаднемо.</p> <p>— Што вас бојазан муч |
| ог толиког стада, тражи да отме другоме једино јагњешце, не мислећи да коло иде наоколо, а нево |
| окајање за зла дела, и њега је држао за јединог који ће Србију спасти, ако се само икако може. |
| да ако икога, то доиста Краљевића Марка јединог каура увешће Мухамед у едем, ђе га сви турски г |
| ами диндушмани Срба и свих хришћана сем јединог Ферхад-паше.{S} Сви поседаше.</p> <p>Диван запо |
| В</p> <p>МАТИЦА СРПСКА, НОВИ САД</p> <p>ЈЕДИНСТВО, ПРИШТИНА</p> </div> <gap unit="graphic" /> < |
| } Остане ли овако, српски народ никад у јединству осилити се неће.{S} Јошт ћу све моје силе ску |
| о ми живота.</p> <p>— Нек буде, тако ми јединца.</p> <p>— Нек буде, амин! — закључи Харалампије |
| заигравање све се већма чуло.{S} Јула, једна од куварица, често је напоље излазила, кад замало |
| дна животиња има рог, друга оштре зубе, једна велику снагу, друга лукавство.{S} Тако исто и људ |
| е имају.{S} И човек је као животиња.{S} Једна животиња има рог, друга оштре зубе, једна велику |
| ца, па ми је зато и пут отворен био.{S} Једна убога удовица имала је красну кћер, младу као кап |
| </p> <p>— Ал’ Голубац више вриједи нег’ једна област.{S} Мађари ћеду дати за њ двеста хиљада.</ |
| ’ са другим којим кошкати почео, његова једна реч све је на своју меру довела.{S} Радојко је ка |
| фила.{S} Кад је све красно и лепо, нека једна красота другу не заклања, него нек све скупа што |
| слободно.{S} Тако у цар-Лазара је била једна будала, да му пара није било наћи.{S} Тај је свак |
| ошт било стало.{S} Турчин зна да Србина једна косовска битка, ако га је и понизила, ал’ га није |
| међу собом у кући?{S} Све чангрижу, све једна хоће да је боља од друге, па једнако рат међу соб |
| пут нађе се деспот у чуду, видећи да је једна част народа под њим, а друга под Турчином.{S} Па |
| ре неколико дана већ тако су обе војске једна другој супрот стајале да тек што се нису судариле |
| во добро могу од њега јошт дочекати; не једна је већ тако срећном постала чрез доброту калуђерс |
| ача, пролисмо толику братску крв.{S} Не једна је српска мајка закукала кад је то чудо виђела, б |
| на људе, божја створења, бацити.{S} Не једна животом шалу плати.</p> <p>— Доста већ о том, Пет |
| ротица, умрла је, а о мени смиловала се једна пастирка, те ми живот одржала.{S} Да сам се лети |
| ремна.{S} Бајазит бојећи се да не би се једна ил’ друга страна српска осилила, био је посматрач |
| } Она се зна.{S} Па зар ти мислиш да би једна Српкиња пошла за Турчина?{S} Само да дође, али он |
| и на њи’ дижемо, па се помире, ил’ брзо једна страна другу надвлада, шта ће онда бити?{S} Турци |
| ће све то сабрати а да будне једно тело једна душа.</p> <p>Ђурађ деспот путује са Јерином по Ср |
| .{S} Она је била прекрасна као што само једна царска кћи бити може, но немојмо све њене красоте |
| нути ил’ к деспоту бегати.{S} Тако част једна, језгра Душановог народа, повуче се к Морави и Ду |
| <l>И кнез Лазар, млада јуначина.</l> <l>Једна пола узе пут Солуна,</l> <l>Друга пола пут Марице |
| ј раки, јер ји је јуначка судба у слави једнакима учинила.</p> <p>Бајазит султан, син Муратов, |
| и.{S} Од јуче, како је изгубљена битка, једнако јездимо; већ смо сваки по пет коња изморили амо |
| и душман Исак-паша попео ти се на душу, једнако те облагива да с Мађар’ма шурујеш, и твојим нов |
| е, а на Ново Брдо Турчин <pb n="519" /> једнако зија.{S} Смедерево мора бити столица моја, ал’ |
| ти, Амурат се сад прави пријатељем, ал’ једнако кује окове за Србију.{S} Кратко је вријеме а ну |
| срамоћење мушки подносио.</p> <p>Милева једнако јеца; ко би знао, да ли од радости или од жалос |
| мо ићи, куд није намеравао.{S} Турци га једнако подбуњиваше против деспота.{S} Морао је једнако |
| ликим ратовима искушен народ, увиђев да једнако натраг уступати мора, не поузда се више у своју |
| деспот!{S} Та требало би да си ти сада једнако код њега.{S} Кад си му у нужди добар био, зашто |
| поред добре метохијке, а мисли му тада једнако лебдише над прошлим биткама.</p> <p>Милица и Ру |
| јства у себи имао, зато му је и партаја једнако расла.{S} Турци су били у највећој сметњи, и за |
| ма главама врате.{S} И деспотова војска једнако јача, Исак-паша да је баш свом снагом нападне, |
| све једна хоће да је боља од друге, па једнако рат међу собом воде, а адуми се смеју, на ’асну |
| налази се на турско-српској граници, па једнако је тражила нову згоду за Ђурђа.</p> <p>Са Ђурђе |
| S} Угри су добри са римпапом, а римпапа једнако шиље у Босну фратре, да Србе пошокче.{S} Колико |
| е је турска војска, топови са Ласловара једнако грувају, ал’ како престану сљеди нападај, и тај |
| нима, твој самртан непријатељ Исак-паша једнако ти о глави ради.{S} Паше наговара да Србија пок |
| араманији потпирујеш.{S} И Турахан-паша једнако диван подбада да те сатре, а с тобом и Србију.{ |
| таном и пашама угледнији.</p> <p>Ферхад једнако понуђива Харалампију, а овај добро потеже, и по |
| p>Откако је Харалампије отишао, Жигмунд једнако напада на Голубац.{S} Војске му је довољно било |
| пску земљу несрећу која је српски народ једнако пратила.</p> <pb n="339" /> <p>Откако се Ђурађ |
| Мурату, други, опет, Мустафи.{S} Ђурађ једнако наваљује да се сад Срби са Грцима и Власима сај |
| аља Вукашина у Приштини, тако ме је све једнако неко превиђење плашило, у међедовој кожи, и то |
| Ђурђеве њему задобије.</p> <p>Русна је једнако Вука подстрекавала: зашто да буде он потчињен д |
| рохлађивати се — рекне калуђер, који је једнако браду са мантијом покривао да га не познаду.{S} |
| подбуњиваше против деспота.{S} Морао је једнако четовати против њега, а с тим против свог народ |
| ва је к себи доћи могла.{S} Јусуф ју је једнако храбрио и наговарао.{S} Њој је све врило у глав |
| опет пратио Харалампија, а Харалампије једнако зазире од Јеремије и удаљује се од њега.{S} Јер |
| дознало, па игуман, јаростан, почео ме једнако псовати, но све је било бадава.{S} Једном, љути |
| а пропада, свак себи вуче.{S} Србија се једнако смањује, и једнако ће се смањивати, па ће је та |
| >Дотерују марву, живад у град, ’рана се једнако уважа, суво месо, сува риба, вино, све је у изо |
| ју да се кандила не угасе, и молитве се једнако читају за блаженство душе деспот-Стевана.</p> < |
| p> <p>— Кажу да због Бранковића који се једнако са Обилићем кошка, ... па јој је, кажу, страх ј |
| ог стада на срцу им је лежало, па су се једнако о судби свог народа бринули.</p> <p>Једном ишет |
| угу дворану.</p> <p>Разилазе се, још се једнако чује јаук, плач и риданије у двору, у тремови, |
| p>Већ је вечерње доба, ал’ заверне душе једнако расправу воде о својој користи.</p> <pb n="412" |
| и вуче.{S} Србија се једнако смањује, и једнако ће се смањивати, па ће је тако и нестати.{S} На |
| а им све подробно.</p> <p>Већ је ноћ, и једнако се прича.</p> <p>— А чије ће бити намијењено бл |
| изглођати.</p> <p>Русна са Харалампијем једнако за Ђурђа по народу мути.{S} Харалампије иде пот |
| ар.</p> <p>— Зар мислиш да срећа сваком једнако служи? <pb n="247" /> Баш тај црвени може време |
| /p> <p>Отац Леонтије са младим Стеваном једнако се саветује о том шта се има чинити.{S} И доист |
| де сваком плаћа.</p> <p>Муса и Мусулман једнако рат воде.{S} У овај рат преко воље умешани су:{ |
| кад види то ново оружје.</p> <p>Деспот једнако светује краљу да ил’ војску крене на Крушевац, |
| е још већма умилио и услужан био, Ђурђу једнако шаље гласове да неки властелини чекају само на |
| гледа као јагње поред лисице.{S} Очи му једнако на све стране стрељају — рече Митар.</p> <p>— А |
| здравље њи’ово пили.</p> <p>Марко, још једнако врло замишљен, устане и ухвативши Ђурђа за руку |
| ако, сваки за првенством тежи, па један једнакоме неће да се покори.{S} Послушајте ме.{S} Ако с |
| синови, <pb n="337" /> у свим ратовима једнаку су судбу делили, зашто да буде брат брату слуга |
| е матице, и колико их је већ жртвовано, једне због други’?!{S} Тако и ви морате се покорити ваш |
| ао да се у вјери на три стране кида.{S} Једне Турци силом турче, друге фратри меденим рјечма за |
| млађи, ал’ шта ја велим, само да сам од једне љуте ране слободан, да могу коња јахати, па не би |
| пије мирно почивају, ван манастира, код једне хумке, једно покрај другог закопани, а урезане пл |
| брисала би се била штета косовска да је једне главе у земљи било.{S} Но шта ће са два господара |
| рби међу смрћу и животом.{S} Јошт ми је једне жеље, и то је, да се ти, деспоте, поткријепиш, а |
| идано.{S} Па Млечићи подбадају властеле једне против друге; не можеш да склопиш уједно оно што |
| ли.{S} Они су били поглавари Румелије и једне чести Арбаније, и потпадали су под власт Лазареву |
| >— Време ће показати да је спаситељ био једне части војске.{S} Да њега са својом војском јошт н |
| е, опет, Турчина боји.</p> <p>Није било једне снажне руке која са свима управља.</p> <p>Патрија |
| ом је са свију страна небо натуштено, с једне стране Турчин, с друге лацманство.{S} У Турчина с |
| ха се дошло, да се сад српски градови с једне стране Турцима, с друге стране Мађарима предају.< |
| и, све би друкчије ишло, овако морамо с једне стране да их штитимо, јер само преко наше пропаст |
| душу.</p> <p>У пол Србије велика врева, једни секу, кидају из стеновити’ брегова камење, други |
| р.</p> <p>У својти су и дечаци ловачки, једни носе стреле, други увежбане соколове, нуз пут ако |
| ле и човеческе умерености и трпљења.{S} Једни партаје праве у народу за узвишење једног или дру |
| .{S} Кнежевић им свима задаје посао.{S} Једни мере земљиште, други учињавају дрво за грађу.</p> |
| кога оклеветавао.{S} У празним часовима једни су децу, младеж поучавали, други су писали за нар |
| град [је] сазидао Ђурађ Кантакузен, ни једни о том добра не мисле.{S} Шта ће Србима да пркосе; |
| код Турака заробљен, упознао сам се са једним адумом који харем чува, тај ми је све казивао ка |
| вити.{S} Последње недеље отпојао сам са једним гласом вечерње, а у понедељник није ме већ било |
| мет и срце дато.{S} У једној башти, под једним баштованом, колико различити’ но красни’ цвјетов |
| од Србина овај мач.{S} Ти, који си под једним шатором са Краљевићем поред пријатељске чаше, мо |
| ана раздељен.{S} Ви нећете се хтети под једним сајединити, који би доиста кадар био управљати.{ |
| необручано, узда’не, и у малој почивки једним оком жалосно изврће, а друго око баца на трпезу |
| је силном руком обарао.{S} Но и ја сам једним ударцем једног оборио, баш кад је на кнеза одост |
| рску војску, а и с њом и турско царство једним ударцем уништити.{S} Тамерлан у својој јарости, |
| држати.{S} А Србија по нужди мора сад с једним сад с другим држати.</p> <p>Србија је нужна Турц |
| >Јеремија пошље гласоношу с писмом, и с једним Грком, који је у лекарији био вешт, и још са поу |
| е, па онда напред.{S} Бајазит није ни с једним ни с другим био задовољан.</p> <p>Сулејман-паша |
| тако усамљена напасти, и осталу Србију једним ударцем сасвим утући.{S} Држе да ће Жигмунд то ј |
| ику војску скупити да их можемо обојицу једним ударцем оборити.{S} А и рањен лис љуто уједа.{S} |
| није баш задржавао Јеремију од одласка, једно што га је тешко задржати од оног што си једаред у |
| <p>Двор, у ком је сад Милица обитавала, једно старо но пространо зданије, било је прибежиште ца |
| у двору.{S} Радост, весеље, игра, шала, једно је из другог произилазило.{S} Царица, откако је ц |
| чивају, ван манастира, код једне хумке, једно покрај другог закопани, а урезане плоче ћеду доћи |
| може свако за се, опет још што привући, једно за друго не мари и мртвом задружнику скинуће са х |
| га незадовољном и несрећном постала.{S} Једно магновење отрује човеческо, особито младо срце.</ |
| и копа.{S} Било је међу нами свашта.{S} Једно другом да науди и душману се служило.{S} Тако је |
| малаксала, и брзе помоћи потребује.{S} Једно је које морате бирати, ил’ би морали са Угарском, |
| пац проси милостињу жалосном песмом.{S} Једно се тужи што је слеп, он вели да нема несрећнијег |
| један и други зове деспота у помоћ.{S} Једно за другим стижу турски посалници.</p> <p>Деспот с |
| а да опет са Жигмундом шурује.</p> <p>— Једно се мора чинити.</p> <p>Још се светују, и Ферхад-п |
| ноћне две звезде; не би разазнао да л’ једно да л’ друго.{S} Моја Зулејка се поред мене са тет |
| а, зло, ако држим са Турцима, зло.{S} А једно од то двоје мора се бирати.{S} Брод Србије мећу с |
| оте, мудрост показују.{S} И ја држим да једно стадо једног пастира треба да има, и све српске з |
| г јутарњег поздрава.</p> <p>— Ја сам за једно два сата починуо ал’ после сам се пробудио и не м |
| руна свију дворкиња.</p> <p>Но то се ја једно само чудим, како и сад показујеш толику наклоност |
| књига у Солуну везана, и вредна је била једно властелинство, таква је била онда у Срба богаштин |
| се деспоту не замери.</p> <p>Смисли на једно.{S} Кнежевиће пош’ље са Варнавом покрај јаче свит |
| борови — рекне Ђурађ показав прстом на једно пролазеће одељење-војничко.</p> <p>— То су вашег |
| апослетку пристао би’ и на све, само на једно не, а то да не учине са мном оно, што мора бити, |
| је оба на бедемима, штит на левици, кад једно кругље из пушке пљесне у штит, и продере га, прођ |
| га.{S} Па шта је боље од та два?{S} Кад једно, кад друго.{S} Један има млого памети а има јагње |
| ушницама.</p> <p>Тако Леонтије чита сад једно сад друго, сад Свето писмо, сад књигу св. Данила, |
| тијем одлазити.{S} Отац Леонтије поведе једно десеторицу са собом.</p> <p>Сви ти калуђери ишли |
| } Све се једно од другог туђило, све је једно од другог зазирало.</p> <p>Царица са својом пород |
| су у скупу код цара ил’ ђегођ, не смије једно против другог да рече што мисли о њему.{S} Будала |
| бље.{S} Та је поштено свуд махала, и не једно хришћанско дијете спасла.{S} Прими је и брани с њ |
| ти.{S} Тко ће све то сабрати а да будне једно тело једна душа.</p> <p>Ђурађ деспот путује са Је |
| у својој соби с њим и ручао.{S} Све се једно од другог туђило, све је једно од другог зазирало |
| иде.</p> <pb n="514" /> <p>И тек што се једно стовари, друго се опет са Дунава и Мораве доноси. |
| у жешћи од прави’ Турака.{S} Но само те једно молим.</p> <p>— Говори шта желиш?</p> <p>— Ништа |
| не можеш одавде маћи кад хоћеш, могу те једно јутро пренети пријеко Саве па у Будим, но гледај |
| да је један кобац међу кокошке улетио и једно пиле у ноктима однео.</p> <p>— Ти све тако чудне |
| руги друго.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и једно и друго да вам причам — рече Петошко.</p> <p>— Ка |
| </p> <p>Србија је покидана, њени синови једно од другог одлучени, одродили се од старе мајке, з |
| гоњијеве речи настаде почивка.{S} Гледи једно на друго удивљено, не зна шта тко на те речи да п |
| ве невоље, насмеје, и један зажели чути једно, а други друго.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и једно |
| разбојнички нападају, судија и злочинци једно другом наруку иду, вечит раскошлук, обрт и тргови |
| <p>Осветљење је у цркви било слабо, тек једно кандило пред распетијем горе, ал’ види се опет св |
| ни Балшићи, па ни сам Марко.{S} Сватко једно друго квари.{S} Марку не дадоше крила да рашири, |
| и тако исто по риједу исказао био, само једно не би, Ферхад-пашу, нашег Петошка, не би’ издао, |
| нек раде за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, нити ће нас ико изиграти.</p> <p |
| на што не зидам.{S} Само ми је јошт то једно утеха, што сам каткад у стању Турке уздржати од ч |
| двогуба брига мори, благо и живот, јер једно с другим је спојено.{S} Живи за благо, а благо му |
| нићу кораке да се моја влада са миром у једно доба започне.{S} Зато одма’ послаћу султану посла |
| на.{S} Шта ми радиш ти, Вуче? — рекну у једно доба Ђурађ и Мара, љубећи их по образу, гладећи В |
| ао да буде свему што пре крај.</p> <p>У једно доба дигну се гости.{S} После обичне церемоније с |
| е без реда, страшан притисак, по нагону једно друго гони у низу к обали, а делије слепимично, д |
| l> <l> У Прилипу граду бијеломе;</l> <l>Једно бјеше војвода Угљеша,</l> <l>Друго бјеше Реља Кри |
| дити.{S} Но шта ће бити с децом.</p> <p>Једно јутро дође у Дечане један улак.{S} Он је неке нал |
| анска деца, која се силом турче?</p> <p>Једно јутро дођу у Дринопољ млоги страни, и то понајвиш |
| — Јест, то су доиста бијесни кнежевићи, једног стражара већ насакатише што им шташе добра чинит |
| Та красна хурија има, као што сам чуо, једног младог ђаура, старог неког војводе сина за себи |
| је терет који на себе примаш.{S} Судба једног народа у руке ти је положена.{S} Мене је тај тер |
| на све како дишу, који је какав, па сад једног реч’ма окресне, сад другог, и ником не остане ду |
| ио.{S} Великаши и војводе држали се сад једног, сад другог, како им се кад за боље свидело.{S} |
| невоље када по тридесет девојака поред једног старца чаме?{S} Па како ли јошт живе међу собом |
| и’ прећи.</p> <p>Јаблановић иште рок од једног дана, да обмане улака, вели, да је војвода Јерем |
| довео један служитељ и посадио га испод једног повећег дрвета.{S} Кад је осетио да је већ пред |
| ског удара народ к себи дошавши само је једног честитог поглавара требао.{S} Стеван је био у св |
| мислио да Србија, српски народ, добије једног владара, да се све силе у једну снагу сабију.{S} |
| земље и њихов народ да се заклињу у име једног владара.{S} Но свијет је јако искварен, у власте |
| ] њега његове шале за срце ујеле.{S} Не једног калуђера је тако испрескакао, и не једаред је Ха |
| да, а при том бледо лице, усхићаваше не једног и не једну.{S} Он је овде ходајући очекивао оца |
| едни партаје праве у народу за узвишење једног или другог господара; да са тим и себе узвисе; д |
| е рада била да јој се ти одузму.{S} Пре једног магновења била је без тог блага срећна и задовољ |
| његовим војводама, на што ови љутито из једног гласа повичу да Голубац треба тесно опасати и пр |
| и се ка’ змајеви љути.</l> <l>Жарко уби једног пашу турског</l> <l>И јошт млоштво Грка и Турака |
| због тога баш толико цјене, да се сваки једног краљевства вредан држи и тиме шкоде и себи и свј |
| у ишла два курјака у лов, па су уловили једног зеца; онај који је зеца у зуби држао хтео га је |
| лост је била свуда велика, није било ни једног који би се његовој смрти радовао.</p> <p>Сам Ђур |
| великодушија Ферхада.</p> <p>— Волијем једног таког Турчина нег’ све народне издајице као што |
| м обарао.{S} Но и ја сам једним ударцем једног оборио, баш кад је на кнеза одостраг руку дигао |
| да се с њима забављају.</p> <p>Приликом једног саветовања, рекне султан деспоту:</p> <p>— Кажи |
| ила овом мом младом брату.{S} Он је син једног славног српског војводе.{S} По несрећи после кос |
| добар војвода, јер ниједан не би слушао једног најглавнијег, а који не зна слушати, тај не зна |
| показују.{S} И ја држим да једно стадо једног пастира треба да има, и све српске земље и њихов |
| више зла нанео него прави Турчин, само једног знам који ми је невидимом руком свуда помагао, ђ |
| ин, али шта помаже.{S} Прво, он је само једног војводе син, а ти царска кћи.{S} По свету царске |
| p> <p>— Ми на то не пристајемо да место једног Бранковића другога за самцатог господара признам |
| е као најбољи час, ал’ бадава кад место једног троје управљају.{S} У оваковој околности није тр |
| ћемо онда с њима, ил’ ћеду они код нас једног остати, ил’ ћемо их опет дати калуђерима на сахр |
| рекао, а и све изједначи тако, да кад у једног задирне, а други се смеју, онда оног задирне у о |
| зди, јави да је Јаблановић готов у року једног дана Голубац предати.</p> <p>Розгоњи је за то да |
| скушеније одлакшао, имао сам у прњавору једног доброг пријатеља, којег жена ми је све додавала |
| што да буде он потчињен деспоту, кад су једног оца синови, <pb n="337" /> у свим ратовима једна |
| е буле не трпе.{S} Помислите си за пашу једног старца, као сад војвода Костреш, шта, још горе, |
| потући, ал’ кад дођу шесторо на коњу на једнога, овај мора пропасти.{S} Непријатеља треба гдего |
| одољети не можемо, јер су десет против једнога.{S} Морамо и ми тражити наслона, а то наћи може |
| срцу лежало ту породицу оружати, али не једнога члана исте другоме у хатар неправедно жртвовати |
| т.</p> <p>— Аманет благо, аманет сабља, једногласно громкну.</p> <pb n="493" /> <p>— Деспоте, ј |
| 319" /> ме виде, тако им се допаднем да једногласно повичу да би таман био добар за адума, то ј |
| ви сви уз моје господарство?</p> <p>Сви једногласно на то пристану.</p> <p>— Е добро — продужи |
| а водило, одма’ су Србе напастовали.{S} Једној мирној години две су крваве сљедовале. </p> </di |
| амерланове Татаре јуриша.{S} Ту виси на једној страни разно оружје, сабље српских краљева, царе |
| еколико песама, одзива Душанова доба, у једној пештери каменитој оставио је своје гусле јаворов |
| сложни, и напредоваће.{S} Турчин ће, у једној руци Коран а у другој мач држећи, пут себи к срц |
| p> <p>После цркве скупише се у двору, у једној дворани војводе код Ђурђа Бранковића.{S} Напред |
| рица их је такође спремна примила.{S} У једној великој соби где се обично гости примају само са |
| ваком човеку је памет и срце дато.{S} У једној башти, под једним баштованом, колико различити’ |
| стом манастиру, гди се тако веселе, — у једној ћелији, чују се два тужна гласа.{S} Да не знаш, |
| воду Војновића,<pb n="216" /> који је у једној бици против Турака код Новог Пазара пао.{S} Једа |
| драгоцјеније узму к себи.</p> <p>Тако у једној већ раскиданој кули седе, очекују нов јуриш и кр |
| ојник, војвода и властелин, лежали су у једној раки, јер ји је јуначка судба у слави једнакима |
| воље, велике се чине припреме.</p> <p>У једној дворани намештена трпеза, звоно зазвони, дворјан |
| начки песама српски’ војника и морнара, једном речи, сасвим је онда други живот био.</p> <p>Ђур |
| к стас, велике смеђе очи, племенит ход, једном речи, све је показивало да је од красног племена |
| е због Вука према самом Обилићу хладан, једном речи, та Бранковићева лоза млого зла чини.{S} И |
| шавши дољни великаши градили су палате; једном речи:{S} Београд под деспотом постане најславниј |
| нако псовати, но све је било бадава.{S} Једном, љутит, рекне ми: „Ти, синко ниси за калуђера, т |
| е мећу собом отимају док не ишчезну.{S} Једном народу треба да је један владар, Душаново царств |
| гмунд главом је ту, Розгоњи до њега, на једном вису, разгледају.{S} Већ се Голубац предати мора |
| ећ била супруга паше од три репа.{S} На једном узвишеном месту лежао је пашин двор.{S} Онуда са |
| Лошонци продире к својима.{S} Ту је на једном броду и Цецилија, красна делија-девојка, на бели |
| p>Отац Леонтије са оцем Харалампијем на једном су конаку били.{S} Стражар са куле већ је два са |
| шла је својој пратњи, која ју је већ на једном удаљеном месту ишчекивала.</p> <pb n="257" /> <p |
| влада.{S} Татари деле пљачку.</p> <p>На једном узвишеном месту види се велики свилен златом укр |
| , прави Босанац, за њега је дала Јерина једном босанском властелину ланац, десет хиљада динара |
| S} Шта да се, дакле, чини?{S} Ако се са једном женском земља спасти може, зашто се не би она жр |
| е правиле, од стране дворјана; ту се не једном и о глави радило.</p> <p>Било је ту доста славе |
| и Латинске, фратори су то изумели, и не једном јунаку стегне се срце кад види то ново оружје.</ |
| породицу већа страна мрзи, јер је он не једном великашу земље поотимао.{S} Па шта учини с Алтом |
| .{S} Кад кудгод изјаши, пре нег’ што ће једном ногом у зенгију, стане другом на леђа сагнутом Б |
| сајуз довести.{S} Требало је, дакле, и једном и другом српском кнезу ласкати.{S} Сад почну око |
| вцу нашао сам Милицу са њена два сина и једном кћери.{S} Било је онде стари’ везира, један ђаур |
| шта је то ђауру реч дати?{S} Може се и једном и другом млого обећати, а мало испунити.</p> <p> |
| >Дође час да се крећу.{S} Ферхад наложи једном бимбаши да у пратњи буде покрај Харалампија, <pb |
| амцатог господара признамо.{S} Ја се ни једном не покоравам, и ја хоћу у мојој крајини сам да в |
| но.</p> <p>Мара, видећи да јој мати при једном остаје, почне јој пребацивати да је срамота кћер |
| војвода.{S} Кад су <pb n="271" /> Турци једном приликом на Ниш ударили, и тако преко бугарске г |
| ио, рану у мозгу! — рече неки дворјанин једном госту, смешећи се и тишијим гласом, но опет да с |
| и сад кадикад тако што ради што му као једном великашу без повреде царске власти не принадлежи |
| ворио, гости су се слатко смејали, само једном оцу Харалампији није се то допало што је већина |
| говори.</p> <p>— Она обично пре подне с једном девојком овуд се шета, па одавде иде к царици.</ |
| кад они више жена имају; та не један с једном не може да изиђе на крај, па жена не може да се |
| тије и њему подобни; но ти, као што већ једном реко’, главу би за вјеру положили.</p> <p>— Ми Т |
| ници, па пешадија, пун Дунав бродова, у једном кајику види се један велики топ, сви су очи на њ |
| ви сте створени са судбом матице.{S} У једном роју више вас скупа опстати не може.{S} Нисте ви |
| рпску државу.{S} Они су били два орла у једном кавезу.</p> <p>Стеван није се хтео упокорити, је |
| бично под звуком звонцета, за које је у једном углу дворском мали звоник начињен био; а кад је |
| а свашта се дала превијати, па ако се у једном магновењу, подстрекнута с плачем, одрицала Турчи |
| а не би’ дао за богзна шта, само да још једном поред цара противу Турака војевати могу — рече Н |
| ако о судби свог народа бринули.</p> <p>Једном ишетавши се заједно, рече Пахомије:</p> <p>— Дра |
| Е, честити пашо, баш ти ’фала, само на једноме не, нешто ми фали.</p> <p>— А шта то може бити, |
| на поле подијелио, једну половину себи, једну Исак-паши, а своју половину је мени уступио, да з |
| а, ово Милици, ово Вуку, страну држати, једну страну с другом слабити.{S} Турчин ће се међу обе |
| аша погубио, а новце на поле подијелио, једну половину себи, једну Исак-паши, а своју половину |
| силом напасти.{S} До чекања ту није.{S} Једну руку морамо си одсећи да остало спасемо.{S} Да ли |
| међу Милице и Вука, таковим начином, да једну опредељену част српске земље Вук за себе и сина з |
| дашњег стања допратила.{S} И доиста, за једну сироту девојку доста је, кад је могла до тога доћ |
| рду ријеч да ћу како предаш Голубац, за једну годину све накнадити.</p> <p>— Рок дугачак, можда |
| Код вас је поне то добро што сте сви за једну цјел заузети, па зато и напредујете; но код нас ј |
| срце Србије продрети, Вук је пре Турака једну добро укрепљену тачку заузео, Турке с тим претеко |
| Но у исти ма’ брижљиво гледи Жигмунд на једну точку на противним голубачким висовима, види турб |
| аиђе на то што Јеремија хоће, чита, сад једну сад другу обрву подигне, сад одобрава махањем гла |
| , продужи мало ћутање, и посадив се под једну грану, где је већ све одмора ради спремно било, п |
| ао дуго на себе чекати.</p> <p>Почео је једну песму о Душановом рату са Грцима.{S} Пјесма је би |
| м бледо лице, усхићаваше не једног и не једну.{S} Он је овде ходајући очекивао оца Харалампију. |
| оји државну владу себи присваја, и који једну част народа од друге цепа, и нек’ се такав издаји |
| милости султана кајмакам.{S} Но, да ти једну ријеч кажем, доста би било за Голубац сто хиљада |
| ци више жена имају, али опет мора имати једну која му је прва.{S} Он сад такову, прву, тражи.{S |
| {S} Стасом беше мален, и морао је имати једну плећку нешто криву, јер му се глава к десном раме |
| ма’ се даде вина пјевцу, који искапивши једну подобру чашу и погладивши своје бркове, узме гуда |
| рославити.</p> <p>После ових речи Новак једну чашу испразни, а донде му Петошко у реч упадне:</ |
| зна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам једну тајну открити.{S} Сећате <pb n="429" /> се оне жа |
| лико ти имаш жена?</p> <p>— Хануму имам једну, и више никог.</p> <p>— Какав си ти онда паша?</p |
| , деспоте, поткријепиш, а ја да добијем једну чету српских јаничара, <pb n="491" /> па кад дође |
| ништа не бојим.{S} Јошт само да попијем једну, па кад га ухватим, нећу га донде испустити, ма ш |
| ли тај поступак, будући је с тим спасао једну част војске, када већ и онако победа није се могл |
| Марко ово говорио, донде је Хасан донео једну красну стрелу, коју Бранковићу пружи:</p> <p>— Ев |
| ли Лазогдина жена.{S} Ђаур сваки има по једну жену, две не сме имати, и кад ју већ једанпут има |
| добије једног владара, да се све силе у једну снагу сабију.{S} После толиких бура, деспот је см |
| , по свој прилици, јошт једанпут такову једну битку покушати, јербо би им могла доћи главе.{S} |
| спомена однео сам са собом и игуманову једну ћелепушку, но за овај грех покајао сам се и на Св |
| рите — рече Харалампије, па их у велику једну собу уведе.</p> <p>Овде се мало још поразговараше |
| ми, начини га турским пашом и повери му једну част војске.</p> <p>Русна и Харалампије нису миро |
| бисмо дошли међу две ватре.{S} Само још једну, а језгру.{S} Ако помоћу Угра Турке истиснемо, не |
| S} Каралампоглијо, засад ћу ти само још једну рећи, Јеремијин дар употребићу како ваља.</p> <p> |
| лики падиша! допусти робу твом само још једну реч прословити.{S} Та красна хурија има, као што |
| а.</p> <p>Ови то једва дочекају.</p> <p>Једну ноћ дођу Облачић и Војновић са неколико коњаника |
| рум са својом свитом, пут ће му бити до Једрена дугачак, ал’ ће сретно тамо стићи.</p> <p>Падиш |
| христијанству зрак сунца не продре.{S} Једрене је корен турства, силан дивљи корен, који домаћ |
| убац.</p> <p>Телал виче да се војска за Једрене спреми.</p> <p>Код Турака је све на опрезу, аза |
| Хоћеду Мађари да вас пребаце најпре на Једрене, па онда даље.{S} Бранковић, који се сад одеспо |
| на Голубац, ја одавде с војском идем на Једрене, <pb n="445" /> да не ломимо овђе снагу, која ћ |
| војску од крстоносаца, ал’ такову да и Једрене затресе се и сурва, могло би што бити, овако не |
| атељ и рушитељ градова, нит’ би султани Једрене засели.</p> <p>Но кратки су поздрављаји, време |
| /p> <p>Ферхад-паша како је из Голупца у Једрене стигао, одмах се султану пријавио, и о подробно |
| о девојку, која кад дође у моје дворе у Једрене, Галипољ и Брусу, мислиће да је у мору светлост |
| — Е, свршили смо, ова војска враћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, одакле ћемо |
| остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођи и ти у Једрене.</p> <p>— Док падиша мир не утврди, донде не мо |
| размишља.</p> <p>— Рад би’ и сам ићи у Једрене пред лице падиши, да му и ја извешћам, ал’ треб |
| .</p> <p>— Не би л’ боље било да идем у Једрене, да падишу о цијелом извијестим како је све тек |
| рхад-паша, Јакуб-паша нек иде са оном у Једрене, да сакупи још и друге војске, које су из Карам |
| ак-паша остане у Голупцу, а он управо у Једрене.</p> <p>Све је у реду.</p> <p>Ферхад-паша спрем |
| татарин је дању ноћу јездио, и донео у Једрене тај радостан хабер султану.</p> <p>Исак-паша ра |
| псаду напустити, повући одавде војску у Једрене, а довући одмах ону од Крушевца, и са том војск |
| све стране.</p> <p>Ферхад-паша остаје у Једрени уз кољено султана, да му је увек у свјетовању и |
| јунаштвом, не би Турци дуго боравили у Једрени.{S} Тако мисли деспотовица Јерина.</p> <p>И дес |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Једрени цар Амурат паше и везире на диван позива.</p> < |
| паше и везире на диван позива.</p> <p>У Једрени, стародревном граду, Турци су господари.{S} Ту |
| а, Петошко, да се велики диван спрема у Једренима, твој самртан непријатељ Исак-паша једнако ти |
| мито, што од тебе добива.{S} Држао се у Једренима велики диван, о теби и Србији је била ријеч, |
| ’ к деспоту бегати.{S} Тако част једна, језгра Душановог народа, повуче се к Морави и Дунаву бл |
| {S} Овако бар Турци знају да имамо јошт језгре около које ће се нова војска купити моћи, па не |
| где му се само допадне, самовласно.{S} Језгро војске за њега је заузето, а моја млада ђеца у н |
| пролазећи рекао би да је српска војска језгро Турчину.</p> <p>Ту Ђурађ са својом браћом, Стева |
| ћеду то учинити, сад само нек се спасе језгро које се већ подгризује.</p> <p>— Хоћу л’ добити |
| ина нетакнутим крајевима налази се јошт језгро, да што будне ако од Србије јошт шта бити може, |
| и је спасти и како.{S} Говори искрено и језгровито, како сад мислиш.</p> <p>— Мађари су страдал |
| још и деспот Ђурађ, ако и с малом, ал’ језгровитом војском, која је већ с Турцима мејдане дјел |
| пријатељство, јер зна да смо ми с нашом језгром војске у добро доба на њи’ ударили, богзна шта |
| ли међу две ватре.{S} Само још једну, а језгру.{S} Ако помоћу Угра Турке истиснемо, нек нам ове |
| отвара, напред телохранитељи деспотови језде, показују пут, за њима краљ и својта, остали војн |
| реме за пут.</p> <p>Татари на брзи коњи језде у Крушевац да позову оданде индат, који ће поћи н |
| а за леђи катане деспотове.</p> <p>Тако језде Голупцу, нитко реч не прослови.</p> <p>Голубац је |
| редаје, ту су Турци као вуци, дању-ноћу језде, греде.</p> <p>— Но кад Турцима предамо град, шта |
| калуђери пазе, ишчекивају, и како виде јездеће, Јеремију и бимбашу, продере се <pb n="462" /> |
| ал’ тако да му је око увек надаље спред јездећег Харалампија гомилу управљено.</p> <p>Бимбаша, |
| шкаре.{S} Покољ ужасан.{S} Јато хатлија језди управо на Жигмунда.{S} Жигмунд још неће да иде, п |
| јском је цар Душане силни</l> <l>За њим језди Угљеша војвода,</l> <l>Реља Крилат дивна Бошњачин |
| јуче, како је изгубљена битка, једнако јездимо; већ смо сваки по пет коња изморили амо хитајућ |
| и предају Голупца, татарин је дању ноћу јездио, и донео у Једрене тај радостан хабер султану.</ |
| зелени китњасти гајеви, дубраве, глатко језеро, на њем ћеду попливати бели лабудови, њих ће див |
| , и преврн’о очи, које више издају нег’ језик.</p> <p>Ферхад га је разумео.</p> <p>— Предати, п |
| сланином, шунке и печење.{S} Већ ми се језик и уста испуцала, а братија веле: калуђер мора доб |
| оји се са светињом баве.{S} Ваш одрешен језик и ваша раскалашност, децо, јошт вас може на зло н |
| шпрљавац кад у цркви служи, и ходи, зли језици кажу — гле иде као кртица, треба такав да је, да |
| {S} Одговорим, богослов, и бићу поп.{S} Језичан сам био доста, па сам знао око матере; она ми п |
| већ окаљено, ни не осврће се на ужасан јек.</p> <p>Јерина није жена Лотова, она нема се за чим |
| у, тако шинуо, да би му овај за то радо јектеније читао.</p> <p>Но кад је цар Лазар на Косову п |
| кодиме, нек је све у реду, кажи Јули да јела буду добро слана.</p> <p>На то оде калуђер по нало |
| о научен на смокве и неранже и на масна јела; па је одма’ у почетку из манастира утекао.{S} Ја, |
| е њежне госпође које фина и врло укусна јела потребују.{S} Јула сама изгледала је <pb n="365" / |
| .</p> <p>У дворани се састану, и то код јела, код пуни’ пехара.</p> <p>Седе, пију, ни бриге им |
| одобном, пак, оцу Герасиму обично после јела већ и онако му црвени нос тако је набубрио да се ч |
| .</p> <pb n="489" /> <p>Калуђери доносу јела, ђаконије, вино, па се удале.{S} Ферхад-паша је са |
| у постриженом братијом.{S} После добрих јела и пића заорише се веселе песме.</p> <p>Од Дечана н |
| да поред сијасет познатих и непознатих јела човек гладан остане.{S} Главну част вечере сачињав |
| правац.</p> <p>— Ено онде, недалеко од јеле, видела сам потајно провлачити се нешто црно.{S} Ч |
| е Зулејке.{S} Зулејка је била дична као јеленица, љубезна као млада срна.{S} Очи су јој биле та |
| енове и Палеологове лозе; један кнегињу Јелену, а други Јерину.</p> <p>Грци су жељели Србе у св |
| ножеви.</p> <pb n="396" /> <p>Прима се јело и пиће, мало се говори, све је озбиљно, све тако и |
| да је син Краљевића. -</p> <p>Донесе се јело, и почне се јести и пити, па онда беседити.</p> <p |
| p> <p>— Сад пијте, браћо, одма’ ће се и јело донети, па ћемо онда тек беседу завести.</p> <p>До |
| ла? — запита га Новак.</p> <p>— Не би’, јер будалу нико не дира, а мудрога цео свет.{S} Код гос |
| и народу на ползу биле; ал’ све бадава, јер је искрена реч горде тек вређала.{S} Као извикан бу |
| м рукама, донде је опасно преко Дунава, јер могу они с бока и с леђи пут препречити, и покрај Г |
| дође до највишег степена архијерејства, јер је већ сад Ђурађ свемогућан, па покрај старијих усл |
| уде од мене овај мач знак пријатељства, јер овај мач од Турака тек онај може носити који је Мар |
| — За овај случај немам од оца упутства, јер он само жели да он управља са народом.</p> <p>— Кад |
| ост склопљен.{S} Најмање што увреди га, јер је од млоги’ столетија увређено срце насљедио, које |
| ка крв.{S} Не један се Србин због њега, јер му је Турчина на врат доносио, потурчио.{S} У ово д |
| Сад је за тебе више заузет нег’ икада, јер ропта на Стевана, што је с матером својом Милеву Ту |
| а шиба, да покрај кнежевићах сам влада, јер он неће господство с никим да дели, добро га познај |
| асан приједељ, и зидај што прије града, јер нас о’ђе Мађари пријеко гледе.{S} Држе да је Београ |
| а мислим да ниједан није добар војвода, јер ниједан не би слушао једног најглавнијег, а који не |
| г лица калуђери нису били великог рода, јер ти су се покалуђерили да уживати могу, и примали се |
| са својом браћом нема право насљедија, јер Вукашин, који се силом на престол попео, и сам није |
| отив Турака и Мађара.{S} Против Турака, јер Турци још само ту запети могу, а да не буде сав Дун |
| ојачају, наново у борбу против Турака, јер за нас, за Србију, борба је живот.{S} А то повремен |
| је ни за калуђера, па ни за свештеника, јер такав човек кад није наоко, није за свештеника.{S} |
| кували, али овде нужна је била куварка, јер се ту сијасет гостију дочекивало, међу којима млоге |
| тошко — ал’ онда кад не би’ био будала, јер будала и калуђер не сме се женити; калуђер зато јер |
| ска би се оданде опет повратити морала, јер док је деспот још са читавом војском ту, а не зна с |
| Русна о красоти овог предела говорила, јер јој се друге мисли по памети врзле, а не описивање |
| ="249" /> не би се била тако устрашила, јер јој се његов образ одвећ поверителан показивао.</p> |
| ајазит запроси, с драге воље би’ пошла, јер, богме, неће нас Светислав од беде сахранити.{S} Но |
| будалу, који тек ћаска да људе забавља, јер такав шкрљавац за друго што и није.</p> <p>Петошко |
| има веле, треба да остане српска земља, јер <pb n="402" /> деспот Стеван нема деце, после друго |
| а мислиш што ћемо, куда са кнежевић’ма, јер ако опет допаднемо турски’ шака, могу их погубити к |
| тају, много би лакше ишло да их не има, јер ти манастири потпирују и оно што се већ гаси.</p> < |
| а и Маџара, а додуше њешто и право има, јер први је силеџија, а други, опет, гост, који код дом |
| ора да се Мађари опораве, морам с њима, јер иначе ћеду они против мене.{S} Испадне ли нам за ру |
| ворници и слуге радовали су се гостима, јер су знали да нови гости ново весеље у двор доносе.{S |
| није тако ласно војевати као са Грцима, јер је српски народ прежесток, и, у очајном стању, стра |
| цела Србија била би од Турака сатрвена, јер у оно доба брат брата, син оца је убијао.{S} Он је |
| да се твоја влада, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то не учиниш, учиниће Милица, па ћемо се зад |
| ља, у турским рукама.{S} Против Мађара, јер који је зажелио Београда и Голупца, зажелеће и Срби |
| е се војска враћати, а враћати се мора, јер силни Турци од Дунава у полукругу опкољавају војску |
| ти како се против Турака војевати мора, јер они још нису томе вични као ми, који смо се с њима |
| , теби ћу дати, они’ пет хиљада дуката, јер Исак-паша и они други за то ионако ништ’ не знаду, |
| ’ слаби’ страна има млого важни’ черта, јер је Ђурађ пун духа и разума, храбар и искусан војвод |
| } Тако и будне.{S} Адума је било доста, јер је ту било преко тридесет була.{S} Ту се ја упознам |
| ет кнежевиће, ал’ Јаблановић баш ништа, јер он тек преко Јеремије добити може, и тако изгледа к |
| чина донесе глас да се чува Бранковића, јер потајно код Турака о том ради да га с пута уклони.< |
| е калуђер постао предметом неког смеха, јер је и сам у себи осећао да има томе узрока, а друго, |
| ти се, па била та и сама царица Милица, јер је народ требао мушке заштите, нит’ су могли Бранко |
| убави; битке није било никад без винца, јер вино и битка су као брат и сестра, или као муж и же |
| ло, не би ни Јеремија дошао до Голупца, јер су кнежевићи прво у моје шаке пали.</p> <p>— Да мен |
| решна душа.{S} Но Јеремија је досетљив, јер је већ у врашким рукама.</p> <pb n="420" /> <p>— Ка |
| лупца, и поручи Јеремији да преда град, јер ће га иначе на силу отети.</p> <p>Гласник врати се |
| е, те ћеду ту и остати до даље наредбе, јер они сачињавају окол Жигмундове војске.</p> <p>Деспо |
| а дода да помогну ако будне до потребе, јер су кнежевићи снажни младићи.</p> <p>Кнежевићи спава |
| да им Турци не наиђу на ните и вигове, јер је онда гајтан за пашу спремљен, а сва турска сила |
| ви.{S} Све се бојим какве нове неслоге, јер тек тако би могли Турци са својим млоштвом побједит |
| о за Бранковића, него и за млоге друге, јер млого ји има који би то исто чинили што и Вук Бранк |
| е искусио.{S} Тебе више уговор не веже, јер си испунио га што си градове предао.{S} Даљи савез, |
| је та ваша јошт Србију сатрти не може, јер познато ми је да је у Караманији буна, као што и са |
| у запросити његову ’ћер, и задобићу је, јер ћу бити славан човек.</p> <p>— А шта, зар нећеш у д |
| опада ни то што се Милева Турчину даје, јер се бојала да ће онда Турчин на Вука напасти, а и Ву |
| ада Ферхад-паша сад ’ладан се показује, јер њему је увек био добар, и обећао је при деоби у пом |
| запитати.{S} Можда кога овде ишчекује, јер су овде јошт од времена деспот-Стевана долазили Мађ |
| ану завијати, па сад нек се изјадикује, јер са јадиковањем, са сузама, млого ће се и жалост ума |
| оњим крајевима, а и Жигмунду узајмљује, јер овај увек много треба, па ако деспот баш сад не буд |
| ти посветуј народ да даје, да аргатује, јер ће то бити последњи бедем Србије, и кад тог нестане |
| ј изићи, нег’ да паднем деспоту у шаке, јер кад се ви измирите, може пасти сав терет на мене, к |
| дворјани и дворкиње, слуге и служавке, јер патријарха као свеца неког поштоваше, па је радост |
| и дувна, и оне су о храму амо долазиле, јер су Дечани били сваком као нека разбибрига.</p> <p>И |
| што се издати има, а после можемо даље, јер тако ћемо тек мађарску властелу задовољити.{S} Иона |
| у Србију, и да не продиру у Поморавље, јер би нам ту могли ударац нанети.</p> <p>— Нека га, оп |
| аљда је у каквој битки погинуо; и боље, јер за смртно заљубљеног човека нема бољег лека, него и |
| ао да се од трпезе одмах за пут спреме, јер су већ Турци господари од Крушевца, и моравске доли |
| ори кажу да повеља нема законите форме, јер би требало да је на њој логофет потписан, и печат у |
| скупе турске хаљине, наките неисказане, јер султан хоће као Туркињу да ју види.</p> <p>Она је д |
| те ми да спаднем на Бранковићеве гране, јер ми душа неће стићи на други свјет, конопац о првом |
| Турака отклоњен, и све иконе побацане, јер турски дин не трпи Ису Пејгамбера и његове угоднике |
| наваљују што прије да се на те нападне, јер су христјани у Босни, Зети и Арбанији несложни и је |
| и се та његова снисходителност допадне, јер ниже класе људ’ма, а нарочито куваркама, особито се |
| и је сад преобучен у калуђерске хаљине, јер су му делијске тешке, а нашто му сад се већ крити, |
| обричу обилата блага и бабине баштине, јер такве делије не имају.{S} Марко пређе Турцима и дје |
| новић какогод са кнежевић’ма не умакне, јер Јеремија има у залогу Голубац, ми опет кнежевиће, а |
| } И добро је што су му пресекли читање, јер би извртањем, кревељењем, и подмуклим гласом јошт м |
| а ме Јеремија и Јаблановић не прјеваре, јер су силеџије, како би’ ја с њима као трећи на крај и |
| ити и наш град, кад завојиштимо Мађаре, јер Вукогли не може ништ’ против Мађара без помоћи пади |
| о, да се деспот не побоји какве невере, јер добро зна да му је Исак-паша душман.</p> <p>Исак-па |
| } Смотру је бацио особито на манастире, јер оданде је могло добро и зло произићи, а о Радосаву |
| као сад војвода Костреш, шта, још горе, јер старом Србину још се румени чело, но стари Турчин ж |
| одај, наврат-нанос да дођу амо што пре, јер ако се задоцне, није нам на ино, реци да се Голубац |
| урцима и против хришћана, и покаја’ се, јер увиђо’ да у Турчину пријатеља није.{S} Зато пролије |
| ли он то за зло примити и расрдити се, јер је Марко на српске великаше огорчен, па може кавгу |
| ере можемо за један оченаш одморити се, јер би, ваљда, и сам патријарх исто желео.</p> <p>Милиц |
| ву изгубио, ражалило му се, огорчио се, јер од тог доба осим што га је Турчин напаствовао, поче |
| а Турке истиснемо, нек нам ове поврате, јер иначе ће то држати за грабеж, а пријатељство и добр |
| ори му Ферхад да то од деспота не иште, јер би прије Жигмунду одбјегао.{S} Зна деспот да му је |
| дошао, свети оче, требаш ми за вијеће, јер си увијек земљу и своје стадо љубио, и што рекнеш, |
| е је његов отац ’ранио, но ако ме неће, јер он све мудрује па будале не трпи, а ја онда идем он |
| им стане, њему ипак од штете бити неће, јер што би Јеремија био кадар изредити [са] Голупцом, м |
| мија рече, да смаћи не треба кнежевиће, јер деспот-Стевана би то спечалило, а крв на освету поз |
| у јаку партају, а и сам деспот га хоће, јер је увиђео, да поред његови’ слаби’ страна има млого |
| нда држати?</p> <p>— Стевана, ако хоће, јер је то и право кад ме је његов отац ’ранио, но ако м |
| о сад испијам овај пе’ар, као причешће, јер доиста јесмо огријешили душе.</p> <p>— Кад Бранкови |
| срећнији био да је један место двојице, јер се сила српска цепа.{S} Па утолико је опасније за н |
| у за прво придворно лице покрај царице, јер ју је особито уважавао због њене наклоности према Б |
| та и сребра да дајеш поклоне и бакшише, јер без тога код Турака ни маћи се — рече Јеремија.</p> |
| зан, само у деоби да му што не отштрби, јер му је Јеремија сувише похљепљив, бољитка свог ради |
| имао са властелом која те сва не љуби, јер вељаше да много трошиш новца и крви за алеманско ца |
| Радосавом, и требало је да добро живи, јер је онде лежало његово благо на сахрани.{S} А Радоса |
| тамо у ћелији, све у кесе, и преполови, јер иде на двије стране.</p> <p>Бимбаша оде да благо ме |
| Смедереву, држи да за душу своју ради, јер ради за душу Србије.</p> <p>Дође и Ђурађ Кантакузен |
| ласт допусти донде док се све не уреди, јер донде да испусти власт, пао би својим непријатељ’ма |
| рад, па да се како год онде не угњезди, јер би се Жигмунд <pb n="456" /> лако од деспота нагово |
| и рану у мозгу, који се са мозгом роди, јер веле да има људи, који се без мозга роде и зову се |
| шта је народ; он свагда јачег се држи, јер се боји да ће, ако слабијег се држао буде — страдат |
| ара и његову породицу већа страна мрзи, јер је он не једном великашу земље поотимао.{S} Па шта |
| се благо подјели у Голупцу при предаји, јер није ту само војвода Јеремија, већ и ја и војвода Ј |
| гостију, онда су служитељи највеселији, јер онда им свашта лакше дође до руке.{S} А гости и зна |
| а и властелин, лежали су у једној раки, јер ји је јуначка судба у слави једнакима учинила.</p> |
| не град.{S} Сви се боре очајно јуначки, јер бране себе, своју чељад, своје благо.{S} Узмеду ли |
| рат поискали новац, не би нам га дали, јер се новац даје на срећу, а не на погибију.{S} Незадо |
| ад мислиш.</p> <p>— Мађари су страдали, јер нису вични са Турцима војевати, као ми, војска им ј |
| , који их не познаје и никад не зажели, јер онда није њиховом упливу изложен.</p> <p>И Милева, |
| зеће осујети.{S} Вређати га нису хтели, јер су требали такова јунака код себе кога цео народ ув |
| ’ришћани и великог заштитника налазили, јер је он свуда угњетене закриљавао.{S} Кад је Марку зл |
| вом бар приликом јошт су више докучили, јер су се сами каури српски сајединили да помогну Турци |
| редложио да којег год од војске уклони, јер њихов непрекидни инат шкодљив је.{S} Но надам се да |
| је, но то више да Турцима очи заслепи, јер Турци су већ онда око своје на Смедерево бацили.{S} |
| лупца да извиди како стоје онде ствари, јер са Јеремијом није чист посао и сам деспот Стеван те |
| скорим владиком постао, и заслужио си, јер да тебе не би и Русне, не знам шта би од деспота би |
| руку.{S} Књаза Стевана треба умаљавати, јер он нешто важи, па би сву Бранковића надежду осујети |
| допадало.{S} Нисмо ју ради опорочавати, јер је она супруга српског цара Лазара и мати тако дивн |
| Београда и Голупца не може напредовати, јер не зна рашта и коме.{S} Да је Жигмунд довео био вел |
| Изглед је да ћеду нас јако потпомагати, јер дође ли Турчин до Београда, онда су врата Угарске о |
| узети не може.{S} Мора се брзо зидати, јер ником не треба вјеровати, Амурат се сад прави прија |
| } Напослетку, нисам већ могао издржати, јер видео сам да игуман само то жели да мене с врата ск |
| агом на ноге стати, и дурашно издржати, јер у овим неосвојеним, од Турчина нетакнутим крајевима |
| ај је морао вишег покровитељства имати, јер су Дечани као неки дворски манастир били.{S} Ту се |
| в харем и то од турских девојака имати, јер право је да се Турцима осветимо, кад нам кнегињу ву |
| ласти Гребљановића, и не мога је имати, јер он само на краљевску стати могаше, а то му не допуш |
| лује?{S} Ти ћеш то сигурно добро знати, јер твоја Љубица све то мора знати.</p> <pb n="258" /> |
| ах предати град, ил’ ће у том запињати, јер ми ствар чудно изгледа, одскора добио сам глас из Б |
| и га да се са својима у Ласловар врати, јер је турска сила велика.</p> <p>Лошонци озбиљно ослов |
| е велика, тешко се може онамо дотурати, јер сваки би рад виђети шта се код Тамерлановог шатора |
| ј црвени може временом великим постати, јер такав зна сваку дату прилику на своју корист употре |
| т ти, деспоте, могао на жртву принјети, јер ви владари, који народима владате, каткад своје кор |
| У манастир, у цркву не може их пренети, јер ту немају места они који су издали род и часни крст |
| је какве ће јој гласе ови гости донети, јер је знала да се Новак и патријарх код цара у стану н |
| су врјемена, човјек мора обазрив бити, јер, штоно кажу, и зидови чују.</p> <p>Леонтије тиме за |
| S} И ти двори морају скоро готови бити, јер Јерини деспотовици је у Београду дуго време и мучан |
| попадне од ужаса шта ће с војском бити, јер треба се у други бојни ред спремити, време је кратк |
| цени.{S} Ипак, мислим да ће добро бити, јер цар Лазар кроз цео свој век засведочио је да уме во |
| Ферхад, ма и паша, мора на опрезу бити, јер мада је паша, оно што ће сад говорити, допринело би |
| но нисам је могао на ползу употребити, јер нисам био ни племић ни богатог рода, а створ тела н |
| о друго, ал’ морате се добро опоравити, јер је војска турска силна.</p> <p>Ферхад-паша то изреч |
| је боље Србију Ђурђу деспоту оставити, јер он плаћа порти годишњи данак за Србију педесет тису |
| > <p>Јеремија није могао противсловити, јер не само да је душу продао већ и тело му је у рукама |
| и с малим велико је кадар био израдити, јер је умео погрешком противника користити се.</p> <p>Д |
| но, ти од твоје стране дај све уредити, јер у Мађара је велика госпоштина, да се не замеримо.{S |
| т водити.{S} Маџари ти не могу наудити, јер ће те султан подупирати.</p> <p>— Дакле сад с Маџар |
| ају Милице и Русне неће се нико чудити, јер у светској историји има млого такових примјера двор |
| био леп, ал’ га је опет знала уважити, јер је у себи мислила: богзна каково добро могу од њега |
| Дунав утисну.{S} О победи ни помислити, јер је Турцима нападај олакшан против покидане мађарске |
| а сам досад чинио, шта ћу одсад чинити, јер и око мене се змије заплећу, имам и ја душмана, мор |
| а јунацима је свуда слободно вино пити, јер <pb n="289" /> прави јунак, не опија се да свој зак |
| е и то да ће с њима лакше мир склопити, јер како се деспот у битку није упустио, знак је да је |
| не?{S} Но, нећу ти више о том говорити, јер ме срце боли.{S} Но, да се и ово мало речи опоменеш |
| .</p> <p>Стеван није се хтео упокорити, јер је држао да је он одавна насљедник престола, па не |
| ад, у оброцима ће после тога исплатити, јер сад доиста због војне није му новац при руци.{S} Во |
| а, па се њих треба у умерености сетити, јер раскошан страдалника се не сећа.{S} Тако мисле ти и |
| <p>— Треба Бранковића мало ограничити, јер већ и сад кадикад тако што ради што му као једном в |
| ије на ино.{S} Уговор се не сме рушити, јер би онда дошли измећу две ватре, Угре и Турке.{S} Ту |
| еца у зуби држао хтео га је и прождрти, јер га је он сам дочепао; други курјак не да је ишао да |
| маније нег’ ли овђе задобивене области, јер одавђе се шири турски дин.{S} Тако мисли султан и Т |
| четворо владају, Србија мора пропасти, јер ту процвати се не да.{S} Кад је њих више владара, д |
| а је, може султана опет на рат навести, јер је то жеља свих Турака.{S} Само ти је ту од помоћи |
| ма може што противу деспота произвести, јер се влада Стеванова укрепила.</p> <p>Ђурађ са своји |
| ва спасе земљу.{S} Ти, Новаче, опрости, јер земља је преча нег’ други.{S} Има јошт Српкиња за т |
| тражим где ћу као прави јунак погинути, јер видим да за мене живота нема.</p> <p>Тек што је ово |
| Дуго неће трајати, а гласа морамо чути, јер пре неколико дана већ тако су обе војске једна друг |
| коња и носим уговор на увид Исак-паши, јер је он везир и беглербег, а ти уређуј своје, преправ |
| бити као твоја жена први твој пријатељ, јер над добром женом пријатеља нема.{S} Знам твоју тугу |
| атну, које ни ја управо уживао нијесам, јер је народ роб, а ђе је народ роб, ту није ни владар |
| учинио царем.{S} Ја му за право дајем, јер да није био он, а оно би био други, па богзна какав |
| Она није том гласу ни веровала сасвим, јер је држала да је све то царица слепила само зато да |
| Зато сам си и дао труда да те потражим, јер времена су окрутна, није за оклевање, и кад чу’ да |
| нијесам могао у народу добра да чиним, јер шта може будала учинити, постадо’ Турчин и паша.</p |
| хтео с пута ни поздравити са Јеремијом, јер би га овај одмах под закриље своје узео, као потчињ |
| јех кључа већ хајд’ са мном, с војском, јер су већ и куле и капије проломљене <pb n="463" /> од |
| ке, био је у својим положају безбрижан, јер зна да је Турке бриге стало да се с Мађарима јаче н |
| да канда Јаблановић није баш задовољан, јер кнежевићи управо његови’ су шака допали у први мах, |
| , а да му у народу остане вечит спомен, јер је био и богу и људ’ма угодан — рече загушљивим гла |
| рњи поклопац па опет јошт један сребрн, јер је деспотово тело у сребрном завоју.</p> <p>Тело де |
| у лицу променио, но није ни негодовао, јер млого више стрпљења имаде, а да би то одма’ за зло |
| стан. </p> <p>Уљести у град није могао, јер му сам Јеремија знак дао да га не пушта унутра, а д |
| дати; па баш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега брат му Вук упрљао.{S} Ђурађ је, н |
| што је Јеремија за откуп Голупца искао, јер је деспот силно богат, богатији нег’ краљ Жигмунд, |
| ласт, коју је већ и сам Стеван признао, јер се тако с њим нагодио, ту дакле влада дечаке трпети |
| деспоту предати Београд, ал’ је морао, јер се на то још деспот Стеван потписао.{S} А да није т |
| ако димећи смех свој задавити је морао, јер то „от јуности“ нешто претерано таласајући и весели |
| то је тај био код Турчина би прокопсао, јер они такве будале воледу.</p> <p>Ту сад Ферхад почин |
| рима предати мора, стога то си и дошао, јер су вас Мађари скучили.</p> <p>— Е добро, честити па |
| чина представља деспоту да је то право, јер је Београд и Голубац дат да Жигмунд штити Србију, а |
| цима на равници као што је поље Косово, јер Турци имају више коња, а коњ свагда може човека лак |
| оју важност и показано му пријатељство, јер зна да смо ми с нашом језгром војске у добро доба н |
| д сада наредио да им онде подели благо, јер прва му је брига Мађаре од Голупца преко Дунава пре |
| преме, на то троши Жигмунд силно благо, јер је то оружје да му се примаћи не може, чуо сам о то |
| у само Дечане тражили.{S} Није ни чудо, јер богатства доста, гостију свагда подоста, и то понај |
| клоне.</p> <p>Дуго се бавити није хтео, јер му је султан казао да Милеву што пре довести мора.< |
| а.</p> <p>Патријарх је у готовости био, јер је већ онда своју јутрењу молитву са својим калуђер |
| } Ником не говори ко сам и шта сам био, јер иначе изгубићу поверење, а ти ћеш у мени највећег т |
| ити.{S} Од Турака је само Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко без њега никуда.</p> <p>— Сад |
| а.{S} И највећи му се душманин ражалио, јер је Стеван био добар, но зли нису му дали сву његову |
| и смешна личност, није се ништа збунио, јер му се већ више реди таково што десило.{S} Он је и с |
| ло, ако ли се с њим сајузи, и онда зло, јер под видом пријатељства отимају од нас што им се год |
| мао пријатеља; изгнати их, и то је зло, јер ће с Грцима, с лацманима, и ако треба и с Турцима ш |
| ла.{S} Патријарха новог јошт није било, јер деспот је хтео владику Ћирила, ал’ остале партаје г |
| клонити се, но није му за руком изишло, јер није добро познавао унакрст свуда пружајуће се стаз |
| је већ на путу, противити се не можемо, јер би Турци могли Угрима намигнути, па бисмо дошли међ |
| 384" /> Турцима сами одољети не можемо, јер су десет против једнога.{S} Морамо и ми тражити нас |
| кнезови, да ји видимо, па да ји водимо, јер оклевати не ваља.</p> <p>— Одма’ ће ту бити!</p> <p |
| нам да седнемо и да се мало поткрепимо, јер цео дан нисмо ништа окусили.{S} Од јуче, како је из |
| е и за браду, па се опет лако измиримо, јер помирење и вјера налаже.</p> <p>— Пеки, ал’ сте ви |
| ко морамо с једне стране да их штитимо, јер само преко наше пропасти могу Турци к њима, а овамо |
| и сву Србију разорити.{S} Није на ино, јер ако започне као делиман, и не пође за руком, обрука |
| штовао је у њему сопствено уверење ино, јер [је] држао да и такав непријатељ поштовање већма за |
| азати.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, јер не смем... јер не знам на то ништа казати.</p> <p>— |
| том чину достојан да заузме прво место, јер бадава, владика је владика, и у светој обитељи као |
| мију двогуба брига мори, благо и живот, јер једно с другим је спојено.{S} Живи за благо, а благ |
| држати могао, не мора држати ни деспот, јер није право да се покрај оштећене као очерупане Срби |
| на сваком лицу види се нацртана жалост, јер ту није било који Високог Стевана није жалио.{S} Ди |
| што се Харалампије уплео у ту погодбу, јер они као војводе нису били ради с калуђером делити, |
| .</p> <p>Ферхад-паша чуо је о Радосаву, јер њега је тиштало све што Србију тишти, и водио је бр |
| орао је имати једну плећку нешто криву, јер му се глава к десном рамену јако клонила.{S} Коса м |
| е спашено пред Косовом, а не на Косову, јер тко овде хоће победу, мора имати веће мноштво, више |
| } Знаћеш да исту сабљу примити не могу, јер је иста свагда у преправности против мене била. <pb |
| м судбу живота деле; но к њему не могу, јер су двогубо несрећни; затворени као робови, и бела с |
| јек од њега зазиру.{S} И зазирати могу, јер је и приликом битке код Голупца руке прекрстио, и н |
| Тому Кантакузена, и јошт којег војводу, јер ћу умножити војску, а војска треба вође, силни наши |
| да поверене им стране и котарја чувају, јер им је већ деспот унапред налог издао да се од трпез |
| истину страдали, и који јошт страдају, јер у свету увек има страдалника, па се њих треба у уме |
| ају.</p> <p>Улак уђе, и заиште предају, јер ако не, мач ће преко њи’ прећи.</p> <p>Јаблановић и |
| који манастир ал’ после опет допуштају, јер из пјепела свјетих обитељи осветници се рађају.</p> |
| одољети не може, Турци гушће наваљују, јер хоћеду да пут пресеку, и сам Завиша види да одољети |
| у стоји.{S} Маџари деспоту, не вјерују, јер је много пута с Турцима за Турке војевао, па увијек |
| остајати не може, а да си ти трн у оку, јер с малом властелом Турци би лакше на крај изишли.{S} |
| елију, ђе ће се одморити у души и телу, јер тешке су му бриге, стадо му је заплашено, вуци се о |
| p> <p>Лошонција већ не пуца на ту кулу, јер није нужно, а не зна тко тамо међу развалинама седи |
| тељни хусарски вођ чува на себи доламу, јер је био са своји хусари са двора Стевана дичан.{S} В |
| здао Вук на Косову, он је спасао Босну, јер да се са својима тамо не повуче, не би задржали Тур |
| ба посада, и да онамо душмани не груну, јер би велике штете починили.{S} И Ферхад-паша није се |
| , ставе их на углед, и најлепше изберу, јер Турчин са лепом невом проводи ћеф.{S} И сиве соколо |
| рам Харалампији, гордо, као прам ђауру, јер би иначе другима у очи пало.{S} Овако кад га к себи |
| а и Дубровника да учине поклон деспоту, јер је деспот мудра глава, његов глас чувен од Ангоре и |
| естало Стевана, приљубио се Бранковићу, јер покрај свих његових некадањих мана, које су Србији |
| ри могу шале с њима збијати на подсмех, јер ма и слепи, чувају углед и достојанство племена Бра |
| јмана чуо, те гледај да што испослујеш, јер ако ништа не буде, изгубићеш главу, ако ли свршиш, |
| и на истоку гледи на те, да га спасеш, јер овђе наше руке су већ малаксале, толика је силесија |
| А зашто?</p> <p>— Зато, јер не смем... јер не знам на то ништа казати.</p> <p>— Кћери моја, ја |
| , пре ће се убити, него за другог поћи; јер има ђаура и ђауркиња који се пре убију, ил’ убити д |
| страни, које му се већ напред означило; јер је већ његова столица за њега приправна била.</p> < |
| шао шта Петошко булазни, <pb n="231" /> јер велика господа, када су у великом разговору била, н |
| обио Душан и други српски господари.{S} Јер из Призрена све се онамо носило.{S} Пјеније је било |
| } У највећој сумњи бијаше он и мати.{S} Јер на што Турчину Вуково пријатељство, кад му је довољ |
| љно, тек по Светислава не мора бити.{S} Јер само да га видиш како изгледа.</p> <p>Русна на то, |
| остала Србија постала турски санџак.{S} Јер, силни падишо, док Србе сасвим не сломијемо, не мож |
| т — дода Грман.</p> <pb n="241" /> <p>— Јер, који није хтео слушати, с тим је кратак рачун прав |
| } Чувајте народ од женског господарства јер женске страсти хитрије к пропасти воде.{S} Напослет |
| да међу неколико властољубиви’ великаша јер то би велики ударац био за цео народ — рекне патриј |
| иру остати могао, била би срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{S} Бар сваки је калуђе |
| А и Турци неће бити баш тако тврдоглави јер су на Косову видели српско јунаштво па не би ради, |
| ложни међу собом, будите са мном сложни јер без слоге добра бити неће.{S} Знате да имаде и у чи |
| , но немојмо све њене красоте откривати јер ће нам утолико теже бити што је Милева доцније жртв |
| ије, који је могао све то чистије знати јер је близу патријарха био.</p> <p>Харалампије добије |
| д очи ставе, ал’ није могао то докучити јер Мара изјави да Вук, као прави пријатељ народа, донд |
| у.{S} Вук Бранковић је јошт доста силан јер има војске, а царевићу није ни најмање наклоњен, па |
| Вечна му слава, бог га у рају сподобио јер је бога ради народу живио — рече војвода Радосав.</ |
| дао.{S} Деспот не би им ништ’ зла чинио јер, срце његово <pb n="403" /> није кадро било ником з |
| срцу носила, то опет није дуго трајало јер је материне речи слушала.{S} Материна воља је као з |
| калуђер не сме се женити; калуђер зато јер се заклео да неће ниједну, а будала зато, што би св |
| ће напасти и разорити обезоружану земљу јер Вук не да помоћи нити хоће да се покори.{S} Децо мо |
| Ђурађ.</p> <p>— Ти не дај, али ја хоћу јер сам земаљски саветник па на нашој души лежи отаџбин |
| l> <l>Крв облила Новакове груди,</l> <l>Јер Татарин не да му времена,</l> <l>Но бије га сабљом |
| > <l>Но ни сабља њему не помаже.</l> <l>Јер је бржа Новакова рука,</l> <l>Па одбија од себе уда |
| <l>Сам Цариград страх је обузео;</l> <l>Јер јунаци, српски коњаници,</l> <l>Отиснули Грке од Ма |
| </p> <p>— Е наравно да воли Светислава, јербо јој је овај често пред очима, па се зна у женским |
| е што се <pb n="246" /> с њим нашалила, јербо јој је пребацио како је на црвеног калуђера гледа |
| ли оца Теофана, и они су га оцем звали, јербо је брат само братијама.{S} Па и млађи су учествов |
| т једанпут такову једну битку покушати, јербо би им могла доћи главе.{S} Они ће се с нама помир |
| му задао.{S} У двор ми немој долазити, јербо ће ми твоје пријатељство шкодити.{S} Ђурађ Бранко |
| о цар малте неће Русни по вољи учинити, јербо одвећ воли младог Војновића.</p> <p>— А за ким те |
| он је њој одма’ њене слабости изјавио, јербо је знао која на кога поглед баца.{S} Јули куварки |
| милост и немилост.</p> <p>Бурне су биле Јереми[ји]не мисли, потписао је, морао је потписати пре |
| опет преметнути.{S} Добри стари војници Јереми[ји]ни, не даду педљу земље; који мисли барјак да |
| ија.</p> <p>Ђурађ продужи.</p> <p>— Да, Јеремија, њега овде на свјетовању честитих нема.</p> <p |
| овђе главу скинули.{S} Ако му се не да, Јеремија ће се предати Маџарима — рече Ферхад-паша.</p> |
| p> <p>Ђурађ му поручује да преда града, Јеремија му одговара, да му пошље дванаест хиљада дукат |
| оћи, па би с калуђером лако.{S} Доиста, Јеремија не би одржао реч, лаком је, бацио би калуђеру |
| су нам користи онда?</p> <p>— Знаш шта, Јеремија, о том да се разговарамо кад стигне благо, и г |
| езде преко моста у град да улазак јаве, Јеремија ободе силовитог коња, са неколико скока улети |
| да се пред твојим очима право подијели, Јеремија је силан, а ја сам само калуђер.</p> <p>— Е ка |
| Благо тројица имамо међу собом дјелити, Јеремија, Јаблановић и ја.{S} Тко ће нас подјелити?{S} |
| знање да су у његовим рукама кнежевићи, Јеремија тај глас поручи Ђурђу у Ново Брдо.</p> <p>Јере |
| рхад-паша стиже пред град са Јеремијом, Јеремија сам је хтео да иде у град и донесе градске кљу |
| p>Кад им је бимбаша сабље отпасати дао, Јеремија горко уздану, Јаблановић гризе од муке бркове. |
| ле потукли, Голубац би сам по себи пао, Јеремија морао би се предати.{S} Ал’ ако се не преда, о |
| ћ, разићи ће се и сватко на свој посао, Јеремија да чини даље наредбе за одбрану, Јаблановић ко |
| Јеремија деспота.</p> <p>— Дакле тако, Јеремија, ти мој од младости друже, хоћеш да се осилиш, |
| онђе град чувати.</p> <p>— Иди ти тамо, Јеремија, ја ћу град чувати.</p> <p>— Волијем погинути |
| Јаблановић.</p> <p>Кад је све спремно, Јеремија чека добру отпоруку од деспота, ил’ нападај.</ |
| већ да он што потраживати има.{S} Јест, Јеремија потражива цену Голупца.</p> <p>Ферхад-паша как |
| .</p> <p>Деспот погледом мери Јеремију, Јеремија деспота.</p> <p>— Дакле тако, Јеремија, ти мој |
| ез Ђурђе.</p> <p>— Данас имамо гостију, Јеремија властелин, Јаблановић и млоги други, и сад се |
| о час, или — или.{S} Маџари притискују; Јеремија ће да преда град Турцима, ја идем зором као по |
| ре од Јеремије и удаљује се од њега.{S} Јеремија крвав поглед на њ баца, и да на самог наиђе, т |
| откупа предати <pb n="435" /> града.{S} Јеремија воле и свој кров запалити и ту изгорјети, нег’ |
| ити ако Јеремија неће град да преда.{S} Јеремија је јогунаст, властољубив, грабљив, и на зло бр |
| о Јеремији да се испуни њихова жеља.{S} Јеремија их презиром гледи.</p> <p>— На вјеру ми доша Ј |
| и, и Голубац ће пасти у руке Мађара.{S} Јеремија чека улака да прослови.</p> <p>Улак прави села |
| адаје са слабије стране, ал’ узалуд.{S} Јеремија ништ’ не уступа.</p> <p>Жигмунд изда заповест, |
| >Тишина, мала почивка, сви се мисле.{S} Јеремија и Јаблановић гледе на Харалампију, који брижно |
| .</p> <p>Јеремија и Јаблановић ђипе.{S} Јеремија заповеди слуги да улака одмах доведу.</p> <p>В |
| јуриша, ал’ још не може да продере.{S} Јеремија и Јаблановић још се јако одапиру.{S} Јеремија |
| ампија, настојатеља у Високи Дечани.{S} Јеремија би узео на се сву бригу, ал’ за то се изискује |
| примаку задржи и послове им поквари.{S} Јеремија је јунак, не да лако града.{S} Јаблановић у гр |
| p> <p>Најпре ћеду Јеремију погубити.{S} Јеремија погледа на Јаблановића, и прослови: „Прости, д |
| лазак Јеремијин даје им шта мислити.{S} Јеремија, Јаблановић, Харалампије, то је друштво састав |
| <p>— Тешке сам дане провео, Јерино.{S} Јеремија издаде Голубац Турцима, Мађари потучени, но бр |
| Жигмунд, и зову Јеремију на предају.{S} Јеремија се тако не предаје.{S} Деспот Стеван и Ђурађ Б |
| е под Високом био је обилат у свему.{S} Јеремија је добро живио са игуманом манастира Радосавом |
| ја и Јаблановић још се јако одапиру.{S} Јеремија очајно се бије.{S} Зна ако допадне шака Мађара |
| ма предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Јеремија је и то знао, да је у земљи због тога велико н |
| ја чинио да би био на његовом месту?{S} Јеремија рече, да смаћи не треба кнежевиће, јер деспот- |
| >— Војвода Прибац са више њи’.</p> <p>— Јеремија Прибац, властелин... баш добро.{S} Никодиме, н |
| к, можда донђе нећемо живјети.</p> <p>— Јеремија, предај града, кајати се нећеш.</p> <p>Ван чад |
| шко је с њиме на крај излазио.</p> <p>— Јеремија ће Турцима издати град.{S} Већ одавна шурује с |
| а неко међу војводама повиче:</p> <p>— Јеремија.</p> <p>Ђурађ продужи.</p> <p>— Да, Јеремија, |
| д поштеније чиниш, као сад Турчин, нег’ Јеремија, издајица вјере и народа.</p> <p>Ферхад-паша у |
| Не може бити.{S} Посјеците ме о’ђе, ал’ Јеремија тако града предати неће.{S} Цјена је Голупцу с |
| баш није на ино, нек му се све изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је добити фетву проти |
| потове слуге, прихвате оседлане коње, а Јеремија, праћен, подиже се до чадора, ’де га деспот до |
| во његови’ су шака допали у први мах, а Јеремија се са тим код Ђурђа удворио био, и сад Јаблано |
| у је већ сатана под ушур узео.</p> <p>А Јеремија ишчекује Турчина, тог сатану ком је већ душу п |
| одскора добио сам глас из Браничева да Јеремија неће града предати.{S} Шта мислиш, деспоте?</p |
| ине, куле, капије оправљају, види се да Јеремија није каиљ налако Голубац напустити.</p> <p>Ску |
| нег’ што Турци стигну, а побојао се да Јеремија сам не прими сав откуп Голупца, а њему ништа д |
| ни, што можда већ и знаду, онда реци да Јеремија војвода држи кнежевиће, ако би Ђурађ пао ил’ и |
| уде пашу.</p> <p>— Даклен тако, војвода Јеремија хоће да преда Голубац — запита Ферхад-паша.</p |
| не би се задоцнили.{S} Хоће л’ војвода Јеремија одмах предати град, ил’ ће у том запињати, јер |
| а, да обмане улака, вели, да је војвода Јеремија од тешких рана умро, а после тог рока предаће |
| ас сила падише.{S} Но шта мисли војвода Јеремија, хоће л’ он после к нама у Турке ил’ да онде о |
| не као свог поклисара понуђа ти војвода Јеремија Голубац на откуп.{S} Твоја мудрост и дивана тв |
| о и педесет хиљада дуката, тако војвода Јеремија хоће, а друкче никако.</p> <p>— Велика цијена, |
| у при предаји, јер није ту само војвода Јеремија, већ и ја и војвода Јаблановић.</p> <p>Јеремиј |
| ма.{S} Хоћеш ли ти, побратиме? — запита Јеремија.</p> <pb n="423" /> <p>— Немој мене.{S} Ја сам |
| <p>— Шта мислиш, да идем тамо — запита Јеремија Јаблановића. </p> <p>— Можеш, но шта је то што |
| езиром гледи.</p> <p>— На вјеру ми доша Јеремија, ја идем на вјеру да примим град.{S} Он је вој |
| шакама, и пусти ме слободна.</p> <p>Сад Јеремија исприча по реду како је било.</p> <p>— Вјере м |
| ановић.</p> <p>Јаблановић увидио је куд Јеремија својим реч’ма шиба, да покрај кнежевићах сам в |
| се у бога и у нашу памет.{S} Знам да је Јеремија поручио да ће доћи, можда ће се предати.</p> < |
| ше прима, тако је то удешено.{S} Кад је Јеремија Голубац предао, послат је био у манастир Богор |
| ама између Стевана, Вука, Ђурђа, све је Јеремија упрсте знао.</p> <p>У српским земљама одавна з |
| у име Јеремије предају Голупца, како је Јеремија предао град.{S} Само о кончини његовог живота |
| ици.</p> <p>Кад је деспот видио како је Јеремија против њега оружије наперио, окрене и ободе ко |
| ћени од деспотови’ катана.</p> <p>То је Јеремија, са два побочника.</p> <p>Дошао је на тврду ре |
| тско насљедство не уштрби.</p> <p>То је Јеремија тако тумачио, да може у ту сврху све чинити.{S |
| ао је тако силног властелина као што је Јеремија, да га од напасти брани, од „нашествија инопле |
| деспот могао био искресати и то што је Јеремија за откуп Голупца искао, јер је деспот силно бо |
| е главе што мисле, зборе.</p> <p>Већ је Јеремија замаглушен испарењем нечестиве душе.</p> <p>— |
| ремије мора новац примити, и тако му је Јеремија од Јаблановића ближи, пречи.</p> <p>Сад су све |
| у деоби да му што не отштрби, јер му је Јеремија сувише похљепљив, бољитка свог ради да не умак |
| јешника, исповједио. — рече као из шале Јеремија.</p> <p>— И шћео се још с нами дијелити та трт |
| о ти драго, само гледај при делби да ме Јеремија и Јаблановић не прјеваре, јер су силеџије, как |
| би дошли до откупа Голупца, — одгонетне Јеремија.</p> <p>Ферхад-паша их гледи и мери.</p> <p>— |
| био као код своје куће.</p> <p>Када се Јеремија приближи манастиру, види много азапа, и нешто |
| је сад само подлога Јеремије, а кад се Јеремија блага дочепа, тко зна како ће међу њима деоба |
| p>Деспот, ком је битка код Искре ’де се Јеремија одликовао, у вечитој успомени, пружи му руку.< |
| пође у конак, баш у ону дворану ’де се Јеремија негда световао са Јаблановићем и Харалампијем |
| уђен.{S} Улак је, додуше ту, — мисли се Јеремија, — ал’ ’де је турска војска, топови са Ласлова |
| нећу предати града.</p> <p>— Но ако се Јеремија нагоди са Ђурђем, прими благо па готов посао, |
| кажем да примам Голупца кључе, и да ће Јеремија добити што иште.</p> <p>Малочас, сејмени воде |
| мију, отворе уши и усне, да чују шта ће Јеремија рећи.</p> <p>Јеремија подиже главу горе и озби |
| S} Страст га обузела, а и зебња да неће Јеремија сам благо примити.</p> <p>— Честити пашо, најб |
| огубе.</p> <p>Тако искајаше своје грехе Јеремија и Јаблановић, негдашњи јунаци од Искра, после |
| ц се на вересију неће предавати, — рече Јеремија.</p> <p>— Ал’ ако деспот не би дао друкчије? — |
| р без тога код Турака ни маћи се — рече Јеремија.</p> <p>— Само добро чувајте кнежевиће, да как |
| пасне чувамо, ми смо га разумели — рече Јеремија.</p> <p>— Тако је, ал’ истоветне су нам заслуг |
| у, као што смо га Ђурђу понудили — рече Јеремија.</p> <p>Тишина, мала почивка, сви се мисле.{S} |
| кав властелин, у потајној поруци — рече Јеремија.</p> <p>— Дакле не оклевајмо — рече Јаблановић |
| да ти је већ владичество у џепу — рече Јеремија.</p> <p>— Е, мој властелине, тако то бива у св |
| лановић.</p> <p>— Задао ми вјеру — рече Јеремија.</p> <p>— У таквој ствари вјера се не држи.</p |
| Турке хаметом потукао, показао се био и Јеремија као вођ и јунак.{S} Ђурађ је познавао његову м |
| <p>— Та мал’ те неће тако и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и други.</p> <pb n |
| Сва пратња је спремна.{S} А ту је већ и Јеремија да се опрости, за њим опремљени товари, поклон |
| дају свој посао око манастира.</p> <p>И Јеремија, и Јаблановић и Харалампије мирно почивају, ва |
| у Ђурађ, шта би требало чинити и шта би Јеремија чинио да би био на његовом месту?{S} Јеремија |
| ти право говориш, ал’ питам те, ако би Јеремија предо’ град Маџарима, шта бисте онда ви Турци |
| на нег’ све народне издајице као што би Јеремија, бог ти душу и срце кријепио, да храниш род — |
| ему ипак од штете бити неће, јер што би Јеремија био кадар изредити [са] Голупцом, може и сам и |
| с ким сам добро и зло делио — наздрави Јеремија.</p> <p>— Живио и наш Харалампије, па ма патри |
| а њему развијене повеље.{S} У челу седи Јеремија, до њега с обе стране Јаблановић и Харалампије |
| <pb n="439" /> <p>— А како о њима мисли Јеремија.</p> <p>— Он их држи као залогу, а да Ђурђа пр |
| е.</p> <p>— Да мене није било, не би ни Јеремија дошао до Голупца, јер су кнежевићи прво у моје |
| ду са нашим знањем ослепљени — одговори Јеремија.</p> <p>— Ја сам их дао осљепити — упаде Харал |
| сад друкчије није могло бити — одговори Јеремија.</p> <p>— Сад је бадава говорити, испустисмо п |
| њима радиш, ал’ је већ доцне — закључи Јеремија.</p> <p>Све је углављено и сад на посао, сваки |
| а тек после починке збори:</p> <p>— Тај Јеремија од неког времена шурује с Турцима, и да га с в |
| ас нег’ ђаур.{S} Но на ствар, дакле тај Јеремија хоће да преда Голубац? — запита озбиљно Ферхад |
| који се могао одбити.{S} Још један, пак Јеремија подлећи мора.</p> <p>Велика је брига Јеремију |
| каже да је кадар бранити се.{S} А и сам Јеремија је био јунак, па и Јаблановић.</p> <p>Кад је с |
| о мора ми се издати, онда је мени и сам Јеремија дужан, и Голубац држим као залогу.</p> <p>— Ал |
| Јеремија одољети не може.</p> <p>Ни сам Јеремија ни Јаблановић не уздају се одбити нов јуриш, в |
| <p>Уљести у град није могао, јер му сам Јеремија знак дао да га не пушта унутра, а да је силом |
| ако је право, — прослови громким гласом Јеремија.</p> <p>— Тако ћу и судити, и праведнику и грј |
| а и побједе над Шишманом — рече угрејан Јеремија.</p> <p>— Ја опет, зарјечем се мојим крсним им |
| а.{S} Ето, синови моји, ту је властелин Јеремија и војвода Јаблановић.{S} Они су дошли да вас о |
| , да провидиш, зашто је дошао властелин Јеремија?{S} Он је нашег несрећног оца пријатељ био, па |
| добру ни у злу.{S} Кажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта је то било са тим кнежевић’ма, да су осле |
| ослови српски:</p> <p>— Честити војводо Јеремија, ја ти доносим добар хабер, турска војска нагл |
| кнежевића и тек после због њи’ је добио Јеремија Голубац зато што их је ослепити дао, ал’ да ме |
| ћ и ја.{S} Тко ће нас подјелити?{S} Ако Јеремија сам добије, рећи ће, е он је господар од Голуп |
| поче јако размишљати, шта ће чинити ако Јеремија неће град да преда.{S} Јеремија је јогунаст, в |
| лубац нападне, да не би Турци чули како Јеремија отпор даје.</p> <p>Преко, из Ласловара Лошонци |
| дати калуђерима на сахрану.</p> <p>Тако Јеремија и Јаблановић кују зло, плету замке, и кад их с |
| pb n="431" /> ил’ слабијим бедемима, но Јеремија и Јаблановић на опрезу су.{S} Стоје оба на бед |
| то, сад он градове Жигмунду предаје, но Јеремија Голубац предати неће, пре ће се Турцима предат |
| краљ им Жигмунд, позива на предају, но Јеремија не да града.{S} Идем на велики пут, богзна кад |
| побоја му се у срцу грешна душа.{S} Но Јеремија је досетљив, јер је већ у врашким рукама.</p> |
| е је Харалампије — рече нешто заплашено Јеремија.</p> <p>— Твој улак је у ђаурском манастиру ко |
| пуштај натраг издајицу.</p> <p>Чује то Јеремија и побоја му се у срцу грешна душа.{S} Но Јерем |
| и рупе, заподене се крвави бој, види то Јеремија, не зна ил’ да ускочи Мађарима, ил’ да остане |
| нег’ што ћемо гинути.</p> <p>Тек што то Јеремија изрече, а топови са Ласловара загрме, задими с |
| из моје руке има примати — рече љутито Јеремија.</p> <p>— Честити пашо, опет ће најбоље бити у |
| ају их.{S} Наишли би и на благо, на што Јеремија чека, ал’ их Харалампије заварава, он их моли, |
| мо пружи руке повељама, наиђе на то што Јеремија хоће, чита, сад једну сад другу обрву подигне, |
| ити, на коња!{S} Задње речи је узвикнуо Јеремија.</p> <p>— Дакле скупа ћемо у манастир? — запит |
| е — одговори Пајсије.</p> <p>— Шта, зар Јеремија властелин?{S} Шта ће он овде?{S} Није ли због |
| ћ какогод са кнежевић’ма не умакне, јер Јеремија има у залогу Голубац, ми опет кнежевиће, ал’ Ј |
| лампије, напротив, уверен је био, да му Јеремија обећано не би испунио, и зато се бацио пред ск |
| на коњима.{S} Деспот с десне, с леве му Јеремија, пред њима два побочника као путокази у град, |
| е лешине.{S} Познаде их.</p> <p>— То су Јеремија, Јаблановић и Харалампије —- рече удивљен десп |
| p>Дотрчи један коњаник, и јави да је ту Јеремија војвода, жели деспоту реч дати.</p> <p>Деспот |
| игу душе ил’ покајању.</p> <p>У Голупцу Јеремија војвода влада.{S} Он је био после косовске бит |
| м, сватко верује да наступајућем јуришу Јеремија одољети не може.</p> <p>Ни сам Јеремија ни Јаб |
| е Ђурђа Јеремији.</p> <pb n="405" /> <p>Јеремија тако добија Голубац, а Јаблановићу је обречена |
| у заједно седели.</p> <pb n="416" /> <p>Јеремија озбиљан и мало забринут, остави друштво да се |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јеремија <ref target="#SRP18590_N3" /> остаде сам проми |
| "SRP18590_C2.18"> <head>XVIII</head> <p>Јеремија војвода, властелин, у Голупцу заповеда над Бра |
| ="SRP18590_C2.26"> <head>XXVI</head> <p>Јеремија лак пут је имао до манастира Богородице под Ви |
| d="SRP18590_C2.21"> <head>XXI</head> <p>Јеремија у дворани светује се са Јаблановићем и Харалам |
| посао, сваки има своју задаћу. -</p> <p>Јеремија пише ситну књигу ’де му разлаже како Голубац с |
| турски и донео хабер од Турака.</p> <p>Јеремија и Јаблановић ђипе.{S} Јеремија заповеди слуги |
| до чадора, ’де га деспот дочека.</p> <p>Јеремија је као рођен за војводу и властелина.{S} На ње |
| попустити, а калуђер опет њима.</p> <p>Јеремија и Јаблановић спремају се у граду, да се могу д |
| те као јунака.{S} Ево ти писма.</p> <p>Јеремија прима писмо, па чита.</p> <p>— Почекај мало.</ |
| , мала пратња четворице спремна.</p> <p>Јеремија пре нег’ што ће на коња, јошт да се рукују, и |
| су ван вида Голупца и Ласловара.</p> <p>Јеремија и бимбаша ступе у трапезарију, праћени од Радо |
| {S} Награду ишчекује од деспота.</p> <p>Јеремија, Јаблановић и Харалампије светују се у дворани |
| ави да је дошао улак од деспота.</p> <p>Јеремија радо изненађен, улака дозива.</p> <p>— Ваљда с |
| сву спрему у Ласловар, и топове.</p> <p>Јеремија види мађарску војску, но не уздркће.{S} Види и |
| >Деспот Ђурађ на то не пристаје.</p> <p>Јеремија баш хоће да се одупре.</p> <p>У Голупцу се нал |
| <p>Седе, пију, ни бриге им није.</p> <p>Јеремија започне.</p> <pb n="411" /> <p>— Та српско цар |
| ојвода Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија и Јаблановић одвели су кнежевиће у Голубац, Ја |
| стране Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија прослови.</p> <p>— Ето до чега смо дошли, да М |
| одобрио, послао Јеремији повеље.</p> <p>Јеремија грабљив, властољубив, да би се још већма умили |
| меников,“ и тако рука руку пере.</p> <p>Јеремија је био као код своје куће.</p> <p>Када се Јере |
| а опрезу.{S} У зору видићемо се.</p> <p>Јеремија изађе, Јаблановић и Харалампије остаће да се п |
| м и Харалампијем.{S} Светују се.</p> <p>Јеремија баци поглед на прозор, па на другове, и прозбо |
| шти Жигмунду.</p> <p>Светују се.</p> <p>Јеремија има повељу, на којој је подвезан деспот-Стеван |
| ском све се ближе граду примиче.</p> <p>Јеремија кадикад излеће из града са своји коњаници да М |
| мији с ким се поздрави и пољуби.</p> <p>Јеремија је угледан делија, ма и постарији.{S} Стане на |
| тко тамо међу развалинама седи.</p> <p>Јеремија прослови.</p> <p>— Већ ми миш’ца изнеможе, а Т |
| е добро, нек те тако памет води.</p> <p>Јеремија да донети за поткрепљење добру вечеру, и доник |
| што нису Жигмунду град предали.</p> <p>Јеремија одговара.</p> <p>— Честити пашо, Голубац је ме |
| су узрока све у тајности држати.</p> <p>Јеремија и Јаблановић нису баш волели што се Харалампиј |
| а за владу неспособнима учинити.</p> <p>Јеремија пошље гласоношу с писмом, и с једним Грком, ко |
| Голупца преко Дунава пребацити.</p> <p>Јеремија сад се поче кајати што је тако Голубац предао. |
| е, да чују шта ће Јеремија рећи.</p> <p>Јеремија подиже главу горе и озбиљно да одговор.</p> <p |
| олубац, а на име светлом падиши.</p> <p>Јеремија стане, чека одговор, оштар поглед бацив на Хар |
| > <p>Улак је већ пред Јеремијом.</p> <p>Јеремија како види улака, устане, тако исто и Јабланови |
| гаменту, и све брзо буде готово.</p> <p>Јеремија није могао противсловити, јер не само да је ду |
| због тога велико незадовољство.</p> <p>Јеремија није накан предати град, ни деспоту нит’ Жигму |
| ј глас поручи Ђурђу у Ново Брдо.</p> <p>Јеремија пита Ђурђа што да чини са кнежевић’ма.</p> <p> |
| а и властелин с калуђером делио.</p> <p>Јеремија се мало разабере, и показује добро лице, да се |
| ад није друкчије, нек буде тако.</p> <p>Јеремија довикне, улак враћа се.</p> <p>— Е ја готов по |
| па чита.</p> <p>— Почекај мало.</p> <p>Јеремија мисли се.</p> <p>Јаблановић и Харалампије упрл |
| своје куће над својима господар.</p> <p>Јеремија је од старе лозе Прибацах, који су помогли Нем |
| , већ и ја и војвода Јаблановић.</p> <p>Јеремија мрко калуђера погледа.</p> <p>— Ваљда сам ја г |
| нда чинити? — запита Јаблановић.</p> <p>Јеремија мисли се.</p> <p>— Па знаш што се код Срба каж |
| му утробе, цеви главу пробијају.</p> <p>Јеремија зачуди се, тог у њега нема.{S} Бије издалека ј |
| рече, и гледи оштро на Јеремију.</p> <p>Јеремија је мало збуњен, не може одмах да одговори, па |
| јогунастог властелина Јеремију.</p> <p>Јеремија седи у дворани са Јаблановићем и Харалампијем. |
| ати се и однесе Јеремији поруку.</p> <p>Јеремија опет отпоручи, да града предати неће.</p> <p>Ж |
| има иоле војске у граду и околу.</p> <p>Јеремија чује да се Мачва предала, предаје се и Београд |
| ест, и још дванаест Јаблановићу.</p> <p>Јеремија почине, баци поглед на Јаблановића и Харалампи |
| емији да дође у Ново Брдо одмах.</p> <p>Јеремија како чу глас, од стиха дигне се, и креће се на |
| ни продавати.{S} Он је сад само подлога Јеремије, а кад се Јеремија блага дочепа, тко зна како |
| p>Јаблановић канда си душу крепи реч’ма Јеремије.{S} Пе’ар испију.</p> <p>— Е, да нам је сад ту |
| <p>Судба кнежевића почивала је у рукама Јеремије.</p> <p>Деспот је све то одобрио, послао Јерем |
| ете готов предан <pb n="483" /> град од Јеремије примити.{S} Да не би издајства, не би Голубац |
| ампија, а Харалампије једнако зазире од Јеремије и удаљује се од њега.{S} Јеремија крвав поглед |
| ћ на путу.{S} Моја војска ће примити од Јеремије Голубац, а Маџаре ћемо бацити у Дунав.{S} Можд |
| потово благо.{S} Могао сам и Голубац од Јеремије откупити, но рашта кад би опет дошао у руке Жи |
| алампогли, први савјетник на дивану код Јеремије војводе, господара од Голупца града.{S} Чули с |
| <p>— Ево, честити Ферхад-пашо, војводе Јеремије да ти преда Голубац, а на име светлом падиши.< |
| и се дало лакше поправити, само да није Јеремије, <pb n="391" /> бојим се неће ми Голубац преда |
| и од цјене Голупца Харалампије из руке Јеремије мора новац примити, и тако му је Јеремија од Ј |
| p>— Чујеш, робе, примам Голубац из руке Јеремије, коме дајем Сенет, њему и његовим људ’ма.{S} С |
| првом ’расту загушиће је.{S} У здравље Јеремије војводе, властелина од Браничева — рече Харала |
| знаће то оцјенити.{S} Понуђам ти у име Јеремије Голубац.</p> <p>Кад то чу султан и његове паше |
| "#SRP18590_N4" /> како је понудио у име Јеремије предају Голупца, како је Јеремија предао град. |
| оклисар султану у Ново Брдо, да се уиме Јеремије погодим, пази да Јаблановић какогод са кнежеви |
| Ђурђа удворио био, и сад Јаблановић без Јеремије ни да се макне, не може из своје руке ни дават |
| жарио и палио, они се већ знаду, покрај Јеремије и ја сам дошао негда до пријатељства са Ђурђем |
| , што ли.</p> <p>— Ја сам први саветник Јеремије.</p> <p>— Но јеси л’ војвода, јеси л’ управљао |
| поћи.</p> <p>Јаблановић је био побратим Јеремије војводе, обоје су били од Стевана деспота и Ђу |
| ог бимбашу као улака са свитом и писмом Јеремије, и позове Јаблановића на предају.{S} Јабланови |
| Јаблановић баш ништа, јер он тек преко Јеремије добити може, и тако изгледа канда Јаблановић н |
| p> <p>На ово питање разбистри се лице у Јеремије и Јаблановића.{S} Канда им се душа поткрепила. |
| тиже му гласник, који носи собом поруку Јеремије.</p> <p>Деспот проучи поруку.{S} Јереминој ист |
| у манастиру.{S} То је била тајна измећу Јеремије, Јаблановића и Харалампије, а калуђер зна кад |
| ушта унутра, а да је силом покушао био, Јеремији би допао шака, овако ће се бар читав слободан |
| коме се има предати тај новац, теби ил’ Јеремији.</p> <p>— Мож’те и мени предати, а можете и Је |
| Јаблановићу у Крушевац то исто пише, а Јеремији још и то дода, а да се учини све што је нужно |
| куд не да.</p> <p>Ђурађ промишљајући да Јеремији да за право, но ко ће их чувати.{S} За ту сврх |
| а и Ђурђа уважени.</p> <p>Јаблановић да Јеремији на знање да су у његовим рукама кнежевићи, Јер |
| иде као чауш, и кад се град преда онда Јеремији нек се изда благо — рече Исак-паша.</p> <p>— А |
| а у свему има се повиновати у име Ђурђа Јеремији.</p> <pb n="405" /> <p>Јеремија тако добија Го |
| мију позове.</p> <p>Деспот оправи улака Јеремији да дође у његов стан на договор.{S} Заклиње се |
| нешто мора.</p> <p>Ђурађ пошље гласника Јеремији да дође у Ново Брдо одмах.</p> <p>Јеремија как |
| тесно опасати и предаји принудити, а на Јеремији најоштрију кази извршити, расећи па на четири |
| ичу.</p> <p>Ђурађ, неспокојан, наручује Јеремији, који из Голупца Харалампији налоге даје, да п |
| отети.</p> <p>Гласник врати се и однесе Јеремији поруку.</p> <p>Јеремија опет отпоручи, да град |
| <p>— Мож’те и мени предати, а можете и Јеремији.</p> <p>— Теби предати се не може, већ самом Ј |
| теван и Ђурађ Бранковић остали су дужни Јеремији сто педесет хиљада дуката, и дали му за то у з |
| д пошто-пото Голубац не купе.{S} Подари Јеремији као просијаку тај новац, вратићеду то ђаури.{S |
| осиће собом и благо које се има предати Јеремији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти ту дјел |
| и с њим у погодбу.{S} Ђурађ ће израдити Јеремији код деспота власт над Браничевом и Ресавом, до |
| кнежевиће пази.{S} Благо ће и оно доћи Јеремији у шаке, и од цјене Голупца Харалампије из руке |
| је он правни господар Голупца, и поручи Јеремији да преда град, јер ће га иначе на силу отети.< |
| ако зачу глас трубе, изиђе ван на дочек Јеремији с ким се поздрави и пољуби.</p> <p>Јеремија је |
| сумњичивост му показују.</p> <p>И самом Јеремији набора се чело.</p> <p>— Од калуђера може сваш |
| <p>— Теби предати се не може, већ самом Јеремији, ил’ имате још правих делбеника при продаји.</ |
| ов.{S} Жигмунд се каје сад што није дао Јеремији што иште, сад би његов био Голубац, и ту је Ро |
| .</p> <p>— Тај је ипак кнежевиће предао Јеремији, који су код њега тражили гостопримство у Круш |
| /p> <p>Деспот је све то одобрио, послао Јеремији повеље.</p> <p>Јеремија грабљив, властољубив, |
| иљада дуката.{S} Он је управо заповедио Јеремији да преко мене да осљепити кнежевиће.{S} Он је |
| на деспота хоће л’ добити миг.{S} Тешко Јеремији да се испуни њихова жеља.{S} Јеремија их прези |
| ече Ферхад-паша.</p> <p>— Дост’ би било Јеремији сто хиљада, безевенк — рече Исак-паша.</p> <p> |
| алампији десет, ја сам најглавнији. — У Јеремији се узбудило старо среброљубље.</p> <p>— Честит |
| о исто и Јаблановић.{S} Види се на лицу Јеремији како је узбуђен.{S} Улак је, додуше ту, — мисл |
| у снагу осећа Браничево, Ресава.</p> <p>Јеремији су биле познате све тајне сплетке, којима се с |
| ше посла у радњи живота и владе.</p> <p>Јеремији је познат био уговор деспот-Стевана са Жигмунд |
| глијо, засад ћу ти само још једну рећи, Јеремијин дар употребићу како ваља.</p> <p>— Честити па |
| говоре код пуних пе’ара.</p> <p>Одлазак Јеремијин даје им шта мислити.{S} Јеремија, Јаблановић, |
| <p>Ђурађ је унапред знао да ће се савет Јеремијин примити и ступи с њим у погодбу.{S} Ђурађ ће |
| ићем и Харалампијом.</p> <p>Прва је реч Јеремијина.</p> <p>— Тако, дакле, врати’ се ја и ништа |
| клечећи моле.</p> <p>Хусари нису нашли Јеремијино благо, ал’ нашли су у цркви крстова, путире, |
| уке.{S} Такви сте грабљивци ви војводе, Јеремијо и Јаблановићу.{S} Познајем вас одавна, и ви ће |
| своје обрукали издајством.{S} Знаш ли, Јеремијо, шта је Голубац?{S} Голубац је крило Србије, и |
| ултан за то означи.</p> <p>— Лако ћемо, Јеремијо, после тога, само оно прво нек се изврши, нова |
| ни се и оде.</p> <p>— Да од бога нађеш, Јеремијо, зар идеш Ђурђу у шаке, шта мислиш? — запита у |
| новић диже пе’ар, па прослови.</p> <p>— Јеремијо, још који час, па је наш удес ту.{S} Живити ил |
| олубац треба и за ме да буде залога — а Јеремијо, ишти више, ишти за се педесет хиљада дуката, |
| — рече.</p> <p>— Је с’ ли ти задовољан Јеремијо?</p> <p>— Јесам.{S} Но имам нешто да примјетим |
| ах пошље са Харалампијом, Јаблановићем, Јеремијом у манастир Богородице.{S} Тако је Ферхад сада |
| т борити мора, ако ће у град.</p> <p>За Јеремијом стоје спремни коњаници.</p> <p>Кад је деспот |
| !</p> <p>Ферхад-паша стиже пред град са Јеремијом, Јеремија сам је хтео да иде у град и донесе |
| ме одговара.</p> <p>— А шта би после са Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем — запита деспот. |
| ну, да се повуче у свој чадор, да се са Јеремијом у четири ока разговара.{S} Облачина иде ал’ г |
| то није се хтео с пута ни поздравити са Јеремијом, јер би га овај одмах под закриље своје узео, |
| /p> <p>Деспот исприча како је прошао са Јеремијом, како га није пустио у град, а ни Жигмунду ни |
| а извиди како стоје онде ствари, јер са Јеремијом није чист посао и сам деспот Стеван тешко је |
| ици воде улака.</p> <p>Улак је већ пред Јеремијом.</p> <p>Јеремија како види улака, устане, так |
| нети амо благо које се поделити има међ Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем.{S} Још има зака |
| пазе, ишчекивају, и како виде јездеће, Јеремију и бимбашу, продере се <pb n="462" /> чауш, зве |
| лику служе, а да хришћанство покоси.{S} Јеремију је већ сатана под ушур узео.</p> <p>А Јеремија |
| дити.</p> <p>Кад Јерина изрече да треба Јеремију војском принудити да преда Голубац, деспот зам |
| ја подлећи мора.</p> <p>Велика је брига Јеремију обузела.{S} Нема Турака, нема Харалампија, нем |
| Голубац.{S} Деспот ће на се примити да Јеремију позове.</p> <p>Деспот оправи улака Јеремији да |
| у бој.{S} После тога запита Ферхада за Јеремију, куд је и како је с њиме.</p> <pb n="488" /> < |
| подара од Голупца града.{S} Чули сте за Јеремију војводу, диван је то јунак, сад је у граду опа |
| .{S} Кад је ружичало, очитај молитву за Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{S} Они су искајали |
| ан и његове паше, удиве се, знали су за Јеремију, већ је Исак-паши такове шиљао, ал’ није му се |
| емимо неки део војске на Голубац, да на Јеремију мотри, а са осталом војском да пођемо на Круше |
| а куде, и његова реч је била опомена на Јеремију, да сам на кнежевиће пази.{S} Благо ће и оно д |
| је Јаблановић, бацив намигљив поглед на Јеремију.</p> <p>Већ је вечерње доба, ал’ заверне душе |
| ојвода.{S} Облачина мрко поглед баци на Јеремију, лијевом руком поглади брк, а десном се за бал |
| преда благо — изрече, и гледи оштро на Јеремију.</p> <p>Јеремија је мало збуњен, не може одмах |
| зла него добра.</p> <p>Врате се опет на Јеремију.</p> <p>— Како су изгубили главе, кад су град |
| ели, спреме се за бегство, без да су на Јеремију, Јаблановића и кнежевиће наишли, који су у под |
| кре, и пропустиће јогунастог властелина Јеремију.</p> <p>Јеремија седи у дворани са Јаблановиће |
| имио и с њим се светује. </p> <p>Запита Јеремију Ђурађ, шта би требало чинити и шта би Јеремија |
| ти“.</p> <pb n="481" /> <p>Доведу првог Јеремију, мора клекнути, а гаваз му седе власи ухвати, |
| , да му преда град.{S} Доцне је.{S} Сад Јеремију двогуба брига мори, благо и живот, јер једно с |
| .{S} Заповеди бимбаши да позове војводе Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{S} Па онда наложи |
| кта, кругље силно, не рани, ал’ потресе Јеремију, да се нијати поче, но брзо к себи дође.{S} Ја |
| пасао манастир Св. Богородице, издајице Јеремију, Јаблановића и Харалампија посекао.{S} Ма ја ’ |
| се питају.</p> <p>Деспот погледом мери Јеремију, Јеремија деспота.</p> <p>— Дакле тако, Јереми |
| још једаред, ал’ последњи пут, позвати Јеремију да преда Голубац.{S} Деспот ће на се примити д |
| до голости.</p> <p>— Како можеш пустити Јеремију Бранковићу, тај се више вратити неће — запита |
| во Брдо не предаје, ма како ће обманути Јеремију. <pb n="444" /> А кад Голубац Жигмунду у руке |
| у Голупца.</p> <p>Ферхад-паша како уочи Јеремију, диже се, поглади браду и даје селам.</p> <p>— |
| јеха, много сам и ја крив, напустио сам Јеремију и Јаблановића да по својој глави чине — па вид |
| можда ће се предати.</p> <p>— Познајем Јеремију, он добро не мисли.{S} Ако дође па одмах не пр |
| е Голубац у рукама, ал’ колико познајем Јеремију, града издати неће, затезаће се.{S} Властољуби |
| уће.</p> <p>Ферхад-паша измери погледом Јеремију, понуди га да седне, и он сам седне, и прослов |
| > <p>Јаблановић зато није баш задржавао Јеремију од одласка, једно што га је тешко задржати од |
| ад одобрава махањем главе, и погледав у Јеремију рече:</p> <p>— Ту лежи велико право, од тог ни |
| а Харалампија, који сад не гледи више у Јеремију ка’ у свог надглавника, већ као у деобеника на |
| Јаблановић и Харалампије упрли су очи у Јеремију, отворе уши и усне, да чују шта ће Јеремија ре |
| јске, ту је главом краљ Жигмунд, и зову Јеремију на предају.{S} Јеремија се тако не предаје.{S} |
| но нећеду их вешати.</p> <p>Најпре ћеду Јеремију погубити.{S} Јеремија погледа на Јаблановића, |
| чекају спремни док зора заруди, чекају Јеремију.</p> <p>Седе на кожним гривним јастучић’ма, по |
| седили су у трапезарији жудно ишчекују Јеремију.{S} Чули топот, трубе и таламбасе, није требал |
| војском као чауш под Голубац и позваћеш Јеремију под чадор мог везира, ђе ће му се благо изброј |
| ка, која је већ на путу Голупца.</p> <p>Јеремију су већ ишчекивали.</p> <p>Капија отворена, кал |
| иха дигне се, и креће се на пут.</p> <p>Јеремију је Ђурађ лепо примио и с њим се светује. </p> |
| pb n="462" /> чауш, звекну таламбаси, а Јеремин катана с бока затруби.</p> <p>Ујезде у манастир |
| ремије.</p> <p>Деспот проучи поруку.{S} Јереминој истези одговорити не може.{S} Треба новац за |
| к се деспот с краљем и војводама бавио, Јерина се повукла у своју дворану, и ту је гостопримно |
| /p> <p>Док се деспот око Голупца бавио, Јерина са породицом у Београду је чамила.{S} Кадикад по |
| ш на њему изражено покајање и надњу.{S} Јерина скрушеним срцем гледа мраморно тле, помоли се за |
| </p> <p>Деспот са Облачином отпутова, а Јерина остаде да чами, док се у Смедереву ред учини. </ |
| Кад спази птицу, лепрши се, да знак, а Јерина пружи му руку, соко доскочи, рашири крила, одупр |
| ви светац, прости</hi>... за њим целива Јерина и доглавници присутне свите.</p> <p>Сад калуђери |
| оји му души терет олакшава.{S} Гледи га Јерина, какав диван делија, каква глава, какво чело, ка |
| p> <p>Деспот сједне до стола, а до њега Јерина.{S} Деспот ће продужити, а деспотовица укочено г |
| {S} Породицу имао је красну.{S} Госпођа Јерина, нова деспотовица, била је од царске крви.{S} С |
| ти соко, прави Босанац, за њега је дала Јерина једном босанском властелину ланац, десет хиљада |
| мене зар с тобом вођет нећеш, — запита Јерина.</p> <p>— Остај о’ђе за вријеме док ти у Смедере |
| о.{S} Но шта је са кнежевићима — запита Јерина.</p> <p>— Дознао сам да су их у Свијету гору одв |
| Све је у жалости погружено, деспотовица Јерина јеца, чује јако опште риданије, негдашњи Стевано |
| рану даље, у дворану ’де је деспотовица Јерина, која је већ начула долазак Леонтија, и само се |
| ли у Једрени.{S} Тако мисли деспотовица Јерина.</p> <p>И деспот је окаљен војник, и у сну собом |
| се мађарске заставе.</p> <p>Деспотовица Јерина у двору гледи на плаво Дунаво, срце јој се стеже |
| за покој душе пију.</p> <p>Деспотовица Јерина, никог другог од деспотове обитељи ту не беше.{S |
| Треба га војском принудити.</p> <p>Кад Јерина изрече да треба Јеремију војском принудити да пр |
| 590_C2.35"> <head>XXXV</head> <p>Кад је Јерина у Смедерево дошла, зарадоваше се свом брату.{S} |
| p>— Доћи ћеду ти Мађари у помоћ — рекне Јерина и чека одговора.</p> <p>— Доћи ћеду, само кол’ко |
| се господа, војводе, калуђери, ступи и Јерина деспотовица са деспотом и пратњом, сва је у црни |
| Већ се жалост у сузе пролива, деспот и Јерина устану, да се знак да се разиђу, сем четир војво |
| њима пртљаг, товари блага.{S} Деспот и Јерина поднећеду Жичи богу угодан дар.</p> <p>У својти |
| штени сем деспота и Јерине.{S} Деспот и Јерина засестићеду у манастиру где ће се сместити и дра |
| ло пева.</p> <pb n="526" /> <p>Деспот и Јерина излазе, за њима остали.{S} Игуман Рувим и остали |
| ити и драгоцени товари.</p> <p>Деспот и Јерина смештени су у оне дворане, ’де је кадикад одседа |
| си „Таква хусара у нас нема“.</p> <p>И Јерина прима верног војводу, и већ је спремна.</p> <p>С |
| ђаре дочекати — одговори достојанствено Јерина, дигне се, и шаком плећа му додирнув, лаганим го |
| Ја сврши’ све по реду — рече при уласку Јерина.</p> <p>— Како ми је чудно сада у Београду.{S} Т |
| на да Србија јошт није пропала. </p> <p>Јерина се станила, она је опет гостољубна домаћица, дар |
| у, велика боља срце му притиска.</p> <p>Јерина, радознала, мира нема, рада би све одмах дознати |
| рена, ту више за њу станка нема.</p> <p>Јерина из Смедерева деспота дозивље.</p> </div> <div ty |
| зговори, ево деспотовице Јерине.</p> <p>Јерина, красна Гркиња.{S} Танког високог стаса, око три |
| исни и пријатељи поздрављају се.</p> <p>Јерина води деспота у дворану као каквог госта.{S} Јест |
| за народ од пропасти спасу води.</p> <p>Јерина све сврши са Нићифором, и врати се деспоту.</p> |
| и, зајекне, нешто га у сну мори.</p> <p>Јерина шаком глади чело деспотово, и уздисај му одла’не |
| и, па онда ћемо говор продужити.</p> <p>Јерина изиђе, а деспот по дворани шеће се горе-доле, пр |
| да га испитива, већ да га теши.</p> <p>Јерина започе.</p> <p>— Господару мој, што си се тако с |
| , ни не осврће се на ужасан јек.</p> <p>Јерина није жена Лотова, она нема се за чим натраг освр |
| само не са јаком оружаном руком.</p> <p>Јерина је тужна.{S} Тек што се у Београду после смрти д |
| Београда пренело се у Смедерево.</p> <p>Јерина путује и стигне у Смедерево.</p> </div> <div typ |
| p> <p>Ево деспота, чује се глас.</p> <p>Јерина из дворане изиђе деспоту насусрет, ту је и сва ч |
| е, које их у времену скопчавају.</p> <p>Јерина је дочекана у двору што је кнежевић сазидао.{S} |
| увим опет коњи и мазге све вуку.</p> <p>Јерина да опроштај градоначелнику, и свој госпоштини, с |
| ко му се змије око њега заплећу.</p> <p>Јерина седе до почивајућег деспота, гледи му лице, из ц |
| ут, канда предвиђа нову несрећу.</p> <p>Јерина гледи му у очи, да му пронађе душе зрак, да га п |
| што деспот то изговори, ево деспотовице Јерине.</p> <p>Јерина, красна Гркиња.{S} Танког високог |
| /p> <p>Ту су сви смештени сем деспота и Јерине.{S} Деспот и Јерина засестићеду у манастиру где |
| ада Србија је саката.{S} Сво господство Јерине сабијено је међ зидине Стеванових дворана.{S} Св |
| у срцу Јерине.</p> <pb n="517" /> <p>Но Јерине срце је већ окаљено, ни не осврће се на ужасан ј |
| е, он њи’ у чело.</p> <p>Веља је радост Јерине, кад виде красне дворане.{S} Она ће у свом дому |
| е, брат и сестра.{S} Суза кане из очију Јерине, на лице брата.{S} Од детића види делију пред со |
| ом звеком ланца падне да одјекне у срцу Јерине.</p> <pb n="517" /> <p>Но Јерине срце је већ ока |
| ри су већ готови, а деспот шиље поздрав Јерини, да су двори готови, и да буде спремна за долаза |
| пре се лагано, одлети као муња и донесе Јерини грабеж.</p> <p>Деспот Ђурађ путује, а у глави му |
| да је деспоту при руци, и кад се прохте Јерини да какову птицу улови.{S} Један соко јој на раме |
| ео је и нешто блага, као уздарје сестри Јерини, ионако ће она овде имати деспотске дворе.</p> < |
| благо, није му никад доста, ни његовој Јерини.{S} Руде му много доносе, трговце гули, народ од |
| ти двори морају скоро готови бити, јер Јерини деспотовици је у Београду дуго време и мучан жив |
| види у Београду, у Србији стран.</p> <p>Јерини је дуго време.{S} Иде у цркву, чита зборник, мол |
| деспоту се брижна бора на чело навукла, Јеринино фино лице сузама орошено показивало је румен к |
| това Угарску бране.{S} Разумијеш ли ме, Јерино.</p> <p>— Разумијем, и ма како ми тешко падало, |
| ослови.</p> <p>— Тешке сам дане провео, Јерино.{S} Јеремија издаде Голубац Турцима, Мађари поту |
| ко наше баштине.</p> <p>— Право збориш, Јерино, мудрост Кантакузина ради ти у глави, тако и ја |
| И у двору је све у реду, могу доћи.{S} Јерино, ти од твоје стране дај све уредити, јер у Мађар |
| е задрма; чини јој се канда глас чује — Јерино, охрабри се.</p> <p>Изиђу из града по спуштеним |
| дна душа.</p> <p>Ђурађ деспот путује са Јерином по Србији путем манастира Жиче.{S} Своју чељад |
| ра.</p> <p>Тешко му је.{S} Прашта се са Јерином и децом.{S} У јунаку срце се стеже, а сузне очи |
| говора отпочинуће, па тек онда ће се са Јерином свјетовати. <pb n="505" /> Велике бриге терете |
| /></p> <p>Србије.{S} Одлазим у Жичу са Јерином да се поклоним олтару Спаситељевом, да нас сахр |
| тој обитељи поклоне.{S} Деспот напред с Јерином деспотовицом, за њима доглавна свита, деспот пр |
| за долазак.</p> <p>Деспот шиље људе да Јерину допрате.</p> <p>Тко ће Јерину и њену дивну децу, |
| е људе да Јерину допрате.</p> <p>Тко ће Јерину и њену дивну децу, красне девојчице допратити?</ |
| зен.</p> <p>Јака својта прати деспота и Јерину, да је већи углед, и да не допадне неприлике.</p |
| ове лозе; један кнегињу Јелену, а други Јерину.</p> <p>Грци су жељели Србе у свој сајуз довести |
| ан, пробуди се деспот, отвори очи, види Јерину, мушки понос му не допушта да лежећи говори, уст |
| гатовали у зноју лица свог и проклињали Јерину што им и последње јајце из куће узе, а да зида С |
| ица војвода.</p> <p>Кајица ће допратити Јерину.</p> <p>И као вијор јури Кајица са катанама до Б |
| и их, ал’ уједно препоручи им да чувају Јерину, и ђецу јој као очне зенице.</p> <p>Деспот одлаз |
| ри.</p> <p>Мађари пазе и на деспотовицу Јерину.{S} Деспотовица седи у дворима деспот-Стевана, т |
| з куће узе, а да зида Смедерево, српски Јерихон, ког је и он помогао градити.{S} Јошт је Србину |
| тац Леонтије отишао је у свету земљу, у Јерусалим, да се за народ богу моли, и да код куће не г |
| смо ’ришћански калуђери.{S} Били смо у Јерусалиму на молитви, чујући твоју велику побједу над |
| <p>Харалампије мало промишља.</p> <p>— Јесам — рече.</p> <p>— Је с’ ли ти задовољан Јеремијо?< |
| еспот мало промислив одговара.</p> <p>— Јесам, ал’ то јошт није баш свршена ствар, цура је јошт |
| пита га радознало Харалампије.</p> <p>— Јесам, ал’ су ме у младости потурчили, оца и матер су м |
| јеси л’ се са ђауром погодио.</p> <p>— Јесам, силни падишо, ал’ за сто и педесет хиљада дуката |
| на ноге, ни султану ни везиру.</p> <p>— Јесам.{S} Ја сам о томе говорио султану и сем дивана, з |
| а.{S} Јеси л’ с тим задовољна?</p> <p>— Јесам, па шта да учиним?</p> <p>— Кажем ти, све да ми ј |
| {S} Јеси л’ добио каква гласа?</p> <p>— Јесам.{S} Зато сам си и дао труда да те потражим, јер в |
| и.{S} Јеси л’ с тим задовољан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја се заклињем да ћу ти то учинити!</p> |
| е с’ ли ти задовољан Јеремијо?</p> <p>— Јесам.{S} Но имам нешто да примјетим.{S} Ако деспот не |
| м мој народ и хришћане нег’ себе, и ако јесам веран оцу син и против Мирче војујем, зато опет и |
| шта је ново?</p> <p>— Свашта доста, но јесам ли на добром месту, могу ли што изговорити?</p> < |
| Јеремије.</p> <p>— Но јеси л’ војвода, јеси л’ управљао кадгод у војски.</p> <p>— Видим да си |
| султан прослови.</p> <p>— Тко си, робе, јеси ли дошао да предаш града.{S} Ако си за то дошао, б |
| осподо моја!</p> <p>— Здрав ми био оче, јеси ли рад гостију?</p> <p>— Драго ми је, ево овамо ма |
| н започе.</p> <p>— Шта је, Ферхад-пашо, јеси л’ се са ђауром погодио.</p> <p>— Јесам, силни пад |
| м ти јошт једанпут, добро награђена.{S} Јеси л’ с тим задовољна?</p> <p>— Јесам, па шта да учин |
| шћу још и за те десет хиљада дуката.{S} Јеси л’ задовољан?</p> <p>Харалампије мало промишља.</p |
| јете; но код нас је сасвим друкчије.{S} Јеси л’ видео овај јуначки народ на бојном пољу?{S} Шта |
| па ћеш ти онде као бан господарити.{S} Јеси л’ с тим задовољан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја се |
| чује да знамо шта је и како је тамо.{S} Јеси л’ добио каква гласа?</p> <p>— Јесам.{S} Зато сам |
| имаш. </p> <p>Деспот промишља.</p> <p>— Јеси л’ кадар све то израдити без да идем на ноге, ни с |
| орац.{S} Седају оба замишљена.</p> <p>— Јеси ли виђео то чудо, сијева као муња, проваљен штит, |
| } Доша’ ти на вјеру, као што река’, ал’ јеси л’ каиљ задату одржати ријеч?</p> <p>— Ти тражиш о |
| ити — рече благодарно слуга.</p> <p>— А јеси ли ти тако поуздан човек да ти се и што важније по |
| сам први саветник Јеремије.</p> <p>— Но јеси л’ војвода, јеси л’ управљао кадгод у војски.</p> |
| ам овај пе’ар, као причешће, јер доиста јесмо огријешили душе.</p> <p>— Кад Бранковић предаје М |
| о те и држим за мог пријатеља, ако се и јесмо после тога који пут и покавџили?</p> <p>— Кад су |
| ољи је хришћанин од самопусне властеле, јест он је бољи, на његовим прсима је крст Христов, и т |
| реда, већ да он што потраживати има.{S} Јест, Јеремија потражива цену Голупца.</p> <p>Ферхад-па |
| а Петошка лудака у двору цар-Лазара.{S} Јест, држали су га за лудака ал он не бејаше лудак какв |
| деспота у дворану као каквог госта.{S} Јест, и деспот је у Београду гост.</p> <p>Облачина Раде |
| Гојко и Вукашин славне војводе биле.{S} Јест.{S} Али зашто да изгубе тако лудо и војску и своје |
| је, тај је покајник, и бољему греди.{S} Јест, ја сам био грјешник, велики грјешник, ал’ тко међ |
| ишљен поглед на деспота баци’.</p> <p>— Јест, оче, све те незгоде постоје, ал’ морамо и кроз не |
| ливоја син? — запита га Русна.</p> <p>— Јест, мој отац је војвода Миливој.</p> <p>— Па је л’ тв |
| Голубац — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Јест, тако је, честити пашо, па баш мило ми је што тако |
| убац? — запита озбиљно Ферхад.</p> <p>— Јест, ал’ управо да ти рекнем, хоће да га прода — рече |
| у ћер — рече деспот и узда’не.</p> <p>— Јест, такав је глас оданде.{S} Можеш лахко вјеровати.{S |
| ’ари играју, жижак кламиће се.</p> <p>— Јест, то су доиста бијесни кнежевићи, једног стражара в |
| мало огорчено војвода Богдан.</p> <p>— Јест, над Србијом је са свију страна небо натуштено, с |
| ’ да је Ферхад-паша ’ришћанин.</p> <p>— Јест, ’ришћанин је, и то знаш ли тко?{S} То је Петошко, |
| <p>Деспот погледа кроз прозор.</p> <p>— Јест, то је војска, мађарска војска, напред иду коњаниц |
| да ће одржати Бајазитову лозу.</p> <p>— Јест поштење је одржао, ал народа срце се над тим стегл |
| ражиш оно о чем ми писа је л’?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Одмах не могу све изручити, војна је, ал |
| ло од њега се отргнути, је ли?</p> <p>— Јест — одговори жалосно Милева.</p> <pb n="302" /> <p>— |
| мај-Обличић.</p> <p>— Но аферим Срби, и јест’ да сте јунаци.{S} Нема рата, нема битке, ’де вас |
| те за Угре, и ја то у срцу исповедам, и јест да стојимо међу две ватре.{S} Но и то стоји, да Уг |
| а роде и зову се шупљоглавцима.{S} Но и јест <pb n="242" /> да има људи на којима се види да не |
| о показује више нег’ сама реч.</p> <p>И јест диван јунак Ђурађ Кантакузен.{S} У друго доба, кад |
| вичу да би таман био добар за адума, то јест за оног служитеља који буле чува да из куће или кр |
| бро познаје, и најслабија му страна, то јест властољубије, биће испуњено кад се деспотства доко |
| асно као што се у садашње доба држи, то јест глатко, девојачки умиљато, мекушно — но јуначки ле |
| кући дошли, сваки се својима врати, то јест Леонтије и Сава у Хиландар, Гргур у Смедерево, а М |
| Дакле није нико веселио друштво?</p> <p>Јест један Петошко...</p> <p>Петошко је био позват, да |
| ство шкодити.{S} Ђурађ Бранковић“. — Е, јесте ли ово чули.</p> <p>— Е сад ћемо му и ми одблагод |
| видиш како се куле Новог Брда руше.{S} Јесте л’ добро прегледали у потаји ножа.</p> <p>— Све с |
| /> злокобу народа на жртву принети.{S} Јесте ли ме добро чули, и нек се јави коме је до замерк |
| јархом.</p> <pb n="442" /> <p>— То ми и јесте права жеља, само кад би деспот пао, ој честити па |
| један калуђер овамо је избегао, зато и јесте намастир пун калуђера.{S} Архимандрит је прави по |
| е вуче ново и ново јунаштво.{S} И диван јесте Марко.{S} Турци диве се његовом јунаштву, и веле, |
| епив се са чашом вина почне са осталима јести.</p> <p>Царица, коју је царевић у руку целивао, д |
| ћа. -</p> <p>Донесе се јело, и почне се јести и пити, па онда беседити.</p> <pb n="285" /> <p>— |
| ли као муж и жена.</p> <p>Кад се почело јести, слабо је ко на другог и пазио до на самог себе и |
| уморни, а код Турака опет слабо српског јестива. </p> <p>Ђурађ није очи с Марка скидао.{S} Није |
| об, који све добити може, ето им пива и јестива, сваке ђаконије, и понуде.{S} Штета што им није |
| арко даде одма’ преправити још и српски јестива за госте, а вина је код Марка ионако доста било |
| де седи до Црнога Завише.</p> <p>Донесу јестива и сваке ђаконије, смедеревска и метохијска вина |
| пца.</p> <p>Харалампије дође.{S} Пиће и јестиво, преправљено је као и пре.{S} Сад се Ферхад-паш |
| де још последњи пут ђаконијама, пићем и јестивом заложе.</p> <p>Ферхад-паша започе.</p> <p>— Е, |
| ма сљеде.</p> <p>Но тек што се примакну јестиву, ал’ им упаде на страни у очи један калуђер, до |
| — А бога ти, кажи ми какве су то тајне, јесу ли исте од твоје Љубице, ил’ од кога другог?{S} Мо |
| вићем и Харалампијем — запита деспот. — Јесу л’ добили награду за откуп издајства?</p> <p>— Јес |
| ли награду за откуп издајства?</p> <p>— Јесу л’, сад ћеш видити, хајд’те са мном ван у шетњу.</ |
| Мађарима, ил’ да остане скривен, не зна јесу л’ Мађари победили ил’ Турци, не зна куда ће, саве |
| чете, па не треба да се измирите.{S} Па јесу л’ сви ваши дервиши такви?</p> <p>— Нијесу.{S} Е д |
| фендија, да је мудре памети учио.{S} Па јесу ли му једаред кожу одерали, кад је Лазогли царство |
| ђе за народ.{S} Они морају бити оно што јесу, нит’ стоји у њи’овој власти да себе преиначе.{S} |
| манских валија, који се мијењају, данас јесу а сутра нијесу.{S} Па онда и то треба знати, кад б |
| а жена не може да се слаже са свекрвом, јетрвом и заовом, а камоли где су толике жене.</p> <p>— |
| у Свјету гору, да се пострижемо, да св’јету рекнемо збогом.</p> <p>— Е мој кнежевићу, није то |
| срећу обвезати.{S} А ионако Жигмунду је јефтино дошао у шаке Београд и Мачва.{S} И какве си ти |
| у жалости погружено, деспотовица Јерина јеца, чује јако опште риданије, негдашњи Стеванов телох |
| е мушки подносио.</p> <p>Милева једнако јеца; ко би знао, да ли од радости или од жалости.</p> |
| ке, како сузе роне. ’Деком од загушеног јецања рамена, прса му се тресу, други, опет, од жалост |
| ле, испусти из руке чинију и пусти се у јецање кроз које се чују загушите речи — Светиславе — Л |
| јска лежала, и Дарданели не једанпут су јечали од јуначки песама српски’ војника и морнара, јед |
| ју се, бродови крше се, балвани шкрипе, јече, рекао би одзив је умирајућих рањеника.{S} Лошонци |
| ’де се такав град гради. ’Растовина све јечи под ударцем силне секире.{S} Водом посут креч и за |
| било?</p> <p>— Шта би било? — Јурио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не би’ захуктао, као краљ Вук |
| ампије.]</p> <p>— Но где су кнезови, да ји видимо, па да ји водимо, јер оклевати не ваља.</p> < |
| е ови речи дозове Бајазита на близу, да ји све види, да му утолико теже падне.</p> <p>Бајазит ј |
| Но где су кнезови, да ји видимо, па да ји водимо, јер оклевати не ваља.</p> <p>— Одма’ ће ту б |
| да се Обилић и Бранковић не слажу и да ји је цар карати морао — рече Драгаш.</p> <p>— Ми смо в |
| адим Вуком.{S} Царица му да поручити да ји одма’ жели видити.{S} Тек што дворјанин изиђе, а вој |
| е породице, скупе се около њега.{S} Кад ји све сакупи, почне им говорити:</p> <p>— Ви сами види |
| потражио би’ ја њи’.</p> <p>— А кад би ји ти потражио, шта би онда било?</p> <p>— Шта би било? |
| приврженике уталожио, паштио се уверити ји, да он то зато чини да после оборене Бранковићеве и |
| , давно су већ излечене сасвим, но имам ји јошт неколико које ми јошт и сада пакосте.</p> <p>Св |
| овића, него и за млоге друге, јер млого ји има који би то исто чинили што и Вук Бранковић.{S} Т |
| рочито куваркама, особито се допада ако ји ко већег реда пријатељски ослови.{S} Онда би му и ср |
| ришћанку?</p> <p>— О дакако, па те како ји красно држе!{S} Но кад би сад тебе Бајазит запросио, |
| ужи Новак — није се онда питало, колико ји има, па смо опет свагда победу одржали.</p> <p>— Али |
| ло да непријатељ Србе обара.{S} Требало ји је саме себи оставити, па ће се они сами међу собом |
| им интригама, били су одвећ вешти, зато ји је и за тај посао Бранковић и изабрао.</p> <p>Ђурађ |
| властелин, лежали су у једној раки, јер ји је јуначка судба у слави једнакима учинила.</p> <p>Б |
| и немилост.</p> <p>Бурне су биле Јереми[ји]не мисли, потписао је, морао је потписати предају гр |
| еметнути.{S} Добри стари војници Јереми[ји]ни, не даду педљу земље; који мисли барјак да забоде |
| ује.</p> <p>Слушају га два млада кнеза, Јован и Ђурђе, два брата као два бора, па би ишли да за |
| жевића, синови кнеза Гргура Бранковића, Јован и _Ђурђе.{S} Гргур је био старији брат Ђурђев, но |
| nit="subSection" /> <p>Гргурови синови, Јован и Ђурађ, били су сметња, нећеду ли се опет они по |
| шила при рођењу њиховом.</p> <p>То су — Јован и Ђурђе, млади кнезови, синовци деспотови, пре не |
| у стању дати оно што желимо — рече кнез Јован.</p> <p>— А шта желите?</p> <p>— Шта нам не можеш |
| били стрицу трн у очима — одговори кнез Јован.</p> <p>— Ја заиста не би’ му на путу био!</p> <p |
| за нас сад каштига само — одговори кнез Јован.</p> <p>— Е, синовци моји, тако бива у свету.{S} |
| ас одавде изведе? — запита зачуђен кнез Јован.</p> <p>— Досад се још није о вама реч повела; мо |
| о Срби и Мађари научили.</p> <p>Кнежеви Јован и Ђурађ дошли су у Крушевац, деспот Стеван је онд |
| ли стражар Бранковићах — упадне жестоко Јован Кнежевић.</p> <p>Харалампије да знак стражару да |
| ће то тако трајати? — одговори озбиљно Јован Кнежевић.</p> <p>— Па што вам фали, реците, све ћ |
| уду се нашао деспот Ђурађ.{S} Грчки цар Јован Палеолог потајно га подбада против Мурата, да се |
| кнеза.</p> <p>— Ето вам млади’ кнезова, Јована и Ђурђа.{S} Ето, синови моји, ту је властелин Је |
| на ’де су, силом одведу, и да кнежевића Јована, старијег брата, за деспота извичу.</p> <p>Ђурађ |
| нађем.</p> <p>Харалампије загрли најпре Јована, пољуби му лице, па онда тако исто Гргура.</p> < |
| е, и остави после себе два сина Ђурђа и Јована.{S} Гргур после ангорске битке побеже у Цариград |
| народу објавите да се ви њи’ примате и Јована за деспота признајете.</p> <p>— Ми на то не прис |
| хоре?{S} А ми овде у тавници, мој брате Јоване! — рече кнез Ђурђе.</p> <p>— Шта ћеш, кад смо би |
| деспота Стевана Гргуревом старијем сину Јовану припадало господарство.{S} И сад, дакле, више пр |
| мија неће град да преда.{S} Јеремија је јогунаст, властољубив, грабљив, и на зло брз.</p> <pb n |
| егдашњем јунаку код Искре, и пропустиће јогунастог властелина Јеремију.</p> <p>Јеремија седи у |
| ’декоја радије пчелом била?{S} Но је л’ јој могуће пчелом постати?{S} Није, па зато мора се рад |
| убици, која младу књагињу послужује, да јој нешто кажем.</p> <p>— Ви женске све неке тајне међу |
| ности, отиде у цркву да се пречести, да јој буде све опроштено.{S} Причешће јој се по дрктајућо |
| турство заклело се да обори Србију, да јој сок исиса.{S} Ново Брдо је жила српског срца.</p> < |
| тере њене тичу, не би више рада била да јој се ти одузму.{S} Пре једног магновења била је без т |
| ави своје жалосно стање и позове све да јој буду у помоћи.</p> <p>Патријарх замоли царицу да би |
| овољно Миличино.</p> <p>Мара, видећи да јој мати при једном остаје, почне јој пребацивати да је |
| ручио, само што није споменула о том да јој је обећао Бранковића покорити.</p> <p>— Турчин — ре |
| , а она све око мене лиле-миле, само да јој што по вољи учиним.{S} Човек би мислио да је булама |
| пим речма до тог не може доћи, а оно да јој мало поиздаље и претњу Вукову јави.</p> <p>Гости су |
| ати као што је Бајазит, али доста то да јој се богатство јако допало.{S} Роди се у њој жеља к т |
| отворена, и Угарска може опасност која јој такођер грози само у дољњим крајинама Србије отклон |
| .{S} Приметила је у глави опасност која јој грози од стране Вука, па тек од Турчина, ако му жељ |
| тарост јој је већ предстојала, но слика јој опет изражаваше неку љупкост која је обично само мл |
| ају.{S} И сама присустност Марина тешка јој је била.{S} Она се у првој мисли сетила да Мара ниј |
| /p> <p>Русна Мару није волела, но споља јој се пријатељски показивала.{S} Вука није могла забор |
| Мађарска је војска још млада, половина јој још није била у боју.{S} Мора се навикнути на бој, |
| Мати не усхте одма’ с бојом напоље; она јој покаже благо од Бајазита послато.</p> <p>— Видиш, к |
| ји се једнако са Обилићем кошка, ... па јој је, кажу, страх јошт какав ће крај имати овај рат.< |
| наша војска од турске мања, вијор сипа јој песак у очи, тма лаки’ азијатски’ коњаника, жарког |
| отурченица, и у ропству осрамоћена, шта јој је било друго чинити, нег’ опет у стару веру, па св |
| еле.</p> <p>Милица им све представи шта јој је Бајазит поручио, само што није споменула о том д |
| ој патријарх на то рећи?</p> <p>Највећа јој је била брига Милеву за ту ствар преправити, али ка |
| ла, и тек последње дворкињине речи срца јој се коснуше.</p> <p>Русна је измеђ’ осталог споменул |
| не, спусте јој се сузе на лице, но душа јој срце задрма; чини јој се канда глас чује — Јерино, |
| а“ Варвара шта ће са оцом Теофаном, кад јој је он једина разбибрига у невеселом манастиру, и шт |
| а садашњошћу борила и смешавала.{S} Сад јој је долазило на памет како ће њој без Светислава теш |
| е јој се чинило да добро бити неће, све јој је тако долазило као да цео терет на њено срце пада |
| овица, изгубивши мужевљеву заштити, све јој се виђело да ју умалително гледају.{S} И сама прису |
| та у двору каткад је ужасавала.{S} Све јој се чинило да добро бити неће, све јој је тако долаз |
| Скадра пао.{S} Мати оста удова, остаде јој баштине, ал’ цар Лазар узеде ме к себи, пошље ме ка |
| Јулине очи засветле и сујета њена улије јој уверење да се калуђеров ноћашњи поход ње тицао.</p> |
| но њено господство [и властољубије није јој допуштало да се дворског живота мане.] Овом незгодн |
| знала шта се то мути и плете.{S} Падне јој на ум Харалампије, који је могао све то чистије зна |
| ћи да јој мати при једном остаје, почне јој пребацивати да је срамота кћер своју дати Турчину, |
| м и Београдом, то је судба.{S} Мораш се јој поклонити, ал’ не очајавај.</p> <p>— Кад ти женскињ |
| , обазре се, срце јој се стисне, спусте јој се сузе на лице, но душа јој срце задрма; чини јој |
| оставио да се Милици одма’ објави да ће јој Турци сву земљу опустити и покорити, ако не буде од |
| тпадила се од Светислава, мислећи да ће јој се цео исток клањати.</p> <p>Бајазит у сили и слави |
| аковом богатству недостајати?{S} Шта ће јој Светислав, да тек с њим више белаја на себе навуче? |
| и; како ће Светислава одбити?{S} Шта ће јој патријарх на то рећи?</p> <p>Највећа јој је била бр |
| ао препанута чекала је да чује какве ће јој гласе ови гости донети, јер је знала да се Новак и |
| да јој буде све опроштено.{S} Причешће јој се по дрктајућој усни проспе; ваљда ће ју велика не |
| ни, стане насред града, обазре се, срце јој се стисне, спусте јој се сузе на лице, но душа јој |
| ина у двору гледи на плаво Дунаво, срце јој се стеже, њена господства ту више нема, изгледа код |
| се почне мислити.{S} Тај план не чињаше јој се сасвим хрђав.</p> <pb n="307" /> <p>— Морамо се |
| и се Милеву приволети на тај план, који јој се као породици спасителан виђао.</p> <p>Магновење |
| ткине се од брата и пређе деспоту, који јој њежно главу прислони, и к’о у некој сањарији неколи |
| на лице, но душа јој срце задрма; чини јој се канда глас чује — Јерино, охрабри се.</p> <p>Изи |
| дворанама где се царица Милица и кћери јој шетале, турске хануме и буле шетају се.{S} То су ср |
| први пут мога живота заплакао.{S} Дајем јој свакојаке знаке, ал’ њој није ни бриге, а друге бул |
| ица не зна куда ће и како ће; сваки дан јој гори гласови од Бранковића долазе.{S} Све је у двор |
| на вребао отац Харалампије, приближавао јој се, и тражио је прилику с њом састати се.{S} Русна |
| ева сузе рони, но не противи се!{S} Жао јој је, ал’ та жалост не задржава.{S} Само брже с њом, |
| у Београду је чамила.{S} Кадикад послао јој деспот потајно улака да је извести како ствари стој |
| адесетољетни син, Милан Војновић, остао јој је за утеху и сад се налазио у стану Лазаревом.{S} |
| p>— Е наравно да воли Светислава, јербо јој је овај често пред очима, па се зна у женским забав |
| се <pb n="246" /> с њим нашалила, јербо јој је пребацио како је на црвеног калуђера гледала, и |
| мпије се већ договорио с Русном да, ако јој што устреба, њега може употребити.{S} Дворске и кућ |
| се даде комад земље на ужитак, или ако јој се то не допада, а она нек иде у Дубровник ил’ у Мљ |
| репила.{S} Она сада нема војске, но ако јој се времена да опет ће ју скупити, па ће онда све те |
| клони.{S} Виђао сам га при трпези, како јој пиљи у очи.</p> <p>— Остави на миру те лакрдије, но |
| здише, а Милеву како се зарумени и како јој очи блистају кад на Светислава поглед баци.{S} Слуг |
| утолико радо имала и поштовала, уколико јој сујети и славољубију њеном на путу не стоји; за сво |
| се утолико тек срећном налази, уколико јој разне ропкиње са распушћеним косама около ње скакуц |
| ни да какову птицу улови.{S} Један соко јој на рамену стоји, па гледа у небо не би л’ дошао до |
| ора без њега... сад, опет, представљало јој се како ће изгледати као царица.{S} Ове последње ми |
| Милици су из очију сузе рониле.{S} Пало јој на памет шта се с њом стало.{S} Док је цар у животу |
| ом напајало, али како га не види, а оно јој је долазило и друго којешта у главу.</p> <p>Светисл |
| невеселом манастиру, и што проживи, то јој је све.{S} И млађи су волели оца Теофана, и они су |
| у цркву, чита зборник, моли се богу, то јој је једина утеха.{S} Крик војника, глас трубе, све с |
| слабим и добрим странама.</p> <p>На то јој Милица одма’ беседу пресече, те мало јачим гласом р |
| у својој шетњи није све ни слушала што јој је Русна о красоти овог предела говорила, јер јој с |
| на о красоти овог предела говорила, јер јој се друге мисли по памети врзле, а не описивање пред |
| 9" /> не би се била тако устрашила, јер јој се његов образ одвећ поверителан показивао.</p> <p> |
| се поклон’ма обрадовала.{S} Ова радост јој је била први ударац њене невиности.{S} Од овог магн |
| од средњег века мало одмакла, и старост јој је већ предстојала, но слика јој опет изражаваше не |
| сад, кад већ толиког сина има, онда су јој материни синови на путу.{S} Милица је већ одавно ис |
| но раме није толики терет.{S} Синови су јој врло млади.{S} Остареле војводе и саветници нису за |
| тра намеравају водити.</p> <p>Донели су јој скупе турске хаљине, наките неисказане, јер султан |
| ду дуго време и мучан живот.{S} Часи су јој дани, а дани недеље.</p> <p>И деспот једва чека да |
| ница, љубезна као млада срна.{S} Очи су јој биле тавна ноћ, или ноћне две звезде; не би разазна |
| о љубави постане освета.{S} Но, како ћу јој се осветити?{S} Да се понудим паши у службу.{S} При |
| о препоручи им да чувају Јерину, и ђецу јој као очне зенице.</p> <p>Деспот одлазити мора.</p> < |
| омоћи? </p> <pb n="305" /> <p>Патријарх јој доказиваше да ће та ствар хрђава сљедства за собом |
| л’ опет волео да си хришћанин.</p> <p>— Јок, шта ћу у пропалом царству, па још кад се сјећам ка |
| воје изгледали би као два рођена брата, још више, као две капље.{S} Нас двоје добро се упознамо |
| овору предат, Мачва је такођер заузета, још треба Голубац предати, и то што пре да не би се зад |
| г старца, као сад војвода Костреш, шта, још горе, јер старом Србину још се румени чело, но стар |
| бег Исак-паша, Ферхад-паша, Керим-паша, још везири, и дели-Реџеп-ага јаничарски. </p> <p>За чад |
| ку у другу дворану.</p> <p>Разилазе се, још се једнако чује јаук, плач и риданије у двору, у тр |
| во.</p> <p>После ови’ Бајазитови’ речи, још се у том истом смислу дуго диванило, и с обе стране |
| огородице из Солуна, аманет спасителан, још од Душана дошао у руке кнезу Лазару, а од овог опет |
| пе’ар, па прослови.</p> <p>— Јеремијо, још који час, па је наш удес ту.{S} Живити ил’ мријети. |
| су у здравље њи’ово пили.</p> <p>Марко, још једнако врло замишљен, устане и ухвативши Ђурђа за |
| у била времена, ту се негда и веселило, још кад је султана Милева ђевојком била.</p> <p>— Е, та |
| т Стеван.</p> <p>— Не бој се, Облачино, још није изгубљено докле је нас.</p> <p>Тако се деспот |
| ике и пуне изражаја, лице доста румено; још се на истом лицу познају две боре сабљом нанешене.{ |
| ад је властела српска била несложна.{S} Још за време Мрњавчевићах проклицала је та неслога.{S} |
| ина две, а Мађари ударе на Бајазита.{S} Још се нису Турци ни скупили, а већ Срби под Стеваном и |
| а застава са бедема Голупца скинута.{S} Још после истеченог рока Јаблановић <pb n="465" /> оста |
| а тај уговор склопљен и побојаше се.{S} Још за живота деспота продераше до Крушевца и све попље |
| а Раде, познат ми је.{S} Давно беше.{S} Још се у пернатости познају некадашње јуначке клице.{S} |
| е силе.{S} Најхрабрији већ погибоше.{S} Још беше под управом Вуковом до десет тисућа добрих вој |
| не кад Турцима <pb n="233" /> служи.{S} Још веле да је млади Ђурађ Бранковић превазишао досадаш |
| је побуђивао к радњи, науци и слози.{S} Још мало врмена, па Србија да буде опет онака као под Д |
| и су после вечере задремали и легли.{S} Још мало па увелико спавају.</p> <p>Пајсије да на знање |
| зидане и украшене цркве, и обитељи.{S} Још ћу Манасију већма украсити, а сви ви, који богу слу |
| било кад сам морао Београд предати.{S} Још и сад лежи ми на срцу терет као камен.{S} Рјеци сул |
| последњи јуриш који се могао одбити.{S} Још један, пак Јеремија подлећи мора.</p> <p>Велика је |
| војнике, који ћеду благо допратити.{S} Још и то реци Турцима, да одма’ пошљу војске на Голубац |
| емијом, Јаблановићем и Харалампијем.{S} Још има заказати, да како се доведу деобеници, одмах да |
| е кајати што је тако Голубац предао.{S} Још на путу мислио се како би дошао до договора са Бран |
| најживље, што му је Бајазит наложио.{S} Још је и то додао, ако она неће уз то пријатељство да п |
| д ето готове турске војске на прагу.{S} Још што има војске, то је код Вука, па сад ако он не за |
| Спомени га негдашњи јошт онде вежу.{S} Још болно му срце овамо га привлачи.</p> <p>Ферхад-паша |
| има, а сви скупа народу вуну стрижу.{S} Још ми који с манастирима посла имамо понајбољма стојим |
| ати, донде ћеду Турци ту бити.</p> <p>— Још прије, кад се град предаје, ту су Турци као вуци, д |
| на ког се сад слабо и пазило.</p> <p>— Још ће он Турке сасвим утаманити — рече Новак.</p> <p>— |
| ндар да књиге научим, дођем натраг, би’ још слаб дечак, за војну нејак, ал’ јак на књизи, и од |
| би л’ се још Мађари смиловали, не би л’ још рок продужили, но што учинити нису били каиљ.{S} Го |
| и бедеми.</p> <p>Розгоњија јуриша, ал’ још не може да продере.{S} Јеремија и Јаблановић још се |
| д-пашу ишчекује.{S} Лаком на благо, ал’ још лакомији на пропаст деспота, је л’ добро учинио, шт |
| ска војска нагла Моравом пут Голупца, а још друга од доле Дунавом.{S} Но пре свега треба да пре |
| тако упустили у бој са тројно већом, а још одмореном турском коњицом?{S} Не би.{S} Косово треб |
| је Ђурађ за владаљством грамзио само, а још га имао није, потребовао је он кадикад његову служб |
| Да покори сву Србију с Београдом, треба још трипут толико војске, вели Ферхад.</p> <p>Исак-паша |
| ли Мачву и заузели Београд, па им треба још Голубац, па ако га задобију онда ћеду са Бранковиће |
| шно српско јунаштво, показаће да у Срба још није угинула лоза Краљевића Марка.{S} Ту ће показат |
| тав лежао.</p> <p>Ђурађ је из Смедерева још благовремено дојездио, и нађе га при крају живота.< |
| тац такав исти био.{S} Познавала сам га још на Душановом двору.{S} Са његове гордости, не један |
| , све дубље у разговор улази, а вино га још већма побуђава.</p> <p>— Ој, честити пашо, како је |
| о још за војску устреба, па покрај тога још шест хиљада коњаника.{S} Ударили смо још коц код Го |
| оиста посечени:{S} Ђурађ је задржан, да још услуге чини, па онда кад већ не буде нуждан, да дођ |
| {S} Јошт је Србину наде у Смедерево, да још Србија није пропала, и пропасти неће, ако сви њени |
| , може л’ се та брука претрпити, ил’ да још једаред хадакнемо, али дурно, да ђауре распршимо, д |
| :</p> <p>— Не би л’ царица дозволила да још пре вечере можемо за један оченаш одморити се, јер |
| зове оца Радосава у трапезарију, има да још нешто каже.</p> <p>Најпре оде Ферхад, а после њега |
| и, па не би’ дао за богзна шта, само да још једном поред цара противу Турака војевати могу — ре |
| љ слегне с рамени, обрве подигне, канда још није начисто.</p> <p>Сад запита деспот.</p> <p>— Шт |
| дњи пут Српкиња!</p> <p>Костреш војвода још са некима, Милевине друге и домаћи, славили су Миле |
| адовољан Харалампије.</p> <p>— Ја Ђурђа још од ђетинства знам, мада га мрзимо, ал’ има он и доб |
| и војводе и кнезови, нек виде да Србија још није пропала, да Србин јошт није сироче, да има оца |
| и који комад за се добити.{S} Та Србија још има доста земље.{S} У оно доба били су такови кнеже |
| д деспотом.</p> <p>— Мађарска је војска још млада, половина јој још није била у боју.{S} Мора с |
| е.</p> <p>Премда је цела та ствар имала још остати у тајности, али опет, какове тајне не прочуј |
| > <pb n="317" /> <p>Тако смутног весеља још није никад било.{S} Турцима се особити ручак справи |
| оложене госте мало својим будалаштинама још већма развесели.</p> <p>Вечера је била добра, а гос |
| етошко са својим искреним будалаштинама још и тако што рећи што би се дотакло којега госта, зат |
| Осим оне коју је од битке одвукао, има још и друге.{S} Чак из Зете долазе му нови војници.{S} |
| да имаде и у чистом житу кукоља, па има још који у овој већ разровеној земљи зло сеју.</p> <p>Т |
| ше није могла.</p> <p>Светислава је она још, као што рекосмо, волела, али нестаде у њој првобит |
| чино сродство са Урошем врло далеко, па још к тому и сумњиво; па женска глава код Србаља не мож |
| емамо доста војске да га ослободимо, па још ако се Голубац не преда, и допадне турски’ шака, он |
| <p>— Јок, шта ћу у пропалом царству, па још кад се сјећам како су се већ онда великани међу соб |
| ељом Жигмунда добио, мени припадају, па још и многи други, све у баштину.{S} Не брини се, дакле |
| то да кад већ Мађари Београд имају, па још да им је Голупца, онда је још теже владати у Србији |
| е.</p> <p>— Е мој Грмане, остарио си па још немаш мозга.{S} Што би се убијао?{S} Ја, с моје стр |
| оњаници не могу им приступити, а они са још веће висине халакну напред, бацају међ њи’ кудељна |
| са деспот-Стеваном обвезао, и да му са још дванаест хиљада ујамчи баштину у Браничеву против М |
| .</p> <p>— Знам, био сам о’ђе више пута још као прост калуђер са мојим архимандритом, ту су бил |
| ставе зеца а да га онда скупа изеду кад још што улове; овај други курјак био је лаком на лежеће |
| бро?</p> <p>— Доста, Харалампије, никад још ниси таково што паметно измислио.{S} Остајемо, дакл |
| оста.{S} Па војвода Жарко, па тада млад још кнез Лазар, како се прославио против босанског бана |
| , српских војвода, камо Обилића?{S} Сад још да није бог Бајазиту дао срце благо, зло и наопако |
| ђари владају у Мачви и Београду, па сад још и Голубац да им предамо.{S} Но то бити неће, ја Гол |
| или.{S} Штавише, жао ми је што се и сад још међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја и српски наро |
| аралампије легне и заспи.</p> <p>Ферхад још промишља о судби човека и народа, па и он пређе у п |
| то ћете и главом платити.</p> <p>Ферхад још већма приближи им се и овим закопча:</p> <p>— Вами, |
| ја језди управо на Жигмунда.{S} Жигмунд још неће да иде, пошље из окола своје хусаре да разбију |
| тлије, изроди се крвава гужва и Жигмунд још неће да уступа, хоће да спасе Завишу.{S} Но доцне ј |
| алампије.</p> <p>— Лако је с тим, Ђурађ још не зна да су кнежевићи код мене, недавно још питаше |
| се на њи’ слушало било, можда би се све још <pb n="296" /> спасти могло.{S} Но у тој забуни сва |
| мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још комад земље, па онде да владаш.</p> <pb n="286" /> |
| ти.</p> <p>Оба седе у чадору да се овде још последњи пут ђаконијама, пићем и јестивом заложе.</ |
| Ђурађ мало доцније посете и Русну, где још и калуђера затекну, и о својим стварима својски се |
| еш уз Жигмунда кољено велможа, кад овђе још можеш владар бити.{S} Сад ти Мађари не сметају.{S} |
| е срце јако куцати.{S} Он је био такође још млад човек, па такова слика јако га се косне.{S} А |
| е — рече Новак.</p> <p>— Све се то може још збити, само да бог поживи цара.{S} Он је већ после |
| е зато још омрзла Светислава, она га је још волела, али та њена љубав није више била чиста.{S} |
| о бољи од оца му Мурата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} Доста |
| тврда, она неће хтети за Бајазита да је још једанпут тако богат и силан.</p> <p>Но, је ли имала |
| имају, па још да им је Голупца, онда је још теже владати у Србији нег’ покрај Турака, који, бар |
| Стевана.{S} То је Мати божија, која је још у Солуну била на гласу као чудотворна, а сад бди на |
| Ферхад-паша стигао.</p> <p>У деспота је још она стара одважност, и неће се ничега побојати.{S} |
| очију читао своју несрећу.{S} Љубав је још ту била, али на њој приметна промена о будућности с |
| ] осам дана не може се држати, и сад је још време да ти до шака дође Голубац у твоје руке, вели |
| <p>Сваки отиде на свој конак, и све је још у двору санак боравило.</p> </div> <div type="chapt |
| говића, и остали’ сијасет.{S} Шта ли је још халовити Краљевић Марко коме пара у турској војсци |
| Харалампије попне се на коња, јахати је још као искушеник научио, и отпутује.</p> <milestone un |
| време свашта донети, ал’ засада врло је још млад, па поводљив; срушио би се под садашњим земаљс |
| мени су Турци отели сву баштину, што је још од Душанови’ времена мог бабе било; кнежевићи су мо |
| игмунд са свитом дође.</p> <p>Деспот је још у овом часу господар Београда, и прима краља као де |
| оврсних јуначких песама, а и глас му је још јак.</p> <p>— Ја бих рекао да гуслара послушамо.{S} |
| ђарским рукама олако освојити.{S} Ту је још и деспот Ђурађ, ако и с малом, ал’ језгровитом војс |
| сновитим изражава.{S} Она, истина, није још с тим задобила мисао да би добро било таковог друга |
| у о њем прича као о Новом Брду.{S} Није још усануло деспотово благо.{S} Могао сам и Голубац од |
| два јака човека, покрај њих Харалампије још неколико оружника дода да помогну ако будне до потр |
| лада.{S} Он је био после косовске битке још врло млад левента, приљубио се цар-Лазаревим синови |
| довољан Прибац.</p> <p>— Чекај, ниси ме још преслушао — продужи лукави Харалампије. — Кад кнезо |
| одно.{S} Милева се од своје мале забуне још није опростила била.</p> <p>— Како ти се допада ово |
| елегласно очита предвечерњу молитву пре још нег’ што ће сести, и калуђери га у томе својим глас |
| у белу заставу, вента ради, не би л’ се још Мађари смиловали, не би л’ још рок продужили, но шт |
| влада да морају лећи, и кад легну да се још код њих нађе.</p> <p>Кнежевићи су после вечере задр |
| акама Жигмунда сасвим поверио, а зна се још и то да кад већ Мађари Београд имају, па још да им |
| лин, Јаблановић и млоги други, и сад се још веселе — одговори Пајсије.</p> <p>— Шта, зар Јереми |
| а зачуђен кнез Јован.</p> <p>— Досад се још није о вама реч повела; можда ће насамо што с архим |
| Јеремија грабљив, властољубив, да би се још већма умилио и услужан био, Ђурђу једнако шаље глас |
| ао из шале Јеремија.</p> <p>— И шћео се још с нами дијелити та трта.</p> <p>— Та само да нам је |
| оглију.{S} Овај дође и накратко ћеду се још поразговарати.</p> <p>Оба седе у чадору да се овде |
| ан, опет и они, поред млађи’ који су се још мало смешили, добили су добру <pb n="226" /> вољу.{ |
| ш?</p> <p>— Сад нећу.</p> <p>Тако су се још дуго кошкали и разговарали док не дође време ручку. |
| не може, већ самом Јеремији, ил’ имате још правих делбеника при продаји.</p> <p>— Ту је у деоб |
| о млоге овце изгубити.{S} Но послушајте још последњи мој савет.{S} Ако се мир мало поткрепи, не |
| S} За мене већ надежде нема, ал’ ви сте још млади, па све поправити можете.{S} Но буди ме ко ка |
| одио.</p> <pb n="367" /> <p>— Но шта ће још с нама чинити?{S} Шта нас држе овде?{S} Зашто нас в |
| се, мајко, ништа, ту смо још ми, све ће још добро бити — рече поузданим гласом Ђурађ, којега ре |
| власт над Браничевом и Ресавом, добиће још дванаест хиљада дуката и град Голубац, ’де ће он за |
| вина метоике и смедеревке, а да им пиће још већма срце и душу замагли.{S} Дуго је време кнежеви |
| одама, како да се опаше град, и закључе још једаред, ал’ последњи пут, позвати Јеремију да пред |
| рхад-паша, Реџеп-паша, Јевренос-паша, и још друге паше, све сами диндушмани Срба и свих хришћан |
| ко дође ствар до дивана. — Тако ради, и још како те памет учи.</p> <p>— Хоћу л’ што о сљепим кн |
| ђа Облачина Раде, Дојчетић, Орловићи, и још читав низ дивних јунака.{S} На <pb n="376" /> тужно |
| хиљада дуката, па на то још дванаест, и још дванаест Јаблановићу.</p> <p>Јеремија почине, баци |
| м Грком, који је у лекарији био вешт, и још са поуздана јача два човека Харалампији, ком се нал |
| зао да је лепа земља та Босна и како би још лепша била када би његовом постала заповедио је да |
| би знао куд се ђео, такова трта тко би још о њем бригу водио, кад су толики бољи пропадали.</p |
| .{S} За мене је доцне кајати се, ал’ ви још имате часа.{S} Чувајте народ од женског господарств |
| Два калуђера, један средњег доба, други још младић, тумарају тамо-амо, не би ли каквог познатог |
| ићу у Крушевац то исто пише, а Јеремији још и то дода, а да се учини све што је нужно и да се њ |
| дао би као какав велики дух, жени, који још далеко дотерати може.</p> <p>Петошко на његовом тро |
| Свако себи дере.{S} Но ми смртни, који још живимо и који смо се у госпоштини родили, не можемо |
| Нешто мора бити у ствари.{S} Чујете ли још како се веселе?</p> <p>—- Они се веселе, а ми овде |
| <p>— Да, где су та времена, и ’хоће ли још кадгод настати — упадне Новак. — Опомињем се добро |
| и, очита молитву владика тихо, а остали још тишије реч’ма сљеде.</p> <p>Но тек што се примакну |
| га последњи пут трећи дан Васкрса па ми још и сада његова песма срце цепа — рече Новак.</p> <p> |
| огодбу канда сам уз тебе први, и дај ми још два добра јунака, да се пред Турцима не постиђемо — |
| мене.</p> <pb n="417" /> <p>Тако се они још доникле разговарају узев сваки своју корист преда с |
| се против Турака војевати мора, јер они још нису томе вични као ми, који смо се с њима готово с |
| нек буде.</p> <p>— А ти, Облачино, купи још дјетића за војску.{S} Требаће нам.{S} Турчин како с |
| ша нек иде са оном у Једрене, да сакупи још и друге војске, које су из Караманије већ на путу.{ |
| господар.</p> <p>— Сулејмане!{S} Ти си још моме оцу свагда десна рука био, ал’ овако што памет |
| ом Ђурађ.</p> <p>— Чуј, момче.{S} Ти си још дете прама мени.{S} Онај који има право на штогод, |
| днувши на Ђурђа продужи:</p> <p>— Ти си још младић.{S} Тебе је бог красотом, па сигурно и добро |
| </p> <p>— Но што Ђурађ није паметан, ти још мање што га нијеси пустио у град да му ми о’ђе суди |
| Манимо се тих послова, то је могло бити још кад смо били ђетићи, кад смо силне коње јахали и с |
| им бити.{S} Марко даде одма’ преправити још и српски јестива за госте, а вина је код Марка иона |
| онако остати у граду, а Ферхад ће отићи још и у манастир Богородицу да подели благо, откуп Голу |
| против ђаура.{S} И тај исти новац доћи још у наше руке.{S} А Вукогли-деспот велики је лис, кад |
| а и Мађара.{S} Против Турака, јер Турци још само ту запети могу, а да не буде сав Дунав, дика с |
| арска је војска још млада, половина јој још није била у боју.{S} Мора се навикнути на бој, зато |
| град не падне, нек остане поседнут, док још ордије из Уруменлије стигну, па да ђауре загушимо д |
| паметна лица, рекао би да је јунак, ал још више саветник.{S} На врату му златни ланац посут др |
| ој кнежевићу, није то за вас, треба вам још искушенија, да буднете као ја и отац Харалампије, а |
| {S} Камо Душанова Србија?{S} Остало нам још комадић земље, та браничевска страна са Шумадијом; |
| авио против босанског бана.{S} И ја сам још онда млад био.{S} У Босни сам добио две, близу Рудн |
| мо чекају да дође Ђурађ, па да се с њим још договоре.{S} Највећи приврженици Лазареве породице |
| Турци већ у граду, па би навале с новом још долазећом војском све угушили.{S} Само половина тур |
| /p> <p>Поклисара пред отвореним чадором још држе док султан прослови.</p> <p>— Тко си, робе, је |
| већ мирно почива.{S} Само Марко и Хасан још беседе, док и њи’ санак не превлада.</p> <p>Сутрада |
| памет пала стара времена, кад је Србин још снажан био, кад је имао своје царство?{S} И каква р |
| погазити не може, и покрај Турака да он још другог душмана навуче.{S} Биће време кад ће се све |
| адобио.{S} Међу осталима у очи је падао још отац Леонтије и отац Харалампије, калуђери дечански |
| а пређе у лацманство.{S} Град Смедерево још се гради и градиће се, јошт није готов, ал’ већ се |
| а нису Душанова времена; Србин ће млого још страдати.{S} Ти, као што ми се види, имаш отворен д |
| , колико је крви проливено, а Ново Брдо још не мисли на предају.{S} Зар не има јунака који ће н |
| а, код Новог Пазара; наравно, он је био још дете према мени.{S} Но оставимо прошлу славу на стр |
| е, па ћеду опет на јуриш.{S} Ово је био још последњи јуриш који се могао одбити.{S} Још један, |
| царске крви.{S} С овом се Ђурађ оженио још у оно доба кад је са Стеваном и Мехмедом противу Му |
| у једну собу уведе.</p> <p>Овде се мало још поразговараше, док слуге коњ’ма и пртљагу места нађ |
| имо прошлу славу на страну, и сад имамо још доста српски’ јунака који ће српско име прославити. |
| ти док на нокту загоре.</p> <p>— Морамо још мало почекати, можда ће се деспот још предомислити, |
| један је сасвим био таков као ја, само још млого црњи, тако као Арапин; да сам био сасвим црн, |
| и.{S} Она је то и примјечавала.{S} Само још није чисто знала шта се то мути и плете.{S} Падне ј |
| па бисмо дошли међу две ватре.{S} Само још једну, а језгру.{S} Ако помоћу Угра Турке истиснемо |
| мо.{S} Каралампоглијо, засад ћу ти само још једну рећи, Јеремијин дар употребићу како ваља.</p> |
| — Велики падиша! допусти робу твом само још једну реч прословити.{S} Та красна хурија има, као |
| ђу одмах поручити шта има дати, но само још то, ако би Ђурађ све то исплатио, па заиште кнежеве |
| /p> <p>— Светли султану!{S} Да покушамо још један јуриш, па ако и онда град не падне, нек остан |
| ош шест хиљада коњаника.{S} Ударили смо још коц код Голупца, да га нитко више не извади, то је |
| <p>— Не старај се, мајко, ништа, ту смо још ми, све ће још добро бити — рече поузданим гласом Ђ |
| Тешко ономе јунаку који лудо војује, но још горе младом левенти, који се весели и цвећем кити о |
| рпска војска.{S} Издаше нас Арнаути, но још горе, издаде нас Вук Бранковић.{S} Све је пропало.{ |
| ми је баш драго, одговори патријарх, но још ћемо радоснији бити, ако нам се глас српске победе |
| ињати.{S} И ријечи су ти паметне.{S} Но још не рјече ми какав мир да просим.</p> <p>— Да се сул |
| дође до султановог харема?</p> <p>— Но још таквог би делију Турци требали, та трта, ваљда су г |
| е зна да су кнежевићи код мене, недавно још питаше ме како су тамо у Дечани, а ја му поручим да |
| а десна рука био, ал’ овако што паметно још никад казао ниси.{S} Та овако поред красне ђевојке |
| признаје за владара Србије.</p> <p>— То још не би тако зло било.{S} Но кад се потпишем да се ци |
| ми да дванаест хиљада дуката, па на то још дванаест, и још дванаест Јаблановићу.</p> <p>Јереми |
| ати Београд, ал’ је морао, јер се на то још деспот Стеван потписао.{S} А да није тако било, тко |
| ти, и то помоћу Бранковића, па да уз то још и мало земље задобије.{S} Мурат би хтео да се Срби |
| и богато.</p> <p>Она, истина, није зато још омрзла Светислава, она га је још волела, али та њен |
| ’дегод у војсци, на Косову, а тебе ето још овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и онима не хас |
| одишње педесет хиљада дуката, и кад што још за војску устреба, па покрај тога још шест хиљада к |
| ако нам то није могуће, а оно барем што још имамо, читаво да одржимо.{S} Турчин се осилио, но с |
| смешљиво.</p> <pb n="250" /> <p>Калуђер још није се ни издувао, па са честим запињањем гласа по |
| да нас Харалампије исповједи, то би нас још прије самртног боја ђаволи морали вући у пакао.{S} |
| споту нису веровали.{S} Деспот је данас још савезник мађарски, сутра може бити турски, тако мис |
| отимају, но ако може свако за се, опет још што привући, једно за друго не мари и мртвом задруж |
| ђе.</p> <p>Већ два дана прође, а деспот још не показује намере куд је даље рад одлазити.{S} Рув |
| пет повратити морала, јер док је деспот још са читавом војском ту, а не зна се колика је, и Бео |
| о још мало почекати, можда ће се деспот још предомислити, и обвезност испунити.</p> <p>— Само н |
| же да продере.{S} Јеремија и Јаблановић још се јако одапиру.{S} Јеремија очајно се бије.{S} Зна |
| хасни Београд, кад Срби Смедерево имаду још јачи град нег’ што је Голубац.{S} Њихов Будимград и |
| лно.{S} Навале са новим силама, но буду још жешће узбијени.{S} Сваки држаше да је победа српска |
| ат, без унутрашњих непријатеља, па кажу још да је млад, красан и благ.{S} Ако нам добро жели, н |
| вац је већ у турским рукама; нек добију још Ново Брдо, па су искинули Србије четири стуба.{S} О |
| хитрије к пропасти воде.{S} Напослетку још и ово вам кажем.{S} Мене осуђујте како вам драго, з |
| ет воштани’ свећа запаљене.{S} На столу још стоји велико златом оковано еванђеље, и крст, у ком |
| о као дете христјанин, остале су у њему још српске клице.</p> <p>Ферхад-паша бимбашу деспоту оп |
| ред, неправду не трпи, у деветом кољену још искајавају се гријеси пријеткова.{S} Искајаћу моје |
| стреш, шта, још горе, јер старом Србину још се румени чело, но стари Турчин жут и преживљен, па |
| рађ Кантакузен.{S} У друго доба, кад су још Грци били орлови а не голубови, био би какав Деметр |
| ра?</p> <p>— Код Турака.</p> <p>Тако су још дуго и подробно распиткивали о целој битки, па напо |
| ца седи у дворима деспот-Стевана, то су још Мађари деспоту оставили, да га жеља мине, кад је ра |
| у деспота дуката нема?</p> <p>— Уплешћу још и за те десет хиљада дуката.{S} Јеси л’ задовољан?< |
| њему пријатељи.{S} Ђурађ држи да ти њих још у Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти отреса, и |
| м Турчин.</p> <pb n="441" /> <p>— Можеш још бити пијани дервиш, тима је после све слободно.</p> |
| .</p> <p>— Једно се мора чинити.</p> <p>Још се светују, и Ферхад-паша то изради да Исак-паша ос |
| тко, треба одмах послу прионути.</p> <p>Још је кнежев пртљаг на земљи, и он не тражи стана, већ |
| свој озбиљски разговор закључи.</p> <p>Још су се дуго частили, пили и о разним стварима разгов |
| оварала је и њу и Милеву.{S} Но Милева, јошт врло млада будући, на свашта се дала превијати, па |
| в без престанка проливате, па гле чуда, јошт вас доста има.{S} Колико вас само под турским барј |
| , јошт досад није скрвнила турска рука, јошт није Турчин стао на твоје тле.</p> <p>Деспот и дес |
| p> <p>Јеремија пре нег’ што ће на коња, јошт да се рукују, и шапне му.</p> <p>— Не предаји град |
| ад Смедерево још се гради и градиће се, јошт није готов, ал’ већ се вије застава Србије, цар-Ду |
| тама спустила.{S} Тебе, света обитељи, јошт досад није скрвнила турска рука, јошт није Турчин |
| неће.{S} Јошт ћу све моје силе скупити, јошт се морам, ма у свези с Мађарима, с Турцима мјерити |
| унаштво па не би ради, по свој прилици, јошт једанпут такову једну битку покушати, јербо би им |
| дрешен језик и ваша раскалашност, децо, јошт вас може на зло навести.{S} Седи, оче, и не слушај |
| га укоченим очима, вилице му се тресу, јошт не може да погоди, а лице му се види као одавна му |
| откако се кренуо с Мађарима на Голубац, јошт није био у Београду.{S} Како ће му бити кад се вид |
| рпске владајуће породице <pb n="323" /> јошт већма се Бајазиту подвргне.{S} Милица и Мара све с |
| се и посљедња сила српска утаманила.{S} Јошт код њега има нешто српске силе, а кад би он пао, о |
| аци и коњаници.</p> <p>Жалостан коб.{S} Јошт сат-два да су се Турци задоцнили били, Жигмунд би |
| д никад у јединству осилити се неће.{S} Јошт ћу све моје силе скупити, јошт се морам, ма у свез |
| ни, а ван двора пред капијом гавази.{S} Јошт и то дода да се војводама сабље одузму.</p> <p>Бим |
| ерихон, ког је и он помогао градити.{S} Јошт је Србину наде у Смедерево, да још Србија није про |
| од њи’ Бајазиту већу услугу учинити.{S} Јошт се на Косову, на обалама Ситнице, српске кости виђ |
| што сад изговори’, из дивана знадем.{S} Јошт нешто да ти рекнем.{S} Јучер смо добили глас да се |
| овде плаши, но ја се ништа не бојим.{S} Јошт само да попијем једну, па кад га ухватим, нећу га |
| ила је у борби међу смрћу и животом.{S} Јошт ми је једне жеље, и то је, да се ти, деспоте, потк |
| ен.{S} Њега је војвода Угљеша носио.{S} Јошт ми остаде очин мач од Душана задобивени, њега сам |
| пет нијесам ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прса деспотова Угарску бране.{S} Разумијеш л |
| ји заробљени Срби натраг се враћају.{S} Јошт би’ више добра чинио, да ми остали потурице, који |
| говору, у ободравању, у нади.</p> <p>— Јошт Србија неће пропасти ако сте људи — рече одушевљен |
| држали да добију твоју ћерку.</p> <p>— Јошт би се баш зато јошт већма завадили, они који су пр |
| д патријарха или оца Леонтија?</p> <p>— Јошт нисам досад ништа из њи’ извадити могао.{S} Све се |
| , на њену страну већ раде.{S} Но ја би’ јошт пре свега желио да би се ти одма’ за владаоца српс |
| тка би била јошт крвавија и Турцима би’ јошт знатнију штету били нанели, но шта нам је до туђе |
| си тамо са Исак-пашом мир склапљао’ ал’ јошт не склопио.</p> <p>— Свијетли падишо!{S} Кључи Гол |
| показивали озбиљно лице и смиреност, а јошт мање, кад сврше што им је по дужности, да руке пре |
| игумана, то би био живот, ал’ ту треба јошт који игуман да се промене.</p> <p>У другој мањој т |
| него обични смртни.{S} Љубав је његова јошт код његове Зулејке закопане, и тужан спомен на Зул |
| рев био, познајем га добро од детинства јошт, па је без сумње твом оцу поклоњен.{S} Знаћеш да и |
| слила: богзна каково добро могу од њега јошт дочекати; не једна је већ тако срећном постала чре |
| ду Ситницу, чинило му се као да се вода јошт од јуначке крви црвени, као да се трупови попадали |
| .</p> <p>Дуго је трајао тај разговор за јошт неодморена Леонтија.{S} Но време не сме се губити. |
| ијепу кокош привлачи.{S} Та зрна сам ја јошт сачувао, и ако не могу њиме нахранити, могу јадно |
| ду ту лепршати.{S} Нек се зна да Србија јошт није пропала. </p> <p>Јерина се станила, она је оп |
| ми јошт у битку помешали, битка би била јошт крвавија и Турцима би’ јошт знатнију штету били на |
| , јер земља је преча нег’ други.{S} Има јошт Српкиња за твог Светислава — рекне Стеван.</p> <pb |
| деспот јошт ово не додаде:</p> <p>— Има јошт један врло важан узрок, због којег не могу се у ра |
| и знамо како у Караманији стојимо, буна јошт се није стишала.{S} Ми набрзо не можемо толику вој |
| ешком, која је круновина Њемачке.{S} Па јошт друго, Турци ћеду опсјести Солун и то таквом снаго |
| n="341" /> душманину осветити се.{S} Па јошт где су заробљена хришћанска деца, која се силом ту |
| волеле ни цуре, некмо ли јунаци.{S} Па јошт криваста плећа.{S} Па није ни за калуђера, па ни з |
| л’ деспот је опет земље господар.{S} Па јошт ако деспот и заузме место у прочељу, ал’ што ће са |
| <l>Дивише се јунаштву Новака,</l> <l>Па јошт већма стадоше се борит’.</l> <l>Помјешаше с’ као м |
| а.{S} Њој је пријатељски говор калуђера јошт у почетку на срце пао, па сад не би рада да он за |
| p> <p>Служитељи на удаљеном крају двора јошт су ћеретали и веселили се.{S} Кад је гођ гостију, |
| ти се хоћу.</p> <p>Сад започне Русна са јошт поверителнијим гласом:</p> <p>— Сад морамо мало ст |
| над колико је земаља он господар, и шта јошт неће покорити?{S} Твоја би кћи код њега била прва |
| ријети, и таква сила као што је та ваша јошт Србију сатрти не може, јер познато ми је да је у К |
| риврженике тражила.{S} Патријарха новог јошт није било, јер деспот је хтео владику Ћирила, ал’ |
| амет усвирати.</p> <p>Ет’ тако се чељад јошт веселила.{S} Пјевање, шала, заигравање све се већм |
| Леонтије проникао у његову душу, а сад јошт је радознал како је од Ферхад-паше тај глас добио. |
| /> <p>— Мој отац ми је казао да је сад јошт најбоље у калуђерству; решителност и бистар поглед |
| "subSection" /> <p>Овако жалосне свадбе јошт Србин видео није, сви су гости изгледали као да су |
| вечитост преда.{S} Но, велике ти борбе јошт предстоје, деспоте, и велике жртве положити мораш, |
| буду.{S} Зато најбоље би било међу Србе јошт већи раздор завести.</p> <p>Сулејман, као стари Му |
| ње и намет за зидање Смедерева, и какве јошт има снаге.</p> <p>Рувим му све исприча, да је наме |
| вдиву скупа са својим ујаком.{S} Остаде јошт Ђурађ са ова два младића.{S} Њи’ је Ђурађ амо у на |
| } Можда кога овде ишчекује, јер су овде јошт од времена деспот-Стевана долазили Мађари и Грци н |
| су Радосава будили, и пробудили, донде јошт могу коју прозборити.</p> <p>Ферхад-паша отпасује |
| о било да се Петошко удали, да што луђе јошт не изговори.</p> <p>Петошко, видевши да се удалити |
| бити.{S} Зидајте Смедерево, ту се може јошт нешто спасити.{S} Што су вам азапи и хусари отели, |
| маном?{S} Није ли му отео све, па га је јошт у Ужици тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не би х |
| тиву Србина војевао, но угњетеног га је јошт заштићавао, потпомагао.</p> <p>Наравно да је велик |
| то јошт није баш свршена ствар, цура је јошт врло млада ал’ заручница већ може бити.{S} Комити |
| жан дух показује, али шта помаже кад је јошт млад, па поред сви’ својих мудрих мера не може да |
| о већ ни на што не зидам.{S} Само ми је јошт то једно утеха, што сам каткад у стању Турке уздрж |
| угог мача не потребујем, осим што ми је јошт од оца остао; тај ће ме до гроба служити; па и то |
| ја га је такође радо видела, и којој је јошт жао било што је Мара кнегиња супруга Бранковића по |
| себи опредељен конак имао.{S} Новак је јошт понешто са патријархом насамо говорио, па се и он |
| лашеним народом управљати?{S} Стефан је јошт млад; партаје у народу владају, Вук Бранковић је с |
| > <p>— Е то му не треба замерити, он је јошт врло млад, и отац му је стар и слаб, па као једина |
| но и поверљиво проговорити могао; он је јошт дању приметио више служитељски’ образа који су му |
| е Стеван одма’ за цара извиче.{S} Он је јошт млад, па поред све своје памети, у ово опасно доба |
| о поменутом брину.{S} Вук Бранковић је јошт доста силан јер има војске, а царевићу није ни нај |
| ео згодну прилику промашити.{S} Њему је јошт Влашка сметала, па онда на Мађаре.{S} Скупи силну |
| понизила, ал’ га није сатрла.{S} Ту је јошт Морава, Дрина, Дунав; па и кршне горе ће га зауста |
| јошт језгро, да што будне ако од Србије јошт шта бити може, као негда Призрен, Приштина, Нови П |
| чиног пада истражио и задобио; он ће ме јошт док сам жив послужити.{S} Овај мач који ти сад дај |
| оже.{S} И сад га испитива, да се у томе јошт бољма поткрепи.</p> <pb n="495" /> <p>Отац Радосав |
| отаџбину да види земље и јунаке, да се јошт чему научи и да сваком што може помогне, па онда д |
| ећ све у преправност довела, само да се јошт са Ђурђем бољма договори, првом приликом прогласит |
| можно турској сили противустати, па се јошт за времена натраг повукао.{S} И зашто да му гине т |
| о доба на њи’ ударили, богзна шта би се јошт било стало.{S} Турчин зна да Србина једна косовска |
| о разног разговора већина гостију би се јошт дуже забавила, но царица није хтела <pb n="245" /> |
| Турчина нетакнутим крајевима налази се јошт језгро, да што будне ако од Србије јошт шта бити м |
| иправе за то доносили.{S} Ишчекивали се јошт нови гости.{S} Стари војвода Драгаш од Прокупља им |
| наје он неслогу у властели, па би му се јошт могли подругивати да је потурченик, а овамо бољи ј |
| меру калуђера бранити.</p> <p>Кад су се јошт мало пошалили и понасмејали, калуђер им рекне да ј |
| т.</p> <p>— Та то је све истина, да сте јошт за време незаборављеног султана Илдерим-Бајазита н |
| где је Призрен и Приштина?{S} А шта ће јошт одсада настати?{S} Ионако сте слаби, па се опет на |
| пне на крсту распетија прекрштене, лице јошт и сад показује му благост, канда се благошћу смеши |
| луђера, пуна радости.{S} Јулино је срце јошт и до пол’ сата куцало неким непознатим чувством го |
| адобијем мог шурака Тому Кантакузена, и јошт којег војводу, јер ћу умножити војску, а војска тр |
| ка.</p> <p>— Прошао си много свијета, и јошт нијеси све искусио.{S} Тебе више уговор не веже, ј |
| је велики, покућство испуниће дворе, и јошт ће их већма украсити.{S} Украсе донећеду из Царигр |
| Светог писма Стеван је на поклон дао, и јошт дивно еванђелије, које се метне на прса деспот Сте |
| ав.{S} Завиша је тај прелазак штитио, и јошт Турци не могу да продру, пушкари тако су понамешта |
| рцем, узвишеним осећајем, да је било, и јошт их има, који су за правду и истину страдали, и кој |
| енит.{S} Ево већ близу је пол столеће и јошт Вука држе, спјевају за издајицу.{S} Ја, његов унук |
| сатрвена сматрати могла, ал’ огорчен и јошт крепак српски народ имао је толико снаге да сву ту |
| >Жарко уби једног пашу турског</l> <l>И јошт млоштво Грка и Турака;</l> <l>Гојко уби грчкога во |
| е; да твој отац на помоћ дође, можда би јошт све друкчије испало.</p> <p>— Није се већ победа м |
| би властољубиви великаши кидали, шта би јошт од њега бити могло.{S} Тек што умре Душан, а Вукаш |
| ог султана.{S} Победом опијени и здрави јошт јунаци, радо би напред полазили; рањени желели су |
| > <p>После ови’ речи даде калуђер слуги јошт покоји новац, па се удаље.</p> <p>Сваки отиде на с |
| авно су већ излечене сасвим, но имам ји јошт неколико које ми јошт и сада пакосте.</p> <p>Све ј |
| су за правду и истину страдали, и који јошт страдају, јер у свету увек има страдалника, па се |
| ко братија, и то од најдостојнијих који јошт никад нису били у брашнари.</p> <p>Био је Петров п |
| поред једног старца чаме?{S} Па како ли јошт живе међу собом у кући?{S} Све чангрижу, све једна |
| ве што је народно, а тек дубоко у земљи јошт да остане семе, које тек јак сунчани зрак у клице |
| вечитим пријатељством одазвати, а да ми јошт буду на руци против Црнојевића, који се већ у Зети |
| тит, да се не мога’ посумњати.{S} Па ми јошт и то рјече, кад теби тај глас поручим, да не споми |
| асвим, но имам ји јошт неколико које ми јошт и сада пакосте.</p> <p>Све је то Новак говорио да |
| во дали.{S} Истина, да смо се били и ми јошт у битку помешали, битка би била јошт крвавија и Ту |
| м.</p> <p>— Нека се само шале; могу они јошт зло проћи.{S} Они не верују у привиђења, ал’ ја ве |
| д истих откидао.{S} Спомени га негдашњи јошт онде вежу.{S} Још болно му срце овамо га привлачи. |
| } Како примиш тај новац, деспоте, окупи јошт и друго што имаш и зидај Смедерево.{S} Ја од откуп |
| о, видевши да се удалити мора проговори јошт као за збогом остај.</p> <p>— Е видим да се и ја в |
| гао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт једанпут, добро награђена.{S} Јеси л’ с тим задово |
| хришћанском свету.{S} Тај град ће бити јошт једина котва која држи спас народа.</p> <p>Деспот |
| слободну, и погудивши у својој старости јошт неколико песама, одзива Душанова доба, у једној пе |
| вде тако исто као и код Турака.{S} Реци јошт и то: међу Мусом и Мусломаном, синовима Бајазитови |
| народ, који га је на сабору у Сребрници јошт за живота Стевана за нашљедника деспотства признао |
| други су му саветовали да се почека док јошт помоћ какова из Азије стигне, па онда напред.{S} Б |
| олакша. </p> <p>~ После овог мира, Вук јошт није био сасвим задовољан, бојећи се да га Турци у |
| каурина“ и успевали, овом бар приликом јошт су више докучили, јер су се сами каури српски саје |
| ти војске.{S} Да њега са својом војском јошт не има, Турци би са шаком људи све освојили.{S} Но |
| вртањем, кревељењем, и подмуклим гласом јошт могао у најозбиљнијем часу и осећању у ком се десп |
| де да Србија још није пропала, да Србин јошт није сироче, да има оца и мајку.</p> <p>Ту ћеду се |
| сломи мач Новаков.</l> <l>Тад’ Татарин јошт’ жешће нападе;</l> <l>Крв облила Новакове груди,</ |
| смо у Романији војевали.{S} Онда Турчин јошт није знао где лежи Призрен и Приштина.{S} Да су ми |
| у није ни најмање наклоњен, па би могао јошт већи белај починити.{S} Међу нама нек је изречено |
| о су јошт била места ’де је Србин могао јошт сасвим слободно дисати.{S} У Београду седи деспот |
| да је и самог цара Лазара господарство јошт младо било, и да се већ Вук Бранковић уз владу усп |
| ће ли нас слушати?</p> <p>Овако се дуго јошт разговараше родољубиви старци, и тек доцније, кад |
| ичанственог предела. [Какав је онда био јошт Цариград!{S} Варош је била пуна великих спомена пр |
| вођом за најбољег.{S} Уговор је учинио јошт деспот Стеван са Жигмундом, и ти си тај уговор мор |
| ице мораду се искоријенити.</p> <p>Тако јошт неко доба разговарају се, кад бимбаша уђе, и јави |
| але такове примедбе; и да не би Петошко јошт дубље заишао поред Грмановог простодушија, тражио |
| обезбедио.</p> <p>И све се то догодило јошт пре путовања деспотова са Ђурђем у Дринопољ.</p> < |
| жати.{S} Овако бар Турци знају да имамо јошт језгре около које ће се нова војска купити моћи, п |
| } Мој отац, султан Мурат, желио је само јошт неки комадић српске земље, па му се то дати могло |
| и је бодрост и тишину.{S} О, да ми само јошт ови дани срећно проћу.</p> <p>— Даће бог па ће све |
| моју ријеч, ослони се на ме, начинићемо јошт данас писмено, потписаћеш то и ударићеш твој печат |
| ац скупио је приличну војску, скупићемо јошт више, па ћемо мејдан делити — примети Ђурађ ком се |
| е.{S} Јула куварка која је, као што смо јошт пре споменули, често друштво своје остављала, прим |
| чека одговора.</p> <p>— Тако је.{S} Но јошт христијанство могло би над Агарјанима победу одржа |
| .</p> <p>— На то пристајем.</p> <p>— Но јошт нешто.{S} Ако ја умрем пре тебе, да будеш мојој де |
| ијатељу пријатељ, душману душман.{S} То јошт да дочекам, па да ми се душа смири, а тело земљи у |
| мислив одговара.</p> <p>— Јесам, ал’ то јошт није баш свршена ствар, цура је јошт врло млада ал |
| <p>— Ја би’ рекао, свети оче, да је то јошт прерано да се Стеван одма’ за цара извиче.{S} Он ј |
| асније залогаје у уста турали.{S} Но то јошт није доста.{S} Ја пијем чисту воду, а они старо см |
| оју ћерку.</p> <p>— Јошт би се баш зато јошт већма завадили, они који су празних шака остали, б |
| p>Калуђери дигну горњи поклопац па опет јошт један сребрн, јер је деспотово тело у сребрном зав |
| ок ову прилику пропустити, да им деспот јошт ово не додаде:</p> <p>— Има јошт један врло важан |
| рагаш.{S} Мог покојног оца царска власт јошт је сасвим крепко стојала.{S} Он је имао млого тајн |
| је и Вукашин породицу имао, и то какву јошт.{S} Камо пара Краљевићу Марку, који се морао због |
| велики степен их уздизали.</p> <p>Дођу јошт неки одвећ отмени гости.</p> <p>Дошао је деспот Ст |
| ма их доста.{S} Осим тога деспот колику јошт војску има.{S} Тако ми се види, као да је сваки Ср |
| до би напред полазили; рањени желели су јошт ту остати, док им се ране не излече.</p> <p>Међу Т |
| пезарију и опет заседну.</p> <p>Тако су јошт дуго преповедали о прошлим временима, и време је р |
| изложен.{S} Београд и Смедерево, то су јошт била места ’де је Србин могао јошт сасвим слободно |
| могу.{S} Но ни Турци овом приликом нису јошт тако снажни да могу ногу на Мађарску пребацити, и |
| ом, да за Улрика даш твоју Катарину, ту јошт врло младу кнегињицу, најпре, молим те, рјеци ми ј |
| зара и прешли су Турцима.{S} Било је ту јошт и млоги’ грчки’ великаша, који су хтели под турско |
| моји душмани седе уз њега.{S} Но трпићу јошт мало, ваљда ћу му текар на ум пасти.</p> <p>— О то |
| до челенке.{S} Па ако бог да, посјетићу јошт и може бити моје добре Дубровчане.{S} Испричаћу им |
| убрио да се чинило као да су му на врху јошт два мала носића нарасла.{S} И онда је био најљући. |
| лићем кошка, ... па јој је, кажу, страх јошт какав ће крај имати овај рат.</p> <p>— Да л’ би се |
| несрећи се састаше.</p> <p>Тамерлан их јошт добро обдари; а Бајазита у ропству задржи, да га ј |
| могнемо покрај њих владати, ал’ без њих јошт боље.{S} Но ако Турци запитају, па знаду да су код |
| господар.</p> <p>— Начини си сам, имаш јошт земље, обала.</p> <p>— То и хоћу, о томе се дању-н |
| } Мислио сам у себи: читати знаш, можеш јошт далеко дотерати.{S} Одем у један манастир близу Ск |
| p> <p>— Па и ти, војвода Костреш, можеш јошт до те славе доћи.{S} Колико већ има арнаутски’ и б |
| ми: „Ти, синко ниси за калуђера, ти ћеш јошт до анатеме доћи, но чисти се одавде, да нам не сра |
| <l> Већ потоком почела се лити.</l> <l>Јошт’ се не зна чија је побједа.</l> <l>Но кад стиже кн |
| иких спомена прошастих времена.]</p> <p>Јошт онда није се могао виђети ниједан минарет, ниједна |
| беше; син <pb n="221" /> му Светислав, јоште млад, свагдар је поред оца живео, а својом доброт |
| р ми рече: војска ће се кренут’</l> <l> Јоште данас а и ми са њоме.</l> <l>Цар ће цјелу управља |
| сајуз са Турцима, да им помогну обарати јоште непокорене Влахе.{S} Милица је са неком војском п |
| } Са овако великом силом Турци до данас јоште нису надирали.{S} Има их преко три стотине хиљада |
| <l>Већ се земља крвцом оросила,</l> <l>Јоште мало па јуначка крвца</l> <l> Већ потоком почела |
| Мара дошла да материно стање искуша, да ју, наговори да Вука слуша, па ако лепим речма до тог н |
| , и молила ме је, да гледам какогод, да ју ослободим из овог белаја.{S} Но сад сам ја био госпо |
| јетну корист све је била у стању, па да ју у надежди крепи да ће све добро бити, но гледала је |
| а га не милује, кад и помислити може да ју ко од њега отети може против њене воље.{S} Он би хте |
| ла да Мара није дошла као добро дете да ју искрено теши, него из другог узрока, што је она држа |
| јунак руку му пружи.{S} Стеван хоће да ју пољуби, Марко му не да, он се само рукује.</p> <p>По |
| ном натраг.</p> <p>Русна, приметивши да ју већ царица најбољма не гледа, за свагда се од двора |
| мужевљеву заштити, све јој се виђело да ју умалително гледају.{S} И сама присустност Марина теш |
| сила своју кћер Мару и, да не кажемо да ју је мрзила, уколико ју је тек радо имала, уколико как |
| сказане, јер султан хоће као Туркињу да ју види.</p> <p>Она је данас последњи пут Српкиња!</p> |
| им реч’ма отишла је својој пратњи, која ју је већ на једном удаљеном месту ишчекивала.</p> <pb |
| у њој матицу.{S} Она ништа не ради, па ју опет ’ране, али ју и смакну кад им није више <pb n=" |
| чуну чист.{S} Он је своју реч задао, па ју је и одржао, вредност њену крвљу плативши.</p> <p>У |
| ли би драговољно за њега пошла? запита ју нешто шаљивим гласом Милица.</p> <p>Милева се опет з |
| извини.</p> <p>— А куда море? — запита ју калуђер.</p> <p>— Ја идем мојој сестри Љубици, која |
| оца мора што припадати насљедија, браћа ју не могу из тога искључити.{S} Тако су наредиле њихов |
| по једну жену, две не сме имати, и кад ју већ једанпут има, не може се тако лако од ње, ако му |
| се по дрктајућој усни проспе; ваљда ће ју велика незгода стићи.</p> <pb n="317" /> <p>Тако сму |
| ле Вукашинова пада Србију спасао, па ће ју кадар бити и узвисити — одговори патријарх.</p> <p>— |
| , ушао је у њу демон богатства, који ће ју до крајње несреће дотерати. </p> <p>А зар је Милева |
| ојске, но ако јој се времена да опет ће ју скупити, па ће онда све теже ићи.{S} Познајем добро |
| харем, него и за друго што.{S} Када би ју за харем искао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам то |
| га што бити.{S} Русна дворјанка рада би ју за свог сипа, а царица за Светислава, но цар малте н |
| царицом договарао, а после тога остави ју, закратко, докле се дворски савет искупи.</p> <p>Ота |
| на ништа не ради, па ју опет ’ране, али ју и смакну кад им није више <pb n="374" /> од потребе. |
| прима.{S} Он има доста жалости.{S} Узми ју ти, млади делија, — и буди срећан.{S} На љубећа се с |
| {S} Када би ју за харем искао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам то не допушта.{S} Ни мањи који |
| .{S} Но сад сам ја био господар, па сам ју хтео због показане ми ’ладноће мало намучити.{S} У п |
| дноће мало намучити.{S} У почетку нисам ју ни гледао, а она све око мене лиле-миле, само да јој |
| манин био, но опет, потајно љубопитство ју је мучило.</p> <p>— Па зар је тако добар тај турски |
| ветовао је царици, да то не чини, молио ју је и преклињао.{S} Царица, премда мало већ ражаљена, |
| е, душа дворског живота.{S} Милица, ако ју баш и није волела, опет није се могла испод њеног уп |
| , да не кажемо да ју је мрзила, уколико ју је тек радо имала, уколико какова мати кћер своју са |
| рему султановом налазила, па заборавимо ју мало, да нас не боле срце.</p> </div> <div type="cha |
| лава, богатство јако допадало.{S} Нисмо ју ради опорочавати, јер је она супруга српског цара Ла |
| кова мати кћер своју само зато воле што ју је родила.{S} Мара <pb n="308" /> је спрам матере би |
| сам те питао. — После ови’ речи калуђер ју ухвати за руку, па на све стране погледавши да га ко |
| а најпре није хтела примити, но калуђер ју принуди.</p> <p>— А бога ти, кажи ми право, да ли тв |
| прво придворно лице покрај царице, јер ју је особито уважавао због њене наклоности према Бранк |
| е; једва је к себи доћи могла.{S} Јусуф ју је једнако храбрио и наговарао.{S} Њој је све врило |
| е под чију власт <pb n="410" /> потпада[ју] ил’ турској ил’ српској.{S} Сва та област сад је у |
| су Обилић, Косанчић, Топличанин, девет Југовића, и остали’ сијасет.{S} Шта ли је још халовити |
| .{S} Обилић са својим друговима и девет Југовића, нису им могли из главе изићи.</p> <p>Ђурађ за |
| вањем путнике мучише.</p> <p>— Шта би с Југом — запита Новак.</p> <p>— Погибе са својих девет с |
| рава.{S} Ваљда осећају да су то пољупци Јуде Искариотског.</p> <p>— Збогом, ђецо моја — притвор |
| ке сестра, млада Љубица, књегињу служи; Јула може што више о том знати.</p> <p>— Е добро, мој д |
| ној страни где су се слуге веселиле.{S} Јула куварка која је, као што смо јошт пре споменули, ч |
| шала, заигравање све се већма чуло.{S} Јула, једна од куварица, често је напоље излазила, кад |
| е фина и врло укусна јела потребују.{S} Јула сама изгледала је <pb n="365" /> као каква госпођа |
| ети стисне нешто новаца Јули у шаку.{S} Јула најпре није хтела примити, но калуђер ју принуди.< |
| <p>Кад је отац Харалампије примјетио да Јула заплашено унутра трчи, стао је и очекивао је да ли |
| ку беду проузроковала.{S} Можда је сама Јула њега тражила да му се какогод извини.</p> <p>— А к |
| му видела — рече заплашена и сујеверна Јула.</p> <p>— Ајд’мо, Митре, да хватамо тог ђавола.{S} |
| Јулу куварку. —</p> <p>Она је она иста Јула, која је била у двору цара Лазара као млада девојк |
| сад морам хитати.</p> <p>С отим остави Јула калуђера, пуна радости.{S} Јулино је срце јошт и д |
| нати.</p> <pb n="258" /> <p>На ове речи Јула се застиди.{S} Она је црвеног калуђера за обичног |
| и калуђер — рече мало са незадовољством Јула.</p> <p>— Та мани се ти тога, имам ја другог узрок |
| тумарао</p> <p>— запита га љубопитљиво Јула, без да је на посљедње калуђерско питање пазила.</ |
| <p>— Дакако да имамо — одговори весело Јула.</p> <p>— А бога ти, кажи ми какве су то тајне, је |
| ође — рекне као из шале калуђер.</p> <p>Јула га послужи драговољно.</p> <p>— Би л’ ти, Јуло, от |
| бо је знао која на кога поглед баца.{S} Јули куварки пресело је што се <pb n="246" /> с њим наш |
| а га ко не примјети стисне нешто новаца Јули у шаку.{S} Јула најпре није хтела примити, но калу |
| ки и умиљато, као да није калуђер.{S} И Јули се та његова снисходителност допадне, јер ниже кла |
| о.{S} Никодиме, нек је све у реду, кажи Јули да јела буду добро слана.</p> <p>На то оде калуђер |
| са калуђером поступали.</p> <p>Особито Јули је жао било што се тако из превиђења догодило и да |
| ајну чувати.</p> <p>На ове речи јако се Јулине очи засветле и сујета њена улије јој уверење да |
| остави Јула калуђера, пуна радости.{S} Јулино је срце јошт и до пол’ сата куцало неким непозна |
| то из књегињини’ уста дозната?</p> <p>— Јулке куварке сестра, млада Љубица, књегињу служи; Јула |
| послужи драговољно.</p> <p>— Би л’ ти, Јуло, отишла за манастирску куварку? — рекне Петошко, н |
| гостију.</p> <p>Да, да не заборавимо за Јулу куварку. —</p> <p>Она је она иста Јула, која је би |
| и шетао се тамо-амо.{S} Наишао је и на Јулу куварку, која му је ноћас толику беду проузроковал |
| збори, искрен је друг, и пије вино.{S} Јунак красно пева, а јунацима је свуда слободно вино пи |
| а сам јунак.{S} Камо срећа да сам такав јунак као што ме држите, али само да нисам Краљевић.{S} |
| кукавицу држао био.{S} Па како би таков јунак као Марко тако што поднети могао?{S} А поред тога |
| .</p> <p>Међу Турцима бијаше један млад јунак, из далеке земље, из Персије, именом Хасан.{S} Је |
| својима.{S} Ђурђе је мој душман, ал’ је јунак, и мада га мрзим, право ћу о њему казати, и мрзим |
| гоњи, сува паметна лица, рекао би да је јунак, ал још више саветник.{S} На врату му златни лана |
| жи и послове им поквари.{S} Јеремија је јунак, не да лако града.{S} Јаблановић у граду бодро па |
| ао, показао се био и Јеремија као вођ и јунак.{S} Ђурађ је познавао његову моћ, па се у многим |
| вино пије, тај мора бити честит човек и јунак.{S} Људи смо, оба и млади, нек ти буде од мене ов |
| дно вино пити, јер <pb n="289" /> прави јунак, не опија се да свој закон каља и човеку шкоди.{S |
| закрвављене и страшне, да је тек прави јунак му смео у њи’ погледати.{S} Мекушци су пред њим у |
| а свога некадашњег душманина, као прави јунак руку му пружи.{S} Стеван хоће да ју пољуби, Марко |
| ло.{S} Сад само тражим где ћу као прави јунак погинути, јер видим да за мене живота нема.</p> < |
| ријарх војску благосиљао.{S} Он је први јунак.{S} Он и Ђурађ свима у очи падају.</p> <p>— Но, т |
| да би, као насљедник Вукашинов и велики јунак, кадар био у владалачком чину свој народ ма проти |
| це ће ми растити.</p> <p>— Велиш да сам јунак.{S} Камо срећа да сам такав јунак као што ме држи |
| старе сарматске властеле, доиста диван јунак.{S} Канда је од стене исечен, сав састав орјашки, |
| више нег’ сама реч.</p> <p>И јест диван јунак Ђурађ Кантакузен.{S} У друго доба, кад су још Грц |
| ење дође му пред шатор Хасан.{S} Красан јунак.{S} Турбан зелен дичио му је главу и блед, изража |
| ив Турака показао се не само као обичан јунак, него као искусан војвода.{S} Кад су <pb n="271" |
| да му се ништ’ стати неће, да дође као јунак свом негдашњем пријатељу; ако се не погоде, пусти |
| бранити се.{S} А и сам Јеремија је био јунак, па и Јаблановић.</p> <p>Кад је све спремно, Јере |
| се турској заштити.</p> <p>Марко је био јунак да му се пара није могло наћи; а и род је свој си |
| ли сте за Јеремију војводу, диван је то јунак, сад је у граду опасан од мађарске и деспотове во |
| вић, стјеновит, па вишим духом задахнут јунак, види му се то из мушка лица, горостасја.{S} На п |
| — Његово витештво биће слављено од сви’ јунака — рече војвода Облачина Раде.</p> <p>Тако по’дек |
| а страну, и сад имамо још доста српски’ јунака који ће српско име прославити.</p> <p>После ових |
| <p>Два младића, по саставу телесном два јунака, два брата, која су се у диби и кадифи родила, к |
| ти га нису хтели, јер су требали такова јунака код себе кога цео народ уважава, па и свима приб |
| ач не узима се натраг; штавише, није за јунака ни од среће таковим мачем се опасивати, зато учи |
| и се, тог у њега нема.{S} Бије издалека јунака, пробија и штит и панцир.{S} Краљ Жигмунд донео |
| још не мисли на предају.{S} Зар не има јунака који ће на првој кући забости алај-барјак.{S} За |
| ам уз тебе први, и дај ми још два добра јунака, да се пред Турцима не постиђемо — рече Хараламп |
| <p>— Мој отац би тебе као најславнијег јунака дочекао и уверен сам да те глава поред њега забо |
| звесели.{S} Хасан је Марка као најбољег јунака управо побратимски љубио.</p> <p>Хасан је остави |
| {S} Аферим, деспот, што доведе оваковог јунака, таман као да је Краљевића Марка рођени брат.{S} |
| војим песмама, дижући га као свог првог јунака до неба.{S} Ако му је корак погрешан био, он га |
| м, казаћу да сам видео највећег српског јунака.{S} Твој јуначки изглед свагда ће ми пред очима |
| амбурице, поред песме каквог заљубљеног јунака.</p> <p>У овој башти царица Милица са својом мла |
| бом, и сам војвода Кајица, тај бисер од јунака, ког долама увек од драгог камења трепти, црнино |
| пламен издише, и ржећ загризују доламе јунака, а боја нема.{S} То вели Кајица војвода.</p> <p> |
| оружје, сабље српских краљева, царева и јунака.</p> <p>У црној дворани на среди је велики округ |
| друкчије изгледали.{S} Камо сад такови јунака?{S} Онда нисмо питали колико има душмана, но сам |
| м нешто прозборити жели, примиће те као јунака.{S} Ево ти писма.</p> <p>Јеремија прима писмо, п |
| одољети не може, већ са својих неколико јунака, дивних Пољака, грухне међ хатлије као у јато, ј |
| иће.{S} Но баш то је зло што има толико јунака, па се због тога баш толико цјене, да се сваки ј |
| , коњи заплашени растрзају се од својих јунака, измешају се без реда, страшан притисак, по наго |
| њега и за њим војводе.{S} Ох, да дивних јунака!{S} Какав је Ђурађ Бранковић, стјеновит, па виши |
| четић, Орловићи, и још читав низ дивних јунака.{S} На <pb n="376" /> тужно појање сви сузе роне |
| тства, чести и поштења.{S} Потомци оних јунака, који су стреле на Солун бацали, прослављени пре |
| е, имам ја и добрих саветника, и добрих јунака, ал’ он онде више може за нас радити, убавешћује |
| ’ силне и горостасне, ма већ и не младе јунаке.{S} Јунаци сиђу с коња. — Уђу у трапезарију, Фер |
| /> <p>Хасану је мило било видети српске јунаке.{S} Када [је] виђео Змај-Облачића, падне му Марк |
| к.{S} И српске <pb n="273" /> попадавше јунаке Турци на истом пољу закопати даду.{S} Прост војн |
| сан је оставио отаџбину да види земље и јунаке, да се јошт чему научи и да сваком што може помо |
| ставићеду им се прилике, где се ђаво са јунаком, издајство са поштењем бори, и како ће ђаво да |
| еводом Жарком</l> <l>И Богданом Љутицом јунаком</l> <l>Управљати љуте коњанике. —</l> <l>То изр |
| еснат образ, рече:</p> <p>— Тешко ономе јунаку који лудо војује, но још горе младом левенти, ко |
| бодно натраг, он неће шкодити негдашњем јунаку код Искре, и пропустиће јогунастог властелина Је |
| ске, фратори су то изумели, и не једном јунаку стегне се срце кад види то ново оружје.</p> <p>Д |
| .{S} Прашта се са Јерином и децом.{S} У јунаку срце се стеже, а сузне очи показују му бољу душе |
| е у руке деспотски скиптар предао, кану јунаку суза на прса, жалост му стегне душу и срце, шири |
| же, а за њим војводе.</p> <p>— Војводе, јунаци, ви стубови Србије!{S} Познато вам је како српск |
| с мора разорити.</p> <p>— Зато војводе, јунаци моји, будите сложни међу собом, будите са мном с |
| Пољака, грухне међ хатлије као у јато, јунаци га заклањају с бока и с леђи својим сабљама и бу |
| оростасне, ма већ и не младе јунаке.{S} Јунаци сиђу с коња. — Уђу у трапезарију, Ферхад-паша ру |
| главу, били сте млади, као и ја, негда јунаци а сад издајице, а ти Харалампије, ти си био увје |
| иш како су прошли.{S} Какви су то његда јунаци били, па су свој род, рођену земљу издали Турчин |
| епријатеља пођеш.{S} Требају нам и овде јунаци да створе нову преправну војску ако цару устреба |
| /p> <p>— Но аферим Срби, и јест’ да сте јунаци.{S} Нема рата, нема битке, ’де вас нема; крв без |
| Добродошли, бани и властели, војводе и јунаци!{S} Бог вам дао сваку срећу и довољство — поздра |
| ли су се Стеванови војници, а левенте и јунаци играли су се јуначке игре.{S} Не једаред су се о |
| жно изгледа, богзна хоће ли када такови јунаци у ту светињу ногом ступити.</p> <p>После цркве с |
| ку га натраг.</p> <p>Завиша је са своји јунаци дивно скончао, труп на трупу, гомила на гомилама |
| знао, нису га волеле ни цуре, некмо ли јунаци.{S} Па јошт криваста плећа.{S} Па није ни за кал |
| ја од Балше.</p> <p>— А који су најбољи јунаци?{S} Да ли их код нас има подоста?</p> <p>— Тога |
| а напослетку, видећи да уморни и рањени јунаци отпочинути морају, дигну се да отиду.{S} Патрија |
| о с’ чује.</l> <l>Земља тутњи под силни јунаци,</l> <l>И њи’овим коњ’ма халовитим.</l> <l>Већ с |
| душе.</p> <p>Пију војводе, као некадањи јунаци, Харалампије као калуђер ком не да мантија да се |
| е грехе Јеремија и Јаблановић, негдашњи јунаци од Искра, после издајице.</p> <p>А тако је и Хар |
| ни калуђери.</p> <p>Да си видио како ти јунаци, који су секли, ломили Татаре, Турке, како сузе |
| војску, а војска треба вође, силни наши јунаци изгибоше а без вођа не може се никуд.{S} Тому по |
| да прокопшу“.{S} И доиста, такви су то јунаци били, да им од садашњег нараштаја ко, који по ва |
| ам Цариград страх је обузео;</l> <l>Јер јунаци, српски коњаници,</l> <l>Отиснули Грке од Марице |
| лтана.{S} Победом опијени и здрави јошт јунаци, радо би напред полазили; рањени желели су јошт |
| г, и пије вино.{S} Јунак красно пева, а јунацима је свуда слободно вино пити, јер <pb n="289" / |
| љав, био је међу делијским дечацима, ма јунацима, руглу изметнут.{S} Није могао с њима клипка в |
| јуначини војводи Облачину-Ради, и свима јунацима, који за свој род гину.</p> <p>Тако наздравља |
| се успоредимо сад са икаквом господом и јунацима, ми невољни слепци?{S} Ми тражимо себи равне.{ |
| у тихој појци ветрић ћаирка над мртвим јунацима, и јутарња роса беше им последњи самртан пољуб |
| јновић у шестнаестој години са старијим јунацима су се мерили.{S} А што се тиче лебдења, и мој |
| мен’ пјесма, а од бога здравље,</l> <l>Јунацима, који славу хране“.</l> </quote> <p>После ове |
| S} Марко је живио у оном добу где се на јуначан карактер врло млого давало.{S} Он, као син Вука |
| начки мејдани у играма дјелити. ’Вам ће јуначан детић Бановић Секула, Сибињанин Јанко, грчка и |
| део.</p> <p>— Бог ти добро дао, незнани јуначе — одговори Марко, оштар поглед бацајући на јунач |
| тица Богдан,</l> <l>И кнез Лазар, млада јуначина.</l> <l>Једна пола узе пут Солуна,</l> <l>Друг |
| рло искусан војвода, а Милош је страшна јуначина; под добром управом, кад један од другог не за |
| е зна у женским забавама, а Војновић је јуначина ком је забава тек коњ, мач и копље, па прежест |
| ја, и можда и мој отац, том краљевском јуначини поклонио.</p> <p>— Ако је до крви, та иста Нем |
| и.{S} У здравље теби, деспоте, и дивном јуначини војводи Облачину-Ради, и свима јунацима, који |
| ља крвцом оросила,</l> <l>Јоште мало па јуначка крвца</l> <l> Већ потоком почела се лити.</l> < |
| лин, лежали су у једној раки, јер ји је јуначка судба у слави једнакима учинила.</p> <p>Бајазит |
| аља прошао, у сто бојева блистала му се јуначка сабља, прешао је тамнице, но не паде му тако те |
| коме јунаштву,</l> <l>Грци бране с’, но јуначка срећа</l> <l>Вјерна оста српскоме оружју,</l> < |
| Истина, млого зависи од <pb n="359" /> јуначке среће, али сигурно на коцку за несигурно метати |
| колина зуји од гусала као рој пчела.{S} Јуначке песме крепе дух народа, да не клоне.</p> <p>У т |
| копани, да се мицати не може; волио би’ јуначке смрти, нег’ ’вака живота.{S} Тко зна како ћемо |
| лије су биле простране да су се по њима јуначке игре, шаљиви мејдани, проводити могли.{S} Испод |
| цу, чинило му се као да се вода јошт од јуначке крви црвени, као да се трупови попадалих војник |
| су се одмарала; ту се проводише српске јуначке шале, ту се каткад и по ’декоја господска свадб |
| њим се дигне Новак:</p> <p>— За здравље јуначке српске војске, која се сада на Косову против Ту |
| рашени зидови одјек су давали некадашње јуначке српске веселости.{S} Авлије су биле простране д |
| } Још се у пернатости познају некадашње јуначке клице.{S} Држим да ти је, деспоте, веран слуга, |
| ојници, а левенте и јунаци играли су се јуначке игре.{S} Не једаред су се овде копља ломила, бу |
| еде се.</p> <p>Красно је било видети те јуначке слике.</p> <p>Краљ достојанствен, отворена лица |
| е се нико сетио, а нашто кад би гусле и јуначке славне песме тек срамоту увеличавале.</p> <p>Не |
| брани очино и своје право, и цео би га јуначки свет зато за кукавицу држао био.{S} Па како би |
| причаћу им како се њихови синови, браћа јуначки владали у Новом Брду.{S} Преповиједаћу им како |
| а, и Дарданели не једанпут су јечали од јуначки песама српски’ војника и морнара, једном речи, |
| ву Краљевића Марка, Милош Обилић погибе јуначки, вечна му памет, освети српски народ, ал’ мој о |
| грухну.{S} Напада се силовито, брани се јуначки.{S} Ту стиже и кнез Завиша, главом је све надма |
| здованом увис бацати.</p> <p>Ту ћеду се јуначки мејдани у играма дјелити. ’Вам ће јуначан детић |
| сасвим друкчије.{S} Јеси л’ видео овај јуначки народ на бојном пољу?{S} Шта би се са оваким ју |
| видео највећег српског јунака.{S} Твој јуначки изглед свагда ће ми пред очима лебдити, и када |
| {S} Ти удовац ја се у те угледа, у твој јуначки створ, каквог сада у Грка нема.{S} Ти ме запрос |
| глатко, девојачки умиљато, мекушно — но јуначки лепо, оштро и велики дух <pb n="272" /> показуј |
| јако бране град.{S} Сви се боре очајно јуначки, јер бране себе, своју чељад, своје благо.{S} У |
| добро дао, Грмане.{S} Дед’ испјевај што јуначки онако као што умеш.{S} Но, напиј се мало да ти |
| срцу било му је насљедно.{S} У оружју и јуначким играма био је искусан.{S} У косовској битки је |
| на бојном пољу?{S} Шта би се са оваким јуначким народом досад учинило било, да је саједињен би |
| Душановог двора у Призрену, ’де су се у јуначким играма огледали Грци и Латини, Срби и Мађари, |
| двор примљен био.{S} Он зна разноврсних јуначких песама, а и глас му је још јак.</p> <p>— Ја би |
| иће.</p> <p>И кнежевићи, мада су сљепи, јуначко им је срце и силна снага у мишицама, би скотско |
| ране“.</l> </quote> <p>После ове пјесме јуначко чувство обузме цело друштво.{S} Новаку се суза |
| ом осећа.{S} Бранковић снажног састава, јуначког но мало одвећ упорног и гордог изгледа, тако и |
| дговори Марко, оштар поглед бацајући на јуначког изгледа младића.</p> <p>— Ја сам Ђурађ, син Ву |
| очима тражи, сва су ђеца српског рода и јуначког изгледа, па се разазнати не може.{S} Бадава да |
| > <p>Но ако је Марко био тако чудновато јуначког изгледа, и Ђурађ је за његове године величаств |
| Раде мери Завишу, а Завиша удивио се о јуначкој слици Облачине.{S} Да су непријатељи, њихов ме |
| S} Кад ни ту не можете, како ћете се на јуначком мејдану дјелити.{S} Но кад сами нијесте кадри, |
| ’ма сунце јарко,</l> <l>Зашто зађе роду јуначкоме...?</l> <l>Ђе је твоја мишца силовита</l> <l> |
| од нас проси,</l> <l>Милост свјечи роду јуначкоме</l> <l>До милости, дост’ славе стекосмо“.</l> |
| а рат склоњена.{S} Они се јако уздају у јуначку срећу, и досадашње деспотове речи не би налазил |
| злато дичи,</l> <l>Кад се боре за славу јуначку.</l> <l>Жив остао спомен силног цара,</l> <l>До |
| лице, црна коса, у дубљини ока видиш му јуначку душу која тек за бој живи. ’Де се мејдан дели, |
| екао би да је ритар.{S} Деспот царска и јуначна изгледа.{S} Да није деспот, рекао би да је само |
| Завиша, кнез од Грабове, из Пољске, од јуначне лозе старе сарматске властеле, доиста диван јун |
| као змије љуте</l> <l>Нагрнуше на Србље јуначне</l> <l>Да им отму добијено благо.</l> <pb n="23 |
| чобани.{S} Обилић је убио Мурата, дивно јуначно је, ал’ вођ треба да је код своје војске, а да |
| штењем бори, и како ће ђаво да побједи, јунаштва венац да увене.</p> </div> <div type="chapter" |
| евићу.{S} Мач твој биће ми аманет твога јунаштва.{S} Проклет био, ако се не будем по твојим реч |
| његове младе године има млого разума и јунаштва у себи.{S} Што се даље његове саме личности ти |
| који је покровитељ био чисте заслуге и јунаштва.</p> <p>Милица је била наклоњенија Обилићу.</p |
| лаго оном коме бог не да млого памети и јунаштва.</p> <p>На то се мало сви најсмејаше; особито |
| } Он је војвода, неће оскврнути светињу јунаштва, задату ријеч, на коње дванајст катана, Облачи |
| е черте Маркове у себе вуче ново и ново јунаштво.{S} И диван јесте Марко.{S} Турци диве се њего |
| ико година стар, па је већ свуда велико јунаштво показивао, и веће војено одељење управљао.{S} |
| рдоглави јер су на Косову видели српско јунаштво па не би ради, по свој прилици, јошт једанпут |
| блачина Раде показаће ненадмашно српско јунаштво, показаће да у Срба још није угинула лоза Краљ |
| {S} Наше војводе више су давале на само јунаштво, нег’ на прилике бојног поља.{S} И Вук би са с |
| у паклу неће да је лош.{S} То је старо јунаштво, којим је негда са деспотом код Искре главе ту |
| а му ни само признато <pb n="342" /> му јунаштво праву радост не задаје.{S} Све га нешто боле, |
| у владар, с таквом мудрошћу, искуством, јунаштвом, не би Турци дуго боравили у Једрени.{S} Тако |
| и њени синци приону да је спасу, својим јунаштвом и поштењем.</p> <p>Но Србија је већ покидана. |
| корак погрешан био, он га је са својим јунаштвом, љубављу према своме народу исправио.{S} Но М |
| о слава свог народа, коју је рад својим јунаштвом заслужити.{S} Он паметно збори, искрен је дру |
| ког мора,</l> <l>Свјет се диви српскоме јунаштву,</l> <l>Грци бране с’, но јуначка срећа</l> <l |
| виде војске обадвије,</l> <l>Дивише се јунаштву Новака,</l> <l>Па јошт већма стадоше се борит’ |
| н јесте Марко.{S} Турци диве се његовом јунаштву, и веле, да ако икога, то доиста Краљевића Мар |
| и кнезови, Стеван и Ђурађ, надмећу се у јунаштву.{S} Краљевић, починивши чудеса својом храброшћ |
| ad>I</head> <p>Године 1389-те петнајсти јуни био је страшан дан за српски народ.</p> <p>Цар Лаз |
| .{S} Кад је појао на бденију „<title>От јуности мојеја</title>”, и сами калуђери морали се смеш |
| смех свој задавити је морао, јер то „от јуности“ нешто претерано таласајући и веселим тоном је |
| н брод, мађарски бродови одозго низводу јуре на турске бродове, који се нузводу тим заносе, но |
| ледати.</p> <p>Млади Стеван царевић, од јурења ослабљен и блед, ишао је напред, за њим млади Ја |
| ће допратити Јерину.</p> <p>И као вијор јури Кајица са катанама до Београда.</p> <p>Кајици се о |
| а би онда било?</p> <p>— Шта би било? — Јурио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не би’ захуктао, ка |
| <p>Розгоњија уређује гомиле војника за јуриш.</p> <p>У исти мах дође слуга и јави да је ту ула |
| ановић нема Крушевца.{S} Турци су га на јуриш отели, отерали су га са баштине, и сад је гост и |
| е јуриша дочекати индат, па тек онда на јуриш.{S} Тако мисли твој верни слуга.</p> <p>— А шта ћ |
| и му је се да ћеду Мађари узети град на јуриш пре нег’ што Турци стигну, а побојао се да Јереми |
| иће красан град у трокуту, јак да се на јуриш узети не може.{S} Ту ћеду бити јаки бедеми, споре |
| зела је Жигмунда кад Мађари крокнуше на јуриш, а каква боља кад се Турци појавише.{S} И то поја |
| рије задобијем нег’ што би га Маџари на јуриш узели.{S} Да су Маџари Голубац на јуриш узели бил |
| благо.{S} Узмеду ли Турци Ново Брдо на јуриш, сви ћеду бити исјечени ил’ у робље одведени.{S} |
| аве, мада им откудгод индат дође, но на јуриш, ја ћу први напред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу на |
| ало саберу, и поткрепе, па ћеду опет на јуриш.{S} Ово је био још последњи јуриш који се могао о |
| и, спаса ту не има, Мађари ћеду опет на јуриш, да нам тренутка не даду, да нас тако уморене сат |
| ођи одмах са Турцима док Мађари нису на јуриш град отели, па ће све бити доцне.</p> <p>— Е, ниј |
| јуриш узели.{S} Да су Маџари Голубац на јуриш узели били, по Србију не би ништ’ добро било.{S} |
| а ни Јаблановић не уздају се одбити нов јуриш, већ се као за смрт преправљају.</p> <p>Отпочину, |
| ј већ раскиданој кули седе, очекују нов јуриш и крепе се пићем.</p> <p>Лошонција већ не пуца на |
| боље би било ништ’ не дати, нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, па онда на Голубац, да отиснемо Маџ |
| зоглија хаметом потукли.{S} Ето и задњи јуриш нам одбише.{S} Шта мислиш, Исак-пашо, може л’ се |
| ет на јуриш.{S} Ово је био још последњи јуриш који се могао одбити.{S} Још један, пак Јеремија |
| ал’ како престану сљеди нападај, и тај јуриш биће и последњи, и Голубац ће пасти у руке Мађара |
| ветли султану!{S} Да покушамо још један јуриш, па ако и онда град не падне, нек остане поседнут |
| сти — рече Јакуп-паша.</p> <p>— Ал’ ако јуриш сузбију, војска ће ослабити, па с њом не можемо п |
| удити не могу.{S} Хатлије сад преокрену јуриш на пушкаре.{S} Искусни стари војници не пуцају пр |
| .{S} Руше се и бедеми.</p> <p>Розгоњија јуриша, ал’ још не може да продере.{S} Јеремија и Јабла |
| {S} Војника мало и све то већ уморно од јуриша и неспавања.</p> <p>Мађари се ноћу скупљају, пре |
| олубац падне.</p> <p>Мађари одустану од јуриша да се мало саберу, и поткрепе, па ћеду опет на ј |
| и дивни оклопници на Тамерланове Татаре јуриша.{S} Ту виси на једној страни разно оружје, сабље |
| ако ти мислиш Ферхад-пашо?</p> <p>— Пре јуриша дочекати индат, па тек онда на јуриш.{S} Тако ми |
| ори диван.</p> <p>— Ето ђаури колико су јуриша одбили, колико је крви проливено, а Ново Брдо јо |
| е, у бедемима такови провали да се лако јуришати може, војници стубачки стоје спремни.</p> <p>Р |
| > <p>— Не треба индат чекати, већ одмах јуришати.</p> <p>С почетка су били ђаури спремни, одмор |
| негли предати града.</p> <p>Турци дивље јурише, већ су на кулама, а деспотови војници, па Дубро |
| премни, одморни, сад су збуњени, многим јуришима уморени, неиспавани, не дајмо им оком тренути, |
| ом силом, сватко верује да наступајућем јуришу Јеремија одољети не може.</p> <p>Ни сам Јеремија |
| да знак, а војска већ је у бојном реду, јурне на провале бедема.{S} Сам Жигмунд главом је ту, Р |
| ина што је дошла, и сад са свију страна јурне на Мађаре, са пешаци и коњаници.</p> <p>Жалостан |
| ије слепимично, десницу сабљом над очи, јурну у дивље збуњене, који се доле тискају како се сам |
| гласа о покољу у Београд.{S} Сад Турци јурну на манастир, да га заштите, ал’ острвљени азапи п |
| овар.{S} Већ се види како хатлије силно јурнуше међу стрелце и пушкаре.{S} Покољ ужасан.{S} Јат |
| гновење; једва је к себи доћи могла.{S} Јусуф ју је једнако храбрио и наговарао.{S} Њој је све |
| би, можда, и до ње лако доћи могао.{S} Јусуф је <pb n="293" /> био, што но кажу, стари мачак, |
| днети, да је твоја кћи његова? — запита Јусуф.</p> <p>— Можеш — одговори Милица — само мало ми |
| го не тражи — рече Јусуф, па одма’ даде Јусуф преда се благо донешено изнети.{S} Милица се јако |
| >Наскоро се у двору о том шушкало да је Јусуф био да проси Милеву за Бајазита.{S} Дође то до уш |
| акова војска; ил’ сватови?</p> <p>То је Јусуф, који ће Милеву да проси.</p> <p>Јусуф је са вели |
| ит изрекао, а већ се све спремило да се Јусуф кренути може.</p> <p>Сад већ Бајазит мира нема до |
| а се код царице ради; да видимо, шта ће Јусуф просиоц испословати.</p> </div> <div type="chapte |
| ебе осим ње ништа друго не тражи — рече Јусуф, па одма’ даде Јусуф преда се благо донешено изне |
| већ Бајазит мира нема док не види је ли Јусуф што свршио.</p> <pb n="295" /> <p>Наскоро Јусуф с |
| твоје пријатељство задобити — одговори Јусуф.</p> <p>Милева није се могла начудити красоти ску |
| овести.{S} Ја ћу све учинити — одговори Јусуф.</p> <p>— Јусуфе!{S} Понећеш собом толико блага, |
| опет турски посланик дође, и то главом Јусуф.</p> <p>Он је са великом свитом дошао да Милеву п |
| о свршио.</p> <pb n="295" /> <p>Наскоро Јусуф се на пут крене са силним богатством да проси Мил |
| Јусуф, који ће Милеву да проси.</p> <p>Јусуф је са великом свитом овамо стигао, са благом небр |
| и.{S} Један се од другог стидио.</p> <p>Јусуф је једва чекао да буде свему што пре крај.</p> <p |
| и, а мало испунити.</p> <p>— Де говори, Јусуфе, шта си онде видео, какову породицу има та Милиц |
| — Евала, то је добро, то је неисказано, Јусуфе!{S} Врати се одма’ у Крушевац и реци Милици тако |
| све учинити — одговори Јусуф.</p> <p>— Јусуфе!{S} Понећеш собом толико блага, колико ђаури ник |
| ред Србином показати.{S} Она је по вољи Јусуфовој само међу женскима се бавила.</p> <p>Милева ј |
| ивустати.</p> <p>Милица се на страну са Јусуфом повуче, а Милеву остави да се међу тим благом н |
| да се међу тим благом наслађава.</p> <p>Јусуфу Милица обрече да ће дати Милеву, али најпре мора |
| ци ветрић ћаирка над мртвим јунацима, и јутарња роса беше им последњи самртан пољубац од живе п |
| о, свети оче? рекне Новак после обичног јутарњег поздрава.</p> <p>— Ја сам за једно два сата по |
| калуђерске хаљине, па му каже да ће на јутрење рано доћи да га причести.</p> <p>Радосав оде и |
| осјетио патријарха у намери да се поред јутрењег залогаја с њим мало поразговара.</p> <p>Патриј |
| у готовости био, јер је већ онда своју јутрењу молитву са својим калуђер’ма свршио.</p> <p>— К |
| еш што год хоћеш чинити, ал’ старије је јутро од вечера, боље сад и с мањим задовољити се, нег’ |
| е тај твој падиша?</p> <p>— Млад је као јутро, красан је као цвет, од Орхановог је рода па је с |
| еш одавде маћи кад хоћеш, могу те једно јутро пренети пријеко Саве па у Будим, но гледај зидај |
| S} Но шта ће бити с децом.</p> <p>Једно јутро дође у Дечане један улак.{S} Он је неке налоге до |
| деца, која се силом турче?</p> <p>Једно јутро дођу у Дринопољ млоги страни, и то понајвише да с |
| јер цео дан нисмо ништа окусили.{S} Од јуче, како је изгубљена битка, једнако јездимо; већ смо |
| знадем.{S} Јошт нешто да ти рекнем.{S} Јучер смо добили глас да се буна у Караманији стишава, |
| е остало у најбољем реду.{S} Ми смо тек јучер амо стигли.{S} Но од тог доба нисмо ништа чули, ш |
| не признаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему је Стеван деспот за живота свог потписао |
| чити није хтео, тај је морао гинути ил’ к деспоту бегати.{S} Тако част једна, језгра Душановог |
| дну плећку нешто криву, јер му се глава к десном рамену јако клонила.{S} Коса му је била риђа, |
| аче другима у очи пало.{S} Овако кад га к себи дозива, изгледа канда се с њим даље разговара о |
| p>Кад га је деспот примјетио, дозове га к себи близу, и слабим гласом пред околостојећим војвод |
| а ћемо се ил’ овде састајати, или ћу ја к вами.</p> <p>— Е сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ се скупи с |
| ство јако допало.{S} Роди се у њој жеља к таковом богатству.{S} Кад је дознала да се ти поклони |
| оље и љубави? — Видићемо.</p> <p>Царица к себи дозове Милеву.{S} Мати не усхте одма’ с бојом на |
| а отпор дати не може, но мора се натраг к Босни повући, да спасе што се спасти може и да нову в |
| онако је султан мрзио деспота; сад, кад к њему пређе и Ђурађ, усугуби се јарост, и Турчин намер |
| д испије, тако исто и остали.{S} Ферхад к наздравици прича.</p> <p>— Јадно је било моје ђетинст |
| tion" /> <p>После косовског удара народ к себи дошавши само је једног честитог поглавара требао |
| ера.{S} Дође глас до Тамерлана, он даде к себи довести калуђере, који су пред Милевом морали пр |
| ом девојком овуд се шета, па одавде иде к царици.</p> <p>— А где је Светислав?</p> <p>— Он је н |
| отишао је у манастир, па тек је оданде к Русни често одлазио, и с њом нове замке плео.</p> <p> |
| но слабим успехом.</p> <p>Патријарх оде к царици, да од ње саме чује шта је у ствари.{S} Царица |
| рса, и дубоко поклони се.{S} Краљ пређе к њему, шири руке, и на оба образа да му пољубац, на шт |
| ошко — одговори Ферхад, па уставши пође к деспоту говорећи:</p> <p>— Дај да ти пољубим десницу; |
| еонтија и цео у црно увијен, пође ближе к том жагору, не би ли наишао на каквог слугу ил’ слушк |
| жели, онемила је за магновење; једва је к себи доћи могла.{S} Јусуф ју је једнако храбрио и наг |
| ада.</p> <p>Калуђер са Митром помало је к своме конаку ишао и искушавао је Митра не би ли што о |
| господарства јер женске страсти хитрије к пропасти воде.{S} Напослетку још и ово вам кажем.{S} |
| исли војвода Јеремија, хоће л’ он после к нама у Турке ил’ да онде остане.</p> <p>— Он би дошао |
| аде јој баштине, ал’ цар Лазар узеде ме к себи, пошље ме као дијете у Хилендар да књиге научим, |
| умирајућих рањеника.{S} Лошонци продире к својима.{S} Ту је на једном броду и Цецилија, красна |
| дна, језгра Душановог народа, повуче се к Морави и Дунаву ближе.{S} Београд сад постане српским |
| него шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к мени повратио, па да ми будеш десна рука?</p> <p>— Ни |
| није хтео код мене остати, но упутио се к цару на Косово — рече Драгаш.</p> <p>Царица загрливши |
| споту, који јој њежно главу прислони, и к’о у некој сањарији неколико тренутака тако онемљени с |
| аборавити нећете — одговори кроз плач и к поласку дигнувша се царица.</p> <p>— Ја дајем мој бла |
| и Коран а у другој мач држећи, пут себи к срцу српском отворити.{S} Видим већ напред све шта ће |
| оварали; кад већ и ноћ настане, и сваки к свом шатору на одмор упути се.</p> <p>— Лаку ноћ, Мар |
| њу Вукову јави.</p> <p>Гости су ступили к Милици, која се баш са својом децом, осим Стевана, ра |
| о султановог шатора.{S} Султан их пусти к себи.</p> <p>После обични’ почасти, који се турским с |
| јер само преко наше пропасти могу Турци к њима, а овамо морамо да се бранимо и мађарски’ чаркаџ |
| ивајући је својим нежним прстима, а очи к земљи обарајући.{S} Нема већ моје Зулејке, па и моја |
| чекања, сад ћу коња обости, па с улаком к Богородици, па што бог да, и доћи ћу сам с турском во |
| тимати, а он, дошавши са својом војском к опседнутим грађан’ма пређе, и Турцима пријатељство от |
| е у свјети храм Жиче, куд је тим послом к мени дошао, помолио се богу, иконе цјеливао.{S} Кад с |
| Сребрник и Београд, народ је побуђивао к радњи, науци и слози.{S} Још мало врмена, па Србија д |
| е био с тим задовољан.{S} Он је корачао к извршењу започетог дела.{S} Он жели Мађаре оборити, н |
| л’ да онде остане.</p> <p>— Он би дошао к вами, ал после опет да га начините господаром над Бра |
| у и трпљење уливао.{S} Па сад сам дошао к теби, да ми даш неколико братија.{S} Твоји калуђери с |
| ездивше, сићу с коња, и упуте се управо к трпези.</p> <p>Имали су и шта гледати.</p> <p>Млади С |
| од цара Лазара.{S} Патријарх га је узео к себи да би у његовом кругу, поред доброг Леонтија, у |
| се Јеремију, да се нијати поче, но брзо к себи дође.{S} Јаблановић чуди се тој пламеној муњи ко |
| им да су здрави — и мирни, и да не дамо к њима приступа противничким властелин’ма сребрничког к |
| рле певца и с њим судбу живота деле; но к њему не могу, јер су двогубо несрећни; затворени као |
| тављала, примјетила је да се нешто црно к њој приближава.</p> <p>Она није познала калуђера, па |
| ма разговарати.</p> <p>Слуге су такођер к себи дошли и умерили се, да не би старијим до ушију д |
| , зетског господара, који га је у Котор к себи узео због његови’ шала и лакрдија са којих је це |
| да би се већ — датом каквом згодом опет к својим старим границама пружати могао.</p> <p>Но, кад |
| <p>Исак-паша споменуо је, би л’ деспот к њему дошао на кољена, на то одговори му Ферхад да то |
| S} Његов угледан стас начинио му је пут к срцу Маре, цара Лазара кћери, коју је доцније и задоб |
| ћевим, у турским пустошењ’ма, па се већ к злу привикао.{S} Но мене старца све то боле.{S} Где н |
| и.</p> <pb n="284" /> <p>Када неки дођу к Марку да му госте објаве, а он мало промислив се рекн |
| исак, по нагону једно друго гони у низу к обали, а делије слепимично, десницу сабљом над очи, ј |
| Милеву за жену узео, и са тим и Србију к себи привукао тако да су му постали вјерне слуте саве |
| лавни.{S} Сва ђеца онда тек добију жељу к калуђерству.{S} Кад видиш <pb n="350" /> племенити хо |
| е руво, све што је најдрагоцјеније узму к себи.</p> <p>Тако у једној већ раскиданој кули седе, |
| одољубиви старци, и тек доцније, кад су к царици поћи намерили, прекинули су тај разговор.</p> |
| т.{S} И то би’ доста дуго трпео да нису к томе и друге беде дошле.{S} Ја једем дан на дан пасуљ |
| ушевачки двор те се одма’ упуте у башту к царици на поздрав и поклоњење. </p> <p>Јеврем је био |
| сродство са Урошем врло далеко, па још к тому и сумњиво; па женска глава код Србаља не може уп |
| о, домовину бране.</l> <l>Турци боре с’ ка’ лавови љути;</l> <l>Није чудо домовину траже.</l> < |
| очеше коњаници српски,</l> <l>Борити се ка’ змајеви љути.</l> <l>Жарко уби једног пашу турског< |
| жега ужасна, тешки оклопници читав дан ка коњу, изморени, би л’ спасили све, а да се тако упус |
| е говор, а господа хоће да се оговарају ка’ и други, а кад су заједно међу собом мишљео би да с |
| пија, који сад не гледи више у Јеремију ка’ у свог надглавника, већ као у деобеника на откупној |
| S} Кад му се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, па извалив се, масти се и |
| рко на српске великаше огорчен, па може кавгу заметнути.{S} Но и то му рекну да ће одма’ дати з |
| м шатором види се један велики гвоздени кавез.{S} У њему седи окован Бајазит.{S} Тамерлан се на |
| ти се, па Бајазиту хлебне комаде баца у кавез.{S} Милева као прва ропкиња Татара служи.{S} Калу |
| ворене су као у каквом граду, ил’ бољем кавезу.{S} Кроз мале, гвожђем испрекрштане пенџере једв |
| ржаву.{S} Они су били два орла у једном кавезу.</p> <p>Стеван није се хтео упокорити, јер је др |
| унак Ђурађ Кантакузен.{S} У друго доба, кад су још Грци били орлови а не голубови, био би какав |
| надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђаури поред овакови’ делија не могу да прокопшу“.{S |
| делили, зашто да буде брат брату слуга, кад може бити господар?</p> <p>Вук у више прилика изјав |
| у поред твог оца чекати опредјелење да, кад устреба, пред непријатеља пођеш.{S} Требају нам и о |
| себичности, злобе и пакости.{S} Некада, кад је Ђурађ за владаљством грамзио само, а још га имао |
| аграду примио; <pb n="364" /> али сада, кад је већ и сам деспот као владатељ сасвим друге људе |
| p>Душаново царство распало се баш онда, кад му се круна најсјајније заблистала.</p> <p>Један ко |
| еш да будеш уз Жигмунда кољено велможа, кад овђе још можеш владар бити.{S} Сад ти Мађари не сме |
| <pb n="350" /> племенити ход Пахомија, кад му чујеш из уста дубоким гласом оно божанствено „ми |
| нас изискују да смо увек против Турака, кад се год њима допада.{S} И како се опораве од задњег |
| ека их, <pb n="340" /> весела им мајка, кад тако напредују, кад један комад земље за другим доб |
| није могао пропустити да не види Марка, кад га и душман као пријатељ хвали.</p> <p>Скупа са Ђур |
| само сладе, ал’ даље ништа.{S} Ђаурка, кад је код мусулмана, држи се да је у ропству.{S} И так |
| од куварица, често је напоље излазила, кад замало ал’ она са притворним страхом утрчи да је не |
| се мисли врзле у глави Високог Стевана, кад је тај уговор у Тати потписан, како ће деспоту срце |
| аша кад му на памет пала стара времена, кад је Србин још снажан био, кад је имао своје царство? |
| ете мислити како ми је било.{S} Но она, кад ме опази, окрене леђа.{S} То ми жао буде.{S} Она је |
| осели. </p> <p>Шећеду се ван манастира, кад ал’ виде се вешала, а до њих три забодена копља, а |
| љубећем кад је сам поред свог предмета, кад му љубопитне туђе очи и подсмешљив поглед не сметај |
| ти.</p> <p>Веља је била жалост деспота, кад је увидио да од предаје Голупца нема ништа.{S} Јави |
| е о том шта се има чинити.{S} И доиста, кад би се на њи’ слушало било, можда би се све још <pb |
| ад је стамболкапију чувао.{S} И доиста, кад га Турци видеше, рекну:{S} Аферим, деспот, што дове |
| ас Србије, и у последњем тренутку жића, кад ропац завршује, а гром самрти душу му озарио.{S} Ру |
| бцу, па нам је и у жалости нашој утеха, кад чујемо нашег пријатеља.{S} Но пре нег’ што искусимо |
| зида град, тај град ће бити и наш град, кад завојиштимо Мађаре, јер Вукогли не може ништ’ проти |
| рбима да пркосе; шта нам хасни Београд, кад Срби Смедерево имаду још јачи град нег’ што је Голу |
| S} Ионако је султан мрзио деспота; сад, кад к њему пређе и Ђурађ, усугуби се јарост, и Турчин н |
| то знате.{S} Знате добро и то, да сад, кад деспот-Стевана нема, са свију страна навалићеду, ве |
| против Жигмунда.</p> <p>— Тако је сад, кад мора, но Вукогли неће никад добар бити Турчину.</p> |
| ко и преимућство траже.{S} Особито сад, кад већ толиког сина има, онда су јој материни синови н |
| е као сунце.{S} Тај малте неће кад-тад, кад не буде светог Јеврема, патријархом постати — одгов |
| рада.{S} Сила турска навалила на народ, кад је властела српска била несложна.{S} Још за време М |
| о је млогобројан и снажан српски народ, кад га не би властољубиви великаши кидали, шта би јошт |
| знао сам да кнежевићи сметају, и Ђурађ, кад сам му јавио да су кнежевићи у нашим шакама, одгово |
| емију.</p> <p>— Како су изгубили главе, кад су град предали — запита деспот.</p> <p>— Ев’ овако |
| то још овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и онима не хасни што су онде.{S} Да сам ја цар, зна |
| </p> <p>— Па знаш што се код Срба каже, кад кога мрзим и душман ми је, волијем у Турке нег’ душ |
| носио, и срцу дуг платио ал’ бадава је, кад је већ мој отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се в |
| иста, за једну сироту девојку доста је, кад је могла до тога доћи да у Дечанима куварком постан |
| нда?{S} Град се на вересију не продаје, кад једаред предам град, онда је деспоту и Жигмунду с н |
| араше родољубиви старци, и тек доцније, кад су к царици поћи намерили, прекинули су тај разгово |
| о одат Стевану деспоту, ал’ му доцније, кад је на кормило дошао, није замерао, поштовао је у ње |
| /p> <p>Па шта ће више отац Харалампије, кад је већ до старешинства у Дечанима дошао?{S} Зар ниј |
| илу, па све можемо.</p> <p>Харалампије, кад је видио да Ферхад није зле воље, све дубље у разго |
| ћеду Турци ту бити.</p> <p>— Још прије, кад се град предаје, ту су Турци као вуци, дању-ноћу је |
| је Ђурађ доста имао.{S} Но и Леонтије, кад је већ нестало Стевана, приљубио се Бранковићу, јер |
| ски савет искупи.</p> <p>Отац Леонтије, кад чује новост дворску, силно се ражали; он је у свему |
| p>Мара је била од онакови’ кћери, које, кад се удаду па им се добро води, а мати удовица остане |
| Пребацивао је и Милеви да га не милује, кад и помислити може да ју ко од њега отети може против |
| осподара, и ево ти деснице побратимске, кад поштеније чиниш, као сад Турчин, нег’ Јеремија, изд |
| .{S} Владарска деца се међу собом деле, кад лепим речма деле се, кад сабљом, и дел деобе пошкро |
| међедовој кожи, и то задуго.{S} После, кад ми је један добар богобојажљив калуђер очитао молит |
| атру на куле Голупца.{S} Доћи ће време, кад ће то сатанино грло ватру бацити на Лошонција и Жиг |
| астир Жича.{S} Не боле те срце, Србине, кад погледиш, кад помислиш на Жичу?{S} Жичу су српски г |
| ђари деспоту оставили, да га жеља мине, кад је рад Београда видити.{S} Зато може деспот кад хоћ |
| ’ у чело.</p> <p>Веља је радост Јерине, кад виде красне дворане.{S} Она ће у свом дому главу на |
| озбиљно лице и смиреност, а јошт мање, кад сврше што им је по дужности, да руке прекрсте.{S} С |
| е, да дочекамо један дан као код Искре, кад смо Турке до ноге потукли, много робље задобили, ’р |
| ет плодну земљу мртвим покровом застре, кад Турци јадни народ растргну?</p> <p>Тако путујући, д |
| ђу собом деле, кад лепим речма деле се, кад сабљом, и дел деобе пошкропи се крвљу народа.{S} Ма |
| <p>Тако јошт неко доба разговарају се, кад бимбаша уђе, и јави да је све у реду.</p> <pb n="49 |
| други пут предузети.</p> <p>Но како ће, кад му Турци не даду и кад је већ толико штете деспоту |
| лик добити та природа кад опадне лишће, кад вијор гране поломи, опет плодну земљу мртвим покров |
| а’ посумњати.{S} Па ми јошт и то рјече, кад теби тај глас поручим, да не спомињем Ферхад-пашу, |
| мало и кроз прсте гледати.{S} Штавише, кад је Новак запитао за будалу Петошка, царица одма’ да |
| доба кад је најјачи био и најпаметнији, кад је само мишца решавала, а не ум.{S} Тко је могао пе |
| {S} Па јесу ли му једаред кожу одерали, кад је Лазогли царство на Косову изгубио.</p> <p>— Тко |
| печат ударен.</p> <p>Један бискуп вели, кад је већ једаред Голубац по уговору са деспот Стевано |
| џарима, шта бисте онда ви Турци радили, кад би се војска маџарска у Браничеву натуштила, па зау |
| е јошт у Ужици тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не би хтео првенства примити, незадовољни наш |
| и се, оче, побојао тајну мени исказати, кад је Петошко свом роду добротвор?</p> <p>— Е да ти ка |
| ра нијесу.{S} Па онда и то треба знати, кад би се тко у Караманију плео, опет Караманија турска |
| би л’ добро било овде одма’ и вечерати, кад је тако красно? — упаде у реч Милица.</p> <p>— Не б |
| Никопоља.{S} Па и то треба на ум узети, кад бисмо онде проиграли и вратили се насакаћени кући, |
| да не учине са мном оно, што мора бити, кад кога адумом праве.{S} Зато задовољио сам се с тим, |
| жног поглавара.{S} Како је морало бити, кад су ови побожни калуђери појединце на хору појали!{S |
| онако могао сам против султана учинити, кад му је разбијена војска, и док се Жигмунд опорави, д |
| ске тешке, а нашто му сад се већ крити, кад је, тако рећи, код куће.</p> <p>Ферхад-паша измери |
| било доба да се Косово могло осветити, кад су се Урканови праунуци о нашљедству закрвили.{S} Д |
| /> <p>— Пеки, ви ђаури морате пропасти, кад се не можете међу собом ни у куповини подјелити.{S} |
| ко у опасност дођем, ја ћу преокренути, кад пође са мном да му град предам, то ће он једва доче |
| руга ми је рана на срцу.{S} По несрећи, кад сам се зими родио и мозак ми се повредио, морало ме |
| је могло бити још кад смо били ђетићи, кад смо силне коње јахали и с левентама копља ломили.{S |
| /p> <pb n="262" /> <p>Управ око поноћи, кад су сви највећма разгрејани били, дође један служите |
| вота.{S} Тко зна како ћемо и сад проћи, кад нам није у рукама Београда, а Голубац предати морам |
| Стоје оба на бедемима, штит на левици, кад једно кругље из пушке пљесне у штит, и продере га, |
| ића.{S} Не једанпут је шушнуо му у уши, кад су га Турци потајно смаћи хтели.</p> <p>— Здраво, м |
| а вратио, заједно са Новаком.{S} Новак, кад чује од патријарха шта царица намерава, није се одм |
| е даље бити.</p> <pb n="316" /> <p>Вук, кад од Маре и Ђурђа чује шта се стало, разјарен почне с |
| по њега ће горе бити.{S} Кад ласкањем, кад на сили тражио је српско пријатељство.{S} Он је, да |
| мисли се.</p> <p>— Па како да поделим, кад се сами сложити не можете.</p> <p>— Суди, честити п |
| е мотали су се тамо-амо.{S} Међу собом, кад би се сусрели, говорили су о <pb n="259" /> ноћашњо |
| е страшна јуначина; под добром управом, кад један од другог не зависи, могу од користи бити.{S} |
| естра“ Варвара шта ће са оцом Теофаном, кад јој је он једина разбибрига у невеселом манастиру, |
| и други, ал’ са тврдом вољом и намером, кад му није могуће код куће свом народу добра чинити, а |
| ту трепте, обасуто све рајским мирисом, кад се чује реч, милина, цветајући виногради шире мирис |
| а.</p> <p>Тек што је ово Марко изрекао, кад наједанпут чује се неки жагор по логору.</p> <p>Как |
| > <p>Но кад је цар Лазар на Косову пао, кад је видио како се Гребљановићи међу собом кољу, како |
| ере.{S} И сам Ђурађ Бранковић је дерао, кад која кућа пропада, свак себи вуче.{S} Србија се јед |
| Јер на што Турчину Вуково пријатељство, кад му је довољно Миличино.</p> <p>Мара, видећи да јој |
| тке кад је унутарњи раздор мах преотео, кад су Лазаревићи и Бранковићи у грађанским ратовима се |
| </head> <p>Београде, ала си славан био, кад је над тобом високи Стеван господарио.{S} Ни пре ни |
| а времена, кад је Србин још снажан био, кад је имао своје царство?{S} И каква разлика између <p |
| кова трта тко би још о њем бригу водио, кад су толики бољи пропадали.</p> <p>— А није л’ га Мил |
| е, проклињао је онај час када се родио, кад је Милеву видио, проклињао је људе, који не допушта |
| нула, није знала што се Теофан помамио, кад је он ионако на епитимији, па му није слободно ништ |
| ати, а султан се опет страшно разљутио, кад је чуо за тај уговор, и навалио одмах на Крушевац и |
| у све свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се твој отац са царицом тако помирио да земљу ме |
| на чију ће страну.{S} Онда је то било, кад су код Србаља први пут говорили да нит’ се зна ко п |
| и, јер право је да се Турцима осветимо, кад нам кнегињу вуку?</p> <p>Сви се почну смејати.</p> |
| рим границама пружати могао.</p> <p>Но, кад се зрак надежде показао, наиђе опет ново зло.</p> < |
| сно беше цару у свако доба.{S} Недавно, кад су Турци од бугарске стране на Ниш надирали, он се |
| Па шта је боље од та два?{S} Кад једно, кад друго.{S} Један има млого памети а има јагњећу нара |
| ђаура, опет, држе да онај не пије вино, кад га напољу пијана не виде.{S} Еј, да штете што нијес |
| Онда нек узме комит Циљски старију ћер, кад се султан са деспотом наједнако сроди, тим ће свим |
| триженик, нег’ сад владика, архипастир, кад више Призрена нема.{S} Корице књиге Данилове су уве |
| уке.{S} А Вукогли-деспот велики је лис, кад чује да се Ново Брдо не предаје, ма како ће обманут |
| како и сад показујеш толику наклоност, кад је, као што си сама убеђена, и према теби не баш на |
| даде за то добро избити!{S} Други пут, кад сам му из шале казао да је лепа земља та Босна и ка |
| Та зар су луде Српкиње да Турцима иду, кад они више жена имају; та не један с једном не може д |
| лубаца не дам без новца, а на вересију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ |
| /> весела им мајка, кад тако напредују, кад један комад земље за другим добијају.{S} Где год ви |
| p> <p>— Како би сад на ме дигли војску, кад је са мном склопљен писан мир на пергаменту? — рече |
| ји не трпи Бранковићеве, али шта ћу му, кад се не да освестити.{S} Кажи ми најпре, шта си чуо о |
| саветник бавио се кад у царском двору, кад пак на свом двору у Прокупљу.</p> <p>— Добру срећу |
| рци познају само као поражене, Срби су, кад су међу собом сложнији били, Турке неједаред премет |
| ала: зашто да буде он потчињен деспоту, кад су једног оца синови, <pb n="337" /> у свим ратовим |
| њима лако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад их уклониш, ти си сам господар.{S} Ако они изумру б |
| /p> <p>— А шта си ти, оче, тражио ноћу, кад сви већ гости спавају? — запита га мало зачуђен Мит |
| тари, а и мало их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је Милица слабомоћна, а Вук силан, оставе ц |
| тако оставимо, навалићеду на Крушевац, кад то чују ђаури на Западу, покренућеду против нас, да |
| е! — рече кнез Ђурђе.</p> <p>— Шта ћеш, кад смо били стрицу трн у очима — одговори кнез Јован.< |
| Не боле те срце, Србине, кад погледиш, кад помислиш на Жичу?{S} Жичу су српски господари у сре |
| ти нас ко слуша, кажи право шта мислиш, кад би те заискао?</p> <p>— Мајко, ја то не смем казати |
| Драго ми је, Краљевићу, што те упозна’; кад се кући вратим, казаћу да сам видео највећег српско |
| њем, ласкањем гледао је да га задобије; кад са тим није успео, онда са претњом, па напослетку и |
| , пили и о разним стварима разговарали; кад већ и ноћ настане, и сваки к свом шатору на одмор у |
| ну држати, па с њим јачег ћеш ослабити; кад буду обадвоје <pb n="294" /> слаби, а ти ћеш с њима |
| е војводе и господа, диве се Смедереву; кад на Смедерево гледају одлане им срцу, и Београда сли |
| млађег који није ништа више од њега.{S} Кад нестаде Лазара, учинило му се да је сад његов отац |
| о би да си ти сада једнако код њега.{S} Кад си му у нужди добар био, зашто да те се сад тако до |
| ареве породице, скупе се около њега.{S} Кад ји све сакупи, почне им говорити:</p> <p>— Ви сами |
| пропасти, јер ту процвати се не да.{S} Кад је њих више владара, да се одрже, ићи ћеду под скут |
| чан јунак, него као искусан војвода.{S} Кад су <pb n="271" /> Турци једном приликом на Ниш удар |
| л’ је ружица мириснија од каранфила.{S} Кад је све красно и лепо, нека једна красота другу не з |
| на, за леђи Исак-паше, твог душмана.{S} Кад сам <pb n="485" /> пошао да узмем Голубац, што ми ј |
| нити против силовитих паша и везира.{S} Кад је Исак-паша на дивану, највећма се зборило да се в |
| адио га испод једног повећег дрвета.{S} Кад је осетио да је већ пред гостима, прослови:</p> <p> |
| е у турским рукама, сад код деспота.{S} Кад је у турским рукама, има обитељ и од Турчина ферман |
| </p> <p>— То су вашег завичаја деца.{S} Кад си се ти и Вук, деспотов брат, проти’ деспота подиг |
| ог тога тако лахко дошао до Голупца.{S} Кад опет Смедерево сазидам, чувам мојим прсима леђа сул |
| , и твоје причешће тровало је народ.{S} Кад нијесам могао у народу добра да чиним, јер шта може |
| мо људи, већ и женскиње и деца раде.{S} Кад остаре, сузе ћеду ронити, да л’ од радости ил’ жало |
| надесно, већ не зна ни сам чији је.{S} Кад се пропада, нек пропада.{S} Но и то ти се морам исп |
| нестало, отишао сам управо у Турке.{S} Кад сам виђео, да се ви сви [у] целом двору са Турци др |
| е ником би у земљу пред њом поникле.{S} Кад сам је први пут добро уочио, по други пут не смедох |
| атом приликом опрости од ове невоље.{S} Кад је мислио да је прилика већ близу, буде убијен из п |
| т, који код домаћина што види, узме.{S} Кад рекнем да зидаш град у заштиту против обојице, попу |
| да продаје дичну дијецу за јањичаре.{S} Кад је тако, како да се спасе народ.{S} Морају се најпр |
| вора јошт су ћеретали и веселили се.{S} Кад је гођ гостију, онда су служитељи највеселији, јер |
| а турска заплава као олош не однесе.{S} Кад се неко време тако у народу потуцао, као сиромашак |
| о њих ћеду се створити дивни вртови.{S} Кад дође гост са истока ил’ запада, деспот постидети се |
| ма своје едемско хашиковање проводи.{S} Кад му се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у ме |
| бија.{S} Мог она су Турци прогањали.{S} Кад је цар Лазар пао, на коме је остало, на ком би треб |
| ки краљи, краљице, велможе подарили.{S} Кад су већ бисаге претоварили, и што су могли понети по |
| еликаша.{S} У граду деспотови двори.{S} Кад са града гледиш како се Сава са Дунавом бори, а теб |
| ијаку тај новац, вратићеду то ђаури.{S} Кад имаш Голубац, ухватио си Жигмунда за раме, а богата |
| ђедове.{S} Читуљу ћу ти већ предати.{S} Кад је ружичало, очитај молитву за Јеремију, Јаблановић |
| агати?</p> <p>— Одавде ће боље бити.{S} Кад нужде буде, онда ћемо се ил’ овде састајати, или ћу |
| ма зло узживи, по њега ће горе бити.{S} Кад ласкањем, кад на сили тражио је српско пријатељство |
| p>— Е онда чуј шта ће на то сљедити.{S} Кад даш кћер за Циљског, онда ће заискати султан од теб |
| међу собом ни у куповини подјелити.{S} Кад ни ту не можете, како ћете се на јуначком мејдану д |
| не само постом него и глађу морити.{S} Кад су братија поред прасећег печења доброг вина пили, |
| богзна хоће ли се икад исто вратити.{S} Кад у неко доба сва крушевачка звона жалосно зазвоне.{S |
| ма Србина, који се с Марком не дичи.{S} Кад чујеш звук гусала, чујеш и његово име.{S} Сваки, ко |
| пролетно цвеће, ископали су им очи.{S} Кад се у мравку, у биљки љубав појављује, Бранковића ун |
| вог човека наишао, дакле сад слушај.{S} Кад већ, као што видим, знаш како је код нас ђаура, зна |
| верују у привиђења, ал’ ја верујем.{S} Кад сам била као млада у служби краља Вукашина у Пришти |
| наслађава са понижењем Бајазитовим.{S} Кад кудгод изјаши, пре нег’ што ће једном ногом у зенги |
| пред Турцима важност Стевана умалим.{S} Кад будем код победитеља Турчина важнији, онда ми је ла |
| до манастира Богородице под Високом.{S} Кад је из града изишао, пројурио је кроз танке редове м |
| анац, десет хиљада динара је вредан.{S} Кад спази птицу, лепрши се, да знак, а Јерина пружи му |
| нису уз мене толико, као мој Хасан.{S} Кад једаред дође час да морам на други свет путовати, њ |
| јер је он свуда угњетене закриљавао.{S} Кад је Марку зла воља дошла, а он је само Хасана тражио |
| ао, помолио се богу, иконе цјеливао.{S} Кад се вратисмо, посље одмора и закуска, исприча ми свј |
| је први пут виђео, тронут је постао.{S} Кад су насамо били, упита га:</p> <p>— Честити пашо, ја |
| ки град.{S} За то треба силно благо.{S} Кад се буде град зидати, а ти посветуј народ да даје, д |
| да се позна да је негдар војник био.{S} Кад га је когод овако старог и слепог погледао, имао је |
| де паша.{S} Е да ти приповедам како.{S} Кад ме је после свадбе књагиње Милеве нестало, отишао с |
| сам Вукашин, па онда Угљеша и Гојко.{S} Кад су Грци чули само име Угљеша, већ им је било доста. |
| аса нешто чудно, смешно је издавало.{S} Кад је појао на бденију „<title>От јуности мојеја</titl |
| ери.{S} Дрво је за њега високо било.{S} Кад мишљаше да је на врху, онда се стрмоглави.{S} Силни |
| не би предао, силом да га принудимо.{S} Кад би оставили на страну Голубац, кренули би се пут Кр |
| Исак-паше прима, тако је то удешено.{S} Кад је Јеремија Голубац предао, послат је био у манасти |
| адости кад је то сад за мене жалост.{S} Кад погледим на тетиво, а оно ми се срце као на жици чу |
| онда тек добију жељу к калуђерству.{S} Кад видиш <pb n="350" /> племенити ход Пахомија, кад му |
| и се у њој жеља к таковом богатству.{S} Кад је дознала да се ти поклони ње и матере њене тичу, |
| већ против Турчина бранити не могу.{S} Кад су се крвави ратови водили, што је год од добротвор |
| потурченицима све њихово остављају.{S} Кад се племић потурчи и осили, онда мора и околни народ |
| p>— Он је на удаљеном одавде конаку.{S} Кад се у двору налази, често иде књегињи, која се са дв |
| а када се турске жене инатити стану.{S} Кад сам био код Турака заробљен, упознао сам се са једн |
| мозга.{S} Па шта је боље од та два?{S} Кад једно, кад друго.{S} Један има млого памети а има ј |
| на то сабор Мађарске, дијета рекла?{S} Кад бисмо опет за рат поискали новац, не би нам га дали |
| у.{S} А какав је Змај-Облачина Раде?{S} Кад седи, прса му се над столом испупчила, рекао би, та |
| ети мора!</p> <p>— Али кад она хоће?{S} Кад њу не боле, како ће нас болети?{S} Она се зна.{S} П |
| ло дијете, као Милеву царици Милици?{S} Кад Турчин навали, е да је не дам, тек ће му се похот у |
| милије сања.{S} Ко не би Турчин био?{S} Кад пређеш мимо харема, бациш око на мали прозор, а ти |
| о господа и живити!</p> <p>— Морамо?{S} Кад је требало да будемо господа, онда сте нас чинили п |
| еслушао — продужи лукави Харалампије. — Кад кнезови код вас буду, па изјавите народу да за њи’ |
| врашким рукама.</p> <pb n="420" /> <p>— Кад је тако, деспоте, предајем ти се на тврду ријеч, ко |
| запита Бајазит свог посланика.</p> <p>— Кад сам онамо стигао, онда су баш сви ђаури оплакивали |
| зашто се не би она жртвовала.</p> <p>— Кад је већ тако да нити имамо с наше стране за обрану в |
| рече озбиљно војвода Војихна.</p> <p>— Кад је Србија са свих страна у невољи, ради како те бог |
| је већа?</p> <p>— Млого већа.</p> <p>— Кад је тако, немој времена губити, иди натраг, па кажи |
| стрица, као свог рођеног оца.</p> <p>— Кад се опоменем оне жалосне ноћи, када нам светлост зан |
| —- одговори жешће Харалампије.</p> <p>— Кад је тако, знам већ како ћу међ вами извршити.</p> <p |
| доиста јесмо огријешили душе.</p> <p>— Кад Бранковић предаје Мађарима град, нијесмо ми криви, |
| ко хоће за се више да заграби.</p> <p>— Кад ћу полазити? — запита Харалампије.</p> <p>— Сад је |
| ој поклонити, ал’ не очајавај.</p> <p>— Кад ти женскиња храбро говори, онда мушко срце не сме о |
| а, стид од варварства збрисан.</p> <p>— Кад сам сва та чуда видио и дуго гледао, помишља’ да је |
| поповским слабостима налазио.</p> <p>— Кад сам већ дораст’о, знао сам читати и писати па сам с |
| порног војводу — рече Петошко.</p> <p>— Кад је Душан само око на ког бацио било је доста; сваки |
| , Сулејмане? — запита Бајазит.</p> <p>— Кад је Бранковић тако силан, оно треба Милици помоћ про |
| >— Није сватком дат један ћеф.</p> <p>— Кад би’ тако живљео, вољем оно бити што сам.</p> <p>— Т |
| ао.</p> <p>Патријарх прослови:</p> <p>— Кад је божија воља била да народ толика бједа постигне, |
| и мач, са озбиљношћу одговори:</p> <p>— Кад ми га у знак Маркова и твога нова пријатељства даје |
| сле тога који пут и покавџили?</p> <p>— Кад су год Турци у највећој опасности бивали, свагда са |
| {S} А би л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и ја би’ се потурчио, ал’ није лако |
| лак дође.{S} Је л’ добро тако?</p> <p>— Кад није друкчије, нек буде тако.</p> <p>Јеремија довик |
| ите, јако остарио, ал снажнији сам нег’ кад сам у царском двору лудак био.{S} Душа ми је остала |
| тамани.{S} Засад смо обоје смирени, ал’ кад земан дође, опет ћемо на Турке.{S} Само да су Мађар |
| , негдашњем му господара, боравити, ал’ кад је већ ту, тешко би се од истих откидао.{S} Спомени |
| бити.{S} Може један тројицу потући, ал’ кад дођу шесторо на коњу на једнога, овај мора пропасти |
| ајбоље.{S} Турчин се Угра не плаши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на бојишту, онда је Турчин |
| ати, па човек на правди пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне улак |
| А Татарин радосно се смјеши.</l> <l>Ал’ кад Новак буздован дочепа,</l> <l>Па кад лупи с њиме Та |
| е био несретна, руглу изметнута луда, а кад је српски народ несретан, његова срећа код Турчина |
| анак за Србију педесет тисућа дуката, а кад би је покорио, дао би је каквом беглербегу који не |
| а, као ђаурски дервиш си улема њихов, а кад се потурчиш, бићеш улема, а од улеме, свашта може з |
| .{S} Он је сад само подлога Јеремије, а кад се Јеремија блага дочепа, тко зна како ће међу њима |
| Јошт код њега има нешто српске силе, а кад би он пао, онда би Турци без мача све покорили — ре |
| Они држе да за Србију Голубац бране, а кад се мора предати, свеједно им је дошао ли град у тур |
| далеко, ноћу по ладовини примиче се, а кад зора заруди, већ су пред Голупцем.</p> <p>Војска се |
| ода хоће да се оговарају ка’ и други, а кад су заједно међу собом мишљео би да су сами побратим |
| .{S} Људи распитују коме се то звони, а кад чују да је то за цара и изгибшу му војску, туга нап |
| треба с хришћанима, и Турке таманити, а кад ме лацмани гуше, да спасем земљу и своје, и с Турчи |
| умамио, реко’ да сам му вјеру задао, а кад он мени главу спасе, морам и ја њему.{S} Друго би б |
| им стварима док не дође време обједу, а кад објед дође, гости опет заузму своја места, каогод и |
| и моје другове <pb n="229" /> посеку, а кад дође ред на мене, повиче један арнаутски капетан: „ |
| ода, онда сте нас чинили просијацима; а кад смо просијаци, сад нас правите господом.{S} Господс |
| глу дворском мали звоник начињен био; а кад је било гостију и од војничког реда, и глас трубе с |
| ће обманути Јеремију. <pb n="444" /> А кад Голубац Жигмунду у руке падне, онда ће са деспотом |
| адобисмо, да нам из руку ишчупају.{S} А кад Голубац задобијемо, не могу Маџари дуго ни Београда |
| е, него потражио би’ ја њи’.</p> <p>— А кад би ји ти потражио, шта би онда било?</p> <p>— Шта б |
| уге подсмех правили.{S} Има таквог доба кад су мудри будале, а и има таквог доба кад су будале |
| ад су мудри будале, а и има таквог доба кад су будале мудри.{S} Било је доба кад је најјачи био |
| ба кад су будале мудри.{S} Било је доба кад је најјачи био и најпаметнији, кад је само мишца ре |
| } С овом се Ђурађ оженио још у оно доба кад је са Стеваном и Мехмедом противу Мусе војевао и по |
| е куцнуо је као најбољи час, ал’ бадава кад место једног троје управљају.{S} У оваковој околнос |
| , победитељ од Искре, како би био слуга кад може и треба да буде господар, своје право, своју в |
| е иде као кртица, треба такав да је, да кад у цркви ходи, главом полилеј да додирне.{S} Онда је |
| ми Исак-паша, кешмет им је био тај, да кад су добили благо, потукли се међу собом, најјачи је |
| {S} Он ме понуђаше писменом обвезом, да кад предам град, у оброцима ће после тога исплатити, је |
| љу страну.{S} Деспот си представљао, да кад Ђурађ деспотом постане, неће по народ зло бити.{S} |
| о шта рекао, а и све изједначи тако, да кад у једног задирне, а други се смеју, онда оног задир |
| о један штап, па нас пустите у свет, да кад већ немамо светлости, да се бар наситимо слободног |
| т и немилост султану предао.{S} Држи да кад Жигмунд није реч своју одржати могао, не мора држат |
| , и пророку служи.{S} Треба то знати да кад који ђаур чију кћер узме, онда улази тиме и у сродс |
| и.</p> <pb n="234" /> <p>— Ја мислим да кад до тога дође, показаћу да сам за сабљу рођен.</p> < |
| да сасвим поверио, а зна се још и то да кад већ Мађари Београд имају, па још да им је Голупца, |
| млого памети а има јагњећу нарав, онда кад међу курјаци живи.{S} Шта му ползује памет?{S} Друг |
| <p>— Би’ — одговори Петошко — ал’ онда кад не би’ био будала, јер будала и калуђер не сме се ж |
| је задржан, да још услуге чини, па онда кад већ не буде нуждан, да дође и на њега ред.</p> <p>С |
| } Каква веља радост обузела је Жигмунда кад Мађари крокнуше на јуриш, а каква боља кад се Турци |
| ик.{S} Какав ће облик добити та природа кад опадне лишће, кад вијор гране поломи, опет плодну з |
| у сваком смислу честит, ал’ која полза кад ни брат Вук добра му не жели.{S} Ђурађ већ давно у |
| ме, бољма но што ви сад војујете.{S} Ја кад би’ видео млого непријатеља, сакрио <pb n="228" /> |
| шта од њи’ не треба, само девојку, која кад дође у моје дворе у Једрене, Галипољ и Брусу, мисли |
| >— Боже мој — одговори Петошко — будала кад истину говори, а оно мал’ му не преседне, а мудри т |
| в.{S} Не једна је српска мајка закукала кад је то чудо виђела, брат брату очи копа, свој свога |
| а се у најљућим бојевима није задрктала кад је сабљом махала.</p> <p>Чин је звршен.</p> <p>Краљ |
| није л’ га Милева султану собом повела кад дође до султановог харема?</p> <p>— Но још таквог б |
| знао да има млого ил’ мало непријатеља кад тамо никог не пуштају?</p> <p>— То је најлакше.{S} |
| Мађари крокнуше на јуриш, а каква боља кад се Турци појавише.{S} И то појавише се бујно и бурн |
| звекетуша, чудо.</p> <p>— Тешко ђаур’ма кад смиједу само луде слободно говорити, пеки, морали с |
| ту је био дворски конак Високог Стевана кад је са угарском и грчком господом лов ловио, и Манас |
| о, деспот пак није хтео за откуп да зна кад прелази Голубац у мађарске руке.</p> <p>Деспот, поз |
| аблановића и Харалампије, а калуђер зна кад треба тајну одржати, а сви тројица имали су узрока |
| да града.{S} Идем на велики пут, богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам једну тајну открити |
| држао је највећу част српске земље, па кад је пошао на Турке, кнез Лазар, који је сад пао, ниј |
| д ветра бранећи се каткад се окрене, па кад уђе у башчу, па хоће да врата затвори и ветар ти уб |
| то војске на својим местима спремне, па кад бисмо Турке доле потукли, Голубац би сам по себи па |
| 3" /> био, што но кажу, стари мачак, па кад се њему Милева тако допада, каково створење иста мо |
| љаја.{S} Одавна ја с Петошком радим, па кад дође земан да Турке помоћу божијом и добрих пријате |
| ама, има обитељ и од Турчина ферман, па кад се Турчину добар бакшиш да, манастир је у миру, и м |
| ло, но стари Турчин жут и преживљен, па кад има по тридесет млади’ девојака од петнаест до двад |
| пре продавати бузу, па кисело млеко, па кад стечем коју пару, постаћу код каквог паше тефтердар |
| .{S} Код нас калуђера све је смутно, па кад на оваково место дођемо, а ми мислимо да смо у рају |
| авале?</p> <p>— Бранићу се док могу, па кад све попуца, а ми — у Турке.</p> <p>— Исто тако сам |
| ојим.{S} Јошт само да попијем једну, па кад га ухватим, нећу га донде испустити, ма шта било, д |
| 28" /> би’ се у гору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо тумарали, а ја би’ онда изишао п |
| S} Обоје ћете са мном ићи у Голубац, па кад се преда град, и Мађаре распемо и у Дунав побацамо, |
| ету српских јаничара, <pb n="491" /> па кад дође земан да се, ако бог да, опет покрвиш са Турци |
| е, па га нов госа у госте позива.{S} Па кад се од Жигмунда отпадиш, онда се не можеш одавде маћ |
| ђа’ у Крушевцу у царским дворима.{S} Па кад ми га ти знаш, честити деспоте, исповједам ти се на |
| м мишљео би да су сами побратими.{S} Па кад су у скупу код цара ил’ ђегођ, не смије једно проти |
| е издаде да Голубац предам.</p> <p>— Па кад не издаје што треба, нема вјере у њему — рече Харал |
| л’ кад Новак буздован дочепа,</l> <l>Па кад лупи с њиме Татарина</l> <l>Стаде Татар на коњу се |
| Голубац од Јеремије откупити, но рашта кад би опет дошао у руке Жигмунду.{S} Да знаш како ми ј |
| и Бранковићи у Пловдиву.</p> <p>Бимбаша кад га је Ферхад-паша из Голупца деспоту послао, на брз |
| а слаба да би могла напредовати, а ваша кад нејмате Београда и Голупца не може напредовати, јер |
| мао.</p> <p>Шта је помислио Ферхад-паша кад му на памет пала стара времена, кад је Србин још сн |
| после пораза Мађара.</p> <p>Ферхад-паша кад је стигао у манастир, онда су већ Турци хусаре сатр |
| тац Пајсије закрвавио је очи као Угљеша кад је седамнајст Грка посекао.{S} Преподобном, пак, оц |
| нике одма’ угушити можеш.{S} Ионако сад кад већ Лазара нема, ко ти се може противити?{S} Па и к |
| /> <p>Доле невоља, а горе слава; каогод кад је цео дан облачан, па тек сунце при заласку наједа |
| не Бранковић.</p> <pb n="283" /> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо гледати да у миру све свршимо.{S |
| је сад овде судба саставила.</p> <p>— Е кад је тако — одговори Тамерлан — а оно пушћам слободну |
| илан, а ја сам само калуђер.</p> <p>— Е кад је тако, оно ћемо овако.{S} Обоје ћете са мном ићи |
| ијесте више млади.</p> <p>Облачина Раде кад то чу, устане и стане пред деспота.</p> <p>— Дакле, |
| колико има моји’ земљака који ми завиде кад станем на моју рођену земљу?{S} Због колико ствари |
| ан одважан дух показује, али шта помаже кад је јошт млад, па поред сви’ својих мудрих мера не м |
| вези грози, отклонити али шта то помаже кад је кључ њене будућности у туђим рукама.</p> <p>Оста |
| а ме не могу се потужити.{S} Ал’ шта је кад Мађарска нема сад толико сталне војске као што је б |
| о ви, како народ.</p> <p>— Знаш како је кад пропада царство.{S} Бранковић Ђурађ, који се одеспо |
| ови грешници добију обично помилованије кад је ту какав знаменит гост, па и Теофан зна да ће му |
| Јаши до Харалампија.</p> <p>Харалампије кад је видио ’ладноћу Ферхад-паше, и његов поглед и сти |
| , сви ми њих чувамо.</p> <p>Харалампије кад је рекао да не верује ни калуђеру, више се побојао |
| од господе какав је тко, и то онда чује кад онај није онђе о ком је говор, а господа хоће да се |
| војском нападнемо, ’де ми је сад војске кад се тек сад са свију страна прикупљавати мора, а Тур |
| рху пећком.</p> <p>После косовске битке кад је унутарњи раздор мах преотео, кад су Лазаревићи и |
| , кажи ми искрено, да л’ те срце заболе кад се опоменеш твог ђетинства, твог завичаја, и би л’ |
| ош другог душмана навуче.{S} Биће време кад ће се све то накнадити, ако бог да.</p> <pb n="503" |
| сајузу са Ђурђем, и назначили му време кад би могао на Србију ударити и деспота збацити.</p> < |
| турској војсци нема.{S} Но шта је хасне кад Турцима <pb n="233" /> служи.{S} Још веле да је мла |
| право на владу тражити.{S} Но ма ти се кад како водило буде, опомени се речи Краљевића. <pb n= |
| и се сад једног, сад другог, како им се кад за боље свидело.{S} Поред Стевана стално се држао в |
| ао, и тако као царски саветник бавио се кад у царском двору, кад пак на свом двору у Прокупљу.< |
| ђевојка завољела сам те.{S} Опомињеш се кад си од Турака побјегао у Цариград, а ја теби на Лаза |
| или нанели, но шта нам је до туђе штете кад нисмо сигурни да се може с тим победа одржати.{S} О |
| ни благ је као сунце.{S} Тај малте неће кад-тад, кад не буде светог Јеврема, патријархом постат |
| мели, и не једном јунаку стегне се срце кад види то ново оружје.</p> <p>Деспот једнако светује |
| еђу најлуђим мудрацима.{S} Ђетић бијаше кад га виђо’, и бабо ми рече, слушај, дијете, што тај з |
| оклопници, који Тамерлану сузу натераше кад се тукоше појединце против Татара као орлови против |
| има кроз паше много кроз прсте гледа, и кад који део куд задере, мора се дочекати тако, да се Т |
| сници исповедали су се о бољи народа, и кад седну за богодану трпезу, то ће им бити тајна вечер |
| убавешћује нас на што се онде смишља, и кад куд се турска војска миче.{S} Па ни он сам не жели |
| харач, годишње педесет хиљада дуката, и кад што још за војску устреба, па покрај тога још шест |
| јер ће то бити последњи бедем Србије, и кад тог нестане, неће ни Србије бити.{S} Зидајте Смедер |
| а и Јаблановић кују зло, плету замке, и кад их сан превлада отпочинућеду, па онда опет приправн |
| т мало је сна боравио за задње време, и кад је уснуо, страшни му сни долазили, вране, како стрв |
| времена су окрутна, није за оклевање, и кад чу’ да си овђе зарадова’ се да нећу у овој свјетој |
| себи знао.{S} И он је имао те жудње, и кад није смео, војводе су га подбадале да не попушта од |
| асићеним пријати.{S} Слабо се говори, и кад што деспот прослови, који од војвода кратким одгово |
| има по једну жену, две не сме имати, и кад ју већ једанпут има, не може се тако лако од ње, ак |
| ти град, о ком ће се у свету причати, и кад тај град падне, ужасно ће одјекнути у свом хришћанс |
| ок их сан не превлада да морају лећи, и кад легну да се још код њих нађе.</p> <p>Кнежевићи су п |
| нађе звериња, да је деспоту при руци, и кад се прохте Јерини да какову птицу улови.{S} Један со |
| души хришћанин.{S} Он је мој посинак, и кад мене не буде потпомагаће своје и у турству бољма, н |
| дуго вријеме.{S} Радо би’ гледао ван, и кад поглед бацим тамо, морам се дјела постиђети, ал’ на |
| Србе против турски’ нападаја бранио, и кад је све у миру било, онда се тек с Турцима мирио.</p |
| пет Турцима приближимо, и да ојачамо, и кад Угри опет ојачају, наново у борбу против Турака, је |
| за Радосава чује се свуд добар глас, и кад су се хусари са азапима крвили, није избегао, штави |
| алампогли нек с војском иде као чауш, и кад се град преда онда Јеремији нек се изда благо — реч |
| ко изгледа канда је посмртна даћа.{S} И кад деспот напи краљу и краљ деспоту, тако изгледа канд |
| мећу два зла, боље је бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и з |
| от, оживиће у њима жудња за власт.{S} И кад не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и вл |
| > <p>Но како ће, кад му Турци не даду и кад је већ толико штете деспоту и народу нанео?</p> <p> |
| зети и Бранковићевима предати; па баш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега брат му В |
| >Кад ноћ прође, а зора настаде</l> <l>И кад помоћ нова Срб’ма стиже,</l> <l>Све се диже путем ц |
| зе па на несложне Турке ударе.</p> <p>И кад се добро пред очи узме, да су се Турци међу собом п |
| пролази, сватко мора на кулук.</p> <p>И кад се све то донесе у Смедерево, у његово станиште, св |
| а какве бурне мисли су му биле у глави кад је с коња спао, пре нег’ што ће изда’нути, брижан з |
| , мораду да просе новац у римпапе, који кад им да, обвеже их да лацманску вјеру морају унаоколо |
| е, ’де је кадикад одседао Стеван Високи кад се хтео пред светским жагором уклонити, и души свој |
| сваког Србина болети мора!</p> <p>— Али кад она хоће?{S} Кад њу не боле, како ће нас болети?{S} |
| ђу две ватре.{S} Но и то стоји, да Угри кад нас бране, сами себе бране.{S} Без Мачве Београда и |
| S} Хоће ли га мађарски краљ потпомагати кад види да се код Срба и Грка „ришћанска“ влада крепи? |
| окрај Дунава с леђи тешко га је опасати кад има иоле војске у граду и околу.</p> <p>Јеремија чу |
| и потписан, како ће деспоту срце куцати кад будне кључеве Београда предавати.</p> <p>У Београду |
| нити, а ни Вукогли-деспот не има памети кад пошто-пото Голубац не купе.{S} Подари Јеремији као |
| није био у Београду.{S} Како ће му бити кад се види у Београду, у Србији стран.</p> <p>Јерини ј |
| ову војску скупи; но када ће је скупити кад ето готове турске војске на прагу.{S} Још што има в |
| е знала да ће њој у почетку тешко пасти кад помисли да се може од Светислава растати, но и то ј |
| то ми, дакле, и спомен негдашње радости кад је то сад за мене жалост.{S} Кад погледим на тетиво |
| а отпадиш, онда се не можеш одавде маћи кад хоћеш, могу те једно јутро пренети пријеко Саве па |
| ена, није дозрела.{S} Шта ће народ рећи кад чује да се предаје Угрима Мачва, Београд и Голубац. |
| ћате <pb n="429" /> се оне жалосне ноћи кад сте осљепљени.{S} Осљепити вас дао ваш ујак, Ђурађ |
| } Но ни ово неће дуго трајати.{S} Турци кад се све у Караманији умири, <pb n="529" /> наћи ћеду |
| јући, деспот озире се, лакше му је души кад види богате неопустошене пределе, каквих има у стар |
| а, па ни за свештеника, јер такав човек кад није наоко, није за свештеника.{S} Такав шпрљавац к |
| S} Све то мора узети на се турски облик кад се ђаурима суди.</p> <p>Ферхад хода горе-доле, ишче |
| нек се теше; ионако лакше пада љубећем кад је сам поред свог предмета, кад му љубопитне туђе о |
| Каква је туга лежала на срцу деспотовом кад је ове наредбе потписивао.{S} Предати Мачву, Београ |
| нит’ игуману годило.</p> <p>Брат Теофан кад је изишао, пред куварицом трипут је од радости горе |
| Краљевићу Марко — рекне Ђурађ, удивљен кад је Марка видео.</p> <p>— Бог ти добро дао, незнани |
| >— Стевана, ако хоће, јер је то и право кад ме је његов отац ’ранио, но ако ме неће, јер он све |
| великом свитом, и није се мало зачудио кад види мртве лешине, рањенике, све похарано, батал-ма |
| р би иначе другима у очи пало.{S} Овако кад га к себи дозива, изгледа канда се с њим даље разго |
| еђу Турцима бакшиш раздаје.</p> <p>Тако кад су готови били, опросте се и оду, и благо однесу.</ |
| ци, тако је изгледао као Краљевић Марко кад је стамболкапију чувао.{S} И доиста, кад га Турци в |
| ђем и браћом посети Марка.</p> <p>Марко кад види сина свога некадашњег душманина, као прави јун |
| да се тек с Турцима мирио.</p> <p>Марко кад чује да је султан Сулејманов савет већ примио, силн |
| сти, камоли у тамници.{S} Како је тешко кад коме кућу освоје, па га нов госа у госте позива.{S} |
| ке Жигмунду.{S} Да знаш како ми је било кад сам морао Београд предати.{S} Још и сад лежи ми на |
| а оставити.</p> <p>— Па како ти је било кад си био калуђер, и како си калуђерство оставио? — за |
| га не би познао био, давно је већ било кад га је Петошко у манастиру задиркивао, и на миндрос |
| шта, Јеремија, о том да се разговарамо кад стигне благо, и град се предавати буде, лако ћемо о |
| /> <p>— То ми и јесте права жеља, само кад би деспот пао, ој честити пашо, да ми хоћеш само на |
| рока зашто сам рад све да знам.{S} Само кад би’ се могао на тебе ослонити да могу све дознати, |
| ја.</p> <p>— Мој оче Пахомије, шта ћемо кад је тако.{S} Морамо се усиљавати да изгубљено задоби |
| акако, па те како ји красно држе!{S} Но кад би сад тебе Бајазит запросио, би ли би драговољно з |
| Све им треба по уговору предати.{S} Но кад ти узму Угри град, хоће л’ те као господара ове зем |
| е се на јуначком мејдану дјелити.{S} Но кад сами нијесте кадри, ми ћемо вас подјелити.{S} Код Ф |
| на ино, морам се судбини подврћи.{S} Но кад султан и Жигмунд у Србији имаду погранична града, к |
| <p>— То још не би тако зло било.{S} Но кад се потпишем да се цијепам од савеза угарског, погаз |
| ијепим гусларима све је слободно.{S} Но кад паде царство на Косову, умјешају се у двор царице Т |
| /> канда предајеш Угрима Србију.{S} Но кад већ на ино није, и угарска војска је већ на путу, п |
| ци, дању-ноћу језде, греде.</p> <p>— Но кад Турцима предамо град, шта мислиш што ћемо, куда са |
| т’ се не зна чија је побједа.</l> <l>Но кад стиже кнез Лазаре млади</l> <l>Страх нападе душмани |
| ј за то радо јектеније читао.</p> <p>Но кад је цар Лазар на Косову пао, кад је видио како се Гр |
| на, то јест властољубије, биће испуњено кад се деспотства докопа.</p> <p>Болест деспотова дан н |
| и луди су у великом почитанију, особито кад изненада што паметно изрекну, мисле да пророк из њи |
| га и уз тамбуру врло добро певао, з’ото кад је год појао у цркви, поред свег лепог гласа нешто |
| .{S} Грмана није се нико сетио, а нашто кад би гусле и јуначке славне песме тек срамоту увелича |
| ићи, нег’ да паднем деспоту у шаке, јер кад се ви измирите, може пасти сав терет на мене, канда |
| ма у старој Србији.{S} Пада му на памет кад је у младости војевао с Турцима против ујака му Вис |
| ад Београда видити.{S} Зато може деспот кад хоће у Београд доћи, само не са јаком оружаном руко |
| и изражај цео оштроуман.</p> <p>Деспот кад га је први пут виђео, тронут је постао.{S} Кад су н |
| .</p> <p>— Слажем се.{S} Никад боље већ кад човјек у својој жени има вјерна друга.{S} Нићифор н |
| је била девојка, кнез Ђурађ тек момчић кад су се последњи пут видили и растали, бурне су то го |
| ез помоћи падише, а велика нам је помоћ кад Вукогли с нами држи.{S} Па Вукогли хоће да плаћа ха |
| добро.{S} Видео сам га скоро на Косову кад је патријарх војску благосиљао.{S} Он је први јунак |
| ту оставе зеца а да га онда скупа изеду кад још што улове; овај други курјак био је лаком на ле |
| .{S} Даље наложи им да се на окупу нађу кад телал повиче, да ће се неким заробљеним ђаур’ма гла |
| "466" /> <p>Сви се убезекну.{S} Гледају кад Турчин на бедему алај-барјак забоде.</p> <p>Жигмунд |
| ако се зарумени и како јој очи блистају кад на Светислава поглед баци.{S} Слуге, како свагда та |
| у не преседне, а мудри тек онда мудрују кад говоре оно што ни сами не држе за истину.{S} Дакле |
| ради, па ју опет ’ране, али ју и смакну кад им није више <pb n="374" /> од потребе.{S} Не би л’ |
| што сам био боја то је било у манастиру кад сам био млађи, са братијама, знаш онако за какву пр |
| з Цариграда, Солуна и Дубровника.{S} Ту кад дође какав стран владар и војводе и кнезови, нек ви |
| г и народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ не може помоћи? </p> <pb n="305" /> <p>Пат |
| <p>— Само да сам мало млађи, али шта ћу кад сам већ близу гроба.{S} За кратко време можемо наши |
| , није за свештеника.{S} Такав шпрљавац кад у цркви служи, и ходи, зли језици кажу — гле иде ка |
| а сам једним ударцем једног оборио, баш кад је на кнеза одостраг руку дигао да га посјече.{S} Б |
| ан, а и одважнији је од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ на пријатељство турско ослањати, и |
| Твоја три брата су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ осветлати.{S} Прапрађед ти је био |
| ла времена, ту се негда и веселило, још кад је султана Милева ђевојком била.</p> <p>— Е, тако в |
| Јок, шта ћу у пропалом царству, па још кад се сјећам како су се већ онда великани међу собом к |
| мо се тих послова, то је могло бити још кад смо били ђетићи, кад смо силне коње јахали и с леве |
| <l>Нек им прси суво злато дичи,</l> <l>Кад се боре за славу јуначку.</l> <l>Жив остао спомен с |
| рчку војску на све стране траже.</l> <l>Кад дођоше близу Цариграда,</l> <l>Ал’ Грци им насусрет |
| <l>Цариграду о српској побједи.</l> <l>Кад ноћ прође, а зора настаде</l> <l>И кад помоћ нова С |
| l>Баш са самом душманина сабљом.</l> <l>Кад то виде војске обадвије,</l> <l>Дивише се јунаштву |
| ад-паша ишчекује.</p> <pb n="482" /> <p>Кад их Турци виде, стану, па заблендани гледају и’ силн |
| id="SRP18590_C2.15"> <head>XV</head> <p>Кад су се војводе разишле, Ђурађ издаје наредбе да се п |
| ="SRP18590_C2.35"> <head>XXXV</head> <p>Кад је Јерина у Смедерево дошла, зарадоваше се свом бра |
| ="SRP18590_C2.29"> <head>XXIX</head> <p>Кад је Ферхад-паша над издајицама суд свршио, сад је оп |
| ја, али поред тога колико греха!</p> <p>Кад си у Жичу ступио, све ти се представљало као светињ |
| otes </foreign>” „Деспот Георг“.</p> <p>Кад је деспот перо у руку узео, рука му задркта, она ру |
| се од Ферхад-паше многоме нада.</p> <p>Кад у трапезарију ступе, стану у ред, и пашу поздрављај |
| вода без леве руке и десног ока.</p> <p>Кад су их видели, свак се уплаши.{S} На лицу се новодош |
| столица за њега приправна била.</p> <p>Кад га видеше, сви се насмеју.{S} Петошка је добио цар |
| им сликама, пернатим створовима.</p> <p>Кад видеше Кајицу војводу, ником поникоше, и тек шаптај |
| екању том прође и неколико дана.</p> <p>Кад наједанпут, врате се од Милице турски посланици.{S} |
| ат и сестра, или као муж и жена.</p> <p>Кад се почело јести, слабо је ко на другог и пазио до н |
| дио, и нађе га при крају живота.</p> <p>Кад га је деспот примјетио, дозове га к себи близу, и с |
| , ту је и Харалампије и Радосав.</p> <p>Кад им је бимбаша сабље отпасати дао, Јеремија горко уз |
| ору седе деспот и Облачина Раде.</p> <p>Кад је сунце заходило, онда су обојица почивали, од одм |
| Мађари и Грци на тајне договоре.</p> <p>Кад трећи дан, пријави игуман Рувим новог госта, владик |
| , чекала је излазак целе ствари.</p> <p>Кад наједанпут опет турски посланик дође, и то главом Ј |
| ију ступити и Србијом обвладати.</p> <p>Кад је Милица чула шта Бајазит жели, онемила је за магн |
| ора, па ће и народ све изгубити.</p> <p>Кад је све наредио, повуче се у своју дворану, хода гор |
| <p>— Треба га војском принудити.</p> <p>Кад Јерина изрече да треба Јеремију војском принудити д |
| је имао намеру калуђера бранити.</p> <p>Кад су се јошт мало пошалили и понасмејали, калуђер им |
| еремијом стоје спремни коњаници.</p> <p>Кад је деспот видио како је Јеремија против њега оружиј |
| тпоруку од деспота, ил’ нападај.</p> <p>Кад је већ све наредио, опет се светује у дворани са Ја |
| а, као најжалоснији гусала звук.</p> <p>Кад је човек у муки и жалости, и најмања реч тако је жа |
| ијом, и с Пољаком Црним Завишом.</p> <p>Кад је тако краљ Жигмунд примио кључе Београда, заврши |
| је оштроуман и на све решителан.</p> <p>Кад издалека чује неки жагор међу служитељима, остави с |
| раз одвећ поверителан показивао.</p> <p>Кад је отац Харалампије примјетио да Јула заплашено уну |
| ле да не би тко у ствар забадао.</p> <p>Кад је све тако уређено, листине потписане и распослате |
| еда, игуман га води горе у чело.</p> <p>Кад су већ до чела, тек онда тргне се, падне му на паме |
| а је био јунак, па и Јаблановић.</p> <p>Кад је све спремно, Јеремија чека добру отпоруку од дес |
| оправио, ваљда — да се пострижу.</p> <p>Кад се Ђурађ са деспотом помири, разговор се поведе сву |
| дајући очекивао оца Харалампију.</p> <p>Кад наједаред, ето оца Харалампије.{S} Његовом доласку |
| арбаросе великом Немањи Стевану.</p> <p>Кад Ђурађ, са војводама у црну дворану уђе, седне у чел |
| Сава, упуте се у своју отаџбину.</p> <p>Кад су кући дошли, сваки се својима врати, то јест Леон |
| ебе твоју десетолетну кћер Мару.</p> <p>Кад деспот чу Леонтијеве речи да би султан захтевао њег |
| рукама деспота.{S} Сумња је ту.</p> <p>Кад деспот дође, и ако зна ил’ сазна да су кнежевићи у |
| езарију, игуман напред, води их.</p> <p>Кад је деспот у трапезарију ушао, разгледа, игуман га в |
| нуђам ти у име Јеремије Голубац.</p> <p>Кад то чу султан и његове паше, удиве се, знали су за Ј |
| е човек без светлости и слободе?</p> <p>Кад су били младићи, као ђурђиц, пролетно цвеће, ископа |
| зни, <pb n="231" /> јер велика господа, када су у великом разговору била, ни пазила нису на то |
| и, и то увеличателно.</p> <p>Светислав, када је чуо шта се са калуђером стало, грохотом се насм |
| p>И није ли већ сујетан сав његов труд, када су већ Турци мах преотели?</p> <p>Покајав се, прес |
| оје умало што није страдао Харалампије, када је с покојним патријархом онђе био.{S} Она је у св |
| дући је с тим спасао једну част војске, када већ и онако победа није се могла добити.{S} Но већ |
| е земље, није се хтео Лазару подврћи и, када се сам против веће силе Лазара одржати није могао, |
| инише се такођер расположене.{S} Млађи, када видеше старога Новака да је тако добре воље, мало |
| <p>— Кад се опоменем оне жалосне ноћи, када нам светлост занавек одузеше, а оно морам и онај ч |
| остану код Мусулмана.</p> <p>Мусулман, када се већ једанпут брата Мусе ослободи, рад буде осло |
| аједанпут јако засветли.</p> <p>Деспот, када се са Мехмедом смирио, почео је на радост своји’ С |
| ио до на самог себе и мало се говорило; када је дошло до чашице, све је настајало живље и живље |
| ветој литургији, како ли на бденију!{S} Када се толика кандила запале, па мноштво православни’, |
| ранковића, увек се држао уз Стевана.{S} Када се Стеван са Ђурђом измирио, војевао је са Ђурђом |
| у је мило било видети српске јунаке.{S} Када [је] виђео Змај-Облачића, падне му Марко на памет, |
| јем, нек те поштено у нужди послужи.{S} Када га из корица извадиш, то нек буде свагда на одбран |
| ти, па су увек прилике рату тражили.{S} Када је Турцима до нужде било, около њи’ су лисичили и |
| м, као у харем, него и за друго што.{S} Када би ју за харем искао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски |
| ије добро свагдар да је човек мудар.{S} Када су Турци са Арнаутима на Нови Пазар ударили, и ја |
| ака мање славни’, па опет напредују.{S} Када има млого славни’, а оно гледа један другог да упр |
| ро, неће бити за њу и њену породицу.{S} Када би се са гордим Вуком сложити могла без уштрба сво |
| жели да он управља са народом.</p> <p>— Када је тако с његове стране, а ти му с моје стране рец |
| да вам причам — рече Петошко.</p> <p>— Када сам од калуђера утекао — продужи Петошко — мотао с |
| тање војвода Костреш прослови:</p> <p>— Када је свети патријарх војску благословио, све је било |
| енти, који се весели и цвећем кити онда када му се другови са Турцима бију.</p> <p>Ове су речи |
| боља у праву рану претворила истом онда када ме нису хтели за калуђера оставити.</p> <p>— Па ка |
| >Има људи који велики дух показују онда када се, опште користи ради, другоме сасвим понизе; но |
| земља та Босна и како би још лепша била када би његовом постала заповедио је да ми се сваки дан |
| ече Милица.</p> <p>— Где су она времена када си ти, властелине, у млађим твојим годинама војева |
| пустила.</p> <p>— Еј, где су та времена када смо у Романији војевали.{S} Онда Турчин јошт није |
| е породице саједине на исту одбрану, па када је домовина одбрањена, нека народ даде круну ономе |
| <p>— Е мој Грмане, да видиш тог вашара када се турске жене инатити стану.{S} Кад сам био код Т |
| бих рекао да гуслара послушамо.{S} Сад када се можда већ српска војска на Косову са Турцима бо |
| често су се овде задржавали.{S} Доцније када се српска влада распространила, нарочито под Душан |
| та им фали!{S} Па зар није доста невоље када по тридесет девојака поред једног старца чаме?{S} |
| о показати да каткад и лудом дође време када је величаственији од паметних и силних.</p> <p>Кос |
| у тајни договор са Ђурђем и Турцима, и када се цео план дозна, а он у Турке, онамо куд му је и |
| глед свагда ће ми пред очима лебдити, и када се год уз гусле твоје име спомене, срце ће ми раст |
| оста миндерлука и душека, ал’ шта вреди када се онај на њима шири, ког сироте буле не трпе.{S} |
| сва црква тужно изгледа, богзна хоће ли када такови јунаци у ту светињу ногом ступити.</p> <p>П |
| ужбу.{S} Пријавим се.{S} Његови сејмени када <pb n="319" /> ме виде, тако им се допаднем да јед |
| слажу?</p> <p>— Ја нећу противусловити када велиш да је твоје мнење спасително.{S} Ти добро по |
| је шта видети.{S} Млоги садањи мекушци када би га видели и глас му чули, крв би им се смрзла.< |
| квој сам био опасности скупа са народом када се брат ми Вук и Ђурађ одметнуо.{S} Ја помогавши М |
| Ја признајем да си ти мени доста учинио када сам против Мусе ратовао, па зато те и држим за мог |
| сад за тим је да нову војску скупи; но када ће је скупити кад ето готове турске војске на праг |
| огло <pb n="282" /> и без рата, особито када се видело да је турска војска млого јача него српс |
| дух и у упорству свом показују, особито када у уверењу живе да су они правичан орган опште кори |
| усколебано море, проклињао је онај час када се родио, кад је Милеву видио, проклињао је људе, |
| кашинове земље заузео, и по којем праву када је и Вукашин породицу имао, и то какву јошт.{S} Ка |
| није могао изићи на крај.{S} Но шта ћу када се већ тако збило.</p> <p>Док је Петошко све то го |
| то Новак.</p> <p>— Ал’ шта ћеш да чиниш када није друкчије; видиш да је све заплашено, војска с |
| > <l>Треће бјеше војевода Гојко.</l> <l>Када су се понапили винца,</l> <l>Стаде Гојко ’вако бес |
| ти ради, примити.</p> <pb n="284" /> <p>Када неки дођу к Марку да му госте објаве, а он мало пр |
| ико примјетити — одговори слуга.</p> <p>Када онамо стигну, стану, па га калуђер почне о неким с |
| Грмана и његови’ тужни’ гусала.</p> <p>Када је певач престајао, донекле задиркивали су Петошка |
| сви’ његови’ молба и извињавања.</p> <p>Када су га унутра видели и познали да је то црвени калу |
| емија је био као код своје куће.</p> <p>Када се Јеремија приближи манастиру, види много азапа, |
| ба калуђера беху од млађих људи.</p> <p>Када је Милица долазеће госте приметила, променила се у |
| и су Турком војену помоћ давати.</p> <p>Када Бранковић то чује, не допадне му се то ни најмање. |
| Милица, знале су све то покрити.</p> <p>Када је Русна речи Миличине чула, којих се смисао на ње |
| и са гласом незадовољства Марко.</p> <p>Када се мало понаместе, почну пити и беседити.{S} Од Ту |
| да тим ваздухом само свеци дишу.</p> <p>Када деспот виде тело деспота Стевана, свог ујака и поо |
| ице показује, но ипак ни бриге му није, кадар је лукавство са лица збрисати.</p> <p>— Хоћу, но |
| као насљедник Вукашинов и велики јунак, кадар био у владалачком чину свој народ ма противу кога |
| p> <p>Деспот промишља.</p> <p>— Јеси л’ кадар све то израдити без да идем на ноге, ни султану н |
| и под једним сајединити, који би доиста кадар био управљати.{S} Турци су за своју ствар сложни, |
| дознао је, да је Радосав за веру и род кадар и живот жртвовати.{S} И његово понашање при напад |
| ти може, а да противницима покаже да је кадар бранити се.{S} А и сам Јеремија је био јунак, па |
| и су да у приликама и с малим велико је кадар био израдити, јер је умео погрешком противника ко |
| ка, са Турцима против Мађара.{S} Тко би кадар то изредити, да српски народ уједно сабије, том б |
| Стеван поред Ђурђа.{S} Та Ђурађ је сам кадар народ заштитити, нити је тако близу сродства турс |
| тете бити неће, јер што би Јеремија био кадар изредити [са] Голупцом, може и сам изредити.</p> |
| Вукашинова пада Србију спасао, па ће ју кадар бити и узвисити — одговори патријарх.</p> <p>— Са |
| у Лазарево доба, господа изискивала.{S} Кадгод, у време жупана, из лова долазећа господа српска |
| ој властелине, тако то бива у свету.{S} Кадгод му бијах десна рука, а сад као што велиш — моји |
| тој оставио је своје гусле јаворове, да кадгод, ако опет настане славно доба, загуди на њима ње |
| {S} Дринопољу шта си дочекао!{S} Где је кадгод грчка, бугарска и српска слава била, сад је већ |
| ба служити; па и то знај... твој мач је кадгод Лазарев био, познајем га добро од детинства јошт |
| > <p>— Познајем и њи’ и вас.{S} И ти си кадгод кнезу против Марка страну држао.{S} Сад остављаш |
| рећи страдати.{S} Може бити да ћеш и ти кадгод до какове владе доћи, а може бити да ћеш се као |
| >— Но јеси л’ војвода, јеси л’ управљао кадгод у војски.</p> <p>— Видим да си врло паметан, чес |
| све тако чудне сне имаш, да л’ си снио кадгод да си пијан?</p> <p>— То само мудри и трезни сањ |
| — Да, где су та времена, и ’хоће ли још кадгод настати — упадне Новак. — Опомињем се добро на о |
| ојати да се Вуку власт украти, да не би кадгођ злоупотребу какву према мени и мојој ђеци чинио. |
| цем и подворником који је на јастуку од кадиве носио кључе Голупца.{S} Ферхад-паша прими кључе |
| не леђа.{S} То ми жао буде.{S} Она је у кадиви, са драгим камењем украшена, дивно изгледала.{S} |
| а са породицом у Београду је чамила.{S} Кадикад послао јој деспот потајно улака да је извести к |
| се ближе граду примиче.</p> <p>Јеремија кадикад излеће из града са своји коњаници да Мађаре у п |
| анковића мало ограничити, јер већ и сад кадикад тако што ради што му као једном великашу без по |
| ерина смештени су у оне дворане, ’де је кадикад одседао Стеван Високи кад се хтео пред светским |
| је на своју меру довела.{S} Радојко је кадикад весели жагор са својом тамбурицом прекидао.{S} |
| о, а још га имао није, потребовао је он кадикад његову службу, за коју је овај у своје доба и н |
| бродове, који се нузводу тим заносе, но кадикад <pb n="468" /> и мађарско бродовље за собом пов |
| то Радојко знао и са својим красним, но кадикад раскалашним пјесмама успаљивао је чуства дворск |
| калуђери морали се смешити, и не један кадионицом јако димећи смех свој задавити је морао, јер |
| двораном.{S} На њему је долама од црне кадифе, на прсима склопљена велика златна пуцета, да из |
| јунака, два брата, која су се у диби и кадифи родила, којима се срећа смешила при рођењу њихов |
| сина Ђурђа тиче, ја бих рекла да његово кадкад неупутно понашање према кнезу Стефану не произил |
| ами видите, да нит’ је Милица управљати кадра, нити пак Стеван.{S} Овај је млад, она је женска |
| мејдану дјелити.{S} Но кад сами нијесте кадри, ми ћемо вас подјелити.{S} Код Ферхад-паше биће б |
| вашом ногом у његов храм ступити, нисте кадри искушеније смирено подносити?{S} Тако је отац Гер |
| аш и млади’, који су велико што учинити кадри.{S} Цар Лазар је као младић одликовао се у босанс |
| ио јер, срце његово <pb n="403" /> није кадро било ником зла желити, некмоли истокрвним синовци |
| и и помешана деца.{S} Ако је која баш и кадуна, а она се утолико тек срећном налази, уколико јо |
| Грцима добро да живим, бар с морја могу кадшто добро учинити.{S} И Дубровчани су ми пријатељи, |
| отпусти.</p> <p>Прејави се бимбаша.{S} Каже да је наредио да се испод руке све црквене утвари |
| ли се.</p> <p>— Па знаш што се код Срба каже, кад кога мрзим и душман ми је, волијем у Турке не |
| ви само на мене.</p> <p>— Али Светислав каже да му је отац рекао да сам му ја већ од мог оца на |
| рјеваш, а што можеш да спасеш.{S} То ти каже Петошко, у вас негда лудак, а сада Ферхад-паша.{S} |
| ђу издајицама.{S} Тако Ферхад Исак-паши каже.</p> <p>Исак-паша му наложи да безевенк-ђаурима од |
| адосава у трапезарију, има да још нешто каже.</p> <p>Најпре оде Ферхад, а после њега и сам Радо |
| ’ му се не допада, курталисати.{S} Ђаур каже, код њега је жена више што него роб.{S} За нас су |
| убио би био и своје људе.</p> <p>— Свет каже да је издајица.</p> <p>— Време ће показати да је с |
| те од Радосава калуђерске хаљине, па му каже да ће на јутрење рано доћи да га причести.</p> <p> |
| <p>— Јесам, па шта да учиним?</p> <p>— Кажем ти, све да ми јавиш шта се около књагиње ради, и |
| и као неке светиње; у Дечанима, нећу да кажем као ђаволи, но све нешто необично, смело, превесе |
| о свом роду добротвор?</p> <p>— Е да ти кажем зашто.{S} Ти си више пута Турцима прелазио, и опе |
| то ионако ништ’ не знаду, а право да ти кажем, од дивана су ми нешто омрзнути, а мени је доста |
| ута казао да ћемо овако проћи, и сад ти кажем, <pb n="310" /> и одсад неће бити добро.{S} Мени |
| /p> <p>— Ни ја!{S} Но само ’хоћу да вам кажем шта ћемо чинити.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чекајте, |
| пасти воде.{S} Напослетку још и ово вам кажем.{S} Мене осуђујте како вам драго, зна Марка народ |
| је Мелентије.</p> <p>— Баш да ти управо кажем, прави плеснивац, цјео дан бројанице у руци, сав |
| и све то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да те Бајазит за жену иште; ако те не дам, опусто |
| и.</p> <p>— Седи, Радосаве, да ти нешто кажем.{S} Сутра ће већ ту бити деспот.{S} Ово благо што |
| ти бити захвалан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{S} Оне поклоне што сам понео, теби ћу дати, они’ |
| а младу књагињу послужује, да јој нешто кажем.</p> <p>— Ви женске све неке тајне међу собом има |
| еду тог поклисара Каралампоглију, да му кажем да примам Голупца кључе, и да ће Јеремија добити |
| тана кајмакам.{S} Но, да ти једну ријеч кажем, доста би било за Голубац сто хиљада дуката.</p> |
| давно искусила своју кћер Мару и, да не кажемо да ју је мрзила, уколико ју је тек радо имала, у |
| спот-Стевана уговоре са Жигмундом, и да кажеш, не вјерује.{S} Сад народ држи да има два душмана |
| р.</p> <p>— Није баш ни тако као што ти кажеш!</p> <p>— Ја, опет мислим да ће Бранковић на опре |
| лтану.</p> <p>— Ал’, бога ти и пророка, кажи ми искрено, да л’ те срце заболе кад се опоменеш т |
| си с твојом матером, нити нас ко слуша, кажи право шта мислиш, кад би те заискао?</p> <p>— Мајк |
| говори весело Јула.</p> <p>— А бога ти, кажи ми какве су то тајне, јесу ли исте од твоје Љубице |
| калуђер ју принуди.</p> <p>— А бога ти, кажи ми право, да ли твоја млада књагиња Светислава мил |
| добро.{S} Никодиме, нек је све у реду, кажи Јули да јела буду добро слана.</p> <p>На то оде ка |
| и шта ћу му, кад се не да освестити.{S} Кажи ми најпре, шта си чуо од патријарха или оца Леонти |
| у собом сложни, ни у добру ни у злу.{S} Кажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта је то било са тим кн |
| аву горе и озбиљно да одговор.</p> <p>— Кажи господару, да ћу доћи сутра ујутру на главину, онд |
| етовања, рекне султан деспоту:</p> <p>— Кажи ми искрено, деспоте, хоћеш ли ти увек са мном у ми |
| цуре за жене имати, то је живот.{S} Ал’ кажи ми, честити пашо, колико ти имаш жена?</p> <p>— Ха |
| о, немој времена губити, иди натраг, па кажи Русин да само ми партају одржава, а ја ћу ослабити |
| .</p> <p>То Ферхад и ’хоће.</p> <p>— Де кажи ми како ви тамо живите, како господа, како ви, как |
| днако са Обилићем кошка, ... па јој је, кажу, страх јошт какав ће крај имати овај рат.</p> <p>— |
| у му златни ланац посут драгим камењем, кажу вреди сто села.{S} Колико се његови сељани знојили |
| да је далеко бољи од оца му Мурата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, а да је силан, то и ми зна |
| твом.</p> <p>— Сви га особито хвале.{S} Кажу да је далеко бољи од оца му Мурата.{S} Кажу, да је |
| Султан блага нити треба, нити хоће.{S} Кажу да је код њега благо нагомилано; при том силан је. |
| иту Миличино стање живо представили.{S} Кажу да нема више војске, да Новак, истина, купи нову, |
| бога ти, књагиња тако смутна?</p> <p>— Кажу да због Бранковића који се једнако са Обилићем кош |
| ике.</p> <p>— Да чујемо какве?</p> <p>— Кажу да сам се у цичој зими родио, па ми је глава презе |
| , богат, без унутрашњих непријатеља, па кажу још да је млад, красан и благ.{S} Ако нам добро же |
| а све добро.</p> <pb n="311" /> <p>— Та кажу да ће она за Светислава поћи.{S} Па ја да сам Свет |
| да управља Лазарева породица?{S} Књиге кажу, да је царичино сродство са Урошем врло далеко, па |
| печат ударен.</p> <p>Жигмундови фратори кажу да повеља нема законите форме, јер би требало да ј |
| ц кад у цркви служи, и ходи, зли језици кажу — гле иде као кртица, треба такав да је, да кад у |
| ијета, красна као ружични пупољак, тако кажу људи који су је у двору деспотовом виђели.{S} Амур |
| {S} Јусуф је <pb n="293" /> био, што но кажу, стари мачак, па кад се њему Милева тако допада, к |
| S} Само да дође, али онако какав што но кажу честит, па би видео.</p> <p>Грман се и од невоље н |
| а, човјек мора обазрив бити, јер, штоно кажу, и зидови чују.</p> <p>Леонтије тиме заврши.</p> < |
| е доба у војсци збивало, то је, као што кажу, да се Обилић и Бранковић не слажу и да ји је цар |
| ревијати, и оно говорити што не мисли — каза Јаблановић.</p> <p>— Е добро, Харалампије је баш з |
| , не би’ издао, ни теби самом, да ми не каза да ти је био побратим.</p> <p>— А тко ти донесе та |
| тко ти донесе тај глас, зар ти улак не каза да мени од Ферхад-паше та порука гласи?</p> <p>— У |
| рана морам, само онако нек буде као што каза’, све на опрезу.{S} У зору видићемо се.</p> <p>Јер |
| оро даје с чим обманути?{S} Та нисмо ли казали већ да је она добра, невина, блага, и да чистом |
| да велегласно.</p> <p>— Е, право сте ми казали.{S} Слушајте шта ми пише:</p> <p>„Љубезни Харала |
| претенденти да би му и ови што корисно казали.</p> <p>На Марка је особито зидао, али са Марком |
| да ти говорим; нисам ли ти већ сто пута казао да ћемо овако проћи, и сад ти кажем, <pb n="310" |
| ка био, ал’ овако што паметно још никад казао ниси.{S} Та овако поред красне ђевојке можемо срп |
| </p> <pb n="256" /> <p>— Мој отац ми је казао да је сад јошт најбоље у калуђерству; решителност |
| .{S} Вами је чинити то, што вам Пајсије казао буде, и нипошто се немојте повађати по Јаблановић |
| збити!{S} Други пут, кад сам му из шале казао да је лепа земља та Босна и како би још лепша бил |
| ша у шали пецкати, и такве им је истине казао да су се тек разгледали и тек смехом све забашури |
| о се бавити није хтео, јер му је султан казао да Милеву што пре довести мора.</p> <p>Сирота Мил |
| д мог оца намењена, па шта би сад на то казао? — одговори као кроз плач Милева.</p> <p>— То је |
| већ био данас.{S} Бар сваки је калуђер казао да са мном нико није могао изићи на крај.{S} Но ш |
| исказа тко је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да би могли Турци дознати, па чо |
| помаже никакав бакшиш, не зна му ништ’ казати о Ферхад-паши; но бимбаша ће паши све исказати ш |
| јер не смем... јер не знам на то ништа казати.</p> <p>— Кћери моја, ја знам зашто нећеш да гов |
| <p>На сва распитивања улак му не хтеде казати од кога је тај глас, само му је рекао, да је ист |
| ати, ал’ питај цео свет, па ће ти сваки казати шта жели Вук Бранковић.-</p> <p>— Ја на мога оца |
| ми не испуни оно што желим.{S} Мора ми казати, шта ради моја драга бјелопољка Савка, па и нова |
| /p> <pb n="440" /> <p>— Е, не смијем ти казати. — То изрекав, Харалампије умиљат, упитљив погле |
| ека који је доста мудар да си могу дати казати од такве мудре луде оно што си не би радо од дру |
| ријем смјелост и старијима истину у брк казати, узе’ на се лудачко руво, говорио сам што ми је |
| заискао?</p> <p>— Мајко, ја то не смем казати.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, јер не смем... |
| мирисом удовољавају.{S} Ко би сад знао казати које је од којег лепше цвеће?{S} Ил’ је лала леп |
| ’ од кога другог?{S} Могла би си ми што казати у накнаду за то што због тебе мал’ нисам ноћас м |
| јунак, и мада га мрзим, право ћу о њему казати, и мрзим га зато што ми одмах награду не издаде |
| >— Велики краљу, господару мој деспоте, казаћу вам из моје душе како мислим.{S} Врло добро знам |
| ече Марко:</p> <p>— Драги моји посинци, казаћу вам нешто, па се опомените мојих речи.{S} Мене с |
| ћу, што те упозна’; кад се кући вратим, казаћу да сам видео највећег српског јунака.{S} Твој ју |
| ковићеве лозе, али не Ђурђа деспота.{S} Казаћу да је мени свагда на срцу лежало ту породицу ору |
| као да је у Милеву заљубљен, но онда — казаћу Милеви да би боље било да за мене пође, него му |
| ти.{S} Нитко смртни нек не мисли, да га кази достићи неће, ако је што скривио; природа неред, н |
| аји принудити, а на Јеремији најоштрију кази извршити, расећи па на четири стране, и тако удове |
| м адумом који харем чува, тај ми је све казивао како се онде живи.</p> <p>— Па реци ми како?</p |
| ралампијем проводио, и свашта је смешно казивао.{S} Грман је опет певао и Драгаша војводу на пл |
| је сам у себи говорио.</p> <p>— Сваког казн стигне.{S} И ја сам штошта чинио, што вјера и зако |
| ге цепа, и нек’ се такав издајица смрћу казни — рече јачим гласом Новак.</p> <p>На то Патријарх |
| езу бити да издајника оданде извучемо и казнимо.{S} Сад на коња и свак у своје котарје на посао |
| светлост обузе, канда би и сам издајице казнио.</p> <p>Ферхад настави.</p> <p>— Видите овога мл |
| и навале, и Лошонци и Розгоњи вуку га у каик, Цецилија прекрштеним рукама моли краља да не гине |
| ти на вјеру, као што река’, ал’ јеси л’ каиљ задату одржати ријеч?</p> <p>— Ти тражиш оно о чем |
| ије оправљају, види се да Јеремија није каиљ налако Голубац напустити.</p> <p>Скупио је и добар |
| S} Ферхад-паша је сад Петошко, Србин, и каиљ је са својима својски да проведе.</p> <p>Залажу се |
| рок продужили, но што учинити нису били каиљ.{S} Голубац спасао се од предаје Мађарима, ал’ се |
| о — рече Харалампије, који није баш био каиљ чекати док на нокту загоре.</p> <p>— Морамо још ма |
| танким, преко чарапа унакрст обвијеним каишом.{S} Држање му беше благородно, да се позна да је |
| вјети.</p> <p>— Јеремија, предај града, кајати се нећеш.</p> <p>Ван чадора чује се глас од гунг |
| у чељуст душманину.{S} За мене је доцне кајати се, ал’ ви још имате часа.{S} Чувајте народ од ж |
| нег’ опет у стару веру, па своје грехе кајати.</p> <pb n="335" /> <p>Та ионако Светислав нит’ |
| пребацити.</p> <p>Јеремија сад се поче кајати што је тако Голубац предао.{S} Још на путу мисли |
| радом, који је сад њихов.{S} Жигмунд се каје сад што није дао Јеремији што иште, сад би његов б |
| и и с левентама копља ломили.{S} Ми сад кајемо туђе гријехе, водите нас у Свјету гору, да се по |
| а пешадија, пун Дунав бродова, у једном кајику види се један велики топ, сви су очи на њ упрли. |
| ади брк, а десном се за балчак фата.{S} Кајица левом држи сабљу по средини, а десном шестоперац |
| јчице допратити?</p> <p>Ту је и војвода Кајица, дошао да честита деспоту на Смедереву што га са |
| ена појасом, црном дибом, и сам војвода Кајица, тај бисер од јунака, ког долама увек од драгог |
| а Облачина Раде, велики челник Радић, и Кајица војвода, и Ђурађ Кантакузен.</p> <p>Деспот у зач |
| еч, на коње дванајст катана, Облачина и Кајица остају ту, то је моја воља — подвикне достојанст |
| био.{S} Било је ту гунгуле, Облачина и Кајица очи закрвавише, да не би Ђурђа, који ме на вјеру |
| з Кантакузен и Радић, до њих Облачина и Кајица.</p> <p>Деспот започе. </p> <p>— Чујте, војводе, |
| <p>Већ је пред чадором Облачина Раде и Кајица војвода.{S} Облачина мрко поглед баци на Јеремиј |
| доламе јунака, а боја нема.{S} То вели Кајица војвода.</p> <p>Кајица ће допратити Јерину.</p> |
| пратити Јерину.</p> <p>И као вијор јури Кајица са катанама до Београда.</p> <p>Кајици се отвара |
| лоза Краљевића Марка.{S} Ту ће показати Кајица војвода тко је први катана на свету. ’Вам ћеду д |
| нема.{S} То вели Кајица војвода.</p> <p>Кајица ће допратити Јерину.</p> <p>И као вијор јури Кај |
| <p>— Није ти бриге, господару, челенка Кајице ће се увјек напријед вити, боље славно мријети н |
| Кајица са катанама до Београда.</p> <p>Кајици се отварају градска врата, диве се дивним сликам |
| и’ чаркаџија, који упадају и харају.{S} Кајицо, преметни, стрмоглави све што у наше земљиште уп |
| њима готово сваки дан крвили.</p> <p>— Кајицу војводу са његовим катанама треба послати до Гол |
| пернатим створовима.</p> <p>Кад видеше Кајицу војводу, ником поникоше, и тек шаптају си „Таква |
| онда моћи ће постати из милости султана кајмакам.{S} Но, да ти једну ријеч кажем, доста би било |
| .{S} Но њих ништ’ на добро не слути.{S} Кају се што се нису Жигмунду предали.{S} Пада им на пам |
| у дијелили.{S} Сад се на невиним ђецама кају гријеси отаца.{S} Ишти, деспоте, да задржиш оно шт |
| м се душа поткрепила.{S} Сад се опет не кају што нису Жигмунду град предали.</p> <p>Јеремија од |
| уши терет олакшава.{S} Гледи га Јерина, какав диван делија, каква глава, какво чело, какав саст |
| другог веселог народа, можеш помислити, какав је ту био српски живот.</p> <pb n="358" /> <p>Дол |
| траха чекао да види какови ће то гости, какав ли глас бити.</p> <p>Страни са својом војеном сви |
| </p> <p>— Пеки, ал’ сте ви ђаури крмци, какав је то ћитап, да се најпре тучете, па онда измирит |
| /> <p>Каква је то лепа варош Ново Брдо, какав град.{S} Ту је богатство, сав предел канда је ств |
| диван делија, каква глава, какво чело, какав састав, да је сретнији рођен, па да је у Цариград |
| им војводе.{S} Ох, да дивних јунака!{S} Какав је Ђурађ Бранковић, стјеновит, па вишим духом зад |
| природа показује свој весели облик.{S} Какав ће облик добити та природа кад опадне лишће, кад |
| неког Мелентија за патријарха.</p> <p>— Какав је Мелентије.</p> <p>— Баш да ти управо кажем, пр |
| нуму имам једну, и више никог.</p> <p>— Какав си ти онда паша?</p> <p>— Није сватком дат један |
| <p>— А није л’ ти жао народа?</p> <p>— Какав народ, и тај је већ искварен, сад га вуку налево, |
| еспотио, није твој, већ Жигмундов.{S} А какав је град Голубац, па богато Браничево, оцјека се л |
| ста, само не светлости ни слободе.{S} А какав је човек без светлости и слободе?</p> <p>Кад су б |
| шао да помогне Жигмунду и деспоту.{S} А какав је Змај-Облачина Раде?{S} Кад седи, прса му се на |
| оног од кога Исток стрепи!?</p> <p>— А какав је тај твој падиша?</p> <p>— Млад је као јутро, к |
| и си бележи.{S} Већ је прорачунао одока какав ће то град бити, за колико војске, против колико |
| </p> <p>То је пропис, па мора читати ма какав гост ту био.{S} Па и игуман хтео је показати да ј |
| ворском, издалека су ходали чекајући на какав миг ил’ заповест.</p> <p>Милева је међутим, поуда |
| е био он, а оно би био други, па богзна какав би тај други био, а овако бар док је владао, влад |
| а веровати, држе да је ту уплетен ђаура какав шерет.</p> <p>— Говори тко си и тко те амо послао |
| ам се лети био родио, можда би’ био сад какав војвода или владика.</p> <p>— Ко је то видио, ран |
| спасу.{S} Да, тако мора бити ако се ред какав не начини и ако <pb n="255" /> се великаши не уме |
| друго.{S} Неће ли кнез Стеван, за себе какав харем и то од турских девојака имати, јер право ј |
| ’ не булазни, Петошко, не видиш ли себе какав си — упадне Грман, који је имао намеру калуђера б |
| То је овако.{S} Будала чује од господе какав је тко, и то онда чује кад онај није онђе о ком ј |
| да, Солуна и Дубровника.{S} Ту кад дође какав стран владар и војводе и кнезови, нек виде да Срб |
| -амо шетајући се, да ни наблизу не дође какав Турчин, а да му нос не додирне мирис од ђаурске п |
| у.{S} Будала зна све како дишу, који је какав, па сад једног реч’ма окресне, сад другог, и нико |
| већ се је знало за сваког госта који је какав.{S} Сваки је своју прилику себи уочио.</p> <p>Све |
| на рачун калуђерства, а особито где се какав повод у поповским слабостима налазио.</p> <p>— Ка |
| Грци били орлови а не голубови, био би какав Деметријо Полијокертес, стваратељ и рушитељ градо |
| пустила бојећи се да се стога не изроди какав опасан метеж међу христијани, који Турцима служе. |
| чи су ти паметне.{S} Но још не рјече ми какав мир да просим.</p> <p>— Да се султану покориш.</p |
| b n="522" /> <p>Чују Турци, чују Мађари какав град [је] сазидао Ђурађ Кантакузен, ни једни о то |
| да желе унутра ући.</p> <p>— То ће бити какав глас с Косова — повиче Новак.</p> <p>— То ће бити |
| остала, није се могао одважити на већи какав војени поход.{S} Шта је, дакле, имао чинити?{S} А |
| оба да се обуче у фрак, изгледао би као какав велики дух, жени, који још далеко дотерати може.< |
| тамо у манастир Жичу, па онђе живи као какав заточеник.</p> <p>— А би л’ ти рад постати патриј |
| аралампије.</p> <p>— Бићеш оправљен као какав властелин, у потајној поруци — рече Јеремија.</p> |
| за Турчина?{S} Само да дође, али онако какав што но кажу честит, па би видео.</p> <p>Грман се |
| па утолико већег имамо изгледа да ћемо какав честит мир учинити.{S} Што се тиче Лазара и његов |
| красној боји представљајући.</p> <p>Но какав се то вихор над њима диже?</p> <p>Шта се то тако |
| ашти; а ви сте сигурно мислили да је то какав нечист дух? — рекне калуђер.</p> <p>На ове његове |
| земљиште упадне, нек од тебе учи Мађар какав треба да је катана.</p> <p>— Није ти бриге, госпо |
| га опет на што више, и искали би’ опет какав град у залогу — примети лукави Харалампије.</p> < |
| кошка, ... па јој је, кажу, страх јошт какав ће крај имати овај рат.</p> <p>— Да л’ би се могл |
| ци добију обично помилованије кад је ту какав знаменит гост, па и Теофан зна да ће му сад бити |
| окрај зла има и нешто добра.{S} Ти знаш какав ми је душман Исак-паша.{S} Но знаш и за Ферхад-па |
| ут чује се неки жагор по логору.</p> <p>Какав је то жагор?</p> <p>Дошли су српски посланици сул |
| асоте вароши и величанственог предела. [Какав је онда био јошт Цариград!{S} Варош је била пуна |
| S} Гледи га Јерина, какав диван делија, каква глава, какво чело, какав састав, да је сретнији р |
| деспот неће дуго вући; сваки се бринуо, каква ће онда времена настати.</p> <p>Деспот је био твр |
| били, Жигмунд би добио био Голубац.{S} Каква веља радост обузела је Жигмунда кад Мађари крокну |
| игмунда кад Мађари крокнуше на јуриш, а каква боља кад се Турци појавише.{S} И то појавише се б |
| м, преко чији’ леђа се други туку.{S} А каква је турска силесија, а како је слаба Мађарска.{S} |
| и сајузу живити или не?{S} Ако те жеља каква мучи, боље сад искажи; оно што сад у рукама имаш, |
| д искрено воле, и тек... не зна ни сама каква би је сила од њега занавек раставила.{S} Присуств |
| рије Леонтији на то одговори.{S} Богзна каква је тајна у деспоту скривена, а није рад због тога |
| урна ти се душа у теби смири.</p> <p>Па каква је била црква жичког намастира?{S} Изнутра цела о |
| уста.{S} Султан се на то узбуди, запита каква и колика је та деспотова мезимица.{S} Сириџа му р |
| а.{S} Но ивер у жару треба да покаже од каква је дрвећа.{S} Омладак нек покаже да је из доброг |
| ан био, кад је имао своје царство?{S} И каква разлика између <pb n="451" /> Петошка и Ферхад-па |
| ла сама изгледала је <pb n="365" /> као каква госпођа, премда већ мало у годинама, али озбиљног |
| шта је и како је тамо.{S} Јеси л’ добио каква гласа?</p> <p>— Јесам.{S} Зато сам си и дао труда |
| то без каштиге остане?</p> <p>Да видимо каква ће судба Ђурђа постићи.</p> <p>У време ови’ метеж |
| дати, продати, то је скоро свеједно, но каква је продаје цјена.</p> <p>— Ја већ на дивану изрек |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Каква је то лепа варош Ново Брдо, какав град.{S} Ту је |
| убац.{S} Београд ће сам предати.</p> <p>Каква је туга лежала на срцу деспотовом кад је ове наре |
| видети.{S} Султан, паша, ага и спаија, какве хареме имају!{S} Онде је црноока и лепог стаса др |
| а, да све што зна о Ферхад-паши искаже, какве је ћуди, у каквој милости стоји код султана.{S} Н |
| овите, онда ћу вас дати најпре на муке, какве само Турчин измислити може.</p> <p>То изрекне Фер |
| дрво за грађу.</p> <p>Диван призор.{S} Какве су то творнице ’де се такав град гради. ’Растовин |
| му благост, канда се благошћу смеши, а какве бурне мисли су му биле у глави кад је с коња спао |
| екао би, овај је рођен за владара.{S} А какве су војводе?{S} Не знаш чему више да се дивиш, сна |
| су се поудавале биле, те моје кћери, за какве краљеве, сад бисмо имали од две стране помоћи, а |
| нутака тако онемљени стајали.{S} Богзна какве им се прилике у глави врзе, прошле и садање.{S} Р |
| нису Турци у граду, били би Мађари, па какве је користи и од тога Србији.</p> <p>Војска је дес |
| их погубити као и оне у Пловдиву, па од какве су нам користи онда?</p> <p>— Знаш шта, Јеремија, |
| мало зачуђен Митар.</p> <p>— Тражио је какве вештице — одговори други слуга подсмешљиво.</p> < |
| ицу, те као препанута чекала је да чује какве ће јој гласе ови гости донети, јер је знала да се |
| ро пази да је у граду све у реду, да се какве уводе не увуку.</p> <p>Велика сила притискује, ’д |
| гатовање и намет за зидање Смедерева, и какве јошт има снаге.</p> <p>Рувим му све исприча, да ј |
| тино дошао у шаке Београд и Мачва.{S} И какве си ти ту користи имао деспоте, завадио те Жигмунд |
| и да уживати могу, и примали се од буди какве класе људи, само ако је особито што у себи имао.{ |
| иге му је стало, да се деспот не побоји какве невере, јер добро зна да му је Исак-паша душман.< |
| то им нијесте собом из манастира довели какве лијепе две цуре, да их мало разгале.{S} Ја их пон |
| есело Јула.</p> <p>— А бога ти, кажи ми какве су то тајне, јесу ли исте од твоје Љубице, ил’ од |
| ја брига.{S} Твој отац није могао знати какве ће нас беде постигнути.{S} Да је жив сад, и он би |
| ораш.{S} Турци могу ли се само дочепати какве дивотне девојке, тој нису опростили него одма’ с |
| сте мисли имао у глави.{S} Све се бојим какве нове неслоге, јер тек тако би могли Турци са свој |
| ме, и то две велике.</p> <p>— Да чујемо какве?</p> <p>— Кажу да сам се у цичој зими родио, па м |
| дражи Бранковића.</p> <p>— Има ли за то какве бујрунтије — запита султан.</p> <p>— Имам — одгов |
| вести, да буду на опрезу, да не би опет какве деспотове катане рупили, и белај починили.{S} Даљ |
| /p> <p>— Мани се, ђаво не спава, а знаш какве су женске; покажи им само светлост поред које бли |
| чувар отац Пајсије.</p> <p>— Боже мили, какви смо несретни људи!{S} Нашег оца слуге уживају пун |
| лави чине — па видиш како су прошли.{S} Какви су то његда јунаци били, па су свој род, рођену з |
| јши оче, ето дођоше нам гости!</p> <p>— Какви гости?</p> <p>— Војвода Прибац са више њи’.</p> < |
| ли приповедати шта су и ко су.</p> <p>— Какви су ово људи — запита Тамерлан.</p> <p>— Ми смо ’р |
| својим савезним пријатељ’ма предати, а какви су пријатељи Турци, то сви знамо, видили смо их п |
| , нити девера, нити старог свата!{S} Па какви сватови?{S} Више Турака нег’ Србаља у двору.{S} Р |
| /p> <p>— Доћи ћеду, само кол’ко ће их и какви доћи.{S} Мађар је храбар војник, ал’ војник треба |
| шћен.{S} Црнци калуђери тумарали су као какви духови по земљи, и како који, по својој ћуди, ил’ |
| о је ту славе и грјехова издавано, знаш какви су били Комненовићи.{S} Манојло Комнен, пред њим |
| и кад види богате неопустошене пределе, каквих има у старој Србији.{S} Пада му на памет кад је |
| већма заслужује него хрђави пријатељи, каквих је Ђурађ доста имао.{S} Но и Леонтије, кад је ве |
| ерина, какав диван делија, каква глава, какво чело, какав састав, да је сретнији рођен, па да ј |
| пре довести мора.</p> <p>Сирота Милева, какво ће весеље имати!{S} Нити кума, нити девера, нити |
| е меће пред Теофана, па ни вино није ма какво.{S} Сад ће се заложити тако, да му стомак искаје |
| мантију и камилавку скинути, и дајте ми какво друго одело, па ћу ићи на погодбу канда сам уз те |
| p>— Немојте мислити, браћо, да је рђаво какво створење.{S} Ја сам овде само мало стазу померио, |
| „хришћанским“ светом.{S} Па окром тога, каквог може бити Србину пријатељства у Турчина, који хо |
| шлем од злата, на прсима красан оклоп, каквог само францеска рука израдити може.{S} До њега и |
| а се у те угледа, у твој јуначки створ, каквог сада у Грка нема.{S} Ти ме запроси, ја Ти руку п |
| </p> <p>— То је најлакше.{S} Послао би’ каквог калуђера у турски’ хаљина онамо, да све извиди.< |
| шћени и помогнути.{S} Ниједног дана, да каквог бегунца нема.{S} Сва околна сиротиња, просијаци |
| езује, тко је год имао бабу ил’ прађеда каквог великана.{S} Алтомановићи, Краљевићи, сви босанс |
| ближе к том жагору, не би ли наишао на каквог слугу ил’ слушкињу с којом би што потајно и пове |
| нтакузена.{S} Не држи се за горег ма од каквог војводе, а његову снагу осећа Браничево, Ресава. |
| о, па кад стечем коју пару, постаћу код каквог паше тефтердар, па ефендија, па напослетку паша, |
| анког звука лаке тамбурице, поред песме каквог заљубљеног јунака.</p> <p>У овој башти царица Ми |
| га питали ко му је био отац и мајка, и каквог је рода и племена.</p> <p>Телом је био мален, ма |
| још младић, тумарају тамо-амо, не би ли каквог познатог роба видели.</p> <p>Около Тамерлановог |
| рцима стојимо на доброј нози, и у надњи каквог добитка да ћемо с Турцима у свезу ступити и на М |
| и су га за лудака ал он не бејаше лудак каквог у Дубровнику као глумца купити можеш, а да војво |
| p> <p>Јерина води деспота у дворану као каквог госта.{S} Јест, и деспот је у Београду гост.</p> |
| своју и сродну свог народа крв.{S} И до каквог успеха се дошло, да се сад српски градови с једн |
| и ноћу мира, покушава не би л’ се могао каквој капији примаћи, <pb n="431" /> ил’ слабијим беде |
| о Ферхад-паши искаже, какве је ћуди, у каквој милости стоји код султана.{S} Не помаже никакав |
| преслушати.{S} Вама је свима познато, у каквој сам био опасности скупа са народом када се брат |
| p> <p>Светислава је нестало; ваљда је у каквој битки погинуо; и боље, јер за смртно заљубљеног |
| дуката, а кад би је покорио, дао би је каквом беглербегу који не би ништа дао.{S} За овај пар |
| ти човек, па ћеш ти то са мени учињеном каквом услугом поправити — рече калуђер, пружив му поре |
| ео тако опорављати да би се већ — датом каквом згодом опет к својим старим границама пружати мо |
| О патријарху, истина, говорили су као о каквом свецу, но опет радије су се са другим забављали. |
| само њихов живот.{S} Затворене су као у каквом граду, ил’ бољем кавезу.{S} Кроз мале, гвожђем и |
| био млађи, са братијама, знаш онако за какву прњаворку, па се прочупамо мало за косе и за брад |
| дан нас издаде а други погибе без да је какву потпору нам оставио.{S} Да су се поудавале биле, |
| отом и Жигмундом, начинити, а бацити им какву кост да се о њој гложе.{S} Маџари, како буду мира |
| у када је и Вукашин породицу имао, и то какву јошт.{S} Камо пара Краљевићу Марку, који се морао |
| <p>— Све је то твоје.{S} Султан је чуо какву ја добру кћер имам, па је њој све то послао.{S} Т |
| аст украти, да не би кадгођ злоупотребу какву према мени и мојој ђеци чинио. — Мало затим замиш |
| у, а деспот Ђурађ сад ће те предати.{S} Каке се мисли врзле у глави Високог Стевана, кад је тај |
| и ми одблагодарити.{S} Гледај ти њега, како се погордио, како се сад тек опаметио — рече разљу |
| игмунд у Србији имаду погранична града, како да ја немам, земље господар.</p> <p>— Начини си са |
| д, а ни Жигмунду није хтео да га преда, како се побојао Розгоњи да се деспот не накити победе в |
| предати.{S} Ако се град Турцима преда, како је султан киван на Ђурђа, ви ћете доћи до власти, |
| и ми како ви тамо живите, како господа, како ви, како народ.</p> <p>— Знаш како је кад пропада |
| пет, исприча своје од почетка до краја, како је дошао Харалампије под Бело Брдо, <ref target="# |
| ла невесела, плачна — како је путовала, како је примљена од Бајазита.{S} Доста да се она скоро |
| > <p>Русна је измеђ’ осталог споменула, како завиди Мари кнегињи, што ће бар изближе видети срп |
| ти.</p> <p>Док тако Исак-паша размишља, како ће ту Турчин живити, донде деспот бригу води како |
| по дворани шеће се горе-доле, промишља, како ће све то извршити што је намеран чинити, и збиљск |
| унд се светује са деспотом и војводама, како да се опаше град, и закључе још једаред, ал’ после |
| ну, и за_мало трајаше, ал’ ето игумана, како уђе метанише и руку владици љуби, и замоли да их д |
| сео, то је што је рад да чује, пропита, како народ у овим крајевима живи, да л’ му је додијало |
| понудио у име Јеремије предају Голупца, како је Јеремија предао град.{S} Само о кончини његовог |
| <pb n="474" /> <p>Радосав све исприча, како су хусари напали, све злоставили, харали, како су |
| јводе држали се сад једног, сад другог, како им се кад за боље свидело.{S} Поред Стевана стално |
| тајности дела и новости такове удадбе, како ове, тако и народ огорчила.</p> <pb n="300" /> <p> |
| је Вук велику страну великаша за себе, како у старије доба, тако исто после косовске битке.{S} |
| ад на Светислава поглед баци.{S} Слуге, како свагда тако и у оно доба, имали су својој класи сх |
| да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, како мисле о Ђурђу деспоту, и о Смедереву.{S} У двору с |
| два човека Харалампији, ком се налаже, како писмо прими, да кнежевиће да ослепити.</p> <p>Хара |
| аблановић не прјеваре, јер су силеџије, како би’ ја с њима као трећи на крај изишао.{S} Можда ћ |
| и, који су секли, ломили Татаре, Турке, како сузе роне. ’Деком од загушеног јецања рамена, прса |
| ни чудо.{S} Турци насред пазара телале, како је добро Турчином бити; сваки је мали султан, и ве |
| >— Али кад она хоће?{S} Кад њу не боле, како ће нас болети?{S} Она се зна.{S} Па зар ти мислиш |
| ати.</p> <p>— Е сад да диванимо о томе, како си прошао са Вукоглијом, и шта ћемо даље.</p> <p>С |
| уснуо, страшни му сни долазили, вране, како стрвину ждеру, аждаја прождире децу, како му се зм |
| њој ни њеном сину.</p> <p>— Е мој сине, како може то добро бити?</p> <p>— Та немој, мати, све н |
| мишљен Јаблановић.</p> <p>— Није доцне, како би било да ти идеш Жигмунду да понудиш град.</p> < |
| не Ђурађ Бранковић, победитељ од Искре, како би био слуга кад може и треба да буде господар, св |
| Душана, бој на Косову, бој код Ангоре, како Високи Стеван са своји дивни оклопници на Тамерлан |
| а, и друге паше, ал’ упути се понајпре, како онамо стигнеш, Исак-паши, тај је љути душман Ђурђа |
| је све то за наше грјехе, и рјешим се, како ме срећа послужи, да узмогу народ оружјем штитити, |
| вини подјелити.{S} Кад ни ту не можете, како ћете се на јуначком мејдану дјелити.{S} Но кад сам |
| p> <p>— Де кажи ми како ви тамо живите, како господа, како ви, како народ.</p> <p>— Знаш како ј |
| се има извршивати.{S} Виђе ли, деспоте, како су Мађари поражени, шта ће сад од Србије бити, жел |
| ад мора се зидати.{S} Да знаш, деспоте, како сам за ово вријеме кукала, тако ми је дошло канда |
| воје право, своју власт напустити неће, како би се поклонио свог брата синовима прам њему дечац |
| а.{S} На војводама види се брижно лице, како седе, изгледају канда су изложени и већ на белом ’ |
| ти готов био.</p> <p>— Е видиш, човече, како сам од вас ноћас страдати могао, но ништа зато, ти |
| ео дан нисмо ништа окусили.{S} Од јуче, како је изгубљена битка, једнако јездимо; већ смо сваки |
| емањића описана.{S} И Леонтије мишљаше, како би сретнији био у добу св. Данила, и волео би бити |
| оје увеселења ради негда сазидано беше, како би после почивке недалеко од совре били.</p> <p>Ми |
| пија и војводе од српске руке погибоше, како то мож’ бити?{S} Свјета је твоја ријеч, поштену, б |
| ви тамо живите, како господа, како ви, како народ.</p> <p>— Знаш како је кад пропада царство.{ |
| ед поклони.{S} Виђао сам га при трпези, како јој пиљи у очи.</p> <p>— Остави на миру те лакрдиј |
| ако је морало бити на светој литургији, како ли на бденију!{S} Када се толика кандила запале, п |
| хусари напали, све злоставили, харали, како су после азапи дошли, па и они су харали, тако да |
| лили, Турке истисли, манастир похарали, како су их опет други Турци сузбили, и манастир опет по |
| <pb n="366" /> се рађа; један се мисли, како ће своју децу, своју рају на’ранити; један ужива с |
| да си код Турака.{S} Та приповедај ми, како си ми дошао до те висине?</p> <p>— Је ли, господар |
| и оставио га је [с] војском на страни, како опет деспот доцније није се хтео уплећати у бој.{S |
| акву кост да се о њој гложе.{S} Маџари, како буду мира имали од Турака, задираћеду у Србију мал |
| {S} Почне, дакле, нове планове правити, како би своју владу распространити могао.{S} Милица је |
| авио.</p> <p>Сад можете си представити, како се у овом намастиру под управом Харалампије живило |
| у осталих.</p> <p>Може сваки помислити, како је то Светиславу пало.{S} Он се састане с Милевом. |
| бом ћу држати.</p> <p>— Шта, вина пити, како то Алкоран допушта?</p> <p>— Има много што шта Алк |
| .</p> <p>— Немам вам ништ’ више ријећи, како се благо подијели, ја морам у Голубац, а ви на сво |
| руку дигао да га посјече.{S} Боже мој, како смо сви онда друкчије изгледали.{S} Камо сад таков |
| украс и укрепљење његово.{S} Боже мој, како је онда Београд изгледао.{S} Онда није било онде д |
| а.</p> <p>Но то се ја једно само чудим, како и сад показујеш толику наклоност, кад је, као што |
| от исприча како је прошао са Јеремијом, како га није пустио у град, а ни Жигмунду није хтео да |
| ана, кад је тај уговор у Тати потписан, како ће деспоту срце куцати кад будне кључеве Београда |
| ру, и све што је потребно.{S} А султан, како види уговор, издаће берат да се деспот Вукогли при |
| орани чека госте.{S} Свечано се обукао, како достоји деспоту, ал’ није све најдрагоценије на се |
| дио како сам му до насљедника дорастао, како је и при самом издисају душе изрекао: „По Ђурђа! п |
| ратити, и подијелићемо међу нами благо, како сте се нагодили, а ти војводо, начини одмах листин |
| слови:</p> <p>— Чуо сам за те, војводо, како си накан да предаш град, е ту смо по твојој жељи, |
| } Да га је мој брат Хафиз познавао био, како би га био прославио!{S} Његово име увијено би било |
| и.{S} Гледај ти њега, како се погордио, како се сад тек опаметио — рече разљућен Харалампије.</ |
| чну дијецу за јањичаре.{S} Кад је тако, како да се спасе народ.{S} Морају се најпре унутарњи не |
| на дивану исказати, и све ће бити тако, како рекосмо, турска ће војска на Голубац ићи са тобом, |
| , а све ће добро бити, но реци ми само, како стојимо нас двоје са рачуном?{S} Шта ћу ја од свег |
| {S} Место љубави постане освета.{S} Но, како ћу јој се осветити?{S} Да се понудим паши у службу |
| са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, како код вас стоје ствари?</p> <p>— Не баш најбоље — ре |
| чне се са Петошком шалити.</p> <p>— Но, како си, Петошко, шта си ноћас сневао?</p> <p>— Сневао |
| и како.{S} Говори искрено и језгровито, како сад мислиш.</p> <p>— Мађари су страдали, јер нису |
| не можете.</p> <p>— Суди, честити пашо, како је право, — прослови громким гласом Јеремија.</p> |
| ма побуђава.</p> <p>— Ој, честити пашо, како је красно бити Турчин.</p> <p>— Има и код нас сиро |
| ода Жарко, па тада млад још кнез Лазар, како се прославио против босанског бана.{S} И ја сам јо |
| предузеће одлакшавали.</p> <p>Бајазит, како год и његови преци пред сваким предузећем саветова |
| то тога Голубац заглави.</p> <p>Деспот, како је чуо да је то Ферхад-паша што је разбио Мађаре, |
| о како се Гребљановићи међу собом кољу, како властелини један од другог отимају, напослетку и Т |
| ко стрвину ждеру, аждаја прождире децу, како му се змије око њега заплећу.</p> <p>Јерина седе д |
| наговарао.{S} Њој је све врило у глави: како Турчину да да кћер?</p> <p>— Колико има красота на |
| ако ће сад са Милевом до тога дотерати; како ће Светислава одбити?{S} Шта ће јој патријарх на т |
| ело Брдо, <ref target="#SRP18590_N4" /> како је понудио у име Јеремије предају Голупца, како је |
| и калуђери појединце на хору појали!{S} Како је морало бити на светој литургији, како ли на бде |
| ом приликом житије св. Пантелејмона.{S} Како отпочне, а он чита тако напрезајућим гласом канда |
| Нами таково што тек дубље очи копа.{S} Како да се успоредимо сад са икаквом господом и јунацим |
| жијем поред свог побожног поглавара.{S} Како је морало бити, кад су ови побожни калуђери поједи |
| јевали крв код Ангоре против Татара.{S} Како би било, запита га Сириџа, да султан Амурат узме ћ |
| а на више страна народно стадо деле.{S} Како је млогобројан и снажан српски народ, кад га не би |
| е слаби, па се опет на двоје делите.{S} Како ћете противустати, ако на вас душманин наиђе, и по |
| ачају нема ништа од царске породице.{S} Како ти мислиш о том, драга Русно?</p> <p>Русна, којој |
| </p> <p>Сви гости нису скупа ручали.{S} Како се који с којим слагао, тако је у својој соби с њи |
| а ја остадо’ странац у мојој земљи.{S} Како је Голубац пао, то сам ти испоручио, то већ знаш, |
| глед Марковог господарства уништити.{S} Како би се могао на ово Марко приволети?{S} Марко ако ј |
| дило најпре тамо доле Турке напасти.{S} Како ти смишљаш, Розгоњијо.</p> <p>— Ја држим да пре св |
| бити ни као гости, камоли у тамници.{S} Како је тешко кад коме кућу освоје, па га нов госа у го |
| одијели, полак теби полак Исак-паши.{S} Како примиш тај новац, деспоте, окупи јошт и друго што |
| гао, ал’ би га у свачему потпомагао.{S} Како ти и твој отац о Стевану судите?</p> <p>— Доцније |
| само унутри да се од зла опростимо.{S} Како судиш ти, Љубовићу?</p> <p>— Ја то исто велим.{S} |
| ч, лаком је, бацио би калуђеру кост.{S} Како би се као војвода и властелин с калуђером делио.</ |
| а Голубац, јошт није био у Београду.{S} Како ће му бити кад се види у Београду, у Србији стран. |
| зетске кнезове поуздати се не можеш.{S} Како се с Турцима здружиш, земљу ћеду ти прогутати, отв |
| у, који му против народа иде, преда?{S} Како да се не подвргне Лазару, који је српско обновљено |
| да је моје старије, ја ћу да запитам. — Како мислиш да се покорим, да се султану напросто преда |
| питати да л’ је била невесела, плачна — како је путовала, како је примљена од Бајазита.{S} Дост |
| Пајсијем улази.</p> <pb n="428" /> <p>— Како сте ми, кнежевићи, ђецо моја — рече Харалампије и |
| н прави делија.</p> <pb n="348" /> <p>— Како би друкчије и бити могло? — одгонетне Раде.</p> <p |
| абуне још није опростила била.</p> <p>— Како ти се допада ово благо, дете моје? — запита Милица |
| реду — рече при уласку Јерина.</p> <p>— Како ми је чудно сада у Београду.{S} Тако ми је дуго вр |
| лас:</p> <p>— Гинимо за народ.</p> <p>— Како право, онако здраво.</p> <p>Бранковић рече:</p> <p |
| тислава?</p> <p>— Наравно, не.</p> <p>— Како би могао човек изненадно до ње доћи да се насамо п |
| она држала за своје понижење.</p> <p>— Како си, слатка мати!{S} Та немој плакати; оно што је п |
| а хладног тела све до голости.</p> <p>— Како можеш пустити Јеремију Бранковићу, тај се више вра |
| в рабош друштву веселост улио.</p> <p>— Како си ми, Петошко, — рече Новак — нисам те већ одавна |
| у са својим калуђер’ма свршио.</p> <p>— Како си спавао, свети оче? рекне Новак после обичног ју |
| <p>Врате се опет на Јеремију.</p> <p>— Како су изгубили главе, кад су град предали — запита де |
| чи, биле су често у разговору.</p> <p>— Како се теби допада, Митре, тај црвени? — запита Петар |
| аљ двоуми, и запита Лошонција:</p> <p>— Како мислиш Лошонција, можемо л’ Голубац мимоићи, да да |
| дустане.</p> <p>Деспот упадне:</p> <p>— Како би сад на ме дигли војску, кад је са мном склопљен |
| > <p>— Е онда шта ћемо радити?</p> <p>— Како би било да опремимо неки део војске на Голубац, да |
| ше епитимије.{S} А и сека Варвара, или’ како је већ калуђери зову „сестра“ Варвара шта ће са оц |
| свему је била мало натраг повукла, ал’ како гости дођоше, одма’ је и двор свој обичан весео и |
| а пријатеља, који су у злу свезани, ал’ како се благо дели, сватко хоће за се више да заграби.< |
| опови са Ласловара једнако грувају, ал’ како престану сљеди нападај, и тај јуриш биће и последњ |
| одно, твој ћеф твоја воља.</p> <p>— Ал’ како ћу ја сам пити, није ми питко без друга, а ти као |
| овамо највећма гријешите.</p> <p>— Ал’ како смете вино пити против закона?</p> <p>— И код нас |
| туку.{S} А каква је турска силесија, а како је слаба Мађарска.{S} Један мали ударац, па потуче |
| ти и поклањати, цео свет му се клања, а како натрашке пође или пада, онда му леђа окрећу.</p> < |
| коло њи’ су лисичили и мир обећавали, а како им се мало бољма водило, одма’ су Србе напастовали |
| мо пред њеним очима озбиљно понашало, а како ту она не беше, а оно се све раскалашније веселост |
| без узрока са мном толико оклевао.{S} А како ви с њиме стојите?</p> <p>— Тако исто као и ти.{S} |
| њихов чувар.</p> <pb n="439" /> <p>— А како о њима мисли Јеремија.</p> <p>— Он их држи као зал |
| и делбеник куповине Голупца.</p> <p>— А како са Јаблановићем.</p> <p>— Тај је ипак кнежевиће пр |
| p>— Слажем се са Исак-пашом.</p> <p>— А како ти мислиш Ферхад-пашо?</p> <p>— Пре јуриша дочекат |
| вам сву владу, радите по мом савјету а како вас бог учи.{S} Храбрите народ да не очајава, бог |
| пита га шта се то све стало од оно доба како је манастир оставио.</p> <pb n="474" /> <p>Радосав |
| ти њега, велики је то враг, не видиш га како изгледа, као да је већ ђаво од њега ушур узео.{S} |
| > <p>Ту га чека Радосав, који пре свега како Ферхад уђе, затвори и закључа врата.</p> <p>Осветљ |
| и Харалампијем.{S} Још има заказати, да како се доведу деобеници, одмах да се нареде ван пред в |
| пца, Јаблановић ће искати свој дјел, ја како стојим онда, не знам.{S} Би л’ би нас паше подјели |
| је већ пред Јеремијом.</p> <p>Јеремија како види улака, устане, тако исто и Јаблановић.{S} Вид |
| дође у Ново Брдо одмах.</p> <p>Јеремија како чу глас, од стиха дигне се, и креће се на пут.</p> |
| кад чује да се Ново Брдо не предаје, ма како ће обманути Јеремију. <pb n="444" /> А кад Голубац |
| ли ме, Јерино.</p> <p>— Разумијем, и ма како ми тешко падало, остаћу за те и за народ о’ђе.</p> |
| и’ војвода, који су се ретко с вољом ма како способним младићу књажевском подвргавали.{S} Ово в |
| Ферхад-пашу, да ће израдити код султана како само најбољма може, а код куће мотри на Исак-пашу, |
| а кад се Јеремија блага дочепа, тко зна како ће међу њима деоба испасти.{S} Но они нек раде за |
| ке смрти, нег’ ’вака живота.{S} Тко зна како ћемо и сад проћи, кад нам није у рукама Београда, |
| би мислио да је булама у харему богзна како добро, а оне су несрећније него код нас најубогије |
| та ће бити.{S} Једва ето тријест година како Душана нестаде, па шта се од српства учини.{S} Где |
| тра опет можеш ил’ мораш с Мађарима, па како је Петошко на дивану султану уз кољено, не знав да |
| без утехе, без душевног поткрепљења, па како да се не турчи?{S} Не тражи нико мученички венац у |
| ише, има који су се већ и потурчили, па како да не пропадне народ.{S} Ја с моје стране, никад н |
| пет <pb n="409" /> бити њихов чувар, па како је сад пећка патријаршија у турским рукама, лако с |
| пушила на гаришту Душанове земље.{S} Па како су то тешке успомене, ’де свака деспотова победа д |
| свет зато за кукавицу држао био.{S} Па како би таков јунак као Марко тако што поднети могао?{S |
| аћи; а и род је свој силно љубио.{S} Па како да се Турчину, који му против народа иде, преда?{S |
| евојака поред једног старца чаме?{S} Па како ли јошт живе међу собом у кући?{S} Све чангрижу, с |
| и све добро дошло — рече патријарх — па како си ми ти овде, светла царице?</p> <p>После ових ре |
| досно Прибац.</p> <p>— Ево!</p> <p>— Па како сад да почнемо?{S} Не би л’ добро било да одма’ ја |
| на које му се одма’ и даде.</p> <p>— Па како то да се даш ухватити — запита Новак.</p> <p>— Бољ |
| p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Па како да поделим, кад се сами сложити не можете.</p> <p> |
| хтели за калуђера оставити.</p> <p>— Па како ти је било кад си био калуђер, и како си калуђерст |
| а наклоњена жељи Бајазитовој.</p> <p>Па како то да се она на то склони — после жалосне косовске |
| останем оно, што сам већ обрекао.{S} Та како и не би’ учио за такову красну девојку.{S} Ни сама |
| нежевиће и старог Варнаву, и све испита како је ослепљење њихово текло.</p> <p>Ферхадове очи су |
| ећу на друго што.</p> <p>Деспот исприча како је прошао са Јеремијом, како га није пустио у град |
| ано, покидано.</p> <p>Ферхад му исприча како су хусари на манастир навалили, Турке истисли, ман |
| ражива цену Голупца.</p> <p>Ферхад-паша како уочи Јеремију, диже се, поглади браду и даје селам |
| а све добро испадне.</p> <p>Ферхад-паша како је из Голупца у Једрене стигао, одмах се султану п |
| во на владу тражити.{S} Но ма ти се кад како водило буде, опомени се речи Краљевића. <pb n="287 |
| ога света, веселе се; не чујеш ли и сад како се песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мој брате Ј |
| о остављам деспоту да употреби за народ како најбоље зна.{S} Деспот хоће да сазида град, код См |
| 2.19"> <head>XIX</head> <p>Деспот Ђурађ како је оставио Београд са Жигмундом и делом војске, по |
| ече што мисли о њему.{S} Будала зна све како дишу, који је какав, па сад једног реч’ма окресне, |
| ли с њима што год има.{S} Но Марко виђе како хиљадама робља српска воду у Скопље, продају их ка |
| еремија пише ситну књигу ’де му разлаже како Голубац сада предати се може ако све то што се ишт |
| не допадне турских шака.{S} А брига је како ће се војска враћати, а враћати се мора, јер силни |
| гласом Ферхад-паша.</p> <p>— Нек ти је како ти драго, само гледај при делби да ме Јеремија и Ј |
| и, ви стубови Србије!{S} Познато вам је како српски народ од косовске битке страда.{S} Сила тур |
| да га онде остави.{S} Розгоњија знао је како је деспот у животу свом много пута с Турцима шуров |
| 44" /> краља силнога Душана, и видио је како је сунце сјајне зраке бацало на круну Србије, на г |
| > <p>— Ето види се мађарска војска, гле како се диже прашина од земунске стране.</p> <p>Деспот |
| ежевићи код мене, недавно још питаше ме како су тамо у Дечани, а ја му поручим да су здрави — и |
| улаке мени усмено шиље и да ми на знање како куд Турци се крећу, и да се пред њима спасе што се |
| да не уђе деспот први у град, па да се како год онде не угњезди, јер би се Жигмунд <pb n="456" |
| сна са Харалампијем потајно договара се како ће Бранковићу наруку играти.{S} Само чекају да дођ |
| аду, у њемачкој царевини, и свјетује се како да му се црква умири од чешких патарена, и као што |
| ељ граду је готов.{S} Сваки дан види се како Смедерево све већма главу подиже.</p> <p>Већ се по |
| њега... сад, опет, представљало јој се како ће изгледати као царица.{S} Ове последње мисли умн |
| у Смедерево или у Београд.{S} Чудим се како га одзвали нису, он мора јако награђен бити од дес |
| желео одољети, при чаши пуној мислио се како ће му доскочити.{S} Ако је кога љубовца изневерила |
| олубац предао.{S} Још на путу мислио се како би дошао до договора са Бранковићем, да му преда г |
| гују са вјером код римпапе, погађају се како да буду отпадници.{S} Патријарх цариградски нема с |
| а и ’ришћанку?</p> <p>— О дакако, па те како ји красно држе!{S} Но кад би сад тебе Бајазит запр |
| у још и ово вам кажем.{S} Мене осуђујте како вам драго, зна Марка народ, ког је и код душманина |
| сали, а Грци прекрштеним рукама гледаше како српско царство пада.{S} Цариградски великаши шуруј |
| ру мој деспоте, казаћу вам из моје душе како мислим.{S} Врло добро знам, господару, да смо већ |
| ко ћути, што се једе, канда не прија, и како ће тугом засићеним пријати.{S} Слабо се говори, и |
| илица је на сваки његов корак пазила, и како је приметила да се мало осиљава, јавила је Турчину |
| јас показује да је на њој госпоштина, и како је видиш, познаћеш да је владарка.</p> <p>Седне на |
| клонути.</p> <p>— Говориш ми из срца, и како ја већ смисли’, но ако ја не будем на очиглед Смед |
| умарали су као какви духови по земљи, и како који, по својој ћуди, ил’ је народ Стевану ил’ Ђур |
| јунаком, издајство са поштењем бори, и како ће ђаво да побједи, јунаштва венац да увене.</p> < |
| су подробни описи, шта се ком десило, и како је породица живила.</p> <p>После главног одмах је |
| цијелом извијестим како је све текло, и како деспот мисли.</p> <p>Исак-паша размишља.</p> <p>— |
| .{S} Пјеније је било, истина, красно, и како не код толики’ певача, — али није носило на себи п |
| гласом Русна.</p> <p>— О врло добро, и како не би у овако веселом двору.{S} Код нас калуђера с |
| а како ти је било кад си био калуђер, и како си калуђерство оставио? — запита Новак, који је зн |
| отворена, калуђери пазе, ишчекивају, и како виде јездеће, Јеремију и бимбашу, продере се <pb n |
| ив Турака, кад се год њима допада.{S} И како се опораве од задњег ударца код Голупца, ван сумње |
| ман је увиђао да све натрашке иде.{S} И како не би он увиђао, који је видео и осећао славно доб |
| шале казао да је лепа земља та Босна и како би још лепша била када би његовом постала заповеди |
| е од старости, које од жалости.{S} Та и како би могли гледати војници Душанови како се Срби за |
| <p>Дозову Радосава, протумаче му шта и како треба да напише.</p> <p>Радосав проучив задато, од |
| м.</p> <p>Мађари су се повукли натраг и како се могло, које Дунавом које сувим бродили, пртили |
| p> <p>Но сад да видимо шта Турци раде и како ће српске посланике примити. </p> </div> <div type |
| теби Петошко поручује да знамо шта је и како је тамо.{S} Јеси л’ добио каква гласа?</p> <p>— Је |
| га запита Ферхада за Јеремију, куд је и како је с њиме.</p> <pb n="488" /> <p>Ферхад, опет, исп |
| није народа.{S} Милица не зна куда ће и како ће; сваки дан јој гори гласови од Бранковића долаз |
| вом уздише, а Милеву како се зарумени и како јој очи блистају кад на Светислава поглед баци.{S} |
| ад од Србије бити, желиш ли је спасти и како.{S} Говори искрено и језгровито, како сад мислиш.< |
| како би могли гледати војници Душанови како се Срби за Турке боре?{S} И сам Грман уклонио се, |
| је Србија са свих страна у невољи, ради како те бог и памет учи, а ја, господару, твој вјерни с |
| ане мађарске војске.{S} Ту се сад гледи како ће се спасти.</p> <p>Жигмунд заповеди да се сва во |
| народ богу моли, и да код куће не гледи како се Турци силе.</p> <p>Настане опет нов рат.{S} Тат |
| овуче и сам на Ласловар.{S} Већ се види како хатлије силно јурнуше међу стрелце и пушкаре.{S} П |
| нама треба послати до Голупца да извиди како стоје онде ствари, јер са Јеремијом није чист поса |
| Турчин живити, донде деспот бригу води како ће себе и народ опоравити.</p> <p>Тешко је деспоту |
| Јаблановић.{S} Види се на лицу Јеремији како је узбуђен.{S} Улак је, додуше ту, — мисли се Јере |
| трапезарију, праћени од Радосава, који како зачу глас трубе, изиђе ван на дочек Јеремији с ким |
| рига Милеву за ту ствар преправити, али како?</p> <p>Ако је Милева у љубави тврда, она неће хте |
| е старим љубавним чуством напајало, али како га не види, а оно јој је долазило и друго којешта |
| Бранковић на опрезу бити.</p> <p>— Али како ће против толике силе сам?</p> <p>— Нека се сајузи |
| p>Сви су сад на Грмана гледали и чекали како ће започети.{S} Он није дао дуго на себе чекати.</ |
| вом дошли.{S} Светислава су престављали како за Милевом уздише, а Милеву како се зарумени и как |
| ерства хтео <pb n="318" /> оженити, или како су ме хтели код Турака адумом да начине?</p> <p>Др |
| на Голубац нападне, да не би Турци чули како Јеремија отпор даје.</p> <p>Преко, из Ласловара Ло |
| >То Ферхад и ’хоће.</p> <p>— Де кажи ми како ви тамо живите, како господа, како ви, како народ. |
| како се онде живи.</p> <p>— Па реци ми како?</p> <p>— То сад нећу, оставићу за други пут, ако |
| новца, а на вересију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ имати тог блага |
| вим прсима је крст Христов, и тако чини како Исус заповеда, свом је у невољи друг, искупљује по |
| знајеш великаше, па ћеш и најбоље знати како ваља с њима поступати.{S} Само после, ако бог да, |
| ма познам моју Цвету.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Но она, кад ме опази, окрене леђа.{ |
| ц. <pb n="387" /> Па треба Угре поучити како се против Турака војевати мора, јер они још нису т |
| јој деспот потајно улака да је извести како ствари стоје.{S} Деспот откако се кренуо с Мађарим |
| ма у погодбу пусти.</p> <p>Вук, видевши како му ствар своји, приклони се и сам радо на такову п |
| Маџар.{S} Отргни се од Жигмунда, гледај како је по земљу и по тебе најбоље, што ћеш да будеш уз |
| њом деспот располаже, а ти само гледај како се бијемо.{S} Ви имате тријест тисућа, и ми имамо |
| ати, да се преда једаред тај лис.{S} Ој како би вољео Вукоглију у шаке добити.{S} Да ми је тест |
| , ти се одмолиш, па ти је душа лака, ал како ћемо ми јадни на други свет — одгонетне смешећи [с |
| о у његову душу, а сад јошт је радознал како је од Ферхад-паше тај глас добио.</p> <p>— Свјети |
| ала, а о’де паша.{S} Е да ти приповедам како.{S} Кад ме је после свадбе књагиње Милеве нестало, |
| хоћете?{S} Хоћете ли да вам приповедам како сам се после калуђерства хтео <pb n="318" /> ожени |
| вароши, села, свете храмове, видио сам како Турци Србе робље вуку, мушко, женско, старо, младо |
| пропалом царству, па још кад се сјећам како су се већ онда великани међу собом крвили, а народ |
| адали у Новом Брду.{S} Преповиједаћу им како ћеду се и задњи потомци њих опомињати.{S} А ја ћу |
| моје добре Дубровчане.{S} Испричаћу им како се њихови синови, браћа јуначки владали у Новом Бр |
| Једрене, да падишу о цијелом извијестим како је све текло, и како деспот мисли.</p> <p>Исак-паш |
| пала.{S} Зато Ферхад-паша може приликом како му је лакше поруке шиљати деспоту ил’ мени, а баш |
| ћа за војску.{S} Требаће нам.{S} Турчин како се у Караманији опорави, одмах ће на Србију чељуст |
| приличније су гусле од тамбурице.{S} О како дивно гуди Грман, да се срце у човеку стегне!{S} Ч |
| који харем чува, тај ми је све казивао како се онде живи.</p> <p>— Па реци ми како?</p> <p>— Т |
| м и сувим.{S} У глави носи велику мисао како ће Смедерево градити, а донео је и нешто блага, ка |
| е цар Лазар на Косову пао, кад је видио како се Гребљановићи међу собом кољу, како властелини ј |
| поје црни калуђери.</p> <p>Да си видио како ти јунаци, који су секли, ломили Татаре, Турке, ка |
| ни коњаници.</p> <p>Кад је деспот видио како је Јеремија против њега оружије наперио, окрене и |
| о и то добро знате, да је деспот увидио како сам му до насљедника дорастао, како је и при самом |
| > с њим нашалила, јербо јој је пребацио како је на црвеног калуђера гледала, и то је општи смех |
| све поправити можете.{S} Но буди ме ко како осуђивао, ја сам уверен да и при Турцима доста сам |
| смирени калуђери примити поштено, онако како божији закон налаже.</p> <p>Ферхад-паша дозивље оц |
| и осветници се рађају.</p> <p>— Но било како бог досуди, исповједам и заклињем се живим богом и |
| ли се, да не би старијим до ушију дошло како су са калуђером поступали.</p> <p>Особито Јули је |
| ије више млад, четрдесет лета је прошло како је пострижен, ал’ здрава тела, здраве душе.{S} Мно |
| о Бајазита са Сулејманом, да не гледамо како плету српском роду мрежу; оставимо Марка и Хасана, |
| гим у замак, у клопку дође.{S} Ми знамо како у Караманији стојимо, буна јошт се није стишала.{S |
| се већ мало-помало на то склонила, само како ће сад са Милевом до тога дотерати; како ће Светис |
| скупа са деспотом.</p> <p>Но да видимо како се у Србији живи.</p> </div> <div type="chapter" x |
| д и Голубац, па да се с њима договоримо како ћемо на Турке који су Ново Брдо опсели, па онда на |
| тог дела.{S} Он жели Мађаре оборити, но како ће, док Србин животне силе у себи има?{S} Овога да |
| а смисли други пут предузети.</p> <p>Но како ће, кад му Турци не даду и кад је већ толико штете |
| чуђен.</p> <p>— Ти знаш, деспоте, добро како Турци уговоре држе.{S} Ако хоће Турчин да наруши, |
| то да ће с њима лакше мир склопити, јер како се деспот у битку није упустио, знак је да је свој |
| у Жигмунду предали.{S} Пада им на памет како би могли добити од Жигмунда за Голубац ако не новч |
| шавала.{S} Сад јој је долазило на памет како ће њој без Светислава тешко бити, и као да умрети |
| лампије.</p> <p>— Кад је тако, знам већ како ћу међ вами извршити.</p> <p>То изрече Ферхад па у |
| ављали како за Милевом уздише, а Милеву како се зарумени и како јој очи блистају кад на Светисл |
| на.</p> <p>Сад Јеремија исприча по реду како је било.</p> <p>— Вјере ми, тај Ђурађ није паметан |
| у у дивље збуњене, који се доле тискају како се само може.{S} Није било места ни времена да се |
| љути душман Ђурђа, тај ће ти ићи наруку како дође ствар до дивана. — Тако ради, и још како те п |
| е мора, и ја ти дајем тврду ријеч да ћу како предаш Голубац, за једну годину све накнадити.</p> |
| примићу, ал’ после с тим располагати ћу како ми је воља — рече озбиљнијим гласом Ферхад-паша.</ |
| ош једну рећи, Јеремијин дар употребићу како ваља.</p> <p>— Честити пашо, не заборави ме — рече |
| спот.</p> <p>— Ев’ овако.{S} Зипита’ их како да им подјелим благо, ил’ на равно ил’ коме што ви |
| и коњаници, да можеш одмах провалити их како за мном пођу.</p> <p>Јаблановић мисли се, па после |
| слушај.{S} Кад већ, као што видим, знаш како је код нас ђаура, знај да сам калуђер, баш прави к |
| ода, како ви, како народ.</p> <p>— Знаш како је кад пропада царство.{S} Бранковић Ђурађ, који с |
| ипак морам те у нечем напутити, да знаш како ћеш до самог султана Амурата доћи.</p> <p>— Као шт |
| опет дошао у руке Жигмунду.{S} Да знаш како ми је било кад сам морао Београд предати.{S} Још и |
| >— Чуо сам за њ, знам га.{S} Дакле знаш како има испасти ствар.{S} Турска војска кренуће се одм |
| > <p>— Један мора у граду остати, чујеш како са Ласловара грувају, није до чекања, већ иди ти с |
| деспотови двори.{S} Кад са града гледиш како се Сава са Дунавом бори, а теби се срце стегне и м |
| клонуо би.</p> <p>— Оче Леонтије, видиш како је тешко деспотом бити у пропадајућем народу.{S} Ш |
| а не мора бити.{S} Јер само да га видиш како изгледа.</p> <p>Русна на то, као мало забринуто:</ |
| а ти ћеш остати о’де као таоц, да видиш како се куле Новог Брда руше.{S} Јесте л’ добро преглед |
| вића да по својој глави чине — па видиш како су прошли.{S} Какви су то његда јунаци били, па су |
| ође ствар до дивана. — Тако ради, и још како те памет учи.</p> <p>— Хоћу л’ што о сљепим кнежев |
| то мора бити у ствари.{S} Чујете ли још како се веселе?</p> <p>—- Они се веселе, а ми овде бедн |
| е с’ причат’ док је бјела свјета</l> <l>Како Србљи Грке побједише.</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица |
| а им се испунила.</p> <pb n="360" /> <p>Како би по њи’ иначе испало било, бог зна; доста то, да |
| спасти, ако се само икако може. </p> <p>Како Леонтије деспоту приступи, деспот шири -руке и у о |
| м новог госта, владику Леонтија.</p> <p>Како то чу Бранковић подиже се да га дочека, очи му зап |
| ећ скројен за то да руши, обара.</p> <p>Како је чуо да је и отац Леонтије у деспотовом савету, |
| нипошто онде оставити не хтеде.</p> <p>Како се он од Милеве растао, може сваки себи представит |
| анда му се камен од срца обалио.</p> <p>Како се свршило, иду ван, и Ферхад позове оца Радосава |
| ици, двоструко чуство произведу.</p> <p>Како ће да помисли добро?{S} Ако буде за Бранковића доб |
| е и [с] војском уљезе у Голубац.</p> <p>Како је Ферхад-паша Голубац заузео прво ослободи сужне, |
| аљен оданде него ви овде, ви можете пре каков глас оданде чути.{S} Што се у последње доба у вој |
| буде бранио, поштоваћу га да ми је буди каков душманин.{S} Марко ће и у душманину свом оно што |
| де, а адуми се смеју, на ’асну вуку.{S} Какова им је код куће забава?{S} Пси и помешана деца.{S |
| овића, а ево Видајића и свите.</p> <p>— Какова вас срећа амо нанесе?{S} Седните.</p> <p>— Дошли |
| бока видела се изрезана два велика ува какова су у познате животиње великих ушију — седео је б |
| емо скорим шта ће бити.</p> <p>— Ако се какова промена с нами и догоди, немој нас оставити, оче |
| е уступити и себе пред целим светом као какова кукавица показати.{S} Но све ми је већ додијало. |
| , уколико ју је тек радо имала, уколико какова мати кћер своју само зато воле што ју је родила. |
| се то тако праши издалека?{S} Ил’ је то какова војска; ил’ сватови?</p> <p>То је Јусуф, који ће |
| саветовали да се почека док јошт помоћ какова из Азије стигне, па онда напред.{S} Бајазит није |
| имала још остати у тајности, али опет, какове тајне не прочују се?</p> <p>Милева је имала свој |
| а би одавде, ако до нужде дође, цару од какове помоћи били.{S} Битка ће бити на сваки начин врл |
| тине, но опет има и такови’ који су као какове светиње.{S} Видиш, тај црни благ је као сунце.{S |
| ати.{S} Може бити да ћеш и ти кадгод до какове владе доћи, а може бити да ћеш се као и ја од не |
| двору, у Крушевцу, очекивала је брижно какове гласове са бојног поља.</p> <p>Миличин двор у Кр |
| трепили, кога престол је био драгоцјен, какови ни Трајан ни цар Пријамос није имао.{S} Знаш и з |
| чувству радости и страха чекао да види какови ће то гости, какав ли глас бити.</p> <p>Страни с |
| српским великашима, који не би ради над каковим малим [пределом] независно господарили.{S} Вука |
| све се то ономе јако допадне.</p> <p>Но каковим начином ће се овај план произвести?</p> <p>Суле |
| и рад видети да збрише са себе ту сумњу каковим знатним делом.{S} И твој отац ми је на путу, ка |
| чак, па кад се њему Милева тако допада, каково створење иста може бити!</p> <p>— Но би л’ добро |
| уважити, јер је у себи мислила: богзна каково добро могу од њега јошт дочекати; не једна је ве |
| вина.{S} Одело му је било српско, онако каково су великаши носили.{S} Марко у свом богатом наро |
| емље од цара.{S} Ако цар Лазар умре без каковог расположења и установљеног строгог закона проти |
| а собом повукли, но то се није збило по каковом међу нама учињеном уговору, но на силу.</p> <p> |
| се сад у таковом истом стању налазимо у каковом су се стању налазили наши стари после пада Вука |
| да сви живе у онаковој слози и љубави, какову нам спаситељ Исус Христос прописује.{S} Ал’ на ж |
| — Де говори, Јусуфе, шта си онде видео, какову породицу има та Милица — запита Бајазит свог пос |
| оту при руци, и кад се прохте Јерини да какову птицу улови.{S} Један соко јој на рамену стоји, |
| корачао је све ближе не би л’ наишао на какову познатог већ образа особу.{S} Тако се мало-помал |
| ужитељ.</p> <p>— Ал’ ако нешто наиђу на какову животињу необичну, биће смјеха — рече подсмешљив |
| .{S} По његовом немирном духу, другу би какову струку живота изабрао био, која би његовој нарав |
| ђу собом добро живјели, у онакој љубави какову Христос препоручује; није било међу њима никакви |
| .</p> <p>— Па зашто ниси ступио у другу какову царску службу, та бар војвода Миливој примљен је |
| е и намисли датом приликом од тога шалу какову заметнути.</p> <p>У двору се све преправљало за |
| у, прву, тражи.{S} Грци намећу се да му какову грчку кнегињу на врат баце; али он неће ниједну. |
| > <p>— Само добро чувајте кнежевиће, да какогод не замакну — рече Харалампије.</p> <p>— Немај б |
| нежевиће морамо код себе држати, ако се какогод ствари преокрену, да узмогнемо покрај њих влада |
| ожда је сама Јула њега тражила да му се какогод извини.</p> <p>— А куда море? — запита ју калуђ |
| ска повукла се натраг да је не би Турци какогод и код Ласловара изненадили.{S} И та војска је б |
| тила је ните, и молила ме је, да гледам какогод, да ју ослободим из овог белаја.{S} Но сад сам |
| ме Јеремије погодим, пази да Јаблановић какогод са кнежевић’ма не умакне, јер Јеремија има у за |
| Турчина, који хоће цео_свет Кораном да калдрмише?</p> <p>Сад истом паде сва брига на Ђурђеву г |
| градом на пољани, коју су Турци доцније Калимејданом назвали, ’де су крволоци млогу српску крв |
| у, па се и преживе.{S} Падиша је велики калиф свих мухамедоваца, и они ван падише не могу никуд |
| округ стану, а деспот, скинувши с главе калпак, метне га на стол, окрене лице краљу, те овако з |
| , радије би’ сам доламу место мантије и калпак место камилавке носио, и срцу дуг платио ал’ бад |
| је скупоцен накит висио, на глави низак калпак са перјаницом.</p> <p>Деспот је био великог стас |
| са деспотом.</p> <p>Деспот метне самур-калпак на главу, поклони се краљу, па онда рукује се са |
| у, место мантије долама, на глави самур-калпак са челенком.{S} Изглед му није делијски, ал’ очи |
| дивном руву.{S} На глави им црни самур-калпак са црном челенком, бедра обвијена појасом, црном |
| као златан оклоп, на глави му црн самур-калпак са белом челенком, на које ручици којом се са че |
| поређана и сплетена, на глави му самур-калпак са белом челенком, о врату виси му широк златан |
| су се јошт мало пошалили и понасмејали, калуђер им рекне да је рад на свој конак вратити <pb n= |
| на данашње веселе опере.{S} На пример, калуђер Варнава <pb n="355" /> имао је одвећ добар глас |
| језик и уста испуцала, а братија веле: калуђер мора добар носник бити, ради отпуштенија не сам |
| јер будала и калуђер не сме се женити; калуђер зато јер се заклео да неће ниједну, а будала за |
| сад не би рада да он за другог мари.{S} Калуђер ако и није био леп, ал’ га је опет знала уважит |
| ћи гости мораше се из сна пробудити.{S} Калуђер се сада у чуду нађе, и молио се у себи богу да |
| напоље и ишли су онамо ће се црнило.{S} Калуђер је хтео брзо уклонити се, но није му за руком и |
| а само сад од ове беде избави.</p> <p>— Калуђер!{S} Црвени калуђер! — викали су подсмешљивим гл |
| би они из града сами измакли.</p> <p>— Калуђер их, додуше, чува, ал’ ја ни самом калуђеру не в |
| м до скотства не даду се понизити, нит’ калуђер, ни опити стражари могу шале с њима збијати на |
| Јеремије, Јаблановића и Харалампије, а калуђер зна кад треба тајну одржати, а сви тројица имал |
| мења па мораду и калуђеру попустити, а калуђер опет њима.</p> <p>Јеремија и Јаблановић спремај |
| мо, ко си, шта си? — запита га Петар, а калуђер цео се скупио, па тихим гласом почео се извињав |
| </p> <p>Када онамо стигну, стану, па га калуђер почне о неким стварима запиткивати.</p> <p>— Бо |
| ру не вјерујем осим себе, мада сам и ја калуђер.</p> <p>— Немај бриге — рече Јаблановић, сви ми |
| мо у рају — одговори ласкателним реч’ма калуђер.</p> <p>— Ако се не варам, ти си, оче, војводе |
| сле, кад ми је један добар богобојажљив калуђер очитао молитву, нестане привиђења — упадне у ре |
| заборавити.</p> <p>После ови’ речи даде калуђер слуги јошт покоји новац, па се удаље.</p> <p>Св |
| јела буду добро слана.</p> <p>На то оде калуђер по налогу својим послом, а и Харалампије на доч |
| ије му на ино.{S} Тешко му је што га је калуђер надмудрио.{S} Држао је да ће благо њему у шаке |
| и не могу — Са овим последњим реч’ма је калуђер на Светислава циљао.</p> <p>— Дакле тако ти мла |
| а шта би већ био данас.{S} Бар сваки је калуђер казао да са мном нико није могао изићи на крај. |
| ди кога и колико хоћеш.</p> <p>Сваки је калуђер хтео са Леонтијем одлазити.{S} Отац Леонтије по |
| ји нису дали на себи приметити да им је калуђер смешан, опет и они, поред млађи’ који су се још |
| му приметити да негодује зато што му је калуђер постао предметом неког смеха, јер је и сам у се |
| S} Особито је гледао на Милеву; да није калуђер рекао би, да га се је красота кнегињина срца ко |
| ер онако својски и умиљато, као да није калуђер.{S} И Јули се та његова снисходителност допадне |
| а да ме страх прође — рекне као из шале калуђер.</p> <p>Јула га послужи драговољно.</p> <p>— Би |
| лили да је то какав нечист дух? — рекне калуђер.</p> <p>На ове његове речи гдекоји су се смејал |
| , па сам изишао прохлађивати се — рекне калуђер, који је једнако браду са мантијом покривао да |
| све неке тајне међу собом имате — рекне калуђер онако својски и умиљато, као да није калуђер.{S |
| чињеном каквом услугом поправити — рече калуђер, пружив му поред тога који новац.</p> <p>— О с |
| нда кад не би’ био будала, јер будала и калуђер не сме се женити; калуђер зато јер се заклео да |
| долази да не говоре два човека, паша и калуђер, већ канда говоре гола два срца.</p> <p>Ферхад- |
| вору давала.</p> <p>Међутим, удаљи се и калуђер и шетао се тамо-амо.{S} Наишао је и на Јулу кув |
| с ђаура, знај да сам калуђер, баш прави калуђер, премда сам већ архимандрит.{S} Ја сам настојат |
| ма је у двору у очи пао и један и други калуђер, и одма’ их дворјани и слуге међу собом прозову |
| луђера.{S} Одма’ се познаду.{S} Старији калуђер сузе низ образ рони, млађи блед, са стиснутим у |
| иште туге и надње народа.{S} Није сваки калуђер Харалампије.{S} Ето за Радосава чује се свуд до |
| а жалосна свечаност.{S} Један лацмански калуђер метне на стол у кожи везану књигу да је деспот |
| е сме ни обичан левента доћи, а камо ли калуђер — рече мало са незадовољством Јула.</p> <p>— Та |
| еде избави.</p> <p>— Калуђер!{S} Црвени калуђер! — викали су подсмешљивим гласом несташни служи |
| p> <p>— Но знаш шта, Грмане, тај црвени калуђер ми се не допада — тај свуда мути, а особито чес |
| смех произвело.</p> <p>Но и сам црвени калуђер био је предмет њи’ове шале.{S} Служитељи нису у |
| унутра видели и познали да је то црвени калуђер, роди се такав смјех и така вика да и подаље сп |
| .</p> <p>— То може лако бити — одговори калуђер.</p> <p>— Није баш ни тако као што ти кажеш!</p |
| оно што сам те питао. — После ови’ речи калуђер ју ухвати за руку, па на све стране погледавши |
| Но морам и ја мутити да дознам шта тај калуђер ради, па ћу га првом приликом опарити.</p> <p>— |
| знаш како је код нас ђаура, знај да сам калуђер, баш прави калуђер, премда сам већ архимандрит. |
| скоро се опет разабрао.</p> <p>— Ја сам калуђер светог патријарха, као што ме видите; не могу д |
| ећ онда своју јутрењу молитву са својим калуђер’ма свршио.</p> <p>— Како си спавао, свети оче? |
| рпским местима џамије подигле, не један калуђер овамо је избегао, зато и јесте намастир пун кал |
| — Немај бриге, та њима доста је и један калуђер да их чува, куд би они из града сами измакли.</ |
| иву, ал’ им упаде на страни у очи један калуђер, доста разбарушеном косом, пред њим узвишен дрв |
| т проучив књигу, узме перо што му један калуђер додаје и потписа име своје „<foreign xml:lang=" |
| е, као некадањи јунаци, Харалампије као калуђер ком не да мантија да се пред сабљом поклони.</p |
| пламти, никад ни у помисли да ће он као калуђер у султановом околу, код турског паше метоике пи |
| спољашности његовој рекао би да је цео калуђер само за веселости и шалу скројен, но у његовом |
| </p> <p>— Па како ти је било кад си био калуђер, и како си калуђерство оставио? — запита Новак, |
| ијели, Јеремија је силан, а ја сам само калуђер.</p> <p>— Е кад је тако, оно ћемо овако.{S} Обо |
| кајући опроштење хтеде им сљедовати, но калуђер га одбије.</p> <p>Отац Харалампије рекне им доб |
| .{S} Јула најпре није хтела примити, но калуђер ју принуди.</p> <p>— А бога ти, кажи ми право, |
| м, био сам о’ђе више пута још као прост калуђер са мојим архимандритом, ту су биле војводе и ср |
| вини.</p> <p>— А куда море? — запита ју калуђер.</p> <p>— Ја идем мојој сестри Љубици, која мла |
| о да није могуће, да је због књагиње њу калуђер ословљивао.{S} Она је сасвим друго мислила.{S} |
| ера.{S} Архимандрит је прави по пропису калуђер, па се и на потчињенима виђело неко особито бла |
| луга подсмешљиво.</p> <pb n="250" /> <p>Калуђер још није се ни издувао, па са честим запињањем |
| и тишина највећа свуда завлада.</p> <p>Калуђер са Митром помало је к своме конаку ишао и искуш |
| личност је ту прву ролу играла.</p> <p>Калуђер се врати оцу Леонтији и с њим се о различним ст |
| ева одвећ приметљиво се смешише.</p> <p>Калуђер, који је сам по себи врло добро знао да је он п |
| ике, а и они ће морати умукнути.</p> <p>Калуђер се сасвим охрабри и седнувши, као да се ништа н |
| све је цветало.{S} Било је ту храмова, калуђера, трговине и богатства.{S} Дубровнички трговци |
| је било видети један већи број смирени’ калуђера у храму божијем поред свог побожног поглавара. |
| p> <p>Ту је било верни’ улака, побожни’ калуђера, и гуслара.{S} Што се у околу султана ради, св |
| онтија, у смирености напредовао.{S} Оба калуђера беху од млађих људи.</p> <p>Када је Милица дол |
| онтије.{S} Стражари зачуђени задрже оба калуђера.{S} Дође глас до Тамерлана, он даде к себи дов |
| у велики био.</p> <pb n="333" /> <p>Два калуђера, један средњег доба, други још младић, тумарај |
| , а образи наборани.{S} Пострижен је за калуђера у дивној Студеници, доцније под деспот-Стевано |
| ворила истом онда када ме нису хтели за калуђера оставити.</p> <p>— Па како ти је било кад си б |
| а јошт криваста плећа.{S} Па није ни за калуђера, па ни за свештеника, јер такав човек кад није |
| ом, љутит, рекне ми: „Ти, синко ниси за калуђера, ти ћеш јошт до анатеме доћи, но чисти се одав |
| њој приближава.</p> <p>Она није познала калуђера, па са страхом побегне унутра и осталима је, ш |
| превиђења догодило и да је познала била калуђера, не би ништа од тога било.{S} Зато, да би свој |
| морам хитати.</p> <p>С отим остави Јула калуђера, пуна радости.{S} Јулино је срце јошт и до пол |
| аније довољно велико да у њему и триста калуђера стајати може.{S} Од косовске битке, откако Срб |
| >— То је најлакше.{S} Послао би’ каквог калуђера у турски’ хаљина онамо, да све извиди.</p> <p> |
| његове шале за срце ујеле.{S} Не једног калуђера је тако испрескакао, и не једаред је Харалампи |
| ербо јој је пребацио како је на црвеног калуђера гледала, и то је општи смех произвело.</p> <p> |
| речи Јула се застиди.{S} Она је црвеног калуђера за обичног калуђера држала, који је мало понес |
| <pb n="259" /> ноћашњој незгоди црвеног калуђера, на које је после смех сљедовао.</p> <p>Калуђе |
| .{S} Она је црвеног калуђера за обичног калуђера држала, који је мало понесташан, ал’ не би ник |
| ом Јеремији набора се чело.</p> <p>— Од калуђера може свашта бити, један ће умрјети за вјеру а |
| /p> <p>— Познајем га.{S} Он је мекши од калуђера.{S} Док се Војновић и Ђурађ на Косову боре, до |
| ам — рече Петошко.</p> <p>— Када сам од калуђера утекао — продужи Петошко — мотао сам се тамо-а |
| д радости ил’ забуне поче љубити и руке калуђера својих братија, који се ужасну и руку натраг в |
| мало доцније посете и Русну, где још и калуђера затекну, и о својим стварима својски се догова |
| до год је Србије и Манасије.{S} По три калуђера наизменце дању-ноћу чувају да се кандила не уг |
| ме већ одавна код себе.</p> <p>Ове речи калуђера Русин су се врло допале и весела се са истим р |
| о је избегао, зато и јесте намастир пун калуђера.{S} Архимандрит је прави по пропису калуђер, п |
| смело, превесело, гордо.{S} Ту си виђао калуђера, који су прегорди били; то су били господски с |
| ветислав, са својима млађима и неколико калуђера, дођу у крушевачки двор те се одма’ упуте у ба |
| ојвода Јаблановић.</p> <p>Јеремија мрко калуђера погледа.</p> <p>— Ваљда сам ја господар од Гол |
| ом постала.{S} Њој је пријатељски говор калуђера јошт у почетку на срце пао, па сад не би рада |
| не би у овако веселом двору.{S} Код нас калуђера све је смутно, па кад на оваково место дођемо, |
| могао описати Милевину забуну и жалост калуђера.{S} Одма’ се познаду.{S} Старији калуђер сузе |
| </p> <p>— У здравље Харалампија и свију калуђера!</p> <p>Е тако, све се у здравље пило, а народ |
| јд’, вуцимо га — повиче Митар, и одвуку калуђера унутра, поред сви’ његови’ молба и извињавања. |
| си — упадне Грман, који је имао намеру калуђера бранити.</p> <p>Кад су се јошт мало пошалили и |
| г слуге речи разљути и узме под заштиту калуђера.</p> <p>— Не треба шалу и подсмех проводити с |
| кукоља.</p> <p>Није било свуда такових калуђера.{S} Било их је, о којима се, на жалост, није м |
| коња, дочекани од игумана Рувима и свих калуђера, уђу у отворену цркву, да се пре свега светој |
| ства.{S} Био је он један од оних ретких калуђера, који се душом и срцем том позиву предао, и ко |
| ди тешиш, помажеш народ, нијеси од оних калуђера, који на трему, у ћелији, у цркви, крвљу ороше |
| јем у ћелији.{S} Била је ту и ћелија за калуђере, који теше заточнике који су зла допали, ил’ к |
| свију страна видимо тамо-амо пролазеће калуђере и посленике.{S} У намастиру је поглавар архима |
| ас до Тамерлана, он даде к себи довести калуђере, који су пред Милевом морали приповедати шта с |
| рата скине, па сам се већ одважио и сам калуђере оставити.{S} Последње недеље отпојао сам са је |
| ле млоги’ несрећа домислим се да идем у калуђере.{S} Мислио сам у себи: читати знаш, можеш јошт |
| већ ишчекивали.</p> <p>Капија отворена, калуђери пазе, ишчекивају, и како виде јездеће, Јеремиј |
| време је ту, скупе се господа, војводе, калуђери, ступи и Јерина деспотовица са деспотом и прат |
| о још отац Леонтије и отац Харалампије, калуђери дечански.{S} Отац Леонтије због своје смиренос |
| мештају се војводе, свештеници, попови, калуђери.{S} Змај-Облачина Раде седи до Црнога Завише.< |
| ва, Турци које потучени, које избачени, калуђери моле, преклињу, код уздивљаног коњаника нема м |
| ову, а овом је све то мало.{S} Дервиши, калуђери, инђијски брамини долазили су да виде чудо, да |
| тиру.</p> <p>Сад је тишина у манастиру, калуђери се смирише, па гледају свој посао око манастир |
| све ти се представљало као светиња.{S} Калуђери су изгледали као неке светиње; у Дечанима, нећ |
| илева као прва ропкиња Татара служи.{S} Калуђери се све ближе и ближе Милеви приближе.{S} Очи и |
| S} У саборној цркви служи Мелентије, са калуђери.{S} Црква дупком пуна, ту је Ђурађ са војводам |
| арица са својом породицом; патријарх са калуђери и Новаком; Русна са Ђурђем били су заједно.{S} |
| као да су високоучени.{S} Веселог лица калуђери нису били великог рода, јер ти су се покалуђер |
| и доглавници присутне свите.</p> <p>Сад калуђери започну жалосну песму, посмртно пјеније, одјек |
| њу молитву пре још нег’ што ће сести, и калуђери га у томе својим гласом пратише.{S} Леонтије с |
| остојили га уважења.</p> <p>— Вештице и калуђери морају ноћу тумарати</p> <p>— рекне један млад |
| и различне шале проводе.</p> <p>Гости и калуђери пију, но ни један у Бранковићево здравље.{S} Н |
| није страдао.</p> <p>Патријарх и његови калуђери, опростивши се, отиду у манастир Жичу.</p> <p> |
| и темеља — рече Радосав.</p> <p>— И сви калуђери били би поклани.</p> <p>То су говорили из опре |
| е на посети отац Леонтије и млоги други калуђери.{S} Откако су се Турци даље у Србију пружати п |
| ћ дубока настала.{S} Патријарх са своји калуђери, очитавши благодарителну молитву, са Новаком с |
| и, да ми даш неколико братија.{S} Твоји калуђери су на гласу.{S} Ићи ћемо у Скопље, па оданде у |
| але, па мноштво православни’, па толики калуђери, па опет толика тишина, да се летење муве чује |
| та Тамерлан.</p> <p>— Ми смо ’ришћански калуђери.{S} Били смо у Јерусалиму на молитви, чујући т |
| ељ свога св. Саве, па су побожни српски калуђери онде као код куће били.</p> <pb n="351" /> <p> |
| владиком постану, као на пример, пећки калуђери, но предали се на славу божију и на славу људс |
| или.</p> <p>Красно га са’ране.{S} Жички калуђери су га на својим рукама у гробницу унели.{S} Жа |
| рт претрпио.</p> <p>Такви су били жички калуђери.{S} Они су се баш владали по оном: „Добри паст |
| куће били.</p> <pb n="351" /> <p>Жички калуђери били су на гласу, но и заслужили су славу.{S} |
| а њима остали.{S} Игуман Рувим и остали калуђери чине припреме за госте.{S} Велика је свита, ма |
| другој мањој трапезарији ручају остали калуђери.{S} Мешовити су, видићеш међу њима лица побожн |
| мутно прошао, а ионако познато је да ми калуђери знамо тајну чувати.</p> <p>На ове речи јако се |
| itle>От јуности мојеја</title>”, и сами калуђери морали се смешити, и не један кадионицом јако |
| х, не би се дао лако турчити, да и сами калуђери оружани бранили би своје манастире, а народ би |
| њу и дрворезању.{S} Жичку цркву су сами калуђери моловали, па светитељи тек што не проговоре.{S |
| дени у Хилендар, и онде ћеду их смирени калуђери примити поштено, онако како божији закон налаж |
| анда је онде скривено благо.{S} Побожни калуђери клечећи моле.</p> <p>Хусари нису нашли Јеремиј |
| Како је морало бити, кад су ови побожни калуђери појединце на хору појали!{S} Како је морало би |
| ридају</title>", у суглас му поје црни калуђери.</p> <p>Да си видио како ти јунаци, који су се |
| коленама.{S} То исто чине и други добри калуђери.{S} Који што приноси Смедереву, држи да за душ |
| едно десеторицу са собом.</p> <p>Сви ти калуђери ишли су на најопаснија места у Турке и међу на |
| био је за патријарха намешћен.{S} Црнци калуђери тумарали су као какви духови по земљи, и како |
| крвави трагови, рањени повезаном главом калуђери, све поваљано, покидано.</p> <p>Ферхад му испр |
| .{S} А и сека Варвара, или’ како је већ калуђери зову „сестра“ Варвара шта ће са оцом Теофаном, |
| гло би хака доћи.</p> <pb n="489" /> <p>Калуђери доносу јела, ђаконије, вино, па се удале.{S} Ф |
| блаженство душе деспот-Стевана.</p> <p>Калуђери дигну горњи поклопац па опет јошт један сребрн |
| се код Тамерлановог шатора ради.</p> <p>Калуђери дотурају се, и то наблизо.</p> <p>Тамерлан са |
| ас једног остати, ил’ ћемо их опет дати калуђерима на сахрану.</p> <p>Тако Јеремија и Јабланови |
| свештенство је усколебано, и међу самим калуђерима налази се подоста, који су на сваку промену |
| у читати можеш да је пост измишљен само калуђерима да пркоси, и зато и чекају да дође Петровдан |
| е и сујета њена улије јој уверење да се калуђеров ноћашњи поход ње тицао.</p> <p>— А бога ти, о |
| на које је после смех сљедовао.</p> <p>Калуђеров тај случај сазнао се у целом двору.{S} Осим п |
| међу собом прозову: „црним“ и „црвеним“ калуђером.{S} Где су млоге слуге, ту су и млоги лакрдиј |
| на пут стати.</p> <p>Овако се Русна са калуђером договарала и све им је на то тежило да се Бра |
| раћен, а војводе нећеду да се дијеле са калуђером.</p> <p>Ферхад исприча им све подробно.</p> < |
| /p> <p>Светислав, када је чуо шта се са калуђером стало, грохотом се насмеје и намисли датом пр |
| а нам је за руком испало, лако би ми са калуђером. </p> <p>— Можда нас је Харалампије издао, бл |
| е би старијим до ушију дошло како су са калуђером поступали.</p> <p>Особито Јули је жао било шт |
| ић одрекне се светски’ ствари и постане калуђером, и тако нас је сад овде судба саставила.</p> |
| ему у шаке <pb n="464" /> доћи, па би с калуђером лако.{S} Доиста, Јеремија не би одржао реч, л |
| у, јер они као војводе нису били ради с калуђером делити, већ они калуђеру да деле, ал’ мисле, |
| S} Како би се као војвода и властелин с калуђером делио.</p> <p>Јеремија се мало разабере, и по |
| твоја ил’ његова воља била да постанеш калуђером?</p> <p>— Не толико моја, колико његова.{S} Ј |
| е црне очи, црна коса и велика правилна калуђерска брада, а при том бледо лице, усхићаваше не ј |
| ћанин.</p> <p>Ферхад заиште од Радосава калуђерске хаљине, па му каже да ће на јутрење рано доћ |
| изворни истоци, сребрну пастрму, шљиве калуђерске мученице.{S} Па има у Ресави свету обитељ, м |
| на Харалампија, који је сад преобучен у калуђерске хаљине, јер су му делијске тешке, а нашто му |
| .{S} Његов поглед имао је нешто смирено калуђерски.{S} Велике црне очи, црна коса и велика прав |
| благослов свима — затим се отпоји тихо калуђерски „<title>Многаја љета</title>”.</p> <p>За њим |
| то био?</p> <p>Харалампије.</p> <p>Не у калуђерски хаљина, но преобучен, да га не познаду, доша |
| љубопитљиво Јула, без да је на посљедње калуђерско питање пазила.</p> <p>— Не питај то сада, не |
| ије у дворцу скида са себе мантије, сво калуђерско руво, навлачи све делијско, паше сабљу, мест |
| е већ тако срећном постала чрез доброту калуђерску.</p> <p>— А зашто питаш оче, за књагињу и за |
| ли да вам приповедам како сам се после калуђерства хтео <pb n="318" /> оженити, или како су ме |
| па зато војник радо се смејао на рачун калуђерства, а особито где се какав повод у поповским с |
| им добро буде, да се у висину пењу.{S} Калуђерство већ почиње губити пред народом ону важну св |
| омешано.{S} Ко је томе крив?{S} Није ни калуђерство, што Харалампије није таков као Леонтије.</ |
| и је било кад си био калуђер, и како си калуђерство оставио? — запита Новак, који је знао да ће |
| добар бити за војника, па му је сладио калуђерство, где својим особинама, као оштроумијем и па |
| вни.{S} Сва ђеца онда тек добију жељу к калуђерству.{S} Кад видиш <pb n="350" /> племенити ход |
| е Митар.</p> <p>— А зар ти мислиш, да у калуђерству не има ђаволштине? — запита Петар.</p> <p>— |
| ац ми је казао да је сад јошт најбоље у калуђерству; решителност и бистар поглед калуђеру леп п |
| рчи?{S} Не тражи нико мученички венац у калуђерству; све то грамзи за светским уживањем.{S} Шта |
| алуђерству; решителност и бистар поглед калуђеру леп пут отвара.{S} Ја, истина, радије би’ сам |
| ал’ мисле, нужда закон мења па мораду и калуђеру попустити, а калуђер опет њима.</p> <p>Јеремиј |
| сту ишчекивала.</p> <pb n="257" /> <p>И калуђеру је мило било што се са Русном састати могао, с |
| ја не би одржао реч, лаком је, бацио би калуђеру кост.{S} Како би се као војвода и властелин с |
| аралампије кад је рекао да не верује ни калуђеру, више се побојао од Јаблановића, који је имао |
| у били ради с калуђером делити, већ они калуђеру да деле, ал’ мисле, нужда закон мења па мораду |
| ванредан поглед такав је смешан изражај калуђеру дао да млађи, који су за трпезом седили, мало |
| луђер их, додуше, чува, ал’ ја ни самом калуђеру не вјерујем осим себе, мада сам и ја калуђер.< |
| прави јунак, не опија се да свој закон каља и човеку шкоди.{S} Он ми је све овде.{S} Моја браћ |
| ски краљеви.{S} А на сваком углу корица каљено злато, плоча златна, на којима су урезана дивно |
| ре распршимо, да у Новом Брду не остане камен на камену.</p> <p>— Светли султану!{S} Да покушам |
| ну, чистим срцем и душом, и канда му се камен од срца обалио.</p> <p>Како се свршило, иду ван, |
| крв подиђе.{S} На срцу као да му велики камен лежи; савест му је јако оптерећена.{S} Он и Вук с |
| и, а коњи његових катана бију копитом о камен да варнице скачу, копају земљу, па растршена земљ |
| {S} Још и сад лежи ми на срцу терет као камен.{S} Рјеци султану да је због тога тако лахко доша |
| Кантакузен јаје туче у салијеп, да тако камен с каменом стегне и да се сам окамени.{S} Ти, вјер |
| којом се са челенком спаја, трепти алем-камен драги.{S} Лице му ма већ и не младо ал’ дивотно с |
| опају на бојном пољу и доцније дигну му каменити споменик.{S} И српске <pb n="273" /> попадавше |
| одзива Душанова доба, у једној пештери каменитој оставио је своје гусле јаворове, да кадгод, а |
| велико златно кандило, украшено драгим каменом, унаоколо опет сребрна кандила, и њихова светло |
| ен јаје туче у салијеп, да тако камен с каменом стегне и да се сам окамени.{S} Ти, вјерни војво |
| имо, да у Новом Брду не остане камен на камену.</p> <p>— Светли султану!{S} Да покушамо још јед |
| мислиће да је у мору светлости од драга камења.{S} Него све за пут спреми па иди.</p> <p>Тек шт |
| била прва ханума, блистала би од драгог камења; ти би се у свачему осигурала и твој би род срећ |
| ер од јунака, ког долама увек од драгог камења трепти, црнином је обвијен.</p> <p>Велика дворан |
| S} Поклони морају се од бисера и драгог камења блистати и трептати.{S} Рећи ћеш да је то све у |
| у је долама позлаћена, пуцета од драгих камења у златном оквиру у склопу као токе поређана и сп |
| едни секу, кидају из стеновити’ брегова камење, други опет у горостасним пределима секу грдне с |
| топ на градићу Ласловару, пак избацује камење као глава из гвоздене цеви.</p> <pb n="432" /> < |
| златан ланац, о бедрици златна, драгим камењем искићена сабља.</p> <p>Деспот понуди га у чадор |
| жао буде.{S} Она је у кадиви, са драгим камењем украшена, дивно изгледала.{S} Боже мој!{S} Онда |
| } На врату му златни ланац посут драгим камењем, кажу вреди сто села.{S} Колико се његови сељан |
| на прекрштеним ногама почива му драгим камењем посута димишћија.</p> <p>Ферхад-паша их понуди |
| та.{S} Свето евангелије, у самом драгом камењу, поклон цара Душана, светлило се као сунце.{S} С |
| остао сам у себи оно што је пре био, и камилавка није му била у стању ћуд и страсти му изменит |
| оде и врати се са хаљинама.{S} Ту је и камилавка и све што треба.</p> <p>Радосав опет оде и у |
| ека божествена сила.{S} Видиш ли красне камилавке, смирена бледа лица и честите браде, па мисли |
| сам доламу место мантије и калпак место камилавке носио, и срцу дуг платио ал’ бадава је, кад ј |
| сати.</p> <p>— Хоћу, но морам мантију и камилавку скинути, и дајте ми какво друго одело, па ћу |
| је као син војводе, место сабље изабрао камилавку.</p> <p>— Свака струка, синови моји, има свој |
| пи, љути арапски коњаници, ту су мазге, камиле, за пртљаг и терет.</p> <p>Султан Амурат отвори |
| ници већ су у реду да се крећу, и тешке камиле дижу се, и сва заира се вуче.</p> <p>И сам султа |
| S} Камо српске војске, српских војвода, камо Обилића?{S} Сад још да није бог Бајазиту дао срце |
| >— Нијесу.{S} Е да су сви такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ето ка |
| ти удовичке, камо мржње супрот Турчина, камо освете?</p> <p>Све ове противности су нестале поре |
| их најближих?{S} Камо жалости удовичке, камо мржње супрот Турчина, камо освете?</p> <p>Све ове |
| је Солун, где Дринопољ, камо нам море, камо река Марица.{S} Све нас Турци већма стешњавају, ве |
| Харалампије.</p> <p>— Ништ’ им не фали, камо срећа да сам ја такав роб, који све добити може, е |
| оле.{S} Где нам је Солун, где Дринопољ, камо нам море, камо река Марица.{S} Све нас Турци већма |
| еће бити никог од мог рода и народа.{S} Камо среће да Србин повише Хасана има.</p> <p>Док је Ма |
| ног изгледа, одважни и властољубиви.{S} Камо среће да је који тај од вас неспособан и неодважан |
| /> он и у турском руву Србину служи.{S} Камо среће да су сви такви, који турско руво носе.{S} Д |
| ако смо сви онда друкчије изгледали.{S} Камо сад такови јунака?{S} Онда нисмо питали колико има |
| астити.</p> <p>— Велиш да сам јунак.{S} Камо срећа да сам такав јунак као што ме држите, али са |
| већ стар и чека ме већ последњи дан.{S} Камо среће да је исти час млого пре стигао, да не умрем |
| ашин породицу имао, и то какву јошт.{S} Камо пара Краљевићу Марку, који се морао због кнеза Лаз |
| од допада.{S} До чега смо већ дошли?{S} Камо Душанова Србија?{S} Остало нам још комадић земље, |
| Светислав са својом младом дружином?{S} Камо српске војске, српских војвода, камо Обилића?{S} С |
| осле пада Лазара и својих најближих?{S} Камо жалости удовичке, камо мржње супрот Турчина, камо |
| разговор који је Новаку годио.</p> <p>— Камо сад они’ војвода, који се под царем Душаном тако п |
| о миру са султаном договарамо.</p> <p>— Камо срећа да не морате мира тражити.{S} Тешко оном кој |
| Онамо не сме ни обичан левента доћи, а камо ли калуђер — рече мало са незадовољством Јула.</p> |
| а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камоли у тамници.{S} Како је тешко кад коме кућу освоје |
| слаже са свекрвом, јетрвом и заовом, а камоли где су толике жене.</p> <p>— Е мој Грмане, да ви |
| е допушта.{S} Ни мањи који не би дао, а камоли Лазогдина жена.{S} Ђаур сваки има по једну жену, |
| ри канда није турски паша, канда снева, канда је хришћанин, па исповеда терет душе своје.</p> < |
| мртва тишина.{S} Нешто свечано изгледа, канда је судница, ’де је Ферхад-паша судија, а остали п |
| шко, сумњив поглед баца на Харалампија, канда га је познао.{S} Можда га не би познао био, давно |
| ствари, говори канда није турски паша, канда снева, канда је хришћанин, па исповеда терет душе |
| у плам.</p> <p>Свако ћути, што се једе, канда не прија, и како ће тугом засићеним пријати.{S} С |
| светитељи му изгледају канда баш гледе, канда ћеду прословити и запитати; „Петошко, што се ти п |
| еспот отпочине, баца поглед на војводе, канда журно очекује одговор.</p> <p>— Тако је.{S} Сви з |
| само очи му неки жар и светлост обузе, канда би и сам издајице казнио.</p> <p>Ферхад настави.< |
| е успла’ирено јачим гласом Харалампије, канда му је већ наклон Ферхад-паше осигуран.</p> <p>Фер |
| и чело деспотово, и уздисај му одла’не, канда осећа добар утвор руке, који му души терет олакша |
| <p>Краљ слегне с рамени, обрве подигне, канда још није начисто.</p> <p>Сад запита деспот.</p> < |
| измирите, може пасти сав терет на мене, канда сам ја сам кнежевиће осљепио.</p> <p>— Ивер од кл |
| и је пламом задат, танке усне стиснуте, канда задављују плам.</p> <p>Свако ћути, што се једе, к |
| 0" /> им прстом ћелије, тороњ на цркви, канда је онде скривено благо.{S} Побожни калуђери клече |
| , и што збори, Ферхад-паши тако долази, канда је са свог срца скинуо па на његово метнуо.</p> < |
| ен.</p> <p>Велика дворана све у црнини, канда је црном чојом постављена, о челу виси велика ико |
| њ двеста хиљада.</p> <p>— Иди, бога ти, канда ми не знамо да Жигмунд никад нема новаца, и да му |
| речи је Леонтије нешто оштрије изрекао, канда се хтео такнути, што се држало да је он дао кнеже |
| це, усне мало отворене, ишчекује говор, канда би реч из деспота извадила.</p> <p>Деспот прича.< |
| е, лице јошт и сад показује му благост, канда се благошћу смеши, а какве бурне мисли су му биле |
| познало се да је деспот јако забринут, канда предвиђа нову несрећу.</p> <p>Јерина гледи му у о |
| а ми његови већили већ на овом свијету, канда у рају живјемо.{S} Будите Турци и ви сви, па ће в |
| чве тумачиће народ тако, <pb n="385" /> канда предајеш Угрима Србију.{S} Но кад већ на ино није |
| ри се лице у Јеремије и Јаблановића.{S} Канда им се душа поткрепила.{S} Сад се опет не кају што |
| матске властеле, доиста диван јунак.{S} Канда је од стене исечен, сав састав орјашки, руке као |
| {S} Овако кад га к себи дозива, изгледа канда се с њим даље разговара о предаји Голупца.</p> <p |
| тар поглед баци на Ферхад-пашу, изгледа канда није дошао покоран да Голубац преда, већ да он шт |
| напи краљу и краљ деспоту, тако изгледа канда коме за покој душе пију.</p> <p>Деспотовица Јерин |
| овори, све је озбиљно, све тако изгледа канда је посмртна даћа.{S} И кад деспот напи краљу и кр |
| ко Јеремије добити може, и тако изгледа канда Јаблановић није баш задовољан, јер кнежевићи упра |
| пали у очи товари и велика свита, мишља канда је деспот на даљи пут накан, ал’ не смеде га запи |
| деспота коснуле.</p> <p>Речи Леонтијеве канда су из срца деспота протекле.</p> <p>Деспот просло |
| гласом Ферхад-паша.</p> <p>Харалампије канда је само хтео да збуни са предајом новца, ал’ Ферх |
| е, но душа јој срце задрма; чини јој се канда глас чује — Јерино, охрабри се.</p> <p>Изиђу из г |
| {S} Пажљиво је [Леонтије] слушао све, и канда је изреком деспота задовољан, па прослови:</p> <p |
| ту свету тајну, чистим срцем и душом, и канда му се камен од срца обалио.</p> <p>Како се свршил |
| , одјек жалостан у срце удара, рекао би канда се читавом народу опело пева.</p> <pb n="526" /> |
| а њима натакнуте главе.{S} Деспот гледи канда познаје те главе, ускори кораке, види три крваве |
| хад-паша прича чудновате ствари, говори канда није турски паша, канда снева, канда је хришћанин |
| ав град.{S} Ту је богатство, сав предел канда је створен да људству земни рај преправи.{S} Ту с |
| чне, а он чита тако напрезајућим гласом канда му је срце необручано, узда’не, и у малој почивки |
| за ово вријеме кукала, тако ми је дошло канда су ми ове дворане тамница.{S} Ови двори зову се н |
| му долази да је сасвим невин, час опет канда је нешто уплетен.{S} Ако <pb n="494" /> је деспот |
| говоре два човека, паша и калуђер, већ канда говоре гола два срца.</p> <p>Ферхад-паша прича чу |
| ам се може пребацити?</p> <p>Јаблановић канда си душу крепи реч’ма Јеремије.{S} Пе’ар испију.</ |
| какво друго одело, па ћу ићи на погодбу канда сам уз тебе први, и дај ми још два добра јунака, |
| ди се брижно лице, како седе, изгледају канда су изложени и већ на белом ’лебу, а да их скоро ц |
| чије нег’ иначе, светитељи му изгледају канда баш гледе, канда ћеду прословити и запитати; „Пет |
| , како ли на бденију!{S} Када се толика кандила запале, па мноштво православни’, па толики калу |
| после иконе аранђела, светитеља, тешка кандила од сувога сребра и злата.</p> <p>До те дворане |
| о драгим каменом, унаоколо опет сребрна кандила, и њихова светлост неће се гасити до год је Срб |
| луђера наизменце дању-ноћу чувају да се кандила не угасе, и молитве се једнако читају за блажен |
| редвече је било, црква великим сребрним кандилама осветљена, виде се дивне иконе, одбијају од с |
| етљење је у цркви било слабо, тек једно кандило пред распетијем горе, ал’ види се опет све од о |
| главан орао, над њим виси велико златно кандило, украшено драгим каменом, унаоколо опет сребрна |
| здраве и изгрле, брат и сестра.{S} Суза кане из очију Јерине, на лице брата.{S} Од детића види |
| пити рујно винце из другог пе’ара, тако кано посље исповједи пријечешће које чиста душа свијети |
| доважају Дунавом и сувим убојне топове, Кантакузен их понамешта по бедемима.</p> <p>Тко види См |
| челник Радић, и Кајица војвода, и Ђурађ Кантакузен.</p> <p>Деспот у зачељу седи, с десна и лева |
| ади за душу Србије.</p> <p>Дође и Ђурађ Кантакузен, са далека пута; из Трапезунта, морјем и сув |
| ма реч.</p> <p>И јест диван јунак Ђурађ Кантакузен.{S} У друго доба, кад су још Грци били орлов |
| ју Мађари какав град [је] сазидао Ђурађ Кантакузен, ни једни о том добра не мисле.{S} Шта ће Ср |
| 590_C3.36"> <head>XXXVI</head> <p>Ђорђе Кантакузен саградио је Смедерево тако, да се ласно узет |
| спот у зачељу седи, с десна и лева кнез Кантакузен и Радић, до њих Облачина и Кајица.</p> <p>Де |
| еђу Немањићима као год међу Комненима и Кантакузен’ма.{S} И сама сам од дјетинства мог разна чу |
| вио је у Смедереву, а за њих бригу води Кантакузен.</p> <p>Јака својта прати деспота и Јерину, |
| зидина очврсне.{S} Мој шурак, кнежевић Кантакузен јаје туче у салијеп, да тако камен с каменом |
| а, и шкрип колах, слух загушива.</p> <p>Кантакузен свуд ’де треба показује се, показује, поучав |
| их у великој дворани дочекати.</p> <p>— Кантакузена кћи и деспотовица знаће Мађаре дочекати — о |
| в мађарског Лајоша, бугарског Шишмана и Кантакузена.{S} Не држи се за горег ма од каквог војвод |
| војим жилама тече крв Немањића, у мојим Кантакузена.{S} То су славне лозе.{S} Па је био раздор |
| ске вјере, да задобијем мог шурака Тому Кантакузена, и јошт којег војводу, јер ћу умножити војс |
| ни цар Пријамос није имао.{S} Знаш и за Кантакузене, моје претке, који су се борили на поморју, |
| е сад Фанариоти живе, у Фанару, онде су Кантакузени и други великаши седили.{S} Где је сад долм |
| Ђурађ заруче себи овде грчке кнегиње од Кантакузенове и Палеологове лозе; један кнегињу Јелену, |
| кукавички живљет.</p> <p>— А ти, Ђурђу Кантакузену, који си дошао сестри и мени, и овом сирома |
| истина што се о Смедереву прича.</p> <p>Кантакузену доважају Дунавом и сувим убојне топове, Кан |
| Зидаће град мој брат, твој имењак Ђурађ Кантакузин.{S} Знаш га да је по свијета прошао.{S} Био |
| </p> <p>— Право збориш, Јерино, мудрост Кантакузина ради ти у глави, тако и ја мишља’ и одлучи’ |
| освете у руке деспотски скиптар предао, кану јунаку суза на прса, жалост му стегне душу и срце, |
| усна.</p> <p>На ове речи Новаку је суза канула.</p> <p>— Да, где су та времена, и ’хоће ли још |
| S} Морала је и њему већ једаред на срце канути због њега проливена српска крв, па смисли други |
| жни’ узрока бити мора, и да моја судба, као жртва царској, онда кнежевој, породици, принети се |
| ити?</p> <p>После презреног Светислава, као потурченица, и у ропству осрамоћена, шта јој је бил |
| n="302" /> <p>— И ја волем Светислава, као да ми је син, али шта помаже.{S} Прво, он је само ј |
| S} Само ми је жао моји’ добри’ другова, као што ми је био један, Ђурађ Бранковић.{S} Он, премда |
| рево градити, а донео је и нешто блага, као уздарје сестри Јерини, ионако ће она овде имати дес |
| и је то враг, не видиш га како изгледа, као да је већ ђаво од њега ушур узео.{S} Онај црни поре |
| тов брат, проти’ деспота подигао, онда, као што ти је познато, Турци дубље у вашу земљу упадну, |
| етних и силних.</p> <p>Костреш војвода, као бајаги да развесели друштво, почне се са Петошком ш |
| потребовао, одбацио је он Харалампија, као што се баца стара и већ непотребна хаљина.{S} Деспо |
| ити, за пашу нијесам.</p> <p>— Муфтија, као ђаурски дервиш си улема њихов, а кад се потурчиш, б |
| је већина гостију све на њега гледала, као да се то њега тиче.</p> <p>Поред овако разног разго |
| да попусти ни у житејским попеченијама, као год Харалампије.{S} Постане ли Харалампије већи, Па |
| адио калуђерство, где својим особинама, као оштроумијем и памећу, далеко дотерати може.</p> <p> |
| еч прословити.{S} Та красна хурија има, као што сам чуо, једног младог ђаура, старог неког војв |
| Обучена у црно, глава црнином ушамљена, као у дувне, танак златан појас показује да је на њој г |
| д види сина свога некадашњег душманина, као прави јунак руку му пружи.{S} Стеван хоће да ју пољ |
| деспотом измирио, да ме узео као сина, као насљедника и да је међу нами распре нестало.{S} Крв |
| поступати.{S} Српска се војска, истина, као сатрвена сматрати могла, ал’ огорчен и јошт крепак |
| говарају; свака им је реч тако жалосна, као најжалоснији гусала звук.</p> <p>Кад је човек у мук |
| од великог уплива био.</p> <p>Но Русна, као год и Милица, знале су све то покрити.</p> <p>Када |
| познато ми је да је у Караманији буна, као што и сам знаш, и онђе треба султан много војске.{S |
| <p>— Ја сам калуђер светог патријарха, као што ме видите; не могу да спавам, па сам изишао мал |
| ишта скривили.{S} Поштовали смо стрица, као свог рођеног оца.</p> <p>— Кад се опоменем оне жало |
| {S} Помислите си за пашу једног старца, као сад војвода Костреш, шта, још горе, јер старом Срби |
| олубац.{S} Глава војске биће Исак-паша, као беглербег Уруменлије, <pb n="447" /> а ја сам до ње |
| д-паша и остале паше.</p> <p>Исак-паша, као везир, беглербег од Румелије, над свима заповеда.{S |
| </p> <p>Поведе се опет разговор онакав, као први пут са Ђурђем.{S} Марку се допадне Стеван тако |
| ојводом српске војске.</p> <p>Но Ђурађ, као да је већ проклет, саме је демоне са собом повукао, |
| ородице.{S} Они су били храбре војводе, као обично што су Срби, но у њи’овим срцима тињала је в |
| рихваћају им душе.</p> <p>Пију војводе, као некадањи јунаци, Харалампије као калуђер ком не да |
| будне ако од Србије јошт шта бити може, као негда Призрен, Приштина, Нови Пазар, Београд, сада |
| луге веселиле.{S} Јула куварка која је, као што смо јошт пре споменули, често друштво своје ост |
| сад показујеш толику наклоност, кад је, као што си сама убеђена, и према теби не баш најблагоро |
| нили, ипак су христјани.{S} Жигмунд је, као што знаш, сад <pb n="538" /> у Базељском граду, у њ |
| дали.{S} Ово само рекох, а воља ти је, као год и глава моја на заповести.{S} Ја ћу све учинити |
| /p> <p>То је све истина.{S} Али њој је, као и другима, уливена наклоност и прам други’ ствари, |
| последње доба у војсци збивало, то је, као што кажу, да се Обилић и Бранковић не слажу и да ји |
| г задирне у оног који се најјаче смеје, као из неке пизме, па тако редом, сватко своје извуче.< |
| покоримо, да предамо и ово мало Србије, као издајници, бит’ не мере — упадне громко Облачина, у |
| двору нема, постало је све разузданије, као год у кући где господара нема и млоги млађи по кући |
| иком се не јави, и оде у свет, у Турке, као и многи други, ал’ са тврдом вољом и намером, кад м |
| и наредба да народ без главе не остане, као овце без пастира.{S} Ја судим да би најбоље било да |
| , да са његовим одељењем у миру остане, као у резерви.{S} Деспот је тако и чинио, знајући да Ро |
| је подоста, но исте нису биле украшене, као што су раскошна, у Лазарево доба, господа изискивал |
| p> <p>— Има и код нас сиротиње, фукаре, као и код вас, па све то је алах и пророк уједно спојио |
| к похађао је властелинске замке, дворе, као шаљивчина да гордој властели у шали истину рећи мож |
| г зулума пате; али у Дечанима слави се, као да се Душаново царство обновило, па се и различне ш |
| ми, Турци, отјети дијете, мило дијете, као Милеву царици Милици?{S} Кад Турчин навали, е да је |
| а би било од мојих синова?{S} Скитнице, као што је данас Краљевић Марко.{S} И тај Вук Бранковић |
| дали би као два рођена брата, још више, као две капље.{S} Нас двоје добро се упознамо и живили |
| могао?{S} А поред тога мислио је да би, као насљедник Вукашинов и велики јунак, кадар био у вла |
| знајем вас све у главу, били сте млади, као и ја, негда јунаци а сад издајице, а ти Харалампије |
| ку јошт војску има.{S} Тако ми се види, као да је сваки Србин прави делија.</p> <pb n="348" /> |
| ама уста, а да се султану што не згоди, као Мурату на Косову.</p> <p>— Свјетли цару, ја сам Кар |
| да се вода јошт од јуначке крви црвени, као да се трупови попадалих војника крај воде, при обал |
| Облачина гледају на Ферхада непомични, као окамењени. .</p> <p>— Ти си анђео хранитељ Србије — |
| ечи да би султан захтевао његове кћери, као поражен стаде се мислити.{S} Укочио очи на Леонтија |
| на; Србин ће млого још страдати.{S} Ти, као што ми се види, имаш отворен дух, утолико ћеш више |
| пријатељство ми подноси и драгоцене ти, као што видиш, поклоне шаље — одговори Милеви на своју |
| што је Мелентије и њему подобни; но ти, као што већ једном реко’, главу би за вјеру положили.</ |
| ли, јер нису вични са Турцима војевати, као ми, војска им је које млада које шарена, а засад ни |
| па ће у лежању светлост своју изгубити, као год што је моје Зулејке красота у земљи изгубљена.{ |
| и слободе?</p> <p>Кад су били младићи, као ђурђиц, пролетно цвеће, ископали су им очи.{S} Кад |
| оје смрти, опет нек му је бог у помоћи, као год и сваком народу.</p> <p>— Е добро, начинимо међ |
| p>Калуђер се сасвим охрабри и седнувши, као да се ништа необично није стало, почне се с њима ра |
| блага, а оно властелинства у Мађарској, као што је добио деспот за Београд и Мачву.{S} Сад тек |
| тако не осећате да идете све на мањак, као ја који сам у срећнијем добу живио.{S} Овај садашњи |
| жевиће осљепити.{S} И такав посвећеник, као што је Леонтије био, могао је без обзира и самом де |
| гао то докучити јер Мара изјави да Вук, као прави пријатељ народа, донде садашњу своју силу из |
| ешили, то сам ја поправљао.{S} Већ сам, као што видите, јако остарио, ал снажнији сам нег’ кад |
| и са својом тугом и својим јадиковањем, као два славуја којима очи ископају.</p> <p>Међутим пре |
| тећи.</p> <p>Деспот је дошао под видом, као да султана посети, но управ цељ му је била мир укре |
| бро би било, али само не под тим видом, као у харем, него и за друго што.{S} Када би ју за харе |
| м му рекао: зашто он да влада са Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли боље било да уместо т |
| , па и Краљевић Марко са својом браћом, као лав рањен, чека, да са последњим уздисајем све што |
| т већи раздор завести.</p> <p>Сулејман, као стари Муратов слуга, добро је познавао живот и одно |
| а пјевцима оста —</l> <l>Један спомен, као лјепи санак</l> <l> Да г’ причају младоме потомству |
| ачан карактер врло млого давало.{S} Он, као син Вукашина, држао је да има право на земље очине, |
| и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он, као Турчин и непријатељ, засад већим пријатељем показуј |
| господарством.{S} Жудње за то сам имао, као Бранковић, ал’ у ком и Немањића крв тече.{S} Ал’ ни |
| свуд пред собом.{S} Но не би’ захуктао, као краљ Вукашин на Марицу, без да знам шта онде лежи.{ |
| ад се неко време тако у народу потуцао, као сиромашак путник похађао је властелинске замке, дво |
| ица, и силно мари за велико господство, као год и Вук Бранковић.{S} Као што је цар већ стар, да |
| ви турски паша прам Харалампији, гордо, као прам ђауру, јер би иначе другима у очи пало.{S} Ова |
| и га овај одмах под закриље своје узео, као потчињеног, а ’де се дели, ’де се Голубац предаје, |
| оја браћа и родови нису уз мене толико, као мој Хасан.{S} Кад једаред дође час да морам на друг |
| иновати се.</p> <p>— То је опет толико, као пријатеље царичине истерати да се непријатељи угњез |
| знао, млади царевић отишао је тамо; но, као што сам после извештен, срећно је онамо стигао.</p> |
| рпском народу могу добра чинити.{S} Но, као што ми се види, са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — |
| е не сме се губити.{S} Тело ненамирено, као посници исповедали су се о бољи народа, и кад седну |
| видиш како изгледа.</p> <p>Русна на то, као мало забринуто:</p> <p>— Ја не знам шта ће од свега |
| рекне калуђер онако својски и умиљато, као да није калуђер.{S} И Јули се та његова снисходител |
| нити.{S} Но ево сад испијам овај пе’ар, као причешће, јер доиста јесмо огријешили душе.</p> <p> |
| упокоји се.{S} Млађи Ђурђев брат Лазар, као што смо већ споменули, погубљен је у Пловдиву скупа |
| n="399" /> Њему нитко не сме насупрот, као код вас Угра.{S} Његов један миг све на ноге диже.{ |
| а наишао, дакле сад слушај.{S} Кад већ, као што видим, знаш како је код нас ђаура, знај да сам |
| нек буде аманет за народ.{S} На дивану, као што реко’, биће све у реду, добићеш берат да си гос |
| пре архимандритом или владиком постану, као на пример, пећки калуђери, но предали се на славу б |
| лубац султану Амурату по ту исту цјену, као што смо га Ђурђу понудили — рече Јеремија.</p> <p>Т |
| па и сам признајем да у таковом стању, као што се сад налазе Турци, није немогућно срушити их. |
| ћу што да спасем.{S} Доша’ ти на вјеру, као што река’, ал’ јеси л’ каиљ задату одржати ријеч?</ |
| нато било.{S} Није ни чудо.{S} У двору, као год у малом месту, сваки најмањи глас одма’ се разн |
| им делом.{S} И твој отац ми је на путу, као год и Милица; но исповедам да ако народ свој буде б |
| >Гости се почну скупљати.{S} Патријарх, као гост и свет човек, понуђен би да седне у прочеље.{S |
| вако котарје даје по коју цуру у харач, као и другу робу.{S} Кметови сеоски иду од куће до куће |
| снице побратимске, кад поштеније чиниш, као сад Турчин, нег’ Јеремија, издајица вјере и народа. |
| што и ти у твојој туги вином се тешиш, као ја христијанин; но зато имаш и ти неколико душмана, |
| је могла.</p> <p>Светислава је она још, као што рекосмо, волела, али нестаде у њој првобитног ж |
| то рад докучити о Милеви, о Бранковићу; као да је у Милеву заљубљен, но онда — казаћу Милеви да |
| Вукашиновог, кнез Лазар, <pb n="270" /> као најмоћнији великаш српски, видећи да без крепке рук |
| } Јула сама изгледала је <pb n="365" /> као каква госпођа, премда већ мало у годинама, али озби |
| буде покрај Харалампија, <pb n="448" /> као неки телохранитељ, ал’ управо да пази на њега.{S} О |
| ер је искрена реч горде тек вређала.{S} Као извикан будала, да сам у земљи остао, не би у друго |
| Вук Бранковић против деспот-Стевана.{S} Као год што се орлушине у ваздуху чупају, тако су се и |
| >Русна је била Бранковићу наклоњена.{S} Као кћи Дејановића, славног великаша под Душаном, презр |
| у овој дворани.</p> <p>— Више пута.{S} Као што реко’, долазаше амо господа, и ја с њима покрај |
| и у њи’овој власти да себе преиначе.{S} Као год што сирома’ мора трпити глад, жеђ, зиму, врућин |
| да те сатру, овако су ствар удесили.{S} Као што знаш, у Чешкој земљи је раскол, тако као што је |
| еде притећи и своју војску излагати.{S} Као што је искусан био, можда би и успео био, ал’ опет |
| ића, који има изгледа да ће владати.{S} Као његов син, ти мораш и судбе његове насљедником бити |
| и.</p> <p>Ђурађ зажели Марка видети.{S} Као младић, био је одушевљен за Марка ког народ већ у п |
| првог степена свештеничког доспети.{S} Као стари приврженик Бранковићев млого пута се опасност |
| сам се с тобом добро и зло дјелити.{S} Као ђевојка завољела сам те.{S} Опомињеш се кад си од Т |
| о желиш од мене, не могу ти учинити.{S} Као Ђурађ Бранковић имао би’ то по твојој жељи обвезани |
| урство се натуштило над Новим Брдом.{S} Као гладни вуци окупили се, опселили су град, позивају |
| господство, као год и Вук Бранковић.{S} Као што је цар већ стар, данас-сутра шта би учинила ова |
| нема очију, да им душа из њих говори. — Као угашене две свеће показују гар, сенку некадашње све |
| до самог султана Амурата доћи.</p> <p>— Као што сви знамо, Турци су опсели Ново Брдо, и ја доби |
| У мирно доба кнежевићи су у дворцу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео да с њима трговин |
| стадоше се борит’.</l> <l>Помјешаше с’ као морски вали</l> <l>Силним звуком гласа и оружја.</l |
| ма.{S} Ту се већ Србин рађа као раја, а као раја и умире.</p> <p>Србин плаћа Турцима харач, ал’ |
| згледали и тек смехом све забашурили, а као будали праштало се, а да не би будала дворска, не ј |
| е млого којешта научио, но у старо доба као год и данас, било је господе која су хтела да имају |
| ење и дурашност, а да га турска заплава као олош не однесе.{S} Кад се неко време тако у народу |
| с плачем, одрицала Турчина и Светислава као у срцу носила, то опет није дуго трајало јер је мат |
| </p> <p>— Јеси ли виђео то чудо, сијева као муња, проваљен штит, а лева страна ми засјевну.{S} |
| у хлебне комаде баца у кавез.{S} Милева као прва ропкиња Татара служи.{S} Калуђери се све ближе |
| нем патријарх, биће Мелентије, народ га као светитеља држи, и тај да постане патријарх, не би с |
| јући осветити се, обрадује се, прими га као свог рода, и постави га главним војводом српске вој |
| уду изјавио у својим песмама, дижући га као свог првог јунака до неба.{S} Ако му је корак погре |
| Ал’ ако се тко опије.</p> <p>— Држу га као пса, и први музтим може га убити.{S} Нек пије ко мо |
| н.{S} На Завишу грухну хатлије, од њега као од стене отфркну, љуте димишћије му се о оклопу лом |
| пиштајућу децу вуку Турци те турче, да као потурице свој род утамане.</p> <p>Деспот у толикој |
| мам у Прилипу задовољан; но ја желим да као поглавар свеколиком српском народу могу добра чинит |
| у, у ћелији, у цркви, крвљу орошен пада као жртва, која христијане на освету и слободу буди.{S} |
| твој вјерни слуга, служићу те и одсада као и досад, ја сам твоја сабља, покажи пут куд да удар |
| танује баш у оној дворани, ’де је негда као Петошко својим шалама српску господу занимао.</p> < |
| Мог сина Стефана тек преко рамена гледа као да му неће временом <pb n="218" /> господар бити.{S |
| > његов патрон, оштро га гледи, изгледа као Реља крилати, коме ће о’ма мач севнути.</p> <p>Ферх |
| д-паша не пријави турски селам, изгледа као Србин у турском руву.</p> <p>Поздрављају се као ста |
| р узео.{S} Онај црни поред њега изгледа као јагње поред лисице.{S} Очи му једнако на све стране |
| и до врати Голупца доћи.{S} Сад изгледа као заробљеник, и предат је на милост и немилост.</p> < |
| л’ им паша баци оштар миг, који изгледа као заповест, и тако поседају.{S} Харалампије није се д |
| ским су рукама.{S} Ту се већ Србин рађа као раја, а као раја и умире.</p> <p>Србин плаћа Турцим |
| јеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту показа као витез, био сам му у шакама, и пусти ме слободна.</p |
| ог цара Лазара и мати тако дивног књаза као што је Стеван, а при том је у жалости, али не знамо |
| ил’ баш си ти луде среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те пустио био — примети Јаблано |
| равославне изгубише се у млоштву џамија као цвеће међу штиром и копривом.{S} Турци се радују, и |
| етом потукао, показао се био и Јеремија као вођ и јунак.{S} Ђурађ је познавао његову моћ, па се |
| држали су му страну.</p> <p>Русна, која као да се заклела искоренити Лазареву породицу, налази |
| ло врмена, па Србија да буде опет онака као под Душаном.</p> <p>Стеван је са својим народом у с |
| Сад опет стојимо измећу Мађара и Турака као укопани, да се мицати не може; волио би’ јуначке см |
| опку доћи, и тај град ће доћи нами шака као ево Голубац.{S} Што год ђаури зидају, нами зидају.{ |
| ве му Јеремија, пред њима два побочника као путокази у град, са оба бока, а за леђи катане десп |
| рбина, хоћете ли видети два умиљата ока као код други’, — тешко.{S} Очи му увек варнице дају, п |
| пак није се прам овом између четири ока као такав <pb n="427" /> понашао, него као брат брату, |
| срце мало развесели.{S} Хасан је Марка као најбољег јунака управо побратимски љубио.</p> <p>Ха |
| ао глас дуго траје.{S} Спјевали су Вука као издајицу, и што се пјевало, ужљебило се у срце наро |
| даље сносити, да не допадну јада и мука као они у Немањиној Србији.{S} Деспот је задовољан, и р |
| Турчин у луде не дира, ал таква будала као што је тај био код Турчина би прокопсао, јер они та |
| сле вечерња цела околина зуји од гусала као рој пчела.{S} Јуначке песме крепе дух народа, да не |
| виђења, ал’ ја верујем.{S} Кад сам била као млада у служби краља Вукашина у Приштини, тако ме ј |
| вој вашој сили одапријети, и таква сила као што је та ваша јошт Србију сатрти не може, јер позн |
| зео, која је већ одавна у рукама ђавола као и ваша — рече смешећи се Харалампије.</p> <p>— Лако |
| у првој мисли сетила да Мара није дошла као добро дете да ју искрено теши, него из другог узрок |
| м часу господар Београда, и прима краља као деспот, српски владар, земље господар.{S} Првенство |
| ковњом гвожђу ударано, варнице хиљадама као ситне звездице расипа.{S} Бруја, зујање, вика раден |
| страсти, борио се [са] његовим чуствима као буром усколебано море, проклињао је онај час када с |
| важава, па и свима прибегшим ’ришћанима као глава служи.{S} Млого пути је он у свом огорчењу Ту |
| и, силнији од другога.{S} Народ за њима као овце за пастиром иде, па више такови пастира на виш |
| ре, јер су силеџије, како би’ ја с њима као трећи на крај изишао.{S} Можда ћеду се и њи’ двојиц |
| ло правог весеља.{S} Грман је међу њима као неки праотац седео, и ако се ко са Петошком ил’ са |
| у Србију дубље задеру.{S} Ми с Мађарима као суседи треба да живимо, ал’ Турцима није стало до н |
| а, да изгледа у свези златној на прсима као златан оклоп, на глави му црн самур-калпак са белом |
| а иста Немањића крв тече у Бранковићима као и у Гребљановићима.{S} Ако је било у кнез-Лазару Не |
| зе.{S} Па је био раздор међу Немањићима као год међу Комненима и Кантакузен’ма.{S} И сама сам о |
| јка је била дична као јеленица, љубезна као млада срна.{S} Очи су јој биле тавна ноћ, или ноћне |
| ав потребовао је тако силног властелина као што је Јеремија, да га од напасти брани, од „нашест |
| рече, да је од дванајст лијета, красна као ружични пупољак, тако кажу људи који су је у двору |
| ост изјављују.{S} Она је била прекрасна као што само једна царска кћи бити може, но немојмо све |
| моје Зулејке.{S} Зулејка је била дична као јеленица, љубезна као млада срна.{S} Очи су јој бил |
| врло млад, и отац му је стар и слаб, па као јединац, мора над оцем лебдити — рекне подмуклим гл |
| рв пролити неће.{S} Ја сам мусулман, па као миш’ца коранова не могу рећи да се са Србима борити |
| ј слави примала, сад пак њега не има па као удовица, изгубивши мужевљеву заштити, све јој се ви |
| <p>Деспот треба мира, од стране Мађара као и Турака.{S} Мађарима може бити зазорно што се Смед |
| Јула, која је била у двору цара Лазара као млада девојка, због које умало што није страдао Хар |
| е кад се тукоше појединце против Татара као орлови против вранах.{S} Већ смо се изглодали, бију |
| а млада кнеза, Јован и Ђурђе, два брата као два бора, па би ишли да загрле певца и с њим судбу |
| а пољуби, овај покаже прстом на деспота као земље господара, те тако пољуби у руку најпре деспо |
| којем мене Угарска после смрти деспота као овоме насљедника и деспота признати има.{S} Турци с |
| ркиње, слуге и служавке, јер патријарха као свеца неког поштоваше, па је радост код свију била |
| елики град, да се у свијету о њем прича као о Новом Брду.{S} Није још усануло деспотово благо.{ |
| ило старо.</p> <p>— Ух, сад да сам паша као ти, па да сам дочекао у Крушевцу ево овђе живљег, п |
| својим сабљама и буздован’ма, а Завиша као рањен лав, гордо крчи си путе свој’им стрелцима и п |
| } Да нам је свјетлости и слободе, такав као ти не би нам ни пастир стаду овчијем био, а некмоли |
| , а мени је доста и један пријан, такав као што си ти.{S} Извадићу из мог пртљага и предаћу ти |
| калуђерство, што Харалампије није таков као Леонтије.</p> <p>Дакле да видимо.</p> <p>Чули сте з |
| , међу којима један је сасвим био таков као ја, само још млого црњи, тако као Арапин; да сам би |
| ти, нити је тако близу сродства турског као Стеван, а и одважнији је од овог.{S} Но баш кад би |
| им бити тајна вечера, и пе’аром рујног као причешћем уливаћеду си бодрост духу, и крепост телу |
| } Боже мој, да срећни има владаоца, сад као Бајазит; <pb n="298" /> силан, богат, без унутрашњи |
| у.{S} Кадгод му бијах десна рука, а сад као што велиш — моји душмани седе уз њега.{S} Но трпићу |
| ата_у то доба заробили.{S} Ко ће га сад као човека познати.{S} Бадава га Раде очима тражи, сва |
| рећа ме послужи те постадо’ паша, и сад као што виде, сједим на дивану нуз кољено силном султан |
| рхада, да л’ ће се смиловати.{S} Ферхад као окамењен, ’ладан као мрамор.</p> <p>Ужетом их вежу, |
| рцима није никад пала тако секира у мед као сада.{S} Ако су се донде и молили: „Боже не саједин |
| рнице дају, па је увек на најмањи повод као рис на јарост склопљен.{S} Најмање што увреди га, ј |
| ију познат био.{S} Петошко није био луд као што су га држали, и од Латина је млого којешта науч |
| Србе ступити.</p> <p>— Мој отац би тебе као најславнијег јунака дочекао и уверен сам да те глав |
| ругом слабити.{S} Турчин ће се међу обе као судија помешати и — с тим свом господарству над Срб |
| ша, међутим, врати се у манастир, и све као што треба приређује.</p> <p>Дозове кнежевиће и стар |
| е је тај терет оборио.{S} Ако нисам све као што је требало учинио, а оно сам онако као што се м |
| л’ вјечито наша раја.{S} Погазићемо све као црве, од копите наших коња неће расти трава за усје |
| а ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да видиш како се куле Новог Брда руше.{S} Јес |
| лужи, и ходи, зли језици кажу — гле иде као кртица, треба такав да је, да кад у цркви ходи, гла |
| лубац, а Каралампогли нек с војском иде као чауш, и кад се град преда онда Јеремији нек се изда |
| аше, а то му не допуштаху.{S} Марко иде као незнана делија, од села до села, од вароши до варош |
| аве, па су побожни српски калуђери онде као код куће били.</p> <pb n="351" /> <p>Жички калуђери |
| ма ћемо се опријатељити, па ћеш ти онде као бан господарити.{S} Јеси л’ с тим задовољан?</p> <p |
| ити потучени, већ нек се с тобом погоде као што рекосмо, а ми ћемо Турцима одмах град предати, |
| ог пријатеља наишао.</p> <p>— Нека буде као што ти хоћеш, и то у знак нашег тврдог пријатељства |
| е, ја зарана морам, само онако нек буде као што каза’, све на опрезу.{S} У зору видићемо се.</p |
| веру да му се ништ’ стати неће, да дође као јунак свом негдашњем пријатељу; ако се не погоде, п |
| е битке натраг_ повукао и гледала га је као правог издајицу, његови приврженици, напротив, за з |
| де га деспот дочека.</p> <p>Јеремија је као рођен за војводу и властелина.{S} На њему је долама |
| ерине речи слушала.{S} Материна воља је као заповест долазила.{S} Ђурађ се са Стеваном кошкао и |
| клоне.</p> <pb n="265" /> <p>Царица је као нема гледала и ишчекивала на патријархову реч.</p> |
| ове светиње.{S} Видиш, тај црни благ је као сунце.{S} Тај малте неће кад-тад, кад не буде свето |
| ав је тај твој падиша?</p> <p>— Млад је као јутро, красан је као цвет, од Орхановог је рода па |
| е Светислав на оца Харалампију, који је као син војводе, место сабље изабрао камилавку.</p> <p> |
| то зло и блажени деспот, и пружио ми је као свом нећаку братску руку да народа ради све смутње |
| нешто што други не имају.{S} И човек је као животиња.{S} Једна животиња има рог, друга оштре зу |
| ?</p> <p>— Млад је као јутро, красан је као цвет, од Орхановог је рода па је силан, благо му је |
| Видите овога младића, бимбашу, и он је као ви, допао ропства, и он је хришћанско дете, а остаћ |
| дође.{S} Пиће и јестиво, преправљено је као и пре.{S} Сад се Ферхад-паша одрешитије показује не |
| у највећој сметњи, и за Србе куцнуо је као најбољи час, ал’ бадава кад место једног троје упра |
| лико што учинити кадри.{S} Цар Лазар је као младић одликовао се у босанском походу под заставом |
| је на Смедерево бацили.{S} Колико му је као султану могућно било, умеравао се.{S} Ето видите, и |
| нака, дивних Пољака, грухне међ хатлије као у јато, јунаци га заклањају с бока и с леђи својим |
| ад-паша једе умерено као Турчин, а пије као ђаур.</p> <p>Харалампије гледи га, диви се.{S} Чудо |
| јводе, као некадањи јунаци, Харалампије као калуђер ком не да мантија да се пред сабљом поклони |
| ка од петнаест до двадесет година, које као једемске хурије изгледају, па му крваве очи са умиљ |
| ргура.</p> <p>Кнежевићи на ногама стоје као заковани, не дају речце ни отпоздрава.{S} Ваљда осе |
| ’рану за народ прибавља, и не аргатује као робље, већ за своју домовину, своју земљу, благу ма |
| жалости, бола уздану да му се глас чује као у рањеног лава.{S} Све је у жалости погружено, десп |
| Мађарска нема сад толико сталне војске као што је било под Робертом и Лајошом.{S} Колико треба |
| стене исечен, сав састав орјашки, руке као од челика, црно мрко лице, црна коса, у дубљини ока |
| ћа Марка рођени брат.{S} Очи су му биле као закрвављене и страшне, да је тек прави јунак му сме |
| ишта не има, све се расипље, а ја за ме као сватко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти на вјеру, ка |
| ал’ цар Лазар узеде ме к себи, пошље ме као дијете у Хилендар да књиге научим, дођем натраг, би |
| ив Агарјана потпомажу.{S} Признао си ме као насљедника деспота, владара Србије, пало ми у насље |
| изван себе од радости, рукује се с њиме као са рођеним братом.</p> <p>— Све што сам у мом опасн |
| апредовати.{S} Земља му бијаше мала, не као под Душаном, ал’ је увео лепе уредбе, па то мало би |
| Првенство даје краљу као госту, ал’ не као слуга.</p> <p>Пред двораном деспот стане пред краља |
| /p> <p>— У Турчина је тврда ријеч, а не као код ђаура, говори што ти је на срцу.</p> <p>— Е сад |
| S} Ова је била доиста царска, премда не као у данашње време што бива код млоге господе да поред |
| о по твојој жељи обвезаним бити, али не као народа поглавар.{S} Што си ми као Бранковићу негда |
| а се лако исплатити може.{S} Преко мене као свог поклисара понуђа ти војвода Јеремија Голубац н |
| т, јер није право да се покрај оштећене као очерупане Србије Жигмунд користи.</p> <p>Деспот изр |
| ми чашу вина да ме страх прође — рекне као из шале калуђер.</p> <p>Јула га послужи драговољно. |
| ке од слонове кости изрезано, очи тамне као ноћ, ал’ из зенице светлост одају.{S} Обучена у црн |
| зорити.{S} Није на ино, јер ако започне као делиман, и не пође за руком, обрука се, онда од сул |
| градићу Ласловару, пак избацује камење као глава из гвоздене цеви.</p> <pb n="432" /> <p>Потре |
| Да ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се као прост војник међ’ малима бројао; ал’ не могу на мен |
| седнут, турска војска завија, обвија се као змија, да га стегне, и прогута.</p> <p>Но дивни син |
| а у Смедереву Ђурађ.</p> <p>Београд се као изнова подигао.{S} Деспот је силни новац жртвовао н |
| од себе светлости блеск, слике чине се као да у животу трепте, обасуто све рајским мирисом, ка |
| , бацио би калуђеру кост.{S} Како би се као војвода и властелин с калуђером делио.</p> <p>Јерем |
| провлачити се нешто црно.{S} Чини ми се као да сам и мале рогове му видела — рече заплашена и с |
| ил’ друге руке.{S} И Јаблановић бори се као стари <pb n="457" /> лав, да и за њ добра бити неће |
| леву приволети на тај план, који јој се као породици спасителан виђао.</p> <p>Магновење је било |
| S} Жигмунд побјегао, Вукогли повук’о се као миш у рупу.{S} Имамо капију против Мађарске, само т |
| <p>Ферхад-паша целог пута показивао се као прави турски паша прам Харалампији, гордо, као прам |
| камењу, поклон цара Душана, светлило се као сунце.{S} Србин је на њему видео светлост доба Душа |
| ћ не уздају се одбити нов јуриш, већ се као за смрт преправљају.</p> <p>Отпочину, ал’ закратко, |
| н у турском руву.</p> <p>Поздрављају се као стари познаници, пријатељи.</p> <p>Бимбаша зна да ћ |
| Гледајући на воду Ситницу, чинило му се као да се вода јошт од јуначке крви црвени, као да се т |
| а патријархову реч.</p> <p>Патријарх се као анђео хранитељ показао.{S} На образу му је била нап |
| акове владе доћи, а може бити да ћеш се као и ја од немила до недрага потуцати.{S} Видим да и т |
| похотљивом агарјанском срцу, да однесе као вук невино јање из стада Христова у гадну пештеру.{ |
| осте приметила, променила се у лицу, те као препанута чекала је да чује какве ће јој гласе ови |
| S} Но кад ти узму Угри град, хоће л’ те као господара ове земље, овог града поздрављати, хоће л |
| тобом нешто прозборити жели, примиће те као јунака.{S} Ево ти писма.</p> <p>Јеремија прима писм |
| ска војска, сви ви с Мађарима изгледате као скакавац прам чворку.{S} Поразиће вас сила падише.{ |
| рђе.</p> <p>— Ви сте кнезови, ви морате као господа и живити!</p> <p>— Морамо?{S} Кад је требал |
| с, треба вам још искушенија, да буднете као ја и отац Харалампије, а не само прости богомољци — |
| добра.</p> <p>— Ја сам Петошко, ког сте као будалу у двору кнеза Лазара видили, слушали.{S} Држ |
| ине, наките неисказане, јер султан хоће као Туркињу да ју види.</p> <p>Она је данас последњи пу |
| таког Турчина нег’ све народне издајице као што би Јеремија, бог ти душу и срце кријепио, да хр |
| ад погледим на тетиво, а оно ми се срце као на жици чупка; не имаде’ побратима коме би’ лако то |
| пија, тог грјешника, исповједио. — рече као из шале Јеремија.</p> <p>— И шћео се још с нами диј |
| ах, Бранковићах.{S} Ја примам ове кључе као стражар хришћанства против Агарјана.{S} Деспот-Стев |
| рчин отворити не може.{S} Узми те кључе као аманет деспот-Стевана, који је за то дао, да будеш |
| у, уговор потврђен, шакописом Исак-паше као везира и беглербега.{S} Сад друго не остаје већ нов |
| нег’ што треба.{S} Ђурађ га не сматраше као сина цара Лазара који је владу насљедио, <pb n="315 |
| оике.</p> <p>— Е сад ти не говорим више као ђауру, већ као мом госту, ево ти метоике.</p> <p>Ха |
| атства.{S} Дубровнички трговци долазише као у госте.{S} Београд и Смедерево свагда пуни српски’ |
| оја је већ с Турцима мејдане дјелила, и као што деспот блага има, може сакупити опет нову војск |
| му се црква умири од чешких патарена, и као што гласи долазе, успјева, и римпапа га зове у Рим |
| м питању, то су ђеца без оца и мајке, и као да су с неба на земљу пала.</p> <p>Но оставимо ове |
| >Деобеници издајице виде да су криви, и као окривљени чекају осуду.</p> <pb n="480" /> <p>Бимба |
| тву, нег’ да их турска копита погази, и као робље у Скопљу продају.{S} И он ће сам, вели, прво |
| ако ће њој без Светислава тешко бити, и као да умрети мора без њега... сад, опет, представљало |
| насмеја се појаче на Петошкине речи, и као неку малу освету изрази тиме проти’ Светиславу за п |
| м с тобом у град у свити од дванајст, и као твоја мени, тако моја теби душа нек буде аманет.</p |
| е <pb n="542" /> у прњавору на прелу, и као човек мало се рашћеретао, што чу игуман, и сад је н |
| ти, па виша над владиком бити, па баш и као деспотица.</p> <p>Деспот му ту бригу растерао, седн |
| <p>Кајица ће допратити Јерину.</p> <p>И као вијор јури Кајица са катанама до Београда.</p> <p>К |
| био сасвим црн, нас двоје изгледали би као два рођена брата, још више, као две капље.{S} Нас д |
| ње доба да се обуче у фрак, изгледао би као какав велики дух, жени, који још далеко дотерати мо |
| /p> <p>Друштво је весело било, рекао би као да и није у трапезарији међу постриженом братијом.{ |
| о се тамо у манастир Жичу, па онђе живи као какав заточеник.</p> <p>— А би л’ ти рад постати па |
| ?</p> <p>— Нијесу.{S} Е да су сви такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свакојаких |
| је познато да ти је који од њи’ у нужди као брат помогао?</p> <p>— Гори је потурица од Турчина; |
| шт не може да погоди, а лице му се види као одавна му душманско, не ишчекује добра.</p> <p>— Ја |
| Каогод у последње време што већи народи као Руси, Французи и тако даље, онде своје свете обитељ |
| има мисли Јеремија.</p> <p>— Он их држи као залогу, а да Ђурђа принуди на исплату од сто и педе |
| ото Голубац не купе.{S} Подари Јеремији као просијаку тај новац, вратићеду то ђаури.{S} Кад има |
| <p>— Видите Ферхад-пашу, Петошка, који као Турчин није изневерио Христа Спаситеља, који га је |
| е се шеће, па опет сред њих стане, који као окамењени непомично гледе, ћуте.</p> <p>Ферхад спус |
| нати.{S} Народу сте се споља показивали као пријатељи, а да му већма леђа одерете.{S} Врлину на |
| рбин видео није, сви су гости изгледали као да су већ сад потурчени.{S} Један се од другог стид |
| о као светиња.{S} Калуђери су изгледали као неке светиње; у Дечанима, нећу да кажем као ђаволи, |
| ветислав је Милеву тешио.{S} Сви остали као окамењени гледаше на ужасне гласоноше, а гдекојим с |
| вино и битка су као брат и сестра, или као муж и жена.</p> <p>Кад се почело јести, слабо је ко |
| о учили, него само лице су тако правили као да су високоучени.{S} Веселог лица калуђери нису би |
| на погибију.{S} Незадовољници би расли као трава, знаш краљу, да си посла имао са властелом ко |
| владика је владика, и у светој обитељи као и у цркви имао би прво место заступати, ал’ деспот |
| ли не као народа поглавар.{S} Што си ми као Бранковићу негда услуге чинио, прими за награду оно |
| } Увидео сам да поред вас ни као луд ни као мудар прокопсати не могу.{S} Пре тога доста сам се |
| су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камоли у тамници.{S} Како је тешко кад коме |
| стан час.{S} Увидео сам да поред вас ни као луд ни као мудар прокопсати не могу.{S} Пре тога до |
| S} Ако Коран и допушта да се христијани као непријатељи наши затиру, ал’ зато не запрећује Турч |
| шег покровитељства имати, јер су Дечани као неки дворски манастир били.{S} Ту се сплетке правил |
| огу, јер су двогубо несрећни; затворени као робови, и бела света не виде.</p> <p>Они су оба по |
| Харалампије уплео у ту погодбу, јер они као војводе нису били ради с калуђером делити, већ они |
| евати мора, јер они још нису томе вични као ми, који смо се с њима готово сваки дан крвили.</p> |
| је чудо домовину траже.</l> <l>А Татари као змије љуте</l> <l>Нагрнуше на Србље јуначне</l> <l> |
| , па шта би сад на то казао? — одговори као кроз плач Милева.</p> <p>— То је моја брига.{S} Тво |
| н је већу част свога века у Светој Гори као пустиник провео.{S} Наука, честитост и смиреност бе |
| то нека изванредна суштества.{S} Све си као у неком божанственом сневању.{S} Онда тек не даш за |
| сам пити, није ми питко без друга, а ти као мусулман не смеш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с тобо |
| S} Ти носиш у срцу Светислава, па би ти као тешко било од њега се отргнути, је ли?</p> <p>— Јес |
| у да са Србима није тако ласно војевати као са Грцима, јер је српски народ прежесток, и, у очај |
| , представљало јој се како ће изгледати као царица.{S} Ове последње мисли умножаваше се.</p> <p |
| Град је њихов, а мене ћеду поздрављати као земље господара, а ови двори у овом граду остаћеду |
| ао да би добро било таковог друга имати као што је Бајазит, али доста то да јој се богатство ја |
| рашири крила, одупре се лагано, одлети као муња и донесе Јерини грабеж.</p> <p>Деспот Ђурађ пу |
| ружи, отац благослови.{S} Ја ћу ти бити као твоја жена први твој пријатељ, јер над добром женом |
| опаднемо турски’ шака, могу их погубити као и оне у Пловдиву, па од какве су нам користи онда?< |
| Турчин прави кардаш ђауру, да те угости као побратима.</p> <p>Ферхад-паша то изрече и довикне с |
| .{S} Хафис је био цвет источне мудрости као песник и обожатељ љубави и вина [Хасан је био прави |
| чинити.{S} Нитко му не зна паметну рећи као Ферхад-паша.</p> <p>Ферхад-паша вели да би најбоље |
| ралампије.</p> <p>— Е добро, тко ће ићи као поклисар Турцима.{S} Хоћеш ли ти, побратиме? — запи |
| } Гле онде оне красне чете, све младићи као борови — рекне Ђурађ показав прстом на једно пролаз |
| ном сајузи, могли би Турци напоље изићи као што су и ушли.{S} Но две главне породице сукобише с |
| да не би било среће, могли бисмо проћи као код Никопоља.{S} Па и то треба на ум узети, кад бис |
| војом силом тукао са Турцима на равници као што је поље Косово, јер Турци имају више коња, а ко |
| но да му се даду одма’ добри саветници као привремено правитељство, који ће одма’ све мере упо |
| прије, кад се град предаје, ту су Турци као вуци, дању-ноћу језде, греде.</p> <p>— Но кад Турци |
| авати.{S} Отац Пајсије закрвавио је очи као Угљеша кад је седамнајст Грка посекао.{S} Преподобн |
| а ови двори у овом граду остаћеду наши као баштина.{S} И сви градови, вароши, земље, планине и |
| епоручи им да чувају Јерину, и ђецу јој као очне зенице.</p> <p>Деспот одлазити мора.</p> <p>Те |
| јунак.{S} Камо срећа да сам такав јунак као што ме држите, али само да нисам Краљевић.{S} Мене |
| цу држао био.{S} Па како би таков јунак као Марко тако што поднети могао?{S} А поред тога мисли |
| ако треба да узмеш ствар.{S} Ја, да сам као ти па да ме Бајазит запроси, с драге воље би’ пошла |
| е да се покори.{S} Децо моја!{S} Ја сам као божји слуга већ стар и чека ме већ последњи дан.{S} |
| есам <pb n="453" /> трпио, ал морао сам као други све прогутати.{S} Е да је био у мојој власти, |
| } Зато задовољио сам се с тим, да будем као баштовански слуга.{S} Тако и будне.{S} Адума је бил |
| ме је лијепо примио, неко вријеме будем као посинак му код њега.{S} Ту научи’ од Марка да Србиј |
| је мом подобан, но гледаћу да не прођем као он, но да моје душмане сатрем.</p> <p>Овако је Ђура |
| неке светиње; у Дечанима, нећу да кажем као ђаволи, но све нешто необично, смело, превесело, го |
| пас моје душе, да га исто тако познајем као ти.{S} Он је ревнатељ народу, <pb n="533" /> он и у |
| ијатељство Мађара, али без намере да им као оруђе противу Турака служи.{S} Од заваде са Турцима |
| и и сам Јеремија дужан, и Голубац држим као залогу.</p> <p>— Ал’ ако силом навале?</p> <p>— Бра |
| домовину и народ цијепале и међу собом као робу и стоку дијелили.{S} Сад се на невиним ђецама |
| и, па ће са слабијом лако.{S} Под видом као да помири две таруће се породице, издејствовао је м |
| ијеч, помамне паше гракташе над Србијом као вране.{S} Само Ферхад-паша и Сириџа држаше теби и С |
| амо долазиле, јер су Дечани били сваком као нека разбибрига.</p> <p>Истина, у Жичи је млого сму |
| .</p> <p>— Мој отац не стоји са војском као непријатељ, него као спаситељ.{S} То исто што је ма |
| ета удостојите.{S} Ти ћеш ићи с војском као чауш под Голубац и позваћеш Јеремију под чадор мог |
| -Облачић Раде, који сабљом и буздованом као оно исти Марко сече и бије.{S} Овај други је војвод |
| [не]пријатељски показивати, или са мном као добре комшије живети?</p> <p>— Славни и велики пади |
| ће да преда град Турцима, ја идем зором као поклисар султану у Ново Брдо, да се уиме Јеремије п |
| угоме уступити и себе пред целим светом као какова кукавица показати.{S} Но све ми је већ додиј |
| и у наше здравље, да дочекамо један дан као код Искре, кад смо Турке до ноге потукли, много роб |
| иловати.{S} Ферхад као окамењен, ’ладан као мрамор.</p> <p>Ужетом их вежу, војводе спокојно трп |
| се да Ферхад-паша није му тако пријазан као што се у почетку показивао.{S} Сад му је тек брига, |
| спот, што доведе оваковог јунака, таман као да је Краљевића Марка рођени брат.{S} Очи су му бил |
| стити да не види Марка, кад га и душман као пријатељ хвали.</p> <p>Скупа са Ђурђем и браћом пос |
| аберем српски народ, да не буде поцепан као што је био прије Немање, већ да је у скупу.{S} На т |
| од Латина научили.{S} Глас му је јасан као сребро.{S} Гуслар се зове Грман.{S} Он је родом из |
| шчине, која затим од рада умре, жигосан као лудак, будала, не могах код нашијех у свијету живље |
| не може да преломи.{S} Један јак, моћан као други.{S} Ту је кнез Лазар против Вукашина, Краљеви |
| ојанице у руци, сав је већ жут исцјеђен као лимун од богомољства, а нит’ сам зна живјети нит’ д |
| че Харалампије.</p> <p>— Бићеш оправљен као какав властелин, у потајној поруци — рече Јеремија. |
| е запламти, никад ни у помисли да ће он као калуђер у султановом околу, код турског паше метоик |
| ад отимаше.{S} Народ изморен није могао као у старо доба толики отпор дати.</p> <p>На срећу, по |
| не би у другом сталежу ни живети могао као предмет подсмеха, а можда и гоненија.{S} Турци су м |
| д млогим говорио да те је свагда гледао као неко нужно зло, па да није рад ништа више с тобом и |
| ни буздован у десници, тако је изгледао као Краљевић Марко кад је стамболкапију чувао.{S} И дои |
| д љубио.</p> <p>У народу, и да је остао као Петошко, ништ’ не би могао чинити.{S} Тко ли би Пет |
| {S} Па тко не би такву шаљивчину слушао као што је отац Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више |
| казао се не само као обичан јунак, него као искусан војвода.{S} Кад су <pb n="271" /> Турци јед |
| е стоји са војском као непријатељ, него као спаситељ.{S} То исто што је мајци царици од Турчина |
| кћер, не тек онако обично у харем, него као праву и прву хануму, која ће онде сходно рођењу сво |
| као такав <pb n="427" /> понашао, него као брат брату, друг другу.{S} Много добра, и многе гре |
| сам се са деспотом измирио, да ме узео као сина, као насљедника и да је међу нами распре неста |
| рука руку пере.</p> <p>Јеремија је био као код своје куће.</p> <p>Када се Јеремија приближи ма |
| е, ма да би га главе стало; и он је био као дете христјанин, остале су у њему још српске клице. |
| ане.{S} Дед’ испјевај што јуначки онако као што умеш.{S} Но, напиј се мало да ти глас боље иде |
| што је требало учинио, а оно сам онако као што се могло.{S} А ви сви повинујте се новом господ |
| таков као ја, само још млого црњи, тако као Арапин; да сам био сасвим црн, нас двоје изгледали |
| то знаш, у Чешкој земљи је раскол, тако као што је у Бугарској патаренски, и с њима Жигмунд има |
| не.</p> <p>— Све је по реду текло, тако као што сам ти унапред рекао.{S} Вукогли је задовољан, |
| са Пајсијем код стола.</p> <p>— Е тако као што видиш, робови смо овђе у кули, нит’ криви нит’ |
| ратне терете сносити није могао, и тако као царски саветник бавио се кад у царском двору, кад п |
| вори калуђер.</p> <p>— Није баш ни тако као што ти кажеш!</p> <p>— Ја, опет мислим да ће Бранко |
| се одма’ у Крушевац и реци Милици тако као што си од Сулејмана чуо, те гледај да што испослује |
| вјерио.{S} Турска вјера стоји ме толико као и турско руво, што се цијепа, а вјера ’ришћанска ос |
| ао је тамнице, но не паде му тако тешко као примити владу над оним народом који се против буре |
| и у Жичу ступио, све ти се представљало као светиња.{S} Калуђери су изгледали као неке светиње; |
| илама битку обновити.{S} Турака је било као мрави.{S} Сва им је војска из Европе и Азије ту бил |
| ај наш свет промеће.</p> <p>Ово је било као одговор посмешљивом дворјанину.{S} Више-мање, сваки |
| ише узети.{S} Па у старо доба није било као сада да се после несрећне љубави увек други и друга |
| бро бити неће, све јој је тако долазило као да цео терет на њено срце пада.{S} Тек каткад Свети |
| на; тако јарко сунце није никад сјајило као тог дана.{S} Наишла су помрачења.{S} Та књига блаже |
| рвени нос тако је набубрио да се чинило као да су му на врху јошт два мала носића нарасла.{S} И |
| ожили.</p> <p>— Ми Турци такове требамо као што си ти.</p> <p>— Потпомогни ме, ма напослетку и |
| иткама против Турака показао се не само као обичан јунак, него као искусан војвода.{S} Кад су < |
| ек почињете.{S} Угре Турци познају само као поражене, Срби су, кад су међу собом сложнији били, |
| ас двоје добро се упознамо и живили смо као два рођена брата.{S} Адум све се међу булама бави, |
| ји је владу насљедио, <pb n="315" /> но као сродника млађег који није ништа више од њега.{S} Ка |
| и пије.</p> <p>Ферхад-паша једе умерено као Турчин, а пије као ђаур.</p> <p>Харалампије гледи г |
| че.</p> <p>— Дакле, све је тако свршено као што је међу нами уговорено.{S} Исак-паша је задовољ |
| амерају, говорећи да потајно пијеш вино као ђаур, диндушман Турака, и да Коран ногама газиш.{S} |
| од куће свом народу добра чинити, а оно као Турчин то да чини.</p> <p>Такав је био Ферхад-паша. |
| , али са Марком није му било тако ласно као са осталима на крај изићи.{S} Марку се могло рећи д |
| це му је било красно, но не тако красно као што се у садашње доба држи, то јест глатко, девојач |
| прекрсти ноге по турски, тако истоветно као што Ферхад-паша.{S} На војводама види се брижно лиц |
| о треба прекрсти ноге, и стоји му добро као правом Турчину.</p> <p>Ферхад га гледа и промери, п |
| Турци не сете.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>Ферхад-паша дозивље бимб |
| сабље одузму.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>У трапезарији нема стола |
| оше, а гдекојим се, опет, чинило све то као неки сан.</p> <p>— Синови моји, говорите, да од бог |
| рад, ког би Србија издавати имала, и то као својим савезним пријатељ’ма предати, а какви су при |
| по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ето као што је Мелентије и њему подобни; но ти, као што већ |
| к, но властољубив преко мере, тако исто као и Ђурађ.{S} И он је имао своје приврженике.</p> <p> |
| о ви с њиме стојите?</p> <p>— Тако исто као и ти.{S} Војновић и Змај-Облачић у свему су мах пре |
| абити цео уплив Стевана, овде тако исто као и код Турака.{S} Реци јошт и то: међу Мусом и Мусло |
| м.{S} Марку се допадне Стеван тако исто као и Ђурађ.</p> <p>Међу осталим рече Марко:</p> <p>— Д |
| и Харалампија.</p> <p>— Ти се чудиш што као Турчин вино пијем, ја се, опет, теби чудим што си с |
| еди и причести — рече Јаблановић, нешто као шаљиво, лице му се смеши, ал’ очи му бољу издају.</ |
| -пашу, ако га сам деспот не би споменуо као позната пријатеља, већ да је тај глас преко другог |
| противу Корана, а он је недостојан труп као стрвина; ако је христијанин делом противу воље најв |
| Стеван оде на Косово?</p> <p>— Сад бар као млад имаће прилике у војеној струци што велико виде |
| ити <pb n="251" /> се, но да не би опет као пре прошао, замоли да га ко отпрати.</p> <p>Митар с |
| ати.{S} Још и сад лежи ми на срцу терет као камен.{S} Рјеци султану да је због тога тако лахко |
| 4" /> али сада, кад је већ и сам деспот као владатељ сасвим друге људе око себе потребовао, одб |
| ањ’ма примами, па после да буде смакнут као они Бранковићи у Пловдиву.</p> <p>Бимбаша кад га је |
| ти оно што народу шкоди.{S} Не једанпут као мними будала такове сам примедбе у шалу увијао, кој |
| девши да се удалити мора проговори јошт као за збогом остај.</p> <p>— Е видим да се и ја већ мо |
| у Јеремију ка’ у свог надглавника, већ као у деобеника на откупној цени Голупца.{S} Нит’ га по |
| Е сад ти не говорим више као ђауру, већ као мом госту, ево ти метоике.</p> <p>Харалампије зачуђ |
| ога удовица имала је красну кћер, младу као капља.{S} Питаше ме шта сам и шта ћу бити.{S} Одгов |
| сто чини, да се паши не замери, по реду као што треба прекрсти ноге, и стоји му добро као право |
| м би му простио.{S} Понајвише изгледају као неки богаљеви, па онда шарене хаљине, на глави капа |
| чанства.{S} Људе, кришћане Србе продају као робу.{S} Вера изгубљена, стид од варварства збрисан |
| сност докучи.{S} Он започне владу своју као независан господар.{S} Он прими пријатељство Мађара |
| ећа по Турке, што ти Мађари не поверују као што треба.{S} Турци те држе, над оним мађарским вођ |
| он не бејаше лудак каквог у Дубровнику као глумца купити можеш, а да војводе и велможе увесеља |
| о све ћеду силе напрегнути да се затуку као клин међу нас и Угре.{S} Сад је време.{S} Познајем |
| земље господар.{S} Првенство даје краљу као госту, ал’ не као слуга.</p> <p>Пред двораном деспо |
| дних владара.{S} Ступио си на ову земљу као пријатељ хришћанства, да га штитиш против Агарјана. |
| већ и сад кадикад тако што ради што му као једном великашу без повреде царске власти не принад |
| е.</p> <p>Јерина води деспота у дворану као каквог госта.{S} Јест, и деспот је у Београду гост. |
| оји вас је Ђурђу издао.{S} Идем султану као поклисар, онђе ћу се за вас заузети, ваша је деспот |
| з Завиша, главом је све надмашио, рикну као лав и своје у ред и нови бој позива.{S} Демишћије с |
| драгих камења у златном оквиру у склопу као токе поређана и сплетена, на глави му самур-калпак |
| {S} Скупи својту, дођи ти мени на вјеру као што сам ја теби дошао, па тако ми свете богородице, |
| ља, сакрио <pb n="228" /> би’ се у гору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо тумарали, а ј |
| ма се, на жалост, није могло рећи да су као жички.</p> <p>Било их је, који су само за, „житејск |
| ло никад без винца, јер вино и битка су као брат и сестра, или као муж и жена.</p> <p>Кад се по |
| ћу пријатељ, ал’ таква два пријатеља су као пас и мачка у цичој зими код запећка.</p> <p>Деспот |
| те си само њихов живот.{S} Затворене су као у каквом граду, ил’ бољем кавезу.{S} Кроз мале, гво |
| е, мало се стресе и умре.</p> <p>Сви су као окамењени на мртвог деспота гледали.</p> <p>Пукне г |
| вци моји, тако бива у свету.{S} Који су као господари рођени да управљају народом, а они су сам |
| волштине, но опет има и такови’ који су као какове светиње.{S} Видиш, тај црни благ је као сунц |
| намешћен.{S} Црнци калуђери тумарали су као какви духови по земљи, и како који, по својој ћуди, |
| а.{S} О патријарху, истина, говорили су као о каквом свецу, но опет радије су се са другим заба |
| ија, која је још у Солуну била на гласу као чудотворна, а сад бди над Србијом.{S} Ту су после и |
| већ додијало.{S} Сад само тражим где ћу као прави јунак погинути, јер видим да за мене живота н |
| врага агарјанског.{S} У том си теснацу као што је сад Србија, морамо Угрима руку пружити у сав |
| образ Бранковића крв подиђе.{S} На срцу као да му велики камен лежи; савест му је јако оптереће |
| -паша му не допусти, пошље свог бимбашу као улака са свитом и писмом Јеремије, и позове Јаблано |
| далеко у Хилендар, са препоруком да их као очи у глави чувају, и да им не буде квара.{S} Ферха |
| робља српска воду у Скопље, продају их као стоку.{S} Ражали се срце у Марка, и купи благо да и |
| еша.</p> <p>Са овим реч’ма је патријарх као неки дуг срцу исплатио.</p> <p>Сви су се на то скло |
| <p>— Никако.{S} Султан требује Голубац као пограничну заштиту против Жигмунда — одговори Ферха |
| аше добра чинити.</p> <p>— Такав подлац као и ти, који сте сви створени да нас муче.{S} Да нам |
| е весело лице, веселије нег’ икада, баш као да је хтео показати да каткад и лудом дође време ка |
| о, опростио се од њих и руковао се, баш као да осећа да је ово последњи састанак.</p> <p>Стеван |
| ремит за кнежевиће, да не буду о’де баш као други сужни робови.{S} У мирно доба кнежевићи су у |
| не могу.</p> <p>— Господару, проћи ћеш као деспот Стеван.</p> <p>— Не бој се, Облачино, још ни |
| > <p>— Знам, био сам о’ђе више пута још као прост калуђер са мојим архимандритом, ту су биле во |
| лампије попне се на коња, јахати је још као искушеник научио, и отпутује.</p> <milestone unit=" |
| ејан, а у оку му се суза купила.</p> <p>Као старијем војнику и војводи, тешко му је било не бит |
| ед дође, гости опет заузму своја места, каогод и Петошко своје, па су се частили, веселили; пос |
| ле у руке.</p> <p>Гусле су биле просте, каогод у обичног слепца који пјева славу своји’ претков |
| е срећа на своји крили носила.{S} И он, каогод и други турски великаши који дођу до великог чин |
| рошлом славом.{S} Глас је био громовит, каогод што је био глас Душанов усред борбе.</p> <quote> |
| анео, но деспот бацив освету на страну, каогод и Бранковића слабију страну кроз прсте угледавши |
| ="358" /> <p>Доле невоља, а горе слава; каогод кад је цео дан облачан, па тек сунце при заласку |
| бро виђели, уводили су у свој народ.{S} Каогод у последње време што већи народи као Руси, Франц |
| ајвиша лица.{S} У свом кругу, тако исто каогод великаши у своме, премећали су својим мненијама |
| Марко Краљевић са својом браћом.</p> <p>Каогод у садање доба што их има доста који траже изгубљ |
| — одговори патријарх, ком се погдекоја кап сузе низ образ пустила.</p> <p>— Нек буде дакле так |
| гаљеви, па онда шарене хаљине, на глави капа звекетуша, чудо.</p> <p>— Тешко ђаур’ма кад смијед |
| о у Гургусовачкој тамници.{S} Њега чува капетан Радан.</p> <p>Стеван што брже врати се у Србију |
| ође ред на мене, повиче један арнаутски капетан: „Не дирајте га, то је будала, није ништа крив“ |
| Овако је Ђурађ у тамници мислио.</p> <p>Капетан Радан видећи отвореног младог књаза и војводу, |
| ве су нам пакости чинила да смо мислили капи крви већ у нама остати неће.{S} Они то све веле за |
| близу.{S} Већ су близу градских бедема, капија отворена, чује се звекет ланаца и пад моста куд |
| ови, владике, фратри.{S} Труба затруби, капија се отвара, напред телохранитељи деспотови језде, |
| пот падне, срушио би се и Београд, сада капија Маџарске.{S} Треба ђауре завадити, треба мир с о |
| > <p>Јеремију су већ ишчекивали.</p> <p>Капија отворена, калуђери пазе, ишчекивају, и како виде |
| ака Мађара, да ћеду му череци висити на капијама Голупца.{S} Боље је и погинути.{S} Бог му више |
| па на четири стране, и тако удове му по капијама повешати.</p> <p>Са свију страна се Голубац по |
| дом испуњавају, од Дунава зидине, куле, капије оправљају, види се да Јеремија није каиљ налако |
| са мном, с војском, јер су већ и куле и капије проломљене <pb n="463" /> од силнијех топова што |
| мира, покушава не би л’ се могао каквој капији примаћи, <pb n="431" /> ил’ слабијим бедемима, н |
| ати и у двору сејмени, а ван двора пред капијом гавази.{S} Јошт и то дода да се војводама сабље |
| итог коња, са неколико скока улети кроз капију, обрне хитро коња, <pb n="421" /> сабља му већ у |
| гли повук’о се као миш у рупу.{S} Имамо капију против Мађарске, само треба је чувати.{S} Зборит |
| удовица имала је красну кћер, младу као капља.{S} Питаше ме шта сам и шта ћу бити.{S} Одговорим |
| као два рођена брата, још више, као две капље.{S} Нас двоје добро се упознамо и живили смо као |
| х је велики, он тек у срце може едемску капљицу пустити; он је створио човека и сваку животињу, |
| је живио у оном добу где се на јуначан карактер врло млого давало.{S} Он, као син Вукашина, др |
| покупимо војску па одмах на Голубац, а Каралампогли нек с војском иде као чауш, и кад се град |
| на миндрос узимао, но преиначено име на Каралампогли није могло сакрити Харалампија пред бистри |
| а Косову.</p> <p>— Свјетли цару, ја сам Каралампогли, први савјетник на дивану код Јеремије вој |
| а посао.{S} Ето ти ђаконије, једи, пи’, Каралампоглијо, и буди весео, знаш ли да си у двору, у |
| требујемо.{S} Но сад је да починемо.{S} Каралампоглијо, засад ћу ти само још једну рећи, Јереми |
| е на Голубац.</p> <p>Ферхад-паша дозива Каралампоглију.{S} Овај дође и накратко ћеду се још пор |
| — Побрини се, Ферхад-пашо, за поклисара Каралампоглију, нек буде твој гост, пази да му се ништа |
| ребати.{S} Сад нек доведу тог поклисара Каралампоглију, да му кажем да примам Голупца кључе, и |
| </p> <p>Малочас, сејмени воде поклисара Каралампоглију.{S} Сејмени оружани стоје до њега, и за |
| Ферхад-паша води у свој чадор поклисара Каралампоглију.</p> <p>То је архимандрит отац Харалампи |
| о, и не једаред је Харалампија, садањег Каралампоглију, тако шинуо, да би му овај за то радо је |
| , кад би се тко у Караманију плео, опет Караманија турска остаје, и за Турке изгубљена није.{S} |
| а сакупи још и друге војске, које су из Караманије већ на путу.{S} Моја војска ће примити од Је |
| тиснути.{S} Прије би за време напустили Караманије нег’ ли овђе задобивене области, јер одавђе |
| па ћеду се покрај деспота осилити.{S} У Караманији <pb n="473" /> је буна, треба и онде турске |
| .{S} Јучер смо добили глас да се буна у Караманији стишава, и ако треба онданђе ће се велика во |
| еће дуго трајати.{S} Турци кад се све у Караманији умири, <pb n="529" /> наћи ћеду прилике и по |
| трти не може, јер познато ми је да је у Караманији буна, као што и сам знаш, и онђе треба султа |
| дмах на Крушевац и Ново Брдо, мада је у Караманији започела буна.{S} И да знаш, зато је султан |
| ку.{S} Требаће нам.{S} Турчин како се у Караманији опорави, одмах ће на Србију чељуст отворити. |
| амак, у клопку дође.{S} Ми знамо како у Караманији стојимо, буна јошт се није стишала.{S} Ми на |
| ађар’ма шурујеш, и твојим новцем буну у Караманији потпирујеш.{S} И Турахан-паша једнако диван |
| онда и то треба знати, кад би се тко у Караманију плео, опет Караманија турска остаје, и за Ту |
| сане и распослате, султан шиље војску у Караманију да угуши буну, а другу опет око себе купи, д |
| српски не разумеду, све саме Шамлије и Караманлије.</p> <p>Ферхад, ма и паша, мора на опрезу б |
| ’, и те притискује више тешка владавина караманских валија, који се мијењају, данас јесу а сутр |
| то ти морам рећи да се много не уздаш у караманску буну.{S} Такове буне онђе годинама трају, па |
| а од ружице, ил’ је ружица мириснија од каранфила.{S} Кад је све красно и лепо, нека једна крас |
| лић и Бранковић не слажу и да ји је цар карати морао — рече Драгаш.</p> <p>— Ми смо већ од тог |
| ке ђаконије да видиш да је Турчин прави кардаш ђауру, да те угости као побратима.</p> <p>Ферхад |
| иде три коњаника, праћени од деспотови’ катана.</p> <p>То је Јеремија, са два побочника.</p> <p |
| нек од тебе учи Мађар какав треба да је катана.</p> <p>— Није ти бриге, господару, челенка Каји |
| ће показати Кајица војвода тко је први катана на свету. ’Вам ћеду долазити турски поклисари, к |
| 2" /> чауш, звекну таламбаси, а Јеремин катана с бока затруби.</p> <p>Ујезде у манастир.</p> <p |
| унаштва, задату ријеч, на коње дванајст катана, Облачина и Кајица остају ту, то је моја воља — |
| јак бију Турци и Мађари, а коњи његових катана бију копитом о камен да варнице скачу, копају зе |
| рину.</p> <p>И као вијор јури Кајица са катанама до Београда.</p> <p>Кајици се отварају градска |
| или.</p> <p>— Кајицу војводу са његовим катанама треба послати до Голупца да извиди како стоје |
| а опрезу, да не би опет какве деспотове катане рупили, и белај починили.{S} Даље наложи им да с |
| је повео, да не буде неприлика, могу се катане са Турцима завадити.{S} Деспот и војвода Раде об |
| путокази у град, са оба бока, а за леђи катане деспотове.</p> <p>Тако језде Голупцу, нитко реч |
| ељи, да му је глава до главе.{S} Деспот катане није повео, да не буде неприлика, могу се катане |
| га сагради, и доноси му глас, да су му катане жељне боја, код Голупца бојак бију Турци и Мађар |
| Цељским комитом, да за Улрика даш твоју Катарину, ту јошт врло младу кнегињицу, најпре, молим т |
| јер ви владари, који народима владате, каткад своје користи ради ни своју крв не штедите.</p> |
| енија“ били, и код којих се, на жалост, каткад таково што случавало, што човека мрзи изговорити |
| ’ икада, баш као да је хтео показати да каткад и лудом дође време када је величаственији од пам |
| а њом гледиш, а она од ветра бранећи се каткад се окрене, па кад уђе у башчу, па хоће да врата |
| се проводише српске јуначке шале, ту се каткад и по ’декоја господска свадба догађала, и слабо |
| азила.{S} Ђурађ се са Стеваном кошкао и каткад жешћим реч’ма и вређао га.{S} Стеван бијаше крот |
| да цео терет на њено срце пада.{S} Тек каткад Светислав је могао умирити, њихову будућност у к |
| Само ми је јошт то једно утеха, што сам каткад у стању Турке уздржати од чешћи’ нападаја на мој |
| цем.{S} Особито, пак, забуна та у двору каткад је ужасавала.{S} Све јој се чинило да добро бити |
| кога, то доиста Краљевића Марка јединог каура увешће Мухамед у едем, ђе га сви турски газије је |
| м јошт су више докучили, јер су се сами каури српски сајединили да помогну Турцима угњездити се |
| то доба Турци моле се „не саједини боже каурина“.</p> <p>Ђурађ Бранковић имао је старијег брата |
| су се донде и молили: „Боже не саједини каурина“ и успевали, овом бар приликом јошт су више док |
| овом сте налогу ослепљени.{S} Но божија каштига ни њега мимоићи неће.{S} Ви ћете одсад код мене |
| е господом.{S} Господство је за нас сад каштига само — одговори кнез Јован.</p> <p>— Е, синовци |
| слабости и страсти, и заслужене њи’ове каштиге одвећ живо представљају.{S} Прочи гости почеше |
| невине крви, је л’ могуће да све то без каштиге остане?</p> <p>Да видимо каква ће судба Ђурђа п |
| да не умрем у оваковој туги.{S} Бог нас каштигује.{S} Свакојако је зло.{S} Турчин ће поред Миле |
| као очи у глави чувају, и да им не буде квара.{S} Ферхад-паша познаје Хилендар и поглавара му, |
| шао, па тако ми свете богородице, да ти квара бити неће.{S} Ти мени зада вјеру, ја се подвргну. |
| па ни сам Марко.{S} Сватко једно друго квари.{S} Марку не дадоше крила да рашири, његова стара |
| одговарала.{S} Но није смео очину вољу кварити.{S} Зато је он опет остао сам у себи оно што је |
| ти неће.{S} Ако им да што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из земље изгони, отићи ћеду у Цар |
| сову борили, и својом крвљу широко поље квасили, царица Милица у свом двору, у Крушевцу, очекив |
| ољено беглербег Исак-паша, Ферхад-паша, Керим-паша, још везири, и дели-Реџеп-ага јаничарски. </ |
| медет не изрекну.</p> <p>— Шта велиш ти Керим-пашо?</p> <p>— Слажем се са Исак-пашом.</p> <p>— |
| избројати то благо тамо у ћелији, све у кесе, и преполови, јер иде на двије стране.</p> <p>Бимб |
| Арнауте.{S} И незнани делија убија Мусу Кесеџију због харања, спашава ђевојке од црних Арапа, д |
| н за такве ђауре, рећи ће ми Исак-паша, кешмет им је био тај, да кад су добили благо, потукли с |
| и ти продао Мачву и Београд, јако ти је киван, шта зна пук за деспот-Стевана уговоре са Жигмунд |
| о се град Турцима преда, како је султан киван на Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а покрај вас вл |
| себи равном.{S} Био сам деспот-Стевану киван.{S} Тешко је господару постати слугом.{S} Тако см |
| ним прахом хитају кругле, и ког стигне, кида му утробе, цеви главу пробијају.</p> <p>Јеремија з |
| <p>Извуку их напоље, Харалампија носе, кида се, бацака се, неће под нож.</p> <p>Ферхад неће да |
| е бити потчињен.{S} А ионако сад се све кида, цепа, па сваки се најпре за се брине.</p> <p>Тако |
| је дочекао да се у вјери на три стране кида.{S} Једне Турци силом турче, друге фратри меденим |
| >У пол Србије велика врева, једни секу, кидају из стеновити’ брегова камење, други опет у горос |
| род, кад га не би властољубиви великаши кидали, шта би јошт од њега бити могло.{S} Тек што умре |
| ећ воли младог Војновића.</p> <p>— А за ким тежи Милева?</p> <p>— Е наравно да воли Светислава, |
| јвода Јаблановић, мој стари побратим, с ким сам добро и зло делио — наздрави Јеремија.</p> <p>— |
| ш искреног срца и благе душе бити.{S} С ким Марко вино пије, тај мора бити честит човек и јунак |
| скупу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу савезе правити против ма кога, са Мађарима проти |
| шта почињати, но знала је наћи другог с ким ће деспоту шкодити.</p> <p>Вук, деспотов брат, био |
| Вука се Милица бојала, па би се буди с ким сајузила, само Вук да не господари.{S} Она је видил |
| ас трубе, изиђе ван на дочек Јеремији с ким се поздрави и пољуби.</p> <p>Јеремија је угледан де |
| е, па изиђе, и оде управо међ’ млађе, с кима ће и ручати.{S} И добро је што су му пресекли чита |
| ца, па ћу сам да се погађам.</p> <p>— С киме?</p> <p>— Ма с киме, ма с деспотом, ма са Жигмундо |
| погађам.</p> <p>— С киме?</p> <p>— Ма с киме, ма с деспотом, ма са Жигмундом, само обречено мор |
| виче,</l> <l>Да би мејдан рад дјелити с киме</l> <l>Наочиглед војске обадвије,</l> <l>Силан бје |
| реме је кратко, а Турци са свију страна кипте, све нови и нови на видик излазе, а кћи Розгоња Ц |
| е.{S} Онде ћу најпре продавати бузу, па кисело млеко, па кад стечем коју пару, постаћу код какв |
| младом левенти, који се весели и цвећем кити онда када му се другови са Турцима бију.</p> <p>Ов |
| аћено, са висећим на четир угља златним китицама кључе.{S} Заповедник града стане пред краљем.< |
| ћеду се створити бајни перивоји, зелени китњасти гајеви, дубраве, глатко језеро, на њем ћеду по |
| мрти душу му озарио.{S} Руво је на њему кићено златним токама, у њем се Високи Стеван не једаре |
| сам кнежевиће осљепио.</p> <p>— Ивер од кладе не пада далеко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга јави |
| ту клетву са имена Вуковог.{S} Ивјер од кладе далеко не пада.{S} Но ивер у жару треба да покаже |
| есницом о стол, да пе’ари играју, жижак кламиће се.</p> <p>— Јест, то су доиста бијесни кнежеви |
| м голубачким висовима, види турбане, из кланаца Турци куљају.{S} Виде се и турски четокаици на |
| ели Ферхад-паша, свако парче земље, све кланце, све горе и јаруге, реке и потоке у Србији позна |
| а са стране сваки дан нова долази, и у кланцима могао би’ се свој вашој сили одапријети, и так |
| ијају, већ је био са својом свитом међу кланцима ’де га достићи нису могли.</p> <p>Манастир Бог |
| њају деспот-Стевану.</p> <p>Кнежевић’ма клања се Јаблановић, ал’ су заробљени, не да им никуд п |
| тачи давати и поклањати, цео свет му се клања, а како натрашке пође или пада, онда му леђа окре |
| мушки.{S} Што женска хоће, том се ђаур клања.{S} Ако хоћеш код ђаура што да докучиш, то без же |
| ци, Гргура синови, веле, не треба да се клањају деспот-Стевану.</p> <p>Кнежевић’ма клања се Јаб |
| ла да се и мојих душмана синови Турчину клањају.{S} Ако сам ја погрешио, могли сте од мене прим |
| одаја Голупца уговорена.</p> <p>— Ја се клањам свевишњем богу, који је Алах, и његовом свијецу |
| аст мора бити моја, па макар се Турчину клањао — рече љутито Прибац.</p> <p>— Нећу се богме ни |
| /p> <p>— Бранковићи нису хтели женскима клањати се, па била та и сама царица Милица, јер је нар |
| тислава, мислећи да ће јој се цео исток клањати.</p> <p>Бајазит у сили и слави надуван, поред с |
| нез Лазар и млади Новаче</l> <l>Златног класа задобише орден.</l> <l>Нека пију весела им мајка< |
| живати могу, и примали се од буди какве класе људи, само ако је особито што у себи имао.{S} Но |
| егова снисходителност допадне, јер ниже класе људ’ма, а нарочито куваркама, особито се допада а |
| агда тако и у оно доба, имали су својој класи сходно поњатије о свету, о горњој и долњој класи |
| дно поњатије о свету, о горњој и долњој класи и њи’ова пресуда није мимоишла ни највиша лица.{S |
| "481" /> <p>Доведу првог Јеремију, мора клекнути, а гаваз му седе власи ухвати, и брзо му главу |
| притом заклетву би нарушио, а нарушена клетва рђаво сљедство за собом вуче.</p> <p>Тако Турци |
| у живим, <pb n="539" /> да оперем клету клетву са имена Вуковог.{S} Ивјер од кладе далеко не па |
| анде.{S} Можеш лахко вјеровати.{S} Твој клети душман Исак-паша попео ти се на душу, једнако те |
| против мене.{S} Испадне ли нам за руком клетог Турчина из Немањића Србије истиснути, онда се не |
| и земљу живим, <pb n="539" /> да оперем клету клетву са имена Вуковог.{S} Ивјер од кладе далеко |
| нде скривено благо.{S} Побожни калуђери клечећи моле.</p> <p>Хусари нису нашли Јеремијино благо |
| гању срца, тек што љубав у срцу њиховом клијати поче, а да се пресади у срце деве, те дивље трњ |
| сагнутом Бајазиту.{S} Татари од милине кликћу.{S} Из целе Анадолије долазише да виде чудо од Б |
| е ћеду силе напрегнути да се затуку као клин међу нас и Угре.{S} Сад је време.{S} Познајем Турк |
| а, руглу изметнут.{S} Није могао с њима клипка вући, плоче бацати, дивље коње јахати, буздовано |
| христјанин, остале су у њему још српске клице.</p> <p>Ферхад-паша бимбашу деспоту оправи, и јав |
| у пернатости познају некадашње јуначке клице.{S} Држим да ти је, деспоте, веран слуга, зато си |
| стане семе, које тек јак сунчани зрак у клице претворити може. ’Де су двори римски’, грчки’ цар |
| } Јуначке песме крепе дух народа, да не клоне.</p> <p>У трапезарији све се на краће одбављало; |
| вини, Браничеву да даје, да ради, да не клоне.{S} Он се моли богу, и светој обитељи, у храму Бо |
| лике несреће и челични Новак мало духом клоне.</p> <pb n="265" /> <p>Царица је као нема гледала |
| у, јер му се глава к десном рамену јако клонила.{S} Коса му је била риђа, ретка, а брада сасвим |
| је већ много са Турци шуровао, опет се клонио новог и тешњег с њима пријатељства.{S} Увидео је |
| од Бранковића долазе.{S} Све је у двору клонуло.{S} Једини Стеван одважан дух показује, али шта |
| S} Да није у њему бујна крв Бранковића, клонуо би.</p> <p>— Оче Леонтије, видиш како је тешко д |
| поузда се више у своју снагу, душом је клонуо; на нами је да се народ опет уздигне, да га вуци |
| што је у разним метежима дух код свију клонуо, страсти људске преко законитости продиру, па у |
| проникне кроз дворске интриге, и да дух клонут уздигне.</p> <p>Русна са Харалампијем потајно до |
| га, уређуј ђе риједа не има, не дај му клонути.</p> <p>— Говориш ми из срца, и како ја већ сми |
| душмани, па један за другим у замак, у клопку дође.{S} Ми знамо како у Караманији стојимо, бун |
| <p>— Нека га, опет ће једаред Вукогли у клопку доћи, и тај град ће доћи нами шака као ево Голуб |
| близу себи не допуштају.{S} Сваки хит у клупче хатлија мора смрт нанети.{S} И борише се дуго до |
| њи’ кудељна и смолом замазана запаљена клупчета на ужетима, коњи заплашени растрзају се од сво |
| и-девојку.{S} Баца, даје бацати ватрена клупчета у турске бродове, њен брод, мађарски бродови о |
| нек иште.{S} Просјаштво је за хромог и кљастог, који ништа нема, а не за онога коме је бог дао |
| ози, отклонити али шта то помаже кад је кључ њене будућности у туђим рукама.</p> <p>Оставимо са |
| упца.</p> <p>— Ја не понесо’ градскијех кључа већ хајд’ са мном, с војском, јер су већ и куле и |
| висећим на четир угља златним китицама кључе.{S} Заповедник града стане пред краљем.</p> <p>Де |
| мпоглију, да му кажем да примам Голупца кључе, и да ће Јеремија добити што иште.</p> <p>Малочас |
| емањићах, Бранковићах.{S} Ја примам ове кључе као стражар хришћанства против Агарјана.{S} Деспо |
| је хтео да иде у град и донесе градске кључе, но Ферхад-паша му не допусти, пошље свог бимбашу |
| их Турчин отворити не може.{S} Узми те кључе као аманет деспот-Стевана, који је за то дао, да |
| сио кључе Голупца.{S} Ферхад-паша прими кључе и [с] војском уљезе у Голубац.</p> <p>Како је Фер |
| није до чекања, већ иди ти сам и однеси кључе, па дођи одмах са Турцима док Мађари нису на јури |
| </p> <p>Кад је тако краљ Жигмунд примио кључе Београда, заврши се та жалосна свечаност.{S} Једа |
| иком који је на јастуку од кадиве носио кључе Голупца.{S} Ферхад-паша прими кључе и [с] војском |
| е и Ферхад-паша, већ да дођеш и донесеш кључе Голупца, па да ти преда благо — изрече, и гледи о |
| , како ће деспоту срце куцати кад будне кључеве Београда предавати.</p> <p>У Београду не види с |
| брана српског народа.</p> <p>Краљ прими кључеве и преда свом војводи.</p> <p>Краљ устане и проз |
| чекају да дође Петровдан, да св. Петар кључем отвори мрсу врата, што је њима овоземни рај, а д |
| говор продужи.</p> <p>— Ево ти, краљу, кључи Београда, прими их, закључај градска врата да их |
| е склопио.</p> <p>— Свијетли падишо!{S} Кључи Голупца су у тебе, и можеш што год хоћеш чинити, |
| хабер стиже од Голубија.{S} Код мене су кључи од Голупца, мађарска војска распрштена.{S} Жигмун |
| коју цуру у харач, као и другу робу.{S} Кметови сеоски иду од куће до куће, траже цуре, ставе и |
| урака, српска војска код Турака, српска кнегиња у Бајазита, куд ће боље по Турке.</p> <p>Старе |
| а, и којој је јошт жао било што је Мара кнегиња супруга Бранковића постала.{S} За стару љубав, |
| ливати бели лабудови, њих ће дивна цура кнегиња Мара из своје руке ’ранити, соколовима ће се ло |
| 334" /> опријатељи, Бајазиту се допадне кнегиња, а ова није имала толико силе да противустане ж |
| илни били, произлазе од крви краљевских кнегиња, а Улрикова сестра је супруга Жигмунда, и таков |
| ду над Турцима.{S} Мара и Вукосава, обе кнегиње, кћери Лазара и Милице и супруге Вука Бранковић |
| ства не уступаше, па онда и љубав младе кнегиње.</p> <p>После ових речи, застаде Русна и жудно |
| стрије Милица.</p> <p>— Ја мислим да је кнегиње Вукосаве безгранична и непобедима наклоност пре |
| ин, а ти царска кћи.{S} По свету царске кнегиње удају се за цареве и краљеве, а код нас је био |
| } Деспот и Ђурађ заруче себи овде грчке кнегиње од Кантакузенове и Палеологове лозе; један кнег |
| нас је био досад рђав обичај, да су се кнегиње за обичне властелине или војводе давале.{S} Ево |
| ку није имао Вук велику наклоност према кнегињи и да га је само надежда будућег његовог величас |
| еђ’ осталог споменула, како завиди Мари кнегињи, што ће бар изближе видети српску победу над Ту |
| е калуђер рекао би, да га се је красота кнегињина срца коснула.{S} На Светислава није баш љубаз |
| ту насусрет, ту је и сва чељад.{S} Мара кнегињица, слуге.</p> <p>Деспот и деспотовица шире руке |
| даш твоју Катарину, ту јошт врло младу кнегињицу, најпре, молим те, рјеци ми је л’ што у ствар |
| ти да се непријатељи угњезде.{S} Светла кнегињо, ти си му жена и мораш му страну држати, ал’ пи |
| раво је да се Турцима осветимо, кад нам кнегињу вуку?</p> <p>Сви се почну смејати.</p> <p>— Па |
| Кантакузенове и Палеологове лозе; један кнегињу Јелену, а други Јерину.</p> <p>Грци су жељели С |
| и.{S} Грци намећу се да му какову грчку кнегињу на врат баце; али он неће ниједну.</p> <p>— Па |
| руго био дао светли цар своју кћер Мару кнегињу за њега?</p> <p>— А зашто је дао за Обилића Вук |
| и Тамерлан — а оно пушћам слободну вашу кнегињу, заједно са њеним братом.</p> <p>После ови речи |
| оче. </p> <p>— Чујте, војводе, чуј и ти кнеже.{S} Ето подижемо град Смедерево.{S} Зато народ ар |
| еба одмах послу прионути.</p> <p>Још је кнежев пртљаг на земљи, и он не тражи стана, већ зове д |
| ој задаћи.</p> <p>Оцу Пајсији наложи да кнежеве забавља, да с њима вечера, и донде код њих оста |
| пијом.{S} Био је мој човјек, ошљепио је кнежеве, боже, опрости ми гријеха, много сам и ја крив, |
| ако би Ђурађ све то исплатио, па заиште кнежеве? — запита Харалампије.</p> <p>— Лако је с тим, |
| ста земље.{S} У оно доба били су такови кнежеви лопта у рукама властољубивих великаша.</p> <p>Ђ |
| ана су то Срби и Мађари научили.</p> <p>Кнежеви Јован и Ђурађ дошли су у Крушевац, деспот Стева |
| рити на Солун, да се састанем са грчким кнежевима и војводама, да позовем војводе да нам буду у |
| лијеп, да зидина очврсне.{S} Мој шурак, кнежевић Кантакузен јаје туче у салијеп, да тако камен |
| земно, па онда одјезде ван, преглеђују, кнежевић стане код сваког брежуљка, виса, јаруге, и у м |
| евој својти има земљомера и неимара.{S} Кнежевић им свима задаје посао.{S} Једни мере земљиште, |
| Грле се, љубе се.{S} Мало бољма нег’ са кнежевић’ма, да л’ сасвим искрено, то ни кроз исповест |
| дамо град, шта мислиш што ћемо, куда са кнежевић’ма, јер ако опет допаднемо турски’ шака, могу |
| погодим, пази да Јаблановић какогод са кнежевић’ма не умакне, јер Јеремија има у залогу Голуба |
| > <p>Јеремија пита Ђурђа што да чини са кнежевић’ма.</p> <p>То питање Ђурђу велику бригу зададе |
| опет у име деспота власт на то има, над кнежевић’ма располагати, а уједно и Харалампије добија |
| p> <p>Јерина је дочекана у двору што је кнежевић сазидао.{S} Ту се поздраве и изгрле, брат и се |
| а срце и душу замагли.{S} Дуго је време кнежевић’ма, но Бранковића крв је племенита, кнежевићи |
| држати.</p> <p>Врате се.{S} Ал’ ’де ће кнежевић одсести?{S} Нема ту деспотових двора, ту нема |
| делије станови.</p> <pb n="515" /> <p>И кнежевић отпочине, и после одмора буде дворен, па онда |
| амет учи.</p> <p>— Хоћу л’ што о сљепим кнежевић’ма прословити? — запита Харалампије.</p> <p>— |
| војводо Јеремија, шта је то било са тим кнежевић’ма, да су ослепљени — запита Ферхад-паша.</p> |
| ажар Бранковићах — упадне жестоко Јован Кнежевић.</p> <p>Харалампије да знак стражару да се укл |
| тако трајати? — одговори озбиљно Јован Кнежевић.</p> <p>— Па што вам фали, реците, све ће бити |
| , па се диже и са Пајсијем иде у посету кнежевић’ма.</p> <p>Кула пространа, ту је један одељак |
| ба да се клањају деспот-Стевану.</p> <p>Кнежевић’ма клања се Јаблановић, ал’ су заробљени, не д |
| Честити пашо, ја сам се дочепао млади’ кнежевића и тек после због њи’ је добио Јеремија Голуба |
| брница са силном баштином.</p> <p>Судба кнежевића почивала је у рукама Јеремије.</p> <p>Деспот |
| адне му на памет да ће најбоље бити оба кнежевића за владу неспособнима учинити.</p> <p>Јеремиј |
| е се већ зна ’де су, силом одведу, и да кнежевића Јована, старијег брата, за деспота извичу.</p |
| p>У Дечанима налазили су се и два млада кнежевића, синови кнеза Гргура Бранковића, Јован и _Ђур |
| дели, ’де је он са ослепљеним и чувањем кнежевића најизврсније дело вршио.{S} Но сад друкчије н |
| очи сузне, жао му је несретних невиних кнежевића.</p> <p>У тој ствари није ни о самом деспоту |
| Јеремија својим реч’ма шиба, да покрај кнежевићах сам влада, јер он неће господство с никим да |
| заповјест дао осљепити синове Гргурове, кнежевиће, који су сад у Голупцу у сахрани, ја сам њихо |
| > <p>— Не предаји града, дочекај Турке, кнежевиће поведи собом. </p> <p>Баце се на коња и одјез |
| у не замери.</p> <p>Смисли на једно.{S} Кнежевиће пош’ље са Варнавом покрај јаче свите далеко у |
| Засад ништ’, ако те они не запитају.{S} Кнежевиће морамо код себе држати, ако се какогод ствари |
| ту?{S} Јеремија рече, да смаћи не треба кнежевиће, јер деспот-Стевана би то спечалило, а крв на |
| ји, ком се налаже, како писмо прими, да кнежевиће да ослепити.</p> <p>Харалампије није се дуго |
| лини чекају само на смрт Стевана, па да кнежевиће, за које се већ зна ’де су, силом одведу, и д |
| <pb n="494" /> је деспот уплетен, онда кнежевиће не може оставити у рукама деспота.{S} Сумња ј |
| ространа, ту је један одељак спремит за кнежевиће, да не буду о’де баш као други сужни робови.{ |
| пца Харалампији налоге даје, да пази на кнежевиће, и Јаблановићу у Крушевац то исто пише, а Јер |
| је била опомена на Јеремију, да сам на кнежевиће пази.{S} Благо ће и оно доћи Јеремији у шаке, |
| као што треба приређује.</p> <p>Дозове кнежевиће и старог Варнаву, и све испита како је ослепљ |
| ослободи сужне, међу овима и деспотске кнежевиће, са Варнавом, па их одмах пошље са Харалампиј |
| ажару да се уклони.{S} Утишава узрујане кнежевиће.</p> <p>И кнежевићи, мада су сљепи, јуначко и |
| на поразим, онда ћу поразити и те ситне кнежевиће, да са њих народ не страда.{S} У отсутности м |
| е Јеремија.</p> <p>— Само добро чувајте кнежевиће, да какогод не замакну — рече Харалампије.</p |
| после лако за себе задобити, па онда и кнежевиће с пута уклонити.</p> <pb n="371" /> <p>— То ј |
| о, без да су на Јеремију, Јаблановића и кнежевиће наишли, који су у подземним стајама скривени |
| пи наићи.</p> <p>Запита га за војводе и кнежевиће, и за Харалампија.{S} Одговори да су сви чита |
| ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами и кнежевиће, а ти ћеш опет <pb n="409" /> бити њихов чува |
| аду, онда реци да Јеремија војвода држи кнежевиће, ако би Ђурађ пао ил’ изгнан био, по милости |
| едио Јеремији да преко мене да осљепити кнежевиће.{S} Он је мени наложио, а ја сам извршио, па |
| о са Јаблановићем.</p> <p>— Тај је ипак кнежевиће предао Јеремији, који су код њега тражили гос |
| сти сав терет на мене, канда сам ја сам кнежевиће осљепио.</p> <p>— Ивер од кладе не пада далек |
| богат манастир не гине.{S} Сад да видим кнежевиће.</p> <p>Харалампије то изрече, па се диже и с |
| тео такнути, што се држало да је он дао кнежевиће осљепити.{S} И такав посвећеник, као што је Л |
| Јеремија има у залогу Голубац, ми опет кнежевиће, ал’ Јаблановић баш ништа, јер он тек преко Ј |
| та ћу ја добити, што сам по твом налогу кнежевиће ослепио и слепе толико чувао?</p> <p>— Не бри |
| </p> <p>Јеремија и Јаблановић одвели су кнежевиће у Голубац, Јаблановић нема Крушевца.{S} Турци |
| и, некмоли истокрвним синовцима.</p> <p>Кнежевиће је срце вукло својој отаџбини, а војвода Јабл |
| /p> <p>Све је извршено по вољи Ферхада, кнежевићи буду одведени у Хилендар, и онде ћеду их смир |
| вић’ма, но Бранковића крв је племенита, кнежевићи пију да си забаве бољу душе и срца, ал’ вином |
| ио. 1</p> <p>Што се хтело, извршило се, кнежевићи су слепи.</p> <p>Сад на страну.</p> <p>Харала |
| и.</p> <pb n="428" /> <p>— Како сте ми, кнежевићи, ђецо моја — рече Харалампије и посади се са |
| још од Душанови’ времена мог бабе било; кнежевићи су мојих допали шака, а ја никакове награде, |
| као други сужни робови.{S} У мирно доба кнежевићи су у дворцу, ал’ као што је сад, да не би их |
| спавају.</p> <p>Пајсије да на знање да кнежевићи спавају.</p> <pb n="406" /> <p>Уђе Грк врачар |
| p> <p>— Није по налогу, ал’ знао сам да кнежевићи сметају, и Ђурађ, кад сам му јавио да су кнеж |
| еремији на знање да су у његовим рукама кнежевићи, Јеремија тај глас поручи Ђурђу у Ново Брдо.< |
| е добро, не добије ли, он ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Та и онако Висо |
| .{S} Харалампије иде у кулу да види шта кнежевићи раде.</p> <p>Отац Пајсија је њихов чувар, а с |
| S} Утишава узрујане кнежевиће.</p> <p>И кнежевићи, мада су сљепи, јуначко им је срце и силна сн |
| n="477" /> би, не би ни ослепљени били кнежевићи — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их баш дао |
| </p> <p>У Голупцу се налазе и ослепљени кнежевићи, Гргура синови.{S} Ту је војвода Јаблановић и |
| се.</p> <p>— Јест, то су доиста бијесни кнежевићи, једног стражара већ насакатише што им шташе |
| анда Јаблановић није баш задовољан, јер кнежевићи управо његови’ су шака допали у први мах, а Ј |
| и писа да се ти отреса, и он држа да су кнежевићи под мојом руком, и да ти ја заповедам, а да т |
| — Лако је с тим, Ђурађ још не зна да су кнежевићи код мене, недавно још питаше ме како су тамо |
| деспот дође, и ако зна ил’ сазна да су кнежевићи у манастиру, може их изискати од Ферхада да м |
| на турску.{S} Турци нису знали ни да су кнежевићи били у манастиру.{S} То је била тајна измећу |
| метају, и Ђурађ, кад сам му јавио да су кнежевићи у нашим шакама, одговори нам да чинимо што за |
| би ни Јеремија дошао до Голупца, јер су кнежевићи прво у моје шаке пали.</p> <p>— Да мене, опет |
| да помогну ако будне до потребе, јер су кнежевићи снажни младићи.</p> <p>Кнежевићи спавају, сна |
| јсији наруку ићи.</p> <pb n="426" /> <p>Кнежевићи имаду свега доста, само не светлости ни слобо |
| лице, па онда тако исто Гргура.</p> <p>Кнежевићи на ногама стоје као заковани, не дају речце н |
| ад легну да се још код њих нађе.</p> <p>Кнежевићи су после вечере задремали и легли.{S} Још мал |
| јер су кнежевићи снажни младићи.</p> <p>Кнежевићи спавају, снажни људи вежу им руке одостраг.{S |
| ја нисам налог деспотов извршио, да ја кнежевићима нисам вид одузео, но да сам их овде код мен |
| >— У злу и то је добро.{S} Но шта је са кнежевићима — запита Јерина.</p> <p>— Дознао сам да су |
| , бољитка свог ради да не умакне сам са кнежевићима куде, и његова реч је била опомена на Јерем |
| ића.</p> <p>Харалампије пре нег’ што ће кнежевићима доћи, састане се са Пајсијем у ћелији.{S} Б |
| народ за слепим и за владу неспособним кнежевићима повести?{S} Неће ли народ рећи: волијемо чи |
| св’јету рекнемо збогом.</p> <p>— Е мој кнежевићу, није то за вас, треба вам још искушенија, да |
| да моја судба, као жртва царској, онда кнежевој, породици, принети се има.{S} Од тога доба мло |
| буде дворен, па онда на посао.</p> <p>У кнежевој својти има земљомера и неимара.{S} Кнежевић им |
| , па га болело што су земље Душанове од кнежевских пустолова тако покидане, да се већ против Ту |
| се свом брату.{S} Она је била девојка, кнез Ђурађ тек момчић кад су се последњи пут видили и р |
| очију му варнице скачу.{S} Црни Завиша, кнез од Грабове, из Пољске, од јуначне лозе старе сарма |
| о право има.{S} После пада Вукашиновог, кнез Лазар, <pb n="270" /> као најмоћнији великаш српск |
| српске земље, па кад је пошао на Турке, кнез Лазар, који је сад пао, није се онда ни маћи хтео. |
| а да је један владар, Душаново царство, кнез Лазара баштине не треба да су међ више њих подељен |
| је код реке Марице близу Дринопоља.{S} Кнез Лазар је заузео већу част [земаља које је Вукашин |
| глава код Србаља не може управљати.{S} Кнез Лазар богзна чији је син.{S} Ако је Душанов, то ни |
| ао, да не би способни били за владу.{S} Кнез Гргур, отац њихов, био је старији од Ђурђа, па би |
| <l>Вино пију, а тројицу хвале.</l> <l>А кнез Лазар и млади Новаче</l> <l>Златног класа задобише |
| Међ’ Турцима и Татар’ма мрким.</l> <l>А кнез Лазар на красном мејдану</l> <l>Сложи силног татар |
| <p>Деспот у зачељу седи, с десна и лева кнез Кантакузен и Радић, до њих Облачина и Кајица.</p> |
| p> <p>— Где си тако дуго, оче? — запита кнез Ђурђе.</p> <p>— Данас имамо гостију, Јеремија влас |
| птра.{S} Отимао је и Вукашин, и сам ђед кнез Лазар није увек правду наједнако дјелио, држао је |
| на чија је побједа.</l> <l>Но кад стиже кнез Лазаре млади</l> <l>Страх нападе душманина љута.</ |
| његовом сину круну отима.{S} Тек што је кнез Лазар српско царство обновио, а већ Алтоман гледа |
| S} Један јак, моћан као други.{S} Ту је кнез Лазар против Вукашина, Краљевић Марко против цар-Л |
| ом, син за оцем, Вукашин је био цар пре кнез-Лазара, зашто да није цар Краљевић Марко, ког је с |
| вде у тавници, мој брате Јоване! — рече кнез Ђурђе.</p> <p>— Шта ћеш, кад смо били стрицу трн у |
| више у стању дати оно што желимо — рече кнез Јован.</p> <p>— А шта желите?</p> <p>— Шта нам не |
| ловито, брани се јуначки.{S} Ту стиже и кнез Завиша, главом је све надмашио, рикну као лав и св |
| >Гојко, Жарко и Љутица Богдан,</l> <l>И кнез Лазар, млада јуначина.</l> <l>Једна пола узе пут С |
| кле хајд’ почнимо што друго.{S} Неће ли кнез Стеван, за себе какав харем и то од турских девоја |
| м земљом, био сад тај један Вукашин или кнез Лазар?{S} Балша ме даде за то добро избити!{S} Дру |
| .{S} Све обиде су заборављене, па ће ми кнез Ђурађ реч стрпељиво преслушати.{S} Вама је свима п |
| смо били стрицу трн у очима — одговори кнез Јован.</p> <p>— Ја заиста не би’ му на путу био!</ |
| о је за нас сад каштига само — одговори кнез Јован.</p> <p>— Е, синовци моји, тако бива у свету |
| овом свету паклу предаше — рече тужећи кнез Ђурђе.</p> <pb n="373" /> <p>— Свему је ваш стриц |
| е може противити?{S} Па и ко је био тај кнез Лазар?{S} Није ли и он оружаном руком Вукашинове з |
| да нас одавде изведе? — запита зачуђен кнез Јован.</p> <p>— Досад се још није о вама реч повел |
| , или поне да има у том више права него кнез Лазар, или други који му драго.{S} По поњатију оно |
| ао и у Гребљановићима.{S} Ако је било у кнез-Лазару Немањића крви кроз цар-Душана, света црква |
| .{S} Па војвода Жарко, па тада млад још кнез Лазар, како се прославио против босанског бана.{S} |
| ла.</p> <p>Деспот им ово рече:</p> <p>— Кнеза Ђурђа реч доста је основана, па и сам признајем д |
| ато сад треба да собом одведете ова два кнеза у ваш стан, па да народу објавите да се ви њи’ пр |
| > <p>Отац Пајсије оде.</p> <p>Млада два кнеза остану сами са својом тугом и својим јадиковањем, |
| ампије.{S} За њим отац Пајсије води два кнеза.</p> <p>— Ето вам млади’ кнезова, Јована и Ђурђа. |
| нарави, која поред тихе нарави младога кнеза непријатно у очи пада.{S} Но поред свега тога, ре |
| му удељује.</p> <p>Слушају га два млада кнеза, Јован и Ђурђе, два брата као два бора, па би ишл |
| одмах чинити?{S} Ја имам овде два млада кнеза, које сам ја по налогу Ђурђевом ослепити дао, да |
| им ударцем једног оборио, баш кад је на кнеза одостраг руку дигао да га посјече.{S} Боже мој, к |
| на син, да иде хљеба просити — код зета кнеза Лазара! — одговори горким осмехом Марко.</p> <p>— |
| е она свог мужа, <pb n="215" /> тадањег кнеза Лазара, познала, одавде се она за истог удала.</p |
| ара Краљевићу Марку, који се морао због кнеза Лазара по туђим земљама потуцати и Турцима служит |
| аш је наш дуго био у служби код драчког кнеза.{S} Он зна удесно уз тамбуру певати све песме што |
| Он је неке налоге донео Харалампију од кнеза Ђурђа.{S} Дуго су се насамо разговарали.{S} Улак |
| и.</p> <p>— Мило ми је што видим синове кнеза Гргура.{S} Гргур је био мој пријатељ, па ћу и ја |
| у српске земље завладао, и да не бијаше кнеза доцније цара Лазара, зар би свеколиком српском зе |
| или су се и два млада кнежевића, синови кнеза Гргура Бранковића, Јован и _Ђурђе.{S} Гргур је би |
| а Марка или кога другог, а при породици кнеза Лазара великаши не би остали.{S} Зато гледајмо шт |
| великаши главе дигнути.{S} Док је било кнеза Лазара, нисам могао због њега, сад опет не могу з |
| , старче?</p> <p>— Ја сам се онда близу кнеза Лазара борио, на ког су млоги душмани наједанпут |
| сам Петошко, ког сте као будалу у двору кнеза Лазара видили, слушали.{S} Држасте га тада за пра |
| к год буде српски народ међ краљић’ма и кнезић’ма поцијепан, донде никад опоравити се неће.{S} |
| води два кнеза.</p> <p>— Ето вам млади’ кнезова, Јована и Ђурђа.{S} Ето, синови моји, ту је вла |
| се заваде, па ћеду онда у деоби покрај кнезова и они који комад за се добити.{S} Та Србија још |
| вита.{S} Пајсије приправи све што је за кнезове нужно, и до пол сата није их већ било у Дечаним |
| бити!</p> <p>Харалампије оде да доведе кнезове.</p> <pb n="372" /> <p>— Баш нам све добро иде |
| авом ти тући.{S} Сам не можеш, у зетске кнезове поуздати се не можеш.{S} Како се с Турцима здру |
| p> <p>Харалампије да знак Пајсију, који кнезове натраг у ћелију одведе. </p> <p>— Сад бисмо мог |
| шао — продужи лукави Харалампије. — Кад кнезови код вас буду, па изјавите народу да за њи’ уста |
| ећни! — одговори Ђурђе.</p> <p>— Ви сте кнезови, ви морате као господа и живити!</p> <p>— Морам |
| кад дође какав стран владар и војводе и кнезови, нек виде да Србија још није пропала, да Србин |
| ом.</p> <p>То су — Јован и Ђурђе, млади кнезови, синовци деспотови, пре неколико лета по налогу |
| ише права имају на деспотство ови млади кнезови, него деспот Ђурађ.{S} Зато сад треба да собом |
| ују.{S} Битка се страшна изроди; српски кнезови, Стеван и Ђурађ, надмећу се у јунаштву.{S} Краљ |
| акључи Харалампије.]</p> <p>— Но где су кнезови, да ји видимо, па да ји водимо, јер оклевати не |
| а његово кадкад неупутно понашање према кнезу Стефану не произилази из недостатка учтивости, но |
| Познајем и њи’ и вас.{S} И ти си кадгод кнезу против Марка страну држао.{S} Сад остављаш Лазара |
| спасителан, још од Душана дошао у руке кнезу Лазару, а од овог опет и царице Милице у руке Сте |
| тем ће ми до руке доћи којим је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми сада не имамо ни онако насљедника з |
| ре док не би Турци предварили, заповеди кнезу Црном Завиши да заузме места на којима ће поврата |
| ло је, дакле, и једном и другом српском кнезу ласкати.{S} Сад почну около ове двојице интригира |
| } То је код нас зло, што сватко хоће да кнезује, тко је год имао бабу ил’ прађеда каквог велика |
| заљубљени’.</p> <p>— А што је, бога ти, књагиња тако смутна?</p> <p>— Кажу да због Бранковића к |
| е би никад, мислила да би се њега млада књагиња у чемугод тицати могла.{S} Она је сад са самом |
| га ти, кажи ми право, да ли твоја млада књагиња Светислава милује?{S} Ти ћеш то сигурно добро з |
| ио за такову красну девојку.{S} Ни сама књагиња Милева није лепша од ње.{S} Дичио сам се с њом. |
| је овде код вас у двору, неће ли вам се књагиња Милева скоро удавати?</p> <pb n="252" /> <p>— С |
| ој се чинило да није могуће, да је због књагиње њу калуђер ословљивао.{S} Она је сасвим друго м |
| поведам како.{S} Кад ме је после свадбе књагиње Милеве нестало, отишао сам управо у Турке.{S} К |
| Кажем ти, све да ми јавиш шта се около књагиње ради, и то свагда и у свако доба.</p> <p>— Хоћу |
| а.{S} Ја би’ сам рад све знати шта се о књагињи Милеви и Светиславу ради.{S} Љубица доста-свашт |
| од тицати могла.{S} Она је сад са самом књагињом у мисли и чувству свом љуборевњивом постала.{S |
| уђерску.</p> <p>— А зашто питаш оче, за књагињу и за Светислава?{S} Знаш, то су велика господа. |
| Ја идем мојој сестри Љубици, која младу књагињу послужује, да јој нешто кажем.</p> <p>— Ви женс |
| светла царице!{S} Ево довео сам младог књажевића Вука, здрава читава.{S} Царевић Стеван није х |
| ретко с вољом ма како способним младићу књажевском подвргавали.{S} Ово видећи Мара, Ђурђева мат |
| рски газије једва чекају.</p> <p>Стеван књаз, коме су Турци место царског имена деспотско носит |
| ри свему да идемо Бранковићу наруку.{S} Књаза Стевана треба умаљавати, јер он нешто важи, па би |
| p>Капетан Радан видећи отвореног младог књаза и војводу, саопшти ствар Војновићу и Змај-Облачић |
| српског цара Лазара и мати тако дивног књаза као што је Стеван, а при том је у жалости, али не |
| ку.{S} Кад се у двору налази, често иде књегињи, која се са дворјанским девојкама забавља, па п |
| рат.</p> <p>— Да л’ би се могло што из књегињини’ уста дозната?</p> <p>— Јулке куварке сестра, |
| p>— Јулке куварке сестра, млада Љубица, књегињу служи; Јула може што више о том знати.</p> <p>— |
| SRP18590_P1"> <pb n="213" /> <head>ПРВА КЊИГА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18590_C1.1" |
| RP18590_P2"> <pb n="375" /> <head>ДРУГА КЊИГА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18590_C2.14 |
| м узвишен дрвен налон, а на њему велика књига, и поче нешто читати.{S} То је брат Теофан тако о |
| в града.</l> <l>Ал’ тад стиже од Душана књига</l> <l>Од Солуна, да се војска врати;</l> <l>„Нат |
| уте коњанике. —</l> <l>То изрече, ситна књига стиже,</l> <l>Од Душана да све буде спремно</l> < |
| тог дана.{S} Наишла су помрачења.{S} Та књига блаженог Данила била је писана на пергаменту, вел |
| RP18590_P3"> <pb n="521" /> <head>ТРЕЋА КЊИГА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18590_C3.36 |
| езана дивно мученија Христова.{S} Та је књига у Солуну везана, и вредна је била једно властелин |
| , вечити извор истине и надње.{S} Ту је књига светог архиепископа Данила, који је сретније доба |
| ено не изда.{S} Оче Харалампије, ето ти књига повеље, чати шта ја имам добијати од деспота.</p> |
| АН МИЛИСАВАЦ, др БОШКО НОВАКОВИЋ</p> <p>КЊИГА I</p> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> </div> <div type="ti |
| , зато да управља Лазарева породица?{S} Књиге кажу, да је царичино сродство са Урошем врло дале |
| себи, пошље ме као дијете у Хилендар да књиге научим, дођем натраг, би’ још слаб дечак, за војн |
| и волео би бити монах Пахомије да такве књиге уресом дивним прослави, него ли архипастир са рас |
| гуман преправи за Леонтија у ћелији све књиге свете и староставне.{S} Ту је на столу Свето писм |
| цу жарко родољубље.{S} Проучио је многе књиге.{S} Видио је охолост и грабљивост, завист великаш |
| стир, кад више Призрена нема.{S} Корице књиге Данилове су увезане у кожу, на њима утиснутим зла |
| а се покори.{S} Послаће свог бимбашу са књигом, ’де деспота Ферхад-паша на диван позива у манас |
| воље предао Београд.{S} Деспот проучив књигу, узме перо што му један калуђер додаје и потписа |
| д једно сад друго, сад Свето писмо, сад књигу св. Данила, ’де су дела дивних Немањића описана.{ |
| убити, тај је више важио, нег’ који је књигу писао.{S} Петошко од детињства слаб, шпрљав, био |
| ан, и поклони је манастиру Студеници, и књигу Светог писма Стеван је на поклон дао, и јошт дивн |
| му такођер знак, па брат Теофан остави књигу, пређе трпези па управо игуману да му пољуби руку |
| ски калуђер метне на стол у кожи везану књигу да је деспот потпише.{S} У тој књизи је писано да |
| ју задаћу. -</p> <p>Јеремија пише ситну књигу ’де му разлаже како Голубац сада предати се може |
| ва је била онда у Срба богаштина.{S} Ту књигу је добио у насљедство деспот Стеван, и поклони је |
| авали, други су писали за народ полезне књижице, и међу народ раздавали.</p> <p>Други опет упра |
| слаб дечак, за војну нејак, ал’ јак на књизи, и од цара дозвољено ми би мјешати се у говор ста |
| ну књигу да је деспот потпише.{S} У тој књизи је писано да је деспот од своје воље предао Беогр |
| жеш.{S} Ионако сад кад већ Лазара нема, ко ти се може противити?{S} Па и ко је био тај кнез Лаз |
| деспот?{S} Гргурова деца млада и слепа, ко ће други да буде него Ђурађ?{S} Он је деспоту у пређ |
| тога костобоља га силно мучи, ако умре, ко ће бити деспот?{S} Ђурађ има своју јаку партају, а и |
| ељство, реци нам, реците нам бога ради, ко нас оба овако наказа?{S} Зар поред великог света и с |
| нати глас страдалника.</p> <p>Погледај, ко је у тој ћелији? ...</p> <p>Два младића, по саставу |
| шу за Ферхад-пашу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-паша.{S} Обрицао му је |
| кне Митар.</p> <p>— Стани да те видимо, ко си, шта си? — запита га Петар, а калуђер цео се скуп |
| и подносио.</p> <p>Милева једнако јеца; ко би знао, да ли од радости или од жалости.</p> <p>Да |
| b n="301" /> и одсад Турчин непријатељ; ко би нас бранио?{S} Зар стари Новак са својим старим д |
| /p> <p>— Можеш, ти си гост, и поклисар; ко Турчину служи, све му је слободно, твој ћеф твоја во |
| са спољашњим.{S} Па гле сад жалости!{S} Ко ће на његово место ступити?{S} Ко ће са поплашеним н |
| ић је силан, Милица је властољубива.{S} Ко има толико снаге и поверења да одма’ са народом упра |
| да о оном што му је најмилије сања.{S} Ко не би Турчин био?{S} Кад пређеш мимо харема, бациш о |
| могодишњег брата_у то доба заробили.{S} Ко ће га сад као човека познати.{S} Бадава га Раде очим |
| спот-Стевана?{S} То није могло бити.{S} Ко л’ је на пурпуру рођен, не постаје лахко слуга себи |
| та јада и чемера.{S} Деце није имао.{S} Ко ће бити после њега деспот?{S} Гргурова деца млада и |
| } У свету је добро са злим помешано.{S} Ко је томе крив?{S} Није ни калуђерство, што Харалампиј |
| и сваког својим мирисом удовољавају.{S} Ко би сад знао казати које је од којег лепше цвеће?{S} |
| <p>— Е добро, дакле шта да се чини?{S} Ко ће управљати донде? — запита Новак.</p> <p>— Нека се |
| и!{S} Ко ће на његово место ступити?{S} Ко ће са поплашеним народом управљати?{S} Стефан је још |
| сад какав војвода или владика.</p> <p>— Ко је то видио, рану у мозгу! — рече неки дворјанин јед |
| на своју руку наводећа Милица.</p> <p>— Ко би се тој доброти од Турчина надао?</p> <p>— Е видиш |
| , а и Митар му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не утече испред нас</p> <p>— викн |
| и мешају.</p> <p>— Све је то добро, ил’ ко млад ил’ стар отаџбини услуге чини — рекне умерено п |
| рчени, па нит’ се зна ко је откуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То су јаничари који се најбољ |
| т говорили да нит’ се зна ко пије, нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је видио да великаши са Турцима |
| не би опет као пре прошао, замоли да га ко отпрати.</p> <p>Митар се сам понуди, а и Петар, иска |
| руку, па на све стране погледавши да га ко не примјети стисне нешто новаца Јули у шаку.{S} Јула |
| унаци били, да им од садашњег нараштаја ко, који по ваздуху плови, и на пароброду и жељезници в |
| Србаља први пут говорили да нит’ се зна ко пије, нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је видио да велика |
| су већ одавна потурчени, па нит’ се зна ко је откуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То су јанич |
| p> <p>— Ништа не зна.{S} Турчин не пита ко је био пре, него шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к |
| стави своје војено оделење и, без да је ко о његовој намери што знао, отиде у турски стан и уби |
| алампије на нашој страни, него да ми је ко поклонио нови’ десет ’иљада војника.{S} Све ти то уп |
| ло међу њима никакви’ сплетака, нити је ко на кога хулио нити кога оклеветавао.{S} У празним ча |
| а учинио.{S} Тако је то у свету; док је ко силан, док стачи давати и поклањати, цео свет му се |
| а.</p> <p>Кад се почело јести, слабо је ко на другог и пазио до на самог себе и мало се говорил |
| и.{S} Ако ког Србина судба гони, ако је ко угњетен, нек дође Марку, он ће му свагда сузу утрти, |
| вина започињале и свршавале.{S} Ако је ко непријатеља имао, па му је желео одољети, при чаши п |
| n="354" /> да дође у Дечане.{S} Ако је ко доста преживио, па је свет омрзнуо, дошао је у Дечан |
| први музтим може га убити.{S} Нек пије ко може поднијети, и колико може, и то тајно, који не м |
| па све поправити можете.{S} Но буди ме ко како осуђивао, ја сам уверен да и при Турцима доста |
| у њима као неки праотац седео, и ако се ко са Петошком ил’ са другим којим кошкати почео, његов |
| лим тоном је певао.</p> <p>Но, да знате ко је овде поглавар.</p> <p>Би л’ би погодили?</p> <p>Т |
| ра трчи, стао је и очекивао је да ли ће ко изнутра опет напоље изићи.{S} Међутим, Петар и Митар |
| нема, ко ти се може противити?{S} Па и ко је био тај кнез Лазар?{S} Није ли и он оружаном руко |
| ред Милевом морали приповедати шта су и ко су.</p> <p>— Какви су ово људи — запита Тамерлан.</p |
| реба да је код своје војске, а да други ко султана убија.{S} Мог она су Турци прогањали.{S} Кад |
| њега би боље било да се сад опет други ко за владатељство отима, бар би се могло у мутној води |
| већим пријатељем показује, неголи буди ко други.{S} Помисли само да нам је војска на Косову пр |
| ма противу кога бранити боље него буди ко.{S} Тако Марко волео је Турчину прибећи, него отимач |
| ито куваркама, особито се допада ако ји ко већег реда пријатељски ослови.{S} Онда би му и срце |
| и је дошао да се потурчи.{S} Не може ли ко код куће да се са братом подели, ил’ не може ли се ј |
| да код Турака бивало.{S} Нису га питали ко му је био отац и мајка, и каквог је рода и племена.< |
| само да ме не издаш.{S} Ником не говори ко сам и шта сам био, јер иначе изгубићу поверење, а ти |
| ши који дођу до великог чина, без да им ко, без да им султан сам име и порекло зна.{S} Тако је |
| ерити, овамо је долазио.{S} Ако је хтео ко да му син што пре архимандритом постане, гледао је < |
| ткама, или у Цариграду.{S} И збиља, ако ко међу вами у себи осећа већу снагу, прориче си већу с |
| ромишљајући да Јеремији да за право, но ко ће их чувати.{S} За ту сврху нема бољег од оца Харал |
| од сакривени што проговорити без да нас ко примети?</p> <p>— Ево овде мало даље, у оној густини |
| зато, ти си с твојом матером, нити нас ко слуша, кажи право шта мислиш, кад би те заискао?</p> |
| а не милује, кад и помислити може да ју ко од њега отети може против њене воље.{S} Он би хтео д |
| ло стане, па онда без да је чекао да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ царица дозволила |
| то често се врзе около Русне.{S} А знаш ко је Русна; да може, три круне би Бранковићу на главу |
| тужна гласа.{S} Да не знаш, да не видиш ко говори, опет би морао познати глас страдалника.</p> |
| е дошао и рад је с њим говорити.</p> <p>Ко је то био?</p> <p>Харалампије.</p> <p>Не у калуђерск |
| приближе.{S} Очи им се сусрету.</p> <p>Ко би могао описати Милевину забуну и жалост калуђера.{ |
| — Па тај муфтија може л’ имати жена кол’ко хоће?</p> <p>— Може, а на што ти толике жене?</p> <p |
| одговора.</p> <p>— Доћи ћеду, само кол’ко ће их и какви доћи.{S} Мађар је храбар војник, ал’ в |
| {S} Главну част вечере сачињаваше некол’ко врсти добра печења и добра смедеревска и метохијска |
| Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голупца и Ласлов |
| већ код Срба од заманде било.{S} Па зла коб собом је донела да један противник другога не може |
| , са пешаци и коњаници.</p> <p>Жалостан коб.{S} Јошт сат-два да су се Турци задоцнили били, Жиг |
| сневао?</p> <p>— Сневао сам да је један кобац међу кокошке улетио и једно пиле у ноктима однео. |
| к, и онде је нове планове против Милице ковала.</p> <p>Русна Мару није волела, но споља јој се |
| чудо.{S} Сваки је за себе друге планове ковао.{S} Па и на самим служитељима познавало се да је |
| БОШКОВ, др ДРАГИША ЖИВКОВИЋ, др БОЖИДАР КОВАЧЕК, др ЖИВАН МИЛИСАВАЦ, др БОШКО НОВАКОВИЋ</p> <p> |
| ам војвода Кајица, тај бисер од јунака, ког долама увек од драгог камења трепти, црнином је обв |
| деспота Стевана, свог ујака и поочима, ког је он у животу толико вређао и који му је опет мест |
| требе, биће тамо на дивану и Исак-паша, ког сам код Крушевца љуто ранио, па сад да се њему поко |
| ст, мученички знак распетија Христовог, ког већ он од много година носи.</p> <p>То је онај отац |
| дати, и то би био последњи српски град, ког би Србија издавати имала, и то као својим савезним |
| уђујте како вам драго, зна Марка народ, ког је и код душманина заштићавао, и гусле ће јасно дав |
| л’ шта вреди када се онај на њима шири, ког сироте буле не трпе.{S} Помислите си за пашу једног |
| е, а да зида Смедерево, српски Јерихон, ког је и он помогао градити.{S} Јошт је Србину наде у С |
| зара, зашто да није цар Краљевић Марко, ког је сам народ већ Краљевићем назвао, па онда би се и |
| шчекује добра.</p> <p>— Ја сам Петошко, ког сте као будалу у двору кнеза Лазара видили, слушали |
| одске лозе држали су страну Бранковићу, ког је породица већ одавна била славна а отац му Пљадић |
| } Као младић, био је одушевљен за Марка ког народ већ у песмама слави.{S} Лично га није познава |
| ам се онда близу кнеза Лазара борио, на ког су млоги душмани наједанпут напали били.{S} Он их ј |
| у Крушевац доселили — рече Петошко, на ког се сад слабо и пазило.</p> <p>— Још ће он Турке сас |
| ошко.</p> <p>— Кад је Душан само око на ког бацио било је доста; сваки му је поглед био заповес |
| а није полудила да за Турчина пође, код ког се не би смела ни часним крстом прекрстити.</p> <p> |
| у господари.{S} Ту су посејали семе, из ког је грана турства у Европи прорасла, која је својим |
| пуњене пушчаним прахом хитају кругле, и ког стигне, кида му утробе, цеви главу пробијају.</p> < |
| равитељ народа који је за то способан и ког сама нужда народна на престол диже.{S} Ако ви мисли |
| а не само љубав.{S} Онај је најсрећнији ког млоге ствари не усхићавају.{S} Онај је најсрећнији, |
| е краља у дворану, приведе га трону, до ког је други трон намештен био, и тако краљ Жигмунд <pb |
| а сваки је морао слушати, нити је трпио ког упорног војводу — рече Петошко.</p> <p>— Кад је Душ |
| а не који правду по свету тражи.{S} Ако ког Србина судба гони, ако је ко угњетен, нек дође Марк |
| насмеја.</p> <p>— Ако сад промене буде, кога ћеш се ти онда држати?</p> <p>— Стевана, ако хоће, |
| ен, пред њим су ритери запада стрепили, кога престол је био драгоцјен, какови ни Трајан ни цар |
| забунити.</p> <p>— А бога ти, Петошко, кога ти држиш за најбољег војводу?</p> <p>— Оног који ј |
| кан, ал’ не смеде га запитати.{S} Можда кога овде ишчекује, јер су овде јошт од времена деспот- |
| ољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за кога, па смо мирни од свјета и свет од нас.{S} Благо он |
| ди ма с ким ћу савезе правити против ма кога, са Мађарима против Турака, са Турцима против Мађа |
| вља.</p> <p>Патријарх је већ умро, нема кога да на послушност побуђава.{S} Отац Леонтије отишао |
| слабости изјавио, јербо је знао која на кога поглед баца.{S} Јули куварки пресело је што се <pb |
| у њима никакви’ сплетака, нити је ко на кога хулио нити кога оклеветавао.{S} У празним часовима |
| а слободу, борићу се уз народ ма против кога, све моје имање и ђецу даћу за слободу златну, кој |
| <p>— Па знаш што се код Срба каже, кад кога мрзим и душман ми је, волијем у Турке нег’ душману |
| е учине са мном оно, што мора бити, кад кога адумом праве.{S} Зато задовољио сам се с тим, да б |
| е, јесу ли исте од твоје Љубице, ил’ од кога другог?{S} Могла би си ми што казати у накнаду за |
| ај не зна ни заповједати.</p> <p>— А од кога си ти све то, Петошко, научио?</p> <p>— Најпре је |
| ме слуги дајеш кћер, а презиреш оног од кога Исток стрепи!?</p> <p>— А какав је тај твој падиша |
| распитивања улак му не хтеде казати од кога је тај глас, само му је рекао, да је исти поуздан, |
| оту ил’ мени, а баш не мора се знати од кога је глас послат но само има истинит начув.{S} Тешка |
| , јер су требали такова јунака код себе кога цео народ уважава, па и свима прибегшим ’ришћанима |
| пска земља не може се спасти, без да је кога млого питао, заузео је Вукашинове пределе, Алтоман |
| слио се како ће му доскочити.{S} Ако је кога љубовца изневерила, при чаши винца тражио је утјех |
| одбрањена, нека народ даде круну ономе кога за најзаслужнијег држи.{S} Ја ћу бити срећан, ако |
| p>— То је врло паметно.{S} Ето ти, води кога и колико хоћеш.</p> <p>Сваки је калуђер хтео са Ле |
| езадовољни нашли би Краљевића Марка или кога другог, а при породици кнеза Лазара великаши не би |
| сплетака, нити је ко на кога хулио нити кога оклеветавао.{S} У празним часовима једни су децу, |
| е стари’ везира, један ђаурски шејих-ул кога они патријархом зову, даље млого ђаурски’ муфтија |
| еговим разумом и војеним искуством мало кога да не надмашује.{S} Што се, пак његовог сина Ђурђа |
| владалачком чину свој народ ма противу кога бранити боље него буди ко.{S} Тако Марко волео је |
| а да је негдар војник био.{S} Кад га је когод овако старог и слепог погледао, имао је шта видет |
| си му глас, да су му катане жељне боја, код Голупца бојак бију Турци и Мађари, а коњи његових к |
| но у доцнијим ратовима противу Турака, код Новог Пазара; наравно, он је био још дете према мен |
| <p>У дворани се састану, и то код јела, код пуни’ пехара.</p> <p>Седе, пију, ни бриге им није.< |
| аше.{S} У таковим жалосним околностима, код толико себи противних глава које се у двору сада на |
| ика блеђа им постане.{S} Код тих стена, код тих кула решаваће се судба Србије.{S} Смедерево је |
| алампије мирно почивају, ван манастира, код једне хумке, једно покрај другог закопани, а урезан |
| оље зна.{S} Деспот хоће да сазида град, код Смедерева, јак велики град.{S} За то треба силно бл |
| и осветили би се због битке Вукашинове, код саме реке Марице — рече Новак.</p> <p>— Све се то м |
| S} Та није полудила да за Турчина пође, код ког се не би смела ни часним крстом прекрстити.</p> |
| е не допада, курталисати.{S} Ђаур каже, код њега је жена више што него роб.{S} За нас су жене о |
| душманину свом осветити, а он у Турке, код који’ може све докучити, па и свом <pb n="341" /> д |
| <pb n="531" /> већи део Душанове земље, код мене је богатство које у све властеле нема, моје су |
| b n="454" /> <p>— Тако је то, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би |
| му сад се већ крити, кад је, тако рећи, код куће.</p> <p>Ферхад-паша измери погледом Јеремију, |
| /p> <p>— То је ваљан закон тај Алкоран, код нас ђаура, опет, држе да онај не пије вино, кад га |
| ти где ми моје очинство газе и отимају, код Турака помоћи тражио.{S} Коцка се преокренула и суд |
| а ће он као калуђер у султановом околу, код турског паше метоике пити, чисто себи не верује.</p |
| које избачени, калуђери моле, преклињу, код уздивљаног коњаника нема милости, сиђу с коња, обиј |
| и’ песама. </p> <p>Марко у свом шатору, код Ситнице реке, забринуто сеђаше при чаши вина.{S} Од |
| е пропао на Косову.</p> <p>— Е да знаш, код нас је нешто друга будала, нег’ код вас.{S} Те буда |
| .{S} Они су дошли да вас одавде одведу; код њи’ вам неће рђаво бити.</p> <p>— Мило ми је што ви |
| је, <pb n="447" /> а ја сам до њега.{S} Код Голупца ћу новац предати.</p> <p>— Е добро, честити |
| јма снаге, па тек буде туђа подлуга.{S} Код мене је право Немањића, <pb n="531" /> већи део Душ |
| да ми добар хабер стиже од Голубија.{S} Код мене су кључи од Голупца, мађарска војска распрштен |
| је текла крв Немањина и Бранковића.{S} Код куће у Србији не трпи господара над собом.{S} Ако м |
| ји је виђео српску славу и паденије.{S} Код њега је на посети отац Леонтије и млоги други калуђ |
| <p>— Свуд по свету има доста невоље.{S} Код вас је поне то добро што сте сви за једну цјел зауз |
| , и Београда слика блеђа им постане.{S} Код тих стена, код тих кула решаваће се судба Србије.{S |
| је робља.{S} Размишља Марко што ће.{S} Код куће у Србији не има станка, робље не може откупљив |
| енија.{S} Турци су ме бољма познали.{S} Код њи’ и луди су у великом почитанију, особито кад изн |
| екну, мисле да пророк из њи’ говори.{S} Код њи’ сам одма’ у почетку до ефендилука дотерао, а са |
| е био, Петошко ће ми на страни бити.{S} Код Голупца сам био с Мађарима, па ми опет ишао наруку |
| децом у миру и пријатељству живити.{S} Код мене је задата реч и заклетва свагда света и неруши |
| ијесте кадри, ми ћемо вас подјелити.{S} Код Ферхад-паше биће благо, он је уговор склопио, и он |
| и хоћу, о томе се дању-ноћу мислим.{S} Код Смедерева да градим да ми Угри из Београда не пркос |
| будеш десна рука?</p> <p>— Нипошто.{S} Код вас би ме злоба и завист, утаманила, а овде нико ме |
| лу нико не дира, а мудрога цео свет.{S} Код господара зетског Балше, једанпут хтедох бити мудар |
| рђем, иду у Азију, Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре обе се војске састану.{S} После велике сече |
| на Србе да Турчину победити помогну.{S} Код Никопоља десила се битка.{S} Стеван са одабраним ср |
| и како не би у овако веселом двору.{S} Код нас калуђера све је смутно, па кад на оваково место |
| ља Вукашина син, да иде хљеба просити — код зета кнеза Лазара! — одговори горким осмехом Марко. |
| Где је мртво тело цара Лазара?</p> <p>— Код Турака.</p> <p>Тако су још дуго и подробно распитки |
| аш, код нас је нешто друга будала, нег’ код вас.{S} Те будале су изгледале на луде, а ипак нису |
| кнегиње удају се за цареве и краљеве, а код нас је био досад рђав обичај, да су се кнегиње за о |
| код султана како само најбољма може, а код куће мотри на Исак-пашу, да не напусти своје Турке |
| Марка частити се.{S} Били су уморни, а код Турака опет слабо српског јестива. </p> <p>Ђурађ ни |
| по којима сам вам помагати морао.{S} А код мене је реч задата светиња — одговори озбиљно деспо |
| под Робертом и Лајошом.{S} Колико треба код њи’ саборисања док се сврши, хоће л’ се дати војске |
| другог што да скуца.{S} Међусобна борба код Срба била је свакидањи рад, а у цркви свештеник на |
| а још к тому и сумњиво; па женска глава код Србаља не може управљати.{S} Кнез Лазар богзна чији |
| премда не као у данашње време што бива код млоге господе да поред сијасет познатих и непознати |
| а дајеш поклоне и бакшише, јер без тога код Турака ни маћи се — рече Јеремија.</p> <p>— Само до |
| а Вук остане са осталим пријатељима да код куће све приправи на што ће нужду имати.</p> <p>Но |
| русалим, да се за народ богу моли, и да код куће не гледи како се Турци силе.</p> <p>Настане оп |
| а и одушевљена.{S} Сад, пак, дођосмо да код тебе пребудемо, светла царице и да ти за сваки случ |
| а нађеш, откуда си?</p> <p>— Ти знаш да код Турака млого Србаља служи.{S} Да ли ти је познато д |
| ам име и порекло зна.{S} Тако је свагда код Турака бивало.{S} Нису га питали ко му је био отац |
| , њена господства ту више нема, изгледа код своје куће затворена, ту више за њу станка нема.</p |
| и мах, Турци горе навалити, па смо онда код Голупца и опкољивач може бити опкољен — узврати дес |
| у свога оца, који је био уважен војвода код цара Лазара.{S} Патријарх га је узео к себи да би у |
| реч, дат је потпис.</p> <p>После пораза код Голупца распрштана [мађарска] војска вратила се кућ |
| <p>— Је ли, господару, чудиш се?{S} Ја код твог оца’ дворска будала, а о’де паша.{S} Е да ти п |
| предајте Голубац.</p> <p>— А шта би’ ја код вас могао бити, за пашу нијесам.</p> <p>— Муфтија, |
| ису хтели, јер су требали такова јунака код себе кога цео народ уважава, па и свима прибегшим ’ |
| /> који је у једној бици против Турака код Новог Пазара пао.{S} Један двадесетољетни син, Мила |
| шинови синови код Турака, српска војска код Турака, српска кнегиња у Бајазита, куд ће боље по Т |
| е подвргну.</p> <p>Деспот, ком је битка код Искре ’де се Јеремија одликовао, у вечитој успомени |
| о је исто било и онда такови’ тражитеља код Србаља довољно, и то и пре и после косовске битке.< |
| ду завести.</p> <p>Добро је пало Србима код Марка частити се.{S} Били су уморни, а код Турака о |
| је стар, па зато не држи ме већ одавна код себе.</p> <p>Ове речи калуђера Русин су се врло доп |
| заревим синовима, био је противу Татара код Ангоре, свуд је Високог Стевана пратио, делио је с |
| је српски народ несретан, његова срећа код Турчина цвета. </p> <p>Није ни онда био сретан, па |
| овић — ми смо увидели да је засад срећа код Турака, будућност шта ће донети, то опет је у бога. |
| .{S} И како се опораве од задњег ударца код Голупца, ван сумње је да ћеду се опет заратити с Ту |
| /p> <p>Он је чуо за Руснин велики уплив код двора, а осебито код цара Лазара.{S} Она је правац |
| ерне слуте савезници, и пролијевали крв код Ангоре против Татара.{S} Како би било, запита га Си |
| и треба помоћи.{S} Иште да сазида град код Смедерева, да му Мађари не пркосе, нек сазида град, |
| та област сад је у турским рукама, сад код деспота.{S} Кад је у турским рукама, има обитељ и о |
| ни њега мимоићи неће.{S} Ви ћете одсад код мене бити, а имаћете све што желите.</p> <p>— Није |
| ати.</p> <p>— Бога ти, шта се чује овде код вас у двору, неће ли вам се књагиња Милева скоро уд |
| има нисам вид одузео, но да сам их овде код мене тајно здраве и читаве држао, да их за српски п |
| жеве забавља, да с њима вечера, и донде код њих остане, док их сан не превлада да морају лећи, |
| ше се у двору, у једној дворани војводе код Ђурђа Бранковића.{S} Напред иде Ђурађ Бранковић, по |
| ко падне Голубац, онда нисте ни ви овђе код Новог Брда постојни.{S} Хоћеду Мађари да вас пребац |
| Тко би и помислити могао да будала може код Турчина дотерати да седи уз падишу на дивану.{S} Пе |
| , дивно јуначно је, ал’ вођ треба да је код своје војске, а да други ко султана убија.{S} Мог о |
| ужити пре Турцима, Мађарима, само да је код своје куће над својима господар.</p> <p>Јеремија је |
| га нити треба, нити хоће.{S} Кажу да је код њега благо нагомилано; при том силан је.{S} Он хоће |
| р, из бојазни да Мађари не начују да је код Богородице слаба посада, и да онамо душмани не грун |
| ош и српски јестива за госте, а вина је код Марка ионако доста било.</p> <p>Дође Ђурађ са своји |
| ладе, ал’ даље ништа.{S} Ђаурка, кад је код мусулмана, држи се да је у ропству.{S} И тако пре б |
| е смеју, на ’асну вуку.{S} Какова им је код куће забава?{S} Пси и помешана деца.{S} Ако је која |
| ну.{S} Пошљи слугу Нићифора тамо, он је код Ђурђа прије служио, зна путеве, земске и морске.{S} |
| ити, што ми је за руком пошло.{S} Он је код Голупца Мађаре отиснуо, спасао манастир Св. Богород |
| е биле.</p> <p>Двор крушевачки лежао је код градских бедема, и давао је изглед оној тачки, гди |
| S} Кад већ, као што видим, знаш како је код нас ђаура, знај да сам калуђер, баш прави калуђер, |
| ђу вами није био грјешник?{S} Одавно је код Срба овладало отимање круне, скиптра.{S} Отимао је |
| на прагу.{S} Још што има војске, то је код Вука, па сад ако он не заузме кормило, све ће пропа |
| ји се већ у Зети готово отели.{S} То је код нас зло, што сватко хоће да кнезује, тко је год има |
| и.</p> <pb n="459" /> <p>— Тако исто је код нас, нијесмо ни ми бољи — одговори Јаблановић.</p> |
| {S} Ратујући противу Турака, погинуо је код реке Марице близу Дринопоља.{S} Кнез Лазар је заузе |
| то пре нову војску да скупимо, да Турке код Мораве дочекамо, свако магновење је скупо, желио би |
| султан може имати трипут толико војске код Дунава и на друмовима.{S} Дође ли вријеме да се обо |
| p>— У Ђурђа је вјера тврда, после битке код Искре, на вјеру је Турке позвао, и ником зла не учи |
| зазирати могу, јер је и приликом битке код Голупца руке прекрстио, и није <pb n="512" /> се с |
| ружија спомиње.</p> <p>— Марково се име код нас уз гусле слави.{S} Нема Србина, који се с Марко |
| није је било, истина, красно, и како не код толики’ певача, — али није носило на себи печат бла |
| одјезде ван, преглеђују, кнежевић стане код сваког брежуљка, виса, јаруге, и у мисли си бележи. |
| ђ, чрез ову победу добије веће поверење код деспота.</p> <p>Турци се у почетку ове победе мало |
| еспота.{S} Утолико је већма у подозрење код Турака долазио.{S} Турци га позову да им помогне је |
| и Харалампије остаће да се проразговоре код пуних пе’ара.</p> <p>Одлазак Јеремијин даје им шта |
| доста раштркани, могли бисмо их најпре код Крушевца разбацити надаље.</p> <p>— Наш краљ не мож |
| ађарски краљ потпомагати кад види да се код Срба и Грка „ришћанска“ влада крепи?{S} Шта ће папа |
| отурати, јер сваки би рад виђети шта се код Тамерлановог шатора ради.</p> <p>Калуђери дотурају |
| вољи јадикује.</p> <p>Да видимо шта се код царице ради; да видимо, шта ће Јусуф просиоц испосл |
| емија мисли се.</p> <p>— Па знаш што се код Срба каже, кад кога мрзим и душман ми је, волијем у |
| дом вољом и намером, кад му није могуће код куће свом народу добра чинити, а оно као Турчин то |
| и у влашкој ордији; ако са Мађарима, и код Мађара има их доста.{S} Осим тога деспот колику још |
| тиву Турака тукао и код Новог Пазара, и код Ниша.{S} Што сад нисам улудо дао гинути остатку вој |
| амо за, „житејскаја попеченија“ били, и код којих се, на жалост, каткад таково што случавало, ш |
| ћи.{S} Будући сам их ја дао ослепити, и код мене се налазе, то моје о њима известије мора бити |
| е.{S} Но Смедерево ће бити трн у оку, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су Срби с Мађарима, Тур |
| нити.{S} Тко ли би Петошка слушао.{S} И код самих Турака да се више чинити за народ гдешта, нег |
| ете вино пити против закона?</p> <p>— И код нас не држе се тако строго, само што не сме на види |
| о је красно бити Турчин.</p> <p>— Има и код нас сиротиње, фукаре, као и код вас, па све то је а |
| е сами миндерлуци унаоколо, а на њима и код подножја душеци.{S} И у среди су велики рахат-душец |
| ерево ће бити трн у оку, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су Срби с Мађарима, Турци док је Сме |
| а се натраг да је не би Турци какогод и код Ласловара изненадили.{S} И та војска је била сасвим |
| ко вам драго, зна Марка народ, ког је и код душманина заштићавао, и гусле ће јасно даворити о и |
| век не би ни помислио.{S} Тако што је и код Искре изредио, и Турке потукао. </p> <p>Исак-паша м |
| орити.</p> <p>Но баш да видимо шта се и код такових збивало.{S} У свету је добро са злим помеша |
| — Има и код нас сиротиње, фукаре, као и код вас, па све то је алах и пророк уједно спојио; а ви |
| цео уплив Стевана, овде тако исто као и код Турака.{S} Реци јошт и то: међу Мусом и Мусломаном, |
| м се победоносно противу Турака тукао и код Новог Пазара, и код Ниша.{S} Што сад нисам улудо да |
| е им све бољу и бољу вољу.{S} Особито и код стари’ Србаља, вино и добра воља били су свагда у д |
| у?{S} Тамбураш је наш дуго био у служби код драчког кнеза.{S} Он зна удесно уз тамбуру певати с |
| одужи лукави Харалампије. — Кад кнезови код вас буду, па изјавите народу да за њи’ устајете, да |
| урцима угњездити се.{S} Лазареви синови код Турака; Вукови синови код Турака; Вукашинови синови |
| зареви синови код Турака; Вукови синови код Турака; Вукашинови синови код Турака, српска војска |
| ви синови код Турака; Вукашинови синови код Турака, српска војска код Турака, српска кнегиња у |
| погодбу.{S} Ђурађ ће израдити Јеремији код деспота власт над Браничевом и Ресавом, добиће још |
| је силеџија, а други, опет, гост, који код домаћина што види, узме.{S} Кад рекнем да зидаш гра |
| , какве је ћуди, у каквој милости стоји код султана.{S} Не помаже никакав бакшиш, не зна му ниш |
| урђом против Турака.{S} У великој битки код Искре, ’де је Ђурађ Турке хаметом потукао, показао |
| ="318" /> оженити, или како су ме хтели код Турака адумом да начине?</p> <p>Друштво се, поред с |
| мука.{S} Да је био деспот Стеван с вами код Никопоља не бисте изгубили битку.{S} Ми Срби знамо |
| ијатеља су као пас и мачка у цичој зими код запећка.</p> <p>Деспот прекине.{S} Пажљиво је [Леон |
| де, лако ћемо онда с њима, ил’ ћеду они код нас једног остати, ил’ ћемо их опет дати калуђерима |
| нисам, али ми је до ушију допрло да си код Турака.{S} Та приповедај ми, како си ми дошао до те |
| и крстоносне војске, треба настојавати код римпапе да подигне христијанство, и злата пош’ље.</ |
| т се узда у Ферхад-пашу, да ће израдити код султана како само најбољма може, а код куће мотри н |
| с тим, Ђурађ још не зна да су кнежевићи код мене, недавно још питаше ме како су тамо у Дечани, |
| шта јошт неће покорити?{S} Твоја би кћи код њега била прва ханума, блистала би од драгог камења |
| се Турци мицати.</p> <p>Док су се Турци код Голупца борили, један део мађарски’ хусара, пресече |
| .</p> <pb n="269" /> <p>Видајићеве речи код свију одзива нађу.{S} Сви тог мненија буду да се Ву |
| и су на доброј нози са римпапом, а овај код лацманства много важи.</p> <pb n="380" /> <p>— Лане |
| ар-битка цар Душана, бој на Косову, бој код Ангоре, како Високи Стеван са своји дивни оклопници |
| ђ изигран.{S} Него чуј, побратиме, стој код горњег моста на опрезу са одабрани коњаници, да мож |
| иће тамо на дивану и Исак-паша, ког сам код Крушевца љуто ранио, па сад да се њему покоравам, н |
| ма важност Стевана умалим.{S} Кад будем код победитеља Турчина важнији, онда ми је лак рачун са |
| ече Харалампије и посади се са Пајсијем код стола.</p> <p>— Е тако као што видиш, робови смо ов |
| допали у први мах, а Јеремија се са тим код Ђурђа удворио био, и сад Јаблановић без Јеремије ни |
| } Па и млађи су учествовали са Теофаном код бољег залогаја, а нису они ни онако прави посници, |
| у са лацманима у Риму, тргују са вјером код римпапе, погађају се како да буду отпадници.{S} Пат |
| ро јунаштво, којим је негда са деспотом код Искре главе турске рубио.{S} Мађари пењу се на беде |
| 399" /> Њему нитко не сме насупрот, као код вас Угра.{S} Његов један миг све на ноге диже.{S} М |
| а, хоћете ли видети два умиљата ока као код други’, — тешко.{S} Очи му увек варнице дају, па је |
| па су побожни српски калуђери онде као код куће били.</p> <pb n="351" /> <p>Жички калуђери бил |
| <p>— У Турчина је тврда ријеч, а не као код ђаура, говори што ти је на срцу.</p> <p>— Е сад вид |
| не би било среће, могли бисмо проћи као код Никопоља.{S} Па и то треба на ум узети, кад бисмо о |
| наше здравље, да дочекамо један дан као код Искре, кад смо Турке до ноге потукли, много робље з |
| а руку пере.</p> <p>Јеремија је био као код своје куће.</p> <p>Када се Јеремија приближи манаст |
| а отвореном пољу са Турци се тући, него код Дунава и опкопа Голупца, ал’ није на ино, мађарска |
| на како добро, а оне су несрећније него код нас најубогије девојке.{S} Представите си само њихо |
| ава читава.{S} Царевић Стеван није хтео код мене остати, но упутио се к цару на Косово — рече Д |
| ира, ал таква будала као што је тај био код Турчина би прокопсао, јер они такве будале воледу.< |
| рске жене инатити стану.{S} Кад сам био код Турака заробљен, упознао сам се са једним адумом ко |
| е дошао да се потурчи.{S} Не може ли ко код куће да се са братом подели, ил’ не може ли се јаче |
| ом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, како код вас стоје ствари?</p> <p>— Не баш најбоље — рече ум |
| {S} Та требало би да си ти сада једнако код њега.{S} Кад си му у нужди добар био, зашто да те с |
| те они не запитају.{S} Кнежевиће морамо код себе држати, ако се какогод ствари преокрену, да уз |
| цјел заузети, па зато и напредујете; но код нас је сасвим друкчије.{S} Јеси л’ видео овај јунач |
| обито у двору Милице, где их је више но код друге госпоштине, па није ни чудо, што су одма’ чиј |
| глас да се чува Бранковића, јер потајно код Турака о том ради да га с пута уклони.</p> <p>На св |
| миру оставили.{S} То је већ што обично код служитеља.{S} О патријарху, истина, говорили су као |
| та бар војвода Миливој примљен је добро код цара па би му цар жељу испунио?</p> <pb n="256" /> |
| {S} Штогод Ферхад-паша уради, све се то код Исак-паше прима, тако је то удешено.{S} Кад је Јере |
| ијем.</p> <p>У дворани се састану, и то код јела, код пуни’ пехара.</p> <p>Седе, пију, ни бриге |
| уснин велики уплив код двора, а осебито код цара Лазара.{S} Она је правац у двору давала.</p> < |
| ек који преиначити није могао, нарочито код Розгоњије и Лошонције, који нису за назоре деспота |
| ти.{S} Турци гину за своју вјеру, и што код њих старији заповједи, млађи слушати мора.{S} А њих |
| о што шта Алкоран не допушта.{S} Па зар код вас ђаура није тако исто, предикујете умереност, а |
| ад откинути од Мађара, ал’ треба им мир код Турака израдити.{S} Тако кривудајућа се стаза народ |
| p>Под Ново Брдом је и сам султан Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути |
| као свеца неког поштоваше, па је радост код свију била велика.{S} Многе старе слуге и служавке |
| посљедња сила српска утаманила.{S} Јошт код њега има нешто српске силе, а кад би он пао, онда б |
| обични смртни.{S} Љубав је његова јошт код његове Зулејке закопане, и тужан спомен на Зулејку |
| ди и душману се служило.{S} Тако је већ код Срба од заманде било.{S} Па зла коб собом је донела |
| је набољих мађарских војника, ти су већ код мене у служби, хусари, које је и деспот Стеван јако |
| ини даље наредбе за одбрану, Јаблановић код светлости месечине — град унаоколо облеће и пази на |
| Облачина Раде.</p> <p>Уђу у трапезарију код Ферхад-паше, поздраве се и поседају.</p> <p>Ферхад |
| војводе Мирка Огризовића који је у боју код Скадра пао.{S} Мати оста удова, остаде јој баштине, |
| атраг, он неће шкодити негдашњем јунаку код Искре, и пропустиће јогунастог властелина Јеремију. |
| али ударац, па потуче Жигмундову војску код Голупца.</p> <p>Смедерево ће бити последњи јак ступ |
| d> X </head> <p>У неком красном пределу код реке Ибра, међу стољетним дрвама, види се велика и |
| имио, неко вријеме будем као посинак му код њега.{S} Ту научи’ од Марка да Србији нема изгледа |
| Каралампогли, први савјетник на дивану код Јеремије војводе, господара од Голупца града.{S} Чу |
| спот из битке спасе се, а остали остану код Мусулмана.</p> <p>Мусулман, када се већ једанпут бр |
| су сами побратими.{S} Па кад су у скупу код цара ил’ ђегођ, не смије једно против другог да реч |
| <p>— Твој улак је у ђаурском манастиру код ваше Богородице, недалеко одавде, ту је и Ферхад-па |
| } Но ако Турци запитају, па знаду да су код мене, и већ осљепљени, што можда већ и знаду, онда |
| у ће страну.{S} Онда је то било, кад су код Србаља први пут говорили да нит’ се зна ко пије, ни |
| ипак кнежевиће предао Јеремији, који су код њега тражили гостопримство у Крушевцу.</p> <p>— Но, |
| млеко, па кад стечем коју пару, постаћу код каквог паше тефтердар, па ефендија, па напослетку п |
| ре, жигосан као лудак, будала, не могах код нашијех у свијету живљет, сем да си продам и душу и |
| — А који су најбољи јунаци?{S} Да ли их код нас има подоста?</p> <p>— Тога има доста.{S} Ту су |
| и, јер је знала да се Новак и патријарх код цара у стану налазе, па откуд их сада у Крушевцу? — |
| е најгоре, што је у разним метежима дух код свију клонуо, страсти људске преко законитости прод |
| хиљада коњаника.{S} Ударили смо још коц код Голупца, да га нитко више не извади, то је засад до |
| ек икоја земља красно од’ранила, то ћеш код њих видети.{S} Султан, паша, ага и спаија, какве ха |
| а хоће, том се ђаур клања.{S} Ако хоћеш код ђаура што да докучиш, то без женске не можеш ништа |
| а да морају лећи, и кад легну да се још код њих нађе.</p> <p>Кнежевићи су после вечере задремал |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Код Ангоре у Анадолији лежи стан татарски.{S} После поб |
| да се војска за Једрене спреми.</p> <p>Код Турака је све на опрезу, азапи, јањичари, коњаници |
| ог ће наранити, жедног напојити.</p> <p>Код двора ће бити урављено, набијено земљиште, наокруг |
| силну војску, и удари на Влашку.</p> <p>Код Краљева, влашке вароши, стојаше два противна стана, |
| вонце.{S} Ово је знак за вечеру.</p> <p>Код српске господе, а нарочито у царском двору српском |
| ако неко превиђење плашило, у међедовој кожи, и то задуго.{S} После, кад ми је један добар бого |
| Један лацмански калуђер метне на стол у кожи везану књигу да је деспот потпише.{S} У тој књизи |
| заруди, чекају Јеремију.</p> <p>Седе на кожним гривним јастучић’ма, подлога им је чиста трава и |
| огутати.{S} Е да је био у мојој власти, кожу би’ му одерао, такав је био лајавац, ал’ у њега не |
| е памети учио.{S} Па јесу ли му једаред кожу одерали, кад је Лазогли царство на Косову изгубио. |
| не булазни, будало.{S} Теби би требало кожу одерати и од ње гајде начинити — одговори му подсм |
| .{S} Корице књиге Данилове су увезане у кожу, на њима утиснутим златним бојама насликан је Спас |
| p>— Ако нас је издао, да ми га је да му кожу одерем прије нег’ што ћемо гинути.</p> <p>Тек што |
| бо звездама посуто, на небу сребрн шар, козлићи, блед месец, уштап тек из призора појављује се. |
| , у цркви, крвљу орошен пада као жртва, која христијане на освету и слободу буди.{S} Ти си изме |
| е у руке Стевана.{S} То је Мати божија, која је још у Солуну била на гласу као чудотворна, а са |
| .{S} Ту је већ и друга мађарска војска, која ће такођер руку пружити оној пред Голупцом, а да м |
| сетио да близу мора бити и већа војска, која је већ на путу Голупца.</p> <p>Јеремију су већ ишч |
| ког је грана турства у Европи прорасла, која је својим листима сјенку начинила, да христијанств |
| куварку. —</p> <p>Она је она иста Јула, која је била у двору цара Лазара као млада девојка, збо |
| народа и државе, ту је обрт и трговина, која своје жиле на све стране пушта, ту су брегови, пла |
| е, у дворану ’де је деспотовица Јерина, која је већ начула долазак Леонтија, и само се чуђаше, |
| величаства заслепила, — одговори Русна, која није могла страст обуздати, да своје чуство искрен |
| ота, држали су му страну.</p> <p>Русна, која као да се заклела искоренити Лазареву породицу, на |
| саставу телесном два јунака, два брата, која су се у диби и кадифи родила, којима се срећа смеш |
| е лицу лежала је нека сакривена освета, која се изразила у његовом погледу, којег је бацио хитр |
| се добро с њима упознао.{S} Моја Цвета, која се сад Фатма звала, попустила је ните, и молила ме |
| лица, и посаде се сви важнији на места, која им одмах на Миличину реч опредељена беху.</p> <p>П |
| у лудак био.{S} Душа ми је остала иста, која род свој љуби, а та ми и тијело кријепи, и кријепи |
| јошт где су заробљена хришћанска деца, која се силом турче?</p> <p>Једно јутро дођу у Дринопољ |
| љније је стојао него Лазарева породица, која је после изгубљене битке косовске поред себе само |
| pb n="254" /> права од стране великаша, која само законом крунисаној глави принадлеже.{S} Такав |
| а потпомагати снагом богодане ми цркве, која и слабима снагу даје, а док је цркве, душман неће |
| <p>— За здравље јуначке српске војске, која се сада на Косову против Турака налази.</p> <p>Зат |
| гне.{S} Милица и Мара све се надметале, која ће од њи’ Бајазиту већу услугу учинити.{S} Јошт се |
| , турске подлоге, отеше матери башчине, која затим од рада умре, жигосан као лудак, будала, не |
| задобио, био је велики обожатељ Русне, која га је такође радо видела, и којој је јошт жао било |
| села песма, само жалосна звона чују се, која ћеду славу Београда са’ранити.{S} Покоп ће славе п |
| учтивости, но из његове ватрене нарави, која поред тихе нарави младога кнеза непријатно у очи п |
| .{S} Он није сљедио Жигмундовој војски, која је била у бегству.{S} Ферхад-паша је његов пријате |
| д се у двору налази, често иде књегињи, која се са дворјанским девојкама забавља, па поред ситн |
| Са овим реч’ма отишла је својој пратњи, која ју је већ на једном удаљеном месту ишчекивала.</p> |
| времена да се опорави од оне слабости, која је наишла од оно доба, откако се деспот Стеван при |
| .</p> <p>— Ја идем мојој сестри Љубици, која младу књагињу послужује, да јој нешто кажем.</p> < |
| јави.</p> <p>Гости су ступили к Милици, која се баш са својом децом, осим Стевана, разговарала. |
| >Петошко на његовом трону, или столици, која је била подоста велика тако да се цео човек у њој |
| ако и с малом, ал’ језгровитом војском, која је већ с Турцима мејдане дјелила, и као што деспот |
| 35" /> а да смогне у Њемачкој с Чешком, која је круновина Њемачке.{S} Па јошт друго, Турци ћеду |
| ет скинуо, па сам га на моју душу узео, која је већ одавна у рукама ђавола као и ваша — рече см |
| гу би какову струку живота изабрао био, која би његовој нарави одговарала.{S} Но није смео очин |
| тив Вука.{S} Вук је јаку војску скупио, која да се са Стеваном сајузи, могли би Турци напоље из |
| оју домовину, своју земљу, благу матер, која њега храни. <pb n="516" /> И не само људи, већ и ж |
| <pb n="445" /> да не ломимо овђе снагу, која ће нам посље требати.{S} Сад нек доведу тог поклис |
| да га милује, да ће бог од њих незгоду, која љубавној им свези грози, отклонити али шта то пома |
| ит ништа од њи’ не треба, само девојку, која кад дође у моје дворе у Једрене, Галипољ и Брусу, |
| мо-амо.{S} Наишао је и на Јулу куварку, која му је ноћас толику беду проузроковала.{S} Можда је |
| у харем, него као праву и прву хануму, која ће онде сходно рођењу свом почитована бити, и ништ |
| дом ону важну свог реда и сталежа црту, која му је давала пред светом вид неке више душевне сил |
| јна нека путања водила је у неку башту, која је изван града лежала и у свези са неком красном ш |
| т’ су могли Бранковићи признати Милицу, која владаше и над њеним сином.{S} Бог да му душу прост |
| савеза угарског, погазићу задану ријеч, која је потврдила уговор Стефана деспота, да предам гра |
| еван је био у сваком смислу честит, ал’ која полза кад ни брат Вук добра му не жели.{S} Ђурађ в |
| .{S} Тај град ће бити јошт једина котва која држи спас народа.</p> <p>Деспот је био у Београду |
| <p>А зар је Милева била такова девојка која се тако скоро даје с чим обманути?{S} Та нисмо ли |
| е су се слуге веселиле.{S} Јула куварка која је, као што смо јошт пре споменули, често друштво |
| у руку узео, рука му задркта, она рука која се у најљућим бојевима није задрктала кад је сабљо |
| ни ти задржати.{S} Турчин је сад бујица која све пред собом ваља.{S} Неће проћи ни сто година, |
| ти; голуб је мог пророка Мухамеда птица која чистом љубави дише; не дирај високолетећег орла, о |
| {S} И сам Ђурађ Бранковић је дерао, кад која кућа пропада, свак себи вуче.{S} Србија се једнако |
| о доба као год и данас, било је господе која су хтела да имају за луду онаковог човека који је |
| бава?{S} Пси и помешана деца.{S} Ако је која баш и кадуна, а она се утолико тек срећном налази, |
| оји.</p> <p>Није било једне снажне руке која са свима управља.</p> <p>Патријарх је већ умро, не |
| евићи и Његуши отели се од српске круне која је све српске <pb n="523" /> земље штитила, и сад |
| мех и увесељење било је веће.{S} Ако се која служавка подебело с њиме шалити хтела, он је њој о |
| ј се радовати, и не убој се од страхоте која може доћи.{S} Имаш силних душмана, ал’ имаш и приј |
| обуче и по напутку нађе она врата, кроз која ће ући у цркву.</p> <p>Ту га чека Радосав, који пр |
| ка тако да се цео човек у њој изгубио и која је била са разним бојама намалана са оба бока виде |
| им косама около ње скакуцају.{S} Иде ли која у џамију ил’ ’амам, то сме пре поглед на зидине и |
| S} Јаблановић чуди се тој пламеној муњи која из гвоздене цеви излеће.</p> <p>Дођу у дворац.{S} |
| е усиљавао придобити управу над војском која је против Турака послата била.{S} Он је своју зада |
| окупу, да се свежемо с угарском војском која је на путу, а да им и градове предамо, Београд и Г |
| ућност давала, но опет, са оном војском која му је после битке остала, није се могао одважити н |
| аш краљу, да си посла имао са властелом која те сва не љуби, јер вељаше да много трошиш новца и |
| а’ њене слабости изјавио, јербо је знао која на кога поглед баца.{S} Јули куварки пресело је шт |
| слика јој опет изражаваше неку љупкост која је обично само младости урођена.{S} Њен висок стас |
| арске отворена, и Угарска може опасност која јој такођер грози само у дољњим крајинама Србије о |
| авала.{S} Приметила је у глави опасност која јој грози од стране Вука, па тек од Турчина, ако м |
| {S} Пре три дана сам благословио војску која је сад спремна и одушевљена.{S} Сад, пак, дођосмо |
| амбера и његове угоднике.</p> <p>Војску која је Мађарима толику погибију нанела предводио је Фе |
| е жена имају, али опет мора имати једну која му је прва.{S} Он сад такову, прву, тражи.{S} Грци |
| као, навукао је на српску земљу несрећу која је српски народ једнако пратила.</p> <pb n="339" / |
| са, у дубљини ока видиш му јуначку душу која тек за бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма у кој |
| е смеђе, очију плави’ на подобије неба, које жртвујућу се невиност изјављују.{S} Она је била пр |
| такове точке човеческог реда и сталежа, које су себи противне неке црте и поњатија у себи садрж |
| инити?{S} Ја имам овде два млада кнеза, које сам ја по налогу Ђурђевом ослепити дао, да не би с |
| до бавили, које због сопствени’ узрока, које пак због красоте вароши и величанственог предела. |
| султане над султанима, сунце од истока, које никад не заходи, сабљо Пророкова, премудрости божј |
| јер покрај свих његових некадањих мана, које су Србији шкодиле, уважавао је његов разум, храбро |
| евојака од петнаест до двадесет година, које као једемске хурије изгледају, па му крваве очи са |
| неки великаши, које од турског страха, које из мржње прам деспота, држали су му страну.</p> <p |
| езаборављеним деспотом.</p> <p>Војводе, које су се разишли, спремише се одмах на пут, да повере |
| ству земни рај преправи.{S} Ту су руде, које држе живот народа и државе, ту је обрт и трговина, |
| <p>— Томе су биле криве српске велможе, које су домовину и народ цијепале и међу собом као робу |
| на поклон дао, и јошт дивно еванђелије, које се метне на прса деспот Стевана о задушницама.</p> |
| Једрене, да сакупи још и друге војске, које су из Караманије већ на путу.{S} Моја војска ће пр |
| , видио је навале турске, српско робље, које од стада Христа откидају.{S} Видио је и боље дане |
| тек дубоко у земљи јошт да остане семе, које тек јак сунчани зрак у клице претворити може. ’Де |
| т видили и растали, бурне су то године, које их у времену скопчавају.</p> <p>Јерина је дочекана |
| и буле шетају се.{S} То су српске цуре, које су турских шака допале.{S} Има их силом отетих, до |
| тима и по свом обичају забављали су се, које у шали које у озбиљности.</p> <p>Новак је одма’ по |
| ласови стижу да се онђе гомилама турче, које с вољом <pb n="352" /> које на силу.{S} Ни самог с |
| посећавао.</p> <p>Он беше од они’ људи, које је срећа на своји крили носила.{S} И он, каогод и |
| е имали.{S} Онде су се они радо бавили, које због сопствени’ узрока, које пак због красоте варо |
| клони, па одма’ заузме место на страни, које му се већ напред означило; јер је већ његова столи |
| е већ крв пролива, Турци које потучени, које избачени, калуђери моле, преклињу, код уздивљаног |
| а, ти су већ код мене у служби, хусари, које је и деспот Стеван јако цјенио.{S} Добро их је нап |
| </p> <p>Мара је била од онакови’ кћери, које, кад се удаду па им се добро води, а мати удовица |
| и су га мрзели које из злобе и зависти, које пак због тога што се јако с ’ришћани дружио, а осо |
| еке чрезвичајне и изванредне околности, које су настати морале, наметнули су ми дужност да вам |
| м војевали, помрли су које од старости, које од жалости.{S} Та и како би могли гледати војници |
| зму собе у неком малом зданију у башти, које увеселења ради негда сазидано беше, како би после |
| ћим гласом Харалампије, и преврн’о очи, које више издају нег’ језик.</p> <p>Ферхад га је разуме |
| више поверења у народу; неки великаши, које од турског страха, које из мржње прам деспота, држ |
| } Сад ћу да народу моме оне ране лечим, које сам му задао.{S} У двор ми немој долазити, јербо ћ |
| дала такове сам примедбе у шалу увијао, које би народу на ползу биле; ал’ све бадава, јер је ис |
| и да успоставимо опет Душаново царство, које ће бити пријатељу пријатељ, душману душман.{S} То |
| логи’ столетија увређено срце насљедио, које се лако позлеђује.</p> <p>Султан Мехмед са чешћу и |
| жђе, а ово нам даје вино, пиће едемско, које љубав разгрејава и жалост таложи.</p> <p>— Откако |
| и су се повукли натраг и како се могло, које Дунавом које сувим бродили, пртили су горе, <pb n= |
| , које да стадо заробљено ослобођавамо, које, пак, да га од заблуђења сачувамо.</p> <p>— То је |
| х, смет; но у смету нађе се чисто зрно, које и слијепу кокош привлачи.{S} Та зрна сам ја јошт с |
| ћемо у Скопље, па оданде у Нови Пазар, које да стадо заробљено ослобођавамо, које, пак, да га |
| е.</p> <p>Оду лећи, да сневају о благу, које ћеду добити ил’ од деспота ил’ од Жигмунда.</p> <p |
| ови и војводе седели су у овом зданију, које је у своје доба било красно и весело.{S} И краљеви |
| </p> <p>— Колико има красота на истоку, које би се за најсрећније држале, да могу само мог вели |
| је имање и ђецу даћу за слободу златну, које ни ја управо уживао нијесам, јер је народ роб, а ђ |
| лама турче, које с вољом <pb n="352" /> које на силу.{S} Ни самог свештеника не штеде.{S} Деспо |
| теше заточнике који су зла допали, ил’ које треба погубити, ту је близу кула и црквица.</p> <p |
| >Затим се заори јаче војничко „Многаја“ које су започели при столу десивша се лица војничкога с |
| остима, код толико себи противних глава које се у двору сада налазе, није ни чудо.{S} Сваки је |
| , и то у знак нашег тврдог пријатељства које ће нам и у невољи судбу олакшавати — рекне Ђурађ.< |
| јевати, као ми, војска им је које млада које шарена, а засад нијесу могли бујности турске војск |
| а трпезу обично под звуком звонцета, за које је у једном углу дворском мали звоник начињен био; |
| мо на смрт Стевана, па да кнежевиће, за које се већ зна ’де су, силом одведу, и да кнежевића Јо |
| , а они нами уз твој повратак благо, за које ћу ти дати до турске границе поуздане војнике, кој |
| ослабљеном војском против даљих навала које ћеду сљедити.{S} Успех би му могао бити Турке од Г |
| по памети врзле, а не описивање предела које је Русна по својој дворјанској дужности измислила |
| Кнез Лазар је заузео већу част [земаља које је Вукашин држао, а] Вукашинова породица морала се |
| ма у двору млого твојих непријатеља, на које се деспот ослањати мора.{S} Он сад ако тебе не би |
| тлиш тамо удаљеним српским синовима, на које се азијатска тама спустила.{S} Тебе, света обитељи |
| > ноћашњој незгоди црвеног калуђера, на које је после смех сљедовао.</p> <p>Калуђеров тај случа |
| па тихим гласом почео се извињавати, на које служитељи слабо слушају.</p> <p>— Немојте мислити, |
| црн самур-калпак са белом челенком, на које ручици којом се са челенком спаја, трепти алем-кам |
| анастирску куварку? — рекне Петошко, на које се сви почну смејати.</p> <p>— Ајд’ не булазни, Пе |
| осле ови’ речи Петошко заиште мало вина које му се одма’ и даде.</p> <p>— Па како то да се даш |
| ору цара Лазара као млада девојка, због које умало што није страдао Харалампије, када је с поко |
| екоје служавке, а особито чрез ону због које прве ноћи мал’ није страдао.</p> <p>Патријарх и ње |
| у женске; покажи им само светлост поред које блистати могу, па је онда све добро.</p> <pb n="31 |
| ковић млого силнији, и ако се Милица од које стране не потпомогне, исти ће је скупа са њеном по |
| занимала своје гошће, кћери ил’ госпође које су са војводама дошле.{S} Ту се десила и госпођица |
| кивало, међу којима млоге њежне госпође које фина и врло укусна јела потребују.{S} Јула сама из |
| Турцима војевати, као ми, војска им је које млада које шарена, а засад нијесу могли бујности т |
| а, и брзе помоћи потребује.{S} Једно је које морате бирати, ил’ би морали са Угарском, ил’ прот |
| великољепна.{S} Ту си видео све барјаке које је задобио Душан и други српски господари.{S} Јер |
| ају да се војска на ноге дигне, па даље које Дунавом које сувим.</p> <pb n="400" /> <p>За то вр |
| овима за насљедство држао се оне стране које Стеван Високи.{S} У братским размирицама <pb n="40 |
| <pb n="236" /> је било тужно јадиковање које срце чупа, и чежња за прошлом славом.{S} Глас је б |
| а, тако кано посље исповједи пријечешће које чиста душа свијетим чини.{S} У здравље теби, деспо |
| пазити, не смијем ријечце испустити, из које би Турчин виђео да сам штоватељ Христа, љубитељ ро |
| из руке чинију и пусти се у јецање кроз које се чују загушите речи — Светиславе — Леонтије.{S} |
| од њих владати може, ал’ уз помоћ људи које султан за то означи.</p> <p>— Лако ћемо, Јеремијо, |
| ом обичају забављали су се, које у шали које у озбиљности.</p> <p>Новак је одма’ посјетио патри |
| а и уважавала, и само неки су га мрзели које из злобе и зависти, које пак због тога што се јако |
| би ли што од њега дознао од они’ ствари које су му на срцу лежале.</p> <p>Митар, да би изгладио |
| м удовољавају.{S} Ко би сад знао казати које је од којег лепше цвеће?{S} Ил’ је лала лепша од р |
| мом манастиру се већ крв пролива, Турци које потучени, које избачени, калуђери моле, преклињу, |
| ли натраг и како се могло, које Дунавом које сувим бродили, пртили су горе, <pb n="471" /> наде |
| ска на ноге дигне, па даље које Дунавом које сувим.</p> <pb n="400" /> <p>За то време док се де |
| о Душанове земље, код мене је богатство које у све властеле нема, моје су свезе са владарима на |
| ренуће се одмах, и носиће собом и благо које се има предати Јеремији, а и ти ћеш с нами.{S} Има |
| вом <pb n="475" /> да пренети амо благо које се поделити има међ Јеремијом, Јаблановићем и Хара |
| лечене сасвим, но имам ји јошт неколико које ми јошт и сада пакосте.</p> <p>Све је то Новак гов |
| Турци знају да имамо јошт језгре около које ће се нова војска купити моћи, па не верујем, да ћ |
| о учинити, сад само нек се спасе језгро које се већ подгризује.</p> <p>— Хоћу л’ добити од султ |
| драге воље, оче, заповедај са мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — рече благода |
| д Душаном и Лазарем војевали, помрли су које од старости, које од жалости.{S} Та и како би могл |
| а их силом отетих, доведених.{S} Има их које су у харач дате.{S} Турчин је ту господар, турске |
| сам у прњавору једног доброг пријатеља, којег жена ми је све додавала што сам желио и што је са |
| крина којег за прсима задевеног имаше, којег му је Милева дала.</p> <p>Поруменив и постиђен, н |
| Краљевић Марко.{S} И тај Вук Бранковић, којег толико узвишаваш, под видом да је десна рука цару |
| та, која се изразила у његовом погледу, којег је бацио хитро на Светислава и Милеву којима се н |
| ру да буду.{S} Ја сам цару предложио да којег год од војске уклони, јер њихов непрекидни инат ш |
| аш онда љупко погледао на цвет од крина којег за прсима задевеног имаше, којег му је Милева дал |
| — Има јошт један врло важан узрок, због којег не могу се у рат упушћати.{S} Све обиде су забора |
| ју.{S} Ко би сад знао казати које је од којег лепше цвеће?{S} Ил’ је лала лепша од ружице, ил’ |
| , Мађарима, пак, за обрану, а точак око којег се све окреће биће Смедерево.</p> <pb n="522" /> |
| то све могућнији.{S} Сваки дан видиш по којег српског и арнаутског левенту, који је дошао да се |
| јем мог шурака Тому Кантакузена, и јошт којег војводу, јер ћу умножити војску, а војска треба в |
| бро бити — рече поузданим гласом Ђурађ, којега речи, у Милици, двоструко чуство произведу.</p> |
| а још и тако што рећи што би се дотакло којега госта, зато се постара зараније исте будалаштине |
| ао.{S} Доиста нема му пара.{S} С њим се којекакве ветрогоње, успоредити не могу — Са овим после |
| се започео.{S} Онај ће од њи’ победити, којем буде Србин на страни.{S} С којим буде држао Стева |
| ма’ појавиш, наићи ћеш на велики отпор, којем ћеш морати подлећи.{S} Знаш колика је Облачићева |
| поузданог човека у Анадолију да извиди којем Бајазитовом сину срећа служи, и да сазна с којим |
| > <p>— Мораће се закон донети такав, по којем се забрањује строго употребљавање такови’ <pb n=" |
| ом, угарским краљем, склопио уговор, по којем мене Угарска после смрти деспота као овоме насљед |
| ном руком Вукашинове земље заузео, и по којем праву када је и Вукашин породицу имао, и то какву |
| ла да отрпи од будале таков разговор, у којем се великаша слабости и страсти, и заслужене њи’ов |
| и на све догађаје и ишчекивали су час у којем ће се њи’ово господарство започети.</p> <p>Турци |
| што су га држали, и од Латина је млого којешта научио, но у старо доба као год и данас, било ј |
| не види, а оно јој је долазило и друго којешта у главу.</p> <p>Светислав је из њени’ очију чит |
| м средњем веку.{S} Па има баш и млади’, који су велико што учинити кадри.{S} Цар Лазар је као м |
| упе у трапезарију, праћени од Радосава, који како зачу глас трубе, изиђе ван на дочек Јеремији |
| д љубави, ушао је у њу демон богатства, који ће ју до крајње несреће дотерати. </p> <p>А зар је |
| еш да се осилиш, нећеш да предаш града, који ни ја одржати не мога?</p> <p>— Ево, доша’ ти на в |
| ’ара, који ми пао у нашљедство од ђеда, који га је од Душана на поклон добио, и из тог пили на |
| рагаш је био један од старији’ војвода, који већ због своје слабости ратне терете сносити није |
| ину страну особито од старији’ војвода, који су се ретко с вољом ма како способним младићу књаж |
| већ има арнаутски’ и бугарски’ војвода, који су сад већ паше!</p> <p>Кострешу је мука била то с |
| годио.</p> <p>— Камо сад они’ војвода, који се под царем Душаном тако прославише? — рече Милиц |
| тендил, румелијски и арнаутски војвода, који су на бојном пољу цара Лазара издали, такође су се |
| сваки онај издајица отаџбине и народа, који државну владу себи присваја, и који једну част нар |
| то издати, и овлашћење да у име Ђурђа, који опет у име деспота власт на то има, над кнежевић’м |
| Кајица очи закрвавише, да не би Ђурђа, који ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту показа као |
| p>— Има, и на моју жалост већи нег’ ја, који сам био ту све и сва, и све на моју душу узео.</p> |
| вничким властелин’ма сребрничког краја, који нису њему пријатељи.{S} Ђурађ држи да ти њих још у |
| ише тешка владавина караманских валија, који се мијењају, данас јесу а сутра нијесу.{S} Па онда |
| вор, оштар поглед бацив на Харалампија, који је сад преобучен у калуђерске хаљине, јер су му де |
| <p>Ферхад-паша погледи на Харалампија, који сад не гледи више у Јеремију ка’ у свог надглавник |
| љубити и руке калуђера својих братија, који се ужасну и руку натраг вуку, жесток поглед бацив |
| мо да се бранимо и мађарски’ чаркаџија, који упадају и харају.{S} Кајицо, преметни, стрмоглави |
| опет господар страда од пуног стомака, који му често главе дође.{S} Видели сте кошницу, видели |
| ести и поштења.{S} Потомци оних јунака, који су стреле на Солун бацали, прослављени преко морја |
| же владати у Србији нег’ покрај Турака, који, бар за ово доба, у Голубац не би дирали, и добио |
| имадем изабрани, десет ’иљада војника, који су ми на сваку службу готови, па оно што у рукама |
| </p> <p>— Видите Ферхад-пашу, Петошка, који као Турчин није изневерио Христа Спаситеља, који г |
| ог калуђера за обичног калуђера држала, који је мало понесташан, ал’ не би никад, мислила да би |
| Ту је књига светог архиепископа Данила, који је сретније доба доживио, рођен у добу краља Милут |
| Марици.{S} И сад треба онај да управља, који има у се снаге за то.{S} Ако мени сад судба земаљс |
| кору баци.</p> <p>То су два пријатеља, који су у злу свезани, ал’ како се благо дели, сватко х |
| /p> <p>Но дивни синци вредних родитеља, који са честита рада живе, воледу се о’де закопати, нег |
| {S} Митар је био од оне феле служитеља, који је за добру реч, а особито за жут новац, и највећу |
| Турчин није изневерио Христа Спаситеља, који га је под својим именом у овај свет увео, и у турс |
| — Изгубљен је онај пред богом и људ’ма, који туђе отима, а не који правду по свету тражи.{S} Ак |
| е тиме арбанашким и зетским властелама, који би за срећу држали да добију твоју ћерку.</p> <p>— |
| им осећајем, да је било, и јошт их има, који су за правду и истину страдали, и који јошт страда |
| ојводи Облачину-Ради, и свима јунацима, који за свој род гину.</p> <p>Тако наздравља Ферхад.</p |
| ма, а од бога здравље,</l> <l>Јунацима, који славу хране“.</l> </quote> <p>После ове пјесме јун |
| је да мало има међу српским великашима, који не би ради над каковим малим [пределом] независно |
| зми те кључе као аманет деспот-Стевана, који је за то дао, да будеш штит хришћанства, обрана ср |
| ин; но зато имаш и ти неколико душмана, који ти то <pb n="280" /> замерају, говорећи да потајно |
| вом обичају укопају.{S} Мурата султана, који је од руке Обилића пао, укопају на бојном пољу и д |
| код нас уз гусле слави.{S} Нема Србина, који се с Марком не дичи.{S} Кад чујеш звук гусала, чуј |
| ћи мржњу старијих војвода и властелина, који у овако опасно доба изискују да се најпре бједа от |
| оже бити Србину пријатељства у Турчина, који хоће цео_свет Кораном да калдрмише?</p> <p>Сад ист |
| ове смедеревке и овог сребрног пе’ара, који ми пао у нашљедство од ђеда, који га је од Душана |
| цар Лазар од Балше, зетског господара, који га је у Котор к себи узео због његови’ шала и лакр |
| е после косовске битке са смрћу Лазара, који није ни сам по праву насљедија царство задобио, по |
| весело, гордо.{S} Ту си виђао калуђера, који су прегорди били; то су били господски синови, кој |
| ио је он један од оних ретких калуђера, који се душом и срцем том позиву предао, и ком се истин |
| помажеш народ, нијеси од оних калуђера, који на трему, у ћелији, у цркви, крвљу орошен пада као |
| си сјај Високог Стевана, твог ’титора, који је у тебе свој аманет положио, да блисташ, да свет |
| ме левентовати против турских Арбанаса, који упадаху у Маркове баштине, одјачам, увежбам се у б |
| султану и спомену му султана Бајазита, који је цар-Лазара ћер Милеву за жену узео, и са тим и |
| за алеманско царство, и против хусита, који у Угарску не задиру.{S} Најпре нек се изда по угов |
| млого такових примјера дворског живота, који је често и на цео народ од великог уплива био.</p> |
| еђу самим калуђерима налази се подоста, који су на сваку промену научени, само да им добро буде |
| ми јошт буду на руци против Црнојевића, који се већ у Зети готово отели.{S} То је код нас зло, |
| обдарио.{S} Ти си син Вука Бранковића, који има изгледа да ће владати.{S} Као његов син, ти мо |
| луђеру, више се побојао од Јаблановића, који је имао бојазан, само у деоби да му што не отштрби |
| племена узвишени, обожавали су Обилића, који сам није био властелинског рода и који је покровит |
| се пострићи по жељи и налогу свога оца, који је био уважен војвода код цара Лазара.{S} Патријар |
| турској служби, доста српски’ великаша, који већ одавна нису признавали владу цара Лазара, и ме |
| ло је ту јошт и млоги’ грчки’ великаша, који су хтели под турском заштитом над неким грчким стр |
| пут су му препречили.{S} Било је паша, који су га убити желели, но већина није допустила бојећ |
| овиче Новак.</p> <p>— То ће бити Баоша, који је такођер обрекао доћи са зетском неком господом |
| е фали, камо срећа да сам ја такав роб, који све добити може, ето им пива и јестива, сваке ђако |
| ући у цркву.</p> <p>Ту га чека Радосав, који пре свега како Ферхад уђе, затвори и закључа врата |
| /> <p>— Свему је ваш стриц Ђурађ крив, који се сад сам задеспотио.{S} По његовом сте налогу ос |
| био Голубац, и ту је Розгоњи био крив, који га је од откупа Голупца одвраћао, деспот пак није |
| е затежу се ал’ им паша баци оштар миг, који изгледа као заповест, и тако поседају.{S} Хараламп |
| био је син Вукашина, војводе Душановог, који је после убијеног цара Уроша себе за краља српског |
| е била красна девојка.{S} Стаса танког, који изражава њежну младост, лица белог и руменог, косе |
| адије проклињу међ својима горама оног, који Турчина наводи; а Ђурађ опет своје ћера. </p> <p>П |
| .{S} Просјаштво је за хромог и кљастог, који ништа нема, а не за онога коме је бог дао мишицу д |
| ивне развалине, ту се мора зидати град, који ће бити стражар, који отвореним очима гледи на Мађ |
| p> <p>— Да сазида на Дунаву један град, који ће препречити пут Маџарима да нам не упадају у Срб |
| ту пролило српске крви.{S} Па Београд, који се сад скора подигао да се народ с њим дичио, био |
| лампије.</p> <p>— Притиснуо га Жигмунд, који много треба, а можда је Ђурађ опет при благу, па ћ |
| еспота.</p> <p>— Ал’ шта ће рећи народ, који га је на сабору у Сребрници јошт за живота Стевана |
| еговој смрти радовао.</p> <p>Сам Ђурађ, који је једва чекао час свог самовластија, први пут је |
| ад пропада царство.{S} Бранковић Ђурађ, који се одеспотио, само гледи да згрта благо, није му н |
| ћи пут са новим силама на уморене Србе, који се без престанка борише, од почетка борише, не мог |
| одозго низводу јуре на турске бродове, који се нузводу тим заносе, но кадикад <pb n="468" /> и |
| <p>— Ово је војвода Змај-Облачић Раде, који сабљом и буздованом као оно исти Марко сече и бије |
| по Турке.</p> <p>Старе српске војводе, који су под Душаном и Лазарем војевали, помрли су које |
| е знак да се разиђу, сем четир војводе, који се с деспотом у пратњи повуку у другу дворану.</p> |
| да одбију, раштркају номадичне народе, који си час овде час онде домовине тражу, одавде се раз |
| већ одавна нису имали били такове људе, који су им наруку ишли и слабије стране противустојећи’ |
| кад је Милеву видио, проклињао је људе, који не допуштају двама љубећим се срцима спојити се.{S |
| вом снагом нападне, покрај мудрог вође, који своје људе и предел познаје, тешко да би Исак-паша |
| ећи да су као жички.</p> <p>Било их је, који су само за, „житејскаја попеченија“ били, и код ко |
| и сад доста помогао.</p> <p>Било их је, који су деспота кривили због тога поступка, други, опет |
| то је писао монах хилендарски Пахомије, који је у Атонској гори тријест година, уз то и хрисову |
| да се не задоцнимо — рече Харалампије, који није баш био каиљ чекати док на нокту загоре.</p> |
| плете.{S} Падне јој на ум Харалампије, који је могао све то чистије знати јер је близу патрија |
| бринути се.{S} Тако мисли отац Пајсије, који макар да га и терете године, ал’ није рад да попус |
| носи.</p> <p>То је онај отац Леонтије, који је провео младост под цар-Лазаром, у блеску негда |
| ушенију и неки поморац именом Јанићије, који је био научен на смокве и неранже и на масна јела; |
| ао, нарочито код Розгоњије и Лошонције, који нису за назоре деспота и Облачине Раде.{S} И Црни |
| питати Марка, хоће л’ српске посланике, који су га посетити ради, примити.</p> <pb n="284" /> < |
| ати до турске границе поуздане војнике, који ћеду благо допратити.{S} Још и то реци Турцима, да |
| блачином Радом, примао градске часнике, који су му на поклоњење дошли, питао је за здравље краљ |
| {S} Знаш и за Кантакузене, моје претке, који су се борили на поморју, и против силна Душана.{S} |
| одла’не, канда осећа добар утвор руке, који му души терет олакшава.{S} Гледи га Јерина, какав |
| е-доле се шеће, па опет сред њих стане, који као окамењени непомично гледе, ћуте.</p> <p>Ферхад |
| а бимбаша отвори врата, дозива сејмене, који уђу и силовито по налогу их вежу.</p> <p>Војводе п |
| сабљом над очи, јурну у дивље збуњене, који се доле тискају како се само може.{S} Није било ме |
| ржати, мораду да просе новац у римпапе, који кад им да, обвеже их да лацманску вјеру морају уна |
| але паше одговарају, који би на Мађаре, који, пак, на деспота, ил’ против обојице.</p> <p>— Ал’ |
| ји.{S} Била је ту и ћелија за калуђере, који теше заточнике који су зла допали, ил’ које треба |
| рлана, он даде к себи довести калуђере, који су пред Милевом морали приповедати шта су и ко су. |
| роз мноштво турско протући, протуку се, који пак нису могли, у ужасној борби исечени су.{S} Ето |
| о допадали су им се неке младе левенте, који су са Светиславом дошли.{S} Светислава су престављ |
| ао осљепити синове Гргурове, кнежевиће, који су сад у Голупцу у сахрани, ја сам њихов чувар.</p |
| ише добра чинио, да ми остали потурице, који ме не познају да сам и сам тај, на путу не стоје.{ |
| ца не виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, који се с царевима дружио, и са песмама исток напунио.{ |
| ш ћу Манасију већма украсити, а сви ви, који богу служите, <pb n="382" /> појте у вечиту славу |
| приклоне.{S} Ту се кују копља и мачеви, који ћеду покосити све што је народно, а тек дубоко у з |
| далеко од тих усхитителних ствари живи, који их не познаје и никад не зажели, јер онда није њих |
| у служи.{S} Камо среће да су сви такви, који турско руво носе.{S} Да ми не исказа тко је Ферхад |
| о се говори, и кад што деспот прослови, који од војвода кратким одговором га поткрепи.</p> <p>— |
| орди били; то су били господски синови, који су чекали што пре да постану већи.{S} Слабо су што |
| е претрпео за човечески род, а ви црви, који нисте достојни вашом ногом у његов храм ступити, н |
| е са мозгом роди, јер веле да има људи, који се без мозга роде и зову се шупљоглавцима.{S} Но и |
| ди, другоме сасвим понизе; но има људи, који велики дух и у упорству свом показују, особито кад |
| , имам блага, <pb n="509" /> имам људи, који ћеду аргатовати.{S} А зато треба да о’ђе останеш, |
| е смешан изражај калуђеру дао да млађи, који су за трпезом седили, мало што се сви грохотом не |
| p>Ђурађ, неспокојан, наручује Јеремији, који из Голупца Харалампији налоге даје, да пази на кне |
| Тај је ипак кнежевиће предао Јеремији, који су код њега тражили гостопримство у Крушевцу.</p> |
| ем и млогим великашима.{S} Сви важнији, који нису били пријатељи Лазареве породице, скупе се ок |
| не усхићавају.{S} Онај је најсрећнији, који далеко од тих усхитителних ствари живи, који их не |
| к гусала, чујеш и његово име.{S} Сваки, који чује за Марка, сила му се у мишици утростручити мо |
| овуче натраг са својом силом, а остали, који су се могли кроз мноштво турско протући, протуку с |
| ремију, Јаблановића и кнежевиће наишли, који су у подземним стајама скривени били.{S} Харалампи |
| ра, јер они још нису томе вични као ми, који смо се с њима готово сваки дан крвили.</p> <p>— Ка |
| оди какав опасан метеж међу христијани, који Турцима служе.{S} Бајазит је свако насиље запретио |
| изгледао би као какав велики дух, жени, који још далеко дотерати може.</p> <p>Петошко на његово |
| чистим извором добродјетељи.{S} Но они, који нису већ били искушеници, нису се морали у том бис |
| е.{S} Свако себи дере.{S} Но ми смртни, који још живимо и који смо се у госпоштини родили, не м |
| а држати имамо — рече угрејано Розгоњи, који није рад да стоји под деспотом.</p> <p>— Мађарска |
| огао на жртву принјети, јер ви владари, који народима владате, каткад своје користи ради ни сво |
| у. ’Вам ћеду долазити турски поклисари, који доносе даре деспоту и уверавају да ће га султан св |
| ади Турчине, од Србина овај мач.{S} Ти, који си под једним шатором са Краљевићем поред пријатељ |
| чинити.</p> <p>— Такав подлац као и ти, који сте сви створени да нас муче.{S} Да нам је свјетло |
| <pb n="291" /> Марко оног потпомагати, који се јаче за свој род жртвује.</p> <p>Са овим реч’ма |
| нећете се хтети под једним сајединити, који би доиста кадар био управљати.{S} Турци су за свој |
| а изгорјемо, негли што Ђурђу попустити, који ми не врати моје изгубљене баштине — рече Јабланов |
| удо војује, но још горе младом левенти, који се весели и цвећем кити онда када му се другови са |
| и к себи.</p> <p>После обични’ почасти, који се турским султанима одају, заузме сваки себи опре |
| помогли Немањи круну на главу метнути, који су се под Душаном тукли против мађарског Лајоша, б |
| да почине, зна да ће му лак санак доћи, који ће му са срца збрисати бољу дана.</p> </div> </div |
| ери.</p> <p>Да си видио како ти јунаци, који су секли, ломили Татаре, Турке, како сузе роне. ’Д |
| ша стара војска, ђе су дивни оклопници, који Тамерлану сузу натераше кад се тукоше појединце пр |
| аја, а нису они ни онако прави посници, који би ради у кујни душе спасавати.{S} Па тко не би та |
| рушено срце несретног младића.{S} Онај, који је срећан, ретко осећа туђу несрећу.</p> <p>Милева |
| — Говори робе.</p> <p>— Ја сам био тај, који сам свјетовао да се Голубац преда.{S} Благо тројиц |
| си калуђерство оставио? — запита Новак, који је знао да ће Петошко што смешно рећи, но није бра |
| вачијег срца мало коснуше.{S} Но Новак, који је то примјетио, хтеде својим важнијим реч’ма буда |
| > <p>Стевану дође један непознат човек, који му од непознатог Турчина донесе глас да се чува Бр |
| n="413" /> <p>На путу стиже му гласник, који носи собом поруку Јеремије.</p> <p>Деспот проучи п |
| , ал’ оправдати не.{S} Ја сам грјешник, који своје гријехе признаје, а који признаје, тај је по |
| p> <p>Дошао је деспот Стеван са Ђурђем, који се поред деспота опет са Турцима помирио, с њима д |
| држао, да их за српски престол спасем, који после смрти Стеванове само њима по праву припада.{ |
| са Милевом, шта са Гргуром Бранковићем, који су у ропству татарском.</p> <milestone unit="subSe |
| ет су имали добру накнаду са Београдом, који је сад њихов.{S} Жигмунд се каје сад што није дао |
| е гласоношу с писмом, и с једним Грком, који је у лекарији био вешт, и још са поуздана јача два |
| е живим богом и архистратиком Михајлом, који је наше заставе у крвавим бојевима побједоносно од |
| бав и пријатељство са оним христијаном, који оно чини што је Алаху повољно.{S} Ако ја вино пије |
| еко плашило видела.{S} Који са смјехом, који са уверењем о плашилу, ђипи па запита, где га је в |
| врати — одговори Драгаш.</p> <p>Стеван, који је са тихим духом и смиреношћу Драгаша слушао, поч |
| отруди се Милеву приволети на тај план, који јој се као породици спасителан виђао.</p> <p>Магно |
| видиш ли себе какав си — упадне Грман, који је имао намеру калуђера бранити.</p> <p>Кад су се |
| неки одјек, <pb n="525" /> тајинствен, који на побожност и уфање у бољи живот, вечну славу поб |
| не је корен турства, силан дивљи корен, који домаће питоме биљке исисава, а да осушене матери < |
| аћом нема право насљедија, јер Вукашин, који се силом на престол попео, и сам није таково право |
| атрашке иде.{S} И како не би он увиђао, који је видео и осећао славно доба Душаново, па сад — с |
| саветници као привремено правитељство, који ће одма’ све мере употребити да се већа опасност о |
| — Ја би’ понајприје Вукоглија утаманио, који сад нема куде већ у Београд, под скут Жигмунда.{S} |
| и били, да им од садашњег нараштаја ко, који по ваздуху плови, и на пароброду и жељезници вози |
| и да над народом владају.</p> <p>Марко, који без боја живити није могао, био је сам собом у рач |
| се може.{S} Да, Ферхад-паша је Петошко, који је у турском руву сачувао српско срце, а у души вј |
| д већим постати могао — упадне Петошко, који је њи’ов разговор слушао.</p> <p>— ’Ајде не булазн |
| м изрече, рекао би није то тај Петошко, који је жив подсмех негда био.{S} Глас Петошка се у љут |
| е поднијети, и колико може, и то тајно, који не може, нек не пије.</p> <p>— То је ваљан закон т |
| мора зидати град, који ће бити стражар, који отвореним очима гледи на Мађарску, Сибињ, и оданђе |
| , па кад је пошао на Турке, кнез Лазар, који је сад пао, није се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и |
| изишао прохлађивати се — рекне калуђер, који је једнако браду са мантијом покривао да га не поз |
| приметљиво се смешише.</p> <p>Калуђер, који је сам по себи врло добро знао да је он по себи см |
| ода Грман.</p> <pb n="241" /> <p>— Јер, који није хтео слушати, с тим је кратак рачун правио; н |
| ољео да пристане на <pb n="534" /> мир, који сад уживамо, и зато смо могли Смедерево назидати.{ |
| езде у Крушевац да позову оданде индат, који ће поћи на Голубац.</p> <p>Телал виче да се војска |
| први је силеџија, а други, опет, гост, који код домаћина што види, узме.{S} Кад рекнем да зида |
| кама искусила си царску благонаклоност, који ти је стару бољу са разним одличијама изгладио.{S} |
| на Једрене, па онда даље.{S} Бранковић, који се сад одеспотио, није твој, већ Жигмундов.{S} А к |
| двору Стевана, станује Ђурађ Бранковић, који је толико пута руку, оружје подигао против свог уј |
| ик, ако му се рат није допадао, младић, који се није хтео млого на свету мучити, овамо је долаз |
| и том познавао је доброту патријархову, који, познавајући светске слабости, са светитељском сми |
| <p>— Онај само може имати рану у мозгу, који се са мозгом роди, јер веле да има људи, који се б |
| .</p> <p>— Ја се клањам свевишњем богу, који је Алах, и његовом свијецу пророку Мухамеду, што с |
| >Ферхад-паша то изрече и довикне слугу, који се пожури и све што треба наскоро донесе, пилава, |
| ма много посла.{S} Турци ћеду Жигмунду, који је уједно и мађарски краљ и њемачки цар, понудити |
| не наклоности према Бранковићевом роду, који је и Лазару особито мио био.{S} Милица је све то з |
| и за народ гдешта, негли у свом народу, који је већ тако поцепан, удови тако покидани, разбачен |
| еш српску крв. — С тим пружи мач Ђурђу, који се силно обрадује Марковом поклону.</p> <p>— Нек т |
| коња, обијају цркву и ћелије, отимају, који се противи ране, убијају их.{S} Наишли би и на бла |
| и</p> <p>Тако и остале паше одговарају, који би на Мађаре, који, пак, на деспота, ил’ против об |
| мија и Јаблановић гледе на Харалампију, који брижно лице показује, но ипак ни бриге му није, ка |
| циљао је Светислав на оца Харалампију, који је као син војводе, место сабље изабрао камилавку. |
| овољством гледао је на оца Харалампију, који је такођер подсмешљив поглед на Петошка бацио, рад |
| ац.</p> <p>Харалампије да знак Пајсију, који кнезове натраг у ћелију одведе. </p> <p>— Сад бисм |
| т искрено исповедам да желим да у боју, који нам предстоји, хришћани победе, и да будем ја жртв |
| кву јошт.{S} Камо пара Краљевићу Марку, који се морао због кнеза Лазара по туђим земљама потуца |
| ако је Петошко проглашен био за будалу, који тек ћаска да људе забавља, јер такав шкрљавац за д |
| вљет.</p> <p>— А ти, Ђурђу Кантакузену, који си дошао сестри и мени, и овом сиромашном народу д |
| ћу се поверити... већма него мом сину, који не трпи Бранковићеве, али шта ћу му, кад се не да |
| да се мало осиљава, јавила је Турчину, који га је одма’ у своје границе бацио.{S} Вук незадово |
| силно љубио.{S} Па како да се Турчину, који му против народа иде, преда?{S} Како да се не подв |
| реда?{S} Како да се не подвргне Лазару, који је српско обновљено царство утемељавати почео?</p> |
| по којег српског и арнаутског левенту, који је дошао да се потурчи.{S} Не може ли ко код куће |
| {S} Откине се од брата и пређе деспоту, који јој њежно главу прислони, и к’о у некој сањарији н |
| на чију реч одма’ се даде вина пјевцу, који искапивши једну подобру чашу и погладивши своје бр |
| ли о њему.{S} Будала зна све како дишу, који је какав, па сад једног реч’ма окресне, сад другог |
| .</p> <p>Ферхад устаде и довикне чаушу, који са сејмени Харалампија до његовог чадора допрати.< |
| ојска; ил’ сватови?</p> <p>То је Јусуф, који ће Милеву да проси.</p> <p>Јусуф је са великом сви |
| то имаду, добили су од мојих претковах, који су власт и право у рукама имали.{S} Ја сам први ме |
| <p>Јеремија је од старе лозе Прибацах, који су помогли Немањи круну на главу метнути, који су |
| а и већа настајала.{S} И сам патријарх, који је одвећ озбиљан био, показивао је на свом лицу не |
| младости у себи осећао свештенички дух, који се из љубави и почитања прама слави божијој покалу |
| ахомије, осамдесетољетни красан старац, који је виђео српску славу и паденије.{S} Код њега је н |
| дати — одговори сасвим отворено Драгаш, који баш није радо ни слушао где се женске у такове важ |
| ници Јереми[ји]ни, не даду педљу земље; који мисли барјак да забоде, у исти мах буде низ бедем |
| одмах неку већу ватру, неки јачи зрак; који неку тежњу за нечим хасновитим изражава.{S} Она, и |
| ра, за војводу Војновића,<pb n="216" /> који је у једној бици против Турака код Новог Пазара па |
| ћи арабистанске коњанике <pb n="467" /> који сад међу њи’ грухну.{S} Напада се силовито, брани |
| хом утрчи да је неко плашило видела.{S} Који са смјехом, који са уверењем о плашилу, ђипи па за |
| Он је имао млого тајни’ непријатеља.{S} Који нису били у <pb n="266" /> стању за живота отклони |
| да подоста, и то понајвише великаша.{S} Који се ту покалуђерио, тај је морао вишег покровитељст |
| и Краљевића Марка Србима нестадоше.{S} Који се од великаша турчити није хтео, тај је морао гин |
| То исто чине и други добри калуђери.{S} Који што приноси Смедереву, држи да за душу своју ради, |
| се срца немој с њом никад стрељати.{S} Који не штеди љубећа се срца, тај не зна шта је милост |
| во, сватко се диви његовој крепкоћи.{S} Који су годинама радили и аргатовали у зноју лица свог |
| ја вино пијем, зато Коран почитујем.{S} Који цео Коран научи, видеће да се и вино може пити.{S} |
| ости, дакле запрећено је неумереним.{S} Који су добро Коран проучили, ти су и вина пили.</p> <p |
| особито благововјенство и смиреност.{S} Који је у својој младости у себи осећао свештенички дух |
| Е, синовци моји, тако бива у свету.{S} Који су као господари рођени да управљају народом, а он |
| ело вола убити, тај је више важио, нег’ који је књигу писао.{S} Петошко од детињства слаб, шпрљ |
| ста и ђаволштине, но опет има и такови’ који су као какове светиње.{S} Видиш, тај црни благ је |
| алуђер смешан, опет и они, поред млађи’ који су се још мало смешили, добили су добру <pb n="226 |
| рећнија била.</p> <p>Има људи и женски’ који се не даду спољашњим блеском обманути, ал’ то су т |
| добити.{S} Но већа је била сила у они’ који су му наклоњени били, него у они’ који су га издај |
| који су му наклоњени били, него у они’ који су га издајством опорочавали, и зато после косовск |
| дан не би слушао једног најглавнијег, а који не зна слушати, тај не зна ни заповједати.</p> <p> |
| рјешник, који своје гријехе признаје, а који признаје, тај је покајник, и бољему греди.{S} Јест |
| > <p>— То само мудри и трезни сањају, а који је на јави свагда луд и пијан, том тек у сну што т |
| д мене, а после ја од Балше.</p> <p>— А који су најбољи јунаци?{S} Да ли их код нас има подоста |
| и божја, неизмерне милости, ето ти роба који ти добар хабер носи.{S} Пред твојим кољенима преда |
| Косову?{S} Било их је из даљних крајева који су крвљу Ситницу бојадисали, а Грци прекрштеним ру |
| том је на путу стајала жестина Маркова који никоме првенства не уступаше, па онда и љубав млад |
| ти — рече калуђер, пружив му поред тога који новац.</p> <p>— О с драге воље, оче, заповедај са |
| ог пријатеља, ако се и јесмо после тога који пут и покавџили?</p> <p>— Кад су год Турци у најве |
| ле, онај треба да буде управитељ народа који је за то способан и ког сама нужда народна на прес |
| о ишту, па мир; но и међу нами има луда који се противе, па их попале.</p> <p>— А тко вам је са |
| рећи: волијемо читавог и искусног Ђурђа који нас предводити може, него слепога младића.</p> <p> |
| дању приметио више служитељски’ образа који су му неко поверење уливали.</p> <p>Шта је мучило |
| е осећате да идете све на мањак, као ја који сам у срећнијем добу живио.{S} Овај садашњи нарашт |
| њом показаше се пред собама Харалампија који им насусрет изиђе.</p> <p>— Добродошли, господо мо |
| е се мислити.{S} Укочио очи на Леонтија који чека одговор.</p> <p>— Дакле, султан Амурат би шће |
| м пријатеља, а колико има моји’ земљака који ми завиде кад станем на моју рођену земљу?{S} Због |
| у, и сад имамо још доста српски’ јунака који ће српско име прославити.</p> <p>После ових речи Н |
| мисли на предају.{S} Зар не има јунака који ће на првој кући забости алај-барјак.{S} Зар нисмо |
| хтела да имају за луду онаковог човека који је доста мудар да си могу дати казати од такве муд |
| ’де опет своје српске приврженике чека који му српску војску купе.</p> <p>Деспот и брат му Вук |
| бар за адума, то јест за оног служитеља који буле чува да из куће или кроз баште не изиђу.{S} С |
| шалу и подсмех проводити с оним људ’ма који се са светињом баве.{S} Ваш одрешен језик и ваша р |
| и за светским уживањем.{S} Штавише, има који су се већ и потурчили, па како да не пропадне наро |
| него и за млоге друге, јер млого ји има који би то исто чинили што и Вук Бранковић.{S} Треба св |
| а живота вредних житеља. </p> <p>Но има који не да вредном људству да ужива у миру плоде свог т |
| но трошимо.{S} Ти си један међу твојима који у срце човека проничеш и знаш му мелема дати.</p> |
| е.{S} Сад народ држи да има два душмана који га прождиру, Турчина и Маџара, а додуше њешто и пр |
| у њих, нашло би се војвода и властелина који би им то у срце улили.{S} Ђурађ је то сам по себи |
| а другог поћи; јер има ђаура и ђауркиња који се пре убију, ил’ убити даду, нег’ што би се од св |
| рађ га не сматраше као сина цара Лазара који је владу насљедио, <pb n="315" /> но као сродника |
| баш њој да се то пошље од турскога цара који је њеном оцу душманин био, но опет, потајно љубопи |
| емена и већ се је знало за сваког госта који је какав.{S} Сваки је своју прилику себи уочио.</p |
| p>Каогод у садање доба што их има доста који траже изгубљену владу своји’ преткова, и који се с |
| лудак, већ син војводе Мирка Огризовића који је у боју код Скадра пао.{S} Мати оста удова, оста |
| мутна?</p> <p>— Кажу да због Бранковића који се једнако са Обилићем кошка, ... па јој је, кажу, |
| зеца, и наместо тога наишао је на ловца који га убије.{S} Оба платише за лакомост.{S} Ето таков |
| су биле просте, каогод у обичног слепца који пјева славу своји’ преткова.</p> <p>Сви су сад на |
| настир.</p> <p>Улак, то је исти бимбаша који је пратио Харалампија од Новог Брда до Крушевца, д |
| , <pb n="315" /> но као сродника млађег који није ништа више од њега.{S} Кад нестаде Лазара, уч |
| била свуда велика, није било ни једног који би се његовој смрти радовао.</p> <p>Сам Ђурађ, кој |
| за зла дела, и њега је држао за јединог који ће Србију спасти, ако се само икако може. </p> <p> |
| ржиш за најбољег војводу?</p> <p>— Оног који је најмудрији и најлукавији.{S} Ти велиш да су Угљ |
| ли да нема несрећнијег створења од оног који бела не види света.{S} Сваки жали слепца, па му уд |
| руги се смеју, онда оног задирне у оног који се најјаче смеје, као из неке пизме, па тако редом |
| пророку служи.{S} Треба то знати да кад који ђаур чију кћер узме, онда улази тиме и у сродство |
| кроз паше много кроз прсте гледа, и кад који део куд задере, мора се дочекати тако, да се Турци |
| у ногу на Мађарску пребацити, и Београд који је у мађарским рукама олако освојити.{S} Ту је још |
| манину свом осветити, а он у Турке, код који’ може све докучити, па и свом <pb n="341" /> душма |
| ултан наруку ићи, ако од Милице за себе који предјел узиште.</p> <p>Тако се, дакле, намести зам |
| чавале.</p> <p>Немојмо ни спомињати све који су у овој жалосној свадби учествовали.{S} Већина с |
| ији бити, ако нам се глас српске победе који дан донесе. </p> <pb n="235" /> <p>— Дуго неће тра |
| жни и властољубиви.{S} Камо среће да је који тај од вас неспособан и неодважан, па би важнији н |
| служи.{S} Да ли ти је познато да ти је који од њи’ у нужди као брат помогао?</p> <p>— Гори је |
| аст, пао би својим непријатељ’ма у шаке који га одавна мрзе и који му за зло примају што је час |
| ћелија за калуђере, који теше заточнике који су зла допали, ил’ које треба погубити, ту је близ |
| се с њима договоримо како ћемо на Турке који су Ново Брдо опсели, па онда на Крушевац. <pb n="3 |
| битељи.{S} Турци ако и опустоше, попале који манастир ал’ после опет допуштају, јер из пјепела |
| д богом и људ’ма, који туђе отима, а не који правду по свету тражи.{S} Ако ког Србина судба гон |
| ревско вино; доиста велике муке за мене који сам се већ вина пити подобро навикнуо.{S} Они веле |
| свом, и поделићеду међу оне властелине који се предају.{S} Па нека буде тако, ионако већ одржа |
| тови војници спроводе војску, где ће се који одел у ком крају станити.{S} Један одел стане упар |
| Сви гости нису скупа ручали.{S} Како се који с којим слагао, тако је у својој соби с њим и руча |
| ба био је обичај претенденте, ил’ иначе који могу до скиптре доћи, ослепити, ил’ им врело олово |
| раже изгубљену владу своји’ преткова, и који се сада претендентима, српски <pb n="275" /> владо |
| да, који државну владу себи присваја, и који једну част народа од друге цепа, и нек’ се такав и |
| који су за правду и истину страдали, и који јошт страдају, јер у свету увек има страдалника, п |
| .{S} Косово поље позвало је на слогу, и који сложни беше, дошли су.{S} Но, не би на Косову Краљ |
| ом, преко њих читави се преваљују.{S} И који спустивши се мишљаху да су ван гужве, виде пред со |
| који сам није био властелинског рода и који је покровитељ био чисте заслуге и јунаштва.</p> <p |
| ријатељ’ма у шаке који га одавна мрзе и који му за зло примају што је част војске после битке с |
| ма, којима су и преци већ славни били и који и данас велико уважење уживају — рекне Русна.</p> |
| има, ког је он у животу толико вређао и који му је опет место освете у руке деспотски скиптар п |
| ере.{S} Но ми смртни, који још живимо и који смо се у госпоштини родили, не можемо више натраг, |
| ет има људи који се за свашта хватају и који мисле да од свију све боље уму — одговори, на Вука |
| ка ипак не мож’ се живјет’.</p> <p>— Ви који сте сад овде скупљени, ви слеме народа, морате се |
| >Овде се састану најважнији синови, сви који су по несрећној судби рођења опредељени да над нар |
| ем Сенет, њему и његовим људ’ма.{S} Сви који се предајете, под скут мој вас примам.{S} Алах је |
| м више права него кнез Лазар, или други који му драго.{S} По поњатију оног времена особито, Мар |
| о треба гледати, само што опет има људи који се за свашта хватају и који мисле да од свију све |
| ство утемељавати почео?</p> <p>Има људи који велики дух показују онда када се, опште користи ра |
| сна као ружични пупољак, тако кажу људи који су је у двору деспотовом виђели.{S} Амурату је то |
| сад повиновати бољма него садашњи млађи који су ради тек заповедати — одговори сасвим отворено |
| тир, богатији него и Хилендар, па сваки који је био богат, па се хтео покалуђерити, овамо је до |
| сви скупа народу вуну стрижу.{S} Још ми који с манастирима посла имамо понајбољма стојимо, дођу |
| би се баш зато јошт већма завадили, они који су празних шака остали, бацили би на ме и на зета |
| ртије, Обилићева и Бранковићева.{S} Они који су били од старе господске лозе држали су страну Б |
| оже их пренети, јер ту немају места они који су издали род и часни крст.</p> </div> <div type=" |
| ћеду онда у деоби покрај кнезова и они који комад за се добити.{S} Та Србија још има доста зем |
| и, довољан отпор дати могао.{S} Сви они који су мислили да ће турско пријатељство вреда нанети, |
| Ђаурски имам то не допушта.{S} Ни мањи који не би дао, а камоли Лазогдина жена.{S} Ђаур сваки |
| о му је отац и мајка.{S} То су јаничари који се најбољма туку.</p> <p>На ове речи образ Бранков |
| издајице.{S} И ти, Харалампије, нијеси који у нужди тешиш, помажеш народ, нијеси од оних калуђ |
| но, напослетку, морао се оцу повиновати који га више нипошто онде оставити не хтеде.</p> <p>Как |
| ће те по ђаурском адету за зета држати који, поред жене своје, неко право у породици има; за т |
| можда ће после смрти Марка свет увидети који је био прави бранитељ и пријатељ свога рода.{S} Им |
| и, те са тим се онај први смех забунити који је на његов рабош друштву веселост улио.</p> <p>— |
| овај мач од Турака тек онај може носити који је Марков пријатељ, а ти си тај, без сумње; само т |
| ио, но са туђом снагом.{S} Наши племићи који су у суседству Турака, да не би своја добра изгуби |
| алај-барјак.{S} Зар нисмо ми они Турци који су на Косову Лазоглија хаметом потукли.{S} Ето и з |
| S} И он, каогод и други турски великаши који дођу до великог чина, без да им ко, без да им султ |
| у лов, па су уловили једног зеца; онај који је зеца у зуби држао хтео га је и прождрти, јер га |
| .{S} Ти си још дете прама мени.{S} Онај који има право на штогод, тај нек не проси, но нек иште |
| само шта већ сад шиље твојој кћери онај који од тебе осим ње ништа друго не тражи — рече Јусуф, |
| е женска глава.{S} Ту треба да је човек који ће народ из толике беде извући.{S} Сад треба само |
| авимо.</p> <p>То је био Жигмундов изрек који преиначити није могао, нарочито код Розгоњије и Ло |
| нео него прави Турчин, само једног знам који ми је невидимом руком свуда помагао, ђе је могао.< |
| ешко као примити владу над оним народом који се против буре бори.{S} Лакше му је било негда Сте |
| ође са својим оружоносцем и подворником који је на јастуку од кадиве носио кључе Голупца.{S} Фе |
| робљен, упознао сам се са једним адумом који харем чува, тај ми је све казивао како се онде жив |
| љедије је то пропало са оним буздованом који је младог цара Уроша убио.{S} Зар што је Милица од |
| едије изгубила, и да то принадлежи оном који је част српске војске онђе спасао.</p> <p>Шта је, |
| а не морате мира тражити.{S} Тешко оном који је потучен, па од јачега мира тражи — одговори са |
| лице сузама орошено показивало је румен који је пламом задат, танке усне стиснуте, канда задављ |
| ојте повађати по Јаблановићу, он је био који вас је Ђурђу издао.{S} Идем султану као поклисар, |
| ли су као какви духови по земљи, и како који, по својој ћуди, ил’ је народ Стевану ил’ Ђурђу пр |
| ди се нацртана жалост, јер ту није било који Високог Стевана није жалио.{S} Дивне слике те војв |
| у турским рукама.{S} Против Мађара, јер који је зажелио Београда и Голупца, зажелеће и Србије.< |
| /p> <p>— Нека се начини обрамбени одбор који ће земљу бранити па и управљати народ док се мир н |
| у лежи, па су започињале такав разговор који је Новаку годио.</p> <p>— Камо сад они’ војвода, к |
| ј и љубави народној.{S} Велики је терет који на себе примаш.{S} Судба једног народа у руке ти ј |
| ана, то би био живот, ал’ ту треба јошт који игуман да се промене.</p> <p>У другој мањој трапез |
| је покорио, дао би је каквом беглербегу који не би ништа дао.{S} За овај пар Ферхад и Сириџа-па |
| браз, рече:</p> <p>— Тешко ономе јунаку који лудо војује, но још горе младом левенти, који се в |
| <p>Сви се већ разиђу и само они остану који се са царицом у свему слажу.</p> <p>И тако неколик |
| јену силу њој предати, и то оном одбору који сад о’ће да представља царичину власт.</p> <p>— На |
| еколико братија, и то од најдостојнијих који јошт никад нису били у брашнари.</p> <p>Био је Пет |
| радениках, за мир и спасеније душе оних који у том раду живот жртвују, и за покој душе свих пре |
| јошт док сам жив послужити.{S} Овај мач који ти сад дајем, нек те поштено у нужди послужи.{S} К |
| јуриш.{S} Ово је био још последњи јуриш који се могао одбити.{S} Још један, пак Јеремија подлећ |
| ар, па прослови.</p> <p>— Јеремијо, још који час, па је наш удес ту.{S} Живити ил’ мријети.{S} |
| маде и у чистом житу кукоља, па има још који у овој већ разровеној земљи зло сеју.</p> <p>Тек ш |
| /> <p>Предвече сазове се савет.</p> <p>Који су год важнији били, сви су овде участвовали.</p> |
| {S} Но међу њима има и такових братија, којим на лицу читати можеш да је пост измишљен само кал |
| сигуран, представи Бајазиту трећи план, којим се српски народ подјармити може.</p> <p>Он Бајази |
| еће да је лош.{S} То је старо јунаштво, којим је негда са деспотом код Искре главе турске рубио |
| ласт тим истим путем ће ми до руке доћи којим је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми сада не имамо ни о |
| , и ако се ко са Петошком ил’ са другим којим кошкати почео, његова једна реч све је на своју м |
| едити, којем буде Србин на страни.{S} С којим буде држао Стеван, с тим ћу и ја, но даћу се моли |
| азитовом сину срећа служи, и да сазна с којим намерава Стеван држати.</p> <p>Ђурађ је био одвећ |
| ти нису скупа ручали.{S} Како се који с којим слагао, тако је у својој соби с њим и ручао.{S} С |
| ији Харалампија, и издајничких војвода, којима свемогући Бог нек буде милостив, и то исприча мо |
| ата, која су се у диби и кадифи родила, којима се срећа смешила при рођењу њиховом.</p> <p>То с |
| е способним људ’ма у руке дођу, људ’ма, којима су и преци већ славни били и који и данас велико |
| мији су биле познате све тајне сплетке, којима се српским народом после косовске битке владало, |
| ли је била женска, и то од они’ женски’ којима се власт, слава, богатство јако допадало.{S} Нис |
| м и својим јадиковањем, као два славуја којима очи ископају.</p> <p>Међутим престаде и увесељењ |
| у корица каљено злато, плоча златна, на којима су урезана дивно мученија Христова.{S} Та је књи |
| и кнезу Црном Завиши да заузме места на којима ће повратак војске штитити.</p> <p>Завиша близу |
| Но и јест <pb n="242" /> да има људи на којима се види да не имају мозга, па су гори него они с |
| вуда такових калуђера.{S} Било их је, о којима се, на жалост, није могло рећи да су као жички.< |
| жем.{S} Ви сте с нама уговоре имали, по којима сам вам помагати морао.{S} А код мене је реч зад |
| се укусне зидане грчке палате дизале, у којима су и српски господари не једанпут време проводил |
| г је бацио хитро на Светислава и Милеву којима се најсмешнији чинио.</p> <p>Премда старији нису |
| .{S} Ту се ја упознам са адумцима, међу којима један је сасвим био таков као ја, само још млого |
| би одма’ напред корачао био, Срби, међу којима је доста неслоге било, у општој опасности могли |
| се ту сијасет гостију дочекивало, међу којима млоге њежне госпође које фина и врло укусна јела |
| p> <p>Када је Русна речи Миличине чула, којих се смисао на њену беседу односио, хитро сабрав ми |
| роши.{S} Многа су великашах гријеси, са којих народ патити се мора.{S} Сви смо гријешни, ни ти, |
| би узео због његови’ шала и лакрдија са којих је целом Приморију познат био.{S} Петошко није би |
| за, „житејскаја попеченија“ били, и код којих се, на жалост, каткад таково што случавало, што ч |
| ислиш о том, драга Русно?</p> <p>Русна, којој баш није био царичин разговор мио, својом финоћом |
| ласка.</p> <p>То је била њена слабост, којој противстати више није могла.</p> <p>Светислава је |
| /p> <p>Обоје скупе силну војску турску, којој се прикључе и приврженици, те ударе на Србију.{S} |
| ре војску сакупио,</l> <l>Војску силну, којој пара нема?</l> <l>Ићи ћемо Солун отимати</l> <l>И |
| ти војводо, унапријед пијем наздравицу, којој нек је ово приказ.</p> <p>Ферхад испије, тако ист |
| тују се.</p> <p>Јеремија има повељу, на којој је подвезан деспот-Стеван и Ђурађ, но на тој пове |
| и — рече Петошко, на коју је реч Милица којој су будалине речи у ушима звониле, лице снуждила.< |
| Русне, која га је такође радо видела, и којој је јошт жао било што је Мара кнегиња супруга Бран |
| о посветио, из чистог уверења прам вери којој ће служити.{S} Био је веран помоћник патријарху п |
| тир војводе заседне у другој дворани, у којој су насликане бојне слике.</p> <p>Ту сад сјетује с |
| бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма у којој краљевини, ма у ком царству, против немачки’ рита |
| мањим задовољити се, нег’ после руку у којој је залогај пружати за другим залогајем, па да прв |
| алпак са белом челенком, на које ручици којом се са челенком спаја, трепти алем-камен драги.{S} |
| сам се од немила до недрага.{S} Да сам којом срећом у манастиру остати могао, била би срећа по |
| да могу наскоро толику војску скупити с којом би она могла и Вуку и Турчину противустати.</p> < |
| и наишао на каквог слугу ил’ слушкињу с којом би што потајно и поверљиво проговорити могао; он |
| лосне.{S} На лицу му је изражена борба, коју у срцу свом осећа.{S} Бранковић снажног састава, ј |
| у је остала сад само слава свог народа, коју је рад својим јунаштвом заслужити.{S} Он паметно з |
| апети чадори, то је мала српска војска, коју је довео Облачина Раде.</p> <p>Красна ноћ, небо зв |
| ’ма, подлога им је чиста трава и земља, коју ће деспот наскоро изгубити.{S} Међу њима троножан |
| } Сва оружана сила биће у вашим рукама, коју разним наградама можете после лако за себе задобит |
| белог лица и граорасти’ очију Српкиња, коју и да ти је душманка, волети мораш.{S} Турци могу л |
| почне са осталима јести.</p> <p>Царица, коју је царевић у руку целивао, дође изван себе од стра |
| тану.{S} Но, нек ми је тестир, слободе, коју запитати — рече узбуђен поклисар.</p> <p>— Говори |
| л стане упарађен пред градом на пољани, коју су Турци доцније Калимејданом назвали, ’де су крво |
| на кућевном огњишту, у својој отаџбини, коју сте ви згариштем начинили, но за то ћете и главом |
| је пут к срцу Маре, цара Лазара кћери, коју је доцније и задобио.{S} У разним биткама против Т |
| Ђурађ држи да мора одржати своју власт, коју је већ и сам Стеван признао, јер се тако с њим наг |
| ружја.{S} Док сам имао љубовцу Зулејку, коју никад заборавити нећу, седио сам после уморног лов |
| нде је Хасан донео једну красну стрелу, коју Бранковићу пружи:</p> <p>— Ево ти, млади делија, л |
| деспоте, предајем ти се на тврду ријеч, коју ћеш одржати, и предајем Голубац, теби деспоту, ал’ |
| ло да дозовем тамбураше или гусларе, да коју отпјевају?{S} Тамбураш је наш дуго био у служби ко |
| а се поткрепе.{S} У полноћ дигоше се да коју прозборе, Раде је у свему десна рука деспота.</p> |
| ребовао је он кадикад његову службу, за коју је овај у своје доба и награду примио; <pb n="364" |
| ни, шта ће онда бити — рече Петошко, на коју је реч Милица којој су будалине речи у ушима звони |
| д новог чуда обнезнани се.{S} Не зна на коју ће страну.{S} Деспот одржи крваву победу, изагна Т |
| итати и писати па сам се дуго мислио на коју ћу страну.{S} Одем у војску.{S} Ту ме почне сваки |
| е војске, али има мој отац.{S} Осим оне коју је од битке одвукао, има још и друге.{S} Чак из Зе |
| ти бузу, па кисело млеко, па кад стечем коју пару, постаћу код каквог паше тефтердар, па ефенди |
| ачу су и цуре.{S} Свако котарје даје по коју цуру у харач, као и другу робу.{S} Кметови сеоски |
| е да се не покајете.{S} Велика је ствар коју сте на себе узели.{S} Народ треба заштићавати, а н |
| а.{S} Онда је Србија башта без плота, у коју ће Агарјани и други ширити се на наш рачун.{S} Ува |
| ва будили, и пробудили, донде јошт могу коју прозборити.</p> <p>Ферхад-паша отпасује сабљу дими |
| мету нађе се чисто зрно, које и слијепу кокош привлачи.{S} Та зрна сам ја јошт сачувао, и ако н |
| <p>— Сневао сам да је један кобац међу кокошке улетио и једно пиле у ноктима однео.</p> <p>— Т |
| <p>— Па тај муфтија може л’ имати жена кол’ко хоће?</p> <p>— Може, а на што ти толике жене?</p |
| чека одговора.</p> <p>— Доћи ћеду, само кол’ко ће их и какви доћи.{S} Мађар је храбар војник, а |
| силне марве, коња и волова, натоварених кола, једва може путник проћи.{S} Ал’ путник слабо прол |
| ање, вика раденика, топот коња, и шкрип колах, слух загушива.</p> <p>Кантакузен свуд ’де треба |
| убац, но надам се да овде нећеду ломити колач.</p> <p>— Ни бриге нас, град напустити нећемо, до |
| тковах, а за спас свих потомаках у свим коленама.{S} То исто чине и други добри калуђери.{S} Ко |
| да се Бранковићу влада не да.</p> <p>— Колика су деца Миличина?</p> <p>— Најстарији син, Стева |
| још са читавом војском ту, а не зна се колика је, и Београд у мађарским рукама, донде је опасн |
| Султан се на то узбуди, запита каква и колика је та деспотова мезимица.{S} Сириџа му рече, да |
| тпор, којем ћеш морати подлећи.{S} Знаш колика је Облачићева партаја, а знаш и то, да се Стеван |
| Јусуфе!{S} Понећеш собом толико блага, колико ђаури никада видели нису.{S} Поклони морају се о |
| неш калуђером?</p> <p>— Не толико моја, колико његова.{S} Ја сам хтео да будем војник, но рекош |
| упио је и добар број одабраних војника, колико се само у граду и околу сместити може, а да прот |
| е.{S} Видиш шта чини Коран мог пророка, колико већ има и од вас у нашем јату.{S} Зато оно што м |
| ву се тукли српски владари са Мађарима, колико се ту пролило српске крви.{S} Па Београд, који с |
| снаге, а ни ми је немамо; па гле Босне, колико су већ из нашег стада однијели.{S} Римпапа помаж |
| вашој судби.{S} Откако је света и људи, колико је већ било у роду људскоме матице, и колико их |
| <p>— Ето ђаури колико су јуриша одбили, колико је крви проливено, а Ново Брдо још не мисли на п |
| У једној башти, под једним баштованом, колико различити’ но красни’ цвјетова има па сви скупа |
| — продужи Новак — није се онда питало, колико ји има, па смо опет свагда победу одржали.</p> < |
| бринуо?{S} Колико му је од бабе остало, колико од деспот-Стевана, златне, сребрне руде, у Угарс |
| је живот.{S} Ал’ кажи ми, честити пашо, колико ти имаш жена?</p> <p>— Хануму имам једну, и више |
| — Харач Вукоглије Турцима пресиједа.{S} Колико је већ харача платио, и опет је Турчина ујео — р |
| S} Знаш шта је била стара Византија.{S} Колико је ту славе и грјехова издавано, знаш какви су б |
| драгим камењем, кажу вреди сто села.{S} Колико се његови сељани знојили, док су свом властелину |
| те, па гле чуда, јошт вас доста има.{S} Колико вас само под турским барјаком војује.{S} Ако се |
| е се одавде ослободим, запамтиће ме.{S} Колико сам ја пути њега могао смакнути дати!{S} А гле о |
| иље у Босну фратре, да Србе пошокче.{S} Колико се већ из наше цркве у туђу примамило.{S} Угрима |
| онда око своје на Смедерево бацили.{S} Колико му је као султану могућно било, умеравао се.{S} |
| остреш, можеш јошт до те славе доћи.{S} Колико већ има арнаутски’ и бугарски’ војвода, који су |
| што је било под Робертом и Лајошом.{S} Колико треба код њи’ саборисања док се сврши, хоће л’ с |
| Ђурађ Бранковић није за се побринуо?{S} Колико му је од бабе остало, колико од деспот-Стевана, |
| лави: како Турчину да да кћер?</p> <p>— Колико има красота на истоку, које би се за најсрећније |
| би било да нам је Голубац у рукама, ал’ колико познајем Јеремију, града издати неће, затезаће с |
| м; у теби, у Турчину, имам пријатеља, а колико има моји’ земљака који ми завиде кад станем на м |
| ака у својој војсци раван број нашој, а колико има прави’ Турака, па текар из Азије?{S} Сами на |
| ом и непослушности великаша.</p> <p>— А колико си ти рана задобио старче — запита Новак Грмана. |
| ет шалу започне са Петошком.</p> <p>— А колико си ти рана задобио Петошко?</p> <p>— Имам, богме |
| та славе и великолепија, али поред тога колико греха!</p> <p>Кад си у Жичу ступио, све ти се пр |
| рачунао одока какав ће то град бити, за колико војске, против колико војске ће се држати.</p> < |
| а ми се сваки дан даде метохијског вина колико хоћу.{S} Није добро свагдар да је човек мудар.{S |
| оше:{S} Нек иште падиша данка и поклона колико му драго, само да се Бранковићу влада не да.</p> |
| слиш да је он тек за тебе заузет?{S} Та колико пути сам примјетила да је он и прама другима нак |
| то град бити, за колико војске, против колико војске ће се држати.</p> <p>Врате се.{S} Ал’ ’де |
| ад станем на моју рођену земљу?{S} Због колико ствари си ми мио! па си ми мио и због тога што и |
| ког падише дотакнути се.{S} Знаш ли над колико је земаља он господар, и шта јошт неће покорити? |
| ешњег с њима пријатељства.{S} Увидео је колико је себи и свом народу с турским пријатељством шк |
| тки, очи жућкасте, уши не толико велике колико дебеле.{S} Он није баш лудо но више лукаво изгле |
| о је већ било у роду људскоме матице, и колико их је већ жртвовано, једне због други’?!{S} Тако |
| убити.{S} Нек пије ко може поднијети, и колико може, и то тајно, који не може, нек не пије.</p> |
| је врло паметно.{S} Ето ти, води кога и колико хоћеш.</p> <p>Сваки је калуђер хтео са Леонтијем |
| док се сврши, хоће л’ се дати војске и колико ће бити.{S} Ризнице су им увек празне, а краљ о |
| сад такови јунака?{S} Онда нисмо питали колико има душмана, но само гдје је душманин?</p> <p>— |
| Амурат отвори диван.</p> <p>— Ето ђаури колико су јуриша одбили, колико је крви проливено, а Но |
| тије у деспотовом савету, одмах је знао колико је сати ударило.{S} Ту већ није могао дуже проко |
| ше исправљам.{S} Очитао би’ ти молитвах колико треба, дао би си што и на намастир за покајаније |
| д Грка слабе помоћи, наслова деспотских колико хоћемо, за се су премудри, ал’ на бојном пољу од |
| ађара има их доста.{S} Осим тога деспот колику јошт војску има.{S} Тако ми се види, као да је с |
| другоме једино јагњешце, не мислећи да коло иде наоколо, а невоља редом ћера.</p> <p>Ето сад ж |
| им срце и дух задело у сплет ђаволског коловоза.</p> <p>Усијане главе што мисле, зборе.</p> <p |
| виђела, брат брату очи копа, свој свога коље.{S} Увиђ’о је деспот да ћемо се овако сви искорјен |
| оменуо је, би л’ деспот к њему дошао на кољена, на то одговори му Ферхад да то од деспота не иш |
| оји ти добар хабер носи.{S} Пред твојим кољенима предаје се славни град Голубац.</p> <p>Султан |
| шао, можда и деспоту — рече Јаблановић, кољено шаком пљесне, лица боре сумњичивост му показују. |
| е најбоље, што ћеш да будеш уз Жигмунда кољено велможа, кад овђе још можеш владар бити.{S} Сад |
| > <p>Чаушбаша прими писмено и донесе на кољено султану.{S} Султан преда писмо Ферхад-паши да пр |
| Амурат у челу на узвишеним душецима, уз кољено и наокол паше и везири.</p> <p>Велики, страшан ј |
| </p> <p>Ферхад-паша остаје у Једрени уз кољено султана, да му је увек у свјетовању и на дивану. |
| па како је Петошко на дивану султану уз кољено, не знав да је с тобом пријатељство склопио, мог |
| азапетом чадору седи султан Амурат, нуз кољено беглербег Исак-паша, Ферхад-паша, Керим-паша, јо |
| сад као што виде, сједим на дивану нуз кољено силном султану.</p> <p>— Ал’, бога ти и пророка, |
| ба смиловао.{S} Допусти ми да ти скут и кољено цјеливам.</p> <p>Поклисар пође да цјелива, ал’ о |
| и, нема челика ама ни за нокат, жели ти кољено цјеливати — рече чауш- -баша.</p> <p>— Пустите г |
| рода неред, неправду не трпи, у деветом кољену још искајавају се гријеси пријеткова.{S} Искајаћ |
| се сви потурчите нег’ што се међу собом кољете.{S} И доиста, ви ђаури сте велике будале, не зна |
| та једва дише.{S} Властелини међу собом кољу се, један од другог отима, а сви скупа народу вуну |
| е видио како се Гребљановићи међу собом кољу, како властелини један од другог отимају, напослет |
| та, а трећи можда се мучи на душманском кољу.</p> <p>У истом дому, у истом манастиру, гди се та |
| ри међу њима отправљао је Ферхард-паша, ком је султан све своје поверење поклонио.</p> <p>Султа |
| а поуздана јача два човека Харалампији, ком се налаже, како писмо прими, да кнежевиће да ослепи |
| тај сатана није нико други, већ Турчин, ком сви ђаволи, ма и у туђем лику служе, а да хришћанст |
| а вјеру, ја се подвргну.</p> <p>Деспот, ком је битка код Искре ’де се Јеремија одликовао, у веч |
| жног сина Стевана — одговори патријарх, ком се погдекоја кап сузе низ образ пустила.</p> <p>— Н |
| очива парченце светог дрвеног крста, на ком је Спаситељ страдао, свети спомен крстоносне <pb n= |
| е спуштен велики блистајући полилеј, на ком су тридесет воштани’ свећа запаљене.{S} На столу јо |
| је цар Лазар пао, на коме је остало, на ком би требало да је остало царство?</p> <pb n="378" /> |
| енским забавама, а Војновић је јуначина ком је забава тек коњ, мач и копље, па прежесток изглед |
| <pb n="304" /> у мислима тражио је оног ком Је првом у главу дошло његове љубезне Милеве лишити |
| , па ћемо мејдан делити — примети Ђурађ ком се није допадало да се Милева Турчину да.</p> <p>— |
| зговарати, то су подробни описи, шта се ком десило, и како је породица живила.</p> <p>После гла |
| и се душом и срцем том позиву предао, и ком се истинито посветио, из чистог уверења прам вери к |
| асивати, зато учини с њим поклон другом ком — рече Видајић.</p> <p>Ђурађ пружи га Хасану:</p> < |
| жја.</p> <p>Ту ће деспот зидати град, о ком ће се у свету причати, и кад тај град падне, ужасно |
| {S} Да ми овај народ не лежи иа срцу, о ком сам се негда оскврнио, имам доста блага, да би’ мог |
| ко, и то онда чује кад онај није онђе о ком је говор, а господа хоће да се оговарају ка’ и друг |
| екадањи јунаци, Харалампије као калуђер ком не да мантија да се пред сабљом поклони.</p> <p>Вин |
| еше, а оно морам и онај час проклети, у ком сам се родио.</p> <pb n="367" /> <p>— Но шта ће још |
| е у Крушевцу задржавати.</p> <p>Двор, у ком је сад Милица обитавала, једно старо но пространо з |
| лико златом оковано еванђеље, и крст, у ком израђено почива парченце светог дрвеног крста, на к |
| ње за то сам имао, као Бранковић, ал’ у ком и Немањића крв тече.{S} Ал’ није то само што ме за |
| н дели, било ма у којој краљевини, ма у ком царству, против немачки’ ритара, против Татара ил’ |
| спроводе војску, где ће се који одел у ком крају станити.{S} Један одел стане упарађен пред гр |
| могао у најозбиљнијем часу и осећању у ком се деспот налази, на смех навести, што баш не би ни |
| А Јеремија ишчекује Турчина, тог сатану ком је већ душу продао.</p> <p>Лошонци из сатаниног грл |
| о обновио, а већ Алтоман гледа да очупа комад земље од цара.{S} Ако цар Лазар умре без каковог |
| твоја, Милици и њеној деци нек се даде комад земље на ужитак, или ако јој се то не допада, а о |
| ом чинити?</p> <p>— Њима нека се одреди комад земље на ужитак.</p> <p>— А шта ће народ на то ре |
| онда у деоби покрај кнезова и они који комад за се добити.{S} Та Србија још има доста земље.{S |
| у наскоро скупити, и пред Турцима сваки комад земље бранити.{S} С тим би се, пак, косовске побе |
| но мноштву одолети нису могли.{S} Турци комад по комад отимаше.{S} Народ изморен није могао као |
| им мајка, кад тако напредују, кад један комад земље за другим добијају.{S} Где год видиш Турчин |
| на најсјајније заблистала.</p> <p>Један комад Србије откинуше Турци, Мађари угњездише се у Беог |
| у одолети нису могли.{S} Турци комад по комад отимаше.{S} Народ изморен није могао као у старо |
| о чега докопам, да ми се подијели добар комад земље.</p> <p>— Начинили бисмо од манастира вакуф |
| да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још комад земље, па онде да владаш.</p> <pb n="286" /> <p>— |
| — Да тко сад види и чује од Турчина, на комаде би нас исјекао.{S} Прими, деспоте, моју ријеч, о |
| што учинили ја и ви да би нас Турци на комаде исекли да су видили.</p> <p>— И сав манастир би |
| за највећег муфтију, прије би се дао на комаде исећи.</p> <p>— Право говориш, ти ваши манастири |
| дама пије, части се, па Бајазиту хлебне комаде баца у кавез.{S} Милева као прва ропкиња Татара |
| , султан Мурат, желио је само јошт неки комадић српске земље, па му се то дати могло <pb n="282 |
| ултаном свију Турака.{S} Истина, понеки комадић земље присвајао је, но то више да Турцима очи з |
| Камо Душанова Србија?{S} Остало нам још комадић земље, та браничевска страна са Шумадијом; од т |
| робе, примам Голубац из руке Јеремије, коме дајем Сенет, њему и његовим људ’ма.{S} Сви који се |
| азије једва чекају.</p> <p>Стеван књаз, коме су Турци место царског имена деспотско носити допу |
| тро га гледи, изгледа као Реља крилати, коме ће о’ма мач севнути.</p> <p>Ферхад приђе распетију |
| еспоте, завадио те Жигмунд са султаном, коме одољети не би могао.</p> <p>— Дакле, изгубљено да |
| овићи пуни зависти, да злобе и Обилићу, коме у војсци српској пара нема, и да је већ и сам цар |
| S} Ми не тражимо ни блага ни власти.{S} Коме је испред очију свет одузет, тај је од свију људи |
| да им подјелим благо, ил’ на равно ил’ коме што више припада.{S} Сватко се правда да је издајс |
| кљастог, који ништа нема, а не за онога коме је бог дао мишицу да га до смрти служи.</p> <p>— Д |
| раљу и краљ деспоту, тако изгледа канда коме за покој душе пију.</p> <p>Деспотовица Јерина, ник |
| а је имала своје верне другарице.{S} Ма коме морала је тајну открити бар да с тим срцу олакша.< |
| ће бити с њим ако се град преда било ма коме.{S} У нужди сваком је прво право за се побринути с |
| као на жици чупка; не имаде’ побратима коме би’ лако то оружје поклонио, па ће у лежању светло |
| прогањали.{S} Кад је цар Лазар пао, на коме је остало, на ком би требало да је остало царство? |
| рати.{S} Отац Леонтије био је једини на коме никакве промене приметити није било; он је одвећ о |
| камоли у тамници.{S} Како је тешко кад коме кућу освоје, па га нов госа у госте позива.{S} Па |
| не може напредовати, јер не зна рашта и коме.{S} Да је Жигмунд довео био велику војску од крсто |
| } Јесте ли ме добро чули, и нек се јави коме је до замерке.</p> <p>Из свих грла чује се: „Живио |
| од свјета и свет од нас.{S} Благо оном коме бог не да млого памети и јунаштва.</p> <p>На то се |
| } Шта ли је још халовити Краљевић Марко коме пара у турској војсци нема.{S} Но шта је хасне кад |
| та.</p> <p>— Што је падиши та цјена, но коме се има предати тај новац, теби ил’ Јеремији.</p> < |
| видила заходеће сунце српског народа, у коме си и зачета, видила си сјај Високог Стевана, твог |
| вона жалосно зазвоне.{S} Људи распитују коме се то звони, а кад чују да је то за цара и изгибшу |
| ат узме ћер деспотову.{S} Онда нек узме комит Циљски старију ћер, кад се султан са деспотом нај |
| о млада ал’ заручница већ може бити.{S} Комити Циљски су силни били, произлазе од крви краљевск |
| ли су Турци да си у договору са Цељским комитом, да за Улрика даш твоју Катарину, ту јошт врло |
| згледа и користи крвне свезе са Циљским комитом.</p> <p>— Е онда чуј шта ће на то сљедити.{S} К |
| употребити.{S} Ако се свежеш са Циљским комитом, ту је и Жигмунд, а то Турцима не иде у рачун.< |
| ш какви су били Комненовићи.{S} Манојло Комнен, пред њим су ритери запада стрепили, кога престо |
| био раздор међу Немањићима као год међу Комненима и Кантакузен’ма.{S} И сама сам од дјетинства |
| и грјехова издавано, знаш какви су били Комненовићи.{S} Манојло Комнен, пред њим су ритери запа |
| ељски показивати, или са мном као добре комшије живети?</p> <p>— Славни и велики падиша, — прог |
| је Војник.{S} У Дворишту је био дворски конак Високог Стевана кад је са угарском и грчком госпо |
| али, калуђер им рекне да је рад на свој конак вратити <pb n="251" /> се, но да не би опет као п |
| па се удаље.</p> <p>Сваки отиде на свој конак, и све је још у двору санак боравило.</p> </div> |
| p>Милица са својом свитом отиде на свој конак, међу непрекидним јадиковањем.{S} Млађи се сви уд |
| елну молитву и после тога сваки на свој конак отиде.</p> <p>Настане жалосна ноћ.{S} Гдекоји од |
| удаљи.{S} Сваки је гост себи опредељен конак имао.{S} Новак је јошт понешто са патријархом нас |
| аго Исак-паши.</p> <p>Ферхад-паша иде у конак Исак-паше, у велику дворану, ’де га овај дочека.{ |
| p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња, и пође у конак, баш у ону дворану ’де се Јеремија негда световао |
| слав?</p> <p>— Он је на удаљеном одавде конаку.{S} Кад се у двору налази, често иде књегињи, ко |
| <p>Калуђер са Митром помало је к своме конаку ишао и искушавао је Митра не би ли што од њега д |
| нтије са оцем Харалампијем на једном су конаку били.{S} Стражар са куле већ је два сата викао, |
| у шта слугама треба.{S} По служитељским конацима текар је било весело.{S} Грман, Радојко и Пето |
| д је већ од Турака опасан, чека се само коначна пропаст Србије, па је онда и Цариграду куцнуо ч |
| у Турака.</p> <p>Сабере силну војску да коначно покори Србе.{S} Деспот и Ђурађ помирени, храбро |
| зато ови други план предузети науме за коначно развојевање Србије.{S} Они пошљу нека мања одељ |
| јер ми душа неће стићи на други свјет, конопац о првом ’расту загушиће је.{S} У здравље Јереми |
| , усугуби се јарост, и Турчин намери до конца Србе сатрти.</p> <p>Муса неком приликом убије бра |
| Исусом, па светим Јеванђељем, да ћу до конца жизни народу живити, за њега све жртвовати.</p> < |
| како је Јеремија предао град.{S} Само о кончини његовог живота не спомиње, и тек на деспотова п |
| ље Косово, јер Турци имају више коња, а коњ свагда може човека лакше погазити нег’ човек што ће |
| де се мало још поразговараше, док слуге коњ’ма и пртљагу места нађоше. </p> <p>После два сата б |
| бојни ред поправи.{S} У тиснуте делије коњ’ма трбу’ парају, коњи падају са коњаником, преко њи |
| Војновић је јуначина ком је забава тек коњ, мач и копље, па прежесток изгледа.</p> <p>— Русна, |
| утњи под силни јунаци,</l> <l>И њи’овим коњ’ма халовитим.</l> <l>Већ се земља крвцом оросила,</ |
| мада је манастир велики, ал’ ипак сви с коњ’ма, пртљагом и товарима лако сместити се не могу.{S |
| спрему, путови загушени од силне марве, коња и волова, натоварених кола, једва може путник проћ |
| ћа се.</p> <p>— Е ја готов полазити, на коња!{S} Задње речи је узвикнуо Јеремија.</p> <p>— Дакл |
| сати, лако је Ферхад-паши и силом га на коња посести, и до врати Голупца доћи.{S} Сад изгледа к |
| до оклевања, већ спрјеми се, па одма на коња.</p> <p>Харалампије диже се.</p> <p>— Е тако, ја ћ |
| е може се чекати, пиши и потпиши, па на коња.</p> <p>Радосав мора да донесе пергаменту, и све б |
| ка оданде извучемо и казнимо.{S} Сад на коња и свак у своје котарје на посао — закључи деспот.< |
| Поред све телесне слабости често је на коња седао и ишао у шетњу.{S} Тако једаред <pb n="361" |
| ре.</p> <p>Тако Харалампије попне се на коња, јахати је још као искушеник научио, и отпутује.</ |
| жевиће поведи собом. </p> <p>Баце се на коња и одјезде у манастир.</p> <milestone unit="subSect |
| мна.</p> <p>Јеремија пре нег’ што ће на коња, јошт да се рукују, и шапне му.</p> <p>— Не предај |
| 93" /> <p>— Деспоте, ја одмах сједам на коња и носим уговор на увид Исак-паши, јер је он везир |
| а улазак јаве, Јеремија ободе силовитог коња, са неколико скока улети кроз капију, обрне хитро |
| ив њега оружије наперио, окрене и ободе коња, и врати се у свој стан. </p> <p>Уљести у град ниј |
| то је поље Косово, јер Турци имају више коња, а коњ свагда може човека лакше погазити нег’ чове |
| ко скока улети кроз капију, обрне хитро коња, <pb n="421" /> сабља му већ у руци, стане и замај |
| Дошао је на тврду реч деспотову, сиђе с коња, и његови побочни, деспотове слуге, прихвате оседл |
| већ Турци хусаре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију.</p> <p>Ту се начини |
| ше са свитом.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња, и пође у конак, баш у ону дворану ’де се Јеремија |
| аљен изгорео.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију, ’де је већ крст од Т |
| бурне мисли су му биле у глави кад је с коња спао, пре нег’ што ће изда’нути, брижан за опстана |
| душа, што није ни сам веровао; падне с коња и јако се увреди.{S} Ово га је живота стало.{S} Ни |
| и га ударац обори;</l> <l>Паде крвник с коња халовитог</l> <l>Татар паде, а Новак допаде,</l> < |
| здивљаног коњаника нема милости, сиђу с коња, обијају цркву и ћелије, отимају, који се противи |
| деспотовица уљезу у манастир, и сиђу с коња, дочекани од игумана Рувима и свих калуђера, уђу у |
| већ и не младе јунаке.{S} Јунаци сиђу с коња. — Уђу у трапезарију, Ферхад-паша рукује се, поздр |
| својом војеном свитом ујездивше, сићу с коња, и упуте се управо к трпези.</p> <p>Имали су и шта |
| , једнако јездимо; већ смо сваки по пет коња изморили амо хитајући — рече царевић, па са својом |
| {S} Бруја, зујање, вика раденика, топот коња, и шкрип колах, слух загушива.</p> <p>Кантакузен с |
| ам од једне љуте ране слободан, да могу коња јахати, па не би’ дао за богзна шта, само да још ј |
| цне.</p> <p>— Е, није до чекања, сад ћу коња обости, па с улаком к Богородици, па што бог да, и |
| езубају, ломе, хржање, врискање рањених коња, пиштање рањениках, копите омотане дробове вуку, п |
| огазићемо све као црве, од копите наших коња неће расти трава за усјеве, нит’ ћете гојити домаћ |
| већ почиње свићати.</p> <p>Дотрчи један коњаник, и јави да је ту Јеремија војвода, жели деспоту |
| а јој песак у очи, тма лаки’ азијатски’ коњаника, жарког сунца жега ужасна, тешки оклопници чит |
| устреба, па покрај тога још шест хиљада коњаника.{S} Ударили смо још коц код Голупца, да га нит |
| калуђери моле, преклињу, код уздивљаног коњаника нема милости, сиђу с коња, обијају цркву и ћел |
| е победу, мора имати веће мноштво, више коњаника нег’ душман.{S} Наше војводе више су давале на |
| диже се прашина, малочас па се виде три коњаника, праћени од деспотови’ катана.</p> <p>То је Је |
| орштачким предјелима посла, где млоштво коњаника турски’ млого не важи, па већ једанпут задобив |
| ноћ дођу Облачић и Војновић са неколико коњаника под Гургусовац, те ослободе Ђурђа.</p> <p>Док |
| жи манастиру, види много азапа, и нешто коњаника раштрканих ’де им коњи пасу, одмах се сетио да |
| жи што сад има, нек плаћа харач, нек да коњанике, нек зида Смедерево — рече задовољно падиша.</ |
| собом и с бока насртајући арабистанске коњанике <pb n="467" /> који сад међу њи’ грухну.{S} На |
| м Љутицом јунаком</l> <l>Управљати љуте коњанике. —</l> <l>То изрече, ситна књига стиже,</l> <l |
| ије коњ’ма трбу’ парају, коњи падају са коњаником, преко њих читави се преваљују.{S} И који спу |
| рака је све на опрезу, азапи, јањичари, коњаници већ су у реду да се крећу, и тешке камиле дижу |
| упљене делије кроз кршеве с леђи заиђу, коњаници не могу им приступити, а они са још веће висин |
| у посаду.{S} Ту има и блага и заире.{S} Коњаници рупе, заподене се крвави бој, види то Јеремија |
| , по вису и брду, да повратак штити.{S} Коњаници од бојазни од силесије турске повуку се све на |
| <p>Мађарска војска прелази Саву, најпре коњаници, па пешадија, пун Дунав бродова, у једном каји |
| ападе душманина љута.</l> <l>Сад почеше коњаници српски,</l> <l>Борити се ка’ змајеви љути.</l> |
| ију страна јурне на Мађаре, са пешаци и коњаници.</p> <p>Жалостан коб.{S} Јошт сат-два да су се |
| ремија кадикад излеће из града са своји коњаници да Мађаре у примаку задржи и послове им поквар |
| пцу похити.</p> <p>Диже се војска, лаки коњаници напред, а остали за њима.{S} Голубац већ није |
| {S} Ту су јаничари, азапи, љути арапски коњаници, ту су мазге, камиле, за пртљаг и терет.</p> < |
| ах је обузео;</l> <l>Јер јунаци, српски коњаници,</l> <l>Отиснули Грке од Марице</l> <l>Баш до |
| код горњег моста на опрезу са одабрани коњаници, да можеш одмах провалити их како за мном пођу |
| град.</p> <p>За Јеремијом стоје спремни коњаници.</p> <p>Кад је деспот видио како је Јеремија п |
| а навале.{S} Ту су пешаци, азапи и љути коњаници.{S} Велика тишма.{S} Са свију страна хусари оп |
| је војска, мађарска војска, напред иду коњаници, тамо горе више на Дунаву виде се бродови, пун |
| итке.{S} Турци не могу да се са њиховим коњаничким мноштвом ползују.{S} Битка се страшна изроди |
| арност.</p> <p>Деспот дозивље слуге, да коње доведу.</p> <p>Доведу коње, поседају, најпре разгл |
| p> <p>Деспот развуче чадор, и повиче да коње доведу.</p> <p>Ал’ гунгула траје.</p> <p>Већ је пр |
| нути светињу јунаштва, задату ријеч, на коње дванајст катана, Облачина и Кајица остају ту, то ј |
| с њима клипка вући, плоче бацати, дивље коње јахати, буздованом силно хитат се.{S} А тко то ниј |
| чни, деспотове слуге, прихвате оседлане коње, а Јеремија, праћен, подиже се до чадора, ’де га д |
| још кад смо били ђетићи, кад смо силне коње јахали и с левентама копља ломили.{S} Ми сад кајем |
| ље слуге, да коње доведу.</p> <p>Доведу коње, поседају, најпре разглеђају Смедерева унутарње по |
| астир? — запита улак.</p> <p>Да.</p> <p>Коње доводе; оружани момци, мала пратња четворице спрем |
| замазана запаљена клупчета на ужетима, коњи заплашени растрзају се од својих јунака, измешају |
| <p>Сад се Харалампије спрема.{S} Руво, коњи, оружје, све је већ у реду.</p> <pb n="430" /> <p> |
| } У тиснуте делије коњ’ма трбу’ парају, коњи падају са коњаником, преко њих читави се преваљују |
| од Голупца бојак бију Турци и Мађари, а коњи његових катана бију копитом о камен да варнице ска |
| припреме за пут.</p> <p>Татари на брзи коњи језде у Крушевац да позову оданде индат, који ће п |
| апа, и нешто коњаника раштрканих ’де им коњи пасу, одмах се сетио да близу мора бити и већа вој |
| тљаг пуштају Дунавом доле, а сувим опет коњи и мазге све вуку.</p> <p>Јерина да опроштај градон |
| но деспот.</p> <p>За тили час сви су на коњима.{S} Деспот с десне, с леве му Јеремија, пред њим |
| а тројно већом, а још одмореном турском коњицом?{S} Не би.{S} Косово требало би да је спашено п |
| а, разреди своје стрелце, пушкаре и сву коњицу, по вису и брду, да повратак штити.{S} Коњаници |
| на деспота напао.</p> <p>Чује се топот коњски, ето Ферхад-паше са свитом.</p> <p>Ферхад-паша с |
| ан је.</p> <p>Чују се трубље, од копита коњских земља се тресуца, ту су већ гости.</p> <p>Деспо |
| га ужасна, тешки оклопници читав дан ка коњу, изморени, би л’ спасили све, а да се тако упустил |
| <pb n="393" /> <p>Ту је краљ Жигмунд на коњу са својим војводама, својтом.{S} Из града излази О |
| тројицу потући, ал’ кад дођу шесторо на коњу на једнога, овај мора пропасти.{S} Непријатеља тре |
| а јако лупају, да их има млого, и то на коњу, и да желе унутра ући.</p> <p>— То ће бити какав г |
| и с њиме Татарина</l> <l>Стаде Татар на коњу се њијат’;</l> <l>А други га ударац обори;</l> <l> |
| душом.{S} Нами таково што тек дубље очи копа.{S} Како да се успоредимо сад са икаквом господом |
| бини бруку рађа, и брат брату дубље очи копа.{S} Било је међу нами свашта.{S} Једно другом да н |
| а кад је то чудо виђела, брат брату очи копа, свој свога коље.{S} Увиђ’о је деспот да ћемо се о |
| бију копитом о камен да варнице скачу, копају земљу, па растршена земља све пршти, грива им се |
| ва риба, вино, све је у изобиљу.</p> <p>Копају се опкопи, јаркови се водом испуњавају, од Дунав |
| турском копитом потлачени, а ’де турска копита стане, трава не расте, то знате.{S} Знате добро |
| це да народ на жртву, нег’ да их турска копита погази, и као робље у Скопљу продају.{S} И он ће |
| жалостан је.</p> <p>Чују се трубље, од копита коњских земља се тресуца, ту су већ гости.</p> < |
| искање рањених коња, пиштање рањениках, копите омотане дробове вуку, пиштање, уздисај задњи’ ра |
| ша раја.{S} Погазићемо све као црве, од копите наших коња неће расти трава за усјеве, нит’ ћете |
| ци требали, та трта, ваљда су га турске копите сатрле.</p> <p>— Турчин у луде не дира, ал таква |
| устошене, згарене, лепи предели турском копитом потлачени, а ’де турска копита стане, трава не |
| ци и Мађари, а коњи његових катана бију копитом о камен да варнице скачу, копају земљу, па раст |
| кад смо силне коње јахали и с левентама копља ломили.{S} Ми сад кајемо туђе гријехе, водите нас |
| ’ виде се вешала, а до њих три забодена копља, а на њима натакнуте главе.{S} Деспот гледи канда |
| јуначке игре.{S} Не једаред су се овде копља ломила, буздованом се хитали Облачина Раде, Сибињ |
| /> земљи главу приклоне.{S} Ту се кују копља и мачеви, који ћеду покосити све што је народно, |
| ја омладак Немање.{S} Зар да будем само копљанобојник деспот-Стевана?{S} То није могло бити.{S} |
| е јуначина ком је забава тек коњ, мач и копље, па прежесток изгледа.</p> <p>— Русна, дакле, не |
| хтједе;</l> <l>Одби Новак сабљом својом копље.</l> <l>Љут Татарин сабљу повадио,</l> <l>Но ни с |
| шарампов, ту ћеду се левенте утркиват, копљем хитат, буздованом увис бацати.</p> <p>Ту ћеду се |
| мејдан с Татарином бити.</l> <l>Татар с копљем поразит’ га хтједе;</l> <l>Одби Новак сабљом сво |
| млоштву џамија као цвеће међу штиром и копривом.{S} Турци се радују, и нека их, <pb n="340" /> |
| потопа свију нас праотац Ноје са својим корабљем насео играо сам се са млади орлићи: од њих сам |
| нити могао.{S} Милица је на сваки његов корак пазила, и како је приметила да се мало осиљава, ј |
| свог првог јунака до неба.{S} Ако му је корак погрешан био, он га је са својим јунаштвом, љубав |
| си га и довео.{S} Велики пут, и велики корак учинисте.{S} Ту се о глави, о земљи ради.{S} Ви с |
| о, има потајни’ ходова, од куд неколико корака учини, па је у цркви.</p> <p>Ферхад се обуче и п |
| Ја то исто велим.{S} Но само требало би кораке ухитрити док се не би царичина страна поткрепила |
| от гледи канда познаје те главе, ускори кораке, види три крваве лешине.{S} Познаде их.</p> <p>— |
| о примам ја од вас тај предлог и чинићу кораке да се моја влада са миром у једно доба започне.{ |
| лећа му додирнув, лаганим господственим кораком удали се.</p> <p>Деспот остаде сам, па ће се ди |
| ш вино као ђаур, диндушман Турака, и да Коран ногама газиш.{S} Пиј, овде не сме ти нико замерит |
| оно биће то доцније.{S} Видиш шта чини Коран мог пророка, колико већ има и од вас у нашем јату |
| апредоваће.{S} Турчин ће, у једној руци Коран а у другој мач држећи, пут себи к срцу српском от |
| ијем, зато Коран почитујем.{S} Који цео Коран научи, видеће да се и вино може пити.{S} Запрећен |
| м христијану, него злом Турчину.{S} Ако Коран и допушта да се христијани као непријатељи наши з |
| прећено је неумереним.{S} Који су добро Коран проучили, ти су и вина пили.</p> <p>— Свуд по све |
| аху повољно.{S} Ако ја вино пијем, зато Коран почитујем.{S} Који цео Коран научи, видеће да се |
| ко је Турчин против воље Алаха, противу Корана, а он је недостојан труп као стрвина; ако је хри |
| неће.{S} Ја сам мусулман, па као миш’ца коранова не могу рећи да се са Србима борити нећу, но д |
| јатељства у Турчина, који хоће цео_свет Кораном да калдрмише?</p> <p>Сад истом паде сва брига н |
| Једва дочека ову прилику.{S} Са радосни кораци похити онамо.</p> <p>Он Русну прилично забринуту |
| ако увијен, тихо међу гранама сакривен, корачао је све ближе не би л’ наишао на какову познатог |
| ти могли.{S} А ако не буде напред одма’ корачао, могу се, међутим, Срби опоравити, па опет зло. |
| ле, имао чинити?{S} Ако би одма’ напред корачао био, Срби, међу којима је доста неслоге било, у |
| лтан није био с тим задовољан.{S} Он је корачао к извршењу започетог дела.{S} Он жели Мађаре об |
| хаљина.{S} Деспот је већ другом стазом корачао.{S} Жички митрополит, па жички архимандрит Пахо |
| м, да ће смети без разлога одма’ напред корачати, а онако, да нас сад нема, млого би лакше напр |
| а одмор приклонити, на свом земљишту ће корачити.</p> <p>Пртљаг је велики, покућство испуниће д |
| тву зрак сунца не продре.{S} Једрене је корен турства, силан дивљи корен, који домаће питоме би |
| } Једрене је корен турства, силан дивљи корен, који домаће питоме биљке исисава, а да осушене м |
| а, властољубив, али његово властољубије корисно беше цару у свако доба.{S} Недавно, кад су Турц |
| ао се са претенденти да би му и ови што корисно казали.</p> <p>На Марка је особито зидао, али с |
| и да његове речи на своју и свог народа корист добро упамти.</p> <p>Стевану је већ одавна подоз |
| у дивне синке и ћерке Србије, у сласт и корист необузданом Турчину.{S} Деспот промишља, могло ј |
| > <p>Турци се знали употребити на своју корист и ове претенденте.{S} Ови су за себе у земљи срп |
| ађ употребе ову згодну прилику на своју корист, те се са Мехмедом противу Мусе сајузе.{S} Мехме |
| р такав зна сваку дату прилику на своју корист употребити.{S} И мени да је мало срећа послужила |
| ош доникле разговарају узев сваки своју корист преда се.</p> <p>Оду лећи, да сневају о благу, к |
| ио, мого би помишљати, да би га у своју корист ти, деспоте, могао на жртву принјети, јер ви вла |
| иви великаши могу их употребити у своју корист.{S} Нема л’ Стевана деспота, примиће деспотство |
| о сте у војску отишли, Русна је у твоју корист неусипно радила.{S} Партаја ти је већа нег’ икад |
| све добро бити, но гледала је материну корист својој жертвовати.</p> <p>Мара је била од онаков |
| еном на путу не стоји; за своју сујетну корист све је била у стању, па да ју у надежди крепи да |
| од његовог имена више нит’ страха нит’ користи.</p> <p>Но не прође година две, а Мађари ударе |
| ј оштећене као очерупане Србије Жигмунд користи.</p> <p>Деспот изриче, да своју реч погазити не |
| кад један од другог не зависи, могу од користи бити.{S} И Вуков син Ђурађ, премда врло млад, т |
| ци у граду, били би Мађари, па какве је користи и од тога Србији.</p> <p>Војска је деспотова чи |
| ри, који народима владате, каткад своје користи ради ни своју крв не штедите.</p> <p>Задње речи |
| велики дух показују онда када се, опште користи ради, другоме сасвим понизе; но има људи, који |
| ењу живе да су они правичан орган опште користи.{S} Марко је живио у оном добу где се на јунача |
| ако ово за руком испадне, онда ћеш више користи отуда имати, него што је косовска битка донела. |
| е и на зета мржњу.{S} Више је изгледа и користи крвне свезе са Циљским комитом.</p> <p>— Е онда |
| рне душе једнако расправу воде о својој користи.</p> <pb n="412" /> <p>Пије се да им се душа за |
| ао и оне у Пловдиву, па од какве су нам користи онда?</p> <p>— Знаш шта, Јеремија, о том да се |
| ке Београд и Мачва.{S} И какве си ти ту користи имао деспоте, завадио те Жигмунд са султаном, к |
| адити, јер је умео погрешком противника користити се.</p> <p>Деспот је сад непомичан, пази куд |
| редне и подбочне куле, опкопи, јаркови, корита за воду примити и пустити.</p> <p>На красном узв |
| дити куле, и градове отварати, изворе у корито мраморно стиснути.{S} То је тек неимар.</p> <p>— |
| поштено у нужди послужи.{S} Када га из корица извадиш, то нек буде свагда на одбрану народа, и |
| жни српски краљеви.{S} А на сваком углу корица каљено злато, плоча златна, на којима су урезана |
| архипастир, кад више Призрена нема.{S} Корице књиге Данилове су увезане у кожу, на њима утисну |
| жити у лози Бранковића сјеме издајства, корјен несреће.{S} Дакле знај, држаћу ђе треба с хришћа |
| .{S} Није њему до тога стало, да Маџари корјен у Србији запате, већ да себе сахрани, и вољан је |
| .{S} Омладак нек покаже да је из доброг корјена прорастјео.{S} И ја сам издајица, ако је Вук то |
| ољубије.</p> <p>Сад се млади Ђурађ лати кормила.{S} Војска му је била на све спремна.{S} Бајази |
| вану деспоту, ал’ му доцније, кад је на кормило дошао, није замерао, поштовао је у њему сопстве |
| иким господарем Мирчетом, и узме у руке кормило слободне части Србије.</p> <pb n="332" /> <p>Но |
| то је код Вука, па сад ако он не заузме кормило, све ће пропасти.{S} И то све неће да увиде Мил |
| не може нити има право својој породици кормило из руке узети и Бранковићевима предати; па баш |
| у само да се докопати власти, а њему да кору баци.</p> <p>То су два пријатеља, који су у злу св |
| глава к десном рамену јако клонила.{S} Коса му је била риђа, ретка, а брада сасвим црвена и ве |
| очи орловске, проседа пркосно уковрчена коса, на великом челу зарезане му три ране, поглед мрк, |
| уке као од челика, црно мрко лице, црна коса, у дубљини ока видиш му јуначку душу која тек за б |
| но калуђерски.{S} Велике црне очи, црна коса и велика правилна калуђерска брада, а при том блед |
| игмунда и Розгоња, Цецилија распуштеним косама пада оцу у загрљај, и моли га да се са својима у |
| колико јој разне ропкиње са распушћеним косама около ње скакуцају.{S} Иде ли која у џамију ил’ |
| > <p>— Тога има доста.{S} Ту су Обилић, Косанчић, Топличанин, девет Југовића, и остали’ сијасет |
| ва њежну младост, лица белог и руменог, косе смеђе, очију плави’ на подобије неба, које жртвују |
| акву прњаворку, па се прочупамо мало за косе и за браду, па се опет лако измиримо, јер помирење |
| млад човек, па такова слика јако га се косне.{S} А особито, сад му је прилика ту да би, можда, |
| агладити.</p> <p>Ове се речи Русне јако косну, но опет се не даде из равнотеже душевне потиснут |
| би, да га се је красота кнегињина срца коснула.{S} На Светислава није баш љубазно гледао.</p> |
| /p> <p>Ове речи јако су се срца деспота коснуле.</p> <p>Речи Леонтијеве канда су из срца деспот |
| е хришћанске победе.</p> <p>Ове су речи коснуле срца Стевановог и Ђурђевог.{S} Сваки је од њих |
| је са дубоким и пријатним својим гласом коснуо се срца свију старијих, но отац Харалампије имао |
| ек последње дворкињине речи срца јој се коснуше.</p> <p>Русна је измеђ’ осталог споменула, како |
| е стане.</p> <p>Леонтијеве речи јако се коснуше срца деспота.{S} Тежак је по деспота излазак, п |
| ако добро чуо, те се свачијег срца мало коснуше.{S} Но Новак, који је то примјетио, хтеде своји |
| <p>Турци не би ни могли допрети до поља Косова, да већ одавна нису имали били такове људе, који |
| е онамо стигао.</p> <p>— Шта се чује од Косова? — запита Новак, најпре поздравив га скупа са па |
| га штитиш против Агарјана.{S} Потоњ од Косова борио сам се са Турцима против Татара, са Турцим |
| е онда и Цариграду куцнуо час.{S} После Косова Душанова властела отела се.{S} Од снажног српско |
| деобу, тај обичај је већ заведен после Косова, и Вук Бранковић се делио ба Стеваном, а овај оп |
| Приштина са окружним предјелима чак до Косова.{S} Косово нек буде земља твоја, Милици и њеној |
| а ући.</p> <p>— То ће бити какав глас с Косова — повиче Новак.</p> <p>— То ће бити Баоша, који |
| дане, више злих већ добрих.{S} Родом из Косовља, видио је навале турске, српско робље, које од |
| а окружним предјелима чак до Косова.{S} Косово нек буде земља твоја, Милици и њеној деци нек се |
| њавчевићах проклицала је та неслога.{S} Косово поље позвало је на слогу, и који сложни беше, до |
| одмореном турском коњицом?{S} Не би.{S} Косово требало би да је спашено пред Косовом, а не на К |
| <p>— Шта, забога, зар мој Стеван оде на Косово?</p> <p>— Сад бар као млад имаће прилике у војен |
| двору бавио, него ускори вратити се на Косово.</p> <p>Милица, пак, међутим потруди се Милеву п |
| е од њи’ џамије.{S} Деспот и Вук иду на Косово.{S} Обе војске се сразе.{S} Крви се млого пролиј |
| код мене остати, но упутио се к цару на Косово — рече Драгаш.</p> <p>Царица загрливши свог млад |
| ашто да му гине толики народ?{S} Све је Косово крвљу обојадисано; па је ли то нужно било?{S} Мо |
| о са Турцима на равници као што је поље Косово, јер Турци имају више коња, а коњ свагда може чо |
| b n="418" /> <p>— То је било доба да се Косово могло осветити, кад су се Урканови праунуци о на |
| ог поклона од старији’.</p> <p>— Сад од Косовог поља долазимо — рече патријарх — све је на бојн |
| S} Косово требало би да је спашено пред Косовом, а не на Косову, јер тко овде хоће победу, мора |
| довршити, што су му преци започели.{S} Косовска победа му је добар изглед за будућност давала, |
| ло стало.{S} Турчин зна да Србина једна косовска битка, ако га је и понизила, ал’ га није сатрл |
| ити, и доиста збрисала би се била штета косовска да је једне главе у земљи било.{S} Но шта ће с |
| ш више користи отуда имати, него што је косовска битка донела.{S} Милица ће те по ђаурском адет |
| мад земље бранити.{S} С тим би се, пак, косовске победе плодови осујетити могли.{S} А ако не бу |
| у и триста калуђера стајати може.{S} Од косовске битке, откако Срби све на мањак иду, гоњени о’ |
| .{S} Млого је свог века препатио.{S} Од косовске битке до сада, скоро већ тридесет година, па н |
| {S} Познато вам је како српски народ од косовске битке страда.{S} Сила турска навалила на народ |
| породица, која је после изгубљене битке косовске поред себе само патријарха и неколико стари’ с |
| араштај рођен је у беди и невољи, после косовске битке, у метеж’ма Вуковим и Бранковићевим, у т |
| ије желио и Србима зла нанети.{S} После косовске битке одма’, неке паше саветовали су да се опе |
| Ђурађ је, напротив, држао, да је после косовске битке са смрћу Лазара, који није ни сам по пра |
| код Србаља довољно, и то и пре и после косовске битке.</p> <p>Марко Краљевић био је син Вукаши |
| ог српског војводе.{S} По несрећи после косовске битке, ’де је наш цар и султан Мурат пао, цари |
| плетке, којима се српским народом после косовске битке владало, царица Милица, њене везе са Тур |
| емија војвода влада.{S} Он је био после косовске битке још врло млад левента, приљубио се цар-Л |
| га издајством опорочавали, и зато после косовске битке темељније је стојао него Лазарева породи |
| е, како у старије доба, тако исто после косовске битке.{S} Док му је противна страна пребацивал |
| SRP18590_C1.5"> <head>V</head> <p>После косовске битке Турци нису намеравали одма’ дубље у Срби |
| омоћник патријарху пећком.</p> <p>После косовске битке кад је унутарњи раздор мах преотео, кад |
| да се она на то склони — после жалосне косовске битке, после пада Лазара и својих најближих?{S |
| ћ се са десет хиљада одабране војске из косовске битке у Босну повукао.{S} Приврженика имао је |
| е противна страна пребацивала што се из косовске битке натраг_ повукао и гледала га је као прав |
| а је цео исток обожавао; он је у години косовске битке умро, без да је свог милог Хасана видети |
| milestone unit="subSection" /> <p>После косовског удара народ к себи дошавши само је једног чес |
| и јуначким играма био је искусан.{S} У косовској битки једва га је отац могао задржати да не н |
| авне пределе Румелије освојити и победу косовску са великим војеним масама и грдним губитком за |
| сам мислио да си ти ’дегод у војсци, на Косову, а тебе ето још овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, |
| } Не смеде Турчин на кршну Босну.{S} На Косову наша војска од турске мања, вијор сипа јој песак |
| јуначке српске војске, која се сада на Косову против Турака налази.</p> <p>Затим се заори јаче |
| тали претенденти није противу Турака на Косову војевао, но ишчекивао је судбу, да он постане по |
| <p>— Тако је красна та српска војска на Косову да ни Душан краснију није имао — рече Новак.</p> |
| Сад када се можда већ српска војска на Косову са Турцима бори, приличније су гусле од тамбуриц |
| ги.{S} Помисли само да нам је војска на Косову пропала, Вук нас напаствује, а Бајазит, поред св |
| ворјанима не беше до тога шта се сад на Косову ради, но само до шале и увеселења.{S} Особито от |
| калуђера.{S} Док се Војновић и Ђурађ на Косову боре, донде он уз тамбурицу љубавне песме пева.< |
| Бранковић издајица, да је издао Србе на Косову.{S} Вук Бранковић није био издајица, но зао глас |
| го’ више заспати.{S} Мисао ми је све на Косову била; желео би’ најновије гласове оданде чути — |
| опет је у бога.{S} Српска војска је на Косову упропашћена, али то је била само војска цара Лаз |
| би да је спашено пред Косовом, а не на Косову, јер тко овде хоће победу, мора имати веће мношт |
| <pb n="264" /> од Турака.{S} Крв се на Косову потоком лила.{S} Сто тисућа мртви леже онде.</p> |
| зиту већу услугу учинити.{S} Јошт се на Косову, на обалама Ситнице, српске кости виђеле, а српс |
| сложни беше, дошли су.{S} Но, не би на Косову Краљевића Марка, Милош Обилић погибе јуначки, ве |
| ма изгинуо, а није било нужно да сви на Косову изгину.{S} Није издао Вук на Косову, он је спаса |
| искрени пријатељи Срба. ’Де су Грци на Косову?{S} Било их је из даљних крајева који су крвљу С |
| <p>Док су се ратоборни Срби и Турци на Косову борили, и својом крвљу широко поље квасили, цари |
| се види бугар-битка цар Душана, бој на Косову, бој код Ангоре, како Високи Стеван са своји див |
| на Косову изгину.{S} Није издао Вук на Косову, он је спасао Босну, јер да се са својима тамо н |
| ти, отцепили су се са својом војском на Косову од Лазара и прешли су Турцима.{S} Било је ту још |
| у тако изгледали.{S} Откако је Србин на Косову изгубио, ражалило му се, огорчио се, јер од тог |
| алу?{S} Онда није чудо што је пропао на Косову.</p> <p>— Е да знаш, код нас је нешто друга буда |
| је слободно.{S} Но кад паде царство на Косову, умјешају се у двор царице Турци, виђе’ да је зл |
| кожу одерали, кад је Лазогли царство на Косову изгубио.</p> <p>— Тко би знао куд се ђео, такова |
| читати могло да се није добро збило на Косову.</p> <p>— Говорите, децо моја, откуд тако?{S} И |
| >— Врло добро.{S} Видео сам га скоро на Косову кад је патријарх војску благосиљао.{S} Он је прв |
| бада.{S} Он није бранио што ће Лазар на Косову погинути, ал’ зато опет није желио и Србима зла |
| је читао.</p> <p>Но кад је цар Лазар на Косову пао, кад је видио како се Гребљановићи међу собо |
| оизилазило.{S} Царица, откако је цар на Косову, у свему је била мало натраг повукла, ал’ како г |
| } Султан Мурат је силну војску своју на Косову разредио.{S} Са овако великом силом Турци до дан |
| цару устреба.{S} Твоја три брата су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ осветлати.{S} П |
| к.{S} Зар нисмо ми они Турци који су на Косову Лазоглија хаметом потукли.{S} Ето и задњи јуриш |
| женици Лазареве породице изгинули су на Косову.{S} Оставши су стари, а и мало их има.{S} Млоги |
| неће бити баш тако тврдоглави јер су на Косову видели српско јунаштво па не би ради, по свој пр |
| се султану што не згоди, као Мурату на Косову.</p> <p>— Свјетли цару, ја сам Каралампогли, прв |
| , а највећа част остане у стану на пољу Косову.{S} Турци одма’ после битке мртве своје војнике |
| у очи један калуђер, доста разбарушеном косом, пред њим узвишен дрвен налон, а на њему велика к |
| дошћу прими тај глас, Светислав му беше кост у грлу.</p> <p>Русна бијаше због тога у недоумљењу |
| Жигмундом, начинити, а бацити им какву кост да се о њој гложе.{S} Маџари, како буду мира имали |
| одржао реч, лаком је, бацио би калуђеру кост.{S} Како би се као војвода и властелин с калуђером |
| је његова задужбина.{S} Ту је он рад да кости своје сложи и да почивају до општег ускрса.</p> < |
| рек’о би да је од веште руке од слонове кости изрезано, очи тамне као ноћ, ал’ из зенице светло |
| е на Косову, на обалама Ситнице, српске кости виђеле, а српски владатељи и владатељке ступили с |
| баци на место где би сео и своје старе кости одморио.</p> <p>— Одморите се одма’ овде — рече М |
| нити је надежде да ће имати; поред тога костобоља га силно мучи, ако умре, ко ће бити деспот?{S |
| т ново зло.</p> <p>Деспот већ одавна од костобоље страда.{S} Млого је свог века препатио.{S} Од |
| 14" /> <p>— И ја то исто судим — рекне, Костреш војвода.</p> <p>— И ми то исто — повичу млоги.< |
| рекне, Петошки реч прекинувши, шаљиво, Костреш.</p> <p>— Шта им фали!{S} Па зар није доста нев |
| и Војновић од жестоки’ рана једва мили; Костреш војвода без леве руке и десног ока.</p> <p>Кад |
| очну смејати.</p> <p>— Па и ти, војвода Костреш, можеш јошт до те славе доћи.{S} Колико већ има |
| за пашу једног старца, као сад војвода Костреш, шта, још горе, јер старом Србину још се румени |
| Драгаш.</p> <p>На његово питање војвода Костреш прослови:</p> <p>— Када је свети патријарх војс |
| ла, па зато тако лудо и говориш — рекне Костреш.</p> <p>— Боже мој — одговори Петошко — будала |
| купи, а Вук оданде опет прети — примети Костреш, поглед свој на Ђурђа бацивши.</p> <p>— Мој ота |
| у двору да останеш — запита опет шаљиво Костреш.</p> <p>— Нипошто; ја сам досад волео бити буда |
| а је данас последњи пут Српкиња!</p> <p>Костреш војвода још са некима, Милевине друге и домаћи, |
| чаственији од паметних и силних.</p> <p>Костреш војвода, као бајаги да развесели друштво, почне |
| паша, и то од три репа,_послаћу војводи Кострешу три товара блага, па ћу запросити његову ’ћер, |
| ’ војвода, који су сад већ паше!</p> <p>Кострешу је мука била то слушати, ал’ шта ће са будалом |
| Ха, ха!{S} Краљевић Марко, господар од Костура, краља Вукашина син, да иде хљеба просити — код |
| е одмах на пут, да поверене им стране и котарја чувају, јер им је већ деспот унапред налог изда |
| казнимо.{S} Сад на коња и свак у своје котарје на посао — закључи деспот.</p> </div> <div type |
| ч, ал’ у том харачу су и цуре.{S} Свако котарје даје по коју цуру у харач, као и другу робу.{S} |
| свету.{S} Тај град ће бити јошт једина котва која држи спас народа.</p> <p>Деспот је био у Бео |
| Балше, зетског господара, који га је у Котор к себи узео због његови’ шала и лакрдија са којих |
| овићем.</p> <p>Харалампију морали су за коц везати, и тако га погубе.</p> <p>Тако искајаше свој |
| ест хиљада коњаника.{S} Ударили смо још коц код Голупца, да га нитко више не извади, то је заса |
| мало даље, опрему нареди.{S} Ударе два коца, а трећим оба одозго утврди на облик вешала.</p> < |
| и отимају, код Турака помоћи тражио.{S} Коцка се преокренула и судба је определила да се и моји |
| чекала, да се твоји синови с тобом тако коцкају.{S} Боље мријет, нег’ тако живјет — рече огорче |
| се боји, ионако је и он сам и Србија на коцки.</p> <p>Деспот стиже у манастир са Облачина-Радом |
| ="359" /> јуначке среће, али сигурно на коцку за несигурно метати, налазим за опасно.</p> <p>По |
| Бранковића који се једнако са Обилићем кошка, ... па јој је, кажу, страх јошт какав ће крај им |
| вимо сад мало ове младе.{S} Они нек’ се кошкају, нек си пребацују, нек се теше; ионако лакше па |
| >— Сад нећу.</p> <p>Тако су се још дуго кошкали и разговарали док не дође време ручку.</p> <p>С |
| овест долазила.{S} Ђурађ се са Стеваном кошкао и каткад жешћим реч’ма и вређао га.{S} Стеван би |
| о се ко са Петошком ил’ са другим којим кошкати почео, његова једна реч све је на своју меру до |
| и он што дочепа, но почео се са другом кошкати, да и он има на половину зеца право.{S} И после |
| који му често главе дође.{S} Видели сте кошницу, видели сте у њој матицу.{S} Она ништа не ради, |
| ето Грмана.</p> <p>Грман је био висок, коштуњав старац; на образу му се читати могло да није ј |
| атни и сребрни пехари, красни, сребром, кошћу искићени ножеви.</p> <pb n="396" /> <p>Прима се ј |
| ит’ душмана,</l> <l>Но челична татарска кошуља,</l> <l>Већ се о њу сломи мач Новаков.</l> <l>Та |
| /p> <p>Ферхад спусти испод врата, испод кошуље руку, и прстима довати, извуче мали златан крсти |
| у падне, а дође гладан харамија да ноћу крадом однесе.</p> <pb n="466" /> <p>Сви се убезекну.{S |
| х људи гласове.{S} Ако падне Ново Брдо, крај је Ђурђевом господству, и онда ћеду Турци подићи о |
| ни, као да се трупови попадалих војника крај воде, при обали виде.</p> <p>— Боже мили, докле ће |
| е у ропству.{S} И тако пре би бегала на крај света, него што би и самом позиву у харем сљедовал |
| е му било тако ласно као са осталима на крај изићи.{S} Марку се могло рећи да треба овог или он |
| а не један с једном не може да изиђе на крај, па жена не може да се слаже са свекрвом, јетрвом |
| и сам деспот Стеван тешко је с њиме на крај излазио.</p> <p>— Јеремија ће Турцима издати град. |
| јер с малом властелом Турци би лакше на крај изишли.{S} А да те сатру, овако су ствар удесили.{ |
| леџије, како би’ ја с њима као трећи на крај изишао.{S} Можда ћеду се и њи’ двојица у делби пок |
| зао да са мном нико није могао изићи на крај.{S} Но шта ћу када се већ тако збило.</p> <p>Док ј |
| ови?{S} С њима, ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би подбадању српске властеле.{ |
| у Дечане, онђе ћу ја с Турцима опет на крај изићи, нег’ да паднем деспоту у шаке, јер кад се в |
| ама на то поље равно,</l> <l>Црна ноћца крај учини борби;</l> <l>Ал’ побједа остаде Србима.</l> |
| у ништо се не рачунају.{S} Само да буде крај овоме рату, одма’ ћу свим мојим силама настојати д |
| и мађарске војводе.</p> <p>Световању је крај, краљ се диже и деспот, а за њима сви, већ се наре |
| и крепост телу.</p> <p>Игуман ишчекује крај, чуди се дугом састанку, ал’ намишља да се о велик |
| уф је једва чекао да буде свему што пре крај.</p> <p>У једно доба дигну се гости.{S} После обич |
| .. па јој је, кажу, страх јошт какав ће крај имати овај рат.</p> <p>— Да л’ би се могло што из |
| Тежак је по деспота излазак, почетак и крај.{S} Да није у њему бујна крв Бранковића, клонуо би |
| и за насљедника, а да се једаред начини крај распри измећу Бранковића и Лазаревића.{S} Деспот ј |
| } Ја сам све то мирно подносио чекајући крај искушенија и моје невоље.{S} Но напосљетку већ нис |
| а противничким властелин’ма сребрничког краја, који нису њему пријатељи.{S} Ђурађ држи да ти њи |
| закуска, исприча ми свје од почетка до краја, о паду Голупца, о харању манастира Св. Богородиц |
| рхад, опет, исприча своје од почетка до краја, како је дошао Харалампије под Бело Брдо, <ref ta |
| рађено, па дичи цркву.{S} Од латински’ крајева долазили су у Жичу да виде српске цркве славу.{ |
| Грци на Косову?{S} Било их је из даљних крајева који су крвљу Ситницу бојадисали, а Грци прекрш |
| рад да чује, пропита, како народ у овим крајевима живи, да л’ му је додијало аргатовање и намет |
| е што се може више, да се нађемо у овим крајевима на окупу, да се свежемо с угарском војском ко |
| се у трошак бацио, купи војску у доњим крајевима, а и Жигмунду узајмљује, јер овај увек много |
| овим неосвојеним, од Турчина нетакнутим крајевима налази се јошт језгро, да што будне ако од Ср |
| ст која јој такођер грози само у дољњим крајинама Србије отклонити.{S} Само да нас Угри не потч |
| једном не покоравам, и ја хоћу у мојој крајини сам да владам! — пресече му говор незадовољан П |
| је у њу демон богатства, који ће ју до крајње несреће дотерати. </p> <p>А зар је Милева била т |
| ош благовремено дојездио, и нађе га при крају живота.</p> <p>Кад га је деспот примјетио, дозове |
| аветницима рече му:</p> <p>— Ето ме при крају живота.{S} Нек опрости све сваки сваком.{S} Ја те |
| жагору и забуни и видимо шта на другом крају Срби раде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| оводе војску, где ће се који одел у ком крају станити.{S} Један одел стане упарађен пред градом |
| е спавању.</p> <p>Служитељи на удаљеном крају двора јошт су ћеретали и веселили се.{S} Кад је г |
| рске војводе.</p> <p>Световању је крај, краљ се диже и деспот, а за њима сви, већ се наредбе из |
| накрст на прса, и дубоко поклони се.{S} Краљ пређе к њему, шири руке, и на оба образа да му пољ |
| .{S} Тако су негда дивови изгледали.{S} Краљ гледи <pb n="397" /> на деспота, деспот на Розгоњи |
| ека јунака, пробија и штит и панцир.{S} Краљ Жигмунд донео је ту справу из Алеманске и Латинске |
| ер је деспот силно богат, богатији нег’ краљ Жигмунд, но само зато није дао, што неће он добити |
| е бити.{S} Ризнице су им увек празне, а краљ о свом трошку не може војске држати, мораду да про |
| деспотови језде, показују пут, за њима краљ и својта, остали војници остану ван, разапну шатор |
| олубац мимоићи, да даље [идемо] — упита краљ.</p> <p>— Голубац не смемо за леђи оставити, ми см |
| са тим ће постати цар Њемачке, а већ је краљ Угарске.{S} То је велика снага.{S} Њемачка ће пома |
| преко жагор у мађарском стану.{S} Ту је краљ им Жигмунд, позива на предају, но Јеремија не да г |
| рв пролили.</p> <pb n="393" /> <p>Ту је краљ Жигмунд на коњу са својим војводама, својтом.{S} И |
| ен, отворена лица, искрена ока, да није краљ, рекао би да је ритар.{S} Деспот царска и јуначна |
| ртна даћа.{S} И кад деспот напи краљу и краљ деспоту, тако изгледа канда коме за покој душе пиј |
| атством напунили.{S} Не један се српски краљ ту крунисао.{S} Са свију страна видимо тамо-амо пр |
| ом Жичу превазилазио.{S} Побожан српски краљ Стеван Дечански, отац Душанов, сазидао га је и укр |
| траже пријатељство његово.{S} Мађарски краљ Жигмунд, па онда грчки цар, па Дубровчани, желе с |
| одољети Турцима?{S} Хоће ли га мађарски краљ потпомагати кад види да се код Срба и Грка „ришћан |
| еду Жигмунду, који је уједно и мађарски краљ и њемачки цар, понудити мир, и то зато да га од те |
| едњи удар Мађарима зададе.{S} Једва сам краљ Жигмунд из битке са неколико њих избегне.</p> <p>С |
| Розгоњијевим реч’ма задовољан.{S} И сам краљ двоуми, и запита Лошонција:</p> <p>— Како мислиш Л |
| ђарске и деспотове војске, ту је главом краљ Жигмунд, и зову Јеремију на предају.{S} Јеремија с |
| пред собом.{S} Но не би’ захуктао, као краљ Вукашин на Марицу, без да знам шта онде лежи.{S} С |
| /p> <p>— Дакле ти би бољма војевао него краљ Вукашин?</p> <p>— Бољма, богме, бољма но што ви са |
| љаком Црним Завишом.</p> <p>Кад је тако краљ Жигмунд примио кључе Београда, заврши се та жалосн |
| ког је други трон намештен био, и тако краљ Жигмунд <pb n="394" /> седне, телохранитељи с обе |
| Крушевца разбацити надаље.</p> <p>— Наш краљ не може на то пристати да над мађарском војском др |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Краљ Жигмунд са својом војском све се ближе граду прими |
| шћанства, обрана српског народа.</p> <p>Краљ прими кључеве и преда свом војводи.</p> <p>Краљ ус |
| мејдан би био бој међ’ дивовима.</p> <p>Краљ прослови.</p> <p>— Београд је по уговору предат, М |
| је било видети те јуначке слике.</p> <p>Краљ достојанствен, отворена лица, искрена ока, да није |
| бојева, ту заседну и светују се.</p> <p>Краљ опет у челу, а остали по чину разреде се.</p> <p>К |
| ми кључеве и преда свом војводи.</p> <p>Краљ устане и прозбори.</p> <pb n="395" /> <p>— Витешка |
| а за Голубац — одговори Лошонци.</p> <p>Краљ слегне с рамени, обрве подигне, канда још није нач |
| ом махала.</p> <p>Чин је звршен.</p> <p>Краљ се свечано испрати у своју дворану и гости буду по |
| видиш си његову светску мудрост.</p> <p>Краљ Жигмунд са свитом дође.</p> <p>Деспот је још у ово |
| S} Краљевић Марко, господар од Костура, краља Вукашина син, да иде хљеба просити — код зета кне |
| у очима жар поносит, хити да спасе оца, краља, војску.</p> <p>И срећа послужи дели-девојку.{S} |
| дочекао је да крунише за <pb n="544" /> краља силнога Душана, и видио је како је сунце сјајне з |
| лази Облачина Раде са телохранитељи, да краља дочека, и у град пропрати.</p> <p>Жигмунд на челу |
| ји је после убијеног цара Уроша себе за краља српског прогласио.{S} Он је с већом чашћу српске |
| е краљу, па онда рукује се са војводама краља, са Розгоњијом, Лошонцијом, и с Пољаком Црним Зав |
| у овом часу господар Београда, и прима краља као деспот, српски владар, земље господар.{S} Прв |
| ио.{S} Но после несрећне битке Вукашина краља с Турцима при реци Марици, Призрен и Приштина, Ву |
| ан нас шта знати, тако ми бога и светог краља дечанског.</p> <p>— Тако ми бога и мог крсног име |
| </p> <p>Пред двораном деспот стане пред краља, положи руке унакрст на прса, и дубоко поклони се |
| {S} Деспот их пред двораном чека, уведе краља и понуди му место у чело.{S} С десне до њега седн |
| а што деспот захвално се поклони, уведе краља у дворану, приведе га трону, до ког је други трон |
| на поклоњење дошли, питао је за здравље краља Жигмунда, и обдарив’о их богатим дарима.{S} Отпус |
| јем.{S} Кад сам била као млада у служби краља Вукашина у Приштини, тако ме је све једнако неко |
| а велика.</p> <p>Лошонци озбиљно ослови краља да се повуче и сам на Ласловар.{S} Већ се види ка |
| каик, Цецилија прекрштеним рукама моли краља да не гине узалуд, и тако повуку га натраг.</p> < |
| је сретније доба доживио, рођен у добу краља Милутина, добу бујног напредовања Србије, и дочек |
| у војску, и удари на Влашку.</p> <p>Код Краљева, влашке вароши, стојаше два противна стана, цар |
| дној страни разно оружје, сабље српских краљева, царева и јунака.</p> <p>У црној дворани на сре |
| поудавале биле, те моје кћери, за какве краљеве, сад бисмо имали од две стране помоћи, а овако |
| ету царске кнегиње удају се за цареве и краљеве, а код нас је био досад рђав обичај, да су се к |
| у своје доба било красно и весело.{S} И краљеви од Немањине лозе радо и често су се овде задржа |
| вети Сава, и храмотворни побожни српски краљеви.{S} А на сваком углу корица каљено злато, плоча |
| Ангоре и Багдада преко три морја, седам краљевина, па чак до римпапе.{S} Свако тражи његово при |
| ви. ’Де се мејдан дели, било ма у којој краљевини, ма у ком царству, против немачки’ ритара, пр |
| његово пријатељство.{S} Римпапа би дао краљевину деспоту само да пређе у лацманство.{S} Град С |
| и.{S} Ту је кнез Лазар против Вукашина, Краљевић Марко против цар-Лазара, Вук Бранковић против |
| тебе добро познаје.</p> <p>— Ха, ха!{S} Краљевић Марко, господар од Костура, краља Вукашина син |
| ика за престол од племена Немањиног.{S} Краљевић Марко са својом браћом нема право насљедија, ј |
| и, и то под покровитељством турским.{S} Краљевић, држећи да има права на очине земље, није се х |
| еван и Ђурађ, надмећу се у јунаштву.{S} Краљевић, починивши чудеса својом храброшћу, падне, а В |
| ук Лазаревић, све српски соколови, па и Краљевић Марко са својом браћом, као лав рањен, чека, д |
| </p> <p>— Ти мислиш, драга Русно, да би Краљевић Марко мир донео био мојој породици и српској з |
| изрекла је истој:</p> <p>— Истина да би Краљевић Марко био самовољан и паштио би се да што више |
| али’ сијасет.{S} Шта ли је још халовити Краљевић Марко коме пара у турској војсци нема.{S} Но ш |
| ак као што ме држите, али само да нисам Краљевић.{S} Мене судба од постанка гони.{S} Да ја могу |
| уздован у десници, тако је изгледао као Краљевић Марко кад је стамболкапију чувао.{S} И доиста, |
| ћа његова неподјелима својина.{S} Марко Краљевић држи да је на њему царство.{S} Потом Милица, м |
| међу овима најзнаменитији је био Марко Краљевић са својом браћом.</p> <p>Каогод у садање доба |
| ре и после косовске битке.</p> <p>Марко Краљевић био је син Вукашина, војводе Душановог, који ј |
| цар пре кнез-Лазара, зашто да није цар Краљевић Марко, ког је сам народ већ Краљевићем назвао, |
| х синова?{S} Скитнице, као што је данас Краљевић Марко.{S} И тај Вук Бранковић, којег толико уз |
| рок био; светли цар волео би је дати за Краљевића Марка, па да се тим браком савез и мир између |
| оказаће да у Срба још није угинула лоза Краљевића Марка.{S} Ту ће показати Кајица војвода тко ј |
| наштву, и веле, да ако икога, то доиста Краљевића Марка јединог каура увешће Мухамед у едем, ђе |
| доведе оваковог јунака, таман као да је Краљевића Марка рођени брат.{S} Очи су му биле као закр |
| Угљеше и Гојка, војводе Мирка, Жарка и Краљевића Марка Србима нестадоше.{S} Који се од великаш |
| првенства примити, незадовољни нашли би Краљевића Марка или кога другог, а при породици кнеза Л |
| е кад како водило буде, опомени се речи Краљевића. <pb n="287" /> Српски народ, велим ти, злопа |
| личаствено изгледао, рекао би да је син Краљевића. -</p> <p>Донесе се јело, и почне се јести и |
| образ спусте.</p> <p>— Није ли ово брат Краљевића Марка, ја сам слушао од њега да међу вама бра |
| беше, дошли су.{S} Но, не би на Косову Краљевића Марка, Милош Обилић погибе јуначки, вечна му |
| ч.{S} Ти, који си под једним шатором са Краљевићем поред пријатељске чаше, мораш искреног срца |
| о с ’ришћани дружио, а особито с Марком Краљевићем.{S} Но у њему су доиста ’ришћани и великог з |
| ар Краљевић Марко, ког је сам народ већ Краљевићем назвао, па онда би се и ја, и можда и мој от |
| ађеда каквог великана.{S} Алтомановићи, Краљевићи, сви босански краљићи, и сами Балшићи и сада |
| ма под Марков шатор.</p> <p>— Помозбог, Краљевићу Марко — рекне Ђурађ, удивљен кад је Марка вид |
| и.</p> <pb n="285" /> <p>— Драго ми је, Краљевићу, што те упозна’; кад се кући вратим, казаћу д |
| еде, избјегнем, и одем правце у Прилип, Краљевићу Марку, мог бабе пријану.{S} Марко ме је лијеп |
| ицу имао, и то какву јошт.{S} Камо пара Краљевићу Марку, који се морао због кнеза Лазара по туђ |
| е стране буде из свег срца хвала, Марко Краљевићу.{S} Мач твој биће ми аманет твога јунаштва.{S |
| е да увиде Миличини саветници.{S} Ти их Краљевићу добро познајеш.</p> <p>— Познајем и њи’ и вас |
| Циљски су силни били, произлазе од крви краљевских кнегиња, а Улрикова сестра је супруга Жигмун |
| нда би се и ја, и можда и мој отац, том краљевском јуначини поклонио.</p> <p>— Ако је до крви, |
| ића, и не мога је имати, јер он само на краљевску стати могаше, а то му не допуштаху.{S} Марко |
| га баш толико цјене, да се сваки једног краљевства вредан држи и тиме шкоде и себи и свјету.{S} |
| ао, дигну се и разиђу.</p> <p>Деспот са краљем и војводама повуче се у дворану, ’де су слике ср |
| а кључе.{S} Заповедник града стане пред краљем.</p> <p>Деспот говор продужи.</p> <p>— Ево ти, к |
| спот Стеван лане са Жигмундом, угарским краљем, склопио уговор, по којем мене Угарска после смр |
| "400" /> <p>За то време док се деспот с краљем и војводама бавио, Јерина се повукла у своју дво |
| скупоцене утвари што су побожни српски краљи, краљице, велможе подарили.{S} Кад су већ бисаге |
| Турци.{S} Док год буде српски народ међ краљић’ма и кнезић’ма поцијепан, донде никад опоравити |
| } Алтомановићи, Краљевићи, сви босански краљићи, и сами Балшићи и сада Црнојевићи више су шкоди |
| ене утвари што су побожни српски краљи, краљице, велможе подарили.{S} Кад су већ бисаге претова |
| чина и своју крв пролијевати.{S} Ти си, краљу, силан, сво хришћанство на западу и на истоку гле |
| >Деспот говор продужи.</p> <p>— Ево ти, краљу, кључи Београда, прими их, закључај градска врата |
| ајбољма против Турака ратовати.{S} Дај, краљу, твоју војску да и са њом деспот располаже, а ти |
| адар, земље господар.{S} Првенство даје краљу као госту, ал’ не као слуга.</p> <p>Пред двораном |
| о оружје.</p> <p>Деспот једнако светује краљу да ил’ војску крене на Крушевац, ил’ да све силе |
| метне самур-калпак на главу, поклони се краљу, па онда рукује се са војводама краља, са Розгоњи |
| е калпак, метне га на стол, окрене лице краљу, те овако збори:</p> <p>— Величанствени краљу, ди |
| град не предаје, Розгоњи разљућен рече краљу да треба посаду исконабити.</p> <p>Но у исти ма’ |
| ода мој, Облачина Раде?</p> <p>— Велики краљу, господару мој деспоте, казаћу вам из моје душе к |
| те овако збори:</p> <p>— Величанствени краљу, дико западних владара.{S} Ступио си на ову земљу |
| је посмртна даћа.{S} И кад деспот напи краљу и краљ деспоту, тако изгледа канда коме за покој |
| ена трпеза, звоно зазвони, дворјани оду краљу и својти му да и’ допрати.{S} Деспот их пред двор |
| Незадовољници би расли као трава, знаш краљу, да си посла имао са властелом која те сва не љуб |
| их непријатеља, па кажу још да је млад, красан и благ.{S} Ако нам добро жели, нек му бог плати. |
| вој падиша?</p> <p>— Млад је као јутро, красан је као цвет, од Орхановог је рода па је силан, б |
| ечанима, а ви за Дечане добро знате.{S} Красан је то манастир.{S} Био Ђурђу Бранковићу веран сл |
| магновење дође му пред шатор Хасан.{S} Красан јунак.{S} Турбан зелен дичио му је главу и блед, |
| ви му крунисан шлем од злата, на прсима красан оклоп, каквог само францеска рука израдити може. |
| а нађоше. </p> <p>После два сата био је красан ручак у трапезарији.</p> <p>Друштво је весело би |
| довољан је, све му по вољи иде.{S} Биће красан град у трокуту, јак да се на јуриш узети не може |
| р архимандрит Пахомије, осамдесетољетни красан старац, који је виђео српску славу и паденије.{S |
| чувати.</p> <p>— Знам Смедерево, и тај красан приједељ, и зидај што прије града, јер нас о’ђе |
| е војено одељење управљао.{S} Он је био красан, честит и побожан.{S} Већа га је част Турака љуб |
| а.{S} Ту је на једном броду и Цецилија, красна делија-девојка, на бели рамени распуштене вране |
| , бије Голубац.{S} Његова кћи Цецилија, красна дева, делија-девојка, за великим топом провирује |
| ево деспотовице Јерине.</p> <p>Јерина, красна Гркиња.{S} Танког високог стаса, око тријест пет |
| риџа му рече, да је од дванајст лијета, красна као ружични пупољак, тако кажу људи који су је у |
| ира Манасије.</p> <p>Већ се виде горњи, красна кубета манастирске цркве.{S} Долазе ближе, дивна |
| /p> <p>Свима се допало видити овако два красна, туђе вере и туђег народа младића, у тврдо прија |
| са својим цвећем.</p> <p>Милева је била красна девојка.{S} Стаса танког, који изражава њежну мл |
| ом само још једну реч прословити.{S} Та красна хурија има, као што сам чуо, једног младог ђаура |
| вониле, лице снуждила.</p> <p>— Тако је красна та српска војска на Косову да ни Душан краснију |
| међу стољетним дрвама, види се велика и красна црква са великим зданијем.{S} То је намастир Жич |
| ка, коју је довео Облачина Раде.</p> <p>Красна ноћ, небо звездама посуто, на небу сребрн шар, к |
| лове по кривудастој Морави, масна поља, красне долине и планине у турским су рукама.{S} Ту се в |
| /p> <p>Тко ће Јерину и њену дивну децу, красне девојчице допратити?</p> <p>Ту је и војвода Каји |
| ји’ мира не имају, почну се турчити.{S} Красне Српкиње стадоше турске хареме дичити; пиштајућу |
| х намештају.</p> <pb n="222" /> <p>— Да красне баште и красног времена — рече патријарх.</p> <p |
| још никад казао ниси.{S} Та овако поред красне ђевојке можемо српски вилајет покорити, без да н |
| } Онда није било онде дрвених кућа; све красне куће и палате.{S} Није било ни данашњег Дорђула |
| </p> <p>Веља је радост Јерине, кад виде красне дворане.{S} Она ће у свом дому главу на одмор пр |
| >— Ух, ала је красно пашом бити, толике красне цуре за жене имати, то је живот.{S} Ал’ кажи ми, |
| имате красни’ војника.{S} Гле онде оне красне чете, све младићи као борови — рекне Ђурађ показ |
| е, морали су у харач давати.{S} Тако те красне српске цуре, с тим сивим српским соколовима дове |
| а најлепше ђаурске земље ужива.{S} Види красне неве, те ћеду пашин харем дичити.</p> <p>Док так |
| срце нека божествена сила.{S} Видиш ли красне камилавке, смирена бледа лица и честите браде, п |
| јако у очи падало.</p> <p>Они су носили красне са златом и сребром искићене доламе, о врату им |
| </p> <p>У Цариграду су српски господари красне домове и летње палате имали.{S} Онде су се они р |
| ка вина, ту су златни и сребрни пехари, красни, сребром, кошћу искићени ножеви.</p> <pb n="396" |
| одгонетне Раде.</p> <p>— Но и ви имате красни’ војника.{S} Гле онде оне красне чете, све млади |
| показујуће.{S} Испод високог му чела и красни обрва, севала су му два црна ока; и парала су ср |
| Дорђула ни Батал-џамије.{S} Ту си видео красни’ божији’ храмова и дворова великаша.{S} У граду |
| једним баштованом, колико различити’ но красни’ цвјетова има па сви скупа диче целу просторију |
| Па има у Ресави свету обитељ, манастир красни, ’де и добри и зли утеху налазе, у подвигу душе |
| аш <pb n="370" /> и држиш.{S} Дечани су красни и богат намастир.{S} Садашњи мој положај друге, |
| лтан је богат, задовољиће се ако му даш краснијех увеџбаних соколова, султан је ловац, то волиј |
| та српска војска на Косову да ни Душан краснију није имао — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако опет |
| ало, све је то Радојко знао и са својим красним, но кадикад раскалашним пјесмама успаљивао је ч |
| амо носило.{S} Пјеније је било, истина, красно, и како не код толики’ певача, — али није носило |
| ј је само Пахомија тражио.{S} И доиста, красно је било видети један већи број смирени’ калуђера |
| } Деспот обдари манастир, даје поклоне, красно оружје, међу Турцима бакшиш раздаје.</p> <p>Тако |
| се наслађава.{S} Што је тек икоја земља красно од’ранила, то ћеш код њих видети.{S} Султан, паш |
| је то мило, зна да је племе Бранковића красно у мушкима и женскињама, прохте се похотљивом ага |
| а мириснија од каранфила.{S} Кад је све красно и лепо, нека једна красота другу не заклања, нег |
| а имати много жена.</p> <p>— Ух, ала је красно пашом бити, толике красне цуре за жене имати, то |
| ава.</p> <p>— Ој, честити пашо, како је красно бити Турчин.</p> <p>— Има и код нас сиротиње, фу |
| ћанку?</p> <p>— О дакако, па те како ји красно држе!{S} Но кад би сад тебе Бајазит запросио, би |
| , искрен је друг, и пије вино.{S} Јунак красно пева, а јунацима је свуда слободно вино пити, је |
| ок поглед бацив на Теофана.{S} А Теофан красно одметанише, па изиђе, и оде управо међ’ млађе, с |
| било овде одма’ и вечерати, кад је тако красно? — упаде у реч Милица.</p> <p>— Не би згорег бил |
| .{S} Лице му је било красно, но не тако красно као што се у садашње доба држи, то јест глатко, |
| овом зданију, које је у своје доба било красно и весело.{S} И краљеви од Немањине лозе радо и ч |
| своје бриге разабрала.{S} Вече је било красно и пролетне красоте пуно.</p> <p>Милица се од сре |
| понешто придевали.</p> <p>Вече је било красно, месечина је лепо светлила; но и осим тога беше |
| њаке своје надвисио.{S} Лице му је било красно, но не тако красно као што се у садашње доба држ |
| лу, а остали по чину разреде се.</p> <p>Красно је било видети те јуначке слике.</p> <p>Краљ дос |
| е увиђео шта су у њему изгубили.</p> <p>Красно га са’ране.{S} Жички калуђери су га на својим ру |
| једном речи, све је показивало да је од красног племена рођена.{S} Девојачко своје доба провела |
| > <pb n="222" /> <p>— Да красне баште и красног времена — рече патријарх.</p> <p>— Не би л’ доб |
| ав је могао умирити, њихову будућност у красној боји представљајући.</p> <p>Но какав се то вихо |
| царица Милица са својом млађом ћерком, красном Милевом, и дворјанком Русном и служитељском пра |
| Татар’ма мрким.</l> <l>А кнез Лазар на красном мејдану</l> <l>Сложи силног татарског војводу.< |
| та за воду примити и пустити.</p> <p>На красном узвишеном месту зидаћеду се двори деспотови, ле |
| ади Ђурађ Бранковић, Видајић, са својом красном свитом.{S} Оставимо сад насамо Хасана и Марка, |
| е изван града лежала и у свези са неком красном шумицом била.{S} Овде, у старије доба, при блед |
| n="349" /> <head> X </head> <p>У неком красном пределу код реке Ибра, међу стољетним дрвама, в |
| ен био.{S} Једна убога удовица имала је красну кћер, младу као капља.{S} Питаше ме шта сам и шт |
| за деспота свечано.{S} Породицу имао је красну.{S} Госпођа Јерина, нова деспотовица, била је од |
| као.{S} Та како и не би’ учио за такову красну девојку.{S} Ни сама књагиња Милева није лепша од |
| >— Свака струка, синови моји, има своју красну дужност.{S} Само сложно, сваки по својој струци, |
| ово говорио, донде је Хасан донео једну красну стрелу, коју Бранковићу пружи:</p> <p>— Ево ти, |
| } И сам пупољак нису поштедили; и ситну красну дечицу су са собом вукли.{S} Врати ли се Турчин |
| у харем сљедовала.{S} Но онако треба ту красну птицу уловити да и теби, и пророку служи.{S} Тре |
| Сулејмане, да ја у мој харем заиштем ту красну ђаурку?</p> <p>— Добро би било, али само не под |
| Турчину да да кћер?</p> <p>— Колико има красота на истоку, које би се за најсрећније држале, да |
| S} Кад је све красно и лепо, нека једна красота другу не заклања, него нек све скупа што је доб |
| ; да није калуђер рекао би, да га се је красота кнегињина срца коснула.{S} На Светислава није б |
| у изгубити, као год што је моје Зулејке красота у земљи изгубљена.{S} Марко моје жалосне спомен |
| е због сопствени’ узрока, које пак због красоте вароши и величанственог предела. [Какав је онда |
| епог стаса дражесна Гркиња, онде питоме красоте Бугарка, онде опет белог лица и граорасти’ очиј |
| рска кћи бити може, но немојмо све њене красоте откривати јер ће нам утолико теже бити што је М |
| рала.{S} Вече је било красно и пролетне красоте пуно.</p> <p>Милица се од средњег века мало одм |
| и; један ужива све овога света сласти и красоте, а други у исто доба не види ни белог света, а |
| ф.</p> <p>Милева није се могла начудити красоти скупоцених поклона.{S} Она је мислила да је већ |
| није све ни слушала што јој је Русна о красоти овог предела говорила, јер јој се друге мисли п |
| > <p>— Ти си још младић.{S} Тебе је бог красотом, па сигурно и добром мишицом обдарио.{S} Ти си |
| је поред оца живео, а својом добротом и красотом млога је срца себи задобио.{S} Међу осталима у |
| уп дугачак, <pb n="227" /> кратке ноге, кратак широк врат.{S} Глава му је била велика и четворо |
| јако удесне.{S} Од белог сукна чакшире, кратак лак гуњац, прслук отворен, лаки опанци са танким |
| — Јер, који није хтео слушати, с тим је кратак рачун правио; на други свет, или у Гургусовачку |
| у се отима од сановни’ страшила.</p> <p>Кратак сан, пробуди се деспот, отвори очи, види Јерину, |
| у плећима; труп дугачак, <pb n="227" /> кратке ноге, кратак широк врат.{S} Глава му је била вел |
| т’ би султани Једрене засели.</p> <p>Но кратки су поздрављаји, време је кратко, треба одмах пос |
| ад што деспот прослови, који од војвода кратким одговором га поткрепи.</p> <p>— Увелико ћу штов |
| ог пута су дошли.</p> <p>И деспот после кратких питања и одговора отпочинуће, па тек онда ће се |
| је делија и своју душу окаљати неће.{S} Кратко нам је време, а много се има извршивати.{S} Виђе |
| м, ал’ једнако кује окове за Србију.{S} Кратко је вријеме а нужда велика.{S} За кратко вријеме |
| мрцварили, да им даље пркоси.</p> <p>— Кратко је време, зором отпутовати морам, чујете л’ тамо |
| RP18590_N3" /> остаде сам промишља, ал’ кратко је време мислити се.{S} Бојати му је се да ћеду |
| и шта ћу кад сам већ близу гроба.{S} За кратко време можемо нашим млађима науку делити, ал’ је |
| Кратко је вријеме а нужда велика.{S} За кратко вријеме креч, пијесак и вода сама не може дати ј |
| бићеш улема, а од улеме, свашта може за кратко време.</p> <p>— Па тај муфтија може л’ имати жен |
| еће цариградских постидети.</p> <p>И за кратко време ти двори су готови, а у њима и око њих ћед |
| > <p>Но кратки су поздрављаји, време је кратко, треба одмах послу прионути.</p> <p>Још је кнеже |
| се у други бојни ред спремити, време је кратко, а Турци са свију страна кипте, све нови и нови |
| предајеш, тако и никако друкче, вријеме кратко, не може се чекати, пиши и потпиши, па на коња.< |
| Мора с војском на Голубац.</p> <p>После кратког рахата, одмора, дозове Ферхад-паша Харалампија |
| е клоне.</p> <p>У трапезарији све се на краће одбављало; искушеници радо су читали „житија свја |
| ву одруби.{S} Главу баци, а труп ђипне, крв из врата пишти, потрчи, и падне, у ужасном трзању ж |
| кушци када би га видели и глас му чули, крв би им се смрзла.</p> <p>Грмана је довео један служи |
| S} Нема рата, нема битке, ’де вас нема; крв без престанка проливате, па гле чуда, јошт вас дост |
| а и Обилић <pb n="264" /> од Турака.{S} Крв се на Косову потоком лила.{S} Сто тисућа мртви леже |
| ка и да је међу нами распре нестало.{S} Крв Немањићах умирила се.{S} И одма’ је Турчин осетио с |
| вета црква није му дала име Душаново, а крв цара Лазара и у мојим жилама тече.</p> <p>— Бранков |
| , јер деспот-Стевана би то спечалило, а крв на освету позива; пустити их слободно, и то је опас |
| роливао је и своју и сродну свог народа крв.{S} И до каквог успеха се дошло, да се сад српски г |
| Његовом кривицом потоком је лила српска крв.{S} Не један се Србин због њега, јер му је Турчина |
| срце канути због њега проливена српска крв, па смисли други пут предузети.</p> <p>Но како ће, |
| астољубив.{S} У његовим жилама је текла крв Немањина и Бранковића.{S} Код куће у Србији не трпи |
| ог оца душманин био.{S} Мог оца душмана крв проливати морам, но опет волијем мој народ и хришћа |
| исоког Стевана, ’де се српска проливена крв пушила на гаришту Душанове земље.{S} Па како су то |
| почетак и крај.{S} Да није у њему бујна крв Бранковића, клонуо би.</p> <p>— Оче Леонтије, видиш |
| ку.</p> <p>На ове речи образ Бранковића крв подиђе.{S} На срцу као да му велики камен лежи; сав |
| уго је време кнежевић’ма, но Бранковића крв је племенита, кнежевићи пију да си забаве бољу душе |
| > <p>— Ако је до крви, та иста Немањића крв тече у Бранковићима као и у Гребљановићима.{S} Ако |
| ао, као Бранковић, ал’ у ком и Немањића крв тече.{S} Ал’ није то само што ме за скиптром вукло. |
| аставе, та боја значи да из срца Србије крв тече.</p> <p>Мађарска војска прелази Саву, најпре к |
| у Срби више мира имали, но сваки дан се крв проливала.{S} Ионако је султан мрзио деспота; сад, |
| в силна Душана.{S} У твојим жилама тече крв Немањића, у мојим Кантакузена.{S} То су славне лозе |
| ст’о сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру и крв нијесам изневјерио.{S} Турска вјера стоји ме толико |
| и вјерне слуте савезници, и пролијевали крв код Ангоре против Татара.{S} Како би било, запита г |
| тали смо најближе оружје, прољевали смо крв своју и нашег народа.{S} У борби дасмо Турчину нашу |
| свуд су моји <pb n="343" /> Срби за вас крв проливали.{S} Неке чрезвичајне и изванредне околнос |
| и тискају ван, у самом манастиру се већ крв пролива, Турци које потучени, које избачени, калуђе |
| крв, и накан сам против Турчина и своју крв пролијевати.{S} Ти си, краљу, силан, сво хришћанств |
| ате, каткад своје користи ради ни своју крв не штедите.</p> <p>Задње речи је Леонтије нешто ошт |
| м га и веру ти тврду дајем да он српску крв пролити неће.{S} Ја сам мусулман, па као миш’ца кор |
| сабље, ал’ аманет ти, да исту у српску крв не умочиш.</p> <p>— Аманет, аманет.</p> <p>— Аманет |
| м назвали, ’де су крволоци млогу српску крв пролили.</p> <pb n="393" /> <p>Ту је краљ Жигмунд н |
| да, и да с њим никад не пролијеш српску крв. — С тим пружи мач Ђурђу, који се силно обрадује Ма |
| је.{S} Зато пролијевао сам посље турску крв, и накан сам против Турчина и своју крв пролијевати |
| на против Србина борио; брат је братску крв лио.{S} Народ од новог чуда обнезнани се.{S} Не зна |
| о зло у народу роди.{S} Брат је братску крв пролио, и оскврнила светиња братске љубави.{S} Зло |
| агу, да одјача, пролисмо толику братску крв.{S} Не једна је српска мајка закукала кад је то чуд |
| знао је и то да деспот сродну и невину крв пролити неће, ал’ и то добро зна да Гргуровим синов |
| оље бити, а да не пролије толику невину крв.</p> <p>Тако путујући, доћи ћеду близу манастира Ма |
| Тад’ Татарин јошт’ жешће нападе;</l> <l>Крв облила Новакове груди,</l> <l>Јер Татарин не да му |
| емије и удаљује се од њега.{S} Јеремија крвав поглед на њ баца, и да на самог наиђе, тешко Хара |
| је хусаре да разбију хатлије, изроди се крвава гужва и Жигмунд још неће да уступа, хоће да спас |
| и.{S} Битка ће бити на сваки начин врло крвава.{S} Султан Мурат је силну војску своју на Косову |
| ко Облачина, ухвати се за балчак сабље, крваве, обилићке очи баца на Ферхад-пашу.</p> <p>— Обла |
| ејмени оружани стоје до њега, и за њим, крваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ крочио.</p> < |
| Смедерево.{S} Ја од откупа Голупца, од крваве хаљине нећу ништа, а моја половина нек буде аман |
| знаје те главе, ускори кораке, види три крваве лешине.{S} Познаде их.</p> <p>— То су Јеремија, |
| је као једемске хурије изгледају, па му крваве очи са умиљним <pb n="320" /> својим погледом ра |
| стовали.{S} Једној мирној години две су крваве сљедовале. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| једа остаде Србима.</l> <l>Преко своји’ крвави’ љешева</l> <l>Једва с’ спасе њешто од душмана</ |
| , и сад се шетају.{S} Деспот пита откуд крвави трагови, рањени повезаном главом калуђери, све п |
| и заире.{S} Коњаници рупе, заподене се крвави бој, види то Јеремија, не зна ил’ да ускочи Мађа |
| в Турчина бранити не могу.{S} Кад су се крвави ратови водили, што је год од добротворних душа и |
| шт у битку помешали, битка би била јошт крвавија и Турцима би’ јошт знатнију штету били нанели, |
| та.{S} Дивљи победитељи, већ острвљени, крвавим очима навале.{S} Ту су пешаци, азапи и љути коњ |
| .{S} Провео је најлепши део свог века у крвавим борбама са Турцима, Татарима, Мађарима, са свој |
| атиком Михајлом, који је наше заставе у крвавим бојевима побједоносно од заманде управљао, да м |
| е, мора се дочекати тако, да се Турци с крвавима главама врате.{S} И деспотова војска једнако ј |
| , па макар у друштву Маџара, да ти ја у крвавом боју притичем да отпаднеш од Турака и да успост |
| зна на коју ће страну.{S} Деспот одржи крваву победу, изагна Турке и Ђурђа, ал’ се ново зло у |
| у на Косово.{S} Обе војске се сразе.{S} Крви се млого пролије, и то највише братске.{S} Ту се С |
| .{S} Ако је било у кнез-Лазару Немањића крви кроз цар-Душана, света црква није му дала име Душа |
| мити Циљски су силни били, произлазе од крви краљевских кнегиња, а Улрикова сестра је супруга Ж |
| аури колико су јуриша одбили, колико је крви проливено, а Ново Брдо још не мисли на предају.{S} |
| а Мађарима, колико се ту пролило српске крви.{S} Па Београд, који се сад скора подигао да се на |
| на, нова деспотовица, била је од царске крви.{S} С овом се Ђурађ оженио још у оно доба кад је с |
| ло му се као да се вода јошт од јуначке крви црвени, као да се трупови попадалих војника крај в |
| и невоља, после толико проливене невине крви, је л’ могуће да све то без каштиге остане?</p> <p |
| уби, јер вељаше да много трошиш новца и крви за алеманско царство, и против хусита, који у Угар |
| нам пакости чинила да смо мислили капи крви већ у нама остати неће.{S} Они то све веле за нашу |
| покајник.{S} Згрјешио сам се о сродној крви, о крви народа.{S} У сну долазе ми Гргурови синови |
| к.{S} Згрјешио сам се о сродној крви, о крви народа.{S} У сну долазе ми Гргурови синови, слијеп |
| м јуначини поклонио.</p> <p>— Ако је до крви, та иста Немањића крв тече у Бранковићима као и у |
| емо српски вилајет покорити, без да нас крви стане!</p> <p>— Штавише, можеш чрез то пријатељств |
| </p> <p>Тако Турци сами себи остављени, крвили су се донекле, док Мурат Мустафу не победи, и по |
| бар глас, и кад су се хусари са азапима крвили, није избегао, штавише, био је у цркви на браник |
| како су се већ онда великани међу собом крвили, а народ им донђе патио се.{S} Овђе један бог, ј |
| уху чупају, тако су се и они међу собом крвили, да се утамане.</p> <p>— Видио сам света, био са |
| ми, који смо се с њима готово сваки дан крвили.</p> <p>— Кајицу војводу са његовим катанама тре |
| ђера, који на трему, у ћелији, у цркви, крвљу орошен пада као жртва, која христијане на освету |
| је напред, за њим млади Јаблановић сав крвљу обојадисан; поред њега млади Војновић од жестоки’ |
| си дао, ако сам погрешио, моје грјехове крвљу ћу опрати, ил’ ћу доброчинством зло исправљати.</ |
| се, кад сабљом, и дел деобе пошкропи се крвљу народа.{S} Мањи се угледају на веће, сватко гледи |
| Срби и Турци на Косову борили, и својом крвљу широко поље квасили, царица Милица у свом двору, |
| .</p> <p>Ферхад неће да оскврни српском крвљу манастир, већ ван, мало даље, опрему нареди.{S} У |
| му гине толики народ?{S} Све је Косово крвљу обојадисано; па је ли то нужно било?{S} Мој отац, |
| задао, па ју је и одржао, вредност њену крвљу плативши.</p> <p>У стану турском Марко у свом чад |
| S} Било их је из даљних крајева који су крвљу Ситницу бојадисали, а Грци прекрштеним рукама гле |
| ета мржњу.{S} Више је изгледа и користи крвне свезе са Циљским комитом.</p> <p>— Е онда чуј шта |
| <l>А други га ударац обори;</l> <l>Паде крвник с коња халовитог</l> <l>Татар паде, а Новак допа |
| ци доцније Калимејданом назвали, ’де су крволоци млогу српску крв пролили.</p> <pb n="393" /> < |
| м оросила,</l> <l>Јоште мало па јуначка крвца</l> <l> Већ потоком почела се лити.</l> <l>Јошт’ |
| м коњ’ма халовитим.</l> <l>Већ се земља крвцом оросила,</l> <l>Јоште мало па јуначка крвца</l> |
| у му пресекли читање, јер би извртањем, кревељењем, и подмуклим гласом јошт могао у најозбиљниј |
| морају се у кули чувати.{S} Ту седе на кревету, пред њима, стол, на њему жижак, мешина вина и |
| тимају се, ал’ је већ доцне, сила их на кревету притисне, не могу се маћи, снажне руке их држе. |
| демишћије варнице одбацују, мађаруше се крезубају, ломе, хржање, врискање рањених коња, пиштање |
| ше саветовали су да се опет војска даље крене и Србију опустошава; Марко се томе јако успротиви |
| аша прихвати, и одмах са великом свитом крене се пут манастира Богородице.{S} Све се то стало и |
| и он пређе у покој сна.</p> <p>Сутрадан крене се војска пут Мораве на Голубац.{S} Ту је и Харал |
| b n="295" /> <p>Наскоро Јусуф се на пут крене са силним богатством да проси Милеву за Бајазита, |
| пот једнако светује краљу да ил’ војску крене на Крушевац, ил’ да све силе дању и ноћу употреби |
| о дигну се на ноге, и са то мало војске крену се даље да се споје са осталима, и то пут Голупца |
| .{S} Кад би оставили на страну Голубац, кренули би се пут Крушевца, за то нам је војске мало, ш |
| како ствари стоје.{S} Деспот откако се кренуо с Мађарима на Голубац, јошт није био у Београду. |
| нијем:</l> <l>Цар ми рече: војска ће се кренут’</l> <l> Јоште данас а и ми са њоме.</l> <l>Цар |
| и ако треба онданђе ће се велика војска кренути, и то право на те.{S} Бирај мир, доста је народ |
| екао, а већ се све спремило да се Јусуф кренути може.</p> <p>Сад већ Бајазит мира нема док не в |
| се Вукоглија дочепамо, требало би одмах кренути <pb n="511" /> се под Београд.{S} Нек се пошље |
| ако има испасти ствар.{S} Турска војска кренуће се одмах, и носиће собом и благо које се има пр |
| вена сматрати могла, ал’ огорчен и јошт крепак српски народ имао је толико снаге да сву ту штет |
| гусала као рој пчела.{S} Јуначке песме крепе дух народа, да не клоне.</p> <p>У трапезарији све |
| скиданој кули седе, очекују нов јуриш и крепе се пићем.</p> <p>Лошонција већ не пуца на ту кулу |
| да се код Срба и Грка „ришћанска“ влада крепи?{S} Шта ће папа на то рећи?{S} Ако са Турцима држ |
| све је била у стању, па да ју у надежди крепи да ће све добро бити, но гледала је материну кори |
| бацити?</p> <p>Јаблановић канда си душу крепи реч’ма Јеремије.{S} Пе’ар испију.</p> <p>— Е, да |
| проучавао је нуждан народ, поучавао га, крепио га у духу, уливао му је у душу стрпљење и дурашн |
| те се дати мирним магновењем занети, но крепите се, мужајте се и утврдите се, и не дајте да вам |
| их избегне.</p> <p>Срби почну се помало крепити, и доиста збрисала би се била штета косовска да |
| ајмоћнији великаш српски, видећи да без крепке руке српска земља не може се спасти, без да је к |
| >Међутим деспот расположио је војску по крепким местима.{S} На жалост, Београда му више нема.{S |
| окојног оца царска власт јошт је сасвим крепко стојала.{S} Он је имао млого тајни’ непријатеља. |
| види Смедерево, сватко се диви његовој крепкоћи.{S} Који су годинама радили и аргатовали у зно |
| причешћем уливаћеду си бодрост духу, и крепост телу.</p> <p>Игуман ишчекује крај, чуди се дуго |
| , ја ћу се одма’ спрјемити, онда можемо кретати се.</p> <p>— Најпре донијеси новце — рече мало |
| преправности.</p> <p>Вече је, војска се креће.</p> <p>Исак-паша и Ферхад-паша поћи ћеду са нешт |
| мија како чу глас, од стиха дигне се, и креће се на пут.</p> <p>Јеремију је Ђурађ лепо примио и |
| То га јако пече.</p> <p>Дође час да се крећу.{S} Ферхад наложи једном бимбаши да у пратњи буде |
| јањичари, коњаници већ су у реду да се крећу, и тешке камиле дижу се, и сва заира се вуче.</p> |
| шиље и да ми на знање како куд Турци се крећу, и да се пред њима спасе што се може.{S} Да, Ферх |
| астове за грађевину.{S} Опет други ваде креч, учињавају гвожђе, све за Смедерево.{S} По рекама, |
| ме а нужда велика.{S} За кратко вријеме креч, пијесак и вода сама не може дати јак салијеп, да |
| од ударцем силне секире.{S} Водом посут креч и запаљен све цврчи; усијано гвожђе, на наковњом г |
| ијих, но отац Харалампије имао је нешто крештав глас, а поред тога није знао чисто исказати жив |
| оже, опрости ми гријеха, много сам и ја крив, напустио сам Јеремију и Јаблановића да по својој |
| Не дирајте га, то је будала, није ништа крив“.{S} А Турци ме одма’ отпусте да могу ићи куд ми ј |
| ="373" /> <p>— Свему је ваш стриц Ђурађ крив, који се сад сам задеспотио.{S} По његовом сте нал |
| е добро са злим помешано.{S} Ко је томе крив?{S} Није ни калуђерство, што Харалампије није тако |
| стиња.{S} Огрјешио сам се о њих, ја сам крив њиховој слјепоћи.{S} Морам гријехе искајати.{S} Ни |
| његов био Голубац, и ту је Розгоњи био крив, који га је од откупа Голупца одвраћао, деспот пак |
| н.</p> <p>— Сирота царска кћи није томе крива.{S} Она је од детинства од цара намењена била ово |
| ле ни цуре, некмо ли јунаци.{S} Па јошт криваста плећа.{S} Па није ни за калуђера, па ни за све |
| тарење, не живот.</p> <p>— Томе су биле криве српске велможе, које су домовину и народ цијепале |
| што видиш, робови смо овђе у кули, нит’ криви нит’ дужни.{S} Доклен ће то тако трајати? — одгов |
| ковић предаје Мађарима град, нијесмо ми криви, ионако се Голубац за Србију одржат не море, што |
| ти можемо нашем животу.{S} Зар смо тако криви да будемо и од свију зверова најнесретнији?{S} Та |
| о.</p> <p>Деобеници издајице виде да су криви, и као окривљени чекају осуду.</p> <pb n="480" /> |
| руже, збогом“.{S} Јаблановић одговори: „Криви смо, нек нам бог опрости“.</p> <pb n="481" /> <p> |
| гао.</p> <p>Било их је, који су деспота кривили због тога поступка, други, опет, давали су му з |
| а с тим против свог народа.{S} Његовом кривицом потоком је лила српска крв.{S} Не један се Срб |
| ен, и морао је имати једну плећку нешто криву, јер му се глава к десном рамену јако клонила.{S} |
| еба им мир код Турака израдити.{S} Тако кривудајућа се стаза народ од пропасти спасу води.</p> |
| н је ту господар, турске шајке плове по кривудастој Морави, масна поља, красне долине и планине |
| а, која род свој љуби, а та ми и тијело кријепи, и кријепила је у борби међу смрћу и животом.{S |
| свој љуби, а та ми и тијело кријепи, и кријепила је у борби међу смрћу и животом.{S} Јошт ми ј |
| као што би Јеремија, бог ти душу и срце кријепио, да храниш род — упадне Облачина.</p> <p>Сад Ф |
| оли се богу, то јој је једина утеха.{S} Крик војника, глас трубе, све су то за њу туђи гласови. |
| шља.</p> <p>Његова гордост је понижена, крила су му острижена, шта ће сад?</p> <p>— Но том се н |
| о једно друго квари.{S} Марку не дадоше крила да рашири, његова стара баштина под турску власт |
| ина пружи му руку, соко доскочи, рашири крила, одупре се лагано, одлети као муња и донесе Јерин |
| а њим језди Угљеша војвода,</l> <l>Реља Крилат дивна Бошњачина,</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Бо |
| атрон, оштро га гледи, изгледа као Реља крилати, коме ће о’ма мач севнути.</p> <p>Ферхад приђе |
| се добро на оновремене војводе.{S} Реља Крилатовић, па и сам Вукашин, па онда Угљеша и Гојко.{S |
| војвода Угљеша,</l> <l>Друго бјеше Реља Крилатовић,</l> <l>Треће бјеше војевода Гојко.</l> <l>К |
| ше од они’ људи, које је срећа на своји крили носила.{S} И он, каогод и други турски великаши к |
| Јеремијо, шта је Голубац?{S} Голубац је крило Србије, и ви сте то крило одсекли.{S} Ви сте изда |
| S} Голубац је крило Србије, и ви сте то крило одсекли.{S} Ви сте издајице.</p> <p>Ферхад те реч |
| бурно.{S} Голубац беше зрело воће да у крило Жигмунду падне, а дође гладан харамија да ноћу кр |
| н је баш онда љупко погледао на цвет од крина којег за прсима задевеног имаше, којег му је Миле |
| у делијске тешке, а нашто му сад се већ крити, кад је, тако рећи, код куће.</p> <p>Ферхад-паша |
| те у Скопљу, срам човечанства.{S} Људе, кришћане Србе продају као робу.{S} Вера изгубљена, стид |
| и Мађарима и Турцима.{S} Ја ипак морам крмило нашег брода у руци држати чврсто, и ако бура зап |
| налаже.</p> <p>— Пеки, ал’ сте ви ђаури крмци, какав је то ћитап, да се најпре тучете, па онда |
| "435" /> града.{S} Јеремија воле и свој кров запалити и ту изгорјети, нег’ли тако предати се.{S |
| их душа, на згариштама подигнућеш многе кровове, даћеш очајалој сиротињи да у зноју лица залога |
| д се обуче и по напутку нађе она врата, кроз која ће ући у цркву.</p> <p>Ту га чека Радосав, ко |
| н двор.{S} Онуда сам често пролазио.{S} Кроз пенџерић буле су извиривале.{S} Међу њима познам м |
| ао у каквом граду, ил’ бољем кавезу.{S} Кроз мале, гвожђем испрекрштане пенџере једва што и вид |
| и деспот ухватив руку Леонтија води га кроз дворану даље, у дворану ’де је деспотовица Јерина, |
| земунске стране.</p> <p>Деспот погледа кроз прозор.</p> <p>— Јест, то је војска, мађарска војс |
| примирје, а не прави мир, па се Турцима кроз паше много кроз прсте гледа, и кад који део куд за |
| {S} Кад је из града изишао, пројурио је кроз танке редове мађарских стражара, и док се скупише |
| {S} Но од турске пехоте скупљене делије кроз кршеве с леђи заиђу, коњаници не могу им приступит |
| својих мудрих мера не може да проникне кроз дворске интриге, и да дух клонут уздигне.</p> <p>Р |
| усти из руке чинију и пусти се у јецање кроз које се чују загушите речи — Светиславе — Леонтије |
| зрока, а друго, у двору морао је мало и кроз прсте гледати.{S} Штавише, кад је Новак запитао за |
| е, све те незгоде постоје, ал’ морамо и кроз незгоде напред.{S} Ја се засад већма морам на Турк |
| Ако је било у кнез-Лазару Немањића крви кроз цар-Душана, света црква није му дала име Душаново, |
| био, и ствар је готова, тек форме ради кроз диван да прође.</p> <p>Тако је то лако преко диван |
| војом силом, а остали, који су се могли кроз мноштво турско протући, протуку се, који пак нису |
| служитеља који буле чува да из куће или кроз баште не изиђу.{S} Све се то мени допадало, али са |
| нежевић’ма, да л’ сасвим искрено, то ни кроз исповест не би се дознало.</p> <p>— Сретно Харалам |
| моју децу заборавити нећете — одговори кроз плач и к поласку дигнувша се царица.</p> <p>— Ја д |
| та ћу ја са овом мојом децом — одговори кроз плач царица.</p> <p>Сва се деца узбуде, сви је поч |
| зарезане му три ране, поглед мрк, да ти кроз душу прође, на рукама миш’це силне, испупчене, мог |
| силовитог коња, са неколико скока улети кроз капију, обрне хитро коња, <pb n="421" /> сабља му |
| шта би сад на то казао? — одговори као кроз плач Милева.</p> <p>— То је моја брига.{S} Твој от |
| рави мир, па се Турцима кроз паше много кроз прсте гледа, и кад који део куд задере, мора се до |
| руго што и није.</p> <p>Петошко је тако кроз препоруку дошао у крушевачки двор цар-Лазара.</p> |
| да се Турчину подвргне — то је значило кроз раздор свеколики народ подјармити, и изглед Марков |
| мислим да ће добро бити, јер цар Лазар кроз цео свој век засведочио је да уме војском управљат |
| ио.{S} Мађари пењу се на бедеме, куљају кроз бедемску провалу, но буду опет преметнути.{S} Добр |
| {S} Београд је у сени, суначни зраци му кроз облак не продиру.{S} Јадни Београде, шта си дочека |
| ану, каогод и Бранковића слабију страну кроз прсте угледавши, уважио је његову бољу страну.{S} |
| колико других ухватили.{S} Одведу нас у Кроју; онде Турци моје другове <pb n="229" /> посеку, а |
| а радост обузела је Жигмунда кад Мађари крокнуше на јуриш, а каква боља кад се Турци појавише.{ |
| им реч’ма и вређао га.{S} Стеван бијаше кротак, ваљда и више нег’ што треба.{S} Ђурађ га не сма |
| ју виђео је огледало прошлости, и образ кротости.{S} Пахомије је уважавао Леонтијеву науку, сми |
| ваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ крочио.</p> <p>Султан промери оком поклисара, па прозбо |
| ја.</p> <p>— Ја опет, зарјечем се мојим крсним именом светим Ђорђем, да ћу прије кућу запалити, |
| дечанског.</p> <p>— Тако ми бога и мог крсног имена светог Ђурђа!</p> <p>— Тако ми светог Нико |
| Од јада, невоље пост’о сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру и крв нијесам изневјерио.{S} Турска вј |
| јици у зеницу гледи, извади испод проја крст, пољуби га и покаже.</p> <pb n="486" /> <p>— Ево ч |
| ан беј, миралај, извади ми са голи прса крст <pb n="540" /> распећа Спаситељева, пркрсти се и п |
| , јест он је бољи, на његовим прсима је крст Христов, и тако чини како Исус заповеда, свом је у |
| што важно чути.</p> <p>— Ако бог да те крст победу одржи, треба цару саветовати да у случају њ |
| стоји велико златом оковано еванђеље, и крст, у ком израђено почива парченце светог дрвеног крс |
| на.</p> <p>Ферхад заћути, прекрсти се и крст пољуби, па га у недра сакрије.</p> <p>— Да тко сад |
| рста, у то знамење сам крштен,</p> <p>и крст пратиће ме до гроба.{S} Од јада, невоље пост’о сам |
| ју места они који су издали род и часни крст.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18590_C |
| Спаситељева, пркрсти се и пољуби часни крст, да се увјерим да је христјанин.{S} И прије нег’ ш |
| брада бела, велика, покрила му на прси крст, мученички знак распетија Христовог, ког већ он од |
| уљезе у велику трапезарију, ’де је већ крст од Турака отклоњен, и све иконе побацане, јер турс |
| каже.</p> <pb n="486" /> <p>— Ево часна крста, у то знамење сам крштен,</p> <p>и крст пратиће м |
| израђено почива парченце светог дрвеног крста, на ком је Спаситељ страдао, свети спомен крстоно |
| плоче ћеду доћи над главама, ниже црног крста.</p> <p>Отац Радосав је милостив, па ће им и моли |
| већ се вије застава Србије, цар-Душана крсташ орао.</p> <p>Долазе војводе и господа, диве се С |
| у, и прстима довати, извуче мали златан крстић на сребрном ланчићу. </p> <p>— Видите Ферхад-паш |
| Јеремијино благо, ал’ нашли су у цркви крстова, путире, окована златна еванћелија и разне скуп |
| пође, код ког се не би смела ни часним крстом прекрстити.</p> <p>— Мани се, ђаво не спава, а з |
| а је Жигмунд довео био велику војску од крстоносаца, ал’ такову да и Једрене затресе се и сурва |
| Турке у Азију пребацимо.{S} Ту треба и крстоносне војске, треба настојавати код римпапе да под |
| а ком је Спаситељ страдао, свети спомен крстоносне <pb n="377" /> војске, поклон силног алеманс |
| остало је нетљено, руке му целокупне на крсту распетија прекрштене, лице јошт и сад показује му |
| , и ходи, зли језици кажу — гле иде као кртица, треба такав да је, да кад у цркви ходи, главом |
| цеви, и напуњене пушчаним прахом хитају кругле, и ког стигне, кида му утробе, цеви главу пробиј |
| рође измеђ леве сисе и савијеног лакта, кругље силно, не рани, ал’ потресе Јеремију, да се нија |
| на бедемима, штит на левици, кад једно кругље из пушке пљесне у штит, и продере га, прође изме |
| у бити срећан, ако народу мом и у мањем кругу помоћи могу.{S} Зато, желио би’ да се одбор прави |
| ијарх га је узео к себи да би у његовом кругу, поред доброг Леонтија, у смирености напредовао.{ |
| ије мимоишла ни највиша лица.{S} У свом кругу, тако исто каогод великаши у своме, премећали су |
| царство распало се баш онда, кад му се круна најсјајније заблистала.</p> <p>Један комад Србије |
| е то заборављено и од то доба си нам ти круна свију дворкиња.</p> <p>Но то се ја једно само чуд |
| ијор однесе увенуле листиће лаворике са круне српске.</p> <p>Србија је покидана, њени синови је |
| Црнојевићи и Његуши отели се од српске круне која је све српске <pb n="523" /> земље штитила, |
| {S} Одавно је код Срба овладало отимање круне, скиптра.{S} Отимао је и Вукашин, и сам ђед кнез |
| не.{S} А знаш ко је Русна; да може, три круне би Бранковићу на главу метнула.{S} Но морам и ја |
| </p> <p>Жигмунд на челу.{S} На глави му крунисан шлем од злата, на прсима красан оклоп, каквог |
| а од стране великаша, која само законом крунисаној глави принадлеже.{S} Такав закон нуждан је н |
| напунили.{S} Не један се српски краљ ту крунисао.{S} Са свију страна видимо тамо-амо пролазеће |
| ног напредовања Србије, и дочекао је да крунише за <pb n="544" /> краља силнога Душана, и видио |
| отклоњене опасности одма’ и прогласи и крунише Стеван за цара, али пре свега треба одбити Турк |
| да смогне у Њемачкој с Чешком, која је круновина Њемачке.{S} Па јошт друго, Турци ћеду опсјест |
| је како је сунце сјајне зраке бацало на круну Србије, на главу Душана; тако јарко сунце није ни |
| је домовина одбрањена, нека народ даде круну ономе кога за најзаслужнијег држи.{S} Ја ћу бити |
| еснац довести, па са Турцима помирив се круну на главу метнути.{S} Народ је сад био без главе п |
| власт у руке, па онда? — да метне себи круну на главу — рекне љутито Новак.</p> <pb n="313" /> |
| е лозе Прибацах, који су помогли Немањи круну на главу метнути, који су се под Душаном тукли пр |
| га зове у Рим да му метне римску царску круну на главу.{S} Е са тим ће постати цар Њемачке, а в |
| умре Душан, а Вукашин већ његовом сину круну отима.{S} Тек што је кнез Лазар српско царство об |
| за војску, да их увеџбава.{S} Настаћеду крута времена, Србија ће требати војника; а са војводом |
| аан, а Голубац је десна рука Србији.{S} Крушевац је већ у турским рукама; нек добију још Ново Б |
| p> <p>— Непријатељ је Србију опасао.{S} Крушевац је у турским рукама, села, вароши опустошене, |
| Прилип је био место дворског живота, а Крушевац је у заборавност пао био.{S} Но после несрећне |
| да за изгубљен Призрен, за Приштину, за Крушевац.{S} А Голубац, гњездо соколово, оданде се чува |
| ке који су Ново Брдо опсели, па онда на Крушевац. <pb n="387" /> Па треба Угре поучити како се |
| ко светује краљу да ил’ војску крене на Крушевац, ил’ да све силе дању и ноћу употреби, да би с |
| га задобију онда ћеду са Бранковићем на Крушевац.{S} Силна се је војака под Голупцом сакупила, |
| отри, а са осталом војском да пођемо на Крушевац, па онда да ослободимо Ново Брдо.{S} Ако имамо |
| {S} Ако их тако оставимо, навалићеду на Крушевац, кад то чују ђаури на Западу, покренућеду прот |
| адне, онда ће Мађари са Ђурђем одмах на Крушевац поћи, а Турци мораћеду се повући натраг и хаме |
| е чуо за тај уговор, и навалио одмах на Крушевац и Ново Брдо, мада је у Караманији започела бун |
| е за одбрану учине.</p> <p>Оставимо сад Крушевац у његовој жалости, жагору и забуни и видимо шт |
| ја ћу од мог блага ту утрошити.{S} Паде Крушевац у турске руке, а на Ново Брдо Турчин <pb n="51 |
| ао себи друго место потражити.{S} И сам Крушевац бивао је турским нападајима изложен.{S} Београ |
| рака на се навукао.{S} Сљед тога је пао Крушевац, једва се их Ново Брдо курталисало, ал’ место |
| неисказано, Јусуфе!{S} Врати се одма’ у Крушевац и реци Милици тако као што си од Сулејмана чуо |
| то не допада, што смо се из Призрена у Крушевац доселили — рече Петошко, на ког се сад слабо и |
| пут.</p> <p>Татари на брзи коњи језде у Крушевац да позову оданде индат, који ће поћи на Голуба |
| Ферхад-паша поћи ћеду са нешто војске у Крушевац, па онда после на Голубац.</p> <p>Ферхад-паша |
| и.</p> <p>Један део војске вратиће се у Крушевац.</p> <pb n="502" /> <p>Деспот даје турској вој |
| а дивану, тако и ти.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на Вукоглију; н |
| се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, одакле ћемо после на Голубац.{S} Глава војске |
| лије чуо.</p> <p>Тако путујући стигну у Крушевац.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP185 |
| /p> <p>Кнежеви Јован и Ђурађ дошли су у Крушевац, деспот Стеван је онда већ из Београда владао. |
| , да пази на кнежевиће, и Јаблановићу у Крушевац то исто пише, а Јеремији још и то дода, а да с |
| ад исто вратити.{S} Кад у неко доба сва крушевачка звона жалосно зазвоне.{S} Људи распитују ком |
| адаја турског сигурне биле.</p> <p>Двор крушевачки лежао је код градских бедема, и давао је изг |
| >Петошко је тако кроз препоруку дошао у крушевачки двор цар-Лазара.</p> <p>Ту је после Петошко |
| има млађима и неколико калуђера, дођу у крушевачки двор те се одма’ упуте у башту к царици на п |
| {S} Новак није био у двору.{S} Он је по крушевачким пределима нову војску купио, но слабим успе |
| и.{S} Нестане радости, нестане весеља у крушевачком двору, и богзна хоће ли се икад исто вратит |
| су кнежевиће у Голубац, Јаблановић нема Крушевца.{S} Турци су га на јуриш отели, отерали су га |
| , ту ћеду бити.</p> <p>Турска војска од Крушевца Моравом, а она од Видина Дунавом горе спојиле |
| т спреме, јер су већ Турци господари од Крушевца, и моравске долине су им у рукама, <pb n="383" |
| војску у Једрене, а довући одмах ону од Крушевца, и са том војском поћи на Голубац.{S} Та војск |
| та раштркани, могли бисмо их најпре код Крушевца разбацити надаље.</p> <p>— Наш краљ не може на |
| тамо на дивану и Исак-паша, ког сам код Крушевца љуто ранио, па сад да се њему покоравам, не мо |
| овараше.</p> <p>Стеван је био у околини Крушевца да види да ли се брзо нова војска купи, па се |
| је пратио Харалампија од Новог Брда до Крушевца, душом је одан Ферхад-паши.</p> <p>Ферхад-паша |
| .{S} Још за живота деспота продераше до Крушевца и све попљенише; а сад, тек што су чули смрт д |
| онда.{S} Сад смо већ од Призрена чак до Крушевца скочили, па куда ћемо после одавде?{S} Ваљда у |
| ли на страну Голубац, кренули би се пут Крушевца, за то нам је војске мало, шта је то тријест т |
| окол и Шумадију, и прекинућеду свезу са Крушевцом.{S} Да покори сву Србију с Београдом, треба ј |
| квасили, царица Милица у свом двору, у Крушевцу, очекивала је брижно какове гласове са бојног |
| S} По целој су земљи звона лупала.{S} У Крушевцу нашао сам Милицу са њена два сина и једном кће |
| > <p>— Знам, познајем га, ја га виђа’ у Крушевцу у царским дворима.{S} Па кад ми га ти знаш, че |
| цара у стану налазе, па откуд их сада у Крушевцу? — Но при свему том, тајећи своју забуну, са п |
| ара, своје сигурности ради, морала се у Крушевцу задржавати.</p> <p>Двор, у ком је сад Милица о |
| ом оставили.{S} Видимо, дакле, шта се у Крушевцу ради.{S} Новак са осталим војводама купи војск |
| да сам паша као ти, па да сам дочекао у Крушевцу ево овђе живљег, па харем, не би’ се мјењао ни |
| оји су код њега тражили гостопримство у Крушевцу.</p> <p>— Но, ви ђаури баш сте махнити људи, ’ |
| е са бојног поља.</p> <p>Миличин двор у Крушевцу није носио на себи печат царског великољепија, |
| SRP18590_C2.24"> <head>XXIV</head> <p>У Крушевцу Турчин влада.{S} У дворима цар-Лазара турске п |
| дован’ма, а Завиша као рањен лав, гордо крчи си путе свој’им стрелцима и пушкар’ма.</p> <p>Док |
| токаике пљускају, преламају се, бродови крше се, балвани шкрипе, јече, рекао би одзив је умирај |
| о од турске пехоте скупљене делије кроз кршеве с леђи заиђу, коњаници не могу им приступити, а |
| } Ту је јошт Морава, Дрина, Дунав; па и кршне горе ће га зауставити.{S} Турчин се не може угњез |
| опет спасе Босну.{S} Не смеде Турчин на кршну Босну.{S} На Косову наша војска од турске мања, в |
| <p>— Ево часна крста, у то знамење сам крштен,</p> <p>и крст пратиће ме до гроба.{S} Од јада, |
| е све врило у глави: како Турчину да да кћер?</p> <p>— Колико има красота на истоку, које би се |
| Вук, једва му је седамнајст.{S} Но има кћер, Милеву, од Вука нешто млађу; она би могла падише |
| је, почне јој пребацивати да је срамота кћер своју дати Турчину, но све то ништа не помогне.{S} |
| , па сам знао око матере; она ми понуди кћер.{S} Посао је био готов, ја намерим узети девојку.{ |
| је тек радо имала, уколико какова мати кћер своју само зато воле што ју је родила.{S} Мара <pb |
| м да проси Милеву за Бајазита, Лазареву кћер за Муратова сина за српског душманина, да се тим н |
| S} Треба то знати да кад који ђаур чију кћер узме, онда улази тиме и у сродство њене породице.{ |
| и њу од зла бранити.{S} Да ти да своју кћер, не тек онако обично у харем, него као праву и прв |
| {S} Милица је већ одавно искусила своју кћер Мару и, да не кажемо да ју је мрзила, уколико ју ј |
| т’ би за друго био дао светли цар своју кћер Мару кнегињу за њега?</p> <p>— А зашто је дао за О |
| S} Па ето наиђосмо, на жалост на царску кћер.{S} Њен отац је био српски цар.</p> <p>— А његови |
| Вук Бранковић, пре нег’ што је Миличину кћер задобио, био је велики обожатељ Русне, која га је |
| {S} Једна убога удовица имала је красну кћер, младу као капља.{S} Питаше ме шта сам и шта ћу би |
| искати султан од тебе твоју десетолетну кћер Мару.</p> <p>Кад деспот чу Леонтијеве речи да би с |
| твоје.{S} Султан је чуо какву ја добру кћер имам, па је њој све то послао.{S} Твоје су сестре |
| да чуј шта ће на то сљедити.{S} Кад даш кћер за Циљског, онда ће заискати султан од тебе твоју |
| јводе.</p> <p>— Дакле твоме слуги дајеш кћер, а презиреш оног од кога Исток стрепи!?</p> <p>— А |
| рцима.{S} Мара и Вукосава, обе кнегиње, кћери Лазара и Милице и супруге Вука Бранковића и Милош |
| ту је гостопримно занимала своје гошће, кћери ил’ госпође које су са војводама дошле.{S} Ту се |
| го од Бајазита послато.</p> <p>— Видиш, кћери моја, шта нам је послао турски цар Бајазит.{S} О, |
| ер не знам на то ништа казати.</p> <p>— Кћери моја, ја знам зашто нећеш да говориш.{S} Ти носиш |
| вовати.</p> <p>Мара је била од онакови’ кћери, које, кад се удаду па им се добро води, а мати у |
| ртву одвуку.</p> <p>Така је била свадба кћери последњег српског цара.</p> <p>Дакле није нико ве |
| инио му је пут к срцу Маре, цара Лазара кћери, коју је доцније и задобио.{S} У разним биткама п |
| јко, за то Бајазиту учинити?</p> <p>— Е кћери моја, и сама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди |
| ијеве речи да би султан захтевао његове кћери, као поражен стаде се мислити.{S} Укочио очи на Л |
| ио.{S} Да су се поудавале биле, те моје кћери, за какве краљеве, сад бисмо имали од две стране |
| тинству срећан, био је љубљен од царске кћери.{S} Дрво је за њега високо било.{S} Кад мишљаше д |
| може себи господство осигурати.{S} Па и кћери шта ће у таковом богатству недостајати?{S} Шта ће |
| ују, у дворанама где се царица Милица и кћери јој шетале, турске хануме и буле шетају се.{S} То |
| ва се опет застиди.</p> <p>— Но, говори кћери, та ништа зато, ти си с твојом матером, нити нас |
| о да видиш само шта већ сад шиље твојој кћери онај који од тебе осим ње ништа друго не тражи — |
| ао сам Милицу са њена два сина и једном кћери.{S} Било је онде стари’ везира, један ђаурски шеј |
| роти од Турчина надао?</p> <p>— Е видиш кћери, бог сам хоће да нас од напасти спасе.{S} Сад шта |
| .{S} Ту се десила и госпођица Цецилија, кћи војводе Розгоњије.</p> <p>У граду мађарски војници |
| анпут разнесе се глас да је дошла Мара, кћи царичина, жена Бранковићева, са сином Ђурђем и свит |
| пте, све нови и нови на видик излазе, а кћи Розгоња Цецилија је у Ласловару, Дунав је од оца ра |
| ли.{S} Ово видећи Мара, Ђурђева мати, а кћи царичина, понуди своје пријатељство Бајазиту, и обр |
| з топова грува, бије Голубац.{S} Његова кћи Цецилија, красна дева, делија-девојка, за великим т |
| гу султану тај глас однети, да је твоја кћи његова? — запита Јусуф.</p> <p>— Можеш — одговори М |
| запросио!</p> <p>— Али, драги мој, моја кћи је већ намењена младом Светиславу, сину Новака војв |
| тога смо већ дошли, да се царска српска кћи Турчину продаје?{S} То нисам мислио никад доживети |
| н.</p> <p>И Милева, да није била царска кћи, да није имала прилике толико богатство видети, мож |
| ила прекрасна као што само једна царска кћи бити може, но немојмо све њене красоте откривати је |
| љутито Тамерлан.</p> <p>— Сирота царска кћи није томе крива.{S} Она је од детинства од цара нам |
| је само једног војводе син, а ти царска кћи.{S} По свету царске кнегиње удају се за цареве и кр |
| дворани дочекати.</p> <p>— Кантакузена кћи и деспотовица знаће Мађаре дочекати — одговори дост |
| , и шта јошт неће покорити?{S} Твоја би кћи код њега била прва ханума, блистала би од драгог ка |
| на је била Бранковићу наклоњена.{S} Као кћи Дејановића, славног великаша под Душаном, презрител |
| асије.</p> <p>Већ се виде горњи, красна кубета манастирске цркве.{S} Долазе ближе, дивна околин |
| ане.{S} По другим манастирима кувари су кували, али овде нужна је била куварка, јер се ту сијас |
| арком постане.{S} По другим манастирима кувари су кували, али овде нужна је била куварка, јер с |
| тија хљебом, грахом и лукцем залажу.{S} Куварица Варвара пристала <pb n="543" /> је на све, што |
| цом трипут је од радости горе скочио, а куварица цикнула, није знала што се Теофан помамио, кад |
| ње све се већма чуло.{S} Јула, једна од куварица, често је напоље излазила, кад замало ал’ она |
| </p> <p>Брат Теофан кад је изишао, пред куварицом трипут је од радости горе скочио, а куварица |
| увари су кували, али овде нужна је била куварка, јер се ту сијасет гостију дочекивало, међу кој |
| трани где су се слуге веселиле.{S} Јула куварка која је, као што смо јошт пре споменули, често |
| види му се из очију.{S} Па све нешто са куваркама и служавкама шурује.</p> <p>— Све је нешто ра |
| адне, јер ниже класе људ’ма, а нарочито куваркама, особито се допада ако ји ко већег реда прија |
| књегињини’ уста дозната?</p> <p>— Јулке куварке сестра, млада Љубица, књегињу служи; Јула може |
| знао која на кога поглед баца.{S} Јули куварки пресело је што се <pb n="246" /> с њим нашалила |
| кад је могла до тога доћи да у Дечанима куварком постане.{S} По другим манастирима кувари су ку |
| — Би л’ ти, Јуло, отишла за манастирску куварку? — рекне Петошко, на које се сви почну смејати. |
| ју.</p> <p>Да, да не заборавимо за Јулу куварку. —</p> <p>Она је она иста Јула, која је била у |
| тао се тамо-амо.{S} Наишао је и на Јулу куварку, која му је ноћас толику беду проузроковала.{S} |
| ма доста је и један калуђер да их чува, куд би они из града сами измакли.</p> <p>— Калуђер их, |
| код Турака, српска кнегиња у Бајазита, куд ће боље по Турке.</p> <p>Старе српске војводе, који |
| преобучен зажели се у свјети храм Жиче, куд је тим послом к мени дошао, помолио се богу, иконе |
| p> <p>Сад Ђурађ мораде већ и онамо ићи, куд није намеравао.{S} Турци га једнако подбуњиваше про |
| После тога запита Ферхада за Јеремију, куд је и како је с њиме.</p> <pb n="488" /> <p>Ферхад, |
| преправи.{S} Бимбаша све тако нареди да куд пут у цркву води, Турци отклоњени буду, да не би Фе |
| благо је са собом носио за паше, богзна куд је отишао, можда и деспоту — рече Јаблановић, кољен |
| рена, чује се звекет ланаца и пад моста куд ћеду проћи.</p> <p>Побочници хуктећи зајезде преко |
| ешћује нас на што се онде смишља, и кад куд се турска војска миче.{S} Па ни он сам не жели се н |
| } А то је лако, има потајни’ ходова, од куд неколико корака учини, па је у цркви.</p> <p>Ферхад |
| Јаблановић.</p> <p>Јаблановић увидио је куд Јеремија својим реч’ма шиба, да покрај кнежевићах с |
| сред борбе.</p> <quote> <l>Славно време куд си прохујало</l> <l>Куд однесе стару српску славу</ |
| прође, а деспот још не показује намере куд је даље рад одлазити.{S} Рувиму су упали у очи това |
| на наредба учини; млађи, пак, приметише куд Новак са својом речи циља, удале се после обичног п |
| е.</p> <p>Деспот је сад непомичан, пази куд ћеду се Турци мицати.</p> <p>Док су се Турци код Го |
| S} А Турци ме одма’ отпусте да могу ићи куд ми је драго.</p> <p>После ови’ речи Петошко заиште |
| на Косову изгубио.</p> <p>— Тко би знао куд се ђео, такова трта тко би још о њем бригу водио, к |
| нуо се за то да се може здраво и читаво куд хоће повући.{S} И Турци су познавали деспота, знали |
| много кроз прсте гледа, и кад који део куд задере, мора се дочекати тако, да се Турци с крвави |
| мени усмено шиље и да ми на знање како куд Турци се крећу, и да се пред њима спасе што се може |
| се цео план дозна, а он у Турке, онамо куд му је и нећак Ђурађ.</p> <p>Обоје скупе силну војск |
| не своју снагу распростирати.</p> <p>Но куд се деде Петошко?</p> <p>О њему ни трага ни гласа.</ |
| о и ударићеш твој печат, а ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу султану и на дивану поднијети, даћеш з |
| сан био, можда би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном војском против даљих нав |
| и досад, ја сам твоја сабља, покажи пут куд да удара — рече поуздано војвода Облачина Раде.</p> |
| де, сабљо моја од мегдана, управи сабљу куд ти показујем, против Турака.</p> <p>— И ви, вјерне |
| <l>Славно време куд си прохујало</l> <l>Куд однесе стару српску славу</l> <l> И зашт’ смањка сл |
| цима предамо град, шта мислиш што ћемо, куда са кнежевић’ма, јер ако опет допаднемо турски’ шак |
| ила да му се какогод извини.</p> <p>— А куда море? — запита ју калуђер.</p> <p>— Ја идем мојој |
| од Бранковића.</p> <p>Русна је увидила куда смера царица са овим реч’ма.</p> <p>На српском цар |
| су л’ Мађари победили ил’ Турци, не зна куда ће, савест му је са свију страна оптерећена.</p> < |
| и за спасеније народа.{S} Милица не зна куда ће и како ће; сваки дан јој гори гласови од Бранко |
| од Призрена чак до Крушевца скочили, па куда ћемо после одавде?{S} Ваљда у Зету, Балши у госте? |
| предамо град, морамо из земље изићи, па куда ћу ја онда?</p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с на |
| се чинити има, ја сам на твој миг готов кудгод заповиједаш — одговори Ферхад-паша.</p> <p>— Про |
| лађава са понижењем Бајазитовим.{S} Кад кудгод изјаши, пре нег’ што ће једном ногом у зенгију, |
| морамо на њ добро пазити.</p> <p>— Нема куде, штавише, он ће навести и Жигмунда да у падише мир |
| прије Вукоглија утаманио, који сад нема куде већ у Београд, под скут Жигмунда.{S} А да се Вуког |
| ог ради да не умакне сам са кнежевићима куде, и његова реч је била опомена на Јеремију, да сам |
| о ћемо сви пропасти.</p> <p>— Не има се куде.</p> <p>На лицу војвода познаје се самртно бледило |
| е висине халакну напред, бацају међ њи’ кудељна и смолом замазана запаљена клупчета на ужетима, |
| ат се сад прави пријатељем, ал’ једнако кује окове за Србију.{S} Кратко је вријеме а нужда вели |
| ни онако прави посници, који би ради у кујни душе спасавати.{S} Па тко не би такву шаљивчину с |
| г изгледа је била, и одржавала је ред у кујнској економији и собним уређењима.</p> <p>Властелин |
| "510" /> земљи главу приклоне.{S} Ту се кују копља и мачеви, који ћеду покосити све што је наро |
| рану.</p> <p>Тако Јеремија и Јаблановић кују зло, плету замке, и кад их сан превлада отпочинуће |
| ити и себе пред целим светом као какова кукавица показати.{S} Но све ми је већ додијало.{S} Сад |
| право, и цео би га јуначки свет зато за кукавицу држао био.{S} Па како би таков јунак као Марко |
| собито, Марко би сам себе за најјаднију кукавицу држао био да не брани очино и своје право, и ц |
| напријед вити, боље славно мријети нег’ кукавички живљет.</p> <p>— А ти, Ђурђу Кантакузену, кој |
| знаш, деспоте, како сам за ово вријеме кукала, тако ми је дошло канда су ми ове дворане тамниц |
| <p>Но бадава, и у чистом житу налази се кукоља.</p> <p>Није било свуда такових калуђера.{S} Бил |
| неће.{S} Знате да имаде и у чистом житу кукоља, па има још који у овој већ разровеној земљи зло |
| нишани.{S} Плане, задими се, а најјача кула Голупца занија се и сруши.{S} Руше се и бедеми.</p |
| цеви.</p> <pb n="432" /> <p>Потресе се кула у Голупцу, руши се од силених удараца.{S} И најста |
| и, ил’ које треба погубити, ту је близу кула и црквица.</p> <p>Отац Пајсије сједи сам, на столу |
| а им постане.{S} Код тих стена, код тих кула решаваће се судба Србије.{S} Смедерево је мајке Ср |
| јсијем иде у посету кнежевић’ма.</p> <p>Кула пространа, ту је један одељак спремит за кнежевиће |
| ина влада.{S} Ту је посада мађарска, на кулама вију се мађарске заставе.{S} Мада је јака посада |
| а.</p> <p>Турци дивље јурише, већ су на кулама, а деспотови војници, па Дубровчани све бацају и |
| ови двори су му остали, ал’ на градским кулама вију се мађарске заставе.</p> <p>Деспотовица Јер |
| терет у свом животу!</p> <p>На градским кулама вију се црне заставе, тек је шест недеља од Стев |
| мађарска војска.</p> <p>На београдским кулама вију се црвене заставе, та боја значи да из срца |
| д је сад мађарски град.</p> <p>На седам кулах Београда вију се мађарске заставе.{S} У кули Небо |
| се водом испуњавају, од Дунава зидине, куле, капије оправљају, види се да Јеремија није каиљ н |
| Лошонци из сатаниног грла сипа ватру на куле Голупца.{S} Доћи ће време, кад ће то сатанино грло |
| на једном су конаку били.{S} Стражар са куле већ је два сата викао, и све осим служитеља предал |
| тра у Ласловару престаје, у Голупцу све куле порушене, у бедемима такови провали да се лако јур |
| у бити јаки бедеми, споредне и подбочне куле, опкопи, јаркови, корита за воду примити и пустити |
| остати о’де као таоц, да видиш како се куле Новог Брда руше.{S} Јесте л’ добро прегледали у по |
| Угарску војску ишчекујем тек што се из куле не види.{S} Наредбе сам потписао да им се све по С |
| хајд’ са мном, с војском, јер су већ и куле и капије проломљене <pb n="463" /> од силнијех топ |
| оучио од Арапа небо и звијезде, градити куле, и градове отварати, изворе у корито мраморно стис |
| ред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу на првој кули забости алај-барјак, ил’ жива ме виђет нећеш — про |
| би.</p> <p>Тако у једној већ раскиданој кули седе, очекују нов јуриш и крепе се пићем.</p> <p>Л |
| Београда вију се мађарске заставе.{S} У кули Небојши што је било заточеника, деспот их је отпус |
| Е тако као што видиш, робови смо овђе у кули, нит’ криви нит’ дужни.{S} Доклен ће то тако траја |
| ео да с њима трговину води, морају се у кули чувати.{S} Ту седе на кревету, пред њима, стол, на |
| у.{S} Ово је по други пут што је деспот кулу испразнио, први пут одмах после смрти Стевана десп |
| .</p> <p>Тиха ноћ.{S} Харалампије иде у кулу да види шта кнежевићи раде.</p> <p>Отац Пајсија је |
| авио; на други свет, или у Гургусовачку кулу — примети Петошко.</p> <p>Новаку нису се баш допад |
| ћем.</p> <p>Лошонција већ не пуца на ту кулу, јер није нужно, а не зна тко тамо међу развалинам |
| на за себи равна, иначе ћу га у Небојшу кулу сатерати — рече Прибац.</p> <p>— То неће добро бит |
| свје што треба, наметнућу народу порез, кулук, аргатовати мора за свој спас. — Деспот ово озбиљ |
| л’ путник слабо пролази, сватко мора на кулук.</p> <p>И кад се све то донесе у Смедерево, у њег |
| се народ пожури за зидање Смедерева, да кулуковати мора ако неће да подвргне шију Турчину.{S} И |
| ске рубио.{S} Мађари пењу се на бедеме, куљају кроз бедемску провалу, но буду опет преметнути.{ |
| исовима, види турбане, из кланаца Турци куљају.{S} Виде се и турски четокаици на Дунаву, сав Ду |
| Милева, какво ће весеље имати!{S} Нити кума, нити девера, нити старог свата!{S} Па какви свато |
| ци, нису се морали у том бистром извору купати.{S} После обједа, отац Агапије са жмиркавим, но |
| .</p> <p>Сви су за здравље ови’ младића купе дизали, сви су у здравље њи’ово пили.</p> <p>Марко |
| не има памети кад пошто-пото Голубац не купе.{S} Подари Јеремији као просијаку тај новац, врати |
| приврженике чека који му српску војску купе.</p> <p>Деспот и брат му Вук скупе у наглости војс |
| да нема више војске, да Новак, истина, купи нову, ал’ све то помало иде, да је Бранковић млого |
| от је богат, ал’ сад се у трошак бацио, купи војску у доњим крајевима, а и Жигмунду узајмљује, |
| тако нек буде.</p> <p>— А ти, Облачино, купи још дјетића за војску.{S} Требаће нам.{S} Турчин к |
| S} На жалост, Београда му више нема.{S} Купи, шиље заире турској војски.</p> <p>Ферхад-паша, ме |
| посла великог војводу Облачину-Раде да купи људе за војску, да их увеџбава.{S} Настаћеду крута |
| шевца да види да ли се брзо нова војска купи, па се у добро доба вратио, заједно са Новаком.{S} |
| вцу ради.{S} Новак са осталим војводама купи војску, ал’ слабо му иде за руком; Бранковић је ве |
| ју да угуши буну, а другу опет око себе купи, да је на ограшју на све стране.</p> <p>Ферхад-паш |
| као стоку.{S} Ражали се срце у Марка, и купи благо да искупи робље.{S} Дјели дивље мејдане, узи |
| иш да је све заплашено, војска се слабо купи, а Вук оданде опет прети — примети Костреш, поглед |
| овак, мало загрејан, а у оку му се суза купила.</p> <p>Као старијем војнику и војводи, тешко му |
| је по крушевачким пределима нову војску купио, но слабим успехом.</p> <p>Патријарх оде к царици |
| ошт језгре около које ће се нова војска купити моћи, па не верујем, да ће смети без разлога одм |
| ше лудак каквог у Дубровнику као глумца купити можеш, а да војводе и велможе увесељава.{S} Пето |
| ијена, шта мисли, шта по ту цјену можеш купити, читаву област.</p> <p>— Ал’ Голубац више вријед |
| о, и мигом да знак да је ствар свршена, куповина и продаја Голупца уговорена.</p> <p>— Ја се кл |
| вршио, па тако и ја морам бити делбеник куповине Голупца.</p> <p>— А како са Јаблановићем.</p> |
| пасти, кад се не можете међу собом ни у куповини подјелити.{S} Кад ни ту не можете, како ћете с |
| ркова рода, бранити.</p> <p>Затим дигне купу вина Хасан и пружи Ђурђу, а он другу узевши, куцне |
| .</p> <p>Ферхад му наложи да испод руке купује све отете црквене утвари, што су хусари отели, а |
| ки брамини долазили су да виде чудо, да купују ил’ искупљују робове.{S} Вашар је у стану велики |
| осно, у чистој води; а игуман и братија купус са сланином, шунке и печење.{S} Већ ми се језик и |
| ождрти, јер га је он сам дочепао; други курјак не да је ишао даље да лови да и он што дочепа, н |
| упа изеду кад још што улове; овај други курјак био је лаком на лежећег зеца, па тек што се мало |
| другог прогута.{S} Једанпут су ишла два курјака у лов, па су уловили једног зеца; онај који је |
| мети а има јагњећу нарав, онда кад међу курјаци живи.{S} Шта му ползује памет?{S} Други има мањ |
| је пао Крушевац, једва се их Ново Брдо курталисало, ал’ место тога Голубац заглави.</p> <p>Дес |
| ако му је неверна ил’ му се не допада, курталисати.{S} Ђаур каже, код њега је жена више што не |
| , тешко би се био могао свог брата Мусе курталисати; а друго, деци својој је желио пријатеља ст |
| ма харема, са дивним цурама.</p> <p>Сад кусају, Харалампије од пута јако уморан, а ионако за жи |
| а нема; дакле, да их треба под заптом у кустодији држати.</p> <p>Ђурађ је унапред знао да ће се |
| сам Ђурађ Бранковић је дерао, кад која кућа пропада, свак себи вуче.{S} Србија се једнако смањ |
| згледао.{S} Онда није било онде дрвених кућа; све красне куће и палате.{S} Није било ни данашње |
| и другу робу.{S} Кметови сеоски иду од куће до куће, траже цуре, ставе их на углед, и најлепше |
| ад се већ крити, кад је, тако рећи, код куће.</p> <p>Ферхад-паша измери погледом Јеремију, пону |
| текла крв Немањина и Бранковића.{S} Код куће у Србији не трпи господара над собом.{S} Ако мора |
| робља.{S} Размишља Марко што ће.{S} Код куће у Србији не има станка, робље не може откупљивати, |
| султана како само најбољма може, а код куће мотри на Исак-пашу, да не напусти своје Турке да о |
| ук остане са осталим пријатељима да код куће све приправи на што ће нужду имати.</p> <p>Но сад |
| лим, да се за народ богу моли, и да код куће не гледи како се Турци силе.</p> <p>Настане опет н |
| еју, на ’асну вуку.{S} Какова им је код куће забава?{S} Пси и помешана деца.{S} Ако је која баш |
| вољом и намером, кад му није могуће код куће свом народу добра чинити, а оно као Турчин то да ч |
| су побожни српски калуђери онде као код куће били.</p> <pb n="351" /> <p>Жички калуђери били су |
| шао да се потурчи.{S} Не може ли ко код куће да се са братом подели, ил’ не може ли се јачем ду |
| подства ту више нема, изгледа код своје куће затворена, ту више за њу станка нема.</p> <p>Јерин |
| Турцима, Мађарима, само да је код своје куће над својима господар.</p> <p>Јеремија је од старе |
| е.</p> <p>Јеремија је био као код своје куће.</p> <p>Када се Јеремија приближи манастиру, види |
| није било онде дрвених кућа; све красне куће и палате.{S} Није било ни данашњег Дорђула ни Бата |
| све је унаоколо тако нагомилано, да се куће у месту од заклона не виде.</p> <pb n="514" /> <p> |
| за оног служитеља који буле чува да из куће или кроз баште не изиђу.{S} Све се то мени допадал |
| ињали Јерину што им и последње јајце из куће узе, а да зида Смедерево, српски Јерихон, ког је и |
| робу.{S} Кметови сеоски иду од куће до куће, траже цуре, ставе их на углед, и најлепше изберу, |
| еба, њега може употребити.{S} Дворске и кућевне тајне већ је све дознао чрез ’декоје служавке, |
| 309" /> <p>После разних, мање важности, кућевних распиткивања, уклоне се, одмора ради.{S} О важ |
| и у турству бољма, негли ви издајице на кућевном огњишту, у својој отаџбини, коју сте ви згариш |
| распрштана [мађарска] војска вратила се кући, и тек нешто војске у Београду остаде.</p> <p>Обла |
| и је, Краљевићу, што те упозна’; кад се кући вратим, казаћу да сам видео највећег српског јунак |
| пет смирити, и међусобно обдарени сваки кући ићи скупа са деспотом.</p> <p>Но да видимо како се |
| онде проиграли и вратили се насакаћени кући, без Голупца, шта би нам наши Мађари рекли, да смо |
| .{S} Зар не има јунака који ће на првој кући забости алај-барјак.{S} Зар нисмо ми они Турци кој |
| <p>Сутрадан се српски посланици својој кући врате.</p> <p>Бајазит и Сулејман саветују се.{S} О |
| насамо разговарали.{S} Улак се онај дан кући врати.</p> <p>Сутрадан био је дан Св. Преображења. |
| ући где господара нема и млоги млађи по кући се врзу.{S} Царица, премда је озбиљније нарави бил |
| , постало је све разузданије, као год у кући где господара нема и млоги млађи по кући се врзу.{ |
| е?{S} Па како ли јошт живе међу собом у кући?{S} Све чангрижу, све једна хоће да је боља од дру |
| путе се у своју отаџбину.</p> <p>Кад су кући дошли, сваки се својима врати, то јест Леонтије и |
| рсним именом светим Ђорђем, да ћу прије кућу запалити, и сви у њој да изгорјемо, негли што Ђурђ |
| ли у тамници.{S} Како је тешко кад коме кућу освоје, па га нов госа у госте позива.{S} Па кад с |
| <p>— Не помишља’ да у паши српско срце куца, да се опобратимимо — подиже пе’ар Облачина.</p> < |
| .{S} Јулино је срце јошт и до пол’ сата куцало неким непознатим чувством гоњено.{S} Она није зн |
| р у Тати потписан, како ће деспоту срце куцати кад будне кључеве Београда предавати.</p> <p>У Б |
| <p>Бајазиту на ове речи почне срце јако куцати.{S} Он је био такође још млад човек, па такова с |
| Хасан и пружи Ђурђу, а он другу узевши, куцне се најпре с Ђурђем па с Марком и осталима.</p> <p |
| ци су били у највећој сметњи, и за Србе куцнуо је као најбољи час, ал’ бадава кад место једног |
| ослетку и Турцима служе, видио је да је куцнуо час, да почиње пропаст народа.</p> <p>Петошко је |
| разгледа се, и започе:</p> <p>— Сад је куцнуо час, или — или.{S} Маџари притискују; Јеремија ћ |
| пропаст Србије, па је онда и Цариграду куцнуо час.{S} После Косова Душанова властела отела се. |
| држите, увидео сам да је већ за Србију куцнуо жалостан час.{S} Увидео сам да поред вас ни као |
| <p>Војводе поглед бацају на Ферхада, да л’ ће се смиловати.{S} Ферхад као окамењен, ’ладан као |
| .{S} Мало бољма нег’ са кнежевић’ма, да л’ сасвим искрено, то ни кроз исповест не би се дознало |
| а, како народ у овим крајевима живи, да л’ му је додијало аргатовање и намет за зидање Смедерев |
| ви порефенити.</p> <p>— А тко си ти, да л’ војвода, што ли.</p> <p>— Ја сам први саветник Јерем |
| де.{S} Кад остаре, сузе ћеду ронити, да л’ од радости ил’ жалости, тко ће то сад од њих знати.{ |
| бога ти и пророка, кажи ми искрено, да л’ те срце заболе кад се опоменеш твог ђетинства, твог |
| /p> <p>— Ти све тако чудне сне имаш, да л’ си снио кадгод да си пијан?</p> <p>— То само мудри и |
| кав ће крај имати овај рат.</p> <p>— Да л’ би се могло што из књегињини’ уста дозната?</p> <p>— |
| рица му то није замерала.</p> <p>— А да л’ би се, Петошко, женио? — запита Новак.</p> <p>— Би’ |
| ваш?</p> <p>— Тако богме.</p> <p>— А да л’ познајеш мог сина, Милана Војновића?</p> <p>— Врло д |
| мисли се, даје му за право, па пита да л’ би боље било одмах напасти на деспота, па преметнув |
| т се од игумана штошта научио, наиме да л’ је народ вољан у случају рата овом снагом на ноге ст |
| веду Турци.</p> <p>Немојте ни питати да л’ је била невесела, плачна — како је путовала, како је |
| прочељу, ал’ што ће са деспотовицом да л’ ће она пред владиком сести, па виша над владиком бит |
| или ноћне две звезде; не би разазнао да л’ једно да л’ друго.{S} Моја Зулејка се поред мене са |
| е звезде; не би разазнао да л’ једно да л’ друго.{S} Моја Зулејка се поред мене са тетивом игра |
| е Помаке, да виде града, да испитају да л’ је све то истина што се о Смедереву прича.</p> <p>Ка |
| у их употребити у своју корист.{S} Нема л’ Стевана деспота, примиће деспотство Ђурађ, ал’ Ђурђа |
| одбише.{S} Шта мислиш, Исак-пашо, може л’ се та брука претрпити, ил’ да још једаред хадакнемо, |
| тко време.</p> <p>— Па тај муфтија може л’ имати жена кол’ко хоће?</p> <p>— Може, а на што ти т |
| ал’ још лакомији на пропаст деспота, је л’ добро учинио, што није одмах и на деспота напао.</p> |
| .</p> <p>— Све су то прама нас деца, је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се и сад повиновати бољма н |
| моје су свезе са владарима најјаче, је л’ право да ми се сва та властела подвргне.{S} Та ионак |
| после толико проливене невине крви, је л’ могуће да све то без каштиге остане?</p> <p>Да видим |
| Турчину да... шта ће онда бити...{S} Је л’, оче, ти си Бранковићеве лозе пријатељ,... ја бар та |
| лимо благо.{S} Сад нек улак дође.{S} Је л’ добро тако?</p> <p>— Кад није друкчије, нек буде так |
| p> <p>— И ти се, оче, овде шеташ.{S} Је л’ св. патријарх добро почивао? — запита га поверителни |
| ад-паша их гледи и мери.</p> <p>— Па је л’ то учињено по налогу деспота Стевана ил’ Ђурђа Вуког |
| отац је војвода Миливој.</p> <p>— Па је л’ твоја ил’ његова воља била да постанеш калуђером?</p |
| /p> <p>— Ти тражиш оно о чем ми писа је л’?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Одмах не могу све изручити, |
| е ово на јави, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће да могу у твом чадору вино пити.</p> <p>— Мож |
| е, пође напред, отвори врата да види је л’ тко близу да се не би разговор чуо.</p> <p>Сејмени с |
| негињицу, најпре, молим те, рјеци ми је л’ што у ствари?</p> <p>Деспот мало промислив одговара. |
| >— Та бар та трта да је ту, да знамо је л’ долази Турчин, да се знамо равнати.</p> <p>— Е већ ј |
| ца ’декоја радије пчелом била?{S} Но је л’ јој могуће пчелом постати?{S} Није, па зато мора се |
| л’ и сам Ђурађ од Стевана отимао, није л’ и Гргурове синове одбацио.{S} Нисмо л’ већ служили и |
| давно из наших ројева ишчезла.{S} Није л’ и сам Ђурађ од Стевана отимао, није л’ и Гргурове си |
| толики бољи пропадали.</p> <p>— А није л’ га Милева султану собом повела кад дође до султаново |
| х, бог из тебе говорио.</p> <p>— А није л’ ти жао народа?</p> <p>— Какав народ, и тај је већ ис |
| е време, зором отпутовати морам, чујете л’ тамо преко жагор у мађарском стану.{S} Ту је краљ им |
| како се куле Новог Брда руше.{S} Јесте л’ добро прегледали у потаји ножа.</p> <p>— Све смо пре |
| да се град уступити, предати мора, неће л’ се предати, треба га силом отети.</p> <p>Тако мисле |
| сад се више повратити не може.{S} Неће л’ потписати, лако је Ферхад-паши и силом га на коња по |
| {S} Но шта мисли војвода Јеремија, хоће л’ он после к нама у Турке ил’ да онде остане.</p> <p>— |
| у да ће одма’ дати запитати Марка, хоће л’ српске посланике, који су га посетити ради, примити. |
| дати.{S} Но кад ти узму Угри град, хоће л’ те као господара ове земље, овог града поздрављати, |
| ове земље, овог града поздрављати, хоће л’ остати двори наши.</p> <p>— Град је њихов, а мене ће |
| ни како ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ имати тог блага што досада имађаше.{S} А што га ниса |
| а код њи’ саборисања док се сврши, хоће л’ се дати војске и колико ће бити.{S} Ризнице су им ув |
| што пре да не би се задоцнили.{S} Хоће л’ војвода Јеремија одмах предати град, ил’ ће у том за |
| ским сјајем.{S} Он помишља, богзна хоће л’ то сретно доба дуго трајати, можда је он сад сретниј |
| <p>— Све се то говори, ал’ богзна хоће л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о другим стварима |
| перац буздован, и гледи на деспота хоће л’ добити миг.{S} Тешко Јеремији да се испуни њихова же |
| преда.</p> <p>Исак-паша споменуо је, би л’ деспот к њему дошао на кољена, на то одговори му Фер |
| о души ћеш одговорити.{S} Исповједи, би л’ све то тако исказао, да ти не спомену да Ферхад-пашу |
| лопници читав дан ка коњу, изморени, би л’ спасили све, а да се тако упустили у бој са тројно в |
| аслепљени слуга.</p> <p>— А бога ти, би л’ би могли ми овде гдегод сакривени што проговорити бе |
| ел, ја како стојим онда, не знам.{S} Би л’ би нас паше подјелиле? — рече поклисар.</p> <p>Султа |
| Јула га послужи драговољно.</p> <p>— Би л’ ти, Јуло, отишла за манастирску куварку? — рекне Пет |
| Тако је то, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и ја |
| живи као какав заточеник.</p> <p>— А би л’ ти рад постати патријархом.</p> <pb n="442" /> <p>— |
| сао.{S} А да није тако било, тко зна би л’ се деспот Бранковић на то потписао, и не би ли пре с |
| рчимо.{S} Да срушимо Вукогли-деспота би л’ нам наруку ишао да се сви Срби потурче?</p> <p>— Би’ |
| крваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ крочио.</p> <p>Султан промери оком поклисара, па про |
| абодену белу заставу, вента ради, не би л’ се још Мађари смиловали, не би л’ још рок продужили, |
| не би л’ се још Мађари смиловали, не би л’ још рок продужили, но што учинити нису били каиљ.{S} |
| испитује бимбашу за Ферхад-пашу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-паша.{S} |
| ише <pb n="374" /> од потребе.{S} Не би л’ и матица ’декоја радије пчелом била?{S} Но је л’ јој |
| > <p>— Па како сад да почнемо?{S} Не би л’ добро било да одма’ јавим деспоту да му се повиноват |
| ма са невољним поделити.</p> <p>— Не би л’ добро било да мом оцу прословим што о том, па ако је |
| ал’ ипак му не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље било да идем у Једрене, да падишу о цијелом изв |
| ремена — рече патријарх.</p> <p>— Не би л’ добро било овде одма’ и вечерати, кад је тако красно |
| а му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ царица дозволила да још пре вечере можемо за један о |
| ди ни дању ни ноћу мира, покушава не би л’ се могао каквој капији примаћи, <pb n="431" /> ил’ с |
| ма сакривен, корачао је све ближе не би л’ наишао на какову познатог већ образа особу.{S} Тако |
| на рамену стоји, па гледа у небо не би л’ дошао до шићара.{S} Вешти соко, прави Босанац, за ње |
| неш твог ђетинства, твог завичаја, и би л’ опет волео да си хришћанин.</p> <p>— Јок, шта ћу у п |
| створење иста може бити!</p> <p>— Но би л’ добро било, Сулејмане, да ја у мој харем заиштем ту |
| да знате ко је овде поглавар.</p> <p>Би л’ би погодили?</p> <p>То је отац Харалампије, сад већ |
| мије.</p> <p>— Но јеси л’ војвода, јеси л’ управљао кадгод у војски.</p> <p>— Видим да си врло |
| оче.</p> <p>— Шта је, Ферхад-пашо, јеси л’ се са ђауром погодио.</p> <p>— Јесам, силни падишо, |
| јошт једанпут, добро награђена.{S} Јеси л’ с тим задовољна?</p> <p>— Јесам, па шта да учиним?</ |
| ош и за те десет хиљада дуката.{S} Јеси л’ задовољан?</p> <p>Харалампије мало промишља.</p> <p> |
| но код нас је сасвим друкчије.{S} Јеси л’ видео овај јуначки народ на бојном пољу?{S} Шта би с |
| еш ти онде као бан господарити.{S} Јеси л’ с тим задовољан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја се закл |
| да знамо шта је и како је тамо.{S} Јеси л’ добио каква гласа?</p> <p>— Јесам.{S} Зато сам си и |
| </p> <p>Деспот промишља.</p> <p>— Јеси л’ кадар све то израдити без да идем на ноге, ни султан |
| а’ ти на вјеру, као што река’, ал’ јеси л’ каиљ задату одржати ријеч?</p> <p>— Ти тражиш оно о |
| рви саветник Јеремије.</p> <p>— Но јеси л’ војвода, јеси л’ управљао кадгод у војски.</p> <p>— |
| ло ми је што тако српски збориш, нијеси л’ и ти био негда хришћанин — запита га радознало Харал |
| е.{S} Ми смо с Турци више војевали него л’ Угри; ’де смо ми остали, онде ви тек почињете.{S} Уг |
| т-Стевана?{S} То није могло бити.{S} Ко л’ је на пурпуру рођен, не постаје лахко слуга себи рав |
| </p> <p>— Како мислиш Лошонција, можемо л’ Голубац мимоићи, да даље [идемо] — упита краљ.</p> < |
| л’ и Гргурове синове одбацио.{S} Нисмо л’ већ служили и Турцима.{S} Свуд је међу нами пакост, |
| ма посла имамо понајбољма стојимо, дођу л’ Турци, дамо им што ишту, па мир; но и међу нами има |
| } Не будемо ли са Угрима сретни, покажу л’ се Турци од нас јачи, онда ћу се за времена побринут |
| и Харалампијем — запита деспот. — Јесу л’ добили награду за откуп издајства?</p> <p>— Јесу л’, |
| граду за откуп издајства?</p> <p>— Јесу л’, сад ћеш видити, хајд’те са мном ван у шетњу.</p> <p |
| има, ил’ да остане скривен, не зна јесу л’ Мађари победили ил’ Турци, не зна куда ће, савест му |
| па не треба да се измирите.{S} Па јесу л’ сви ваши дервиши такви?</p> <p>— Нијесу.{S} Е да су |
| о које се већ подгризује.</p> <p>— Хоћу л’ добити од султана Голубац натраг? — запита деспот.</ |
| и још како те памет учи.</p> <p>— Хоћу л’ што о сљепим кнежевић’ма прословити? — запита Харала |
| атко језеро, на њем ћеду попливати бели лабудови, њих ће дивна цура кнегиња Мара из своје руке |
| ановић бори се као стари <pb n="457" /> лав, да и за њ добра бити неће ако Голубац падне.</p> < |
| бљама и буздован’ма, а Завиша као рањен лав, гордо крчи си путе свој’им стрелцима и пушкар’ма.< |
| и Краљевић Марко са својом браћом, као лав рањен, чека, да са последњим уздисајем све што га о |
| виша, главом је све надмашио, рикну као лав и своје у ред и нови бој позива.{S} Демишћије се ис |
| уздану да му се глас чује као у рањеног лава.{S} Све је у жалости погружено, деспотовица Јерина |
| омовину бране.</l> <l>Турци боре с’ ка’ лавови љути;</l> <l>Није чудо домовину траже.</l> <l>А |
| прохујаше, вијор однесе увенуле листиће лаворике са круне српске.</p> <p>Србија је покидана, ње |
| тако су исто у старо доба и Срби имали лавру или обитељ свога св. Саве, па су побожни српски к |
| а, дигне се, и шаком плећа му додирнув, лаганим господственим кораком удали се.</p> <p>Деспот о |
| ни за борбу.</p> <p>Жигмунду се чини да лагано напредују.{S} Покушава нападаје са слабије стран |
| , соко доскочи, рашири крила, одупре се лагано, одлети као муња и донесе Јерини грабеж.</p> <p> |
| се смиловати.{S} Ферхад као окамењен, ’ладан као мрамор.</p> <p>Ужетом их вежу, војводе спокој |
| рада неће фалити, мада Ферхад-паша сад ’ладан се показује, јер њему је увек био добар, и обећао |
| а, велики терет.</p> <p>Ферхад-паша се ’ладан показује.{S} Није се Харалампији ни за’фалио за т |
| подар, па сам ју хтео због показане ми ’ладноће мало намучити.{S} У почетку нисам ју ни гледао, |
| мпија.</p> <p>Харалампије кад је видио ’ладноћу Ферхад-паше, и његов поглед и стиснуте вилице, |
| ма.{S} Голубац већ није далеко, ноћу по ладовини примиче се, а кад зора заруди, већ су пред Гол |
| све за Смедерево.{S} По рекама, водама лађе, и чунови носе спрему, путови загушени од силне ма |
| жестином; Мурат за господство у Европи, Лазар за обрану своје домовине.</p> <p>Док су се ратобо |
| и сад се налазио у стану Лазаревом.{S} Лазар наименовао је исту дворјанку за прво придворно ли |
| ико не забада.{S} Он није бранио што ће Лазар на Косову погинути, ал’ зато опет није желио и Ср |
| во има.{S} После пада Вукашиновог, кнез Лазар, <pb n="270" /> као најмоћнији великаш српски, ви |
| е земље, па кад је пошао на Турке, кнез Лазар, који је сад пао, није се онда ни маћи хтео.{S} С |
| од реке Марице близу Дринопоља.{S} Кнез Лазар је заузео већу част [земаља које је Вукашин држао |
| а код Србаља не може управљати.{S} Кнез Лазар богзна чији је син.{S} Ако је Душанов, то није за |
| но пију, а тројицу хвале.</l> <l>А кнез Лазар и млади Новаче</l> <l>Златног класа задобише орде |
| Турцима и Татар’ма мрким.</l> <l>А кнез Лазар на красном мејдану</l> <l>Сложи силног татарског |
| {S} Отимао је и Вукашин, и сам ђед кнез Лазар није увек правду наједнако дјелио, држао је да је |
| ом сину круну отима.{S} Тек што је кнез Лазар српско царство обновио, а већ Алтоман гледа да оч |
| дан јак, моћан као други.{S} Ту је кнез Лазар против Вукашина, Краљевић Марко против цар-Лазара |
| о, Жарко и Љутица Богдан,</l> <l>И кнез Лазар, млада јуначина.</l> <l>Једна пола узе пут Солуна |
| љом, био сад тај један Вукашин или кнез Лазар?{S} Балша ме даде за то добро избити!{S} Други пу |
| е противити?{S} Па и ко је био тај кнез Лазар?{S} Није ли и он оружаном руком Вукашинове земље |
| поне да има у том више права него кнез Лазар, или други који му драго.{S} По поњатију оног вре |
| Па војвода Жарко, па тада млад још кнез Лазар, како се прославио против босанског бана.{S} И ја |
| ак немају право на престол, и тако нити Лазар нити његова породица таково право има.{S} После п |
| редузеће осујетио.{S} Од овог доба, цар Лазар га је силно уважавао.{S} И доиста, имао је Вук ве |
| оји су велико што учинити кадри.{S} Цар Лазар је као младић одликовао се у босанском походу под |
| оста удова, остаде јој баштине, ал’ цар Лазар узеде ме к себи, пошље ме као дијете у Хилендар д |
| мо се са овеликом муком претукли, а цар Лазар погибе.{S} Погибе и Мурат од Обилића и Обилић <pb |
| г она су Турци прогањали.{S} Кад је цар Лазар пао, на коме је остало, на ком би требало да је о |
| о јектеније читао.</p> <p>Но кад је цар Лазар на Косову пао, кад је видио како се Гребљановићи |
| сви се насмеју.{S} Петошка је добио цар Лазар од Балше, зетског господара, који га је у Котор к |
| а очупа комад земље од цара.{S} Ако цар Лазар умре без каковог расположења и установљеног строг |
| Ипак, мислим да ће добро бити, јер цар Лазар кроз цео свој век засведочио је да уме војском уп |
| страшан дан за српски народ.</p> <p>Цар Лазар и султан Мурат борили су се са ужасном силом и же |
| рланом упокоји се.{S} Млађи Ђурђев брат Лазар, као што смо већ споменули, погубљен је у Пловдив |
| е Прилип и Охрид, да се лебом ’рани.{S} Лазара и његову породицу већа страна мрзи, јер је он не |
| осле жалосне косовске битке, после пада Лазара и својих најближих?{S} Камо жалости удовичке, ка |
| , да иде хљеба просити — код зета кнеза Лазара! — одговори горким осмехом Марко.</p> <p>— Та мо |
| свог мужа, <pb n="215" /> тадањег кнеза Лазара, познала, одавде се она за истог удала.</p> <p>М |
| аљевићу Марку, који се морао због кнеза Лазара по туђим земљама потуцати и Турцима служити?{S} |
| а или кога другог, а при породици кнеза Лазара великаши не би остали.{S} Зато гледајмо што пре |
| аши главе дигнути.{S} Док је било кнеза Лазара, нисам могао због њега, сад опет не могу због тв |
| че?</p> <p>— Ја сам се онда близу кнеза Лазара борио, на ког су млоги душмани наједанпут напали |
| тошко, ког сте као будалу у двору кнеза Лазара видили, слушали.{S} Држасте га тада за правог лу |
| тас начинио му је пут к срцу Маре, цара Лазара кћери, коју је доцније и задобио.{S} У разним би |
| ашћена, али то је била само војска цара Лазара.{S} Његова удовица, царица Милица, истина, нема |
| .{S} Ђурађ га не сматраше као сина цара Лазара који је владу насљедио, <pb n="315" /> но као ср |
| .</p> <p>Призрен је био престоница цара Лазара и право место дворског блеска и сјаја.{S} Но у б |
| а није му дала име Душаново, а крв цара Лазара и у мојим жилама тече.</p> <p>— Бранковићи нису |
| чавати, јер је она супруга српског цара Лазара и мати тако дивног књаза као што је Стеван, а пр |
| да.{S} Знао је добро да је и самог цара Лазара господарство јошт младо било, и да се већ Вук Бр |
| ца, који је био уважен војвода код цара Лазара.{S} Патријарх га је узео к себи да би у његовом |
| ики уплив код двора, а осебито код цара Лазара.{S} Она је правац у двору давала.</p> <p>Међутим |
| адао, и да не бијаше кнеза доцније цара Лазара, зар би свеколиком српском земљом завладао био.{ |
| адиковање.{S} Русна, опоменувши се цара Лазара и гледајући рањеног сина, сузе је ронила, патриј |
| је био највећи приврженик породице цара Лазара, па је зато без сваког устезања говорио.{S} Цари |
| врженици Бранковића, а непријатељи цара Лазара породице.{S} Они су били храбре војводе, као оби |
| арх пећки, Новак, старији саветник цара Лазара, Новаков син Светислав, са својима млађима и нек |
| ина.{S} Сваки је волео и почитовао цара Лазара.{S} Сваки се надао да ће он обновити Душаново ца |
| але и увеселења.{S} Особито откако цара Лазара у двору нема, постало је све разузданије, као го |
| синова.</p> <p>— Где је мртво тело цара Лазара?</p> <p>— Код Турака.</p> <p>Тако су још дуго и |
| и већ одавна нису признавали владу цара Лазара, и међу овима најзнаменитији је био Марко Краљев |
| ки војвода, који су на бојном пољу цара Лазара издали, такође су се ту налазили.{S} Они су били |
| ојој првој младости будала у двору цара Лазара.</p> <p>— Знам, познајем га, ја га виђа’ у Круше |
| на иста Јула, која је била у двору цара Лазара као млада девојка, због које умало што није стра |
| ли су се са својом војском на Косову од Лазара и прешли су Турцима.{S} Било је ту јошт и млоги’ |
| није ништа више од њега.{S} Кад нестаде Лазара, учинило му се да је сад његов отац прави и да с |
| подврћи и, када се сам против веће силе Лазара одржати није могао, предао се турској заштити.</ |
| акав честит мир учинити.{S} Што се тиче Лазара и његове породице, цару нек је лака земља, ал’ т |
| је један владар, Душаново царство, кнез Лазара баштине не треба да су међ више њих подељене.{S} |
| гдашњег цара Лазоглије два сина, Вука и Лазара, да им се семе утре, тако ће се исто после и са |
| {S} Мара и Вукосава, обе кнегиње, кћери Лазара и Милице и супруге Вука Бранковића и Милоша Обил |
| хвата.{S} Русна је била удата, упливом Лазара, за војводу Војновића,<pb n="216" /> који је у ј |
| а’ угушити можеш.{S} Ионако сад кад већ Лазара нема, ко ти се може противити?{S} Па и ко је био |
| изложен био, царска породица, по налогу Лазара, своје сигурности ради, морала се у Крушевцу зад |
| ао, да је после косовске битке са смрћу Лазара, који није ни сам по праву насљедија царство зад |
| поврати, немојмо заборавити на породицу Лазара, на његовог пунонадежног сина Стевана — одговори |
| тив Марка страну држао.{S} Сад остављаш Лазара породицу и тражиш опет трећег.{S} Но гост си ми, |
| ин за оцем, Вукашин је био цар пре кнез-Лазара, зашто да није цар Краљевић Марко, ког је сам на |
| .</p> <p>— Био си, оче, верни слуга цар-Лазара и деспот-Стевана, а сад мој саветник и пријатељ. |
| p>Петошку је тешко пало у дворанама цар-Лазара, негдашњем му господара, боравити, ал’ кад је ве |
| Крушевцу Турчин влада.{S} У дворима цар-Лазара турске паше рахатлују, у дворанама где се царица |
| тив Вукашина, Краљевић Марко против цар-Лазара, Вук Бранковић против деспот-Стевана.{S} Као год |
| ошко је био у царском двору српског цар-Лазара будала, и с њим су великаши и слуге подсмех прав |
| помену му султана Бајазита, који је цар-Лазара ћер Милеву за жену узео, и са тим и Србију к себ |
| з препоруку дошао у крушевачки двор цар-Лазара.</p> <p>Ту је после Петошко прилике имао све пог |
| ал’ њима је све слободно.{S} Тако у цар-Лазара је била једна будала, да му пара није било наћи. |
| {S} Чусте за Петошка лудака у двору цар-Лазара.{S} Јест, држали су га за лудака ал он не бејаше |
| ја је побједа.</l> <l>Но кад стиже кнез Лазаре млади</l> <l>Страх нападе душманина љута.</l> <l |
| ити; па и то знај... твој мач је кадгод Лазарев био, познајем га добро од детинства јошт, па је |
| ћа, сљедовале су својим мужевима у стан Лазарев.</p> <p>На последње Руснине речи пробуди се Мил |
| као би, да се већ све истурчило.{S} Пун Лазарев двор самих турбана!</p> <p>Милеву већ сутра нам |
| илица од Немањине лозе, зато да управља Лазарева породица?{S} Књиге кажу, да је царичино сродст |
| у толикој забуни гледаће да што од сина Лазарева откину.{S} Одбрана домовине — прва је дужност, |
| косовске битке темељније је стојао него Лазарева породица, која је после изгубљене битке косовс |
| знала, но због дворских одношаја и воље Лазареве није могла свој положај преиначити.</p> <p>Рус |
| то чини да после оборене Бранковићеве и Лазареве <pb n="278" /> породице својим пријатељима срп |
| } Сви важнији, који нису били пријатељи Лазареве породице, скупе се около њега.{S} Кад ји све с |
| прва је дужност, нека се сви противници Лазареве породице саједине на исту одбрану, па када је |
| им још договоре.{S} Највећи приврженици Лазареве породице изгинули су на Косову.{S} Оставши су |
| отуцати.{S} Видим да и ти ниси пријатељ Лазареве породице, па ћеш по првенству твога оца право |
| или да помогну Турцима угњездити се.{S} Лазареви синови код Турака; Вукови синови код Турака; В |
| још врло млад левента, приљубио се цар-Лазаревим синовима, био је противу Татара код Ангоре, с |
| Ту Ђурађ са својом браћом, Стеван и Вук Лазаревић, све српски соколови, па и Краљевић Марко са |
| начини крај распри измећу Бранковића и Лазаревића.{S} Деспот је искрено мислио да Србија, српс |
| је унутарњи раздор мах преотео, кад су Лазаревићи и Бранковићи у грађанским ратовима себе и зе |
| у биле украшене, као што су раскошна, у Лазарево доба, господа изискивала.{S} Кадгод, у време ж |
| нати.{S} Ја сам чуо и за младог Стевана Лазаревог да је необичан младић.{S} Да знам да ће народ |
| љу упропашћавали, признао је законитост Лазаревог племена на српски <pb n="528" /> трон, и Висо |
| ој је за утеху и сад се налазио у стану Лазаревом.{S} Лазар наименовао је исту дворјанку за прв |
| богатством да проси Милеву за Бајазита, Лазареву кћер за Муратова сина за српског душманина, да |
| је сад намеравао своју војску умложити, Лазареву породицу у теснац довести, па са Турцима помир |
| урака побјегао у Цариград, а ја теби на Лазареву суботу врбицу пружам, ти је прими и погледа ме |
| усна, која као да се заклела искоренити Лазареву породицу, налази се на турско-српској граници, |
| ести Арбаније, и потпадали су под власт Лазареву.{S} Да би могли самовољно владати, отцепили су |
| еци.{S} Видео је шта се учини е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и њему већ једаред на срце канути |
| е српске војводе, који су под Душаном и Лазарем војевали, помрли су које од старости, које од ж |
| Стеван деспот, Вук са најмлађим братом Лазарем, и Ђурађ са својима.</p> <p>Сви су Србљи са Мус |
| г, па харем, не би’ се мјењао ни са цар-Лазарем.</p> <p>— А није ти жао завичаја, дворе Лазогли |
| еонтије, који је провео младост под цар-Лазаром, у блеску негда сјајног Душановог царства.{S} Б |
| а иде, преда?{S} Како да се не подвргне Лазару, који је српско обновљено царство утемељавати по |
| сти према Бранковићевом роду, који је и Лазару особито мио био.{S} Милица је све то знала, но з |
| има права на очине земље, није се хтео Лазару подврћи и, када се сам против веће силе Лазара о |
| телан, још од Душана дошао у руке кнезу Лазару, а од овог опет и царице Милице у руке Стевана.{ |
| ми до руке доћи којим је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми сада не имамо ни онако насљедника за прес |
| у Гребљановићима.{S} Ако је било у кнез-Лазару Немањића крви кроз цар-Душана, света црква није |
| та.{S} Ни мањи који не би дао, а камоли Лазогдина жена.{S} Ђаур сваки има по једну жену, две не |
| јесу ли му једаред кожу одерали, кад је Лазогли царство на Косову изгубио.</p> <p>— Тко би знао |
| се са гостима титра.</p> <p>— Па и цар Лазогли имао је будалу?{S} Онда није чудо што је пропао |
| , ту мораде и други цар пасти.{S} И ваш Лазогли мораде пасти.{S} Сваки је од вас видео, да је б |
| Бацили смо у Дунав Маџаре, укротили смо Лазоглија. <ref target="#SRP18590_N6" /> Сад од тебе, с |
| ар нисмо ми они Турци који су на Косову Лазоглија хаметом потукли.{S} Ето и задњи јуриш нам одб |
| говарају: сада ће посећи негдашњег цара Лазоглије два сина, Вука и Лазара, да им се семе утре, |
| , знаш ли да си у двору, у дворани цара Лазоглије.</p> <p>Баца очи на све стране, дворана му је |
| нда су баш сви ђаури оплакивали њи’овог Лазоглију.{S} По целој су земљи звона лупала.{S} У Круш |
| </p> <p>— А није ти жао завичаја, дворе Лазоглине, ђе се сад турбани вију, ништ’ те не тишти?</ |
| ласти, кожу би’ му одерао, такав је био лајавац, ал’ у њега не сме се дирнути.</p> <p>— Па тако |
| у се под Душаном тукли против мађарског Лајоша, бугарског Шишмана и Кантакузена.{S} Не држи се |
| е војске као што је било под Робертом и Лајошом.{S} Колико треба код њи’ саборисања док се сврш |
| 0_C2.26"> <head>XXVI</head> <p>Јеремија лак пут је имао до манастира Богородице под Високом.{S} |
| победитеља Турчина важнији, онда ми је лак рачун са Стеваном.{S} Мој поздрав Русни.</p> <p>Хар |
| есне.{S} Од белог сукна чакшире, кратак лак гуњац, прслук отворен, лаки опанци са танким, преко |
| ноћ, да легне, да почине, зна да ће му лак санак доћи, који ће му са срца збрисати бољу дана.< |
| о је теби, ти се одмолиш, па ти је душа лака, ал како ћемо ми јадни на други свет — одгонетне с |
| трашан непријатељ.{S} Он рашчлени да је лака ствар била од несаједињени’ Србаља равне пределе Р |
| е Лазара и његове породице, цару нек је лака земља, ал’ тек то не може се допустити да његово м |
| м, може и сам изредити.</p> <p>Тешка им лака ноћ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP185 |
| ему пе’ари с румеником.</p> <p>Деспоту, лакат на столу, у десници пе’ар, започе:</p> <p>— У час |
| ад нећеду Турци нападати, а ни Жигмунда лакат нас не притискује.{S} Но ни ово неће дуго трајати |
| сладост тихе нојце, поред танког звука лаке тамбурице, поред песме каквог заљубљеног јунака.</ |
| Голупцу похити.</p> <p>Диже се војска, лаки коњаници напред, а остали за њима.{S} Голубац већ |
| шире, кратак лак гуњац, прслук отворен, лаки опанци са танким, преко чарапа унакрст обвијеним к |
| е мања, вијор сипа јој песак у очи, тма лаки’ азијатски’ коњаника, жарког сунца жега ужасна, те |
| ад пећка патријаршија у турским рукама, лако се можеш покрај нас опатријаршити, а ми би после п |
| стигне благо, и град се предавати буде, лако ћемо онда с њима, ил’ ћеду они код нас једног оста |
| овратити не може.{S} Неће л’ потписати, лако је Ферхад-паши и силом га на коња посести, и до вр |
| <p>— Та само да нам је за руком испало, лако би ми са калуђером. </p> <p>— Можда нас је Харалам |
| њезди, јер би се Жигмунд <pb n="456" /> лако од деспота наговорити дао да га онде остави.{S} Ро |
| вода, мудар, и у невољи зна се наћи.{S} Лако му је било погодити и то да је тешко пало деспоту |
| о буде — рекне притворно Мара.</p> <p>— Лако је теби; ал’ шта ћу ја са овом мојом децом — одгов |
| кнежеве? — запита Харалампије.</p> <p>— Лако је с тим, Ђурађ још не зна да су кнежевићи код мен |
| — рече смешећи се Харалампије.</p> <p>— Лако је теби, ти се одмолиш, па ти је душа лака, ал как |
| људи које султан за то означи.</p> <p>— Лако ћемо, Јеремијо, после тога, само оно прво нек се и |
| ици чупка; не имаде’ побратима коме би’ лако то оружје поклонио, па ће у лежању светлост своју |
| ве изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је добити фетву против ђаура.{S} И тај исти новац |
| им поквари.{S} Јеремија је јунак, не да лако града.{S} Јаблановић у граду бодро пази да је у гр |
| е <pb n="294" /> слаби, а ти ћеш с њима лако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад их уклониш, ти си |
| ипак сви с коњ’ма, пртљагом и товарима лако сместити се не могу.{S} Но ту је наблизу Двориште, |
| утао, турски добро научио, па ми је све лако за руком ишло.{S} Учио сам ја доста и науке, но ни |
| Народ је сад био без главе па му се све лако чинило.</p> <p>У Вишеграду наскоро држао је савјет |
| ; ма откуд, познат си ми.</p> <p>— Може лако бити.</p> <p>— Та по речи те познајем да си Србин. |
| рителним гласом Русна.</p> <p>— То може лако бити — одговори калуђер.</p> <p>— Није баш ни тако |
| није слободно ништ’ дати.{S} Теофан је лако убеди, да је од деспота помилован, и да ће ту оста |
| Ферхада међ њима тко познао.{S} А то је лако, има потајни’ ходова, од куд неколико корака учини |
| апашили, и ја би’ се потурчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју се тући; ш |
| ама, коју разним наградама можете после лако за себе задобити, па онда и кнежевиће с пута уклон |
| му је прилика ту да би, можда, и до ње лако доћи могао.{S} Јусуф је <pb n="293" /> био, што но |
| од стране Бранковића та увреда не да се лако загладити.</p> <p>Ове се речи Русне јако косну, но |
| , ужљебило се у срце народа, и не да се лако искорјенит.{S} Ево већ близу је пол столеће и јошт |
| рушене, у бедемима такови провали да се лако јуришати може, војници стубачки стоје спремни.</p> |
| пије од чуда обнезнањени, не могу да се лако разберу, глас Ферхад-паше им је познат, ал’ не зна |
| Голубац, па богато Браничево, оцјека се лако исплатити може.{S} Преко мене као свог поклисара п |
| олетија увређено срце насљедио, које се лако позлеђује.</p> <p>Султан Мехмед са чешћу их је доч |
| ком поћи на Голубац.{S} Та војска ће се лако спустити Моравом, заједно са заиром — рече Јакуб-п |
| па ће грамзеће за господством породице лако утаманити.{S} Сад треба, по околностима, ово Милиц |
| град, онда је деспоту и Жигмунду с нами лако.</p> <p>— Голубац се на вересију неће предавати, — |
| .</p> <pb n="290" /> <p>Бранковић прими лако то оружје и обрадује се што је у младом Турчину сл |
| ају ослаби или сруши, па ће са слабијом лако.{S} Под видом као да помири две таруће се породице |
| ело по прњавору и тако весело насићеном лако је било онде својим обојег пола овцама поученија д |
| <pb n="464" /> доћи, па би с калуђером лако.{S} Доиста, Јеремија не би одржао реч, лаком је, б |
| тај да постане патријарх, не би се дао лако турчити, да и сами калуђери оружани бранили би сво |
| еселе нарави и лакрдијаш, па сам се дао лако и за дворску луду произвести, премда је онде већи’ |
| ад ју већ једанпут има, не може се тако лако од ње, ако му је неверна ил’ му се не допада, курт |
| је био тврда срца, па се није баш тако лако болести дао.{S} Поред све телесне слабости често ј |
| ого не важи, па већ једанпут задобивено лако се и изгубити може, особито ако Србима <pb n="274" |
| кроз диван да прође.</p> <p>Тако је то лако преко дивана прешло, нарочито што Исак-паша није б |
| амо мало за косе и за браду, па се опет лако измиримо, јер помирење и вјера налаже.</p> <p>— Пе |
| у пружи:</p> <p>— Ево ти, млади делија, лаког оружја.{S} Док сам имао љубовцу Зулејку, коју ник |
| .{S} Доиста, Јеремија не би одржао реч, лаком је, бацио би калуђеру кост.{S} Како би се као вој |
| > <p>Исак-паша Ферхад-пашу ишчекује.{S} Лаком на благо, ал’ још лакомији на пропаст деспота, је |
| још што улове; овај други курјак био је лаком на лежећег зеца, па тек што се мало удале, пошље |
| је народ страдао и страда.{S} Грабљиви, лакоми сте на благо, и све то пограбљено благо доћи ће |
| шу ишчекује.{S} Лаком на благо, ал’ још лакомији на пропаст деспота, је л’ добро учинио, што ни |
| слим, онда ћу ја моје право обновити, и лакомисленог грјешника <pb n="381" /> злокобу народа на |
| добијати од деспота.</p> <p>Харалампије лакомо пружи руке повељама, наиђе на то што Јеремија хо |
| ловца који га убије.{S} Оба платише за лакомост.{S} Ето такове су ти наше војводе.{S} Ја мисли |
| у Котор к себи узео због његови’ шала и лакрдија са којих је целом Приморију познат био.{S} Пет |
| Осим тога, био му је Петошко са својих лакрдија познат.</p> <p>Новак, да би мало забунио Петош |
| ене, ваљда ћемо се опростити од женских лакрдија.</p> <p>Други рекне:</p> <p>— Па и боље би бил |
| д ползе био.{S} Био сам веселе нарави и лакрдијаш, па сам се дао лако и за дворску луду произве |
| } Харалампије све се ’шалио, и волео је лакрдијаше, али само да је све по његовој ћуди.</p> <p> |
| м.{S} Где су млоге слуге, ту су и млоги лакрдијаши међу њима, а особито у двору Милице, где их |
| постали, па су радије слушали љубавне и лакрдијашке песме уз танку тамбурицу, него громовити гл |
| пиљи у очи.</p> <p>— Остави на миру те лакрдије, но гледајмо, шта ће сад да буде.{S} Нешто се |
| Петошко уклони се.{S} Сви су то за саму лакрдију држали, но Петошка доиста више нису виђели; ње |
| е га, прође измеђ леве сисе и савијеног лакта, кругље силно, не рани, ал’ потресе Јеремију, да |
| свом шатору на одмор упути се.</p> <p>— Лаку ноћ, Марко.</p> <p>— Лаку ноћ, Хасане.</p> <p>— Ср |
| се.</p> <p>— Лаку ноћ, Марко.</p> <p>— Лаку ноћ, Хасане.</p> <p>— Срећан био, млади Бранковићу |
| </p> <p>Тако путујући, деспот озире се, лакше му је души кад види богате неопустошене пределе, |
| им народом који се против буре бори.{S} Лакше му је било негда Стевану опирати се, него народ п |
| урчина спасенија нема.{S} Од лацманства лакше је се бранити.{S} Измећу два зла, боље је бирати |
| ају више коња, а коњ свагда може човека лакше погазити нег’ човек што ће њега убити.{S} Може је |
| е не споји, и знао је и то да ће с њима лакше мир склопити, јер како се деспот у битку није упу |
| ужитељи највеселији, јер онда им свашта лакше дође до руке.{S} А гости и знаду шта слугама треб |
| то Ферхад-паша може приликом како му је лакше поруке шиљати деспоту ил’ мени, а баш не мора се |
| ти их да се од Срба откину, да их после лакше баце из Београда ван, и Угарску освоје.{S} Тако с |
| н у оку, јер с малом властелом Турци би лакше на крај изишли.{S} А да те сатру, овако су ствар |
| ати, а онако, да нас сад нема, млого би лакше напредовати могли.{S} Ми смо тиме земљу спасли, а |
| ши манастири јако нам сметају, много би лакше ишло да их не има, јер ти манастири потпирују и о |
| арод уз вас пристати, Ђурђа ћете са тим лакше победити, снага ће се ваша чрез то поткрепити.{S} |
| -паша на то пристане, мислећи да ће ово лакше Вукоглији хака доћи.{S} Но тко ће ту понуду деспо |
| , нек си пребацују, нек се теше; ионако лакше пада љубећем кад је сам поред свог предмета, кад |
| ране давно је заборављена; и то утолико лакше уколико ми се са свију страна у оно доба доказива |
| имамо доста богатства, и све би се дало лакше поправити, само да није Јеремије, <pb n="391" /> |
| ам Радосав.</p> <p>Ферхаду је сад нешто лакше.</p> <p>Радосав донесе ракије, мученице, и поскур |
| непријатеље био побједио; сад му је већ лакше било и са спољашњим.{S} Па гле сад жалости!{S} Ко |
| у пружити оној пред Голупцом, а да могу лакше град опасати.{S} Лошонција прође на другу обалу, |
| ткако сам те познао, Хасане, сву невољу лакше сносим; у теби, у Турчину, имам пријатеља, а коли |
| које је од којег лепше цвеће?{S} Ил’ је лала лепша од ружице, ил’ је ружица мириснија од каранф |
| ош више саветник.{S} На врату му златни ланац посут драгим камењем, кажу вреди сто села.{S} Кол |
| ани знојили, док су свом властелину тај ланац допринели.{S} У Лошонције заковрчени бркови, из о |
| челенком, о врату виси му широк златан ланац, о бедрици златна, драгим камењем искићена сабља. |
| дала Јерина једном босанском властелину ланац, десет хиљада динара је вредан.{S} Кад спази птиц |
| бедема, капија отворена, чује се звекет ланаца и пад моста куд ћеду проћи.</p> <p>Побочници хук |
| тва много важи.</p> <pb n="380" /> <p>— Лане је деспот склопио уговор са Угрима.{S} Даваћеду ве |
| <p>— Познато вам је да је деспот Стеван лане са Жигмундом, угарским краљем, склопио уговор, по |
| ст се опет спушта, и страховитом звеком ланца падне да одјекне у срцу Јерине.</p> <pb n="517" / |
| , извуче мали златан крстић на сребрном ланчићу. </p> <p>— Видите Ферхад-пашу, Петошка, који ка |
| ју чељуст отворити.{S} Амурат сада мене ласка, да ме од Жигмунда откине зато да нас после завад |
| семе наклоности прам свачега што сујети ласка.</p> <p>То је била њена слабост, којој противстат |
| ја сам се сама у њему преварила.{S} Са ласкавим реч’ма и свакојаким <pb n="219" /> финим средс |
| у.{S} Најпре на леп начин, наговарањем, ласкањем гледао је да га задобије; кад са тим није успе |
| , за Турке је боље било.{S} Турци су са ласкањем и надама ове Србе одржавали и чрез њи’ су нове |
| ло узживи, по њега ће горе бити.{S} Кад ласкањем, кад на сили тражио је српско пријатељство.{S} |
| , а ми мислимо да смо у рају — одговори ласкателним реч’ма калуђер.</p> <p>— Ако се не варам, т |
| дакле, и једном и другом српском кнезу ласкати.{S} Сад почну около ове двојице интригирати.</p |
| На левој обали Дунава подиже се градић, Ласловар, недавно је завршен, праве се опкопи, ровови.{ |
| иљно ослови краља да се повуче и сам на Ласловар.{S} Већ се види како хатлије силно јурнуше међ |
| у загрљај, и моли га да се са својима у Ласловар врати, јер је турска сила велика.</p> <p>Лошон |
| у, и на четоклацима довезе сву спрему у Ласловар, и топове.</p> <p>Јеремија види мађарску војск |
| , — ал’ ’де је турска војска, топови са Ласловара једнако грувају, ал’ како престану сљеди напа |
| Тек што то Јеремија изрече, а топови са Ласловара загрме, задими се над Дунавом.</p> <p>Розгоњи |
| едан мора у граду остати, чујеш како са Ласловара грувају, није до чекања, већ иди ти сам и одн |
| P18590_C2.27"> <head>XXVII</head> <p>Са Ласловара велики топ да знак, а војска већ је у бојном |
| натраг да је не би Турци какогод и код Ласловара изненадили.{S} И та војска је била сасвим про |
| о Јеремија отпор даје.</p> <p>Преко, из Ласловара Лошонција из топова грува, бије Голубац.{S} Њ |
| Голупца далеко да су ван вида Голупца и Ласловара.</p> <p>Јеремија и бимбаша ступе у трапезариј |
| е остане.</p> <pb n="461" /> <p>Ватра у Ласловару престаје, у Голупцу све куле порушене, у беде |
| дик излазе, а кћи Розгоња Цецилија је у Ласловару, Дунав је од оца раставља.{S} Брига је, да не |
| намести велику дубарду, топ на градићу Ласловару, пак избацује камење као глава из гвоздене це |
| кузен саградио је Смедерево тако, да се ласно узети не може.{S} Смедерево треба да служи Србији |
| изјасни султану да са Србима није тако ласно војевати као са Грцима, јер је српски народ преже |
| зидао, али са Марком није му било тако ласно као са осталима на крај изићи.{S} Марку се могло |
| властољубије.</p> <p>Сад се млади Ђурађ лати кормила.{S} Војска му је била на све спремна.{S} Б |
| није био луд као што су га држали, и од Латина је млого којешта научио, но у старо доба као год |
| певати све песме што су их приморци од Латина научили.{S} Глас му је јасан као сребро.{S} Гусл |
| су се у јуначким играма огледали Грци и Латини, Срби и Мађари, ал’ Србину не беше пара. </p> <p |
| ановић Секула, Сибињанин Јанко, грчка и латинска господа долазити да се огледају.{S} Облачина Р |
| гмунд донео је ту справу из Алеманске и Латинске, фратори су то изумели, и не једном јунаку сте |
| престанка рађено, па дичи цркву.{S} Од латински’ крајева долазили су у Жичу да виде српске црк |
| ва жичког намастира?{S} Изнутра цела од латинског мермера, сребра и злата.{S} Свето евангелије, |
| товица, мада је јака срца, опет не може лахко да прегоре Београд.{S} Није ни чудо, Београд је с |
| } Ко л’ је на пурпуру рођен, не постаје лахко слуга себи равном.{S} Био сам деспот-Стевану кива |
| .{S} Рјеци султану да је због тога тако лахко дошао до Голупца.{S} Кад опет Смедерево сазидам, |
| >— Јест, такав је глас оданде.{S} Можеш лахко вјеровати.{S} Твој клети душман Исак-паша попео т |
| > <p>— И ти би дао православну ћерку за лацмана? — запита зачуђен Леонтије.</p> <p>— За њену пр |
| ојном пољу од њих никакве помоћи.{S} Од лацмана ништ’ не ишчекуј, гледа да ти вјеру наметне, ја |
| да те утјешим.{S} Држ’ се Жигмунда.{S} Лацмани, мада су нам доста пакости и зла учинили, ипак |
| хришћанима, и Турке таманити, а кад ме лацмани гуше, да спасем земљу и своје, и с Турчином бић |
| пада.{S} Цариградски великаши шурују са лацманима у Риму, тргују са вјером код римпапе, погађај |
| ати их, и то је зло, јер ће с Грцима, с лацманима, и ако треба и с Турцима шуровати.{S} Најбоље |
| арима против, Турака успемо, њих помаже лацмански Запад, па ће нам папом <pb n="530" /> грозити |
| аврши се та жалосна свечаност.{S} Један лацмански калуђер метне на стол у кожи везану књигу да |
| у римпапе, који кад им да, обвеже их да лацманску вјеру морају унаоколо ширити.{S} Ја, опет, ни |
| тво.{S} У Турчина спасенија нема.{S} Од лацманства лакше је се бранити.{S} Измећу два зла, боље |
| вода Радосав.</p> <p>— Само се бојим од лацманства.{S} Угри су добри са римпапом, а римпапа јед |
| на доброј нози са римпапом, а овај код лацманства много важи.</p> <pb n="380" /> <p>— Лане је |
| стиснути, онда се не бојим ни Маџара ни лацманства.{S} Богата је стара Србија, ту је морје, ту |
| Нека је савеза са Угрима, ал’ не дај да лацманство облада — рече мало огорчено војвода Богдан.< |
| туштено, с једне стране Турчин, с друге лацманство.{S} У Турчина спасенија нема.{S} Од лацманст |
| било, са свих страна притискавало га је лацманство, а у Грке није се могло поуздати.</p> <p>— В |
| , да је римпапа учитељ Угарах, да ће се лацманство увлачити, и да ћеду фратри православне душе |
| е и лукавства млетачког.{S} У Босној се лацманство шири, некадање Србије синовима препречен је |
| и дао краљевину деспоту само да пређе у лацманство.{S} Град Смедерево још се гради и градиће се |
| отац, па ће своје синове напутити да с лацманством удару у Србију.{S} Јадан народ, шта је доче |
| рима, а ови су му обрекли да наше стадо лацманству примамљују.{S} Ако с Маџарима против, Турака |
| јунацима су се мерили.{S} А што се тиче лебдења, и мој отац је стар, па зато не држи ме већ ода |
| јуначки изглед свагда ће ми пред очима лебдити, и када се год уз гусле твоје име спомене, срце |
| р и слаб, па као јединац, мора над оцем лебдити — рекне подмуклим гласом Русна.</p> <p>— Ђурађ |
| обре метохијке, а мисли му тада једнако лебдише над прошлим биткама.</p> <p>Милица и Русна прим |
| } Једва му остаде Прилип и Охрид, да се лебом ’рани.{S} Лазара и његову породицу већа страна мр |
| едају канда су изложени и већ на белом ’лебу, а да их скоро црна земља покрије. <pb n="476" /> |
| чудо, сијева као муња, проваљен штит, а лева страна ми засјевну.{S} Ако Турци што пре не дођу, |
| </p> <p>Деспот у зачељу седи, с десна и лева кнез Кантакузен и Радић, до њих Облачина и Кајица. |
| е у прочеље, с десна понуди Леонтија, с лева деспотицу, даље опет игуман, даље опет иклисијарх, |
| ело.{S} С десне до њега седне деспот, с лева Розгоњи, опет до деспота Црни Завиша, преко Лошонц |
| љесне у штит, и продере га, прође измеђ леве сисе и савијеног лакта, кругље силно, не рани, ал’ |
| и’ рана једва мили; Костреш војвода без леве руке и десног ока.</p> <p>Кад су их видели, свак с |
| С десне му руке заузме место Милица, с леве Русна, поред Милице Новак, и тако све даље по реду |
| сви су на коњима.{S} Деспот с десне, с леве му Јеремија, пред њима два побочника као путокази |
| био после косовске битке још врло млад левента, приљубио се цар-Лазаревим синовима, био је про |
| лика господа.{S} Онамо не сме ни обичан левента доћи, а камо ли калуђер — рече мало са незадово |
| и ђетићи, кад смо силне коње јахали и с левентама копља ломили.{S} Ми сад кајемо туђе гријехе, |
| нику вежбали су се Стеванови војници, а левенте и јунаци играли су се јуначке игре.{S} Не једар |
| мртав; но допадали су им се неке младе левенте, који су са Светиславом дошли.{S} Светислава су |
| земљиште, наокруг шарампов, ту ћеду се левенте утркиват, копљем хитат, буздованом увис бацати. |
| ку који лудо војује, но још горе младом левенти, који се весели и цвећем кити онда када му се д |
| .{S} Ја пођо’ за Марком, и поче’ с њиме левентовати против турских Арбанаса, који упадаху у Мар |
| дан видиш по којег српског и арнаутског левенту, који је дошао да се потурчи.{S} Не може ли ко |
| у су.{S} Стоје оба на бедемима, штит на левици, кад једно кругље из пушке пљесне у штит, и прод |
| по војничком реду, опсести град.{S} На левој обали Дунава подиже се градић, Ласловар, недавно |
| , а десном се за балчак фата.{S} Кајица левом држи сабљу по средини, а десном шестоперац буздов |
| } Туд пролетише орлови, заставе римских легијона, ту су остаци некадашње јаке грађевине.{S} Ту |
| p>Кнежевићи су после вечере задремали и легли.{S} Још мало па увелико спавају.</p> <p>Пајсије д |
| народа.{S} Тако он чека вече и ноћ, да легне, да почине, зна да ће му лак санак доћи, који ће |
| овог чадора допрати.</p> <p>Харалампије легне и заспи.</p> <p>Ферхад још промишља о судби човек |
| е отпраћен је до одређеног му чадора, и легне да спава.</p> <p>Леп санак је боравио и сневао о |
| х сан не превлада да морају лећи, и кад легну да се још код њих нађе.</p> <p>Кнежевићи су после |
| родерати.{S} Но тешко оном, преко чији’ леђа се други туку.{S} А каква је турска силесија, а ка |
| т Смедерево сазидам, чувам мојим прсима леђа султанова.{S} Смедерево треба да је стража прам Бе |
| показивали као пријатељи, а да му већма леђа одерете.{S} Врлину народа сте запљували, а стид и |
| једном ногом у зенгију, стане другом на леђа сагнутом Бајазиту.{S} Татари од милине кликћу.{S} |
| е било.{S} Но она, кад ме опази, окрене леђа.{S} То ми жао буде.{S} Она је у кадиви, са драгим |
| а како натрашке пође или пада, онда му леђа окрећу.</p> <p>Отац Леонтије са младим Стеваном је |
| Мачву и Београд Жигмунду, и зато ће му леђа окренути, а падиши ће плаћати данак, и сад ће дати |
| о томе говорио султану и сем дивана, за леђи Исак-паше, твог душмана.{S} Кад сам <pb n="485" /> |
| као путокази у град, са оба бока, а за леђи катане деспотове.</p> <p>Тако језде Голупцу, нитко |
| аш натрчао на Петра, а и Митар му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не утече испре |
| Угарску, па ћеду тек онда из освете за леђи радити.{S} А чинити се нешто мора.</p> <p>Ђурађ по |
| потписати предају града, а благо тек за леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко му је што га је калуђ |
| пита краљ.</p> <p>— Голубац не смемо за леђи оставити, ми смо се најпре за Голубац припремили, |
| по спуштеним мостовима, град је већ за леђи, мост се опет спушта, и страховитом звеком ланца п |
| рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам с ваши леђи терет скинуо, па сам га на моју душу узео, која је |
| сво благо, добио је неколико млазева по леђи сабљом пљоштимице.</p> <p>Но тек што се хусари од |
| Дунав му прса штити, а покрај Дунава с леђи тешко га је опасати кад има иоле војске у граду и |
| ке пехоте скупљене делије кроз кршеве с леђи заиђу, коњаници не могу им приступити, а они са јо |
| на Голубац, да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-на |
| о преко Дунава, јер могу они с бока и с леђи пут препречити, и покрај Голупца Дунав затворити, |
| у јато, јунаци га заклањају с бока и с леђи својим сабљама и буздован’ма, а Завиша као рањен л |
| пу, међу двије ватре, с пријед Турчин с леђи Маџар.{S} Отргни се од Жигмунда, гледај како је по |
| ад ће сам предати.</p> <p>Каква је туга лежала на срцу деспотовом кад је ове наредбе потписивао |
| ла је у неку башту, која је изван града лежала и у свези са неком красном шумицом била.{S} Овде |
| Шкутарима не једанпут је српска војска лежала, и Дарданели не једанпут су јечали од јуначки пе |
| ло.{S} Но и на том осмејкујућем се лицу лежала је нека сакривена освета, која се изразила у њег |
| лости и шалу скројен, но у његовом срцу лежала је подмукла пакост.{S} При том је био оштроуман |
| ознао од они’ ствари које су му на срцу лежале.</p> <p>Митар, да би изгладио свој пређашњи суро |
| .{S} Прост војник, војвода и властелин, лежали су у једној раки, јер ји је јуначка судба у слав |
| и требало је да добро живи, јер је онде лежало његово благо на сахрани.{S} А Радосав потребовао |
| азитове, мало нос покуње.{S} Више им је лежало о српском пријатељству нег’ икада.{S} Бура се ве |
| агополучије српског стада на срцу им је лежало, па су се једнако о судби свог народа бринули.</ |
| врећа, премда му је на срцу друго нешто лежало.{S} Но и на том осмејкујућем се лицу лежала је н |
| та.{S} Казаћу да је мени свагда на срцу лежало ту породицу оружати, али не једнога члана исте д |
| да је Милици и другим старијим на срцу лежало, дворски је ред изискивао да докле су гости ту, |
| ме би’ лако то оружје поклонио, па ће у лежању светлост своју изгубити, као год што је моје Зул |
| јало ни три дана, а деспот је већ мртав лежао.</p> <p>Ђурађ је из Смедерева још благовремено до |
| ог сигурне биле.</p> <p>Двор крушевачки лежао је код градских бедема, и давао је изглед оној та |
| три репа.{S} На једном узвишеном месту лежао је пашин двор.{S} Онуда сам често пролазио.{S} Кр |
| осову потоком лила.{S} Сто тисућа мртви леже онде.</p> <p>Милица са својом свитом отиде на свој |
| лове; овај други курјак био је лаком на лежећег зеца, па тек што се мало удале, пошље првог међ |
| ди Јерину, мушки понос му не допушта да лежећи говори, устаде и прослови.</p> <p>— Тешке сам да |
| његов брат Хафис и његова мила Зулејка лежи.</p> <p>Хасан је од свог брата Хафиса млого мудрос |
| сам морао Београд предати.{S} Још и сад лежи ми на срцу терет као камен.{S} Рјеци султану да је |
| вали.{S} Онда Турчин јошт није знао где лежи Призрен и Приштина.{S} Да су ми сад оне младе годи |
| Вукашин на Марицу, без да знам шта онде лежи.{S} Свагда треба да се зна откуд се иде, па онда п |
| задаћа најтежа.{S} Да ми овај народ не лежи иа срцу, о ком сам се негда оскврнио, имам доста б |
| ubSection" /> <p>Код Ангоре у Анадолији лежи стан татарски.{S} После победе, деспот им је са св |
| сам земаљски саветник па на нашој души лежи отаџбину спасти.</p> <p>— Дакле, шта ће то да буде |
| ч тако је жалосна, да би рекао да у њој лежи целога света бол.{S} Њихов је чувар отац Пајсије.< |
| диђе.{S} На срцу као да му велики камен лежи; савест му је јако оптерећена.{S} Он и Вук су свем |
| е се поља од ружица не виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, који се с царевима дружио, и са песмам |
| и погледав у Јеремију рече:</p> <p>— Ту лежи велико право, од тог нипошто одступити.</p> <p>— П |
| д-паша добро зна, шта Исак-паши на срцу лежи, чека на благо.{S} Да га зајази, и сам се одмах ди |
| и Русна приметиле су шта Новаку на срцу лежи, па су започињале такав разговор који је Новаку го |
| за смртно заљубљеног човека нема бољег лека, него ил’ да се одма’ са другом ожени, ил’ да га н |
| у с писмом, и с једним Грком, који је у лекарији био вешт, и још са поуздана јача два човека Ха |
| ега залетају.</p> <p>Игуман преправи за Леонтија у ћелији све књиге свете и староставне.{S} Ту |
| не пропаднемо.</p> <p>Деспот изрече, на Леонтија озбиљно погледи, чека одговора.</p> <p>— Тако |
| RP18590_N7" /></p> <p>Деспот погледа на Леонтија, а Леонтије прихвати.</p> <p>— Помишља’ да је |
| ажен стаде се мислити.{S} Укочио очи на Леонтија који чека одговор.</p> <p>— Дакле, султан Амур |
| трајао тај разговор за јошт неодморена Леонтија.{S} Но време не сме се губити.{S} Тело ненамир |
| међу служитељима, остави спавајућег оца Леонтија и цео у црно увијен, пође ближе к том жагору, |
| двору.{S} Осим патријарха, Новака и оца Леонтија сваком је већ то познато било.{S} Није ни чудо |
| ајпре, шта си чуо од патријарха или оца Леонтија?</p> <p>— Јошт нисам досад ништа из њи’ извади |
| еби да би у његовом кругу, поред доброг Леонтија, у смирености напредовао.{S} Оба калуђера беху |
| стерао, седне у прочеље, с десна понуди Леонтија, с лева деспотицу, даље опет игуман, даље опет |
| ерево на састанак.</p> <p>Деспот понуди Леонтија да седне и прослови.</p> <p>— Добро што си дош |
| вица Јерина, која је већ начула долазак Леонтија, и само се чуђаше, зашт’ га одмах <pb n="541" |
| ијави игуман Рувим новог госта, владику Леонтија.</p> <p>Како то чу Бранковић подиже се да га д |
| нак, устану обоје и деспот ухватив руку Леонтија води га кроз дворану даље, у дворану ’де је де |
| га јадно измори.</p> <p>Гргур, Милева, Леонтије и Светислав, сада већ отац Сава, упуте се у св |
| ери га у томе својим гласом пратише.{S} Леонтије са дубоким и пријатним својим гласом коснуо се |
| е и Пахомије одвећ су се почитовали.{S} Леонтије у Пахомију виђео је огледало прошлости, и обра |
| је се чују загушите речи — Светиславе — Леонтије.{S} Стражари зачуђени задрже оба калуђера.{S} |
| /></p> <p>Деспот погледа на Леонтија, а Леонтије прихвати.</p> <p>— Помишља’ да је Ферхад-паша |
| гне се, падне му на памет да је владика Леонтије по свом светом чину достојан да заузме прво ме |
| и.</p> <p>У пратњи Рувима улази владика Леонтије.{S} Човек преко седамдесет лета, сув, висок, ж |
| >— Па зашто га сад не позовеш? — запита Леонтије.</p> <p>— Сад ту он није од потребе, имам ја и |
| е.</p> <p>Ђурађ Бранковић знао је да је Леонтије био одат Стевану деспоту, ал’ му доцније, кад |
| треба да ти зборим.</p> <p>Ове речи је Леонтије узбуђеном душом изговорио, па умуче.</p> <p>На |
| ју крв не штедите.</p> <p>Задње речи је Леонтије нешто оштрије изрекао, канда се хтео такнути, |
| овор.</p> <p>Деспот је задовољан што је Леонтије проникао у његову душу, а сад јошт је радознал |
| пити.{S} И такав посвећеник, као што је Леонтије био, могао је без обзира и самом деспоту у очи |
| крв Бранковића, клонуо би.</p> <p>— Оче Леонтије, видиш како је тешко деспотом бити у пропадају |
| е су дела дивних Немањића описана.{S} И Леонтије мишљаше, како би сретнији био у добу св. Данил |
| љи, каквих је Ђурађ доста имао.{S} Но и Леонтије, кад је већ нестало Стевана, приљубио се Бранк |
| ти некад архијереји.{S} И доиста, и сам Леонтије волио би бити у оном добу прост постриженик, н |
| авну ћерку за лацмана? — запита зачуђен Леонтије.</p> <p>— За њену прађедовску вјеру да је одрж |
| ђерство, што Харалампије није таков као Леонтије.</p> <p>Дакле да видимо.</p> <p>Чули сте за Ви |
| и, ако се само икако може. </p> <p>Како Леонтије деспоту приступи, деспот шири -руке и у образ |
| спот Стевана о задушницама.</p> <p>Тако Леонтије чита сад једно сад друго, сад Свето писмо, сад |
| а изговорио, и радознал је шта ће на то Леонтије рећи.</p> <p>Леонтије с’ватио је значајност де |
| дошли, сваки се својима врати, то јест Леонтије и Сава у Хиландар, Гргур у Смедерево, а Милева |
| шири -руке и у образ га пољуби, што му Леонтије узврати.</p> <p>Питају се за здравље.</p> <p>Б |
| кога да на послушност побуђава.{S} Отац Леонтије отишао је у свету земљу, у Јерусалим, да се за |
| Харалампије, калуђери дечански.{S} Отац Леонтије због своје смирености био је љубимац и достоја |
| почну слободније и разговарати.{S} Отац Леонтије био је једини на коме никакве промене приметит |
| ђер хтео са Леонтијем одлазити.{S} Отац Леонтије поведе једно десеторицу са собом.</p> <p>Сви т |
| дим држањем није им се допадао.{S} Отац Леонтије чинио им се тих и мртав; но допадали су им се |
| м и пустио се у њежан разговор.{S} Отац Леонтије, тек што <pb n="224" /> се опраши и богу помол |
| дсмешљиво Петошко.</p> <p>Докле је отац Леонтије мирно спавао, донде су мутиле свакојаке мисли |
| обара.</p> <p>Како је чуо да је и отац Леонтије у деспотовом савету, одмах је знао колико је с |
| т, па жички архимандрит Пахомије и отац Леонтије бијаху одсад његови саветници.</p> <p>Па шта ћ |
| паденије.{S} Код њега је на посети отац Леонтије и млоги други калуђери.{S} Откако су се Турци |
| ого година носи.</p> <p>То је онај отац Леонтије, који је провео младост под цар-Лазаром, у бле |
| у божију и на славу људску.{S} Сам отац Леонтије, премда је по својој науци и побожности давно |
| } Међу осталима у очи је падао још отац Леонтије и отац Харалампије, калуђери дечански.{S} Отац |
| вој разговор сутра продужи.</p> <p>Отац Леонтије са оцем Харалампијем на једном су конаку били. |
| ле се дворски савет искупи.</p> <p>Отац Леонтије, кад чује новост дворску, силно се ражали; он |
| пада, онда му леђа окрећу.</p> <p>Отац Леонтије са младим Стеваном једнако се саветује о том ш |
| м, науком и чистом савешћу.</p> <p>Отац Леонтије и Пахомије одвећ су се почитовали.{S} Леонтије |
| о си градио, Турцима си градио. </p> <p>Леонтије стане.</p> <p>Леонтијеве речи јако се коснуше |
| нства сакривена је турска снага.</p> <p>Леонтије достојанствено изрека ове речи, а бројанице пр |
| архипастир са распуђеним овцима.</p> <p>Леонтије у озбиљним мислима престаде читати, бројанице |
| а опасност са свих страна грози.</p> <p>Леонтије баш је дошао на договор.{S} Да овде није нашао |
| л је шта ће на то Леонтије рећи.</p> <p>Леонтије с’ватио је значајност деспотовог говора, па ће |
| нд, а то Турцима не иде у рачун.</p> <p>Леонтије отпочине.</p> <p>— Жалосна ствар, шта о томе Ф |
| о срце, а у души вјеру Христову.</p> <p>Леонтије застане, а деспот рече:</p> <p>— А зашт’ би се |
| јер, штоно кажу, и зидови чују.</p> <p>Леонтије тиме заврши.</p> <p>— Сад свје знам, знам и ми |
| .</p> <p>Деспот прекине.{S} Пажљиво је [Леонтије] слушао све, и канда је изреком деспота задово |
| су се срца деспота коснуле.</p> <p>Речи Леонтијеве канда су из срца деспота протекле.</p> <p>Де |
| толетну кћер Мару.</p> <p>Кад деспот чу Леонтијеве речи да би султан захтевао његове кћери, као |
| градио. </p> <p>Леонтије стане.</p> <p>Леонтијеве речи јако се коснуше срца деспота.{S} Тежак |
| образ кротости.{S} Пахомије је уважавао Леонтијеву науку, смиреност и родољубије.{S} Благополуч |
| споту скривена, а није рад због тога са Леонтијем у споречку доћи.</p> <p>— Чуј, свијети оче:{S |
| хоћеш.</p> <p>Сваки је калуђер хтео са Леонтијем одлазити.{S} Отац Леонтије поведе једно десет |
| ије се на то узбудио, а да мало оштрије Леонтији на то одговори.{S} Богзна каква је тајна у дес |
| олу играла.</p> <p>Калуђер се врати оцу Леонтији и с њим се о различним стварима разговарао.</p |
| а му Мурата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам |
| непоколебивост деспотову.{S} Најпре на леп начин, наговарањем, ласкањем гледао је да га задоби |
| другог мари.{S} Калуђер ако и није био леп, ал’ га је опет знала уважити, јер је у себи мислил |
| у; решителност и бистар поглед калуђеру леп пут отвара.{S} Ја, истина, радије би’ сам доламу ме |
| d="SRP18590_C2.16"> <head>XVI</head> <p>Леп летњи дан.{S} Унаоколо чист зреник, небо чисто плав |
| ног му чадора, и легне да спава.</p> <p>Леп санак је боравио и сневао о патријаршији, о вакуфим |
| ри, ал’ Србину не беше пара. </p> <p>Та лепа времена прохујаше, вијор однесе увенуле листиће ла |
| уги пут, кад сам му из шале казао да је лепа земља та Босна и како би још лепша била када би ње |
| one unit="subSection" /> <p>Каква је то лепа варош Ново Брдо, какав град.{S} Ту је богатство, с |
| е мала, не као под Душаном, ал’ је увео лепе уредбе, па то мало било је барем срећно.{S} Дух на |
| кама, села, вароши опустошене, згарене, лепи предели турском копитом потлачени, а ’де турска ко |
| на то се и спрема, да деспота испочетка лепим обећањ’ма примами, па после да буде смакнут као о |
| Владарска деца се међу собом деле, кад лепим речма деле се, кад сабљом, и дел деобе пошкропи с |
| , да ју, наговори да Вука слуша, па ако лепим речма до тог не може доћи, а оно да јој мало поиз |
| а тек од Турчина, ако му жељу одрече; а лепо са ћерком може себи господство осигурати.{S} Па и |
| и будала Петошко.{S} Он се пред гостима лепо поклони, па одма’ заузме место на страни, које му |
| еће се на пут.</p> <p>Јеремију је Ђурађ лепо примио и с њим се светује. </p> <p>Запита Јеремију |
| анова.</p> <p>И изван цркве је било све лепо.{S} Зданије довољно велико да у њему и триста калу |
| /p> <p>Вече је било красно, месечина је лепо светлила; но и осим тога беше башта и двор од свиј |
| ја од каранфила.{S} Кад је све красно и лепо, нека једна красота другу не заклања, него нек све |
| девојачки умиљато, мекушно — но јуначки лепо, оштро и велики дух <pb n="272" /> показујуће.{S} |
| и цар, гледајмо, мајко да и ми њему што лепо пошљемо, да се не осрамотимо.</p> <p>— Али шта би |
| то кад је год појао у цркви, поред свег лепог гласа нешто чудно, смешно је издавало.{S} Кад је |
| акве хареме имају!{S} Онде је црноока и лепог стаса дражесна Гркиња, онде питоме красоте Бугарк |
| углед, и најлепше изберу, јер Турчин са лепом невом проводи ћеф.{S} И сиве соколове, увеџбане, |
| дивотно се виде трагови ванредне мушке лепоте, а са чела, из очију видиш си његову светску муд |
| естокриле, златних пераја птице ћеду ту лепршати.{S} Нек се зна да Србија јошт није пропала. </ |
| а динара је вредан.{S} Кад спази птицу, лепрши се, да знак, а Јерина пружи му руку, соко доскоч |
| је од којег лепше цвеће?{S} Ил’ је лала лепша од ружице, ил’ је ружица мириснија од каранфила.{ |
| девојку.{S} Ни сама књагиња Милева није лепша од ње.{S} Дичио сам се с њом.{S} По сокаци сви су |
| а што је добро дичи овај свет.{S} Је ли лепша увела ружа од свеже љубичице?{S} Ако је Турчин пр |
| да је лепа земља та Босна и како би још лепша била када би његовом постала заповедио је да ми с |
| Ко би сад знао казати које је од којег лепше цвеће?{S} Ил’ је лала лепша од ружице, ил’ је руж |
| пут чујеш умилно пјеније!{S} Та не може лепше што на свету бити.</p> <p>Са свију страна улива т |
| еном месту зидаћеду се двори деспотови, лепши нег’ што их у Будимграду има.{S} И ти двори морај |
| незови, синовци деспотови, пре неколико лета по налогу његовом ослепљени.{S} Они се међу собом |
| ика Леонтије.{S} Човек преко седамдесет лета, сув, висок, жуто лице и на њему изражена божанств |
| н Рувим био је стар тако око седамдесет лета, бистрог погледа, на лицу му читаш да је добре и з |
| ик божији.{S} Није више млад, четрдесет лета је прошло како је пострижен, ал’ здрава тела, здра |
| од се тко из града промоли, стреле на њ лете.{S} Завише стрелци нису обични стрелци, већ имаду |
| калуђери, па опет толика тишина, да се летење муве чује, па тек наједанпут чујеш умилно пјениј |
| дише; не дирај високолетећег орла, орао летећи детету високи дух даје.{S} У детинству, по висок |
| ирка, те ми живот одржала.{S} Да сам се лети био родио, можда би’ био сад какав војвода или вла |
| аду су српски господари красне домове и летње палате имали.{S} Онде су се они радо бавили, које |
| RP18590_C2.16"> <head>XVI</head> <p>Леп летњи дан.{S} Унаоколо чист зреник, небо чисто плаветно |
| сваки своју корист преда се.</p> <p>Оду лећи, да сневају о благу, које ћеду добити ил’ од деспо |
| стане, док их сан не превлада да морају лећи, и кад легну да се још код њих нађе.</p> <p>Кнежев |
| рода.{S} Сад ћу да народу моме оне ране лечим, које сам му задао.{S} У двор ми немој долазити, |
| уп на трупу, гомила на гомилама турских лешева.</p> <p>Бура престане, месец изиђе, и у тихој по |
| е главе, ускори кораке, види три крваве лешине.{S} Познаде их.</p> <p>— То су Јеремија, Јаблано |
| , и није се мало зачудио кад види мртве лешине, рањенике, све похарано, батал-манастир само што |
| е би за време напустили Караманије нег’ ли овђе задобивене области, јер одавђе се шири турски д |
| .</p> <p>— Јесам — рече.</p> <p>— Је с’ ли ти задовољан Јеремијо?</p> <p>— Јесам.{S} Но имам не |
| оће да уђе у град, па зато и жели да га ли само мађарска војска освоји.{S} Розгоњија није веров |
| енство.{S} Ако ли се са Грцима држи, да ли ће одољети Турцима?{S} Хоће ли га мађарски краљ потп |
| ма велику бригу.</p> <p>— А бога ти, да ли је често у двору Светислав?</p> <p>— Он често долази |
| <p>Милева једнако јеца; ко би знао, да ли од радости или од жалости.</p> <p>Да чудне промене с |
| .</p> <p>— А бога ти, кажи ми право, да ли твоја млада књагиња Светислава милује?{S} Ти ћеш то |
| у, буде убијен из потаје, неизвесно, да ли од турске или српске руке, оставивши свом сину Ђурђу |
| Сада сам рад знати, шта Срби мисле; да ли ће се према мене [не]пријатељски показивати, или са |
| да код Турака млого Србаља служи.{S} Да ли ти је познато да ти је који од њи’ у нужди као брат |
| рамо си одсећи да остало спасемо.{S} Да ли бог да Турчина сатремо, вратиће се наше опет, а заса |
| p> <p>— А који су најбољи јунаци?{S} Да ли их код нас има подоста?</p> <p>— Тога има доста.{S} |
| равила, са умиљатим гласом запита га да ли му може с чим служити.</p> <p>— Дај ми чашу вина да |
| о унутра трчи, стао је и очекивао је да ли ће ко изнутра опет напоље изићи.{S} Међутим, Петар и |
| — запита патријарх. — Овде је питање да ли се има дати Милева Турчину и мир правити, или не.</p |
| ан је био у околини Крушевца да види да ли се брзо нова војска купи, па се у добро доба вратио, |
| о магновење је скупо, желио би’ чути да ли се свети патријарх и Новак војвода у томе слажу?</p> |
| нападаје чинити донде док не покушам да ли се може што у миру учинити.{S} Зато изјављујем ти, д |
| вом, немој мишљети да ме је на то вукла ли сујета или жудња за господарством.{S} Жудње за то са |
| хтео да дражи Бранковића.</p> <p>— Има ли за то какве бујрунтије — запита султан.</p> <p>— Има |
| редиш и народ не пропадне.</p> <p>— Зна ли султан све то што ми ти сад рече?</p> <p>— Ништа не |
| вет Југовића, и остали’ сијасет.{S} Шта ли је још халовити Краљевић Марко коме пара у турској в |
| чекао да види какови ће то гости, какав ли глас бити.</p> <p>Страни са својом војеном свитом уј |
| ћеним косама около ње скакуцају.{S} Иде ли која у џамију ил’ ’амам, то сме пре поглед на зидине |
| ушману служити, ма био Србин.{S} Не иде ли друкчије, Турци ћеду толико дати да предам Голубац.< |
| еме, а много се има извршивати.{S} Виђе ли, деспоте, како су Мађари поражени, шта ће сад од Срб |
| бриге нас, град напустити нећемо, дође ли баш да се мора, онда ћемо ма и преко трња.</p> <p>— |
| ад већма морам на Турке наслањати; дође ли ора да се Мађари опораве, морам с њима, јер иначе ће |
| јске код Дунава и на друмовима.{S} Дође ли вријеме да се обоје опоравите, онда је што друго, ал |
| да ћеду нас јако потпомагати, јер дође ли Турчин до Београда, онда су врата Угарске отворена, |
| који је дошао да се потурчи.{S} Не може ли ко код куће да се са братом подели, ил’ не може ли с |
| уће да се са братом подели, ил’ не може ли се јачем душманину свом осветити, а он у Турке, код |
| као тешко било од њега се отргнути, је ли?</p> <p>— Јест — одговори жалосно Милева.</p> <pb n= |
| анпут тако богат и силан.</p> <p>Но, је ли имала Милева такове тврде воље и љубави? — Видићемо. |
| аља главу приклонити. <pb n="276" /> Је ли право учинио, свет нека суди.{S} Народ је већ о том |
| овити, а то све иде нама у рачун.{S} Је ли ово добро?</p> <p>— Доста, Харалампије, никад још ни |
| купа што је добро дичи овај свет.{S} Је ли лепша увела ружа од свеже љубичице?{S} Ако је Турчин |
| реч’ма почне га извињавати.</p> <p>— Је ли, Светиславе, ти ћеш ту поред твог оца чекати опредје |
| ме не губимо — рекне Новак.</p> <p>— Је ли светла царица с тим задовољна? — запита патријарх.</ |
| о си ми дошао до те висине?</p> <p>— Је ли, господару, чудиш се?{S} Ја код твог оца’ дворска бу |
| Све је Косово крвљу обојадисано; па је ли то нужно било?{S} Мој отац, султан Мурат, желио је с |
| мати — упаде Јаблановић.</p> <p>— Та је ли могуће? — повика зачуђен Харалампије.</p> <p>— Ја са |
| ад већ Бајазит мира нема док не види је ли Јусуф што свршио.</p> <pb n="295" /> <p>Наскоро Јусу |
| .{S} Но сад друкчије не може.{S} Добије ли тридесет хиљада, и то је добро, не добије ли, он ће |
| идесет хиљада, и то је добро, не добије ли, он ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту знати наћ |
| поуку и душевни напредак чине.{S} Није ли наш Спаситељ толико муке претрпео за човечески род, |
| а властелин?{S} Шта ће он овде?{S} Није ли због нас дошао, да нас одавде изведе? — запита зачуђ |
| о.{S} Па шта учини с Алтоманом?{S} Није ли му отео све, па га је јошт у Ужици тако морио?{S} Ве |
| Па и ко је био тај кнез Лазар?{S} Није ли и он оружаном руком Вукашинове земље заузео, и по ко |
| з очију низ образ спусте.</p> <p>— Није ли ово брат Краљевића Марка, ја сам слушао од њега да м |
| е деспоту и народу нанео?</p> <p>И није ли већ сујетан сав његов труд, када су већ Турци мах пр |
| >— Боже мили, докле ће мој народ, докле ли ја страдати — повиче жалостиво Марко.</p> <p>У исто |
| онде никад опоравити се неће.{S} Остане ли овако, српски народ никад у јединству осилити се нећ |
| нијама, као год Харалампије.{S} Постане ли Харалампије већи, Пајсије постаће то што је сад Хара |
| .{S} Паднем ли ја, пашће и народ, падне ли народ, пашћу и ја.{S} Ја имам блага да могу живљет ’ |
| а Гргуровим синовима заплести.{S} Падне ли Ђурађ, осилити ћеду се ти пријатељски великаши, покр |
| иначе ћеду они против мене.{S} Испадне ли нам за руком клетог Турчина из Немањића Србије истис |
| Мађарима, с Турцима мјерити.{S} Испадне ли ми за руком да Турчина поразим, онда ћу поразити и т |
| ста су сметали Гргурови синови.{S} Умре ли деспот, оживиће у њима жудња за власт.{S} И кад не б |
| га примити.{S} Дакле реците, пристајете ли ви сви уз моје господарство?</p> <p>Сви једногласно |
| {S} Нешто мора бити у ствари.{S} Чујете ли још како се веселе?</p> <p>—- Они се веселе, а ми ов |
| .{S} Погледајте данашњег Србина, хоћете ли видети два умиљата ока као код други’, — тешко.{S} О |
| >— Е па добро, о чему хоћете?{S} Хоћете ли да вам приповедам како сам се после калуђерства хтео |
| кодити.{S} Ђурађ Бранковић“. — Е, јесте ли ово чули.</p> <p>— Е сад ћемо му и ми одблагодарити. |
| окобу народа на жртву принети.{S} Јесте ли ме добро чули, и нек се јави коме је до замерке.</p> |
| шта се чује овде код вас у двору, неће ли вам се књагиња Милева скоро удавати?</p> <pb n="252" |
| Дакле хајд’ почнимо што друго.{S} Неће ли кнез Стеван, за себе какав харем и то од турских дев |
| са таковом женидбом намеравају.{S} Неће ли сад Турци своју задату реч погазити и на то ићи да с |
| еспособним кнежевићима повести?{S} Неће ли народ рећи: волијемо читавог и искусног Ђурђа који н |
| и се нови гости ишчекују.</p> <p>— Неће ли турски цар у госте?</p> <p>— Та не булазни, ваљда те |
| га радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то за зло примити и расрдити се, јер је Марко на |
| , онда мора и околни народ хоће ли неће ли, па се то зло све већма и већма распрострањава.{S} Н |
| тина, врло паметно; но, питање је, хоће ли се народ за слепим и за владу неспособним кнежевићим |
| се начисто <pb n="322" /> довести; хоће ли Гребљановићи или Бранковићи Србијом овладати.</p> <p |
| држи, да ли ће одољети Турцима?{S} Хоће ли га мађарски краљ потпомагати кад види да се код Срба |
| рећи — одговори Сулејман.</p> <p>— Хоће ли Милица турску помоћ примити?</p> <p>— О том се немој |
| е, сва црква тужно изгледа, богзна хоће ли када такови јунаци у ту светињу ногом ступити.</p> < |
| сеља у крушевачком двору, и богзна хоће ли се икад исто вратити.{S} Кад у неко доба сва крушева |
| и осили, онда мора и околни народ хоће ли неће ли, па се то зло све већма и већма распрострања |
| лађима науку делити, ал’ је питање хоће ли нас слушати?</p> <p>Овако се дуго јошт разговараше р |
| м се немој ни сумњати.</p> <p>— Но хоће ли остали женску главу у том послушати.</p> <pb n="292" |
| /p> <p>— Да, где су та времена, и ’хоће ли још кадгод настати — упадне Новак. — Опомињем се доб |
| Но кад би сад тебе Бајазит запросио, би ли би драговољно за њега пошла? запита ју нешто шаљивим |
| Светислав од беде сахранити.{S} Но, би ли би пошла за турског цара?</p> <p>— Али, забога, све |
| тео, а њега ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти волео да ниси будала? — запита га Новак.</p> <p>— |
| ги још младић, тумарају тамо-амо, не би ли каквог познатог роба видели.</p> <p>Около Тамерланов |
| увијен, пође ближе к том жагору, не би ли наишао на каквог слугу ил’ слушкињу с којом би што п |
| а Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли боље било да уместо толиких господара један влада са |
| а] својим братом Вуком делити.{S} Не би ли се хтели делити Гргурови синови међу собом, за то би |
| о пре, него шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к мени повратио, па да ми будеш десна рука?</p> < |
| сте будалаштине пресећи.</p> <p>— Не би ли сад добро било да дозовем тамбураше или гусларе, да |
| ас никада оставити нећу.</p> <p>— Не би ли се опет онамо у друштво вратио, да провидиш, зашто ј |
| едати да у миру све свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се твој отац са царицом тако помир |
| конаку ишао и искушавао је Митра не би ли што од њега дознао од они’ ствари које су му на срцу |
| еспот Бранковић на то потписао, и не би ли пре с Турцима мир учинио.{S} Штавише, Розгоњија и то |
| н прослови.</p> <p>— Тко си, робе, јеси ли дошао да предаш града.{S} Ако си за то дошао, бићете |
| о моја!</p> <p>— Здрав ми био оче, јеси ли рад гостију?</p> <p>— Драго ми је, ево овамо мало да |
| {S} Седају оба замишљена.</p> <p>— Јеси ли виђео то чудо, сијева као муња, проваљен штит, а лев |
| рече благодарно слуга.</p> <p>— А јеси ли ти тако поуздан човек да ти се и што важније поверит |
| хада, радосно повиче деспот:{S} Та ниси ли ти мој мили Петошко?</p> <pb n="345" /> <p>— Ја сам |
| асну дечицу су са собом вукли.{S} Врати ли се Турчин из рата а он поред шербета и баклаве, и ме |
| е ново?</p> <p>— Свашта доста, но јесам ли на добром месту, могу ли што изговорити?</p> <p>— Из |
| о.</p> <p>— Шта ћу да ти говорим; нисам ли ти већ сто пута казао да ћемо овако проћи, и сад ти |
| >На то уђе отац Пајсије.</p> <p>— Нисам ли се дуго забавио, моји синци?</p> <p>— Где си тако ду |
| је динар, у зидање Смедерева.{S} Паднем ли ја, пашће и народ, падне ли народ, пашћу и ја.{S} Ја |
| д се мора предати, свеједно им је дошао ли град у турске ил’ друге руке.{S} И Јаблановић бори с |
| акве књиге уресом дивним прослави, него ли архипастир са распуђеним овцима.</p> <p>Леонтије у о |
| бити.{S} А он волије њи’ задржати, него ли тебе.</p> <p>— Сад све верујем.{S} Дакле није без уз |
| Ако се сам Турчину успротиви, зло, ако ли се с њим сајузи, и онда зло, јер под видом пријатељс |
| ако ништа не буде, изгубићеш главу, ако ли свршиш, постаћеш одједаред пашом од три репа.</p> <p |
| о се потуцати од немила до недрага; ако ли те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћеш постати славн |
| Жигмунд хоће земље и првенство.{S} Ако ли се са Грцима држи, да ли ће одољети Турцима?{S} Хоће |
| е морало бити на светој литургији, како ли на бденију!{S} Када се толика кандила запале, па мно |
| ка поред једног старца чаме?{S} Па како ли јошт живе међу собом у кући?{S} Све чангрижу, све је |
| тошко, ништ’ не би могао чинити.{S} Тко ли би Петошка слушао.{S} И код самих Турака да се више |
| о не сме ни обичан левента доћи, а камо ли калуђер — рече мало са незадовољством Јула.</p> <p>— |
| ти хтео, па ма тко то био.{S} Не будемо ли са Угрима сретни, покажу л’ се Турци од нас јачи, он |
| а њи’, на Турке, наслањамо.{S} Покажемо ли да се на Турке наслањамо, онда се опет замерамо Мађа |
| удба је са српском скопчана.{S} Паднемо ли ми Срби, пашћеду и они, одржимо ли се, одржаћеду се |
| око Београда, па онда хоћемо ли нећемо ли, морали би Турцима града предати, и то би био послед |
| ска војска око Београда, па онда хоћемо ли нећемо ли, морали би Турцима града предати, и то би |
| немо ли ми Срби, пашћеду и они, одржимо ли се, одржаћеду се и они, Угри су на доброј нози са ри |
| ије знао, нису га волеле ни цуре, некмо ли јунаци.{S} Па јошт криваста плећа.{S} Па није ни за |
| скоро даје с чим обманути?{S} Та нисмо ли казали већ да је она добра, невина, блага, и да чист |
| p> <p>— А тко си ти, да л’ војвода, што ли.</p> <p>— Ја сам први саветник Јеремије.</p> <p>— Но |
| оста, но јесам ли на добром месту, могу ли што изговорити?</p> <p>— Изговори све.</p> <pb n="33 |
| е душманка, волети мораш.{S} Турци могу ли се само дочепати какве дивотне девојке, тој нису опр |
| бе, своју чељад, своје благо.{S} Узмеду ли Турци Ново Брдо на јуриш, сви ћеду бити исјечени ил’ |
| , Јован и Ђурађ, били су сметња, нећеду ли се опет они подићи против Ђурђа?{S} Преци, родбина и |
| ога ти, кажи ми какве су то тајне, јесу ли исте од твоје Љубице, ил’ од кога другог?{S} Могла б |
| ја, да је мудре памети учио.{S} Па јесу ли му једаред кожу одерали, кад је Лазогли царство на К |
| ти Јеремији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти ту дјелити.</p> <p>— Имам, ту ћемо се већ св |
| пи’, Каралампоглијо, и буди весео, знаш ли да си у двору, у дворани цара Лазоглије.</p> <p>Баца |
| све добро иде за руком, брате!{S} Знаш ли, волем што је Харалампије на нашој страни, него да м |
| ог великог падише дотакнути се.{S} Знаш ли над колико је земаља он господар, и шта јошт неће по |
| сте своје обрукали издајством.{S} Знаш ли, Јеремијо, шта је Голубац?{S} Голубац је крило Србиј |
| </p> <p>— Јест, ’ришћанин је, и то знаш ли тко?{S} То је Петошко, у својој првој младости будал |
| таде Гојко ’вако бесједити:</l> <l>Знаш ли Рељко и брате Угљешо</l> <l>Зашт’ је царе војску сак |
| <p>— Но, то ми је драго.{S} А познајеш ли изближе Светислава.</p> <p>— Познајем га.{S} Он је м |
| будеш мојој деци пријатељ.{S} Пристајеш ли на то?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Закунимо се свак |
| а деспотова Угарску бране.{S} Разумијеш ли ме, Јерино.</p> <p>— Разумијем, и ма како ми тешко п |
| виде белога света, веселе се; не чујеш ли и сад како се песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мо |
| p> <p>— Кажи ми искрено, деспоте, хоћеш ли ти увек са мном у миру и сајузу живити или не?{S} Ак |
| ије ће све то бити, слатка мајко, хоћеш ли све то за себе задржати, или ћеш сестрама што од тог |
| о ће ићи као поклисар Турцима.{S} Хоћеш ли ти, побратиме? — запита Јеремија.</p> <pb n="423" /> |
| S} Све им треба на знање дати.{S} Хоћеш ли ми, оче, у свачему на руци бити?</p> <p>— Заклињем т |
| вати — рече Јаблановић.</p> <p>— ’хоћеш ли ти с нама, оче, или ћеш ту остати, па одавде ствар п |
| > <pb n="454" /> <p>— Тако је то, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад |
| , у срце нека божествена сила.{S} Видиш ли красне камилавке, смирена бледа лица и честите браде |
| <p>— Ајд’ не булазни, Петошко, не видиш ли себе какав си — упадне Грман, који је имао намеру ка |
| ку против Турчина, а тебе обе.{S} Држиш ли с Турцима, обе силе ћеду се над главом ти тући.{S} С |
| ажени, шта ће сад од Србије бити, желиш ли је спасти и како.{S} Говори искрено и језгровито, ка |
| о доба више пазило на вољу деспота, нег’ли на турску.{S} Турци нису знали ни да су кнежевићи би |
| свој кров запалити и ту изгорјети, нег’ли тако предати се.{S} Мађари су већ посјели Мачву и за |
| , ал’ у њему бољма бије српско срце нег’ли у Харалампији.</p> <pb n="443" /> <p>Харалампије отп |
| вољан је прије под скут падише доћи нег’ли да га Жигмунд опаше; а Вукогли добро зна да је у пад |
| м сложнији били, Турке неједаред премет’ли.{S} Србин је Турчину трн у оку.{S} И ми Срби знали с |
| Облачина мрко поглед баци на Јеремију, лијевом руком поглади брк, а десном се за балчак фата.{ |
| нијесте собом из манастира довели какве лијепе две цуре, да их мало разгале.{S} Ја их понуђа’ с |
| Марку, мог бабе пријану.{S} Марко ме је лијепо примио, неко вријеме будем као посинак му код ње |
| а.{S} Сириџа му рече, да је од дванајст лијета, красна као ружични пупољак, тако кажу људи који |
| ећ Турчин, ком сви ђаволи, ма и у туђем лику служе, а да хришћанство покоси.{S} Јеремију је већ |
| народа.{S} Његовом кривицом потоком је лила српска крв.{S} Не један се Србин због њега, јер му |
| од Турака.{S} Крв се на Косову потоком лила.{S} Сто тисућа мртви леже онде.</p> <p>Милица са с |
| нисам ју ни гледао, а она све око мене лиле-миле, само да јој што по вољи учиним.{S} Човек би |
| ице у руци, сав је већ жут исцјеђен као лимун од богомољства, а нит’ сам зна живјети нит’ друго |
| ротив Србина борио; брат је братску крв лио.{S} Народ од новог чуда обнезнани се.{S} Не зна на |
| а да опашемо Београд, пасти мора, па је лис у замки</p> <p>Тако и остале паше одговарају, који |
| тако може бити лоше среће.{S} Велики је лис деспот, вели Ферхад-паша, свако парче земље, све кл |
| ану и све што треба.</p> <p>— Велики је лис тај Вукогли, морамо на њ добро пазити.</p> <p>— Нем |
| аше руке.{S} А Вукогли-деспот велики је лис, кад чује да се Ново Брдо не предаје, ма како ће об |
| смо ђеца.{S} Ми сви знамо да је Вукогли лис, већи лис нег’ Жигмунд.{S} Да могу, да треба, сам б |
| S} Ми сви знамо да је Вукогли лис, већи лис нег’ Жигмунд.{S} Да могу, да треба, сам би га утама |
| еснац саћерати, да се преда једаред тај лис.{S} Ој како би вољео Вукоглију у шаке добити.{S} Да |
| треба, сам би га утаманио.{S} Ал’ један лис од другог пиљеж граби, па су душмани, па један за д |
| цу једним ударцем оборити.{S} А и рањен лис љуто уједа.{S} Боље је мир са ђауром, него рат са г |
| црни поред њега изгледа као јагње поред лисице.{S} Очи му једнако на све стране стрељају — рече |
| умлате, а он се врати да изеде зеца; но лисице су већ изеле зеца, и наместо тога наишао је на л |
| мање памети ал’ има гладак образ и ћуд лисичију па међу јагањцима и зецовима никад боље — ето |
| је Турцима до нужде било, около њи’ су лисичили и мир обећавали, а како им се мало бољма водил |
| за три патријарха, а лукавства за седам лисова, неће те ниједан Турчин надмудрити, но ипак мора |
| ћу сам с турском војском, ил’ ћу оданде лист послати за предају па ћеш и ти онда у манастир да |
| х звездицом у првом издању (<hi>Недељни лист</hi> бр. 25, од 21. V1/3. VII 1881.) налазило се и |
| о, зна путеве, земске и морске.{S} Пиши лист и подај му, он ће све вјерно извршити.</p> <p>Десп |
| рства у Европи прорасла, која је својим листима сјенку начинила, да христијанству зрак сунца не |
| абадао.</p> <p>Кад је све тако уређено, листине потписане и распослате, султан шиље војску у Ка |
| ад са првим ефендијама и ћатама берат и листине саставити, написати, деспот и Жигмунд, Србија и |
| а је.</p> <p>Буде Радосава да донесе на листини уговор.</p> <p>Док су Радосава будили, и пробуд |
| .</p> <p>Сад Ферхад извади из појаса на листину, и преда деспоту.{S} То је потписан уговор.</p> |
| је потписан уговор.</p> <p>Деспот прими листину, отвори, прочита, и опет савије.</p> <p>— Афери |
| о ми можеш овђе издати, а ја ћу ти дати листину да ти Голубац предајем.</p> <p>Ферхад-паша погл |
| се нагодили, а ти војводо, начини одмах листину, и потпиши да мени град предајеш, тако и никако |
| времена прохујаше, вијор однесе увенуле листиће лаворике са круне српске.</p> <p>Србија је поки |
| чка крвца</l> <l> Већ потоком почела се лити.</l> <l>Јошт’ се не зна чија је побједа.</l> <l>Но |
| дан Св. Преображења.</p> <p>После свете литургије народ тамо-амо около цркве хода, ’де их слепц |
| ојали!{S} Како је морало бити на светој литургији, како ли на бденију!{S} Када се толика кандил |
| — рече Јаблановић, кољено шаком пљесне, лица боре сумњичивост му показују.</p> <p>И самом Јерем |
| са танког, који изражава њежну младост, лица белог и руменог, косе смеђе, очију плави’ на подоб |
| идиш ли красне камилавке, смирена бледа лица и честите браде, па мислити мораш да су то нека из |
| задахнут јунак, види му се то из мушка лица, горостасја.{S} На први поглед рекао би, овај је р |
| ђери.{S} Мешовити су, видићеш међу њима лица побожношћу зарезана, онај хљеб, оно парче лука при |
| — Он жели, да се од двора њему противна лица удале, па да се обвеже царицу верно заштићавати и |
| ке.</p> <p>Краљ достојанствен, отворена лица, искрена ока, да није краљ, рекао би да је ритар.{ |
| а бој створен.{S} Розгоњи, сува паметна лица, рекао би да је јунак, ал још више саветник.{S} На |
| ни бриге му није, кадар је лукавство са лица збрисати.</p> <p>— Хоћу, но морам мантију и камила |
| њи’ова пресуда није мимоишла ни највиша лица.{S} У свом кругу, тако исто каогод великаши у свом |
| ко око четрдесет година стар, смешљивог лица и погледа.{S} Младост је бурно провео, и постриже |
| , све саме делије, опет за овим глатког лица попови, владике, фратри.{S} Труба затруби, капија |
| питоме красоте Бугарка, онде опет белог лица и граорасти’ очију Српкиња, коју и да ти је душман |
| авили као да су високоучени.{S} Веселог лица калуђери нису били великог рода, јер ти су се пока |
| “ које су започели при столу десивша се лица војничкога сталиша.</p> <p>Затим наздрави Петошко: |
| је говорио, оно што сам му из очију, из лица читао, ја треба све да испричам — рече озбиљно Фер |
| тивши се, помоли се богу, могао он му с лица читати да се искрено моли, видиш на њему изражено |
| ове, даћеш очајалој сиротињи да у зноју лица залогај хљеба мирно потроши.{S} Многа су великашах |
| су годинама радили и аргатовали у зноју лица свог и проклињали Јерину што им и последње јајце и |
| ина, слепе, ал’ велике и пуне изражаја, лице доста румено; још се на истом лицу познају две бор |
| ог стаса, око тријест пет година стара, лице фино, бело, да није живо, рек’о би да је од веште |
| којој су будалине речи у ушима звониле, лице снуждила.</p> <p>— Тако је красна та српска војска |
| елокупне на крсту распетија прекрштене, лице јошт и сад показује му благост, канда се благошћу |
| ијом уреди.</p> <p>— Ја сам чело челом, лице лицем био са деспотом, знаћу рећи султану не само |
| ти — рече Јаблановић, нешто као шаљиво, лице му се смеши, ал’ очи му бољу издају.</p> <p>— Ха, |
| хаљина распознавао се његов витак стас, лице благо но озбиљно.</p> <p>— Гази-Марко, шта радиш?< |
| одиже се да га дочека, очи му запламту, лице му ванредну озбиљност тумачи.</p> <p>У пратњи Руви |
| зиваше високим, но био је одвећ сув.{S} Лице суво, но млогозначеће черте.{S} Очи тамне и жалосн |
| ка, узане ногавице, чарапе и местве.{S} Лице њихово, глава, племенитог израза, но нема очију, д |
| спод бели’ трепавица једва и видеше.{S} Лице му се често смешило и по спољашности његовој рекао |
| нком спаја, трепти алем-камен драги.{S} Лице му ма већ и не младо ал’ дивотно се виде трагови в |
| војим све је вршњаке своје надвисио.{S} Лице му је било красно, но не тако красно као што се у |
| му се тресу, јошт не може да погоди, а лице му се види као одавна му душманско, не ишчекује до |
| естра.{S} Суза кане из очију Јерине, на лице брата.{S} Од детића види делију пред собом.{S} Отк |
| це јој се стисне, спусте јој се сузе на лице, но душа јој срце задрма; чини јој се канда глас ч |
| > <p>— Рад би’ и сам ићи у Једрене пред лице падиши, да му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да с |
| главе калпак, метне га на стол, окрене лице краљу, те овако збори:</p> <p>— Величанствени краљ |
| ката.</p> <p>На ово питање разбистри се лице у Јеремије и Јаблановића.{S} Канда им се душа потк |
| p>На ове речи Маркове сваки је сажаљиво лице показао; нико није ни речице прословио, а Марко по |
| сило.{S} Он је и сам на све то смешљиво лице показао, и није дао приметити да га та подсмешљиво |
| вилна калуђерска брада, а при том бледо лице, усхићаваше не једног и не једну.{S} Он је овде хо |
| орјашки, руке као од челика, црно мрко лице, црна коса, у дубљини ока видиш му јуначку душу ко |
| дљив је.{S} Но надам се да ће их царско лице у свему умерити моћи.{S} Вук је врло искусан војво |
| Петошко, ступивши унутра, покаже весело лице, веселије нег’ икада, баш као да је хтео показати |
| ти.</p> <p>У Београду не види се весело лице, не чује се весела песма, само жалосна звона чују |
| већи.{S} Слабо су што учили, него само лице су тако правили као да су високоучени.{S} Веселог |
| ад-паша.{S} На војводама види се брижно лице, како седе, изгледају канда су изложени и већ на б |
| новић гледе на Харалампију, који брижно лице показује, но ипак ни бриге му није, кадар је лукав |
| жна бора на чело навукла, Јеринино фино лице сузама орошено показивало је румен који је пламом |
| ="226" /> вољу.{S} Патријарх је озбиљно лице показивао, но није се могло на њему приметити да н |
| спољашње пред људ’ма показивали озбиљно лице и смиреност, а јошт мање, кад сврше што им је по д |
| вао је исту дворјанку за прво придворно лице покрај царице, јер ју је особито уважавао због њен |
| мија се мало разабере, и показује добро лице, да се не би Ферхад-паша о њему посумњао.</p> <p>Х |
| алампија.{S} Поче му се чинити да је то лице негда у животу видио.{S} Сад му је већ исто неснос |
| преко седамдесет лета, сув, висок, жуто лице и на њему изражена божанствена питомост, чело пове |
| p> <p>Деспот и деспотовица шире руке, у лице се љубе, питају се за здравље.</p> <p>Опет стану, |
| лампије загрли најпре Јована, пољуби му лице, па онда тако исто Гргура.</p> <p>Кнежевићи на ног |
| а седе до почивајућег деспота, гледи му лице, из црта му чита ужасну борбу у души, зајекне, неш |
| уреди.</p> <p>— Ја сам чело челом, лице лицем био са деспотом, знаћу рећи султану не само што ј |
| ом, тајећи своју забуну, са полувеселим лицем ишла је царица са Русном насусрет патријарху и Но |
| ко седамдесет лета, бистрог погледа, на лицу му читаш да је добре и зле дане преживио.{S} Ведро |
| ће черте.{S} Очи тамне и жалосне.{S} На лицу му је изражена борба, коју у срцу свом осећа.{S} Б |
| Кад су их видели, свак се уплаши.{S} На лицу се новодошавшим читати могло да се није добро збил |
| ала је нарав деспотову, читала му је на лицу борбу унутарњу, није дошла да га испитива, већ да |
| , тако исто и Јаблановић.{S} Види се на лицу Јеремији како је узбуђен.{S} Улак је, додуше ту, — |
| ђу њима има и такових братија, којим на лицу читати можеш да је пост измишљен само калуђерима д |
| те речи да почне.{S} Види се деспоту на лицу, да није Розгоњијевим реч’ма задовољан.{S} И сам к |
| сти.</p> <p>— Не има се куде.</p> <p>На лицу војвода познаје се самртно бледило.{S} Страшна је |
| лежало.{S} Но и на том осмејкујућем се лицу лежала је нека сакривена освета, која се изразила |
| пело, жалосна је и даћа.{S} На свачијем лицу види се свечана озбиљност, деспоту се брижна бора |
| /p> <p>Сутрадан, познало се на свачијем лицу, да се што велико стало.{S} Дворјани, служитељи, с |
| е саме личности тиче, истина да на свом лицу и јаком телесном саставу носи сасвим печат Бранков |
| одвећ озбиљан био, показивао је на свом лицу неко задовољство.</p> <p>Милица и дворкиње чинише |
| ђ и војводе у црно обавијени, на сваком лицу види се нацртана жалост, јер ту није било који Вис |
| прочеље.{S} Милица тиме његовом светом лицу уважење указа.{S} С десне му руке заузме место Мил |
| аја, лице доста румено; још се на истом лицу познају две боре сабљом нанешене.{S} Хаљине су му |
| олазеће госте приметила, променила се у лицу, те као препанута чекала је да чује какве ће јој г |
| ејати.{S} Сам један патријарх није се у лицу променио, но није ни негодовао, јер млого више стр |
| му је била седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружан; но, поглед му је био жустар, и изража |
| би да нешто презире, и разан прелазак у лицу и погледу неку сумњу је почео уливати у Харалампиј |
| Марка ког народ већ у песмама слави.{S} Лично га није познавао.{S} Он запита за Марка.{S} Турци |
| рам изрећи да ми је несносан.{S} У свом личном значају нема ништа од царске породице.{S} Како т |
| S} Она је сасвим друго мислила.{S} Њена личност је ту прву ролу играла.</p> <p>Калуђер се врати |
| врло добро знао да је он по себи смешна личност, није се ништа збунио, јер му се већ више реди |
| штва у себи.{S} Што се даље његове саме личности тиче, истина да на свом лицу и јаком телесном |
| вом у главу дошло његове љубезне Милеве лишити га.{S} Пребацивао је и Милеви да га не милује, к |
| в ће облик добити та природа кад опадне лишће, кад вијор гране поломи, опет плодну земљу мртвим |
| јевцима оста —</l> <l>Један спомен, као лјепи санак</l> <l> Да г’ причају младоме потомству</l> |
| из своје руке ’ранити, соколовима ће се лов ловити, утве шестокриле, златних пераја птице ћеду |
| на кад је са угарском и грчком господом лов ловио, и Манасију посећивао.{S} У Војнику вежбали с |
| гута.{S} Једанпут су ишла два курјака у лов, па су уловили једног зеца; онај који је зеца у зуб |
| адост већ прође!{S} Прође ме већ и жеља лова.{S} Нашто ми, дакле, и спомен негдашње радости кад |
| аборавити нећу, седио сам после уморног лова на ову стрелу наслоњен, поред моје Зулејке.{S} Зул |
| искивала.{S} Кадгод, у време жупана, из лова долазећа господа српска ту су се одмарала; ту се п |
| краснијех увеџбаних соколова, султан је ловац, то волије.{S} А моју половину поклањам теби, дес |
| угодан дар.</p> <p>У својти су и дечаци ловачки, једни носе стреле, други увежбане соколове, ну |
| пао; други курјак не да је ишао даље да лови да и он што дочепа, но почео се са другом кошкати, |
| ад је са угарском и грчком господом лов ловио, и Манасију посећивао.{S} У Војнику вежбали су се |
| воје руке ’ранити, соколовима ће се лов ловити, утве шестокриле, златних пераја птице ћеду ту л |
| во отима, бар би се могло у мутној води ловити.{S} Мутне мисли, чудни планови мету му се по гла |
| изеле зеца, и наместо тога наишао је на ловца који га убије.{S} Оба платише за лакомост.{S} Ето |
| о, кад наједанпут чује се неки жагор по логору.</p> <p>Какав је то жагор?</p> <p>Дошли су српск |
| о Будима, Дубровника и Цариграда — рече логофет војвода Војихна.</p> <p>— Београд, његов створ, |
| на тој повељи није био потписан велики логофет, нит’ је од њега печат ударен.</p> <p>Жигмундов |
| ните форме, јер би требало да је на њој логофет потписан, и печат ударен.</p> <p>Један бискуп в |
| ћу хладан, једном речи, та Бранковићева лоза млого зла чини.{S} И ја сам се сама у њему превари |
| во, показаће да у Срба још није угинула лоза Краљевића Марка.{S} Ту ће показати Кајица војвода |
| ћу се издати за пријатеља Бранковићеве лозе, али не Ђурђа деспота.{S} Казаћу да је мени свагда |
| ти...{S} Је л’, оче, ти си Бранковићеве лозе пријатељ,... ја бар тако о теби судим?</p> <p>— О |
| кнегиње од Кантакузенове и Палеологове лозе; један кнегињу Јелену, а други Јерину.</p> <p>Грци |
| {S} Они који су били од старе господске лозе држали су страну Бранковићу, ког је породица већ о |
| ји.{S} Он је од најстарије властелинске лозе, а сада је и најсилнији.{S} Он жели с тобом у приј |
| астеле и велможа, да нитко од владарске лозе не попушта, ни Гребљановићи, ни Бранковићи ни Балш |
| а, у мојим Кантакузена.{S} То су славне лозе.{S} Па је био раздор међу Немањићима као год међу |
| убио.{S} Зар што је Милица од Немањине лозе, зато да управља Лазарева породица?{S} Књиге кажу, |
| асно и весело.{S} И краљеви од Немањине лозе радо и често су се овде задржавали.{S} Доцније кад |
| кнез од Грабове, из Пољске, од јуначне лозе старе сарматске властеле, доиста диван јунак.{S} К |
| а господар.</p> <p>Јеремија је од старе лозе Прибацах, који су помогли Немањи круну на главу ме |
| нија, и ако буде сретна, неће тражити у лози Бранковића сјеме издајства, корјен несреће.{S} Дак |
| озбори.</p> <pb n="395" /> <p>— Витешка лозо Немањићах, Бранковићах.{S} Ја примам ове кључе као |
| реч и заклетву да ће одржати Бајазитову лозу.</p> <p>— Јест поштење је одржао, ал народа срце с |
| арнице одбацују, мађаруше се крезубају, ломе, хржање, врискање рањених коња, пиштање рањениках, |
| отфркну, љуте димишћије му се о оклопу ломе, сваки му удар хатлију обори, но сили одољети не м |
| ке игре.{S} Не једаред су се овде копља ломила, буздованом се хитали Облачина Раде, Сибињанин Ј |
| си видио како ти јунаци, који су секли, ломили Татаре, Турке, како сузе роне. ’Деком од загушен |
| о силне коње јахали и с левентама копља ломили.{S} Ми сад кајемо туђе гријехе, водите нас у Свј |
| м идем на Једрене, <pb n="445" /> да не ломимо овђе снагу, која ће нам посље требати.{S} Сад не |
| ију Голубац, но надам се да овде нећеду ломити колач.</p> <p>— Ни бриге нас, град напустити нећ |
| е му се дух у небесну васиону уздиже, а ломно тело мирног одмора нађе.</p> <p>Манасијо, дивни б |
| е.{S} У оно доба били су такови кнежеви лопта у рукама властољубивих великаша.</p> <p>Ђурађ Бра |
| на ужасан јек.</p> <p>Јерина није жена Лотова, она нема се за чим натраг освртати.{S} Срце Срб |
| од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То је старо јунаштво, којим је негда са деспото |
| лупца Дунав затворити, и тако може бити лоше среће.{S} Велики је лис деспот, вели Ферхад-паша, |
| а:</p> <p>— Истина, светла царице, није лошији од Бранковића Обилић, ал’ опет племе Бранковића |
| ојвода Гребострек, па и потомци му неће лошији бити.</p> <pb n="234" /> <p>— Ја мислим да кад д |
| за Вукосаву ништа.{S} Та није ни Обилић лошији од Бранковића.</p> <p>Русна је увидила куда смер |
| као би одзив је умирајућих рањеника.{S} Лошонци продире к својима.{S} Ту је на једном броду и Ц |
| нег’ што они њега потраже.</p> <p>Тада Лошонци намести велику дубарду, топ на градићу Ласловар |
| одбију хатлије, ал’ опет нови навале, и Лошонци и Розгоњи вуку га у каик, Цецилија прекрштеним |
| лону свог места непомичан.{S} Жигмунд и Лошонци у забуни нису га ни позвали упомоћ, а деспот бе |
| илом отети.</p> <p>Тако мисле Розгоњи и Лошонци.</p> <p>И Жигмунд држи да је он правни господар |
| убојним спремама за Голубац — одговори Лошонци.</p> <p>Краљ слегне с рамени, обрве подигне, ка |
| оњи, опет до деспота Црни Завиша, преко Лошонци, па тако помештају се војводе, свештеници, попо |
| рати, јер је турска сила велика.</p> <p>Лошонци озбиљно ослови краља да се повуче и сам на Ласл |
| ским бродовима и војски отворен.</p> <p>Лошонци и Цецилија искрцавају се, дођу до Жигмунда и Ро |
| г сатану ком је већ душу продао.</p> <p>Лошонци из сатаниног грла сипа ватру на куле Голупца.{S |
| упцом, а да могу лакше град опасати.{S} Лошонција прође на другу обалу, и на четоклацима довезе |
| кад ће то сатанино грло ватру бацити на Лошонција и Жигмунда градове.</p> <milestone unit="subS |
| отпор даје.</p> <p>Преко, из Ласловара Лошонција из топова грува, бије Голубац.{S} Његова кћи |
| довољан.{S} И сам краљ двоуми, и запита Лошонција:</p> <p>— Како мислиш Лошонција, можемо л’ Го |
| 7" /> на деспота, деспот на Розгоњија и Лошонција.{S} Змај-Облачина Раде мери Завишу, а Завиша |
| запита Лошонција:</p> <p>— Како мислиш Лошонција, можемо л’ Голубац мимоићи, да даље [идемо] — |
| кују нов јуриш и крепе се пићем.</p> <p>Лошонција већ не пуца на ту кулу, јер није нужно, а не |
| ти није могао, нарочито код Розгоњије и Лошонције, који нису за назоре деспота и Облачине Раде. |
| ом властелину тај ланац допринели.{S} У Лошонције заковрчени бркови, из очију му варнице скачу. |
| е се са војводама краља, са Розгоњијом, Лошонцијом, и с Пољаком Црним Завишом.</p> <p>Кад је та |
| трезни сањају, а који је на јави свагда луд и пијан, том тек у сну што трезно дође.</p> <p>— Та |
| видим да се и ја већ морам потурчити, и луд сам што већ досад нисам.{S} Та видим већ ионако да |
| час.{S} Увидео сам да поред вас ни као луд ни као мудар прокопсати не могу.{S} Пре тога доста |
| иморију познат био.{S} Петошко није био луд као што су га држали, и од Латина је млого којешта |
| у луду произвести, премда је онде већи’ луда од мене било.{S} Међу гордим великашима и војводам |
| ше!{S} У српском царству Петошко српска луда, у турском царству паметан турски паша.{S} И док ј |
| им што ишту, па мир; но и међу нами има луда који се противе, па их попале.</p> <p>— А тко вам |
| етошко је био несретна, руглу изметнута луда, а кад је српски народ несретан, његова срећа код |
| сеш.{S} То ти каже Петошко, у вас негда лудак, а сада Ферхад-паша.{S} А тко може рјећи да је и |
| држали су га за лудака ал он не бејаше лудак каквог у Дубровнику као глумца купити можеш, а да |
| > <p>— Дакле, то је Петошко, најмудрији лудак међу најлуђим мудрацима.{S} Ђетић бијаше кад га в |
| а тржишта у звекетуши шаренкапи доведен лудак, већ син војводе Мирка Огризовића који је у боју |
| е, која затим од рада умре, жигосан као лудак, будала, не могах код нашијех у свијету живљет, с |
| ажнији сам нег’ кад сам у царском двору лудак био.{S} Душа ми је остала иста, која род свој љуб |
| ру цар-Лазара.{S} Јест, држали су га за лудака ал он не бејаше лудак каквог у Дубровнику као гл |
| нда ђеца и младићи.{S} Чусте за Петошка лудака у двору цар-Лазара.{S} Јест, држали су га за луд |
| ије није познао у Ферхад-паши негдашњег лудака Петошка.{S} Тко би могао помислити од луде пашу. |
| , слушали.{S} Држасте га тада за правог лудака, подсмејавасте му се, што је ваше неприлике на в |
| аријима истину у брк казати, узе’ на се лудачко руво, говорио сам што ми је на срцу, а будалама |
| ’ код вас.{S} Те будале су изгледале на луде, а ипак нису, паметнији су нег’ други.{S} Они тако |
| а Петошка.{S} Тко би могао помислити од луде пашу.</p> <p>— Даклен тако, војвода Јеремија хоће |
| р да си могу дати казати од такве мудре луде оно што си не би радо од другога дали рећи.</p> <p |
| паметан што те пропустио, ил’ баш си ти луде среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те пус |
| /p> <p>— Тешко ђаур’ма кад смиједу само луде слободно говорити, пеки, морали сте царство изгуби |
| турске копите сатрле.</p> <p>— Турчин у луде не дира, ал таква будала као што је тај био код Ту |
| и од невоље насмеје.</p> <p>— Та зар су луде Српкиње да Турцима иду, кад они више жена имају; т |
| Турци су ме бољма познали.{S} Код њи’ и луди су у великом почитанију, особито кад изненада што |
| рече:</p> <p>— Тешко ономе јунаку који лудо војује, но још горе младом левенти, који се весели |
| е.{S} Јест.{S} Али зашто да изгубе тако лудо и војску и своје главе.{S} Није то доста само бити |
| шко, види се да си будала, па зато тако лудо и говориш — рекне Костреш.</p> <p>— Боже мој — одг |
| ко велике колико дебеле.{S} Он није баш лудо но више лукаво изгледао; у данашње доба да се обуч |
| >— Шта ћемо?{S} Ти ћеш свирати, а ја ћу лудовати, па нам неће ништа бити.</p> <p>— Та немој, чо |
| баш као да је хтео показати да каткад и лудом дође време када је величаственији од паметних и с |
| ти будала у мудром царству нег’ мудар у лудом, ал’ сад сам видео да су сви полудели, па сад мор |
| ло је господе која су хтела да имају за луду онаковог човека који је доста мудар да си могу дат |
| рдијаш, па сам се дао лако и за дворску луду произвести, премда је онде већи’ луда од мене било |
| .</p> <p>— Та немој, човече, баш сад да лудујеш, говори бар сад паметно.</p> <p>— Шта ћу да ти |
| добро било да се Петошко удали, да што луђе јошт не изговори.</p> <p>Петошко, видевши да се уд |
| е стране пушта, ту су брегови, планине, лузи и дубраве, воде и потоци, све се то слива за добра |
| божношћу зарезана, онај хљеб, оно парче лука прима благодарним срцем, узвишеним осећајем, да је |
| ара <pb n="308" /> је спрам матере била лукава, па тако је и мати била прама њојзи често претво |
| Чекај, ниси ме још преслушао — продужи лукави Харалампије. — Кад кнезови код вас буду, па изја |
| би’ опет какав град у залогу — примети лукави Харалампије.</p> <p>— Па и сад, и одсада да га ћ |
| ико дебеле.{S} Он није баш лудо но више лукаво изгледао; у данашње доба да се обуче у фрак, изг |
| авати, имаш памети за три патријарха, а лукавства за седам лисова, неће те ниједан Турчин надму |
| единце бранити против силесије турске и лукавства млетачког.{S} У Босној се лацманство шири, не |
| делијски, ал’ очи му доказују бистроћу, лукавство.{S} Седа брада и голо му чело на диван позива |
| а оштре зубе, једна велику снагу, друга лукавство.{S} Тако исто и људи.{S} Један има шупљу глав |
| ује, но ипак ни бриге му није, кадар је лукавство са лица збрисати.</p> <p>— Хоћу, но морам ман |
| е му се остала братија хљебом, грахом и лукцем залажу.{S} Куварица Варвара пристала <pb n="543" |
| љ, те јави, да на дворским вратима јако лупају, да их има млого, и то на коњу, и да желе унутра |
| г Лазоглију.{S} По целој су земљи звона лупала.{S} У Крушевцу нашао сам Милицу са њена два сина |
| ад Новак буздован дочепа,</l> <l>Па кад лупи с њиме Татарина</l> <l>Стаде Татар на коњу се њија |
| могу.{S} Пре тога доста сам се по свету лутао, турски добро научио, па ми је све лако за руком |
| о о твом путовању; та доста си по свету лутао.</p> <p>— Е па добро, о чему хоћете?{S} Хоћете ли |
| е да подигне христијанство, и злата пош’ље.</p> <p>На Розгоњијеве речи настаде почивка.{S} Глед |
| p> <p>Смисли на једно.{S} Кнежевиће пош’ље са Варнавом покрај јаче свите далеко у Хилендар, са |
| отпоји тихо калуђерски „<title>Многаја љета</title>”.</p> <p>За њим се дигне Новак:</p> <p>— З |
| аде Србима.</l> <l>Преко своји’ крвави’ љешева</l> <l>Једва с’ спасе њешто од душмана</l> <l>Ср |
| вољити.{S} Но не губимо времена, но пош’љимо одма’ улаке новоме султану Бајазиту.</p> <pb n="26 |
| вина [Хасан је био прави брат Хафисов; љубав и вино] мало са вишег је гледао него обични смртн |
| вишег је гледао него обични смртни.{S} Љубав је његова јошт код његове Зулејке закопане, и туж |
| из њени’ очију читао своју несрећу.{S} Љубав је још ту била, али на њој приметна промена о буд |
| лава, она га је још волела, али та њена љубав није више била чиста.{S} Осим, или поред љубави, |
| друго што, на благо, распрострео, па је љубав морала ослабити.</p> <p>Милица је већ била наклоњ |
| а ово нам даје вино, пиће едемско, које љубав разгрејава и жалост таложи.</p> <p>— Откако сам т |
| аг божанственог осећаја.{S} Њихово срце љубав не греје, нит’ ће им икад грејати.</p> <p>Отац Па |
| никоме првенства не уступаше, па онда и љубав младе кнегиње.</p> <p>После ових речи, застаде Ру |
| е Милица — теби је он своју наклоност и љубав поклонио; то је све истина, но у онај пар тако је |
| су им очи.{S} Кад се у мравку, у биљки љубав појављује, Бранковића унуци, при првом раздрагању |
| b n="299" /> срце усхићавају, а не само љубав.{S} Онај је најсрећнији ког млоге ствари не усхић |
| уци, при првом раздрагању срца, тек што љубав у срцу њиховом клијати поче, а да се пресади у ср |
| и затиру, ал’ зато не запрећује Турчину љубав и пријатељство са оним христијаном, који оно чини |
| супруга Бранковића постала.{S} За стару љубав, веле, хрђа се не хвата.{S} Русна је била удата, |
| ан спомен на Зулејку побуђивао га је на—љубав прама сваког љубећег, странствујућег и страдајуће |
| лела, али нестаде у њој првобитног жара љубави; тај се жар и на друго што, на благо, распростре |
| ије више била чиста.{S} Осим, или поред љубави, ушао је у њу демон богатства, који ће ју до кра |
| помисли на другог.{S} Но она, поред све љубави, није имала у себи толико одважности да би се на |
| крв пролио, и оскврнила светиња братске љубави.{S} Зло се почне ширити.</p> <p>Ђурађ сада турск |
| .{S} Нек Светислав осећа бољу повређене љубави; он је млад, њему је та боља у том положају слађ |
| није било као сада да се после несрећне љубави увек други и друга тражи, нег’ често су у намаст |
| себи осећао свештенички дух, који се из љубави и почитања прама слави божијој покалуђерити хтео |
| је ли имала Милева такове тврде воље и љубави? — Видићемо.</p> <p>Царица к себи дозове Милеву. |
| ти, само да сви живе у онаковој слози и љубави, какову нам спаситељ Исус Христос прописује.{S} |
| арода, и препоручујем те вољи божијој и љубави народној.{S} Велики је терет који на себе примаш |
| винца тражио је утјехе и мислио о новој љубави; битке није било никад без винца, јер вино и бит |
| а су међу собом добро живјели, у онакој љубави какову Христос препоручује; није било међу њима |
| источне мудрости као песник и обожатељ љубави и вина [Хасан је био прави брат Хафисов; љубав и |
| ст и прам други’ ствари, а не само прам љубави.{S} Има млого ствари што човеческо <pb n="299" / |
| мог пророка Мухамеда птица која чистом љубави дише; не дирај високолетећег орла, орао летећи д |
| авео.{S} Штавише, и песник Радојко је о љубави певао и млада је срца распаљивао.</p> <p>Мислио |
| Сад се и у мени нарав промени.{S} Место љубави постане освета.{S} Но, како ћу јој се осветити?{ |
| авити, али како?</p> <p>Ако је Милева у љубави тврда, она неће хтети за Бајазита да је још једа |
| ешан био, он га је са својим јунаштвом, љубављу према своме народу исправио.{S} Но Марко није н |
| е она добра, невина, блага, и да чистом љубављу прам Светислава дише?</p> <p>То је све истина.{ |
| лашнијима постали, па су радије слушали љубавне и лакрдијашке песме уз танку тамбурицу, него гр |
| ђ на Косову боре, донде он уз тамбурицу љубавне песме пева.</p> <p>— Е то му не треба замерити, |
| {S} Присуствије Светислава њу је старим љубавним чуством напајало, али како га не види, а оно ј |
| милује, да ће бог од њих незгоду, која љубавној им свези грози, отклонити али шта то помаже ка |
| срца коснула.{S} На Светислава није баш љубазно гледао.</p> <p>Наједанпут патријарх узме чашу т |
| > <p>— Збогом, Пајсије.</p> <p>Грле се, љубе се.{S} Мало бољма нег’ са кнежевић’ма, да л’ сасви |
| спот и деспотовица шире руке, у лице се љубе, питају се за здравље.</p> <p>Опет стану, па се гл |
| еру се.{S} Деца облећу деспота, руке му љубе, он њи’ у чело.</p> <p>Веља је радост Јерине, кад |
| {S} Зулејка је била дична као јеленица, љубезна као млада срна.{S} Очи су јој биле тавна ноћ, и |
| оног ком Је првом у главу дошло његове љубезне Милеве лишити га.{S} Пребацивао је и Милеви да |
| азали.{S} Слушајте шта ми пише:</p> <p>„Љубезни Харалампије!{S} Оно што желиш од мене, не могу |
| и, млади делија, — и буди срећан.{S} На љубећа се срца немој с њом никад стрељати.{S} Који не ш |
| с њом никад стрељати.{S} Који не штеди љубећа се срца, тај не зна шта је милост божија; немој |
| тај не зна шта је милост божија; немој љубеће се голубове с њом стрељати; голуб је мог пророка |
| у побуђивао га је на—љубав прама сваког љубећег, странствујућег и страдајућег.</p> <pb n="279" |
| ебацују, нек се теше; ионако лакше пада љубећем кад је сам поред свог предмета, кад му љубопитн |
| уче? — рекну у једно доба Ђурађ и Мара, љубећи их по образу, гладећи Вука и Милеву.</p> <pb n=" |
| клињао је људе, који не допуштају двама љубећим се срцима спојити се.{S} Жеднио је за осветом, |
| посла имао са властелом која те сва не љуби, јер вељаше да много трошиш новца и крви за алеман |
| тко се позива на слогу, ал’ нитко је не љуби, ми не можемо свет спасти, сватко нек се за се бри |
| умана, како уђе метанише и руку владици љуби, и замоли да их допрати у трапезарију, онде је већ |
| } Душа ми је остала иста, која род свој љуби, а та ми и тијело кријепи, и кријепила је у борби |
| лати.</p> <p>— Он доиста твоју породицу љуби и уважава и жели твоје пријатељство задобити — одг |
| ит и побожан.{S} Већа га је част Турака љубила и уважавала, и само неки су га мрзели које из зл |
| ц Леонтије због своје смирености био је љубимац и достојан ученик патријархов; отац Харалампије |
| ривукао.{S} Он је своју цркву, свој род љубио, па га болело што су земље Душанове од кнежевских |
| рским благом и саном.{S} Он је свој род љубио.</p> <p>У народу, и да је остао као Петошко, ништ |
| као најбољег јунака управо побратимски љубио.</p> <p>Хасан је оставио отаџбину да види земље и |
| јеће, јер си увијек земљу и своје стадо љубио, и што рекнеш, то је у твојој часној глави промуд |
| није могло наћи; а и род је свој силно љубио.{S} Па како да се Турчину, који му против народа |
| би Турчин виђео да сам штоватељ Христа, љубитељ рода.</p> <p>Радосав <ref target="#SRP18590_N5" |
| умана.{S} Но од радости ил’ забуне поче љубити и руке калуђера својих братија, који се ужасну и |
| о књагињи Милеви и Светиславу ради.{S} Љубица доста-свашта може чути, а ти опет од ње, а ја би |
| а?</p> <p>— Јулке куварке сестра, млада Љубица, књегињу служи; Јула може што више о том знати.< |
| и ћеш то сигурно добро знати, јер твоја Љубица све то мора знати.</p> <pb n="258" /> <p>На ове |
| акве су то тајне, јесу ли исте од твоје Љубице, ил’ од кога другог?{S} Могла би си ми што казат |
| калуђер.</p> <p>— Ја идем мојој сестри Љубици, која младу књагињу послужује, да јој нешто каже |
| вет.{S} Је ли лепша увела ружа од свеже љубичице?{S} Ако је Турчин против воље Алаха, противу К |
| велика.{S} Многе старе слуге и служавке љубише га и у скут.</p> <p>— Добро нам дошао, свети оче |
| етислав у свом детинству срећан, био је љубљен од царске кћери.{S} Дрво је за њега високо било. |
| ђи од мене, тако је од мене почитован и љубљен да би све за њега жртвовао.{S} Доиста нема му па |
| и.{S} Зато је одма’ наредио да Видајић, Љубовић, и његов син Ђурађ Бранковић турском султану от |
| а војска покрепљавати.</p> <p>Видајић и Љубовић били су војводе, и велики приврженици Бранковић |
| пре да се што учини. .</p> <p>После ове Љубовићеве речи прослови војвода Видајић:</p> <p>— Ја с |
| се од зла опростимо.{S} Како судиш ти, Љубовићу?</p> <p>— Ја то исто велим.{S} Но само требало |
| се како ће му доскочити.{S} Ако је кога љубовца изневерила, при чаши винца тражио је утјехе и м |
| и су до Грчке.{S} Изгубио је он брата и љубовцу, па му је остала сад само слава свог народа, ко |
| побратими.{S} Један је изгубио брата и љубовцу, а други отаџбину, па се у несрећи теше при чаш |
| и делија, лаког оружја.{S} Док сам имао љубовцу Зулејку, коју никад заборавити нећу, седио сам |
| и ноћас тако тумарао</p> <p>— запита га љубопитљиво Јула, без да је на посљедње калуђерско пита |
| кад је сам поред свог предмета, кад му љубопитне туђе очи и подсмешљив поглед не сметају.{S} Н |
| </p> <p>— Зар је тако угледна? — запита љубопитно Бајазит.</p> <p>— Не да је угледна, но све ху |
| ама булу, са покривеном главом, а ти из љубопитства издалека за њом гледиш, а она од ветра бран |
| еном оцу душманин био, но опет, потајно љубопитство ју је мучило.</p> <p>— Па зар је тако добар |
| ски цар? — запита своју матер детињским љубопитством.</p> <p>— Сви га особито хвале.{S} Кажу да |
| том положају чинити?{S} Пун огорчења и љуборевњиве страсти, борио се [са] његовим чуствима као |
| а самом књагињом у мисли и чувству свом љуборевњивом постала.{S} Њој је пријатељски говор калуђ |
| ке управе способним људ’ма у руке дођу, људ’ма, којима су и преци већ славни били и који и дана |
| оже сачувај да су они тек спољашње пред људ’ма показивали озбиљно лице и смиреност, а јошт мање |
| снисходителност допадне, јер ниже класе људ’ма, а нарочито куваркама, особито се допада ако ји |
| </p> <p>— Изгубљен је онај пред богом и људ’ма, који туђе отима, а не који правду по свету траж |
| стане вечит спомен, јер је био и богу и људ’ма угодан — рече загушљивим гласом деспот, а суза м |
| емије, коме дајем Сенет, њему и његовим људ’ма.{S} Сви који се предајете, под скут мој вас прим |
| на то да разне струке управе способним људ’ма у руке дођу, људ’ма, којима су и преци већ славн |
| е треба шалу и подсмех проводити с оним људ’ма који се са светињом баве.{S} Ваш одрешен језик и |
| тржиште у Скопљу, срам човечанства.{S} Људе, кришћане Србе продају као робу.{S} Вера изгубљена |
| глашен био за будалу, који тек ћаска да људе забавља, јер такав шкрљавац за друго што и није.</ |
| лно је у двору гледала на нижег порекла људе.{S} Осим тога, Вук Бранковић, пре нег’ што је Мили |
| е пре поглед на зидине и марву, нег’ на људе, божја створења, бацити.{S} Не једна животом шалу |
| а, да већ одавна нису имали били такове људе, који су им наруку ишли и слабије стране противуст |
| и сам деспот као владатељ сасвим друге људе око себе потребовао, одбацио је он Харалампија, ка |
| одио, кад је Милеву видио, проклињао је људе, који не допуштају двама љубећим се срцима спојити |
| да могла добити; изгубио би био и своје људе.</p> <p>— Свет каже да је издајица.</p> <p>— Време |
| нападне, покрај мудрог вође, који своје људе и предел познаје, тешко да би Исак-паша успео.{S} |
| спремна за долазак.</p> <p>Деспот шиље људе да Јерину допрате.</p> <p>Тко ће Јерину и њену див |
| а великог војводу Облачину-Раде да купи људе за војску, да их увеџбава.{S} Настаћеду крута врем |
| емештена у оне пределе, где баснословци људе у благу пливајуће представљају.{S} Она се поклон’м |
| ва крушевачка звона жалосно зазвоне.{S} Људи распитују коме се то звони, а кад чују да је то за |
| тај мора бити честит човек и јунак.{S} Људи смо, оба и млади, нек ти буде од мене овај мач зна |
| ајазита.{S} Хиљадама и хиљадама страни’ људи стекоше се да виде силу Тамерланову, а овом је све |
| спота посећавао.</p> <p>Он беше од они’ људи, које је срећа на своји крили носила.{S} И он, као |
| има.{S} Но и јест <pb n="242" /> да има људи на којима се види да не имају мозга, па су гори не |
| који се са мозгом роди, јер веле да има људи, који се без мозга роде и зову се шупљоглавцима.{S |
| сти ради, другоме сасвим понизе; но има људи, који велики дух и у упорству свом показују, особи |
| на то треба гледати, само што опет има људи који се за свашта хватају и који мисле да од свију |
| ети, можда би срећнија била.</p> <p>Има људи и женски’ који се не даду спољашњим блеском обману |
| о царство утемељавати почео?</p> <p>Има људи који велики дух показују онда када се, опште корис |
| могу, и примали се од буди какве класе људи, само ако је особито што у себи имао.{S} Но било ј |
| <p>— Јошт Србија неће пропасти ако сте људи — рече одушевљено Ферхад.</p> <p>— Све што имамо, |
| дњи у вашој судби.{S} Откако је света и људи, колико је већ било у роду људскоме матице, и коли |
| снагу, друга лукавство.{S} Тако исто и људи.{S} Један има шупљу главу, други има млого мозга.{ |
| 9" /> <p>Сви поустају.</p> <p>Деспотови људи примају благо.</p> <p>Деспот је дарежљив и побожан |
| Да бог да, да будне добро.{S} Ти млади људи све хоће да на свој рачун војводују — рече искрени |
| де не сме ти нико замерити.</p> <p>— Ми људи сви смо Алаха створења.{S} Сваком човеку је памет |
| >Војводе иду на свој посао.{S} Поуздани људи, деспот може мирно путовати.</p> <p>Неколико дана |
| адићи.</p> <p>Кнежевићи спавају, снажни људи вежу им руке одостраг.{S} Вежу им и ноге.{S} Пробу |
| </p> <p>— Боже мили, какви смо несретни људи!{S} Нашег оца слуге уживају пуну слободу, виде бел |
| .</p> <p>— Но, ви ђаури баш сте махнити људи, ’вала Алаху што вас тако подели.{S} Дакле и Јабла |
| рајати, имам блага, <pb n="509" /> имам људи, који ћеду аргатовати.{S} А зато треба да о’ђе ост |
| војском јошт не има, Турци би са шаком људи све освојили.{S} Но мог оца војска сваки дан све в |
| и шта су и ко су.</p> <p>— Какви су ово људи — запита Тамерлан.</p> <p>— Ми смо ’ришћански калу |
| ја њега храни. <pb n="516" /> И не само људи, већ и женскиње и деца раде.{S} Кад остаре, сузе ћ |
| један од њих владати може, ал’ уз помоћ људи које султан за то означи.</p> <p>— Лако ћемо, Јере |
| , красна као ружични пупољак, тако кажу људи који су је у двору деспотовом виђели.{S} Амурату ј |
| пред очију свет одузет, тај је од свију људи најнесретнији.{S} Благо и господство не слаже се в |
| редовао.{S} Оба калуђера беху од млађих људи.</p> <p>Када је Милица долазеће госте приметила, п |
| о Брдо, и ја добијам оданде преко мојих људи гласове.{S} Ако падне Ново Брдо, крај је Ђурђевом |
| мала.{S} Стрељај све оно што свету, што људма шкоди.</p> <pb n="290" /> <p>Бранковић прими лако |
| то велиш, и шта желиш?</p> <p>— Жеља је људска неизмерима; њу само бог види у својој целости.{S |
| метежима дух код свију клонуо, страсти људске преко законитости продиру, па у толикој забуни и |
| е, па нас метите пред храм божији, да у људске уши божије чуство уливамо.{S} Успоредите нас с д |
| света и људи, колико је већ било у роду људскоме матице, и колико их је већ жртвовано, једне зб |
| о предали се на славу божију и на славу људску.{S} Сам отац Леонтије, премда је по својој науци |
| } Свагда су они у послу били, и то више људства него себе рари.{S} Они нису чезнули да што пре |
| гатство, сав предел канда је створен да људству земни рај преправи.{S} Ту су руде, које држе жи |
| теља. </p> <p>Но има који не да вредном људству да ужива у миру плоде свог труда.{S} Дивље турс |
| ветајући виногради шире мирисан ваздух, љупко цвеће и сва живућа природа пресељава човека у зем |
| слава нешто поразиле.{S} Он је баш онда љупко погледао на цвет од крина којег за прсима задевен |
| јала, но слика јој опет изражаваше неку љупкост која је обично само младости урођена.{S} Њен ви |
| >Одби Новак сабљом својом копље.</l> <l>Љут Татарин сабљу повадио,</l> <l>Но ни сабља њему не п |
| аре млади</l> <l>Страх нападе душманина љута.</l> <l>Сад почеше коњаници српски,</l> <l>Борити |
| српској земљи, но вараш се.{S} Марко је љута убојица, и силно мари за велико господство, као го |
| хатлије, од њега као од стене отфркну, љуте димишћије му се о оклопу ломе, сваки му удар хатли |
| мовину траже.</l> <l>А Татари као змије љуте</l> <l>Нагрнуше на Србље јуначне</l> <l>Да им отму |
| ал’ шта ја велим, само да сам од једне љуте ране слободан, да могу коња јахати, па не би’ дао |
| гданом Љутицом јунаком</l> <l>Управљати љуте коњанике. —</l> <l>То изрече, ситна књига стиже,</ |
| мане.</p> <p>— Видио сам света, био сам љуте бојеве, много сам искусио, видио сам мојим очима о |
| урске војске.{S} Ту су јаничари, азапи, љути арапски коњаници, ту су мазге, камиле, за пртљаг и |
| , како онамо стигнеш, Исак-паши, тај је љути душман Ђурђа, тај ће ти ићи наруку како дође ствар |
| а не може се никуд.{S} Тому познајем из љути’ бојева, у највећем покољу и нужди зна се наћи.{S} |
| очима навале.{S} Ту су пешаци, азапи и љути коњаници.{S} Велика тишма.{S} Са свију страна хуса |
| ци српски,</l> <l>Борити се ка’ змајеви љути.</l> <l>Жарко уби једног пашу турског</l> <l>И још |
| бране.</l> <l>Турци боре с’ ка’ лавови љути;</l> <l>Није чудо домовину траже.</l> <l>А Татари |
| сусрет изиђу</l> <l>Са Турцима и Татари љути.</l> <l>Обе војске ударише с’ силно.</l> <l>Грци б |
| им звуком гласа и оружја.</l> <l>Душман љути сад освјету тражи</l> <l>Српска војска за побједу |
| подсмех негда био.{S} Глас Петошка се у љутим бојевима увеџбао.</p> <p>Деобеници издајице виде |
| вати, но све је било бадава.{S} Једном, љутит, рекне ми: „Ти, синко ниси за калуђера, ти ћеш јо |
| лачем исповедила.{S} Виђео сам га да је љутит <pb n="306" /> и жалостан.{S} Желио би’ знати шта |
| То нисам мислио никад доживети — рекне љутито Новак.</p> <p>— Ал’ шта ћеш да чиниш када није д |
| — да метне себи круну на главу — рекне љутито Новак.</p> <pb n="313" /> <p>— Он жели, да се од |
| ови синови помагали су Бајазиту — рекне љутито Тамерлан.</p> <p>— Сирота царска кћи није томе к |
| сватко из моје руке има примати — рече љутито Јеремија.</p> <p>— Честити пашо, опет ће најбоље |
| моја, па макар се Турчину клањао — рече љутито Прибац.</p> <p>— Нећу се богме ни ја деспоту пок |
| игмунду и његовим војводама, на што ови љутито из једног гласа повичу да Голубац треба тесно оп |
| дивна Бошњачина,</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан,</l> <l>И кнез Лазар, млада јуначина.</l> |
| и Грке побједише.</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан</l> <l>Грчку војску на све стране траже.< |
| ко с војеводом Жарком</l> <l>И Богданом Љутицом јунаком</l> <l>Управљати љуте коњанике. —</l> < |
| ивану и Исак-паша, ког сам код Крушевца љуто ранио, па сад да се њему покоравам, не мож’ бити.{ |
| едним ударцем оборити.{S} А и рањен лис љуто уједа.{S} Боље је мир са ђауром, него рат са губит |
| уби.</p> <p>Јеремија је угледан делија, ма и постарији.{S} Стане насред трапезарије, главу горе |
| ожда [би] и друкчије било, моја војска, ма и малена, није додирнута, а са стране сваки дан нова |
| шпрљав, био је међу делијским дечацима, ма јунацима, руглу изметнут.{S} Није могао с њима клипк |
| е Шамлије и Караманлије.</p> <p>Ферхад, ма и паша, мора на опрезу бити, јер мада је паша, оно ш |
| у није ни владар слободан.{S} За народ, ма и пропао, то ми је бар исцјеленије моје душе.</p> <p |
| с, кад чује да се Ново Брдо не предаје, ма како ће обманути Јеремију. <pb n="444" /> А кад Голу |
| као што си ти.</p> <p>— Потпомогни ме, ма напослетку и Турчин био.</p> <p>— Само предајте Голу |
| м.</p> <p>— С киме?</p> <p>— Ма с киме, ма с деспотом, ма са Жигмундом, само обречено мора ми с |
| блендани гледају и’ силне и горостасне, ма већ и не младе јунаке.{S} Јунаци сиђу с коња. — Уђу |
| а Петар другог служитеља.</p> <p>— Бре, ма’ни се ти њега, велики је то враг, не видиш га како и |
| је десна рука Ферхад-паше.{S} Извршиће, ма да би га главе стало; и он је био као дете христјани |
| нико други, већ Турчин, ком сви ђаволи, ма и у туђем лику служе, а да хришћанство покоси.{S} Је |
| мејдан дели, било ма у којој краљевини, ма у ком царству, против немачки’ ритара, против Татара |
| , волијем у Турке нег’ душману служити, ма био Србин.{S} Не иде ли друкчије, Турци ћеду толико |
| ад га ухватим, нећу га донде испустити, ма шта било, док год ми не испуни оно што желим.{S} Мор |
| у све моје силе скупити, јошт се морам, ма у свези с Мађарима, с Турцима мјерити.{S} Испадне ли |
| з потаје увек се договарао са деспотом, ма овај ’де био.</p> <p>Ту је било верни’ улака, побожн |
| име?</p> <p>— Ма с киме, ма с деспотом, ма са Жигмундом, само обречено мора ми се издати, онда |
| е, сад другог, и ником не остане дужан, ма му тко шта рекао, а и све изједначи тако, да кад у ј |
| бе у мом животу виђео, али не знам где; ма откуд, познат си ми.</p> <p>— Може лако бити.</p> <p |
| лева је имала своје верне другарице.{S} Ма коме морала је тајну открити бар да с тим срцу олакш |
| , Јаблановића и Харалампија посекао.{S} Ма ја ’де био, Петошко ће ми на страни бити.{S} Код Гол |
| ке пити, чисто себи не верује.</p> <p>— Ма, честити пашо, ил’ је ово на јави, ил’ ме очи варају |
| а се погађам.</p> <p>— С киме?</p> <p>— Ма с киме, ма с деспотом, ма са Жигмундом, само обречен |
| а.</p> <p>— Живио и наш Харалампије, па ма патријаром постао — напије Јаблановић, бацив намигљи |
| гледати, ако би нас подјармити хтео, па ма тко то био.{S} Не будемо ли са Угрима сретни, покажу |
| ради ма с ким ћу савезе правити против ма кога, са Мађарима против Турака, са Турцима против М |
| а и Кантакузена.{S} Не држи се за горег ма од каквог војводе, а његову снагу осећа Браничево, Р |
| ћу народ на слободу, борићу се уз народ ма против кога, све моје имање и ђецу даћу за слободу з |
| кадар био у владалачком чину свој народ ма противу кога бранити боље него буди ко.{S} Тако Марк |
| мађарским рукама, опет нијесам ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прса деспотова Угарску б |
| о се меће пред Теофана, па ни вино није ма какво.{S} Сад ће се заложити тако, да му стомак иска |
| дај са мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — рече благодарно слуга.</p> <p>— А ј |
| еш ли ме, Јерино.</p> <p>— Разумијем, и ма како ми тешко падало, остаћу за те и за народ о’ђе.< |
| урчин чупа и неразвијен цвијет.{S} Па и ма доцније било, опет губим моје дијете.</p> <p>— Велик |
| м рукама, опет нијесам ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прса деспотова Угарску бране.{S} |
| е задобије.{S} Мурат би хтео да се Срби ма’ну Мађара, па да може преко Србије удесно на Мађарск |
| је у скупу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу савезе правити против ма кога, са Мађарима |
| та.</p> <p>То је пропис, па мора читати ма какав гост ту био.{S} Па и игуман хтео је показати д |
| урађ такне руком Јеванђелије.{S} У исти ма’ из друге дворане уђе Мелентије, и стане до Ђурђа.</ |
| еба посаду исконабити.</p> <p>Но у исти ма’ брижљиво гледи Жигмунд на једну точку на противним |
| рији’ војвода, који су се ретко с вољом ма како способним младићу књажевском подвргавали.{S} Ов |
| О с драге воље, оче, заповедај са мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — рече бл |
| ним.{S} Па не само од властеле, већ био ма тко, за спас Србије жртвоваћу, утаманићу га.{S} Ето |
| е.</p> <p>Харалампије не би бранио тако ма до зоре седити.{S} Но Ферхад-паша мора, мисли за сут |
| к за бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма у којој краљевини, ма у ком царству, против немачки’ |
| та ће бити с њим ако се град преда било ма коме.{S} У нужди сваком је прво право за се побринут |
| ћемо, дође ли баш да се мора, онда ћемо ма и преко трња.</p> <p>— Добро би било већ сад побрину |
| твога оца право на владу тражити.{S} Но ма ти се кад како водило буде, опомени се речи Краљевић |
| огу шале с њима збијати на подсмех, јер ма и слепи, чувају углед и достојанство племена Бранков |
| ја, трепти алем-камен драги.{S} Лице му ма већ и не младо ал’ дивотно се виде трагови ванредне |
| Дечанима, а Пајсији је то доста, па баш ма то било не у Дечанима, него и у другом манастиру, ал |
| рпско царство...?</l> <l>Ој Душане, Срб’ма сунце јарко,</l> <l>Зашто зађе роду јуначкоме...?</l |
| ора настаде</l> <l>И кад помоћ нова Срб’ма стиже,</l> <l>Све се диже путем цариградским</l> <l> |
| праве способним људ’ма у руке дођу, људ’ма, којима су и преци већ славни били и који и данас ве |
| сачувај да су они тек спољашње пред људ’ма показивали озбиљно лице и смиреност, а јошт мање, ка |
| ходителност допадне, јер ниже класе људ’ма, а нарочито куваркама, особито се допада ако ји ко в |
| <p>— Изгубљен је онај пред богом и људ’ма, који туђе отима, а не који правду по свету тражи.{S |
| е вечит спомен, јер је био и богу и људ’ма угодан — рече загушљивим гласом деспот, а суза му на |
| е, коме дајем Сенет, њему и његовим људ’ма.{S} Сви који се предајете, под скут мој вас примам.{ |
| то да разне струке управе способним људ’ма у руке дођу, људ’ма, којима су и преци већ славни би |
| еба шалу и подсмех проводити с оним људ’ма који се са светињом баве.{S} Ваш одрешен језик и ваш |
| и невољи, после косовске битке, у метеж’ма Вуковим и Бранковићевим, у турским пустошењ’ма, па с |
| астану се, и душе им у искреним загрљај’ма пријатељство уливају, што показује више нег’ сама ре |
| а половина Исак-паше, зато нећеш већил’ма, деспоте, никакве поклоне давати, а султан је богат, |
| мала, и то као својим савезним пријатељ’ма предати, а какви су пријатељи Турци, то сви знамо, в |
| испусти власт, пао би својим непријатељ’ма у шаке који га одавна мрзе и који му за зло примају |
| бока и с леђи својим сабљама и буздован’ма, а Завиша као рањен лав, гордо крчи си путе свој’им |
| и са својом војском к опседнутим грађан’ма пређе, и Турцима пријатељство откаже.{S} Сад се обра |
| има као год међу Комненима и Кантакузен’ма.{S} И сама сам од дјетинства мог разна чуда гледала |
| к њима приступа противничким властелин’ма сребрничког краја, који нису њему пријатељи.{S} Ђура |
| ливајуће представљају.{S} Она се поклон’ма обрадовала.{S} Ова радост јој је била први ударац ње |
| ватра раздора и неслоге.{S} У договарањ’ма, штоно у садашње доба зову дипломатичним интригама, |
| рема, да деспота испочетка лепим обећањ’ма примами, па после да буде смакнут као они Бранковићи |
| n="248" /> <p>— Не треба се са привиђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста већ видео — одговори је |
| вим и Бранковићевим, у турским пустошењ’ма, па се већ к злу привикао.{S} Но мене старца све то |
| е мало још поразговараше, док слуге коњ’ма и пртљагу места нађоше. </p> <p>После два сата био ј |
| ни ред поправи.{S} У тиснуте делије коњ’ма трбу’ парају, коњи падају са коњаником, преко њих чи |
| под силни јунаци,</l> <l>И њи’овим коњ’ма халовитим.</l> <l>Већ се земља крвцом оросила,</l> < |
| је манастир велики, ал’ ипак сви с коњ’ма, пртљагом и товарима лако сместити се не могу.{S} Но |
| ди, изгледа као Реља крилати, коме ће о’ма мач севнути.</p> <p>Ферхад приђе распетију, стане, у |
| род био је свагда међу разнима поглавар’ма раздељен и тако, што је год чинио, све је са раздеље |
| анку, ал’ намишља да се о великим ствар’ма расправља.</p> <p>Деспот да знак, устану обоје и дес |
| деспотом и другим хришћанским господар’ма зло узживи, по њега ће горе бити.{S} Кад ласкањем, к |
| на душу, једнако те облагива да с Мађар’ма шурујеш, и твојим новцем буну у Караманији потпирује |
| крчи си путе свој’им стрелцима и пушкар’ма.</p> <p>Док се ту борило, Жигмундова војска прелазил |
| почини јада</l> <l>Међ’ Турцима и Татар’ма мрким.</l> <l>А кнез Лазар на красном мејдану</l> <l |
| своју јутрењу молитву са својим калуђер’ма свршио.</p> <p>— Како си спавао, свети оче? рекне Но |
| повиче, да ће се неким заробљеним ђаур’ма главе рубити.</p> <p>Главарима турским од радости оч |
| па звекетуша, чудо.</p> <p>— Тешко ђаур’ма кад смиједу само луде слободно говорити, пеки, морал |
| , да ћу те у твојим племенитим предузећ’ма потпомагати снагом богодане ми цркве, која и слабима |
| љубе се.{S} Мало бољма нег’ са кнежевић’ма, да л’ сасвим искрено, то ни кроз исповест не би се |
| , шта мислиш што ћемо, куда са кнежевић’ма, јер ако опет допаднемо турски’ шака, могу их погуби |
| пази да Јаблановић какогод са кнежевић’ма не умакне, јер Јеремија има у залогу Голубац, ми опе |
| мија пита Ђурђа што да чини са кнежевић’ма.</p> <p>То питање Ђурђу велику бригу зададе.</p> <p> |
| е деспота власт на то има, над кнежевић’ма располагати, а уједно и Харалампије добија налог да |
| душу замагли.{S} Дуго је време кнежевић’ма, но Бранковића крв је племенита, кнежевићи пију да с |
| </p> <p>— Хоћу л’ што о сљепим кнежевић’ма прословити? — запита Харалампије.</p> <p>— Засад ниш |
| еремија, шта је то било са тим кнежевић’ма, да су ослепљени — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Е, с |
| иже и са Пајсијем иде у посету кнежевић’ма.</p> <p>Кула пространа, ту је један одељак спремит з |
| клањају деспот-Стевану.</p> <p>Кнежевић’ма клања се Јаблановић, ал’ су заробљени, не да им нику |
| } Шта му је сад чинити?{S} Да се младић’ма подвргне Ђурађ Бранковић, победитељ од Искре, како б |
| уде српски народ међ краљић’ма и кнезић’ма поцијепан, донде никад опоравити се неће.{S} Остане |
| S} Док год буде српски народ међ краљић’ма и кнезић’ма поцијепан, донде никад опоравити се неће |
| </p> <p>Седе на кожним гривним јастучић’ма, подлога им је чиста трава и земља, коју ће деспот н |
| дишу, који је какав, па сад једног реч’ма окресне, сад другог, и ником не остане дужан, ма му |
| у владика тихо, а остали још тишије реч’ма сљеде.</p> <p>Но тек што се примакну јестиву, ал’ им |
| > <p>Јаблановић канда си душу крепи реч’ма Јеремије.{S} Пе’ар испију.</p> <p>— Е, да нам је сад |
| ма у њему преварила.{S} Са ласкавим реч’ма и свакојаким <pb n="219" /> финим средствима правио |
| споту на лицу, да није Розгоњијевим реч’ма задовољан.{S} И сам краљ двоуми, и запита Лошонција: |
| богом, видећемо се скоро. — Са овим реч’ма отишла је својој пратњи, која ју је већ на једном уд |
| е увидила куда смера царица са овим реч’ма.</p> <p>На српском царском двору биле су тада две па |
| унутрашња дела меша.</p> <p>Са овим реч’ма је патријарх као неки дуг срцу исплатио.</p> <p>Сви |
| за свој род жртвује.</p> <p>Са овим реч’ма Марко, стиснув Ђурђа за руку, свој озбиљски разговор |
| сам за сабљу рођен.</p> <p>Са овим реч’ма циљао је Светислав на оца Харалампију, који је као с |
| то примјетио, хтеде својим важнијим реч’ма будалу забунити.</p> <p>— А бога ти, Петошко, кога т |
| новић увидио је куд Јеремија својим реч’ма шиба, да покрај кнежевићах сам влада, јер он неће го |
| клет био, ако се не будем по твојим реч’ма владао.</p> <p>После ови’ речи отпаше Ђурађ свој мач |
| а смо у рају — одговори ласкателним реч’ма калуђер.</p> <p>— Ако се не варам, ти си, оче, војво |
| слављеву, па мало живљим и озбиљним реч’ма почне га извињавати.</p> <p>— Је ли, Светиславе, ти |
| оредити не могу — Са овим последњим реч’ма је калуђер на Светислава циљао.</p> <p>— Дакле тако |
| ољно допусти и, радујући се храбрим реч’ма њиховим, дигне се и сама скупа са Русном, а за њима |
| са Стеваном кошкао и каткад жешћим реч’ма и вређао га.{S} Стеван бијаше кротак, ваљда и више н |
| први ударац њене невиности.{S} Од овог магновења престала је бити невина.</p> <p>И доиста све |
| била да јој се ти одузму.{S} Пре једног магновења била је без тог блага срећна и задовољна, сад |
| ца чула шта Бајазит жели, онемила је за магновење; једва је к себи доћи могла.{S} Јусуф ју је ј |
| еби у срце гледнуо и застидио се бар за магновење од сопствене себичности.</p> <p>Марко их је у |
| мо, да Турке код Мораве дочекамо, свако магновење је скупо, желио би’ чути да ли се свети патри |
| адовољном и несрећном постала.{S} Једно магновење отрује човеческо, особито младо срце.</p> <p> |
| — повиче жалостиво Марко.</p> <p>У исто магновење дође му пред шатор Хасан.{S} Красан јунак.{S} |
| е као породици спасителан виђао.</p> <p>Магновење је било згодно.{S} Милева се од своје мале за |
| р мало поткрепи, немојте се дати мирним магновењем занети, но крепите се, мужајте се и утврдите |
| а се дала превијати, па ако се у једном магновењу, подстрекнута с плачем, одрицала Турчина и Св |
| припреме за госте.{S} Велика је свита, мада је манастир велики, ал’ ипак сви с коњ’ма, пртљаго |
| ове обитељи ту не беше.{S} Деспотовица, мада је јака срца, опет не може лахко да прегоре Београ |
| и самом калуђеру не вјерујем осим себе, мада сам и ја калуђер.</p> <p>— Немај бриге — рече Јабл |
| ом тренути, нит’ времена да се опораве, мада им откудгод индат дође, но на јуриш, ја ћу први на |
| ји не сме ништа фалити.</p> <p>Пајсије, мада је био потчињен Харалампији, ипак није се прам ово |
| јешим.{S} Држ’ се Жигмунда.{S} Лацмани, мада су нам доста пакости и зла учинили, ипак су христј |
| ањем, и држи да му награда неће фалити, мада Ферхад-паша сад ’ладан се показује, јер њему је ув |
| узрујане кнежевиће.</p> <p>И кнежевићи, мада су сљепи, јуначко им је срце и силна снага у мишиц |
| p> <p>— Ја Ђурђа још од ђетинства знам, мада га мрзимо, ал’ има он и добријех странах, а то му |
| навалио одмах на Крушевац и Ново Брдо, мада је у Караманији започела буна.{S} И да знаш, зато |
| на кулама вију се мађарске заставе.{S} Мада је јака посада, и нема се ничега бојати, ипак је < |
| Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па мада је Београд и у мађарским рукама, опет нијесам ја о |
| S} Ђурђе је мој душман, ал’ је јунак, и мада га мрзим, право ћу о њему казати, и мрзим га зато |
| ад, ма и паша, мора на опрезу бити, јер мада је паша, оно што ће сад говорити, допринело би му |
| еду, само кол’ко ће их и какви доћи.{S} Мађар је храбар војник, ал’ војник треба да се начини з |
| у наше земљиште упадне, нек од тебе учи Мађар какав треба да је катана.</p> <p>— Није ти бриге, |
| ти се на душу, једнако те облагива да с Мађар’ма шурујеш, и твојим новцем буну у Караманији пот |
| то стало и одлучило одмах после пораза Мађара.</p> <p>Ферхад-паша кад је стигао у манастир, он |
| очајно се бије.{S} Зна ако допадне шака Мађара, да ћеду му череци висити на капијама Голупца.{S |
| г бродовља, у турским рукама.{S} Против Мађара, јер који је зажелио Београда и Голупца, зажелећ |
| ађаре, јер Вукогли не може ништ’ против Мађара без помоћи падише, а велика нам је помоћ кад Вук |
| ђарима против Турака, са Турцима против Мађара.{S} Тко би кадар то изредити, да српски народ уј |
| игмунд, деспот мора чувати Дунав против Мађара за нас, и повлађивати му треба, и завађати га са |
| , а султана опет да је Смедерево против Мађара.{S} Тако сад нужда налаже.{S} Треба се сад откин |
| о.{S} Било то против Влаха, било против Мађара или Татара, свуд су моји <pb n="343" /> Срби за |
| иљада ујамчи баштину у Браничеву против Мађара.</p> <pb n="407" /> <p>Деспот Ђурађ на то не при |
| У Босни сам добио две, близу Рудника од Мађара пак три, и то тешке ране.{S} И твој покојни, Рус |
| сију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ имати тог блага што досада имађаш |
| жда налаже.{S} Треба се сад откинути од Мађара, ал’ треба им мир код Турака израдити.{S} Тако к |
| вели да би најбоље било да се деспот од Мађара одвуче, и султану покори, и од њега милости прим |
| влашкој ордији; ако са Мађарима, и код Мађара има их доста.{S} Осим тога деспот колику јошт во |
| } Но Смедерево ће бити трн у оку, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су Срби с Мађарима, Турци д |
| е и последњи, и Голубац ће пасти у руке Мађара.{S} Јеремија чека улака да прослови.</p> <p>Улак |
| </head> <p>Деспот треба мира, од стране Мађара као и Турака.{S} Мађарима може бити зазорно што |
| служи Србији за обрану против Турака и Мађара.{S} Против Турака, јер Турци још само ту запети |
| тељ са ухваћеним Бајазитом, победитељем Мађара, худо је поступао; тако исто са Милевом и Гргуро |
| па на другове, и прозбори.</p> <p>— Ево Мађара, дошли су да добију Голубац, но надам се да овде |
| исан господар.{S} Он прими пријатељство Мађара, али без намере да им као оруђе противу Турака с |
| од твоје стране дај све уредити, јер у Мађара је велика госпоштина, да се не замеримо.{S} Ја ћ |
| бије.{S} Мурат би хтео да се Срби ма’ну Мађара, па да може преко Србије удесно на Мађарску напа |
| рај Тураках.{S} Сад опет стојимо измећу Мађара и Турака као укопани, да се мицати не може; воли |
| онде подели благо, јер прва му је брига Мађаре од Голупца преко Дунава пребацити.</p> <p>Јереми |
| ава у полукругу опкољавају војску, а да Мађаре од Дунава пресеку, ил’ да их у Дунав утисну.{S} |
| ад излеће из града са своји коњаници да Мађаре у примаку задржи и послове им поквари.{S} Јереми |
| кут султану, покоран је, неће да зна за Мађаре, жао му је што је предао Мачву и Београд Жигмунд |
| ад је деспот врло нуждан падиши а да на Мађаре пази.{S} Сад треба деспота поткрепити, а да <pb |
| Њему је јошт Влашка сметала, па онда на Мађаре.{S} Скупи силну војску, и удари на Влашку.</p> < |
| е дошла, и сад са свију страна јурне на Мађаре, са пешаци и коњаници.</p> <p>Жалостан коб.{S} Ј |
| ко и остале паше одговарају, који би на Мађаре, који, пак, на деспота, ил’ против обојице.</p> |
| сечине — град унаоколо облеће и пази на Мађаре шта ноћу раде.{S} Јаблановић издајица, ал’ искус |
| већ им је предао Београд и Мачву.{S} Па Мађаре потпомаже римпапа и сав Запад, ђаурски шејкул — |
| је за руком пошло.{S} Он је код Голупца Мађаре отиснуо, спасао манастир Св. Богородице, издајиц |
| дма’ пошљу војске на Голубац, да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и т |
| p>— Кантакузена кћи и деспотовица знаће Мађаре дочекати — одговори достојанствено Јерина, дигне |
| ићи у Голубац, па кад се преда град, и Мађаре распемо и у Дунав побацамо, онда ћемо се амо вра |
| мало, сад би требало сатрти Вукоглија и Мађаре — рече Јевренос-паша.</p> <p>— Ферхад има право, |
| о к извршењу започетог дела.{S} Он жели Мађаре оборити, но како ће, док Србин животне силе у се |
| p> <p>Ферхад-паша је сам својом војском Мађаре растукао, војска Исак-паше тек се помолила била |
| чуо да је то Ферхад-паша што је разбио Мађаре, с прекрштеним рукама ишчекивао је што ће сљедит |
| рад ће бити и наш град, кад завојиштимо Мађаре, јер Вукогли не може ништ’ против Мађара без пом |
| о, ту се мора мријети, спаса ту не има, Мађари ћеду опет на јуриш, да нам тренутка не даду, да |
| Бранковићу.{S} Турци прете се Мађарима, Мађари се са Србијом бране, и док је Србије, Турци не м |
| но.{S} Јеремија издаде Голубац Турцима, Мађари потучени, но бриге им није, добили су Мачву и Бе |
| > <p>Један комад Србије откинуше Турци, Мађари угњездише се у Београду, Балшићи, Црнојевићи и Њ |
| може, особито ако Србима <pb n="274" /> Мађари и Власи помагали буду.{S} Зато најбоље би било м |
| амо, онда се опет замерамо Мађарима.{S} Мађари се боје ако с Турцима стојимо на доброј нози, и |
| у изгорјети, нег’ли тако предати се.{S} Мађари су већ посјели Мачву и заузели Београд, па им тр |
| ану покори, и од њега милости прими.{S} Мађари су сад огорчени, Београд је у њиховим рукама, ск |
| војску и с Мађарима се снова везати.{S} Мађари, опет, овим походом ако су и страдали, опет су и |
| огу се сравнити са јаким Смедеревом.{S} Мађари шиљу уводе, да проуче снагу Смедерева.{S} Турци |
| деспот с Турцима на Београд наишао.{S} Мађари деспоту нису веровали.{S} Деспот је данас још са |
| спотом код Искре главе турске рубио.{S} Мађари пењу се на бедеме, куљају кроз бедемску провалу, |
| убац више вриједи нег’ једна област.{S} Мађари ћеду дати за њ двеста хиљада.</p> <p>— Иди, бога |
| си изгубио Мачву, Београд и Голубац.{S} Мађари нису у стању Турцима јако наудити без тебе и то |
| и језгровито, како сад мислиш.</p> <p>— Мађари су страдали, јер нису вични са Турцима војевати, |
| , ил’ да остане скривен, не зна јесу л’ Мађари победили ил’ Турци, не зна куда ће, савест му је |
| после смрти деспот-Стевана настанила, а Мађари дођоше да узму град.{S} А без Београда Србија је |
| } Данас си на доброј нози са Турцима, а Мађари од тебе зазиру; сутра опет можеш ил’ мораш с Мађ |
| ристи.</p> <p>Но не прође година две, а Мађари ударе на Бајазита.{S} Још се нису Турци ни скупи |
| ови.</p> <p>— Ето до чега смо дошли, да Мађари владају у Мачви и Београду, па сад још и Голубац |
| о Ферхад-паша у манастир, из бојазни да Мађари не начују да је код Богородице слаба посада, и д |
| } Познавао је Турке и њихову бојазан да Мађари са Србима не ојачају, и ако се град што пре не п |
| а да о’ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, како мисле о Ђурђу деспоту, и о Смеде |
| ква веља радост обузела је Жигмунда кад Мађари крокнуше на јуриш, а каква боља кад се Турци пој |
| , и зидај што прије града, јер нас о’ђе Мађари пријеко гледе.{S} Држе да је Београд њихов дом, |
| ски, сутра може бити турски, тако мисле Мађари.</p> <p>Мађари пазе и на деспотовицу Јерину.{S} |
| описте уговор, одбранбени уговор, да се Мађари и Срби међусобно против Агарјана потпомажу.{S} П |
| м на Турке наслањати; дође ли ора да се Мађари опораве, морам с њима, јер иначе ћеду они против |
| отму Ново Брдо а Голубац падне, онда ће Мађари са Ђурђем одмах на Крушевац поћи, а Турци мораће |
| м играма огледали Грци и Латини, Срби и Мађари, ал’ Србину не беше пара. </p> <p>Та лепа времен |
| ски обичај, од Цариграђана су то Срби и Мађари научили.</p> <p>Кнежеви Јован и Ђурађ дошли су у |
| не боја, код Голупца бојак бију Турци и Мађари, а коњи његових катана бију копитом о камен да в |
| ла.{S} А да нису Турци у граду, били би Мађари, па какве је користи и од тога Србији.</p> <p>Во |
| јошт од времена деспот-Стевана долазили Мађари и Грци на тајне договоре.</p> <p>Кад трећи дан, |
| д овђе још можеш владар бити.{S} Сад ти Мађари не сметају.{S} Но и то ти морам рећи да се много |
| без тебе и то је срећа по Турке, што ти Мађари не поверују као што треба.{S} Турци те држе, над |
| , да га поткрепи.</p> <p>— Доћи ћеду ти Мађари у помоћ — рекне Јерина и чека одговора.</p> <p>— |
| ћени кући, без Голупца, шта би нам наши Мађари рекли, да смо утрошили толики новац, а вратили с |
| еси кључе, па дођи одмах са Турцима док Мађари нису на јуриш град отели, па ће све бити доцне.< |
| и да ће доћи ред на Голубац.</p> <p>Ако Мађари заузму Голубац, ’бићеду господари Браничева, и њ |
| и мора, стога то си и дошао, јер су вас Мађари скучили.</p> <p>— Е добро, честити пашо, ти прав |
| и до Београда повући се, ’де ћеду опет Мађари доћи упомоћ, а деспотове војводе подићи ћеду сав |
| м поверио, а зна се још и то да кад већ Мађари Београд имају, па још да им је Голупца, онда је |
| мислити се.{S} Бојати му је се да ћеду Мађари узети град на јуриш пре нег’ што Турци стигну, а |
| овђе код Новог Брда постојни.{S} Хоћеду Мађари да вас пребаце најпре на Једрене, па онда даље.{ |
| </p> <pb n="522" /> <p>Чују Турци, чују Мађари какав град [је] сазидао Ђурађ Кантакузен, ни јед |
| ште да сазида град код Смедерева, да му Мађари не пркосе, нек сазида град, тај град ће бити и н |
| дође, опет ћемо на Турке.{S} Само да су Мађари спремнији, све би друкчије ишло, овако морамо с |
| <pb n="504" /> предострожна.{S} Чули су Мађари да деспот опет с Турцима шурује, и мораду на опр |
| звршивати.{S} Виђе ли, деспоте, како су Мађари поражени, шта ће сад од Србије бити, желиш ли је |
| ком нападању. <pb n="363" /> Па ако баш Мађари победе, чему се има онда надати?{S} Жигмунд хоће |
| лу заставу, вента ради, не би л’ се још Мађари смиловали, не би л’ још рок продужили, но што уч |
| еди у дворима деспот-Стевана, то су још Мађари деспоту оставили, да га жеља мине, кад је рад Бе |
| ећ уморно од јуриша и неспавања.</p> <p>Мађари се ноћу скупљају, пре нег’ што зора заруди, удар |
| бра бити неће ако Голубац падне.</p> <p>Мађари одустану од јуриша да се мало саберу, и поткрепе |
| бити турски, тако мисле Мађари.</p> <p>Мађари пазе и на деспотовицу Јерину.{S} Деспотовица сед |
| предводио је Ферхад-паша главом.</p> <p>Мађари су се повукли натраг и како се могло, које Дунав |
| у крвавим борбама са Турцима, Татарима, Мађарима, са својим браћама, проливао је и своју и срод |
| а служити, а он ће служити пре Турцима, Мађарима, само да је код своје куће над својима господа |
| ја је нужна Турцима за мост у Мађарску, Мађарима, пак, за обрану, а точак око којег се све окре |
| мира, од стране Мађара као и Турака.{S} Мађарима може бити зазорно што се Смедерево зида.{S} Жи |
| ти, нек се начини берат за Вукоглија, а Мађарима нек се пода мир.</p> <p>Тако се диван сврши.</ |
| зишле, Ђурађ издаје наредбе да се преда Мађарима Мачва и Голубац.{S} Београд ће сам предати.</p |
| им ћу савезе правити против ма кога, са Мађарима против Турака, са Турцима против Мађара.{S} Тк |
| има није стало до нашег пријатељства са Мађарима, већ ће хтети да се на њи’, на Турке, наслањам |
| теванов га веже; а ионако без савеза са Мађарима турској сили подлећи мора, па ће и народ све и |
| ке силе сам?</p> <p>— Нека се сајузи са Мађарима.</p> <p>Русна се почне мислити.{S} Тај план не |
| {S} За Мачву се тукли српски владари са Мађарима, колико се ту пролило српске крви.{S} Па Беогр |
| и у турској и у влашкој ордији; ако са Мађарима, и код Мађара има их доста.{S} Осим тога деспо |
| његове угоднике.</p> <p>Војску која је Мађарима толику погибију нанела предводио је Ферхад-паш |
| и каиљ.{S} Голубац спасао се од предаје Мађарима, ал’ се предао Турцима!</p> <p>Ферхад-паша сти |
| ли душе.</p> <p>— Кад Бранковић предаје Мађарима град, нијесмо ми криви, ионако се Голубац за С |
| с једне стране Турцима, с друге стране Мађарима предају.</p> <p>У таковом расположају дуже је |
| ор деспот-Стевана са Жигмундом, и да се Мађарима има предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Јерем |
| ару Ђурђу Бранковићу.{S} Турци прете се Мађарима, Мађари се са Србијом бране, и док је Србије, |
| плови.{S} Смедерево ће бити трн у оку и Мађарима и Турцима.{S} Ја ипак морам крмило нашег брода |
| види то Јеремија, не зна ил’ да ускочи Мађарима, ил’ да остане скривен, не зна јесу л’ Мађари |
| Турке наслањамо, онда се опет замерамо Мађарима.{S} Мађари се боје ако с Турцима стојимо на до |
| абраним српским војницима последњи удар Мађарима зададе.{S} Једва сам краљ Жигмунд из битке са |
| /p> <p>— Ти ћеш добити целу Мачву.{S} С Мађарима ћемо се опријатељити, па ћеш ти онде као бан г |
| ом силом потпомагати, само да прекине с Мађарима.{S} Долазићеду господа од Мљетака и Дубровника |
| јер зна да је Турке бриге стало да се с Мађарима јаче не споји, и знао је и то да ће с њима лак |
| Ђурађ неће да одржи ријеч, свезао се с Мађарима, предао им Београд и Мачву, предајмо ми сад Ту |
| има, може сакупити опет нову војску и с Мађарима се снова везати.{S} Мађари, опет, овим походом |
| д Мађара и код Турака.{S} Ако су Срби с Мађарима, Турци док је Смедерева не могу упадати у равн |
| > <p>— Силна је турска војска, сви ви с Мађарима изгледате као скакавац прам чворку.{S} Поразић |
| ле скупити, јошт се морам, ма у свези с Мађарима, с Турцима мјерити.{S} Испадне ли ми за руком |
| овода да у Србију дубље задеру.{S} Ми с Мађарима као суседи треба да живимо, ал’ Турцима није с |
| а страни бити.{S} Код Голупца сам био с Мађарима, па ми опет ишао наруку без да су се Турци и н |
| ари стоје.{S} Деспот откако се кренуо с Мађарима на Голубац, јошт није био у Београду.{S} Како |
| бе зазиру; сутра опет можеш ил’ мораш с Мађарима, па како је Петошко на дивану султану уз кољен |
| не, није нам на ино, реци да се Голубац Мађарима предати мора.</p> <p>Под Ново Брдом је и сам с |
| узајмљује, па и то знамо да он Голубац Мађарима предати мора, стога то си и дошао, јер су вас |
| рцима држи, онда је у непријатељству са Мађаром и са целим „хришћанским“ светом.{S} Па окром то |
| оз прозор.</p> <p>— Јест, то је војска, мађарска војска, напред иду коњаници, тамо горе више на |
| јелите.{S} Голубац је у турским рукама, мађарска војска распрштена, ђе је игуман са благом.</p> |
| убија.{S} Код мене су кључи од Голупца, мађарска војска распрштена.{S} Жигмунд побјегао, Вукогл |
| нава и опкопа Голупца, ал’ није на ино, мађарска је војска и мађарске војводе.</p> <p>Световању |
| ије рад да стоји под деспотом.</p> <p>— Мађарска је војска још млада, половина јој још није бил |
| ква је турска силесија, а како је слаба Мађарска.{S} Један мали ударац, па потуче Жигмундову во |
| се опкопи, ровови.{S} Ту је већ и друга мађарска војска, која ће такођер руку пружити оној пред |
| Београду тишина влада.{S} Ту је посада мађарска, на кулама вију се мађарске заставе.{S} Мада ј |
| не могу се потужити.{S} Ал’ шта је кад Мађарска нема сад толико сталне војске као што је било |
| о ширење распачам.</p> <p>— Ето види се мађарска војска, гле како се диже прашина од земунске с |
| и, написати, деспот и Жигмунд, Србија и Мађарска имаће мира.</p> <p>Журно су се спремале те ств |
| да са’ранити.{S} Покоп ће славе пратити мађарска војска.</p> <p>На београдским кулама вију се ц |
| ђе у град, па зато и жели да га ли само мађарска војска освоји.{S} Розгоњија није веровао деспо |
| SRP18590_C2.28"> <head>XXVIII</head> <p>Мађарска војска повукла се натраг да је не би Турци как |
| начи да из срца Србије крв тече.</p> <p>Мађарска војска прелази Саву, најпре коњаници, па пешад |
| <p>После пораза код Голупца распрштана [мађарска] војска вратила се кући, и тек нешто војске у |
| као миш у рупу.{S} Имамо капију против Мађарске, само треба је чувати.{S} Зборите, шта би ваља |
| н је то јунак, сад је у граду опасан од мађарске и деспотове војске, ту је главом краљ Жигмунд, |
| Турцима нападај олакшан против покидане мађарске војске.{S} Ту се сад гледи како ће се спасти.< |
| </p> <p>На седам кулах Београда вију се мађарске заставе.{S} У кули Небојши што је било заточен |
| у је посада мађарска, на кулама вију се мађарске заставе.{S} Мада је јака посада, и нема се нич |
| остали, ал’ на градским кулама вију се мађарске заставе.</p> <p>Деспотовица Јерина у двору гле |
| , ал’ није на ино, мађарска је војска и мађарске војводе.</p> <p>Световању је крај, краљ се диж |
| одице.{S} Преживио је ударце и турске и мађарске.</p> <p>Ферхад-паша чуо је о Радосаву, јер њег |
| јеним главама.{S} Па шта би на то сабор Мађарске, дијета рекла?{S} Кад бисмо опет за рат поиска |
| о за откуп да зна кад прелази Голубац у мађарске руке.</p> <p>Деспот, познавајући турске шеретл |
| на клупчета у турске бродове, њен брод, мађарски бродови одозго низводу јуре на турске бродове, |
| отство, и траже пријатељство његово.{S} Мађарски краљ Жигмунд, па онда грчки цар, па Дубровчани |
| да ли ће одољети Турцима?{S} Хоће ли га мађарски краљ потпомагати кад види да се код Срба и Грк |
| и српске су изменули.{S} Београд је сад мађарски град.</p> <p>На седам кулах Београда вију се м |
| к њима, а овамо морамо да се бранимо и мађарски’ чаркаџија, који упадају и харају.{S} Кајицо, |
| } Турци ћеду Жигмунду, који је уједно и мађарски краљ и њемачки цар, понудити мир, и то зато да |
| ровали.{S} Деспот је данас још савезник мађарски, сутра може бити турски, тако мисле Мађари.</p |
| се Турци код Голупца борили, један део мађарски’ хусара, пресечен од своје војске, странпутицо |
| , кћи војводе Розгоњије.</p> <p>У граду мађарски војници српске су изменули.{S} Београд је сад |
| а их понуђа’ са робињама, и турскијем и мађарскијем, ал’ они од себе одбијају — рече стражар Су |
| позива.{S} Демишћије се испрекрштају са мађарским сабљама, демишћије варнице одбацују, мађаруше |
| им бродовима распирује, дунавски пут је мађарским бродовима и војски отворен.</p> <p>Лошонци и |
| о што треба.{S} Турци те држе, над оним мађарским вођом за најбољег.{S} Уговор је учинио јошт д |
| ту, а не зна се колика је, и Београд у мађарским рукама, донде је опасно преко Дунава, јер мог |
| окрај Смедерева не може се ни Београд у мађарским рукама одржати.{S} А Србија по нужди мора сад |
| Мађарску пребацити, и Београд који је у мађарским рукама олако освојити.{S} Ту је још и деспот |
| ’ђе мјесто мене, па мада је Београд и у мађарским рукама, опет нијесам ја о’ђе ма шта и ма тко. |
| а изишао, пројурио је кроз танке редове мађарских стражара, и док се скупише да вијају, већ је |
| се начини за војника.{S} Што је набољих мађарских војника, ти су већ код мене у служби, хусари, |
| тим заносе, но кадикад <pb n="468" /> и мађарско бродовље за собом повуку, ту је сад ужасан пок |
| о у твоје земље, да те одвуче од савеза мађарског.{S} Досад си био у шкрипу, међу двије ватре, |
| ти, који су се под Душаном тукли против мађарског Лајоша, бугарског Шишмана и Кантакузена.{S} Н |
| о година, а турски ће се барјаци већ по Мађарској вити.{S} Но за твог живота теби ће добро бити |
| не новчана блага, а оно властелинства у Мађарској, као што је добио деспот за Београд и Мачву.{ |
| Наш краљ не може на то пристати да над мађарском војском други заповеда.{S} Ми се са нашом сил |
| ати морам, чујете л’ тамо преко жагор у мађарском стану.{S} Ту је краљ им Жигмунд, позива на пр |
| треба да им буде <pb n="536" /> мост за Мађарску.{S} И то наваљују што прије да се на те нападн |
| да ћемо с Турцима у свезу ступити и на Мађарску нападати, ’де би ова морала подлећи.{S} Маџари |
| стражар, који отвореним очима гледи на Мађарску, Сибињ, и оданђе амо продријети се не може, та |
| ђара, па да може преко Србије удесно на Мађарску нападати, а да се нема шта бојати од Срба.{S} |
| м нису јошт тако снажни да могу ногу на Мађарску пребацити, и Београд који је у мађарским рукам |
| асловар, и топове.</p> <p>Јеремија види мађарску војску, но не уздркће.{S} Види и нешто српске |
| а после можемо даље, јер тако ћемо тек мађарску властелу задовољити.{S} Ионако нисмо за овај п |
| ша.</p> <p>— Ја би’ прешао из Голупца у Мађарску, свје би’ разорио, да ђаур ни сјемена посјејат |
| тује се, рад би Дунав прећи, и упасти у мађарску земљу.{S} Неке паше то исто мисле.{S} Ферхад р |
| p> <p>Србија је нужна Турцима за мост у Мађарску, Мађарима, пак, за обрану, а точак око којег с |
| бране, и док је Србије, Турци не могу у Мађарску продерати.{S} Но тешко оном, преко чији’ леђа |
| им сабљама, демишћије варнице одбацују, мађаруше се крезубају, ломе, хржање, врискање рањених к |
| штају Дунавом доле, а сувим опет коњи и мазге све вуку.</p> <p>Јерина да опроштај градоначелник |
| ри, азапи, љути арапски коњаници, ту су мазге, камиле, за пртљаг и терет.</p> <p>Султан Амурат |
| је потурчити, нег’ да изгубим заслужену мазду — рече Харалампије.</p> <p>Тако их ухвати нојца, |
| лику братску крв.{S} Не једна је српска мајка закукала кад је то чудо виђела, брат брату очи ко |
| е зна ко је откуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То су јаничари који се најбољма туку.</p> <p> |
| .{S} Нису га питали ко му је био отац и мајка, и каквог је рода и племена.</p> <p>Телом је био |
| ју, и нека их, <pb n="340" /> весела им мајка, кад тако напредују, кад један комад земље за дру |
| обише орден.</l> <l>Нека пију весела им мајка</l> <l>Нек им прси суво злато дичи,</l> <l>Кад се |
| шаваће се судба Србије.{S} Смедерево је мајке Србије мезимче.</p> <p>У дворани деспота светују |
| д другог одлучени, одродили се од старе мајке, заборавили су свој стари бабин дом, пун свачега, |
| еју чудном питању, то су ђеца без оца и мајке, и као да су с неба на земљу пала.</p> <p>Но оста |
| је почну тешити.</p> <p>— Не старај се, мајко, ништа, ту смо још ми, све ће још добро бити — ре |
| наопако по нас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мајко, за то Бајазиту учинити?</p> <p>— Е кћери моја, и |
| >— О, то је добар турски цар, гледајмо, мајко да и ми њему што лепо пошљемо, да се не осрамотим |
| шта мислиш, кад би те заискао?</p> <p>— Мајко, ја то не смем казати.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— |
| ито што; но чије ће све то бити, слатка мајко, хоћеш ли све то за себе задржати, или ћеш сестра |
| да Србин јошт није сироче, да има оца и мајку.</p> <p>Ту ћеду се створити бајни перивоји, зелен |
| да се моли богу за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу ти већ предат |
| љ, него као спаситељ.{S} То исто што је мајци царици од Турчина поручено, обречено је и мом оцу |
| гледи да накнади и да свакој уцвељеној мајци сузу утре.{S} Но на ово пазите.{S} Ви обојица осл |
| стио, и није <pb n="512" /> се с мјеста макао Жигмунду да помогне.{S} Није њему до тога стало, |
| а и Голупца Жигмунд не би се из Угарске макао, а Србија је под ударом турским малаксала, и брзе |
| > <p>— Поклисар без тога не сме натраг, макар му овђе главу скинули.{S} Ако му се не да, Јереми |
| > Браничевска област мора бити моја, па макар се Турчину клањао — рече љутито Прибац.</p> <p>— |
| ако бог да, опет покрвиш са Турцима, па макар у друштву Маџара, да ти ја у крвавом боју притиче |
| ти се.{S} Тако мисли отац Пајсије, који макар да га и терете године, ал’ није рад да попусти ни |
| <p>— И тог ће бити одмах.</p> <p>Ферхад макне се на страну и извуче мешину метоике.</p> <p>— Е |
| и сад Јаблановић без Јеремије ни да се макне, не може из своје руке ни давати ни продавати.{S} |
| оље бити — одговори Ферхад.</p> <p>— Та мал’ те неће тако и бити, ето и Јеремија већ је близу, |
| то казати у накнаду за то што због тебе мал’ нисам ноћас мутно прошао, а ионако познато је да м |
| а особито чрез ону због које прве ноћи мал’ није страдао.</p> <p>Патријарх и његови калуђери, |
| тошко — будала кад истину говори, а оно мал’ му не преседне, а мудри тек онда мудрују кад говор |
| онудили — рече Јеремија.</p> <p>Тишина, мала почивка, сви се мисле.{S} Јеремија и Јаблановић гл |
| >Да.</p> <p>Коње доводе; оружани момци, мала пратња четворице спремна.</p> <p>Јеремија пре нег’ |
| се чинило као да су му на врху јошт два мала носића нарасла.{S} И онда је био најљући.{S} А ми |
| главином пољана, разапети чадори, то је мала српска војска, коју је довео Облачина Раде.</p> <p |
| а, и давао је изглед оној тачки, гди се мала и велика Морава састављају.{S} Зданије то дворско |
| свачему напредовати.{S} Земља му бијаше мала, не као под Душаном, ал’ је увео лепе уредбе, па т |
| е макао, а Србија је под ударом турским малаксала, и брзе помоћи потребује.{S} Једно је које мо |
| да га спасеш, јер овђе наше руке су већ малаксале, толика је силесија турска.</p> <p>— Мој брат |
| е је било згодно.{S} Милева се од своје мале забуне још није опростила била.</p> <p>— Како ти с |
| каквом граду, ил’ бољем кавезу.{S} Кроз мале, гвожђем испрекрштане пенџере једва што и виде.{S} |
| ст, нос врло заоштрљаст, а очи зелене и мале, да се испод бели’ трепавица једва и видеше.{S} Ли |
| нешто црно.{S} Чини ми се као да сам и мале рогове му видела — рече заплашена и сујеверна Јула |
| еве са Србима сродити се; пример велики мале за собом повлачи.{S} Данас ће Милева у харем и пот |
| мпије беше чудан светац.{S} Стасом беше мален, и морао је имати једну плећку нешто криву, јер м |
| је рода и племена.</p> <p>Телом је био мален, мало погрбав, али турска му је ’аљина ту слабу с |
| ругога дали рећи.</p> <p>Петошко је био мален но поширок.{S} У струку је био мало шири него у п |
| [би] и друкчије било, моја војска, ма и малена, није додирнута, а са стране сваки дан нова дола |
| захране своју ситну сирочад.{S} И у тим маленим домовима није им домазлук одбрањен од гладних г |
| младо срце.</p> <p>Сад се Милеви све за маленкосно чинити почне, што није славно, силно и богат |
| S} Кад пређеш мимо харема, бациш око на мали прозор, а ти видиш два милостива а четири несташна |
| , како је добро Турчином бити; сваки је мали султан, и већ на овом свету рајем се наслађава.{S} |
| д кошуље руку, и прстима довати, извуче мали златан крстић на сребрном ланчићу. </p> <p>— Видит |
| рослављени преко морја, саградили су си мали дом, мало огњиште, да огреју, да захране своју сит |
| цета, за које је у једном углу дворском мали звоник начињен био; а кад је било гостију и од вој |
| ија, а како је слаба Мађарска.{S} Један мали ударац, па потуче Жигмундову војску код Голупца.</ |
| великашима, који не би ради над каковим малим [пределом] независно господарили.{S} Вукашин је о |
| ли деспота, знали су да у приликама и с малим велико је кадар био израдити, јер је умео погрешк |
| син, а ја би’ се као прост војник међ’ малима бројао; ал’ не могу на мене опадајуће очино прав |
| е.</p> <p>Турци после смрти Бајазитове, мало нос покуње.{S} Више им је лежало о српском пријате |
| е старога Новака да је тако добре воље, мало се ослободе, па се почну слободније и разговарати. |
| асији.</p> <p>После ових речи отпочине, мало узда’не, очи му се укоче, мало се стресе и умре.</ |
| <pb n="396" /> <p>Прима се јело и пиће, мало се говори, све је озбиљно, све тако изгледа канда |
| тпочине, мало узда’не, очи му се укоче, мало се стресе и умре.</p> <p>Сви су као окамењени на м |
| ао да млађи, који су за трпезом седили, мало што се сви грохотом не насмејаше.{S} И доиста, да |
| тиву Турака војевати могу — рече Новак, мало загрејан, а у оку му се суза купила.</p> <p>Као ст |
| преко морја, саградили су си мали дом, мало огњиште, да огреју, да захране своју ситну сирочад |
| скврни српском крвљу манастир, већ ван, мало даље, опрему нареди.{S} Ударе два коца, а трећим о |
| а и племена.</p> <p>Телом је био мален, мало погрбав, али турска му је ’аљина ту слабу страну н |
| е био прави брат Хафисов; љубав и вино] мало са вишег је гледао него обични смртни.{S} Љубав је |
| м, Пајсије.</p> <p>Грле се, љубе се.{S} Мало бољма нег’ са кнежевић’ма, да л’ сасвим искрено, т |
| какву према мени и мојој ђеци чинио. — Мало затим замишљена продужи:</p> <p>— Чудо што се ти Б |
| >— А откуда би ти знао да има млого ил’ мало непријатеља кад тамо никог не пуштају?</p> <p>— То |
| е се и једном и другом млого обећати, а мало испунити.</p> <p>— Де говори, Јусуфе, шта си онде |
| ђен.</p> <p>После поздрава и отпоздрава мало заседну, и за_мало трајаше, ал’ ето игумана, како |
| кад сви већ гости спавају? — запита га мало зачуђен Митар.</p> <p>— Тражио је какве вештице — |
| S} И деспот није се на то узбудио, а да мало оштрије Леонтији на то одговори.{S} Богзна каква ј |
| ранковић уз владу успиње.{S} Знао је да мало има међу српским великашима, који не би ради над к |
| ио ју је и преклињао.{S} Царица, премда мало већ ражаљена, од своје намере не одступаше.</p> <p |
| важности.{S} Да је од њих зависило, за мало бакшиша продали би били Вуку и двор и царство.</p> |
| пуно.</p> <p>Милица се од средњег века мало одмакла, и старост јој је већ предстојала, но слик |
| ема Харалампија, нема трага.{S} Војника мало и све то већ уморно од јуриша и неспавања.</p> <p> |
| ткако је цар на Косову, у свему је била мало натраг повукла, ал’ како гости дођоше, одма’ је и |
| Новак примети забуну Светислављеву, па мало живљим и озбиљним реч’ма почне га извињавати.</p> |
| сад овде у мом двору? — рече Милица са мало промењеним гласом.</p> <p>Патријарх благослови нај |
| не патријарх.</p> <p>— Треба Бранковића мало ограничити, јер већ и сад кадикад тако што ради шт |
| чи свако добро чуо, те се свачијег срца мало коснуше.{S} Но Новак, који је то примјетио, хтеде |
| а рекао је „зива,“ а поред тога и његов мало изванредан поглед такав је смешан изражај калуђеру |
| <p>— Доста смо се на путу изломили, сад мало рахат, па онда опет на посао.{S} Ето ти ђаконије, |
| сти у туђим рукама.</p> <p>Оставимо сад мало ове младе.{S} Они нек’ се кошкају, нек си пребацуј |
| оцније има се говорити.{S} Мара и Ђурађ мало доцније посете и Русну, где још и калуђера затекну |
| p>Приповедају да се на дан смрти његове мало земља потресла и сунце изгубило своју обичну сјајн |
| ез да нас ко примети?</p> <p>— Ево овде мало даље, у оној густини, онде неће нас нико примјетит |
| а.</p> <p>Турци се у почетку ове победе мало смире; но овај мир није дуго трајао.{S} Они науме |
| воју корист употребити.{S} И мени да је мало срећа послужила, и ја би’ већ досад већим постати |
| и оштро на Јеремију.</p> <p>Јеремија је мало збуњен, не може одмах да одговори, па тек проговор |
| дајем.</p> <p>После ових речи Русна је мало узданула и од говора престала; Милица, пак, сасвим |
| сабље димишћије, све украсе, но све је мало, много је робља.{S} Размишља Марко што ће.{S} Код |
| ера за обичног калуђера држала, који је мало понесташан, ал’ не би никад, мислила да би се њега |
| томе узрока, а друго, у двору морао је мало и кроз прсте гледати.{S} Штавише, кад је Новак зап |
| ује шта ћеду на то рећи.</p> <p>— То је мало, мени су Турци отели сву баштину, што је још од Ду |
| } Јеси л’ задовољан?</p> <p>Харалампије мало промишља.</p> <p>— Јесам — рече.</p> <p>— Је с’ ли |
| Агапије са жмиркавим, но од смедеревке мало упаљеним очима, ишао је весело по прњавору и тако |
| би се пут Крушевца, за то нам је војске мало, шта је то тријест тисућа, а Турци су у мноштву та |
| бог душе прости.{S} Сад иди, остави ме мало на миру, да промишљам у овој обитељи шта сам досад |
| ком пратњом проходала се, да би се тиме мало од своје бриге разабрала.{S} Вече је било красно и |
| отовица укочено гледи му у зенице, усне мало отворене, ишчекује говор, канда би реч из деспота |
| ити, али засад нуждан нам је мир, да се мало поткрепимо.{S} Да би овај мир сталан био, у Дриноп |
| корак пазила, и како је приметила да се мало осиљава, јавила је Турчину, који га је одма’ у сво |
| </p> <p>Мађари одустану од јуриша да се мало саберу, и поткрепе, па ћеду опет на јуриш.{S} Ово |
| ало.{S} Но дајте нам да седнемо и да се мало поткрепимо, јер цео дан нисмо ништа окусили.{S} Од |
| сом незадовољства Марко.</p> <p>Када се мало понаместе, почну пити и беседити.{S} Од Турака је |
| н с калуђером делио.</p> <p>Јеремија се мало разабере, и показује добро лице, да се не би Ферха |
| велику једну собу уведе.</p> <p>Овде се мало још поразговараше, док слуге коњ’ма и пртљагу мест |
| ерхад-паша са великом свитом, и није се мало зачудио кад види мртве лешине, рањенике, све похар |
| мо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије се мало замисли, па онда поче:</p> <p>— Знате, дакле, шта |
| ш добро, да видимо шта је.{S} Уклони се мало, док отпоруку не добијеш.</p> <p>Улак се уклони.</ |
| и, па тек проговори.</p> <p>— Повуци се мало ван, док се са војводом посаветујем.</p> <p>Улак и |
| чки онако као што умеш.{S} Но, напиј се мало да ти глас боље иде — рече Новак, на чију реч одма |
| лисичили и мир обећавали, а како им се мало бољма водило, одма’ су Србе напастовали.{S} Једној |
| у познатог већ образа особу.{S} Тако се мало-помало већ приближавао оној страни где су се слуге |
| лого памети и јунаштва.</p> <p>На то се мало сви најсмејаше; особито смешне се учине последње о |
| је лаком на лежећег зеца, па тек што се мало удале, пошље првог међу овце, где га пастири умлат |
| оје одаје, а млађи гости, тек што су се мало од пута опрашили, раштркају се по башти.</p> <p>Пр |
| то јој Милица одма’ беседу пресече, те мало јачим гласом рече:</p> <p>— Ал’ о том ништ’ не гов |
| ти да на веселост већ расположене госте мало својим будалаштинама још већма развесели.</p> <p>В |
| .</p> <p>После ови’ речи Петошко заиште мало вина које му се одма’ и даде.</p> <p>— Па како то |
| ћ се земља крвцом оросила,</l> <l>Јоште мало па јуначка крвца</l> <l> Већ потоком почела се лит |
| а сам ју хтео због показане ми ’ладноће мало намучити.{S} У почетку нисам ју ни гледао, а она с |
| , а он је само Хасана тражио да му срце мало развесели.{S} Хасан је Марка као најбољег јунака у |
| истерати.{S} Бојиш се зар Митре? — рече мало наквашен Петар.</p> <p>— Ја да се бојим? — не боји |
| ашто је дао за Обилића Вукосаву? — рече мало жустрије Милица.</p> <p>— Ја мислим да је кнегиње |
| ал’ не дај да лацманство облада — рече мало огорчено војвода Богдан.</p> <p>— Јест, над Србијо |
| .</p> <p>— Најпре донијеси новце — рече мало оштријим гласом Ферхад-паша.</p> <p>Харалампије ка |
| левента доћи, а камо ли калуђер — рече мало са незадовољством Јула.</p> <p>— Та мани се ти тог |
| су на Косову.{S} Оставши су стари, а и мало их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је Милица сла |
| у му такова да би поред доброг правца и мало среће могао са пола света завладати, а поред хрђав |
| ко на другог и пазио до на самог себе и мало се говорило; када је дошло до чашице, све је наста |
| љу у најбољем реду.{S} С почетка беше и мало нереда, али сад је, хвала богу, све већ у реду.{S} |
| p> <pb n="416" /> <p>Јеремија озбиљан и мало забринут, остави друштво да се за сутра припреми.< |
| то помоћу Бранковића, па да уз то још и мало земље задобије.{S} Мурат би хтео да се Срби ма’ну |
| их лакрдија познат.</p> <p>Новак, да би мало забунио Петошка, почео је друге врсте разговор.{S} |
| би своје мнење бољма изразила, продужи мало ћутање, и посадив се под једну грану, где је већ с |
| частили, веселили; после обеда старији мало у шетњу и разговор, а млађи опет у различне игре, |
| елости предаје.</p> <p>Тек што се гости мало сместише, одмах се зачу весео жагор слугу и служав |
| руге војничког реда госте, па стиснувши мало свој меснат образ, рече:</p> <p>— Тешко ономе јуна |
| прима писмо, па чита.</p> <p>— Почекај мало.</p> <p>Јеремија мисли се.</p> <p>Јаблановић и Хар |
| речма до тог не може доћи, а оно да јој мало поиздаље и претњу Вукову јави.</p> <p>Гости су сту |
| S} После толике несреће и челични Новак мало духом клоне.</p> <pb n="265" /> <p>Царица је као н |
| 42" /> у прњавору на прелу, и као човек мало се рашћеретао, што чу игуман, и сад је на епитимиј |
| анпут не прослови:</p> <p>— Само да сам мало млађи, али шта ћу кад сам већ близу гроба.{S} За к |
| посве могу захвалити што смо у садашњем мало бољем стању.{S} Да не би Мехмеда, цела Србија била |
| ери да се поред јутрењег залогаја с њим мало поразговара.</p> <p>Патријарх је у готовости био, |
| Да су ми сад оне младе године. — Затим мало уздане Новак, но опет, задавивши своју тугу, рече |
| да уме војском управљати.</p> <p>Затим мало стане, па онда без да је чекао да му ко у реч уђе, |
| но његовим разумом и војеним искуством мало кога да не надмашује.{S} Што се, пак његовог сина |
| и дођу к Марку да му госте објаве, а он мало промислив се рекне: „Могу доћи“.</p> <p>Међу Турци |
| ш како изгледа.</p> <p>Русна на то, као мало забринуто:</p> <p>— Ја не знам шта ће од свега тог |
| идите; не могу да спавам, па сам изишао мало на чист ваздух, па сам се тако шетао по башти; а в |
| и, јер ме срце боли.{S} Но, да се и ово мало речи опоменеш, ево ти за спомен мог мача, он је вр |
| е шаке да се покоримо, да предамо и ово мало Србије, као издајници, бит’ не мере — упадне громк |
| ио мален но поширок.{S} У струку је био мало шири него у плећима; труп дугачак, <pb n="227" /> |
| остију?</p> <p>— Драго ми је, ево овамо мало да се одморите — рече Харалампије, па их у велику |
| ако за какву прњаворку, па се прочупамо мало за косе и за браду, па се опет лако измиримо, јер |
| ерителнијим гласом:</p> <p>— Сад морамо мало стрпељиви бити док се цела ствар бољма не развије; |
| /p> <p>— Можеш — одговори Милица — само мало ми времена дај да ја све то у ред доведем, па ћу ј |
| аво какво створење.{S} Ја сам овде само мало стазу померио, не могу да спавам, па сам изишао пр |
| у почетку гладила је речи царичине, но мало после, следећи својој страсти, изрекла је истој:</ |
| млогим старим војводама мерити може; но мало је прежесток, па хоће сам себе да <pb n="223" /> п |
| Бранковић снажног састава, јуначког но мало одвећ упорног и гордог изгледа, тако исто и Војнов |
| Душаном, ал’ је увео лепе уредбе, па то мало било је барем срећно.{S} Дух народа почео се дизат |
| .</p> <p>Тако дигну се на ноге, и са то мало војске крену се даље да се споје са осталима, и то |
| виде силу Тамерланову, а овом је све то мало.{S} Дервиши, калуђери, инђијски брамини долазили с |
| че задовољно падиша.</p> <p>— Све је то мало, сад би требало сатрти Вукоглија и Мађаре — рече Ј |
| е још последњи мој савет.{S} Ако се мир мало поткрепи, немојте се дати мирним магновењем занети |
| то Новак говорио да само горњи разговор мало збуни; и на то опет шалу започне са Петошком.</p> |
| рце, зна да му почивке треба.{S} Деспот мало је сна боравио за задње време, и кад је уснуо, стр |
| ећи.{S} Друкчије бити не може. — Деспот мало почине.</p> <p>— У злу и то је добро.{S} Но шта је |
| ци ми је л’ што у ствари?</p> <p>Деспот мало промислив одговара.</p> <p>— Јесам, ал’ то јошт ни |
| калуђера бранити.</p> <p>Кад су се јошт мало пошалили и понасмејали, калуђер им рекне да је рад |
| душмани седе уз њега.{S} Но трпићу јошт мало, ваљда ћу му текар на ум пасти.</p> <p>— О томе не |
| ="365" /> као каква госпођа, премда већ мало у годинама, али озбиљног, заповедајућег изгледа је |
| ше белаја на себе навуче?{S} Она се већ мало-помало на то склонила, само како ће сад са Милевом |
| Петошко је био позват, да смутну свадбу мало развесели.{S} Грмана није се нико сетио, а нашто к |
| лак изађе, војници га дочекају и одведу мало даље.</p> <pb n="460" /> <p>Сад се решава судба Го |
| у султановом налазила, па заборавимо ју мало, да нас не боле срце.</p> </div> <div type="chapte |
| ра имали од Турака, задираћеду у Србију мало-помало све дубље, сад имају Мачву и Београд, Србиј |
| ира довели какве лијепе две цуре, да их мало разгале.{S} Ја их понуђа’ са робињама, и турскијем |
| учај при руци будемо. — На то патријарх мало застане, а Новак му прихвати реч:</p> <p>— Треба з |
| обуђивао к радњи, науци и слози.{S} Још мало врмена, па Србија да буде опет онака као под Душан |
| после вечере задремали и легли.{S} Још мало па увелико спавају.</p> <p>Пајсије да на знање да |
| опет и они, поред млађи’ који су се још мало смешили, добили су добру <pb n="226" /> вољу.{S} П |
| ок на нокту загоре.</p> <p>— Морамо још мало почекати, можда ће се деспот још предомислити, и о |
| унаоколо, пак, цвеће са гранама.</p> <p>Мало је прошло времена и већ се је знало за сваког гост |
| е са властелином и Јаблановићем.</p> <p>Мало од вина разгрејани, почеше се све искреније разгов |
| оздрава и отпоздрава мало заседну, и за_мало трајаше, ал’ ето игумана, како уђе метанише и руку |
| е над заробљеним свирепствовати.</p> <p>Малодушан победитељ са ухваћеним Бајазитом, победитељем |
| нда му је срце необручано, узда’не, и у малој почивки једним оком жалосно изврће, а друго око б |
| } Патријарх и Новак заузму собе у неком малом зданију у башти, које увеселења ради негда сазида |
| и.{S} Ту је још и деспот Ђурађ, ако и с малом, ал’ језгровитом војском, која је већ с Турцима м |
| ти не може, а да си ти трн у оку, јер с малом властелом Турци би лакше на крај изишли.{S} А да |
| {S} Није ни чудо.{S} У двору, као год у малом месту, сваки најмањи глас одма’ се разнесе.{S} Је |
| ед баци ван на долину, диже се прашина, малочас па се виде три коњаника, праћени од деспотови’ |
| и таламбасе, није требало дуго чекати, малочас док се путници прашине отресу, ту ћеду бити.</p |
| да ће Јеремија добити што иште.</p> <p>Малочас, сејмени воде поклисара Каралампоглију.{S} Сејм |
| е.{S} Ђурађ остане сам замишљен.</p> <p>Малочас, па пошаље поузданог човека у Анадолију да изви |
| диш, тај црни благ је као сунце.{S} Тај малте неће кад-тад, кад не буде светог Јеврема, патрија |
| ог сипа, а царица за Светислава, но цар малте неће Русни по вољи учинити, јербо одвећ воли млад |
| дре до манастира Богородице, и наиђу на малу турску посаду.{S} Ту има и блага и заире.{S} Коњан |
| се појаче на Петошкине речи, и као неку малу освету изрази тиме проти’ Светиславу за први његов |
| вићу, јер покрај свих његових некадањих мана, које су Србији шкодиле, уважавао је његов разум, |
| својој у светој обитељи олакшати.{S} Та Манасија је његова задужбина.{S} Ту је он рад да кости |
| ако путујући, доћи ћеду близу манастира Манасије.</p> <p>Већ се виде горњи, красна кубета манас |
| Ето Хилендара, Високи’ Дечана, Ресаве и Манасије, и сви ти дивни остали манастири, цркве и храм |
| тлост неће се гасити до год је Србије и Манасије.{S} По три калуђера наизменце дању-ноћу чувају |
| p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз пут баш у Манасији засео, то је што је рад да чује, пропита, како |
| равди суди.{S} Са’раните ме у манастиру Манасији.</p> <p>После ових речи отпочине, мало узда’не |
| а ломно тело мирног одмора нађе.</p> <p>Манасијо, дивни богати манастире, ти си видила заходеће |
| угарском и грчком господом лов ловио, и Манасију посећивао.{S} У Војнику вежбали су се Стеванов |
| и украшене цркве, и обитељи.{S} Још ћу Манасију већма украсити, а сви ви, који богу служите, < |
| ман, па кад се Турчину добар бакшиш да, манастир је у миру, и може и из деспотове области ’ришћ |
| ри на манастир навалили, Турке истисли, манастир похарали, како су их опет други Турци сузбили, |
| енице.{S} Па има у Ресави свету обитељ, манастир красни, ’де и добри и зли утеху налазе, у подв |
| тету што су хусари и азапи починили.{S} Манастир је сокровиште туге и надње народа.{S} Није сва |
| S} Долазе ближе, дивна околина украшава манастир, задужбину Високог Стевана, свог ујака.</p> <p |
| Од мене, пак, добићеш хаљаду дуката на манастир, да се моли богу за народ, за мог бабу и мајку |
| <p>Ферхад му исприча како су хусари на манастир навалили, Турке истисли, манастир похарали, ка |
| његово понашање при нападању задњем на манастир, дошао је Ферхад до уверења да се Радосаву дос |
| покољу у Београд.{S} Сад Турци јурну на манастир, да га заштите, ал’ острвљени азапи поотимаше |
| аде исекли да су видили.</p> <p>— И сав манастир би попалили и порушили до дна и темеља — рече |
| е за госте.{S} Велика је свита, мада је манастир велики, ал’ ипак сви с коњ’ма, пртљагом и това |
| и поглавара му, не једаред спашавао је манастир од беде и напасти.</p> <p>Све је извршено по в |
| шта се то све стало од оно доба како је манастир оставио.</p> <pb n="474" /> <p>Радосав све исп |
| како су их опет други Турци сузбили, и манастир опет посели. </p> <p>Шећеду се ван манастира, |
| и.{S} Турци ако и опустоше, попале који манастир ал’ после опет допуштају, јер из пјепела свјет |
| а имати, јер су Дечани као неки дворски манастир били.{S} Ту се сплетке правиле, од стране двор |
| је дарежљив и побожан.{S} Деспот обдари манастир, даје поклоне, красно оружје, међу Турцима бак |
| ш јошт далеко дотерати.{S} Одем у један манастир близу Скопља.{S} Ту ме прими игуман, неки отац |
| н је код Голупца Мађаре отиснуо, спасао манастир Св. Богородице, издајице Јеремију, Јаблановића |
| за Дечане добро знате.{S} Красан је то манастир.{S} Био Ђурђу Бранковићу веран слуга, а он мој |
| p>— Само сад ово нек прође, па ти богат манастир не гине.{S} Сад да видим кнежевиће.</p> <p>Хар |
| грехова!</p> <p>Ово је био силно богат манастир, богатији него и Хилендар, па сваки који је би |
| е им и молитву о ружичалу очитати.{S} У манастир, у цркву не може их пренети, јер ту немају мес |
| е деспота Ферхад-паша на диван позива у манастир Богородице.</p> <p>Ферхад-паша и усмено деспот |
| т послати за предају па ћеш и ти онда у манастир да подјелимо благо.{S} Сад нек улак дође.{S} Ј |
| p> <p>Ове Турке је послао Ферхад-паша у манастир, из бојазни да Мађари не начују да је код Бого |
| ом. </p> <p>Баце се на коња и одјезде у манастир.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јереми |
| катана с бока затруби.</p> <p>Ујезде у манастир.</p> <p>Улак, то је исти бимбаша који је прати |
| Србија на коцки.</p> <p>Деспот стиже у манастир са Облачина-Радом.{S} Хтеде сам ићи, Раде му н |
| и гласа.</p> <p>Харалампије отишао је у манастир, па тек је оданде к Русни често одлазио, и с њ |
| ати.{S} Најбоље би било да се затворе у манастир, да им се оданде никуд не да.</p> <p>Ђурађ про |
| ану меће.</p> <p>Ферхад-паша враћа се у манастир да пошље благо Исак-паши.</p> <p>Међутим деспо |
| /p> <p>Ферхад-паша, међутим, врати се у манастир, и све као што треба приређује.</p> <p>Дозове |
| тати у граду, а Ферхад ће отићи још и у манастир Богородицу да подели благо, откуп Голупца међу |
| Харалампијом, Јаблановићем, Јеремијом у манастир Богородице.{S} Тако је Ферхад сада наредио да |
| ара.</p> <p>Ферхад-паша кад је стигао у манастир, онда су већ Турци хусаре сатрли, и тада сиђе |
| еремија Голубац предао, послат је био у манастир Богородице, скупа са Јаблановићем и Харалампиј |
| другом да живјети.{S} Затукао се тамо у манастир Жичу, па онђе живи као какав заточеник.</p> <p |
| о Јеремија.</p> <p>— Дакле скупа ћемо у манастир? — запита улак.</p> <p>Да.</p> <p>Коње доводе; |
| његови калуђери, опростивши се, отиду у манастир Жичу.</p> <p>Сви се већ разиђу и само они оста |
| ле.</p> <p>Деспот и деспотовица уљезу у манастир, и сиђу с коња, дочекани од игумана Рувима и с |
| <p>Ферхад неће да оскврни српском крвљу манастир, већ ван, мало даље, опрему нареди.{S} Ударе д |
| но чисти се одавде, да нам не срамотиш манастир“.{S} Ја сам све то мирно подносио чекајући кра |
| е лешине, рањенике, све похарано, батал-манастир само што није запаљен изгорео.</p> <p>Ферхад-п |
| нцима ’де га достићи нису могли.</p> <p>Манастир Богородице под Високом био је обилат у свему.{ |
| штимице.</p> <p>Но тек што се хусари од манастира отиснуше, ал’ нахрљају на део турске војске с |
| комад земље.</p> <p>— Начинили бисмо од манастира вакуфе, па би ти могао од тог половину добити |
| онуде.{S} Штета што им нијесте собом из манастира довели какве лијепе две цуре, да их мало разг |
| на масна јела; па је одма’ у почетку из манастира утекао.{S} Ја, опет, да би’ си искушеније одл |
| м већ архимандрит.{S} Ја сам настојатељ манастира у високим Дечанима, а ви за Дечане добро знат |
| еспот путује са Јерином по Србији путем манастира Жиче.{S} Своју чељад миле ћерке, оставио је у |
| {S} Јеремија је добро живио са игуманом манастира Радосавом, и требало је да добро живи, јер је |
| новић и Харалампије мирно почивају, ван манастира, код једне хумке, једно покрај другог закопан |
| стир опет посели. </p> <p>Шећеду се ван манастира, кад ал’ виде се вешала, а до њих три забоден |
| од своје војске, странпутицом продре до манастира Богородице, и наиђу на малу турску посаду.{S} |
| I</head> <p>Јеремија лак пут је имао до манастира Богородице под Високом.{S} Кад је из града из |
| и се смирише, па гледају свој посао око манастира.</p> <p>И Јеремија, и Јаблановић и Харалампиј |
| и одмах са великом свитом крене се пут манастира Богородице.{S} Све се то стало и одлучило одм |
| поруку извршио, и одјездио је одмах пут манастира Богородице, брже, нег што је амо Ферхад-паша |
| .</p> <p>Тако путујући, доћи ћеду близу манастира Манасије.</p> <p>Већ се виде горњи, красна ку |
| етка до краја, о паду Голупца, о харању манастира Св. Богородице, о срамној погибији Харалампиј |
| , и дочекао је предају Голупца, заштиту манастира Богородице.{S} Преживио је ударце и турске и |
| ији ради.{S} Смотру је бацио особито на манастире, јер оданде је могло добро и зло произићи, а |
| сами калуђери оружани бранили би своје манастире, а народ би готов био с њима гинути.{S} И сам |
| је и украсио.{S} Високи Дечани, древни манастире, ти си са твојим зидинама сведок велике славе |
| ора нађе.</p> <p>Манасијо, дивни богати манастире, ти си видила заходеће сунце српског народа, |
| а ђе је гођ војском налегнуо, ђе су гођ манастири, ту свјетиња није оскврњена.{S} Што спомену, |
| есаве и Манасије, и сви ти дивни остали манастири, цркве и храмови бдити ћеду да се праве српск |
| ного би лакше ишло да их не има, јер ти манастири потпирују и оно што се већ гаси.</p> <p>— Па |
| исећи.</p> <p>— Право говориш, ти ваши манастири јако нам сметају, много би лакше ишло да их н |
| Дечанима куварком постане.{S} По другим манастирима кувари су кували, али овде нужна је била ку |
| па народу вуну стрижу.{S} Још ми који с манастирима посла имамо понајбољма стојимо, дођу л’ Тур |
| /p> <p>Већ се виде горњи, красна кубета манастирске цркве.{S} Долазе ближе, дивна околина украш |
| љно.</p> <p>— Би л’ ти, Јуло, отишла за манастирску куварку? — рекне Петошко, на које се сви по |
| насљедство деспот Стеван, и поклони је манастиру Студеници, и књигу Светог писма Стеван је на |
| куће.</p> <p>Када се Јеремија приближи манастиру, види много азапа, и нешто коњаника раштркани |
| , да градиш Смедерево, да накнадиш овом манастиру штету што су хусари и азапи починили.{S} Мана |
| то било не у Дечанима, него и у другом манастиру, ал само у богатом, ’де Пајсији не сме ништа |
| емија.</p> <p>— Твој улак је у ђаурском манастиру код ваше Богородице, недалеко одавде, ту је и |
| јој је он једина разбибрига у невеселом манастиру, и што проживи, то јој је све.{S} И млађи су |
| иру, ал’ их хусари тискају ван, у самом манастиру се већ крв пролива, Турци које потучени, које |
| ском кољу.</p> <p>У истом дому, у истом манастиру, гди се тако веселе, — у једној ћелији, чују |
| p>Нестане Ферхад-паше, нестане Турака у манастиру.</p> <p>Сад је тишина у манастиру, калуђери с |
| гне се и оде.{S} И он има доста посла у манастиру, да докнади што су хусари и азапи покварили.< |
| ака у манастиру.</p> <p>Сад је тишина у манастиру, калуђери се смирише, па гледају свој посао о |
| и нек по правди суди.{S} Са’раните ме у манастиру Манасији.</p> <p>После ових речи отпочине, ма |
| ци нису знали ни да су кнежевићи били у манастиру.{S} То је била тајна измећу Јеремије, Јаблано |
| , и ако зна ил’ сазна да су кнежевићи у манастиру, може их изискати од Ферхада да му их изда, а |
| ла до недрага.{S} Да сам којом срећом у манастиру остати могао, била би срећа по мене јер богзн |
| аблановић.</p> <p>— Ја сам их баш дао у манастиру Високим Дечанима ослепити, могао сам их и про |
| , давно је већ било кад га је Петошко у манастиру задиркивао, и на миндрос узимао, но преиначен |
| се тући; што сам био боја то је било у манастиру кад сам био млађи, са братијама, знаш онако з |
| ерње, а у понедељник није ме већ било у манастиру.{S} За знак спомена однео сам са собом и игум |
| ерине.{S} Деспот и Јерина засестићеду у манастиру где ће се сместити и драгоцени товари.</p> <p |
| ије јој допуштало да се дворског живота мане.] Овом незгодном положају Милице и Русне неће се н |
| а ни часним крстом прекрстити.</p> <p>— Мани се, ђаво не спава, а знаш какве су женске; покажи |
| ало са незадовољством Јула.</p> <p>— Та мани се ти тога, имам ја другог узрока зашто сам рад св |
| и су ближи скиптру нег’ Ђурађ.</p> <p>— Манимо се тих послова, то је могло бити још кад смо бил |
| ано, знаш какви су били Комненовићи.{S} Манојло Комнен, пред њим су ритери запада стрепили, ког |
| наци, Харалампије као калуђер ком не да мантија да се пред сабљом поклони.</p> <p>Вино им срце |
| > <p>Харалампије у дворцу скида са себе мантије, сво калуђерско руво, навлачи све делијско, паш |
| навлачи све делијско, паше сабљу, место мантије долама, на глави самур-калпак са челенком.{S} И |
| Ја, истина, радије би’ сам доламу место мантије и калпак место камилавке носио, и срцу дуг плат |
| рекне калуђер, који је једнако браду са мантијом покривао да га не познаду.{S} Но баш због тога |
| лица збрисати.</p> <p>— Хоћу, но морам мантију и камилавку скинути, и дајте ми какво друго оде |
| о развојевање Србије.{S} Они пошљу нека мања одељења на чаркање противу Босне и Херцеговине, а |
| сну.{S} На Косову наша војска од турске мања, вијор сипа јој песак у очи, тма лаки’ азијатски’ |
| , па се тако не осећате да идете све на мањак, као ја који сам у срећнијем добу живио.{S} Овај |
| } Од косовске битке, откако Срби све на мањак иду, гоњени о’ђе бивају примљени, угошћени и помо |
| тај уговор повреди.{S} Измећу два зла, мање треба бирати.</p> <p>— Турци чуше за тај уговор ск |
| ву.</p> <pb n="309" /> <p>После разних, мање важности, кућевних распиткивања, уклоне се, одмора |
| опет све гину и губе војску, а у Турака мање славни’, па опет напредују.{S} Када има млого слав |
| .{S} Шта му ползује памет?{S} Други има мање памети ал’ има гладак образ и ћуд лисичију па међу |
| ћа навршила.{S} Земља се са тим опет на мање части подели, и са тим се Турцима посао покорења С |
| нити.{S} Измећу два зла, боље је бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угрима нагодили да нам |
| Турци ни њему нису пријатељи, и утолико мање ће бити његовој деци.{S} Видео је шта се учини е В |
| зивали озбиљно лице и смиреност, а јошт мање, кад сврше што им је по дужности, да руке прекрсте |
| <p>— Но што Ђурађ није паметан, ти још мање што га нијеси пустио у град да му ми о’ђе судимо,< |
| одговор посмешљивом дворјанину.{S} Више-мање, сваки се смејао на Петошков разговор.</p> <p>— А |
| м управитељ знаменитијих области.{S} Од мањег племена узвишени, обожавали су Обилића, који сам |
| и жалила Светислава, али све у мањем и мањем степену, тако да се видело да ће се жалост јако у |
| плакала и жалила Светислава, али све у мањем и мањем степену, тако да се видело да ће се жалос |
| } Ја ћу бити срећан, ако народу мом и у мањем кругу помоћи могу.{S} Зато, желио би’ да се одбор |
| дел деобе пошкропи се крвљу народа.{S} Мањи се угледају на веће, сватко гледи од другог што да |
| латом украшен шатор.{S} Около њега више мањи’ шатора.{S} Пред великим шатором види се један вел |
| S} Њему иду на поклоњеније млоги већи и мањи владаоци.{S} Дринопољу шта си дочекао!{S} Где је к |
| и.{S} Ђаурски имам то не допушта.{S} Ни мањи који не би дао, а камоли Лазогдина жена.{S} Ђаур с |
| дијелити.{S} Харалампије неће да буде с мањим украћен, а војводе нећеду да се дијеле са калуђер |
| тарије је јутро од вечера, боље сад и с мањим задовољити се, нег’ после руку у којој је залогај |
| и игуман да се промене.</p> <p>У другој мањој трапезарији ручају остали калуђери.{S} Мешовити с |
| оју само зато воле што ју је родила.{S} Мара <pb n="308" /> је спрам матере била лукава, па так |
| же видети српску победу над Турцима.{S} Мара и Вукосава, обе кнегиње, кћери Лазара и Милице и с |
| деспоту насусрет, ту је и сва чељад.{S} Мара кнегињица, слуге.</p> <p>Деспот и деспотовица шире |
| ма стварима доцније има се говорити.{S} Мара и Ђурађ мало доцније посете и Русну, где још и кал |
| била.{S} Она се у првој мисли сетила да Мара није дошла као добро дете да ју искрено теши, него |
| >Наједанпут разнесе се глас да је дошла Мара, кћи царичина, жена Бранковићева, са сином Ђурђем |
| ели лабудови, њих ће дивна цура кнегиња Мара из своје руке ’ранити, соколовима ће се лов ловити |
| ма њојзи често претворна.</p> <p>Сад је Мара дошла да материно стање искуша, да ју, наговори да |
| и је дао удовољства због тога што ти је Мара у Бранковићевом браку претпостављена била и гледао |
| видела, и којој је јошт жао било што је Мара кнегиња супруга Бранковића постала.{S} За стару љу |
| већма се Бајазиту подвргне.{S} Милица и Мара све се надметале, која ће од њи’ Бајазиту већу усл |
| рђем чувају турске границе.{S} Милица и Мара постадоше турске удворице, па им морају помоћ слат |
| ство <pb n="327" /> разори.{S} Милица и Мара шиљу синове са војском да Турчину помогну.{S} Срби |
| ти, Вуче? — рекну у једно доба Ђурађ и Мара, љубећи их по образу, гладећи Вука и Милеву.</p> < |
| у књажевском подвргавали.{S} Ово видећи Мара, Ђурђева мати, а кћи царичина, понуди своје пријат |
| лала синове Бајазиту у помоћ; то видећи Мара, да се не осрамоти, то исто је чинила.{S} Турцима |
| а се већа страна на то приклонила, само Мара и Ђурађ највећма се противише.</p> <p>Патријарх, п |
| ад да опет добро буде — рекне притворно Мара.</p> <p>— Лако је теби; ал’ шта ћу ја са овом мојо |
| и ставе, ал’ није могао то докучити јер Мара изјави да Вук, као прави пријатељ народа, донде са |
| ецом, осим Стевана, разговарала.</p> <p>Мара матер у руку пољуби.{S} Тако исто и Ђурађ.</p> <p> |
| терину корист својој жертвовати.</p> <p>Мара је била од онакови’ кћери, које, кад се удаду па и |
| ако се може, што за себе радити.</p> <p>Мара је била такође горда, властољубива.{S} Она би радо |
| тво, кад му је довољно Миличино.</p> <p>Мара, видећи да јој мати при једном остаје, почне јој п |
| рх да благослов и сви се разиђу.</p> <p>Мара, видећи да то неће по Вука добро бити, подговарала |
| и носе спрему, путови загушени од силне марве, коња и волова, натоварених кола, једва може путн |
| л’ ’амам, то сме пре поглед на зидине и марву, нег’ на људе, божја створења, бацити.{S} Не једн |
| помоћ са друге стране.</p> <p>Дотерују марву, живад у град, ’рана се једнако уважа, суво месо, |
| рава за усјеве, нит’ ћете гојити домаћу марву да вас ’рани.{S} Предајте се сви, да се џенета уд |
| бити.</p> <pb n="316" /> <p>Вук, кад од Маре и Ђурђа чује шта се стало, разјарен почне све већм |
| > <p>Ђурађ Бранковић преко своје матере Маре већ одавна измирио се са Стеваном.{S} Стеван без д |
| в угледан стас начинио му је пут к срцу Маре, цара Лазара кћери, коју је доцније и задобио.{S} |
| нији Бајазит му је преотме, нит’ он шта мари за скрушено срце несретног младића.{S} Онај, који |
| пао, па сад не би рада да он за другог мари.{S} Калуђер ако и није био леп, ал’ га је опет зна |
| опет још што привући, једно за друго не мари и мртвом задружнику скинуће са хладног тела све до |
| смо у том млого бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за кога, па смо мирни од свјета и свет од |
| начисто довести.{S} Он је увиђао да се Мари не допада ни то што се Милева Турчину даје, јер се |
| е измеђ’ осталог споменула, како завиди Мари кнегињи, што ће бар изближе видети српску победу н |
| обрадује и обрече своје покровитељство Мари и њеном сину, а то покровитељство састојало се у т |
| ш се.{S} Марко је љута убојица, и силно мари за велико господство, као год и Вук Бранковић.{S} |
| алително гледају.{S} И сама присустност Марина тешка јој је била.{S} Она се у првој мисли сетил |
| где Дринопољ, камо нам море, камо река Марица.{S} Све нас Турци већма стешњавају, већ смо се с |
| шта се од српства учини.{S} Где нам је Марица, где је Солун, где је Призрен и Приштина?{S} А ш |
| рпски коњаници,</l> <l>Отиснули Грке од Марице</l> <l>Баш до сами’ врата цариградски’.</l> <l>Т |
| ући противу Турака, погинуо је код реке Марице близу Дринопоља.{S} Кнез Лазар је заузео већу ча |
| се због битке Вукашинове, код саме реке Марице — рече Новак.</p> <p>— Све се то може још збити, |
| а узе пут Солуна,</l> <l>Друга пола пут Марице рјеке.</l> <l>Стаде Душан пред Солуном градом</l |
| више него што их је противу Вукашина на Марици било.{S} Без да сам о том што знао, млади цареви |
| ли наши стари после пада Вукашиновог на Марици.{S} И сад треба онај да управља, који има у се с |
| битке Вукашина краља с Турцима при реци Марици, Призрен и Приштина, Вукашина столица, нису од н |
| Но не би’ захуктао, као краљ Вукашин на Марицу, без да знам шта онде лежи.{S} Свагда треба да с |
| паштио се у пријатељству их одржати.{S} Марка већ није било, дакле од његовог имена више нит’ с |
| Лично га није познавао.{S} Он запита за Марка.{S} Турци му одговоре да би га радо и њему водили |
| еш и његово име.{S} Сваки, који чује за Марка, сила му се у мишици утростручити мора — рече нам |
| ети.{S} Као младић, био је одушевљен за Марка ког народ већ у песмама слави.{S} Лично га није п |
| његов мили Хасан.</p> <p>Хасан гледи на Марка, нит’ очи с њега скида.{S} Из сваке черте Маркове |
| му и ови што корисно казали.</p> <p>На Марка је особито зидао, али са Марком није му било тако |
| м.{S} Мене осуђујте како вам драго, зна Марка народ, ког је и код душманина заштићавао, и гусле |
| ветли цар волео би је дати за Краљевића Марка, па да се тим браком савез и мир између царске и |
| у Срба још није угинула лоза Краљевића Марка.{S} Ту ће показати Кајица војвода тко је први кат |
| веле, да ако икога, то доиста Краљевића Марка јединог каура увешће Мухамед у едем, ђе га сви ту |
| ковог јунака, таман као да је Краљевића Марка рођени брат.{S} Очи су му биле као закрвављене и |
| Гојка, војводе Мирка, Жарка и Краљевића Марка Србима нестадоше.{S} Који се од великаша турчити |
| примити, незадовољни нашли би Краљевића Марка или кога другог, а при породици кнеза Лазара вели |
| те.</p> <p>— Није ли ово брат Краљевића Марка, ја сам слушао од њега да међу вама брата нема, н |
| ли су.{S} Но, не би на Косову Краљевића Марка, Милош Обилић погибе јуначки, вечна му памет, осв |
| ’ и вас.{S} И ти си кадгод кнезу против Марка страну држао.{S} Сад остављаш Лазара породицу и т |
| ао посинак му код њега.{S} Ту научи’ од Марка да Србији нема изгледа <pb n="490" /> ни спаса од |
| </p> <p>Стеван и Ђурађ опростивши се од Марка и Хасана, отиду свак у свој стан, и очекивали су |
| авести.</p> <p>Добро је пало Србима код Марка частити се.{S} Били су уморни, а код Турака опет |
| српски јестива за госте, а вина је код Марка ионако доста било.</p> <p>Дође Ђурађ са својима п |
| ићу Марко — рекне Ђурађ, удивљен кад је Марка видео.</p> <p>— Бог ти добро дао, незнани јуначе |
| да му срце мало развесели.{S} Хасан је Марка као најбољег јунака управо побратимски љубио.</p> |
| Турака је само Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко без њега никуда.</p> <p>— Сад пијте, бра |
| свитом.{S} Оставимо сад насамо Хасана и Марка, да видимо шта ће ови нови гости.</p> <p>Њи’ Турц |
| није никад желео.</p> <p>Бајазит, да би Марка и његове приврженике уталожио, паштио се уверити |
| љ био, није могао пропустити да не види Марка, кад га и душман као пријатељ хвали.</p> <p>Скупа |
| гли из главе изићи.</p> <p>Ђурађ зажели Марка видети.{S} Као младић, био је одушевљен за Марка |
| и то му рекну да ће одма’ дати запитати Марка, хоће л’ српске посланике, који су га посетити ра |
| </p> <p>Скупа са Ђурђем и браћом посети Марка.</p> <p>Марко кад види сина свога некадашњег душм |
| и с Марком пијете; можда ће после смрти Марка свет увидети који је био прави бранитељ и пријате |
| како плету српском роду мрежу; оставимо Марка и Хасана, нека сваки по својој вољи јадикује.</p> |
| пског јестива. </p> <p>Ђурађ није очи с Марка скидао.{S} Није знао чему да се већма диви, ил’ њ |
| ише говорити, пијмо; можда последњи пут Марка видите и с Марком пијете; можда ће после смрти Ма |
| одају их као стоку.{S} Ражали се срце у Марка, и купи благо да искупи робље.{S} Дјели дивље меј |
| од моје стране буде из свег срца хвала, Марко Краљевићу.{S} Мач твој биће ми аманет твога јунаш |
| му пружи.{S} Стеван хоће да ју пољуби, Марко му не да, он се само рукује.</p> <p>Поведе се опе |
| ин <pb n="325" /> српску земљу пустоши, Марко гледи да накнади и да свакој уцвељеној мајци сузу |
| о.{S} По поњатију оног времена особито, Марко би сам себе за најјаднију кукавицу држао био да н |
| у на одмор упути се.</p> <p>— Лаку ноћ, Марко.</p> <p>— Лаку ноћ, Хасане.</p> <p>— Срећан био, |
| војска даље крене и Србију опустошава; Марко се томе јако успротиви, и то предузеће осујети.{S |
| ада; реци твом оцу да ће <pb n="291" /> Марко оног потпомагати, који се јаче за свој род жртвуј |
| е Зулејке красота у земљи изгубљена.{S} Марко моје жалосне спомене од мене прима.{S} Он има дос |
| Немањића његова неподјелима својина.{S} Марко Краљевић држи да је на њему царство.{S} Потом Мил |
| родици и српској земљи, но вараш се.{S} Марко је љута убојица, и силно мари за велико господств |
| ли, млоги су се, пак, о том сумњали.{S} Марко се сам сумњао, но ишчекивао је да се ствар бољма |
| ко, онако каково су великаши носили.{S} Марко у свом богатом народном оделу, па у турском шатор |
| Марку је требало гостољубивим бити.{S} Марко даде одма’ преправити још и српски јестива за гос |
| свој мач, хтеде га Марку поклонити.{S} Марко га не хтеде примити.</p> <p>— Ја теби дадо’ мој з |
| су они правичан орган опште користи.{S} Марко је живио у оном добу где се на јуначан карактер в |
| аћу га да ми је буди каков душманин.{S} Марко ће и у душманину свом оно што је добро признати.{ |
| баштине, јер такве делије не имају.{S} Марко пређе Турцима и дјели мејдане, и силно стече благ |
| , Краљевићу Марку, мог бабе пријану.{S} Марко ме је лијепо примио, неко вријеме будем као посин |
| стати могаше, а то му не допуштаху.{S} Марко иде као незнана делија, од села до села, од варош |
| би се могао на ово Марко приволети?{S} Марко ако је и био у турском стану, оваково што опет ни |
| само Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко без њега никуда.</p> <p>— Сад пијте, браћо, одма’ |
| казао; нико није ни речице прословио, а Марко погледнувши на Ђурђа продужи:</p> <p>— Ти си још |
| ражи — одговори са гласом незадовољства Марко.</p> <p>Када се мало понаместе, почну пити и бесе |
| } Ако је Србин у турском ропству, то га Марко избавља, ако Турчин <pb n="325" /> српску земљу п |
| ве је мало, много је робља.{S} Размишља Марко што ће.{S} Код куће у Србији не има станка, робље |
| свој род жртвује.</p> <p>Са овим реч’ма Марко, стиснув Ђурђа за руку, свој озбиљски разговор за |
| Србин повише Хасана има.</p> <p>Док је Марко ово говорио, донде је Хасан донео једну красну ст |
| и саме бркове завидно.</p> <p>Но ако је Марко био тако чудновато јуначког изгледа, и Ђурађ је з |
| ена деспотско носити допустили, иако је Марко оцу му непријатељ био, није могао пропустити да н |
| то за зло примити и расрдити се, јер је Марко на српске великаше огорчен, па може кавгу заметну |
| ново и ново јунаштво.{S} И диван јесте Марко.{S} Турци диве се његовом јунаштву, и веле, да ак |
| о као и Ђурађ.</p> <p>Међу осталим рече Марко:</p> <p>— Драги моји посинци, казаћу вам нешто, п |
| p>Хафис <ref target="#SRP18590_N1" /> и Марко!{S} Персијанац и Србин, мухамеданац и христијанин |
| ти добро дао, незнани јуначе — одговори Марко, оштар поглед бацајући на јуначког изгледа младић |
| , који сабљом и буздованом као оно исти Марко сече и бије.{S} Овај други је војвода Војновић — |
| нема, но овај делија је по изгледу исти Марко!</p> <p>— Ово је војвода Змај-Облачић Раде, који |
| ћи, ни Бранковићи ни Балшићи, па ни сам Марко.{S} Сватко једно друго квари.{S} Марку не дадоше |
| креног срца и благе душе бити.{S} С ким Марко вино пије, тај мора бити честит човек и јунак.{S} |
| крвљу плативши.</p> <p>У стану турском Марко у свом чадору пије.{S} До њега седи његов мили Ха |
| кнеза Лазара! — одговори горким осмехом Марко.</p> <p>— Та мој отац тебе јако уважава — рекне з |
| ржао био.{S} Па како би таков јунак као Марко тако што поднети могао?{S} А поред тога мислио је |
| ти морам.{S} Сад видим да је право имао Марко.{S} Његов цео живот је мом подобан, но гледаћу да |
| докле ли ја страдати — повиче жалостиво Марко.</p> <p>У исто магновење дође му пред шатор Хасан |
| ва уништити.{S} Како би се могао на ово Марко приволети?{S} Марко ако је и био у турском стану, |
| мене живота нема.</p> <p>Тек што је ово Марко изрекао, кад наједанпут чује се неки жагор по лог |
| ара, и међу овима најзнаменитији је био Марко Краљевић са својом браћом.</p> <p>Каогод у садање |
| кога бранити боље него буди ко.{S} Тако Марко волео је Турчину прибећи, него отимачу своји’ зем |
| ишина.{S} Све већ мирно почива.{S} Само Марко и Хасан још беседе, док и њи’ санак не превлада.< |
| очади, дијели с њима што год има.{S} Но Марко виђе како хиљадама робља српска воду у Скопље, пр |
| ављу према своме народу исправио.{S} Но Марко није никад противу Србина војевао, но угњетеног г |
| >Сви се чудише младом Турчину.{S} На то Марко:</p> <p>— Ово је мој у срећи и невољи побратим.{S |
| велики губитак био за српски народ што Марко са остали претенденти није противу Турака на Косо |
| је кнез Лазар против Вукашина, Краљевић Марко против цар-Лазара, Вук Бранковић против деспот-Ст |
| о познаје.</p> <p>— Ха, ха!{S} Краљевић Марко, господар од Костура, краља Вукашина син, да иде |
| естол од племена Немањиног.{S} Краљевић Марко са својом браћом нема право насљедија, јер Вукаши |
| вић, све српски соколови, па и Краљевић Марко са својом браћом, као лав рањен, чека, да са посл |
| Ти мислиш, драга Русно, да би Краљевић Марко мир донео био мојој породици и српској земљи, но |
| е истој:</p> <p>— Истина да би Краљевић Марко био самовољан и паштио би се да што више власти н |
| сет.{S} Шта ли је још халовити Краљевић Марко коме пара у турској војсци нема.{S} Но шта је хас |
| десници, тако је изгледао као Краљевић Марко кад је стамболкапију чувао.{S} И доиста, кад га Т |
| кнез-Лазара, зашто да није цар Краљевић Марко, ког је сам народ већ Краљевићем назвао, па онда |
| {S} Скитнице, као што је данас Краљевић Марко.{S} И тај Вук Бранковић, којег толико узвишаваш, |
| Када [је] виђео Змај-Облачића, падне му Марко на памет, па му се сузе из очију низ образ спусте |
| ков шатор.</p> <p>— Помозбог, Краљевићу Марко — рекне Ђурађ, удивљен кад је Марка видео.</p> <p |
| с, лице благо но озбиљно.</p> <p>— Гази-Марко, шта радиш?</p> <p>— Пијем вино да заборавим моју |
| ног винца, поред тужни’ песама. </p> <p>Марко у свом шатору, код Ситнице реке, забринуто сеђаше |
| са Ђурђем и браћом посети Марка.</p> <p>Марко кад види сина свога некадашњег душманина, као пра |
| то и пре и после косовске битке.</p> <p>Марко Краљевић био је син Вукашина, војводе Душановог, |
| и, сви су у здравље њи’ово пили.</p> <p>Марко, још једнако врло замишљен, устане и ухвативши Ђу |
| огао, предао се турској заштити.</p> <p>Марко је био јунак да му се пара није могло наћи; а и р |
| гновење од сопствене себичности.</p> <p>Марко их је угостио, опростио се од њих и руковао се, б |
| ло, онда се тек с Турцима мирио.</p> <p>Марко кад чује да је султан Сулејманов савет већ примио |
| редељени да над народом владају.</p> <p>Марко, који без боја живити није могао, био је сам собо |
| било.</p> <p>Дође Ђурађ са својима под Марков шатор.</p> <p>— Помозбог, Краљевићу Марко — рекн |
| од Турака тек онај може носити који је Марков пријатељ, а ти си тај, без сумње; само те молим, |
| песмама исток напунио.{S} Хасан је био Марков побратим.</p> <p>Е сад се заведе међу њима разни |
| требљуј га, но заштићавај у твом животу Марков род.</p> <p>Хасан примивши мач, са озбиљношћу од |
| 7" /> но том је на путу стајала жестина Маркова који никоме првенства не уступаше, па онда и љу |
| овај мач опет у свако доба угњетеног од Маркова рода, бранити.</p> <p>Затим дигне купу вина Хас |
| шћу одговори:</p> <p>— Кад ми га у знак Маркова и твога нова пријатељства дајеш, примам га и ве |
| ит’ очи с њега скида.{S} Из сваке черте Маркове у себе вуче ново и ново јунаштво.{S} И диван је |
| кад заборавити неће!</p> <p>На ове речи Маркове сваки је сажаљиво лице показао; нико није ни ре |
| против турских Арбанаса, који упадаху у Маркове баштине, одјачам, увежбам се у борби, и потурчи |
| ’де се слава оружија спомиње.</p> <p>— Марково се име код нас уз гусле слави.{S} Нема Србина, |
| ор свеколики народ подјармити, и изглед Марковог господарства уништити.{S} Како би се могао на |
| пружи мач Ђурђу, који се силно обрадује Марковом поклону.</p> <p>— Нек ти од моје стране буде и |
| а искупљује силно робље.{S} Ја пођо’ за Марком, и поче’ с њиме левентовати против турских Арбан |
| p> <p>На Марка је особито зидао, али са Марком није му било тако ласно као са осталима на крај |
| у узевши, куцне се најпре с Ђурђем па с Марком и осталима.</p> <p>Сви се чудише младом Турчину. |
| гусле слави.{S} Нема Србина, који се с Марком не дичи.{S} Кад чујеш звук гусала, чујеш и његов |
| мо; можда последњи пут Марка видите и с Марком пијете; можда ће после смрти Марка свет увидети |
| се јако с ’ришћани дружио, а особито с Марком Краљевићем.{S} Но у њему су доиста ’ришћани и ве |
| екне: „Могу доћи“.</p> <p>Међу Турцима, Марку је био сваки Србин мио, ако би му и душманин био. |
| Марко.{S} Сватко једно друго квари.{S} Марку не дадоше крила да рашири, његова стара баштина п |
| ласно као са осталима на крај изићи.{S} Марку се могло рећи да треба овог или оног владатеља ут |
| овор онакав, као први пут са Ђурђем.{S} Марку се допадне Стеван тако исто као и Ђурађ.</p> <p>М |
| и’ речи отпаше Ђурађ свој мач, хтеде га Марку поклонити.{S} Марко га не хтеде примити.</p> <p>— |
| српски посланици су међу туђинцима, па Марку је требало гостољубивим бити.{S} Марко даде одма’ |
| судба гони, ако је ко угњетен, нек дође Марку, он ће му свагда сузу утрти, он ће све добро што |
| он свуда угњетене закриљавао.{S} Кад је Марку зла воља дошла, а он је само Хасана тражио да му |
| </p> <pb n="284" /> <p>Када неки дођу к Марку да му госте објаве, а он мало промислив се рекне: |
| гнем, и одем правце у Прилип, Краљевићу Марку, мог бабе пријану.{S} Марко ме је лијепо примио, |
| и то какву јошт.{S} Камо пара Краљевићу Марку, који се морао због кнеза Лазара по туђим земљама |
| p> <p>— Драга моја Русно, ти се само за Мару бринеш, а за Вукосаву ништа.{S} Та није ни Обилић |
| нове против Милице ковала.</p> <p>Русна Мару није волела, но споља јој се пријатељски показивал |
| е поцепан.{S} Један слуша Милицу, други Мару, трећи Стевана, четврти Ђурђа, а пети се, опет, Ту |
| илица је већ одавно искусила своју кћер Мару и, да не кажемо да ју је мрзила, уколико ју је тек |
| за друго био дао светли цар своју кћер Мару кнегињу за њега?</p> <p>— А зашто је дао за Обилић |
| и султан од тебе твоју десетолетну кћер Мару.</p> <p>Кад деспот чу Леонтијеве речи да би султан |
| е томе напослетку приклонила, те смо му Мару дали.</p> <p>— Али тако се у оно доба држало да у |
| , примјети се нов жагор у двору.</p> <p>Мару и Ђурђа послао је Вук у двор да извиде шта се о’де |
| ти и победу косовску са великим војеним масама и грдним губитком задобити; но одсад ће имати са |
| м преоблачио ме у неке хаљине, и узевши маску на образ, улазио сам ноћу међу буле и већ сам се |
| рске шајке плове по кривудастој Морави, масна поља, красне долине и планине у турским су рукама |
| је био научен на смокве и неранже и на масна јела; па је одма’ у почетку из манастира утекао.{ |
| ну, а оно у мермерилиџу, па извалив се, масти се и таре мирисавим зејтином, а жубором из олука |
| могао задржати да не навали на најгушћу масу Турака.{S} Сва својства, душевна и телесна, била с |
| осим Стевана, разговарала.</p> <p>Мара матер у руку пољуби.{S} Тако исто и Ђурађ.</p> <p>Милиц |
| , ал’ су ме у младости потурчили, оца и матер су ми посекли, живили су били у Призрену, честити |
| ћ за своју домовину, своју земљу, благу матер, која њега храни. <pb n="516" /> И не само људи, |
| ко добар тај турски цар? — запита своју матер детињским љубопитством.</p> <p>— Сви га особито х |
| ни’ руку владу извукла.{S} Она је своју матер тек утолико радо имала и поштовала, уколико јој с |
| остане и у бедно стање дође, над својим матерама господарство неко и преимућство траже.{S} Особ |
| аша.</p> <p>Ђурађ Бранковић преко своје матере Маре већ одавна измирио се са Стеваном.{S} Стева |
| S} Кад је дознала да се ти поклони ње и матере њене тичу, не би више рада била да јој се ти оду |
| родила.{S} Мара <pb n="308" /> је спрам матере била лукава, па тако је и мати била прама њојзи |
| Језичан сам био доста, па сам знао око матере; она ми понуди кћер.{S} Посао је био готов, ја н |
| маће питоме биљке исисава, а да осушене матери <pb n="510" /> земљи главу приклоне.{S} Ту се ку |
| ране, властелини, турске подлоге, отеше матери башчине, која затим од рада умре, жигосан као лу |
| рајало јер је материне речи слушала.{S} Материна воља је као заповест долазила.{S} Ђурађ се са |
| о теже бити што је Милева доцније жртва материне политике постала.</p> <p>Милевино са цвећем за |
| осила, то опет није дуго трајало јер је материне речи слушала.{S} Материна воља је као заповест |
| горда, властољубива.{S} Она би радо из материни’ руку владу извукла.{S} Она је своју матер тек |
| , кад већ толиког сина има, онда су јој материни синови на путу.{S} Милица је већ одавно искуси |
| претворна.</p> <p>Сад је Мара дошла да материно стање искуша, да ју, наговори да Вука слуша, п |
| имала толико силе да противустане жељи материној и благу Бајазитовом, и жертвује се.{S} Овај м |
| , ал’ није му ништа о њеној промени и о материној намери говорила.{S} Штавише, она му изјави да |
| редати могла.{S} Милева је била млада и материном упливу неограничено подложна.{S} Младића стра |
| епи да ће све добро бити, но гледала је материну корист својој жертвовати.</p> <p>Мара је била |
| ри кћери, та ништа зато, ти си с твојом матером, нити нас ко слуша, кажи право шта мислиш, кад |
| ијарх, Новак и Драгаш са царицом, мојом матером, нека привремено управљају.</p> <p>Сваки се див |
| ’ икада, јер ропта на Стевана, што је с матером својом Милеву Турцима дао, и с тим се турском у |
| може то добро бити?</p> <p>— Та немој, мати, све на зло да слутиш.</p> <p>— А шта ти, Милева, |
| овића који је у боју код Скадра пао.{S} Мати оста удова, остаде јој баштине, ал’ цар Лазар узед |
| </p> <p>Царица к себи дозове Милеву.{S} Мати не усхте одма’ с бојом напоље; она јој покаже благ |
| је, кад се удаду па им се добро води, а мати удовица остане и у бедно стање дође, над својим ма |
| одвргавали.{S} Ово видећи Мара, Ђурђева мати, а кћи царичина, понуди своје пријатељство Бајазит |
| ко ју је тек радо имала, уколико какова мати кћер своју само зато воле што ју је родила.{S} Мар |
| презебла, и имам рану у мозгу.{S} Моја мати, сиротица, умрла је, а о мени смиловала се једна п |
| воје понижење.</p> <p>— Како си, слатка мати!{S} Та немој плакати; оно што је прошло, повратити |
| царице Милице у руке Стевана.{S} То је Мати божија, која је још у Солуну била на гласу као чуд |
| ер је она супруга српског цара Лазара и мати тако дивног књаза као што је Стеван, а при том је |
| спрам матере била лукава, па тако је и мати била прама њојзи често претворна.</p> <p>Сад је Ма |
| понизи?{S} У највећој сумњи бијаше он и мати.{S} Јер на што Турчину Вуково пријатељство, кад му |
| но Миличино.</p> <p>Мара, видећи да јој мати при једном остаје, почне јој пребацивати да је сра |
| тати.{S} На нами је нека проклетиња.{S} Матица је давно из наших ројева ишчезла.{S} Није л’ и с |
| pb n="374" /> од потребе.{S} Не би л’ и матица ’декоја радије пчелом била?{S} Но је л’ јој могу |
| p>Приредио</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ</p> <p>МАТИЦА СРПСКА, НОВИ САД</p> <p>ЈЕДИНСТВО, ПРИШТИНА</p> |
| уди, колико је већ било у роду људскоме матице, и колико их је већ жртвовано, једне због други’ |
| те и ви.{S} И ви сте створени са судбом матице.{S} У једном роју више вас скупа опстати не може |
| S} Видели сте кошницу, видели сте у њој матицу.{S} Она ништа не ради, па ју опет ’ране, али ју |
| гмунда отпадиш, онда се не можеш одавде маћи кад хоћеш, могу те једно јутро пренети пријеко Сав |
| сила их на кревету притисне, не могу се маћи, снажне руке их држе.{S} Врачар са усијаним гвожђе |
| Лазар, који је сад пао, није се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мога оца судба постигла.{S} |
| е и бакшише, јер без тога код Турака ни маћи се — рече Јеремија.</p> <p>— Само добро чувајте кн |
| ћи управо његови’ су шака допали у први мах, а Јеремија се са тим код Ђурђа удворио био, и сад |
| већом војском опколимо, можемо изгубити мах, Турци горе навалити, па смо онда код Голупца и опк |
| ље; који мисли барјак да забоде, у исти мах буде низ бедем преметнут.{S} Телеса нападача груну |
| сав Дунав је бродовима посут, а у исти мах бела застава са бедема Голупца скинута.{S} Још посл |
| ели-Реџеп, очи му севају.</p> <p>У исти мах чаушбаша пријави се, и донесе глас да су ту поклиса |
| гомиле војника за јуриш.</p> <p>У исти мах дође слуга и јави да је ту улак турски и донео хабе |
| јетан сав његов труд, када су већ Турци мах преотели?</p> <p>Покајав се, престане напастовати д |
| мудра глава.{S} Од Ферхад-паше за овај мах биће опет Петошко, хришћанин.</p> <p>Ферхад заиште |
| и неодважан, па би важнији над слабијим мах преотео, па народ не би се делио, ал’ овако, сваки |
| уважавао га је, знајући да ако у један мах и с деспотом и другим хришћанским господар’ма зло у |
| е косовске битке кад је унутарњи раздор мах преотео, кад су Лазаревићи и Бранковићи у грађански |
| слабо му иде за руком; Бранковић је већ мах преотео.{S} Патријарх даје молитве читати за падше |
| .{S} Војновић и Змај-Облачић у свему су мах преотели — рече Јаблановић.</p> <p>— Па шта ћемо са |
| да предам Голубац.</p> <p>Јаблановић од маха на то пристане, само Харалампији не иде све у глав |
| </p> <p>Султан се насмјеши, паше главом махају.</p> <pb n="446" /> <p>— Пеки, ви ђаури морате п |
| имства ове сабље.{S} Та је поштено свуд махала, и не једно хришћанско дијете спасла.{S} Прими ј |
| м бојевима није задрктала кад је сабљом махала.</p> <p>Чин је звршен.</p> <p>Краљ се свечано ис |
| у сад другу обрву подигне, сад одобрава махањем главе, и погледав у Јеремију рече:</p> <p>— Ту |
| и Вук и Ђурађ одметнуо.{S} Ја помогавши Махмеду против његовог брата, Мехмеда сам с тим задобио |
| ислити може.</p> <p>То изрекне Ферхад и махне главом, а бимбаша отвори врата, дозива сејмене, к |
| Крушевцу.</p> <p>— Но, ви ђаури баш сте махнити људи, ’вала Алаху што вас тако подели.{S} Дакле |
| <p>— Силни падиша!{S} Ти Маџари баш су махнити, а ни Вукогли-деспот не има памети кад пошто-по |
| Улак уђе, и заиште предају, јер ако не, мач ће преко њи’ прећи.</p> <p>Јаблановић иште рок од ј |
| овић је јуначина ком је забава тек коњ, мач и копље, па прежесток изгледа.</p> <p>— Русна, дакл |
| и <pb n="281" /> тим себе узвисити.{S} Мач мој никад нисам противу мог народа повукао, премда |
| из свег срца хвала, Марко Краљевићу.{S} Мач твој биће ми аманет твога јунаштва.{S} Проклет био, |
| изгледа као Реља крилати, коме ће о’ма мач севнути.</p> <p>Ферхад приђе распетију, стане, узда |
| д не пролијеш српску крв. — С тим пружи мач Ђурђу, који се силно обрадује Марковом поклону.</p> |
| тарска кошуља,</l> <l>Већ се о њу сломи мач Новаков.</l> <l>Тад’ Татарин јошт’ жешће нападе;</l |
| .</p> <p>— Отпасан и једанпут поклоњени мач не узима се натраг; штавише, није за јунака ни од с |
| ивоту Марков род.</p> <p>Хасан примивши мач, са озбиљношћу одговори:</p> <p>— Кад ми га у знак |
| ме јошт док сам жив послужити.{S} Овај мач који ти сад дајем, нек те поштено у нужди послужи.{ |
| >— Прими, млади Турчине, од Србина овај мач.{S} Ти, који си под једним шатором са Краљевићем по |
| , оба и млади, нек ти буде од мене овај мач знак пријатељства, јер овај мач од Турака тек онај |
| борити нећу, но дајем ти реч да ће овај мач опет у свако доба угњетеног од Маркова рода, бранит |
| не овај мач знак пријатељства, јер овај мач од Турака тек онај може носити који је Марков прија |
| p> <p>После ови’ речи отпаше Ђурађ свој мач, хтеде га Марку поклонити.{S} Марко га не хтеде при |
| до гроба служити; па и то знај... твој мач је кадгод Лазарев био, познајем га добро од детинст |
| рчин ће, у једној руци Коран а у другој мач држећи, пут себи к срцу српском отворити.{S} Видим |
| да Угљеша носио.{S} Јошт ми остаде очин мач од Душана задобивени, њега сам после очиног пада ис |
| Ја теби дадо’ мој за аманет.{S} Другог мача не потребујем, осим што ми је јошт од оца остао; т |
| ало речи опоменеш, ево ти за спомен мог мача, он је врло добар; не један је мејдан с њиме дељен |
| иле, а кад би он пао, онда би Турци без мача све покорили — рекне уверителним гласом Русна.</p> |
| <pb n="293" /> био, што но кажу, стари мачак, па кад се њему Милева тако допада, каково створе |
| ад и Голубац.{S} Београд је око Србије, Мачва је српски Ханаан, а Голубац је десна рука Србији. |
| </p> <p>— Београд је по уговору предат, Мачва је такођер заузета, још треба Голубац предати, и |
| ну деспоту за Мачву и градове.</p> <p>— Мачва ти је отворена, узми је, треба ти Београд за насл |
| рађ издаје наредбе да се преда Мађарима Мачва и Голубац.{S} Београд ће сам предати.</p> <p>Какв |
| арод рећи кад чује да се предаје Угрима Мачва, Београд и Голубац.{S} Београд је око Србије, Мач |
| аду и околу.</p> <p>Јеремија чује да се Мачва предала, предаје се и Београд, и да ће доћи ред н |
| мунду је јефтино дошао у шаке Београд и Мачва.{S} И какве си ти ту користи имао деспоте, завади |
| Жигмундом, и да се Мађарима има предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Јеремија је и то знао, да |
| а.{S} Ал’ за ту помоћ има им се предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Тако је, није на ино.{S} У |
| уговорено је да се има Жигмунду предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Стиже ми глас, да је угарс |
| кад нас бране, сами себе бране.{S} Без Мачве Београда и Голупца Жигмунд не би се из Угарске ма |
| опоравити.</p> <p>Тешко је деспоту без Мачве, Београда, и Голупца.</p> <p>Скупља своје војводе |
| ућству умери Угре.{S} Предају градова и Мачве тумачиће народ тако, <pb n="385" /> канда предаје |
| до чега смо дошли, да Мађари владају у Мачви и Београду, па сад још и Голубац да им предамо.{S |
| ма.{S} Знам твоју тугу.{S} Жао ти је за Мачвом и Београдом, то је судба.{S} Мораш се јој поклон |
| оба, откако се деспот Стеван приклонио, Мачву, Београд и Голубац обвезао, а са тим ненавист Тур |
| м се све по Стевановом уговору изда.{S} Мачву ћеду Угри сами посјести, а Београд ћу им сам пред |
| Предати Мачву, Београд и Голубац!{S} За Мачву се тукли српски владари са Мађарима, колико се ту |
| ј, што даде у замену Стевану деспоту за Мачву и градове.</p> <p>— Мачва ти је отворена, узми је |
| ј, као што је добио деспот за Београд и Мачву.{S} Сад тек виде да у Турчину није вере.</p> <p>С |
| , напустили би да Угри освоје Београд и Мачву, док би Турци сву Србију од доле заузели.{S} Прот |
| езао се с Мађарима, предао им Београд и Мачву, предајмо ми сад Турцима Голубац — рече озбиљно Ј |
| глију, и ето већ им је предао Београд и Мачву.{S} Па Мађаре потпомаже римпапа и сав Запад, ђаур |
| ор Стефана деспота, да предам градове и Мачву Угрима, да постајем и остајем њихов савезник прот |
| ко предати се.{S} Мађари су већ посјели Мачву и заузели Београд, па им треба још Голубац, па ак |
| д је ове наредбе потписивао.{S} Предати Мачву, Београд и Голубац!{S} За Мачву се тукли српски в |
| зна за Мађаре, жао му је што је предао Мачву и Београд Жигмунду, и зато ће му леђа окренути, а |
| } Народ је збуњен, држи да си ти продао Мачву и Београд, јако ти је киван, шта зна пук за деспо |
| е Стеван деспот за живота свог потписао Мачву, Београд и Голубац, па сад вели да мора без откуп |
| а одрећи.{S} Покрај Жигмунда си изгубио Мачву, Београд и Голубац.{S} Мађари нису у стању Турцим |
| Србију мало-помало све дубље, сад имају Мачву и Београд, Србија им је отворена, само Голубац за |
| Јаблановић.</p> <p>— Ти ћеш добити целу Мачву.{S} С Мађарима ћемо се опријатељити, па ћеш ти он |
| и потучени, но бриге им није, добили су Мачву и Београд, а ја остадо’ странац у мојој земљи.{S} |
| арској толике баштине, цјена за продату Мачву и Београд.{S} Рашта не би ти Голубац продао, ако |
| и главу приклоне.{S} Ту се кују копља и мачеви, који ћеду покосити све што је народно, а тек ду |
| гло да није једаред био међ’ стрелама и мачеви.{S} Обрве велике, седе, бркови седи опустили се |
| ише, није за јунака ни од среће таковим мачем се опасивати, зато учини с њим поклон другом ком |
| љ, ал’ таква два пријатеља су као пас и мачка у цичој зими код запећка.</p> <p>Деспот прекине.{ |
| еђу двије ватре, с пријед Турчин с леђи Маџар.{S} Отргни се од Жигмунда, гледај како је по земљ |
| има против Турака, сад с Турцима против Маџара, јадна Србијо, што си дочекала, да се твоји сино |
| два душмана који га прождиру, Турчина и Маџара, а додуше њешто и право има, јер први је силеџиј |
| а Србије истиснути, онда се не бојим ни Маџара ни лацманства.{S} Богата је стара Србија, ту је |
| билата, занатлија, трговине више нег’ у Маџара, а Дубровчани живци српске трговине.{S} Па ни Гр |
| покрвиш са Турцима, па макар у друштву Маџара, да ти ја у крвавом боју притичем да отпаднеш од |
| ојска ће примити од Јеремије Голубац, а Маџаре ћемо бацити у Дунав.{S} Можда ћемо и Жигмунда жи |
| ерхад-пашо.</p> <p>— Бацили смо у Дунав Маџаре, укротили смо Лазоглија. <ref target="#SRP18590_ |
| о, не можемо ни Босну покорити, некмоли Маџаре, а донде док Маџаре не сатремо, не можемо имати |
| у покорити, некмоли Маџаре, а донде док Маџаре не сатремо, не можемо имати мира.{S} Они подбада |
| о Брдо, па онда на Голубац, да отиснемо Маџаре, па ће Голубац сам пасти — рече Јакуп-паша.</p> |
| ити им какву кост да се о њој гложе.{S} Маџари, како буду мира имали од Турака, задираћеду у Ср |
| о Голубац за Турке на ограшју стоји.{S} Маџари деспоту, не вјерују, јер је много пута с Турцима |
| > <p>— Сад је куцнуо час, или — или.{S} Маџари притискују; Јеремија ће да преда град Турцима, ј |
| о је боље нег’ с Турцима рат водити.{S} Маџари ти не могу наудити, јер ће те султан подупирати. |
| нападати, ’де би ова морала подлећи.{S} Маџари, опет, од нас изискују да смо увек против Турака |
| Голубац прије задобијем нег’ што би га Маџари на јуриш узели.{S} Да су Маџари Голубац на јуриш |
| помогне.{S} Није њему до тога стало, да Маџари корјен у Србији запате, већ да себе сахрани, и в |
| сад деспота нападнемо, узрујали би се и Маџари, и да деспот падне, срушио би се и Београд, сада |
| че султан.</p> <p>— Силни падиша!{S} Ти Маџари баш су махнити, а ни Вукогли-деспот не има памет |
| ећи ил’ несрећи зидан.{S} На срећи, ако Маџари побиједе, па покрај њих истераш Турке.{S} Ако на |
| у.{S} А кад Голубац задобијемо, не могу Маџари дуго ни Београда одржати.{S} Дај послуха твом вј |
| о би га Маџари на јуриш узели.{S} Да су Маџари Голубац на јуриш узели били, по Србију не би ниш |
| ’ питам те, ако би Јеремија предо’ град Маџарима, шта бисте онда ви Турци радили, кад би се вој |
| Ако му се не да, Јеремија ће се предати Маџарима — рече Ферхад-паша.</p> <p>— Дост’ би било Јер |
| тада однијели.{S} Римпапа помаже новцем Маџарима, а ови су му обрекли да наше стадо лацманству |
| султан подупирати.</p> <p>— Дакле сад с Маџарима против Турака, сад с Турцима против Маџара, ја |
| еко нашег хрпта витлати.{S} Ако држим с Маџарима, зло, ако држим са Турцима, зло.{S} А једно од |
| е стадо лацманству примамљују.{S} Ако с Маџарима против, Турака успемо, њих помаже лацмански За |
| наву један град, који ће препречити пут Маџарима да нам не упадају у Србију, и да не продиру у |
| и, по Србију не би ништ’ добро било.{S} Маџарска војска је била слаба да би могла напредовати, |
| онда ви Турци радили, кад би се војска маџарска у Браничеву натуштила, па заузела после и Мора |
| не, срушио би се и Београд, сада капија Маџарске.{S} Треба ђауре завадити, треба мир с обојицом |
| гледи на паше, па се разгледају, главом маше, не могу речма веровати, држе да је ту уплетен ђау |
| .{S} Његови сејмени када <pb n="319" /> ме виде, тако им се допаднем да једногласно повичу да б |
| , честити пашо, ил’ је ово на јави, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће да могу у твом чадору ви |
| , ни спомени ђетинства. </p> <p>— Ништ’ ме не тишти, само треба добро живљет, па човјек на све |
| рвој кули забости алај-барјак, ил’ жива ме виђет нећеш — прослови громким гласом дели-Реџеп, оч |
| отворити.{S} Амурат сада мене ласка, да ме од Жигмунда откине зато да нас после завади и поједи |
| Знате да сам се са деспотом измирио, да ме узео као сина, као насљедника и да је међу нами расп |
| м служити.</p> <p>— Дај ми чашу вина да ме страх прође — рекне као из шале калуђер.</p> <p>Јула |
| узмеш ствар.{S} Ја, да сам као ти па да ме Бајазит запроси, с драге воље би’ пошла, јер, богме, |
| како ти драго, само гледај при делби да ме Јеремија и Јаблановић не прјеваре, јер су силеџије, |
| м ишао за деспотством, немој мишљети да ме је на то вукла ли сујета или жудња за господарством. |
| желиш?</p> <p>— Ништа друго, но само да ме не издаш.{S} Ником не говори ко сам и шта сам био, ј |
| деспоту да му се повиновати нећу, но да ме призна за себи равна, иначе ћу га у Небојшу кулу сат |
| у праву рану претворила истом онда када ме нису хтели за калуђера оставити.</p> <p>— Па како ти |
| ту врбицу пружам, ти је прими и погледа ме па о Цвети, па о Христовом васкрсу видјела сам те у |
| е, ишти за се педесет хиљада дуката, за ме исто толико, и слободне баштине.</p> <pb n="408" /> |
| а ништа не има, све се расипље, а ја за ме као сватко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти на вјеру, |
| какове залоге немам, Голубац треба и за ме да буде залога — а Јеремијо, ишти више, ишти за се п |
| изиграти.</p> <p>— Време је да се и за ме побринеш, доста сам си на душу због другог натоварио |
| лаћати.{S} Не зида се Смедерево само за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту утрошити.{ |
| ви, и богате баштине.</p> <p>— А зар за ме у деспота дуката нема?</p> <p>— Уплешћу још и за те |
| Ја сам као божји слуга већ стар и чека ме већ последњи дан.{S} Камо среће да је исти час млого |
| атма звала, попустила је ните, и молила ме је, да гледам какогод, да ју ослободим из овог белај |
| >Деспот упадне:</p> <p>— Како би сад на ме дигли војску, кад је са мном склопљен писан мир на п |
| рими, деспоте, моју ријеч, ослони се на ме, начинићемо јошт данас писмено, потписаћеш то и удар |
| му се похот увјећати, и сву силу ће на ме дићи, султан држи да је његова жеља мени заповијест, |
| ји су празних шака остали, бацили би на ме и на зета мржњу.{S} Више је изгледа и користи крвне |
| их је наплаћивао и награђивао.{S} Ни на ме не могу се потужити.{S} Ал’ шта је кад Мађарска нема |
| света Богородица те сачувала, немој на ме заборавити.</p> <p>Тако се опросте.</p> <p>Сад се Ха |
| >— Е добро, честити пашо, само немој на ме заборавити, а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад да т |
| .</p> <p>— Па онда и сад што не дижу на ме војску, мир није са одлуком на дивану ујамчен, само |
| ослепити, могао сам их и пропустити, па ме деспот није ни завладичио што сам већ одавна заслужи |
| ив арапских племена у Арабистану, срећа ме послужи, те ево ме паше, и на царском дивану сам од |
| ам и улема и софта, и ефендија, и срећа ме послужи те постадо’ паша, и сад као што виде, сједим |
| један Вукашин или кнез Лазар?{S} Балша ме даде за то добро избити!{S} Други пут, кад сам му из |
| је срце у деспота.</p> <p>— Доиста, бог ме покара што поста’ деспот. ’Оћете ми, Турци, отјети д |
| мислити како ми је било.{S} Но она, кад ме опази, окрене леђа.{S} То ми жао буде.{S} Она је у к |
| аша.{S} Е да ти приповедам како.{S} Кад ме је после свадбе књагиње Милеве нестало, отишао сам у |
| а с хришћанима, и Турке таманити, а кад ме лацмани гуше, да спасем земљу и своје, и с Турчином |
| тевана, ако хоће, јер је то и право кад ме је његов отац ’ранио, но ако ме неће, јер он све муд |
| турског цара?</p> <p>— Али, забога, све ме то те то питаш... — одговори збуњена Милева.</p> <p> |
| остаде јој баштине, ал’ цар Лазар узеде ме к себи, пошље ме као дијете у Хилендар да књиге науч |
| е, па и моја радост већ прође!{S} Прође ме већ и жеља лова.{S} Нашто ми, дакле, и спомен негдаш |
| ним гласом вечерње, а у понедељник није ме већ било у манастиру.{S} За знак спомена однео сам с |
| е, ал’ цар Лазар узеде ме к себи, пошље ме као дијете у Хилендар да књиге научим, дођем натраг, |
| </p> <p>— Неблагодаран човек!{S} Узмите ме у ваше друштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бран |
| остиви нек по правди суди.{S} Са’раните ме у манастиру Манасији.</p> <p>После ових речи отпочин |
| p> <p>— Само, ако се предајете, пустите ме боље у Дечане, онђе ћу ја с Турцима опет на крај изи |
| 438" /> <p>— Не може бити.{S} Посјеците ме о’ђе, ал’ Јеремија тако града предати неће.{S} Цјена |
| накоме неће да се покори.{S} Послушајте ме.{S} Ако се вас двоје тако не уредите, да међу вама ј |
| етовању честитих нема.</p> <p>— Сад сте ме чули, моји витезови.{S} Ја сам сад свима поглавар по |
| ет путовати, његова побратимска рука ће ме у гроб метути.{S} Онде неће бити никог од мог рода и |
| сим што ми је јошт од оца остао; тај ће ме до гроба служити; па и то знај... твој мач је кадгод |
| е очиног пада истражио и задобио; он ће ме јошт док сам жив послужити.{S} Овај мач који ти сад |
| амење сам крштен,</p> <p>и крст пратиће ме до гроба.{S} Од јада, невоље пост’о сам Турчин, ал’ |
| огне, те се одавде ослободим, запамтиће ме.{S} Колико сам ја пути њега могао смакнути дати!{S} |
| красну кћер, младу као капља.{S} Питаше ме шта сам и шта ћу бити.{S} Одговорим, богослов, и бић |
| кнежевићи код мене, недавно још питаше ме како су тамо у Дечани, а ја му поручим да су здрави |
| одам и душу и тјело.{S} И доиста хтјеше ме један властелин однијети у Херцеговину да му са мрка |
| и л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и ја би’ се потурчио, ал’ није лако до паш |
| а рука?</p> <p>— Нипошто.{S} Код вас би ме злоба и завист, утаманила, а овде нико ме не дира, п |
| аља.</p> <p>— Честити пашо, не заборави ме — рече Харалампије, очи му влажне од задовољства, ал |
| ету бог душе прости.{S} Сад иди, остави ме мало на миру, да промишљам у овој обитељи шта сам до |
| ди, па све поправити можете.{S} Но буди ме ко како осуђивао, ја сам уверен да и при Турцима дос |
| ња, и мој отац је стар, па зато не држи ме већ одавна код себе.</p> <p>Ове речи калуђера Русин |
| ца очи закрвавише, да не би Ђурђа, који ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту показа као вите |
| обра чинио, да ми остали потурице, који ме не познају да сам и сам тај, на путу не стоје.{S} Он |
| јесам изневјерио.{S} Турска вјера стоји ме толико као и турско руво, што се цијепа, а вјера ’ри |
| бу народа на жртву принети.{S} Јесте ли ме добро чули, и нек се јави коме је до замерке.</p> <p |
| еспотова Угарску бране.{S} Разумијеш ли ме, Јерино.</p> <p>— Разумијем, и ма како ми тешко пада |
| бамо као што си ти.</p> <p>— Потпомогни ме, ма напослетку и Турчин био.</p> <p>— Само предајте |
| ротив Агарјана потпомажу.{S} Признао си ме као насљедника деспота, владара Србије, пало ми у на |
| езадовољан Прибац.</p> <p>— Чекај, ниси ме још преслушао — продужи лукави Харалампије. — Кад кн |
| и створ, каквог сада у Грка нема.{S} Ти ме запроси, ја Ти руку пружи, отац благослови.{S} Ја ћу |
| као витез, био сам му у шакама, и пусти ме слободна.</p> <p>Сад Јеремија исприча по реду како ј |
| је будала, није ништа крив“.{S} А Турци ме одма’ отпусте да могу ићи куд ми је драго.</p> <p>По |
| ија, и опет прослови:</p> <p>— Погледај ме добро, Харалампије, па реци тко сам.</p> <p>Хараламп |
| ељ, и све ћу ти исповједити, само немој ме издати.</p> <p>— У Турчина је тврда ријеч, а не као |
| је да задату ријеч погазити неће.{S} Он ме понуђаше писменом обвезом, да кад предам град, у обр |
| шта је био, пола Грк пола Србин.{S} Он ме узме на искушеније; но да сте видили то искушеније.{ |
| у Арабистану, срећа ме послужи, те ево ме паше, и на царском дивану сам од првијех.{S} Српско |
| оро дознало, па игуман, јаростан, почео ме једнако псовати, но све је било бадава.{S} Једном, љ |
| ијасета.{S} Мој друг Ибрахим преоблачио ме у неке хаљине, и узевши маску на образ, улазио сам н |
| буде, боље да нисмо живи.</p> <p>— Ако ме само силом од вас не откину, ја вас никада оставити |
| аво кад ме је његов отац ’ранио, но ако ме неће, јер он све мудрује па будале не трпи, а ја онд |
| ве то за наше грјехе, и рјешим се, како ме срећа послужи, да узмогу народ оружјем штитити, штит |
| и ја сам био у српској војсци, и некако ме Турци са неколико других ухватили.{S} Одведу нас у К |
| служби краља Вукашина у Приштини, тако ме је све једнако неко превиђење плашило, у међедовој к |
| злоба и завист, утаманила, а овде нико ме не дира, па вам могу више на руци бити.{S} Сваки дан |
| евићу Марку, мог бабе пријану.{S} Марко ме је лијепо примио, неко вријеме будем као посинак му |
| ми родио и мозак ми се повредио, морало ме и срце забољети.{S} Но ова се боља у праву рану прет |
| ама и саветницима рече му:</p> <p>— Ето ме при крају живота.{S} Нек опрости све сваки сваком.{S |
| сам калуђер светог патријарха, као што ме видите; не могу да спавам, па сам изишао мало на чис |
| } Камо срећа да сам такав јунак као што ме држите, али само да нисам Краљевић.{S} Мене судба од |
| ањића крв тече.{S} Ал’ није то само што ме за скиптром вукло.{S} Имам блага доста, могао би са |
| S} Но, нећу ти више о том говорити, јер ме срце боли.{S} Но, да се и ово мало речи опоменеш, ев |
| синови, слијепи, просе <pb n="389" /> у ме милостиња.{S} Огрјешио сам се о њих, ја сам крив њих |
| жати.{S} Пазило се на мене јако и почну ме не само постом него и глађу морити.{S} Кад су братиј |
| ало Харалампије.</p> <p>— Јесам, ал’ су ме у младости потурчили, оца и матер су ми посекли, жив |
| м противу мог народа повукао, премда су ме моји душмани баш са српским оружаним народом гонили. |
| дсмеха, а можда и гоненија.{S} Турци су ме бољма познали.{S} Код њи’ и луди су у великом почита |
| тео <pb n="318" /> оженити, или како су ме хтели код Турака адумом да начине?</p> <p>Друштво се |
| ем у један манастир близу Скопља.{S} Ту ме прими игуман, неки отац Герасим, не знам ни сам шта |
| коју ћу страну.{S} Одем у војску.{S} Ту ме почне сваки преко рамена гледати. <pb n="243" /> Пос |
| нема, па нит’ Харалампија.</p> <p>— Бо’ме зло, ту се мора мријети, спаса ту не има, Мађари ћед |
| <p>— А ти, Облачино Раде, сабљо моја од мегдана, управи сабљу куд ти показујем, против Турака.< |
| } Турцима није никад пала тако секира у мед као сада.{S} Ако су се донде и молили: „Боже не сај |
| } Једне Турци силом турче, друге фратри меденим рјечма заслађују и обричу им на овом свјету бољ |
| лије стигну, па да ђауре загушимо да ни медет не изрекну.</p> <p>— Шта велиш ти Керим-пашо?</p> |
| о села, од вароши до вароши, међу Србе, међ’ Турке, међ’ Арнауте.{S} И незнани делија убија Мус |
| ароши до вароши, међу Србе, међ’ Турке, међ’ Арнауте.{S} И незнани делија убија Мусу Кесеџију з |
| Турци отклоњени буду, да не би Ферхада међ њима тко познао.{S} А то је лако, има потајни’ ходо |
| пренети амо благо које се поделити има међ Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем.{S} Још има |
| ами Турци.{S} Док год буде српски народ међ краљић’ма и кнезић’ма поцијепан, донде никад опорав |
| а.{S} Сво господство Јерине сабијено је међ зидине Стеванових дворана.{S} Све је ту туђе.</p> < |
| неколико јунака, дивних Пољака, грухне међ хатлије као у јато, јунаци га заклањају с бока и с |
| и право у рукама имали.{S} Ја сам први међ свима, ја имам у руци скиптар Србије над васцелим с |
| ту.</p> <p>— Евала ти, ал’ боље подјели међ’ остале паше, само што више Исак-паши, беглербегу.{ |
| су непријатељи, њихов мејдан би био бој међ’ дивовима.</p> <p>Краљ прослови.</p> <p>— Београд ј |
| шинов син, а ја би’ се као прост војник међ’ малима бројао; ал’ не могу на мене опадајуће очино |
| асно одметанише, па изиђе, и оде управо међ’ млађе, с кима ће и ручати.{S} И добро је што су му |
| му се читати могло да није једаред био међ’ стрелама и мачеви.{S} Обрве велике, седе, бркови с |
| још веће висине халакну напред, бацају међ њи’ кудељна и смолом замазана запаљена клупчета на |
| е.{S} Слободни синови Шумадије проклињу међ својима горама оног, који Турчина наводи; а Ђурађ о |
| тво, кнез Лазара баштине не треба да су међ више њих подељене.{S} Исповедам ти, оче, да је моја |
| </p> <p>— Кад је тако, знам већ како ћу међ вами извршити.</p> <p>То изрече Ферхад па устане, п |
| <l>А и Богдан дост’ почини јада</l> <l>Међ’ Турцима и Татар’ма мрким.</l> <l>А кнез Лазар на к |
| е све једнако неко превиђење плашило, у међедовој кожи, и то задуго.{S} После, кад ми је један |
| була.{S} Ту се ја упознам са адумцима, међу којима један је сасвим био таков као ја, само још |
| >У неком красном пределу код реке Ибра, међу стољетним дрвама, види се велика и красна црква са |
| манастир, даје поклоне, красно оружје, међу Турцима бакшиш раздаје.</p> <p>Тако кад су готови |
| аша Голубац заузео прво ослободи сужне, међу овима и деспотске кнежевиће, са Варнавом, па их од |
| трпеза се намештала, и то усред баште, међу цвећем и густим гранама.{S} Место је већ било за с |
| Ако би одма’ напред корачао био, Срби, међу којима је доста неслоге било, у општој опасности м |
| , од села до села, од вароши до вароши, међу Србе, међ’ Турке, међ’ Арнауте.{S} И незнани делиј |
| а са својом свитом отиде на свој конак, међу непрекидним јадиковањем.{S} Млађи се сви удаље, а |
| , јер се ту сијасет гостију дочекивало, међу којима млоге њежне госпође које фина и врло укусна |
| за мађарског.{S} Досад си био у шкрипу, међу двије ватре, с пријед Турчин с леђи Маџар.{S} Отрг |
| о би било у песмама, у ружичном мирису, међу чашама ватреног винца, и онде ’де се слава оружија |
| да једаред рахат одморе се на згаришту, међу развалинама Новог Брда.</p> <p>Силна турска сила с |
| то као и код Турака.{S} Реци јошт и то: међу Мусом и Мусломаном, синовима Бајазитовима, рат се |
| ици.{S} Особито откако је цара нестало; међу њима је таква хладноћа завладала да је слабог већ |
| због њега остао без земље и народа.{S} Међу Србима нисам никад хтео раздор правити, и <pb n="2 |
| S} Кроз пенџерић буле су извиривале.{S} Међу њима познам моју Цвету.{S} Можете мислити како ми |
| ља, коју ће деспот наскоро изгубити.{S} Међу њима троножан столић, на њему пе’ари с румеником.< |
| а би могао јошт већи белај починити.{S} Међу нама нек је изречено да се после отклоњене опаснос |
| с њима у туги за себе нов свет наћи.{S} Међу себи равнима престаћемо бити несрећни! — одговори |
| красотом млога је срца себи задобио.{S} Међу осталима у очи је падао још отац Леонтије и отац Х |
| мда је онде већи’ луда од мене било.{S} Међу гордим великашима и војводама учио сам познавати о |
| стинске слуге мотали су се тамо-амо.{S} Међу собом, кад би се сусрели, говорили су о <pb n="259 |
| S} Ако се вас двоје тако не уредите, да међу вама један господари, а оно пашћете сви са својима |
| аљевића Марка, ја сам слушао од њега да међу вама брата нема, но овај делија је по изгледу исти |
| љским теретом.</p> <p>— Ја већ видим да међу вама и Миличином породицом неслога влада; реци тво |
| буде, и да се не подели земаљска влада међу неколико властољубиви’ великаша јер то би велики у |
| вде један истоветни народ био је свагда међу разнима поглавар’ма раздељен и тако, што је год чи |
| олео да и он што попусти, па ће се онда међу свима странкама пријатељство утемељити.{S} Ја нећу |
| е добро.{S} Онда ће Бајазит бити судија међу обојима — од српске стране нема се чега бојати, по |
| уз владу успиње.{S} Знао је да мало има међу српским великашима, који не би ради над каковим ма |
| ал’ има гладак образ и ћуд лисичију па међу јагањцима и зецовима никад боље — ето тако се цео |
| аћа признати.{S} Ако се буду њена браћа међу собом делила, твоје ће сродство и овде важити, и т |
| городицу да подели благо, откуп Голупца међу издајицама.{S} Тако Ферхад Исак-паши каже.</p> <p> |
| , па тек што се мало удале, пошље првог међу овце, где га пастири умлате, а он се врати да изед |
| го памети а има јагњећу нарав, онда кад међу курјаци живи.{S} Шта му ползује памет?{S} Други им |
| танске коњанике <pb n="467" /> који сад међу њи’ грухну.{S} Напада се силовито, брани се јуначк |
| а је био раздор међу Немањићима као год међу Комненима и Кантакузен’ма.{S} И сама сам од дјетин |
| ог старца чаме?{S} Па како ли јошт живе међу собом у кући?{S} Све чангрижу, све једна хоће да ј |
| ги калуђер, и одма’ их дворјани и слуге међу собом прозову: „црним“ и „црвеним“ калуђером.{S} Г |
| Марков побратим.</p> <p>Е сад се заведе међу њима разни разговор.</p> <p>— Таковог делије више |
| вљају.{S} Прочи гости почеше већ такође међу собом тихим гласом примедбе правити о растројењу с |
| е узео као сина, као насљедника и да је међу нами распре нестало.{S} Крв Немањићах умирила се.{ |
| мо л’ већ служили и Турцима.{S} Свуд је међу нами пакост, злоба, завист, па нећу, не могу ни ја |
| не сам свију Турака султаном.{S} Док је међу њима рат трајао, донде је деспот устројавао своју |
| је сад било правог весеља.{S} Грман је међу њима као неки праотац седео, и ако се ко са Петошк |
| тошко од детињства слаб, шпрљав, био је међу делијским дечацима, ма јунацима, руглу изметнут.{S |
| и брат брату дубље очи копа.{S} Било је међу нами свашта.{S} Једно другом да науди и душману се |
| — Дакле, све је тако свршено као што је међу нами уговорено.{S} Исак-паша је задовољан, и сад ј |
| ажем.</p> <p>— Ви женске све неке тајне међу собом имате — рекне калуђер онако својски и умиљат |
| а Јусуфом повуче, а Милеву остави да се међу тим благом наслађава.</p> <p>Јусуфу Милица обрече |
| се међу булама бави, па све зна шта се међу њима чини.{S} Ту после може видети човек сваког си |
| а је болест деобе.{S} Владарска деца се међу собом деле, кад лепим речма деле се, кад сабљом, и |
| мо као два рођена брата.{S} Адум све се међу булама бави, па све зна шта се међу њима чини.{S} |
| Зато изјављујем ти, да донде, докле се међу вама што не уреди, примирје дајем твом оцу и целом |
| трану с другом слабити.{S} Турчин ће се међу обе као судија помешати и — с тим свом господарств |
| тај, да кад су добили благо, потукли се међу собом, најјачи је однијео све, а тога су опет ђаур |
| по налогу његовом ослепљени.{S} Они се међу собом разговарају; свака им је реч тако жалосна, к |
| би било да се сви потурчите нег’ што се међу собом кољете.{S} И доиста, ви ђаури сте велике буд |
| Грман, Радојко и Петошко помешали су се међу служитеље.{S} Ту је сад било правог весеља.{S} Грм |
| ђаури морате пропасти, кад се не можете међу собом ни у куповини подјелити.{S} Кад ни ту не мож |
| по правди.{S} Но ви ђаури никад нијесте међу собом сложни, ни у добру ни у злу.{S} Кажи ми’ ти, |
| Јеремија блага дочепа, тко зна како ће међу њима деоба испасти.{S} Но они нек раде за се, а ми |
| изгубише се у млоштву џамија као цвеће међу штиром и копривом.{S} Турци се радују, и нека их, |
| сад опет не могу због твог оца и царице међу моје Србе ступити.</p> <p>— Мој отац би тебе као н |
| Већ се види како хатлије силно јурнуше међу стрелце и пушкаре.{S} Покољ ужасан.{S} Јато хатлиј |
| а се стога не изроди какав опасан метеж међу христијани, који Турцима служе.{S} Бајазит је свак |
| на нису признавали владу цара Лазара, и међу овима најзнаменитији је био Марко Краљевић са свој |
| из рата а он поред шербета и баклаве, и међу својим булама своје едемско хашиковање проводи.{S} |
| и су писали за народ полезне књижице, и међу народ раздавали.</p> <p>Други опет упражњавали су |
| уни и само свештенство је усколебано, и међу самим калуђерима налази се подоста, који су на сва |
| а свуде већ за првенством тежи.{S} Па и међу самим остарелим војводама тражи си он неку важност |
| ишли су на најопаснија места у Турке и међу народ; сваком су надежду уливали, бедног су по мог |
| же, које су домовину и народ цијепале и међу собом као робу и стоку дијелили.{S} Сад се на неви |
| арску освоје.{S} Тако су Турци с нами и међу нами чинили.{S} То је оно старо, не саједини, <pb |
| ’ Турци, дамо им што ишту, па мир; но и међу нами има луда који се противе, па их попале.</p> < |
| елио је с њим и добро и зло.{S} У борби међу Бајазитовим синовима за насљедство држао се оне ст |
| тијело кријепи, и кријепила је у борби међу смрћу и животом.{S} Јошт ми је једне жеље, и то је |
| е би ли се хтели делити Гргурови синови међу собом, за то би се већ ти великаши побринули да се |
| о, рекао би као да и није у трапезарији међу постриженом братијом.{S} После добрих јела и пића |
| могли Угрима намигнути, па бисмо дошли међу две ватре.{S} Само још једну, а језгру.{S} Ако пом |
| е саме себи оставити, па ће се они сами међу собом изглођати.</p> <p>Русна са Харалампијем једн |
| се сјећам како су се већ онда великани међу собом крвили, а народ им донђе патио се.{S} Овђе ј |
| ато војводе, јунаци моји, будите сложни међу собом, будите са мном сложни јер без слоге добра б |
| род од намета једва дише.{S} Властелини међу собом кољу се, један од другог отима, а сви скупа |
| шине у ваздуху чупају, тако су се и они међу собом крвили, да се утамане.</p> <p>— Видио сам св |
| и и саветовали.{S} Но најважније ствари међу њима отправљао је Ферхард-паша, ком је султан све |
| пао, кад је видио како се Гребљановићи међу собом кољу, како властелини један од другог отимај |
| се добро пред очи узме, да су се Турци међу собом покрвили, било је доиста изгледа да се исти |
| у млоге слуге, ту су и млоги лакрдијаши међу њима, а особито у двору Милице, где их је више но |
| Дакле, то је Петошко, најмудрији лудак међу најлуђим мудрацима.{S} Ђетић бијаше кад га виђо’, |
| повукли, но то се није збило по каковом међу нама учињеном уговору, но на силу.</p> <p>— Сад је |
| да вијају, већ је био са својом свитом међу кланцима ’де га достићи нису могли.</p> <p>Манасти |
| о да га заједно трошимо.{S} Ти си један међу твојима који у срце човека проничеш и знаш му меле |
| у силе напрегнути да се затуку као клин међу нас и Угре.{S} Сад је време.{S} Познајем Турке.{S} |
| о томе не брине.{S} Ми смо овде готово међу Турцима, па можемо први страдати.</p> <p>— Шта је |
| ма, или у Цариграду.{S} И збиља, ако ко међу вами у себи осећа већу снагу, прориче си већу срећ |
| </p> <p>Тек што Ђурађ то изрече, а неко међу војводама повиче:</p> <p>— Јеремија.</p> <p>Ђурађ |
| био грјешник, велики грјешник, ал’ тко међу вами није био грјешник?{S} Одавно је код Срба овла |
| и какову Христос препоручује; није било међу њима никакви’ сплетака, нити је ко на кога хулио н |
| помагали буду.{S} Зато најбоље би било међу Србе јошт већи раздор завести.</p> <p>Сулејман, ка |
| е Голубац преда.{S} Благо тројица имамо међу собом дјелити, Јеремија, Јаблановић и ја.{S} Тко ћ |
| азати.{S} Она је по вољи Јусуфовој само међу женскима се бавила.</p> <p>Милева је са женскима н |
| кулу, јер није нужно, а не зна тко тамо међу развалинама седи.</p> <p>Јеремија прослови.</p> <p |
| нда ћемо се амо вратити, и подијелићемо међу нами благо, како сте се нагодили, а ти војводо, на |
| то у срцу исповедам, и јест да стојимо међу две ватре.{S} Но и то стоји, да Угри кад нас бране |
| аком народу.</p> <p>— Е добро, начинимо међу нами такав мир, да док сам ја жив да те не дирам, |
| S} Тако мисле ти искрени посници.{S} Но међу њима има и такових братија, којим на лицу читати м |
| оговарају ка’ и други, а кад су заједно међу собом мишљео би да су сами побратими.{S} Па кад су |
| народу мути.{S} Харалампије иде потајно међу народ и прави нову партају за Ђурђа.</p> <p>— Шта |
| <p>Отац Харалампије, тако увијен, тихо међу гранама сакривен, корачао је све ближе не би л’ на |
| ан.</p> <p>Кад издалека чује неки жагор међу служитељима, остави спавајућег оца Леонтија и цео |
| То су славне лозе.{S} Па је био раздор међу Немањићима као год међу Комненима и Кантакузен’ма. |
| оће да је боља од друге, па једнако рат међу собом воде, а адуми се смеју, на ’асну вуку.{S} Ка |
| поцепати по обичају свом, и поделићеду међу оне властелине који се предају.{S} Па нека буде та |
| ити, и ти мораш што добити.{S} Ако буду међу собом несложни, ти ћеш слабијем страну држати, па |
| ј отац са царицом тако помирио да земљу међу собом на две стране поделе, па да тако над својим |
| су читали „житија свјатих.“ Братија су међу собом добро живјели, у онакој љубави какову Христо |
| нају само као поражене, Срби су, кад су међу собом сложнији били, Турке неједаред премет’ли.{S} |
| јазитови синови Муса и Мусулман били су међу собом несложни, и зарате се.</p> <p>Деспот Стеван |
| д, у турском стану, српски посланици су међу туђинцима, па Марку је требало гостољубивим бити.{ |
| узевши маску на образ, улазио сам ноћу међу буле и већ сам се добро с њима упознао.{S} Моја Цв |
| ?</p> <p>— Сневао сам да је један кобац међу кокошке улетио и једно пиле у ноктима однео.</p> < |
| стали калуђери.{S} Мешовити су, видићеш међу њима лица побожношћу зарезана, онај хљеб, оно парч |
| {S} Штавише, жао ми је што се и сад још међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја и српски народ пр |
| промислив се рекне: „Могу доћи“.</p> <p>Међу Турцима, Марку је био сваки Србин мио, ако би му и |
| не Стеван тако исто као и Ђурађ.</p> <p>Међу осталим рече Марко:</p> <p>— Драги моји посинци, к |
| стати, док им се ране не излече.</p> <p>Међу Турцима бијаше један млад јунак, из далеке земље, |
| бију.{S} Земља се свуд опустошавала.{S} Међусобан рат се опет започео.{S} Син на оца, брат на б |
| сватко гледи од другог што да скуца.{S} Међусобна борба код Срба била је свакидањи рад, а у црк |
| т и Мустафа сваде се о господарство.{S} Међусобни се рат роди.{S} И један и други зове деспота |
| из овог сљедовати могло, него распра и међусобни рат?</p> <p>Стевану дође један непознат човек |
| м.{S} Тако смо се борили свак за себе у међусобним борбама страшћу, осветом ослепљени, хватали |
| да би се изнурен му народ опоравио.{S} Међусобно су се посећивали и саветовали.{S} Но најважни |
| pb n="344" /> <p>После овакове заклетве међусобно њи’ово одношење постане тешњим.{S} Са тим се |
| зговарају.{S} Они ће се опет смирити, и међусобно обдарени сваки кући ићи скупа са деспотом.</p |
| одбранбени уговор, да се Мађари и Срби међусобно против Агарјана потпомажу.{S} Признао си ме к |
| а разговор водити има.{S} После обичног међусобног поздрава [рекне царица:]</p> <p>— Ја сам ову |
| из опрезности, да си представе могућну међусобну опасност, а тако само из поверења им провируј |
| ире турској војски.</p> <p>Ферхад-паша, међутим, врати се у манастир, и све као што треба прире |
| не буде напред одма’ корачао, могу се, међутим, Срби опоравити, па опет зло.</p> <p>Бајазит у |
| атити се на Косово.</p> <p>Милица, пак, међутим потруди се Милеву приволети на тај план, који ј |
| ли ће ко изнутра опет напоље изићи.{S} Међутим, Петар и Митар, добро наквашени, истрчали су на |
| акав миг ил’ заповест.</p> <p>Милева је међутим, поудаљена, ружу брала.{S} Милица, оданувши, ре |
| > <p>Русна, по обичају своме, шетала се међутим по башти.{S} Њу је већ одавна вребао отац Харал |
| S} Она је правац у двору давала.</p> <p>Међутим, удаљи се и калуђер и шетао се тамо-амо.{S} Наи |
| настир да пошље благо Исак-паши.</p> <p>Међутим деспот расположио је војску по крепким местима. |
| вот, ал’ деци му остаде царство.</p> <p>Међутим и царица Милица умре.{S} Стеван, стекавши у раз |
| два славуја којима очи ископају.</p> <p>Међутим престаде и увесељење.{S} Почеше се из трапезари |
| lang="cu"> „нашествыя иноплемениковь, и междусобная брань”</foreign>.{S} Од то доба Турци моле |
| , запита каква и колика је та деспотова мезимица.{S} Сириџа му рече, да је од дванајст лијета, |
| ба Србије.{S} Смедерево је мајке Србије мезимче.</p> <p>У дворани деспота светују се деспот и в |
| и Облачине.{S} Да су непријатељи, њихов мејдан би био бој међ’ дивовима.</p> <p>Краљ прослови.< |
| мог мача, он је врло добар; не један је мејдан с њиме дељен.{S} Њега је војвода Угљеша носио.{S |
| начку душу која тек за бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма у којој краљевини, ма у ком царств |
| лади Новак наочиглед војске</l> <l>Поче мејдан с Татарином бити.</l> <l>Татар с копљем поразит’ |
| Па на Србље издалека виче,</l> <l>Да би мејдан рад дјелити с киме</l> <l>Наочиглед војске обадв |
| ну војску, скупићемо јошт више, па ћемо мејдан делити — примети Ђурађ ком се није допадало да с |
| гровитом војском, која је већ с Турцима мејдане дјелила, и као што деспот блага има, може сакуп |
| и благо да искупи робље.{S} Дјели дивље мејдане, узима са побијени’ делија благо, сабље димишћи |
| е имају.{S} Марко пређе Турцима и дјели мејдане, и силно стече благо, па искупљује силно робље. |
| да све буде спремно</l> <l>На рат поћи мејдане дјелити.</l> <l>Шта то звечи на том пољу равном |
| е да су се по њима јуначке игре, шаљиви мејдани, проводити могли.{S} Испод бедема тајна нека пу |
| увис бацати.</p> <p>Ту ћеду се јуначки мејдани у играма дјелити. ’Вам ће јуначан детић Бановић |
| ту не можете, како ћете се на јуначком мејдану дјелити.{S} Но кад сами нијесте кадри, ми ћемо |
| а мрким.</l> <l>А кнез Лазар на красном мејдану</l> <l>Сложи силног татарског војводу.</l> <l>Т |
| да умилно га успављује, па тек после на мекане душеке, да о оном што му је најмилије сања.{S} К |
| а и слушкиња.{S} У двору су и служитељи мекушнијима и раскалашнијима постали, па су радије слуш |
| ржи, то јест глатко, девојачки умиљато, мекушно — но јуначки лепо, оштро и велики дух <pb n="27 |
| прави јунак му смео у њи’ погледати.{S} Мекушци су пред њим у зелену траву гледали.{S} И сва св |
| ао, имао је шта видети.{S} Млоги садањи мекушци када би га видели и глас му чули, крв би им се |
| тислава.</p> <p>— Познајем га.{S} Он је мекши од калуђера.{S} Док се Војновић и Ђурађ на Косову |
| а који у срце човека проничеш и знаш му мелема дати.</p> <p>Хасан улазећи рече:</p> <p>— Алах ј |
| , но чујем да ће деспот да начини неког Мелентија за патријарха.</p> <p>— Какав је Мелентије.</ |
| Тако по’декоја реч пусти се.{S} Владика Мелентије отпоји жалосну песму Дамаскинову „<title>Плач |
| ије.{S} У исти ма’ из друге дворане уђе Мелентије, и стане до Ђурђа.</p> <p>— Закуните се тако |
| ентија за патријарха.</p> <p>— Какав је Мелентије.</p> <p>— Баш да ти управо кажем, прави плесн |
| има их и ту свакојаких, ето као што је Мелентије и њему подобни; но ти, као што већ једном рек |
| пашо, да ако не буднем патријарх, биће Мелентије, народ га као светитеља држи, и тај да постан |
| цркви опојао.{S} У саборној цркви служи Мелентије, са калуђери.{S} Црква дупком пуна, ту је Ђур |
| од би готов био с њима гинути.{S} И сам Мелентије не би се потурчио, а да га сместа начините за |
| м Јеванђељем, и пред свједоком побожним Мелентијем.</p> <p>Војводе појединце заклињу се, па онд |
| е свјета, докле српство живи!</l> <l>Од мен’ пјесма, а од бога здравље,</l> <l>Јунацима, који с |
| једног народа у руке ти је положена.{S} Мене је тај терет оборио.{S} Ако нисам све као што је т |
| м нешто, па се опомените мојих речи.{S} Мене су ваши оцеви турском удворицом звали, зато што са |
| .{S} Напослетку још и ово вам кажем.{S} Мене осуђујте како вам драго, зна Марка народ, ког је и |
| држите, али само да нисам Краљевић.{S} Мене судба од постанка гони.{S} Да ја могу у том народу |
| и двори наши.</p> <p>— Град је њихов, а мене ћеду поздрављати као земље господара, а ови двори |
| о’ђе земља под ногама горје.</p> <p>— А мене зар с тобом вођет нећеш, — запита Јерина.</p> <p>— |
| љепити — упаде Харалампије.</p> <p>— Да мене није било, не би ни Јеремија дошао до Голупца, јер |
| вићи прво у моје шаке пали.</p> <p>— Да мене, опет, није било, не би дошли до откупа Голупца, — |
| бац зато што их је ослепити дао, ал’ да мене не <pb n="477" /> би, не би ни ослепљени били кнеж |
| јер видео сам да игуман само то жели да мене с врата скине, па сам се већ одважио и сам калуђер |
| Србију чељуст отворити.{S} Амурат сада мене ласка, да ме од Жигмунда откине зато да нас после |
| што сте опет уз Турчина пристали.{S} За мене већ надежде нема, ал’ ви сте још млади, па све поп |
| ви са својима у чељуст душманину.{S} За мене је доцне кајати се, ал’ ви још имате часа.{S} Чува |
| о прави јунак погинути, јер видим да за мене живота нема.</p> <p>Тек што је ово Марко изрекао, |
| а — казаћу Милеви да би боље било да за мене пође, него му поглед поклони.{S} Виђао сам га при |
| помен негдашње радости кад је то сад за мене жалост.{S} Кад погледим на тетиво, а оно ми се срц |
| смедеревско вино; доиста велике муке за мене који сам се већ вина пити подобро навикнуо.{S} Они |
| нати, шта Срби мисле; да ли ће се према мене [не]пријатељски показивати, или са мном као добре |
| {S} Ја мислим да ако сам и несрећан, на мене Србин никад заборавити неће!</p> <p>На ове речи Ма |
| pb n="229" /> посеку, а кад дође ред на мене, повиче један арнаутски капетан: „Не дирајте га, т |
| ћ нисам могао издржати.{S} Пазило се на мене јако и почну ме не само постом него и глађу морити |
| рим ти се, силни падишо, што си се и на мене, на твог роба смиловао.{S} Допусти ми да ти скут и |
| ама другима наклоњен?{S} Остави само на мене.</p> <p>— Али Светислав каже да му је отац рекао д |
| се ви измирите, може пасти сав терет на мене, канда сам ја сам кнежевиће осљепио.</p> <p>— Ивер |
| јник међ’ малима бројао; ал’ не могу на мене опадајуће очино право другоме уступити и себе пред |
| морам с њима, јер иначе ћеду они против мене.{S} Испадне ли нам за руком клетог Турчина из Нема |
| ер је иста свагда у преправности против мене била. <pb n="288" /> Твоја задата ми реч више ми в |
| ја жив да те не дирам, а ти опет против мене мом непријатељу да не даш помоћи.</p> <p>— На то п |
| хришћанин.{S} Он је мој посинак, и кад мене не буде потпомагаће своје и у турству бољма, негли |
| о да л’ друго.{S} Моја Зулејка се поред мене са тетивом играла, додиркивајући је својим нежним |
| купљено, и ваљда ти је и предато.{S} Од мене, пак, добићеш хаљаду дуката на манастир, да се мол |
| роизвести, премда је онде већи’ луда од мене било.{S} Међу гордим великашима и војводама учио с |
| ко, научио?</p> <p>— Најпре је Балша од мене, а после ја од Балше.</p> <p>— А који су најбољи ј |
| } Људи смо, оба и млади, нек ти буде од мене овај мач знак пријатељства, јер овај мач од Турака |
| Он, премда је млађи од мене, тако је од мене почитован и љубљен да би све за њега жртвовао.{S} |
| истрасна за њега наклоност далеко је од мене, но само оно <pb n="220" /> исповедити морам што н |
| бљена.{S} Марко моје жалосне спомене од мене прима.{S} Он има доста жалости.{S} Узми ју ти, мла |
| у.{S} Ако сам ја погрешио, могли сте од мене пример узети, па зашто сте опет уз Турчина пристал |
| ађ Бранковић.{S} Он, премда је млађи од мене, тако је од мене почитован и љубљен да би све за њ |
| <p>— Ја мислим да ћеш ти боље знати од мене?</p> <p>— Та нешто чујем да се о Милеви говори; шт |
| убезни Харалампије!{S} Оно што желиш од мене, не могу ти учинити.{S} Као Ђурађ Бранковић имао б |
| n="531" /> већи део Душанове земље, код мене је богатство које у све властеле нема, моје су све |
| снаге, па тек буде туђа подлуга.{S} Код мене је право Немањића, <pb n="531" /> већи део Душанов |
| и добар хабер стиже од Голубија.{S} Код мене су кључи од Голупца, мађарска војска распрштена.{S |
| ом у миру и пријатељству живити.{S} Код мене је задата реч и заклетва свагда света и нерушима, |
| којима сам вам помагати морао.{S} А код мене је реч задата светиња — одговори озбиљно деспот.</ |
| њега мимоићи неће.{S} Ви ћете одсад код мене бити, а имаћете све што желите.</p> <p>— Није нам |
| нисам вид одузео, но да сам их овде код мене тајно здраве и читаве држао, да их за српски прест |
| S} Будући сам их ја дао ослепити, и код мене се налазе, то моје о њима известије мора бити пред |
| м, Ђурађ још не зна да су кнежевићи код мене, недавно још питаше ме како су тамо у Дечани, а ја |
| читава.{S} Царевић Стеван није хтео код мене остати, но упутио се к цару на Косово — рече Драга |
| абољих мађарских војника, ти су већ код мене у служби, хусари, које је и деспот Стеван јако цје |
| ако Турци запитају, па знаду да су код мене, и већ осљепљени, што можда већ и знаду, онда реци |
| вићу.{S} Познајем вас одавна, и ви ћете мене скоро познати.{S} И тебе, Харалампије, добро позна |
| парењем нечестиве душе.</p> <p>— Ил’ ће мене Ђурађ сатрти ил’ ћу ја њега у трло и млево, тако м |
| ве овде.{S} Моја браћа и родови нису уз мене толико, као мој Хасан.{S} Кад једаред дође час да |
| е било наћи.{S} Тај је сваког дирнуо, и мене ујео за срце.{S} Ја га нијесам <pb n="453" /> трпи |
| урци ћеду Голубац откупити, ти ћеш се и мене сетити.</p> <p>— Немај бриге, по нас хрђаво испаст |
| > <p>— Да сам цар, не би чекао да Турци мене потраже, него потражио би’ ја њи’.</p> <p>— А кад |
| испасти неће, само увек држ’ се покрај мене.</p> <pb n="417" /> <p>Тако се они још доникле раз |
| Јеремија.</p> <pb n="423" /> <p>— Немој мене.{S} Ја сам теби и овде од потребе, биће тамо на ди |
| арским краљем, склопио уговор, по којем мене Угарска после смрти деспота као овоме насљедника и |
| оцјека се лако исплатити може.{S} Преко мене као свог поклисара понуђа ти војвода Јеремија Голу |
| н је управо заповедио Јеремији да преко мене да осљепити кнежевиће.{S} Он је мени наложио, а ја |
| четку нисам ју ни гледао, а она све око мене лиле-миле, само да јој што по вољи учиним.{S} Чове |
| д чинио, шта ћу одсад чинити, јер и око мене се змије заплећу, имам и ја душмана, морам пазити, |
| шењ’ма, па се већ к злу привикао.{S} Но мене старца све то боле.{S} Где нам је Солун, где Дрино |
| анастиру остати могао, била би срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{S} Бар сваки је к |
| то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па мада је Београд и у мађарским рукама, опет ниј |
| чиглед Смедерево градити, тко ће мјесто мене.</p> <p>— За то се не брини.{S} Зидаће град мој бр |
| је хтјео рећи:{S} Слушајте Ђурђа место мене, нека он руководи народ.{S} И ја сам сад овђе вас |
| ознајем Турке.{S} Служио сам их, они су мене служили.{S} Од њих нико добра нек не ишчекује.{S} |
| , Харалампије, добро познајем, и ти ћеш мене познати.{S} Народу сте се споља показивали као при |
| е се новом господару, и потпомажите га, мени пак бог милостиви нек по правди суди.{S} Са’раните |
| , што је Стеван повељом Жигмунда добио, мени припадају, па још и многи други, све у баштину.{S} |
| а ћеду на то рећи.</p> <p>— То је мало, мени су Турци отели сву баштину, што је још од Душанови |
| бујности турске војске на пут стати.{S} Мени нијесу хтели над овима вођство дати, можда [би] и |
| n="310" /> и одсад неће бити добро.{S} Мени је жао доброг цара, ал’ не једанпут сам му већ сав |
| о му је лакше поруке шиљати деспоту ил’ мени, а баш не мора се знати од кога је глас послат но |
| ажем, од дивана су ми нешто омрзнути, а мени је доста и један пријан, такав као што си ти.{S} И |
| донесе тај глас, зар ти улак не каза да мени од Ферхад-паше та порука гласи?</p> <p>— Улак, то |
| одо, начини одмах листину, и потпиши да мени град предајеш, тако и никако друкче, вријеме кратк |
| теже душевне потиснути.</p> <p>— Увреда мени нанешена — рече Русна — од моје стране давно је за |
| у град у свити од дванајст, и као твоја мени, тако моја теби душа нек буде аманет.</p> <p>Деспо |
| однеће се Исак-паши, половина би имала мени припадати, ал’ то остављам деспоту да употреби за |
| ме дићи, султан држи да је његова жеља мени заповијест, што ми је сад чинити? — из дубљине раз |
| p>— Чуј, момче.{S} Ти си још дете прама мени.{S} Онај који има право на штогод, тај нек не прос |
| зара; наравно, он је био још дете према мени.{S} Но оставимо прошлу славу на страну, и сад имам |
| да не би кадгођ злоупотребу какву према мени и мојој ђеци чинио. — Мало затим замишљена продужи |
| је руке паднем, тога је свије што је на мени, ал’ и ја ћу главу замјенити.{S} Но ево сад испија |
| ш зато опет бити човек, па ћеш ти то са мени учињеном каквом услугом поправити — рече калуђер, |
| , али не Ђурђа деспота.{S} Казаћу да је мени свагда на срцу лежало ту породицу оружати, али не |
| амо обречено мора ми се издати, онда је мени и сам Јеремија дужан, и Голубац држим као залогу.< |
| ко мене да осљепити кнежевиће.{S} Он је мени наложио, а ја сам извршио, па тако и ја морам бити |
| и, једну Исак-паши, а своју половину је мени уступио, да зидам нов град мјесто Голупца.{S} Мир |
| вара.</p> <p>— Честити пашо, Голубац је мени дат био у залогу од деспота-Стевана, Јаблановић је |
| за њ, онда могу ти рећи да тајне улаке мени усмено шиље и да ми на знање како куд Турци се кре |
| рилику на своју корист употребити.{S} И мени да је мало срећа послужила, и ја би’ већ досад већ |
| ц, теби ил’ Јеремији.</p> <p>— Мож’те и мени предати, а можете и Јеремији.</p> <p>— Теби предат |
| рђу Кантакузену, који си дошао сестри и мени, и овом сиромашном народу да помогнеш, зидај даље |
| /> бојим се неће ми Голубац предати, ни мени ни Угрима.</p> <p>— Треба га војском принудити.</p |
| о је у мојим рукама, остаје и одсад при мени, само морам се Жигмунда одрећи.{S} Друкчије бити н |
| огородице, да ти квара бити неће.{S} Ти мени зада вјеру, ја се подвргну.</p> <p>Деспот, ком је |
| ’ не Жигмунду.{S} Скупи својту, дођи ти мени на вјеру као што сам ја теби дошао, па тако ми све |
| ти нико отети.{S} Ја признајем да си ти мени доста учинио када сам против Мусе ратовао, па зато |
| его шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к мени повратио, па да ми будеш десна рука?</p> <p>— Нипо |
| у свјети храм Жиче, куд је тим послом к мени дошао, помолио се богу, иконе цјеливао.{S} Кад се |
| ми и народ.{S} Ја њему руке пружи’, он мени.{S} Можда је доцне, ал’ ћу употребити све, само да |
| , реко’ да сам му вјеру задао, а кад он мени главу спасе, морам и ја њему.{S} Друго би било да |
| .{S} Моја мати, сиротица, умрла је, а о мени смиловала се једна пастирка, те ми живот одржала.{ |
| авља, који има у се снаге за то.{S} Ако мени сад судба земаљску власт определи, та власт тим ис |
| е или кроз баште не изиђу.{S} Све се то мени допадало, али само то не — да Турчином постанем.{S |
| е, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у мени нарав промени.{S} Место љубави постане освета.{S} |
| јер иначе изгубићу поверење, а ти ћеш у мени највећег твог пријатеља изгубити.{S} Ја сам Турчин |
| <p>— А зашт’ би се, оче, побојао тајну мени исказати, кад је Петошко свом роду добротвор?</p> |
| алуђеру да деле, ал’ мисле, нужда закон мења па мораду и калуђеру попустити, а калуђер опет њим |
| јошт млад, па поред сви’ својих мудрих мера не може да проникне кроз дворске интриге, и да дух |
| њега, и за њим, крваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ крочио.</p> <p>Султан промери оком по |
| времено правитељство, који ће одма’ све мере употребити да се већа опасност одбије.</p> <p>— Ја |
| ово мало Србије, као издајници, бит’ не мере — упадне громко Облачина, ухвати се за балчак сабљ |
| нежевић им свима задаје посао.{S} Једни мере земљиште, други учињавају дрво за грађу.</p> <p>Ди |
| и одважан војник, но властољубив преко мере, тако исто као и Ђурађ.{S} И он је имао своје прив |
| иви се.{S} Чудо невидимо.</p> <p>Ферхад мери Харалампија.</p> <p>— Ти се чудиш што као Турчин в |
| њија и Лошонција.{S} Змај-Облачина Раде мери Завишу, а Завиша удивио се о јуначкој слици Облачи |
| Јеремија.</p> <p>Ферхад-паша их гледи и мери.</p> <p>— Па је л’ то учињено по налогу деспота Ст |
| жао; ал’ овако тек сад осећамо у пуној мери несрећу нашу, окружени страшним вечитим мраком.{S} |
| јећки се питају.</p> <p>Деспот погледом мери Јеремију, Јеремија деспота.</p> <p>— Дакле тако, Ј |
| ије стране.</p> <p>Бимбаша оде да благо мери.</p> <p>— Немам вам ништ’ више ријећи, како се бла |
| <p>Ферхад-паша стане пред њи’ оштро их мери, особито Харалампија, и опет прослови:</p> <p>— По |
| естој години са старијим јунацима су се мерили.{S} А што се тиче лебдења, и мој отац је стар, п |
| ралампије.{S} Он је био немиран дух.{S} Мерио је при софри свачије речи, сваки поглед.{S} По ње |
| >Тако је то било онда.{S} Човек се није мерио главом до рамена, већ од ноге до главе у дужину.{ |
| војник да се са млогим старим војводама мерити може; но мало је прежесток, па хоће сам себе да |
| намастира?{S} Изнутра цела од латинског мермера, сребра и злата.{S} Свето евангелије, у самом д |
| о досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, па извалив се, масти се и таре мирисавим з |
| почео, његова једна реч све је на своју меру довела.{S} Радојко је кадикад весели жагор са свој |
| а турских лешева.</p> <p>Бура престане, месец изиђе, и у тихој појци ветрић ћаирка над мртвим ј |
| суто, на небу сребрн шар, козлићи, блед месец, уштап тек из призора појављује се.</p> <p>У чадо |
| Цариграду затворе.</p> <p>Није трајало месец дана, а Ђурађ је већ седио у Гургусовачкој тамниц |
| е, у старије доба, при бледој светлости месеца, жупанице српске са својим гошћама уживале су та |
| придевали.</p> <p>Вече је било красно, месечина је лепо светлила; но и осим тога беше башта и |
| бе за одбрану, Јаблановић код светлости месечине — град унаоколо облеће и пази на Мађаре шта но |
| чког реда госте, па стиснувши мало свој меснат образ, рече:</p> <p>— Тешко ономе јунаку који лу |
| ад у град, ’рана се једнако уважа, суво месо, сува риба, вино, све је у изобиљу.</p> <p>Копају |
| >Сви ти калуђери ишли су на најопаснија места у Турке и међу народ; сваком су надежду уливали, |
| кад објед дође, гости опет заузму своја места, каогод и Петошко своје, па су се частили, весели |
| S} Београд и Смедерево, то су јошт била места ’де је Србин могао јошт сасвим слободно дисати.{S |
| </p> <p>— Ђе сабља влада, ту право нема места.</p> <p>— Тако је, сабља дели правду — дода Јабла |
| рече Милица, и посаде се сви важнији на места, која им одмах на Миличину реч опредељена беху.</ |
| е Турака.{S} Призрен и Приштина, славна места српске славе, већ се са мунарама диче.{S} Млоги С |
| битка трајала, стајао је у заклону свог места непомичан.{S} Жигмунд и Лошонци у забуни нису га |
| урђа Бранковића дошао је до овог важног места.{S} Он је у своје време за Ђурђа свуда партају пр |
| , заповеди кнезу Црном Завиши да заузме места на којима ће повратак војске штитити.</p> <p>Зави |
| беху.</p> <p>Патријарх и Новак заузеше места с обе стране Милице, даље до патријарха седне Рус |
| адобије.{S} У савету властеле нечастиви места имају, у земљи Душанови закони не поштују се, Дуб |
| b n="219" /> финим средствима правио си места за мог зета и ја сам се томе напослетку приклонил |
| <note xml:id="SRP18590_N5">На свих осам места означених звездицом у првом издању (<hi>Недељни л |
| тискају како се само може.{S} Није било места ни времена да се бојни ред поправи.{S} У тиснуте |
| разговараше, док слуге коњ’ма и пртљагу места нађоше. </p> <p>После два сата био је красан руча |
| цркву не може их пренети, јер ту немају места они који су издали род и часни крст.</p> </div> < |
| тако све даље по реду свог чина заузму места и остали гости и дворјани.</p> <p>Патријарх велег |
| обична струка, узане ногавице, чарапе и местве.{S} Лице њихово, глава, племенитог израза, но не |
| мо Дечане, па да видимо шта се по други мести ради.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| снаге, и ја имам нешто војске на својим местима спремне, па кад бисмо Турке доле потукли, Голуб |
| деспот расположио је војску по крепким местима.{S} На жалост, Београда му више нема.{S} Купи, |
| ати почели, откако се по дољним српским местима џамије подигле, не један калуђер овамо је избег |
| а Харалампију, који је као син војводе, место сабље изабрао камилавку.</p> <p>— Свака струка, с |
| руво, навлачи све делијско, паше сабљу, место мантије долама, на глави самур-калпак са челенком |
| баште, међу цвећем и густим гранама.{S} Место је већ било за сто опредељено; у среди празно и п |
| у.{S} Сад се и у мени нарав промени.{S} Место љубави постане освета.{S} Но, како ћу јој се осве |
| једва се их Ново Брдо курталисало, ал’ место тога Голубац заглави.</p> <p>Деспот, како је чуо |
| ете.</p> <p>— Ми на то не пристајемо да место једног Бранковића другога за самцатог господара п |
| Са тим је хтјео рећи:{S} Слушајте Ђурђа место мене, нека он руководи народ.{S} И ја сам сад овђ |
| </p> <p>После ових речи, поглед баци на место где би сео и своје старе кости одморио.</p> <p>— |
| цнуо је као најбољи час, ал’ бадава кад место једног троје управљају.{S} У оваковој околности н |
| После обеда разиђоше се сватко на своје место.{S} Игуман и владика опет себи изабра ћелију, ђе |
| д гостима лепо поклони, па одма’ заузме место на страни, које му се већ напред означило; јер је |
| важење указа.{S} С десне му руке заузме место Милица, с леве Русна, поред Милице Новак, и тако |
| осподар.{S} Па јошт ако деспот и заузме место у прочељу, ал’ што ће са деспотовицом да л’ ће он |
| нити.{S} Само да нас Угри не потчине, и место оног да добијемо овог за господара — рече умерено |
| кају.</p> <p>Стеван књаз, коме су Турци место царског имена деспотско носити допустили, иако је |
| е би’ сам доламу место мантије и калпак место камилавке носио, и срцу дуг платио ал’ бадава је, |
| а.{S} Народ би срећнији био да је један место двојице, јер се сила српска цепа.{S} Па утолико ј |
| н је био престоница цара Лазара и право место дворског блеска и сјаја.{S} Но у бурном времену г |
| Па гле сад жалости!{S} Ко ће на његово место ступити?{S} Ко ће са поплашеним народом управљати |
| луђера све је смутно, па кад на оваково место дођемо, а ми мислимо да смо у рају — одговори лас |
| вом светом чину достојан да заузме прво место, јер бадава, владика је владика, и у светој обите |
| етој обитељи као и у цркви имао би прво место заступати, ал’ деспот је опет земље господар.{S} |
| сачувати.{S} Деспот је морао себи друго место потражити.{S} И сам Крушевац бивао је турским нап |
| д Душаном, <pb n="214" /> Прилип је био место дворског живота, а Крушевац је у заборавност пао |
| тога није знао чисто исказати жива, но место тога рекао је „зива,“ а поред тога и његов мало и |
| .{S} Непријатеља треба гдегод на згодно место домамити, откуд га човек може добро тући и на вод |
| има одају, заузме сваки себи опредељено место.{S} Дозову се одма’ паше и везири на диван.{S} Ви |
| Његово бистро око увидило је одавно оно место, тачку, ’де би требало град градити.{S} Туд проле |
| овита сеча; Срби секу Турке, но на исто место нови Турци ничу; Србин пада, но нема спомагателне |
| животу толико вређао и који му је опет место освете у руке деспотски скиптар предао, кану јуна |
| двораном чека, уведе краља и понуди му место у чело.{S} С десне до њега седне деспот, с лева Р |
| си већу срећу за спас народа, ја ћу му место моје уступити; ал’ уједно и то изричем, ако тко б |
| а.{S} Ја, истина, радије би’ сам доламу место мантије и калпак место камилавке носио, и срцу ду |
| ли не знамо шта би било да је султан њу место Милеве запросио!</p> <p>— Али, драги мој, моја кћ |
| } И после дугог ината договоре се да на месту оставе зеца а да га онда скупа изеду кад још што |
| .20"> <head>XX</head> <p>На узвишенијем месту, на главини разапет је чадор деспота.{S} Врх чадо |
| би Јеремија чинио да би био на његовом месту?{S} Јеремија рече, да смаћи не треба кнежевиће, ј |
| љити могла, ту би тек Ђурађ био на свом месту.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Гргурови |
| је ни чудо.{S} У двору, као год у малом месту, сваки најмањи глас одма’ се разнесе.{S} Један од |
| атњи, која ју је већ на једном удаљеном месту ишчекивала.</p> <pb n="257" /> <p>И калуђеру је м |
| аше од три репа.{S} На једном узвишеном месту лежао је пашин двор.{S} Онуда сам често пролазио. |
| деле пљачку.</p> <p>На једном узвишеном месту види се велики свилен златом украшен шатор.{S} Ок |
| и пустити.</p> <p>На красном узвишеном месту зидаћеду се двори деспотови, лепши нег’ што их у |
| .</p> <p>Деспот је у Смедереву, на оном месту, ’де хоће град да зида.{S} Његово бистро око увид |
| p>— Свашта доста, но јесам ли на добром месту, могу ли што изговорити?</p> <p>— Изговори све.</ |
| унаоколо тако нагомилано, да се куће у месту од заклона не виде.</p> <pb n="514" /> <p>И тек ш |
| мало трајаше, ал’ ето игумана, како уђе метанише и руку владици љуби, и замоли да их допрати у |
| поту, ал’ није све најдрагоценије на се метао.{S} Ово није за њ дан славе, дан предаје Београда |
| није.{S} Но у Европи ’де је Турчин ногу метао, не да се оданђе истиснути.{S} Прије би за време |
| реће, али сигурно на коцку за несигурно метати, налазим за опасно.</p> <p>Поред свега тога већа |
| и се да се стога не изроди какав опасан метеж међу христијани, који Турцима служе.{S} Бајазит ј |
| беди и невољи, после косовске битке, у метеж’ма Вуковим и Бранковићевим, у турским пустошењ’ма |
| удба Ђурђа постићи.</p> <p>У време ови’ метежа Ђурађ је већ ожењен био.{S} Породица му се већ п |
| Вуковим и <pb n="346" /> Бранковићевим метежима потајно гласове шиљао, да зло предупредиш и на |
| .{S} Но што је најгоре, што је у разним метежима дух код свију клонуо, страсти људске преко зак |
| њему мицања.{S} Дајте нам гусле, па нас метите пред храм божији, да у људске уши божије чуство |
| ану, а деспот, скинувши с главе калпак, метне га на стол, окрене лице краљу, те овако збори:</p |
| а прими сву власт у руке, па онда? — да метне себи круну на главу — рекне љутито Новак.</p> <pb |
| н дао, и јошт дивно еванђелије, које се метне на прса деспот Стевана о задушницама.</p> <p>Тако |
| а свечаност.{S} Један лацмански калуђер метне на стол у кожи везану књигу да је деспот потпише. |
| м закону.</p> <p>После ови’ речи деспот метне руку на срце и рекне:</p> <p>— Заклињем ти се жив |
| и рукује се са деспотом.</p> <p>Деспот метне самур-калпак на главу, поклони се краљу, па онда |
| успјева, и римпапа га зове у Рим да му метне римску царску круну на главу.{S} Е са тим ће пост |
| може, три круне би Бранковићу на главу метнула.{S} Но морам и ја мутити да дознам шта тај калу |
| нда је са свог срца скинуо па на његово метнуо.</p> <p>Обојици долази да не говоре два човека, |
| па са Турцима помирив се круну на главу метнути.{S} Народ је сад био без главе па му се све лак |
| , који су помогли Немањи круну на главу метнути, који су се под Душаном тукли против мађарског |
| ац Пајсије даје им сваке ђаконије, вина метоике и смедеревке, а да им пиће још већма срце и душ |
| ер у султановом околу, код турског паше метоике пити, чисто себи не верује.</p> <p>— Ма, честит |
| ше као ђауру, већ као мом госту, ево ти метоике.</p> <p>Харалампије зачуђен, не верује својим о |
| рхад макне се на страну и извуче мешину метоике.</p> <p>— Е сад ти не говорим више као ђауру, в |
| имо.</p> <p>Чули сте за Високе Дечане у Метохији.{S} Он је богатством Жичу превазилазио.{S} Поб |
| ражавало у веселом друштву, поред добре метохијке, а мисли му тада једнако лебдише над прошлим |
| јестива и сваке ђаконије, смедеревска и метохијска вина, ту су златни и сребрни пехари, красни, |
| рсти добра печења и добра смедеревска и метохијска вина.</p> <pb n="225" /> <p>Наједанпут зачуј |
| ла заповедио је да ми се сваки дан даде метохијског вина колико хоћу.{S} Није добро свагдар да |
| и ловити.{S} Мутне мисли, чудни планови мету му се по глави.</p> <p>Уједанпут му долети отац Ни |
| и, његова побратимска рука ће ме у гроб метути.{S} Онде неће бити никог од мог рода и народа.{S |
| то се изнесе из прве трапезарије, то се меће пред Теофана, па ни вино није ма какво.{S} Сад ће |
| ило, па сад за овај пар мржњу на страну меће.</p> <p>Ферхад-паша враћа се у манастир да пошље б |
| то двоје мора се бирати.{S} Брод Србије мећу стенама плови.{S} Смедерево ће бити трн у оку и Ма |
| под скут силнијем туђинцу, па се после мећу собом отимају док не ишчезну.{S} Једном народу тре |
| се са Мехмедом противу Мусе сајузе.{S} Мехмед гони Мусу од истока, а Ђурађ од запада; Муса буд |
| д запада; Муса буде потучен и убијен, а Мехмед постане господарем свију Турака.</p> <p>Ђурађ, ч |
| </p> <p>Наједанпут донесе се глас да је Мехмед султан скончао.{S} Његови синови Мурат и Мустафа |
| и овај мир сталан био, у Дринопољу ја и Мехмед положили смо један другоме заклетву да нећемо се |
| > <head>IX</head> <p>У Дринопољу султан Мехмед слави своје победе.{S} Њему иду на поклоњеније м |
| , које се лако позлеђује.</p> <p>Султан Мехмед са чешћу их је дочекао.{S} Премда није био прија |
| у, подигне се из Азије Мусин млађи брат Мехмед, да Муси царство отме.{S} Деспот и Ђурађ употреб |
| помогавши Махмеду против његовог брата, Мехмеда сам с тим задобио, и тек њему посве могу захвал |
| садашњем мало бољем стању.{S} Да не би Мехмеда, цела Србија била би од Турака сатрвена, јер у |
| ако засветли.</p> <p>Деспот, када се са Мехмедом смирио, почео је на радост своји’ Срба у сваче |
| годну прилику на своју корист, те се са Мехмедом противу Мусе сајузе.{S} Мехмед гони Мусу од ис |
| нио још у оно доба кад је са Стеваном и Мехмедом противу Мусе војевао и победу одржао.{S} Данас |
| дајте да вам се туђин у унутрашња дела меша.</p> <p>Са овим реч’ма је патријарх као неки дуг с |
| шао где се женске у такове важне ствари мешају.</p> <p>— Све је то добро, ил’ ко млад ил’ стар |
| ревету, пред њима, стол, на њему жижак, мешина вина и пе’ари.</p> <p>На њима руво без украса, о |
| сије сједи сам, на столу велики пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће бити с |
| > <p>Ферхад макне се на страну и извуче мешину метоике.</p> <p>— Е сад ти не говорим више као ђ |
| трапезарији ручају остали калуђери.{S} Мешовити су, видићеш међу њима лица побожношћу зарезана |
| вљају.{S} Зданије то дворско било је по мешовитом стилу онога времена зидано, и израчунано на н |
| имо сад са икаквом господом и јунацима, ми невољни слепци?{S} Ми тражимо себи равне.{S} Дајте н |
| Но они нек раде за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, нити ће нас ико изиграти. |
| позива на слогу, ал’ нитко је не љуби, ми не можемо свет спасти, сватко нек се за се брине.{S} |
| дјелити.{S} Но кад сами нијесте кадри, ми ћемо вас подјелити.{S} Код Ферхад-паше биће благо, о |
| <p>— Голубац не смемо за леђи оставити, ми смо се најпре за Голубац припремили, пуне су шајке н |
| > на сахрани, и да их безопасне чувамо, ми смо га разумели — рече Јеремија.</p> <p>— Тако је, а |
| у Србију, да Гргурове синове уздигнемо, ми ионако Ђурђа не признајемо за деспота.</p> <p>— Ал’ |
| кне, јер Јеремија има у залогу Голубац, ми опет кнежевиће, ал’ Јаблановић баш ништа, јер он тек |
| ити док се цела ствар бољма не развије; ми треба при свему да идемо Бранковићу наруку.{S} Књаза |
| ад мађарском војском други заповеда.{S} Ми се са нашом силом засад само Голупца држати имамо — |
| стојимо, буна јошт се није стишала.{S} Ми набрзо не можемо толику војску скупити да их можемо |
| ви из руке испадне.{S} Нијесмо ђеца.{S} Ми сви знамо да је Вукогли лис, већи лис нег’ Жигмунд.{ |
| ан за другим у замак, у клопку дође.{S} Ми знамо како у Караманији стојимо, буна јошт се није с |
| S} Његов један миг све на ноге диже.{S} Ми смо с Турци више војевали него л’ Угри; ’де смо ми о |
| е архимандрит ништа о томе не брине.{S} Ми смо овде готово међу Турцима, па можемо први страдат |
| а, млого би лакше напредовати могли.{S} Ми смо тиме земљу спасли, а с друге стране, Турци ће та |
| е јахали и с левентама копља ломили.{S} Ми сад кајемо туђе гријехе, водите нас у Свјету гору, д |
| требљењу државне власти пут пресећи.{S} Ми се морамо и за наше потомке побринути да нас не прок |
| њима разговарамо, грлимо и тугујемо.{S} Ми ћемо с њима у туги за себе нов свет наћи.{S} Међу се |
| о!</p> <p>— Ми опет друго не иштемо.{S} Ми не тражимо ни блага ни власти.{S} Коме је испред очи |
| је.</p> <p>— Но, дед да што свршимо.{S} Ми смо само зато дошли да тебе у наше друштво увучемо — |
| или и све је остало у најбољем реду.{S} Ми смо тек јучер амо стигли.{S} Но од тог доба нисмо ни |
| од Никопоља не бисте изгубили битку.{S} Ми Срби знамо најбољма против Турака ратовати.{S} Дај, |
| доћи којим је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми сада не имамо ни онако насљедника за престол од плем |
| е и повода да у Србију дубље задеру.{S} Ми с Мађарима као суседи треба да живимо, ал’ Турцима н |
| н држи и тиме шкоде и себи и свјету.{S} Ми будале смо у том млого бољи.{S} За нас нико не мари, |
| подом и јунацима, ми невољни слепци?{S} Ми тражимо себи равне.{S} Дајте нам по један штап, па н |
| велики падиша, — проговори Бранковић — ми смо увидели да је засад срећа код Турака, будућност |
| ог може дати.{S} Иштите друго!</p> <p>— Ми опет друго не иштемо.{S} Ми не тражимо ни блага ни в |
| Јована за деспота признајете.</p> <p>— Ми на то не пристајемо да место једног Бранковића друго |
| ’, главу би за вјеру положили.</p> <p>— Ми Турци такове требамо као што си ти.</p> <p>— Потпомо |
| овде не сме ти нико замерити.</p> <p>— Ми људи сви смо Алаха створења.{S} Сваком човеку је пам |
| су ово људи — запита Тамерлан.</p> <p>— Ми смо ’ришћански калуђери.{S} Били смо у Јерусалиму на |
| ар карати морао — рече Драгаш.</p> <p>— Ми смо већ од тог доба онде били и све је остало у најб |
| анићу се док могу, па кад све попуца, а ми — у Турке.</p> <p>— Исто тако сам и сам мислио, Турц |
| едан бог, један пророк, један падиша, а ми његови већили већ на овом свијету, канда у рају живј |
| о се веселе?</p> <p>—- Они се веселе, а ми овде бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ бити |
| и смо, ова војска враћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, одакле ћемо после на Г |
| ба испасти.{S} Но они нек раде за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, нити ће на |
| м млого бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за кога, па смо мирни од свјета и свет од нас.{S} |
| ши.{S} Чији је град, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камоли у тамници.{ |
| ко се можеш покрај нас опатријаршити, а ми би после помоћу Турака упадали у Србију, да Гргурове |
| еде.{S} Држе да је Београд њихов дом, а ми само гости; но гост само за три дана, посље је несно |
| p> <pb n="283" /> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо гледати да у миру све свршимо.{S} А не би ли бо |
| утно, па кад на оваково место дођемо, а ми мислимо да смо у рају — одговори ласкателним реч’ма |
| ек се с тобом погоде као што рекосмо, а ми ћемо Турцима одмах град предати, а они нами уз твој |
| на, посље је несносан, <pb n="507" /> а ми не смијемо ником бити гости покрај толико наше башти |
| нарасла.{S} И онда је био најљући.{S} А ми искушеници, тек ради па пости.{S} Па осим тога, брат |
| чујеш ли и сад како се песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мој брате Јоване! — рече кнез Ђурђе. |
| рана? — запита га Новак.</p> <p>— Друга ми је рана на срцу.{S} По несрећи, кад сам се зими роди |
| {S} Но знаш и за Ферхад-пашу одавна, да ми је пријатељ.{S} Штогод Ферхад-паша уради, све се то |
| г Мисира.{S} Чујем од неког бегунца, да ми је жена у Дринопољу.{S} Хајд’ онамо.{S} Она је већ б |
| уливао.{S} Па сад сам дошао к теби, да ми даш неколико братија.{S} Твоји калуђери су на гласу. |
| турчио, ал’ да се и до чега докопам, да ми се подијели добар комад земље.</p> <p>— Начинили бис |
| етошка, не би’ издао, ни теби самом, да ми не каза да ти је био побратим.</p> <p>— А тко ти дон |
| улила ми је бодрост и тишину.{S} О, да ми само јошт ови дани срећно проћу.</p> <p>— Даће бог п |
| блановић.</p> <p>— Ако нас је издао, да ми га је да му кожу одерем прије нег’ што ћемо гинути.< |
| аћају.{S} Јошт би’ више добра чинио, да ми остали потурице, који ме не познају да сам и сам тај |
| кад би деспот пао, ој честити пашо, да ми хоћеш само наруку, све би учинио што ви Турди желите |
| инству, а моја је задаћа најтежа.{S} Да ми овај народ не лежи иа срцу, о ком сам се негда осквр |
| сви такви, који турско руво носе.{S} Да ми не исказа тко је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е |
| би вољео Вукоглију у шаке добити.{S} Да ми је тестир, живог би га одерао, те би и остала Србија |
| ма вечитим пријатељством одазвати, а да ми јошт буду на руци против Црнојевића, који се већ у З |
| су ми пријатељи, морам их штитити, а да ми наруку иду против отпадништва зетске, херцеговачке в |
| народ свој буде бранио, поштоваћу га да ми је буди каков душманин.{S} Марко ће и у душманину св |
| ну душман.{S} То јошт да дочекам, па да ми се душа смири, а тело земљи у вечитост преда.{S} Но, |
| <p>— Не би ли се к мени повратио, па да ми будеш десна рука?</p> <p>— Нипошто.{S} Код вас би ме |
| та да учиним?</p> <p>— Кажем ти, све да ми јавиш шта се около књагиње ради, и то свагда и у сва |
| када би његовом постала заповедио је да ми се сваки дан даде метохијског вина колико хоћу.{S} Н |
| ас мутно прошао, а ионако познато је да ми калуђери знамо тајну чувати.</p> <p>На ове речи јако |
| /p> <p>— Улак, то беше увода, ал’ не да ми посумњати да то није христјанин у турском руву.{S} Т |
| и, моје слуге, паше и везири, знајте да ми добар хабер стиже од Голубија.{S} Код мене су кључи |
| ћи да тајне улаке мени усмено шиље и да ми на знање како куд Турци се крећу, и да се пред њима |
| премда ми је унук, опет морам изрећи да ми је несносан.{S} У свом личном значају нема ништа од |
| у мислим.{S} Код Смедерева да градим да ми Угри из Београда не пркосе.{S} Да сазидам јак велики |
| " /> <p>— И ја волем Светислава, као да ми је син, али шта помаже.{S} Прво, он је само једног в |
| зе са владарима најјаче, је л’ право да ми се сва та властела подвргне.{S} Та ионако што имаду, |
| је Харалампије на нашој страни, него да ми је ко поклонио нови’ десет ’иљада војника.{S} Све ти |
| ве на част.</p> <p>— Пристајем, само да ми даш ријеч, честити пашо, да се мој дел не уштрби.</p |
| еруј ми, драга Русно, тај Ђурађ, премда ми је унук, опет морам изрећи да ми је несносан.{S} У с |
| та хиљада.</p> <p>— Иди, бога ти, канда ми не знамо да Жигмунд никад нема новаца, и да му ваш д |
| ем код победитеља Турчина важнији, онда ми је лак рачун са Стеваном.{S} Мој поздрав Русни.</p> |
| што вјера и закон не допушта.{S} Дјела ми се могу извинити, ал’ оправдати не.{S} Ја сам грјешн |
| ла него пређашњу, ваша присутност улила ми је бодрост и тишину.{S} О, да ми само јошт ови дани |
| као муња, проваљен штит, а лева страна ми засјевну.{S} Ако Турци што пре не дођу, добра бити н |
| ору једног доброг пријатеља, којег жена ми је све додавала што сам желио и што је само могућно |
| био доста, па сам знао око матере; она ми понуди кћер.{S} Посао је био готов, ја намерим узети |
| .{S} Код Голупца сам био с Мађарима, па ми опет ишао наруку без да су се Турци и најмање подсет |
| е станим.{S} Имао сам нешто и новца, па ми је зато и пут отворен био.{S} Једна убога удовица им |
| Е добро, мој драги, сад иди спавати, па ми само буди човек, а ја нећу на тебе заборавити.</p> < |
| — Кажу да сам се у цичој зими родио, па ми је глава презебла, и имам рану у мозгу.{S} Моја мати |
| по свету лутао, турски добро научио, па ми је све лако за руком ишло.{S} Учио сам ја доста и на |
| честит, да се не мога’ посумњати.{S} Па ми јошт и то рјече, кад теби тај глас поручим, да не сп |
| ам га последњи пут трећи дан Васкрса па ми још и сада његова песма срце цепа — рече Новак.</p> |
| год ми не испуни оно што желим.{S} Мора ми казати, шта ради моја драга бјелопољка Савка, па и н |
| ом, ма са Жигмундом, само обречено мора ми се издати, онда је мени и сам Јеремија дужан, и Голу |
| е остала иста, која род свој љуби, а та ми и тијело кријепи, и кријепила је у борби међу смрћу |
| мене била. <pb n="288" /> Твоја задата ми реч више ми важи него сто поклона.{S} Ако ти је две |
| p>— А што је Милева тако смутна.{S} Шта ми радиш ти, Вуче? — рекну у једно доба Ђурађ и Мара, љ |
| чинио што ви Турди желите.</p> <p>— Шта ми желимо, то ти је познато, цјео свјет да потурчимо.{S |
| Е, право сте ми казали.{S} Слушајте шта ми пише:</p> <p>„Љубезни Харалампије!{S} Оно што желиш |
| атисмо, посље одмора и закуска, исприча ми свје од почетка до краја, о паду Голупца, о харању м |
| сам у царском двору лудак био.{S} Душа ми је остала иста, која род свој љуби, а та ми и тијело |
| зла има и нешто добра.{S} Ти знаш какав ми је душман Исак-паша.{S} Но знаш и за Ферхад-пашу ода |
| обродошли, господо моја!</p> <p>— Здрав ми био оче, јеси ли рад гостију?</p> <p>— Драго ми је, |
| и.{S} Мумлајући тек рекне:</p> <p>— Бог ми ово неће опростити — па онда продужи:</p> <p>— Истин |
| едовој кожи, и то задуго.{S} После, кад ми је један добар богобојажљив калуђер очитао молитву, |
| ч, са озбиљношћу одговори:</p> <p>— Кад ми га у знак Маркова и твога нова пријатељства дајеш, п |
| у Крушевцу у царским дворима.{S} Па кад ми га ти знаш, честити деспоте, исповједам ти се на спа |
| народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ не може помоћи? </p> <pb n="305" /> <p>Патрија |
| а донде испустити, ма шта било, док год ми не испуни оно што желим.{S} Мора ми казати, шта ради |
| Турци ме одма’ отпусте да могу ићи куд ми је драго.</p> <p>После ови’ речи Петошко заиште мало |
| но сабере се.</p> <p>— Ти си наш, такве ми потребујемо.{S} Но сад је да починемо.{S} Каралампог |
| као какова кукавица показати.{S} Но све ми је већ додијало.{S} Сад само тражим где ћу као прави |
| , а Београд ћу им сам предати, но бриге ми је за Голубац.</p> <p>— Све им треба по уговору пред |
| рцима, и да га с војском нападнемо, ’де ми је сад војске кад се тек сад са свију страна прикупљ |
| да радим у овако жалосном положају, где ми се са свију страна нападајем прети? — одговори цариц |
| ли, зато што сам не могавши гледати где ми моје очинство газе и отимају, код Турака помоћи траж |
| > <p>— Ивер од кладе не пада далеко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга јави да је дошао улак од деспо |
| дати Мачва, Београд и Голубац.{S} Стиже ми глас, да је угарска војска већ на путу.</p> <p>Ту де |
| ој крви, о крви народа.{S} У сну долазе ми Гргурови синови, слијепи, просе <pb n="389" /> у ме |
| то се цијепа, а вјера ’ришћанска остаје ми у срцу ужљебљена.</p> <p>Ферхад заћути, прекрсти се |
| </p> <p>— Ал’ како ћу ја сам пити, није ми питко без друга, а ти као мусулман не смеш вина.</p> |
| могло бити.{S} Ја одлазити морам, није ми до оклевања, морам се спријемати за Смедерево, и ост |
| е сасвим, но имам ји јошт неколико које ми јошт и сада пакосте.</p> <p>Све је то Новак говорио |
| се султану покориш.</p> <p>— Ха, дакле ми живи дођосмо у турске шаке да се покоримо, да предам |
| предузећ’ма потпомагати снагом богодане ми цркве, која и слабима снагу даје, а док је цркве, ду |
| господар, па сам ју хтео због показане ми ’ладноће мало намучити.{S} У почетку нисам ју ни гле |
| ја већ имам у мом сину залогу одређене ми брачне свезе.{S} Част ми пак, изискује последње моје |
| је било бадава.{S} Једном, љутит, рекне ми: „Ти, синко ниси за калуђера, ти ћеш јошт до анатеме |
| и луде среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те пустио био — примети Јаблановић.</p> <p>— |
| ча по реду како је било.</p> <p>— Вјере ми, тај Ђурађ није паметан што те пропустио, ил’ баш си |
| сигурно.{S} Па ако Турци примете да се ми на њи’ дижемо, па се помире, ил’ брзо једна страна д |
| о мени смиловала се једна пастирка, те ми живот одржала.{S} Да сам се лети био родио, можда би |
| бог ме покара што поста’ деспот. ’Оћете ми, Турци, отјети дијете, мило дијете, као Милеву цариц |
| иво тјело.{S} Но за жива тјела не дајте ми да спаднем на Бранковићеве гране, јер ми душа неће с |
| ам мантију и камилавку скинути, и дајте ми какво друго одело, па ћу ићи на погодбу канда сам уз |
| улудо дао гинути остатку војске, ви сте ми сами за право дали.{S} Истина, да смо се били и ми ј |
| онда велегласно.</p> <p>— Е, право сте ми казали.{S} Слушајте шта ми пише:</p> <p>„Љубезни Хар |
| улази.</p> <pb n="428" /> <p>— Како сте ми, кнежевићи, ђецо моја — рече Харалампије и посади се |
| Нисам ни мислила — рече Милица — да ће ми данашњи дан тако весело проћи; цео дан сам била јако |
| унака.{S} Твој јуначки изглед свагда ће ми пред очима лебдити, и када се год уз гусле твоје име |
| ати.{S} Све обиде су заборављене, па ће ми кнез Ђурађ реч стрпељиво преслушати.{S} Вама је свим |
| год уз гусле твоје име спомене, срце ће ми растити.</p> <p>— Велиш да сам јунак.{S} Камо срећа |
| то брани султан за такве ђауре, рећи ће ми Исак-паша, кешмет им је био тај, да кад су добили бл |
| т определи, та власт тим истим путем ће ми до руке доћи којим је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми са |
| .{S} У двор ми немој долазити, јербо ће ми твоје пријатељство шкодити.{S} Ђурађ Бранковић“. — Е |
| а посекао.{S} Ма ја ’де био, Петошко ће ми на страни бити.{S} Код Голупца сам био с Мађарима, п |
| а је христјанин.{S} И прије нег’ што ће ми тајну поруку испричати, преобучен зажели се у свјети |
| Јеремије, <pb n="391" /> бојим се неће ми Голубац предати, ни мени ни Угрима.</p> <p>— Треба г |
| вала, Марко Краљевићу.{S} Мач твој биће ми аманет твога јунаштва.{S} Проклет био, ако се не буд |
| ијечи су ти паметне.{S} Но још не рјече ми какав мир да просим.</p> <p>— Да се султану покориш. |
| <pb n="288" /> Твоја задата ми реч више ми важи него сто поклона.{S} Ако ти је две сабље млого, |
| ска млого јача него српска.{S} Но, душе ми, и Срби су се силно борили.{S} И мој отац је од српс |
| е бијемо.{S} Ви имате тријест тисућа, и ми имамо толико, све окаљених војника, а познајемо и сл |
| пот да ћемо се овако сви искорјенити, и ми и народ.{S} Ја њему руке пружи’, он мени.{S} Можда ј |
| ладао, владао је честито и славно.{S} И ми се сад у таковом истом стању налазимо у каковом су с |
| ли.{S} Србин је Турчину трн у оку.{S} И ми Срби знали смо војевати, ал’ много штошта смо и од Т |
| им — рекне, Костреш војвода.</p> <p>— И ми то исто — повичу млоги.</p> <p>Истина да се већа стр |
| а ће се кренут’</l> <l> Јоште данас а и ми са њоме.</l> <l>Цар ће цјелу управљати војску,</l> < |
| добар турски цар, гледајмо, мајко да и ми њему што лепо пошљемо, да се не осрамотимо.</p> <p>— |
| право дали.{S} Истина, да смо се били и ми јошт у битку помешали, битка би била јошт крвавија и |
| ер су десет против једнога.{S} Морамо и ми тражити наслона, а то наћи можемо само у Угарској.{S |
| је још и млад, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он, као Турчин и непри |
| е ли ово чули.</p> <p>— Е сад ћемо му и ми одблагодарити.{S} Гледај ти њега, како се погордио, |
| да, а створ тела ни у свештенству не би ми од ползе био.{S} Био сам веселе нарави и лакрдијаш, |
| само да нам је за руком испало, лако би ми са калуђером. </p> <p>— Можда нас је Харалампије изд |
| <p>— Немај бриге — рече Јаблановић, сви ми њих чувамо.</p> <p>Харалампије кад је рекао да не ве |
| {S} То бјеше један беј, миралај, извади ми са голи прса крст <pb n="540" /> распећа Спаситељева |
| ’ од тога дати, све је твоје, само буди ми пријатељ, и све ћу ти исповједити, само немој ме изд |
| .</p> <p>— Ал’, бога ти и пророка, кажи ми искрено, да л’ те срце заболе кад се опоменеш твог ђ |
| и весело Јула.</p> <p>— А бога ти, кажи ми какве су то тајне, јесу ли исте од твоје Љубице, ил’ |
| ер ју принуди.</p> <p>— А бога ти, кажи ми право, да ли твоја млада књагиња Светислава милује?{ |
| ћу му, кад се не да освестити.{S} Кажи ми најпре, шта си чуо од патријарха или оца Леонтија?</ |
| ом сложни, ни у добру ни у злу.{S} Кажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта је то било са тим кнежеви |
| ња, рекне султан деспоту:</p> <p>— Кажи ми искрено, деспоте, хоћеш ли ти увек са мном у миру и |
| за жене имати, то је живот.{S} Ал’ кажи ми, честити пашо, колико ти имаш жена?</p> <p>— Хануму |
| <p>То Ферхад и ’хоће.</p> <p>— Де кажи ми како ви тамо живите, како господа, како ви, како нар |
| орао Београд предати.{S} Још и сад лежи ми на срцу терет као камен.{S} Рјеци султану да је због |
| смедеревке и овог сребрног пе’ара, који ми пао у нашљедство од ђеда, који га је од Душана на по |
| орјемо, негли што Ђурђу попустити, који ми не врати моје изгубљене баштине — рече Јаблановић.</ |
| јатеља, а колико има моји’ земљака који ми завиде кад станем на моју рођену земљу?{S} Због коли |
| его прави Турчин, само једног знам који ми је невидимом руком свуда помагао, ђе је могао.</p> < |
| <p>— Гори је потурица од Турчина; сваки ми је више зла нанео него прави Турчин, само једног зна |
| арима, с Турцима мјерити.{S} Испадне ли ми за руком да Турчина поразим, онда ћу поразити и те с |
| а је са српском скопчана.{S} Паднемо ли ми Срби, пашћеду и они, одржимо ли се, одржаћеду се и о |
| Све им треба на знање дати.{S} Хоћеш ли ми, оче, у свачему на руци бити?</p> <p>— Заклињем ти с |
| твој посао био.{S} Виђао те нисам, али ми је до ушију допрло да си код Турака.{S} Та приповеда |
| уга.</p> <p>— А бога ти, би л’ би могли ми овде гдегод сакривени што проговорити без да нас ко |
| Патријарх цариградски нема снаге, а ни ми је немамо; па гле Босне, колико су већ из нашег стад |
| > <p>— Тако исто је код нас, нијесмо ни ми бољи — одговори Јаблановић.</p> <p>— Ако нас је изда |
| тајно провлачити се нешто црно.{S} Чини ми се као да сам и мале рогове му видела — рече заплаше |
| {S} Због колико ствари си ми мио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој туги вином се теши |
| ице, ил’ од кога другог?{S} Могла би си ми што казати у накнаду за то што због тебе мал’ нисам |
| рођену земљу?{S} Због колико ствари си ми мио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој туги |
| од Турака.{S} Та приповедај ми, како си ми дошао до те висине?</p> <p>— Је ли, господару, чудиш |
| друштву веселост улио.</p> <p>— Како си ми, Петошко, — рече Новак — нисам те већ одавна видео.{ |
| бро дошло — рече патријарх — па како си ми ти овде, светла царице?</p> <p>После ових речи, погл |
| , али не као народа поглавар.{S} Што си ми као Бранковићу негда услуге чинио, прими за награду |
| о, али не знам где; ма откуд, познат си ми.</p> <p>— Може лако бити.</p> <p>— Та по речи те поз |
| ицу и тражиш опет трећег.{S} Но гост си ми, не могу више говорити, пијмо; можда последњи пут Ма |
| јела сам те у цркви, у Аја-Софији, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се у те угледа, у твој |
| вјек, ошљепио је кнежеве, боже, опрости ми гријеха, много сам и ја крив, напустио сам Јеремију |
| мене, на твог роба смиловао.{S} Допусти ми да ти скут и кољено цјеливам.</p> <p>Поклисар пође д |
| ладу кнегињицу, најпре, молим те, рјеци ми је л’ што у ствари?</p> <p>Деспот мало промислив одг |
| о речи те познајем да си Србин.{S} Реци ми, да од бога нађеш, откуда си?</p> <p>— Ти знаш да ко |
| то важније поверити може?</p> <p>— Реци ми што год желиш, све ћу ти учинити — одговори новцем з |
| вао како се онде живи.</p> <p>— Па реци ми како?</p> <p>— То сад нећу, оставићу за други пут, а |
| иде добро, а све ће добро бити, но реци ми само, како стојимо нас двоје са рачуном?{S} Шта ћу ј |
| ли му може с чим служити.</p> <p>— Дај ми чашу вина да ме страх прође — рекне као из шале калу |
| а погодбу канда сам уз тебе први, и дај ми још два добра јунака, да се пред Турцима не постиђем |
| прло да си код Турака.{S} Та приповедај ми, како си ми дошао до те висине?</p> <p>— Је ли, госп |
| е са једним адумом који харем чува, тај ми је све казивао како се онде живи.</p> <p>— Па реци м |
| <pb n="218" /> господар бити.{S} Веруј ми, драга Русно, тај Ђурађ, премда ми је унук, опет мор |
| га је јошт у Ужици тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не би хтео првенства примити, незадовољни |
| несрећи, кад сам се зими родио и мозак ми се повредио, морало ме и срце забољети.{S} Но ова се |
| о сам деспоту, да ако хоће Голупца, нек ми да дванаест хиљада дуката, па на то још дванаест, и |
| његов роб, највећем султану.{S} Но, нек ми је тестир, слободе, коју запитати — рече узбуђен пок |
| бити неће, ја Голупца не предајем, док ми зајамчено не изда.{S} Оче Харалампије, ето ти књига |
| нешто рукама савезничким предати.{S} Ил ми Турчина, ил’ Турчин нас мора разорити.</p> <p>— Зато |
| ати ријеч?</p> <p>— Ти тражиш оно о чем ми писа је л’?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Одмах не могу св |
| ел твоја от тебе Израиљу“.{S} Сваки дан ми по бегунцима из долње Душанове Србије гласови стижу |
| код Срба каже, кад кога мрзим и душман ми је, волијем у Турке нег’ душману служити, ма био Срб |
| а свој закон каља и човеку шкоди.{S} Он ми је све овде.{S} Моја браћа и родови нису уз мене тол |
| ио — примети Јаблановић.</p> <p>— Задао ми вјеру — рече Јеремија.</p> <p>— У таквој ствари вјер |
| ружаним народом гонили.{S} Штавише, жао ми је што се и сад још међу вама налазим.{S} Знам да ћу |
| јер нису вични са Турцима војевати, као ми, војска им је које млада које шарена, а засад нијесу |
| и мора, јер они још нису томе вични као ми, који смо се с њима готово сваки дан крвили.</p> <p> |
| будио и не мого’ више заспати.{S} Мисао ми је све на Косову била; желео би’ најновије гласове о |
| а.{S} Ђетић бијаше кад га виђо’, и бабо ми рече, слушај, дијете, што тај збори, његова ријеч је |
| е, неће да нас напада него пријатељство ми подноси и драгоцене ти, као што видиш, поклоне шаље |
| топова што их Угри довезоше.{S} А благо ми можеш овђе издати, а ја ћу ти дати листину да ти Гол |
| беседити.</p> <pb n="285" /> <p>— Драго ми је, Краљевићу, што те упозна’; кад се кући вратим, к |
| че, јеси ли рад гостију?</p> <p>— Драго ми је, ево овамо мало да се одморите — рече Харалампије |
| ио је то зло и блажени деспот, и пружио ми је као свом нећаку братску руку да народа ради све с |
| ок ти најнужније не искажем.{S} Поручио ми је Ферхад-паша, Петошко, да се велики диван спрема у |
| о том се нисам надао од Стевана.{S} Ако ми бог помогне, те се одавде ослободим, запамтиће ме.{S |
| — рече при уласку Јерина.</p> <p>— Како ми је чудно сада у Београду.{S} Тако ми је дуго вријеме |
| , Јерино.</p> <p>— Разумијем, и ма како ми тешко падало, остаћу за те и за народ о’ђе.</p> <p>— |
| знам моју Цвету.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Но она, кад ме опази, окрене леђа.{S} То |
| ћу, ал’ после с тим располагати ћу како ми је воља — рече озбиљнијим гласом Ферхад-паша.</p> <p |
| дошао у руке Жигмунду.{S} Да знаш како ми је било кад сам морао Београд предати.{S} Још и сад |
| а Смедерево, и оставит’ Београд, ионако ми о’ђе земља под ногама горје.</p> <p>— А мене зар с т |
| е, како сам за ово вријеме кукала, тако ми је дошло канда су ми ове дворане тамница.{S} Ови дво |
| тако ми живота.</p> <p>— Нек буде, тако ми јединца.</p> <p>— Нек буде, амин! — закључи Хараламп |
| е Харалампије.</p> <p>[— Нек буде, тако ми живота.</p> <p>— Нек буде, тако ми јединца.</p> <p>— |
| но на јуриш, ја ћу први напред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу на првој кули забости алај-барјак, и |
| , не бих ову ноћ могла преспавати, тако ми је нешто тешко било.</p> <p>— Нами је баш драго, одг |
| не сме о томе изван нас шта знати, тако ми бога и светог краља дечанског.</p> <p>— Тако ми бога |
| рти ил’ ћу ја њега у трло и млево, тако ми ове смедеревке и овог сребрног пе’ара, који ми пао у |
| а помажемо, а после и награђујемо, тако ми еванђелија — рече Харалампије.</p> <p>[— Нек буде, т |
| деспот колику јошт војску има.{S} Тако ми се види, као да је сваки Србин прави делија.</p> <pb |
| ко ми је чудно сада у Београду.{S} Тако ми је дуго вријеме.{S} Радо би’ гледао ван, и кад погле |
| рсног имена светог Ђурђа!</p> <p>— Тако ми светог Николе!</p> <p>— Један другог да помажемо, а |
| и светог краља дечанског.</p> <p>— Тако ми бога и мог крсног имена светог Ђурђа!</p> <p>— Тако |
| јеру као што сам ја теби дошао, па тако ми свете богородице, да ти квара бити неће.{S} Ти мени |
| заборављена; и то утолико лакше уколико ми се са свију страна у оно доба доказивало да то тако |
| p>— Можеш — одговори Милица — само мало ми времена дај да ја све то у ред доведем, па ћу је ско |
| асљедника деспота, владара Србије, пало ми у насљедство сво баштинство у Угарској, што даде у з |
| ојновић — одговори Ђурађ.</p> <p>— Мило ми је такве делије видети.</p> <p>— Ово је Хасан-паша и |
| њи’ вам неће рђаво бити.</p> <p>— Мило ми је што видим синове кнеза Гргура.{S} Гргур је био мо |
| ест, тако је, честити пашо, па баш мило ми је што тако српски збориш, нијеси л’ и ти био негда |
| оли, виче. „Петошко, потурчићу се, само ми живот допусти“.</p> <p>Ферхад неће да чује.</p> <p>И |
| Готово већ ни на што не зидам.{S} Само ми је јошт то једно утеха, што сам каткад у стању Турке |
| м се већ на овај живот навикао.{S} Само ми је жао моји’ добри’ другова, као што ми је био један |
| поживи — потврди Милица.</p> <p>— Само ми се то не допада, што смо се из Призрена у Крушевац д |
| бити, иди натраг, па кажи Русин да само ми партају одржава, а ја ћу ослабити цео уплив Стевана, |
| молиш, па ти је душа лака, ал како ћемо ми јадни на други свет — одгонетне смешећи [се] Јаблано |
| бац нам је од преке нужде.{S} Потражимо ми њих.{S} Сад би најбоље било да покупимо војску па од |
| ма, предао им Београд и Мачву, предајмо ми сад Турцима Голубац — рече озбиљно Јаблановић.</p> < |
| оказано му пријатељство, јер зна да смо ми с нашом језгром војске у добро доба на њи’ ударили, |
| рци више војевали него л’ Угри; ’де смо ми остали, онде ви тек почињете.{S} Угре Турци познају |
| ранковић предаје Мађарима град, нијесмо ми криви, ионако се Голубац за Србију одржат не море, ш |
| био од цара одма’ у почетку, били бисмо ми већ давно Турке савладали и осветили би се због битк |
| кући забости алај-барјак.{S} Зар нисмо ми они Турци који су на Косову Лазоглија хаметом потукл |
| ј тога расте.{S} Свако себи дере.{S} Но ми смртни, који још живимо и који смо се у госпоштини р |
| , ал’ јак на књизи, и од цара дозвољено ми би мјешати се у говор старијих, ал’ да покријем смје |
| алост.{S} Кад погледим на тетиво, а оно ми се срце као на жици чупка; не имаде’ побратима коме |
| слободан.{S} За народ, ма и пропао, то ми је бар исцјеленије моје душе.</p> <p>Тек што деспот |
| рађ свима у очи падају.</p> <p>— Но, то ми је драго.{S} А познајеш ли изближе Светислава.</p> < |
| о она, кад ме опази, окрене леђа.{S} То ми жао буде.{S} Она је у кадиви, са драгим камењем укра |
| патријархом.</p> <pb n="442" /> <p>— То ми и јесте права жеља, само кад би деспот пао, ој чести |
| јошт Србију сатрти не може, јер познато ми је да је у Караманији буна, као што и сам знаш, и он |
| о, и много шта имам њему захвалити, што ми је за руком пошло.{S} Он је код Голупца Мађаре отисн |
| да је његова жеља мени заповијест, што ми је сад чинити? — из дубљине раздражена срца изрече д |
| n="485" /> пошао да узмем Голубац, што ми је било у памети силно сам хитио да Голубац прије за |
| le>” — ил’ ћу жртвовати себе, и све што ми је мило и драго.</p> <p>— А ти, Облачино Раде, сабљо |
| зе’ на се лудачко руво, говорио сам што ми је на срцу, а будалама и слијепим гусларима све је с |
| {S} Другог мача не потребујем, осим што ми је јошт од оца остао; тај ће ме до гроба служити; па |
| ми је жао моји’ добри’ другова, као што ми је био један, Ђурађ Бранковић.{S} Он, премда је млађ |
| н ће млого још страдати.{S} Ти, као што ми се види, имаш отворен дух, утолико ћеш више у несрећ |
| ароду могу добра чинити.{S} Но, као што ми се види, са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, как |
| адне.</p> <p>— Зна ли султан све то што ми ти сад рече?</p> <p>— Ништа не зна.{S} Турчин не пит |
| о ћу о њему казати, и мрзим га зато што ми одмах награду не издаде да Голубац предам.</p> <p>— |
| !{S} Прође ме већ и жеља лова.{S} Нашто ми, дакле, и спомен негдашње радости кад је то сад за м |
| баш ти ’фала, само на једноме не, нешто ми фали.</p> <p>— А шта то може бити, џанум бре.</p> <p |
| прослови гласом радоснијем:</l> <l>Цар ми рече: војска ће се кренут’</l> <l> Јоште данас а и м |
| Но знаш шта, Грмане, тај црвени калуђер ми се не допада — тај свуда мути, а особито често се вр |
| и да спаднем на Бранковићеве гране, јер ми душа неће стићи на други свјет, конопац о првом ’рас |
| редати град, ил’ ће у том запињати, јер ми ствар чудно изгледа, одскора добио сам глас из Брани |
| ане лечим, које сам му задао.{S} У двор ми немој долазити, јербо ће ми твоје пријатељство шкоди |
| именова, војвода Облачина Раде, познат ми је.{S} Давно беше.{S} Још се у пернатости познају не |
| опасности скупа са народом када се брат ми Вук и Ђурађ одметнуо.{S} Ја помогавши Махмеду против |
| алогу одређене ми брачне свезе.{S} Част ми пак, изискује последње моје судбе верно држати се.{S |
| е у борби међу смрћу и животом.{S} Јошт ми је једне жеље, и то је, да се ти, деспоте, поткријеп |
| } Њега је војвода Угљеша носио.{S} Јошт ми остаде очин мач од Душана задобивени, њега сам после |
| пус са сланином, шунке и печење.{S} Већ ми се језик и уста испуцала, а братија веле: калуђер мо |
| </p> <p>Јеремија прослови.</p> <p>— Већ ми миш’ца изнеможе, а Турака нема, па нит’ Харалампија. |
| једанпут целог загрлити!{S} Но не даду ми српски великаши главе дигнути.{S} Док је било кнеза |
| мање што га нијеси пустио у град да му ми о’ђе судимо,<pb n="422" /> већ га тако налако пропус |
| ја их презиром гледи.</p> <p>— На вјеру ми доша Јеремија, ја идем на вјеру да примим град.{S} О |
| о где лежи Призрен и Приштина.{S} Да су ми сад оне младе године. — Затим мало уздане Новак, но |
| ијеме кукала, тако ми је дошло канда су ми ове дворане тамница.{S} Ови двори зову се наши, а ни |
| наду, а право да ти кажем, од дивана су ми нешто омрзнути, а мени је доста и један пријан, така |
| изабрани, десет ’иљада војника, који су ми на сваку службу готови, па оно што у рукама имам, ни |
| и, које су настати морале, наметнули су ми дужност да вам и преко воље помажем.{S} Ви сте с нам |
| адшто добро учинити.{S} И Дубровчани су ми пријатељи, морам их штитити, а да ми наруку иду прот |
| ме у младости потурчили, оца и матер су ми посекли, живили су били у Призрену, честити у богатс |
| ти.{S} Обрицања и празне надежде већ су ми се одавна досадиле.{S} Готово већ ни на што не зидам |
| у каковим знатним делом.{S} И твој отац ми је на путу, као год и Милица; но исповедам да ако на |
| пунио?</p> <pb n="256" /> <p>— Мој отац ми је казао да је сад јошт најбоље у калуђерству; решит |
| — Добро што си дошао, свети оче, требаш ми за вијеће, јер си увијек земљу и своје стадо љубио, |
| на том убеђењу за право налазим, па ћеш ми, светла царице, опростити, ако моме мњењу слободног |
| ма, не дај му клонути.</p> <p>— Говориш ми из срца, и како ја већ смисли’, но ако ја не будем н |
| а сви скупа народу вуну стрижу.{S} Још ми који с манастирима посла имамо понајбољма стојимо, д |
| Не старај се, мајко, ништа, ту смо још ми, све ће још добро бити — рече поузданим гласом Ђурађ |
| м, издалека су ходали чекајући на какав миг ил’ заповест.</p> <p>Милева је међутим, поудаљена, |
| p>Сејмени до поклисара пазе му на сваки миг и на сама уста, а да се султану што не згоди, као М |
| ован, и гледи на деспота хоће л’ добити миг.{S} Тешко Јеремији да се испуни њихова жеља.{S} Јер |
| ависи што се чинити има, ја сам на твој миг готов кудгод заповиједаш — одговори Ферхад-паша.</p |
| упрот, као код вас Угра.{S} Његов један миг све на ноге диже.{S} Ми смо с Турци више војевали н |
| ојводе затежу се ал’ им паша баци оштар миг, који изгледа као заповест, и тако поседају.{S} Хар |
| <p>То изговори султан достојанствено, и мигом да знак да је ствар свршена, куповина и продаја Г |
| а владавина караманских валија, који се мијењају, данас јесу а сутра нијесу.{S} Па онда и то тр |
| , све у баштину.{S} Не брини се, дакле, мила душо, док је Ђурђа, ти си садруг моје госпоштине.{ |
| , онде где му његов брат Хафис и његова мила Зулејка лежи.</p> <p>Хасан је од свог брата Хафиса |
| азара пао.{S} Један двадесетољетни син, Милан Војновић, остао јој је за утеху и сад се налазио |
| ме.</p> <p>— А да л’ познајеш мог сина, Милана Војновића?</p> <p>— Врло добро.{S} Видео сам га |
| ји путем манастира Жиче.{S} Своју чељад миле ћерке, оставио је у Смедереву, а за њих бригу води |
| м ју ни гледао, а она све око мене лиле-миле, само да јој што по вољи учиним.{S} Човек би мисли |
| е се и жалост умалити.</p> <p>И доиста, Милева, премда је плакала и жалила Светислава, али све |
| ве на зло да слутиш.</p> <p>— А шта ти, Милева, радиш?</p> <p>— А што је Милева тако смутна.{S} |
| држи, да га јадно измори.</p> <p>Гргур, Милева, Леонтије и Светислав, сада већ отац Сава, упуте |
| уснама и укоченим очима на њу гледа.{S} Милева не може срцу да одоле, испусти из руке чинију и |
| ти да би се на свашта предати могла.{S} Милева је била млада и материном упливу неограничено по |
| и да се тек доцније разабрати могла.{S} Милева се пустила у тужан плач <pb n="263" /> и јадиков |
| и особито су ручали.{S} Срби такође.{S} Милева није се више смела пред Србином показати.{S} Она |
| Бајазиту хлебне комаде баца у кавез.{S} Милева као прва ропкиња Татара служи.{S} Калуђери се св |
| ао.</p> <p>Магновење је било згодно.{S} Милева се од своје мале забуне још није опростила била. |
| и Сава у Хиландар, Гргур у Смедерево, а Милева у намастир Благостињу у дувне.</p> <p>А шта је и |
| и бољи пропадали.</p> <p>— А није л’ га Милева султану собом повела кад дође до султановог харе |
| о богат и силан.</p> <p>Но, је ли имала Милева такове тврде воље и љубави? — Видићемо.</p> <p>Ц |
| а, за њом Русна, за Русном је притрчала Милева, а за Милевом сви дворјани и дворкиње, слуге и с |
| се негда и веселило, још кад је султана Милева ђевојком била.</p> <p>— Е, тако видиш, сад се Ту |
| ме то те то питаш... — одговори збуњена Милева.</p> <p>— Ти се о том не старај, само ако хоћеш, |
| кову красну девојку.{S} Ни сама књагиња Милева није лепша од ње.{S} Дичио сам се с њом.{S} По с |
| код вас у двору, неће ли вам се књагиња Милева скоро удавати?</p> <pb n="252" /> <p>— Све се то |
| ћеш сестрама што од тога дати? — запита Милева.</p> <p>— Све је то твоје.{S} Султан је чуо какв |
| еву што пре довести мора.</p> <p>Сирота Милева, какво ће весеље имати!{S} Нити кума, нити девер |
| је на свој рачун радио.</p> <p>А шта је Милева радила?</p> <p>Она је у својој младој души осећа |
| вар преправити, али како?</p> <p>Ако је Милева у љубави тврда, она неће хтети за Бајазита да је |
| та ти, Милева, радиш?</p> <p>— А што је Милева тако смутна.{S} Шта ми радиш ти, Вуче? — рекну у |
| ати јер ће нам утолико теже бити што је Милева доцније жртва материне политике постала.</p> <p> |
| ајње несреће дотерати. </p> <p>А зар је Милева била такова девојка која се тако скоро даје с чи |
| за прсима задевеног имаше, којег му је Милева дала.</p> <p>Поруменив и постиђен, не знаде шта |
| учено, обречено је и мом оцу, без да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био миран Турчин и |
| римети Ђурађ ком се није допадало да се Милева Турчину да.</p> <p>— Зашто дакле твој отац да се |
| сад нећу, оставићу за други пут, ако се Милева случајно за Турчина уда, преповедаћу пред свима |
| им да је народ између две ватре; ако се Милева не да, Турчин ће напасти и разорити обезоружану |
| виђао да се Мари не допада ни то што се Милева Турчину даје, јер се бојала да ће онда Турчин на |
| лики мале за собом повлачи.{S} Данас ће Милева у харем и потурчиће се, сутра ће простија Српкињ |
| а заценили били.{S} Особито Светислав и Милева одвећ приметљиво се смешише.</p> <p>Калуђер, кој |
| а са својим харемом ухваћен.{S} Ту се и Милева десила.{S} Морала је обнажена Тамерлана служити. |
| а није њиховом упливу изложен.</p> <p>И Милева, да није била царска кћи, да није имала прилике |
| ладог Војновића.</p> <p>— А за ким тежи Милева?</p> <p>— Е наравно да воли Светислава, јербо јо |
| ту, нити их и сада млого има.</p> <p>Ни Милева није била од ових последњих.</p> <p>Она је била |
| арх. — Овде је питање да ли се има дати Милева Турчину и мир правити, или не.</p> <p>— Ја велим |
| е пак стране, Вук не попушта, а оно нек Милева спасе земљу.{S} Ти, Новаче, опрости, јер земља ј |
| ти, подговарала је и њу и Милеву.{S} Но Милева, јошт врло млада будући, на свашта се дала преви |
| је ли?</p> <p>— Јест — одговори жалосно Милева.</p> <pb n="302" /> <p>— И ја волем Светислава, |
| то но кажу, стари мачак, па кад се њему Милева тако допада, каково створење иста може бити!</p> |
| д на то казао? — одговори као кроз плач Милева.</p> <p>— То је моја брига.{S} Твој отац није мо |
| Милеви није већ то од потребе. </p> <p>Милева сузе рони, но не противи се!{S} Жао јој је, ал’ |
| ој само међу женскима се бавила.</p> <p>Милева је са женскима насамо ручала.{S} Ту бијаше плач |
| ју нешто шаљивим гласом Милица.</p> <p>Милева се опет застиди.</p> <p>— Но, говори кћери, та н |
| , да је та жалост што пре прође.</p> <p>Милева је последњи пут била у српске хаљине обучена.{S} |
| воје доба од свега доста добиле.</p> <p>Милева се зарумени, није си знала изјаснити зашто баш њ |
| , забављала се са својим цвећем.</p> <p>Милева је била красна девојка.{S} Стаса танког, који из |
| зит је срамоћење мушки подносио.</p> <p>Милева једнако јеца; ко би знао, да ли од радости или о |
| пирала је у душу и срце Руснино.</p> <p>Милева, донде докле се Милица са Русном овако разговара |
| ајући на какав миг ил’ заповест.</p> <p>Милева је међутим, поудаљена, ружу брала.{S} Милица, од |
| рећан, ретко осећа туђу несрећу.</p> <p>Милева, занешена силом и богатством Бајазитовим, отпади |
| љство задобити — одговори Јусуф.</p> <p>Милева није се могла начудити красоти скупоцених поклон |
| пет, какове тајне не прочују се?</p> <p>Милева је имала своје верне другарице.{S} Ма коме морал |
| S} Свакојако је зло.{S} Турчин ће поред Милеве са Србима сродити се; пример велики мале за собо |
| оставити не хтеде.</p> <p>Како се он од Милеве растао, може сваки себи представити. ,</p> <p>Но |
| м Је првом у главу дошло његове љубезне Милеве лишити га.{S} Пребацивао је и Милеви да га не ми |
| како.{S} Кад ме је после свадбе књагиње Милеве нестало, отишао сам управо у Турке.{S} Кад сам в |
| </p> <p>Тај глас, да је турски посланик Милеве ради дошао, наравно, дошла је до ушију и патрија |
| знамо шта би било да је султан њу место Милеве запросио!</p> <p>— Али, драги мој, моја кћи је в |
| служи.{S} Калуђери се све ближе и ближе Милеви приближе.{S} Очи им се сусрету.</p> <p>Ко би мог |
| еско, особито младо срце.</p> <p>Сад се Милеви све за маленкосно чинити почне, што није славно, |
| на што да Турцима уши вређају?{S} Та и Милеви није већ то од потребе. </p> <p>Милева сузе рони |
| не Милеве лишити га.{S} Пребацивао је и Милеви да га не милује, кад и помислити може да ју ко о |
| би’ сам рад све знати шта се о књагињи Милеви и Светиславу ради.{S} Љубица доста-свашта може ч |
| као што видиш, поклоне шаље — одговори Милеви на своју руку наводећа Милица.</p> <p>— Ко би се |
| д мене?</p> <p>— Та нешто чујем да се о Милеви говори; шта си ти о томе чуо?</p> <p>— По целом |
| е.</p> <p>— Све је нешто рад докучити о Милеви, о Бранковићу; као да је у Милеву заљубљен, но о |
| птати.{S} Рећи ћеш да је то све у хатар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ не треба, само девојку |
| је у Милеву заљубљен, но онда — казаћу Милеви да би боље било да за мене пође, него му поглед |
| рви његов познати смеј. </p> <p>При том Милевин образ нека стидљива румен обасу.</p> <p>И Новак |
| огодити.</p> <p>— Но баш да се збуде та Милевина удадба, не би добро било по Србе.{S} Ако се то |
| !</p> <p>Костреш војвода још са некима, Милевине друге и домаћи, славили су Милевино весеље.</p |
| ма, Милевине друге и домаћи, славили су Милевино весеље.</p> <p>Звона нису на венчање звонила.{ |
| жртва материне политике постала.</p> <p>Милевино са цвећем забављање и Миличин са Русном разгов |
| се сусрету.</p> <p>Ко би могао описати Милевину забуну и жалост калуђера.{S} Одма’ се познаду. |
| на, за Русном је притрчала Милева, а за Милевом сви дворјани и дворкиње, слуге и служавке, јер |
| и.{S} Светислава су престављали како за Милевом уздише, а Милеву како се зарумени и како јој оч |
| ало на то склонила, само како ће сад са Милевом до тога дотерати; како ће Светислава одбити?{S} |
| народом бави, да видимо шта се стаде са Милевом, шта са Гргуром Бранковићем, који су у ропству |
| .</p> <p>Светислав шетао се по башти са Милевом и пустио се у њежан разговор.{S} Отац Леонтије, |
| Мађара, худо је поступао; тако исто са Милевом и Гргуром.</p> <p>Радостан жагор у целом стану |
| е к себи довести калуђере, који су пред Милевом морали приповедати шта су и ко су.</p> <p>— Как |
| Милица са својом млађом ћерком, красном Милевом, и дворјанком Русном и служитељском пратњом про |
| то Светиславу пало.{S} Он се састане с Милевом.{S} Примети на њој велику промену.{S} Она му ис |
| једва му је седамнајст.{S} Но има кћер, Милеву, од Вука нешто млађу; она би могла падише харем |
| <p>Патријарх благослови најпре Милицу, Милеву, Русну, па онда све остале.</p> <p>— Добродошли, |
| илица се на страну са Јусуфом повуче, а Милеву остави да се међу тим благом наслађава.</p> <p>Ј |
| у престављали како за Милевом уздише, а Милеву како се зарумени и како јој очи блистају кад на |
| рећи?</p> <p>Највећа јој је била брига Милеву за ту ствар преправити, али како?</p> <p>Ако је |
| тио.</p> <p>Сви су се на то склонили да Милеву мира ради, жертвују.{S} После оваковог закључења |
| младе гледе, та ионако се све говори да Милеву проси.</p> <p>— Бога ти, то су сплетке.{S} Та ни |
| м овамо стигао, са благом небројеним да Милеву дарива.</p> <p>Он жели насамо са Милицом нешто в |
| ти није хтео, јер му је султан казао да Милеву што пре довести мора.</p> <p>Сирота Милева, какв |
| /p> <p>Он је са великом свитом дошао да Милеву прими и султану однесе.</p> <p>Донео је нове и н |
| штро је мотрио.{S} Особито је гледао на Милеву; да није калуђер рекао би, да га се је красота к |
| ити, али добра бити неће.{S} Ако царица Милеву Турчину да... шта ће онда бити...{S} Је л’, оче, |
| — Видићемо.</p> <p>Царица к себи дозове Милеву.{S} Мати не усхте одма’ с бојом напоље; она јој |
| зе су низ образ рониле.{S} Светислав је Милеву тешио.{S} Сви остали као окамењени гледаше на уж |
| лињао је онај час када се родио, кад је Милеву видио, проклињао је људе, који не допуштају двам |
| </p> <p>Милица, пак, међутим потруди се Милеву приволети на тај план, који јој се као породици |
| и.</p> <p>— Турчин — рече царица — иште Милеву, па даје нам мир: обвезује се да неће на нас виш |
| л’ сватови?</p> <p>То је Јусуф, који ће Милеву да проси.</p> <p>Јусуф је са великом свитом овам |
| у, којег је бацио хитро на Светислава и Милеву којима се најсмешнији чинио.</p> <p>Премда стари |
| ра, љубећи их по образу, гладећи Вука и Милеву.</p> <pb n="309" /> <p>После разних, мање важнос |
| Вука добро бити, подговарала је и њу и Милеву.{S} Но Милева, јошт врло млада будући, на свашта |
| ичне церемоније сви се разиђу.</p> <p>И Милеву одведу Турци.</p> <p>Немојте ни питати да л’ је |
| обито за тебе.</p> <p>Сад Милица остави Милеву саму.{S} Она је знала да ће њој у почетку тешко |
| пут крене са силним богатством да проси Милеву за Бајазита, Лазареву кћер за Муратова сина за с |
| ас да је турски посланик дошао да проси Милеву.{S} Она је то сама својим дворским другарицама а |
| о том шушкало да је Јусуф био да проси Милеву за Бајазита.{S} Дође то до ушију Светислава и св |
| </p> <p>Јусуфу Милица обрече да ће дати Милеву, али најпре мора за ту ствар преправити и патриј |
| пта на Стевана, што је с матером својом Милеву Турцима дао, и с тим се турском удворицом начини |
| Турци, отјети дијете, мило дијете, као Милеву царици Милици?{S} Кад Турчин навали, е да је не |
| ултана Бајазита, који је цар-Лазара ћер Милеву за жену узео, и са тим и Србију к себи привукао |
| ити о Милеви, о Бранковићу; као да је у Милеву заљубљен, но онда — казаћу Милеви да би боље бил |
| Пун Лазарев двор самих турбана!</p> <p>Милеву већ сутра намеравају водити.</p> <p>Донели су јо |
| а млади Војновић од жестоки’ рана једва мили; Костреш војвода без леве руке и десног ока.</p> < |
| свом чадору пије.{S} До њега седи његов мили Хасан.</p> <p>Хасан гледи на Марка, нит’ очи с њег |
| рај воде, при обали виде.</p> <p>— Боже мили, докле ће мој народ, докле ли ја страдати — повиче |
| ов је чувар отац Пајсије.</p> <p>— Боже мили, какви смо несретни људи!{S} Нашег оца слуге ужива |
| сно повиче деспот:{S} Та ниси ли ти мој мили Петошко?</p> <pb n="345" /> <p>— Ја сам Петошко — |
| сна.</p> <p>— Јест, мој отац је војвода Миливој.</p> <p>— Па је л’ твоја ил’ његова воља била д |
| гу какову царску службу, та бар војвода Миливој примљен је добро код цара па би му цар жељу исп |
| >— Ако се не варам, ти си, оче, војводе Миливоја син? — запита га Русна.</p> <p>— Јест, мој ота |
| о све рајским мирисом, кад се чује реч, милина, цветајући виногради шире мирисан ваздух, љупко |
| на леђа сагнутом Бајазиту.{S} Татари од милине кликћу.{S} Из целе Анадолије долазише да виде чу |
| ЖИВКОВИЋ, др БОЖИДАР КОВАЧЕК, др ЖИВАН МИЛИСАВАЦ, др БОШКО НОВАКОВИЋ</p> <p>КЊИГА I</p> <p>ЂУР |
| народу владају, Вук Бранковић је силан, Милица је властољубива.{S} Ко има толико снаге и повере |
| је мало узданула и од говора престала; Милица, пак, сасвим се замислила, и својим мислима упир |
| тати за падше и за спасеније народа.{S} Милица не зна куда ће и како ће; сваки дан јој гори гла |
| а је међутим, поудаљена, ружу брала.{S} Милица, оданувши, рекне Русин:</p> <p>— Ти мислиш, драг |
| , него што је косовска битка донела.{S} Милица ће те по ђаурском адету за зета држати који, пор |
| је била, даље, душа дворског живота.{S} Милица, ако ју баш и није волела, опет није се могла ис |
| овек, понуђен би да седне у прочеље.{S} Милица тиме његовом светом лицу уважење указа.{S} С дес |
| /> јошт већма се Бајазиту подвргне.{S} Милица и Мара све се надметале, која ће од њи’ Бајазиту |
| огну обарати јоште непокорене Влахе.{S} Милица је са неком војском послала синове Бајазиту у по |
| аном и Ђурђем чувају турске границе.{S} Милица и Мара постадоше турске удворице, па им морају п |
| исто чинио, — тако су млоги мислили.{S} Милица царица има синове, али нема војске да им противу |
| да му царство <pb n="327" /> разори.{S} Милица и Мара шиљу синове са војском да Турчину помогну |
| усуф преда се благо донешено изнети.{S} Милица се јако зачудила.{S} Тек у двору Душановом је та |
| би своју владу распространити могао.{S} Милица је на сваки његов корак пазила, и како је примет |
| у, који је и Лазару особито мио био.{S} Милица је све то знала, но због дворских одношаја и вољ |
| ући, да је то за народ хрђав пример.{S} Милица на то ћуташе.</p> <p>— Светла царице!{S} Ја мисл |
| онда су јој материни синови на путу.{S} Милица је већ одавно искусила своју кћер Мару и, да не |
| аш најбоље — рече умешавши се Видајић — Милица нема никакове војске, па опет хоће да господари. |
| а си онде видео, какову породицу има та Милица — запита Бајазит свог посланика.</p> <p>— Кад са |
| е допада ово благо, дете моје? — запита Милица.</p> <p>— Ово је особито што; но чије ће све то |
| одговори Милеви на своју руку наводећа Милица.</p> <p>— Ко би се тој доброти од Турчина надао? |
| цара Лазара.{S} Његова удовица, царица Милица, истина, нема друге војске, али има мој отац.{S} |
| војом крвљу широко поље квасили, царица Милица у свом двору, у Крушевцу, очекивала је брижно ка |
| ом после косовске битке владало, царица Милица, њене везе са Турцима, у деобеним размирицама из |
| ма клањати се, па била та и сама царица Милица, јер је народ требао мушке заштите, нит’ су могл |
| ше рахатлују, у дворанама где се царица Милица и кћери јој шетале, турске хануме и буле шетају |
| о срце то не допушта.</p> <p>— И царица Милица је била ’ришћанка — рече деспот.</p> <p>— Рјеци |
| остаде царство.</p> <p>Међутим и царица Милица умре.{S} Стеван, стекавши у разним ратовима слав |
| еног јунака.</p> <p>У овој башти царица Милица са својом млађом ћерком, красном Милевом, и двор |
| у задржавати.</p> <p>Двор, у ком је сад Милица обитавала, једно старо но пространо зданије, бил |
| бро бити, а особито за тебе.</p> <p>Сад Милица остави Милеву саму.{S} Она је знала да ће њој у |
| ти:</p> <p>— Ви сами видите, да нит’ је Милица управљати кадра, нити пак Стеван.{S} Овај је мла |
| их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је Милица слабомоћна, а Вук силан, оставе царицу да се пос |
| ера беху од млађих људи.</p> <p>Када је Милица долазеће госте приметила, променила се у лицу, т |
| пити и Србијом обвладати.</p> <p>Кад је Милица чула шта Бајазит жели, онемила је за магновење; |
| су Вуку и тако, поред свега тога што је Милица мислила, да је поред Турчина сигурна, Вукова је |
| е младог цара Уроша убио.{S} Зар што је Милица од Немањине лозе, зато да управља Лазарева пород |
| Обилића Вукосаву? — рече мало жустрије Милица.</p> <p>— Ја мислим да је кнегиње Вукосаве безгр |
| ира искала, а турска је жеља била да се Милица под покровитељство турско подвргне.{S} Вуку, пак |
| д пријатељских речи Турчина.{S} Вука се Милица бојала, па би се буди с ким сајузила, само Вук д |
| Руснино.</p> <p>Милева, донде докле се Милица са Русном овако разговарала, забављала се са сво |
| <p>На последње Руснине речи пробуди се Милица из своји’ дубоки’ мисли и рекне Русин:</p> <p>— |
| да је Бранковић млого силнији, и ако се Милица од које стране не потпомогне, исти ће је скупа с |
| ризна, јер ако ти то не учиниш, учиниће Милица, па ћемо се задоцнити.{S} Турчину нек се упусти |
| д царем Душаном тако прославише? — рече Милица.</p> <p>— Где су она времена када си ти, властел |
| откуд вас сад овде у мом двору? — рече Милица са мало промењеним гласом.</p> <p>Патријарх благ |
| рмана.</p> <p>— Нисам ни мислила — рече Милица — да ће ми данашњи дан тако весело проћи; цео да |
| </p> <p>— Одморите се одма’ овде — рече Милица, и посаде се сви важнији на места, која им одмах |
| изјави.</p> <p>— Знам шта мислиш — рече Милица — теби је он своју наклоност и љубав поклонио; т |
| уплива био.</p> <p>Но Русна, као год и Милица, знале су све то покрити.</p> <p>Када је Русна р |
| S} И твој отац ми је на путу, као год и Милица; но исповедам да ако народ свој буде бранио, пош |
| <p>— Само њега да бог поживи — потврди Милица.</p> <p>— Само ми се то не допада, што смо се из |
| и — одговори Сулејман.</p> <p>— Хоће ли Милица турску помоћ примити?</p> <p>— О том се немој ни |
| запита Јусуф.</p> <p>— Можеш — одговори Милица — само мало ми времена дај да ја све то у ред до |
| су већ начисто.{S} Ако то исто отпоручи Милица што и Бранковић, онда је добро.{S} Онда ће Бајаз |
| бим и добрим странама.</p> <p>На то јој Милица одма’ беседу пресече, те мало јачим гласом рече: |
| а пошла? запита ју нешто шаљивим гласом Милица.</p> <p>Милева се опет застиди.</p> <p>— Но, гов |
| ић држи да је на њему царство.{S} Потом Милица, моја баба, држи да је све то њено и њених синов |
| е Русна и жудно очекиваше шта ће на ото Милица рећи.</p> <p>Милица, да би своје мнење бољма изр |
| указа.{S} С десне му руке заузме место Милица, с леве Русна, поред Милице Новак, и тако све да |
| еђу тим благом наслађава.</p> <p>Јусуфу Милица обрече да ће дати Милеву, али најпре мора за ту |
| нда бити — рече Петошко, на коју је реч Милица којој су будалине речи у ушима звониле, лице сну |
| рати, кад је тако красно? — упаде у реч Милица.</p> <p>— Не би згорег било — одговори шаљиво Но |
| ељ био чисте заслуге и јунаштва.</p> <p>Милица је била наклоњенија Обилићу.</p> <p>Русна је бил |
| а, одавде се она за истог удала.</p> <p>Милица у својој шетњи није све ни слушала што јој је Ру |
| Вукова је сила све већма расла.</p> <p>Милица, проводећи у бриги своје дане, зебећи у срцу, че |
| ако лебдише над прошлим биткама.</p> <p>Милица и Русна приметиле су шта Новаку на срцу лежи, па |
| .{S} Сто тисућа мртви леже онде.</p> <p>Милица са својом свитом отиде на свој конак, међу непре |
| у да би изјавила шта Турци желе.</p> <p>Милица им све представи шта јој је Бајазит поручио, сам |
| и били, сви су овде участвовали.</p> <p>Милица представи своје жалосно стање и позове све да јо |
| почивке недалеко од совре били.</p> <p>Милица са Русном врати се у своје одаје, а млађи гости, |
| а и Вуку и Турчину противустати.</p> <p>Милица се на страну са Јусуфом повуче, а Милеву остави |
| ео, па је љубав морала ослабити.</p> <p>Милица је већ била наклоњена жељи Бајазитовој.</p> <p>П |
| са Милицом нешто важно говорити.</p> <p>Милица једва дочека да се с њим разговара, да види чему |
| ако даље пливали су у светлости.</p> <p>Милица је била добра, али је била женска, и то од они’ |
| иваше шта ће на ото Милица рећи.</p> <p>Милица, да би своје мнење бољма изразила, продужи мало |
| ва песма срце цепа — рече Новак.</p> <p>Милица одма’ даде дозвати Грмана.</p> <p>— Нисам ни мис |
| его ускори вратити се на Косово.</p> <p>Милица, пак, међутим потруди се Милеву приволети на тај |
| е на свом лицу неко задовољство.</p> <p>Милица и дворкиње чинише се такођер расположене.{S} Мла |
| љда, и сам патријарх исто желео.</p> <p>Милица драговољно допусти и, радујући се храбрим реч’ма |
| је силан, благо му је небројено.</p> <p>Милица се све више и више у мислима премиравала.{S} При |
| красно и пролетне красоте пуно.</p> <p>Милица се од средњег века мало одмакла, и старост јој ј |
| ом насусрет патријарху и Новаку.</p> <p>Милица је прва патријарха у руку пољубила, за њом Русна |
| ече тихим гласом седи патријарх.</p> <p>Милица је увидила да ће Петошко са својим искреним буда |
| у Рудник, и онде је нове планове против Милице ковала.</p> <p>Русна Мару није волела, но споља |
| аузме место Милица, с леве Русна, поред Милице Новак, и тако све даље по реду свог чина заузму |
| н саветују се.{S} Они чекају гласове од Милице.{S} Са Вуком су већ начисто.{S} Ако то исто отпо |
| .</p> <p>Вуку поручити да иште земље од Милице; Милици поручити да се Турчину подвргне — то је |
| ана.</p> <p>Кад наједанпут, врате се од Милице турски посланици.{S} Они су Бајазиту Миличино ст |
| ручи да ће му Султан наруку ићи, ако од Милице за себе који предјел узиште.</p> <p>Тако се, дак |
| јарх и Новак заузеше места с обе стране Милице, даље до патријарха седне Русна, а остали се пор |
| етошко је оставио изненада дворе царице Милице, ником се не јави, и оде у свет, у Турке, као и |
| е кнезу Лазару, а од овог опет и царице Милице у руке Стевана.{S} То је Мати божија, која је јо |
| и Вукосава, обе кнегиње, кћери Лазара и Милице и супруге Вука Бранковића и Милоша Обилића, сљед |
| се породице, издејствовао је мир између Милице и Вука, таковим начином, да једну опредељену час |
| г живота мане.] Овом незгодном положају Милице и Русне неће се нико чудити, јер у светској исто |
| лакрдијаши међу њима, а особито у двору Милице, где их је више но код друге госпоштине, па није |
| Косова.{S} Косово нек буде земља твоја, Милици и њеној деци нек се даде комад земље на ужитак, |
| >Вуку поручити да иште земље од Милице; Милици поручити да се Турчину подвргне — то је значило |
| Кад је Бранковић тако силан, оно треба Милици помоћ против њега обрећи — одговори Сулејман.</p |
| можеш ништа учинити.</p> <p>— Дакле, да Милици помоћ против Бранковића понудимо.</p> <p>— Свака |
| о и жив изглед добио.{S} Буди шта да је Милици и другим старијим на срцу лежало, дворски је ред |
| се има од Бајазита надати.</p> <p>Он је Милици све представио најживље, што му је Бајазит налож |
| ебе и сина задржи, а остало да припадне Милици и њеној деци.{S} Ово је извршено, ал’ са тим се |
| вести?</p> <p>Сулејман је оставио да се Милици одма’ објави да ће јој Турци сву земљу опустити |
| ти.</p> <p>Вук је горд био да се покори Милици и њеним синовима; ал’ опет је за нужно нашао дру |
| фе!{S} Врати се одма’ у Крушевац и реци Милици тако као што си од Сулејмана чуо, те гледај да ш |
| дијете, мило дијете, као Милеву царици Милици?{S} Кад Турчин навали, е да је не дам, тек ће му |
| Вукову јави.</p> <p>Гости су ступили к Милици, која се баш са својом децом, осим Стевана, разг |
| нити.{S} Сад треба, по околностима, ово Милици, ово Вуку, страну држати, једну страну с другом |
| поузданим гласом Ђурађ, којега речи, у Милици, двоструко чуство произведу.</p> <p>Како ће да п |
| д би, дакле, најбоље било да ти изјавиш Милици да желиш с њом у сродство и пријатељство ступити |
| ку пољуби.{S} Тако исто и Ђурађ.</p> <p>Милици су из очију сузе рониле.{S} Пало јој на памет шт |
| ку умножавати, тако да би, ако би га са Милицом опријатељивши се Турци напали, довољан отпор да |
| Милеву дарива.</p> <p>Он жели насамо са Милицом нешто важно говорити.</p> <p>Милица једва дочек |
| ољан, бојећи се да га Турци у сајузу са Милицом доцније сасвим не истисну.{S} Почне, дакле, нов |
| звући.{S} Русна, пак, из срца је мрзила Милицу, но њено господство [и властољубије није јој доп |
| у стасу и држању свом млого је била на Милицу, само што је Милицу оштроумјем надмашавала.</p> |
| четири партаје поцепан.{S} Један слуша Милицу, други Мару, трећи Стевана, четврти Ђурђа, а пет |
| ом млого је била на Милицу, само што је Милицу оштроумјем надмашавала.</p> <p>Русна је била, да |
| сом.</p> <p>Патријарх благослови најпре Милицу, Милеву, Русну, па онда све остале.</p> <p>— Доб |
| тите, нит’ су могли Бранковићи признати Милицу, која владаше и над њеним сином.{S} Бог да му ду |
| и звона лупала.{S} У Крушевцу нашао сам Милицу са њена два сина и једном кћери.{S} Било је онде |
| head>VI</head> <p>Знаће читатељ где смо Милицу са њеном породицом оставили.{S} Видимо, дакле, ш |
| .</p> <p>Милевино са цвећем забављање и Миличин са Русном разговор прекинут беше доласком нових |
| о какове гласове са бојног поља.</p> <p>Миличин двор у Крушевцу није носио на себи печат царско |
| проходати по овој дивној башти.</p> <p>Миличин један бачен поглед на дворјане довољно беше, да |
| ћу влада не да.</p> <p>— Колика су деца Миличина?</p> <p>— Најстарији син, Стеван, нема двадесе |
| еслоге.{S} Откако је Вук пао, почела се Миличина партаја силити.{S} Млоги су вуковци прешли на |
| е то покрити.</p> <p>Када је Русна речи Миличине чула, којих се смисао на њену беседу односио, |
| ће пропасти.{S} И то све неће да увиде Миличини саветници.{S} Ти их Краљевићу добро познајеш.< |
| Вуково пријатељство, кад му је довољно Миличино.</p> <p>Мара, видећи да јој мати при једном ос |
| це турски посланици.{S} Они су Бајазиту Миличино стање живо представили.{S} Кажу да нема више в |
| икољепија, но одговарао је брижној души Миличиној, и тадашњем стању царске породице.</p> <p>При |
| м.</p> <p>— Ја већ видим да међу вама и Миличином породицом неслога влада; реци твом оцу да ће |
| сви важнији на места, која им одмах на Миличину реч опредељена беху.</p> <p>Патријарх и Новак |
| им тога, Вук Бранковић, пре нег’ што је Миличину кћер задобио, био је велики обожатељ Русне, ко |
| еспот. ’Оћете ми, Турци, отјети дијете, мило дијете, као Милеву царици Милици?{S} Кад Турчин на |
| ода Војновић — одговори Ђурађ.</p> <p>— Мило ми је такве делије видети.</p> <p>— Ово је Хасан-п |
| ; код њи’ вам неће рђаво бити.</p> <p>— Мило ми је што видим синове кнеза Гргура.{S} Гргур је б |
| ил’ ћу жртвовати себе, и све што ми је мило и драго.</p> <p>— А ти, Облачино Раде, сабљо моја |
| братиш.</p> <pb n="347" /> <p>Хасану је мило било видети српске јунаке.{S} Када [је] виђео Змај |
| ла.</p> <pb n="257" /> <p>И калуђеру је мило било што се са Русном састати могао, само му је жа |
| ору деспотовом виђели.{S} Амурату је то мило, зна да је племе Бранковића красно у мушкима и жен |
| p>— Јест, тако је, честити пашо, па баш мило ми је што тако српски збориш, нијеси л’ и ти био н |
| ини косовске битке умро, без да је свог милог Хасана видети могао.{S} Хафис је био цвет источне |
| изгледа као заробљеник, и предат је на милост и немилост.</p> <p>Бурне су биле Јереми[ји]не ми |
| Србију, а овамо је избегао и Србију на милост и немилост султану предао.{S} Држи да кад Жигмун |
| штеди љубећа се срца, тај не зна шта је милост божија; немој љубеће се голубове с њом стрељати; |
| моји српски соколови!</l> <l>Грчки царе милост од нас проси,</l> <l>Милост свјечи роду јуначком |
| аше; а Вукогли добро зна да је у падише милост велика, и да га шаром својим обасјати може.{S} Д |
| т на покорност позове, а султан да га у милост прими.</p> <p>Исак-паша на то пристане, мислећи |
| >Грчки царе милост од нас проси,</l> <l>Милост свјечи роду јуначкоме</l> <l>До милости, дост’ с |
| ара одвуче, и султану покори, и од њега милости прими.{S} Мађари су сад огорчени, Београд је у |
| преклињу, код уздивљаног коњаника нема милости, сиђу с коња, обијају цркву и ћелије, отимају, |
| {S} Ако си за то дошао, бићете од силне милости моје помиловани, ако си дошао да се на ино што |
| Пророкова, премудрости божја, неизмерне милости, ето ти роба који ти добар хабер носи.{S} Пред |
| ко све уредимо, онда моћи ће постати из милости султана кајмакам.{S} Но, да ти једну ријеч каже |
| ад-паши искаже, какве је ћуди, у каквој милости стоји код султана.{S} Не помаже никакав бакшиш, |
| >Милост свјечи роду јуначкоме</l> <l>До милости, дост’ славе стекосмо“.</l> <l>Тад се врати вој |
| ће, ако би Ђурађ пао ил’ изгнан био, по милости султана један од њих владати може, ал’ уз помоћ |
| војвода, којима свемогући Бог нек буде милостив, и то исприча мог уверења ради, да је на добро |
| иже црног крста.</p> <p>Отац Радосав је милостив, па ће им и молитву о ружичалу очитати.{S} У м |
| </p> <p>— Евала ти, Ферхаде.{S} Буди ти милостив бог на страшном суду — рече деспот, тронут од |
| ациш око на мали прозор, а ти видиш два милостива а четири несташна ока, и теби се срце у груди |
| сподару, и потпомажите га, мени пак бог милостиви нек по правди суди.{S} Са’раните ме у манасти |
| ови, слијепи, просе <pb n="389" /> у ме милостиња.{S} Огрјешио сам се о њих, ја сам крив њихово |
| ца, из њене руке сиромах <pb n="518" /> милостиње ће примати, путника гладног ће наранити, жедн |
| гуслама дозивају.{S} Један слепац проси милостињу жалосном песмом.{S} Једно се тужи што је слеп |
| S} Но, не би на Косову Краљевића Марка, Милош Обилић погибе јуначки, вечна му памет, освети срп |
| , посваде се.{S} Милоша назову невером, Милош остави своје војено оделење и, без да је ко о њег |
| моћи.{S} Вук је врло искусан војвода, а Милош је страшна јуначина; под добром управом, кад једа |
| је победа наша.{S} Само Вук Бранковић и Милош Обилић у миру да буду.{S} Ја сам цару предложио д |
| , због женских сплетака, посваде се.{S} Милоша назову невером, Милош остави своје војено оделењ |
| ра и Милице и супруге Вука Бранковића и Милоша Обилића, сљедовале су својим мужевима у стан Лаз |
| било заточеника, деспот их је отпустио милошћу на слободу.{S} Ово је по други пут што је деспо |
| езгранична и непобедима наклоност према Милошу једини томе узрок био; светли цар волео би је да |
| освоје Призрен.{S} Ја избегнем, но моју милу у тој гунгули изгубим.{S} Шта ћу сад?{S} Чујем да |
| о, да ли твоја млада књагиња Светислава милује?{S} Ти ћеш то сигурно добро знати, јер твоја Љуб |
| обудити.{S} Она га је само тешила да га милује, да ће бог од њих незгоду, која љубавној им свез |
| га.{S} Пребацивао је и Милеви да га не милује, кад и помислити може да ју ко од њега отети мож |
| етније доба доживио, рођен у добу краља Милутина, добу бујног напредовања Србије, и дочекао је |
| еле песме.</p> <p>Од Дечана на неколико миља већ турска сила влада, хришћани од турског зулума |
| .{S} Ко не би Турчин био?{S} Кад пређеш мимо харема, бациш око на мали прозор, а ти видиш два м |
| ослепљени.{S} Но божија каштига ни њега мимоићи неће.{S} Ви ћете одсад код мене бити, а имаћете |
| ако мислиш Лошонција, можемо л’ Голубац мимоићи, да даље [идемо] — упита краљ.</p> <p>— Голубац |
| ој и долњој класи и њи’ова пресуда није мимоишла ни највиша лица.{S} У свом кругу, тако исто ка |
| >Јошт онда није се могао виђети ниједан минарет, ниједна џамија.{S} Где сад стоји Аја-Софија, о |
| p> <p>Ферхад-паша их понуди да седну на миндерлук.{S} Војводе затежу се ал’ им паша баци оштар |
| то и виде.{S} Унутри, истина, има доста миндерлука и душека, ал’ шта вреди када се онај на њима |
| би тко близу дошао.</p> <p>Поседају на миндерлуке.</p> <p>Ферхад-паша прослови.</p> <p>— Одавн |
| езарији нема стола ни столице, све сами миндерлуци унаоколо, а на њима и код подножја душеци.{S |
| је Петошко у манастиру задиркивао, и на миндрос узимао, но преиначено име на Каралампогли није |
| још Мађари деспоту оставили, да га жеља мине, кад је рад Београда видити.{S} Зато може деспот к |
| Због колико ствари си ми мио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој туги вином се тешиш, |
| ђену земљу?{S} Због колико ствари си ми мио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој туги ви |
| >Међу Турцима, Марку је био сваки Србин мио, ако би му и душманин био.{S} Особито сад, у турско |
| овићевом роду, који је и Лазару особито мио био.{S} Милица је све то знала, но због дворских од |
| на, којој баш није био царичин разговор мио, својом финоћом у почетку гладила је речи царичине, |
| Па онда и сад што не дижу на ме војску, мир није са одлуком на дивану ујамчен, само је одгођен |
| е цара, царице, и целе царске породице; мир и благослов свима — затим се отпоји тихо калуђерски |
| привољео да пристане на <pb n="534" /> мир, који сад уживамо, и зато смо могли Смедерево назид |
| о, да зидам нов град мјесто Голупца.{S} Мир је склопљен и потписан, и поднијеће се султану на п |
| ачему преправнији будемо него досад.{S} Мир и устројство унутрашње мора бити стално, па онда св |
| спота, ил’ против обојице.</p> <p>— Ал’ мир проси и Вукогли и Жигмунд.{S} Вукогли обриче и хара |
| аџарске.{S} Треба ђауре завадити, треба мир с обојицом, са деспотом и Жигмундом, начинити, а ба |
| ат за Вукоглија, а Мађарима нек се пода мир.</p> <p>Тако се диван сврши.</p> </div> <div type=" |
| ородице у срећу и здравље радениках, за мир и спасеније душе оних који у том раду живот жртвују |
| султана посети, но управ цељ му је била мир укрепити, да би се изнурен му народ опоравио.{S} Ме |
| а то потписао, и не би ли пре с Турцима мир учинио.{S} Штавише, Розгоњија и то држи, да би десп |
| веза са Жигмундом, и повуци га одмах на мир са <pb n="498" /> Турцима, што би ионако могао сам |
| мо, дођу л’ Турци, дамо им што ишту, па мир; но и међу нами има луда који се противе, па их поп |
| ођи и ти у Једрене.</p> <p>— Док падиша мир не утврди, донде не могу Вукоглију тако оставити, п |
| ти паметне.{S} Но још не рјече ми какав мир да просим.</p> <p>— Да се султану покориш.</p> <p>— |
| <p>— Е добро, начинимо међу нами такав мир, да док сам ја жив да те не дирам, а ти опет против |
| олност границу полаже.{S} Ја хоћу засад мир мом народу, и доцније после моје смрти, опет нек му |
| S} А и рањен лис љуто уједа.{S} Боље је мир са ђауром, него рат са губитком.{S} Да сад деспота |
| опет задобити, али засад нуждан нам је мир, да се мало поткрепимо.{S} Да би овај мир сталан би |
| две таруће се породице, издејствовао је мир између Милице и Вука, таковим начином, да једну опр |
| упати.{S} Само после, ако бог да, па се мир поврати, немојмо заборавити на породицу Лазара, на |
| мљу бранити па и управљати народ док се мир не поврати — одговори Драгаш.</p> <p>Стеван, који ј |
| воју силу из руку испустити неће док се мир не укорени.</p> <p>Стеван је дуго ћутао докле он на |
| шајте још последњи мој савет.{S} Ако се мир мало поткрепи, немојте се дати мирним магновењем за |
| поји, и знао је и то да ће с њима лакше мир склопити, јер како се деспот у битку није упустио, |
| вића Марка, па да се тим браком савез и мир између царске и Вукашинове породице закључи, <pb n= |
| до нужде било, около њи’ су лисичили и мир обећавали, а како им се мало бољма водило, одма’ су |
| тање да ли се има дати Милева Турчину и мир правити, или не.</p> <p>— Ја велим не, али да се од |
| ају.{S} Ово је тек примирје, а не прави мир, па се Турцима кроз паше много кроз прсте гледа, и |
| , могло би што бити, овако не.{S} Прими мир, спашћеш хиљадама невиних душа, на згариштама подиг |
| <p>— Аферим, Ферхад-пашо, нек се подари мир деспоту и Жигмунду, деспот нек задржи што сад има, |
| и мађарски краљ и њемачки цар, понудити мир, и то зато да га од тебе одвуку, да те могу тако ус |
| р, да се мало поткрепимо.{S} Да би овај мир сталан био, у Дринопољу ја и Мехмед положили смо је |
| почетку ове победе мало смире; но овај мир није дуго трајао.{S} Они науме Србе буди пошто поко |
| ска кренути, и то право на те.{S} Бирај мир, доста је народ страдао.{S} Ја ћу твоју ствар на ди |
| рече царица — иште Милеву, па даје нам мир: обвезује се да неће на нас више нападати.</p> <p>— |
| се сад откинути од Мађара, ал’ треба им мир код Турака израдити.{S} Тако кривудајућа се стаза н |
| , Ферхад-пашо, ти си тамо са Исак-пашом мир склапљао’ ал’ јошт не склопио.</p> <p>— Свијетли па |
| и војску, кад је са мном склопљен писан мир на пергаменту? — рече деспот зачуђен.</p> <p>— Ти з |
| слиш, драга Русно, да би Краљевић Марко мир донео био мојој породици и српској земљи, но вараш |
| ећег имамо изгледа да ћемо какав честит мир учинити.{S} Што се тиче Лазара и његове породице, ц |
| и баш зато што је тако, треба да иштеш мир, а да добијеш мира, мораш се Жигмунда одрећи.{S} По |
| из уста дубоким гласом оно божанствено „мир свјем“, а бурна ти се душа у теби смири.</p> <p>Па |
| му притиска.</p> <p>Јерина, радознала, мира нема, рада би све одмах дознати, ал види наборано |
| ако не буде од Турака, по турској жељи, мира искала, а турска је жеља била да се Милица под пок |
| ог белаја, ђе ни од Турака ни од своји’ мира не имају, почну се турчити.{S} Красне Српкиње стад |
| 3"> <head>XXXIII</head> <p>Деспот треба мира, од стране Мађара као и Турака.{S} Мађарима може б |
| ешко оном који је потучен, па од јачега мира тражи — одговори са гласом незадовољства Марко.</p |
| ма побједоносно од заманде управљао, да мира донде тражити нећу, док не отпојимо у светом храму |
| е.{S} Ето видите, и ово неколико година мира њему можемо захвалити.{S} Доћи ће време, ако бог д |
| ења Србије олакша. </p> <p>~ После овог мира, Вук јошт није био сасвим задовољан, бојећи се да |
| арамо.</p> <p>— Камо срећа да не морате мира тражити.{S} Тешко оном који је потучен, па од јаче |
| спот и Жигмунд, Србија и Мађарска имаће мира.</p> <p>Журно су се спремале те ствари, и хитно се |
| Ђурађ у земљу повратио, нису Срби више мира имали, но сваки дан се крв проливала.{S} Ионако је |
| е, он ће навести и Жигмунда да у падише мира проси, ил’ ако не усхте, а наша војска навали и са |
| док Маџаре не сатремо, не можемо имати мира.{S} Они подбадају Вукоглију, и ето већ им је преда |
| уф кренути може.</p> <p>Сад већ Бајазит мира нема док не види је ли Јусуф што свршио.</p> <pb n |
| > <p>Сви су се на то склонили да Милеву мира ради, жертвују.{S} После оваковог закључења, патри |
| да се о њој гложе.{S} Маџари, како буду мира имали од Турака, задираћеду у Србију мало-помало с |
| <p>Розгоњи не да посади ни дању ни ноћу мира, покушава не би л’ се могао каквој капији примаћи, |
| тако, треба да иштеш мир, а да добијеш мира, мораш се Жигмунда одрећи.{S} Покрај Жигмунда си и |
| е двери, тражиће султан покрај султанке мираз, а то је Србија, онда ће и вјера Христова пасти, |
| Турчином сродити, а земља ће Турчину у мираз припасти.{S} Ја већ овде немам <pb n="321" /> ник |
| у турском руву.{S} То бјеше један беј, миралај, извади ми са голи прса крст <pb n="540" /> рас |
| заврши.</p> <p>— Сад свје знам, знам и миралаја, све је истина што ти исприча.</p> <p>Дуго је |
| и.</p> <p>Ферхад-паша дозивље бимбаше и миралаје, издаје им заповести, да буду на опрезу, да не |
| илева има дати.{S} Па ако баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мој отац скупио је прил |
| све у миру било, онда се тек с Турцима мирио.</p> <p>Марко кад чује да је султан Сулејманов са |
| ђе какав Турчин, а да му нос не додирне мирис од ђаурске печенице, што би га узрујало, а Ферхад |
| ерилиџу, па извалив се, масти се и таре мирисавим зејтином, а жубором из олука хујећа вода умил |
| е реч, милина, цветајући виногради шире мирисан ваздух, љупко цвеће и сва живућа природа пресељ |
| је лала лепша од ружице, ил’ је ружица мириснија од каранфила.{S} Кад је све красно и лепо, не |
| па диче целу просторију и сваког својим мирисом удовољавају.{S} Ко би сад знао казати које је о |
| да у животу трепте, обасуто све рајским мирисом, кад се чује реч, милина, цветајући виногради ш |
| ружице, и да се ороси, испари у бајном мирису, из срца је иста ишчупана, и тек преостаје шупљи |
| е увијено би било у песмама, у ружичном мирису, међу чашама ватреног винца, и онде ’де се слава |
| земље Вукашина, Угљеше и Гојка, војводе Мирка, Жарка и Краљевића Марка Србима нестадоше.{S} Кој |
| аренкапи доведен лудак, већ син војводе Мирка Огризовића који је у боју код Скадра пао.{S} Мати |
| ечани, а ја му поручим да су здрави — и мирни, и да не дамо к њима приступа противничким власте |
| с нико не мари, а ми ни за кога, па смо мирни од свјета и свет од нас.{S} Благо оном коме бог н |
| бурно провео, и постриже се, да ступи у мирније пристаниште жића.{S} Био је негда и ожењен, ал’ |
| о се мир мало поткрепи, немојте се дати мирним магновењем занети, но крепите се, мужајте се и у |
| сиротињи да у зноју лица залогај хљеба мирно потроши.{S} Многа су великашах гријеси, са којих |
| ој посао.{S} Поуздани људи, деспот може мирно путовати.</p> <p>Неколико дана побави се деспот у |
| >И Јеремија, и Јаблановић и Харалампије мирно почивају, ван манастира, код једне хумке, једно п |
| Петошко.</p> <p>Докле је отац Леонтије мирно спавао, донде су мутиле свакојаке мисли у глави о |
| аћеш то и ударићеш твој печат, а ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу султану и на дивану поднијети, д |
| не срамотиш манастир“.{S} Ја сам све то мирно подносио чекајући крај искушенија и моје невоље.{ |
| отпоздрава, настане тишина.{S} Све већ мирно почива.{S} Само Марко и Хасан још беседе, док и њ |
| у о’де баш као други сужни робови.{S} У мирно доба кнежевићи су у дворцу, ал’ као што је сад, д |
| у Млецима и Напуљу, па и у Будим-граду мирно живљет.{S} Но ја не шће’ оставити земљу, народ, п |
| у небесну васиону уздиже, а ломно тело мирног одмора нађе.</p> <p>Манасијо, дивни богати манас |
| о, одма’ су Србе напастовали.{S} Једној мирној години две су крваве сљедовале. </p> </div> <div |
| војске.</p> <p>Русна и Харалампије нису мировали.{S} Потајно су били у сајузу са Ђурђем, и назн |
| е црте и поњатија у себи садржавале.{S} Мирољубиво начело свештенства није се слагало са ратобо |
| лог и чинићу кораке да се моја влада са миром у једно доба започне.{S} Зато одма’ послаћу султа |
| и.{S} Искусан врло у рату и у управљању миром, све околности добро познаје, и најслабија му стр |
| и нису у свом друштву ниједног госта на миру оставили.{S} То је већ што обично код служитеља.{S |
| д’мо да га вребамо, а ви други донде на миру будите — рече озбиљним гласом Петар и оде за Митро |
| како јој пиљи у очи.</p> <p>— Остави на миру те лакрдије, но гледајмо, шта ће сад да буде.{S} Н |
| е прости.{S} Сад иди, остави ме мало на миру, да промишљам у овој обитељи шта сам досад чинио, |
| недрага; ако ли те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћеш постати славном царицом.{S} Сад иди, но |
| с искушаваш, и данас не остављаш нас на миру, да срећом твојом не дође отац Харалампије, би се |
| иће своју грдну штету.</p> <p>Жигмунд о миру мисли, није му на ино.</p> <pb n="469" /> <p>Деспо |
| S} Седните.</p> <p>— Дошли смо, да се о миру са султаном договарамо.</p> <p>— Камо срећа да не |
| Турчину посланике упутити да се с њим о миру договоре, па да се твоја влада, Вуче, одма’ призна |
| а који не да вредном људству да ужива у миру плоде свог труда.{S} Дивље турство заклело се да о |
| Ишти ову Србију, што је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда одречеш.{S} То је |
| — Е кад је тако, а ми ћемо гледати да у миру све свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се тв |
| , скоро већ тридесет година, па никад у миру, него све у рату, беди и невољи.{S} Видео је своји |
| турски’ нападаја бранио, и кад је све у миру било, онда се тек с Турцима мирио.</p> <p>Марко ка |
| Турчину добар бакшиш да, манастир је у миру, и може и из деспотове области ’ришћанин без разли |
| знање деспоту, да са његовим одељењем у миру остане, као у резерви.{S} Деспот је тако и чинио, |
| ога што му војска расте, жели с тобом у миру живити.{S} Теби је познато, да српски народ сада н |
| но, деспоте, хоћеш ли ти увек са мном у миру и сајузу живити или не?{S} Ако те жеља каква мучи, |
| дао заклетву да ћу и са његовом децом у миру и пријатељству живити.{S} Код мене је задата реч и |
| онде док не покушам да ли се може што у миру учинити.{S} Зато изјављујем ти, да донде, докле се |
| {S} Само Вук Бранковић и Милош Обилић у миру да буду.{S} Ја сам цару предложио да којег год од |
| , и све се богу молили да Срби остану у миру.</p> <p>Жеља им се испунила.</p> <pb n="360" /> <p |
| ебе, и ако јесам веран оцу син и против Мирче војујем, зато опет искрено исповедам да желим да |
| сад, истина, војујем с Турцима противу Мирче, и то зато, што је он с ваши оцеви свагда мој и м |
| противна стана, цара Бајазита и војводе Мирчете.{S} Што је од Влаха оружије понети могло, ту се |
| веде пријатељство са великим господарем Мирчетом, и узме у руке кормило слободне части Србије.< |
| се пробудио и не мого’ више заспати.{S} Мисао ми је све на Косову била; желео би’ најновије гла |
| S} Она, истина, није још с тим задобила мисао да би добро било таковог друга имати као што је Б |
| морјем и сувим.{S} У глави носи велику мисао како ће Смедерево градити, а донео је и нешто бла |
| ци заробили; идем да је тражим до самог Мисира.{S} Чујем од неког бегунца, да ми је жена у Дрин |
| обито кад изненада што паметно изрекну, мисле да пророк из њи’ говори.{S} Код њи’ сам одма’ у п |
| м делити, већ они калуђеру да деле, ал’ мисле, нужда закон мења па мораду и калуђеру попустити, |
| рађ Кантакузен, ни једни о том добра не мисле.{S} Шта ће Србима да пркосе; шта нам хасни Београ |
| ја.</p> <p>Тишина, мала почивка, сви се мисле.{S} Јеремија и Јаблановић гледе на Харалампију, к |
| енство.{S} Сада сам рад знати, шта Срби мисле; да ли ће се према мене [не]пријатељски показиват |
| а људи који се за свашта хватају и који мисле да од свију све боље уму — одговори, на Вука Бран |
| ујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, како мисле о Ђурђу деспоту, и о Смедереву.{S} У двору си сво |
| мађарски, сутра може бити турски, тако мисле Мађари.</p> <p>Мађари пазе и на деспотовицу Јерин |
| аскошан страдалника се не сећа.{S} Тако мисле ти искрени посници.{S} Но међу њима има и такових |
| дати, треба га силом отети.</p> <p>Тако мисле Розгоњи и Лошонци.</p> <p>И Жигмунд држи да је он |
| у мађарску земљу.{S} Неке паше то исто мисле.{S} Ферхад рече да ту нема ништа осим пљачке, и в |
| ског коловоза.</p> <p>Усијане главе што мисле, зборе.</p> <p>Већ је Јеремија замаглушен испарењ |
| Бајазитовим, отпадила се од Светислава, мислећи да ће јој се цео исток клањати.</p> <p>Бајазит |
| прими.</p> <p>Исак-паша на то пристане, мислећи да ће ово лакше Вукоглији хака доћи.{S} Но тко |
| ажи да отме другоме једино јагњешце, не мислећи да коло иде наоколо, а невоља редом ћера.</p> < |
| м устројењем у својој земљи бавио, и не мислећи на таково што да ће Ђурађ са Турцима на Србију |
| ви се плодном пределу, ’де свачега има, мисли управио на Алаха, што Турчину подели срећу, да на |
| до зоре седити.{S} Но Ферхад-паша мора, мисли за сутрашњи диван, ту је говор о предаји Голупца. |
| ачио, да може у ту сврху све чинити.{S} Мисли се, падне му на памет да ће најбоље бити оба кнеж |
| ко је узбуђен.{S} Улак је, додуше ту, — мисли се Јеремија, — ал’ ’де је турска војска, топови с |
| ечи пробуди се Милица из своји’ дубоки’ мисли и рекне Русин:</p> <p>— Драга моја Русно, ти се с |
| селом друштву, поред добре метохијке, а мисли му тада једнако лебдише над прошлим биткама.</p> |
| вством гоњено.{S} Она није знала шта да мисли.{S} Њој се чинило да није могуће, да је због књаг |
| </p> <p>— Почекај мало.</p> <p>Јеремија мисли се.</p> <p>Јаблановић и Харалампије упрли су очи |
| и? — запита Јаблановић.</p> <p>Јеремија мисли се.</p> <p>— Па знаш што се код Срба каже, кад ко |
| .</p> <pb n="439" /> <p>— А како о њима мисли Јеремија.</p> <p>— Он их држи као залогу, а да Ђу |
| у му околности познате; он се мисли, па мисли на то да свакако своју и свог народа независност |
| кче никако.</p> <p>— Велика цијена, шта мисли, шта по ту цјену можеш купити, читаву област.</p> |
| </p> <p>Сад запита деспот.</p> <p>— Шта мисли војвода мој, Облачина Раде?</p> <p>— Велики краљу |
| треба.{S} Па напослетку тко би знао шта мисли Ферхад-паша.{S} И Јаблановића мисли море, шта ће |
| {S} Поразиће вас сила падише.{S} Но шта мисли војвода Јеремија, хоће л’ он после к нама у Турке |
| шта мисли Ферхад-паша.{S} И Јаблановића мисли море, шта ће од њег’ бити.</p> <p>Ферхад-паши ниј |
| га и предаћу ти све.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Добро, примићу, ал’ после с тим расп |
| ерхад-паше осигуран.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Па како да поделим, кад се сами слож |
| дио, и Турке потукао. </p> <p>Исак-паша мисли се, даје му за право, па пита да л’ би боље било |
| ао на њену беседу односио, хитро сабрав мисли, царици је говорила:</p> <p>— Истина, светла цари |
| > <p>— Жалосна ствар, шта о томе Ферхад мисли? — рече деспот.</p> <p>— Ферхад је твој пријатељ, |
| а нису се више препирали да га на друге мисли наведу.</p> <p>Тако остане опет све при старом.</ |
| овог предела говорила, јер јој се друге мисли по памети врзле, а не описивање предела које је Р |
| мирно спавао, донде су мутиле свакојаке мисли у глави оца Харалампије.{S} Он је био немиран дух |
| на изгледао.{S} У глави му се свакојаке мисли преметале.{S} Гледајући на воду Ситницу, чинило м |
| тује, а у глави му замршавају се велике мисли, тешке бриге.{S} Пролази планине, преко жубореће |
| ено гледи на бимбашу.{S} Гледи га, а не мисли о њему.{S} Опет очи изврће, вилице стиснуте, миши |
| ријехе искајати.{S} Нитко смртни нек не мисли, да га кази достићи неће, ако је што скривио; при |
| онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не мисли царици покорити се.{S} Шта да се, дакле, чини?{S} |
| /p> <p>— Познајем Јеремију, он добро не мисли.{S} Ако дође па одмах не преда Голубац, ту је већ |
| ијати, превијати, и оно говорити што не мисли — каза Јаблановић.</p> <p>— Е добро, Харалампије |
| о је крви проливено, а Ново Брдо још не мисли на предају.{S} Зар не има јунака који ће на првој |
| лост.</p> <p>Бурне су биле Јереми[ји]не мисли, потписао је, морао је потписати предају града, а |
| глави Ферхад-паше прекрштају се брижне мисли, пола сан пола јава.</p> <p>Ферхад-паша дозове иг |
| канда се благошћу смеши, а какве бурне мисли су му биле у глави кад је с коња спао, пре нег’ ш |
| се могло у мутној води ловити.{S} Мутне мисли, чудни планови мету му се по глави.</p> <p>Уједан |
| са бистром водом ишчисти бурне и мутне мисли из главе, и да му срце постане чистим извором доб |
| е изгледати као царица.{S} Ове последње мисли умножаваше се.</p> <p>Премда је цела та ствар има |
| пот Ђурађ сад ће те предати.{S} Каке се мисли врзле у глави Високог Стевана, кад је тај уговор |
| други <pb n="366" /> се рађа; један се мисли, како ће своју децу, своју рају на’ранити; један |
| м слуги, силни падишо.</p> <p>Султан се мисли, па прослови:</p> <p>— Нек буде тако.{S} Ти и Фер |
| .{S} Све су му околности познате; он се мисли, па мисли на то да свакако своју и свог народа не |
| у се на образу горе-доле дижу, нешто се мисли, велико смишља.</p> <p>Бимбаша ћути, зна да Ферха |
| трашна је њихова борба у души.{S} Ту се мисли, жеље, надње испрекрштају.{S} Скуп је сваки трену |
| сам могао преспавати; и ја сам те исте мисли имао у глави.{S} Све се бојим какве нове неслоге, |
| чено подложна.{S} Младића странствујуће мисли нису је могле на што изванредно побудити.{S} Она |
| Јереми[ји]ни, не даду педљу земље; који мисли барјак да забоде, у исти мах буде низ бедем преме |
| на тешка јој је била.{S} Она се у првој мисли сетила да Мара није дошла као добро дете да ју ис |
| , то ће укинути војводама не њему, тако мисли Харалампије.</p> <p>Покрај њи’ ушао је и бимбаша, |
| прво право за се побринути се.{S} Тако мисли отац Пајсије, који макар да га и терете године, а |
| Турци дуго боравили у Једрени.{S} Тако мисли деспотовица Јерина.</p> <p>И деспот је окаљен вој |
| јер одавђе се шири турски дин.{S} Тако мисли султан и Турци на дивану, и што сад изговори’, из |
| ти индат, па тек онда на јуриш.{S} Тако мисли твој верни слуга.</p> <p>— А шта ће на то рећи де |
| е смије једно против другог да рече што мисли о њему.{S} Будала зна све како дишу, који је кака |
| јестим како је све текло, и како деспот мисли.</p> <p>Исак-паша размишља.</p> <p>— Рад би’ и са |
| у, и решиће га од обвезе.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Па онда и сад што не дижу на ме војс |
| н ће све вјерно извршити.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Слажем се.{S} Никад боље већ кад чов |
| их како за мном пођу.</p> <p>Јаблановић мисли се, па после почивке рече:</p> <p>— Све је добро, |
| код сваког брежуљка, виса, јаруге, и у мисли си бележи.{S} Већ је прорачунао одока какав ће то |
| огла.{S} Она је сад са самом књагињом у мисли и чувству свом љуборевњивом постала.{S} Њој је пр |
| воју грдну штету.</p> <p>Жигмунд о миру мисли, није му на ино.</p> <pb n="469" /> <p>Деспот Ђур |
| ји је мало понесташан, ал’ не би никад, мислила да би се њега млада књагиња у чемугод тицати мо |
| и тако, поред свега тога што је Милица мислила, да је поред Турчина сигурна, Вукова је сила св |
| и красоти скупоцених поклона.{S} Она је мислила да је већ премештена у оне пределе, где басносл |
| га је опет знала уважити, јер је у себи мислила: богзна каково добро могу од њега јошт дочекати |
| даде дозвати Грмана.</p> <p>— Нисам ни мислила — рече Милица — да ће ми данашњи дан тако весел |
| уђер ословљивао.{S} Она је сасвим друго мислила.{S} Њена личност је ту прву ролу играла.</p> <p |
| и други то исто чинио, — тако су млоги мислили.{S} Милица царица има синове, али нема војске д |
| ија такове су нам пакости чинила да смо мислили капи крви већ у нама остати неће.{S} Они то све |
| е тако шетао по башти; а ви сте сигурно мислили да је то какав нечист дух? — рекне калуђер.</p> |
| ан отпор дати могао.{S} Сви они који су мислили да ће турско пријатељство вреда нанети, прешли |
| {S} Пашће ту и нами што у део, и то је, мислим, највећи део, ако Голубац предамо.{S} Но, Ново Б |
| ебе да <pb n="223" /> прецени.{S} Ипак, мислим да ће добро бити, јер цар Лазар кроз цео свој ве |
| .</p> <p>— Сад нам није до оклевања, ја мислим одмах да ступимо са Турцима у погодбу.</p> <p>— |
| о ћуташе.</p> <p>— Светла царице!{S} Ја мислим да би добро било о тој ствари и с другима посаве |
| S} Ето такове су ти наше војводе.{S} Ја мислим да ниједан није добар војвода, јер ниједан не би |
| г пријатеља мора у народу остати.{S} Ја мислим да ако сам и несрећан, на мене Србин никад забор |
| лошији бити.</p> <pb n="234" /> <p>— Ја мислим да кад до тога дође, показаћу да сам за сабљу ро |
| рече мало жустрије Милица.</p> <p>— Ја мислим да је кнегиње Вукосаве безгранична и непобедима |
| ро дао, оче, шта има новог?</p> <p>— Ја мислим да ћеш ти боље знати од мене?</p> <p>— Та нешто |
| тко буде несретнији нег’ што ја о себи мислим, онда ћу ја моје право обновити, и лакомисленог |
| /p> <p>— Е кћери моја, и сама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовала за његово прија |
| ј деспоте, казаћу вам из моје душе како мислим.{S} Врло добро знам, господару, да смо већ осјед |
| ато је у угарским рукама.</p> <p>— Исто мислим што збориш, није на ино, морам се судбини подврћ |
| ако као што ти кажеш!</p> <p>— Ја, опет мислим да ће Бранковић на опрезу бити.</p> <p>— Али как |
| /p> <p>— То и хоћу, о томе се дању-ноћу мислим.{S} Код Смедерева да градим да ми Угри из Београ |
| ица, пак, сасвим се замислила, и својим мислима упирала је у душу и срце Руснино.</p> <p>Милева |
| јако умалити.{S} У њеном срцу, у њеним мислима, будућност се са садашњошћу борила и смешавала. |
| еним овцима.</p> <p>Леонтије у озбиљним мислима престаде читати, бројанице броји, и броји сате |
| почива.{S} Но већа част у туги и мутним мислима очекива настајући дан.</p> <p>Сутрадан, познало |
| Жеднио је за осветом, <pb n="304" /> у мислима тражио је оног ком Је првом у главу дошло његов |
| ено.</p> <p>Милица се све више и више у мислима премиравала.{S} Приметила је у глави опасност к |
| о, па кад на оваково место дођемо, а ми мислимо да смо у рају — одговори ласкателним реч’ма кал |
| рећа домислим се да идем у калуђере.{S} Мислио сам у себи: читати знаш, можеш јошт далеко дотер |
| и човек, да се двор у рај претворио.{S} Мислио би човек, да онде никад велика жалост ни родити |
| тако што поднети могао?{S} А поред тога мислио је да би, као насљедник Вукашинов и велики јунак |
| иликом опрости од ове невоље.{S} Кад је мислио да је прилика већ близу, буде убијен из потаје, |
| рила, при чаши винца тражио је утјехе и мислио о новој љубави; битке није било никад без винца, |
| да јој што по вољи учиним.{S} Човек би мислио да је булама у харему богзна како добро, а оне с |
| сатрем.</p> <p>Овако је Ђурађ у тамници мислио.</p> <p>Капетан Радан видећи отвореног младог књ |
| па му је желео одољети, при чаши пуној мислио се како ће му доскочити.{S} Ако је кога љубовца |
| влажити; постао сам већ тако жут да сам мислио већ ћу се скоро посветити.{S} Напослетку, нисам |
| — нисам те већ одавна видео.{S} Ја сам мислио да си ти ’дегод у војсци, на Косову, а тебе ето |
| — у Турке.</p> <p>— Исто тако сам и сам мислио, Турци ћеду Голубац откупити, ти ћеш се и мене с |
| српска кћи Турчину продаје?{S} То нисам мислио никад доживети — рекне љутито Новак.</p> <p>— Ал |
| лепити.</p> <p>Харалампије није се дуго мислио, држао је да је то сад први пут да дође до најви |
| знао сам читати и писати па сам се дуго мислио на коју ћу страну.{S} Одем у војску.{S} Ту ме по |
| вића и Лазаревића.{S} Деспот је искрено мислио да Србија, српски народ, добије једног владара, |
| је тако Голубац предао.{S} Још на путу мислио се како би дошао до договора са Бранковићем, да |
| троуман и властољубив.{S} Његов је отац мислио да неће добар бити за војника, па му је сладио к |
| евао и млада је срца распаљивао.</p> <p>Мислио би човек, да се двор у рај претворио.{S} Мислио |
| ужда народна на престол диже.{S} Ако ви мислите да сам ја тај способнији и нужнији човек, а ја |
| смирена бледа лица и честите браде, па мислити мораш да су то нека изванредна суштества.{S} Св |
| а.</p> <p>Одлазак Јеремијин даје им шта мислити.{S} Јеремија, Јаблановић, Харалампије, то је др |
| стаде сам промишља, ал’ кратко је време мислити се.{S} Бојати му је се да ћеду Мађари узети гра |
| јузи са Мађарима.</p> <p>Русна се почне мислити.{S} Тај план не чињаше јој се сасвим хрђав.</p> |
| евао његове кћери, као поражен стаде се мислити.{S} Укочио очи на Леонтија који чека одговор.</ |
| Међу њима познам моју Цвету.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Но она, кад ме опази, окрен |
| ужитељи слабо слушају.</p> <p>— Немојте мислити, браћо, да је рђаво какво створење.{S} Ја сам о |
| моје дворе у Једрене, Галипољ и Брусу, мислиће да је у мору светлости од драга камења.{S} Него |
| гласом Драгаш.</p> <pb n="261" /> <p>— Мислиш на Бранковића и Обилића? — запита царица.</p> <p |
| > <p>— Но кад Турцима предамо град, шта мислиш што ћемо, куда са кнежевић’ма, јер ако опет допа |
| ш, Јеремијо, зар идеш Ђурђу у шаке, шта мислиш? — запита удивљен Јаблановић.</p> <p>— Ваљда тек |
| рђа, ту мудру главу, ал’ је далеко, шта мислиш ће је Трапезунт.</p> <p>— Нужда не зна за далечи |
| S} Ето и задњи јуриш нам одбише.{S} Шта мислиш, Исак-пашо, може л’ се та брука претрпити, ил’ д |
| да Јеремија неће града предати.{S} Шта мислиш, деспоте?</p> <p>— Добро би било да нам је Голуб |
| д се решава судба Голупца.</p> <p>— Шта мислиш, да идем тамо — запита Јеремија Јаблановића. </p |
| во искрено не изјави.</p> <p>— Знам шта мислиш — рече Милица — теби је он своју наклоност и љуб |
| ером, нити нас ко слуша, кажи право шта мислиш, кад би те заискао?</p> <p>— Мајко, ја то не сме |
| } Говори искрено и језгровито, како сад мислиш.</p> <p>— Мађари су страдали, јер нису вични са |
| ивљен Јаблановић.</p> <p>— Ваљда тек не мислиш и себе, и град и све нас предати? — рече уплашен |
| а Дунавом бори, а теби се срце стегне и мислиш тако се народ са судбом бори.</p> <p>Турци су св |
| ица, оданувши, рекне Русин:</p> <p>— Ти мислиш, драга Русно, да би Краљевић Марко мир донео био |
| ма ништа од царске породице.{S} Како ти мислиш о том, драга Русно?</p> <p>Русна, којој баш није |
| ем се са Исак-пашом.</p> <p>— А како ти мислиш Ферхад-пашо?</p> <p>— Пре јуриша дочекати индат, |
| трељају — рече Митар.</p> <p>— А зар ти мислиш, да у калуђерству не има ђаволштине? — запита Пе |
| нас болети?{S} Она се зна.{S} Па зар ти мислиш да би једна Српкиња пошла за Турчина?{S} Само да |
| себе другу; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек за тебе заузет?{S} Та колико пути с |
| моје старије, ја ћу да запитам. — Како мислиш да се покорим, да се султану напросто предам? — |
| оуми, и запита Лошонција:</p> <p>— Како мислиш Лошонција, можемо л’ Голубац мимоићи, да даље [и |
| постати — одговори Митар.</p> <p>— Зар мислиш да срећа сваком једнако служи? <pb n="247" /> Ба |
| је са највећом готовошћу одговарао.{S} Митар је био од оне феле служитеља, који је за добру ре |
| већ не утече испред нас</p> <p>— викне Митар.</p> <p>— Стани да те видимо, ко си, шта си? — за |
| у једнако на све стране стрељају — рече Митар.</p> <p>— А зар ти мислиш, да у калуђерству не им |
| етар.</p> <p>— Ајд’, вуцимо га — повиче Митар, и одвуку калуђера унутра, поред сви’ његови’ мол |
| стазе, па је баш натрчао на Петра, а и Митар му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ |
| опет напоље изићи.{S} Међутим, Петар и Митар, добро наквашени, истрчали су напоље и ишли су он |
| Јеврема, патријархом постати — одговори Митар.</p> <p>— Зар мислиш да срећа сваком једнако служ |
| гости спавају? — запита га мало зачуђен Митар.</p> <p>— Тражио је какве вештице — одговори друг |
| твари које су му на срцу лежале.</p> <p>Митар, да би изгладио свој пређашњи суров поступак, на |
| прошао, замоли да га ко отпрати.</p> <p>Митар се сам понуди, а и Петар, искајући опроштење хтед |
| аша.{S} Ферхад већ по себи, а Сириџа за мито, што од тебе добива.{S} Држао се у Једренима велик |
| о је к своме конаку ишао и искушавао је Митра не би ли што од њега дознао од они’ ствари које с |
| лужитељима подозрителан.</p> <p>— Дед’, Митре, шта га гледамо толико?{S} Вуцимо га унутра, та т |
| азговору.</p> <p>— Како се теби допада, Митре, тај црвени? — запита Петар другог служитеља.</p> |
| шена и сујеверна Јула.</p> <p>— Ајд’мо, Митре, да хватамо тог ђавола.{S} Ја сам чуо да већ одав |
| у душу хрђаву истерати.{S} Бојиш се зар Митре? — рече мало наквашен Петар.</p> <p>— Ја да се бо |
| е — рече озбиљним гласом Петар и оде за Митром.</p> <p>— Нека се само шале; могу они јошт зло п |
| ајвећа свуда завлада.</p> <p>Калуђер са Митром помало је к своме конаку ишао и искушавао је Мит |
| ралампије рекне им добру ноћ, и отиде с Митром.</p> <p>Већ су се петлови готово искукурикали, т |
| је већ другом стазом корачао.{S} Жички митрополит, па жички архимандрит Пахомије и отац Леонти |
| заклињем се живим богом и архистратиком Михајлом, који је наше заставе у крвавим бојевима побје |
| о слободног ваздуха и самовољног у њему мицања.{S} Дајте нам гусле, па нас метите пред храм бож |
| мећу Мађара и Турака као укопани, да се мицати не може; волио би’ јуначке смрти, нег’ ’вака жив |
| е сад непомичан, пази куд ћеду се Турци мицати.</p> <p>Док су се Турци код Голупца борили, једа |
| онде смишља, и кад куд се турска војска миче.{S} Па ни он сам не жели се натраг, познаје он нес |
| бјеше горди Татарине,</l> <l>Но силнија миш’ца Новакова.</l> <l>Млади Новак наочиглед војске</l |
| д мрк, да ти кроз душу прође, на рукама миш’це силне, испупчене, могао би их са чохе рисати.{S} |
| ткупљивати, а рашта му бог даде памет и миш’цу, већ да народ свјетује и штити.{S} Турци му обри |
| > <p>Јеремија прослови.</p> <p>— Већ ми миш’ца изнеможе, а Турака нема, па нит’ Харалампија.</p |
| ролити неће.{S} Ја сам мусулман, па као миш’ца коранова не могу рећи да се са Србима борити нећ |
| игмунд побјегао, Вукогли повук’о се као миш у рупу.{S} Имамо капију против Мађарске, само треба |
| сакрио <pb n="228" /> би’ се у гору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо тумарали, а ја би |
| у.{S} Опет очи изврће, вилице стиснуте, мишићи му се на образу горе-доле дижу, нешто се мисли, |
| епи, јуначко им је срце и силна снага у мишицама, би скотског стражара мрцварили, да им даље пр |
| Сваки, који чује за Марка, сила му се у мишици утростручити мора — рече намрштен Змај-Обличић.< |
| бе је бог красотом, па сигурно и добром мишицом обдарио.{S} Ти си син Вука Бранковића, који има |
| шта нема, а не за онога коме је бог дао мишицу да га до смрти служи.</p> <p>— Дакле, тако да ос |
| } И одма’ је Турчин осетио слоге снажну мишицу.{S} Почеше Турци обазирати се.{S} Но после толик |
| у су упали у очи товари и велика свита, мишља канда је деспот на даљи пут накан, ал’ не смеде г |
| Кантакузина ради ти у глави, тако и ја мишља’ и одлучи’ — рече задовољно деспот.</p> <p>— Тко |
| те се сад тако доцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је већ владичество у џепу — рече Јеремија |
| ви се преваљују.{S} И који спустивши се мишљаху да су ван гужве, виде пред собом и с бока насрт |
| {S} Дрво је за њега високо било.{S} Кад мишљаше да је на врху, онда се стрмоглави.{S} Силнији Б |
| дивних Немањића описана.{S} И Леонтије мишљаше, како би сретнији био у добу св. Данила, и воле |
| град ћеду што пре освојити.{S} Тако они мишљаше.</p> <p>Розгоњи не да посади ни дању ни ноћу ми |
| а’ и други, а кад су заједно међу собом мишљео би да су сами побратими.{S} Па кад су у скупу ко |
| .{S} Што сам ишао за деспотством, немој мишљети да ме је на то вукла ли сујета или жудња за гос |
| ају на све стране, а не може му никаква мишца помоћи.{S} Сватко себи дере.</p> <p>Петошко остав |
| е роду јуначкоме...?</l> <l>Ђе је твоја мишца силовита</l> <l>Ђе т’ је сабља вазда сјевајућа... |
| најјачи био и најпаметнији, кад је само мишца решавала, а не ум.{S} Тко је могао песницом у чел |
| цу ево овђе живљег, па харем, не би’ се мјењао ни са цар-Лазарем.</p> <p>— А није ти жао завича |
| морам, ма у свези с Мађарима, с Турцима мјерити.{S} Испадне ли ми за руком да Турчина поразим, |
| {S} Док је Турчина, онђе је њему за род мјеста.{S} Но сад већ знам да и теби Петошко поручује д |
| е прекрстио, и није <pb n="512" /> се с мјеста макао Жигмунду да помогне.{S} Није њему до тога |
| вину је мени уступио, да зидам нов град мјесто Голупца.{S} Мир је склопљен и потписан, и подниј |
| не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па мада је Београд и у мађарским рукама, о |
| ем на очиглед Смедерево градити, тко ће мјесто мене.</p> <p>— За то се не брини.{S} Зидаће град |
| је већ пријевара, издајство, ја на твом мјесту одмах би га задржао, а сад се теби мора предати. |
| јак на књизи, и од цара дозвољено ми би мјешати се у говор старијих, ал’ да покријем смјелост и |
| >— А какав је тај твој падиша?</p> <p>— Млад је као јутро, красан је као цвет, од Орхановог је |
| ило доста.{S} Па војвода Жарко, па тада млад још кнез Лазар, како се прославио против босанског |
| ив босанског бана.{S} И ја сам још онда млад био.{S} У Босни сам добио две, близу Рудника од Ма |
| утрашњих непријатеља, па кажу још да је млад, красан и благ.{S} Ако нам добро жели, нек му бог |
| љати кадра, нити пак Стеван.{S} Овај је млад, она је женска глава.{S} Ту треба да је човек који |
| слав осећа бољу повређене љубави; он је млад, њему је та боља у том положају слађа него другима |
| то, наћи ће он за себе другу; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек за тебе заузет?{ |
| син <pb n="221" /> му Светислав, јоште млад, свагдар је поред оца живео, а својом добротом и к |
| ав је први угодник божији.{S} Није више млад, четрдесет лета је прошло како је пострижен, ал’ з |
| од оца му Мурата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} Доста то, д |
| рају ноћу тумарати</p> <p>— рекне један млад подсмешљив момак.</p> <p>Но Грман се на истог слуг |
| злече.</p> <p>Међу Турцима бијаше један млад јунак, из далеке земље, из Персије, именом Хасан.{ |
| ван оде на Косово?</p> <p>— Сад бар као млад имаће прилике у војеној струци што велико видети.{ |
| ешају.</p> <p>— Све је то добро, ил’ ко млад ил’ стар отаџбини услуге чини — рекне умерено патр |
| бити.{S} И Вуков син Ђурађ, премда врло млад, тако је добар војник да се са млогим старим војво |
| о му не треба замерити, он је јошт врло млад, и отац му је стар и слаб, па као јединац, мора на |
| Он је био после косовске битке још врло млад левента, приљубио се цар-Лазаревим синовима, био ј |
| ух показује, али шта помаже кад је јошт млад, па поред сви’ својих мудрих мера не може да прони |
| им народом управљати?{S} Стефан је јошт млад; партаје у народу владају, Вук Бранковић је силан, |
| ван одма’ за цара извиче.{S} Он је јошт млад, па поред све своје памети, у ово опасно доба мога |
| говори Драгаш.</p> <p>— Но Вук није баш млад, већ је у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и мла |
| це јако куцати.{S} Он је био такође још млад човек, па такова слика јако га се косне.{S} А особ |
| е свашта донети, ал’ засада врло је још млад, па поводљив; срушио би се под садашњим земаљским |
| дозната?</p> <p>— Јулке куварке сестра, млада Љубица, књегињу служи; Јула може што више о том з |
| о и Љутица Богдан,</l> <l>И кнез Лазар, млада јуначина.</l> <l>Једна пола узе пут Солуна,</l> < |
| а, па му удељује.</p> <p>Слушају га два млада кнеза, Јован и Ђурђе, два брата као два бора, па |
| а сад одмах чинити?{S} Ја имам овде два млада кнеза, које сам ја по налогу Ђурђевом ослепити да |
| </p> <p>У Дечанима налазили су се и два млада кнежевића, синови кнеза Гргура Бранковића, Јован |
| ал’ не би никад, мислила да би се њега млада књагиња у чемугод тицати могла.{S} Она је сад са |
| — А бога ти, кажи ми право, да ли твоја млада књагиња Светислава милује?{S} Ти ћеш то сигурно д |
| езгро војске за њега је заузето, а моја млада ђеца у ништо се не рачунају.{S} Само да буде крај |
| свашта предати могла.{S} Милева је била млада и материном упливу неограничено подложна.{S} Млад |
| ити после њега деспот?{S} Гргурова деца млада и слепа, ко ће други да буде него Ђурађ?{S} Он је |
| нка — рече деспот.</p> <p>— Рјеци да је млада, дијете.</p> <p>— Турска похот не зна за незрелу |
| има војевати, као ми, војска им је које млада које шарена, а засад нијесу могли бујности турске |
| е, и песник Радојко је о љубави певао и млада је срца распаљивао.</p> <p>Мислио би човек, да се |
| ња, ал’ ја верујем.{S} Кад сам била као млада у служби краља Вукашина у Приштини, тако ме је св |
| је била дична као јеленица, љубезна као млада срна.{S} Очи су јој биле тавна ноћ, или ноћне две |
| а, која је била у двору цара Лазара као млада девојка, због које умало што није страдао Харалам |
| и њу и Милеву.{S} Но Милева, јошт врло млада будући, на свашта се дала превијати, па ако се у |
| је баш свршена ствар, цура је јошт врло млада ал’ заручница већ може бити.{S} Комити Циљски су |
| спотом.</p> <p>— Мађарска је војска још млада, половина јој још није била у боју.{S} Мора се на |
| n="368" /> <p>Отац Пајсије оде.</p> <p>Млада два кнеза остану сами са својом тугом и својим ја |
| ој брате, неће он царицу, Турци само на младе гледе, та ионако се све говори да Милеву проси.</ |
| ћефу.</p> <p>— Па чујем старе паше, па младе жене.</p> <pb n="455" /> <p>— Пророк се за нас по |
| првенства не уступаше, па онда и љубав младе кнегиње.</p> <p>После ових речи, застаде Русна и |
| им рукама.</p> <p>Оставимо сад мало ове младе.{S} Они нек’ се кошкају, нек си пребацују, нек се |
| вега тога, рекла би’ да Ђурађ за његове младе године има млого разума и јунаштва у себи.{S} Што |
| тих и мртав; но допадали су им се неке младе левенте, који су са Светиславом дошли.{S} Светисл |
| дају и’ силне и горостасне, ма већ и не младе јунаке.{S} Јунаци сиђу с коња. — Уђу у трапезариј |
| Призрен и Приштина.{S} Да су ми сад оне младе године. — Затим мало уздане Новак, но опет, задав |
| е може.{S} Бадава даје Раде распитивати младе војнике, они се тек смеју чудном питању, то су ђе |
| о.{S} У празним часовима једни су децу, младеж поучавали, други су писали за народ полезне књиж |
| њиховом.</p> <p>То су — Јован и Ђурђе, млади кнезови, синовци деспотови, пре неколико лета по |
| >Ђурађ пружи га Хасану:</p> <p>— Прими, млади Турчине, од Србина овај мач.{S} Ти, који си под ј |
| коју Бранковићу пружи:</p> <p>— Ево ти, млади делија, лаког оружја.{S} Док сам имао љубовцу Зул |
| S} Он има доста жалости.{S} Узми ју ти, млади делија, — и буди срећан.{S} На љубећа се срца нем |
| ици било.{S} Без да сам о том што знао, млади царевић отишао је тамо; но, као што сам после изв |
| Лаку ноћ, Хасане.</p> <p>— Срећан био, млади Бранковићу.</p> <p>— Дабогда у бољем се видели.</ |
| p>Дошли су српски посланици султану?{S} Млади Ђурађ Бранковић, Видајић, са својом красном свито |
| ановић сав крвљу обојадисан; поред њега млади Војновић од жестоки’ рана једва мили; Костреш вој |
| а својим корабљем насео играо сам се са млади орлићи: од њих сам се учио вољност тражити и нада |
| <pb n="233" /> служи.{S} Још веле да је млади Ђурађ Бранковић превазишао досадашње Бранковиће.{ |
| ултан прослови:</p> <p>— Дакле, овај је млади бег — показујући на младог Бранковића — син Вука |
| обједа.</l> <l>Но кад стиже кнез Лазаре млади</l> <l>Страх нападе душманина љута.</l> <l>Сад по |
| одважност и властољубије.</p> <p>Сад се млади Ђурађ лати кормила.{S} Војска му је била на све с |
| .{S} Познајем вас све у главу, били сте млади, као и ја, негда јунаци а сад издајице, а ти Хара |
| .{S} Остарјео сам, а ни ви нијесте више млади.</p> <p>Облачина Раде кад то чу, устане и стане п |
| естит човек и јунак.{S} Људи смо, оба и млади, нек ти буде од мене овај мач знак пријатељства, |
| а тројицу хвале.</l> <l>А кнез Лазар и млади Новаче</l> <l>Златног класа задобише орден.</l> < |
| у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и млади’, који су велико што учинити кадри.{S} Цар Лазар |
| кле, више права имају на деспотство ови млади кнезови, него деспот Ђурађ.{S} Зато сад треба да |
| > <p>— Да бог да, да будне добро.{S} Ти млади људи све хоће да на свој рачун војводују — рече и |
| ајсије води два кнеза.</p> <p>— Ето вам млади’ кнезова, Јована и Ђурђа.{S} Ето, синови моји, ту |
| ослабљен и блед, ишао је напред, за њим млади Јаблановић сав крвљу обојадисан; поред њега млади |
| p> <p>— Честити пашо, ја сам се дочепао млади’ кнежевића и тек после због њи’ је добио Јеремија |
| ије толики терет.{S} Синови су јој врло млади.{S} Остареле војводе и саветници нису за власт.{S |
| са својим старим друговима?{S} Или зар млади Светислав са својом младом дружином?{S} Камо српс |
| жут и преживљен, па кад има по тридесет млади’ девојака од петнаест до двадесет година, које ка |
| а мене већ надежде нема, ал’ ви сте још млади, па све поправити можете.{S} Но буди ме ко како о |
| > <l>Но силнија миш’ца Новакова.</l> <l>Млади Новак наочиглед војске</l> <l>Поче мејдан с Татар |
| .</p> <p>Имали су и шта гледати.</p> <p>Млади Стеван царевић, од јурења ослабљен и блед, ишао ј |
| му леђа окрећу.</p> <p>Отац Леонтије са младим Стеваном једнако се саветује о том шта се има чи |
| јанин и јави да је ту војвода Драгаш са младим Вуком.{S} Царица му да поручити да ји одма’ жели |
| {S} Војник, ако му се рат није допадао, младић, који се није хтео млого на свету мучити, овамо |
| ордост и властољубје својих предака.{S} Младић, истом од двајест година, па свуде већ за првенс |
| бити.{S} Шта му је сад чинити?{S} Да се младић’ма подвргне Ђурађ Бранковић, победитељ од Искре, |
| p>Ђурађ Бранковић био је двадесетољетни младић.{S} Памети је био одвећ отворене.{S} Стасом свој |
| агу Бајазитовом, и жертвује се.{S} Овај младић одрекне се светски’ ствари и постане калуђером, |
| младог Стевана Лазаревог да је необичан младић.{S} Да знам да ће народ спасти, ако и не би му с |
| p> <p>Ђурађ зажели Марка видети.{S} Као младић, био је одушевљен за Марка ког народ већ у песма |
| што учинити кадри.{S} Цар Лазар је као младић одликовао се у босанском походу под заставом Сил |
| калуђера, један средњег доба, други још младић, тумарају тамо-амо, не би ли каквог познатог роб |
| ши на Ђурђа продужи:</p> <p>— Ти си још младић.{S} Тебе је бог красотом, па сигурно и добром ми |
| ерином упливу неограничено подложна.{S} Младића странствујуће мисли нису је могле на што изванр |
| заверена.</p> <p>Сви су за здравље ови’ младића купе дизали, сви су у здравље њи’ово пили.</p> |
| ујаком.{S} Остаде јошт Ђурађ са ова два младића.{S} Њи’ је Ђурађ амо у намастир оправио, ваљда |
| дај, ко је у тој ћелији? ...</p> <p>Два младића, по саставу телесном два јунака, два брата, кој |
| p>Ферхад настави.</p> <p>— Видите овога младића, бимбашу, и он је као ви, допао ропства, и он ј |
| који нас предводити може, него слепога младића.</p> <p>— И томе се може помоћи.{S} Будући сам |
| тар поглед бацајући на јуначког изгледа младића.</p> <p>— Ја сам Ђурађ, син Вука Бранковића, а |
| ко два красна, туђе вере и туђег народа младића, у тврдо пријатељство заверена.</p> <p>Сви су з |
| он шта мари за скрушено срце несретног младића.{S} Онај, који је срећан, ретко осећа туђу неср |
| јника.{S} Гле онде оне красне чете, све младићи као борови — рекне Ђурађ показав прстом на једн |
| роваљивали.{S} И ви бијасте онда ђеца и младићи.{S} Чусте за Петошка лудака у двору цар-Лазара. |
| светлости и слободе?</p> <p>Кад су били младићи, као ђурђиц, пролетно цвеће, ископали су им очи |
| дне до потребе, јер су кнежевићи снажни младићи.</p> <p>Кнежевићи спавају, снажни људи вежу им |
| Вежу им и ноге.{S} Пробуде се несретни младићи, отимају се, ал’ је већ доцне, сила их на креве |
| и су се ретко с вољом ма како способним младићу књажевском подвргавали.{S} Ово видећи Мара, Ђур |
| Србе робље вуку, мушко, женско, старо, младо, слабо, снажно.{S} Гледао сам мојим очима ропско |
| ати, но и то је знала <pb n="303" /> да младо створење да се и на ону страну завијати, па сад н |
| лем-камен драги.{S} Лице му ма већ и не младо ал’ дивотно се виде трагови ванредне мушке лепоте |
| ’ тек то не може се допустити да његово младо дете — Стеван, ил’ женска глава управља; ту нема |
| с побринуо да нам све мора говети, било младо, било старо.</p> <p>— Ух, сад да сам паша као ти, |
| дно магновење отрује човеческо, особито младо срце.</p> <p>Сад се Милеви све за маленкосно чини |
| е и самог цара Лазара господарство јошт младо било, и да се већ Вук Бранковић уз владу успиње.{ |
| о је добро признати.{S} Ја сам чуо и за младог Стевана Лазаревог да је необичан младић.{S} Да з |
| акле, овај је млади бег — показујући на младог Бранковића — син Вука војводе.{S} Отац му је пам |
| че Драгаш.</p> <p>Царица загрливши свог младог сина Вука, рече:</p> <p>— Шта, забога, зар мој С |
| сна хурија има, као што сам чуо, једног младог ђаура, старог неког војводе сина за себи опредељ |
| .</p> <p>Капетан Радан видећи отвореног младог књаза и војводу, саопшти ствар Војновићу и Змај- |
| е то пропало са оним буздованом који је младог цара Уроша убио.{S} Зар што је Милица од Немањин |
| Русни по вољи учинити, јербо одвећ воли младог Војновића.</p> <p>— А за ким тежи Милева?</p> <p |
| ветислава циљао.</p> <p>— Дакле тако ти младог Бранковића уважаваш?</p> <p>— Тако богме.</p> <p |
| ео сам, светла царице!{S} Ево довео сам младог књажевића Вука, здрава читава.{S} Царевић Стеван |
| ватрене нарави, која поред тихе нарави младога кнеза непријатно у очи пада.{S} Но поред свега |
| е Милева радила?</p> <p>Она је у својој младој души осећала бол за својим оцем.{S} Особито, пак |
| ли, драги мој, моја кћи је већ намењена младом Светиславу, сину Новака војводе.</p> <p>— Дакле |
| ме јунаку који лудо војује, но још горе младом левенти, који се весели и цвећем кити онда када |
| Марком и осталима.</p> <p>Сви се чудише младом Турчину.{S} На то Марко:</p> <p>— Ово је мој у с |
| а?{S} Или зар млади Светислав са својом младом дружином?{S} Камо српске војске, српских војвода |
| етинства од цара намењена била овом мом младом брату.{S} Он је син једног славног српског војво |
| и лако то оружје и обрадује се што је у младом Турчину случајно на новог пријатеља наишао.</p> |
| ка; и парала су срца.{S} Властољубије у младом његовом срцу било му је насљедно.{S} У оружју и |
| , као лјепи санак</l> <l> Да г’ причају младоме потомству</l> <l> Гласом моћним гусал’ јаворови |
| дина стар, смешљивог лица и погледа.{S} Младост је бурно провео, и постриже се, да ступи у мирн |
| /p> <p>— Јадно је било моје ђетинство и младост.{S} Онда су Турци у Душанову земљу проваљивали. |
| о је онај отац Леонтије, који је провео младост под цар-Лазаром, у блеску негда сјајног Душанов |
| /p> <p>— Турска похот не зна за незрелу младост, Турчин чупа и неразвијен цвијет.{S} Па и ма до |
| а.{S} Стаса танког, који изражава њежну младост, лица белог и руменог, косе смеђе, очију плави’ |
| p> <p>— Дакле тако, Јеремија, ти мој од младости друже, хоћеш да се осилиш, нећеш да предаш гра |
| већ осједили бијући се с Турци од прве младости.{S} Турци гину за своју вјеру, и што код њих с |
| и тко?{S} То је Петошко, у својој првој младости будала у двору цара Лазара.</p> <p>— Знам, поз |
| енство и смиреност.{S} Који је у својој младости у себи осећао свештенички дух, који се из љуба |
| жаваше неку љупкост која је обично само младости урођена.{S} Њен висок стас, велике смеђе очи, |
| Грман.{S} Он је родом из Приштине.{S} У младости је био војник под царем Душаном, пошто је доцн |
| ој Србији.{S} Пада му на памет кад је у младости војевао с Турцима против ујака му Високог Стев |
| аралампије.</p> <p>— Јесам, ал’ су ме у младости потурчили, оца и матер су ми посекли, живили с |
| дна убога удовица имала је красну кћер, младу као капља.{S} Питаше ме шта сам и шта ћу бити.{S} |
| <p>— Ја идем мојој сестри Љубици, која младу књагињу послужује, да јој нешто кажем.</p> <p>— В |
| Улрика даш твоју Катарину, ту јошт врло младу кнегињицу, најпре, молим те, рјеци ми је л’ што у |
| одметанише, па изиђе, и оде управо међ’ млађе, с кима ће и ручати.{S} И добро је што су му прес |
| римају само са Русном седила је, остале млађе дворјанке и дворјани уклонили се, и то је био зна |
| асљедио, <pb n="315" /> но као сродника млађег који није ништа више од њега.{S} Кад нестаде Лаз |
| рији син, Стеван, нема двадесет година, млађи Вук, једва му је седамнајст.{S} Но има кћер, Миле |
| вјеру, и што код њих старији заповједи, млађи слушати мора.{S} А њихов падишах свима заповједа. |
| S} Старији калуђер сузе низ образ рони, млађи блед, са стиснутим уснама и укоченим очима на њу |
| овољно беше, да се нужна наредба учини; млађи, пак, приметише куд Новак са својом речи циља, уд |
| ркиње чинише се такођер расположене.{S} Млађи, када видеше старога Новака да је тако добре воље |
| тове битке са Тамерланом упокоји се.{S} Млађи Ђурђев брат Лазар, као што смо већ споменули, пог |
| конак, међу непрекидним јадиковањем.{S} Млађи се сви удаље, а старији све новим и новим испитки |
| ица са Русном врати се у своје одаје, а млађи гости, тек што су се мало од пута опрашили, раштр |
| беда старији мало у шетњу и разговор, а млађи опет у различне игре, свирку и певање.</p> <p>Так |
| горег било — одговори шаљиво Новак, — а млађи би се бар донде могли проходати по овој дивној ба |
| такав је смешан изражај калуђеру дао да млађи, који су за трпезом седили, мало што се сви грохо |
| им је калуђер смешан, опет и они, поред млађи’ који су се још мало смешили, добили су добру <pb |
| едан, Ђурађ Бранковић.{S} Он, премда је млађи од мене, тако је од мене почитован и љубљен да би |
| иру, и што проживи, то јој је све.{S} И млађи су волели оца Теофана, и они су га оцем звали, је |
| , јербо је брат само братијама.{S} Па и млађи су учествовали са Теофаном код бољег залогаја, а |
| о год у кући где господара нема и млоги млађи по кући се врзу.{S} Царица, премда је озбиљније н |
| се и сад повиновати бољма него садашњи млађи који су ради тек заповедати — одговори сасвим отв |
| млогих примјетити.</p> <p>— Сад да сам млађи, ал’ шта ја велим, само да сам од једне љуте ране |
| <p>На срећу, подигне се из Азије Мусин млађи брат Мехмед, да Муси царство отме.{S} Деспот и Ђу |
| боја то је било у манастиру кад сам био млађи, са братијама, знаш онако за какву прњаворку, па |
| не прослови:</p> <p>— Само да сам мало млађи, али шта ћу кад сам већ близу гроба.{S} За кратко |
| у она времена када си ти, властелине, у млађим твојим годинама војевао?{S} Не једанпут те је мо |
| зара, Новаков син Светислав, са својима млађима и неколико калуђера, дођу у крушевачки двор те |
| гроба.{S} За кратко време можемо нашим млађима науку делити, ал’ је питање хоће ли нас слушати |
| сти напредовао.{S} Оба калуђера беху од млађих људи.</p> <p>Када је Милица долазеће госте приме |
| <p>У овој башти царица Милица са својом млађом ћерком, красном Милевом, и дворјанком Русном и с |
| .{S} Но има кћер, Милеву, од Вука нешто млађу; она би могла падише харем дичити.</p> <p>— Зар ј |
| аже ’де је сво благо, добио је неколико млазева по леђи сабљом пљоштимице.</p> <p>Но тек што се |
| не Ђурађ сатрти ил’ ћу ја њега у трло и млево, тако ми ове смедеревке и овог сребрног пе’ара, к |
| нде ћу најпре продавати бузу, па кисело млеко, па кад стечем коју пару, постаћу код каквог паше |
| нити против силесије турске и лукавства млетачког.{S} У Босној се лацманство шири, некадање Срб |
| о са мојима безбрижно живити, у Будиму, Млеткама, или у Цариграду.{S} И збиља, ако ко међу вами |
| земље изгони, отићи ћеду у Цариград, у Млетке, у Угарску, па ћеду тек онда из освете за леђи р |
| а имам блага да могу живљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубровнику, у Будиму, ал’ хоћу да живим и пада |
| страни.{S} У Трапезунту и Цариграду, у Млецима и Напуљу, па и у Будим-граду мирно живљет.{S} Н |
| прошао.{S} Био је у Цариграду, био је у Млецима, свуд се учио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, ту |
| је то охолошћу властеле покидано.{S} Па Млечићи подбадају властеле једне против друге; не можеш |
| оца живео, а својом добротом и красотом млога је срца себи задобио.{S} Међу осталима у очи је п |
| дан је не само за Бранковића, него и за млоге друге, јер млого ји има који би то исто чинили шт |
| сијасет гостију дочекивало, међу којима млоге њежне госпође које фина и врло укусна јела потреб |
| само љубав.{S} Онај је најсрећнији ког млоге ствари не усхићавају.{S} Онај је најсрећнији, кој |
| мда не као у данашње време што бива код млоге господе да поред сијасет познатих и непознатих је |
| и Србин потурчити.{S} Стадо ће Христово млоге овце изгубити.{S} Но послушајте још последњи мој |
| црним“ и „црвеним“ калуђером.{S} Где су млоге слуге, ту су и млоги лакрдијаши међу њима, а особ |
| а се исти врате откуда су дошли.</p> <p>Млоге војводе држаше се Ђурђа; да се на већину ослони, |
| земљу преда.{S} Млоги су том веровали, млоги су се, пак, о том сумњали.{S} Марко се сам сумњао |
| ојим пријатељима српску земљу преда.{S} Млоги су том веровали, млоги су се, пак, о том сумњали. |
| } Оставши су стари, а и мало их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је Милица слабомоћна, а Вук с |
| зидање пада у време српски’ жупана.{S} Млоги жупани, банови и војводе седели су у овом зданију |
| пске славе, већ се са мунарама диче.{S} Млоги Срби, да се опросте једаред од толиког белаја, ђе |
| а, помирити и у пријатељству живети.{S} Млоги рекоше:{S} Нек иште падиша данка и поклона колико |
| слепог погледао, имао је шта видети.{S} Млоги садањи мекушци када би га видели и глас му чули, |
| , почела се Миличина партаја силити.{S} Млоги су вуковци прешли на царичину страну особито од с |
| ен.{S} Најмање што увреди га, јер је од млоги’ столетија увређено срце насљедио, које се лако п |
| воје победе.{S} Њему иду на поклоњеније млоги већи и мањи владаоци.{S} Дринопољу шта си дочекао |
| ко рамена гледати. <pb n="243" /> После млоги’ несрећа домислим се да идем у калуђере.{S} Мисли |
| је, као год у кући где господара нема и млоги млађи по кући се врзу.{S} Царица, премда је озбиљ |
| } Код њега је на посети отац Леонтије и млоги други калуђери.{S} Откако су се Турци даље у Срби |
| прешли су Турцима.{S} Било је ту јошт и млоги’ грчки’ великаша, који су хтели под турском зашти |
| стију, Јеремија властелин, Јаблановић и млоги други, и сад се још веселе — одговори Пајсије.</p |
| луђером.{S} Где су млоге слуге, ту су и млоги лакрдијаши међу њима, а особито у двору Милице, г |
| а.{S} Он је своју задаћу и овде, покрај млоги тешкоћа, решио.{S} Њега сви уважавају.{S} Изглед |
| рче?</p> <p>Једно јутро дођу у Дринопољ млоги страни, и то понајвише да се турче, па да турску |
| нда близу кнеза Лазара борио, на ког су млоги душмани наједанпут напали били.{S} Он их је силно |
| не би и други то исто чинио, — тако су млоги мислили.{S} Милица царица има синове, али нема во |
| војвода.</p> <p>— И ми то исто — повичу млоги.</p> <p>Истина да се већа страна на то приклонила |
| рло млад, тако је добар војник да се са млогим старим војводама мерити може; но мало је прежест |
| S} Ја те могу уверити да је деспот пред млогим говорио да те је свагда гледао као неко нужно зл |
| ржао је савјет са својим сином Ђурђем и млогим великашима.{S} Сви важнији, који нису били прија |
| .{S} Весела реч и добро винце дало се у млогих примјетити.</p> <p>— Сад да сам млађи, ал’ шта ј |
| и понесу са собом осим млого девојака, млого тисућа ситне мушке деце.{S} Ето то су та деца.{S} |
| адикује, јер са јадиковањем, са сузама, млого ће се и жалост умалити.</p> <p>И доиста, Милева, |
| ред корачати, а онако, да нас сад нема, млого би лакше напредовати могли.{S} Ми смо тиме земљу |
| један противу десет борити.{S} Истина, млого зависи од <pb n="359" /> јуначке среће, али сигур |
| спот већ одавна од костобоље страда.{S} Млого је свог века препатио.{S} Од косовске битке до са |
| рибегшим ’ришћанима као глава служи.{S} Млого пути је он у свом огорчењу Турке оставио, и своје |
| ле велиш моја партаја је већа?</p> <p>— Млого већа.</p> <p>— Кад је тако, немој времена губити, |
| има посла, где млоштво коњаника турски’ млого не важи, па већ једанпут задобивено лако се и изг |
| родици, принети се има.{S} Од тога доба млого је времена прошло и ја већ имам у мом сину залогу |
| земља не може се спасти, без да је кога млого питао, заузео је Вукашинове пределе, Алтомана је |
| ет од нас.{S} Благо оном коме бог не да млого памети и јунаштва.</p> <p>На то се мало сви најсм |
| је било млого на свету, нити их и сада млого има.</p> <p>Ни Милева није била од ових последњих |
| нственом сневању.{S} Онда тек не даш за млого што си Србин православни.{S} Сва ђеца онда тек до |
| адан, једном речи, та Бранковићева лоза млого зла чини.{S} И ја сам се сама у њему преварила.{S |
| куда си?</p> <p>— Ти знаш да код Турака млого Србаља служи.{S} Да ли ти је познато да ти је кој |
| бито када се видело да је турска војска млого јача него српска.{S} Но, душе ми, и Срби су се си |
| ’ ствари, а не само прам љубави.{S} Има млого ствари што човеческо <pb n="299" /> срце усхићава |
| ао.</p> <p>— А откуда би ти знао да има млого ил’ мало непријатеља кад тамо никог не пуштају?</ |
| славни’, па опет напредују.{S} Када има млого славни’, а оно гледа један другог да упропасти, и |
| ђео, да поред његови’ слаби’ страна има млого важни’ черта, јер је Ђурађ пун духа и разума, хра |
| би’ да Ђурађ за његове младе године има млого разума и јунаштва у себи.{S} Што се даље његове с |
| ди.{S} Један има шупљу главу, други има млого мозга.{S} Па шта је боље од та два?{S} Кад једно, |
| ико чудити, јер у светској историји има млого такових примјера дворског живота, који је често и |
| ?{S} Кад једно, кад друго.{S} Један има млого памети а има јагњећу нарав, онда кад међу курјаци |
| дворским вратима јако лупају, да их има млого, и то на коњу, и да желе унутра ући.</p> <p>— То |
| p>Народ је видио да великаши са Турцима млого шурују, и да добра бити неће.{S} Док се Стеван с |
| и.</p> <p>Хасан је од свог брата Хафиса млого мудрости стекао.{S} Хафиса је цео исток обожавао; |
| ти.{S} Као стари приврженик Бранковићев млого пута се опасности излагао, па зато се сад и надао |
| уд као што су га држали, и од Латина је млого којешта научио, но у старо доба као год и данас, |
| у носио је жељу за владом, па будући је млого добри’ својства у себи имао, зато му је и партаја |
| ка разбибрига.</p> <p>Истина, у Жичи је млого смутније изгледало; овде, опет, било је све весел |
| p> <p>— Истина, онда су Турци из Србије млого тисућа са собом повукли, но то се није збило по к |
| ејих-ул кога они патријархом зову, даље млого ђаурски’ муфтија и имама.{S} Сви су говорили прот |
| его сто поклона.{S} Ако ти је две сабље млого, поклони је другом.</p> <p>— Отпасан и једанпут п |
| /> се великаши не умере.{S} Но и ја се млого надам од цара, само сад овај рат да се срећно око |
| ово.{S} Обе војске се сразе.{S} Крви се млого пролије, и то највише братске.{S} Ту се Србин пор |
| S} Сада нису Душанова времена; Србин ће млого још страдати.{S} Ти, као што ми се види, имаш отв |
| пути се у Смедерево.{S} Но тело му беше млого слабије него душа, што није ни сам веровао; падне |
| ковић има нешто оружане силе, ал’ има и млого непријатеља, а Турци су већ пут себи отворили, па |
| едњем приљубе, премда им је цар покојни млого добра учинио.{S} Тако је то у свету; док је ко си |
| шу земљу упадну, и понесу са собом осим млого девојака, млого тисућа ситне мушке деце.{S} Ето т |
| а средњег доба, и у стасу и држању свом млого је била на Милицу, само што је Милицу оштроумјем |
| реч дати?{S} Може се и једном и другом млого обећати, а мало испунити.</p> <p>— Де говори, Јус |
| и себи и свјету.{S} Ми будале смо у том млого бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за кога, па |
| је сасвим крепко стојала.{S} Он је имао млого тајни’ непријатеља.{S} Који нису били у <pb n="26 |
| то ви сад војујете.{S} Ја кад би’ видео млого непријатеља, сакрио <pb n="228" /> би’ се у гору |
| није допадао, младић, који се није хтео млого на свету мучити, овамо је долазио.{S} Весељаци, ш |
| велики духови.{S} Такових нити је било млого на свету, нити их и сада млого има.</p> <p>Ни Мил |
| ом добу где се на јуначан карактер врло млого давало.{S} Он, као син Вукашина, држао је да има |
| еци — рече Прибац.</p> <p>— Слушали смо млого о властелину Прибцу, па нам је и у жалости нашој |
| Бранковића, него и за млоге друге, јер млого ји има који би то исто чинили што и Вук Бранковић |
| ицу променио, но није ни негодовао, јер млого више стрпљења имаде, а да би то одма’ за зло прим |
| ледњи дан.{S} Камо среће да је исти час млого пре стигао, да не умрем у оваковој туги.{S} Бог н |
| ал’ све то помало иде, да је Бранковић млого силнији, и ако се Милица од које стране не потпом |
| им ушима слушао.{S} Знаш да има у двору млого твојих непријатеља, на које се деспот ослањати мо |
| ан је сасвим био таков као ја, само још млого црњи, тако као Арапин; да сам био сасвим црн, нас |
| е страна народно стадо деле.{S} Како је млогобројан и снажан српски народ, кад га не би властољ |
| , но био је одвећ сув.{S} Лице суво, но млогозначеће черте.{S} Очи тамне и жалосне.{S} На лицу |
| е Калимејданом назвали, ’де су крволоци млогу српску крв пролили.</p> <pb n="393" /> <p>Ту је к |
| — пукне глас да је Ђурађ са Турцима, са мложином турске војске на граници, ’де опет своје српск |
| има по горштачким предјелима посла, где млоштво коњаника турски’ млого не важи, па већ једанпут |
| о уби једног пашу турског</l> <l>И јошт млоштво Грка и Турака;</l> <l>Гојко уби грчкога војводу |
| , јер тек тако би могли Турци са својим млоштвом побједити.{S} Но опет се уздам у бога и у разу |
| мље.{S} Цркве православне изгубише се у млоштву џамија као цвеће међу штиром и копривом.{S} Тур |
| не с Мађарима.{S} Долазићеду господа од Мљетака и Дубровника да учине поклон деспоту, јер је де |
| допада, а она нек иде у Дубровник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се с тим задовољити.{S} Но не губим |
| речи код свију одзива нађу.{S} Сви тог мненија буду да се Вук са Турцима у погодбу пусти.</p> |
| д великаши у своме, премећали су својим мненијама цео свет.</p> <p>Отац Харалампије био је чест |
| Милица рећи.</p> <p>Милица, да би своје мнење бољма изразила, продужи мало ћутање, и посадив се |
| у противусловити када велиш да је твоје мнење спасително.{S} Ти добро познајеш великаше, па ћеш |
| но што народу шкоди.{S} Не једанпут као мними будала такове сам примедбе у шалу увијао, које би |
| ју лица залогај хљеба мирно потроши.{S} Многа су великашах гријеси, са којих народ патити се мо |
| затим се отпоји тихо калуђерски „<title>Многаја љета</title>”.</p> <p>За њим се дигне Новак:</p |
| и.</p> <p>Затим се заори јаче војничко „Многаја“ које су започели при столу десивша се лица вој |
| па је радост код свију била велика.{S} Многе старе слуге и служавке љубише га и у скут.</p> <p |
| и у срцу жарко родољубље.{S} Проучио је многе књиге.{S} Видио је охолост и грабљивост, завист в |
| ат брату, друг другу.{S} Много добра, и многе грехе су заједно делили.</p> <p>Харалампије уђе у |
| невиних душа, на згариштама подигнућеш многе кровове, даћеш очајалој сиротињи да у зноју лица |
| ноги су живот изгубили од сабље турске, многи су у валима Дунава смрт нашли.{S} Док се скупи и |
| а војска је била сасвим прорешетана.{S} Многи су живот изгубили од сабље турске, многи су у вал |
| е не јави, и оде у свет, у Турке, као и многи други, ал’ са тврдом вољом и намером, кад му није |
| игмунда добио, мени припадају, па још и многи други, све у баштину.{S} Не брини се, дакле, мила |
| ђаури спремни, одморни, сад су збуњени, многим јуришима уморени, неиспавани, не дајмо им оком т |
| } Ђурађ је познавао његову моћ, па се у многим стварима с њиме световао.</p> <p>Ђурађ је био вл |
| ашан је тај диван Амурата, ’де се судба многих народа закључује.</p> <p>Ту је Ферхад-паша, Реџе |
| о је кнежеве, боже, опрости ми гријеха, много сам и ја крив, напустио сам Јеремију и Јаблановић |
| — Видио сам света, био сам љуте бојеве, много сам искусио, видио сам мојим очима од Турака попа |
| д Искре, кад смо Турке до ноге потукли, много робље задобили, ’ришћанство ослободили.</p> <pb n |
| димишћије, све украсе, но све је мало, много је робља.{S} Размишља Марко што ће.{S} Код куће у |
| иш, ти ваши манастири јако нам сметају, много би лакше ишло да их не има, јер ти манастири потп |
| рижен, ал’ здрава тела, здраве душе.{S} Много је преко главе преметнуо.{S} Видио је и добре и з |
| урађ је много преко главе преметнуо.{S} Много је земаља прошао, у сто бојева блистала му се јун |
| ао, него као брат брату, друг другу.{S} Много добра, и многе грехе су заједно делили.</p> <p>Ха |
| у.{S} И ми Срби знали смо војевати, ал’ много штошта смо и од Турака попримили, и то што је нај |
| за покварене великаше.{S} Петошко, чу’ много о тим од деспота, мога господара, и ево ти десниц |
| окаљати неће.{S} Кратко нам је време, а много се има извршивати.{S} Виђе ли, деспоте, како су М |
| нози са римпапом, а овај код лацманства много важи.</p> <pb n="380" /> <p>— Лане је деспот скло |
| елом која те сва не љуби, јер вељаше да много трошиш новца и крви за алеманско царство, и проти |
| , како то Алкоран допушта?</p> <p>— Има много што шта Алкоран не допушта.{S} Па зар код вас ђау |
| арској патаренски, и с њима Жигмунд има много посла.{S} Турци ћеду Жигмунду, који је уједно и м |
| знак распетија Христовог, ког већ он од много година носи.</p> <p>То је онај отац Леонтије, кој |
| алашко велико је бреме.</p> <p>Ђурађ је много преко главе преметнуо.{S} Много је земаља прошао, |
| .{S} Маџари деспоту, не вјерују, јер је много пута с Турцима за Турке војевао, па увијек од њег |
| сметају.{S} Но и то ти морам рећи да се много не уздаш у караманску буну.{S} Такове буне онђе г |
| а не прави мир, па се Турцима кроз паше много кроз прсте гледа, и кад који део куд задере, мора |
| Петошко се одавна са мном побратимио, и много шта имам њему захвалити, што ми је за руком пошло |
| да се Јеремија приближи манастиру, види много азапа, и нешто коњаника раштрканих ’де им коњи па |
| је.</p> <p>— Притиснуо га Жигмунд, који много треба, а можда је Ђурађ опет при благу, па ће да |
| езник против Турака.</p> <p>— Прошао си много свијета, и јошт нијеси све искусио.{S} Тебе више |
| толике?</p> <p>— Не мора ни паша имати много жена.</p> <p>— Ух, ала је красно пашом бити, толи |
| , а и Жигмунду узајмљује, јер овај увек много треба, па ако деспот баш сад не буде при новцу, а |
| ја знао је како је деспот у животу свом много пута с Турцима шуровао, а знао је и то, да је изв |
| да му се примаћи не може, чуо сам о том много причати, то је право чудо — рече Јаблановић</p> < |
| као што и сам знаш, и онђе треба султан много војске.{S} Одступили сте од опсаде Новог Брда, а |
| ша, <pb n="537" /> на чију ријеч султан много даје.{S} После дивана Сириџа оде султану и спомен |
| дама, великашима, око цркве непрегледно много народа.{S} Ђурађ и војводе у црно обавијени, на с |
| е му се то ни најмање.{S} Премда је већ много са Турци шуровао, опет се клонио новог и тешњег с |
| ад доста, ни његовој Јерини.{S} Руде му много доносе, трговце гули, народ од намета једва дише. |
| ановић.</p> <p>— Тебе Харалампије, нећу много поучавати, имаш памети за три патријарха, а лукав |
| ца над издајицама, па се од Ферхад-паше многоме нада.</p> <p>Кад у трапезарију ступе, стану у р |
| ци, да можеш одмах провалити их како за мном пођу.</p> <p>Јаблановић мисли се, па после почивке |
| е понесо’ градскијех кључа већ хајд’ са мном, с војском, јер су већ и куле и капије проломљене |
| ас.{S} Бар сваки је калуђер казао да са мном нико није могао изићи на крај.{S} Но шта ћу када с |
| еме народа, морате се о судби народа са мном побринути.{S} Ви сте били вјерне слуте, пријатељи |
| ве верујем.{S} Дакле није без узрока са мном толико оклевао.{S} А како ви с њиме стојите?</p> < |
| ј, свијети оче:{S} Петошко се одавна са мном побратимио, и много шта имам њему захвалити, што м |
| т дођем, ја ћу преокренути, кад пође са мном да му град предам, то ће он једва дочекати, па ће |
| ко би сад на ме дигли војску, кад је са мном склопљен писан мир на пергаменту? — рече деспот за |
| расим искушенике укоравао.{S} Био је са мном <pb n="244" /> на искушенију и неки поморац именом |
| , само на једно не, а то да не учине са мном оно, што мора бити, кад кога адумом праве.{S} Зато |
| p>— Јесу л’, сад ћеш видити, хајд’те са мном ван у шетњу.</p> <p>Изиђу из трапезарије, бимбаша |
| тако, оно ћемо овако.{S} Обоје ћете са мном ићи у Голубац, па кад се преда град, и Мађаре расп |
| ји, будите сложни међу собом, будите са мном сложни јер без слоге добра бити неће.{S} Знате да |
| мене [не]пријатељски показивати, или са мном као добре комшије живети?</p> <p>— Славни и велики |
| смакнути дати!{S} А гле он шта чини са мном?{S} Та да морам Турчину служити, опет се осветити |
| <p>— О с драге воље, оче, заповедај са мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — ре |
| и искрено, деспоте, хоћеш ли ти увек са мном у миру и сајузу живити или не?{S} Ако те жеља какв |
| у!{S} Када се толика кандила запале, па мноштво православни’, па толики калуђери, па опет толик |
| р тко овде хоће победу, мора имати веће мноштво, више коњаника нег’ душман.{S} Наше војводе виш |
| силом, а остали, који су се могли кроз мноштво турско протући, протуку се, који пак нису могли |
| рци не могу да се са њиховим коњаничким мноштвом ползују.{S} Битка се страшна изроди; српски кн |
| бро су сили Мусиној противу стајали, но мноштву одолети нису могли.{S} Турци комад по комад оти |
| шта је то тријест тисућа, а Турци су у мноштву тамо доле закопани, па у случају да напусте Нов |
| ми, светла царице, опростити, ако моме мњењу слободног израза дајем.</p> <p>После ових речи Ру |
| аплашена и сујеверна Јула.</p> <p>— Ајд’мо, Митре, да хватамо тог ђавола.{S} Ја сам чуо да већ |
| ну ђавола, познајем ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде на миру будите — реч |
| , или ћу ја к вами.</p> <p>— Е сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ се скупи сва свита.{S} Пајсије приправ |
| одем правце у Прилип, Краљевићу Марку, мог бабе пријану.{S} Марко ме је лијепо примио, неко вр |
| војске, а да други ко султана убија.{S} Мог она су Турци прогањали.{S} Кад је цар Лазар пао, на |
| и свагда мој и мог оца душманин био.{S} Мог оца душмана крв проливати морам, но опет волијем мо |
| е војводе и саветници нису за власт.{S} Мог оца зна сваки да је за тај посао најспособнији.{S} |
| војводама тражи си он неку важност.{S} Мог сина Стефана тек преко рамена гледа као да му неће |
| говорити:</p> <p>— Право има Драгаш.{S} Мог покојног оца царска власт јошт је сасвим крепко сто |
| такузен’ма.{S} И сама сам од дјетинства мог разна чуда гледала <pb n="390" /> ’де свој свога уб |
| манастир, да се моли богу за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу ти |
| /> финим средствима правио си места за мог зета и ја сам се томе напослетку приклонила, те смо |
| тив Мусе ратовао, па зато те и држим за мог пријатеља, ако се и јесмо после тога који пут и пок |
| аштину, што је још од Душанови’ времена мог бабе било; кнежевићи су мојих допали шака, а ја ник |
| ући Бог нек буде милостив, и то исприча мог уверења ради, да је на добром путу.{S} Изглед и гов |
| гроб метути.{S} Онде неће бити никог од мог рода и народа.{S} Камо среће да Србин повише Хасана |
| да му је отац рекао да сам му ја већ од мог оца намењена, па шта би сад на то казао? — одговори |
| само за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту утрошити.{S} Паде Крушевац у турске руке, |
| ће се голубове с њом стрељати; голуб је мог пророка Мухамеда птица која чистом љубави дише; не |
| да нијесам издајица, и освјетлаћу образ мог прађеде <ref target="#SRP18590_N10" />.{S} Имам бла |
| ан, такав као што си ти.{S} Извадићу из мог пртљага и предаћу ти све.</p> <p>Ферхад-паша мисли |
| раља дечанског.</p> <p>— Тако ми бога и мог крсног имена светог Ђурђа!</p> <p>— Тако ми светог |
| то, што је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца душманин био.{S} Мог оца душмана крв проливати |
| ми не исказа тко је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да би могли Турци дознати, |
| против пексијанске вјере, да задобијем мог шурака Тому Кантакузена, и јошт којег војводу, јер |
| иће то доцније.{S} Видиш шта чини Коран мог пророка, колико већ има и од вас у нашем јату.{S} З |
| во мало речи опоменеш, ево ти за спомен мог мача, он је врло добар; не један је мејдан с њиме д |
| >— Дај да ти пољубим десницу; ти си син мог некадашњег господара.</p> <p>Деспот изван себе од р |
| се за најсрећније држале, да могу само мог великог падише дотакнути се.{S} Знаш ли над колико |
| ци би са шаком људи све освојили.{S} Но мог оца војска сваки дан све већма расте.</p> <p>— Баш |
| д Голубац и позваћеш Јеремију под чадор мог везира, ђе ће му се благо избројати.{S} То ће он об |
| ја не шће’ оставити земљу, народ, понос мог племена.{S} Душмани су изнијели да је мој ђед Вук Б |
| звисити.{S} Мач мој никад нисам противу мог народа повукао, премда су ме моји душмани баш са ср |
| — Тако богме.</p> <p>— А да л’ познајеш мог сина, Милана Војновића?</p> <p>— Врло добро.{S} Вид |
| S} Петошко, чу’ много о тим од деспота, мога господара, и ево ти деснице побратимске, кад поште |
| се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мога оца судба постигла.{S} Ја сам због њега остао без |
| шта жели Вук Бранковић.-</p> <p>— Ја на мога оца не дам ништа рећи — рекне разљућен већ Ђурађ.< |
| S} Изглед и говор тако честит, да се не мога’ посумњати.{S} Па ми јошт и то рјече, кад теби тај |
| едље земље у области Гребљановића, и не мога је имати, јер он само на краљевску стати могаше, а |
| да предаш града, који ни ја одржати не мога?</p> <p>— Ево, доша’ ти на вјеру, и тврду ријеч, и |
| а.{S} Боже мој!{S} Онда сам се први пут мога живота заплакао.{S} Дајем јој свакојаке знаке, ал’ |
| урском удворицом звали, зато што сам не могавши гледати где ми моје очинство газе и отимају, ко |
| за скиптром вукло.{S} Имам блага доста, могао би са мојом породицом, чељадима живљет и на стран |
| ође, на рукама миш’це силне, испупчене, могао би их са чохе рисати.{S} Тако су негда дивови изг |
| и, да би га у своју корист ти, деспоте, могао на жртву принјети, јер ви владари, који народима |
| у манастиру Високим Дечанима ослепити, могао сам их и пропустити, па ме деспот није ни завлади |
| ав посвећеник, као што је Леонтије био, могао је без обзира и самом деспоту у очи то рећи.{S} И |
| петије, прекрстивши се, помоли се богу, могао он му с лица читати да се искрено моли, видиш на |
| S} Није још усануло деспотово благо.{S} Могао сам и Голубац од Јеремије откупити, но рашта кад |
| егда оскврнио, имам доста блага, да би’ могао са мојима безбрижно живити, у Будиму, Млеткама, и |
| та може чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт једанпут |
| ионако Светислав нит’ би је хтео, нит’ могао више узети.{S} Па у старо доба није било као сада |
| ред све своје памети, у ово опасно доба могао би на себе навући мржњу старијих војвода и власте |
| апамтиће ме.{S} Колико сам ја пути њега могао смакнути дати!{S} А гле он шта чини са мном?{S} Т |
| ане сваки дан нова долази, и у кланцима могао би’ се свој вашој сили одапријети, и таква сила к |
| а је сад Светислав чинио?</p> <p>Шта је могао у том положају чинити?{S} Пун огорчења и љуборевњ |
| о срце пада.{S} Тек каткад Светислав је могао умирити, њихову будућност у красној боји представ |
| је невидимом руком свуда помагао, ђе је могао.</p> <p>После ове речи добро у очи погледав Ферха |
| S} Падне јој на ум Харалампије, који је могао све то чистије знати јер је близу патријарха био. |
| Учио сам ја доста и науке, но нисам је могао на ползу употребити, јер нисам био ни племић ни б |
| само мишца решавала, а не ум.{S} Тко је могао песницом у чело вола убити, тај је више важио, не |
| ко је Марко оцу му непријатељ био, није могао пропустити да не види Марка, кад га и душман као |
| а, ма јунацима, руглу изметнут.{S} Није могао с њима клипка вући, плоче бацати, дивље коње јаха |
| само општу цел пред очи ставе, ал’ није могао то докучити јер Мара изјави да Вук, као прави при |
| брзо буде готово.</p> <p>Јеремија није могао противсловити, јер не само да је душу продао већ |
| у свој стан. </p> <p>Уљести у град није могао, јер му сам Јеремија знак дао да га не пушта унут |
| ам против веће силе Лазара одржати није могао, предао се турској заштити.</p> <p>Марко је био ј |
| било што се с њом дуже разговарати није могао.</p> <p>Он је чуо за Руснин велики уплив код двор |
| /p> <p>Марко, који без боја живити није могао, био је сам собом у рачуну чист.{S} Он је своју р |
| воје слабости ратне терете сносити није могао, и тако као царски саветник бавио се кад у царско |
| ио Жигмундов изрек који преиначити није могао, нарочито код Розгоњије и Лошонције, који нису за |
| по комад отимаше.{S} Народ изморен није могао као у старо доба толики отпор дати.</p> <p>На сре |
| и је калуђер казао да са мном нико није могао изићи на крај.{S} Но шта ћу када се већ тако збил |
| колико је сати ударило.{S} Ту већ није могао дуже прокопсати.{S} За њега би боље било да се са |
| p>— То је моја брига.{S} Твој отац није могао знати какве ће нас беде постигнути.{S} Да је жив |
| сам рад све да знам.{S} Само кад би’ се могао на тебе ослонити да могу све дознати, а ти би си |
| дању ни ноћу мира, покушава не би л’ се могао каквој капији примаћи, <pb n="431" /> ил’ слабији |
| која му је после битке остала, није се могао одважити на већи какав војени поход.{S} Шта је, д |
| стих времена.]</p> <p>Јошт онда није се могао виђети ниједан минарет, ниједна џамија.{S} Где са |
| ше одбор оставити морао.{S} Он не би се могао одвојити, но, напослетку, морао се оцу повиновати |
| ог господарства уништити.{S} Како би се могао на ово Марко приволети?{S} Марко ако је и био у т |
| } Ово је био још последњи јуриш који се могао одбити.{S} Још један, пак Јеремија подлећи мора.< |
| Ђурађ је био одвећ властољубив, нити се могао у чему са Стеваном слагати.{S} Један другом је на |
| да би поред доброг правца и мало среће могао са пола света завладати, а поред хрђавог правца и |
| аревићу није ни најмање наклоњен, па би могао јошт већи белај починити.{S} Међу нама нек је изр |
| са Ђурђем, и назначили му време кад би могао на Србију ударити и деспота збацити.</p> <pb n="3 |
| има предати; па баш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега брат му Вук упрљао.{S} Ђура |
| и да је остао као Петошко, ништ’ не би могао чинити.{S} Тко ли би Петошка слушао.{S} И код сам |
| ељезници вози се, у очи погледати не би могао, а да грозницу не добије.</p> <p>Састану се и са |
| Жигмунд са султаном, коме одољети не би могао.</p> <p>— Дакле, изгубљено да се више не поврати? |
| иже.{S} Очи им се сусрету.</p> <p>Ко би могао описати Милевину забуну и жалост калуђера.{S} Одм |
| </p> <p>— Наравно, не.</p> <p>— Како би могао човек изненадно до ње доћи да се насамо поразгово |
| аши негдашњег лудака Петошка.{S} Тко би могао помислити од луде пашу.</p> <p>— Даклен тако, вој |
| или бисмо од манастира вакуфе, па би ти могао од тог половину добити — рече Ферхад, оштар погле |
| вши се Турци напали, довољан отпор дати могао.{S} Сви они који су мислили да ће турско пријатељ |
| човече, како сам од вас ноћас страдати могао, но ништа зато, ти ћеш зато опет бити човек, па ћ |
| и да кад Жигмунд није реч своју одржати могао, не мора држати ни деспот, јер није право да се п |
| опет к својим старим границама пружати могао.</p> <p>Но, кад се зрак надежде показао, наиђе оп |
| , пре нег’ што би Жигмунд помоћ послати могао.</p> <p>Облачина представља деспоту да је то прав |
| арица намерава, није се одма’ разабрати могао.</p> <p>У целом двору највећа забуна владаше.{S} |
| у је мило било што се са Русном састати могао, само му је жао било што се с њом дуже разговарат |
| Да сам којом срећом у манастиру остати могао, била би срећа по мене јер богзна шта би већ био |
| ужила, и ја би’ већ досад већим постати могао — упадне Петошко, који је њи’ов разговор слушао.< |
| и побожности давно већ владиком постати могао, својевољно је првенство другима уступао, задовољ |
| остао, не би у другом сталежу ни живети могао као предмет подсмеха, а можда и гоненија.{S} Турц |
| мро, без да је свог милог Хасана видети могао.{S} Хафис је био цвет источне мудрости као песник |
| таков јунак као Марко тако што поднети могао?{S} А поред тога мислио је да би, као насљедник В |
| Јошт нисам досад ништа из њи’ извадити могао.{S} Све се нешто потајно договарају.{S} Но уколик |
| то је год од добротворних душа измолити могао, шиљао је у Скопље да српско робље из вечита сужа |
| кадашњег Петошка.{S} Тко би и помислити могао да будала може код Турчина дотерати да седи уз па |
| ити, како би своју владу распространити могао.{S} Милица је на сваки његов корак пазила, и како |
| би што потајно и поверљиво проговорити могао; он је јошт дању приметио више служитељски’ образ |
| договарају.{S} Но уколико сам докучити могао, држим да ће се велика промена догодити.</p> <p>— |
| лика ту да би, можда, и до ње лако доћи могао.{S} Јусуф је <pb n="293" /> био, што но кажу, ста |
| асом патријарх.</p> <p>— И ја једва сам могао преспавати; и ја сам те исте мисли имао у глави.{ |
| Ја сам недавно из Турске дошао, што сам могао <pb n="353" /> робља ослободити, ослободио сам; о |
| ичешће тровало је народ.{S} Кад нијесам могао у народу добра да чиним, јер шта може будала учин |
| ути.{S} Док је било кнеза Лазара, нисам могао због њега, сад опет не могу због твог оца и цариц |
| моје невоље.{S} Но напосљетку већ нисам могао издржати.{S} Пазило се на мене јако и почну ме не |
| ево, то су јошт била места ’де је Србин могао јошт сасвим слободно дисати.{S} У Београду седи д |
| е деспота и Бранковића, тешко би се био могао свог брата Мусе курталисати; а друго, деци својој |
| а <pb n="498" /> Турцима, што би ионако могао сам против султана учинити, кад му је разбијена в |
| тукао и погинуо, али је зато ђе је само могао, заштићавао свог рода човека.{S} Да га је мој бра |
| Голубац.</p> <p>— А шта би’ ја код вас могао бити, за пашу нијесам.</p> <p>— Муфтија, као ђаур |
| даде.{S} Један очајни и обранителан рат могао је постати врло опасан по Турке, зато ови други п |
| више, Розгоњија и то држи, да би деспот могао био искресати и то што је Јеремија за откуп Голуп |
| ем, кревељењем, и подмуклим гласом јошт могао у најозбиљнијем часу и осећању у ком се деспот на |
| оро посветити.{S} Напослетку, нисам већ могао издржати, јер видео сам да игуман само то жели да |
| авала које ћеду сљедити.{S} Успех би му могао бити Турке од Голупца сузбити, ал’ су Турци већ у |
| .{S} У косовској битки једва га је отац могао задржати да не навали на најгушћу масу Турака.{S} |
| не бијаше по турском адету што учини’, могах за те изгубити главу.{S} Облачина је делија и сво |
| ада умре, жигосан као лудак, будала, не могах код нашијех у свијету живљет, сем да си продам и |
| е Стевану подвргнути.</p> <p>И Ђурђу не могаше из главе изићи шта Турци са таковом женидбом нам |
| о, и цео свој век је у том провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ он воле остати прост монах и пи |
| е имати, јер он само на краљевску стати могаше, а то му не допуштаху.{S} Марко иде као незнана |
| од твоје Љубице, ил’ од кога другог?{S} Могла би си ми што казати у накнаду за то што због тебе |
| ије испало.</p> <p>— Није се већ победа могла добити; изгубио би био и своје људе.</p> <p>— Све |
| ро толику војску скупити с којом би она могла и Вуку и Турчину противустати.</p> <p>Милица се н |
| а једну сироту девојку доста је, кад је могла до тога доћи да у Дечанима куварком постане.{S} П |
| заслепила, — одговори Русна, која није могла страст обуздати, да своје чуство искрено не изјав |
| се пријатељски показивала.{S} Вука није могла заборавити, па је његовог сина трпила.</p> <p>Хар |
| дворских одношаја и воље Лазареве није могла свој положај преиначити.</p> <p>Русна је била сре |
| на слабост, којој противстати више није могла.</p> <p>Светислава је она још, као што рекосмо, в |
| у згоду за Ђурђа.</p> <p>Са Ђурђем није могла ништа почињати, но знала је наћи другог с ким ће |
| — одговори Јусуф.</p> <p>Милева није се могла начудити красоти скупоцених поклона.{S} Она је ми |
| војске, када већ и онако победа није се могла добити.{S} Но већа је била сила у они’ који су му |
| ако ју баш и није волела, опет није се могла испод њеног уплива сасвим извући.{S} Русна, пак, |
| је војска деспотова доста јака, а да би могла Београд подсести и освојити, пре нег’ што би Жигм |
| {S} Маџарска војска је била слаба да би могла напредовати, а ваша кад нејмате Београда и Голупц |
| ер, Милеву, од Вука нешто млађу; она би могла падише харем дичити.</p> <p>— Зар је тако угледна |
| о одважности да би се на свашта предати могла.{S} Милева је била млада и материном упливу неогр |
| а и жалости да се тек доцније разабрати могла.{S} Милева се пустила у тужан плач <pb n="263" /> |
| е војска, истина, као сатрвена сматрати могла, ал’ огорчен и јошт крепак српски народ имао је т |
| се њега млада књагиња у чемугод тицати могла.{S} Она је сад са самом књагињом у мисли и чувств |
| .{S} Када би се са гордим Вуком сложити могла без уштрба свога, добро би било, али Вук неће да |
| српска држава сабрати и снова утемељити могла, ту би тек Ђурађ био на свом месту.</p> <mileston |
| а је за магновење; једва је к себи доћи могла.{S} Јусуф ју је једнако храбрио и наговарао.{S} Њ |
| акову једну битку покушати, јербо би им могла доћи главе.{S} Они ће се с нама помирити.{S} Особ |
| славни гости не дођоше, не бих ову ноћ могла преспавати, тако ми је нешто тешко било.</p> <p>— |
| {S} Младића странствујуће мисли нису је могле на што изванредно побудити.{S} Она га је само теш |
| ају <pb n="398" /> да не би било среће, могли бисмо проћи као код Никопоља.{S} Па и то треба на |
| скупио, која да се са Стеваном сајузи, могли би Турци напоље изићи као што су и ушли.{S} Но дв |
| Тураках, и они су сад доста раштркани, могли бисмо их најпре код Крушевца разбацити надаље.</p |
| ани, па у случају да напусте Ново Брдо, могли би се згодном приликом у нас ужљебити, па у случа |
| урчину клањају.{S} Ако сам ја погрешио, могли сте од мене пример узети, па зашто сте опет уз Ту |
| шаљиво Новак, — а млађи би се бар донде могли проходати по овој дивној башти.</p> <p>Миличин је |
| г са својом силом, а остали, који су се могли кроз мноштво турско протући, протуку се, који пак |
| е издајство његова заслуга, и нијесу се могли подијелити.{S} Харалампије неће да буде с мањим у |
| ени слуга.</p> <p>— А бога ти, би л’ би могли ми овде гдегод сакривени што проговорити без да н |
| тпадали су под власт Лазареву.{S} Да би могли самовољно владати, отцепили су се са својом војск |
| ’ ти мог’о казат, е би се побојао да би могли Турци дознати, па човек на правди пропаде.{S} Ал’ |
| нам у вјеру и земљу не дирају, онда би могли сатрти врага агарјанског.{S} У том си теснацу као |
| говине.{S} Па ни Грци у Цариграду не би могли даље прекрштеним рукама гледати.{S} Цариград је в |
| рости, које од жалости.{S} Та и како би могли гледати војници Душанови како се Срби за Турке бо |
| ду предали.{S} Пада им на памет како би могли добити од Жигмунда за Голубац ако не новчана благ |
| јим какве нове неслоге, јер тек тако би могли Турци са својим млоштвом побједити.{S} Но опет се |
| дарство започети.</p> <p>Турци не би ни могли допрети до поља Косова, да већ одавна нису имали |
| ас сад нема, млого би лакше напредовати могли.{S} Ми смо тиме земљу спасли, а с друге стране, Т |
| јуначке игре, шаљиви мејдани, проводити могли.{S} Испод бедема тајна нека путања водила је у не |
| пак, косовске победе плодови осујетити могли.{S} А ако не буде напред одма’ корачао, могу се, |
| доста неслоге било, у општој опасности могли би се сложити, нову силу наскоро скупити, и пред |
| у, противити се не можемо, јер би Турци могли Угрима намигнути, па бисмо дошли међу две ватре.{ |
| јим друговима и девет Југовића, нису им могли из главе изићи.</p> <p>Ђурађ зажели Марка видети. |
| 4" /> мир, који сад уживамо, и зато смо могли Смедерево назидати.{S} Такав човјек не може бити |
| аг у ћелију одведе. </p> <p>— Сад бисмо могли већ путовати — рече Јаблановић.</p> <p>— ’хоћеш л |
| он неслогу у властели, па би му се јошт могли подругивати да је потурченик, а овамо бољи је хри |
| /> <p>Призрен и Приштина, ви нисте већ могли српског господара сачувати.{S} Деспот је морао се |
| је народ требао мушке заштите, нит’ су могли Бранковићи признати Милицу, која владаше и над ње |
| Кад су већ бисаге претоварили, и што су могли понети понели, спреме се за бегство, без да су на |
| које млада које шарена, а засад нијесу могли бујности турске војске на пут стати.{S} Мени није |
| ротиву стајали, но мноштву одолети нису могли.{S} Турци комад по комад отимаше.{S} Народ изморе |
| витом међу кланцима ’де га достићи нису могли.</p> <p>Манастир Богородице под Високом био је об |
| рско протући, протуку се, који пак нису могли, у ужасној борби исечени су.{S} Ето тако, једва с |
| је у подземљу добро скривено, на њ нису могли ни хусари ни азапи наићи.</p> <p>Запита га за вој |
| својим Србима на путу стајао, што нису могли целу турску војску, а и с њом и турско царство је |
| а не продиру у Поморавље, јер би нам ту могли ударац нанети.</p> <p>— Нека га, опет ће једаред |
| такову да и Једрене затресе се и сурва, могло би што бити, овако не.{S} Прими мир, спашћеш хиља |
| еобузданом Турчину.{S} Деспот промишља, могло је штошта боље бити, а да не пролије толику невин |
| -паши због повреде турског дина и адета могло би хака доћи.</p> <pb n="489" /> <p>Калуђери доно |
| цио особито на манастире, јер оданде је могло добро и зло произићи, а о Радосаву се увек добро |
| .</p> <p>— Манимо се тих послова, то је могло бити још кад смо били ђетићи, кад смо силне коње |
| ило их је, о којима се, на жалост, није могло рећи да су као жички.</p> <p>Било их је, који су |
| p>Марко је био јунак да му се пара није могло наћи; а и род је свој силно љубио.{S} Па како да |
| ако бисмо чинили, ал’ сад друкчије није могло бити — одговори Јеремија.</p> <p>— Сад је бадава |
| но преиначено име на Каралампогли није могло сакрити Харалампија пред бистрим оком Ферхад-паше |
| рам се дјела постиђети, ал’ на ино није могло бити.{S} Ја одлазити морам, није ми до оклевања, |
| опљанобојник деспот-Стевана?{S} То није могло бити.{S} Ко л’ је на пурпуру рођен, не постаје ла |
| вало га је лацманство, а у Грке није се могло поуздати.</p> <p>— Времена прохујаше, ђе је наша |
| х је озбиљно лице показивао, но није се могло на њему приметити да негодује зато што му је калу |
| ај имати овај рат.</p> <p>— Да л’ би се могло што из књегињини’ уста дозната?</p> <p>— Јулке ку |
| уги ко за владатељство отима, бар би се могло у мутној води ловити.{S} Мутне мисли, чудни плано |
| p>Мађари су се повукли натраг и како се могло, које Дунавом које сувим бродили, пртили су горе, |
| бало учинио, а оно сам онако као што се могло.{S} А ви сви повинујте се новом господару, и потп |
| е их све земља покривати.</p> <p>Што се могло спасти, спасло се а Голубац и Браничево у турским |
| са осталима на крај изићи.{S} Марку се могло рећи да треба овог или оног владатеља утаманити а |
| ачуђен.</p> <p>Радосав га опомиње да би могло то бити и у трапезарији, да га не би видили Турци |
| /p> <p>Шта је, дакле, из овог сљедовати могло, него распра и међусобни рат?</p> <p>Стевану дође |
| комадић српске земље, па му се то дати могло <pb n="282" /> и без рата, особито када се видело |
| коштуњав старац; на образу му се читати могло да није једаред био међ’ стрелама и мачеви.{S} Об |
| лаши.{S} На лицу се новодошавшим читати могло да се није добро збило на Косову.</p> <p>— Говори |
| чете.{S} Што је од Влаха оружије понети могло, ту се десило.</p> <p>По турском стану пролазећи |
| ликаши кидали, шта би јошт од њега бити могло.{S} Тек што умре Душан, а Вукашин већ његовом син |
| n="348" /> <p>— Како би друкчије и бити могло? — одгонетне Раде.</p> <p>— Но и ви имате красни’ |
| жда би се све још <pb n="296" /> спасти могло.{S} Но у тој забуни сваки је на свој рачун радио. |
| тац, Вук Бранковић, спасе што се спасти могло, спасе свој део војске, а ова опет спасе Босну.{S |
| се и тишијим гласом, но опет да се чути могло.</p> <p>— Онај само може имати рану у мозгу, који |
| 8" /> <p>— То је било доба да се Косово могло осветити, кад су се Урканови праунуци о нашљедств |
| <p>— Тако је.{S} Но јошт христијанство могло би над Агарјанима победу одржати, само да сви жив |
| римјетим.{S} Ако деспот не усхте ил’ не могне одма’ све то исплатити, шта ћемо онда?{S} Град се |
| нав да је с тобом пријатељство склопио, мого би помишљати, да би га у своју корист ти, деспоте, |
| починуо ал’ после сам се пробудио и не мого’ више заспати.{S} Мисао ми је све на Косову била; |
| престанка борише, од почетка борише, не могоше са новим силама битку обновити.{S} Турака је бил |
| јачају, и ако се град што пре не преда, могу откудгод Турци искрснути.{S} Жигмунд и војводе не |
| а, јер ако опет допаднемо турски’ шака, могу их погубити као и оне у Пловдиву, па од какве су н |
| атане није повео, да не буде неприлика, могу се катане са Турцима завадити.{S} Деспот и војвода |
| управом, кад један од другог не зависи, могу од користи бити.{S} И Вуков син Ђурађ, премда врло |
| сачувао, и ако не могу њиме нахранити, могу јадно сироче од самртне глади спасти.{S} Остарјео |
| {S} А ако не буде напред одма’ корачао, могу се, међутим, Срби опоравити, па опет зло.</p> <p>Б |
| ирује сигурност.</p> <p>Сад су начисто, могу сасвим искрени бити.</p> <p>Ферхад опет прослови.< |
| учињене су.{S} И у двору је све у реду, могу доћи.{S} Јерино, ти од твоје стране дај све уредит |
| шта доста, но јесам ли на добром месту, могу ли што изговорити?</p> <p>— Изговори све.</p> <pb |
| онда се не можеш одавде маћи кад хоћеш, могу те једно јутро пренети пријеко Саве па у Будим, но |
| за Митром.</p> <p>— Нека се само шале; могу они јошт зло проћи.{S} Они не верују у привиђења, |
| Да ја могу у том народу живети, _да га могу једанпут целог загрлити!{S} Но не даду ми српски в |
| у, које би се за најсрећније држале, да могу само мог великог падише дотакнути се.{S} Знаш ли н |
| да сам од једне љуте ране слободан, да могу коња јахати, па не би’ дао за богзна шта, само да |
| когли лис, већи лис нег’ Жигмунд.{S} Да могу, да треба, сам би га утаманио.{S} Ал’ један лис од |
| р руку пружити оној пред Голупцом, а да могу лакше град опасати.{S} Лошонција прође на другу об |
| народ, пашћу и ја.{S} Ја имам блага да могу живљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубровнику, у Будиму, |
| ри му подсмешљиво Петар.</p> <p>— Па да могу таковим дедацима памет усвирати.</p> <p>Ет’ тако с |
| њени приврженици немају толико снаге да могу наскоро толику војску скупити с којом би она могла |
| а крив“.{S} А Турци ме одма’ отпусте да могу ићи куд ми је драго.</p> <p>После ови’ речи Петошк |
| , ил’ ме очи варају, та је л’ могуће да могу у твом чадору вино пити.</p> <p>— Можеш, ти си гос |
| овом приликом нису јошт тако снажни да могу ногу на Мађарску пребацити, и Београд који је у ма |
| мо кад би’ се могао на тебе ослонити да могу све дознати, а ти би си добро поред тога прошла.{S |
| зи, а ја идем у народ.{S} Блага имам да могу сазидати јачи <pb n="508" /> град нег’ што је Беог |
| теља изгубити.{S} Ја сам Турчин зато да могу ође мом народу што олакшати.{S} Ни самом Бранковић |
| де.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне улаке мени усмено шиље и да ми на |
| та, примиће деспотство Ђурађ, ал’ Ђурђа могу са Гргуровим синовима заплести.{S} Падне ли Ђурађ, |
| } Мене судба од постанка гони.{S} Да ја могу у том народу живети, _да га могу једанпут целог за |
| и с Грцима добро да живим, бар с морја могу кадшто добро учинити.{S} И Дубровчани су ми пријат |
| ди нег’ два града.{S} И у тим градовима могу Срби Угарску штитити — рече озбиљно војвода Војихн |
| еда сам с тим задобио, и тек њему посве могу захвалити што смо у садашњем мало бољем стању.{S} |
| огорчила.</p> <pb n="300" /> <p>— Дакле могу султану тај глас однети, да је твоја кћи његова? — |
| посету.{S} Турци, гледајући на њи’, не могу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува, к |
| ралампије!{S} Оно што желиш од мене, не могу ти учинити.{S} Као Ђурађ Бранковић имао би’ то по |
| доцне, сила их на кревету притисне, не могу се маћи, снажне руке их држе.{S} Врачар са усијани |
| паше, па се разгледају, главом маше, не могу речма веровати, држе да је ту уплетен ђаура какав |
| дамо.{S} Но, Ново Брдо се јако држи, не могу Турци да га отму.{S} У Новом Брду има нешто и Ђурђ |
| ражиш опет трећег.{S} Но гост си ми, не могу више говорити, пијмо; можда последњи пут Марка вид |
| е и Харалампије од чуда обнезнањени, не могу да се лако разберу, глас Ферхад-паше им је познат, |
| шем јату.{S} Зато оно што мора бити, не могу ни ја ни ти задржати.{S} Турчин је сад бујица која |
| Ја сам овде само мало стазу померио, не могу да спавам, па сам изишао прохлађивати се — рекне к |
| чупају.{S} А кад Голубац задобијемо, не могу Маџари дуго ни Београда одржати.{S} Дај послуха тв |
| нами пакост, злоба, завист, па нећу, не могу ни ја друкчији бити.</p> <p>— Тако је, неслога је |
| ветог патријарха, као што ме видите; не могу да спавам, па сам изишао мало на чист ваздух, па с |
| прост војник међ’ малима бројао; ал’ не могу на мене опадајуће очино право другоме уступити и с |
| и с Мађарима, Турци док је Смедерева не могу упадати у равнице Баната, пљачкати и робље одвлачи |
| сам мусулман, па као миш’ца коранова не могу рећи да се са Србима борити нећу, но дајем ти реч |
| <p>— Немој о том ни говорити.{S} Ја не могу твог оца слугом бити, а он неће мој да буде.</p> < |
| ува, кад ђаури поред овакови’ делија не могу да прокопшу“.{S} И доиста, такви су то јунаци били |
| т један врло важан узрок, због којег не могу се у рат упушћати.{S} Све обиде су заборављене, па |
| <p>— Док падиша мир не утврди, донде не могу Вукоглију тако оставити, па да опет са Жигмундом ш |
| наплаћивао и награђивао.{S} Ни на ме не могу се потужити.{S} Ал’ шта је кад Мађарска нема сад т |
| пртљагом и товарима лако сместити се не могу.{S} Но ту је наблизу Двориште, ту је Војник.{S} У |
| свих мухамедоваца, и они ван падише не могу никуд ништ’, и те притискује више тешка владавина |
| ’ с Турцима рат водити.{S} Маџари ти не могу наудити, јер ће те султан подупирати.</p> <p>— Дак |
| с ни као луд ни као мудар прокопсати не могу.{S} Пре тога доста сам се по свету лутао, турски д |
| м се којекакве ветрогоње, успоредити не могу — Са овим последњим реч’ма је калуђер на Светислав |
| да са таковом силом Турцима наудити не могу.{S} Но ни Турци овом приликом нису јошт тако снажн |
| о су понамештани да им Турци наудити не могу.{S} Хатлије сад преокрену јуриш на пушкаре.{S} Иск |
| вјеру сам га позвао, ријеч погазити не могу.</p> <p>— Господару, проћи ћеш као деспот Стеван.< |
| њен.{S} Знаћеш да исту сабљу примити не могу, јер је иста свагда у преправности против мене бил |
| не, да се већ против Турчина бранити не могу.{S} Кад су се крвави ратови водили, што је год од |
| е кроз кршеве с леђи заиђу, коњаници не могу им приступити, а они са још веће висине халакну на |
| рбијом бране, и док је Србије, Турци не могу у Мађарску продерати.{S} Но тешко оном, преко чији |
| вали су добро предел битке.{S} Турци не могу да се са њиховим коњаничким мноштвом ползују.{S} Б |
| је тај прелазак штитио, и јошт Турци не могу да продру, пушкари тако су понамештани да им Турци |
| } Та зрна сам ја јошт сачувао, и ако не могу њиме нахранити, могу јадно сироче од самртне глади |
| лубац.{S} Њихов Будимград и Тамишвар не могу се сравнити са јаким Смедеревом.{S} Мађари шиљу ув |
| ара, нисам могао због њега, сад опет не могу због твог оца и царице међу моје Србе ступити.</p> |
| ра што припадати насљедија, браћа ју не могу из тога искључити.{S} Тако су наредиле њихове муфт |
| и с њим судбу живота деле; но к њему не могу, јер су двогубо несрећни; затворени као робови, и |
| је л’?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Одмах не могу све изручити, војна је, ал’ град предати се мора, |
| могу деспоту и Жигмунду одапрети, да се могу држати против силе доникле, донде док се побрину з |
| и Јаблановић спремају се у граду, да се могу деспоту и Жигмунду одапрети, да се могу држати про |
| јера и закон не допушта.{S} Дјела ми се могу извинити, ал’ оправдати не.{S} Ја сам грјешник, ко |
| , и то зато да га од тебе одвуку, да те могу тако усамљена напасти, и осталу Србију једним удар |
| — О томе немој ни сањати, оче.{S} Ја те могу уверити да је деспот пред млогим говорио да те је |
| о је обичај претенденте, ил’ иначе који могу до скиптре доћи, ослепити, ил’ им врело олово у уш |
| низити, нит’ калуђер, ни опити стражари могу шале с њима збијати на подсмех, јер ма и слепи, чу |
| рбије синовима препречен је пут а да си могу руку пружити.{S} Тко ће све то сабрати а да будне |
| аковог човека који је доста мудар да си могу дати казати од такве мудре луде оно што си не би р |
| дном поред цара противу Турака војевати могу — рече Новак, мало загрејан, а у оку му се суза ку |
| а, јер ти су се покалуђерили да уживати могу, и примали се од буди какве класе људи, само ако ј |
| па увијек од њега зазиру.{S} И зазирати могу, јер је и приликом битке код Голупца руке прекрсти |
| жи им само светлост поред које блистати могу, па је онда све добро.</p> <pb n="311" /> <p>— Та |
| ив Турака, јер Турци још само ту запети могу, а да не буде сав Дунав, дика српског бродовља, у |
| х штитимо, јер само преко наше пропасти могу Турци к њима, а овамо морамо да се бранимо и мађар |
| , ако народу мом и у мањем кругу помоћи могу.{S} Зато, желио би’ да се одбор правитељства устан |
| ти је душманка, волети мораш.{S} Турци могу ли се само дочепати какве дивотне девојке, тој нис |
| , њихов стриц.{S} Властољубиви великаши могу их употребити у своју корист.{S} Нема л’ Стевана д |
| о силом навале?</p> <p>— Бранићу се док могу, па кад све попуца, а ми — у Турке.</p> <p>— Исто |
| аманила, а овде нико ме не дира, па вам могу више на руци бити.{S} Сваки дан по некоји заробљен |
| је у себи мислила: богзна каково добро могу од њега јошт дочекати; не једна је већ тако срећно |
| кама, донде је опасно преко Дунава, јер могу они с бока и с леђи пут препречити, и покрај Голуп |
| адосава будили, и пробудили, донде јошт могу коју прозборити.</p> <p>Ферхад-паша отпасује сабљу |
| као поглавар свеколиком српском народу могу добра чинити.{S} Но, као што ми се види, са овом ћ |
| објаве, а он мало промислив се рекне: „Могу доћи“.</p> <p>Међу Турцима, Марку је био сваки Срб |
| сле толико проливене невине крви, је л’ могуће да све то без каштиге остане?</p> <p>Да видимо к |
| во на јави, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће да могу у твом чадору вино пити.</p> <p>— Можеш, |
| ст о’ђе нагледати их, охрабрити, ако је могуће и искупити, или бар дома глас однети, да му њего |
| мом оцу прословим што о том, па ако је могуће да се ствар изравна.</p> <p>— Немој о том ни гов |
| шта да мисли.{S} Њој се чинило да није могуће, да је због књагиње њу калуђер ословљивао.{S} Он |
| згубљено задобијемо; но ако нам то није могуће, а оно барем што још имамо, читаво да одржимо.{S |
| са тврдом вољом и намером, кад му није могуће код куће свом народу добра чинити, а оно као Тур |
| и — упаде Јаблановић.</p> <p>— Та је ли могуће? — повика зачуђен Харалампије.</p> <p>— Ја сам т |
| оја радије пчелом била?{S} Но је л’ јој могуће пчелом постати?{S} Није, па зато мора се ради св |
| >Дан на дан хришћани се турче, и то све могућнији.{S} Сваки дан видиш по којег српског и арнаут |
| ве додавала што сам желио и што је само могућно било.{S} Но то се скоро дознало, па игуман, јар |
| ево бацили.{S} Колико му је као султану могућно било, умеравао се.{S} Ето видите, и ово неколик |
| ли што и Вук Бранковић.{S} Треба сваком могућном злоупотребљењу државне власти пут пресећи.{S} |
| говорили из опрезности, да си представе могућну међусобну опасност, а тако само из поверења им |
| н.{S} Уважи, господару, моје речи, и по могућству умери Угре.{S} Предају градова и Мачве тумачи |
| сваком су надежду уливали, бедног су по могућству и потпомагали.{S} Не један од њих и мученичку |
| треса, главу горе бацају, из ноздрва им модар пламен издише, и ржећ загризују доламе јунака, а |
| тај новац, теби ил’ Јеремији.</p> <p>— Мож’те и мени предати, а можете и Јеремији.</p> <p>— Те |
| ранио, па сад да се њему покоравам, не мож’ бити.{S} Најбоље нек иде Харалампије, вешт је, зна |
| овину утуче.{S} А без савезника ипак не мож’ се живјет’.</p> <p>— Ви који сте сад овде скупљени |
| ојводе од српске руке погибоше, како то мож’ бити?{S} Свјета је твоја ријеч, поштену, богоугодн |
| ске војске; да твој отац на помоћ дође, можда би јошт све друкчије испало.</p> <p>— Није се већ |
| А особито, сад му је прилика ту да би, можда, и до ње лако доћи могао.{S} Јусуф је <pb n="293" |
| ни нијесу хтели над овима вођство дати, можда [би] и друкчије било, моја војска, ма и малена, н |
| на хоће л’ то сретно доба дуго трајати, можда је он сад сретнији, нег’ што ћеду бити некад архи |
| оре.</p> <p>— Морамо још мало почекати, можда ће се деспот још предомислити, и обвезност испуни |
| имала прилике толико богатство видети, можда би срећнија била.</p> <p>Има људи и женски’ који |
| Знам да је Јеремија поручио да ће доћи, можда ће се предати.</p> <p>— Познајем Јеремију, он доб |
| ну све накнадити.</p> <p>— Рок дугачак, можда донђе нећемо живјети.</p> <p>— Јеремија, предај г |
| му новац при руци.{S} Вољу је показао, можда би исплатио што рече, ал’ Голубаца не дам без нов |
| ом носио за паше, богзна куд је отишао, можда и деспоту — рече Јаблановић, кољено шаком пљесне, |
| ку излагати.{S} Као што је искусан био, можда би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако осла |
| т одржала.{S} Да сам се лети био родио, можда би’ био сад какав војвода или владика.</p> <p>— К |
| доиста, кад би се на њи’ слушало било, можда би се све још <pb n="296" /> спасти могло.{S} Но |
| ети.</p> <pb n="458" /> <p>— Покушајмо, можда ће шћети, хајд’ ти да одеш тамо, а ја ћу донђе гр |
| поклисари.</p> <p>— Нек се амо доведу, можда ћеду град да предаду — рече достојанствено султан |
| >— Досад се још није о вама реч повела; можда ће насамо што с архимандритом о том говорити.{S} |
| дњи пут Марка видите и с Марком пијете; можда ће после смрти Марка свет увидети који је био пра |
| ст си ми, не могу више говорити, пијмо; можда последњи пут Марка видите и с Марком пијете; можд |
| је ноћас толику беду проузроковала.{S} Можда је сама Јула њега тражила да му се какогод извини |
| лубац, а Маџаре ћемо бацити у Дунав.{S} Можда ћемо и Жигмунда жива ухватити, а можда и Вукоглиј |
| зда’нути, брижан за опстанак Србије.{S} Можда му је у самртном часу доброта и побожност надњу у |
| од.{S} Ја њему руке пружи’, он мени.{S} Можда је доцне, ал’ ћу употребити све, само да спасем ш |
| пут накан, ал’ не смеде га запитати.{S} Можда кога овде ишчекује, јер су овде јошт од времена д |
| на Харалампија, канда га је познао.{S} Можда га не би познао био, давно је већ било кад га је |
| ја с њима као трећи на крај изишао.{S} Можда ћеду се и њи’ двојица у делби покрвити.</p> <p>— |
| , а да ти чинити имаш по мом налогу.{S} Можда се већ и покаја што ти тако писа, и можда ти сада |
| ало, лако би ми са калуђером. </p> <p>— Можда нас је Харалампије издао, благо је са собом носио |
| итиснуо га Жигмунд, који много треба, а можда је Ђурађ опет при благу, па ће да плати.</p> <p>— |
| ни живети могао као предмет подсмеха, а можда и гоненија.{S} Турци су ме бољма познали.{S} Код |
| Можда ћемо и Жигмунда жива ухватити, а можда и Вукоглију у тјеснац саћерати, да се преда једар |
| ао да гуслара послушамо.{S} Сад када се можда већ српска војска на Косову са Турцима бори, прил |
| раљевићем назвао, па онда би се и ја, и можда и мој отац, том краљевском јуначини поклонио.</p> |
| жда се већ и покаја што ти тако писа, и можда ти сада и пише у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ |
| то доба не види ни белог света, а трећи можда се мучи на душманском кољу.</p> <p>У истом дому, |
| и ништа пожељети неће.{S} На овај начин можда ће се она приволети.{S} Пак ако ово за руком испа |
| ду да су код мене, и већ осљепљени, што можда већ и знаду, онда реци да Јеремија војвода држи к |
| не дјелила, и као што деспот блага има, може сакупити опет нову војску и с Мађарима се снова ве |
| је, узрујаност паша и везира велика је, може султана опет на рат навести, јер је то жеља свих Т |
| деспоту у шаке, јер кад се ви измирите, може пасти сав терет на мене, канда сам ја сам кнежевић |
| емија био кадар изредити [са] Голупцом, може и сам изредити.</p> <p>Тешка им лака ноћ.</p> </di |
| де.</p> <p>Како се он од Милеве растао, може сваки себи представити. ,</p> <p>Но да видимо шта |
| ш нам одбише.{S} Шта мислиш, Исак-пашо, може л’ се та брука претрпити, ил’ да још једаред хадак |
| ил’ сазна да су кнежевићи у манастиру, може их изискати од Ферхада да му их изда, а тешко му ј |
| утолико ћеш више у несрећи страдати.{S} Може бити да ћеш и ти кадгод до какове владе доћи, а мо |
| газити нег’ човек што ће њега убити.{S} Може један тројицу потући, ал’ кад дођу шесторо на коњу |
| ; а друго, шта је то ђауру реч дати?{S} Може се и једном и другом млого обећати, а мало испунит |
| м где; ма откуд, познат си ми.</p> <p>— Може лако бити.</p> <p>— Та по речи те познајем да си С |
| оже л’ имати жена кол’ко хоће?</p> <p>— Може, а на што ти толике жене?</p> <p>— А на што пашама |
| свом осветити, а он у Турке, код који’ може све докучити, па и свом <pb n="341" /> душманину о |
| а се против трајне силе бранити може, а може и измаћи и до Београда повући се, ’де ћеду опет Ма |
| ћеш и ти кадгод до какове владе доћи, а може бити да ћеш се као и ја од немила до недрага потуц |
| коња и волова, натоварених кола, једва може путник проћи.{S} Ал’ путник слабо пролази, сватко |
| с Русном да, ако јој што устреба, њега може употребити.{S} Дворске и кућевне тајне већ је све |
| </p> <p>То је Јеремија тако тумачио, да може у ту сврху све чинити.{S} Мисли се, падне му на па |
| около Русне.{S} А знаш ко је Русна; да може, три круне би Бранковићу на главу метнула.{S} Но м |
| би хтео да се Срби ма’ну Мађара, па да може преко Србије удесно на Мађарску нападати, а да се |
| ече Ферхад-паша, и да му знак главом да може се дићи.</p> <p>Харалампије дигне се.</p> <p>Харал |
| јер Турци имају више коња, а коњ свагда може човека лакше погазити нег’ човек што ће њега убити |
| а кратко време.</p> <p>— Па тај муфтија може л’ имати жена кол’ко хоће?</p> <p>— Може, а на што |
| радовати, и не убој се од страхоте која може доћи.{S} Имаш силних душмана, ал’ имаш и пријатеља |
| да су врата Угарске отворена, и Угарска може опасност која јој такођер грози само у дољњим крај |
| .{S} Тко би и помислити могао да будала може код Турчина дотерати да седи уз падишу на дивану.{ |
| стра, млада Љубица, књегињу служи; Јула може што више о том знати.</p> <p>— Е добро, мој драги, |
| Ђурађ слабог имао изгледа да са својима може што противу деспота произвести, јер се влада Стева |
| стране Мађара као и Турака.{S} Мађарима може бити зазорно што се Смедерево зида.{S} Жигмунда тр |
| силно.</l> <l>Грци боре с’ што се бољма може;</l> <l>Није чудо, домовину бране.</l> <l>Турци бо |
| израдити код султана како само најбољма може, а код куће мотри на Исак-пашу, да не напусти свој |
| је Марко на српске великаше огорчен, па може кавгу заметнути.{S} Но и то му рекну да ће одма’ д |
| ји набора се чело.</p> <p>— Од калуђера може свашта бити, један ће умрјети за вјеру а други ће |
| т је данас још савезник мађарски, сутра може бити турски, тако мисле Мађари.</p> <p>Мађари пазе |
| илева тако допада, каково створење иста може бити!</p> <p>— Но би л’ добро било, Сулејмане, да |
| могао у народу добра да чиним, јер шта може будала учинити, постадо’ Турчин и паша.</p> <p>Фер |
| турчиш, бићеш улема, а од улеме, свашта може за кратко време.</p> <p>— Па тај муфтија може л’ и |
| Светиславу ради.{S} Љубица доста-свашта може чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} |
| на деспота напала.{S} Зато Ферхад-паша може приликом како му је лакше поруке шиљати деспоту ил |
| Дај нам светлости!</p> <p>— То само бог може дати.{S} Иштите друго!</p> <p>— Ми опет друго не и |
| нским“ светом.{S} Па окром тога, каквог може бити Србину пријатељства у Турчина, који хоће цео_ |
| ли, зашто да буде брат брату слуга, кад може бити господар?</p> <p>Вук у више прилика изјави св |
| бедитељ од Искре, како би био слуга кад може и треба да буде господар, своје право, своју власт |
| отац о Стевану судите?</p> <p>— Доцније може време свашта донети, ал’ засада врло је још млад, |
| зна шта се међу њима чини.{S} Ту после може видети човек сваког сијасета.{S} Мој друг Ибрахим |
| ме имати, и кад ју већ једанпут има, не може се тако лако од ње, ако му је неверна ил’ му се не |
| лановић без Јеремије ни да се макне, не може из своје руке ни давати ни продавати.{S} Он је сад |
| ију.</p> <p>Јеремија је мало збуњен, не може одмах да одговори, па тек проговори.</p> <p>— Пову |
| ако и никако друкче, вријеме кратко, не може се чекати, пиши и потпиши, па на коња.</p> <p>Радо |
| нту, који је дошао да се потурчи.{S} Не може ли ко код куће да се са братом подели, ил’ не може |
| љада дуката.</p> <pb n="438" /> <p>— Не може бити.{S} Посјеците ме о’ђе, ал’ Јеремија тако град |
| код куће да се са братом подели, ил’ не може ли се јачем душманину свом осветити, а он у Турке, |
| ност, ’де га трзају на све стране, а не може му никаква мишца помоћи.{S} Сватко себи дере.</p> |
| коченим очима на њу гледа.{S} Милева не може срцу да одоле, испусти из руке чинију и пусти се у |
| су Срби са Турцима, покрај Смедерева не може се ни Београд у мађарским рукама одржати.{S} А Срб |
| је донела да један противник другога не може да преломи.{S} Један јак, моћан као други.{S} Ту ј |
| илни наши јунаци изгибоше а без вођа не може се никуд.{S} Тому познајем из љути’ бојева, у најв |
| несносно.</p> <p>Но ипак Харалампија не може да позна некадашњег Петошка.{S} Тко би и помислити |
| сумњиво; па женска глава код Србаља не може управљати.{S} Кнез Лазар богзна чији је син.{S} Ак |
| м испупчила, рекао би, та прса сабља не може просећи.{S} Проседи брци пали му на рамена, па очи |
| дећи да без крепке руке српска земља не може се спасти, без да је кога млого питао, заузео је В |
| ко вријеме креч, пијесак и вода сама не може дати јак салијеп, да зидина очврсне.{S} Мој шурак, |
| адају дању ноћу, дуже [од] осам дана не може се држати, и сад је још време да ти до шака дође Г |
| ом не може да изиђе на крај, па жена не може да се слаже са свекрвом, јетрвом и заовом, а камол |
| је он одавна насљедник престола, па не може нити има право својој породици кормило из руке узе |
| ад, па поред сви’ својих мудрих мера не може да проникне кроз дворске интриге, и да дух клонут |
| једанпут чујеш умилно пјеније!{S} Та не може лепше што на свету бити.</p> <p>Са свију страна ул |
| ваша кад нејмате Београда и Голупца не може напредовати, јер не зна рашта и коме.{S} Да је Жиг |
| ука слуша, па ако лепим речма до тог не може доћи, а оно да јој мало поиздаље и претњу Вукову ј |
| рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ не може помоћи? </p> <pb n="305" /> <p>Патријарх јој доказ |
| сније дело вршио.{S} Но сад друкчије не може.{S} Добије ли тридесет хиљада, и то је добро, не д |
| д куће у Србији не има станка, робље не може откупљивати, а рашта му бог даде памет и миш’цу, в |
| е да је сад његов отац прави и да се не може Стевану подвргнути.</p> <p>И Ђурђу не могаше из гл |
| и:</p> <p>— Начисто сам, друкчије се не може, нек нам бог буде у помоћи.</p> <p>Са тим се заврш |
| и Јеремији.</p> <p>— Теби предати се не може, већ самом Јеремији, ил’ имате још правих делбеник |
| у, Сибињ, и оданђе амо продријети се не може, тај град мора Србију чувати.</p> <p>— Знам Смедер |
| нде никад велика жалост ни родити се не може.</p> <pb n="262" /> <p>Управ око поноћи, кад су св |
| ати; оно што је прошло, повратити се не може; гледајмо одсад да опет добро буде — рекне притвор |
| горе ће га зауставити.{S} Турчин се не може угњездити, ако му тек сам народ земљу не уступи.{S |
| /> је деспот уплетен, онда кнежевиће не може оставити у рукама деспота.{S} Сумња је ту.</p> <p> |
| ети, и колико може, и то тајно, који не може, нек не пије.</p> <p>— То је ваљан закон тај Алкор |
| кад завојиштимо Мађаре, јер Вукогли не може ништ’ против Мађара без помоћи падише, а велика на |
| са таковом силом Турцима отпор дати не може, но мора се натраг к Босни повући, да спасе што се |
| а се сама против толике силе одржати не може.{S} По том уговору Угри имаду нас против Турака по |
| ун и то таквом снагом, да се одржати не може, и да ти пресјеку све што ти оданђе долази.{S} А т |
| ра да Србија покрај Турске постајати не може, а да си ти трн у оку, јер с малом властелом Турци |
| азорио, да ђаур ни сјемена посјејати не може — одговори Реџеп-паша.</p> <p>— А што ти Јевренос- |
| и јуначког изгледа, па се разазнати не може.{S} Бадава даје Раде распитивати младе војнике, он |
| У једном роју више вас скупа опстати не може.{S} Нисте ви ни први ни последњи у вашој судби.{S} |
| а и Турака као укопани, да се мицати не може; волио би’ јуначке смрти, нег’ ’вака живота.{S} Тк |
| е тако мора зидати да га нитко узети не може.{S} Мора се брзо зидати, јер ником не треба вјеров |
| је Смедерево тако, да се ласно узети не може.{S} Смедерево треба да служи Србији за обрану прот |
| у трокуту, јак да се на јуриш узети не може.{S} Ту ћеду бити јаки бедеми, споредне и подбочне |
| ресеку, и сам Завиша види да одољети не може, већ са својих неколико јунака, дивних Пољака, гру |
| наступајућем јуришу Јеремија одољети не може.</p> <p>Ни сам Јеремија ни Јаблановић не уздају се |
| удар хатлију обори, но сили одољети не може, Турци гушће наваљују, јер хоћеду да пут пресеку, |
| се Жигмунда одрећи.{S} Друкчије бити не може. — Деспот мало почине.</p> <p>— У злу и то је добр |
| Деспот изриче, да своју реч погазити не може, и покрај Турака да он још другог душмана навуче.{ |
| род поткрепи.{S} Турчину се замерити не може.{S} Војводама је жао што нема тих градова, ал’ ниј |
| ротив таке две силе Србија се борити не може.{S} А Турци би готови били у почетку Угрима што по |
| руку.{S} Јереминој истези одговорити не може.{S} Треба новац за војску, треба за непредвидим сл |
| градска врата да их Турчин отворити не може.{S} Узми те кључе као аманет деспот-Стевана, који |
| Ферхад-паше, и сад се више повратити не може.{S} Неће л’ потписати, лако је Ферхад-паши и силом |
| видећи да ништа овим путем докучити не може, врати се у највећем незадовољству скупа са својим |
| ао што је та ваша јошт Србију сатрти не може, јер познато ми је да је у Караманији буна, као шт |
| <p>Змај-Облачић од жалости и јарости не може одма’ да се разбере.{S} И њему су седмогодишњег бр |
| о, јер је то оружје да му се примаћи не може, чуо сам о том много причати, то је право чудо — р |
| Смедерево назидати.{S} Такав човјек не може бити жртва владарских замишљаја.{S} Одавна ја с Пе |
| разбацити надаље.</p> <p>— Наш краљ не може на то пристати да над мађарском војском други запо |
| г свештеника не штеде.{S} Деспот сам не може им одолети, нема јаког сајузника.{S} Ако се сам Ту |
| се Голубац предаје, ту један другом не може бити потчињен.{S} А ионако сад се све кида, цепа, |
| ише жена имају; та не један с једном не може да изиђе на крај, па жена не може да се слаже са с |
| ам савез руши.{S} Српски народ нитко не може на несрећу обвезати.{S} А ионако Жигмунду је јефти |
| , цару нек је лака земља, ал’ тек то не може се допустити да његово младо дете — Стеван, ил’ же |
| Деспотовица, мада је јака срца, опет не може лахко да прегоре Београд.{S} Није ни чудо, Београд |
| еним очима, вилице му се тресу, јошт не може да погоди, а лице му се види као одавна му душманс |
| чалу очитати.{S} У манастир, у цркву не може их пренети, јер ту немају места они који су издали |
| им увек празне, а краљ о свом трошку не може војске држати, мораду да просе новац у римпапе, ко |
| ми.</p> <p>Розгоњија јуриша, ал’ још не може да продере.{S} Јеремија и Јаблановић још се јако о |
| p> <p>Ферхад га промјери оком, једва се може уздржати да га погледом не пресјече, но сабере се. |
| у почетку тешко пасти кад помисли да се може од Светислава растати, но и то је знала <pb n="303 |
| е до туђе штете кад нисмо сигурни да се може с тим победа одржати.{S} Овако бар Турци знају да |
| снути, а деспот побринуо се за то да се може здраво и читаво куд хоће повући.{S} И Турци су поз |
| его слепога младића.</p> <p>— И томе се може помоћи.{S} Будући сам их ја дао ослепити, и код ме |
| је чинити донде док не покушам да ли се може што у миру учинити.{S} Зато изјављујем ти, да донд |
| онако сад кад већ Лазара нема, ко ти се може противити?{S} Па и ко је био тај кнез Лазар?{S} Ни |
| му разлаже како Голубац сада предати се може ако све то што се иште изда, а иначе да неће ни ње |
| ле, без да Харалампије што подсећати се може.</p> <p>— Знаш шта желим, немаш вина.</p> <p>— И т |
| ац за Србију одржат не море, што нам се може пребацити?</p> <p>Јаблановић канда си душу крепи р |
| је за нужно нашао другим путем, ако се може, што за себе радити.</p> <p>Мара је била такође го |
| ка и смех.{S} Тишма је велика, тешко се може онамо дотурати, јер сваки би рад виђети шта се код |
| војводе, устајте, скупите војске што се може више, да се нађемо у овим крајевима на окупу, да с |
| е крећу, и да се пред њима спасе што се може.{S} Да, Ферхад-паша је Петошко, који је у турском |
| рбије бити.{S} Зидајте Смедерево, ту се може јошт нешто спасити.{S} Што су вам азапи и хусари о |
| </p> <p>— Алах је велики, он тек у срце може едемску капљицу пустити; он је створио човека и св |
| ника, и добрих јунака, ал’ он онде више може за нас радити, убавешћује нас на што се онде смишљ |
| добар бакшиш да, манастир је у миру, и може и из деспотове области ’ришћанин без разлике тамо |
| нке.{S} Па ако бог да, посјетићу јошт и може бити моје добре Дубровчане.{S} Испричаћу им како с |
| ко служи? <pb n="247" /> Баш тај црвени може временом великим постати, јер такав зна сваку дату |
| по милости султана један од њих владати може, ал’ уз помоћ људи које султан за то означи.</p> < |
| ико да у њему и триста калуђера стајати може.{S} Од косовске битке, откако Срби све на мањак ид |
| т велика, и да га шаром својим обасјати може.{S} Деспот једва чека да му падиша помогне.{S} Па |
| о оштроумијем и памећу, далеко дотерати може.</p> <p>Свима је у двору у очи пао и један и други |
| ики дух, жени, који још далеко дотерати може.</p> <p>Петошко на његовом трону, или столици, кој |
| мима такови провали да се лако јуришати може, војници стубачки стоје спремни.</p> <p>Розгоњи по |
| и помислити може да ју ко од њега отети може против њене воље.{S} Он би хтео да она пре у ватру |
| а што будне ако од Србије јошт шта бити може, као негда Призрен, Приштина, Нови Пазар, Београд, |
| асна као што само једна царска кћи бити може, но немојмо све њене красоте откривати јер ће нам |
| ћа да сам ја такав роб, који све добити може, ето им пива и јестива, сваке ђаконије, и понуде.{ |
| ништа, јер он тек преко Јеремије добити може, и тако изгледа канда Јаблановић није баш задовоља |
| једанпут задобивено лако се и изгубити може, особито ако Србима <pb n="274" /> Мађари и Власи |
| оп, каквог само францеска рука израдити може.{S} До њега и за њим војводе, све саме делије, опе |
| ог и искусног Ђурђа који нас предводити може, него слепога младића.</p> <p>— И томе се може пом |
| ре на муке, какве само Турчин измислити може.</p> <p>То изрекне Ферхад и махне главом, а бимбаш |
| Милеви да га не милује, кад и помислити може да ју ко од њега отети може против њене воље.{S} О |
| план, којим се српски народ подјармити може.</p> <p>Он Бајазиту живо представи стање Срба.{S} |
| аја, будући је сама по себи слаба, нити може за Вука што произвести, па нашој се приљубила.</p> |
| оложај да се против трајне силе бранити може, а може и измаћи и до Београда повући се, ’де ћеду |
| о уверења да се Радосаву доста поверити може.{S} И сад га испитива, да се у томе јошт бољма пот |
| н човек да ти се и што важније поверити може?</p> <p>— Реци ми што год желиш, све ћу ти учинити |
| да се са млогим старим војводама мерити може; но мало је прежесток, па хоће сам себе да <pb n=" |
| тек јак сунчани зрак у клице претворити може. ’Де су двори римски’, грчки’ царева стајали, ту ј |
| ато Браничево, оцјека се лако исплатити може.{S} Преко мене као свог поклисара понуђа ти војвод |
| колико се само у граду и околу сместити може, а да противницима покаже да је кадар бранити се.{ |
| } Ако се са једном женском земља спасти може, зашто се не би она жртвовала.</p> <p>— Кад је већ |
| к Босни повући, да спасе што се спасти може и да нову војску устроји.{S} Он се доиста повуче н |
| отклонимо, и да се спасе што се спасти може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако сам погрешио, моје |
| ебити све, само да спасем што се спасти може.{S} Ја сам покајник.{S} Згрјешио сам се о сродној |
| већ се све спремило да се Јусуф кренути може.</p> <p>Сад већ Бајазит мира нема док не види је л |
| а да гордој властели у шали истину рећи може.</p> <p>Тако је Петошко проглашен био за будалу, к |
| ељства, јер овај мач од Турака тек онај може носити који је Марков пријатељ, а ти си тај, без с |
| а згодно место домамити, откуд га човек може добро тући и на воду натерати га.{S} Па онда и овд |
| /p> <p>— Држу га као пса, и први музтим може га убити.{S} Нек пије ко може поднијети, и колико |
| а, ако му жељу одрече; а лепо са ћерком може себи господство осигурати.{S} Па и кћери шта ће у |
| и док се Жигмунд опорави, донде султан може имати трипут толико војске код Дунава и на друмови |
| ви музтим може га убити.{S} Нек пије ко може поднијети, и колико може, и то тајно, који не може |
| купу заједнички грабе и отимају, но ако може свако за се, опет још што привући, једно за друго |
| и њеном сину.</p> <p>— Е мој сине, како може то добро бити?</p> <p>— Та немој, мати, све на зло |
| оји ће Србију спасти, ако се само икако може. </p> <p>Како Леонтије деспоту приступи, деспот ши |
| покрај Голупца Дунав затворити, и тако може бити лоше среће.{S} Велики је лис деспот, вели Фер |
| S} Нек пије ко може поднијети, и колико може, и то тајно, који не може, нек не пије.</p> <p>— Т |
| гда лудак, а сада Ферхад-паша.{S} А тко може рјећи да је и сад сасвим мудар?{S} Моје ријечи су |
| њене, који се доле тискају како се само може.{S} Није било места ни времена да се бојни ред поп |
| ет да се чути могло.</p> <p>— Онај само може имати рану у мозгу, који се са мозгом роди, јер ве |
| ји цео Коран научи, видеће да се и вино може пити.{S} Запрећено је исто због нужне умерености, |
| е уверителним гласом Русна.</p> <p>— То може лако бити — одговори калуђер.</p> <p>— Није баш ни |
| ме не, нешто ми фали.</p> <p>— А шта то може бити, џанум бре.</p> <pb n="440" /> <p>— Е, не сми |
| Марице — рече Новак.</p> <p>— Све се то може још збити, само да бог поживи цара.{S} Он је већ п |
| не, кад је рад Београда видити.{S} Зато може деспот кад хоће у Београд доћи, само не са јаком о |
| , да се јошт чему научи и да сваком што може помогне, па онда да се натраг врати, да своју стар |
| зик и ваша раскалашност, децо, јошт вас може на зло навести.{S} Седи, оче, и не слушај ове напа |
| на свој посао.{S} Поуздани људи, деспот може мирно путовати.</p> <p>Неколико дана побави се дес |
| ра је јошт врло млада ал’ заручница већ може бити.{S} Комити Циљски су силни били, произлазе од |
| , са умиљатим гласом запита га да ли му може с чим служити.</p> <p>— Дај ми чашу вина да ме стр |
| ти, па смо онда код Голупца и опкољивач може бити опкољен — узврати деспот.</p> <p>— Паметно зб |
| шију Светислава и свију осталих.</p> <p>Може сваки помислити, како је то Светиславу пало.{S} Он |
| онција:</p> <p>— Како мислиш Лошонција, можемо л’ Голубац мимоићи, да даље [идемо] — упита краљ |
| о бог да, и Турке истиснемо, окрепљени, можемо и другом слободније у очи погледати, ако би нас |
| да, овако да га већом војском опколимо, можемо изгубити мах, Турци горе навалити, па смо онда к |
| Е тако, ја ћу се одма’ спрјемити, онда можемо кретати се.</p> <p>— Најпре донијеси новце — реч |
| {S} Ми смо овде готово међу Турцима, па можемо први страдати.</p> <p>— Шта је брига Харалампију |
| блановић.</p> <p>— Сад сам начисто, сад можемо даље терати, сад треба Ђурђу одмах поручити шта |
| ријама.{S} Алах нам је дао силу, па све можемо.</p> <p>Харалампије, кад је видио да Ферхад није |
| ниси.{S} Та овако поред красне ђевојке можемо српски вилајет покорити, без да нас крви стане!< |
| а по уговору што се издати има, а после можемо даље, јер тако ћемо тек мађарску властелу задово |
| сам већ близу гроба.{S} За кратко време можемо нашим млађима науку делити, ал’ је питање хоће л |
| о и који смо се у госпоштини родили, не можемо више натраг, боље да нијесмо живи, нег’ господст |
| адишо, док Србе сасвим не сломијемо, не можемо ни Босну покорити, некмоли Маџаре, а донде док М |
| џаре, а донде док Маџаре не сатремо, не можемо имати мира.{S} Они подбадају Вукоглију, и ето ве |
| их.{S} Но ако и није немогућно, ал’ не можемо рећи баш да је и сигурно.{S} Па ако Турци примет |
| будне и сада.{S} Бар за нашег живота не можемо за ништа добри стајати.{S} Ти знаш шта је Турчин |
| је град, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камоли у тамници.{S} Како је |
| ека буде тако, ионако већ одржати се не можемо.{S} Пашће ту и нами што у део, и то је, мислим, |
| војска је већ на путу, противити се не можемо, јер би Турци могли Угрима намигнути, па бисмо д |
| а на слогу, ал’ нитко је не љуби, ми не можемо свет спасти, сватко нек се за се брине.{S} Па за |
| <pb n="384" /> Турцима сами одољети не можемо, јер су десет против једнога.{S} Морамо и ми тра |
| мо.</p> <p>— Тако је, ал’ преиначити не можемо, уздајмо се у бога и у нашу памет.{S} Знам да је |
| еба свјетлости и слободе, свјетлости не можемо добити, ’ђе нам је бар слободе, а подведено непо |
| ослабио, а Турчин ојачао, сами собом не можемо успјети, морали смо савезника потражити.{S} Од Г |
| узбију, војска ће ослабити, па с њом не можемо после на Голубац — рече султан.</p> <p>— Силни п |
| а јошт се није стишала.{S} Ми набрзо не можемо толику војску скупити да их можемо обојицу једни |
| и л’ царица дозволила да још пре вечере можемо за један оченаш одморити се, јер би, ваљда, и са |
| један сунчани зрак, да се бар радовати можемо нашем животу.{S} Зар смо тако криви да будемо и |
| Морамо и ми тражити наслона, а то наћи можемо само у Угарској.{S} Изглед је да ћеду нас јако п |
| прихвати:</p> <p>— Тек таковим начином можемо у овој опасности раздор отклонити.{S} Но немојмо |
| видите, и ово неколико година мира њему можемо захвалити.{S} Доћи ће време, ако бог да, да ће н |
| о не можемо толику војску скупити да их можемо обојицу једним ударцем оборити.{S} А и рањен лис |
| але.{S} Међу њима познам моју Цвету.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Но она, кад ме опази |
| мији.</p> <p>— Мож’те и мени предати, а можете и Јеремији.</p> <p>— Теби предати се не може, ве |
| е у вашим рукама, коју разним наградама можете после лако за себе задобити, па онда и кнежевиће |
| Ђурђа свуда партају правио.</p> <p>Сад можете си представити, како се у овом намастиру под упр |
| ки, ви ђаури морате пропасти, кад се не можете међу собом ни у куповини подјелити.{S} Кад ни ту |
| како да поделим, кад се сами сложити не можете.</p> <p>— Суди, честити пашо, како је право, — п |
| и у куповини подјелити.{S} Кад ни ту не можете, како ћете се на јуначком мејдану дјелити.{S} Но |
| ам већма удаљен оданде него ви овде, ви можете пре каков глас оданде чути.{S} Што се у последње |
| ал’ ви сте још млади, па све поправити можете.{S} Но буди ме ко како осуђивао, ја сам уверен д |
| војника, ђака и другог веселог народа, можеш помислити, какав је ту био српски живот.</p> <pb |
| ез да нас крви стане!</p> <p>— Штавише, можеш чрез то пријатељство и то докучити да српским ору |
| ере.{S} Мислио сам у себи: читати знаш, можеш јошт далеко дотерати.{S} Одем у један манастир бл |
| ати.</p> <p>— Па и ти, војвода Костреш, можеш јошт до те славе доћи.{S} Колико већ има арнаутск |
| /p> <p>— Јест, такав је глас оданде.{S} Можеш лахко вјеровати.{S} Твој клети душман Исак-паша п |
| нијесам Турчин.</p> <pb n="441" /> <p>— Можеш још бити пијани дервиш, тима је после све слободн |
| запита Јеремија Јаблановића. </p> <p>— Можеш, но шта је то што је Харалампије тамо остао?</p> |
| могу у твом чадору вино пити.</p> <p>— Можеш, ти си гост, и поклисар; ко Турчину служи, све му |
| ја кћи његова? — запита Јусуф.</p> <p>— Можеш — одговори Милица — само мало ми времена дај да ј |
| оста на опрезу са одабрани коњаници, да можеш одмах провалити их како за мном пођу.</p> <p>Јабл |
| дбадају властеле једне против друге; не можеш да склопиш уједно оно што српско име носи.{S} Ти |
| ђаура што да докучиш, то без женске не можеш ништа учинити.</p> <p>— Дакле, да Милици помоћ пр |
| кад се од Жигмунда отпадиш, онда се не можеш одавде маћи кад хоћеш, могу те једно јутро пренет |
| можеш, у зетске кнезове поуздати се не можеш.{S} Како се с Турцима здружиш, земљу ћеду ти прог |
| <p>— А шта желите?</p> <p>— Шта нам не можеш дати.{S} Дај нам светлости!</p> <p>— То само бог |
| е ћеду се над главом ти тући.{S} Сам не можеш, у зетске кнезове поуздати се не можеш.{S} Како с |
| патријаршија у турским рукама, лако се можеш покрај нас опатријаршити, а ми би после помоћу Ту |
| и падишо!{S} Кључи Голупца су у тебе, и можеш што год хоћеш чинити, ал’ старије је јутро од веч |
| ова што их Угри довезоше.{S} А благо ми можеш овђе издати, а ја ћу ти дати листину да ти Голуба |
| ео, вољем оно бити што сам.</p> <p>— Ти можеш онда живљет по твом ћефу.</p> <p>— Па чујем старе |
| и такових братија, којим на лицу читати можеш да је пост измишљен само калуђерима да пркоси, и |
| к каквог у Дубровнику као глумца купити можеш, а да војводе и велможе увесељава.{S} Петошко ниј |
| аш и војске да противнике одма’ угушити можеш.{S} Ионако сад кад већ Лазара нема, ко ти се може |
| дног тела све до голости.</p> <p>— Како можеш пустити Јеремију Бранковићу, тај се више вратити |
| е искушења за те, да прегорјеваш, а што можеш да спасеш.{S} То ти каже Петошко, у вас негда луд |
| ма, а Мађари од тебе зазиру; сутра опет можеш ил’ мораш с Мађарима, па како је Петошко на диван |
| лика цијена, шта мисли, шта по ту цјену можеш купити, читаву област.</p> <p>— Ал’ Голубац више |
| народа, што је човеку за живот, све ту можеш наћи.{S} Има ’шеничне земље, виногради у изобиљу, |
| з Жигмунда кољено велможа, кад овђе још можеш владар бити.{S} Сад ти Мађари не сметају.{S} Но и |
| метан војвода.{S} Он је увидео, да није можно турској сили противустати, па се јошт за времена |
| {S} По несрећи, кад сам се зими родио и мозак ми се повредио, морало ме и срце забољети.{S} Но |
| ска, не један властелин распрскао би му мозак што [су] њега његове шале за срце ујеле.{S} Не је |
| роди, јер веле да има људи, који се без мозга роде и зову се шупљоглавцима.{S} Но и јест <pb n= |
| Један има шупљу главу, други има млого мозга.{S} Па шта је боље од та два?{S} Кад једно, кад д |
| има људи на којима се види да не имају мозга, па су гори него они са запаљеним мозгом.{S} Но и |
| — Е мој Грмане, остарио си па још немаш мозга.{S} Што би се убијао?{S} Ја, с моје стране, ако с |
| амо може имати рану у мозгу, који се са мозгом роди, јер веле да има људи, који се без мозга ро |
| мозга, па су гори него они са запаљеним мозгом.{S} Но и тима је опет бог дао нешто што други не |
| ладика.</p> <p>— Ко је то видио, рану у мозгу! — рече неки дворјанин једном госту, смешећи се и |
| о.</p> <p>— Онај само може имати рану у мозгу, који се са мозгом роди, јер веле да има људи, ко |
| па ми је глава презебла, и имам рану у мозгу.{S} Моја мати, сиротица, умрла је, а о мени смило |
| и увређени били.{S} Па и сам син Вуков, мој унук Ђурађ насљедио је сву гордост и властољубје св |
| тво у џепу — рече Јеремија.</p> <p>— Е, мој властелине, тако то бива у свету.{S} Кадгод му бија |
| се песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мој брате Јоване! — рече кнез Ђурђе.</p> <p>— Шта ћеш, |
| је све то њено и њених синова.{S} Вук, мој бабо, држа да је и на њему пола царства.{S} А ће са |
| авије главе истину извући.</p> <p>— Ао, мој оче, па да тако на тебе заборави деспот!{S} Та треб |
| би био миран Турчин и на нас би напао, мој отац скупио је приличну војску, скупићемо јошт више |
| и потајно смаћи хтели.</p> <p>— Здраво, мој побро Хасане, ево ти водим два моја побратима, да с |
| што више о том знати.</p> <p>— Е добро, мој драги, сад иди спавати, па ми само буди човек, а ја |
| евана, Јаблановић је од Турака прогнат, мој гост, доста ће му бити и тридесет, а Харалампији де |
| син? — запита га Русна.</p> <p>— Јест, мој отац је војвода Миливој.</p> <p>— Па је л’ твоја ил |
| апи.</p> <p>— Живио војвода Јаблановић, мој стари побратим, с ким сам добро и зло делио — наздр |
| ео сам се на распетије да ћу моју силу, мој живот у ту сврху жртвовати.</p> <p>На то са престол |
| е може видети човек сваког сијасета.{S} Мој друг Ибрахим преоблачио ме у неке хаљине, и узевши |
| дати јак салијеп, да зидина очврсне.{S} Мој шурак, кнежевић Кантакузен јаје туче у салијеп, да |
| и, онда ми је лак рачун са Стеваном.{S} Мој поздрав Русни.</p> <p>Харалампије отиде.{S} Ђурађ о |
| , све је са раздељеним силама чинио.{S} Мој отац држао је највећу част српске земље, па кад је |
| обојадисано; па је ли то нужно било?{S} Мој отац, султан Мурат, желио је само јошт неки комадић |
| р жељу испунио?</p> <pb n="256" /> <p>— Мој отац ми је казао да је сад јошт најбоље у калуђерст |
| о!{S} Но нек буде воља божија.</p> <p>— Мој оче Пахомије, шта ћемо кад је тако.{S} Морамо се ус |
| ле, толика је силесија турска.</p> <p>— Мој брат <ref target="#SRP18590_N2" /> и поочим, блажен |
| ек не би за њега пошла царица.</p> <p>— Мој брате, неће он царицу, Турци само на младе гледе, т |
| царице међу моје Србе ступити.</p> <p>— Мој отац би тебе као најславнијег јунака дочекао и увер |
| поглед свој на Ђурђа бацивши.</p> <p>— Мој отац не стоји са војском као непријатељ, него као с |
| ма нас ставио? — запита Новак.</p> <p>— Мој отац вели, да ће он све за народ учинити само да му |
| ечна му памет, освети српски народ, ал’ мој отац, Вук Бранковић, спасе што се спасти могло, спа |
| е хтеде примити.</p> <p>— Ја теби дадо’ мој за аманет.{S} Другог мача не потребујем, осим што м |
| то зато, што је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца душманин био.{S} Мог оца душмана крв прол |
| пита деспот.</p> <p>— Шта мисли војвода мој, Облачина Раде?</p> <p>— Велики краљу, господару мо |
| ица, истина, нема друге војске, али има мој отац.{S} Осим оне коју је од битке одвукао, има још |
| њу Турке уздржати од чешћи’ нападаја на мој народ.{S} Да ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се ка |
| овори горким осмехом Марко.</p> <p>— Та мој отац тебе јако уважава — рекне забуњеним гласом Ђур |
| <p>— За то се не брини.{S} Зидаће град мој брат, твој имењак Ђурађ Кантакузин.{S} Знаш га да ј |
| луга цар-Лазара и деспот-Стевана, а сад мој саветник и пријатељ.{S} Што рече, свјето је.{S} Вла |
| убио?</p> <p>— И њу и себе.</p> <p>— Е мој Грмане, остарио си па још немаш мозга.{S} Што би се |
| а сад — све се натрашке иде.</p> <p>— Е мој Петошко — рекне Грман — шта ћемо сад?</p> <p>— Шта |
| а камоли где су толике жене.</p> <p>— Е мој Грмане, да видиш тог вашара када се турске жене ина |
| , да св’јету рекнемо збогом.</p> <p>— Е мој кнежевићу, није то за вас, треба вам још искушенија |
| окори, ни њој ни њеном сину.</p> <p>— Е мој сине, како може то добро бити?</p> <p>— Та немој, м |
| ењем украшена, дивно изгледала.{S} Боже мој!{S} Онда сам се први пут мога живота заплакао.{S} Д |
| страг руку дигао да га посјече.{S} Боже мој, како смо сви онда друкчије изгледали.{S} Камо сад |
| а, поред Вука бисмо зло прошли.{S} Боже мој, да срећни има владаоца, сад као Бајазит; <pb n="29 |
| о на, украс и укрепљење његово.{S} Боже мој, како је онда Београд изгледао.{S} Онда није било о |
| говориш — рекне Костреш.</p> <p>— Боже мој — одговори Петошко — будала кад истину говори, а он |
| аштићавао свог рода човека.{S} Да га је мој брат Хафиз познавао био, како би га био прославио!{ |
| г племена.{S} Душмани су изнијели да је мој ђед Вук Бранковић издајица, да је издао Србе на Кос |
| еба да предаш Голубац.</p> <p>— А ђе је мој улак са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је Харалам |
| ријеч пуштао их је својима.{S} Ђурђе је мој душман, ал’ је јунак, и мада га мрзим, право ћу о њ |
| годинама војевао?{S} Не једанпут те је мој покојни спомињао — дода Русна.</p> <p>На ове речи Н |
| те, а остаће у души хришћанин.{S} Он је мој посинак, и кад мене не буде потпомагаће своје и у т |
| урчину.{S} На то Марко:</p> <p>— Ово је мој у срећи и невољи побратим.{S} У свом роду што имаде |
| виђе шта би са Харалампијом.{S} Био је мој човјек, ошљепио је кнежеве, боже, опрости ми гријех |
| мо да ми даш ријеч, честити пашо, да се мој дел не уштрби.</p> <p>— То је моја брига.</p> <p>— |
| бали виде.</p> <p>— Боже мили, докле ће мој народ, докле ли ја страдати — повиче жалостиво Марк |
| не могу твог оца слугом бити, а он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још комад земље |
| се мерили.{S} А што се тиче лебдења, и мој отац је стар, па зато не држи ме већ одавна код себ |
| уше ми, и Срби су се силно борили.{S} И мој отац је од српске руке пао, а где један султан пада |
| м назвао, па онда би се и ја, и можда и мој отац, том краљевском јуначини поклонио.</p> <p>— Ак |
| то Милеве запросио!</p> <p>— Али, драги мој, моја кћи је већ намењена младом Светиславу, сину Н |
| изгубити.{S} Но послушајте још последњи мој савет.{S} Ако се мир мало поткрепи, немојте се дати |
| су красни и богат намастир.{S} Садашњи мој положај друге, а не твоје савете изискује.{S} Толик |
| гу.{S} И тако сад уговорисмо, па сад си мој гост, и сад нек донесу сваке ђаконије да видиш да ј |
| пота.</p> <p>— Дакле тако, Јеремија, ти мој од младости друже, хоћеш да се осилиш, нећеш да пре |
| радосно повиче деспот:{S} Та ниси ли ти мој мили Петошко?</p> <pb n="345" /> <p>— Ја сам Петошк |
| их пријатеља истиснемо, Петошко ће бити мој доглавник — рече поузданим гласом деспот.</p> <p>— |
| у дигнувша се царица.</p> <p>— Ја дајем мој благослов привременом правитељству — закључи патриј |
| на крв проливати морам, но опет волијем мој народ и хришћане нег’ себе, и ако јесам веран оцу с |
| браћа и родови нису уз мене толико, као мој Хасан.{S} Кад једаред дође час да морам на други св |
| им синове кнеза Гргура.{S} Гргур је био мој пријатељ, па ћу и ја бити пријатељ његовој деци — р |
| а Вука, рече:</p> <p>— Шта, забога, зар мој Стеван оде на Косово?</p> <p>— Сад бар као млад има |
| ’ма.{S} Сви који се предајете, под скут мој вас примам.{S} Алах је велики, и његов пророк.{S} В |
| цу дуг платио ал’ бадава је, кад је већ мој отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ на овај |
| Но би л’ добро било, Сулејмане, да ја у мој харем заиштем ту красну ђаурку?</p> <p>— Добро би б |
| Раде?</p> <p>— Велики краљу, господару мој деспоте, казаћу вам из моје душе како мислим.{S} Вр |
| p> <p>Јерина започе.</p> <p>— Господару мој, што си се тако смутио.{S} Нема славе без жалости, |
| рити.{S} Ја, опет, нијесам рад да новац мој за то ширење распачам.</p> <p>— Ето види се мађарск |
| pb n="281" /> тим себе узвисити.{S} Мач мој никад нисам противу мог народа повукао, премда су м |
| да је на њему царство.{S} Потом Милица, моја баба, држи да је све то њено и њених синова.{S} Ву |
| леве запросио!</p> <p>— Али, драги мој, моја кћи је већ намењена младом Светиславу, сину Новака |
| ђство дати, можда [би] и друкчије било, моја војска, ма и малена, није додирнута, а са стране с |
| човеку шкоди.{S} Он ми је све овде.{S} Моја браћа и родови нису уз мене толико, као мој Хасан. |
| иштва зетске, херцеговачке властеле.{S} Моја је жеља да саберем српски народ, да не буде поцепа |
| е и већ сам се добро с њима упознао.{S} Моја Цвета, која се сад Фатма звала, попустила је ните, |
| би разазнао да л’ једно да л’ друго.{S} Моја Зулејка се поред мене са тетивом играла, додиркива |
| глава презебла, и имам рану у мозгу.{S} Моја мати, сиротица, умрла је, а о мени смиловала се је |
| , које су из Караманије већ на путу.{S} Моја војска ће примити од Јеремије Голубац, а Маџаре ће |
| остаћу за те и за народ о’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја воља. — С тим деспот заврши главни разг |
| Голупца, од крваве хаљине нећу ништа, а моја половина нек буде аманет за народ.{S} На дивану, к |
| {S} Језгро војске за њега је заузето, а моја млада ђеца у ништо се не рачунају.{S} Само да буде |
| поглавар по владалачком старешинству, а моја је задаћа најтежа.{S} Да ми овај народ не лежи иа |
| мо рекох, а воља ти је, као год и глава моја на заповести.{S} Ја ћу све учинити — одговори Јусу |
| аво, мој побро Хасане, ево ти водим два моја побратима, да се и ти с њима побратиш.</p> <pb n=" |
| реповиједати.{S} Половина је овог блага моја, а половина Исак-паше, зато нећеш већил’ма, деспот |
| ки’ мисли и рекне Русин:</p> <p>— Драга моја Русно, ти се само за Мару бринеш, а за Вукосаву ни |
| о тако из важни’ узрока бити мора, и да моја судба, као жртва царској, онда кнежевој, породици, |
| нде молитве велегласно читати и осушена моја уста водом влажити; постао сам већ тако жут да сам |
| ко зија.{S} Смедерево мора бити столица моја, ал’ се тако мора зидати да га нитко узети не може |
| х подељене.{S} Исповедам ти, оче, да је моја намера српски народ под мојим скиптром спојити.</p |
| Деспот-Стевану сам се исповједао, да је моја тврда воља Турке из Европе да истерамо.{S} Заклео |
| је велики, и његов пророк.{S} Велика је моја сила.{S} Сви ћете бити моја раја, ил’ се морате св |
| ом не старај, само ако хоћеш, а даље је моја брига.</p> <p>— Али, боже... шта би после радила.< |
| еко и високо од ропства бегати; орао је моја птица.{S} Не дирај невину срну; срну је моја Зулеј |
| ана, Облачина и Кајица остају ту, то је моја воља — подвикне достојанствено деспот.</p> <p>За т |
| ри као кроз плач Милева.</p> <p>— То је моја брига.{S} Твој отац није могао знати какве ће нас |
| да се мој дел не уштрби.</p> <p>— То је моја брига.</p> <p>— Пре нег’ што зора заруди, сав пешк |
| војица у делби покрвити.</p> <p>— То је моја брига.{S} Но сад више није нам до оклевања, већ сп |
| птица.{S} Не дирај невину срну; срну је моја Зулејка радо имала.{S} Стрељај све оно што свету, |
| д вас тај предлог и чинићу кораке да се моја влада са миром у једно доба започне.{S} Зато одма’ |
| арајући.{S} Нема већ моје Зулејке, па и моја радост већ прође!{S} Прође ме већ и жеља лова.{S} |
| што желим.{S} Мора ми казати, шта ради моја драга бјелопољка Савка, па и новаца... ил’ ћу му д |
| Бајазита послато.</p> <p>— Видиш, кћери моја, шта нам је послао турски цар Бајазит.{S} О, он је |
| знам на то ништа казати.</p> <p>— Кћери моја, ја знам зашто нећеш да говориш.{S} Ти носиш у срц |
| а то Бајазиту учинити?</p> <p>— Е кћери моја, и сама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди шта жр |
| n="369" /> Браничевска област мора бити моја, па макар се Турчину клањао — рече љутито Прибац.< |
| } Велика је моја сила.{S} Сви ћете бити моја раја, ил’ се морате сви покорити.{S} Алах нам је д |
| рет изиђе.</p> <p>— Добродошли, господо моја!</p> <p>— Здрав ми био оче, јеси ли рад гостију?</ |
| ити од дванајст, и као твоја мени, тако моја теби душа нек буде аманет.</p> <p>Деспот је то дос |
| постанеш калуђером?</p> <p>— Не толико моја, колико његова.{S} Ја сам хтео да будем војник, но |
| го.</p> <p>— А ти, Облачино Раде, сабљо моја од мегдана, управи сабљу куд ти показујем, против |
| било на Косову.</p> <p>— Говорите, децо моја, откуд тако?{S} И где је цар и српска војска? — за |
| помоћи нити хоће да се покори.{S} Децо моја!{S} Ја сам као божји слуга већ стар и чека ме већ |
| 8" /> <p>— Како сте ми, кнежевићи, ђецо моја — рече Харалампије и посади се са Пајсијем код сто |
| уде Искариотског.</p> <p>— Збогом, ђецо моја — притворним гласом то изрече и излази а Пајсије г |
| осле што му драго.</p> <p>— Дакле велиш моја партаја је већа?</p> <p>— Млого већа.</p> <p>— Кад |
| је богатство које у све властеле нема, моје су свезе са владарима најјаче, је л’ право да ми с |
| ос није имао.{S} Знаш и за Кантакузене, моје претке, који су се борили на поморју, и против сил |
| даше.</p> <p>Диван започе.</p> <p>— Ви, моје слуге, паше и везири, знајте да ми добар хабер сти |
| ја вјеру сам си дао, ако сам погрешио, моје грјехове крвљу ћу опрати, ил’ ћу доброчинством зло |
| и се на наш рачун.{S} Уважи, господару, моје речи, и по могућству умери Угре.{S} Предају градов |
| може рјећи да је и сад сасвим мудар?{S} Моје ријечи су биле за подсмијех, смет; но у смету нађе |
| , но гледаћу да не прођем као он, но да моје душмане сатрем.</p> <p>Овако је Ђурађ у тамници ми |
| у душу побринути, само се ви брините за моје тјело, ал’ живо тјело.{S} Но за жива тјела не дајт |
| и нег’ што ја о себи мислим, онда ћу ја моје право обновити, и лакомисленог грјешника <pb n="38 |
| , мила душо, док је Ђурђа, ти си садруг моје госпоштине.{S} Ако су нам земље откинули, имамо до |
| рног лова на ову стрелу наслоњен, поред моје Зулејке.{S} Зулејка је била дична као јеленица, љу |
| Увреда мени нанешена — рече Русна — од моје стране давно је заборављена; и то утолико лакше ук |
| је Марковом поклону.</p> <p>— Нек ти од моје стране буде из свег срца хвала, Марко Краљевићу.{S |
| борићу се уз народ ма против кога, све моје имање и ђецу даћу за слободу златну, које ни ја уп |
| динству осилити се неће.{S} Јошт ћу све моје силе скупити, јошт се морам, ма у свези с Мађарима |
| душу, пријатељ нам говори, пусти да је моје старије, ја ћу да запитам. — Како мислиш да се пок |
| светлост своју изгубити, као год што је моје Зулејке красота у земљи изгубљена.{S} Марко моје ж |
| , ма и пропао, то ми је бар исцјеленије моје душе.</p> <p>Тек што деспот то изговори, ево деспо |
| у засад мир мом народу, и доцније после моје смрти, опет нек му је бог у помоћи, као год и свак |
| везе.{S} Част ми пак, изискује последње моје судбе верно држати се.{S} Ја на Бранковића немам в |
| задату ријеч, штовише, прво и пошљедње моје дијете ћу жртвовати, само нек Србија буде сретнија |
| оставио.{S} Да су се поудавале биле, те моје кћери, за какве краљеве, сад бисмо имали од две ст |
| <p>— Како ти се допада ово благо, дете моје? — запита Милица.</p> <p>— Ово је особито што; но |
| у, господару мој деспоте, казаћу вам из моје душе како мислим.{S} Врло добро знам, господару, д |
| тко други, и што сам обрекао, сватко из моје руке има примати — рече љутито Јеремија.</p> <p>— |
| } Дакле реците, пристајете ли ви сви уз моје господарство?</p> <p>Сви једногласно на то пристан |
| рно подносио чекајући крај искушенија и моје невоље.{S} Но напосљетку већ нисам могао издржати. |
| оме род.</p> <p>— Примам је, а ево теби моје сабље, ал’ аманет ти, да исту у српску крв не умоч |
| зато што сам не могавши гледати где ми моје очинство газе и отимају, код Турака помоћи тражио. |
| и што Ђурђу попустити, који ми не врати моје изгубљене баштине — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја с |
| ако бог да, посјетићу јошт и може бити моје добре Дубровчане.{S} Испричаћу им како се њихови с |
| а се надам да ћете ви сви знати уважити моје пријатељство.</p> <p>После ови’ Бајазитови’ речи, |
| си за то дошао, бићете од силне милости моје помиловани, ако си дошао да се на ино што погађаш, |
| тили.{S} Одведу нас у Кроју; онде Турци моје другове <pb n="229" /> посеку, а кад дође ред на м |
| ет.{S} Па и ма доцније било, опет губим моје дијете.</p> <p>— Велики је то терет твоме срцу, за |
| Био Ђурђу Бранковићу веран слуга, а он моје није шћео припознати.{S} Ја сам на његову заповјес |
| јке красота у земљи изгубљена.{S} Марко моје жалосне спомене од мене прима.{S} Он има доста жал |
| аздравици прича.</p> <p>— Јадно је било моје ђетинство и младост.{S} Онда су Турци у Душанову з |
| дао ослепити, и код мене се налазе, то моје о њима известије мора бити пред народом вероватно. |
| ћу срећу за спас народа, ја ћу му место моје уступити; ал’ уједно и то изричем, ако тко буде не |
| аш мозга.{S} Што би се убијао?{S} Ја, с моје стране, ако сам и будала, бар овде би’ био паметан |
| , па како да не пропадне народ.{S} Ја с моје стране, никад нећу престати богу и народу служити. |
| Када је тако с његове стране, а ти му с моје стране реци да би’ ја волео да и он што попусти, п |
| стити деспоте, исповједам ти се на спас моје душе, да га исто тако познајем као ти.{S} Он је ре |
| а, а очи к земљи обарајући.{S} Нема већ моје Зулејке, па и моја радост већ прође!{S} Прође ме в |
| не треба, само девојку, која кад дође у моје дворе у Једрене, Галипољ и Брусу, мислиће да је у |
| шао до Голупца, јер су кнежевићи прво у моје шаке пали.</p> <p>— Да мене, опет, није било, не б |
| пет не могу због твог оца и царице међу моје Србе ступити.</p> <p>— Мој отац би тебе као најсла |
| вају се гријеси пријеткова.{S} Искајаћу моје грјехе доброчинством, искупљиваћу заробљенике, бод |
| мушко срце не сме омекшати.{S} Ти знаш моје боље, ал’ знаш и моју тврду вјеру, неограничну вољ |
| је појао на бденију „<title>От јуности мојеја</title>”, и сами калуђери морали се смешити, и н |
| еститих нема.</p> <p>— Сад сте ме чули, моји витезови.{S} Ја сам сад свима поглавар по владалач |
| ије.</p> <p>— Нисам ли се дуго забавио, моји синци?</p> <p>— Где си тако дуго, оче? — запита кн |
| бијах десна рука, а сад као што велиш — моји душмани седе уз њега.{S} Но трпићу јошт мало, ваљд |
| у Турчину, имам пријатеља, а колико има моји’ земљака који ми завиде кад станем на моју рођену |
| уна, да се војска врати;</l> <l>„Натраг моји српски соколови!</l> <l>Грчки царе милост од нас п |
| ротиву мог народа повукао, премда су ме моји душмани баш са српским оружаним народом гонили.{S} |
| амилавку.</p> <p>— Свака струка, синови моји, има своју красну дужност.{S} Само сложно, сваки п |
| кнезова, Јована и Ђурђа.{S} Ето, синови моји, ту је властелин Јеремија и војвода Јаблановић.{S} |
| ло све то као неки сан.</p> <p>— Синови моји, говорите, да од бога нађете, шта се тамо догодило |
| Међу осталим рече Марко:</p> <p>— Драги моји посинци, казаћу вам нешто, па се опомените мојих р |
| разорити.</p> <p>— Зато војводе, јунаци моји, будите сложни међу собом, будите са мном сложни ј |
| дговори кнез Јован.</p> <p>— Е, синовци моји, тако бива у свету.{S} Који су као господари рођен |
| а овај живот навикао.{S} Само ми је жао моји’ добри’ другова, као што ми је био један, Ђурађ Бр |
| било против Мађара или Татара, свуд су моји <pb n="343" /> Срби за вас крв проливали.{S} Неке |
| о’ђе више пута још као прост калуђер са мојим архимандритом, ту су биле војводе и српска госпош |
| оче, да је моја намера српски народ под мојим скиптром спојити.</p> <p>Деспот је то из чистог у |
| Јеремија.</p> <p>— Ја опет, зарјечем се мојим крсним именом светим Ђорђем, да ћу прије кућу зап |
| а.{S} Кад опет Смедерево сазидам, чувам мојим прсима леђа султанова.{S} Смедерево треба да је с |
| ро, младо, слабо, снажно.{S} Гледао сам мојим очима ропско тржиште у Скопљу, срам човечанства.{ |
| те бојеве, много сам искусио, видио сам мојим очима од Турака попаљене вароши, села, свете храм |
| да буде крај овоме рату, одма’ ћу свим мојим силама настојати да се Вуку власт украти, да не б |
| зачуђен Харалампије.</p> <p>— Ја сам то мојим ушима слушао.{S} Знаш да има у двору млого твојих |
| S} У твојим жилама тече крв Немањића, у мојим Кантакузена.{S} То су славне лозе.{S} Па је био р |
| султану на потврду.{S} Србија што је у мојим рукама, остаје и одсад при мени, само морам се Жи |
| ала име Душаново, а крв цара Лазара и у мојим жилама тече.</p> <p>— Бранковићи нису хтели женск |
| рнио, имам доста блага, да би’ могао са мојима безбрижно живити, у Будиму, Млеткама, или у Цари |
| новорођенога царства?{S} Шта би било од мојих синова?{S} Скитнице, као што је данас Краљевић Ма |
| е.{S} Та ионако што имаду, добили су од мојих претковах, који су власт и право у рукама имали.{ |
| инци, казаћу вам нешто, па се опомените мојих речи.{S} Мене су ваши оцеви турском удворицом зва |
| еокренула и судба је определила да се и мојих душмана синови Турчину клањају.{S} Ако сам ја пог |
| ли Ново Брдо, и ја добијам оданде преко мојих људи гласове.{S} Ако падне Ново Брдо, крај је Ђур |
| ви’ времена мог бабе било; кнежевићи су мојих допали шака, а ја никакове награде, у рукама ника |
| ; њу само бог види у својој целости.{S} Мојој жељи околност границу полаже.{S} Ја хоћу засад ми |
| и кадгођ злоупотребу какву према мени и мојој ђеци чинио. — Мало затим замишљена продужи:</p> < |
| са њих народ не страда.{S} У отсутности мојој предајем вам сву владу, радите по мом савјету а к |
| ? — запита ју калуђер.</p> <p>— Ја идем мојој сестри Љубици, која младу књагињу послужује, да ј |
| сно, да би Краљевић Марко мир донео био мојој породици и српској земљи, но вараш се.{S} Марко ј |
| у се о глави, о земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам ти |
| о други све прогутати.{S} Е да је био у мојој власти, кожу би’ му одерао, такав је био лајавац, |
| се ни једном не покоравам, и ја хоћу у мојој крајини сам да владам! — пресече му говор незадов |
| Мачву и Београд, а ја остадо’ странац у мојој земљи.{S} Како је Голубац пао, то сам ти испоручи |
| што.{S} Ако ја умрем пре тебе, да будеш мојој деци пријатељ.{S} Пристајеш ли на то?</p> <p>— Пр |
| и патријарх, Новак и Драгаш са царицом, мојом матером, нека привремено управљају.</p> <p>Сваки |
| вукло.{S} Имам блага доста, могао би са мојом породицом, чељадима живљет и на страни.{S} У Трап |
| и отреса, и он држа да су кнежевићи под мојом руком, и да ти ја заповедам, а да ти чинити имаш |
| p>— Лако је теби; ал’ шта ћу ја са овом мојом децом — одговори кроз плач царица.</p> <p>Сва се |
| > <p>— А ја ти се заклињем да ћу свуд с мојом силом поред тебе бити!</p> <p>На то дође Хараламп |
| маде би нас исјекао.{S} Прими, деспоте, моју ријеч, ослони се на ме, начинићемо јошт данас писм |
| олова, султан је ловац, то волије.{S} А моју половину поклањам теби, деспоте, да градиш Смедере |
| с ваши леђи терет скинуо, па сам га на моју душу узео, која је већ одавна у рукама ђавола као |
| закључењем задовољна, и надам се да на моју децу заборавити нећете — одговори кроз плач и к по |
| ја, који сам био ту све и сва, и све на моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаури ни у дјеоби нијесте с |
| вић има гу свој дел.</p> <p>— Има, и на моју жалост већи нег’ ја, који сам био ту све и сва, и |
| и’ земљака који ми завиде кад станем на моју рођену земљу?{S} Због колико ствари си ми мио! па |
| а помирити.{S} Особито увидеће Турчин и моју важност и показано му пријатељство, јер зна да смо |
| кшати.{S} Ти знаш моје боље, ал’ знаш и моју тврду вјеру, неограничну вољу.{S} Угарску војску и |
| буле су извиривале.{S} Међу њима познам моју Цвету.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Но он |
| радиш?</p> <p>— Пијем вино да заборавим моју тугу; ’оди амо да га заједно трошимо.{S} Ти си јед |
| .</p> <p>— Дакле, султан Амурат би шћео моју ћер — рече деспот и узда’не.</p> <p>— Јест, такав |
| урци освоје Призрен.{S} Ја избегнем, но моју милу у тој гунгули изгубим.{S} Шта ћу сад?{S} Чује |
| еш потписати и печат ударити, а ја опет моју шаку приљепити.</p> <p>Све је уговорено.</p> <p>До |
| да, невоље пост’о сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру и крв нијесам изневјерио.{S} Турска вјера ст |
| мо.{S} Заклео сам се на распетије да ћу моју силу, мој живот у ту сврху жртвовати.</p> <p>На то |
| уку калуђера унутра, поред сви’ његови’ молба и извињавања.</p> <p>Када су га унутра видели и п |
| које потучени, које избачени, калуђери моле, преклињу, код уздивљаног коњаника нема милости, с |
| вено благо.{S} Побожни калуђери клечећи моле.</p> <p>Хусари нису нашли Јеремијино благо, ал’ на |
| я брань”</foreign>.{S} Од то доба Турци моле се „не саједини боже каурина“.</p> <p>Ђурађ Бранко |
| го време.{S} Иде у цркву, чита зборник, моли се богу, то јој је једина утеха.{S} Крик војника, |
| везати, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, виче. „Петошко, потурчићу се, само ми живот допус |
| понуди, али је силан и горд, па неће да моли деспота.{S} Но покрај свију ти’ пријатељски’ околн |
| га у каик, Цецилија прекрштеним рукама моли краља да не гине узалуд, и тако повуку га натраг.< |
| обићеш хаљаду дуката на манастир, да се моли богу за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и пра |
| да даје, да ради, да не клоне.{S} Он се моли богу, и светој обитељи, у храму Богородице у срећу |
| аспуштеним косама пада оцу у загрљај, и моли га да се са својима у Ласловар врати, јер је турск |
| м, и он сад чува тело свог добротвора и моли се богу за спомен душе.</p> <p>Што је деспот Ђурађ |
| могао он му с лица читати да се искрено моли, видиш на њему изражено покајање и надњу.{S} Јерин |
| земљу, у Јерусалим, да се за народ богу моли, и да код куће не гледи како се Турци силе.</p> <p |
| ека, ал’ их Харалампије заварава, он их моли, преклиње, показује <pb n="470" /> им прстом ћелиј |
| е сад Фатма звала, попустила је ните, и молила ме је, да гледам какогод, да ју ослободим из ово |
| ра у мед као сада.{S} Ако су се донде и молили: „Боже не саједини каурина“ и успевали, овом бар |
| Србаља страшно зазирали, и све се богу молили да Срби остану у миру.</p> <p>Жеља им се испунил |
| , ту јошт врло младу кнегињицу, најпре, молим те, рјеци ми је л’ што у ствари?</p> <p>Деспот ма |
| ијатељ, а ти си тај, без сумње; само те молим, против Србина не употребљуј га, но заштићавај у |
| и од прави’ Турака.{S} Но само те једно молим.</p> <p>— Говори шта желиш?</p> <p>— Ништа друго, |
| {S} Саветовао је царици, да то не чини, молио ју је и преклињао.{S} Царица, премда мало већ раж |
| дити.{S} Калуђер се сада у чуду нађе, и молио се у себи богу да га само сад од ове беде избави. |
| да вам душе исправљам.{S} Очитао би’ ти молитвах колико треба, дао би си што и на намастир за п |
| ња доброг вина пили, ја сам морао донде молитве велегласно читати и осушена моја уста водом вла |
| ћ је већ мах преотео.{S} Патријарх даје молитве читати за падше и за спасеније народа.{S} Милиц |
| у-ноћу чувају да се кандила не угасе, и молитве се једнако читају за блаженство душе деспот-Сте |
| и калуђери.{S} Били смо у Јерусалиму на молитви, чујући твоју велику побједу над Бајазитом, дош |
| се гробници Високог Стевана, Рувим чита молитву, свака реч даје неки одјек, <pb n="525" /> таји |
| S} Но пре нег’ што ћеду поседати, очита молитву владика тихо, а остали још тишије реч’ма сљеде. |
| <p>Отац Радосав је милостив, па ће им и молитву о ружичалу очитати.{S} У манастир, у цркву не м |
| већ предати.{S} Кад је ружичало, очитај молитву за Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{S} Они |
| један добар богобојажљив калуђер очитао молитву, нестане привиђења — упадне у реч нека баба суј |
| патријарх, прекрстив се, у себи је неку молитву читао.{S} Новаку и Драгашу сузе су низ образ ро |
| ијарх сузним очима очита благодарителну молитву и после тога сваки на свој конак отиде.</p> <p> |
| своји калуђери, очитавши благодарителну молитву, са Новаком се удаљи.{S} Сваки је гост себи опр |
| ости био, јер је већ онда своју јутрењу молитву са својим калуђер’ма свршио.</p> <p>— Како си с |
| >Патријарх велегласно очита предвечерњу молитву пре још нег’ што ће сести, и калуђери га у томе |
| држао Стеван, с тим ћу и ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред Турцима важност Стевана у |
| резању.{S} Жичку цркву су сами калуђери моловали, па светитељи тек што не проговоре.{S} Велико |
| .</p> <p>Други опет упражњавали су се у моловању и дрворезању.{S} Жичку цркву су сами калуђери |
| ту био!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом роду верно служио и противу Турака војевао.</p> <p> |
| делити.</p> <p>— Не би л’ добро било да мом оцу прословим што о том, па ако је могуће да се ств |
| уверен да и при Турцима доста сам добра мом роду учинио.{S} Ако је Србин у турском ропству, то |
| бити.{S} Ја сам Турчин зато да могу ође мом народу што олакшати.{S} Ни самом Бранковићу немој с |
| право имао Марко.{S} Његов цео живот је мом подобан, но гледаћу да не прођем као он, но да моје |
| в да те не дирам, а ти опет против мене мом непријатељу да не даш помоћи.</p> <p>— На то приста |
| рици од Турчина поручено, обречено је и мом оцу, без да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би |
| од детинства од цара намењена била овом мом младом брату.{S} Он је син једног славног српског в |
| д ти не говорим више као ђауру, већ као мом госту, ево ти метоике.</p> <p>Харалампије зачуђен, |
| обро, теби ћу се поверити... већма него мом сину, који не трпи Бранковићеве, али шта ћу му, кад |
| мојој предајем вам сву владу, радите по мом савјету а како вас бог учи.{S} Храбрите народ да не |
| ти ја заповедам, а да ти чинити имаш по мом налогу.{S} Можда се већ и покаја што ти тако писа, |
| ст границу полаже.{S} Ја хоћу засад мир мом народу, и доцније после моје смрти, опет нек му је |
| а:</p> <p>— Честити пашо, ја сам тебе у мом животу виђео, али не знам где; ма откуд, познат си |
| властелине Новаче; откуд вас сад овде у мом двору? — рече Милица са мало промењеним гласом.</p> |
| млого је времена прошло и ја већ имам у мом сину залогу одређене ми брачне свезе.{S} Част ми па |
| рођеним братом.</p> <p>— Све што сам у мом опасном стању у пређашње доба у свачему од турске с |
| држи.{S} Ја ћу бити срећан, ако народу мом и у мањем кругу помоћи могу.{S} Зато, желио би’ да |
| ти</p> <p>— рекне један млад подсмешљив момак.</p> <p>Но Грман се на истог слуге речи разљути и |
| а ћеш ми, светла царице, опростити, ако моме мњењу слободног израза дајем.</p> <p>После ових ре |
| пријатељем народа.{S} Сад ћу да народу моме оне ране лечим, које сам му задао.{S} У двор ми не |
| подар.</p> <p>— Сулејмане!{S} Ти си још моме оцу свагда десна рука био, ал’ овако што паметно ј |
| </p> <p>Да.</p> <p>Коње доводе; оружани момци, мала пратња четворице спремна.</p> <p>Јеремија п |
| е забуњеним гласом Ђурађ.</p> <p>— Чуј, момче.{S} Ти си још дете прама мени.{S} Онај који има п |
| {S} Она је била девојка, кнез Ђурађ тек момчић кад су се последњи пут видили и растали, бурне с |
| био у добу св. Данила, и волео би бити монах Пахомије да такве књиге уресом дивним прослави, н |
| иким словима златном бојом, то је писао монах хилендарски Пахомије, који је у Атонској гори три |
| е бити игуман, ал’ он воле остати прост монах и писати српску славу, нет ’грамзити за светским |
| Караманлије.</p> <p>Ферхад, ма и паша, мора на опрезу бити, јер мада је паша, оно што ће сад г |
| прсте гледа, и кад који део куд задере, мора се дочекати тако, да се Турци с крвавима главама в |
| другог вара, народ од силнијих огуљен, мора велике намете да сноси, а правде за се у ником не |
| еро му у руци дркће.{S} Но није на ино, мора.{S} Уговор деспот-Стеванов га веже; а ионако без с |
| не на Косову, јер тко овде хоће победу, мора имати веће мноштво, више коњаника нег’ душман.{S} |
| pb n="481" /> <p>Доведу првог Јеремију, мора клекнути, а гаваз му седе власи ухвати, и брзо му |
| отац му је стар и слаб, па као јединац, мора над оцем лебдити — рекне подмуклим гласом Русна.</ |
| ра зидати да га нитко узети не може.{S} Мора се брзо зидати, јер ником не треба вјеровати, Амур |
| ко му тек сам народ земљу не уступи.{S} Мора и <pb n="268" /> Турчин тање жице навући.{S} Но са |
| ерхад-паша неће се овде дуго бавити.{S} Мора с војском на Голубац.</p> <p>После кратког рахата, |
| док год ми не испуни оно што желим.{S} Мора ми казати, шта ради моја драга бјелопољка Савка, п |
| , половина јој још није била у боју.{S} Мора се навикнути на бој, зато држим да идемо најпре на |
| а себе преиначе.{S} Као год што сирома’ мора трпити глад, жеђ, зиму, врућину, тако опет господа |
| ама.{S} Србија је у божијим рукама, ал’ мора се рећи, и да је на раскршћу. <pb n="384" /> Турци |
| ету се чује;</l> <l>Од Дунава до Црнога мора,</l> <l>Од Грчкога до Јадранског мора;</l> <l>Тек |
| и један против другог.{S} Ђурађ држи да мора одржати своју власт, коју је већ и сам Стеван приз |
| ачву, Београд и Голубац, па сад вели да мора без откупа предати <pb n="435" /> града.{S} Јереми |
| {S} Кад се племић потурчи и осили, онда мора и околни народ хоће ли неће ли, па се то зло све в |
| м народом троје четворо владају, Србија мора пропасти, јер ту процвати се не да.{S} Кад је њих |
| опуштају.{S} Сваки хит у клупче хатлија мора смрт нанети.{S} И борише се дуго док Жигмунд војск |
| рода.{S} Име правог народног пријатеља мора у народу остати.{S} Ја мислим да ако сам и несрећа |
| све се тресута.</p> <p>То је пропис, па мора читати ма какав гост ту био.{S} Па и игуман хтео ј |
| не породице.{S} Ђаурској ђевојци од оца мора што припадати насљедија, браћа ју не могу из тога |
| глас преко другог начуо.{S} Ферхад-паша мора чувати деспота, а деспот Ферхад-пашу, да им Турци |
| ко ма до зоре седити.{S} Но Ферхад-паша мора, мисли за сутрашњи диван, ту је говор о предаји Го |
| опет заратити с Турцима, а сваки такав мора се преко нашег хрпта витлати.{S} Ако држим с Маџар |
| и и потпиши, па на коња.</p> <p>Радосав мора да донесе пергаменту, и све брзо буде готово.</p> |
| а мора,</l> <l>Од Грчкога до Јадранског мора;</l> <l>Тек Душана име спомиње се.</l> <l>Но и цар |
| ога оружја</l> <l>Зачуо се преко грчког мора,</l> <l>Свјет се диви српскоме јунаштву,</l> <l>Гр |
| пут време проводили.{S} Обала Мраморног мора била је пуна српски’ гостију.{S} У Шкутарима не је |
| тив Жигмунда.</p> <p>— Тако је сад, кад мора, но Вукогли неће никад добар бити Турчину.</p> <p> |
| аље.{S} Па ће ће се град зидати, а град мора се зидати.{S} Да знаш, деспоте, како сам за ово вр |
| нђе амо продријети се не може, тај град мора Србију чувати.</p> <p>— Знам Смедерево, и тај крас |
| Браничево, плодна Ресава.{S} Све то сад мора се изгубити.</p> <p>Деспот потписује те наредбе вл |
| >— Пророк се за нас побринуо да нам све мора говети, било младо, било старо.</p> <p>— Ух, сад д |
| а се очима уверимо.{S} Знао сам да о’ђе мора бити и ’ришћански заробљеника, па нам је дужност о |
| не Голупца Харалампије из руке Јеремије мора новац примити, и тако му је Јеремија од Јаблановић |
| ене се налазе, то моје о њима известије мора бити пред народом вероватно.{S} Ја ћу се издати за |
| са Турцима, зло.{S} А једно од то двоје мора се бирати.{S} Брод Србије мећу стенама плови.{S} С |
| игмунд није реч своју одржати могао, не мора држати ни деспот, јер није право да се покрај оште |
| p>— А на што пашама толике?</p> <p>— Не мора ни паша имати много жена.</p> <p>— Ух, ала је крас |
| ло што му повољно, тек по Светислава не мора бити.{S} Јер само да га видиш како изгледа.</p> <p |
| , у таквим стварима вјера се одржати не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе исправљам.{S} |
| оруке шиљати деспоту ил’ мени, а баш не мора се знати од кога је глас послат но само има истини |
| а се зна откуд се иде, па онда путовање мора бити срећно.</p> <p>— Дакле ти би бољма војевао не |
| го досад.{S} Мир и устројство унутрашње мора бити стално, па онда све добро иде — рекне патрија |
| ца обрече да ће дати Милеву, али најпре мора за ту ствар преправити и патријарха, и војводе, да |
| рад напустити нећемо, дође ли баш да се мора, онда ћемо ма и преко трња.</p> <p>— Добро би било |
| же да за Србију Голубац бране, а кад се мора предати, свеједно им је дошао ли град у турске ил’ |
| изручити, војна је, ал’ град предати се мора, и ја ти дајем тврду ријеч да ћу како предаш Голуб |
| како ће се војска враћати, а враћати се мора, јер силни Турци од Дунава у полукругу опкољавају |
| кашах гријеси, са којих народ патити се мора.{S} Сви смо гријешни, ни ти, деспоте, нијеси без г |
| са Жигмундом шурује.</p> <p>— Једно се мора чинити.</p> <p>Још се светују, и Ферхад-паша то из |
| ш Смедерево, оне дивне развалине, ту се мора зидати град, који ће бити стражар, који отвореним |
| Харалампија.</p> <p>— Бо’ме зло, ту се мора мријети, спаса ту не има, Мађари ћеду опет на јури |
| есту одмах би га задржао, а сад се теби мора предати.</p> <p>— На вјеру сам га позвао, ријеч по |
| им рукама одржати.{S} А Србија по нужди мора сад с једним сад с другим држати.</p> <p>Србија је |
| се тек сад са свију страна прикупљавати мора, а Турци су Ново Брдо опсели, а немамо доста војск |
| поучити како се против Турака војевати мора, јер они још нису томе вични као ми, који смо се с |
| жури за зидање Смедерева, да кулуковати мора ако неће да подвргне шију Турчину.{S} И народ неће |
| метнућу народу порез, кулук, аргатовати мора за свој спас. — Деспот ово озбиљно изусти, и што ј |
| рад Смедерево.{S} Зато народ аргатовати мора, и данак плаћати.{S} Не зида се Смедерево само за |
| рестаје, и да се град уступити, предати мора, неће л’ се предати, треба га силом отети.</p> <p> |
| но, реци да се Голубац Мађарима предати мора.</p> <p>Под Ново Брдом је и сам султан Амурат код |
| то знамо да он Голубац Мађарима предати мора, стога то си и дошао, јер су вас Мађари скучили.</ |
| , разгледају.{S} Већ се Голубац предати мора, све је већ онде изнемогло.{S} Прошао је рок прими |
| екао, и што једаред рече, то се одржати мора.</p> <p>Деспот развуче чадор, и повиче да коње дов |
| непријатеља, на које се деспот ослањати мора.{S} Он сад ако тебе не би хтео одбацити, морао би |
| арод, увиђев да једнако натраг уступати мора, не поузда се више у своју снагу, душом је клонуо; |
| од њих старији заповједи, млађи слушати мора.{S} А њихов падишах свима заповједа. <pb n="399" / |
| ина пође?{S} Та то сваког Србина болети мора!</p> <p>— Али кад она хоће?{S} Кад њу не боле, как |
| } А треће је што те текар срце забољети мора.{S} Чули су Турци да си у договору са Цељским коми |
| Светислава тешко бити, и као да умрети мора без њега... сад, опет, представљало јој се како ће |
| зивало да то тако из важни’ узрока бити мора, и да моја судба, као жртва царској, онда кнежевој |
| као очне зенице.</p> <p>Деспот одлазити мора.</p> <p>Тешко му је.{S} Прашта се са Јерином и дец |
| .</p> <p>Петошко, видевши да се удалити мора проговори јошт као за збогом остај.</p> <p>— Е вид |
| ане и замаја у знак да се деспот борити мора, ако ће у град.</p> <p>За Јеремијом стоје спремни |
| Марка, сила му се у мишици утростручити мора — рече намрштен Змај-Обличић.</p> <p>— Но аферим С |
| сува и Дунава да опашемо Београд, пасти мора, па је лис у замки</p> <p>Тако и остале паше одгов |
| султан казао да Милеву што пре довести мора.</p> <p>Сирота Милева, какво ће весеље имати!{S} Н |
| ити.{S} Још један, пак Јеремија подлећи мора.</p> <p>Велика је брига Јеремију обузела.{S} Нема |
| савеза са Мађарима турској сили подлећи мора, па ће и народ све изгубити.</p> <p>Кад је све нар |
| д дођу шесторо на коњу на једнога, овај мора пропасти.{S} Непријатеља треба гдегод на згодно ме |
| уше бити.{S} С ким Марко вино пије, тај мора бити честит човек и јунак.{S} Људи смо, оба и млад |
| га првом приликом опарити.</p> <p>— Тај мора бити препреден, види му се из очију.{S} Па све неш |
| нит начув.{S} Тешка су врјемена, човјек мора обазрив бити, јер, штоно кажу, и зидови чују.</p> |
| срца, нити хоће Ђурђа да убија, ал’ тек мора се од насилија чувати.</p> <p>Закључи ухватити га |
| па да идемо тамо обоје.</p> <p>— Један мора у граду остати, чујеш како са Ласловара грувају, н |
| епитимији.{S} Док се руча, брат Теофан мора читати „житија свјатих“, а овом приликом житије св |
| , и стоји, паша га не нуди да седне, он мора на ногама бити, и чекати на заповест Ферхад-паше.< |
| д.{S} Чудим се како га одзвали нису, он мора јако награђен бити од деспота.</p> <p>— Видићемо с |
| b n="519" /> једнако зија.{S} Смедерево мора бити столица моја, ал’ се тако мора зидати да га н |
| на, Нови Пазар, Београд, сада Смедерево мора народу светлети, да из варварског мрака изиђе.</p> |
| ији не трпи господара над собом.{S} Ако мора служити, а он ће служити пре Турцима, Мађарима, са |
| ти, само да си живот спасу.{S} Да, тако мора бити ако се ред какав не начини и ако <pb n="255" |
| с-паша.</p> <p>— Ферхад има право, тако мора бити, нек се начини берат за Вукоглија, а Мађарима |
| ево мора бити столица моја, ал’ се тако мора зидати да га нитко узети не може.{S} Мора се брзо |
| ћи.{S} Ал’ путник слабо пролази, сватко мора на кулук.</p> <p>И кад се све то донесе у Смедерев |
| изискивао да докле су гости ту, весело мора бити.</p> <p>Тако се, дакле, и други дан весело пр |
| ом силом Турцима отпор дати не може, но мора се натраг к Босни повући, да спасе што се спасти м |
| еспотом, ма са Жигмундом, само обречено мора ми се издати, онда је мени и сам Јеремија дужан, и |
| среди су велики рахат-душеци.{S} Све то мора узети на се турски облик кад се ђаурима суди.</p> |
| но добро знати, јер твоја Љубица све то мора знати.</p> <pb n="258" /> <p>На ове речи Јула се з |
| могуће пчелом постати?{S} Није, па зато мора се ради свију пчела својој неотклоњивој судби подв |
| о не, а то да не учине са мном оно, што мора бити, кад кога адумом праве.{S} Зато задовољио сам |
| и од вас у нашем јату.{S} Зато оно што мора бити, не могу ни ја ни ти задржати.{S} Турчин је с |
| архимандритом о том говорити.{S} Нешто мора бити у ствари.{S} Чујете ли још како се веселе?</p |
| те за леђи радити.{S} А чинити се нешто мора.</p> <p>Ђурађ пошље гласника Јеремији да дође у Но |
| уста испуцала, а братија веле: калуђер мора добар носник бити, ради отпуштенија не само своји’ |
| едати.{S} Ил ми Турчина, ил’ Турчин нас мора разорити.</p> <p>— Зато војводе, јунаци моји, буди |
| Премда Турци више жена имају, али опет мора имати једну која му је прва.{S} Он сад такову, прв |
| ="501" /> се тим ослаби Жигмунд, деспот мора чувати Дунав против Мађара за нас, и повлађивати м |
| нећу. <pb n="369" /> Браничевска област мора бити моја, па макар се Турчину клањао — рече љутит |
| е им коњи пасу, одмах се сетио да близу мора бити и већа војска, која је већ на путу Голупца.</ |
| лико српски’ већи река остаде нам једва Морава са нешто Саве и Дунава.{S} Једва толика част је |
| изглед оној тачки, гди се мала и велика Морава састављају.{S} Зданије то дворско било је по меш |
| зила, ал’ га није сатрла.{S} Ту је јошт Морава, Дрина, Дунав; па и кршне горе ће га зауставити. |
| ре нову војску да скупимо, да Турке код Мораве дочекамо, свако магновење је скупо, желио би’ чу |
| едно стовари, друго се опет са Дунава и Мораве доноси.</p> <p>Игуман Радосав побуђује народ у Р |
| на.</p> <p>Сутрадан крене се војска пут Мораве на Голубац.{S} Ту је и Харалампије.</p> </div> < |
| одар, турске шајке плове по кривудастој Морави, масна поља, красне долине и планине у турским с |
| а, језгра Душановог народа, повуче се к Морави и Дунаву ближе.{S} Београд сад постане српским с |
| оносим добар хабер, турска војска нагла Моравом пут Голупца, а још друга од доле Дунавом.{S} Но |
| бити.</p> <p>Турска војска од Крушевца Моравом, а она од Видина Дунавом горе спојиле су се, и |
| лубац.{S} Та војска ће се лако спустити Моравом, заједно са заиром — рече Јакуб-паша.</p> <p>— |
| р су већ Турци господари од Крушевца, и моравске долине су им у рукама, <pb n="383" /> и славно |
| Браничеву натуштила, па заузела после и Мораву.</p> <p>— Силна је турска војска, сви ви с Мађар |
| да дође и на њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мораде већ и онамо ићи, куд није намеравао.{S} Турци га |
| аде и други цар пасти.{S} И ваш Лазогли мораде пасти.{S} Сваки је од вас видео, да је бог Турци |
| е руке пао, а где један султан пада, ту мораде и други цар пасти.{S} И ваш Лазогли мораде пасти |
| аљ о свом трошку не може војске држати, мораду да просе новац у римпапе, који кад им да, обвеже |
| да деле, ал’ мисле, нужда закон мења па мораду и калуђеру попустити, а калуђер опет њима.</p> < |
| ила, и сад те земље саме себи остављене мораду се појединце бранити против силесије турске и лу |
| <p>— Само грабљивце, грамзивце издајице мораду се искоријенити.</p> <p>Тако јошт неко доба разг |
| ђари да деспот опет с Турцима шурује, и мораду на опрезу бити, да не би деспот с Турцима на Бео |
| Отац Пајсија је њихов чувар, а стражари мораду Пајсији наруку ићи.</p> <pb n="426" /> <p>Кнежев |
| и их тко одвео да с њима трговину води, морају се у кули чувати.{S} Ту седе на кревету, пред њи |
| што нема тих градова, ал’ није на ино, морају сносити.{S} Дата је реч, дат је потпис.</p> <p>П |
| Кад је тако, како да се спасе народ.{S} Морају се најпре унутарњи непријатељи сатрти, а то су т |
| д њих остане, док их сан не превлада да морају лећи, и кад легну да се још код њих нађе.</p> <p |
| , неко право у породици има; за таковог морају те и њена браћа признати.{S} Ако се буду њена бр |
| м, а они су само оруђе за народ.{S} Они морају бити оно што јесу, нит’ стоји у њи’овој власти д |
| ко ђаури никада видели нису.{S} Поклони морају се од бисера и драгог камења блистати и трептати |
| га уважења.</p> <p>— Вештице и калуђери морају ноћу тумарати</p> <p>— рекне један млад подсмешљ |
| што их у Будимграду има.{S} И ти двори морају скоро готови бити, јер Јерини деспотовици је у Б |
| n="320" /> својим погледом разблажавати морају; то је радост за буле!</p> <p>— Па шта им фали? |
| ћи да уморни и рањени јунаци отпочинути морају, дигну се да отиду.{S} Патријарх сузним очима оч |
| и Мара постадоше турске удворице, па им морају помоћ слати.{S} Опет дође ред на Србе да Турчину |
| кад им да, обвеже их да лацманску вјеру морају унаоколо ширити.{S} Ја, опет, нијесам рад да нов |
| о налогу Лазара, своје сигурности ради, морала се у Крушевцу задржавати.</p> <p>Двор, у ком је |
| м ухваћен.{S} Ту се и Милева десила.{S} Морала је обнажена Тамерлана служити.{S} Чудна среће пр |
| о је шта се учини е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и њему већ једаред на срце канути због њега п |
| пити и на Мађарску нападати, ’де би ова морала подлећи.{S} Маџари, опет, од нас изискују да смо |
| је стање наше изискивало.{S} Ти си онда морала од двора за неко време удаљена бити, но после тв |
| е Вукашин држао, а] Вукашинова породица морала се са неким парчетом земље задовољити, и то под |
| што, на благо, распрострео, па је љубав морала ослабити.</p> <p>Милица је већ била наклоњена же |
| имала своје верне другарице.{S} Ма коме морала је тајну открити бар да с тим срцу олакша.</p> < |
| е, и војска би се оданде опет повратити морала, јер док је деспот још са читавом војском ту, а |
| и изванредне околности, које су настати морале, наметнули су ми дужност да вам и преко воље пом |
| води ћеф.{S} И сиве соколове, увеџбане, морали су у харач давати.{S} Тако те красне српске цуре |
| једу само луде слободно говорити, пеки, морали сте царство изгубити.{S} Дакле такав је био тај |
| Београда, па онда хоћемо ли нећемо ли, морали би Турцима града предати, и то би био последњи с |
| ар из Азије?{S} Сами на себе остављени, морали бисмо се један противу десет борити.{S} Истина, |
| н ојачао, сами собом не можемо успјети, морали смо савезника потражити.{S} Од Грка слабе помоћи |
| д турске стране обезбеде, но поред тога морали су Турком војену помоћ давати.</p> <p>Када Бранк |
| амо са Турцима ићи против Угарске, онда морали би Србију широм отворити Турцима, натуштала би с |
| који нису већ били искушеници, нису се морали у том бистром извору купати.{S} После обједа, от |
| {S} Једно је које морате бирати, ил’ би морали са Угарском, ил’ против Угарске.{S} Ако уговор с |
| о би нас још прије самртног боја ђаволи морали вући у пакао.{S} А тко би Харалампија, тог грјеш |
| уности мојеја</title>”, и сами калуђери морали се смешити, и не један кадионицом јако димећи см |
| довести калуђере, који су пред Милевом морали приповедати шта су и ко су.</p> <p>— Какви су ов |
| е и са Јаблановићем.</p> <p>Харалампију морали су за коц везати, и тако га погубе.</p> <p>Тако |
| урке је иста битка јако ослабила, па су морали обазрително поступати.{S} Српска се војска, исти |
| су бој.</p> <pb n="326" /> <p>Дуго нису морали чекати.{S} Обе војске биле су спремне, и сутрада |
| м се зими родио и мозак ми се повредио, морало ме и срце забољети.{S} Но ова се боља у праву ра |
| Но две главне породице сукобише се.{S} Морало се начисто <pb n="322" /> довести; хоће ли Гребљ |
| ри појединце на хору појали!{S} Како је морало бити на светој литургији, како ли на бденију!{S} |
| ред свог побожног поглавара.{S} Како је морало бити, кад су ови побожни калуђери појединце на х |
| не се змије заплећу, имам и ја душмана, морам пазити, не смијем ријечце испустити, из које би Т |
| Ја одлазити морам, није ми до оклевања, морам се спријемати за Смедерево, и оставит’ Београд, и |
| њати; дође ли ора да се Мађари опораве, морам с њима, јер иначе ћеду они против мене.{S} Испадн |
| вјеру задао, а кад он мени главу спасе, морам и ја њему.{S} Друго би било да би он силом у град |
| инити.{S} И Дубровчани су ми пријатељи, морам их штитити, а да ми наруку иду против отпадништва |
| и’ гледао ван, и кад поглед бацим тамо, морам се дјела постиђети, ал’ на ино није могло бити.{S |
| >— Исто мислим што збориш, није на ино, морам се судбини подврћи.{S} Но кад султан и Жигмунд у |
| о њих, ја сам крив њиховој слјепоћи.{S} Морам гријехе искајати.{S} Нитко смртни нек не мисли, д |
| {S} А гле он шта чини са мном?{S} Та да морам Турчину служити, опет се осветити морам.{S} Сад в |
| о мој Хасан.{S} Кад једаред дође час да морам на други свет путовати, његова побратимска рука ћ |
| више ријећи, како се благо подијели, ја морам у Голубац, а ви на свој посао.</p> <p>— Евала ти, |
| рад у твој вечити спомен и славу.{S} Ја морам одлазити, и теби повјеравам Смедерево, да сагради |
| наложио, а ја сам извршио, па тако и ја морам бити делбеник куповине Голупца.</p> <p>— А како с |
| оз незгоде напред.{S} Ја се засад већма морам на Турке наслањати; дође ли ора да се Мађари опор |
| рипреми.</p> <p>— Ви остајте, ја зарана морам, само онако нек буде као што каза’, све на опрезу |
| и у разум цара.{S} Сутра ил’ прекосутра морам што важно чути.</p> <p>— Ако бог да те крст побед |
| ад сам видео да су сви полудели, па сад морам ја мудровати.</p> <p>После ови’ речи Петошко укло |
| а и у свако доба.</p> <p>— Хоћу, но сад морам хитати.</p> <p>С отим остави Јула калуђера, пуна |
| ошко: — Да бог поживи све будале, ја се морам за будале постарати.</p> <pb n="230" /> <p>Сад се |
| пропада, нек пропада.{S} Но и то ти се морам исповједити, честити пашо, да ако не буднем патри |
| Јошт ћу све моје силе скупити, јошт се морам, ма у свези с Мађарима, с Турцима мјерити.{S} Исп |
| Сад ти Мађари не сметају.{S} Но и то ти морам рећи да се много не уздаш у караманску буну.{S} Т |
| н био.{S} Мог оца душмана крв проливати морам, но опет волијем мој народ и хришћане нег’ себе, |
| <p>— Кратко је време, зором отпутовати морам, чујете л’ тамо преко жагор у мађарском стану.{S} |
| , но само оно <pb n="220" /> исповедити морам што на том убеђењу за право налазим, па ћеш ми, с |
| на ино није могло бити.{S} Ја одлазити морам, није ми до оклевања, морам се спријемати за Смед |
| морам Турчину служити, опет се осветити морам.{S} Сад видим да је право имао Марко.{S} Његов це |
| у оку и Мађарима и Турцима.{S} Ја ипак морам крмило нашег брода у руци држати чврсто, и ако бу |
| е те ниједан Турчин надмудрити, но ипак морам те у нечем напутити, да знаш како ћеш до самог су |
| м рукама, остаје и одсад при мени, само морам се Жигмунда одрећи.{S} Друкчије бити не може. — Д |
| тво са лица збрисати.</p> <p>— Хоћу, но морам мантију и камилавку скинути, и дајте ми какво дру |
| е би Бранковићу на главу метнула.{S} Но морам и ја мутити да дознам шта тај калуђер ради, па ћу |
| ада нам светлост занавек одузеше, а оно морам и онај час проклети, у ком сам се родио.</p> <pb |
| Србију за чело српског народа.{S} Зато морам и с Грцима добро да живим, бар с морја могу кадшт |
| сно, тај Ђурађ, премда ми је унук, опет морам изрећи да ми је несносан.{S} У свом личном значај |
| остај.</p> <p>— Е видим да се и ја већ морам потурчити, и луд сам што већ досад нисам.{S} Та в |
| У том си теснацу као што је сад Србија, морамо Угрима руку пружити у савез, само што је ствар п |
| </p> <p>— Ал’ ако Турцима предамо град, морамо из земље изићи, па куда ћу ја онда?</p> <p>— Не |
| ља била да народ толика бједа постигне, морамо опет поглед наш на бога управити да нас из ове б |
| ба.</p> <p>— Велики је лис тај Вукогли, морамо на њ добро пазити.</p> <p>— Нема куде, штавише, |
| можемо, јер су десет против једнога.{S} Морамо и ми тражити наслона, а то наћи можемо само у Уг |
| оче Пахомије, шта ћемо кад је тако.{S} Морамо се усиљавати да изгубљено задобијемо; но ако нам |
| е сасвим хрђав.</p> <pb n="307" /> <p>— Морамо се са Бранковићи договорити.{S} Све им треба на |
| и морате као господа и живити!</p> <p>— Морамо?{S} Кад је требало да будемо господа, онда сте н |
| иљ чекати док на нокту загоре.</p> <p>— Морамо још мало почекати, можда ће се деспот још предом |
| Јест, оче, све те незгоде постоје, ал’ морамо и кроз незгоде напред.{S} Ја се засад већма мора |
| згоњијо.</p> <p>— Ја држим да пре свега морамо имати у рукама Голубац.{S} То нам је најглавнији |
| ор са Жигмундом склопљен погазимо, онда морамо са Турцима ићи против Угарске, онда морали би Ср |
| до — рече Јаблановић</p> <p>— Осам дана морамо се држати, донде ћеду Турци ту бити.</p> <p>— Јо |
| 235" /> <p>— Дуго неће трајати, а гласа морамо чути, јер пре неколико дана већ тако су обе војс |
| ошт поверителнијим гласом:</p> <p>— Сад морамо мало стрпељиви бити док се цела ствар бољма не р |
| њу државне власти пут пресећи.{S} Ми се морамо и за наше потомке побринути да нас не проклињу д |
| ’, ако те они не запитају.{S} Кнежевиће морамо код себе држати, ако се какогод ствари преокрену |
| е се наше опет, а засад сигурности ради морамо нешто рукама савезничким предати.{S} Ил ми Турчи |
| је у рукама Београда, а Голубац предати морамо.</p> <p>— Тако је, ал’ преиначити не можемо, узд |
| спремнији, све би друкчије ишло, овако морамо с једне стране да их штитимо, јер само преко наш |
| аше пропасти могу Турци к њима, а овамо морамо да се бранимо и мађарски’ чаркаџија, који упадај |
| ти.{S} До чекања ту није.{S} Једну руку морамо си одсећи да остало спасемо.{S} Да ли бог да Тур |
| у биле Јереми[ји]не мисли, потписао је, морао је потписати предају града, а благо тек за леђи.{ |
| S} Он сад ако тебе не би хтео одбацити, морао би њи’ изгубити.{S} А он волије њи’ задржати, нег |
| е би се могао одвојити, но, напослетку, морао се оцу повиновати који га више нипошто онде остав |
| једнако подбуњиваше против деспота.{S} Морао је једнако четовати против њега, а с тим против с |
| } Породица му се већ почела плодити.{S} Морао се већ и за своју децу бринути.{S} Он је већ увид |
| и, Голубац би сам по себи пао, Јеремија морао би се предати.{S} Ал’ ако се не преда, овако да г |
| ко пало деспоту предати Београд, ал’ је морао, јер се на то још деспот Стеван потписао.{S} А да |
| жали.</p> <p>— Али цара Душана сваки је морао слушати, нити је трпио ког упорног војводу — рече |
| ницом јако димећи смех свој задавити је морао, јер то „от јуности“ нешто претерано таласајући и |
| е од великаша турчити није хтео, тај је морао гинути ил’ к деспоту бегати.{S} Тако част једна, |
| каша.{S} Који се ту покалуђерио, тај је морао вишег покровитељства имати, јер су Дечани као нек |
| рпског господара сачувати.{S} Деспот је морао себи друго место потражити.{S} И сам Крушевац бив |
| а би Исак-паша успео.{S} Зато деспот је морао бити на опрезу, ал’ покрај тога ништ’ није пренеб |
| ан ученик патријархов; отац Харалампије морао се пострићи по жељи и налогу свога оца, који је б |
| .{S} Камо пара Краљевићу Марку, који се морао због кнеза Лазара по туђим земљама потуцати и Тур |
| е чудан светац.{S} Стасом беше мален, и морао је имати једну плећку нешто криву, јер му се глав |
| не знаш, да не видиш ко говори, опет би морао познати глас страдалника.</p> <p>Погледај, ко је |
| оворе имали, по којима сам вам помагати морао.{S} А код мене је реч задата светиња — одговори о |
| ранковић не слажу и да ји је цар карати морао — рече Драгаш.</p> <p>— Ми смо већ од тог доба он |
| је у највећој борби душе одбор оставити морао.{S} Он не би се могао одвојити, но, напослетку, м |
| Ја га нијесам <pb n="453" /> трпио, ал морао сам као други све прогутати.{S} Е да је био у мој |
| расећег печења доброг вина пили, ја сам морао донде молитве велегласно читати и осушена моја ус |
| нду.{S} Да знаш како ми је било кад сам морао Београд предати.{S} Још и сад лежи ми на срцу тер |
| Стеван са Жигмундом, и ти си тај уговор морао одржати, а султан се опет страшно разљутио, кад ј |
| ковић се делио ба Стеваном, а овај опет морао се [са] својим братом Вуком делити.{S} Не би ли с |
| ао да има томе узрока, а друго, у двору морао је мало и кроз прсте гледати.{S} Штавише, кад је |
| сте сад овде скупљени, ви слеме народа, морате се о судби народа са мном побринути.{S} Ви сте б |
| обоје опоравите, онда је што друго, ал’ морате се добро опоравити, јер је војска турска силна.< |
| брзе помоћи потребује.{S} Једно је које морате бирати, ил’ би морали са Угарском, ил’ против Уг |
| м договарамо.</p> <p>— Камо срећа да не морате мира тражити.{S} Тешко оном који је потучен, па |
| ила.{S} Сви ћете бити моја раја, ил’ се морате сви покорити.{S} Алах нам је дао сабљу у руке, и |
| вори Ђурђе.</p> <p>— Ви сте кнезови, ви морате као господа и живити!</p> <p>— Морамо?{S} Кад је |
| овано, једне због други’?!{S} Тако и ви морате се покорити вашој судби.{S} Њу сад већ није вам |
| </p> <pb n="446" /> <p>— Пеки, ви ђаури морате пропасти, кад се не можете међу собом ни у купов |
| , и не слушај ове напаснике, а и они ће морати умукнути.</p> <p>Калуђер се сасвим охрабри и сед |
| ш, наићи ћеш на велики отпор, којем ћеш морати подлећи.{S} Знаш колика је Облачићева партаја, а |
| стољубију говори — рече Новак.</p> <p>— Мораће се закон донети такав, по којем се забрањује стр |
| ријатеља.{S} Синови православног народа мораће полумесец почитовати, само да си живот спасу.{S} |
| аље дотерао од Стевана, па и напослетку мораће то учинити ако га свеколики народ не призна.</p> |
| Ђурђем одмах на Крушевац поћи, а Турци мораћеду се повући натраг и хаметом бити потучени, већ |
| треба да иштеш мир, а да добијеш мира, мораш се Жигмунда одрећи.{S} Покрај Жигмунда си изгубио |
| м са Краљевићем поред пријатељске чаше, мораш искреног срца и благе душе бити.{S} С ким Марко в |
| за Мачвом и Београдом, то је судба.{S} Мораш се јој поклонити, ал’ не очајавај.</p> <p>— Кад т |
| ри од тебе зазиру; сутра опет можеш ил’ мораш с Мађарима, па како је Петошко на дивану султану |
| зде.{S} Светла кнегињо, ти си му жена и мораш му страну држати, ал’ питај цео свет, па ће ти св |
| еда да ће владати.{S} Као његов син, ти мораш и судбе његове насљедником бити.{S} Сада нису Душ |
| , твоје ће сродство и овде важити, и ти мораш што добити.{S} Ако буду међу собом несложни, ти ћ |
| пкиња, коју и да ти је душманка, волети мораш.{S} Турци могу ли се само дочепати какве дивотне |
| стоје, деспоте, и велике жртве положити мораш, зато немој се радовати, и не убој се од страхоте |
| бледа лица и честите браде, па мислити мораш да су то нека изванредна суштества.{S} Све си као |
| и така вика да и подаље спавајући гости мораше се из сна пробудити.{S} Калуђер се сада у чуду н |
| а му се какогод извини.</p> <p>— А куда море? — запита ју калуђер.</p> <p>— Ја идем мојој сестр |
| , ионако се Голубац за Србију одржат не море, што нам се може пребацити?</p> <p>Јаблановић канд |
| сли Ферхад-паша.{S} И Јаблановића мисли море, шта ће од њег’ бити.</p> <p>Ферхад-паши није сад |
| де нам је Солун, где Дринопољ, камо нам море, камо река Марица.{S} Све нас Турци већма стешњава |
| ] његовим чуствима као буром усколебано море, проклињао је онај час када се родио, кад је Милев |
| Доцне је.{S} Сад Јеремију двогуба брига мори, благо и живот, јер једно с другим је спојено.{S} |
| у борбу у души, зајекне, нешто га у сну мори.</p> <p>Јерина шаком глади чело деспотово, и уздис |
| му отео све, па га је јошт у Ужици тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не би хтео првенства прим |
| и почну ме не само постом него и глађу морити.{S} Кад су братија поред прасећег печења доброг |
| лас чувен од Ангоре и Багдада преко три морја, седам краљевина, па чак до римпапе.{S} Свако тра |
| реле на Солун бацали, прослављени преко морја, саградили су си мали дом, мало огњиште, да огреј |
| морам и с Грцима добро да живим, бар с морја могу кадшто добро учинити.{S} И Дубровчани су ми |
| нства.{S} Богата је стара Србија, ту је морје, ту су ријеке, Србија је рудом обилата, занатлија |
| такузен, са далека пута; из Трапезунта, морјем и сувим.{S} У глави носи велику мисао како ће См |
| али од јуначки песама српски’ војника и морнара, једном речи, сасвим је онда други живот био.</ |
| урђа прије служио, зна путеве, земске и морске.{S} Пиши лист и подај му, он ће све вјерно изврш |
| доше се борит’.</l> <l>Помјешаше с’ као морски вали</l> <l>Силним звуком гласа и оружја.</l> <l |
| дрене, Галипољ и Брусу, мислиће да је у мору светлости од драга камења.{S} Него све за пут спре |
| тило; било је ту рибе, паштрме, сољених моруна, хактапота, и неопходимог граха, са финим улцињс |
| уштеним мостовима, град је већ за леђи, мост се опет спушта, и страховитом звеком ланца падне д |
| Србија треба да им буде <pb n="536" /> мост за Мађарску.{S} И то наваљују што прије да се на т |
| жати.</p> <p>Србија је нужна Турцима за мост у Мађарску, Мађарима, пак, за обрану, а точак око |
| S} Него чуј, побратиме, стој код горњег моста на опрезу са одабрани коњаници, да можеш одмах пр |
| а отворена, чује се звекет ланаца и пад моста куд ћеду проћи.</p> <p>Побочници хуктећи зајезде |
| </p> <p>Побочници хуктећи зајезде преко моста у град да улазак јаве, Јеремија ободе силовитог к |
| се.</p> <p>Изиђу из града по спуштеним мостовима, град је већ за леђи, мост се опет спушта, и |
| } Дворске и новодошавше гостинске слуге мотали су се тамо-амо.{S} Међу собом, кад би се сусрели |
| од калуђера утекао — продужи Петошко — мотао сам се тамо-амо, и то у незгодно ратно доба, док |
| ана како само најбољма може, а код куће мотри на Исак-пашу, да не напусти своје Турке да околин |
| и део војске на Голубац, да на Јеремију мотри, а са осталом војском да пођемо на Крушевац, па о |
| воље и на свачију реч и поглед оштро је мотрио.{S} Особито је гледао на Милеву; да није калуђер |
| е душе од сатане не улове.{S} Велика је моћ тих светих обитељи.{S} Турци ако и опустоше, попале |
| ођ и јунак.{S} Ђурађ је познавао његову моћ, па се у многим стварима с њиме световао.</p> <p>Ђу |
| угога не може да преломи.{S} Један јак, моћан као други.{S} Ту је кнез Лазар против Вукашина, К |
| ничевом.</p> <p>— Ако све уредимо, онда моћи ће постати из милости султана кајмакам.{S} Но, да |
| је слабог већ изгледа било да ће Русна моћи дуго у двору остати.{S} Она је то и примјечавала.{ |
| гре около које ће се нова војска купити моћи, па не верујем, да ће смети без разлога одма’ напр |
| се да ће их царско лице у свему умерити моћи.{S} Вук је врло искусан војвода, а Милош је страшн |
| ричају младоме потомству</l> <l> Гласом моћним гусал’ јаворови.</l> <milestone unit="subSection |
| крепимо.{S} Ако би бог дао да се Угрима моћно поткрепимо, истераћемо ту поганију са хришћанске |
| а битку обновити.{S} Турака је било као мрави.{S} Сва им је војска из Европе и Азије ту била.{S |
| цвеће, ископали су им очи.{S} Кад се у мравку, у биљки љубав појављује, Бранковића унуци, при |
| мора народу светлети, да из варварског мрака изиђе.</p> <p>Већ два дана прође, а деспот још не |
| несрећу нашу, окружени страшним вечитим мраком.{S} Нас већ на овом свету паклу предаше — рече т |
| ати.{S} Ферхад као окамењен, ’ладан као мрамор.</p> <p>Ужетом их вежу, војводе спокојно трпе, н |
| ред гробницу.{S} То је гробница од мрка мрамора, на површју избијен грб Неманића, двоглаван ора |
| надњу.{S} Јерина скрушеним срцем гледа мраморно тле, помоли се за боље дане, и срећу породице. |
| ле, и градове отварати, изворе у корито мраморно стиснути.{S} То је тек неимар.</p> <p>— Знам Ђ |
| и не једанпут време проводили.{S} Обала Мраморног мора била је пуна српски’ гостију.{S} У Шкута |
| , да не гледамо како плету српском роду мрежу; оставимо Марка и Хасана, нека сваки по својој во |
| ликаши, које од турског страха, које из мржње прам деспота, држали су му страну.</p> <p>Русна, |
| јближих?{S} Камо жалости удовичке, камо мржње супрот Турчина, камо освете?</p> <p>Све ове проти |
| шака остали, бацили би на ме и на зета мржњу.{S} Више је изгледа и користи крвне свезе са Циљс |
| ово опасно доба могао би на себе навући мржњу старијих војвода и властелина, који у овако опасн |
| је благо заслепило, па сад за овај пар мржњу на страну меће.</p> <p>Ферхад-паша враћа се у ман |
| јим непријатељ’ма у шаке који га одавна мрзе и који му за зло примају што је част војске после |
| а љубила и уважавала, и само неки су га мрзели које из злобе и зависти, које пак због тога што |
| каткад таково што случавало, што човека мрзи изговорити.</p> <p>Но баш да видимо шта се и код т |
| S} Лазара и његову породицу већа страна мрзи, јер је он не једном великашу земље поотимао.{S} П |
| асвим извући.{S} Русна, пак, из срца је мрзила Милицу, но њено господство [и властољубије није |
| воју кћер Мару и, да не кажемо да ју је мрзила, уколико ју је тек радо имала, уколико какова ма |
| је мој душман, ал’ је јунак, и мада га мрзим, право ћу о њему казати, и мрзим га зато што ми о |
| Па знаш што се код Срба каже, кад кога мрзим и душман ми је, волијем у Турке нег’ душману служ |
| ада га мрзим, право ћу о њему казати, и мрзим га зато што ми одмах награду не издаде да Голубац |
| Ја Ђурђа још од ђетинства знам, мада га мрзимо, ал’ има он и добријех странах, а то му је да за |
| н се крв проливала.{S} Ионако је султан мрзио деспота; сад, кад к њему пређе и Ђурађ, усугуби с |
| е.{S} Ја на Бранковића немам већ узрока мрзити и пристрасна за њега наклоност далеко је од мене |
| ји синови с тобом тако коцкају.{S} Боље мријет, нег’ тако живјет — рече огорчен Облачина.</p> < |
| и час, па је наш удес ту.{S} Живити ил’ мријети.{S} Све на себи свјечано носим, од чије руке па |
| лампија.</p> <p>— Бо’ме зло, ту се мора мријети, спаса ту не има, Мађари ћеду опет на јуриш, да |
| ће се увјек напријед вити, боље славно мријети нег’ кукавички живљет.</p> <p>— А ти, Ђурђу Кан |
| ликом челу зарезане му три ране, поглед мрк, да ти кроз душу прође, на рукама миш’це силне, исп |
| астелин однијети у Херцеговину да му са мрка чела бриге разабирам.{S} Ово ја не хтједе, избјегн |
| ану пред гробницу.{S} То је гробница од мрка мрамора, на површју избијен грб Неманића, двоглава |
| ини јада</l> <l>Међ’ Турцима и Татар’ма мрким.</l> <l>А кнез Лазар на красном мејдану</l> <l>Сл |
| а и војвода Јаблановић.</p> <p>Јеремија мрко калуђера погледа.</p> <p>— Ваљда сам ја господар о |
| чина Раде и Кајица војвода.{S} Облачина мрко поглед баци на Јеремију, лијевом руком поглади брк |
| астав орјашки, руке као од челика, црно мрко лице, црна коса, у дубљини ока видиш му јуначку ду |
| а српска била несложна.{S} Још за време Мрњавчевићах проклицала је та неслога.{S} Косово поље п |
| би се не један сиромах с њом, и својом мрсном софром променуо.{S} Но пре нег’ што ћеду поседат |
| е Петровдан, да св. Петар кључем отвори мрсу врата, што је њима овоземни рај, а друго они и не |
| дао.{S} Отац Леонтије чинио им се тих и мртав; но допадали су им се неке младе левенте, који су |
| је трајало ни три дана, а деспот је већ мртав лежао.</p> <p>Ђурађ је из Смедерева још благоврем |
| <p>Тишина, да се пролет муве чује, баш мртва тишина.{S} Нешто свечано изгледа, канда је судниц |
| пољу Косову.{S} Турци одма’ после битке мртве своје војнике по свом обичају укопају.{S} Мурата |
| свитом, и није се мало зачудио кад види мртве лешине, рањенике, све похарано, батал-манастир са |
| е на Косову потоком лила.{S} Сто тисућа мртви леже онде.</p> <p>Милица са својом свитом отиде н |
| зиђе, и у тихој појци ветрић ћаирка над мртвим јунацима, и јутарња роса беше им последњи самрта |
| д вијор гране поломи, опет плодну земљу мртвим покровом застре, кад Турци јадни народ растргну? |
| са својих девет синова.</p> <p>— Где је мртво тело цара Лазара?</p> <p>— Код Турака.</p> <p>Так |
| и умре.</p> <p>Сви су као окамењени на мртвог деспота гледали.</p> <p>Пукне глас, да је умро д |
| ш што привући, једно за друго не мари и мртвом задружнику скинуће са хладног тела све до голост |
| снага у мишицама, би скотског стражара мрцварили, да им даље пркоси.</p> <p>— Кратко је време, |
| е већ је на путу на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се спустимо и војску саставимо.</p> <p>То |
| к величанствен беше; син <pb n="221" /> му Светислав, јоште млад, свагдар је поред оца живео, а |
| , па му ни само признато <pb n="342" /> му јунаштво праву радост не задаје.{S} Све га нешто бол |
| оја, и сама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовала за његово пријатељство.{S} Такав |
| и кнез Јован.</p> <p>— Ја заиста не би’ му на путу био!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом род |
| .{S} Да није био изврстан, никад не би’ му се подвргао.</p> <p>— Но и то добро знате, да је дес |
| S} Е да је био у мојој власти, кожу би’ му одерао, такав је био лајавац, ал’ у њега не сме се д |
| како народ у овим крајевима живи, да л’ му је додијало аргатовање и намет за зидање Смедерева, |
| Леонтије био одат Стевану деспоту, ал’ му доцније, кад је на кормило дошао, није замерао, пошт |
| — будала кад истину говори, а оно мал’ му не преседне, а мудри тек онда мудрују кад говоре оно |
| тако лако од ње, ако му је неверна ил’ му се не допада, курталисати.{S} Ђаур каже, код њега је |
| ратке ноге, кратак широк врат.{S} Глава му је била велика и четвороуголна; уста повећа, усне по |
| нема двадесет година, млађи Вук, једва му је седамнајст.{S} Но има кћер, Милеву, од Вука нешто |
| ма потуцати и Турцима служити?{S} Једва му остаде Прилип и Охрид, да се лебом ’рани.{S} Лазара |
| .{S} Деспот иде у народ, теши га, улива му поуздање у се и у бога.</p> <p>Деспот посла великог |
| ен турбан, на прекрштеним ногама почива му драгим камењем посута димишћија.</p> <p>Ферхад-паша |
| редио да им онде подели благо, јер прва му је брига Мађаре од Голупца преко Дунава пребацити.</ |
| } Иште да сазида град код Смедерева, да му Мађари не пркосе, нек сазида град, тај град ће бити |
| ав од земље господара деспота Ђурђа, да му дођеш на <pb n="415" /> састанак, с тобом нешто проз |
| о у цар-Лазара је била једна будала, да му пара није било наћи.{S} Тај је сваког дирнуо, и мене |
| остаје у Једрени уз кољено султана, да му је увек у свјетовању и на дивану.</p> <p>Ферхад-паша |
| а преда града, Јеремија му одговара, да му пошље дванаест хиљада дуката што се са деспот-Стеван |
| е са небројеном војском на Бајазита, да му царство <pb n="327" /> разори.{S} Милица и Мара шиљу |
| е Бајазита на близу, да ји све види, да му утолико теже падне.</p> <p>Бајазит је срамоћење мушк |
| е десна рука, па ако је до погибељи, да му је глава до главе.{S} Деспот катане није повео, да н |
| искупити, или бар дома глас однети, да му његови за ослобођење нужна [средства] створе и пошљу |
| срећу.</p> <p>Јерина гледи му у очи, да му пронађе душе зрак, да га поткрепи.</p> <p>— Доћи ћед |
| сам ићи у Једрене пред лице падиши, да му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим |
| би дошао до договора са Бранковићем, да му преда град.{S} Доцне је.{S} Сад Јеремију двогуба бри |
| аралампије, напротив, уверен је био, да му Јеремија обећано не би испунио, и зато се бацио пред |
| а какво.{S} Сад ће се заложити тако, да му стомак искаје сво постење за трајавше епитимије.{S} |
| доведу тог поклисара Каралампоглију, да му кажем да примам Голупца кључе, и да ће Јеремија доби |
| иту славу великог деспота Стевана, а да му у народу остане вечит спомен, јер је био и богу и љу |
| се споља показивали као пријатељи, а да му већма леђа одерете.{S} Врлину народа сте запљували, |
| а ни наблизу не дође какав Турчин, а да му нос не додирне мирис од ђаурске печенице, што би га |
| аша дозивље оца Радосава и ослови га да му исприча своје житије.{S} Радосав је први угодник бож |
| настиру, може их изискати од Ферхада да му их изда, а тешко му је то укратити, а да се деспоту |
| е к њему, шири руке, и на оба образа да му пољубац, на што деспот захвално се поклони, уведе кр |
| обасјати може.{S} Деспот једва чека да му падиша помогне.{S} Па зато га и треба помоћи.{S} Ишт |
| .{S} Можда је сама Јула њега тражила да му се какогод извини.</p> <p>— А куда море? — запита ју |
| ло у деспота, прониче му у срце, зна да му почивке треба.{S} Деспот мало је сна боравио за задњ |
| е побоји какве невере, јер добро зна да му је Исак-паша душман.</p> <p>Исак-паша доиста на то с |
| он не тражи стана, већ зове деспота да му покаже сву околину Смедерева, и унутарност.</p> <p>Д |
| ству закрвили.{S} Деспот Стеван, бог да му душу прости, био је блага срца, па је Турцима прости |
| ја владаше и над њеним сином.{S} Бог да му душу прости, блаженом Стевану.{S} Завадили смо се, з |
| још мање што га нијеси пустио у град да му ми о’ђе судимо,<pb n="422" /> већ га тако налако про |
| владатеља утаманити ал’ само у народ да му нико не забада.{S} Он није бранио што ће Лазар на Ко |
| сам ићи, Раде му не даде, хоће свуд да му је десна рука, па ако је до погибељи, да му је глава |
| на мене.</p> <p>— Али Светислав каже да му је отац рекао да сам му ја већ од мог оца намењена, |
| > <p>— Ако нас је издао, да ми га је да му кожу одерем прије нег’ што ћемо гинути.</p> <p>Тек ш |
| игмунд силно благо, јер је то оружје да му се примаћи не може, чуо сам о том много причати, то |
| љство.{S} Такав пријатељ и заслужује да му се пријатељство врати.</p> <p>— О, то је добар турск |
| ступити.{S} И Мурат султан ишчекује да му се Ђурађ са пријатељством својим понуди, али је сила |
| овакове груди,</l> <l>Јер Татарин не да му времена,</l> <l>Но бије га сабљом без престанка.</l> |
| кову, прву, тражи.{S} Грци намећу се да му какову грчку кнегињу на врат баце; али он неће нијед |
| двргне шију Турчину.{S} И народ неће да му Турчин стане за врат, даће све, руке, напослетку и д |
| намо да Жигмунд никад нема новаца, и да му ваш деспот узајмљује, па и то знамо да он Голубац Ма |
| да се смиримо — рече Ферхад-паша, и да му знак главом да може се дићи.</p> <p>Харалампије дигн |
| исти бурне и мутне мисли из главе, и да му срце постане чистим извором добродјетељи.{S} Но они, |
| си браду, у знак да истину говори, и да му није нужно бројати.</p> <p>Исак-паша поглед баци на |
| што се са деспот-Стеваном обвезао, и да му са још дванаест хиљада ујамчи баштину у Браничеву пр |
| , који је имао бојазан, само у деоби да му што не отштрби, јер му је Јеремија сувише похљепљив, |
| м је задовољан својим стањем, и држи да му награда неће фалити, мада Ферхад-паша сад ’ладан се |
| лампоглију, нек буде твој гост, пази да му се ништа не украти.</p> <p>Диван се заврши, а Ферхад |
| ј заштити.</p> <p>Марко је био јунак да му се пара није могло наћи; а и род је свој силно љубио |
| зе, успјева, и римпапа га зове у Рим да му метне римску царску круну на главу.{S} Е са тим ће п |
| ја ћу преокренути, кад пође са мном да му град предам, то ће он једва дочекати, па ће опет бит |
| руком знак да буде опроштен, игуман да му такођер знак, па брат Теофан остави књигу, пређе трп |
| а Стефана тек преко рамена гледа као да му неће временом <pb n="218" /> господар бити.{S} Веруј |
| ранковића крв подиђе.{S} На срцу као да му велики камен лежи; савест му је јако оптерећена.{S} |
| мало стане, па онда без да је чекао да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ царица дозволи |
| ља дошла, а он је само Хасана тражио да му срце мало развесели.{S} Хасан је Марка као најбољег |
| овамо је долазио.{S} Ако је хтео ко да му син што пре архимандритом постане, гледао је <pb n=" |
| емачкој царевини, и свјетује се како да му се црква умири од чешких патарена, и као што гласи д |
| уменли-беглербегом зајезди, ал’ тако да му је око увек надаље спред јездећег Харалампија гомилу |
| , да ће он све за народ учинити само да му се врховна управитељска власт допусти донде док се с |
| се Стефан прогласи одма’ за цара но да му се даду одма’ добри саветници као привремено правите |
| а времена натраг повукао.{S} И зашто да му гине толики народ?{S} Све је Косово крвљу обојадисан |
| ије Жигмунду одбјегао.{S} Зна деспот да му је Исак-паша о глави радио.{S} Исак-пашу је благо за |
| n="284" /> <p>Када неки дођу к Марку да му госте објаве, а он мало промислив се рекне: „Могу до |
| други, опет, од жалости, бола уздану да му се глас чује као у рањеног лава.{S} Све је у жалости |
| њигу, пређе трпези па управо игуману да му пољуби руку, но овај одбије знаком да има ту старији |
| дан властелин однијети у Херцеговину да му са мрка чела бриге разабирам.{S} Ово ја не хтједе, и |
| огом и св. Савом, даје му тврду веру да му се ништ’ стати неће, да дође као јунак свом негдашње |
| л’ добро било да одма’ јавим деспоту да му се повиновати нећу, но да ме призна за себи равна, и |
| који се весели и цвећем кити онда када му се другови са Турцима бију.</p> <p>Ове су речи Свети |
| ле, каквих има у старој Србији.{S} Пада му на памет кад је у младости војевао с Турцима против |
| ту слабу страну нешто покривала, брада му је била седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружа |
| крепким местима.{S} На жалост, Београда му више нема.{S} Купи, шиље заире турској војски.</p> < |
| у му преци започели.{S} Косовска победа му је добар изглед за будућност давала, но опет, са оно |
| ти, брижан за опстанак Србије.{S} Можда му је у самртном часу доброта и побожност надњу улила з |
| рахом хитају кругле, и ког стигне, кида му утробе, цеви главу пробијају.</p> <p>Јеремија зачуди |
| ти да га та подсмешљивост врећа, премда му је на срцу друго нешто лежало.{S} Но и на том осмејк |
| а’ирено јачим гласом Харалампије, канда му је већ наклон Ферхад-паше осигуран.</p> <p>Ферхад-па |
| ту тајну, чистим срцем и душом, и канда му се камен од срца обалио.</p> <p>Како се свршило, иду |
| он чита тако напрезајућим гласом канда му је срце необручано, узда’не, и у малој почивки једни |
| ња, а како натрашке пође или пада, онда му леђа окрећу.</p> <p>Отац Леонтије са младим Стеваном |
| еспот-Стевана и руке му целива.{S} Суза му ороси руке дивног деспота.{S} Ђурађ нешто промрмља, |
| — рече загушљивим гласом деспот, а суза му на зеници засја.</p> <p>— Вечна му слава, бог га у р |
| сне истиснуо, па се учинио царем.{S} Ја му за право дајем, јер да није био он, а оно би био дру |
| ш питаше ме како су тамо у Дечани, а ја му поручим да су здрави — и мирни, и да не дамо к њима |
| е околности добро познаје, и најслабија му страна, то јест властољубије, биће испуњено кад се д |
| ађ му поручује да преда града, Јеремија му одговара, да му пошље дванаест хиљада дуката што се |
| ајицу.</p> <p>Чује то Јеремија и побоја му се у срцу грешна душа.{S} Но Јеремија је досетљив, ј |
| о.{S} Наишао је и на Јулу куварку, која му је ноћас толику беду проузроковала.{S} Можда је сама |
| ну важну свог реда и сталежа црту, која му је давала пред светом вид неке више душевне силе и ч |
| т давала, но опет, са оном војском која му је после битке остала, није се могао одважити на већ |
| а имају, али опет мора имати једну која му је прва.{S} Он сад такову, прву, тражи.{S} Грци наме |
| младости војевао с Турцима против ујака му Високог Стевана, ’де се српска проливена крв пушила |
| се млади Ђурађ лати кормила.{S} Војска му је била на све спремна.{S} Бајазит бојећи се да не б |
| ал ипак у свом околу задржао.{S} Војска му се састави са оном од Видина што је дошла, и сад са |
| је био мален, мало погрбав, али турска му је ’аљина ту слабу страну нешто покривала, брада му |
| <p>Кад је деспот перо у руку узео, рука му задркта, она рука која се у најљућим бојевима није з |
| ца познавала је нарав деспотову, читала му је на лицу борбу унутарњу, није дошла да га испитива |
| је земаља прошао, у сто бојева блистала му се јуначка сабља, прешао је тамнице, но не паде му т |
| а рамена, а брада бела, велика, покрила му на прси крст, мученички знак распетија Христовог, ко |
| име.{S} Сваки, који чује за Марка, сила му се у мишици утростручити мора — рече намрштен Змај-О |
| рха.{S} Његова велика седа брада дичила му је пун светог израза образ.{S} Новак, негдар славан |
| обрне хитро коња, <pb n="421" /> сабља му већ у руци, стане и замаја у знак да се деспот борит |
| и’ Срба у свачему напредовати.{S} Земља му бијаше мала, не као под Душаном, ал’ је увео лепе ур |
| сад другог, и ником не остане дужан, ма му тко шта рекао, а и све изједначи тако, да кад у једн |
| би све за њега жртвовао.{S} Доиста нема му пара.{S} С њим се којекакве ветрогоње, успоредити не |
| а брежуљку под чадором седи, пред очима му је свеколик поглед.{S} Задовољан је, све му по вољи |
| </p> <p>Баца очи на све стране, дворана му је позната.</p> <p>— Знам, био сам о’ђе више пута јо |
| ђе за руком, обрука се, онда од султана му гајтан на врат не фали.</p> <p>Исак-паша пита, дакле |
| да погоди, а лице му се види као одавна му душманско, не ишчекује добра.</p> <p>— Ја сам Петошк |
| на.{S} Не помаже никакав бакшиш, не зна му ништ’ казати о Ферхад-паши; но бимбаша ће паши све и |
| ериној намери говорила.{S} Штавише, она му изјави да га и сад искрено воле, и тек... не зна ни |
| } Примети на њој велику промену.{S} Она му исповеди шта Турчин иште, ал’ није му ништа о њеној |
| рка, Милош Обилић погибе јуначки, вечна му памет, освети српски народ, ал’ мој отац, Вук Бранко |
| суза му на зеници засја.</p> <p>— Вечна му слава, бог га у рају сподобио јер је бога ради народ |
| ислио да неће добар бити за војника, па му је сладио калуђерство, где својим особинама, као ошт |
| не види света.{S} Сваки жали слепца, па му удељује.</p> <p>Слушају га два млада кнеза, Јован и |
| само јошт неки комадић српске земље, па му се то дати могло <pb n="282" /> и без рата, особито |
| аиште од Радосава калуђерске хаљине, па му каже да ће на јутрење рано доћи да га причести.</p> |
| амио, кад је он ионако на епитимији, па му није слободно ништ’ дати.{S} Теофан је лако убеди, д |
| а утамањавати, па га све нешто мучи, па му ни само признато <pb n="342" /> му јунаштво праву ра |
| вале.{S} Ако је ко непријатеља имао, па му је желео одољети, при чаши пуној мислио се како ће м |
| ј-Облачића, падне му Марко на памет, па му се сузе из очију низ образ спусте.</p> <p>— Није ли |
| које као једемске хурије изгледају, па му крваве очи са умиљним <pb n="320" /> својим погледом |
| е.{S} Изгубио је он брата и љубовцу, па му је остала сад само слава свог народа, коју је рад св |
| тнути.{S} Народ је сад био без главе па му се све лако чинило.</p> <p>У Вишеграду наскоро држао |
| ерхад-паша познаје Хилендар и поглавара му, не једаред спашавао је манастир од беде и напасти.< |
| т, ал’ која полза кад ни брат Вук добра му не жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу носио је жељу за |
| рију.</p> <p>Ту се начини рахат, одмора му треба.{S} Стара је глава Ферхад-паша.</p> <p>Одмор н |
| а к десном рамену јако клонила.{S} Коса му је била риђа, ретка, а брада сасвим црвена и велика. |
| ’Деком од загушеног јецања рамена, прса му се тресу, други, опет, од жалости, бола уздану да му |
| е Змај-Облачина Раде?{S} Кад седи, прса му се над столом испупчила, рекао би, та прса сабља не |
| ма <pb n="401" /> између Стевана, брата му Вука, Ђурђа Бранковића, увек се држао уз Стевана.{S} |
| ада.{S} Знам да и сам Вук не трпи брата му Стевана, па Вукова партаја, будући је сама по себи с |
| вајућег деспота, гледи му лице, из црта му чита ужасну борбу у души, зајекне, нешто га у сну мо |
| рав, онда кад међу курјаци живи.{S} Шта му ползује памет?{S} Други има мање памети ал’ има глад |
| од ћеду потурчити ил’ истребити.{S} Шта му је сад чинити?{S} Да се младић’ма подвргне Ђурађ Бра |
| свој пређашњи суров поступак, на свашта му је са највећом готовошћу одговарао.{S} Митар је био |
| нка, робље не може откупљивати, а рашта му бог даде памет и миш’цу, већ да народ свјетује и шти |
| нствено Јерина, дигне се, и шаком плећа му додирнув, лаганим господственим кораком удали се.</p |
| жа Ђурађ је већ ожењен био.{S} Породица му се већ почела плодити.{S} Морао се већ и за своју де |
| ње саме чује шта је у ствари.{S} Царица му све исповеди.{S} Патријарху се сузе низ очи пусте.{S |
| јвода Драгаш са младим Вуком.{S} Царица му да поручити да ји одма’ жели видити.{S} Тек што двор |
| без сваког устезања говорио.{S} Царица му то није замерала.</p> <p>— А да л’ би се, Петошко, ж |
| хвале.{S} Кажу да је далеко бољи од оца му Мурата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, а да је сила |
| ика је та деспотова мезимица.{S} Сириџа му рече, да је од дванајст лијета, красна као ружични п |
| и донесе градске кључе, но Ферхад-паша му не допусти, пошље свог бимбашу као улака са свитом и |
| Ферхад Исак-паши каже.</p> <p>Исак-паша му наложи да безевенк-ђаурима одруби главе, а да благо |
| већом радошћу прими тај глас, Светислав му беше кост у грлу.</p> <p>Русна бијаше због тога у не |
| унду.</p> <p>Голубац је јак град, Дунав му прса штити, а покрај Дунава с леђи тешко га је опаса |
| </p> <p>Ферхад запита за благо, Радосав му одговори да је у подземљу добро скривено, на њ нису |
| .{S} Ферхад се прихваћа, а отац Радосав му помаже.</p> <p>Ферхад прослови. </p> <p>— Сад смо та |
| слугом поправити — рече калуђер, пружив му поред тога који новац.</p> <p>— О с драге воље, оче, |
| којег за прсима задевеног имаше, којег му је Милева дала.</p> <p>Поруменив и постиђен, не знад |
| Голупца.{S} Боље је и погинути.{S} Бог му више не помаже, он то добро зна, ђаво је већ узео од |
| n="272" /> показујуће.{S} Испод високог му чела и красни обрва, севала су му два црна ока; и па |
| <p>Харалампије отпраћен је до одређеног му чадора, и легне да спава.</p> <p>Леп санак је борави |
| шаново царство распало се баш онда, кад му се круна најсјајније заблистала.</p> <p>Један комад |
| n="350" /> племенити ход Пахомија, кад му чујеш из уста дубоким гласом оно божанствено „мир св |
| ћем кад је сам поред свог предмета, кад му љубопитне туђе очи и подсмешљив поглед не сметају.{S |
| и пут предузети.</p> <p>Но како ће, кад му Турци не даду и кад је већ толико штете деспоту и на |
| о могао сам против султана учинити, кад му је разбијена војска, и док се Жигмунд опорави, донде |
| уги, ал’ са тврдом вољом и намером, кад му није могуће код куће свом народу добра чинити, а оно |
| на што Турчину Вуково пријатељство, кад му је довољно Миличино.</p> <p>Мара, видећи да јој мати |
| воје едемско хашиковање проводи.{S} Кад му се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермер |
| </p> <p>Шта је помислио Ферхад-паша кад му на памет пала стара времена, кад је Србин још снажан |
| ика јако га се косне.{S} А особито, сад му је прилика ту да би, можда, и до ње лако доћи могао. |
| унутрашње непријатеље био побједио; сад му је већ лакше било и са спољашњим.{S} Па гле сад жало |
| као што се у почетку показивао.{S} Сад му је тек брига, велики терет.</p> <p>Ферхад-паша се ’л |
| је то лице негда у животу видио.{S} Сад му је већ исто несносно.</p> <p>Но ипак Харалампија не |
| х на Београд поћи и отети га.{S} Ферхад му одговара да ни то не ваља, деспот би си изабрао доба |
| ашу.</p> <p>Дође бимбаша.</p> <p>Ферхад му наложи да испод руке купује све отете црквене утвари |
| , све поваљано, покидано.</p> <p>Ферхад му исприча како су хусари на манастир навалили, Турке и |
| ави самур-калпак са челенком.{S} Изглед му није делијски, ал’ очи му доказују бистроћу, лукавст |
| решио.{S} Њега сви уважавају.{S} Изглед му је, истина, горд, но његовим разумом и војеним искус |
| , био би у лицу доста ружан; но, поглед му је био жустар, и изражај цео оштроуман.</p> <p>Деспо |
| телине, тако то бива у свету.{S} Кадгод му бијах десна рука, а сад као што велиш — моји душмани |
| цео план дозна, а он у Турке, онамо куд му је и нећак Ђурађ.</p> <p>Обоје скупе силну војску ту |
| госпоштина онде престаје.</p> <p>Ђурађ му поручује да преда града, Јеремија му одговара, да му |
| су на коњима.{S} Деспот с десне, с леве му Јеремија, пред њима два побочника као путокази у гра |
| {S} Чини ми се као да сам и мале рогове му видела — рече заплашена и сујеверна Јула.</p> <p>— А |
| асећи па на четири стране, и тако удове му по капијама повешати.</p> <p>Са свију страна се Голу |
| е свеколик поглед.{S} Задовољан је, све му по вољи иде.{S} Биће красан град у трокуту, јак да с |
| гост, и поклисар; ко Турчину служи, све му је слободно, твој ћеф твоја воља.</p> <p>— Ал’ како |
| пет рахат, и ишчекује деспота.{S} Бриге му је стало, да се деспот не побоји какве невере, јер д |
| брижно лице показује, но ипак ни бриге му није, кадар је лукавство са лица збрисати.</p> <p>— |
| ирода пресељава човека у земни рај, ’де му се дух у небесну васиону уздиже, а ломно тело мирног |
| е рибе, а неће у другу трапезарију, ’де му се остала братија хљебом, грахом и лукцем залажу.{S} |
| -</p> <p>Јеремија пише ситну књигу ’де му разлаже како Голубац сада предати се може ако све то |
| ка сабља, прешао је тамнице, но не паде му тако тешко као примити владу над оним народом који с |
| Облачина-Радом.{S} Хтеде сам ићи, Раде му не даде, хоће свуд да му је десна рука, па ако је до |
| м да је десна рука цару, влада свуд где му се само допадне, самовласно.{S} Језгро војске за њег |
| воју старост у Ширасу проведе, онде где му његов брат Хафис и његова мила Зулејка лежи.</p> <p> |
| речи Новак једну чашу испразни, а донде му Петошко у реч упадне:</p> <p>— Зато све натрашке иде |
| никад доста, ни његовој Јерини.{S} Руде му много доносе, трговце гули, народ од намета једва ди |
| > <p>Помоћу неких грчких великаша изиђе му за руком ухватити и затворити Ђурђа.{S} Најпре га у |
| , ђе се поља од ружица не виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, који се с царевима дружио, и са пес |
| иво Марко.</p> <p>У исто магновење дође му пред шатор Хасан.{S} Красан јунак.{S} Турбан зелен д |
| рз.</p> <pb n="413" /> <p>На путу стиже му гласник, који носи собом поруку Јеремије.</p> <p>Дес |
| ’де га трзају на све стране, а не може му никаква мишца помоћи.{S} Сватко себи дере.</p> <p>Пе |
| оровима, са својом породицом.{S} Долазе му посланици са свију страна, честитају му деспотство, |
| има још и друге.{S} Чак из Зете долазе му нови војници.{S} Но поред свега тога што му војска р |
| ултан Амурат под чадором седи, и долазе му паше и везири на диван.</p> <p>Амурат у челу на узви |
| ултан.</p> <p>Сејмени до поклисара пазе му на сваки миг и на сама уста, а да се султану што не |
| тукао. </p> <p>Исак-паша мисли се, даје му за право, па пита да л’ би боље било одмах напасти н |
| аклиње се живим богом и св. Савом, даје му тврду веру да му се ништ’ стати неће, да дође као ју |
| шта је на срцу Харалампији.{S} Познаје му све жиле, без да Харалампије што подсећати се може.< |
| тету.</p> <p>Жигмунд о миру мисли, није му на ино.</p> <pb n="469" /> <p>Деспот Ђурађ, док је б |
| спотио, само гледи да згрта благо, није му никад доста, ни његовој Јерини.{S} Руде му много дон |
| ају града, а благо тек за леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко му је што га је калуђер надмудрио.{ |
| а му исповеди шта Турчин иште, ал’ није му ништа о њеној промени и о материној намери говорила. |
| већ је Исак-паши такове шиљао, ал’ није му се поверовало и султан није хтео да дражи Бранковића |
| крви кроз цар-Душана, света црква није му дала име Душаново, а крв цара Лазара и у мојим жилам |
| би оно што је пре био, и камилавка није му била у стању ћуд и страсти му изменити.{S} Освета, п |
| етошко говори, опет чест војводска није му допуштала да отрпи од будале таков разговор, у којем |
| о, опет, чини му се да Ферхад-паша није му тако пријазан као што се у почетку показивао.{S} Сад |
| платити, јер сад доиста због војне није му новац при руци.{S} Вољу је показао, можда би исплати |
| ка је особито зидао, али са Марком није му било тако ласно као са осталима на крај изићи.{S} Ма |
| луђер је хтео брзо уклонити се, но није му за руком изишло, јер није добро познавао унакрст сву |
| га као од стене отфркну, љуте димишћије му се о оклопу ломе, сваки му удар хатлију обори, но си |
| , па одма’ заузме место на страни, које му се већ напред означило; јер је већ његова столица за |
| ови’ речи Петошко заиште мало вина које му се одма’ и даде.</p> <p>— Па како то да се даш ухват |
| ја прекрштене, лице јошт и сад показује му благост, канда се благошћу смеши, а какве бурне мисл |
| вна њега Ферхад-паша познаје, не верује му.</p> <p>Већ су на путу, Ферхад-паша са Уруменли-бегл |
| нд једнако напада на Голубац.{S} Војске му је довољно било да освоји Голубац, и да на знање дес |
| заберу се.{S} Деца облећу деспота, руке му љубе, он њи’ у чело.</p> <p>Веља је радост Јерине, к |
| >Тело деспотово остало је нетљено, руке му целокупне на крсту распетија прекрштене, лице јошт и |
| ежно додирне тело деспот-Стевана и руке му целива.{S} Суза му ороси руке дивног деспота.{S} Ђур |
| орама пресецано.{S} Седе власи спустиле му се на рамена, а брада бела, велика, покрила му на пр |
| коврчена коса, на великом челу зарезане му три ране, поглед мрк, да ти кроз душу прође, на рука |
| арод оружјем штитити, штитићу га и ране му видати.</p> <pb n="379" /> <p>— Увидио је то зло и б |
| S} Када [је] виђео Змај-Облачића, падне му Марко на памет, па му се сузе из очију низ образ спу |
| у већ до чела, тек онда тргне се, падне му на памет да је владика Леонтије по свом светом чину |
| ту сврху све чинити.{S} Мисли се, падне му на памет да ће најбоље бити оба кнежевића за владу н |
| > <p>Када Бранковић то чује, не допадне му се то ни најмање.{S} Премда је већ много са Турци шу |
| </p> <p>Ферхад хода тамо-амо, све иконе му се виде друкчије нег’ иначе, светитељи му изгледају |
| ће на коња, јошт да се рукују, и шапне му.</p> <p>— Не предаји града, дочекај Турке, кнежевиће |
| м светом лицу уважење указа.{S} С десне му руке заузме место Милица, с леве Русна, поред Милице |
| апа унакрст обвијеним каишом.{S} Држање му беше благородно, да се позна да је негдар војник био |
| га тада за правог лудака, подсмејавасте му се, што је ваше неприлике на видик изнашао.{S} Позна |
| ану, хода горе-доле, сам размишља, муте му се у глави <pb n="388" /> спомени прошлих времена, и |
| е и ноћ, да легне, да почине, зна да ће му лак санак доћи, који ће му са срца збрисати бољу дан |
| ав знаменит гост, па и Теофан зна да ће му сад бити последње чтеније.{S} И збиља, деспот да рук |
| } Вуку, пак, да се потајно поручи да ће му Султан наруку ићи, ако од Милице за себе који предје |
| ок му се то благо не изда.{S} Повеља ће му се за то издати, и овлашћење да у име Ђурђа, који оп |
| је значајност деспотовог говора, па ће му на то разборито одговорити.</p> <p>— Твоје ријечи, д |
| и победу одржао.{S} Данас-сутра, па ће му се већ и деца у светске догађаје уплести.</p> <p>Ђур |
| е од Турака прогнат, мој гост, доста ће му бити и тридесет, а Харалампији десет, ја сам најглав |
| еш Јеремију под чадор мог везира, ђе ће му се благо избројати.{S} То ће он објеручке примити.</ |
| е, зна да ће му лак санак доћи, који ће му са срца збрисати бољу дана.</p> </div> </div> </body |
| д Турчин навали, е да је не дам, тек ће му се похот увјећати, и сву силу ће на ме дићи, султан |
| ко је ко угњетен, нек дође Марку, он ће му свагда сузу утрти, он ће све добро што има са невољн |
| ц, јошт није био у Београду.{S} Како ће му бити кад се види у Београду, у Србији стран.</p> <p> |
| ољети, при чаши пуној мислио се како ће му доскочити.{S} Ако је кога љубовца изневерила, при ча |
| дао Мачву и Београд Жигмунду, и зато ће му леђа окренути, а падиши ће плаћати данак, и сад ће д |
| аци се на друм са својом свитом, пут ће му бити до Једрена дугачак, ал’ ће сретно тамо стићи.</ |
| слаће Ферхад-паша улака деспоту, и даће му рок од три дана да се покори.{S} Послаће свог бимбаш |
| рече Јаблановић, нешто као шаљиво, лице му се смеши, ал’ очи му бољу издају.</p> <p>— Ха, да на |
| се да га дочека, очи му запламту, лице му ванредну озбиљност тумачи.</p> <p>У пратњи Рувима ул |
| бели’ трепавица једва и видеше.{S} Лице му се често смешило и по спољашности његовој рекао би д |
| спаја, трепти алем-камен драги.{S} Лице му ма већ и не младо ал’ дивотно се виде трагови ванред |
| све је вршњаке своје надвисио.{S} Лице му је било красно, но не тако красно као што се у садаш |
| е тресу, јошт не може да погоди, а лице му се види као одавна му душманско, не ишчекује добра.< |
| лампије гледа га укоченим очима, вилице му се тресу, јошт не може да погоди, а лице му се види |
| ерете главу деспотову, велика боља срце му притиска.</p> <p>Јерина, радознала, мира нема, рада |
| рено.</p> <p>Дозову Радосава, протумаче му шта и како треба да напише.</p> <p>Радосав проучив з |
| лостојећим војводама и саветницима рече му:</p> <p>— Ето ме при крају живота.{S} Нек опрости св |
| и своје пријатељство Бајазиту, и обрече му да ће према Турцима све оно чинити, што им год цариц |
| мојој крајини сам да владам! — пресече му говор незадовољан Прибац.</p> <p>— Чекај, ниси ме јо |
| л види наборано чело у деспота, прониче му у срце, зна да му почивке треба.{S} Деспот мало је с |
| је почео уливати у Харалампија.{S} Поче му се чинити да је то лице негда у животу видио.{S} Сад |
| p>Тако путујући, деспот озире се, лакше му је души кад види богате неопустошене пределе, каквих |
| одом који се против буре бори.{S} Лакше му је било негда Стевану опирати се, него народ против |
| првог Јеремију, мора клекнути, а гаваз му седе власи ухвати, и брзо му главу одруби.{S} Главу |
| брада сасвим црвена и велика.{S} Образ му је био светло-црвенкаст, нос врло заоштрљаст, а очи |
| дањег Каралампоглију, тако шинуо, да би му овај за то радо јектеније читао.</p> <p>Но кад је ца |
| зећем саветовао се са претенденти да би му и ови што корисно казали.</p> <p>На Марка је особито |
| ћег реда пријатељски ослови.{S} Онда би му и срце дале.</p> <p>— Дакако да имамо — одговори вес |
| г, познаје он неслогу у властели, па би му се јошт могли подругивати да је потурченик, а овамо |
| Миливој примљен је добро код цара па би му цар жељу испунио?</p> <pb n="256" /> <p>— Мој отац м |
| Да знам да ће народ спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпомагао.{S} Како |
| ашта.{S} Ал није им се чудити, и сам би му простио.{S} Понајвише изгледају као неки богаљеви, п |
| ворска, не један властелин распрскао би му мозак што [су] њега његове шале за срце ујеле.{S} Не |
| а, Марку је био сваки Србин мио, ако би му и душманин био.{S} Особито сад, у турском стану, срп |
| , оно што ће сад говорити, допринело би му гајтан око врата. </p> <p>Ферхад стане пред деобеник |
| , и завађати га са Жигмундом, и зато би му требало нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта би то било. |
| х навала које ћеду сљедити.{S} Успех би му могао бити Турке од Голупца сузбити, ал’ су Турци ве |
| аралампије загрли најпре Јована, пољуби му лице, па онда тако исто Гргура.</p> <p>Кнежевићи на |
| зни планови врзу.</p> <p>Одједаред јави му се да је неко из Србије дошао и рад је с њим говорит |
| на душеку прекрштеним ногама, на глави му шарен турбан, на прекрштеним ногама почива му драгим |
| као токе поређана и сплетена, на глави му самур-калпак са белом челенком, о врату виси му широ |
| ој на прсима као златан оклоп, на глави му црн самур-калпак са белом челенком, на које ручици к |
| ти.</p> <p>Жигмунд на челу.{S} На глави му крунисан шлем од злата, на прсима красан оклоп, какв |
| ађ, у палати Палеологовој седи, у глави му се разни планови врзу.</p> <p>Одједаред јави му се д |
| сред турског стана изгледао.{S} У глави му се свакојаке мисли преметале.{S} Гледајући на воду С |
| .</p> <p>Деспот Ђурађ путује, а у глави му замршавају се велике мисли, тешке бриге.{S} Пролази |
| и видети, силно огромног стаса, бркови му на рамена пали, а шестоперни буздован у десници, так |
| рина седе до почивајућег деспота, гледи му лице, из црта му чита ужасну борбу у души, зајекне, |
| двиђа нову несрећу.</p> <p>Јерина гледи му у очи, да му пронађе душе зрак, да га поткрепи.</p> |
| продужити, а деспотовица укочено гледи му у зенице, усне мало отворене, ишчекује говор, канда |
| ит, па вишим духом задахнут јунак, види му се то из мушка лица, горостасја.{S} На први поглед р |
| </p> <p>— Тај мора бити препреден, види му се из очију.{S} Па све нешто са куваркама и служавка |
| ред двораном чека, уведе краља и понуди му место у чело.{S} С десне до њега седне деспот, с лев |
| новића и Харалампија.{S} Па онда наложи му да с игуманом Радосавом <pb n="475" /> да пренети ам |
| ја одликовао, у вечитој успомени, пружи му руку.</p> <p>— Примам, идем с тобом у град у свити о |
| ицу, лепрши се, да знак, а Јерина пружи му руку, соко доскочи, рашири крила, одупре се лагано, |
| господар страда од пуног стомака, који му често главе дође.{S} Видели сте кошницу, видели сте |
| ’не, канда осећа добар утвор руке, који му души терет олакшава.{S} Гледи га Јерина, какав диван |
| Стевану дође један непознат човек, који му од непознатог Турчина донесе глас да се чува Бранков |
| о љубио.{S} Па како да се Турчину, који му против народа иде, преда?{S} Како да се не подвргне |
| опет своје српске приврженике чека који му српску војску купе.</p> <p>Деспот и брат му Вук скуп |
| ељ’ма у шаке који га одавна мрзе и који му за зло примају што је част војске после битке спасао |
| ког је он у животу толико вређао и који му је опет место освете у руке деспотски скиптар предао |
| е права него кнез Лазар, или други који му драго.{S} По поњатију оног времена особито, Марко би |
| ду као што треба прекрсти ноге, и стоји му добро као правом Турчину.</p> <p>Ферхад га гледа и п |
| те димишћије му се о оклопу ломе, сваки му удар хатлију обори, но сили одољети не може, Турци г |
| о око на ког бацио било је доста; сваки му је поглед био заповест — дода Грман.</p> <pb n="241" |
| ци су му се на рамена пустили.{S} Сваки му је све, да и саме бркове завидно.</p> <p>Но ако је М |
| ила, са умиљатим гласом запита га да ли му може с чим служити.</p> <p>— Дај ми чашу вина да ме |
| S} Па шта учини с Алтоманом?{S} Није ли му отео све, па га је јошт у Ужици тако морио?{S} Веруј |
| да је мудре памети учио.{S} Па јесу ли му једаред кожу одерали, кад је Лазогли царство на Косо |
| емији сто педесет хиљада дуката, и дали му за то у залогу Голубац.{S} Ђурађ сад то не признаје, |
| а не може просећи.{S} Проседи брци пали му на рамена, па очи орловске, проседа пркосно уковрчен |
| су били у сајузу са Ђурђем, и назначили му време кад би могао на Србију ударити и деспота збаци |
| друштву, поред добре метохијке, а мисли му тада једнако лебдише над прошлим биткама.</p> <p>Мил |
| се виде друкчије нег’ иначе, светитељи му изгледају канда баш гледе, канда ћеду прословити и з |
| лага растати се.{S} А овамо, опет, чини му се да Ферхад-паша није му тако пријазан као што се у |
| за задње време, и кад је уснуо, страшни му сни долазили, вране, како стрвину ждеру, аждаја прож |
| прими, начини га турским пашом и повери му једну част војске.</p> <p>Русна и Харалампије нису м |
| ерати и од ње гајде начинити — одговори му подсмешљиво Петар.</p> <p>— Па да могу таковим дедац |
| к њему дошао на кољена, на то одговори му Ферхад да то од деспота не иште, јер би прије Жигмун |
| си ти сада једнако код њега.{S} Кад си му у нужди добар био, зашто да те се сад тако доцне сећ |
| атељи угњезде.{S} Светла кнегињо, ти си му жена и мораш му страну држати, ал’ питај цео свет, п |
| -калпак са белом челенком, о врату виси му широк златан ланац, о бедрици златна, драгим камењем |
| оданде улази заповедник града, и доноси му на јастуку од црне дибе, унаоколо позлаћено, са висе |
| у на Смедереву што га сагради, и доноси му глас, да су му катане жељне боја, код Голупца бојак |
| <p>— Када је тако с његове стране, а ти му с моје стране реци да би’ ја волео да и он што попус |
| ио у те пријатељства и заштите.{S} И ти му то обрече, обвеза се.{S} У Тати склописте уговор, од |
| нав против Мађара за нас, и повлађивати му треба, и завађати га са Жигмундом, и зато би му треб |
| ’ кратко је време мислити се.{S} Бојати му је се да ћеду Мађари узети град на јуриш пре нег’ шт |
| но зазвони, дворјани оду краљу и својти му да и’ допрати.{S} Деспот их пред двораном чека, увед |
| авка није му била у стању ћуд и страсти му изменити.{S} Освета, пакост и високоумије није га ос |
| Жалост је свуда неописана.{S} И највећи му се душманин ражалио, јер је Стеван био добар, но зли |
| пет очи изврће, вилице стиснуте, мишићи му се на образу горе-доле дижу, нешто се мисли, велико |
| о добар, и обећао је при деоби у помоћи му бити.{S} Ако што укине од блага, то ће укинути војво |
| ак.{S} Београд је у сени, суначни зраци му кроз облак не продиру.{S} Јадни Београде, шта си доч |
| ство.{S} Бајазит изгуби живот, ал’ деци му остаде царство.</p> <p>Међутим и царица Милица умре. |
| је био војвода Гребострек, па и потомци му неће лошији бити.</p> <pb n="234" /> <p>— Ја мислим |
| знавао.{S} Он запита за Марка.{S} Турци му одговоре да би га радо и њему водили ал’ боје се нећ |
| већ да народ свјетује и штити.{S} Турци му обричу обилата блага и бабине баштине, јер такве дел |
| у Бранковић подиже се да га дочека, очи му запламту, лице му ванредну озбиљност тумачи.</p> <p> |
| не заборави ме — рече Харалампије, очи му влажне од задовољства, ал’ пе’ар празан.</p> <p>Ферх |
| е ових речи отпочине, мало узда’не, очи му се укоче, мало се стресе и умре.</p> <p>Сви су као о |
| прослови громким гласом дели-Реџеп, очи му севају.</p> <p>У исти мах чаушбаша пријави се, и дон |
| изгледа као јагње поред лисице.{S} Очи му једнако на све стране стрељају — рече Митар.</p> <p> |
| ата ока као код други’, — тешко.{S} Очи му увек варнице дају, па је увек на најмањи повод као р |
| ом.{S} Изглед му није делијски, ал’ очи му доказују бистроћу, лукавство.{S} Седа брада и голо м |
| о као шаљиво, лице му се смеши, ал’ очи му бољу издају.</p> <p>— Ха, да нас Харалампије исповје |
| , слуша, без да речце испусти, само очи му неки жар и светлост обузе, канда би и сам издајице к |
| разу му је била написана жалост, но очи му божаствен зрак одаваше.{S} Пун наде је сваки на њега |
| бри га, уређуј ђе риједа не има, не дај му клонути.</p> <p>— Говориш ми из срца, и како ја већ |
| , земске и морске.{S} Пиши лист и подај му, он ће све вјерно извршити.</p> <p>Деспот мисли се.< |
| а шаком глади чело деспотово, и уздисај му одла’не, канда осећа добар утвор руке, који му души |
| — На то патријарх мало застане, а Новак му прихвати реч:</p> <p>— Треба за сваки случај овде да |
| уклони.</p> <p>На сва распитивања улак му не хтеде казати од кога је тај глас, само му је река |
| примио, неко вријеме будем као посинак му код њега.{S} Ту научи’ од Марка да Србији нема изгле |
| ављене и страшне, да је тек прави јунак му смео у њи’ погледати.{S} Мекушци су пред њим у зелен |
| а Вукоглију; нападати га нећу, ал’ ипак му не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље било да идем у Је |
| асан и благ.{S} Ако нам добро жели, нек му бог плати.</p> <p>— Он доиста твоју породицу љуби и |
| емља.</p> <p>— Ако баш није на ино, нек му се све изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је |
| у, и доцније после моје смрти, опет нек му је бог у помоћи, као год и сваком народу.</p> <p>— Е |
| тако исто после косовске битке.{S} Док му је противна страна пребацивала што се из косовске би |
| бац, ’де ће он заповедати све донде док му се то благо не изда.{S} Повеља ће му се за то издати |
| а братом Вуком, шта да чини.</p> <p>Вук му саветује да га ухвати и на смрт осуди.</p> <p>Стеван |
| ом, као да султана посети, но управ цељ му је била мир укрепити, да би се изнурен му народ опор |
| то га нисам у град умамио, реко’ да сам му вјеру задао, а кад он мени главу спасе, морам и ја њ |
| етислав каже да му је отац рекао да сам му ја већ од мог оца намењена, па шта би сад на то каза |
| лше, једанпут хтедох бити мудар, па сам му рекао: зашто он да влада са Зетом, као и Алтоман са |
| да кнежевићи сметају, и Ђурађ, кад сам му јавио да су кнежевићи у нашим шакама, одговори нам д |
| то добро избити!{S} Други пут, кад сам му из шале казао да је лепа земља та Босна и како би јо |
| да народу моме оне ране лечим, које сам му задао.{S} У двор ми немој долазити, јербо ће ми твој |
| ђе се опет ту показа као витез, био сам му у шакама, и пусти ме слободна.</p> <p>Сад Јеремија и |
| бро знате, да је деспот увидио како сам му до насљедника дорастао, како је и при самом издисају |
| ио, већ и што није говорио, оно што сам му из очију, из лица читао, ја треба све да испричам — |
| је жао доброг цара, ал’ не једанпут сам му већ саветовао да пази, ал’ он се само насмеја.</p> < |
| пало у дворанама цар-Лазара, негдашњем му господара, боравити, ал’ кад је већ ту, тешко би се |
| а, и какве јошт има снаге.</p> <p>Рувим му све исприча, да је намет доста тежак, ал’ да ће наро |
| у на главину, онде је његов стан, видим му чадоре.</p> <p>Улак поклони се и оде.</p> <p>— Да од |
| тог рока предаће град Жигмунду.{S} Дан му треба да свој пртљаг уреди.</p> <p>Улак радостан нат |
| ветовао шта се сад има чинити.{S} Један му саветоваше да не оклева, но да одма’ са свом силом у |
| ен војник, и у сну собом господари, сан му је пола на јави, зато уздише, стење, живот му се оти |
| је била мир укрепити, да би се изнурен му народ опоравио.{S} Међусобно су се посећивали и саве |
| рекрстивши се, помоли се богу, могао он му с лица читати да се искрено моли, видиш на њему изра |
| , поучавао га, крепио га у духу, уливао му је у душу стрпљење и дурашност, а да га турска запла |
| текло.</p> <p>Ферхадове очи сузне, жао му је несретних невиних кнежевића.</p> <p>У тој ствари |
| покоран је, неће да зна за Мађаре, жао му је што је предао Мачву и Београд Жигмунду, и зато ће |
| та је био негда Ферхад-паша.{S} Обрицао му је и новаца, да све што зна о Ферхад-паши искаже, ка |
| сталим војводама купи војску, ал’ слабо му иде за руком; Бранковић је већ мах преотео.{S} Патри |
| обоја се да по старјешинству деспотство му из шака не извуку, допали су Јаблановића шака, ја се |
| од Орхановог је рода па је силан, благо му је небројено.</p> <p>Милица се све више и више у мис |
| м је спојено.{S} Живи за благо, а благо му за живот треба.{S} Па напослетку тко би знао шта мис |
| и да би боље било да за мене пође, него му поглед поклони.{S} Виђао сам га при трпези, како јој |
| ису на то шта таква будала говори, него му остављаше све на вољу нека говори шта хоће.</p> <p>— |
| ши и телу, јер тешке су му бриге, стадо му је заплашено, вуци се око њега залетају.</p> <p>Игум |
| и, а гаваз му седе власи ухвати, и брзо му главу одруби.{S} Главу баци, а труп ђипне, крв из вр |
| одма’ за зло примио.{S} Осим тога, био му је Петошко са својих лакрдија познат.</p> <p>Новак, |
| ра подигао да се народ с њим дичио, био му је утеха и нека накнада за изгубљен Призрен, за Приш |
| гордости.{S} Његов угледан стас начинио му је пут к срцу Маре, цара Лазара кћери, коју је доцни |
| {S} Красан јунак.{S} Турбан зелен дичио му је главу и блед, изражаја пуни образ.{S} И из простр |
| ни, па нит’ се зна ко је откуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То су јаничари који се најбољма |
| код Турака бивало.{S} Нису га питали ко му је био отац и мајка, и каквог је рода и племена.</p> |
| од стране Вука, па тек од Турчина, ако му жељу одрече; а лепо са ћерком може себи господство о |
| ут има, не може се тако лако од ње, ако му је неверна ил’ му се не допада, курталисати.{S} Ђаур |
| ти.{S} Турчин се не може угњездити, ако му тек сам народ земљу не уступи.{S} Мора и <pb n="268" |
| о, да овде срећу покуша.{S} Војник, ако му се рат није допадао, младић, који се није хтео млого |
| свет тражи.{S} Несрећан дворјанин, ако му интриге за руком испале нису, долази амо, да овде ср |
| а као свог првог јунака до неба.{S} Ако му је корак погрешан био, он га је са својим јунаштвом, |
| аг, макар му овђе главу скинули.{S} Ако му се не да, Јеремија ће се предати Маџарима — рече Фер |
| и, а султан је богат, задовољиће се ако му даш краснијех увеџбаних соколова, султан је ловац, т |
| рвину ждеру, аждаја прождире децу, како му се змије око њега заплећу.</p> <p>Јерина седе до поч |
| погодбу пусти.</p> <p>Вук, видевши како му ствар своји, приклони се и сам радо на такову погодб |
| {S} Зато Ферхад-паша може приликом како му је лакше поруке шиљати деспоту ил’ мени, а баш не мо |
| мудар, и у невољи зна се наћи.{S} Лако му је било погодити и то да је тешко пало деспоту преда |
| Герасиму обично после јела већ и онако му црвени нос тако је набубрио да се чинило као да су м |
| уке Јеремије мора новац примити, и тако му је Јеремија од Јаблановића ближи, пречи.</p> <p>Сад |
| ко своје на Смедерево бацили.{S} Колико му је као султану могућно било, умеравао се.{S} Ето вид |
| ранковић није за се побринуо?{S} Колико му је од бабе остало, колико од деспот-Стевана, златне, |
| Нек иште падиша данка и поклона колико му драго, само да се Бранковићу влада не да.</p> <p>— К |
| ужи.{S} Стеван хоће да ју пољуби, Марко му не да, он се само рукује.</p> <p>Поведе се опет разг |
| , дакле, шта би ваљало чинити.{S} Нитко му не зна паметну рећи као Ферхад-паша.</p> <p>Ферхад-п |
| p>Као старијем војнику и војводи, тешко му је било не бити у рату.{S} Ово војничко чувство најв |
| сам Харалампије их је пратио.{S} Тешко му било од тог блага растати се.{S} А овамо, опет, чини |
| ек за леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко му је што га је калуђер надмудрио.{S} Држао је да ће бл |
| скати од Ферхада да му их изда, а тешко му је то укратити, а да се деспоту не замери.</p> <p>См |
| > <p>Деспот одлазити мора.</p> <p>Тешко му је.{S} Прашта се са Јерином и децом.{S} У јунаку срц |
| абринуто сеђаше при чаши вина.{S} Одело му је било српско, онако каково су великаши носили.{S} |
| ер не само да је душу продао већ и тело му је у рукама Ферхад-паше, и сад се више повратити не |
| 61" /> упути се у Смедерево.{S} Но тело му беше млого слабије него душа, што није ни сам верова |
| Властољубије у младом његовом срцу било му је насљедно.{S} У оружју и јуначким играма био је ис |
| ко је Србин на Косову изгубио, ражалило му се, огорчио се, јер од тог доба осим што га је Турчи |
| е.{S} Гледајући на воду Ситницу, чинило му се као да се вода јошт од јуначке крви црвени, као д |
| од њега.{S} Кад нестаде Лазара, учинило му се да је сад његов отац прави и да се не може Стеван |
| строћу, лукавство.{S} Седа брада и голо му чело на диван позива.</p> <p>Сва пратња је спремна.{ |
| ло што се са Русном састати могао, само му је жао било што се с њом дуже разговарати није могао |
| хтеде казати од кога је тај глас, само му је рекао, да је исти поуздан, и да његове речи на св |
| јесте ли ово чули.</p> <p>— Е сад ћемо му и ми одблагодарити.{S} Гледај ти њега, како се погор |
| м се томе напослетку приклонила, те смо му Мару дали.</p> <p>— Али тако се у оно доба држало да |
| видеће Турчин и моју важност и показано му пријатељство, јер зна да смо ми с нашом језгром војс |
| а негдашњи јошт онде вежу.{S} Још болно му срце овамо га привлачи.</p> <p>Ферхад-паша неће се о |
| отписује те наредбе влажним очима, перо му у руци дркће.{S} Но није на ино, мора.{S} Уговор дес |
| он само на краљевску стати могаше, а то му не допуштаху.{S} Марко иде као незнана делија, од се |
| мо, ал’ има он и добријех странах, а то му је да задату ријеч погазити неће.{S} Он ме понуђаше |
| урицу љубавне песме пева.</p> <p>— Е то му не треба замерити, он је јошт врло млад, и отац му ј |
| ен, па може кавгу заметнути.{S} Но и то му рекну да ће одма’ дати запитати Марка, хоће л’ српск |
| млого добри’ својства у себи имао, зато му је и партаја једнако расла.{S} Турци су били у најве |
| је Милици све представио најживље, што му је Бајазит наложио.{S} Још је и то додао, ако она не |
| пот шири -руке и у образ га пољуби, што му Леонтије узврати.</p> <p>Питају се за здравље.</p> < |
| ови војници.{S} Но поред свега тога што му војска расте, жели с тобом у миру живити.{S} Теби је |
| е, док ствар сасвим не дозре; после што му драго.</p> <p>— Дакле велиш моја партаја је већа?</p |
| јер већ и сад кадикад тако што ради што му као једном великашу без повреде царске власти не при |
| к после на мекане душеке, да о оном што му је најмилије сања.{S} Ко не би Турчин био?{S} Кад пр |
| даље у ствари.</p> <p>— Та већ било што му повољно, тек по Светислава не мора бити.{S} Јер само |
| {S} Деспот проучив књигу, узме перо што му један калуђер додаје и потписа име своје „<foreign x |
| на њему приметити да негодује зато што му је калуђер постао предметом неког смеха, јер је и са |
| љине, јер су му делијске тешке, а нашто му сад се већ крити, кад је, тако рећи, код куће.</p> < |
| им Бранковића.{S} Не једанпут је шушнуо му у уши, кад су га Турци потајно смаћи хтели.</p> <p>— |
| Поклисар без тога не сме натраг, макар му овђе главу скинули.{S} Ако му се не да, Јеремија ће |
| , па је баш натрчао на Петра, а и Митар му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не ут |
| рв.{S} Не један се Србин због њега, јер му је Турчина на врат доносио, потурчио.{S} У ово доба |
| само у деоби да му што не отштрби, јер му је Јеремија сувише похљепљив, бољитка свог ради да н |
| . </p> <p>Уљести у град није могао, јер му сам Јеремија знак дао да га не пушта унутра, а да је |
| е.</p> <p>Дуго се бавити није хтео, јер му је султан казао да Милеву што пре довести мора.</p> |
| ешна личност, није се ништа збунио, јер му се већ више реди таково што десило.{S} Он је и сам н |
| је имати једну плећку нешто криву, јер му се глава к десном рамену јако клонила.{S} Коса му је |
| их приморци од Латина научили.{S} Глас му је јасан као сребро.{S} Гуслар се зове Грман.{S} Он |
| а разноврсних јуначких песама, а и глас му је још јак.</p> <p>— Ја бих рекао да гуслара послуша |
| садањи мекушци када би га видели и глас му чули, крв би им се смрзла.</p> <p>Грмана је довео је |
| title>Плачу и ридају</title>", у суглас му поје црни калуђери.</p> <p>Да си видио како ти јунац |
| особито поштован.{S} Премда стар, стас му ипак величанствен беше; син <pb n="221" /> му Светис |
| сто.{S} Јако су сплетене ствари.{S} Час му долази да је сасвим невин, час опет канда је нешто у |
| т, отвори очи, види Јерину, мушки понос му не допушта да лежећи говори, устаде и прослови.</p> |
| не би могао, јер би се после њега брат му Вук упрљао.{S} Ђурађ је, напротив, држао, да је посл |
| рпску војску купе.</p> <p>Деспот и брат му Вук скупе у наглости војску и иду Ђурђу насусрет.{S} |
| док стачи давати и поклањати, цео свет му се клања, а како натрашке пође или пада, онда му леђ |
| онда се стрмоглави.{S} Силнији Бајазит му је преотме, нит’ он шта мари за скрушено срце несрет |
| пола на јави, зато уздише, стење, живот му се отима од сановни’ страшила.</p> <p>Кратак сан, пр |
| , па баш и као деспотица.</p> <p>Деспот му ту бригу растерао, седне у прочеље, с десна понуди Л |
| едили ил’ Турци, не зна куда ће, савест му је са свију страна оптерећена.</p> <p>Турци спашавај |
| рцу као да му велики камен лежи; савест му је јако оптерећена.{S} Он и Вук су свему том узрок б |
| ено шаком пљесне, лица боре сумњичивост му показују.</p> <p>И самом Јеремији набора се чело.</p |
| редао, кану јунаку суза на прса, жалост му стегне душу и срце, шири руке и нежно додирне тело д |
| и мету му се по глави.</p> <p>Уједанпут му долети отац Никодим.</p> <p>— Пречестњејши оче, ето |
| S} Зна ако допадне шака Мађара, да ћеду му череци висити на капијама Голупца.{S} Боље је и поги |
| ју.{S} Где год видиш Турчина, на образу му читаш неки понос; а на Србину видећеш неку загушену |
| е био висок, коштуњав старац; на образу му се читати могло да није једаред био међ’ стрелама и |
| ао анђео хранитељ показао.{S} На образу му је била написана жалост, но очи му божаствен зрак од |
| му посланици са свију страна, честитају му деспотство, и траже пријатељство његово.{S} Мађарски |
| У Лошонције заковрчени бркови, из очију му варнице скачу.{S} Црни Завиша, кнез од Грабове, из П |
| аку срце се стеже, а сузне очи показују му бољу душе.</p> <p>Деспот са Облачином отпутова, а Је |
| гу — рече Новак, мало загрејан, а у оку му се суза купила.</p> <p>Као старијем војнику и војвод |
| адашњег душманина, као прави јунак руку му пружи.{S} Стеван хоће да ју пољуби, Марко му не да, |
| укопају на бојном пољу и доцније дигну му каменити споменик.{S} И српске <pb n="273" /> попада |
| сле дивана Сириџа оде султану и спомену му султана Бајазита, који је цар-Лазара ћер Милеву за ж |
| њој приметна промена о будућности сумњу му уливаше.</p> <p>Шта је сад Светислав чинио?</p> <p>Ш |
| што га сагради, и доноси му глас, да су му катане жељне боја, код Голупца бојак бију Турци и Ма |
| тако је набубрио да се чинило као да су му на врху јошт два мала носића нарасла.{S} И онда је б |
| тим и Србију к себи привукао тако да су му постали вјерне слуте савезници, и пролијевали крв ко |
| соког му чела и красни обрва, севала су му два црна ока; и парала су срца.{S} Властољубије у мл |
| ва својства, душевна и телесна, била су му такова да би поред доброг правца и мало среће могао |
| <p>Његова гордост је понижена, крила су му острижена, шта ће сад?</p> <p>— Но том се нисам нада |
| е сва брига на Ђурђеву главу.{S} Све су му околности познате; он се мисли, па мисли на то да св |
| о од њега дознао од они’ ствари које су му на срцу лежале.</p> <p>Митар, да би изгладио свој пр |
| се одморити у души и телу, јер тешке су му бриге, стадо му је заплашено, вуци се око њега залет |
| две боре сабљом нанешене.{S} Хаљине су му биле просте, но јако удесне.{S} Од белог сукна чакши |
| импапа помаже новцем Маџарима, а ови су му обрекли да наше стадо лацманству примамљују.{S} Ако |
| силом у дубљину Србије упадне; други су му саветовали да се почека док јошт помоћ какова из Ази |
| Радом, примао градске часнике, који су му на поклоњење дошли, питао је за здравље краља Жигмун |
| {S} Но већа је била сила у они’ који су му наклоњени били, него у они’ који су га издајством оп |
| иметио више служитељски’ образа који су му неко поверење уливали.</p> <p>Шта је мучило тако у н |
| г тога поступка, други, опет, давали су му за право.</p> <p>Да је деспотов положај био тежак, о |
| , које из мржње прам деспота, држали су му страну.</p> <p>Русна, која као да се заклела искорен |
| благошћу смеши, а какве бурне мисли су му биле у глави кад је с коња спао, пре нег’ што ће изд |
| дар, сад је гост.{S} Стефанови двори су му остали, ал’ на градским кулама вију се мађарске заст |
| м силним, страховитим очима.{S} Брци су му се на рамена пустили.{S} Сваки му је све, да и саме |
| Краљевића Марка рођени брат.{S} Очи су му биле као закрвављене и страшне, да је тек прави јуна |
| , имао је задатак онај довршити, што су му преци започели.{S} Косовска победа му је добар изгле |
| кима ће и ручати.{S} И добро је што су му пресекли читање, јер би извртањем, кревељењем, и под |
| д преобучен у калуђерске хаљине, јер су му делијске тешке, а нашто му сад се већ крити, кад је, |
| Хтео је турски стан оставити, но пут су му препречили.{S} Било је паша, који су га убити желели |
| ви приврженици, напротив, за заслугу су му приписивали тај поступак, будући је с тим спасао јед |
| о, јер је Стеван био добар, но зли нису му дали сву његову доброту излити.{S} После смрти, пак, |
| држе.{S} Ако хоће Турчин да наруши, ту му је при руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фетву, и решић |
| унак, ал још више саветник.{S} На врату му златни ланац посут драгим камењем, кажу вреди сто се |
| ити.{S} Мутне мисли, чудни планови мету му се по глави.</p> <p>Уједанпут му долети отац Никодим |
| бјелопољка Савка, па и новаца... ил’ ћу му душу хрђаву истерати.{S} Бојиш се зар Митре? — рече |
| њега.{S} Но трпићу јошт мало, ваљда ћу му текар на ум пасти.</p> <p>— О томе немој ни сањати, |
| иче си већу срећу за спас народа, ја ћу му место моје уступити; ал’ уједно и то изричем, ако тк |
| , који не трпи Бранковићеве, али шта ћу му, кад се не да освестити.{S} Кажи ми најпре, шта си ч |
| дамдесет лета, бистрог погледа, на лицу му читаш да је добре и зле дане преживио.{S} Ведро чело |
| рте.{S} Очи тамне и жалосне.{S} На лицу му је изражена борба, коју у срцу свом осећа.{S} Бранко |
| ско носити допустили, иако је Марко оцу му непријатељ био, није могао пропустити да не види Мар |
| , а кад чују да је то за цара и изгибшу му војску, туга нападне сваког Србина.{S} Сваки је воле |
| кад ропац завршује, а гром самрти душу му озарио.{S} Руво је на њему кићено златним токама, у |
| Бранковића — син Вука војводе.{S} Отац му је паметан војвода.{S} Он је увидео, да није можно т |
| породица већ одавна била славна а отац му Пљадић био је под Душаном управитељ знаменитијих обл |
| замерити, он је јошт врло млад, и отац му је стар и слаб, па као јединац, мора над оцем лебдит |
| јима који у срце човека проничеш и знаш му мелема дати.</p> <p>Хасан улазећи рече:</p> <p>— Ала |
| } Светла кнегињо, ти си му жена и мораш му страну држати, ал’ питај цео свет, па ће ти сваки ка |
| ко лице, црна коса, у дубљини ока видиш му јуначку душу која тек за бој живи. ’Де се мејдан дел |
| ри, па опет толика тишина, да се летење муве чује, па тек наједанпут чујеш умилно пјеније!{S} Т |
| ерхад-паше.</p> <p>Тишина, да се пролет муве чује, баш мртва тишина.{S} Нешто свечано изгледа, |
| а знао је и то, да је изврстан војвода, мудар, и у невољи зна се наћи.{S} Лако му је било погод |
| волео бити будала у мудром царству нег’ мудар у лудом, ал’ сад сам видео да су сви полудели, па |
| у за луду онаковог човека који је доста мудар да си могу дати казати од такве мудре луде оно шт |
| ара зетског Балше, једанпут хтедох бити мудар, па сам му рекао: зашто он да влада са Зетом, као |
| хоћу.{S} Није добро свагдар да је човек мудар.{S} Када су Турци са Арнаутима на Нови Пазар удар |
| {S} А тко може рјећи да је и сад сасвим мудар?{S} Моје ријечи су биле за подсмијех, смет; но у |
| идео сам да поред вас ни као луд ни као мудар прокопсати не могу.{S} Пре тога доста сам се по с |
| и Турци.</p> <p>Но Ферхад-паша је стара мудра глава.{S} Од Ферхад-паше за овај мах биће опет Пе |
| дијете, што тај збори, његова ријеч је мудра, бич за покварене великаше.{S} Петошко, чу’ много |
| да учине поклон деспоту, јер је деспот мудра глава, његов глас чувен од Ангоре и Багдада преко |
| Петошко, најмудрији лудак међу најлуђим мудрацима.{S} Ђетић бијаше кад га виђо’, и бабо ми рече |
| и Голупца.</p> <p>Скупља своје војводе, мудре саветнике, светује се шта би сад чинити ваљало да |
| а мудар да си могу дати казати од такве мудре луде оно што си не би радо од другога дали рећи.< |
| акав је био тај Петошко-ефендија, да је мудре памети учио.{S} Па јесу ли му једаред кожу одерал |
| ну говори, а оно мал’ му не преседне, а мудри тек онда мудрују кад говоре оно што ни сами не др |
| дале, а и има таквог доба кад су будале мудри.{S} Било је доба кад је најјачи био и најпаметниј |
| ио кадгод да си пијан?</p> <p>— То само мудри и трезни сањају, а који је на јави свагда луд и п |
| смех правили.{S} Има таквог доба кад су мудри будале, а и има таквог доба кад су будале мудри.{ |
| кад је јошт млад, па поред сви’ својих мудрих мера не може да проникне кроз дворске интриге, и |
| део да су сви полудели, па сад морам ја мудровати.</p> <p>После ови’ речи Петошко уклони се.{S} |
| а да је баш свом снагом нападне, покрај мудрог вође, који своје људе и предел познаје, тешко да |
| <p>— Не би’, јер будалу нико не дира, а мудрога цео свет.{S} Код господара зетског Балше, један |
| пошто; ја сам досад волео бити будала у мудром царству нег’ мудар у лудом, ал’ сад сам видео да |
| ворити.</p> <p>— Твоје ријечи, деспоте, мудрост показују.{S} И ја држим да једно стадо једног п |
| баштине.</p> <p>— Право збориш, Јерино, мудрост Кантакузина ради ти у глави, тако и ја мишља’ и |
| ода Јеремија Голубац на откуп.{S} Твоја мудрост и дивана твог памет знаће то оцјенити.{S} Понуђ |
| чела, из очију видиш си његову светску мудрост.</p> <p>Краљ Жигмунд са свитом дође.</p> <p>Дес |
| ети могао.{S} Хафис је био цвет источне мудрости као песник и обожатељ љубави и вина [Хасан је |
| <p>Хасан је од свог брата Хафиса млого мудрости стекао.{S} Хафиса је цео исток обожавао; он је |
| , па да је у Цариграду владар, с таквом мудрошћу, искуством, јунаштвом, не би Турци дуго борави |
| је тек неимар.</p> <p>— Знам Ђурђа, ту мудру главу, ал’ је далеко, шта мислиш ће је Трапезунт. |
| отац ’ранио, но ако ме неће, јер он све мудрује па будале не трпи, а ја онда идем онамо где виш |
| о мал’ му не преседне, а мудри тек онда мудрују кад говоре оно што ни сами не држе за истину.{S |
| о и битка су као брат и сестра, или као муж и жена.</p> <p>Кад се почело јести, слабо је ко на |
| величаства српског.{S} Овде је она свог мужа, <pb n="215" /> тадањег кнеза Лазара, познала, ода |
| и гледао је да ти у Војновићу достојног мужа даде; осим тога и у свим другим приликама искусила |
| ирним магновењем занети, но крепите се, мужајте се и утврдите се, и не дајте да вам се туђин у |
| а и Милоша Обилића, сљедовале су својим мужевима у стан Лазарев.</p> <p>На последње Руснине реч |
| к њега не има па као удовица, изгубивши мужевљеву заштити, све јој се виђело да ју умалително г |
| опије.</p> <p>— Држу га као пса, и први музтим може га убити.{S} Нек пије ко може поднијети, и |
| оји су сад већ паше!</p> <p>Кострешу је мука била то слушати, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек је |
| то и даље сносити, да не допадну јада и мука као они у Немањиној Србији.{S} Деспот је задовољан |
| бин и Угрин на бојишту, онда је Турчину мука.{S} Да је био деспот Стеван с вами код Никопоља не |
| прословите, онда ћу вас дати најпре на муке, какве само Турчин измислити може.</p> <p>То изрек |
| емија горко уздану, Јаблановић гризе од муке бркове.{S} Но њих ништ’ на добро не слути.{S} Кају |
| вели Ферхад.</p> <p>Исак-паша бесни од муке, сам увиђа да Ферхад право има, ал’ би рад дин-душ |
| и старо смедеревско вино; доиста велике муке за мене који сам се већ вина пити подобро навикнуо |
| ак чине.{S} Није ли наш Спаситељ толико муке претрпео за човечески род, а ви црви, који нисте д |
| нији гусала звук.</p> <p>Кад је човек у муки и жалости, и најмања реч тако је жалосна, да би ре |
| .{S} Ето тако, једва смо се са овеликом муком претукли, а цар Лазар погибе.{S} Погибе и Мурат о |
| рено га гледе.</p> <p>Неки, безевенк, — мумлају.</p> <p>Диван је у главноме све извршио, и закљ |
| S} Он и Вук су свему том узрок били.{S} Мумлајући тек рекне:</p> <p>— Бог ми ово неће опростити |
| а, славна места српске славе, већ се са мунарама диче.{S} Млоги Срби, да се опросте једаред од |
| <p>— Јеси ли виђео то чудо, сијева као муња, проваљен штит, а лева страна ми засјевну.{S} Ако |
| ири крила, одупре се лагано, одлети као муња и донесе Јерини грабеж.</p> <p>Деспот Ђурађ путује |
| ође.{S} Јаблановић чуди се тој пламеној муњи која из гвоздене цеви излеће.</p> <p>Дођу у дворац |
| рили су се са ужасном силом и жестином; Мурат за господство у Европи, Лазар за обрану своје дом |
| да уз то још и мало земље задобије.{S} Мурат би хтео да се Срби ма’ну Мађара, па да може преко |
| чани, желе с њиме у савез ступити.{S} И Мурат султан ишчекује да му се Ђурађ са пријатељством с |
| етукли, а цар Лазар погибе.{S} Погибе и Мурат од Обилића и Обилић <pb n="264" /> од Турака.{S} |
| Мехмед султан скончао.{S} Његови синови Мурат и Мустафа сваде се о господарство.{S} Међусобни с |
| би остављени, крвили су се донекле, док Мурат Мустафу не победи, и постане сам свију Турака сул |
| е ли то нужно било?{S} Мој отац, султан Мурат, желио је само јошт неки комадић српске земље, па |
| и на сваки начин врло крвава.{S} Султан Мурат је силну војску своју на Косову разредио.{S} Са о |
| ђаве гласе чуо, говори се, да се султан Мурат на Србе справља, па се чудим да се архимандрит ни |
| српски народ.</p> <p>Цар Лазар и султан Мурат борили су се са ужасном силом и жестином; Мурат з |
| косовске битке, ’де је наш цар и султан Мурат пао, царица се са Бајазитом <pb n="334" /> оприја |
| ваде са Турцима уздржавао се.</p> <p>Но Мурат султан није био с тим задовољан.{S} Он је корачао |
| оје војнике по свом обичају укопају.{S} Мурата султана, који је од руке Обилића пао, укопају на |
| ован Палеолог потајно га подбада против Мурата, да се ослободи од уплива турског, па да ће се т |
| , покренућеду против нас, да све што од Мурата доба задобисмо, да нам из руку ишчупају.{S} А ка |
| и што знао, отиде у турски стан и убије Мурата.{S} Турци јаросни ударе на нас, но узбијени буду |
| ски пастири и чобани.{S} Обилић је убио Мурата, дивно јуначно је, ал’ вођ треба да је код своје |
| ле.{S} Кажу да је далеко бољи од оца му Мурата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, а да је силан, |
| дор завести.</p> <p>Сулејман, као стари Муратов слуга, добро је познавао живот и одношаје проти |
| има учинила.</p> <p>Бајазит султан, син Муратов, имао је задатак онај довршити, што су му преци |
| си Милеву за Бајазита, Лазареву кћер за Муратова сина за српског душманина, да се тим начином с |
| уста, а да се султану што не згоди, као Мурату на Косову.</p> <p>— Свјетли цару, ја сам Каралам |
| </p> <p>Један вели, треба држати страну Мурату, други, опет, Мустафи.{S} Ђурађ једнако наваљује |
| гони Мусу од истока, а Ђурађ од запада; Муса буде потучен и убијен, а Мехмед постане господарем |
| да га Србин одржи.{S} Бајазитови синови Муса и Мусулман били су међу собом несложни, и зарате с |
| >Но десница правде сваком плаћа.</p> <p>Муса и Мусулман једнако рат воде.{S} У овај рат преко в |
| чин намери до конца Србе сатрти.</p> <p>Муса неком приликом убије брата Мусулмана и постане сул |
| овића, тешко би се био могао свог брата Мусе курталисати; а друго, деци својој је желио пријате |
| <p>Мусулман, када се већ једанпут брата Мусе ослободи, рад буде ослободити се и од српски’ влад |
| си ти мени доста учинио када сам против Мусе ратовао, па зато те и држим за мог пријатеља, ако |
| своју корист, те се са Мехмедом противу Мусе сајузе.{S} Мехмед гони Мусу од истока, а Ђурађ од |
| а кад је са Стеваном и Мехмедом противу Мусе војевао и победу одржао.{S} Данас-сутра, па ће му |
| се из Азије Мусин млађи брат Мехмед, да Муси царство отме.{S} Деспот и Ђурађ употребе ову згодн |
| и.</p> <p>На срећу, подигне се из Азије Мусин млађи брат Мехмед, да Муси царство отме.{S} Деспо |
| Деспот и Ђурађ помирени, храбро су сили Мусиној противу стајали, но мноштву одолети нису могли. |
| Турака.{S} Реци јошт и то: међу Мусом и Мусломаном, синовима Бајазитовима, рат се започео.{S} О |
| <pb n="390" /> ’де свој свога убија, а мусломанство покрај тога расте.{S} Свако себи дере.{S} |
| урађ са својима.</p> <p>Сви су Србљи са Мусом држали, а Грци са Мусулманом.{S} Вук почне тамо-а |
| о и код Турака.{S} Реци јошт и то: међу Мусом и Мусломаном, синовима Бајазитовима, рат се започ |
| ултан скончао.{S} Његови синови Мурат и Мустафа сваде се о господарство.{S} Међусобни се рат ро |
| реба држати страну Мурату, други, опет, Мустафи.{S} Ђурађ једнако наваљује да се сад Срби са Гр |
| ављени, крвили су се донекле, док Мурат Мустафу не победи, и постане сам свију Турака султаном. |
| међ’ Арнауте.{S} И незнани делија убија Мусу Кесеџију због харања, спашава ђевојке од црних Ара |
| дом противу Мусе сајузе.{S} Мехмед гони Мусу од истока, а Ђурађ од запада; Муса буде потучен и |
| ном.{S} Вук почне тамо-амо шеврдати.{S} Мусулман буде победитељ, деспот из битке спасе се, а ос |
| рбин одржи.{S} Бајазитови синови Муса и Мусулман били су међу собом несложни, и зарате се.</p> |
| ница правде сваком плаћа.</p> <p>Муса и Мусулман једнако рат воде.{S} У овај рат преко воље уме |
| а он српску крв пролити неће.{S} Ја сам мусулман, па као миш’ца коранова не могу рећи да се са |
| оји другови отиде у Дринопољ.{S} Султан Мусулман га радо прими, начини га турским пашом и повер |
| пити, није ми питко без друга, а ти као мусулман не смеш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с тобом ћу |
| , а остали остану код Мусулмана.</p> <p>Мусулман, када се већ једанпут брата Мусе ослободи, рад |
| </p> <p>Муса неком приликом убије брата Мусулмана и постане султаном свију Турака.</p> <p>Сабер |
| , ал’ даље ништа.{S} Ђаурка, кад је код мусулмана, држи се да је у ропству.{S} И тако пре би бе |
| из битке спасе се, а остали остану код Мусулмана.</p> <p>Мусулман, када се већ једанпут брата |
| Сви су Србљи са Мусом држали, а Грци са Мусулманом.{S} Вук почне тамо-амо шеврдати.{S} Мусулман |
| дворану, хода горе-доле, сам размишља, муте му се у глави <pb n="388" /> спомени прошлих време |
| ени калуђер ми се не допада — тај свуда мути, а особито често се врзе около Русне.{S} А знаш ко |
| {S} Само још није чисто знала шта се то мути и плете.{S} Падне јој на ум Харалампије, који је м |
| Харалампијем једнако за Ђурђа по народу мути.{S} Харалампије иде потајно међу народ и прави нов |
| је отац Леонтије мирно спавао, донде су мутиле свакојаке мисли у глави оца Харалампије.{S} Он ј |
| вићу на главу метнула.{S} Но морам и ја мутити да дознам шта тај калуђер ради, па ћу га првом п |
| ар би се могло у мутној води ловити.{S} Мутне мисли, чудни планови мету му се по глави.</p> <p> |
| еба да са бистром водом ишчисти бурне и мутне мисли из главе, и да му срце постане чистим извор |
| а тихо почива.{S} Но већа част у туги и мутним мислима очекива настајући дан.</p> <p>Сутрадан, |
| ду за то што због тебе мал’ нисам ноћас мутно прошао, а ионако познато је да ми калуђери знамо |
| а владатељство отима, бар би се могло у мутној води ловити.{S} Мутне мисли, чудни планови мету |
| с могао бити, за пашу нијесам.</p> <p>— Муфтија, као ђаурски дервиш си улема њихов, а кад се по |
| и патријархом зову, даље млого ђаурски’ муфтија и имама.{S} Сви су говорили против Бранковића и |
| а може за кратко време.</p> <p>— Па тај муфтија може л’ имати жена кол’ко хоће?</p> <p>— Може, |
| а искључити.{S} Тако су наредиле њихове муфтије и имами.{S} Сад би, дакле, најбоље било да ти и |
| ио, а да га сместа начините за највећег муфтију, прије би се дао на комаде исећи.</p> <p>— Прав |
| та Краљевића Марка јединог каура увешће Мухамед у едем, ђе га сви турски газије једва чекају.</ |
| ве с њом стрељати; голуб је мог пророка Мухамеда птица која чистом љубави дише; не дирај високо |
| _N1" /> и Марко!{S} Персијанац и Србин, мухамеданац и христијанин, па опет прави побратими.{S} |
| преживе.{S} Падиша је велики калиф свих мухамедоваца, и они ван падише не могу никуд ништ’, и т |
| који је Алах, и његовом свијецу пророку Мухамеду, што сам се удостојио великом падиши поклонити |
| рука, Петошко.</p> <p>— Сад их виђосте, муч’те!{S} После ћу вам у трапезарији о томе причати.</ |
| а.</p> <p>Турци, ионако слабоговорљиви, мучали су, једва чекајући да жртву одвуку.</p> <p>Така |
| деспотовици је у Београду дуго време и мучан живот.{S} Часи су јој дани, а дани недеље.</p> <p |
| као и ти, који сте сви створени да нас муче.{S} Да нам је свјетлости и слободе, такав као ти н |
| у свету земљу, где је Спаситељ рођен и мучен.{S} Опће су учили познавати разне народе и њи’ове |
| лоча златна, на којима су урезана дивно мученија Христова.{S} Та је књига у Солуну везана, и вр |
| то лакше.</p> <p>Радосав донесе ракије, мученице, и поскурице, те понуђа Ферхада.{S} Ферхад се |
| тоци, сребрну пастрму, шљиве калуђерске мученице.{S} Па има у Ресави свету обитељ, манастир кра |
| бела, велика, покрила му на прси крст, мученички знак распетија Христовог, ког већ он од много |
| а како да се не турчи?{S} Не тражи нико мученички венац у калуђерству; све то грамзи за светски |
| тву и потпомагали.{S} Не један од њих и мученичку [је] смрт претрпио.</p> <p>Такви су били жичк |
| узу живити или не?{S} Ако те жеља каква мучи, боље сад искажи; оно што сад у рукама имаш, док с |
| е види ни белог света, а трећи можда се мучи на душманском кољу.</p> <p>У истом дому, у истом м |
| ом пропаднемо.</p> <p>— Што вас бојазан мучи, да је римпапа учитељ Угарах, да ће се лацманство |
| ће имати; поред тога костобоља га силно мучи, ако умре, ко ће бити деспот?{S} Ђурађ има своју ј |
| брат брата утамањавати, па га све нешто мучи, па му ни само признато <pb n="342" /> му јунаштво |
| му неко поверење уливали.</p> <p>Шта је мучило тако у ноћно доба оца Харалампија да се на тако |
| био, но опет, потајно љубопитство ју је мучило.</p> <p>— Па зар је тако добар тај турски цар? — |
| Ђурађ, сад је то подозрење душу Стевану мучити почело.{S} Бојао се за себе и за народ.</p> <p>С |
| ладић, који се није хтео млого на свету мучити, овамо је долазио.{S} Весељаци, шаљивци, певачи, |
| све новим и новим испиткивањем путнике мучише.</p> <p>— Шта би с Југом — запита Новак.</p> <p> |
| тров даје, један другом најмљеном руком мучки срце пара, а да туђе баштине задобије.{S} У савет |
| духом задахнут јунак, види му се то из мушка лица, горостасја.{S} На први поглед рекао би, ова |
| до ал’ дивотно се виде трагови ванредне мушке лепоте, а са чела, из очију видиш си његову светс |
| осим млого девојака, млого тисућа ситне мушке деце.{S} Ето то су та деца.{S} Они су већ одавна |
| сама царица Милица, јер је народ требао мушке заштите, нит’ су могли Бранковићи признати Милицу |
| уди се деспот, отвори очи, види Јерину, мушки понос му не допушта да лежећи говори, устаде и пр |
| теже падне.</p> <p>Бајазит је срамоћење мушки подносио.</p> <p>Милева једнако јеца; ко би знао, |
| " /> <p>— У ђаура женске више важе него мушки.{S} Што женска хоће, том се ђаур клања.{S} Ако хо |
| ло, зна да је племе Бранковића красно у мушкима и женскињама, прохте се похотљивом агарјанском |
| , видио сам како Турци Србе робље вуку, мушко, женско, старо, младо, слабо, снажно.{S} Гледао с |
| p>— Кад ти женскиња храбро говори, онда мушко срце не сме омекшати.{S} Ти знаш моје боље, ал’ з |
| са Мађарима, већ ће хтети да се на њи’, на Турке, наслањамо.{S} Покажемо ли да се на Турке насл |
| Жигмунд главом је ту, Розгоњи до њега, на једном вису, разгледају.{S} Већ се Голубац предати м |
| е Русна.</p> <pb n="260" /> <p>— Та да, на то треба гледати, само што опет има људи који се за |
| о око седамдесет лета, бистрог погледа, на лицу му читаш да је добре и зле дане преживио.{S} Ве |
| роду и Цецилија, красна делија-девојка, на бели рамени распуштене вране власи, у очима жар поно |
| тишина влада.{S} Ту је посада мађарска, на кулама вију се мађарске заставе.{S} Мада је јака пос |
| а има у двору млого твојих непријатеља, на које се деспот ослањати мора.{S} Он сад ако тебе не |
| ди високо на душеку прекрштеним ногама, на глави му шарен турбан, на прекрштеним ногама почива |
| } Јави то Жигмунду и његовим војводама, на што ови љутито из једног гласа повичу да Голубац тре |
| јско, паше сабљу, место мантије долама, на глави самур-калпак са челенком.{S} Изглед му није де |
| светлиш тамо удаљеним српским синовима, на које се азијатска тама спустила.{S} Тебе, света обит |
| е, би л’ деспот к њему дошао на кољена, на то одговори му Ферхад да то од деспота не иште, јер |
| у склопу као токе поређана и сплетена, на глави му самур-калпак са белом челенком, о врату вис |
| <p>— Да тко сад види и чује од Турчина, на комаде би нас исјекао.{S} Прими, деспоте, моју ријеч |
| гим добијају.{S} Где год видиш Турчина, на образу му читаш неки понос; а на Србину видећеш неку |
| углу корица каљено злато, плоча златна, на којима су урезана дивно мученија Христова.{S} Та је |
| немојмо заборавити на породицу Лазара, на његовог пунонадежног сина Стевана — одговори патрија |
| " /> ноћашњој незгоди црвеног калуђера, на које је после смех сљедовао.</p> <p>Калуђеров тај сл |
| ицу.{S} То је гробница од мрка мрамора, на површју избијен грб Неманића, двоглаван орао, над њи |
| ловске, проседа пркосно уковрчена коса, на великом челу зарезане му три ране, поглед мрк, да ти |
| {S} На глави му крунисан шлем од злата, на прсима красан оклоп, каквог само францеска рука изра |
| о почива парченце светог дрвеног крста, на ком је Спаситељ страдао, свети спомен крстоносне <pb |
| ими мир, спашћеш хиљадама невиних душа, на згариштама подигнућеш многе кровове, даћеш очајалој |
| еч и запаљен све цврчи; усијано гвожђе, на наковњом гвожђу ударано, варнице хиљадама као ситне |
| ане, поглед мрк, да ти кроз душу прође, на рукама миш’це силне, испупчене, могао би их са чохе |
| це сјајне зраке бацало на круну Србије, на главу Душана; тако јарко сунце није никад сјајило ка |
| ије је баш за то.{S} Дакле Харалампије, на теби је ред да идеш Турцима, да понудиш Голубац султ |
| бити неће.</p> <p>— То су нове спреме, на то троши Жигмунд силно благо, јер је то оружје да му |
| се, силни падишо, што си се и на мене, на твог роба смиловао.{S} Допусти ми да ти скут и кољен |
| о неки богаљеви, па онда шарене хаљине, на глави капа звекетуша, чудо.</p> <p>— Тешко ђаур’ма к |
| и сестра.{S} Суза кане из очију Јерине, на лице брата.{S} Од детића види делију пред собом.{S} |
| је вјера тврда, после битке код Искре, на вјеру је Турке позвао, и ником зла не учини, на рије |
| х калуђера.{S} Било их је, о којима се, на жалост, није могло рећи да су као жички.</p> <p>Било |
| ије губити времена, треба световати се, на народу су силни намети, а опасност са свих страна гр |
| скаја попеченија“ били, и код којих се, на жалост, каткад таково што случавало, што човека мрзи |
| м.{S} На њему је долама од црне кадифе, на прсима склопљена велика златна пуцета, да изгледа у |
| да не пропаднемо.</p> <p>Деспот изрече, на Леонтија озбиљно погледи, чека одговора.</p> <p>— Та |
| часу и осећању у ком се деспот налази, на смех навести, што баш не би ни владици нит’ игуману |
| пре нег’ што би се Угрима поткрјепили, на нас свом силом напасти.{S} До чекања ту није.{S} Јед |
| од самопусне властеле, јест он је бољи, на његовим прсима је крст Христов, и тако чини како Ису |
| а.{S} Ђурађ и војводе у црно обавијени, на сваком лицу види се нацртана жалост, јер ту није бил |
| је Турке позвао, и ником зла не учини, на ријеч пуштао их је својима.{S} Ђурђе је мој душман, |
| ле да од свију све боље уму — одговори, на Вука Бранковића циљајући, Новак.</p> <p>На то уђе је |
| о, па тихим гласом почео се извињавати, на које служитељи слабо слушају.</p> <p>— Немојте мисли |
| враћа се.</p> <p>— Е ја готов полазити, на коња!{S} Задње речи је узвикнуо Јеремија.</p> <p>— Д |
| у свом дому главу на одмор приклонити, на свом земљишту ће корачити.</p> <p>Пртљаг је велики, |
| .{S} Но Милева, јошт врло млада будући, на свашта се дала превијати, па ако се у једном магнове |
| Новака и Драгаша; они, по свој прилици, на њену страну већ раде.{S} Но ја би’ јошт пре свега же |
| Ја сам мислио да си ти ’дегод у војсци, на Косову, а тебе ето још овде.</p> <p>— А шта ћу ја он |
| и на њи’, ако деспот Стеван стисне очи, на њима веле, треба да остане српска земља, јер <pb n=" |
| е, који ме не познају да сам и сам тај, на путу не стоје.{S} Они су жешћи од прави’ Турака.{S} |
| горе спуштен велики блистајући полилеј, на ком су тридесет воштани’ свећа запаљене.{S} На столу |
| мало да ти глас боље иде — рече Новак, на чију реч одма’ се даде вина пјевцу, који искапивши ј |
| говарају, који би на Мађаре, који, пак, на деспота, ил’ против обојице.</p> <p>— Ал’ мир проси |
| изгладио свој пређашњи суров поступак, на свашта му је са највећом готовошћу одговарао.{S} Мит |
| S} Ту седе на кревету, пред њима, стол, на њему жижак, мешина вина и пе’ари.</p> <p>На њима рув |
| црквица.</p> <p>Отац Пајсије сједи сам, на столу велики пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се |
| му црн самур-калпак са белом челенком, на које ручици којом се са челенком спаја, трепти алем- |
| теним ногама, на глави му шарен турбан, на прекрштеним ногама почива му драгим камењем посута д |
| ти.{S} Ја мислим да ако сам и несрећан, на мене Србин никад заборавити неће!</p> <p>На ове речи |
| Ферхад-паша из Голупца деспоту послао, на брзу руку је поруку извршио, и одјездио је одмах пут |
| рци прогањали.{S} Кад је цар Лазар пао, на коме је остало, на ком би требало да је остало царст |
| ог Браничева, поносито гледи на Дунаво, на Угарску.{S} Сав окол пун вредна радена народа, што ј |
| вита, деспот при уласку озре се налево, на гробницу Високог Стевана, ал’ неће ту да стане, већ |
| е, убијају их.{S} Наишли би и на благо, на што Јеремија чека, ал’ их Харалампије заварава, он и |
| а сам се онда близу кнеза Лазара борио, на ког су млоги душмани наједанпут напали били.{S} Он и |
| ме, о врату им је скупоцен накит висио, на глави низак калпак са перјаницом.</p> <p>Деспот је б |
| а манастирску куварку? — рекне Петошко, на које се сви почну смејати.</p> <p>— Ајд’ не булазни, |
| ена у Крушевац доселили — рече Петошко, на ког се сад слабо и пазило.</p> <p>— Још ће он Турке |
| амани, шта ће онда бити — рече Петошко, на коју је реч Милица којој су будалине речи у ушима зв |
| ад је цар Лазар пао, на коме је остало, на ком би требало да је остало царство?</p> <pb n="378" |
| ва] створе и пошљу.{S} Па ето наиђосмо, на жалост на царску кћер.{S} Њен отац је био српски цар |
| говори да је у подземљу добро скривено, на њ нису могли ни хусари ни азапи наићи.</p> <p>Запита |
| {S} Велико распетије дивно је израђено, на њему је пет година без престанка рађено, па дичи црк |
| итњасти гајеви, дубраве, глатко језеро, на њем ћеду попливати бели лабудови, њих ће дивна цура |
| p> <p>Красна ноћ, небо звездама посуто, на небу сребрн шар, козлићи, блед месец, уштап тек из п |
| жара љубави; тај се жар и на друго што, на благо, распрострео, па је љубав морала ослабити.</p> |
| ези златној на прсима као златан оклоп, на глави му црн самур-калпак са белом челенком, на које |
| Војихна.</p> <p>— Београд, његов створ, на челу свом записаће вечито име деспота, и осветлиће н |
| изгубити.{S} Међу њима троножан столић, на њему пе’ари с румеником.</p> <p>Деспоту, лакат на ст |
| а тицало.</p> <p>Деспот је у Смедереву, на оном месту, ’де хоће град да зида.{S} Његово бистро |
| у услугу учинити.{S} Јошт се на Косову, на обалама Ситнице, српске кости виђеле, а српски влада |
| орице књиге Данилове су увезане у кожу, на њима утиснутим златним бојама насликан је Спаситељ и |
| рат међу собом воде, а адуми се смеју, на ’асну вуку.{S} Какова им је код куће забава?{S} Пси |
| Светују се.</p> <p>Јеремија има повељу, на којој је подвезан деспот-Стеван и Ђурађ, но на тој п |
| евојке од црних Арапа, дође у Приштину, на огњиште бабино, и утре сузе удови и сирочади, дијели |
| head>XX</head> <p>На узвишенијем месту, на главини разапет је чадор деспота.{S} Врх чадора вије |
| ри руке, и на оба образа да му пољубац, на што деспот захвално се поклони, уведе краља у дворан |
| кврнути светињу јунаштва, задату ријеч, на коње дванајст катана, Облачина и Кајица остају ту, т |
| слушати, с тим је кратак рачун правио; на други свет, или у Гургусовачку кулу — примети Петошк |
| се више у своју снагу, душом је клонуо; на нами је да се народ опет уздигне, да га вуци не разн |
| <p>Грман је био висок, коштуњав старац; на образу му се читати могло да није једаред био међ’ с |
| равао.{S} Био је са мном <pb n="244" /> на искушенију и неки поморац именом Јанићије, који је б |
| помоћи био Сириџа-паша, <pb n="537" /> на чију ријеч султан много даје.{S} После дивана Сириџа |
| изгледали.{S} Краљ гледи <pb n="397" /> на деспота, деспот на Розгоњија и Лошонција.{S} Змај-Об |
| ије држимо, да их држимо <pb n="478" /> на сахрани, и да их безопасне чувамо, ми смо га разумел |
| му се то из мушка лица, горостасја.{S} На први поглед рекао би, овај је рођен за владара.{S} А |
| вићи, и још читав низ дивних јунака.{S} На <pb n="376" /> тужно појање сви сузе роне, сва црква |
| е је красота кнегињина срца коснула.{S} На Светислава није баш љубазно гледао.</p> <p>Наједанпу |
| оложио је војску по крепким местима.{S} На жалост, Београда му више нема.{S} Купи, шиље заире т |
| е као рођен за војводу и властелина.{S} На њему је долама позлаћена, пуцета од драгих камења у |
| е већ била супруга паше од три репа.{S} На једном узвишеном месту лежао је пашин двор.{S} Онуда |
| но је било опело, жалосна је и даћа.{S} На свачијем лицу види се свечана озбиљност, деспоту се |
| тако истоветно као што Ферхад-паша.{S} На војводама види се брижно лице, како седе, изгледају |
| ави по војничком реду, опсести град.{S} На левој обали Дунава подиже се градић, Ласловар, недав |
| а половина нек буде аманет за народ.{S} На дивану, као што реко’, биће све у реду, добићеш бера |
| ве речи образ Бранковића крв подиђе.{S} На срцу као да му велики камен лежи; савест му је јако |
| су тридесет воштани’ свећа запаљене.{S} На столу још стоји велико златом оковано еванђеље, и кр |
| ачеће черте.{S} Очи тамне и жалосне.{S} На лицу му је изражена борба, коју у срцу свом осећа.{S |
| то издавало на данашње веселе опере.{S} На пример, калуђер Варнава <pb n="355" /> имао је одвећ |
| итована бити, и ништа пожељети неће.{S} На овај начин можда ће се она приволети.{S} Пак ако ово |
| смањивати, па ће је тако и нестати.{S} На нами је нека проклетиња.{S} Матица је давно из наших |
| <p>Кад су их видели, свак се уплаши.{S} На лицу се новодошавшим читати могло да се није добро з |
| и да је јунак, ал још више саветник.{S} На врату му златни ланац посут драгим камењем, кажу вре |
| са својом свитом чека пред двораном.{S} На њему је долама од црне кадифе, на прсима склопљена в |
| ј је био на срећи ил’ несрећи зидан.{S} На срећи, ако Маџари побиједе, па покрај њих истераш Ту |
| ање, уздисај задњи’ рањеника ужасан.{S} На Завишу грухну хатлије, од њега као од стене отфркну, |
| у ти, млади делија, — и буди срећан.{S} На љубећа се срца немој с њом никад стрељати.{S} Који н |
| ијарх се као анђео хранитељ показао.{S} На образу му је била написана жалост, но очи му божаств |
| ору, делијском погледу, дивном руву.{S} На глави им црни самур-калпак са црном челенком, бедра |
| ад пропрати.</p> <p>Жигмунд на челу.{S} На глави му крунисан шлем од злата, на прсима красан ок |
| /p> <p>Сви се чудише младом Турчину.{S} На то Марко:</p> <p>— Ово је мој у срећи и невољи побра |
| .{S} Не смеде Турчин на кршну Босну.{S} На Косову наша војска од турске мања, вијор сипа јој пе |
| био прије Немање, већ да је у скупу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу савезе правити прот |
| м је најглавнији посао и по уговору.{S} На то смо се управо и спремили, да ако се Голубац не би |
| а ти за сваки случај при руци будемо. — На то патријарх мало застане, а Новак му прихвати реч:< |
| е римпапа и сав Запад, ђаурски шејкул — на Западу.{S} Ако их тако оставимо, навалићеду на Круше |
| S} Јеремија их презиром гледи.</p> <p>— На вјеру ми доша Јеремија, ја идем на вјеру да примим г |
| о, а сад се теби мора предати.</p> <p>— На вјеру сам га позвао, ријеч погазити не могу.</p> <p> |
| непријатељу да не даш помоћи.</p> <p>— На то пристајем.</p> <p>— Но јошт нешто.{S} Ако ја умре |
| да представља царичину власт.</p> <p>— На то ће Вук тешко пристати.</p> <p>Сад се изроди велик |
| е више су давале на само јунаштво, нег’ на прилике бојног поља.{S} И Вук би са својима изгинуо, |
| сме пре поглед на зидине и марву, нег’ на људе, божја створења, бацити.{S} Не једна животом ша |
| се Ферхад-паша одрешитије показује нег’ на путу.</p> <p>Поседају.{S} Ферхад-паша на душеку са п |
| т и старијима истину у брк казати, узе’ на се лудачко руво, говорио сам што ми је на срцу, а бу |
| лог и руменог, косе смеђе, очију плави’ на подобије неба, које жртвујућу се невиност изјављују. |
| т.{S} Стефанови двори су му остали, ал’ на градским кулама вију се мађарске заставе.</p> <p>Дес |
| х колико хоћемо, за се су премудри, ал’ на бојном пољу од њих никакве помоћи.{S} Од лацмана ниш |
| цим тамо, морам се дјела постиђети, ал’ на ино није могло бити.{S} Ја одлазити морам, није ми д |
| спаситељ Исус Христос прописује.{S} Ал’ на жалост није тако.{S} Грци нису искрени пријатељи Срб |
| пита’ их како да им подјелим благо, ил’ на равно ил’ коме што више припада.{S} Сватко се правда |
| ћ гризе од муке бркове.{S} Но њих ништ’ на добро не слути.{S} Кају се што се нису Жигмунду пред |
| вешала, а до њих три забодена копља, а на њима натакнуте главе.{S} Деспот гледи канда познаје |
| рече, ал’ Голубаца не дам без новца, а на вересију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара п |
| мати жена кол’ко хоће?</p> <p>— Може, а на што ти толике жене?</p> <p>— А на што пашама толике? |
| шити.{S} Паде Крушевац у турске руке, а на Ново Брдо Турчин <pb n="519" /> једнако зија.{S} Сме |
| ба тесно опасати и предаји принудити, а на Јеремији најоштрију кази извршити, расећи па на чети |
| стара дворана.{S} Усред дворане стол, а на њему развијене повеље.{S} У челу седи Јеремија, до њ |
| и обричу им на овом свјету бољи стан, а на другом свјету слађи рај.{S} Већ је дошло време да на |
| косом, пред њим узвишен дрвен налон, а на њему велика књига, и поче нешто читати.{S} То је бра |
| толице, све сами миндерлуци унаоколо, а на њима и код подножја душеци.{S} И у среди су велики р |
| војводе Јеремије да ти преда Голубац, а на име светлом падиши.</p> <p>Јеремија стане, чека одго |
| рчина, на образу му читаш неки понос; а на Србину видећеш неку загушену тугу.{S} Није ни чудо.{ |
| рамотворни побожни српски краљеви.{S} А на сваком углу корица каљено злато, плоча златна, на ко |
| же, а на што ти толике жене?</p> <p>— А на што пашама толике?</p> <p>— Не мора ни паша имати мн |
| еца без оца и мајке, и као да су с неба на земљу пала.</p> <p>Но оставимо ове делије нек се жес |
| — рече војвода Радосав.</p> <p>— Треба на опрезу бити да издајника оданде извучемо и казнимо.{ |
| Бранковићи договорити.{S} Све им треба на знање дати.{S} Хоћеш ли ми, оче, у свачему на руци б |
| роћи као код Никопоља.{S} Па и то треба на ум узети, кад бисмо онде проиграли и вратили се наса |
| и Јаблановић на опрезу су.{S} Стоје оба на бедемима, штит на левици, кад једно кругље из пушке |
| ми с нашом језгром војске у добро доба на њи’ ударили, богзна шта би се јошт било стало.{S} Ту |
| рским.{S} Краљевић, држећи да има права на очине земље, није се хтео Лазару подврћи и, када се |
| стану.{S} Ту је краљ им Жигмунд, позива на предају, но Јеремија не да града.{S} Идем на велики |
| еслога је Србе утукла, сватко се позива на слогу, ал’ нитко је не љуби, ми не можемо свет спаст |
| вити нећу, седио сам после уморног лова на ову стрелу наслоњен, поред моје Зулејке.{S} Зулејка |
| еванов телохранитељни хусарски вођ чува на себи доламу, јер је био са своји хусари са двора Сте |
| алност, па нису се више препирали да га на друге мисли наведу.</p> <p>Тако остане опет све при |
| спот, скинувши с главе калпак, метне га на стол, окрене лице краљу, те овако збори:</p> <p>— Ве |
| сам с ваши леђи терет скинуо, па сам га на моју душу узео, која је већ одавна у рукама ђавола к |
| тписати, лако је Ферхад-паши и силом га на коња посести, и до врати Голупца доћи.{S} Сад изглед |
| сно га са’ране.{S} Жички калуђери су га на својим рукама у гробницу унели.{S} Жалост је била св |
| аблановић нема Крушевца.{S} Турци су га на јуриш отели, отерали су га са баштине, и сад је гост |
| дрмише?</p> <p>Сад истом паде сва брига на Ђурђеву главу.{S} Све су му околности познате; он се |
| били, дође један служитељ, те јави, да на дворским вратима јако лупају, да их има млого, и то |
| опремимо неки део војске на Голубац, да на Јеремију мотри, а са осталом војском да пођемо на Кр |
| у Скопље, некадању славу Неманића, а да на тргу продају дивне синке и ћерке Србије, у сласт и к |
| — Сад је деспот врло нуждан падиши а да на Мађаре пази.{S} Сад треба деспота поткрепити, а да < |
| <p>Патријарх је већ умро, нема кога да на послушност побуђава.{S} Отац Леонтије отишао је у св |
| ље његове саме личности тиче, истина да на свом лицу и јаком телесном саставу носи сасвим печат |
| о па увелико спавају.</p> <p>Пајсије да на знање да кнежевићи спавају.</p> <pb n="406" /> <p>Уђ |
| ету слађи рај.{S} Већ је дошло време да на три вјере покидан народ са три стране сам себе убија |
| .{S} И после дугог ината договоре се да на месту оставе зеца а да га онда скупа изеду кад још ш |
| своју војску натраг и преправљаће се да на Влашку удари.</p> <p>У чекању том прође и неколико д |
| шим закључењем задовољна, и надам се да на моју децу заборавити нећете — одговори кроз плач и к |
| дне добро.{S} Ти млади људи све хоће да на свој рачун војводују — рече искреним гласом Драгаш.< |
| ено деспоту испоручује преко бимбаше да на веру дође, и што је покварено, поправиће се.</p> <p> |
| } Јеремија крвав поглед на њ баца, и да на самог наиђе, тешко Харалампији.{S} Дошли су до ушћа |
| је довољно било да освоји Голубац, и да на знање деспоту, да са његовим одељењем у миру остане, |
| етошка, царица одма’ даде га дозвати да на веселост већ расположене госте мало својим будалашти |
| -паши није сад до тога, већ се одмах да на посао.{S} Српску посаду је обезоружао, ал ипак у сво |
| алампије отишао, Жигмунд једнако напада на Голубац.{S} Војске му је довољно било да освоји Голу |
| вље јуначке српске војске, која се сада на Косову против Турака налази.</p> <p>Затим се заори ј |
| ољубије.{S} Благополучије српског стада на срцу им је лежало, па су се једнако о судби свог нар |
| а из корица извадиш, то нек буде свагда на одбрану народа, и да с њим никад не пролијеш српску |
| ђа деспота.{S} Казаћу да је мени свагда на срцу лежало ту породицу оружати, али не једнога члан |
| Јеремију погубити.{S} Јеремија погледа на Јаблановића, и прослови: „Прости, друже, збогом“.{S} |
| "#SRP18590_N7" /></p> <p>Деспот погледа на Леонтија, а Леонтије прихвати.</p> <p>— Помишља’ да |
| >— А шта би то било.</p> <p>— Да сазида на Дунаву један град, који ће препречити пут Маџарима д |
| S} Њему је јошт Влашка сметала, па онда на Мађаре.{S} Скупи силну војску, и удари на Влашку.</p |
| Турке који су Ново Брдо опсели, па онда на Крушевац. <pb n="387" /> Па треба Угре поучити како |
| не, и после одмора буде дворен, па онда на посао.</p> <p>У кнежевој својти има земљомера и неим |
| нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, па онда на Голубац, да отиснемо Маџаре, па ће Голубац сам пасти |
| Пре јуриша дочекати индат, па тек онда на јуриш.{S} Тако мисли твој верни слуга.</p> <p>— А шт |
| грјешника <pb n="381" /> злокобу народа на жртву принети.{S} Јесте ли ме добро чули, и нек се ј |
| ежду осујетио.</p> <p>— Њему ћемо свуда на пут стати.</p> <p>Овако се Русна са калуђером догова |
| потски скиптар предао, кану јунаку суза на прса, жалост му стегне душу и срце, шири руке и нежн |
| атар од својих уста откине, он јаје, ја на свако јаје динар, у зидање Смедерева.{S} Паднем ли ј |
| бац, ту је већ пријевара, издајство, ја на твом мјесту одмах би га задржао, а сад се теби мора |
| ледње моје судбе верно држати се.{S} Ја на Бранковића немам већ узрока мрзити и пристрасна за њ |
| ти шта жели Вук Бранковић.-</p> <p>— Ја на мога оца не дам ништа рећи — рекне разљућен већ Ђура |
| стању Турке уздржати од чешћи’ нападаја на мој народ.{S} Да ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се |
| јој Светислав, да тек с њим више белаја на себе навуче?{S} Она се већ мало-помало на то склонил |
| да се боји, ионако је и он сам и Србија на коцки.</p> <p>Деспот стиже у манастир са Облачина-Ра |
| не слабости изјавио, јербо је знао која на кога поглед баца.{S} Јули куварки пресело је што се |
| кох, а воља ти је, као год и глава моја на заповести.{S} Ја ћу све учинити — одговори Јусуф.</p |
| лубац обвезао, а са тим ненавист Турака на се навукао.{S} Сљед тога је пао Крушевац, једва се и |
| остали претенденти није противу Турака на Косову војевао, но ишчекивао је судбу, да он постане |
| о зна, шта Исак-паши на срцу лежи, чека на благо.{S} Да га зајази, и сам се одмах дигне, а бимб |
| у свог надглавника, већ као у деобеника на откупној цени Голупца.{S} Нит’ га поздравља, нит’ ши |
| p> <p>Жигмунд заповеди да се сва војска на Дунав својим бродовима повуче, и то што пре док не б |
| p> <p>— Тако је красна та српска војска на Косову да ни Душан краснију није имао — рече Новак.< |
| {S} Сад када се можда већ српска војска на Косову са Турцима бори, приличније су гусле од тамбу |
| други.{S} Помисли само да нам је војска на Косову пропала, Вук нас напаствује, а Бајазит, поред |
| сви, већ се наредбе издају да се војска на ноге дигне, па даље које Дунавом које сувим.</p> <pb |
| ти тако, како рекосмо, турска ће војска на Голубац ићи са тобом, и са свеколиким благом, па вам |
| Царица је као нема гледала и ишчекивала на патријархову реч.</p> <p>Патријарх се као анђео хран |
| а је у ропству.{S} И тако пре би бегала на крај света, него што би и самом позиву у харем сљедо |
| Душаном, презрително је у двору гледала на нижег порекла људе.{S} Осим тога, Вук Бранковић, пре |
| ам предати.</p> <p>Каква је туга лежала на срцу деспотовом кад је ове наредбе потписивао.{S} Пр |
| , и у стасу и држању свом млого је била на Милицу, само што је Милицу оштроумјем надмашавала.</ |
| урађ лати кормила.{S} Војска му је била на све спремна.{S} Бајазит бојећи се да не би се једна |
| Мати божија, која је још у Солуну била на гласу као чудотворна, а сад бди над Србијом.{S} Ту с |
| е битке страда.{S} Сила турска навалила на народ, кад је властела српска била несложна.{S} Још |
| ци дивно скончао, труп на трупу, гомила на гомилама турских лешева.</p> <p>Бура престане, месец |
| ана, ’де се српска проливена крв пушила на гаришту Душанове земље.{S} Па како су то тешке успом |
| и у сну собом господари, сан му је пола на јави, зато уздише, стење, живот му се отима од санов |
| урци навале и трећи пут са новим силама на уморене Србе, који се без престанка борише, од почет |
| ка за побједу с’ бори.</l> <l>Паде тама на то поље равно,</l> <l>Црна ноћца крај учини борби;</ |
| ам до оклевања, већ спрјеми се, па одма на коња.</p> <p>Харалампије диже се.</p> <p>— Е тако, ј |
| почео се са другом кошкати, да и он има на половину зеца право.{S} И после дугог ината договоре |
| е победе, деспот им је са својим Србима на путу стајао, што нису могли целу турску војску, а и |
| оже више, да се нађемо у овим крајевима на окупу, да се свежемо с угарском војском која је на п |
| није му било тако ласно као са осталима на крај изићи.{S} Марку се могло рећи да треба овог или |
| давна заслужио, требало би да се с њима на равно дјелим — рече успла’ирено јачим гласом Харалам |
| .{S} Деспот откако се кренуо с Мађарима на Голубац, јошт није био у Београду.{S} Како ће му бит |
| стати, ил’ ћемо их опет дати калуђерима на сахрану.</p> <p>Тако Јеремија и Јаблановић кују зло, |
| ек мудар.{S} Када су Турци са Арнаутима на Нови Пазар ударили, и ја сам био у српској војсци, и |
| ћи на таково што да ће Ђурађ са Турцима на Србију напасти — пукне глас да је Ђурађ са Турцима, |
| 32" /> са својом силом тукао са Турцима на равници као што је поље Косово, јер Турци имају више |
| опрезу бити, да не би деспот с Турцима на Београд наишао.{S} Мађари деспоту нису веровали.{S} |
| д, са стиснутим уснама и укоченим очима на њу гледа.{S} Милева не може срцу да одоле, испусти и |
| ита га Новак.</p> <p>— Друга ми је рана на срцу.{S} По несрећи, кад сам се зими родио и мозак м |
| млоги.</p> <p>Истина да се већа страна на то приклонила, само Мара и Ђурађ највећма се противи |
| <p>Жигмунд закључи да се са свих страна на Голубац нападне, да не би Турци чули како Јеремија о |
| Та књига блаженог Данила била је писана на пергаменту, великим словима златном бојом, то је пис |
| азати Кајица војвода тко је први катана на свету. ’Вам ћеду долазити турски поклисари, који дон |
| орише се веселе песме.</p> <p>Од Дечана на неколико миља већ турска сила влада, хришћани од тур |
| ашљедство од ђеда, који га је од Душана на поклон добио, и из тог пили на даћи после боја и поб |
| за то способан и ког сама нужда народна на престол диже.{S} Ако ви мислите да сам ја тај способ |
| признао је законитост Лазаревог племена на српски <pb n="528" /> трон, и Високи Стеван не једар |
| ћима куде, и његова реч је била опомена на Јеремију, да сам на кнежевиће пази.{S} Благо ће и он |
| д од новог чуда обнезнани се.{S} Не зна на коју ће страну.{S} Деспот одржи крваву победу, изагн |
| н се Србин због њега, јер му је Турчина на врат доносио, потурчио.{S} У ово доба почне ишчезава |
| ма више него што их је противу Вукашина на Марици било.{S} Без да сам о том што знао, млади цар |
| ајазитовој.</p> <p>Па како то да се она на то склони — после жалосне косовске битке, после пада |
| да га видиш како изгледа.</p> <p>Русна на то, као мало забринуто:</p> <p>— Ја не знам шта ће о |
| Србије.{S} Они пошљу нека мања одељења на чаркање противу Босне и Херцеговине, а највећа част |
| а, нек ми да дванаест хиљада дуката, па на то још дванаест, и још дванаест Јаблановићу.</p> <p> |
| , не може се чекати, пиши и потпиши, па на коња.</p> <p>Радосав мора да донесе пергаменту, и св |
| > <p>Јеремија баци поглед на прозор, па на другове, и прозбори.</p> <p>— Ево Мађара, дошли су д |
| ови’ речи калуђер ју ухвати за руку, па на све стране погледавши да га ко не примјети стисне не |
| сад Срби са Грцима и Власима сајузе па на несложне Турке ударе.</p> <p>И кад се добро пред очи |
| ији најоштрију кази извршити, расећи па на четири стране, и тако удове му по капијама повешати. |
| ли ја хоћу јер сам земаљски саветник па на нашој души лежи отаџбину спасти.</p> <p>— Дакле, шта |
| долази, канда је са свог срца скинуо па на његово метнуо.</p> <p>Обојици долази да не говоре дв |
| Тад појави с’ силни Татарине,</l> <l>Па на Србље издалека виче,</l> <l>Да би мејдан рад дјелити |
| „ришћанска“ влада крепи?{S} Шта ће папа на то рећи?{S} Ако са Турцима држи, онда је у непријате |
| за пастиром иде, па више такови пастира на више страна народно стадо деле.{S} Како је млогоброј |
| ечана озбиљност, деспоту се брижна бора на чело навукла, Јеринино фино лице сузама орошено пока |
| манлије.</p> <p>Ферхад, ма и паша, мора на опрезу бити, јер мада је паша, оно што ће сад говори |
| тоји, паша га не нуди да седне, он мора на ногама бити, и чекати на заповест Ферхад-паше.</p> < |
| } Ал’ путник слабо пролази, сватко мора на кулук.</p> <p>И кад се све то донесе у Смедерево, у |
| ина.</p> <p>Сад Ферхад извади из појаса на листину, и преда деспоту.{S} То је потписан уговор.< |
| {S} Од мене, пак, добићеш хаљаду дуката на манастир, да се моли богу за народ, за мог бабу и ма |
| љна и смолом замазана запаљена клупчета на ужетима, коњи заплашени растрзају се од својих јунак |
| .</p> <p>После ови речи дозове Бајазита на близу, да ји све види, да му утолико теже падне.</p> |
| II</head> <p>Ђурађ, од покојног деспота на самртној постељи за насљедника наименован, одмах пос |
| да да кћер?</p> <p>— Колико има красота на истоку, које би се за најсрећније држале, да могу са |
| тебе више заузет нег’ икада, јер ропта на Стевана, што је с матером својом Милеву Турцима дао, |
| веди кнезу Црном Завиши да заузме места на којима ће повратак војске штитити.</p> <p>Завиша бли |
| ак-паша душман.</p> <p>Исак-паша доиста на то се и спрема, да деспота испочетка лепим обећањ’ма |
| тељи нису у свом друштву ниједног госта на миру оставили.{S} То је већ што обично код служитеља |
| о чуј, побратиме, стој код горњег моста на опрезу са одабрани коњаници, да можеш одмах провалит |
| о бити, а после што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шта желиш?</p> <p>— Жеља је људска неизм |
| ј жалости, жагору и забуни и видимо шта на другом крају Срби раде.</p> </div> <div type="chapte |
| <p>Он беше од они’ људи, које је срећа на своји крили носила.{S} И он, каогод и други турски в |
| и писмом Јеремије, и позове Јаблановића на предају.{S} Јаблановић дође са својим оружоносцем и |
| едам Голубац.</p> <p>Јаблановић од маха на то пристане, само Харалампији не иде све у главу.</p |
| Харалампије умиљат, упитљив поглед баца на Ферхад-пашу.</p> <p>Ферхад-паша погодио је шта је на |
| , некадашњи Петошко, сумњив поглед баца на Харалампија, канда га је познао.{S} Можда га не би п |
| балчак сабље, крваве, обилићке очи баца на Ферхад-пашу.</p> <p>— Облачино, умири си душу, прија |
| м оком жалосно изврће, а друго око баца на трпезу и смешљиво их све набраја, а риђа брада све с |
| је то за народ хрђав пример.{S} Милица на то ћуташе.</p> <p>— Светла царице!{S} Ја мислим да б |
| се пићем.</p> <p>Лошонција већ не пуца на ту кулу, јер није нужно, а не зна тко тамо међу разв |
| а путу.</p> <p>Поседају.{S} Ферхад-паша на душеку са прекрштеним ногама.{S} Харалампије тако ис |
| башу са књигом, ’де деспота Ферхад-паша на диван позива у манастир Богородице.</p> <p>Ферхад-па |
| и на рахат се дао, дозивље га Исак-паша на диван.</p> <p>Ферхад-паша добро зна, шта Исак-паши н |
| итих паша и везира.{S} Кад је Исак-паша на дивану, највећма се зборило да се војска одмах на Ср |
| да га у милост прими.</p> <p>Исак-паша на то пристане, мислећи да ће ово лакше Вукоглији хака |
| p> <p>Са овим реч’ма циљао је Светислав на оца Харалампију, који је као син војводе, место сабљ |
| и руку натраг вуку, жесток поглед бацив на Теофана.{S} А Теофан красно одметанише, па изиђе, и |
| обити — рече Ферхад, оштар поглед бацив на Харалампија.</p> <p>— Ох, бог из тебе говорио.</p> < |
| стане, чека одговор, оштар поглед бацив на Харалампија, који је сад преобучен у калуђерске хаљи |
| р деспот-Стевана би то спечалило, а крв на освету позива; пустити их слободно, и то је опасно, |
| у прионути.</p> <p>Још је кнежев пртљаг на земљи, и он не тражи стана, већ зове деспота да му п |
| ла ти, Ферхаде.{S} Буди ти милостив бог на страшном суду — рече деспот, тронут од великодушија |
| азили наши стари после пада Вукашиновог на Марици.{S} И сад треба онај да управља, који има у с |
| њега ће горе бити.{S} Кад ласкањем, кад на сили тражио је српско пријатељство.{S} Он је, дакле, |
| јводе и господа, диве се Смедереву; кад на Смедерево гледају одлане им срцу, и Београда слика б |
| Код нас калуђера све је смутно, па кад на оваково место дођемо, а ми мислимо да смо у рају — о |
| се зарумени и како јој очи блистају кад на Светислава поглед баци.{S} Слуге, како свагда тако и |
| ст деспотова дан на дан све је гори над на себе узимала.</p> <p>Сваки је већ увидео да деспот н |
| понасмејали, калуђер им рекне да је рад на свој конак вратити <pb n="251" /> се, но да не би оп |
| јати му је се да ћеду Мађари узети град на јуриш пре нег’ што Турци стигну, а побојао се да Јер |
| јника оданде извучемо и казнимо.{S} Сад на коња и свак у своје котарје на посао — закључи деспо |
| } Дворјанима не беше до тога шта се сад на Косову ради, но само до шале и увеселења.{S} Особито |
| Јеремија.</p> <p>Све је углављено и сад на посао, сваки има своју задаћу. -</p> <p>Јеремија пиш |
| већ од мог оца намењена, па шта би сад на то казао? — одговори као кроз плач Милева.</p> <p>— |
| <p>Деспот упадне:</p> <p>— Како би сад на ме дигли војску, кад је са мном склопљен писан мир н |
| лаву своји’ преткова.</p> <p>Сви су сад на Грмана гледали и чекали како ће започети.{S} Он није |
| шило се, кнежевићи су слепи.</p> <p>Сад на страну.</p> <p>Харалампије се нада великој награди.< |
| </p> <p>Ту деспот отпочине, баца поглед на војводе, канда журно очекује одговор.</p> <p>— Тако |
| је се од њега.{S} Јеремија крвав поглед на њ баца, и да на самог наиђе, тешко Харалампији.{S} Д |
| апије Јаблановић, бацив намигљив поглед на Јеремију.</p> <p>Већ је вечерње доба, ал’ заверне ду |
| пију, који је такођер подсмешљив поглед на Петошка бацио, радујући се што ће господа Петошка у |
| ветиславу.</p> <p>Петошко, бацив поглед на Светислава и друге војничког реда госте, па стиснувш |
| а у џамију ил’ ’амам, то сме пре поглед на зидине и марву, нег’ на људе, божја створења, бацити |
| ћу.</p> <p>Јеремија почине, баци поглед на Јаблановића и Харалампију, да чује шта ћеду на то ре |
| Светују се.</p> <p>Јеремија баци поглед на прозор, па на другове, и прозбори.</p> <p>— Ево Мађа |
| а бројанице пребраја, и замишљен поглед на деспота баци’.</p> <p>— Јест, оче, све те незгоде по |
| ашти.</p> <p>Миличин један бачен поглед на дворјане довољно беше, да се нужна наредба учини; мл |
| е <pb n="229" /> посеку, а кад дође ред на мене, повиче један арнаутски капетан: „Не дирајте га |
| им морају помоћ слати.{S} Опет дође ред на Србе да Турчину победити помогну.{S} Код Никопоља де |
| предаје се и Београд, и да ће доћи ред на Голубац.</p> <p>Ако Мађари заузму Голубац, ’бићеду г |
| азарем.{S} Морала је и њему већ једаред на срце канути због њега проливена српска крв, па смисл |
| <p>Но у исти ма’ брижљиво гледи Жигмунд на једну точку на противним голубачким висовима, види т |
| p> <pb n="393" /> <p>Ту је краљ Жигмунд на коњу са својим војводама, својтом.{S} Из града излаз |
| чека, и у град пропрати.</p> <p>Жигмунд на челу.{S} На глави му крунисан шлем од злата, на прси |
| а пропасти.{S} Непријатеља треба гдегод на згодно место домамити, откуд га човек може добро тућ |
| уману да боље и последње јајце да народ на жртву, нег’ да их турска копита погази, и као робље |
| емље на ужитак.</p> <p>— А шта ће народ на то рећи?</p> <p>— Царица нема војске, и народ ће се |
| царица.</p> <p>— Али шта ће бог и народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ не може помо |
| је.{S} Јеси л’ видео овај јуначки народ на бојном пољу?{S} Шта би се са оваким јуначким народом |
| искупљиваћу заробљенике, бодрићу народ на слободу, борићу се уз народ ма против кога, све моје |
| од калуђера.{S} Док се Војновић и Ђурађ на Косову боре, донде он уз тамбурицу љубавне песме пев |
| од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ на пријатељство турско ослањати, и онда би даље дотерао |
| ара.</p> <pb n="407" /> <p>Деспот Ђурађ на то не пристаје.</p> <p>Јеремија баш хоће да се одупр |
| ук Бранковић издајица, да је издао Србе на Косову.{S} Вук Бранковић није био издајица, но зао г |
| <p>Сутрадан крене се војска пут Мораве на Голубац.{S} Ту је и Харалампије.</p> </div> <div typ |
| само онако нек буде као што каза’, све на опрезу.{S} У зору видићемо се.</p> <p>Јеремија изађе |
| обро бити?</p> <p>— Та немој, мати, све на зло да слутиш.</p> <p>— А шта ти, Милева, радиш?</p> |
| удес ту.{S} Живити ил’ мријети.{S} Све на себи свјечано носим, од чије руке паднем, тога је св |
| .{S} Е сад смо свршили, сутра ћу ја све на дивану исказати, и све ће бити тако, како рекосмо, т |
| ао код вас Угра.{S} Његов један миг све на ноге диже.{S} Ми смо с Турци више војевали него л’ У |
| едрене спреми.</p> <p>Код Турака је све на опрезу, азапи, јањичари, коњаници већ су у реду да с |
| мого’ више заспати.{S} Мисао ми је све на Косову била; желео би’ најновије гласове оданде чути |
| ени, па се тако не осећате да идете све на мањак, као ја који сам у срећнијем добу живио.{S} Ов |
| ва будала говори, него му остављаше све на вољу нека говори шта хоће.</p> <p>— Еј, само да се А |
| г’ ја, који сам био ту све и сва, и све на моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаури ни у дјеоби нијест |
| .{S} Од косовске битке, откако Срби све на мањак иду, гоњени о’ђе бивају примљени, угошћени и п |
| бом, и са свеколиким благом, па вам све на част.</p> <p>— Пристајем, само да ми даш ријеч, чест |
| се то допало што је већина гостију све на њега гледала, као да се то њега тиче.</p> <p>Поред о |
| иша био би покрај деспота, волео би ’де на отвореном пољу са Турци се тући, него код Дунава и о |
| к што се примакну јестиву, ал’ им упаде на страни у очи један калуђер, доста разбарушеном косом |
| одужи.</p> <p>— Да, Јеремија, њега овде на свјетовању честитих нема.</p> <p>— Сад сте ме чули, |
| е мисле.{S} Јеремија и Јаблановић гледе на Харалампију, који брижно лице показује, но ипак ни б |
| алампије уђе у ћелију и без понуде седе на столицу до Пајсије, разгледа се, и започе:</p> <p>— |
| ди, морају се у кули чувати.{S} Ту седе на кревету, пред њима, стол, на њему жижак, мешина вина |
| ра заруди, чекају Јеремију.</p> <p>Седе на кожним гривним јастучић’ма, подлога им је чиста трав |
| елији, све у кесе, и преполови, јер иде на двије стране.</p> <p>Бимбаша оде да благо мери.</p> |
| новац, па се удаље.</p> <p>Сваки отиде на свој конак, и све је још у двору санак боравило.</p> |
| е.</p> <p>Милица са својом свитом отиде на свој конак, међу непрекидним јадиковањем.{S} Млађи с |
| ’ајд’мо да га вребамо, а ви други донде на миру будите — рече озбиљним гласом Петар и оде за Ми |
| ише.</p> <p>Радосав проучив задато, оде на посао.</p> <p>Сад прећу на друго што.</p> <p>Деспот |
| а, ’де је већ сва војска спремна да оде на Голубац.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| p> <p>— Шта, забога, зар мој Стеван оде на Косово?</p> <p>— Сад бар као млад имаће прилике у во |
| мпије лакомо пружи руке повељама, наиђе на то што Јеремија хоће, чита, сад једну сад другу обрв |
| ; та не један с једном не може да изиђе на крај, па жена не може да се слаже са свекрвом, јетрв |
| лакше град опасати.{S} Лошонција прође на другу обалу, и на четоклацима довезе сву спрему у Ла |
| ацити надаље.</p> <p>— Наш краљ не може на то пристати да над мађарском војском други заповеда. |
| вез руши.{S} Српски народ нитко не може на несрећу обвезати.{S} А ионако Жигмунду је јефтино до |
| ваша раскалашност, децо, јошт вас може на зло навести.{S} Седи, оче, и не слушај ове напаснике |
| срце јој се стисне, спусте јој се сузе на лице, но душа јој срце задрма; чини јој се канда гла |
| рица Варвара пристала <pb n="543" /> је на све, што се изнесе из прве трапезарије, то се меће п |
| ана?{S} То није могло бити.{S} Ко л’ је на пурпуру рођен, не постаје лахко слуга себи равном.{S |
| <p>— Ал’ шта ће рећи народ, који га је на сабору у Сребрници јошт за живота Стевана за нашљедн |
| тужан спомен на Зулејку побуђивао га је на—љубав прама сваког љубећег, странствујућег и страдај |
| српску славу и паденије.{S} Код њега је на посети отац Леонтије и млоги други калуђери.{S} Отка |
| в, и то исприча мог уверења ради, да је на добром путу.{S} Изглед и говор тако честит, да се не |
| буну, а другу опет око себе купи, да је на ограшју на све стране.</p> <p>Ферхад-паша остаје у Ј |
| увне, танак златан појас показује да је на њој госпоштина, и како је видиш, познаћеш да је влад |
| њега високо било.{S} Кад мишљаше да је на врху, онда се стрмоглави.{S} Силнији Бајазит му је п |
| — запита га љубопитљиво Јула, без да је на посљедње калуђерско питање пазила.</p> <p>— Не питај |
| жијим рукама, ал’ мора се рећи, и да је на раскршћу. <pb n="384" /> Турцима сами одољети не мож |
| а својина.{S} Марко Краљевић држи да је на њему царство.{S} Потом Милица, моја баба, држи да је |
| ма законите форме, јер би требало да је на њој логофет потписан, и печат ударен.</p> <p>Један б |
| а се свежемо с угарском војском која је на путу, а да им и градове предамо, Београд и Голубац, |
| то опет је у бога.{S} Српска војска је на Косову упропашћена, али то је била само војска цара |
| ена.{S} Девојачко своје доба провела је на двору Душановом, у средини славе и величаства српско |
| ед свега тога већа част војвода била је на рат склоњена.{S} Они се јако уздају у јуначку срећу, |
| у.</p> <p>Ферхад-паша погодио је шта је на срцу Харалампији.{S} Познаје му све жиле, без да Хар |
| ладу распространити могао.{S} Милица је на сваки његов корак пазила, и како је приметила да се |
| Стевану деспоту, ал’ му доцније, кад је на кормило дошао, није замерао, поштовао је у њему сопс |
| едним ударцем једног оборио, баш кад је на кнеза одостраг руку дигао да га посјече.{S} Боже мој |
| се рашћеретао, што чу игуман, и сад је на епитимији.{S} Док се руча, брат Теофан мора читати „ |
| е да је преднији од другог.{S} Народ је на више страна раздељен.{S} Ви нећете се хтети под једн |
| поља долазимо — рече патријарх — све је на бојном пољу у најбољем реду.{S} С почетка беше и мал |
| кошкати почео, његова једна реч све је на своју меру довела.{S} Радојко је кадикад весели жаго |
| за деспотством, немој мишљети да ме је на то вукла ли сујета или жудња за господарством.{S} Жу |
| о само мудри и трезни сањају, а који је на јави свагда луд и пијан, том тек у сну што трезно до |
| тим се онај први смех забунити који је на његов рабош друштву веселост улио.</p> <p>— Како си |
| војим оружоносцем и подворником који је на јастуку од кадиве носио кључе Голупца.{S} Ферхад-паш |
| асти могло.{S} Но у тој забуни сваки је на свој рачун радио.</p> <p>А шта је Милева радила?</p> |
| се лудачко руво, говорио сам што ми је на срцу, а будалама и слијепим гусларима све је слободн |
| вим знатним делом.{S} И твој отац ми је на путу, као год и Милица; но исповедам да ако народ св |
| ч, а не као код ђаура, говори што ти је на срцу.</p> <p>— Е сад видим да сам на правог човека н |
| сна са калуђером договарала и све им је на то тежило да се Бранковић осили.</p> <p>Наједанпут р |
| са Стеваном слагати.{S} Један другом је на путу стајао.{S} Да није било Ђурђа, Стеван, по свом |
| одице закључи, <pb n="217" /> но том је на путу стајала жестина Маркова који никоме првенства н |
| уденици, и књигу Светог писма Стеван је на поклон дао, и јошт дивно еванђелије, које се метне н |
| ана, светлило се као сунце.{S} Србин је на њему видео светлост доба Душанова.</p> <p>И изван цр |
| <p>— А где је Светислав?</p> <p>— Он је на удаљеном одавде конаку.{S} Кад се у двору налази, че |
| који је одвећ озбиљан био, показивао је на свом лицу неко задовољство.</p> <p>Милица и дворкиње |
| Особито, пак, са задовољством гледао је на оца Харалампију, који је такођер подсмешљив поглед н |
| је демоне са собом повукао, навукао је на српску земљу несрећу која је српски народ једнако пр |
| ећ изеле зеца, и наместо тога наишао је на ловца који га убије.{S} Оба платише за лакомост.{S} |
| мија, са два побочника.</p> <p>Дошао је на тврду реч деспотову, сиђе с коња, и његови побочни, |
| гром самрти душу му озарио.{S} Руво је на њему кићено златним токама, у њем се Високи Стеван н |
| т, када се са Мехмедом смирио, почео је на радост своји’ Срба у свачему напредовати.{S} Земља м |
| астелинске породице произишав, носио је на себи печат неке великашима сродне гордости.{S} Његов |
| нашалила, јербо јој је пребацио како је на црвеног калуђера гледала, и то је општи смех произве |
| е та неслога.{S} Косово поље позвало је на слогу, и који сложни беше, дошли су.{S} Но, не би на |
| {S} Поред све телесне слабости често је на коња седао и ишао у шетњу.{S} Тако једаред <pb n="36 |
| чије руке паднем, тога је свије што је на мени, ал’ и ја ћу главу замјенити.{S} Но ево сад исп |
| Сад изгледа као заробљеник, и предат је на милост и немилост.</p> <p>Бурне су биле Јереми[ји]не |
| закључено, један већи део војске већ је на путу на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се спустимо |
| га та подсмешљивост врећа, премда му је на срцу друго нешто лежало.{S} Но и на том осмејкујућем |
| навала је нарав деспотову, читала му је на лицу борбу унутарњу, није дошла да га испитива, већ |
| {S} Лошонци продире к својима.{S} Ту је на једном броду и Цецилија, красна делија-девојка, на б |
| све књиге свете и староставне.{S} Ту је на столу Свето писмо, вечити извор истине и надње.{S} Т |
| ц, не би нам га дали, јер се новац даје на срећу, а не на погибију.{S} Незадовољници би расли к |
| ва, Београд и Голубац.{S} Тако је, није на ино.{S} Уговор се не сме рушити, јер би онда дошли и |
| .</p> <p>— Исто мислим што збориш, није на ино, морам се судбини подврћи.{S} Но кад султан и Жи |
| -душмана и сву Србију разорити.{S} Није на ино, јер ако започне као делиман, и не пође за руком |
| а је жао што нема тих градова, ал’ није на ино, морају сносити.{S} Дата је реч, дат је потпис.< |
| о код Дунава и опкопа Голупца, ал’ није на ино, мађарска је војска и мађарске војводе.</p> <p>С |
| е добије позив од Русне.</p> <p>Он није на себе дао дуго чекати.{S} Једва дочека ову прилику.{S |
| очима, перо му у руци дркће.{S} Но није на ино, мора.{S} Уговор деспот-Стеванов га веже; а иона |
| та је тамо земља.</p> <p>— Ако баш није на ино, нек му се све изда, а Јеремија доћи ће нам шака |
| ји деспоту, ал’ није све најдрагоценије на се метао.{S} Ово није за њ дан славе, дан предаје Бе |
| е!{S} Знаш ли, волем што је Харалампије на нашој страни, него да ми је ко поклонио нови’ десет |
| о налогу својим послом, а и Харалампије на дочек гостију.</p> <p>Да, да не заборавимо за Јулу к |
| н са благом.</p> <p>— Ту до трапезарије на гомили, и чека заповест да се унесе.</p> <p>— Нек се |
| ти ћеш с њима лако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад их уклониш, ти си сам господар.{S} Ако они |
| ање.</p> <p>У савету сваки је очи своје на патријарха бацио.{S} После толике несреће и челични |
| аслепи, јер Турци су већ онда око своје на Смедерево бацили.{S} Колико му је као султану могућн |
| турче, које с вољом <pb n="352" /> које на силу.{S} Ни самог свештеника не штеде.{S} Деспот сам |
| .{S} Сад на коња и свак у своје котарје на посао — закључи деспот.</p> </div> <div type="chapte |
| </p> <p>Ферхад стане, и прстом показује на благо.</p> <p>— Ево откуп Голупца, ал не за издајице |
| смејавасте му се, што је ваше неприлике на видик изнашао.{S} Познајем вас све у главу, били сте |
| ре за Голубац припремили, пуне су шајке на Дунаву са убојним спремама за Голубац — одговори Лош |
| а им је отворена, само Голубац за Турке на ограшју стоји.{S} Маџари деспоту, не вјерују, јер је |
| је скупити кад ето готове турске војске на прагу.{S} Још што има војске, то је код Вука, па сад |
| сад нијесу могли бујности турске војске на пут стати.{S} Мени нијесу хтели над овима вођство да |
| ђ са Турцима, са мложином турске војске на граници, ’де опет своје српске приврженике чека који |
| ако би било да опремимо неки део војске на Голубац, да на Јеремију мотри, а са осталом војском |
| амо доста снаге, и ја имам нешто војске на својим местима спремне, па кад бисмо Турке доле поту |
| то реци Турцима, да одма’ пошљу војске на Голубац, да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их б |
| пет друга велика, ту су насликане битке на дувару, од славних дубровачких сликара.{S} Ту се вид |
| душман.{S} Наше војводе више су давале на само јунаштво, нег’ на прилике бојног поља.{S} И Вук |
| нег’ код вас.{S} Те будале су изгледале на луде, а ипак нису, паметнији су нег’ други.{S} Они т |
| адића странствујуће мисли нису је могле на што изванредно побудити.{S} Она га је само тешила да |
| ’дегод се тко из града промоли, стреле на њ лете.{S} Завише стрелци нису обични стрелци, већ и |
| {S} Потомци оних јунака, који су стреле на Солун бацали, прослављени преко морја, саградили су |
| ту је обрт и трговина, која своје жиле на све стране пушта, ту су брегови, планине, лузи и дуб |
| нешто војске у Крушевац, па онда после на Голубац.</p> <p>Ферхад-паша дозива Каралампоглију.{S |
| вода умилно га успављује, па тек после на мекане душеке, да о оном што му је најмилије сања.{S |
| а ће ослабити, па с њом не можемо после на Голубац — рече султан.</p> <p>— Силни падиша!{S} Ти |
| сак-пашом у Крушевац, одакле ћемо после на Голубац.{S} Глава војске биће Исак-паша, као беглерб |
| ци и њеној деци нек се даде комад земље на ужитак, или ако јој се то не допада, а она нек иде у |
| p> <p>— Њима нека се одреди комад земље на ужитак.</p> <p>— А шта ће народ на то рећи?</p> <p>— |
| очи закрвавише, да не би Ђурђа, који ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту показа као витез, |
| био, пола Грк пола Србин.{S} Он ме узме на искушеније; но да сте видили то искушеније.{S} Најпр |
| и на миндрос узимао, но преиначено име на Каралампогли није могло сакрити Харалампија пред бис |
| сао и сам деспот Стеван тешко је с њиме на крај излазио.</p> <p>— Јеремија ће Турцима издати гр |
| не држе се тако строго, само што не сме на видик изићи.{S} И султан пије вино и све паше, само |
| ало би да је спашено пред Косовом, а не на Косову, јер тко овде хоће победу, мора имати веће мн |
| дали, јер се новац даје на срећу, а не на погибију.{S} Незадовољници би расли као трава, знаш |
| орошен пада као жртва, која христијане на освету и слободу буди.{S} Ти си измет свете цркве, и |
| едавно, кад су Турци од бугарске стране на Ниш надирали, он се усиљавао придобити управу над во |
| вану он је султана привољео да пристане на <pb n="534" /> мир, који сад уживамо, и зато смо мог |
| , познаћеш да је владарка.</p> <p>Седне на сребрн стол и почну се световати.</p> <p>Деспотовица |
| днако светује краљу да ил’ војску крене на Крушевац, ил’ да све силе дању и ноћу употреби, да б |
| и противници Лазареве породице саједине на исту одбрану, па када је домовина одбрањена, нека на |
| во остало је нетљено, руке му целокупне на крсту распетија прекрштене, лице јошт и сад показује |
| к, а војска већ је у бојном реду, јурне на провале бедема.{S} Сам Жигмунд главом је ту, Розгоњи |
| о је дошла, и сад са свију страна јурне на Мађаре, са пешаци и коњаници.</p> <p>Жалостан коб.{S |
| и јошт дивно еванђелије, које се метне на прса деспот Стевана о задушницама.</p> <p>Тако Леонт |
| аност.{S} Један лацмански калуђер метне на стол у кожи везану књигу да је деспот потпише.{S} У |
| јој се прикључе и приврженици, те ударе на Србију.{S} Земља се свуд опустошавала.{S} Међусобан |
| и убије Мурата.{S} Турци јаросни ударе на нас, но узбијени буду силно.{S} Навале са новим сила |
| >Но не прође година две, а Мађари ударе на Бајазита.{S} Још се нису Турци ни скупили, а већ Срб |
| адан султан Амурат позива паше и везире на диван.</p> <p>Скупљени седе, а султан диван отвори.< |
| > <p>У Једрени цар Амурат паше и везире на диван позива.</p> <p>У Једрени, стародревном граду, |
| т и непоколебивост деспотову.{S} Најпре на леп начин, наговарањем, ласкањем гледао је да га зад |
| {S} Хоћеду Мађари да вас пребаце најпре на Једрене, па онда даље.{S} Бранковић, који се сад оде |
| амо прословите, онда ћу вас дати најпре на муке, какве само Турчин измислити може.</p> <p>То из |
| нути на бој, зато држим да идемо најпре на Голубац.{S} Тако нек буде закључено, један већи део |
| д, мађарски бродови одозго низводу јуре на турске бродове, који се нузводу тим заносе, но кадик |
| <p>Млоге војводе држаше се Ђурђа; да се на већину ослони, та би се одма’ против Турака определи |
| тако у ноћно доба оца Харалампија да се на тако необичан поход даде?{S} Несташлук, ил’ освета, |
| арску.{S} И то наваљују што прије да се на те нападне, јер су христјани у Босни, Зети и Арбаниј |
| Турке, наслањамо.{S} Покажемо ли да се на Турке наслањамо, онда се опет замерамо Мађарима.{S} |
| тељства са Мађарима, већ ће хтети да се на њи’, на Турке, наслањамо.{S} Покажемо ли да се на Ту |
| } Биће красан град у трокуту, јак да се на јуриш узети не може.{S} Ту ћеду бити јаки бедеми, сп |
| белај починили.{S} Даље наложи им да се на окупу нађу кад телал повиче, да ће се неким заробљен |
| сти моје помиловани, ако си дошао да се на ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да в |
| да сад не губимо више времена, но да се на пут спремамо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије да зн |
| Стевана нема.</p> <p>Приповедају да се на дан смрти његове мало земља потресла и сунце изгубил |
| Турчину противустати.</p> <p>Милица се на страну са Јусуфом повуче, а Милеву остави да се међу |
| лић <pb n="264" /> од Турака.{S} Крв се на Косову потоком лила.{S} Сто тисућа мртви леже онде.< |
| то исплатити, шта ћемо онда?{S} Град се на вересију не продаје, кад једаред предам град, онда ј |
| ом као робу и стоку дијелили.{S} Сад се на невиним ђецама кају гријеси отаца.{S} Ишти, деспоте, |
| а не клоне.</p> <p>У трапезарији све се на краће одбављало; искушеници радо су читали „житија с |
| и.{S} Марко је живио у оном добу где се на јуначан карактер врло млого давало.{S} Он, као син В |
| поту у очи то рећи.{S} И деспот није се на то узбудио, а да мало оштрије Леонтији на то одговор |
| н пак ухвативши се за браду, позивље се на бога и Пророка, да ће реч одржати.</p> <pb n="344" / |
| г ће бити одмах.</p> <p>Ферхад макне се на страну и извуче мешину метоике.</p> <p>— Е сад ти не |
| езире.</p> <p>Тако Харалампије попне се на коња, јахати је још као искушеник научио, и отпутује |
| упомоћ Алаха да једаред рахат одморе се на згаришту, међу развалинама Новог Брда.</p> <p>Силна |
| а ово пазите.{S} Ви обојица ослањате се на Турке.{S} И ја сам се на њих ослањао.{S} Пазите да с |
| и.{S} Кад ни ту не можете, како ћете се на јуначком мејдану дјелити.{S} Но кад сами нијесте кад |
| чу глас, од стиха дигне се, и креће се на пут.</p> <p>Јеремију је Ђурађ лепо примио и с њим се |
| не срце је већ окаљено, ни не осврће се на ужасан јек.</p> <p>Јерина није жена Лотова, она нема |
| кнежевиће поведи собом. </p> <p>Баце се на коња и одјезде у манастир.</p> <milestone unit="subS |
| имала у себи толико одважности да би се на свашта предати могла.{S} Милева је била млада и мате |
| а се има чинити.{S} И доиста, кад би се на њи’ слушало било, можда би се све још <pb n="296" /> |
| царице, патријарха и Новака, сви би се на њега заценили били.{S} Особито Светислав и Милева од |
| ане, тако исто и Јаблановић.{S} Види се на лицу Јеремији како је узбуђен.{S} Улак је, додуше ту |
| искоренити Лазареву породицу, налази се на турско-српској граници, па једнако је тражила нову з |
| но.{S} Сви су нешто планирали, сваки се на нешто преправљао.</p> <pb n="312" /> <p>Предвече саз |
| а пример, пећки калуђери, но предали се на славу божију и на славу људску.{S} Сам отац Леонтије |
| е велике, седе, бркови седи опустили се на рамена, очи, истина, слепе, ал’ велике и пуне изража |
| } Прими, деспоте, моју ријеч, ослони се на ме, начинићемо јошт данас писмено, потписаћеш то и у |
| знаш, честити деспоте, исповједам ти се на спас моје душе, да га исто тако познајем као ти.{S} |
| >— Кад је тако, деспоте, предајем ти се на тврду ријеч, коју ћеш одржати, и предајем Голубац, т |
| Твој клети душман Исак-паша попео ти се на душу, једнако те облагива да с Мађар’ма шурујеш, и т |
| а, у коју ће Агарјани и други ширити се на наш рачун.{S} Уважи, господару, моје речи, и по могу |
| о у двору бавио, него ускори вратити се на Косово.</p> <p>Милица, пак, међутим потруди се Милев |
| без сваке забуне, гордо, осмевајући се на подсмешљиве госте.{S} Особито, пак, са задовољством |
| витом, неће Дунавом, већ сувим, баци се на друм са својом свитом, пут ће му бити до Једрена дуг |
| ца ослањате се на Турке.{S} И ја сам се на њих ослањао.{S} Пазите да се не покајете.{S} Велика |
| из Европе да истерамо.{S} Заклео сам се на распетије да ћу моју силу, мој живот у ту сврху жртв |
| ад подсмешљив момак.</p> <p>Но Грман се на истог слуге речи разљути и узме под заштиту калуђера |
| тим ће свим запушити уста.{S} Султан се на то узбуди, запита каква и колика је та деспотова мез |
| тајући дан.</p> <p>Сутрадан, познало се на свачијем лицу, да се што велико стало.{S} Дворјани, |
| већ нисам могао издржати.{S} Пазило се на мене јако и почну ме не само постом него и глађу мор |
| и.</p> <pb n="452" /> <p>— Доста смо се на путу изломили, сад мало рахат, па онда опет на посао |
| у предати Београд, ал’ је морао, јер се на то још деспот Стеван потписао.{S} А да није тако бил |
| словити.</p> <p>Ђурађ Бранковић опет се на ноге диже, а за њим војводе.</p> <p>— Војводе, јунац |
| ајазиту већу услугу учинити.{S} Јошт се на Косову, на обалама Ситнице, српске кости виђеле, а с |
| пресецано.{S} Седе власи спустиле му се на рамена, а брада бела, велика, покрила му на прси крс |
| и изврће, вилице стиснуте, мишићи му се на образу горе-доле дижу, нешто се мисли, велико смишља |
| им, страховитим очима.{S} Брци су му се на рамена пустили.{S} Сваки му је све, да и саме бркове |
| ајпре за се брине.</p> <p>Тако дигну се на ноге, и са то мало војске крену се даље да се споје |
| е главе турске рубио.{S} Мађари пењу се на бедеме, куљају кроз бедемску провалу, но буду опет п |
| еки дуг срцу исплатио.</p> <p>Сви су се на то склонили да Милеву мира ради, жертвују.{S} После |
| /> <p>Патријарх и Новак спремили су се на подворење царици.{S} Царица их је такође спремна при |
| су смели, безобразнији.{S} И они су се на партаје делили.{S} Царица, откако је удовица, изгуби |
| </p> <pb n="295" /> <p>Наскоро Јусуф се на пут крене са силним богатством да проси Милеву за Ба |
| гмунду с нами лако.</p> <p>— Голубац се на вересију неће предавати, — рече Јеремија.</p> <p>— А |
| уне изражаја, лице доста румено; још се на истом лицу познају две боре сабљом нанешене.{S} Хаљи |
| Зора је.</p> <p>Буде Радосава да донесе на листини уговор.</p> <p>Док су Радосава будили, и про |
| </p> <p>Чаушбаша прими писмено и донесе на кољено султану.{S} Султан преда писмо Ферхад-паши да |
| е сам, вели, прво и последње своје дете на <pb n="527" /> жртву принети.{S} Нек не буде нитко н |
| радао и страда.{S} Грабљиви, лакоми сте на благо, и све то пограбљено благо доћи ће Турцима у р |
| е покајете.{S} Велика је ствар коју сте на себе узели.{S} Народ треба заштићавати, а народ два |
| ког реда, и глас трубе сазивао је госте на обед.</p> <p>Гости се почну скупљати.{S} Патријарх, |
| ава калуђерске хаљине, па му каже да ће на јутрење рано доћи да га причести.</p> <p>Радосав оде |
| сли твој верни слуга.</p> <p>— А шта ће на то рећи дели-Реџеп.</p> <p>— Не треба индат чекати, |
| уверења изговорио, и радознал је шта ће на то Леонтије рећи.</p> <p>Леонтије с’ватио је значајн |
| застаде Русна и жудно очекиваше шта ће на ото Милица рећи.</p> <p>Милица, да би своје мнење бо |
| ким комитом.</p> <p>— Е онда чуј шта ће на то сљедити.{S} Кад даш кћер за Циљског, онда ће заис |
| а предају.{S} Зар не има јунака који ће на првој кући забости алај-барјак.{S} Зар нисмо ми они |
| љашњим.{S} Па гле сад жалости!{S} Ко ће на његово место ступити?{S} Ко ће са поплашеним народом |
| премна.</p> <p>Јеремија пре нег’ што ће на коња, јошт да се рукују, и шапне му.</p> <p>— Не пре |
| Јеремију да преда Голубац.{S} Деспот ће на се примити да Јеремију позове.</p> <p>Деспот оправи |
| ће му се похот увјећати, и сву силу ће на ме дићи, султан држи да је његова жеља мени заповије |
| како се у Караманији опорави, одмах ће на Србију чељуст отворити.{S} Амурат сада мене ласка, д |
| у, па даје нам мир: обвезује се да неће на нас више нападати.</p> <p>— Доста жалосно — одговори |
| p>Сад је сваки увидио зашто деспот неће на Турке.{S} Познавали су његову сталност, па нису се в |
| , па их је Ферхад-паша погубио, а новце на поле подијелио, једну половину себи, једну Исак-паши |
| је и у турству бољма, негли ви издајице на кућевном огњишту, у својој отаџбини, коју сте ви зга |
| , кад су ови побожни калуђери појединце на хору појали!{S} Како је морало бити на светој литург |
| ај разговор.</p> <p>Оставимо сад старце на страну, да видимо шта су донде други радили.</p> <mi |
| аралампије од радости насмеја се појаче на Петошкине речи, и као неку малу освету изрази тиме п |
| Јеремији да преда град, јер ће га иначе на силу отети.</p> <p>Гласник врати се и однесе Јеремиј |
| ио.{S} Сви остали као окамењени гледаше на ужасне гласоноше, а гдекојим се, опет, чинило све то |
| прилике.</p> <p>Деспот и деспотица јаше на тихим бељцима.{S} За њима пртљаг, товари блага.{S} Д |
| ка, напред иду коњаници, тамо горе више на Дунаву виде се бродови, пун је Дунав четокаицима, но |
| овде нико ме не дира, па вам могу више на руци бити.{S} Сваки дан по некоји заробљени Срби нат |
| у, јер с малом властелом Турци би лакше на крај изишли.{S} А да те сатру, овако су ствар удесил |
| обузела је Жигмунда кад Мађари крокнуше на јуриш, а каква боља кад се Турци појавише.{S} И то п |
| А Татари као змије љуте</l> <l>Нагрнуше на Србље јуначне</l> <l>Да им отму добијено благо.</l> |
| ановић има гу свој дел.</p> <p>— Има, и на моју жалост већи нег’ ја, који сам био ту све и сва, |
| им стварима вјера се одржати не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе исправљам.{S} Очитао |
| ја је јогунаст, властољубив, грабљив, и на зло брз.</p> <pb n="413" /> <p>На путу стиже му глас |
| се.{S} Краљ пређе к њему, шири руке, и на оба образа да му пољубац, на што деспот захвално се |
| ну, срећа ме послужи, те ево ме паше, и на царском дивану сам од првијех.{S} Српско хришћанско |
| нараштаја ко, који по ваздуху плови, и на пароброду и жељезници вози се, у очи погледати не би |
| Но тко ће ту понуду деспоту учинити, и на то га навести?{S} Ферхад-паша све то на се прима.</p |
| га је Петошко у манастиру задиркивао, и на миндрос узимао, но преиначено име на Каралампогли ни |
| а. <pb n="500" /> Тек што се опрашио, и на рахат се дао, дозивље га Исак-паша на диван.</p> <p> |
| нег’ улудо гинути — одговори Петошко, и на то је чашу смедеревског искапио.</p> <p>Док се Новак |
| и.{S} Лошонција прође на другу обалу, и на четоклацима довезе сву спрему у Ласловар, и топове.< |
| ио да само горњи разговор мало збуни; и на то опет шалу започне са Петошком.</p> <p>— А колико |
| а су се Турци и најмање подсетили.{S} И на дивану он је султана привољео да пристане на <pb n=" |
| м постанем.{S} Напослетку пристао би’ и на све, само на једно не, а то да не учине са мном оно, |
| p>Звона нису на венчање звонила.{S} А и на што да Турцима уши вређају?{S} Та и Милеви није већ |
| имати трипут толико војске код Дунава и на друмовима.{S} Дође ли вријеме да се обоје опоравите, |
| ал’ навале силни турски четокаици да и на води пут препрече.{S} Сукобише се бродови, настане б |
| чи поглед је бацио на оца Харалампија и на то сви се почну смејати.{S} Сам један патријарх није |
| је за себе друге планове ковао.{S} Па и на самим служитељима познавало се да је господара неста |
| ени до поклисара пазе му на сваки миг и на сама уста, а да се султану што не згоди, као Мурату |
| онда кад већ не буде нуждан, да дође и на њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мораде већ и онамо ићи, к |
| оји је био научен на смокве и неранже и на масна јела; па је одма’ у почетку из манастира утека |
| тако мисле Мађари.</p> <p>Мађари пазе и на деспотовицу Јерину.{S} Деспотовица седи у дворима де |
| синова.{S} Вук, мој бабо, држа да је и на њему пола царства.{S} А ће сам ја онда, ја омладак Н |
| ђер и шетао се тамо-амо.{S} Наишао је и на Јулу куварку, која му је ноћас толику беду проузроко |
| S} Отац Харалампије био је добре воље и на свачију реч и поглед оштро је мотрио.{S} Особито је |
| празних шака остали, бацили би на ме и на зета мржњу.{S} Више је изгледа и користи крвне свезе |
| pb n="303" /> да младо створење да се и на ону страну завијати, па сад нек се изјадикује, јер с |
| ит је прави по пропису калуђер, па се и на потчињенима виђело неко особито благововјенство и см |
| одарим ти се, силни падишо, што си се и на мене, на твог роба смиловао.{S} Допусти ми да ти ску |
| пушку, но за овај грех покајао сам се и на Св. Николу у Приштини, у цркви, велику сам свећу упа |
| едамдесет лета, сув, висок, жуто лице и на њему изражена божанствена питомост, чело повеће и бо |
| ротиви ране, убијају их.{S} Наишли би и на благо, на што Јеремија чека, ал’ их Харалампије зава |
| .</p> <p>Вук му саветује да га ухвати и на смрт осуди.</p> <p>Стеван није жестока срца, нити хо |
| и сад Турци своју задату реч погазити и на то ићи да се Вук понизи?{S} У највећој сумњи бијаше |
| тка да ћемо с Турцима у свезу ступити и на Мађарску нападати, ’де би ова морала подлећи.{S} Маџ |
| амити, откуд га човек може добро тући и на воду натерати га.{S} Па онда и овде је зло где има с |
| авило, но поред тога био је оштроуман и на све решителан.</p> <p>Кад издалека чује неки жагор м |
| {S} Па ако баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мој отац скупио је приличну војску, ск |
| је на срцу друго нешто лежало.{S} Но и на том осмејкујућем се лицу лежала је нека сакривена ос |
| имјера дворског живота, који је често и на цео народ од великог уплива био.</p> <p>Но Русна, ка |
| молитвах колико треба, дао би си што и на намастир за покајаније и опроштај, па ти не би ништа |
| ој првобитног жара љубави; тај се жар и на друго што, на благо, распрострео, па је љубав морала |
| и са мојом породицом, чељадима живљет и на страни.{S} У Трапезунту и Цариграду, у Млецима и Нап |
| аљу, силан, сво хришћанство на западу и на истоку гледи на те, да га спасеш, јер овђе наше руке |
| луђери, но предали се на славу божију и на славу људску.{S} Сам отац Леонтије, премда је по сво |
| ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу султану и на дивану поднијети, даћеш за турску војску заиру, и св |
| о султана, да му је увек у свјетовању и на дивану.</p> <p>Ферхад-паша покрај тога из потаје уве |
| а, је л’ добро учинио, што није одмах и на деспота напао.</p> <p>Чује се топот коњски, ето Ферх |
| за пашу спремљен, а сва турска сила би на деспота напала.{S} Зато Ферхад-паша може приликом ка |
| епом и разбијеним главама.{S} Па шта би на то сабор Мађарске, дијета рекла?{S} Кад бисмо опет з |
| оји сложни беше, дошли су.{S} Но, не би на Косову Краљевића Марка, Милош Обилић погибе јуначки, |
| >Тако и остале паше одговарају, који би на Мађаре, који, пак, на деспота, ил’ против обојице.</ |
| који су празних шака остали, бацили би на ме и на зета мржњу.{S} Више је изгледа и користи крв |
| воје памети, у ово опасно доба могао би на себе навући мржњу старијих војвода и властелина, кој |
| рон, и Високи Стеван не једаред га себи на световање призивао; Ђурђа Бранковића понашање је опо |
| д Турака побјегао у Цариград, а ја теби на Лазареву суботу врбицу пружам, ти је прими и погледа |
| лаго подијели, ја морам у Голубац, а ви на свој посао.</p> <p>— Евала ти, Ферхаде.{S} Буди ти м |
| им пријатељима да код куће све приправи на што ће нужду имати.</p> <p>Но сад да видимо шта Турц |
| и, како јој пиљи у очи.</p> <p>— Остави на миру те лакрдије, но гледајмо, шта ће сад да буде.{S |
| о видиш, поклоне шаље — одговори Милеви на своју руку наводећа Милица.</p> <p>— Ко би се тој до |
| , није избегао, штавише, био је у цркви на бранику, и добио је боја.</p> <p>Ферхад изрече и вра |
| са свију страна кипте, све нови и нови на видик излазе, а кћи Розгоња Цецилија је у Ласловару, |
| г сина има, онда су јој материни синови на путу.{S} Милица је већ одавно искусила своју кћер Ма |
| ојима изгинуо, а није било нужно да сви на Косову изгину.{S} Није издао Вук на Косову, он је сп |
| ити стражар, који отвореним очима гледи на Мађарску, Сибињ, и оданђе амо продријети се не може, |
| -паша и настаде тишина.{S} Ферхад гледи на деспота, чека шта ће чути.</p> <p>Деспот неколико тр |
| , а десном шестоперац буздован, и гледи на деспота хоће л’ добити миг.{S} Тешко Јеремији да се |
| ди његов мили Хасан.</p> <p>Хасан гледи на Марка, нит’ очи с њега скида.{S} Из сваке черте Марк |
| овест.</p> <p>Ферхад-паша укочено гледи на бимбашу.{S} Гледи га, а не мисли о њему.{S} Опет очи |
| глава богатог Браничева, поносито гледи на Дунаво, на Угарску.{S} Сав окол пун вредна радена на |
| хришћанство на западу и на истоку гледи на те, да га спасеш, јер овђе наше руке су већ малаксал |
| /p> <p>Деспотовица Јерина у двору гледи на плаво Дунаво, срце јој се стеже, њена господства ту |
| ац предајем.</p> <p>Ферхад-паша погледи на Харалампија, који сад не гледи више у Јеремију ка’ у |
| вни град Голубац.</p> <p>Султан погледи на паше, па се разгледају, главом маше, не могу речма в |
| ре два коца, а трећим оба одозго утврди на облик вешала.</p> <p>Воду их вешалама, но нећеду их |
| д, ако опет настане славно доба, загуди на њима њему подобан детић.{S} Па је тако сирома’ Грман |
| S} Но и јест <pb n="242" /> да има људи на којима се види да не имају мозга, па су гори него он |
| их држи као залогу, а да Ђурђа принуди на исплату од сто и педесет хиљада дуката.{S} Он је упр |
| н хтео је показати да је строг, да пази на ред.{S} Такови грешници добију обично помилованије к |
| олупца Харалампији налоге даје, да пази на кнежевиће, и Јаблановићу у Крушевац то исто пише, а |
| о неки телохранитељ, ал’ управо да пази на њега.{S} Одавна њега Ферхад-паша познаје, не верује |
| месечине — град унаоколо облеће и пази на Мађаре шта ноћу раде.{S} Јаблановић издајица, ал’ ис |
| уважени.</p> <p>Јаблановић да Јеремији на знање да су у његовим рукама кнежевићи, Јеремија тај |
| је.{S} Лаком на благо, ал’ још лакомији на пропаст деспота, је л’ добро учинио, што није одмах |
| — рече Милица, и посаде се сви важнији на места, која им одмах на Миличину реч опредељена беху |
| мем, оставимо их на страну, Харалампији на сохрану у Високим Дечанима, и ту буду са нашим знање |
| то узбудио, а да мало оштрије Леонтији на то одговори.{S} Богзна каква је тајна у деспоту скри |
| еш народ, нијеси од оних калуђера, који на трему, у ћелији, у цркви, крвљу орошен пада као жртв |
| одјек, <pb n="525" /> тајинствен, који на побожност и уфање у бољи живот, вечну славу побуђује |
| убави народној.{S} Велики је терет који на себе примаш.{S} Судба једног народа у руке ти је пол |
| агодарителну молитву и после тога сваки на свој конак отиде.</p> <p>Настане жалосна ноћ.{S} Где |
| твен зрак одаваше.{S} Пун наде је сваки на њега гледао.</p> <p>Патријарх прослови:</p> <p>— Кад |
| ово?</p> <p>— Свашта доста, но јесам ли на добром месту, могу ли што изговорити?</p> <p>— Изгов |
| орало бити на светој литургији, како ли на бденију!{S} Када се толика кандила запале, па мноштв |
| еш мојој деци пријатељ.{S} Пристајеш ли на то?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Закунимо се свак по |
| оба више пазило на вољу деспота, нег’ли на турску.{S} Турци нису знали ни да су кнежевићи били |
| у несрећу.{S} Љубав је још ту била, али на њој приметна промена о будућности сумњу му уливаше.< |
| га је отац могао задржати да не навали на најгушћу масу Турака.{S} Сва својства, душевна и тел |
| чинио.</p> <p>Премда старији нису дали на себи приметити да им је калуђер смешан, опет и они, |
| м се с њом.{S} По сокаци сви су гледали на нас, и завидили нам.{S} Но срећа није дуго трајала.{ |
| оје отаџбине, а гдекоји само су гледали на све догађаје и ишчекивали су час у којем ће се њи’ов |
| овића и Харалампија.{S} Они су искајали на овој земљи своје гријехе, нек им на другом свијету б |
| лом да га принудимо.{S} Кад би оставили на страну Голубац, кренули би се пут Крушевца, за то на |
| алампије да би га већма хусари побунили на искреност, да искаже ’де је сво благо, добио је неко |
| д Душана на поклон добио, и из тог пили на даћи после боја и побједе над Шишманом — рече угреја |
| акузене, моје претке, који су се борили на поморју, и против силна Душана.{S} У твојим жилама т |
| колности познате; он се мисли, па мисли на то да свакако своју и свог народа независност докучи |
| рви проливено, а Ново Брдо још не мисли на предају.{S} Зар не има јунака који ће на првој кући |
| , с њим заједно пође, нег’ да и помисли на другог.{S} Но она, поред све љубави, није имала у се |
| да се деспоту не замери.</p> <p>Смисли на једно.{S} Кнежевиће пош’ље са Варнавом покрај јаче с |
| таја силити.{S} Млоги су вуковци прешли на царичину страну особито од старији’ војвода, који су |
| ља предало се спавању.</p> <p>Служитељи на удаљеном крају двора јошт су ћеретали и веселили се. |
| вана за деспота признајете.</p> <p>— Ми на то не пристајемо да место једног Бранковића другога |
| да тајне улаке мени усмено шиље и да ми на знање како куд Турци се крећу, и да се пред њима спа |
| гурно.{S} Па ако Турци примете да се ми на њи’ дижемо, па се помире, ил’ брзо једна страна друг |
| осекао.{S} Ма ја ’де био, Петошко ће ми на страни бити.{S} Код Голупца сам био с Мађарима, па м |
| о Београд предати.{S} Још и сад лежи ми на срцу терет као камен.{S} Рјеци султану да је због то |
| брани, десет ’иљада војника, који су ми на сваку службу готови, па оно што у рукама имам, нипош |
| ави’ Турака, па текар из Азије?{S} Сами на себе остављени, морали бисмо се један противу десет |
| дочек улаках и поклисарах, па се спреми на пут, и отпутује.</p> </div> </div> <div type="group" |
| ро их је наплаћивао и награђивао.{S} Ни на ме не могу се потужити.{S} Ал’ шта је кад Мађарска н |
| ми се одавна досадиле.{S} Готово већ ни на што не зидам.{S} Само ми је јошт то једно утеха, што |
| царева и јунака.</p> <p>У црној дворани на среди је велики округао стол, покривен црном чојом.{ |
| ти је душа лака, ал како ћемо ми јадни на други свет — одгонетне смешећи [се] Јаблановић.</p> |
| Жигмунду.{S} Скупи својту, дођи ти мени на вјеру као што сам ја теби дошао, па тако ми свете бо |
| есе и умре.</p> <p>Сви су као окамењени на мртвог деспота гледали.</p> <p>Пукне глас, да је умр |
| оварати.{S} Отац Леонтије био је једини на коме никакве промене приметити није било; он је одве |
| Мађаре.{S} Скупи силну војску, и удари на Влашку.</p> <p>Код Краљева, влашке вароши, стојаше д |
| /p> <p>Ферхад му исприча како су хусари на манастир навалили, Турке истисли, манастир похарали, |
| аша чини припреме за пут.</p> <p>Татари на брзи коњи језде у Крушевац да позову оданде индат, к |
| ц прије задобијем нег’ што би га Маџари на јуриш узели.{S} Да су Маџари Голубац на јуриш узели |
| дан народ, шта је дочекао да се у вјери на три стране кида.{S} Једне Турци силом турче, друге ф |
| место.{S} Дозову се одма’ паше и везири на диван.{S} Видило се да ће се што важно извршивати.</ |
| чадором седи, и долазе му паше и везири на диван.</p> <p>Амурат у челу на узвишеним душецима, у |
| ко само најбољма може, а код куће мотри на Исак-пашу, да не напусти своје Турке да околину хара |
| валићеду на Крушевац, кад то чују ђаури на Западу, покренућеду против нас, да све што од Мурата |
| је да се и за ме побринеш, доста сам си на душу због другог натоварио.</p> <p>— Само сад ово не |
| љу, дико западних владара.{S} Ступио си на ову земљу као пријатељ хришћанства, да га штитиш про |
| елазио, и опет их остављао.{S} Данас си на доброј нози са Турцима, а Мађари од тебе зазиру; сут |
| а Тамерланове Татаре јуриша.{S} Ту виси на једној страни разно оружје, сабље српских краљева, ц |
| одржати не мога?</p> <p>— Ево, доша’ ти на вјеру, и тврду ријеч, исповједам ти, да од наша царс |
| сватко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти на вјеру, као што река’, ал’ јеси л’ каиљ задату одржат |
| м достојанством.</p> <p>— Треба гледати на то да разне струке управе способним људ’ма у руке до |
| опити стражари могу шале с њима збијати на подсмех, јер ма и слепи, чувају углед и достојанство |
| седне, он мора на ногама бити, и чекати на заповест Ферхад-паше.</p> <p>Тишина, да се пролет му |
| а пријатељство откаже.{S} Сад се обрати на деспота.{S} Деспот благ и не знајући осветити се, об |
| лики рахат-душеци.{S} Све то мора узети на се турски облик кад се ђаурима суди.</p> <p>Ферхад х |
| ак, међутим потруди се Милеву приволети на тај план, који јој се као породици спасителан виђао. |
| {S} Он се састане с Милевом.{S} Примети на њој велику промену.{S} Она му исповеди шта Турчин иш |
| од какове помоћи били.{S} Битка ће бити на сваки начин врло крвава.{S} Султан Мурат је силну во |
| аша успео.{S} Зато деспот је морао бити на опрезу, ал’ покрај тога ништ’ није пренебрегао што с |
| на хору појали!{S} Како је морало бити на светој литургији, како ли на бденију!{S} Када се тол |
| мељио.</p> <p>Турци се знали употребити на своју корист и ове претенденте.{S} Ови су за себе у |
| , па се мир поврати, немојмо заборавити на породицу Лазара, на његовог пунонадежног сина Стеван |
| ле битке остала, није се могао одважити на већи какав војени поход.{S} Шта је, дакле, имао чини |
| , да спасе Србију.{S} Оданде ћу ударити на Солун, да се састанем са грчким кнежевима и војводам |
| ју, нами зидају.{S} Тако ћу ја говорити на дивану, тако и ти.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја |
| е шака Мађара, да ћеду му череци висити на капијама Голупца.{S} Боље је и погинути.{S} Бог му в |
| е, кад ће то сатанино грло ватру бацити на Лошонција и Жигмунда градове.</p> <milestone unit="s |
| вољан и паштио би се да што више власти на се привуче.{S} И Вук је, истина, властољубив, али ње |
| а пита да л’ би боље било одмах напасти на деспота, па преметнув га, одмах на Београд поћи и от |
| није била у боју.{S} Мора се навикнути на бој, зато држим да идемо најпре на Голубац.{S} Тако |
| ењем у својој земљи бавио, и не мислећи на таково што да ће Ђурађ са Турцима на Србију напасти |
| силеџије, како би’ ја с њима као трећи на крај изишао.{S} Можда ћеду се и њи’ двојица у делби |
| и дајте ми какво друго одело, па ћу ићи на погодбу канда сам уз тебе први, и дај ми још два доб |
| онда тако исто Гргура.</p> <p>Кнежевићи на ногама стоје као заковани, не дају речце ни отпоздра |
| покидани удови.{S} Балшићи, Црнојевићи на путу су да се Зета са Поморјем Србији не привеже.{S} |
| казао да са мном нико није могао изићи на крај.{S} Но шта ћу када се већ тако збило.</p> <p>До |
| нковићеве гране, јер ми душа неће стићи на други свјет, конопац о првом ’расту загушиће је.{S} |
| ац да позову оданде индат, који ће поћи на Голубац.</p> <p>Телал виче да се војска за Једрене с |
| ону од Крушевца, и са том војском поћи на Голубац.{S} Та војска ће се лако спустити Моравом, з |
| им пашама у посету.{S} Турци, гледајући на њи’, не могу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Ту |
| свакојаке мисли преметале.{S} Гледајући на воду Ситницу, чинило му се као да се вода јошт од ју |
| у дворском, издалека су ходали чекајући на какав миг ил’ заповест.</p> <p>Милева је међутим, по |
| — одговори Марко, оштар поглед бацајући на јуначког изгледа младића.</p> <p>— Ја сам Ђурађ, син |
| — Дакле, овај је млади бег — показујући на младог Бранковића — син Вука војводе.{S} Отац му је |
| це?</p> <p>После ових речи, поглед баци на место где би сео и своје старе кости одморио.</p> <p |
| о бројати.</p> <p>Исак-паша поглед баци на вреће, уверен је да је све у реду.{S} У деоби ћара с |
| а војвода.{S} Облачина мрко поглед баци на Јеремију, лијевом руком поглади брк, а десном се за |
| главу горе подиже, па оштар поглед баци на Ферхад-пашу, изгледа канда није дошао покоран да Гол |
| све то главом одобравају.</p> <p>— Реци на то, Ферхад-пашо, ти си тамо са Исак-пашом мир склапљ |
| и куљају.{S} Виде се и турски четокаици на Дунаву, сав Дунав је бродовима посут, а у исти мах б |
| Високи Стеван са своји дивни оклопници на Тамерланове Татаре јуриша.{S} Ту виси на једној стра |
| двор те се одма’ упуте у башту к царици на поздрав и поклоњење. </p> <p>Јеврем је био осамдесет |
| а деспот-Стевана долазили Мађари и Грци на тајне договоре.</p> <p>Кад трећи дан, пријави игуман |
| ису искрени пријатељи Срба. ’Де су Грци на Косову?{S} Било их је из даљних крајева који су крвљ |
| е <pb n="273" /> попадавше јунаке Турци на истом пољу закопати даду.{S} Прост војник, војвода и |
| /p> <p>Док су се ратоборни Срби и Турци на Косову борили, и својом крвљу широко поље квасили, ц |
| урски дин.{S} Тако мисли султан и Турци на дивану, и што сад изговори’, из дивана знадем.{S} Јо |
| да од гора спусте се доле, ако би Турци на подножију покушали да обалу Дунава препрече.{S} Но о |
| ако што учинили ја и ви да би нас Турци на комаде исекли да су видили.</p> <p>— И сав манастир |
| ћи мејдане дјелити.</l> <l>Шта то звечи на том пољу равном?</l> <l>То је војска силнога Душана. |
| о, да је исти поуздан, и да његове речи на своју и свог народа корист добро упамти.</p> <p>Стев |
| дворани цара Лазоглије.</p> <p>Баца очи на све стране, дворана му је позната.</p> <p>— Знам, би |
| поражен стаде се мислити.{S} Укочио очи на Леонтија који чека одговор.</p> <p>— Дакле, султан А |
| ку види се један велики топ, сви су очи на њ упрли.</p> <p>Деспотови војници спроводе војску, г |
| у, ’декоји великаши српски упрли су очи на њи’, ако деспот Стеван стисне очи, на њима веле, тре |
| и ни белог света, а трећи можда се мучи на душманском кољу.</p> <p>У истом дому, у истом манаст |
| <p>Ферхад-паша добро зна, шта Исак-паши на срцу лежи, чека на благо.{S} Да га зајази, и сам се |
| и речице прословио, а Марко погледнувши на Ђурђа продужи:</p> <p>— Ти си још младић.{S} Тебе је |
| ка и душека, ал’ шта вреди када се онај на њима шири, ког сироте буле не трпе.{S} Помислите си |
| > <p>— Не питај то сада, него одговарај на оно што сам те питао. — После ови’ речи калуђер ју у |
| Ту се види бугар-битка цар Душана, бој на Косову, бој код Ангоре, како Високи Стеван са своји |
| ребиће сада сву силу своју да гњев свој на његовом сину искаде.{S} Ако Турчин буде даље насртао |
| ет прети — примети Костреш, поглед свој на Ђурђа бацивши.</p> <p>— Мој отац не стоји са војском |
| ла шта се то мути и плете.{S} Падне јој на ум Харалампије, који је могао све то чистије знати ј |
| а какову птицу улови.{S} Један соко јој на рамену стоји, па гледа у небо не би л’ дошао до шића |
| ци су из очију сузе рониле.{S} Пало јој на памет шта се с њом стало.{S} Док је цар у животу био |
| ио, света Богородица те сачувала, немој на ме заборавити.</p> <p>Тако се опросте.</p> <p>Сад се |
| <p>— Е добро, честити пашо, само немој на ме заборавити, а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад д |
| атна пуцета, да изгледа у свези златној на прсима као златан оклоп, на глави му црн самур-калпа |
| Желио би’ знати шта ће тек стари Новак на то рећи.{S} Он је већ за сигурно држао да ће се са ц |
| још слаб дечак, за војну нејак, ал’ јак на књизи, и од цара дозвољено ми би мјешати се у говор |
| к бавио се кад у царском двору, кад пак на свом двору у Прокупљу.</p> <p>— Добру срећу донео са |
| потом.</p> <p>Деспот метне самур-калпак на главу, поклони се краљу, па онда рукује се са војвод |
| јао да би могли Турци дознати, па човек на правди пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда |
| S} Очи му увек варнице дају, па је увек на најмањи повод као рис на јарост склопљен.{S} Најмање |
| шти, само треба добро живљет, па човјек на све заборави.</p> <p>Ферхад га промјери оком, једва |
| ончини његовог живота не спомиње, и тек на деспотова питања о томе одговара.</p> <p>— А шта би |
| а је свакидањи рад, а у цркви свештеник на вечерњу сузним очима, жалосним гласом говорио је <fo |
| ру, ја сам Каралампогли, први савјетник на дивану код Јеремије војводе, господара од Голупца гр |
| пије, који није баш био каиљ чекати док на нокту загоре.</p> <p>— Морамо још мало почекати, мож |
| сви на Косову изгину.{S} Није издао Вук на Косову, он је спасао Босну, јер да се са својима там |
| ="493" /> <p>— Деспоте, ја одмах сједам на коња и носим уговор на увид Исак-паши, јер је он вез |
| вам Смедерево, да саградиш онако да нам на дику служи, а за спас <pb n="520" /></p> <p>Србије.{ |
| о што пре, јер ако се задоцне, није нам на ино, реци да се Голубац Мађарима предати мора.</p> < |
| > <p>— Зато, јер не смем... јер не знам на то ништа казати.</p> <p>— Кћери моја, ја знам зашто |
| Хасан.{S} Кад једаред дође час да морам на други свет путовати, његова побратимска рука ће ме у |
| годе напред.{S} Ја се засад већма морам на Турке наслањати; дође ли ора да се Мађари опораве, м |
| реч је била опомена на Јеремију, да сам на кнежевиће пази.{S} Благо ће и оно доћи Јеремији у ша |
| -паша.</p> <p>— Ал’ би’ и ја рад да сам на дивану.</p> <p>— А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођ |
| је на срцу.</p> <p>— Е сад видим да сам на правог човека наишао, дакле сад слушај.{S} Кад већ, |
| адишо, зависи што се чинити има, ја сам на твој миг готов кудгод заповиједаш — одговори Ферхад- |
| он моје није шћео припознати.{S} Ја сам на његову заповјест дао осљепити синове Гргурове, кнеже |
| реди таково што десило.{S} Он је и сам на све то смешљиво лице показао, и није дао приметити д |
| озбиљно ослови краља да се повуче и сам на Ласловар.{S} Већ се види како хатлије силно јурнуше |
| едају, но Јеремија не да града.{S} Идем на велики пут, богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу в |
| си л’ кадар све то израдити без да идем на ноге, ни султану ни везиру.</p> <p>— Јесам.{S} Ја са |
| <p>— На вјеру ми доша Јеремија, ја идем на вјеру да примим град.{S} Он је војвода, неће оскврну |
| ку на Голубац, ја одавде с војском идем на Једрене, <pb n="445" /> да не ломимо овђе снагу, кој |
| како ја већ смисли’, но ако ја не будем на очиглед Смедерево градити, тко ће мјесто мене.</p> < |
| > <p>Отац Леонтије са оцем Харалампијем на једном су конаку били.{S} Стражар са куле већ је два |
| моји’ земљака који ми завиде кад станем на моју рођену земљу?{S} Због колико ствари си ми мио! |
| Но за жива тјела не дајте ми да спаднем на Бранковићеве гране, јер ми душа неће стићи на други |
| } И његово понашање при нападању задњем на манастир, дошао је Ферхад до уверења да се Радосаву |
| ко га задобију онда ћеду са Бранковићем на Крушевац.{S} Силна се је војака под Голупцом сакупил |
| то се нису Жигмунду предали.{S} Пада им на памет како би могли добити од Жигмунда за Голубац ак |
| али на овој земљи своје гријехе, нек им на другом свијету бог душе прости.{S} Сад иди, остави м |
| ри меденим рјечма заслађују и обричу им на овом свјету бољи стан, а на другом свјету слађи рај. |
| стадо’ паша, и сад као што виде, сједим на дивану нуз кољено силном султану.</p> <p>— Ал’, бога |
| то сад за мене жалост.{S} Кад погледим на тетиво, а оно ми се срце као на жици чупка; не имаде |
| Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на Вукоглију; нападати га нећу, ал’ ипак му не верујем. |
| Буди шта да је Милици и другим старијим на срцу лежало, дворски је ред изискивао да докле су го |
| међу њима има и такових братија, којим на лицу читати можеш да је пост измишљен само калуђерим |
| не дибе, унаоколо позлаћено, са висећим на четир угља златним китицама кључе.{S} Заповедник гра |
| арицом тако помирио да земљу међу собом на две стране поделе, па да тако над својим странама вл |
| народ вољан у случају рата овом снагом на ноге стати, и дурашно издржати, јер у овим неосвојен |
| ће једном ногом у зенгију, стане другом на леђа сагнутом Бајазиту.{S} Татари од милине кликћу.{ |
| } Један одел стане упарађен пред градом на пољани, коју су Турци доцније Калимејданом назвали, |
| сак-паша Ферхад-пашу ишчекује.{S} Лаком на благо, ал’ још лакомији на пропаст деспота, је л’ до |
| о улове; овај други курјак био је лаком на лежећег зеца, па тек што се мало удале, пошље првог |
| су <pb n="271" /> Турци једном приликом на Ниш ударили, и тако преко бугарске границе намеравал |
| огомољци — упадне Пајсије намигнув оком на Харалампија.</p> <p>— Да не губим време, дао сам вам |
| еде венцом, и оставио га је [с] војском на страни, како опет деспот доцније није се хтео уплећа |
| адати, отцепили су се са својом војском на Косову од Лазара и прешли су Турцима.{S} Било је ту |
| цар Тамерлан иде са небројеном војском на Бајазита, да му царство <pb n="327" /> разори.{S} Ми |
| се овде дуго бавити.{S} Мора с војском на Голубац.</p> <p>После кратког рахата, одмора, дозове |
| дижу на ме војску, мир није са одлуком на дивану ујамчен, само је одгођен нападај.</p> <p>——Та |
| о насљедија, јер Вукашин, који се силом на престол попео, и сам није таково право имао.{S} Сад, |
| уколико јој сујети и славољубију њеном на путу не стоји; за своју сујетну корист све је била у |
| као борови — рекне Ђурађ показав прстом на једно пролазеће одељење-војничко.</p> <p>— То су ваш |
| ладики да га пољуби, овај покаже прстом на деспота као земље господара, те тако пољуби у руку н |
| а, који како зачу глас трубе, изиђе ван на дочек Јеремији с ким се поздрави и пољуби.</p> <p>Је |
| /p> <p>Деспот из чадора поглед баци ван на долину, диже се прашина, малочас па се виде три коња |
| рад Турцима преда, како је султан киван на Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а покрај вас владаћед |
| тва докопа.</p> <p>Болест деспотова дан на дан све је гори над на себе узимала.</p> <p>Сваки је |
| оме и друге беде дошле.{S} Ја једем дан на дан пасуља и сочива, и то баш посно, у чистој води; |
| имо шта се ради у Дринопољу.</p> <p>Дан на дан хришћани се турче, и то све могућнији.{S} Сваки |
| обан детић.{S} Па је тако сирома’ Грман на слободној земљи скончао.</p> <p>Бајазит није хтео зг |
| м, обрука се, онда од султана му гајтан на врат не фали.</p> <p>Исак-паша пита, дакле, шта би в |
| о том промислити, паше веле.{S} Султан на то пристаје, и опет ће се сутра држати диван.</p> <p |
| ави улака Јеремији да дође у његов стан на договор.{S} Заклиње се живим богом и св. Савом, даје |
| пршимо, да у Новом Брду не остане камен на камену.</p> <p>— Светли султану!{S} Да покушамо још |
| његове Зулејке закопане, и тужан спомен на Зулејку побуђивао га је на—љубав прама сваког љубеће |
| рац именом Јанићије, који је био научен на смокве и неранже и на масна јела; па је одма’ у поче |
| ај ће од њи’ победити, којем буде Србин на страни.{S} С којим буде држао Стеван, с тим ћу и ја, |
| о су тако изгледали.{S} Откако је Србин на Косову изгубио, ражалило му се, огорчио се, јер од т |
| плаши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на бојишту, онда је Турчину мука.{S} Да је био деспот С |
| } Међусобан рат се опет започео.{S} Син на оца, брат на брата је руку дигао.{S} Турци почну се |
| у даје, јер се бојала да ће онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не мисли царици покорити се.{S |
| >Сви се убезекну.{S} Гледају кад Турчин на бедему алај-барјак забоде.</p> <p>Жигмунд Розгоњија |
| ва опет спасе Босну.{S} Не смеде Турчин на кршну Босну.{S} На Косову наша војска од турске мања |
| S} Но не би’ захуктао, као краљ Вукашин на Марицу, без да знам шта онде лежи.{S} Свагда треба д |
| <pb n="470" /> им прстом ћелије, тороњ на цркви, канда је онде скривено благо.{S} Побожни калу |
| игао.{S} Деспот је силни новац жртвовао на, украс и укрепљење његово.{S} Боже мој, како је онда |
| би га у своју корист ти, деспоте, могао на жртву принјети, јер ви владари, који народима владат |
| сам ја доста и науке, но нисам је могао на ползу употребити, јер нисам био ни племић ни богатог |
| д све да знам.{S} Само кад би’ се могао на тебе ослонити да могу све дознати, а ти би си добро |
| подарства уништити.{S} Како би се могао на ово Марко приволети?{S} Марко ако је и био у турском |
| рђем, и назначили му време кад би могао на Србију ударити и деспота збацити.</p> <pb n="336" /> |
| те за највећег муфтију, прије би се дао на комаде исећи.</p> <p>— Право говориш, ти ваши манаст |
| д оштро је мотрио.{S} Особито је гледао на Милеву; да није калуђер рекао би, да га се је красот |
| азиле.{S} Он је баш онда љупко погледао на цвет од крина којег за прсима задевеног имаше, којег |
| орјанину.{S} Више-мање, сваки се смејао на Петошков разговор.</p> <p>— А где ти је, бога ти, др |
| војника, па зато војник радо се смејао на рачун калуђерства, а особито где се какав повод у по |
| но, смешно је издавало.{S} Кад је појао на бденију „<title>От јуности мојеја</title>”, и сами к |
| архимандритом или владиком постану, као на пример, пећки калуђери, но предали се на славу божиј |
| огледим на тетиво, а оно ми се срце као на жици чупка; не имаде’ побратима коме би’ лако то ору |
| p> <p>Народ се сасвим збунио; није знао на чију ће страну.{S} Онда је то било, кад су код Србаљ |
| будалу?{S} Онда није чудо што је пропао на Косову.</p> <p>— Е да знаш, код нас је нешто друга б |
| сна речи Миличине чула, којих се смисао на њену беседу односио, хитро сабрав мисли, царици је г |
| к-паша је задовољан, и сад је тек посао на дивану.{S} Донијео сам ти све у реду, уговор потврђе |
| нила турска рука, јошт није Турчин стао на твоје тле.</p> <p>Деспот и деспотовица уљезу у манас |
| ата, син оца је убијао.{S} Он је постао на то султаном свију Турака.{S} Истина, понеки комадић |
| а пружајуће се стазе, па је баш натрчао на Петра, а и Митар му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, |
| н, корачао је све ближе не би л’ наишао на какову познатог већ образа особу.{S} Тако се мало-по |
| ође ближе к том жагору, не би ли наишао на каквог слугу ил’ слушкињу с којом би што потајно и п |
| ана грози.</p> <p>Леонтије баш је дошао на договор.{S} Да овде није нашао деспота, ишао би даље |
| споменуо је, би л’ деспот к њему дошао на кољена, на то одговори му Ферхад да то од деспота не |
| већу част српске земље, па кад је пошао на Турке, кнез Лазар, који је сад пао, није се онда ни |
| као син Вукашина, држао је да има право на земље очине, или поне да има у том више права него к |
| дете прама мени.{S} Онај који има право на штогод, тај нек не проси, но нек иште.{S} Просјаштво |
| це, па ћеш по првенству твога оца право на владу тражити.{S} Но ма ти се кад како водило буде, |
| ће се велика војска кренути, и то право на те.{S} Бирај мир, доста је народ страдао.{S} Ја ћу т |
| анов.{S} Гребљановићи, пак немају право на престол, и тако нити Лазар нити његова породица тако |
| ољ ужасан.{S} Јато хатлија језди управо на Жигмунда.{S} Жигмунд још неће да иде, пошље из окола |
| нашао деспота, ишао би даље у Смедерево на састанак.</p> <p>Деспот понуди Леонтија да седне и п |
| .</p> <p>— Ма, честити пашо, ил’ је ово на јави, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће да могу у т |
| S} Ти си, краљу, силан, сво хришћанство на западу и на истоку гледи на те, да га спасеш, јер ов |
| све је слободно.{S} Но кад паде царство на Косову, умјешају се у двор царице Турци, виђе’ да је |
| ед кожу одерали, кад је Лазогли царство на Косову изгубио.</p> <p>— Тко би знао куд се ђео, так |
| о живи, јер је онде лежало његово благо на сахрани.{S} А Радосав потребовао је тако силног влас |
| опадао, младић, који се није хтео млого на свету мучити, овамо је долазио.{S} Весељаци, шаљивци |
| и духови.{S} Такових нити је било млого на свету, нити их и сада млого има.</p> <p>Ни Милева ни |
| и како ће започети.{S} Он није дао дуго на себе чекати.</p> <p>Почео је једну песму о Душановом |
| јести, слабо је ко на другог и пазио до на самог себе и мало се говорило; када је дошло до чаши |
| му ствар своји, приклони се и сам радо на такову погодбу и закључи да се одма’ посланици Турчи |
| оје благо.{S} Узмеду ли Турци Ново Брдо на јуриш, сви ћеду бити исјечени ил’ у робље одведени.{ |
| ља у Високи Дечани.{S} Јеремија би узео на се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика награда |
| ва утемељити могла, ту би тек Ђурађ био на свом месту.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Г |
| осподара и две госпође?{S} Народ је био на четири партаје поцепан.{S} Један слуша Милицу, други |
| адове предао.{S} Даљи савез, тај је био на срећи ил’ несрећи зидан.{S} На срећи, ако Маџари поб |
| инити и шта би Јеремија чинио да би био на његовом месту?{S} Јеремија рече, да смаћи не треба к |
| пределу, ’де свачега има, мисли управио на Алаха, што Турчину подели срећу, да најлепше ђаурске |
| м читати и писати па сам се дуго мислио на коју ћу страну.{S} Одем у војску.{S} Ту ме почне сва |
| > <p>Миличин двор у Крушевцу није носио на себи печат царског великољепија, но одговарао је бри |
| .</p> <p>После ове речи поглед је бацио на оца Харалампија и на то сви се почну смејати.{S} Сам |
| међу њима никакви’ сплетака, нити је ко на кога хулио нити кога оклеветавао.{S} У празним часов |
| /p> <p>Кад се почело јести, слабо је ко на другог и пазио до на самог себе и мало се говорило; |
| делите.{S} Како ћете противустати, ако на вас душманин наиђе, и поособно трти стане?{S} Но, не |
| де, па покрај њих истераш Турке.{S} Ако на несрећи, онда несрећа и сам савез руши.{S} Српски на |
| народа главе имаду се одрубити.{S} Ако на ову ријеч само прословите, онда ћу вас дати најпре н |
| о јагње поред лисице.{S} Очи му једнако на све стране стрељају — рече Митар.</p> <p>— А зар ти |
| што се Теофан помамио, кад је он ионако на епитимији, па му није слободно ништ’ дати.{S} Теофан |
| звући.</p> <p>— Ао, мој оче, па да тако на тебе заборави деспот!{S} Та требало би да си ти сада |
| деспота признати има.{S} Турци су тако на Србију насрнули, да се сама против толике силе одржа |
| Петошко.</p> <p>— Кад је Душан само око на ког бацио било је доста; сваки му је поглед био запо |
| о?{S} Кад пређеш мимо харема, бациш око на мали прозор, а ти видиш два милостива а четири неста |
| рављају.</p> <p>Ферхад-паша седи високо на душеку прекрштеним ногама, на глави му шарен турбан, |
| зло примити и расрдити се, јер је Марко на српске великаше огорчен, па може кавгу заметнути.{S} |
| је] виђео Змај-Облачића, падне му Марко на памет, па му се сузе из очију низ образ спусте.</p> |
| једно на друго удивљено, не зна шта тко на те речи да почне.{S} Види се деспоту на лицу, да ниј |
| .</p> <p>После обеда разиђоше се сватко на своје место.{S} Игуман и владика опет себи изабра ће |
| Већ је близу ноћ, разићи ће се и сватко на свој посао, Јеремија да чини даље наредбе за одбрану |
| л’ мораш с Мађарима, па како је Петошко на дивану султану уз кољено, не знав да је с тобом приј |
| ош далеко дотерати може.</p> <p>Петошко на његовом трону, или столици, која је била подоста вел |
| Гласови фини, ал’ је све нешто издавало на данашње веселе опере.{S} На пример, калуђер Варнава |
| синови?{S} С њима, ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би подбадању српске властел |
| душе прости.{S} Сад иди, остави ме мало на миру, да промишљам у овој обитељи шта сам досад чини |
| ; не могу да спавам, па сам изишао мало на чист ваздух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте |
| себе навуче?{S} Она се већ мало-помало на то склонила, само како ће сад са Милевом до тога дот |
| ио је како је сунце сјајне зраке бацало на круну Србије, на главу Душана; тако јарко сунце није |
| збиљно лице показивао, но није се могло на њему приметити да негодује зато што му је калуђер по |
| лукавство.{S} Седа брада и голо му чело на диван позива.</p> <p>Сва пратња је спремна.{S} А ту |
| се у двор царице Турци, виђе’ да је зло на све стране, властелини, турске подлоге, отеше матери |
| шим читати могло да се није добро збило на Косову.</p> <p>— Говорите, децо моја, откуд тако?{S} |
| ила и смешавала.{S} Сад јој је долазило на памет како ће њој без Светислава тешко бити, и као д |
| је, тако да се у свако доба више пазило на вољу деспота, нег’ли на турску.{S} Турци нису знали |
| е код толики’ певача, — али није носило на себи печат благоговјенства.{S} Гласови фини, ал’ је |
| /p> <p>— Видим.</p> <p>— Ту је изгинуло на хиљаде српске војске; да твој отац на помоћ дође, мо |
| Само да је ту Харалампије, па да знамо на чему смо.</p> <p>— Шта ће нам Харалампије без Турака |
| <p>— Велики је лис тај Вукогли, морамо на њ добро пазити.</p> <p>— Нема куде, штавише, он ће н |
| p>— Е, честити пашо, баш ти ’фала, само на једноме не, нешто ми фали.</p> <p>— А шта то може би |
| } Напослетку пристао би’ и на све, само на једно не, а то да не учине са мном оно, што мора бит |
| прама другима наклоњен?{S} Остави само на мене.</p> <p>— Али Светислав каже да му је отац река |
| — Мој брате, неће он царицу, Турци само на младе гледе, та ионако се све говори да Милеву проси |
| новића, и не мога је имати, јер он само на краљевску стати могаше, а то му не допуштаху.{S} Мар |
| гласове да неки властелини чекају само на смрт Стевана, па да кнежевиће, за које се већ зна ’д |
| а сам теби и овде од потребе, биће тамо на дивану и Исак-паша, ког сам код Крушевца љуто ранио, |
| у мотри, а са осталом војском да пођемо на Крушевац, па онда да ослободимо Ново Брдо.{S} Ако им |
| ц, па да се с њима договоримо како ћемо на Турке који су Ново Брдо опсели, па онда на Крушевац. |
| смирени, ал’ кад земан дође, опет ћемо на Турке.{S} Само да су Мађари спремнији, све би друкчи |
| до недрага; ако ли те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћеш постати славном царицом.{S} Сад иди, |
| S} Мађари се боје ако с Турцима стојимо на доброј нози, и у надњи каквог добитка да ћемо с Турц |
| ј је подвезан деспот-Стеван и Ђурађ, но на тој повељи није био потписан велики логофет, нит’ је |
| пораве, мада им откудгод индат дође, но на јуриш, ја ћу први напред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу |
| не страховита сеча; Срби секу Турке, но на исто место нови Турци ничу; Србин пада, но нема спом |
| каковом међу нама учињеном уговору, но на силу.</p> <p>— Сад је већ свеједно; они су сад проро |
| свакој уцвељеној мајци сузу утре.{S} Но на ово пазите.{S} Ви обојица ослањате се на Турке.{S} И |
| е.{S} Боље је бити пас нег’ ђаур.{S} Но на ствар, дакле тај Јеремија хоће да преда Голубац? — з |
| тилу онога времена зидано, и израчунано на нужду и обичаје оновременог српског господства.{S} С |
| ве речи настаде почивка.{S} Гледи једно на друго удивљено, не зна шта тко на те речи да почне.{ |
| ује се што је у младом Турчину случајно на новог пријатеља наишао.</p> <p>— Нека буде као што т |
| b n="359" /> јуначке среће, али сигурно на коцку за несигурно метати, налазим за опасно.</p> <p |
| је господарство?</p> <p>Сви једногласно на то пристану.</p> <p>— Е добро — продужи Вук — а оно |
| Мађара, па да може преко Србије удесно на Мађарску нападати, а да се нема шта бојати од Срба.{ |
| ати — упадне Новак. — Опомињем се добро на оновремене војводе.{S} Реља Крилатовић, па и сам Вук |
| <p>— Врло добро.{S} Видео сам га скоро на Косову кад је патријарх војску благосиљао.{S} Он је |
| бро уочио, по други пут не смедох скоро на њу гледнути.</p> <p>Бајазиту на ове речи почне срце |
| ан тројицу потући, ал’ кад дођу шесторо на коњу на једнога, овај мора пропасти.{S} Непријатеља |
| у његовом погледу, којег је бацио хитро на Светислава и Милеву којима се најсмешнији чинио.</p> |
| ти преда благо — изрече, и гледи оштро на Јеремију.</p> <p>Јеремија је мало збуњен, не може од |
| на то га навести?{S} Ферхад-паша све то на се прима.</p> <p>Послаће Ферхад-паша улака деспоту, |
| бити невина.</p> <p>И доиста све се то на њој одмах и познало.{S} Њене невине очи добију одмах |
| тима јако лупају, да их има млого, и то на коњу, и да желе унутра ући.</p> <p>— То ће бити кака |
| ; а ви сте покидани.{S} Ал’ оставимо то на страну.{S} Дакле, ти си већ био у овој дворани.</p> |
| ечеш.{S} То је жеља султана, а ја ћу то на дивану подупрјети.{S} Плаћаћеш данак султану, ал’ и |
| Србији ради.{S} Смотру је бацио особито на манастире, јер оданде је могло добро и зло произићи, |
| има лепо поклони, па одма’ заузме место на страни, које му се већ напред означило; јер је већ њ |
| кови потурчењака одвећ примали, и често на велики степен их уздизали.</p> <p>Дођу јошт неки одв |
| а ће ова пола другу полу опет тако исто на силу, па ће онда тек бити: „Погибел твоја от тебе Из |
| умилно пјеније!{S} Та не може лепше што на свету бити.</p> <p>Са свију страна улива ти се у уши |
| оно <pb n="220" /> исповедити морам што на том убеђењу за право налазим, па ћеш ми, светла цари |
| везност испунити.</p> <p>— Само нипошто на вересију — рече Јаблановић.</p> <p>— Само, ако се пр |
| ада Лошонци намести велику дубарду, топ на градићу Ласловару, пак избацује камење као глава из |
| је са своји јунаци дивно скончао, труп на трупу, гомила на гомилама турских лешева.</p> <p>Бур |
| је народ страдао.{S} Ја ћу твоју ствар на дивану поткријепити.</p> <pb n="484" /> <p>То изрече |
| забада.{S} Он није бранио што ће Лазар на Косову погинути, ал’ зато опет није желио и Србима з |
| а и Татар’ма мрким.</l> <l>А кнез Лазар на красном мејдану</l> <l>Сложи силног татарског војвод |
| еније читао.</p> <p>Но кад је цар Лазар на Косову пао, кад је видио како се Гребљановићи међу с |
| Но трпићу јошт мало, ваљда ћу му текар на ум пасти.</p> <p>— О томе немој ни сањати, оче.{S} Ј |
| лупи с њиме Татарина</l> <l>Стаде Татар на коњу се њијат’;</l> <l>А други га ударац обори;</l> |
| произилазило.{S} Царица, откако је цар на Косову, у свему је била мало натраг повукла, ал’ как |
| у — Са овим последњим реч’ма је калуђер на Светислава циљао.</p> <p>— Дакле тако ти младог Бран |
| највећој сумњи бијаше он и мати.{S} Јер на што Турчину Вуково пријатељство, кад му је довољно М |
| јску, кад је са мном склопљен писан мир на пергаменту? — рече деспот зачуђен.</p> <p>— Ти знаш, |
| ја одмах сједам на коња и носим уговор на увид Исак-паши, јер је он везир и беглербег, а ти ур |
| више може за нас радити, убавешћује нас на што се онде смишља, и кад куд се турска војска миче. |
| нас искушаваш, и данас не остављаш нас на миру, да срећом твојом не дође отац Харалампије, би |
| ако исто и Ферхад-паша, и свој шакопљес на њ даде.</p> <p>— Дођи прексутра, благо је ту, да га |
| ју, па је увек на најмањи повод као рис на јарост склопљен.{S} Најмање што увреди га, јер је од |
| ’ари с румеником.</p> <p>Деспоту, лакат на столу, у десници пе’ар, започе:</p> <p>— У част бога |
| ат се опет започео.{S} Син на оца, брат на брата је руку дигао.{S} Турци почну се све дубље у з |
| ласе чуо, говори се, да се султан Мурат на Србе справља, па се чудим да се архимандрит ништа о |
| смо га ухватили, потписали би’ га опет на што више, и искали би’ опет какав град у залогу — пр |
| изломили, сад мало рахат, па онда опет на посао.{S} Ето ти ђаконије, једи, пи’, Каралампоглијо |
| оље у Дечане, онђе ћу ја с Турцима опет на крај изићи, нег’ да паднем деспоту у шаке, јер кад с |
| а и везира велика је, може султана опет на рат навести, јер је то жеља свих Турака.{S} Само ти |
| астати?{S} Ионако сте слаби, па се опет на двоје делите.{S} Како ћете противустати, ако на вас |
| ше зла него добра.</p> <p>Врате се опет на Јеремију.</p> <p>— Како су изгубили главе, кад су гр |
| срећа навршила.{S} Земља се са тим опет на мање части подели, и са тим се Турцима посао покорењ |
| е мало саберу, и поткрепе, па ћеду опет на јуриш.{S} Ово је био још последњи јуриш који се мога |
| јети, спаса ту не има, Мађари ћеду опет на јуриш, да нам тренутка не даду, да нас тако уморене |
| ад се ви измирите, може пасти сав терет на мене, канда сам ја сам кнежевиће осљепио.</p> <p>— И |
| е јој је тако долазило као да цео терет на њено срце пада.{S} Тек каткад Светислав је могао уми |
| резу су.{S} Стоје оба на бедемима, штит на левици, кад једно кругље из пушке пљесне у штит, и п |
| гледи <pb n="397" /> на деспота, деспот на Розгоњија и Лошонција.{S} Змај-Облачина Раде мери За |
| и и велика свита, мишља канда је деспот на даљи пут накан, ал’ не смеде га запитати.{S} Можда к |
| ске.{S} Но најбоље би било да се деспот на покорност позове, а султан да га у милост прими.</p> |
| је се, показује, поучава.</p> <p>Деспот на брежуљку под чадором седи, пред очима му је свеколик |
| ево ти предајем Београд.</p> <p>Деспот на ове речи баци поглед у другу дворану, а оданде улази |
| ме Ђурђа, који опет у име деспота власт на то има, над кнежевић’ма располагати, а уједно и Хара |
| и пошљу.{S} Па ето наиђосмо, на жалост на царску кћер.{S} Њен отац је био српски цар.</p> <p>— |
| т стане пред краља, положи руке унакрст на прса, и дубоко поклони се.{S} Краљ пређе к њему, шир |
| каква је продаје цјена.</p> <p>— Ја већ на дивану изреко’, сто и педесет хиљада дуката, тако во |
| Стиже ми глас, да је угарска војска већ на путу.</p> <p>Ту деспот отпочине, баца поглед на војв |
| а предајеш Угрима Србију.{S} Но кад већ на ино није, и угарска војска је већ на путу, противити |
| зу мора бити и већа војска, која је већ на путу Голупца.</p> <p>Јеремију су већ ишчекивали.</p> |
| ећ на ино није, и угарска војска је већ на путу, противити се не можемо, јер би Турци могли Угр |
| отишла је својој пратњи, која ју је већ на једном удаљеном месту ишчекивала.</p> <pb n="257" /> |
| друге војске, које су из Караманије већ на путу.{S} Моја војска ће примити од Јеремије Голубац, |
| ц тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ на овај живот навикао.{S} Само ми је жао моји’ добри’ д |
| чином бити; сваки је мали султан, и већ на овом свету рајем се наслађава.{S} Што је тек икоја з |
| седе, изгледају канда су изложени и већ на белом ’лебу, а да их скоро црна земља покрије. <pb n |
| к, један падиша, а ми његови већили већ на овом свијету, канда у рају живјемо.{S} Будите Турци |
| ени страшним вечитим мраком.{S} Нас већ на овом свету паклу предаше — рече тужећи кнез Ђурђе.</ |
| p> <p>— Ја, опет мислим да ће Бранковић на опрезу бити.</p> <p>— Али како ће против толике силе |
| било, тко зна би л’ се деспот Бранковић на то потписао, и не би ли пре с Турцима мир учинио.{S} |
| ијим бедемима, но Јеремија и Јаблановић на опрезу су.{S} Стоје оба на бедемима, штит на левици, |
| стима довати, извуче мали златан крстић на сребрном ланчићу. </p> <p>— Видите Ферхад-пашу, Пето |
| не дворане.{S} Она ће у свом дому главу на одмор приклонити, на свом земљишту ће корачити.</p> |
| према мени.{S} Но оставимо прошлу славу на страну, и сад имамо још доста српски’ јунака који ће |
| војник међ’ малима бројао; ал’ не могу на мене опадајуће очино право другоме уступити и себе п |
| иком нису јошт тако снажни да могу ногу на Мађарску пребацити, и Београд који је у мађарским ру |
| деспот опет с Турцима шурује, и мораду на опрезу бити, да не би деспот с Турцима на Београд на |
| За овај пар Ферхад и Сириџа-паша победу на дивану одржаше.{S} Султан се овима приклони и од рат |
| ановића и Харалампију, да чује шта ћеду на то рећи.</p> <p>— То је мало, мени су Турци отели св |
| ду.{S} Ако их тако оставимо, навалићеду на Крушевац, кад то чују ђаури на Западу, покренућеду п |
| и тим се све заврши.</p> <p>Војводе иду на свој посао.{S} Поуздани људи, деспот може мирно путо |
| раве од њи’ џамије.{S} Деспот и Вук иду на Косово.{S} Обе војске се сразе.{S} Крви се млого про |
| Мехмед слави своје победе.{S} Њему иду на поклоњеније млоги већи и мањи владаоци.{S} Дринопољу |
| } Грман је опет певао и Драгаша војводу на плач навео.{S} Штавише, и песник Радојко је о љубави |
| примедбе у шалу увијао, које би народу на ползу биле; ал’ све бадава, јер је искрена реч горде |
| а сам ја свуда где је нужно било народу на помоћ био.{S} Ја сам се победоносно противу Турака т |
| миралаје, издаје им заповести, да буду на опрезу, да не би опет какве деспотове катане рупили, |
| ијатељством одазвати, а да ми јошт буду на руци против Црнојевића, који се већ у Зети готово от |
| ивао.</p> <p>Одмарају се, па онда пређу на ствар.</p> <p>Ферхад започе.</p> <p>— Дакле, све је |
| еспот Ферхад-пашу, да им Турци не наиђу на ните и вигове, јер је онда гајтан за пашу спремљен, |
| продре до манастира Богородице, и наиђу на малу турску посаду.{S} Ту има и блага и заире.{S} Ко |
| служитељ.</p> <p>— Ал’ ако нешто наиђу на какову животињу необичну, биће смјеха — рече подсмеш |
| се.</p> <p>— Па онда и сад што не дижу на ме војску, мир није са одлуком на дивану ујамчен, са |
| ерхад.</p> <p>Деспот и Облачина гледају на Ферхада непомични, као окамењени. .</p> <p>— Ти си а |
| пи се крвљу народа.{S} Мањи се угледају на веће, сватко гледи од другог што да скуца.{S} Међусо |
| не би тко близу дошао.</p> <p>Поседају на миндерлуке.</p> <p>Ферхад-паша прослови.</p> <p>— Од |
| де народу прети опасност, ’де га трзају на све стране, а не може му никаква мишца помоћи.{S} Св |
| ари од манастира отиснуше, ал’ нахрљају на део турске војске са голубачког бојишта.{S} Дивљи по |
| ство.{S} И сад, дакле, више права имају на деспотство ови млади кнезови, него деспот Ђурађ.{S} |
| а, који је од руке Обилића пао, укопају на бојном пољу и доцније дигну му каменити споменик.{S} |
| е мисли, како ће своју децу, своју рају на’ранити; један ужива све овога света сласти и красоте |
| снути.{S} Жигмунд и војводе не пристају на прво ал’ град ћеду што пре освојити.{S} Тако они миш |
| у их вежу.</p> <p>Војводе поглед бацају на Ферхада, да л’ ће се смиловати.{S} Ферхад као окамењ |
| је до њега, и за њим, крваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ крочио.</p> <p>Султан промери о |
| ити Србију, а овамо је избегао и Србију на милост и немилост султану предао.{S} Држи да кад Жиг |
| је главом краљ Жигмунд, и зову Јеремију на предају.{S} Јеремија се тако не предаје.{S} Деспот С |
| та истина чистог родољубља.</p> <p>Пију на извору греха и зли демони прихваћају им душе.</p> <p |
| .{S} Султан Мурат је силну војску своју на Косову разредио.{S} Са овако великом силом Турци до |
| а свију страна навалићеду, већ наваљују на Србију, и да нам не даду времена да се Угрима поткре |
| гу опет око себе купи, да је на ограшју на све стране.</p> <p>Ферхад-паша остаје у Једрени уз к |
| >Милица и Русна приметиле су шта Новаку на срцу лежи, па су започињале такав разговор који је Н |
| пот и Ђурађ употребе ову згодну прилику на своју корист, те се са Мехмедом противу Мусе сајузе. |
| стати, јер такав зна сваку дату прилику на своју корист употребити.{S} И мени да је мало срећа |
| блачио ме у неке хаљине, и узевши маску на образ, улазио сам ноћу међу буле и већ сам се добро |
| {S} И борише се дуго док Жигмунд војску на Дунав не навезе.</p> <p>Војска се већ преважа, ал’ н |
| ко.{S} Ти и Ферхад-паша водићете војску на Голубац, ја одавде с војском идем на Једрене, <pb n= |
| рко и Љутица Богдан</l> <l>Грчку војску на све стране траже.</l> <l>Кад дођоше близу Цариграда, |
| ијатељски говор калуђера јошт у почетку на срце пао, па сад не би рада да он за другог мари.{S} |
| p> <p>После ови’ речи деспот метне руку на срце и рекне:</p> <p>— Заклињем ти се живим богом да |
| ’ брижљиво гледи Жигмунд на једну точку на противним голубачким висовима, види турбане, из клан |
| и везири на диван.</p> <p>Амурат у челу на узвишеним душецима, уз кољено и наокол паше и везири |
| нез Јован.</p> <p>— Ја заиста не би’ му на путу био!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом роду в |
| каквих има у старој Србији.{S} Пада му на памет кад је у младости војевао с Турцима против уја |
| ече загушљивим гласом деспот, а суза му на зеници засја.</p> <p>— Вечна му слава, бог га у рају |
| амена, а брада бела, велика, покрила му на прси крст, мученички знак распетија Христовог, ког в |
| > <p>Шта је помислио Ферхад-паша кад му на памет пала стара времена, кад је Србин још снажан би |
| ан.</p> <p>Сејмени до поклисара пазе му на сваки миг и на сама уста, а да се султану што не зго |
| у.</p> <p>Жигмунд о миру мисли, није му на ино.</p> <pb n="469" /> <p>Деспот Ђурађ, док је битк |
| града, а благо тек за леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко му је што га је калуђер надмудрио.{S} |
| ећ до чела, тек онда тргне се, падне му на памет да је владика Леонтије по свом светом чину дос |
| сврху све чинити.{S} Мисли се, падне му на памет да ће најбоље бити оба кнежевића за владу несп |
| значајност деспотовог говора, па ће му на то разборито одговорити.</p> <p>— Твоје ријечи, десп |
| видети, силно огромног стаса, бркови му на рамена пали, а шестоперни буздован у десници, тако ј |
| е може просећи.{S} Проседи брци пали му на рамена, па очи орловске, проседа пркосно уковрчена к |
| нде улази заповедник града, и доноси му на јастуку од црне дибе, унаоколо позлаћено, са висећим |
| о је набубрио да се чинило као да су му на врху јошт два мала носића нарасла.{S} И онда је био |
| д њега дознао од они’ ствари које су му на срцу лежале.</p> <p>Митар, да би изгладио свој пређа |
| дом, примао градске часнике, који су му на поклоњење дошли, питао је за здравље краља Жигмунда, |
| ње дати.{S} Хоћеш ли ми, оче, у свачему на руци бити?</p> <p>— Заклињем ти се хоћу.</p> <p>Сад |
| нски калуђери.{S} Били смо у Јерусалиму на молитви, чујући твоју велику побједу над Бајазитом, |
| пљен и потписан, и поднијеће се султану на потврду.{S} Србија што је у мојим рукама, остаје и о |
| цеговине, а највећа част остане у стану на пољу Косову.{S} Турци одма’ после битке мртве своје |
| .</p> <p>Ферхад-паша их понуди да седну на миндерлук.{S} Војводе затежу се ал’ им паша баци ошт |
| о покољу у Београд.{S} Сад Турци јурну на манастир, да га заштите, ал’ острвљени азапи поотима |
| довести, па са Турцима помирив се круну на главу метнути.{S} Народ је сад био без главе па му с |
| у руке, па онда? — да метне себи круну на главу — рекне љутито Новак.</p> <pb n="313" /> <p>— |
| Прибацах, који су помогли Немањи круну на главу метнути, који су се под Душаном тукли против м |
| е у Рим да му метне римску царску круну на главу.{S} Е са тим ће постати цар Њемачке, а већ је |
| аго заслепило, па сад за овај пар мржњу на страну меће.</p> <p>Ферхад-паша враћа се у манастир |
| ци намећу се да му какову грчку кнегињу на врат баце; али он неће ниједну.</p> <p>— Па зар Турч |
| цу потући, ал’ кад дођу шесторо на коњу на једнога, овај мора пропасти.{S} Непријатеља треба гд |
| ео код мене остати, но упутио се к цару на Косово — рече Драгаш.</p> <p>Царица загрливши свог м |
| ио је, био је <pb n="542" /> у прњавору на прелу, и као човек мало се рашћеретао, што чу игуман |
| ећ и ноћ настане, и сваки к свом шатору на одмор упути се.</p> <p>— Лаку ноћ, Марко.</p> <p>— Л |
| <p>Лошонци из сатаниног грла сипа ватру на куле Голупца.{S} Доћи ће време, кад ће то сатанино г |
| ту је сад ужасан покољ, но ветар ватру на запаљеним турским бродовима распирује, дунавски пут |
| Кажи господару, да ћу доћи сутра ујутру на главину, онде је његов стан, видим му чадоре.</p> <p |
| понели, спреме се за бегство, без да су на Јеремију, Јаблановића и кнежевиће наишли, који су у |
| ако цару устреба.{S} Твоја три брата су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ осветлати.{S |
| твено деспот.</p> <p>За тили час сви су на коњима.{S} Деспот с десне, с леве му Јеремија, пред |
| румелијски и арнаутски војвода, који су на бојном пољу цара Лазара издали, такође су се ту нала |
| м калуђерима налази се подоста, који су на сваку промену научени, само да им добро буде, да се |
| рјак.{S} Зар нисмо ми они Турци који су на Косову Лазоглија хаметом потукли.{S} Ето и задњи јур |
| ита Ферхад-паша.</p> <p>— Е, стојали су на путу Ђурђу, побоја се да по старјешинству деспотство |
| pb n="351" /> <p>Жички калуђери били су на гласу, но и заслужили су славу.{S} Они су били прави |
| иврженици Лазареве породице изгинули су на Косову.{S} Оставши су стари, а и мало их има.{S} Мло |
| а собом.</p> <p>Сви ти калуђери ишли су на најопаснија места у Турке и међу народ; сваком су на |
| жимо ли се, одржаћеду се и они, Угри су на доброј нози са римпапом, а овај код лацманства много |
| неколико братија.{S} Твоји калуђери су на гласу.{S} Ићи ћемо у Скопље, па оданде у Нови Пазар, |
| измучени вративше се у свој род, што су на страни добро виђели, уводили су у свој народ.{S} Као |
| ци неће бити баш тако тврдоглави јер су на Косову видели српско јунаштво па не би ради, по свој |
| рада.</p> <p>Турци дивље јурише, већ су на кулама, а деспотови војници, па Дубровчани све бацај |
| ша познаје, не верује му.</p> <p>Већ су на путу, Ферхад-паша са Уруменли-беглербегом зајезди, а |
| великом разговору била, ни пазила нису на то шта таква будала говори, него му остављаше све на |
| и су Милевино весеље.</p> <p>Звона нису на венчање звонила.{S} А и на што да Турцима уши вређај |
| а дођи одмах са Турцима док Мађари нису на јуриш град отели, па ће све бити доцне.</p> <p>— Е, |
| да се султану што не згоди, као Мурату на Косову.</p> <p>— Свјетли цару, ја сам Каралампогли, |
| сила зла нанео, но деспот бацив освету на страну, каогод и Бранковића слабију страну кроз прст |
| х скоро на њу гледнути.</p> <p>Бајазиту на ове речи почне срце јако куцати.{S} Он је био такође |
| ојвода Кајица, дошао да честита деспоту на Смедереву што га сагради, и доноси му глас, да су му |
| на те речи да почне.{S} Види се деспоту на лицу, да није Розгоњијевим реч’ма задовољан.{S} И са |
| о, један већи део војске већ је на путу на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се спустимо и војск |
| први напред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу на првој кули забости алај-барјак, ил’ жива ме виђет не |
| кама пријатељство утемељити.{S} Ја нећу на српску земљу никакве нападаје чинити донде док не по |
| авати, па ми само буди човек, а ја нећу на тебе заборавити.</p> <p>После ови’ речи даде калуђер |
| задато, оде на посао.</p> <p>Сад прећу на друго што.</p> <p>Деспот исприча како је прошао са Ј |
| Русна; да може, три круне би Бранковићу на главу метнула.{S} Но морам и ја мутити да дознам шта |
| точеника, деспот их је отпустио милошћу на слободу.{S} Ово је по други пут што је деспот кулу и |
| код Турчина дотерати да седи уз падишу на дивану.{S} Петошко је био у царском двору српског ца |
| асти на деспота, па преметнув га, одмах на Београд поћи и отети га.{S} Ферхад му одговара да ни |
| савеза са Жигмундом, и повуци га одмах на мир са <pb n="498" /> Турцима, што би ионако могао с |
| највећма се зборило да се војска одмах на Србију дигне, и све до Београда покори, онда подиже |
| ајбоље било да покупимо војску па одмах на Голубац, а Каралампогли нек с војском иде као чауш, |
| , које су се разишли, спремише се одмах на пут, да поверене им стране и котарја чувају, јер им |
| ц падне, онда ће Мађари са Ђурђем одмах на Крушевац поћи, а Турци мораћеду се повући натраг и х |
| се сви важнији на места, која им одмах на Миличину реч опредељена беху.</p> <p>Патријарх и Нов |
| д је чуо за тај уговор, и навалио одмах на Крушевац и Ново Брдо, мада је у Караманији започела |
| , отимају се, ал’ је већ доцне, сила их на кревету притисне, не могу се маћи, снажне руке их др |
| у од куће до куће, траже цуре, ставе их на углед, и најлепше изберу, јер Турчин са лепом невом |
| ка, ја се с њим споразумем, оставимо их на страну, Харалампији на сохрану у Високим Дечанима, и |
| тислава одбити?{S} Шта ће јој патријарх на то рећи?</p> <p>Највећа јој је била брига Милеву за |
| сара понуђа ти војвода Јеремија Голубац на откуп.{S} Твоја мудрост и дивана твог памет знаће то |
| на јуриш узели.{S} Да су Маџари Голубац на јуриш узели били, по Србију не би ништ’ добро било.{ |
| о на хиљаде српске војске; да твој отац на помоћ дође, можда би јошт све друкчије испало.</p> < |
| рбију; у уговорима, ако је задата ријеч на штету народа, погазићу и задату ријеч, штовише, прво |
| бједа постигне, морамо опет поглед наш на бога управити да нас из ове бједе избави.{S} За душе |
| ље господара деспота Ђурђа, да му дођеш на <pb n="415" /> састанак, с тобом нешто прозборити же |
| .{S} Ти ако се одма’ појавиш, наићи ћеш на велики отпор, којем ћеш морати подлећи.{S} Знаш коли |
| с лица читати да се искрено моли, видиш на њему изражено покајање и надњу.{S} Јерина скрушеним |
| Драгаш.</p> <pb n="261" /> <p>— Мислиш на Бранковића и Обилића? — запита царица.</p> <p>— Та д |
| рце, Србине, кад погледиш, кад помислиш на Жичу?{S} Жичу су српски господари у срећнија времена |
| и било ништ’ не дати, нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, па онда на Голубац, да отиснемо Маџаре, п |
| не могу.{S} Хатлије сад преокрену јуриш на пушкаре.{S} Искусни стари војници не пуцају прерано, |
| јати што је тако Голубац предао.{S} Још на путу мислио се како би дошао до договора са Бранкови |
| такав исти био.{S} Познавала сам га још на Душановом двору.{S} Са његове гордости, не једанпут |
| прир.</note> <note xml:id="SRP18590_N5">На свих осам места означених звездицом у првом издању ( |
| <l>Од Душана да све буде спремно</l> <l>На рат поћи мејдане дјелити.</l> <l>Шта то звечи на том |
| — запита деспот.</p> <pb n="492" /> <p>На те речи устане Ферхад и позове их у доглавну ћелију, |
| ив, и на зло брз.</p> <pb n="413" /> <p>На путу стиже му гласник, који носи собом поруку Јереми |
| арода показивали.</p> <pb n="277" /> <p>На све те претенденте Турци су јако зидали.{S} У случај |
| ве то мора знати.</p> <pb n="258" /> <p>На ове речи Јула се застиди.{S} Она је црвеног калуђера |
| id="SRP18590_C2.20"> <head>XX</head> <p>На узвишенијем месту, на главини разапет је чадор деспо |
| ене Србин никад заборавити неће!</p> <p>На ове речи Маркове сваки је сажаљиво лице показао; ник |
| д с мојом силом поред тебе бити!</p> <p>На то дође Харалампије.{S} За њим отац Пајсије води два |
| тио највећи терет у свом животу!</p> <p>На градским кулама вију се црне заставе, тек је шест не |
| г не да млого памети и јунаштва.</p> <p>На то се мало сви најсмејаше; особито смешне се учине п |
| е славе пратити мађарска војска.</p> <p>На београдским кулама вију се црвене заставе, та боја з |
| уда смера царица са овим реч’ма.</p> <p>На српском царском двору биле су тада две партије, Обил |
| њеним слабим и добрим странама.</p> <p>На то јој Милица одма’ беседу пресече, те мало јачим гл |
| и Јули да јела буду добро слана.</p> <p>На то оде калуђер по налогу својим послом, а и Хараламп |
| ј покојни спомињао — дода Русна.</p> <p>На ове речи Новаку је суза канула.</p> <p>— Да, где су |
| алампије тридесет хиљада дуката.</p> <p>На ово питање разбистри се лице у Јеремије и Јаблановић |
| својим мужевима у стан Лазарев.</p> <p>На последње Руснине речи пробуди се Милица из своји’ ду |
| S} Београд је сад мађарски град.</p> <p>На седам кулах Београда вију се мађарске заставе.{S} У |
| поуздано војвода Облачина Раде.</p> <p>На то деспот одговори:</p> <p>— Што рекосте за Угре, и |
| опасти.</p> <p>— Не има се куде.</p> <p>На лицу војвода познаје се самртно бледило.{S} Страшна |
| е христијанство, и злата пош’ље.</p> <p>На Розгоњијеве речи настаде почивка.{S} Гледи једно на |
| би му и ови што корисно казали.</p> <p>На Марка је особито зидао, али са Марком није му било т |
| о том ради да га с пута уклони.</p> <p>На сва распитивања улак му не хтеде казати од кога је т |
| ему жижак, мешина вина и пе’ари.</p> <p>На њима руво без украса, обична струка, узане ногавице, |
| мој живот у ту сврху жртвовати.</p> <p>На то са престола сиће и рукује се са деспотом.</p> <p> |
| ми калуђери знамо тајну чувати.</p> <p>На ове речи јако се Јулине очи засветле и сујета њена у |
| у старо доба толики отпор дати.</p> <p>На срећу, подигне се из Азије Мусин млађи брат Мехмед, |
| орита за воду примити и пустити.</p> <p>На красном узвишеном месту зидаћеду се двори деспотови, |
| Вука Бранковића циљајући, Новак.</p> <p>На то уђе један дворјанин и јави да је ту војвода Драга |
| казни — рече јачим гласом Новак.</p> <p>На то Патријарх дубоко замишљен стане говорити.</p> <p> |
| ли, тако је већ близу зоре било.</p> <p>На то престане жагор веселости; слуге се такође разиђу |
| кав нечист дух? — рекне калуђер.</p> <p>На ове његове речи гдекоји су се смејали, гдекоји, пак, |
| јаничари који се најбољма туку.</p> <p>На ове речи образ Бранковића крв подиђе.{S} На срцу као |
| ну влада.{S} Татари деле пљачку.</p> <p>На једном узвишеном месту види се велики свилен златом |
| — запита жалосним гласом Драгаш.</p> <p>На његово питање војвода Костреш прослови:</p> <p>— Кад |
| то нас већ једанпут не ослободе?</p> <p>На то уђе отац Пајсије.</p> <p>— Нисам ли се дуго забав |
| ити.</p> <p>Код двора ће бити урављено, набијено земљиште, наокруг шарампов, ту ћеду се левенте |
| ради.</p> <p>Калуђери дотурају се, и то наблизо.</p> <p>Тамерлан са татарским војводама пије, ч |
| а лако сместити се не могу.{S} Но ту је наблизу Двориште, ту је Војник.{S} У Дворишту је био дв |
| ни, па сами тамо-амо шетајући се, да ни наблизу не дође какав Турчин, а да му нос не додирне ми |
| реба да се начини за војника.{S} Што је набољих мађарских војника, ти су већ код мене у служби, |
| ст му показују.</p> <p>И самом Јеремији набора се чело.</p> <p>— Од калуђера може свашта бити, |
| дане преживио.{S} Ведро чело, а образи наборани.{S} Пострижен је за калуђера у дивној Студениц |
| и падам с народом.</p> <p>Војвода Радић набораним челом све то слуша и рече:</p> <p>— Твоја вољ |
| ема, рада би све одмах дознати, ал види наборано чело у деспота, прониче му у срце, зна да му п |
| го око баца на трпезу и смешљиво их све набраја, а риђа брада све се тресута.</p> <p>То је проп |
| ојимо, буна јошт се није стишала.{S} Ми набрзо не можемо толику војску скупити да их можемо обо |
| јела већ и онако му црвени нос тако је набубрио да се чинило као да су му на врху јошт два мал |
| са тако ослабљеном војском против даљих навала које ћеду сљедити.{S} Успех би му могао бити Тур |
| даре на нас, но узбијени буду силно.{S} Навале са новим силама, но буду још жешће узбијени.{S} |
| везе.</p> <p>Војска се већ преважа, ал’ навале силни турски четокаици да и на води пут препрече |
| обедитељи, већ острвљени, крвавим очима навале.{S} Ту су пешаци, азапи и љути коњаници.{S} Вели |
| ћ добрих.{S} Родом из Косовља, видио је навале турске, српско робље, које од стада Христа откид |
| узбити, ал’ су Турци већ у граду, па би навале с новом још долазећом војском све угушили.{S} Са |
| S} Хусари одбију хатлије, ал’ опет нови навале, и Лошонци и Розгоњи вуку га у каик, Цецилија пр |
| држаше да је победа српска.{S} Но Турци навале и трећи пут са новим силама на уморене Србе, кој |
| ржим као залогу.</p> <p>— Ал’ ако силом навале?</p> <p>— Бранићу се док могу, па кад све попуца |
| проси, ил’ ако не усхте, а наша војска навали и сам деспот ће с нами против Жигмунда.</p> <p>— |
| и једва га је отац могао задржати да не навали на најгушћу масу Турака.{S} Сва својства, душевн |
| као Милеву царици Милици?{S} Кад Турчин навали, е да је не дам, тек ће му се похот увјећати, и |
| д косовске битке страда.{S} Сила турска навалила на народ, кад је властела српска била несложна |
| д му исприча како су хусари на манастир навалили, Турке истисли, манастир похарали, како су их |
| о разљутио, кад је чуо за тај уговор, и навалио одмах на Крушевац и Ново Брдо, мада је у Карама |
| колимо, можемо изгубити мах, Турци горе навалити, па смо онда код Голупца и опкољивач може бити |
| л — на Западу.{S} Ако их тако оставимо, навалићеду на Крушевац, кад то чују ђаури на Западу, по |
| ад деспот-Стевана нема, са свију страна навалићеду, већ наваљују на Србију, и да нам не даду вр |
| от баш сад не буде при новцу, а Жигмунд наваљује да се Голубац преда, што ћеш онда чинити? — за |
| други, опет, Мустафи.{S} Ђурађ једнако наваљује да се сад Срби са Грцима и Власима сајузе па н |
| и, но сили одољети не може, Турци гушће наваљују, јер хоћеду да пут пресеку, и сам Завиша види |
| pb n="536" /> мост за Мађарску.{S} И то наваљују што прије да се на те нападне, јер су христјан |
| а нема, са свију страна навалићеду, већ наваљују на Србију, и да нам не даду времена да се Угри |
| се више препирали да га на друге мисли наведу.</p> <p>Тако остане опет све при старом.</p> <p> |
| се дуго док Жигмунд војску на Дунав не навезе.</p> <p>Војска се већ преважа, ал’ навале силни |
| /p> <p>Бимбаша ћути, зна да Ферхад-паша навелико смишља.</p> <p>Ферхад-паша разабере се.{S} Зап |
| је опет певао и Драгаша војводу на плач навео.{S} Штавише, и песник Радојко је о љубави певао и |
| е ту понуду деспоту учинити, и на то га навести?{S} Ферхад-паша све то на се прима.</p> <p>Посл |
| ити.</p> <p>— Нема куде, штавише, он ће навести и Жигмунда да у падише мира проси, ил’ ако не у |
| аскалашност, децо, јошт вас може на зло навести.{S} Седи, оче, и не слушај ове напаснике, а и о |
| ира велика је, може султана опет на рат навести, јер је то жеља свих Турака.{S} Само ти је ту о |
| осећању у ком се деспот налази, на смех навести, што баш не би ни владици нит’ игуману годило.< |
| ек буде.{S} Ја сам се већ на овај живот навикао.{S} Само ми је жао моји’ добри’ другова, као шт |
| мене који сам се већ вина пити подобро навикнуо.{S} Они веле: искушеник треба да са бистром во |
| на јој још није била у боју.{S} Мора се навикнути на бој, зато држим да идемо најпре на Голубац |
| ојазни од силесије турске повуку се све навише, да су сигурнији, и да од гора спусте се доле, а |
| а са себе мантије, сво калуђерско руво, навлачи све делијско, паше сабљу, место мантије долама, |
| не шаље — одговори Милеви на своју руку наводећа Милица.</p> <p>— Ко би се тој доброти од Турчи |
| у међ својима горама оног, који Турчина наводи; а Ђурађ опет своје ћера. </p> <p>После толико н |
| се да нећу у овој свјетој обитељи прије навору и залогај хљеба узети, док ти најнужније не иска |
| а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да дођу амо што пре, јер ако се задоцне, н |
| у.{S} Сад тек почнем читати богословију наврат-нанос, само да постанем оно, што сам већ обрекао |
| звршено, ал’ са тим се и српска несрећа навршила.{S} Земља се са тим опет на мање части подели, |
| оклет, саме је демоне са собом повукао, навукао је на српску земљу несрећу која је српски народ |
| обвезао, а са тим ненавист Турака на се навукао.{S} Сљед тога је пао Крушевац, једва се их Ново |
| биљност, деспоту се брижна бора на чело навукла, Јеринино фино лице сузама орошено показивало ј |
| ети, у ово опасно доба могао би на себе навући мржњу старијих војвода и властелина, који у овак |
| Мора и <pb n="268" /> Турчин тање жице навући.{S} Но само унутри да се од зла опростимо.{S} Ка |
| покрај Турака да он још другог душмана навуче.{S} Биће време кад ће се све то накнадити, ако б |
| ислав, да тек с њим више белаја на себе навуче?{S} Она се већ мало-помало на то склонила, само |
| а ти доносим добар хабер, турска војска нагла Моравом пут Голупца, а још друга од доле Дунавом. |
| ски заробљеника, па нам је дужност о’ђе нагледати их, охрабрити, ако је могуће и искупити, или |
| пе.</p> <p>Деспот и брат му Вук скупе у наглости војску и иду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђурађ је ве |
| к-паша једнако ти о глави ради.{S} Паше наговара да Србија покрај Турске постајати не може, а д |
| вост деспотову.{S} Најпре на леп начин, наговарањем, ласкањем гледао је да га задобије; кад са |
| могла.{S} Јусуф ју је једнако храбрио и наговарао.{S} Њој је све врило у глави: како Турчину да |
| дошла да материно стање искуша, да ју, наговори да Вука слуша, па ако лепим речма до тог не мо |
| Жигмунд <pb n="456" /> лако од деспота наговорити дао да га онде остави.{S} Розгоњија знао је |
| дати града.</p> <p>— Но ако се Јеремија нагоди са Ђурђем, прими благо па готов посао, а теби по |
| мање.{S} И кад би се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу не дирају, онда би могл |
| дијелићемо међу нами благо, како сте се нагодили, а ти војводо, начини одмах листину, и потпиши |
| и сам Стеван признао, јер се тако с њим нагодио, ту дакле влада дечаке трпети неће.{S} Но шта ћ |
| нити хоће.{S} Кажу да је код њега благо нагомилано; при том силан је.{S} Он хоће и да се жени.{ |
| у његово станиште, све је унаоколо тако нагомилано, да се куће у месту од заклона не виде.</p> |
| ешају се без реда, страшан притисак, по нагону једно друго гони у низу к обали, а делије слепим |
| у бригу, ал’ за то се изискује и велика награда.</p> <p>Ђурађ је знао вољу деспот-Стевана, знао |
| Дечанима дошао?{S} Зар није то довољна награда за толика хрђава дела?{S} Али Харалампију све т |
| е задовољан својим стањем, и држи да му награда неће фалити, мада Ферхад-паша сад ’ладан се пок |
| а сила биће у вашим рукама, коју разним наградама можете после лако за себе задобити, па онда и |
| ићи су мојих допали шака, а ја никакове награде, у рукама никакове залоге немам, Голубац треба |
| ану.</p> <p>Харалампије се нада великој награди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1859 |
| излагао, па зато се сад и надао великој награди.{S} Но Ђурађ је познавао његово злоковарство; о |
| на име спомиње се.</l> <l>Но и царе сву награди војску,</l> <pb n="240" /> <l>И војводе своје п |
| зна шта ваља чинити.{S} Али га и ’хоћу наградити.{S} Начинићу га патријархом — рече радосно Пр |
| и сад је гост и пустолиз у Голупцу.{S} Награду ишчекује од деспота.</p> <p>Јеремија, Јабланови |
| Бранковићу негда услуге чинио, прими за награду оно што имаш <pb n="370" /> и држиш.{S} Дечани |
| службу, за коју је овај у своје доба и награду примио; <pb n="364" /> али сада, кад је већ и с |
| пијем — запита деспот. — Јесу л’ добили награду за откуп издајства?</p> <p>— Јесу л’, сад ћеш в |
| му казати, и мрзим га зато што ми одмах награду не издаде да Голубац предам.</p> <p>— Па кад не |
| м се како га одзвали нису, он мора јако награђен бити од деспота.</p> <p>— Видићемо скорим шта |
| ћеш бити, велим ти јошт једанпут, добро награђена.{S} Јеси л’ с тим задовољна?</p> <p>— Јесам, |
| ако цјенио.{S} Добро их је наплаћивао и награђивао.{S} Ни на ме не могу се потужити.{S} Ал’ шта |
| p>— Један другог да помажемо, а после и награђујемо, тако ми еванђелија — рече Харалампије.</p> |
| .</l> <l>А Татари као змије љуте</l> <l>Нагрнуше на Србље јуначне</l> <l>Да им отму добијено бл |
| оји опет у име деспота власт на то има, над кнежевић’ма располагати, а уједно и Харалампије доб |
| ти удовица остане и у бедно стање дође, над својим матерама господарство неко и преимућство тра |
| верују као што треба.{S} Турци те држе, над оним мађарским вођом за најбољег.{S} Уговор је учин |
| паша, као везир, беглербег од Румелије, над свима заповеда.{S} Светује се, рад би Дунав прећи, |
| у избијен грб Неманића, двоглаван орао, над њим виси велико златно кандило, украшено драгим кам |
| огорчено војвода Богдан.</p> <p>— Јест, над Србијом је са свију страна небо натуштено, с једне |
| округао стол, покривен црном чојом.{S} Над столом одгоре спуштен велики блистајући полилеј, на |
| — Тако је.{S} Сви знамо да се сад судба над срећом и несрећом прелама.{S} Србија је у божијим р |
| рпским народом.{S} Овако ако остане, да над српским народом троје четворо владају, Србија мора |
| по несрећној судби рођења опредељени да над народом владају.</p> <p>Марко, који без боја живити |
| <p>— Наш краљ не може на то пристати да над мађарском војском други заповеда.{S} Ми се са нашом |
| војвода, властелин, у Голупцу заповеда над Браничевом.{S} Деспот Стевану, су већ руке прекрште |
| ец изиђе, и у тихој појци ветрић ћаирка над мртвим јунацима, и јутарња роса беше им последњи са |
| у нег’ икада.{S} Бура се велика подигла над турским царством, па судба је, опет хтела да га Срб |
| {S} Код куће у Србији не трпи господара над собом.{S} Ако мора служити, а он ће служити пре Тур |
| му је стар и слаб, па као јединац, мора над оцем лебдити — рекне подмуклим гласом Русна.</p> <p |
| светлим веселим образом, он је издајица над издајицама, па се од Ферхад-паше многоме нада.</p> |
| <head>XXIX</head> <p>Кад је Ферхад-паша над издајицама суд свршио, сад је опет рахат, и ишчекуј |
| л’ ће она пред владиком сести, па виша над владиком бити, па баш и као деспотица.</p> <p>Деспо |
| з тог пили на даћи после боја и побједе над Шишманом — рече угрејан Јеремија.</p> <p>— Ја опет, |
| <p>Београде, ала си славан био, кад је над тобом високи Стеван господарио.{S} Ни пре ни после |
| еђ свима, ја имам у руци скиптар Србије над васцелим српским народом.{S} Овако ако остане, да н |
| шта ћеш.</p> <p>— Свјетли царе, султане над султанима, сунце од истока, које никад не заходи, с |
| је турска војска сасвим уништена, почне над заробљеним свирепствовати.</p> <p>Малодушан победит |
| ст поштење је одржао, ал народа срце се над тим стегло, Турчин се спасе, а ’ришћанин пада.</p> |
| то су чули смрт деспотову, натуштали се над Србијом, утискавају се у деспотове границе, и смера |
| а топови са Ласловара загрме, задими се над Дунавом.</p> <p>Розгоњија уређује гомиле војника за |
| S} Држиш ли с Турцима, обе силе ћеду се над главом ти тући.{S} Сам не можеш, у зетске кнезове п |
| -Облачина Раде?{S} Кад седи, прса му се над столом испупчила, рекао би, та прса сабља не може п |
| ма, Мађарима, само да је код своје куће над својима господар.</p> <p>Јеремија је од старе лозе |
| ји је била ријеч, помамне паше гракташе над Србијом као вране.{S} Само Ферхад-паша и Сириџа држ |
| охијке, а мисли му тада једнако лебдише над прошлим биткама.</p> <p>Милица и Русна приметиле су |
| нковићи признати Милицу, која владаше и над њеним сином.{S} Бог да му душу прости, блаженом Сте |
| о је.{S} Но јошт христијанство могло би над Агарјанима победу одржати, само да сви живе у онако |
| еђу српским великашима, који не би ради над каковим малим [пределом] независно господарили.{S} |
| била на гласу као чудотворна, а сад бди над Србијом.{S} Ту су после иконе аранђела, светитеља, |
| с неспособан и неодважан, па би важнији над слабијим мах преотео, па народ не би се делио, ал’ |
| великог падише дотакнути се.{S} Знаш ли над колико је земаља он господар, и шта јошт неће покор |
| јске на пут стати.{S} Мени нијесу хтели над овима вођство дати, можда [би] и друкчије било, мој |
| Болест деспотова дан на дан све је гори над на себе узимала.</p> <p>Сваки је већ увидео да десп |
| гог закопани, а урезане плоче ћеду доћи над главама, ниже црног крста.</p> <p>Отац Радосав је м |
| > <p>— Закуните се тако исто пред богом над светим Јеванђељем, и пред свједоком побожним Мелент |
| ли, а делије слепимично, десницу сабљом над очи, јурну у дивље збуњене, који се доле тискају ка |
| ал после опет да га начините господаром над Браничевом.</p> <p>— Ако све уредимо, онда моћи ће |
| аша, који су хтели под турском заштитом над неким грчким странама господарити.{S} Турци су све |
| собом на две стране поделе, па да тако над својим странама владају?</p> <p>— За овај случај не |
| пског срца.</p> <p>Турство се натуштило над Новим Брдом.{S} Као гладни вуци окупили се, опселил |
| чист зреник, небо чисто плаветно, само над главом Београда вије се црн облак.{S} Београд је у |
| ве у реду, добићеш берат да си господар над овом Србијом.{S} Сад прекини одмах савеза са Жигмун |
| као твоја жена први твој пријатељ, јер над добром женом пријатеља нема.{S} Знам твоју тугу.{S} |
| стављајући.</p> <p>Но какав се то вихор над њима диже?</p> <p>Шта се то тако праши издалека?{S} |
| ће израдити Јеремији код деспота власт над Браничевом и Ресавом, добиће још дванаест хиљада ду |
| дирали, он се усиљавао придобити управу над војском која је против Турака послата била.{S} Он ј |
| ја помешати и — с тим свом господарству над Србима пут отворити.</p> <p>Овако је Сулејман целу |
| не паде му тако тешко као примити владу над оним народом који се против буре бори.{S} Лакше му |
| што ће бар изближе видети српску победу над Турцима.{S} Мара и Вукосава, обе кнегиње, кћери Лаз |
| на молитви, чујући твоју велику побједу над Бајазитом, дошли смо да се очима уверимо.{S} Знао с |
| здајицама, па се од Ферхад-паше многоме нада.</p> <p>Кад у трапезарију ступе, стану у ред, и па |
| <p>Сад на страну.</p> <p>Харалампије се нада великој награди.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| века силнога оружја.</l> <l>Звук сабаља надалеко с’ чује.</l> <l>Земља тутњи под силни јунаци,< |
| и: од њих сам се учио вољност тражити и надалеко и високо од ропства бегати; орао је моја птица |
| S} Ти, вјерни војводо Радићу, дај налог надаље од свих страна амо јаја да доносе, нек сваки рат |
| >Исак-паша разгледа предел, унаокруг, и надаље, диви се плодном пределу, ’де свачега има, мисли |
| бисмо их најпре код Крушевца разбацити надаље.</p> <p>— Наш краљ не може на то пристати да над |
| гом зајезди, ал’ тако да му је око увек надаље спред јездећег Харалампија гомилу управљено.</p> |
| неке српске стране распослао.{S} Ја се надам да ћете ви сви знати уважити моје пријатељство.</ |
| Ја сам с вашим закључењем задовољна, и надам се да на моју децу заборавити нећете — одговори к |
| великаши не умере.{S} Но и ја се млого надам од цара, само сад овај рат да се срећно оконча.</ |
| Мађара, дошли су да добију Голубац, но надам се да овде нећеду ломити колач.</p> <p>— Ни бриге |
| њихов непрекидни инат шкодљив је.{S} Но надам се да ће их царско лице у свему умерити моћи.{S} |
| је боље било.{S} Турци су са ласкањем и надама ове Србе одржавали и чрез њи’ су нове и нове при |
| p> <p>— Ко би се тој доброти од Турчина надао?</p> <p>— Е видиш кћери, бог сам хоће да нас од н |
| екао смрт Стевана деспота.{S} Он се сад надао да ће до првог степена свештеничког доспети.{S} К |
| ео и почитовао цара Лазара.{S} Сваки се надао да ће он обновити Душаново царство.{S} Већ је уну |
| се опасности излагао, па зато се сад и надао великој награди.{S} Но Ђурађ је познавао његово з |
| а, шта ће сад?</p> <p>— Но том се нисам надао од Стевана.{S} Ако ми бог помогне, те се одавде о |
| ако баш Мађари победе, чему се има онда надати?{S} Жигмунд хоће земље и првенство.{S} Ако ли се |
| говара, да види чему се има од Бајазита надати.</p> <p>Он је Милици све представио најживље, шт |
| <p>— Треба имати стрпљења, и у бога се надати.{S} Но данас сам од некога хрђаве гласе чуо, гов |
| .{S} Стасом својим све је вршњаке своје надвисио.{S} Лице му је било красно, но не тако красно |
| се помире, ил’ брзо једна страна другу надвлада, шта ће онда бити?{S} Турци имаду сами’ ’ришћа |
| сад не гледи више у Јеремију ка’ у свог надглавника, већ као у деобеника на откупној цени Голуп |
| о очи му божаствен зрак одаваше.{S} Пун наде је сваки на њега гледао.</p> <p>Патријарх прослови |
| и он помогао градити.{S} Јошт је Србину наде у Смедерево, да још Србија није пропала, и пропаст |
| и народ радо примили.{S} Он је био сва надежда народу, па је и признат за деспота свечано.{S} |
| наклоност према кнегињи и да га је само надежда будућег његовог величаства заслепила, — одговор |
| асљеднику.{S} Деспот деце нема, нити је надежде да ће имати; поред тога костобоља га силно мучи |
| род преварен бити.{S} Обрицања и празне надежде већ су ми се одавна досадиле.{S} Готово већ ни |
| а пружати могао.</p> <p>Но, кад се зрак надежде показао, наиђе опет ново зло.</p> <p>Деспот већ |
| пет уз Турчина пристали.{S} За мене већ надежде нема, ал’ ви сте још млади, па све поправити мо |
| корист све је била у стању, па да ју у надежди крепи да ће све добро бити, но гледала је матер |
| јер он нешто важи, па би сву Бранковића надежду осујетио.</p> <p>— Њему ћемо свуда на пут стати |
| а места у Турке и међу народ; сваком су надежду уливали, бедног су по могућству и потпомагали.{ |
| бродили, пртили су горе, <pb n="471" /> надесно налево.{S} Увидили су да са таковом силом Турци |
| е већ искварен, сад га вуку налево, сад надесно, већ не зна ни сам чији је.{S} Кад се пропада, |
| ати град?</p> <p>— Неимари; а ја ћу сам надзирати.</p> <p>— Послушај твог вјерног друга.{S} Теб |
| обед у озбиљном говору, у ободравању, у нади.</p> <p>— Јошт Србија неће пропасти ако сте људи — |
| рци, гледајући на њи’, не могу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђаури поред |
| великом силом Турци до данас јоште нису надирали.{S} Има их преко три стотине хиљада.{S} Но, хв |
| кад су Турци од бугарске стране на Ниш надирали, он се усиљавао придобити управу над војском к |
| а Милицу, само што је Милицу оштроумјем надмашавала.</p> <p>Русна је била, даље, душа дворског |
| } Ту стиже и кнез Завиша, главом је све надмашио, рикну као лав и своје у ред и нови бој позива |
| мом и војеним искуством мало кога да не надмашује.{S} Што се, пак његовог сина Ђурђа тиче, ја б |
| азиту подвргне.{S} Милица и Мара све се надметале, која ће од њи’ Бајазиту већу услугу учинити. |
| изроди; српски кнезови, Стеван и Ђурађ, надмећу се у јунаштву.{S} Краљевић, починивши чудеса св |
| а ино.{S} Тешко му је што га је калуђер надмудрио.{S} Држао је да ће благо њему у шаке <pb n="4 |
| за седам лисова, неће те ниједан Турчин надмудрити, но ипак морам те у нечем напутити, да знаш |
| ова борба у души.{S} Ту се мисли, жеље, надње испрекрштају.{S} Скуп је сваки тренутак.</p> <p>П |
| инили.{S} Манастир је сокровиште туге и надње народа.{S} Није сваки калуђер Харалампије.{S} Ето |
| толу Свето писмо, вечити извор истине и надње.{S} Ту је књига светог архиепископа Данила, који |
| о с Турцима стојимо на доброј нози, и у надњи каквог добитка да ћемо с Турцима у свезу ступити |
| моли, видиш на њему изражено покајање и надњу.{S} Јерина скрушеним срцем гледа мраморно тле, по |
| је у самртном часу доброта и побожност надњу улила за спас Србије, и у последњем тренутку жића |
| од имао је толико снаге да сву ту штету надокнади и Турцима јак отпод даде.{S} Један очајни и о |
| клањати.</p> <p>Бајазит у сили и слави надуван, поред свог толиког стада, тражи да отме другом |
| иону уздиже, а ломно тело мирног одмора нађе.</p> <p>Манасијо, дивни богати манастире, ти си ви |
| други увежбане соколове, нуз пут ако се нађе звериња, да је деспоту при руци, и кад се прохте Ј |
| Смедерева још благовремено дојездио, и нађе га при крају живота.</p> <p>Кад га је деспот примј |
| ише земље открњивали, па тек наједанпут нађе се деспот у чуду, видећи да је једна част народа п |
| на пробудити.{S} Калуђер се сада у чуду нађе, и молио се у себи богу да га само сад од ове беде |
| ви.</p> <p>Ферхад се обуче и по напутку нађе она врата, кроз која ће ући у цркву.</p> <p>Ту га |
| су биле за подсмијех, смет; но у смету нађе се чисто зрно, које и слијепу кокош привлачи.{S} Т |
| амо.</p> <p>Он Русну прилично забринуту нађе.</p> <p>— Добар дан, госпођо!</p> <p>— Бог добро д |
| ају лећи, и кад легну да се још код њих нађе.</p> <p>Кнежевићи су после вечере задремали и легл |
| сад да вас цјеливам, и повратком здраве нађем.</p> <p>Харалампије загрли најпре Јована, пољуби |
| скупите војске што се може више, да се нађемо у овим крајевима на окупу, да се свежемо с угарс |
| <p>— Синови моји, говорите, да од бога нађете, шта се тамо догодило? — запита жалосним гласом |
| јем да си Србин.{S} Реци ми, да од бога нађеш, откуда си?</p> <p>— Ти знаш да код Турака млого |
| к поклони се и оде.</p> <p>— Да од бога нађеш, Јеремијо, зар идеш Ђурђу у шаке, шта мислиш? — з |
| а, изгибоше; остадо’ сам, и у туђинству нађо’ друга.{S} Он је из далеке земље, из Персије.{S} Њ |
| араше, док слуге коњ’ма и пртљагу места нађоше. </p> <p>После два сата био је красан ручак у тр |
| /> <p>Видајићеве речи код свију одзива нађу.{S} Сви тог мненија буду да се Вук са Турцима у по |
| инили.{S} Даље наложи им да се на окупу нађу кад телал повиче, да ће се неким заробљеним ђаур’м |
| ани, коју су Турци доцније Калимејданом назвали, ’де су крволоци млогу српску крв пролили.</p> |
| Марко, ког је сам народ већ Краљевићем назвао, па онда би се и ја, и можда и мој отац, том кра |
| побратим, с ким сам добро и зло делио — наздрави Јеремија.</p> <p>— Живио и наш Харалампије, па |
| p> <p>Наједанпут патријарх узме чашу те наздрави царици:</p> <p>— За здравље цара, царице, и це |
| е лица војничкога сталиша.</p> <p>Затим наздрави Петошко: — Да бог поживи све будале, ја се мор |
| ш и пријатеља.{S} И ово што вам сад при наздравици исприча’, то је сушта истина, искрено сам се |
| испије, тако исто и остали.{S} Ферхад к наздравици прича.</p> <p>— Јадно је било моје ђетинство |
| деспоте, и ти војводо, унапријед пијем наздравицу, којој нек је ово приказ.</p> <p>Ферхад испи |
| има, који за свој род гину.</p> <p>Тако наздравља Ферхад.</p> <p>Деспот и Облачина гледају на Ф |
| >Деспот је био великог стаса, зато га и називаше високим, но био је одвећ сув.{S} Лице суво, но |
| сад уживамо, и зато смо могли Смедерево назидати.{S} Такав човјек не може бити жртва владарских |
| } Потајно су били у сајузу са Ђурђем, и назначили му време кад би могао на Србију ударити и дес |
| женских сплетака, посваде се.{S} Милоша назову невером, Милош остави своје војено оделење и, бе |
| код Розгоњије и Лошонције, који нису за назоре деспота и Облачине Раде.{S} И Црни Завиша био би |
| Харалампије лакомо пружи руке повељама, наиђе на то што Јеремија хоће, чита, сад једну сад друг |
| /p> <p>Но, кад се зрак надежде показао, наиђе опет ново зло.</p> <p>Деспот већ одавна од костоб |
| а крвав поглед на њ баца, и да на самог наиђе, тешко Харалампији.{S} Дошли су до ушћа Дунава, ’ |
| ћете противустати, ако на вас душманин наиђе, и поособно трти стане?{S} Но, нећу ти више о том |
| на [средства] створе и пошљу.{S} Па ето наиђосмо, на жалост на царску кћер.{S} Њен отац је био |
| а, а деспот Ферхад-пашу, да им Турци не наиђу на ните и вигове, јер је онда гајтан за пашу спре |
| тицом продре до манастира Богородице, и наиђу на малу турску посаду.{S} Ту има и блага и заире. |
| г доба служитељ.</p> <p>— Ал’ ако нешто наиђу на какову животињу необичну, биће смјеха — рече п |
| е Србије и Манасије.{S} По три калуђера наизменце дању-ноћу чувају да се кандила не угасе, и мо |
| <p>Деспот се од игумана штошта научио, наиме да л’ је народ вољан у случају рата овом снагом н |
| спота на самртној постељи за насљедника наименован, одмах после деспотовог укопа преселио се у |
| се налазио у стану Лазаревом.{S} Лазар наименовао је исту дворјанку за прво придворно лице пок |
| о измислио.{S} Ти ако се одма’ појавиш, наићи ћеш на велики отпор, којем ћеш морати подлећи.{S} |
| ено, на њ нису могли ни хусари ни азапи наићи.</p> <p>Запита га за војводе и кнежевиће, и за Ха |
| љи се и калуђер и шетао се тамо-амо.{S} Наишао је и на Јулу куварку, која му је ноћас толику бе |
| сакривен, корачао је све ближе не би л’ наишао на какову познатог већ образа особу.{S} Тако се |
| исице су већ изеле зеца, и наместо тога наишао је на ловца који га убије.{S} Оба платише за лак |
| p>— Е сад видим да сам на правог човека наишао, дакле сад слушај.{S} Кад већ, као што видим, зн |
| дом Турчину случајно на новог пријатеља наишао.</p> <p>— Нека буде као што ти хоћеш, и то у зна |
| и, да не би деспот с Турцима на Београд наишао.{S} Мађари деспоту нису веровали.{S} Деспот је д |
| ијен, пође ближе к том жагору, не би ли наишао на каквог слугу ил’ слушкињу с којом би што пота |
| нце није никад сјајило као тог дана.{S} Наишла су помрачења.{S} Та књига блаженог Данила била ј |
| да се опорави од оне слабости, која је наишла од оно доба, откако се деспот Стеван приклонио, |
| у, који се противи ране, убијају их.{S} Наишли би и на благо, на што Јеремија чека, ал’ их Хара |
| су на Јеремију, Јаблановића и кнежевиће наишли, који су у подземним стајама скривени били.{S} Х |
| то си сама убеђена, и према теби не баш најблагородније поступао. — Цар ти је дао удовољства зб |
| страшћу, осветом ослепљени, хватали смо најближе оружје, прољевали смо крв своју и нашег народа |
| овске битке, после пада Лазара и својих најближих?{S} Камо жалости удовичке, камо мржње супрот |
| pb n="508" /> град нег’ што је Београд, најбоље неимаре ћу погодити.{S} И док Нићифор оде и вра |
| хове муфтије и имами.{S} Сад би, дакле, најбоље било да ти изјавиш Милици да желиш с њом у срод |
| м благо примити.</p> <p>— Честити пашо, најбоље би било да се благо подјели у Голупцу при преда |
| а, и ако треба и с Турцима шуровати.{S} Најбоље би било да се затворе у манастир, да им се одан |
| да се њему покоравам, не мож’ бити.{S} Најбоље нек иде Харалампије, вешт је, зна се увијати, п |
| да, безевенк — рече Исак-паша.</p> <p>— Најбоље би било ништ’ не дати, нег’ најпре јуриш на Нов |
| м шакама, одговори нам да чинимо што за најбоље, најпаметније држимо, да их држимо <pb n="478" |
| унда, гледај како је по земљу и по тебе најбоље, што ћеш да будеш уз Жигмунда кољено велможа, к |
| смо и од Турака попримили, и то што је најбоље.{S} Турчин се Угра не плаши, ал’ кад чује да је |
| и.{S} Мисли се, падне му на памет да ће најбоље бити оба кнежевића за владу неспособнима учинит |
| еремија.</p> <p>— Честити пашо, опет ће најбоље бити у Голупцу, па да се пред твојим очима прав |
| S} Ти добро познајеш великаше, па ћеш и најбоље знати како ваља с њима поступати.{S} Само после |
| јвода Видајић:</p> <p>— Ја судим, да би најбоље било Турчину посланике упутити да се с њим о ми |
| хад-паша.</p> <p>Ферхад-паша вели да би најбоље било да се деспот од Мађара одвуче, и султану п |
| као овце без пастира.{S} Ја судим да би најбоље било да се Стефан прогласи одма’ за цара но да |
| е нужде.{S} Потражимо ми њих.{S} Сад би најбоље било да покупимо војску па одмах на Голубац, а |
| ављам деспоту да употреби за народ како најбоље зна.{S} Деспот хоће да сазида град, код Смедере |
| буна, треба и онде турске војске.{S} Но најбоље би било да се деспот на покорност позове, а сул |
| > Мађари и Власи помагали буду.{S} Зато најбоље би било међу Србе јошт већи раздор завести.</p> |
| p>— Мој отац ми је казао да је сад јошт најбоље у калуђерству; решителност и бистар поглед калу |
| о код вас стоје ствари?</p> <p>— Не баш најбоље — рече умешавши се Видајић — Милица нема никако |
| ци те држе, над оним мађарским вођом за најбољег.{S} Уговор је учинио јошт деспот Стеван са Жиг |
| >— А бога ти, Петошко, кога ти држиш за најбољег војводу?</p> <p>— Оног који је најмудрији и на |
| е мало развесели.{S} Хасан је Марка као најбољег јунака управо побратимски љубио.</p> <p>Хасан |
| од тог доба онде били и све је остало у најбољем реду.{S} Ми смо тек јучер амо стигли.{S} Но од |
| ече патријарх — све је на бојном пољу у најбољем реду.{S} С почетка беше и мало нереда, али сад |
| ајвећој сметњи, и за Србе куцнуо је као најбољи час, ал’ бадава кад место једног троје управљај |
| а после ја од Балше.</p> <p>— А који су најбољи јунаци?{S} Да ли их код нас има подоста?</p> <p |
| > <p>Русна, приметивши да ју већ царица најбољма не гледа, за свагда се од двора удаљи, и отиде |
| отац и мајка.{S} То су јаничари који се најбољма туку.</p> <p>На ове речи образ Бранковића крв |
| бисте изгубили битку.{S} Ми Срби знамо најбољма против Турака ратовати.{S} Дај, краљу, твоју в |
| у, да ће израдити код султана како само најбољма може, а код куће мотри на Исак-пашу, да не нап |
| добра воља били су свагда у друштву.{S} Најважније ствари се поред чаше вина започињале и сврша |
| но су се посећивали и саветовали.{S} Но најважније ствари међу њима отправљао је Ферхард-паша, |
| .</p> <pb n="324" /> <p>Овде се састану најважнији синови, сви који су по несрећној судби рођењ |
| } Кад је гођ гостију, онда су служитељи највеселији, јер онда им свашта лакше дође до руке.{S} |
| чаркање противу Босне и Херцеговине, а највећа част остане у стану на пољу Косову.{S} Турци од |
| елости; слуге се такође разиђу и тишина највећа свуда завлада.</p> <p>Калуђер са Митром помало |
| овић.</p> <p>— Ја сам их осљепио, то је највећа заслуга —- одговори жешће Харалампије.</p> <p>— |
| ’ разабрати могао.</p> <p>У целом двору највећа забуна владаше.{S} У таковим жалосним околности |
| Шта ће јој патријарх на то рећи?</p> <p>Највећа јој је била брига Милеву за ту ствар преправити |
| се потурчио, а да га сместа начините за највећег муфтију, прије би се дао на комаде исећи.</p> |
| наче изгубићу поверење, а ти ћеш у мени највећег твог пријатеља изгубити.{S} Ја сам Турчин зато |
| кад се кући вратим, казаћу да сам видео највећег српског јунака.{S} Твој јуначки изглед свагда |
| иком падиши поклонити се, ја његов роб, највећем султану.{S} Но, нек ми је тестир, слободе, кој |
| уд.{S} Тому познајем из љути’ бојева, у највећем покољу и нужди зна се наћи.{S} Он ће нам бити |
| овим путем докучити не може, врати се у највећем незадовољству скупа са својим сином натраг.</p |
| ијарх војску благословио, све је било у највећем реду.{S} Но трећи дан арнаутске војводе одметн |
| е ту и нами што у део, и то је, мислим, највећи део, ако Голубац предамо.{S} Но, Ново Брдо се ј |
| Ђурађ, па да се с њим још договоре.{S} Највећи приврженици Лазареве породице изгинули су на Ко |
| пот.{S} Жалост је свуда неописана.{S} И највећи му се душманин ражалио, јер је Стеван био добар |
| е друге врсте разговор.{S} Новак је био највећи приврженик породице цара Лазара, па је зато без |
| ана штитити.{S} Сад је тек Ђурађ осетио највећи терет у свом животу!</p> <p>На градским кулама |
| ски владатељи и владатељке ступили су у највећи сајуз са Турцима, да им помогну обарати јоште н |
| ама господарити.{S} Турци су све ове са највећим одличијем предусретали.{S} Од ови’ претенденат |
| везира.{S} Кад је Исак-паша на дивану, највећма се зборило да се војска одмах на Србију дигне, |
| ана на то приклонила, само Мара и Ђурађ највећма се противише.</p> <p>Патријарх, предвидећи неи |
| 262" /> <p>Управ око поноћи, кад су сви највећма разгрејани били, дође један служитељ, те јави, |
| не бити у рату.{S} Ово војничко чувство највећма се у њему изражавало у веселом друштву, поред |
| ко исто, предикујете умереност, а овамо највећма гријешите.</p> <p>— Ал’ како смете вино пити п |
| зити и на то ићи да се Вук понизи?{S} У највећој сумњи бијаше он и мати.{S} Јер на што Турчину |
| утних дана прођу.</p> <p>Светислав је у највећој борби душе одбор оставити морао.{S} Он не би с |
| ртаја једнако расла.{S} Турци су били у највећој сметњи, и за Србе куцнуо је као најбољи час, а |
| покавџили?</p> <p>— Кад су год Турци у највећој опасности бивали, свагда сам им помогао.{S} Би |
| хаљине обучена.{S} Последњи пут, и то у највећој тајности, отиде у цркву да се пречести, да јој |
| ашњи суров поступак, на свашта му је са највећом готовошћу одговарао.{S} Митар је био од оне фе |
| архом држао.</p> <p>Отац Харалампије са највећом радошћу прими тај глас, Светислав му беше кост |
| еним силама чинио.{S} Мој отац држао је највећу част српске земље, па кад је пошао на Турке, кн |
| за добру реч, а особито за жут новац, и највећу тајну изјавити готов био.</p> <p>— Е видиш, чов |
| класи и њи’ова пресуда није мимоишла ни највиша лица.{S} У свом кругу, тако исто каогод великаш |
| е сразе.{S} Крви се млого пролије, и то највише братске.{S} Ту се Србин поред Турчина против Ср |
| жао је да је то сад први пут да дође до највишег степена архијерејства, јер је већ сад Ђурађ св |
| ; ако је христијанин делом противу воље највишега — није раван добром христијану, него злом Тур |
| т.{S} Шта се има сад чинити, то је било најглавније питање.</p> <p>У савету сваки је очи своје |
| ојвода, јер ниједан не би слушао једног најглавнијег, а који не зна слушати, тај не зна ни запо |
| мо имати у рукама Голубац.{S} То нам је најглавнији посао и по уговору.{S} На то смо се управо |
| и тридесет, а Харалампији десет, ја сам најглавнији. — У Јеремији се узбудило старо среброљубље |
| ма и већма распрострањава.{S} Но што је најгоре, што је у разним метежима дух код свију клонуо, |
| је отац могао задржати да не навали на најгушћу масу Турака.{S} Сва својства, душевна и телесн |
| , и опет даље неколико братија, и то од најдостојнијих који јошт никад нису били у брашнари.</p |
| као, како достоји деспоту, ал’ није све најдрагоценије на се метао.{S} Ово није за њ дан славе, |
| е у свечано, најскупље руво, све што је најдрагоцјеније узму к себи.</p> <p>Тако у једној већ р |
| p> <p>Тек што је ово Марко изрекао, кад наједанпут чује се неки жагор по логору.</p> <p>Какав ј |
| у том прође и неколико дана.</p> <p>Кад наједанпут, врате се од Милице турски посланици.{S} Они |
| кала је излазак целе ствари.</p> <p>Кад наједанпут опет турски посланик дође, и то главом Јусуф |
| а Лазара борио, на ког су млоги душмани наједанпут напали били.{S} Он их је силном руком обарао |
| тишина, да се летење муве чује, па тек наједанпут чујеш умилно пјеније!{S} Та не може лепше шт |
| ве више и више земље открњивали, па тек наједанпут нађе се деспот у чуду, видећи да је једна ча |
| х, а и Новак дуго је замишљен ћутао док наједанпут не прослови:</p> <p>— Само да сам мало млађи |
| о дан облачан, па тек сунце при заласку наједанпут јако засветли.</p> <p>Деспот, када се са Мех |
| метохијска вина.</p> <pb n="225" /> <p>Наједанпут зачује се труба и звонце.{S} Ово је знак за |
| то тежило да се Бранковић осили.</p> <p>Наједанпут разнесе се глас да је дошла Мара, кћи царичи |
| тислава није баш љубазно гледао.</p> <p>Наједанпут патријарх узме чашу те наздрави царици:</p> |
| е је тако срећни’ година прошло.</p> <p>Наједанпут донесе се глас да је Мехмед султан скончао.{ |
| ћи очекивао оца Харалампију.</p> <p>Кад наједаред, ето оца Харалампије.{S} Његовом доласку след |
| алампији је сад жао што се са војводама наједнако не дели, ’де је он са ослепљеним и чувањем кн |
| старију ћер, кад се султан са деспотом наједнако сроди, тим ће свим запушити уста.{S} Султан с |
| , и сам ђед кнез Лазар није увек правду наједнако дјелио, држао је да је право Немањића његова |
| рају; свака им је реч тако жалосна, као најжалоснији гусала звук.</p> <p>Кад је човек у муки и |
| се са Жигмундом сајузи, први је изложен најжешћем турском нападању. <pb n="363" /> Па ако баш М |
| ати.</p> <p>Он је Милици све представио најживље, што му је Бајазит наложио.{S} Још је и то дод |
| на, нека народ даде круну ономе кога за најзаслужнијег држи.{S} Ја ћу бити срећан, ако народу м |
| знавали владу цара Лазара, и међу овима најзнаменитији је био Марко Краљевић са својом браћом.< |
| је он са ослепљеним и чувањем кнежевића најизврсније дело вршио.{S} Но сад друкчије не може.{S} |
| рашчисти.</p> <p>Једини Грман и Петошко најискренији су били.</p> <p>Грман је увиђао да све нат |
| г времена особито, Марко би сам себе за најјаднију кукавицу држао био да не брани очино и своје |
| омерује, нишани.{S} Плане, задими се, а најјача кула Голупца занија се и сруши.{S} Руше се и бе |
| астеле нема, моје су свезе са владарима најјаче, је л’ право да ми се сва та властела подвргне. |
| смеју, онда оног задирне у оног који се најјаче смеје, као из неке пизме, па тако редом, сватко |
| су добили благо, потукли се међу собом, најјачи је однијео све, а тога су опет ђаурски разбојни |
| су будале мудри.{S} Било је доба кад је најјачи био и најпаметнији, кад је само мишца решавала, |
| д тамо никог не пуштају?</p> <p>— То је најлакше.{S} Послао би’ каквог калуђера у турски’ хаљин |
| на Алаха, што Турчину подели срећу, да најлепше ђаурске земље ужива.{S} Види красне неве, те ћ |
| куће, траже цуре, ставе их на углед, и најлепше изберу, јер Турчин са лепом невом проводи ћеф. |
| обри и зли, понајвише зли.{S} Провео је најлепши део свог века у крвавим борбама са Турцима, Та |
| е, то је Петошко, најмудрији лудак међу најлуђим мудрацима.{S} Ђетић бијаше кад га виђо’, и баб |
| искреније разговарати.{S} Вино ће и из најлукавије главе истину извући.</p> <p>— Ао, мој оче, |
| оду?</p> <p>— Оног који је најмудрији и најлукавији.{S} Ти велиш да су Угљеша, Гојко и Вукашин |
| а мала носића нарасла.{S} И онда је био најљући.{S} А ми искушеници, тек ради па пости.{S} Па о |
| ео, рука му задркта, она рука која се у најљућим бојевима није задрктала кад је сабљом махала.< |
| /p> <p>Кад је човек у муки и жалости, и најмања реч тако је жалосна, да би рекао да у њој лежи |
| њи повод као рис на јарост склопљен.{S} Најмање што увреди га, јер је од млоги’ столетија увређ |
| сватко хоће да је бољи од другога, ал’ најмање бар да је раван, а за то нејма снаге, па тек бу |
| и опет ишао наруку без да су се Турци и најмање подсетили.{S} И на дивану он је султана привоље |
| илан јер има војске, а царевићу није ни најмање наклоњен, па би могао јошт већи белај починити. |
| анковић то чује, не допадне му се то ни најмање.{S} Премда је већ много са Турци шуровао, опет |
| Очи му увек варнице дају, па је увек на најмањи повод као рис на јарост склопљен.{S} Најмање шт |
| } У двору, као год у малом месту, сваки најмањи глас одма’ се разнесе.{S} Један од другог, госп |
| но и туђи’ грехова — а они су баш онда најмасније залогаје у уста турали.{S} Но то јошт није д |
| је намере не одступаше.</p> <p>— Дакле, најмилије јагње из Христова стада вуци ће однети? — зап |
| хад.</p> <p>— Све што имамо, што нам је најмилије, најсвијетије жртвоваћемо за народ — рече дес |
| е на мекане душеке, да о оном што му је најмилије сања.{S} Ко не би Турчин био?{S} Кад пређеш м |
| ље умешани су:{S} Стеван деспот, Вук са најмлађим братом Лазарем, и Ђурађ са својима.</p> <p>Св |
| неверног слуге отров даје, један другом најмљеном руком мучки срце пара, а да туђе баштине задо |
| шиновог, кнез Лазар, <pb n="270" /> као најмоћнији великаш српски, видећи да без крепке руке ср |
| деспота.</p> <p>— Дакле, то је Петошко, најмудрији лудак међу најлуђим мудрацима.{S} Ђетић бија |
| најбољег војводу?</p> <p>— Оног који је најмудрији и најлукавији.{S} Ти велиш да су Угљеша, Гој |
| тако криви да будемо и од свију зверова најнесретнији?{S} Та и совуљага је сретнија од нас.{S} |
| очију свет одузет, тај је од свију људи најнесретнији.{S} Благо и господство не слаже се више с |
| сао ми је све на Косову била; желео би’ најновије гласове оданде чути — рекне тихим гласом патр |
| је навору и залогај хљеба узети, док ти најнужније не искажем.{S} Поручио ми је Ферхад-паша, Пе |
| посланике, и с тим смо свршили накратко најнужније што се чинити имало, и тако ’ајдмо сваки сво |
| ељењем, и подмуклим гласом јошт могао у најозбиљнијем часу и осећању у ком се деспот налази, на |
| обом.</p> <p>Сви ти калуђери ишли су на најопаснија места у Турке и међу народ; сваком су надеж |
| сати и предаји принудити, а на Јеремији најоштрију кази извршити, расећи па на четири стране, и |
| одговори нам да чинимо што за најбоље, најпаметније држимо, да их држимо <pb n="478" /> на сах |
| и.{S} Било је доба кад је најјачи био и најпаметнији, кад је само мишца решавала, а не ум.{S} Т |
| тало је около дворова деспотови’, па се најпосле упуте дубље у Србију.</p> <p>Ето, сад се Ђурђу |
| Шта се чује од Косова? — запита Новак, најпре поздравив га скупа са патријархом.</p> <p>— Ја с |
| е.</p> <p>Мађарска војска прелази Саву, најпре коњаници, па пешадија, пун Дунав бродова, у једн |
| е доведу.</p> <p>Доведу коње, поседају, најпре разглеђају Смедерева унутарње површје земно, па |
| Катарину, ту јошт врло младу кнегињицу, најпре, молим те, рјеци ми је л’ што у ствари?</p> <p>Д |
| за руком ухватити и затворити Ђурђа.{S} Најпре га у Цариграду затворе.</p> <p>Није трајало месе |
| ије; но да сте видили то искушеније.{S} Најпре пост, те пост.{S} И то би’ доста дуго трпео да н |
| гордост и непоколебивост деспотову.{S} Најпре на леп начин, наговарањем, ласкањем гледао је да |
| ив хусита, који у Угарску не задиру.{S} Најпре нек се изда по уговору што се издати има, а посл |
| емити, онда можемо кретати се.</p> <p>— Најпре донијеси новце — рече мало оштријим гласом Ферха |
| /p> <p>— Па што сте ту радили.</p> <p>— Најпре се сјетоваше војводе у другој дворани, па је онд |
| си ти све то, Петошко, научио?</p> <p>— Најпре је Балша од мене, а после ја од Балше.</p> <p>— |
| p>— Најбоље би било ништ’ не дати, нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, па онда на Голубац, да отисн |
| е силе у себи има?{S} Овога дакле треба најпре утаманити, па тек онда даље.</p> <p>Султан је по |
| тисне нешто новаца Јули у шаку.{S} Јула најпре није хтела примити, но калуђер ју принуди.</p> < |
| Улак се уклони.</p> <p>Харалампије чита најпре у себи, па онда велегласно.</p> <p>— Е, право ст |
| и ђаури крмци, какав је то ћитап, да се најпре тучете, па онда измирите, боље пак вас уче да се |
| који у овако опасно доба изискују да се најпре бједа отклони, па онда тек да се о поменутом бри |
| ружи Ђурђу, а он другу узевши, куцне се најпре с Ђурђем па с Марком и осталима.</p> <p>Сви се ч |
| нако сад се све кида, цепа, па сваки се најпре за се брине.</p> <p>Тако дигну се на ноге, и са |
| ац не смемо за леђи оставити, ми смо се најпре за Голубац припремили, пуне су шајке на Дунаву с |
| о, како да се спасе народ.{S} Морају се најпре унутарњи непријатељи сатрти, а то су те страсти, |
| стојни.{S} Хоћеду Мађари да вас пребаце најпре на Једрене, па онда даље.{S} Бранковић, који се |
| ним гласом.</p> <p>Патријарх благослови најпре Милицу, Милеву, Русну, па онда све остале.</p> < |
| фу Милица обрече да ће дати Милеву, али најпре мора за ту ствар преправити и патријарха, и војв |
| здраве нађем.</p> <p>Харалампије загрли најпре Јована, пољуби му лице, па онда тако исто Гргура |
| му, кад се не да освестити.{S} Кажи ми најпре, шта си чуо од патријарха или оца Леонтија?</p> |
| ријеч само прословите, онда ћу вас дати најпре на муке, какве само Турчин измислити може.</p> < |
| </p> <p>— Паметно збориш, не би шкодило најпре тамо доле Турке напасти.{S} Како ти смишљаш, Роз |
| е навикнути на бој, зато држим да идемо најпре на Голубац.{S} Тако нек буде закључено, један ве |
| земље господара, те тако пољуби у руку најпре деспота, после деспотице, па владике, па тек онд |
| икаквог посла; идем у Турке.{S} Онде ћу најпре продавати бузу, па кисело млеко, па кад стечем к |
| су сад доста раштркани, могли бисмо их најпре код Крушевца разбацити надаље.</p> <p>— Наш краљ |
| пезарију, има да још нешто каже.</p> <p>Најпре оде Ферхад, а после њега и сам Радосав.</p> <p>Ф |
| носиш.</p> <p>Тако се растадоше.</p> <p>Најпре деспот и Облачина одјезде својима, а наскоро и Ф |
| х вешалама, но нећеду их вешати.</p> <p>Најпре ћеду Јеремију погубити.{S} Јеремија погледа на Ј |
| >— Све што имамо, што нам је најмилије, најсвијетије жртвоваћемо за народ — рече деспот.</p> <p |
| јстарије властелинске лозе, а сада је и најсилнији.{S} Он жели с тобом у пријатељству живети, а |
| Па баш она страна, ’де је српска слава најсјајније блистала, пала је Турчину у шаке.{S} Градов |
| во распало се баш онда, кад му се круна најсјајније заблистала.</p> <p>Један комад Србије откин |
| , опет се дигну.{S} Обуку се у свечано, најскупље руво, све што је најдрагоцјеније узму к себи. |
| у миром, све околности добро познаје, и најслабија му страна, то јест властољубије, биће испуње |
| м речи:{S} Београд под деспотом постане најславнија српска варош.{S} И да не бијаше у долњој Ср |
| ступити.</p> <p>— Мој отац би тебе као најславнијег јунака дочекао и уверен сам да те глава по |
| ти и јунаштва.</p> <p>На то се мало сви најсмејаше; особито смешне се учине последње ове речи С |
| хитро на Светислава и Милеву којима се најсмешнији чинио.</p> <p>Премда старији нису дали на с |
| S} Мог оца зна сваки да је за тај посао најспособнији.{S} Он је од најстарије властелинске лозе |
| оље, рекао би да је Србија под деспотом најсрећнија.</p> <p>У горњој Србији све је цветало.{S} |
| ко има красота на истоку, које би се за најсрећније држале, да могу само мог великог падише дот |
| усхићавају, а не само љубав.{S} Онај је најсрећнији ког млоге ствари не усхићавају.{S} Онај је |
| млоге ствари не усхићавају.{S} Онај је најсрећнији, који далеко од тих усхитителних ствари жив |
| за тај посао најспособнији.{S} Он је од најстарије властелинске лозе, а сада је и најсилнији.{S |
| <p>— Колика су деца Миличина?</p> <p>— Најстарији син, Стеван, нема двадесет година, млађи Вук |
| лупцу, руши се од силених удараца.{S} И најстарији и најхрабрији војник потресе се у срцу, држи |
| далачком старешинству, а моја је задаћа најтежа.{S} Да ми овај народ не лежи иа срцу, о ком сам |
| нило било, да је саједињен био.{S} Ви и најтуђије народе себи присаједињавате, а овде један ист |
| добро, а оне су несрећније него код нас најубогије девојке.{S} Представите си само њихов живот. |
| бин пада, но нема спомагателне силе.{S} Најхрабрији већ погибоше.{S} Још беше под управом Вуков |
| е од силених удараца.{S} И најстарији и најхрабрији војник потресе се у срцу, држи да већ ту не |
| реците нам бога ради, ко нас оба овако наказа?{S} Зар поред великог света и сунца да нам не ос |
| ико незадовољство.</p> <p>Јеремија није накан предати град, ни деспоту нит’ Жигмунду.</p> <p>Го |
| Зато пролијевао сам посље турску крв, и накан сам против Турчина и своју крв пролијевати.{S} Ти |
| p> <p>— Чуо сам за те, војводо, како си накан да предаш град, е ту смо по твојој жељи, и благо |
| вита, мишља канда је деспот на даљи пут накан, ал’ не смеде га запитати.{S} Можда кога овде ишч |
| у некадашње светлости.{S} Стражар вином наквашен седи до ових.{S} Харалампије са Пајсијем улази |
| ати.{S} Бојиш се зар Митре? — рече мало наквашен Петар.</p> <p>— Ја да се бојим? — не бојим се |
| изићи.{S} Међутим, Петар и Митар, добро наквашени, истрчали су напоље и ишли су онамо ће се црн |
| искићене доламе, о врату им је скупоцен накит висио, на глави низак калпак са перјаницом.</p> < |
| > <p>Донели су јој скупе турске хаљине, наките неисказане, јер султан хоће као Туркињу да ју ви |
| како се побојао Розгоњи да се деспот не накити победе венцом, и оставио га је [с] војском на ст |
| чим гласом Харалампије, канда му је већ наклон Ферхад-паше осигуран.</p> <p>Ферхад-паша мисли с |
| већ узрока мрзити и пристрасна за њега наклоност далеко је од мене, но само оно <pb n="220" /> |
| егиње Вукосаве безгранична и непобедима наклоност према Милошу једини томе узрок био; светли ца |
| .{S} Али њој је, као и другима, уливена наклоност и прам други’ ствари, а не само прам љубави.{ |
| мислиш — рече Милица — теби је он своју наклоност и љубав поклонио; то је све истина, но у онај |
| ржало да у почетку није имао Вук велику наклоност према кнегињи и да га је само надежда будућег |
| само чудим, како и сад показујеш толику наклоност, кад је, као што си сама убеђена, и према теб |
| <p>Она је била добра, ал’ је имала семе наклоности прам свачега што сујети ласка.</p> <p>То је |
| е, јер ју је особито уважавао због њене наклоности према Бранковићевом роду, који је и Лазару о |
| сам примјетила да је он и прама другима наклоњен?{S} Остави само на мене.</p> <p>— Али Светисла |
| има војске, а царевићу није ни најмање наклоњен, па би могао јошт већи белај починити.{S} Међу |
| ала ослабити.</p> <p>Милица је већ била наклоњена жељи Бајазитовој.</p> <p>Па како то да се она |
| билићу.</p> <p>Русна је била Бранковићу наклоњена.{S} Као кћи Дејановића, славног великаша под |
| Но већа је била сила у они’ који су му наклоњени били, него у они’ који су га издајством опоро |
| слуге и јунаштва.</p> <p>Милица је била наклоњенија Обилићу.</p> <p>Русна је била Бранковићу на |
| род с њим дичио, био му је утеха и нека накнада за изгубљен Призрен, за Приштину, за Крушевац.{ |
| /> српску земљу пустоши, Марко гледи да накнади и да свакој уцвељеној мајци сузу утре.{S} Но на |
| ако предаш Голубац, за једну годину све накнадити.</p> <p>— Рок дугачак, можда донђе нећемо жив |
| навуче.{S} Биће време кад ће се све то накнадити, ако бог да.</p> <pb n="503" /> <p>Деспот се |
| теби, деспоте, да градиш Смедерево, да накнадиш овом манастиру штету што су хусари и азапи поч |
| другог?{S} Могла би си ми што казати у накнаду за то што због тебе мал’ нисам ноћас мутно прош |
| ластољубив је и грамзив, тражиће велику накнаду — одговори деспот.</p> <p>— Е онда шта ћемо рад |
| ако су и страдали, опет су имали добру накнаду са Београдом, који је сад њихов.{S} Жигмунд се |
| и запаљен све цврчи; усијано гвожђе, на наковњом гвожђу ударано, варнице хиљадама као ситне зве |
| а дозива Каралампоглију.{S} Овај дође и накратко ћеду се још поразговарати.</p> <p>Оба седе у ч |
| султану посланике, и с тим смо свршили накратко најнужније што се чинити имало, и тако ’ајдмо |
| дерево против Мађара.{S} Тако сад нужда налаже.{S} Треба се сад откинути од Мађара, ал’ треба и |
| пет лако измиримо, јер помирење и вјера налаже.</p> <p>— Пеки, ал’ сте ви ђаури крмци, какав је |
| ана јача два човека Харалампији, ком се налаже, како писмо прими, да кнежевиће да ослепити.</p> |
| римити поштено, онако како божији закон налаже.</p> <p>Ферхад-паша дозивље оца Радосава и ослов |
| би противних глава које се у двору сада налазе, није ни чудо.{S} Сваки је за себе друге планове |
| ајем да у таковом стању, као што се сад налазе Турци, није немогућно срушити их.{S} Но ако и ни |
| и сам их ја дао ослепити, и код мене се налазе, то моје о њима известије мора бити пред народом |
| хоће да се одупре.</p> <p>У Голупцу се налазе и ослепљени кнежевићи, Гргура синови.{S} Ту је в |
| а се Новак и патријарх код цара у стану налазе, па откуд их сада у Крушевцу? — Но при свему том |
| анастир красни, ’де и добри и зли утеху налазе, у подвигу душе ил’ покајању.</p> <p>У Голупцу Ј |
| е заклела искоренити Лазареву породицу, налази се на турско-српској граници, па једнако је траж |
| е, која се сада на Косову против Турака налази.</p> <p>Затим се заори јаче војничко „Многаја“ к |
| ојеним, од Турчина нетакнутим крајевима налази се јошт језгро, да што будне ако од Србије јошт |
| је усколебано, и међу самим калуђерима налази се подоста, који су на сваку промену научени, са |
| ете да сноси, а правде за се у ником не налази.{S} Света црква постала је тржиште.{S} Нема пошт |
| и кадуна, а она се утолико тек срећном налази, уколико јој разне ропкиње са распушћеним косама |
| биљнијем часу и осећању у ком се деспот налази, на смех навести, што баш не би ни владици нит’ |
| аљеном одавде конаку.{S} Кад се у двору налази, често иде књегињи, која се са дворјанским девој |
| лава!</p> <p>Но бадава, и у чистом житу налази се кукоља.</p> <p>Није било свуда такових калуђе |
| ста да се она скоро у харему султановом налазила, па заборавимо ју мало, да нас не боле срце.</ |
| су доиста ’ришћани и великог заштитника налазили, јер је он свуда угњетене закриљавао.{S} Кад ј |
| све по његовој ћуди.</p> <p>У Дечанима налазили су се и два млада кнежевића, синови кнеза Гргу |
| срећу, и досадашње деспотове речи не би налазили за узрок ову прилику пропустити, да им деспот |
| ом стању налазимо у каковом су се стању налазили наши стари после пада Вукашиновог на Марици.{S |
| ољу цара Лазара издали, такође су се ту налазили.{S} Они су били поглавари Румелије и једне чес |
| ст</hi> бр. 25, од 21. V1/3. VII 1881.) налазило се име <hi>Герасим</hi>, а треба <hi>Радосав</ |
| и сигурно на коцку за несигурно метати, налазим за опасно.</p> <p>Поред свега тога већа част во |
| е, жао ми је што се и сад још међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја и српски народ преварен бит |
| едити морам што на том убеђењу за право налазим, па ћеш ми, светла царице, опростити, ако моме |
| о.{S} И ми се сад у таковом истом стању налазимо у каковом су се стању налазили наши стари посл |
| е се какав повод у поповским слабостима налазио.</p> <p>— Кад сам већ дораст’о, знао сам читати |
| ојновић, остао јој је за утеху и сад се налазио у стану Лазаревом.{S} Лазар наименовао је исту |
| прављају, види се да Јеремија није каиљ налако Голубац напустити.</p> <p>Скупио је и добар број |
| о’ђе судимо,<pb n="422" /> већ га тако налако пропусти — примети Јаблановић.</p> <p>— Ја ти ре |
| главна свита, деспот при уласку озре се налево, на гробницу Високог Стевана, ал’ неће ту да ста |
| пртили су горе, <pb n="471" /> надесно налево.{S} Увидили су да са таковом силом Турцима науди |
| род, и тај је већ искварен, сад га вуку налево, сад надесно, већ не зна ни сам чији је.{S} Кад |
| овјек.{S} Ферхад-паша ђе је гођ војском налегнуо, ђе су гођ манастири, ту свјетиња није оскврње |
| полагати, а уједно и Харалампије добија налог да у свему има се повиновати у име Ђурђа Јеремији |
| ја чувају, јер им је већ деспот унапред налог издао да се од трпезе одмах за пут спреме, јер су |
| рими благо па готов посао, а теби пошље налог да град предаш, шта ћемо онда?</p> <p>— Ни онда н |
| мени.{S} Ти, вјерни војводо Радићу, дај налог надаље од свих страна амо јаја да доносе, нек сва |
| ве, а да благо с њим подели.</p> <p>Тај налог Ферхад-паша прихвати, и одмах са великом свитом к |
| ведно жртвовати.{S} Рећи ћу да ја нисам налог деспотов извршио, да ја кнежевићима нисам вид оду |
| дође у Дечане један улак.{S} Он је неке налоге донео Харалампију од кнеза Ђурђа.{S} Дуго су се |
| е Јеремији, који из Голупца Харалампији налоге даје, да пази на кнежевиће, и Јаблановићу у Круш |
| е сад сам задеспотио.{S} По његовом сте налогу ослепљени.{S} Но божија каштига ни њега мимоићи |
| Харалампије морао се пострићи по жељи и налогу свога оца, који је био уважен војвода код цара Л |
| p>— А шта ћу ја добити, што сам по твом налогу кнежевиће ослепио и слепе толико чувао?</p> <p>— |
| а заповедам, а да ти чинити имаш по мом налогу.{S} Можда се већ и покаја што ти тако писа, и мо |
| сности изложен био, царска породица, по налогу Лазара, своје сигурности ради, морала се у Круше |
| ам овде два млада кнеза, које сам ја по налогу Ђурђевом ослепити дао, да не би способни били за |
| синовци деспотови, пре неколико лета по налогу његовом ослепљени.{S} Они се међу собом разговар |
| а ил’ Ђурђа Вукоглије.</p> <p>— Није по налогу, ал’ знао сам да кнежевићи сметају, и Ђурађ, кад |
| д откупа Голупца, половину сам за се по налогу задржао, добро је избројано.</p> <p>Ферхад то из |
| и мери.</p> <p>— Па је л’ то учињено по налогу деспота Стевана ил’ Ђурђа Вукоглије.</p> <p>— Ни |
| дозива сејмене, који уђу и силовито по налогу их вежу.</p> <p>Војводе поглед бацају на Ферхада |
| обро слана.</p> <p>На то оде калуђер по налогу својим послом, а и Харалампије на дочек гостију. |
| , Јаблановића и Харалампија.{S} Па онда наложи му да с игуманом Радосавом <pb n="475" /> да пре |
| </p> <p>Дође час да се крећу.{S} Ферхад наложи једном бимбаши да у пратњи буде покрај Харалампи |
| атане рупили, и белај починили.{S} Даље наложи им да се на окупу нађу кад телал повиче, да ће с |
| преда се тој задаћи.</p> <p>Оцу Пајсији наложи да кнежеве забавља, да с њима вечера, и донде ко |
| зајази, и сам се одмах дигне, а бимбаши наложи да носи благо Исак-паши.</p> <p>Ферхад-паша иде |
| хад Исак-паши каже.</p> <p>Исак-паша му наложи да безевенк-ђаурима одруби главе, а да благо с њ |
| .</p> <p>Дође бимбаша.</p> <p>Ферхад му наложи да испод руке купује све отете црквене утвари, ш |
| не да осљепити кнежевиће.{S} Он је мени наложио, а ја сам извршио, па тако и ја морам бити делб |
| представио најживље, што му је Бајазит наложио.{S} Још је и то додао, ако она неће уз то прија |
| барушеном косом, пред њим узвишен дрвен налон, а на њему велика књига, и поче нешто читати.{S} |
| мо.{S} Да срушимо Вукогли-деспота би л’ нам наруку ишао да се сви Срби потурче?</p> <p>— Би’, и |
| ремије.{S} Пе’ар испију.</p> <p>— Е, да нам је сад ту бар Харалампије, да нас исповједи и приче |
| до анатеме доћи, но чисти се одавде, да нам не срамотиш манастир“.{S} Ја сам све то мирно подно |
| да све што од Мурата доба задобисмо, да нам из руку ишчупају.{S} А кад Голубац задобијемо, не м |
| е силан, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он, као Турчин и непријатељ, засад већим пријате |
| у не има, Мађари ћеду опет на јуриш, да нам тренутка не даду, да нас тако уморене сатру.</p> <p |
| оји сте сви створени да нас муче.{S} Да нам је свјетлости и слободе, такав као ти не би нам ни |
| рад, који ће препречити пут Маџарима да нам не упадају у Србију, и да не продиру у Поморавље, ј |
| ?{S} Зар поред великог света и сунца да нам не остане ни педаљ земље, ни један сунчани зрак, да |
| вима и војводама, да позовем војводе да нам буду у помоћи против пексијанске вјере, да задобије |
| го роб.{S} За нас су жене опредељене да нам живот само сладе, ал’ даље ништа.{S} Ђаурка, кад је |
| оћи; цео дан сам била јако брижна, и да нам славни гости не дођоше, не бих ову ноћ могла преспа |
| авалићеду, већ наваљују на Србију, и да нам не даду времена да се Угрима поткрепимо.{S} Ако би |
| кад би се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу не дирају, онда би могли сатрти вра |
| јеравам Смедерево, да саградиш онако да нам на дику служи, а за спас <pb n="520" /></p> <p>Срби |
| лиш, деспоте?</p> <p>— Добро би било да нам је Голубац у рукама, ал’ колико познајем Јеремију, |
| сти спасе.{S} Сад шта би од нас било да нам буде <pb n="301" /> и одсад Турчин непријатељ; ко б |
| и дијелити та трта.</p> <p>— Та само да нам је за руком испало, лако би ми са калуђером. </p> < |
| еголи буди ко други.{S} Помисли само да нам је војска на Косову пропала, Вук нас напаствује, а |
| 5" /> <p>— Пророк се за нас побринуо да нам све мора говети, било младо, било старо.</p> <p>— У |
| Кад се опоменем оне жалосне ноћи, када нам светлост занавек одузеше, а оно морам и онај час пр |
| отив Мађара без помоћи падише, а велика нам је помоћ кад Вукогли с нами држи.{S} Па Вукогли хоћ |
| мора бити и ’ришћански заробљеника, па нам је дужност о’ђе нагледати их, охрабрити, ако је мог |
| S} Ти ћеш свирати, а ја ћу лудовати, па нам неће ништа бити.</p> <p>— Та немој, човече, баш сад |
| ушали смо млого о властелину Прибцу, па нам је и у жалости нашој утеха, кад чујемо нашег пријат |
| ослато.</p> <p>— Видиш, кћери моја, шта нам је послао турски цар Бајазит.{S} О, он је наш садаш |
| а онда поче:</p> <p>— Знате, дакле, шта нам ваља сад одмах чинити?{S} Ја имам овде два млада кн |
| мисле.{S} Шта ће Србима да пркосе; шта нам хасни Београд, кад Срби Смедерево имаду још јачи гр |
| њеном породицом отклонити.</p> <p>— Шта нам је сад чинити, Сулејмане? — запита Бајазит.</p> <p> |
| ан.</p> <p>— А шта желите?</p> <p>— Шта нам не можеш дати.{S} Дај нам светлости!</p> <p>— То са |
| астелине или војводе давале.{S} Ево шта нам је ползовало што су нам деца удата за Вука и Обилић |
| јошт знатнију штету били нанели, но шта нам је до туђе штете кад нисмо сигурни да се може с тим |
| .{S} Тко зна како ћемо и сад проћи, кад нам није у рукама Београда, а Голубац предати морамо.</ |
| ер право је да се Турцима осветимо, кад нам кнегињу вуку?</p> <p>Сви се почну смејати.</p> <p>— |
| рече забринуто Јаблановић.</p> <p>— Сад нам није до оклевања, ја мислим одмах да ступимо са Тур |
| јом; од толико српски’ већи река остаде нам једва Морава са нешто Саве и Дунава.{S} Једва толик |
| .{S} Но мене старца све то боле.{S} Где нам је Солун, где Дринопољ, камо нам море, камо река Ма |
| аде, па шта се од српства учини.{S} Где нам је Марица, где је Солун, где је Призрен и Приштина? |
| ободе, свјетлости не можемо добити, ’ђе нам је бар слободе, а подведено непоштење не требујемо. |
| ин — рече царица — иште Милеву, па даје нам мир: обвезује се да неће на нас више нападати.</p> |
| у амо што пре, јер ако се задоцне, није нам на ино, реци да се Голубац Мађарима предати мора.</ |
| а имаћете све што желите.</p> <p>— Није нам нико више у стању дати оно што желимо — рече кнез Ј |
| — То је моја брига.{S} Но сад више није нам до оклевања, већ спрјеми се, па одма на коња.</p> < |
| мо твоје пријатељство, реци нам, реците нам бога ради, ко нас оба овако наказа?{S} Зар поред ве |
| ха и самовољног у њему мицања.{S} Дајте нам гусле, па нас метите пред храм божији, да у људске |
| пци?{S} Ми тражимо себи равне.{S} Дајте нам по један штап, па нас пустите у свет, да кад већ не |
| анковић.{S} Све је пропало.{S} Но дајте нам да седнемо и да се мало поткрепимо, јер цео дан нис |
| 45" /> да не ломимо овђе снагу, која ће нам посље требати.{S} Сад нек доведу тог поклисара Кара |
| пемо, њих помаже лацмански Запад, па ће нам папом <pb n="530" /> грозити; рекох, у неслози хрис |
| нову партају за Ђурђа.</p> <p>— Шта ће нам — вели народу Харалампије — Стеван поред Ђурђа.{S} |
| а да знамо на чему смо.</p> <p>— Шта ће нам Харалампије без Турака.</p> <p>— Та бар та трта да |
| знак нашег тврдог пријатељства које ће нам и у невољи судбу олакшавати — рекне Ђурађ.</p> <p>С |
| нек му се све изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је добити фетву против ђаура.{S} И тај |
| ем покољу и нужди зна се наћи.{S} Он ће нам бити челенка до челенке.{S} Па ако бог да, посјетић |
| мојмо све њене красоте откривати јер ће нам утолико теже бити што је Милева доцније жртва матер |
| купи још дјетића за војску.{S} Требаће нам.{S} Турчин како се у Караманији опорави, одмах ће н |
| за жену иште; ако те не дам, опустошиће нам земљу и, са Вуком, изгониће нас, па ћемо се потуцат |
| .</p> <p>— Пречестњејши оче, ето дођоше нам гости!</p> <p>— Какви гости?</p> <p>— Војвода Приба |
| се насакаћени кући, без Голупца, шта би нам наши Мађари рекли, да смо утрошили толики новац, а |
| .{S} Да нисмо никад света видели, не би нам било тако жао; ал’ овако тек сад осећамо у пуној ме |
| бисмо опет за рат поискали новац, не би нам га дали, јер се новац даје на срећу, а не на погиби |
| вјетлости и слободе, такав као ти не би нам ни пастир стаду овчијем био, а некмоли стражар Бран |
| ју, и да не продиру у Поморавље, јер би нам ту могли ударац нанети.</p> <p>— Нека га, опет ће ј |
| рено исповедам да желим да у боју, који нам предстоји, хришћани победе, и да будем ја жртва чис |
| аче ћеду они против мене.{S} Испадне ли нам за руком клетог Турчина из Немањића Србије истиснут |
| окаци сви су гледали на нас, и завидили нам.{S} Но срећа није дуго трајала.{S} Започне се рат с |
| а су кнежевићи у нашим шакама, одговори нам да чинимо што за најбоље, најпаметније држимо, да и |
| е све је то заборављено и од то доба си нам ти круна свију дворкиња.</p> <p>Но то се ја једно с |
| годи, немој нас оставити, оче!{S} Ти си нам једини пријатељ и сва утеха; ако тебе не буде, боље |
| ’ што искусимо твоје пријатељство, реци нам, реците нам бога ради, ко нас оба овако наказа?{S} |
| веселе, а ми овде бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ бити од нас?</p> <p>— Треба имати |
| </p> <p>— Шта нам не можеш дати.{S} Дај нам светлости!</p> <p>— То само бог може дати.{S} Иштит |
| — Начисто сам, друкчије се не може, нек нам бог буде у помоћи.</p> <p>Са тим се заврши разговор |
| S} Ако помоћу Угра Турке истиснемо, нек нам ове поврате, јер иначе ће то држати за грабеж, а пр |
| S} Јаблановић одговори: „Криви смо, нек нам бог опрости“.</p> <pb n="481" /> <p>Доведу првог Је |
| <p>— Облачино, умири си душу, пријатељ нам говори, пусти да је моје старије, ја ћу да запитам. |
| губљено опет задобити, али засад нуждан нам је мир, да се мало поткрепимо.{S} Да би овај мир ст |
| чокот.{S} Чокот производи грожђе, а ово нам даје вино, пиће едемско, које љубав разгрејава и жа |
| мо са Турцима у погодбу.</p> <p>— Друго нам није чинити, Ђурађ неће да одржи ријеч, свезао се с |
| ријарх, но још ћемо радоснији бити, ако нам се глас српске победе који дан донесе. </p> <pb n=" |
| у још да је млад, красан и благ.{S} Ако нам добро жели, нек му бог плати.</p> <p>— Он доиста тв |
| овак поузданим гласом.</p> <p>— Сад ако нам се цар по божијој вољи са победом врати, гледаћемо |
| иљавати да изгубљено задобијемо; но ако нам то није могуће, а оно барем што још имамо, читаво д |
| — Право говориш, ти ваши манастири јако нам сметају, много би лакше ишло да их не има, јер ти м |
| ја и своју душу окаљати неће.{S} Кратко нам је време, а много се има извршивати.{S} Виђе ли, де |
| шли?{S} Камо Душанова Србија?{S} Остало нам још комадић земље, та браничевска страна са Шумадиј |
| S} Где нам је Солун, где Дринопољ, камо нам море, камо река Марица.{S} Све нас Турци већма стеш |
| авке љубише га и у скут.</p> <p>— Добро нам дошао, свети оче, и властелине Новаче; откуд вас са |
| га морамо имати у рукама Голубац.{S} То нам је најглавнији посао и по уговору.{S} На то смо се |
| убац, кренули би се пут Крушевца, за то нам је војске мало, шта је то тријест тисућа, а Турци с |
| е Голубац за Србију одржат не море, што нам се може пребацити?</p> <p>Јаблановић канда си душу |
| ено Ферхад.</p> <p>— Све што имамо, што нам је најмилије, најсвијетије жртвоваћемо за народ — р |
| тицу, та више амо долећети неће, но што нам је сад чинити? — рече забринуто Јаблановић.</p> <p> |
| рекне:</p> <p>— Па и боље би било, већ нам се овако досадило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, па да |
| живе у онаковој слози и љубави, какову нам спаситељ Исус Христос прописује.{S} Ал’ на жалост н |
| еба, пред непријатеља пођеш.{S} Требају нам и овде јунаци да створе нову преправну војску ако ц |
| а други погибе без да је какву потпору нам оставио.{S} Да су се поудавале биле, те моје кћери, |
| } Држ’ се Жигмунда.{S} Лацмани, мада су нам доста пакости и зла учинили, ипак су христјани.{S} |
| ти као и оне у Пловдиву, па од какве су нам користи онда?</p> <p>— Знаш шта, Јеремија, о том да |
| сти.{S} Па осим тога, братија такове су нам пакости чинила да смо мислили капи крви већ у нама |
| ија.</p> <p>— Тако је, ал’ истоветне су нам заслуге — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их осљеп |
| ти си садруг моје госпоштине.{S} Ако су нам земље откинули, имамо доста богатства, и све би се |
| але.{S} Ево шта нам је ползовало што су нам деца удата за Вука и Обилића.{S} Један нас издаде а |
| овде веселе са својим хуријама.{S} Алах нам је дао силу, па све можемо.</p> <p>Харалампије, кад |
| ја, ил’ се морате сви покорити.{S} Алах нам је дао сабљу у руке, и изрекао је, освојите свијет, |
| потом он нас овђе потражити.{S} Голубац нам је од преке нужде.{S} Потражимо ми њих.{S} Сад би н |
| де кнезове.</p> <pb n="372" /> <p>— Баш нам све добро иде за руком, брате!{S} Знаш ли, волем шт |
| а хаметом потукли.{S} Ето и задњи јуриш нам одбише.{S} Шта мислиш, Исак-пашо, може л’ се та бру |
| че стражар Сукало.</p> <p>— Подла душо, нама треба свјетлости и слободе, свјетлости не можемо д |
| противу деспота обновити, а то све иде нама у рачун.{S} Је ли ово добро?</p> <p>— Доста, Харал |
| ли војвода Јеремија, хоће л’ он после к нама у Турке ил’ да онде остане.</p> <p>— Он би дошао к |
| би им могла доћи главе.{S} Они ће се с нама помирити.{S} Особито увидеће Турчин и моју важност |
| а вам и преко воље помажем.{S} Ви сте с нама уговоре имали, по којима сам вам помагати морао.{S |
| ече Јаблановић.</p> <p>— ’хоћеш ли ти с нама, оче, или ћеш ту остати, па одавде ствар потпомага |
| /p> <pb n="367" /> <p>— Но шта ће још с нама чинити?{S} Шта нас држе овде?{S} Зашто нас већ јед |
| и чинила да смо мислили капи крви већ у нама остати неће.{S} Они то све веле за нашу поуку и ду |
| могао јошт већи белај починити.{S} Међу нама нек је изречено да се после отклоњене опасности од |
| ли, но то се није збило по каковом међу нама учињеном уговору, но на силу.</p> <p>— Сад је већ |
| изгубио и која је била са разним бојама намалана са оба бока видела се изрезана два велика ува |
| и били у почетку Угрима што попустити и намамити их да се од Срба откину, да их после лакше бац |
| литвах колико треба, дао би си што и на намастир за покајаније и опроштај, па ти не би ништа см |
| сна црква са великим зданијем.{S} То је намастир Жича.{S} Не боле те срце, Србине, кад погледиш |
| калуђер овамо је избегао, зато и јесте намастир пун калуђера.{S} Архимандрит је прави по пропи |
| /> и држиш.{S} Дечани су красни и богат намастир.{S} Садашњи мој положај друге, а не твоје саве |
| Хиландар, Гргур у Смедерево, а Милева у намастир Благостињу у дувне.</p> <p>А шта је и знала др |
| ова два младића.{S} Њи’ је Ђурађ амо у намастир оправио, ваљда — да се пострижу.</p> <p>Кад се |
| ек други и друга тражи, нег’ често су у намастир ишли, те су се постригли.</p> </div> <div type |
| и.</p> <p>Па каква је била црква жичког намастира?{S} Изнутра цела од латинског мермера, сребра |
| д можете си представити, како се у овом намастиру под управом Харалампије живило, и шта се ради |
| мо пролазеће калуђере и посленике.{S} У намастиру је поглавар архимандрит Пахомије, осамдесетољ |
| ваки је од вас видео, да је бог Турцима наменуо победу и првенство.{S} Сада сам рад знати, шта |
| е крива.{S} Она је од детинства од цара намењена била овом мом младом брату.{S} Он је син једно |
| отац рекао да сам му ја већ од мог оца намењена, па шта би сад на то казао? — одговори као кро |
| p> <p>— Али, драги мој, моја кћи је већ намењена младом Светиславу, сину Новака војводе.</p> <p |
| ељене.{S} Исповедам ти, оче, да је моја намера српски народ под мојим скиптром спојити.</p> <p> |
| овак, кад чује од патријарха шта царица намерава, није се одма’ разабрати могао.</p> <p>У целом |
| ом сину срећа служи, и да сазна с којим намерава Стеван држати.</p> <p>Ђурађ је био одвећ власт |
| самих турбана!</p> <p>Милеву већ сутра намеравају водити.</p> <p>Донели су јој скупе турске ха |
| аве изићи шта Турци са таковом женидбом намеравају.{S} Неће ли сад Турци своју задату реч погаз |
| ударили, и тако преко бугарске границе намеравали у срце Србије продрети, Вук је пре Турака је |
| ead> <p>После косовске битке Турци нису намеравали одма’ дубље у Србију упасти, но чекали су шт |
| Приврженика имао је доста.{S} Он је сад намеравао своју војску умложити, Лазареву породицу у те |
| Ђурађ мораде већ и онамо ићи, куд није намеравао.{S} Турци га једнако подбуњиваше против деспо |
| ромишља, како ће све то извршити што је намеран чинити, и збиљски промера све прилике и неприли |
| ица, премда мало већ ражаљена, од своје намере не одступаше.</p> <p>— Дакле, најмилије јагње из |
| /p> <p>Ђурађ сада турски паша, од своје намере није се више враћао.</p> <p>Тражио је нову прили |
| ва дана прође, а деспот још не показује намере куд је даље рад одлазити.{S} Рувиму су упали у о |
| } Он прими пријатељство Мађара, али без намере да им као оруђе противу Турака служи.{S} Од зава |
| ојено оделење и, без да је ко о његовој намери што знао, отиде у турски стан и убије Мурата.{S} |
| му ништа о њеној промени и о материној намери говорила.{S} Штавише, она му изјави да га и сад |
| ђе и Ђурађ, усугуби се јарост, и Турчин намери до конца Србе сатрти.</p> <p>Муса неком приликом |
| <p>Новак је одма’ посјетио патријарха у намери да се поред јутрењег залогаја с њим мало поразго |
| ци, и тек доцније, кад су к царици поћи намерили, прекинули су тај разговор.</p> <p>Оставимо са |
| понуди кћер.{S} Посао је био готов, ја намерим узети девојку.{S} Сад тек почнем читати богосло |
| а без војске имала.</p> <p>Вук је одма’ намерио добру прилику за себе употребити и то турског с |
| ао и многи други, ал’ са тврдом вољом и намером, кад му није могуће код куће свом народу добра |
| е какав си — упадне Грман, који је имао намеру калуђера бранити.</p> <p>Кад су се јошт мало пош |
| предјел узиште.</p> <p>Тако се, дакле, намести замка српском народу.</p> <p>Било је у турском |
| о они њега потраже.</p> <p>Тада Лошонци намести велику дубарду, топ на градићу Ласловару, пак и |
| де зеца; но лисице су већ изеле зеца, и наместо тога наишао је на ловца који га убије.{S} Оба п |
| аге.</p> <p>Рувим му све исприча, да је намет доста тежак, ал’ да ће народ све то и даље сносит |
| живи, да л’ му је додијало аргатовање и намет за зидање Смедерева, и какве јошт има снаге.</p> |
| му много доносе, трговце гули, народ од намета једва дише.{S} Властелини међу собом кољу се, је |
| , народ од силнијих огуљен, мора велике намете да сноси, а правде за се у ником не налази.{S} С |
| треба световати се, на народу су силни намети, а опасност са свих страна грози.</p> <p>Леонтиј |
| ана ништ’ не ишчекуј, гледа да ти вјеру наметне, јадранско поморје отме, и трговину утуче.{S} А |
| едне околности, које су настати морале, наметнули су ми дужност да вам и преко воље помажем.{S} |
| е и врати се приправићу свје што треба, наметнућу народу порез, кулук, аргатовати мора за свој |
| {S} Он сад такову, прву, тражи.{S} Грци намећу се да му какову грчку кнегињу на врат баце; али |
| арха седне Русна, а остали се поред њих намештају.</p> <pb n="222" /> <p>— Да красне баште и кр |
| ки.{S} Вечера се преправљала, трпеза се намештала, и то усред баште, међу цвећем и густим грана |
| приведе га трону, до ког је други трон намештен био, и тако краљ Жигмунд <pb n="394" /> седне, |
| чине припреме.</p> <p>У једној дворани намештена трпеза, звоно зазвони, дворјани оду краљу и с |
| ле.{S} Тек доцније био је за патријарха намешћен.{S} Црнци калуђери тумарали су као какви духов |
| о ево Голубац.{S} Што год ђаури зидају, нами зидају.{S} Тако ћу ја говорити на дивану, тако и т |
| ство не слаже се више с нашом душом.{S} Нами таково што тек дубље очи копа.{S} Како да се успор |
| , тако ми је нешто тешко било.</p> <p>— Нами је баш драго, одговори патријарх, но још ћемо радо |
| више у своју снагу, душом је клонуо; на нами је да се народ опет уздигне, да га вуци не разнесу |
| ањивати, па ће је тако и нестати.{S} На нами је нека проклетиња.{S} Матица је давно из наших ро |
| незаборављеног султана Илдерим-Бајазита нами десна рука били, па желим да то будне и сада.{S} Б |
| већ одржати се не можемо.{S} Пашће ту и нами што у део, и то је, мислим, највећи део, ако Голуб |
| ћемо Турцима одмах град предати, а они нами уз твој повратак благо, за које ћу ти дати до турс |
| когли у клопку доћи, и тај град ће доћи нами шака као ево Голубац.{S} Што год ђаури зидају, нам |
| бити.</p> <p>— Ако се какова промена с нами и догоди, немој нас оставити, оче!{S} Ти си нам је |
| а наша војска навали и сам деспот ће с нами против Жигмунда.</p> <p>— Тако је сад, кад мора, н |
| ше, а велика нам је помоћ кад Вукогли с нами држи.{S} Па Вукогли хоће да плаћа харач, годишње п |
| цела ствар за руком пође, ту си и ти с нами, твоје изостати не сме, израдићемо да буднеш први |
| н, и Угарску освоје.{S} Тако су Турци с нами и међу нами чинили.{S} То је оно старо, не саједин |
| е, и ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами и кнежевиће, а ти ћеш опет <pb n="409" /> бити њих |
| едам град, онда је деспоту и Жигмунду с нами лако.</p> <p>— Голубац се на вересију неће предава |
| да?</p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами и кнежевиће, а ти ћеш оп |
| е се има предати Јеремији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти ту дјелити.</p> <p>— Имам, ту |
| шале Јеремија.</p> <p>— И шћео се још с нами дијелити та трта.</p> <p>— Та само да нам је за ру |
| о као сина, као насљедника и да је међу нами распре нестало.{S} Крв Немањићах умирила се.{S} И |
| већ служили и Турцима.{S} Свуд је међу нами пакост, злоба, завист, па нећу, не могу ни ја друк |
| т брату дубље очи копа.{S} Било је међу нами свашта.{S} Једно другом да науди и душману се служ |
| ле, све је тако свршено као што је међу нами уговорено.{S} Исак-паша је задовољан, и сад је тек |
| освоје.{S} Тако су Турци с нами и међу нами чинили.{S} То је оно старо, не саједини, <pb n="38 |
| ци, дамо им што ишту, па мир; но и међу нами има луда који се противе, па их попале.</p> <p>— А |
| емо се амо вратити, и подијелићемо међу нами благо, како сте се нагодили, а ти војводо, начини |
| народу.</p> <p>— Е добро, начинимо међу нами такав мир, да док сам ја жив да те не дирам, а ти |
| јаром постао — напије Јаблановић, бацив намигљив поглед на Јеремију.</p> <p>Већ је вечерње доба |
| само прости богомољци — упадне Пајсије намигнув оком на Харалампија.</p> <p>— Да не губим врем |
| се не можемо, јер би Турци могли Угрима намигнути, па бисмо дошли међу две ватре.{S} Само још ј |
| днако се прича.</p> <p>— А чије ће бити намијењено благо, — запита деспот.</p> <pb n="492" /> < |
| дужан, но сваког је за продрзљиву шалу намирио.{S} Но баш зато смех и увесељење било је веће.{ |
| калуђером стало, грохотом се насмеје и намисли датом приликом од тога шалу какову заметнути.</ |
| екује крај, чуди се дугом састанку, ал’ намишља да се о великим ствар’ма расправља.</p> <p>Десп |
| му се у мишици утростручити мора — рече намрштен Змај-Обличић.</p> <p>— Но аферим Срби, и јест’ |
| , ал’ шта ће са будалом?{S} Тек је чело намрштио, и даде знак да би добро било да се Петошко уд |
| ју хтео због показане ми ’ладноће мало намучити.{S} У почетку нисам ју ни гледао, а она све ок |
| Војску која је Мађарима толику погибију нанела предводио је Ферхад-паша главом.</p> <p>Мађари с |
| и Турцима би’ јошт знатнију штету били нанели, но шта нам је до туђе штете кад нисмо сигурни д |
| Он је деспоту у пређашње доба сила зла нанео, но деспот бацив освету на страну, каогод и Бранк |
| турица од Турчина; сваки ми је више зла нанео него прави Турчин, само једног знам који ми је не |
| ад је већ толико штете деспоту и народу нанео?</p> <p>И није ли већ сујетан сав његов труд, кад |
| и свите.</p> <p>— Какова вас срећа амо нанесе?{S} Седните.</p> <p>— Дошли смо, да се о миру са |
| мислили да ће турско пријатељство вреда нанети, прешли су Вуку и тако, поред свега тога што је |
| , ал’ зато опет није желио и Србима зла нанети.{S} После косовске битке одма’, неке паше савето |
| S} Сваки хит у клупче хатлија мора смрт нанети.{S} И борише се дуго док Жигмунд војску на Дунав |
| у Поморавље, јер би нам ту могли ударац нанети.</p> <p>— Нека га, опет ће једаред Вукогли у кло |
| душевне потиснути.</p> <p>— Увреда мени нанешена — рече Русна — од моје стране давно је заборав |
| е на истом лицу познају две боре сабљом нанешене.{S} Хаљине су му биле просте, но јако удесне.{ |
| ђ опет своје ћера. </p> <p>После толико нанешени невоља, после толико проливене невине крви, је |
| и да ојачамо, и кад Угри опет ојачају, наново у борбу против Турака, јер за нас, за Србију, бо |
| турског, па да ће се тако и Србин и Грк наново са славом подићи.{S} Жигмунд рад се Турчину осве |
| баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да дођу амо што пре, јер ако се задоцне, није нам |
| ад тек почнем читати богословију наврат-нанос, само да постанем оно, што сам већ обрекао.{S} Та |
| за свештеника, јер такав човек кад није наоко, није за свештеника.{S} Такав шпрљавац кад у цркв |
| аписаће вечито име деспота, и осветлиће наокол’ Србије његова дивна дјела — рече протовестијар |
| челу на узвишеним душецима, уз кољено и наокол паше и везири.</p> <p>Велики, страшан је тај див |
| једино јагњешце, не мислећи да коло иде наоколо, а невоља редом ћера.</p> <p>Ето сад жалости, с |
| ра ће бити урављено, набијено земљиште, наокруг шарампов, ту ћеду се левенте утркиват, копљем х |
| није бог Бајазиту дао срце благо, зло и наопако по нас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мајко, за то Бај |
| ија миш’ца Новакова.</l> <l>Млади Новак наочиглед војске</l> <l>Поче мејдан с Татарином бити.</ |
| >Да би мејдан рад дјелити с киме</l> <l>Наочиглед војске обадвије,</l> <l>Силан бјеше горди Тат |
| n="467" /> који сад међу њи’ грухну.{S} Напада се силовито, брани се јуначки.{S} Ту стиже и кне |
| је Харалампије отишао, Жигмунд једнако напада на Голубац.{S} Војске му је довољно било да осво |
| зит, поред све наше невоље, неће да нас напада него пријатељство ми подноси и драгоцене ти, као |
| ија чека добру отпоруку од деспота, ил’ нападај.</p> <p>Кад је већ све наредио, опет се светује |
| } О победи ни помислити, јер је Турцима нападај олакшан против покидане мађарске војске.{S} Ту |
| еднако грувају, ал’ како престану сљеди нападај, и тај јуриш биће и последњи, и Голубац ће паст |
| уком на дивану ујамчен, само је одгођен нападај.</p> <p>——Тако је, узрујаност паша и везира вел |
| ке оставио, и своје Србе против турски’ нападаја бранио, и кад је све у миру било, онда се тек |
| каткад у стању Турке уздржати од чешћи’ нападаја на мој народ.{S} Да ја нисам Вукашинов син, а |
| н и Приштина, Вукашина столица, нису од нападаја турског сигурне биле.</p> <p>Двор крушевачки л |
| е чини да лагано напредују.{S} Покушава нападаје са слабије стране, ал’ узалуд.{S} Јеремија ниш |
| ити.{S} Ја нећу на српску земљу никакве нападаје чинити донде док не покушам да ли се може што |
| ромена.{S} Но Срби издржали су последње нападаје Татара, и са тим спасли су већу част турске во |
| ном положају, где ми се са свију страна нападајем прети? — одговори царица.</p> <p>— Али шта ће |
| ити.{S} И сам Крушевац бивао је турским нападајима изложен.{S} Београд и Смедерево, то су јошт |
| е је војака под Голупцом сакупила, град нападају дању ноћу, дуже [од] осам дана не може се држа |
| тују се, Дубровчане трговце разбојнички нападају, судија и злочинци једно другом наруку иду, ве |
| вот жртвовати.{S} И његово понашање при нападању задњем на манастир, дошао је Ферхад до уверења |
| јузи, први је изложен најжешћем турском нападању. <pb n="363" /> Па ако баш Мађари победе, чему |
| ћу остати о’ђе, да пазим на Вукоглију; нападати га нећу, ал’ ипак му не верујем.</p> <p>— Не б |
| ам мир: обвезује се да неће на нас више нападати.</p> <p>— Доста жалосно — одговори патријарх.< |
| промудрено, ваљано.{S} Сад нећеду Турци нападати, а ни Жигмунда лакат нас не притискује.{S} Но |
| с Турцима у свезу ступити и на Мађарску нападати, ’де би ова морала подлећи.{S} Маџари, опет, о |
| да може преко Србије удесно на Мађарску нападати, а да се нема шта бојати од Срба.{S} Шта ће са |
| мах буде низ бедем преметнут.{S} Телеса нападача груну доле да одјек даду.{S} Војници не знаду |
| оваков.</l> <l>Тад’ Татарин јошт’ жешће нападе;</l> <l>Крв облила Новакове груди,</l> <l>Јер Та |
| ад стиже кнез Лазаре млади</l> <l>Страх нападе душманина љута.</l> <l>Сад почеше коњаници српск |
| је то за цара и изгибшу му војску, туга нападне сваког Србина.{S} Сваки је волео и почитовао ца |
| {S} И то наваљују што прије да се на те нападне, јер су христјани у Босни, Зети и Арбанији несл |
| о јача, Исак-паша да је баш свом снагом нападне, покрај мудрог вође, који своје људе и предел п |
| закључи да се са свих страна на Голубац нападне, да не би Турци чули како Јеремија отпор даје.< |
| него рат са губитком.{S} Да сад деспота нападнемо, узрујали би се и Маџари, и да деспот падне, |
| ена шурује с Турцима, и да га с војском нападнемо, ’де ми је сад војске кад се тек сад са свију |
| ветислава њу је старим љубавним чуством напајало, али како га не види, а оно јој је долазило и |
| ремљен, а сва турска сила би на деспота напала.{S} Зато Ферхад-паша може приликом како му је ла |
| <p>Радосав све исприча, како су хусари напали, све злоставили, харали, како су после азапи дош |
| би га са Милицом опријатељивши се Турци напали, довољан отпор дати могао.{S} Сви они који су ми |
| рио, на ког су млоги душмани наједанпут напали били.{S} Он их је силном руком обарао.{S} Но и ј |
| бро учинио, што није одмах и на деспота напао.</p> <p>Чује се топот коњски, ето Ферхад-паше са |
| баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мој отац скупио је приличну војску, скупићемо јо |
| навести.{S} Седи, оче, и не слушај ове напаснике, а и они ће морати умукнути.</p> <p>Калуђер с |
| , јер од тог доба осим што га је Турчин напаствовао, почео је брат брата утамањавати, па га све |
| ам је војска на Косову пропала, Вук нас напаствује, а Бајазит, поред све наше невоље, неће да н |
| јер се бојала да ће онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не мисли царици покорити се.{S} Шта да |
| д тебе одвуку, да те могу тако усамљена напасти, и осталу Србију једним ударцем сасвим утући.{S |
| ластелина као што је Јеремија, да га од напасти брани, од „нашествија иноплемеников,“ и тако ру |
| — Е видиш кћери, бог сам хоће да нас од напасти спасе.{S} Сад шта би од нас било да нам буде <p |
| ш, не би шкодило најпре тамо доле Турке напасти.{S} Како ти смишљаш, Розгоњијо.</p> <p>— Ја држ |
| е ватре; ако се Милева не да, Турчин ће напасти и разорити обезоружану земљу јер Вук не да помо |
| једаред спашавао је манастир од беде и напасти.</p> <p>Све је извршено по вољи Ферхада, кнежев |
| е Угрима поткрјепили, на нас свом силом напасти.{S} До чекања ту није.{S} Једну руку морамо си |
| во што да ће Ђурађ са Турцима на Србију напасти — пукне глас да је Ђурађ са Турцима, са мложино |
| право, па пита да л’ би боље било одмах напасти на деспота, па преметнув га, одмах на Београд п |
| им се мало бољма водило, одма’ су Србе напастовали.{S} Једној мирној години две су крваве сљед |
| х преотели?</p> <p>Покајав се, престане напастовати деспота.{S} Утолико је већма у подозрење ко |
| треба убавестити, да ће Смедерево град наперен бити против Турака, да ослаби Голубац, а султан |
| ио како је Јеремија против њега оружије наперио, окрене и ободе коња, и врати се у свој стан. < |
| канда је посмртна даћа.{S} И кад деспот напи краљу и краљ деспоту, тако изгледа канда коме за п |
| што јуначки онако као што умеш.{S} Но, напиј се мало да ти глас боље иде — рече Новак, на чију |
| пије не радују се новоме деспотству.{S} Напијало се у здравље Прибца, Харалампија и њихови’ при |
| Харалампије, па ма патријаром постао — напије Јаблановић, бацив намигљив поглед на Јеремију.</ |
| хватају.</p> <p>Ферхад узе први чашу, и напије по старинском српском обичају.{S} Он је сад дома |
| анитељ показао.{S} На образу му је била написана жалост, но очи му божаствен зрак одаваше.{S} П |
| ама и ћатама берат и листине саставити, написати, деспот и Жигмунд, Србија и Мађарска имаће мир |
| осава, протумаче му шта и како треба да напише.</p> <p>Радосав проучив задато, оде на посао.</p |
| >— Нек буде по твојој жељи, Радосав нек напише уговор, ти ћеш потписати и печат ударити, а ја о |
| спот Стеван јако цјенио.{S} Добро их је наплаћивао и награђивао.{S} Ни на ме не могу се потужит |
| ти, путника гладног ће наранити, жедног напојити.</p> <p>Код двора ће бити урављено, набијено з |
| о.{S} Јула, једна од куварица, често је напоље излазила, кад замало ал’ она са притворним страх |
| а се са Стеваном сајузи, могли би Турци напоље изићи као што су и ушли.{S} Но две главне породи |
| Милеву.{S} Мати не усхте одма’ с бојом напоље; она јој покаже благо од Бајазита послато.</p> < |
| и очекивао је да ли ће ко изнутра опет напоље изићи.{S} Међутим, Петар и Митар, добро наквашен |
| р и Митар, добро наквашени, истрчали су напоље и ишли су онамо ће се црнило.{S} Калуђер је хтео |
| p>Ферхад неће да чује.</p> <p>Извуку их напоље, Харалампија носе, кида се, бацака се, неће под |
| опет, држе да онај не пије вино, кад га напољу пијана не виде.{S} Еј, да штете што нијесам Турч |
| у Турчин стане за врат, даће све, руке, напослетку и душу.</p> <p>У пол Србије велика врева, је |
| рао.{S} Он не би се могао одвојити, но, напослетку, морао се оцу повиновати који га више нипошт |
| ако властелини један од другог отимају, напослетку и Турцима служе, видио је да је куцнуо час, |
| ске страсти хитрије к пропасти воде.{S} Напослетку још и ово вам кажем.{S} Мене осуђујте како в |
| ам мислио већ ћу се скоро посветити.{S} Напослетку, нисам већ могао издржати, јер видео сам да |
| и само то не — да Турчином постанем.{S} Напослетку пристао би’ и на све, само на једно не, а то |
| о што си ти.</p> <p>— Потпомогни ме, ма напослетку и Турчин био.</p> <p>— Само предајте Голубац |
| каквог паше тефтердар, па ефендија, па напослетку паша, и то од три репа,_послаћу војводи Кост |
| подробно распиткивали о целој битки, па напослетку, видећи да уморни и рањени јунаци отпочинути |
| са тим није успео, онда са претњом, па напослетку и насиљем.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| благо, а благо му за живот треба.{S} Па напослетку тко би знао шта мисли Ферхад-паша.{S} И Јабл |
| о си места за мог зета и ја сам се томе напослетку приклонила, те смо му Мару дали.</p> <p>— Ал |
| и онда би даље дотерао од Стевана, па и напослетку мораће то учинити ако га свеколики народ не |
| и.</p> <p>Стеван је дуго ћутао докле он напослетку не буде принуђен целу ту ствар начисто довес |
| Турчину, но све то ништа не помогне.{S} Напосљетку, видећи да ништа овим путем докучити не може |
| ћи крај искушенија и моје невоље.{S} Но напосљетку већ нисам могао издржати.{S} Пазило се на ме |
| Турци зазиру, и баш зато све ћеду силе напрегнути да се затуку као клин међу нас и Угре.{S} Са |
| >— Јест, то је војска, мађарска војска, напред иду коњаници, тамо горе више на Дунаву виде се б |
| ри.{S} Труба затруби, капија се отвара, напред телохранитељи деспотови језде, показују пут, за |
| ворани војводе код Ђурђа Бранковића.{S} Напред иде Ђурађ Бранковић, покрај њега и за њим војвод |
| верујем, да ће смети без разлога одма’ напред корачати, а онако, да нас сад нема, млого би лак |
| је, дакле, имао чинити?{S} Ако би одма’ напред корачао био, Срби, међу којима је доста неслоге |
| т помоћ какова из Азије стигне, па онда напред.{S} Бајазит није ни с једним ни с другим био зад |
| годе постоје, ал’ морамо и кроз незгоде напред.{S} Ја се засад већма морам на Турке наслањати; |
| одови осујетити могли.{S} А ако не буде напред одма’ корачао, могу се, међутим, Срби опоравити, |
| /p> <p>То изрече Ферхад па устане, пође напред, отвори врата да види је л’ тко близу да се не б |
| вић, од јурења ослабљен и блед, ишао је напред, за њим млади Јаблановић сав крвљу обојадисан; п |
| м опијени и здрави јошт јунаци, радо би напред полазили; рањени желели су јошт ту остати, док и |
| год индат дође, но на јуриш, ја ћу први напред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу на првој кули забости |
| и.</p> <p>Диже се војска, лаки коњаници напред, а остали за њима.{S} Голубац већ није далеко, н |
| ште своје.{S} Оду у трапезарију, игуман напред, води их.</p> <p>Кад је деспот у трапезарију уша |
| свега светој обитељи поклоне.{S} Деспот напред с Јерином деспотовицом, за њима доглавна свита, |
| заузме место на страни, које му се већ напред означило; јер је већ његова столица за њега прип |
| и к срцу српском отворити.{S} Видим већ напред све шта ће бити.{S} Једва ето тријест година как |
| упити, а они са још веће висине халакну напред, бацају међ њи’ кудељна и смолом замазана запаље |
| Они то све веле за нашу поуку и душевни напредак чине.{S} Није ли наш Спаситељ толико муке прет |
| ођен у добу краља Милутина, добу бујног напредовања Србије, и дочекао је да крунише за <pb n="5 |
| гу, поред доброг Леонтија, у смирености напредовао.{S} Оба калуђера беху од млађих људи.</p> <p |
| <p>Стеван је са својим народом у свему напредовао.</p> <p>Но док се деспот са својим народом б |
| џарска војска је била слаба да би могла напредовати, а ваша кад нејмате Београда и Голупца не м |
| кад нејмате Београда и Голупца не може напредовати, јер не зна рашта и коме.{S} Да је Жигмунд |
| онако, да нас сад нема, млого би лакше напредовати могли.{S} Ми смо тиме земљу спасли, а с дру |
| очео је на радост своји’ Срба у свачему напредовати.{S} Земља му бијаше мала, не као под Душано |
| и.{S} Турци су за своју ствар сложни, и напредоваће.{S} Турчин ће, у једној руци Коран а у друг |
| те сви за једну цјел заузети, па зато и напредујете; но код нас је сасвим друкчије.{S} Јеси л’ |
| pb n="340" /> весела им мајка, кад тако напредују, кад један комад земље за другим добијају.{S} |
| орбу.</p> <p>Жигмунду се чини да лагано напредују.{S} Покушава нападаје са слабије стране, ал’ |
| ојску, а у Турака мање славни’, па опет напредују.{S} Када има млого славни’, а оно гледа један |
| ејмона.{S} Како отпочне, а он чита тако напрезајућим гласом канда му је срце необручано, узда’н |
| реман.{S} Бимбаша вози благо Исак-паши, напријед војска, а с њом је Ферхад-паша.</p> <p>Нестане |
| , господару, челенка Кајице ће се увјек напријед вити, боље славно мријети нег’ кукавички живље |
| ако мислиш да се покорим, да се султану напросто предам? — рече деспот.</p> <p>— Не тако.{S} Иш |
| е њега брат му Вук упрљао.{S} Ђурађ је, напротив, држао, да је после косовске битке са смрћу Ла |
| ша о њему посумњао.</p> <p>Харалампије, напротив, уверен је био, да му Јеремија обећано не би и |
| ао правог издајицу, његови приврженици, напротив, за заслугу су му приписивали тај поступак, бу |
| Све се већма и већма подсећао.</p> <p>~—Напротив, Харалампије није познао у Ферхад-паши негдашњ |
| } У Трапезунту и Цариграду, у Млецима и Напуљу, па и у Будим-граду мирно живљет.{S} Но ја не шћ |
| ена зидали, сваким украсом и богатством напунили.{S} Не један се српски краљ ту крунисао.{S} Са |
| е с царевима дружио, и са песмама исток напунио.{S} Хасан је био Марков побратим.</p> <p>Е сад |
| аду јаке пушке, дебеле гвоздене цеви, и напуњене пушчаним прахом хитају кругле, и ког стигне, к |
| тву тамо доле закопани, па у случају да напусте Ново Брдо, могли би се згодном приликом у нас у |
| е, а код куће мотри на Исак-пашу, да не напусти своје Турке да околину харају.{S} Ово је тек пр |
| убила.{S} Ил’ би се с Угрима погодили, напустили би да Угри освоје Београд и Мачву, док би Тур |
| оданђе истиснути.{S} Прије би за време напустили Караманије нег’ ли овђе задобивене области, ј |
| прости ми гријеха, много сам и ја крив, напустио сам Јеремију и Јаблановића да по својој глави |
| мити колач.</p> <p>— Ни бриге нас, град напустити нећемо, дође ли баш да се мора, онда ћемо ма |
| буде господар, своје право, своју власт напустити неће, како би се поклонио свог брата синовима |
| — запита султан.</p> <p>— Засад опсаду напустити, повући одавде војску у Једрене, а довући одм |
| се да Јеремија није каиљ налако Голубац напустити.</p> <p>Скупио је и добар број одабраних војн |
| има је римпапа отац, па ће своје синове напутити да с лацманством удару у Србију.{S} Јадан наро |
| ин надмудрити, но ипак морам те у нечем напутити, да знаш како ћеш до самог султана Амурата доћ |
| је у цркви.</p> <p>Ферхад се обуче и по напутку нађе она врата, кроз која ће ући у цркву.</p> < |
| товати.</p> <p>Деспотовица познавала је нарав деспотову, читала му је на лицу борбу унутарњу, н |
| друге буле се смеју.{S} Сад се и у мени нарав промени.{S} Место љубави постане освета.{S} Но, к |
| S} Један има млого памети а има јагњећу нарав, онда кад међу курјаци живи.{S} Шта му ползује па |
| се врзу.{S} Царица, премда је озбиљније нарави била, опет се у двору тек само пред њеним очима |
| е би ми од ползе био.{S} Био сам веселе нарави и лакрдијаш, па сам се дао лако и за дворску луд |
| остатка учтивости, но из његове ватрене нарави, која поред тихе нарави младога кнеза непријатно |
| његове ватрене нарави, која поред тихе нарави младога кнеза непријатно у очи пада.{S} Но поред |
| уку живота изабрао био, која би његовој нарави одговарала.{S} Но није смео очину вољу кварити.{ |
| а је турски посланик Милеве ради дошао, наравно, дошла је до ушију и патријарху.{S} Новак није |
| овима противу Турака, код Новог Пазара; наравно, он је био још дете према мени.{S} Но оставимо |
| на, дакле, не воли Светислава?</p> <p>— Наравно, не.</p> <p>— Како би могао човек изненадно до |
| > <p>— А за ким тежи Милева?</p> <p>— Е наравно да воли Светислава, јербо јој је овај често пре |
| је јошт заштићавао, потпомагао.</p> <p>Наравно да је велики губитак био за српски народ што Ма |
| олна сиротиња, просијаци овамо долазе и наране се.{S} Недељом и празником после вечерња цела ок |
| илостиње ће примати, путника гладног ће наранити, жедног напојити.</p> <p>Код двора ће бити ура |
| о да су му на врху јошт два мала носића нарасла.{S} И онда је био најљући.{S} А ми искушеници, |
| у срећнијем добу живио.{S} Овај садашњи нараштај рођен је у беди и невољи, после косовске битке |
| ви су то јунаци били, да им од садашњег нараштаја ко, који по ваздуху плови, и на пароброду и ж |
| на.</p> <p>—- Тако је, потомци, познији нараштаји ћеду то учинити, сад само нек се спасе језгро |
| д на дворјане довољно беше, да се нужна наредба учини; млађи, пак, приметише куд Новак са својо |
| емо се, но засад пре свега нек се учини наредба да народ без главе не остане, као овце без паст |
| шчекујем тек што се из куле не види.{S} Наредбе сам потписао да им се све по Стевановом уговору |
| га лежала на срцу деспотовом кад је ове наредбе потписивао.{S} Предати Мачву, Београд и Голубац |
| Кад су се војводе разишле, Ђурађ издаје наредбе да се преда Мађарима Мачва и Голубац.{S} Београ |
| ко на свој посао, Јеремија да чини даље наредбе за одбрану, Јаблановић код светлости месечине — |
| пну шаторе, те ћеду ту и остати до даље наредбе, јер они сачињавају окол Жигмундове војске.</p> |
| n="267" /> се дигну и разиђу, да нужне наредбе за одбрану учине.</p> <p>Оставимо сад Крушевац |
| дакле тако, но само гледајмо да што пре наредбе учинимо, да време не губимо — рекне Новак.</p> |
| се диже и деспот, а за њима сви, већ се наредбе издају да се војска на ноге дигне, па даље које |
| се изгубити.</p> <p>Деспот потписује те наредбе влажним очима, перо му у руци дркће.{S} Но није |
| адићем, великим челником, путује и чини наредбе да се народ пожури за зидање Смедерева, да кулу |
| пимо.</p> <p>Ферхад-паша већ је начинио наредбу за објед, и све спремно донесе се.</p> <p>Прове |
| а како се доведу деобеници, одмах да се нареде ван пред врати и у двору сејмени, а ван двора пр |
| тајности преправи.{S} Бимбаша све тако нареди да куд пут у цркву води, Турци отклоњени буду, д |
| љу манастир, већ ван, мало даље, опрему нареди.{S} Ударе два коца, а трећим оба одозго утврди н |
| у не могу из тога искључити.{S} Тако су наредиле њихове муфтије и имами.{S} Сад би, дакле, најб |
| ита за себе придобити.{S} Зато је одма’ наредио да Видајић, Љубовић, и његов син Ђурађ Бранкови |
| стир Богородице.{S} Тако је Ферхад сада наредио да им онде подели благо, јер прва му је брига М |
| и народ све изгубити.</p> <p>Кад је све наредио, повуче се у своју дворану, хода горе-доле, сам |
| ота, ил’ нападај.</p> <p>Кад је већ све наредио, опет се светује у дворани са Јаблановићем и Ха |
| p> <p>Прејави се бимбаша.{S} Каже да је наредио да се испод руке све црквене утвари покупују, и |
| е српски, зато га је Ферхад-паша тамо и наредио.{S} Јаши до Харалампија.</p> <p>Харалампије кад |
| </p> <p>— Уклони се, Ферхад-паша ће све наредити.</p> <p>Поклисар се ропски поклони, и праћен о |
| обрт и трговина, ’де један другог вара, народ од силнијих огуљен, мора велике намете да сноси, |
| крепио и украсио је Сребрник и Београд, народ је побуђивао к радњи, науци и слози.{S} Још мало |
| ко не буднем патријарх, биће Мелентије, народ га као светитеља држи, и тај да постане патријарх |
| {S} Руде му много доносе, трговце гули, народ од намета једва дише.{S} Властелини међу собом ко |
| ћеду се Турцима, вера ће се искоренити, народ ћеду потурчити ил’ истребити.{S} Шта му је сад чи |
| урђа, Стеван, по свом разуму и доброти, народ би јако усрећио.{S} Да <pb n="331" /> није Стеван |
| ивљет.{S} Но ја не шће’ оставити земљу, народ, понос мог племена.{S} Душмани су изнијели да је |
| их борба и страдања, неслогом владарах, народ је ослабио, а Турчин ојачао, сами собом не можемо |
| е славне и богате земље биће пустолина; народ ће се распудити и у горе повући испред насртајуће |
| е рад бити бољи, силнији од другога.{S} Народ за њима као овце за пастиром иде, па више такови |
| тићавати, а народ два поглавара има.{S} Народ би срећнији био да је један место двојице, јер се |
| Сваки хоће да је преднији од другог.{S} Народ је на више страна раздељен.{S} Ви нећете се хтети |
| S} Тебе народ потребује, а ти народ.{S} Народ је збуњен, држи да си ти продао Мачву и Београд, |
| е стисли између гора, Дунава и Саве.{S} Народ се почиње турчити.{S} Види пример од великаша.{S} |
| ли.{S} Турци комад по комад отимаше.{S} Народ изморен није могао као у старо доба толики отпор |
| Је ли право учинио, свет нека суди.{S} Народ је већ о том своју пресуду изјавио у својим песма |
| ика је ствар коју сте на себе узели.{S} Народ треба заштићавати, а народ два поглавара има.{S} |
| а помирив се круну на главу метнути.{S} Народ је сад био без главе па му се све лако чинило.</p |
| бина борио; брат је братску крв лио.{S} Народ од новог чуда обнезнани се.{S} Не зна на коју ће |
| а ће са два господара и две госпође?{S} Народ је био на четири партаје поцепан.{S} Један слуша |
| живио — рече војвода Радосав.</p> <p>— Народ ће га спомињати у цркви, у песмама, и одјекнуће п |
| и оружани бранили би своје манастире, а народ би готов био с њима гинути.{S} И сам Мелентије не |
| већ онда великани међу собом крвили, а народ им донђе патио се.{S} Овђе један бог, један проро |
| бе узели.{S} Народ треба заштићавати, а народ два поглавара има.{S} Народ би срећнији био да је |
| /p> <p>Е тако, све се у здравље пило, а народ је поред свега тога јако боловао.</p> <p>Док се о |
| засад пре свега нек се учини наредба да народ без главе не остане, као овце без пастира.{S} Ја |
| ви:</p> <p>— Кад је божија воља била да народ толика бједа постигне, морамо опет поглед наш на |
| ече игуману да боље и последње јајце да народ на жртву, нег’ да их турска копита погази, и као |
| ашта му бог даде памет и миш’цу, већ да народ свјетује и штити.{S} Турци му обричу обилата благ |
| роб, ту није ни владар слободан.{S} За народ, ма и пропао, то ми је бар исцјеленије моје душе. |
| /p> <p>— Мој отац вели, да ће он све за народ учинити само да му се врховна управитељска власт |
| рављају народом, а они су само оруђе за народ.{S} Они морају бити оно што јесу, нит’ стоји у њи |
| пска цепа.{S} Па утолико је опасније за народ, што сте обојица пуног изгледа, одважни и властољ |
| је у свету земљу, у Јерусалим, да се за народ богу моли, и да код куће не гледи како се Турци с |
| мучити почело.{S} Бојао се за себе и за народ.</p> <p>Саветује се са братом Вуком, шта да чини. |
| како ми тешко падало, остаћу за те и за народ о’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја воља. — С тим десп |
| ал’ то остављам деспоту да употреби за народ како најбоље зна.{S} Деспот хоће да сазида град, |
| у, младеж поучавали, други су писали за народ полезне књижице, и међу народ раздавали.</p> <p>Д |
| И код самих Турака да се више чинити за народ гдешта, негли у свом народу, који је већ тако поц |
| најмилије, најсвијетије жртвоваћемо за народ — рече деспот.</p> <p>— Само грабљивце, грамзивце |
| да сви у један глас:</p> <p>— Гинимо за народ.</p> <p>— Како право, онако здраво.</p> <p>Бранко |
| а сљедства за собом повући, да је то за народ хрђав пример.{S} Милица на то ћуташе.</p> <p>— Св |
| шта, а моја половина нек буде аманет за народ.{S} На дивану, као што реко’, биће све у реду, до |
| Не зида се Смедерево само за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту утрошити.{S} Паде Кру |
| дуката на манастир, да се моли богу за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и прађедове.{S} Чи |
| <p>Народ аргатује, ал’ деспот ’рану за народ прибавља, и не аргатује као робље, већ за своју д |
| израдити.{S} Тако кривудајућа се стаза народ од пропасти спасу води.</p> <p>Јерина све сврши с |
| ну, па када је домовина одбрањена, нека народ даде круну ономе кога за најзаслужнијег држи.{S} |
| Мене осуђујте како вам драго, зна Марка народ, ког је и код душманина заштићавао, и гусле ће ја |
| итке страда.{S} Сила турска навалила на народ, кад је властела српска била несложна.{S} Још за |
| опет, страшљиво бегају од опасности, па народ сам себи остављају, без утехе, без душевног поткр |
| би важнији над слабијим мах преотео, па народ не би се делио, ал’ овако, сваки за првенством те |
| subSection" /> <p>После косовског удара народ к себи дошавши само је једног честитог поглавара |
| А није л’ ти жао народа?</p> <p>— Какав народ, и тај је већ искварен, сад га вуку налево, сад н |
| реба да има, и све српске земље и њихов народ да се заклињу у име једног владара.{S} Но свијет |
| о младић, био је одушевљен за Марка ког народ већ у песмама слави.{S} Лично га није познавао.{S |
| гмундом, и да кажеш, не вјерује.{S} Сад народ држи да има два душмана који га прождиру, Турчина |
| >— Послушај твог вјерног друга.{S} Тебе народ потребује, а ти народ.{S} Народ је збуњен, држи д |
| д игумана штошта научио, наиме да л’ је народ вољан у случају рата овом снагом на ноге стати, и |
| љи, и како који, по својој ћуди, ил’ је народ Стевану ил’ Ђурђу привлачио.{S} Великаши и војвод |
| ако закључи савет:</p> <p>— Видим да је народ између две ватре; ако се Милева не да, Турчин ће |
| то право на те.{S} Бирај мир, доста је народ страдао.{S} Ја ћу твоју ствар на дивану поткријеп |
| и, шта вели народ?</p> <p>— Знаш шта је народ; он свагда јачег се држи, јер се боји да ће, ако |
| з далеке земље, из Персије.{S} Његов је народ имао славне владатеље и из далеке земље, оружаном |
| ивао нијесам, јер је народ роб, а ђе је народ роб, ту није ни владар слободан.{S} За народ, ма |
| н у народу, и твоје причешће тровало је народ.{S} Кад нијесам могао у народу добра да чиним, је |
| па била та и сама царица Милица, јер је народ требао мушке заштите, нит’ су могли Бранковићи пр |
| оје ни ја управо уживао нијесам, јер је народ роб, а ђе је народ роб, ту није ни владар слобода |
| ољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је народ страдао и страда.{S} Грабљиви, лакоми сте на благ |
| еображења.</p> <p>После свете литургије народ тамо-амо около цркве хода, ’де их слепци гуслама |
| доноси.</p> <p>Игуман Радосав побуђује народ у Ресавини, Браничеву да даје, да ради, да не кло |
| већ и потурчили, па како да не пропадне народ.{S} Ја с моје стране, никад нећу престати богу и |
| м челником, путује и чини наредбе да се народ пожури за зидање Смедерева, да кулуковати мора ак |
| нагу, душом је клонуо; на нами је да се народ опет уздигне, да га вуци не разнесу.{S} И ако бог |
| еоград, који се сад скора подигао да се народ с њим дичио, био му је утеха и нека накнада за из |
| етује се шта би сад чинити ваљало да се народ поткрепи.{S} Турчину се замерити не може.{S} Војв |
| врло паметно; но, питање је, хоће ли се народ за слепим и за владу неспособним кнежевићима пове |
| а теби се срце стегне и мислиш тако се народ са судбом бори.</p> <p>Турци су све више и више з |
| ичаре.{S} Кад је тако, како да се спасе народ.{S} Морају се најпре унутарњи непријатељи сатрти, |
| савјету а како вас бог учи.{S} Храбрите народ да не очајава, бог праведнима и патницима помаже. |
| и се, ал’ ви још имате часа.{S} Чувајте народ од женског господарства јер женске страсти хитриј |
| ича, да је намет доста тежак, ал’ да ће народ све то и даље сносити, да не допадну јада и мука |
| да је необичан младић.{S} Да знам да ће народ спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га у с |
| великаша, настаће опет старо зло па ће народ у чељуст непријатељу.{S} Од славне српске земље н |
| вар прехитрена, није дозрела.{S} Шта ће народ рећи кад чује да се предаје Угрима Мачва, Београд |
| омад земље на ужитак.</p> <p>— А шта ће народ на то рећи?</p> <p>— Царица нема војске, и народ |
| глава.{S} Ту треба да је човек који ће народ из толике беде извући.{S} Сад треба само војску о |
| о и првенство наследија одржите, цео ће народ уз вас пристати, Ђурђа ћете са тим лакше победити |
| ре.{S} Предају градова и Мачве тумачиће народ тако, <pb n="385" /> канда предајеш Угрима Србију |
| бодрићу народ на слободу, борићу се уз народ ма против кога, све моје имање и ђецу даћу за сло |
| свјето је.{S} Властела је искварена, и народ са тог страда.{S} Што је искварено хоћу да искоре |
| то рећи?</p> <p>— Царица нема војске, и народ ће се за јачим повести — одговори брзо Видајић.</ |
| нде је деспот устројавао своју земљу, и народ се већ почео тако опорављати да би се већ — датом |
| ако неће да подвргне шију Турчину.{S} И народ неће да му Турчин стане за врат, даће све, руке, |
| овори царица.</p> <p>— Али шта ће бог и народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ не мож |
| донде деспот бригу води како ће себе и народ опоравити.</p> <p>Тешко је деспоту без Мачве, Бео |
| рима турској сили подлећи мора, па ће и народ све изгубити.</p> <p>Кад је све наредио, повуче с |
| ање Смедерева.{S} Паднем ли ја, пашће и народ, падне ли народ, пашћу и ја.{S} Ја имам блага да |
| а ћемо се овако сви искорјенити, и ми и народ.{S} Ја њему руке пружи’, он мени.{S} Можда је доц |
| велика била, опет су Ђурђа и великаши и народ радо примили.{S} Он је био сва надежда народу, па |
| у толикој беди видећи се, да не би он и народ све изгубили, даде половину српске земље брату Ву |
| новости такове удадбе, како ове, тако и народ огорчила.</p> <pb n="300" /> <p>— Дакле могу султ |
| риве српске велможе, које су домовину и народ цијепале и међу собом као робу и стоку дијелили.{ |
| јно гласове шиљао, да зло предупредиш и народ не пропадне.</p> <p>— Зна ли султан све то што ми |
| шћанству и свом народу добро чини, а ви народ издајете.{S} Петошко је своје сједе власи поштење |
| ајте Ђурђа место мене, нека он руководи народ.{S} И ја сам сад овђе вас скупио, да вам изјавим, |
| етку мораће то учинити ако га свеколики народ не призна.</p> <p>Народ се сасвим збунио; није зн |
| е — то је значило кроз раздор свеколики народ подјармити, и изглед Марковог господарства уништи |
| г повукао.{S} И зашто да му гине толики народ?{S} Све је Косово крвљу обојадисано; па је ли то |
| пот је искрено мислио да Србија, српски народ, добије једног владара, да се све силе у једну сн |
| ити се неће.{S} Остане ли овако, српски народ никад у јединству осилити се неће.{S} Јошт ћу све |
| е речи Краљевића. <pb n="287" /> Српски народ, велим ти, злопати од своји’ великаша.{S} Сваки х |
| нда несрећа и сам савез руши.{S} Српски народ нитко не може на несрећу обвезати.{S} А ионако Жи |
| {S} Тко би кадар то изредити, да српски народ уједно сабије, том би се и сам поклонио, ал’ тога |
| у живити.{S} Теби је познато, да српски народ сада нема главе.{S} Царица је женска глава и за њ |
| ајсти јуни био је страшан дан за српски народ.</p> <p>Цар Лазар и султан Мурат борили су се са |
| авно да је велики губитак био за српски народ што Марко са остали претенденти није противу Тура |
| ведам ти, оче, да је моја намера српски народ под мојим скиптром спојити.</p> <p>Деспот је то и |
| нег’ сами Турци.{S} Док год буде српски народ међ краљић’ма и кнезић’ма поцијепан, донде никад |
| на српску земљу несрећу која је српски народ једнако пратила.</p> <pb n="339" /> <p>Откако се |
| , руглу изметнута луда, а кад је српски народ несретан, његова срећа код Турчина цвета. </p> <p |
| паметан турски паша.{S} И док је српски народ сретни био, Петошко је био несретна, руглу изметн |
| се Турчину у наручје, а затим је српски народ турском ножу привукао.{S} Он је своју цркву, свој |
| о војевати као са Грцима, јер је српски народ прежесток, и, у очајном стању, страшан непријатељ |
| ви Бајазиту трећи план, којим се српски народ подјармити може.</p> <p>Он Бајазиту живо представ |
| ма налазим.{S} Знам да ћу и ја и српски народ преварен бити.{S} Обрицања и празне надежде већ с |
| јуначки, вечна му памет, освети српски народ, ал’ мој отац, Вук Бранковић, спасе што се спасти |
| могла, ал’ огорчен и јошт крепак српски народ имао је толико снаге да сву ту штету надокнади и |
| теле.{S} Моја је жеља да саберем српски народ, да не буде поцепан као што је био прије Немање, |
| {S} Како је млогобројан и снажан српски народ, кад га не би властољубиви великаши кидали, шта б |
| и Србије!{S} Познато вам је како српски народ од косовске битке страда.{S} Сила турска навалила |
| не говорити.</p> <p>— Одавна већ српски народ од самољубиви’ великаша страда.{S} Сваки је рад б |
| друкчије.{S} Јеси л’ видео овај јуначки народ на бојном пољу?{S} Шта би се са оваким јуначким н |
| } Паднем ли ја, пашће и народ, падне ли народ, пашћу и ја.{S} Ја имам блага да могу живљет ’де |
| особним кнежевићима повести?{S} Неће ли народ рећи: волијемо читавог и искусног Ђурђа који нас |
| приљубила.</p> <p>— Шта ради, шта вели народ?</p> <p>— Знаш шта је народ; он свагда јачег се д |
| од на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ не може помоћи? </p> <pb n="305" /> <p>Патријарх |
| мртвим покровом застре, кад Турци јадни народ растргну?</p> <p>Тако путујући, деспот озире се, |
| мић потурчи и осили, онда мора и околни народ хоће ли неће ли, па се то зло све већма и већма р |
| присаједињавате, а овде један истоветни народ био је свагда међу разнима поглавар’ма раздељен и |
| ог друга.{S} Тебе народ потребује, а ти народ.{S} Народ је збуњен, држи да си ти продао Мачву и |
| ор који ће земљу бранити па и управљати народ док се мир не поврати — одговори Драгаш.</p> <p>С |
| вам изјавим, да доиста хоћу руководити народ.</p> <p>— Деспот је себи задобио за савезника Угр |
| мо за деспота.</p> <p>— Ал’ шта ће рећи народ, који га је на сабору у Сребрници јошт за живота |
| а моја је задаћа најтежа.{S} Да ми овај народ не лежи иа срцу, о ком сам се негда оскврнио, има |
| страни добро виђели, уводили су у свој народ.{S} Каогод у последње време што већи народи као Р |
| унак, кадар био у владалачком чину свој народ ма противу кога бранити боље него буди ко.{S} Так |
| урке уздржати од чешћи’ нападаја на мој народ.{S} Да ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се као пр |
| виде.</p> <p>— Боже мили, докле ће мој народ, докле ли ја страдати — повиче жалостиво Марко.</ |
| рв проливати морам, но опет волијем мој народ и хришћане нег’ себе, и ако јесам веран оцу син и |
| Кад се буде град зидати, а ти посветуј народ да даје, да аргатује, јер ће то бити последњи бед |
| да није цар Краљевић Марко, ког је сам народ већ Краљевићем назвао, па онда би се и ја, и можд |
| ин се не може угњездити, ако му тек сам народ земљу не уступи.{S} Мора и <pb n="268" /> Турчин |
| с лацманством удару у Србију.{S} Јадан народ, шта је дочекао да се у вјери на три стране кида. |
| вет, у српски свет, проучавао је нуждан народ, поучавао га, крепио га у духу, уливао му је у ду |
| је дошло време да на три вјере покидан народ са три стране сам себе убија.{S} Нека је савеза с |
| .{S} Па онда у толиким ратовима искушен народ, увиђев да једнако натраг уступати мора, не поузд |
| је било негда Стевану опирати се, него народ против силни’ душмана штитити.{S} Сад је тек Ђура |
| требали такова јунака код себе кога цео народ уважава, па и свима прибегшим ’ришћанима као глав |
| каша јер то би велики ударац био за цео народ — рекне патријарх.</p> <p>— Треба Бранковића мало |
| дворског живота, који је често и на цео народ од великог уплива био.</p> <p>Но Русна, као год и |
| , као год и Милица; но исповедам да ако народ свој буде бранио, поштоваћу га да ми је буди како |
| то је што је рад да чује, пропита, како народ у овим крајевима живи, да л’ му је додијало аргат |
| амо живите, како господа, како ви, како народ.</p> <p>— Знаш како је кад пропада царство.{S} Бр |
| постао, правио би буну, па опет горе по народ.{S} Гргур <pb n="356" /> је био старији Ђурђев бр |
| да кад Ђурађ деспотом постане, неће по народ зло бити.{S} Искусан врло у рату и у управљању ми |
| S} Ето подижемо град Смедерево.{S} Зато народ аргатовати мора, и данак плаћати.{S} Не зида се С |
| н поред Ђурђа.{S} Та Ђурађ је сам кадар народ заштитити, нити је тако близу сродства турског ка |
| >Пролазе дани и недеље.{S} Деспот иде у народ, теши га, улива му поуздање у се и у бога.</p> <p |
| е, попустиће, охрабриће се; но ти иди у народ, храбри га, уређуј ђе риједа не има, не дај му кл |
| спремно, сутра нек одлази, а ја идем у народ.{S} Блага имам да могу сазидати јачи <pb n="508" |
| или оног владатеља утаманити ал’ само у народ да му нико не забада.{S} Он није бранио што ће Ла |
| им се, како ме срећа послужи, да узмогу народ оружјем штитити, штитићу га и ране му видати.</p> |
| писали за народ полезне књижице, и међу народ раздавали.</p> <p>Други опет упражњавали су се у |
| су на најопаснија места у Турке и међу народ; сваком су надежду уливали, бедног су по могућств |
| у мути.{S} Харалампије иде потајно међу народ и прави нову партају за Ђурђа.</p> <p>— Шта ће на |
| била мир укрепити, да би се изнурен му народ опоравио.{S} Међусобно су се посећивали и саветов |
| ством, искупљиваћу заробљенике, бодрићу народ на слободу, борићу се уз народ ма против кога, св |
| S} Многа су великашах гријеси, са којих народ патити се мора.{S} Сви смо гријешни, ни ти, деспо |
| оразити и те ситне кнежевиће, да са њих народ не страда.{S} У отсутности мојој предајем вам сву |
| ије, нијеси који у нужди тешиш, помажеш народ, нијеси од оних калуђера, који на трему, у ћелији |
| ко га свеколики народ не призна.</p> <p>Народ се сасвим збунио; није знао на чију ће страну.{S} |
| ’ се зна ко пије, нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је видио да великаши са Турцима млого шурују, и д |
| апада, деспот постидети се неће.</p> <p>Народ аргатује, ал’ деспот ’рану за народ прибавља, и н |
| а нек је ова осуда.{S} Издајицама рода, народа главе имаду се одрубити.{S} Ако на ову ријеч сам |
| ху главне црте целог његовог живота.{S} Народа жеља и царска воља изаберу га за српског патрија |
| је познавао живот и одношаје противни’ народа.{S} Знао је добро да је и самог цара Лазара госп |
| тима носили би раздор у земље противни’ народа, па би с тим своје предузеће одлакшавали.</p> <p |
| у ишли и слабије стране противустојећи’ народа показивали.</p> <pb n="277" /> <p>На све те прет |
| о ми је као свом нећаку братску руку да народа ради све смутње отклонимо, и да се спасе што се |
| слуша и рече:</p> <p>— Твоја воља нужда народа, тако нек буде.</p> <p>— А ти, Облачино, купи јо |
| Угарску.{S} Сав окол пун вредна радена народа, што је човеку за живот, све ту можеш наћи.{S} И |
| } Па како да се Турчину, који му против народа иде, преда?{S} Како да се не подвргне Лазару, ко |
| ити овако два красна, туђе вере и туђег народа младића, у тврдо пријатељство заверена.</p> <p>С |
| оружје, прољевали смо крв своју и нашег народа.{S} У борби дасмо Турчину нашу снагу, да одјача, |
| и.{S} Тако част једна, језгра Душановог народа, повуче се к Морави и Дунаву ближе.{S} Београд с |
| цу, па му је остала сад само слава свог народа, коју је рад својим јунаштвом заслужити.{S} Он п |
| товати против њега, а с тим против свог народа.{S} Његовом кривицом потоком је лила српска крв. |
| уздан, и да његове речи на своју и свог народа корист добро упамти.</p> <p>Стевану је већ одавн |
| па мисли на то да свакако своју и свог народа независност докучи.{S} Он започне владу своју ка |
| е лежало, па су се једнако о судби свог народа бринули.</p> <p>Једном ишетавши се заједно, рече |
| ћама, проливао је и своју и сродну свог народа крв.{S} И до каквог успеха се дошло, да се сад с |
| о срећи ил’ несрећи свог стада српског народа.{S} Тако он чека вече и ноћ, да легне, да почине |
| будеш штит хришћанства, обрана српског народа.</p> <p>Краљ прими кључеве и преда свом војводи. |
| ре, ти си видила заходеће сунце српског народа, у коме си и зачета, видила си сјај Високог Стев |
| ком.{S} Ја те именујем деспотом српског народа, и препоручујем те вољи божијој и љубави народно |
| е боље.{S} Деспот Стеван је био српског народа достојан владар.{S} Цјела земља за њим плаче.{S} |
| евићи не гледају Србију за чело српског народа.{S} Зато морам и с Грцима добро да живим, бар с |
| <p>— Дакле, да он буде владаоц српског народа?</p> <p>— Да.</p> <p>— А шта ће царица са децом |
| српски’ војника, ђака и другог веселог народа, можеш помислити, какав је ту био српски живот.< |
| се; та је ствар земаљска, она се целог народа тиче — рекне патријарх.</p> <p>— Ја нисам томе п |
| ити.{S} Мач мој никад нисам противу мог народа повукао, премда су ме моји душмани баш са српски |
| ћег непријатеља.{S} Синови православног народа мораће полумесец почитовати, само да си живот сп |
| ет који на себе примаш.{S} Судба једног народа у руке ти је положена.{S} Мене је тај терет обор |
| з сужанства, доклен бијесна властела од народа робље прави.{S} Док је Турчина, онђе је њему за |
| молитве читати за падше и за спасеније народа.{S} Милица не зна куда ће и како ће; сваки дан ј |
| Ви који сте сад овде скупљени, ви слеме народа, морате се о судби народа са мном побринути.{S} |
| {S} Манастир је сокровиште туге и надње народа.{S} Није сваки калуђер Харалампије.{S} Ето за Ра |
| у, и што се пјевало, ужљебило се у срце народа, и не да се лако искорјенит.{S} Ево већ близу је |
| .{S} Онде неће бити никог од мог рода и народа.{S} Камо среће да Србин повише Хасана има.</p> < |
| <p>Ферхад још промишља о судби човека и народа, па и он пређе у покој сна.</p> <p>Сутрадан крен |
| .{S} Ја сам због њега остао без земље и народа.{S} Међу Србима нисам никад хтео раздор правити, |
| он да је сваки онај издајица отаџбине и народа, који државну владу себи присваја, и који једну |
| Турчин, нег’ Јеремија, издајица вјере и народа.</p> <p>Ферхад-паша устаде и рукује се са Облачи |
| у и турче; ако овако устраје, нестаће и народа и православија.{S} Пола ће се потурчити, па ће о |
| ени, ви слеме народа, морате се о судби народа са мном побринути.{S} Ви сте били вјерне слуте, |
| Згрјешио сам се о сродној крви, о крви народа.{S} У сну долазе ми Гргурови синови, слијепи, пр |
| ни су били прави пастири, добри учитељи народа, и богу угодни.{S} Боже сачувај да су они тек сп |
| но, као посници исповедали су се о бољи народа, и кад седну за богодану трпезу, то ће им бити т |
| зу.</p> <p>— Јест поштење је одржао, ал народа срце се над тим стегло, Турчин се спасе, а ’ришћ |
| Мара изјави да Вук, као прави пријатељ народа, донде садашњу своју силу из руку испустити неће |
| ад, дакле, онај треба да буде управитељ народа који је за то способан и ког сама нужда народна |
| овића бити деспотом и правим пријатељем народа.{S} Сад ћу да народу моме оне ране лечим, које с |
| тебе говорио.</p> <p>— А није л’ ти жао народа?</p> <p>— Какав народ, и тај је већ искварен, са |
| твојој жељи обвезаним бити, али не као народа поглавар.{S} Што си ми као Бранковићу негда услу |
| великашима, око цркве непрегледно много народа.{S} Ђурађ и војводе у црно обавијени, на сваком |
| екивао је судбу, да он постане поглавар народа, па да би после са изгнанијем турски’ пријатеља |
| ћу снагу, прориче си већу срећу за спас народа, ја ћу му место моје уступити; ал’ уједно и то и |
| е бити јошт једина котва која држи спас народа.</p> <p>Деспот је био у Београду господар, сад ј |
| реправи.{S} Ту су руде, које држе живот народа и државе, ту је обрт и трговина, која своје жиле |
| је да је куцнуо час, да почиње пропаст народа.</p> <p>Петошко је оставио изненада дворе царице |
| деспот у чуду, видећи да је једна част народа под њим, а друга под Турчином.{S} Па баш она стр |
| владу себи присваја, и који једну част народа од друге цепа, и нек’ се такав издајица смрћу ка |
| сленог грјешника <pb n="381" /> злокобу народа на жртву принети.{S} Јесте ли ме добро чули, и н |
| д сабљом, и дел деобе пошкропи се крвљу народа.{S} Мањи се угледају на веће, сватко гледи од др |
| извадиш, то нек буде свагда на одбрану народа, и да с њим никад не пролијеш српску крв. — С ти |
| , а да му већма леђа одерете.{S} Врлину народа сте запљували, а стид и поштење довека сте погаз |
| еспот-Стевана.{S} И ви сте виђели патњу народа, и деспотове боље.{S} Деспот Стеван је био српск |
| уговорима, ако је задата ријеч на штету народа, погазићу и задату ријеч, штовише, прво и пошљед |
| тај диван Амурата, ’де се судба многих народа закључује.</p> <p>Ту је Ферхад-паша, Реџеп-паша, |
| па то мало било је барем срећно.{S} Дух народа почео се дизати. </p> <p>Више је тако срећни’ го |
| о рој пчела.{S} Јуначке песме крепе дух народа, да не клоне.</p> <p>У трапезарији све се на кра |
| да је саједињен био.{S} Ви и најтуђије народе себи присаједињавате, а овде један истоветни нар |
| мучен.{S} Опће су учили познавати разне народе и њи’ове обичаје, па измучени вративше се у свој |
| и преко, да одбију, раштркају номадичне народе, који си час овде час онде домовине тражу, одавд |
| од.{S} Каогод у последње време што већи народи као Руси, Французи и тако даље, онде своје свете |
| на жртву принјети, јер ви владари, који народима владате, каткад своје користи ради ни своју кр |
| који је за то способан и ког сама нужда народна на престол диже.{S} Ако ви мислите да сам ја та |
| — Волијем једног таког Турчина нег’ све народне издајице као што би Јеремија, бог ти душу и срц |
| , па више такови пастира на више страна народно стадо деле.{S} Како је млогобројан и снажан срп |
| и мачеви, који ћеду покосити све што је народно, а тек дубоко у земљи јошт да остане семе, које |
| ељ и пријатељ свога рода.{S} Име правог народног пријатеља мора у народу остати.{S} Ја мислим д |
| и препоручујем те вољи божијој и љубави народној.{S} Велики је терет који на себе примаш.{S} Су |
| еликаши носили.{S} Марко у свом богатом народном оделу, па у турском шатору, чудно је усред тур |
| има толико снаге и поверења да одма’ са народом управља?</p> <p>Царица сазове савет.{S} Шта се |
| ства, јер он само жели да он управља са народом.</p> <p>— Када је тако с његове стране, а ти му |
| то, у каквој сам био опасности скупа са народом када се брат ми Вук и Ђурађ одметнуо.{S} Ја пом |
| есрећној судби рођења опредељени да над народом владају.</p> <p>Марко, који без боја живити ниј |
| то моје о њима известије мора бити пред народом вероватно.{S} Ја ћу се издати за пријатеља Бран |
| .{S} Калуђерство већ почиње губити пред народом ону важну свог реда и сталежа црту, која му је |
| под Душаном.</p> <p>Стеван је са својим народом у свему напредовао.</p> <p>Но док се деспот са |
| овао.</p> <p>Но док се деспот са својим народом бави, да видимо шта се стаде са Милевом, шта са |
| ом.{S} Овако ако остане, да над српским народом троје четворо владају, Србија мора пропасти, је |
| те све тајне сплетке, којима се српским народом после косовске битке владало, царица Милица, ње |
| уци скиптар Србије над васцелим српским народом.{S} Овако ако остане, да над српским народом тр |
| м пољу?{S} Шта би се са оваким јуначким народом досад учинило било, да је саједињен био.{S} Ви |
| ме моји душмани баш са српским оружаним народом гонили.{S} Штавише, жао ми је што се и сад још |
| о место ступити?{S} Ко ће са поплашеним народом управљати?{S} Стефан је јошт млад; партаје у на |
| у тако тешко као примити владу над оним народом који се против буре бори.{S} Лакше му је било н |
| , у Будиму, ал’ хоћу да живим и падам с народом.</p> <p>Војвода Радић набораним челом све то сл |
| ји су као господари рођени да управљају народом, а они су само оруђе за народ.{S} Они морају би |
| бро познајем, и ти ћеш мене познати.{S} Народу сте се споља показивали као пријатељи, а да му в |
| дведете ова два кнеза у ваш стан, па да народу објавите да се ви њи’ примате и Јована за деспот |
| правим пријатељем народа.{S} Сад ћу да народу моме оне ране лечим, које сам му задао.{S} У дво |
| радо примили.{S} Он је био сва надежда народу, па је и признат за деспота свечано.{S} Породицу |
| губити времена, треба световати се, на народу су силни намети, а опасност са свих страна грози |
| се, један од другог отима, а сви скупа народу вуну стрижу.{S} Још ми који с манастирима посла |
| ови Пазар, Београд, сада Смедерево мора народу светлети, да из варварског мрака изиђе.</p> <p>В |
| абљивост, завист великаша, видио је ’де народу прети опасност, ’де га трзају на све стране, а н |
| а својим јунаштвом, љубављу према своме народу исправио.{S} Но Марко није никад противу Србина |
| — Кад кнезови код вас буду, па изјавите народу да за њи’ устајете, да право и првенство наследи |
| моје стране, никад нећу престати богу и народу служити.{S} Ја сам недавно из Турске дошао, што |
| аду и кад је већ толико штете деспоту и народу нанео?</p> <p>И није ли већ сујетан сав његов тр |
| ове сам примедбе у шалу увијао, које би народу на ползу биле; ал’ све бадава, јер је искрена ре |
| бог га у рају сподобио јер је бога ради народу живио — рече војвода Радосав.</p> <p>— Народ ће |
| ју за Ђурђа.</p> <p>— Шта ће нам — вели народу Харалампије — Стеван поред Ђурђа.{S} Та Ђурађ је |
| светим Јеванђељем, да ћу до конца жизни народу живити, за њега све жртвовати.</p> <p>Ђурађ такн |
| тако познајем као ти.{S} Он је ревнатељ народу, <pb n="533" /> он и у турском руву Србину служи |
| о је тешко деспотом бити у пропадајућем народу.{S} Што сам ишао за деспотством, немој мишљети д |
| , примирје дајем твом оцу и целом вашем народу.{S} Повући ћу и оно нешто војске натраг што сам |
| у срце удара, рекао би канда се читавом народу опело пева.</p> <pb n="526" /> <p>Деспот и Јерин |
| ј струци, па ће сијнути сунце Душановом народу — рече тихим гласом седи патријарх.</p> <p>Милиц |
| мером, кад му није могуће код куће свом народу добра чинити, а оно као Турчин то да чини.</p> < |
| тва.{S} Увидео је колико је себи и свом народу с турским пријатељством шкодио.</p> <p>Ферхад-па |
| т увео, и у турству, хришћанству и свом народу добро чини, а ви народ издајете.{S} Петошко је с |
| ше чинити за народ гдешта, негли у свом народу, који је већ тако поцепан, удови тако покидани, |
| ек му је бог у помоћи, као год и сваком народу.</p> <p>— Е добро, начинимо међу нами такав мир, |
| p>Тако се, дакле, намести замка српском народу.</p> <p>Било је у турском стану, у турској служб |
| сада Црнојевићи више су шкодили српском народу нег’ сами Турци.{S} Док год буде српски народ ме |
| елим да као поглавар свеколиком српском народу могу добра чинити.{S} Но, као што ми се види, са |
| .{S} Ја сам Турчин зато да могу ође мом народу што олакшати.{S} Ни самом Бранковићу немој се за |
| раницу полаже.{S} Ја хоћу засад мир мом народу, и доцније после моје смрти, опет нек му је бог |
| собом отимају док не ишчезну.{S} Једном народу треба да је један владар, Душаново царство, кнез |
| дошао сестри и мени, и овом сиромашном народу да помогнеш, зидај даље град у твој вечити споме |
| а од постанка гони.{S} Да ја могу у том народу живети, _да га могу једанпут целог загрлити!{S} |
| ужнијег држи.{S} Ја ћу бити срећан, ако народу мом и у мањем кругу помоћи могу.{S} Зато, желио |
| Вук — да сам ја свуда где је нужно било народу на помоћ био.{S} Ја сам се победоносно противу Т |
| сна са Харалампијем једнако за Ђурђа по народу мути.{S} Харалампије иде потајно међу народ и пр |
| земљи српској имали партаје, па чрез то народу ослабљену бившу, за Турке је боље било.{S} Турци |
| и војводама учио сам познавати оно што народу шкоди.{S} Не једанпут као мними будала такове са |
| ије потурчио, није имао више поверења у народу; неки великаши, које од турског страха, које из |
| S} Име правог народног пријатеља мора у народу остати.{S} Ја мислим да ако сам и несрећан, на м |
| сти и трпљења.{S} Једни партаје праве у народу за узвишење једног или другог господара; да са т |
| љати?{S} Стефан је јошт млад; партаје у народу владају, Вук Бранковић је силан, Милица је власт |
| њима по праву припада.{S} Овим ће се у народу огорчење противу деспота обновити, а то све иде |
| аралампије, ти си био увјек зао демон у народу, и твоје причешће тровало је народ.{S} Кад нијес |
| ровало је народ.{S} Кад нијесам могао у народу добра да чиним, јер шта може будала учинити, пос |
| не однесе.{S} Кад се неко време тако у народу потуцао, као сиромашак путник похађао је властел |
| изагна Турке и Ђурђа, ал’ се ново зло у народу роди.{S} Брат је братску крв пролио, и оскврнила |
| лаву великог деспота Стевана, а да му у народу остане вечит спомен, јер је био и богу и људ’ма |
| аном.{S} Он је свој род љубио.</p> <p>У народу, и да је остао као Петошко, ништ’ не би могао чи |
| се приправићу свје што треба, наметнућу народу порез, кулук, аргатовати мора за свој спас. — Де |
| деспотова са Ђурђем у Дринопољ.</p> <p>Народу је све то до ушију дошло, но доста је и сам бела |
| је када се српска влада распространила, нарочито под Душаном, <pb n="214" /> Прилип је био мест |
| ундов изрек који преиначити није могао, нарочито код Розгоњије и Лошонције, који нису за назоре |
| <p>Тако је то лако преко дивана прешло, нарочито што Исак-паша није био ту, дин-душман деспота, |
| апитати; „Петошко, што се ти потурчио?“ Нарочито Аранђео, <pb n="496" /> његов патрон, оштро га |
| лност допадне, јер ниже класе људ’ма, а нарочито куваркама, особито се допада ако ји ко већег р |
| за вечеру.</p> <p>Код српске господе, а нарочито у царском двору српском у оно доба, скупљали с |
| , по спољашњем, у пријатељству живио, а нарочито, што да не бијаше деспота и Бранковића, тешко |
| њихов чувар, а стражари мораду Пајсији наруку ићи.</p> <pb n="426" /> <p>Кнежевићи имаду свега |
| ми пријатељи, морам их штитити, а да ми наруку иду против отпадништва зетске, херцеговачке влас |
| тај је љути душман Ђурђа, тај ће ти ићи наруку како дође ствар до дивана. — Тако ради, и још ка |
| S} Да срушимо Вукогли-деспота би л’ нам наруку ишао да се сви Срби потурче?</p> <p>— Би’, и сам |
| нису имали били такове људе, који су им наруку ишли и слабије стране противустојећи’ народа пок |
| ападају, судија и злочинци једно другом наруку иду, вечит раскошлук, обрт и трговина, ’де један |
| к, да се потајно поручи да ће му Султан наруку ићи, ако од Милице за себе који предјел узиште.< |
| пца сам био с Мађарима, па ми опет ишао наруку без да су се Турци и најмање подсетили.{S} И на |
| пао, ој честити пашо, да ми хоћеш само наруку, све би учинио што ви Турди желите.</p> <p>— Шта |
| } Знаш, деспоте, да сам ти увек потајно наруку ишао, и штошта не бијаше по турском адету што уч |
| а Жигмундом, и зато би му требало нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта би то било.</p> <p>— Да сази |
| потајно договара се како ће Бранковићу наруку играти.{S} Само чекају да дође Ђурађ, па да се с |
| ми треба при свему да идемо Бранковићу наруку.{S} Књаза Стевана треба умаљавати, јер он нешто |
| жећи бабине баштине предао се Турчину у наручје, а затим је српски народ турском ножу привукао. |
| спота извичу.</p> <p>Ђурађ, неспокојан, наручује Јеремији, који из Голупца Харалампији налоге д |
| зласка, а притом заклетву би нарушио, а нарушена клетва рђаво сљедство за собом вуче.</p> <p>Та |
| рци уговоре држе.{S} Ако хоће Турчин да наруши, ту му је при руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фет |
| мнителног изласка, а притом заклетву би нарушио, а нарушена клетва рђаво сљедство за собом вуче |
| тако као Арапин; да сам био сасвим црн, нас двоје изгледали би као два рођена брата, још више, |
| ђена брата, још више, као две капље.{S} Нас двоје добро се упознамо и живили смо као два рођена |
| у, окружени страшним вечитим мраком.{S} Нас већ на овом свету паклу предаше — рече тужећи кнез |
| ал’ очи му бољу издају.</p> <p>— Ха, да нас Харалампије исповједи, то би нас још прије самртног |
| Е, да нам је сад ту бар Харалампије, да нас исповједи и причести — рече Јаблановић, нешто као ш |
| да се поклоним олтару Спаситељевом, да нас сахрани од свака зла, да спасе Србију.{S} Оданде ћу |
| он овде?{S} Није ли због нас дошао, да нас одавде изведе? — запита зачуђен кнез Јован.</p> <p> |
| лога одма’ напред корачати, а онако, да нас сад нема, млого би лакше напредовати могли.{S} Ми с |
| вом налазила, па заборавимо ју мало, да нас не боле срце.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| т на јуриш, да нам тренутка не даду, да нас тако уморене сатру.</p> <p>— Само да је ту Хараламп |
| Бајазит, поред све наше невоље, неће да нас напада него пријатељство ми подноси и драгоцене ти, |
| /p> <p>— Е видиш кћери, бог сам хоће да нас од напасти спасе.{S} Сад шта би од нас било да нам |
| можемо српски вилајет покорити, без да нас крви стане!</p> <p>— Штавише, можеш чрез то пријате |
| гдегод сакривени што проговорити без да нас ко примети?</p> <p>— Ево овде мало даље, у оној гус |
| длац као и ти, који сте сви створени да нас муче.{S} Да нам је свјетлости и слободе, такав као |
| амо опет поглед наш на бога управити да нас из ове бједе избави.{S} За душе падши’ такође побри |
| е морамо и за наше потомке побринути да нас не проклињу да смо им само земаљски неред после себ |
| крајинама Србије отклонити.{S} Само да нас Угри не потчине, и место оног да добијемо овог за г |
| ласка, да ме од Жигмунда откине зато да нас после завади и појединце утамани.{S} Засад смо обој |
| ао.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Па зашто да нас ослепе?</p> <p>— Нисмо ником ништа скривили.{S} Пош |
| ако би ми са калуђером. </p> <p>— Можда нас је Харалампије издао, благо је са собом носио за па |
| д њега је жена више што него роб.{S} За нас су жене опредељене да нам живот само сладе, ал’ даљ |
| } Ми будале смо у том млого бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за кога, па смо мирни од свје |
| спот мора чувати Дунав против Мађара за нас, и повлађивати му треба, и завађати га са Жигмундом |
| добрих јунака, ал’ он онде више може за нас радити, убавешћује нас на што се онде смишља, и кад |
| с правите господом.{S} Господство је за нас сад каштига само — одговори кнез Јован.</p> <p>— Е, |
| е.</p> <pb n="455" /> <p>— Пророк се за нас побринуо да нам све мора говети, било младо, било с |
| у, наново у борбу против Турака, јер за нас, за Србију, борба је живот.{S} А то повремено зближ |
| ној власти, него се непријатељски прама нас ставио? — запита Новак.</p> <p>— Мој отац вели, да |
| е у реч Русна.</p> <p>— Све су то прама нас деца, је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се и сад повин |
| е нег’ што би се Угрима поткрјепили, на нас свом силом напасти.{S} До чекања ту није.{S} Једну |
| убије Мурата.{S} Турци јаросни ударе на нас, но узбијени буду силно.{S} Навале са новим силама, |
| па даје нам мир: обвезује се да неће на нас више нападати.</p> <p>— Доста жалосно — одговори па |
| Па ако баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мој отац скупио је приличну војску, скупи |
| е с њом.{S} По сокаци сви су гледали на нас, и завидили нам.{S} Но срећа није дуго трајала.{S} |
| г у њему мицања.{S} Дајте нам гусле, па нас метите пред храм божији, да у људске уши божије чус |
| и равне.{S} Дајте нам по један штап, па нас пустите у свет, да кад већ немамо светлости, да се |
| p>— Но шта ће још с нама чинити?{S} Шта нас држе овде?{S} Зашто нас већ једанпут не ослободе?</ |
| ују ђаури на Западу, покренућеду против нас, да све што од Мурата доба задобисмо, да нам из рук |
| ао, да не умрем у оваковој туги.{S} Бог нас каштигује.{S} Свакојако је зло.{S} Турчин ће поред |
| лин?{S} Шта ће он овде?{S} Није ли због нас дошао, да нас одавде изведе? — запита зачуђен кнез |
| ве ватре.{S} Но и то стоји, да Угри кад нас бране, сами себе бране.{S} Без Мачве Београда и Гол |
| и просијацима; а кад смо просијаци, сад нас правите господом.{S} Господство је за нас сад кашти |
| — Ко си, да си, ал’ већ не утече испред нас</p> <p>— викне Митар.</p> <p>— Стани да те видимо, |
| ова морала подлећи.{S} Маџари, опет, од нас изискују да смо увек против Турака, кад се год њима |
| етнији?{S} Та и совуљага је сретнија од нас.{S} Да нисмо никад света видели, не би нам било так |
| нас од напасти спасе.{S} Сад шта би од нас било да нам буде <pb n="301" /> и одсад Турчин непр |
| е:</p> <p>— Драги брате, шта ће бити од нас и нашег стада.{S} Ви сте доцније рођени, па се тако |
| о.{S} Реци нам, оче, шта ће већ бити од нас?</p> <p>— Треба имати стрпљења, и у бога се надати. |
| са Угрима сретни, покажу л’ се Турци од нас јачи, онда ћу се за времена побринути да се опет Ту |
| кога, па смо мирни од свјета и свет од нас.{S} Благо оном коме бог не да млого памети и јунашт |
| и соколови!</l> <l>Грчки царе милост од нас проси,</l> <l>Милост свјечи роду јуначкоме</l> <l>Д |
| , јер под видом пријатељства отимају од нас што им се год допада.{S} До чега смо већ дошли?{S} |
| "454" /> <p>— Тако је то, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би ме з |
| <p>— То је ваљан закон тај Алкоран, код нас ђаура, опет, држе да онај не пије вино, кад га напо |
| опао на Косову.</p> <p>— Е да знаш, код нас је нешто друга будала, нег’ код вас.{S} Те будале с |
| ако не би у овако веселом двору.{S} Код нас калуђера све је смутно, па кад на оваково место дођ |
| иње удају се за цареве и краљеве, а код нас је био досад рђав обичај, да су се кнегиње за обичн |
| ад већ, као што видим, знаш како је код нас ђаура, знај да сам калуђер, баш прави калуђер, прем |
| е већ у Зети готово отели.{S} То је код нас зло, што сватко хоће да кнезује, тко је год имао ба |
| p> <pb n="459" /> <p>— Тако исто је код нас, нијесмо ни ми бољи — одговори Јаблановић.</p> <p>— |
| ја спомиње.</p> <p>— Марково се име код нас уз гусле слави.{S} Нема Србина, који се с Марком не |
| вино пити против закона?</p> <p>— И код нас не држе се тако строго, само што не сме на видик из |
| красно бити Турчин.</p> <p>— Има и код нас сиротиње, фукаре, као и код вас, па све то је алах |
| лако ћемо онда с њима, ил’ ћеду они код нас једног остати, ил’ ћемо их опет дати калуђерима на |
| ако добро, а оне су несрећније него код нас најубогије девојке.{S} Представите си само њихов жи |
| заузети, па зато и напредујете; но код нас је сасвим друкчије.{S} Јеси л’ видео овај јуначки н |
| који су најбољи јунаци?{S} Да ли их код нас има подоста?</p> <p>— Тога има доста.{S} Ту су Обил |
| камо нам море, камо река Марица.{S} Све нас Турци већма стешњавају, већ смо се стисли између го |
| аљда тек не мислиш и себе, и град и све нас предати? — рече уплашен Харалампије.</p> <p>— У Ђур |
| нећеду ломити колач.</p> <p>— Ни бриге нас, град напустити нећемо, дође ли баш да се мора, онд |
| Издаше нас Арнаути, но још горе, издаде нас Вук Бранковић.{S} Све је пропало.{S} Но дајте нам д |
| , Облачино, још није изгубљено докле је нас.</p> <p>Тако се деспот са војводом разговара, и већ |
| нде више може за нас радити, убавешћује нас на што се онде смишља, и кад куд се турска војска м |
| ши божије чуство уливамо.{S} Успоредите нас с другим слепцима, да се с њима разговарамо, грлимо |
| .{S} Ми сад кајемо туђе гријехе, водите нас у Свјету гору, да се пострижемо, да св’јету рекнемо |
| је требало да будемо господа, онда сте нас чинили просијацима; а кад смо просијаци, сад нас пр |
| {S} Твој отац није могао знати какве ће нас беде постигнути.{S} Да је жив сад, и он би све то о |
| , ми смо једно, а они су друго, нити ће нас ико изиграти.</p> <p>— Време је да се и за ме побри |
| ад она хоће?{S} Кад њу не боле, како ће нас болети?{S} Она се зна.{S} Па зар ти мислиш да би је |
| и, Јеремија, Јаблановић и ја.{S} Тко ће нас подјелити?{S} Ако Јеремија сам добије, рећи ће, е о |
| драге воље би’ пошла, јер, богме, неће нас Светислав од беде сахранити.{S} Но, би ли би пошла |
| де мало даље, у оној густини, онде неће нас нико примјетити — одговори слуга.</p> <p>Када онамо |
| стошиће нам земљу и, са Вуком, изгониће нас, па ћемо се потуцати од немила до недрага; ако ли т |
| бе цар, изгибе српска војска.{S} Издаше нас Арнаути, но још горе, издаде нас Вук Бранковић.{S} |
| како стојим онда, не знам.{S} Би л’ би нас паше подјелиле? — рече поклисар.</p> <p>Султан се н |
| Сад смо тако што учинили ја и ви да би нас Турци на комаде исекли да су видили.</p> <p>— И сав |
| ад види и чује од Турчина, на комаде би нас исјекао.{S} Прими, деспоте, моју ријеч, ослони се н |
| 01" /> и одсад Турчин непријатељ; ко би нас бранио?{S} Зар стари Новак са својим старим другови |
| угом слободније у очи погледати, ако би нас подјармити хтео, па ма тко то био.{S} Не будемо ли |
| Ха, да нас Харалампије исповједи, то би нас још прије самртног боја ђаволи морали вући у пакао. |
| волијемо читавог и искусног Ђурђа који нас предводити може, него слепога младића.</p> <p>— И т |
| има науку делити, ал’ је питање хоће ли нас слушати?</p> <p>Овако се дуго јошт разговараше родо |
| ишта зато, ти си с твојом матером, нити нас ко слуша, кажи право шта мислиш, кад би те заискао? |
| у турским рукама, лако се можеш покрај нас опатријаршити, а ми би после помоћу Турака упадали |
| е какова промена с нами и догоди, немој нас оставити, оче!{S} Ти си нам једини пријатељ и сва у |
| да нам је војска на Косову пропала, Вук нас напаствује, а Бајазит, поред све наше невоље, неће |
| дати!</p> <p>— Нико не сме о томе изван нас шта знати, тако ми бога и светог краља дечанског.</ |
| деца удата за Вука и Обилића.{S} Један нас издаде а други погибе без да је какву потпору нам о |
| м предати.{S} Ил ми Турчина, ил’ Турчин нас мора разорити.</p> <p>— Зато војводе, јунаци моји, |
| ду у руке падне, онда ће са деспотом он нас овђе потражити.{S} Голубац нам је од преке нужде.{S |
| тво, реци нам, реците нам бога ради, ко нас оба овако наказа?{S} Зар поред великог света и сунц |
| ољи — одговори Јаблановић.</p> <p>— Ако нас је издао, да ми га је да му кожу одерем прије нег’ |
| ски’ ствари и постане калуђером, и тако нас је сад овде судба саставила.</p> <p>— Е кад је тако |
| едено непоштење не требујемо.{S} Толико нас искушаваш, и данас не остављаш нас на миру, да срећ |
| бро бити, но реци ми само, како стојимо нас двоје са рачуном?{S} Шта ћу ја од свега тога добити |
| и мене сетити.</p> <p>— Немај бриге, по нас хрђаво испасти неће, само увек држ’ се покрај мене. |
| у дјеоби нијесте сложни, ал’ то боље по нас Турке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћу ја све на див |
| јазиту дао срце благо, зло и наопако по нас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мајко, за то Бајазиту учини |
| чинити?{S} Шта нас држе овде?{S} Зашто нас већ једанпут не ослободе?</p> <p>На то уђе отац Пај |
| приједељ, и зидај што прије града, јер нас о’ђе Мађари пријеко гледе.{S} Држе да је Београд њи |
| еду Турци нападати, а ни Жигмунда лакат нас не притискује.{S} Но ни ово неће дуго трајати.{S} Т |
| икоше, и тек шаптају си „Таква хусара у нас нема“.</p> <p>И Јерина прима верног војводу, и већ |
| во Брдо, могли би се згодном приликом у нас ужљебити, па у случају <pb n="398" /> да не би било |
| и не може.{S} По том уговору Угри имаду нас против Турака потпомагати, ал’ веће сигурности ради |
| са неколико других ухватили.{S} Одведу нас у Кроју; онде Турци моје другове <pb n="229" /> пос |
| о само у Угарској.{S} Изглед је да ћеду нас јако потпомагати, јер дође ли Турчин до Београда, о |
| е напрегнути да се затуку као клин међу нас и Угре.{S} Сад је време.{S} Познајем Турке.{S} Служ |
| онде где је после светског потопа свију нас праотац Ноје са својим корабљем насео играо сам се |
| тевану.{S} Завадили смо се, завадили су нас Турци и Грци.{S} Огорчење родбини бруку рађа, и бра |
| лико нас искушаваш, и данас не остављаш нас на миру, да срећом твојом не дође отац Харалампије, |
| бијесни кнежевићи, једног стражара већ насакатише што им шташе добра чинити.</p> <p>— Такав по |
| , кад бисмо онде проиграли и вратили се насакаћени кући, без Голупца, шта би нам наши Мађари ре |
| се бавила.</p> <p>Милева је са женскима насамо ручала.{S} Ту бијаше плач и ридање.</p> <p>Србљи |
| својом красном свитом.{S} Оставимо сад насамо Хасана и Марка, да видимо шта ће ови нови гости. |
| могао човек изненадно до ње доћи да се насамо поразговори.</p> <p>— Она обично пре подне с јед |
| ралампију од кнеза Ђурђа.{S} Дуго су се насамо разговарали.{S} Улак се онај дан кући врати.</p> |
| се још није о вама реч повела; можда ће насамо што с архимандритом о том говорити.{S} Нешто мор |
| ојеним да Милеву дарива.</p> <p>Он жели насамо са Милицом нешто важно говорити.</p> <p>Милица ј |
| S} Новак је јошт понешто са патријархом насамо говорио, па се и он удаљи да почива, па да свој |
| пут виђео, тронут је постао.{S} Кад су насамо били, упита га:</p> <p>— Честити пашо, ја сам те |
| ију нас праотац Ноје са својим корабљем насео играо сам се са млади орлићи: од њих сам се учио |
| хоће Ђурђа да убија, ал’ тек мора се од насилија чувати.</p> <p>Закључи ухватити га и дати га п |
| који Турцима служе.{S} Бајазит је свако насиље запретио.</p> <p>Вуку поручити да иште земље од |
| успео, онда са претњом, па напослетку и насиљем.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1859 |
| да кад већ немамо светлости, да се бар наситимо слободног ваздуха и самовољног у њему мицања.{ |
| шао је весело по прњавору и тако весело насићеном лако је било онде својим обојег пола овцама п |
| ре деспот и Облачина одјезде својима, а наскоро и Ферхад-паша пут Голупца.</p> </div> <div type |
| е слугу, који се пожури и све што треба наскоро донесе, пилава, овнујског ћебапа, ракије, шећер |
| S} Гргур је био старији брат Ђурђев, но наскоро после Бајазитове битке са Тамерланом упокоји се |
| је чиста трава и земља, коју ће деспот наскоро изгубити.{S} Међу њима троножан столић, на њему |
| приврженици немају толико снаге да могу наскоро толику војску скупити с којом би она могла и Ву |
| се све лако чинило.</p> <p>У Вишеграду наскоро држао је савјет са својим сином Ђурђем и млогим |
| пасности могли би се сложити, нову силу наскоро скупити, и пред Турцима сваки комад земље брани |
| Јусуф што свршио.</p> <pb n="295" /> <p>Наскоро Јусуф се на пут крене са силним богатством да п |
| ткрити бар да с тим срцу олакша.</p> <p>Наскоро се у двору о том шушкало да је Јусуф био да про |
| ли султан, и већ на овом свету рајем се наслађава.{S} Што је тек икоја земља красно од’ранила, |
| ему седи окован Бајазит.{S} Тамерлан се наслађава са понижењем Бајазитовим.{S} Кад кудгод изјаш |
| , а Милеву остави да се међу тим благом наслађава.</p> <p>Јусуфу Милица обрече да ће дати Милев |
| а, већ ће хтети да се на њи’, на Турке, наслањамо.{S} Покажемо ли да се на Турке наслањамо, онд |
| аслањамо.{S} Покажемо ли да се на Турке наслањамо, онда се опет замерамо Мађарима.{S} Мађари се |
| ед.{S} Ја се засад већма морам на Турке наслањати; дође ли ора да се Мађари опораве, морам с њи |
| а за њи’ устајете, да право и првенство наследија одржите, цео ће народ уз вас пристати, Ђурђа |
| кожу, на њима утиснутим златним бојама насликан је Спаситељ и светитељи, свети Сава, и храмотв |
| де заседне у другој дворани, у којој су насликане бојне слике.</p> <p>Ту сад сјетује се деспот |
| те дворане је опет друга велика, ту су насликане битке на дувару, од славних дубровачких слика |
| ика потражити.{S} Од Грка слабе помоћи, наслова деспотских колико хоћемо, за се су премудри, ал |
| отворена, узми је, треба ти Београд за наслон, ево ти предајем Београд.</p> <p>Деспот на ове р |
| , ал’ веће сигурности ради, и да добију наслон за своју војску, уговорено је да се има Жигмунду |
| против једнога.{S} Морамо и ми тражити наслона, а то наћи можемо само у Угарској.{S} Изглед је |
| ио сам после уморног лова на ову стрелу наслоњен, поред моје Зулејке.{S} Зулејка је била дична |
| јводама подмлатка, да бруку преткова не насљеде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1859 |
| а глава управља; ту нема никаквог права насљедија.{S} Насљедије је то пропало са оним буздовано |
| рској ђевојци од оца мора што припадати насљедија, браћа ју не могу из тога искључити.{S} Тако |
| љевић Марко са својом браћом нема право насљедија, јер Вукашин, који се силом на престол попео, |
| је био старији Ђурђев брат, па по праву насљедија његови синови имали би насљедити господарство |
| смрћу Лазара, који није ни сам по праву насљедија царство задобио, породица Гребљановића насљед |
| а; ту нема никаквог права насљедија.{S} Насљедије је то пропало са оним буздованом који је млад |
| <p>Они неће више никаково господарства насљедије тражити.{S} Ђурађ се и од њи’ове стране обезб |
| царство задобио, породица Гребљановића насљедије изгубила, и да то принадлежи оном који је час |
| .{S} Па и сам син Вуков, мој унук Ђурађ насљедио је сву гордост и властољубје својих предака.{S |
| ер је од млоги’ столетија увређено срце насљедио, које се лако позлеђује.</p> <p>Султан Мехмед |
| раше као сина цара Лазара који је владу насљедио, <pb n="315" /> но као сродника млађег који ни |
| праву насљедија његови синови имали би насљедити господарство.{S} Но госпођа Ирина, властољуби |
| ркиња, и властољубив Ђурђе не даду деци насљедити.{S} Но шта ће бити с децом.</p> <p>Једно јутр |
| упокорити, јер је држао да је он одавна насљедник престола, па не може нити има право својој по |
| о?{S} А поред тога мислио је да би, као насљедник Вукашинов и велики јунак, кадар био у владала |
| покојног деспота на самртној постељи за насљедника наименован, одмах после деспотовог укопа пре |
| ном.{S} Стеван без деце, уочио га си за насљедника, а да се једаред начини крај распри измећу Б |
| е Угарска после смрти деспота као овоме насљедника и деспота признати има.{S} Турци су тако на |
| спот је сматрао Ђурђа за свог посинка и насљедника.{S} А Ђурађ је био снажан, велики дух, и ако |
| потом измирио, да ме узео као сина, као насљедника и да је међу нами распре нестало.{S} Крв Нем |
| гарјана потпомажу.{S} Признао си ме као насљедника деспота, владара Србије, пало ми у насљедств |
| ате, да је деспот увидио како сам му до насљедника дорастао, како је и при самом издисају душе |
| зу Лазару.{S} Ми сада не имамо ни онако насљедника за престол од племена Немањиног.{S} Краљевић |
| Као његов син, ти мораш и судбе његове насљедником бити.{S} Сада нису Душанова времена; Србин |
| а при том властољубив, па ако он не би насљедником постао, правио би буну, па опет горе по нар |
| , разговор се поведе свуда о деспотовом насљеднику.{S} Деспот деце нема, нити је надежде да ће |
| Ако они изумру без ђеце, ти си и твоји насљедници од све њихове стране господар.</p> <p>— Суле |
| љубије у младом његовом срцу било му је насљедно.{S} У оружју и јуначким играма био је искусан. |
| S} У борби међу Бајазитовим синовима за насљедство држао се оне стране које Стеван Високи.{S} У |
| нужно и да се његова власт и деспотско насљедство не уштрби.</p> <p>То је Јеремија тако тумачи |
| ника деспота, владара Србије, пало ми у насљедство сво баштинство у Угарској, што даде у замену |
| Срба богаштина.{S} Ту књигу је добио у насљедство деспот Стеван, и поклони је манастиру Студен |
| ече.</p> <p>Отац Харалампије од радости насмеја се појаче на Петошкине речи, и као неку малу ос |
| у већ саветовао да пази, ал’ он се само насмеја.</p> <p>— Ако сад промене буде, кога ћеш се ти |
| зом седили, мало што се сви грохотом не насмејаше.{S} И доиста, да није било царице, патријарха |
| е?</p> <p>Друштво се, поред све невоље, насмеје, и један зажели чути једно, а други друго.</p> |
| а би видео.</p> <p>Грман се и од невоље насмеје.</p> <p>— Та зар су луде Српкиње да Турцима иду |
| шта се са калуђером стало, грохотом се насмеје и намисли датом приликом од тога шалу какову за |
| авна била.</p> <p>Кад га видеше, сви се насмеју.{S} Петошка је добио цар Лазар од Балше, зетско |
| лиле? — рече поклисар.</p> <p>Султан се насмјеши, паше главом махају.</p> <pb n="446" /> <p>— П |
| радоначелнику, и свој госпоштини, стане насред града, обазре се, срце јој се стисне, спусте јој |
| гледан делија, ма и постарији.{S} Стане насред трапезарије, главу горе подиже, па оштар поглед |
| агушену тугу.{S} Није ни чудо.{S} Турци насред пазара телале, како је добро Турчином бити; свак |
| ризнати има.{S} Турци су тако на Србију насрнули, да се сама против толике силе одржати не може |
| ће се распудити и у горе повући испред насртајућег непријатеља.{S} Синови православног народа |
| су ван гужве, виде пред собом и с бока насртајући арабистанске коњанике <pb n="467" /> који са |
| ом сину искаде.{S} Ако Турчин буде даље насртао, они неће против њега ићи, но у толикој забуни |
| би и сам издајице казнио.</p> <p>Ферхад настави.</p> <p>— Видите овога младића, бимбашу, и он ј |
| ј побједи.</l> <l>Кад ноћ прође, а зора настаде</l> <l>И кад помоћ нова Срб’ма стиже,</l> <l>Св |
| b n="484" /> <p>То изрече Ферхад-паша и настаде тишина.{S} Ферхад гледи на деспота, чека шта ће |
| лата пош’ље.</p> <p>На Розгоњијеве речи настаде почивка.{S} Гледи једно на друго удивљено, не з |
| разнише.{S} Веселост је све већа и већа настајала.{S} И сам патријарх, који је одвећ озбиљан би |
| ворило; када је дошло до чашице, све је настајало живље и живље.</p> <p>Дошао је и будала Петош |
| ћа част у туги и мутним мислима очекива настајући дан.</p> <p>Сутрадан, познало се на свачијем |
| има добру ноћ.</p> <p>Ноћ је већ дубока настала.{S} Патријарх са своји калуђери, очитавши благо |
| p> <p>После ових поздрава и отпоздрава, настане тишина.{S} Све већ мирно почива.{S} Само Марко |
| и пут препрече.{S} Сукобише се бродови, настане бура, вали у четокаике пљускају, преламају се, |
| оје гусле јаворове, да кадгод, ако опет настане славно доба, загуди на њима њему подобан детић. |
| ним стварима разговарали; кад већ и ноћ настане, и сваки к свом шатору на одмор упути се.</p> < |
| тога сваки на свој конак отиде.</p> <p>Настане жалосна ноћ.{S} Гдекоји од умора тихо почива.{S |
| уће не гледи како се Турци силе.</p> <p>Настане опет нов рат.{S} Татарски цар Тамерлан иде са н |
| ђеном душом изговорио, па умуче.</p> <p>Настане почивка.{S} Бурно је срце у деспота.</p> <p>— Д |
| е у Београду после смрти деспот-Стевана настанила, а Мађари дођоше да узму град.{S} А без Беогр |
| C1.7"> <head>VII</head> <p>После свадбе настану важни догађаји.{S} Стеван је скупио нешто војск |
| рен и Приштина?{S} А шта ће јошт одсада настати?{S} Ионако сте слаби, па се опет на двоје делит |
| сваки се бринуо, каква ће онда времена настати.</p> <p>Деспот је био тврда срца, па се није ба |
| де су та времена, и ’хоће ли још кадгод настати — упадне Новак. — Опомињем се добро на оновреме |
| вичајне и изванредне околности, које су настати морале, наметнули су ми дужност да вам и преко |
| рогог закона противу себични’ великаша, настаће опет старо зло па ће народ у чељуст непријатељу |
| купи људе за војску, да их увеџбава.{S} Настаћеду крута времена, Србија ће требати војника; а с |
| {S} Ту треба и крстоносне војске, треба настојавати код римпапе да подигне христијанство, и зла |
| , премда сам већ архимандрит.{S} Ја сам настојатељ манастира у високим Дечанима, а ви за Дечане |
| ту сврху нема бољег од оца Харалампија, настојатеља у Високи Дечани.{S} Јеремија би узео на се |
| овоме рату, одма’ ћу свим мојим силама настојати да се Вуку власт украти, да не би кадгођ злоу |
| ударићеду новом силом, сватко верује да наступајућем јуришу Јеремија одољети не може.</p> <p>Ни |
| вједа. <pb n="399" /> Њему нитко не сме насупрот, као код вас Угра.{S} Његов један миг све на н |
| заше се пред собама Харалампија који им насусрет изиђе.</p> <p>— Добродошли, господо моја!</p> |
| оше близу Цариграда,</l> <l>Ал’ Грци им насусрет изиђу</l> <l>Са Турцима и Татари љути.</l> <l> |
| увеселим лицем ишла је царица са Русном насусрет патријарху и Новаку.</p> <p>Милица је прва пат |
| Вук скупе у наглости војску и иду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђурађ је већ у земљу упао.{S} Турци пал |
| </p> <p>Јерина из дворане изиђе деспоту насусрет, ту је и сва чељад.{S} Мара кнегињица, слуге.< |
| а до њих три забодена копља, а на њима натакнуте главе.{S} Деспот гледи канда познаје те главе |
| ткуд га човек може добро тући и на воду натерати га.{S} Па онда и овде је зло где има славни’ в |
| су дивни оклопници, који Тамерлану сузу натераше кад се тукоше појединце против Татара као орло |
| загушени од силне марве, коња и волова, натоварених кола, једва може путник проћи.{S} Ал’ путни |
| ринеш, доста сам си на душу због другог натоварио.</p> <p>— Само сад ово нек прође, па ти богат |
| аља да не гине узалуд, и тако повуку га натраг.</p> <p>Завиша је са своји јунаци дивно скончао, |
| или противустати, па се јошт за времена натраг повукао.{S} И зашто да му гине толики народ?{S} |
| ралампије да знак Пајсију, који кнезове натраг у ћелију одведе. </p> <p>— Сад бисмо могли већ п |
| народу.{S} Повући ћу и оно нешто војске натраг што сам у неке српске стране распослао.{S} Ја се |
| на пребацивала што се из косовске битке натраг_ повукао и гледала га је као правог издајицу, ње |
| лтан.</p> <p>— Поклисар без тога не сме натраг, макар му овђе главу скинули.{S} Ако му се не да |
| сваком што може помогне, па онда да се натраг врати, да своју старост у Ширасу проведе, онде г |
| II</head> <p>Мађарска војска повукла се натраг да је не би Турци какогод и код Ласловара изнена |
| ан и једанпут поклоњени мач не узима се натраг; штавише, није за јунака ни од среће таковим мач |
| Турцима отпор дати не може, но мора се натраг к Босни повући, да спасе што се спасти може и да |
| војска миче.{S} Па ни он сам не жели се натраг, познаје он неслогу у властели, па би му се јошт |
| а Власи победу одрже.{S} Турци вуку се натраг, а Стеван и Ђурађ са Србима заштићавају уступање |
| војску устроји.{S} Он се доиста повуче натраг са својом силом, а остали, који су се могли кроз |
| се у госпоштини родили, не можемо више натраг, боље да нијесмо живи, нег’ господства не имати. |
| .{S} Сваки дан по некоји заробљени Срби натраг се враћају.{S} Јошт би’ више добра чинио, да ми |
| Кад је тако, немој времена губити, иди натраг, па кажи Русин да само ми партају одржава, а ја |
| аша главом.</p> <p>Мађари су се повукли натраг и како се могло, које Дунавом које сувим бродили |
| ушевац поћи, а Турци мораћеду се повући натраг и хаметом бити потучени, већ нек се с тобом пого |
| о грла чује се глас.</p> <p>— Не пуштај натраг издајицу.</p> <p>Чује то Јеремија и побоја му се |
| ијете у Хилендар да књиге научим, дођем натраг, би’ још слаб дечак, за војну нејак, ал’ јак на |
| на није жена Лотова, она нема се за чим натраг освртати.{S} Срце Србије из Београда пренело се |
| ћем незадовољству скупа са својим сином натраг.</p> <p>Русна, приметивши да ју већ царица најбо |
| свој пртљаг уреди.</p> <p>Улак радостан натраг одјезди, јави да је Јаблановић готов у року једн |
| товима искушен народ, увиђев да једнако натраг уступати мора, не поузда се више у своју снагу, |
| је цар на Косову, у свему је била мало натраг повукла, ал’ како гости дођоше, одма’ је и двор |
| ; ако се не погоде, пустиће га слободно натраг, он неће шкодити негдашњем јунаку код Искре, и п |
| чега бојати, повући ће ову своју војску натраг и преправљаће се да на Влашку удари.</p> <p>У че |
| а својих братија, који се ужасну и руку натраг вуку, жесток поглед бацив на Теофана.{S} А Теофа |
| <p>— Хоћу л’ добити од султана Голубац натраг? — запита деспот.</p> <pb n="487" /> <p>— Никако |
| >Од Солуна, да се војска врати;</l> <l>„Натраг моји српски соколови!</l> <l>Грчки царе милост о |
| су били.</p> <p>Грман је увиђао да све натрашке иде.{S} И како не би он увиђао, који је видео |
| Петошко у реч упадне:</p> <p>— Зато све натрашке иде — рече Петошко.</p> <p>Новак није ни слуша |
| о славно доба Душаново, па сад — све се натрашке иде.</p> <p>— Е мој Петошко — рекне Грман — шт |
| поклањати, цео свет му се клања, а како натрашке пође или пада, онда му леђа окрећу.</p> <p>Ота |
| рст свуда пружајуће се стазе, па је баш натрчао на Петра, а и Митар му је за леђи био.</p> <p>— |
| орали би Србију широм отворити Турцима, натуштала би се силна турска војска око Београда, па он |
| а сад, тек што су чули смрт деспотову, натуштали се над Србијом, утискавају се у деспотове гра |
| ст, над Србијом је са свију страна небо натуштено, с једне стране Турчин, с друге лацманство.{S |
| , кад би се војска маџарска у Браничеву натуштила, па заузела после и Мораву.</p> <p>— Силна је |
| је жила српског срца.</p> <p>Турство се натуштило над Новим Брдом.{S} Као гладни вуци окупили с |
| а Светиславом?{S} Не брини се ти за то, наћи ће он за себе другу; та он је млад.{S} Па зар ти м |
| све у Караманији умири, <pb n="529" /> наћи ћеду прилике и повода да у Србију дубље задеру.{S} |
| није могла ништа почињати, но знала је наћи другог с ким ће деспоту шкодити.</p> <p>Вук, деспо |
| ојева, у највећем покољу и нужди зна се наћи.{S} Он ће нам бити челенка до челенке.{S} Па ако б |
| рстан војвода, мудар, и у невољи зна се наћи.{S} Лако му је било погодити и то да је тешко пало |
| ви тако покидани, разбачени, да их је и наћи тешко, некмоли опет уједно ставити.</p> <p>Петошку |
| Турке са кнежевићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Та и онако Високи Дечани од неко доба не зна с |
| о је био јунак да му се пара није могло наћи; а и род је свој силно љубио.{S} Па како да се Тур |
| била једна будала, да му пара није било наћи.{S} Тај је сваког дирнуо, и мене ујео за срце.{S} |
| а.{S} Морамо и ми тражити наслона, а то наћи можемо само у Угарској.{S} Изглед је да ћеду нас ј |
| Ми ћемо с њима у туги за себе нов свет наћи.{S} Међу себи равнима престаћемо бити несрећни! — |
| а, што је човеку за живот, све ту можеш наћи.{S} Има ’шеничне земље, виногради у изобиљу, ту су |
| је међу нами свашта.{S} Једно другом да науди и душману се служило.{S} Тако је већ код Срба од |
| Увидили су да са таковом силом Турцима наудити не могу.{S} Но ни Турци овом приликом нису јошт |
| пушкари тако су понамештани да им Турци наудити не могу.{S} Хатлије сад преокрену јуриш на пушк |
| ац.{S} Мађари нису у стању Турцима јако наудити без тебе и то је срећа по Турке, што ти Мађари |
| урцима рат водити.{S} Маџари ти не могу наудити, јер ће те султан подупирати.</p> <p>— Дакле са |
| а у Светој Гори као пустиник провео.{S} Наука, честитост и смиреност беху главне црте целог њег |
| о за руком ишло.{S} Учио сам ја доста и науке, но нисам је могао на ползу употребити, јер нисам |
| о, задовољив се својим бистрим разумом, науком и чистом савешћу.</p> <p>Отац Леонтије и Пахомиј |
| S} За кратко време можемо нашим млађима науку делити, ал’ је питање хоће ли нас слушати?</p> <p |
| сти.{S} Пахомије је уважавао Леонтијеву науку, смиреност и родољубије.{S} Благополучије српског |
| се џамије поносити онде где су Христову науку православни Србљи слушали.{S} Од српске славне и |
| е; но овај мир није дуго трајао.{S} Они науме Србе буди пошто покорити, па су увек прилике рату |
| по Турке, зато ови други план предузети науме за коначно развојевање Србије.{S} Они пошљу нека |
| и Београд, народ је побуђивао к радњи, науци и слози.{S} Још мало врмена, па Србија да буде оп |
| Сам отац Леонтије, премда је по својој науци и побожности давно већ владиком постати могао, св |
| ки поморац именом Јанићије, који је био научен на смокве и неранже и на масна јела; па је одма’ |
| зи се подоста, који су на сваку промену научени, само да им добро буде, да се у висину пењу.{S} |
| зато Коран почитујем.{S} Који цео Коран научи, видеће да се и вино може пити.{S} Запрећено је и |
| да види земље и јунаке, да се јошт чему научи и да сваком што може помогне, па онда да се натра |
| ме будем као посинак му код њега.{S} Ту научи’ од Марка да Србији нема изгледа <pb n="490" /> н |
| савете изискује.{S} Толике беде и патње научиле су Ђурђа Бранковића бити деспотом и правим приј |
| све песме што су их приморци од Латина научили.{S} Глас му је јасан као сребро.{S} Гуслар се з |
| чај, од Цариграђана су то Срби и Мађари научили.</p> <p>Кнежеви Јован и Ђурађ дошли су у Крушев |
| пошље ме као дијете у Хилендар да књиге научим, дођем натраг, би’ још слаб дечак, за војну неја |
| > <p>— А од кога си ти све то, Петошко, научио?</p> <p>— Најпре је Балша од мене, а после ја од |
| га држали, и од Латина је млого којешта научио, но у старо доба као год и данас, било је господ |
| ега.</p> <p>Деспот се од игумана штошта научио, наиме да л’ је народ вољан у случају рата овом |
| се на коња, јахати је још као искушеник научио, и отпутује.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ста сам се по свету лутао, турски добро научио, па ми је све лако за руком ишло.{S} Учио сам ја |
| а сам те у цркви, у Аја-Софији, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се у те угледа, у твој ју |
| сам ја јошт сачувао, и ако не могу њиме нахранити, могу јадно сироче од самртне глади спасти.{S |
| то се хусари од манастира отиснуше, ал’ нахрљају на део турске војске са голубачког бојишта.{S} |
| робностима га известио.{S} Султан је са нацртајем задовољан био, и ствар је готова, тек форме р |
| црно обавијени, на сваком лицу види се нацртана жалост, јер ту није било који Високог Стевана |
| њатија у себи садржавале.{S} Мирољубиво начело свештенства није се слагало са ратоборним духом |
| помоћи били.{S} Битка ће бити на сваки начин врло крвава.{S} Султан Мурат је силну војску свој |
| бити, и ништа пожељети неће.{S} На овај начин можда ће се она приволети.{S} Пак ако ово за руко |
| околебивост деспотову.{S} Најпре на леп начин, наговарањем, ласкањем гледао је да га задобије; |
| и како су ме хтели код Турака адумом да начине?</p> <p>Друштво се, поред све невоље, насмеје, и |
| ил’ им врело олово у уши усути, а да се начине за владавину неспособни.{S} То је био византијск |
| опољ.{S} Султан Мусулман га радо прими, начини га турским пашом и повери му једну част војске.< |
| го, како сте се нагодили, а ти војводо, начини одмах листину, и потпиши да мени град предајеш, |
| о да ја немам, земље господар.</p> <p>— Начини си сам, имаш јошт земље, обала.</p> <p>— То и хо |
| на је столица, но чујем да ће деспот да начини неког Мелентија за патријарха.</p> <p>— Какав је |
| ви се деспот у Смедереву да у двору ред начини за пријем и дочек улаках и поклисарах, па се спр |
| ио га си за насљедника, а да се једаред начини крај распри измећу Бранковића и Лазаревића.{S} Д |
| Да, тако мора бити ако се ред какав не начини и ако <pb n="255" /> се великаши не умере.{S} Но |
| е храбар војник, ал’ војник треба да се начини за војника.{S} Што је набољих мађарских војника, |
| донде? — запита Новак.</p> <p>— Нека се начини обрамбени одбор који ће земљу бранити па и управ |
| ерхад има право, тако мора бити, нек се начини берат за Вукоглија, а Мађарима нек се пода мир.< |
| љезе у велику трапезарију.</p> <p>Ту се начини рахат, одмора му треба.{S} Стара је глава Ферхад |
| правца и несреће — и сатану би од њега начинила.</p> <p>Њега је отац добро познавао и хотећи г |
| прорасла, која је својим листима сјенку начинила, да христијанству зрак сунца не продре.{S} Јед |
| се подијели добар комад земље.</p> <p>— Начинили бисмо од манастира вакуфе, па би ти могао од т |
| својој отаџбини, коју сте ви згариштем начинили, но за то ћете и главом платити.</p> <p>Ферхад |
| год и сваком народу.</p> <p>— Е добро, начинимо међу нами такав мир, да док сам ја жив да те н |
| поткријепимо.</p> <p>Ферхад-паша већ је начинио наредбу за објед, и све спремно донесе се.</p> |
| рцима дао, и с тим се турском удворицом начинио.{S} Русна вели, да и ти треба да потајно са Тур |
| сродне гордости.{S} Његов угледан стас начинио му је пут к срцу Маре, цара Лазара кћери, коју |
| Он би дошао к вами, ал после опет да га начините господаром над Браничевом.</p> <p>— Ако све ур |
| нтије не би се потурчио, а да га сместа начините за највећег муфтију, прије би се дао на комаде |
| ир с обојицом, са деспотом и Жигмундом, начинити, а бацити им какву кост да се о њој гложе.{S} |
| и би требало кожу одерати и од ње гајде начинити — одговори му подсмешљиво Петар.</p> <p>— Па д |
| непријатељу.{S} Од славне српске земље начиниће се туђа ропкиња.{S} Прилип, слава српска под Д |
| , деспоте, моју ријеч, ослони се на ме, начинићемо јошт данас писмено, потписаћеш то и ударићеш |
| чинити.{S} Али га и ’хоћу наградити.{S} Начинићу га патријархом — рече радосно Прибац.</p> <p>— |
| о ономе јако допадне.</p> <p>Но каковим начином ће се овај план произвести?</p> <p>Сулејман је |
| ао је мир између Милице и Вука, таковим начином, да једну опредељену част српске земље Вук за с |
| агаш реч прихвати:</p> <p>— Тек таковим начином можемо у овој опасности раздор отклонити.{S} Но |
| ва сина за српског душманина, да се тим начином српски род подјарми.</p> <p>Оставимо сад турски |
| е је у једном углу дворском мали звоник начињен био; а кад је било гостију и од војничког реда, |
| еспота задовољан, па прослови:</p> <p>— Начисто сам, друкчије се не може, нек нам бог буде у по |
| с рамени, обрве подигне, канда још није начисто.</p> <p>Сад запита деспот.</p> <p>— Шта мисли в |
| авне породице сукобише се.{S} Морало се начисто <pb n="322" /> довести; хоће ли Гребљановићи ил |
| вду — дода Јаблановић.</p> <p>— Сад сам начисто, сад можемо даље терати, сад треба Ђурђу одмах |
| p> <p>— Све ће доћи у ред.{S} Е сад смо начисто, време је почивању, твој чадор је у реду, па да |
| послетку не буде принуђен целу ту ствар начисто довести.{S} Он је увиђао да се Мари не допада н |
| у гласове од Милице.{S} Са Вуком су већ начисто.{S} Ако то исто отпоручи Милица што и Бранковић |
| а им провирује сигурност.</p> <p>Сад су начисто, могу сасвим искрени бити.</p> <p>Ферхад опет п |
| <p>У тој ствари није ни о самом деспоту начисто.{S} Јако су сплетене ствари.{S} Час му долази д |
| кога је глас послат но само има истинит начув.{S} Тешка су врјемена, човјек мора обазрив бити, |
| вори Јусуф.</p> <p>Милева није се могла начудити красоти скупоцених поклона.{S} Она је мислила |
| аша у манастир, из бојазни да Мађари не начују да је код Богородице слаба посада, и да онамо ду |
| ’де је деспотовица Јерина, која је већ начула долазак Леонтија, и само се чуђаше, зашт’ га одм |
| јатеља, већ да је тај глас преко другог начуо.{S} Ферхад-паша мора чувати деспота, а деспот Фер |
| код Крушевца разбацити надаље.</p> <p>— Наш краљ не може на то пристати да над мађарском војско |
| у коју ће Агарјани и други ширити се на наш рачун.{S} Уважи, господару, моје речи, и по могућст |
| лика бједа постигне, морамо опет поглед наш на бога управити да нас из ове бједе избави.{S} За |
| </p> <p>— Јеремијо, још који час, па је наш удес ту.{S} Живити ил’ мријети.{S} Све на себи свје |
| По несрећи после косовске битке, ’де је наш цар и султан Мурат пао, царица се са Бајазитом <pb |
| послао турски цар Бајазит.{S} О, он је наш садашњи пријатељ; да њега нема, поред Вука бисмо зл |
| ларе, да коју отпјевају?{S} Тамбураш је наш дуго био у служби код драчког кнеза.{S} Он зна удес |
| срећног оца пријатељ био, па ваљда ће и наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се донде сами |
| се, нек сазида град, тај град ће бити и наш град, кад завојиштимо Мађаре, јер Вукогли не може н |
| о — наздрави Јеремија.</p> <p>— Живио и наш Харалампије, па ма патријаром постао — напије Јабла |
| уку и душевни напредак чине.{S} Није ли наш Спаситељ толико муке претрпео за човечески род, а в |
| пресјече, но сабере се.</p> <p>— Ти си наш, такве ми потребујемо.{S} Но сад је да починемо.{S} |
| овима никад боље — ето тако се цео овај наш свет промеће.</p> <p>Ово је било као одговор посмеш |
| спасли, а с друге стране, Турци ће тај наш повратак за чисто, бистро, њима показано пријатељст |
| за све те Турке, само нек’ је слоге.{S} Наша је војска у врло добром положају.{S} Само сваки во |
| падише мира проси, ил’ ако не усхте, а наша војска навали и сам деспот ће с нами против Жигмун |
| нек’ учини своју дужност, па је победа наша.{S} Само Вук Бранковић и Милош Обилић у миру да бу |
| ру, и тврду ријеч, исповједам ти, да од наша царства ништа не има, све се расипље, а ја за ме к |
| дати.</p> <p>— Времена прохујаше, ђе је наша стара војска, ђе су дивни оклопници, који Тамерлан |
| ко неће, нек буде посјечен, ил’ вјечито наша раја.{S} Погазићемо све као црве, од копите наших |
| еде Турчин на кршну Босну.{S} На Косову наша војска од турске мања, вијор сипа јој песак у очи, |
| пресело је што се <pb n="246" /> с њим нашалила, јербо јој је пребацио како је на црвеног калу |
| и будала, бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би’ другу.</p> <p>— Ал’ помисли да за Турчина пођ |
| аш је дошао на договор.{S} Да овде није нашао деспота, ишао би даље у Смедерево на састанак.</p |
| у ти’ пријатељски’ околности, у чуду се нашао деспот Ђурађ.{S} Грчки цар Јован Палеолог потајно |
| и њеним синовима; ал’ опет је за нужно нашао другим путем, ако се може, што за себе радити.</p |
| ој су земљи звона лупала.{S} У Крушевцу нашао сам Милицу са њена два сина и једном кћери.{S} Би |
| мноштво, више коњаника нег’ душман.{S} Наше војводе више су давале на само јунаштво, нег’ на п |
| новцем Маџарима, а ови су му обрекли да наше стадо лацманству примамљују.{S} Ако с Маџарима про |
| ласти пут пресећи.{S} Ми се морамо и за наше потомке побринути да нас не проклињу да смо им сам |
| и дуго гледао, помишља’ да је све то за наше грјехе, и рјешим се, како ме срећа послужи, да узм |
| ук нас напаствује, а Бајазит, поред све наше невоље, неће да нас напада него пријатељство ми по |
| оку гледи на те, да га спасеш, јер овђе наше руке су већ малаксале, толика је силесија турска.< |
| богом и архистратиком Михајлом, који је наше заставе у крвавим бојевима побједоносно од заманде |
| све истина, но у онај пар тако је стање наше изискивало.{S} Ти си онда морала од двора за неко |
| а ли бог да Турчина сатремо, вратиће се наше опет, а засад сигурности ради морамо нешто рукама |
| е, да Србе пошокче.{S} Колико се већ из наше цркве у туђу примамило.{S} Угрима је римпапа отац, |
| латише за лакомост.{S} Ето такове су ти наше војводе.{S} Ја мислим да ниједан није добар војвод |
| не стране да их штитимо, јер само преко наше пропасти могу Турци к њима, а овамо морамо да се б |
| смијемо ником бити гости покрај толико наше баштине.</p> <p>— Право збориш, Јерино, мудрост Ка |
| p> <p>— Кад је већ тако да нити имамо с наше стране за обрану војске, с друге пак стране, Вук н |
| мо.{S} Ми смо само зато дошли да тебе у наше друштво увучемо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије |
| е’ар, започе:</p> <p>— У част бога, и у наше здравље, да дочекамо један дан као код Искре, кад |
| Кајицо, преметни, стрмоглави све што у наше земљиште упадне, нек од тебе учи Мађар какав треба |
| в ђаура.{S} И тај исти новац доћи још у наше руке.{S} А Вукогли-деспот велики је лис, кад чује |
| зао био, само једно не би, Ферхад-пашу, нашег Петошка, не би’ издао, ни теби самом, да ми не ка |
| Боже мили, какви смо несретни људи!{S} Нашег оца слуге уживају пуну слободу, виде белога света |
| па желим да то будне и сада.{S} Бар за нашег живота не можемо за ништа добри стајати.{S} Ти зн |
| подару!{S} Ево ти писма из Београда, од нашег господара Ђурђа деспота!</p> <p>— Баш добро, да в |
| о је дошао властелин Јеремија?{S} Он је нашег несрећног оца пријатељ био, па ваљда ће и наш бит |
| немамо; па гле Босне, колико су већ из нашег стада однијели.{S} Римпапа помаже новцем Маџарима |
| <p>— Драги брате, шта ће бити од нас и нашег стада.{S} Ви сте доцније рођени, па се тако не ос |
| ближе оружје, прољевали смо крв своју и нашег народа.{S} У борби дасмо Турчину нашу снагу, да о |
| Нека буде као што ти хоћеш, и то у знак нашег тврдог пријатељства које ће нам и у невољи судбу |
| ба да живимо, ал’ Турцима није стало до нашег пријатељства са Мађарима, већ ће хтети да се на њ |
| с Турцима, а сваки такав мора се преко нашег хрпта витлати.{S} Ако држим с Маџарима, зло, ако |
| рима и Турцима.{S} Ја ипак морам крмило нашег брода у руци држати чврсто, и ако бура запљуска а |
| је и у жалости нашој утеха, кад чујемо нашег пријатеља.{S} Но пре нег’ што искусимо твоје приј |
| сунчани зрак, да се бар радовати можемо нашем животу.{S} Зар смо тако криви да будемо и од свиј |
| мог пророка, колико већ има и од вас у нашем јату.{S} Зато оно што мора бити, не могу ни ја ни |
| сом говорио је <foreign xml:lang="cu"> „нашествыя иноплемениковь, и междусобная брань”</foreign |
| е Јеремија, да га од напасти брани, од „нашествија иноплемеников,“ и тако рука руку пере.</p> < |
| урчин се осилио, но са туђом снагом.{S} Наши племићи који су у суседству Турака, да не би своја |
| е дворане тамница.{S} Ови двори зову се наши, а нијесу наши.{S} Чији је град, тога су и двори, |
| ти.{S} Доћи ће време, ако бог да, да ће наши потомци изгубљено опет задобити, али засад нуждан |
| налазимо у каковом су се стању налазили наши стари после пада Вукашиновог на Марици.{S} И сад т |
| опушта да се христијани као непријатељи наши затиру, ал’ зато не запрећује Турчину љубав и приј |
| жити војску, а војска треба вође, силни наши јунаци изгибоше а без вођа не може се никуд.{S} То |
| града поздрављати, хоће л’ остати двори наши.</p> <p>— Град је њихов, а мене ћеду поздрављати к |
| асакаћени кући, без Голупца, шта би нам наши Мађари рекли, да смо утрошили толики новац, а врат |
| дара, а ови двори у овом граду остаћеду наши као баштина.{S} И сви градови, вароши, земље, план |
| ца.{S} Ови двори зову се наши, а нијесу наши.{S} Чији је град, тога су и двори, а ми о’ђе не мо |
| жигосан као лудак, будала, не могах код нашијех у свијету живљет, сем да си продам и душу и тје |
| охрану у Високим Дечанима, и ту буду са нашим знањем ослепљени — одговори Јеремија.</p> <p>— Ја |
| близу гроба.{S} За кратко време можемо нашим млађима науку делити, ал’ је питање хоће ли нас с |
| рађ, кад сам му јавио да су кнежевићи у нашим шакама, одговори нам да чинимо што за најбоље, на |
| .{S} Погазићемо све као црве, од копите наших коња неће расти трава за усјеве, нит’ ћете гојити |
| нека проклетиња.{S} Матица је давно из наших ројева ишчезла.{S} Није л’ и сам Ђурађ од Стевана |
| тотине хиљада.{S} Но, хвала богу, има и наших доста.{S} Српске војске има преко сто хиљада, и т |
| Хусари нису нашли Јеремијино благо, ал’ нашли су у цркви крстова, путире, окована златна еванће |
| би хтео првенства примити, незадовољни нашли би Краљевића Марка или кога другог, а при породиц |
| е турске, многи су у валима Дунава смрт нашли.{S} Док се скупи и у ред стави, видиће своју грдн |
| луђери клечећи моле.</p> <p>Хусари нису нашли Јеремијино благо, ал’ нашли су у цркви крстова, п |
| ст.{S} И кад не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и властелина који би им то у срце у |
| у у Сребрници јошт за живота Стевана за нашљедника деспотства признао? — примети Харалампије.</ |
| е и овог сребрног пе’ара, који ми пао у нашљедство од ђеда, који га је од Душана на поклон доби |
| осветити, кад су се Урканови праунуци о нашљедству закрвили.{S} Деспот Стеван, бог да му душу п |
| ја хоћу јер сам земаљски саветник па на нашој души лежи отаџбину спасти.</p> <p>— Дакле, шта ће |
| S} Знаш ли, волем што је Харалампије на нашој страни, него да ми је ко поклонио нови’ десет ’иљ |
| а, нити може за Вука што произвести, па нашој се приљубила.</p> <p>— Шта ради, шта вели народ?< |
| ластелину Прибцу, па нам је и у жалости нашој утеха, кад чујемо нашег пријатеља.{S} Но пре нег’ |
| потурчењака у својој војсци раван број нашој, а колико има прави’ Турака, па текар из Азије?{S |
| ком војском други заповеда.{S} Ми се са нашом силом засад само Голупца држати имамо — рече угре |
| } Благо и господство не слаже се више с нашом душом.{S} Нами таково што тек дубље очи копа.{S} |
| но му пријатељство, јер зна да смо ми с нашом језгром војске у добро доба на њи’ ударили, богзн |
| прође!{S} Прође ме већ и жеља лова.{S} Нашто ми, дакле, и спомен негдашње радости кад је то са |
| ске хаљине, јер су му делијске тешке, а нашто му сад се већ крити, кад је, тако рећи, код куће. |
| весели.{S} Грмана није се нико сетио, а нашто кад би гусле и јуначке славне песме тек срамоту у |
| нама остати неће.{S} Они то све веле за нашу поуку и душевни напредак чине.{S} Није ли наш Спас |
| диши ће плаћати данак, и сад ће дати за нашу војску ’рану и све што треба.</p> <p>— Велики је л |
| начити не можемо, уздајмо се у бога и у нашу памет.{S} Знам да је Јеремија поручио да ће доћи, |
| нашег народа.{S} У борби дасмо Турчину нашу снагу, да одјача, пролисмо толику братску крв.{S} |
| ко тек сад осећамо у пуној мери несрећу нашу, окружени страшним вечитим мраком.{S} Нас већ на о |
| а у посету.{S} Турци, гледајући на њи’, не могу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува |
| Но баш да се збуде та Милевина удадба, не би добро било по Србе.{S} Ако се то деси, онда је св |
| еремије примити.{S} Да не би издајства, не би Голубац Турци добили.</p> <p>— Све је тако, ја то |
| а њим, крваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ крочио.</p> <p>Султан промери оком поклисара, |
| искати свој дјел, ја како стојим онда, не знам.{S} Би л’ би нас паше подјелиле? — рече поклиса |
| подене се крвави бој, види то Јеремија, не зна ил’ да ускочи Мађарима, ил’ да остане скривен, н |
| праштало се, а да не би будала дворска, не један властелин распрскао би му мозак што [су] њега |
| едно не би, Ферхад-пашу, нашег Петошка, не би’ издао, ни теби самом, да ми не каза да ти је био |
| д рада умре, жигосан као лудак, будала, не могах код нашијех у свијету живљет, сем да си продам |
| у напредовати.{S} Земља му бијаше мала, не као под Душаном, ал’ је увео лепе уредбе, па то мало |
| од, храбри га, уређуј ђе риједа не има, не дај му клонути.</p> <p>— Говориш ми из срца, и како |
| е сме имати, и кад ју већ једанпут има, не може се тако лако од ње, ако му је неверна ил’ му се |
| догодило и да је познала била калуђера, не би ништа од тога било.{S} Зато, да би своју погрешку |
| увиђев да једнако натраг уступати мора, не поузда се више у своју снагу, душом је клонуо; на на |
| што сад у рукама имаш, док сам ја жив, не сме ти нико отети.{S} Ја признајем да си ти мени дос |
| е, ма’ни се ти њега, велики је то враг, не видиш га како изгледа, као да је већ ђаво од њега уш |
| овићевима предати; па баш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега брат му Вук упрљао.{S |
| } Па кад су у скупу код цара ил’ ђегођ, не смије једно против другог да рече што мисли о њему.{ |
| , џанум бре.</p> <pb n="440" /> <p>— Е, не смијем ти казати. — То изрекав, Харалампије умиљат, |
| га.{S} Одавна њега Ферхад-паша познаје, не верује му.</p> <p>Већ су на путу, Ферхад-паша са Уру |
| давати.</p> <p>Када Бранковић то чује, не допадне му се то ни најмање.{S} Премда је већ много |
| } И доиста, ви ђаури сте велике будале, не знате сами шта радите.{S} Боље је бити пас нег’ ђаур |
| дољним српским местима џамије подигле, не један калуђер овамо је избегао, зато и јесте намасти |
| -Бранковића унуци, Гргура синови, веле, не треба да се клањају деспот-Стевану.</p> <p>Кнежевић’ |
| ежесток изгледа.</p> <p>— Русна, дакле, не воли Светислава?</p> <p>— Наравно, не.</p> <p>— Како |
| запита Харалампија.</p> <p>— Ја, боме, не би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шуровао, жар |
| Харалампије!{S} Оно што желиш од мене, не могу ти учинити.{S} Као Ђурађ Бранковић имао би’ то |
| Јаблановић без Јеремије ни да се макне, не може из своје руке ни давати ни продавати.{S} Он је |
| већ доцне, сила их на кревету притисне, не могу се маћи, снажне руке их држе.{S} Врачар са усиј |
| заслужио си, јер да тебе не би и Русне, не знам шта би од деспота било.{S} У твоје здравље ову |
| Ферхад-паша.</p> <p>— То је животарење, не живот.</p> <p>— Томе су биле криве српске велможе, к |
| но трпе, но Харалампије бесни, баца се, не да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, в |
| > <p>У Београду не види се весело лице, не чује се весела песма, само жалосна звона чују се, ко |
| тражи да отме другоме једино јагњешце, не мислећи да коло иде наоколо, а невоља редом ћера.</p |
| у, јер да се са својима тамо не повуче, не би задржали Турке босански пастири и чобани.{S} Обил |
| на паше, па се разгледају, главом маше, не могу речма веровати, држе да је ту уплетен ђаура как |
| ез престанка борише, од почетка борише, не могоше са новим силама битку обновити.{S} Турака је |
| рижна, и да нам славни гости не дођоше, не бих ову ноћ могла преспавати, тако ми је нешто тешко |
| дао, ал’ да мене не <pb n="477" /> би, не би ни ослепљени били кнежевићи — рече Јаблановић.</p |
| о је забодену белу заставу, вента ради, не би л’ се још Мађари смиловали, не би л’ још рок прод |
| предамо.{S} Но, Ново Брдо се јако држи, не могу Турци да га отму.{S} У Новом Брду има нешто и Ђ |
| ради, не би л’ се још Мађари смиловали, не би л’ још рок продужили, но што учинити нису били ка |
| од нас.{S} Да нисмо никад света видели, не би нам било тако жао; ал’ овако тек сад осећамо у пу |
| вимо и који смо се у госпоштини родили, не можемо више натраг, боље да нијесмо живи, нег’ госпо |
| де среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те пустио био — примети Јаблановић.</p> <p>— Зад |
| и тражиш опет трећег.{S} Но гост си ми, не могу више говорити, пијмо; можда последњи пут Марка |
| и.{S} Добри стари војници Јереми[ји]ни, не даду педљу земље; који мисли барјак да забоде, у ист |
| и, многим јуришима уморени, неиспавани, не дајмо им оком тренути, нит’ времена да се опораве, м |
| Кнежевићи на ногама стоје као заковани, не дају речце ни отпоздрава.{S} Ваљда осећају да су то |
| клања се Јаблановић, ал’ су заробљени, не да им никуд по вољи поћи.</p> <p>Јаблановић је био п |
| воде и Харалампије од чуда обнезнањени, не могу да се лако разберу, глас Ферхад-паше им је позн |
| нашем јату.{S} Зато оно што мора бити, не могу ни ја ни ти задржати.{S} Турчин је сад бујица к |
| плећу, имам и ја душмана, морам пазити, не смијем ријечце испустити, из које би Турчин виђео да |
| Душановом двору.{S} Са његове гордости, не једанпут су разни властелини увређени били.{S} Па и |
| зна јесу л’ Мађари победили ил’ Турци, не зна куда ће, савест му је са свију страна оптерећена |
| <p>Радосав чека га с причешћем у руци, не исповеди га, исповест је примио у трапезарији.</p> < |
| слове им поквари.{S} Јеремија је јунак, не да лако града.{S} Јаблановић у граду бодро пази да ј |
| о пити, јер <pb n="289" /> прави јунак, не опија се да свој закон каља и човеку шкоди.{S} Он ми |
| уто ранио, па сад да се њему покоравам, не мож’ бити.{S} Најбоље нек иде Харалампије, вешт је, |
| о у Крушевцу ево овђе живљег, па харем, не би’ се мјењао ни са цар-Лазарем.</p> <p>— А није ти |
| Ту ме прими игуман, неки отац Герасим, не знам ни сам шта је био, пола Грк пола Србин.{S} Он м |
| таквом мудрошћу, искуством, јунаштвом, не би Турци дуго боравили у Једрени.{S} Тако мисли десп |
| р није дуго трајао, жагор, тутњава ван, не даду дуга одмора.{S} И у глави Ферхад-паше прекрштај |
| ускочи Мађарима, ил’ да остане скривен, не зна јесу л’ Мађари победили ил’ Турци, не зна куда ћ |
| лева дала.</p> <p>Поруменив и постиђен, не знаде шта ће у хитрини да рече.</p> <p>Отац Хараламп |
| гло бити.{S} Ко л’ је на пурпуру рођен, не постаје лахко слуга себи равном.{S} Био сам деспот-С |
| ти метоике.</p> <p>Харалампије зачуђен, не верује својим очима.{S} Сав се запламти, никад ни у |
| ремију.</p> <p>Јеремија је мало збуњен, не може одмах да одговори, па тек проговори.</p> <p>— П |
| д Жигмунд није реч своју одржати могао, не мора држати ни деспот, јер није право да се покрај о |
| руго што.{S} Када би ју за харем искао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам то не допушта.{S} Ни |
| } Но у Европи ’де је Турчин ногу метао, не да се оданђе истиснути.{S} Прије би за време напусти |
| о извикан будала, да сам у земљи остао, не би у другом сталежу ни живети могао као предмет подс |
| а ни сада.{S} За другим нечим је тежио, не за турским благом и саном.{S} Он је свој род љубио.< |
| S} Ја сам овде само мало стазу померио, не могу да спавам, па сам изишао прохлађивати се — рекн |
| ице му се види као одавна му душманско, не ишчекује добра.</p> <p>— Ја сам Петошко, ког сте као |
| , тако и никако друкче, вријеме кратко, не може се чекати, пиши и потпиши, па на коња.</p> <p>Р |
| ати.</p> <p>— Ајд’ не булазни, Петошко, не видиш ли себе какав си — упадне Грман, који је имао |
| али.</p> <p>— Да мене, опет, није било, не би дошли до откупа Голупца, — одгонетне Јеремија.</p |
| аралампије.</p> <p>— Да мене није било, не би ни Јеремија дошао до Голупца, јер су кнежевићи пр |
| а, други још младић, тумарају тамо-амо, не би ли каквог познатог роба видели.</p> <p>Около Таме |
| ишчупају.{S} А кад Голубац задобијемо, не могу Маџари дуго ни Београда одржати.{S} Дај послуха |
| и падишо, док Србе сасвим не сломијемо, не можемо ни Босну покорити, некмоли Маџаре, а донде до |
| Маџаре, а донде док Маџаре не сатремо, не можемо имати мира.{S} Они подбадају Вукоглију, и ето |
| у, и који сложни беше, дошли су.{S} Но, не би на Косову Краљевића Марка, Милош Обилић погибе ју |
| , не воли Светислава?</p> <p>— Наравно, не.</p> <p>— Како би могао човек изненадно до ње доћи д |
| ивка.{S} Гледи једно на друго удивљено, не зна шта тко на те речи да почне.{S} Види се деспоту |
| је Петошко на дивану султану уз кољено, не знав да је с тобом пријатељство склопио, мого би пом |
| е сисе и савијеног лакта, кругље силно, не рани, ал’ потресе Јеремију, да се нијати поче, но бр |
| и међу нами чинили.{S} То је оно старо, не саједини, <pb n="386" /> боже ђаурина.{S} Па онда у |
| бије ли тридесет хиљада, и то је добро, не добије ли, он ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту |
| ебићу како ваља.</p> <p>— Честити пашо, не заборави ме — рече Харалампије, очи му влажне од зад |
| <p>— А да си цар?</p> <p>— Да сам цар, не би чекао да Турци мене потраже, него потражио би’ ја |
| од зла бранити.{S} Да ти да своју кћер, не тек онако обично у харем, него као праву и прву хану |
| д-паша познаје Хилендар и поглавара му, не једаред спашавао је манастир од беде и напасти.</p> |
| у црно увијен, пође ближе к том жагору, не би ли наишао на каквог слугу ил’ слушкињу с којом би |
| ке на ограшју стоји.{S} Маџари деспоту, не вјерују, јер је много пута с Турцима за Турке војева |
| ђу нами пакост, злоба, завист, па нећу, не могу ни ја друкчији бити.</p> <p>— Тако је, неслога |
| да се ти поклони ње и матере њене тичу, не би више рада била да јој се ти одузму.{S} Пре једног |
| елбиз, испитује бимбашу за Ферхад-пашу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-па |
| итеља држи, и тај да постане патријарх, не би се дао лако турчити, да и сами калуђери оружани б |
| } Кад бисмо опет за рат поискали новац, не би нам га дали, јер се новац даје на срећу, а не на |
| евана уговоре са Жигмундом, и да кажеш, не вјерује.{S} Сад народ држи да има два душмана који г |
| зврати деспот.</p> <p>— Паметно збориш, не би шкодило најпре тамо доле Турке напасти.{S} Како т |
| д султана.{S} Не помаже никакав бакшиш, не зна му ништ’ казати о Ферхад-паши; но бимбаша ће паш |
| јави да га и сад искрено воле, и тек... не зна ни сама каква би је сила од њега занавек растави |
| во, а оно ми се срце као на жици чупка; не имаде’ побратима коме би’ лако то оружје поклонио, п |
| подбадају властеле једне против друге; не можеш да склопиш уједно оно што српско име носи.{S} |
| ј биле тавна ноћ, или ноћне две звезде; не би разазнао да л’ једно да л’ друго.{S} Моја Зулејка |
| слободу, виде белога света, веселе се; не чујеш ли и сад како се песме хоре?{S} А ми овде у та |
| р светог патријарха, као што ме видите; не могу да спавам, па сам изишао мало на чист ваздух, п |
| Мухамеда птица која чистом љубави дише; не дирај високолетећег орла, орао летећи детету високи |
| аково добро могу од њега јошт дочекати; не једна је већ тако срећном постала чрез доброту калуђ |
| лада са Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли боље било да уместо толиких господара један вл |
| и за спомен мог мача, он је врло добар; не један је мејдан с њиме дељен.{S} Њега је војвода Угљ |
| је то отац Харалампије, <pb n="249" /> не би се била тако устрашила, јер јој се његов образ од |
| у каквој милости стоји код султана.{S} Не помаже никакав бакшиш, не зна му ништ’ казати о Ферх |
| ша, бугарског Шишмана и Кантакузена.{S} Не држи се за горег ма од каквог војводе, а његову снаг |
| саном.{S} Он је побратим Бранковића.{S} Не једанпут је шушнуо му у уши, кад су га Турци потајно |
| ропства бегати; орао је моја птица.{S} Не дирај невину срну; срну је моја Зулејка радо имала.{ |
| им зданијем.{S} То је намастир Жича.{S} Не боле те срце, Србине, кад погледиш, кад помислиш на |
| кривицом потоком је лила српска крв.{S} Не један се Србин због њега, јер му је Турчина на врат |
| одјача, пролисмо толику братску крв.{S} Не једна је српска мајка закукала кад је то чудо виђела |
| није више <pb n="374" /> од потребе.{S} Не би л’ и матица ’декоја радије пчелом била?{S} Но је |
| [су] њега његове шале за срце ујеле.{S} Не једног калуђера је тако испрескакао, и не једаред је |
| те у Београд, да се деспоту поклоне.{S} Не да Јаблановић, Вук-Бранковића унуци, Гргура синови, |
| и јунаци играли су се јуначке игре.{S} Не једаред су се овде копља ломила, буздованом се хитал |
| S} Народ од новог чуда обнезнани се.{S} Не зна на коју ће страну.{S} Деспот одржи крваву победу |
| сам познавати оно што народу шкоди.{S} Не једанпут као мними будала такове сам примедбе у шалу |
| едног су по могућству и потпомагали.{S} Не један од њих и мученичку [је] смрт претрпио.</p> <p> |
| ваким украсом и богатством напунили.{S} Не један се српски краљ ту крунисао.{S} Са свију страна |
| од аргатовати мора, и данак плаћати.{S} Не зида се Смедерево само за ме, већ за народ.{S} И ја |
| се [са] својим братом Вуком делити.{S} Не би ли се хтели делити Гргурови синови међу собом, за |
| ег’ на људе, божја створења, бацити.{S} Не једна животом шалу плати.</p> <p>— Доста већ о том, |
| евенту, који је дошао да се потурчи.{S} Не може ли ко код куће да се са братом подели, ил’ не м |
| нег’ душману служити, ма био Србин.{S} Не иде ли друкчије, Турци ћеду толико дати да предам Го |
| с подјармити хтео, па ма тко то био.{S} Не будемо ли са Угрима сретни, покажу л’ се Турци од на |
| па још и многи други, све у баштину.{S} Не брини се, дакле, мила душо, док је Ђурђа, ти си садр |
| део војске, а ова опет спасе Босну.{S} Не смеде Турчин на кршну Босну.{S} На Косову наша војск |
| н за владара.{S} А какве су војводе?{S} Не знаш чему више да се дивиш, снажном створу, делијско |
| поткрепљења, па како да се не турчи?{S} Не тражи нико мученички венац у калуђерству; све то гра |
| сле радила.</p> <p>— Са Светиславом?{S} Не брини се ти за то, наћи ће он за себе другу; та он ј |
| ом, а још одмореном турском коњицом?{S} Не би.{S} Косово требало би да је спашено пред Косовом, |
| е, у млађим твојим годинама војевао?{S} Не једанпут те је мој покојни спомињао — дода Русна.</p |
| во!</p> <p>— Па како сад да почнемо?{S} Не би л’ добро било да одма’ јавим деспоту да му се пов |
| вашен Петар.</p> <p>— Ја да се бојим? — не бојим се ни стотину ђавола, познајем ја већ ђаволе; |
| хиљада дуката.</p> <pb n="438" /> <p>— Не може бити.{S} Посјеците ме о’ђе, ал’ Јеремија тако г |
| баба сујеверна.</p> <pb n="248" /> <p>— Не треба се са привиђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста |
| је био пре, него шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к мени повратио, па да ми будеш десна рука? |
| едње калуђерско питање пазила.</p> <p>— Не питај то сада, него одговарај на оно што сам те пита |
| ва партаја деспоту приклонила.</p> <p>— Не именуј га деспотом, ја га не признајем!</p> <p>— Ни |
| и и узме под заштиту калуђера.</p> <p>— Не треба шалу и подсмех проводити с оним људ’ма који се |
| красно? — упаде у реч Милица.</p> <p>— Не би згорег било — одговори шаљиво Новак, — а млађи би |
| што има са невољним поделити.</p> <p>— Не би л’ добро било да мом оцу прословим што о том, па |
| а узбуде, сви је почну тешити.</p> <p>— Не старај се, мајко, ништа, ту смо још ми, све ће још д |
| <p>— Овако ћемо сви пропасти.</p> <p>— Не има се куде.</p> <p>На лицу војвода познаје се самрт |
| није исте будалаштине пресећи.</p> <p>— Не би ли сад добро било да дозовем тамбураше или гуслар |
| иси будала? — запита га Новак.</p> <p>— Не би’, јер будалу нико не дира, а мудрога цео свет.{S} |
| нећу, ал’ ипак му не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље било да идем у Једрене, да падишу о цијел |
| , проћи ћеш као деспот Стеван.</p> <p>— Не бој се, Облачино, још није изгубљено докле је нас.</ |
| шта ће на то рећи дели-Реџеп.</p> <p>— Не треба индат чекати, већ одмах јуришати.</p> <p>С поч |
| уле, из сто грла чује се глас.</p> <p>— Не пуштај натраг издајицу.</p> <p>Чује то Јеремија и по |
| а? — запита љубопитно Бајазит.</p> <p>— Не да је угледна, но све хурије едемске ником би у земљ |
| апросто предам? — рече деспот.</p> <p>— Не тако.{S} Ишти ову Србију, што је сад имаш, да у миру |
| ушљивим од туте гласом деспот.</p> <p>— Не помишља’ да у паши српско срце куца, да се опобратим |
| бац — рече озбиљно Јаблановић.</p> <p>— Не предати, већ продати — примети Харалампије.</p> <p>— |
| јошт да се рукују, и шапне му.</p> <p>— Не предаји града, дочекај Турке, кнежевиће поведи собом |
| , ја вас никада оставити нећу.</p> <p>— Не би ли се опет онамо у друштво вратио, да провидиш, з |
| сног времена — рече патријарх.</p> <p>— Не би л’ добро било овде одма’ и вечерати, кад је тако |
| екао да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ царица дозволила да још пре вечере можемо за ј |
| мље изићи, па куда ћу ја онда?</p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с на |
| > <p>— А на што пашама толике?</p> <p>— Не мора ни паша имати много жена.</p> <p>— Ух, ала је к |
| Но, како код вас стоје ствари?</p> <p>— Не баш најбоље — рече умешавши се Видајић — Милица нема |
| p>— А сад не би рад онде бити?</p> <p>— Не.</p> <p>— А да си цар?</p> <p>— Да сам цар, не би че |
| ља била да постанеш калуђером?</p> <p>— Не толико моја, колико његова.{S} Ја сам хтео да будем |
| ослепио и слепе толико чувао?</p> <p>— Не брини се, оче, ако цела ствар за руком пође, ту си и |
| оје се сви почну смејати.</p> <p>— Ајд’ не булазни, Петошко, не видиш ли себе какав си — упадне |
| хатар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ не треба, само девојку, која кад дође у моје дворе у Је |
| ласи?</p> <p>— Улак, то беше увода, ал’ не да ми посумњати да то није христјанин у турском руву |
| убија.{S} Нека је савеза са Угрима, ал’ не дај да лацманство облада — рече мало огорчено војвод |
| добро.{S} Мени је жао доброг цара, ал’ не једанпут сам му већ саветовао да пази, ал’ он се сам |
| е судба.{S} Мораш се јој поклонити, ал’ не очајавај.</p> <p>— Кад ти женскиња храбро говори, он |
| канда је деспот на даљи пут накан, ал’ не смеде га запитати.{S} Можда кога овде ишчекује, јер |
| ра држала, који је мало понесташан, ал’ не би никад, мислила да би се њега млада књагиња у чему |
| ити их.{S} Но ако и није немогућно, ал’ не можемо рећи баш да је и сигурно.{S} Па ако Турци при |
| еру, глас Ферхад-паше им је познат, ал’ не знаду ’де су га чули.{S} Харалампији <pb n="479" /> |
| , и предајем Голубац, теби деспоту, ал’ не Жигмунду.{S} Скупи својту, дођи ти мени на вјеру као |
| ш град.</p> <p>— Понуђасмо деспоту, ал’ не шћеде плаћати, неће сад ни Жигмунд шћети.</p> <pb n= |
| {S} Првенство даје краљу као госту, ал’ не као слуга.</p> <p>Пред двораном деспот стане пред кр |
| ао прост војник међ’ малима бројао; ал’ не могу на мене опадајуће очино право другоме уступити |
| ко код куће да се са братом подели, ил’ не може ли се јачем душманину свом осветити, а он у Тур |
| а примјетим.{S} Ако деспот не усхте ил’ не могне одма’ све то исплатити, шта ћемо онда?{S} Град |
| и ово мало Србије, као издајници, бит’ не мере — упадне громко Облачина, ухвати се за балчак с |
| ароду, и да је остао као Петошко, ништ’ не би могао чинити.{S} Тко ли би Петошка слушао.{S} И к |
| е стране, ал’ узалуд.{S} Јеремија ништ’ не уступа.</p> <p>Жигмунд изда заповест, да ако се град |
| њих никакве помоћи.{S} Од лацмана ништ’ не ишчекуј, гледа да ти вјеру наметне, јадранско поморј |
| м гласом рече:</p> <p>— Ал’ о том ништ’ не говориш да су Бранковићи пуни зависти, да злобе и Об |
| сак-паша и они други за то ионако ништ’ не знаду, а право да ти кажем, од дивана су ми нешто ом |
| .</p> <p>Враћају се.</p> <p>Нитко ништ’ не говори, само размишља.</p> <p>Дођу у трапезарију, он |
| ак-паша.</p> <p>— Најбоље би било ништ’ не дати, нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, па онда на Гол |
| кочено гледи на бимбашу.{S} Гледи га, а не мисли о њему.{S} Опет очи изврће, вилице стиснуте, м |
| аметнији, кад је само мишца решавала, а не ум.{S} Тко је могао песницом у чело вола убити, тај |
| за хромог и кљастог, који ништа нема, а не за онога коме је бог дао мишицу да га до смрти служи |
| пред богом и људ’ма, који туђе отима, а не који правду по свету тражи.{S} Ако ког Србина судба |
| мастир.{S} Садашњи мој положај друге, а не твоје савете изискује.{S} Толике беде и патње научил |
| да буднете као ја и отац Харалампије, а не само прости богомољци — упадне Пајсије намигнув оком |
| олину харају.{S} Ово је тек примирје, а не прави мир, па се Турцима кроз паше много кроз прсте |
| р јој се друге мисли по памети врзле, а не описивање предела које је Русна по својој дворјанско |
| пасност, ’де га трзају на све стране, а не може му никаква мишца помоћи.{S} Сватко себи дере.</ |
| ивена наклоност и прам други’ ствари, а не само прам љубави.{S} Има млого ствари што човеческо |
| ребало би да је спашено пред Косовом, а не на Косову, јер тко овде хоће победу, мора имати веће |
| ћ не пуца на ту кулу, јер није нужно, а не зна тко тамо међу развалинама седи.</p> <p>Јеремија |
| ческо <pb n="299" /> срце усхићавају, а не само љубав.{S} Онај је најсрећнији ког млоге ствари |
| је деспот још са читавом војском ту, а не зна се колика је, и Београд у мађарским рукама, донд |
| га дали, јер се новац даје на срећу, а не на погибију.{S} Незадовољници би расли као трава, зн |
| и.</p> <p>— У Турчина је тврда ријеч, а не као код ђаура, говори што ти је на срцу.</p> <p>— Е |
| емо гледати да у миру све свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се твој отац са царицом тако |
| конито рођен, то је син Гребљановићев а не Душанов.{S} Гребљановићи, пак немају право на престо |
| уго доба, кад су још Грци били орлови а не голубови, био би какав Деметријо Полијокертес, ствар |
| } Та и онако Високи Дечани од неко доба не зна се под чију власт <pb n="410" /> потпада[ју] ил’ |
| а сласти и красоте, а други у исто доба не види ни белог света, а трећи можда се мучи на душман |
| било што му повољно, тек по Светислава не мора бити.{S} Јер само да га видиш како изгледа.</p> |
| ачени, а ’де турска копита стане, трава не расте, то знате.{S} Знате добро и то, да сад, кад де |
| а посади ни дању ни ноћу мира, покушава не би л’ се могао каквој капији примаћи, <pb n="431" /> |
| и укоченим очима на њу гледа.{S} Милева не може срцу да одоле, испусти из руке чинију и пусти с |
| е народ између две ватре; ако се Милева не да, Турчин ће напасти и разорити обезоружану земљу ј |
| Срби с Мађарима, Турци док је Смедерева не могу упадати у равнице Баната, пљачкати и робље одвл |
| ко су Срби са Турцима, покрај Смедерева не може се ни Београд у мађарским рукама одржати.{S} А |
| војводама подмлатка, да бруку преткова не насљеде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| Ја сам мусулман, па као миш’ца коранова не могу рећи да се са Србима борити нећу, но дајем ти р |
| си посла имао са властелом која те сва не љуби, јер вељаше да много трошиш новца и крви за але |
| , боље да нијесмо живи, нег’ господства не имати.</p> <p>— Ја сам твоја жена, заклела сам се с |
| а жестина Маркова који никоме првенства не уступаше, па онда и љубав младе кнегиње.</p> <p>Посл |
| бољу душе и срца, ал’ вином до скотства не даду се понизити, нит’ калуђер, ни опити стражари мо |
| би могло то бити и у трапезарији, да га не би видили Турци.</p> <p>Но Ферхад-паша је стара мудр |
| калуђерски хаљина, но преобучен, да га не познаду, дошао је Харалампије да важну ствар Ђурђу с |
| ити га.{S} Пребацивао је и Милеви да га не милује, кад и помислити може да ју ко од њега отети |
| еднако браду са мантијом покривао да га не познаду.{S} Но баш због тога постане служитељима под |
| гао, јер му сам Јеремија знак дао да га не пушта унутра, а да је силом покушао био, Јеремији би |
| ампија, канда га је познао.{S} Можда га не би познао био, давно је већ било кад га је Петошко у |
| .</p> <p>— Не именуј га деспотом, ја га не признајем!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ни ја!{S} Но сам |
| њи’ ушао је и бимбаша, и стоји, паша га не нуди да седне, он мора на ногама бити, и чекати на з |
| огобројан и снажан српски народ, кад га не би властољубиви великаши кидали, шта би јошт од њега |
| аљда и више нег’ што треба.{S} Ђурађ га не сматраше као сина цара Лазара који је владу насљедио |
| љубавним чуством напајало, али како га не види, а оно јој је долазило и друго којешта у главу. |
| , хтеде га Марку поклонити.{S} Марко га не хтеде примити.</p> <p>— Ја теби дадо’ мој за аманет. |
| е у великој слави примала, сад пак њега не има па као удовица, изгубивши мужевљеву заштити, све |
| дерао, такав је био лајавац, ал’ у њега не сме се дирнути.</p> <p>— Па тако сте то све трпјели? |
| ом је донела да један противник другога не може да преломи.{S} Један јак, моћан као други.{S} Т |
| сече султан.</p> <p>— Поклисар без тога не сме натраг, макар му овђе главу скинули.{S} Ако му с |
| на није допустила бојећи се да се стога не изроди какав опасан метеж међу христијани, који Турц |
| лампије на дочек гостију.</p> <p>Да, да не заборавимо за Јулу куварку. —</p> <p>Она је она иста |
| .{S} Јуначке песме крепе дух народа, да не клоне.</p> <p>У трапезарији све се на краће одбављал |
| племићи који су у суседству Турака, да не би своја добра изгубили, турче се, а Турци потурчени |
| ићи су у дворцу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео да с њима трговину води, морају се у |
| оја је жеља да саберем српски народ, да не буде поцепан као што је био прије Немање, већ да је |
| преправити и патријарха, и војводе, да не би, због тајности дела и новости такове удадбе, како |
| нав је од оца раставља.{S} Брига је, да не допадне турских шака.{S} А брига је како ће се војск |
| е са свих страна на Голубац нападне, да не би Турци чули како Јеремија отпор даје.</p> <p>Преко |
| у такођер к себи дошли и умерили се, да не би старијим до ушију дошло како су са калуђером пост |
| <p>Деспот у толикој беди видећи се, да не би он и народ све изгубили, даде половину српске зем |
| е један одељак спремит за кнежевиће, да не буду о’де баш као други сужни робови.{S} У мирно доб |
| е, Облачина и Кајица очи закрвавише, да не би Ђурђа, који ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет |
| ћ одавно искусила своју кћер Мару и, да не кажемо да ју је мрзила, уколико ју је тек радо имала |
| есавини, Браничеву да даје, да ради, да не клоне.{S} Он се моли богу, и светој обитељи, у храму |
| се, и шеће се доле-горе пред врати, да не би тко близу дошао.</p> <p>Поседају на миндерлуке.</ |
| а настојати да се Вуку власт украти, да не би кадгођ злоупотребу какву према мени и мојој ђеци |
| има шурује, и мораду на опрезу бити, да не би деспот с Турцима на Београд наишао.{S} Мађари дес |
| ’ да ће народ све то и даље сносити, да не допадну јада и мука као они у Немањиној Србији.{S} Д |
| у арнаутски, да их не познаду Турци, да не буде зазора.{S} Но бимбаша познао их је, и води их у |
| то рјече, кад теби тај глас поручим, да не спомињем Ферхад-пашу, ако га сам деспот не би спомен |
| ан, оставимо Бајазита са Сулејманом, да не гледамо како плету српском роду мрежу; оставимо Марк |
| еће да је исти час млого пре стигао, да не умрем у оваковој туги.{S} Бог нас каштигује.{S} Свак |
| ја по налогу Ђурђевом ослепити дао, да не би способни били за владу.{S} Кнез Гргур, отац њихов |
| главе.{S} Деспот катане није повео, да не буде неприлика, могу се катане са Турцима завадити.{ |
| у цркву води, Турци отклоњени буду, да не би Ферхада међ њима тко познао.{S} А то је лако, има |
| аје им заповести, да буду на опрезу, да не би опет какве деспотове катане рупили, и белај почин |
| може, а код куће мотри на Исак-пашу, да не напусти своје Турке да околину харају.{S} Ово је тек |
| у се два тужна гласа.{S} Да не знаш, да не видиш ко говори, опет би морао познати глас страдалн |
| ском идем на Једрене, <pb n="445" /> да не ломимо овђе снагу, која ће нам посље требати.{S} Сад |
| жљебити, па у случају <pb n="398" /> да не би било среће, могли бисмо проћи као код Никопоља.{S |
| ћелији, чују се два тужна гласа.{S} Да не знаш, да не видиш ко говори, опет би морао познати г |
| 483" /> град од Јеремије примити.{S} Да не би издајства, не би Голубац Турци добили.</p> <p>— С |
| смо у садашњем мало бољем стању.{S} Да не би Мехмеда, цела Србија била би од Турака сатрвена, |
| мигнув оком на Харалампија.</p> <p>— Да не губим време, дао сам вам поуку, сад да вас цјеливам, |
| ашурили, а као будали праштало се, а да не би будала дворска, не један властелин распрскао би м |
| омишља, могло је штошта боље бити, а да не пролије толику невину крв.</p> <p>Тако путујући, доћ |
| јер Турци још само ту запети могу, а да не буде сав Дунав, дика српског бродовља, у турским рук |
| азумом и војеним искуством мало кога да не надмашује.{S} Што се, пак његовог сина Ђурђа тиче, ј |
| цилија прекрштеним рукама моли краља да не гине узалуд, и тако повуку га натраг.</p> <p>Завиша |
| рими сав откуп Голупца, а њему ништа да не остане.</p> <pb n="461" /> <p>Ватра у Ласловару прес |
| аном договарамо.</p> <p>— Камо срећа да не морате мира тражити.{S} Тешко оном који је потучен, |
| како вас бог учи.{S} Храбрите народ да не очајава, бог праведнима и патницима помаже.</p> <p>Д |
| д није смео, војводе су га подбадале да не попушта од свог права, и да покуша срећу.{S} Тако ће |
| але те ствари, и хитно се распослале да не би тко у ствар забадао.</p> <p>Кад је све тако уређе |
| треба Голубац предати, и то што пре да не би се задоцнили.{S} Хоће л’ војвода Јеремија одмах п |
| на све спремна.{S} Бајазит бојећи се да не би се једна ил’ друга страна српска осилила, био је |
| ија није веровао деспоту, побојао се да не уђе деспот први у град, па да се како год онде не уг |
| д има чинити.{S} Један му саветоваше да не оклева, но да одма’ са свом силом у дубљину Србије у |
| еспота и Јерину, да је већи углед, и да не допадне неприлике.</p> <p>Деспот и деспотица јаше на |
| му поручим да су здрави — и мирни, и да не дамо к њима приступа противничким властелин’ма сребр |
| већом чашћу српске земље завладао, и да не бијаше кнеза доцније цара Лазара, зар би свеколиком |
| џарима да нам не упадају у Србију, и да не продиру у Поморавље, јер би нам ту могли ударац нане |
| у се баш допадале такове примедбе; и да не би Петошко јошт дубље заишао поред Грмановог простод |
| стане најславнија српска варош.{S} И да не бијаше у долњој Србији невоље, рекао би да је Србија |
| сувише похљепљив, бољитка свог ради да не умакне сам са кнежевићима куде, и његова реч је била |
| 42" /> да има људи на којима се види да не имају мозга, па су гори него они са запаљеним мозгом |
| његово метнуо.</p> <p>Обојици долази да не говоре два човека, паша и калуђер, већ канда говоре |
| итки једва га је отац могао задржати да не навали на најгушћу масу Турака.{S} Сва својства, душ |
| епријатељ био, није могао пропустити да не види Марка, кад га и душман као пријатељ хвали.</p> |
| би се буди с ким сајузила, само Вук да не господари.{S} Она је видила да њени приврженици нема |
| амо.</p> <p>Харалампије кад је рекао да не верује ни калуђеру, више се побојао од Јаблановића, |
| ебе за најјаднију кукавицу држао био да не брани очино и своје право, и цео би га јуначки свет |
| који су се већ и потурчили, па како да не пропадне народ.{S} Ја с моје стране, никад нећу прес |
| ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћемо да не пропаднемо.</p> <p>Деспот изрече, на Леонтија озбиљн |
| конак вратити <pb n="251" /> се, но да не би опет као пре прошао, замоли да га ко отпрати.</p> |
| би’ и на све, само на једно не, а то да не учине са мном оно, што мора бити, кад кога адумом пр |
| пријатељству живио, а нарочито, што да не бијаше деспота и Бранковића, тешко би се био могао с |
| ти опет против мене мом непријатељу да не даш помоћи.</p> <p>— На то пристајем.</p> <p>— Но јо |
| цео живот је мом подобан, но гледаћу да не прођем као он, но да моје душмане сатрем.</p> <p>Ова |
| о му драго, само да се Бранковићу влада не да.</p> <p>— Колика су деца Миличина?</p> <p>— Најст |
| дерева да градим да ми Угри из Београда не пркосе.{S} Да сазидам јак велики град, да се у свије |
| ији <pb n="479" /> тај глас долази сада не само познат, већ некако и душмански, подсећа се да т |
| јим је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми сада не имамо ни онако насљедника за престол од племена Нема |
| ди у народ, храбри га, уређуј ђе риједа не има, не дај му клонути.</p> <p>— Говориш ми из срца, |
| о.{S} Но од стране Бранковића та увреда не да се лако загладити.</p> <p>Ове се речи Русне јако |
| мислиш ће је Трапезунт.</p> <p>— Нужда не зна за далечину.{S} Пошљи слугу Нићифора тамо, он је |
| а.{S} Ова је била доиста царска, премда не као у данашње време што бива код млоге господе да по |
| .</p> <p>Свако ћути, што се једе, канда не прија, и како ће тугом засићеним пријати.{S} Слабо с |
| и упомоћ, а деспот без захтева Жигмунда не хтеде притећи и своју војску излагати.{S} Као што је |
| , силни наши јунаци изгибоше а без вођа не може се никуд.{S} Тому познајем из љути’ бојева, у н |
| урове синове уздигнемо, ми ионако Ђурђа не признајемо за деспота.</p> <p>— Ал’ шта ће рећи наро |
| /p> <p>— Немој о том ни говорити.{S} Ја не могу твог оца слугом бити, а он неће мој да буде.</p |
| е да владаш.</p> <pb n="286" /> <p>— Ја не тражим земље да се од ње ’раним.{S} Ја сам са оним ш |
| лаго је ту, предај Голупца.</p> <p>— Ја не понесо’ градскијех кључа већ хајд’ са мном, с војско |
| на то, као мало забринуто:</p> <p>— Ја не знам шта ће од свега тога бити, али добра бити неће. |
| са мрка чела бриге разабирам.{S} Ово ја не хтједе, избјегнем, и одем правце у Прилип, Краљевићу |
| већ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пре свега деспота с |
| срца, и како ја већ смисли’, но ако ја не будем на очиглед Смедерево градити, тко ће мјесто ме |
| и у Будим-граду мирно живљет.{S} Но ја не шће’ оставити земљу, народ, понос мог племена.{S} Ду |
| јска је деспотова читава, и без окршаја не би се дала из доброг положаја истиснути, а деспот по |
| е чува, кад ђаури поред овакови’ делија не могу да прокопшу“.{S} И доиста, такви су то јунаци б |
| и с калуђером лако.{S} Доиста, Јеремија не би одржао реч, лаком је, бацио би калуђеру кост.{S} |
| Жигмунд, позива на предају, но Јеремија не да града.{S} Идем на велики пут, богзна кад ћу се вр |
| ора добар носник бити, ради отпуштенија не само своји’ но и туђи’ грехова — а они су баш онда н |
| то несносно.</p> <p>Но ипак Харалампија не може да позна некадашњег Петошка.{S} Тко би и помисл |
| по старјешинству деспотство му из шака не извуку, допали су Јаблановића шака, ја се с њим спор |
| /> које на силу.{S} Ни самог свештеника не штеде.{S} Деспот сам не може им одолети, нема јаког |
| ари ћеду опет на јуриш, да нам тренутка не даду, да нас тако уморене сатру.</p> <p>— Само да је |
| ишта за друго, само да се чест војничка не повреди.{S} При том познавао је доброту патријархову |
| несрећнијег створења од оног који бела не види света.{S} Сваки жали слепца, па му удељује.</p> |
| ло, ал’ живо тјело.{S} Но за жива тјела не дајте ми да спаднем на Бранковићеве гране, јер ми ду |
| рен сам да те глава поред њега заболела не би.{S} Он тебе добро познаје.</p> <p>— Ха, ха!{S} Кр |
| , на вјеру је Турке позвао, и ником зла не учини, на ријеч пуштао их је својима.{S} Ђурђе је мо |
| аизменце дању-ноћу чувају да се кандила не угасе, и молитве се једнако читају за блаженство душ |
| у и сумњиво; па женска глава код Србаља не може управљати.{S} Кнез Лазар богзна чији је син.{S} |
| олом испупчила, рекао би, та прса сабља не може просећи.{S} Проседи брци пали му на рамена, па |
| видећи да без крепке руке српска земља не може се спасти, без да је кога млого питао, заузео ј |
| е био деспот Стеван с вами код Никопоља не бисте изгубили битку.{S} Ми Срби знамо најбољма прот |
| зи да Јаблановић какогод са кнежевић’ма не умакне, јер Јеремија има у залогу Голубац, ми опет к |
| укине од блага, то ће укинути војводама не њему, тако мисли Харалампије.</p> <p>Покрај њи’ ушао |
| ратко вријеме креч, пијесак и вода сама не може дати јак салијеп, да зидина очврсне.{S} Мој шур |
| ке и њихову бојазан да Мађари са Србима не ојачају, и ако се град што пре не преда, могу откудг |
| ово весеље у двор доносе.{S} Дворјанима не беше до тога шта се сад на Косову ради, но само до ш |
| </p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и онима не хасни што су онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта |
| је пуна српски’ гостију.{S} У Шкутарима не једанпут је српска војска лежала, и Дарданели не јед |
| ош два добра јунака, да се пред Турцима не постиђемо — рече Харалампије.</p> <p>— Бићеш оправље |
| комитом, ту је и Жигмунд, а то Турцима не иде у рачун.</p> <p>Леонтије отпочине.</p> <p>— Жало |
| стрпељиви бити док се цела ствар бољма не развије; ми треба при свему да идемо Бранковићу нару |
| а, приметивши да ју већ царица најбољма не гледа, за свагда се од двора удаљи, и отиде у Рудник |
| нападају дању ноћу, дуже [од] осам дана не може се држати, и сад је још време да ти до шака дођ |
| а заповест, да ако се град за осам дана не преда, послушаће деспота и потражити Турке пре нег’ |
| онај не пије вино, кад га напољу пијана не виде.{S} Еј, да штете што нијесам Турчин.</p> <pb n= |
| едном не може да изиђе на крај, па жена не може да се слаже са свекрвом, јетрвом и заовом, а ка |
| без сумње; само те молим, против Србина не употребљуј га, но заштићавај у твом животу Марков ро |
| м очима озбиљно понашало, а како ту она не беше, а оно се све раскалашније веселости предаје.</ |
| гомилано, да се куће у месту од заклона не виде.</p> <pb n="514" /> <p>И тек што се једно стова |
| да је он одавна насљедник престола, па не може нити има право својој породици кормило из руке |
| е, боље пак вас уче да се не тучете, па не треба да се измирите.{S} Па јесу л’ сви ваши дервиши |
| ране слободан, да могу коња јахати, па не би’ дао за богзна шта, само да још једном поред цара |
| које ће се нова војска купити моћи, па не верујем, да ће смети без разлога одма’ напред корача |
| о је искварено хоћу да искореним.{S} Па не само од властеле, већ био ма тко, за спас Србије жрт |
| су на Косову видели српско јунаштво па не би ради, по свој прилици, јошт једанпут такову једну |
| као што је отац Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више желила, већ само оца Теофана да га вид |
| Ђурађ Кантакузен, ни једни о том добра не мисле.{S} Шта ће Србима да пркосе; шта нам хасни Бео |
| и то што је најбоље.{S} Турчин се Угра не плаши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на бојишту, |
| млад, па поред сви’ својих мудрих мера не може да проникне кроз дворске интриге, и да дух клон |
| лаја, ђе ни од Турака ни од своји’ мира не имају, почну се турчити.{S} Красне Српкиње стадоше т |
| своме конаку ишао и искушавао је Митра не би ли што од њега дознао од они’ ствари које су му н |
| урцима иду, кад они више жена имају; та не један с једном не може да изиђе на крај, па жена не |
| наједанпут чујеш умилно пјеније!{S} Та не може лепше што на свету бити.</p> <p>Са свију страна |
| Неће ли турски цар у госте?</p> <p>— Та не булазни, ваљда тек не би за њега пошла царица.</p> < |
| ћни; затворени као робови, и бела света не виде.</p> <p>Они су оба по жељи Ђурђа прошасте ноћи |
| то будне и сада.{S} Бар за нашег живота не можемо за ништа добри стајати.{S} Ти знаш шта је Тур |
| град.{S} Само о кончини његовог живота не спомиње, и тек на деспотова питања о томе одговара.< |
| то одговори му Ферхад да то од деспота не иште, јер би прије Жигмунду одбјегао.{S} Зна деспот |
| одговори кнез Јован.</p> <p>— Ја заиста не би’ му на путу био!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ |
| на за продату Мачву и Београд.{S} Рашта не би ти Голубац продао, ако га баш узмораш испустити, |
| е то што ми ти сад рече?</p> <p>— Ништа не зна.{S} Турчин не пита ко је био пре, него шта је са |
| исповједам ти, да од наша царства ништа не има, све се расипље, а ја за ме као сватко хоћу што |
| , видели сте у њој матицу.{S} Она ништа не ради, па ју опет ’ране, али ју и смакну кад им није |
| а већ одавна овде плаши, но ја се ништа не бојим.{S} Јошт само да попијем једну, па кад га ухва |
| нек буде твој гост, пази да му се ништа не украти.</p> <p>Диван се заврши, а Ферхад-паша води у |
| <p>— Тако, дакле, врати’ се ја и ништа не сврши’.{S} Да нијесам употребио пријевару, и Ђурђа д |
| гледај да што испослујеш, јер ако ништа не буде, изгубићеш главу, ако ли свршиш, постаћеш одјед |
| ћер своју дати Турчину, но све то ништа не помогне.{S} Напосљетку, видећи да ништа овим путем д |
| м ти увек потајно наруку ишао, и штошта не бијаше по турском адету што учини’, могах за те изгу |
| ожда би исплатио што рече, ал’ Голубаца не дам без новца, а на вересију, кад се не зна ни како |
| земље, из Шираса, ђе се поља од ружица не виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, који се с царевима |
| падше и за спасеније народа.{S} Милица не зна куда ће и како ће; сваки дан јој гори гласови од |
| нешто о том говорио, то ни сама царица не таји, но не знамо шта је даље у ствари.</p> <p>— Та |
| у начинила, да христијанству зрак сунца не продре.{S} Једрене је корен турства, силан дивљи кор |
| Вук Бранковић.-</p> <p>— Ја на мога оца не дам ништа рећи — рекне разљућен већ Ђурађ.</p> <p>— |
| предамо.{S} Но то бити неће, ја Голупца не предајем, док ми зајамчено не изда.{S} Оче Харалампи |
| , а ваша кад нејмате Београда и Голупца не може напредовати, јер не зна рашта и коме.{S} Да је |
| еби дадо’ мој за аманет.{S} Другог мача не потребујем, осим што ми је јошт од оца остао; тај ће |
| кује се, поздрављају се.{S} Ферхад-паша не пријави турски селам, изгледа као Србин у турском ру |
| буни са предајом новца, ал’ Ферхад-паша не да се збунити.</p> <p>Ферхад-паша пошље своје сејмен |
| анственог осећаја.{S} Њихово срце љубав не греје, нит’ ће им икад грејати.</p> <p>Отац Пајсије |
| {S} Да, тако мора бити ако се ред какав не начини и ако <pb n="255" /> се великаши не умере.{S} |
| ише се дуго док Жигмунд војску на Дунав не навезе.</p> <p>Војска се већ преважа, ал’ навале сил |
| каткад своје користи ради ни своју крв не штедите.</p> <p>Задње речи је Леонтије нешто оштрије |
| ље, ал’ аманет ти, да исту у српску крв не умочиш.</p> <p>— Аманет, аманет.</p> <p>— Аманет бла |
| јошт један врло важан узрок, због којег не могу се у рат упушћати.{S} Све обиде су заборављене, |
| а и свет од нас.{S} Благо оном коме бог не да млого памети и јунаштва.</p> <p>На то се мало сви |
| под добром управом, кад један од другог не зависи, могу од користи бити.{S} И Вуков син Ђурађ, |
| ого ил’ мало непријатеља кад тамо никог не пуштају?</p> <p>— То је најлакше.{S} Послао би’ какв |
| а Вука слуша, па ако лепим речма до тог не може доћи, а оно да јој мало поиздаље и претњу Вуков |
| о сунце.{S} Тај малте неће кад-тад, кад не буде светог Јеврема, патријархом постати — одговори |
| — Би’ — одговори Петошко — ал’ онда кад не би’ био будала, јер будала и калуђер не сме се женит |
| даде да Голубац предам.</p> <p>— Па кад не издаје што треба, нема вјере у њему — рече Харалампи |
| оживиће у њима жудња за власт.{S} И кад не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и власте |
| м плаче.{S} Да није био изврстан, никад не би’ му се подвргао.</p> <p>— Но и то добро знате, да |
| султанима, сунце од истока, које никад не заходи, сабљо Пророкова, премудрости божја, неизмерн |
| ствари живи, који их не познаје и никад не зажели, јер онда није њиховом упливу изложен.</p> <p |
| гда на одбрану народа, и да с њим никад не пролијеш српску крв. — С тим пружи мач Ђурђу, који с |
| амо још један јуриш, па ако и онда град не падне, нек остане поседнут, док још ордије из Урумен |
| ошао је рок примирја, а Јаблановић град не предаје, Розгоњи разљућен рече краљу да треба посаду |
| нити — одговори Петошко.</p> <p>— А сад не би рад онде бити?</p> <p>— Не.</p> <p>— А да си цар? |
| гласом деспот.</p> <p>— Па зашто га сад не позовеш? — запита Леонтије.</p> <p>— Сад ту он није |
| одговори Харалампије.</p> <p>— Е да сад не губимо више времена, но да се на пут спремамо — рече |
| ђера јошт у почетку на срце пао, па сад не би рада да он за другог мари.{S} Калуђер ако и није |
| д-паша погледи на Харалампија, који сад не гледи више у Јеремију ка’ у свог надглавника, већ ка |
| увек много треба, па ако деспот баш сад не буде при новцу, а Жигмунд наваљује да се Голубац пре |
| љубопитне туђе очи и подсмешљив поглед не сметају.{S} Нек Светислав осећа бољу повређене љубав |
| S} Без Мачве Београда и Голупца Жигмунд не би се из Угарске макао, а Србија је под ударом турск |
| амо добро чувајте кнежевиће, да какогод не замакну — рече Харалампије.</p> <p>— Немај бриге, та |
| нији над слабијим мах преотео, па народ не би се делио, ал’ овако, сваки за првенством тежи, па |
| асове шиљао, да зло предупредиш и народ не пропадне.</p> <p>— Зна ли султан све то што ми ти са |
| ораће то учинити ако га свеколики народ не призна.</p> <p>Народ се сасвим збунио; није знао на |
| то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ не може помоћи? </p> <pb n="305" /> <p>Патријарх јој до |
| је задаћа најтежа.{S} Да ми овај народ не лежи иа срцу, о ком сам се негда оскврнио, имам дост |
| и и те ситне кнежевиће, да са њих народ не страда.{S} У отсутности мојој предајем вам сву владу |
| творе у манастир, да им се оданде никуд не да.</p> <p>Ђурађ промишљајући да Јеремији да за прав |
| иком постао, и заслужио си, јер да тебе не би и Русне, не знам шта би од деспота било.{S} У тво |
| м једини пријатељ и сва утеха; ако тебе не буде, боље да нисмо живи.</p> <p>— Ако ме само силом |
| еспот ослањати мора.{S} Он сад ако тебе не би хтео одбацити, морао би њи’ изгубити.{S} А он вол |
| нек се учини наредба да народ без главе не остане, као овце без пастира.{S} Ја судим да би најб |
| а.{S} Ђаур сваки има по једну жену, две не сме имати, и кад ју већ једанпут има, не може се так |
| витељска власт допусти донде док се све не уреди, јер донде да испусти власт, пао би својим неп |
| ежевиће осљепио.</p> <p>— Ивер од кладе не пада далеко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга јави да је |
| , и да Коран ногама газиш.{S} Пиј, овде не сме ти нико замерити.</p> <p>— Ми људи сви смо Алаха |
| е њи’ов разговор слушао.</p> <p>— ’Ајде не булазни, будало.{S} Теби би требало кожу одерати и о |
| пот први у град, па да се како год онде не угњезди, јер би се Жигмунд <pb n="456" /> лако од де |
| p> <p>— Док падиша мир не утврди, донде не могу Вукоглију тако оставити, па да опет са Жигмундо |
| д Турци искрснути.{S} Жигмунд и војводе не пристају на прво ал’ град ћеду што пре освојити.{S} |
| е у граду све у реду, да се какве уводе не увуку.</p> <p>Велика сила притискује, ’дегод се тко |
| е копите сатрле.</p> <p>— Турчин у луде не дира, ал таква будала као што је тај био код Турчина |
| ији је град, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камоли у тамници.{S} Како |
| ластољубива Гркиња, и властољубив Ђурђе не даду деци насљедити.{S} Но шта ће бити с децом.</p> |
| гранама сакривен, корачао је све ближе не би л’ наишао на какову познатог већ образа особу.{S} |
| ада.{S} Ако су се донде и молили: „Боже не саједини каурина“ и успевали, овом бар приликом јошт |
| е и велможа, да нитко од владарске лозе не попушта, ни Гребљановићи, ни Бранковићи ни Балшићи, |
| Мађарска војска повукла се натраг да је не би Турци какогод и код Ласловара изненадили.{S} И та |
| и Милици?{S} Кад Турчин навали, е да је не дам, тек ће му се похот увјећати, и сву силу ће на м |
| ви принадлеже.{S} Такав закон нуждан је не само за Бранковића, него и за млоге друге, јер млого |
| сватко се позива на слогу, ал’ нитко је не љуби, ми не можемо свет спасти, сватко нек се за се |
| јако зидали.{S} У случају да им оружје не би срећно било, са истима носили би раздор у земље п |
| лага и бабине баштине, јер такве делије не имају.{S} Марко пређе Турцима и дјели мејдане, и сил |
| залогај хљеба узети, док ти најнужније не искажем.{S} Поручио ми је Ферхад-паша, Петошко, да с |
| о здравље.{S} Ни Прибац, ни Харалампије не радују се новоме деспотству.{S} Напијало се у здрављ |
| аралампије дигне се.</p> <p>Харалампије не би бранио тако ма до зоре седити.{S} Но Ферхад-паша |
| в био с њима гинути.{S} И сам Мелентије не би се потурчио, а да га сместа начините за највећег |
| зврсније дело вршио.{S} Но сад друкчије не може.{S} Добије ли тридесет хиљада, и то је добро, н |
| код ђаура што да докучиш, то без женске не можеш ништа учинити.</p> <p>— Дакле, да Милици помоћ |
| о ме неће, јер он све мудрује па будале не трпи, а ја онда идем онамо где више будала има.</p> |
| поруци — рече Јеремија.</p> <p>— Дакле не оклевајмо — рече Јаблановић.</p> <p>— Тебе Харалампи |
| а се онај на њима шири, ког сироте буле не трпе.{S} Помислите си за пашу једног старца, као сад |
| ску војску ишчекујем тек што се из куле не види.{S} Наредбе сам потписао да им се све по Стеван |
| стада Христова у гадну пештеру.{S} Даље не треба да ти зборим.</p> <p>Ове речи је Леонтије узбу |
| разлике тамо одлазити, а Турчин за даље не хаје, тако да се у свако доба више пазило на вољу де |
| Код куће у Србији не има станка, робље не може откупљивати, а рашта му бог даде памет и миш’цу |
| бојао се да га осећај и спомени у дубље не увуку, па окрене разговор.</p> <pb n="454" /> <p>— Т |
| и спомени ђетинства. </p> <p>— Ништ’ ме не тишти, само треба добро живљет, па човјек на све заб |
| иш?</p> <p>— Ништа друго, но само да ме не издаш.{S} Ником не говори ко сам и шта сам био, јер |
| је наплаћивао и награђивао.{S} Ни на ме не могу се потужити.{S} Ал’ шта је кад Мађарска нема са |
| а чинио, да ми остали потурице, који ме не познају да сам и сам тај, на путу не стоје.{S} Они с |
| оба и завист, утаманила, а овде нико ме не дира, па вам могу више на руци бити.{S} Сваки дан по |
| и.{S} Пазило се на мене јако и почну ме не само постом него и глађу морити.{S} Кад су братија п |
| мо да што пре наредбе учинимо, да време не губимо — рекне Новак.</p> <p>— Је ли светла царица с |
| а јошт неодморена Леонтија.{S} Но време не сме се губити.{S} Тело ненамирено, као посници испов |
| ити пашо, баш ти ’фала, само на једноме не, нешто ми фали.</p> <p>— А шта то може бити, џанум б |
| се чудим да се архимандрит ништа о томе не брине.{S} Ми смо овде готово међу Турцима, па можемо |
| елели су јошт ту остати, док им се ране не излече.</p> <p>Међу Турцима бијаше један млад јунак, |
| силнији, и ако се Милица од које стране не потпомогне, исти ће је скупа са њеном породицом откл |
| ћеду да се праве српске душе од сатане не улове.{S} Велика је моћ тих светих обитељи.{S} Турци |
| ато што их је ослепити дао, ал’ да мене не <pb n="477" /> би, не би ни ослепљени били кнежевићи |
| ћанин.{S} Он је мој посинак, и кад мене не буде потпомагаће своје и у турству бољма, негли ви и |
| , Душаново царство, кнез Лазара баштине не треба да су међ више њих подељене.{S} Исповедам ти, |
| тати у тајности, али опет, какове тајне не прочују се?</p> <p>Милева је имала своје верне друга |
| м је бар слободе, а подведено непоштење не требујемо.{S} Толико нас искушаваш, и данас не остав |
| ити, некмоли Маџаре, а донде док Маџаре не сатремо, не можемо имати мира.{S} Они подбадају Вуко |
| емда мало већ ражаљена, од своје намере не одступаше.</p> <p>— Дакле, најмилије јагње из Христо |
| рбима не ојачају, и ако се град што пре не преда, могу откудгод Турци искрснути.{S} Жигмунд и в |
| трана ми засјевну.{S} Ако Турци што пре не дођу, добра бити неће.</p> <p>— То су нове спреме, н |
| потоком почела се лити.</l> <l>Јошт’ се не зна чија је побједа.</l> <l>Но кад стиже кнез Лазаре |
| бринути се за договор са Турцима, да се не задоцнимо — рече Харалампије, који није баш био каиљ |
| ер у Мађара је велика госпоштина, да се не замеримо.{S} Ја ћу их у великој дворани дочекати.</p |
| Бајазиту у помоћ; то видећи Мара, да се не осрамоти, то исто је чинила.{S} Турцима није никад п |
| разабере, и показује добро лице, да се не би Ферхад-паша о њему посумњао.</p> <p>Харалампије, |
| ко да и ми њему што лепо пошљемо, да се не осрамотимо.</p> <p>— Али шта би то било?{S} Султан б |
| у.{S} Изглед и говор тако честит, да се не мога’ посумњати.{S} Па ми јошт и то рјече, кад теби |
| сам се на њих ослањао.{S} Пазите да се не покајете.{S} Велика је ствар коју сте на себе узели. |
| а онда измирите, боље пак вас уче да се не тучете, па не треба да се измирите.{S} Па јесу л’ св |
| у његове смрти све у реду буде, и да се не подели земаљска влада међу неколико властољубиви’ ве |
| у се да је сад његов отац прави и да се не може Стевану подвргнути.</p> <p>И Ђурђу не могаше из |
| против народа иде, преда?{S} Како да се не подвргне Лазару, који је српско обновљено царство ут |
| без душевног поткрепљења, па како да се не турчи?{S} Не тражи нико мученички венац у калуђерств |
| ори врата да види је л’ тко близу да се не би разговор чуо.</p> <p>Сејмени су подаље од врата, |
| а.</p> <p>— Зашто дакле твој отац да се не повинује царичиној власти, него се непријатељски пра |
| а из Немањића Србије истиснути, онда се не бојим ни Маџара ни лацманства.{S} Богата је стара Ср |
| Па кад се од Жигмунда отпадиш, онда се не можеш одавде маћи кад хоћеш, могу те једно јутро пре |
| стала.{S} За стару љубав, веле, хрђа се не хвата.{S} Русна је била удата, упливом Лазара, за во |
| сти сетити, јер раскошан страдалника се не сећа.{S} Тако мисле ти искрени посници.{S} Но међу њ |
| мија.</p> <p>— У таквој ствари вјера се не држи.</p> <p>— Но што Ђурађ није паметан, ти још мањ |
| полудила да за Турчина пође, код ког се не би смела ни часним крстом прекрстити.</p> <p>— Мани |
| Пеки, ви ђаури морате пропасти, кад се не можете међу собом ни у куповини подјелити.{S} Кад ни |
| не дам без новца, а на вересију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ имати |
| рпи Бранковићеве, али шта ћу му, кад се не да освестити.{S} Кажи ми најпре, шта си чуо од патри |
| лови:</p> <p>— Начисто сам, друкчије се не може, нек нам бог буде у помоћи.</p> <p>Са тим се за |
| ним улцињским уљем, така софра да би се не један сиромах с њом, и својом мрсном софром променуо |
| била.</p> <p>Има људи и женски’ који се не даду спољашњим блеском обманути, ал’ то су тврде и р |
| ш шта, Грмане, тај црвени калуђер ми се не допада — тај свуда мути, а особито често се врзе око |
| рбија мора пропасти, јер ту процвати се не да.{S} Кад је њих више владара, да се одрже, ићи ћед |
| те и Јеремији.</p> <p>— Теби предати се не може, већ самом Јеремији, ил’ имате још правих делбе |
| не можеш, у зетске кнезове поуздати се не можеш.{S} Како се с Турцима здружиш, земљу ћеду ти п |
| а нека буде тако, ионако већ одржати се не можемо.{S} Пашће ту и нами што у део, и то је, мисли |
| рску, Сибињ, и оданђе амо продријети се не може, тај град мора Србију чувати.</p> <p>— Знам Сме |
| ска војска је већ на путу, противити се не можемо, јер би Турци могли Угрима намигнути, па бисм |
| а онде никад велика жалост ни родити се не може.</p> <pb n="262" /> <p>Управ око поноћи, кад су |
| лакати; оно што је прошло, повратити се не може; гледајмо одсад да опет добро буде — рекне прит |
| а, пртљагом и товарима лако сместити се не могу.{S} Но ту је наблизу Двориште, ту је Војник.{S} |
| само требало би кораке ухитрити док се не би царичина страна поткрепила.{S} Она сада нема војс |
| изненада дворе царице Милице, ником се не јави, и оде у свет, у Турке, као и многи други, ал’ |
| шне горе ће га зауставити.{S} Турчин се не може угњездити, ако му тек сам народ земљу не уступи |
| разним биткама против Турака показао се не само као обичан јунак, него као искусан војвода.{S} |
| турским рукама, Приштина ће им, ако се не узбију, у руке пасти па ће се џамије поносити онде г |
| твога јунаштва.{S} Проклет био, ако се не будем по твојим реч’ма владао.</p> <p>После ови’ реч |
| јунак свом негдашњем пријатељу; ако се не погоде, пустиће га слободно натраг, он неће шкодити |
| ателним реч’ма калуђер.</p> <p>— Ако се не варам, ти си, оче, војводе Миливоја син? — запита га |
| мија морао би се предати.{S} Ал’ ако се не преда, овако да га већом војском опколимо, можемо из |
| , тко ће мјесто мене.</p> <p>— За то се не брини.{S} Зидаће град мој брат, твој имењак Ђурађ Ка |
| ном женском земља спасти може, зашто се не би она жртвовала.</p> <p>— Кад је већ тако да нити и |
| е заузето, а моја млада ђеца у ништо се не рачунају.{S} Само да буде крај овоме рату, одма’ ћу |
| .{S} Тако је, није на ино.{S} Уговор се не сме рушити, јер би онда дошли измећу две ватре, Угре |
| ве се речи Русне јако косну, но опет се не даде из равнотеже душевне потиснути.</p> <p>— Увреда |
| лако од ње, ако му је неверна ил’ му се не допада, курталисати.{S} Ђаур каже, код њега је жена |
| кар му овђе главу скинули.{S} Ако му се не да, Јеремија ће се предати Маџарима — рече Ферхад-па |
| етке правиле, од стране дворјана; ту се не једном и о глави радило.</p> <p>Било је ту доста сла |
| глине, ђе се сад турбани вију, ништ’ те не тишти?</p> <p>— Ништ’.</p> <p>— Ни ови двори, ни оне |
| нами такав мир, да док сам ја жив да те не дирам, а ти опет против мене мом непријатељу да не д |
| ажем да те Бајазит за жену иште; ако те не дам, опустошиће нам земљу и, са Вуком, изгониће нас, |
| оји буле чува да из куће или кроз баште не изиђу.{S} Све се то мени допадало, али само то не — |
| 4" /> је деспот уплетен, онда кнежевиће не може оставити у рукама деспота.{S} Сумња је ту.</p> |
| да се за народ богу моли, и да код куће не гледи како се Турци силе.</p> <p>Настане опет нов ра |
| женскиња храбро говори, онда мушко срце не сме омекшати.{S} Ти знаш моје боље, ал’ знаш и моју |
| Турке бриге стало да се с Мађарима јаче не споји, и знао је и то да ће с њима лакше мир склопит |
| тај, па ти не би ништа смијетало — рече не задовољан Харалампије.</p> <p>— Ја Ђурђа још од ђети |
| брада, а при том бледо лице, усхићаваше не једног и не једну.{S} Он је овде ходајући очекивао о |
| разговор.</p> <p>— Таковог делије више не имамо.{S} Од њега сам се учио војевати.{S} Он се пор |
| о.</p> <p>— Дакле, изгубљено да се више не поврати? — упадне Облачина.</p> <p>—- Тако је, потом |
| о још коц код Голупца, да га нитко више не извади, то је засад доста.</p> <p>— Аферим, Ферхад-п |
| .{S} Боље је и погинути.{S} Бог му више не помаже, он то добро зна, ђаво је већ узео од њега уш |
| лиф свих мухамедоваца, и они ван падише не могу никуд ништ’, и те притискује више тешка владави |
| е пјевало, ужљебило се у срце народа, и не да се лако искорјенит.{S} Ево већ близу је пол столе |
| сабље.{S} Та је поштено свуд махала, и не једно хришћанско дијете спасла.{S} Прими је и брани |
| , ал’ деспот ’рану за народ прибавља, и не аргатује као робље, већ за своју домовину, своју зем |
| а педље земље у области Гребљановића, и не мога је имати, јер он само на краљевску стати могаше |
| крепите се, мужајте се и утврдите се, и не дајте да вам се туђин у унутрашња дела меша.</p> <p> |
| ас може на зло навести.{S} Седи, оче, и не слушај ове напаснике, а и они ће морати умукнути.</p |
| ке и Латинске, фратори су то изумели, и не једном јунаку стегне се срце кад види то ново оружје |
| ложити мораш, зато немој се радовати, и не убој се од страхоте која може доћи.{S} Имаш силних д |
| ”, и сами калуђери морали се смешити, и не један кадионицом јако димећи смех свој задавити је м |
| на ино, јер ако започне као делиман, и не пође за руком, обрука се, онда од султана му гајтан |
| једног калуђера је тако испрескакао, и не једаред је Харалампија, садањег Каралампоглију, тако |
| ’ се деспот Бранковић на то потписао, и не би ли пре с Турцима мир учинио.{S} Штавише, Розгоњиј |
| овим устројењем у својој земљи бавио, и не мислећи на таково што да ће Ђурађ са Турцима на Срби |
| атер, која њега храни. <pb n="516" /> И не само људи, већ и женскиње и деца раде.{S} Кад остаре |
| се обрати на деспота.{S} Деспот благ и не знајући осветити се, обрадује се, прими га као свог |
| том бледо лице, усхићаваше не једног и не једну.{S} Он је овде ходајући очекивао оца Харалампи |
| одбија.{S} Сејмени га за руку ухвате и не пуштају даље.</p> <p>— Уклони се, Ферхад-паша ће све |
| што је њима овоземни рај, а друго они и не траже.</p> <p>После обеда разиђоше се сватко на свој |
| а већ оне што сам од Татарина задобио и не бројим за ране, давно су већ излечене сасвим, но има |
| ата починуо ал’ после сам се пробудио и не мого’ више заспати.{S} Мисао ми је све на Косову бил |
| ћ.{S} Да знам да ће народ спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпомагао.{S |
| оно, што сам већ обрекао.{S} Та како и не би’ учио за такову красну девојку.{S} Ни сама књагињ |
| ђ сад то не признаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему је Стеван деспот за живота свог |
| гледају и’ силне и горостасне, ма већ и не младе јунаке.{S} Јунаци сиђу с коња. — Уђу у трапеза |
| и алем-камен драги.{S} Лице му ма већ и не младо ал’ дивотно се виде трагови ванредне мушке леп |
| д турског паше метоике пити, чисто себи не верује.</p> <p>— Ма, честити пашо, ил’ је ово на јав |
| ци не пуцају прерано, ал’ ни близу себи не допуштају.{S} Сваки хит у клупче хатлија мора смрт н |
| , као што си сама убеђена, и према теби не баш најблагородније поступао. — Цар ти је дао удовољ |
| и тима је опет бог дао нешто што други не имају.{S} И човек је као животиња.{S} Једна животиња |
| дан другог да упропасти, или им у нужди не помаже, па чека да један другог прогута.{S} Једанпут |
| а путу су да се Зета са Поморјем Србији не привеже.{S} Све је то охолошћу властеле покидано.{S} |
| њина и Бранковића.{S} Код куће у Србији не трпи господара над собом.{S} Ако мора служити, а он |
| ишља Марко што ће.{S} Код куће у Србији не има станка, робље не може откупљивати, а рашта му бо |
| д маха на то пристане, само Харалампији не иде све у главу.</p> <p>— Ал’ ако Турцима предамо гр |
| настиру, ал само у богатом, ’де Пајсији не сме ништа фалити.</p> <p>Пајсије, мада је био потчињ |
| мало има међу српским великашима, који не би ради над каковим малим [пределом] независно госпо |
| е Милеву видио, проклињао је људе, који не допуштају двама љубећим се срцима спојити се.{S} Жед |
| нијети, и колико може, и то тајно, који не може, нек не пије.</p> <p>— То је ваљан закон тај Ал |
| е поверити... већма него мом сину, који не трпи Бранковићеве, али шта ћу му, кад се не да освес |
| рца немој с њом никад стрељати.{S} Који не штеди љубећа се срца, тај не зна шта је милост божиј |
| е би слушао једног најглавнијег, а који не зна слушати, тај не зна ни заповједати.</p> <p>— А о |
| ота вредних житеља. </p> <p>Но има који не да вредном људству да ужива у миру плоде свог труда. |
| ски имам то не допушта.{S} Ни мањи који не би дао, а камоли Лазогдина жена.{S} Ђаур сваки има п |
| корио, дао би је каквом беглербегу који не би ништа дао.{S} За овај пар Ферхад и Сириџа-паша по |
| даље од врата, а ионако ни речце српски не разумеду, све саме Шамлије и Караманлије.</p> <p>Фер |
| ати за пријатеља Бранковићеве лозе, али не Ђурђа деспота.{S} Казаћу да је мени свагда на срцу л |
| на срцу лежало ту породицу оружати, али не једнога члана исте другоме у хатар неправедно жртвов |
| ’ то по твојој жељи обвезаним бити, али не као народа поглавар.{S} Што си ми као Бранковићу нег |
| је Стеван, а при том је у жалости, али не знамо шта би било да је султан њу место Милеве запро |
| шо, ја сам тебе у мом животу виђео, али не знам где; ма откуд, познат си ми.</p> <p>— Може лако |
| ад, кад завојиштимо Мађаре, јер Вукогли не може ништ’ против Мађара без помоћи падише, а велика |
| ут је српска војска лежала, и Дарданели не једанпут су јечали од јуначки песама српски’ војника |
| дати Милева Турчину и мир правити, или не.</p> <p>— Ја велим не, али да се одма’ има Бранковић |
| увек са мном у миру и сајузу живити или не?{S} Ако те жеља каква мучи, боље сад искажи; оно што |
| зива на слогу, ал’ нитко је не љуби, ми не можемо свет спасти, сватко нек се за се брине.{S} Па |
| /p> <p>— Ми опет друго не иштемо.{S} Ми не тражимо ни блага ни власти.{S} Коме је испред очију |
| посље је несносан, <pb n="507" /> а ми не смијемо ником бити гости покрај толико наше баштине. |
| шка, не би’ издао, ни теби самом, да ми не каза да ти је био побратим.</p> <p>— А тко ти донесе |
| такви, који турско руво носе.{S} Да ми не исказа тко је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би |
| хиљада.</p> <p>— Иди, бога ти, канда ми не знамо да Жигмунд никад нема новаца, и да му ваш десп |
| онде испустити, ма шта било, док год ми не испуни оно што желим.{S} Мора ми казати, шта ради мо |
| емо, негли што Ђурђу попустити, који ми не врати моје изгубљене баштине — рече Јаблановић.</p> |
| онда мудрују кад говоре оно што ни сами не држе за истину.{S} Дакле хајд’ почнимо што друго.{S} |
| /> <p>Но Јерине срце је већ окаљено, ни не осврће се на ужасан јек.</p> <p>Јерина није жена Лот |
| родице слаба посада, и да онамо душмани не груну, јер би велике штете починили.{S} И Ферхад-паш |
| о шале; могу они јошт зло проћи.{S} Они не верују у привиђења, ал’ ја верујем.{S} Кад сам била |
| мпије.</p> <p>— Засад ништ’, ако те они не запитају.{S} Кнежевиће морамо код себе држати, ако с |
| ви места имају, у земљи Душанови закони не поштују се, Дубровчане трговце разбојнички нападају, |
| ти.{S} Тако они мишљаше.</p> <p>Розгоњи не да посади ни дању ни ноћу мира, покушава не би л’ се |
| S} Онај је најсрећнији ког млоге ствари не усхићавају.{S} Онај је најсрећнији, који далеко од т |
| дизале, у којима су и српски господари не једанпут време проводили.{S} Обала Мраморног мора би |
| д-паша у манастир, из бојазни да Мађари не начују да је код Богородице слаба посада, и да онамо |
| још можеш владар бити.{S} Сад ти Мађари не сметају.{S} Но и то ти морам рећи да се много не узд |
| е и то је срећа по Турке, што ти Мађари не поверују као што треба.{S} Турци те држе, над оним м |
| сазида град код Смедерева, да му Мађари не пркосе, нек сазида град, тај град ће бити и наш град |
| сто довести.{S} Он је увиђао да се Мари не допада ни то што се Милева Турчину даје, јер се боја |
| а Србије отклонити.{S} Само да нас Угри не потчине, и место оног да добијемо овог за господара |
| и казати од такве мудре луде оно што си не би радо од другога дали рећи.</p> <p>Петошко је био |
| — рекне разљућен већ Ђурађ.</p> <p>— Ти не дај, али ја хоћу јер сам земаљски саветник па на наш |
| вједи, би л’ све то тако исказао, да ти не спомену да Ферхад-пашу, Петошка, добро познајем, и д |
| амастир за покајаније и опроштај, па ти не би ништа смијетало — рече не задовољан Харалампије.< |
| звуче мешину метоике.</p> <p>— Е сад ти не говорим више као ђауру, већ као мом госту, ево ти ме |
| жици тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не би хтео првенства примити, незадовољни нашли би Краљ |
| нег’ с Турцима рат водити.{S} Маџари ти не могу наудити, јер ће те султан подупирати.</p> <p>— |
| м је свјетлости и слободе, такав као ти не би нам ни пастир стаду овчијем био, а некмоли стража |
| и видимо, па да ји водимо, јер оклевати не ваља.</p> <p>— Одма’ ће ту бити!</p> <p>Харалампије |
| се са таковом силом Турцима отпор дати не може, но мора се натраг к Босни повући, да спасе што |
| јела ми се могу извинити, ал’ оправдати не.{S} Ја сам грјешник, који своје гријехе признаје, а |
| ду и жељезници вози се, у очи погледати не би могао, а да грозницу не добије.</p> <p>Састану се |
| ћеш да предаш града, који ни ја одржати не мога?</p> <p>— Ево, доша’ ти на вјеру, и тврду ријеч |
| , да се сама против толике силе одржати не може.{S} По том уговору Угри имаду нас против Турака |
| Солун и то таквом снагом, да се одржати не може, и да ти пресјеку све што ти оданђе долази.{S} |
| ко’, у таквим стварима вјера се одржати не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе исправљам. |
| овара да Србија покрај Турске постајати не може, а да си ти трн у оку, јер с малом властелом Ту |
| ’ разорио, да ђаур ни сјемена посјејати не може — одговори Реџеп-паша.</p> <p>— А што ти Јеврен |
| <p>Царица к себи дозове Милеву.{S} Мати не усхте одма’ с бојом напоље; она јој покаже благо од |
| ода и јуначког изгледа, па се разазнати не може.{S} Бадава даје Раде распитивати младе војнике, |
| вас ни као луд ни као мудар прокопсати не могу.{S} Пре тога доста сам се по свету лутао, турск |
| пође, ту си и ти с нами, твоје изостати не сме, израдићемо да буднеш први у цркви, и богате баш |
| S} У једном роју више вас скупа опстати не може.{S} Нисте ви ни први ни последњи у вашој судби. |
| ђара и Турака као укопани, да се мицати не може; волио би’ јуначке смрти, нег’ ’вака живота.{S} |
| ’ се тако мора зидати да га нитко узети не може.{S} Мора се брзо зидати, јер ником не треба вје |
| ио је Смедерево тако, да се ласно узети не може.{S} Смедерево треба да служи Србији за обрану п |
| рад у трокуту, јак да се на јуриш узети не може.{S} Ту ћеду бити јаки бедеми, споредне и подбоч |
| т пресеку, и сам Завиша види да одољети не може, већ са својих неколико јунака, дивних Пољака, |
| да наступајућем јуришу Јеремија одољети не може.</p> <p>Ни сам Јеремија ни Јаблановић не уздају |
| ио те Жигмунд са султаном, коме одољети не би могао.</p> <p>— Дакле, изгубљено да се више не по |
| му удар хатлију обори, но сили одољети не може, Турци гушће наваљују, јер хоћеду да пут пресек |
| ћу. <pb n="384" /> Турцима сами одољети не можемо, јер су десет против једнога.{S} Морамо и ми |
| ам се Жигмунда одрећи.{S} Друкчије бити не може. — Деспот мало почине.</p> <p>— У злу и то је д |
| вати који га више нипошто онде оставити не хтеде.</p> <p>Како се он од Милеве растао, може свак |
| њим се којекакве ветрогоње, успоредити не могу — Са овим последњим реч’ма је калуђер на Светис |
| су да са таковом силом Турцима наудити не могу.{S} Но ни Турци овом приликом нису јошт тако сн |
| тако су понамештани да им Турци наудити не могу.{S} Хатлије сад преокрену јуриш на пушкаре.{S} |
| у си своја госпођа, и нитко ти уближити не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па |
| Па како да поделим, кад се сами сложити не можете.</p> <p>— Суди, честити пашо, како је право, |
| На вјеру сам га позвао, ријеч погазити не могу.</p> <p>— Господару, проћи ћеш као деспот Стева |
| <p>Деспот изриче, да своју реч погазити не може, и покрај Турака да он још другог душмана навуч |
| клоњен.{S} Знаћеш да исту сабљу примити не могу, јер је иста свагда у преправности против мене |
| идане, да се већ против Турчина бранити не могу.{S} Кад су се крвави ратови водили, што је год |
| народ поткрепи.{S} Турчину се замерити не може.{S} Војводама је жао што нема тих градова, ал’ |
| } Против таке две силе Србија се борити не може.{S} А Турци би готови били у почетку Угрима што |
| поруку.{S} Јереминој истези одговорити не може.{S} Треба новац за војску, треба за непредвидим |
| чај градска врата да их Турчин отворити не може.{S} Узми те кључе као аманет деспот-Стевана, ко |
| ма Ферхад-паше, и сад се више повратити не може.{S} Неће л’ потписати, лако је Ферхад-паши и си |
| орамо.</p> <p>— Тако је, ал’ преиначити не можемо, уздајмо се у бога и у нашу памет.{S} Знам да |
| ку, видећи да ништа овим путем докучити не може, врати се у највећем незадовољству скупа са сво |
| а као што је та ваша јошт Србију сатрти не може, јер познато ми је да је у Караманији буна, као |
| дном великашу без повреде царске власти не принадлежи.{S} Ја сам већ цару о том спомињао, ал’ о |
| била јако брижна, и да нам славни гости не дођоше, не бих ову ноћ могла преспавати, тако ми је |
| треба свјетлости и слободе, свјетлости не можемо добити, ’ђе нам је бар слободе, а подведено н |
| p> <p>Змај-Облачић од жалости и јарости не може одма’ да се разбере.{S} И њему су седмогодишњег |
| лаго, јер је то оружје да му се примаћи не може, чуо сам о том много причати, то је право чудо |
| говом месту?{S} Јеремија рече, да смаћи не треба кнежевиће, јер деспот-Стевана би то спечалило, |
| ко име носи.{S} Ти Балшићи и Црнојевићи не гледају Србију за чело српског народа.{S} Зато морам |
| лије кроз кршеве с леђи заиђу, коњаници не могу им приступити, а они са још веће висине халакну |
| ча груну доле да одјек даду.{S} Војници не знаду за продају Голупца.{S} Они држе да за Србију Г |
| иш на пушкаре.{S} Искусни стари војници не пуцају прерано, ал’ ни близу себи не допуштају.{S} С |
| а Србијом бране, и док је Србије, Турци не могу у Мађарску продерати.{S} Но тешко оном, преко ч |
| знавали су добро предел битке.{S} Турци не могу да се са њиховим коњаничким мноштвом ползују.{S |
| да дода игуману Радосаву, а да се Турци не сете.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредит |
| пота, а деспот Ферхад-пашу, да им Турци не наиђу на ните и вигове, јер је онда гајтан за пашу с |
| чени ил’ у робље одведени.{S} Ако Турци не отму Ново Брдо а Голубац падне, онда ће Мађари са Ђу |
| ша је тај прелазак штитио, и јошт Турци не могу да продру, пушкари тако су понамештани да им Ту |
| дузети.</p> <p>Но како ће, кад му Турци не даду и кад је већ толико штете деспоту и народу нане |
| ово господарство започети.</p> <p>Турци не би ни могли допрети до поља Косова, да већ одавна ни |
| је да се народ опет уздигне, да га вуци не разнесу.{S} И ако бог да, и Турке истиснемо, окрепље |
| начку срећу, и досадашње деспотове речи не би налазили за узрок ову прилику пропустити, да им д |
| г, а при породици кнеза Лазара великаши не би остали.{S} Зато гледајмо што пре да се што учини. |
| начини и ако <pb n="255" /> се великаши не умере.{S} Но и ја се млого надам од цара, само сад о |
| Харалампије тако исто чини, да се паши не замери, по реду као што треба прекрсти ноге, и стоји |
| , зуби велики, ретки, очи жућкасте, уши не толико велике колико дебеле.{S} Он није баш лудо но |
| оран, код нас ђаура, опет, држе да онај не пије вино, кад га напољу пијана не виде.{S} Еј, да ш |
| и.{S} Који не штеди љубећа се срца, тај не зна шта је милост божија; немој љубеће се голубове с |
| ајглавнијег, а који не зна слушати, тај не зна ни заповједати.</p> <p>— А од кога си ти све то, |
| јер га је он сам дочепао; други курјак не да је ишао даље да лови да и он што дочепа, но почео |
| је у сени, суначни зраци му кроз облак не продиру.{S} Јадни Београде, шта си дочекао.{S} Деспо |
| — А тко ти донесе тај глас, зар ти улак не каза да мени од Ферхад-паше та порука гласи?</p> <p> |
| рко и Хасан још беседе, док и њи’ санак не превлада.</p> <p>Сутрадан се српски посланици својој |
| трговину утуче.{S} А без савезника ипак не мож’ се живјет’.</p> <p>— Ви који сте сад овде скупљ |
| Србији познаје, и онде ниче, ’де човек не би ни помислио.{S} Тако што је и код Искре изредио, |
| гли Смедерево назидати.{S} Такав човјек не може бити жртва владарских замишљаја.{S} Одавна ја с |
| ико може, и то тајно, који не може, нек не пије.</p> <p>— То је ваљан закон тај Алкоран, код на |
| на <pb n="527" /> жртву принети.{S} Нек не буде нитко ни бољи нит’ гори од њега.</p> <p>Деспот |
| мене служили.{S} Од њих нико добра нек не ишчекује.{S} Они иду да искорене вјеру хришћанску, и |
| м гријехе искајати.{S} Нитко смртни нек не мисли, да га кази достићи неће, ако је што скривио; |
| Онај који има право на штогод, тај нек не проси, но нек иште.{S} Просјаштво је за хромог и кља |
| осте?</p> <p>— Та не булазни, ваљда тек не би за њега пошла царица.</p> <p>— Мој брате, неће он |
| удивљен Јаблановић.</p> <p>— Ваљда тек не мислиш и себе, и град и све нас предати? — рече упла |
| неком божанственом сневању.{S} Онда тек не даш за млого што си Србин православни.{S} Сва ђеца о |
| рављао, да мира донде тражити нећу, док не отпојимо у светом храму „<title>Возбраноје побједоно |
| е.</p> <p>Сад већ Бајазит мира нема док не види је ли Јусуф што свршио.</p> <pb n="295" /> <p>Н |
| азговарали о разним важним стварима док не дође време обједу, а кад објед дође, гости опет зауз |
| земљу никакве нападаје чинити донде док не покушам да ли се може што у миру учинити.{S} Зато из |
| ојим бродовима повуче, и то што пре док не би Турци предварили, заповеди кнезу Црном Завиши да |
| у се још дуго кошкали и разговарали док не дође време ручку.</p> <p>Сви гости нису скупа ручали |
| нцу, па се после мећу собом отимају док не ишчезну.{S} Једном народу треба да је један владар, |
| p> <p>Розгоњи је за то да се ни тај рок не допусти, ал’ Жигмунд допушта.</p> </div> <div type=" |
| обрану војске, с друге пак стране, Вук не попушта, а оно нек Милева спасе земљу.{S} Ти, Новаче |
| ће онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не мисли царици покорити се.{S} Шта да се, дакле, чини? |
| е већа нег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не трпи брата му Стевана, па Вукова партаја, будући је |
| ти и разорити обезоружану земљу јер Вук не да помоћи нити хоће да се покори.{S} Децо моја!{S} Ј |
| а благо.</p> <p>— Ево откуп Голупца, ал не за издајице. [С] Исак-пашом свршио сам да издајице п |
| даш ријеч, честити пашо, да се мој дел не уштрби.</p> <p>— То је моја брига.</p> <p>— Пре нег’ |
| вца разбацити надаље.</p> <p>— Наш краљ не може на то пристати да над мађарском војском други з |
| натеме доћи, но чисти се одавде, да нам не срамотиш манастир“.{S} Ја сам све то мирно подносио |
| који ће препречити пут Маџарима да нам не упадају у Србију, и да не продиру у Поморавље, јер б |
| Зар поред великог света и сунца да нам не остане ни педаљ земље, ни један сунчани зрак, да се |
| ићеду, већ наваљују на Србију, и да нам не даду времена да се Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог |
| /p> <p>— А шта желите?</p> <p>— Шта нам не можеш дати.{S} Дај нам светлости!</p> <p>— То само б |
| силе ћеду се над главом ти тући.{S} Сам не можеш, у зетске кнезове поуздати се не можеш.{S} Как |
| ци стигну, а побојао се да Јеремија сам не прими сав откуп Голупца, а њему ништа да не остане.< |
| се турска војска миче.{S} Па ни он сам не жели се натраг, познаје он неслогу у властели, па би |
| и турском удворицом звали, зато што сам не могавши гледати где ми моје очинство газе и отимају, |
| амог свештеника не штеде.{S} Деспот сам не може им одолети, нема јаког сајузника.{S} Ако се сам |
| одговори Харалампије.</p> <p>— Ништ’ им не фали, камо срећа да сам ја такав роб, који све добит |
| м да их као очи у глави чувају, и да им не буде квара.{S} Ферхад-паша познаје Хилендар и поглав |
| .{S} Јер, силни падишо, док Србе сасвим не сломијемо, не можемо ни Босну покорити, некмоли Маџа |
| урци у сајузу са Милицом доцније сасвим не истисну.{S} Почне, дакле, нове планове правити, како |
| Турцима држиш, донде, док ствар сасвим не дозре; после што му драго.</p> <p>— Дакле велиш моја |
| мир правити, или не.</p> <p>— Ја велим не, али да се одма’ има Бранковић повиновати и своју во |
| је ослабио, а Турчин ојачао, сами собом не можемо успјети, морали смо савезника потражити.{S} О |
| ’де се Голубац предаје, ту један другом не може бити потчињен.{S} А ионако сад се све кида, цеп |
| , једва се може уздржати да га погледом не пресјече, но сабере се.</p> <p>— Ти си наш, такве ми |
| остављаш нас на миру, да срећом твојом не дође отац Харалампије, би се овђе згужвао — рече Грг |
| ањи јунаци, Харалампије као калуђер ком не да мантија да се пред сабљом поклони.</p> <p>Вино им |
| друго, но само да ме не издаш.{S} Ником не говори ко сам и шта сам био, јер иначе изгубићу пове |
| а су их у Свијету гору одвели, да ником не смијетају.</p> <p>— И боље, само нек су даље.{S} Па |
| ног реч’ма окресне, сад другог, и ником не остане дужан, ма му тко шта рекао, а и све изједначи |
| може.{S} Мора се брзо зидати, јер ником не треба вјеровати, Амурат се сад прави пријатељем, ал’ |
| намете да сноси, а правде за се у ником не налази.{S} Света црква постала је тржиште.{S} Нема п |
| слави.{S} Нема Србина, који се с Марком не дичи.{S} Кад чујеш звук гусала, чујеш и његово име.{ |
| господара признамо.{S} Ја се ни једном не покоравам, и ја хоћу у мојој крајини сам да владам! |
| и више жена имају; та не један с једном не може да изиђе на крај, па жена не може да се слаже с |
| ш сузбију, војска ће ослабити, па с њом не можемо после на Голубац — рече султан.</p> <p>— Силн |
| рицом.{S} Сад иди, но ником ништа о том не говори; све ће добро бити, а особито за тебе.</p> <p |
| ри збуњена Милева.</p> <p>— Ти се о том не старај, само ако хоћеш, а даље је моја брига.</p> <p |
| рпезом седили, мало што се сви грохотом не насмејаше.{S} И доиста, да није било царице, патрија |
| златним токама, у њем се Високи Стеван не једаред с дивљим Татаром и бесним Турчином огледао у |
| ки <pb n="528" /> трон, и Високи Стеван не једаред га себи на световање призивао; Ђурђа Бранков |
| ниједан није добар војвода, јер ниједан не би слушао једног најглавнијег, а који не зна слушати |
| <p>Русна се почне мислити.{S} Тај план не чињаше јој се сасвим хрђав.</p> <pb n="307" /> <p>— |
| е ми питко без друга, а ти као мусулман не смеш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с тобом ћу држати.< |
| шта?</p> <p>— Има много што шта Алкоран не допушта.{S} Па зар код вас ђаура није тако исто, пре |
| ера, и донде код њих остане, док их сан не превлада да морају лећи, и кад легну да се још код њ |
| н, и све иконе побацане, јер турски дин не трпи Ису Пејгамбера и његове угоднике.</p> <p>Војску |
| лила Новакове груди,</l> <l>Јер Татарин не да му времена,</l> <l>Но бије га сабљом без престанк |
| рече?</p> <p>— Ништа не зна.{S} Турчин не пита ко је био пре, него шта је сада.</p> <p>— Не би |
| борби душе одбор оставити морао.{S} Он не би се могао одвојити, но, напослетку, морао се оцу п |
| ву породицу већа страна мрзи, јер је он не једном великашу земље поотимао.{S} Па шта учини с Ал |
| и преварити.{S} Балша је рекао да се он не би никад <pb n="232" /> са својом силом тукао са Тур |
| <p>Још је кнежев пртљаг на земљи, и он не тражи стана, већ зове деспота да му покаже сву околи |
| .{S} Јест, држали су га за лудака ал он не бејаше лудак каквог у Дубровнику као глумца купити м |
| јвода, а при том властољубив, па ако он не би насљедником постао, правио би буну, па опет горе |
| а војске, то је код Вука, па сад ако он не заузме кормило, све ће пропасти.{S} И то све неће да |
| ја сам штошта чинио, што вјера и закон не допушта.{S} Дјела ми се могу извинити, ал’ оправдати |
| ко јој на рамену стоји, па гледа у небо не би л’ дошао до шићара.{S} Вешти соко, прави Босанац, |
| стом прекрстити.</p> <p>— Мани се, ђаво не спава, а знаш какве су женске; покажи им само светло |
| илику пропустити, да им деспот јошт ово не додаде:</p> <p>— Има јошт један врло важан узрок, зб |
| се његова власт и деспотско насљедство не уштрби.</p> <p>То је Јеремија тако тумачио, да може |
| ди најнесретнији.{S} Благо и господство не слаже се више с нашом душом.{S} Нами таково што тек |
| супруга Жигмунда, и таково пријатељство не шкоди.</p> <p>— И ти би дао православну ћерку за лац |
| заповедати све донде док му се то благо не изда.{S} Повеља ће му се за то издати, и овлашћење д |
| сла, где млоштво коњаника турски’ млого не важи, па већ једанпут задобивено лако се и изгубити |
| у.{S} Но и то ти морам рећи да се много не уздаш у караманску буну.{S} Такове буне онђе годинам |
| е, опет још што привући, једно за друго не мари и мртвом задружнику скинуће са хладног тела све |
| и онај који од тебе осим ње ништа друго не тражи — рече Јусуф, па одма’ даде Јусуф преда се бла |
| е као везира и беглербега.{S} Сад друго не остаје већ новац да се изброји, подијели, полак теби |
| S} Иштите друго!</p> <p>— Ми опет друго не иштемо.{S} Ми не тражимо ни блага ни власти.{S} Коме |
| велики је лис, кад чује да се Ново Брдо не предаје, ма како ће обманути Јеремију. <pb n="444" / |
| буна јошт се није стишала.{S} Ми набрзо не можемо толику војску скупити да их можемо обојицу је |
| о оном што му је најмилије сања.{S} Ко не би Турчин био?{S} Кад пређеш мимо харема, бациш око |
| у, па на све стране погледавши да га ко не примјети стисне нешто новаца Јули у шаку.{S} Јула на |
| урци сву земљу опустити и покорити, ако не буде од Турака, по турској жељи, мира искала, а турс |
| благу, па ће да плати.</p> <p>— Ал’ ако не усхте па те задржи? — запита Јаблановић.</p> <p>— И |
| таманити — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако не утамани, шта ће онда бити — рече Петошко, на коју је |
| игмунда да у падише мира проси, ил’ ако не усхте, а наша војска навали и сам деспот ће с нами п |
| обеде плодови осујетити могли.{S} А ако не буде напред одма’ корачао, могу се, међутим, Срби оп |
| морам исповједити, честити пашо, да ако не буднем патријарх, биће Мелентије, народ га као свети |
| жија гди Турчин свету господари, па ако не сада, оно биће то доцније.{S} Видиш шта чини Коран м |
| .{S} Та зрна сам ја јошт сачувао, и ако не могу њиме нахранити, могу јадно сироче од самртне гл |
| оди.{S} Кад му се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, па извалив се, масти |
| <p>Улак уђе, и заиште предају, јер ако не, мач ће преко њи’ прећи.</p> <p>Јаблановић иште рок |
| могли добити од Жигмунда за Голубац ако не новчана блага, а оно властелинства у Мађарској, као |
| се се и сурва, могло би што бити, овако не.{S} Прими мир, спашћеш хиљадама невиних душа, на зга |
| Пјеније је било, истина, красно, и како не код толики’ певача, — али није носило на себи печат |
| ом Русна.</p> <p>— О врло добро, и како не би у овако веселом двору.{S} Код нас калуђера све је |
| е увиђао да све натрашке иде.{S} И како не би он увиђао, који је видео и осећао славно доба Душ |
| е сад жао што се са војводама наједнако не дели, ’де је он са ослепљеним и чувањем кнежевића на |
| Послушајте ме.{S} Ако се вас двоје тако не уредите, да међу вама један господари, а оно пашћете |
| еремију на предају.{S} Јеремија се тако не предаје.{S} Деспот Стеван и Ђурађ Бранковић остали с |
| а.{S} Ви сте доцније рођени, па се тако не осећате да идете све на мањак, као ја који сам у сре |
| имена Вуковог.{S} Ивјер од кладе далеко не пада.{S} Но ивер у жару треба да покаже од каква је |
| ећемо тајну ником издати!</p> <p>— Нико не сме о томе изван нас шта знати, тако ми бога и свето |
| ле смо у том млого бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за кога, па смо мирни од свјета и свет |
| Новак.</p> <p>— Не би’, јер будалу нико не дира, а мудрога цео свет.{S} Код господара зетског Б |
| а утаманити ал’ само у народ да му нико не забада.{S} Он није бранио што ће Лазар на Косову пог |
| ради у кујни душе спасавати.{S} Па тко не би такву шаљивчину слушао као што је отац Теофан, а |
| и сам савез руши.{S} Српски народ нитко не може на несрећу обвезати.{S} А ионако Жигмунду је је |
| ма заповједа. <pb n="399" /> Њему нитко не сме насупрот, као код вас Угра.{S} Његов један миг с |
| јем војнику и војводи, тешко му је било не бити у рату.{S} Ово војничко чувство највећма се у њ |
| Пајсији је то доста, па баш ма то било не у Дечанима, него и у другом манастиру, ал само у бог |
| S} Знаш, то су велика господа.{S} Онамо не сме ни обичан левента доћи, а камо ли калуђер — рече |
| /> <p>Кнежевићи имаду свега доста, само не светлости ни слободе.{S} А какав је човек без светло |
| же деспот кад хоће у Београд доћи, само не са јаком оружаном руком.</p> <p>Јерина је тужна.{S} |
| аурку?</p> <p>— Добро би било, али само не под тим видом, као у харем, него и за друго што.{S} |
| спасао Босну, јер да се са својима тамо не повуче, не би задржали Турке босански пастири и чоба |
| овом до десет тисућа добрих војника, но не хтеде се у битку упуштати, говорећи да се са таковом |
| се јуначка сабља, прешао је тамнице, но не паде му тако тешко као примити владу над оним народо |
| говорио, то ни сама царица не таји, но не знамо шта је даље у ствари.</p> <p>— Та већ било што |
| д потребе. </p> <p>Милева сузе рони, но не противи се!{S} Жао јој је, ал’ та жалост не задржава |
| лав?</p> <p>— Он често долази овамо, но не верујем да ће од тога што бити.{S} Русна дворјанка р |
| надвисио.{S} Лице му је било красно, но не тако красно као што се у садашње доба држи, то јест |
| p> <p>Јеремија види мађарску војску, но не уздркће.{S} Види и нешто српске војске, ту је довео |
| га могу једанпут целог загрлити!{S} Но не даду ми српски великаши главе дигнути.{S} Док је бил |
| — Турчин ће се с тим задовољити.{S} Но не губимо времена, но пош’љимо одма’ улаке новоме султа |
| ? — Јурио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не би’ захуктао, као краљ Вукашин на Марицу, без да зна |
| ише нит’ страха нит’ користи.</p> <p>Но не прође година две, а Мађари ударе на Бајазита.{S} Још |
| , уверен је био, да му Јеремија обећано не би испунио, и зато се бацио пред скут Ферхад-паше.{S |
| тку пристао би’ и на све, само на једно не, а то да не учине са мном оно, што мора бити, кад ко |
| исто по риједу исказао био, само једно не би, Ферхад-пашу, нашег Петошка, не би’ издао, ни теб |
| траст обуздати, да своје чуство искрено не изјави.</p> <p>— Знам шта мислиш — рече Милица — теб |
| а Голупца не предајем, док ми зајамчено не изда.{S} Оче Харалампије, ето ти књига повеље, чати |
| д муке бркове.{S} Но њих ништ’ на добро не слути.{S} Кају се што се нису Жигмунду предали.{S} П |
| и.</p> <p>— Познајем Јеремију, он добро не мисли.{S} Ако дође па одмах не преда Голубац, ту је |
| госпођа, и нитко ти уближити не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па мада је Бе |
| чи пусте.{S} Саветовао је царици, да то не чини, молио ју је и преклињао.{S} Царица, премда мал |
| ад би те заискао?</p> <p>— Мајко, ја то не смем казати.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, јер не |
| p> <pb n="407" /> <p>Деспот Ђурађ на то не пристаје.</p> <p>Јеремија баш хоће да се одупре.</p> |
| а деспота признајете.</p> <p>— Ми на то не пристајемо да место једног Бранковића другога за сам |
| за то у залогу Голубац.{S} Ђурађ сад то не признаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему ј |
| потврди Милица.</p> <p>— Само ми се то не допада, што смо се из Призрена у Крушевац доселили — |
| омад земље на ужитак, или ако јој се то не допада, а она нек иде у Дубровник ил’ у Мљетке. — Ту |
| ни се, ријеци да ти христјанско срце то не допушта.</p> <p>— И царица Милица је била ’ришћанка |
| тети га.{S} Ферхад му одговара да ни то не ваља, деспот би си изабрао добар положај да се проти |
| лада, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то не учиниш, учиниће Милица, па ћемо се задоцнити.{S} Тур |
| ице, цару нек је лака земља, ал’ тек то не може се допустити да његово младо дете — Стеван, ил’ |
| о, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам то не допушта.{S} Ни мањи који не би дао, а камоли Лазогди |
| S} Све се то мени допадало, али само то не — да Турчином постанем.{S} Напослетку пристао би’ и |
| и као непријатељи наши затиру, ал’ зато не запрећује Турчину љубав и пријатељство са оним христ |
| че лебдења, и мој отац је стар, па зато не држи ме већ одавна код себе.</p> <p>Ове речи калуђер |
| ем ти, да донде, докле се међу вама што не уреди, примирје дајем твом оцу и целом вашем народу. |
| давна досадиле.{S} Готово већ ни на што не зидам.{S} Само ми је јошт то једно утеха, што сам ка |
| от мисли се.</p> <p>— Па онда и сад што не дижу на ме војску, мир није са одлуком на дивану уја |
| увијати, превијати, и оно говорити што не мисли — каза Јаблановић.</p> <p>— Е добро, Харалампи |
| калуђери моловали, па светитељи тек што не проговоре.{S} Велико распетије дивно је израђено, на |
| од нас не држе се тако строго, само што не сме на видик изићи.{S} И султан пије вино и све паше |
| је имао бојазан, само у деоби да му што не отштрби, јер му је Јеремија сувише похљепљив, бољитк |
| миг и на сама уста, а да се султану што не згоди, као Мурату на Косову.</p> <p>— Свјетли цару, |
| кашин је отимао за себе земље, па зашто не би и други то исто чинио, — тако су млоги мислили.{S |
| Голубац.{S} Њихов Будимград и Тамишвар не могу се сравнити са јаким Смедеревом.{S} Мађари шиљу |
| во Брдо још не мисли на предају.{S} Зар не има јунака који ће на првој кући забости алај-барјак |
| не би’ био будала, јер будала и калуђер не сме се женити; калуђер зато јер се заклео да неће ни |
| рада и Голупца не може напредовати, јер не зна рашта и коме.{S} Да је Жигмунд довео био велику |
| >Јеремија није могао противсловити, јер не само да је душу продао већ и тело му је у рукама Фер |
| и.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, јер не смем... јер не знам на то ништа казати.</p> <p>— Кће |
| ашто?</p> <p>— Зато, јер не смем... јер не знам на то ништа казати.</p> <p>— Кћери моја, ја зна |
| и ти у Једрене.</p> <p>— Док падиша мир не утврди, донде не могу Вукоглију тако оставити, па да |
| бранити па и управљати народ док се мир не поврати — одговори Драгаш.</p> <p>Стеван, који је са |
| силу из руку испустити неће док се мир не укорени.</p> <p>Стеван је дуго ћутао докле он напосл |
| сад ово нек прође, па ти богат манастир не гине.{S} Сад да видим кнежевиће.</p> <p>Харалампије |
| нијеси све искусио.{S} Тебе више уговор не веже, јер си испунио га што си градове предао.{S} Да |
| живи.</p> <p>— Ако ме само силом од вас не откину, ја вас никада оставити нећу.</p> <p>— Не би |
| налазила, па заборавимо ју мало, да нас не боле срце.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| рамо и за наше потомке побринути да нас не проклињу да смо им само земаљски неред после себе ос |
| пити против закона?</p> <p>— И код нас не држе се тако строго, само што не сме на видик изићи. |
| Турци нападати, а ни Жигмунда лакат нас не притискује.{S} Но ни ово неће дуго трајати.{S} Турци |
| ујемо.{S} Толико нас искушаваш, и данас не остављаш нас на миру, да срећом твојом не дође отац |
| близу не дође какав Турчин, а да му нос не додирне мирис од ђаурске печенице, што би га узрујал |
| иви, ионако се Голубац за Србију одржат не море, што нам се може пребацити?</p> <p>Јаблановић к |
| а се, онда од султана му гајтан на врат не фали.</p> <p>Исак-паша пита, дакле, шта би ваљало чи |
| тигну, па да ђауре загушимо да ни медет не изрекну.</p> <p>— Шта велиш ти Керим-пашо?</p> <p>— |
| и све паше, само скривено, да га свијет не види.</p> <p>— Ал’ ако се тко опије.</p> <p>— Држу г |
| S} Деспотовица, мада је јака срца, опет не може лахко да прегоре Београд.{S} Није ни чудо, Беог |
| Лазара, нисам могао због њега, сад опет не могу због твог оца и царице међу моје Србе ступити.< |
| а им се душа поткрепила.{S} Сад се опет не кају што нису Жигмунду град предали.</p> <p>Јеремија |
| е, зашт’ га одмах <pb n="541" /> деспот не доведе, и чему тај дуги договор беше приређен.</p> < |
| онда већ из Београда владао.{S} Деспот не би им ништ’ зла чинио јер, срце његово <pb n="403" / |
| ота.{S} Бриге му је стало, да се деспот не побоји какве невере, јер добро зна да му је Исак-паш |
| а, како се побојао Розгоњи да се деспот не накити победе венцом, и оставио га је [с] војском на |
| спомињем Ферхад-пашу, ако га сам деспот не би споменуо као позната пријатеља, већ да је тај гла |
| имам нешто да примјетим.{S} Ако деспот не усхте ил’ не могне одма’ све то исплатити, шта ћемо |
| рече Јеремија.</p> <p>— Ал’ ако деспот не би дао друкчије? — запита Харалампије.</p> <p>— Има |
| ари баш су махнити, а ни Вукогли-деспот не има памети кад пошто-пото Голубац не купе.{S} Подари |
| је млада, дијете.</p> <p>— Турска похот не зна за незрелу младост, Турчин чупа и неразвијен цви |
| Гргуровим синовима док се Ђурђева власт не утемељи, станка нема; дакле, да их треба под заптом |
| л’ сасвим искрено, то ни кроз исповест не би се дознало.</p> <p>— Сретно Харалампије.{S} Бог т |
| <pb n="342" /> му јунаштво праву радост не задаје.{S} Све га нешто боле, свагда је сутрусан, бе |
| ротиви се!{S} Жао јој је, ал’ та жалост не задржава.{S} Само брже с њом, да је та жалост што пр |
| м је први пут добро уочио, по други пут не смедох скоро на њу гледнути.</p> <p>Бајазиту на ове |
| ас држе овде?{S} Зашто нас већ једанпут не ослободе?</p> <p>На то уђе отац Пајсије.</p> <p>— Ни |
| к дуго је замишљен ћутао док наједанпут не прослови:</p> <p>— Само да сам мало млађи, али шта ћ |
| коченим очима, вилице му се тресу, јошт не може да погоди, а лице му се види као одавна му душм |
| мо са Исак-пашом мир склапљао’ ал’ јошт не склопио.</p> <p>— Свијетли падишо!{S} Кључи Голупца |
| о да се Петошко удали, да што луђе јошт не изговори.</p> <p>Петошко, видевши да се удалити мора |
| јске.{S} Да њега са својом војском јошт не има, Турци би са шаком људи све освојили.{S} Но мог |
| н, сад га вуку налево, сад надесно, већ не зна ни сам чији је.{S} Кад се пропада, нек пропада.{ |
| еђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не утече испред нас</p> <p>— викне Митар.</p> <p>— Стан |
| и крепе се пићем.</p> <p>Лошонција већ не пуца на ту кулу, јер није нужно, а не зна тко тамо м |
| ан, да још услуге чини, па онда кад већ не буде нуждан, да дође и на њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ |
| као што кажу, да се Обилић и Бранковић не слажу и да ји је цар карати морао — рече Драгаш.</p> |
| ј при делби да ме Јеремија и Јаблановић не прјеваре, јер су силеџије, како би’ ја с њима као тр |
| е.</p> <p>Ни сам Јеремија ни Јаблановић не уздају се одбити нов јуриш, већ се као за смрт препр |
| ужичалу очитати.{S} У манастир, у цркву не може их пренети, јер ту немају места они који су изд |
| тог рода, а створ тела ни у свештенству не би ми од ползе био.{S} Био сам веселе нарави и лакрд |
| <p>— А зар ти мислиш, да у калуђерству не има ђаволштине? — запита Петар.</p> <p>— Има доста и |
| красно и лепо, нека једна красота другу не заклања, него нек све скупа што је добро дичи овај с |
| и, и мрзим га зато што ми одмах награду не издаде да Голубац предам.</p> <p>— Па кад не издаје |
| ске трговине.{S} Па ни Грци у Цариграду не би могли даље прекрштеним рукама гледати.{S} Царигра |
| е Београда предавати.</p> <p>У Београду не види се весело лице, не чује се весела песма, само ж |
| је што скривио; природа неред, неправду не трпи, у деветом кољену још искајавају се гријеси при |
| но, да ђауре распршимо, да у Новом Брду не остане камен на камену.</p> <p>— Светли султану!{S} |
| може Стевану подвргнути.</p> <p>И Ђурђу не могаше из главе изићи шта Турци са таковом женидбом |
| ами тамо-амо шетајући се, да ни наблизу не дође какав Турчин, а да му нос не додирне мирис од ђ |
| мора што припадати насљедија, браћа ју не могу из тога искључити.{S} Тако су наредиле њихове м |
| Голубац на јуриш узели били, по Србију не би ништ’ добро било.{S} Маџарска војска је била слаб |
| , шта ћемо онда?{S} Град се на вересију не продаје, кад једаред предам град, онда је деспоту и |
| .{S} Сватко једно друго квари.{S} Марку не дадоше крила да рашири, његова стара баштина под тур |
| арство, и против хусита, који у Угарску не задиру.{S} Најпре нек се изда по уговору што се изда |
| теван је дуго ћутао докле он напослетку не буде принуђен целу ту ствар начисто довести.{S} Он ј |
| шта је.{S} Уклони се мало, док отпоруку не добијеш.</p> <p>Улак се уклони.</p> <p>Харалампије ч |
| су им увек празне, а краљ о свом трошку не може војске држати, мораду да просе новац у римпапе, |
| е угњездити, ако му тек сам народ земљу не уступи.{S} Мора и <pb n="268" /> Турчин тање жице на |
| Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу не дирају, онда би могли сатрти врага агарјанског.{S} У |
| будала кад истину говори, а оно мал’ му не преседне, а мудри тек онда мудрују кад говоре оно шт |
| ал’ која полза кад ни брат Вук добра му не жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу носио је жељу за вла |
| донесе градске кључе, но Ферхад-паша му не допусти, пошље свог бимбашу као улака са свитом и пи |
| лачина-Радом.{S} Хтеде сам ићи, Раде му не даде, хоће свуд да му је десна рука, па ако је до по |
| лони.</p> <p>На сва распитивања улак му не хтеде казати од кога је тај глас, само му је рекао, |
| укоглију; нападати га нећу, ал’ ипак му не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље било да идем у Једре |
| .{S} Стеван хоће да ју пољуби, Марко му не да, он се само рукује.</p> <p>Поведе се опет разгово |
| акле, шта би ваљало чинити.{S} Нитко му не зна паметну рећи као Ферхад-паша.</p> <p>Ферхад-паша |
| само на краљевску стати могаше, а то му не допуштаху.{S} Марко иде као незнана делија, од села |
| цу љубавне песме пева.</p> <p>— Е то му не треба замерити, он је јошт врло млад, и отац му је с |
| отвори очи, види Јерину, мушки понос му не допушта да лежећи говори, устаде и прослови.</p> <p> |
| сабљу повадио,</l> <l>Но ни сабља њему не помаже.</l> <l>Јер је бржа Новакова рука,</l> <l>Па |
| ца и с њим судбу живота деле; но к њему не могу, јер су двогубо несрећни; затворени као робови, |
| цем био са деспотом, знаћу рећи султану не само што је говорио, већ и што није говорио, оно што |
| д неупутно понашање према кнезу Стефану не произилази из недостатка учтивости, но из његове ват |
| рци и Латини, Срби и Мађари, ал’ Србину не беше пара. </p> <p>Та лепа времена прохујаше, вијор |
| а!</p> <p>— Али кад она хоће?{S} Кад њу не боле, како ће нас болети?{S} Она се зна.{S} Па зар т |
| додуше, чува, ал’ ја ни самом калуђеру не вјерујем осим себе, мада сам и ја калуђер.</p> <p>— |
| на за себи опредељеног господара.{S} Ту не знамо шта ће бити.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ћ |
| Бо’ме зло, ту се мора мријети, спаса ту не има, Мађари ћеду опет на јуриш, да нам тренутка не д |
| а, никог другог од деспотове обитељи ту не беше.{S} Деспотовица, мада је јака срца, опет не мож |
| м ни у куповини подјелити.{S} Кад ни ту не можете, како ћете се на јуначком мејдану дјелити.{S} |
| ешко му је то укратити, а да се деспоту не замери.</p> <p>Смисли на једно.{S} Кнежевиће пош’ље |
| ме не познају да сам и сам тај, на путу не стоје.{S} Они су жешћи од прави’ Турака.{S} Но само |
| јој сујети и славољубију њеном на путу не стоји; за своју сујетну корист све је била у стању, |
| крвили су се донекле, док Мурат Мустафу не победи, и постане сам свију Турака султаном.{S} Док |
| чи погледати не би могао, а да грозницу не добије.</p> <p>Састану се и са Хасаном.{S} Он је поб |
| са је л’?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Одмах не могу све изручити, војна је, ал’ град предати се мор |
| он добро не мисли.{S} Ако дође па одмах не преда Голубац, ту је већ пријевара, издајство, ја на |
| ојвода Раде обучени су арнаутски, да их не познаду Турци, да не буде зазора.{S} Но бимбаша позн |
| <p>Пије се да им се душа замагли, да их не види вечита истина чистог родољубља.</p> <p>Пију на |
| нам сметају, много би лакше ишло да их не има, јер ти манастири потпирују и оно што се већ гас |
| д тих усхитителних ствари живи, који их не познаје и никад не зажели, јер онда није њиховом упл |
| [идемо] — упита краљ.</p> <p>— Голубац не смемо за леђи оставити, ми смо се најпре за Голубац |
| се управо и спремили, да ако се Голубац не би предао, силом да га принудимо.{S} Кад би оставили |
| да га ослободимо, па још ако се Голубац не преда, и допадне турски’ шака, онда је сва земља изг |
| от не има памети кад пошто-пото Голубац не купе.{S} Подари Јеремији као просијаку тај новац, вр |
| урака, који, бар за ово доба, у Голубац не би дирали, и добио би времена да се опорави од оне с |
| вој на Ђурђа бацивши.</p> <p>— Мој отац не стоји са војском као непријатељ, него као спаситељ.{ |
| > <p>— Отпасан и једанпут поклоњени мач не узима се натраг; штавише, није за јунака ни од среће |
| е.</p> <p>Тако језде Голупцу, нитко реч не прослови.</p> <p>Голубац је близу.{S} Већ су близу г |
| е поруке шиљати деспоту ил’ мени, а баш не мора се знати од кога је глас послат но само има ист |
| ез да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мој отац скуп |
| деспот налази, на смех навести, што баш не би ни владици нит’ игуману годило.</p> <p>Брат Теофа |
| едеми.</p> <p>Розгоњија јуриша, ал’ још не може да продере.{S} Јеремија и Јаблановић још се јак |
| пије.</p> <p>— Лако је с тим, Ђурађ још не зна да су кнежевићи код мене, недавно још питаше ме |
| лико је крви проливено, а Ново Брдо још не мисли на предају.{S} Зар не има јунака који ће на пр |
| и.{S} И ријечи су ти паметне.{S} Но још не рјече ми какав мир да просим.</p> <p>— Да се султану |
| наје за владара Србије.</p> <p>— То још не би тако зло било.{S} Но кад се потпишем да се цијепа |
| /p> <p>Већ два дана прође, а деспот још не показује намере куд је даље рад одлазити.{S} Рувиму |
| ашност, а да га турска заплава као олош не однесе.{S} Кад се неко време тако у народу потуцао, |
| о је то био?</p> <p>Харалампије.</p> <p>Не у калуђерски хаљина, но преобучен, да га не познаду, |
| шта Срби мисле; да ли ће се према мене [не]пријатељски показивати, или са мном као добре комшиј |
| емилост.</p> <p>Бурне су биле Јереми[ји]не мисли, потписао је, морао је потписати предају града |
| ласом канда му је срце необручано, узда’не, и у малој почивки једним оком жалосно изврће, а дру |
| т би шћео моју ћер — рече деспот и узда’не.</p> <p>— Јест, такав је глас оданде.{S} Можеш лахко |
| <p>После ових речи отпочине, мало узда’не, очи му се укоче, мало се стресе и умре.</p> <p>Сви |
| глади чело деспотово, и уздисај му одла’не, канда осећа добар утвор руке, који му души терет ол |
| мене, повиче један арнаутски капетан: „Не дирајте га, то је будала, није ништа крив“.{S} А Тур |
| /foreign>.{S} Од то доба Турци моле се „не саједини боже каурина“.</p> <p>Ђурађ Бранковић имао |
| .{S} Да ми не исказа тко је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да би могли Турци |
| г, косе смеђе, очију плави’ на подобије неба, које жртвујућу се невиност изјављују.{S} Она је б |
| ама, дижући га као свог првог јунака до неба.{S} Ако му је корак погрешан био, он га је са свој |
| су ђеца без оца и мајке, и као да су с неба на земљу пала.</p> <p>Но оставимо ове делије нек с |
| ава човека у земни рај, ’де му се дух у небесну васиону уздиже, а ломно тело мирног одмора нађе |
| ту покорити — дода Јаблановић.</p> <p>— Неблагодаран човек!{S} Узмите ме у ваше друштво, па ћу |
| Леп летњи дан.{S} Унаоколо чист зреник, небо чисто плаветно, само над главом Београда вије се ц |
| довео Облачина Раде.</p> <p>Красна ноћ, небо звездама посуто, на небу сребрн шар, козлићи, блед |
| >— Јест, над Србијом је са свију страна небо натуштено, с једне стране Турчин, с друге лацманст |
| агдаду, у таоце, ту је проучио од Арапа небо и звијезде, градити куле, и градове отварати, изво |
| нема дома за госпоштину.{S} Ту је ведро небо и деспотови чадори.{S} То су за делије станови.</p |
| ан соко јој на рамену стоји, па гледа у небо не би л’ дошао до шићара.{S} Вешти соко, прави Бос |
| ада вију се мађарске заставе.{S} У кули Небојши што је било заточеника, деспот их је отпустио м |
| ме призна за себи равна, иначе ћу га у Небојшу кулу сатерати — рече Прибац.</p> <p>— То неће д |
| великом свитом овамо стигао, са благом небројеним да Милеву дарива.</p> <p>Он жели насамо са М |
| ановог је рода па је силан, благо му је небројено.</p> <p>Милица се све више и више у мислима п |
| ов рат.{S} Татарски цар Тамерлан иде са небројеном војском на Бајазита, да му царство <pb n="32 |
| <p>Красна ноћ, небо звездама посуто, на небу сребрн шар, козлићи, блед месец, уштап тек из приз |
| пше ђаурске земље ужива.{S} Види красне неве, те ћеду пашин харем дичити.</p> <p>Док тако Исак- |
| је стало, да се деспот не побоји какве невере, јер добро зна да му је Исак-паша душман.</p> <p |
| , не може се тако лако од ње, ако му је неверна ил’ му се не допада, курталисати.{S} Ђаур каже, |
| искварен, у властели један другом преко неверног слуге отров даје, један другом најмљеном руком |
| сплетака, посваде се.{S} Милоша назову невером, Милош остави своје војено оделење и, без да је |
| </p> <p>Немојте ни питати да л’ је била невесела, плачна — како је путовала, како је примљена о |
| аном, кад јој је он једина разбибрига у невеселом манастиру, и што проживи, то јој је све.{S} И |
| >Харалампије гледи га, диви се.{S} Чудо невидимо.</p> <p>Ферхад мери Харалампија.</p> <p>— Ти с |
| ави Турчин, само једног знам који ми је невидимом руком свуда помагао, ђе је могао.</p> <p>Посл |
| е ствари.{S} Час му долази да је сасвим невин, час опет канда је нешто уплетен.{S} Ако <pb n="4 |
| Та нисмо ли казали већ да је она добра, невина, блага, и да чистом љубављу прам Светислава дише |
| .{S} Од овог магновења престала је бити невина.</p> <p>И доиста све се то на њој одмах и познал |
| нанешени невоља, после толико проливене невине крви, је л’ могуће да све то без каштиге остане? |
| е се то на њој одмах и познало.{S} Њене невине очи добију одмах неку већу ватру, неки јачи зрак |
| као робу и стоку дијелили.{S} Сад се на невиним ђецама кају гријеси отаца.{S} Ишти, деспоте, да |
| вако не.{S} Прими мир, спашћеш хиљадама невиних душа, на згариштама подигнућеш многе кровове, д |
| ерхадове очи сузне, жао му је несретних невиних кнежевића.</p> <p>У тој ствари није ни о самом |
| вом агарјанском срцу, да однесе као вук невино јање из стада Христова у гадну пештеру.{S} Даље |
| ви’ на подобије неба, које жртвујућу се невиност изјављују.{S} Она је била прекрасна као што са |
| Ова радост јој је била први ударац њене невиности.{S} Од овог магновења престала је бити невина |
| тевана, знао је и то да деспот сродну и невину крв пролити неће, ал’ и то добро зна да Гргурови |
| бегати; орао је моја птица.{S} Не дирај невину срну; срну је моја Зулејка радо имала.{S} Стреља |
| тошта боље бити, а да не пролије толику невину крв.</p> <p>Тако путујући, доћи ћеду близу манас |
| ешце, не мислећи да коло иде наоколо, а невоља редом ћера.</p> <p>Ето сад жалости, сви троје у |
| рпски живот.</p> <pb n="358" /> <p>Доле невоља, а горе слава; каогод кад је цео дан облачан, па |
| оје ћера. </p> <p>После толико нанешени невоља, после толико проливене невине крви, је л’ могућ |
| и крст пратиће ме до гроба.{S} Од јада, невоље пост’о сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру и крв ни |
| пили.</p> <p>— Свуд по свету има доста невоље.{S} Код вас је поне то добро што сте сви за једн |
| <p>— Шта им фали!{S} Па зар није доста невоље када по тридесет девојака поред једног старца ча |
| стит, па би видео.</p> <p>Грман се и од невоље насмеје.</p> <p>— Та зар су луде Српкиње да Турц |
| ати да се датом приликом опрости од ове невоље.{S} Кад је мислио да је прилика већ близу, буде |
| да начине?</p> <p>Друштво се, поред све невоље, насмеје, и један зажели чути једно, а други дру |
| односио чекајући крај искушенија и моје невоље.{S} Но напосљетку већ нисам могао издржати.{S} П |
| с напаствује, а Бајазит, поред све наше невоље, неће да нас напада него пријатељство ми подноси |
| арош.{S} И да не бијаше у долњој Србији невоље, рекао би да је Србија под деспотом најсрећнија. |
| а никад у миру, него све у рату, беди и невољи.{S} Видео је својим очима доста јада и чемера.{S |
| Овај садашњи нараштај рођен је у беди и невољи, после косовске битке, у метеж’ма Вуковим и Бран |
| то Марко:</p> <p>— Ово је мој у срећи и невољи побратим.{S} У свом роду што имаде’ побратима, и |
| /p> <p>— Кад је Србија са свих страна у невољи, ради како те бог и памет учи, а ја, господару, |
| тако чини како Исус заповеда, свом је у невољи друг, искупљује потајно робље из сужанства, докл |
| то, да је изврстан војвода, мудар, и у невољи зна се наћи.{S} Лако му је било погодити и то да |
| шег тврдог пријатељства које ће нам и у невољи судбу олакшавати — рекне Ђурађ.</p> <p>Свима се |
| сад са икаквом господом и јунацима, ми невољни слепци?{S} Ми тражимо себи равне.{S} Дајте нам |
| сузу утрти, он ће све добро што има са невољним поделити.</p> <p>— Не би л’ добро било да мом |
| <p>— Откако сам те познао, Хасане, сву невољу лакше сносим; у теби, у Турчину, имам пријатеља, |
| и најлепше изберу, јер Турчин са лепом невом проводи ћеф.{S} И сиве соколове, увеџбане, морали |
| да знаш, код нас је нешто друга будала, нег’ код вас.{S} Те будале су изгледале на луде, а ипак |
| свако доба више пазило на вољу деспота, нег’ли на турску.{S} Турци нису знали ни да су кнежевић |
| ре у ватру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да и помисли на другог.{S} Но она, поред све љубав |
| е одмах пут манастира Богородице, брже, нег што је амо Ферхад-паша стигао.</p> <p>У деспота је |
| чера, боље сад и с мањим задовољити се, нег’ после руку у којој је залогај пружати за другим за |
| жемо више натраг, боље да нијесмо живи, нег’ господства не имати.</p> <p>— Ја сам твоја жена, з |
| срећне љубави увек други и друга тражи, нег’ често су у намастир ишли, те су се постригли.</p> |
| дуго трајати, можда је он сад сретнији, нег’ што ћеду бити некад архијереји.{S} И доиста, и сам |
| /p> <p>— Најбоље би било ништ’ не дати, нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, па онда на Голубац, да |
| ле и свој кров запалити и ту изгорјети, нег’ли тако предати се.{S} Мађари су већ посјели Мачву |
| рамоћена, шта јој је било друго чинити, нег’ опет у стару веру, па своје грехе кајати.</p> <pb |
| и преклињем, да ћу се прије потурчити, нег’ да изгубим заслужену мазду — рече Харалампије.</p> |
| ицати не може; волио би’ јуначке смрти, нег’ ’вака живота.{S} Тко зна како ћемо и сад проћи, ка |
| нђе ћу ја с Турцима опет на крај изићи, нег’ да паднем деспоту у шаке, јер кад се ви измирите, |
| би бити у оном добу прост постриженик, нег’ сад владика, архипастир, кад више Призрена нема.{S |
| е, кад поштеније чиниш, као сад Турчин, нег’ Јеремија, издајица вјере и народа.</p> <p>Ферхад-п |
| ојводе више су давале на само јунаштво, нег’ на прилике бојног поља.{S} И Вук би са својима изг |
| м у чело вола убити, тај је више важио, нег’ који је књигу писао.{S} Петошко од детињства слаб, |
| и с тобом тако коцкају.{S} Боље мријет, нег’ тако живјет — рече огорчен Облачина.</p> <p>— Така |
| м, то сме пре поглед на зидине и марву, нег’ на људе, божја створења, бацити.{S} Не једна живот |
| оље и последње јајце да народ на жртву, нег’ да их турска копита погази, и као робље у Скопљу п |
| киња који се пре убију, ил’ убити даду, нег’ што би се од свог драгог одлучити дали.{S} Ово сам |
| та!{S} Па какви сватови?{S} Више Турака нег’ Србаља у двору.{S} Рекао би, да се већ све истурчи |
| мора имати веће мноштво, више коњаника нег’ душман.{S} Наше војводе више су давале на само јун |
| </p> <p>Грле се, љубе се.{S} Мало бољма нег’ са кнежевић’ма, да л’ сасвим искрено, то ни кроз и |
| .</p> <p>— Волијем једног таког Турчина нег’ све народне издајице као што би Јеремија, бог ти д |
| неусипно радила.{S} Партаја ти је већа нег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не трпи брата му Стева |
| Ти, Новаче, опрости, јер земља је преча нег’ други.{S} Има јошт Српкиња за твог Светислава — ре |
| могу сазидати јачи <pb n="508" /> град нег’ што је Београд, најбоље неимаре ћу погодити.{S} И |
| кад Срби Смедерево имаду још јачи град нег’ што је Голубац.{S} Њихов Будимград и Тамишвар не м |
| ши унутра, покаже весело лице, веселије нег’ икада, баш као да је хтео показати да каткад и луд |
| Прије би за време напустили Караманије нег’ ли овђе задобивене области, јер одавђе се шири тур |
| се увјерим да је христјанин.{S} И прије нег’ што ће ми тајну поруку испричати, преобучен зажели |
| ао, да ми га је да му кожу одерем прије нег’ што ћемо гинути.</p> <p>Тек што то Јеремија изрече |
| тамо-амо, све иконе му се виде друкчије нег’ иначе, светитељи му изгледају канда баш гледе, кан |
| Сад се Ферхад-паша одрешитије показује нег’ на путу.</p> <p>Поседају.{S} Ферхад-паша на душеку |
| а мрзим и душман ми је, волијем у Турке нег’ душману служити, ма био Србин.{S} Не иде ли друкчи |
| ижење с Турцима ако и стаје жртве, боље нег’ да јединим ударом пропаднемо.</p> <p>— Што вас бој |
| лаћаћеш данак султану, ал’ и то је боље нег’ с Турцима рат водити.{S} Маџари ти не могу наудити |
| м, но опет волијем мој народ и хришћане нег’ себе, и ако јесам веран оцу син и против Мирче вој |
| могла Београд подсести и освојити, пре нег’ што би Жигмунд помоћ послати могао.</p> <p>Облачин |
| Бајазитовим.{S} Кад кудгод изјаши, пре нег’ што ће једном ногом у зенгију, стане другом на леђ |
| му биле у глави кад је с коња спао, пре нег’ што ће изда’нути, брижан за опстанак Србије.{S} Мо |
| људе.{S} Осим тога, Вук Бранковић, пре нег’ што је Миличину кћер задобио, био је велики обожат |
| ња.</p> <p>Мађари се ноћу скупљају, пре нег’ што зора заруди, ударићеду новом силом, сватко вер |
| /p> <p>— То је моја брига.</p> <p>— Пре нег’ што зора заруди, сав пешкеш је ту.</p> <p>— Евала |
| четворице спремна.</p> <p>Јеремија пре нег’ што ће на коња, јошт да се рукују, и шапне му.</p> |
| мена Бранковића.</p> <p>Харалампије пре нег’ што ће кнежевићима доћи, састане се са Пајсијем у |
| послушаће деспота и потражити Турке пре нег’ што они њега потраже.</p> <p>Тада Лошонци намести |
| , кад чујемо нашег пријатеља.{S} Но пре нег’ што искусимо твоје пријатељство, реци нам, реците |
| војом мрсном софром променуо.{S} Но пре нег’ што ћеду поседати, очита молитву владика тихо, а о |
| у се у деспотове границе, и смерају пре нег’ што би се Угрима поткрјепили, на нас свом силом на |
| да ћеду Мађари узети град на јуриш пре нег’ што Турци стигну, а побојао се да Јеремија сам не |
| > <p>— Боље би било да се сви потурчите нег’ што се међу собом кољете.{S} И доиста, ви ђаури ст |
| рчин, ал’ у њему бољма бије српско срце нег’ли у Харалампији.</p> <pb n="443" /> <p>Харалампије |
| их погуби.</p> <p>— Ферхад-паша је више нег’ Турчин, он је човјек.{S} Ферхад-паша ђе је гођ вој |
| пријатељство уливају, што показује више нег’ сама реч.</p> <p>И јест диван јунак Ђурађ Кантакуз |
| рудом обилата, занатлија, трговине више нег’ у Маџара, а Дубровчани живци српске трговине.{S} П |
| .{S} Стеван бијаше кротак, ваљда и више нег’ што треба.{S} Ђурађ га не сматраше као сина цара Л |
| ласт.</p> <p>— Ал’ Голубац више вриједи нег’ једна област.{S} Мађари ћеду дати за њ двеста хиља |
| јатељство и добро сусједство више вреди нег’ два града.{S} И у тим градовима могу Срби Угарску |
| упца, онда је још теже владати у Србији нег’ покрај Турака, који, бар за ово доба, у Голубац не |
| о и то изричем, ако тко буде несретнији нег’ што ја о себи мислим, онда ћу ја моје право обнови |
| ао, јер је деспот силно богат, богатији нег’ краљ Жигмунд, но само зато није дао, што неће он д |
| вјек напријед вити, боље славно мријети нег’ кукавички живљет.</p> <p>— А ти, Ђурђу Кантакузену |
| а коњ свагда може човека лакше погазити нег’ човек што ће њега убити.{S} Може један тројицу пот |
| овак.</p> <p>— Боље је дати се ухватити нег’ улудо гинути — одговори Петошко, и на то је чашу с |
| град чувати.</p> <p>— Волијем погинути нег’ тамо ићи.</p> <p>— Овако ћемо сви пропасти.</p> <p |
| ел.</p> <p>— Има, и на моју жалост већи нег’ ја, који сам био ту све и сва, и све на моју душу |
| , и вољан је прије под скут падише доћи нег’ли да га Жигмунд опаше; а Вукогли добро зна да је у |
| есту зидаћеду се двори деспотови, лепши нег’ што их у Будимграду има.{S} И ти двори морају скор |
| о видите, јако остарио, ал снажнији сам нег’ кад сам у царском двору лудак био.{S} Душа ми је о |
| но сам хитио да Голубац прије задобијем нег’ што би га Маџари на јуриш узели.{S} Да су Маџари Г |
| турски паша, ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је народ страдао и страда.{S |
| те сами шта радите.{S} Боље је бити пас нег’ ђаур.{S} Но на ствар, дакле тај Јеремија хоће да п |
| и сви знамо да је Вукогли лис, већи лис нег’ Жигмунд.{S} Да могу, да треба, сам би га утаманио. |
| страдати.{S} Сад је за тебе више заузет нег’ икада, јер ропта на Стевана, што је с матером свој |
| ише им је лежало о српском пријатељству нег’ икада.{S} Бура се велика подигла над турским царст |
| осад волео бити будала у мудром царству нег’ мудар у лудом, ал’ сад сам видео да су сви полудел |
| старијег брата синови, веће право имаду нег’ Ђурађ Бранковић, њихов стриц.{S} Властољубиви вели |
| нојевићи више су шкодили српском народу нег’ сами Турци.{S} Док год буде српски народ међ краљи |
| мпије, и преврн’о очи, које више издају нег’ језик.</p> <p>Ферхад га је разумео.</p> <p>— Преда |
| вина.{S} Гргура синови су ближи скиптру нег’ Ђурађ.</p> <p>— Манимо се тих послова, то је могло |
| дале на луде, а ипак нису, паметнији су нег’ други.{S} Они тако рекну у брк, и војводама и само |
| ласно очита предвечерњу молитву пре још нег’ што ће сести, и калуђери га у томе својим гласом п |
| све у главу, били сте млади, као и ја, негда јунаци а сад издајице, а ти Харалампије, ти си би |
| онак, баш у ону дворану ’де се Јеремија негда световао са Јаблановићем и Харалампијем о предаји |
| паша станује баш у оној дворани, ’де је негда као Петошко својим шалама српску господу занимао. |
| лош.{S} То је старо јунаштво, којим је негда са деспотом код Искре главе турске рубио.{S} Мађа |
| и у мирније пристаниште жића.{S} Био је негда и ожењен, ал’ оста удовац.{S} Згрешио је, био је |
| вај народ не лежи иа срцу, о ком сам се негда оскврнио, имам доста блага, да би’ могао са мојим |
| е долазио, еј то су била времена, ту се негда и веселило, још кад је султана Милева ђевојком би |
| ија.{S} Поче му се чинити да је то лице негда у животу видио.{S} Сад му је већ исто несносно.</ |
| ом зданију у башти, које увеселења ради негда сазидано беше, како би после почивке недалеко од |
| е ако од Србије јошт шта бити може, као негда Призрен, Приштина, Нови Пазар, Београд, сада Смед |
| ћ знаду, покрај Јеремије и ја сам дошао негда до пријатељства са Ђурђем.</p> <p>— Ал’ ако би га |
| не би л’ што дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-паша.{S} Обрицао му је и новаца, да све шт |
| тако српски збориш, нијеси л’ и ти био негда хришћанин — запита га радознало Харалампије.</p> |
| е против буре бори.{S} Лакше му је било негда Стевану опирати се, него народ против силни’ душм |
| да спасеш.{S} То ти каже Петошко, у вас негда лудак, а сада Ферхад-паша.{S} А тко може рјећи да |
| ровео младост под цар-Лазаром, у блеску негда сјајног Душановог царства.{S} Био је он један од |
| душмански, подсећа се да тај глас њему негда није повољан био.</p> <p>Ферхад-паша стане пред њ |
| могао би их са чохе рисати.{S} Тако су негда дивови изгледали.{S} Краљ гледи <pb n="397" /> на |
| а поглавар.{S} Што си ми као Бранковићу негда услуге чинио, прими за награду оно што имаш <pb n |
| ије то тај Петошко, који је жив подсмех негда био.{S} Глас Петошка се у љутим бојевима увеџбао. |
| у је пун светог израза образ.{S} Новак, негдар славан војвода сад већ старошћу и ранама оптерећ |
| е му беше благородно, да се позна да је негдар војник био.{S} Кад га је когод овако старог и сл |
| жеља лова.{S} Нашто ми, дакле, и спомен негдашње радости кад је то сад за мене жалост.{S} Кад п |
| ајно пријатељство Вуково.{S} И она опет негдашње приврженике Ђурђеве њему задобије.</p> <p>Русн |
| буде; Турци одговарају: сада ће посећи негдашњег цара Лазоглије два сина, Вука и Лазара, да им |
| , Харалампије није познао у Ферхад-паши негдашњег лудака Петошка.{S} Тко би могао помислити од |
| у је тешко пало у дворанама цар-Лазара, негдашњем му господара, боравити, ал’ кад је већ ту, те |
| иће га слободно натраг, он неће шкодити негдашњем јунаку код Искре, и пропустиће јогунастог вла |
| ишт’ стати неће, да дође као јунак свом негдашњем пријатељу; ако се не погоде, пустиће га слобо |
| Јерина јеца, чује јако опште риданије, негдашњи Стеванов телохранитељни хусарски вођ чува на с |
| јаше своје грехе Јеремија и Јаблановић, негдашњи јунаци од Искра, после издајице.</p> <p>А тако |
| о би се од истих откидао.{S} Спомени га негдашњи јошт онде вежу.{S} Још болно му срце овамо га |
| де потпомагаће своје и у турству бољма, негли ви издајице на кућевном огњишту, у својој отаџбин |
| рака да се више чинити за народ гдешта, негли у свом народу, који је већ тако поцепан, удови та |
| ита рада живе, воледу се о’де закопати, негли предати града.</p> <p>Турци дивље јурише, већ су |
| ућу запалити, и сви у њој да изгорјемо, негли што Ђурђу попустити, који ми не врати моје изгубљ |
| тање пазила.</p> <p>— Не питај то сада, него одговарај на оно што сам те питао. — После ови’ ре |
| ртно заљубљеног човека нема бољег лека, него ил’ да се одма’ са другом ожени, ил’ да га нестане |
| доста, па баш ма то било не у Дечанима, него и у другом манастиру, ал само у богатом, ’де Пајси |
| о, нека једна красота другу не заклања, него нек све скупа што је добро дичи овај свет.{S} Је л |
| {S} И тако пре би бегала на крај света, него што би и самом позиву у харем сљедовала.{S} Но она |
| закон нуждан је не само за Бранковића, него и за млоге друге, јер млого ји има који би то исто |
| Милеви да би боље било да за мене пође, него му поглед поклони.{S} Виђао сам га при трпези, как |
| цар, не би чекао да Турци мене потраже, него потражио би’ ја њи’.</p> <p>— А кад би ји ти потра |
| скусног Ђурђа који нас предводити може, него слепога младића.</p> <p>— И томе се може помоћи.{S |
| е зна.{S} Турчин не пита ко је био пре, него шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к мени повратио, |
| ше му је било негда Стевану опирати се, него народ против силни’ душмана штитити.{S} Сад је тек |
| да такве књиге уресом дивним прослави, него ли архипастир са распуђеним овцима.</p> <p>Леонтиј |
| имају на деспотство ови млади кнезови, него деспот Ђурађ.{S} Зато сад треба да собом одведете |
| сила у они’ који су му наклоњени били, него у они’ који су га издајством опорочавали, и зато п |
| да постану већи.{S} Слабо су што учили, него само лице су тако правили као да су високоучени.{S |
| лем што је Харалампије на нашој страни, него да ми је ко поклонио нови’ десет ’иљада војника.{S |
| ила нису на то шта таква будала говори, него му остављаше све на вољу нека говори шта хоће.</p> |
| изгубити.{S} А он волије њи’ задржати, него ли тебе.</p> <p>— Сад све верујем.{S} Дакле није б |
| дне, онда ћеш више користи отуда имати, него што је косовска битка донела.{S} Милица ће те по ђ |
| p> <p>— Ја, богме, волијем овде умрети, него оставити царску породицу.</p> <p>— Но знаш шта, Гр |
| о она ђаура јако воли, пре ће се убити, него за другог поћи; јер има ђаура и ђауркиња који се п |
| тац да се не повинује царичиној власти, него се непријатељски прама нас ставио? — запита Новак. |
| S} Тако Марко волео је Турчину прибећи, него отимачу своји’ земаља главу приклонити. <pb n="276 |
| ’де на отвореном пољу са Турци се тући, него код Дунава и опкопа Голупца, ал’ није на ино, мађа |
| ошла као добро дете да ју искрено теши, него из другог узрока, што је она држала за своје пониж |
| ка показао се не само као обичан јунак, него као искусан војвода.{S} Кад су <pb n="271" /> Турц |
| тац не стоји са војском као непријатељ, него као спаситељ.{S} То исто што је мајци царици од Ту |
| али само не под тим видом, као у харем, него и за друго што.{S} Када би ју за харем искао, не б |
| воју кћер, не тек онако обично у харем, него као праву и прву хануму, која ће онде сходно рођењ |
| с љуто уједа.{S} Боље је мир са ђауром, него рат са губитком.{S} Да сад деспота нападнемо, узру |
| и ока као такав <pb n="427" /> понашао, него као брат брату, друг другу.{S} Много добра, и мног |
| задовољан, није се дуго у двору бавио, него ускори вратити се на Косово.</p> <p>Милица, пак, м |
| Шта је, дакле, из овог сљедовати могло, него распра и међусобни рат?</p> <p>Стевану дође један |
| јвишега — није раван добром христијану, него злом Турчину.{S} Ако Коран и допушта да се христиј |
| о већ тридесет година, па никад у миру, него све у рату, беди и невољи.{S} Видео је својим очим |
| и лакрдијашке песме уз танку тамбурицу, него громовити глас Грмана и његови’ тужни’ гусала.</p> |
| је у мору светлости од драга камења.{S} Него све за пут спреми па иди.</p> <p>Тек што је то Бај |
| кати, па ће опет бити Ђурађ изигран.{S} Него чуј, побратиме, стој код горњег моста на опрезу са |
| очине, или поне да има у том више права него кнез Лазар, или други који му драго.{S} По поњатиј |
| су они у послу били, и то више људства него себе рари.{S} Они нису чезнули да што пре архиманд |
| ред све наше невоље, неће да нас напада него пријатељство ми подноси и драгоцене ти, као што ви |
| д, њему је та боља у том положају слађа него другима богзна шта.{S} Да видимо шта други раде.</ |
| /p> <p>— Ја сам ову ноћ боље преспавала него пређашњу, ваша присутност улила ми је бодрост и ти |
| су преживили борбе, опасности, више зла него добра.</p> <p>Врате се опет на Јеремију.</p> <p>— |
| Па опет знамо се и сад повиновати бољма него садашњи млађи који су ради тек заповедати — одгово |
| — Е добро, теби ћу се поверити... већма него мом сину, који не трпи Бранковићеве, али шта ћу му |
| е видело да је турска војска млого јача него српска.{S} Но, душе ми, и Срби су се силно борили. |
| ом.</p> <p>— Ја сам већма удаљен оданде него ви овде, ви можете пре каков глас оданде чути.{S} |
| деца млада и слепа, ко ће други да буде него Ђурађ?{S} Он је деспоту у пређашње доба сила зла н |
| ="292" /> <p>— У ђаура женске више важе него мушки.{S} Што женска хоће, том се ђаур клања.{S} А |
| ерево.{S} Но тело му беше млого слабије него душа, што није ни сам веровао; падне с коња и јако |
| богзна како добро, а оне су несрећније него код нас најубогије девојке.{S} Представите си само |
| ав непријатељ поштовање већма заслужује него хрђави пријатељи, каквих је Ђурађ доста имао.{S} Н |
| свој народ ма противу кога бранити боље него буди ко.{S} Тако Марко волео је Турчину прибећи, н |
| и што велико видети.{S} Турака има више него што их је противу Вукашина на Марици било.{S} Без |
| 88" /> Твоја задата ми реч више ми важи него сто поклона.{S} Ако ти је две сабље млого, поклони |
| о је био силно богат манастир, богатији него и Хилендар, па сваки који је био богат, па се хтео |
| е диже.{S} Ми смо с Турци више војевали него л’ Угри; ’де смо ми остали, онде ви тек почињете.{ |
| кве дивотне девојке, тој нису опростили него одма’ с њом у харем.{S} И сам пупољак нису поштеди |
| о поширок.{S} У струку је био мало шири него у плећима; труп дугачак, <pb n="227" /> кратке ног |
| а се види да не имају мозга, па су гори него они са запаљеним мозгом.{S} Но и тима је опет бог |
| на мене јако и почну ме не само постом него и глађу морити.{S} Кад су братија поред прасећег п |
| ћно.</p> <p>— Дакле ти би бољма војевао него краљ Вукашин?</p> <p>— Бољма, богме, бољма но што |
| ; љубав и вино] мало са вишег је гледао него обични смртни.{S} Љубав је његова јошт код његове |
| осле косовске битке темељније је стојао него Лазарева породица, која је после изгубљене битке к |
| од Турчина; сваки ми је више зла нанео него прави Турчин, само једног знам који ми је невидимо |
| ако доба и у свачему преправнији будемо него досад.{S} Мир и устројство унутрашње мора бити ста |
| S} Ђаур каже, код њега је жена више што него роб.{S} За нас су жене опредељене да нам живот сам |
| арх није се у лицу променио, но није ни негодовао, јер млого више стрпљења имаде, а да би то од |
| , но није се могло на њему приметити да негодује зато што му је калуђер постао предметом неког |
| јатељ, засад већим пријатељем показује, неголи буди ко други.{S} Помисли само да нам је војска |
| ађ још не зна да су кнежевићи код мене, недавно још питаше ме како су тамо у Дечани, а ја му по |
| бали Дунава подиже се градић, Ласловар, недавно је завршен, праве се опкопи, ровови.{S} Ту је в |
| бије корисно беше цару у свако доба.{S} Недавно, кад су Турци од бугарске стране на Ниш надирал |
| естати богу и народу служити.{S} Ја сам недавно из Турске дошао, што сам могао <pb n="353" /> р |
| рстом покаже правац.</p> <p>— Ено онде, недалеко од јеле, видела сам потајно провлачити се нешт |
| ђаурском манастиру код ваше Богородице, недалеко одавде, ту је и Ферхад-паша, већ да дођеш и до |
| да сазидано беше, како би после почивке недалеко од совре били.</p> <p>Милица са Русном врати с |
| улама вију се црне заставе, тек је шест недеља од Стеванове смрти, баш парастос се у цркви опој |
| ио и сам калуђере оставити.{S} Последње недеље отпојао сам са једним гласом вечерње, а у понеде |
| unit="subSection" /> <p>Пролазе дани и недеље.{S} Деспот иде у народ, теши га, улива му поузда |
| учан живот.{S} Часи су јој дани, а дани недеље.</p> <p>И деспот једва чека да се саграде двори, |
| означених звездицом у првом издању (<hi>Недељни лист</hi> бр. 25, од 21. V1/3. VII 1881.) налаз |
| просијаци овамо долазе и наране се.{S} Недељом и празником после вечерња цела околина зуји од |
| } Па и кћери шта ће у таковом богатству недостајати?{S} Шта ће јој Светислав, да тек с њим више |
| ње према кнезу Стефану не произилази из недостатка учтивости, но из његове ватрене нарави, која |
| тив воље Алаха, противу Корана, а он је недостојан труп као стрвина; ако је христијанин делом п |
| у грлу.</p> <p>Русна бијаше због тога у недоумљењу.{S} Она није том гласу ни веровала сасвим, ј |
| ути, прекрсти се и крст пољуби, па га у недра сакрије.</p> <p>— Да тко сад види и чује од Турчи |
| же бити да ћеш се као и ја од немила до недрага потуцати.{S} Видим да и ти ниси пријатељ Лазаре |
| о сам тужио и турао сам се од немила до недрага.{S} Да сам којом срећом у манастиру остати мога |
| е нас, па ћемо се потуцати од немила до недрага; ако ли те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћеш |
| тетивом играла, додиркивајући је својим нежним прстима, а очи к земљи обарајући.{S} Нема већ мо |
| лост му стегне душу и срце, шири руке и нежно додирне тело деспот-Стевана и руке му целива.{S} |
| плач и риданије у двору, у тремови, за незаборављеним деспотом.</p> <p>Војводе, које су се раз |
| то је све истина, да сте јошт за време незаборављеног султана Илдерим-Бајазита нами десна рука |
| т докучи.{S} Он започне владу своју као независан господар.{S} Он прими пријатељство Мађара, ал |
| не би ради над каковим малим [пределом] независно господарили.{S} Вукашин је отимао за себе зем |
| ори, првом приликом прогласити Ђурђа за независног српског господара.</p> <p>Док се она у Србиј |
| ли на то да свакако своју и свог народа независност докучи.{S} Он започне владу своју као незав |
| је одма’ у своје границе бацио.{S} Вук незадовољан и огорчен, почне се приправљати да се датом |
| ајини сам да владам! — пресече му говор незадовољан Прибац.</p> <p>— Чекај, ниси ме још преслуш |
| кад се ти не би хтео првенства примити, незадовољни нашли би Краљевића Марка или кога другог, а |
| вац даје на срећу, а не на погибију.{S} Незадовољници би расли као трава, знаш краљу, да си пос |
| срећна и задовољна, сад би већ без њега незадовољном и несрећном постала.{S} Једно магновење от |
| јачега мира тражи — одговори са гласом незадовољства Марко.</p> <p>Када се мало понаместе, поч |
| </p> <p>Вук у више прилика изјави своје незадовољство према деспоту, пусти се у тајни договор с |
| то знао, да је у земљи због тога велико незадовољство.</p> <p>Јеремија није накан предати град, |
| доћи, а камо ли калуђер — рече мало са незадовољством Јула.</p> <p>— Та мани се ти тога, имам |
| м докучити не може, врати се у највећем незадовољству скупа са својим сином натраг.</p> <p>Русн |
| тајућој усни проспе; ваљда ће ју велика незгода стићи.</p> <pb n="317" /> <p>Тако смутног весељ |
| спота баци’.</p> <p>— Јест, оче, све те незгоде постоје, ал’ морамо и кроз незгоде напред.{S} Ј |
| е те незгоде постоје, ал’ морамо и кроз незгоде напред.{S} Ја се засад већма морам на Турке нас |
| , говорили су о <pb n="259" /> ноћашњој незгоди црвеног калуђера, на које је после смех сљедова |
| Петошко — мотао сам се тамо-амо, и то у незгодно ратно доба, док нисам пао први пут у турско ро |
| штало да се дворског живота мане.] Овом незгодном положају Милице и Русне неће се нико чудити, |
| о тешила да га милује, да ће бог од њих незгоду, која љубавној им свези грози, отклонити али шт |
| а то му не допуштаху.{S} Марко иде као незнана делија, од села до села, од вароши до вароши, м |
| Марка видео.</p> <p>— Бог ти добро дао, незнани јуначе — одговори Марко, оштар поглед бацајући |
| ђу Србе, међ’ Турке, међ’ Арнауте.{S} И незнани делија убија Мусу Кесеџију због харања, спашава |
| дијете.</p> <p>— Турска похот не зна за незрелу младост, Турчин чупа и неразвијен цвијет.{S} Па |
| противише.</p> <p>Патријарх, предвидећи неизбежиму пропаст, овако закључи савет:</p> <p>— Видим |
| илика већ близу, буде убијен из потаје, неизвесно, да ли од турске или српске руке, оставивши с |
| сконча.{S} Његови синови ишчекивали су неизвесну судбу, ’декоји великаши српски упрли су очи н |
| ш, и шта желиш?</p> <p>— Жеља је људска неизмерима; њу само бог види у својој целости.{S} Мојој |
| ди, сабљо Пророкова, премудрости божја, неизмерне милости, ето ти роба који ти добар хабер носи |
| корито мраморно стиснути.{S} То је тек неимар.</p> <p>— Знам Ђурђа, ту мудру главу, ал’ је дал |
| p> <p>У кнежевој својти има земљомера и неимара.{S} Кнежевић им свима задаје посао.{S} Једни ме |
| 8" /> град нег’ што је Београд, најбоље неимаре ћу погодити.{S} И док Нићифор оде и врати се пр |
| .</p> <p>— Тко ће зидати град?</p> <p>— Неимари; а ја ћу сам надзирати.</p> <p>— Послушај твог |
| нели су јој скупе турске хаљине, наките неисказане, јер султан хоће као Туркињу да ју види.</p> |
| раш.</p> <p>— Евала, то је добро, то је неисказано, Јусуфе!{S} Врати се одма’ у Крушевац и реци |
| ад су збуњени, многим јуришима уморени, неиспавани, не дајмо им оком тренути, нит’ времена да с |
| ем натраг, би’ још слаб дечак, за војну нејак, ал’ јак на књизи, и од цара дозвољено ми би мјеш |
| кад су међу собом сложнији били, Турке неједаред премет’ли.{S} Србин је Турчину трн у оку.{S} |
| ина под турску власт потпаде, бескућник нејма педље земље у области Гребљановића, и не мога је |
| а, ал’ најмање бар да је раван, а за то нејма снаге, па тек буде туђа подлуга.{S} Код мене је п |
| аба да би могла напредовати, а ваша кад нејмате Београда и Голупца не може напредовати, јер не |
| зна ни сам чији је.{S} Кад се пропада, нек пропада.{S} Но и то ти се морам исповједити, честит |
| >— Та српско царство одавна се распада, нек свак себи дере.{S} И сам Ђурађ Бранковић је дерао, |
| игмунду, деспот нек задржи што сад има, нек плаћа харач, нек да коњанике, нек зида Смедерево — |
| ручио сам деспоту, да ако хоће Голупца, нек ми да дванаест хиљада дуката, па на то још дванаест |
| <p>— Начисто сам, друкчије се не може, нек нам бог буде у помоћи.</p> <p>Са тим се заврши разг |
| колико може, и то тајно, који не може, нек не пије.</p> <p>— То је ваљан закон тај Алкоран, ко |
| добро тако?</p> <p>— Кад није друкчије, нек буде тако.</p> <p>Јеремија довикне, улак враћа се.< |
| има, нек плаћа харач, нек да коњанике, нек зида Смедерево — рече задовољно падиша.</p> <p>— Св |
| ц, властелин... баш добро.{S} Никодиме, нек је све у реду, кажи Јули да јела буду добро слана.< |
| дан јуриш, па ако и онда град не падне, нек остане поседнут, док још ордије из Уруменлије стигн |
| моглави све што у наше земљиште упадне, нек од тебе учи Мађар какав треба да је катана.</p> <p> |
| о, и ако бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћемо да не пропадн |
| код Смедерева, да му Мађари не пркосе, нек сазида град, тај град ће бити и наш град, кад завој |
| даље од свих страна амо јаја да доносе, нек сваки ратар од својих уста откине, он јаје, ја на с |
| <p>Но оставимо ове делије нек се жесте, нек се разговарају.{S} Они ће се опет смирити, и међусо |
| орите га вјери пророковој.{S} Тко неће, нек буде посјечен, ил’ вјечито наша раја.{S} Погазићемо |
| у искајали на овој земљи своје гријехе, нек им на другом свијету бог душе прости.{S} Сад иди, о |
| какав стран владар и војводе и кнезови, нек виде да Србија још није пропала, да Србин јошт није |
| овек и јунак.{S} Људи смо, оба и млади, нек ти буде од мене овај мач знак пријатељства, јер ова |
| , красан и благ.{S} Ако нам добро жели, нек му бог плати.</p> <p>— Он доиста твоју породицу љуб |
| <p>— Ферхад има право, тако мора бити, нек се начини берат за Вукоглија, а Мађарима нек се под |
| служити.{S} Овај мач који ти сад дајем, нек те поштено у нужди послужи.{S} Када га из корица из |
| г Србина судба гони, ако је ко угњетен, нек дође Марку, он ће му свагда сузу утрти, он ће све д |
| дава је, кад је већ мој отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ на овај живот навикао.{S} Са |
| ру.{S} Ако помоћу Угра Турке истиснемо, нек нам ове поврате, јер иначе ће то држати за грабеж, |
| м“.{S} Јаблановић одговори: „Криви смо, нек нам бог опрости“.</p> <pb n="481" /> <p>Доведу прво |
| ја његов роб, највећем султану.{S} Но, нек ми је тестир, слободе, коју запитати — рече узбуђен |
| мо земља.</p> <p>— Ако баш није на ино, нек му се све изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако |
| ле почивке рече:</p> <p>— Све је добро, нек те тако памет води.</p> <p>Јеремија да донети за по |
| ад доста.</p> <p>— Аферим, Ферхад-пашо, нек се подари мир деспоту и Жигмунду, деспот нек задржи |
| друга.{S} Нићифор нек иде у Трапезунт, нек је све спремно, сутра нек одлази, а ја идем у народ |
| мало ове младе.{S} Они нек’ се кошкају, нек си пребацују, нек се теше; ионако лакше пада љубеће |
| рхад-пашо, за поклисара Каралампоглију, нек буде твој гост, пази да му се ништа не украти.</p> |
| Они нек’ се кошкају, нек си пребацују, нек се теше; ионако лакше пада љубећем кад је сам поред |
| ек задржи што сад има, нек плаћа харач, нек да коњанике, нек зида Смедерево — рече задовољно па |
| и.{S} Крушевац је већ у турским рукама; нек добију још Ново Брдо, па су искинули Србије четири |
| у:</p> <p>— Ето ме при крају живота.{S} Нек опрости све сваки сваком.{S} Ја те именујем деспото |
| енути <pb n="511" /> се под Београд.{S} Нек се пошље нова војска Исак-паши, а ја с њом, па са с |
| атних пераја птице ћеду ту лепршати.{S} Нек се зна да Србија јошт није пропала. </p> <p>Јерина |
| ете на <pb n="527" /> жртву принети.{S} Нек не буде нитко ни бољи нит’ гори од њега.</p> <p>Дес |
| ао пса, и први музтим може га убити.{S} Нек пије ко може поднијети, и колико може, и то тајно, |
| очи и подсмешљив поглед не сметају.{S} Нек Светислав осећа бољу повређене љубави; он је млад, |
| ријатељству живети.{S} Млоги рекоше:{S} Нек иште падиша данка и поклона колико му драго, само д |
| ја кап сузе низ образ пустила.</p> <p>— Нек буде дакле тако, но само гледајмо да што пре наредб |
| p>[— Нек буде, тако ми живота.</p> <p>— Нек буде, тако ми јединца.</p> <p>— Нек буде, амин! — з |
| p>— Нек буде, тако ми јединца.</p> <p>— Нек буде, амин! — закључи Харалампије.]</p> <p>— Но где |
| озбиљнијим гласом Ферхад-паша.</p> <p>— Нек ти је како ти драго, само гледај при делби да ме Је |
| , и чека заповест да се унесе.</p> <p>— Нек се унесе благо.</p> <p>Бимбаша изиђе, и заповеди се |
| онесе глас да су ту поклисари.</p> <p>— Нек се амо доведу, можда ћеду град да предаду — рече до |
| ба да је стража прам Београду.</p> <p>— Нек буде по твојој жељи, Радосав нек напише уговор, ти |
| лно обрадује Марковом поклону.</p> <p>— Нек ти од моје стране буде из свег срца хвала, Марко Кр |
| ри озбиљским гласом патријарх.</p> <p>— Нек се донесе закон да је сваки онај издајица отаџбине |
| >Султан се мисли, па прослови:</p> <p>— Нек буде тако.{S} Ти и Ферхад-паша водићете војску на Г |
| ванђелија — рече Харалампије.</p> <p>[— Нек буде, тако ми живота.</p> <p>— Нек буде, тако ми је |
| — рече чауш- -баша.</p> <p>— Пустите га нек слободно стане.{S} Шта је, робе, говори тко си, шта |
| кође побринућемо се, но засад пре свега нек се учини наредба да народ без главе не остане, као |
| лтан Амурат узме ћер деспотову.{S} Онда нек узме комит Циљски старију ћер, кад се султан са дес |
| добром положају.{S} Само сваки војвода нек’ учини своју дужност, па је победа наша.{S} Само Ву |
| јошт већи белај починити.{S} Међу нама нек је изречено да се после отклоњене опасности одма’ и |
| е начини берат за Вукоглија, а Мађарима нек се пода мир.</p> <p>Тако се диван сврши.</p> </div> |
| ваве хаљине нећу ништа, а моја половина нек буде аманет за народ.{S} На дивану, као што реко’, |
| так, или ако јој се то не допада, а она нек иде у Дубровник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се с тим |
| и су мене служили.{S} Од њих нико добра нек не ишчекује.{S} Они иду да искорене вјеру хришћанск |
| у Трапезунт, нек је све спремно, сутра нек одлази, а ја идем у народ.{S} Блага имам да могу са |
| p>— Вами, дјеобеницима о откупу Голупца нек је ова осуда.{S} Издајицама рода, народа главе имад |
| .</p> <p>— Ја и Ферхад-паша, Јакуб-паша нек иде са оном у Једрене, да сакупи још и друге војске |
| , и као твоја мени, тако моја теби душа нек буде аманет.</p> <p>Деспот је то достојанствено изр |
| > <p>— Нек буде по твојој жељи, Радосав нек напише уговор, ти ћеш потписати и печат ударити, а |
| дајничких војвода, којима свемогући Бог нек буде милостив, и то исприча мог уверења ради, да је |
| три православне душе покуповати, од тог нек вам није страха.{S} Ето Хилендара, Високи’ Дечана, |
| нагу, која ће нам посље требати.{S} Сад нек доведу тог поклисара Каралампоглију, да му кажем да |
| а у манастир да подјелимо благо.{S} Сад нек улак дође.{S} Је л’ добро тако?</p> <p>— Кад није д |
| да се и на ону страну завијати, па сад нек се изјадикује, јер са јадиковањем, са сузама, млого |
| д уговорисмо, па сад си мој гост, и сад нек донесу сваке ђаконије да видиш да је Турчин прави к |
| мљу пала.</p> <p>Но оставимо ове делије нек се жесте, нек се разговарају.{S} Они ће се опет сми |
| ему покоравам, не мож’ бити.{S} Најбоље нек иде Харалампије, вешт је, зна се увијати, превијати |
| та, који у Угарску не задиру.{S} Најпре нек се изда по уговору што се издати има, а после можем |
| који једну част народа од друге цепа, и нек’ се такав издајица смрћу казни — рече јачим гласом |
| у принети.{S} Јесте ли ме добро чули, и нек се јави коме је до замерке.</p> <p>Из свих грла чуј |
| потпомажите га, мени пак бог милостиви нек по правди суди.{S} Са’раните ме у манастиру Манасиј |
| чауш, и кад се град преда онда Јеремији нек се изда благо — рече Исак-паша.</p> <p>— А шта ћемо |
| ску па одмах на Голубац, а Каралампогли нек с војском иде као чауш, и кад се град преда онда Је |
| <p>Оставимо сад мало ове младе.{S} Они нек’ се кошкају, нек си пребацују, нек се теше; ионако |
| о ће међу њима деоба испасти.{S} Но они нек раде за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су |
| Морам гријехе искајати.{S} Нитко смртни нек не мисли, да га кази достићи неће, ако је што скрив |
| к буде земља твоја, Милици и њеној деци нек се даде комад земље на ужитак, или ако јој се то не |
| .{S} Онај који има право на штогод, тај нек не проси, но нек иште.{S} Просјаштво је за хромог и |
| водо, унапријед пијем наздравицу, којој нек је ово приказ.</p> <p>Ферхад испије, тако исто и ос |
| а покаже од каква је дрвећа.{S} Омладак нек покаже да је из доброг корјена прорастјео.{S} И ја |
| другог натоварио.</p> <p>— Само сад ово нек прође, па ти богат манастир не гине.{S} Сад да види |
| ним предјелима чак до Косова.{S} Косово нек буде земља твоја, Милици и њеној деци нек се даде к |
| мо, Јеремијо, после тога, само оно прво нек се изврши, новац пре свега — рече Јаблановић.</p> < |
| ка једна красота другу не заклања, него нек све скупа што је добро дичи овај свет.{S} Је ли леп |
| Ви остајте, ја зарана морам, само онако нек буде као што каза’, све на опрезу.{S} У зору видиће |
| </p> <p>— Твоја воља нужда народа, тако нек буде.</p> <p>— А ти, Облачино, купи још дјетића за |
| жим да идемо најпре на Голубац.{S} Тако нек буде закључено, један већи део војске већ је на пут |
| љуби, ми не можемо свет спасти, сватко нек се за се брине.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић није з |
| о је довољан број за све те Турке, само нек’ је слоге.{S} Наша је војска у врло добром положају |
| ком не смијетају.</p> <p>— И боље, само нек су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а град мора се |
| пошљедње моје дијете ћу жртвовати, само нек Србија буде сретнија, и ако буде сретна, неће тражи |
| ији нараштаји ћеду то учинити, сад само нек се спасе језгро које се већ подгризује.</p> <p>— Хо |
| а право на штогод, тај нек не проси, но нек иште.{S} Просјаштво је за хромог и кљастог, који ни |
| само тај покор да нисам дочекао!{S} Но нек буде воља божија.</p> <p>— Мој оче Пахомије, шта ће |
| друге пак стране, Вук не попушта, а оно нек Милева спасе земљу.{S} Ти, Новаче, опрости, јер зем |
| служи.{S} Када га из корица извадиш, то нек буде свагда на одбрану народа, и да с њим никад не |
| војој жени има вјерна друга.{S} Нићифор нек иде у Трапезунт, нек је све спремно, сутра нек одла |
| ароду, и доцније после моје смрти, опет нек му је бог у помоћи, као год и сваком народу.</p> <p |
| е подари мир деспоту и Жигмунду, деспот нек задржи што сад има, нек плаћа харач, нек да коњаник |
| ући натраг и хаметом бити потучени, већ нек се с тобом погоде као што рекосмо, а ми ћемо Турцим |
| смо добру реч дали?</p> <p>— Та и њему нек се што да; а друго, шта је то ђауру реч дати?{S} Мо |
| илица, па ћемо се задоцнити.{S} Турчину нек се упусти Приштина са окружним предјелима чак до Ко |
| се тиче Лазара и његове породице, цару нек је лака земља, ал’ тек то не може се допустити да њ |
| /l> <l>Нека пију весела им мајка</l> <l>Нек им прси суво злато дичи,</l> <l>Кад се боре за слав |
| ом роду мрежу; оставимо Марка и Хасана, нека сваки по својој вољи јадикује.</p> <p>Да видимо шт |
| одбрану, па када је домовина одбрањена, нека народ даде круну ономе кога за најзаслужнијег држи |
| јео рећи:{S} Слушајте Ђурђа место мене, нека он руководи народ.{S} И ја сам сад овђе вас скупио |
| вак и Драгаш са царицом, мојом матером, нека привремено управљају.</p> <p>Сваки се дивио умерен |
| каранфила.{S} Кад је све красно и лепо, нека једна красота другу не заклања, него нек све скупа |
| {S} Одбрана домовине — прва је дужност, нека се сви противници Лазареве породице саједине на ис |
| народ са три стране сам себе убија.{S} Нека је савеза са Угрима, ал’ не дај да лацманство обла |
| би нам ту могли ударац нанети.</p> <p>— Нека га, опет ће једаред Вукогли у клопку доћи, и тај г |
| рављати донде? — запита Новак.</p> <p>— Нека се начини обрамбени одбор који ће земљу бранити па |
| гласом Петар и оде за Митром.</p> <p>— Нека се само шале; могу они јошт зло проћи.{S} Они не в |
| јно на новог пријатеља наишао.</p> <p>— Нека буде као што ти хоћеш, и то у знак нашег тврдог пр |
| ако ће против толике силе сам?</p> <p>— Нека се сајузи са Мађарима.</p> <p>Русна се почне мисли |
| е царица са децом чинити?</p> <p>— Њима нека се одреди комад земље на ужитак.</p> <p>— А шта ће |
| проводити могли.{S} Испод бедема тајна нека путања водила је у неку башту, која је изван града |
| у оне властелине који се предају.{S} Па нека буде тако, ионако већ одржати се не можемо.{S} Паш |
| и на том осмејкујућем се лицу лежала је нека сакривена освета, која се изразила у његовом погле |
| па ће је тако и нестати.{S} На нами је нека проклетиња.{S} Матица је давно из наших ројева ишч |
| свију страна улива ти се у уши, у срце нека божествена сила.{S} Видиш ли красне камилавке, сми |
| ати смеј. </p> <p>При том Милевин образ нека стидљива румен обасу.</p> <p>И Новак примети забун |
| тиром и копривом.{S} Турци се радују, и нека их, <pb n="340" /> весела им мајка, кад тако напре |
| се народ с њим дичио, био му је утеха и нека накнада за изгубљен Призрен, за Приштину, за Круше |
| долазиле, јер су Дечани били сваком као нека разбибрига.</p> <p>Истина, у Жичи је млого смутниј |
| естите браде, па мислити мораш да су то нека изванредна суштества.{S} Све си као у неком божанс |
| <pb n="276" /> Је ли право учинио, свет нека суди.{S} Народ је већ о том своју пресуду изјавио |
| а говори, него му остављаше све на вољу нека говори шта хоће.</p> <p>— Еј, само да се Алтоман н |
| оначно развојевање Србије.{S} Они пошљу нека мања одељења на чаркање противу Босне и Херцеговин |
| литву, нестане привиђења — упадне у реч нека баба сујеверна.</p> <pb n="248" /> <p>— Не треба с |
| <l>Златног класа задобише орден.</l> <l>Нека пију весела им мајка</l> <l>Нек им прси суво злато |
| је он сад сретнији, нег’ што ћеду бити некад архијереји.{S} И доиста, и сам Леонтије волио би |
| , но из себичности, злобе и пакости.{S} Некада, кад је Ђурађ за владаљством грамзио само, а још |
| у земљу пружати, и гњездити.{S} Славне некада српске вароши већ су биле пуне Турака.{S} Призре |
| тачког.{S} У Босној се лацманство шири, некадање Србије синовима препречен је пут а да си могу |
| аћају им душе.</p> <p>Пију војводе, као некадањи јунаци, Харалампије као калуђер ком не да мант |
| се Бранковићу, јер покрај свих његових некадањих мана, које су Србији шкодиле, уважавао је њег |
| е српско <pb n="524" /> робље у Скопље, некадању славу Неманића, а да на тргу продају дивне син |
| и слабо украшени зидови одјек су давали некадашње јуначке српске веселости.{S} Авлије су биле п |
| заставе римских легијона, ту су остаци некадашње јаке грађевине.{S} Ту су прелазили Римљани пр |
| но беше.{S} Још се у пернатости познају некадашње јуначке клице.{S} Држим да ти је, деспоте, ве |
| о угашене две свеће показују гар, сенку некадашње светлости.{S} Стражар вином наквашен седи до |
| Марка.</p> <p>Марко кад види сина свога некадашњег душманина, као прави јунак руку му пружи.{S} |
| <p>Но ипак Харалампија не може да позна некадашњег Петошка.{S} Тко би и помислити могао да буда |
| ај да ти пољубим десницу; ти си син мог некадашњег господара.</p> <p>Деспот изван себе од радос |
| пије и договара се.</p> <p>Ферхад-паша, некадашњи Петошко, сумњив поглед баца на Харалампија, к |
| арили, и ја сам био у српској војсци, и некако ме Турци са неколико других ухватили.{S} Одведу |
| ај глас долази сада не само познат, већ некако и душмански, подсећа се да тај глас њему негда н |
| нанети.{S} После косовске битке одма’, неке паше саветовали су да се опет војска даље крене и |
| ="343" /> Срби за вас крв проливали.{S} Неке чрезвичајне и изванредне околности, које су настат |
| ав прећи, и упасти у мађарску земљу.{S} Неке паше то исто мисле.{S} Ферхад рече да ту нема ништ |
| црту, која му је давала пред светом вид неке више душевне силе и човеческе умерености и трпљења |
| јој нешто кажем.</p> <p>— Ви женске све неке тајне међу собом имате — рекне калуђер онако својс |
| утро дође у Дечане један улак.{S} Он је неке налоге донео Харалампију од кнеза Ђурђа.{S} Дуго с |
| г реда и сталежа, које су себи противне неке црте и поњатија у себи садржавале.{S} Мирољубиво н |
| им се тих и мртав; но допадали су им се неке младе левенте, који су са Светиславом дошли.{S} Св |
| не у оног који се најјаче смеје, као из неке пизме, па тако редом, сватко своје извуче.</p> <p> |
| о светиња.{S} Калуђери су изгледали као неке светиње; у Дечанима, нећу да кажем као ђаволи, но |
| одице произишав, носио је на себи печат неке великашима сродне гордости.{S} Његов угледан стас |
| та.{S} Мој друг Ибрахим преоблачио ме у неке хаљине, и узевши маску на образ, улазио сам ноћу м |
| ћу и оно нешто војске натраг што сам у неке српске стране распослао.{S} Ја се надам да ћете ви |
| ир близу Скопља.{S} Ту ме прими игуман, неки отац Герасим, не знам ни сам шта је био, пола Грк |
| евине очи добију одмах неку већу ватру, неки јачи зрак; који неку тежњу за нечим хасновитим изр |
| рчио, није имао више поверења у народу; неки великаши, које од турског страха, које из мржње пр |
| у у Жичу да виде српске цркве славу.{S} Неки су ишли у свету земљу, где је Спаситељ рођен и муч |
| ужан био, Ђурђу једнако шаље гласове да неки властелини чекају само на смрт Стевана, па да кнеж |
| ди, примити.</p> <pb n="284" /> <p>Када неки дођу к Марку да му госте објаве, а он мало промисл |
| S} Његовом доласку следовао је издалека неки смех дворских служитеља.{S} Они се, ваљда, оцу Хар |
| уцимо га унутра, та то није ђаво, то је неки опасан ноћник — повиче Петар.</p> <p>— Ајд’, вуцим |
| ана, Рувим чита молитву, свака реч даје неки одјек, <pb n="525" /> тајинствен, који на побожнос |
| све решителан.</p> <p>Кад издалека чује неки жагор међу служитељима, остави спавајућег оца Леон |
| о Марко изрекао, кад наједанпут чује се неки жагор по логору.</p> <p>Какав је то жагор?</p> <p> |
| >— Ко је то видио, рану у мозгу! — рече неки дворјанин једном госту, смешећи се и тишијим гласо |
| са мном <pb n="244" /> на искушенију и неки поморац именом Јанићије, који је био научен на смо |
| покрај Харалампија, <pb n="448" /> као неки телохранитељ, ал’ управо да пази на њега.{S} Одавн |
| равог весеља.{S} Грман је међу њима као неки праотац седео, и ако се ко са Петошком ил’ са друг |
| покровитељства имати, јер су Дечани као неки дворски манастир били.{S} Ту се сплетке правиле, о |
| а гдекојим се, опет, чинило све то као неки сан.</p> <p>— Синови моји, говорите, да од бога на |
| му простио.{S} Понајвише изгледају као неки богаљеви, па онда шарене хаљине, на глави капа зве |
| </p> <p>Са овим реч’ма је патријарх као неки дуг срцу исплатио.</p> <p>Сви су се на то склонили |
| част Турака љубила и уважавала, и само неки су га мрзели које из злобе и зависти, које пак збо |
| дити?</p> <p>— Како би било да опремимо неки део војске на Голубац, да на Јеремију мотри, а са |
| отац, султан Мурат, желио је само јошт неки комадић српске земље, па му се то дати могло <pb n |
| ки степен их уздизали.</p> <p>Дођу јошт неки одвећ отмени гости.</p> <p>Дошао је деспот Стеван |
| луша, без да речце испусти, само очи му неки жар и светлост обузе, канда би и сам издајице казн |
| е год видиш Турчина, на образу му читаш неки понос; а на Србину видећеш неку загушену тугу.{S} |
| ласку његовом презрено га гледе.</p> <p>Неки, безевенк, — мумлају.</p> <p>Диван је у главноме с |
| ао, а] Вукашинова породица морала се са неким парчетом земље задовољити, и то под покровитељств |
| онда све добро иде — рекне патријарх са неким достојанством.</p> <p>— Треба гледати на то да ра |
| који су хтели под турском заштитом над неким грчким странама господарити.{S} Турци су све ове |
| а окупу нађу кад телал повиче, да ће се неким заробљеним ђаур’ма главе рубити.</p> <p>Главарима |
| мо стигну, стану, па га калуђер почне о неким стварима запиткивати.</p> <p>— Бога ти, шта се чу |
| лино је срце јошт и до пол’ сата куцало неким непознатим чувством гоњено.{S} Она није знала шта |
| Српкиња!</p> <p>Костреш војвода још са некима, Милевине друге и домаћи, славили су Милевино ве |
| га и дати га под затвор.</p> <p>Помоћу неких грчких великаша изиђе му за руком ухватити и затв |
| о то није знао, нису га волеле ни цуре, некмо ли јунаци.{S} Па јошт криваста плећа.{S} Па није |
| 3" /> није кадро било ником зла желити, некмоли истокрвним синовцима.</p> <p>Кнежевиће је срце |
| сломијемо, не можемо ни Босну покорити, некмоли Маџаре, а донде док Маџаре не сатремо, не можем |
| дани, разбачени, да их је и наћи тешко, некмоли опет уједно ставити.</p> <p>Петошку је тешко па |
| е би нам ни пастир стаду овчијем био, а некмоли стражар Бранковићах — упадне жестоко Јован Кнеж |
| за зета држати који, поред жене своје, неко право у породици има; за таковог морају те и њена |
| пријану.{S} Марко ме је лијепо примио, неко вријеме будем као посинак му код њега.{S} Ту научи |
| сеју.</p> <p>Тек што Ђурађ то изрече, а неко међу војводама повиче:</p> <p>— Јеремија.</p> <p>Ђ |
| ивало.{S} Ти си онда морала од двора за неко време удаљена бити, но после твоје удадбе све је т |
| ње постане тешњим.{S} Са тим се Срби за неко време од турске стране обезбеде, но поред тога мор |
| ти наћи.{S} Та и онако Високи Дечани од неко доба не зна се под чију власт <pb n="410" /> потпа |
| /p> <p>— Шта?</p> <p>— Чекајте, ето иде неко.{S} То је гласоноша. ’Оди амо!</p> <p>Улак уђе.</p |
| врзу.</p> <p>Одједаред јави му се да је неко из Србије дошао и рад је с њим говорити.</p> <p>Ко |
| ’ она са притворним страхом утрчи да је неко плашило видела.{S} Који са смјехом, који са уверењ |
| а заплава као олош не однесе.{S} Кад се неко време тако у народу потуцао, као сиромашак путник |
| огим говорио да те је свагда гледао као неко нужно зло, па да није рад ништа више с тобом имати |
| дође, над својим матерама господарство неко и преимућство траже.{S} Особито сад, кад већ толик |
| шина у Приштини, тако ме је све једнако неко превиђење плашило, у међедовој кожи, и то задуго.{ |
| калуђер, па се и на потчињенима виђело неко особито благововјенство и смиреност.{S} Који је у |
| ораду се искоријенити.</p> <p>Тако јошт неко доба разговарају се, кад бимбаша уђе, и јави да је |
| хоће ли се икад исто вратити.{S} Кад у неко доба сва крушевачка звона жалосно зазвоне.{S} Људи |
| тио више служитељски’ образа који су му неко поверење уливали.</p> <p>Шта је мучило тако у ноћн |
| озбиљан био, показивао је на свом лицу неко задовољство.</p> <p>Милица и дворкиње чинише се та |
| ге и служавке, јер патријарха као свеца неког поштоваше, па је радост код свију била велика.{S} |
| то сам чуо, једног младог ђаура, старог неког војводе сина за себи опредељеног господара.{S} Ту |
| починке збори:</p> <p>— Тај Јеремија од неког времена шурује с Турцима, и да га с војском напад |
| је тражим до самог Мисира.{S} Чујем од неког бегунца, да ми је жена у Дринопољу.{S} Хајд’ онам |
| пут у турско ропство.{S} Одавде, после неког времена, ослободим се и дођем у Призрен, и ту се |
| толица, но чујем да ће деспот да начини неког Мелентија за патријарха.</p> <p>— Какав је Мелент |
| зато што му је калуђер постао предметом неког смеха, јер је и сам у себи осећао да има томе узр |
| и у бога се надати.{S} Но данас сам од некога хрђаве гласе чуо, говори се, да се султан Мурат |
| који јој њежно главу прислони, и к’о у некој сањарији неколико тренутака тако онемљени стајали |
| могу више на руци бити.{S} Сваки дан по некоји заробљени Срби натраг се враћају.{S} Јошт би’ ви |
| стане.{S} Главну част вечере сачињаваше некол’ко врсти добра печења и добра смедеревска и метох |
| се заверити.{S} Сутра идем у Пловдив да неколико српски’ робова ослободим.</p> <p>— Дајем ти св |
| ше се веселе песме.</p> <p>Од Дечана на неколико миља већ турска сила влада, хришћани од турско |
| јаве, Јеремија ободе силовитог коња, са неколико скока улети кроз капију, обрне хитро коња, <pb |
| .{S} Једва сам краљ Жигмунд из битке са неколико њих избегне.</p> <p>Срби почну се помало крепи |
| у српској војсци, и некако ме Турци са неколико других ухватили.{S} Одведу нас у Кроју; онде Т |
| <p>Једну ноћ дођу Облачић и Војновић са неколико коњаника под Гургусовац, те ослободе Ђурђа.</p |
| то је лако, има потајни’ ходова, од куд неколико корака учини, па је у цркви.</p> <p>Ферхад се |
| т, да искаже ’де је сво благо, добио је неколико млазева по леђи сабљом пљоштимице.</p> <p>Но т |
| уман, даље опет иклисијарх, и опет даље неколико братија, и то од најдостојнијих који јошт ника |
| , млади кнезови, синовци деспотови, пре неколико лета по налогу његовом ослепљени.{S} Они се ме |
| е трајати, а гласа морамо чути, јер пре неколико дана већ тако су обе војске једна другој супро |
| ков син Светислав, са својима млађима и неколико калуђера, дођу у крушевачки двор те се одма’ у |
| е косовске поред себе само патријарха и неколико стари’ саветника и војвода без војске имала.</ |
| ашку удари.</p> <p>У чекању том прође и неколико дана.</p> <p>Кад наједанпут, врате се од Милиц |
| сије, именом Хасан.{S} Једва двадесет и неколико година стар, па је већ свуда велико јунаштво п |
| главу прислони, и к’о у некој сањарији неколико тренутака тако онемљени стајали.{S} Богзна как |
| , као ја христијанин; но зато имаш и ти неколико душмана, који ти то <pb n="280" /> замерају, г |
| било, умеравао се.{S} Ето видите, и ово неколико година мира њему можемо захвалити.{S} Доћи ће |
| са царицом у свему слажу.</p> <p>И тако неколико смутних дана прођу.</p> <p>Светислав је у најв |
| еспота, чека шта ће чути.</p> <p>Деспот неколико тренутака замишљен, прослови.</p> <p>— О твом |
| су већ излечене сасвим, но имам ји јошт неколико које ми јошт и сада пакосте.</p> <p>Све је то |
| дну, и погудивши у својој старости јошт неколико песама, одзива Душанова доба, у једној пештери |
| , и да се не подели земаљска влада међу неколико властољубиви’ великаша јер то би велики ударац |
| види да одољети не може, већ са својих неколико јунака, дивних Пољака, грухне међ хатлије као |
| .{S} Па сад сам дошао к теби, да ми даш неколико братија.{S} Твоји калуђери су на гласу.{S} Ићи |
| јака човека, покрај њих Харалампије још неколико оружника дода да помогну ако будне до потребе, |
| уди, деспот може мирно путовати.</p> <p>Неколико дана побави се деспот у Смедереву да у двору р |
| јоште непокорене Влахе.{S} Милица је са неком војском послала синове Бајазиту у помоћ; то видећ |
| која је изван града лежала и у свези са неком красном шумицом била.{S} Овде, у старије доба, пр |
| амери до конца Србе сатрти.</p> <p>Муса неком приликом убије брата Мусулмана и постане султаном |
| који је такођер обрекао доћи са зетском неком господом — рече Русна.</p> <p>Заповест се даје да |
| ови.{S} Патријарх и Новак заузму собе у неком малом зданију у башти, које увеселења ради негда |
| а изванредна суштества.{S} Све си као у неком божанственом сневању.{S} Онда тек не даш за млого |
| ’ види се опет све од одбизрака, и то у неком тајинственом, величанственијем изгледу.</p> <p>Фе |
| "> <pb n="349" /> <head> X </head> <p>У неком красном пределу код реке Ибра, међу стољетним дрв |
| ила, патријарх, прекрстив се, у себи је неку молитву читао.{S} Новаку и Драгашу сузе су низ обр |
| едстојала, но слика јој опет изражаваше неку љупкост која је обично само младости урођена.{S} Њ |
| х неку већу ватру, неки јачи зрак; који неку тежњу за нечим хасновитим изражава.{S} Она, истина |
| у самим остарелим војводама тражи си он неку важност.{S} Мог сина Стефана тек преко рамена глед |
| меја се појаче на Петошкине речи, и као неку малу освету изрази тиме проти’ Светиславу за први |
| од бедема тајна нека путања водила је у неку башту, која је изван града лежала и у свези са нек |
| зире, и разан прелазак у лицу и погледу неку сумњу је почео уливати у Харалампија.{S} Поче му с |
| ознало.{S} Њене невине очи добију одмах неку већу ватру, неки јачи зрак; који неку тежњу за неч |
| у читаш неки понос; а на Србину видећеш неку загушену тугу.{S} Није ни чудо.{S} Турци насред па |
| м.</p> <p>— Па кад не издаје што треба, нема вјере у њему — рече Харалампије.</p> <p>— Притисну |
| зела.{S} Нема Турака, нема Харалампија, нема трага.{S} Војника мало и све то већ уморно од јури |
| брига Јеремију обузела.{S} Нема Турака, нема Харалампија, нема трага.{S} Војника мало и све то |
| Његова удовица, царица Милица, истина, нема друге војске, али има мој отац.{S} Осим оне коју ј |
| и, и јест’ да сте јунаци.{S} Нема рата, нема битке, ’де вас нема; крв без престанка проливате, |
| отаји ножа.</p> <p>— Све смо претресли, нема челика ама ни за нокат, жели ти кољено цјеливати — |
| теде.{S} Деспот сам не може им одолети, нема јаког сајузника.{S} Ако се сам Турчину успротиви, |
| ичина?</p> <p>— Најстарији син, Стеван, нема двадесет година, млађи Вук, једва му је седамнајст |
| управља.</p> <p>Патријарх је већ умро, нема кога да на послушност побуђава.{S} Отац Леонтије о |
| <p>Велика је брига Јеремију обузела.{S} Нема Турака, нема Харалампија, нема трага.{S} Војника м |
| .{S} Света црква постала је тржиште.{S} Нема поштовања прам својој вјери.{S} У винограду господ |
| рково се име код нас уз гусле слави.{S} Нема Србина, који се с Марком не дичи.{S} Кад чујеш зву |
| им прстима, а очи к земљи обарајући.{S} Нема већ моје Зулејке, па и моја радост већ прође!{S} П |
| аферим Срби, и јест’ да сте јунаци.{S} Нема рата, нема битке, ’де вас нема; крв без престанка |
| осподару мој, што си се тако смутио.{S} Нема славе без жалости, а нит’ има царствовања без драм |
| и могу их употребити у своју корист.{S} Нема л’ Стевана деспота, примиће деспотство Ђурађ, ал’ |
| Стевана деспота, сада по други пут.{S} Нема ту више роба, ал’ нема ни српског господара.</p> < |
| се.{S} Ал’ ’де ће кнежевић одсести?{S} Нема ту деспотових двора, ту нема дома за госпоштину.{S |
| је сад шејкулислам, патријар’.</p> <p>— Нема, упражњена је столица, но чујем да ће деспот да на |
| гли, морамо на њ добро пазити.</p> <p>— Нема куде, штавише, он ће навести и Жигмунда да у падиш |
| по други пут.{S} Нема ту више роба, ал’ нема ни српског господара.</p> <p>Проћи ће ту столећа, |
| О, он је наш садашњи пријатељ; да њега нема, поред Вука бисмо зло прошли.{S} Боже мој, да срећ |
| .</p> <p>Јеремија зачуди се, тог у њега нема.{S} Бије издалека јунака, пробија и штит и панцир. |
| бима заштићавају уступање Турака.{S} Да нема Србаља, зло по Турке.</p> <p>После ове влашке побе |
| } Једно се тужи што је слеп, он вели да нема несрећнијег створења од оног који бела не види све |
| чино стање живо представили.{S} Кажу да нема више војске, да Новак, истина, купи нову, ал’ све |
| царичина страна поткрепила.{S} Она сада нема војске, но ако јој се времена да опет ће ју скупит |
| } Теби је познато, да српски народ сада нема главе.{S} Царица је женска глава и за њено раме ни |
| руге лацманство.{S} У Турчина спасенија нема.{S} Од лацманства лакше је се бранити.{S} Измећу д |
| римирије учинити.{S} Друкчије спасенија нема.{S} А и Турци неће бити баш тако тврдоглави јер су |
| и ржећ загризују доламе јунака, а боја нема.{S} То вели Кајица војвода.</p> <p>Кајица ће допра |
| > <p>— Већ ми миш’ца изнеможе, а Турака нема, па нит’ Харалампија.</p> <p>— Бо’ме зло, ту се мо |
| и боље, јер за смртно заљубљеног човека нема бољег лека, него ил’ да се одма’ са другом ожени, |
| моле, преклињу, код уздивљаног коњаника нема милости, сиђу с коња, обијају цркву и ћелије, отим |
| док се Ђурђева власт не утемељи, станка нема; дакле, да их треба под заптом у кустодији држати. |
| је куће затворена, ту више за њу станка нема.</p> <p>Јерина из Смедерева деспота дозивље.</p> < |
| твој јуначки створ, каквог сада у Грка нема.{S} Ти ме запроси, ја Ти руку пружи, отац благосло |
| се потужити.{S} Ал’ шта је кад Мађарска нема сад толико сталне војске као што је било под Робер |
| p> <p>Жигмундови фратори кажу да повеља нема законите форме, јер би требало да је на њој логофе |
| ријатељ, јер над добром женом пријатеља нема.{S} Знам твоју тугу.{S} Жао ти је за Мачвом и Беог |
| животу осетио тугу и жалост што Стевана нема.</p> <p>Приповедају да се на дан смрти његове мало |
| добро и то, да сад, кад деспот-Стевана нема, са свију страна навалићеду, већ наваљују на Србиј |
| владика, архипастир, кад више Призрена нема.{S} Корице књиге Данилове су увезане у кожу, на њи |
| ек.</p> <p>Јерина није жена Лотова, она нема се за чим натраг освртати.{S} Срце Србије из Беогр |
| зузданије, као год у кући где господара нема и млоги млађи по кући се врзу.{S} Царица, премда ј |
| ити можеш.{S} Ионако сад кад већ Лазара нема, ко ти се може противити?{S} Па и ко је био тај кн |
| акупио,</l> <l>Војску силну, којој пара нема?</l> <l>Ићи ћемо Солун отимати</l> <l>И Цариград б |
| е и Обилићу, коме у војсци српској пара нема, и да је већ и сам цар изложен њи’овом упливу...{S |
| ритиска.</p> <p>Јерина, радознала, мира нема, рада би све одмах дознати, ал види наборано чело |
| енути може.</p> <p>Сад већ Бајазит мира нема док не види је ли Јусуф што свршио.</p> <pb n="295 |
| .</p> <p>— А зар за ме у деспота дуката нема?</p> <p>— Уплешћу још и за те десет хиљада дуката. |
| а сам слушао од њега да међу вама брата нема, но овај делија је по изгледу исти Марко!</p> <p>— |
| к погинути, јер видим да за мене живота нема.</p> <p>Тек што је ово Марко изрекао, кад наједанп |
| н да би све за њега жртвовао.{S} Доиста нема му пара.{S} С њим се којекакве ветрогоње, успореди |
| олу султановог табора свашта има, а шта нема ’де је султан Амурат, има харема, са дивним цурама |
| штво је за хромог и кљастог, који ништа нема, а не за онога коме је бог дао мишицу да га до смр |
| оље — рече умешавши се Видајић — Милица нема никакове војске, па опет хоће да господари.{S} Ста |
| ри брзо Видајић.</p> <p>— Дакле, царица нема ништа војске?</p> <p>— Засад ништа — рекне Бранков |
| та ће народ на то рећи?</p> <p>— Царица нема војске, и народ ће се за јачим повести — одговори |
| ти.{S} Ниједног дана, да каквог бегунца нема.{S} Сва околна сиротиња, просијаци овамо долазе и |
| та, кад је увидио да од предаје Голупца нема ништа.{S} Јави то Жигмунду и његовим војводама, на |
| ти, канда ми не знамо да Жигмунд никад нема новаца, и да му ваш деспот узајмљује, па и то знам |
| понајприје Вукоглија утаманио, који сад нема куде већ у Београд, под скут Жигмунда.{S} А да се |
| а’ напред корачати, а онако, да нас сад нема, млого би лакше напредовати могли.{S} Ми смо тиме |
| урчина пристали.{S} За мене већ надежде нема, ал’ ви сте још млади, па све поправити можете.{S} |
| м, но гледај зидај града.</p> <p>— О’ђе нема више станка, и град ће се градити.{S} Знаш Смедере |
| д мене је богатство које у све властеле нема, моје су свезе са владарима најјаче, је л’ право д |
| судија међу обојима — од српске стране нема се чега бојати, повући ће ову своју војску натраг |
| кривала, брада му је била седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружан; но, поглед му је био ж |
| је удесно на Мађарску нападати, а да се нема шта бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини деспот?{ |
| о деспотовом насљеднику.{S} Деспот деце нема, нити је надежде да ће имати; поред тога костобоља |
| местима.{S} На жалост, Београда му више нема.{S} Купи, шиље заире турској војски.</p> <p>Ферхад |
| е јој се стеже, њена господства ту више нема, изгледа код своје куће затворена, ту више за њу с |
| рске заставе.{S} Мада је јака посада, и нема се ничега бојати, ипак је <pb n="504" /> предостро |
| па и они су харали, тако да већ црква и нема више црквених утвари.</p> <p>Ферхад запита за благ |
| д њега.{S} Ту научи’ од Марка да Србији нема изгледа <pb n="490" /> ни спаса од властеле и велм |
| то треба изредити.</p> <p>У трапезарији нема стола ни столице, све сами миндерлуци унаоколо, а |
| уду отпадници.{S} Патријарх цариградски нема снаге, а ни ми је немамо; па гле Босне, колико су |
| слили.{S} Милица царица има синове, али нема војске да им противу властољубија Бранковићевог вл |
| м поклонио, ал’ тога у толикој властели нема, сватко хоће да је бољи од другога, ал’ најмање ба |
| аљевић Марко коме пара у турској војсци нема.{S} Но шта је хасне кад Турцима <pb n="233" /> слу |
| ног.{S} Краљевић Марко са својом браћом нема право насљедија, јер Вукашин, који се силом на пре |
| земља, јер <pb n="402" /> деспот Стеван нема деце, после другог брака није ни изгледа да ће има |
| пот Стевану, су већ руке прекрштене, он нема више посла у радњи живота и владе.</p> <p>Јеремији |
| не.</p> <pb n="265" /> <p>Царица је као нема гледала и ишчекивала на патријархову реч.</p> <p>П |
| пије.</p> <p>— Ђе сабља влада, ту право нема места.</p> <p>— Тако је, сабља дели правду — дода |
| о место нови Турци ничу; Србин пада, но нема спомагателне силе.{S} Најхрабрији већ погибоше.{S} |
| це њихово, глава, племенитог израза, но нема очију, да им душа из њих говори. — Као угашене две |
| мерити не може.{S} Војводама је жао што нема тих градова, ал’ није на ино, морају сносити.{S} Д |
| наци.{S} Нема рата, нема битке, ’де вас нема; крв без престанка проливате, па гле чуда, јошт ва |
| е, и тек шаптају си „Таква хусара у нас нема“.</p> <p>И Јерина прима верног војводу, и већ је с |
| вели су кнежевиће у Голубац, Јаблановић нема Крушевца.{S} Турци су га на јуриш отели, отерали с |
| и је несносан.{S} У свом личном значају нема ништа од царске породице.{S} Како ти мислиш о том, |
| .{S} Особито откако цара Лазара у двору нема, постало је све разузданије, као год у кући где го |
| дсести?{S} Нема ту деспотових двора, ту нема дома за госпоштину.{S} Ту је ведро небо и деспотов |
| — Стеван, ил’ женска глава управља; ту нема никаквог права насљедија.{S} Насљедије је то пропа |
| аше то исто мисле.{S} Ферхад рече да ту нема ништа осим пљачке, и војска би се оданде опет повр |
| ојник потресе се у срцу, држи да већ ту нема спаса за српско царство, да је то привиђење, сатан |
| аво, но ко ће их чувати.{S} За ту сврху нема бољег од оца Харалампија, настојатеља у Високи Деч |
| емија, њега овде на свјетовању честитих нема.</p> <p>— Сад сте ме чули, моји витезови.{S} Ја са |
| не замакну — рече Харалампије.</p> <p>— Немај бриге, та њима доста је и један калуђер да их чув |
| пити, ти ћеш се и мене сетити.</p> <p>— Немај бриге, по нас хрђаво испасти неће, само увек држ’ |
| м себе, мада сам и ја калуђер.</p> <p>— Немај бриге — рече Јаблановић, сви ми њих чувамо.</p> < |
| и.{S} Она је видила да њени приврженици немају толико снаге да могу наскоро толику војску скупи |
| ићев а не Душанов.{S} Гребљановићи, пак немају право на престол, и тако нити Лазар нити његова |
| тир, у цркву не може их пренети, јер ту немају места они који су издали род и часни крст.</p> < |
| <p>Бимбаша оде да благо мери.</p> <p>— Немам вам ништ’ више ријећи, како се благо подијели, ја |
| бији имаду погранична града, како да ја немам, земље господар.</p> <p>— Начини си сам, имаш још |
| бе верно држати се.{S} Ја на Бранковића немам већ узрока мрзити и пристрасна за њега наклоност |
| акове награде, у рукама никакове залоге немам, Голубац треба и за ме да буде залога — а Јеремиј |
| урчину у мираз припасти.{S} Ја већ овде немам <pb n="321" /> никаквог посла; идем у Турке.{S} О |
| ранама владају?</p> <p>— За овај случај немам од оца упутства, јер он само жели да он управља с |
| ти мора, а Турци су Ново Брдо опсели, а немамо доста војске да га ослободимо, па још ако се Гол |
| јарх цариградски нема снаге, а ни ми је немамо; па гле Босне, колико су већ из нашег стада одни |
| штап, па нас пустите у свет, да кад већ немамо светлости, да се бар наситимо слободног ваздуха |
| иповеда, у песмама тужним пева се слава Неманића, блеск Душановог двора у Призрену, ’де су се у |
| од мрка мрамора, на површју избијен грб Неманића, двоглаван орао, над њим виси велико златно ка |
| "524" /> робље у Скопље, некадању славу Неманића, а да на тргу продају дивне синке и ћерке Срби |
| да не буде поцепан као што је био прије Немање, већ да је у скупу.{S} На то идем, и тога ради м |
| арства.{S} А ће сам ја онда, ја омладак Немање.{S} Зар да будем само копљанобојник деспот-Стева |
| од старе лозе Прибацах, који су помогли Немањи круну на главу метнути, који су се под Душаном т |
| манског цара Фридриха Барбаросе великом Немањи Стевану.</p> <p>Кад Ђурађ, са војводама у црну д |
| љубив.{S} У његовим жилама је текла крв Немањина и Бранковића.{S} Код куће у Србији не трпи гос |
| ара Уроша убио.{S} Зар што је Милица од Немањине лозе, зато да управља Лазарева породица?{S} Књ |
| а било красно и весело.{S} И краљеви од Немањине лозе радо и често су се овде задржавали.{S} До |
| онако насљедника за престол од племена Немањиног.{S} Краљевић Марко са својом браћом нема прав |
| ти, да не допадну јада и мука као они у Немањиној Србији.{S} Деспот је задовољан, и рече игуман |
| лонио.</p> <p>— Ако је до крви, та иста Немањића крв тече у Бранковићима као и у Гребљановићима |
| лна Душана.{S} У твојим жилама тече крв Немањића, у мојим Кантакузена.{S} То су славне лозе.{S} |
| падне ли нам за руком клетог Турчина из Немањића Србије истиснути, онда се не бојим ни Маџара н |
| то сам имао, као Бранковић, ал’ у ком и Немањића крв тече.{S} Ал’ није то само што ме за скиптр |
| наједнако дјелио, држао је да је право Немањића његова неподјелима својина.{S} Марко Краљевић |
| буде туђа подлуга.{S} Код мене је право Немањића, <pb n="531" /> већи део Душанове земље, код м |
| ановићима.{S} Ако је било у кнез-Лазару Немањића крви кроз цар-Душана, света црква није му дала |
| ад књигу св. Данила, ’де су дела дивних Немањића описана.{S} И Леонтије мишљаше, како би сретни |
| да је међу нами распре нестало.{S} Крв Немањићах умирила се.{S} И одма’ је Турчин осетио слоге |
| и.</p> <pb n="395" /> <p>— Витешка лозо Немањићах, Бранковићах.{S} Ја примам ове кључе као стра |
| у славне лозе.{S} Па је био раздор међу Немањићима као год међу Комненима и Кантакузен’ма.{S} И |
| јој краљевини, ма у ком царству, против немачки’ ритара, против Татара ил’ Турака, Завиша је св |
| ећати се може.</p> <p>— Знаш шта желим, немаш вина.</p> <p>— И тог ће бити одмах.</p> <p>Ферхад |
| p> <p>— Е мој Грмане, остарио си па још немаш мозга.{S} Што би се убијао?{S} Ја, с моје стране, |
| доћи, а може бити да ћеш се као и ја од немила до недрага потуцати.{S} Видим да и ти ниси прија |
| доба силно сам тужио и турао сам се од немила до недрага.{S} Да сам којом срећом у манастиру о |
| м, изгониће нас, па ћемо се потуцати од немила до недрага; ако ли те, пак, дам, бићемо на миру, |
| као заробљеник, и предат је на милост и немилост.</p> <p>Бурне су биле Јереми[ји]не мисли, потп |
| а овамо је избегао и Србију на милост и немилост султану предао.{S} Држи да кад Жигмунд није ре |
| и у глави оца Харалампије.{S} Он је био немиран дух.{S} Мерио је при софри свачије речи, сваки |
| ачије речи, сваки поглед.{S} По његовом немирном духу, другу би какову струку живота изабрао би |
| тању, као што се сад налазе Турци, није немогућно срушити их.{S} Но ако и није немогућно, ал’ н |
| немогућно срушити их.{S} Но ако и није немогућно, ал’ не можемо рећи баш да је и сигурно.{S} П |
| е упутио, света Богородица те сачувала, немој на ме заборавити.</p> <p>Тако се опросте.</p> <p> |
| Ако се какова промена с нами и догоди, немој нас оставити, оче!{S} Ти си нам једини пријатељ и |
| народу.{S} Што сам ишао за деспотством, немој мишљети да ме је на то вукла ли сујета или жудња |
| <p>— Млого већа.</p> <p>— Кад је тако, немој времена губити, иди натраг, па кажи Русин да само |
| срца, тај не зна шта је милост божија; немој љубеће се голубове с њом стрељати; голуб је мог п |
| апита Јеремија.</p> <pb n="423" /> <p>— Немој мене.{S} Ја сам теби и овде од потребе, биће тамо |
| је могуће да се ствар изравна.</p> <p>— Немој о том ни говорити.{S} Ја не могу твог оца слугом |
| е.</p> <p>— Како си, слатка мати!{S} Та немој плакати; оно што је прошло, повратити се не може; |
| ти, па нам неће ништа бити.</p> <p>— Та немој, човече, баш сад да лудујеш, говори бар сад памет |
| е, како може то добро бити?</p> <p>— Та немој, мати, све на зло да слутиш.</p> <p>— А шта ти, М |
| , — и буди срећан.{S} На љубећа се срца немој с њом никад стрељати.{S} Који не штеди љубећа се |
| у му текар на ум пасти.</p> <p>— О томе немој ни сањати, оче.{S} Ја те могу уверити да је деспо |
| турску помоћ примити?</p> <p>— О том се немој ни сумњати.</p> <p>— Но хоће ли остали женску гла |
| лечим, које сам му задао.{S} У двор ми немој долазити, јербо ће ми твоје пријатељство шкодити. |
| еби судим?</p> <p>— О том се ни сумњати немој.</p> <p>— Е добро, теби ћу се поверити... већма н |
| пријатељ, и све ћу ти исповједити, само немој ме издати.</p> <p>— У Турчина је тврда ријеч, а н |
| и.</p> <p>— Е добро, честити пашо, само немој на ме заборавити, а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но |
| те, и велике жртве положити мораш, зато немој се радовати, и не убој се од страхоте која може д |
| ду што олакшати.{S} Ни самом Бранковићу немој се заверити.{S} Сутра идем у Пловдив да неколико |
| о после, ако бог да, па се мир поврати, немојмо заборавити на породицу Лазара, на његовог пунон |
| што само једна царска кћи бити може, но немојмо све њене красоте откривати јер ће нам утолико т |
| овој опасности раздор отклонити.{S} Но немојмо времена губити.{S} Гледајмо што пре нову војску |
| е песме тек срамоту увеличавале.</p> <p>Немојмо ни спомињати све који су у овој жалосној свадби |
| мој савет.{S} Ако се мир мало поткрепи, немојте се дати мирним магновењем занети, но крепите се |
| које служитељи слабо слушају.</p> <p>— Немојте мислити, браћо, да је рђаво какво створење.{S} |
| то вам Пајсије казао буде, и нипошто се немојте повађати по Јаблановићу, он је био који вас је |
| у.</p> <p>И Милеву одведу Турци.</p> <p>Немојте ни питати да л’ је била невесела, плачна — како |
| Брду има нешто и Ђурђеве војске, ту су Немци Саси, и ту су Дубровчани под Вуком Бобалићем.{S} |
| ву, Београд и Голубац обвезао, а са тим ненавист Турака на се навукао.{S} Сљед тога је пао Круш |
| се огледају.{S} Облачина Раде показаће ненадмашно српско јунаштво, показаће да у Срба још није |
| .{S} Но време не сме се губити.{S} Тело ненамирено, као посници исповедали су се о бољи народа, |
| чуо и за младог Стевана Лазаревог да је необичан младић.{S} Да знам да ће народ спасти, ако и н |
| оћно доба оца Харалампија да се на тако необичан поход даде?{S} Несташлук, ил’ освета, ил’ друг |
| вим охрабри и седнувши, као да се ништа необично није стало, почне се с њима разговарати.</p> < |
| нећу да кажем као ђаволи, но све нешто необично, смело, превесело, гордо.{S} Ту си виђао калуђ |
| Ал’ ако нешто наиђу на какову животињу необичну, биће смјеха — рече подсмешљиво Петошко.</p> < |
| ко напрезајућим гласом канда му је срце необручано, узда’не, и у малој почивки једним оком жало |
| синке и ћерке Србије, у сласт и корист необузданом Турчину.{S} Деспот промишља, могло је штошт |
| Милева је била млада и материном упливу неограничено подложна.{S} Младића странствујуће мисли н |
| моје боље, ал’ знаш и моју тврду вјеру, неограничну вољу.{S} Угарску војску ишчекујем тек што с |
| реће да је који тај од вас неспособан и неодважан, па би важнији над слабијим мах преотео, па н |
| <p>Дуго је трајао тај разговор за јошт неодморена Леонтија.{S} Но време не сме се губити.{S} Т |
| , да је умро деспот.{S} Жалост је свуда неописана.{S} И највећи му се душманин ражалио, јер је |
| је човек бистрог ума, добар војвода, но неописано властољубив.{S} Од старе властелинске породиц |
| ре се, лакше му је души кад види богате неопустошене пределе, каквих има у старој Србији.{S} Па |
| , паштрме, сољених моруна, хактапота, и неопходимог граха, са финим улцињским уљем, така софра |
| е стати, и дурашно издржати, јер у овим неосвојеним, од Турчина нетакнутим крајевима налази се |
| па зато мора се ради свију пчела својој неотклоњивој судби подвргнути.{S} Тако сте и ви.{S} И в |
| им да је кнегиње Вукосаве безгранична и непобедима наклоност према Милошу једини томе узрок био |
| о, држао је да је право Немањића његова неподјелима својина.{S} Марко Краљевић држи да је на ње |
| еђусобни рат?</p> <p>Стевану дође један непознат човек, који му од непознатог Турчина донесе гл |
| е срце јошт и до пол’ сата куцало неким непознатим чувством гоњено.{S} Она није знала шта да ми |
| оге господе да поред сијасет познатих и непознатих јела човек гладан остане.{S} Главну част веч |
| у дође један непознат човек, који му од непознатог Турчина донесе глас да се чува Бранковића, ј |
| ље.</p> <p>Султан је познавао гордост и непоколебивост деспотову.{S} Најпре на леп начин, нагов |
| са Турцима, да им помогну обарати јоште непокорене Влахе.{S} Милица је са неком војском послала |
| трајала, стајао је у заклону свог места непомичан.{S} Жигмунд и Лошонци у забуни нису га ни поз |
| ника користити се.</p> <p>Деспот је сад непомичан, пази куд ћеду се Турци мицати.</p> <p>Док су |
| <p>Деспот и Облачина гледају на Ферхада непомични, као окамењени. .</p> <p>— Ти си анђео хранит |
| опет сред њих стане, који као окамењени непомично гледе, ћуте.</p> <p>Ферхад спусти испод врата |
| примедбе правити о растројењу српском и непослушности великаша.</p> <p>— А колико си ти рана за |
| аралампија, као што се баца стара и већ непотребна хаљина.{S} Деспот је већ другом стазом корач |
| ти, ’ђе нам је бар слободе, а подведено непоштење не требујемо.{S} Толико нас искушаваш, и дана |
| те страсти, грабљивост, <pb n="532" /> непоштовање части и имовине свог сабрата.{S} Буди увјер |
| еће, ако је што скривио; природа неред, неправду не трпи, у деветом кољену још искајавају се гр |
| и не једнога члана исте другоме у хатар неправедно жртвовати.{S} Рећи ћу да ја нисам налог десп |
| рађ са војводама, великашима, око цркве непрегледно много народа.{S} Ђурађ и војводе у црно оба |
| оже.{S} Треба новац за војску, треба за непредвидим случај што имати.</p> <p>Деспот поруку саоп |
| а којег год од војске уклони, јер њихов непрекидни инат шкодљив је.{S} Но надам се да ће их цар |
| својом свитом отиде на свој конак, међу непрекидним јадиковањем.{S} Млађи се сви удаље, а стари |
| ије.{S} Прва је реч деспотова.</p> <p>— Непријатељ је Србију опасао.{S} Крушевац је у турским р |
| S} У оваковој околности није требало да непријатељ Србе обара.{S} Требало ји је саме себи остав |
| уверење ино, јер [је] држао да и такав непријатељ поштовање већма заслужује него хрђави пријат |
| S} Доста то, да нам се он, као Турчин и непријатељ, засад већим пријатељем показује, неголи буд |
| р донде да испусти власт, пао би својим непријатељ’ма у шаке који га одавна мрзе и који му за з |
| диван спрема у Једренима, твој самртан непријатељ Исак-паша једнако ти о глави ради.{S} Паше н |
| прежесток, и, у очајном стању, страшан непријатељ.{S} Он рашчлени да је лака ствар била од нес |
| нам буде <pb n="301" /> и одсад Турчин непријатељ; ко би нас бранио?{S} Зар стари Новак са сво |
| > <p>— Мој отац не стоји са војском као непријатељ, него као спаситељ.{S} То исто што је мајци |
| носити допустили, иако је Марко оцу му непријатељ био, није могао пропустити да не види Марка, |
| коњу на једнога, овај мора пропасти.{S} Непријатеља треба гдегод на згодно место домамити, отку |
| пко стојала.{S} Он је имао млого тајни’ непријатеља.{S} Који нису били у <pb n="266" /> стању з |
| дити и у горе повући испред насртајућег непријатеља.{S} Синови православног народа мораће полум |
| екати опредјелење да, кад устреба, пред непријатеља пођеш.{S} Требају нам и овде јунаци да ство |
| ак и знати се ваљано борити; ваља знати непријатеља и преварити.{S} Балша је рекао да се он не |
| има нешто оружане силе, ал’ има и млого непријатеља, а Турци су већ пут себи отворили, па ће гр |
| сад војујете.{S} Ја кад би’ видео млого непријатеља, сакрио <pb n="228" /> би’ се у гору као ми |
| на започињале и свршавале.{S} Ако је ко непријатеља имао, па му је желео одољети, при чаши пуно |
| откуда би ти знао да има млого ил’ мало непријатеља кад тамо никог не пуштају?</p> <p>— То је н |
| ао.{S} Знаш да има у двору млого твојих непријатеља, на које се деспот ослањати мора.{S} Он сад |
| n="298" /> силан, богат, без унутрашњих непријатеља, па кажу још да је млад, красан и благ.{S} |
| и Душаново царство.{S} Већ је унутрашње непријатеље био побједио; сад му је већ лакше било и са |
| оде, и велики приврженици Бранковића, а непријатељи цара Лазара породице.{S} Они су били храбре |
| , као пријатеље царичине истерати да се непријатељи угњезде.{S} Светла кнегињо, ти си му жена и |
| асе народ.{S} Морају се најпре унутарњи непријатељи сатрти, а то су те страсти, грабљивост, <pb |
| ко Коран и допушта да се христијани као непријатељи наши затиру, ал’ зато не запрећује Турчину |
| се о јуначкој слици Облачине.{S} Да су непријатељи, њихов мејдан би био бој међ’ дивовима.</p> |
| е не повинује царичиној власти, него се непријатељски прама нас ставио? — запита Новак.</p> <p> |
| рећи?{S} Ако са Турцима држи, онда је у непријатељству са Мађаром и са целим „хришћанским“ свет |
| те не дирам, а ти опет против мене мом непријатељу да не даш помоћи.</p> <p>— На то пристајем. |
| аће опет старо зло па ће народ у чељуст непријатељу.{S} Од славне српске земље начиниће се туђа |
| и, која поред тихе нарави младога кнеза непријатно у очи пада.{S} Но поред свега тога, рекла би |
| S} Деспот катане није повео, да не буде неприлика, могу се катане са Турцима завадити.{S} Деспо |
| рину, да је већи углед, и да не допадне неприлике.</p> <p>Деспот и деспотица јаше на тихим бељц |
| удака, подсмејавасте му се, што је ваше неприлике на видик изнашао.{S} Познајем вас све у главу |
| чинити, и збиљски промера све прилике и неприлике.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| е зна за незрелу младост, Турчин чупа и неразвијен цвијет.{S} Па и ма доцније било, опет губим |
| анићије, који је био научен на смокве и неранже и на масна јела; па је одма’ у почетку из манас |
| стићи неће, ако је што скривио; природа неред, неправду не трпи, у деветом кољену још искајавај |
| нас не проклињу да смо им само земаљски неред после себе оставили — одговори озбиљским гласом п |
| најбољем реду.{S} С почетка беше и мало нереда, али сад је, хвала богу, све већ у реду.{S} Пре |
| је задата реч и заклетва свагда света и нерушима, и зато изјављујем да вероломно ни сад поступа |
| S} Он рашчлени да је лака ствар била од несаједињени’ Србаља равне пределе Румелије освојити и |
| јуначке среће, али сигурно на коцку за несигурно метати, налазим за опасно.</p> <p>Поред свега |
| ни ја друкчији бити.</p> <p>— Тако је, неслога је Србе утукла, сватко се позива на слогу, ал’ |
| за време Мрњавчевићах проклицала је та неслога.{S} Косово поље позвало је на слогу, и који сло |
| идим да међу вама и Миличином породицом неслога влада; реци твом оцу да ће <pb n="291" /> Марко |
| корачао био, Срби, међу којима је доста неслоге било, у општој опасности могли би се сложити, н |
| мао у глави.{S} Све се бојим какве нове неслоге, јер тек тако би могли Турци са својим млоштвом |
| српска осилила, био је посматрач српске неслоге.{S} Откако је Вук пао, почела се Миличина парта |
| и’овим срцима тињала је ватра раздора и неслоге.{S} У договарањ’ма, штоно у садашње доба зову д |
| .{S} Но после толиких борба и страдања, неслогом владарах, народ је ослабио, а Турчин ојачао, с |
| ни он сам не жели се натраг, познаје он неслогу у властели, па би му се јошт могли подругивати |
| а на народ, кад је властела српска била несложна.{S} Још за време Мрњавчевићах проклицала је та |
| д Срби са Грцима и Власима сајузе па на несложне Турке ударе.</p> <p>И кад се добро пред очи уз |
| р су христјани у Босни, Зети и Арбанији несложни и један од другог власт отима, и ту прилику тр |
| ораш што добити.{S} Ако буду међу собом несложни, ти ћеш слабијем страну држати, па с њим јачег |
| нови Муса и Мусулман били су међу собом несложни, и зарате се.</p> <p>Деспот Стеван са својим б |
| папом <pb n="530" /> грозити; рекох, у неслози христијанства сакривена је турска снага.</p> <p |
| сти; но гост само за три дана, посље је несносан, <pb n="507" /> а ми не смијемо ником бити гос |
| ми је унук, опет морам изрећи да ми је несносан.{S} У свом личном значају нема ништа од царске |
| а у животу видио.{S} Сад му је већ исто несносно.</p> <p>Но ипак Харалампија не може да позна н |
| ка мало и све то већ уморно од јуриша и неспавања.</p> <p>Мађари се ноћу скупљају, пре нег’ што |
| брата, за деспота извичу.</p> <p>Ђурађ, неспокојан, наручује Јеремији, који из Голупца Хараламп |
| ви.{S} Камо среће да је који тај од вас неспособан и неодважан, па би важнији над слабијим мах |
| уши усути, а да се начине за владавину неспособни.{S} То је био византијски обичај, од Царигра |
| , хоће ли се народ за слепим и за владу неспособним кнежевићима повести?{S} Неће ли народ рећи: |
| ће најбоље бити оба кнежевића за владу неспособнима учинити.</p> <p>Јеремија пошље гласоношу с |
| у изметнута луда, а кад је српски народ несретан, његова срећа код Турчина цвета. </p> <p>Није |
| српски народ сретни био, Петошко је био несретна, руглу изметнута луда, а кад је српски народ н |
| страг.{S} Вежу им и ноге.{S} Пробуде се несретни младићи, отимају се, ал’ је већ доцне, сила их |
| Пајсије.</p> <p>— Боже мили, какви смо несретни људи!{S} Нашег оца слуге уживају пуну слободу, |
| ; ал’ уједно и то изричем, ако тко буде несретнији нег’ што ја о себи мислим, онда ћу ја моје п |
| .</p> <p>Ферхадове очи сузне, жао му је несретних невиних кнежевића.</p> <p>У тој ствари није н |
| отме, нит’ он шта мари за скрушено срце несретног младића.{S} Онај, који је срећан, ретко осећа |
| на гледати. <pb n="243" /> После млоги’ несрећа домислим се да идем у калуђере.{S} Мислио сам у |
| истераш Турке.{S} Ако на несрећи, онда несрећа и сам савез руши.{S} Српски народ нитко не може |
| Ово је извршено, ал’ са тим се и српска несрећа навршила.{S} Земља се са тим опет на мање части |
| је у Дечане да овде нов свет тражи.{S} Несрећан дворјанин, ако му интриге за руком испале нису |
| ароду остати.{S} Ја мислим да ако сам и несрећан, на мене Србин никад заборавити неће!</p> <p>Н |
| је на патријарха бацио.{S} После толике несреће и челични Новак мало духом клоне.</p> <pb n="26 |
| у демон богатства, који ће ју до крајње несреће дотерати. </p> <p>А зар је Милева била такова д |
| ета завладати, а поред хрђавог правца и несреће — и сатану би од њега начинила.</p> <p>Њега је |
| лози Бранковића сјеме издајства, корјен несреће.{S} Дакле знај, држаћу ђе треба с хришћанима, и |
| {S} Даљи савез, тај је био на срећи ил’ несрећи зидан.{S} На срећи, ако Маџари побиједе, па пок |
| ојанице броји, и броји сате о срећи ил’ несрећи свог стада српског народа.{S} Тако он чека вече |
| па покрај њих истераш Турке.{S} Ако на несрећи, онда несрећа и сам савез руши.{S} Српски народ |
| н једног славног српског војводе.{S} По несрећи после косовске битке, ’де је наш цар и султан М |
| p> <p>— Друга ми је рана на срцу.{S} По несрећи, кад сам се зими родио и мозак ми се повредио, |
| ра.</p> <p>Ето сад жалости, сви троје у несрећи се састаше.</p> <p>Тамерлан их јошт добро обдар |
| та и љубовцу, а други отаџбину, па се у несрећи теше при чаши рујног винца, поред тужни’ песама |
| и, имаш отворен дух, утолико ћеш више у несрећи страдати.{S} Може бити да ћеш и ти кадгод до ка |
| аро доба није било као сада да се после несрећне љубави увек други и друга тражи, нег’ често су |
| ц је у заборавност пао био.{S} Но после несрећне битке Вукашина краља с Турцима при реци Марици |
| и.{S} Међу себи равнима престаћемо бити несрећни! — одговори Ђурђе.</p> <p>— Ви сте кнезови, ви |
| деле; но к њему не могу, јер су двогубо несрећни; затворени као робови, и бела света не виде.</ |
| ма у харему богзна како добро, а оне су несрећније него код нас најубогије девојке.{S} Представ |
| но се тужи што је слеп, он вели да нема несрећнијег створења од оног који бела не види света.{S |
| ошао властелин Јеремија?{S} Он је нашег несрећног оца пријатељ био, па ваљда ће и наш бити!</p> |
| стану најважнији синови, сви који су по несрећној судби рођења опредељени да над народом владај |
| љна, сад би већ без њега незадовољном и несрећном постала.{S} Једно магновење отрује човеческо, |
| Сви знамо да се сад судба над срећом и несрећом прелама.{S} Србија је у божијим рукама, ал’ мо |
| руши.{S} Српски народ нитко не може на несрећу обвезати.{S} А ионако Жигмунду је јефтино дошао |
| ал’ овако тек сад осећамо у пуној мери несрећу нашу, окружени страшним вечитим мраком.{S} Нас |
| спот јако забринут, канда предвиђа нову несрећу.</p> <p>Јерина гледи му у очи, да му пронађе ду |
| Онај, који је срећан, ретко осећа туђу несрећу.</p> <p>Милева, занешена силом и богатством Бај |
| Светислав је из њени’ очију читао своју несрећу.{S} Љубав је још ту била, али на њој приметна п |
| бом повукао, навукао је на српску земљу несрећу која је српски народ једнако пратила.</p> <pb n |
| S} Једва ето тријест година како Душана нестаде, па шта се од српства учини.{S} Где нам је Мари |
| ег који није ништа више од њега.{S} Кад нестаде Лазара, учинило му се да је сад његов отац прав |
| е она још, као што рекосмо, волела, али нестаде у њој првобитног жара љубави; тај се жар и на д |
| е Мирка, Жарка и Краљевића Марка Србима нестадоше.{S} Који се од великаша турчити није хтео, та |
| о освете?</p> <p>Све ове противности су нестале поред пријатељских речи Турчина.{S} Вука се Мил |
| оју грешну душу испустио.</p> <p>Срећа, нестало војводама подмлатка, да бруку преткова не насље |
| лужитељима познавало се да је господара нестало.{S} Постали су смели, безобразнији.{S} И они су |
| прама царици.{S} Особито откако је цара нестало; међу њима је таква хладноћа завладала да је сл |
| } Кад ме је после свадбе књагиње Милеве нестало, отишао сам управо у Турке.{S} Кад сам виђео, д |
| м нове замке плео.</p> <p>Светислава је нестало; ваљда је у каквој битки погинуо; и боље, јер з |
| етошка доиста више нису виђели; њега је нестало.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Овако ж |
| као насљедника и да је међу нами распре нестало.{S} Крв Немањићах умирила се.{S} И одма’ је Тур |
| оста имао.{S} Но и Леонтије, кад је већ нестало Стевана, приљубио се Бранковићу, јер покрај сви |
| ерхад-паша.</p> <p>Нестане Ферхад-паше, нестане Турака у манастиру.</p> <p>Сад је тишина у мана |
| ни тамо-амо ходали.{S} Нестане радости, нестане весеља у крушевачком двору, и богзна хоће ли се |
| ар богобојажљив калуђер очитао молитву, нестане привиђења — упадне у реч нека баба сујеверна.</ |
| тељи, сви су смутни тамо-амо ходали.{S} Нестане радости, нестане весеља у крушевачком двору, и |
| да се одма’ са другом ожени, ил’ да га нестане.</p> <p>Турци после смрти Бајазитове, мало нос |
| о бити последњи бедем Србије, и кад тог нестане, неће ни Србије бити.{S} Зидајте Смедерево, ту |
| војска, а с њом је Ферхад-паша.</p> <p>Нестане Ферхад-паше, нестане Турака у манастиру.</p> <p |
| еднако ће се смањивати, па ће је тако и нестати.{S} На нами је нека проклетиња.{S} Матица је да |
| ске отимају и турче; ако овако устраје, нестаће и народа и православија.{S} Пола ће се потурчит |
| а да се на тако необичан поход даде?{S} Несташлук, ил’ освета, ил’ друго што?</p> <p>Видећемо.< |
| озор, а ти видиш два милостива а четири несташна ока, и теби се срце у грудима стегне; или идеш |
| алуђер! — викали су подсмешљивим гласом несташни служитељи.</p> <p>— А шта си ти, оче, тражио н |
| тати прост монах и писати српску славу, нет ’грамзити за светским сјајем.{S} Он помишља, богзна |
| ати, јер у овим неосвојеним, од Турчина нетакнутим крајевима налази се јошт језгро, да што будн |
| завоју.</p> <p>Тело деспотово остало је нетљено, руке му целокупне на крсту распетија прекрштен |
| дозна, а он у Турке, онамо куд му је и нећак Ђурађ.</p> <p>Обоје скупе силну војску турску, ко |
| блажени деспот, и пружио ми је као свом нећаку братску руку да народа ради све смутње отклонимо |
| атријарха, а лукавства за седам лисова, неће те ниједан Турчин надмудрити, но ипак морам те у н |
| вјеру да примим град.{S} Он је војвода, неће оскврнути светињу јунаштва, задату ријеч, на коње |
| рбија буде сретнија, и ако буде сретна, неће тражити у лози Бранковића сјеме издајства, корјен |
| е, и да се град уступити, предати мора, неће л’ се предати, треба га силом отети.</p> <p>Тако м |
| н се хвата за скут султану, покоран је, неће да зна за Мађаре, жао му је што је предао Мачву и |
| вује, а Бајазит, поред све наше невоље, неће да нас напада него пријатељство ми подноси и драго |
| си, с драге воље би’ пошла, јер, богме, неће нас Светислав од беде сахранити.{S} Но, би ли би п |
| следњи бедем Србије, и кад тог нестане, неће ни Србије бити.{S} Зидајте Смедерево, ту се може ј |
| стављао, да кад Ђурађ деспотом постане, неће по народ зло бити.{S} Искусан врло у рату и у упра |
| , Харалампија носе, кида се, бацака се, неће под нож.</p> <p>Ферхад неће да оскврни српском крв |
| њега пошла царица.</p> <p>— Мој брате, неће он царицу, Турци само на младе гледе, та ионако се |
| онуђасмо деспоту, ал’ не шћеде плаћати, неће сад ни Жигмунд шћети.</p> <pb n="458" /> <p>— Поку |
| сутрадан потражи пута с својом свитом, неће Дунавом, већ сувим, баци се на друм са својом свит |
| добро?{S} Ако буде за Бранковића добро, неће бити за њу и њену породицу.{S} Када би се са горди |
| а ти, шта се чује овде код вас у двору, неће ли вам се књагиња Милева скоро удавати?</p> <pb n= |
| сад бујица која све пред собом ваља.{S} Неће проћи ни сто година, а турски ће се барјаци већ по |
| ше, и сад се више повратити не може.{S} Неће л’ потписати, лако је Ферхад-паши и силом га на ко |
| у.{S} Дакле хајд’ почнимо што друго.{S} Неће ли кнез Стеван, за себе какав харем и то од турски |
| урци са таковом женидбом намеравају.{S} Неће ли сад Турци своју задату реч погазити и на то ићи |
| аду неспособним кнежевићима повести?{S} Неће ли народ рећи: волијемо читавог и искусног Ђурђа к |
| ет или се нови гости ишчекују.</p> <p>— Неће ли турски цар у госте?</p> <p>— Та не булазни, ваљ |
| алево, на гробницу Високог Стевана, ал’ неће ту да стане, већ иде управо пред велико распетије, |
| трме и јегуље, хактапота и суве рибе, а неће у другу трапезарију, ’де му се остала братија хљеб |
| уби.{S} Страст га обузела, а и зебња да неће Јеремија сам благо примити.</p> <p>— Честити пашо, |
| Милеву, па даје нам мир: обвезује се да неће на нас више нападати.</p> <p>— Доста жалосно — одг |
| ако све то што се иште изда, а иначе да неће ни њему ни Жигмунду града издати.</p> <p>Харалампи |
| е женити; калуђер зато јер се заклео да неће ниједну, а будала зато, што би сваку хтео, а њега |
| властољубив.{S} Његов је отац мислио да неће добар бити за војника, па му је сладио калуђерство |
| љан својим стањем, и држи да му награда неће фалити, мада Ферхад-паша сад ’ладан се показује, ј |
| бодравању, у нади.</p> <p>— Јошт Србија неће пропасти ако сте људи — рече одушевљено Ферхад.</p |
| добио сам глас из Браничева да Јеремија неће града предати.{S} Шта мислиш, деспоте?</p> <p>— До |
| размишљати, шта ће чинити ако Јеремија неће град да преда.{S} Јеремија је јогунаст, властољуби |
| зато, што би сваку хтео, а њега ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти волео да ниси будала? — запит |
| p> <p>Ако је Милева у љубави тврда, она неће хтети за Бајазита да је још једанпут тако богат и |
| наложио.{S} Још је и то додао, ако она неће уз то пријатељство да пристане, да ће са триста хи |
| ћемо све као црве, од копите наших коња неће расти трава за усјеве, нит’ ћете гојити домаћу мар |
| својим понуди, али је силан и горд, па неће да моли деспота.{S} Но покрај свију ти’ пријатељск |
| е овамо га привлачи.</p> <p>Ферхад-паша неће се овде дуго бавити.{S} Мора с војском на Голубац. |
| днем на Бранковићеве гране, јер ми душа неће стићи на други свјет, конопац о првом ’расту загуш |
| {S} Од велике силе и славе један другог неће да слуша.{S} Српске војводе су понајвише славне, п |
| и сад ти кажем, <pb n="310" /> и одсад неће бити добро.{S} Мени је жао доброг цара, ал’ не јед |
| , само ми живот допусти“.</p> <p>Ферхад неће да чује.</p> <p>Извуку их напоље, Харалампија носе |
| бацака се, неће под нож.</p> <p>Ферхад неће да оскврни српском крвљу манастир, већ ван, мало д |
| ће да подвргне шију Турчину.{S} И народ неће да му Турчин стане за врат, даће све, руке, напосл |
| .</p> <p>— Друго нам није чинити, Ђурађ неће да одржи ријеч, свезао се с Мађарима, предао им Бе |
| е кормило, све ће пропасти.{S} И то све неће да увиде Миличини саветници.{S} Ти их Краљевићу до |
| во овде мало даље, у оној густини, онде неће нас нико примјетити — одговори слуга.</p> <p>Када |
| имска рука ће ме у гроб метути.{S} Онде неће бити никог од мог рода и народа.{S} Камо среће да |
| есу се могли подијелити.{S} Харалампије неће да буде с мањим украћен, а војводе нећеду да се ди |
| кад ме је његов отац ’ранио, но ако ме неће, јер он све мудрује па будале не трпи, а ја онда и |
| за првенством тежи, па један једнакоме неће да се покори.{S} Послушајте ме.{S} Ако се вас двој |
| Овом незгодном положају Милице и Русне неће се нико чудити, јер у светској историји има млого |
| х, то ћеду бити палате деспотове, да се неће цариградских постидети.</p> <p>И за кратко време т |
| да би га радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то за зло примити и расрдити се, јер је Марк |
| истока ил’ запада, деспот постидети се неће.</p> <p>Народ аргатује, ал’ деспот ’рану за народ |
| ’ма поцијепан, донде никад опоравити се неће.{S} Остане ли овако, српски народ никад у јединств |
| пски народ никад у јединству осилити се неће.{S} Јошт ћу све моје силе скупити, јошт се морам, |
| није Јеремије, <pb n="391" /> бојим се неће ми Голубац предати, ни мени ни Угрима.</p> <p>— Тр |
| — одговори Ферхад.</p> <p>— Та мал’ те неће тако и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим |
| ај црни благ је као сунце.{S} Тај малте неће кад-тад, кад не буде светог Јеврема, патријархом п |
| а, а царица за Светислава, но цар малте неће Русни по вољи учинити, јербо одвећ воли младог Вој |
| У деспота је још она стара одважност, и неће се ничега побојати.{S} И већ чега да се боји, иона |
| осили, онда мора и околни народ хоће ли неће ли, па се то зло све већма и већма распрострањава. |
| <p>— Тако је сад, кад мора, но Вукогли неће никад добар бити Турчину.</p> <p>— Сад је деспот в |
| е.{S} Ако Турчин буде даље насртао, они неће против њега ићи, но у толикој забуни гледаће да шт |
| рђа прошасте ноћи ослепљени.</p> <p>Они неће више никаково господарства насљедије тражити.{S} Ђ |
| еремија опет отпоручи, да града предати неће.</p> <p>Жигмунд разљућен заповеди да војска што пр |
| е о’ђе, ал’ Јеремија тако града предати неће.{S} Цјена је Голупцу сто и педесет хиљада дуката.< |
| ду предаје, но Јеремија Голубац предати неће, пре ће се Турцима предати.{S} Ако се град Турцима |
| колико познајем Јеремију, града издати неће, затезаће се.{S} Властољубив је и грамзив, тражиће |
| Облачина је делија и своју душу окаљати неће.{S} Кратко нам је време, а много се има извршивати |
| вету реч, да нико о том ни речице знати неће.</p> <p>После дужег разговора растану се.</p> <p>Б |
| даје му тврду веру да му се ништ’ стати неће, да дође као јунак свом негдашњем пријатељу; ако с |
| смо мислили капи крви већ у нама остати неће.{S} Они то све веле за нашу поуку и душевни напред |
| свом почитована бити, и ништа пожељети неће.{S} На овај начин можда ће се она приволети.{S} Па |
| м нагодио, ту дакле влада дечаке трпети неће.{S} Но шта ће бити онда са Гргурови синови?{S} С њ |
| испустисмо птицу, та више амо долећети неће, но што нам је сад чинити? — рече забринуто Јаблан |
| о ми свете богородице, да ти квара бити неће.{S} Ти мени зада вјеру, ја се подвргну.</p> <p>Дес |
| } Ако Турци што пре не дођу, добра бити неће.</p> <p>— То су нове спреме, на то троши Жигмунд с |
| а Турцима млого шурују, и да добра бити неће.{S} Док се Стеван с војском у Азији бавио, донде ј |
| са мном сложни јер без слоге добра бити неће.{S} Знате да имаде и у чистом житу кукоља, па има |
| а ће од свега тога бити, али добра бити неће.{S} Ако царица Милеву Турчину да... шта ће онда би |
| pb n="457" /> лав, да и за њ добра бити неће ако Голубац падне.</p> <p>Мађари одустану од јуриш |
| то с њим стане, њему ипак од штете бити неће, јер што би Јеремија био кадар изредити [са] Голуп |
| ала.{S} Све јој се чинило да добро бити неће, све јој је тако долазило као да цео терет на њено |
| и Голубац да им предамо.{S} Но то бити неће, ја Голупца не предајем, док ми зајамчено не изда. |
| есрећан, на мене Србин никад заборавити неће!</p> <p>На ове речи Маркове сваки је сажаљиво лице |
| ах, а то му је да задату ријеч погазити неће.{S} Он ме понуђаше писменом обвезом, да кад предам |
| ти тврду дајем да он српску крв пролити неће.{S} Ја сам мусулман, па као миш’ца коранова не мог |
| о да деспот сродну и невину крв пролити неће, ал’ и то добро зна да Гргуровим синовима док се Ђ |
| спреми, то <pb n="404" /> Ђурађ чинити неће.{S} Ако им да што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако |
| еремију Бранковићу, тај се више вратити неће — запита Харалампија.</p> <p>— Ја, боме, не би’ иш |
| дар, своје право, своју власт напустити неће, како би се поклонио свог брата синовима прам њему |
| де садашњу своју силу из руку испустити неће док се мир не укорени.</p> <p>Стеван је дуго ћутао |
| да још Србија није пропала, и пропасти неће, ако сви њени синци приону да је спасу, својим јун |
| <p>— Немај бриге, по нас хрђаво испасти неће, само увек држ’ се покрај мене.</p> <pb n="417" /> |
| и.{S} Но божија каштига ни њега мимоићи неће.{S} Ви ћете одсад код мене бити, а имаћете све што |
| смртни нек не мисли, да га кази достићи неће, ако је што скривио; природа неред, неправду не тр |
| } Друкчије спасенија нема.{S} А и Турци неће бити баш тако тврдоглави јер су на Косову видели с |
| ез уштрба свога, добро би било, али Вук неће да се покори, ни њој ни њеном сину.</p> <p>— Е мој |
| дошли да вас одавде одведу; код њи’ вам неће рђаво бити.</p> <p>— Мило ми је што видим синове к |
| и ћеш свирати, а ја ћу лудовати, па нам неће ништа бити.</p> <p>— Та немој, човече, баш сад да |
| бима снагу даје, а док је цркве, душман неће искоренит’ Душанове потомке.</p> <p>Ове речи јако |
| погоде, пустиће га слободно натраг, он неће шкодити негдашњем јунаку код Искре, и пропустиће ј |
| } Ја не могу твог оца слугом бити, а он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још комад |
| кову грчку кнегињу на врат баце; али он неће ниједну.</p> <p>— Па зар Турчин узима и ’ришћанку? |
| да покрај кнежевићах сам влада, јер он неће господство с никим да дели, добро га познаје, <pb |
| умлајући тек рекне:</p> <p>— Бог ми ово неће опростити — па онда продужи:</p> <p>— Истина, онда |
| а лакат нас не притискује.{S} Но ни ово неће дуго трајати.{S} Турци кад се све у Караманији уми |
| н донесе. </p> <pb n="235" /> <p>— Дуго неће трајати, а гласа морамо чути, јер пре неколико дан |
| идање Смедерева, да кулуковати мора ако неће да подвргне шију Турчину.{S} И народ неће да му Ту |
| и покорите га вјери пророковој.{S} Тко неће, нек буде посјечен, ил’ вјечито наша раја.{S} Пога |
| улу сатерати — рече Прибац.</p> <p>— То неће добро бити.{S} Ја би’ друго што измислио.{S} Ти ак |
| ви се разиђу.</p> <p>Мара, видећи да то неће по Вука добро бити, подговарала је и њу и Милеву.{ |
| ти у Смедереву дворац саградим.{S} И то неће дуго трајати, имам блага, <pb n="509" /> имам људи |
| раљ Жигмунд, но само зато није дао, што неће он добити Голубац.</p> <p>Жигмунд закључи да се са |
| а.</p> <p>Сваки је већ увидео да деспот неће дуго вући; сваки се бринуо, каква ће онда времена |
| /p> <p>Сад је сваки увидио зашто деспот неће на Турке.{S} Познавали су његову сталност, па нису |
| опет сребрна кандила, и њихова светлост неће се гасити до год је Србије и Манасије.{S} По три к |
| олико је земаља он господар, и шта јошт неће покорити?{S} Твоја би кћи код њега била прва ханум |
| и лако.</p> <p>— Голубац се на вересију неће предавати, — рече Јеремија.</p> <p>— Ал’ ако деспо |
| е већ узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То је старо јунаштво, којим је негда |
| тефана тек преко рамена гледа као да му неће временом <pb n="218" /> господар бити.{S} Веруј ми |
| био војвода Гребострек, па и потомци му неће лошији бити.</p> <pb n="234" /> <p>— Ја мислим да |
| езди управо на Жигмунда.{S} Жигмунд још неће да иде, пошље из окола своје хусаре да разбију хат |
| е, изроди се крвава гужва и Жигмунд још неће да уступа, хоће да спасе Завишу.{S} Но доцне је, Т |
| синови, Јован и Ђурађ, били су сметња, нећеду ли се опет они подићи против Ђурђа?{S} Преци, ро |
| </p> <p>— Па баш зато, ако ја не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пре свега деспота сломити.</p |
| часној глави промудрено, ваљано.{S} Сад нећеду Турци нападати, а ни Жигмунда лакат нас не прити |
| да добију Голубац, но надам се да овде нећеду ломити колач.</p> <p>— Ни бриге нас, град напуст |
| неће да буде с мањим украћен, а војводе нећеду да се дијеле са калуђером.</p> <p>Ферхад исприча |
| еоби ћара су турске паше савесни, ту се нећеду варати.</p> <p>— Е сад да диванимо о томе, како |
| лик вешала.</p> <p>Воду их вешалама, но нећеду их вешати.</p> <p>Најпре ћеду Јеремију погубити. |
| тајемо.</p> <p>— Но закунимо се сви, да нећемо тајну ником издати!</p> <p>— Нико не сме о томе |
| положили смо један другоме заклетву да нећемо се дирати.{S} Штавише, ја сам дао заклетву да ћу |
| дити.</p> <p>— Рок дугачак, можда донђе нећемо живјети.</p> <p>— Јеремија, предај града, кајати |
| војска око Београда, па онда хоћемо ли нећемо ли, морали би Турцима града предати, и то би био |
| .</p> <p>— Ни бриге нас, град напустити нећемо, дође ли баш да се мора, онда ћемо ма и преко тр |
| Народ је на више страна раздељен.{S} Ви нећете се хтети под једним сајединити, који би доиста к |
| , и надам се да на моју децу заборавити нећете — одговори кроз плач и к поласку дигнувша се цар |
| од младости друже, хоћеш да се осилиш, нећеш да предаш града, који ни ја одржати не мога?</p> |
| <p>— Јеремија, предај града, кајати се нећеш.</p> <p>Ван чадора чује се глас од гунгуле, из ст |
| , поштену, богоугодну тајну знам издати нећеш.{S} Знаш тко је тај Петошко? <ref target="#SRP185 |
| блага моја, а половина Исак-паше, зато нећеш већил’ма, деспоте, никакве поклоне давати, а султ |
| ати.</p> <p>— Кћери моја, ја знам зашто нећеш да говориш.{S} Ти носиш у срцу Светислава, па би |
| бити славан човек.</p> <p>— А шта, зар нећеш у двору да останеш — запита опет шаљиво Костреш.< |
| забости алај-барјак, ил’ жива ме виђет нећеш — прослови громким гласом дели-Реџеп, очи му сева |
| орје.</p> <p>— А мене зар с тобом вођет нећеш, — запита Јерина.</p> <p>— Остај о’ђе за вријеме |
| пред свима гостима.</p> <p>— Дакле, баш нећеш?</p> <p>— Сад нећу.</p> <p>Тако су се још дуго ко |
| изгледали као неке светиње; у Дечанима, нећу да кажем као ђаволи, но све нешто необично, смело, |
| Јаблановић.</p> <p>— Тебе Харалампије, нећу много поучавати, имаш памети за три патријарха, а |
| мо да попијем једну, па кад га ухватим, нећу га донде испустити, ма шта било, док год ми не исп |
| ин наиђе, и поособно трти стане?{S} Но, нећу ти више о том говорити, јер ме срце боли.{S} Но, д |
| у клањао — рече љутито Прибац.</p> <p>— Нећу се богме ни ја деспоту покорити — дода Јаблановић. |
| ’ђе, да пазим на Вукоглију; нападати га нећу, ал’ ипак му не верујем.</p> <p>— Не би л’ боље би |
| е, и кад чу’ да си овђе зарадова’ се да нећу у овој свјетој обитељи прије навору и залогај хљеб |
| предаш, шта ћемо онда?</p> <p>— Ни онда нећу предати, онда сам ја господар од Голупца, па ћу са |
| странкама пријатељство утемељити.{S} Ја нећу на српску земљу никакве нападаје чинити донде док |
| Новак војвода у томе слажу?</p> <p>— Ја нећу противусловити када велиш да је твоје мнење спасит |
| ди спавати, па ми само буди човек, а ја нећу на тебе заборавити.</p> <p>После ови’ речи даде ка |
| ћемо онда чинити?</p> <p>— Онда опет ја нећу предати града.</p> <p>— Но ако се Јеремија нагоди |
| је међу нами пакост, злоба, завист, па нећу, не могу ни ја друкчији бити.</p> <p>— Тако је, не |
| падне народ.{S} Ја с моје стране, никад нећу престати богу и народу служити.{S} Ја сам недавно |
| /p> <p>— Дакле, баш нећеш?</p> <p>— Сад нећу.</p> <p>Тако су се још дуго кошкали и разговарали |
| > <p>— Па реци ми како?</p> <p>— То сад нећу, оставићу за други пут, ако се Милева случајно за |
| Ја од откупа Голупца, од крваве хаљине нећу ништа, а моја половина нек буде аманет за народ.{S |
| одма’ јавим деспоту да му се повиновати нећу, но да ме призна за себи равна, иначе ћу га у Небо |
| зјављујем да вероломно ни сад поступати нећу.</p> <p>Сад је сваки увидио зашто деспот неће на Т |
| љубовцу Зулејку, коју никад заборавити нећу, седио сам после уморног лова на ову стрелу наслоњ |
| д вас не откину, ја вас никада оставити нећу.</p> <p>— Не би ли се опет онамо у друштво вратио, |
| заманде управљао, да мира донде тражити нећу, док не отпојимо у светом храму „<title>Возбраноје |
| ова не могу рећи да се са Србима борити нећу, но дајем ти реч да ће овај мач опет у свако доба |
| но што у рукама имам, нипошто испустити нећу. <pb n="369" /> Браничевска област мора бити моја, |
| м ти се живим богом да противу тебе ићи нећу, а да ћу твојој деци пријатељ бити.</p> <p>Султан |
| О твом пријатељству сам увјерен, о том нећу ништ’ ни спомињати.{S} И ријечи су ти паметне.{S} |
| да дуката, и другијех ствари, ако хоћеш нећу ником ништ’ од тога дати, све је твоје, само буди |
| ог нужне умерености, дакле запрећено је неумереним.{S} Који су добро Коран проучили, ти су и ви |
| рђа тиче, ја бих рекла да његово кадкад неупутно понашање према кнезу Стефану не произилази из |
| војску отишли, Русна је у твоју корист неусипно радила.{S} Партаја ти је већа нег’ икада.{S} З |
| баштине задобије.{S} У савету властеле нечастиви места имају, у земљи Душанови закони не пошту |
| н Турчин надмудрити, но ипак морам те у нечем напутити, да знаш како ћеш до самог султана Амура |
| <p>Већ је Јеремија замаглушен испарењем нечестиве душе.</p> <p>— Ил’ ће мене Ђурађ сатрти ил’ ћ |
| тру, неки јачи зрак; који неку тежњу за нечим хасновитим изражава.{S} Она, истина, није још с т |
| да био сретан, па ни сада.{S} За другим нечим је тежио, не за турским благом и саном.{S} Он је |
| а ви сте сигурно мислили да је то какав нечист дух? — рекне калуђер.</p> <p>На ове његове речи |
| пашо, баш ти ’фала, само на једноме не, нешто ми фали.</p> <p>— А шта то може бити, џанум бре.< |
| а му чита ужасну борбу у души, зајекне, нешто га у сну мори.</p> <p>Јерина шаком глади чело дес |
| исповједи и причести — рече Јаблановић, нешто као шаљиво, лице му се смеши, ал’ очи му бољу изд |
| мишићи му се на образу горе-доле дижу, нешто се мисли, велико смишља.</p> <p>Бимбаша ћути, зна |
| пролет муве чује, баш мртва тишина.{S} Нешто свечано изгледа, канда је судница, ’де је Ферхад- |
| је, но гледајмо, шта ће сад да буде.{S} Нешто се све буни, слуге тумарају.{S} Држаће се савет и |
| што с архимандритом о том говорити.{S} Нешто мора бити у ствари.{S} Чујете ли још како се весе |
| задавити је морао, јер то „от јуности“ нешто претерано таласајући и веселим тоном је певао.</p |
| има бију.</p> <p>Ове су речи Светислава нешто поразиле.{S} Он је баш онда љупко погледао на цве |
| аштво праву радост не задаје.{S} Све га нешто боле, свагда је сутрусан, без да зна бољу изразит |
| в поглед и стиснуте вилице, рекао би да нешто презире, и разан прелазак у лицу и погледу неку с |
| мнајст.{S} Но има кћер, Милеву, од Вука нешто млађу; она би могла падише харем дичити.</p> <p>— |
| српска утаманила.{S} Јошт код њега има нешто српске силе, а кад би он пао, онда би Турци без м |
| вићевог владу утемељи.{S} Бранковић има нешто оружане силе, ал’ има и млого непријатеља, а Турц |
| у Турци да га отму.{S} У Новом Брду има нешто и Ђурђеве војске, ту су Немци Саси, и ту су Дубро |
| {S} Сви су нешто планирали, сваки се на нешто преправљао.</p> <pb n="312" /> <p>Предвече сазове |
| и’ већи река остаде нам једва Морава са нешто Саве и Дунава.{S} Једва толика част је већ под Ту |
| <p>Исак-паша и Ферхад-паша поћи ћеду са нешто војске у Крушевац, па онда после на Голубац.</p> |
| д појао у цркви, поред свег лепог гласа нешто чудно, смешно је издавало.{S} Кад је појао на бде |
| ћеш ти боље знати од мене?</p> <p>— Та нешто чујем да се о Милеви говори; шта си ти о томе чуо |
| га и сам Радосав.</p> <p>Ферхаду је сад нешто лакше.</p> <p>Радосав донесе ракије, мученице, и |
| му ороси руке дивног деспота.{S} Ђурађ нешто промрмља, — <hi>прави светац, прости</hi>... за њ |
| ео је брат брата утамањавати, па га све нешто мучи, па му ни само признато <pb n="342" /> му ју |
| епреден, види му се из очију.{S} Па све нешто са куваркама и служавкама шурује.</p> <p>— Све је |
| говјенства.{S} Гласови фини, ал’ је све нешто издавало на данашње веселе опере.{S} На пример, к |
| анима, нећу да кажем као ђаволи, но све нешто необично, смело, превесело, гордо.{S} Ту си виђао |
| и да је сасвим невин, час опет канда је нешто уплетен.{S} Ако <pb n="494" /> је деспот уплетен, |
| ма и служавкама шурује.</p> <p>— Све је нешто рад докучити о Милеви, о Бранковићу; као да је у |
| их ову ноћ могла преспавати, тако ми је нешто тешко било.</p> <p>— Нами је баш драго, одговори |
| оходао се онде.{S} Његов поглед имао је нешто смирено калуђерски.{S} Велике црне очи, црна коса |
| у старијих, но отац Харалампије имао је нешто крештав глас, а поред тога није знао чисто исказа |
| Косову.</p> <p>— Е да знаш, код нас је нешто друга будала, нег’ код вас.{S} Те будале су изгле |
| штедите.</p> <p>Задње речи је Леонтије нешто оштрије изрекао, канда се хтео такнути, што се др |
| погледавши да га ко не примјети стисне нешто новаца Јули у шаку.{S} Јула најпре није хтела при |
| во своје остављала, примјетила је да се нешто црно к њој приближава.</p> <p>Она није познала ка |
| ништа из њи’ извадити могао.{S} Све се нешто потајно договарају.{S} Но уколико сам докучити мо |
| з освете за леђи радити.{S} А чинити се нешто мора.</p> <p>Ђурађ пошље гласника Јеремији да дођ |
| јеле, видела сам потајно провлачити се нешто црно.{S} Чини ми се као да сам и мале рогове му в |
| ријатељи.</p> <p>Бимбаша зна да ћеду се нешто тајно договарати, допрати их, и уклони се, и шеће |
| , ђе је благо, ђе је Харалампије — рече нешто заплашено Јеремија.</p> <p>— Твој улак је у ђаурс |
| н налон, а на њему велика књига, и поче нешто читати.{S} То је брат Теофан тако око четрдесет г |
| приближи манастиру, види много азапа, и нешто коњаника раштрканих ’де им коњи пасу, одмах се се |
| p> <pb n="506" /> <p>— Покрај зла има и нешто добра.{S} Ти знаш какав ми је душман Исак-паша.{S |
| како ће Смедерево градити, а донео је и нешто блага, као уздарје сестри Јерини, ионако ће она о |
| ђарску војску, но не уздркће.{S} Види и нешто српске војске, ту је довео деспоту Облачина Раде. |
| у, а право да ти кажем, од дивана су ми нешто омрзнути, а мени је доста и један пријан, такав к |
| рослови.</p> <p>— Седи, Радосаве, да ти нешто кажем.{S} Сутра ће већ ту бити деспот.{S} Ово бла |
| ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{S} Оне поклоне што сам понео, теби ћу дати |
| е у њу са својим гласом и гудалом улити нешто величествено.{S} То није било обично пјевање, што |
| и, која младу књагињу послужује, да јој нешто кажем.</p> <p>— Ви женске све неке тајне међу соб |
| мађарска] војска вратила се кући, и тек нешто војске у Београду остаде.</p> <p>Облачина Раде пр |
| н глас; истина је да је турски посланик нешто о том говорио, то ни сама царица не таји, но не з |
| /p> <p>— Драги моји посинци, казаћу вам нешто, па се опомените мојих речи.{S} Мене су ваши оцев |
| до.{S} Ако имамо доста снаге, и ја имам нешто војске на својим местима спремне, па кад бисмо Ту |
| ан Јеремијо?</p> <p>— Јесам.{S} Но имам нешто да примјетим.{S} Ако деспот не усхте ил’ не могне |
| у Призрен, и ту се станим.{S} Имао сам нешто и новца, па ми је зато и пут отворен био.{S} Једн |
| ђеш на <pb n="415" /> састанак, с тобом нешто прозборити жели, примиће те као јунака.{S} Ево ти |
| арива.</p> <p>Он жели насамо са Милицом нешто важно говорити.</p> <p>Милица једва дочека да се |
| } Књаза Стевана треба умаљавати, јер он нешто важи, па би сву Бранковића надежду осујетио.</p> |
| им мозгом.{S} Но и тима је опет бог дао нешто што други не имају.{S} И човек је као животиња.{S |
| ивост врећа, премда му је на срцу друго нешто лежало.{S} Но и на том осмејкујућем се лицу лежал |
| ану важни догађаји.{S} Стеван је скупио нешто војске, но ова нит’ је била довољна против Турака |
| таријег доба служитељ.</p> <p>— Ал’ ако нешто наиђу на какову животињу необичну, биће смјеха — |
| и га са Жигмундом, и зато би му требало нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта би то било.</p> <p>— Д |
| ше опет, а засад сигурности ради морамо нешто рукама савезничким предати.{S} Ил ми Турчина, ил’ |
| се само уву допада и срце усхићава, но нешто више.{S} То <pb n="236" /> је било тужно јадикова |
| целом вашем народу.{S} Повући ћу и оно нешто војске натраг што сам у неке српске стране распос |
| ад изговори’, из дивана знадем.{S} Јошт нешто да ти рекнем.{S} Јучер смо добили глас да се буна |
| .{S} Зидајте Смедерево, ту се може јошт нешто спасити.{S} Што су вам азапи и хусари отели, то ј |
| <p>— На то пристајем.</p> <p>— Но јошт нешто.{S} Ако ја умрем пре тебе, да будеш мојој деци пр |
| би драговољно за њега пошла? запита ју нешто шаљивим гласом Милица.</p> <p>Милева се опет заст |
| ше мален, и морао је имати једну плећку нешто криву, јер му се глава к десном рамену јако клони |
| али турска му је ’аљина ту слабу страну нешто покривала, брада му је била седа, и да ње нема, б |
| на са Ђурђем били су заједно.{S} Сви су нешто планирали, сваки се на нешто преправљао.</p> <pb |
| оца Радосава у трапезарију, има да још нешто каже.</p> <p>Најпре оде Ферхад, а после њега и са |
| пода, када су у великом разговору била, ни пазила нису на то шта таква будала говори, него му о |
| ди да згрта благо, није му никад доста, ни његовој Јерини.{S} Руде му много доносе, трговце гул |
| да нитко од владарске лозе не попушта, ни Гребљановићи, ни Бранковићи ни Балшићи, па ни сам Ма |
| p> <p>Јеремија није накан предати град, ни деспоту нит’ Жигмунду.</p> <p>Голубац је јак град, Д |
| ар све то израдити без да идем на ноге, ни султану ни везиру.</p> <p>— Јесам.{S} Ја сам о томе |
| сунца да нам не остане ни педаљ земље, ни један сунчани зрак, да се бар радовати можемо нашем |
| </p> <p>— Ни ови двори, ни оне планине, ни спомени ђетинства. </p> <p>— Ништ’ ме не тишти, само |
| ђаури никад нијесте међу собом сложни, ни у добру ни у злу.{S} Кажи ми’ ти, војводо Јеремија, |
| од патити се мора.{S} Сви смо гријешни, ни ти, деспоте, нијеси без гријеха, и сад је дошло вриј |
| </p> <p>— Ништ’.</p> <p>— Ни ови двори, ни оне планине, ни спомени ђетинства. </p> <p>— Ништ’ м |
| бро би било, али Вук неће да се покори, ни њој ни њеном сину.</p> <p>— Е мој сине, како може то |
| 1" /> бојим се неће ми Голубац предати, ни мени ни Угрима.</p> <p>— Треба га војском принудити. |
| арске лозе не попушта, ни Гребљановићи, ни Бранковићи ни Балшићи, па ни сам Марко.{S} Сватко је |
| кав град [је] сазидао Ђурађ Кантакузен, ни једни о том добра не мисле.{S} Шта ће Србима да прко |
| рхад-пашу, нашег Петошка, не би’ издао, ни теби самом, да ми не каза да ти је био побратим.</p> |
| 7" /> <p>Но Јерине срце је већ окаљено, ни не осврће се на ужасан јек.</p> <p>Јерина није жена |
| ства не даду се понизити, нит’ калуђер, ни опити стражари могу шале с њима збијати на подсмех, |
| а, код пуни’ пехара.</p> <p>Седе, пију, ни бриге им није.</p> <p>Јеремија започне.</p> <pb n="4 |
| н у Бранковићево здравље.{S} Ни Прибац, ни Харалампије не радују се новоме деспотству.{S} Напиј |
| а да Србији нема изгледа <pb n="490" /> ни спаса од властеле и велможа, да нитко од владарске л |
| дали.{S} Ђаурски имам то не допушта.{S} Ни мањи који не би дао, а камоли Лазогдина жена.{S} Ђау |
| но ни један у Бранковићево здравље.{S} Ни Прибац, ни Харалампије не радују се новоме деспотств |
| да могу ође мом народу што олакшати.{S} Ни самом Бранковићу немој се заверити.{S} Сутра идем у |
| Добро их је наплаћивао и награђивао.{S} Ни на ме не могу се потужити.{S} Ал’ шта је кад Мађарск |
| над тобом високи Стеван господарио.{S} Ни пре ни после те славе имао ниси.</p> <pb n="357" /> |
| е би’ учио за такову красну девојку.{S} Ни сама књагиња Милева није лепша од ње.{S} Дичио сам с |
| с вољом <pb n="352" /> које на силу.{S} Ни самог свештеника не штеде.{S} Деспот сам не може им |
| не признајем!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ни ја!{S} Но само ’хоћу да вам кажем шта ћемо чинити.</ |
| деспотом, ја га не признајем!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ни ја!{S} Но само ’хоћу да вам кажем шт |
| заиста не би’ му на путу био!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом роду верно служио и противу |
| ’ те не тишти?</p> <p>— Ништ’.</p> <p>— Ни ови двори, ни оне планине, ни спомени ђетинства. </p |
| е да овде нећеду ломити колач.</p> <p>— Ни бриге нас, град напустити нећемо, дође ли баш да се |
| да град предаш, шта ћемо онда?</p> <p>— Ни онда нећу предати, онда сам ја господар од Голупца, |
| ни стари војници не пуцају прерано, ал’ ни близу себи не допуштају.{S} Сваки хит у клупче хатли |
| зна, ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То је старо јунаштво, кој |
| јатељству сам увјерен, о том нећу ништ’ ни спомињати.{S} И ријечи су ти паметне.{S} Но још не р |
| еремијом, како га није пустио у град, а ни Жигмунду није хтео да га преда, како се побојао Розг |
| {S} Патријарх цариградски нема снаге, а ни ми је немамо; па гле Босне, колико су већ из нашег с |
| ваљано.{S} Сад нећеду Турци нападати, а ни Жигмунда лакат нас не притискује.{S} Но ни ово неће |
| падиша!{S} Ти Маџари баш су махнити, а ни Вукогли-деспот не има памети кад пошто-пото Голубац |
| амртне глади спасти.{S} Остарјео сам, а ни ви нијесте више млади.</p> <p>Облачина Раде кад то ч |
| .{S} Жигмунд и Лошонци у забуни нису га ни позвали упомоћ, а деспот без захтева Жигмунда не хте |
| го не иштемо.{S} Ми не тражимо ни блага ни власти.{S} Коме је испред очију свет одузет, тај је |
| се деде Петошко?</p> <p>О њему ни трага ни гласа.</p> <p>Харалампије отишао је у манастир, па т |
| налогу ослепљени.{S} Но божија каштига ни њега мимоићи неће.{S} Ви ћете одсад код мене бити, а |
| јмени, па сами тамо-амо шетајући се, да ни наблизу не дође какав Турчин, а да му нос не додирне |
| ћи и отети га.{S} Ферхад му одговара да ни то не ваља, деспот би си изабрао добар положај да се |
| менлије стигну, па да ђауре загушимо да ни медет не изрекну.</p> <p>— Шта велиш ти Керим-пашо?< |
| је красна та српска војска на Косову да ни Душан краснију није имао — рече Новак.</p> <p>— Ал’ |
| и.{S} Он је увиђао да се Мари не допада ни то што се Милева Турчину даје, јер се бојала да ће о |
| ез Лазар, који је сад пао, није се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мога оца судба постигла. |
| > <p>— Калуђер их, додуше, чува, ал’ ја ни самом калуђеру не вјерујем осим себе, мада сам и ја |
| } Зато оно што мора бити, не могу ни ја ни ти задржати.{S} Турчин је сад бујица која све пред с |
| одољети не може.</p> <p>Ни сам Јеремија ни Јаблановић не уздају се одбити нов јуриш, већ се као |
| зима се натраг; штавише, није за јунака ни од среће таковим мачем се опасивати, зато учини с њи |
| аред од толиког белаја, ђе ни од Турака ни од своји’ мира не имају, почну се турчити.{S} Красне |
| лоне и бакшише, јер без тога код Турака ни маћи се — рече Јеремија.</p> <p>— Само добро чувајте |
| за Турчина пође, код ког се не би смела ни часним крстом прекрстити.</p> <p>— Мани се, ђаво не |
| ни племић ни богатог рода, а створ тела ни у свештенству не би ми од ползе био.{S} Био сам весе |
| редити.</p> <p>У трапезарији нема стола ни столице, све сами миндерлуци унаоколо, а на њима и к |
| алате.{S} Није било ни данашњег Дорђула ни Батал-џамије.{S} Ту си видео красни’ божији’ храмова |
| ој класи и њи’ова пресуда није мимоишла ни највиша лица.{S} У свом кругу, тако исто каогод вели |
| <p>— Све смо претресли, нема челика ама ни за нокат, жели ти кољено цјеливати — рече чауш- -баш |
| уги пут.{S} Нема ту више роба, ал’ нема ни српског господара.</p> <p>Проћи ће ту столећа, док Б |
| га и сад искрено воле, и тек... не зна ни сама каква би је сила од њега занавек раставила.{S} |
| без новца, а на вересију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ имати тог бла |
| ијег, а који не зна слушати, тај не зна ни заповједати.</p> <p>— А од кога си ти све то, Петошк |
| га вуку налево, сад надесно, већ не зна ни сам чији је.{S} Кад се пропада, нек пропада.{S} Но и |
| рапезарије, то се меће пред Теофана, па ни вино није ма какво.{S} Сад ће се заложити тако, да м |
| та плећа.{S} Па није ни за калуђера, па ни за свештеника, јер такав човек кад није наоко, није |
| бљановићи, ни Бранковићи ни Балшићи, па ни сам Марко.{S} Сватко једно друго квари.{S} Марку не |
| та. </p> <p>Није ни онда био сретан, па ни сада.{S} За другим нечим је тежио, не за турским бла |
| Дубровчани живци српске трговине.{S} Па ни Грци у Цариграду не би могли даље прекрштеним рукама |
| и кад куд се турска војска миче.{S} Па ни он сам не жели се натраг, познаје он неслогу у власт |
| е истиснути, онда се не бојим ни Маџара ни лацманства.{S} Богата је стара Србија, ту је морје, |
| на што пашама толике?</p> <p>— Не мора ни паша имати много жена.</p> <p>— Ух, ала је красно па |
| у како се само може.{S} Није било места ни времена да се бојни ред поправи.{S} У тиснуте делије |
| ерхад-паше.{S} Зато није се хтео с пута ни поздравити са Јеремијом, јер би га овај одмах под за |
| у собом ни у куповини подјелити.{S} Кад ни ту не можете, како ћете се на јуначком мејдану дјели |
| ваком смислу честит, ал’ која полза кад ни брат Вук добра му не жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу |
| својим очима.{S} Сав се запламти, никад ни у помисли да ће он као калуђер у султановом околу, к |
| деспоту, ал’ не шћеде плаћати, неће сад ни Жигмунд шћети.</p> <pb n="458" /> <p>— Покушајмо, мо |
| .{S} Увидео сам да поред вас ни као луд ни као мудар прокопсати не могу.{S} Пре тога доста сам |
| .</p> <p>Милица у својој шетњи није све ни слушала што јој је Русна о красоти овог предела гово |
| е опросте једаред од толиког белаја, ђе ни од Турака ни од своји’ мира не имају, почну се турчи |
| орио био, и сад Јаблановић без Јеремије ни да се макне, не може из своје руке ни давати ни прод |
| глава које се у двору сада налазе, није ни чудо.{S} Сваки је за себе друге планове ковао.{S} Па |
| може лахко да прегоре Београд.{S} Није ни чудо, Београд је самртну осуду добио.</p> <p>Обед ни |
| ачи, ти су само Дечане тражили.{S} Није ни чудо, јер богатства доста, гостију свагда подоста, и |
| сваком је већ то познато било.{S} Није ни чудо.{S} У двору, као год у малом месту, сваки најма |
| ину видећеш неку загушену тугу.{S} Није ни чудо.{S} Турци насред пазара телале, како је добро Т |
| м помешано.{S} Ко је томе крив?{S} Није ни калуђерство, што Харалампије није таков као Леонтије |
| еван нема деце, после другог брака није ни изгледа да ће имати, а Гргура, Ђурђа старијег брата |
| е више но код друге госпоштине, па није ни чудо, што су одма’ чијем имену понешто придевали.</p |
| .{S} Па јошт криваста плећа.{S} Па није ни за калуђера, па ни за свештеника, јер такав човек ка |
| бринеш, а за Вукосаву ништа.{S} Та није ни Обилић лошији од Бранковића.</p> <p>Русна је увидила |
| совске битке са смрћу Лазара, који није ни сам по праву насљедија царство задобио, породица Гре |
| них кнежевића.</p> <p>У тој ствари није ни о самом деспоту начисто.{S} Јако су сплетене ствари. |
| Дајем јој свакојаке знаке, ал’ њој није ни бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у мени нар |
| е иде — рече Петошко.</p> <p>Новак није ни слушао шта Петошко булазни, <pb n="231" /> јер велик |
| аки је сажаљиво лице показао; нико није ни речице прословио, а Марко погледнувши на Ђурђа проду |
| ријарх није се у лицу променио, но није ни негодовао, јер млого више стрпљења имаде, а да би то |
| та страшног је погледа била.{S} Но није ни чудо што су тако изгледали.{S} Откако је Србин на Ко |
| беше млого слабије него душа, што није ни сам веровао; падне с коња и јако се увреди.{S} Ово г |
| стигне, па онда напред.{S} Бајазит није ни с једним ни с другим био задовољан.</p> <p>Сулејман- |
| сам их и пропустити, па ме деспот није ни завладичио што сам већ одавна заслужио, требало би д |
| е народ роб, а ђе је народ роб, ту није ни владар слободан.{S} За народ, ма и пропао, то ми је |
| а силан јер има војске, а царевићу није ни најмање наклоњен, па би могао јошт већи белај почини |
| а срећа код Турчина цвета. </p> <p>Није ни онда био сретан, па ни сада.{S} За другим нечим је т |
| ање и ђецу даћу за слободу златну, које ни ја управо уживао нијесам, јер је народ роб, а ђе је |
| p>Харалампије кад је рекао да не верује ни калуђеру, више се побојао од Јаблановића, који је им |
| е ни да се макне, не може из своје руке ни давати ни продавати.{S} Он је сад само подлога Јерем |
| .{S} А тко то није знао, нису га волеле ни цуре, некмо ли јунаци.{S} Па јошт криваста плећа.{S} |
| е љутито Прибац.</p> <p>— Нећу се богме ни ја деспоту покорити — дода Јаблановић.</p> <p>— Небл |
| , то су велика господа.{S} Онамо не сме ни обичан левента доћи, а камо ли калуђер — рече мало с |
| великог света и сунца да нам не остане ни педаљ земље, ни један сунчани зрак, да се бар радова |
| бом високи Стеван господарио.{S} Ни пре ни после те славе имао ниси.</p> <pb n="357" /> <p>Приз |
| предати.</p> <p>Розгоњи је за то да се ни тај рок не допусти, ал’ Жигмунд допушта.</p> </div> |
| а самцатог господара признамо.{S} Ја се ни једном не покоравам, и ја хоћу у мојој крајини сам д |
| са Турцима, покрај Смедерева не може се ни Београд у мађарским рукама одржати.{S} А Србија по н |
| > <pb n="250" /> <p>Калуђер још није се ни издувао, па са честим запињањем гласа почео је говор |
| </p> <p>— Ја да се бојим? — не бојим се ни стотину ђавола, познајем ја већ ђаволе; ’ајд’мо да г |
| ар тако о теби судим?</p> <p>— О том се ни сумњати немој.</p> <p>— Е добро, теби ћу се поверити |
| p>И Милеву одведу Турци.</p> <p>Немојте ни питати да л’ је била невесела, плачна — како је путо |
| није.{S} Ако падне Голубац, онда нисте ни ви овђе код Новог Брда постојни.{S} Хоћеду Мађари да |
| и бедем Србије, и кад тог нестане, неће ни Србије бити.{S} Зидајте Смедерево, ту се може јошт н |
| ве то што се иште изда, а иначе да неће ни њему ни Жигмунду града издати.</p> <p>Харалампији је |
| огама стоје као заковани, не дају речце ни отпоздрава.{S} Ваљда осећају да су то пољупци Јуде И |
| ал’ да мене не <pb n="477" /> би, не би ни ослепљени били кнежевићи — рече Јаблановић.</p> <p>— |
| пије.</p> <p>— Да мене није било, не би ни Јеремија дошао до Голупца, јер су кнежевићи прво у м |
| сподарство започети.</p> <p>Турци не би ни могли допрети до поља Косова, да већ одавна нису има |
| и познаје, и онде ниче, ’де човек не би ни помислио.{S} Тако што је и код Искре изредио, и Турк |
| налази, на смех навести, што баш не би ни владици нит’ игуману годило.</p> <p>Брат Теофан кад |
| вас скупа опстати не може.{S} Нисте ви ни први ни последњи у вашој судби.{S} Откако је света и |
| , кога престол је био драгоцјен, какови ни Трајан ни цар Пријамос није имао.{S} Знаш и за Канта |
| па опстати не може.{S} Нисте ви ни први ни последњи у вашој судби.{S} Откако је света и људи, к |
| дима владате, каткад своје користи ради ни своју крв не штедите.</p> <p>Задње речи је Леонтије |
| ни мишљаше.</p> <p>Розгоњи не да посади ни дању ни ноћу мира, покушава не би л’ се могао каквој |
| , ил’ да их у Дунав утисну.{S} О победи ни помислити, јер је Турцима нападај олакшан против пок |
| и красоте, а други у исто доба не види ни белог света, а трећи можда се мучи на душманском кољ |
| ’ладан показује.{S} Није се Харалампији ни за’фалио за то благо.{S} То га јако пече.</p> <p>Дођ |
| се осилиш, нећеш да предаш града, који ни ја одржати не мога?</p> <p>— Ево, доша’ ти на вјеру, |
| , нег’ли на турску.{S} Турци нису знали ни да су кнежевићи били у манастиру.{S} То је била тајн |
| одземљу добро скривено, на њ нису могли ни хусари ни азапи наићи.</p> <p>Запита га за војводе и |
| лого бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за кога, па смо мирни од свјета и свет од нас.{S} Бл |
| јим се неће ми Голубац предати, ни мени ни Угрима.</p> <p>— Треба га војском принудити.</p> <p> |
| Теофаном код бољег залогаја, а нису они ни онако прави посници, који би ради у кујни душе спаса |
| бро скривено, на њ нису могли ни хусари ни азапи наићи.</p> <p>Запита га за војводе и кнежевиће |
| ве на моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаури ни у дјеоби нијесте сложни, ал’ то боље по нас Турке.{S |
| макне, не може из своје руке ни давати ни продавати.{S} Он је сад само подлога Јеремије, а кад |
| реч своју одржати могао, не мора држати ни деспот, јер није право да се покрај оштећене као оче |
| га су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камоли у тамници.{S} Како је тешко кад ко |
| ћи имаду свега доста, само не светлости ни слободе.{S} А какав је човек без светлости и слободе |
| терете године, ал’ није рад да попусти ни у житејским попеченијама, као год Харалампије.{S} По |
| попушта, ни Гребљановићи, ни Бранковићи ни Балшићи, па ни сам Марко.{S} Сватко једно друго квар |
| која све пред собом ваља.{S} Неће проћи ни сто година, а турски ће се барјаци већ по Мађарској |
| у бринути.{S} Он је већ увидео да Турци ни њему нису пријатељи, и утолико мање ће бити његовој |
| ударе на Бајазита.{S} Још се нису Турци ни скупили, а већ Срби под Стеваном и Ђурђем чувају тур |
| екар на ум пасти.</p> <p>— О томе немој ни сањати, оче.{S} Ја те могу уверити да је деспот пред |
| помоћ примити?</p> <p>— О том се немој ни сумњати.</p> <p>— Но хоће ли остали женску главу у т |
| било, али Вук неће да се покори, ни њој ни њеном сину.</p> <p>— Е мој сине, како може то добро |
| ију, који брижно лице показује, но ипак ни бриге му није, кадар је лукавство са лица збрисати.< |
| лости и слободе, такав као ти не би нам ни пастир стаду овчијем био, а некмоли стражар Бранкови |
| рими игуман, неки отац Герасим, не знам ни сам шта је био, пола Грк пола Србин.{S} Он ме узме н |
| ма’ даде дозвати Грмана.</p> <p>— Нисам ни мислила — рече Милица — да ће ми данашњи дан тако ве |
| њића Србије истиснути, онда се не бојим ни Маџара ни лацманства.{S} Богата је стара Србија, ту |
| нда напред.{S} Бајазит није ни с једним ни с другим био задовољан.</p> <p>Сулејман-паша видећи |
| е пропасти, кад се не можете међу собом ни у куповини подјелити.{S} Кад ни ту не можете, како ћ |
| се ствар изравна.</p> <p>— Немој о том ни говорити.{S} Ја не могу твог оца слугом бити, а он н |
| <p>— Дајем ти свету реч, да нико о том ни речице знати неће.</p> <p>После дужег разговора раст |
| стол је био драгоцјен, какови ни Трајан ни цар Пријамос није имао.{S} Знаш и за Кантакузене, мо |
| овђе живљег, па харем, не би’ се мјењао ни са цар-Лазарем.</p> <p>— А није ти жао завичаја, дво |
| Голубац задобијемо, не могу Маџари дуго ни Београда одржати.{S} Дај послуха твом вјерном слуги, |
| вим отворено Драгаш, који баш није радо ни слушао где се женске у такове важне ствари мешају.</ |
| огао на ползу употребити, јер нисам био ни племић ни богатог рода, а створ тела ни у свештенств |
| <p>Сејмени су подаље од врата, а ионако ни речце српски не разумеду, све саме Шамлије и Караман |
| /> жртву принети.{S} Нек не буде нитко ни бољи нит’ гори од њега.</p> <p>Деспот се од игумана |
| Ово га је живота стало.{S} Није трајало ни три дана, а деспот је већ мртав лежао.</p> <p>Ђурађ |
| Жалост је била свуда велика, није било ни једног који би се његовој смрти радовао.</p> <p>Сам |
| све красне куће и палате.{S} Није било ни данашњег Дорђула ни Батал-џамије.{S} Ту си видео кра |
| шла и кнезу Лазару.{S} Ми сада не имамо ни онако насљедника за престол од племена Немањиног.{S} |
| док Србе сасвим не сломијемо, не можемо ни Босну покорити, некмоли Маџаре, а донде док Маџаре н |
| опет друго не иштемо.{S} Ми не тражимо ни блага ни власти.{S} Коме је испред очију свет одузет |
| тек срамоту увеличавале.</p> <p>Немојмо ни спомињати све који су у овој жалосној свадби учество |
| " /> <p>— Тако исто је код нас, нијесмо ни ми бољи — одговори Јаблановић.</p> <p>— Ако нас је и |
| оводе.</p> <p>Гости и калуђери пију, но ни један у Бранковићево здравље.{S} Ни Прибац, ни Харал |
| Жигмунда лакат нас не притискује.{S} Но ни ово неће дуго трајати.{S} Турци кад се све у Караман |
| ом силом Турцима наудити не могу.{S} Но ни Турци овом приликом нису јошт тако снажни да могу но |
| <l>Љут Татарин сабљу повадио,</l> <l>Но ни сабља њему не помаже.</l> <l>Јер је бржа Новакова ру |
| ерушима, и зато изјављујем да вероломно ни сад поступати нећу.</p> <p>Сад је сваки увидио зашто |
| турски посланик нешто о том говорио, то ни сама царица не таји, но не знамо шта је даље у ствар |
| а кнежевић’ма, да л’ сасвим искрено, то ни кроз исповест не би се дознало.</p> <p>— Сретно Хара |
| Бранковић то чује, не допадне му се то ни најмање.{S} Премда је већ много са Турци шуровао, оп |
| дри тек онда мудрују кад говоре оно што ни сами не држе за истину.{S} Дакле хајд’ почнимо што д |
| а у Мађарску, свје би’ разорио, да ђаур ни сјемена посјејати не може — одговори Реџеп-паша.</p> |
| алостан час.{S} Увидео сам да поред вас ни као луд ни као мудар прокопсати не могу.{S} Пре тога |
| о би човек, да онде никад велика жалост ни родити се не може.</p> <pb n="262" /> <p>Управ око п |
| су ми се одавна досадиле.{S} Готово већ ни на што не зидам.{S} Само ми је јошт то једно утеха, |
| лзу употребити, јер нисам био ни племић ни богатог рода, а створ тела ни у свештенству не би ми |
| ату.{S} Зато оно што мора бити, не могу ни ја ни ти задржати.{S} Турчин је сад бујица која све |
| пакост, злоба, завист, па нећу, не могу ни ја друкчији бити.</p> <p>— Тако је, неслога је Србе |
| м у земљи остао, не би у другом сталежу ни живети могао као предмет подсмеха, а можда и гонениј |
| ће мало намучити.{S} У почетку нисам ју ни гледао, а она све око мене лиле-миле, само да јој шт |
| тамањавати, па га све нешто мучи, па му ни само признато <pb n="342" /> му јунаштво праву радос |
| о се иште изда, а иначе да неће ни њему ни Жигмунду града издати.</p> <p>Харалампији је сад жао |
| p>Но куд се деде Петошко?</p> <p>О њему ни трага ни гласа.</p> <p>Харалампије отишао је у манас |
| зрадити без да идем на ноге, ни султану ни везиру.</p> <p>— Јесам.{S} Ја сам о томе говорио сул |
| ше.</p> <p>Розгоњи не да посади ни дању ни ноћу мира, покушава не би л’ се могао каквој капији |
| д нијесте међу собом сложни, ни у добру ни у злу.{S} Кажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта је то б |
| ога у недоумљењу.{S} Она није том гласу ни веровала сасвим, јер је држала да је све то царица с |
| и — одговори калуђер.</p> <p>— Није баш ни тако као што ти кажеш!</p> <p>— Ја, опет мислим да ћ |
| свету, нити их и сада млого има.</p> <p>Ни Милева није била од ових последњих.</p> <p>Она је би |
| јуришу Јеремија одољети не може.</p> <p>Ни сам Јеремија ни Јаблановић не уздају се одбити нов ј |
| тнути.{S} Добри стари војници Јереми[ји]ни, не даду педљу земље; који мисли барјак да забоде, у |
| етар другог служитеља.</p> <p>— Бре, ма’ни се ти њега, велики је то враг, не видиш га како изгл |
| а урезане плоче ћеду доћи над главама, ниже црног крста.</p> <p>Отац Радосав је милостив, па ћ |
| та његова снисходителност допадне, јер ниже класе људ’ма, а нарочито куваркама, особито се доп |
| аном, презрително је у двору гледала на нижег порекла људе.{S} Осим тога, Вук Бранковић, пре не |
| а Раде, Дојчетић, Орловићи, и још читав низ дивних јунака.{S} На <pb n="376" /> тужно појање св |
| мисли барјак да забоде, у исти мах буде низ бедем преметнут.{S} Телеса нападача груну доле да о |
| му све исповеди.{S} Патријарху се сузе низ очи пусте.{S} Саветовао је царици, да то не чини, м |
| ри патријарх, ком се погдекоја кап сузе низ образ пустила.</p> <p>— Нек буде дакле тако, но сам |
| ма’ се познаду.{S} Старији калуђер сузе низ образ рони, млађи блед, са стиснутим уснама и укоче |
| Марко на памет, па му се сузе из очију низ образ спусте.</p> <p>— Није ли ово брат Краљевића М |
| итву читао.{S} Новаку и Драгашу сузе су низ образ рониле.{S} Светислав је Милеву тешио.{S} Сви |
| ту им је скупоцен накит висио, на глави низак калпак са перјаницом.</p> <p>Деспот је био велико |
| дове, њен брод, мађарски бродови одозго низводу јуре на турске бродове, који се нузводу тим зан |
| притисак, по нагону једно друго гони у низу к обали, а делије слепимично, десницу сабљом над о |
| о, не рани, ал’ потресе Јеремију, да се нијати поче, но брзо к себи дође.{S} Јаблановић чуди се |
| чује од патријарха шта царица намерава, није се одма’ разабрати могао.</p> <p>У целом двору нај |
| унели.{S} Жалост је била свуда велика, није било ни једног који би се његовој смрти радовао.</ |
| капетан: „Не дирајте га, то је будала, није ништа крив“.{S} А Турци ме одма’ отпусте да могу и |
| војском која му је после битке остала, није се могао одважити на већи какав војени поход.{S} Ш |
| адости горе скочио, а куварица цикнула, није знала што се Теофан помамио, кад је он ионако на е |
| рукчије било, моја војска, ма и малена, није додирнута, а са стране сваки дан нова долази, и у |
| се за здравље.</p> <p>Бурна су времена, није губити времена, треба световати се, на народу су с |
| у савез, само што је ствар прехитрена, није дозрела.{S} Шта ће народ рећи кад чује да се преда |
| им хасновитим изражава.{S} Она, истина, није још с тим задобила мисао да би добро било таковог |
| но, силно и богато.</p> <p>Она, истина, није зато још омрзла Светислава, она га је још волела, |
| да те потражим, јер времена су окрутна, није за оклевање, и кад чу’ да си овђе зарадова’ се да |
| тели, па ће све бити доцне.</p> <p>— Е, није до чекања, сад ћу коња обости, па с улаком к Богор |
| вних глава које се у двору сада налазе, није ни чудо.{S} Сваки је за себе друге планове ковао.{ |
| и Мачва, Београд и Голубац.{S} Тако је, није на ино.{S} Уговор се не сме рушити, јер би онда до |
| ић, држећи да има права на очине земље, није се хтео Лазару подврћи и, када се сам против веће |
| а дођу амо што пре, јер ако се задоцне, није нам на ино, реци да се Голубац Мађарима предати мо |
| мију.{S} Чули топот, трубе и таламбасе, није требало дуго чекати, малочас док се путници прашин |
| ворила:</p> <p>— Истина, светла царице, није лошији од Бранковића Обилић, ал’ опет племе Бранко |
| лоњени мач не узима се натраг; штавише, није за јунака ни од среће таковим мачем се опасивати, |
| на другог.{S} Но она, поред све љубави, није имала у себи толико одважности да би се на свашта |
| , и кад су се хусари са азапима крвили, није избегао, штавише, био је у цркви на бранику, и доб |
| дну штету.</p> <p>Жигмунд о миру мисли, није му на ино.</p> <pb n="469" /> <p>Деспот Ђурађ, док |
| оста добиле.</p> <p>Милева се зарумени, није си знала изјаснити зашто баш њој да се то пошље од |
| воља.</p> <p>— Ал’ како ћу ја сам пити, није ми питко без друга, а ти као мусулман не смеш вина |
| вом стању, као што се сад налазе Турци, није немогућно срушити их.{S} Но ако и није немогућно, |
| није могло бити.{S} Ја одлазити морам, није ми до оклевања, морам се спријемати за Смедерево, |
| ослати.</p> <p>Турчин, с тим задовољан, није се дуго у двору бавио, него ускори вратити се на К |
| Није л’ и сам Ђурађ од Стевана отимао, није л’ и Гргурове синове одбацио.{S} Нисмо л’ већ служ |
| на Турке, кнез Лазар, који је сад пао, није се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мога оца су |
| л’ му доцније, кад је на кормило дошао, није замерао, поштовао је у њему сопствено уверење ино, |
| е одеспотио, само гледи да згрта благо, није му никад доста, ни његовој Јерини.{S} Руде му мног |
| и, иако је Марко оцу му непријатељ био, није могао пропустити да не види Марка, кад га и душман |
| е.{S} Бранковић, који се сад одеспотио, није твој, већ Жигмундов.{S} А какав је град Голубац, п |
| м пашом постао, ако се и није потурчио, није имао више поверења у народу; неки великаши, које о |
| теника, јер такав човек кад није наоко, није за свештеника.{S} Такав шпрљавац кад у цркви служи |
| моје шаке пали.</p> <p>— Да мене, опет, није било, не би дошли до откупа Голупца, — одгонетне Ј |
| {S} Било их је, о којима се, на жалост, није могло рећи да су као жички.</p> <p>Било их је, кој |
| о знао да је он по себи смешна личност, није се ништа збунио, јер му се већ више реди таково шт |
| стати, чујеш како са Ласловара грувају, није до чекања, већ иди ти сам и однеси кључе, па дођи |
| у, читала му је на лицу борбу унутарњу, није дошла да га испитива, већ да га теши.</p> <p>Јерин |
| кнемо збогом.</p> <p>— Е мој кнежевићу, није то за вас, треба вам још искушенија, да буднете ка |
| укама.</p> <p>— Исто мислим што збориш, није на ино, морам се судбини подврћи.{S} Но кад султан |
| акој љубави какову Христос препоручује; није било међу њима никакви’ сплетака, нити је ко на ко |
| призна.</p> <p>Народ се сасвим збунио; није знао на чију ће страну.{S} Онда је то било, кад су |
| д би јако усрећио.{S} Да <pb n="331" /> није Стевана, Ђурађ, по својој одважности, распространи |
| а чинио јер, срце његово <pb n="403" /> није кадро било ником зла желити, некмоли истокрвним си |
| р је сокровиште туге и надње народа.{S} Није сваки калуђер Харалампије.{S} Ето за Радосава чује |
| ца је давно из наших ројева ишчезла.{S} Није л’ и сам Ђурађ од Стевана отимао, није л’ и Гргуро |
| ет не може лахко да прегоре Београд.{S} Није ни чудо, Београд је самртну осуду добио.</p> <p>Об |
| бе тако лудо и војску и своје главе.{S} Није то доста само бити јак и знати се ваљано борити; в |
| и се доле тискају како се само може.{S} Није било места ни времена да се бојни ред поправи.{S} |
| > <p>Ферхад-паша се ’ладан показује.{S} Није се Харалампији ни за’фалио за то благо.{S} То га ј |
| с мјеста макао Жигмунду да помогне.{S} Није њему до тога стало, да Маџари корјен у Србији запа |
| нашу поуку и душевни напредак чине.{S} Није ли наш Спаситељ толико муке претрпео за човечески |
| ених кућа; све красне куће и палате.{S} Није било ни данашњег Дорђула ни Батал-џамије.{S} Ту си |
| предају града, а благо тек за леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко му је што га је калуђер надмуд |
| .{S} Радосав је први угодник божији.{S} Није више млад, четрдесет лета је прошло како је постри |
| , певачи, ти су само Дечане тражили.{S} Није ни чудо, јер богатства доста, гостију свагда подос |
| д дин-душмана и сву Србију разорити.{S} Није на ино, јер ако започне као делиман, и не пође за |
| p> <p>Ђурађ није очи с Марка скидао.{S} Није знао чему да се већма диви, ил’ његовом големом ст |
| е увреди.{S} Ово га је живота стало.{S} Није трајало ни три дана, а деспот је већ мртав лежао.< |
| нтија сваком је већ то познато било.{S} Није ни чудо.{S} У двору, као год у малом месту, сваки |
| чацима, ма јунацима, руглу изметнут.{S} Није могао с њима клипка вући, плоче бацати, дивље коње |
| а Србину видећеш неку загушену тугу.{S} Није ни чудо.{S} Турци насред пазара телале, како је до |
| вијету о њем прича као о Новом Брду.{S} Није још усануло деспотово благо.{S} Могао сам и Голуба |
| било нужно да сви на Косову изгину.{S} Није издао Вук на Косову, он је спасао Босну, јер да се |
| н даде метохијског вина колико хоћу.{S} Није добро свагдар да је човек мудар.{S} Када су Турци |
| а злим помешано.{S} Ко је томе крив?{S} Није ни калуђерство, што Харалампије није таков као Лео |
| ремија властелин?{S} Шта ће он овде?{S} Није ли због нас дошао, да нас одавде изведе? — запита |
| Но је л’ јој могуће пчелом постати?{S} Није, па зато мора се ради свију пчела својој неотклоњи |
| отимао.{S} Па шта учини с Алтоманом?{S} Није ли му отео све, па га је јошт у Ужици тако морио?{ |
| и?{S} Па и ко је био тај кнез Лазар?{S} Није ли и он оружаном руком Вукашинове земље заузео, и |
| стијанин делом противу воље највишега — није раван добром христијану, него злом Турчину.{S} Ако |
| <p>— Да, то је истина — продужи Новак — није се онда питало, колико ји има, па смо опет свагда |
| ађар какав треба да је катана.</p> <p>— Није ти бриге, господару, челенка Кајице ће се увјек на |
| а Стевана ил’ Ђурђа Вукоглије.</p> <p>— Није по налогу, ал’ знао сам да кнежевићи сметају, и Ђу |
| ити, а имаћете све што желите.</p> <p>— Није нам нико више у стању дати оно што желимо — рече к |
| узе из очију низ образ спусте.</p> <p>— Није ли ово брат Краљевића Марка, ја сам слушао од њега |
| ече, тога ће се чврсто држати.</p> <p>— Није до оклевања, идем да дам јавити да се Нићифор спре |
| а би јошт све друкчије испало.</p> <p>— Није се већ победа могла добити; изгубио би био и своје |
| лако бити — одговори калуђер.</p> <p>— Није баш ни тако као што ти кажеш!</p> <p>— Ја, опет ми |
| не — рече замишљен Јаблановић.</p> <p>— Није доцне, како би било да ти идеш Жигмунду да понудиш |
| p> <p>— Какав си ти онда паша?</p> <p>— Није сватком дат један ћеф.</p> <p>— Кад би’ тако живље |
| водама је жао што нема тих градова, ал’ није на ино, морају сносити.{S} Дата је реч, дат је пот |
| , него код Дунава и опкопа Голупца, ал’ није на ино, мађарска је војска и мађарске војводе.</p> |
| е да само општу цел пред очи ставе, ал’ није могао то докучити јер Мара изјави да Вук, као прав |
| , који макар да га и терете године, ал’ није рад да попусти ни у житејским попеченијама, као го |
| S} Она му исповеди шта Турчин иште, ал’ није му ништа о њеној промени и о материној намери гово |
| ију, већ је Исак-паши такове шиљао, ал’ није му се поверовало и султан није хтео да дражи Бранк |
| ме запашили, и ја би’ се потурчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју се ту |
| но се обукао, како достоји деспоту, ал’ није све најдрагоценије на се метао.{S} Ово није за њ д |
| , ал’ у ком и Немањића крв тече.{S} Ал’ није то само што ме за скиптром вукло.{S} Имам блага до |
| обито чрез ону због које прве ноћи мал’ није страдао.</p> <p>Патријарх и његови калуђери, опрос |
| о бити на опрезу, ал’ покрај тога ништ’ није пренебрегао што се унапређивања тицало.</p> <p>Дес |
| на каква је тајна у деспоту скривена, а није рад због тога са Леонтијем у споречку доћи.</p> <p |
| поља.{S} И Вук би са својима изгинуо, а није било нужно да сви на Косову изгину.{S} Није издао |
| ад су толики бољи пропадали.</p> <p>— А није л’ га Милева султану собом повела кад дође до султ |
| се мјењао ни са цар-Лазарем.</p> <p>— А није ти жао завичаја, дворе Лазоглине, ђе се сад турбан |
| p>— Ох, бог из тебе говорио.</p> <p>— А није л’ ти жао народа?</p> <p>— Какав народ, и тај је в |
| т’ могао више узети.{S} Па у старо доба није било као сада да се после несрећне љубави увек дру |
| негињина срца коснула.{S} На Светислава није баш љубазно гледао.</p> <p>Наједанпут патријарх уз |
| то су ручали.{S} Срби такође.{S} Милева није се више смела пред Србином показати.{S} Она је по |
| асну девојку.{S} Ни сама књагиња Милева није лепша од ње.{S} Дичио сам се с њом.{S} По сокаци с |
| и их и сада млого има.</p> <p>Ни Милева није била од ових последњих.</p> <p>Она је била добра, |
| адобити — одговори Јусуф.</p> <p>Милева није се могла начудити красоти скупоцених поклона.{S} О |
| ањића крви кроз цар-Душана, света црква није му дала име Душаново, а крв цара Лазара и у мојим |
| ељи, Бајазиту се допадне кнегиња, а ова није имала толико силе да противустане жељи материној и |
| авале.{S} Мирољубиво начело свештенства није се слагало са ратоборним духом војника, па зато во |
| ска битка, ако га је и понизила, ал’ га није сатрла.{S} Ту је јошт Морава, Дрина, Дунав; па и к |
| ча како је прошао са Јеремијом, како га није пустио у град, а ни Жигмунду није хтео да га преда |
| народ већ у песмама слави.{S} Лично га није познавао.{S} Он запита за Марка.{S} Турци му одгов |
| мао је нешто крештав глас, а поред тога није знао чисто исказати жива, но место тога рекао је „ |
| вом упливу изложен.</p> <p>И Милева, да није била царска кћи, да није имала прилике толико бога |
| анствен, отворена лица, искрена ока, да није краљ, рекао би да је ритар.{S} Деспот царска и јун |
| грохотом не насмејаше.{S} И доиста, да није било царице, патријарха и Новака, сви би се на њег |
| p>И Милева, да није била царска кћи, да није имала прилике толико богатство видети, можда би ср |
| је паметан војвода.{S} Он је увидео, да није можно турској сили противустати, па се јошт за вре |
| т пет година стара, лице фино, бело, да није живо, рек’о би да је од веште руке од слонове кост |
| а почне.{S} Види се деспоту на лицу, да није Розгоњијевим реч’ма задовољан.{S} И сам краљ двоум |
| рио.{S} Особито је гледао на Милеву; да није калуђер рекао би, да га се је красота кнегињина ср |
| Деспот царска и јуначна изгледа.{S} Да није деспот, рекао би да је само за бој створен.{S} Роз |
| дар.{S} Цјела земља за њим плаче.{S} Да није био изврстан, никад не би’ му се подвргао.</p> <p> |
| деспота излазак, почетак и крај.{S} Да није у њему бујна крв Бранковића, клонуо би.</p> <p>— О |
| } Један другом је на путу стајао.{S} Да није било Ђурђа, Стеван, по свом разуму и доброти, наро |
| то још деспот Стеван потписао.{S} А да није тако било, тко зна би л’ се деспот Бранковић на то |
| свагда гледао као неко нужно зло, па да није рад ништа више с тобом имати — упаде Јаблановић.</ |
| калуђер онако својски и умиљато, као да није калуђер.{S} И Јули се та његова снисходителност до |
| старац; на образу му се читати могло да није једаред био међ’ стрелама и мачеви.{S} Обрве велик |
| знала шта да мисли.{S} Њој се чинило да није могуће, да је због књагиње њу калуђер ословљивао.{ |
| све би се дало лакше поправити, само да није Јеремије, <pb n="391" /> бојим се неће ми Голубац |
| ин је био цар пре кнез-Лазара, зашто да није цар Краљевић Марко, ког је сам народ већ Краљевиће |
| царем.{S} Ја му за право дајем, јер да није био он, а оно би био други, па богзна какав би тај |
| их војвода, камо Обилића?{S} Сад још да није бог Бајазиту дао срце благо, зло и наопако по нас. |
| вак.</p> <p>— Ал’ шта ћеш да чиниш када није друкчије; видиш да је све заплашено, војска се сла |
| нски, подсећа се да тај глас њему негда није повољан био.</p> <p>Ферхад-паша стане пред њи’ ошт |
| ну част војске, када већ и онако победа није се могла добити.{S} Но већа је била сила у они’ ко |
| ехмед са чешћу их је дочекао.{S} Премда није био пријатељ Србину, опет уважавао га је, знајући |
| глед баци на Ферхад-пашу, изгледа канда није дошао покоран да Голубац преда, већ да он што потр |
| ша прича чудновате ствари, говори канда није турски паша, канда снева, канда је хришћанин, па и |
| како је онда Београд изгледао.{S} Онда није било онде дрвених кућа; све красне куће и палате.{ |
| а и цар Лазогли имао је будалу?{S} Онда није чудо што је пропао на Косову.</p> <p>— Е да знаш, |
| не познаје и никад не зажели, јер онда није њиховом упливу изложен.</p> <p>И Милева, да није б |
| на прошастих времена.]</p> <p>Јошт онда није се могао виђети ниједан минарет, ниједна џамија.{S |
| горњој и долњој класи и њи’ова пресуда није мимоишла ни највиша лица.{S} У свом кругу, тако ис |
| Србину наде у Смедерево, да још Србија није пропала, и пропасти неће, ако сви њени синци прион |
| , капије оправљају, види се да Јеремија није каиљ налако Голубац напустити.</p> <p>Скупио је и |
| и све брзо буде готово.</p> <p>Јеремија није могао противсловити, јер не само да је душу продао |
| а велико незадовољство.</p> <p>Јеремија није накан предати град, ни деспоту нит’ Жигмунду.</p> |
| мо мађарска војска освоји.{S} Розгоњија није веровао деспоту, побојао се да не уђе деспот први |
| аства заслепила, — одговори Русна, која није могла страст обуздати, да своје чуство искрено не |
| от Стеван нема деце, после другог брака није ни изгледа да ће имати, а Гргура, Ђурђа старијег б |
| у себи оно што је пре био, и камилавка није му била у стању ћуд и страсти му изменити.{S} Осве |
| и скупе се да се тек зове да се девојка није без сватова удала.</p> <p>Турци, ионако слабоговор |
| што Петошко говори, опет чест војводска није му допуштала да отрпи од будале таков разговор, у |
| јој се пријатељски показивала.{S} Вука није могла заборавити, па је његовог сина трпила.</p> < |
| ’ се, јер увиђо’ да у Турчину пријатеља није.{S} Зато пролијевао сам посље турску крв, и накан |
| рба.{S} Он изјасни султану да са Србима није тако ласно војевати као са Грцима, јер је српски н |
| а, она рука која се у најљућим бојевима није задрктала кад је сабљом махала.</p> <p>Чин је зврш |
| ну сирочад.{S} И у тим маленим домовима није им домазлук одбрањен од гладних горских вукова.</p |
| осрамоти, то исто је чинила.{S} Турцима није никад пала тако секира у мед као сада.{S} Ако су с |
| као суседи треба да живимо, ал’ Турцима није стало до нашег пријатељства са Мађарима, већ ће хт |
| , јер ту није било који Високог Стевана није жалио.{S} Дивне слике те војводе.{S} До Ђурђа Обла |
| смутну свадбу мало развесели.{S} Грмана није се нико сетио, а нашто кад би гусле и јуначке слав |
| према за судни дан.</p> <p>И тај сатана није нико други, већ Турчин, ком сви ђаволи, ма и у туђ |
| ија турска остаје, и за Турке изгубљена није.{S} Но у Европи ’де је Турчин ногу метао, не да се |
| осврће се на ужасан јек.</p> <p>Јерина није жена Лотова, она нема се за чим натраг освртати.{S |
| аша, који су га убити желели, но већина није допустила бојећи се да се стога не изроди какав оп |
| еким непознатим чувством гоњено.{S} Она није знала шта да мисли.{S} Њој се чинило да није могућ |
| а бијаше због тога у недоумљењу.{S} Она није том гласу ни веровала сасвим, јер је држала да је |
| нешто црно к њој приближава.</p> <p>Она није познала калуђера, па са страхом побегне унутра и о |
| ке, велики султану.{S} Само до оклевања није.{S} Ако падне Голубац, онда нисте ни ви овђе код Н |
| егнуо, ђе су гођ манастири, ту свјетиња није оскврњена.{S} Што спомену, честити деспоте, да Хар |
| их је више но код друге госпоштине, па није ни чудо, што су одма’ чијем имену понешто придевал |
| унаци.{S} Па јошт криваста плећа.{S} Па није ни за калуђера, па ни за свештеника, јер такав чов |
| {S} Она се у првој мисли сетила да Мара није дошла као добро дете да ју искрено теши, него из д |
| /p> <p>Марко је био јунак да му се пара није могло наћи; а и род је свој силно љубио.{S} Па как |
| па тамбураша, да им у целој земљи пара није било.{S} У суседству било је и дувна, и оне су о х |
| Лазара је била једна будала, да му пара није било наћи.{S} Тај је сваког дирнуо, и мене ујео за |
| ран не допушта.{S} Па зар код вас ђаура није тако исто, предикујете умереност, а овамо највећма |
| Мару бринеш, а за Вукосаву ништа.{S} Та није ни Обилић лошији од Бранковића.</p> <p>Русна је ув |
| </p> <p>— Бога ти, то су сплетке.{S} Та није полудила да за Турчина пође, код ког се не би смел |
| што је за кнезове нужно, и до пол сата није их већ било у Дечанима.{S} И гласоноша је отправље |
| али на нас, и завидили нам.{S} Но срећа није дуго трајала.{S} Започне се рат с Турцима.{S} Турц |
| ију би се јошт дуже забавила, но царица није хтела <pb n="245" /> патријарха и Новака дуже задр |
| овамо, опет, чини му се да Ферхад-паша није му тако пријазан као што се у почетку показивао.{S |
| велике штете починили.{S} И Ферхад-паша није се у рачуну преварио.</p> <p>Није дуго трајало, до |
| о дивана прешло, нарочито што Исак-паша није био ту, дин-душман деспота, и њега је Ферхад у Гол |
| она га је још волела, али та њена љубав није више била чиста.{S} Осим, или поред љубави, ушао ј |
| дође.{S} Је л’ добро тако?</p> <p>— Кад није друкчије, нек буде тако.</p> <p>Јеремија довикне, |
| и знао.{S} И он је имао те жудње, и кад није смео, војводе су га подбадале да не попушта од сво |
| а ни за свештеника, јер такав човек кад није наоко, није за свештеника.{S} Такав шпрљавац кад у |
| и се у свој стан. </p> <p>Уљести у град није могао, јер му сам Јеремија знак дао да га не пушта |
| ила.{S} Тебе, света обитељи, јошт досад није скрвнила турска рука, јошт није Турчин стао на тво |
| <p>Харалампије, кад је видио да Ферхад није зле воље, све дубље у разговор улази, а вино га јо |
| рад је самртну осуду добио.</p> <p>Обед није дуго трајао, дигну се и разиђу.</p> <p>Деспот са к |
| да и по првом и по другом плану изглед није сигуран, представи Бајазиту трећи план, којим се с |
| султану предао.{S} Држи да кад Жигмунд није реч своју одржати могао, не мора држати ни деспот, |
| p>Сад Ђурађ мораде већ и онамо ићи, куд није намеравао.{S} Турци га једнако подбуњиваше против |
| о је било.</p> <p>— Вјере ми, тај Ђурађ није паметан што те пропустио, ил’ баш си ти луде среће |
| вјера се не држи.</p> <p>— Но што Ђурађ није паметан, ти још мање што га нијеси пустио у град д |
| ет слабо српског јестива. </p> <p>Ђурађ није очи с Марка скидао.{S} Није знао чему да се већма |
| због дворских одношаја и воље Лазареве није могла свој положај преиначити.</p> <p>Русна је бил |
| ије баш је дошао на договор.{S} Да овде није нашао деспота, ишао би даље у Смедерево на састана |
| ицу, но њено господство [и властољубије није јој допуштало да се дворског живота мане.] Овом не |
| менити.{S} Освета, пакост и високоумије није га оставило, но поред тога био је оштроуман и на с |
| ком на страни, како опет деспот доцније није се хтео уплећати у бој.{S} После тога запита Ферха |
| одсећао.</p> <p>~—Напротив, Харалампије није познао у Ферхад-паши негдашњег лудака Петошка.{S} |
| повест, и тако поседају.{S} Харалампије није се дао двапут нудити већ седне и прекрсти ноге по |
| S} Није ни калуђерство, што Харалампије није таков као Леонтије.</p> <p>Дакле да видимо.</p> <p |
| ежевиће да ослепити.</p> <p>Харалампије није се дуго мислио, држао је да је то сад први пут да |
| мо, тако бисмо чинили, ал’ сад друкчије није могло бити — одговори Јеремија.</p> <p>— Сад је ба |
| Ђурђу Бранковићу веран слуга, а он моје није шћео припознати.{S} Ја сам на његову заповјест дао |
| притискавало га је лацманство, а у Грке није се могло поуздати.</p> <p>— Времена прохујаше, ђе |
| е утјехе и мислио о новој љубави; битке није било никад без винца, јер вино и битка су као брат |
| ебе.</p> <p>— Сад све верујем.{S} Дакле није без узрока са мном толико оклевао.{S} А како ви с |
| ри последњег српског цара.</p> <p>Дакле није нико веселио друштво?</p> <p>Јест један Петошко... |
| } Царица је женска глава и за њено раме није толики терет.{S} Синови су јој врло млади.{S} Оста |
| му је глава до главе.{S} Деспот катане није повео, да не буде неприлика, могу се катане са Тур |
| и — упаде Харалампије.</p> <p>— Да мене није било, не би ни Јеремија дошао до Голупца, јер су к |
| га исплатити, јер сад доиста због војне није му новац при руци.{S} Вољу је показао, можда би ис |
| Ђурађ сада турски паша, од своје намере није се више враћао.</p> <p>Тражио је нову прилику да д |
| ешто новаца Јули у шаку.{S} Јула најпре није хтела примити, но калуђер ју принуди.</p> <p>— А б |
| лицу се новодошавшим читати могло да се није добро збило на Косову.</p> <p>— Говорите, децо мој |
| </p> <p>Деспот је био тврда срца, па се није баш тако лако болести дао.{S} Поред све телесне сл |
| му се рат није допадао, младић, који се није хтео млого на свету мучити, овамо је долазио.{S} В |
| p> <p>Тако је то било онда.{S} Човек се није мерио главом до рамена, већ од ноге до главе у дуж |
| мо мејдан делити — примети Ђурађ ком се није допадало да се Милева Турчину да.</p> <p>— Зашто д |
| млого тисућа са собом повукли, но то се није збило по каковом међу нама учињеном уговору, но на |
| како у Караманији стојимо, буна јошт се није стишала.{S} Ми набрзо не можемо толику војску скуп |
| ојим очима доста јада и чемера.{S} Деце није имао.{S} Ко ће бити после њега деспот?{S} Гргурова |
| бије, на главу Душана; тако јарко сунце није никад сјајило као тог дана.{S} Наишла су помрачења |
| > <p>— То је моја брига.{S} Но сад више није нам до оклевања, већ спрјеми се, па одма на коња.< |
| ла њена слабост, којој противстати више није могла.</p> <p>Светислава је она још, као што рекос |
| <p>Био је Петров пост, ал’ четвртак, и није се тако строго постило; било је ту рибе, паштрме, |
| дође и Ферхад-паша са великом свитом, и није се мало зачудио кад види мртве лешине, рањенике, с |
| сам на све то смешљиво лице показао, и није дао приметити да га та подсмешљивост врећа, премда |
| ком битке код Голупца руке прекрстио, и није <pb n="512" /> се с мјеста макао Жигмунду да помог |
| уштво је весело било, рекао би као да и није у трапезарији међу постриженом братијом.{S} После |
| ткако је турским пашом постао, ако се и није потурчио, није имао више поверења у народу; неки в |
| није немогућно срушити их.{S} Но ако и није немогућно, ал’ не можемо рећи баш да је и сигурно. |
| да он за другог мари.{S} Калуђер ако и није био леп, ал’ га је опет знала уважити, јер је у се |
| авља, јер такав шкрљавац за друго што и није.</p> <p>Петошко је тако кроз препоруку дошао у кру |
| ворског живота.{S} Милица, ако ју баш и није волела, опет није се могла испод њеног уплива сасв |
| штете деспоту и народу нанео?</p> <p>И није ли већ сујетан сав његов труд, када су већ Турци м |
| те речи громким гласом изрече, рекао би није то тај Петошко, који је жив подсмех негда био.{S} |
| да Турцима уши вређају?{S} Та и Милеви није већ то од потребе. </p> <p>Милева сузе рони, но не |
| ко смејали, само једном оцу Харалампији није се то допало што је већина гостију све на њега гле |
| ле косовске битке са смрћу Лазара, који није ни сам по праву насљедија царство задобио, породиц |
| е не задоцнимо — рече Харалампије, који није баш био каиљ чекати док на нокту загоре.</p> <p>— |
| ати имамо — рече угрејано Розгоњи, који није рад да стоји под деспотом.</p> <p>— Мађарска је во |
| рман.</p> <pb n="241" /> <p>— Јер, који није хтео слушати, с тим је кратак рачун правио; на дру |
| n="315" /> но као сродника млађег који није ништа више од њега.{S} Кад нестаде Лазара, учинило |
| но, и како не код толики’ певача, — али није носило на себи печат благоговјенства.{S} Гласови ф |
| имао, но преиначено име на Каралампогли није могло сакрити Харалампија пред бистрим оком Ферхад |
| деспот-Стеван и Ђурађ, но на тој повељи није био потписан велики логофет, нит’ је од њега печат |
| ник, велики грјешник, ал’ тко међу вами није био грјешник?{S} Одавно је код Срба овладало отима |
| тог удала.</p> <p>Милица у својој шетњи није све ни слушала што јој је Русна о красоти овог пре |
| невиних кнежевића.</p> <p>У тој ствари није ни о самом деспоту начисто.{S} Јако су сплетене ст |
| се сам против веће силе Лазара одржати није могао, предао се турској заштити.</p> <p>Марко је |
| жао било што се с њом дуже разговарати није могао.</p> <p>Он је чуо за Руснин велики уплив код |
| е и нове поклоне.</p> <p>Дуго се бавити није хтео, јер му је султан казао да Милеву што пре дов |
| ају.</p> <p>Марко, који без боја живити није могао, био је сам собом у рачуну чист.{S} Он је св |
| бог своје слабости ратне терете сносити није могао, и тако као царски саветник бавио се кад у ц |
| едини на коме никакве промене приметити није било; он је одвећ озбиљан био, и замишљен је изгле |
| је био Жигмундов изрек који преиначити није могао, нарочито код Розгоњије и Лошонције, који ни |
| стадоше.{S} Који се од великаша турчити није хтео, тај је морао гинути ил’ к деспоту бегати.{S} |
| и народ што Марко са остали претенденти није противу Турака на Косову војевао, но ишчекивао је |
| роје управљају.{S} У оваковој околности није требало да непријатељ Србе обара.{S} Требало ји је |
| то Тамерлан.</p> <p>— Сирота царска кћи није томе крива.{S} Она је од детинства од цара намењен |
| шта ће од њег’ бити.</p> <p>Ферхад-паши није сад до тога, већ се одмах да на посао.{S} Српску п |
| е какав је тко, и то онда чује кад онај није онђе о ком је говор, а господа хоће да се оговарај |
| .{S} Дајем јој свакојаке знаке, ал’ њој није ни бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у мен |
| ошла је до ушију и патријарху.{S} Новак није био у двору.{S} Он је по крушевачким пределима нов |
| трашке иде — рече Петошко.</p> <p>Новак није ни слушао шта Петошко булазни, <pb n="231" /> јер |
| од откупа Голупца одвраћао, деспот пак није хтео за откуп да зна кад прелази Голубац у мађарск |
| мада је био потчињен Харалампији, ипак није се прам овом између четири ока као такав <pb n="42 |
| а једним гласом вечерње, а у понедељник није ме већ било у манастиру.{S} За знак спомена однео |
| цније ослепио, гудало га је ’ранило док није у двор примљен био.{S} Он зна разноврсних јуначких |
| а да — одговори Драгаш.</p> <p>— Но Вук није баш млад, већ је у зрелом средњем веку.{S} Па има |
| је свашта рјећи.</p> <p>— Свашта.{S} Ал није им се чудити, и сам би му простио.{S} Понајвише из |
| ославне душе покуповати, од тог нек вам није страха.{S} Ето Хилендара, Високи’ Дечана, Ресаве и |
| Тко зна како ћемо и сад проћи, кад нам није у рукама Београда, а Голубац предати морамо.</p> < |
| забринуто Јаблановић.</p> <p>— Сад нам није до оклевања, ја мислим одмах да ступимо са Турцима |
| а Турцима у погодбу.</p> <p>— Друго нам није чинити, Ђурађ неће да одржи ријеч, свезао се с Мађ |
| , који се силом на престол попео, и сам није таково право имао.{S} Сад, дакле, онај треба да бу |
| звишени, обожавали су Обилића, који сам није био властелинског рода и који је покровитељ био чи |
| а нову згоду за Ђурђа.</p> <p>Са Ђурђем није могла ништа почињати, но знала је наћи другог с ки |
| војничким разговорима и гордим држањем није им се допадао.{S} Отац Леонтије чинио им се тих и |
| а ју опет ’ране, али ју и смакну кад им није више <pb n="374" /> од потребе.{S} Не би л’ и мати |
| пехара.</p> <p>Седе, пију, ни бриге им није.</p> <p>Јеремија започне.</p> <pb n="411" /> <p>— |
| ц Турцима, Мађари потучени, но бриге им није, добили су Мачву и Београд, а ја остадо’ странац у |
| ем гледао је да га задобије; кад са тим није успео, онда са претњом, па напослетку и насиљем.</ |
| ако стоје онде ствари, јер са Јеремијом није чист посао и сам деспот Стеван тешко је с њиме на |
| а Марка је особито зидао, али са Марком није му било тако ласно као са осталима на крај изићи.{ |
| Вука, здрава читава.{S} Царевић Стеван није хтео код мене остати, но упутио се к цару на Косов |
| а ухвати и на смрт осуди.</p> <p>Стеван није жестока срца, нити хоће Ђурђа да убија, ал’ тек мо |
| два орла у једном кавезу.</p> <p>Стеван није се хтео упокорити, јер је држао да је он одавна на |
| и наше војводе.{S} Ја мислим да ниједан није добар војвода, јер ниједан не би слушао једног нај |
| а хоће.</p> <p>— Еј, само да се Алтоман није одметнуо био од цара одма’ у почетку, били бисмо м |
| љао, ал’ није му се поверовало и султан није хтео да дражи Бранковића.</p> <p>— Има ли за то ка |
| ма уздржавао се.</p> <p>Но Мурат султан није био с тим задовољан.{S} Он је корачао к извршењу з |
| омад по комад отимаше.{S} Народ изморен није могао као у старо доба толики отпор дати.</p> <p>Н |
| е Ферхад-пашу, Петошка, који као Турчин није изневерио Христа Спаситеља, који га је под својим |
| амо у народ да му нико не забада.{S} Он није бранио што ће Лазар на Косову погинути, ал’ зато о |
| и не толико велике колико дебеле.{S} Он није баш лудо но више лукаво изгледао; у данашње доба д |
| ледали и чекали како ће започети.{S} Он није дао дуго на себе чекати.</p> <p>Почео је једну пес |
| кама ишчекивао је што ће сљедити.{S} Он није сљедио Жигмундовој војски, која је била у бегству. |
| ? — запита Леонтије.</p> <p>— Сад ту он није од потребе, имам ја и добрих саветника, и добрих ј |
| ампије добије позив од Русне.</p> <p>Он није на себе дао дуго чекати.{S} Једва дочека ову прили |
| владаљством грамзио само, а још га имао није, потребовао је он кадикад његову службу, за коју ј |
| све најдрагоценије на се метао.{S} Ово није за њ дан славе, дан предаје Београда жалостан је.< |
| p>Овако жалосне свадбе јошт Србин видео није, сви су гости изгледали као да су већ сад потурчен |
| ве сваки је сажаљиво лице показао; нико није ни речице прословио, а Марко погледнувши на Ђурђа |
| спотов положај био тежак, о том се нико није сумњао.{S} Шта је знао чинити?{S} Рат је сумнителн |
| сваки је калуђер казао да са мном нико није могао изићи на крај.{S} Но шта ћу када се већ тако |
| рема своме народу исправио.{S} Но Марко није никад противу Србина војевао, но угњетеног га је ј |
| војводе и велможе увесељава.{S} Петошко није био са тржишта у звекетуши шаренкапи доведен лудак |
| екле задиркивали су Петошка.{S} Петошко није ником остао дужан, но сваког је за продрзљиву шалу |
| целом Приморију познат био.{S} Петошко није био луд као што су га држали, и од Латина је млого |
| S} Калуђер је хтео брзо уклонити се, но није му за руком изишло, јер није добро познавао унакрс |
| знао да ће Петошко што смешно рећи, но није бранио ништа за друго, само да се чест војничка не |
| Патријарх је озбиљно лице показивао, но није се могло на њему приметити да негодује зато што му |
| н патријарх није се у лицу променио, но није ни негодовао, јер млого више стрпљења имаде, а да |
| оја би његовој нарави одговарала.{S} Но није смео очину вољу кварити.{S} Зато је он опет остао |
| а свита страшног је погледа била.{S} Но није ни чудо што су тако изгледали.{S} Откако је Србин |
| жним очима, перо му у руци дркће.{S} Но није на ино, мора.{S} Уговор деспот-Стеванов га веже; а |
| о, морам се дјела постиђети, ал’ на ино није могло бити.{S} Ја одлазити морам, није ми до оклев |
| јеш Угрима Србију.{S} Но кад већ на ино није, и угарска војска је већ на путу, противити се не |
| је, то се меће пред Теофана, па ни вино није ма какво.{S} Сад ће се заложити тако, да му стомак |
| ри и седнувши, као да се ништа необично није стало, почне се с њима разговарати.</p> <p>Слуге с |
| гзна чији је син.{S} Ако је Душанов, то није законит, ако је законито рођен, то је син Гребљано |
| гудалом улити нешто величествено.{S} То није било обично пјевање, што се само уву допада и срце |
| амо копљанобојник деспот-Стевана?{S} То није могло бити.{S} Ко л’ је на пурпуру рођен, не поста |
| еше увода, ал’ не да ми посумњати да то није христјанин у турском руву.{S} То бјеше један беј, |
| дамо толико?{S} Вуцимо га унутра, та то није ђаво, то је неки опасан ноћник — повиче Петар.</p> |
| хрђава дела?{S} Али Харалампију све то није доста.{S} Он је већ скројен за то да руши, обара.< |
| да изгубљено задобијемо; но ако нам то није могуће, а оно барем што још имамо, читаво да одржи |
| буздованом силно хитат се.{S} А тко то није знао, нису га волеле ни цуре, некмо ли јунаци.{S} |
| ваког устезања говорио.{S} Царица му то није замерала.</p> <p>— А да л’ би се, Петошко, женио? |
| се бацио пред скут Ферхад-паше.{S} Зато није се хтео с пута ни поздравити са Јеремијом, јер би |
| огатији нег’ краљ Жигмунд, но само зато није дао, што неће он добити Голубац.</p> <p>Жигмунд за |
| ил’ од Жигмунда.</p> <p>Јаблановић зато није баш задржавао Јеремију од одласка, једно што га је |
| ло му беше млого слабије него душа, што није ни сам веровао; падне с коња и јако се увреди.{S} |
| еви све за маленкосно чинити почне, што није славно, силно и богато.</p> <p>Она, истина, није з |
| тити.{S} Тамерлан у својој јарости, што није турска војска сасвим уништена, почне над заробљени |
| ропаст деспота, је л’ добро учинио, што није одмах и на деспота напао.</p> <p>Чује се топот коњ |
| е сад њихов.{S} Жигмунд се каје сад што није дао Јеремији што иште, сад би његов био Голубац, и |
| лтану не само што је говорио, већ и што није говорио, оно што сам му из очију, из лица читао, ј |
| као млада девојка, због које умало што није страдао Харалампије, када је с покојним патријархо |
| ви шта јој је Бајазит поручио, само што није споменула о том да јој је обећао Бранковића покори |
| , све похарано, батал-манастир само што није запаљен изгорео.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња и |
| о старешинства у Дечанима дошао?{S} Зар није то довољна награда за толика хрђава дела?{S} Али Х |
| остреш.</p> <p>— Шта им фали!{S} Па зар није доста невоље када по тридесет девојака поред једно |
| имао је и Вукашин, и сам ђед кнез Лазар није увек правду наједнако дјелио, држао је да је право |
| лаго подјели у Голупцу при предаји, јер није ту само војвода Јеремија, већ и ја и војвода Јабла |
| ити се, но није му за руком изишло, јер није добро познавао унакрст свуда пружајуће се стазе, п |
| ти могао, не мора држати ни деспот, јер није право да се покрај оштећене као очерупане Србије Ж |
| p>Лошонција већ не пуца на ту кулу, јер није нужно, а не зна тко тамо међу развалинама седи.</p |
| нда и сад што не дижу на ме војску, мир није са одлуком на дивану ујамчен, само је одгођен напа |
| етку ове победе мало смире; но овај мир није дуго трајао.{S} Они науме Србе буди пошто покорити |
| тара је глава Ферхад-паша.</p> <p>Одмор није дуго трајао, жагор, тутњава ван, не даду дуга одмо |
| оцјен, какови ни Трајан ни цар Пријамос није имао.{S} Знаш и за Кантакузене, моје претке, који |
| срећу покуша.{S} Војник, ако му се рат није допадао, младић, који се није хтео млого на свету |
| Милица, ако ју баш и није волела, опет није се могла испод њеног уплива сасвим извући.{S} Русн |
| и Светислава као у срцу носила, то опет није дуго трајало јер је материне речи слушала.{S} Мате |
| Лазар на Косову погинути, ал’ зато опет није желио и Србима зла нанети.{S} После косовске битке |
| и био у турском стану, оваково што опет није никад желео.</p> <p>Бајазит, да би Марка и његове |
| зије стигне, па онда напред.{S} Бајазит није ни с једним ни с другим био задовољан.</p> <p>Суле |
| слободној земљи скончао.</p> <p>Бајазит није хтео згодну прилику промашити.{S} Њему је јошт Вла |
| могао сам их и пропустити, па ме деспот није ни завладичио што сам већ одавна заслужио, требало |
| амом деспоту у очи то рећи.{S} И деспот није се на то узбудио, а да мало оштрије Леонтији на то |
| сус Христос прописује.{S} Ал’ на жалост није тако.{S} Грци нису искрени пријатељи Срба. ’Де су |
| т досад није скрвнила турска рука, јошт није Турчин стао на твоје тле.</p> <p>Деспот и деспотов |
| едерево још се гради и градиће се, јошт није готов, ал’ већ се вије застава Србије, цар-Душана |
| о се кренуо с Мађарима на Голубац, јошт није био у Београду.{S} Како ће му бити кад се види у Б |
| лепршати.{S} Нек се зна да Србија јошт није пропала. </p> <p>Јерина се станила, она је опет го |
| енике тражила.{S} Патријарха новог јошт није било, јер деспот је хтео владику Ћирила, ал’ остал |
| ша. </p> <p>~ После овог мира, Вук јошт није био сасвим задовољан, бојећи се да га Турци у сају |
| Србија још није пропала, да Србин јошт није сироче, да има оца и мајку.</p> <p>Ту ћеду се ство |
| Романији војевали.{S} Онда Турчин јошт није знао где лежи Призрен и Приштина.{S} Да су ми сад |
| в одговара.</p> <p>— Јесам, ал’ то јошт није баш свршена ствар, цура је јошт врло млада ал’ зар |
| е залогаје у уста турали.{S} Но то јошт није доста.{S} Ја пијем чисту воду, а они старо смедере |
| у пријатељству их одржати.{S} Марка већ није било, дакле од његовог имена више нит’ страха нит’ |
| се покорити вашој судби.{S} Њу сад већ није вам више у власти преиначити, али је она сад за ва |
| знао колико је сати ударило.{S} Ту већ није могао дуже прокопсати.{S} За њега би боље било да |
| апред, а остали за њима.{S} Голубац већ није далеко, ноћу по ладовини примиче се, а кад зора за |
| се брине.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић није за се побринуо?{S} Колико му је од бабе остало, ко |
| издао Србе на Косову.{S} Вук Бранковић није био издајица, но зао глас дуго траје.{S} Спјевали |
| и може, и тако изгледа канда Јаблановић није баш задовољан, јер кнежевићи управо његови’ су шак |
| ко га није пустио у град, а ни Жигмунду није хтео да га преда, како се побојао Розгоњи да се де |
| а војска на Косову да ни Душан краснију није имао — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако опет Турци буд |
| тако се у оно доба држало да у почетку није имао Вук велику наклоност према кнегињи и да га је |
| ир склопити, јер како се деспот у битку није упустио, знак је да је своју судбу шакама Жигмунда |
| браду, у знак да истину говори, и да му није нужно бројати.</p> <p>Исак-паша поглед баци на вре |
| о, кад је он ионако на епитимији, па му није слободно ништ’ дати.{S} Теофан је лако убеди, да ј |
| , ал’ са тврдом вољом и намером, кад му није могуће код куће свом народу добра чинити, а оно ка |
| самур-калпак са челенком.{S} Изглед му није делијски, ал’ очи му доказују бистроћу, лукавство. |
| ижно лице показује, но ипак ни бриге му није, кадар је лукавство са лица збрисати.</p> <p>— Хоћ |
| д и Мачву.{S} Сад тек виде да у Турчину није вере.</p> <p>Само Харалампије долази светлим весел |
| против Милице ковала.</p> <p>Русна Мару није волела, но споља јој се пријатељски показивала.{S} |
| јер је народ роб, а ђе је народ роб, ту није ни владар слободан.{S} За народ, ма и пропао, то м |
| нас свом силом напасти.{S} До чекања ту није.{S} Једну руку морамо си одсећи да остало спасемо. |
| ом лицу види се нацртана жалост, јер ту није било који Високог Стевана није жалио.{S} Дивне сли |
| доста силан јер има војске, а царевићу није ни најмање наклоњен, па би могао јошт већи белај п |
| ог поља.</p> <p>Миличин двор у Крушевцу није носио на себи печат царског великољепија, но одгов |
| е почну смејати.{S} Сам један патријарх није се у лицу променио, но није ни негодовао, јер млог |
| /p> <p>— То је моја брига.{S} Твој отац није могао знати какве ће нас беде постигнути.{S} Да је |
| говори сасвим отворено Драгаш, који баш није радо ни слушао где се женске у такове важне ствари |
| м, драга Русно?</p> <p>Русна, којој баш није био царичин разговор мио, својом финоћом у почетку |
| богата је тамо земља.</p> <p>— Ако баш није на ино, нек му се све изда, а Јеремија доћи ће нам |
| еван.</p> <p>— Не бој се, Облачино, још није изгубљено докле је нас.</p> <p>Тако се деспот са в |
| српско јунаштво, показаће да у Срба још није угинула лоза Краљевића Марка.{S} Ту ће показати Ка |
| егне с рамени, обрве подигне, канда још није начисто.</p> <p>Сад запита деспот.</p> <p>— Шта ми |
| јводе и кнезови, нек виде да Србија још није пропала, да Србин јошт није сироче, да има оца и м |
| b n="317" /> <p>Тако смутног весеља још није никад било.{S} Турцима се особити ручак справи и о |
| .{S} Милева се од своје мале забуне још није опростила била.</p> <p>— Како ти се допада ово бла |
| чуђен кнез Јован.</p> <p>— Досад се још није о вама реч повела; можда ће насамо што с архимандр |
| а је војска још млада, половина јој још није била у боју.{S} Мора се навикнути на бој, зато држ |
| } Она је то и примјечавала.{S} Само још није чисто знала шта се то мути и плете.{S} Падне јој н |
| љиво.</p> <pb n="250" /> <p>Калуђер још није се ни издувао, па са честим запињањем гласа почео |
| >Грци боре с’ што се бољма може;</l> <l>Није чудо, домовину бране.</l> <l>Турци боре с’ ка’ лав |
| l>Турци боре с’ ка’ лавови љути;</l> <l>Није чудо домовину траже.</l> <l>А Татари као змије љут |
| његова срећа код Турчина цвета. </p> <p>Није ни онда био сретан, па ни сада.{S} За другим нечим |
| трапезарији све их готово чека.</p> <p>Није дуго трајало, звоно зове у трапезарију, време је т |
| у чистом житу налази се кукоља.</p> <p>Није било свуда такових калуђера.{S} Било их је, о који |
| } Најпре га у Цариграду затворе.</p> <p>Није трајало месец дана, а Ђурађ је већ седио у Гургусо |
| , а пети се, опет, Турчина боји.</p> <p>Није било једне снажне руке која са свима управља.</p> |
| -паша није се у рачуну преварио.</p> <p>Није дуго трајало, дође и Ферхад-паша са великом свитом |
| ове су ти наше војводе.{S} Ја мислим да ниједан није добар војвода, јер ниједан не би слушао је |
| а, а лукавства за седам лисова, неће те ниједан Турчин надмудрити, но ипак морам те у нечем нап |
| ]</p> <p>Јошт онда није се могао виђети ниједан минарет, ниједна џамија.{S} Где сад стоји Аја-С |
| слим да ниједан није добар војвода, јер ниједан не би слушао једног најглавнијег, а који не зна |
| а није се могао виђети ниједан минарет, ниједна џамија.{S} Где сад стоји Аја-Софија, онде се сл |
| будала зато, што би сваку хтео, а њега ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти волео да ниси будала? |
| вају примљени, угошћени и помогнути.{S} Ниједног дана, да каквог бегунца нема.{S} Сва околна си |
| шале.{S} Служитељи нису у свом друштву ниједног госта на миру оставили.{S} То је већ што обичн |
| ити; калуђер зато јер се заклео да неће ниједну, а будала зато, што би сваку хтео, а њега нијед |
| грчку кнегињу на врат баце; али он неће ниједну.</p> <p>— Па зар Турчин узима и ’ришћанку?</p> |
| ру морају унаоколо ширити.{S} Ја, опет, нијесам рад да новац мој за то ширење распачам.</p> <p> |
| г дирнуо, и мене ујео за срце.{S} Ја га нијесам <pb n="453" /> трпио, ал морао сам као други св |
| , врати’ се ја и ништа не сврши’.{S} Да нијесам употребио пријевару, и Ђурђа довде домамио, теш |
| тима је после све слободно.</p> <p>— Да нијесам што сам, волео би’ бити дервишом.</p> <p>Завеса |
| издајица, ако је Вук то.{S} Покашћу да нијесам издајица, и освјетлаћу образ мог прађеде <ref t |
| урчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју се тући; што сам био боја то је би |
| сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру и крв нијесам изневјерио.{S} Турска вјера стоји ме толико као |
| твоје причешће тровало је народ.{S} Кад нијесам могао у народу добра да чиним, јер шта може буд |
| лободу златну, које ни ја управо уживао нијесам, јер је народ роб, а ђе је народ роб, ту није н |
| ољу пијана не виде.{S} Еј, да штете што нијесам Турчин.</p> <pb n="441" /> <p>— Можеш још бити |
| а је Београд и у мађарским рукама, опет нијесам ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прса дес |
| шта би’ ја код вас могао бити, за пашу нијесам.</p> <p>— Муфтија, као ђаурски дервиш си улема |
| јеси који у нужди тешиш, помажеш народ, нијеси од оних калуђера, који на трему, у ћелији, у црк |
| е праве издајице.{S} И ти, Харалампије, нијеси који у нужди тешиш, помажеш народ, нијеси од они |
| а.{S} Сви смо гријешни, ни ти, деспоте, нијеси без гријеха, и сад је дошло вријеме искушења за |
| баш мило ми је што тако српски збориш, нијеси л’ и ти био негда хришћанин — запита га радознал |
| Ђурађ није паметан, ти још мање што га нијеси пустио у град да му ми о’ђе судимо,<pb n="422" / |
| оду буди.{S} Ти си измет свете цркве, и нијеси достојан живота.</p> <p>Ферхад то изрече, поглед |
| p> <p>— Прошао си много свијета, и јошт нијеси све искусио.{S} Тебе више уговор не веже, јер си |
| >— Кад Бранковић предаје Мађарима град, нијесмо ми криви, ионако се Голубац за Србију одржат не |
| b n="459" /> <p>— Тако исто је код нас, нијесмо ни ми бољи — одговори Јаблановић.</p> <p>— Ако |
| логајем, па да први из руке испадне.{S} Нијесмо ђеца.{S} Ми сви знамо да је Вукогли лис, већи л |
| родили, не можемо више натраг, боље да нијесмо живи, нег’ господства не имати.</p> <p>— Ја сам |
| судићу по правди.{S} Но ви ђаури никад нијесте међу собом сложни, ни у добру ни у злу.{S} Кажи |
| ушу узео.</p> <p>— Ви ђаури ни у дјеоби нијесте сложни, ал’ то боље по нас Турке.{S} Е сад смо |
| глади спасти.{S} Остарјео сам, а ни ви нијесте више млади.</p> <p>Облачина Раде кад то чу, уст |
| уначком мејдану дјелити.{S} Но кад сами нијесте кадри, ми ћемо вас подјелити.{S} Код Ферхад-паш |
| аке ђаконије, и понуде.{S} Штета што им нијесте собом из манастира довели какве лијепе две цуре |
| купа са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Нијесу се сложили о откупу Голупца, па их је Ферхад-паш |
| есу л’ сви ваши дервиши такви?</p> <p>— Нијесу.{S} Е да су сви такви као ја, камо срећа и по ва |
| е тамница.{S} Ови двори зову се наши, а нијесу наши.{S} Чији је град, тога су и двори, а ми о’ђ |
| а, који се мијењају, данас јесу а сутра нијесу.{S} Па онда и то треба знати, кад би се тко у Ка |
| а им је које млада које шарена, а засад нијесу могли бујности турске војске на пут стати.{S} Ме |
| равда да је издајство његова заслуга, и нијесу се могли подијелити.{S} Харалампије неће да буде |
| сти турске војске на пут стати.{S} Мени нијесу хтели над овима вођство дати, можда [би] и друкч |
| ово добро?</p> <p>— Доста, Харалампије, никад још ниси таково што паметно измислио.{S} Остајемо |
| не пропадне народ.{S} Ја с моје стране, никад нећу престати богу и народу служити.{S} Ја сам не |
| ерује својим очима.{S} Сав се запламти, никад ни у помисли да ће он као калуђер у султановом ок |
| за њим плаче.{S} Да није био изврстан, никад не би’ му се подвргао.</p> <p>— Но и то добро зна |
| Деспот мисли се.</p> <p>— Слажем се.{S} Никад боље већ кад човјек у својој жени има вјерна друг |
| д лисичију па међу јагањцима и зецовима никад боље — ето тако се цео овај наш свет промеће.</p> |
| до сада, скоро већ тридесет година, па никад у миру, него све у рату, беди и невољи.{S} Видео |
| , бога ти, канда ми не знамо да Жигмунд никад нема новаца, и да му ваш деспот узајмљује, па и т |
| неће.{S} Остане ли овако, српски народ никад у јединству осилити се неће.{S} Јошт ћу све моје |
| претворио.{S} Мислио би човек, да онде никад велика жалост ни родити се не може.</p> <pb n="26 |
| краљић’ма и кнезић’ма поцијепан, донде никад опоравити се неће.{S} Остане ли овако, српски нар |
| оти, то исто је чинила.{S} Турцима није никад пала тако секира у мед као сада.{S} Ако су се дон |
| на главу Душана; тако јарко сунце није никад сјајило као тог дана.{S} Наишла су помрачења.{S} |
| своме народу исправио.{S} Но Марко није никад противу Србина војевао, но угњетеног га је јошт з |
| у турском стану, оваково што опет није никад желео.</p> <p>Бајазит, да би Марка и његове привр |
| 317" /> <p>Тако смутног весеља још није никад било.{S} Турцима се особити ручак справи и особит |
| не над султанима, сунце од истока, које никад не заходи, сабљо Пророкова, премудрости божја, не |
| Тако је сад, кад мора, но Вукогли неће никад добар бити Турчину.</p> <p>— Сад је деспот врло н |
| елних ствари живи, који их не познаје и никад не зажели, јер онда није њиховом упливу изложен.< |
| ала, који је мало понесташан, ал’ не би никад, мислила да би се њега млада књагиња у чемугод ти |
| арити.{S} Балша је рекао да се он не би никад <pb n="232" /> са својом силом тукао са Турцима н |
| шнику, судићу по правди.{S} Но ви ђаури никад нијесте међу собом сложни, ни у добру ни у злу.{S |
| ="281" /> тим себе узвисити.{S} Мач мој никад нисам противу мог народа повукао, премда су ме мо |
| ез земље и народа.{S} Међу Србима нисам никад хтео раздор правити, и <pb n="281" /> тим себе уз |
| де свагда на одбрану народа, и да с њим никад не пролијеш српску крв. — С тим пружи мач Ђурђу, |
| рећан.{S} На љубећа се срца немој с њом никад стрељати.{S} Који не штеди љубећа се срца, тај не |
| им да ако сам и несрећан, на мене Србин никад заборавити неће!</p> <p>На ове речи Маркове сваки |
| кћи Турчину продаје?{S} То нисам мислио никад доживети — рекне љутито Новак.</p> <p>— Ал’ шта ћ |
| мислио о новој љубави; битке није било никад без винца, јер вино и битка су као брат и сестра, |
| овуљага је сретнија од нас.{S} Да нисмо никад света видели, не би нам било тако жао; ал’ овако |
| атија, и то од најдостојнијих који јошт никад нису били у брашнари.</p> <p>Био је Петров пост, |
| .{S} Док сам имао љубовцу Зулејку, коју никад заборавити нећу, седио сам после уморног лова на |
| тио, само гледи да згрта благо, није му никад доста, ни његовој Јерини.{S} Руде му много доносе |
| сна рука био, ал’ овако што паметно још никад казао ниси.{S} Та овако поред красне ђевојке може |
| онећеш собом толико блага, колико ђаури никада видели нису.{S} Поклони морају се од бисера и др |
| ме само силом од вас не откину, ја вас никада оставити нећу.</p> <p>— Не би ли се опет онамо у |
| милости стоји код султана.{S} Не помаже никакав бакшиш, не зна му ништ’ казати о Ферхад-паши; н |
| е га трзају на све стране, а не може му никаква мишца помоћи.{S} Сватко себи дере.</p> <p>Петош |
| сак-паше, зато нећеш већил’ма, деспоте, никакве поклоне давати, а султан је богат, задовољиће с |
| {S} Отац Леонтије био је једини на коме никакве промене приметити није било; он је одвећ озбиља |
| о утемељити.{S} Ја нећу на српску земљу никакве нападаје чинити донде док не покушам да ли се м |
| су премудри, ал’ на бојном пољу од њих никакве помоћи.{S} Од лацмана ништ’ не ишчекуј, гледа д |
| ристос препоручује; није било међу њима никакви’ сплетака, нити је ко на кога хулио нити кога о |
| ти.{S} Ја већ овде немам <pb n="321" /> никаквог посла; идем у Турке.{S} Онде ћу најпре продава |
| еван, ил’ женска глава управља; ту нема никаквог права насљедија.{S} Насљедије је то пропало са |
| запита деспот.</p> <pb n="487" /> <p>— Никако.{S} Султан требује Голубац као пограничну заштит |
| а, тако војвода Јеремија хоће, а друкче никако.</p> <p>— Велика цијена, шта мисли, шта по ту цј |
| и потпиши да мени град предајеш, тако и никако друкче, вријеме кратко, не може се чекати, пиши |
| о; кнежевићи су мојих допали шака, а ја никакове награде, у рукама никакове залоге немам, Голуб |
| и шака, а ја никакове награде, у рукама никакове залоге немам, Голубац треба и за ме да буде за |
| рече умешавши се Видајић — Милица нема никакове војске, па опет хоће да господари.{S} Стари Но |
| те ноћи ослепљени.</p> <p>Они неће више никаково господарства насљедије тражити.{S} Ђурађ се и |
| ћах сам влада, јер он неће господство с никим да дели, добро га познаје, <pb n="425" /> њему са |
| Маркове сваки је сажаљиво лице показао; нико није ни речице прословио, а Марко погледнувши на Ђ |
| да нећемо тајну ником издати!</p> <p>— Нико не сме о томе изван нас шта знати, тако ми бога и |
| ободим.</p> <p>— Дајем ти свету реч, да нико о том ни речице знати неће.</p> <p>После дужег раз |
| би ме злоба и завист, утаманила, а овде нико ме не дира, па вам могу више на руци бити.{S} Свак |
| за судни дан.</p> <p>И тај сатана није нико други, већ Турчин, ком сви ђаволи, ма и у туђем ли |
| следњег српског цара.</p> <p>Дакле није нико веселио друштво?</p> <p>Јест један Петошко...</p> |
| вадбу мало развесели.{S} Грмана није се нико сетио, а нашто кад би гусле и јуначке славне песме |
| згодном положају Милице и Русне неће се нико чудити, јер у светској историји има млого такових |
| је деспотов положај био тежак, о том се нико није сумњао.{S} Шта је знао чинити?{S} Рат је сумн |
| ња, па како да се не турчи?{S} Не тражи нико мученички венац у калуђерству; све то грамзи за св |
| рукама имаш, док сам ја жив, не сме ти нико отети.{S} Ја признајем да си ти мени доста учинио |
| ан ногама газиш.{S} Пиј, овде не сме ти нико замерити.</p> <p>— Ми људи сви смо Алаха створења. |
| аћете све што желите.</p> <p>— Није нам нико више у стању дати оно што желимо — рече кнез Јован |
| } Бар сваки је калуђер казао да са мном нико није могао изићи на крај.{S} Но шта ћу када се већ |
| будале смо у том млого бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за кога, па смо мирни од свјета и |
| ало даље, у оној густини, онде неће нас нико примјетити — одговори слуга.</p> <p>Када онамо сти |
| а га Новак.</p> <p>— Не би’, јер будалу нико не дира, а мудрога цео свет.{S} Код господара зетс |
| датеља утаманити ал’ само у народ да му нико не забада.{S} Он није бранио што ће Лазар на Косов |
| сам их, они су мене служили.{S} Од њих нико добра нек не ишчекује.{S} Они иду да искорене вјер |
| ј душе пију.</p> <p>Деспотовица Јерина, никог другог од деспотове обитељи ту не беше.{S} Деспот |
| ена?</p> <p>— Хануму имам једну, и више никог.</p> <p>— Какав си ти онда паша?</p> <p>— Није св |
| ће ме у гроб метути.{S} Онде неће бити никог од мог рода и народа.{S} Камо среће да Србин пови |
| има млого ил’ мало непријатеља кад тамо никог не пуштају?</p> <p>— То је најлакше.{S} Послао би |
| глави.</p> <p>Уједанпут му долети отац Никодим.</p> <p>— Пречестњејши оче, ето дођоше нам гост |
| мија Прибац, властелин... баш добро.{S} Никодиме, нек је све у реду, кажи Јули да јела буду доб |
| а светог Ђурђа!</p> <p>— Тако ми светог Николе!</p> <p>— Један другог да помажемо, а после и на |
| но за овај грех покајао сам се и на Св. Николу у Приштини, у цркви, велику сам свећу упалио.{S} |
| е оставио изненада дворе царице Милице, ником се не јави, и оде у свет, у Турке, као и многи др |
| вима.</p> <p>Кад видеше Кајицу војводу, ником поникоше, и тек шаптају си „Таква хусара у нас не |
| Ништа друго, но само да ме не издаш.{S} Ником не говори ко сам и шта сам био, јер иначе изгубић |
| сам да су их у Свијету гору одвели, да ником не смијетају.</p> <p>— И боље, само нек су даље.{ |
| задиркивали су Петошка.{S} Петошко није ником остао дужан, но сваког је за продрзљиву шалу нами |
| Не да је угледна, но све хурије едемске ником би у земљу пред њом поникле.{S} Кад сам је први п |
| ад једног реч’ма окресне, сад другог, и ником не остане дужан, ма му тко шта рекао, а и све изј |
| код Искре, на вјеру је Турке позвао, и ником зла не учини, на ријеч пуштао их је својима.{S} Ђ |
| е његово <pb n="403" /> није кадро било ником зла желити, некмоли истокрвним синовцима.</p> <p> |
| есносан, <pb n="507" /> а ми не смијемо ником бити гости покрај толико наше баштине.</p> <p>— П |
| Па зашто да нас ослепе?</p> <p>— Нисмо ником ништа скривили.{S} Поштовали смо стрица, као свог |
| постати славном царицом.{S} Сад иди, но ником ништа о том не говори; све ће добро бити, а особи |
| ти не може.{S} Мора се брзо зидати, јер ником не треба вјеровати, Амурат се сад прави пријатеље |
| елике намете да сноси, а правде за се у ником не налази.{S} Света црква постала је тржиште.{S} |
| p>— Но закунимо се сви, да нећемо тајну ником издати!</p> <p>— Нико не сме о томе изван нас шта |
| ката, и другијех ствари, ако хоћеш нећу ником ништ’ од тога дати, све је твоје, само буди ми пр |
| је на путу стајала жестина Маркова који никоме првенства не уступаше, па онда и љубав младе кне |
| рбе да Турчину победити помогну.{S} Код Никопоља десила се битка.{S} Стеван са одабраним српски |
| .{S} Да је био деспот Стеван с вами код Никопоља не бисте изгубили битку.{S} Ми Срби знамо најб |
| и било среће, могли бисмо проћи као код Никопоља.{S} Па и то треба на ум узети, кад бисмо онде |
| сви знамо, видили смо их после Ангоре и Никопоља.{S} Сама себе би Србија убила.{S} Ил’ би се с |
| се затворе у манастир, да им се оданде никуд не да.</p> <p>Ђурађ промишљајући да Јеремији да з |
| и јунаци изгибоше а без вођа не може се никуд.{S} Тому познајем из љути’ бојева, у највећем пок |
| Јаблановић, ал’ су заробљени, не да им никуд по вољи поћи.</p> <p>Јаблановић је био побратим Ј |
| мухамедоваца, и они ван падише не могу никуд ништ’, и те притискује више тешка владавина карам |
| био, јер он без Марка, а Марко без њега никуда.</p> <p>— Сад пијте, браћо, одма’ ће се и јело д |
| лужбу готови, па оно што у рукама имам, нипошто испустити нећу. <pb n="369" /> Браничевска обла |
| — запита опет шаљиво Костреш.</p> <p>— Нипошто; ја сам досад волео бити будала у мудром царств |
| ио, па да ми будеш десна рука?</p> <p>— Нипошто.{S} Код вас би ме злоба и завист, утаманила, а |
| :</p> <p>— Ту лежи велико право, од тог нипошто одступити.</p> <p>— Поручио сам деспоту, да ако |
| у, морао се оцу повиновати који га више нипошто онде оставити не хтеде.</p> <p>Како се он од Ми |
| инити то, што вам Пајсије казао буде, и нипошто се немојте повађати по Јаблановићу, он је био к |
| ти, и обвезност испунити.</p> <p>— Само нипошто на вересију — рече Јаблановић.</p> <p>— Само, а |
| е дигнути.{S} Док је било кнеза Лазара, нисам могао због њега, сад опет не могу због твог оца и |
| ћ ћу се скоро посветити.{S} Напослетку, нисам већ могао издржати, јер видео сам да игуман само |
| паметно.</p> <p>— Шта ћу да ти говорим; нисам ли ти већ сто пута казао да ћемо овако проћи, и с |
| p>— Како си ми, Петошко, — рече Новак — нисам те већ одавна видео.{S} Ја сам мислио да си ти ’д |
| ица одма’ даде дозвати Грмана.</p> <p>— Нисам ни мислила — рече Милица — да ће ми данашњи дан т |
| /p> <p>На то уђе отац Пајсије.</p> <p>— Нисам ли се дуго забавио, моји синци?</p> <p>— Где си т |
| зати у накнаду за то што због тебе мал’ нисам ноћас мутно прошао, а ионако познато је да ми кал |
| г блага што досада имађаше.{S} А што га нисам у град умамио, реко’ да сам му вјеру задао, а кад |
| сам хтео да будем војник, но рекоше да нисам за то.</p> <p>— Па зашто ниси ступио у другу како |
| ав јунак као што ме држите, али само да нисам Краљевић.{S} Мене судба од постанка гони.{S} Да ј |
| је већ под Турчином, само тај покор да нисам дочекао!{S} Но нек буде воља божија.</p> <p>— Мој |
| ода тиче — рекне патријарх.</p> <p>— Ја нисам томе противна — одговори царица.</p> <p>Овако се |
| чешћи’ нападаја на мој народ.{S} Да ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се као прост војник међ’ |
| неправедно жртвовати.{S} Рећи ћу да ја нисам налог деспотов извршио, да ја кнежевићима нисам в |
| стао без земље и народа.{S} Међу Србима нисам никад хтео раздор правити, и <pb n="281" /> тим с |
| лог деспотов извршио, да ја кнежевићима нисам вид одузео, но да сам их овде код мене тајно здра |
| /> тим себе узвисити.{S} Мач мој никад нисам противу мог народа повукао, премда су ме моји душ |
| од Новог Пазара, и код Ниша.{S} Што сад нисам улудо дао гинути остатку војске, ви сте ми сами з |
| орам потурчити, и луд сам што већ досад нисам.{S} Та видим већ ионако да ће се Србин са Турчино |
| трижена, шта ће сад?</p> <p>— Но том се нисам надао од Стевана.{S} Ако ми бог помогне, те се од |
| знам да је твој посао био.{S} Виђао те нисам, али ми је до ушију допрло да си код Турака.{S} Т |
| мо-амо, и то у незгодно ратно доба, док нисам пао први пут у турско ропство.{S} Одавде, после н |
| на.{S} Мене је тај терет оборио.{S} Ако нисам све као што је требало учинио, а оно сам онако ка |
| ишло.{S} Учио сам ја доста и науке, но нисам је могао на ползу употребити, јер нисам био ни пл |
| арска српска кћи Турчину продаје?{S} То нисам мислио никад доживети — рекне љутито Новак.</p> < |
| нисам је могао на ползу употребити, јер нисам био ни племић ни богатог рода, а створ тела ни у |
| ријарха или оца Леонтија?</p> <p>— Јошт нисам досад ништа из њи’ извадити могао.{S} Све се нешт |
| ија и моје невоље.{S} Но напосљетку већ нисам могао издржати.{S} Пазило се на мене јако и почну |
| ми ’ладноће мало намучити.{S} У почетку нисам ју ни гледао, а она све око мене лиле-миле, само |
| вор незадовољан Прибац.</p> <p>— Чекај, ниси ме још преслушао — продужи лукави Харалампије. — К |
| една неће.</p> <p>— А би ли ти волео да ниси будала? — запита га Новак.</p> <p>— Не би’, јер бу |
| в Ферхада, радосно повиче деспот:{S} Та ниси ли ти мој мили Петошко?</p> <pb n="345" /> <p>— Ја |
| а до недрага потуцати.{S} Видим да и ти ниси пријатељ Лазареве породице, па ћеш по првенству тв |
| , ал’ овако што паметно још никад казао ниси.{S} Та овако поред красне ђевојке можемо српски ви |
| дарио.{S} Ни пре ни после те славе имао ниси.</p> <pb n="357" /> <p>Призрен и Приштина, ви нист |
| {S} Једном, љутит, рекне ми: „Ти, синко ниси за калуђера, ти ћеш јошт до анатеме доћи, но чисти |
| ни стас покаже, а ти тек онда жалиш што ниси Турчин.</p> <p>Но да видимо шта се ради у Дринопољ |
| екоше да нисам за то.</p> <p>— Па зашто ниси ступио у другу какову царску службу, та бар војвод |
| </p> <p>— Доста, Харалампије, никад још ниси таково што паметно измислио.{S} Остајемо, дакле, п |
| , није л’ и Гргурове синове одбацио.{S} Нисмо л’ већ служили и Турцима.{S} Свуд је међу нами па |
| аст, слава, богатство јако допадало.{S} Нисмо ју ради опорочавати, јер је она супруга српског ц |
| > <p>— Па зашто да нас ослепе?</p> <p>— Нисмо ником ништа скривили.{S} Поштовали смо стрица, ка |
| тек јучер амо стигли.{S} Но од тог доба нисмо ништа чули, шта се онде стаје.</p> <p>— Да бог да |
| Та и совуљага је сретнија од нас.{S} Да нисмо никад света видели, не би нам било тако жао; ал’ |
| и сва утеха; ако тебе не буде, боље да нисмо живи.</p> <p>— Ако ме само силом од вас не откину |
| али.{S} Камо сад такови јунака?{S} Онда нисмо питали колико има душмана, но само гдје је душман |
| е тако скоро даје с чим обманути?{S} Та нисмо ли казали већ да је она добра, невина, блага, и д |
| нанели, но шта нам је до туђе штете кад нисмо сигурни да се може с тим победа одржати.{S} Овако |
| мо и да се мало поткрепимо, јер цео дан нисмо ништа окусили.{S} Од јуче, како је изгубљена битк |
| мађарску властелу задовољити.{S} Ионако нисмо за овај пар тако снажни да Турке у Азију пребацим |
| првој кући забости алај-барјак.{S} Зар нисмо ми они Турци који су на Косову Лазоглија хаметом |
| тојни вашом ногом у његов храм ступити, нисте кадри искушеније смирено подносити?{S} Тако је от |
| роју више вас скупа опстати не може.{S} Нисте ви ни први ни последњи у вашој судби.{S} Откако ј |
| левања није.{S} Ако падне Голубац, онда нисте ни ви овђе код Новог Брда постојни.{S} Хоћеду Мађ |
| pb n="357" /> <p>Призрен и Приштина, ви нисте већ могли српског господара сачувати.{S} Деспот ј |
| трпео за човечески род, а ви црви, који нисте достојни вашом ногом у његов храм ступити, нисте |
| ћ са својим друговима и девет Југовића, нису им могли из главе изићи.</p> <p>Ђурађ зажели Марка |
| , Призрен и Приштина, Вукашина столица, нису од нападаја турског сигурне биле.</p> <p>Двор круш |
| Но они, који нису већ били искушеници, нису се морали у том бистром извору купати.{S} После об |
| силно хитат се.{S} А тко то није знао, нису га волеле ни цуре, некмо ли јунаци.{S} Па јошт кри |
| /> <p>Откако се Ђурађ у земљу повратио, нису Срби више мира имали, но сваки дан се крв проливал |
| S} Тако је свагда код Турака бивало.{S} Нису га питали ко му је био отац и мајка, и каквог је р |
| овали са Теофаном код бољег залогаја, а нису они ни онако прави посници, који би ради у кујни д |
| о владику Ћирила, ал’ остале партаје га нису трпеле.{S} Тек доцније био је за патријарха намешћ |
| , и то предузеће осујети.{S} Вређати га нису хтели, јер су требали такова јунака код себе кога |
| ске војске је Жигмунда разбила.{S} А да нису Турци у граду, били би Мађари, па какве је користи |
| е пост.{S} И то би’ доста дуго трпео да нису к томе и друге беде дошле.{S} Ја једем дан на дан |
| судбе његове насљедником бити.{S} Сада нису Душанова времена; Србин ће млого још страдати.{S} |
| су у великом разговору била, ни пазила нису на то шта таква будала говори, него му остављаше с |
| и допрети до поља Косова, да већ одавна нису имали били такове људе, који су им наруку ишли и с |
| доста српски’ великаша, који већ одавна нису признавали владу цара Лазара, и међу овима најзнам |
| лавили су Милевино весеље.</p> <p>Звона нису на венчање звонила.{S} А и на што да Турцима уши в |
| ке.{S} Познавали су његову сталност, па нису се више препирали да га на друге мисли наведу.</p> |
| и то од најдостојнијих који јошт никад нису били у брашнари.</p> <p>Био је Петров пост, ал’ че |
| тво; он је знао да Харалампијеве услуге нису излазиле из чистог извора, но из себичности, злобе |
| уплео у ту погодбу, јер они као војводе нису били ради с калуђером делити, већ они калуђеру да |
| част војске.</p> <p>Русна и Харалампије нису мировали.{S} Потајно су били у сајузу са Ђурђем, и |
| орјанин, ако му интриге за руком испале нису, долази амо, да овде срећу покуша.{S} Војник, ако |
| раву рану претворила истом онда када ме нису хтели за калуђера оставити.</p> <p>— Па како ти је |
| т’ на добро не слути.{S} Кају се што се нису Жигмунду предали.{S} Пада им на памет како би могл |
| дна другој супрот стајале да тек што се нису судариле — одговори Новак.</p> <p>Тек што је то из |
| , а Мађари ударе на Бајазита.{S} Још се нису Турци ни скупили, а већ Срби под Стеваном и Ђурђем |
| дства.{S} Соба било је подоста, но исте нису биле украшене, као што су раскошна, у Лазарево доб |
| вако великом силом Турци до данас јоште нису надирали.{S} Има их преко три стотине хиљада.{S} Н |
| лакрдију држали, но Петошка доиста више нису виђели; њега је нестало.</p> <milestone unit="subS |
| ми је све овде.{S} Моја браћа и родови нису уз мене толико, као мој Хасан.{S} Кад једаред дође |
| ајсмешнији чинио.</p> <p>Премда старији нису дали на себи приметити да им је калуђер смешан, оп |
| им властелин’ма сребрничког краја, који нису њему пријатељи.{S} Ђурађ држи да ти њих још у Деча |
| арочито код Розгоњије и Лошонције, који нису за назоре деспота и Облачине Раде.{S} И Црни Завиш |
| млогим великашима.{S} Сви важнији, који нису били пријатељи Лазареве породице, скупе се около њ |
| м извором добродјетељи.{S} Но они, који нису већ били искушеници, нису се морали у том бистром |
| имао млого тајни’ непријатеља.{S} Који нису били у <pb n="266" /> стању за живота отклонити га |
| у Београд.{S} Чудим се како га одзвали нису, он мора јако награђен бити од деспота.</p> <p>— В |
| олико блага, колико ђаури никада видели нису.{S} Поклони морају се од бисера и драгог камења бл |
| ажалио, јер је Стеван био добар, но зли нису му дали сву његову доброту излити.{S} После смрти, |
| одложна.{S} Младића странствујуће мисли нису је могле на што изванредно побудити.{S} Она га је |
| ио је предмет њи’ове шале.{S} Служитељи нису у свом друштву ниједног госта на миру оставили.{S} |
| то више људства него себе рари.{S} Они нису чезнули да што пре архимандритом или владиком пост |
| епомичан.{S} Жигмунд и Лошонци у забуни нису га ни позвали упомоћ, а деспот без захтева Жигмунд |
| био Мачву, Београд и Голубац.{S} Мађари нису у стању Турцима јако наудити без тебе и то је срећ |
| че, па дођи одмах са Турцима док Мађари нису на јуриш град отели, па ће све бити доцне.</p> <p> |
| ни калуђери клечећи моле.</p> <p>Хусари нису нашли Јеремијино благо, ал’ нашли су у цркви крсто |
| у високоучени.{S} Веселог лица калуђери нису били великог рода, јер ти су се покалуђерили да уж |
| ној противу стајали, но мноштву одолети нису могли.{S} Турци комад по комад отимаше.{S} Народ и |
| би л’ још рок продужили, но што учинити нису били каиљ.{S} Голубац спасао се од предаје Мађарим |
| к не дође време ручку.</p> <p>Сви гости нису скупа ручали.{S} Како се који с којим слагао, тако |
| мојим жилама тече.</p> <p>— Бранковићи нису хтели женскима клањати се, па била та и сама цариц |
| јом свитом међу кланцима ’де га достићи нису могли.</p> <p>Манастир Богородице под Високом био |
| млади.{S} Остареле војводе и саветници нису за власт.{S} Мог оца зна сваки да је за тај посао |
| ли, стреле на њ лете.{S} Завише стрелци нису обични стрелци, већ имаду јаке пушке, дебеле гвозд |
| је.{S} Ал’ на жалост није тако.{S} Грци нису искрени пријатељи Срба. ’Де су Грци на Косову?{S} |
| ољу деспота, нег’ли на турску.{S} Турци нису знали ни да су кнежевићи били у манастиру.{S} То ј |
| >V</head> <p>После косовске битке Турци нису намеравали одма’ дубље у Србију упасти, но чекали |
| амо дочепати какве дивотне девојке, тој нису опростили него одма’ с њом у харем.{S} И сам пупољ |
| о одма’ с њом у харем.{S} И сам пупољак нису поштедили; и ситну красну дечицу су са собом вукли |
| во турско протући, протуку се, који пак нису могли, у ужасној борби исечени су.{S} Ето тако, је |
| Те будале су изгледале на луде, а ипак нису, паметнији су нег’ други.{S} Они тако рекну у брк, |
| и не могу.{S} Но ни Турци овом приликом нису јошт тако снажни да могу ногу на Мађарску пребацит |
| и да је у подземљу добро скривено, на њ нису могли ни хусари ни азапи наићи.</p> <p>Запита га з |
| вали су бој.</p> <pb n="326" /> <p>Дуго нису морали чекати.{S} Обе војске биле су спремне, и су |
| је са својим Србима на путу стајао, што нису могли целу турску војску, а и с њом и турско царст |
| поткрепила.{S} Сад се опет не кају што нису Жигмунду град предали.</p> <p>Јеремија одговара.</ |
| ислиш.</p> <p>— Мађари су страдали, јер нису вични са Турцима војевати, као ми, војска им је ко |
| ти држати.</p> <p>Јеремија и Јаблановић нису баш волели што се Харалампије уплео у ту погодбу, |
| у кулу — примети Петошко.</p> <p>Новаку нису се баш допадале такове примедбе; и да не би Петошк |
| и.{S} Он је већ увидео да Турци ни њему нису пријатељи, и утолико мање ће бити његовој деци.{S} |
| ма на Београд наишао.{S} Мађари деспоту нису веровали.{S} Деспот је данас још савезник мађарски |
| ротив Турака војевати мора, јер они још нису томе вични као ми, који смо се с њима готово сваки |
| ијокертес, стваратељ и рушитељ градова, нит’ би султани Једрене засели.</p> <p>Но кратки су поз |
| или Хасан.</p> <p>Хасан гледи на Марка, нит’ очи с њега скида.{S} Из сваке черте Маркове у себе |
| ној цени Голупца.{S} Нит’ га поздравља, нит’ шири руке да се с пута дошав пољуби.{S} Страст га |
| потурчени, па нит’ се зна ко је откуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То су јаничари који се н |
| наших коња неће расти трава за усјеве, нит’ ћете гојити домаћу марву да вас ’рани.{S} Предајте |
| осећаја.{S} Њихово срце љубав не греје, нит’ ће им икад грејати.</p> <p>Отац Пајсије даје им св |
| ви пут говорили да нит’ се зна ко пије, нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је видио да великаши са Тур |
| лави.{S} Силнији Бајазит му је преотме, нит’ он шта мари за скрушено срце несретног младића.{S} |
| ица, јер је народ требао мушке заштите, нит’ су могли Бранковићи признати Милицу, која владаше |
| као што видиш, робови смо овђе у кули, нит’ криви нит’ дужни.{S} Доклен ће то тако трајати? — |
| вином до скотства не даду се понизити, нит’ калуђер, ни опити стражари могу шале с њима збијат |
| " /> и славно Ново Брдо је у опасности, нит’ је до оклевања.</p> <p>Деспот са четир војводе зас |
| , неиспавани, не дајмо им оком тренути, нит’ времена да се опораве, мада им откудгод индат дође |
| <p>Та ионако Светислав нит’ би је хтео, нит’ могао више узети.{S} Па у старо доба није било као |
| овељи није био потписан велики логофет, нит’ је од њега печат ударен.</p> <p>Жигмундови фратори |
| народ.{S} Они морају бити оно што јесу, нит’ стоји у њи’овој власти да себе преиначе.{S} Као го |
| деобеника на откупној цени Голупца.{S} Нит’ га поздравља, нит’ шири руке да се с пута дошав по |
| ут исцјеђен као лимун од богомољства, а нит’ сам зна живјети нит’ другом да живјети.{S} Затукао |
| ко смутио.{S} Нема славе без жалости, а нит’ има царствовања без драма.{S} Знаш шта је била ста |
| } Стеван је скупио нешто војске, но ова нит’ је била довољна против Турака, нити против Вука.{S |
| м говорити:</p> <p>— Ви сами видите, да нит’ је Милица управљати кадра, нити пак Стеван.{S} Ова |
| кад су код Србаља први пут говорили да нит’ се зна ко пије, нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је вид |
| ћ ми миш’ца изнеможе, а Турака нема, па нит’ Харалампија.</p> <p>— Бо’ме зло, ту се мора мријет |
| еца.{S} Они су већ одавна потурчени, па нит’ се зна ко је откуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} |
| дакле од његовог имена више нит’ страха нит’ користи.</p> <p>Но не прође година две, а Мађари у |
| > <pb n="335" /> <p>Та ионако Светислав нит’ би је хтео, нит’ могао више узети.{S} Па у старо д |
| није било, дакле од његовог имена више нит’ страха нит’ користи.</p> <p>Но не прође година две |
| диш, робови смо овђе у кули, нит’ криви нит’ дужни.{S} Доклен ће то тако трајати? — одговори оз |
| у принети.{S} Нек не буде нитко ни бољи нит’ гори од њега.</p> <p>Деспот се од игумана штошта н |
| од богомољства, а нит’ сам зна живјети нит’ другом да живјети.{S} Затукао се тамо у манастир Ж |
| смех навести, што баш не би ни владици нит’ игуману годило.</p> <p>Брат Теофан кад је изишао, |
| ија није накан предати град, ни деспоту нит’ Жигмунду.</p> <p>Голубац је јак град, Дунав му прс |
| от Ферхад-пашу, да им Турци не наиђу на ните и вигове, јер је онда гајтан за пашу спремљен, а с |
| , која се сад Фатма звала, попустила је ните, и молила ме је, да гледам какогод, да ју ослободи |
| партаја, будући је сама по себи слаба, нити може за Вука што произвести, па нашој се приљубила |
| би то било?{S} Султан блага нити треба, нити хоће.{S} Кажу да је код њега благо нагомилано; при |
| ова нит’ је била довољна против Турака, нити против Вука.{S} Вук је јаку војску скупио, која да |
| није било међу њима никакви’ сплетака, нити је ко на кога хулио нити кога оклеветавао.{S} У пр |
| отовом насљеднику.{S} Деспот деце нема, нити је надежде да ће имати; поред тога костобоља га си |
| а, какво ће весеље имати!{S} Нити кума, нити девера, нити старог свата!{S} Па какви сватови?{S} |
| ите, да нит’ је Милица управљати кадра, нити пак Стеван.{S} Овај је млад, она је женска глава.{ |
| есеље имати!{S} Нити кума, нити девера, нити старог свата!{S} Па какви сватови?{S} Више Турака |
| осуди.</p> <p>Стеван није жестока срца, нити хоће Ђурђа да убија, ал’ тек мора се од насилија ч |
| </p> <p>Ђурађ је био одвећ властољубив, нити се могао у чему са Стеваном слагати.{S} Један друг |
| Али цара Душана сваки је морао слушати, нити је трпио ког упорног војводу — рече Петошко.</p> < |
| Та Ђурађ је сам кадар народ заштитити, нити је тако близу сродства турског као Стеван, а и одв |
| та ништа зато, ти си с твојом матером, нити нас ко слуша, кажи право шта мислиш, кад би те заи |
| мо за се, ми смо једно, а они су друго, нити ће нас ико изиграти.</p> <p>— Време је да се и за |
| S} Такових нити је било млого на свету, нити их и сада млого има.</p> <p>Ни Милева није била од |
| ирота Милева, какво ће весеље имати!{S} Нити кума, нити девера, нити старог свата!{S} Па какви |
| p>— Али шта би то било?{S} Султан блага нити треба, нити хоће.{S} Кажу да је код њега благо наг |
| жртвовала.</p> <p>— Кад је већ тако да нити имамо с наше стране за обрану војске, с друге пак |
| н одавна насљедник престола, па не може нити има право својој породици кормило из руке узети и |
| обезоружану земљу јер Вук не да помоћи нити хоће да се покори.{S} Децо моја!{S} Ја сам као бож |
| кви’ сплетака, нити је ко на кога хулио нити кога оклеветавао.{S} У празним часовима једни су д |
| ћи, пак немају право на престол, и тако нити Лазар нити његова породица таково право има.{S} По |
| ају право на престол, и тако нити Лазар нити његова породица таково право има.{S} После пада Ву |
| и ретке душе; велики духови.{S} Такових нити је било млого на свету, нити их и сада млого има.< |
| е деспотове.</p> <p>Тако језде Голупцу, нитко реч не прослови.</p> <p>Голубац је близу.{S} Већ |
| слјепоћи.{S} Морам гријехе искајати.{S} Нитко смртни нек не мисли, да га кази достићи неће, ако |
| а пита, дакле, шта би ваљало чинити.{S} Нитко му не зна паметну рећи као Ферхад-паша.</p> <p>Фе |
| утукла, сватко се позива на слогу, ал’ нитко је не љуби, ми не можемо свет спасти, сватко нек |
| Ударили смо још коц код Голупца, да га нитко више не извади, то је засад доста.</p> <p>— Афери |
| ица моја, ал’ се тако мора зидати да га нитко узети не може.{S} Мора се брзо зидати, јер ником |
| " /> ни спаса од властеле и велможа, да нитко од владарске лозе не попушта, ни Гребљановићи, ни |
| срећа и сам савез руши.{S} Српски народ нитко не може на несрећу обвезати.{S} А ионако Жигмунду |
| ="527" /> жртву принети.{S} Нек не буде нитко ни бољи нит’ гори од њега.</p> <p>Деспот се од иг |
| едереву.{S} У двору си своја госпођа, и нитко ти уближити не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ |
| p>— Ваљда сам ја господар од Голупца, и нитко други, и што сам обрекао, сватко из моје руке има |
| ах свима заповједа. <pb n="399" /> Њему нитко не сме насупрот, као код вас Угра.{S} Његов један |
| томе причати.</p> <p>Враћају се.</p> <p>Нитко ништ’ не говори, само размишља.</p> <p>Дођу у тра |
| вјек у својој жени има вјерна друга.{S} Нићифор нек иде у Трапезунт, нек је све спремно, сутра |
| е до оклевања, идем да дам јавити да се Нићифор спреми, па онда ћемо говор продужити.</p> <p>Је |
| , најбоље неимаре ћу погодити.{S} И док Нићифор оде и врати се приправићу свје што треба, намет |
| ужда не зна за далечину.{S} Пошљи слугу Нићифора тамо, он је код Ђурђа прије служио, зна путеве |
| спасу води.</p> <p>Јерина све сврши са Нићифором, и врати се деспоту.</p> <p>— Ја сврши’ све п |
| реке и потоке у Србији познаје, и онде ниче, ’де човек не би ни помислио.{S} Тако што је и код |
| таве.{S} Мада је јака посада, и нема се ничега бојати, ипак је <pb n="504" /> предострожна.{S} |
| а је још она стара одважност, и неће се ничега побојати.{S} И већ чега да се боји, ионако је и |
| секу Турке, но на исто место нови Турци ничу; Србин пада, но нема спомагателне силе.{S} Најхраб |
| вно, кад су Турци од бугарске стране на Ниш надирали, он се усиљавао придобити управу над војск |
| <pb n="271" /> Турци једном приликом на Ниш ударили, и тако преко бугарске границе намеравали у |
| Турака тукао и код Новог Пазара, и код Ниша.{S} Што сад нисам улудо дао гинути остатку војске, |
| иким топом провирује, гледи, промерује, нишани.{S} Плане, задими се, а најјача кула Голупца зан |
| <p>У народу, и да је остао као Петошко, ништ’ не би могао чинити.{S} Тко ли би Петошка слушао.{ |
| воре Лазоглине, ђе се сад турбани вију, ништ’ те не тишти?</p> <p>— Ништ’.</p> <p>— Ни ови двор |
| ланине, ни спомени ђетинства. </p> <p>— Ништ’ ме не тишти, само треба добро живљет, па човјек н |
| ј вољи — одговори Харалампије.</p> <p>— Ништ’ им не фали, камо срећа да сам ја такав роб, који |
| рбани вију, ништ’ те не тишти?</p> <p>— Ништ’.</p> <p>— Ни ови двори, ни оне планине, ни спомен |
| е морао бити на опрезу, ал’ покрај тога ништ’ није пренебрегао што се унапређивања тицало.</p> |
| слабије стране, ал’ узалуд.{S} Јеремија ништ’ не уступа.</p> <p>Жигмунд изда заповест, да ако с |
| љу од њих никакве помоћи.{S} Од лацмана ништ’ не ишчекуј, гледа да ти вјеру наметне, јадранско |
| и? — запита Харалампије.</p> <p>— Засад ништ’, ако те они не запитају.{S} Кнежевиће морамо код |
| едоваца, и они ван падише не могу никуд ништ’, и те притискује више тешка владавина караманских |
| завојиштимо Мађаре, јер Вукогли не може ништ’ против Мађара без помоћи падише, а велика нам је |
| св. Савом, даје му тврду веру да му се ништ’ стати неће, да дође као јунак свом негдашњем приј |
| то је отац Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више желила, већ само оца Теофана да га види игум |
| ац на јуриш узели били, по Србију не би ништ’ добро било.{S} Маџарска војска је била слаба да б |
| а оде да благо мери.</p> <p>— Немам вам ништ’ више ријећи, како се благо подијели, ја морам у Г |
| из Београда владао.{S} Деспот не би им ништ’ зла чинио јер, срце његово <pb n="403" /> није ка |
| и другијех ствари, ако хоћеш нећу ником ништ’ од тога дати, све је твоје, само буди ми пријатељ |
| о јачим гласом рече:</p> <p>— Ал’ о том ништ’ не говориш да су Бранковићи пуни зависти, да злоб |
| јер Исак-паша и они други за то ионако ништ’ не знаду, а право да ти кажем, од дивана су ми не |
| ричати.</p> <p>Враћају се.</p> <p>Нитко ништ’ не говори, само размишља.</p> <p>Дођу у трапезари |
| ече Исак-паша.</p> <p>— Најбоље би било ништ’ не дати, нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, па онда |
| онако на епитимији, па му није слободно ништ’ дати.{S} Теофан је лако убеди, да је од деспота п |
| {S} Не помаже никакав бакшиш, не зна му ништ’ казати о Ферхад-паши; но бимбаша ће паши све иска |
| ом пријатељству сам увјерен, о том нећу ништ’ ни спомињати.{S} И ријечи су ти паметне.{S} Но јо |
| лановић гризе од муке бркове.{S} Но њих ништ’ на добро не слути.{S} Кају се што се нису Жигмунд |
| у тешити.</p> <p>— Не старај се, мајко, ништа, ту смо још ми, све ће још добро бити — рече поуз |
| тан све то што ми ти сад рече?</p> <p>— Ништа не зна.{S} Турчин не пита ко је био пре, него шта |
| им.</p> <p>— Говори шта желиш?</p> <p>— Ништа друго, но само да ме не издаш.{S} Ником не говори |
| ијеч, исповједам ти, да од наша царства ништа не има, све се расипље, а ја за ме као сватко хоћ |
| та не помогне.{S} Напосљетку, видећи да ништа овим путем докучити не може, врати се у највећем |
| да.{S} Бар за нашег живота не можемо за ништа добри стајати.{S} Ти знаш шта је Турчин.{S} Воља |
| у за Ђурђа.</p> <p>Са Ђурђем није могла ништа почињати, но знала је наћи другог с ким ће деспот |
| зо Видајић.</p> <p>— Дакле, царица нема ништа војске?</p> <p>— Засад ништа — рекне Бранковић.</ |
| ад је увидио да од предаје Голупца нема ништа.{S} Јави то Жигмунду и његовим војводама, на што |
| несносан.{S} У свом личном значају нема ништа од царске породице.{S} Како ти мислиш о том, драг |
| о исто мисле.{S} Ферхад рече да ту нема ништа осим пљачке, и војска би се оданде опет повратити |
| ошницу, видели сте у њој матицу.{S} Она ништа не ради, па ју опет ’ране, али ју и смакну кад им |
| застиди.</p> <p>— Но, говори кћери, та ништа зато, ти си с твојом матером, нити нас ко слуша, |
| едао као неко нужно зло, па да није рад ништа више с тобом имати — упаде Јаблановић.</p> <p>— Т |
| арица нема ништа војске?</p> <p>— Засад ништа — рекне Бранковић.</p> <pb n="283" /> <p>— Е кад |
| оца Леонтија?</p> <p>— Јошт нисам досад ништа из њи’ извадити могао.{S} Све се нешто потајно до |
| тан: „Не дирајте га, то је будала, није ништа крив“.{S} А Турци ме одма’ отпусте да могу ићи ку |
| 15" /> но као сродника млађег који није ништа више од њега.{S} Кад нестаде Лазара, учинило му с |
| ељене да нам живот само сладе, ал’ даље ништа.{S} Ђаурка, кад је код мусулмана, држи се да је у |
| , ал само у богатом, ’де Пајсији не сме ништа фалити.</p> <p>Пајсије, мада је био потчињен Хара |
| твојој кћери онај који од тебе осим ње ништа друго не тражи — рече Јусуф, па одма’ даде Јусуф |
| се сасвим охрабри и седнувши, као да се ништа необично није стало, почне се с њима разговарати. |
| чуо да већ одавна овде плаши, но ја се ништа не бојим.{S} Јошт само да попијем једну, па кад г |
| а је он по себи смешна личност, није се ништа збунио, јер му се већ више реди таково што десило |
| лију, нек буде твој гост, пази да му се ништа не украти.</p> <p>Диван се заврши, а Ферхад-паша |
| свирати, а ја ћу лудовати, па нам неће ништа бити.</p> <p>— Та немој, човече, баш сад да лудуј |
| е сходно рођењу свом почитована бити, и ништа пожељети неће.{S} На овај начин можда ће се она п |
| а.</p> <p>— Тако, дакле, врати’ се ја и ништа не сврши’.{S} Да нијесам употребио пријевару, и Ђ |
| ло и да је познала била калуђера, не би ништа од тога било.{S} Зато, да би своју погрешку попра |
| дао би је каквом беглербегу који не би ништа дао.{S} За овај пар Ферхад и Сириџа-паша победу н |
| р за покајаније и опроштај, па ти не би ништа смијетало — рече не задовољан Харалампије.</p> <p |
| Просјаштво је за хромог и кљастог, који ништа нема, а не за онога коме је бог дао мишицу да га |
| нковић.-</p> <p>— Ја на мога оца не дам ништа рећи — рекне разљућен већ Ђурађ.</p> <p>— Ти не д |
| што да нас ослепе?</p> <p>— Нисмо ником ништа скривили.{S} Поштовали смо стрица, као свог рођен |
| и славном царицом.{S} Сад иди, но ником ништа о том не говори; све ће добро бити, а особито за |
| Петошко што смешно рећи, но није бранио ништа за друго, само да се чест војничка не повреди.{S} |
| о, те гледај да што испослујеш, јер ако ништа не буде, изгубићеш главу, ако ли свршиш, постаћеш |
| смо имали од две стране помоћи, а овако ништа, тако треба да узмеш ствар.{S} Ја, да сам као ти |
| чер амо стигли.{S} Но од тог доба нисмо ништа чули, шта се онде стаје.</p> <p>— Да бог да, да б |
| а се мало поткрепимо, јер цео дан нисмо ништа окусили.{S} Од јуче, како је изгубљена битка, јед |
| ако сам од вас ноћас страдати могао, но ништа зато, ти ћеш зато опет бити човек, па ћеш ти то с |
| Зато, јер не смем... јер не знам на то ништа казати.</p> <p>— Кћери моја, ја знам зашто нећеш |
| мота кћер своју дати Турчину, но све то ништа не помогне.{S} Напосљетку, видећи да ништа овим п |
| а је то све у хатар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ не треба, само девојку, која кад дође у мо |
| справља, па се чудим да се архимандрит ништа о томе не брине.{S} Ми смо овде готово међу Турци |
| и се само за Мару бринеш, а за Вукосаву ништа.{S} Та није ни Обилић лошији од Бранковића.</p> < |
| у исповеди шта Турчин иште, ал’ није му ништа о њеној промени и о материној намери говорила.{S} |
| сам не прими сав откуп Голупца, а њему ништа да не остане.</p> <pb n="461" /> <p>Ватра у Ласло |
| д откупа Голупца, од крваве хаљине нећу ништа, а моја половина нек буде аманет за народ.{S} На |
| , ми опет кнежевиће, ал’ Јаблановић баш ништа, јер он тек преко Јеремије добити може, и тако из |
| што да докучиш, то без женске не можеш ништа учинити.</p> <p>— Дакле, да Милици помоћ против Б |
| за њега је заузето, а моја млада ђеца у ништо се не рачунају.{S} Само да буде крај овоме рату, |
| ориш ми из срца, и како ја већ смисли’, но ако ја не будем на очиглед Смедерево градити, тко ће |
| рпскоме јунаштву,</l> <l>Грци бране с’, но јуначка срећа</l> <l>Вјерна оста српскоме оружју,</l |
| у за свог сипа, а царица за Светислава, но цар малте неће Русни по вољи учинити, јербо одвећ во |
| што се само уву допада и срце усхићава, но нешто више.{S} То <pb n="236" /> је било тужно јадик |
| и.{S} Један му саветоваше да не оклева, но да одма’ са свом силом у дубљину Србије упадне; друг |
| ред тога није знао чисто исказати жива, но место тога рекао је „зива,“ а поред тога и његов мал |
| молим, против Србина не употребљуј га, но заштићавај у твом животу Марков род.</p> <p>Хасан пр |
| исто место нови Турци ничу; Србин пада, но нема спомагателне силе.{S} Најхрабрији већ погибоше. |
| ио је човек бистрог ума, добар војвода, но неописано властољубив.{S} Од старе властелинске поро |
| Лице њихово, глава, племенитог израза, но нема очију, да им душа из њих говори. — Као угашене |
| којим буде држао Стеван, с тим ћу и ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред Турцима важнос |
| сио на себи печат царског великољепија, но одговарао је брижној души Миличиној, и тадашњем стањ |
| Вуковом до десет тисућа добрих војника, но не хтеде се у битку упуштати, говорећи да се са тако |
| му је добар изглед за будућност давала, но опет, са оном војском која му је после битке остала, |
| акла, и старост јој је већ предстојала, но слика јој опет изражаваше неку љупкост која је обичн |
| ито мио био.{S} Милица је све то знала, но због дворских одношаја и воље Лазареве није могла св |
| ковала.</p> <p>Русна Мару није волела, но споља јој се пријатељски показивала.{S} Вука није мо |
| ећина гостију би се јошт дуже забавила, но царица није хтела <pb n="245" /> патријарха и Новака |
| замагли.{S} Дуго је време кнежевић’ма, но Бранковића крв је племенита, кнежевићи пију да си за |
| облик вешала.</p> <p>Воду их вешалама, но нећеду их вешати.</p> <p>Најпре ћеду Јеремију погуби |
| буду силно.{S} Навале са новим силама, но буду још жешће узбијени.{S} Сваки држаше да је побед |
| слушао од њега да међу вама брата нема, но овај делија је по изгледу исти Марко!</p> <p>— Ово ј |
| , <pb n="431" /> ил’ слабијим бедемима, но Јеремија и Јаблановић на опрезу су.{S} Стоје оба на |
| } Онда нисмо питали колико има душмана, но само гдје је душманин?</p> <p>— Да, то је истина — п |
| тно Бајазит.</p> <p>— Не да је угледна, но све хурије едемске ником би у земљу пред њом поникле |
| уката.</p> <p>— Што је падиши та цјена, но коме се има предати тај новац, теби ил’ Јеремији.</p |
| > <p>— Е да сад не губимо више времена, но да се на пут спремамо — рече Прибац.</p> <p>Хараламп |
| им задовољити.{S} Но не губимо времена, но пош’љимо одма’ улаке новоме султану Бајазиту.</p> <p |
| лампије.</p> <p>Не у калуђерски хаљина, но преобучен, да га не познаду, дошао је Харалампије да |
| ост и љубав поклонио; то је све истина, но у онај пар тако је стање наше изискивало.{S} Ти си о |
| ту са Грцима.{S} Пјесма је била обична, но Грман знао је у њу са својим гласом и гудалом улити |
| е ишао даље да лови да и он што дочепа, но почео се са другом кошкати, да и он има на половину |
| услуге нису излазиле из чистог извора, но из себичности, злобе и пакости.{S} Некада, кад је Ђу |
| гмунда.</p> <p>— Тако је сад, кад мора, но Вукогли неће никад добар бити Турчину.</p> <p>— Сад |
| је, шта је ново?</p> <p>— Свашта доста, но јесам ли на добром месту, могу ли што изговорити?</p |
| ог господства.{S} Соба било је подоста, но исте нису биле украшене, као што су раскошна, у Лаза |
| ву.{S} Вук Бранковић није био издајица, но зао глас дуго траје.{S} Спјевали су Вука као издајиц |
| ’.</p> <p>— Нема, упражњена је столица, но чујем да ће деспот да начини неког Мелентија за патр |
| е.{S} Гргур је био старији брат Ђурђев, но наскоро после Бајазитове битке са Тамерланом упокоји |
| илно богат, богатији нег’ краљ Жигмунд, но само зато није дао, што неће он добити Голубац.</p> |
| ажавају.{S} Изглед му је, истина, горд, но његовим разумом и војеним искуством мало кога да не |
| ојој је подвезан деспот-Стеван и Ђурађ, но на тој повељи није био потписан велики логофет, нит’ |
| а неко време од турске стране обезбеде, но поред тога морали су Турком војену помоћ давати.</p> |
| е опораве, мада им откудгод индат дође, но на јуриш, ја ћу први напред и, тако ми Бегташа, ил’ |
| ковом силом Турцима отпор дати не може, но мора се натраг к Босни повући, да спасе што се спаст |
| ао што само једна царска кћи бити може, но немојмо све њене красоте откривати јер ће нам утолик |
| ина, понеки комадић земље присвајао је, но то више да Турцима очи заслепи, јер Турци су већ онд |
| знато, сад он градове Жигмунду предаје, но Јеремија Голубац предати неће, пре ће се Турцима пре |
| и.</p> <p>— Остави на миру те лакрдије, но гледајмо, шта ће сад да буде.{S} Нешто се све буни, |
| Харалампију, који брижно лице показује, но ипак ни бриге му није, кадар је лукавство са лица зб |
| >— Тешко ономе јунаку који лудо војује, но још горе младом левенти, који се весели и цвећем кит |
| Зачне страховита сеча; Срби секу Турке, но на исто место нови Турци ничу; Србин пада, но нема с |
| на поткрепила.{S} Она сада нема војске, но ако јој се времена да опет ће ју скупити, па ће онда |
| ђаји.{S} Стеван је скупио нешто војске, но ова нит’ је била довољна против Турака, нити против |
| ком ишло.{S} Учио сам ја доста и науке, но нисам је могао на ползу употребити, јер нисам био ни |
| на за њега наклоност далеко је од мене, но само оно <pb n="220" /> исповедити морам што на том |
| Петар.</p> <p>— Има доста и ђаволштине, но опет има и такови’ који су као какове светиње.{S} Ви |
| ћом у почетку гладила је речи царичине, но мало после, следећи својој страсти, изрекла је истој |
| >Ужетом их вежу, војводе спокојно трпе, но Харалампије бесни, баца се, не да се везати, силом г |
| а свој конак вратити <pb n="251" /> се, но да не би опет као пре прошао, замоли да га ко отпрат |
| о.{S} Калуђер је хтео брзо уклонити се, но није му за руком изишло, јер није добро познавао уна |
| } За душе падши’ такође побринућемо се, но засад пре свега нек се учини наредба да народ без гл |
| ија благо, сабље димишћије, све украсе, но све је мало, много је робља.{S} Размишља Марко што ћ |
| ке бродове, који се нузводу тим заносе, но кадикад <pb n="468" /> и мађарско бродовље за собом |
| нанешене.{S} Хаљине су му биле просте, но јако удесне.{S} Од белог сукна чакшире, кратак лак г |
| тисмо птицу, та више амо долећети неће, но што нам је сад чинити? — рече забринуто Јаблановић.< |
| се стисне, спусте јој се сузе на лице, но душа јој срце задрма; чини јој се канда глас чује — |
| му се јуначка сабља, прешао је тамнице, но не паде му тако тешко као примити владу над оним нар |
| же уздржати да га погледом не пресјече, но сабере се.</p> <p>— Ти си наш, такве ми потребујемо. |
| л’ потресе Јеремију, да се нијати поче, но брзо к себи дође.{S} Јаблановић чуди се тој пламеној |
| о да иде у град и донесе градске кључе, но Ферхад-паша му не допусти, пошље свог бимбашу као ул |
| храбре војводе, као обично што су Срби, но у њи’овим срцима тињала је ватра раздора и неслоге.{ |
| беше до тога шта се сад на Косову ради, но само до шале и увеселења.{S} Особито откако цара Лаз |
| еш постати славном царицом.{S} Сад иди, но ником ништа о том не говори; све ће добро бити, а ос |
| том говорио, то ни сама царица не таји, но не знамо шта је даље у ствари.</p> <p>— Та већ било |
| .{S} Сви су то за саму лакрдију држали, но Петошка доиста више нису виђели; њега је нестало.</p |
| храбро су сили Мусиној противу стајали, но мноштву одолети нису могли.{S} Турци комад по комад |
| љу повратио, нису Срби више мира имали, но сваки дан се крв проливала.{S} Ионако је султан мрзи |
| Било је паша, који су га убити желели, но већина није допустила бојећи се да се стога не изрод |
| ма би’ јошт знатнију штету били нанели, но шта нам је до туђе штете кад нисмо сигурни да се мож |
| смиловали, не би л’ још рок продужили, но што учинити нису били каиљ.{S} Голубац спасао се од |
| аџбини, коју сте ви згариштем начинили, но за то ћете и главом платити.</p> <p>Ферхад још већма |
| з Србије млого тисућа са собом повукли, но то се није збило по каковом међу нама учињеном угово |
| ; у Дечанима, нећу да кажем као ђаволи, но све нешто необично, смело, превесело, гордо.{S} Ту с |
| нео био мојој породици и српској земљи, но вараш се.{S} Марко је љута убојица, и силно мари за |
| здаде Голубац Турцима, Мађари потучени, но бриге им није, добили су Мачву и Београд, а ја остад |
| о од потребе. </p> <p>Милева сузе рони, но не противи се!{S} Жао јој је, ал’ та жалост не задрж |
| постану, као на пример, пећки калуђери, но предали се на славу божију и на славу људску.{S} Сам |
| лопу ломе, сваки му удар хатлију обори, но сили одољети не може, Турци гушће наваљују, јер хоће |
| има право на штогод, тај нек не проси, но нек иште.{S} Просјаштво је за хромог и кљастог, који |
| искајући опроштење хтеде им сљедовати, но калуђер га одбије.</p> <p>Отац Харалампије рекне им |
| ан, јаростан, почео ме једнако псовати, но све је било бадава.{S} Једном, љутит, рекне ми: „Ти, |
| реба Ђурђу одмах поручити шта има дати, но само још то, ако би Ђурађ све то исплатио, па заиште |
| посјести, а Београд ћу им сам предати, но бриге ми је за Голубац.</p> <p>— Све им треба по уго |
| <p>Са Ђурђем није могла ништа почињати, но знала је наћи другог с ким ће деспоту шкодити.</p> < |
| мисли да се може од Светислава растати, но и то је знала <pb n="303" /> да младо створење да се |
| ревић Стеван није хтео код мене остати, но упутио се к цару на Косово — рече Драгаш.</p> <p>Цар |
| мојте се дати мирним магновењем занети, но крепите се, мужајте се и утврдите се, и не дајте да |
| дошао под видом, као да султана посети, но управ цељ му је била мир укрепити, да би се изнурен |
| ла од двора за неко време удаљена бити, но после твоје удадбе све је то заборављено и од то доб |
| у у надежди крепи да ће све добро бити, но гледала је материну корист својој жертвовати.</p> <p |
| те, све иде добро, а све ће добро бити, но реци ми само, како стојимо нас двоје са рачуном?{S} |
| зјари.{S} Хтео је турски стан оставити, но пут су му препречили.{S} Било је паша, који су га уб |
| и морао.{S} Он не би се могао одвојити, но, напослетку, морао се оцу повиновати који га више ни |
| аку.{S} Јула најпре није хтела примити, но калуђер ју принуди.</p> <p>— А бога ти, кажи ми прав |
| гао сам и Голубац од Јеремије откупити, но рашта кад би опет дошао у руке Жигмунду.{S} Да знаш |
| ова, неће те ниједан Турчин надмудрити, но ипак морам те у нечем напутити, да знаш како ћеш до |
| очетог дела.{S} Он жели Мађаре оборити, но како ће, док Србин животне силе у себи има?{S} Овога |
| стим запињањем гласа почео је говорити, но скоро се опет разабрао.</p> <p>— Ја сам калуђер свет |
| намеравали одма’ дубље у Србију упасти, но чекали су шта ће Срби после изгубљене битке чинити.{ |
| не произилази из недостатка учтивости, но из његове ватрене нарави, која поред тихе нарави мла |
| е српска војска.{S} Издаше нас Арнаути, но још горе, издаде нас Вук Бранковић.{S} Све је пропал |
| је знао да ће Петошко што смешно рећи, но није бранио ништа за друго, само да се чест војничка |
| даље насртао, они неће против њега ићи, но у толикој забуни гледаће да што од сина Лазарева отк |
| калуђера, ти ћеш јошт до анатеме доћи, но чисти се одавде, да нам не срамотиш манастир“.{S} Ја |
| S} Ја сам чуо да већ одавна овде плаши, но ја се ништа не бојим.{S} Јошт само да попијем једну, |
| ладе године. — Затим мало уздане Новак, но опет, задавивши своју тугу, рече пјевцу:</p> <p>— А |
| његова.{S} Ја сам хтео да будем војник, но рекоше да нисам за то.</p> <p>— Па зашто ниси ступио |
| ов брат, био је добар и одважан војник, но властољубив преко мере, тако исто као и Ђурађ.{S} И |
| а собом повуку, ту је сад ужасан покољ, но ветар ватру на запаљеним турским бродовима распирује |
| S} Мог оца душмана крв проливати морам, но опет волијем мој народ и хришћане нег’ себе, и ако ј |
| } Турци освоје Призрен.{S} Ја избегнем, но моју милу у тој гунгули изгубим.{S} Шта ћу сад?{S} Ч |
| осле обједа, отац Агапије са жмиркавим, но од смедеревке мало упаљеним очима, ишао је весело по |
| за ране, давно су већ излечене сасвим, но имам ји јошт неколико које ми јошт и сада пакосте.</ |
| јутро пренети пријеко Саве па у Будим, но гледај зидај града.</p> <p>— О’ђе нема више станка, |
| иког стаса, зато га и називаше високим, но био је одвећ сув.{S} Лице суво, но млогозначеће черт |
| је то Радојко знао и са својим красним, но кадикад раскалашним пјесмама успаљивао је чуства дво |
| ном госту, смешећи се и тишијим гласом, но опет да се чути могло.</p> <p>— Онај само може имати |
| рко.{S} Његов цео живот је мом подобан, но гледаћу да не прођем као он, но да моје душмане сатр |
| шка.{S} Петошко није ником остао дужан, но сваког је за продрзљиву шалу намирио.{S} Но баш зато |
| луђер само за веселости и шалу скројен, но у његовом срцу лежала је подмукла пакост.{S} При том |
| ранковићу; као да је у Милеву заљубљен, но онда — казаћу Милеви да би боље било да за мене пође |
| одобан, но гледаћу да не прођем као он, но да моје душмане сатрем.</p> <p>Овако је Ђурађ у тамн |
| арко није никад противу Србина војевао, но угњетеног га је јошт заштићавао, потпомагао.</p> <p> |
| није противу Турака на Косову војевао, но ишчекивао је судбу, да он постане поглавар народа, п |
| S} Патријарх је озбиљно лице показивао, но није се могло на њему приметити да негодује зато што |
| , како сам од вас ноћас страдати могао, но ништа зато, ти ћеш зато опет бити човек, па ћеш ти т |
| ој покојни, Русно, одвећ се је показао, но у доцнијим ратовима противу Турака, код Новог Пазара |
| астиру задиркивао, и на миндрос узимао, но преиначено име на Каралампогли није могло сакрити Ха |
| о том сумњали.{S} Марко се сам сумњао, но ишчекивао је да се ствар бољма развије.</p> <p>Турни |
| ђ промишљајући да Јеремији да за право, но ко ће их чувати.{S} За ту сврху нема бољег од оца Ха |
| ким, но био је одвећ сув.{S} Лице суво, но млогозначеће черте.{S} Очи тамне и жалосне.{S} На ли |
| Говори шта желиш?</p> <p>— Ништа друго, но само да ме не издаш.{S} Ником не говори ко сам и шта |
| ио, да ја кнежевићима нисам вид одузео, но да сам их овде код мене тајно здраве и читаве држао, |
| деспоту у пређашње доба сила зла нанео, но деспот бацив освету на страну, каогод и Бранковића с |
| га цара који је њеном оцу душманин био, но опет, потајно љубопитство ју је мучило.</p> <p>— Па |
| читаво да одржимо.{S} Турчин се осилио, но са туђом снагом.{S} Наши племићи који су у суседству |
| то и право кад ме је његов отац ’ранио, но ако ме неће, јер он све мудрује па будале не трпи, а |
| едан патријарх није се у лицу променио, но није ни негодовао, јер млого више стрпљења имаде, а |
| рушевачким пределима нову војску купио, но слабим успехом.</p> <p>Патријарх оде к царици, да од |
| и, и од Латина је млого којешта научио, но у старо доба као год и данас, било је господе која с |
| пустила.</p> <p>— Нек буде дакле тако, но само гледајмо да што пре наредбе учинимо, да време н |
| , јер старом Србину још се румени чело, но стари Турчин жут и преживљен, па кад има по тридесет |
| пакост и високоумије није га оставило, но поред тога био је оштроуман и на све решителан.</p> |
| /p> <p>Народу је све то до ушију дошло, но доста је и сам белаја имао, па се ућутало.</p> <p>Са |
| тислав?</p> <p>— Он често долази овамо, но не верујем да ће од тога што бити.{S} Русна дворјанк |
| Предати, продати, то је скоро свеједно, но каква је продаје цјена.</p> <p>— Ја већ на дивану из |
| је надвисио.{S} Лице му је било красно, но не тако красно као што се у садашње доба држи, то је |
| манин ражалио, јер је Стеван био добар, но зли нису му дали сву његову доброту излити.{S} После |
| Мурата.{S} Турци јаросни ударе на нас, но узбијени буду силно.{S} Навале са новим силама, но б |
| } На образу му је била написана жалост, но очи му божаствен зрак одаваше.{S} Пун наде је сваки |
| је краљ им Жигмунд, позива на предају, но Јеремија не да града.{S} Идем на велики пут, богзна |
| да у скупу заједнички грабе и отимају, но ако може свако за се, опет још што привући, једно за |
| проводе.</p> <p>Гости и калуђери пију, но ни један у Бранковићево здравље.{S} Ни Прибац, ни Ха |
| .</p> <p>Јеремија види мађарску војску, но не уздркће.{S} Види и нешто српске војске, ту је дов |
| зи па управо игуману да му пољуби руку, но овај одбије знаком да има ту старији’ а Теофан опет |
| м са собом и игуманову једну ћелепушку, но за овај грех покајао сам се и на Св. Николу у Пришти |
| а бедеме, куљају кроз бедемску провалу, но буду опет преметнути.{S} Добри стари војници Јереми[ |
| да је срамота кћер своју дати Турчину, но све то ништа не помогне.{S} Напосљетку, видећи да ни |
| и.</p> <p>Ове се речи Русне јако косну, но опет се не даде из равнотеже душевне потиснути.</p> |
| по каковом међу нама учињеном уговору, но на силу.</p> <p>— Сад је већ свеједно; они су сад пр |
| /> <p>Жички калуђери били су на гласу, но и заслужили су славу.{S} Они су били прави пастири, |
| јавим деспоту да му се повиновати нећу, но да ме призна за себи равна, иначе ћу га у Небојшу ку |
| могу рећи да се са Србима борити нећу, но дајем ти реч да ће овај мач опет у свако доба угњете |
| о свагда и у свако доба.</p> <p>— Хоћу, но сад морам хитати.</p> <p>С отим остави Јула калуђера |
| авство са лица збрисати.</p> <p>— Хоћу, но морам мантију и камилавку скинути, и дајте ми какво |
| истина, говорили су као о каквом свецу, но опет радије су се са другим забављали.{S} Новак са њ |
| } Русна, пак, из срца је мрзила Милицу, но њено господство [и властољубије није јој допуштало д |
| м гласом коснуо се срца свију старијих, но отац Харалампије имао је нешто крештав глас, а поред |
| Нами је баш драго, одговори патријарх, но још ћемо радоснији бити, ако нам се глас српске побе |
| Ево Мађара, дошли су да добију Голубац, но надам се да овде нећеду ломити колач.</p> <p>— Ни бр |
| пао, то сам ти испоручио, то већ знаш, но сад даље да ти испричам, сједнимо.</p> <p>Деспот сје |
| Јеремија Јаблановића. </p> <p>— Можеш, но шта је то што је Харалампије тамо остао?</p> <p>— Ва |
| било красно, месечина је лепо светлила; но и осим тога беше башта и двор од свију страна осветљ |
| ри умлате, а он се врати да изеде зеца; но лисице су већ изеле зеца, и наместо тога наишао је н |
| ј отац ми је на путу, као год и Милица; но исповедам да ако народ свој буде бранио, поштоваћу г |
| Отац Леонтије чинио им се тих и мртав; но допадали су им се неке младе левенте, који су са Све |
| са млогим старим војводама мерити може; но мало је прежесток, па хоће сам себе да <pb n="223" / |
| те користи ради, другоме сасвим понизе; но има људи, који велики дух и у упорству свом показују |
| ола Србин.{S} Он ме узме на искушеније; но да сте видили то искушеније.{S} Најпре пост, те пост |
| загрле певца и с њим судбу живота деле; но к њему не могу, јер су двогубо несрећни; затворени к |
| рци се у почетку ове победе мало смире; но овај мир није дуго трајао.{S} Они науме Србе буди по |
| ротив обојице, попустиће, охрабриће се; но ти иди у народ, храбри га, уређуј ђе риједа не има, |
| ну цјел заузети, па зато и напредујете; но код нас је сасвим друкчије.{S} Јеси л’ видео овај ју |
| то као што је Мелентије и њему подобни; но ти, као што већ једном реко’, главу би за вјеру поло |
| вак сад за тим је да нову војску скупи; но када ће је скупити кад ето готове турске војске на п |
| еним масама и грдним губитком задобити; но одсад ће имати са Србима по горштачким предјелима по |
| је Београд њихов дом, а ми само гости; но гост само за три дана, посље је несносан, <pb n="507 |
| , не зна му ништ’ казати о Ферхад-паши; но бимбаша ће паши све исказати што је од Харалампоглиј |
| да ње нема, био би у лицу доста ружан; но, поглед му је био жустар, и изражај цео оштроуман.</ |
| м са оним што имам у Прилипу задовољан; но ја желим да као поглавар свеколиком српском народу м |
| уги вином се тешиш, као ја христијанин; но зато имаш и ти неколико душмана, који ти то <pb n="2 |
| што знао, млади царевић отишао је тамо; но, као што сам после извештен, срећно је онамо стигао. |
| о се усиљавати да изгубљено задобијемо; но ако нам то није могуће, а оно барем што још имамо, ч |
| 1" /> <p>— То је, петина, врло паметно; но, питање је, хоће ли се народ за слепим и за владу не |
| та Милица.</p> <p>— Ово је особито што; но чије ће све то бити, слатка мајко, хоћеш ли све то з |
| ођу л’ Турци, дамо им што ишту, па мир; но и међу нами има луда који се противе, па их попале.< |
| Моје ријечи су биле за подсмијех, смет; но у смету нађе се чисто зрно, које и слијепу кокош при |
| који је владу насљедио, <pb n="315" /> но као сродника млађег који није ништа више од њега.{S} |
| шинове породице закључи, <pb n="217" /> но том је на путу стајала жестина Маркова који никоме п |
| јем!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ни ја!{S} Но само ’хоћу да вам кажем шта ћемо чинити.</p> <p>— Шт |
| О дакако, па те како ји красно држе!{S} Но кад би сад тебе Бајазит запросио, би ли би драговољн |
| _да га могу једанпут целог загрлити!{S} Но не даду ми српски великаши главе дигнути.{S} Док је |
| ом, само тај покор да нисам дочекао!{S} Но нек буде воља божија.</p> <p>— Мој оче Пахомије, шта |
| ло све већма и већма распрострањава.{S} Но што је најгоре, што је у разним метежима дух код сви |
| оћ.{S} Гдекоји од умора тихо почива.{S} Но већа част у туги и мутним мислима очекива настајући |
| о велиш — моји душмани седе уз њега.{S} Но трпићу јошт мало, ваљда ћу му текар на ум пасти.</p> |
| покрвити.</p> <p>— То је моја брига.{S} Но сад више није нам до оклевања, већ спрјеми се, па од |
| {S} Има их преко три стотине хиљада.{S} Но, хвала богу, има и наших доста.{S} Српске војске има |
| г.{S} Ивјер од кладе далеко не пада.{S} Но ивер у жару треба да покаже од каква је дрвећа.{S} О |
| младога кнеза непријатно у очи пада.{S} Но поред свега тога, рекла би’ да Ђурађ за његове младе |
| је.{S} Кад се пропада, нек пропада.{S} Но и то ти се морам исповједити, честити пашо, да ако н |
| мири, а тело земљи у вечитост преда.{S} Но, велике ти борбе јошт предстоје, деспоте, и велике ж |
| право место дворског блеска и сјаја.{S} Но у бурном времену гди је сам Призрен опасности изложе |
| год, да ју ослободим из овог белаја.{S} Но сад сам ја био господар, па сам ју хтео због показан |
| азговор за јошт неодморена Леонтија.{S} Но време не сме се губити.{S} Тело ненамирено, као посн |
| е.{S} Они су жешћи од прави’ Турака.{S} Но само те једно молим.</p> <p>— Говори шта желиш?</p> |
| S} Сваки држаше да је победа српска.{S} Но Турци навале и трећи пут са новим силама на уморене |
| урска војска млого јача него српска.{S} Но, душе ми, и Срби су се силно борили.{S} И мој отац ј |
| би и самом позиву у харем сљедовала.{S} Но онако треба ту красну птицу уловити да и теби, и про |
| , која би његовој нарави одговарала.{S} Но није смео очину вољу кварити.{S} Зато је он опет ост |
| сва свита страшног је погледа била.{S} Но није ни чудо што су тако изгледали.{S} Откако је Срб |
| руне би Бранковићу на главу метнула.{S} Но морам и ја мутити да дознам шта тај калуђер ради, па |
| ј утеха, кад чујемо нашег пријатеља.{S} Но пре нег’ што искусимо твоје пријатељство, реци нам, |
| рко коме пара у турској војсци нема.{S} Но шта је хасне кад Турцима <pb n="233" /> служи.{S} Јо |
| сирочади, дијели с њима што год има.{S} Но Марко виђе како хиљадама робља српска воду у Скопље, |
| мозга роде и зову се шупљоглавцима.{S} Но и јест <pb n="242" /> да има људи на којима се види |
| це, па владике, па тек онда игумана.{S} Но од радости ил’ забуне поче љубити и руке калуђера св |
| ана служити.{S} Чудна среће промена.{S} Но Срби издржали су последње нападаје Татара, и са тим |
| да се заклињу у име једног владара.{S} Но свијет је јако искварен, у властели један другом пре |
| не познаду Турци, да не буде зазора.{S} Но бимбаша познао их је, и води их у трапезарију, ’де Ф |
| ени.{S} Место љубави постане освета.{S} Но, како ћу јој се осветити?{S} Да се понудим паши у сл |
| лан и горд, па неће да моли деспота.{S} Но покрај свију ти’ пријатељски’ околности, у чуду се н |
| Турчина, онђе је њему за род мјеста.{S} Но сад већ знам да и теби Петошко поручује да знамо шта |
| и знаш какав ми је душман Исак-паша.{S} Но знаш и за Ферхад-пашу одавна, да ми је пријатељ.{S} |
| а и побоја му се у срцу грешна душа.{S} Но Јеремија је досетљив, јер је већ у врашким рукама.</ |
| бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да дођу амо што пре, јер ак |
| азара породицу и тражиш опет трећег.{S} Но гост си ми, не могу више говорити, пијмо; можда посл |
| ао Стеван, а и одважнији је од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ на пријатељство турско осла |
| о пође, нег’ да и помисли на другог.{S} Но она, поред све љубави, није имала у себи толико одва |
| ну, Јаблановић гризе од муке бркове.{S} Но њих ништ’ на добро не слути.{S} Кају се што се нису |
| ој прилици, на њену страну већ раде.{S} Но ја би’ јошт пре свега желио да би се ти одма’ за вла |
| а не би Ђурђа, који ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту показа као витез, био сам му у шака |
| ер њихов непрекидни инат шкодљив је.{S} Но надам се да ће их царско лице у свему умерити моћи.{ |
| ди, чека одговора.</p> <p>— Тако је.{S} Но јошт христијанство могло би над Агарјанима победу од |
| во ће бити последњи јак ступ Србије.{S} Но Смедерево ће бити трн у оку, и код Мађара и код Тура |
| а остаје, и за Турке изгубљена није.{S} Но у Европи ’де је Турчин ногу метао, не да се оданђе и |
| ни Жигмунда лакат нас не притискује.{S} Но ни ово неће дуго трајати.{S} Турци кад се све у Кара |
| је буна, треба и онде турске војске.{S} Но најбоље би било да се деспот на покорност позове, а |
| њих владати, ал’ без њих јошт боље.{S} Но ако Турци запитају, па знаду да су код мене, и већ о |
| ајући крај искушенија и моје невоље.{S} Но напосљетку већ нисам могао издржати.{S} Пазило се на |
| помињати.{S} И ријечи су ти паметне.{S} Но још не рјече ми какав мир да просим.</p> <p>— Да се |
| крај тога расте.{S} Свако себи дере.{S} Но ми смртни, који још живимо и који смо се у госпоштин |
| <pb n="255" /> се великаши не умере.{S} Но и ја се млого надам од цара, само сад овај рат да се |
| м, и јест да стојимо међу две ватре.{S} Но и то стоји, да Угри кад нас бране, сами себе бране.{ |
| да свакој уцвељеној мајци сузу утре.{S} Но на ово пазите.{S} Ви обојица ослањате се на Турке.{S |
| ишицу.{S} Почеше Турци обазирати се.{S} Но после толиких борба и страдања, неслогом владарах, н |
| и, преправе се да се сутрадан врате.{S} Но овај дан пробаве у турском стану.</p> <p>Турци су их |
| још млади, па све поправити можете.{S} Но буди ме ко како осуђивао, ја сам уверен да и при Тур |
| , ту дакле влада дечаке трпети неће.{S} Но шта ће бити онда са Гргурови синови?{S} С њима, ако |
| вић превазишао досадашње Бранковиће.{S} Но баш то је зло што има толико јунака, па се због тога |
| влажним очима, перо му у руци дркће.{S} Но није на ино, мора.{S} Уговор деспот-Стеванов га веже |
| у покушали да обалу Дунава препрече.{S} Но од турске пехоте скупљене делије кроз кршеве с леђи |
| чворку.{S} Поразиће вас сила падише.{S} Но шта мисли војвода Јеремија, хоће л’ он после к нама |
| о, те се свачијег срца мало коснуше.{S} Но Новак, који је то примјетио, хтеде својим важнијим р |
| зато се сад и надао великој награди.{S} Но Ђурађ је познавао његово злоковарство; он је знао да |
| днику и грјешнику, судићу по правди.{S} Но ви ђаури никад нијесте међу собом сложни, ни у добру |
| собно су се посећивали и саветовали.{S} Но најважније ствари међу њима отправљао је Ферхард-паш |
| а најмасније залогаје у уста турали.{S} Но то јошт није доста.{S} Ја пијем чисту воду, а они ст |
| еду.{S} Ми смо тек јучер амо стигли.{S} Но од тог доба нисмо ништа чули, шта се онде стаје.</p> |
| Турци би са шаком људи све освојили.{S} Но мог оца војска сваки дан све већма расте.</p> <p>— Б |
| ше о том говорити, јер ме срце боли.{S} Но, да се и ово мало речи опоменеш, ево ти за спомен мо |
| урци напоље изићи као што су и ушли.{S} Но две главне породице сукобише се.{S} Морало се начист |
| постане чистим извором добродјетељи.{S} Но они, који нису већ били искушеници, нису се морали у |
| чињено да Турчин Бранковића утамани.{S} Но с њим би се и посљедња сила српска утаманила.{S} Још |
| {S} По његовом сте налогу ослепљени.{S} Но божија каштига ни њега мимоићи неће.{S} Ви ћете одса |
| авно, он је био још дете према мени.{S} Но оставимо прошлу славу на страну, и сад имамо још дос |
| ћу ја говорити на дивану, тако и ти.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим |
| имати стрпљења, и у бога се надати.{S} Но данас сам од некога хрђаве гласе чуо, говори се, да |
| p>— Све им треба по уговору предати.{S} Но кад ти узму Угри град, хоће л’ те као господара ове |
| светом као какова кукавица показати.{S} Но све ми је већ додијало.{S} Сад само тражим где ћу ка |
| жалости, тко ће то сад од њих знати.{S} Но док тај њихов рад окамењен у Смедереву граду траје, |
| Турци не могу у Мађарску продерати.{S} Но тешко оном, преко чији’ леђа се други туку.{S} А как |
| повредио, морало ме и срце забољети.{S} Но ова се боља у праву рану претворила истом онда када |
| и онако победа није се могла добити.{S} Но већа је била сила у они’ који су му наклоњени били, |
| адо ће Христово млоге овце изгубити.{S} Но послушајте још последњи мој савет.{S} Ако се мир мал |
| ће се барјаци већ по Мађарској вити.{S} Но за твог живота теби ће добро бити, а после што бог д |
| Турци са својим млоштвом побједити.{S} Но опет се уздам у бога и у разум цара.{S} Сутра ил’ пр |
| ољубив Ђурђе не даду деци насљедити.{S} Но шта ће бити с децом.</p> <p>Једно јутро дође у Дечан |
| не би бранио тако ма до зоре седити.{S} Но Ферхад-паша мора, мисли за сутрашњи диван, ту је гов |
| ву твога оца право на владу тражити.{S} Но ма ти се кад како водило буде, опомени се речи Краље |
| ћете се на јуначком мејдану дјелити.{S} Но кад сами нијесте кадри, ми ћемо вас подјелити.{S} Ко |
| ке. — Турчин ће се с тим задовољити.{S} Но не губимо времена, но пош’љимо одма’ улаке новоме су |
| еће нас Светислав од беде сахранити.{S} Но, би ли би пошла за турског цара?</p> <p>— Али, забог |
| а мени, ал’ и ја ћу главу замјенити.{S} Но ево сад испијам овај пе’ар, као причешће, јер доиста |
| ом српском народу могу добра чинити.{S} Но, као што ми се види, са овом ћу жељом ја у гроб отић |
| о у овој опасности раздор отклонити.{S} Но немојмо времена губити.{S} Гледајмо што пре нову вој |
| елики пут, богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам једну тајну открити.{S} Сећате <pb n="429 |
| зна како ће међу њима деоба испасти.{S} Но они нек раде за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а |
| ше огорчен, па може кавгу заметнути.{S} Но и то му рекну да ће одма’ дати запитати Марка, хоће |
| да ће ово лакше Вукоглији хака доћи.{S} Но тко ће ту понуду деспоту учинити, и на то га навести |
| је на ино, морам се судбини подврћи.{S} Но кад султан и Жигмунд у Србији имаду погранична града |
| n="268" /> Турчин тање жице навући.{S} Но само унутри да се од зла опростимо.{S} Како судиш ти |
| Чак из Зете долазе му нови војници.{S} Но поред свега тога што му војска расте, жели с тобом у |
| а.{S} Тако мисле ти искрени посници.{S} Но међу њима има и такових братија, којим на лицу читат |
| мном нико није могао изићи на крај.{S} Но шта ћу када се већ тако збило.</p> <p>Док је Петошко |
| постати из милости султана кајмакам.{S} Но, да ти једну ријеч кажем, доста би било за Голубац с |
| и су гледали на нас, и завидили нам.{S} Но срећа није дуго трајала.{S} Започне се рат с Турцима |
| задовољан Јеремијо?</p> <p>— Јесам.{S} Но имам нешто да примјетим.{S} Ако деспот не усхте ил’ |
| од потоне, нек и ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћемо да не пропаднемо.</p> <p>Деспот изрече, на |
| ужио, а особито с Марком Краљевићем.{S} Но у њему су доиста ’ришћани и великог заштитника налаз |
| Љубовићу?</p> <p>— Ја то исто велим.{S} Но само требало би кораке ухитрити док се не би царичин |
| ило? — Јурио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не би’ захуктао, као краљ Вукашин на Марицу, без да |
| олупца, а још друга од доле Дунавом.{S} Но пре свега треба да предаш Голубац.</p> <p>— А ђе је |
| у гори него они са запаљеним мозгом.{S} Но и тима је опет бог дао нешто што други не имају.{S} |
| аборавити, а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{S} Оне поклоне што сам понео, |
| стошењ’ма, па се већ к злу привикао.{S} Но мене старца све то боле.{S} Где нам је Солун, где Др |
| ијатељи, каквих је Ђурађ доста имао.{S} Но и Леонтије, кад је већ нестало Стевана, приљубио се |
| само ако је особито што у себи имао.{S} Но било је ту и такових шаљивчина, а особито певаца, па |
| ли.{S} Он их је силном руком обарао.{S} Но и ја сам једним ударцем једног оборио, баш кад је на |
| <pb n="361" /> упути се у Смедерево.{S} Но тело му беше млого слабије него душа, што није ни са |
| ови имали би насљедити господарство.{S} Но госпођа Ирина, властољубива Гркиња, и властољубив Ђу |
| а Крушевац је у заборавност пао био.{S} Но после несрећне битке Вукашина краља с Турцима при ре |
| љубављу према своме народу исправио.{S} Но Марко није никад противу Србина војевао, но угњетено |
| бољу са разним одличијама изгладио.{S} Но од стране Бранковића та увреда не да се лако заглади |
| је жив сад, и он би све то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да те Бајазит за жену иште; ак |
| ваког је за продрзљиву шалу намирио.{S} Но баш зато смех и увесељење било је веће.{S} Ако се ко |
| м кнежевића најизврсније дело вршио.{S} Но сад друкчије не може.{S} Добије ли тридесет хиљада, |
| да му је на срцу друго нешто лежало.{S} Но и на том осмејкујућем се лицу лежала је нека сакриве |
| ас Вук Бранковић.{S} Све је пропало.{S} Но дајте нам да седнемо и да се мало поткрепимо, јер це |
| све још <pb n="296" /> спасти могло.{S} Но у тој забуни сваки је на свој рачун радио.</p> <p>А |
| ините за моје тјело, ал’ живо тјело.{S} Но за жива тјела не дајте ми да спаднем на Бранковићеве |
| .{S} Можете мислити како ми је било.{S} Но она, кад ме опази, окрене леђа.{S} То ми жао буде.{S |
| вска да је једне главе у земљи било.{S} Но шта ће са два господара и две госпође?{S} Народ је б |
| /p> <p>— То још не би тако зло било.{S} Но кад се потпишем да се цијепам од савеза угарског, по |
| ам желио и што је само могућно било.{S} Но то се скоро дознало, па игуман, јаростан, почео ме ј |
| па сад још и Голубац да им предамо.{S} Но то бити неће, ја Голупца не предајем, док ми зајамче |
| м, највећи део, ако Голубац предамо.{S} Но, Ново Брдо се јако држи, не могу Турци да га отму.{S |
| p>— Ти си наш, такве ми потребујемо.{S} Но сад је да починемо.{S} Каралампоглијо, засад ћу ти с |
| слијепим гусларима све је слободно.{S} Но кад паде царство на Косову, умјешају се у двор цариц |
| очине.</p> <p>— У злу и то је добро.{S} Но шта је са кнежевићима — запита Јерина.</p> <p>— Дозн |
| ом, и својом мрсном софром променуо.{S} Но пре нег’ што ћеду поседати, очита молитву владика ти |
| дите.{S} Боље је бити пас нег’ ђаур.{S} Но на ствар, дакле тај Јеремија хоће да преда Голубац? |
| љу, па и у Будим-граду мирно живљет.{S} Но ја не шће’ оставити земљу, народ, понос мог племена. |
| аглости војску и иду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђурађ је већ у земљу упао.{S} Турци пале и харају се |
| , млађи Вук, једва му је седамнајст.{S} Но има кћер, Милеву, од Вука нешто млађу; она би могла |
| бити, подговарала је и њу и Милеву.{S} Но Милева, јошт врло млада будући, на свашта се дала пр |
| и товарима лако сместити се не могу.{S} Но ту је наблизу Двориште, ту је Војник.{S} У Дворишту |
| ковом силом Турцима наудити не могу.{S} Но ни Турци овом приликом нису јошт тако снажни да могу |
| мантијом покривао да га не познаду.{S} Но баш због тога постане служитељима подозрителан.</p> |
| словио, све је било у највећем реду.{S} Но трећи дан арнаутске војводе одметну се и пређу Турци |
| {S} Све се нешто потајно договарају.{S} Но уколико сам докучити могао, држим да ће се велика пр |
| р бити.{S} Сад ти Мађари не сметају.{S} Но и то ти морам рећи да се много не уздаш у караманску |
| 85" /> канда предајеш Угрима Србију.{S} Но кад већ на ино није, и угарска војска је већ на путу |
| се, ја његов роб, највећем султану.{S} Но, нек ми је тестир, слободе, коју запитати — рече узб |
| слогу, и који сложни беше, дошли су.{S} Но, не би на Косову Краљевића Марка, Милош Обилић погиб |
| еће да уступа, хоће да спасе Завишу.{S} Но доцне је, Турци су га већ притисли.{S} Хусари одбију |
| зе Турци, није немогућно срушити их.{S} Но ако и није немогућно, ал’ не можемо рећи баш да је и |
| евај што јуначки онако као што умеш.{S} Но, напиј се мало да ти глас боље иде — рече Новак, на |
| и матица ’декоја радије пчелом била?{S} Но је л’ јој могуће пчелом постати?{S} Није, па зато мо |
| шманин наиђе, и поособно трти стане?{S} Но, нећу ти више о том говорити, јер ме срце боли.{S} Н |
| ди, са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, како код вас стоје ствари?</p> <p>— Не баш најбоље |
| налазе, па откуд их сада у Крушевцу? — Но при свему том, тајећи своју забуну, са полувеселим л |
| ст глатко, девојачки умиљато, мекушно — но јуначки лепо, оштро и велики дух <pb n="272" /> пока |
| м сам се родио.</p> <pb n="367" /> <p>— Но шта ће још с нама чинити?{S} Шта нас држе овде?{S} З |
| аково створење иста може бити!</p> <p>— Но би л’ добро било, Сулејмане, да ја у мој харем заишт |
| да опет ја нећу предати града.</p> <p>— Но ако се Јеремија нагоди са Ђурђем, прими благо па гот |
| бити могло? — одгонетне Раде.</p> <p>— Но и ви имате красни’ војника.{S} Гле онде оне красне ч |
| вуци, дању-ноћу језде, греде.</p> <p>— Но кад Турцима предамо град, шта мислиш што ћемо, куда |
| Ја сам први саветник Јеремије.</p> <p>— Но јеси л’ војвода, јеси л’ управљао кадгод у војски.</ |
| о — рече разљућен Харалампије.</p> <p>— Но, дед да што свршимо.{S} Ми смо само зато дошли да те |
| /p> <p>Милева се опет застиди.</p> <p>— Но, говори кћери, та ништа зато, ти си с твојом матером |
| аквој ствари вјера се не држи.</p> <p>— Но што Ђурађ није паметан, ти још мање што га нијеси пу |
| p>— О том се немој ни сумњати.</p> <p>— Но хоће ли остали женску главу у том послушати.</p> <pb |
| ће се велика промена догодити.</p> <p>— Но баш да се збуде та Милевина удадба, не би добро било |
| са царском породицом сродити.</p> <p>— Но, то је само разнешен глас; истина је да је турски по |
| , почне се са Петошком шалити.</p> <p>— Но, како си, Петошко, шта си ноћас сневао?</p> <p>— Сне |
| оћи.</p> <p>— На то пристајем.</p> <p>— Но јошт нешто.{S} Ако ја умрем пре тебе, да будеш мојој |
| , никад не би’ му се подвргао.</p> <p>— Но и то добро знате, да је деспот увидио како сам му до |
| ћа понудимо.</p> <p>— Свакако.</p> <p>— Но и Бранковићу смо добру реч дали?</p> <p>— Та и њему |
| ече Прибац.</p> <p>— Остајемо.</p> <p>— Но закунимо се сви, да нећемо тајну ником издати!</p> < |
| — рече намрштен Змај-Обличић.</p> <p>— Но аферим Срби, и јест’ да сте јунаци.{S} Нема рата, не |
| Он и Ђурађ свима у очи падају.</p> <p>— Но, то ми је драго.{S} А познајеш ли изближе Светислава |
| х обитељи осветници се рађају.</p> <p>— Но било како бог досуди, исповједам и заклињем се живим |
| жили гостопримство у Крушевцу.</p> <p>— Но, ви ђаури баш сте махнити људи, ’вала Алаху што вас |
| него оставити царску породицу.</p> <p>— Но знаш шта, Грмане, тај црвени калуђер ми се не допада |
| <p>— Та да — одговори Драгаш.</p> <p>— Но Вук није баш млад, већ је у зрелом средњем веку.{S} |
| кад дође до султановог харема?</p> <p>— Но још таквог би делију Турци требали, та трта, ваљда с |
| а су му острижена, шта ће сад?</p> <p>— Но том се нисам надао од Стевана.{S} Ако ми бог помогне |
| амин! — закључи Харалампије.]</p> <p>— Но где су кнезови, да ји видимо, па да ји водимо, јер о |
| к бити, ради отпуштенија не само своји’ но и туђи’ грехова — а они су баш онда најмасније залог |
| од једним баштованом, колико различити’ но красни’ цвјетова има па сви скупа диче целу простори |
| љ Вукашин?</p> <p>— Бољма, богме, бољма но што ви сад војујете.{S} Ја кад би’ видео млого непри |
| ило да се Стефан прогласи одма’ за цара но да му се даду одма’ добри саветници као привремено п |
| {S} Бранковић снажног састава, јуначког но мало одвећ упорног и гордог изгледа, тако исто и Вој |
| особито у двору Милице, где их је више но код друге госпоштине, па није ни чудо, што су одма’ |
| дали рећи.</p> <p>Петошко је био мален но поширок.{S} У струку је био мало шири него у плећима |
| ознавао се његов витак стас, лице благо но озбиљно.</p> <p>— Гази-Марко, шта радиш?</p> <p>— Пи |
| лике колико дебеле.{S} Он није баш лудо но више лукаво изгледао; у данашње доба да се обуче у ф |
| ом је сад Милица обитавала, једно старо но пространо зданије, било је прибежиште царске породиц |
| ао.{S} Јусуф је <pb n="293" /> био, што но кажу, стари мачак, па кад се њему Милева тако допада |
| а?{S} Само да дође, али онако какав што но кажу честит, па би видео.</p> <p>Грман се и од невољ |
| не мора се знати од кога је глас послат но само има истинит начув.{S} Тешка су врјемена, човјек |
| Новак стаде сабљом бит’ душмана,</l> <l>Но челична татарска кошуља,</l> <l>Већ се о њу сломи ма |
| <l>Јер Татарин не да му времена,</l> <l>Но бије га сабљом без престанка.</l> <l>Пет већ рана Но |
| > <l>Силан бјеше горди Татарине,</l> <l>Но силнија миш’ца Новакова.</l> <l>Млади Новак наочигле |
| l> <l>Љут Татарин сабљу повадио,</l> <l>Но ни сабља њему не помаже.</l> <l>Јер је бржа Новакова |
| Јошт’ се не зна чија је побједа.</l> <l>Но кад стиже кнез Лазаре млади</l> <l>Страх нападе душм |
| l> <l>Тек Душана име спомиње се.</l> <l>Но и царе сву награди војску,</l> <pb n="240" /> <l>И в |
| не у срцу Јерине.</p> <pb n="517" /> <p>Но Јерине срце је већ окаљено, ни не осврће се на ужаса |
| ила је све и сва.</p> <pb n="449" /> <p>Но Петошко је имао дивну бистру памет, и у срцу жарко р |
| за добра живота вредних житеља. </p> <p>Но има који не да вредном људству да ужива у миру плоде |
| за овци“.</p> <p>Вечна им слава!</p> <p>Но бадава, и у чистом житу налази се кукоља.</p> <p>Ниј |
| , може сваки себи представити. ,</p> <p>Но да видимо шта ће даље бити.</p> <pb n="316" /> <p>Ву |
| као да су с неба на земљу пала.</p> <p>Но оставимо ове делије нек се жесте, нек се разговарају |
| одма’ против Турака определила.</p> <p>Но деспотова реч је превагу одржала.</p> <p>Деспот им о |
| си нам ти круна свију дворкиња.</p> <p>Но то се ја једно само чудим, како и сад показујеш толи |
| змија, да га стегне, и прогута.</p> <p>Но дивни синци вредних родитеља, који са честита рада ж |
| остали још тишије реч’ма сљеде.</p> <p>Но тек што се примакну јестиву, ал’ им упаде на страни |
| главним војводом српске војске.</p> <p>Но Ђурађ, као да је већ проклет, саме је демоне са собо |
| и све се то ономе јако допадне.</p> <p>Но каковим начином ће се овај план произвести?</p> <p>С |
| заваде са Турцима уздржавао се.</p> <p>Но Мурат султан није био с тим задовољан.{S} Он је кора |
| азева по леђи сабљом пљоштимице.</p> <p>Но тек што се хусари од манастира отиснуше, ал’ нахрљај |
| нит’ би султани Једрене засели.</p> <p>Но кратки су поздрављаји, време је кратко, треба одмах |
| ље брату Вуку да онде господари.</p> <p>Но десница правде сваком плаћа.</p> <p>Муса и Мусулман |
| приправи на што ће нужду имати.</p> <p>Но сад да видимо шта Турци раде и како ће српске послан |
| почне своју снагу распростирати.</p> <p>Но куд се деде Петошко?</p> <p>О њему ни трага ни гласа |
| , па смисли други пут предузети.</p> <p>Но како ће, кад му Турци не даду и кад је већ толико шт |
| раљу да треба посаду исконабити.</p> <p>Но у исти ма’ брижљиво гледи Жигмунд на једну точку на |
| ало, што човека мрзи изговорити.</p> <p>Но баш да видимо шта се и код такових збивало.{S} У све |
| а више нит’ страха нит’ користи.</p> <p>Но не прође година две, а Мађари ударе на Бајазита.{S} |
| т у красној боји представљајући.</p> <p>Но какав се то вихор над њима диже?</p> <p>Шта се то та |
| арији, да га не би видили Турци.</p> <p>Но Ферхад-паша је стара мудра глава.{S} Од Ферхад-паше |
| кне један млад подсмешљив момак.</p> <p>Но Грман се на истог слуге речи разљути и узме под зашт |
| су, својим јунаштвом и поштењем.</p> <p>Но Србија је већ покидана.{S} Тек се у бајкама приповед |
| ваки кући ићи скупа са деспотом.</p> <p>Но да видимо како се у Србији живи.</p> </div> <div typ |
| још једанпут тако богат и силан.</p> <p>Но, је ли имала Милева такове тврде воље и љубави? — Ви |
| тек онда жалиш што ниси Турчин.</p> <p>Но да видимо шта се ради у Дринопољу.</p> <p>Дан на дан |
| сајући и веселим тоном је певао.</p> <p>Но, да знате ко је овде поглавар.</p> <p>Би л’ би погод |
| ојим народом у свему напредовао.</p> <p>Но док се деспот са својим народом бави, да видимо шта |
| старим границама пружати могао.</p> <p>Но, кад се зрак надежде показао, наиђе опет ново зло.</ |
| овај за то радо јектеније читао.</p> <p>Но кад је цар Лазар на Косову пао, кад је видио како се |
| цео народ од великог уплива био.</p> <p>Но Русна, као год и Милица, знале су све то покрити.</p |
| а, и то је општи смех произвело.</p> <p>Но и сам црвени калуђер био је предмет њи’ове шале.{S} |
| урђу, за чим је тежио, испунило.</p> <p>Но да видим шта ће без Стевана чинити?</p> </div> <div |
| е све, да и саме бркове завидно.</p> <p>Но ако је Марко био тако чудновато јуначког изгледа, и |
| {S} Сад му је већ исто несносно.</p> <p>Но ипак Харалампија не може да позна некадашњег Петошка |
| ко је тешко кад коме кућу освоје, па га нов госа у госте позива.{S} Па кад се од Жигмунда отпад |
| ујемо.{S} Ми ћемо с њима у туги за себе нов свет наћи.{S} Међу себи равнима престаћемо бити нес |
| свет омрзнуо, дошао је у Дечане да овде нов свет тражи.{S} Несрећан дворјанин, ако му интриге з |
| и свитом.</p> <p>И доиста, примјети се нов жагор у двору.</p> <p>Мару и Ђурђа послао је Вук у |
| емија ни Јаблановић не уздају се одбити нов јуриш, већ се као за смрт преправљају.</p> <p>Отпоч |
| воју половину је мени уступио, да зидам нов град мјесто Голупца.{S} Мир је склопљен и потписан, |
| како се Турци силе.</p> <p>Настане опет нов рат.{S} Татарски цар Тамерлан иде са небројеном вој |
| сподству, и онда ћеду Турци подићи опет нов санџак, а остало ћеду поцепати по обичају свом, и п |
| едној већ раскиданој кули седе, очекују нов јуриш и крепе се пићем.</p> <p>Лошонција већ не пуц |
| дне части Србије.</p> <pb n="332" /> <p>Нов ред је заводио у Србији.{S} Укрепио и украсио је Ср |
| дицу имао је красну.{S} Госпођа Јерина, нова деспотовица, била је од царске крви.{S} С овом се |
| > <p>— Кад ми га у знак Маркова и твога нова пријатељства дајеш, примам га и веру ти тврду даје |
| 511" /> се под Београд.{S} Нек се пошље нова војска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава |
| у да имамо јошт језгре около које ће се нова војска купити моћи, па не верујем, да ће смети без |
| , није додирнута, а са стране сваки дан нова долази, и у кланцима могао би’ се свој вашој сили |
| околини Крушевца да види да ли се брзо нова војска купи, па се у добро доба вратио, заједно са |
| рође, а зора настаде</l> <l>И кад помоћ нова Срб’ма стиже,</l> <l>Све се диже путем цариградски |
| d>II</head> <p>Јеврем, патријарх пећки, Новак, старији саветник цара Лазара, Новаков син Светис |
| одговори, на Вука Бранковића циљајући, Новак.</p> <p>На то уђе један дворјанин и јави да је ту |
| витељства установи.{S} Свети патријарх, Новак и Драгаш са царицом, мојом матером, нека привреме |
| ичила му је пун светог израза образ.{S} Новак, негдар славан војвода сад већ старошћу и ранама |
| димо, дакле, шта се у Крушевцу ради.{S} Новак са осталим војводама купи војску, ал’ слабо му ид |
| ет радије су се са другим забављали.{S} Новак са његовим војничким разговорима и гордим држањем |
| бро доба вратио, заједно са Новаком.{S} Новак, кад чује од патријарха шта царица намерава, није |
| и је гост себи опредељен конак имао.{S} Новак је јошт понешто са патријархом насамо говорио, па |
| ошка, почео је друге врсте разговор.{S} Новак је био највећи приврженик породице цара Лазара, п |
| вно, дошла је до ушију и патријарху.{S} Новак није био у двору.{S} Он је по крушевачким предели |
| к с коња халовитог</l> <l>Татар паде, а Новак допаде,</l> <l>И одруби Татарину главу</l> <l>Баш |
| демо. — На то патријарх мало застане, а Новак му прихвати реч:</p> <p>— Треба за сваки случај о |
| ли ти волео да ниси будала? — запита га Новак.</p> <p>— Не би’, јер будалу нико не дира, а мудр |
| ти је, бога ти, друга рана? — запита га Новак.</p> <p>— Друга ми је рана на срцу.{S} По несрећи |
| тавили.{S} Кажу да нема више војске, да Новак, истина, купи нову, ал’ све то помало иде, да је |
| бљом без престанка.</l> <l>Пет већ рана Новак задобио,</l> <pb n="239" /> <l>А Татарин радосно |
| p> <p>— Шта се чује од Косова? — запита Новак, најпре поздравив га скупа са патријархом.</p> <p |
| ини?{S} Ко ће управљати донде? — запита Новак.</p> <p>— Нека се начини обрамбени одбор који ће |
| епријатељски прама нас ставио? — запита Новак.</p> <p>— Мој отац вели, да ће он све за народ уч |
| и како си калуђерство оставио? — запита Новак, који је знао да ће Петошко што смешно рећи, но н |
| А да л’ би се, Петошко, женио? — запита Новак.</p> <p>— Би’ — одговори Петошко — ал’ онда кад н |
| лико си ти рана задобио старче — запита Новак Грмана.</p> <p>— Свега седам, и то три тешке — од |
| Па како то да се даш ухватити — запита Новак.</p> <p>— Боље је дати се ухватити нег’ улудо гин |
| учише.</p> <p>— Шта би с Југом — запита Новак.</p> <p>— Погибе са својих девет синова.</p> <p>— |
| тарин радосно се смјеши.</l> <l>Ал’ кад Новак буздован дочепа,</l> <l>Па кад лупи с њиме Татари |
| аредба учини; млађи, пак, приметише куд Новак са својом речи циља, удале се после обичног покло |
| кроз прсте гледати.{S} Штавише, кад је Новак запитао за будалу Петошка, царица одма’ даде га д |
| д оне младе године. — Затим мало уздане Новак, но опет, задавивши своју тугу, рече пјевцу:</p> |
| а љета</title>”.</p> <p>За њим се дигне Новак:</p> <p>— За здравље јуначке српске војске, која |
| и ’хоће ли још кадгод настати — упадне Новак. — Опомињем се добро на оновремене војводе.{S} Ре |
| > <p>— Како си спавао, свети оче? рекне Новак после обичног јутарњег поздрава.</p> <p>— Ја сам |
| дбе учинимо, да време не губимо — рекне Новак.</p> <p>— Је ли светла царица с тим задовољна? — |
| — Даће бог па ће све бити добро — рекне Новак поузданим гласом.</p> <p>— Сад ако нам се цар по |
| се ови гости донети, јер је знала да се Новак и патријарх код цара у стану налазе, па откуд их |
| ашу смедеревског искапио.</p> <p>Док се Новак и Петошко овако разговараше, донде се остали смеј |
| есто Милица, с леве Русна, поред Милице Новак, и тако све даље по реду свог чина заузму места и |
| о.</p> <p>— Како си ми, Петошко, — рече Новак — нисам те већ одавна видео.{S} Ја сам мислио да |
| ош и сада његова песма срце цепа — рече Новак.</p> <p>Милица одма’ даде дозвати Грмана.</p> <p> |
| апиј се мало да ти глас боље иде — рече Новак, на чију реч одма’ се даде вина пјевцу, који иска |
| Вукашинове, код саме реке Марице — рече Новак.</p> <p>— Све се то може још збити, само да бог п |
| ранковићевом властољубију говори — рече Новак.</p> <p>— Мораће се закон донети такав, по којем |
| Још ће он Турке сасвим утаманити — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако не утамани, шта ће онда бити — |
| у да ни Душан краснију није имао — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако опет Турци буду јачи, шта ћемо |
| ара противу Турака војевати могу — рече Новак, мало загрејан, а у оку му се суза купила.</p> <p |
| То ће бити какав глас с Косова — повиче Новак.</p> <p>— То ће бити Баоша, који је такођер обрек |
| речи престао је говорити патријарх, а и Новак дуго је замишљен ћутао док наједанпут не прослови |
| е се по дворски станови.{S} Патријарх и Новак заузму собе у неком малом зданију у башти, које у |
| лио би’ чути да ли се свети патријарх и Новак војвода у томе слажу?</p> <p>— Ја нећу противусло |
| one unit="subSection" /> <p>Патријарх и Новак спремили су се на подворење царици.{S} Царица их |
| реч опредељена беху.</p> <p>Патријарх и Новак заузеше места с обе стране Милице, даље до патриј |
| раз нека стидљива румен обасу.</p> <p>И Новак примети забуну Светислављеву, па мало живљим и оз |
| копљем поразит’ га хтједе;</l> <l>Одби Новак сабљом својом копље.</l> <l>Љут Татарин сабљу пов |
| о силнија миш’ца Новакова.</l> <l>Млади Новак наочиглед војске</l> <l>Поче мејдан с Татарином б |
| ин?</p> <p>— Да, то је истина — продужи Новак — није се онда питало, колико ји има, па смо опет |
| ацио.{S} После толике несреће и челични Новак мало духом клоне.</p> <pb n="265" /> <p>Царица је |
| ке, па опет хоће да господари.{S} Стари Новак сад за тим је да нову војску скупи; но када ће је |
| ан.{S} Желио би’ знати шта ће тек стари Новак на то рећи.{S} Он је већ за сигурно држао да ће с |
| ријатељ; ко би нас бранио?{S} Зар стари Новак са својим старим друговима?{S} Или зар млади Свет |
| да тек што се нису судариле — одговори Новак.</p> <p>Тек што је то изрекао, ал’ ето Грмана.</p |
| име прославити.</p> <p>После ових речи Новак једну чашу испразни, а донде му Петошко у реч упа |
| српска војска? — запита жалосним гласом Новак.</p> <p>— Зао глас доносимо вам.{S} Погибе цар, и |
| здајица смрћу казни — рече јачим гласом Новак.</p> <p>На то Патријарх дубоко замишљен стане гов |
| p>— Не би згорег било — одговори шаљиво Новак, — а млађи би се бар донде могли проходати по ово |
| те се свачијег срца мало коснуше.{S} Но Новак, који је то примјетио, хтеде својим важнијим реч’ |
| и јошт и сада пакосте.</p> <p>Све је то Новак говорио да само горњи разговор мало збуни; и на т |
| ам мислио никад доживети — рекне љутито Новак.</p> <p>— Ал’ шта ћеш да чиниш када није друкчије |
| етне себи круну на главу — рекне љутито Новак.</p> <pb n="313" /> <p>— Он жели, да се од двора |
| /l> <l>Па одбија од себе ударце.</l> <l>Новак стаде сабљом бит’ душмана,</l> <l>Но челична тата |
| , које у шали које у озбиљности.</p> <p>Новак је одма’ посјетио патријарха у намери да се поред |
| све натрашке иде — рече Петошко.</p> <p>Новак није ни слушао шта Петошко булазни, <pb n="231" / |
| тошко са својих лакрдија познат.</p> <p>Новак, да би мало забунио Петошка, почео је друге врсте |
| о се у целом двору.{S} Осим патријарха, Новака и оца Леонтија сваком је већ то познато било.{S} |
| положене.{S} Млађи, када видеше старога Новака да је тако добре воље, мало се ослободе, па се п |
| иста, да није било царице, патријарха и Новака, сви би се на њега заценили били.{S} Особито Све |
| није хтела <pb n="245" /> патријарха и Новака дуже задржати, па је од софре прва устала а зати |
| ће онда све теже ићи.{S} Познајем добро Новака и Драгаша; они, по свој прилици, на њену страну |
| ске обадвије,</l> <l>Дивише се јунаштву Новака,</l> <l>Па јошт већма стадоше се борит’.</l> <l> |
| је већ намењена младом Светиславу, сину Новака војводе.</p> <p>— Дакле твоме слуги дајеш кћер, |
| и, Новак, старији саветник цара Лазара, Новаков син Светислав, са својима млађима и неколико ка |
| ка кошуља,</l> <l>Већ се о њу сломи мач Новаков.</l> <l>Тад’ Татарин јошт’ жешће нападе;</l> <l |
| абља њему не помаже.</l> <l>Јер је бржа Новакова рука,</l> <l>Па одбија од себе ударце.</l> <l> |
| орди Татарине,</l> <l>Но силнија миш’ца Новакова.</l> <l>Млади Новак наочиглед војске</l> <l>По |
| н јошт’ жешће нападе;</l> <l>Крв облила Новакове груди,</l> <l>Јер Татарин не да му времена,</l |
| Р КОВАЧЕК, др ЖИВАН МИЛИСАВАЦ, др БОШКО НОВАКОВИЋ</p> <p>КЊИГА I</p> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> </d |
| ри, очитавши благодарителну молитву, са Новаком се удаљи.{S} Сваки је гост себи опредељен конак |
| , па се у добро доба вратио, заједно са Новаком.{S} Новак, кад чује од патријарха шта царица на |
| ојом породицом; патријарх са калуђери и Новаком; Русна са Ђурђем били су заједно.{S} Сви су неш |
| ив се, у себи је неку молитву читао.{S} Новаку и Драгашу сузе су низ образ рониле.{S} Светислав |
| јуначко чувство обузме цело друштво.{S} Новаку се суза из очију пустила.</p> <p>— Еј, где су та |
| </p> <p>Милица и Русна приметиле су шта Новаку на срцу лежи, па су започињале такав разговор ко |
| па су започињале такав разговор који је Новаку годио.</p> <p>— Камо сад они’ војвода, који се п |
| царица са Русном насусрет патријарху и Новаку.</p> <p>Милица је прва патријарха у руку пољубил |
| омињао — дода Русна.</p> <p>На ове речи Новаку је суза канула.</p> <p>— Да, где су та времена, |
| усовачку кулу — примети Петошко.</p> <p>Новаку нису се баш допадале такове примедбе; и да не би |
| осле тога, само оно прво нек се изврши, новац пре свега — рече Јаблановић.</p> <p>Јаблановић ув |
| ној истези одговорити не може.{S} Треба новац за војску, треба за непредвидим случај што имати. |
| оло ширити.{S} Ја, опет, нијесам рад да новац мој за то ширење распачам.</p> <p>— Ето види се м |
| лупца Харалампије из руке Јеремије мора новац примити, и тако му је Јеремија од Јаблановића бли |
| искали новац, не би нам га дали, јер се новац даје на срећу, а не на погибију.{S} Незадовољници |
| не може војске држати, мораду да просе новац у римпапе, који кад им да, обвеже их да лацманску |
| рече калуђер, пружив му поред тога који новац.</p> <p>— О с драге воље, оче, заповедај са мном |
| ви’ речи даде калуђер слуги јошт покоји новац, па се удаље.</p> <p>Сваки отиде на свој конак, и |
| ши Мађари рекли, да смо утрошили толики новац, а вратили смо се са празним џепом и разбијеним г |
| екла?{S} Кад бисмо опет за рат поискали новац, не би нам га дали, јер се новац даје на срећу, а |
| као изнова подигао.{S} Деспот је силни новац жртвовао на, украс и укрепљење његово.{S} Боже мо |
| обити фетву против ђаура.{S} И тај исти новац доћи још у наше руке.{S} А Вукогли-деспот велики |
| ши та цјена, но коме се има предати тај новац, теби ил’ Јеремији.</p> <p>— Мож’те и мени предат |
| е.{S} Подари Јеремији као просијаку тај новац, вратићеду то ђаури.{S} Кад имаш Голубац, ухватио |
| еби полак Исак-паши.{S} Како примиш тај новац, деспоте, окупи јошт и друго што имаш и зидај Сме |
| који је за добру реч, а особито за жут новац, и највећу тајну изјавити готов био.</p> <p>— Е в |
| беглербега.{S} Сад друго не остаје већ новац да се изброји, подијели, полак теби полак Исак-па |
| тити, јер сад доиста због војне није му новац при руци.{S} Вољу је показао, можда би исплатио ш |
| /> а ја сам до њега.{S} Код Голупца ћу новац предати.</p> <p>— Е добро, честити пашо, само нем |
| канда ми не знамо да Жигмунд никад нема новаца, и да му ваш деспот узајмљује, па и то знамо да |
| ралампије.</p> <p>— Има у деспота доста новаца.</p> <p>— Деспот је богат, ал’ сад се у трошак б |
| ради моја драга бјелопољка Савка, па и новаца... ил’ ћу му душу хрђаву истерати.{S} Бојиш се з |
| о негда Ферхад-паша.{S} Обрицао му је и новаца, да све што зна о Ферхад-паши искаже, какве је ћ |
| давши да га ко не примјети стисне нешто новаца Јули у шаку.{S} Јула најпре није хтела примити, |
| а, а оно нек Милева спасе земљу.{S} Ти, Новаче, опрости, јер земља је преча нег’ други.{S} Има |
| p> <p>— Све су то прама нас деца, је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се и сад повиновати бољма него |
| обро нам дошао, свети оче, и властелине Новаче; откуд вас сад овде у мом двору? — рече Милица с |
| јицу хвале.</l> <l>А кнез Лазар и млади Новаче</l> <l>Златног класа задобише орден.</l> <l>Нека |
| ије сасвим не истисну.{S} Почне, дакле, нове планове правити, како би своју владу распространит |
| сли имао у глави.{S} Све се бојим какве нове неслоге, јер тек тако би могли Турци са својим мло |
| вора удаљи, и отиде у Рудник, и онде је нове планове против Милице ковала.</p> <p>Русна Мару ни |
| прими и султану однесе.</p> <p>Донео је нове и нове поклоне.</p> <p>Дуго се бавити није хтео, ј |
| султану однесе.</p> <p>Донео је нове и нове поклоне.</p> <p>Дуго се бавити није хтео, јер му ј |
| ове Србе одржавали и чрез њи’ су нове и нове приврженике задобијали.</p> <p>Било је у турском с |
| е оданде к Русни често одлазио, и с њом нове замке плео.</p> <p>Светислава је нестало; ваљда је |
| надама ове Србе одржавали и чрез њи’ су нове и нове приврженике задобијали.</p> <p>Било је у ту |
| е дођу, добра бити неће.</p> <p>— То су нове спреме, на то троши Жигмунд силно благо, јер је то |
| <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ</p> <p>МАТИЦА СРПСКА, НОВИ САД</p> <p>ЈЕДИНСТВО, ПРИШТИНА</p> </div> <gap uni |
| бити може, као негда Призрен, Приштина, Нови Пазар, Београд, сада Смедерево мора народу светлет |
| радовали су се гостима, јер су знали да нови гости ново весеље у двор доносе.{S} Дворјанима не |
| мудар.{S} Када су Турци са Арнаутима на Нови Пазар ударили, и ја сам био у српској војсци, и не |
| тко, а Турци са свију страна кипте, све нови и нови на видик излазе, а кћи Розгоња Цецилија је |
| уге тумарају.{S} Држаће се савет или се нови гости ишчекују.</p> <p>— Неће ли турски цар у гост |
| надмашио, рикну као лав и своје у ред и нови бој позива.{S} Демишћије се испрекрштају са мађарс |
| Турци са свију страна кипте, све нови и нови на видик излазе, а кћи Розгоња Цецилија је у Ласло |
| мо Хасана и Марка, да видимо шта ће ови нови гости.</p> <p>Њи’ Турци спроведу до султановог шат |
| нашој страни, него да ми је ко поклонио нови’ десет ’иљада војника.{S} Све ти то упрсте зна шта |
| сеча; Срби секу Турке, но на исто место нови Турци ничу; Србин пада, но нема спомагателне силе. |
| сли.{S} Хусари одбију хатлије, ал’ опет нови навале, и Лошонци и Розгоњи вуку га у каик, Цецили |
| е за то доносили.{S} Ишчекивали се јошт нови гости.{S} Стари војвода Драгаш од Прокупља имао је |
| ласу.{S} Ићи ћемо у Скопље, па оданде у Нови Пазар, које да стадо заробљено ослобођавамо, које, |
| а још и друге.{S} Чак из Зете долазе му нови војници.{S} Но поред свега тога што му војска раст |
| с, но узбијени буду силно.{S} Навале са новим силама, но буду још жешће узбијени.{S} Сваки држа |
| борише, од почетка борише, не могоше са новим силама битку обновити.{S} Турака је било као мрав |
| рече Исак-паша.</p> <p>— А шта ћемо са Новим Брдом? — запита султан.</p> <p>— Засад опсаду нап |
| > <pb n="336" /> <p>Док се је деспот са новим устројењем у својој земљи бавио, и не мислећи на |
| пска.{S} Но Турци навале и трећи пут са новим силама на уморене Србе, који се без престанка бор |
| г срца.</p> <p>Турство се натуштило над Новим Брдом.{S} Као гладни вуци окупили се, опселили су |
| м.{S} Млађи се сви удаље, а старији све новим и новим испиткивањем путнике мучише.</p> <p>— Шта |
| ађи се сви удаље, а старији све новим и новим испиткивањем путнике мучише.</p> <p>— Шта би с Ју |
| Русном разговор прекинут беше доласком нових гостију. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ајвећи део, ако Голубац предамо.{S} Но, Ново Брдо се јако држи, не могу Турци да га отму.{S} У |
| е да обори Србију, да јој сок исиса.{S} Ново Брдо је жила српског срца.</p> <p>Турство се натуш |
| иша одбили, колико је крви проливено, а Ново Брдо још не мисли на предају.{S} Зар не има јунака |
| /note> <note xml:id="SRP18590_N4">Треба Ново Брдо.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP18590 |
| и.</p> <p>У двору се све преправљало за ново угошћење гостију.{S} Служитељи су свакојаке припра |
| и.{S} Паде Крушевац у турске руке, а на Ново Брдо Турчин <pb n="519" /> једнако зија.{S} Смедер |
| ило ништ’ не дати, нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, па онда на Голубац, да отиснемо Маџаре, па ћ |
| лубац Мађарима предати мора.</p> <p>Под Ново Брдом је и сам султан Амурат код војске, ту је и И |
| ти.</p> <p>— Шта је Харалампије, шта је ново?</p> <p>— Свашта доста, но јесам ли на добром мест |
| преко мојих људи гласове.{S} Ако падне Ново Брдо, крај је Ђурђевом господству, и онда ћеду Тур |
| ву победу, изагна Турке и Ђурђа, ал’ се ново зло у народу роди.{S} Брат је братску крв пролио, |
| ли-деспот велики је лис, кад чује да се Ново Брдо не предаје, ма како ће обманути Јеремију. <pb |
| доле закопани, па у случају да напусте Ново Брдо, могли би се згодном приликом у нас ужљебити, |
| .{S} Из сваке черте Маркове у себе вуче ново и ново јунаштво.{S} И диван јесте Марко.{S} Турци |
| сваке черте Маркове у себе вуче ново и ново јунаштво.{S} И диван јесте Марко.{S} Турци диве се |
| ј уговор, и навалио одмах на Крушевац и Ново Брдо, мада је у Караманији започела буна.{S} И да |
| <p>— Као што сви знамо, Турци су опсели Ново Брдо, и ја добијам оданде преко мојих људи гласове |
| се гостима, јер су знали да нови гости ново весеље у двор доносе.{S} Дворјанима не беше до тог |
| чељад, своје благо.{S} Узмеду ли Турци Ново Брдо на јуриш, сви ћеду бити исјечени ил’ у робље |
| ђемо на Крушевац, па онда да ослободимо Ново Брдо.{S} Ако имамо доста снаге, и ја имам нешто во |
| су им у рукама, <pb n="383" /> и славно Ново Брдо је у опасности, нит’ је до оклевања.</p> <p>Д |
| едном јунаку стегне се срце кад види то ново оружје.</p> <p>Деспот једнако светује краљу да ил’ |
| кад се зрак надежде показао, наиђе опет ново зло.</p> <p>Деспот већ одавна од костобоље страда. |
| Ђурађ пошље гласника Јеремији да дође у Ново Брдо одмах.</p> <p>Јеремија како чу глас, од стиха |
| евићи, Јеремија тај глас поручи Ђурђу у Ново Брдо.</p> <p>Јеремија пита Ђурђа што да чини са кн |
| а, ја идем зором као поклисар султану у Ново Брдо, да се уиме Јеремије погодим, пази да Јаблано |
| у робље одведени.{S} Ако Турци не отму Ново Брдо а Голубац падне, онда ће Мађари са Ђурђем одм |
| а договоримо како ћемо на Турке који су Ново Брдо опсели, па онда на Крушевац. <pb n="387" /> П |
| ју страна прикупљавати мора, а Турци су Ново Брдо опсели, а немамо доста војске да га ослободим |
| Сљед тога је пао Крушевац, једва се их Ново Брдо курталисало, ал’ место тога Голубац заглави.< |
| је већ у турским рукама; нек добију још Ново Брдо, па су искинули Србије четири стуба.{S} Онда |
| ubSection" /> <p>Каква је то лепа варош Ново Брдо, какав град.{S} Ту је богатство, сав предел к |
| одморе се на згаришту, међу развалинама Новог Брда.</p> <p>Силна турска сила се ту слегла.</p> |
| о!</p> <p>— Бог добро дао, оче, шта има новог?</p> <p>— Ја мислим да ћеш ти боље знати од мене? |
| се што је у младом Турчину случајно на новог пријатеља наишао.</p> <p>— Нека буде као што ти х |
| урђу приврженике тражила.{S} Патријарха новог јошт није било, јер деспот је хтео владику Ћирила |
| и бимбаша који је пратио Харалампија од Новог Брда до Крушевца, душом је одан Ферхад-паши.</p> |
| о; брат је братску крв лио.{S} Народ од новог чуда обнезнани се.{S} Не зна на коју ће страну.{S |
| у доцнијим ратовима противу Турака, код Новог Пазара; наравно, он је био још дете према мени.{S |
| који је у једној бици против Турака код Новог Пазара пао.{S} Један двадесетољетни син, Милан Во |
| адне Голубац, онда нисте ни ви овђе код Новог Брда постојни.{S} Хоћеду Мађари да вас пребаце на |
| победоносно противу Турака тукао и код Новог Пазара, и код Ниша.{S} Што сад нисам улудо дао ги |
| ного војске.{S} Одступили сте од опсаде Новог Брда, а да узмогнете готов предан <pb n="483" /> |
| ти о’де као таоц, да видиш како се куле Новог Брда руше.{S} Јесте л’ добро прегледали у потаји |
| <p>Кад трећи дан, пријави игуман Рувим новог госта, владику Леонтија.</p> <p>Како то чу Бранко |
| много са Турци шуровао, опет се клонио новог и тешњег с њима пријатељства.{S} Увидео је колико |
| ћи шербет, жудно су ишчекивали заповест новог султана.{S} Победом опијени и здрави јошт јунаци, |
| већ у то доба све врвило.{S} Дворске и новодошавше гостинске слуге мотали су се тамо-амо.{S} М |
| S} Дворјани и дворјанке састајали се са новодошавшим гостима и по свом обичају забављали су се, |
| х видели, свак се уплаши.{S} На лицу се новодошавшим читати могло да се није добро збило на Кос |
| чаши винца тражио је утјехе и мислио о новој љубави; битке није било никад без винца, јер вино |
| ђ свемогућан, па покрај старијих услуга новом увенчаће своје чело.</p> <p>Харалампије од стиха |
| што се могло.{S} А ви сви повинујте се новом господару, и потпомажите га, мени пак бог милости |
| град, да се у свијету о њем прича као о Новом Брду.{S} Није још усануло деспотово благо.{S} Мог |
| л’ су Турци већ у граду, па би навале с новом још долазећом војском све угушили.{S} Само полови |
| ко држи, не могу Турци да га отму.{S} У Новом Брду има нешто и Ђурђеве војске, ту су Немци Саси |
| мо, али дурно, да ђауре распршимо, да у Новом Брду не остане камен на камену.</p> <p>— Светли с |
| њихови синови, браћа јуначки владали у Новом Брду.{S} Преповиједаћу им како ћеду се и задњи по |
| ју, пре нег’ што зора заруди, ударићеду новом силом, сватко верује да наступајућем јуришу Јерем |
| губимо времена, но пош’љимо одма’ улаке новоме султану Бајазиту.</p> <pb n="269" /> <p>Видајиће |
| Ни Прибац, ни Харалампије не радују се новоме деспотству.{S} Напијало се у здравље Прибца, Хар |
| утра шта би учинила овакова два зета од новорођенога царства?{S} Шта би било од мојих синова?{S |
| искупи.</p> <p>Отац Леонтије, кад чује новост дворску, силно се ражали; он је у свему са патри |
| војводе, да не би, због тајности дела и новости такове удадбе, како ове, тако и народ огорчила. |
| у општој опасности могли би се сложити, нову силу наскоро скупити, и пред Турцима сваки комад з |
| подари.{S} Стари Новак сад за тим је да нову војску скупи; но када ће је скупити кад ето готове |
| овући, да спасе што се спасти може и да нову војску устроји.{S} Он се доиста повуче натраг са с |
| је деспот јако забринут, канда предвиђа нову несрећу.</p> <p>Јерина гледи му у очи, да му прона |
| -српској граници, па једнако је тражила нову згоду за Ђурђа.</p> <p>Са Ђурђем није могла ништа |
| вору.{S} Он је по крушевачким пределима нову војску купио, но слабим успехом.</p> <p>Патријарх |
| е није се више враћао.</p> <p>Тражио је нову прилику да досади деспоту.</p> <p>Његова партаја б |
| {S} Требају нам и овде јунаци да створе нову преправну војску ако цару устреба.{S} Твоја три бр |
| јмо времена губити.{S} Гледајмо што пре нову војску да скупимо, да Турке код Мораве дочекамо, с |
| алампије иде потајно међу народ и прави нову партају за Ђурђа.</p> <p>— Шта ће нам — вели народ |
| ема више војске, да Новак, истина, купи нову, ал’ све то помало иде, да је Бранковић млого силн |
| то деспот блага има, може сакупити опет нову војску и с Мађарима се снова везати.{S} Мађари, оп |
| за слободу и отаџбину, Турци да добију нову земљу, Србљи да се Турцима умиле.{S} Власи познава |
| латио што рече, ал’ Голубаца не дам без новца, а на вересију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од |
| ен, и ту се станим.{S} Имао сам нешто и новца, па ми је зато и пут отворен био.{S} Једна убога |
| канда је само хтео да збуни са предајом новца, ал’ Ферхад-паша не да се збунити.</p> <p>Ферхад- |
| сва не љуби, јер вељаше да много трошиш новца и крви за алеманско царство, и против хусита, кој |
| олупца, па их је Ферхад-паша погубио, а новце на поле подијелио, једну половину себи, једну Иса |
| мо кретати се.</p> <p>— Најпре донијеси новце — рече мало оштријим гласом Ферхад-паша.</p> <p>Х |
| нашег стада однијели.{S} Римпапа помаже новцем Маџарима, а ови су му обрекли да наше стадо лацм |
| год желиш, све ћу ти учинити — одговори новцем заслепљени слуга.</p> <p>— А бога ти, би л’ би м |
| благива да с Мађар’ма шурујеш, и твојим новцем буну у Караманији потпирујеш.{S} И Турахан-паша |
| реба, па ако деспот баш сад не буде при новцу, а Жигмунд наваљује да се Голубац преда, што ћеш |
| ли добити од Жигмунда за Голубац ако не новчана блага, а оно властелинства у Мађарској, као што |
| а руво без украса, обична струка, узане ногавице, чарапе и местве.{S} Лице њихово, глава, племе |
| и, паша га не нуди да седне, он мора на ногама бити, и чекати на заповест Ферхад-паше.</p> <p>Т |
| а тако исто Гргура.</p> <p>Кнежевићи на ногама стоје као заковани, не дају речце ни отпоздрава. |
| авит’ Београд, ионако ми о’ђе земља под ногама горје.</p> <p>— А мене зар с тобом вођет нећеш, |
| а глави му шарен турбан, на прекрштеним ногама почива му драгим камењем посута димишћија.</p> < |
| S} Ферхад-паша на душеку са прекрштеним ногама.{S} Харалампије тако исто чини, да се паши не за |
| -паша седи високо на душеку прекрштеним ногама, на глави му шарен турбан, на прекрштеним ногама |
| као ђаур, диндушман Турака, и да Коран ногама газиш.{S} Пиј, овде не сме ти нико замерити.</p> |
| , већ се наредбе издају да се војска на ноге дигне, па даље које Дунавом које сувим.</p> <pb n= |
| код вас Угра.{S} Његов један миг све на ноге диже.{S} Ми смо с Турци више војевали него л’ Угри |
| вити.</p> <p>Ђурађ Бранковић опет се на ноге диже, а за њим војводе.</p> <p>— Војводе, јунаци, |
| ре за се брине.</p> <p>Тако дигну се на ноге, и са то мало војске крену се даље да се споје са |
| л’ кадар све то израдити без да идем на ноге, ни султану ни везиру.</p> <p>— Јесам.{S} Ја сам о |
| род вољан у случају рата овом снагом на ноге стати, и дурашно издржати, јер у овим неосвојеним, |
| а за њим носе пуне вреће, и положе пред ноге Исак-паши, па изиђу.</p> <p>— Ево ти половине од о |
| се није мерио главом до рамена, већ од ноге до главе у дужину.{S} Телесна снага била је све и |
| ма; труп дугачак, <pb n="227" /> кратке ноге, кратак широк врат.{S} Глава му је била велика и ч |
| уди вежу им руке одостраг.{S} Вежу им и ноге.{S} Пробуде се несретни младићи, отимају се, ал’ ј |
| замери, по реду као што треба прекрсти ноге, и стоји му добро као правом Турчину.</p> <p>Ферха |
| дао двапут нудити већ седне и прекрсти ноге по турски, тако истоветно као што Ферхад-паша.{S} |
| дан дан као код Искре, кад смо Турке до ноге потукли, много робље задобили, ’ришћанство ослобод |
| д кудгод изјаши, пре нег’ што ће једном ногом у зенгију, стане другом на леђа сагнутом Бајазиту |
| д, а ви црви, који нисте достојни вашом ногом у његов храм ступити, нисте кадри искушеније смир |
| хоће ли када такови јунаци у ту светињу ногом ступити.</p> <p>После цркве скупише се у двору, у |
| љена није.{S} Но у Европи ’де је Турчин ногу метао, не да се оданђе истиснути.{S} Прије би за в |
| приликом нису јошт тако снажни да могу ногу на Мађарску пребацити, и Београд који је у мађарск |
| пија носе, кида се, бацака се, неће под нож.</p> <p>Ферхад неће да оскврни српском крвљу манаст |
| .{S} Јесте л’ добро прегледали у потаји ножа.</p> <p>— Све смо претресли, нема челика ама ни за |
| пехари, красни, сребром, кошћу искићени ножеви.</p> <pb n="396" /> <p>Прима се јело и пиће, мал |
| аручје, а затим је српски народ турском ножу привукао.{S} Он је своју цркву, свој род љубио, па |
| а им се растреса, главу горе бацају, из ноздрва им модар пламен издише, и ржећ загризују доламе |
| опет их остављао.{S} Данас си на доброј нози са Турцима, а Мађари од тебе зазиру; сутра опет мо |
| се боје ако с Турцима стојимо на доброј нози, и у надњи каквог добитка да ћемо с Турцима у свез |
| , одржаћеду се и они, Угри су на доброј нози са римпапом, а овај код лацманства много важи.</p> |
| после светског потопа свију нас праотац Ноје са својим корабљем насео играо сам се са млади орл |
| рече Харалампије.</p> <p>Тако их ухвати нојца, и вино и сан их превлада.</p> <p>Тежак ћеду сан |
| ама уживале су тајинствену сладост тихе нојце, поред танког звука лаке тамбурице, поред песме к |
| ве смо претресли, нема челика ама ни за нокат, жели ти кољено цјеливати — рече чауш- -баша.</p> |
| обац међу кокошке улетио и једно пиле у ноктима однео.</p> <p>— Ти све тако чудне сне имаш, да |
| е, који није баш био каиљ чекати док на нокту загоре.</p> <p>— Морамо још мало почекати, можда |
| или Римљани преко, да одбију, раштркају номадичне народе, који си час овде час онде домовине тр |
| а.{S} Образ му је био светло-црвенкаст, нос врло заоштрљаст, а очи зелене и мале, да се испод б |
| обично после јела већ и онако му црвени нос тако је набубрио да се чинило као да су му на врху |
| > <p>Турци после смрти Бајазитове, мало нос покуње.{S} Више им је лежало о српском пријатељству |
| и наблизу не дође какав Турчин, а да му нос не додирне мирис од ђаурске печенице, што би га узр |
| е се бродови, пун је Дунав четокаицима, носе храну, <pb n="392" /> заиру војсци.{S} Припреме за |
| е.</p> <p>Извуку их напоље, Харалампија носе, кида се, бацака се, неће под нож.</p> <p>Ферхад н |
| во.{S} По рекама, водама лађе, и чунови носе спрему, путови загушени од силне марве, коња и вол |
| <p>У својти су и дечаци ловачки, једни носе стреле, други увежбане соколове, нуз пут ако се на |
| почну.</p> <p>Уљезе и бимбаша, а за њим носе пуне вреће, и положе пред ноге Исак-паши, па изиђу |
| среће да су сви такви, који турско руво носе.{S} Да ми не исказа тко је Ферхад-паша неб’ ти мог |
| сам се одмах дигне, а бимбаши наложи да носи благо Исак-паши.</p> <p>Ферхад-паша иде у конак Ис |
| а Христовог, ког већ он од много година носи.</p> <p>То је онај отац Леонтије, који је провео м |
| еш да склопиш уједно оно што српско име носи.{S} Ти Балшићи и Црнојевићи не гледају Србију за ч |
| Трапезунта, морјем и сувим.{S} У глави носи велику мисао како ће Смедерево градити, а донео је |
| 3" /> <p>На путу стиже му гласник, који носи собом поруку Јеремије.</p> <p>Деспот проучи поруку |
| илости, ето ти роба који ти добар хабер носи.{S} Пред твојим кољенима предаје се славни град Го |
| а на свом лицу и јаком телесном саставу носи сасвим печат Бранковићеве племените породице са св |
| они’ људи, које је срећа на своји крили носила.{S} И он, каогод и други турски великаши који до |
| дрицала Турчина и Светислава као у срцу носила, то опет није дуго трајало јер је материне речи |
| им оружје не би срећно било, са истима носили би раздор у земље противни’ народа, па би с тим |
| е било српско, онако каково су великаши носили.{S} Марко у свом богатом народном оделу, па у ту |
| сваком јако у очи падало.</p> <p>Они су носили красне са златом и сребром искићене доламе, о вр |
| како не код толики’ певача, — али није носило на себи печат благоговјенства.{S} Гласови фини, |
| подари.{S} Јер из Призрена све се онамо носило.{S} Пјеније је било, истина, красно, и како не к |
| <p>— Деспоте, ја одмах сједам на коња и носим уговор на увид Исак-паши, јер је он везир и бегле |
| ти ил’ мријети.{S} Све на себи свјечано носим, од чије руке паднем, тога је свије што је на мен |
| старе властелинске породице произишав, носио је на себи печат неке великашима сродне гордости. |
| с њиме дељен.{S} Њега је војвода Угљеша носио.{S} Јошт ми остаде очин мач од Душана задобивени, |
| одворником који је на јастуку од кадиве носио кључе Голупца.{S} Ферхад-паша прими кључе и [с] в |
| ља.</p> <p>Миличин двор у Крушевцу није носио на себи печат царског великољепија, но одговарао |
| место мантије и калпак место камилавке носио, и срцу дуг платио ал’ бадава је, кад је већ мој |
| је Харалампије издао, благо је са собом носио за паше, богзна куд је отишао, можда и деспоту — |
| а му не жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу носио је жељу за владом, па будући је млого добри’ свој |
| а, јер овај мач од Турака тек онај може носити који је Марков пријатељ, а ти си тај, без сумње; |
| су Турци место царског имена деспотско носити допустили, иако је Марко оцу му непријатељ био, |
| нило као да су му на врху јошт два мала носића нарасла.{S} И онда је био најљући.{S} А ми искуш |
| р.{S} Турска војска кренуће се одмах, и носиће собом и благо које се има предати Јеремији, а и |
| <p>— Дођи прексутра, благо је ту, да га носиш.</p> <p>Тако се растадоше.</p> <p>Најпре деспот и |
| , ја знам зашто нећеш да говориш.{S} Ти носиш у срцу Светислава, па би ти као тешко било од њег |
| ала, а братија веле: калуђер мора добар носник бити, ради отпуштенија не само своји’ но и туђи’ |
| же и сам изредити.</p> <p>Тешка им лака ноћ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18590_C2 |
| кле, и други дан весело провео и дубока ноћ је опет затекла частеће се госте.{S} Петошко је опе |
| ао млада срна.{S} Очи су јој биле тавна ноћ, или ноћне две звезде; не би разазнао да л’ једно д |
| у је довео Облачина Раде.</p> <p>Красна ноћ, небо звездама посуто, на небу сребрн шар, козлићи, |
| вој конак отиде.</p> <p>Настане жалосна ноћ.{S} Гдекоји од умора тихо почива.{S} Но већа част у |
| је изређује своје припреме.</p> <p>Тиха ноћ.{S} Харалампије иде у кулу да види шта кнежевићи ра |
| Цариграду о српској побједи.</l> <l>Кад ноћ прође, а зора настаде</l> <l>И кад помоћ нова Срб’м |
| исприча им све подробно.</p> <p>Већ је ноћ, и једнако се прича.</p> <p>— А чије ће бити намије |
| српског народа.{S} Тако он чека вече и ноћ, да легне, да почине, зна да ће му лак санак доћи, |
| разним стварима разговарали; кад већ и ноћ настане, и сваки к свом шатору на одмор упути се.</ |
| д слонове кости изрезано, очи тамне као ноћ, ал’ из зенице светлост одају.{S} Обучена у црно, г |
| ава [рекне царица:]</p> <p>— Ја сам ову ноћ боље преспавала него пређашњу, ваша присутност улил |
| нам славни гости не дођоше, не бих ову ноћ могла преспавати, тако ми је нешто тешко било.</p> |
| Сад су све свршили.</p> <p>Већ је близу ноћ, разићи ће се и сватко на свој посао, Јеремија да ч |
| шатору на одмор упути се.</p> <p>— Лаку ноћ, Марко.</p> <p>— Лаку ноћ, Хасане.</p> <p>— Срећан |
| /p> <p>— Лаку ноћ, Марко.</p> <p>— Лаку ноћ, Хасане.</p> <p>— Срећан био, млади Бранковићу.</p> |
| <p>Ови то једва дочекају.</p> <p>Једну ноћ дођу Облачић и Војновић са неколико коњаника под Гу |
| ом свитом удаљила, желећи гостима добру ноћ.</p> <p>Ноћ је већ дубока настала.{S} Патријарх са |
| </p> <p>Отац Харалампије рекне им добру ноћ, и отиде с Митром.</p> <p>Већ су се петлови готово |
| аљила, желећи гостима добру ноћ.</p> <p>Ноћ је већ дубока настала.{S} Патријарх са своји калуђе |
| Наишао је и на Јулу куварку, која му је ноћас толику беду проузроковала.{S} Можда је сама Јула |
| тицао.</p> <p>— А бога ти, оче, шта си ноћас тако тумарао</p> <p>— запита га љубопитљиво Јула, |
| .</p> <p>— Но, како си, Петошко, шта си ноћас сневао?</p> <p>— Сневао сам да је један кобац међ |
| накнаду за то што због тебе мал’ нисам ноћас мутно прошао, а ионако познато је да ми калуђери |
| > <p>— Е видиш, човече, како сам од вас ноћас страдати могао, но ништа зато, ти ћеш зато опет б |
| њена улије јој уверење да се калуђеров ноћашњи поход ње тицао.</p> <p>— А бога ти, оче, шта си |
| е сусрели, говорили су о <pb n="259" /> ноћашњој незгоди црвеног калуђера, на које је после сме |
| авке, а особито чрез ону због које прве ноћи мал’ није страдао.</p> <p>Патријарх и његови калуђ |
| S} Сећате <pb n="429" /> се оне жалосне ноћи кад сте осљепљени.{S} Осљепити вас дао ваш ујак, Ђ |
| а.</p> <p>— Кад се опоменем оне жалосне ноћи, када нам светлост занавек одузеше, а оно морам и |
| p> <p>Они су оба по жељи Ђурђа прошасте ноћи ослепљени.</p> <p>Они неће више никаково господарс |
| срна.{S} Очи су јој биле тавна ноћ, или ноћне две звезде; не би разазнао да л’ једно да л’ друг |
| тра, та то није ђаво, то је неки опасан ноћник — повиче Петар.</p> <p>— Ајд’, вуцимо га — пович |
| ње уливали.</p> <p>Шта је мучило тако у ноћно доба оца Харалампија да се на тако необичан поход |
| ли за њима.{S} Голубац већ није далеко, ноћу по ладовини примиче се, а кад зора заруди, већ су |
| гмунду падне, а дође гладан харамија да ноћу крадом однесе.</p> <pb n="466" /> <p>Сви се убезек |
| ад унаоколо облеће и пази на Мађаре шта ноћу раде.{S} Јаблановић издајица, ал’ искусан војвода. |
| од јуриша и неспавања.</p> <p>Мађари се ноћу скупљају, пре нег’ што зора заруди, ударићеду ново |
| ене на Крушевац, ил’ да све силе дању и ноћу употреби, да би се Голубац што пре предао.{S} Позн |
| </p> <p>Розгоњи не да посади ни дању ни ноћу мира, покушава не би л’ се могао каквој капији при |
| не, и узевши маску на образ, улазио сам ноћу међу буле и већ сам се добро с њима упознао.{S} Мо |
| тељи.</p> <p>— А шта си ти, оче, тражио ноћу, кад сви већ гости спавају? — запита га мало зачуђ |
| ења.</p> <p>— Вештице и калуђери морају ноћу тумарати</p> <p>— рекне један млад подсмешљив мома |
| беду и предају Голупца, татарин је дању ноћу јездио, и донео у Једрене тај радостан хабер султа |
| д Голупцом сакупила, град нападају дању ноћу, дуже [од] осам дана не може се држати, и сад је ј |
| рад предаје, ту су Турци као вуци, дању-ноћу језде, греде.</p> <p>— Но кад Турцима предамо град |
| ала.</p> <p>— То и хоћу, о томе се дању-ноћу мислим.{S} Код Смедерева да градим да ми Угри из Б |
| сије.{S} По три калуђера наизменце дању-ноћу чувају да се кандила не угасе, и молитве се једнак |
| Паде тама на то поље равно,</l> <l>Црна ноћца крај учини борби;</l> <l>Ал’ побједа остаде Србим |
| адобије.{S} Мурат би хтео да се Срби ма’ну Мађара, па да може преко Србије удесно на Мађарску н |
| ушао је и бимбаша, и стоји, паша га не нуди да седне, он мора на ногама бити, и чекати на запо |
| дају.{S} Харалампије није се дао двапут нудити већ седне и прекрсти ноге по турски, тако истове |
| и, већ они калуђеру да деле, ал’ мисле, нужда закон мења па мораду и калуђеру попустити, а калу |
| о, шта мислиш ће је Трапезунт.</p> <p>— Нужда не зна за далечину.{S} Пошљи слугу Нићифора тамо, |
| окове за Србију.{S} Кратко је вријеме а нужда велика.{S} За кратко вријеме креч, пијесак и вода |
| ве то слуша и рече:</p> <p>— Твоја воља нужда народа, тако нек буде.</p> <p>— А ти, Облачино, к |
| арода који је за то способан и ког сама нужда народна на престол диже.{S} Ако ви мислите да сам |
| је Смедерево против Мађара.{S} Тако сад нужда налаже.{S} Треба се сад откинути од Мађара, ал’ т |
| омци изгубљено опет задобити, али засад нуждан нам је мир, да се мало поткрепимо.{S} Да би овај |
| ош услуге чини, па онда кад већ не буде нуждан, да дође и на њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мораде |
| оде у свет, у српски свет, проучавао је нуждан народ, поучавао га, крепио га у духу, уливао му |
| исаној глави принадлеже.{S} Такав закон нуждан је не само за Бранковића, него и за млоге друге, |
| ти Турчину.</p> <p>— Сад је деспот врло нуждан падиши а да на Мађаре пази.{S} Сад треба деспота |
| ила да упадне у бој, ако до нужде дође; нужде вије било.</p> <pb n="472" /> <p>Исак-паша уђе у |
| и?</p> <p>— Одавде ће боље бити.{S} Кад нужде буде, онда ћемо се ил’ овде састајати, или ћу ја |
| е потражити.{S} Голубац нам је од преке нужде.{S} Потражимо ми њих.{S} Сад би најбоље било да п |
| ике рату тражили.{S} Када је Турцима до нужде било, около њи’ су лисичили и мир обећавали, а ка |
| ај овде да будемо, да би одавде, ако до нужде дође, цару од какове помоћи били.{S} Битка ће бит |
| е помолила била да упадне у бој, ако до нужде дође; нужде вије било.</p> <pb n="472" /> <p>Исак |
| ем из љути’ бојева, у највећем покољу и нужди зна се наћи.{S} Он ће нам бити челенка до челенке |
| ађарским рукама одржати.{S} А Србија по нужди мора сад с једним сад с другим држати.</p> <p>Срб |
| им ако се град преда било ма коме.{S} У нужди сваком је прво право за се побринути се.{S} Тако |
| ли ти је познато да ти је који од њи’ у нужди као брат помогао?</p> <p>— Гори је потурица од Ту |
| це.{S} И ти, Харалампије, нијеси који у нужди тешиш, помажеш народ, нијеси од оних калуђера, ко |
| еда један другог да упропасти, или им у нужди не помаже, па чека да један другог прогута.{S} Је |
| мач који ти сад дајем, нек те поштено у нужди послужи.{S} Када га из корица извадиш, то нек буд |
| и сада једнако код њега.{S} Кад си му у нужди добар био, зашто да те се сад тако доцне сећа?{S} |
| у онога времена зидано, и израчунано на нужду и обичаје оновременог српског господства.{S} Соба |
| љима да код куће све приправи на што ће нужду имати.</p> <p>Но сад да видимо шта Турци раде и к |
| манастирима кувари су кували, али овде нужна је била куварка, јер се ту сијасет гостију дочеки |
| м сад с другим држати.</p> <p>Србија је нужна Турцима за мост у Мађарску, Мађарима, пак, за обр |
| глас однети, да му његови за ослобођење нужна [средства] створе и пошљу.{S} Па ето наиђосмо, на |
| поглед на дворјане довољно беше, да се нужна наредба учини; млађи, пак, приметише куд Новак са |
| ви <pb n="267" /> се дигну и разиђу, да нужне наредбе за одбрану учине.</p> <p>Оставимо сад Кру |
| но може пити.{S} Запрећено је исто због нужне умерености, дакле запрећено је неумереним.{S} Кој |
| о ви мислите да сам ја тај способнији и нужнији човек, а ја ћу се тога примити.{S} Дакле реците |
| Милици и њеним синовима; ал’ опет је за нужно нашао другим путем, ако се може, што за себе ради |
| Пајсије приправи све што је за кнезове нужно, и до пол сата није их већ било у Дечанима.{S} И |
| те — рекне Вук — да сам ја свуда где је нужно било народу на помоћ био.{S} Ја сам се победоносн |
| још и то дода, а да се учини све што је нужно и да се његова власт и деспотско насљедство не уш |
| онција већ не пуца на ту кулу, јер није нужно, а не зна тко тамо међу развалинама седи.</p> <p> |
| , у знак да истину говори, и да му није нужно бројати.</p> <p>Исак-паша поглед баци на вреће, у |
| говорио да те је свагда гледао као неко нужно зло, па да није рад ништа више с тобом имати — уп |
| Вук би са својима изгинуо, а није било нужно да сви на Косову изгину.{S} Није издао Вук на Кос |
| е Косово крвљу обојадисано; па је ли то нужно било?{S} Мој отац, султан Мурат, желио је само јо |
| и носе стреле, други увежбане соколове, нуз пут ако се нађе звериња, да је деспоту при руци, и |
| >У разапетом чадору седи султан Амурат, нуз кољено беглербег Исак-паша, Ферхад-паша, Керим-паша |
| спомен душе.</p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз пут баш у Манасији засео, то је што је рад да чује, |
| а, и сад као што виде, сједим на дивану нуз кољено силном султану.</p> <p>— Ал’, бога ти и прор |
| низводу јуре на турске бродове, који се нузводу тим заносе, но кадикад <pb n="468" /> и мађарск |
| ад је с коња спао, пре нег’ што ће изда’нути, брижан за опстанак Србије.{S} Можда му је у самрт |
| драгоценије на се метао.{S} Ово није за њ дан славе, дан предаје Београда жалостан је.</p> <p>Ч |
| е као стари <pb n="457" /> лав, да и за њ добра бити неће ако Голубац падне.</p> <p>Мађари одус |
| г’ једна област.{S} Мађари ћеду дати за њ двеста хиљада.</p> <p>— Иди, бога ти, канда ми не зна |
| и он је у Голупцу.</p> <p>— Чуо сам за њ, знам га.{S} Дакле знаш како има испасти ствар.{S} Ту |
| ди пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне улаке мени усмено шиље и |
| ори да је у подземљу добро скривено, на њ нису могли ни хусари ни азапи наићи.</p> <p>Запита га |
| се од њега.{S} Јеремија крвав поглед на њ баца, и да на самог наиђе, тешко Харалампији.{S} Дошл |
| егод се тко из града промоли, стреле на њ лете.{S} Завише стрелци нису обични стрелци, већ имад |
| види се један велики топ, сви су очи на њ упрли.</p> <p>Деспотови војници спроводе војску, где |
| >— Велики је лис тај Вукогли, морамо на њ добро пазити.</p> <p>— Нема куде, штавише, он ће наве |
| исто и Ферхад-паша, и свој шакопљес на њ даде.</p> <p>— Дођи прексутра, благо је ту, да га нос |
| до њега, и за њим, крваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ крочио.</p> <p>Султан промери оком |
| покривала, брада му је била седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружан; но, поглед му је би |
| м.</p> <p>Патријарх оде к царици, да од ње саме чује шта је у ствари.{S} Царица му све исповеди |
| S} Ни сама књагиња Милева није лепша од ње.{S} Дичио сам се с њом.{S} По сокаци сви су гледали |
| 86" /> <p>— Ја не тражим земље да се од ње ’раним.{S} Ја сам са оним што имам у Прилипу задовољ |
| о.{S} Теби би требало кожу одерати и од ње гајде начинити — одговори му подсмешљиво Петар.</p> |
| ћ једанпут има, не може се тако лако од ње, ако му је неверна ил’ му се не допада, курталисати. |
| ца доста-свашта може чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти |
| ј уверење да се калуђеров ноћашњи поход ње тицао.</p> <p>— А бога ти, оче, шта си ноћас тако ту |
| тву.{S} Кад је дознала да се ти поклони ње и матере њене тичу, не би више рада била да јој се т |
| иље твојој кћери онај који од тебе осим ње ништа друго не тражи — рече Јусуф, па одма’ даде Јус |
| сад му је прилика ту да би, можда, и до ње лако доћи могао.{S} Јусуф је <pb n="293" /> био, што |
| > <p>— Како би могао човек изненадно до ње доћи да се насамо поразговори.</p> <p>— Она обично п |
| зне ропкиње са распушћеним косама около ње скакуцају.{S} Иде ли која у џамију ил’ ’амам, то сме |
| {S} И Јаблановића мисли море, шта ће од њег’ бити.</p> <p>Ферхад-паши није сад до тога, већ се |
| ворио с Русном да, ако јој што устреба, њега може употребити.{S} Дворске и кућевне тајне већ је |
| p>Ђурађ продужи.</p> <p>— Да, Јеремија, њега овде на свјетовању честитих нема.</p> <p>— Сад сте |
| и остаде очин мач од Душана задобивени, њега сам после очиног пада истражио и задобио; он ће ме |
| ли, но Петошка доиста више нису виђели; њега је нестало.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ластелин распрскао би му мозак што [су] њега његове шале за срце ујеле.{S} Не једног калуђера ј |
| имандрит, и чека да постане владика.{S} Њега је Русна покровитељствовала, па чрез Ђурђа Бранков |
| е већ седио у Гургусовачкој тамници.{S} Њега чува капетан Радан.</p> <p>Стеван што брже врати с |
| ар; не један је мејдан с њиме дељен.{S} Њега је војвода Угљеша носио.{S} Јошт ми остаде очин ма |
| и овде, покрај млоги тешкоћа, решио.{S} Њега сви уважавају.{S} Изглед му је, истина, горд, но њ |
| ну, а будала зато, што би сваку хтео, а њега ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти волео да ниси бу |
| т.{S} О, он је наш садашњи пријатељ; да њега нема, поред Вука бисмо зло прошли.{S} Боже мој, да |
| спаситељ био једне части војске.{S} Да њега са својом војском јошт не има, Турци би са шаком љ |
| да ћу до конца жизни народу живити, за њега све жртвовати.</p> <p>Ђурађ такне руком Јеванђелиј |
| ићара.{S} Вешти соко, прави Босанац, за њега је дала Јерина једном босанском властелину ланац, |
| у већ није могао дуже прокопсати.{S} За њега би боље било да се сад опет други ко за владатељст |
| немам већ узрока мрзити и пристрасна за њега наклоност далеко је од мене, но само оно <pb n="22 |
| означило; јер је већ његова столица за њега приправна била.</p> <p>Кад га видеше, сви се насме |
| од мене почитован и љубљен да би све за њега жртвовао.{S} Доиста нема му пара.{S} С њим се које |
| е љубљен од царске кћери.{S} Дрво је за њега високо било.{S} Кад мишљаше да је на врху, онда се |
| опадне, самовласно.{S} Језгро војске за њега је заузето, а моја млада ђеца у ништо се не рачуна |
| <p>— Та не булазни, ваљда тек не би за њега пошла царица.</p> <p>— Мој брате, неће он царицу, |
| ајазит запросио, би ли би драговољно за њега пошла? запита ју нешто шаљивим гласом Милица.</p> |
| о светли цар своју кћер Мару кнегињу за њега?</p> <p>— А зашто је дао за Обилића Вукосаву? — ре |
| <p>— Ил’ ће мене Ђурађ сатрти ил’ ћу ја њега у трло и млево, тако ми ове смедеревке и овог среб |
| омовину, своју земљу, благу матер, која њега храни. <pb n="516" /> И не само људи, већ и женски |
| ду проузроковала.{S} Можда је сама Јула њега тражила да му се какогод извини.</p> <p>— А куда м |
| то допало што је већина гостију све на њега гледала, као да се то њега тиче.</p> <p>Поред овак |
| рице, патријарха и Новака, сви би се на њега заценили били.{S} Особито Светислав и Милева одвећ |
| да кад већ не буде нуждан, да дође и на њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мораде већ и онамо ићи, куд |
| еки телохранитељ, ал’ управо да пази на њега.{S} Одавна њега Ферхад-паша познаје, не верује му. |
| н зрак одаваше.{S} Пун наде је сваки на њега гледао.</p> <p>Патријарх прослови:</p> <p>— Кад је |
| , ал’ управо да пази на њега.{S} Одавна њега Ферхад-паша познаје, не верује му.</p> <p>Већ су н |
| је деспот видио како је Јеремија против њега оружије наперио, окрене и ободе коња, и врати се у |
| рчин буде даље насртао, они неће против њега ићи, но у толикој забуни гледаће да што од сина Ла |
| та.{S} Морао је једнако четовати против њега, а с тим против свог народа.{S} Његовом кривицом п |
| ко силан, оно треба Милици помоћ против њега обрећи — одговори Сулејман.</p> <p>— Хоће ли Милиц |
| и њему већ једаред на срце канути због њега проливена српска крв, па смисли други пут предузет |
| мога оца судба постигла.{S} Ја сам због њега остао без земље и народа.{S} Међу Србима нисам ник |
| а српска крв.{S} Не један се Србин због њега, јер му је Турчина на врат доносио, потурчио.{S} У |
| је било кнеза Лазара, нисам могао због њега, сад опет не могу због твог оца и царице међу моје |
| Јаблановић сав крвљу обојадисан; поред њега млади Војновић од жестоки’ рана једва мили; Костре |
| дочекао и уверен сам да те глава поред њега заболела не би.{S} Он тебе добро познаје.</p> <p>— |
| о од њега ушур узео.{S} Онај црни поред њега изгледа као јагње поред лисице.{S} Очи му једнако |
| ужасан.{S} На Завишу грухну хатлије, од њега као од стене отфркну, љуте димишћије му се о оклоп |
| p>— Таковог делије више не имамо.{S} Од њега сам се учио војевати.{S} Он се поред Турака тукао |
| к... не зна ни сама каква би је сила од њега занавек раставила.{S} Присуствије Светислава њу је |
| био потписан велики логофет, нит’ је од њега печат ударен.</p> <p>Жигмундови фратори кажу да по |
| нако зазире од Јеремије и удаљује се од њега.{S} Јеремија крвав поглед на њ баца, и да на самог |
| сродника млађег који није ништа више од њега.{S} Кад нестаде Лазара, учинило му се да је сад ње |
| д Мађара одвуче, и султану покори, и од њега милости прими.{S} Мађари су сад огорчени, Београд |
| ђавог правца и несреће — и сатану би од њега начинила.</p> <p>Њега је отац добро познавао и хот |
| Нек не буде нитко ни бољи нит’ гори од њега.</p> <p>Деспот се од игумана штошта научио, наиме |
| ан, с тим ћу и ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред Турцима важност Стевана умалим.{S} |
| Турцима за Турке војевао, па увијек од њега зазиру.{S} И зазирати могу, јер је и приликом битк |
| брат Краљевића Марка, ја сам слушао од њега да међу вама брата нема, но овај делија је по изгл |
| га како изгледа, као да је већ ђаво од њега ушур узео.{S} Онај црни поред њега изгледа као јаг |
| е, он то добро зна, ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То је стар |
| илује, кад и помислити може да ју ко од њега отети може против њене воље.{S} Он би хтео да она |
| Светислава, па би ти као тешко било од њега се отргнути, је ли?</p> <p>— Јест — одговори жалос |
| ао и искушавао је Митра не би ли што од њега дознао од они’ ствари које су му на срцу лежале.</ |
| ољубиви великаши кидали, шта би јошт од њега бити могло.{S} Тек што умре Душан, а Вукашин већ њ |
| би мислила: богзна каково добро могу од њега јошт дочекати; не једна је већ тако срећном постал |
| допада, курталисати.{S} Ђаур каже, код њега је жена више што него роб.{S} За нас су жене опред |
| е виђео српску славу и паденије.{S} Код њега је на посети отац Леонтије и млоги други калуђери. |
| ити треба, нити хоће.{S} Кажу да је код њега благо нагомилано; при том силан је.{S} Он хоће и д |
| јошт неће покорити?{S} Твоја би кћи код њега била прва ханума, блистала би од драгог камења; ти |
| Та требало би да си ти сада једнако код њега.{S} Кад си му у нужди добар био, зашто да те се са |
| едња сила српска утаманила.{S} Јошт код њега има нешто српске силе, а кад би он пао, онда би Ту |
| , неко вријеме будем као посинак му код њега.{S} Ту научи’ од Марка да Србији нема изгледа <pb |
| кнежевиће предао Јеремији, који су код њега тражили гостопримство у Крушевцу.</p> <p>— Но, ви |
| е прилику с њом састати се.{S} Русна је њега опазила.</p> <p>— И ти се, оче, овде шеташ.{S} Је |
| каже.</p> <p>Најпре оде Ферхад, а после њега и сам Радосав.</p> <p>Ферхаду је сад нешто лакше.< |
| ад би рад, не би могао, јер би се после њега брат му Вук упрљао.{S} Ђурађ је, напротив, држао, |
| {S} Деце није имао.{S} Ко ће бити после њега деспот?{S} Гргурова деца млада и слепа, ко ће друг |
| ашан, ал’ не би никад, мислила да би се њега млада књагиња у чемугод тицати могла.{S} Она је са |
| човека лакше погазити нег’ човек што ће њега убити.{S} Може један тројицу потући, ал’ кад дођу |
| ва тешко бити, и као да умрети мора без њега... сад, опет, представљало јој се како ће изгледат |
| н ту био, јер он без Марка, а Марко без њега никуда.</p> <p>— Сад пијте, браћо, одма’ ће се и ј |
| лага срећна и задовољна, сад би већ без њега незадовољном и несрећном постала.{S} Једно магнове |
| ад као што велиш — моји душмани седе уз њега.{S} Но трпићу јошт мало, ваљда ћу му текар на ум п |
| осетљивост, а и покајање за зла дела, и њега је држао за јединог који ће Србију спасти, ако се |
| паша није био ту, дин-душман деспота, и њега је Ферхад у Голупцу обрлатио.</p> <pb n="513" /> < |
| није се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мога оца судба постигла.{S} Ја сам због њега остао |
| логу ослепљени.{S} Но божија каштига ни њега мимоићи неће.{S} Ви ћете одсад код мене бити, а им |
| пота и потражити Турке пре нег’ што они њега потраже.</p> <p>Тада Лошонци намести велику дубард |
| ог служитеља.</p> <p>— Бре, ма’ни се ти њега, велики је то враг, не видиш га како изгледа, као |
| емо му и ми одблагодарити.{S} Гледај ти њега, како се погордио, како се сад тек опаметио — рече |
| им, запамтиће ме.{S} Колико сам ја пути њега могао смакнути дати!{S} А гле он шта чини са мном? |
| <p>И бимбаша се спрема.{S} После поноћи њега ће отац Радосав исповедити и причестити.</p> <p>Зо |
| .{S} Напред иде Ђурађ Бранковић, покрај њега и за њим војводе.{S} Ох, да дивних јунака!{S} Кака |
| све је у великој слави примала, сад пак њега не има па као удовица, изгубивши мужевљеву заштити |
| ене повеље.{S} У челу седи Јеремија, до њега с обе стране Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јере |
| амо францеска рука израдити може.{S} До њега и за њим војводе, све саме делије, опет за овим гл |
| турском Марко у свом чадору пије.{S} До њега седи његов мили Хасан.</p> <p>Хасан гледи на Марка |
| мо.</p> <p>Деспот сједне до стола, а до њега Јерина.{S} Деспот ће продужити, а деспотовица укоч |
| лампоглију.{S} Сејмени оружани стоје до њега, и за њим, крваве очи бацају на њ, мере га, не би |
| и понуди му место у чело.{S} С десне до њега седне деспот, с лева Розгоњи, опет до деспота Црни |
| S} Сам Жигмунд главом је ту, Розгоњи до њега, на једном вису, разгледају.{S} Већ се Голубац пре |
| Уруменлије, <pb n="447" /> а ја сам до њега.{S} Код Голупца ћу новац предати.</p> <p>— Е добро |
| аја прождире децу, како му се змије око њега заплећу.</p> <p>Јерина седе до почивајућег деспота |
| иге, стадо му је заплашено, вуци се око њега залетају.</p> <p>Игуман преправи за Леонтија у ћел |
| ву српства и христијанства.{S} Из и око њега распростире се ароматичан етер, рекао би да тим ва |
| и свилен златом украшен шатор.{S} Около њега више мањи’ шатора.{S} Пред великим шатором види се |
| атељи Лазареве породице, скупе се около њега.{S} Кад ји све сакупи, почне им говорити:</p> <p>— |
| ити — одговори патријарх.</p> <p>— Само њега да бог поживи — потврди Милица.</p> <p>— Само ми с |
| хришћанским господар’ма зло узживи, по њега ће горе бити.{S} Кад ласкањем, кад на сили тражио |
| стију све на њега гледала, као да се то њега тиче.</p> <p>Поред овако разног разговора већина г |
| > <p>Ферхад-паша чуо је о Радосаву, јер њега је тиштало све што Србију тишти, и водио је бригу |
| /p> <p>Хасан гледи на Марка, нит’ очи с њега скида.{S} Из сваке черте Маркове у себе вуче ново |
| му одерао, такав је био лајавац, ал’ у њега не сме се дирнути.</p> <p>— Па тако сте то све трп |
| ијају.</p> <p>Јеремија зачуди се, тог у њега нема.{S} Бије издалека јунака, пробија и штит и па |
| — и сатану би од њега начинила.</p> <p>Њега је отац добро познавао и хотећи га у свим струкама |
| па видиш како су прошли.{S} Какви су то његда јунаци били, па су свој род, рођену земљу издали |
| лон деспоту, јер је деспот мудра глава, његов глас чувен од Ангоре и Багдада преко три морја, с |
| Вука држе, спјевају за издајицу.{S} Ја, његов унук од племена Бранковића, показаћу дјелом и жив |
| офет војвода Војихна.</p> <p>— Београд, његов створ, на челу свом записаће вечито име деспота, |
| рчио?“ Нарочито Аранђео, <pb n="496" /> његов патрон, оштро га гледи, изгледа као Реља крилати, |
| о не сме насупрот, као код вас Угра.{S} Његов један миг све на ноге диже.{S} Ми смо с Турци виш |
| том је био оштроуман и властољубив.{S} Његов је отац мислио да неће добар бити за војника, па |
| де одма’ у башту и проходао се онде.{S} Његов поглед имао је нешто смирено калуђерски.{S} Велик |
| } Он је из далеке земље, из Персије.{S} Његов је народ имао славне владатеље и из далеке земље, |
| чат неке великашима сродне гордости.{S} Његов угледан стас начинио му је пут к срцу Маре, цара |
| ц Харалампије био је често спомињан.{S} Његов стас, његова брада, његове подмукле очи, биле су |
| S} Сад видим да је право имао Марко.{S} Његов цео живот је мом подобан, но гледаћу да не прођем |
| остојио великом падиши поклонити се, ја његов роб, највећем султану.{S} Но, нек ми је тестир, с |
| м се онај први смех забунити који је на његов рабош друштву веселост улио.</p> <p>— Како си ми, |
| нанео?</p> <p>И није ли већ сујетан сав његов труд, када су већ Турци мах преотели?</p> <p>Пока |
| нестаде Лазара, учинило му се да је сад његов отац прави и да се не може Стевану подвргнути.</p |
| ја је била у бегству.{S} Ферхад-паша је његов пријатељ. </p> <p>Ферхад-паша је сам својом војск |
| у доћи сутра ујутру на главину, онде је његов стан, видим му чадоре.</p> <p>Улак поклони се и о |
| , ако хоће, јер је то и право кад ме је његов отац ’ранио, но ако ме неће, јер он све мудрује п |
| на, које су Србији шкодиле, уважавао је његов разум, храброст, досетљивост, а и покајање за зла |
| е би се била тако устрашила, јер јој се његов образ одвећ поверителан показивао.</p> <p>Кад је |
| ространи’ његови’ хаљина распознавао се његов витак стас, лице благо но озбиљно.</p> <p>— Гази- |
| је кад је видио ’ладноћу Ферхад-паше, и његов поглед и стиснуте вилице, рекао би да нешто прези |
| ут мој вас примам.{S} Алах је велики, и његов пророк.{S} Велика је моја сила.{S} Сви ћете бити |
| је одма’ наредио да Видајић, Љубовић, и његов син Ђурађ Бранковић турском султану отиду и прими |
| то тога рекао је „зива,“ а поред тога и његов мало изванредан поглед такав је смешан изражај ка |
| што није дао Јеремији што иште, сад би његов био Голубац, и ту је Розгоњи био крив, који га је |
| у изрази тиме проти’ Светиславу за први његов познати смеј. </p> <p>При том Милевин образ нека |
| рко у свом чадору пије.{S} До њега седи његов мили Хасан.</p> <p>Хасан гледи на Марка, нит’ очи |
| ространити могао.{S} Милица је на сваки његов корак пазила, и како је приметила да се мало осиљ |
| који има изгледа да ће владати.{S} Као његов син, ти мораш и судбе његове насљедником бити.{S} |
| >Деспот оправи улака Јеремији да дође у његов стан на договор.{S} Заклиње се живим богом и св. |
| црви, који нисте достојни вашом ногом у његов храм ступити, нисте кадри искушеније смирено подн |
| у старост у Ширасу проведе, онде где му његов брат Хафис и његова мила Зулејка лежи.</p> <p>Хас |
| ри.{S} Марку не дадоше крила да рашири, његова стара баштина под турску власт потпаде, бескућни |
| ми рече, слушај, дијете, што тај збори, његова ријеч је мудра, бич за покварене великаше.{S} Пе |
| ђе час да морам на други свет путовати, његова побратимска рука ће ме у гроб метути.{S} Онде не |
| а луда, а кад је српски народ несретан, његова срећа код Турчина цвета. </p> <p>Није ни онда би |
| шком ил’ са другим којим кошкати почео, његова једна реч све је на своју меру довела.{S} Радојк |
| е био је често спомињан.{S} Његов стас, његова брада, његове подмукле очи, биле су често у разг |
| то је била само војска цара Лазара.{S} Његова удовица, царица Милица, истина, нема друге војск |
| ља изаберу га за српског патријарха.{S} Његова велика седа брада дичила му је пун светог израза |
| нција из топова грува, бије Голубац.{S} Његова кћи Цецилија, красна дева, делија-девојка, за ве |
| да Миливој.</p> <p>— Па је л’ твоја ил’ његова воља била да постанеш калуђером?</p> <p>— Не тол |
| пут трећи дан Васкрса па ми још и сада његова песма срце цепа — рече Новак.</p> <p>Милица одма |
| о, као да није калуђер.{S} И Јули се та његова снисходителност допадне, јер ниже класе људ’ма, |
| о дјелио, држао је да је право Немањића његова неподјелима својина.{S} Марко Краљевић држи да ј |
| у силу ће на ме дићи, султан држи да је његова жеља мени заповијест, што ми је сад чинити? — из |
| тој обитељи олакшати.{S} Та Манасија је његова задужбина.{S} Ту је он рад да кости своје сложи |
| гледао него обични смртни.{S} Љубав је његова јошт код његове Зулејке закопане, и тужан спомен |
| име деспота, и осветлиће наокол’ Србије његова дивна дјела — рече протовестијар војвода Богдан. |
| ак-паша је задовољан, само заиште да се његова половина од ћара њему што прије преда.</p> <p>Ис |
| а да се учини све што је нужно и да се његова власт и деспотско насљедство не уштрби.</p> <p>Т |
| Голубац, ’бићеду господари Браничева, и његова госпоштина онде престаје.</p> <p>Ђурађ му поручу |
| да не умакне сам са кнежевићима куде, и његова реч је била опомена на Јеремију, да сам на кнеже |
| проведе, онде где му његов брат Хафис и његова мила Зулејка лежи.</p> <p>Хасан је од свог брата |
| раво на престол, и тако нити Лазар нити његова породица таково право има.{S} После пада Вукашин |
| ултану тај глас однети, да је твоја кћи његова? — запита Јусуф.</p> <p>— Можеш — одговори Милиц |
| да.{S} Сватко се правда да је издајство његова заслуга, и нијесу се могли подијелити.{S} Харала |
| уђером?</p> <p>— Не толико моја, колико његова.{S} Ја сам хтео да будем војник, но рекоше да ни |
| е му се већ напред означило; јер је већ његова столица за њега приправна била.</p> <p>Кад га ви |
| p>Чами, проклиње, освету смишља.</p> <p>Његова гордост је понижена, крила су му острижена, шта |
| нову прилику да досади деспоту.</p> <p>Његова партаја бијаше већ врло слаба; откако је турским |
| спомињан.{S} Његов стас, његова брада, његове подмукле очи, биле су често у разговору.</p> <p> |
| лин распрскао би му мозак што [су] њега његове шале за срце ујеле.{S} Не једног калуђера је так |
| о му је рекао, да је исти поуздан, и да његове речи на своју и свог народа корист добро упамти. |
| поред свега тога, рекла би’ да Ђурађ за његове младе године има млого разума и јунаштва у себи. |
| дновато јуначког изгледа, и Ђурађ је за његове године величаствено изгледао, рекао би да је син |
| ла сам га још на Душановом двору.{S} Са његове гордости, не једанпут су разни властелини увређе |
| чни смртни.{S} Љубав је његова јошт код његове Зулејке закопане, и тужан спомен на Зулејку побу |
| ати.{S} Као његов син, ти мораш и судбе његове насљедником бити.{S} Сада нису Душанова времена; |
| ист дух? — рекне калуђер.</p> <p>На ове његове речи гдекоји су се смејали, гдекоји, пак, удосто |
| азума и јунаштва у себи.{S} Што се даље његове саме личности тиче, истина да на свом лицу и јак |
| оизилази из недостатка учтивости, но из његове ватрене нарави, која поред тихе нарави младога к |
| ад желео.</p> <p>Бајазит, да би Марка и његове приврженике уталожио, паштио се уверити ји, да о |
| ит мир учинити.{S} Што се тиче Лазара и његове породице, цару нек је лака земља, ал’ тек то не |
| јер турски дин не трпи Ису Пејгамбера и његове угоднике.</p> <p>Војску која је Мађарима толику |
| мије Голубац.</p> <p>Кад то чу султан и његове паше, удиве се, знали су за Јеремију, већ је Иса |
| .</p> <p>Приповедају да се на дан смрти његове мало земља потресла и сунце изгубило своју обичн |
| у Леонтијеве речи да би султан захтевао његове кћери, као поражен стаде се мислити.{S} Укочио о |
| ажио је оног ком Је првом у главу дошло његове љубезне Милеве лишити га.{S} Пребацивао је и Мил |
| вља са народом.</p> <p>— Када је тако с његове стране, а ти му с моје стране реци да би’ ја вол |
| ржи, треба цару саветовати да у случају његове смрти све у реду буде, и да се не подели земаљск |
| ао и гледала га је као правог издајицу, његови приврженици, напротив, за заслугу су му приписив |
| тке побеже у Цариград, ’де и сконча.{S} Његови синови ишчекивали су неизвесну судбу, ’декоји ве |
| нудим паши у службу.{S} Пријавим се.{S} Његови сејмени када <pb n="319" /> ме виде, тако им се |
| се глас да је Мехмед султан скончао.{S} Његови синови Мурат и Мустафа сваде се о господарство.{ |
| р, и одвуку калуђера унутра, поред сви’ његови’ молба и извињавања.</p> <p>Када су га унутра ви |
| изражаја пуни образ.{S} И из пространи’ његови’ хаљина распознавао се његов витак стас, лице бл |
| Њен отац је био српски цар.</p> <p>— А његови синови помагали су Бајазиту — рекне љутито Тамер |
| рији Ђурђев брат, па по праву насљедија његови синови имали би насљедити господарство.{S} Но го |
| ра, који га је у Котор к себи узео због његови’ шала и лакрдија са којих је целом Приморију поз |
| т Пахомије и отац Леонтије бијаху одсад његови саветници.</p> <p>Па шта ће више отац Харалампиј |
| деспот га хоће, јер је увиђео, да поред његови’ слаби’ страна има млого важни’ черта, јер је Ђу |
| ењем, кажу вреди сто села.{S} Колико се његови сељани знојили, док су свом властелину тај ланац |
| на тврду реч деспотову, сиђе с коња, и његови побочни, деспотове слуге, прихвате оседлане коње |
| тамбурицу, него громовити глас Грмана и његови’ тужни’ гусала.</p> <p>Када је певач престајао, |
| одлакшавали.</p> <p>Бајазит, како год и његови преци пред сваким предузећем саветовао се са пре |
| и мал’ није страдао.</p> <p>Патријарх и његови калуђери, опростивши се, отиду у манастир Жичу.< |
| н бог, један пророк, један падиша, а ми његови већили већ на овом свијету, канда у рају живјемо |
| ије баш задовољан, јер кнежевићи управо његови’ су шака допали у први мах, а Јеремија се са тим |
| купити, или бар дома глас однети, да му његови за ослобођење нужна [средства] створе и пошљу.{S |
| ња и љуборевњиве страсти, борио се [са] његовим чуствима као буром усколебано море, проклињао ј |
| ћма диви, ил’ његовом големом стасу ил’ његовим силним, страховитим очима.{S} Брци су му се на |
| самопусне властеле, јест он је бољи, на његовим прсима је крст Христов, и тако чини како Исус з |
| и Голубац, и да на знање деспоту, да са његовим одељењем у миру остане, као у резерви.{S} Деспо |
| су се са другим забављали.{S} Новак са његовим војничким разговорима и гордим држањем није им |
| дан крвили.</p> <p>— Кајицу војводу са његовим катанама треба послати до Голупца да извиди как |
| лупца нема ништа.{S} Јави то Жигмунду и његовим војводама, на што ови љутито из једног гласа по |
| руке Јеремије, коме дајем Сенет, њему и његовим људ’ма.{S} Сви који се предајете, под скут мој |
| вају.{S} Изглед му је, истина, горд, но његовим разумом и војеним искуством мало кога да не над |
| .</p> <p>Ђурађ је био властољубив.{S} У његовим жилама је текла крв Немањина и Бранковића.{S} К |
| Јаблановић да Јеремији на знање да су у његовим рукама кнежевићи, Јеремија тај глас поручи Ђурђ |
| лупца бојак бију Турци и Мађари, а коњи његових катана бију копитом о камен да варнице скачу, к |
| приљубио се Бранковићу, јер покрај свих његових некадањих мана, које су Србији шкодиле, уважава |
| навао био, како би га био прославио!{S} Његово име увијено би било у песмама, у ружичном мирису |
| а оном месту, ’де хоће град да зида.{S} Његово бистро око увидило је одавно оно место, тачку, ’ |
| било је прибежиште царске породице.{S} Његово зидање пада у време српски’ жупана.{S} Млоги жуп |
| протовестијар војвода Богдан.</p> <p>— Његово витештво биће слављено од сви’ јунака — рече вој |
| еговог сина Ђурђа тиче, ја бих рекла да његово кадкад неупутно понашање према кнезу Стефану не |
| мља, ал’ тек то не може се допустити да његово младо дете — Стеван, ил’ женска глава управља; т |
| лим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовала за његово пријатељство.{S} Такав пријатељ и заслужује да м |
| ази, канда је са свог срца скинуо па на његово метнуо.</p> <p>Обојици долази да не говоре два ч |
| њим.{S} Па гле сад жалости!{S} Ко ће на његово место ступити?{S} Ко ће са поплашеним народом уп |
| апита жалосним гласом Драгаш.</p> <p>На његово питање војвода Костреш прослови:</p> <p>— Када ј |
| ни новац жртвовао на, украс и укрепљење његово.{S} Боже мој, како је онда Београд изгледао.{S} |
| спот не би им ништ’ зла чинио јер, срце његово <pb n="403" /> није кадро било ником зла желити, |
| еру и род кадар и живот жртвовати.{S} И његово понашање при нападању задњем на манастир, дошао |
| дичи.{S} Кад чујеш звук гусала, чујеш и његово име.{S} Сваки, који чује за Марка, сила му се у |
| вина, па чак до римпапе.{S} Свако тражи његово пријатељство.{S} Римпапа би дао краљевину деспот |
| .{S} И Вук је, истина, властољубив, али његово властољубије корисно беше цару у свако доба.{S} |
| еликој награди.{S} Но Ђурађ је познавао његово злоковарство; он је знао да Харалампијеве услуге |
| ају му деспотство, и траже пријатељство његово.{S} Мађарски краљ Жигмунд, па онда грчки цар, па |
| ло је да добро живи, јер је онде лежало његово благо на сахрани.{S} А Радосав потребовао је так |
| p>И кад се све то донесе у Смедерево, у његово станиште, све је унаоколо тако нагомилано, да се |
| мојмо заборавити на породицу Лазара, на његовог пунонадежног сина Стевана — одговори патријарх, |
| дметнуо.{S} Ја помогавши Махмеду против његовог брата, Мехмеда сам с тим задобио, и тек њему по |
| кнегињи и да га је само надежда будућег његовог величаства заслепила, — одговори Русна, која ни |
| тост и смиреност беху главне црте целог његовог живота.{S} Народа жеља и царска воља изаберу га |
| ржати.{S} Марка већ није било, дакле од његовог имена више нит’ страха нит’ користи.</p> <p>Но |
| а.{S} Вука није могла заборавити, па је његовог сина трпила.</p> <p>Харалампије се већ договори |
| Јеремија предао град.{S} Само о кончини његовог живота не спомиње, и тек на деспотова питања о |
| ло кога да не надмашује.{S} Што се, пак његовог сина Ђурђа тиче, ја бих рекла да његово кадкад |
| е чаушу, који са сејмени Харалампија до његовог чадора допрати.</p> <p>Харалампије легне и засп |
| велика, није било ни једног који би се његовој смрти радовао.</p> <p>Сам Ђурађ, који је једва |
| кову струку живота изабрао био, која би његовој нарави одговарала.{S} Но није смео очину вољу к |
| > <p>Тко види Смедерево, сватко се диви његовој крепкоћи.{S} Који су годинама радили и аргатова |
| да згрта благо, није му никад доста, ни његовој Јерини.{S} Руде му много доносе, трговце гули, |
| нису пријатељи, и утолико мање ће бити његовој деци.{S} Видео је шта се учини е Вуком и Лазаре |
| це му се често смешило и по спољашности његовој рекао би да је цео калуђер само за веселости и |
| мој пријатељ, па ћу и ја бити пријатељ његовој деци — рече Прибац.</p> <p>— Слушали смо млого |
| своје војено оделење и, без да је ко о његовој намери што знао, отиде у турски стан и убије Му |
| ео је лакрдијаше, али само да је све по његовој ћуди.</p> <p>У Дечанима налазили су се и два мл |
| у учине.</p> <p>Оставимо сад Крушевац у његовој жалости, жагору и забуни и видимо шта на другом |
| ив њега, а с тим против свог народа.{S} Његовом кривицом потоком је лила српска крв.{S} Не једа |
| >Кад наједаред, ето оца Харалампије.{S} Његовом доласку следовао је издалека неки смех дворских |
| S} Није знао чему да се већма диви, ил’ његовом големом стасу ил’ његовим силним, страховитим о |
| иће сада сву силу своју да гњев свој на његовом сину искаде.{S} Ако Турчин буде даље насртао, о |
| ти и шта би Јеремија чинио да би био на његовом месту?{S} Јеремија рече, да смаћи не треба кнеж |
| далеко дотерати може.</p> <p>Петошко на његовом трону, или столици, која је била подоста велика |
| Штавише, ја сам дао заклетву да ћу и са његовом децом у миру и пријатељству живити.{S} Код мене |
| н би да седне у прочеље.{S} Милица тиме његовом светом лицу уважење указа.{S} С десне му руке з |
| } И диван јесте Марко.{S} Турци диве се његовом јунаштву, и веле, да ако икога, то доиста Краље |
| клањам свевишњем богу, који је Алах, и његовом свијецу пророку Мухамеду, што сам се удостојио |
| Босна и како би још лепша била када би његовом постала заповедио је да ми се сваки дан даде ме |
| арала су срца.{S} Властољубије у младом његовом срцу било му је насљедно.{S} У оружју и јуначки |
| софри свачије речи, сваки поглед.{S} По његовом немирном духу, другу би какову струку живота из |
| крив, који се сад сам задеспотио.{S} По његовом сте налогу ослепљени.{S} Но божија каштига ни њ |
| о.{S} Тек што умре Душан, а Вукашин већ његовом сину круну отима.{S} Тек што је кнез Лазар српс |
| ка сакривена освета, која се изразила у његовом погледу, којег је бацио хитро на Светислава и М |
| {S} Патријарх га је узео к себи да би у његовом кругу, поред доброг Леонтија, у смирености напр |
| само за веселости и шалу скројен, но у његовом срцу лежала је подмукла пакост.{S} При том је б |
| деспотови, пре неколико лета по налогу његовом ослепљени.{S} Они се међу собом разговарају; св |
| р оде.</p> <p>Султан и паше при изласку његовом презрено га гледе.</p> <p>Неки, безевенк, — мум |
| авао, и гусле ће јасно даворити о имену његовом где год Србин дише.{S} Ја сад, истина, војујем |
| ржи се за горег ма од каквог војводе, а његову снагу осећа Браничево, Ресава.</p> <p>Јеремији с |
| моје није шћео припознати.{S} Ја сам на његову заповјест дао осљепити синове Гргурове, кнежевић |
| га имао није, потребовао је он кадикад његову службу, за коју је овај у своје доба и награду п |
| страну кроз прсте угледавши, уважио је његову бољу страну.{S} Деспот си представљао, да кад Ђу |
| и Охрид, да се лебом ’рани.{S} Лазара и његову породицу већа страна мрзи, јер је он не једном в |
| ке лепоте, а са чела, из очију видиш си његову светску мудрост.</p> <p>Краљ Жигмунд са свитом д |
| трешу три товара блага, па ћу запросити његову ’ћер, и задобићу је, јер ћу бити славан човек.</ |
| а као вођ и јунак.{S} Ђурађ је познавао његову моћ, па се у многим стварима с њиме световао.</p |
| је задовољан што је Леонтије проникао у његову душу, а сад јошт је радознал како је од Ферхад-п |
| еван био добар, но зли нису му дали сву његову доброту излити.{S} После смрти, пак, сваки је ув |
| о деспот неће на Турке.{S} Познавали су његову сталност, па нису се више препирали да га на дру |
| ше се у Београду, Балшићи, Црнојевићи и Његуши отели се од српске круне која је све српске <pb |
| ао се по башти са Милевом и пустио се у њежан разговор.{S} Отац Леонтије, тек што <pb n="224" / |
| т гостију дочекивало, међу којима млоге њежне госпође које фина и врло укусна јела потребују.{S |
| е се од брата и пређе деспоту, који јој њежно главу прислони, и к’о у некој сањарији неколико т |
| девојка.{S} Стаса танког, који изражава њежну младост, лица белог и руменог, косе смеђе, очију |
| асти гајеви, дубраве, глатко језеро, на њем ћеду попливати бели лабудови, њих ће дивна цура кне |
| идам јак велики град, да се у свијету о њем прича као о Новом Брду.{S} Није још усануло деспото |
| ао куд се ђео, такова трта тко би још о њем бригу водио, кад су толики бољи пропадали.</p> <p>— |
| уво је на њему кићено златним токама, у њем се Високи Стеван не једаред с дивљим Татаром и бесн |
| краљ Угарске.{S} То је велика снага.{S} Њемачка ће помагати Угарску против Турчина, а тебе обе. |
| у Њемачкој с Чешком, која је круновина Њемачке.{S} Па јошт друго, Турци ћеду опсјести Солун и |
| ну на главу.{S} Е са тим ће постати цар Њемачке, а већ је краљ Угарске.{S} То је велика снага.{ |
| мунду, који је уједно и мађарски краљ и њемачки цар, понудити мир, и то зато да га од тебе одву |
| сад <pb n="538" /> у Базељском граду, у њемачкој царевини, и свјетује се како да му се црква ум |
| дочекати, <pb n="535" /> а да смогне у Њемачкој с Чешком, која је круновина Њемачке.{S} Па још |
| сећа бољу повређене љубави; он је млад, њему је та боља у том положају слађа него другима богзн |
| у утуби, друго, ако се што с њим стане, њему ипак од штете бити неће, јер што би Јеремија био к |
| бац из руке Јеремије, коме дајем Сенет, њему и његовим људ’ма.{S} Сви који се предајете, под ск |
| дели, добро га познаје, <pb n="425" /> њему само да се докопати власти, а њему да кору баци.</ |
| падишах свима заповједа. <pb n="399" /> Њему нитко не сме насупрот, као код вас Угра.{S} Његов |
| љу султан Мехмед слави своје победе.{S} Њему иду на поклоњеније млоги већи и мањи владаоци.{S} |
| није хтео згодну прилику промашити.{S} Њему је јошт Влашка сметала, па онда на Мађаре.{S} Скуп |
| у Бранковића надежду осујетио.</p> <p>— Њему ћемо свуда на пут стати.</p> <p>Овако се Русна са |
| емија сам не прими сав откуп Голупца, а њему ништа да не остане.</p> <pb n="461" /> <p>Ватра у |
| " /> њему само да се докопати власти, а њему да кору баци.</p> <p>То су два пријатеља, који су |
| ко сви искорјенити, и ми и народ.{S} Ја њему руке пружи’, он мени.{S} Можда је доцне, ал’ ћу уп |
| , а кад он мени главу спасе, морам и ја њему.{S} Друго би било да би он силом у град улетио био |
| тарин сабљу повадио,</l> <l>Но ни сабља њему не помаже.</l> <l>Јер је бржа Новакова рука,</l> < |
| пет настане славно доба, загуди на њима њему подобан детић.{S} Па је тако сирома’ Грман на слоб |
| Ту седе на кревету, пред њима, стол, на њему жижак, мешина вина и пе’ари.</p> <p>На њима руво б |
| Велико распетије дивно је израђено, на њему је пет година без престанка рађено, па дичи цркву. |
| убити.{S} Међу њима троножан столић, на њему пе’ари с румеником.</p> <p>Деспоту, лакат на столу |
| ао рођен за војводу и властелина.{S} На њему је долама позлаћена, пуцета од драгих камења у зла |
| својом свитом чека пред двораном.{S} На њему је долама од црне кадифе, на прсима склопљена вели |
| ра дворана.{S} Усред дворане стол, а на њему развијене повеље.{S} У челу седи Јеремија, до њега |
| сом, пред њим узвишен дрвен налон, а на њему велика књига, и поче нешто читати.{S} То је брат Т |
| војина.{S} Марко Краљевић држи да је на њему царство.{S} Потом Милица, моја баба, држи да је св |
| , светлило се као сунце.{S} Србин је на њему видео светлост доба Душанова.</p> <p>И изван цркве |
| ом самрти душу му озарио.{S} Руво је на њему кићено златним токама, у њем се Високи Стеван не ј |
| нова.{S} Вук, мој бабо, држа да је и на њему пола царства.{S} А ће сам ја онда, ја омладак Нема |
| мдесет лета, сув, висок, жуто лице и на њему изражена божанствена питомост, чело повеће и борам |
| љно лице показивао, но није се могло на њему приметити да негодује зато што му је калуђер поста |
| ица читати да се искрено моли, видиш на њему изражено покајање и надњу.{S} Јерина скрушеним срц |
| мо заиште да се његова половина од ћара њему што прије преда.</p> <p>Исак-паша споменуо је, би |
| Ето видите, и ово неколико година мира њему можемо захвалити.{S} Доћи ће време, ако бог да, да |
| n="313" /> <p>— Он жели, да се од двора њему противна лица удале, па да се обвеже царицу верно |
| И она опет негдашње приврженике Ђурђеве њему задобије.</p> <p>Русна је једнако Вука подстрекава |
| робље прави.{S} Док је Турчина, онђе је њему за род мјеста.{S} Но сад већ знам да и теби Петошк |
| еста макао Жигмунду да помогне.{S} Није њему до тога стало, да Маџари корјен у Србији запате, в |
| не од блага, то ће укинути војводама не њему, тако мисли Харалампије.</p> <p>Покрај њи’ ушао је |
| м код Крушевца љуто ранио, па сад да се њему покоравам, не мож’ бити.{S} Најбоље нек иде Харала |
| ио, што но кажу, стари мачак, па кад се њему Милева тако допада, каково створење иста може бити |
| рости не може одма’ да се разбере.{S} И њему су седмогодишњег брата_у то доба заробили.{S} Ко ћ |
| овићу смо добру реч дали?</p> <p>— Та и њему нек се што да; а друго, шта је то ђауру реч дати?{ |
| учини е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и њему већ једаред на срце канути због њега проливена срп |
| свакојаких, ето као што је Мелентије и њему подобни; но ти, као што већ једном реко’, главу би |
| а.{S} Турци му одговоре да би га радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то за зло примити и |
| је, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему је Стеван деспот за живота свог потписао Мачву, Бе |
| бар турски цар, гледајмо, мајко да и ми њему што лепо пошљемо, да се не осрамотимо.</p> <p>— Ал |
| то што се иште изда, а иначе да неће ни њему ни Жигмунду града издати.</p> <p>Харалампији је са |
| ринути.{S} Он је већ увидео да Турци ни њему нису пријатељи, и утолико мање ће бити његовој дец |
| с тобом у пријатељству живети, ако и ти њему покажеш право пријатељство.</p> <p>— А шта жели тв |
| ако је султан мрзио деспота; сад, кад к њему пређе и Ђурађ, усугуби се јарост, и Турчин намери |
| а, и дубоко поклони се.{S} Краљ пређе к њему, шири руке, и на оба образа да му пољубац, на што |
| е певца и с њим судбу живота деле; но к њему не могу, јер су двогубо несрећни; затворени као ро |
| p>Исак-паша споменуо је, би л’ деспот к њему дошао на кољена, на то одговори му Ферхад да то од |
| брата, Мехмеда сам с тим задобио, и тек њему посве могу захвалити што смо у садашњем мало бољем |
| на са мном побратимио, и много шта имам њему захвалити, што ми је за руком пошло.{S} Он је код |
| би се поклонио свог брата синовима прам њему дечацима.{S} Па и они ћеду се дићи један против др |
| е добро лице, да се не би Ферхад-паша о њему посумњао.</p> <p>Харалампије, напротив, уверен је |
| есави помоћу Турака, рђави се гласови о њему разносе — рече војвода Радосав.</p> <p>— Треба на |
| и на бимбашу.{S} Гледи га, а не мисли о њему.{S} Опет очи изврће, вилице стиснуте, мишићи му се |
| једно против другог да рече што мисли о њему.{S} Будала зна све како дишу, који је какав, па са |
| ’ је јунак, и мада га мрзим, право ћу о њему казати, и мрзим га зато што ми одмах награду не из |
| /p> <p>Но куд се деде Петошко?</p> <p>О њему ни трага ни гласа.</p> <p>Харалампије отишао је у |
| уђер надмудрио.{S} Држао је да ће благо њему у шаке <pb n="464" /> доћи, па би с калуђером лако |
| Ферхад-паша сад ’ладан се показује, јер њему је увек био добар, и обећао је при деоби у помоћи |
| ако и душмански, подсећа се да тај глас њему негда није повољан био.</p> <p>Ферхад-паша стане п |
| ди се један велики гвоздени кавез.{S} У њему седи окован Бајазит.{S} Тамерлан се наслађава са п |
| ца.</p> <p>Ферхад-паша је Турчин, ал’ у њему бољма бије српско срце нег’ли у Харалампији.</p> < |
| ве лепо.{S} Зданије довољно велико да у њему и триста калуђера стајати може.{S} Од косовске бит |
| а млого зла чини.{S} И ја сам се сама у њему преварила.{S} Са ласкавим реч’ма и свакојаким <pb |
| ситимо слободног ваздуха и самовољног у њему мицања.{S} Дајте нам гусле, па нас метите пред хра |
| мило дошао, није замерао, поштовао је у њему сопствено уверење ино, јер [је] држао да и такав н |
| а излазак, почетак и крај.{S} Да није у њему бујна крв Бранковића, клонуо би.</p> <p>— Оче Леон |
| а кад не издаје што треба, нема вјере у њему — рече Харалампије.</p> <p>— Притиснуо га Жигмунд, |
| .{S} Ово војничко чувство највећма се у њему изражавало у веселом друштву, поред добре метохијк |
| а особито с Марком Краљевићем.{S} Но у њему су доиста ’ришћани и великог заштитника налазили, |
| ле смрти, пак, сваки је увиђео шта су у њему изгубили.</p> <p>Красно га са’ране.{S} Жички калуђ |
| је био као дете христјанин, остале су у њему још српске клице.</p> <p>Ферхад-паша бимбашу деспо |
| астелин’ма сребрничког краја, који нису њему пријатељи.{S} Ђурађ држи да ти њих још у Дечанима |
| цати ватрена клупчета у турске бродове, њен брод, мађарски бродови одозго низводу јуре на турск |
| оја је обично само младости урођена.{S} Њен висок стас, велике смеђе очи, племенит ход, једном |
| наиђосмо, на жалост на царску кћер.{S} Њен отац је био српски цар.</p> <p>— А његови синови по |
| еди на плаво Дунаво, срце јој се стеже, њена господства ту више нема, изгледа код своје куће за |
| вао.{S} Она је сасвим друго мислила.{S} Њена личност је ту прву ролу играла.</p> <p>Калуђер се |
| ега што сујети ласка.</p> <p>То је била њена слабост, којој противстати више није могла.</p> <p |
| пала.{S} У Крушевцу нашао сам Милицу са њена два сина и једном кћери.{S} Било је онде стари’ ве |
| ветислава, она га је још волела, али та њена љубав није више била чиста.{S} Осим, или поред љуб |
| чи јако се Јулине очи засветле и сујета њена улије јој уверење да се калуђеров ноћашњи поход ње |
| у породици има; за таковог морају те и њена браћа признати.{S} Ако се буду њена браћа међу соб |
| е и њена браћа признати.{S} Ако се буду њена браћа међу собом делила, твоје ће сродство и овде |
| косовске битке владало, царица Милица, њене везе са Турцима, у деобеним размирицама између Сте |
| та све се то на њој одмах и познало.{S} Њене невине очи добију одмах неку већу ватру, неки јачи |
| ло с њиме шалити хтела, он је њој одма’ њене слабости изјавио, јербо је знао која на кога погле |
| може да ју ко од њега отети може против њене воље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с |
| царице, јер ју је особито уважавао због њене наклоности према Бранковићевом роду, који је и Лаз |
| на царска кћи бити може, но немојмо све њене красоте откривати јер ће нам утолико теже бити што |
| је дознала да се ти поклони ње и матере њене тичу, не би више рада била да јој се ти одузму.{S} |
| љубна домаћица, дарежљива деспотица, из њене руке сиромах <pb n="518" /> милостиње ће примати, |
| кћер узме, онда улази тиме и у сродство њене породице.{S} Ђаурској ђевојци од оца мора што прип |
| .{S} Ова радост јој је била први ударац њене невиности.{S} Од овог магновења престала је бити н |
| отклонити али шта то помаже кад је кључ њене будућности у туђим рукама.</p> <p>Оставимо сад мал |
| руне српске.</p> <p>Србија је покидана, њени синови једно од другог одлучени, одродили се од ст |
| ук да не господари.{S} Она је видила да њени приврженици немају толико снаге да могу наскоро то |
| којешта у главу.</p> <p>Светислав је из њени’ очију читао своју несрећу.{S} Љубав је још ту бил |
| није пропала, и пропасти неће, ако сви њени синци приону да је спасу, својим јунаштвом и поште |
| ушћам слободну вашу кнегињу, заједно са њеним братом.</p> <p>После ови речи дозове Бајазита на |
| ићи признати Милицу, која владаше и над њеним сином.{S} Бог да му душу прости, блаженом Стевану |
| ави била, опет се у двору тек само пред њеним очима озбиљно понашало, а како ту она не беше, а |
| p>Вук је горд био да се покори Милици и њеним синовима; ал’ опет је за нужно нашао другим путем |
| Бранковићеве племените породице са свим њеним слабим и добрим странама.</p> <p>На то јој Милица |
| жалост јако умалити.{S} У њеном срцу, у њеним мислима, будућност се са садашњошћу борила и смеш |
| ца, моја баба, држи да је све то њено и њених синова.{S} Вук, мој бабо, држа да је и на њему по |
| а главе.{S} Царица је женска глава и за њено раме није толики терет.{S} Синови су јој врло млад |
| ој је тако долазило као да цео терет на њено срце пада.{S} Тек каткад Светислав је могао умирит |
| усна, пак, из срца је мрзила Милицу, но њено господство [и властољубије није јој допуштало да с |
| ом Милица, моја баба, држи да је све то њено и њених синова.{S} Вук, мој бабо, држа да је и на |
| и није волела, опет није се могла испод њеног уплива сасвим извући.{S} Русна, пак, из срца је м |
| } Косово нек буде земља твоја, Милици и њеној деци нек се даде комад земље на ужитак, или ако ј |
| а задржи, а остало да припадне Милици и њеној деци.{S} Ово је извршено, ал’ са тим се и српска |
| ди шта Турчин иште, ал’ није му ништа о њеној промени и о материној намери говорила.{S} Штавише |
| ране не потпомогне, исти ће је скупа са њеном породицом отклонити.</p> <p>— Шта нам је сад чини |
| ead> <p>Знаће читатељ где смо Милицу са њеном породицом оставили.{S} Видимо, дакле, шта се у Кр |
| да се то пошље од турскога цара који је њеном оцу душманин био, но опет, потајно љубопитство ју |
| је и обрече своје покровитељство Мари и њеном сину, а то покровитељство састојало се у том, да |
| о, али Вук неће да се покори, ни њој ни њеном сину.</p> <p>— Е мој сине, како може то добро бит |
| Србије.</p> <p>Тешко беше Србији, тешко њеном владару Ђурђу Бранковићу.{S} Турци прете се Мађар |
| дело да ће се жалост јако умалити.{S} У њеном срцу, у њеним мислима, будућност се са садашњошћу |
| овала, уколико јој сујети и славољубију њеном на путу не стоји; за своју сујетну корист све је |
| — запита зачуђен Леонтије.</p> <p>— За њену прађедовску вјеру да је одржи, побринуо би’ се.</p |
| ака и Драгаша; они, по свој прилици, на њену страну већ раде.{S} Но ја би’ јошт пре свега желио |
| речи Миличине чула, којих се смисао на њену беседу односио, хитро сабрав мисли, царици је гово |
| Јерину допрате.</p> <p>Тко ће Јерину и њену дивну децу, красне девојчице допратити?</p> <p>Ту |
| за Бранковића добро, неће бити за њу и њену породицу.{S} Када би се са гордим Вуком сложити мо |
| реч задао, па ју је и одржао, вредност њену крвљу плативши.</p> <p>У стану турском Марко у сво |
| и’ крвави’ љешева</l> <l>Једва с’ спасе њешто од душмана</l> <l>Срамним бјегством, да гласе одн |
| га прождиру, Турчина и Маџара, а додуше њешто и право има, јер први је силеџија, а други, опет, |
| стаде јошт Ђурађ са ова два младића.{S} Њи’ је Ђурађ амо у намастир оправио, ваљда — да се пост |
| вити, па сваки је желио исте видети.{S} Њи’ово српско одело разликовало се од турског, па је св |
| код вас буду, па изјавите народу да за њи’ устајете, да право и првенство наследија одржите, ц |
| урци мене потраже, него потражио би’ ја њи’.</p> <p>— А кад би ји ти потражио, шта би онда било |
| с нашом језгром војске у добро доба на њи’ ударили, богзна шта би се јошт било стало.{S} Турчи |
| ства са Мађарима, већ ће хтети да се на њи’, на Турке, наслањамо.{S} Покажемо ли да се на Турке |
| е има чинити.{S} И доиста, кад би се на њи’ слушало било, можда би се све још <pb n="296" /> сп |
| но.{S} Па ако Турци примете да се ми на њи’ дижемо, па се помире, ил’ брзо једна страна другу н |
| пашама у посету.{S} Турци, гледајући на њи’, не могу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке |
| ’декоји великаши српски упрли су очи на њи’, ако деспот Стеван стисне очи, на њима веле, треба |
| чепао млади’ кнежевића и тек после због њи’ је добио Јеремија Голубац зато што их је ослепити д |
| ољан био.</p> <p>Ферхад-паша стане пред њи’ оштро их мери, особито Харалампија, и опет прослови |
| ве у хатар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ не треба, само девојку, која кад дође у моје дворе |
| е год се стане, цркве руше, те праве од њи’ џамије.{S} Деспот и Вук иду на Косово.{S} Обе војск |
| ица и Мара све се надметале, која ће од њи’ Бајазиту већу услугу учинити.{S} Јошт се на Косову, |
| зитовима, рат се започео.{S} Онај ће од њи’ победити, којем буде Србин на страни.{S} С којим бу |
| тва насљедије тражити.{S} Ђурађ се и од њи’ове стране обезбедио.</p> <p>И све се то догодило јо |
| S} Да ли ти је познато да ти је који од њи’ у нужди као брат помогао?</p> <p>— Гори је потурица |
| Они су дошли да вас одавде одведу; код њи’ вам неће рђаво бити.</p> <p>— Мило ми је што видим |
| а.{S} Турци су ме бољма познали.{S} Код њи’ и луди су у великом почитанију, особито кад изненад |
| , мисле да пророк из њи’ говори.{S} Код њи’ сам одма’ у почетку до ефендилука дотерао, а сад по |
| Робертом и Лајошом.{S} Колико треба код њи’ саборисања док се сврши, хоће л’ се дати војске и к |
| веће висине халакну напред, бацају међ њи’ кудељна и смолом замазана запаљена клупчета на ужет |
| постати могао — упадне Петошко, који је њи’ов разговор слушао.</p> <p>— ’Ајде не булазни, будал |
| , морао би њи’ изгубити.{S} А он волије њи’ задржати, него ли тебе.</p> <p>— Сад све верујем.{S |
| ’ младића купе дизали, сви су у здравље њи’ово пили.</p> <p>Марко, још једнако врло замишљен, у |
| еликаша слабости и страсти, и заслужене њи’ове каштиге одвећ живо представљају.{S} Прочи гости |
| ађаје и ишчекивали су час у којем ће се њи’ово господарство започети.</p> <p>Турци не би ни мог |
| гости?</p> <p>— Војвода Прибац са више њи’.</p> <p>— Јеремија Прибац, властелин... баш добро.{ |
| ањем и надама ове Србе одржавали и чрез њи’ су нове и нове приврженике задобијали.</p> <p>Било |
| ија?</p> <p>— Јошт нисам досад ништа из њи’ извадити могао.{S} Све се нешто потајно договарају. |
| што паметно изрекну, мисле да пророк из њи’ говори.{S} Код њи’ сам одма’ у почетку до ефендилук |
| де, оба велика пријатеља Бранковића; уз њи’ је велика свита ишла.</p> <p>Ови гости су били и пр |
| Опће су учили познавати разне народе и њи’ове обичаје, па измучени вративше се у свој род, што |
| рећи на крај изишао.{S} Можда ћеду се и њи’ двојица у делби покрвити.</p> <p>— То је моја брига |
| тије о свету, о горњој и долњој класи и њи’ова пресуда није мимоишла ни највиша лица.{S} У свом |
| S} Само Марко и Хасан још беседе, док и њи’ санак не превлада.</p> <p>Сутрадан се српски послан |
| ићу добро познајеш.</p> <p>— Познајем и њи’ и вас.{S} И ти си кадгод кнезу против Марка страну |
| >Земља тутњи под силни јунаци,</l> <l>И њи’овим коњ’ма халовитим.</l> <l>Већ се земља крвцом ор |
| ако тебе не би хтео одбацити, морао би њи’ изгубити.{S} А он волије њи’ задржати, него ли тебе |
| аш стан, па да народу објавите да се ви њи’ примате и Јована за деспота признајете.</p> <p>— Ми |
| тигао, онда су баш сви ђаури оплакивали њи’овог Лазоглију.{S} По целој су земљи звона лупала.{S |
| , тако мисли Харалампије.</p> <p>Покрај њи’ ушао је и бимбаша, и стоји, паша га не нуди да седн |
| ара нема, и да је већ и сам цар изложен њи’овом упливу...{S} Цар је због Вука према самом Обили |
| } Деца облећу деспота, руке му љубе, он њи’ у чело.</p> <p>Веља је радост Јерине, кад виде крас |
| аиште предају, јер ако не, мач ће преко њи’ прећи.</p> <p>Јаблановић иште рок од једног дана, д |
| S} Када је Турцима до нужде било, около њи’ су лисичили и мир обећавали, а како им се мало бољм |
| /> <p>После овакове заклетве међусобно њи’ово одношење постане тешњим.{S} Са тим се Срби за не |
| унила.</p> <pb n="360" /> <p>Како би по њи’ иначе испало било, бог зна; доста то, да им је десп |
| >Но и сам црвени калуђер био је предмет њи’ове шале.{S} Служитељи нису у свом друштву ниједног |
| морају бити оно што јесу, нит’ стоји у њи’овој власти да себе преиначе.{S} Као год што сирома’ |
| трашне, да је тек прави јунак му смео у њи’ погледати.{S} Мекушци су пред њим у зелену траву гл |
| е војводе, као обично што су Срби, но у њи’овим срцима тињала је ватра раздора и неслоге.{S} У |
| е коњанике <pb n="467" /> који сад међу њи’ грухну.{S} Напада се силовито, брани се јуначки.{S} |
| да видимо шта ће ови нови гости.</p> <p>Њи’ Турци спроведу до султановог шатора.{S} Султан их п |
| Татарина</l> <l>Стаде Татар на коњу се њијат’;</l> <l>А други га ударац обори;</l> <l>Паде крв |
| ења ослабљен и блед, ишао је напред, за њим млади Јаблановић сав крвљу обојадисан; поред њега м |
| ту је већ и Јеремија да се опрости, за њим опремљени товари, поклони за паше и везире.</p> <p> |
| , — <hi>прави светац, прости</hi>... за њим целива Јерина и доглавници присутне свите.</p> <p>С |
| и!</p> <p>На то дође Харалампије.{S} За њим отац Пајсије води два кнеза.</p> <p>— Ето вам млади |
| и започну.</p> <p>Уљезе и бимбаша, а за њим носе пуне вреће, и положе пред ноге Исак-паши, па и |
| ађ Бранковић опет се на ноге диже, а за њим војводе.</p> <p>— Војводе, јунаци, ви стубови Србиј |
| бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и други.</p> <pb n="437" /> <p>— Боље би било |
| рода достојан владар.{S} Цјела земља за њим плаче.{S} Да није био изврстан, никад не би’ му се |
| {S} Сејмени оружани стоје до њега, и за њим, крваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ крочио.< |
| д иде Ђурађ Бранковић, покрај њега и за њим војводе.{S} Ох, да дивних јунака!{S} Какав је Ђурађ |
| ска рука израдити може.{S} До њега и за њим војводе, све саме делије, опет за овим глатког лица |
| д војском је цар Душане силни</l> <l>За њим језди Угљеша војвода,</l> <l>Реља Крилат дивна Бошњ |
| <title>Многаја љета</title>”.</p> <p>За њим се дигне Новак:</p> <p>— За здравље јуначке српске |
| бијен грб Неманића, двоглаван орао, над њим виси велико златно кандило, украшено драгим каменом |
| калуђер, доста разбарушеном косом, пред њим узвишен дрвен налон, а на њему велика књига, и поче |
| ли Комненовићи.{S} Манојло Комнен, пред њим су ритери запада стрепили, кога престол је био драг |
| мео у њи’ погледати.{S} Мекушци су пред њим у зелену траву гледали.{S} И сва свита страшног је |
| уду, видећи да је једна част народа под њим, а друга под Турчином.{S} Па баш она страна, ’де је |
| н би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да и помисли на другог.{S} Но он |
| арки пресело је што се <pb n="246" /> с њим нашалила, јербо јој је пребацио како је на црвеног |
| жртвовао.{S} Доиста нема му пара.{S} С њим се којекакве ветрогоње, успоредити не могу — Са ови |
| к буде свагда на одбрану народа, и да с њим никад не пролијеш српску крв. — С тим пружи мач Ђур |
| ра запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћемо да не пропаднемо.</p> <p |
| намери да се поред јутрењег залогаја с њим мало поразговара.</p> <p>Патријарх је у готовости б |
| ни, ти ћеш слабијем страну држати, па с њим јачег ћеш ослабити; кад буду обадвоје <pb n="294" / |
| који се сад скора подигао да се народ с њим дичио, био му је утеха и нека накнада за изгубљен П |
| е да је неко из Србије дошао и рад је с њим говорити.</p> <p>Ко је то био?</p> <p>Харалампије.< |
| д је Високог Стевана пратио, делио је с њим и добро и зло.{S} У борби међу Бајазитовим синовима |
| одма’ посланици Турчину пошаљу, да се с њим у поменутом смислу договоре.</p> <p>— Ви знате — ре |
| дозове Ферхад-паша Харалампија да се с њим опет разговара.{S} И он је ту у двору стањен, и јед |
| ити.</p> <p>Милица једва дочека да се с њим разговара, да види чему се има од Бајазита надати.< |
| } Само чекају да дође Ђурађ, па да се с њим још договоре.{S} Највећи приврженици Лазареве пород |
| било Турчину посланике упутити да се с њим о миру договоре, па да се твоја влада, Вуче, одма’ |
| ад га к себи дозива, изгледа канда се с њим даље разговара о предаји Голупца.</p> <p>Харалампиј |
| ку, допали су Јаблановића шака, ја се с њим споразумем, оставимо их на страну, Харалампији на с |
| сам Турчину успротиви, зло, ако ли се с њим сајузи, и онда зло, јер под видом пријатељства отим |
| ом двору српског цар-Лазара будала, и с њим су великаши и слуге подсмех правили.{S} Има таквог |
| ва бора, па би ишли да загрле певца и с њим судбу живота деле; но к њему не могу, јер су двогуб |
| p> <p>Калуђер се врати оцу Леонтији и с њим се о различним стварима разговарао.</p> <p>У двору |
| p> <p>Јеремију је Ђурађ лепо примио и с њим се светује. </p> <p>Запита Јеремију Ђурађ, шта би т |
| с којим слагао, тако је у својој соби с њим и ручао.{S} Све се једно од другог туђило, све је ј |
| аковим мачем се опасивати, зато учини с њим поклон другом ком — рече Видајић.</p> <p>Ђурађ пруж |
| ће се савет Јеремијин примити и ступи с њим у погодбу.{S} Ђурађ ће израдити Јеремији код деспот |
| </p> <p>И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако се град преда било ма коме.{S} У нужди сваком ј |
| јати?{S} Шта ће јој Светислав, да тек с њим више белаја на себе навуче?{S} Она се већ мало-пома |
| венк-ђаурима одруби главе, а да благо с њим подели.</p> <p>Тај налог Ферхад-паша прихвати, и од |
| већ и сам Стеван признао, јер се тако с њим нагодио, ту дакле влада дечаке трпети неће.{S} Но ш |
| о да Турчин Бранковића утамани.{S} Но с њим би се и посљедња сила српска утаманила.{S} Јошт код |
| аред у главу утуби, друго, ако се што с њим стане, њему ипак од штете бити неће, јер што би Јер |
| и ће тај наш повратак за чисто, бистро, њима показано пријатељство признати, па утолико већег и |
| шта ће царица са децом чинити?</p> <p>— Њима нека се одреди комад земље на ужитак.</p> <p>— А ш |
| ама и самом цару, да се сви зачуде, ал’ њима је све слободно.{S} Тако у цар-Лазара је била једн |
| ="526" /> <p>Деспот и Јерина излазе, за њима остали.{S} Игуман Рувим и остали калуђери чине при |
| еспот напред с Јерином деспотовицом, за њима доглавна свита, деспот при уласку озре се налево, |
| итељи деспотови језде, показују пут, за њима краљ и својта, остали војници остану ван, разапну |
| деспотица јаше на тихим бељцима.{S} За њима пртљаг, товари блага.{S} Деспот и Јерина поднећеду |
| , дигне се и сама скупа са Русном, а за њима остали и разделе се по дворски станови.{S} Патрија |
| њу је крај, краљ се диже и деспот, а за њима сви, већ се наредбе издају да се војска на ноге ди |
| и бољи, силнији од другога.{S} Народ за њима као овце за пастиром иде, па више такови пастира н |
| јска, лаки коњаници напред, а остали за њима.{S} Голубац већ није далеко, ноћу по ладовини прим |
| а њи’, ако деспот Стеван стисне очи, на њима веле, треба да остане српска земља, јер <pb n="402 |
| це књиге Данилове су увезане у кожу, на њима утиснутим златним бојама насликан је Спаситељ и св |
| шала, а до њих три забодена копља, а на њима натакнуте главе.{S} Деспот гледи канда познаје те |
| ице, све сами миндерлуци унаоколо, а на њима и код подножја душеци.{S} И у среди су велики раха |
| ако опет настане славно доба, загуди на њима њему подобан детић.{S} Па је тако сирома’ Грман на |
| и душека, ал’ шта вреди када се онај на њима шири, ког сироте буле не трпе.{S} Помислите си за |
| жижак, мешина вина и пе’ари.</p> <p>На њима руво без украса, обична струка, узане ногавице, ча |
| е Харалампије.</p> <p>— Немај бриге, та њима доста је и један калуђер да их чува, куд би они из |
| љајући.</p> <p>Но какав се то вихор над њима диже?</p> <p>Шта се то тако праши издалека?{S} Ил’ |
| еспот с десне, с леве му Јеремија, пред њима два побочника као путокази у град, са оба бока, а |
| ули чувати.{S} Ту седе на кревету, пред њима, стол, на њему жижак, мешина вина и пе’ари.</p> <p |
| ца, откако је удовица, изгубила је пред њима полу своје важности.{S} Да је од њих зависило, за |
| е како куд Турци се крећу, и да се пред њима спасе што се може.{S} Да, Ферхад-паша је Петошко, |
| у да смо увек против Турака, кад се год њима допада.{S} И како се опораве од задњег ударца код |
| ци отклоњени буду, да не би Ферхада међ њима тко познао.{S} А то је лако, има потајни’ ходова, |
| Петар кључем отвори мрсу врата, што је њима овоземни рај, а друго они и не траже.</p> <p>После |
| њи потомци њих опомињати.{S} А ја ћу се њима вечитим пријатељством одазвати, а да ми јошт буду |
| р само преко наше пропасти могу Турци к њима, а овамо морамо да се бранимо и мађарски’ чаркаџиј |
| да су здрави — и мирни, и да не дамо к њима приступа противничким властелин’ма сребрничког кра |
| су опет ђаурски разбојници убили.{S} О њима ће се у арапским бајкама преповиједати.{S} Половин |
| лепити, и код мене се налазе, то моје о њима известије мора бити пред народом вероватно.{S} Ја |
| чувар.</p> <pb n="439" /> <p>— А како о њима мисли Јеремија.</p> <p>— Он их држи као залогу, а |
| спасем, који после смрти Стеванове само њима по праву припада.{S} Овим ће се у народу огорчење |
| S} Авлије су биле простране да су се по њима јуначке игре, шаљиви мејдани, проводити могли.{S} |
| оред деспота опет са Турцима помирио, с њима дођу војвода Војновић и Змај-Облачић Раде, оба вел |
| а ће бити онда са Гргурови синови?{S} С њима, ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли |
| Пајсији наложи да кнежеве забавља, да с њима вечера, и донде код њих остане, док их сан не прев |
| можда ти сада и пише у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне — закључи Јеремија.</p> <p |
| што је сад, да не би их тко одвео да с њима трговину води, морају се у кули чувати.{S} Ту седе |
| рад се предавати буде, лако ћемо онда с њима, ил’ ћеду они код нас једног остати, ил’ ћемо их о |
| рјеваре, јер су силеџије, како би’ ја с њима као трећи на крај изишао.{S} Можда ћеду се и њи’ д |
| што реко’, долазаше амо господа, и ја с њима покрај архимандрита ил’ владике, и сам патријар’ ј |
| аше, па ћеш и најбоље знати како ваља с њима поступати.{S} Само после, ако бог да, па се мир по |
| уровао, опет се клонио новог и тешњег с њима пријатељства.{S} Увидео је колико је себи и свом н |
| калуђер, ни опити стражари могу шале с њима збијати на подсмех, јер ма и слепи, чувају углед и |
| поредите нас с другим слепцима, да се с њима разговарамо, грлимо и тугујемо.{S} Ми ћемо с њима |
| су себи познате паше и везире, да се с њима забављају.</p> <p>Приликом једног саветовања, рекн |
| предамо, Београд и Голубац, па да се с њима договоримо како ћемо на Турке који су Ново Брдо оп |
| већ одавна заслужио, требало би да се с њима на равно дјелим — рече успла’ирено јачим гласом Ха |
| е ништа необично није стало, почне се с њима разговарати.</p> <p>Слуге су такођер к себи дошли |
| ш нису томе вични као ми, који смо се с њима готово сваки дан крвили.</p> <p>— Кајицу војводу с |
| а јаче не споји, и знао је и то да ће с њима лакше мир склопити, јер како се деспот у битку ниј |
| >Бајазит у диван позове своје паше, и с њима се саветовао шта се сад има чинити.{S} Један му са |
| као што је у Бугарској патаренски, и с њима Жигмунд има много посла.{S} Турци ћеду Жигмунду, к |
| и утре сузе удови и сирочади, дијели с њима што год има.{S} Но Марко виђе како хиљадама робља |
| водим два моја побратима, да се и ти с њима побратиш.</p> <pb n="347" /> <p>Хасану је мило бил |
| ђе ли ора да се Мађари опораве, морам с њима, јер иначе ћеду они против мене.{S} Испадне ли нам |
| нацима, руглу изметнут.{S} Није могао с њима клипка вући, плоче бацати, дивље коње јахати, бузд |
| своје манастире, а народ би готов био с њима гинути.{S} И сам Мелентије не би се потурчио, а да |
| варамо, грлимо и тугујемо.{S} Ми ћемо с њима у туги за себе нов свет наћи.{S} Међу себи равнима |
| сам ноћу међу буле и већ сам се добро с њима упознао.{S} Моја Цвета, која се сад Фатма звала, п |
| адвоје <pb n="294" /> слаби, а ти ћеш с њима лако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад их уклониш, |
| ду и калуђеру попустити, а калуђер опет њима.</p> <p>Јеремија и Јаблановић спремају се у граду, |
| за кратко време ти двори су готови, а у њима и око њих ћеду се створити дивни вртови.{S} Кад до |
| ви синови.{S} Умре ли деспот, оживиће у њима жудња за власт.{S} И кад не би било те жудње у њих |
| S} Особито откако је цара нестало; међу њима је таква хладноћа завладала да је слабог већ изгле |
| оз пенџерић буле су извиривале.{S} Међу њима познам моју Цвету.{S} Можете мислити како ми је би |
| оју ће деспот наскоро изгубити.{S} Међу њима троножан столић, на њему пе’ари с румеником.</p> < |
| в побратим.</p> <p>Е сад се заведе међу њима разни разговор.</p> <p>— Таковог делије више не им |
| м свију Турака султаном.{S} Док је међу њима рат трајао, донде је деспот устројавао своју земљу |
| ад било правог весеља.{S} Грман је међу њима као неки праотац седео, и ако се ко са Петошком ил |
| еђу булама бави, па све зна шта се међу њима чини.{S} Ту после може видети човек сваког сијасет |
| мија блага дочепа, тко зна како ће међу њима деоба испасти.{S} Но они нек раде за се, а ми ћемо |
| аветовали.{S} Но најважније ствари међу њима отправљао је Ферхард-паша, ком је султан све своје |
| ге слуге, ту су и млоги лакрдијаши међу њима, а особито у двору Милице, где их је више но код д |
| ову Христос препоручује; није било међу њима никакви’ сплетака, нити је ко на кога хулио нити к |
| ко мисле ти искрени посници.{S} Но међу њима има и такових братија, којим на лицу читати можеш |
| калуђери.{S} Мешовити су, видићеш међу њима лица побожношћу зарезана, онај хљеб, оно парче лук |
| ће цјелу управљати војску,</l> <l>А под њиме остали војводе.</l> <l>Ја ћу, Реље, и ти с царем б |
| робље.{S} Ја пођо’ за Марком, и поче’ с њиме левентовати против турских Арбанаса, који упадаху |
| свршио сам да издајице погубим, а да с њиме благо подјелим.{S} Што брани султан за такве ђауре |
| о његову моћ, па се у многим стварима с њиме световао.</p> <p>Ђурађ је био властољубив.{S} У ње |
| Ферхада за Јеремију, куд је и како је с њиме.</p> <pb n="488" /> <p>Ферхад, опет, исприча своје |
| ст посао и сам деспот Стеван тешко је с њиме на крај излазио.</p> <p>— Јеремија ће Турцима изда |
| а онда грчки цар, па Дубровчани, желе с њиме у савез ступити.{S} И Мурат султан ишчекује да му |
| спот изван себе од радости, рукује се с њиме као са рођеним братом.</p> <p>— Све што сам у мом |
| са мном толико оклевао.{S} А како ви с њиме стојите?</p> <p>— Тако исто као и ти.{S} Војновић |
| к буздован дочепа,</l> <l>Па кад лупи с њиме Татарина</l> <l>Стаде Татар на коњу се њијат’;</l> |
| он је врло добар; не један је мејдан с њиме дељен.{S} Њега је војвода Угљеша носио.{S} Јошт ми |
| еће.{S} Ако се која служавка подебело с њиме шалити хтела, он је њој одма’ њене слабости изјави |
| зрна сам ја јошт сачувао, и ако не могу њиме нахранити, могу јадно сироче од самртне глади спас |
| о, на њем ћеду попливати бели лабудови, њих ће дивна цура кнегиња Мара из своје руке ’ранити, с |
| } Ако с Маџарима против, Турака успемо, њих помаже лацмански Запад, па ће нам папом <pb n="530" |
| иле ћерке, оставио је у Смедереву, а за њих бригу води Кантакузен.</p> <p>Јака својта прати дес |
| ослањате се на Турке.{S} И ја сам се на њих ослањао.{S} Пазите да се не покајете.{S} Велика је |
| ћу поразити и те ситне кнежевиће, да са њих народ не страда.{S} У отсутности мојој предајем вам |
| тријарха седне Русна, а остали се поред њих намештају.</p> <pb n="222" /> <p>— Да красне баште |
| изрече, горе-доле се шеће, па опет сред њих стане, који као окамењени непомично гледе, ћуте.</p |
| насео играо сам се са млади орлићи: од њих сам се учио вољност тражити и надалеко и високо од |
| ужио сам их, они су мене служили.{S} Од њих нико добра нек не ишчекује.{S} Они иду да искорене |
| само тешила да га милује, да ће бог од њих незгоду, која љубавној им свези грози, отклонити ал |
| д радости ил’ жалости, тко ће то сад од њих знати.{S} Но док тај њихов рад окамењен у Смедереву |
| д њима полу своје важности.{S} Да је од њих зависило, за мало бакшиша продали би били Вуку и дв |
| а Стевановог и Ђурђевог.{S} Сваки је од њих сам себи у срце гледнуо и застидио се бар за магнов |
| <p>Марко их је угостио, опростио се од њих и руковао се, баш као да осећа да је ово последњи с |
| су стари, а и мало их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је Милица слабомоћна, а Вук силан, ост |
| изгнан био, по милости султана један од њих владати може, ал’ уз помоћ људи које султан за то о |
| могућству и потпомагали.{S} Не један од њих и мученичку [је] смрт претрпио.</p> <p>Такви су бил |
| а се су премудри, ал’ на бојном пољу од њих никакве помоћи.{S} Од лацмана ништ’ не ишчекуј, гле |
| забавља, да с њима вечера, и донде код њих остане, док их сан не превлада да морају лећи, и ка |
| S} Турци гину за своју вјеру, и што код њих старији заповједи, млађи слушати мора.{S} А њихов п |
| која земља красно од’ранила, то ћеш код њих видети.{S} Султан, паша, ага и спаија, какве хареме |
| морају лећи, и кад легну да се још код њих нађе.</p> <p>Кнежевићи су после вечере задремали и |
| ти, јер ту процвати се не да.{S} Кад је њих више владара, да се одрже, ићи ћеду под скут силниј |
| јер у свету увек има страдалника, па се њих треба у умерености сетити, јер раскошан страдалника |
| Лазара баштине не треба да су међ више њих подељене.{S} Исповедам ти, оче, да је моја намера с |
| а узмогнемо покрај њих владати, ал’ без њих јошт боље.{S} Но ако Турци запитају, па знаду да су |
| ог израза, но нема очију, да им душа из њих говори. — Као угашене две свеће показују гар, сенку |
| — Немај бриге — рече Јаблановић, сви ми њих чувамо.</p> <p>Харалампије кад је рекао да не веруј |
| нам је од преке нужде.{S} Потражимо ми њих.{S} Сад би најбоље било да покупимо војску па одмах |
| ису њему пријатељи.{S} Ђурађ држи да ти њих још у Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти отреса |
| иједаћу им како ћеду се и задњи потомци њих опомињати.{S} А ја ћу се њима вечитим пријатељством |
| Грк врачар, са два јака човека, покрај њих Харалампије још неколико оружника дода да помогну а |
| а срећи, ако Маџари побиједе, па покрај њих истераш Турке.{S} Ако на несрећи, онда несрећа и са |
| д ствари преокрену, да узмогнемо покрај њих владати, ал’ без њих јошт боље.{S} Но ако Турци зап |
| /> у ме милостиња.{S} Огрјешио сам се о њих, ја сам крив њиховој слјепоћи.{S} Морам гријехе иск |
| есна и лева кнез Кантакузен и Радић, до њих Облачина и Кајица.</p> <p>Деспот започе. </p> <p>— |
| манастира, кад ал’ виде се вешала, а до њих три забодена копља, а на њима натакнуте главе.{S} Д |
| парају, коњи падају са коњаником, преко њих читави се преваљују.{S} И који спустивши се мишљаху |
| а сам краљ Жигмунд из битке са неколико њих избегне.</p> <p>Срби почну се помало крепити, и дои |
| реме ти двори су готови, а у њима и око њих ћеду се створити дивни вртови.{S} Кад дође гост са |
| Јаблановић гризе од муке бркове.{S} Но њих ништ’ на добро не слути.{S} Кају се што се нису Жиг |
| а власт.{S} И кад не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и властелина који би им то у с |
| ј слици Облачине.{S} Да су непријатељи, њихов мејдан би био бој међ’ дивовима.</p> <p>Краљ прос |
| веће право имаду нег’ Ђурађ Бранковић, њихов стриц.{S} Властољубиви великаши могу их употребит |
| екао да у њој лежи целога света бол.{S} Њихов је чувар отац Пајсије.</p> <p>— Боже мили, какви |
| у још јачи град нег’ што је Голубац.{S} Њихов Будимград и Тамишвар не могу се сравнити са јаким |
| ији заповједи, млађи слушати мора.{S} А њихов падишах свима заповједа. <pb n="399" /> Њему нитк |
| >— Муфтија, као ђаурски дервиш си улема њихов, а кад се потурчиш, бићеш улема, а од улеме, сваш |
| ри пријеко гледе.{S} Држе да је Београд њихов дом, а ми само гости; но гост само за три дана, п |
| добру накнаду са Београдом, који је сад њихов.{S} Жигмунд се каје сад што није дао Јеремији што |
| кнежевићи раде.</p> <p>Отац Пајсија је њихов чувар, а стражари мораду Пајсији наруку ићи.</p> |
| л’ остати двори наши.</p> <p>— Град је њихов, а мене ћеду поздрављати као земље господара, а о |
| тира треба да има, и све српске земље и њихов народ да се заклињу у име једног владара.{S} Но с |
| виће, а ти ћеш опет <pb n="409" /> бити њихов чувар, па како је сад пећка патријаршија у турски |
| о ће то сад од њих знати.{S} Но док тај њихов рад окамењен у Смедереву граду траје, трајаће и С |
| који су сад у Голупцу у сахрани, ја сам њихов чувар.</p> <pb n="439" /> <p>— А како о њима мисл |
| е и Мачву Угрима, да постајем и остајем њихов савезник против Турака.</p> <p>— Прошао си много |
| убогије девојке.{S} Представите си само њихов живот.{S} Затворене су као у каквом граду, ил’ бо |
| ожио да којег год од војске уклони, јер њихов непрекидни инат шкодљив је.{S} Но надам се да ће |
| обни били за владу.{S} Кнез Гргур, отац њихов, био је старији од Ђурђа, па би после смрти деспо |
| т је себи задобио за савезника Угре.{S} Њихова судба је са српском скопчана.{S} Паднемо ли ми С |
| знаје се самртно бледило.{S} Страшна је њихова борба у души.{S} Ту се мисли, жеље, надње испрек |
| меном, унаоколо опет сребрна кандила, и њихова светлост неће се гасити до год је Србије и Манас |
| ити миг.{S} Тешко Јеремији да се испуни њихова жеља.{S} Јеремија их презиром гледи.</p> <p>— На |
| з ђеце, ти си и твоји насљедници од све њихове стране господар.</p> <p>— Сулејмане!{S} Ти си јо |
| из тога искључити.{S} Тако су наредиле њихове муфтије и имами.{S} Сад би, дакле, најбоље било |
| бре Дубровчане.{S} Испричаћу им како се њихови синови, браћа јуначки владали у Новом Брду.{S} П |
| јало се у здравље Прибца, Харалампија и њихови’ пријатеља.</p> <p>— Да си здрав, оче Харалампиј |
| о допусти и, радујући се храбрим реч’ма њиховим, дигне се и сама скупа са Русном, а за њима ост |
| предел битке.{S} Турци не могу да се са њиховим коњаничким мноштвом ползују.{S} Битка се страшн |
| S} Мађари су сад огорчени, Београд је у њиховим рукама, скупићеду јачу војску, па ћеду се покра |
| аје шупљи траг божанственог осећаја.{S} Њихово срце љубав не греје, нит’ ће им икад грејати.</p |
| ли, турче се, а Турци потурченицима све њихово остављају.{S} Кад се племић потурчи и осили, онд |
| Варнаву, и све испита како је ослепљење њихово текло.</p> <p>Ферхадове очи сузне, жао му је нес |
| зане ногавице, чарапе и местве.{S} Лице њихово, глава, племенитог израза, но нема очију, да им |
| .{S} Огрјешио сам се о њих, ја сам крив њиховој слјепоћи.{S} Морам гријехе искајати.{S} Нитко с |
| ознаје и никад не зажели, јер онда није њиховом упливу изложен.</p> <p>И Милева, да није била ц |
| ила, којима се срећа смешила при рођењу њиховом.</p> <p>То су — Јован и Ђурђе, млади кнезови, с |
| м раздрагању срца, тек што љубав у срцу њиховом клијати поче, а да се пресади у срце деве, те д |
| Тек каткад Светислав је могао умирити, њихову будућност у красној боји представљајући.</p> <p> |
| што пре предао.{S} Познавао је Турке и њихову бојазан да Мађари са Србима не ојачају, и ако се |
| и чувству свом љуборевњивом постала.{S} Њој је пријатељски говор калуђера јошт у почетку на срц |
| ено.{S} Она није знала шта да мисли.{S} Њој се чинило да није могуће, да је због књагиње њу кал |
| ф ју је једнако храбрио и наговарао.{S} Њој је све врило у глави: како Турчину да да кћер?</p> |
| акао.{S} Дајем јој свакојаке знаке, ал’ њој није ни бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у |
| е, танак златан појас показује да је на њој госпоштина, и како је видиш, познаћеш да је владарк |
| законите форме, јер би требало да је на њој логофет потписан, и печат ударен.</p> <p>Један биск |
| есрећу.{S} Љубав је још ту била, али на њој приметна промена о будућности сумњу му уливаше.</p> |
| Он се састане с Милевом.{S} Примети на њој велику промену.{S} Она му исповеди шта Турчин иште, |
| ти невина.</p> <p>И доиста све се то на њој одмах и познало.{S} Њене невине очи добију одмах не |
| је чуо какву ја добру кћер имам, па је њој све то послао.{S} Твоје су сестре у своје доба од с |
| вка подебело с њиме шалити хтела, он је њој одма’ њене слабости изјавио, јербо је знао која на |
| тави Милеву саму.{S} Она је знала да ће њој у почетку тешко пасти кад помисли да се може од Све |
| S} Сад јој је долазило на памет како ће њој без Светислава тешко бити, и као да умрети мора без |
| да се обвеже царицу верно заштићавати и њој повиновати се.</p> <p>— То је опет толико, као приј |
| а дише?</p> <p>То је све истина.{S} Али њој је, као и другима, уливена наклоност и прам други’ |
| би било, али Вук неће да се покори, ни њој ни њеном сину.</p> <p>— Е мој сине, како може то до |
| вљала, примјетила је да се нешто црно к њој приближава.</p> <p>Она није познала калуђера, па са |
| ачинити, а бацити им какву кост да се о њој гложе.{S} Маџари, како буду мира имали од Турака, з |
| а реч тако је жалосна, да би рекао да у њој лежи целога света бол.{S} Њихов је чувар отац Пајси |
| као што рекосмо, волела, али нестаде у њој првобитног жара љубави; тај се жар и на друго што, |
| се богатство јако допало.{S} Роди се у њој жеља к таковом богатству.{S} Кад је дознала да се т |
| ђе.{S} Видели сте кошницу, видели сте у њој матицу.{S} Она ништа не ради, па ју опет ’ране, али |
| ђем, да ћу прије кућу запалити, и сви у њој да изгорјемо, негли што Ђурђу попустити, који ми не |
| а подоста велика тако да се цео човек у њој изгубио и која је била са разним бојама намалана са |
| ранковић повиновати и своју војену силу њој предати, и то оном одбору који сад о’ће да представ |
| мени, није си знала изјаснити зашто баш њој да се то пошље од турскога цара који је њеном оцу д |
| ла лукава, па тако је и мати била прама њојзи често претворна.</p> <p>Сад је Мара дошла да мате |
| ву Србију, што је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда одречеш.{S} То је жеља су |
| је прва патријарха у руку пољубила, за њом Русна, за Русном је притрчала Милева, а за Милевом |
| главом, а ти из љубопитства издалека за њом гледиш, а она од ветра бранећи се каткад се окрене, |
| спасли су већу част турске војске, а са њом турско царство.{S} Бајазит изгуби живот, ал’ деци м |
| ти.{S} Дај, краљу, твоју војску да и са њом деспот располаже, а ти само гледај како се бијемо.{ |
| ве хурије едемске ником би у земљу пред њом поникле.{S} Кад сам је први пут добро уочио, по дру |
| p> <p>Војска спустила се пут Голупца, с њом иде и деспот, и Облачина Раде.</p> <p>Војску прате |
| евојке, тој нису опростили него одма’ с њом у харем.{S} И сам пупољак нису поштедили; и ситну к |
| и благо Исак-паши, напријед војска, а с њом је Ферхад-паша.</p> <p>Нестане Ферхад-паше, нестане |
| се пошље нова војска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава да опашемо Београд, пасти мора |
| јуриш сузбију, војска ће ослабити, па с њом не можемо после на Голубац — рече султан.</p> <p>— |
| лост божија; немој љубеће се голубове с њом стрељати; голуб је мог пророка Мухамеда птица која |
| ’ та жалост не задржава.{S} Само брже с њом, да је та жалост што пре прође.</p> <p>Милева је по |
| е рониле.{S} Пало јој на памет шта се с њом стало.{S} Док је цар у животу био, све је у великој |
| ева није лепша од ње.{S} Дичио сам се с њом.{S} По сокаци сви су гледали на нас, и завидили нам |
| ати могао, само му је жао било што се с њом дуже разговарати није могао.</p> <p>Он је чуо за Ру |
| ек је оданде к Русни често одлазио, и с њом нове замке плео.</p> <p>Светислава је нестало; ваљд |
| то нису могли целу турску војску, а и с њом и турско царство једним ударцем уништити.{S} Тамерл |
| ди срећан.{S} На љубећа се срца немој с њом никад стрељати.{S} Који не штеди љубећа се срца, та |
| иближавао јој се, и тражио је прилику с њом састати се.{S} Русна је њега опазила.</p> <p>— И ти |
| така софра да би се не један сиромах с њом, и својом мрсном софром променуо.{S} Но пре нег’ шт |
| ље било да ти изјавиш Милици да желиш с њом у сродство и пријатељство ступити и њу од зла брани |
| е кренут’</l> <l> Јоште данас а и ми са њоме.</l> <l>Цар ће цјелу управљати војску,</l> <l>А по |
| ко дијете спасла.{S} Прими је и брани с њоме род.</p> <p>— Примам је, а ево теби моје сабље, ал |
| иш?</p> <p>— Жеља је људска неизмерима; њу само бог види у својој целости.{S} Мојој жељи околно |
| и ви морате се покорити вашој судби.{S} Њу сад већ није вам више у власти преиначити, али је он |
| у своме, шетала се међутим по башти.{S} Њу је већ одавна вребао отац Харалампије, приближавао ј |
| ек раставила.{S} Присуствије Светислава њу је старим љубавним чуством напајало, али како га не |
| да код своје куће затворена, ту више за њу станка нема.</p> <p>Јерина из Смедерева деспота дози |
| буде за Бранковића добро, неће бити за њу и њену породицу.{S} Када би се са гордим Вуком сложи |
| Крик војника, глас трубе, све су то за њу туђи гласови.</p> <p>Чује се топот, тутњава, звекет |
| са стиснутим уснама и укоченим очима на њу гледа.{S} Милева не може срцу да одоле, испусти из р |
| уочио, по други пут не смедох скоро на њу гледнути.</p> <p>Бајазиту на ове речи почне срце јак |
| мора!</p> <p>— Али кад она хоће?{S} Кад њу не боле, како ће нас болети?{S} Она се зна.{S} Па за |
| нило да није могуће, да је због књагиње њу калуђер ословљивао.{S} Она је сасвим друго мислила.{ |
| <p>— Шта — ваљда би се убио?</p> <p>— И њу и себе.</p> <p>— Е мој Грмане, остарио си па још нем |
| ће по Вука добро бити, подговарала је и њу и Милеву.{S} Но Милева, јошт врло млада будући, на с |
| њом у сродство и пријатељство ступити и њу од зла бранити.{S} Да ти да своју кћер, не тек онако |
| , али не знамо шта би било да је султан њу место Милеве запросио!</p> <p>— Али, драги мој, моја |
| елична татарска кошуља,</l> <l>Већ се о њу сломи мач Новаков.</l> <l>Тад’ Татарин јошт’ жешће н |
| есма је била обична, но Грман знао је у њу са својим гласом и гудалом улити нешто величествено. |
| а.{S} Осим, или поред љубави, ушао је у њу демон богатства, који ће ју до крајње несреће дотера |
| а, исприча ми свје од почетка до краја, о паду Голупца, о харању манастира Св. Богородице, о ср |
| исти онда?</p> <p>— Знаш шта, Јеремија, о том да се разговарамо кад стигне благо, и град се пре |
| рнини, канда је црном чојом постављена, о челу виси велика икона Христово распетије, што је Сте |
| је од почетка до краја, о паду Голупца, о харању манастира Св. Богородице, о срамној погибији Х |
| ружја.</p> <p>Ту ће деспот зидати град, о ком ће се у свету причати, и кад тај град падне, ужас |
| свуда такових калуђера.{S} Било их је, о којима се, на жалост, није могло рећи да су као жички |
| не са златом и сребром искићене доламе, о врату им је скупоцен накит висио, на глави низак калп |
| пца, о харању манастира Св. Богородице, о срамној погибији Харалампија, и издајничких војвода, |
| елики корак учинисте.{S} Ту се о глави, о земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S |
| p>— Све је нешто рад докучити о Милеви, о Бранковићу; као да је у Милеву заљубљен, но онда — ка |
| ник.{S} Згрјешио сам се о сродној крви, о крви народа.{S} У сну долазе ми Гргурови синови, слиј |
| нак је боравио и сневао о патријаршији, о вакуфима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| p> <p>Да је деспотов положај био тежак, о том се нико није сумњао.{S} Шта је знао чинити?{S} Ра |
| логи су том веровали, млоги су се, пак, о том сумњали.{S} Марко се сам сумњао, но ишчекивао је |
| лави му самур-калпак са белом челенком, о врату виси му широк златан ланац, о бедрици златна, д |
| .{S} Држао се у Једренима велики диван, о теби и Србији је била ријеч, помамне паше гракташе на |
| > <p>— О твом пријатељству сам увјерен, о том нећу ништ’ ни спомињати.{S} И ријечи су ти паметн |
| си по свету лутао.</p> <p>— Е па добро, о чему хоћете?{S} Хоћете ли да вам приповедам како сам |
| у својој класи сходно поњатије о свету, о горњој и долњој класи и њи’ова пресуда није мимоишла |
| јошт земље, обала.</p> <p>— То и хоћу, о томе се дању-ноћу мислим.{S} Код Смедерева да градим |
| а.{S} Да ми овај народ не лежи иа срцу, о ком сам се негда оскврнио, имам доста блага, да би’ м |
| ом, о врату виси му широк златан ланац, о бедрици златна, драгим камењем искићена сабља.</p> <p |
| То је већ што обично код служитеља.{S} О патријарху, истина, говорили су као о каквом свецу, н |
| и, приличније су гусле од тамбурице.{S} О како дивно гуди Грман, да се срце у човеку стегне!{S} |
| аспиткивања, уклоне се, одмора ради.{S} О важнима стварима доцније има се говорити.{S} Мара и Ђ |
| га су опет ђаурски разбојници убили.{S} О њима ће се у арапским бајкама преповиједати.{S} Полов |
| та нам је послао турски цар Бајазит.{S} О, он је наш садашњи пријатељ; да њега нема, поред Вука |
| утност улила ми је бодрост и тишину.{S} О, да ми само јошт ови дани срећно проћу.</p> <p>— Даће |
| а пресеку, ил’ да их у Дунав утисну.{S} О победи ни помислити, јер је Турцима нападај олакшан п |
| Будим, но гледај зидај града.</p> <p>— О’ђе нема више станка, и град ће се градити.{S} Знаш См |
| га поверителним гласом Русна.</p> <p>— О врло добро, и како не би у овако веселом двору.{S} Ко |
| тренутака замишљен, прослови.</p> <p>— О твом пријатељству сам увјерен, о том нећу ништ’ ни сп |
| е да му се пријатељство врати.</p> <p>— О, то је добар турски цар, гледајмо, мајко да и ми њему |
| ваљда ћу му текар на ум пасти.</p> <p>— О томе немој ни сањати, оче.{S} Ја те могу уверити да ј |
| ужив му поред тога који новац.</p> <p>— О с драге воље, оче, заповедај са мном ма у које доба, |
| и Милица турску помоћ примити?</p> <p>— О том се немој ни сумњати.</p> <p>— Но хоће ли остали ж |
| ,... ја бар тако о теби судим?</p> <p>— О том се ни сумњати немој.</p> <p>— Е добро, теби ћу се |
| зар Турчин узима и ’ришћанку?</p> <p>— О дакако, па те како ји красно држе!{S} Но кад би сад т |
| те мало јачим гласом рече:</p> <p>— Ал’ о том ништ’ не говориш да су Бранковићи пуни зависти, д |
| ?{S} Ја код твог оца’ дворска будала, а о’де паша.{S} Е да ти приповедам како.{S} Кад ме је пос |
| гу.{S} Моја мати, сиротица, умрла је, а о мени смиловала се једна пастирка, те ми живот одржала |
| оданде је могло добро и зло произићи, а о Радосаву се увек добро говорило.{S} Ферхад-паша, пак, |
| љује, па тек после на мекане душеке, да о оном што му је најмилије сања.{S} Ко не би Турчин био |
| оји ћеду аргатовати.{S} А зато треба да о’ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, ка |
| смо да се очима уверимо.{S} Знао сам да о’ђе мора бити и ’ришћански заробљеника, па нам је дужн |
| ше војводе у другој дворани, па је онда о’ђе био објед и вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз |
| спотом помири, разговор се поведе свуда о деспотовом насљеднику.{S} Деспот деце нема, нити је н |
| д и у мађарским рукама, опет нијесам ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прса деспотова Угар |
| ем, ако тко буде несретнији нег’ што ја о себи мислим, онда ћу ја моје право обновити, и лакоми |
| чува Бранковића, јер потајно код Турака о том ради да га с пута уклони.</p> <p>На сва распитива |
| ајазит поручио, само што није споменула о том да јој је обећао Бранковића покорити.</p> <p>— Ту |
| гне и заспи.</p> <p>Ферхад још промишља о судби човека и народа, па и он пређе у покој сна.</p> |
| им закопча:</p> <p>— Вами, дјеобеницима о откупу Голупца нек је ова осуда.{S} Издајицама рода, |
| е, које се метне на прса деспот Стевана о задушницама.</p> <p>Тако Леонтије чита сад једно сад |
| ош ту била, али на њој приметна промена о будућности сумњу му уливаше.</p> <p>Шта је сад Светис |
| Обрицао му је и новаца, да све што зна о Ферхад-паши искаже, какве је ћуди, у каквој милости с |
| њи није све ни слушала што јој је Русна о красоти овог предела говорила, јер јој се друге мисли |
| Србију тишти, и водио је бригу и рачуна о свему што се у Србији ради.{S} Смотру је бацио особит |
| а не спомиње, и тек на деспотова питања о томе одговара.</p> <p>— А шта би после са Јеремијом, |
| ти је прими и погледа ме па о Цвети, па о Христовом васкрсу видјела сам те у цркви, у Аја-Софиј |
| ицу пружам, ти је прими и погледа ме па о Цвети, па о Христовом васкрсу видјела сам те у цркви, |
| , изгледа канда се с њим даље разговара о предаји Голупца.</p> <p>Харалампије дође.{S} Пиће и ј |
| т, ретко ће тко продрти да донесе гласа о покољу у Београд.{S} Сад Турци јурну на манастир, да |
| е отпочине.</p> <p>— Жалосна ствар, шта о томе Ферхад мисли? — рече деспот.</p> <p>— Ферхад је |
| ном царицом.{S} Сад иди, но ником ништа о том не говори; све ће добро бити, а особито за тебе.< |
| ља, па се чудим да се архимандрит ништа о томе не брине.{S} Ми смо овде готово међу Турцима, па |
| веди шта Турчин иште, ал’ није му ништа о њеној промени и о материној намери говорила.{S} Штави |
| ује добро лице, да се не би Ферхад-паша о њему посумњао.</p> <p>Харалампије, напротив, уверен ј |
| јегао.{S} Зна деспот да му је Исак-паша о глави радио.{S} Исак-пашу је благо заслепило, па сад |
| нити?</p> <p>— Е кћери моја, и сама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовала за његово |
| њој предати, и то оном одбору који сад о’ће да представља царичину власт.</p> <p>— На то ће Ву |
| е л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о другим стварима брине.{S} Турци задају свима велику б |
| идиће своју грдну штету.</p> <p>Жигмунд о миру мисли, није му на ино.</p> <pb n="469" /> <p>Дес |
| и тешко падало, остаћу за те и за народ о’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја воља. — С тим деспот зав |
| јводе и саветници.</p> <p>Реч се поведе о судбини Србије.{S} Прва је реч деспотова.</p> <p>— Не |
| ал’ заверне душе једнако расправу воде о својој користи.</p> <pb n="412" /> <p>Пије се да им с |
| тко, и то онда чује кад онај није онђе о ком је говор, а господа хоће да се оговарају ка’ и др |
| навео.{S} Штавише, и песник Радојко је о љубави певао и млада је срца распаљивао.</p> <p>Мисли |
| е и мађарске.</p> <p>Ферхад-паша чуо је о Радосаву, јер њега је тиштало све што Србију тишти, и |
| кнез Јован.</p> <p>— Досад се још није о вама реч повела; можда ће насамо што с архимандритом |
| , имали су својој класи сходно поњатије о свету, о горњој и долњој класи и њи’ова пресуда није |
| ослепити, и код мене се налазе, то моје о њима известије мора бити пред народом вероватно.{S} Ј |
| са младим Стеваном једнако се саветује о том шта се има чинити.{S} И доиста, кад би се на њи’ |
| видиш шта Мађари о’ђе раде, како мисле о Ђурђу деспоту, и о Смедереву.{S} У двору си своја гос |
| " /> <p>— Не може бити.{S} Посјеците ме о’ђе, ал’ Јеремија тако града предати неће.{S} Цјена је |
| ајну ником издати!</p> <p>— Нико не сме о томе изван нас шта знати, тако ми бога и светог краља |
| намо стигну, стану, па га калуђер почне о неким стварима запиткивати.</p> <p>— Бога ти, шта се |
| са условима уписана је.</p> <p>Треба се о том промислити, паше веле.{S} Султан на то пристаје, |
| ?{S} Седните.</p> <p>— Дошли смо, да се о миру са султаном договарамо.</p> <p>— Камо срећа да н |
| ди се дугом састанку, ал’ намишља да се о великим ствар’ма расправља.</p> <p>Деспот да знак, ус |
| ани уклонили се, и то је био знак да се о важним стварима разговор водити има.{S} После обичног |
| најпре бједа отклони, па онда тек да се о поменутом брину.{S} Вук Бранковић је јошт доста силан |
| од мене?</p> <p>— Та нешто чујем да се о Милеви говори; шта си ти о томе чуо?</p> <p>— По цело |
| начинити, а бацити им какву кост да се о њој гложе.{S} Маџари, како буду мира имали од Турака, |
| а послао је Вук у двор да извиде шта се о’де ради, да би знао чега ће се држати.</p> <p>Вук је |
| шла.{S} Ја би’ сам рад све знати шта се о књагињи Милеви и Светиславу ради.{S} Љубица доста-сва |
| Његови синови Мурат и Мустафа сваде се о господарство.{S} Међусобни се рат роди.{S} И један и |
| де скупљени, ви слеме народа, морате се о судби народа са мном побринути.{S} Ви сте били вјерне |
| одговори збуњена Милева.</p> <p>— Ти се о том не старај, само ако хоћеш, а даље је моја брига.< |
| {S} Ја сам покајник.{S} Згрјешио сам се о сродној крви, о крви народа.{S} У сну долазе ми Гргур |
| " /> у ме милостиња.{S} Огрјешио сам се о њих, ја сам крив њиховој слјепоћи.{S} Морам гријехе и |
| алуђер се врати оцу Леонтији и с њим се о различним стварима разговарао.</p> <p>У двору је већ |
| на Раде мери Завишу, а Завиша удивио се о јуначкој слици Облачине.{S} Да су непријатељи, њихов |
| испитају да л’ је све то истина што се о Смедереву прича.</p> <p>Кантакузену доважају Дунавом |
| ом; па после држи и за претерано што се о Бранковићевом властољубију говори — рече Новак.</p> < |
| челична татарска кошуља,</l> <l>Већ се о њу сломи мач Новаков.</l> <l>Тад’ Татарин јошт’ жешће |
| а, који са честита рада живе, воледу се о’де закопати, негли предати града.</p> <p>Турци дивље |
| од стене отфркну, љуте димишћије му се о оклопу ломе, сваки му удар хатлију обори, но сили одо |
| енамирено, као посници исповедали су се о бољи народа, и кад седну за богодану трпезу, то ће им |
| пут, и велики корак учинисте.{S} Ту се о глави, о земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у |
| е читати, бројанице броји, и броји сате о срећи ил’ несрећи свог стада српског народа.{S} Тако |
| леди, изгледа као Реља крилати, коме ће о’ма мач севнути.</p> <p>Ферхад приђе распетију, стане, |
| оособно трти стане?{S} Но, нећу ти више о том говорити, јер ме срце боли.{S} Но, да се и ово ма |
| бица, књегињу служи; Јула може што више о том знати.</p> <p>— Е добро, мој драги, сад иди спава |
| не стигао, одмах се султану пријавио, и о подробностима га известио.{S} Султан је са нацртајем |
| и Русну, где још и калуђера затекну, и о својим стварима својски се договараше.</p> <p>Стеван |
| ’ђе раде, како мисле о Ђурђу деспоту, и о Смедереву.{S} У двору си своја госпођа, и нитко ти уб |
| адиши, да му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са Вукоглијом уреди.</p> <p>— |
| .</p> <p>Још су се дуго частили, пили и о разним стварима разговарали; кад већ и ноћ настане, и |
| те, ал’ није му ништа о њеној промени и о материној намери говорила.{S} Штавише, она му изјави |
| , од стране дворјана; ту се не једном и о глави радило.</p> <p>Било је ту доста славе и великол |
| Ресави помоћу Турака, рђави се гласови о њему разносе — рече војвода Радосав.</p> <p>— Треба н |
| , муч’те!{S} После ћу вам у трапезарији о томе причати.</p> <p>Враћају се.</p> <p>Нитко ништ’ н |
| редусретали.{S} Они су Србе запиткивали о случившој се битки.{S} Обилић са својим друговима и д |
| ако су још дуго и подробно распиткивали о целој битки, па напослетку, видећи да уморни и рањени |
| у.</p> <p>Тако су јошт дуго преповедали о прошлим временима, и време је растанку.{S} Зора је.</ |
| рх.</p> <p>Овако су се дуго разговарали о разним важним стварима док не дође време обједу, а ка |
| ем и Харалампијем.{S} Нијесу се сложили о откупу Голупца, па их је Ферхад-паша погубио, а новце |
| еди на бимбашу.{S} Гледи га, а не мисли о њему.{S} Опет очи изврће, вилице стиснуте, мишићи му |
| е једно против другог да рече што мисли о њему.{S} Будала зна све како дишу, који је какав, па |
| {S} Чији је град, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камоли у тамници.{S} |
| медерево, и оставит’ Београд, ионако ми о’ђе земља под ногама горје.</p> <p>— А мене зар с тобо |
| ње што га нијеси пустио у град да му ми о’ђе судимо,<pb n="422" /> већ га тако налако пропусти |
| кнежевића.</p> <p>У тој ствари није ни о самом деспоту начисто.{S} Јако су сплетене ствари.{S} |
| [је] сазидао Ђурађ Кантакузен, ни једни о том добра не мисле.{S} Шта ће Србима да пркосе; шта н |
| е, откако Срби све на мањак иду, гоњени о’ђе бивају примљени, угошћени и помогнути.{S} Ниједног |
| ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, како мисле о Ђурђу деспоту, и о Смедереву.{S |
| жити не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па мада је Београд и у мађарским рука |
| чујем да се о Милеви говори; шта си ти о томе чуо?</p> <p>— По целом двору разнео се глас да ј |
| самртан непријатељ Исак-паша једнако ти о глави ради.{S} Паше наговара да Србија покрај Турске |
| никакав бакшиш, не зна му ништ’ казати о Ферхад-паши; но бимбаша ће паши све исказати што је о |
| о сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на Вукоглију; нападати га нећу, ал’ ипак |
| се на ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да видиш како се куле Новог Брда руше.{S |
| еђу собом тихим гласом примедбе правити о растројењу српском и непослушности великаша.</p> <p>— |
| а заштићавао, и гусле ће јасно даворити о имену његовом где год Србин дише.{S} Ја сад, истина, |
| ује.</p> <p>— Све је нешто рад докучити о Милеви, о Бранковићу; као да је у Милеву заљубљен, но |
| о осветити, кад су се Урканови праунуци о нашљедству закрвили.{S} Деспот Стеван, бог да му душу |
| нећеш, — запита Јерина.</p> <p>— Остај о’ђе за вријеме док ти у Смедереву дворац саградим.{S} |
| уће да се ствар изравна.</p> <p>— Немој о том ни говорити.{S} Ја не могу твог оца слугом бити, |
| и.{S} Ризнице су им увек празне, а краљ о свом трошку не може војске држати, мораду да просе но |
| Вукашина на Марици било.{S} Без да сам о том што знао, млади царевић отишао је тамо; но, као ш |
| ну ни везиру.</p> <p>— Јесам.{S} Ја сам о томе говорио султану и сем дивана, за леђи Исак-паше, |
| а му је позната.</p> <p>— Знам, био сам о’ђе више пута још као прост калуђер са мојим архимандр |
| ружје да му се примаћи не може, чуо сам о том много причати, то је право чудо — рече Јаблановић |
| световао са Јаблановићем и Харалампијем о предаји Голупца. <pb n="500" /> Тек што се опрашио, и |
| а.{S} Који са смјехом, који са уверењем о плашилу, ђипи па запита, где га је видела.{S} Она им |
| о Турчину посланике упутити да се с њим о миру договоре, па да се твоја влада, Вуче, одма’ приз |
| ари, а коњи његових катана бију копитом о камен да варнице скачу, копају земљу, па растршена зе |
| ла; можда ће насамо што с архимандритом о том говорити.{S} Нешто мора бити у ствари.{S} Чујете |
| згужвао — рече Гргур и пљесне песницом о стол, да пе’ари играју, жижак кламиће се.</p> <p>— Је |
| а.</p> <p>Леп санак је боравио и сневао о патријаршији, о вакуфима.</p> </div> <div type="chapt |
| и град, да се у свијету о њем прича као о Новом Брду.{S} Није још усануло деспотово благо.{S} М |
| } О патријарху, истина, говорили су као о каквом свецу, но опет радије су се са другим забављал |
| рече Прибац.</p> <p>— Слушали смо млого о властелину Прибцу, па нам је и у жалости нашој утеха, |
| кварене великаше.{S} Петошко, чу’ много о тим од деспота, мога господара, и ево ти деснице побр |
| ри чаши винца тражио је утјехе и мислио о новој љубави; битке није било никад без винца, јер ви |
| ви своје војено оделење и, без да је ко о његовој намери што знао, отиде у турски стан и убије |
| в чувар.</p> <pb n="439" /> <p>— А како о њима мисли Јеремија.</p> <p>— Он их држи као залогу, |
| на срцу им је лежало, па су се једнако о судби свог народа бринули.</p> <p>Једном ишетавши се |
| нковићеве лозе пријатељ,... ја бар тако о теби судим?</p> <p>— О том се ни сумњати немој.</p> < |
| м.</p> <p>— Дајем ти свету реч, да нико о том ни речице знати неће.</p> <p>После дужег разговор |
| , мало нос покуње.{S} Више им је лежало о српском пријатељству нег’ икада.{S} Бура се велика по |
| а царице!{S} Ја мислим да би добро било о тој ствари и с другима посаветовати се; та је ствар з |
| , како је Јеремија предао град.{S} Само о кончини његовог живота не спомиње, и тек на деспотова |
| ћеду варати.</p> <p>— Е сад да диванимо о томе, како си прошао са Вукоглијом, и шта ћемо даље.< |
| у одржати ријеч?</p> <p>— Ти тражиш оно о чем ми писа је л’?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Одмах не м |
| како те памет учи.</p> <p>— Хоћу л’ што о сљепим кнежевић’ма прословити? — запита Харалампије.< |
| о дође.</p> <p>— Та дед’ приповедај што о твом путовању; та доста си по свету лутао.</p> <p>— Е |
| л’ добро било да мом оцу прословим што о том, па ако је могуће да се ствар изравна.</p> <p>— Н |
| ; истина је да је турски посланик нешто о том говорио, то ни сама царица не таји, но не знамо ш |
| а, мисли за сутрашњи диван, ту је говор о предаји Голупца.</p> <p>Ферхад-паша је Турчин, ал’ у |
| једељ, и зидај што прије града, јер нас о’ђе Мађари пријеко гледе.{S} Држе да је Београд њихов |
| ишћански заробљеника, па нам је дужност о’ђе нагледати их, охрабрити, ако је могуће и искупити, |
| животом шалу плати.</p> <p>— Доста већ о том, Петошко, види се да си будала, па зато тако лудо |
| учинио, свет нека суди.{S} Народ је већ о том своју пресуду изјавио у својим песмама, дижући га |
| Радосав је милостив, па ће им и молитву о ружичалу очитати.{S} У манастир, у цркву не може их п |
| ством, да гласе однесе</l> <l>Цариграду о српској побједи.</l> <l>Кад ноћ прође, а зора настаде |
| одељак спремит за кнежевиће, да не буду о’де баш као други сужни робови.{S} У мирно доба кнежев |
| т преда се.</p> <p>Оду лећи, да сневају о благу, које ћеду добити ил’ од деспота ил’ од Жигмунд |
| ебе чекати.</p> <p>Почео је једну песму о Душановом рату са Грцима.{S} Пјесма је била обична, н |
| ласти не принадлежи.{S} Ја сам већ цару о том спомињао, ал’ он све даје времена у том; па после |
| срцу олакша.</p> <p>Наскоро се у двору о том шушкало да је Јусуф био да проси Милеву за Бајази |
| } У суседству било је и дувна, и оне су о храму амо долазиле, јер су Дечани били сваком као нек |
| у собом, кад би се сусрели, говорили су о <pb n="259" /> ноћашњој незгоди црвеног калуђера, на |
| азидам јак велики град, да се у свијету о њем прича као о Новом Брду.{S} Није још усануло деспо |
| ал’ је јунак, и мада га мрзим, право ћу о њему казати, и мрзим га зато што ми одмах награду не |
| дивану.</p> <p>— А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођи и ти у Једрене.</p> <p>— Док падиша мир н |
| боље било да идем у Једрене, да падишу о цијелом извијестим како је све текло, и како деспот м |
| душа неће стићи на други свјет, конопац о првом ’расту загушиће је.{S} У здравље Јеремије војво |
| чему потпомагао.{S} Како ти и твој отац о Стевану судите?</p> <p>— Доцније може време свашта до |
| а од царске породице.{S} Како ти мислиш о том, драга Русно?</p> <p>Русна, којој баш није био ца |
| знао куд се ђео, такова трта тко би још о њем бригу водио, кад су толики бољи пропадали.</p> <p |
| .</p> <p>Но куд се деде Петошко?</p> <p>О њему ни трага ни гласа.</p> <p>Харалампије отишао је |
| је за здравље краља Жигмунда, и обдарив’о их богатим дарима.{S} Отпусти их, ал’ уједно препоруч |
| е исказа тко је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да би могли Турци дознати, па |
| рату очи копа, свој свога коље.{S} Увиђ’о је деспот да ћемо се овако сви искорјенити, и ми и на |
| признаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему је Стеван деспот за живота свог потписао Ма |
| оту, који јој њежно главу прислони, и к’о у некој сањарији неколико тренутака тако онемљени ста |
| ара, лице фино, бело, да није живо, рек’о би да је од веште руке од слонове кости изрезано, очи |
| ена.{S} Жигмунд побјегао, Вукогли повук’о се као миш у рупу.{S} Имамо капију против Мађарске, с |
| апутајућим гласом Харалампије, и преврн’о очи, које више издају нег’ језик.</p> <p>Ферхад га је |
| ма налазио.</p> <p>— Кад сам већ дораст’о, знао сам читати и писати па сам се дуго мислио на ко |
| ће ме до гроба.{S} Од јада, невоље пост’о сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру и крв нијесам изневј |
| у војвода Војновић и Змај-Облачић Раде, оба велика пријатеља Бранковића; уз њи’ је велика свита |
| бити честит човек и јунак.{S} Људи смо, оба и млади, нек ти буде од мене овај мач знак пријатељ |
| га наишао је на ловца који га убије.{S} Оба платише за лакомост.{S} Ето такове су ти наше војво |
| г Леонтија, у смирености напредовао.{S} Оба калуђера беху од млађих људи.</p> <p>Када је Милица |
| .{S} Краљ пређе к њему, шири руке, и на оба образа да му пољубац, на што деспот захвално се пок |
| а два побочника као путокази у град, са оба бока, а за леђи катане деспотове.</p> <p>Тако језде |
| ја је била са разним бојама намалана са оба бока видела се изрезана два велика ува какова су у |
| — Леонтије.{S} Стражари зачуђени задрже оба калуђера.{S} Дође глас до Тамерлана, он даде к себи |
| ија и Јаблановић на опрезу су.{S} Стоје оба на бедемима, штит на левици, кад једно кругље из пу |
| е, падне му на памет да ће најбоље бити оба кнежевића за владу неспособнима учинити.</p> <p>Јер |
| ему нареди.{S} Ударе два коца, а трећим оба одозго утврди на облик вешала.</p> <p>Воду их вешал |
| реци нам, реците нам бога ради, ко нас оба овако наказа?{S} Зар поред великог света и сунца да |
| излеће.</p> <p>Дођу у дворац.{S} Седају оба замишљена.</p> <p>— Јеси ли виђео то чудо, сијева к |
| ви, и бела света не виде.</p> <p>Они су оба по жељи Ђурђа прошасте ноћи ослепљени.</p> <p>Они н |
| ратко ћеду се још поразговарати.</p> <p>Оба седе у чадору да се овде још последњи пут ђаконијам |
| много народа.{S} Ђурађ и војводе у црно обавијени, на сваком лицу види се нацртана жалост, јер |
| дјелити с киме</l> <l>Наочиглед војске обадвије,</l> <l>Силан бјеше горди Татарине,</l> <l>Но |
| анина сабљом.</l> <l>Кад то виде војске обадвије,</l> <l>Дивише се јунаштву Новака,</l> <l>Па ј |
| , па с њим јачег ћеш ослабити; кад буду обадвоје <pb n="294" /> слаби, а ти ћеш с њима лако.{S} |
| слаби, а ти ћеш с њима лако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад их уклониш, ти си сам господар.{S |
| ио слоге снажну мишицу.{S} Почеше Турци обазирати се.{S} Но после толиких борба и страдања, нес |
| и свој госпоштини, стане насред града, обазре се, срце јој се стисне, спусте јој се сузе на ли |
| ачув.{S} Тешка су врјемена, човјек мора обазрив бити, јер, штоно кажу, и зидови чују.</p> <p>Ле |
| иста битка јако ослабила, па су морали обазрително поступати.{S} Српска се војска, истина, као |
| p> <p>— Начини си сам, имаш јошт земље, обала.</p> <p>— То и хоћу, о томе се дању-ноћу мислим.{ |
| сподари не једанпут време проводили.{S} Обала Мраморног мора била је пуна српски’ гостију.{S} У |
| слугу учинити.{S} Јошт се на Косову, на обалама Ситнице, српске кости виђеле, а српски владатељ |
| так војске штитити.</p> <p>Завиша близу обале понамешта, разреди своје стрелце, пушкаре и сву к |
| рупови попадалих војника крај воде, при обали виде.</p> <p>— Боже мили, докле ће мој народ, док |
| јничком реду, опсести град.{S} На левој обали Дунава подиже се градић, Ласловар, недавно је зав |
| ак, по нагону једно друго гони у низу к обали, а делије слепимично, десницу сабљом над очи, јур |
| ем и душом, и канда му се камен од срца обалио.</p> <p>Како се свршило, иду ван, и Ферхад позов |
| , ако би Турци на подножију покушали да обалу Дунава препрече.{S} Но од турске пехоте скупљене |
| ад опасати.{S} Лошонција прође на другу обалу, и на четоклацима довезе сву спрему у Ласловар, и |
| та.{S} Он је већ скројен за то да руши, обара.</p> <p>Како је чуо да је и отац Леонтије у деспо |
| олности није требало да непријатељ Србе обара.{S} Требало ји је саме себи оставити, па ће се он |
| је својим нежним прстима, а очи к земљи обарајући.{S} Нема већ моје Зулејке, па и моја радост в |
| т напали били.{S} Он их је силном руком обарао.{S} Но и ја сам једним ударцем једног оборио, ба |
| највећи сајуз са Турцима, да им помогну обарати јоште непокорене Влахе.{S} Милица је са неком в |
| оружјем друге хришћане, да и саме Србе обараш.</p> <p>— Евала, то је добро, то је неисказано, |
| ише милост велика, и да га шаром својим обасјати може.{S} Деспот једва чека да му падиша помогн |
| и том Милевин образ нека стидљива румен обасу.</p> <p>И Новак примети забуну Светислављеву, па |
| , слике чине се као да у животу трепте, обасуто све рајским мирисом, кад се чује реч, милина, ц |
| просе новац у римпапе, који кад им да, обвеже их да лацманску вјеру морају унаоколо ширити.{S} |
| вора њему противна лица удале, па да се обвеже царицу верно заштићавати и њој повиновати се.</p |
| ељства и заштите.{S} И ти му то обрече, обвеза се.{S} У Тати склописте уговор, одбранбени угово |
| еспот Стеваном уступљен Жигмунду, да ту обвеза повеље престаје, и да се град уступити, предати |
| ађ Бранковић имао би’ то по твојој жељи обвезаним бити, али не као народа поглавар.{S} Што си м |
| хиљада дуката што се са деспот-Стеваном обвезао, и да му са још дванаест хиљада ујамчи баштину |
| ван приклонио, Мачву, Београд и Голубац обвезао, а са тим ненавист Турака на се навукао.{S} Сље |
| } Српски народ нитко не може на несрећу обвезати.{S} А ионако Жигмунду је јефтино дошао у шаке |
| Ислам, даће за то фетву, и решиће га од обвезе.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Па онда и сад |
| можда ће се деспот још предомислити, и обвезност испунити.</p> <p>— Само нипошто на вересију — |
| газити неће.{S} Он ме понуђаше писменом обвезом, да кад предам град, у оброцима ће после тога и |
| царица — иште Милеву, па даје нам мир: обвезује се да неће на нас више нападати.</p> <p>— Дост |
| Град је опседнут, турска војска завија, обвија се као змија, да га стегне, и прогута.</p> <p>Но |
| век од драгог камења трепти, црнином је обвијен.</p> <p>Велика дворана све у црнини, канда је ц |
| и самур-калпак са црном челенком, бедра обвијена појасом, црном дибом, и сам војвода Кајица, та |
| опанци са танким, преко чарапа унакрст обвијеним каишом.{S} Држање му беше благородно, да се п |
| Турака дубље у Србију ступити и Србијом обвладати.</p> <p>Кад је Милица чула шта Бајазит жели, |
| {S} Они ће се опет смирити, и међусобно обдарени сваки кући ићи скупа са деспотом.</p> <p>Но да |
| састаше.</p> <p>Тамерлан их јошт добро обдари; а Бајазита у ропству задржи, да га јадно измори |
| Деспот је дарежљив и побожан.{S} Деспот обдари манастир, даје поклоне, красно оружје, међу Турц |
| , питао је за здравље краља Жигмунда, и обдарив’о их богатим дарима.{S} Отпусти их, ал’ уједно |
| г красотом, па сигурно и добром мишицом обдарио.{S} Ти си син Вука Бранковића, који има изгледа |
| победу над Турцима.{S} Мара и Вукосава, обе кнегиње, кћери Лазара и Милице и супруге Вука Бранк |
| ина, а тебе обе.{S} Држиш ли с Турцима, обе силе ћеду се над главом ти тући.{S} Сам не можеш, у |
| "326" /> <p>Дуго нису морали чекати.{S} Обе војске биле су спремне, и сутрадан пре зоре даде се |
| мије.{S} Деспот и Вук иду на Косово.{S} Обе војске се сразе.{S} Крви се млого пролије, и то нај |
| тељство састојало се у том, да су одсад обе српске владајуће породице <pb n="323" /> јошт већма |
| помагати Угарску против Турчина, а тебе обе.{S} Држиш ли с Турцима, обе силе ћеду се над главом |
| Азију, Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре обе се војске састану.{S} После велике сече Турци буду |
| </p> <pb n="434" /> <p>Сејмени ухватили обе руке поклисара, па га вуку пред чадор.</p> <p>Покли |
| еље.{S} У челу седи Јеремија, до њега с обе стране Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија пр |
| p> <p>Патријарх и Новак заузеше места с обе стране Милице, даље до патријарха седне Русна, а ос |
| е у том истом смислу дуго диванило, и с обе стране закључено буде да се примирје учини и да се |
| д <pb n="394" /> седне, телохранитељи с обе стране ставе се, војводе и сви остали унаокруг стан |
| с другом слабити.{S} Турчин ће се међу обе као судија помешати и — с тим свом господарству над |
| чути, јер пре неколико дана већ тако су обе војске једна другој супрот стајале да тек што се ни |
| /l> <l>Са Турцима и Татари љути.</l> <l>Обе војске ударише с’ силно.</l> <l>Грци боре с’ што се |
| дан пре зоре даде се знак битки.</p> <p>Обе су војске биле силне.{S} Власи се бију за слободу и |
| реда, и глас трубе сазивао је госте на обед.</p> <p>Гости се почну скупљати.{S} Патријарх, као |
| ве спремно донесе се.</p> <p>Провели су обед у озбиљном говору, у ободравању, у нади.</p> <p>— |
| Београд је самртну осуду добио.</p> <p>Обед није дуго трајао, дигну се и разиђу.</p> <p>Деспот |
| воје, па су се частили, веселили; после обеда старији мало у шетњу и разговор, а млађи опет у р |
| ј, а друго они и не траже.</p> <p>После обеда разиђоше се сватко на своје место.{S} Игуман и вл |
| се Срби за неко време од турске стране обезбеде, но поред тога морали су Турком војену помоћ д |
| тражити.{S} Ђурађ се и од њи’ове стране обезбедио.</p> <p>И све се то догодило јошт пре путовањ |
| ева не да, Турчин ће напасти и разорити обезоружану земљу јер Вук не да помоћи нити хоће да се |
| одмах да на посао.{S} Српску посаду је обезоружао, ал ипак у свом околу задржао.{S} Војска му |
| нужде било, около њи’ су лисичили и мир обећавали, а како им се мало бољма водило, одма’ су Срб |
| напротив, уверен је био, да му Јеремија обећано не би испунио, и зато се бацио пред скут Ферхад |
| се и спрема, да деспота испочетка лепим обећањ’ма примами, па после да буде смакнут као они Бра |
| само што није споменула о том да јој је обећао Бранковића покорити.</p> <p>— Турчин — рече цари |
| показује, јер њему је увек био добар, и обећао је при деоби у помоћи му бити.{S} Ако што укине |
| ати?{S} Може се и једном и другом млого обећати, а мало испунити.</p> <p>— Де говори, Јусуфе, ш |
| , као што је Леонтије био, могао је без обзира и самом деспоту у очи то рећи.{S} И деспот није |
| којег не могу се у рат упушћати.{S} Све обиде су заборављене, па ће ми кнез Ђурађ реч стрпељиво |
| ног коњаника нема милости, сиђу с коња, обијају цркву и ћелије, отимају, који се противи ране, |
| >Манастир Богородице под Високом био је обилат у свему.{S} Јеремија је добро живио са игуманом |
| је морје, ту су ријеке, Србија је рудом обилата, занатлија, трговине више нег’ у Маџара, а Дубр |
| од свјетује и штити.{S} Турци му обричу обилата блага и бабине баштине, јер такве делије не има |
| Пролази планине, преко жубореће потоке, обилате винограде, и свуд природа показује свој весели |
| бе запиткивали о случившој се битки.{S} Обилић са својим друговима и девет Југовића, нису им мо |
| али Турке босански пастири и чобани.{S} Обилић је убио Мурата, дивно јуначно је, ал’ вођ треба |
| ветла царице, није лошији од Бранковића Обилић, ал’ опет племе Бранковића важније је од племена |
| сци збивало, то је, као што кажу, да се Обилић и Бранковић не слажу и да ји је цар карати морао |
| погибе.{S} Погибе и Мурат од Обилића и Обилић <pb n="264" /> од Турака.{S} Крв се на Косову по |
| а војске.{S} После опет Вук Бранковић и Обилић, због женских сплетака, посваде се.{S} Милоша на |
| неш, а за Вукосаву ништа.{S} Та није ни Обилић лошији од Бранковића.</p> <p>Русна је увидила ку |
| оста?</p> <p>— Тога има доста.{S} Ту су Обилић, Косанчић, Топличанин, девет Југовића, и остали’ |
| не би на Косову Краљевића Марка, Милош Обилић погибе јуначки, вечна му памет, освети српски на |
| еда наша.{S} Само Вук Бранковић и Милош Обилић у миру да буду.{S} Ја сам цару предложио да које |
| ињу за њега?</p> <p>— А зашто је дао за Обилића Вукосаву? — рече мало жустрије Милица.</p> <p>— |
| лице и супруге Вука Бранковића и Милоша Обилића, сљедовале су својим мужевима у стан Лазарев.</ |
| цар Лазар погибе.{S} Погибе и Мурат од Обилића и Обилић <pb n="264" /> од Турака.{S} Крв се на |
| ају.{S} Мурата султана, који је од руке Обилића пао, укопају на бојном пољу и доцније дигну му |
| лзовало што су нам деца удата за Вука и Обилића.{S} Један нас издаде а други погибе без да је к |
| n="261" /> <p>— Мислиш на Бранковића и Обилића? — запита царица.</p> <p>— Та да — одговори Дра |
| мо српске војске, српских војвода, камо Обилића?{S} Сад још да није бог Бајазиту дао срце благо |
| Од мањег племена узвишени, обожавали су Обилића, који сам није био властелинског рода и који је |
| царском двору биле су тада две партије, Обилићева и Бранковићева.{S} Они који су били од старе |
| племе Бранковића важније је од племена Обилићева.{S} Чувено је име Бранковића одавна по целој |
| у да због Бранковића који се једнако са Обилићем кошка, ... па јој је, кажу, страх јошт какав ћ |
| ина, ухвати се за балчак сабље, крваве, обилићке очи баца на Ферхад-пашу.</p> <p>— Облачино, ум |
| штва.</p> <p>Милица је била наклоњенија Обилићу.</p> <p>Русна је била Бранковићу наклоњена.{S} |
| су Бранковићи пуни зависти, да злобе и Обилићу, коме у војсци српској пара нема, и да је већ и |
| ливу...{S} Цар је због Вука према самом Обилићу хладан, једном речи, та Бранковићева лоза млого |
| авати.</p> <p>Двор, у ком је сад Милица обитавала, једно старо но пространо зданије, било је пр |
| еспота.{S} Кад је у турским рукама, има обитељ и од Турчина ферман, па кад се Турчину добар бак |
| сто у старо доба и Срби имали лавру или обитељ свога св. Саве, па су побожни српски калуђери он |
| рске мученице.{S} Па има у Ресави свету обитељ, манастир красни, ’де и добри и зли утеху налазе |
| азијатска тама спустила.{S} Тебе, света обитељи, јошт досад није скрвнила турска рука, јошт ниј |
| овица Јерина, никог другог од деспотове обитељи ту не беше.{S} Деспотовица, мада је јака срца, |
| Французи и тако даље, онде своје свете обитељи имаду, тако су исто у старо доба и Срби имали л |
| ним деспотом зидане и украшене цркве, и обитељи.{S} Још ћу Манасију већма украсити, а сви ви, к |
| ви ме мало на миру, да промишљам у овој обитељи шта сам досад чинио, шта ћу одсад чинити, јер и |
| отворену цркву, да се пре свега светој обитељи поклоне.{S} Деспот напред с Јерином деспотовицо |
| не клоне.{S} Он се моли богу, и светој обитељи, у храму Богородице у срећу и здравље радениках |
| бадава, владика је владика, и у светој обитељи као и у цркви имао би прво место заступати, ал’ |
| агором уклонити, и души својој у светој обитељи олакшати.{S} Та Манасија је његова задужбина.{S |
| вђе зарадова’ се да нећу у овој свјетој обитељи прије навору и залогај хљеба узети, док ти најн |
| е не улове.{S} Велика је моћ тих светих обитељи.{S} Турци ако и опустоше, попале који манастир |
| опет допуштају, јер из пјепела свјетих обитељи осветници се рађају.</p> <p>— Но било како бог |
| и краљеве, а код нас је био досад рђав обичај, да су се кнегиње за обичне властелине или војво |
| пут показала.</p> <p>У оно доба био је обичај претенденте, ил’ иначе који могу до скиптре доћи |
| ну неспособни.{S} То је био византијски обичај, од Цариграђана су то Срби и Мађари научили.</p> |
| у владати, завешћеду браћу у деобу, тај обичај је већ заведен после Косова, и Вук Бранковић се |
| у учили познавати разне народе и њи’ове обичаје, па измучени вративше се у свој род, што су на |
| времена зидано, и израчунано на нужду и обичаје оновременог српског господства.{S} Соба било је |
| после битке мртве своје војнике по свом обичају укопају.{S} Мурата султана, који је од руке Оби |
| ли се са новодошавшим гостима и по свом обичају забављали су се, које у шали које у озбиљности. |
| ви чашу, и напије по старинском српском обичају.{S} Он је сад домаћин.</p> <p>— Чуј, деспоте, и |
| арица је чекала Русну.</p> <p>Русна, по обичају своме, шетала се међутим по башти.{S} Њу је већ |
| т нов санџак, а остало ћеду поцепати по обичају свом, и поделићеду међу оне властелине који се |
| о су велика господа.{S} Онамо не сме ни обичан левента доћи, а камо ли калуђер — рече мало са н |
| како гости дођоше, одма’ је и двор свој обичан весео и жив изглед добио.{S} Буди шта да је Мили |
| ма против Турака показао се не само као обичан јунак, него као искусан војвода.{S} Кад су <pb n |
| пе’ари.</p> <p>На њима руво без украса, обична струка, узане ногавице, чарапе и местве.{S} Лице |
| новом рату са Грцима.{S} Пјесма је била обична, но Грман знао је у њу са својим гласом и гудало |
| досад рђав обичај, да су се кнегиње за обичне властелине или војводе давале.{S} Ево шта нам је |
| p>У једно доба дигну се гости.{S} После обичне церемоније сви се разиђу.</p> <p>И Милеву одведу |
| S} Султан их пусти к себи.</p> <p>После обични’ почасти, који се турским султанима одају, заузм |
| ав и вино] мало са вишег је гледао него обични смртни.{S} Љубав је његова јошт код његове Зулеј |
| треле на њ лете.{S} Завише стрелци нису обични стрелци, већ имаду јаке пушке, дебеле гвоздене ц |
| да се насамо поразговори.</p> <p>— Она обично пре подне с једном девојком овуд се шета, па ода |
| ој опет изражаваше неку љупкост која је обично само младости урођена.{S} Њен висок стас, велике |
| римила.{S} У једној великој соби где се обично гости примају само са Русном седила је, остале м |
| гре, свирку и певање.</p> <p>Тако су се обично проводили дани у двору.{S} Радост, весеље, игра, |
| ице.{S} Они су били храбре војводе, као обично што су Срби, но у њи’овим срцима тињала је ватра |
| и.{S} Да ти да своју кћер, не тек онако обично у харем, него као праву и прву хануму, која ће о |
| ити нешто величествено.{S} То није било обично пјевање, што се само уву допада и срце усхићава, |
| оста на миру оставили.{S} То је већ што обично код служитеља.{S} О патријарху, истина, говорили |
| но доба, скупљали су се гости за трпезу обично под звуком звонцета, за које је у једном углу дв |
| пази на ред.{S} Такови грешници добију обично помилованије кад је ту какав знаменит гост, па и |
| екао.{S} Преподобном, пак, оцу Герасиму обично после јела већ и онако му црвени нос тако је наб |
| застиди.{S} Она је црвеног калуђера за обичног калуђера држала, који је мало понесташан, ал’ н |
| стварима разговор водити има.{S} После обичног међусобног поздрава [рекне царица:]</p> <p>— Ја |
| вак са својом речи циља, удале се после обичног поклона од старији’.</p> <p>— Сад од Косовог по |
| си спавао, свети оче? рекне Новак после обичног јутарњег поздрава.</p> <p>— Ја сам за једно два |
| .</p> <p>Гусле су биле просте, каогод у обичног слепца који пјева славу своји’ преткова.</p> <p |
| о земља потресла и сунце изгубило своју обичну сјајност.</p> <pb n="362" /> <p>Силно јато црни’ |
| > <p>Када неки дођу к Марку да му госте објаве, а он мало промислив се рекне: „Могу доћи“.</p> |
| >Сулејман је оставио да се Милици одма’ објави да ће јој Турци сву земљу опустити и покорити, а |
| ова два кнеза у ваш стан, па да народу објавите да се ви њи’ примате и Јована за деспота призн |
| p>Ферхад-паша већ је начинио наредбу за објед, и све спремно донесе се.</p> <p>Провели су обед |
| тварима док не дође време обједу, а кад објед дође, гости опет заузму своја места, каогод и Пет |
| е у другој дворани, па је онда о’ђе био објед и вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз гусле, п |
| и у том бистром извору купати.{S} После обједа, отац Агапије са жмиркавим, но од смедеревке мал |
| азним важним стварима док не дође време обједу, а кад објед дође, гости опет заузму своја места |
| е ће му се благо избројати.{S} То ће он објеручке примити.</p> <p>То изговори султан достојанст |
| ак-паша попео ти се на душу, једнако те облагива да с Мађар’ма шурујеш, и твојим новцем буну у |
| еза са Угрима, ал’ не дај да лацманство облада — рече мало огорчено војвода Богдан.</p> <p>— Је |
| еоград је у сени, суначни зраци му кроз облак не продиру.{S} Јадни Београде, шта си дочекао.{S} |
| о, само над главом Београда вије се црн облак.{S} Београд је у сени, суначни зраци му кроз обла |
| устити нећу. <pb n="369" /> Браничевска област мора бити моја, па макар се Турчину клањао — реч |
| p>— Ал’ Голубац више вриједи нег’ једна област.{S} Мађари ћеду дати за њ двеста хиљада.</p> <p> |
| [ју] ил’ турској ил’ српској.{S} Сва та област сад је у турским рукама, сад код деспота.{S} Кад |
| и, шта по ту цјену можеш купити, читаву област.</p> <p>— Ал’ Голубац више вриједи нег’ једна об |
| настир је у миру, и може и из деспотове области ’ришћанин без разлике тамо одлазити, а Турчин з |
| тили Караманије нег’ ли овђе задобивене области, јер одавђе се шири турски дин.{S} Тако мисли с |
| потпаде, бескућник нејма педље земље у области Гребљановића, и не мога је имати, јер он само н |
| о је под Душаном управитељ знаменитијих области.{S} Од мањег племена узвишени, обожавали су Оби |
| ља, а горе слава; каогод кад је цео дан облачан, па тек сунце при заласку наједанпут јако засве |
| задату ријеч, на коње дванајст катана, Облачина и Кајица остају ту, то је моја воља — подвикне |
| перје изнео био.{S} Било је ту гунгуле, Облачина и Кајица очи закрвавише, да не би Ђурђа, који |
| деспот.</p> <p>— Шта мисли војвода мој, Облачина Раде?</p> <p>— Велики краљу, господару мој дес |
| тује се деспот са војводама Радославом, Облачина-Радом, Војихном и Богданом.{S} То су прве десп |
| ором Облачина Раде и Кајица војвода.{S} Облачина мрко поглед баци на Јеремију, лијевом руком по |
| са Јеремијом у четири ока разговара.{S} Облачина иде ал’ громко прослови:</p> <pb n="419" /> <p |
| учини’, могах за те изгубити главу.{S} Облачина је делија и своју душу окаљати неће.{S} Кратко |
| ска господа долазити да се огледају.{S} Облачина Раде показаће ненадмашно српско јунаштво, пока |
| и твој делија, што га именова, војвода Облачина Раде, познат ми је.{S} Давно беше.{S} Још се у |
| слављено од сви’ јунака — рече војвода Облачина Раде.</p> <p>Тако по’декоја реч пусти се.{S} В |
| ују се деспот и војводе, велики војвода Облачина Раде, велики челник Радић, и Кајица војвода, и |
| ут куд да удара — рече поуздано војвода Облачина Раде.</p> <p>На то деспот одговори:</p> <p>— Ш |
| {S} Дивне слике те војводе.{S} До Ђурђа Облачина Раде, Дојчетић, Орловићи, и још читав низ дивн |
| оцки.</p> <p>Деспот стиже у манастир са Облачина-Радом.{S} Хтеде сам ићи, Раде му не даде, хоће |
| <p>Опет стану, па се гледају.{S} Ту је Облачина Раде и свита.{S} Присни и пријатељи поздрављај |
| губљено да се више не поврати? — упадне Облачина.</p> <p>—- Тако је, потомци, познији нараштаји |
| и срце кријепио, да храниш род — упадне Облачина.</p> <p>Сад Ферхад извади из појаса на листину |
| а се пут Голупца, с њом иде и деспот, и Облачина Раде.</p> <p>Војску прате вране и црне орлушин |
| вљује се.</p> <p>У чадору седе деспот и Облачина Раде.</p> <p>Кад је сунце заходило, онда су об |
| ки прође.</p> <p>Сутрадан дође деспот и Облачина Раде.</p> <p>Уђу у трапезарију код Ферхад-паше |
| ко се растадоше.</p> <p>Најпре деспот и Облачина одјезде својима, а наскоро и Ферхад-паша пут Г |
| >Тако наздравља Ферхад.</p> <p>Деспот и Облачина гледају на Ферхада непомични, као окамењени. . |
| војводама, својтом.{S} Из града излази Облачина Раде са телохранитељи, да краља дочека, и у гр |
| овде копља ломила, буздованом се хитали Облачина Раде, Сибињанин Јанко и Бановић Секула.</p> <p |
| нгула траје.</p> <p>Већ је пред чадором Облачина Раде и Кајица војвода.{S} Облачина мрко поглед |
| мријет, нег’ тако живјет — рече огорчен Облачина.</p> <p>— Такав је живот Србије — рече Ферхад- |
| то је мала српска војска, коју је довео Облачина Раде.</p> <p>Красна ноћ, небо звездама посуто, |
| издајници, бит’ не мере — упадне громко Облачина, ухвати се за балчак сабље, крваве, обилићке о |
| куца, да се опобратимимо — подиже пе’ар Облачина.</p> <p>У заносу душе своје причају си што су |
| ешто српске војске, ту је довео деспоту Облачина Раде.</p> <pb n="414" /> <p>Жигмунд се светује |
| и лева кнез Кантакузен и Радић, до њих Облачина и Кајица.</p> <p>Деспот започе. </p> <p>— Чујт |
| еспот на Розгоњија и Лошонција.{S} Змај-Облачина Раде мери Завишу, а Завиша удивио се о јуначко |
| , свештеници, попови, калуђери.{S} Змај-Облачина Раде седи до Црнога Завише.</p> <p>Донесу јест |
| Жигмунду и деспоту.{S} А какав је Змај-Облачина Раде?{S} Кад седи, прса му се над столом испуп |
| нешто војске у Београду остаде.</p> <p>Облачина Раде примети деспоту да је војска деспотова до |
| сам, а ни ви нијесте више млади.</p> <p>Облачина Раде кад то чу, устане и стане пред деспота.</ |
| би Жигмунд помоћ послати могао.</p> <p>Облачина представља деспоту да је то право, јер је Беог |
| ст, и деспот је у Београду гост.</p> <p>Облачина Раде и свита сместе се, да отпочину.{S} С тешк |
| ошонције, који нису за назоре деспота и Облачине Раде.{S} И Црни Завиша био би покрај деспота, |
| шу, а Завиша удивио се о јуначкој слици Облачине.{S} Да су непријатељи, њихов мејдан би био бој |
| ша отпасује сабљу димишћију, и пружа је Облачини.</p> <p>— Ево ти, Раде, у знак побратимства ов |
| као деспот Стеван.</p> <p>— Не бој се, Облачино, још није изгубљено докле је нас.</p> <p>Тако |
| а народа, тако нек буде.</p> <p>— А ти, Облачино, купи још дјетића за војску.{S} Требаће нам.{S |
| што ми је мило и драго.</p> <p>— А ти, Облачино Раде, сабљо моја од мегдана, управи сабљу куд |
| лићке очи баца на Ферхад-пашу.</p> <p>— Облачино, умири си душу, пријатељ нам говори, пусти да |
| граду боравио три дана, световао се [с] Облачином Радом, примао градске часнике, који су му на |
| p> <p>Ферхад-паша устаде и рукује се са Облачином, устаде и деспот, и рукују се.</p> <p>Ферхад |
| показују му бољу душе.</p> <p>Деспот са Облачином отпутова, а Јерина остаде да чами, док се у С |
| деспоту реч дати.</p> <p>Деспот ослови Облачину, да се повуче у свој чадор, да се са Јеремијом |
| еби, деспоте, и дивном јуначини војводи Облачину-Ради, и свима јунацима, који за свој род гину. |
| га.</p> <p>Деспот посла великог војводу Облачину-Раде да купи људе за војску, да их увеџбава.{S |
| о једва дочекају.</p> <p>Једну ноћ дођу Облачић и Војновић са неколико коњаника под Гургусовац, |
| г изгледа, тако исто и Војновић; а Змај-Облачић — страшно га је било и видети, силно огромног с |
| сти Марко!</p> <p>— Ово је војвода Змај-Облачић Раде, који сабљом и буздованом као оно исти Мар |
| увек држали и војводе, Војновић и Змај-Облачић Раде.</p> <p>Русна је већ све у преправност дов |
| у се.</p> <p>Бранковић, Војновић и Змај-Облачић ишли су познатим пашама у посету.{S} Турци, гле |
| Тако исто као и ти.{S} Војновић и Змај-Облачић у свему су мах преотели — рече Јаблановић.</p> |
| ио, с њима дођу војвода Војновић и Змај-Облачић Раде, оба велика пријатеља Бранковића; уз њи’ ј |
| кова деца — одговори Хасан.</p> <p>Змај-Облачић од жалости и јарости не може одма’ да се разбер |
| српске јунаке.{S} Када [је] виђео Змај-Облачића, падне му Марко на памет, па му се сузе из очи |
| м ћеш морати подлећи.{S} Знаш колика је Облачићева партаја, а знаш и то, да се Стеванова партај |
| војводу, саопшти ствар Војновићу и Змај-Облачићу да је рад спасти Ђурђа.</p> <p>Ови то једва до |
| pb n="362" /> <p>Силно јато црни’ врана облетало је около дворова деспотови’, па се најпосле уп |
| код светлости месечине — град унаоколо облеће и пази на Мађаре шта ноћу раде.{S} Јаблановић из |
| рошле и садање.{S} Разаберу се.{S} Деца облећу деспота, руке му љубе, он њи’ у чело.</p> <p>Вељ |
| два коца, а трећим оба одозго утврди на облик вешала.</p> <p>Воду их вешалама, но нећеду их веш |
| показује свој весели облик.{S} Какав ће облик добити та природа кад опадне лишће, кад вијор гра |
| шеци.{S} Све то мора узети на се турски облик кад се ђаурима суди.</p> <p>Ферхад хода горе-доле |
| де, и свуд природа показује свој весели облик.{S} Какав ће облик добити та природа кад опадне л |
| Татарин јошт’ жешће нападе;</l> <l>Крв облила Новакове груди,</l> <l>Јер Татарин не да му врем |
| утростручити мора — рече намрштен Змај-Обличић.</p> <p>— Но аферим Срби, и јест’ да сте јунаци |
| >Јаблановић иште рок од једног дана, да обмане улака, вели, да је војвода Јеремија од тешких ра |
| да се Ново Брдо не предаје, ма како ће обманути Јеремију. <pb n="444" /> А кад Голубац Жигмунд |
| а девојка која се тако скоро даје с чим обманути?{S} Та нисмо ли казали већ да је она добра, не |
| нски’ који се не даду спољашњим блеском обманути, ал’ то су тврде и ретке душе; велики духови.{ |
| {S} Ту се и Милева десила.{S} Морала је обнажена Тамерлана служити.{S} Чудна среће промена.{S} |
| братску крв лио.{S} Народ од новог чуда обнезнани се.{S} Не зна на коју ће страну.{S} Деспот од |
| е.</p> <p>Војводе и Харалампије од чуда обнезнањени, не могу да се лако разберу, глас Ферхад-па |
| ма слави се, као да се Душаново царство обновило, па се и различне шале проводе.</p> <p>Гости и |
| S} Тек што је кнез Лазар српско царство обновио, а већ Алтоман гледа да очупа комад земље од ца |
| ће се у народу огорчење противу деспота обновити, а то све иде нама у рачун.{S} Је ли ово добро |
| цара Лазара.{S} Сваки се надао да ће он обновити Душаново царство.{S} Већ је унутрашње непријат |
| ја о себи мислим, онда ћу ја моје право обновити, и лакомисленог грјешника <pb n="381" /> злоко |
| борише, не могоше са новим силама битку обновити.{S} Турака је било као мрави.{S} Сва им је вој |
| а се не подвргне Лазару, који је српско обновљено царство утемељавати почео?</p> <p>Има људи ко |
| о моста у град да улазак јаве, Јеремија ободе силовитог коња, са неколико скока улети кроз капи |
| а против њега оружије наперио, окрене и ободе коња, и врати се у свој стан. </p> <p>Уљести у гр |
| <p>Провели су обед у озбиљном говору, у ободравању, у нади.</p> <p>— Јошт Србија неће пропасти |
| области.{S} Од мањег племена узвишени, обожавали су Обилића, који сам није био властелинског р |
| мудрости стекао.{S} Хафиса је цео исток обожавао; он је у години косовске битке умро, без да је |
| био цвет источне мудрости као песник и обожатељ љубави и вина [Хасан је био прави брат Хафисов |
| је Миличину кћер задобио, био је велики обожатељ Русне, која га је такође радо видела, и којој |
| пред, за њим млади Јаблановић сав крвљу обојадисан; поред њега млади Војновић од жестоки’ рана |
| не толики народ?{S} Све је Косово крвљу обојадисано; па је ли то нужно било?{S} Мој отац, султа |
| новић је био побратим Јеремије војводе, обоје су били од Стевана деспота и Ђурђа уважени.</p> < |
| <p>— Е кад је тако, оно ћемо овако.{S} Обоје ћете са мном ићи у Голубац, па кад се преда град, |
| на друмовима.{S} Дође ли вријеме да се обоје опоравите, онда је што друго, ал’ морате се добро |
| да се онђе подијелимо, па да идемо тамо обоје.</p> <p>— Један мора у граду остати, чујеш како с |
| авади и појединце утамани.{S} Засад смо обоје смирени, ал’ кад земан дође, опет ћемо на Турке.{ |
| асправља.</p> <p>Деспот да знак, устану обоје и деспот ухватив руку Леонтија води га кроз двора |
| , онамо куд му је и нећак Ђурађ.</p> <p>Обоје скупе силну војску турску, којој се прикључе и пр |
| село насићеном лако је било онде својим обојег пола овцама поученија давати.{S} Отац Пајсије за |
| ро.{S} Онда ће Бајазит бити судија међу обојима — од српске стране нема се чега бојати, повући |
| а утолико је опасније за народ, што сте обојица пуног изгледа, одважни и властољубиви.{S} Камо |
| и сузу утре.{S} Но на ово пазите.{S} Ви обојица ослањате се на Турке.{S} И ја сам се на њих осл |
| .</p> <p>Кад је сунце заходило, онда су обојица почивали, од одмора да се поткрепе.{S} У полноћ |
| ђаре, који, пак, на деспота, ил’ против обојице.</p> <p>— Ал’ мир проси и Вукогли и Жигмунд.{S} |
| д рекнем да зидаш град у заштиту против обојице, попустиће, охрабриће се; но ти иди у народ, хр |
| спот, и рукују се.</p> <p>Ферхад стане, обојици у зеницу гледи, извади испод проја крст, пољуби |
| срца скинуо па на његово метнуо.</p> <p>Обојици долази да не говоре два човека, паша и калуђер, |
| е.{S} Треба ђауре завадити, треба мир с обојицом, са деспотом и Жигмундом, начинити, а бацити и |
| жемо толику војску скупити да их можемо обојицу једним ударцем оборити.{S} А и рањен лис љуто у |
| уверити ји, да он то зато чини да после оборене Бранковићеве и Лазареве <pb n="278" /> породице |
| г труда.{S} Дивље турство заклело се да обори Србију, да јој сок исиса.{S} Ново Брдо је жила ср |
| се о оклопу ломе, сваки му удар хатлију обори, но сили одољети не може, Турци гушће наваљују, ј |
| оњу се њијат’;</l> <l>А други га ударац обори;</l> <l>Паде крвник с коња халовитог</l> <l>Татар |
| о.{S} Но и ја сам једним ударцем једног оборио, баш кад је на кнеза одостраг руку дигао да га п |
| ке ти је положена.{S} Мене је тај терет оборио.{S} Ако нисам све као што је требало учинио, а о |
| ршењу започетог дела.{S} Он жели Мађаре оборити, но како ће, док Србин животне силе у себи има? |
| ити да их можемо обојицу једним ударцем оборити.{S} А и рањен лис љуто уједа.{S} Боље је мир са |
| /p> <p>— Е, није до чекања, сад ћу коња обости, па с улаком к Богородици, па што бог да, и доћи |
| ајуће представљају.{S} Она се поклон’ма обрадовала.{S} Ова радост јој је била први ударац њене |
| } Деспот благ и не знајући осветити се, обрадује се, прими га као свог рода, и постави га главн |
| , што им год царица чини.{S} Бајазит се обрадује и обрече своје покровитељство Мари и њеном син |
| /> <p>Бранковић прими лако то оружје и обрадује се што је у младом Турчину случајно на новог п |
| — С тим пружи мач Ђурђу, који се силно обрадује Марковом поклону.</p> <p>— Нек ти од моје стра |
| тка, а брада сасвим црвена и велика.{S} Образ му је био светло-црвенкаст, нос врло заоштрљаст, |
| да брада дичила му је пун светог израза образ.{S} Новак, негдар славан војвода сад већ старошћу |
| чио ме у неке хаљине, и узевши маску на образ, улазио сам ноћу међу буле и већ сам се добро с њ |
| е била тако устрашила, јер јој се његов образ одвећ поверителан показивао.</p> <p>Кад је отац Х |
| атријарх, ком се погдекоја кап сузе низ образ пустила.</p> <p>— Нек буде дакле тако, но само гл |
| се познаду.{S} Старији калуђер сузе низ образ рони, млађи блед, са стиснутим уснама и укоченим |
| ко на памет, па му се сузе из очију низ образ спусте.</p> <p>— Није ли ово брат Краљевића Марка |
| читао.{S} Новаку и Драгашу сузе су низ образ рониле.{S} Светислав је Милеву тешио.{S} Сви оста |
| Пахомију виђео је огледало прошлости, и образ кротости.{S} Пахомије је уважавао Леонтијеву наук |
| дичио му је главу и блед, изражаја пуни образ.{S} И из пространи’ његови’ хаљина распознавао се |
| ји се најбољма туку.</p> <p>На ове речи образ Бранковића крв подиђе.{S} На срцу као да му велик |
| S} Други има мање памети ал’ има гладак образ и ћуд лисичију па међу јагањцима и зецовима никад |
| в познати смеј. </p> <p>При том Милевин образ нека стидљива румен обасу.</p> <p>И Новак примети |
| да госте, па стиснувши мало свој меснат образ, рече:</p> <p>— Тешко ономе јунаку који лудо воју |
| деспоту приступи, деспот шири -руке и у образ га пољуби, што му Леонтије узврати.</p> <p>Питају |
| кашћу да нијесам издајица, и освјетлаћу образ мог прађеде <ref target="#SRP18590_N10" />.{S} Им |
| су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ осветлати.{S} Прапрађед ти је био војвода Гребост |
| је јошт дању приметио више служитељски’ образа који су му неко поверење уливали.</p> <p>Шта је |
| Краљ пређе к њему, шири руке, и на оба образа да му пољубац, на што деспот захвално се поклони |
| не би л’ наишао на какову познатог већ образа особу.{S} Тако се мало-помало већ приближавао он |
| е и зле дане преживио.{S} Ведро чело, а образи наборани.{S} Пострижен је за калуђера у дивној С |
| Само Харалампије долази светлим веселим образом, он је издајица над издајицама, па се од Ферхад |
| добијају.{S} Где год видиш Турчина, на образу му читаш неки понос; а на Србину видећеш неку за |
| Грман је био висок, коштуњав старац; на образу му се читати могло да није једаред био међ’ стре |
| рх се као анђео хранитељ показао.{S} На образу му је била написана жалост, но очи му божаствен |
| зврће, вилице стиснуте, мишићи му се на образу горе-доле дижу, нешто се мисли, велико смишља.</ |
| у једно доба Ђурађ и Мара, љубећи их по образу, гладећи Вука и Милеву.</p> <pb n="309" /> <p>По |
| — запита Новак.</p> <p>— Нека се начини обрамбени одбор који ће земљу бранити па и управљати на |
| е за то дао, да будеш штит хришћанства, обрана српског народа.</p> <p>Краљ прими кључеве и пред |
| рцима јак отпод даде.{S} Један очајни и обранителан рат могао је постати врло опасан по Турке, |
| а за мост у Мађарску, Мађарима, пак, за обрану, а точак око којег се све окреће биће Смедерево. |
| већ тако да нити имамо с наше стране за обрану војске, с друге пак стране, Вук не попушта, а он |
| .{S} Смедерево треба да служи Србији за обрану против Турака и Мађара.{S} Против Турака, јер Ту |
| Мурат за господство у Европи, Лазар за обрану своје домовине.</p> <p>Док су се ратоборни Срби |
| Турцима пријатељство откаже.{S} Сад се обрати на деспота.{S} Деспот благ и не знајући осветити |
| јуће.{S} Испод високог му чела и красни обрва, севала су му два црна ока; и парала су срца.{S} |
| и Лошонци.</p> <p>Краљ слегне с рамени, обрве подигне, канда још није начисто.</p> <p>Сад запит |
| једаред био међ’ стрелама и мачеви.{S} Обрве велике, седе, бркови седи опустили се на рамена, |
| еремија хоће, чита, сад једну сад другу обрву подигне, сад одобрава махањем главе, и погледав у |
| ар од Голупца, и нитко други, и што сам обрекао, сватко из моје руке има примати — рече љутито |
| <p>— То ће бити Баоша, који је такођер обрекао доћи са зетском неком господом — рече Русна.</p |
| анос, само да постанем оно, што сам већ обрекао.{S} Та како и не би’ учио за такову красну дево |
| апа помаже новцем Маџарима, а ови су му обрекли да наше стадо лацманству примамљују.{S} Ако с М |
| лан, оно треба Милици помоћ против њега обрећи — одговори Сулејман.</p> <p>— Хоће ли Милица тур |
| благом наслађава.</p> <p>Јусуфу Милица обрече да ће дати Милеву, али најпре мора за ту ствар п |
| , понуди своје пријатељство Бајазиту, и обрече му да ће према Турцима све оно чинити, што им го |
| д царица чини.{S} Бајазит се обрадује и обрече своје покровитељство Мари и њеном сину, а то пок |
| е пријатељства и заштите.{S} И ти му то обрече, обвеза се.{S} У Тати склописте уговор, одбранбе |
| а тако добија Голубац, а Јаблановићу је обречена Сребрница са силном баштином.</p> <p>Судба кне |
| то је мајци царици од Турчина поручено, обречено је и мом оцу, без да се Милева има дати.{S} Па |
| е, ма с деспотом, ма са Жигмундом, само обречено мора ми се издати, онда је мени и сам Јеремија |
| у и ја и српски народ преварен бити.{S} Обрицања и празне надежде већ су ми се одавна досадиле. |
| о је и шта је био негда Ферхад-паша.{S} Обрицао му је и новаца, да све што зна о Ферхад-паши ис |
| р проси и Вукогли и Жигмунд.{S} Вукогли обриче и харач, само да га оставим тамо ђе је — рече су |
| друге фратри меденим рјечма заслађују и обричу им на овом свјету бољи стан, а на другом свјету |
| да народ свјетује и штити.{S} Турци му обричу обилата блага и бабине баштине, јер такве делије |
| ман деспота, и њега је Ферхад у Голупцу обрлатио.</p> <pb n="513" /> <p>Сад ће Ферхад са првим |
| а, са неколико скока улети кроз капију, обрне хитро коња, <pb n="421" /> сабља му већ у руци, с |
| писменом обвезом, да кад предам град, у оброцима ће после тога исплатити, јер сад доиста због в |
| дно другом наруку иду, вечит раскошлук, обрт и трговина, ’де један другог вара, народ од силниј |
| које држе живот народа и државе, ту је обрт и трговина, која своје жиле на све стране пушта, т |
| апочне као делиман, и не пође за руком, обрука се, онда од султана му гајтан на врат не фали.</ |
| е власи поштењем покрио, а ви сте своје обрукали издајством.{S} Знаш ли, Јеремијо, шта је Голуб |
| свему десна рука деспота.</p> <p>Убојно обувени, чекају спремни док зора заруди, чекају Јеремиј |
| одговори Русна, која није могла страст обуздати, да своје чуство искрено не изјави.</p> <p>— З |
| спусти, само очи му неки жар и светлост обузе, канда би и сам издајице казнио.</p> <p>Ферхад на |
| да се с пута дошав пољуби.{S} Страст га обузела, а и зебња да неће Јеремија сам благо примити.< |
| добио био Голубац.{S} Каква веља радост обузела је Жигмунда кад Мађари крокнуше на јуриш, а как |
| и мора.</p> <p>Велика је брига Јеремију обузела.{S} Нема Турака, нема Харалампија, нема трага.{ |
| ме оружју,</l> <l>Сам Цариград страх је обузео;</l> <l>Јер јунаци, српски коњаници,</l> <l>Отис |
| te> <p>После ове пјесме јуначко чувство обузме цело друштво.{S} Новаку се суза из очију пустила |
| ликој дворани чека госте.{S} Свечано се обукао, како достоји деспоту, ал’ није све најдрагоцени |
| почину, ал’ закратко, опет се дигну.{S} Обуку се у свечано, најскупље руво, све што је најдраго |
| е лукаво изгледао; у данашње доба да се обуче у фрак, изгледао би као какав велики дух, жени, к |
| учини, па је у цркви.</p> <p>Ферхад се обуче и по напутку нађе она врата, кроз која ће ући у ц |
| остаде сам, па ће се дићи да се свечано обуче, и господу дочека.</p> </div> <div type="chapter" |
| о ноћ, ал’ из зенице светлост одају.{S} Обучена у црно, глава црнином ушамљена, као у дувне, та |
| ва је последњи пут била у српске хаљине обучена.{S} Последњи пут, и то у највећој тајности, оти |
| цима завадити.{S} Деспот и војвода Раде обучени су арнаутски, да их не познаду Турци, да не буд |
| тати могао — упадне Петошко, који је њи’ов разговор слушао.</p> <p>— ’Ајде не булазни, будало.{ |
| д-паша започе.</p> <p>— Е, свршили смо, ова војска враћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у |
| ају.{S} Она се поклон’ма обрадовала.{S} Ова радост јој је била први ударац њене невиности.{S} О |
| и.</p> <p>Вечера је већ готова била.{S} Ова је била доиста царска, премда не као у данашње врем |
| ијатељи, Бајазиту се допадне кнегиња, а ова није имала толико силе да противустане жељи материн |
| спасти могло, спасе свој део војске, а ова опет спасе Босну.{S} Не смеде Турчин на кршну Босну |
| својим ујаком.{S} Остаде јошт Ђурађ са ова два младића.{S} Њи’ је Ђурађ амо у намастир оправио |
| и, дјеобеницима о откупу Голупца нек је ова осуда.{S} Издајицама рода, народа главе имаду се од |
| ађ.{S} Зато сад треба да собом одведете ова два кнеза у ваш стан, па да народу објавите да се в |
| славија.{S} Пола ће се потурчити, па ће ова пола другу полу опет тако исто на силу, па ће онда |
| ступити и на Мађарску нападати, ’де би ова морала подлећи.{S} Маџари, опет, од нас изискују да |
| и.{S} Стеван је скупио нешто војске, но ова нит’ је била довољна против Турака, нити против Вук |
| редио, морало ме и срце забољети.{S} Но ова се боља у праву рану претворила истом онда када ме |
| е о свету, о горњој и долњој класи и њи’ова пресуда није мимоишла ни највиша лица.{S} У свом кр |
| л’ кад дођу шесторо на коњу на једнога, овај мора пропасти.{S} Непријатеља треба гдегод на згод |
| ор.{S} Султан прослови:</p> <p>— Дакле, овај је млади бег — показујући на младог Бранковића — с |
| горостасја.{S} На први поглед рекао би, овај је рођен за владара.{S} А какве су војводе?{S} Не |
| опет приближи се владики да га пољуби, овај покаже прстом на деспота као земље господара, те т |
| га онда скупа изеду кад још што улове; овај други курјак био је лаком на лежећег зеца, па тек |
| аном као оно исти Марко сече и бије.{S} Овај други је војвода Војновић — одговори Ђурађ.</p> <p |
| и благу Бајазитовом, и жертвује се.{S} Овај младић одрекне се светски’ ствари и постане калуђе |
| он ће ме јошт док сам жив послужити.{S} Овај мач који ти сад дајем, нек те поштено у нужди посл |
| ца управљати кадра, нити пак Стеван.{S} Овај је млад, она је женска глава.{S} Ту треба да је чо |
| ја који сам у срећнијем добу живио.{S} Овај садашњи нараштај рођен је у беди и невољи, после к |
| p>Ферхад-паша дозива Каралампоглију.{S} Овај дође и накратко ћеду се још поразговарати.</p> <p> |
| и Вук Бранковић се делио ба Стеваном, а овај опет морао се [са] својим братом Вуком делити.{S} |
| , Угри су на доброј нози са римпапом, а овај код лацманства много важи.</p> <pb n="380" /> <p>— |
| >Ферхад једнако понуђива Харалампију, а овај добро потеже, и постаје све искренији.</p> <p>То Ф |
| нак Исак-паше, у велику дворану, ’де га овај дочека.{S} Истом стиже и бимбаша са благом.</p> <p |
| а ни поздравити са Јеремијом, јер би га овај одмах под закриље своје узео, као потчињеног, а ’д |
| беглербегу који не би ништа дао.{S} За овај пар Ферхад и Сириџа-паша победу на дивану одржаше. |
| ад својим странама владају?</p> <p>— За овај случај немам од оца упутства, јер он само жели да |
| Исак-пашу је благо заслепило, па сад за овај пар мржњу на страну меће.</p> <p>Ферхад-паша враћа |
| стара мудра глава.{S} Од Ферхад-паше за овај мах биће опет Петошко, хришћанин.</p> <p>Ферхад за |
| властелу задовољити.{S} Ионако нисмо за овај пар тако снажни да Турке у Азију пребацимо.{S} Ту |
| обом и игуманову једну ћелепушку, но за овај грех покајао сам се и на Св. Николу у Приштини, у |
| отаје увек се договарао са деспотом, ма овај ’де био.</p> <p>Ту је било верни’ улака, побожни’ |
| вана бити, и ништа пожељети неће.{S} На овај начин можда ће се она приволети.{S} Пак ако ово за |
| ако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ на овај живот навикао.{S} Само ми је жао моји’ добри’ друг |
| p> <p>— Прими, млади Турчине, од Србина овај мач.{S} Ти, који си под једним шатором са Краљевић |
| о и ја се млого надам од цара, само сад овај рат да се срећно оконча.</p> <p>После ови’ пророче |
| аравно да воли Светислава, јербо јој је овај често пред очима, па се зна у женским забавама, а |
| је он кадикад његову службу, за коју је овај у своје доба и награду примио; <pb n="364" /> али |
| и смо, оба и млади, нек ти буде од мене овај мач знак пријатељства, јер овај мач од Турака тек |
| опадне.</p> <p>Но каковим начином ће се овај план произвести?</p> <p>Сулејман је оставио да се |
| бима борити нећу, но дајем ти реч да ће овај мач опет у свако доба угњетеног од Маркова рода, б |
| је мир, да се мало поткрепимо.{S} Да би овај мир сталан био, у Дринопољу ја и Мехмед положили с |
| тву, а моја је задаћа најтежа.{S} Да ми овај народ не лежи иа срцу, о ком сам се негда оскврнио |
| е, кажу, страх јошт какав ће крај имати овај рат.</p> <p>— Да л’ би се могло што из књегињини’ |
| а, него нек све скупа што је добро дичи овај свет.{S} Је ли лепша увела ружа од свеже љубичице? |
| главу замјенити.{S} Но ево сад испијам овај пе’ар, као причешће, јер доиста јесмо огријешили д |
| ас је сасвим друкчије.{S} Јеси л’ видео овај јуначки народ на бојном пољу?{S} Шта би се са овак |
| и зецовима никад боље — ето тако се цео овај наш свет промеће.</p> <p>Ово је било као одговор п |
| шао од њега да међу вама брата нема, но овај делија је по изгледу исти Марко!</p> <p>— Ово је в |
| па управо игуману да му пољуби руку, но овај одбије знаком да има ту старији’ а Теофан опет при |
| се у почетку ове победе мало смире; но овај мир није дуго трајао.{S} Они науме Србе буди пошто |
| преправе се да се сутрадан врате.{S} Но овај дан пробаве у турском стану.</p> <p>Турци су их го |
| од мене овај мач знак пријатељства, јер овај мач од Турака тек онај може носити који је Марков |
| крајевима, а и Жигмунду узајмљује, јер овај увек много треба, па ако деспот баш сад не буде пр |
| >Муса и Мусулман једнако рат воде.{S} У овај рат преко воље умешани су:{S} Стеван деспот, Вук с |
| аситеља, који га је под својим именом у овај свет увео, и у турству, хришћанству и свом народу |
| ег Каралампоглију, тако шинуо, да би му овај за то радо јектеније читао.</p> <p>Но кад је цар Л |
| и народ на бојном пољу?{S} Шта би се са оваким јуначким народом досад учинило било, да је сајед |
| би се предати.{S} Ал’ ако се не преда, овако да га већом војском опколимо, можемо изгубити мах |
| ом покушао био, Јеремији би допао шака, овако ће се бар читав слободан вратити.</p> <p>Веља је |
| затресе се и сурва, могло би што бити, овако не.{S} Прими мир, спашћеш хиљадама невиних душа, |
| Мађари спремнији, све би друкчије ишло, овако морамо с једне стране да их штитимо, јер само пре |
| тријарх, предвидећи неизбежиму пропаст, овако закључи савет:</p> <p>— Видим да је народ између |
| лакше на крај изишли.{S} А да те сатру, овако су ствар удесили.{S} Као што знаш, у Чешкој земљи |
| рни да се може с тим победа одржати.{S} Овако бар Турци знају да имамо јошт језгре около које ћ |
| Србије над васцелим српским народом.{S} Овако ако остане, да над српским народом троје четворо |
| ру, јер би иначе другима у очи пало.{S} Овако кад га к себи дозива, изгледа канда се с њим даље |
| уво увуко, ал’ дервиш ђаурски.</p> <p>— Овако сам пред султаном и пашама угледнији.</p> <p>Ферх |
| олијем погинути нег’ тамо ићи.</p> <p>— Овако ћемо сви пропасти.</p> <p>— Не има се куде.</p> < |
| д предали — запита деспот.</p> <p>— Ев’ овако.{S} Зипита’ их како да им подјелим благо, ил’ на |
| још моме оцу свагда десна рука био, ал’ овако што паметно још никад казао ниси.{S} Та овако пор |
| х преотео, па народ не би се делио, ал’ овако, сваки за првенством тежи, па један једнакоме нећ |
| та видели, не би нам било тако жао; ал’ овако тек сад осећамо у пуној мери несрећу нашу, окруже |
| сад бисмо имали од две стране помоћи, а овако ништа, тако треба да узмеш ствар.{S} Ја, да сам к |
| ги, па богзна какав би тај други био, а овако бар док је владао, владао је честито и славно.{S} |
| и нам, реците нам бога ради, ко нас оба овако наказа?{S} Зар поред великог света и сунца да нам |
| војску своју на Косову разредио.{S} Са овако великом силом Турци до данас јоште нису надирали. |
| што паметно још никад казао ниси.{S} Та овако поред красне ђевојке можемо српски вилајет покори |
| а, као да се то њега тиче.</p> <p>Поред овако разног разговора већина гостију би се јошт дуже з |
| е негдар војник био.{S} Кад га је когод овако старог и слепог погледао, имао је шта видети.{S} |
| тако сте то све трпјели?</p> <p>— То је овако.{S} Будала чује од господе какав је тко, и то онд |
| </p> <p>— Па и боље би било, већ нам се овако досадило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, па да све то |
| га коље.{S} Увиђ’о је деспот да ћемо се овако сви искорјенити, и ми и народ.{S} Ја њему руке пр |
| метне га на стол, окрене лице краљу, те овако збори:</p> <p>— Величанствени краљу, дико западни |
| е никад опоравити се неће.{S} Остане ли овако, српски народ никад у јединству осилити се неће.{ |
| не Ђурађ.</p> <p>Свима се допало видити овако два красна, туђе вере и туђег народа младића, у т |
| Милева, донде докле се Милица са Русном овако разговарала, забављала се са својим цвећем.</p> < |
| децу турче, женске отимају и турче; ако овако устраје, нестаће и народа и православија.{S} Пола |
| искапио.</p> <p>Док се Новак и Петошко овако разговараше, донде се остали смејаше и чаше после |
| нисам ли ти већ сто пута казао да ћемо овако проћи, и сад ти кажем, <pb n="310" /> и одсад нећ |
| луђер.</p> <p>— Е кад је тако, оно ћемо овако.{S} Обоје ћете са мном ићи у Голубац, па кад се п |
| .</p> <p>— О врло добро, и како не би у овако веселом двору.{S} Код нас калуђера све је смутно, |
| у старијих војвода и властелина, који у овако опасно доба изискују да се најпре бједа отклони, |
| патријарх.</p> <p>— А шта ћу да радим у овако жалосном положају, где ми се са свију страна напа |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Овако жалосне свадбе јошт Србин видео није, сви су гост |
| томе противна — одговори царица.</p> <p>Овако се патријарх с царицом договарао, а после тога ос |
| >— Њему ћемо свуда на пут стати.</p> <p>Овако се Русна са калуђером договарала и све им је на т |
| дарству над Србима пут отворити.</p> <p>Овако је Сулејман целу ту ствар Бајазиту представио и с |
| о он, но да моје душмане сатрем.</p> <p>Овако је Ђурађ у тамници мислио.</p> <p>Капетан Радан в |
| чини — рекне умерено патријарх.</p> <p>Овако су се дуго разговарали о разним важним стварима д |
| ’ је питање хоће ли нас слушати?</p> <p>Овако се дуго јошт разговараше родољубиви старци, и тек |
| ар већ стар, данас-сутра шта би учинила овакова два зета од новорођенога царства?{S} Шта би бил |
| еч одржати.</p> <pb n="344" /> <p>После овакове заклетве међусобно њи’ово одношење постане тешњ |
| „Е сам бог Турке чува, кад ђаури поред овакови’ делија не могу да прокопшу“.{S} И доиста, такв |
| {S} Марко ако је и био у турском стану, оваково што опет није никад желео.</p> <p>Бајазит, да б |
| д нас калуђера све је смутно, па кад на оваково место дођемо, а ми мислимо да смо у рају — одго |
| е, рекну:{S} Аферим, деспот, што доведе оваковог јунака, таман као да је Краљевића Марка рођени |
| да Милеву мира ради, жертвују.{S} После оваковог закључења, патријарх да благослов и сви се раз |
| кад место једног троје управљају.{S} У оваковој околности није требало да непријатељ Србе обар |
| сти час млого пре стигао, да не умрем у оваковој туги.{S} Бог нас каштигује.{S} Свакојако је зл |
| је био богат, па се хтео покалуђерити, овамо је долазио.{S} Ако је хтео ко да му син што пре а |
| оји се није хтео млого на свету мучити, овамо је долазио.{S} Весељаци, шаљивци, певачи, ти су с |
| реко наше пропасти могу Турци к њима, а овамо морамо да се бранимо и мађарски’ чаркаџија, који |
| т могли подругивати да је потурченик, а овамо бољи је хришћанин од самопусне властеле, јест он |
| ије тако исто, предикујете умереност, а овамо највећма гријешите.</p> <p>— Ал’ како смете вино |
| Голубац дат да Жигмунд штити Србију, а овамо је избегао и Србију на милост и немилост султану |
| о му било од тог блага растати се.{S} А овамо, опет, чини му се да Ферхад-паша није му тако при |
| њи јошт онде вежу.{S} Још болно му срце овамо га привлачи.</p> <p>Ферхад-паша неће се овде дуго |
| ору Светислав?</p> <p>— Он често долази овамо, но не верујем да ће од тога што бити.{S} Русна д |
| се у гору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо тумарали, а ја би’ онда изишао па би’ их по |
| нема.{S} Сва околна сиротиња, просијаци овамо долазе и наране се.{S} Недељом и празником после |
| роси.</p> <p>Јусуф је са великом свитом овамо стигао, са благом небројеним да Милеву дарива.</p |
| рад гостију?</p> <p>— Драго ми је, ево овамо мало да се одморите — рече Харалампије, па их у в |
| естима џамије подигле, не један калуђер овамо је избегао, зато и јесте намастир пун калуђера.{S |
| ва, а ја ћу ослабити цео уплив Стевана, овде тако исто као и код Турака.{S} Реци јошт и то: међ |
| је њега опазила.</p> <p>— И ти се, оче, овде шеташ.{S} Је л’ св. патријарх добро почивао? — зап |
| урака, и да Коран ногама газиш.{S} Пиј, овде не сме ти нико замерити.</p> <p>— Ми људи сви смо |
| на, у Жичи је млого смутније изгледало; овде, опет, било је све весело.</p> <p>Црква је била ве |
| свези са неком красном шумицом била.{S} Овде, у старије доба, при бледој светлости месеца, жупа |
| средини славе и величаства српског.{S} Овде је она свог мужа, <pb n="215" /> тадањег кнеза Лаз |
| та ће то да буде? — запита патријарх. — Овде је питање да ли се има дати Милева Турчину и мир п |
| сти одморио.</p> <p>— Одморите се одма’ овде — рече Милица, и посаде се сви важнији на места, к |
| ти.{S} Кад нужде буде, онда ћемо се ил’ овде састајати, или ћу ја к вами.</p> <p>— Е сад ’ајд’м |
| вас би ме злоба и завист, утаманила, а овде нико ме не дира, па вам могу више на руци бити.{S} |
| ајтуђије народе себи присаједињавате, а овде један истоветни народ био је свагда међу разнима п |
| ађ продужи.</p> <p>— Да, Јеремија, њега овде на свјетовању честитих нема.</p> <p>— Сад сте ме ч |
| ал’ не смеде га запитати.{S} Можда кога овде ишчекује, јер су овде јошт од времена деспот-Стева |
| ге за руком испале нису, долази амо, да овде срећу покуша.{S} Војник, ако му се рат није допада |
| Леонтије баш је дошао на договор.{S} Да овде није нашао деспота, ишао би даље у Смедерево на са |
| а је свет омрзнуо, дошао је у Дечане да овде нов свет тражи.{S} Несрећан дворјанин, ако му интр |
| ли су да добију Голубац, но надам се да овде нећеду ломити колач.</p> <p>— Ни бриге нас, град н |
| тог ђавола.{S} Ја сам чуо да већ одавна овде плаши, но ја се ништа не бојим.{S} Јошт само да по |
| ао уздарје сестри Јерини, ионако ће она овде имати деспотске дворе.</p> <p>И деспот је већ у См |
| и постане калуђером, и тако нас је сад овде судба саставила.</p> <p>— Е кад је тако — одговори |
| ж’ се живјет’.</p> <p>— Ви који сте сад овде скупљени, ви слеме народа, морате се о судби народ |
| оче, и властелине Новаче; откуд вас сад овде у мом двору? — рече Милица са мало промењеним глас |
| он каља и човеку шкоди.{S} Он ми је све овде.{S} Моја браћа и родови нису уз мене толико, као м |
| а ће још с нама чинити?{S} Шта нас држе овде?{S} Зашто нас већ једанпут не ослободе?</p> <p>На |
| хићаваше не једног и не једну.{S} Он је овде ходајући очекивао оца Харалампију.</p> <p>Кад наје |
| ном је певао.</p> <p>Но, да знате ко је овде поглавар.</p> <p>Би л’ би погодили?</p> <p>То је о |
| </hi>, а треба <hi>Радосав</hi>, што је овде исправљено.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="S |
| иткивати.</p> <p>— Бога ти, шта се чује овде код вас у двору, неће ли вам се књагиња Милева ско |
| оварати.</p> <p>Оба седе у чадору да се овде још последњи пут ђаконијама, пићем и јестивом зало |
| га привлачи.</p> <p>Ферхад-паша неће се овде дуго бавити.{S} Мора с војском на Голубац.</p> <p> |
| су се јуначке игре.{S} Не једаред су се овде копља ломила, буздованом се хитали Облачина Раде, |
| еви од Немањине лозе радо и често су се овде задржавали.{S} Доцније када се српска влада распро |
| ући и на воду натерати га.{S} Па онда и овде је зло где има славни’ војвода.{S} Од велике силе |
| 3" /> <p>— Немој мене.{S} Ја сам теби и овде од потребе, биће тамо на дивану и Исак-паша, ког с |
| ред непријатеља пођеш.{S} Требају нам и овде јунаци да створе нову преправну војску ако цару ус |
| међу собом делила, твоје ће сродство и овде важити, и ти мораш што добити.{S} Ако буду међу со |
| а послата била.{S} Он је своју задаћу и овде, покрај млоги тешкоћа, решио.{S} Њега сви уважавај |
| је онђе.{S} Деспот и Ђурађ заруче себи овде грчке кнегиње од Кантакузенове и Палеологове лозе; |
| <p>— Ја сам већма удаљен оданде него ви овде, ви можете пре каков глас оданде чути.{S} Што се у |
| ругим манастирима кувари су кували, али овде нужна је била куварка, јер се ту сијасет гостију д |
| е веселе?</p> <p>—- Они се веселе, а ми овде бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ бити од |
| еш ли и сад како се песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мој брате Јоване! — рече кнез Ђурђе.</p |
| .</p> <p>— А бога ти, би л’ би могли ми овде гдегод сакривени што проговорити без да нас ко при |
| шло — рече патријарх — па како си ми ти овде, светла царице?</p> <p>После ових речи, поглед бац |
| а.</p> <p>— Е, тако видиш, сад се Турци овде веселе са својим хуријама.{S} Алах нам је дао силу |
| ати реч:</p> <p>— Треба за сваки случај овде да будемо, да би одавде, ако до нужде дође, цару о |
| а нам ваља сад одмах чинити?{S} Ја имам овде два млада кнеза, које сам ја по налогу Ђурђевом ос |
| , да је рђаво какво створење.{S} Ја сам овде само мало стазу померио, не могу да спавам, па сам |
| будала има.</p> <p>— Ја, богме, волијем овде умрети, него оставити царску породицу.</p> <p>— Но |
| а, зар Јеремија властелин?{S} Шта ће он овде?{S} Није ли због нас дошао, да нас одавде изведе? |
| ити без да нас ко примети?</p> <p>— Ево овде мало даље, у оној густини, онде неће нас нико прим |
| о пред Косовом, а не на Косову, јер тко овде хоће победу, мора имати веће мноштво, више коњаник |
| патријарх.</p> <p>— Не би л’ добро било овде одма’ и вечерати, кад је тако красно? — упаде у ре |
| андрит ништа о томе не брине.{S} Ми смо овде готово међу Турцима, па можемо први страдати.</p> |
| а, с моје стране, ако сам и будала, бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би’ другу.</p> <p>— Ал’ |
| раштркају номадичне народе, који си час овде час онде домовине тражу, одавде се разносила сила |
| ће Турчину у мираз припасти.{S} Ја већ овде немам <pb n="321" /> никаквог посла; идем у Турке. |
| /p> <p>Који су год важнији били, сви су овде участвовали.</p> <p>Милица представи своје жалосно |
| ти.{S} Можда кога овде ишчекује, јер су овде јошт од времена деспот-Стевана долазили Мађари и Г |
| жевићима нисам вид одузео, но да сам их овде код мене тајно здраве и читаве држао, да их за срп |
| вши Ђурђа за руку рекне:</p> <p>— Видиш овде реку Ситницу.</p> <p>— Видим.</p> <p>— Ту је изгин |
| год у војсци, на Косову, а тебе ето још овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и онима не хасни ш |
| окружује, смлави.</p> <pb n="324" /> <p>Овде се састану најважнији синови, сви који су по несре |
| па их у велику једну собу уведе.</p> <p>Овде се мало још поразговараше, док слуге коњ’ма и пртљ |
| м крвили, а народ им донђе патио се.{S} Овђе један бог, један пророк, један падиша, а ми његови |
| а будеш уз Жигмунда кољено велможа, кад овђе још можеш владар бити.{S} Сад ти Мађари не сметају |
| нека он руководи народ.{S} И ја сам сад овђе вас скупио, да вам изјавим, да доиста хоћу руковод |
| твојом не дође отац Харалампије, би се овђе згужвао — рече Гргур и пљесне песницом о стол, да |
| {S} Ако падне Голубац, онда нисте ни ви овђе код Новог Брда постојни.{S} Хоћеду Мађари да вас п |
| и за време напустили Караманије нег’ ли овђе задобивене области, јер одавђе се шири турски дин. |
| утна, није за оклевање, и кад чу’ да си овђе зарадова’ се да нећу у овој свјетој обитељи прије |
| ао ти, па да сам дочекао у Крушевцу ево овђе живљег, па харем, не би’ се мјењао ни са цар-Лазар |
| на Једрене, <pb n="445" /> да не ломимо овђе снагу, која ће нам посље требати.{S} Сад нек довед |
| > <p>— Е тако као што видиш, робови смо овђе у кули, нит’ криви нит’ дужни.{S} Доклен ће то так |
| а истоку гледи на те, да га спасеш, јер овђе наше руке су већ малаксале, толика је силесија тур |
| руке падне, онда ће са деспотом он нас овђе потражити.{S} Голубац нам је од преке нужде.{S} По |
| клисар без тога не сме натраг, макар му овђе главу скинули.{S} Ако му се не да, Јеремија ће се |
| о их Угри довезоше.{S} А благо ми можеш овђе издати, а ја ћу ти дати листину да ти Голубац пред |
| јој се како ће изгледати као царица.{S} Ове последње мисли умножаваше се.</p> <p>Премда је цела |
| <p>— Ево ти, Раде, у знак побратимства ове сабље.{S} Та је поштено свуд махала, и не једно хри |
| .</p> <p>Леонтије достојанствено изрека ове речи, а бројанице пребраја, и замишљен поглед на де |
| било.{S} Турци су са ласкањем и надама ове Србе одржавали и чрез њи’ су нове и нове приврженик |
| о ти предајем Београд.</p> <p>Деспот на ове речи баци поглед у другу дворану, а оданде улази за |
| коро на њу гледнути.</p> <p>Бајазиту на ове речи почне срце јако куцати.{S} Он је био такође јо |
| то мора знати.</p> <pb n="258" /> <p>На ове речи Јула се застиди.{S} Она је црвеног калуђера за |
| Србин никад заборавити неће!</p> <p>На ове речи Маркове сваки је сажаљиво лице показао; нико н |
| окојни спомињао — дода Русна.</p> <p>На ове речи Новаку је суза канула.</p> <p>— Да, где су та |
| калуђери знамо тајну чувати.</p> <p>На ове речи јако се Јулине очи засветле и сујета њена улиј |
| нечист дух? — рекне калуђер.</p> <p>На ове његове речи гдекоји су се смејали, гдекоји, пак, уд |
| ничари који се најбољма туку.</p> <p>На ове речи образ Бранковића крв подиђе.{S} На срцу као да |
| зму Угри град, хоће л’ те као господара ове земље, овог града поздрављати, хоће л’ остати двори |
| молио се у себи богу да га само сад од ове беде избави.</p> <p>— Калуђер!{S} Црвени калуђер! — |
| рављати да се датом приликом опрости од ове невоље.{S} Кад је мислио да је прилика већ близу, б |
| м странама господарити.{S} Турци су све ове са највећим одличијем предусретали.{S} Од ови’ прет |
| супрот Турчина, камо освете?</p> <p>Све ове противности су нестале поред пријатељских речи Турч |
| е туга лежала на срцу деспотовом кад је ове наредбе потписивао.{S} Предати Мачву, Београд и Гол |
| витељству — закључи патријарх.{S} После ове речи сви <pb n="267" /> се дигну и разиђу, да нужне |
| оји славу хране“.</l> </quote> <p>После ове пјесме јуначко чувство обузме цело друштво.{S} Нова |
| што пре да се што учини. .</p> <p>После ове Љубовићеве речи прослови војвода Видајић:</p> <p>— |
| нема Србаља, зло по Турке.</p> <p>После ове влашке победе, Бајазит увиди важност Србаља, и пашт |
| љина онамо, да све извиди.</p> <p>После ове речи поглед је бацио на оца Харалампија и на то сви |
| вуда помагао, ђе је могао.</p> <p>После ове речи добро у очи погледав Ферхада, радосно повиче д |
| ’ајдмо сваки своме послу.</p> <p>После ове беседе, сви се дигну и разиђу сваки за својим посло |
| ејаше; особито смешне се учине последње ове речи Светиславу.</p> <p>Петошко, бацив поглед на Св |
| т поглед наш на бога управити да нас из ове бједе избави.{S} За душе падши’ такође побринућемо |
| и се знали употребити на своју корист и ове претенденте.{S} Ови су за себе у земљи српској имал |
| ил’ ћу ја њега у трло и млево, тако ми ове смедеревке и овог сребрног пе’ара, који ми пао у на |
| ме кукала, тако ми је дошло канда су ми ове дворане тамница.{S} Ови двори зову се наши, а нијес |
| зло навести.{S} Седи, оче, и не слушај ове напаснике, а и они ће морати умукнути.</p> <p>Калуђ |
| зо Немањићах, Бранковићах.{S} Ја примам ове кључе као стражар хришћанства против Агарјана.{S} Д |
| ко помоћу Угра Турке истиснемо, нек нам ове поврате, јер иначе ће то држати за грабеж, а пријат |
| ости дела и новости такове удадбе, како ове, тако и народ огорчила.</p> <pb n="300" /> <p>— Дак |
| туђим рукама.</p> <p>Оставимо сад мало ове младе.{S} Они нек’ се кошкају, нек си пребацују, не |
| пском кнезу ласкати.{S} Сад почну около ове двојице интригирати.</p> <p>Оставимо Деспота и Ђурђ |
| неба на земљу пала.</p> <p>Но оставимо ове делије нек се жесте, нек се разговарају.{S} Они ће |
| код деспота.</p> <p>Турци се у почетку ове победе мало смире; но овај мир није дуго трајао.{S} |
| не држи ме већ одавна код себе.</p> <p>Ове речи калуђера Русин су се врло допале и весела се с |
| маше оно што од хусара заостаде.</p> <p>Ове Турке је послао Ферхад-паша у манастир, из бојазни |
| ртва чиста те хришћанске победе.</p> <p>Ове су речи коснуле срца Стевановог и Ђурђевог.{S} Свак |
| еће искоренит’ Душанове потомке.</p> <p>Ове речи јако су се срца деспота коснуле.</p> <p>Речи Л |
| увреда не да се лако загладити.</p> <p>Ове се речи Русне јако косну, но опет се не даде из рав |
| .{S} Даље не треба да ти зборим.</p> <p>Ове речи је Леонтије узбуђеном душом изговорио, па умуч |
| , Балши у госте? — рече Петошко.</p> <p>Ове је речи свако добро чуо, те се свачијег срца мало к |
| а му се другови са Турцима бију.</p> <p>Ове су речи Светислава нешто поразиле.{S} Он је баш онд |
| насљедије тражити.{S} Ђурађ се и од њи’ове стране обезбедио.</p> <p>И све се то догодило јошт |
| каша слабости и страсти, и заслужене њи’ове каштиге одвећ живо представљају.{S} Прочи гости поч |
| ће су учили познавати разне народе и њи’ове обичаје, па измучени вративше се у свој род, што су |
| и сам црвени калуђер био је предмет њи’ове шале.{S} Служитељи нису у свом друштву ниједног гос |
| сечени су.{S} Ето тако, једва смо се са овеликом муком претукли, а цар Лазар погибе.{S} Погибе |
| шло канда су ми ове дворане тамница.{S} Ови двори зову се наши, а нијесу наши.{S} Чији је град, |
| и на своју корист и ове претенденте.{S} Ови су за себе у земљи српској имали партаје, па чрез т |
| и.{S} Римпапа помаже новцем Маџарима, а ови су му обрекли да наше стадо лацманству примамљују.{ |
| ћеду поздрављати као земље господара, а ови двори у овом граду остаћеду наши као баштина.{S} И |
| највећим одличијем предусретали.{S} Од ови’ претендената гдекоји борили су се проти саме своје |
| оварај на оно што сам те питао. — После ови’ речи калуђер ју ухвати за руку, па на све стране п |
| ј рат да се срећно оконча.</p> <p>После ови’ пророчески’ речи престао је говорити патријарх, а |
| па сад морам ја мудровати.</p> <p>После ови’ речи Петошко уклони се.{S} Сви су то за саму лакрд |
| а нећу на тебе заборавити.</p> <p>После ови’ речи даде калуђер слуги јошт покоји новац, па се у |
| , заједно са њеним братом.</p> <p>После ови речи дозове Бајазита на близу, да ји све види, да м |
| м по твојим реч’ма владао.</p> <p>После ови’ речи отпаше Ђурађ свој мач, хтеде га Марку поклони |
| уважити моје пријатељство.</p> <p>После ови’ Бајазитови’ речи, још се у том истом смислу дуго д |
| могу ићи куд ми је драго.</p> <p>После ови’ речи Петошко заиште мало вина које му се одма’ и д |
| мо се свак по свом закону.</p> <p>После ови’ речи деспот метне руку на срце и рекне:</p> <p>— З |
| ство заверена.</p> <p>Сви су за здравље ови’ младића купе дизали, сви су у здравље њи’ово пили. |
| ће судба Ђурђа постићи.</p> <p>У време ови’ метежа Ђурађ је већ ожењен био.{S} Породица му се |
| свега тога јако боловао.</p> <p>Док се ови веселили, други су јадиковали.{S} Так’а је судба св |
| та чекала је да чује какве ће јој гласе ови гости донети, јер је знала да се Новак и патријарх |
| насамо Хасана и Марка, да видимо шта ће ови нови гости.</p> <p>Њи’ Турци спроведу до султановог |
| саветовао се са претенденти да би му и ови што корисно казали.</p> <p>На Марка је особито зида |
| е не тишти?</p> <p>— Ништ’.</p> <p>— Ни ови двори, ни оне планине, ни спомени ђетинства. </p> < |
| , дакле, више права имају на деспотство ови млади кнезови, него деспот Ђурађ.{S} Зато сад треба |
| о је постати врло опасан по Турке, зато ови други план предузети науме за коначно развојевање С |
| то Жигмунду и његовим војводама, на што ови љутито из једног гласа повичу да Голубац треба тесн |
| бодрост и тишину.{S} О, да ми само јошт ови дани срећно проћу.</p> <p>— Даће бог па ће све бити |
| главара.{S} Како је морало бити, кад су ови побожни калуђери појединце на хору појали!{S} Како |
| Облачићу да је рад спасти Ђурђа.</p> <p>Ови то једва дочекају.</p> <p>Једну ноћ дођу Облачић и |
| ћа; уз њи’ је велика свита ишла.</p> <p>Ови гости су били и пред Турцима гласовити, па сваки је |
| арима се снова везати.{S} Мађари, опет, овим походом ако су и страдали, опет су имали добру нак |
| теванове само њима по праву припада.{S} Овим ће се у народу огорчење противу деспота обновити, |
| а њим војводе, све саме делије, опет за овим глатког лица попови, владике, фратри.{S} Труба зат |
| <p>— Е, збогом, видећемо се скоро. — Са овим реч’ма отишла је својој пратњи, која ју је већ на |
| акве ветрогоње, успоредити не могу — Са овим последњим реч’ма је калуђер на Светислава циљао.</ |
| p>Русна је увидила куда смера царица са овим реч’ма.</p> <p>На српском царском двору биле су та |
| туђин у унутрашња дела меша.</p> <p>Са овим реч’ма је патријарх као неки дуг срцу исплатио.</p |
| се јаче за свој род жртвује.</p> <p>Са овим реч’ма Марко, стиснув Ђурђа за руку, свој озбиљски |
| казаћу да сам за сабљу рођен.</p> <p>Са овим реч’ма циљао је Светислав на оца Харалампију, који |
| помогне.{S} Напосљетку, видећи да ништа овим путем докучити не може, врати се у највећем незадо |
| p> <p>Ферхад још већма приближи им се и овим закопча:</p> <p>— Вами, дјеобеницима о откупу Голу |
| о је рад да чује, пропита, како народ у овим крајевима живи, да л’ му је додијало аргатовање и |
| војске што се може више, да се нађемо у овим крајевима на окупу, да се свежемо с угарском војск |
| а ноге стати, и дурашно издржати, јер у овим неосвојеним, од Турчина нетакнутим крајевима налаз |
| мља тутњи под силни јунаци,</l> <l>И њи’овим коњ’ма халовитим.</l> <l>Већ се земља крвцом ороси |
| ојводе, као обично што су Срби, но у њи’овим срцима тињала је ватра раздора и неслоге.{S} У дог |
| на пут стати.{S} Мени нијесу хтели над овима вођство дати, можда [би] и друкчије било, моја во |
| победу на дивану одржаше.{S} Султан се овима приклони и од рата одустане.</p> <p>Деспот упадне |
| олубац заузео прво ослободи сужне, међу овима и деспотске кнежевиће, са Варнавом, па их одмах п |
| су признавали владу цара Лазара, и међу овима најзнаменитији је био Марко Краљевић са својом бр |
| квене утвари, што су хусари отели, а од ових опет до руку Турака дошли.{S} И све то у тајности |
| лого има.</p> <p>Ни Милева није била од ових последњих.</p> <p>Она је била добра, ал’ је имала |
| нда и љубав младе кнегиње.</p> <p>После ових речи, застаде Русна и жудно очекиваше шта ће на от |
| е ме у манастиру Манасији.</p> <p>После ових речи отпочине, мало узда’не, очи му се укоче, мало |
| Дабогда у бољем се видели.</p> <p>После ових поздрава и отпоздрава, настане тишина.{S} Све већ |
| ће српско име прославити.</p> <p>После ових речи Новак једну чашу испразни, а донде му Петошко |
| њу слободног израза дајем.</p> <p>После ових речи Русна је мало узданула и од говора престала; |
| ми ти овде, светла царице?</p> <p>После ових речи, поглед баци на место где би сео и своје стар |
| ости.{S} Стражар вином наквашен седи до ових.{S} Харалампије са Пајсијем улази.</p> <pb n="428" |
| подигао против свог ујака, а да Србијом овлада.</p> <p>Што је желио, постигао је.{S} Владавина |
| ије био грјешник?{S} Одавно је код Срба овладало отимање круне, скиптра.{S} Отимао је и Вукашин |
| ли Гребљановићи или Бранковићи Србијом овладати.</p> <p>Откако је Бајазит постао зет царичин, |
| зда.{S} Повеља ће му се за то издати, и овлашћење да у име Ђурђа, који опет у име деспота власт |
| и све што треба наскоро донесе, пилава, овнујског ћебапа, ракије, шећерне гурабије.{S} У околу |
| таманити.{S} Сад треба, по околностима, ово Милици, ово Вуку, страну држати, једну страну с дру |
| Сад треба, по околностима, ово Милици, ово Вуку, страну држати, једну страну с другом слабити. |
| Наједанпут зачује се труба и звонце.{S} Ово је знак за вечеру.</p> <p>Код српске господе, а нар |
| овао; падне с коња и јако се увреди.{S} Ово га је живота стало.{S} Није трајало ни три дана, а |
| бним младићу књажевском подвргавали.{S} Ово видећи Мара, Ђурђева мати, а кћи царичина, понуди с |
| би се од свог драгог одлучити дали.{S} Ово само рекох, а воља ти је, као год и глава моја на з |
| ало да припадне Милици и њеној деци.{S} Ово је извршено, ал’ са тим се и српска несрећа навршил |
| да му са мрка чела бриге разабирам.{S} Ово ја не хтједе, избјегнем, и одем правце у Прилип, Кр |
| није све најдрагоценије на се метао.{S} Ово није за њ дан славе, дан предаје Београда жалостан |
| жем.{S} Сутра ће већ ту бити деспот.{S} Ово благо што је ту, половина однеће се Исак-паши, поло |
| т их је отпустио милошћу на слободу.{S} Ово је по други пут што је деспот кулу испразнио, први |
| пусти своје Турке да околину харају.{S} Ово је тек примирје, а не прави мир, па се Турцима кроз |
| ди, тешко му је било не бити у рату.{S} Ово војничко чувство највећма се у њему изражавало у ве |
| , и поткрепе, па ћеду опет на јуриш.{S} Ово је био још последњи јуриш који се могао одбити.{S} |
| лија је по изгледу исти Марко!</p> <p>— Ово је војвода Змај-Облачић Раде, који сабљом и буздова |
| о, дете моје? — запита Милица.</p> <p>— Ово је особито што; но чије ће све то бити, слатка мајк |
| ило ми је такве делије видети.</p> <p>— Ово је Хасан-паша из далеке земље, из Шираса, ђе се пољ |
| ладом Турчину.{S} На то Марко:</p> <p>— Ово је мој у срећи и невољи побратим.{S} У свом роду шт |
| о и чокот.{S} Чокот производи грожђе, а ово нам даје вино, пиће едемско, које љубав разгрејава |
| остила била.</p> <p>— Како ти се допада ово благо, дете моје? — запита Милица.</p> <p>— Ово је |
| идати.{S} Да знаш, деспоте, како сам за ово вријеме кукала, тако ми је дошло канда су ми ове дв |
| Србији нег’ покрај Турака, који, бар за ово доба, у Голубац не би дирали, и добио би времена да |
| арства уништити.{S} Како би се могао на ово Марко приволети?{S} Марко ако је и био у турском ст |
| кој уцвељеној мајци сузу утре.{S} Но на ово пазите.{S} Ви обојица ослањате се на Турке.{S} И ја |
| мпије тридесет хиљада дуката.</p> <p>На ово питање разбистри се лице у Јеремије и Јаблановића.{ |
| бог другог натоварио.</p> <p>— Само сад ово нек прође, па ти богат манастир не гине.{S} Сад да |
| рује.</p> <p>— Ма, честити пашо, ил’ је ово на јави, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће да могу |
| их и руковао се, баш као да осећа да је ово последњи састанак.</p> <p>Стеван и Ђурађ опростивши |
| напријед пијем наздравицу, којој нек је ово приказ.</p> <p>Ферхад испије, тако исто и остали.{S |
| за мене живота нема.</p> <p>Тек што је ово Марко изрекао, кад наједанпут чује се неки жагор по |
| Исак-паша на то пристане, мислећи да ће ово лакше Вукоглији хака доћи.{S} Но тко ће ту понуду д |
| ћно било, умеравао се.{S} Ето видите, и ово неколико година мира њему можемо захвалити.{S} Доћи |
| них душмана, ал’ имаш и пријатеља.{S} И ово што вам сад при наздравици исприча’, то је сушта ис |
| орити, јер ме срце боли.{S} Но, да се и ово мало речи опоменеш, ево ти за спомен мог мача, он ј |
| урске шаке да се покоримо, да предамо и ово мало Србије, као издајници, бит’ не мере — упадне г |
| је к пропасти воде.{S} Напослетку још и ово вам кажем.{S} Мене осуђујте како вам драго, зна Мар |
| ти, а то све иде нама у рачун.{S} Је ли ово добро?</p> <p>— Доста, Харалампије, никад још ниси |
| чију низ образ спусте.</p> <p>— Није ли ово брат Краљевића Марка, ја сам слушао од њега да међу |
| ити.{S} Ђурађ Бранковић“. — Е, јесте ли ово чули.</p> <p>— Е сад ћемо му и ми одблагодарити.{S} |
| S} Мумлајући тек рекне:</p> <p>— Бог ми ово неће опростити — па онда продужи:</p> <p>— Истина, |
| мунда лакат нас не притискује.{S} Но ни ово неће дуго трајати.{S} Турци кад се све у Караманији |
| еч је превагу одржала.</p> <p>Деспот им ово рече:</p> <p>— Кнеза Ђурђа реч доста је основана, п |
| н можда ће се она приволети.{S} Пак ако ово за руком испадне, онда ћеш више користи отуда имати |
| повише Хасана има.</p> <p>Док је Марко ово говорио, донде је Хасан донео једну красну стрелу, |
| аргатовати мора за свој спас. — Деспот ово озбиљно изусти, и што једаред изрече, тога ће се чв |
| у прилику пропустити, да им деспот јошт ово не додаде:</p> <p>— Има јошт један врло важан узрок |
| јошт млад, па поред све своје памети, у ово опасно доба могао би на себе навући мржњу старијих |
| Турчина на врат доносио, потурчио.{S} У ово доба почне ишчезавати последња сенка српске слободе |
| едати шта су и ко су.</p> <p>— Какви су ово људи — запита Тамерлан.</p> <p>— Ми смо ’ришћански |
| велике славе и великих грехова!</p> <p>Ово је био силно богат манастир, богатији него и Хиленд |
| ко се цео овај наш свет промеће.</p> <p>Ово је било као одговор посмешљивом дворјанину.{S} Више |
| и, па сваки је желио исте видети.{S} Њи’ово српско одело разликовало се од турског, па је свако |
| ладића купе дизали, сви су у здравље њи’ово пили.</p> <p>Марко, још једнако врло замишљен, уста |
| је и ишчекивали су час у којем ће се њи’ово господарство започети.</p> <p>Турци не би ни могли |
| <p>После овакове заклетве међусобно њи’ово одношење постане тешњим.{S} Са тим се Срби за неко |
| ад, хоће л’ те као господара ове земље, овог града поздрављати, хоће л’ остати двори наши.</p> |
| изићи.{S} Марку се могло рећи да треба овог или оног владатеља утаманити ал’ само у народ да м |
| била први ударац њене невиности.{S} Од овог магновења престала је бити невина.</p> <p>И доиста |
| еко и цело им предузеће осујетио.{S} Од овог доба, цар Лазар га је силно уважавао.{S} И доиста, |
| Душана дошао у руке кнезу Лазару, а од овог опет и царице Милице у руке Стевана.{S} То је Мати |
| турског као Стеван, а и одважнији је од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ на пријатељство ту |
| м бајкама преповиједати.{S} Половина је овог блага моја, а половина Исак-паше, зато нећеш већил |
| покорења Србије олакша. </p> <p>~ После овог мира, Вук јошт није био сасвим задовољан, бојећи с |
| е онђе спасао.</p> <p>Шта је, дакле, из овог сљедовати могло, него распра и међусобни рат?</p> |
| , да гледам какогод, да ју ослободим из овог белаја.{S} Но сад сам ја био господар, па сам ју х |
| трло и млево, тако ми ове смедеревке и овог сребрног пе’ара, који ми пао у нашљедство од ђеда, |
| е ни слушала што јој је Русна о красоти овог предела говорила, јер јој се друге мисли по памети |
| а, па чрез Ђурђа Бранковића дошао је до овог важног места.{S} Он је у своје време за Ђурђа свуд |
| ри не потчине, и место оног да добијемо овог за господара — рече умерено војвода Радосав.</p> < |
| ао, онда су баш сви ђаури оплакивали њи’овог Лазоглију.{S} По целој су земљи звона лупала.{S} У |
| , док Србин животне силе у себи има?{S} Овога дакле треба најпре утаманити, па тек онда даље.</ |
| , своју рају на’ранити; један ужива све овога света сласти и красоте, а други у исто доба не ви |
| </p> <p>Ферхад настави.</p> <p>— Видите овога младића, бимбашу, и он је као ви, допао ропства, |
| р кључем отвори мрсу врата, што је њима овоземни рај, а друго они и не траже.</p> <p>После обед |
| ћа и Харалампија.{S} Они су искајали на овој земљи своје гријехе, нек им на другом свијету бог |
| лађи би се бар донде могли проходати по овој дивној башти.</p> <p>Миличин један бачен поглед на |
| у чистом житу кукоља, па има још који у овој већ разровеној земљи зло сеју.</p> <p>Тек што Ђура |
| остави ме мало на миру, да промишљам у овој обитељи шта сам досад чинио, шта ћу одсад чинити, |
| то на страну.{S} Дакле, ти си већ био у овој дворани.</p> <p>— Више пута.{S} Као што реко’, дол |
| :</p> <p>— Тек таковим начином можемо у овој опасности раздор отклонити.{S} Но немојмо времена |
| > <p>Немојмо ни спомињати све који су у овој жалосној свадби учествовали.{S} Већина се сама себ |
| д чу’ да си овђе зарадова’ се да нећу у овој свјетој обитељи прије навору и залогај хљеба узети |
| есме каквог заљубљеног јунака.</p> <p>У овој башти царица Милица са својом млађом ћерком, красн |
| рају бити оно што јесу, нит’ стоји у њи’овој власти да себе преиначе.{S} Као год што сирома’ мо |
| „Боже не саједини каурина“ и успевали, овом бар приликом јошт су више докучили, јер су се сами |
| допуштало да се дворског живота мане.] Овом незгодном положају Милице и Русне неће се нико чуд |
| Теофан мора читати „житија свјатих“, а овом приликом житије св. Пантелејмона.{S} Како отпочне, |
| стекоше се да виде силу Тамерланову, а овом је све то мало.{S} Дервиши, калуђери, инђијски бра |
| а је од детинства од цара намењена била овом мом младом брату.{S} Он је син једног славног српс |
| меденим рјечма заслађују и обричу им на овом свјету бољи стан, а на другом свјету слађи рај.{S} |
| ом бити; сваки је мали султан, и већ на овом свету рајем се наслађава.{S} Што је тек икоја земљ |
| један падиша, а ми његови већили већ на овом свијету, канда у рају живјемо.{S} Будите Турци и в |
| страшним вечитим мраком.{S} Нас већ на овом свету паклу предаше — рече тужећи кнез Ђурђе.</p> |
| а чинити.{S} Но, као што ми се види, са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, како код вас стоје |
| /p> <p>— Лако је теби; ал’ шта ћу ја са овом мојом децом — одговори кроз плач царица.</p> <p>Св |
| име да л’ је народ вољан у случају рата овом снагом на ноге стати, и дурашно издржати, јер у ов |
| реду, добићеш берат да си господар над овом Србијом.{S} Сад прекини одмах савеза са Жигмундом, |
| акузену, који си дошао сестри и мени, и овом сиромашном народу да помогнеш, зидај даље град у т |
| вим струкама за будућност преправити, и овом приликом послао га је поред посланика своји’ Турци |
| Турцима наудити не могу.{S} Но ни Турци овом приликом нису јошт тако снажни да могу ногу на Мађ |
| потчињен Харалампији, ипак није се прам овом између четири ока као такав <pb n="427" /> понашао |
| спотовица, била је од царске крви.{S} С овом се Ђурађ оженио још у оно доба кад је са Стеваном |
| <p>Сад можете си представити, како се у овом намастиру под управом Харалампије живило, и шта се |
| љати као земље господара, а ови двори у овом граду остаћеду наши као баштина.{S} И сви градови, |
| ги жупани, банови и војводе седели су у овом зданију, које је у своје доба било красно и весело |
| са свитом дође.</p> <p>Деспот је још у овом часу господар Београда, и прима краља као деспот, |
| споте, да градиш Смедерево, да накнадиш овом манастиру штету што су хусари и азапи починили.{S} |
| нема, и да је већ и сам цар изложен њи’овом упливу...{S} Цар је због Вука према самом Обилићу |
| то се не рачунају.{S} Само да буде крај овоме рату, одма’ ћу свим мојим силама настојати да се |
| ем мене Угарска после смрти деспота као овоме насљедника и деспота признати има.{S} Турци су та |
| а себе дао дуго чекати.{S} Једва дочека ову прилику.{S} Са радосни кораци похити онамо.</p> <p> |
| и нећу, седио сам после уморног лова на ову стрелу наслоњен, поред моје Зулејке.{S} Зулејка је |
| дико западних владара.{S} Ступио си на ову земљу као пријатељ хришћанства, да га штитиш против |
| рода главе имаду се одрубити.{S} Ако на ову ријеч само прословите, онда ћу вас дати најпре на м |
| арство отме.{S} Деспот и Ђурађ употребе ову згодну прилику на своју корист, те се са Мехмедом п |
| би од деспота било.{S} У твоје здравље ову чашу!</p> <p>— И досад си био од први’, дабогда, св |
| е стране нема се чега бојати, повући ће ову своју војску натраг и преправљаће се да на Влашку у |
| одарем свију Турака.</p> <p>Ђурађ, чрез ову победу добије веће поверење код деспота.</p> <p>Тур |
| рече деспот.</p> <p>— Не тако.{S} Ишти ову Србију, што је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а |
| деспотове речи не би налазили за узрок ову прилику пропустити, да им деспот јошт ово не додаде |
| оздрава [рекне царица:]</p> <p>— Ја сам ову ноћ боље преспавала него пређашњу, ваша присутност |
| и да нам славни гости не дођоше, не бих ову ноћ могла преспавати, тако ми је нешто тешко било.< |
| Она обично пре подне с једном девојком овуд се шета, па одавде иде к царици.</p> <p>— А где је |
| ом лако је било онде својим обојег пола овцама поученија давати.{S} Отац Пајсије закрвавио је о |
| н потурчити.{S} Стадо ће Христово млоге овце изгубити.{S} Но послушајте још последњи мој савет. |
| редба да народ без главе не остане, као овце без пастира.{S} Ја судим да би најбоље било да се |
| илнији од другога.{S} Народ за њима као овце за пастиром иде, па више такови пастира на више ст |
| тек што се мало удале, пошље првог међу овце, где га пастири умлате, а он се врати да изеде зец |
| по оном: „Добри пастир полагает душу за овци“.</p> <p>Вечна им слава!</p> <p>Но бадава, и у чис |
| слави, него ли архипастир са распуђеним овцима.</p> <p>Леонтије у озбиљним мислима престаде чит |
| такав као ти не би нам ни пастир стаду овчијем био, а некмоли стражар Бранковићах — упадне жес |
| грчка и латинска господа долазити да се огледају.{S} Облачина Раде показаће ненадмашно српско ј |
| у Призрену, ’де су се у јуначким играма огледали Грци и Латини, Срби и Мађари, ал’ Србину не бе |
| товали.{S} Леонтије у Пахомију виђео је огледало прошлости, и образ кротости.{S} Пахомије је ув |
| аред с дивљим Татаром и бесним Турчином огледао у жртву српства и христијанства.{S} Из и око ње |
| јке од црних Арапа, дође у Приштину, на огњиште бабино, и утре сузе удови и сирочади, дијели с |
| о морја, саградили су си мали дом, мало огњиште, да огреју, да захране своју ситну сирочад.{S} |
| ву бољма, негли ви издајице на кућевном огњишту, у својој отаџбини, коју сте ви згариштем начин |
| ђе о ком је говор, а господа хоће да се оговарају ка’ и други, а кад су заједно међу собом мишљ |
| стина, као сатрвена сматрати могла, ал’ огорчен и јошт крепак српски народ имао је толико снаге |
| S} Боље мријет, нег’ тако живјет — рече огорчен Облачина.</p> <p>— Такав је живот Србије — рече |
| ити се, јер је Марко на српске великаше огорчен, па може кавгу заметнути.{S} Но и то му рекну д |
| оје границе бацио.{S} Вук незадовољан и огорчен, почне се приправљати да се датом приликом опро |
| од њега милости прими.{S} Мађари су сад огорчени, Београд је у њиховим рукама, скупићеду јачу в |
| не дај да лацманство облада — рече мало огорчено војвода Богдан.</p> <p>— Јест, над Србијом је |
| је могао у том положају чинити?{S} Пун огорчења и љуборевњиве страсти, борио се [са] његовим ч |
| мо се, завадили су нас Турци и Грци.{S} Огорчење родбини бруку рађа, и брат брату дубље очи коп |
| о праву припада.{S} Овим ће се у народу огорчење противу деспота обновити, а то све иде нама у |
| глава служи.{S} Млого пути је он у свом огорчењу Турке оставио, и своје Србе против турски’ нап |
| и такове удадбе, како ове, тако и народ огорчила.</p> <pb n="300" /> <p>— Дакле могу султану та |
| рбин на Косову изгубио, ражалило му се, огорчио се, јер од тог доба осим што га је Турчин напас |
| тријарх.</p> <p>— Треба Бранковића мало ограничити, јер већ и сад кадикад тако што ради што му |
| у, а другу опет око себе купи, да је на ограшју на све стране.</p> <p>Ферхад-паша остаје у Једр |
| м је отворена, само Голубац за Турке на ограшју стоји.{S} Маџари деспоту, не вјерују, јер је мн |
| радили су си мали дом, мало огњиште, да огреју, да захране своју ситну сирочад.{S} И у тим мале |
| пи доведен лудак, већ син војводе Мирка Огризовића који је у боју код Скадра пао.{S} Мати оста |
| ј пе’ар, као причешће, јер доиста јесмо огријешили душе.</p> <p>— Кад Бранковић предаје Мађарим |
| просе <pb n="389" /> у ме милостиња.{S} Огрјешио сам се о њих, ја сам крив њиховој слјепоћи.{S} |
| ић — страшно га је било и видети, силно огромног стаса, бркови му на рамена пали, а шестоперни |
| де један другог вара, народ од силнијих огуљен, мора велике намете да сноси, а правде за се у н |
| м издању (<hi>Недељни лист</hi> бр. 25, од 21. V1/3. VII 1881.) налазило се име <hi>Герасим</hi |
| .{S} А то је лако, има потајни’ ходова, од куд неколико корака учини, па је у цркви.</p> <p>Фер |
| господару!{S} Ево ти писма из Београда, од нашег господара Ђурђа деспота!</p> <p>— Баш добро, д |
| штаху.{S} Марко иде као незнана делија, од села до села, од вароши до вароши, међу Србе, међ’ Т |
| де као незнана делија, од села до села, од вароши до вароши, међу Србе, међ’ Турке, међ’ Арнаут |
| о.{S} Царица, премда мало већ ражаљена, од своје намере не одступаше.</p> <p>— Дакле, најмилије |
| ead>XXXIII</head> <p>Деспот треба мира, од стране Мађара као и Турака.{S} Мађарима може бити за |
| дај Смедерево.{S} Ја од откупа Голупца, од крваве хаљине нећу ништа, а моја половина нек буде а |
| ширити.</p> <p>Ђурађ сада турски паша, од своје намере није се више враћао.</p> <p>Тражио је н |
| 8590_C1.12"> <head>XII</head> <p>Ђурађ, од покојног деспота на самртној постељи за насљедника н |
| наша раја.{S} Погазићемо све као црве, од копите наших коња неће расти трава за усјеве, нит’ ћ |
| ка ужасан.{S} На Завишу грухну хатлије, од њега као од стене отфркну, љуте димишћије му се о ок |
| рни Завиша, кнез од Грабове, из Пољске, од јуначне лозе старе сарматске властеле, доиста диван |
| анастир били.{S} Ту се сплетке правиле, од стране дворјана; ту се не једном и о глави радило.</ |
| ада жалостан је.</p> <p>Чују се трубље, од копита коњских земља се тресуца, ту су већ гости.</p |
| Хасану:</p> <p>— Прими, млади Турчине, од Србина овај мач.{S} Ти, који си под једним шатором с |
| ене Србе, који се без престанка борише, од почетка борише, не могоше са новим силама битку обно |
| осредовања.</p> <p>Ђурађ и остали Срби, од султана са скупоцени поклони почаствовани, преправе |
| нце заходило, онда су обојица почивали, од одмора да се поткрепе.{S} У полноћ дигоше се да коју |
| то је Јеремија, да га од напасти брани, од „нашествија иноплемеников,“ и тако рука руку пере.</ |
| еду фратри православне душе покуповати, од тог нек вам није страха.{S} Ето Хилендара, Високи’ Д |
| собни.{S} То је био византијски обичај, од Цариграђана су то Срби и Мађари научили.</p> <p>Кнеж |
| ко ништ’ не знаду, а право да ти кажем, од дивана су ми нешто омрзнути, а мени је доста и један |
| рашно издржати, јер у овим неосвојеним, од Турчина нетакнутим крајевима налази се јошт језгро, |
| мријети.{S} Све на себи свјечано носим, од чије руке паднем, тога је свије што је на мени, ал’ |
| ју рече:</p> <p>— Ту лежи велико право, од тог нипошто одступити.</p> <p>— Поручио сам деспоту, |
| до одмах.</p> <p>Јеремија како чу глас, од стиха дигне се, и креће се на пут.</p> <p>Јеремију ј |
| Млад је као јутро, красан је као цвет, од Орхановог је рода па је силан, благо му је небројено |
| рамена, прса му се тресу, други, опет, од жалости, бола уздану да му се глас чује као у рањено |
| би ова морала подлећи.{S} Маџари, опет, од нас изискују да смо увек против Турака, кад се год њ |
| а гледати.</p> <p>Млади Стеван царевић, од јурења ослабљен и блед, ишао је напред, за њим млади |
| је седамнајст.{S} Но има кћер, Милеву, од Вука нешто млађу; она би могла падише харем дичити.< |
| се опкопи, јаркови се водом испуњавају, од Дунава зидине, куле, капије оправљају, види се да Је |
| елика, ту су насликане битке на дувару, од славних дубровачких сликара.{S} Ту се види бугар-бит |
| љем насео играо сам се са млади орлићи: од њих сам се учио вољност тражити и надалеко и високо |
| ље, та браничевска страна са Шумадијом; од толико српски’ већи река остаде нам једва Морава са |
| куле и капије проломљене <pb n="463" /> од силнијех топова што их Угри довезоше.{S} А благо ми |
| урат од Обилића и Обилић <pb n="264" /> од Турака.{S} Крв се на Косову потоком лила.{S} Сто тис |
| смакну кад им није више <pb n="374" /> од потребе.{S} Не би л’ и матица ’декоја радије пчелом |
| овь, и междусобная брань”</foreign>.{S} Од то доба Турци моле се „не саједини боже каурина“.</p |
| ,</p> <p>и крст пратиће ме до гроба.{S} Од јада, невоље пост’о сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру |
| Но Ферхад-паша је стара мудра глава.{S} Од Ферхад-паше за овај мах биће опет Петошко, хришћанин |
| овде је зло где има славни’ војвода.{S} Од велике силе и славе један другог неће да слуша.{S} С |
| анство.{S} У Турчина спасенија нема.{S} Од лацманства лакше је се бранити.{S} Измећу два зла, б |
| кнежевој, породици, принети се има.{S} Од тога доба млого је времена прошло и ја већ имам у мо |
| кане из очију Јерине, на лице брата.{S} Од детића види делију пред собом.{S} Откине се од брата |
| р војвода, но неописано властољубив.{S} Од старе властелинске породице произишав, носио је на с |
| њему и триста калуђера стајати може.{S} Од косовске битке, откако Срби све на мањак иду, гоњени |
| е су му биле просте, но јако удесне.{S} Од белог сукна чакшире, кратак лак гуњац, прслук отворе |
| е Косова Душанова властела отела се.{S} Од снажног српског царства виде се тек покидани удови.{ |
| а им као оруђе противу Турака служи.{S} Од заваде са Турцима уздржавао се.</p> <p>Но Мурат султ |
| са највећим одличијем предусретали.{S} Од ови’ претендената гдекоји борили су се проти саме св |
| ову науку православни Србљи слушали.{S} Од српске славне и богате земље биће пустолина; народ ћ |
| Служио сам их, они су мене служили.{S} Од њих нико добра нек не ишчекује.{S} Они иду да искоре |
| мо, јер цео дан нисмо ништа окусили.{S} Од јуче, како је изгубљена битка, једнако јездимо; већ |
| ло понаместе, почну пити и беседити.{S} Од Турака је само Хасан ту био, јер он без Марка, а Мар |
| ети, морали смо савезника потражити.{S} Од Грка слабе помоћи, наслова деспотских колико хоћемо, |
| аном управитељ знаменитијих области.{S} Од мањег племена узвишени, обожавали су Обилића, који с |
| је била први ударац њене невиности.{S} Од овог магновења престала је бити невина.</p> <p>И дои |
| а бојном пољу од њих никакве помоћи.{S} Од лацмана ништ’ не ишчекуј, гледа да ти вјеру наметне, |
| и, у цркви, велику сам свећу упалио.{S} Од тог доба силно сам тужио и турао сам се од немила до |
| ада.{S} Млого је свог века препатио.{S} Од косовске битке до сада, скоро већ тридесет година, п |
| ретеко и цело им предузеће осујетио.{S} Од овог доба, цар Лазар га је силно уважавао.{S} И доис |
| > <p>— Таковог делије више не имамо.{S} Од њега сам се учио војевати.{S} Он се поред Турака тук |
| откупљено, и ваљда ти је и предато.{S} Од мене, пак, добићеш хаљаду дуката на манастир, да се |
| без престанка рађено, па дичи цркву.{S} Од латински’ крајева долазили су у Жичу да виде српске |
| ло па ће народ у чељуст непријатељу.{S} Од славне српске земље начиниће се туђа ропкиња.{S} При |
| а ће Бајазит бити судија међу обојима — од српске стране нема се чега бојати, повући ће ову сво |
| p>— Увреда мени нанешена — рече Русна — од моје стране давно је заборављена; и то утолико лакше |
| самом Јеремији набора се чело.</p> <p>— Од калуђера може свашта бити, један ће умрјети за вјеру |
| м као посинак му код њега.{S} Ту научи’ од Марка да Србији нема изгледа <pb n="490" /> ни спаса |
| {S} Кад остаре, сузе ћеду ронити, да л’ од радости ил’ жалости, тко ће то сад од њих знати.{S} |
| >— Све се то говори, ал’ богзна хоће л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о другим стварима бр |
| ајне, јесу ли исте од твоје Љубице, ил’ од кога другог?{S} Могла би си ми што казати у накнаду |
| гу, које ћеду добити ил’ од деспота ил’ од Жигмунда.</p> <p>Јаблановић зато није баш задржавао |
| а сневају о благу, које ћеду добити ил’ од деспота ил’ од Жигмунда.</p> <p>Јаблановић зато није |
| ијех ствари, ако хоћеш нећу ником ништ’ од тога дати, све је твоје, само буди ми пријатељ, и св |
| ихов, а кад се потурчиш, бићеш улема, а од улеме, свашта може за кратко време.</p> <p>— Па тај |
| српство живи!</l> <l>Од мен’ пјесма, а од бога здравље,</l> <l>Јунацима, који славу хране“.</l |
| црквене утвари, што су хусари отели, а од ових опет до руку Турака дошли.{S} И све то у тајнос |
| од Душана дошао у руке кнезу Лазару, а од овог опет и царице Милице у руке Стевана.{S} То је М |
| , тај не зна ни заповједати.</p> <p>— А од кога си ти све то, Петошко, научио?</p> <p>— Најпре |
| и само да нисам Краљевић.{S} Мене судба од постанка гони.{S} Да ја могу у том народу живети, _д |
| послао.{S} Твоје су сестре у своје доба од свега доста добиле.</p> <p>Милева се зарумени, није |
| ану се служило.{S} Тако је већ код Срба од заманде било.{S} Па зла коб собом је донела да један |
| требљавање такови’ <pb n="254" /> права од стране великаша, која само законом крунисаној глави |
| није томе крива.{S} Она је од детинства од цара намењена била овом мом младом брату.{S} Он је с |
| г властелина као што је Јеремија, да га од напасти брани, од „нашествија иноплемеников,“ и тако |
| аробљено ослобођавамо, које, пак, да га од заблуђења сачувамо.</p> <p>— То је врло паметно.{S} |
| ачки цар, понудити мир, и то зато да га од тебе одвуку, да те могу тако усамљена напасти, и ост |
| ул-Ислам, даће за то фетву, и решиће га од обвезе.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Па онда и с |
| нагла Моравом пут Голупца, а још друга од доле Дунавом.{S} Но пре свега треба да предаш Голуба |
| сан.</p> <p>— Синови моји, говорите, да од бога нађете, шта се тамо догодило? — запита жалосним |
| те познајем да си Србин.{S} Реци ми, да од бога нађеш, откуда си?</p> <p>— Ти знаш да код Турак |
| вјеру, и тврду ријеч, исповједам ти, да од наша царства ништа не има, све се расипље, а ја за м |
| ехом.</p> <p>Патријарх оде к царици, да од ње саме чује шта је у ствари.{S} Царица му све испов |
| > <p>Улак поклони се и оде.</p> <p>— Да од бога нађеш, Јеремијо, зар идеш Ђурђу у шаке, шта мис |
| ји се за свашта хватају и који мисле да од свију све боље уму — одговори, на Вука Бранковића ци |
| ку се све навише, да су сигурнији, и да од гора спусте се доле, ако би Турци на подножију покуш |
| е била жалост деспота, кад је увидио да од предаје Голупца нема ништа.{S} Јави то Жигмунду и ње |
| иму, врућину, тако опет господар страда од пуног стомака, који му често главе дође.{S} Видели с |
| ан, и не пође за руком, обрука се, онда од султана му гајтан на врат не фали.</p> <p>Исак-паша |
| екине с Мађарима.{S} Долазићеду господа од Мљетака и Дубровника да учине поклон деспоту, јер је |
| себи присваја, и који једну част народа од друге цепа, и нек’ се такав издајица смрћу казни — р |
| у произвести, премда је онде већи’ луда од мене било.{S} Међу гордим великашима и војводама учи |
| се разнесе.{S} Један од другог, госпођа од слушкиње, господар од слуге, све чује шта се изван р |
| чи овај свет.{S} Је ли лепша увела ружа од свеже љубичице?{S} Ако је Турчин против воље Алаха, |
| друго што имаш и зидај Смедерево.{S} Ја од откупа Голупца, од крваве хаљине нећу ништа, а моја |
| p>— Најпре је Балша од мене, а после ја од Балше.</p> <p>— А који су најбољи јунаци?{S} Да ли и |
| де доћи, а може бити да ћеш се као и ја од немила до недрага потуцати.{S} Видим да и ти ниси пр |
| Е добро — продужи Вук — а оно примам ја од вас тај предлог и чинићу кораке да се моја влада са |
| јимо нас двоје са рачуном?{S} Шта ћу ја од свега тога добити? — запита Јаблановић.</p> <p>— Ти |
| је бржа Новакова рука,</l> <l>Па одбија од себе ударце.</l> <l>Новак стаде сабљом бит’ душмана, |
| ане улака, вели, да је војвода Јеремија од тешких рана умро, а после тог рока предаће град Жигм |
| ра новац примити, и тако му је Јеремија од Јаблановића ближи, пречи.</p> <p>Сад су све свршили. |
| ле починке збори:</p> <p>— Тај Јеремија од неког времена шурује с Турцима, и да га с војском на |
| епша од ружице, ил’ је ружица мириснија од каранфила.{S} Кад је све красно и лепо, нека једна к |
| есретнији?{S} Та и совуљага је сретнија од нас.{S} Да нисмо никад света видели, не би нам било |
| исти бимбаша који је пратио Харалампија од Новог Брда до Крушевца, душом је одан Ферхад-паши.</ |
| p> <p>— А ти, Облачино Раде, сабљо моја од мегдана, управи сабљу куд ти показујем, против Турак |
| па кад има по тридесет млади’ девојака од петнаест до двадесет година, које као једемске хуриј |
| S} У Босни сам добио две, близу Рудника од Мађара пак три, и то тешке ране.{S} И твој покојни, |
| есу, ту ћеду бити.</p> <p>Турска војска од Крушевца Моравом, а она од Видина Дунавом горе споји |
| а кршну Босну.{S} На Косову наша војска од турске мања, вијор сипа јој песак у очи, тма лаки’ а |
| е наше изискивало.{S} Ти си онда морала од двора за неко време удаљена бити, но после твоје уда |
| е из сужанства, доклен бијесна властела од народа робље прави.{S} Док је Турчина, онђе је њему |
| црква жичког намастира?{S} Изнутра цела од латинског мермера, сребра и злата.{S} Свето евангели |
| својој жертвовати.</p> <p>Мара је била од онакови’ кћери, које, кад се удаду па им се добро во |
| а млого има.</p> <p>Ни Милева није била од ових последњих.</p> <p>Она је била добра, ал’ је има |
| љ.{S} Он рашчлени да је лака ствар била од несаједињени’ Србаља равне пределе Румелије освојити |
| коне аранђела, светитеља, тешка кандила од сувога сребра и злата.</p> <p>До те дворане је опет |
| тек... не зна ни сама каква би је сила од њега занавек раставила.{S} Присуствије Светислава њу |
| опорави од оне слабости, која је наишла од оно доба, откако се деспот Стеван приклонио, Мачву, |
| ију се црне заставе, тек је шест недеља од Стеванове смрти, баш парастос се у цркви опојао.{S} |
| Све чангрижу, све једна хоће да је боља од друге, па једнако рат међу собом воде, а адуми се см |
| из далеке земље, из Шираса, ђе се поља од ружица не виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, који се |
| Кантакузена.{S} Не држи се за горег ма од каквог војводе, а његову снагу осећа Браничево, Реса |
| ека пред двораном.{S} На њему је долама од црне кадифе, на прсима склопљена велика златна пуцет |
| се с њим разговара, да види чему се има од Бајазита надати.</p> <p>Он је Милици све представио |
| , зато уздише, стење, живот му се отима од сановни’ страшила.</p> <p>Кратак сан, пробуди се дес |
| ного сам искусио, видио сам мојим очима од Турака попаљене вароши, села, свете храмове, видио с |
| опет ново зло.</p> <p>Деспот већ одавна од костобоље страда.{S} Млого је свог века препатио.{S} |
| авање све се већма чуло.{S} Јула, једна од куварица, често је напоље излазила, кад замало ал’ о |
| на — како је путовала, како је примљена од Бајазита.{S} Доста да се она скоро у харему султанов |
| ољан, само заиште да се његова половина од ћара њему што прије преда.</p> <p>Исак-паша споменуо |
| У здравље Јеремије војводе, властелина од Браничева — рече Харалампије и пехар искапи.</p> <p> |
| ђарска војска, гле како се диже прашина од земунске стране.</p> <p>Деспот погледа кроз прозор.< |
| урска војска од Крушевца Моравом, а она од Видина Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол’ко су |
| бопитства издалека за њом гледиш, а она од ветра бранећи се каткад се окрене, па кад уђе у башч |
| чи циља, удале се после обичног поклона од старији’.</p> <p>— Сад од Косовог поља долазимо — ре |
| п, он вели да нема несрећнијег створења од оног који бела не види света.{S} Сваки жали слепца, |
| жити.{S} Тешко оном који је потучен, па од јачега мира тражи — одговори са гласом незадовољства |
| гу их погубити као и оне у Пловдиву, па од какве су нам користи онда?</p> <p>— Знаш шта, Јереми |
| дивану код Јеремије војводе, господара од Голупца града.{S} Чули сте за Јеремију војводу, дива |
| ји нема изгледа <pb n="490" /> ни спаса од властеле и велможа, да нитко од владарске лозе не по |
| с-сутра шта би учинила овакова два зета од новорођенога царства?{S} Шта би било од мојих синова |
| {S} На њему је долама позлаћена, пуцета од драгих камења у златном оквиру у склопу као токе пор |
| ан.{S} У свом личном значају нема ништа од царске породице.{S} Како ти мислиш о том, драга Русн |
| а је познала била калуђера, не би ништа од тога било.{S} Зато, да би своју погрешку поправила, |
| о све у хатар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ не треба, само девојку, која кад дође у моје дво |
| , војводе су га подбадале да не попушта од свог права, и да покуша срећу.{S} Тако ћеду исто и с |
| г цара Уроша убио.{S} Зар што је Милица од Немањине лозе, зато да управља Лазарева породица?{S} |
| ранковић млого силнији, и ако се Милица од које стране не потпомогне, исти ће је скупа са њеном |
| стану пред гробницу.{S} То је гробница од мрка мрамора, на површју избијен грб Неманића, двогл |
| брат помогао?</p> <p>— Гори је потурица од Турчина; сваки ми је више зла нанео него прави Турчи |
| тошко, научио?</p> <p>— Најпре је Балша од мене, а после ја од Балше.</p> <p>— А који су најбољ |
| којег лепше цвеће?{S} Ил’ је лала лепша од ружице, ил’ је ружица мириснија од каранфила.{S} Кад |
| у.{S} Ни сама књагиња Милева није лепша од ње.{S} Дичио сам се с њом.{S} По сокаци сви су гледа |
| ’ пошла, јер, богме, неће нас Светислав од беде сахранити.{S} Но, би ли би пошла за турског цар |
| Част теби, војвода, доносим ти поздрав од земље господара деспота Ђурђа, да му дођеш на <pb n= |
| ха био.</p> <p>Харалампије добије позив од Русне.</p> <p>Он није на себе дао дуго чекати.{S} Је |
| </p> <p>Исак-паша, као везир, беглербег од Румелије, над свима заповеда.{S} Светује се, рад би |
| ће их чувати.{S} За ту сврху нема бољег од оца Харалампија, настојатеља у Високи Дечани.{S} Јер |
| је само тешила да га милује, да ће бог од њих незгоду, која љубавној им свези грози, отклонити |
| /p> <p>Деспотовица Јерина, никог другог од деспотове обитељи ту не беше.{S} Деспотовица, мада ј |
| у гроб метути.{S} Онде неће бити никог од мог рода и народа.{S} Камо среће да Србин повише Хас |
| ће овај мач опет у свако доба угњетеног од Маркова рода, бранити.</p> <p>Затим дигне купу вина |
| твоме слуги дајеш кћер, а презиреш оног од кога Исток стрепи!?</p> <p>— А какав је тај твој пад |
| ље бити.</p> <pb n="316" /> <p>Вук, кад од Маре и Ђурђа чује шта се стало, разјарен почне све в |
| огнете готов предан <pb n="483" /> град од Јеремије примити.{S} Да не би издајства, не би Голуб |
| лија. <ref target="#SRP18590_N6" /> Сад од тебе, свијетли падишо, зависи што се чинити има, ја |
| ичног поклона од старији’.</p> <p>— Сад од Косовог поља долазимо — рече патријарх — све је на б |
| те, како су Мађари поражени, шта ће сад од Србије бити, желиш ли је спасти и како.{S} Говори ис |
| , и молио се у себи богу да га само сад од ове беде избави.</p> <p>— Калуђер!{S} Црвени калуђер |
| ’ од радости ил’ жалости, тко ће то сад од њих знати.{S} Но док тај њихов рад окамењен у Смедер |
| е.{S} Млоги Срби, да се опросте једаред од толиког белаја, ђе ни од Турака ни од своји’ мира не |
| одају као робу.{S} Вера изгубљена, стид од варварства збрисан.</p> <p>— Кад сам сва та чуда вид |
| .{S} Ја сам цару предложио да којег год од војске уклони, јер њихов непрекидни инат шкодљив је. |
| су се крвави ратови водили, што је год од добротворних душа измолити могао, шиљао је у Скопље |
| трговина, ’де један другог вара, народ од силнијих огуљен, мора велике намете да сноси, а прав |
| де му много доносе, трговце гули, народ од намета једва дише.{S} Властелини међу собом кољу се, |
| орио; брат је братску крв лио.{S} Народ од новог чуда обнезнани се.{S} Не зна на коју ће страну |
| ити.{S} Тако кривудајућа се стаза народ од пропасти спасу води.</p> <p>Јерина све сврши са Нићи |
| ал’ ви још имате часа.{S} Чувајте народ од женског господарства јер женске страсти хитрије к пр |
| је!{S} Познато вам је како српски народ од косовске битке страда.{S} Сила турска навалила на на |
| орити.</p> <p>— Одавна већ српски народ од самољубиви’ великаша страда.{S} Сваки је рад бити бо |
| ог живота, који је често и на цео народ од великог уплива био.</p> <p>Но Русна, као год и Милиц |
| {S} Мехмед гони Мусу од истока, а Ђурађ од запада; Муса буде потучен и убијен, а Мехмед постане |
| ересију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ имати тог блага што досада има |
| ројева ишчезла.{S} Није л’ и сам Ђурађ од Стевана отимао, није л’ и Гргурове синове одбацио.{S |
| царевић у руку целивао, дође изван себе од страха и жалости да се тек доцније разабрати могла.{ |
| њег господара.</p> <p>Деспот изван себе од радости, рукује се с њиме као са рођеним братом.</p> |
| е год њима допада.{S} И како се опораве од задњег ударца код Голупца, ван сумње је да ћеду се о |
| ’Де год се стане, цркве руше, те праве од њи’ џамије.{S} Деспот и Вук иду на Косово.{S} Обе во |
| био, па га болело што су земље Душанове од кнежевских пустолова тако покидане, да се већ против |
| јман саветују се.{S} Они чекају гласове од Милице.{S} Са Вуком су већ начисто.{S} Ако то исто о |
| д распетијем горе, ал’ види се опет све од одбизрака, и то у неком тајинственом, величанствениј |
| <p>— Немој мене.{S} Ја сам теби и овде од потребе, биће тамо на дивану и Исак-паша, ког сам ко |
| стити деспоте, да Харалампија и војводе од српске руке погибоше, како то мож’ бити?{S} Свјета ј |
| земљу опустити и покорити, ако не буде од Турака, по турској жељи, мира искала, а турска је же |
| .{S} Људи смо, оба и млади, нек ти буде од мене овај мач знак пријатељства, јер овај мач од Тур |
| пада.{S} Но ивер у жару треба да покаже од каква је дрвећа.{S} Омладак нек покаже да је из добр |
| рећа против града.</l> <l>Ал’ тад стиже од Душана књига</l> <l>Од Солуна, да се војска врати;</ |
| везири, знајте да ми добар хабер стиже од Голубија.{S} Код мене су кључи од Голупца, мађарска |
| етку тешко пасти кад помисли да се може од Светислава растати, но и то је знала <pb n="303" /> |
| Комити Циљски су силни били, произлазе од крви краљевских кнегиња, а Улрикова сестра је супруг |
| Јеремија горко уздану, Јаблановић гризе од муке бркове.{S} Но њих ништ’ на добро не слути.{S} К |
| је био потписан велики логофет, нит’ је од њега печат ударен.</p> <p>Жигмундови фратори кажу да |
| ми пао у нашљедство од ђеда, који га је од Душана на поклон добио, и из тог пили на даћи после |
| ц, и ту је Розгоњи био крив, који га је од откупа Голупца одвраћао, деспот пак није хтео за отк |
| това мезимица.{S} Сириџа му рече, да је од дванајст лијета, красна као ружични пупољак, тако ка |
| т’ дати.{S} Теофан је лако убеди, да је од деспота помилован, и да ће ту остати, да што боље је |
| пред њима полу своје важности.{S} Да је од њих зависило, за мало бакшиша продали би били Вуку и |
| ино, бело, да није живо, рек’о би да је од веште руке од слонове кости изрезано, очи тамне као |
| д, једном речи, све је показивало да је од красног племена рођена.{S} Девојачко своје доба пров |
| астеле, доиста диван јунак.{S} Канда је од стене исечен, сав састав орјашки, руке као од челика |
| ад својима господар.</p> <p>Јеремија је од старе лозе Прибацах, који су помогли Немањи круну на |
| спођа Јерина, нова деспотовица, била је од царске крви.{S} С овом се Ђурађ оженио још у оно доб |
| а царска кћи није томе крива.{S} Она је од детинства од цара намењена била овом мом младом брат |
| атријарха и Новака дуже задржати, па је од софре прва устала а затим се дао свима знак да се и |
| згоња Цецилија је у Ласловару, Дунав је од оца раставља.{S} Брига је, да не допадне турских шак |
| ћ, ал’ опет племе Бранковића важније је од племена Обилићева.{S} Чувено је име Бранковића одавн |
| авају.{S} Ко би сад знао казати које је од којег лепше цвеће?{S} Ил’ је лала лепша од ружице, и |
| ва турског као Стеван, а и одважнији је од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ на пријатељство |
| ају укопају.{S} Мурата султана, који је од руке Обилића пао, укопају на бојном пољу и доцније д |
| срца Стевановог и Ђурђевог.{S} Сваки је од њих сам себи у срце гледнуо и застидио се бар за маг |
| И ваш Лазогли мораде пасти.{S} Сваки је од вас видео, да је бог Турцима наменуо победу и првенс |
| оме је испред очију свет одузет, тај је од свију људи најнесретнији.{S} Благо и господство не с |
| н нас овђе потражити.{S} Голубац нам је од преке нужде.{S} Потражимо ми њих.{S} Сад би најбоље |
| гова мила Зулејка лежи.</p> <p>Хасан је од свог брата Хафиса млого мудрости стекао.{S} Хафиса ј |
| је за тај посао најспособнији.{S} Он је од најстарије властелинске лозе, а сада је и најсилнији |
| ву душу, а сад јошт је радознал како је од Ферхад-паше тај глас добио.</p> <p>— Свјети оче, зна |
| S} Он, премда је млађи од мене, тако је од мене почитован и љубљен да би све за њега жртвовао.{ |
| пристрасна за њега наклоност далеко је од мене, но само оно <pb n="220" /> исповедити морам шт |
| а Бајазита и војводе Мирчете.{S} Што је од Влаха оружије понети могло, ту се десило.</p> <p>По |
| но бимбаша ће паши све исказати што је од Харалампоглије чуо.</p> <p>Тако путујући стигну у Кр |
| опљен.{S} Најмање што увреди га, јер је од млоги’ столетија увређено срце насљедио, које се лак |
| кад је изишао, пред куварицом трипут је од радости горе скочио, а куварица цикнула, није знала |
| алогу од деспота-Стевана, Јаблановић је од Турака прогнат, мој гост, доста ће му бити и тридесе |
| , али има мој отац.{S} Осим оне коју је од битке одвукао, има још и друге.{S} Чак из Зете долаз |
| ић није за се побринуо?{S} Колико му је од бабе остало, колико од деспот-Стевана, златне, сребр |
| би су се силно борили.{S} И мој отац је од српске руке пао, а где један султан пада, ту мораде |
| посље одмора и закуска, исприча ми свје од почетка до краја, о паду Голупца, о харању манастира |
| апита Леонтије.</p> <p>— Сад ту он није од потребе, имам ја и добрих саветника, и добрих јунака |
| цурама.</p> <p>Сад кусају, Харалампије од пута јако уморан, а ионако за житејскаја јако заузет |
| о шеће се.</p> <p>Војводе и Харалампије од чуда обнезнањени, не могу да се лако разберу, глас Ф |
| итрини да рече.</p> <p>Отац Харалампије од радости насмеја се појаче на Петошкине речи, и као н |
| увенчаће своје чело.</p> <p>Харалампије од стиха преда се тој задаћи.</p> <p>Оцу Пајсији наложи |
| "488" /> <p>Ферхад, опет, исприча своје од почетка до краја, како је дошао Харалампије под Бело |
| ио је навале турске, српско робље, које од стада Христа откидају.{S} Видио је и боље дане под В |
| евали, помрли су које од старости, које од жалости.{S} Та и како би могли гледати војници Душан |
| поверења у народу; неки великаши, које од турског страха, које из мржње прам деспота, држали с |
| аном и Лазарем војевали, помрли су које од старости, које од жалости.{S} Та и како би могли гле |
| пустолиз у Голупцу.{S} Награду ишчекује од деспота.</p> <p>Јеремија, Јаблановић и Харалампије с |
| и?</p> <p>— То је овако.{S} Будала чује од господе какав је тко, и то онда чује кад онај није о |
| заједно са Новаком.{S} Новак, кад чује од патријарха шта царица намерава, није се одма’ разабр |
| о је онамо стигао.</p> <p>— Шта се чује од Косова? — запита Новак, најпре поздравив га скупа са |
| акрије.</p> <p>— Да тко сад види и чује од Турчина, на комаде би нас исјекао.{S} Прими, деспоте |
| у Кесеџију због харања, спашава ђевојке од црних Арапа, дође у Приштину, на огњиште бабино, и у |
| , српски коњаници,</l> <l>Отиснули Грке од Марице</l> <l>Баш до сами’ врата цариградски’.</l> < |
| љедити.{S} Успех би му могао бити Турке од Голупца сузбити, ал’ су Турци већ у граду, па би нав |
| није живо, рек’о би да је од веште руке од слонове кости изрезано, очи тамне као ноћ, ал’ из зе |
| одржати.{S} Марка већ није било, дакле од његовог имена више нит’ страха нит’ користи.</p> <p> |
| ву са Турцима бори, приличније су гусле од тамбурице.{S} О како дивно гуди Грман, да се срце у |
| вјерни војводо Радићу, дај налог надаље од свих страна амо јаја да доносе, нек сваки ратар од с |
| разговор чуо.</p> <p>Сејмени су подаље од врата, а ионако ни речце српски не разумеду, све сам |
| већ Алтоман гледа да очупа комад земље од цара.{S} Ако цар Лазар умре без каковог расположења |
| тио.</p> <p>Вуку поручити да иште земље од Милице; Милици поручити да се Турчину подвргне — то |
| руги има млого мозга.{S} Па шта је боље од та два?{S} Кад једно, кад друго.{S} Један има млого |
| изјаснити зашто баш њој да се то пошље од турскога цара који је њеном оцу душманин био, но опе |
| орити.{S} Амурат сада мене ласка, да ме од Жигмунда откине зато да нас после завади и појединце |
| тешњим.{S} Са тим се Срби за неко време од турске стране обезбеде, но поред тога морали су Турк |
| погледа, Розгоња самртан зној спопадне од ужаса шта ће с војском бити, јер треба се у други бо |
| згубљена.{S} Марко моје жалосне спомене од мене прима.{S} Он има доста жалости.{S} Узми ју ти, |
| ви ме — рече Харалампије, очи му влажне од задовољства, ал’ пе’ар празан.</p> <p>Ферхад устаде |
| аши, па изиђу.</p> <p>— Ево ти половине од откупа Голупца, половину сам за се по налогу задржао |
| еоби у помоћи му бити.{S} Ако што укине од блага, то ће укинути војводама не њему, тако мисли Х |
| и, у песмама, и одјекнуће песме жалосне од Београда до Будима, Дубровника и Цариграда — рече ло |
| гледнуо и застидио се бар за магновење од сопствене себичности.</p> <p>Марко их је угостио, оп |
| и Ђурађ заруче себи овде грчке кнегиње од Кантакузенове и Палеологове лозе; један кнегињу Јеле |
| дели благо, јер прва му је брига Мађаре од Голупца преко Дунава пребацити.</p> <p>Јеремија сад |
| олукругу опкољавају војску, а да Мађаре од Дунава пресеку, ил’ да их у Дунав утисну.{S} О побед |
| ралампија, а Харалампије једнако зазире од Јеремије и удаљује се од њега.{S} Јеремија крвав пог |
| >Магновење је било згодно.{S} Милева се од своје мале забуне још није опростила била.</p> <p>— |
| </p> <pb n="313" /> <p>— Он жели, да се од двора њему противна лица удале, па да се обвеже цари |
| ="286" /> <p>— Ја не тражим земље да се од ње ’раним.{S} Ја сам са оним што имам у Прилипу задо |
| ње жице навући.{S} Но само унутри да се од зла опростимо.{S} Како судиш ти, Љубовићу?</p> <p>— |
| је већ деспот унапред налог издао да се од трпезе одмах за пут спреме, јер су већ Турци господа |
| грима што попустити и намамити их да се од Срба откину, да их после лакше баце из Београда ван, |
| царица најбољма не гледа, за свагда се од двора удаљи, и отиде у Рудник, и онде је нове планов |
| м и богатством Бајазитовим, отпадила се од Светислава, мислећи да ће јој се цео исток клањати.< |
| м, он је издајица над издајицама, па се од Ферхад-паше многоме нада.</p> <p>Кад у трапезарију с |
| ти хоће Ђурђа да убија, ал’ тек мора се од насилија чувати.</p> <p>Закључи ухватити га и дати г |
| т година како Душана нестаде, па шта се од српства учини.{S} Где нам је Марица, где је Солун, г |
| пролетне красоте пуно.</p> <p>Милица се од средњег века мало одмакла, и старост јој је већ пред |
| а нов госа у госте позива.{S} Па кад се од Жигмунда отпадиш, онда се не можеш одавде маћи кад х |
| једнако зазире од Јеремије и удаљује се од њега.{S} Јеремија крвав поглед на њ баца, и да на са |
| ћа види делију пред собом.{S} Откине се од брата и пређе деспоту, који јој њежно главу прислони |
| о дана.</p> <p>Кад наједанпут, врате се од Милице турски посланици.{S} Они су Бајазиту Миличино |
| оравити, ал’ кад је већ ту, тешко би се од истих откидао.{S} Спомени га негдашњи јошт онде вежу |
| е убију, ил’ убити даду, нег’ што би се од свог драгог одлучити дали.{S} Ово само рекох, а воља |
| вића Марка Србима нестадоше.{S} Који се од великаша турчити није хтео, тај је морао гинути ил’ |
| алуђерили да уживати могу, и примали се од буди какве класе људи, само ако је особито што у себ |
| , Балшићи, Црнојевићи и Његуши отели се од српске круне која је све српске <pb n="523" /> земље |
| и једно од другог одлучени, одродили се од старе мајке, заборавили су свој стари бабин дом, пун |
| ријед Турчин с леђи Маџар.{S} Отргни се од Жигмунда, гледај како је по земљу и по тебе најбоље, |
| ак.</p> <p>Стеван и Ђурађ опростивши се од Марка и Хасана, отиду свак у свој стан, и очекивали |
| > <p>Потресе се кула у Голупцу, руши се од силених удараца.{S} И најстарији и најхрабрији војни |
| ш, зато немој се радовати, и не убој се од страхоте која може доћи.{S} Имаш силних душмана, ал’ |
| тог доба силно сам тужио и турао сам се од немила до недрага.{S} Да сам којом срећом у манастир |
| ао да су већ сад потурчени.{S} Један се од другог стидио.</p> <p>Јусуф је једва чекао да буде с |
| ти нису били каиљ.{S} Голубац спасао се од предаје Мађарима, ал’ се предао Турцима!</p> <p>Ферх |
| /p> <p>Марко их је угостио, опростио се од њих и руковао се, баш као да осећа да је ово последњ |
| .{S} Њи’ово српско одело разликовало се од турског, па је сваком јако у очи падало.</p> <p>Они |
| ољи нит’ гори од њега.</p> <p>Деспот се од игумана штошта научио, наиме да л’ је народ вољан у |
| на ужетима, коњи заплашени растрзају се од својих јунака, измешају се без реда, страшан притиса |
| икада видели нису.{S} Поклони морају се од бисера и драгог камења блистати и трептати.{S} Рећи |
| аш града.{S} Ако си за то дошао, бићете од силне милости моје помиловани, ако си дошао да се на |
| њају.{S} Ако сам ја погрешио, могли сте од мене пример узети, па зашто сте опет уз Турчина прис |
| а султан много војске.{S} Одступили сте од опсаде Новог Брда, а да узмогнете готов предан <pb n |
| кажи ми какве су то тајне, јесу ли исте од твоје Љубице, ил’ од кога другог?{S} Могла би си ми |
| доведене су у хареме паша, да откинуте од својих до века чаме, да проклињу свој рођендан.</p> |
| етошко, хришћанин.</p> <p>Ферхад заиште од Радосава калуђерске хаљине, па му каже да ће на јутр |
| често долази овамо, но не верујем да ће од тога што бити.{S} Русна дворјанка рада би ју за свог |
| Милица и Мара све се надметале, која ће од њи’ Бајазиту већу услугу учинити.{S} Јошт се на Косо |
| ша.{S} И Јаблановића мисли море, шта ће од њег’ бити.</p> <p>Ферхад-паши није сад до тога, већ |
| о забринуто:</p> <p>— Ја не знам шта ће од свега тога бити, али добра бити неће.{S} Ако царица |
| ајазитовима, рат се започео.{S} Онај ће од њи’ победити, којем буде Србин на страни.{S} С којим |
| етли царе, султане над султанима, сунце од истока, које никад не заходи, сабљо Пророкова, прему |
| могу њиме нахранити, могу јадно сироче од самртне глади спасти.{S} Остарјео сам, а ни ви нијес |
| султан упао у твоје земље, да те одвуче од савеза мађарског.{S} Досад си био у шкрипу, међу дви |
| онамо.{S} Она је већ била супруга паше од три репа.{S} На једном узвишеном месту лежао је паши |
| то је деспота посећавао.</p> <p>Он беше од они’ људи, које је срећа на своји крили носила.{S} И |
| ао сродника млађег који није ништа више од њега.{S} Кад нестаде Лазара, учинило му се да је сад |
| мови бдити ћеду да се праве српске душе од сатане не улове.{S} Велика је моћ тих светих обитељи |
| му варнице скачу.{S} Црни Завиша, кнез од Грабове, из Пољске, од јуначне лозе старе сарматске |
| Благо ће и оно доћи Јеремији у шаке, и од цјене Голупца Харалампије из руке Јеремије мора нова |
| S} Одговори да су сви читави, здрави, и од заптија стражарени.</p> <p>Ферхад главом да знак да |
| ак, за војну нејак, ал’ јак на књизи, и од цара дозвољено ми би мјешати се у говор старијих, ал |
| ко није био луд као што су га држали, и од Латина је млого којешта научио, но у старо доба као |
| т од Мађара одвуче, и султану покори, и од њега милости прими.{S} Мађари су сад огорчени, Беогр |
| осле ових речи Русна је мало узданула и од говора престала; Милица, пак, сасвим се замислила, и |
| ини Коран мог пророка, колико већ има и од вас у нашем јату.{S} Зато оно што мора бити, не могу |
| арства насљедије тражити.{S} Ђурађ се и од њи’ове стране обезбедио.</p> <p>И све се то догодило |
| Мусе ослободи, рад буде ослободити се и од српски’ владаоца.{S} Време је већ ту било, да тај по |
| честит, па би видео.</p> <p>Грман се и од невоље насмеје.</p> <p>— Та зар су луде Српкиње да Т |
| одржаше.{S} Султан се овима приклони и од рата одустане.</p> <p>Деспот упадне:</p> <p>— Како б |
| дало.{S} Теби би требало кожу одерати и од ње гајде начинити — одговори му подсмешљиво Петар.</ |
| , били би Мађари, па какве је користи и од тога Србији.</p> <p>Војска је деспотова читава, и бе |
| } Кад је у турским рукама, има обитељ и од Турчина ферман, па кад се Турчину добар бакшиш да, м |
| воту.{S} Зар смо тако криви да будемо и од свију зверова најнесретнији?{S} Та и совуљага је сре |
| ли смо војевати, ал’ много штошта смо и од Турака попримили, и то што је најбоље.{S} Турчин се |
| ле твоје удадбе све је то заборављено и од то доба си нам ти круна свију дворкиња.</p> <p>Но то |
| ик начињен био; а кад је било гостију и од војничког реда, и глас трубе сазивао је госте на обе |
| код њега била прва ханума, блистала би од драгог камења; ти би се у свачему осигурала и твој б |
| } Да не би Мехмеда, цела Србија била би од Турака сатрвена, јер у оно доба брат брата, син оца |
| да нас од напасти спасе.{S} Сад шта би од нас било да нам буде <pb n="301" /> и одсад Турчин н |
| р да тебе не би и Русне, не знам шта би од деспота било.{S} У твоје здравље ову чашу!</p> <p>— |
| хрђавог правца и несреће — и сатану би од њега начинила.</p> <p>Њега је отац добро познавао и |
| ирали, и добио би времена да се опорави од оне слабости, која је наишла од оно доба, откако се |
| доба било красно и весело.{S} И краљеви од Немањине лозе радо и често су се овде задржавали.{S} |
| е и како ће; сваки дан јој гори гласови од Бранковића долазе.{S} Све је у двору клонуло.{S} Јед |
| вши су стари, а и мало их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је Милица слабомоћна, а Вук силан, |
| Мањи се угледају на веће, сватко гледи од другог што да скуца.{S} Међусобна борба код Срба бил |
| а подбада против Мурата, да се ослободи од уплива турског, па да ће се тако и Србин и Грк нанов |
| Ђурађ Бранковић.{S} Он, премда је млађи од мене, тако је од мене почитован и љубљен да би све з |
| тила је у глави опасност која јој грози од стране Вука, па тек од Турчина, ако му жељу одрече; |
| великаша.{S} Сваки хоће да је преднији од другог.{S} Народ је на више страна раздељен.{S} Ви н |
| лудом дође време када је величаственији од паметних и силних.</p> <p>Костреш војвода, као бајаг |
| ада.{S} Сваки је рад бити бољи, силнији од другога.{S} Народ за њима као овце за пастиром иде, |
| Кнез Гргур, отац њихов, био је старији од Ђурђа, па би после смрти деспота Стевана Гргуревом с |
| <p>— Истина, светла царице, није лошији од Бранковића Обилић, ал’ опет племе Бранковића важније |
| саву ништа.{S} Та није ни Обилић лошији од Бранковића.</p> <p>Русна је увидила куда смера цариц |
| говори, и кад што деспот прослови, који од војвода кратким одговором га поткрепи.</p> <p>— Увел |
| и.{S} Да ли ти је познато да ти је који од њи’ у нужди као брат помогао?</p> <p>— Гори је потур |
| шта већ сад шиље твојој кћери онај који од тебе осим ње ништа друго не тражи — рече Јусуф, па о |
| </p> <p>Настане жалосна ноћ.{S} Гдекоји од умора тихо почива.{S} Но већа част у туги и мутним м |
| азником после вечерња цела околина зуји од гусала као рој пчела.{S} Јуначке песме крепе дух нар |
| >Милева једнако јеца; ко би знао, да ли од радости или од жалости.</p> <p>Да чудне промене судб |
| буде убијен из потаје, неизвесно, да ли од турске или српске руке, оставивши свом сину Ђурђу зе |
| гложе.{S} Маџари, како буду мира имали од Турака, задираћеду у Србију мало-помало све дубље, с |
| ћери, за какве краљеве, сад бисмо имали од две стране помоћи, а овако ништа, тако треба да узме |
| жала, и Дарданели не једанпут су јечали од јуначки песама српски’ војника и морнара, једном реч |
| јеца; ко би знао, да ли од радости или од жалости.</p> <p>Да чудне промене судбе!</p> <p>Свети |
| обратим Јеремије војводе, обоје су били од Стевана деспота и Ђурђа уважени.</p> <p>Јаблановић д |
| ева и Бранковићева.{S} Они који су били од старе господске лозе држали су страну Бранковићу, ко |
| прорешетана.{S} Многи су живот изгубили од сабље турске, многи су у валима Дунава смрт нашли.{S |
| ј властели нема, сватко хоће да је бољи од другога, ал’ најмање бар да је раван, а за то нејма |
| собито хвале.{S} Кажу да је далеко бољи од оца му Мурата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, а да |
| а створ тела ни у свештенству не би ми од ползе био.{S} Био сам веселе нарави и лакрдијаш, па |
| а се натраг; штавише, није за јунака ни од среће таковим мачем се опасивати, зато учини с њим п |
| д од толиког белаја, ђе ни од Турака ни од своји’ мира не имају, почну се турчити.{S} Красне Ср |
| просте једаред од толиког белаја, ђе ни од Турака ни од своји’ мира не имају, почну се турчити. |
| езу у манастир, и сиђу с коња, дочекани од игумана Рувима и свих калуђера, уђу у отворену цркву |
| ним олтару Спаситељевом, да нас сахрани од свака зла, да спасе Србију.{S} Оданде ћу ударити на |
| ко миља већ турска сила влада, хришћани од турског зулума пате; али у Дечанима слави се, као да |
| знати наћи.{S} Та и онако Високи Дечани од неко доба не зна се под чију власт <pb n="410" /> по |
| е тај глас, зар ти улак не каза да мени од Ферхад-паше та порука гласи?</p> <p>— Улак, то беше |
| алочас па се виде три коњаника, праћени од деспотови’ катана.</p> <p>То је Јеремија, са два поб |
| и бимбаша ступе у трапезарију, праћени од Радосава, који како зачу глас трубе, изиђе ван на до |
| , и чунови носе спрему, путови загушени од силне марве, коња и волова, натоварених кола, једва |
| повратак штити.{S} Коњаници од бојазни од силесије турске повуку се све навише, да су сигурниј |
| ама, и турскијем и мађарскијем, ал’ они од себе одбијају — рече стражар Сукало.</p> <p>— Подла |
| не мари, а ми ни за кога, па смо мирни од свјета и свет од нас.{S} Благо оном коме бог не да м |
| ке, вели Ферхад.</p> <p>Исак-паша бесни од муке, сам увиђа да Ферхад право има, ал’ би рад дин- |
| ст војводска није му допуштала да отрпи од будале таков разговор, у којем се великаша слабости |
| пут спреме, јер су већ Турци господари од Крушевца, и моравске долине су им у рукама, <pb n="3 |
| си на доброј нози са Турцима, а Мађари од тебе зазиру; сутра опет можеш ил’ мораш с Мађарима, |
| пљоштимице.</p> <p>Но тек што се хусари од манастира отиснуше, ал’ нахрљају на део турске војск |
| ом на леђа сагнутом Бајазиту.{S} Татари од милине кликћу.{S} Из целе Анадолије долазише да виде |
| и свјетује се како да му се црква умири од чешких патарена, и као што гласи долазе, успјева, и |
| {S} Нек не буде нитко ни бољи нит’ гори од њега.</p> <p>Деспот се од игумана штошта научио, наи |
| завољела сам те.{S} Опомињеш се кад си од Турака побјегао у Цариград, а ја теби на Лазареву су |
| Крушевац и реци Милици тако као што си од Сулејмана чуо, те гледај да што испослујеш, јер ако |
| ји у нужди тешиш, помажеш народ, нијеси од оних калуђера, који на трему, у ћелији, у цркви, крв |
| у десет борити.{S} Истина, млого зависи од <pb n="359" /> јуначке среће, али сигурно на коцку з |
| је све у реду, могу доћи.{S} Јерино, ти од твоје стране дај све уредити, јер у Мађара је велика |
| адује Марковом поклону.</p> <p>— Нек ти од моје стране буде из свег срца хвала, Марко Краљевићу |
| одласка, једно што га је тешко задржати од оног што си једаред у главу утуби, друго, ако се што |
| , што сам каткад у стању Турке уздржати од чешћи’ нападаја на мој народ.{S} Да ја нисам Вукашин |
| сва распитивања улак му не хтеде казати од кога је тај глас, само му је рекао, да је исти поузд |
| и је доста мудар да си могу дати казати од такве мудре луде оно што си не би радо од другога да |
| књига повеље, чати шта ја имам добијати од деспота.</p> <p>Харалампије лакомо пружи руке повеља |
| арску нападати, а да се нема шта бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини деспот?{S} Ако се са Жиг |
| кнежевићи у манастиру, може их изискати од Ферхада да му их изда, а тешко му је то укратити, а |
| /p> <p>— Ја мислим да ћеш ти боље знати од мене?</p> <p>— Та нешто чујем да се о Милеви говори; |
| еспоту ил’ мени, а баш не мора се знати од кога је глас послат но само има истинит начув.{S} Те |
| 287" /> Српски народ, велим ти, злопати од своји’ великаша.{S} Сваки хоће да је преднији од дру |
| уком, изгониће нас, па ћемо се потуцати од немила до недрага; ако ли те, пак, дам, бићемо на ми |
| мије:</p> <p>— Драги брате, шта ће бити од нас и нашег стада.{S} Ви сте доцније рођени, па се т |
| дзвали нису, он мора јако награђен бити од деспота.</p> <p>— Видићемо скорим шта ће бити.</p> < |
| мимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ бити од нас?</p> <p>— Треба имати стрпљења, и у бога се нада |
| већ подгризује.</p> <p>— Хоћу л’ добити од султана Голубац натраг? — запита деспот.</p> <pb n=" |
| } Пада им на памет како би могли добити од Жигмунда за Голубац ако не новчана блага, а оно влас |
| p>— Примам, идем с тобом у град у свити од дванајст, и као твоја мени, тако моја теби душа нек |
| теван, с тим ћу и ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред Турцима важност Стевана умалим.{ |
| дака Петошка.{S} Тко би могао помислити од луде пашу.</p> <p>— Даклен тако, војвода Јеремија хо |
| већ на путу.{S} Моја војска ће примити од Јеремије Голубац, а Маџаре ћемо бацити у Дунав.{S} М |
| , биће промене, ваљда ћемо се опростити од женских лакрдија.</p> <p>Други рекне:</p> <p>— Па и |
| а Милица.</p> <p>— Ко би се тој доброти од Турчина надао?</p> <p>— Е видиш кћери, бог сам хоће |
| и Брусу, мислиће да је у мору светлости од драга камења.{S} Него све за пут спреми па иди.</p> |
| риправљати да се датом приликом опрости од ове невоље.{S} Кад је мислио да је прилика већ близу |
| нужда налаже.{S} Треба се сад откинути од Мађара, ал’ треба им мир код Турака израдити.{S} Так |
| тај, на путу не стоје.{S} Они су жешћи од прави’ Турака.{S} Но само те једно молим.</p> <p>— Г |
| Јеремија и Јаблановић, негдашњи јунаци од Искра, после издајице.</p> <p>А тако је и Харалампиј |
| и брду, да повратак штити.{S} Коњаници од бојазни од силесије турске повуку се све навише, да |
| умру без ђеце, ти си и твоји насљедници од све њихове стране господар.</p> <p>— Сулејмане!{S} Т |
| паситељ.{S} То исто што је мајци царици од Турчина поручено, обречено је и мом оцу, без да се М |
| ство њене породице.{S} Ђаурској ђевојци од оца мора што припадати насљедија, браћа ју не могу и |
| уру певати све песме што су их приморци од Латина научили.{S} Глас му је јасан као сребро.{S} Г |
| ли са Угрима сретни, покажу л’ се Турци од нас јачи, онда ћу се за времена побринути да се опет |
| ати, а враћати се мора, јер силни Турци од Дунава у полукругу опкољавају војску, а да Мађаре од |
| , да смо већ осједили бијући се с Турци од прве младости.{S} Турци гину за своју вјеру, и што к |
| у свако доба.{S} Недавно, кад су Турци од бугарске стране на Ниш надирали, он се усиљавао прид |
| стиже од Голубија.{S} Код мене су кључи од Голупца, мађарска војска распрштена.{S} Жигмунд побј |
| а.</p> <p>— Познајем га.{S} Он је мекши од калуђера.{S} Док се Војновић и Ђурађ на Косову боре, |
| стољубиви.{S} Камо среће да је који тај од вас неспособан и неодважан, па би важнији над слабиј |
| .</p> <p>— Дакле тако, Јеремија, ти мој од младости друже, хоћеш да се осилиш, нећеш да предаш |
| ти.</p> <p>Слуга јави да је дошао улак од деспота.</p> <p>Јеремија радо изненађен, улака дозив |
| руго, ако се што с њим стане, њему ипак од штете бити неће, јер што би Јеремија био кадар изред |
| а, тај бисер од јунака, ког долама увек од драгог камења трепти, црнином је обвијен.</p> <p>Вел |
| а с Турцима за Турке војевао, па увијек од њега зазиру.{S} И зазирати могу, јер је и приликом б |
| ави све што у наше земљиште упадне, нек од тебе учи Мађар какав треба да је катана.</p> <p>— Ни |
| т која јој грози од стране Вука, па тек од Турчина, ако му жељу одрече; а лепо са ћерком може с |
| о њи’ прећи.</p> <p>Јаблановић иште рок од једног дана, да обмане улака, вели, да је војвода Је |
| ерхад-паша улака деспоту, и даће му рок од три дана да се покори.{S} Послаће свог бимбашу са књ |
| спјевају за издајицу.{S} Ја, његов унук од племена Бранковића, показаћу дјелом и животом, и смр |
| не имамо ни онако насљедника за престол од племена Немањиног.{S} Краљевић Марко са својом браћо |
| ’ма подвргне Ђурађ Бранковић, победитељ од Искре, како би био слуга кад може и треба да буде го |
| аши не умере.{S} Но и ја се млого надам од цара, само сад овај рат да се срећно оконча.</p> <p> |
| владају?</p> <p>— За овај случај немам од оца упутства, јер он само жели да он управља са наро |
| ло.{S} Но кад се потпишем да се цијепам од савеза угарског, погазићу задану ријеч, која је потв |
| ам млађи, ал’ шта ја велим, само да сам од једне љуте ране слободан, да могу коња јахати, па не |
| ричам — рече Петошко.</p> <p>— Када сам од калуђера утекао — продужи Петошко — мотао сам се там |
| омненима и Кантакузен’ма.{S} И сама сам од дјетинства мог разна чуда гледала <pb n="390" /> ’де |
| био.</p> <p>— Е видиш, човече, како сам од вас ноћас страдати могао, но ништа зато, ти ћеш зато |
| ри Грман.</p> <p>— А ја већ оне што сам од Татарина задобио и не бројим за ране, давно су већ и |
| ња, и у бога се надати.{S} Но данас сам од некога хрђаве гласе чуо, говори се, да се султан Мур |
| те ево ме паше, и на царском дивану сам од првијех.{S} Српско хришћанско робље сам искупљивао, |
| да је тражим до самог Мисира.{S} Чујем од неког бегунца, да ми је жена у Дринопољу.{S} Хајд’ о |
| д на челу.{S} На глави му крунисан шлем од злата, на прсима красан оклоп, каквог само францеска |
| доиста, такви су то јунаци били, да им од садашњег нараштаја ко, који по ваздуху плови, и на п |
| анђео хранитељ Србије — рече загушљивим од туте гласом деспот.</p> <p>— Не помишља’ да у паши с |
| војвода Радосав.</p> <p>— Само се бојим од лацманства.{S} Угри су добри са римпапом, а римпапа |
| главе рубити.</p> <p>Главарима турским од радости очи засветле.</p> <p>Ферхад-паша их отпусти. |
| е великаше.{S} Петошко, чу’ много о тим од деспота, мога господара, и ево ти деснице побратимск |
| длоге, отеше матери башчине, која затим од рада умре, жигосан као лудак, будала, не могах код н |
| и Татаре, Турке, како сузе роне. ’Деком од загушеног јецања рамена, прса му се тресу, други, оп |
| том се насмеје и намисли датом приликом од тога шалу какову заметнути.</p> <p>У двору се све пр |
| нисмо живи.</p> <p>— Ако ме само силом од вас не откину, ја вас никада оставити нећу.</p> <p>— |
| адржао.{S} Војска му се састави са оном од Видина што је дошла, и сад са свију страна јурне на |
| ољубје својих предака.{S} Младић, истом од двајест година, па свуде већ за првенством тежи.{S} |
| ако ли свршиш, постаћеш одједаред пашом од три репа.</p> <p>— Велики падиша! допусти робу твом |
| S} Властелини међу собом кољу се, један од другог отима, а сви скупа народу вуну стрижу.{S} Још |
| најмањи глас одма’ се разнесе.{S} Један од другог, госпођа од слушкиње, господар од слуге, све |
| л’ изгнан био, по милости султана један од њих владати може, ал’ уз помоћ људи које султан за т |
| јуначина; под добром управом, кад један од другог не зависи, могу од користи бити.{S} И Вуков с |
| по могућству и потпомагали.{S} Не један од њих и мученичку [је] смрт претрпио.</p> <p>Такви су |
| Босни, Зети и Арбанији несложни и један од другог власт отима, и ту прилику треба употребити.{S |
| међу собом кољу, како властелини један од другог отимају, напослетку и Турцима служе, видио је |
| г Душановог царства.{S} Био је он један од оних ретких калуђера, који се душом и срцем том пози |
| ом већ дође.</p> <p>Драгаш је био један од старији’ војвода, који већ због своје слабости ратне |
| или Вуку и двор и царство.</p> <p>Један од слугу рекне:</p> <p>— Хвала богу, ту је господар Ђур |
| иван је то јунак, сад је у граду опасан од мађарске и деспотове војске, ту је главом краљ Жигму |
| ћер за Циљског, онда ће заискати султан од тебе твоју десетолетну кћер Мару.</p> <p>Кад деспот |
| је деспот мудра глава, његов глас чувен од Ангоре и Багдада преко три морја, седам краљевина, п |
| у свом детинству срећан, био је љубљен од царске кћери.{S} Дрво је за њега високо било.{S} Кад |
| стим срцем и душом, и канда му се камен од срца обалио.</p> <p>Како се свршило, иду ван, и Ферх |
| еним домовима није им домазлук одбрањен од гладних горских вукова.</p> <p>Душаново царство расп |
| <p>Поклисар се ропски поклони, и праћен од сејмена изиђе и у свој чадор оде.</p> <p>Султан и па |
| и, један део мађарски’ хусара, пресечен од своје војске, странпутицом продре до манастира Богор |
| е потурченик, а овамо бољи је хришћанин од самопусне властеле, јест он је бољи, на његовим прси |
| де оставити не хтеде.</p> <p>Како се он од Милеве растао, може сваки себи представити. ,</p> <p |
| ки знак распетија Христовог, ког већ он од много година носи.</p> <p>То је онај отац Леонтије, |
| руци, сав је већ жут исцјеђен као лимун од богомољства, а нит’ сам зна живјети нит’ другом да ж |
| да га штитиш против Агарјана.{S} Потоњ од Косова борио сам се са Турцима против Татара, са Тур |
| е чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт једанпут, добр |
| смо од манастира вакуфе, па би ти могао од тог половину добити — рече Ферхад, оштар поглед баци |
| ће сад?</p> <p>— Но том се нисам надао од Стевана.{S} Ако ми бог помогне, те се одавде ослобод |
| не верује ни калуђеру, више се побојао од Јаблановића, који је имао бојазан, само у деоби да м |
| } На Завишу грухну хатлије, од њега као од стене отфркну, љуте димишћије му се о оклопу ломе, с |
| не исечен, сав састав орјашки, руке као од челика, црно мрко лице, црна коса, у дубљини ока вид |
| ао је Митра не би ли што од њега дознао од они’ ствари које су му на срцу лежале.</p> <p>Митар, |
| турско ослањати, и онда би даље дотерао од Стевана, па и напослетку мораће то учинити ако га св |
| ово брат Краљевића Марка, ја сам слушао од њега да међу вама брата нема, но овај делија је по и |
| диш га како изгледа, као да је већ ђаво од њега ушур узео.{S} Онај црни поред њега изгледа као |
| ебрног пе’ара, који ми пао у нашљедство од ђеда, који га је од Душана на поклон добио, и из тог |
| а’ с бојом напоље; она јој покаже благо од Бајазита послато.</p> <p>— Видиш, кћери моја, шта на |
| такве мудре луде оно што си не би радо од другога дали рећи.</p> <p>Петошко је био мален но по |
| Из целе Анадолије долазише да виде чудо од Бајазита.{S} Хиљадама и хиљадама страни’ људи стекош |
| маже, он то добро зна, ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То је с |
| ом готовошћу одговарао.{S} Митар је био од оне феле служитеља, који је за добру реч, а особито |
| равље ову чашу!</p> <p>— И досад си био од први’, дабогда, свагда први био.{S} У твоје здравље |
| ј, само да се Алтоман није одметнуо био од цара одма’ у почетку, били бисмо ми већ давно Турке |
| ио је у Багдаду, у таоце, ту је проучио од Арапа небо и звијезде, градити куле, и градове отвар |
| е милује, кад и помислити може да ју ко од њега отети може против њене воље.{S} Он би хтео да о |
| поручи да ће му Султан наруку ићи, ако од Милице за себе који предјел узиште.</p> <p>Тако се, |
| налази се јошт језгро, да што будне ако од Србије јошт шта бити може, као негда Призрен, Пришти |
| , јер би се Жигмунд <pb n="456" /> лако од деспота наговорити дао да га онде остави.{S} Розгоњи |
| већ једанпут има, не може се тако лако од ње, ако му је неверна ил’ му се не допада, курталиса |
| ју.{S} Онај је најсрећнији, који далеко од тих усхитителних ствари живи, који их не познаје и н |
| аже правац.</p> <p>— Ено онде, недалеко од јеле, видела сам потајно провлачити се нешто црно.{S |
| но беше, како би после почивке недалеко од совре били.</p> <p>Милица са Русном врати се у своје |
| {S} Колико му је од бабе остало, колико од деспот-Стевана, златне, сребрне руде, у Угарској тол |
| чио вољност тражити и надалеко и високо од ропства бегати; орао је моја птица.{S} Не дирај неви |
| мали бисте се тако подјелити, да сватко од војвода добије педесет, а Харалампије тридесет хиљад |
| и спаса од властеле и велможа, да нитко од владарске лозе не попушта, ни Гребљановићи, ни Бранк |
| о, нег’ који је књигу писао.{S} Петошко од детињства слаб, шпрљав, био је међу делијским дечаци |
| ратњом проходала се, да би се тиме мало од своје бриге разабрала.{S} Вече је било красно и прол |
| даје, а млађи гости, тек што су се мало од пута опрашили, раштркају се по башти.</p> <p>Придвор |
| властелином и Јаблановићем.</p> <p>Мало од вина разгрејани, почеше се све искреније разговарати |
| досава, и запита га шта се то све стало од оно доба како је манастир оставио.</p> <pb n="474" / |
| од новорођенога царства?{S} Шта би било од мојих синова?{S} Скитнице, као што је данас Краљевић |
| рцу Светислава, па би ти као тешко било од њега се отргнути, је ли?</p> <p>— Јест — одговори жа |
| алампије их је пратио.{S} Тешко му било од тог блага растати се.{S} А овамо, опет, чини му се д |
| варено хоћу да искореним.{S} Па не само од властеле, већ био ма тко, за спас Србије жртвоваћу, |
| ар комад земље.</p> <p>— Начинили бисмо од манастира вакуфе, па би ти могао од тог половину доб |
| е обједа, отац Агапије са жмиркавим, но од смедеревке мало упаљеним очима, ишао је весело по пр |
| па владике, па тек онда игумана.{S} Но од радости ил’ забуне поче љубити и руке калуђера своји |
| окушали да обалу Дунава препрече.{S} Но од турске пехоте скупљене делије кроз кршеве с леђи заи |
| .{S} Ми смо тек јучер амо стигли.{S} Но од тог доба нисмо ништа чули, шта се онде стаје.</p> <p |
| љу са разним одличијама изгладио.{S} Но од стране Бранковића та увреда не да се лако загладити. |
| , ако држим са Турцима, зло.{S} А једно од то двоје мора се бирати.{S} Брод Србије мећу стенама |
| се једно од другог туђило, све је једно од другог зазирало.</p> <p>Царица са својом породицом; |
| јој соби с њим и ручао.{S} Све се једно од другог туђило, све је једно од другог зазирало.</p> |
| p>Србија је покидана, њени синови једно од другог одлучени, одродили се од старе мајке, заборав |
| </p> <p>— Његово витештво биће слављено од сви’ јунака — рече војвода Облачина Раде.</p> <p>Так |
| га.{S} Војника мало и све то већ уморно од јуриша и неспавања.</p> <p>Мађари се ноћу скупљају, |
| ађава.{S} Што је тек икоја земља красно од’ранила, то ћеш код њих видети.{S} Султан, паша, ага |
| заставе у крвавим бојевима побједоносно од заманде управљао, да мира донде тражити нећу, док не |
| е кадгод Лазарев био, познајем га добро од детинства јошт, па је без сумње твом оцу поклоњен.{S |
| год хоћеш чинити, ал’ старије је јутро од вечера, боље сад и с мањим задовољити се, нег’ после |
| кољена, на то одговори му Ферхад да то од деспота не иште, јер би прије Жигмунду одбјегао.{S} |
| арх, и опет даље неколико братија, и то од најдостојнијих који јошт никад нису били у брашнари. |
| је била добра, али је била женска, и то од они’ женски’ којима се власт, слава, богатство јако |
| , па ефендија, па напослетку паша, и то од три репа,_послаћу војводи Кострешу три товара блага, |
| и кнез Стеван, за себе какав харем и то од турских девојака имати, јер право је да се Турцима о |
| уши вређају?{S} Та и Милеви није већ то од потребе. </p> <p>Милева сузе рони, но не противи се! |
| ковци прешли на царичину страну особито од старији’ војвода, који су се ретко с вољом ма како с |
| рхад већ по себи, а Сириџа за мито, што од тебе добива.{S} Држао се у Једренима велики диван, о |
| ићи, но у толикој забуни гледаће да што од сина Лазарева откину.{S} Одбрана домовине — прва је |
| за себе задржати, или ћеш сестрама што од тога дати? — запита Милева.</p> <p>— Све је то твоје |
| аду, покренућеду против нас, да све што од Мурата доба задобисмо, да нам из руку ишчупају.{S} А |
| ишао и искушавао је Митра не би ли што од њега дознао од они’ ствари које су му на срцу лежале |
| , ал’ острвљени азапи поотимаше оно што од хусара заостаде.</p> <p>Ове Турке је послао Ферхад-п |
| ави’ љешева</l> <l>Једва с’ спасе њешто од душмана</l> <l>Срамним бјегством, да гласе однесе</l |
| свестити.{S} Кажи ми најпре, шта си чуо од патријарха или оца Леонтија?</p> <p>— Јошт нисам дос |
| д другог, госпођа од слушкиње, господар од слуге, све чује шта се изван ради, и то увеличателно |
| p>— Ха, ха!{S} Краљевић Марко, господар од Костура, краља Вукашина син, да иде хљеба просити — |
| погледа.</p> <p>— Ваљда сам ја господар од Голупца, и нитко други, и што сам обрекао, сватко из |
| онда нећу предати, онда сам ја господар од Голупца, па ћу сам да се погађам.</p> <p>— С киме?</ |
| а сам добије, рећи ће, е он је господар од Голупца, Јаблановић ће искати свој дјел, ја како сто |
| насмеју.{S} Петошка је добио цар Лазар од Балше, зетског господара, који га је у Котор к себи |
| ана амо јаја да доносе, нек сваки ратар од својих уста откине, он јаје, ја на свако јаје динар, |
| јави да је ту улак турски и донео хабер од Турака.</p> <p>Јеремија и Јаблановић ђипе.{S} Јереми |
| ја сам кнежевиће осљепио.</p> <p>— Ивер од кладе не пада далеко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга ја |
| згубио, ражалило му се, огорчио се, јер од тог доба осим што га је Турчин напаствовао, почео је |
| клету клетву са имена Вуковог.{S} Ивјер од кладе далеко не пада.{S} Но ивер у жару треба да пок |
| Народ се почиње турчити.{S} Види пример од великаша.{S} Заробљену децу турче, женске отимају и |
| дибом, и сам војвода Кајица, тај бисер од јунака, ког долама увек од драгог камења трепти, црн |
| ара му, не једаред спашавао је манастир од беде и напасти.</p> <p>Све је извршено по вољи Ферха |
| тлила; но и осим тога беше башта и двор од свију страна осветљени.</p> <p>Вечера је већ готова |
| е нећеш.</p> <p>Ван чадора чује се глас од гунгуле, из сто грла чује се глас.</p> <p>— Не пушта |
| <p>— Е видиш кћери, бог сам хоће да нас од напасти спасе.{S} Сад шта би од нас било да нам буде |
| а, сам би га утаманио.{S} Ал’ један лис од другог пиљеж граби, па су душмани, па један за други |
| ав Турчин, а да му нос не додирне мирис од ђаурске печенице, што би га узрујало, а Ферхад-паши |
| , а цар Лазар погибе.{S} Погибе и Мурат од Обилића и Обилић <pb n="264" /> од Турака.{S} Крв се |
| за кога, па смо мирни од свјета и свет од нас.{S} Благо оном коме бог не да млого памети и јун |
| } Он је баш онда љупко погледао на цвет од крина којег за прсима задевеног имаше, којег му је М |
| убица доста-свашта може чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим |
| .{S} У тој књизи је писано да је деспот од своје воље предао Београд.{S} Деспот проучив књигу, |
| ша вели да би најбоље било да се деспот од Мађара одвуче, и султану покори, и од њега милости п |
| пски соколови!</l> <l>Грчки царе милост од нас проси,</l> <l>Милост свјечи роду јуначкоме</l> < |
| е у велику трапезарију, ’де је већ крст од Турака отклоњен, и све иконе побацане, јер турски ди |
| на страшном суду — рече деспот, тронут од великодушија Ферхада.</p> <p>— Волијем једног таког |
| тницу, чинило му се као да се вода јошт од јуначке крви црвени, као да се трупови попадалих вој |
| да кога овде ишчекује, јер су овде јошт од времена деспот-Стевана долазили Мађари и Грци на тај |
| мача не потребујем, осим што ми је јошт од оца остао; тај ће ме до гроба служити; па и то знај. |
| астољубиви великаши кидали, шта би јошт од њега бити могло.{S} Тек што умре Душан, а Вукашин ве |
| век се није мерио главом до рамена, већ од ноге до главе у дужину.{S} Телесна снага била је све |
| же да му је отац рекао да сам му ја већ од мог оца намењена, па шта би сад на то казао? — одгов |
| еним рукама гледати.{S} Цариград је већ од Турака опасан, чека се само коначна пропаст Србије, |
| уду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо већ од Призрена чак до Крушевца скочили, па куда ћемо после |
| орао — рече Драгаш.</p> <p>— Ми смо већ од тог доба онде били и све је остало у најбољем реду.{ |
| ти да предам Голубац.</p> <p>Јаблановић од маха на то пристане, само Харалампији не иде све у г |
| у обојадисан; поред њега млади Војновић од жестоки’ рана једва мили; Костреш војвода без леве р |
| а — одговори Хасан.</p> <p>Змај-Облачић од жалости и јарости не може одма’ да се разбере.{S} И |
| епили су се са својом војском на Косову од Лазара и прешли су Турцима.{S} Било је ту јошт и мло |
| пашо, Голубац је мени дат био у залогу од деспота-Стевана, Јаблановић је од Турака прогнат, мо |
| ом, кад један од другог не зависи, могу од користи бити.{S} И Вуков син Ђурађ, премда врло млад |
| себи мислила: богзна каково добро могу од њега јошт дочекати; не једна је већ тако срећном пос |
| као и другу робу.{S} Кметови сеоски иду од куће до куће, траже цуре, ставе их на углед, и најле |
| е узвисе; други, опет, страшљиво бегају од опасности, па народ сам себи остављају, без утехе, б |
| светљена, виде се дивне иконе, одбијају од себе светлости блеск, слике чине се као да у животу |
| зло, јер под видом пријатељства отимају од нас што им се год допада.{S} До чега смо већ дошли?{ |
| еоград и Мачву, док би Турци сву Србију од доле заузели.{S} Против таке две силе Србија се бори |
| ановић зато није баш задржавао Јеремију од одласка, једно што га је тешко задржати од оног што |
| {S} Он је неке налоге донео Харалампију од кнеза Ђурђа.{S} Дуго су се насамо разговарали.{S} Ул |
| } Да је Жигмунд довео био велику војску од крстоносаца, ал’ такову да и Једрене затресе се и су |
| е спремно, Јеремија чека добру отпоруку од деспота, ил’ нападај.</p> <p>Кад је већ све наредио, |
| носцем и подворником који је на јастуку од кадиве носио кључе Голупца.{S} Ферхад-паша прими кљу |
| аповедник града, и доноси му на јастуку од црне дибе, унаоколо позлаћено, са висећим на четир у |
| , за се су премудри, ал’ на бојном пољу од њих никакве помоћи.{S} Од лацмана ништ’ не ишчекуј, |
| вану дође један непознат човек, који му од непознатог Турчина донесе глас да се чува Бранковића |
| опасном стању у пређашње доба у свачему од турске стране извештен бивао, знам да је твој посао |
| о Голубац падне.</p> <p>Мађари одустану од јуриша да се мало саберу, и поткрепе, па ћеду опет н |
| де војску у Једрене, а довући одмах ону од Крушевца, и са том војском поћи на Голубац.{S} Та во |
| у сродство и пријатељство ступити и њу од зла бранити.{S} Да ти да своју кћер, не тек онако об |
| , да би одавде, ако до нужде дође, цару од какове помоћи били.{S} Битка ће бити на сваки начин |
| ргне.{S} Та ионако што имаду, добили су од мојих претковах, који су власт и право у рукама имал |
| не опет све при старом.</p> <p>Турци су од Србаља страшно зазирали, и све се богу молили да Срб |
| м горе спојиле су се, и тек у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голупца и Ласловара.</ |
| зрен и Приштина, Вукашина столица, нису од нападаја турског сигурне биле.</p> <p>Двор крушевачк |
| ротиву Мусе сајузе.{S} Мехмед гони Мусу од истока, а Ђурађ од запада; Муса буде потучен и убије |
| е то жеља свих Турака.{S} Само ти је ту од помоћи био Сириџа-паша, <pb n="537" /> на чију ријеч |
| о залогу, а да Ђурђа принуди на исплату од сто и педесет хиљада дуката.{S} Он је управо заповед |
| оло тако нагомилано, да се куће у месту од заклона не виде.</p> <pb n="514" /> <p>И тек што се |
| во само за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту утрошити.{S} Паде Крушевац у турске рук |
| ености напредовао.{S} Оба калуђера беху од млађих људи.</p> <p>Када је Милица долазеће госте пр |
| деспотово благо.{S} Могао сам и Голубац од Јеремије откупити, но рашта кад би опет дошао у руке |
| а роса беше им последњи самртан пољубац од живе природе.{S} Сутра ће их све земља покривати.</p |
| вај мач знак пријатељства, јер овај мач од Турака тек онај може носити који је Марков пријатељ, |
| гљеша носио.{S} Јошт ми остаде очин мач од Душана задобивени, њега сам после очиног пада истраж |
| ошт нови гости.{S} Стари војвода Драгаш од Прокупља имао је доћи са својом породицом.</p> <mile |
| ја у крвавом боју притичем да отпаднеш од Турака и да успоставимо опет Душаново царство, које |
| >„Љубезни Харалампије!{S} Оно што желиш од мене, не могу ти учинити.{S} Као Ђурађ Бранковић има |
| одице из Солуна, аманет спасителан, још од Душана дошао у руке кнезу Лазару, а од овог опет и ц |
| ољан Харалампије.</p> <p>— Ја Ђурђа још од ђетинства знам, мада га мрзимо, ал’ има он и добрије |
| су Турци отели сву баштину, што је још од Душанови’ времена мог бабе било; кнежевићи су мојих |
| к је свјета, докле српство живи!</l> <l>Од мен’ пјесма, а од бога здравље,</l> <l>Јунацима, кој |
| /l> <l>Од Дунава до Црнога мора,</l> <l>Од Грчкога до Јадранског мора;</l> <l>Тек Душана име сп |
| <l>То изрече, ситна књига стиже,</l> <l>Од Душана да све буде спремно</l> <l>На рат поћи мејдан |
| >Српска слава по свјету се чује;</l> <l>Од Дунава до Црнога мора,</l> <l>Од Грчкога до Јадранск |
| <l>Ал’ тад стиже од Душана књига</l> <l>Од Солуна, да се војска врати;</l> <l>„Натраг моји српс |
| и пића заорише се веселе песме.</p> <p>Од Дечана на неколико миља већ турска сила влада, хришћ |
| акупила, град нападају дању ноћу, дуже [од] осам дана не може се држати, и сад је још време да |
| text> <front> <div type="titlepage"> <p>ОДАБРАНА ДЕЛА</p> <p>ЈАКОВА ИГЊАТОВИЋА</p> <p>У редакци |
| ad> <p>Вук Бранковић се са десет хиљада одабране војске из косовске битке у Босну повукао.{S} П |
| име, стој код горњег моста на опрезу са одабрани коњаници, да можеш одмах провалити их како за |
| Никопоља десила се битка.{S} Стеван са одабраним српским војницима последњи удар Мађарима зада |
| апустити.</p> <p>Скупио је и добар број одабраних војника, колико се само у граду и околу смест |
| писана жалост, но очи му божаствен зрак одаваше.{S} Пун наде је сваки на њега гледао.</p> <p>Па |
| "215" /> тадањег кнеза Лазара, познала, одавде се она за истог удала.</p> <p>Милица у својој ше |
| ји си час овде час онде домовине тражу, одавде се разносила сила и слава римског оружја.</p> <p |
| нисам пао први пут у турско ропство.{S} Одавде, после неког времена, ослободим се и дођем у При |
| , па одавде ствар потпомагати?</p> <p>— Одавде ће боље бити.{S} Кад нужде буде, онда ћемо се ил |
| хад-паша водићете војску на Голубац, ја одавде с војском идем на Једрене, <pb n="445" /> да не |
| одне с једном девојком овуд се шета, па одавде иде к царици.</p> <p>— А где је Светислав?</p> < |
| и ти с нама, оче, или ћеш ту остати, па одавде ствар потпомагати?</p> <p>— Одавде ће боље бити. |
| до Крушевца скочили, па куда ћемо после одавде?{S} Ваљда у Зету, Балши у госте? — рече Петошко. |
| д Стевана.{S} Ако ми бог помогне, те се одавде ослободим, запамтиће ме.{S} Колико сам ја пути њ |
| и ћеш јошт до анатеме доћи, но чисти се одавде, да нам не срамотиш манастир“.{S} Ја сам све то |
| а за сваки случај овде да будемо, да би одавде, ако до нужде дође, цару од какове помоћи били.{ |
| /p> <p>— Засад опсаду напустити, повући одавде војску у Једрене, а довући одмах ону од Крушевца |
| е Светислав?</p> <p>— Он је на удаљеном одавде конаку.{S} Кад се у двору налази, често иде књег |
| манастиру код ваше Богородице, недалеко одавде, ту је и Ферхад-паша, већ да дођеш и донесеш кљу |
| вода Јаблановић.{S} Они су дошли да вас одавде одведу; код њи’ вам неће рђаво бити.</p> <p>— Ми |
| овде?{S} Није ли због нас дошао, да нас одавде изведе? — запита зачуђен кнез Јован.</p> <p>— До |
| ећ је на путу на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се спустимо и војску саставимо.</p> <p>То је |
| е од Жигмунда отпадиш, онда се не можеш одавде маћи кад хоћеш, могу те једно јутро пренети приј |
| је нег’ ли овђе задобивене области, јер одавђе се шири турски дин.{S} Тако мисли султан и Турци |
| ранитељ, ал’ управо да пази на њега.{S} Одавна њега Ферхад-паша познаје, не верује му.</p> <p>В |
| оже бити жртва владарских замишљаја.{S} Одавна ја с Петошком радим, па кад дође земан да Турке |
| .</p> <p>Ферхад-паша прослови.</p> <p>— Одавна се познајемо, деспоте, и твој делија, што га име |
| убоко замишљен стане говорити.</p> <p>— Одавна већ српски народ од самољубиви’ великаша страда. |
| би својим непријатељ’ма у шаке који га одавна мрзе и који му за зло примају што је част војске |
| а упрсте знао.</p> <p>У српским земљама одавна завладала је болест деобе.{S} Владарска деца се |
| Обилићева.{S} Чувено је име Бранковића одавна по целој српској земљи.{S} И зашт’ би за друго б |
| Обрицања и празне надежде већ су ми се одавна досадиле.{S} Готово већ ни на што не зидам.{S} С |
| p> <p>— Чуј, свијети оче:{S} Петошко се одавна са мном побратимио, и много шта имам њему захвал |
| е хтео упокорити, јер је држао да је он одавна насљедник престола, па не може нити има право св |
| е може да погоди, а лице му се види као одавна му душманско, не ишчекује добра.</p> <p>— Ја сам |
| > <pb n="411" /> <p>— Та српско царство одавна се распада, нек свак себи дере.{S} И сам Ђурађ Б |
| Јеремијо и Јаблановићу.{S} Познајем вас одавна, и ви ћете мене скоро познати.{S} И тебе, Харала |
| p>— Свјети оче, знам за твоју честитост одавна, и што те успитам, искрено по души ћеш одговорит |
| Јеремија ће Турцима издати град.{S} Већ одавна шурује са Турцима, хоће да аргатује по Браничеву |
| ни могли допрети до поља Косова, да већ одавна нису имали били такове људе, који су им наруку и |
| ватамо тог ђавола.{S} Ја сам чуо да већ одавна овде плаши, но ја се ништа не бојим.{S} Јошт сам |
| страну Бранковићу, ког је породица већ одавна била славна а отац му Пљадић био је под Душаном |
| а сам га на моју душу узео, која је већ одавна у рукама ђавола као и ваша — рече смешећи се Хар |
| ист добро упамти.</p> <p>Стевану је већ одавна подозрителан био Ђурађ, сад је то подозрење душу |
| етала се међутим по башти.{S} Њу је већ одавна вребао отац Харалампије, приближавао јој се, и т |
| ој отац је стар, па зато не држи ме већ одавна код себе.</p> <p>Ове речи калуђера Русин су се в |
| ђ Бранковић преко своје матере Маре већ одавна измирио се са Стеваном.{S} Стеван без деце, уочи |
| и, Петошко, — рече Новак — нисам те већ одавна видео.{S} Ја сам мислио да си ти ’дегод у војсци |
| лужби, доста српски’ великаша, који већ одавна нису признавали владу цара Лазара, и међу овима |
| е деспот није ни завладичио што сам већ одавна заслужио, требало би да се с њима на равно дјели |
| >— Ја, боме, не би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шуровао, жарио и палио, они се већ знад |
| наиђе опет ново зло.</p> <p>Деспот већ одавна од костобоље страда.{S} Млого је свог века препа |
| це.{S} Ето то су та деца.{S} Они су већ одавна потурчени, па нит’ се зна ко је откуд, нит’ ко м |
| Исак-паша.{S} Но знаш и за Ферхад-пашу одавна, да ми је пријатељ.{S} Штогод Ферхад-паша уради, |
| ал’ тко међу вами није био грјешник?{S} Одавно је код Срба овладало отимање круне, скиптра.{S} |
| а зида.{S} Његово бистро око увидило је одавно оно место, тачку, ’де би требало град градити.{S |
| терини синови на путу.{S} Милица је већ одавно искусила своју кћер Мару и, да не кажемо да ју ј |
| } А ја ћу се њима вечитим пријатељством одазвати, а да ми јошт буду на руци против Црнојевића, |
| p> <p>Милица са Русном врати се у своје одаје, а млађи гости, тек што су се мало од пута опраши |
| чни’ почасти, који се турским султанима одају, заузме сваки себи опредељено место.{S} Дозову се |
| и тамне као ноћ, ал’ из зенице светлост одају.{S} Обучена у црно, глава црнином ушамљена, као у |
| ене, а ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, одакле ћемо после на Голубац.{S} Глава војске биће Исак |
| здраво.</p> <p>Бранковић рече:</p> <p>— Одали смо богу божије, деспоту деспотово, а сад разреди |
| ија од Новог Брда до Крушевца, душом је одан Ферхад-паши.</p> <p>Ферхад-паша, Харалампије и Рад |
| рушевац.{S} А Голубац, гњездо соколово, оданде се чува плодно Браничево, плодна Ресава.{S} Све |
| храни од свака зла, да спасе Србију.{S} Оданде ћу ударити на Солун, да се састанем са грчким кн |
| ове речи баци поглед у другу дворану, а оданде улази заповедник града, и доноси му на јастуку о |
| <p>— Треба на опрезу бити да издајника оданде извучемо и казнимо.{S} Сад на коња и свак у свој |
| и су на гласу.{S} Ићи ћемо у Скопље, па оданде у Нови Пазар, које да стадо заробљено ослобођава |
| осову била; желео би’ најновије гласове оданде чути — рекне тихим гласом патријарх.</p> <p>— И |
| лампије отишао је у манастир, па тек је оданде к Русни често одлазио, и с њом нове замке плео.< |
| нема ништа осим пљачке, и војска би се оданде опет повратити морала, јер док је деспот још са |
| било да се затворе у манастир, да им се оданде никуд не да.</p> <p>Ђурађ промишљајући да Јереми |
| заплашено, војска се слабо купи, а Вук оданде опет прети — примети Костреш, поглед свој на Ђур |
| Турци су опсели Ново Брдо, и ја добијам оданде преко мојих људи гласове.{S} Ако падне Ново Брдо |
| тријархом.</p> <p>— Ја сам већма удаљен оданде него ви овде, ви можете пре каков глас оданде чу |
| отру је бацио особито на манастире, јер оданде је могло добро и зло произићи, а о Радосаву се у |
| него ви овде, ви можете пре каков глас оданде чути.{S} Што се у последње доба у војсци збивало |
| и узда’не.</p> <p>— Јест, такав је глас оданде.{S} Можеш лахко вјеровати.{S} Твој клети душман |
| на брзи коњи језде у Крушевац да позову оданде индат, који ће поћи на Голубац.</p> <p>Телал вич |
| и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу оданде лист послати за предају па ћеш и ти онда у манас |
| ропи ’де је Турчин ногу метао, не да се оданђе истиснути.{S} Прије би за време напустили Карама |
| реним очима гледи на Мађарску, Сибињ, и оданђе амо продријети се не може, тај град мора Србију |
| ти не може, и да ти пресјеку све што ти оданђе долази.{S} А треће је што те текар срце забољети |
| утим, поудаљена, ружу брала.{S} Милица, оданувши, рекне Русин:</p> <p>— Ти мислиш, драга Русно, |
| е.{S} Јеремија и Јаблановић још се јако одапиру.{S} Јеремија очајно се бије.{S} Зна ако допадне |
| у граду, да се могу деспоту и Жигмунду одапрети, да се могу држати против силе доникле, донде |
| у кланцима могао би’ се свој вашој сили одапријети, и таква сила као што је та ваша јошт Србију |
| ађ Бранковић знао је да је Леонтије био одат Стевану деспоту, ал’ му доцније, кад је на кормило |
| е.</p> <p>У трапезарији све се на краће одбављало; искушеници радо су читали „житија свјатих.“ |
| сасвим друге људе око себе потребовао, одбацио је он Харалампија, као што се баца стара и већ |
| евана отимао, није л’ и Гргурове синове одбацио.{S} Нисмо л’ већ служили и Турцима.{S} Свуд је |
| ати мора.{S} Он сад ако тебе не би хтео одбацити, морао би њи’ изгубити.{S} А он волије њи’ зад |
| са мађарским сабљама, демишћије варнице одбацују, мађаруше се крезубају, ломе, хржање, врискање |
| тар с копљем поразит’ га хтједе;</l> <l>Одби Новак сабљом својом копље.</l> <l>Љут Татарин сабљ |
| аспетијем горе, ал’ види се опет све од одбизрака, и то у неком тајинственом, величанственијем |
| да цјелива, ал’ он да знак руком да га одбија.{S} Сејмени га за руку ухвате и не пуштају даље. |
| <l>Јер је бржа Новакова рука,</l> <l>Па одбија од себе ударце.</l> <l>Новак стаде сабљом бит’ д |
| ндилама осветљена, виде се дивне иконе, одбијају од себе светлости блеск, слике чине се као да |
| урскијем и мађарскијем, ал’ они од себе одбијају — рече стражар Сукало.</p> <p>— Подла душо, на |
| штење хтеде им сљедовати, но калуђер га одбије.</p> <p>Отац Харалампије рекне им добру ноћ, и о |
| раво игуману да му пољуби руку, но овај одбије знаком да има ту старији’ а Теофан опет приближи |
| све мере употребити да се већа опасност одбије.</p> <p>— Ја би’ рекао, свети оче, да је то јошт |
| е.{S} Ту су прелазили Римљани преко, да одбију, раштркају номадичне народе, који си час овде ча |
| је, Турци су га већ притисли.{S} Хусари одбију хатлије, ал’ опет нови навале, и Лошонци и Розго |
| ан.</p> <p>— Ето ђаури колико су јуриша одбили, колико је крви проливено, а Ново Брдо још не ми |
| ише Стеван за цара, али пре свега треба одбити Турке; то је први посао — одговори патријарху Др |
| ом до тога дотерати; како ће Светислава одбити?{S} Шта ће јој патријарх на то рећи?</p> <p>Најв |
| сам Јеремија ни Јаблановић не уздају се одбити нов јуриш, већ се као за смрт преправљају.</p> < |
| је био још последњи јуриш који се могао одбити.{S} Још један, пак Јеремија подлећи мора.</p> <p |
| метом потукли.{S} Ето и задњи јуриш нам одбише.{S} Шта мислиш, Исак-пашо, може л’ се та брука п |
| деспота не иште, јер би прије Жигмунду одбјегао.{S} Зна деспот да му је Исак-паша о глави ради |
| и ово чули.</p> <p>— Е сад ћемо му и ми одблагодарити.{S} Гледај ти њега, како се погордио, как |
| у помоћи могу.{S} Зато, желио би’ да се одбор правитељства установи.{S} Свети патријарх, Новак |
| > <p>Светислав је у највећој борби душе одбор оставити морао.{S} Он не би се могао одвојити, но |
| овак.</p> <p>— Нека се начини обрамбени одбор који ће земљу бранити па и управљати народ док се |
| воју војену силу њој предати, и то оном одбору који сад о’ће да представља царичину власт.</p> |
| даће да што од сина Лазарева откину.{S} Одбрана домовине — прва је дужност, нека се сви противн |
| обвеза се.{S} У Тати склописте уговор, одбранбени уговор, да се Мађари и Срби међусобно против |
| посао, Јеремија да чини даље наредбе за одбрану, Јаблановић код светлости месечине — град унаок |
| се дигну и разиђу, да нужне наредбе за одбрану учине.</p> <p>Оставимо сад Крушевац у његовој ж |
| з корица извадиш, то нек буде свагда на одбрану народа, и да с њим никад не пролијеш српску крв |
| ници Лазареве породице саједине на исту одбрану, па када је домовина одбрањена, нека народ даде |
| у тим маленим домовима није им домазлук одбрањен од гладних горских вукова.</p> <p>Душаново цар |
| не на исту одбрану, па када је домовина одбрањена, нека народ даде круну ономе кога за најзаслу |
| > <p>Вук, деспотов брат, био је добар и одважан војник, но властољубив преко мере, тако исто ка |
| ве је у двору клонуло.{S} Једини Стеван одважан дух показује, али шта помаже кад је јошт млад, |
| ли да мене с врата скине, па сам се већ одважио и сам калуђере оставити.{S} Последње недеље отп |
| му је после битке остала, није се могао одважити на већи какав војени поход.{S} Шта је, дакле, |
| а народ, што сте обојица пуног изгледа, одважни и властољубиви.{S} Камо среће да је који тај од |
| близу сродства турског као Стеван, а и одважнији је од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ на |
| и свом сину Ђурђу земљу, своју гордост, одважност и властољубије.</p> <p>Сад се млади Ђурађ лат |
| игао.</p> <p>У деспота је још она стара одважност, и неће се ничега побојати.{S} И већ чега да |
| "331" /> није Стевана, Ђурађ, по својој одважности, распространио и утемељио би изнова српску д |
| ед све љубави, није имала у себи толико одважности да би се на свашта предати могла.{S} Милева |
| к Пајсију, који кнезове натраг у ћелију одведе. </p> <p>— Сад бисмо могли већ путовати — рече Ј |
| риш, сви ћеду бити исјечени ил’ у робље одведени.{S} Ако Турци не отму Ново Брдо а Голубац падн |
| звршено по вољи Ферхада, кнежевићи буду одведени у Хилендар, и онде ћеду их смирени калуђери пр |
| еспот Ђурађ.{S} Зато сад треба да собом одведете ова два кнеза у ваш стан, па да народу објавит |
| е Турци са неколико других ухватили.{S} Одведу нас у Кроју; онде Турци моје другове <pb n="229" |
| блановић.{S} Они су дошли да вас одавде одведу; код њи’ вам неће рђаво бити.</p> <p>— Мило ми ј |
| p> <p>Улак изађе, војници га дочекају и одведу мало даље.</p> <pb n="460" /> <p>Сад се решава с |
| евиће, за које се већ зна ’де су, силом одведу, и да кнежевића Јована, старијег брата, за деспо |
| ремоније сви се разиђу.</p> <p>И Милеву одведу Турци.</p> <p>Немојте ни питати да л’ је била не |
| ралампије.</p> <p>Јеремија и Јаблановић одвели су кнежевиће у Голубац, Јаблановић нема Крушевца |
| <p>— Дознао сам да су их у Свијету гору одвели, да ником не смијетају.</p> <p>— И боље, само не |
| цу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео да с њима трговину води, морају се у кули чувати. |
| о тешке ране.{S} И твој покојни, Русно, одвећ се је показао, но у доцнијим ратовима противу Тур |
| или били.{S} Особито Светислав и Милева одвећ приметљиво се смешише.</p> <p>Калуђер, који је са |
| риме.{S} Турци су се такови потурчењака одвећ примали, и често на велики степен их уздизали.</p |
| и и страсти, и заслужене њи’ове каштиге одвећ живо представљају.{S} Прочи гости почеше већ тако |
| тан је и Бранковића па и остале војводе одвећ одликовао.{S} Српске војводе тражиле су себи позн |
| настајала.{S} И сам патријарх, који је одвећ озбиљан био, показивао је на свом лицу неко задов |
| акве промене приметити није било; он је одвећ озбиљан био, и замишљен је изгледао.{S} Отац Хара |
| калуђер Варнава <pb n="355" /> имао је одвећ добар глас, али будући је осим тога и уз тамбуру |
| , зато га и називаше високим, но био је одвећ сув.{S} Лице суво, но млогозначеће черте.{S} Очи |
| авешћу.</p> <p>Отац Леонтије и Пахомије одвећ су се почитовали.{S} Леонтије у Пахомију виђео је |
| тако устрашила, јер јој се његов образ одвећ поверителан показивао.</p> <p>Кад је отац Харалам |
| епен их уздизали.</p> <p>Дођу јошт неки одвећ отмени гости.</p> <p>Дошао је деспот Стеван са Ђу |
| малте неће Русни по вољи учинити, јербо одвећ воли младог Војновића.</p> <p>— А за ким тежи Мил |
| рава Стеван држати.</p> <p>Ђурађ је био одвећ властољубив, нити се могао у чему са Стеваном сла |
| двадесетољетни младић.{S} Памети је био одвећ отворене.{S} Стасом својим све је вршњаке своје н |
| ковић снажног састава, јуначког но мало одвећ упорног и гордог изгледа, тако исто и Војновић; а |
| а зову дипломатичним интригама, били су одвећ вешти, зато ји је и за тај посао Бранковић и изаб |
| дати у равнице Баната, пљачкати и робље одвлачити.{S} Ако су Срби са Турцима, покрај Смедерева |
| ор оставити морао.{S} Он не би се могао одвојити, но, напослетку, морао се оцу повиновати који |
| био крив, који га је од откупа Голупца одвраћао, деспот пак није хтео за откуп да зна кад прел |
| мој отац.{S} Осим оне коју је од битке одвукао, има још и друге.{S} Чак из Зете долазе му нови |
| , понудити мир, и то зато да га од тебе одвуку, да те могу тако усамљена напасти, и осталу Срби |
| <p>— Ајд’, вуцимо га — повиче Митар, и одвуку калуђера унутра, поред сви’ његови’ молба и изви |
| иви, мучали су, једва чекајући да жртву одвуку.</p> <p>Така је била свадба кћери последњег српс |
| би најбоље било да се деспот од Мађара одвуче, и султану покори, и од њега милости прими.{S} М |
| ато је султан упао у твоје земље, да те одвуче од савеза мађарског.{S} Досад си био у шкрипу, м |
| Жигмунду град предали.</p> <p>Јеремија одговара.</p> <p>— Честити пашо, Голубац је мени дат би |
| у ствари?</p> <p>Деспот мало промислив одговара.</p> <p>— Јесам, ал’ то јошт није баш свршена |
| омиње, и тек на деспотова питања о томе одговара.</p> <p>— А шта би после са Јеремијом, Јаблано |
| му поручује да преда града, Јеремија му одговара, да му пошље дванаест хиљада дуката што се са |
| а Београд поћи и отети га.{S} Ферхад му одговара да ни то не ваља, деспот би си изабрао добар п |
| пазила.</p> <p>— Не питај то сада, него одговарај на оно што сам те питао. — После ови’ речи ка |
| е лис у замки</p> <p>Тако и остале паше одговарају, који би на Мађаре, који, пак, на деспота, и |
| ришћани Турке, шта ће то да буде; Турци одговарају: сада ће посећи негдашњег цара Лазоглије два |
| ота изабрао био, која би његовој нарави одговарала.{S} Но није смео очину вољу кварити.{S} Зато |
| на себи печат царског великољепија, но одговарао је брижној души Миличиној, и тадашњем стању ц |
| , на свашта му је са највећом готовошћу одговарао.{S} Митар је био од оне феле служитеља, који |
| Јеремија подиже главу горе и озбиљно да одговор.</p> <p>— Кажи господару, да ћу доћи сутра ујут |
| лом падиши.</p> <p>Јеремија стане, чека одговор, оштар поглед бацив на Харалампија, који је сад |
| ти.{S} Укочио очи на Леонтија који чека одговор.</p> <p>— Дакле, султан Амурат би шћео моју ћер |
| поглед на војводе, канда журно очекује одговор.</p> <p>— Тако је.{S} Сви знамо да се сад судба |
| аш свет промеће.</p> <p>Ово је било као одговор посмешљивом дворјанину.{S} Више-мање, сваки се |
| рече, на Леонтија озбиљно погледи, чека одговора.</p> <p>— Тако је.{S} Но јошт христијанство мо |
| ти Мађари у помоћ — рекне Јерина и чека одговора.</p> <p>— Доћи ћеду, само кол’ко ће их и какви |
| </p> <p>И деспот после кратких питања и одговора отпочинуће, па тек онда ће се са Јерином свјет |
| вао.{S} Он запита за Марка.{S} Турци му одговоре да би га радо и њему водили ал’ боје се неће л |
| у јавио да су кнежевићи у нашим шакама, одговори нам да чинимо што за најбоље, најпаметније држ |
| тешко било.</p> <p>— Нами је баш драго, одговори патријарх, но још ћемо радоснији бити, ако нам |
| ам их осљепио, то је највећа заслуга —- одговори жешће Харалампије.</p> <p>— Кад је тако, знам |
| јводе и кнежевиће, и за Харалампија.{S} Одговори да су сви читави, здрави, и од заптија стражар |
| љеба просити — код зета кнеза Лазара! — одговори горким осмехом Марко.</p> <p>— Та мој отац теб |
| еби равнима престаћемо бити несрећни! — одговори Ђурђе.</p> <p>— Ви сте кнезови, ви морате као |
| будућег његовог величаства заслепила, — одговори Русна, која није могла страст обуздати, да сво |
| Али, забога, све ме то те то питаш... — одговори збуњена Милева.</p> <p>— Ти се о том не старај |
| дужни.{S} Доклен ће то тако трајати? — одговори озбиљно Јован Кнежевић.</p> <p>— Па што вам фа |
| и се са свију страна нападајем прети? — одговори царица.</p> <p>— Али шта ће бог и народ на то |
| намењена, па шта би сад на то казао? — одговори као кроз плач Милева.</p> <p>— То је моја бриг |
| , женио? — запита Новак.</p> <p>— Би’ — одговори Петошко — ал’ онда кад не би’ био будала, јер |
| лића? — запита царица.</p> <p>— Та да — одговори Драгаш.</p> <p>— Но Вук није баш млад, већ је |
| и, али је она сад за вас пуна изгледа — одговори Харалампије.</p> <p>— Е да сад не губимо више |
| ао пограничну заштиту против Жигмунда — одговори Ферхад.</p> <p>— Голубац је у Србији.</p> <p>— |
| ћеш, кад смо били стрицу трн у очима — одговори кнез Јован.</p> <p>— Ја заиста не би’ му на пу |
| на његовог пунонадежног сина Стевана — одговори патријарх, ком се погдекоја кап сузе низ образ |
| јарх.</p> <p>— Ја нисам томе противна — одговори царица.</p> <p>Овако се патријарх с царицом до |
| .{S} А код мене је реч задата светиња — одговори озбиљно деспот.</p> <p>— Та то је све истина, |
| ћ свеједно; они су сад пророкова деца — одговори Хасан.</p> <p>Змај-Облачић од жалости и јарост |
| да ђаур ни сјемена посјејати не може — одговори Реџеп-паша.</p> <p>— А што ти Јевренос-пашо?</ |
| </p> <p>— Свега седам, и то три тешке — одговори Грман.</p> <p>— А ја већ оне што сам од Татари |
| ић и млоги други, и сад се још веселе — одговори Пајсије.</p> <p>— Шта, зар Јеремија властелин? |
| т стајале да тек што се нису судариле — одговори Новак.</p> <p>Тек што је то изрекао, ал’ ето Г |
| оцене ти, као што видиш, поклоне шаље — одговори Милеви на своју руку наводећа Милица.</p> <p>— |
| се да на моју децу заборавити нећете — одговори кроз плач и к поласку дигнувша се царица.</p> |
| тар.</p> <p>— Тражио је какве вештице — одговори други слуга подсмешљиво.</p> <pb n="250" /> <p |
| <p>— Бог ти добро дао, незнани јуначе — одговори Марко, оштар поглед бацајући на јуначког изгле |
| и је потучен, па од јачега мира тражи — одговори са гласом незадовољства Марко.</p> <p>Када се |
| мо земаљски неред после себе оставили — одговори озбиљским гласом патријарх.</p> <p>— Нек се до |
| о исто је код нас, нијесмо ни ми бољи — одговори Јаблановић.</p> <p>— Ако нас је издао, да ми г |
| ли, реците, све ће бити по вашој вољи — одговори Харалампије.</p> <p>— Ништ’ им не фали, камо с |
| , и ту буду са нашим знањем ослепљени — одговори Јеремија.</p> <p>— Ја сам их дао осљепити — уп |
| шњи млађи који су ради тек заповедати — одговори сасвим отворено Драгаш, који баш није радо ни |
| и и деспотовица знаће Мађаре дочекати — одговори достојанствено Јерина, дигне се, и шаком плећа |
| управљати народ док се мир не поврати — одговори Драгаш.</p> <p>Стеван, који је са тихим духом |
| е светог Јеврема, патријархом постати — одговори Митар.</p> <p>— Зар мислиш да срећа сваком јед |
| е вам под султановим скутом боље бити — одговори Ферхад.</p> <p>— Та мал’ те неће тако и бити, |
| сом Русна.</p> <p>— То може лако бити — одговори калуђер.</p> <p>— Није баш ни тако као што ти |
| или, ал’ сад друкчије није могло бити — одговори Јеремија.</p> <p>— Сад је бадава говорити, исп |
| ва и жели твоје пријатељство задобити — одговори Јусуф.</p> <p>Милева није се могла начудити кр |
| нао би’ ја шта би онде требало чинити — одговори Петошко.</p> <p>— А сад не би рад онде бити?</ |
| о кожу одерати и од ње гајде начинити — одговори му подсмешљиво Петар.</p> <p>— Па да могу тако |
| ја на заповести.{S} Ја ћу све учинити — одговори Јусуф.</p> <p>— Јусуфе!{S} Понећеш собом толик |
| и ми што год желиш, све ћу ти учинити — одговори новцем заслепљени слуга.</p> <p>— А бога ти, б |
| пасао, па ће ју кадар бити и узвисити — одговори патријарх.</p> <p>— Само њега да бог поживи — |
| устини, онде неће нас нико примјетити — одговори слуга.</p> <p>Када онамо стигну, стану, па га |
| ојске, и народ ће се за јачим повести — одговори брзо Видајић.</p> <p>— Дакле, царица нема ништ |
| је дати се ухватити нег’ улудо гинути — одговори Петошко, и на то је чашу смедеревског искапио. |
| треба Милици помоћ против њега обрећи — одговори Сулејман.</p> <p>— Хоће ли Милица турску помоћ |
| иш — рекне Костреш.</p> <p>— Боже мој — одговори Петошко — будала кад истину говори, а оно мал’ |
| унтије — запита султан.</p> <p>— Имам — одговори поклисар.{S} Тури руку у шпаг и извади писмено |
| би; ал’ шта ћу ја са овом мојом децом — одговори кроз плач царица.</p> <p>Сва се деца узбуде, с |
| треба одбити Турке; то је први посао — одговори патријарху Драгаш.</p> <p>— Е добро, дакле шта |
| алити.{S} И ја сам их доста већ видео — одговори један, такође старијег доба служитељ.</p> <p>— |
| дба саставила.</p> <p>— Е кад је тако — одговори Тамерлан — а оно пушћам слободну вашу кнегињу, |
| p> <pb n="345" /> <p>— Ја сам Петошко — одговори Ферхад, па уставши пође к деспоту говорећи:</p |
| еч Милица.</p> <p>— Не би згорег било — одговори шаљиво Новак, — а млађи би се бар донде могли |
| и срце дале.</p> <p>— Дакако да имамо — одговори весело Јула.</p> <p>— А бога ти, кажи ми какве |
| Господство је за нас сад каштига само — одговори кнез Јован.</p> <p>— Е, синовци моји, тако бив |
| више нападати.</p> <p>— Доста жалосно — одговори патријарх.</p> <p>— Дакле до тога смо већ дошл |
| ега се отргнути, је ли?</p> <p>— Јест — одговори жалосно Милева.</p> <pb n="302" /> <p>— И ја в |
| је.{S} Овај други је војвода Војновић — одговори Ђурађ.</p> <p>— Мило ми је такве делије видети |
| је и грамзив, тражиће велику накнаду — одговори деспот.</p> <p>— Е онда шта ћемо радити?</p> < |
| то дођемо, а ми мислимо да смо у рају — одговори ласкателним реч’ма калуђер.</p> <p>— Ако се не |
| и који мисле да од свију све боље уму — одговори, на Вука Бранковића циљајући, Новак.</p> <p>На |
| Дунаву са убојним спремама за Голубац — одговори Лошонци.</p> <p>Краљ слегне с рамени, обрве по |
| на твој миг готов кудгод заповиједаш — одговори Ферхад-паша.</p> <p>— Прозбори ти, вјерни слуг |
| егова? — запита Јусуф.</p> <p>— Можеш — одговори Милица — само мало ми времена дај да ја све то |
| ремија је мало збуњен, не може одмах да одговори, па тек проговори.</p> <p>— Повуци се мало ван |
| л’ деспот к њему дошао на кољена, на то одговори му Ферхад да то од деспота не иште, јер би при |
| будио, а да мало оштрије Леонтији на то одговори.{S} Богзна каква је тајна у деспоту скривена, |
| вода Облачина Раде.</p> <p>На то деспот одговори:</p> <p>— Што рекосте за Угре, и ја то у срцу |
| „Прости, друже, збогом“.{S} Јаблановић одговори: „Криви смо, нек нам бог опрости“.</p> <pb n=" |
| > <p>Ферхад запита за благо, Радосав му одговори да је у подземљу добро скривено, на њ нису мог |
| p> <p>Хасан примивши мач, са озбиљношћу одговори:</p> <p>— Кад ми га у знак Маркова и твога нов |
| {S} Питаше ме шта сам и шта ћу бити.{S} Одговорим, богослов, и бићу поп.{S} Језичан сам био дос |
| спот проучи поруку.{S} Јереминој истези одговорити не може.{S} Треба новац за војску, треба за |
| отовог говора, па ће му на то разборито одговорити.</p> <p>— Твоје ријечи, деспоте, мудрост пок |
| , и што те успитам, искрено по души ћеш одговорити.{S} Исповједи, би л’ све то тако исказао, да |
| еспот прослови, који од војвода кратким одговором га поткрепи.</p> <p>— Увелико ћу штовати блаж |
| е са одлуком на дивану ујамчен, само је одгођен нападај.</p> <p>——Тако је, узрујаност паша и ве |
| било, не би дошли до откупа Голупца, — одгонетне Јеремија.</p> <p>Ферхад-паша их гледи и мери. |
| > <p>— Како би друкчије и бити могло? — одгонетне Раде.</p> <p>— Но и ви имате красни’ војника. |
| , ал како ћемо ми јадни на други свет — одгонетне смешећи [се] Јаблановић.</p> <p>— Ја ћу се ве |
| ол, покривен црном чојом.{S} Над столом одгоре спуштен велики блистајући полилеј, на ком су три |
| напише.</p> <p>Радосав проучив задато, оде на посао.</p> <p>Сад прећу на друго што.</p> <p>Дес |
| > <p>Петошко остави дом, задругу своју, оде у свет, у српски свет, проучавао је нуждан народ, п |
| унава, ’де је већ сва војска спремна да оде на Голубац.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| лтан много даје.{S} После дивана Сириџа оде султану и спомену му султана Бајазита, који је цар- |
| јер иде на двије стране.</p> <p>Бимбаша оде да благо мери.</p> <p>— Немам вам ништ’ више ријећи |
| ано доћи да га причести.</p> <p>Радосав оде и врати се са хаљинама.{S} Ту је и камилавка и све |
| >— Одма’ ће ту бити!</p> <p>Харалампије оде да доведе кнезове.</p> <pb n="372" /> <p>— Баш нам |
| јте.</p> <pb n="368" /> <p>Отац Пајсије оде.</p> <p>Млада два кнеза остану сами са својом тугом |
| у, има да још нешто каже.</p> <p>Најпре оде Ферхад, а после њега и сам Радосав.</p> <p>Ферхаду |
| А Теофан красно одметанише, па изиђе, и оде управо међ’ млађе, с кима ће и ручати.{S} И добро ј |
| воре царице Милице, ником се не јави, и оде у свет, у Турке, као и многи други, ал’ са тврдом в |
| ref target="#SRP18590_N5" /> дигне се и оде.{S} И он има доста посла у манастиру, да докнади шт |
| дим му чадоре.</p> <p>Улак поклони се и оде.</p> <p>— Да од бога нађеш, Јеремијо, зар идеш Ђурђ |
| у будите — рече озбиљним гласом Петар и оде за Митром.</p> <p>— Нека се само шале; могу они још |
| е:</p> <p>— Шта, забога, зар мој Стеван оде на Косово?</p> <p>— Сад бар као млад имаће прилике |
| да јела буду добро слана.</p> <p>На то оде калуђер по налогу својим послом, а и Харалампије на |
| праћен од сејмена изиђе и у свој чадор оде.</p> <p>Султан и паше при изласку његовом презрено |
| е неимаре ћу погодити.{S} И док Нићифор оде и врати се приправићу свје што треба, наметнућу нар |
| ка и све што треба.</p> <p>Радосав опет оде и у цркви све у тајности преправи.{S} Бимбаша све т |
| ио, но слабим успехом.</p> <p>Патријарх оде к царици, да од ње саме чује шта је у ствари.{S} Ца |
| војници спроводе војску, где ће се који одел у ком крају станити.{S} Један одел стане упарађен |
| који одел у ком крају станити.{S} Један одел стане упарађен пред градом на пољани, коју су Турц |
| зову невером, Милош остави своје војено оделење и, без да је ко о његовој намери што знао, отид |
| еке, забринуто сеђаше при чаши вина.{S} Одело му је било српско, онако каково су великаши носил |
| милавку скинути, и дајте ми какво друго одело, па ћу ићи на погодбу канда сам уз тебе први, и д |
| је желио исте видети.{S} Њи’ово српско одело разликовало се од турског, па је сваком јако у оч |
| осили.{S} Марко у свом богатом народном оделу, па у турском шатору, чудно је усред турског стан |
| ’ма.</p> <p>Кула пространа, ту је један одељак спремит за кнежевиће, да не буду о’де баш као др |
| војевање Србије.{S} Они пошљу нека мања одељења на чаркање противу Босне и Херцеговине, а најве |
| Ђурађ показав прстом на једно пролазеће одељење-војничко.</p> <p>— То су вашег завичаја деца.{S |
| елико јунаштво показивао, и веће војено одељење управљао.{S} Он је био красан, честит и побожан |
| ц, и да на знање деспоту, да са његовим одељењем у миру остане, као у резерви.{S} Деспот је так |
| ти знаш, можеш јошт далеко дотерати.{S} Одем у један манастир близу Скопља.{S} Ту ме прими игум |
| ам се дуго мислио на коју ћу страну.{S} Одем у војску.{S} Ту ме почне сваки преко рамена гледат |
| ирам.{S} Ово ја не хтједе, избјегнем, и одем правце у Прилип, Краљевићу Марку, мог бабе пријану |
| ети учио.{S} Па јесу ли му једаред кожу одерали, кад је Лазогли царство на Косову изгубио.</p> |
| добити.{S} Да ми је тестир, живог би га одерао, те би и остала Србија постала турски санџак.{S} |
| Е да је био у мојој власти, кожу би’ му одерао, такав је био лајавац, ал’ у њега не сме се дирн |
| улазни, будало.{S} Теби би требало кожу одерати и од ње гајде начинити — одговори му подсмешљив |
| ко нас је издао, да ми га је да му кожу одерем прије нег’ што ћемо гинути.</p> <p>Тек што то Је |
| ивали као пријатељи, а да му већма леђа одерете.{S} Врлину народа сте запљували, а стид и поште |
| па онда даље.{S} Бранковић, који се сад одеспотио, није твој, већ Жигмундов.{S} А какав је град |
| да царство.{S} Бранковић Ђурађ, који се одеспотио, само гледи да згрта благо, није му никад дос |
| Покушајмо, можда ће шћети, хајд’ ти да одеш тамо, а ја ћу донђе град чувати.</p> <p>— Иди ти т |
| рево или у Београд.{S} Чудим се како га одзвали нису, он мора јако награђен бити од деспота.</p |
| крше се, балвани шкрипе, јече, рекао би одзив је умирајућих рањеника.{S} Лошонци продире к свој |
| у својој старости јошт неколико песама, одзива Душанова доба, у једној пештери каменитој остави |
| n="269" /> <p>Видајићеве речи код свију одзива нађу.{S} Сви тог мненија буду да се Вук са Турци |
| јте, ето иде неко.{S} То је гласоноша. ’Оди амо!</p> <p>Улак уђе.</p> <p>— Велики оче и господа |
| p>— Пијем вино да заборавим моју тугу; ’оди амо да га заједно трошимо.{S} Ти си један међу твој |
| S} У борби дасмо Турчину нашу снагу, да одјача, пролисмо толику братску крв.{S} Не једна је срп |
| банаса, који упадаху у Маркове баштине, одјачам, увежбам се у борби, и потурчим се.{S} Борио са |
| згубићеш главу, ако ли свршиш, постаћеш одједаред пашом од три репа.</p> <p>— Велики падиша! до |
| глави му се разни планови врзу.</p> <p>Одједаред јави му се да је неко из Србије дошао и рад ј |
| едерева унутарње површје земно, па онда одјезде ван, преглеђују, кнежевић стане код сваког бреж |
| тадоше.</p> <p>Најпре деспот и Облачина одјезде својима, а наскоро и Ферхад-паша пут Голупца.</ |
| поведи собом. </p> <p>Баце се на коња и одјезде у манастир.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| тљаг уреди.</p> <p>Улак радостан натраг одјезди, јави да је Јаблановић готов у року једног дана |
| слао, на брзу руку је поруку извршио, и одјездио је одмах пут манастира Богородице, брже, нег ш |
| апочну жалосну песму, посмртно пјеније, одјек жалостан у срце удара, рекао би канда се читавом |
| етнут.{S} Телеса нападача груну доле да одјек даду.{S} Војници не знаду за продају Голупца.{S} |
| вадба догађала, и слабо украшени зидови одјек су давали некадашње јуначке српске веселости.{S} |
| Рувим чита молитву, свака реч даје неки одјек, <pb n="525" /> тајинствен, који на побожност и у |
| И поче га бити страховито.</l> <l>Силан одјек српскога оружја</l> <l>Зачуо се преко грчког мора |
| та, и страховитом звеком ланца падне да одјекне у срцу Јерине.</p> <pb n="517" /> <p>Но Јерине |
| ричати, и кад тај град падне, ужасно ће одјекнути у свом хришћанском свету.{S} Тај град ће бити |
| д ће га спомињати у цркви, у песмама, и одјекнуће песме жалосне од Београда до Будима, Дубровни |
| аком глади чело деспотово, и уздисај му одла’не, канда осећа добар утвор руке, који му души тер |
| е проразговоре код пуних пе’ара.</p> <p>Одлазак Јеремијин даје им шта мислити.{S} Јеремија, Јаб |
| жарени.</p> <p>Ферхад главом да знак да одлази и дозива свог бимбашу.</p> <p>Дође бимбаша.</p> |
| рапезунт, нек је све спремно, сутра нек одлази, а ја идем у народ.{S} Блага имам да могу сазида |
| а спас <pb n="520" /></p> <p>Србије.{S} Одлазим у Жичу са Јерином да се поклоним олтару Спасите |
| анастир, па тек је оданде к Русни често одлазио, и с њом нове замке плео.</p> <p>Светислава је |
| ђети, ал’ на ино није могло бити.{S} Ја одлазити морам, није ми до оклевања, морам се спријемат |
| још не показује намере куд је даље рад одлазити.{S} Рувиму су упали у очи товари и велика свит |
| твој вечити спомен и славу.{S} Ја морам одлазити, и теби повјеравам Смедерево, да саградиш онак |
| > <p>Сваки је калуђер хтео са Леонтијем одлазити.{S} Отац Леонтије поведе једно десеторицу са с |
| тове области ’ришћанин без разлике тамо одлазити, а Турчин за даље не хаје, тако да се у свако |
| ђецу јој као очне зенице.</p> <p>Деспот одлазити мора.</p> <p>Тешко му је.{S} Прашта се са Јери |
| ни’ народа, па би с тим своје предузеће одлакшавали.</p> <p>Бајазит, како год и његови преци пр |
| екао.{S} Ја, опет, да би’ си искушеније одлакшао, имао сам у прњавору једног доброг пријатеља, |
| се Смедереву; кад на Смедерево гледају одлане им срцу, и Београда слика блеђа им постане.{S} К |
| вић зато није баш задржавао Јеремију од одласка, једно што га је тешко задржати од оног што си |
| оскочи, рашири крила, одупре се лагано, одлети као муња и донесе Јерини грабеж.</p> <p>Деспот Ђ |
| ком је битка код Искре ’де се Јеремија одликовао, у вечитој успомени, пружи му руку.</p> <p>— |
| и Бранковића па и остале војводе одвећ одликовао.{S} Српске војводе тражиле су себи познате па |
| инити кадри.{S} Цар Лазар је као младић одликовао се у босанском походу под заставом Силног Душ |
| лоност, који ти је стару бољу са разним одличијама изгладио.{S} Но од стране Бранковића та увре |
| дарити.{S} Турци су све ове са највећим одличијем предусретали.{S} Од ови’ претендената гдекоји |
| д што не дижу на ме војску, мир није са одлуком на дивану ујамчен, само је одгођен нападај.</p> |
| е покидана, њени синови једно од другог одлучени, одродили се од старе мајке, заборавили су сво |
| ина ради ти у глави, тако и ја мишља’ и одлучи’ — рече задовољно деспот.</p> <p>— Тко ће зидати |
| астира Богородице.{S} Све се то стало и одлучило одмах после пораза Мађара.</p> <p>Ферхад-паша |
| ити даду, нег’ што би се од свог драгог одлучити дали.{S} Ово само рекох, а воља ти је, као год |
| у договоре, па да се твоја влада, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то не учиниш, учиниће Милица, |
| натраг повукла, ал’ како гости дођоше, одма’ је и двор свој обичан весео и жив изглед добио.{S |
| ћавали, а како им се мало бољма водило, одма’ су Србе напастовали.{S} Једној мирној години две |
| њега никуда.</p> <p>— Сад пијте, браћо, одма’ ће се и јело донети, па ћемо онда тек беседу заве |
| унају.{S} Само да буде крај овоме рату, одма’ ћу свим мојим силама настојати да се Вуку власт у |
| и Милевину забуну и жалост калуђера.{S} Одма’ се познаду.{S} Старији калуђер сузе низ образ рон |
| водимо, јер оклевати не ваља.</p> <p>— Одма’ ће ту бити!</p> <p>Харалампије оде да доведе кнез |
| па не верујем, да ће смети без разлога одма’ напред корачати, а онако, да нас сад нема, млого |
| допратити.{S} Још и то реци Турцима, да одма’ пошљу војске на Голубац, да ухвате Мађаре с бока |
| а.{S} Ко има толико снаге и поверења да одма’ са народом управља?</p> <p>Царица сазове савет.{S |
| д да почнемо?{S} Не би л’ добро било да одма’ јавим деспоту да му се повиновати нећу, но да ме |
| Један му саветоваше да не оклева, но да одма’ са свом силом у дубљину Србије упадне; други су м |
| ије нам до оклевања, већ спрјеми се, па одма на коња.</p> <p>Харалампије диже се.</p> <p>— Е та |
| {S} Он се пред гостима лепо поклони, па одма’ заузме место на страни, које му се већ напред озн |
| епити, царичине приврженике умалити, па одма’ са Турцима примирије учинити.{S} Друкчије спасени |
| е ништа друго не тражи — рече Јусуф, па одма’ даде Јусуф преда се благо донешено изнети.{S} Мил |
| да се Алтоман није одметнуо био од цара одма’ у почетку, били бисмо ми већ давно Турке савладал |
| обрим странама.</p> <p>На то јој Милица одма’ беседу пресече, те мало јачим гласом рече:</p> <p |
| а срце цепа — рече Новак.</p> <p>Милица одма’ даде дозвати Грмана.</p> <p>— Нисам ни мислила — |
| Новак запитао за будалу Петошка, царица одма’ даде га дозвати да на веселост већ расположене го |
| сујетити могли.{S} А ако не буде напред одма’ корачао, могу се, међутим, Срби опоравити, па опе |
| ребало гостољубивим бити.{S} Марко даде одма’ преправити још и српски јестива за госте, а вина |
| јарх.</p> <p>— Не би л’ добро било овде одма’ и вечерати, кад је тако красно? — упаде у реч Мил |
| "224" /> се опраши и богу помоли, отиде одма’ у башту и проходао се онде.{S} Његов поглед имао |
| ај-Облачић од жалости и јарости не може одма’ да се разбере.{S} И њему су седмогодишњег брата_у |
| осиљава, јавила је Турчину, који га је одма’ у своје границе бацио.{S} Вук незадовољан и огорч |
| смокве и неранже и на масна јела; па је одма’ у почетку из манастира утекао.{S} Ја, опет, да би |
| шали које у озбиљности.</p> <p>Новак је одма’ посјетио патријарха у намери да се поред јутрењег |
| војвода без војске имала.</p> <p>Вук је одма’ намерио добру прилику за себе употребити и то тур |
| Бајазита за себе придобити.{S} Зато је одма’ наредио да Видајић, Љубовић, и његов син Ђурађ Бр |
| да доста, а имаш и војске да противнике одма’ угушити можеш.{S} Ионако сад кад већ Лазара нема, |
| има зла нанети.{S} После косовске битке одма’, неке паше саветовали су да се опет војска даље к |
| будала, није ништа крив“.{S} А Турци ме одма’ отпусте да могу ићи куд ми је драго.</p> <p>После |
| им.{S} Ако деспот не усхте ил’ не могне одма’ све то исплатити, шта ћемо онда?{S} Град се на ве |
| човека нема бољег лека, него ил’ да се одма’ са другом ожени, ил’ да га нестане.</p> <p>Турци |
| че Русна.</p> <p>Заповест се даје да се одма’ исти страни унутра пусте.</p> <p>Сваки је у помеш |
| или не.</p> <p>— Ја велим не, али да се одма’ има Бранковић повиновати и своју војену силу њој |
| радо на такову погодбу и закључи да се одма’ посланици Турчину пошаљу, да се с њим у поменутом |
| патријарха шта царица намерава, није се одма’ разабрати могао.</p> <p>У целом двору највећа заб |
| калуђера, дођу у крушевачки двор те се одма’ упуте у башту к царици на поздрав и поклоњење. </ |
| аре кости одморио.</p> <p>— Одморите се одма’ овде — рече Милица, и посаде се сви важнији на ме |
| Ђурђа; да се на већину ослони, та би се одма’ против Турака определила.</p> <p>Но деспотова реч |
| , то је неисказано, Јусуфе!{S} Врати се одма’ у Крушевац и реци Милици тако као што си од Сулеј |
| Ја би’ друго што измислио.{S} Ти ако се одма’ појавиш, наићи ћеш на велики отпор, којем ћеш мор |
| аки себи опредељено место.{S} Дозову се одма’ паше и везири на диван.{S} Видило се да ће се што |
| ечи Петошко заиште мало вина које му се одма’ и даде.</p> <p>— Па како то да се даш ухватити — |
| пије диже се.</p> <p>— Е тако, ја ћу се одма’ спрјемити, онда можемо кретати се.</p> <p>— Најпр |
| к себи дозове Милеву.{S} Мати не усхте одма’ с бојом напоље; она јој покаже благо од Бајазита |
| гу заметнути.{S} Но и то му рекну да ће одма’ дати запитати Марка, хоће л’ српске посланике, ко |
| ци као привремено правитељство, који ће одма’ све мере употребити да се већа опасност одбије.</ |
| ру у очи пао и један и други калуђер, и одма’ их дворјани и слуге међу собом прозову: „црним“ и |
| тало.{S} Крв Немањићах умирила се.{S} И одма’ је Турчин осетио слоге снажну мишицу.{S} Почеше Т |
| } Шта је, дакле, имао чинити?{S} Ако би одма’ напред корачао био, Срби, међу којима је доста не |
| м Вуком.{S} Царица му да поручити да ји одма’ жели видити.{S} Тек што дворјанин изиђе, а војвод |
| ле косовске битке Турци нису намеравали одма’ дубље у Србију упасти, но чекали су шта ће Срби п |
| а би најбоље било да се Стефан прогласи одма’ за цара но да му се даду одма’ добри саветници ка |
| ја би’ јошт пре свега желио да би се ти одма’ за владаоца српске земље прогласио.{S} Приврженик |
| зречено да се после отклоњене опасности одма’ и прогласи и крунише Стеван за цара, али пре свег |
| /p> <p>Сулејман је оставио да се Милици одма’ објави да ће јој Турци сву земљу опустити и покор |
| остане у стану на пољу Косову.{S} Турци одма’ после битке мртве своје војнике по свом обичају у |
| подебело с њиме шалити хтела, он је њој одма’ њене слабости изјавио, јербо је знао која на кога |
| да пророк из њи’ говори.{S} Код њи’ сам одма’ у почетку до ефендилука дотерао, а сад после двад |
| оче, да је то јошт прерано да се Стеван одма’ за цара извиче.{S} Он је јошт млад, па поред све |
| ивотне девојке, тој нису опростили него одма’ с њом у харем.{S} И сам пупољак нису поштедили; и |
| и.{S} Но не губимо времена, но пош’љимо одма’ улаке новоме султану Бајазиту.</p> <pb n="269" /> |
| р млого више стрпљења имаде, а да би то одма’ за зло примио.{S} Осим тога, био му је Петошко са |
| са миром у једно доба започне.{S} Зато одма’ послаћу султану посланике, и с тим смо свршили на |
| о год у малом месту, сваки најмањи глас одма’ се разнесе.{S} Један од другог, госпођа од слушки |
| прогласи одма’ за цара но да му се даду одма’ добри саветници као привремено правитељство, који |
| уге госпоштине, па није ни чудо, што су одма’ чијем имену понешто придевали.</p> <p>Вече је бил |
| глас боље иде — рече Новак, на чију реч одма’ се даде вина пјевцу, који искапивши једну подобру |
| к вами.</p> <p>— Е сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ се скупи сва свита.{S} Пајсије приправи све што ј |
| .</p> <p>Милица се од средњег века мало одмакла, и старост јој је већ предстојала, но слика јој |
| > <p>Ферхад их је већ ишчекивао.</p> <p>Одмарају се, па онда пређу на ствар.</p> <p>Ферхад запо |
| з лова долазећа господа српска ту су се одмарала; ту се проводише српске јуначке шале, ту се ка |
| ах напасти на деспота, па преметнув га, одмах на Београд поћи и отети га.{S} Ферхад му одговара |
| </p> <p>Тек што се гости мало сместише, одмах се зачу весео жагор слугу и служавки.{S} Вечера с |
| S} Турчин како се у Караманији опорави, одмах ће на Србију чељуст отворити.{S} Амурат сада мене |
| заказати, да како се доведу деобеници, одмах да се нареде ван пред врати и у двору сејмени, а |
| ртној постељи за насљедника наименован, одмах после деспотовог укопа преселио се у Београд.</p> |
| ша како је из Голупца у Једрене стигао, одмах се султану пријавио, и о подробностима га извести |
| о коњаника раштрканих ’де им коњи пасу, одмах се сетио да близу мора бити и већа војска, која ј |
| је и отац Леонтије у деспотовом савету, одмах је знао колико је сати ударило.{S} Ту већ није мо |
| ми писа је л’?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Одмах не могу све изручити, војна је, ал’ град предати |
| су поздрављаји, време је кратко, треба одмах послу прионути.</p> <p>Још је кнежев пртљаг на зе |
| ак Леонтија, и само се чуђаше, зашт’ га одмах <pb n="541" /> деспот не доведе, и чему тај дуги |
| одмах савеза са Жигмундом, и повуци га одмах на мир са <pb n="498" /> Турцима, што би ионако м |
| ну.</p> <pb n="493" /> <p>— Деспоте, ја одмах сједам на коња и носим уговор на увид Исак-паши, |
| задоцнили.{S} Хоће л’ војвода Јеремија одмах предати град, ил’ ће у том запињати, јер ми ствар |
| пе.{S} Јеремија заповеди слуги да улака одмах доведу.</p> <p>Војници воде улака.</p> <p>Улак је |
| ивану, највећма се зборило да се војска одмах на Србију дигне, и све до Београда покори, онда п |
| годе као што рекосмо, а ми ћемо Турцима одмах град предати, а они нами уз твој повратак благо, |
| мију, он добро не мисли.{S} Ако дође па одмах не преда Голубац, ту је већ пријевара, издајство, |
| д би најбоље било да покупимо војску па одмах на Голубац, а Каралампогли нек с војском иде као |
| е породица живила.</p> <p>После главног одмах је деспот за децу распитивао.{S} Деспоту је главн |
| /p> <p>— Знате, дакле, шта нам ваља сад одмах чинити?{S} Ја имам овде два млада кнеза, које сам |
| рина, радознала, мира нема, рада би све одмах дознати, ал види наборано чело у деспота, прониче |
| /p> <p>Јеремија је мало збуњен, не може одмах да одговори, па тек проговори.</p> <p>— Повуци се |
| пот унапред налог издао да се од трпезе одмах за пут спреме, јер су већ Турци господари од Круш |
| у руку је поруку извршио, и одјездио је одмах пут манастира Богородице, брже, нег што је амо Фе |
| т деспота, је л’ добро учинио, што није одмах и на деспота напао.</p> <p>Чује се топот коњски, |
| асти ствар.{S} Турска војска кренуће се одмах, и носиће собом и благо које се има предати Јерем |
| ојводе, које су се разишли, спремише се одмах на пут, да поверене им стране и котарја чувају, ј |
| ека на благо.{S} Да га зајази, и сам се одмах дигне, а бимбаши наложи да носи благо Исак-паши.< |
| <p>Ферхад-паши није сад до тога, већ се одмах да на посао.{S} Српску посаду је обезоружао, ал и |
| адосав донесе уговор.{S} Деспот потпише одмах и запечати, тако исто и Ферхад-паша, и свој шакоп |
| p> <p>Тај налог Ферхад-паша прихвати, и одмах са великом свитом крене се пут манастира Богороди |
| А да се Вукоглија дочепамо, требало би одмах кренути <pb n="511" /> се под Београд.{S} Нек се |
| већ иди ти сам и однеси кључе, па дођи одмах са Турцима док Мађари нису на јуриш град отели, п |
| у о њему казати, и мрзим га зато што ми одмах награду не издаде да Голубац предам.</p> <p>— Па |
| сподар над овом Србијом.{S} Сад прекини одмах савеза са Жигмундом, и повуци га одмах на мир са |
| о сте се нагодили, а ти војводо, начини одмах листину, и потпиши да мени град предајеш, тако и |
| лим, немаш вина.</p> <p>— И тог ће бити одмах.</p> <p>Ферхад макне се на страну и извуче мешину |
| овући одавде војску у Једрене, а довући одмах ону од Крушевца, и са том војском поћи на Голубац |
| поздравити са Јеремијом, јер би га овај одмах под закриље своје узео, као потчињеног, а ’де се |
| евина.</p> <p>И доиста све се то на њој одмах и познало.{S} Њене невине очи добију одмах неку в |
| Голубац падне, онда ће Мађари са Ђурђем одмах на Крушевац поћи, а Турци мораћеду се повући натр |
| посаде се сви важнији на места, која им одмах на Миличину реч опредељена беху.</p> <p>Патријарх |
| p>— Сад нам није до оклевања, ја мислим одмах да ступимо са Турцима у погодбу.</p> <p>— Друго н |
| е гласника Јеремији да дође у Ново Брдо одмах.</p> <p>Јеремија како чу глас, од стиха дигне се, |
| ио, кад је чуо за тај уговор, и навалио одмах на Крушевац и Ново Брдо, мада је у Караманији зап |
| му за право, па пита да л’ би боље било одмах напасти на деспота, па преметнув га, одмах на Бео |
| городице.{S} Све се то стало и одлучило одмах после пораза Мађара.</p> <p>Ферхад-паша кад је ст |
| што је деспот кулу испразнио, први пут одмах после смрти Стевана деспота, сада по други пут.{S |
| еп.</p> <p>— Не треба индат чекати, већ одмах јуришати.</p> <p>С почетка су били ђаури спремни, |
| сад можемо даље терати, сад треба Ђурђу одмах поручити шта има дати, но само још то, ако би Ђур |
| ах и познало.{S} Њене невине очи добију одмах неку већу ватру, неки јачи зрак; који неку тежњу |
| пријевара, издајство, ја на твом мјесту одмах би га задржао, а сад се теби мора предати.</p> <p |
| деспотске кнежевиће, са Варнавом, па их одмах пошље са Харалампијом, Јаблановићем, Јеремијом у |
| а опрезу са одабрани коњаници, да можеш одмах провалити их како за мном пођу.</p> <p>Јаблановић |
| ед бацив на Теофана.{S} А Теофан красно одметанише, па изиђе, и оде управо међ’ млађе, с кима ћ |
| реду.{S} Но трећи дан арнаутске војводе одметну се и пређу Турцима са дванаест тисућа војске.{S |
| са народом када се брат ми Вук и Ђурађ одметнуо.{S} Ја помогавши Махмеду против његовог брата, |
| е.</p> <p>— Еј, само да се Алтоман није одметнуо био од цара одма’ у почетку, били бисмо ми већ |
| ралампије.</p> <p>— Лако је теби, ти се одмолиш, па ти је душа лака, ал како ћемо ми јадни на д |
| дворане.{S} Она ће у свом дому главу на одмор приклонити, на свом земљишту ће корачити.</p> <p> |
| и ноћ настане, и сваки к свом шатору на одмор упути се.</p> <p>— Лаку ноћ, Марко.</p> <p>— Лаку |
| .{S} Стара је глава Ферхад-паша.</p> <p>Одмор није дуго трајао, жагор, тутњава ван, не даду дуг |
| а Голубац.</p> <p>После кратког рахата, одмора, дозове Ферхад-паша Харалампија да се с њим опет |
| ости, кућевних распиткивања, уклоне се, одмора ради.{S} О важнима стварима доцније има се говор |
| трапезарију.</p> <p>Ту се начини рахат, одмора му треба.{S} Стара је глава Ферхад-паша.</p> <p> |
| рајао, жагор, тутњава ван, не даду дуга одмора.{S} И у глави Ферхад-паше прекрштају се брижне м |
| сну васиону уздиже, а ломно тело мирног одмора нађе.</p> <p>Манасијо, дивни богати манастире, т |
| заходило, онда су обојица почивали, од одмора да се поткрепе.{S} У полноћ дигоше се да коју пр |
| адив се под једну грану, где је већ све одмора ради спремно било, понуди и Русну да седне.{S} С |
| 515" /> <p>И кнежевић отпочине, и после одмора буде дворен, па онда на посао.</p> <p>У кнежевој |
| оне цјеливао.{S} Кад се вратисмо, посље одмора и закуска, исприча ми свје од почетка до краја, |
| позивају упомоћ Алаха да једаред рахат одморе се на згаришту, међу развалинама Новог Брда.</p> |
| о упустили у бој са тројно већом, а још одмореном турском коњицом?{S} Не би.{S} Косово требало |
| на место где би сео и своје старе кости одморио.</p> <p>— Одморите се одма’ овде — рече Милица, |
| о и своје старе кости одморио.</p> <p>— Одморите се одма’ овде — рече Милица, и посаде се сви в |
| <p>— Драго ми је, ево овамо мало да се одморите — рече Харалампије, па их у велику једну собу |
| адика опет себи изабра ћелију, ђе ће се одморити у души и телу, јер тешке су му бриге, стадо му |
| а још пре вечере можемо за један оченаш одморити се, јер би, ваљда, и сам патријарх исто желео. |
| /p> <p>С почетка су били ђаури спремни, одморни, сад су збуњени, многим јуришима уморени, неисп |
| у кокошке улетио и једно пиле у ноктима однео.</p> <p>— Ти све тако чудне сне имаш, да л’ си сн |
| ећ било у манастиру.{S} За знак спомена однео сам са собом и игуманову једну ћелепушку, но за о |
| охте се похотљивом агарјанском срцу, да однесе као вук невино јање из стада Христова у гадну пе |
| лавно време куд си прохујало</l> <l>Куд однесе стару српску славу</l> <l> И зашт’ смањка славно |
| ост, а да га турска заплава као олош не однесе.{S} Кад се неко време тако у народу потуцао, као |
| мана</l> <l>Срамним бјегством, да гласе однесе</l> <l>Цариграду о српској побједи.</l> <l>Кад н |
| а силу отети.</p> <p>Гласник врати се и однесе Јеремији поруку.</p> <p>Јеремија опет отпоручи, |
| , а дође гладан харамија да ноћу крадом однесе.</p> <pb n="466" /> <p>Сви се убезекну.{S} Гледа |
| /p> <p>Та лепа времена прохујаше, вијор однесе увенуле листиће лаворике са круне српске.</p> <p |
| свитом дошао да Милеву прими и султану однесе.</p> <p>Донео је нове и нове поклоне.</p> <p>Дуг |
| увају, није до чекања, већ иди ти сам и однеси кључе, па дођи одмах са Турцима док Мађари нису |
| готови били, опросте се и оду, и благо однесу.</p> <p>Остаде Ферхад, спрема се сутра зарана у |
| јмилије јагње из Христова стада вуци ће однети? — запита жалостиво патријарх.</p> <p>— А шта ћу |
| је могуће и искупити, или бар дома глас однети, да му његови за ослобођење нужна [средства] ств |
| 00" /> <p>— Дакле могу султану тај глас однети, да је твоја кћи његова? — запита Јусуф.</p> <p> |
| еспот.{S} Ово благо што је ту, половина однеће се Исак-паши, половина би имала мени припадати, |
| гле Босне, колико су већ из нашег стада однијели.{S} Римпапа помаже новцем Маџарима, а ови су м |
| лаго, потукли се међу собом, најјачи је однијео све, а тога су опет ђаурски разбојници убили.{S |
| .{S} И доиста хтјеше ме један властелин однијети у Херцеговину да му са мрка чела бриге разабир |
| не чула, којих се смисао на њену беседу односио, хитро сабрав мисли, царици је говорила:</p> <p |
| илица је све то знала, но због дворских одношаја и воље Лазареве није могла свој положај преина |
| уратов слуга, добро је познавао живот и одношаје противни’ народа.{S} Знао је добро да је и сам |
| После овакове заклетве међусобно њи’ово одношење постане тешњим.{S} Са тим се Срби за неко врем |
| сад једну сад другу обрву подигне, сад одобрава махањем главе, и погледав у Јеремију рече:</p> |
| евренос-паша.</p> <p>Паше све то главом одобравају.</p> <p>— Реци на то, Ферхад-пашо, ти си там |
| укама Јеремије.</p> <p>Деспот је све то одобрио, послао Јеремији повеље.</p> <p>Јеремија грабљи |
| гнути.{S} Да је жив сад, и он би све то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да те Бајазит за ж |
| нареди.{S} Ударе два коца, а трећим оба одозго утврди на облик вешала.</p> <p>Воду их вешалама, |
| ске бродове, њен брод, мађарски бродови одозго низводу јуре на турске бродове, који се нузводу |
| у мисли си бележи.{S} Већ је прорачунао одока какав ће то град бити, за колико војске, против к |
| на њу гледа.{S} Милева не може срцу да одоле, испусти из руке чинију и пусти се у јецање кроз |
| ника не штеде.{S} Деспот сам не може им одолети, нема јаког сајузника.{S} Ако се сам Турчину ус |
| или Мусиној противу стајали, но мноштву одолети нису могли.{S} Турци комад по комад отимаше.{S} |
| ду да пут пресеку, и сам Завиша види да одољети не може, већ са својих неколико јунака, дивних |
| верује да наступајућем јуришу Јеремија одољети не може.</p> <p>Ни сам Јеремија ни Јаблановић н |
| е, завадио те Жигмунд са султаном, коме одољети не би могао.</p> <p>— Дакле, изгубљено да се ви |
| .{S} Ако ли се са Грцима држи, да ли ће одољети Турцима?{S} Хоће ли га мађарски краљ потпомагат |
| е, сваки му удар хатлију обори, но сили одољети не може, Турци гушће наваљују, јер хоћеду да пу |
| а раскршћу. <pb n="384" /> Турцима сами одољети не можемо, јер су десет против једнога.{S} Мора |
| је ко непријатеља имао, па му је желео одољети, при чаши пуној мислио се како ће му доскочити. |
| рцем једног оборио, баш кад је на кнеза одостраг руку дигао да га посјече.{S} Боже мој, како см |
| евићи спавају, снажни људи вежу им руке одостраг.{S} Вежу им и ноге.{S} Пробуде се несретни мла |
| са децом чинити?</p> <p>— Њима нека се одреди комад земље на ужитак.</p> <p>— А шта ће народ н |
| прошло и ја већ имам у мом сину залогу одређене ми брачне свезе.{S} Част ми пак, изискује посл |
| ="443" /> <p>Харалампије отпраћен је до одређеног му чадора, и легне да спава.</p> <p>Леп санак |
| азитовом, и жертвује се.{S} Овај младић одрекне се светски’ ствари и постане калуђером, и тако |
| одсад при мени, само морам се Жигмунда одрећи.{S} Друкчије бити не може. — Деспот мало почине. |
| р, а да добијеш мира, мораш се Жигмунда одрећи.{S} Покрај Жигмунда си изгубио Мачву, Београд и |
| не Вука, па тек од Турчина, ако му жељу одрече; а лепо са ћерком може себи господство осигурати |
| у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда одречеш.{S} То је жеља султана, а ја ћу то на дивану по |
| људ’ма који се са светињом баве.{S} Ваш одрешен језик и ваша раскалашност, децо, јошт вас може |
| ено је као и пре.{S} Сад се Ферхад-паша одрешитије показује нег’ на путу.</p> <p>Поседају.{S} Ф |
| атраг, па кажи Русин да само ми партају одржава, а ја ћу ослабити цео уплив Стевана, овде тако |
| иљног, заповедајућег изгледа је била, и одржавала је ред у кујнској економији и собним уређењим |
| Турци су са ласкањем и надама ове Србе одржавали и чрез њи’ су нове и нове приврженике задобиј |
| миловала се једна пастирка, те ми живот одржала.{S} Да сам се лети био родио, можда би’ био сад |
| ила.</p> <p>Но деспотова реч је превагу одржала.</p> <p>Деспот им ово рече:</p> <p>— Кнеза Ђурђ |
| олико ји има, па смо опет свагда победу одржали.</p> <p>— Али цара Душана сваки је морао слушат |
| јазитову лозу.</p> <p>— Јест поштење је одржао, ал народа срце се над тим стегло, Турчин се спа |
| т.{S} Он је своју реч задао, па ју је и одржао, вредност њену крвљу плативши.</p> <p>У стану ту |
| луђером лако.{S} Доиста, Јеремија не би одржао реч, лаком је, бацио би калуђеру кост.{S} Како б |
| Мехмедом противу Мусе војевао и победу одржао.{S} Данас-сутра, па ће му се већ и деца у светск |
| о ми криви, ионако се Голубац за Србију одржат не море, што нам се може пребацити?</p> <p>Јабла |
| бијемо, не могу Маџари дуго ни Београда одржати.{S} Дај послуха твом вјерном слуги, силни падиш |
| д нисмо сигурни да се може с тим победа одржати.{S} Овако бар Турци знају да имамо јошт језгре |
| илиш, нећеш да предаш града, који ни ја одржати не мога?</p> <p>— Ево, доша’ ти на вјеру, и твр |
| е може се ни Београд у мађарским рукама одржати.{S} А Србија по нужди мора сад с једним сад с д |
| и, када се сам против веће силе Лазара одржати није могао, предао се турској заштити.</p> <p>М |
| ан против другог.{S} Ђурађ држи да мора одржати своју власт, коју је већ и сам Стеван признао, |
| насрнули, да се сама против толике силе одржати не може.{S} По том уговору Угри имаду нас проти |
| псјести Солун и то таквом снагом, да се одржати не може, и да ти пресјеку све што ти оданђе дол |
| Ја ти реко’, у таквим стварима вјера се одржати не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе ис |
| вено изрекао, и што једаред рече, то се одржати мора.</p> <p>Деспот развуче чадор, и повиче да |
| о.</p> <p>— Дао је реч и заклетву да ће одржати Бајазитову лозу.</p> <p>— Јест поштење је одржа |
| са Жигмундом, и ти си тај уговор морао одржати, а султан се опет страшно разљутио, кад је чуо |
| едају.{S} Па нека буде тако, ионако већ одржати се не можемо.{S} Пашће ту и нами што у део, и т |
| ијанство могло би над Агарјанима победу одржати, само да сви живе у онаковој слози и љубави, ка |
| .{S} Држи да кад Жигмунд није реч своју одржати могао, не мора држати ни деспот, јер није право |
| алампије, а калуђер зна кад треба тајну одржати, а сви тројица имали су узрока све у тајности д |
| као што река’, ал’ јеси л’ каиљ задату одржати ријеч?</p> <p>— Ти тражиш оно о чем ми писа је |
| т Србаља, и паштио се у пријатељству их одржати.{S} Марка већ није било, дакле од његовог имена |
| позивље се на бога и Пророка, да ће реч одржати.</p> <pb n="344" /> <p>После овакове заклетве м |
| предајем ти се на тврду ријеч, коју ћеш одржати, и предајем Голубац, теби деспоту, ал’ не Жигму |
| ми Срби, пашћеду и они, одржимо ли се, одржаћеду се и они, Угри су на доброј нози са римпапом, |
| р Ферхад и Сириџа-паша победу на дивану одржаше.{S} Султан се овима приклони и од рата одустане |
| е да.{S} Кад је њих више владара, да се одрже, ићи ћеду под скут силнијем туђинцу, па се после |
| својом храброшћу, падне, а Власи победу одрже.{S} Турци вуку се натраг, а Стеван и Ђурађ са Срб |
| а.{S} Властела готова је турчити се, да одржи бабине баштине, и да продаје дичну дијецу за јањи |
| >— Друго нам није чинити, Ђурађ неће да одржи ријеч, свезао се с Мађарима, предао им Београд и |
| p> <p>— За њену прађедовску вјеру да је одржи, побринуо би’ се.</p> <p>— Замјерићеш се тиме арб |
| ом, па судба је, опет хтела да га Србин одржи.{S} Бајазитови синови Муса и Мусулман били су међ |
| {S} Не зна на коју ће страну.{S} Деспот одржи крваву победу, изагна Турке и Ђурђа, ал’ се ново |
| ути.</p> <p>— Ако бог да те крст победу одржи, треба цару саветовати да у случају његове смрти |
| .{S} Паднемо ли ми Срби, пашћеду и они, одржимо ли се, одржаћеду се и они, Угри су на доброј но |
| е, а оно барем што још имамо, читаво да одржимо.{S} Турчин се осилио, но са туђом снагом.{S} На |
| стајете, да право и првенство наследија одржите, цео ће народ уз вас пристати, Ђурђа ћете са ти |
| едном магновењу, подстрекнута с плачем, одрицала Турчина и Светислава као у срцу носила, то опе |
| , њени синови једно од другог одлучени, одродили се од старе мајке, заборавили су свој стари ба |
| Исак-паша му наложи да безевенк-ђаурима одруби главе, а да благо с њим подели.</p> <p>Тај налог |
| <l>Татар паде, а Новак допаде,</l> <l>И одруби Татарину главу</l> <l>Баш са самом душманина саб |
| з му седе власи ухвати, и брзо му главу одруби.{S} Главу баци, а труп ђипне, крв из врата пишти |
| Издајицама рода, народа главе имаду се одрубити.{S} Ако на ову ријеч само прословите, онда ћу |
| аштига ни њега мимоићи неће.{S} Ви ћете одсад код мене бити, а имаћете све што желите.</p> <p>— |
| проћи, и сад ти кажем, <pb n="310" /> и одсад неће бити добро.{S} Мени је жао доброг цара, ал’ |
| д нас било да нам буде <pb n="301" /> и одсад Турчин непријатељ; ко би нас бранио?{S} Зар стари |
| Србија што је у мојим рукама, остаје и одсад при мени, само морам се Жигмунда одрећи.{S} Друкч |
| прошло, повратити се не може; гледајмо одсад да опет добро буде — рекне притворно Мара.</p> <p |
| м масама и грдним губитком задобити; но одсад ће имати са Србима по горштачким предјелима посла |
| окровитељство састојало се у том, да су одсад обе српске владајуће породице <pb n="323" /> јошт |
| вој обитељи шта сам досад чинио, шта ћу одсад чинити, јер и око мене се змије заплећу, имам и ј |
| мандрит Пахомије и отац Леонтије бијаху одсад његови саветници.</p> <p>Па шта ће више отац Хара |
| укави Харалампије.</p> <p>— Па и сад, и одсада да га ће ухватимо, тако бисмо чинили, ал’ сад др |
| подару, твој вјерни слуга, служићу те и одсада као и досад, ја сам твоја сабља, покажи пут куд |
| је Призрен и Приштина?{S} А шта ће јошт одсада настати?{S} Ионако сте слаби, па се опет на двој |
| ештени су у оне дворане, ’де је кадикад одседао Стеван Високи кад се хтео пред светским жагором |
| убац је крило Србије, и ви сте то крило одсекли.{S} Ви сте издајице.</p> <p>Ферхад те речи гром |
| /p> <p>Врате се.{S} Ал’ ’де ће кнежевић одсести?{S} Нема ту деспотових двора, ту нема дома за г |
| чекања ту није.{S} Једну руку морамо си одсећи да остало спасемо.{S} Да ли бог да Турчина сатре |
| м запињати, јер ми ствар чудно изгледа, одскора добио сам глас из Браничева да Јеремија неће гр |
| е се остали смејаше и чаше после сваког одсмеха празнише.{S} Веселост је све већа и већа настај |
| а мало већ ражаљена, од своје намере не одступаше.</p> <p>— Дакле, најмилије јагње из Христова |
| ш, и онђе треба султан много војске.{S} Одступили сте од опсаде Новог Брда, а да узмогнете гото |
| >— Ту лежи велико право, од тог нипошто одступити.</p> <p>— Поручио сам деспоту, да ако хоће Го |
| >И гости су готови, тело иште своје.{S} Оду у трапезарију, игуман напред, води их.</p> <p>Кад ј |
| p>Тако кад су готови били, опросте се и оду, и благо однесу.</p> <p>Остаде Ферхад, спрема се су |
| мештена трпеза, звоно зазвони, дворјани оду краљу и својти му да и’ допрати.{S} Деспот их пред |
| зев сваки своју корист преда се.</p> <p>Оду лећи, да сневају о благу, које ћеду добити ил’ од д |
| м ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — рече благодарно слуга.</p> <p>— А јеси ли ти |
| ов извршио, да ја кнежевићима нисам вид одузео, но да сам их овде код мене тајно здраве и читав |
| ни власти.{S} Коме је испред очију свет одузет, тај је од свију људи најнесретнији.{S} Благо и |
| жалосне ноћи, када нам светлост занавек одузеше, а оно морам и онај час проклети, у ком сам се |
| S} Јошт и то дода да се војводама сабље одузму.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити |
| тичу, не би више рада била да јој се ти одузму.{S} Пре једног магновења била је без тог блага с |
| жи му руку, соко доскочи, рашири крила, одупре се лагано, одлети као муња и донесе Јерини грабе |
| ристаје.</p> <p>Јеремија баш хоће да се одупре.</p> <p>У Голупцу се налазе и ослепљени кнежевић |
| .{S} Султан се овима приклони и од рата одустане.</p> <p>Деспот упадне:</p> <p>— Како би сад на |
| и неће ако Голубац падне.</p> <p>Мађари одустану од јуриша да се мало саберу, и поткрепе, па ће |
| ели Марка видети.{S} Као младић, био је одушевљен за Марка ког народ већ у песмама слави.{S} Ли |
| лагословио војску која је сад спремна и одушевљена.{S} Сад, пак, дођосмо да код тебе пребудемо, |
| рбија неће пропасти ако сте људи — рече одушевљено Ферхад.</p> <p>— Све што имамо, што нам је н |
| изгубити.{S} Ја сам Турчин зато да могу ође мом народу што олакшати.{S} Ни самом Бранковићу нем |
| ег лека, него ил’ да се одма’ са другом ожени, ил’ да га нестане.</p> <p>Турци после смрти Баја |
| а је од царске крви.{S} С овом се Ђурађ оженио још у оно доба кад је са Стеваном и Мехмедом про |
| е после калуђерства хтео <pb n="318" /> оженити, или како су ме хтели код Турака адумом да начи |
| ије пристаниште жића.{S} Био је негда и ожењен, ал’ оста удовац.{S} Згрешио је, био је <pb n="5 |
| /p> <p>У време ови’ метежа Ђурађ је већ ожењен био.{S} Породица му се већ почела плодити.{S} Мо |
| али Гргурови синови.{S} Умре ли деспот, оживиће у њима жудња за власт.{S} И кад не би било те ж |
| д ропац завршује, а гром самрти душу му озарио.{S} Руво је на њему кићено златним токама, у њем |
| седели.</p> <pb n="416" /> <p>Јеремија озбиљан и мало забринут, остави друштво да се за сутра |
| јала.{S} И сам патријарх, који је одвећ озбиљан био, показивао је на свом лицу неко задовољство |
| ромене приметити није било; он је одвећ озбиљан био, и замишљен је изгледао.{S} Отац Харалампиј |
| и по кући се врзу.{S} Царица, премда је озбиљније нарави била, опет се у двору тек само пред ње |
| м располагати ћу како ми је воља — рече озбиљнијим гласом Ферхад-паша.</p> <p>— Нек ти је како |
| а ви други донде на миру будите — рече озбиљним гласом Петар и оде за Митром.</p> <p>— Нека се |
| забуну Светислављеву, па мало живљим и озбиљним реч’ма почне га извињавати.</p> <p>— Је ли, Св |
| са распуђеним овцима.</p> <p>Леонтије у озбиљним мислима престаде читати, бројанице броји, и бр |
| немо.</p> <p>Деспот изрече, на Леонтија озбиљно погледи, чека одговора.</p> <p>— Тако је.{S} Но |
| ет се у двору тек само пред њеним очима озбиљно понашало, а како ту она не беше, а оно се све р |
| еремија хоће да преда Голубац? — запита озбиљно Ферхад.</p> <p>— Јест, ал’ управо да ти рекнем, |
| се јело и пиће, мало се говори, све је озбиљно, све тако изгледа канда је посмртна даћа.{S} И |
| ру <pb n="226" /> вољу.{S} Патријарх је озбиљно лице показивао, но није се могло на њему примет |
| довима могу Срби Угарску штитити — рече озбиљно војвода Војихна.</p> <p>— Кад је Србија са свих |
| читао, ја треба све да испричам — рече озбиљно Ферхад-паша.</p> <p>— Ал’ би’ и ја рад да сам н |
| овори тко си и тко те амо послао — рече озбиљно султан.</p> <p>Сејмени до поклисара пазе му на |
| предајмо ми сад Турцима Голубац — рече озбиљно Јаблановић.</p> <p>— Не предати, већ продати — |
| ћи.</p> <p>Јеремија подиже главу горе и озбиљно да одговор.</p> <p>— Кажи господару, да ћу доћи |
| они тек спољашње пред људ’ма показивали озбиљно лице и смиреност, а јошт мање, кад сврше што им |
| } Доклен ће то тако трајати? — одговори озбиљно Јован Кнежевић.</p> <p>— Па што вам фали, рецит |
| д мене је реч задата светиња — одговори озбиљно деспот.</p> <p>— Та то је све истина, да сте јо |
| , и он би све то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да те Бајазит за жену иште; ако те не дам |
| р је турска сила велика.</p> <p>Лошонци озбиљно ослови краља да се повуче и сам на Ласловар.{S} |
| атовати мора за свој спас. — Деспот ово озбиљно изусти, и што једаред изрече, тога ће се чврсто |
| авао се његов витак стас, лице благо но озбиљно.</p> <p>— Гази-Марко, шта радиш?</p> <p>— Пијем |
| оспођа, премда већ мало у годинама, али озбиљног, заповедајућег изгледа је била, и одржавала је |
| мно донесе се.</p> <p>Провели су обед у озбиљном говору, у ободравању, у нади.</p> <p>— Јошт Ср |
| ћа.{S} На свачијем лицу види се свечана озбиљност, деспоту се брижна бора на чело навукла, Јери |
| чека, очи му запламту, лице му ванредну озбиљност тумачи.</p> <p>У пратњи Рувима улази владика |
| ају забављали су се, које у шали које у озбиљности.</p> <p>Новак је одма’ посјетио патријарха у |
| рков род.</p> <p>Хасан примивши мач, са озбиљношћу одговори:</p> <p>— Кад ми га у знак Маркова |
| ч’ма Марко, стиснув Ђурђа за руку, свој озбиљски разговор закључи.</p> <p>Још су се дуго частил |
| ки неред после себе оставили — одговори озбиљским гласом патријарх.</p> <p>— Нек се донесе зако |
| растргну?</p> <p>Тако путујући, деспот озире се, лакше му је души кад види богате неопустошене |
| xml:id="SRP18590_N5">На свих осам места означених звездицом у првом издању (<hi>Недељни лист</h |
| же, ал’ уз помоћ људи које султан за то означи.</p> <p>— Лако ћемо, Јеремијо, после тога, само |
| место на страни, које му се већ напред означило; јер је већ његова столица за њега приправна б |
| њима доглавна свита, деспот при уласку озре се налево, на гробницу Високог Стевана, ал’ неће т |
| сте права жеља, само кад би деспот пао, ој честити пашо, да ми хоћеш само наруку, све би учинио |
| ћерати, да се преда једаред тај лис.{S} Ој како би вољео Вукоглију у шаке добити.{S} Да ми је т |
| а вино га још већма побуђава.</p> <p>— Ој, честити пашо, како је красно бити Турчин.</p> <p>— |
| смањка славно српско царство...?</l> <l>Ој Душане, Срб’ма сунце јарко,</l> <l>Зашто зађе роду ј |
| и њихову бојазан да Мађари са Србима не ојачају, и ако се град што пре не преда, могу откудгод |
| иближимо, и да ојачамо, и кад Угри опет ојачају, наново у борбу против Турака, јер за нас, за С |
| ути да се опет Турцима приближимо, и да ојачамо, и кад Угри опет ојачају, наново у борбу против |
| ом владарах, народ је ослабио, а Турчин ојачао, сами собом не можемо успјети, морали смо савезн |
| љ достојанствен, отворена лица, искрена ока, да није краљ, рекао би да је ритар.{S} Деспот царс |
| а и красни обрва, севала су му два црна ока; и парала су срца.{S} Властољубије у младом његовом |
| и видиш два милостива а четири несташна ока, и теби се срце у грудима стегне; или идеш поред џа |
| ег Србина, хоћете ли видети два умиљата ока као код други’, — тешко.{S} Очи му увек варнице дај |
| Костреш војвода без леве руке и десног ока.</p> <p>Кад су их видели, свак се уплаши.{S} На лиц |
| а, црно мрко лице, црна коса, у дубљини ока видиш му јуначку душу која тек за бој живи. ’Де се |
| свој чадор, да се са Јеремијом у четири ока разговара.{S} Облачина иде ал’ громко прослови:</p> |
| и, ипак није се прам овом између четири ока као такав <pb n="427" /> понашао, него као брат бра |
| аву.{S} Облачина је делија и своју душу окаљати неће.{S} Кратко нам је време, а много се има из |
| деспотовица Јерина.</p> <p>И деспот је окаљен војник, и у сну собом господари, сан му је пола |
| тријест тисућа, и ми имамо толико, све окаљених војника, а познајемо и слабије стране Тураках, |
| <pb n="517" /> <p>Но Јерине срце је већ окаљено, ни не осврће се на ужасан јек.</p> <p>Јерина н |
| тако камен с каменом стегне и да се сам окамени.{S} Ти, вјерни војводо Радићу, дај налог надаље |
| д од њих знати.{S} Но док тај њихов рад окамењен у Смедереву граду траје, трајаће и Србија.</p> |
| а, да л’ ће се смиловати.{S} Ферхад као окамењен, ’ладан као мрамор.</p> <p>Ужетом их вежу, вој |
| ачина гледају на Ферхада непомични, као окамењени. .</p> <p>— Ти си анђео хранитељ Србије — реч |
| шеће, па опет сред њих стане, који као окамењени непомично гледе, ћуте.</p> <p>Ферхад спусти и |
| слав је Милеву тешио.{S} Сви остали као окамењени гледаше на ужасне гласоноше, а гдекојим се, о |
| ало се стресе и умре.</p> <p>Сви су као окамењени на мртвог деспота гледали.</p> <p>Пукне глас, |
| ћена, пуцета од драгих камења у златном оквиру у склопу као токе поређана и сплетена, на глави |
| ма чинити.{S} Један му саветоваше да не оклева, но да одма’ са свом силом у дубљину Србије упад |
| руци — рече Јеремија.</p> <p>— Дакле не оклевајмо — рече Јаблановић.</p> <p>— Тебе Харалампије, |
| но Ново Брдо је у опасности, нит’ је до оклевања.</p> <p>Деспот са четир војводе заседне у друг |
| а ће се чврсто држати.</p> <p>— Није до оклевања, идем да дам јавити да се Нићифор спреми, па о |
| то Јаблановић.</p> <p>— Сад нам није до оклевања, ја мислим одмах да ступимо са Турцима у погод |
| бити.{S} Ја одлазити морам, није ми до оклевања, морам се спријемати за Смедерево, и оставит’ |
| моја брига.{S} Но сад више није нам до оклевања, већ спрјеми се, па одма на коња.</p> <p>Харал |
| твоје руке, велики султану.{S} Само до оклевања није.{S} Ако падне Голубац, онда нисте ни ви о |
| тражим, јер времена су окрутна, није за оклевање, и кад чу’ да си овђе зарадова’ се да нећу у о |
| S} Дакле није без узрока са мном толико оклевао.{S} А како ви с њиме стојите?</p> <p>— Тако ист |
| ови, да ји видимо, па да ји водимо, јер оклевати не ваља.</p> <p>— Одма’ ће ту бити!</p> <p>Хар |
| ака, нити је ко на кога хулио нити кога оклеветавао.{S} У празним часовима једни су децу, младе |
| рунисан шлем од злата, на прсима красан оклоп, каквог само францеска рука израдити може.{S} До |
| да у свези златној на прсима као златан оклоп, на глави му црн самур-калпак са белом челенком, |
| њаника, жарког сунца жега ужасна, тешки оклопници читав дан ка коњу, изморени, би л’ спасили св |
| горе, како Високи Стеван са своји дивни оклопници на Тамерланове Татаре јуриша.{S} Ту виси на ј |
| е, ђе је наша стара војска, ђе су дивни оклопници, који Тамерлану сузу натераше кад се тукоше п |
| д стене отфркну, љуте димишћије му се о оклопу ломе, сваки му удар хатлију обори, но сили одоље |
| , ту је Ђурађ са војводама, великашима, око цркве непрегледно много народа.{S} Ђурађ и војводе |
| красна Гркиња.{S} Танког високог стаса, око тријест пет година стара, лице фино, бело, да није |
| цима очи заслепи, јер Турци су већ онда око своје на Смедерево бацили.{S} Колико му је као султ |
| ма, натуштала би се силна турска војска око Београда, па онда хоћемо ли нећемо ли, морали би Ту |
| се не може.</p> <pb n="262" /> <p>Управ око поноћи, кад су сви највећма разгрејани били, дође ј |
| У почетку нисам ју ни гледао, а она све око мене лиле-миле, само да јој што по вољи учиним.{S} |
| м деспот као владатељ сасвим друге људе око себе потребовао, одбацио је он Харалампија, као што |
| Мачва, Београд и Голубац.{S} Београд је око Србије, Мачва је српски Ханаан, а Голубац је десна |
| -беглербегом зајезди, ал’ тако да му је око увек надаље спред јездећег Харалампија гомилу управ |
| аждаја прождире децу, како му се змије око њега заплећу.</p> <p>Јерина седе до почивајућег дес |
| у бриге, стадо му је заплашено, вуци се око њега залетају.</p> <p>Игуман преправи за Леонтија у |
| ко време ти двори су готови, а у њима и око њих ћеду се створити дивни вртови.{S} Кад дође гост |
| жртву српства и христијанства.{S} Из и око њега распростире се ароматичан етер, рекао би да ти |
| досад чинио, шта ћу одсад чинити, јер и око мене се змије заплећу, имам и ја душмана, морам паз |
| рску, Мађарима, пак, за обрану, а точак око којег се све окреће биће Смедерево.</p> <pb n="522" |
| ће сад говорити, допринело би му гајтан око врата. </p> <p>Ферхад стане пред деобенике, исправи |
| .{S} Језичан сам био доста, па сам знао око матере; она ми понуди кћер.{S} Посао је био готов, |
| уђери се смирише, па гледају свој посао око манастира.</p> <p>И Јеремија, и Јаблановић и Харала |
| вки једним оком жалосно изврће, а друго око баца на трпезу и смешљиво их све набраја, а риђа бр |
| нешто читати.{S} То је брат Теофан тако око четрдесет година стар, смешљивог лица и погледа.{S} |
| а.</p> <p>Игуман Рувим био је стар тако око седамдесет лета, бистрог погледа, на лицу му читаш |
| ече Петошко.</p> <p>— Кад је Душан само око на ког бацио било је доста; сваки му је поглед био |
| ’де хоће град да зида.{S} Његово бистро око увидило је одавно оно место, тачку, ’де би требало |
| Караманију да угуши буну, а другу опет око себе купи, да је на ограшју на све стране.</p> <p>Ф |
| S} Све је ту туђе.</p> <p>Док се деспот око Голупца бавио, Јерина са породицом у Београду је ча |
| н био?{S} Кад пређеш мимо харема, бациш око на мали прозор, а ти видиш два милостива а четири н |
| н велики гвоздени кавез.{S} У њему седи окован Бајазит.{S} Тамерлан се наслађава са понижењем Б |
| , ал’ нашли су у цркви крстова, путире, окована златна еванћелија и разне скупоцене утвари што |
| не.{S} На столу још стоји велико златом оковано еванђеље, и крст, у ком израђено почива парченц |
| сад прави пријатељем, ал’ једнако кује окове за Србију.{S} Кратко је вријеме а нужда велика.{S |
| ито гледи на Дунаво, на Угарску.{S} Сав окол пун вредна радена народа, што је човеку за живот, |
| оћ, а деспотове војводе подићи ћеду сав окол и Шумадију, и прекинућеду свезу са Крушевцом.{S} Д |
| >За чадором сејмени и заптије.{S} Ту је окол турске војске.{S} Ту су јаничари, азапи, љути арап |
| ати до даље наредбе, јер они сачињавају окол Жигмундове војске.</p> <p>Деспот у великој дворани |
| а.{S} Жигмунд још неће да иде, пошље из окола своје хусаре да разбију хатлије, изроди се крвава |
| Недељом и празником после вечерња цела околина зуји од гусала као рој пчела.{S} Јуначке песме |
| настирске цркве.{S} Долазе ближе, дивна околина украшава манастир, задужбину Високог Стевана, с |
| и се договараше.</p> <p>Стеван је био у околини Крушевца да види да ли се брзо нова војска купи |
| Исак-пашу, да не напусти своје Турке да околину харају.{S} Ово је тек примирје, а не прави мир, |
| тана, већ зове деспота да му покаже сву околину Смедерева, и унутарност.</p> <p>Деспот дозивље |
| ог дана, да каквог бегунца нема.{S} Сва околна сиротиња, просијаци овамо долазе и наране се.{S} |
| се племић потурчи и осили, онда мора и околни народ хоће ли неће ли, па се то зло све већма и |
| ог види у својој целости.{S} Мојој жељи околност границу полаже.{S} Ја хоћу засад мир мом народ |
| та.{S} Но покрај свију ти’ пријатељски’ околности, у чуду се нашао деспот Ђурађ.{S} Грчки цар Ј |
| ан врло у рату и у управљању миром, све околности добро познаје, и најслабија му страна, то јес |
| ивали.{S} Неке чрезвичајне и изванредне околности, које су настати морале, наметнули су ми дужн |
| о једног троје управљају.{S} У оваковој околности није требало да непријатељ Србе обара.{S} Тре |
| ва брига на Ђурђеву главу.{S} Све су му околности познате; он се мисли, па мисли на то да свака |
| а забуна владаше.{S} У таковим жалосним околностима, код толико себи противних глава које се у |
| родице лако утаманити.{S} Сад треба, по околностима, ово Милици, ово Вуку, страну држати, једну |
| жили.{S} Када је Турцима до нужде било, около њи’ су лисичили и мир обећавали, а како им се мал |
| велики свилен златом украшен шатор.{S} Около њега више мањи’ шатора.{S} Пред великим шатором в |
| јој разне ропкиње са распушћеним косама около ње скакуцају.{S} Иде ли која у џамију ил’ ’амам, |
| тај свуда мути, а особито често се врзе около Русне.{S} А знаш ко је Русна; да може, три круне |
| > <p>Силно јато црни’ врана облетало је около дворова деспотови’, па се најпосле упуте дубље у |
| ко бар Турци знају да имамо јошт језгре около које ће се нова војска купити моћи, па не верујем |
| > <p>— Кажем ти, све да ми јавиш шта се около књагиње ради, и то свагда и у свако доба.</p> <p> |
| и пријатељи Лазареве породице, скупе се около њега.{S} Кад ји све сакупи, почне им говорити:</p |
| <p>После свете литургије народ тамо-амо около цркве хода, ’де их слепци гуслама дозивају.{S} Је |
| гом српском кнезу ласкати.{S} Сад почну около ове двојице интригирати.</p> <p>Оставимо Деспота |
| ли каквог познатог роба видели.</p> <p>Около Тамерлановог шатора чује се вика и смех.{S} Тишма |
| е га к себи близу, и слабим гласом пред околостојећим војводама и саветницима рече му:</p> <p>— |
| е опасати кад има иоле војске у граду и околу.</p> <p>Јеремија чује да се Мачва предала, предај |
| раних војника, колико се само у граду и околу сместити може, а да противницима покаже да је кад |
| мисли да ће он као калуђер у султановом околу, код турског паше метоике пити, чисто себи не вер |
| ку посаду је обезоружао, ал ипак у свом околу задржао.{S} Војска му се састави са оном од Видин |
| ћебапа, ракије, шећерне гурабије.{S} У околу султановог табора свашта има, а шта нема ’де је с |
| божни’ калуђера, и гуслара.{S} Што се у околу султана ради, све то зна деспот, Ферхад опет зна |
| сти богомољци — упадне Пајсије намигнув оком на Харалампија.</p> <p>— Да не губим време, дао са |
| све заборави.</p> <p>Ферхад га промјери оком, једва се може уздржати да га погледом не пресјече |
| не би л’ крочио.</p> <p>Султан промери оком поклисара, па прозбори.</p> <p>— Чујеш, робе, прим |
| ришима уморени, неиспавани, не дајмо им оком тренути, нит’ времена да се опораве, мада им откуд |
| чано, узда’не, и у малој почивки једним оком жалосно изврће, а друго око баца на трпезу и смешљ |
| могло сакрити Харалампија пред бистрим оком Ферхад-паше.{S} Све се већма и већма подсећао.</p> |
| од цара, само сад овај рат да се срећно оконча.</p> <p>После ови’ пророчески’ речи престао је г |
| ко ми је било.{S} Но она, кад ме опази, окрене леђа.{S} То ми жао буде.{S} Она је у кадиви, са |
| нувши с главе калпак, метне га на стол, окрене лице краљу, те овако збори:</p> <p>— Величанстве |
| е Јеремија против њега оружије наперио, окрене и ободе коња, и врати се у свој стан. </p> <p>Уљ |
| а осећај и спомени у дубље не увуку, па окрене разговор.</p> <pb n="454" /> <p>— Тако је то, ви |
| иш, а она од ветра бранећи се каткад се окрене, па кад уђе у башчу, па хоће да врата затвори и |
| у и Београд Жигмунду, и зато ће му леђа окренути, а падиши ће плаћати данак, и сад ће дати за н |
| су.{S} И ако бог да, и Турке истиснемо, окрепљени, можемо и другом слободније у очи погледати, |
| шу, који је какав, па сад једног реч’ма окресне, сад другог, и ником не остане дужан, ма му тко |
| ак, за обрану, а точак око којег се све окреће биће Смедерево.</p> <pb n="522" /> <p>Чују Турци |
| ко натрашке пође или пада, онда му леђа окрећу.</p> <p>Отац Леонтије са младим Стеваном једнако |
| беници издајице виде да су криви, и као окривљени чекају осуду.</p> <pb n="480" /> <p>Бимбаша г |
| и са целим „хришћанским“ светом.{S} Па окром тога, каквог може бити Србину пријатељства у Турч |
| > <p>У црној дворани на среди је велики округао стол, покривен црном чојом.{S} Над столом одгор |
| сад осећамо у пуној мери несрећу нашу, окружени страшним вечитим мраком.{S} Нас већ на овом св |
| и.{S} Турчину нек се упусти Приштина са окружним предјелима чак до Косова.{S} Косово нек буде з |
| а, да са последњим уздисајем све што га окружује, смлави.</p> <pb n="324" /> <p>Овде се састану |
| ао труда да те потражим, јер времена су окрутна, није за оклевање, и кад чу’ да си овђе зарадов |
| p> <p>Војска је деспотова читава, и без окршаја не би се дала из доброг положаја истиснути, а д |
| и могу — рече Новак, мало загрејан, а у оку му се суза купила.</p> <p>Као старијем војнику и во |
| ске постајати не може, а да си ти трн у оку, јер с малом властелом Турци би лакше на крај изишл |
| енама плови.{S} Смедерево ће бити трн у оку и Мађарима и Турцима.{S} Ја ипак морам крмило нашег |
| п Србије.{S} Но Смедерево ће бити трн у оку, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су Срби с Мађари |
| ед премет’ли.{S} Србин је Турчину трн у оку.{S} И ми Срби знали смо војевати, ал’ много штошта |
| аши.{S} Како примиш тај новац, деспоте, окупи јошт и друго што имаш и зидај Смедерево.{S} Ја од |
| ило над Новим Брдом.{S} Као гладни вуци окупили се, опселили су град, позивају упомоћ Алаха да |
| више, да се нађемо у овим крајевима на окупу, да се свежемо с угарском војском која је на путу |
| ај починили.{S} Даље наложи им да се на окупу нађу кад телал повиче, да ће се неким заробљеним |
| ало поткрепимо, јер цео дан нисмо ништа окусили.{S} Од јуче, како је изгубљена битка, једнако ј |
| и, и Београд који је у мађарским рукама олако освојити.{S} Ту је још и деспот Ђурађ, ако и с ма |
| са тим се Турцима посао покорења Србије олакша. </p> <p>~ После овог мира, Вук јошт није био са |
| рала је тајну открити бар да с тим срцу олакша.</p> <p>Наскоро се у двору о том шушкало да је Ј |
| ћа добар утвор руке, који му души терет олакшава.{S} Гледи га Јерина, какав диван делија, каква |
| ијатељства које ће нам и у невољи судбу олакшавати — рекне Ђурађ.</p> <p>Свима се допало видити |
| ди ни помислити, јер је Турцима нападај олакшан против покидане мађарске војске.{S} Ту се сад г |
| клонити, и души својој у светој обитељи олакшати.{S} Та Манасија је његова задужбина.{S} Ту је |
| Турчин зато да могу ође мом народу што олакшати.{S} Ни самом Бранковићу немој се заверити.{S} |
| до скиптре доћи, ослепити, ил’ им врело олово у уши усути, а да се начине за владавину неспособ |
| и дурашност, а да га турска заплава као олош не однесе.{S} Кад се неко време тако у народу поту |
| длазим у Жичу са Јерином да се поклоним олтару Спаситељевом, да нас сахрани од свака зла, да сп |
| и таре мирисавим зејтином, а жубором из олука хујећа вода умилно га успављује, па тек после на |
| а храбро говори, онда мушко срце не сме омекшати.{S} Ти знаш моје боље, ал’ знаш и моју тврду в |
| треба да покаже од каква је дрвећа.{S} Омладак нек покаже да је из доброг корјена прорастјео.{ |
| у пола царства.{S} А ће сам ја онда, ја омладак Немање.{S} Зар да будем само копљанобојник десп |
| рањених коња, пиштање рањениках, копите омотане дробове вуку, пиштање, уздисај задњи’ рањеника |
| гато.</p> <p>Она, истина, није зато још омрзла Светислава, она га је још волела, али та њена љу |
| S} Ако је ко доста преживио, па је свет омрзнуо, дошао је у Дечане да овде нов свет тражи.{S} Н |
| раво да ти кажем, од дивана су ми нешто омрзнути, а мени је доста и један пријан, такав као што |
| , и ми и народ.{S} Ја њему руке пружи’, он мени.{S} Можда је доцне, ал’ ћу употребити све, само |
| мија чека, ал’ их Харалампије заварава, он их моли, преклиње, показује <pb n="470" /> им прстом |
| еван хоће да ју пољуби, Марко му не да, он се само рукује.</p> <p>Поведе се опет разговор онака |
| служавка подебело с њиме шалити хтела, он је њој одма’ њене слабости изјавио, јербо је знао ко |
| ба калуђера.{S} Дође глас до Тамерлана, он даде к себи довести калуђере, који су пред Милевом м |
| чи опоменеш, ево ти за спомен мог мача, он је врло добар; не један је мејдан с њиме дељен.{S} Њ |
| не погоде, пустиће га слободно натраг, он неће шкодити негдашњем јунаку код Искре, и пропустић |
| .{S} Деца облећу деспота, руке му љубе, он њи’ у чело.</p> <p>Веља је радост Јерине, кад виде к |
| е и погинути.{S} Бог му више не помаже, он то добро зна, ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни |
| ске после битке спасао.</p> <p>— Дакле, он хоће да прими сву власт у руке, па онда? — да метне |
| аша, и стоји, паша га не нуди да седне, он мора на ногама бити, и чекати на заповест Ферхад-паш |
| Деспот Стевану, су већ руке прекрштене, он нема више посла у радњи живота и владе.</p> <p>Јерем |
| нек сваки ратар од својих уста откине, он јаје, ја на свако јаје динар, у зидање Смедерева.{S} |
| ро пазити.</p> <p>— Нема куде, штавише, он ће навести и Жигмунда да у падише мира проси, ил’ ак |
| улазећи рече:</p> <p>— Алах је велики, он тек у срце може едемску капљицу пустити; он је створ |
| ет хиљада, и то је добро, не добије ли, он ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту знати наћи.{S |
| рци од бугарске стране на Ниш надирали, он се усиљавао придобити управу над војском која је про |
| ва.</p> <p>— Е то му не треба замерити, он је јошт врло млад, и отац му је стар и слаб, па као |
| дође Марку, он ће му свагда сузу утрти, он ће све добро што има са невољним поделити.</p> <p>— |
| лампије долази светлим веселим образом, он је издајица над издајицама, па се од Ферхад-паше мно |
| унапред рекао.{S} Вукогли је задовољан, он се хвата за скут султану, покоран је, неће да зна за |
| > <p>— Ферхад-паша је више нег’ Турчин, он је човјек.{S} Ферхад-паша ђе је гођ војском налегнуо |
| нам је послао турски цар Бајазит.{S} О, он је наш садашњи пријатељ; да њега нема, поред Вука би |
| да ми је син, али шта помаже.{S} Прво, он је само једног војводе син, а ти царска кћи.{S} По с |
| дјелити.{S} Код Ферхад-паше биће благо, он је уговор склопио, и он ће вам у делби по турском ћи |
| неба.{S} Ако му је корак погрешан био, он га је са својим јунаштвом, љубављу према своме народ |
| далечину.{S} Пошљи слугу Нићифора тамо, он је код Ђурђа прије служио, зна путеве, земске и морс |
| тиву Турака, код Новог Пазара; наравно, он је био још дете према мени.{S} Но оставимо прошлу сл |
| м песмом.{S} Једно се тужи што је слеп, он вели да нема несрећнијег створења од оног који бела |
| ву изгину.{S} Није издао Вук на Косову, он је спасао Босну, јер да се са својима тамо не повуче |
| се предати.</p> <p>— Познајем Јеремију, он добро не мисли.{S} Ако дође па одмах не преда Голуба |
| они, ако је ко угњетен, нек дође Марку, он ће му свагда сузу утрти, он ће све добро што има са |
| мске и морске.{S} Пиши лист и подај му, он ће све вјерно извршити.</p> <p>Деспот мисли се.</p> |
| град.{S} Чудим се како га одзвали нису, он мора јако награђен бити од деспота.</p> <p>— Видићем |
| што се немојте повађати по Јаблановићу, он је био који вас је Ђурђу издао.{S} Идем султану као |
| вели народ?</p> <p>— Знаш шта је народ; он свагда јачег се држи, јер се боји да ће, ако слабије |
| главу.{S} Све су му околности познате; он се мисли, па мисли на то да свакако своју и свог нар |
| Светислав осећа бољу повређене љубави; он је млад, њему је та боља у том положају слађа него д |
| д чује новост дворску, силно се ражали; он је у свему са патријархом држао.</p> <p>Отац Харалам |
| ек у срце може едемску капљицу пустити; он је створио човека и сваку животињу, дрво и чокот.{S} |
| текао.{S} Хафиса је цео исток обожавао; он је у години косовске битке умро, без да је свог мило |
| потајно и поверљиво проговорити могао; он је јошт дању приметио више служитељски’ образа који |
| Ђурађ је познавао његово злоковарство; он је знао да Харалампијеве услуге нису излазиле из чис |
| м после очиног пада истражио и задобио; он ће ме јошт док сам жив послужити.{S} Овај мач који т |
| ме никакве промене приметити није било; он је одвећ озбиљан био, и замишљен је изгледао.{S} Ота |
| } Он је ревнатељ народу, <pb n="533" /> он и у турском руву Србину служи.{S} Камо среће да су с |
| Бајазиту живо представи стање Срба.{S} Он изјасни султану да са Србима није тако ласно војеват |
| ет мора имати једну која му је прва.{S} Он сад такову, прву, тражи.{S} Грци намећу се да му как |
| же Светислава.</p> <p>— Познајем га.{S} Он је мекши од калуђера.{S} Док се Војновић и Ђурађ на |
| адо’ сам, и у туђинству нађо’ друга.{S} Он је из далеке земље, из Персије.{S} Његов је народ им |
| ’ само у народ да му нико не забада.{S} Он није бранио што ће Лазар на Косову погинути, ал’ зат |
| <p>У Голупцу Јеремија војвода влада.{S} Он је био после косовске битке још врло млад левента, п |
| воде.{S} Отац му је паметан војвода.{S} Он је увидео, да није можно турској сили противустати, |
| дуго био у служби код драчког кнеза.{S} Он зна удесно уз тамбуру певати све песме што су их при |
| власт јошт је сасвим крепко стојала.{S} Он је имао млого тајни’ непријатеља.{S} Који нису били |
| е корачао к извршењу започетог дела.{S} Он жели Мађаре оборити, но како ће, док Србин животне с |
| која је против Турака послата била.{S} Он је своју задаћу и овде, покрај млоги тешкоћа, решио. |
| моје жалосне спомене од мене прима.{S} Он има доста жалости.{S} Узми ју ти, млади делија, — и |
| лежи; савест му је јако оптерећена.{S} Он и Вук су свему том узрок били.{S} Мумлајући тек рекн |
| још збити, само да бог поживи цара.{S} Он је већ после Вукашинова пада Србију спасао, па ће ју |
| , тражио је други предмет разговора.{S} Он ако је сам у себи све то и осећао што Петошко говори |
| ља, на које се деспот ослањати мора.{S} Он сад ако тебе не би хтео одбацити, морао би њи’ изгуб |
| лату од сто и педесет хиљада дуката.{S} Он је управо заповедио Јеремији да преко мене да осљепи |
| два је дочекао смрт Стевана деспота.{S} Он се сад надао да ће до првог степена свештеничког дос |
| овића дошао је до овог важног места.{S} Он је у своје време за Ђурђа свуда партају правио.</p> |
| вукао.{S} Приврженика имао је доста.{S} Он је сад намеравао своју војску умложити, Лазареву пор |
| } Али Харалампију све то није доста.{S} Он је већ скројен за то да руши, обара.</p> <p>Како је |
| ја, ја идем на вјеру да примим град.{S} Он је војвода, неће оскврнути светињу јунаштва, задату |
| благо нагомилано; при том силан је.{S} Он хоће и да се жени.{S} Премда Турци више жена имају, |
| ојаке мисли у глави оца Харалампије.{S} Он је био немиран дух.{S} Мерио је при софри свачије ре |
| уши не толико велике колико дебеле.{S} Он није баш лудо но више лукаво изгледао; у данашње доб |
| е су речи Светислава нешто поразиле.{S} Он је баш онда љупко погледао на цвет од крина којег за |
| од њега отети може против њене воље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим заједно по |
| ичеву да даје, да ради, да не клоне.{S} Он се моли богу, и светој обитељи, у храму Богородице у |
| му је да задату ријеч погазити неће.{S} Он ме понуђаше писменом обвезом, да кад предам град, у |
| да преко мене да осљепити кнежевиће.{S} Он је мени наложио, а ја сам извршио, па тако и ја мора |
| о да се Стеван одма’ за цара извиче.{S} Он је јошт млад, па поред све своје памети, у ово опасн |
| те глава поред њега заболела не би.{S} Он тебе добро познаје.</p> <p>— Ха, ха!{S} Краљевић Мар |
| е да свој закон каља и човеку шкоди.{S} Он ми је све овде.{S} Моја браћа и родови нису уз мене |
| ки да је за тај посао најспособнији.{S} Он је од најстарије властелинске лозе, а сада је и најс |
| линске лозе, а сада је и најсилнији.{S} Он жели с тобом у пријатељству живети, ако и ти њему по |
| ули сте за Високе Дечане у Метохији.{S} Он је богатством Жичу превазилазио.{S} Побожан српски к |
| пасти може и да нову војску устроји.{S} Он се доиста повуче натраг са својом силом, а остали, к |
| логи душмани наједанпут напали били.{S} Он их је силном руком обарао.{S} Но и ја сам једним уда |
| рђа и великаши и народ радо примили.{S} Он је био сва надежда народу, па је и признат за деспот |
| ше, да га исто тако познајем као ти.{S} Он је ревнатељ народу, <pb n="533" /> он и у турском ру |
| з своје руке ни давати ни продавати.{S} Он је сад само подлога Јеремије, а кад се Јеремија благ |
| мо.{S} Од њега сам се учио војевати.{S} Он се поред Турака тукао и погинуо, али је зато ђе је с |
| на ове речи почне срце јако куцати.{S} Он је био такође још млад човек, па такова слика јако г |
| а гледали и чекали како ће започети.{S} Он није дао дуго на себе чекати.</p> <p>Почео је једну |
| рукама ишчекивао је што ће сљедити.{S} Он није сљедио Жигмундовој војски, која је била у бегст |
| у је рад својим јунаштвом заслужити.{S} Он паметно збори, искрен је друг, и пије вино.{S} Јунак |
| нуђен целу ту ствар начисто довести.{S} Он је увиђао да се Мари не допада ни то што се Милева Т |
| орао се већ и за своју децу бринути.{S} Он је већ увидео да Турци ни њему нису пријатељи, и уто |
| највећем покољу и нужди зна се наћи.{S} Он ће нам бити челенка до челенке.{S} Па ако бог да, по |
| и шта ће тек стари Новак на то рећи.{S} Он је већ за сигурно држао да ће се са царском породицо |
| ју и свог народа независност докучи.{S} Он започне владу своју као независан господар.{S} Он пр |
| едно јутро дође у Дечане један улак.{S} Он је неке налоге донео Харалампију од кнеза Ђурђа.{S} |
| ску благосиљао.{S} Он је први јунак.{S} Он и Ђурађ свима у очи падају.</p> <p>— Но, то ми је др |
| у очајном стању, страшан непријатељ.{S} Он рашчлени да је лака ствар била од несаједињени’ Срба |
| у, нет ’грамзити за светским сјајем.{S} Он помишља, богзна хоће л’ то сретно доба дуго трајати, |
| тежио, не за турским благом и саном.{S} Он је свој род љубио.</p> <p>У народу, и да је остао ка |
| ије.</p> <p>Састану се и са Хасаном.{S} Он је побратим Бранковића.{S} Не једанпут је шушнуо му |
| рат султан није био с тим задовољан.{S} Он је корачао к извршењу започетог дела.{S} Он жели Мађ |
| као сребро.{S} Гуслар се зове Грман.{S} Он је родом из Приштине.{S} У младости је био војник по |
| сам шта је био, пола Грк пола Србин.{S} Он ме узме на искушеније; но да сте видили то искушениј |
| ско дете, а остаће у души хришћанин.{S} Он је мој посинак, и кад мене не буде потпомагаће своје |
| ма слави.{S} Лично га није познавао.{S} Он запита за Марка.{S} Турци му одговоре да би га радо |
| доба брат брата, син оца је убијао.{S} Он је постао на то султаном свију Турака.{S} Истина, по |
| српски народ турском ножу привукао.{S} Он је своју цркву, свој род љубио, па га болело што су |
| вао, и веће војено одељење управљао.{S} Он је био красан, честит и побожан.{S} Већа га је част |
| кад је патријарх војску благосиљао.{S} Он је први јунак.{S} Он и Ђурађ свима у очи падају.</p> |
| ћој борби душе одбор оставити морао.{S} Он не би се могао одвојити, но, напослетку, морао се оц |
| сили тражио је српско пријатељство.{S} Он је, дакле, са деспотом, по спољашњем, у пријатељству |
| ’ранило док није у двор примљен био.{S} Он зна разноврсних јуначких песама, а и глас му је још |
| оша себе за краља српског прогласио.{S} Он је с већом чашћу српске земље завладао, и да не бија |
| е.</p> <p>Дошао је и будала Петошко.{S} Он се пред гостима лепо поклони, па одма’ заузме место |
| јуначан карактер врло млого давало.{S} Он, као син Вукашина, држао је да има право на земље оч |
| мислити, како је то Светиславу пало.{S} Он се састане с Милевом.{S} Примети на њој велику проме |
| се већ више реди таково што десило.{S} Он је и сам на све то смешљиво лице показао, и није дао |
| захвалити, што ми је за руком пошло.{S} Он је код Голупца Мађаре отиснуо, спасао манастир Св. Б |
| владу своју као независан господар.{S} Он прими пријатељство Мађара, али без намере да им као |
| гао, био је сам собом у рачуну чист.{S} Он је своју реч задао, па ју је и одржао, вредност њену |
| то ми је био један, Ђурађ Бранковић.{S} Он, премда је млађи од мене, тако је од мене почитован |
| апије по старинском српском обичају.{S} Он је сад домаћин.</p> <p>— Чуј, деспоте, и ти војводо, |
| це, усхићаваше не једног и не једну.{S} Он је овде ходајући очекивао оца Харалампију.</p> <p>Ка |
| тријарху.{S} Новак није био у двору.{S} Он је по крушевачким пределима нову војску купио, но сл |
| намењена била овом мом младом брату.{S} Он је син једног славног српског војводе.{S} По несрећи |
| еврем је био осамдесетољетни старац.{S} Он је већу част свога века у Светој Гори као пустиник п |
| , зашто је дошао властелин Јеремија?{S} Он је нашег несрећног оца пријатељ био, па ваљда ће и н |
| епа, ко ће други да буде него Ђурађ?{S} Он је деспоту у пређашње доба сила зла нанео, но деспот |
| .</p> <p>— Шта је брига Харалампију?{S} Он ће сад по свој прилици владиком постати, па ће онда |
| е љутито Новак.</p> <pb n="313" /> <p>— Он жели, да се од двора њему противна лица удале, па да |
| А како о њима мисли Јеремија.</p> <p>— Он их држи као залогу, а да Ђурђа принуди на исплату од |
| ма у Турке ил’ да онде остане.</p> <p>— Он би дошао к вами, ал после опет да га начините господ |
| добро жели, нек му бог плати.</p> <p>— Он доиста твоју породицу љуби и уважава и жели твоје пр |
| .</p> <p>— А где је Светислав?</p> <p>— Он је на удаљеном одавде конаку.{S} Кад се у двору нала |
| ли је често у двору Светислав?</p> <p>— Он често долази овамо, но не верујем да ће од тога што |
| /p> <p>— А шта жели твој отац?</p> <p>— Он жели, да га признаш за првог поглавара српске земље. |
| Но шта мисли војвода Јеремија, хоће л’ он после к нама у Турке ил’ да онде остане.</p> <p>— Он |
| м.</p> <p>Поклисар пође да цјелива, ал’ он да знак руком да га одбија.{S} Сејмени га за руку ух |
| добрих саветника, и добрих јунака, ал’ он онде више може за нас радити, убавешћује нас на што |
| анпут сам му већ саветовао да пази, ал’ он се само насмеја.</p> <p>— Ако сад промене буде, кога |
| ом провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ он воле остати прост монах и писати српску славу, нет ’ |
| {S} Ја сам већ цару о том спомињао, ал’ он све даје времена у том; па после држи и за претерано |
| {S} Силнији Бајазит му је преотме, нит’ он шта мари за скрушено срце несретног младића.{S} Онај |
| {S} Био Ђурђу Бранковићу веран слуга, а он моје није шћео припознати.{S} Ја сам на његову запов |
| авао.{S} Кад је Марку зла воља дошла, а он је само Хасана тражио да му срце мало развесели.{S} |
| ин против воље Алаха, противу Корана, а он је недостојан труп као стрвина; ако је христијанин д |
| и Турцима, и када се цео план дозна, а он у Турке, онамо куд му је и нећак Ђурађ.</p> <p>Обоје |
| неки дођу к Марку да му госте објаве, а он мало промислив се рекне: „Могу доћи“.</p> <p>Међу Ту |
| је св. Пантелејмона.{S} Како отпочне, а он чита тако напрезајућим гласом канда му је срце необр |
| вог међу овце, где га пастири умлате, а он се врати да изеде зеца; но лисице су већ изеле зеца, |
| ње проводи.{S} Кад му се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, па извалив се, |
| ову да им помогне један град отимати, а он, дошавши са својом војском к опседнутим грађан’ма пр |
| .{S} Ја не могу твог оца слугом бити, а он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још ком |
| одара над собом.{S} Ако мора служити, а он ће служити пре Турцима, Мађарима, само да је код сво |
| ли се јачем душманину свом осветити, а он у Турке, код који’ може све докучити, па и свом <pb |
| дигне купу вина Хасан и пружи Ђурђу, а он другу узевши, куцне се најпре с Ђурђем па с Марком и |
| изради да Исак-паша остане у Голупцу, а он управо у Једрене.</p> <p>Све је у реду.</p> <p>Ферха |
| о одбацити, морао би њи’ изгубити.{S} А он волије њи’ задржати, него ли тебе.</p> <p>— Сад све |
| вукли.{S} Врати ли се Турчин из рата а он поред шербета и баклаве, и међу својим булама своје |
| лавара српске земље.</p> <p>— Дакле, да он буде владаоц српског народа?</p> <p>— Да.</p> <p>— А |
| нике уталожио, паштио се уверити ји, да он то зато чини да после оборене Бранковићеве и Лазарев |
| сову војевао, но ишчекивао је судбу, да он постане поглавар народа, па да би после са изгнаније |
| четку на срце пао, па сад не би рада да он за другог мари.{S} Калуђер ако и није био леп, ал’ г |
| еч погазити не може, и покрај Турака да он још другог душмана навуче.{S} Биће време кад ће се с |
| ам од оца упутства, јер он само жели да он управља са народом.</p> <p>— Када је тако с његове с |
| јеш, примам га и веру ти тврду дајем да он српску крв пролити неће.{S} Ја сам мусулман, па као |
| ваш деспот узајмљује, па и то знамо да он Голубац Мађарима предати мора, стога то си и дошао, |
| дошао покоран да Голубац преда, већ да он што потраживати има.{S} Јест, Јеремија потражива цен |
| ећи:{S} Слушајте Ђурђа место мене, нека он руководи народ.{S} И ја сам сад овђе вас скупио, да |
| ути се.{S} Знаш ли над колико је земаља он господар, и шта јошт неће покорити?{S} Твоја би кћи |
| ђетинства знам, мада га мрзимо, ал’ има он и добријех странах, а то му је да задату ријеч погаз |
| ти за то, наћи ће он за себе другу; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек за тебе за |
| мио, реко’ да сам му вјеру задао, а кад он мени главу спасе, морам и ја њему.{S} Друго би било |
| ђ Бранковић, то вам је већ познато, сад он градове Жигмунду предаје, но Јеремија Голубац предат |
| {S} Ако Јеремија сам добије, рећи ће, е он је господар од Голупца, Јаблановић ће искати свој дј |
| Војновић и Ђурађ на Косову боре, донде он уз тамбурицу љубавне песме пева.</p> <p>— Е то му не |
| днако Вука подстрекавала: зашто да буде он потчињен деспоту, кад су једног оца синови, <pb n="3 |
| </p> <p>— Ја, боме, не би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шуровао, жарио и палио, они се в |
| држао хтео га је и прождрти, јер га је он сам дочепао; други курјак не да је ишао даље да лови |
| {S} Та колико пути сам примјетила да је он и прама другима наклоњен?{S} Остави само на мене.</p |
| и Лошонци.</p> <p>И Жигмунд држи да је он правни господар Голупца, и поручи Јеремији да преда |
| е се хтео упокорити, јер је држао да је он одавна насљедник престола, па не може нити има право |
| ји је сам по себи врло добро знао да је он по себи смешна личност, није се ништа збунио, јер му |
| да се хтео такнути, што се држало да је он дао кнежевиће осљепити.{S} И такав посвећеник, као ш |
| а он је млад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек за тебе заузет?{S} Та колико пути сам примјетила |
| ’ то сретно доба дуго трајати, можда је он сад сретнији, нег’ што ћеду бити некад архијереји.{S |
| а Стевана, свог ујака и поочима, ког је он у животу толико вређао и који му је опет место освет |
| ије знала што се Теофан помамио, кад је он ионако на епитимији, па му није слободно ништ’ дати. |
| са војводама наједнако не дели, ’де је он са ослепљеним и чувањем кнежевића најизврсније дело |
| Знам шта мислиш — рече Милица — теби је он своју наклоност и љубав поклонио; то је све истина, |
| анима као глава служи.{S} Млого пути је он у свом огорчењу Турке оставио, и своје Србе против т |
| ара шта ће са оцом Теофаном, кад јој је он једина разбибрига у невеселом манастиру, и што прожи |
| само, а још га имао није, потребовао је он кадикад његову службу, за коју је овај у своје доба |
| да сјајног Душановог царства.{S} Био је он један од оних ретких калуђера, који се душом и срцем |
| ом, допирали су до Грчке.{S} Изгубио је он брата и љубовцу, па му је остала сад само слава свог |
| ге људе око себе потребовао, одбацио је он Харалампија, као што се баца стара и већ непотребна |
| ије смео очину вољу кварити.{S} Зато је он опет остао сам у себи оно што је пре био, и камилавк |
| урцима противу Мирче, и то зато, што је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца душманин био.{S} М |
| егову породицу већа страна мрзи, јер је он не једном великашу земље поотимао.{S} Па шта учини с |
| и и великог заштитника налазили, јер је он свуда угњетене закриљавао.{S} Кад је Марку зла воља |
| носим уговор на увид Исак-паши, јер је он везир и беглербег, а ти уређуј своје, преправи за ту |
| Манасија је његова задужбина.{S} Ту је он рад да кости своје сложи и да почивају до општег уск |
| Па ни он сам не жели се натраг, познаје он неслогу у властели, па би му се јошт могли подругива |
| пути њега могао смакнути дати!{S} А гле он шта чини са мном?{S} Та да морам Турчину служити, оп |
| рени.</p> <p>Стеван је дуго ћутао докле он напослетку не буде принуђен целу ту ствар начисто до |
| ља и преварити.{S} Балша је рекао да се он не би никад <pb n="232" /> са својом силом тукао са |
| , то и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он, као Турчин и непријатељ, засад већим пријатељем пок |
| онде оставити не хтеде.</p> <p>Како се он од Милеве растао, може сваки себи представити. ,</p> |
| та Новак.</p> <p>— Мој отац вели, да ће он све за народ учинити само да му се врховна управитељ |
| в се запламти, никад ни у помисли да ће он као калуђер у султановом околу, код турског паше мет |
| ао цара Лазара.{S} Сваки се надао да ће он обновити Душаново царство.{S} Већ је унутрашње непри |
| Шта, зар Јеремија властелин?{S} Шта ће он овде?{S} Није ли због нас дошао, да нас одавде извед |
| ст хиљада дуката и град Голубац, ’де ће он заповедати све донде док му се то благо не изда.{S} |
| лавом?{S} Не брини се ти за то, наћи ће он за себе другу; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш да |
| д пође са мном да му град предам, то ће он једва дочекати, па ће опет бити Ђурађ изигран.{S} Не |
| , ђе ће му се благо избројати.{S} То ће он објеручке примити.</p> <p>То изговори султан достоја |
| се сад слабо и пазило.</p> <p>— Још ће он Турке сасвим утаманити — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ак |
| пошла царица.</p> <p>— Мој брате, неће он царицу, Турци само на младе гледе, та ионако се све |
| игмунд, но само зато није дао, што неће он добити Голубац.</p> <p>Жигмунд закључи да се са свих |
| Вук понизи?{S} У највећој сумњи бијаше он и мати.{S} Јер на што Турчину Вуково пријатељство, к |
| мбашу, и он је као ви, допао ропства, и он је хришћанско дете, а остаће у души хришћанин.{S} Он |
| чуваш, а што ти писа да се ти отреса, и он држа да су кнежевићи под мојом руком, и да ти ја зап |
| ас беде постигнути.{S} Да је жив сад, и он би све то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да те |
| огледом Јеремију, понуди га да седне, и он сам седне, и прослови:</p> <p>— Чуо сам за те, војво |
| /p> <p>Још је кнежев пртљаг на земљи, и он не тражи стана, већ зове деспота да му покаже сву ок |
| под деспот-Стеваном постаде игуманом, и он сад чува тело свог добротвора и моли се богу за спом |
| аше биће благо, он је уговор склопио, и он ће вам у делби по турском ћитабу судити.</p> <p>— Бл |
| — Ту је у деоби и војвода Јаблановић, и он је у Голупцу.</p> <p>— Чуо сам за њ, знам га.{S} Дак |
| > <p>— Видите овога младића, бимбашу, и он је као ви, допао ропства, и он је хришћанско дете, а |
| S} Извршиће, ма да би га главе стало; и он је био као дете христјанин, остале су у њему још срп |
| је је срећа на своји крили носила.{S} И он, каогод и други турски великаши који дођу до великог |
| ампија да се с њим опет разговара.{S} И он је ту у двору стањен, и једва чека да га Ферхад позо |
| преко мере, тако исто као и Ђурађ.{S} И он је имао своје приврженике.</p> <p>Русна задобије пот |
| ="#SRP18590_N5" /> дигне се и оде.{S} И он има доста посла у манастиру, да докнади што су хусар |
| .{S} Ђурађ је то сам по себи знао.{S} И он је имао те жудње, и кад није смео, војводе су га под |
| ази, и као робље у Скопљу продају.{S} И он ће сам, вели, прво и последње своје дете на <pb n="5 |
| па, но почео се са другом кошкати, да и он има на половину зеца право.{S} И после дугог ината д |
| курјак не да је ишао даље да лови да и он што дочепа, но почео се са другом кошкати, да и он и |
| с моје стране реци да би’ ја волео да и он што попусти, па ће се онда међу свима странкама приј |
| промишља о судби човека и народа, па и он пређе у покој сна.</p> <p>Сутрадан крене се војска п |
| ида Смедерево, српски Јерихон, ког је и он помогао градити.{S} Јошт је Србину наде у Смедерево, |
| .{S} И већ чега да се боји, ионако је и он сам и Србија на коцки.</p> <p>Деспот стиже у манасти |
| са патријархом насамо говорио, па се и он удаљи да почива, па да свој разговор сутра продужи.< |
| ко је био тај кнез Лазар?{S} Није ли и он оружаном руком Вукашинове земље заузео, и по којем п |
| велики пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако се град преда бил |
| морам и ја њему.{S} Друго би било да би он силом у град улетио био, онда већ вјера престаје, и |
| од њега има нешто српске силе, а кад би он пао, онда би Турци без мача све покорили — рекне уве |
| спот у толикој беди видећи се, да не би он и народ све изгубили, даде половину српске земље бра |
| ао да све натрашке иде.{S} И како не би он увиђао, који је видео и осећао славно доба Душаново, |
| радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то за зло примити и расрдити се, јер је Марко на срп |
| какову грчку кнегињу на врат баце; али он неће ниједну.</p> <p>— Па зар Турчин узима и ’ришћан |
| кад куд се турска војска миче.{S} Па ни он сам не жели се натраг, познаје он неслогу у властели |
| међу самим остарелим војводама тражи си он неку важност.{S} Мог сина Стефана тек преко рамена г |
| ара.{S} Јест, држали су га за лудака ал он не бејаше лудак каквог у Дубровнику као глумца купит |
| мунду у руке падне, онда ће са деспотом он нас овђе потражити.{S} Голубац нам је од преке нужде |
| , прекрстивши се, помоли се богу, могао он му с лица читати да се искрено моли, видиш на њему и |
| баш си ти луде среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те пустио био — примети Јаблановић. |
| ом подобан, но гледаћу да не прођем као он, но да моје душмане сатрем.</p> <p>Овако је Ђурађ у |
| } Ја му за право дајем, јер да није био он, а оно би био други, па богзна какав би тај други би |
| војвода, а при том властољубив, па ако он не би насљедником постао, правио би буну, па опет го |
| има војске, то је код Вука, па сад ако он не заузме кормило, све ће пропасти.{S} И то све неће |
| рећи свог стада српског народа.{S} Тако он чека вече и ноћ, да легне, да почине, зна да ће му л |
| едох бити мудар, па сам му рекао: зашто он да влада са Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли |
| овај случај немам од оца упутства, јер он само жели да он управља са народом.</p> <p>— Када је |
| ба, да покрај кнежевићах сам влада, јер он неће господство с никим да дели, добро га познаје, < |
| нежевиће, ал’ Јаблановић баш ништа, јер он тек преко Јеремије добити може, и тако изгледа канда |
| његов отац ’ранио, но ако ме неће, јер он све мудрује па будале не трпи, а ја онда идем онамо |
| .{S} Књаза Стевана треба умаљавати, јер он нешто важи, па би сву Бранковића надежду осујетио.</ |
| и Гребљановића, и не мога је имати, јер он само на краљевску стати могаше, а то му не допуштаху |
| боље Србију Ђурђу деспоту оставити, јер он плаћа порти годишњи данак за Србију педесет тисућа д |
| {S} Од Турака је само Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко без њега никуда.</p> <p>— Сад пиј |
| е хришћанин од самопусне властеле, јест он је бољи, на његовим прсима је крст Христов, и тако ч |
| нички знак распетија Христовог, ког већ он од много година носи.</p> <p>То је онај отац Леонтиј |
| рци и најмање подсетили.{S} И на дивану он је султана привољео да пристане на <pb n="534" /> ми |
| веш? — запита Леонтије.</p> <p>— Сад ту он није од потребе, имам ја и добрих саветника, и добри |
| гом небројеним да Милеву дарива.</p> <p>Он жели насамо са Милицом нешто важно говорити.</p> <p> |
| се српски народ подјармити може.</p> <p>Он Бајазиту живо представи стање Срба.{S} Он изјасни су |
| ралампије добије позив од Русне.</p> <p>Он није на себе дао дуго чекати.{S} Једва дочека ову пр |
| чему се има од Бајазита надати.</p> <p>Он је Милици све представио најживље, што му је Бајазит |
| ово, често је деспота посећавао.</p> <p>Он беше од они’ људи, које је срећа на своји крили носи |
| њом дуже разговарати није могао.</p> <p>Он је чуо за Руснин велики уплив код двора, а осебито к |
| Са радосни кораци похити онамо.</p> <p>Он Русну прилично забринуту нађе.</p> <p>— Добар дан, г |
| ици.</p> <p>Деспот сазове савет.</p> <p>Он је свакога тихо преслушао.</p> <p>Један вели, треба |
| осланик дође, и то главом Јусуф.</p> <p>Он је са великом свитом дошао да Милеву прими и султану |
| стина, није зато још омрзла Светислава, она га је још волела, али та њена љубав није више била |
| ан јек.</p> <p>Јерина није жена Лотова, она нема се за чим натраг освртати.{S} Срце Србије из Б |
| о?</p> <p>Ако је Милева у љубави тврда, она неће хтети за Бајазита да је још једанпут тако бога |
| посаветовати се; та је ствар земаљска, она се целог народа тиче — рекне патријарх.</p> <p>— Ја |
| ије пропала. </p> <p>Јерина се станила, она је опет гостољубна домаћица, дарежљива деспотица, и |
| спот перо у руку узео, рука му задркта, она рука која се у најљућим бојевима није задрктала кад |
| адра, нити пак Стеван.{S} Овај је млад, она је женска глава.{S} Ту треба да је човек који ће на |
| материној намери говорила.{S} Штавише, она му изјави да га и сад искрено воле, и тек... не зна |
| {S} Мати не усхте одма’ с бојом напоље; она јој покаже благо од Бајазита послато.</p> <p>— Види |
| сам био доста, па сам знао око матере; она ми понуди кћер.{S} Посао је био готов, ја намерим у |
| има кћер, Милеву, од Вука нешто млађу; она би могла падише харем дичити.</p> <p>— Зар је тако |
| тежњу за нечим хасновитим изражава.{S} Она, истина, није још с тим задобила мисао да би добро |
| је била такође горда, властољубива.{S} Она би радо из материни’ руку владу извукла.{S} Она је |
| — Сирота царска кћи није томе крива.{S} Она је од детинства од цара намењена била овом мом млад |
| лада књагиња у чемугод тицати могла.{S} Она је сад са самом књагињом у мисли и чувству свом љуб |
| у, ђипи па запита, где га је видела.{S} Она им прстом покаже правац.</p> <p>— Ено онде, недалек |
| рисустност Марина тешка јој је била.{S} Она се у првој мисли сетила да Мара није дошла као добр |
| се не би царичина страна поткрепила.{S} Она сада нема војске, но ако јој се времена да опет ће |
| адо из материни’ руку владу извукла.{S} Она је своју матер тек утолико радо имала и поштовала, |
| начудити красоти скупоцених поклона.{S} Она је мислила да је већ премештена у оне пределе, где |
| од двора, а осебито код цара Лазара.{S} Она је правац у двору давала.</p> <p>Међутим, удаљи се |
| ази, окрене леђа.{S} То ми жао буде.{S} Она је у кадиви, са драгим камењем украшена, дивно изгл |
| ост Јерине, кад виде красне дворане.{S} Она ће у свом дому главу на одмор приклонити, на свом з |
| " /> <p>На ове речи Јула се застиди.{S} Она је црвеног калуђера за обичног калуђера држала, кој |
| сајузила, само Вук да не господари.{S} Она је видила да њени приврженици немају толико снаге д |
| се више смела пред Србином показати.{S} Она је по вољи Јусуфовој само међу женскима се бавила.< |
| а ће Русна моћи дуго у двору остати.{S} Она је то и примјечавала.{S} Само још није чисто знала |
| је могле на што изванредно побудити.{S} Она га је само тешила да га милује, да ће бог од њих не |
| због књагиње њу калуђер ословљивао.{S} Она је сасвим друго мислила.{S} Њена личност је ту прву |
| је с покојним патријархом онђе био.{S} Она је у своје доба дворске сплетке Харалампију често о |
| је жена у Дринопољу.{S} Хајд’ онамо.{S} Она је већ била супруга паше од три репа.{S} На једном |
| ло неким непознатим чувством гоњено.{S} Она није знала шта да мисли.{S} Њој се чинило да није м |
| рски посланик дошао да проси Милеву.{S} Она је то сама својим дворским другарицама а и самом Св |
| људе у благу пливајуће представљају.{S} Она се поклон’ма обрадовала.{S} Ова радост јој је била |
| оје жртвујућу се невиност изјављују.{S} Она је била прекрасна као што само једна царска кћи бит |
| p> <p>Сад Милица остави Милеву саму.{S} Она је знала да ће њој у почетку тешко пасти кад помисл |
| м.{S} Примети на њој велику промену.{S} Она му исповеди шта Турчин иште, ал’ није му ништа о ње |
| Русна бијаше због тога у недоумљењу.{S} Она није том гласу ни веровала сасвим, јер је држала да |
| ево дошла, зарадоваше се свом брату.{S} Она је била девојка, кнез Ђурађ тек момчић кад су се по |
| те кошницу, видели сте у њој матицу.{S} Она ништа не ради, па ју опет ’ране, али ју и смакну ка |
| ек с њим више белаја на себе навуче?{S} Она се већ мало-помало на то склонила, само како ће сад |
| Кад њу не боле, како ће нас болети?{S} Она се зна.{S} Па зар ти мислиш да би једна Српкиња пош |
| доћи да се насамо поразговори.</p> <p>— Она обично пре подне с једном девојком овуд се шета, па |
| есто је напоље излазила, кад замало ал’ она са притворним страхом утрчи да је неко плашило виде |
| ужитак, или ако јој се то не допада, а она нек иде у Дубровник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се с |
| на деца.{S} Ако је која баш и кадуна, а она се утолико тек срећном налази, уколико јој разне ро |
| <p>Турска војска од Крушевца Моравом, а она од Видина Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол’к |
| ити.{S} У почетку нисам ју ни гледао, а она све око мене лиле-миле, само да јој што по вољи учи |
| з љубопитства издалека за њом гледиш, а она од ветра бранећи се каткад се окрене, па кад уђе у |
| може против њене воље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да и |
| ке, а да други ко султана убија.{S} Мог она су Турци прогањали.{S} Кад је цар Лазар пао, на ком |
| ог Србина болети мора!</p> <p>— Али кад она хоће?{S} Кад њу не боле, како ће нас болети?{S} Она |
| p> <p>Ферхад се обуче и по напутку нађе она врата, кроз која ће ући у цркву.</p> <p>Ту га чека |
| и више није могла.</p> <p>Светислава је она још, као што рекосмо, волела, али нестаде у њој прв |
| је, што је видела приповедала.{S} Да је она знала да је то отац Харалампије, <pb n="249" /> не |
| манути?{S} Та нисмо ли казали већ да је она добра, невина, блага, и да чистом љубављу прам Свет |
| равимо за Јулу куварку. —</p> <p>Она је она иста Јула, која је била у двору цара Лазара као мла |
| славе и величаства српског.{S} Овде је она свог мужа, <pb n="215" /> тадањег кнеза Лазара, поз |
| је вам више у власти преиначити, али је она сад за вас пуна изгледа — одговори Харалампије.</p> |
| ено теши, него из другог узрока, што је она држала за своје понижење.</p> <p>— Како си, слатка |
| о.{S} Нисмо ју ради опорочавати, јер је она супруга српског цара Лазара и мати тако дивног књаз |
| је примљена од Бајазита.{S} Доста да се она скоро у харему султановом налазила, па заборавимо ј |
| љи Бајазитовој.</p> <p>Па како то да се она на то склони — после жалосне косовске битке, после |
| адањег кнеза Лазара, познала, одавде се она за истог удала.</p> <p>Милица у својој шетњи није с |
| љети неће.{S} На овај начин можда ће се она приволети.{S} Пак ако ово за руком испадне, онда ће |
| висног српског господара.</p> <p>Док се она у Србији тако трудила, Ђурађ у Цариграду такође за |
| љу, ал’ што ће са деспотовицом да л’ ће она пред владиком сести, па виша над владиком бити, па |
| .</p> <pb n="311" /> <p>— Та кажу да ће она за Светислава поћи.{S} Па ја да сам Светислав, а ја |
| а, као уздарје сестри Јерини, ионако ће она овде имати деспотске дворе.</p> <p>И деспот је већ |
| обије потајно пријатељство Вуково.{S} И она опет негдашње приврженике Ђурђеве њему задобије.</p |
| нском земља спасти може, зашто се не би она жртвовала.</p> <p>— Кад је већ тако да нити имамо с |
| аскоро толику војску скупити с којом би она могла и Вуку и Турчину противустати.</p> <p>Милица |
| азит наложио.{S} Још је и то додао, ако она неће уз то пријатељство да пристане, да ће са трист |
| ара.{S} Ту не знамо шта ће бити.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ће се убити, него за другог по |
| ође, нег’ да и помисли на другог.{S} Но она, поред све љубави, није имала у себи толико одважно |
| } Можете мислити како ми је било.{S} Но она, кад ме опази, окрене леђа.{S} То ми жао буде.{S} О |
| славише? — рече Милица.</p> <p>— Где су она времена када си ти, властелине, у млађим твојим год |
| њеним очима озбиљно понашало, а како ту она не беше, а оно се све раскалашније веселости предај |
| од њим, а друга под Турчином.{S} Па баш она страна, ’де је српска слава најсјајније блистала, п |
| ад-паша стигао.</p> <p>У деспота је још она стара одважност, и неће се ничега побојати.{S} И ве |
| се нешто црно к њој приближава.</p> <p>Она није познала калуђера, па са страхом побегне унутра |
| тан хоће као Туркињу да ју види.</p> <p>Она је данас последњи пут Српкиња!</p> <p>Костреш војво |
| што није славно, силно и богато.</p> <p>Она, истина, није зато још омрзла Светислава, она га је |
| ева није била од ових последњих.</p> <p>Она је била добра, ал’ је имала семе наклоности прам св |
| .</p> <p>А шта је Милева радила?</p> <p>Она је у својој младој души осећала бол за својим оцем. |
| не заборавимо за Јулу куварку. —</p> <p>Она је она иста Јула, која је била у двору цара Лазара |
| ћеш међу њима лица побожношћу зарезана, онај хљеб, оно парче лука прима благодарним срцем, узви |
| није таково право имао.{S} Сад, дакле, онај треба да буде управитељ народа који је за то спосо |
| рјака у лов, па су уловили једног зеца; онај који је зеца у зуби држао хтео га је и прождрти, ј |
| за скрушено срце несретног младића.{S} Онај, који је срећан, ретко осећа туђу несрећу.</p> <p> |
| /> срце усхићавају, а не само љубав.{S} Онај је најсрећнији ког млоге ствари не усхићавају.{S} |
| момче.{S} Ти си још дете прама мени.{S} Онај који има право на штогод, тај нек не проси, но нек |
| ао да је већ ђаво од њега ушур узео.{S} Онај црни поред њега изгледа као јагње поред лисице.{S} |
| новима Бајазитовима, рат се започео.{S} Онај ће од њи’ победити, којем буде Србин на страни.{S} |
| нији ког млоге ствари не усхићавају.{S} Онај је најсрећнији, који далеко од тих усхитителних ст |
| сом, но опет да се чути могло.</p> <p>— Онај само може имати рану у мозгу, који се са мозгом ро |
| а Вукашиновог на Марици.{S} И сад треба онај да управља, који има у се снаге за то.{S} Ако мени |
| ј Алкоран, код нас ђаура, опет, држе да онај не пије вино, кад га напољу пијана не виде.{S} Еј, |
| осподе какав је тко, и то онда чује кад онај није онђе о ком је говор, а господа хоће да се ого |
| ш за род изгубљен?</p> <p>— Изгубљен је онај пред богом и људ’ма, који туђе отима, а не који пр |
| као буром усколебано море, проклињао је онај час када се родио, кад је Милеву видио, проклињао |
| ћ он од много година носи.</p> <p>То је онај отац Леонтије, који је провео младост под цар-Лаза |
| дерлука и душека, ал’ шта вреди када се онај на њима шири, ког сироте буле не трпе.{S} Помислит |
| го су се насамо разговарали.{S} Улак се онај дан кући врати.</p> <p>Сутрадан био је дан Св. Пре |
| ода Петошка у шкрип узети, те са тим се онај први смех забунити који је на његов рабош друштву |
| светлост занавек одузеше, а оно морам и онај час проклети, у ком сам се родио.</p> <pb n="367" |
| p> <p>— Нек се донесе закон да је сваки онај издајица отаџбине и народа, који државну владу себ |
| идиш само шта већ сад шиље твојој кћери онај који од тебе осим ње ништа друго не тражи — рече Ј |
| ит султан, син Муратов, имао је задатак онај довршити, што су му преци започели.{S} Косовска по |
| ријатељства, јер овај мач од Турака тек онај може носити који је Марков пријатељ, а ти си тај, |
| љубав поклонио; то је све истина, но у онај пар тако је стање наше изискивало.{S} Ти си онда м |
| Још мало врмена, па Србија да буде опет онака као под Душаном.</p> <p>Стеван је са својим народ |
| рукује.</p> <p>Поведе се опет разговор онакав, као први пут са Ђурђем.{S} Марку се допадне Сте |
| — Гинимо за народ.</p> <p>— Како право, онако здраво.</p> <p>Бранковић рече:</p> <p>— Одали смо |
| чаши вина.{S} Одело му је било српско, онако каково су великаши носили.{S} Марко у свом богато |
| ду их смирени калуђери примити поштено, онако како божији закон налаже.</p> <p>Ферхад-паша дози |
| ти без разлога одма’ напред корачати, а онако, да нас сад нема, млого би лакше напредовати могл |
| вићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Та и онако Високи Дечани од неко доба не зна се под чију вла |
| провиди војску.{S} Исак-паша ће донде и онако остати у граду, а Ферхад ће отићи још и у манасти |
| им спасао једну част војске, када већ и онако победа није се могла добити.{S} Но већа је била с |
| к, оцу Герасиму обично после јела већ и онако му црвени нос тако је набубрио да се чинило као д |
| о, Грмане.{S} Дед’ испјевај што јуначки онако као што умеш.{S} Но, напиј се мало да ти глас бољ |
| пошла за Турчина?{S} Само да дође, али онако какав што но кажу честит, па би видео.</p> <p>Грм |
| фаном код бољег залогаја, а нису они ни онако прави посници, који би ради у кујни душе спасават |
| и кнезу Лазару.{S} Ми сада не имамо ни онако насљедника за престол од племена Немањиног.{S} Кр |
| бранити.{S} Да ти да своју кћер, не тек онако обично у харем, него као праву и прву хануму, кој |
| ве као што је требало учинио, а оно сам онако као што се могло.{S} А ви сви повинујте се новом |
| <p>— Ви остајте, ја зарана морам, само онако нек буде као што каза’, све на опрезу.{S} У зору |
| и самом позиву у харем сљедовала.{S} Но онако треба ту красну птицу уловити да и теби, и пророк |
| тајне међу собом имате — рекне калуђер онако својски и умиљато, као да није калуђер.{S} И Јули |
| у кад сам био млађи, са братијама, знаш онако за какву прњаворку, па се прочупамо мало за косе |
| теби повјеравам Смедерево, да саградиш онако да нам на дику служи, а за спас <pb n="520" /></p |
| ојој жертвовати.</p> <p>Мара је била од онакови’ кћери, које, кад се удаду па им се добро води, |
| господе која су хтела да имају за луду онаковог човека који је доста мудар да си могу дати каз |
| нима победу одржати, само да сви живе у онаковој слози и љубави, какову нам спаситељ Исус Христ |
| Братија су међу собом добро живјели, у онакој љубави какову Христос препоручује; није било међ |
| и када се цео план дозна, а он у Турке, онамо куд му је и нећак Ђурађ.</p> <p>Обоје скупе силну |
| лава?{S} Знаш, то су велика господа.{S} Онамо не сме ни обичан левента доћи, а камо ли калуђер |
| ца, да ми је жена у Дринопољу.{S} Хајд’ онамо.{S} Она је већ била супруга паше од три репа.{S} |
| да је код Богородице слаба посада, и да онамо душмани не груну, јер би велике штете починили.{S |
| римјетити — одговори слуга.</p> <p>Када онамо стигну, стану, па га калуђер почне о неким ствари |
| ао би’ каквог калуђера у турски’ хаљина онамо, да све извиди.</p> <p>После ове речи поглед је б |
| смех.{S} Тишма је велика, тешко се може онамо дотурати, јер сваки би рад виђети шта се код Таме |
| , као што сам после извештен, срећно је онамо стигао.</p> <p>— Шта се чује од Косова? — запита |
| ки господари.{S} Јер из Призрена све се онамо носило.{S} Пјеније је било, истина, красно, и как |
| њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мораде већ и онамо ићи, куд није намеравао.{S} Турци га једнако подб |
| ву прилику.{S} Са радосни кораци похити онамо.</p> <p>Он Русну прилично забринуту нађе.</p> <p> |
| ајазит свог посланика.</p> <p>— Кад сам онамо стигао, онда су баш сви ђаури оплакивали њи’овог |
| друје па будале не трпи, а ја онда идем онамо где више будала има.</p> <p>— Ја, богме, волијем |
| друге паше, ал’ упути се понајпре, како онамо стигнеш, Исак-паши, тај је љути душман Ђурђа, тај |
| ставити нећу.</p> <p>— Не би ли се опет онамо у друштво вратио, да провидиш, зашто је дошао вла |
| наквашени, истрчали су напоље и ишли су онамо ће се црнило.{S} Калуђер је хтео брзо уклонити се |
| ору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо тумарали, а ја би’ онда изишао па би’ их појединц |
| е клања, а како натрашке пође или пада, онда му леђа окрећу.</p> <p>Отац Леонтије са младим Сте |
| магати, јер дође ли Турчин до Београда, онда су врата Угарске отворена, и Угарска може опасност |
| о?{S} Кад је требало да будемо господа, онда сте нас чинили просијацима; а кад смо просијаци, с |
| покрај султанке мираз, а то је Србија, онда ће и вјера Христова пасти, све ће бити турско, сви |
| лубац не преда, и допадне турски’ шака, онда је сва земља изгубљена.</p> <p>Из речи познало се |
| Особито сад, кад већ толиког сина има, онда су јој материни синови на путу.{S} Милица је већ о |
| ити — па онда продужи:</p> <p>— Истина, онда су Турци из Србије млого тисућа са собом повукли, |
| пустити нећемо, дође ли баш да се мора, онда ћемо ма и преко трња.</p> <p>— Добро би било већ с |
| Београд имају, па још да им је Голупца, онда је још теже владати у Србији нег’ покрај Турака, к |
| н има млого памети а има јагњећу нарав, онда кад међу курјаци живи.{S} Шта му ползује памет?{S} |
| то сљедити.{S} Кад даш кћер за Циљског, онда ће заискати султан од тебе твоју десетолетну кћер |
| ју не продаје, кад једаред предам град, онда је деспоту и Жигмунду с нами лако.</p> <p>— Голуба |
| Одавде ће боље бити.{S} Кад нужде буде, онда ћемо се ил’ овде састајати, или ћу ја к вами.</p> |
| а морамо са Турцима ићи против Угарске, онда морали би Србију широм отворити Турцима, натуштала |
| знати да кад који ђаур чију кћер узме, онда улази тиме и у сродство њене породице.{S} Ђаурској |
| /> А кад Голубац Жигмунду у руке падне, онда ће са деспотом он нас овђе потражити.{S} Голубац н |
| урци не отму Ново Брдо а Голубац падне, онда ће Мађари са Ђурђем одмах на Крушевац поћи, а Турц |
| олети.{S} Пак ако ово за руком испадне, онда ћеш више користи отуда имати, него што је косовска |
| делиман, и не пође за руком, обрука се, онда од султана му гајтан на врат не фали.</p> <p>Исак- |
| Дође ли вријеме да се обоје опоравите, онда је што друго, ал’ морате се добро опоравити, јер ј |
| и.{S} Ако на ову ријеч само прословите, онда ћу вас дати најпре на муке, какве само Турчин изми |
| апа на то рећи?{S} Ако са Турцима држи, онда је у непријатељству са Мађаром и са целим „хришћан |
| д будем код победитеља Турчина важнији, онда ми је лак рачун са Стеваном.{S} Мој поздрав Русни. |
| љају.{S} Кад се племић потурчи и осили, онда мора и околни народ хоће ли неће ли, па се то зло |
| /p> <p>— Кад ти женскиња храбро говори, онда мушко срце не сме омекшати.{S} Ти знаш моје боље, |
| Србију дигне, и све до Београда покори, онда подиже ријеч Ферхад-паша, да је боље Србију Ђурђу |
| добро било по Србе.{S} Ако се то деси, онда је све то због тога учињено да Турчин Бранковића у |
| мо онда?</p> <p>— Ни онда нећу предати, онда сам ја господар од Голупца, па ћу сам да се погађа |
| ундом, само обречено мора ми се издати, онда је мени и сам Јеремија дужан, и Голубац држим као |
| <p>— Е тако, ја ћу се одма’ спрјемити, онда можемо кретати се.</p> <p>— Најпре донијеси новце |
| г Турчина из Немањића Србије истиснути, онда се не бојим ни Маџара ни лацманства.{S} Богата је |
| ј њих истераш Турке.{S} Ако на несрећи, онда несрећа и сам савез руши.{S} Српски народ нитко не |
| сретни, покажу л’ се Турци од нас јачи, онда ћу се за времена побринути да се опет Турцима приб |
| ра, и да моја судба, као жртва царској, онда кнежевој, породици, принети се има.{S} Од тога доб |
| адне ли ми за руком да Турчина поразим, онда ћу поразити и те ситне кнежевиће, да са њих народ |
| е несретнији нег’ што ја о себи мислим, онда ћу ја моје право обновити, и лакомисленог грјешник |
| } Ако <pb n="494" /> је деспот уплетен, онда кнежевиће не може оставити у рукама деспота.{S} Су |
| пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне улаке мени усмено шиље и да |
| деспотов брат, проти’ деспота подигао, онда, као што ти је познато, Турци дубље у вашу земљу у |
| сланика.</p> <p>— Кад сам онамо стигао, онда су баш сви ђаури оплакивали њи’овог Лазоглију.{S} |
| има нешто српске силе, а кад би он пао, онда би Турци без мача све покорили — рекне уверителним |
| да га задобије; кад са тим није успео, онда са претњом, па напослетку и насиљем.</p> </div> <d |
| било да би он силом у град улетио био, онда већ вјера престаје, и ил’ би га ухватили ил’ посје |
| адаја бранио, и кад је све у миру било, онда се тек с Турцима мирио.</p> <p>Марко кад чује да ј |
| ина Раде.</p> <p>Кад је сунце заходило, онда су обојица почивали, од одмора да се поткрепе.{S} |
| } Покажемо ли да се на Турке наслањамо, онда се опет замерамо Мађарима.{S} Мађари се боје ако с |
| д, и Мађаре распемо и у Дунав побацамо, онда ћемо се амо вратити, и подијелићемо међу нами благ |
| д Браничевом.</p> <p>— Ако све уредимо, онда моћи ће постати из милости султана кајмакам.{S} Но |
| уговор са Жигмундом склопљен погазимо, онда морамо са Турцима ићи против Угарске, онда морали |
| p>Ферхад-паша кад је стигао у манастир, онда су већ Турци хусаре сатрли, и тада сиђе с коња и у |
| о исто отпоручи Милица што и Бранковић, онда је добро.{S} Онда ће Бајазит бити судија међу обој |
| и већ осљепљени, што можда већ и знаду, онда реци да Јеремија војвода држи кнежевиће, ако би Ђу |
| одили да нам у вјеру и земљу не дирају, онда би могли сатрти врага агарјанског.{S} У том си тес |
| кад у једног задирне, а други се смеју, онда оног задирне у оног који се најјаче смеје, као из |
| и и веселили се.{S} Кад је гођ гостију, онда су служитељи највеселији, јер онда им свашта лакше |
| ад чује да је Србин и Угрин на бојишту, онда је Турчину мука.{S} Да је био деспот Стеван с вами |
| око било.{S} Кад мишљаше да је на врху, онда се стрмоглави.{S} Силнији Бајазит му је преотме, н |
| до оклевања није.{S} Ако падне Голубац, онда нисте ни ви овђе код Новог Брда постојни.{S} Хоћед |
| зива.{S} Па кад се од Жигмунда отпадиш, онда се не можеш одавде маћи кад хоћеш, могу те једно ј |
| ашена, дивно изгледала.{S} Боже мој!{S} Онда сам се први пут мога живота заплакао.{S} Дајем јој |
| па су искинули Србије четири стуба.{S} Онда је Србија башта без плота, у коју ће Агарјани и др |
| кви ходи, главом полилеј да додирне.{S} Онда је и сва памет ту.</p> <p>Тако је то било онда.{S} |
| ји ко већег реда пријатељски ослови.{S} Онда би му и срце дале.</p> <p>— Дакако да имамо — одго |
| ремена када смо у Романији војевали.{S} Онда Турчин јошт није знао где лежи Призрен и Приштина. |
| мој, како је онда Београд изгледао.{S} Онда није било онде дрвених кућа; све красне куће и пал |
| лица што и Бранковић, онда је добро.{S} Онда ће Бајазит бити судија међу обојима — од српске ст |
| но је било моје ђетинство и младост.{S} Онда су Турци у Душанову земљу проваљивали.{S} И ви биј |
| да султан Амурат узме ћер деспотову.{S} Онда нек узме комит Циљски старију ћер, кад се султан с |
| збунио; није знао на чију ће страну.{S} Онда је то било, кад су код Србаља први пут говорили да |
| си као у неком божанственом сневању.{S} Онда тек не даш за млого што си Србин православни.{S} С |
| згледали.{S} Камо сад такови јунака?{S} Онда нисмо питали колико има душмана, но само гдје је д |
| p>— Па и цар Лазогли имао је будалу?{S} Онда није чудо што је пропао на Косову.</p> <p>— Е да з |
| задржао, шта ћемо онда чинити?</p> <p>— Онда опет ја нећу предати града.</p> <p>— Но ако се Јер |
| д би они овамо-онамо тумарали, а ја би’ онда изишао па би’ их појединце рибао.</p> <p>— А откуд |
| .</p> <p>— Би’ — одговори Петошко — ал’ онда кад не би’ био будала, јер будала и калуђер не сме |
| воре се да на месту оставе зеца а да га онда скупа изеду кад још што улове; овај други курјак б |
| јском иде као чауш, и кад се град преда онда Јеремији нек се изда благо — рече Исак-паша.</p> < |
| он све мудрује па будале не трпи, а ја онда идем онамо где више будала има.</p> <p>— Ја, богме |
| и на њему пола царства.{S} А ће сам ја онда, ја омладак Немање.{S} Зар да будем само копљанобо |
| д, морамо из земље изићи, па куда ћу ја онда?</p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с нами у Турке, |
| била једно властелинство, таква је била онда у Срба богаштина.{S} Ту књигу је добио у насљедств |
| > Па ако баш Мађари победе, чему се има онда надати?{S} Жигмунд хоће земље и првенство.{S} Ако |
| се силна турска војска око Београда, па онда хоћемо ли нећемо ли, морали би Турцима града преда |
| ити.{S} Њему је јошт Влашка сметала, па онда на Мађаре.{S} Скупи силну војску, и удари на Влашк |
| во његово.{S} Мађарски краљ Жигмунд, па онда грчки цар, па Дубровчани, желе с њиме у савез ступ |
| Свагда треба да се зна откуд се иде, па онда путовање мора бити срећно.</p> <p>— Дакле ти би бо |
| , он хоће да прими сву власт у руке, па онда? — да метне себи круну на главу — рекне љутито Нов |
| управљати.</p> <p>Затим мало стане, па онда без да је чекао да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— |
| к јошт помоћ какова из Азије стигне, па онда напред.{S} Бајазит није ни с једним ни с другим би |
| научи и да сваком што може помогне, па онда да се натраг врати, да своју старост у Ширасу пров |
| ри да вас пребаце најпре на Једрене, па онда даље.{S} Бранковић, који се сад одеспотио, није тв |
| е већ ишчекивао.</p> <p>Одмарају се, па онда пређу на ствар.</p> <p>Ферхад започе.</p> <p>— Дак |
| /p> <p>Војводе појединце заклињу се, па онда сви у један глас:</p> <p>— Гинимо за народ.</p> <p |
| ав је то ћитап, да се најпре тучете, па онда измирите, боље пак вас уче да се не тучете, па не |
| агрли најпре Јована, пољуби му лице, па онда тако исто Гргура.</p> <p>Кнежевићи на ногама стоје |
| а који никоме првенства не уступаше, па онда и љубав младе кнегиње.</p> <p>После ових речи, зас |
| > <p>Харалампије чита најпре у себи, па онда велегласно.</p> <p>— Е, право сте ми казали.{S} Сл |
| највише изгледају као неки богаљеви, па онда шарене хаљине, на глави капа звекетуша, чудо.</p> |
| о на Турке који су Ново Брдо опсели, па онда на Крушевац. <pb n="387" /> Па треба Угре поучити |
| </p> <p>Харалампије се мало замисли, па онда поче:</p> <p>— Знате, дакле, шта нам ваља сад одма |
| да дам јавити да се Нићифор спреми, па онда ћемо говор продужити.</p> <p>Јерина изиђе, а деспо |
| урађ је задржан, да још услуге чини, па онда кад већ не буде нуждан, да дође и на њега ред.</p> |
| изискују да се најпре бједа отклони, па онда тек да се о поменутом брину.{S} Вук Бранковић је ј |
| можете после лако за себе задобити, па онда и кнежевиће с пута уклонити.</p> <pb n="371" /> <p |
| се се јело, и почне се јести и пити, па онда беседити.</p> <pb n="285" /> <p>— Драго ми је, Кра |
| тпочине, и после одмора буде дворен, па онда на посао.</p> <p>У кнежевој својти има земљомера и |
| } Реља Крилатовић, па и сам Вукашин, па онда Угљеша и Гојко.{S} Кад су Грци чули само име Угљеш |
| је сам народ већ Краљевићем назвао, па онда би се и ја, и можда и мој отац, том краљевском јун |
| ати, нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, па онда на Голубац, да отиснемо Маџаре, па ће Голубац сам |
| тројство унутрашње мора бити стално, па онда све добро иде — рекне патријарх са неким достојанс |
| ју Смедерева унутарње површје земно, па онда одјезде ван, преглеђују, кнежевић стане код сваког |
| се на путу изломили, сад мало рахат, па онда опет на посао.{S} Ето ти ђаконије, једи, пи’, Кара |
| и кад их сан превлада отпочинућеду, па онда опет приправни за борбу.</p> <p>Жигмунду се чини д |
| р-калпак на главу, поклони се краљу, па онда рукује се са војводама краља, са Розгоњијом, Лошон |
| ослови најпре Милицу, Милеву, Русну, па онда све остале.</p> <p>— Добродошли, и све добро дошло |
| талом војском да пођемо на Крушевац, па онда да ослободимо Ново Брдо.{S} Ако имамо доста снаге, |
| оћи ћеду са нешто војске у Крушевац, па онда после на Голубац.</p> <p>Ферхад-паша дозива Карала |
| добро тући и на воду натерати га.{S} Па онда и овде је зло где има славни’ војвода.{S} Од велик |
| емију, Јаблановића и Харалампија.{S} Па онда наложи му да с игуманом Радосавом <pb n="475" /> д |
| ини, <pb n="386" /> боже ђаурина.{S} Па онда у толиким ратовима искушен народ, увиђев да једнак |
| је онда о’ђе био објед и вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз гусле, па опет прије и ил’ пос |
| ењају, данас јесу а сутра нијесу.{S} Па онда и то треба знати, кад би се тко у Караманију плео, |
| /p> <p>— Бог ми ово неће опростити — па онда продужи:</p> <p>— Истина, онда су Турци из Србије |
| зе.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Па онда и сад што не дижу на ме војску, мир није са одлуко |
| о што си Србин православни.{S} Сва ђеца онда тек добију жељу к калуђерству.{S} Кад видиш <pb n= |
| не свезе са Циљским комитом.</p> <p>— Е онда чуј шта ће на то сљедити.{S} Кад даш кћер за Циљск |
| у накнаду — одговори деспот.</p> <p>— Е онда шта ћемо радити?</p> <p>— Како би било да опремимо |
| а се само коначна пропаст Србије, па је онда и Цариграду куцнуо час.{S} После Косова Душанова в |
| етоваше војводе у другој дворани, па је онда о’ђе био објед и вечера.{S} Па онда свира се и пје |
| ветлост поред које блистати могу, па је онда све добро.</p> <pb n="311" /> <p>— Та кажу да ће о |
| оши и величанственог предела. [Какав је онда био јошт Цариград!{S} Варош је била пуна великих с |
| јника и морнара, једном речи, сасвим је онда други живот био.</p> <p>Ђурађ, у палати Палеологов |
| ђ дошли су у Крушевац, деспот Стеван је онда већ из Београда владао.{S} Деспот не би им ништ’ з |
| укрепљење његово.{S} Боже мој, како је онда Београд изгледао.{S} Онда није било онде дрвених к |
| Турци не наиђу на ните и вигове, јер је онда гајтан за пашу спремљен, а сва турска сила би на д |
| е, кнез Лазар, који је сад пао, није се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мога оца судба пост |
| то је истина — продужи Новак — није се онда питало, колико ји има, па смо опет свагда победу о |
| ја волео да и он што попусти, па ће се онда међу свима странкама пријатељство утемељити.{S} Ја |
| ти био онда, старче?</p> <p>— Ја сам се онда близу кнеза Лазара борио, на ког су млоги душмани |
| нову земљу проваљивали.{S} И ви бијасте онда ђеца и младићи.{S} Чусте за Петошка лудака у двору |
| еремија предо’ град Маџарима, шта бисте онда ви Турци радили, кад би се војска маџарска у Брани |
| ће дуго вући; сваки се бринуо, каква ће онда времена настати.</p> <p>Деспот је био тврда срца, |
| илева Турчину даје, јер се бојала да ће онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не мисли царици по |
| по свој прилици владиком постати, па ће онда у Смедерево или у Београд.{S} Чудим се како га одз |
| се времена да опет ће ју скупити, па ће онда све теже ићи.{S} Познајем добро Новака и Драгаша; |
| ругу полу опет тако исто на силу, па ће онда тек бити: „Погибел твоја от тебе Израиљу“.{S} Свак |
| рзо једна страна другу надвлада, шта ће онда бити?{S} Турци имаду сами’ ’ришћана и потурчењака |
| ак.</p> <p>— Ал’ ако не утамани, шта ће онда бити — рече Петошко, на коју је реч Милица којој с |
| Ако царица Милеву Турчину да... шта ће онда бити...{S} Је л’, оче, ти си Бранковићеве лозе при |
| са Гргура синовима чинити.{S} Па шта ће онда бити, брат брата ће убијати, и последња врата Срби |
| противи, зло, ако ли се с њим сајузи, и онда зло, јер под видом пријатељства отимају од нас што |
| урађ на пријатељство турско ослањати, и онда би даље дотерао од Стевана, па и напослетку мораће |
| во Брдо, крај је Ђурђевом господству, и онда ћеду Турци подићи опет нов санџак, а остало ћеду п |
| врху јошт два мала носића нарасла.{S} И онда је био најљући.{S} А ми искушеници, тек ради па по |
| } Да покушамо још један јуриш, па ако и онда град не падне, нек остане поседнут, док још ордије |
| дотражитељима зову, тако је исто било и онда такови’ тражитеља код Србаља довољно, и то и пре и |
| p> <p>— А кад би ји ти потражио, шта би онда било?</p> <p>— Шта би било? — Јурио би’ ји свуд пр |
| ино.{S} Уговор се не сме рушити, јер би онда дошли измећу две ватре, Угре и Турке.{S} Турци би |
| а га посјече.{S} Боже мој, како смо сви онда друкчије изгледали.{S} Камо сад такови јунака?{S} |
| град предаш, шта ћемо онда?</p> <p>— Ни онда нећу предати, онда сам ја господар од Голупца, па |
| рећа код Турчина цвета. </p> <p>Није ни онда био сретан, па ни сада.{S} За другим нечим је тежи |
| тако је стање наше изискивало.{S} Ти си онда морала од двора за неко време удаљена бити, но пос |
| >— Ако сад промене буде, кога ћеш се ти онда држати?</p> <p>— Стевана, ако хоће, јер је то и пр |
| нде лист послати за предају па ћеш и ти онда у манастир да подјелимо благо.{S} Сад нек улак дођ |
| дну, и више никог.</p> <p>— Какав си ти онда паша?</p> <p>— Није сватком дат један ћеф.</p> <p> |
| а дечаке трпети неће.{S} Но шта ће бити онда са Гргурови синови?{S} С њима, ако би се баш и дал |
| м левенти, који се весели и цвећем кити онда када му се другови са Турцима бију.</p> <p>Ове су |
| у Пловдиву, па од какве су нам користи онда?</p> <p>— Знаш шта, Јеремија, о том да се разговар |
| у чело.</p> <p>Кад су већ до чела, тек онда тргне се, падне му на памет да је владика Леонтије |
| та, после деспотице, па владике, па тек онда игумана.{S} Но од радости ил’ забуне поче љубити и |
| их питања и одговора отпочинуће, па тек онда ће се са Јерином свјетовати. <pb n="505" /> Велике |
| га дакле треба најпре утаманити, па тек онда даље.</p> <p>Султан је познавао гордост и непоколе |
| <p>— Пре јуриша дочекати индат, па тек онда на јуриш.{S} Тако мисли твој верни слуга.</p> <p>— |
| а оно мал’ му не преседне, а мудри тек онда мудрују кад говоре оно што ни сами не држе за исти |
| е шалваре и дивни стас покаже, а ти тек онда жалиш што ниси Турчин.</p> <p>Но да видимо шта се |
| иград, у Млетке, у Угарску, па ћеду тек онда из освете за леђи радити.{S} А чинити се нешто мор |
| вић ће искати свој дјел, ја како стојим онда, не знам.{S} Би л’ би нас паше подјелиле? — рече п |
| а се боља у праву рану претворила истом онда када ме нису хтели за калуђера оставити.</p> <p>— |
| рече пјевцу:</p> <p>— А гдје си ти био онда, старче?</p> <p>— Ја сам се онда близу кнеза Лазар |
| и сва памет ту.</p> <p>Тако је то било онда.{S} Човек се није мерио главом до рамена, већ од н |
| аћо, одма’ ће се и јело донети, па ћемо онда тек беседу завести.</p> <p>Добро је пало Србима ко |
| могне одма’ све то исплатити, шта ћемо онда?{S} Град се на вересију не продаје, кад једаред пр |
| Ал’ ако опет Турци буду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо већ од Призрена чак до Крушевца скочил |
| ако би га ипак Ђурађ задржао, шта ћемо онда чинити?</p> <p>— Онда опет ја нећу предати града.< |
| би пошље налог да град предаш, шта ћемо онда?</p> <p>— Ни онда нећу предати, онда сам ја господ |
| го, и град се предавати буде, лако ћемо онда с њима, ил’ ћеду они код нас једног остати, ил’ ће |
| губити мах, Турци горе навалити, па смо онда код Голупца и опкољивач може бити опкољен — узврат |
| ковићу; као да је у Милеву заљубљен, но онда — казаћу Милеви да би боље било да за мене пође, н |
| дала чује од господе какав је тко, и то онда чује кад онај није онђе о ком је говор, а господа |
| ију, онда су служитељи највеселији, јер онда им свашта лакше дође до руке.{S} А гости и знаду ш |
| ји их не познаје и никад не зажели, јер онда није њиховом упливу изложен.</p> <p>И Милева, да н |
| спомена прошастих времена.]</p> <p>Јошт онда није се могао виђети ниједан минарет, ниједна џами |
| атријарх је у готовости био, јер је већ онда своју јутрењу молитву са својим калуђер’ма свршио. |
| ву, па још кад се сјећам како су се већ онда великани међу собом крвили, а народ им донђе патио |
| а Турцима очи заслепи, јер Турци су већ онда око своје на Смедерево бацили.{S} Колико му је као |
| еликаши побринули да се заваде, па ћеду онда у деоби покрај кнезова и они који комад за се доби |
| м треба још Голубац, па ако га задобију онда ћеду са Бранковићем на Крушевац.{S} Силна се је во |
| p> <p>Има људи који велики дух показују онда када се, опште користи ради, другоме сасвим понизе |
| Светислава нешто поразиле.{S} Он је баш онда љупко погледао на цвет од крина којег за прсима за |
| </p> <p>Душаново царство распало се баш онда, кад му се круна најсјајније заблистала.</p> <p>Је |
| воји’ но и туђи’ грехова — а они су баш онда најмасније залогаје у уста турали.{S} Но то јошт н |
| љем оно бити што сам.</p> <p>— Ти можеш онда живљет по твом ћефу.</p> <p>— Па чујем старе паше, |
| д наваљује да се Голубац преда, што ћеш онда чинити? — запита Јаблановић.</p> <p>Јеремија мисли |
| против босанског бана.{S} И ја сам још онда млад био.{S} У Босни сам добио две, близу Рудника |
| буна у Караманији стишава, и ако треба онданђе ће се велика војска кренути, и то право на те.{ |
| на џамија.{S} Где сад стоји Аја-Софија, онде се слава Христова појала.{S} Где сад Фанариоти жив |
| на Гркиња, онде питоме красоте Бугарка, онде опет белог лица и граорасти’ очију Српкиња, коју и |
| аје.{S} У детинству, по високим горама, онде где је после светског потопа свију нас праотац Ној |
| црноока и лепог стаса дражесна Гркиња, онде питоме красоте Бугарка, онде опет белог лица и гра |
| ати, да своју старост у Ширасу проведе, онде где му његов брат Хафис и његова мила Зулејка лежи |
| народи као Руси, Французи и тако даље, онде своје свете обитељи имаду, тако су исто у старо до |
| јевали него л’ Угри; ’де смо ми остали, онде ви тек почињете.{S} Угре Турци познају само као по |
| p>— Ево овде мало даље, у оној густини, онде неће нас нико примјетити — одговори слуга.</p> <p> |
| и.{S} Где је сад долма Багџе и Чераган, онде су се укусне зидане грчке палате дизале, у којима |
| , и замоли да их допрати у трапезарију, онде је већ све у реду.</p> <p>И гости су готови, тело |
| мо размишља.</p> <p>Дођу у трапезарију, онде је све за добру вечеру припремљено.{S} Бимбаша, се |
| ру, да ћу доћи сутра ујутру на главину, онде је његов стан, видим му чадоре.</p> <p>Улак поклон |
| а.{S} Где сад Фанариоти живе, у Фанару, онде су Кантакузени и други великаши седили.{S} Где је |
| других ухватили.{S} Одведу нас у Кроју; онде Турци моје другове <pb n="229" /> посеку, а кад до |
| а, ага и спаија, какве хареме имају!{S} Онде је црноока и лепог стаса дражесна Гркиња, онде пит |
| 21" /> никаквог посла; идем у Турке.{S} Онде ћу најпре продавати бузу, па кисело млеко, па кад |
| красне домове и летње палате имали.{S} Онде су се они радо бавили, које због сопствени’ узрока |
| обратимска рука ће ме у гроб метути.{S} Онде неће бити никог од мог рода и народа.{S} Камо срећ |
| Драгаш.</p> <p>— Ми смо већ од тог доба онде били и све је остало у најбољем реду.{S} Ми смо те |
| /> лако од деспота наговорити дао да га онде остави.{S} Розгоњија знао је како је деспот у живо |
| у рај претворио.{S} Мислио би човек, да онде никад велика жалост ни родити се не може.</p> <pb |
| хоће л’ он после к нама у Турке ил’ да онде остане.</p> <p>— Он би дошао к вами, ал после опет |
| аде половину српске земље брату Вуку да онде господари.</p> <p>Но десница правде сваком плаћа.< |
| тебе ето још овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и онима не хасни што су онде.{S} Да сам ја ца |
| осподари Браничева, и његова госпоштина онде престаје.</p> <p>Ђурађ му поручује да преда града, |
| — Ал’ да ти се даде још комад земље, па онде да владаш.</p> <pb n="286" /> <p>— Ја не тражим зе |
| краљ Вукашин на Марицу, без да знам шта онде лежи.{S} Свагда треба да се зна откуд се иде, па о |
| овори Петошко.</p> <p>— А сад не би рад онде бити?</p> <p>— Не.</p> <p>— А да си цар?</p> <p>— |
| е деспот први у град, па да се како год онде не угњезди, јер би се Жигмунд <pb n="456" /> лако |
| потоком лила.{S} Сто тисућа мртви леже онде.</p> <p>Милица са својом свитом отиде на свој кона |
| и за дворску луду произвести, премда је онде већи’ луда од мене било.{S} Међу гордим великашима |
| прстом ћелије, тороњ на цркви, канда је онде скривено благо.{S} Побожни калуђери клечећи моле.< |
| ена два сина и једном кћери.{S} Било је онде стари’ везира, један ђаурски шејих-ул кога они пат |
| вом, и требало је да добро живи, јер је онде лежало његово благо на сахрани.{S} А Радосав потре |
| послати до Голупца да извиди како стоје онде ствари, јер са Јеремијом није чист посао и сам дес |
| — Но и ви имате красни’ војника.{S} Гле онде оне красне чете, све младићи као борови — рекне Ђу |
| Но од тог доба нисмо ништа чули, шта се онде стаје.</p> <p>— Да бог да, да будне добро.{S} Ти м |
| моли, отиде одма’ у башту и проходао се онде.{S} Његов поглед имао је нешто смирено калуђерски. |
| рем чува, тај ми је све казивао како се онде живи.</p> <p>— Па реци ми како?</p> <p>— То сад не |
| за нас радити, убавешћује нас на што се онде смишља, и кад куд се турска војска миче.{S} Па ни |
| , него као праву и прву хануму, која ће онде сходно рођењу свом почитована бити, и ништа пожеље |
| м мирису, међу чашама ватреног винца, и онде ’де се слава оружија спомиње.</p> <p>— Марково се |
| руге, реке и потоке у Србији познаје, и онде ниче, ’де човек не би ни помислио.{S} Тако што је |
| се од двора удаљи, и отиде у Рудник, и онде је нове планове против Милице ковала.</p> <p>Русна |
| , кнежевићи буду одведени у Хилендар, и онде ћеду их смирени калуђери примити поштено, онако ка |
| аманији <pb n="473" /> је буна, треба и онде турске војске.{S} Но најбоље би било да се деспот |
| е.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде требало чинити — одговори Петошко.</p> <p>— А сад |
| св. Саве, па су побожни српски калуђери онде као код куће били.</p> <pb n="351" /> <p>Жички кал |
| ити.</p> <p>— Де говори, Јусуфе, шта си онде видео, какову породицу има та Милица — запита Баја |
| ађарима ћемо се опријатељити, па ћеш ти онде као бан господарити.{S} Јеси л’ с тим задовољан?</ |
| , у руке пасти па ће се џамије поносити онде где су Христову науку православни Србљи слушали.{S |
| е.{S} Тако је Ферхад сада наредио да им онде подели благо, јер прва му је брига Мађаре од Голуп |
| брих саветника, и добрих јунака, ал’ он онде више може за нас радити, убавешћује нас на што се |
| ру и тако весело насићеном лако је било онде својим обојег пола овцама поученија давати.{S} Ота |
| нда Београд изгледао.{S} Онда није било онде дрвених кућа; све красне куће и палате.{S} Није би |
| S} Па и то треба на ум узети, кад бисмо онде проиграли и вратили се насакаћени кући, без Голупц |
| а им прстом покаже правац.</p> <p>— Ено онде, недалеко од јеле, видела сам потајно провлачити с |
| се оцу повиновати који га више нипошто онде оставити не хтеде.</p> <p>Како се он од Милеве рас |
| номадичне народе, који си час овде час онде домовине тражу, одавде се разносила сила и слава р |
| их откидао.{S} Спомени га негдашњи јошт онде вежу.{S} Још болно му срце овамо га привлачи.</p> |
| Већ се Голубац предати мора, све је већ онде изнемогло.{S} Прошао је рок примирја, а Јаблановић |
| ћу ја онде, кад и онима не хасни што су онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде требало |
| народа робље прави.{S} Док је Турчина, онђе је њему за род мјеста.{S} Но сад већ знам да и теб |
| се предајете, пустите ме боље у Дечане, онђе ћу ја с Турцима опет на крај изићи, нег’ да паднем |
| ђу издао.{S} Идем султану као поклисар, онђе ћу се за вас заузети, ваша је деспотовина.{S} Гргу |
| ираса, ђе се поља од ружица не виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, који се с царевима дружио, и с |
| {S} Затукао се тамо у манастир Жичу, па онђе живи као какав заточеник.</p> <p>— А би л’ ти рад |
| р пао је у ропство татарско, и остао је онђе.{S} Деспот и Ђурађ заруче себи овде грчке кнегиње |
| ав је тко, и то онда чује кад онај није онђе о ком је говор, а господа хоће да се оговарају ка’ |
| надлежи оном који је част српске војске онђе спасао.</p> <p>Шта је, дакле, из овог сљедовати мо |
| уздаш у караманску буну.{S} Такове буне онђе годинама трају, па се и преживе.{S} Падиша је вели |
| > <p>— Ваљда је трта тако израдио да се онђе подијелимо, па да идемо тамо обоје.</p> <p>— Један |
| лње Душанове Србије гласови стижу да се онђе гомилама турче, које с вољом <pb n="352" /> које н |
| Караманији буна, као што и сам знаш, и онђе треба султан много војске.{S} Одступили сте од опс |
| лампије, када је с покојним патријархом онђе био.{S} Она је у своје доба дворске сплетке Харала |
| град ће се градити.{S} Знаш Смедерево, оне дивне развалине, ту се мора зидати град, који ће би |
| хвалан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{S} Оне поклоне што сам понео, теби ћу дати, они’ пет хиљад |
| је булама у харему богзна како добро, а оне су несрећније него код нас најубогије девојке.{S} П |
| ежи Призрен и Приштина.{S} Да су ми сад оне младе године. — Затим мало уздане Новак, но опет, з |
| ли, и добио би времена да се опорави од оне слабости, која је наишла од оно доба, откако се дес |
| готовошћу одговарао.{S} Митар је био од оне феле служитеља, који је за добру реч, а особито за |
| и ви имате красни’ војника.{S} Гле онде оне красне чете, све младићи као борови — рекне Ђурађ п |
| атељем народа.{S} Сад ћу да народу моме оне ране лечим, које сам му задао.{S} У двор ми немој д |
| ну открити.{S} Сећате <pb n="429" /> се оне жалосне ноћи кад сте осљепљени.{S} Осљепити вас дао |
| зитовим синовима за насљедство држао се оне стране које Стеван Високи.{S} У братским размирицам |
| било.{S} У суседству било је и дувна, и оне су о храму амо долазиле, јер су Дечани били сваком |
| мо турски’ шака, могу их погубити као и оне у Пловдиву, па од какве су нам користи онда?</p> <p |
| > <p>— Ништ’.</p> <p>— Ни ови двори, ни оне планине, ни спомени ђетинства. </p> <p>— Ништ’ ме н |
| г рођеног оца.</p> <p>— Кад се опоменем оне жалосне ноћи, када нам светлост занавек одузеше, а |
| друге војске, али има мој отац.{S} Осим оне коју је од битке одвукао, има још и друге.{S} Чак и |
| шке — одговори Грман.</p> <p>— А ја већ оне што сам од Татарина задобио и не бројим за ране, да |
| } Она је мислила да је већ премештена у оне пределе, где баснословци људе у благу пливајуће пре |
| и.</p> <p>Деспот и Јерина смештени су у оне дворане, ’де је кадикад одседао Стеван Високи кад с |
| пати по обичају свом, и поделићеду међу оне властелине који се предају.{S} Па нека буде тако, и |
| <p>Кад је Милица чула шта Бајазит жели, онемила је за магновење; једва је к себи доћи могла.{S} |
| некој сањарији неколико тренутака тако онемљени стајали.{S} Богзна какве им се прилике у глави |
| ва даје Раде распитивати младе војнике, они се тек смеју чудном питању, то су ђеца без оца и ма |
| ошт би се баш зато јошт већма завадили, они који су празних шака остали, бацили би на ме и на з |
| не поклоне што сам понео, теби ћу дати, они’ пет хиљада дуката, јер Исак-паша и они други за то |
| скаде.{S} Ако Турчин буде даље насртао, они неће против њега ићи, но у толикој забуни гледаће д |
| одавна с Ђурђем шуровао, жарио и палио, они се већ знаду, покрај Јеремије и ја сам дошао негда |
| е.{S} Познајем Турке.{S} Служио сам их, они су мене служили.{S} Од њих нико добра нек не ишчеку |
| Чујете ли још како се веселе?</p> <p>—- Они се веселе, а ми овде бедни чамимо.{S} Реци нам, оче |
| ћи.{S} Познајем добро Новака и Драгаша; они, по свој прилици, на њену страну већ раде.{S} Но ја |
| на силу.</p> <p>— Сад је већ свеједно; они су сад пророкова деца — одговори Хасан.</p> <p>Змај |
| е партије, Обилићева и Бранковићева.{S} Они који су били од старе господске лозе држали су стра |
| Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{S} Они су искајали на овој земљи своје гријехе, нек им на |
| далека неки смех дворских служитеља.{S} Они се, ваљда, оцу Харалампију смејаше.{S} Доиста, отац |
| аст војвода била је на рат склоњена.{S} Они се јако уздају у јуначку срећу, и досадашње деспото |
| ре не сатремо, не можемо имати мира.{S} Они подбадају Вукоглију, и ето већ им је предао Београд |
| не мушке деце.{S} Ето то су та деца.{S} Они су већ одавна потурчени, па нит’ се зна ко је откуд |
| Војници не знаду за продају Голупца.{S} Они држе да за Србију Голубац бране, а кад се мора пред |
| родом, а они су само оруђе за народ.{S} Они морају бити оно што јесу, нит’ стоји у њи’овој влас |
| ушати, јербо би им могла доћи главе.{S} Они ће се с нама помирити.{S} Особито увидеће Турчин и |
| </p> <p>Оставимо сад мало ове младе.{S} Они нек’ се кошкају, нек си пребацују, нек се теше; ион |
| науме за коначно развојевање Србије.{S} Они пошљу нека мања одељења на чаркање противу Босне и |
| да сам и сам тај, на путу не стоје.{S} Они су жешћи од прави’ Турака.{S} Но само те једно моли |
| } Од њих нико добра нек не ишчекује.{S} Они иду да искорене вјеру хришћанску, и све да потурче. |
| > <p>Бајазит и Сулејман саветују се.{S} Они чекају гласове од Милице.{S} Са Вуком су већ начист |
| ли капи крви већ у нама остати неће.{S} Они то све веле за нашу поуку и душевни напредак чине.{ |
| а непријатељи цара Лазара породице.{S} Они су били храбре војводе, као обично што су Срби, но |
| ипак нису, паметнији су нег’ други.{S} Они тако рекну у брк, и војводама и самом цару, да се с |
| урци су их гостољубиво предусретали.{S} Они су Србе запиткивали о случившој се битки.{S} Обилић |
| ра издали, такође су се ту налазили.{S} Они су били поглавари Румелије и једне чести Арбаније, |
| ко лета по налогу његовом ослепљени.{S} Они се међу собом разговарају; свака им је реч тако жал |
| и, и то више људства него себе рари.{S} Они нису чезнули да што пре архимандритом или владиком |
| /p> <p>Такви су били жички калуђери.{S} Они су се баш владали по оном: „Добри пастир полагает д |
| само шале; могу они јошт зло проћи.{S} Они не верују у привиђења, ал’ ја верујем.{S} Кад сам б |
| врате се од Милице турски посланици.{S} Они су Бајазиту Миличино стање живо представили.{S} Каж |
| смире; но овај мир није дуго трајао.{S} Они науме Србе буди пошто покорити, па су увек прилике |
| м се већ вина пити подобро навикнуо.{S} Они веле: искушеник треба да са бистром водом ишчисти б |
| телин Јеремија и војвода Јаблановић.{S} Они су дошли да вас одавде одведу; код њи’ вам неће рђа |
| и утемељио би изнова српску државу.{S} Они су били два орла у једном кавезу.</p> <p>Стеван ниј |
| у на гласу, но и заслужили су славу.{S} Они су били прави пастири, добри учитељи народа, и богу |
| је нек се жесте, нек се разговарају.{S} Они ће се опет смирити, и међусобно обдарени сваки кући |
| обињама, и турскијем и мађарскијем, ал’ они од себе одбијају — рече стражар Сукало.</p> <p>— По |
| а ми ћемо Турцима одмах град предати, а они нами уз твој повратак благо, за које ћу ти дати до |
| аиђу, коњаници не могу им приступити, а они са још веће висине халакну напред, бацају међ њи’ к |
| осподари рођени да управљају народом, а они су само оруђе за народ.{S} Они морају бити оно што |
| за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, нити ће нас ико изиграти.</p> <p>— Време |
| т није доста.{S} Ја пијем чисту воду, а они старо смедеревско вино; доиста велике муке за мене |
| а не само своји’ но и туђи’ грехова — а они су баш онда најмасније залогаје у уста турали.{S} Н |
| ељски великаши, покрај Гргурови’ синова они ћеду владати, завешћеду браћу у деобу, тај обичај ј |
| ри’ везира, један ђаурски шејих-ул кога они патријархом зову, даље млого ђаурски’ муфтија и има |
| не може их пренети, јер ту немају места они који су издали род и часни крст.</p> </div> <div ty |
| зар су луде Српкиње да Турцима иду, кад они више жена имају; та не један с једном не може да из |
| који је Новаку годио.</p> <p>— Камо сад они’ војвода, који се под царем Душаном тако прославише |
| је деспота посећавао.</p> <p>Он беше од они’ људи, које је срећа на своји крили носила.{S} И он |
| је Митра не би ли што од њега дознао од они’ ствари које су му на срцу лежале.</p> <p>Митар, да |
| била добра, али је била женска, и то од они’ женски’ којима се власт, слава, богатство јако доп |
| бало ји је саме себи оставити, па ће се они сами међу собом изглођати.</p> <p>Русна са Хараламп |
| рај мене.</p> <pb n="417" /> <p>Тако се они још доникле разговарају узев сваки своју корист пре |
| ове и летње палате имали.{S} Онде су се они радо бавили, које због сопствени’ узрока, које пак |
| ралампије.</p> <p>— Засад ништ’, ако те они не запитају.{S} Кнежевиће морамо код себе држати, а |
| ве.{S} И млађи су волели оца Теофана, и они су га оцем звали, јербо је брат само братијама.{S} |
| ша је велики калиф свих мухамедоваца, и они ван падише не могу никуд ништ’, и те притискује виш |
| а познајемо и слабије стране Тураках, и они су сад доста раштркани, могли бисмо их најпре код К |
| S} Постали су смели, безобразнији.{S} И они су се на партаје делили.{S} Царица, откако је удови |
| ди, оче, и не слушај ове напаснике, а и они ће морати умукнути.</p> <p>Калуђер се сасвим охрабр |
| , па ћеду онда у деоби покрај кнезова и они који комад за се добити.{S} Та Србија још има доста |
| харали, како су после азапи дошли, па и они су харали, тако да већ црква и нема више црквених у |
| та синовима прам њему дечацима.{S} Па и они ћеду се дићи један против другог.{S} Ђурађ држи да |
| они’ пет хиљада дуката, јер Исак-паша и они други за то ионако ништ’ не знаду, а право да ти ка |
| ду и они, одржимо ли се, одржаћеду се и они, Угри су на доброј нози са римпапом, а овај код лац |
| орлушине у ваздуху чупају, тако су се и они међу собом крвили, да се утамане.</p> <p>— Видио са |
| иметити да им је калуђер смешан, опет и они, поред млађи’ који су се још мало смешили, добили с |
| пчана.{S} Паднемо ли ми Срби, пашћеду и они, одржимо ли се, одржаћеду се и они, Угри су на добр |
| би’ се у гору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо тумарали, а ја би’ онда изишао па би’ и |
| а је и један калуђер да их чува, куд би они из града сами измакли.</p> <p>— Калуђер их, додуше, |
| апали, довољан отпор дати могао.{S} Сви они који су мислили да ће турско пријатељство вреда нан |
| ћи забости алај-барјак.{S} Зар нисмо ми они Турци који су на Косову Лазоглија хаметом потукли.{ |
| сносити, да не допадну јада и мука као они у Немањиној Србији.{S} Деспот је задовољан, и рече |
| а примами, па после да буде смакнут као они Бранковићи у Пловдиву.</p> <p>Бимбаша кад га је Фер |
| види да не имају мозга, па су гори него они са запаљеним мозгом.{S} Но и тима је опет бог дао н |
| рата, што је њима овоземни рај, а друго они и не траже.</p> <p>После обеда разиђоше се сватко н |
| их уклониш, ти си сам господар.{S} Ако они изумру без ђеце, ти си и твоји насљедници од све њи |
| ал’ град ћеду што пре освојити.{S} Тако они мишљаше.</p> <p>Розгоњи не да посади ни дању ни ноћ |
| р Жичу.</p> <p>Сви се већ разиђу и само они остану који се са царицом у свему слажу.</p> <p>И т |
| тане чистим извором добродјетељи.{S} Но они, који нису већ били искушеници, нису се морали у то |
| како ће међу њима деоба испасти.{S} Но они нек раде за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а он |
| деспота и потражити Турке пре нег’ што они њега потраже.</p> <p>Тада Лошонци намести велику ду |
| ако се против Турака војевати мора, јер они још нису томе вични као ми, који смо се с њима гото |
| е ћеду ту и остати до даље наредбе, јер они сачињавају окол Жигмундове војске.</p> <p>Деспот у |
| е тај био код Турчина би прокопсао, јер они такве будале воледу.</p> <p>Ту сад Ферхад почине.{S |
| се Харалампије уплео у ту погодбу, јер они као војводе нису били ради с калуђером делити, већ |
| урађ, били су сметња, нећеду ли се опет они подићи против Ђурђа?{S} Преци, родбина им је у том |
| нису били ради с калуђером делити, већ они калуђеру да деле, ал’ мисле, нужда закон мења па мо |
| могла добити.{S} Но већа је била сила у они’ који су му наклоњени били, него у они’ који су га |
| они’ који су му наклоњени били, него у они’ који су га издајством опорочавали, и зато после ко |
| итром.</p> <p>— Нека се само шале; могу они јошт зло проћи.{S} Они не верују у привиђења, ал’ ј |
| донде је опасно преко Дунава, јер могу они с бока и с леђи пут препречити, и покрај Голупца Ду |
| и буде, лако ћемо онда с њима, ил’ ћеду они код нас једног остати, ил’ ћемо их опет дати калуђе |
| и опораве, морам с њима, јер иначе ћеду они против мене.{S} Испадне ли нам за руком клетог Турч |
| зују, особито када у уверењу живе да су они правичан орган опште користи.{S} Марко је живио у о |
| а, и богу угодни.{S} Боже сачувај да су они тек спољашње пред људ’ма показивали озбиљно лице и |
| ужности, да руке прекрсте.{S} Свагда су они у послу били, и то више људства него себе рари.{S} |
| са Теофаном код бољег залогаја, а нису они ни онако прави посници, који би ради у кујни душе с |
| са Бранковићима.</p> <pb n="338" /> <p>Они су доиста посечени:{S} Ђурађ је задржан, да још усл |
| поред посланика своји’ Турцима.</p> <p>Они отиду, а Вук остане са осталим пријатељима да код к |
| ао робови, и бела света не виде.</p> <p>Они су оба по жељи Ђурђа прошасте ноћи ослепљени.</p> < |
| и Ђурђа прошасте ноћи ослепљени.</p> <p>Они неће више никаково господарства насљедије тражити.{ |
| па је сваком јако у очи падало.</p> <p>Они су носили красне са златом и сребром искићене долам |
| земље да се од ње ’раним.{S} Ја сам са оним што имам у Прилипу задовољан; но ја желим да као п |
| прећује Турчину љубав и пријатељство са оним христијаном, који оно чини што је Алаху повољно.{S |
| асљедија.{S} Насљедије је то пропало са оним буздованом који је младог цара Уроша убио.{S} Зар |
| ју као што треба.{S} Турци те држе, над оним мађарским вођом за најбољег.{S} Уговор је учинио ј |
| аде му тако тешко као примити владу над оним народом који се против буре бори.{S} Лакше му је б |
| p>— Не треба шалу и подсмех проводити с оним људ’ма који се са светињом баве.{S} Ваш одрешен је |
| овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и онима не хасни што су онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ |
| у нужди тешиш, помажеш народ, нијеси од оних калуђера, који на трему, у ћелији, у цркви, крвљу |
| ушановог царства.{S} Био је он један од оних ретких калуђера, који се душом и срцем том позиву |
| авље радениках, за мир и спасеније душе оних који у том раду живот жртвују, и за покој душе сви |
| богатства, чести и поштења.{S} Потомци оних јунака, који су стреле на Солун бацали, прослављен |
| Турчин свету господари, па ако не сада, оно биће то доцније.{S} Видиш шта чини Коран мог пророк |
| мора на опрезу бити, јер мада је паша, оно што ће сад говорити, допринело би му гајтан око вра |
| ма лица побожношћу зарезана, онај хљеб, оно парче лука прима благодарним срцем, узвишеним осећа |
| .</p> <p>— Кад је Бранковић тако силан, оно треба Милици помоћ против њега обрећи — одговори Су |
| што је говорио, већ и што није говорио, оно што сам му из очију, из лица читао, ја треба све да |
| м само калуђер.</p> <p>— Е кад је тако, оно ћемо овако.{S} Обоје ћете са мном ићи у Голубац, па |
| ко те жеља каква мучи, боље сад искажи; оно што сад у рукама имаш, док сам ја жив, не сме ти ни |
| о си, слатка мати!{S} Та немој плакати; оно што је прошло, повратити се не може; гледајмо одсад |
| и пише:</p> <p>„Љубезни Харалампије!{S} Оно што желиш од мене, не могу ти учинити.{S} Као Ђурађ |
| напредују.{S} Када има млого славни’, а оно гледа један другог да упропасти, или им у нужди не |
| унда за Голубац ако не новчана блага, а оно властелинства у Мађарској, као што је добио деспот |
| , с друге пак стране, Вук не попушта, а оно нек Милева спасе земљу.{S} Ти, Новаче, опрости, јер |
| адобијемо; но ако нам то није могуће, а оно барем што још имамо, читаво да одржимо.{S} Турчин с |
| иљно понашало, а како ту она не беше, а оно се све раскалашније веселости предаје.</p> <p>Тек ш |
| и, када нам светлост занавек одузеше, а оно морам и онај час проклети, у ком сам се родио.</p> |
| уством напајало, али како га не види, а оно јој је долазило и друго којешта у главу.</p> <p>Све |
| редите, да међу вама један господари, а оно пашћете сви са својима у чељуст душманину.{S} За ме |
| и Петошко — будала кад истину говори, а оно мал’ му не преседне, а мудри тек онда мудрују кад г |
| ће код куће свом народу добра чинити, а оно као Турчин то да чини.</p> <p>Такав је био Ферхад-п |
| ако лепим речма до тог не може доћи, а оно да јој мало поиздаље и претњу Вукову јави.</p> <p>Г |
| у за право дајем, јер да није био он, а оно би био други, па богзна какав би тај други био, а о |
| не жалост.{S} Кад погледим на тетиво, а оно ми се срце као на жици чупка; не имаде’ побратима к |
| нисам све као што је требало учинио, а оно сам онако као што се могло.{S} А ви сви повинујте с |
| се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, па извалив се, масти се и таре мирис |
| ану.</p> <p>— Е добро — продужи Вук — а оно примам ја од вас тај предлог и чинићу кораке да се |
| — Е кад је тако — одговори Тамерлан — а оно пушћам слободну вашу кнегињу, заједно са њеним брат |
| p>— Не питај то сада, него одговарај на оно што сам те питао. — После ови’ речи калуђер ју ухва |
| , који су ми на сваку службу готови, па оно што у рукама имам, нипошто испустити нећу. <pb n="3 |
| рави од оне слабости, која је наишла од оно доба, откако се деспот Стеван приклонио, Мачву, Бео |
| ава, и запита га шта се то све стало од оно доба како је манастир оставио.</p> <pb n="474" /> < |
| ту, и обрече му да ће према Турцима све оно чинити, што им год царица чини.{S} Бајазит се обрад |
| моја Зулејка радо имала.{S} Стрељај све оно што свету, што људма шкоди.</p> <pb n="290" /> <p>Б |
| си могу дати казати од такве мудре луде оно што си не би радо од другога дали рећи.</p> <p>Пето |
| рци с нами и међу нами чинили.{S} То је оно старо, не саједини, <pb n="386" /> боже ђаурина.{S} |
| не, а мудри тек онда мудрују кад говоре оно што ни сами не држе за истину.{S} Дакле хајд’ почни |
| заштите, ал’ острвљени азапи поотимаше оно што од хусара заостаде.</p> <p>Ове Турке је послао |
| , вешт је, зна се увијати, превијати, и оно говорити што не мисли — каза Јаблановић.</p> <p>— Е |
| да сам на кнежевиће пази.{S} Благо ће и оно доћи Јеремији у шаке, и од цјене Голупца Харалампиј |
| их не има, јер ти манастири потпирују и оно што се већ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не бу |
| цу и целом вашем народу.{S} Повући ћу и оно нешто војске натраг што сам у неке српске стране ра |
| ти.{S} Зато је он опет остао сам у себи оно што је пре био, и камилавка није му била у стању ћу |
| пријатељство са оним христијаном, који оно чини што је Алаху повољно.{S} Ако ја вино пијем, за |
| тити, ма шта било, док год ми не испуни оно што желим.{S} Мора ми казати, шта ради моја драга б |
| ликашима и војводама учио сам познавати оно што народу шкоди.{S} Не једанпут као мними будала т |
| p> <p>— Није нам нико више у стању дати оно што желимо — рече кнез Јован.</p> <p>— А шта желите |
| само оруђе за народ.{S} Они морају бити оно што јесу, нит’ стоји у њи’овој власти да себе преин |
| {S} Узмите ме у ваше друштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бранковићу!</p> <p>— Дај руку! — |
| еф.</p> <p>— Кад би’ тако живљео, вољем оно бити што сам.</p> <p>— Ти можеш онда живљет по твом |
| ословију наврат-нанос, само да постанем оно, што сам већ обрекао.{S} Та како и не би’ учио за т |
| ушманин.{S} Марко ће и у душманину свом оно што је добро признати.{S} Ја сам чуо и за младог Ст |
| о на једно не, а то да не учине са мном оно, што мора бити, кад кога адумом праве.{S} Зато задо |
| ја, кад му чујеш из уста дубоким гласом оно божанствено „мир свјем“, а бурна ти се душа у теби |
| ачић Раде, који сабљом и буздованом као оно исти Марко сече и бије.{S} Овај други је војвода Во |
| — Лако ћемо, Јеремијо, после тога, само оно прво нек се изврши, новац пре свега — рече Јабланов |
| га наклоност далеко је од мене, но само оно <pb n="220" /> исповедити морам што на том убеђењу |
| {S} Његово бистро око увидило је одавно оно место, тачку, ’де би требало град градити.{S} Туд п |
| ротив друге; не можеш да склопиш уједно оно што српско име носи.{S} Ти Балшићи и Црнојевићи не |
| већ има и од вас у нашем јату.{S} Зато оно што мора бити, не могу ни ја ни ти задржати.{S} Тур |
| {S} Та Србија још има доста земље.{S} У оно доба били су такови кнежеви лопта у рукама властољу |
| о лакше уколико ми се са свију страна у оно доба доказивало да то тако из важни’ узрока бити мо |
| мо му Мару дали.</p> <p>— Али тако се у оно доба држало да у почетку није имао Вук велику накло |
| ељском смиреношћу све је слушао.{S} И у оно доба војнички и свештенички чин биле су две такове |
| ед баци.{S} Слуге, како свагда тако и у оно доба, имали су својој класи сходно поњатије о свету |
| е, а нарочито у царском двору српском у оно доба, скупљали су се гости за трпезу обично под зву |
| рбија била би од Турака сатрвена, јер у оно доба брат брата, син оца је убијао.{S} Он је постао |
| е крви.{S} С овом се Ђурађ оженио још у оно доба кад је са Стеваном и Мехмедом противу Мусе вој |
| бина им је у том пут показала.</p> <p>У оно доба био је обичај претенденте, ил’ иначе који могу |
| ћу негда услуге чинио, прими за награду оно што имаш <pb n="370" /> и држиш.{S} Дечани су красн |
| адату одржати ријеч?</p> <p>— Ти тражиш оно о чем ми писа је л’?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Одмах |
| еси отаца.{S} Ишти, деспоте, да задржиш оно што имаш. </p> <p>Деспот промишља.</p> <p>— Јеси л’ |
| — упадне Новак. — Опомињем се добро на оновремене војводе.{S} Реља Крилатовић, па и сам Вукаши |
| зидано, и израчунано на нужду и обичаје оновременог српског господства.{S} Соба било је подоста |
| ти држиш за најбољег војводу?</p> <p>— Оног који је најмудрији и најлукавији.{S} Ти велиш да с |
| једног задирне, а други се смеју, онда оног задирне у оног који се најјаче смеје, као из неке |
| би таман био добар за адума, то јест за оног служитеља који буле чува да из куће или кроз баште |
| ви Шумадије проклињу међ својима горама оног, који Турчина наводи; а Ђурађ опет своје ћера. </p |
| он вели да нема несрећнијег створења од оног који бела не види света.{S} Сваки жали слепца, па |
| аска, једно што га је тешко задржати од оног што си једаред у главу утуби, друго, ако се што с |
| том, <pb n="304" /> у мислима тражио је оног ком Је првом у главу дошло његове љубезне Милеве л |
| } Марку се могло рећи да треба овог или оног владатеља утаманити ал’ само у народ да му нико не |
| еци твом оцу да ће <pb n="291" /> Марко оног потпомагати, који се јаче за свој род жртвује.</p> |
| S} Само да нас Угри не потчине, и место оног да добијемо овог за господара — рече умерено војво |
| , а други се смеју, онда оног задирне у оног који се најјаче смеје, као из неке пизме, па тако |
| или други који му драго.{S} По поњатију оног времена особито, Марко би сам себе за најјаднију к |
| акле твоме слуги дајеш кћер, а презиреш оног од кога Исток стрепи!?</p> <p>— А какав је тај тво |
| мог и кљастог, који ништа нема, а не за онога коме је бог дао мишицу да га до смрти служи.</p> |
| е то дворско било је по мешовитом стилу онога времена зидано, и израчунано на нужду и обичаје о |
| код градских бедема, и давао је изглед оној тачки, гди се мала и велика Морава састављају.{S} |
| ка војска, која ће такођер руку пружити оној пред Голупцом, а да могу лакше град опасати.{S} Ло |
| {S} Тако се мало-помало већ приближавао оној страни где су се слуге веселиле.{S} Јула куварка к |
| примети?</p> <p>— Ево овде мало даље, у оној густини, онде неће нас нико примјетити — одговори |
| двору.</p> <p>Ферхад-паша станује баш у оној дворани, ’де је негда као Петошко својим шалама ср |
| ицало.</p> <p>Деспот је у Смедереву, на оном месту, ’де хоће град да зида.{S} Његово бистро око |
| изглед за будућност давала, но опет, са оном војском која му је после битке остала, није се мог |
| Ја и Ферхад-паша, Јакуб-паша нек иде са оном у Једрене, да сакупи још и друге војске, које су и |
| олу задржао.{S} Војска му се састави са оном од Видина што је дошла, и сад са свију страна јурн |
| насљедије изгубила, и да то принадлежи оном који је част српске војске онђе спасао.</p> <p>Шта |
| је, па тек после на мекане душеке, да о оном што му је најмилије сања.{S} Ко не би Турчин био?{ |
| мирни од свјета и свет од нас.{S} Благо оном коме бог не да млого памети и јунаштва.</p> <p>На |
| ећа да не морате мира тражити.{S} Тешко оном који је потучен, па од јачега мира тражи — одговор |
| могу у Мађарску продерати.{S} Но тешко оном, преко чији’ леђа се други туку.{S} А каква је тур |
| и калуђери.{S} Они су се баш владали по оном: „Добри пастир полагает душу за овци“.</p> <p>Вечн |
| и и своју војену силу њој предати, и то оном одбору који сад о’ће да представља царичину власт. |
| доиста, и сам Леонтије волио би бити у оном добу прост постриженик, нег’ сад владика, архипаст |
| рган опште користи.{S} Марко је живио у оном добу где се на јуначан карактер врло млого давало. |
| свој меснат образ, рече:</p> <p>— Тешко ономе јунаку који лудо војује, но још горе младом левен |
| у ствар Бајазиту представио и све се то ономе јако допадне.</p> <p>Но каковим начином ће се ова |
| мовина одбрањена, нека народ даде круну ономе кога за најзаслужнијег држи.{S} Ја ћу бити срећан |
| n="303" /> да младо створење да се и на ону страну завијати, па сад нек се изјадикује, јер са ј |
| о чрез ’декоје служавке, а особито чрез ону због које прве ноћи мал’ није страдао.</p> <p>Патри |
| уђерство већ почиње губити пред народом ону важну свог реда и сталежа црту, која му је давала п |
| паша сиђе с коња, и пође у конак, баш у ону дворану ’де се Јеремија негда световао са Јабланови |
| одавде војску у Једрене, а довући одмах ону од Крушевца, и са том војском поћи на Голубац.{S} Т |
| узвишеном месту лежао је пашин двор.{S} Онуда сам често пролазио.{S} Кроз пенџерић буле су изви |
| међ’ малима бројао; ал’ не могу на мене опадајуће очино право другоме уступити и себе пред цели |
| S} Какав ће облик добити та природа кад опадне лишће, кад вијор гране поломи, опет плодну земљу |
| лити како ми је било.{S} Но она, кад ме опази, окрене леђа.{S} То ми жао буде.{S} Она је у кади |
| лику с њом састати се.{S} Русна је њега опазила.</p> <p>— И ти се, оче, овде шеташ.{S} Је л’ св |
| њега, како се погордио, како се сад тек опаметио — рече разљућен Харалампије.</p> <p>— Но, дед |
| кратак лак гуњац, прслук отворен, лаки опанци са танким, преко чарапа унакрст обвијеним каишом |
| ј калуђер ради, па ћу га првом приликом опарити.</p> <p>— Тај мора бити препреден, види му се и |
| а гледати.{S} Цариград је већ од Турака опасан, чека се само коначна пропаст Србије, па је онда |
| а бојећи се да се стога не изроди какав опасан метеж међу христијани, који Турцима служе.{S} Ба |
| га унутра, та то није ђаво, то је неки опасан ноћник — повиче Петар.</p> <p>— Ајд’, вуцимо га |
| и обранителан рат могао је постати врло опасан по Турке, зато ови други план предузети науме за |
| воду, диван је то јунак, сад је у граду опасан од мађарске и деспотове војске, ту је главом кра |
| еспотова.</p> <p>— Непријатељ је Србију опасао.{S} Крушевац је у турским рукама, села, вароши о |
| ној пред Голупцом, а да могу лакше град опасати.{S} Лошонција прође на другу обалу, и на четокл |
| ити, а покрај Дунава с леђи тешко га је опасати кад има иоле војске у граду и околу.</p> <p>Јер |
| ног гласа повичу да Голубац треба тесно опасати и предаји принудити, а на Јеремији најоштрију к |
| за јунака ни од среће таковим мачем се опасивати, зато учини с њим поклон другом ком — рече Ви |
| р се сила српска цепа.{S} Па утолико је опасније за народ, што сте обојица пуног изгледа, одваж |
| а коцку за несигурно метати, налазим за опасно.</p> <p>Поред свега тога већа част војвода била |
| и Београд у мађарским рукама, донде је опасно преко Дунава, јер могу они с бока и с леђи пут п |
| ту позива; пустити их слободно, и то је опасно, после смрти деспота пали би у очи, а Гргур је и |
| млад, па поред све своје памети, у ово опасно доба могао би на себе навући мржњу старијих војв |
| ијих војвода и властелина, који у овако опасно доба изискују да се најпре бједа отклони, па онд |
| еним братом.</p> <p>— Све што сам у мом опасном стању у пређашње доба у свачему од турске стран |
| товати се, на народу су силни намети, а опасност са свих страна грози.</p> <p>Леонтије баш је д |
| ће одма’ све мере употребити да се већа опасност одбије.</p> <p>— Ја би’ рекао, свети оче, да ј |
| врата Угарске отворена, и Угарска може опасност која јој такођер грози само у дољњим крајинама |
| ма премиравала.{S} Приметила је у глави опасност која јој грози од стране Вука, па тек од Турчи |
| ист великаша, видио је ’де народу прети опасност, ’де га трзају на све стране, а не може му ник |
| > <p>— И за то сам се досетио.{S} Ако у опасност дођем, ја ћу преокренути, кад пође са мном да |
| ости, да си представе могућну међусобну опасност, а тако само из поверења им провирује сигурнос |
| воје причају си што су преживили борбе, опасности, више зла него добра.</p> <p>Врате се опет на |
| звисе; други, опет, страшљиво бегају од опасности, па народ сам себи остављају, без утехе, без |
| а нек је изречено да се после отклоњене опасности одма’ и прогласи и крунише Стеван за цара, ал |
| ри приврженик Бранковићев млого пута се опасности излагао, па зато се сад и надао великој награ |
| <p>— Тек таковим начином можемо у овој опасности раздор отклонити.{S} Но немојмо времена губит |
| којима је доста неслоге било, у општој опасности могли би се сложити, нову силу наскоро скупит |
| и?</p> <p>— Кад су год Турци у највећој опасности бивали, свагда сам им помогао.{S} Било то про |
| Но у бурном времену гди је сам Призрен опасности изложен био, царска породица, по налогу Лазар |
| Вама је свима познато, у каквој сам био опасности скупа са народом када се брат ми Вук и Ђурађ |
| <pb n="383" /> и славно Ново Брдо је у опасности, нит’ је до оклевања.</p> <p>Деспот са четир |
| <p>Са свију страна се Голубац подседа, опасује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1859 |
| урским рукама, лако се можеш покрај нас опатријаршити, а ми би после помоћу Турака упадали у Ср |
| д скут падише доћи нег’ли да га Жигмунд опаше; а Вукогли добро зна да је у падише милост велика |
| ује са деспотом и војводама, како да се опаше град, и закључе још једаред, ал’ последњи пут, по |
| аши, а ја с њом, па са сува и Дунава да опашемо Београд, пасти мора, па је лис у замки</p> <p>Т |
| чело до деспота.</p> <p>Жалосно је било опело, жалосна је и даћа.{S} На свачијем лицу види се с |
| удара, рекао би канда се читавом народу опело пева.</p> <pb n="526" /> <p>Деспот и Јерина излаз |
| је све нешто издавало на данашње веселе опере.{S} На пример, калуђер Варнава <pb n="355" /> има |
| за род и земљу живим, <pb n="539" /> да оперем клету клетву са имена Вуковог.{S} Ивјер од кладе |
| могли ударац нанети.</p> <p>— Нека га, опет ће једаред Вукогли у клопку доћи, и тај град ће до |
| /> па кад дође земан да се, ако бог да, опет покрвиш са Турцима, па макар у друштву Маџара, да |
| ку вјеру морају унаоколо ширити.{S} Ја, опет, нијесам рад да новац мој за то ширење распачам.</ |
| ’ у почетку из манастира утекао.{S} Ја, опет, да би’ си искушеније одлакшао, имао сам у прњавор |
| ни тако као што ти кажеш!</p> <p>— Ја, опет мислим да ће Бранковић на опрезу бити.</p> <p>— Ал |
| а.{S} Милица, ако ју баш и није волела, опет није се могла испод њеног уплива сасвим извући.{S} |
| емда је жалост за Стеваном велика била, опет су Ђурђа и великаши и народ радо примили.{S} Он је |
| арица, премда је озбиљније нарави била, опет се у двору тек само пред њеним очима озбиљно понаш |
| а мада је Београд и у мађарским рукама, опет нијесам ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прс |
| ваљан закон тај Алкоран, код нас ђаура, опет, држе да онај не пије вино, кад га напољу пијана н |
| еше.{S} Деспотовица, мада је јака срца, опет не може лахко да прегоре Београд.{S} Није ни чудо, |
| , и као да умрети мора без њега... сад, опет, представљало јој се како ће изгледати као царица. |
| е с њиме.</p> <pb n="488" /> <p>Ферхад, опет, исприча своје од почетка до краја, како је дошао |
| Жичи је млого смутније изгледало; овде, опет, било је све весело.</p> <p>Црква је била великоље |
| смо обоје смирени, ал’ кад земан дође, опет ћемо на Турке.{S} Само да су Мађари спремнији, све |
| игла над турским царством, па судба је, опет хтела да га Србин одржи.{S} Бајазитови синови Муса |
| њега и за њим војводе, све саме делије, опет за овим глатког лица попови, владике, фратри.{S} Т |
| рво у моје шаке пали.</p> <p>— Да мене, опет, није било, не би дошли до откупа Голупца, — одгон |
| абе и отимају, но ако може свако за се, опет још што привући, једно за друго не мари и мртвом з |
| чудиш што као Турчин вино пијем, ја се, опет, теби чудим што си се у делијско руво увуко, ал’ д |
| тине — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја се, опет, и заклињем и преклињем, да ћу се прије потурчити, |
| рећи Стевана, четврти Ђурђа, а пети се, опет, Турчина боји.</p> <p>Није било једне снажне руке |
| аше на ужасне гласоноше, а гдекојим се, опет, чинило све то као неки сан.</p> <p>— Синови моји, |
| пота кривили због тога поступка, други, опет, давали су му за право.</p> <p>Да је деспотов поло |
| јецања рамена, прса му се тресу, други, опет, од жалости, бола уздану да му се глас чује као у |
| ели, треба држати страну Мурату, други, опет, Мустафи.{S} Ђурађ једнако наваљује да се сад Срби |
| подара; да са тим и себе узвисе; други, опет, страшљиво бегају од опасности, па народ сам себи |
| аво има, јер први је силеџија, а други, опет, гост, који код домаћина што види, узме.{S} Кад ре |
| , опет, овим походом ако су и страдали, опет су имали добру накнаду са Београдом, који је сад њ |
| д опадне лишће, кад вијор гране поломи, опет плодну земљу мртвим покровом застре, кад Турци јад |
| е до њега седне деспот, с лева Розгоњи, опет до деспота Црни Завиша, преко Лошонци, па тако пом |
| с Мађарима се снова везати.{S} Мађари, опет, овим походом ако су и страдали, опет су имали доб |
| , ’де би ова морала подлећи.{S} Маџари, опет, од нас изискују да смо увек против Турака, кад се |
| .{S} Да не знаш, да не видиш ко говори, опет би морао познати глас страдалника.</p> <p>Погледај |
| еби све то и осећао што Петошко говори, опет чест војводска није му допуштала да отрпи од будал |
| а мном?{S} Та да морам Турчину служити, опет се осветити морам.{S} Сад видим да је право имао М |
| мом народу, и доцније после моје смрти, опет нек му је бог у помоћи, као год и сваком народу.</ |
| га Русно, тај Ђурађ, премда ми је унук, опет морам изрећи да ми је несносан.{S} У свом личном з |
| себи приметити да им је калуђер смешан, опет и они, поред млађи’ који су се још мало смешили, д |
| } Премда је већ много са Турци шуровао, опет се клонио новог и тешњег с њима пријатељства.{S} У |
| знати, кад би се тко у Караманију плео, опет Караманија турска остаје, и за Турке изгубљена ниј |
| нападај.</p> <p>Кад је већ све наредио, опет се светује у дворани са Јаблановићем и Харалампије |
| рављају.</p> <p>Отпочину, ал’ закратко, опет се дигну.{S} Обуку се у свечано, најскупље руво, с |
| звијен цвијет.{S} Па и ма доцније било, опет губим моје дијете.</p> <p>— Велики је то терет тво |
| ло од тог блага растати се.{S} А овамо, опет, чини му се да Ферхад-паша није му тако пријазан к |
| љутито Јеремија.</p> <p>— Честити пашо, опет ће најбоље бити у Голупцу, па да се пред твојим оч |
| ао.{S} Премда није био пријатељ Србину, опет уважавао га је, знајући да ако у један мах и с дес |
| удворице, па им морају помоћ слати.{S} Опет дође ред на Србе да Турчину победити помогну.{S} К |
| ашу.{S} Гледи га, а не мисли о њему.{S} Опет очи изврће, вилице стиснуте, мишићи му се на образ |
| рдне столетне ’растове за грађевину.{S} Опет други ваде креч, учињавају гвожђе, све за Смедерев |
| ена, шта јој је било друго чинити, нег’ опет у стару веру, па своје грехе кајати.</p> <pb n="33 |
| и би’ га опет на што више, и искали би’ опет какав град у залогу — примети лукави Харалампије.< |
| твог ђетинства, твог завичаја, и би л’ опет волео да си хришћанин.</p> <p>— Јок, шта ћу у проп |
| притисли.{S} Хусари одбију хатлије, ал’ опет нови навале, и Лошонци и Розгоњи вуку га у каик, Ц |
| искусан био, можда би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном војском против даљи |
| , није лошији од Бранковића Обилић, ал’ опет племе Бранковића важније је од племена Обилићева.{ |
| се покори Милици и њеним синовима; ал’ опет је за нужно нашао другим путем, ако се може, што з |
| сти могло, спасе свој део војске, а ова опет спасе Босну.{S} Не смеде Турчин на кршну Босну.{S} |
| ље да смо га ухватили, потписали би’ га опет на што више, и искали би’ опет какав град у залогу |
| а нема војске, но ако јој се времена да опет ће ју скупити, па ће онда све теже ићи.{S} Познаје |
| не могу Вукоглију тако оставити, па да опет са Жигмундом шурује.</p> <p>— Једно се мора чинити |
| повратити се не може; гледајмо одсад да опет добро буде — рекне притворно Мара.</p> <p>— Лако ј |
| ао, шта ћемо онда чинити?</p> <p>— Онда опет ја нећу предати града.</p> <p>— Но ако се Јеремија |
| путу изломили, сад мало рахат, па онда опет на посао.{S} Ето ти ђаконије, једи, пи’, Каралампо |
| д их сан превлада отпочинућеду, па онда опет приправни за борбу.</p> <p>Жигмунду се чини да лаг |
| ом — рече угрејан Јеремија.</p> <p>— Ја опет, зарјечем се мојим крсним именом светим Ђорђем, да |
| ти ћеш потписати и печат ударити, а ја опет моју шаку приљепити.</p> <p>Све је уговорено.</p> |
| однесе Јеремији поруку.</p> <p>Јеремија опет отпоручи, да града предати неће.</p> <p>Жигмунд ра |
| ити се.{S} Били су уморни, а код Турака опет слабо српског јестива. </p> <p>Ђурађ није очи с Ма |
| тко на своје место.{S} Игуман и владика опет себи изабра ћелију, ђе ће се одморити у души и тел |
| ме боље у Дечане, онђе ћу ја с Турцима опет на крај изићи, нег’ да паднем деспоту у шаке, јер |
| ив Турака, да ослаби Голубац, а султана опет да је Смедерево против Мађара.{S} Тако сад нужда н |
| т паша и везира велика је, може султана опет на рат навести, јер је то жеља свих Турака.{S} Сам |
| е потајно пријатељство Вуково.{S} И она опет негдашње приврженике Ђурђеве њему задобије.</p> <p |
| убе војску, а у Турака мање славни’, па опет напредују.{S} Када има млого славни’, а оно гледа |
| дајић — Милица нема никакове војске, па опет хоће да господари.{S} Стари Новак сад за тим је да |
| } Па онда свира се и пјева уз гусле, па опет прије и ил’ посље збијају се шале, дворска будала |
| Српске војводе су понајвише славне, па опет све гину и губе војску, а у Турака мање славни’, п |
| Ферхад то изрече, горе-доле се шеће, па опет сред њих стане, који као окамењени непомично гледе |
| во православни’, па толики калуђери, па опет толика тишина, да се летење муве чује, па тек наје |
| о, могу се, међутим, Срби опоравити, па опет зло.</p> <p>Бајазит у диван позове своје паше, и с |
| и Србин, мухамеданац и христијанин, па опет прави побратими.{S} Један је изгубио брата и љубов |
| насљедником постао, правио би буну, па опет горе по народ.{S} Гргур <pb n="356" /> је био стар |
| то прама нас деца, је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се и сад повиновати бољма него садашњи млађи |
| /p> <p>Калуђери дигну горњи поклопац па опет јошт један сребрн, јер је деспотово тело у сребрно |
| ао је и очекивао је да ли ће ко изнутра опет напоље изићи.{S} Међутим, Петар и Митар, добро нак |
| Турцима, а Мађари од тебе зазиру; сутра опет можеш ил’ мораш с Мађарима, па како је Петошко на |
| , зар нећеш у двору да останеш — запита опет шаљиво Костреш.</p> <p>— Нипошто; ја сам досад вол |
| Стеван са Ђурђем, који се поред деспота опет са Турцима помирио, с њима дођу војвода Војновић и |
| милавка и све што треба.</p> <p>Радосав опет оде и у цркви све у тајности преправи.{S} Бимбаша |
| на дошао у руке кнезу Лазару, а од овог опет и царице Милице у руке Стевана.{S} То је Мати божи |
| ога тако лахко дошао до Голупца.{S} Кад опет Смедерево сазидам, чувам мојим прсима леђа султано |
| неза Лазара, нисам могао због њега, сад опет не могу због твог оца и царице међу моје Србе ступ |
| се са Турцима и покрај Тураках.{S} Сад опет стојимо измећу Мађара и Турака као укопани, да се |
| сати.{S} За њега би боље било да се сад опет други ко за владатељство отима, бар би се могло у |
| султана ради, све то зна деспот, Ферхад опет зна све што деспот ради.</p> <milestone unit="subS |
| могу сасвим искрени бити.</p> <p>Ферхад опет прослови.</p> <p>— Седи, Радосаве, да ти нешто каж |
| душом је клонуо; на нами је да се народ опет уздигне, да га вуци не разнесу.{S} И ако бог да, и |
| рама оног, који Турчина наводи; а Ђурађ опет своје ћера. </p> <p>После толико нанешени невоља, |
| унд, који много треба, а можда је Ђурађ опет при благу, па ће да плати.</p> <p>— Ал’ ако не усх |
| ја и свих српских земаља“.</p> <p>Ђурађ опет продужи.</p> <p>— Ево [се] заклињем Богом, распети |
| мложином турске војске на граници, ’де опет своје српске приврженике чека који му српску војск |
| ишта осим пљачке, и војска би се оданде опет повратити морала, јер док је деспот још са читавом |
| ено, војска се слабо купи, а Вук оданде опет прети — примети Костреш, поглед свој на Ђурђа баци |
| киња, онде питоме красоте Бугарка, онде опет белог лица и граорасти’ очију Српкиња, коју и да т |
| .{S} Још мало врмена, па Србија да буде опет онака као под Душаном.</p> <p>Стеван је са својим |
| >Но, кад се зрак надежде показао, наиђе опет ново зло.</p> <p>Деспот већ одавна од костобоље ст |
| } Калуђер ако и није био леп, ал’ га је опет знала уважити, јер је у себи мислила: богзна каков |
| ни са запаљеним мозгом.{S} Но и тима је опет бог дао нешто што други не имају.{S} И човек је ка |
| пала. </p> <p>Јерина се станила, она је опет гостољубна домаћица, дарежљива деспотица, из њене |
| ма, и то пут Голупца.</p> <p>Бимбаша је опет пратио Харалампија, а Харалампије једнако зазире о |
| -паша над издајицама суд свршио, сад је опет рахат, и ишчекује деспота.{S} Бриге му је стало, д |
| сребра и злата.</p> <p>До те дворане је опет друга велика, ту су насликане битке на дувару, од |
| и свашта је смешно казивао.{S} Грман је опет певао и Драгаша војводу на плач навео.{S} Штавише, |
| затекла частеће се госте.{S} Петошко је опет своју будалаштину са сваким, а особито са оцем Хар |
| ати и њој повиновати се.</p> <p>— То је опет толико, као пријатеље царичине истерати да се непр |
| би прво место заступати, ал’ деспот је опет земље господар.{S} Па јошт ако деспот и заузме мес |
| други дан весело провео и дубока ноћ је опет затекла частеће се госте.{S} Петошко је опет своју |
| он у животу толико вређао и који му је опет место освете у руке деспотски скиптар предао, кану |
| има са дванаест тисућа војске.{S} После опет Вук Бранковић и Обилић, због женских сплетака, пос |
| пустоше, попале који манастир ал’ после опет допуштају, јер из пјепела свјетих обитељи осветниц |
| .</p> <p>— Он би дошао к вами, ал после опет да га начините господаром над Браничевом.</p> <p>— |
| лева деспотицу, даље опет игуман, даље опет иклисијарх, и опет даље неколико братија, и то од |
| понуди Леонтија, с лева деспотицу, даље опет игуман, даље опет иклисијарх, и опет даље неколико |
| леди како се Турци силе.</p> <p>Настане опет нов рат.{S} Татарски цар Тамерлан иде са небројено |
| друге мисли наведу.</p> <p>Тако остане опет све при старом.</p> <p>Турци су од Србаља страшно |
| шаљивим гласом Милица.</p> <p>Милева се опет застиди.</p> <p>— Но, говори кћери, та ништа зато, |
| , онда ћу се за времена побринути да се опет Турцима приближимо, и да ојачамо, и кад Угри опет |
| ке одма’, неке паше саветовали су да се опет војска даље крене и Србију опустошава; Марко се то |
| мо ли да се на Турке наслањамо, онда се опет замерамо Мађарима.{S} Мађари се боје ако с Турцима |
| ада настати?{S} Ионако сте слаби, па се опет на двоје делите.{S} Како ћете противустати, ако на |
| рочупамо мало за косе и за браду, па се опет лако измиримо, јер помирење и вјера налаже.</p> <p |
| Канда им се душа поткрепила.{S} Сад се опет не кају што нису Жигмунду град предали.</p> <p>Јер |
| да, он се само рукује.</p> <p>Поведе се опет разговор онакав, као први пут са Ђурђем.{S} Марку |
| а, који ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту показа као витез, био сам му у шакама, и пусти |
| и, више зла него добра.</p> <p>Врате се опет на Јеремију.</p> <p>— Како су изгубили главе, кад |
| жесте, нек се разговарају.{S} Они ће се опет смирити, и међусобно обдарени сваки кући ићи скупа |
| ндило пред распетијем горе, ал’ види се опет све од одбизрака, и то у неком тајинственом, велич |
| ада оставити нећу.</p> <p>— Не би ли се опет онамо у друштво вратио, да провидиш, зашто је доша |
| н и Ђурађ, били су сметња, нећеду ли се опет они подићи против Ђурђа?{S} Преци, родбина им је у |
| и тај уговор морао одржати, а султан се опет страшно разљутио, кад је чуо за тај уговор, и нава |
| <p>И тек што се једно стовари, друго се опет са Дунава и Мораве доноси.</p> <p>Игуман Радосав п |
| ем гласа почео је говорити, но скоро се опет разабрао.</p> <p>— Ја сам калуђер светог патријарх |
| свуд опустошавала.{S} Међусобан рат се опет започео.{S} Син на оца, брат на брата је руку дига |
| мостовима, град је већ за леђи, мост се опет спушта, и страховитом звеком ланца падне да одјекн |
| ца код Голупца, ван сумње је да ћеду се опет заратити с Турцима, а сваки такав мора се преко на |
| сте од мене пример узети, па зашто сте опет уз Турчина пристали.{S} За мене већ надежде нема, |
| предам, то ће он једва дочекати, па ће опет бити Ђурађ изигран.{S} Него чуј, побратиме, стој к |
| кона противу себични’ великаша, настаће опет старо зло па ће народ у чељуст непријатељу.{S} Од |
| ава.{S} Од Ферхад-паше за овај мах биће опет Петошко, хришћанин.</p> <p>Ферхад заиште од Радоса |
| бог да Турчина сатремо, вратиће се наше опет, а засад сигурности ради морамо нешто рукама савез |
| ’ оштро их мери, особито Харалампија, и опет прослови:</p> <p>— Погледај ме добро, Харалампије, |
| еспот прими листину, отвори, прочита, и опет савије.</p> <p>— Аферим, све је у реду.</p> <p>— С |
| паше веле.{S} Султан на то пристаје, и опет ће се сутра држати диван.</p> <p>— Побрини се, Фер |
| {S} Ти си више пута Турцима прелазио, и опет их остављао.{S} Данас си на доброј нози са Турцима |
| једа.{S} Колико је већ харача платио, и опет је Турчина ујео — рече Јевренос-паша.</p> <p>Паше |
| ље опет игуман, даље опет иклисијарх, и опет даље неколико братија, и то од најдостојнијих који |
| е и враћа се са гостима у трапезарију и опет заседну.</p> <p>Тако су јошт дуго преповедали о пр |
| ц од Јеремије откупити, но рашта кад би опет дошао у руке Жигмунду.{S} Да знаш како ми је било |
| заповести, да буду на опрезу, да не би опет какве деспотове катане рупили, и белај починили.{S |
| вратити <pb n="251" /> се, но да не би опет као пре прошао, замоли да га ко отпрати.</p> <p>Ми |
| ају из стеновити’ брегова камење, други опет у горостасним пределима секу грдне столетне ’расто |
| е, и међу народ раздавали.</p> <p>Други опет упражњавали су се у моловању и дрворезању.{S} Жичк |
| тарији мало у шетњу и разговор, а млађи опет у различне игре, свирку и певање.</p> <p>Тако су с |
| здати, и овлашћење да у име Ђурђа, који опет у име деспота власт на то има, над кнежевић’ма рас |
| ствар имала још остати у тајности, али опет, какове тајне не прочују се?</p> <p>Милева је имал |
| и.{S} Премда Турци више жена имају, али опет мора имати једну која му је прва.{S} Он сад такову |
| збачени, да их је и наћи тешко, некмоли опет уједно ставити.</p> <p>Петошку је тешко пало у дво |
| , јер Јеремија има у залогу Голубац, ми опет кнежевиће, ал’ Јаблановић баш ништа, јер он тек пр |
| може дати.{S} Иштите друго!</p> <p>— Ми опет друго не иштемо.{S} Ми не тражимо ни блага ни влас |
| } Код Голупца сам био с Мађарима, па ми опет ишао наруку без да су се Турци и најмање подсетили |
| ма приближимо, и да ојачамо, и кад Угри опет ојачају, наново у борбу против Турака, јер за нас, |
| {S} Љубица доста-свашта може чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, в |
| да док сам ја жив да те не дирам, а ти опет против мене мом непријатељу да не даш помоћи.</p> |
| као што деспот блага има, може сакупити опет нову војску и с Мађарима се снова везати.{S} Мађар |
| е време обједу, а кад објед дође, гости опет заузму своја места, каогод и Петошко своје, па су |
| ом господству, и онда ћеду Турци подићи опет нов санџак, а остало ћеду поцепати по обичају свом |
| Бранковић се делио ба Стеваном, а овај опет морао се [са] својим братом Вуком делити.{S} Не би |
| ст јој је већ предстојала, но слика јој опет изражаваше неку љупкост која је обично само младос |
| а, ту заседну и светују се.</p> <p>Краљ опет у челу, а остали по чину разреде се.</p> <p>Красно |
| ни пртљаг пуштају Дунавом доле, а сувим опет коњи и мазге све вуку.</p> <p>Јерина да опроштај г |
| ове Ферхад-паша Харалампија да се с њим опет разговара.{S} И он је ту у двору стањен, и једва ч |
| ка несрећа навршила.{S} Земља се са тим опет на мање части подели, и са тим се Турцима посао по |
| љати да би се већ — датом каквом згодом опет к својим старим границама пружати могао.</p> <p>Но |
| бије знаком да има ту старији’ а Теофан опет приближи се владики да га пољуби, овај покаже прст |
| смео очину вољу кварити.{S} Зато је он опет остао сам у себи оно што је пре био, и камилавка н |
| је своје гусле јаворове, да кадгод, ако опет настане славно доба, загуди на њима њему подобан д |
| ије имао — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако опет Турци буду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо већ од |
| што ћемо, куда са кнежевић’ма, јер ако опет допаднемо турски’ шака, могу их погубити као и оне |
| тавио га је [с] војском на страни, како опет деспот доцније није се хтео уплећати у бој.{S} Пос |
| а трпити глад, жеђ, зиму, врућину, тако опет господар страда од пуног стомака, који му често гл |
| дило, украшено драгим каменом, унаоколо опет сребрна кандила, и њихова светлост неће се гасити |
| да народ толика бједа постигне, морамо опет поглед наш на бога управити да нас из ове бједе из |
| да отпаднеш од Турака и да успоставимо опет Душаново царство, које ће бити пријатељу пријатељ, |
| е се онда питало, колико ји има, па смо опет свагда победу одржали.</p> <p>— Али цара Душана св |
| ор Мађарске, дијета рекла?{S} Кад бисмо опет за рат поискали новац, не би нам га дали, јер се н |
| је добар изглед за будућност давала, но опет, са оном војском која му је после битке остала, ни |
| ар.</p> <p>— Има доста и ђаволштине, но опет има и такови’ који су као какове светиње.{S} Видиш |
| е године. — Затим мало уздане Новак, но опет, задавивши своју тугу, рече пјевцу:</p> <p>— А гдј |
| Мог оца душмана крв проливати морам, но опет волијем мој народ и хришћане нег’ себе, и ако јеса |
| госту, смешећи се и тишијим гласом, но опет да се чути могло.</p> <p>— Онај само може имати ра |
| цара који је њеном оцу душманин био, но опет, потајно љубопитство ју је мучило.</p> <p>— Па зар |
| /p> <p>Ове се речи Русне јако косну, но опет се не даде из равнотеже душевне потиснути.</p> <p> |
| ина, говорили су као о каквом свецу, но опет радије су се са другим забављали.{S} Новак са њего |
| рци са својим млоштвом побједити.{S} Но опет се уздам у бога и у разум цара.{S} Сутра ил’ преко |
| ко бог да, да ће наши потомци изгубљено опет задобити, али засад нуждан нам је мир, да се мало |
| чина и Светислава као у срцу носила, то опет није дуго трајало јер је материне речи слушала.{S} |
| код Турака, будућност шта ће донети, то опет је у бога.{S} Српска војска је на Косову упропашће |
| само горњи разговор мало збуни; и на то опет шалу започне са Петошком.</p> <p>— А колико си ти |
| ан оцу син и против Мирче војујем, зато опет искрено исповедам да желим да у боју, који нам пре |
| о ће Лазар на Косову погинути, ал’ зато опет није желио и Србима зла нанети.{S} После косовске |
| адати могао, но ништа зато, ти ћеш зато опет бити човек, па ћеш ти то са мени учињеном каквом у |
| о је и био у турском стану, оваково што опет није никад желео.</p> <p>Бајазит, да би Марка и ње |
| >— Та да, на то треба гледати, само што опет има људи који се за свашта хватају и који мисле да |
| мораду и калуђеру попустити, а калуђер опет њима.</p> <p>Јеремија и Јаблановић спремају се у г |
| их опет други Турци сузбили, и манастир опет посели. </p> <p>Шећеду се ван манастира, кад ал’ в |
| } Час му долази да је сасвим невин, час опет канда је нешто уплетен.{S} Ако <pb n="494" /> је д |
| едострожна.{S} Чули су Мађари да деспот опет с Турцима шурује, и мораду на опрезу бити, да не б |
| азак целе ствари.</p> <p>Кад наједанпут опет турски посланик дође, и то главом Јусуф.</p> <p>Он |
| о ће прословити.</p> <p>Ђурађ Бранковић опет се на ноге диже, а за њим војводе.</p> <p>— Војвод |
| ску у Караманију да угуши буну, а другу опет око себе купи, да је на ограшју на све стране.</p> |
| да се мало саберу, и поткрепе, па ћеду опет на јуриш.{S} Ово је био још последњи јуриш који се |
| змаћи и до Београда повући се, ’де ћеду опет Мађари доћи упомоћ, а деспотове војводе подићи ћед |
| а мријети, спаса ту не има, Мађари ћеду опет на јуриш, да нам тренутка не даду, да нас тако умо |
| , куљају кроз бедемску провалу, но буду опет преметнути.{S} Добри стари војници Јереми[ји]ни, н |
| њој матицу.{S} Она ништа не ради, па ју опет ’ране, али ју и смакну кад им није више <pb n="374 |
| се потурчити, па ће ова пола другу полу опет тако исто на силу, па ће онда тек бити: „Погибел т |
| обом, најјачи је однијео све, а тога су опет ђаурски разбојници убили.{S} О њима ће се у арапск |
| они код нас једног остати, ил’ ћемо их опет дати калуђерима на сахрану.</p> <p>Тако Јеремија и |
| истисли, манастир похарали, како су их опет други Турци сузбили, и манастир опет посели. </p> |
| утвари, што су хусари отели, а од ових опет до руку Турака дошли.{S} И све то у тајности скрив |
| ти нећу, но дајем ти реч да ће овај мач опет у свако доба угњетеног од Маркова рода, бранити.</ |
| повешћемо с нами и кнежевиће, а ти ћеш опет <pb n="409" /> бити њихов чувар, па како је сад пе |
| } Сад остављаш Лазара породицу и тражиш опет трећег.{S} Но гост си ми, не могу више говорити, п |
| </l> <l>И остали витезови српски</l> <l>Опет пију вино у Призрену,</l> <l>Вино пију, а тројицу |
| е се љубе, питају се за здравље.</p> <p>Опет стану, па се гледају.{S} Ту је Облачина Раде и сви |
| ити, јер <pb n="289" /> прави јунак, не опија се да свој закон каља и човеку шкоди.{S} Он ми је |
| свијет не види.</p> <p>— Ал’ ако се тко опије.</p> <p>— Држу га као пса, и први музтим може га |
| вали заповест новог султана.{S} Победом опијени и здрави јошт јунаци, радо би напред полазили; |
| бори.{S} Лакше му је било негда Стевану опирати се, него народ против силни’ душмана штитити.{S |
| св. Данила, ’де су дела дивних Немањића описана.{S} И Леонтије мишљаше, како би сретнији био у |
| } Очи им се сусрету.</p> <p>Ко би могао описати Милевину забуну и жалост калуђера.{S} Одма’ се |
| о ће се сад разговарати, то су подробни описи, шта се ком десило, и како је породица живила.</p |
| ој се друге мисли по памети врзле, а не описивање предела које је Русна по својој дворјанској д |
| а не даду се понизити, нит’ калуђер, ни опити стражари могу шале с њима збијати на подсмех, јер |
| се не преда, овако да га већом војском опколимо, можемо изгубити мах, Турци горе навалити, па |
| , јер силни Турци од Дунава у полукругу опкољавају војску, а да Мађаре од Дунава пресеку, ил’ д |
| онда код Голупца и опкољивач може бити опкољен — узврати деспот.</p> <p>— Паметно збориш, не б |
| Велика тишма.{S} Са свију страна хусари опкољени, покољ ужасан, остављају и пљачку и живот, рет |
| оре навалити, па смо онда код Голупца и опкољивач може бити опкољен — узврати деспот.</p> <p>— |
| ољу са Турци се тући, него код Дунава и опкопа Голупца, ал’ није на ино, мађарска је војска и м |
| јаки бедеми, споредне и подбочне куле, опкопи, јаркови, корита за воду примити и пустити.</p> |
| Ласловар, недавно је завршен, праве се опкопи, ровови.{S} Ту је већ и друга мађарска војска, к |
| ино, све је у изобиљу.</p> <p>Копају се опкопи, јаркови се водом испуњавају, од Дунава зидине, |
| сам онамо стигао, онда су баш сви ђаури оплакивали њи’овог Лазоглију.{S} По целој су земљи звон |
| ишља’ да у паши српско срце куца, да се опобратимимо — подиже пе’ар Облачина.</p> <p>У заносу д |
| теванове смрти, баш парастос се у цркви опојао.{S} У саборној цркви служи Мелентије, са калуђер |
| кнежевићима куде, и његова реч је била опомена на Јеремију, да сам на кнежевиће пази.{S} Благо |
| , као свог рођеног оца.</p> <p>— Кад се опоменем оне жалосне ноћи, када нам светлост занавек од |
| ми искрено, да л’ те срце заболе кад се опоменеш твог ђетинства, твог завичаја, и би л’ опет во |
| срце боли.{S} Но, да се и ово мало речи опоменеш, ево ти за спомен мог мача, он је врло добар; |
| и.{S} Но ма ти се кад како водило буде, опомени се речи Краљевића. <pb n="287" /> Српски народ, |
| и моји посинци, казаћу вам нешто, па се опомените мојих речи.{S} Мене су ваши оцеви турском удв |
| <pb n="263" /> и јадиковање.{S} Русна, опоменувши се цара Лазара и гледајући рањеног сина, суз |
| аћу им како ћеду се и задњи потомци њих опомињати.{S} А ја ћу се њима вечитим пријатељством ода |
| } Радосав је зачуђен.</p> <p>Радосав га опомиње да би могло то бити и у трапезарији, да га не б |
| ли још кадгод настати — упадне Новак. — Опомињем се добро на оновремене војводе.{S} Реља Крилат |
| ити.{S} Као ђевојка завољела сам те.{S} Опомињеш се кад си од Турака побјегао у Цариград, а ја |
| јмо им оком тренути, нит’ времена да се опораве, мада им откудгод индат дође, но на јуриш, ја ћ |
| а, кад се год њима допада.{S} И како се опораве од задњег ударца код Голупца, ван сумње је да ћ |
| рке наслањати; дође ли ора да се Мађари опораве, морам с њима, јер иначе ћеду они против мене.{ |
| у је разбијена војска, и док се Жигмунд опорави, донде султан може имати трипут толико војске к |
| не би дирали, и добио би времена да се опорави од оне слабости, која је наишла од оно доба, от |
| аће нам.{S} Турчин како се у Караманији опорави, одмах ће на Србију чељуст отворити.{S} Амурат |
| мир укрепити, да би се изнурен му народ опоравио.{S} Међусобно су се посећивали и саветовали.{S |
| умовима.{S} Дође ли вријеме да се обоје опоравите, онда је што друго, ал’ морате се добро опора |
| ћ’ма и кнезић’ма поцијепан, донде никад опоравити се неће.{S} Остане ли овако, српски народ ник |
| деспот бригу води како ће себе и народ опоравити.</p> <p>Тешко је деспоту без Мачве, Београда, |
| д одма’ корачао, могу се, међутим, Срби опоравити, па опет зло.</p> <p>Бајазит у диван позове с |
| онда је што друго, ал’ морате се добро опоравити, јер је војска турска силна.</p> <p>Ферхад-па |
| своју земљу, и народ се већ почео тако опорављати да би се већ — датом каквом згодом опет к св |
| били, него у они’ који су га издајством опорочавали, и зато после косовске битке темељније је с |
| призивао; Ђурђа Бранковића понашање је опорочавао, што тражећи бабине баштине предао се Турчин |
| гатство јако допадало.{S} Нисмо ју ради опорочавати, јер је она супруга српског цара Лазара и м |
| ушта.{S} Дјела ми се могу извинити, ал’ оправдати не.{S} Ја сам грјешник, који своје гријехе пр |
| имити да Јеремију позове.</p> <p>Деспот оправи улака Јеремији да дође у његов стан на договор.{ |
| ице.</p> <p>Ферхад-паша бимбашу деспоту оправи, и јави Исак-паши да иде да провиди војску.{S} И |
| младића.{S} Њи’ је Ђурађ амо у намастир оправио, ваљда — да се пострижу.</p> <p>Кад се Ђурађ са |
| уњавају, од Дунава зидине, куле, капије оправљају, види се да Јеремија није каиљ налако Голубац |
| ђемо — рече Харалампије.</p> <p>— Бићеш оправљен као какав властелин, у потајној поруци — рече |
| ко сам погрешио, моје грјехове крвљу ћу опрати, ил’ ћу доброчинством зло исправљати.</p> <p>— З |
| тац Леонтије, тек што <pb n="224" /> се опраши и богу помоли, отиде одма’ у башту и проходао се |
| млађи гости, тек што су се мало од пута опрашили, раштркају се по башти.</p> <p>Придворници и с |
| даји Голупца. <pb n="500" /> Тек што се опрашио, и на рахат се дао, дозивље га Исак-паша на див |
| о.{S} Ако мени сад судба земаљску власт определи, та власт тим истим путем ће ми до руке доћи к |
| ну ослони, та би се одма’ против Турака определила.</p> <p>Но деспотова реч је превагу одржала. |
| жио.{S} Коцка се преокренула и судба је определила да се и мојих душмана синови Турчину клањају |
| Новаком се удаљи.{S} Сваки је гост себи опредељен конак имао.{S} Новак је јошт понешто са патри |
| на места, која им одмах на Миличину реч опредељена беху.</p> <p>Патријарх и Новак заузеше места |
| на више што него роб.{S} За нас су жене опредељене да нам живот само сладе, ал’ даље ништа.{S} |
| , сви који су по несрећној судби рођења опредељени да над народом владају.</p> <p>Марко, који б |
| ским султанима одају, заузме сваки себи опредељено место.{S} Дозову се одма’ паше и везири на д |
| им гранама.{S} Место је већ било за сто опредељено; у среди празно и пространо, унаоколо, пак, |
| аура, старог неког војводе сина за себи опредељеног господара.{S} Ту не знамо шта ће бити.{S} А |
| илице и Вука, таковим начином, да једну опредељену част српске земље Вук за себе и сина задржи, |
| иславе, ти ћеш ту поред твог оца чекати опредјелење да, кад устреба, пред непријатеља пођеш.{S} |
| ли би поклани.</p> <p>То су говорили из опрезности, да си представе могућну међусобну опасност, |
| рече војвода Радосав.</p> <p>— Треба на опрезу бити да издајника оданде извучемо и казнимо.{S} |
| лије.</p> <p>Ферхад, ма и паша, мора на опрезу бити, јер мада је паша, оно што ће сад говорити, |
| уј, побратиме, стој код горњег моста на опрезу са одабрани коњаници, да можеш одмах провалити и |
| мо онако нек буде као што каза’, све на опрезу.{S} У зору видићемо се.</p> <p>Јеремија изађе, Ј |
| ене спреми.</p> <p>Код Турака је све на опрезу, азапи, јањичари, коњаници већ су у реду да се к |
| успео.{S} Зато деспот је морао бити на опрезу, ал’ покрај тога ништ’ није пренебрегао што се у |
| <p>— Ја, опет мислим да ће Бранковић на опрезу бити.</p> <p>— Али како ће против толике силе са |
| м бедемима, но Јеремија и Јаблановић на опрезу су.{S} Стоје оба на бедемима, штит на левици, ка |
| спот опет с Турцима шурује, и мораду на опрезу бити, да не би деспот с Турцима на Београд наиша |
| ралаје, издаје им заповести, да буду на опрезу, да не би опет какве деспотове катане рупили, и |
| а ћемо радити?</p> <p>— Како би било да опремимо неки део војске на Голубац, да на Јеремију мот |
| је већ и Јеремија да се опрости, за њим опремљени товари, поклони за паше и везире.</p> <p>Тако |
| ком крвљу манастир, већ ван, мало даље, опрему нареди.{S} Ударе два коца, а трећим оба одозго у |
| , царица се са Бајазитом <pb n="334" /> опријатељи, Бајазиту се допадне кнегиња, а ова није има |
| авати, тако да би, ако би га са Милицом опријатељивши се Турци напали, довољан отпор дати могао |
| обити целу Мачву.{S} С Мађарима ћемо се опријатељити, па ћеш ти онде као бан господарити.{S} Је |
| аздаје.</p> <p>Тако кад су готови били, опросте се и оду, и благо однесу.</p> <p>Остаде Ферхад, |
| са мунарама диче.{S} Млоги Срби, да се опросте једаред од толиког белаја, ђе ни од Турака ни о |
| немој на ме заборавити.</p> <p>Тако се опросте.</p> <p>Сад се Харалампије спрема.{S} Руво, коњ |
| е мој човјек, ошљепио је кнежеве, боже, опрости ми гријеха, много сам и ја крив, напустио сам Ј |
| нек Милева спасе земљу.{S} Ти, Новаче, опрости, јер земља је преча нег’ други.{S} Има јошт Срп |
| новић одговори: „Криви смо, нек нам бог опрости“.</p> <pb n="481" /> <p>Доведу првог Јеремију, |
| премна.{S} А ту је већ и Јеремија да се опрости, за њим опремљени товари, поклони за паше и вез |
| p> <p>— Ето ме при крају живота.{S} Нек опрости све сваки сваком.{S} Ја те именујем деспотом ср |
| је га прати.</p> <p>Сад се и с Пајсијем опрости Харалампије.</p> <p>— Збогом, Пајсије.</p> <p>Г |
| чне се приправљати да се датом приликом опрости од ове невоље.{S} Кад је мислио да је прилика в |
| ао.</p> <p>Патријарх и његови калуђери, опростивши се, отиду у манастир Жичу.</p> <p>Сви се већ |
| оследњи састанак.</p> <p>Стеван и Ђурађ опростивши се од Марка и Хасана, отиду свак у свој стан |
| Милева се од своје мале забуне још није опростила била.</p> <p>— Како ти се допада ово благо, д |
| очепати какве дивотне девојке, тој нису опростили него одма’ с њом у харем.{S} И сам пупољак ни |
| навући.{S} Но само унутри да се од зла опростимо.{S} Како судиш ти, Љубовићу?</p> <p>— Ја то и |
| себичности.</p> <p>Марко их је угостио, опростио се од њих и руковао се, баш као да осећа да је |
| раво налазим, па ћеш ми, светла царице, опростити, ако моме мњењу слободног израза дајем.</p> < |
| одар Ђурађ, биће промене, ваљда ћемо се опростити од женских лакрдија.</p> <p>Други рекне:</p> |
| ући тек рекне:</p> <p>— Бог ми ово неће опростити — па онда продужи:</p> <p>— Истина, онда су Т |
| коњи и мазге све вуку.</p> <p>Јерина да опроштај градоначелнику, и свој госпоштини, стане насре |
| би си што и на намастир за покајаније и опроштај, па ти не би ништа смијетало — рече не задовољ |
| } И збиља, деспот да руком знак да буде опроштен, игуман да му такођер знак, па брат Теофан ост |
| у цркву да се пречести, да јој буде све опроштено.{S} Причешће јој се по дрктајућој усни проспе |
| итар се сам понуди, а и Петар, искајући опроштење хтеде им сљедовати, но калуђер га одбије.</p> |
| ултан много војске.{S} Одступили сте од опсаде Новог Брда, а да узмогнете готов предан <pb n="4 |
| Брдом? — запита султан.</p> <p>— Засад опсаду напустити, повући одавде војску у Једрене, а дов |
| урска сила се ту слегла.</p> <p>Град је опседнут, турска војска завија, обвија се као змија, да |
| мати, а он, дошавши са својом војском к опседнутим грађан’ма пређе, и Турцима пријатељство отка |
| мо како ћемо на Турке који су Ново Брдо опсели, па онда на Крушевац. <pb n="387" /> Па треба Уг |
| прикупљавати мора, а Турци су Ново Брдо опсели, а немамо доста војске да га ослободимо, па још |
| и.</p> <p>— Као што сви знамо, Турци су опсели Ново Брдо, и ја добијам оданде преко мојих људи |
| м Брдом.{S} Као гладни вуци окупили се, опселили су град, позивају упомоћ Алаха да једаред раха |
| > <p>Војска се стави по војничком реду, опсести град.{S} На левој обали Дунава подиже се градић |
| а Њемачке.{S} Па јошт друго, Турци ћеду опсјести Солун и то таквом снагом, да се одржати не мож |
| о, пре нег’ што ће изда’нути, брижан за опстанак Србије.{S} Можда му је у самртном часу доброта |
| матице.{S} У једном роју више вас скупа опстати не може.{S} Нисте ви ни први ни последњи у вашо |
| лаван војвода сад већ старошћу и ранама оптерећен, у Призрену, у царском двору, проводио је сво |
| а куда ће, савест му је са свију страна оптерећена.</p> <p>Турци спашавају пртљаг и заиру, ал’ |
| му велики камен лежи; савест му је јако оптерећена.{S} Он и Вук су свему том узрок били.{S} Мум |
| емљу, где је Спаситељ рођен и мучен.{S} Опће су учили познавати разне народе и њи’ове обичаје, |
| еви.{S} Обрве велике, седе, бркови седи опустили се на рамена, очи, истина, слепе, ал’ велике и |
| одма’ објави да ће јој Турци сву земљу опустити и покорити, ако не буде од Турака, по турској |
| у да се опет војска даље крене и Србију опустошава; Марко се томе јако успротиви, и то предузећ |
| и, те ударе на Србију.{S} Земља се свуд опустошавала.{S} Међусобан рат се опет започео.{S} Син |
| моћ тих светих обитељи.{S} Турци ако и опустоше, попале који манастир ал’ после опет допуштају |
| шевац је у турским рукама, села, вароши опустошене, згарене, лепи предели турском копитом потла |
| те Бајазит за жену иште; ако те не дам, опустошиће нам земљу и, са Вуком, изгониће нас, па ћемо |
| који велики дух показују онда када се, опште користи ради, другоме сасвим понизе; но има људи, |
| у уверењу живе да су они правичан орган опште користи.{S} Марко је живио у оном добу где се на |
| ено, деспотовица Јерина јеца, чује јако опште риданије, негдашњи Стеванов телохранитељни хусарс |
| д да кости своје сложи и да почивају до општег ускрса.</p> <p>Игуман Рувим био је стар тако око |
| је на црвеног калуђера гледала, и то је општи смех произвело.</p> <p>Но и сам црвени калуђер би |
| и, међу којима је доста неслоге било, у општој опасности могли би се сложити, нову силу наскоро |
| ки инат, патријарх их утишаваше да само општу цел пред очи ставе, ал’ није могао то докучити је |
| већма морам на Турке наслањати; дође ли ора да се Мађари опораве, морам с њима, јер иначе ћеду |
| бави дише; не дирај високолетећег орла, орао летећи детету високи дух даје.{S} У детинству, по |
| и надалеко и високо од ропства бегати; орао је моја птица.{S} Не дирај невину срну; срну је мо |
| површју избијен грб Неманића, двоглаван орао, над њим виси велико златно кандило, украшено драг |
| вије застава Србије, цар-Душана крсташ орао.</p> <p>Долазе војводе и господа, диве се Смедерев |
| када у уверењу живе да су они правичан орган опште користи.{S} Марко је живио у оном добу где |
| ди Новаче</l> <l>Златног класа задобише орден.</l> <l>Нека пију весела им мајка</l> <l>Нек им п |
| не падне, нек остане поседнут, док још ордије из Уруменлије стигну, па да ђауре загушимо да ни |
| српски’ делија и у турској и у влашкој ордији; ако са Мађарима, и код Мађара има их доста.{S} |
| S} Канда је од стене исечен, сав састав орјашки, руке као од челика, црно мрко лице, црна коса, |
| знова српску државу.{S} Они су били два орла у једном кавезу.</p> <p>Стеван није се хтео упокор |
| том љубави дише; не дирај високолетећег орла, орао летећи детету високи дух даје.{S} У детинств |
| им корабљем насео играо сам се са млади орлићи: од њих сам се учио вољност тражити и надалеко и |
| требало град градити.{S} Туд пролетише орлови, заставе римских легијона, ту су остаци некадашњ |
| .{S} У друго доба, кад су још Грци били орлови а не голубови, био би какав Деметријо Полијокерт |
| д се тукоше појединце против Татара као орлови против вранах.{S} Већ смо се изглодали, бијући с |
| } Поред Стевана стално се држао војвода Орловић; тако исто <pb n="329" /> поред Ђурђа стално су |
| е.{S} До Ђурђа Облачина Раде, Дојчетић, Орловићи, и још читав низ дивних јунака.{S} На <pb n="3 |
| Проседи брци пали му на рамена, па очи орловске, проседа пркосно уковрчена коса, на великом че |
| Раде.</p> <p>Војску прате вране и црне орлушине.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP185 |
| ротив деспот-Стевана.{S} Као год што се орлушине у ваздуху чупају, тако су се и они међу собом |
| е деве, те дивље трњаве ружице, и да се ороси, испари у бајном мирису, из срца је иста ишчупана |
| от-Стевана и руке му целива.{S} Суза му ороси руке дивног деспота.{S} Ђурађ нешто промрмља, — < |
| а халовитим.</l> <l>Већ се земља крвцом оросила,</l> <l>Јоште мало па јуначка крвца</l> <l> Већ |
| који на трему, у ћелији, у цркви, крвљу орошен пада као жртва, која христијане на освету и слоб |
| чело навукла, Јеринино фино лице сузама орошено показивало је румен који је пламом задат, танке |
| ељство Мађара, али без намере да им као оруђе противу Турака служи.{S} Од заваде са Турцима узд |
| ени да управљају народом, а они су само оруђе за народ.{S} Они морају бити оно што јесу, нит’ с |
| а ће се ваша чрез то поткрепити.{S} Сва оружана сила биће у вашим рукама, коју разним наградама |
| г владу утемељи.{S} Бранковић има нешто оружане силе, ал’ има и млого непријатеља, а Турци су в |
| та улак.</p> <p>Да.</p> <p>Коње доводе; оружани момци, мала пратња четворице спремна.</p> <p>Је |
| де поклисара Каралампоглију.{S} Сејмени оружани стоје до њега, и за њим, крваве очи бацају на њ |
| се дао лако турчити, да и сами калуђери оружани бранили би своје манастире, а народ би готов би |
| ремда су ме моји душмани баш са српским оружаним народом гонили.{S} Штавише, жао ми је што се и |
| мао славне владатеље и из далеке земље, оружаном руком, допирали су до Грчке.{S} Изгубио је он |
| д хоће у Београд доћи, само не са јаком оружаном руком.</p> <p>Јерина је тужна.{S} Тек што се у |
| је био тај кнез Лазар?{S} Није ли и он оружаном руком Вукашинове земље заузео, и по којем прав |
| мени свагда на срцу лежало ту породицу оружати, али не једнога члана исте другоме у хатар непр |
| ама ватреног винца, и онде ’де се слава оружија спомиње.</p> <p>— Марково се име код нас уз гус |
| спот видио како је Јеремија против њега оружије наперио, окрене и ободе коња, и врати се у свој |
| а и војводе Мирчете.{S} Што је од Влаха оружије понети могло, ту се десило.</p> <p>По турском с |
| страховито.</l> <l>Силан одјек српскога оружја</l> <l>Зачуо се преко грчког мора,</l> <l>Свјет |
| > <pb n="238" /> <l>Стаде звека силнога оружја.</l> <l>Звук сабаља надалеко с’ чује.</l> <l>Зем |
| и:</p> <p>— Ево ти, млади делија, лаког оружја.{S} Док сам имао љубовцу Зулејку, коју никад заб |
| давде се разносила сила и слава римског оружја.</p> <p>Ту ће деспот зидати град, о ком ће се у |
| орски вали</l> <l>Силним звуком гласа и оружја.</l> <l>Душман љути сад освјету тражи</l> <l>Срп |
| .</p> <p>Чује се топот, тутњава, звекет оружја.{S} Деспот Ђурађ долази.</p> <p>Ево деспота, чуј |
| д се Харалампије спрема.{S} Руво, коњи, оружје, све је већ у реду.</p> <pb n="430" /> <p>Харала |
| ађ Бранковић, који је толико пута руку, оружје подигао против свог ујака, а да Србијом овлада.< |
| осветом ослепљени, хватали смо најближе оружје, прољевали смо крв своју и нашег народа.{S} У бо |
| урци су јако зидали.{S} У случају да им оружје не би срећно било, са истима носили би раздор у |
| јунаку стегне се срце кад види то ново оружје.</p> <p>Деспот једнако светује краљу да ил’ војс |
| риша.{S} Ту виси на једној страни разно оружје, сабље српских краљева, царева и јунака.</p> <p> |
| т обдари манастир, даје поклоне, красно оружје, међу Турцима бакшиш раздаје.</p> <p>Тако кад су |
| то троши Жигмунд силно благо, јер је то оружје да му се примаћи не може, чуо сам о том много пр |
| а; не имаде’ побратима коме би’ лако то оружје поклонио, па ће у лежању светлост своју изгубити |
| b n="290" /> <p>Бранковић прими лако то оружје и обрадује се што је у младом Турчину случајно н |
| како ме срећа послужи, да узмогу народ оружјем штитити, штитићу га и ране му видати.</p> <pb n |
| о пријатељство и то докучити да српским оружјем друге хришћане, да и саме Србе обараш.</p> <p>— |
| начка срећа</l> <l>Вјерна оста српскоме оружју,</l> <l>Сам Цариград страх је обузео;</l> <l>Јер |
| његовом срцу било му је насљедно.{S} У оружју и јуначким играма био је искусан.{S} У косовској |
| ка, покрај њих Харалампије још неколико оружника дода да помогну ако будне до потребе, јер су к |
| а предају.{S} Јаблановић дође са својим оружоносцем и подворником који је на јастуку од кадиве |
| ад је као јутро, красан је као цвет, од Орхановог је рода па је силан, благо му је небројено.</ |
| ила, град нападају дању ноћу, дуже [од] осам дана не може се држати, и сад је још време да ти д |
| е право чудо — рече Јаблановић</p> <p>— Осам дана морамо се држати, донде ћеду Турци ту бити.</ |
| игмунд изда заповест, да ако се град за осам дана не преда, послушаће деспота и потражити Турке |
| ote> <note xml:id="SRP18590_N5">На свих осам места означених звездицом у првом издању (<hi>Неде |
| стиру је поглавар архимандрит Пахомије, осамдесетољетни красан старац, који је виђео српску сла |
| драв и поклоњење. </p> <p>Јеврем је био осамдесетољетни старац.{S} Он је већу част свога века у |
| анковићеве, али шта ћу му, кад се не да освестити.{S} Кажи ми најпре, шта си чуо од патријарха |
| а у стању ћуд и страсти му изменити.{S} Освета, пакост и високоумије није га оставило, но поред |
| необичан поход даде?{S} Несташлук, ил’ освета, ил’ друго што?</p> <p>Видећемо.</p> <p>Отац Хар |
| ујућем се лицу лежала је нека сакривена освета, која се изразила у његовом погледу, којег је ба |
| нарав промени.{S} Место љубави постане освета.{S} Но, како ћу јој се осветити?{S} Да се понуди |
| господњем влада раскош, злоба, пакост и освета.{S} Властела готова је турчити се, да одржи баби |
| Млетке, у Угарску, па ћеду тек онда из освете за леђи радити.{S} А чинити се нешто мора.</p> < |
| овичке, камо мржње супрот Турчина, камо освете?</p> <p>Све ове противности су нестале поред при |
| у толико вређао и који му је опет место освете у руке деспотски скиптар предао, кану јунаку суз |
| Обилић погибе јуначки, вечна му памет, освети српски народ, ал’ мој отац, Вук Бранковић, спасе |
| ли бисмо ми већ давно Турке савладали и осветили би се због битке Вукашинове, код саме реке Мар |
| ојака имати, јер право је да се Турцима осветимо, кад нам кнегињу вуку?</p> <p>Сви се почну сме |
| и постане освета.{S} Но, како ћу јој се осветити?{S} Да се понудим паши у службу.{S} Пријавим с |
| S} Та да морам Турчину служити, опет се осветити морам.{S} Сад видим да је право имао Марко.{S} |
| на деспота.{S} Деспот благ и не знајући осветити се, обрадује се, прими га као свог рода, и пос |
| ил’ не може ли се јачем душманину свом осветити, а он у Турке, код који’ може све докучити, па |
| <p>— То је било доба да се Косово могло осветити, кад су се Урканови праунуци о нашљедству закр |
| ити, па и свом <pb n="341" /> душманину осветити се.{S} Па јошт где су заробљена хришћанска дец |
| лавом подићи.{S} Жигмунд рад се Турчину осветити, и то помоћу Бранковића, па да уз то још и мал |
| Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ осветлати.{S} Прапрађед ти је био војвода Гребострек, п |
| елу свом записаће вечито име деспота, и осветлиће наокол’ Србије његова дивна дјела — рече прот |
| било, црква великим сребрним кандилама осветљена, виде се дивне иконе, одбијају од себе светло |
| тога беше башта и двор од свију страна осветљени.</p> <p>Вечера је већ готова била.{S} Ова је |
| ад уђе, затвори и закључа врата.</p> <p>Осветљење је у цркви било слабо, тек једно кандило пред |
| пуштају, јер из пјепела свјетих обитељи осветници се рађају.</p> <p>— Но било како бог досуди, |
| к за себе у међусобним борбама страшћу, осветом ослепљени, хватали смо најближе оружје, прољева |
| м се срцима спојити се.{S} Жеднио је за осветом, <pb n="304" /> у мислима тражио је оног ком Је |
| ађ у Гургусовцу?</p> <p>Чами, проклиње, освету смишља.</p> <p>Његова гордост је понижена, крила |
| еспот-Стевана би то спечалило, а крв на освету позива; пустити их слободно, и то је опасно, пос |
| ошен пада као жртва, која христијане на освету и слободу буди.{S} Ти си измет свете цркве, и ни |
| ње доба сила зла нанео, но деспот бацив освету на страну, каогод и Бранковића слабију страну кр |
| јаче на Петошкине речи, и као неку малу освету изрази тиме проти’ Светиславу за први његов позн |
| к то.{S} Покашћу да нијесам издајица, и освјетлаћу образ мог прађеде <ref target="#SRP18590_N10 |
| гласа и оружја.</l> <l>Душман љути сад освјету тражи</l> <l>Српска војска за побједу с’ бори.< |
| с Угрима погодили, напустили би да Угри освоје Београд и Мачву, док би Турци сву Србију од доле |
| .{S} Започне се рат с Турцима.{S} Турци освоје Призрен.{S} Ја избегнем, но моју милу у тој гунг |
| е лакше баце из Београда ван, и Угарску освоје.{S} Тако су Турци с нами и међу нами чинили.{S} |
| тамници.{S} Како је тешко кад коме кућу освоје, па га нов госа у госте позива.{S} Па кад се од |
| олубац.{S} Војске му је довољно било да освоји Голубац, и да на знање деспоту, да са његовим од |
| то и жели да га ли само мађарска војска освоји.{S} Розгоњија није веровао деспоту, побојао се д |
| јошт не има, Турци би са шаком људи све освојили.{S} Но мог оца војска сваки дан све већма раст |
| нам је дао сабљу у руке, и изрекао је, освојите свијет, и покорите га вјери пророковој.{S} Тко |
| једињени’ Србаља равне пределе Румелије освојити и победу косовску са великим војеним масама и |
| пристају на прво ал’ град ћеду што пре освојити.{S} Тако они мишљаше.</p> <p>Розгоњи не да пос |
| јака, а да би могла Београд подсести и освојити, пре нег’ што би Жигмунд помоћ послати могао.< |
| еоград који је у мађарским рукама олако освојити.{S} Ту је још и деспот Ђурађ, ако и с малом, а |
| жена Лотова, она нема се за чим натраг освртати.{S} Срце Србије из Београда пренело се у Смеде |
| <p>Но Јерине срце је већ окаљено, ни не осврће се на ужасан јек.</p> <p>Јерина није жена Лотова |
| чуо за Руснин велики уплив код двора, а осебито код цара Лазара.{S} Она је правац у двору давал |
| гови побочни, деспотове слуге, прихвате оседлане коње, а Јеремија, праћен, подиже се до чадора, |
| и’ душмана штитити.{S} Сад је тек Ђурађ осетио највећи терет у свом животу!</p> <p>На градским |
| испод једног повећег дрвета.{S} Кад је осетио да је већ пред гостима, прослови:</p> <p>— Добро |
| ањићах умирила се.{S} И одма’ је Турчин осетио слоге снажну мишицу.{S} Почеше Турци обазирати с |
| самовластија, први пут је у свом животу осетио тугу и жалост што Стевана нема.</p> <p>Приповеда |
| стио се од њих и руковао се, баш као да осећа да је ово последњи састанак.</p> <p>Стеван и Ђура |
| деспотово, и уздисај му одла’не, канда осећа добар утвор руке, који му души терет олакшава.{S} |
| љив поглед не сметају.{S} Нек Светислав осећа бољу повређене љубави; он је млад, њему је та бољ |
| ду.{S} И збиља, ако ко међу вами у себи осећа већу снагу, прориче си већу срећу за спас народа, |
| му је изражена борба, коју у срцу свом осећа.{S} Бранковић снажног састава, јуначког но мало о |
| младића.{S} Онај, који је срећан, ретко осећа туђу несрећу.</p> <p>Милева, занешена силом и бог |
| ег ма од каквог војводе, а његову снагу осећа Браничево, Ресава.</p> <p>Јеремији су биле познат |
| сад Ферхад почине.{S} Побојао се да га осећај и спомени у дубље не увуку, па окрене разговор.< |
| и тек преостаје шупљи траг божанственог осећаја.{S} Њихово срце љубав не греје, нит’ ће им икад |
| лука прима благодарним срцем, узвишеним осећајем, да је било, и јошт их има, који су за правду |
| , не дају речце ни отпоздрава.{S} Ваљда осећају да су то пољупци Јуде Искариотског.</p> <p>— Зб |
| ила?</p> <p>Она је у својој младој души осећала бол за својим оцем.{S} Особито, пак, забуна та |
| би нам било тако жао; ал’ овако тек сад осећамо у пуној мери несрећу нашу, окружени страшним ве |
| ласом јошт могао у најозбиљнијем часу и осећању у ком се деспот налази, на смех навести, што ба |
| И како не би он увиђао, који је видео и осећао славно доба Душаново, па сад — све се натрашке и |
| овора.{S} Он ако је сам у себи све то и осећао што Петошко говори, опет чест војводска није му |
| ст.{S} Који је у својој младости у себи осећао свештенички дух, који се из љубави и почитања пр |
| дметом неког смеха, јер је и сам у себи осећао да има томе узрока, а друго, у двору морао је ма |
| S} Ви сте доцније рођени, па се тако не осећате да идете све на мањак, као ја који сам у срећни |
| би од драгог камења; ти би се у свачему осигурала и твој би род срећан био.{S} Ево да видиш сам |
| ије, канда му је већ наклон Ферхад-паше осигуран.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Па како |
| ; а лепо са ћерком може себи господство осигурати.{S} Па и кћери шта ће у таковом богатству нед |
| о остављају.{S} Кад се племић потурчи и осили, онда мора и околни народ хоће ли неће ли, па се |
| све им је на то тежило да се Бранковић осили.</p> <p>Наједанпут разнесе се глас да је дошла Ма |
| не би се једна ил’ друга страна српска осилила, био је посматрач српске неслоге.{S} Откако је |
| имамо, читаво да одржимо.{S} Турчин се осилио, но са туђом снагом.{S} Наши племићи који су у с |
| м синовима заплести.{S} Падне ли Ђурађ, осилити ћеду се ти пријатељски великаши, покрај Гргуров |
| јачу војску, па ћеду се покрај деспота осилити.{S} У Караманији <pb n="473" /> је буна, треба |
| и овако, српски народ никад у јединству осилити се неће.{S} Јошт ћу све моје силе скупити, јошт |
| , ти мој од младости друже, хоћеш да се осилиш, нећеш да предаш града, који ни ја одржати не мо |
| пазила, и како је приметила да се мало осиљава, јавила је Турчину, који га је одма’ у своје гр |
| а аманет.{S} Другог мача не потребујем, осим што ми је јошт од оца остао; тај ће ме до гроба сл |
| к Милици, која се баш са својом децом, осим Стевана, разговарала.</p> <p>Мара матер у руку пољ |
| бијали.</p> <p>Било је у турском стану, осим српски’ и друге струке претендента.{S} Сирач и Ћус |
| да ти у Војновићу достојног мужа даде; осим тога и у свим другим приликама искусила си царску |
| та њена љубав није више била чиста.{S} Осим, или поред љубави, ушао је у њу демон богатства, к |
| Мађарима, и код Мађара има их доста.{S} Осим тога деспот колику јошт војску има.{S} Тако ми се |
| двору гледала на нижег порекла људе.{S} Осим тога, Вук Бранковић, пре нег’ што је Миличину кћер |
| аде, а да би то одма’ за зло примио.{S} Осим тога, био му је Петошко са својих лакрдија познат. |
| тај случај сазнао се у целом двору.{S} Осим патријарха, Новака и оца Леонтија сваком је већ то |
| нема друге војске, али има мој отац.{S} Осим оне коју је од битке одвукао, има још и друге.{S} |
| лило му се, огорчио се, јер од тог доба осим што га је Турчин напаствовао, почео је брат брата |
| ми искушеници, тек ради па пости.{S} Па осим тога, братија такове су нам пакости чинила да смо |
| мисле.{S} Ферхад рече да ту нема ништа осим пљачке, и војска би се оданде опет повратити морал |
| сад шиље твојој кћери онај који од тебе осим ње ништа друго не тражи — рече Јусуф, па одма’ дад |
| ар са куле већ је два сата викао, и све осим служитеља предало се спавању.</p> <p>Служитељи на |
| имао је одвећ добар глас, али будући је осим тога и уз тамбуру врло добро певао, з’ото кад је г |
| красно, месечина је лепо светлила; но и осим тога беше башта и двор од свију страна осветљени.< |
| а, ал’ ја ни самом калуђеру не вјерујем осим себе, мада сам и ја калуђер.</p> <p>— Немај бриге |
| у вашу земљу упадну, и понесу са собом осим млого девојака, млого тисућа ситне мушке деце.{S} |
| Врло добро знам, господару, да смо већ осједили бијући се с Турци од прве младости.{S} Турци г |
| се, неће под нож.</p> <p>Ферхад неће да оскврни српском крвљу манастир, већ ван, мало даље, опр |
| роди.{S} Брат је братску крв пролио, и оскврнила светиња братске љубави.{S} Зло се почне ширит |
| род не лежи иа срцу, о ком сам се негда оскврнио, имам доста блага, да би’ могао са мојима безб |
| да примим град.{S} Он је војвода, неће оскврнути светињу јунаштва, задату ријеч, на коње двана |
| , ђе су гођ манастири, ту свјетиња није оскврњена.{S} Што спомену, честити деспоте, да Хараламп |
| ево град наперен бити против Турака, да ослаби Голубац, а султана опет да је Смедерево против М |
| поткрепити, а да <pb n="501" /> се тим ослаби Жигмунд, деспот мора чувати Дунав против Мађара |
| ин, гледао је да Вукову силнију партају ослаби или сруши, па ће са слабијом лако.{S} Под видом |
| е чинити.{S} И Турке је иста битка јако ослабила, па су морали обазрително поступати.{S} Српска |
| и страдања, неслогом владарах, народ је ослабио, а Турчин ојачао, сами собом не можемо успјети, |
| благо, распрострео, па је љубав морала ослабити.</p> <p>Милица је већ била наклоњена жељи Баја |
| > <p>— Ал’ ако јуриш сузбију, војска ће ослабити, па с њом не можемо после на Голубац — рече су |
| син да само ми партају одржава, а ја ћу ослабити цео уплив Стевана, овде тако исто као и код Ту |
| бијем страну држати, па с њим јачег ћеш ослабити; кад буду обадвоје <pb n="294" /> слаби, а ти |
| </p> <p>Млади Стеван царевић, од јурења ослабљен и блед, ишао је напред, за њим млади Јабланови |
| успео био, ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном војском против даљих навала које ћеду сљедит |
| рпској имали партаје, па чрез то народу ослабљену бившу, за Турке је боље било.{S} Турци су са |
| њате се на Турке.{S} И ја сам се на њих ослањао.{S} Пазите да се не покајете.{S} Велика је ства |
| тре.{S} Но на ово пазите.{S} Ви обојица ослањате се на Турке.{S} И ја сам се на њих ослањао.{S} |
| би се хтео Ђурађ на пријатељство турско ослањати, и онда би даље дотерао од Стевана, па и напос |
| о твојих непријатеља, на које се деспот ослањати мора.{S} Он сад ако тебе не би хтео одбацити, |
| /p> <p>— И ја.</p> <p>— Па зашто да нас ослепе?</p> <p>— Нисмо ником ништа скривили.{S} Поштова |
| ник под царем Душаном, пошто је доцније ослепио, гудало га је ’ранило док није у двор примљен б |
| обити, што сам по твом налогу кнежевиће ослепио и слепе толико чувао?</p> <p>— Не брини се, оче |
| е, ил’ иначе који могу до скиптре доћи, ослепити, ил’ им врело олово у уши усути, а да се начин |
| лаже, како писмо прими, да кнежевиће да ослепити.</p> <p>Харалампије није се дуго мислио, држао |
| их баш дао у манастиру Високим Дечанима ослепити, могао сам их и пропустити, па ме деспот није |
| е добио Јеремија Голубац зато што их је ослепити дао, ал’ да мене не <pb n="477" /> би, не би н |
| а кнеза, које сам ја по налогу Ђурђевом ослепити дао, да не би способни били за владу.{S} Кнез |
| се може помоћи.{S} Будући сам их ја дао ослепити, и код мене се налазе, то моје о њима известиј |
| се одупре.</p> <p>У Голупцу се налазе и ослепљени кнежевићи, Гргура синови.{S} Ту је војвода Ја |
| да мене не <pb n="477" /> би, не би ни ослепљени били кнежевићи — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја |
| >Они су оба по жељи Ђурђа прошасте ноћи ослепљени.</p> <p>Они неће више никаково господарства н |
| ким Дечанима, и ту буду са нашим знањем ослепљени — одговори Јеремија.</p> <p>— Ја сам их дао о |
| ви, пре неколико лета по налогу његовом ослепљени.{S} Они се међу собом разговарају; свака им ј |
| е у међусобним борбама страшћу, осветом ослепљени, хватали смо најближе оружје, прољевали смо к |
| ам задеспотио.{S} По његовом сте налогу ослепљени.{S} Но божија каштига ни њега мимоићи неће.{S |
| та је то било са тим кнежевић’ма, да су ослепљени — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Е, стојали су |
| јводама наједнако не дели, ’де је он са ослепљеним и чувањем кнежевића најизврсније дело вршио. |
| и старог Варнаву, и све испита како је ослепљење њихово текло.</p> <p>Ферхадове очи сузне, жао |
| држе овде?{S} Зашто нас већ једанпут не ослободе?</p> <p>На то уђе отац Пајсије.</p> <p>— Нисам |
| а Новака да је тако добре воље, мало се ослободе, па се почну слободније и разговарати.{S} Отац |
| са неколико коњаника под Гургусовац, те ослободе Ђурђа.</p> <p>Док је Ђурађ у тамници седио, де |
| потајно га подбада против Мурата, да се ослободи од уплива турског, па да ће се тако и Србин и |
| сулман, када се већ једанпут брата Мусе ослободи, рад буде ослободити се и од српски’ владаоца. |
| Како је Ферхад-паша Голубац заузео прво ослободи сужне, међу овима и деспотске кнежевиће, са Ва |
| укли, много робље задобили, ’ришћанство ослободили.</p> <pb n="418" /> <p>— То је било доба да |
| опство.{S} Одавде, после неког времена, ослободим се и дођем у Призрен, и ту се станим.{S} Имао |
| ем у Пловдив да неколико српски’ робова ослободим.</p> <p>— Дајем ти свету реч, да нико о том н |
| на.{S} Ако ми бог помогне, те се одавде ослободим, запамтиће ме.{S} Колико сам ја пути њега мог |
| молила ме је, да гледам какогод, да ју ослободим из овог белаја.{S} Но сад сам ја био господар |
| рдо опсели, а немамо доста војске да га ослободимо, па још ако се Голубац не преда, и допадне т |
| јском да пођемо на Крушевац, па онда да ослободимо Ново Брдо.{S} Ако имамо доста снаге, и ја им |
| могао <pb n="353" /> робља ослободити, ослободио сам; оставшим сам утеху и трпљење уливао.{S} |
| шао, што сам могао <pb n="353" /> робља ослободити, ослободио сам; оставшим сам утеху и трпљење |
| једанпут брата Мусе ослободи, рад буде ослободити се и од српски’ владаоца.{S} Време је већ ту |
| е у Нови Пазар, које да стадо заробљено ослобођавамо, које, пак, да га од заблуђења сачувамо.</ |
| и бар дома глас однети, да му његови за ослобођење нужна [средства] створе и пошљу.{S} Па ето н |
| > <p>Ферхад-паша дозивље оца Радосава и ослови га да му исприча своје житије.{S} Радосав је прв |
| допада ако ји ко већег реда пријатељски ослови.{S} Онда би му и срце дале.</p> <p>— Дакако да и |
| ска сила велика.</p> <p>Лошонци озбиљно ослови краља да се повуче и сам на Ласловар.{S} Већ се |
| а, жели деспоту реч дати.</p> <p>Деспот ослови Облачину, да се повуче у свој чадор, да се са Је |
| е могуће, да је због књагиње њу калуђер ословљивао.{S} Она је сасвим друго мислила.{S} Њена лич |
| исјекао.{S} Прими, деспоте, моју ријеч, ослони се на ме, начинићемо јошт данас писмено, потписа |
| ојводе држаше се Ђурђа; да се на већину ослони, та би се одма’ против Турака определила.</p> <p |
| знам.{S} Само кад би’ се могао на тебе ослонити да могу све дознати, а ти би си добро поред то |
| рет на мене, канда сам ја сам кнежевиће осљепио.</p> <p>— Ивер од кладе не пада далеко, ђе ми т |
| е — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их осљепио, то је највећа заслуга —- одговори жешће Харала |
| оне жалосне ноћи кад сте осљепљени.{S} Осљепити вас дао ваш ујак, Ђурађ Бранковић, то вам је в |
| аво заповедио Јеремији да преко мене да осљепити кнежевиће.{S} Он је мени наложио, а ја сам изв |
| и, што се држало да је он дао кнежевиће осљепити.{S} И такав посвећеник, као што је Леонтије би |
| нати.{S} Ја сам на његову заповјест дао осљепити синове Гргурове, кнежевиће, који су сад у Голу |
| говори Јеремија.</p> <p>— Ја сам их дао осљепити — упаде Харалампије.</p> <p>— Да мене није бил |
| n="429" /> се оне жалосне ноћи кад сте осљепљени.{S} Осљепити вас дао ваш ујак, Ђурађ Бранкови |
| апитају, па знаду да су код мене, и већ осљепљени, што можда већ и знаду, онда реци да Јеремија |
| ију — седео је без сваке забуне, гордо, осмевајући се на подсмешљиве госте.{S} Особито, пак, са |
| срцу друго нешто лежало.{S} Но и на том осмејкујућем се лицу лежала је нека сакривена освета, к |
| од зета кнеза Лазара! — одговори горким осмехом Марко.</p> <p>— Та мој отац тебе јако уважава — |
| рече:</p> <p>— Кнеза Ђурђа реч доста је основана, па и сам признајем да у таковом стању, као шт |
| па му је сладио калуђерство, где својим особинама, као оштроумијем и памећу, далеко дотерати мо |
| сеља још није никад било.{S} Турцима се особити ручак справи и особито су ручали.{S} Срби такођ |
| иже класе људ’ма, а нарочито куваркама, особито се допада ако ји ко већег реда пријатељски осло |
| о дати могло <pb n="282" /> и без рата, особито када се видело да је турска војска млого јача н |
| пут задобивено лако се и изгубити може, особито ако Србима <pb n="274" /> Мађари и Власи помага |
| рхад-паша стане пред њи’ оштро их мери, особито Харалампија, и опет прослови:</p> <p>— Погледај |
| а.{S} Једно магновење отрује човеческо, особито младо срце.</p> <p>Сад се Милеви све за маленко |
| Код њи’ и луди су у великом почитанију, особито кад изненада што паметно изрекну, мисле да прор |
| велики дух и у упорству свом показују, особито када у уверењу живе да су они правичан орган оп |
| а.</p> <p>На то се мало сви најсмејаше; особито смешне се учине последње ове речи Светиславу.</ |
| у ради, но само до шале и увеселења.{S} Особито откако цара Лазара у двору нема, постало је све |
| сподарство неко и преимућство траже.{S} Особито сад, кад већ толиког сина има, онда су јој мате |
| осмевајући се на подсмешљиве госте.{S} Особито, пак, са задовољством гледао је на оца Хараламп |
| ка, сви би се на њега заценили били.{S} Особито Светислав и Милева одвећ приметљиво се смешише. |
| главе.{S} Они ће се с нама помирити.{S} Особито увидеће Турчин и моју важност и показано му при |
| сни владала, а и Русна прама царици.{S} Особито откако је цара нестало; међу њима је таква хлад |
| дој души осећала бол за својим оцем.{S} Особито, пак, забуна та у двору каткад је ужасавала.{S} |
| Србин мио, ако би му и душманин био.{S} Особито сад, у турском стану, српски посланици су међу |
| вачију реч и поглед оштро је мотрио.{S} Особито је гледао на Милеву; да није калуђер рекао би, |
| бро улеваше им све бољу и бољу вољу.{S} Особито и код стари’ Србаља, вино и добра воља били су |
| радо се смејао на рачун калуђерства, а особито где се какав повод у поповским слабостима налаз |
| , ту су и млоги лакрдијаши међу њима, а особито у двору Милице, где их је више но код друге гос |
| S} Но било је ту и такових шаљивчина, а особито певаца, па тамбураша, да им у целој земљи пара |
| је све дознао чрез ’декоје служавке, а особито чрез ону због које прве ноћи мал’ није страдао. |
| а о том не говори; све ће добро бити, а особито за тебе.</p> <p>Сад Милица остави Милеву саму.{ |
| ђер ми се не допада — тај свуда мути, а особито често се врзе около Русне.{S} А знаш ко је Русн |
| је опет своју будалаштину са сваким, а особито са оцем Харалампијем проводио, и свашта је смеш |
| г тога што се јако с ’ришћани дружио, а особито с Марком Краљевићем.{S} Но у њему су доиста ’ри |
| феле служитеља, који је за добру реч, а особито за жут новац, и највећу тајну изјавити готов би |
| па такова слика јако га се косне.{S} А особито, сад му је прилика ту да би, можда, и до ње лак |
| детињским љубопитством.</p> <p>— Сви га особито хвале.{S} Кажу да је далеко бољи од оца му Мура |
| и му драго.{S} По поњатију оног времена особито, Марко би сам себе за најјаднију кукавицу држао |
| што корисно казали.</p> <p>На Марка је особито зидао, али са Марком није му било тако ласно ка |
| моје? — запита Милица.</p> <p>— Ово је особито што; но чије ће све то бити, слатка мајко, хоће |
| е од буди какве класе људи, само ако је особито што у себи имао.{S} Но било је ту и такових шаљ |
| придворно лице покрај царице, јер ју је особито уважавао због њене наклоности према Бранковићев |
| е, а због разума и искуства свога, беше особито поштован.{S} Премда стар, стас му ипак величанс |
| о.{S} Турцима се особити ручак справи и особито су ручали.{S} Срби такође.{S} Милева није се ви |
| то се у Србији ради.{S} Смотру је бацио особито на манастире, јер оданде је могло добро и зло п |
| ђер, па се и на потчињенима виђело неко особито благововјенство и смиреност.{S} Који је у својо |
| ги су вуковци прешли на царичину страну особито од старији’ војвода, који су се ретко с вољом м |
| ма Бранковићевом роду, који је и Лазару особито мио био.{S} Милица је све то знала, но због дво |
| како су са калуђером поступали.</p> <p>Особито Јули је жао било што се тако из превиђења догод |
| л’ наишао на какову познатог већ образа особу.{S} Тако се мало-помало већ приближавао оној стра |
| азиту у помоћ; то видећи Мара, да се не осрамоти, то исто је чинила.{S} Турцима није никад пала |
| да и ми њему што лепо пошљемо, да се не осрамотимо.</p> <p>— Али шта би то било?{S} Султан благ |
| ветислава, као потурченица, и у ропству осрамоћена, шта јој је било друго чинити, нег’ опет у с |
| ште жића.{S} Био је негда и ожењен, ал’ оста удовац.{S} Згрешио је, био је <pb n="542" /> у прњ |
| јућа...?</l> <l>Прође слава, а пјевцима оста —</l> <l>Један спомен, као лјепи санак</l> <l> Да |
| ране с’, но јуначка срећа</l> <l>Вјерна оста српскоме оружју,</l> <l>Сам Цариград страх је обуз |
| који је у боју код Скадра пао.{S} Мати оста удова, остаде јој баштине, ал’ цар Лазар узеде ме |
| е да је Милица слабомоћна, а Вук силан, оставе царицу да се последњем приљубе, премда им је цар |
| сле дугог ината договоре се да на месту оставе зеца а да га онда скупа изеду кад још што улове; |
| алека чује неки жагор међу служитељима, остави спавајућег оца Леонтија и цео у црно увијен, пођ |
| ом свијету бог душе прости.{S} Сад иди, остави ме мало на миру, да промишљам у овој обитељи шта |
| /> <p>Јеремија озбиљан и мало забринут, остави друштво да се за сутра припреми.</p> <p>— Ви ост |
| а да је он и прама другима наклоњен?{S} Остави само на мене.</p> <p>— Али Светислав каже да му |
| и трпези, како јој пиљи у очи.</p> <p>— Остави на миру те лакрдије, но гледајмо, шта ће сад да |
| ијарх с царицом договарао, а после тога остави ју, закратко, докле се дворски савет искупи.</p> |
| и, а особито за тебе.</p> <p>Сад Милица остави Милеву саму.{S} Она је знала да ће њој у почетку |
| ко од деспота наговорити дао да га онде остави.{S} Розгоњија знао је како је деспот у животу св |
| старијег брата Гргура.{S} Гргур умре, и остави после себе два сина Ђурђа и Јована.{S} Гргур пос |
| ја рад да сам на дивану.</p> <p>— А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођи и ти у Једрене.</p> <p> |
| оћу, но сад морам хитати.</p> <p>С отим остави Јула калуђера, пуна радости.{S} Јулино је срце ј |
| уман да му такођер знак, па брат Теофан остави књигу, пређе трпези па управо игуману да му пољу |
| ћи.{S} Сватко себи дере.</p> <p>Петошко остави дом, задругу своју, оде у свет, у српски свет, п |
| е на страну са Јусуфом повуче, а Милеву остави да се међу тим благом наслађава.</p> <p>Јусуфу М |
| аде се.{S} Милоша назову невером, Милош остави своје војено оделење и, без да је ко о његовој н |
| весно, да ли од турске или српске руке, оставивши свом сину Ђурђу земљу, своју гордост, одважно |
| а смо им само земаљски неред после себе оставили — одговори озбиљским гласом патријарх.</p> <p> |
| редао, силом да га принудимо.{S} Кад би оставили на страну Голубац, кренули би се пут Крушевца, |
| татељ где смо Милицу са њеном породицом оставили.{S} Видимо, дакле, шта се у Крушевцу ради.{S} |
| у у свом друштву ниједног госта на миру оставили.{S} То је већ што обично код служитеља.{S} О п |
| еспот-Стевана, то су још Мађари деспоту оставили, да га жеља мине, кад је рад Београда видити.{ |
| S} Освета, пакост и високоумије није га оставило, но поред тога био је оштроуман и на све решит |
| .{S} Вукогли обриче и харач, само да га оставим тамо ђе је — рече султан.</p> <p>— Харач Вукогл |
| блановића шака, ја се с њим споразумем, оставимо их на страну, Харалампији на сохрану у Високим |
| јарми.</p> <p>Оставимо сад турски стан, оставимо Бајазита са Сулејманом, да не гледамо како пле |
| гледамо како плету српском роду мрежу; оставимо Марка и Хасана, нека сваки по својој вољи јади |
| , Видајић, са својом красном свитом.{S} Оставимо сад насамо Хасана и Марка, да видимо шта ће ов |
| једно спојио; а ви сте покидани.{S} Ал’ оставимо то на страну.{S} Дакле, ти си већ био у овој д |
| белаја имао, па се ућутало.</p> <p>Сад оставимо Дечане, па да видимо шта се по други мести рад |
| рски шејкул — на Западу.{S} Ако их тако оставимо, навалићеду на Крушевац, кад то чују ђаури на |
| о, он је био још дете према мени.{S} Но оставимо прошлу славу на страну, и сад имамо још доста |
| о да су с неба на земљу пала.</p> <p>Но оставимо ове делије нек се жесте, нек се разговарају.{S |
| њене будућности у туђим рукама.</p> <p>Оставимо сад мало ове младе.{S} Они нек’ се кошкају, не |
| нужне наредбе за одбрану учине.</p> <p>Оставимо сад Крушевац у његовој жалости, жагору и забун |
| тим начином српски род подјарми.</p> <p>Оставимо сад турски стан, оставимо Бајазита са Сулејман |
| у около ове двојице интригирати.</p> <p>Оставимо Деспота и Ђурђа у Цариграду, да видимо шта се |
| рили, прекинули су тај разговор.</p> <p>Оставимо сад старце на страну, да видимо шта су донде д |
| астира Жиче.{S} Своју чељад миле ћерке, оставио је у Смедереву, а за њих бригу води Кантакузен. |
| стеченог рока Јаблановић <pb n="465" /> оставио је забодену белу заставу, вента ради, не би л’ |
| вај план произвести?</p> <p>Сулејман је оставио да се Милици одма’ објави да ће јој Турци сву з |
| раво побратимски љубио.</p> <p>Хасан је оставио отаџбину да види земље и јунаке, да се јошт чем |
| head>XIX</head> <p>Деспот Ђурађ како је оставио Београд са Жигмундом и делом војске, поче јако |
| очиње пропаст народа.</p> <p>Петошко је оставио изненада дворе царице Милице, ником се не јави, |
| Млого пути је он у свом огорчењу Турке оставио, и своје Србе против турски’ нападаја бранио, и |
| да се деспот не накити победе венцом, и оставио га је [с] војском на страни, како опет деспот д |
| шанова доба, у једној пештери каменитој оставио је своје гусле јаворове, да кадгод, ако опет на |
| руги погибе без да је какву потпору нам оставио.{S} Да су се поудавале биле, те моје кћери, за |
| д си био калуђер, и како си калуђерство оставио? — запита Новак, који је знао да ће Петошко што |
| све стало од оно доба како је манастир оставио.</p> <pb n="474" /> <p>Радосав све исприча, как |
| ња, морам се спријемати за Смедерево, и оставит’ Београд, ионако ми о’ђе земља под ногама горје |
| им-граду мирно живљет.{S} Но ја не шће’ оставити земљу, народ, понос мог племена.{S} Душмани су |
| о силом од вас не откину, ја вас никада оставити нећу.</p> <p>— Не би ли се опет онамо у друштв |
| том онда када ме нису хтели за калуђера оставити.</p> <p>— Па како ти је било кад си био калуђе |
| цу повиновати који га више нипошто онде оставити не хтеде.</p> <p>Како се он од Милеве растао, |
| деспот уплетен, онда кнежевиће не може оставити у рукама деспота.{S} Сумња је ту.</p> <p>Кад д |
| е, па сам се већ одважио и сам калуђере оставити.{S} Последње недеље отпојао сам са једним глас |
| Србе обара.{S} Требало ји је саме себи оставити, па ће се они сами међу собом изглођати.</p> < |
| краљ.</p> <p>— Голубац не смемо за леђи оставити, ми смо се најпре за Голубац припремили, пуне |
| илно се разјари.{S} Хтео је турски стан оставити, но пут су му препречили.{S} Било је паша, кој |
| >— Ја, богме, волијем овде умрети, него оставити царску породицу.</p> <p>— Но знаш шта, Грмане, |
| не утврди, донде не могу Вукоглију тако оставити, па да опет са Жигмундом шурује.</p> <p>— Једн |
| ветислав је у највећој борби душе одбор оставити морао.{S} Он не би се могао одвојити, но, напо |
| кова промена с нами и догоди, немој нас оставити, оче!{S} Ти си нам једини пријатељ и сва утеха |
| д-паша, да је боље Србију Ђурђу деспоту оставити, јер он плаћа порти годишњи данак за Србију пе |
| Па реци ми како?</p> <p>— То сад нећу, оставићу за други пут, ако се Милева случајно за Турчин |
| у страна хусари опкољени, покољ ужасан, остављају и пљачку и живот, ретко ће тко продрти да дон |
| бегају од опасности, па народ сам себи остављају, без утехе, без душевног поткрепљења, па како |
| че се, а Турци потурченицима све њихово остављају.{S} Кад се племић потурчи и осили, онда мора |
| јошт пре споменули, често друштво своје остављала, примјетила је да се нешто црно к њој приближ |
| оловина би имала мени припадати, ал’ то остављам деспоту да употреби за народ како најбоље зна. |
| и више пута Турцима прелазио, и опет их остављао.{S} Данас си на доброј нози са Турцима, а Мађа |
| кнезу против Марка страну држао.{S} Сад остављаш Лазара породицу и тражиш опет трећег.{S} Но го |
| мо.{S} Толико нас искушаваш, и данас не остављаш нас на миру, да срећом твојом не дође отац Хар |
| на то шта таква будала говори, него му остављаше све на вољу нека говори шта хоће.</p> <p>— Еј |
| земље штитила, и сад те земље саме себи остављене мораду се појединце бранити против силесије т |
| ака, па текар из Азије?{S} Сами на себе остављени, морали бисмо се један противу десет борити.{ |
| собом вуче.</p> <p>Тако Турци сами себи остављени, крвили су се донекле, док Мурат Мустафу не п |
| реве породице изгинули су на Косову.{S} Оставши су стари, а и мало их има.{S} Млоги од њих, кад |
| 53" /> робља ослободити, ослободио сам; оставшим сам утеху и трпљење уливао.{S} Па сад сам доша |
| е беде извући.{S} Сад треба само војску оставшу поткрепити, царичине приврженике умалити, па од |
| оју код Скадра пао.{S} Мати оста удова, остаде јој баштине, ал’ цар Лазар узеде ме к себи, пошљ |
| >Јеремија <ref target="#SRP18590_N3" /> остаде сам промишља, ал’ кратко је време мислити се.{S} |
| е у Пловдиву скупа са својим ујаком.{S} Остаде јошт Ђурађ са ова два младића.{S} Њи’ је Ђурађ а |
| ца крај учини борби;</l> <l>Ал’ побједа остаде Србима.</l> <l>Преко своји’ крвави’ љешева</l> < |
| Шумадијом; од толико српски’ већи река остаде нам једва Морава са нешто Саве и Дунава.{S} Једв |
| >Деспот са Облачином отпутова, а Јерина остаде да чами, док се у Смедереву ред учини. </p> <mil |
| ега је војвода Угљеша носио.{S} Јошт ми остаде очин мач од Душана задобивени, њега сам после оч |
| ственим кораком удали се.</p> <p>Деспот остаде сам, па ће се дићи да се свечано обуче, и господ |
| се кући, и тек нешто војске у Београду остаде.</p> <p>Облачина Раде примети деспоту да је војс |
| потуцати и Турцима служити?{S} Једва му остаде Прилип и Охрид, да се лебом ’рани.{S} Лазара и њ |
| о.{S} Бајазит изгуби живот, ал’ деци му остаде царство.</p> <p>Међутим и царица Милица умре.{S} |
| ше се из трапезарије разилазити.</p> <p>Остаде сам Харалампије са властелином и Јаблановићем.</ |
| просте се и оду, и благо однесу.</p> <p>Остаде Ферхад, спрема се сутра зарана у Голубац.</p> <p |
| ом роду што имаде’ побратима, изгибоше; остадо’ сам, и у туђинству нађо’ друга.{S} Он је из дал |
| м није, добили су Мачву и Београд, а ја остадо’ странац у мојој земљи.{S} Како је Голубац пао, |
| вођет нећеш, — запита Јерина.</p> <p>— Остај о’ђе за вријеме док ти у Смедереву дворац сагради |
| алити мора проговори јошт као за збогом остај.</p> <p>— Е видим да се и ја већ морам потурчити, |
| тврду.{S} Србија што је у мојим рукама, остаје и одсад при мени, само морам се Жигмунда одрећи. |
| руво, што се цијепа, а вјера ’ришћанска остаје ми у срцу ужљебљена.</p> <p>Ферхад заћути, прекр |
| Караманију плео, опет Караманија турска остаје, и за Турке изгубљена није.{S} Но у Европи ’де ј |
| рашју на све стране.</p> <p>Ферхад-паша остаје у Једрени уз кољено султана, да му је увек у свј |
| ао везира и беглербега.{S} Сад друго не остаје већ новац да се изброји, подијели, полак теби по |
| <p>Мара, видећи да јој мати при једном остаје, почне јој пребацивати да је срамота кћер своју |
| м градове и Мачву Угрима, да постајем и остајем њихов савезник против Турака.</p> <p>— Прошао с |
| ош ниси таково што паметно измислио.{S} Остајемо, дакле, при том — рече Прибац.</p> <p>— Остаје |
| дакле, при том — рече Прибац.</p> <p>— Остајемо.</p> <p>— Но закунимо се сви, да нећемо тајну |
| во да се за сутра припреми.</p> <p>— Ви остајте, ја зарана морам, само онако нек буде као што к |
| коње дванајст катана, Облачина и Кајица остају ту, то је моја воља — подвикне достојанствено де |
| царском двору лудак био.{S} Душа ми је остала иста, која род свој љуби, а та ми и тијело крије |
| Изгубио је он брата и љубовцу, па му је остала сад само слава свог народа, коју је рад својим ј |
| са оном војском која му је после битке остала, није се могао одважити на већи какав војени пох |
| , а неће у другу трапезарију, ’де му се остала братија хљебом, грахом и лукцем залажу.{S} Кувар |
| је тестир, живог би га одерао, те би и остала Србија постала турски санџак.{S} Јер, силни пади |
| гости примају само са Русном седила је, остале млађе дворјанке и дворјани уклонили се, и то је |
| стало; и он је био као дете христјанин, остале су у њему још српске клице.</p> <p>Ферхад-паша б |
| p> <p>— Евала ти, ал’ боље подјели међ’ остале паше, само што више Исак-паши, беглербегу.{S} И |
| јер деспот је хтео владику Ћирила, ал’ остале партаје га нису трпеле.{S} Тек доцније био је за |
| јпре Милицу, Милеву, Русну, па онда све остале.</p> <p>— Добродошли, и све добро дошло — рече п |
| нио.</p> <p>Султан је и Бранковића па и остале војводе одвећ одликовао.{S} Српске војводе тражи |
| и позове диван.{S} Ту је Ферхад-паша и остале паше.</p> <p>Исак-паша, као везир, беглербег од |
| и мора, па је лис у замки</p> <p>Тако и остале паше одговарају, који би на Мађаре, који, пак, н |
| е, показују пут, за њима краљ и својта, остали војници остану ван, разапну шаторе, те ћеду ту и |
| е судница, ’де је Ферхад-паша судија, а остали парничари.</p> <p>Ферхад-паша прослови.</p> <p>— |
| лице, даље до патријарха седне Русна, а остали се поред њих намештају.</p> <pb n="222" /> <p>— |
| Диже се војска, лаки коњаници напред, а остали за њима.{S} Голубац већ није далеко, ноћу по лад |
| победитељ, деспот из битке спасе се, а остали остану код Мусулмана.</p> <p>Мусулман, када се в |
| доиста повуче натраг са својом силом, а остали, који су се могли кроз мноштво турско протући, п |
| поседати, очита молитву владика тихо, а остали још тишије реч’ма сљеде.</p> <p>Но тек што се пр |
| светују се.</p> <p>Краљ опет у челу, а остали по чину разреде се.</p> <p>Красно је било видети |
| ећма завадили, они који су празних шака остали, бацили би на ме и на зета мржњу.{S} Више је изг |
| " /> <p>Деспот и Јерина излазе, за њима остали.{S} Игуман Рувим и остали калуђери чине припреме |
| не се и сама скупа са Русном, а за њима остали и разделе се по дворски станови.{S} Патријарх и |
| убитак био за српски народ што Марко са остали претенденти није противу Турака на Косову војева |
| елу управљати војску,</l> <l>А под њиме остали војводе.</l> <l>Ја ћу, Реље, и ти с царем бити,< |
| к и Петошко овако разговараше, донде се остали смејаше и чаше после сваког одсмеха празнише.{S} |
| Косанчић, Топличанин, девет Југовића, и остали’ сијасет.{S} Шта ли је још халовити Краљевић Мар |
| е даље по реду свог чина заузму места и остали гости и дворјани.</p> <p>Патријарх велегласно оч |
| султановог посредовања.</p> <p>Ђурађ и остали Срби, од султана са скупоцени поклони почаствова |
| лазе, за њима остали.{S} Игуман Рувим и остали калуђери чине припреме за госте.{S} Велика је св |
| иказ.</p> <p>Ферхад испије, тако исто и остали.{S} Ферхад к наздравици прича.</p> <p>— Јадно је |
| l>Жарко, Гојко, војвода Угљеша</l> <l>И остали витезови српски</l> <l>Опет пију вино у Призрену |
| ри породици кнеза Лазара великаши не би остали.{S} Зато гледајмо што пре да се што учини. .</p> |
| е.{S} Светислав је Милеву тешио.{S} Сви остали као окамењени гледаше на ужасне гласоноше, а где |
| љи с обе стране ставе се, војводе и сви остали унаокруг стану, а деспот, скинувши с главе калпа |
| е немој ни сумњати.</p> <p>— Но хоће ли остали женску главу у том послушати.</p> <pb n="292" /> |
| ју.{S} Јошт би’ више добра чинио, да ми остали потурице, који ме не познају да сам и сам тај, н |
| више војевали него л’ Угри; ’де смо ми остали, онде ви тек почињете.{S} Угре Турци познају сам |
| чана, Ресаве и Манасије, и сви ти дивни остали манастири, цркве и храмови бдити ћеду да се прав |
| аје.{S} Деспот Стеван и Ђурађ Бранковић остали су дужни Јеремији сто педесет хиљада дуката, и д |
| p> <p>У другој мањој трапезарији ручају остали калуђери.{S} Мешовити су, видићеш међу њима лица |
| , сад је гост.{S} Стефанови двори су му остали, ал’ на градским кулама вију се мађарске заставе |
| цима.</p> <p>Они отиду, а Вук остане са осталим пријатељима да код куће све приправи на што ће |
| ле, шта се у Крушевцу ради.{S} Новак са осталим војводама купи војску, ал’ слабо му иде за руко |
| еван тако исто као и Ђурађ.</p> <p>Међу осталим рече Марко:</p> <p>— Драги моји посинци, казаћу |
| ало војске крену се даље да се споје са осталима, и то пут Голупца.</p> <p>Бимбаша је опет прат |
| е и поткрепив се са чашом вина почне са осталима јести.</p> <p>Царица, коју је царевић у руку ц |
| а Марком није му било тако ласно као са осталима на крај изићи.{S} Марку се могло рећи да треба |
| алуђера, па са страхом побегне унутра и осталима је, што је видела приповедала.{S} Да је она зн |
| куцне се најпре с Ђурђем па с Марком и осталима.</p> <p>Сви се чудише младом Турчину.{S} На то |
| том млога је срца себи задобио.{S} Међу осталима у очи је падао још отац Леонтије и отац Харала |
| {S} Дође то до ушију Светислава и свију осталих.</p> <p>Може сваки помислити, како је то Светис |
| већ дошли?{S} Камо Душанова Србија?{S} Остало нам још комадић земље, та браничевска страна са |
| пске земље Вук за себе и сина задржи, а остало да припадне Милици и њеној деци.{S} Ово је изврш |
| да ћеду Турци подићи опет нов санџак, а остало ћеду поцепати по обичају свом, и поделићеду међу |
| није.{S} Једну руку морамо си одсећи да остало спасемо.{S} Да ли бог да Турчина сатремо, вратић |
| за се побринуо?{S} Колико му је од бабе остало, колико од деспот-Стевана, златне, сребрне руде, |
| коме је остало, на ком би требало да је остало царство?</p> <pb n="378" /> <p>— Ако је цар за ц |
| смо већ од тог доба онде били и све је остало у најбољем реду.{S} Ми смо тек јучер амо стигли. |
| ли.{S} Кад је цар Лазар пао, на коме је остало, на ком би требало да је остало царство?</p> <pb |
| сребрном завоју.</p> <p>Тело деспотово остало је нетљено, руке му целокупне на крсту распетија |
| јој се коснуше.</p> <p>Русна је измеђ’ осталог споменула, како завиди Мари кнегињи, што ће бар |
| на Голубац, да на Јеремију мотри, а са осталом војском да пођемо на Крушевац, па онда да ослоб |
| ку, да те могу тако усамљена напасти, и осталу Србију једним ударцем сасвим утући.{S} Држе да ћ |
| епан, донде никад опоравити се неће.{S} Остане ли овако, српски народ никад у јединству осилити |
| , не зна ил’ да ускочи Мађарима, ил’ да остане скривен, не зна јесу л’ Мађари победили ил’ Турц |
| еван стисне очи, на њима веле, треба да остане српска земља, јер <pb n="402" /> деспот Стеван н |
| е народно, а тек дубоко у земљи јошт да остане семе, које тек јак сунчани зрак у клице претвори |
| аду па им се добро води, а мати удовица остане и у бедно стање дође, над својим матерама господ |
| у, и Ферхад-паша то изради да Исак-паша остане у Голупцу, а он управо у Једрене.</p> <p>Све је |
| сни.</p> <p>Харалампије отиде.{S} Ђурађ остане сам замишљен.</p> <p>Малочас, па пошаље поуздано |
| рви, је л’ могуће да све то без каштиге остане?</p> <p>Да видимо каква ће судба Ђурђа постићи.< |
| л’ он после к нама у Турке ил’ да онде остане.</p> <p>— Он би дошао к вами, ал после опет да г |
| и сав откуп Голупца, а њему ништа да не остане.</p> <pb n="461" /> <p>Ватра у Ласловару престај |
| се учини наредба да народ без главе не остане, као овце без пастира.{S} Ја судим да би најбоље |
| р поред великог света и сунца да нам не остане ни педаљ земље, ни један сунчани зрак, да се бар |
| реч’ма окресне, сад другог, и ником не остане дужан, ма му тко шта рекао, а и све изједначи та |
| да ђауре распршимо, да у Новом Брду не остане камен на камену.</p> <p>— Светли султану!{S} Да |
| јуриш, па ако и онда град не падне, нек остане поседнут, док још ордије из Уруменлије стигну, п |
| своји’ Турцима.</p> <p>Они отиду, а Вук остане са осталим пријатељима да код куће све приправи |
| познатих и непознатих јела човек гладан остане.{S} Главну част вечере сачињаваше некол’ко врсти |
| васцелим српским народом.{S} Овако ако остане, да над српским народом троје четворо владају, С |
| а га на друге мисли наведу.</p> <p>Тако остане опет све при старом.</p> <p>Турци су од Србаља с |
| иву Босне и Херцеговине, а највећа част остане у стану на пољу Косову.{S} Турци одма’ после бит |
| ликог деспота Стевана, а да му у народу остане вечит спомен, јер је био и богу и људ’ма угодан |
| деспоту, да са његовим одељењем у миру остане, као у резерви.{S} Деспот је тако и чинио, знају |
| авља, да с њима вечера, и донде код њих остане, док их сан не превлада да морају лећи, и кад ле |
| до смрти служи.</p> <p>— Дакле, тако да останеш за род изгубљен?</p> <p>— Изгубљен је онај пред |
| к.</p> <p>— А шта, зар нећеш у двору да останеш — запита опет шаљиво Костреш.</p> <p>— Нипошто; |
| еду аргатовати.{S} А зато треба да о’ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, како ми |
| тац Пајсије оде.</p> <p>Млада два кнеза остану сами са својом тугом и својим јадиковањем, као д |
| зазирали, и све се богу молили да Срби остану у миру.</p> <p>Жеља им се испунила.</p> <pb n="3 |
| тељ, деспот из битке спасе се, а остали остану код Мусулмана.</p> <p>Мусулман, када се већ једа |
| чу.</p> <p>Сви се већ разиђу и само они остану који се са царицом у свему слажу.</p> <p>И тако |
| , за њима краљ и својта, остали војници остану ван, разапну шаторе, те ћеду ту и остати до даље |
| дан двадесетољетни син, Милан Војновић, остао јој је за утеху и сад се налазио у стану Лазарево |
| оца судба постигла.{S} Ја сам због њега остао без земље и народа.{S} Међу Србима нисам никад хт |
| потребујем, осим што ми је јошт од оца остао; тај ће ме до гроба служити; па и то знај... твој |
| ад се боре за славу јуначку.</l> <l>Жив остао спомен силног цара,</l> <l>Док је свјета, докле с |
| вој род љубио.</p> <p>У народу, и да је остао као Петошко, ништ’ не би могао чинити.{S} Тко ли |
| рђев Гргур пао је у ропство татарско, и остао је онђе.{S} Деспот и Ђурађ заруче себи овде грчке |
| .{S} Као извикан будала, да сам у земљи остао, не би у другом сталежу ни живети могао као предм |
| ивали су Петошка.{S} Петошко није ником остао дужан, но сваког је за продрзљиву шалу намирио.{S |
| ш, но шта је то што је Харалампије тамо остао?</p> <p>— Ваљда је трта тако израдио да се онђе п |
| очину вољу кварити.{S} Зато је он опет остао сам у себи оно што је пре био, и камилавка није м |
| уди, већ и женскиње и деца раде.{S} Кад остаре, сузе ћеду ронити, да л’ од радости ил’ жалости, |
| терет.{S} Синови су јој врло млади.{S} Остареле војводе и саветници нису за власт.{S} Мог оца |
| за првенством тежи.{S} Па и међу самим остарелим војводама тражи си он неку важност.{S} Мог си |
| p>— И њу и себе.</p> <p>— Е мој Грмане, остарио си па још немаш мозга.{S} Што би се убијао?{S} |
| ављао.{S} Већ сам, као што видите, јако остарио, ал снажнији сам нег’ кад сам у царском двору л |
| адно сироче од самртне глади спасти.{S} Остарјео сам, а ни ви нијесте више млади.</p> <p>Облачи |
| земље, овог града поздрављати, хоће л’ остати двори наши.</p> <p>— Град је њихов, а мене ћеду |
| ила да смо мислили капи крви већ у нама остати неће.{S} Они то све веле за нашу поуку и душевни |
| нда с њима, ил’ ћеду они код нас једног остати, ил’ ћемо их опет дати калуђерима на сахрану.</p |
| о.{S} И могаше бити игуман, ал’ он воле остати прост монах и писати српску славу, нет ’грамзити |
| а.{S} Царевић Стеван није хтео код мене остати, но упутио се к цару на Косово — рече Драгаш.</p |
| стану ван, разапну шаторе, те ћеду ту и остати до даље наредбе, јер они сачињавају окол Жигмунд |
| и војску.{S} Исак-паша ће донде и онако остати у граду, а Ферхад ће отићи још и у манастир Бого |
| тамо обоје.</p> <p>— Један мора у граду остати, чујеш како са Ласловара грувају, није до чекања |
| правог народног пријатеља мора у народу остати.{S} Ја мислим да ако сам и несрећан, на мене Срб |
| ага.{S} Да сам којом срећом у манастиру остати могао, била би срећа по мене јер богзна шта би в |
| леда било да ће Русна моћи дуго у двору остати.{S} Она је то и примјечавала.{S} Само још није ч |
| да је од деспота помилован, и да ће ту остати, да што боље једе, паштрме и јегуље, хактапота и |
| пред полазили; рањени желели су јошт ту остати, док им се ране не излече.</p> <p>Међу Турцима б |
| >— ’хоћеш ли ти с нама, оче, или ћеш ту остати, па одавде ствар потпомагати?</p> <p>— Одавде ће |
| и.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на Вукоглију; нападати га нећу, а |
| ошао да се на ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да видиш како се куле Новог Брда |
| p> <p>Премда је цела та ствар имала још остати у тајности, али опет, какове тајне не прочују се |
| Ниша.{S} Што сад нисам улудо дао гинути остатку војске, ви сте ми сами за право дали.{S} Истина |
| пао ропства, и он је хришћанско дете, а остаће у души хришћанин.{S} Он је мој посинак, и кад ме |
| еремија изађе, Јаблановић и Харалампије остаће да се проразговоре код пуних пе’ара.</p> <p>Одла |
| мље господара, а ови двори у овом граду остаћеду наши као баштина.{S} И сви градови, вароши, зе |
| — Разумијем, и ма како ми тешко падало, остаћу за те и за народ о’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја |
| орлови, заставе римских легијона, ту су остаци некадашње јаке грађевине.{S} Ту су прелазили Рим |
| и јурну на манастир, да га заштите, ал’ острвљени азапи поотимаше оно што од хусара заостаде.</ |
| ачког бојишта.{S} Дивљи победитељи, већ острвљени, крвавим очима навале.{S} Ту су пешаци, азапи |
| Његова гордост је понижена, крила су му острижена, шта ће сад?</p> <p>— Но том се нисам надао о |
| јеобеницима о откупу Голупца нек је ова осуда.{S} Издајицама рода, народа главе имаду се одруби |
| >Вук му саветује да га ухвати и на смрт осуди.</p> <p>Стеван није жестока срца, нити хоће Ђурђа |
| иде да су криви, и као окривљени чекају осуду.</p> <pb n="480" /> <p>Бимбаша гледи, слуша, без |
| ад.{S} Није ни чудо, Београд је самртну осуду добио.</p> <p>Обед није дуго трајао, дигну се и р |
| поправити можете.{S} Но буди ме ко како осуђивао, ја сам уверен да и при Турцима доста сам добр |
| Напослетку још и ово вам кажем.{S} Мене осуђујте како вам драго, зна Марка народ, ког је и код |
| се томе јако успротиви, и то предузеће осујети.{S} Вређати га нису хтели, јер су требали таков |
| Турке с тим претеко и цело им предузеће осујетио.{S} Од овог доба, цар Лазар га је силно уважав |
| ешто важи, па би сву Бранковића надежду осујетио.</p> <p>— Њему ћемо свуда на пут стати.</p> <p |
| тим би се, пак, косовске победе плодови осујетити могли.{S} А ако не буде напред одма’ корачао, |
| морао донде молитве велегласно читати и осушена моја уста водом влажити; постао сам већ тако жу |
| који домаће питоме биљке исисава, а да осушене матери <pb n="510" /> земљи главу приклоне.{S} |
| лу, па ће онда тек бити: „Погибел твоја от тебе Израиљу“.{S} Сваки дан ми по бегунцима из долње |
| ало.{S} Кад је појао на бденију „<title>От јуности мојеја</title>”, и сами калуђери морали се с |
| ћи смех свој задавити је морао, јер то „от јуности“ нешто претерано таласајући и веселим тоном |
| бистром извору купати.{S} После обједа, отац Агапије са жмиркавим, но од смедеревке мало упаљен |
| да, оцу Харалампију смејаше.{S} Доиста, отац Харалампије беше чудан светац.{S} Стасом беше мале |
| ма.{S} Ти ме запроси, ја Ти руку пружи, отац благослови.{S} Ја ћу ти бити као твоја жена први т |
| S} Побожан српски краљ Стеван Дечански, отац Душанов, сазидао га је и украсио.{S} Високи Дечани |
| способни били за владу.{S} Кнез Гргур, отац њихов, био је старији од Ђурђа, па би после смрти |
| note> <note xml:id="SRP18590_N8">Треба: отац.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="SRP18590_N9" |
| љубимац и достојан ученик патријархов; отац Харалампије морао се пострићи по жељи и налогу сво |
| нема кога да на послушност побуђава.{S} Отац Леонтије отишао је у свету земљу, у Јерусалим, да |
| ладог Бранковића — син Вука војводе.{S} Отац му је паметан војвода.{S} Он је увидео, да није мо |
| отац Харалампије, калуђери дечански.{S} Отац Леонтије због своје смирености био је љубимац и до |
| обојег пола овцама поученија давати.{S} Отац Пајсије закрвавио је очи као Угљеша кад је седамна |
| а се почну слободније и разговарати.{S} Отац Леонтије био је једини на коме никакве промене при |
| калуђер хтео са Леонтијем одлазити.{S} Отац Леонтије поведе једно десеторицу са собом.</p> <p> |
| и гордим држањем није им се допадао.{S} Отац Леонтије чинио им се тих и мртав; но допадали су и |
| озбиљан био, и замишљен је изгледао.{S} Отац Харалампије био је добре воље и на свачију реч и п |
| илевом и пустио се у њежан разговор.{S} Отац Леонтије, тек што <pb n="224" /> се опраши и богу |
| онуђа Ферхада.{S} Ферхад се прихваћа, а отац Радосав му помаже.</p> <p>Ферхад прослови. </p> <p |
| ог је породица већ одавна била славна а отац му Пљадић био је под Душаном управитељ знаменитији |
| у туђу примамило.{S} Угрима је римпапа отац, па ће своје синове напутити да с лацманством удар |
| е Лазара, учинило му се да је сад његов отац прави и да се не може Стевану подвргнути.</p> <p>И |
| хоће, јер је то и право кад ме је његов отац ’ранио, но ако ме неће, јер он све мудрује па буда |
| ш нас на миру, да срећом твојом не дође отац Харалампије, би се овђе згужвао — рече Гргур и пље |
| једанпут не ослободе?</p> <p>На то уђе отац Пајсије.</p> <p>— Нисам ли се дуго забавио, моји с |
| кусан.{S} У косовској битки једва га је отац могао задржати да не навали на најгушћу масу Турак |
| ану би од њега начинила.</p> <p>Њега је отац добро познавао и хотећи га у свим струкама за буду |
| ио оштроуман и властољубив.{S} Његов је отац мислио да неће добар бити за војника, па му је сла |
| ићи уздигоше и узгордише.{S} И Вуков је отац такав исти био.{S} Познавала сам га још на Душанов |
| ећ поверителан показивао.</p> <p>Кад је отац Харалампије примјетио да Јула заплашено унутра трч |
| че подсмешљиво Петошко.</p> <p>Докле је отац Леонтије мирно спавао, донде су мутиле свакојаке м |
| скушеније смирено подносити?{S} Тако је отац Герасим искушенике укоравао.{S} Био је са мном <pb |
| </p> <p>Би л’ би погодили?</p> <p>То је отац Харалампије, сад већ архимандрит, и чека да постан |
| не би такву шаљивчину слушао као што је отац Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више желила, ве |
| е.</p> <p>— Али Светислав каже да му је отац рекао да сам му ја већ од мог оца намењена, па шта |
| нит’ се зна ко је откуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То су јаничари који се најбољма туку.< |
| баша се спрема.{S} После поноћи њега ће отац Радосав исповедити и причестити.</p> <p>Зором тела |
| његови саветници.</p> <p>Па шта ће више отац Харалампије, кад је већ до старешинства у Дечанима |
| треба замерити, он је јошт врло млад, и отац му је стар и слаб, па као јединац, мора над оцем л |
| вам још искушенија, да буднете као ја и отац Харалампије, а не само прости богомољци — упадне П |
| руши, обара.</p> <p>Како је чуо да је и отац Леонтије у деспотовом савету, одмах је знао колико |
| ополит, па жички архимандрит Пахомије и отац Леонтије бијаху одсад његови саветници.</p> <p>Па |
| лима у очи је падао још отац Леонтије и отац Харалампије, калуђери дечански.{S} Отац Леонтије з |
| изу Скопља.{S} Ту ме прими игуман, неки отац Герасим, не знам ни сам шта је био, пола Грк пола |
| право за се побринути се.{S} Тако мисли отац Пајсије, који макар да га и терете године, ал’ ниј |
| се по глави.</p> <p>Уједанпут му долети отац Никодим.</p> <p>— Пречестњејши оче, ето дођоше нам |
| ву и паденије.{S} Код њега је на посети отац Леонтије и млоги други калуђери.{S} Откако су се Т |
| од много година носи.</p> <p>То је онај отац Леонтије, који је провео младост под цар-Лазаром, |
| ева.</p> <p>— То је моја брига.{S} Твој отац није могао знати какве ће нас беде постигнути.{S} |
| гинуло на хиљаде српске војске; да твој отац на помоћ дође, можда би јошт све друкчије испало.< |
| а Турчину да.</p> <p>— Зашто дакле твој отац да се не повинује царичиној власти, него се неприј |
| S} А не би ли боље било, кад би се твој отац са царицом тако помирио да земљу међу собом на две |
| сумњу каковим знатним делом.{S} И твој отац ми је на путу, као год и Милица; но исповедам да а |
| у свачему потпомагао.{S} Како ти и твој отац о Стевану судите?</p> <p>— Доцније може време сваш |
| пријатељство.</p> <p>— А шта жели твој отац?</p> <p>— Он жели, да га признаш за првог поглавар |
| био миран Турчин и на нас би напао, мој отац скупио је приличну војску, скупићемо јошт више, па |
| ? — запита га Русна.</p> <p>— Јест, мој отац је војвода Миливој.</p> <p>— Па је л’ твоја ил’ ње |
| е је са раздељеним силама чинио.{S} Мој отац држао је највећу част српске земље, па кад је поша |
| адисано; па је ли то нужно било?{S} Мој отац, султан Мурат, желио је само јошт неки комадић срп |
| љу испунио?</p> <pb n="256" /> <p>— Мој отац ми је казао да је сад јошт најбоље у калуђерству; |
| це међу моје Србе ступити.</p> <p>— Мој отац би тебе као најславнијег јунака дочекао и уверен с |
| лед свој на Ђурђа бацивши.</p> <p>— Мој отац не стоји са војском као непријатељ, него као спаси |
| ас ставио? — запита Новак.</p> <p>— Мој отац вели, да ће он све за народ учинити само да му се |
| му памет, освети српски народ, ал’ мој отац, Вук Бранковић, спасе што се спасти могло, спасе с |
| истина, нема друге војске, али има мој отац.{S} Осим оне коју је од битке одвукао, има још и д |
| и горким осмехом Марко.</p> <p>— Та мој отац тебе јако уважава — рекне забуњеним гласом Ђурађ.< |
| мерили.{S} А што се тиче лебдења, и мој отац је стар, па зато не држи ме већ одавна код себе.</ |
| ми, и Срби су се силно борили.{S} И мој отац је од српске руке пао, а где један султан пада, ту |
| звао, па онда би се и ја, и можда и мој отац, том краљевском јуначини поклонио.</p> <p>— Ако је |
| уг платио ал’ бадава је, кад је већ мој отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ на овај живо |
| славу божију и на славу људску.{S} Сам отац Леонтије, премда је по својој науци и побожности д |
| p> <p>На то дође Харалампије.{S} За њим отац Пајсије води два кнеза.</p> <p>— Ето вам млади’ кн |
| ђосмо, на жалост на царску кћер.{S} Њен отац је био српски цар.</p> <p>— А његови синови помага |
| им по башти.{S} Њу је већ одавна вребао отац Харалампије, приближавао јој се, и тражио је прили |
| бивало.{S} Нису га питали ко му је био отац и мајка, и каквог је рода и племена.</p> <p>Телом |
| ласом коснуо се срца свију старијих, но отац Харалампије имао је нешто крештав глас, а поред то |
| риповедала.{S} Да је она знала да је то отац Харалампије, <pb n="249" /> не би се била тако уст |
| ежи целога света бол.{S} Њихов је чувар отац Пајсије.</p> <p>— Боже мили, какви смо несретни љу |
| аралампоглију.</p> <p>То је архимандрит отац Харалампије.</p> <pb n="436" /> </div> <div type=" |
| Милева, Леонтије и Светислав, сада већ отац Сава, упуте се у своју отаџбину.</p> <p>Кад су кућ |
| ио.{S} Међу осталима у очи је падао још отац Леонтије и отац Харалампије, калуђери дечански.{S} |
| т бољма поткрепи.</p> <pb n="495" /> <p>Отац Радосав исприча, изјадикује се, и што збори, Ферха |
| сами забављајте.</p> <pb n="368" /> <p>Отац Пајсије оде.</p> <p>Млада два кнеза остану сами са |
| ="SRP18590_C1.13"> <head>XIII</head> <p>Отац Харалампије у Дечанима једва је дочекао смрт Стева |
| и над главама, ниже црног крста.</p> <p>Отац Радосав је милостив, па ће им и молитву о ружичалу |
| ити, ту је близу кула и црквица.</p> <p>Отац Пајсије сједи сам, на столу велики пе’ар и мешина |
| кулу да види шта кнежевићи раде.</p> <p>Отац Пајсија је њихов чувар, а стражари мораду Пајсији |
| сљедовати, но калуђер га одбије.</p> <p>Отац Харалампије рекне им добру ноћ, и отиде с Митром.< |
| знаде шта ће у хитрини да рече.</p> <p>Отац Харалампије од радости насмеја се појаче на Петошк |
| да свој разговор сутра продужи.</p> <p>Отац Леонтије са оцем Харалампијем на једном су конаку |
| , докле се дворски савет искупи.</p> <p>Отац Леонтије, кад чује новост дворску, силно се ражали |
| греје, нит’ ће им икад грејати.</p> <p>Отац Пајсије даје им сваке ђаконије, вина метоике и сме |
| је у свему са патријархом држао.</p> <p>Отац Харалампије са највећом радошћу прими тај глас, Св |
| ил’ друго што?</p> <p>Видећемо.</p> <p>Отац Харалампије, тако увијен, тихо међу гранама сакрив |
| ли су својим мненијама цео свет.</p> <p>Отац Харалампије био је често спомињан.{S} Његов стас, |
| е или пада, онда му леђа окрећу.</p> <p>Отац Леонтије са младим Стеваном једнако се саветује о |
| азумом, науком и чистом савешћу.</p> <p>Отац Леонтије и Пахомије одвећ су се почитовали.{S} Лео |
| } Сад се на невиним ђецама кају гријеси отаца.{S} Ишти, деспоте, да задржиш оно што имаш. </p> |
| донесе закон да је сваки онај издајица отаџбине и народа, који државну владу себи присваја, и |
| а гдекоји борили су се проти саме своје отаџбине, а гдекоји само су гледали на све догађаје и и |
| .</p> <p>Кнежевиће је срце вукло својој отаџбини, а војвода Јаблановић их је у закриље узео.{S} |
| издајице на кућевном огњишту, у својој отаџбини, коју сте ви згариштем начинили, но за то ћете |
| — Све је то добро, ил’ ко млад ил’ стар отаџбини услуге чини — рекне умерено патријарх.</p> <p> |
| ле силне.{S} Власи се бију за слободу и отаџбину, Турци да добију нову земљу, Србљи да се Турци |
| дан је изгубио брата и љубовцу, а други отаџбину, па се у несрећи теше при чаши рујног винца, п |
| земаљски саветник па на нашој души лежи отаџбину спасти.</p> <p>— Дакле, шта ће то да буде? — з |
| ратимски љубио.</p> <p>Хасан је оставио отаџбину да види земље и јунаке, да се јошт чему научи |
| в, сада већ отац Сава, упуте се у своју отаџбину.</p> <p>Кад су кући дошли, сваки се својима вр |
| ке, фратри.{S} Труба затруби, капија се отвара, напред телохранитељи деспотови језде, показују |
| елност и бистар поглед калуђеру леп пут отвара.{S} Ја, истина, радије би’ сам доламу место мант |
| катанама до Београда.</p> <p>Кајици се отварају градска врата, диве се дивним сликама, пернати |
| ебо и звијезде, градити куле, и градове отварати, изворе у корито мраморно стиснути.{S} То је т |
| и Харалампије упрли су очи у Јеремију, отворе уши и усне, да чују шта ће Јеремија рећи.</p> <p |
| ски пут је мађарским бродовима и војски отворен.</p> <p>Лошонци и Цецилија искрцавају се, дођу |
| сукна чакшире, кратак лак гуњац, прслук отворен, лаки опанци са танким, преко чарапа унакрст об |
| сам нешто и новца, па ми је зато и пут отворен био.{S} Једна убога удовица имала је красну кће |
| радати.{S} Ти, као што ми се види, имаш отворен дух, утолико ћеш више у несрећи страдати.{S} Мо |
| начке слике.</p> <p>Краљ достојанствен, отворена лица, искрена ока, да није краљ, рекао би да ј |
| S} Већ су близу градских бедема, капија отворена, чује се звекет ланаца и пад моста куд ћеду пр |
| ремију су већ ишчекивали.</p> <p>Капија отворена, калуђери пазе, ишчекивају, и како виде јездећ |
| а Мачву и градове.</p> <p>— Мачва ти је отворена, узми је, треба ти Београд за наслон, ево ти п |
| сад имају Мачву и Београд, Србија им је отворена, само Голубац за Турке на ограшју стоји.{S} Ма |
| рчин до Београда, онда су врата Угарске отворена, и Угарска може опасност која јој такођер гроз |
| ца укочено гледи му у зенице, усне мало отворене, ишчекује говор, канда би реч из деспота извад |
| етољетни младић.{S} Памети је био одвећ отворене.{S} Стасом својим све је вршњаке своје надвиси |
| вуку пред чадор.</p> <p>Поклисара пред отвореним чадором још држе док султан прослови.</p> <p> |
| зидати град, који ће бити стражар, који отвореним очима гледи на Мађарску, Сибињ, и оданђе амо |
| у ради тек заповедати — одговори сасвим отворено Драгаш, који баш није радо ни слушао где се же |
| ици мислио.</p> <p>Капетан Радан видећи отвореног младог књаза и војводу, саопшти ствар Војнови |
| био би покрај деспота, волео би ’де на отвореном пољу са Турци се тући, него код Дунава и опко |
| д игумана Рувима и свих калуђера, уђу у отворену цркву, да се пре свега светој обитељи поклоне. |
| о изрече Ферхад па устане, пође напред, отвори врата да види је л’ тко близу да се не би разгов |
| .</p> <p>Кратак сан, пробуди се деспот, отвори очи, види Јерину, мушки понос му не допушта да л |
| ан уговор.</p> <p>Деспот прими листину, отвори, прочита, и опет савије.</p> <p>— Аферим, све је |
| зрекне Ферхад и махне главом, а бимбаша отвори врата, дозива сејмене, који уђу и силовито по на |
| да дође Петровдан, да св. Петар кључем отвори мрсу врата, што је њима овоземни рај, а друго он |
| н.</p> <p>Скупљени седе, а султан диван отвори.</p> <p>Султан започе.</p> <p>— Шта је, Ферхад-п |
| за пртљаг и терет.</p> <p>Султан Амурат отвори диван.</p> <p>— Ето ђаури колико су јуриша одбил |
| го непријатеља, а Турци су већ пут себи отворили, па ће грамзеће за господством породице лако у |
| гој мач држећи, пут себи к срцу српском отворити.{S} Видим већ напред све шта ће бити.{S} Једва |
| ив Угарске, онда морали би Србију широм отворити Турцима, натуштала би се силна турска војска о |
| их, закључај градска врата да их Турчин отворити не може.{S} Узми те кључе као аманет деспот-Ст |
| нији опорави, одмах ће на Србију чељуст отворити.{S} Амурат сада мене ласка, да ме од Жигмунда |
| с тим свом господарству над Србима пут отворити.</p> <p>Овако је Сулејман целу ту ствар Бајази |
| ата ће убијати, и последња врата Србије отворићеду се Турцима, вера ће се искоренити, народ ћед |
| рцима здружиш, земљу ћеду ти прогутати, отворићеш им градске двери, тражиће султан покрај султа |
| час.{S} После Косова Душанова властела отела се.{S} Од снажног српског царства виде се тек пок |
| а Турцима док Мађари нису на јуриш град отели, па ће све бити доцне.</p> <p>— Е, није до чекања |
| о спасити.{S} Што су вам азапи и хусари отели, то је <pb n="497" /> већином бимбашом откупљено, |
| све отете црквене утвари, што су хусари отели, а од ових опет до руку Турака дошли.{S} И све то |
| ећи.</p> <p>— То је мало, мени су Турци отели сву баштину, што је још од Душанови’ времена мог |
| Београду, Балшићи, Црнојевићи и Његуши отели се од српске круне која је све српске <pb n="523" |
| в Црнојевића, који се већ у Зети готово отели.{S} То је код нас зло, што сватко хоће да кнезује |
| нема Крушевца.{S} Турци су га на јуриш отели, отерали су га са баштине, и сад је гост и пустол |
| Па шта учини с Алтоманом?{S} Није ли му отео све, па га је јошт у Ужици тако морио?{S} Веруј ми |
| рушевца.{S} Турци су га на јуриш отели, отерали су га са баштине, и сад је гост и пустолиз у Го |
| рхад му наложи да испод руке купује све отете црквене утвари, што су хусари отели, а од ових оп |
| , кад и помислити може да ју ко од њега отети може против њене воље.{S} Он би хтео да она пре у |
| а преметнув га, одмах на Београд поћи и отети га.{S} Ферхад му одговара да ни то не ваља, деспо |
| ора, неће л’ се предати, треба га силом отети.</p> <p>Тако мисле Розгоњи и Лошонци.</p> <p>И Жи |
| ма имаш, док сам ја жив, не сме ти нико отети.{S} Ја признајем да си ти мени доста учинио када |
| да преда град, јер ће га иначе на силу отети.</p> <p>Гласник врати се и однесе Јеремији поруку |
| су турских шака допале.{S} Има их силом отетих, доведених.{S} Има их које су у харач дате.{S} Т |
| све стране, властелини, турске подлоге, отеше матери башчине, која затим од рада умре, жигосан |
| <pb n="224" /> се опраши и богу помоли, отиде одма’ у башту и проходао се онде.{S} Његов поглед |
| Последњи пут, и то у највећој тајности, отиде у цркву да се пречести, да јој буде све опроштено |
| без да је ко о његовој намери што знао, отиде у турски стан и убије Мурата.{S} Турци јаросни уд |
| } Мој поздрав Русни.</p> <p>Харалампије отиде.{S} Ђурађ остане сам замишљен.</p> <p>Малочас, па |
| е гледа, за свагда се од двора удаљи, и отиде у Рудник, и онде је нове планове против Милице ко |
| >Отац Харалампије рекне им добру ноћ, и отиде с Митром.</p> <p>Већ су се петлови готово искукур |
| укрепила.</p> <p>Ђурађ са своји другови отиде у Дринопољ.{S} Султан Мусулман га радо прими, нач |
| покоји новац, па се удаље.</p> <p>Сваки отиде на свој конак, и све је још у двору санак боравил |
| олитву и после тога сваки на свој конак отиде.</p> <p>Настане жалосна ноћ.{S} Гдекоји од умора |
| же онде.</p> <p>Милица са својом свитом отиде на свој конак, међу непрекидним јадиковањем.{S} М |
| Ђурађ опростивши се од Марка и Хасана, отиду свак у свој стан, и очекивали су бој.</p> <pb n=" |
| ијарх и његови калуђери, опростивши се, отиду у манастир Жичу.</p> <p>Сви се већ разиђу и само |
| и јунаци отпочинути морају, дигну се да отиду.{S} Патријарх сузним очима очита благодарителну м |
| ед посланика своји’ Турцима.</p> <p>Они отиду, а Вук остане са осталим пријатељима да код куће |
| гов син Ђурађ Бранковић турском султану отиду и примирије поднесу, а донде да се има војска пок |
| p>— Хоћу, но сад морам хитати.</p> <p>С отим остави Јула калуђера, пуна радости.{S} Јулино је с |
| ини међу собом кољу се, један од другог отима, а сви скупа народу вуну стрижу.{S} Још ми који с |
| је онај пред богом и људ’ма, који туђе отима, а не који правду по свету тражи.{S} Ако ког Срби |
| а јави, зато уздише, стење, живот му се отима од сановни’ страшила.</p> <p>Кратак сан, пробуди |
| да се сад опет други ко за владатељство отима, бар би се могло у мутној води ловити.{S} Мутне м |
| банији несложни и један од другог власт отима, и ту прилику треба употребити.{S} Ако се свежеш |
| Душан, а Вукашин већ његовом сину круну отима.{S} Тек што је кнез Лазар српско царство обновио, |
| емљу упао.{S} Турци пале и харају села, отимају жене, девојке и децу. ’Де год се стане, цркве р |
| и, сиђу с коња, обијају цркву и ћелије, отимају, који се противи ране, убијају их.{S} Наишли би |
| и ноге.{S} Пробуде се несретни младићи, отимају се, ал’ је већ доцне, сила их на кревету притис |
| и онда зло, јер под видом пријатељства отимају од нас што им се год допада.{S} До чега смо већ |
| м кољу, како властелини један од другог отимају, напослетку и Турцима служе, видио је да је куц |
| ликаша.{S} Заробљену децу турче, женске отимају и турче; ако овако устраје, нестаће и народа и |
| астављено да у скупу заједнички грабе и отимају, но ако може свако за се, опет још што привући, |
| вши гледати где ми моје очинство газе и отимају, код Турака помоћи тражио.{S} Коцка се преокрен |
| илнијем туђинцу, па се после мећу собом отимају док не ишчезну.{S} Једном народу треба да је је |
| рјешник?{S} Одавно је код Срба овладало отимање круне, скиптра.{S} Отимао је и Вукашин, и сам ђ |
| рба овладало отимање круне, скиптра.{S} Отимао је и Вукашин, и сам ђед кнез Лазар није увек пра |
| езла.{S} Није л’ и сам Ђурађ од Стевана отимао, није л’ и Гргурове синове одбацио.{S} Нисмо л’ |
| м] независно господарили.{S} Вукашин је отимао за себе земље, па зашто не би и други то исто чи |
| урци га позову да им помогне један град отимати, а он, дошавши са својом војском к опседнутим г |
| којој пара нема?</l> <l>Ићи ћемо Солун отимати</l> <l>И Цариград бјели задобити.</l> <l>Бог из |
| ко Марко волео је Турчину прибећи, него отимачу своји’ земаља главу приклонити. <pb n="276" /> |
| ети нису могли.{S} Турци комад по комад отимаше.{S} Народ изморен није могао као у старо доба т |
| иш на Ново Брдо, па онда на Голубац, да отиснемо Маџаре, па ће Голубац сам пасти — рече Јакуп-п |
| <l>Јер јунаци, српски коњаници,</l> <l>Отиснули Грке од Марице</l> <l>Баш до сами’ врата цариг |
| уком пошло.{S} Он је код Голупца Мађаре отиснуо, спасао манастир Св. Богородице, издајице Јерем |
| p> <p>Но тек што се хусари од манастира отиснуше, ал’ нахрљају на део турске војске са голубачк |
| квасац злу.{S} Ако их из земље изгони, отићи ћеду у Цариград, у Млетке, у Угарску, па ћеду тек |
| ми се види, са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, како код вас стоје ствари?</p> <p>— Не баш |
| нде и онако остати у граду, а Ферхад ће отићи још и у манастир Богородицу да подели благо, отку |
| је после свадбе књагиње Милеве нестало, отишао сам управо у Турке.{S} Кад сам виђео, да се ви с |
| е са собом носио за паше, богзна куд је отишао, можда и деспоту — рече Јаблановић, кољено шаком |
| ead>XXV</head> <p>Откако је Харалампије отишао, Жигмунд једнако напада на Голубац.{S} Војске му |
| у ни трага ни гласа.</p> <p>Харалампије отишао је у манастир, па тек је оданде к Русни често од |
| а послушност побуђава.{S} Отац Леонтије отишао је у свету земљу, у Јерусалим, да се за народ бо |
| урке боре?{S} И сам Грман уклонио се, и отишао је у Зету слободну, и погудивши у својој старост |
| ез да сам о том што знао, млади царевић отишао је тамо; но, као што сам после извештен, срећно |
| жи драговољно.</p> <p>— Би л’ ти, Јуло, отишла за манастирску куварку? — рекне Петошко, на које |
| ом, видећемо се скоро. — Са овим реч’ма отишла је својој пратњи, која ју је већ на једном удаље |
| бистрије.</p> <p>— Откако сте у војску отишли, Русна је у твоју корист неусипно радила.{S} Пар |
| ра што поста’ деспот. ’Оћете ми, Турци, отјети дијете, мило дијете, као Милеву царици Милици?{S |
| грађан’ма пређе, и Турцима пријатељство откаже.{S} Сад се обрати на деспота.{S} Деспот благ и н |
| е слабости, која је наишла од оно доба, откако се деспот Стеван приклонио, Мачву, Београд и Гол |
| они су се на партаје делили.{S} Царица, откако је удовица, изгубила је пред њима полу своје важ |
| о је из другог произилазило.{S} Царица, откако је цар на Косову, у свему је била мало натраг по |
| ера стајати може.{S} Од косовске битке, откако Срби све на мањак иду, гоњени о’ђе бивају примље |
| се Турци даље у Србију пружати почели, откако се по дољним српским местима џамије подигле, не |
| p>Његова партаја бијаше већ врло слаба; откако је турским пашом постао, ако се и није потурчио, |
| ла, био је посматрач српске неслоге.{S} Откако је Вук пао, почела се Миличина партаја силити.{S |
| и ни први ни последњи у вашој судби.{S} Откако је света и људи, колико је већ било у роду људск |
| није ни чудо што су тако изгледали.{S} Откако је Србин на Косову изгубио, ражалило му се, огор |
| тац Леонтије и млоги други калуђери.{S} Откако су се Турци даље у Србију пружати почели, откако |
| оји.</p> <p>— Говори бистрије.</p> <p>— Откако сте у војску отишли, Русна је у твоју корист неу |
| ав разгрејава и жалост таложи.</p> <p>— Откако сам те познао, Хасане, сву невољу лакше сносим; |
| но само до шале и увеселења.{S} Особито откако цара Лазара у двору нема, постало је све разузда |
| ала, а и Русна прама царици.{S} Особито откако је цара нестало; међу њима је таква хладноћа зав |
| је извести како ствари стоје.{S} Деспот откако се кренуо с Мађарима на Голубац, јошт није био у |
| једнако пратила.</p> <pb n="339" /> <p>Откако се Ђурађ у земљу повратио, нису Срби више мира и |
| d="SRP18590_C2.25"> <head>XXV</head> <p>Откако је Харалампије отишао, Жигмунд једнако напада на |
| или Бранковићи Србијом овладати.</p> <p>Откако је Бајазит постао зет царичин, гледао је да Вуко |
| ске, српско робље, које од стада Христа откидају.{S} Видио је и боље дане под Високим Стефаном, |
| ал’ кад је већ ту, тешко би се од истих откидао.{S} Спомени га негдашњи јошт онде вежу.{S} Још |
| S} Од детића види делију пред собом.{S} Откине се од брата и пређе деспоту, који јој њежно глав |
| урат сада мене ласка, да ме од Жигмунда откине зато да нас после завади и појединце утамани.{S} |
| доносе, нек сваки ратар од својих уста откине, он јаје, ја на свако јаје динар, у зидање Смеде |
| о попустити и намамити их да се од Срба откину, да их после лакше баце из Београда ван, и Угарс |
| забуни гледаће да што од сина Лазарева откину.{S} Одбрана домовине — прва је дужност, нека се |
| и.</p> <p>— Ако ме само силом од вас не откину, ја вас никада оставити нећу.</p> <p>— Не би ли |
| уг моје госпоштине.{S} Ако су нам земље откинули, имамо доста богатства, и све би се дало лакше |
| околовима доведене су у хареме паша, да откинуте од својих до века чаме, да проклињу свој рођен |
| Тако сад нужда налаже.{S} Треба се сад откинути од Мађара, ал’ треба им мир код Турака израдит |
| е заблистала.</p> <p>Један комад Србије откинуше Турци, Мађари угњездише се у Београду, Балшићи |
| опасно доба изискују да се најпре бједа отклони, па онда тек да се о поменутом брину.{S} Вук Бр |
| братску руку да народа ради све смутње отклонимо, и да се спасе што се спасти може.{S} А ја вј |
| незгоду, која љубавној им свези грози, отклонити али шта то помаже кад је кључ њене будућности |
| у били у <pb n="266" /> стању за живота отклонити га, употребиће сада сву силу своју да гњев св |
| ер грози само у дољњим крајинама Србије отклонити.{S} Само да нас Угри не потчине, и место оног |
| не, исти ће је скупа са њеном породицом отклонити.</p> <p>— Шта нам је сад чинити, Сулејмане? — |
| начином можемо у овој опасности раздор отклонити.{S} Но немојмо времена губити.{S} Гледајмо шт |
| трапезарију, ’де је већ крст од Турака отклоњен, и све иконе побацане, јер турски дин не трпи |
| } Међу нама нек је изречено да се после отклоњене опасности одма’ и прогласи и крунише Стеван з |
| о нареди да куд пут у цркву води, Турци отклоњени буду, да не би Ферхада међ њима тко познао.{S |
| доба дворске сплетке Харалампију често откривала, па временом срећа је до садашњег стања допра |
| бити може, но немојмо све њене красоте откривати јер ће нам утолико теже бити што је Милева до |
| е другарице.{S} Ма коме морала је тајну открити бар да с тим срцу олакша.</p> <p>Наскоро се у д |
| е вратити.{S} Но сад ћу вам једну тајну открити.{S} Сећате <pb n="429" /> се оне жалосне ноћи к |
| .</p> <p>Турци су све више и више земље открњивали, па тек наједанпут нађе се деспот у чуду, ви |
| а Косову.</p> <p>— Говорите, децо моја, откуд тако?{S} И где је цар и српска војска? — запита ж |
| треба гдегод на згодно место домамити, откуд га човек може добро тући и на воду натерати га.{S |
| дошао, свети оче, и властелине Новаче; откуд вас сад овде у мом двору? — рече Милица са мало п |
| у мом животу виђео, али не знам где; ма откуд, познат си ми.</p> <p>— Може лако бити.</p> <p>— |
| та онде лежи.{S} Свагда треба да се зна откуд се иде, па онда путовање мора бити срећно.</p> <p |
| и патријарх код цара у стану налазе, па откуд их сада у Крушевцу? — Но при свему том, тајећи св |
| дочека, и сад се шетају.{S} Деспот пита откуд крвави трагови, рањени повезаном главом калуђери, |
| одавна потурчени, па нит’ се зна ко је откуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То су јаничари ко |
| си Србин.{S} Реци ми, да од бога нађеш, откуда си?</p> <p>— Ти знаш да код Турака млого Србаља |
| о па би’ их појединце рибао.</p> <p>— А откуда би ти знао да има млого ил’ мало непријатеља кад |
| било је доиста изгледа да се исти врате откуда су дошли.</p> <p>Млоге војводе држаше се Ђурђа; |
| ти, нит’ времена да се опораве, мада им откудгод индат дође, но на јуриш, ја ћу први напред и, |
| у, и ако се град што пре не преда, могу откудгод Турци искрснути.{S} Жигмунд и војводе не прист |
| у манастир Богородицу да подели благо, откуп Голупца међу издајицама.{S} Тако Ферхад Исак-паши |
| о био искресати и то што је Јеремија за откуп Голупца искао, јер је деспот силно богат, богатиј |
| лупца одвраћао, деспот пак није хтео за откуп да зна кад прелази Голубац у мађарске руке.</p> < |
| ита деспот. — Јесу л’ добили награду за откуп издајства?</p> <p>— Јесу л’, сад ћеш видити, хајд |
| а понуђа ти војвода Јеремија Голубац на откуп.{S} Твоја мудрост и дивана твог памет знаће то оц |
| побојао се да Јеремија сам не прими сав откуп Голупца, а њему ништа да не остане.</p> <pb n="46 |
| прстом показује на благо.</p> <p>— Ево откуп Голупца, ал не за издајице. [С] Исак-пашом свршио |
| го што имаш и зидај Смедерево.{S} Ја од откупа Голупца, од крваве хаљине нећу ништа, а моја пол |
| и ту је Розгоњи био крив, који га је од откупа Голупца одвраћао, деспот пак није хтео за откуп |
| , па изиђу.</p> <p>— Ево ти половине од откупа Голупца, половину сам за се по налогу задржао, д |
| град и Голубац, па сад вели да мора без откупа предати <pb n="435" /> града.{S} Јеремија воле и |
| а мене, опет, није било, не би дошли до откупа Голупца, — одгонетне Јеремија.</p> <p>Ферхад-паш |
| аго.{S} Могао сам и Голубац од Јеремије откупити, но рашта кад би опет дошао у руке Жигмунду.{S |
| ко сам и сам мислио, Турци ћеду Голубац откупити, ти ћеш се и мене сетити.</p> <p>— Немај бриге |
| , то је <pb n="497" /> већином бимбашом откупљено, и ваљда ти је и предато.{S} Од мене, пак, до |
| е у Србији не има станка, робље не може откупљивати, а рашта му бог даде памет и миш’цу, већ да |
| вог надглавника, већ као у деобеника на откупној цени Голупца.{S} Нит’ га поздравља, нит’ шири |
| ш Голубац.</p> <p>— А ђе је мој улак са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је Харалампије — рече |
| закопча:</p> <p>— Вами, дјеобеницима о откупу Голупца нек је ова осуда.{S} Издајицама рода, на |
| и Харалампијем.{S} Нијесу се сложили о откупу Голупца, па их је Ферхад-паша погубио, а новце н |
| > <p>— Дакле, сад би било време да се у откупу Голупца подјелите.{S} Голубац је у турским рукам |
| ван, поред свог толиког стада, тражи да отме другоме једино јагњешце, не мислећи да коло иде на |
| да ти вјеру наметне, јадранско поморје отме, и трговину утуче.{S} А без савезника ипак не мож’ |
| усин млађи брат Мехмед, да Муси царство отме.{S} Деспот и Ђурађ употребе ову згодну прилику на |
| х уздизали.</p> <p>Дођу јошт неки одвећ отмени гости.</p> <p>Дошао је деспот Стеван са Ђурђем, |
| Брдо се јако држи, не могу Турци да га отму.{S} У Новом Брду има нешто и Ђурђеве војске, ту су |
| и ил’ у робље одведени.{S} Ако Турци не отму Ново Брдо а Голубац падне, онда ће Мађари са Ђурђе |
| >Нагрнуше на Србље јуначне</l> <l>Да им отму добијено благо.</l> <pb n="238" /> <l>Стаде звека |
| стаде Русна и жудно очекиваше шта ће на ото Милица рећи.</p> <p>Милица, да би своје мнење бољма |
| м тога и уз тамбуру врло добро певао, з’ото кад је год појао у цркви, поред свег лепог гласа не |
| анешена силом и богатством Бајазитовим, отпадила се од Светислава, мислећи да ће јој се цео ист |
| госте позива.{S} Па кад се од Жигмунда отпадиш, онда се не можеш одавде маћи кад хоћеш, могу т |
| ра, да ти ја у крвавом боју притичем да отпаднеш од Турака и да успоставимо опет Душаново царст |
| м код римпапе, погађају се како да буду отпадници.{S} Патријарх цариградски нема снаге, а ни ми |
| м их штитити, а да ми наруку иду против отпадништва зетске, херцеговачке властеле.{S} Моја је ж |
| абље млого, поклони је другом.</p> <p>— Отпасан и једанпут поклоњени мач не узима се натраг; шт |
| Радосав.</p> <p>Кад им је бимбаша сабље отпасати дао, Јеремија горко уздану, Јаблановић гризе о |
| огу коју прозборити.</p> <p>Ферхад-паша отпасује сабљу димишћију, и пружа је Облачини.</p> <p>— |
| м реч’ма владао.</p> <p>После ови’ речи отпаше Ђурађ свој мач, хтеде га Марку поклонити.{S} Мар |
| дозовем тамбураше или гусларе, да коју отпјевају?{S} Тамбураш је наш дуго био у служби код дра |
| да сву ту штету надокнади и Турцима јак отпод даде.{S} Један очајни и обранителан рат могао је |
| беше приређен.</p> <p>После поздрава и отпоздрава мало заседну, и за_мало трајаше, ал’ ето игу |
| се видели.</p> <p>После ових поздрава и отпоздрава, настане тишина.{S} Све већ мирно почива.{S} |
| ма стоје као заковани, не дају речце ни отпоздрава.{S} Ваљда осећају да су то пољупци Јуде Иска |
| м калуђере оставити.{S} Последње недеље отпојао сам са једним гласом вечерње, а у понедељник ни |
| која реч пусти се.{S} Владика Мелентије отпоји жалосну песму Дамаскинову „<title>Плачу и ридају |
| одице; мир и благослов свима — затим се отпоји тихо калуђерски „<title>Многаја љета</title>”.</ |
| љао, да мира донде тражити нећу, док не отпојимо у светом храму „<title>Возбраноје побједоносна |
| адне, да не би Турци чули како Јеремија отпор даје.</p> <p>Преко, из Ласловара Лошонција из топ |
| говорећи да се са таковом силом Турцима отпор дати не може, но мора се натраг к Босни повући, д |
| о се одма’ појавиш, наићи ћеш на велики отпор, којем ћеш морати подлећи.{S} Знаш колика је Обла |
| орен није могао као у старо доба толики отпор дати.</p> <p>На срећу, подигне се из Азије Мусин |
| опријатељивши се Турци напали, довољан отпор дати могао.{S} Сви они који су мислили да ће турс |
| а видимо шта је.{S} Уклони се мало, док отпоруку не добијеш.</p> <p>Улак се уклони.</p> <p>Хара |
| Кад је све спремно, Јеремија чека добру отпоруку од деспота, ил’ нападај.</p> <p>Кад је већ све |
| Са Вуком су већ начисто.{S} Ако то исто отпоручи Милица што и Бранковић, онда је добро.{S} Онда |
| е Јеремији поруку.</p> <p>Јеремија опет отпоручи, да града предати неће.</p> <p>Жигмунд разљуће |
| Турцима не иде у рачун.</p> <p>Леонтије отпочине.</p> <p>— Жалосна ствар, шта о томе Ферхад мис |
| астиру Манасији.</p> <p>После ових речи отпочине, мало узда’не, очи му се укоче, мало се стресе |
| ка војска већ на путу.</p> <p>Ту деспот отпочине, баца поглед на војводе, канда журно очекује о |
| анови.</p> <pb n="515" /> <p>И кнежевић отпочине, и после одмора буде дворен, па онда на посао. |
| <p>Облачина Раде и свита сместе се, да отпочину.{S} С тешког пута су дошли.</p> <p>И деспот по |
| већ се као за смрт преправљају.</p> <p>Отпочину, ал’ закратко, опет се дигну.{S} Обуку се у св |
| летку, видећи да уморни и рањени јунаци отпочинути морају, дигну се да отиду.{S} Патријарх сузн |
| деспот после кратких питања и одговора отпочинуће, па тек онда ће се са Јерином свјетовати. <p |
| зло, плету замке, и кад их сан превлада отпочинућеду, па онда опет приправни за борбу.</p> <p>Ж |
| иликом житије св. Пантелејмона.{S} Како отпочне, а он чита тако напрезајућим гласом канда му је |
| вали.{S} Но најважније ствари међу њима отправљао је Ферхард-паша, ком је султан све своје пове |
| већ било у Дечанима.{S} И гласоноша је отправљен.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id=" |
| би опет као пре прошао, замоли да га ко отпрати.</p> <p>Митар се сам понуди, а и Петар, искајућ |
| пији.</p> <pb n="443" /> <p>Харалампије отпраћен је до одређеног му чадора, и легне да спава.</ |
| , није ништа крив“.{S} А Турци ме одма’ отпусте да могу ићи куд ми је драго.</p> <p>После ови’ |
| унда, и обдарив’о их богатим дарима.{S} Отпусти их, ал’ уједно препоручи им да чувају Јерину, и |
| сти очи засветле.</p> <p>Ферхад-паша их отпусти.</p> <p>Прејави се бимбаша.{S} Каже да је наред |
| ши што је било заточеника, деспот их је отпустио милошћу на слободу.{S} Ово је по други пут што |
| у бољу душе.</p> <p>Деспот са Облачином отпутова, а Јерина остаде да чами, док се у Смедереву р |
| </p> <p>Ферхад-паша спрема се, сутра ће отпутовати.</p> <p>Један део војске вратиће се у Крушев |
| пркоси.</p> <p>— Кратко је време, зором отпутовати морам, чујете л’ тамо преко жагор у мађарско |
| , јахати је још као искушеник научио, и отпутује.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Краљ Ж |
| ах и поклисарах, па се спреми на пут, и отпутује.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id="S |
| е: калуђер мора добар носник бити, ради отпуштенија не само своји’ но и туђи’ грехова — а они с |
| ватре, с пријед Турчин с леђи Маџар.{S} Отргни се од Жигмунда, гледај како је по земљу и по теб |
| ава, па би ти као тешко било од њега се отргнути, је ли?</p> <p>— Јест — одговори жалосно Милев |
| Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти отреса, и он држа да су кнежевићи под мојом руком, и да |
| чекати, малочас док се путници прашине отресу, ту ћеду бити.</p> <p>Турска војска од Крушевца |
| стели један другом преко неверног слуге отров даје, један другом најмљеном руком мучки срце пар |
| пет чест војводска није му допуштала да отрпи од будале таков разговор, у којем се великаша сла |
| и несрећном постала.{S} Једно магновење отрује човеческо, особито младо срце.</p> <p>Сад се Мил |
| јој вољи са победом врати, гледаћемо да отсад у свако доба и у свачему преправнији будемо него |
| жевиће, да са њих народ не страда.{S} У отсутности мојој предајем вам сву владу, радите по мом |
| за руком испадне, онда ћеш више користи отуда имати, него што је косовска битка донела.{S} Мили |
| шу грухну хатлије, од њега као од стене отфркну, љуте димишћије му се о оклопу ломе, сваки му у |
| реву.{S} Да би могли самовољно владати, отцепили су се са својом војском на Косову од Лазара и |
| имао бојазан, само у деоби да му што не отштрби, јер му је Јеремија сувише похљепљив, бољитка с |
| иста, бог ме покара што поста’ деспот. ’Оћете ми, Турци, отјети дијете, мило дијете, као Милеву |
| ковић, покрај њега и за њим војводе.{S} Ох, да дивних јунака!{S} Какав је Ђурађ Бранковић, стје |
| р поглед бацив на Харалампија.</p> <p>— Ох, бог из тебе говорио.</p> <p>— А није л’ ти жао наро |
| {S} Проучио је многе књиге.{S} Видио је охолост и грабљивост, завист великаша, видио је ’де нар |
| оморјем Србији не привеже.{S} Све је то охолошћу властеле покидано.{S} Па Млечићи подбадају вла |
| ; чини јој се канда глас чује — Јерино, охрабри се.</p> <p>Изиђу из града по спуштеним мостовим |
| рати умукнути.</p> <p>Калуђер се сасвим охрабри и седнувши, као да се ништа необично није стало |
| а, па нам је дужност о’ђе нагледати их, охрабрити, ако је могуће и искупити, или бар дома глас |
| ад у заштиту против обојице, попустиће, охрабриће се; но ти иди у народ, храбри га, уређуј ђе р |
| ма служити?{S} Једва му остаде Прилип и Охрид, да се лебом ’рани.{S} Лазара и његову породицу в |
| Јесам, ал’ су ме у младости потурчили, оца и матер су ми посекли, живили су били у Призрену, ч |
| ote> <note xml:id="SRP18590_N10">Треба: оца.{S} Прим. прир.</note> </div> </back> </text> </TEI |
| </p> <p>Шта је мучило тако у ноћно доба оца Харалампија да се на тако необичан поход даде?{S} Н |
| орао се пострићи по жељи и налогу свога оца, који је био уважен војвода код цара Лазара.{S} Пат |
| еве породице, па ћеш по првенству твога оца право на владу тражити.{S} Но ма ти се кад како вод |
| нда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мога оца судба постигла.{S} Ја сам због њега остао без земље |
| ели Вук Бранковић.-</p> <p>— Ја на мога оца не дам ништа рећи — рекне разљућен већ Ђурађ.</p> < |
| пала, да Србин јошт није сироче, да има оца и мајку.</p> <p>Ту ћеду се створити бајни перивоји, |
| <p>Са овим реч’ма циљао је Светислав на оца Харалампију, који је као син војводе, место сабље и |
| бито, пак, са задовољством гледао је на оца Харалампију, који је такођер подсмешљив поглед на П |
| еђусобан рат се опет започео.{S} Син на оца, брат на брата је руку дигао.{S} Турци почну се све |
| p> <p>После ове речи поглед је бацио на оца Харалампија и на то сви се почну смејати.{S} Сам је |
| гор међу служитељима, остави спавајућег оца Леонтија и цео у црно увијен, пође ближе к том жаго |
| мили, какви смо несретни људи!{S} Нашег оца слуге уживају пуну слободу, виде белога света, весе |
| о због њега, сад опет не могу због твог оца и царице међу моје Србе ступити.</p> <p>— Мој отац |
| Је ли, Светиславе, ти ћеш ту поред твог оца чекати опредјелење да, кад устреба, пред непријатељ |
| ли, господару, чудиш се?{S} Ја код твог оца’ дворска будала, а о’де паша.{S} Е да ти приповедам |
| ј о том ни говорити.{S} Ја не могу твог оца слугом бити, а он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да |
| агда мој и мог оца душманин био.{S} Мог оца душмана крв проливати морам, но опет волијем мој на |
| јводе и саветници нису за власт.{S} Мог оца зна сваки да је за тај посао најспособнији.{S} Он ј |
| у је отац рекао да сам му ја већ од мог оца намењена, па шта би сад на то казао? — одговори као |
| што је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца душманин био.{S} Мог оца душмана крв проливати мора |
| и са шаком људи све освојили.{S} Но мог оца војска сваки дан све већма расте.</p> <p>— Баш би р |
| буде он потчињен деспоту, кад су једног оца синови, <pb n="337" /> у свим ратовима једнаку су с |
| Поштовали смо стрица, као свог рођеног оца.</p> <p>— Кад се опоменем оне жалосне ноћи, када на |
| <p>— Право има Драгаш.{S} Мог покојног оца царска власт јошт је сасвим крепко стојала.{S} Он ј |
| елин Јеремија?{S} Он је нашег несрећног оца пријатељ био, па ваљда ће и наш бити!</p> <p>— Е до |
| Светислав, јоште млад, свагдар је поред оца живео, а својом добротом и красотом млога је срца с |
| их чувати.{S} За ту сврху нема бољег од оца Харалампија, настојатеља у Високи Дечани.{S} Јереми |
| ња Цецилија је у Ласловару, Дунав је од оца раставља.{S} Брига је, да не допадне турских шака.{ |
| ито хвале.{S} Кажу да је далеко бољи од оца му Мурата.{S} Кажу, да је још и млад, леп, а да је |
| о њене породице.{S} Ђаурској ђевојци од оца мора што припадати насљедија, браћа ју не могу из т |
| адају?</p> <p>— За овај случај немам од оца упутства, јер он само жели да он управља са народом |
| а не потребујем, осим што ми је јошт од оца остао; тај ће ме до гроба служити; па и то знај... |
| ко се свршило, иду ван, и Ферхад позове оца Радосава у трапезарију, има да још нешто каже.</p> |
| акон налаже.</p> <p>Ферхад-паша дозивље оца Радосава и ослови га да му исприча своје житије.{S} |
| аси, у очима жар поносит, хити да спасе оца, краља, војску.</p> <p>И срећа послужи дели-девојку |
| тек смеју чудном питању, то су ђеца без оца и мајке, и као да су с неба на земљу пала.</p> <p>Н |
| лом двору.{S} Осим патријарха, Новака и оца Леонтија сваком је већ то познато било.{S} Није ни |
| донде су мутиле свакојаке мисли у глави оца Харалампије.{S} Он је био немиран дух.{S} Мерио је |
| ви, то јој је све.{S} И млађи су волели оца Теофана, и они су га оцем звали, јербо је брат само |
| ми најпре, шта си чуо од патријарха или оца Леонтија?</p> <p>— Јошт нисам досад ништа из њи’ из |
| атрвена, јер у оно доба брат брата, син оца је убијао.{S} Он је постао на то султаном свију Тур |
| једну.{S} Он је овде ходајући очекивао оца Харалампију.</p> <p>Кад наједаред, ето оца Хараламп |
| рвара не би ништ’ више желила, већ само оца Теофана да га види игумана, то би био живот, ал’ ту |
| Харалампију.</p> <p>Кад наједаред, ето оца Харалампије.{S} Његовом доласку следовао је издалек |
| тиву Мирче, и то зато, што је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца душманин био.{S} Мог оца душ |
| е опомените мојих речи.{S} Мене су ваши оцеви турском удворицом звали, зато што сам не могавши |
| лађи су волели оца Теофана, и они су га оцем звали, јербо је брат само братијама.{S} Па и млађи |
| 78" /> <p>— Ако је цар за царом, син за оцем, Вукашин је био цар пре кнез-Лазара, зашто да није |
| сутра продужи.</p> <p>Отац Леонтије са оцем Харалампијем на једном су конаку били.{S} Стражар |
| оју будалаштину са сваким, а особито са оцем Харалампијем проводио, и свашта је смешно казивао. |
| е стар и слаб, па као јединац, мора над оцем лебдити — рекне подмуклим гласом Русна.</p> <p>— Ђ |
| војој младој души осећала бол за својим оцем.{S} Особито, пак, забуна та у двору каткад је ужас |
| в је град Голубац, па богато Браничево, оцјека се лако исплатити може.{S} Преко мене као свог п |
| ја мудрост и дивана твог памет знаће то оцјенити.{S} Понуђам ти у име Јеремије Голубац.</p> <p> |
| алуђери зову „сестра“ Варвара шта ће са оцом Теофаном, кад јој је он једина разбибрига у невесе |
| х дворских служитеља.{S} Они се, ваљда, оцу Харалампију смејаше.{S} Доиста, отац Харалампије бе |
| ајст Грка посекао.{S} Преподобном, пак, оцу Герасиму обично после јела већ и онако му црвени но |
| ата су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ осветлати.{S} Прапрађед ти је био војвода Гре |
| згоња, Цецилија распуштеним косама пада оцу у загрљај, и моли га да се са својима у Ласловар вр |
| .</p> <p>— Сулејмане!{S} Ти си још моме оцу свагда десна рука био, ал’ овако што паметно још ни |
| огао одвојити, но, напослетку, морао се оцу повиновати који га више нипошто онде оставити не хт |
| ву ролу играла.</p> <p>Калуђер се врати оцу Леонтији и с њим се о различним стварима разговарао |
| од детинства јошт, па је без сумње твом оцу поклоњен.{S} Знаћеш да исту сабљу примити не могу, |
| ином породицом неслога влада; реци твом оцу да ће <pb n="291" /> Марко оног потпомагати, који с |
| вама што не уреди, примирје дајем твом оцу и целом вашем народу.{S} Повући ћу и оно нешто војс |
| ти.</p> <p>— Не би л’ добро било да мом оцу прословим што о том, па ако је могуће да се ствар и |
| од Турчина поручено, обречено је и мом оцу, без да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био |
| гости су се слатко смејали, само једном оцу Харалампији није се то допало што је већина гостију |
| то пошље од турскога цара који је њеном оцу душманин био, но опет, потајно љубопитство ју је му |
| и хришћане нег’ себе, и ако јесам веран оцу син и против Мирче војујем, зато опет искрено испов |
| спотско носити допустили, иако је Марко оцу му непријатељ био, није могао пропустити да не види |
| је од стиха преда се тој задаћи.</p> <p>Оцу Пајсији наложи да кнежеве забавља, да с њима вечера |
| ко вас бог учи.{S} Храбрите народ да не очајава, бог праведнима и патницима помаже.</p> <p>Десп |
| удба.{S} Мораш се јој поклонити, ал’ не очајавај.</p> <p>— Кад ти женскиња храбро говори, онда |
| риштама подигнућеш многе кровове, даћеш очајалој сиротињи да у зноју лица залогај хљеба мирно п |
| нади и Турцима јак отпод даде.{S} Један очајни и обранителан рат могао је постати врло опасан п |
| ановић још се јако одапиру.{S} Јеремија очајно се бије.{S} Зна ако допадне шака Мађара, да ћеду |
| " /> ти јако бране град.{S} Сви се боре очајно јуначки, јер бране себе, своју чељад, своје благ |
| ма, јер је српски народ прежесток, и, у очајном стању, страшан непријатељ.{S} Он рашчлени да је |
| ама не може дати јак салијеп, да зидина очврсне.{S} Мој шурак, кнежевић Кантакузен јаје туче у |
| ину да... шта ће онда бити...{S} Је л’, оче, ти си Бранковићеве лозе пријатељ,... ја бар тако о |
| блановић.</p> <p>— ’хоћеш ли ти с нама, оче, или ћеш ту остати, па одавде ствар потпомагати?</p |
| ихови’ пријатеља.</p> <p>— Да си здрав, оче Харалампије, дабогда, скорим владиком постао, и зас |
| га који новац.</p> <p>— О с драге воље, оче, заповедај са мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у |
| а деспот рече:</p> <p>— А зашт’ би се, оче, побојао тајну мени исказати, кад је Петошко свом р |
| епе толико чувао?</p> <p>— Не брини се, оче, ако цела ствар за руком пође, ту си и ти с нами, т |
| усна је њега опазила.</p> <p>— И ти се, оче, овде шеташ.{S} Је л’ св. патријарх добро почивао? |
| па куда ћу ја онда?</p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами и кнежев |
| јошт вас може на зло навести.{S} Седи, оче, и не слушај ове напаснике, а и они ће морати умукн |
| им треба на знање дати.{S} Хоћеш ли ми, оче, у свачему на руци бити?</p> <p>— Заклињем ти се хо |
| луђер.</p> <p>— Ако се не варам, ти си, оче, војводе Миливоја син? — запита га Русна.</p> <p>— |
| p> <p>Деспот прослови.</p> <p>— Био си, оче, верни слуга цар-Лазара и деспот-Стевана, а сад мој |
| шњи поход ње тицао.</p> <p>— А бога ти, оче, шта си ноћас тако тумарао</p> <p>— запита га љубоп |
| сташни служитељи.</p> <p>— А шта си ти, оче, тражио ноћу, кад сви већ гости спавају? — запита г |
| међ више њих подељене.{S} Исповедам ти, оче, да је моја намера српски народ под мојим скиптром |
| пасти.</p> <p>— О томе немој ни сањати, оче.{S} Ја те могу уверити да је деспот пред млогим гов |
| на с нами и догоди, немој нас оставити, оче!{S} Ти си нам једини пријатељ и сва утеха; ако тебе |
| е, а ми овде бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ бити од нас?</p> <p>— Треба имати стрпљ |
| р дан, госпођо!</p> <p>— Бог добро дао, оче, шта има новог?</p> <p>— Ја мислим да ћеш ти боље з |
| моји синци?</p> <p>— Где си тако дуго, оче? — запита кнез Ђурђе.</p> <p>— Данас имамо гостију, |
| поглед на деспота баци’.</p> <p>— Јест, оче, све те незгоде постоје, ал’ морамо и кроз незгоде |
| предајем, док ми зајамчено не изда.{S} Оче Харалампије, ето ти књига повеље, чати шта ја имам |
| јна крв Бранковића, клонуо би.</p> <p>— Оче Леонтије, видиш како је тешко деспотом бити у пропа |
| и амо!</p> <p>Улак уђе.</p> <p>— Велики оче и господару!{S} Ево ти писма из Београда, од нашег |
| свршио.</p> <p>— Како си спавао, свети оче? рекне Новак после обичног јутарњег поздрава.</p> < |
| ст одбије.</p> <p>— Ја би’ рекао, свети оче, да је то јошт прерано да се Стеван одма’ за цара и |
| ови.</p> <p>— Добро што си дошао, свети оче, требаш ми за вијеће, јер си увијек земљу и своје с |
| у скут.</p> <p>— Добро нам дошао, свети оче, и властелине Новаче; откуд вас сад овде у мом двор |
| ад-паше тај глас добио.</p> <p>— Свјети оче, знам за твоју честитост одавна, и што те успитам, |
| у споречку доћи.</p> <p>— Чуј, свијети оче:{S} Петошко се одавна са мном побратимио, и много ш |
| ети отац Никодим.</p> <p>— Пречестњејши оче, ето дођоше нам гости!</p> <p>— Какви гости?</p> <p |
| е главе истину извући.</p> <p>— Ао, мој оче, па да тако на тебе заборави деспот!{S} Та требало |
| } Но нек буде воља божија.</p> <p>— Мој оче Пахомије, шта ћемо кад је тако.{S} Морамо се усиљав |
| ли, господо моја!</p> <p>— Здрав ми био оче, јеси ли рад гостију?</p> <p>— Драго ми је, ево ова |
| роту калуђерску.</p> <p>— А зашто питаш оче, за књагињу и за Светислава?{S} Знаш, то су велика |
| S} Но већа част у туги и мутним мислима очекива настајући дан.</p> <p>Сутрадан, познало се на с |
| царица Милица у свом двору, у Крушевцу, очекивала је брижно какове гласове са бојног поља.</p> |
| рка и Хасана, отиду свак у свој стан, и очекивали су бој.</p> <pb n="326" /> <p>Дуго нису морал |
| а Јула заплашено унутра трчи, стао је и очекивао је да ли ће ко изнутра опет напоље изићи.{S} М |
| дног и не једну.{S} Он је овде ходајући очекивао оца Харалампију.</p> <p>Кад наједаред, ето оца |
| >После ових речи, застаде Русна и жудно очекиваше шта ће на ото Милица рећи.</p> <p>Милица, да |
| не, баца поглед на војводе, канда журно очекује одговор.</p> <p>— Тако је.{S} Сви знамо да се с |
| Тако у једној већ раскиданој кули седе, очекују нов јуриш и крепе се пићем.</p> <p>Лошонција ве |
| олила да још пре вечере можемо за један оченаш одморити се, јер би, ваљда, и сам патријарх исто |
| ер није право да се покрај оштећене као очерупане Србије Жигмунд користи.</p> <p>Деспот изриче, |
| то чу Бранковић подиже се да га дочека, очи му запламту, лице му ванредну озбиљност тумачи.</p> |
| еде, бркови седи опустили се на рамена, очи, истина, слепе, ал’ велике и пуне изражаја, лице до |
| ашо, не заборави ме — рече Харалампије, очи му влажне од задовољства, ал’ пе’ар празан.</p> <p> |
| После ових речи отпочине, мало узда’не, очи му се укоче, мало се стресе и умре.</p> <p>Сви су к |
| ећа, усне подебеле, зуби велики, ретки, очи жућкасте, уши не толико велике колико дебеле.{S} Он |
| д веште руке од слонове кости изрезано, очи тамне као ноћ, ал’ из зенице светлост одају.{S} Обу |
| ш — прослови громким гласом дели-Реџеп, очи му севају.</p> <p>У исти мах чаушбаша пријави се, и |
| ао јеленица, љубезна као млада срна.{S} Очи су јој биле тавна ноћ, или ноћне две звезде; не би |
| е све ближе и ближе Милеви приближе.{S} Очи им се сусрету.</p> <p>Ко би могао описати Милевину |
| S} Лице суво, но млогозначеће черте.{S} Очи тамне и жалосне.{S} На лицу му је изражена борба, к |
| њега изгледа као јагње поред лисице.{S} Очи му једнако на све стране стрељају — рече Митар.</p> |
| умиљата ока као код други’, — тешко.{S} Очи му увек варнице дају, па је увек на најмањи повод к |
| о да је Краљевића Марка рођени брат.{S} Очи су му биле као закрвављене и страшне, да је тек пра |
| ленком.{S} Изглед му није делијски, ал’ очи му доказују бистроћу, лукавство.{S} Седа брада и го |
| нешто као шаљиво, лице му се смеши, ал’ очи му бољу издају.</p> <p>— Ха, да нас Харалампије исп |
| асан.</p> <p>Хасан гледи на Марка, нит’ очи с њега скида.{S} Из сваке черте Маркове у себе вуче |
| диркивајући је својим нежним прстима, а очи к земљи обарајући.{S} Нема већ моје Зулејке, па и м |
| ветло-црвенкаст, нос врло заоштрљаст, а очи зелене и мале, да се испод бели’ трепавица једва и |
| јим јадиковањем, као два славуја којима очи ископају.</p> <p>Међутим престаде и увесељење.{S} П |
| мље присвајао је, но то више да Турцима очи заслепи, јер Турци су већ онда око своје на Смедере |
| .{S} Проседи брци пали му на рамена, па очи орловске, проседа пркосно уковрчена коса, на велико |
| , у дворани цара Лазоглије.</p> <p>Баца очи на све стране, дворана му је позната.</p> <p>— Знам |
| } Било је ту гунгуле, Облачина и Кајица очи закрвавише, да не би Ђурђа, који ме на вјеру узе.{S |
| а делије слепимично, десницу сабљом над очи, јурну у дивље збуњене, који се доле тискају како с |
| арх их утишаваше да само општу цел пред очи ставе, ал’ није могао то докучити јер Мара изјави д |
| Турке ударе.</p> <p>И кад се добро пред очи узме, да су се Турци међу собом покрвили, било је д |
| оружани стоје до њега, и за њим, крваве очи бацају на њ, мере га, не би л’ крочио.</p> <p>Султа |
| једемске хурије изгледају, па му крваве очи са умиљним <pb n="320" /> својим погледом разблажав |
| слепљење њихово текло.</p> <p>Ферхадове очи сузне, жао му је несретних невиних кнежевића.</p> < |
| рођена.{S} Њен висок стас, велике смеђе очи, племенит ход, једном речи, све је показивало да је |
| ед свог предмета, кад му љубопитне туђе очи и подсмешљив поглед не сметају.{S} Нек Светислав ос |
| авније питање.</p> <p>У савету сваки је очи своје на патријарха бацио.{S} После толике несреће |
| ја давати.{S} Отац Пајсије закрвавио је очи као Угљеша кад је седамнајст Грка посекао.{S} Препо |
| або српског јестива. </p> <p>Ђурађ није очи с Марка скидао.{S} Није знао чему да се већма диви, |
| ти се за балчак сабље, крваве, обилићке очи баца на Ферхад-пашу.</p> <p>— Облачино, умири си ду |
| гов стас, његова брада, његове подмукле очи, биле су често у разговору.</p> <p>— Како се теби д |
| шом душом.{S} Нами таково што тек дубље очи копа.{S} Како да се успоредимо сад са икаквом госпо |
| родбини бруку рађа, и брат брату дубље очи копа.{S} Било је међу нами свашта.{S} Једно другом |
| естити пашо, ил’ је ово на јави, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће да могу у твом чадору вино |
| цом.{S} У јунаку срце се стеже, а сузне очи показују му бољу душе.</p> <p>Деспот са Облачином о |
| на њој одмах и познало.{S} Њене невине очи добију одмах неку већу ватру, неки јачи зрак; који |
| вати.</p> <p>На ове речи јако се Јулине очи засветле и сујета њена улије јој уверење да се калу |
| ешто смирено калуђерски.{S} Велике црне очи, црна коса и велика правилна калуђерска брада, а пр |
| су очи на њи’, ако деспот Стеван стисне очи, на њима веле, треба да остане српска земља, јер <p |
| све исповеди.{S} Патријарху се сузе низ очи пусте.{S} Саветовао је царици, да то не чини, молио |
| оседају.</p> <p>Тишина.{S} Сви су упрли очи у Ђурђа Бранковића, сватко ишчекује важну реч што ћ |
| p>Кратак сан, пробуди се деспот, отвори очи, види Јерину, мушки понос му не допушта да лежећи г |
| ти.</p> <p>Главарима турским од радости очи засветле.</p> <p>Ферхад-паша их отпусти.</p> <p>Пре |
| е, а Милеву како се зарумени и како јој очи блистају кад на Светислава поглед баци.{S} Слуге, к |
| их држе.{S} Врачар са усијаним гвожђем очи им испалио. 1</p> <p>Што се хтело, извршило се, кне |
| ђурђиц, пролетно цвеће, ископали су им очи.{S} Кад се у мравку, у биљки љубав појављује, Бранк |
| утајућим гласом Харалампије, и преврн’о очи, које више издају нег’ језик.</p> <p>Ферхад га је р |
| еко у Хилендар, са препоруком да их као очи у глави чувају, и да им не буде квара.{S} Ферхад-па |
| као поражен стаде се мислити.{S} Укочио очи на Леонтија који чека одговор.</p> <p>— Дакле, султ |
| леди, слуша, без да речце испусти, само очи му неки жар и светлост обузе, канда би и сам издаји |
| а образу му је била написана жалост, но очи му божаствен зрак одаваше.{S} Пун наде је сваки на |
| S} Гледи га, а не мисли о њему.{S} Опет очи изврће, вилице стиснуте, мишићи му се на образу гор |
| , и на пароброду и жељезници вози се, у очи погледати не би могао, а да грозницу не добије.</p> |
| Он је први јунак.{S} Он и Ђурађ свима у очи падају.</p> <p>— Но, то ми је драго.{S} А познајеш |
| као прам ђауру, јер би иначе другима у очи пало.{S} Овако кад га к себи дозива, изгледа канда |
| е срца себи задобио.{S} Међу осталима у очи је падао још отац Леонтије и отац Харалампије, калу |
| окрепљени, можемо и другом слободније у очи погледати, ако би нас подјармити хтео, па ма тко то |
| е опасно, после смрти деспота пали би у очи, а Гргур је имао пријатеља; изгнати их, и то је зло |
| даље рад одлазити.{S} Рувиму су упали у очи товари и велика свита, мишља канда је деспот на даљ |
| иђао сам га при трпези, како јој пиљи у очи.</p> <p>— Остави на миру те лакрдије, но гледајмо, |
| макну јестиву, ал’ им упаде на страни у очи један калуђер, доста разбарушеном косом, пред њим у |
| од турске мања, вијор сипа јој песак у очи, тма лаки’ азијатски’ коњаника, жарког сунца жега у |
| вало се од турског, па је сваком јако у очи падало.</p> <p>Они су носили красне са златом и сре |
| тихе нарави младога кнеза непријатно у очи пада.{S} Но поред свега тога, рекла би’ да Ђурађ за |
| је могао.</p> <p>После ове речи добро у очи погледав Ферхада, радосно повиче деспот:{S} Та ниси |
| нову несрећу.</p> <p>Јерина гледи му у очи, да му пронађе душе зрак, да га поткрепи.</p> <p>— |
| отерати може.</p> <p>Свима је у двору у очи пао и један и други калуђер, и одма’ их дворјани и |
| , могао је без обзира и самом деспоту у очи то рећи.{S} И деспот није се на то узбудио, а да ма |
| кајику види се један велики топ, сви су очи на њ упрли.</p> <p>Деспотови војници спроводе војск |
| p> <p>Јаблановић и Харалампије упрли су очи у Јеремију, отворе уши и усне, да чују шта ће Јерем |
| судбу, ’декоји великаши српски упрли су очи на њи’, ако деспот Стеван стисне очи, на њима веле, |
| укала кад је то чудо виђела, брат брату очи копа, свој свога коље.{S} Увиђ’о је деспот да ћемо |
| о ја већ смисли’, но ако ја не будем на очиглед Смедерево градити, тко ће мјесто мене.</p> <p>— |
| дост, лица белог и руменог, косе смеђе, очију плави’ на подобије неба, које жртвујућу се невино |
| а у главу.</p> <p>Светислав је из њени’ очију читао своју несрећу.{S} Љубав је још ту била, али |
| арка, онде опет белог лица и граорасти’ очију Српкиња, коју и да ти је душманка, волети мораш.{ |
| хово, глава, племенитог израза, но нема очију, да им душа из њих говори. — Као угашене две свећ |
| о ни блага ни власти.{S} Коме је испред очију свет одузет, тај је од свију људи најнесретнији.{ |
| ви ванредне мушке лепоте, а са чела, из очију видиш си његову светску мудрост.</p> <p>Краљ Жигм |
| и.{S} У Лошонције заковрчени бркови, из очију му варнице скачу.{S} Црни Завиша, кнез од Грабове |
| узме цело друштво.{S} Новаку се суза из очију пустила.</p> <p>— Еј, где су та времена када смо |
| дне му Марко на памет, па му се сузе из очију низ образ спусте.</p> <p>— Није ли ово брат Краље |
| изгрле, брат и сестра.{S} Суза кане из очију Јерине, на лице брата.{S} Од детића види делију п |
| Тај мора бити препреден, види му се из очију.{S} Па све нешто са куваркама и служавкама шурује |
| ћ и што није говорио, оно што сам му из очију, из лица читао, ја треба све да испричам — рече о |
| Тако исто и Ђурађ.</p> <p>Милици су из очију сузе рониле.{S} Пало јој на памет шта се с њом ст |
| спот на брежуљку под чадором седи, пред очима му је свеколик поглед.{S} Задовољан је, све му по |
| } Твој јуначки изглед свагда ће ми пред очима лебдити, и када се год уз гусле твоје име спомене |
| ветислава, јербо јој је овај често пред очима, па се зна у женским забавама, а Војновић је јуна |
| д као човека познати.{S} Бадава га Раде очима тражи, сва су ђеца српског рода и јуначког изглед |
| побједу над Бајазитом, дошли смо да се очима уверимо.{S} Знао сам да о’ђе мора бити и ’ришћанс |
| ивљи победитељи, већ острвљени, крвавим очима навале.{S} Ту су пешаци, азапи и љути коњаници.{S |
| рату, беди и невољи.{S} Видео је својим очима доста јада и чемера.{S} Деце није имао.{S} Ко ће |
| p>Харалампије зачуђен, не верује својим очима.{S} Сав се запламти, никад ни у помисли да ће он |
| ље бити у Голупцу, па да се пред твојим очима право подијели, Јеремија је силан, а ја сам само |
| адо, слабо, снажно.{S} Гледао сам мојим очима ропско тржиште у Скопљу, срам човечанства.{S} Људ |
| еве, много сам искусио, видио сам мојим очима од Турака попаљене вароши, села, свете храмове, в |
| иркавим, но од смедеревке мало упаљеним очима, ишао је весело по прњавору и тако весело насићен |
| ла, опет се у двору тек само пред њеним очима озбиљно понашало, а како ту она не беше, а оно се |
| д, који ће бити стражар, који отвореним очима гледи на Мађарску, Сибињ, и оданђе амо продријети |
| м.</p> <p>Харалампије гледа га укоченим очима, вилице му се тресу, јошт не може да погоди, а ли |
| ђи блед, са стиснутим уснама и укоченим очима на њу гледа.{S} Милева не може срцу да одоле, исп |
| <p>Деспот потписује те наредбе влажним очима, перо му у руци дркће.{S} Но није на ино, мора.{S |
| , а у цркви свештеник на вечерњу сузним очима, жалосним гласом говорио је <foreign xml:lang="cu |
| дигну се да отиду.{S} Патријарх сузним очима очита благодарителну молитву и после тога сваки н |
| м стасу ил’ његовим силним, страховитим очима.{S} Брци су му се на рамена пустили.{S} Сваки му |
| а бели рамени распуштене вране власи, у очима жар поносит, хити да спасе оца, краља, војску.</p |
| <p>— Шта ћеш, кад смо били стрицу трн у очима — одговори кнез Јован.</p> <p>— Ја заиста не би’ |
| војвода Угљеша носио.{S} Јошт ми остаде очин мач од Душана задобивени, њега сам после очиног па |
| им.{S} Краљевић, држећи да има права на очине земље, није се хтео Лазару подврћи и, када се сам |
| укашина, држао је да има право на земље очине, или поне да има у том више права него кнез Лазар |
| а бројао; ал’ не могу на мене опадајуће очино право другоме уступити и себе пред целим светом к |
| јјаднију кукавицу држао био да не брани очино и своје право, и цео би га јуначки свет зато за к |
| ач од Душана задобивени, њега сам после очиног пада истражио и задобио; он ће ме јошт док сам ж |
| што сам не могавши гледати где ми моје очинство газе и отимају, код Турака помоћи тражио.{S} К |
| овој нарави одговарала.{S} Но није смео очину вољу кварити.{S} Зато је он опет остао сам у себи |
| енуо.{S} Но пре нег’ што ћеду поседати, очита молитву владика тихо, а остали још тишије реч’ма |
| се да отиду.{S} Патријарх сузним очима очита благодарителну молитву и после тога сваки на свој |
| и дворјани.</p> <p>Патријарх велегласно очита предвечерњу молитву пре још нег’ што ће сести, и |
| астала.{S} Патријарх са своји калуђери, очитавши благодарителну молитву, са Новаком се удаљи.{S |
| ћу ти већ предати.{S} Кад је ружичало, очитај молитву за Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{ |
| ам ја ту, већ да вам душе исправљам.{S} Очитао би’ ти молитвах колико треба, дао би си што и на |
| ми је један добар богобојажљив калуђер очитао молитву, нестане привиђења — упадне у реч нека б |
| милостив, па ће им и молитву о ружичалу очитати.{S} У манастир, у цркву не може их пренети, јер |
| учи им да чувају Јерину, и ђецу јој као очне зенице.</p> <p>Деспот одлазити мора.</p> <p>Тешко |
| царство обновио, а већ Алтоман гледа да очупа комад земље од цара.{S} Ако цар Лазар умре без ка |
| са Харалампијом.{S} Био је мој човјек, ошљепио је кнежеве, боже, опрости ми гријеха, много сам |
| о од тог половину добити — рече Ферхад, оштар поглед бацив на Харалампија.</p> <p>— Ох, бог из |
| о дао, незнани јуначе — одговори Марко, оштар поглед бацајући на јуначког изгледа младића.</p> |
| и.</p> <p>Јеремија стане, чека одговор, оштар поглед бацив на Харалампија, који је сад преобуче |
| сред трапезарије, главу горе подиже, па оштар поглед баци на Ферхад-пашу, изгледа канда није до |
| .{S} Војводе затежу се ал’ им паша баци оштар миг, који изгледа као заповест, и тако поседају.{ |
| ни деспот, јер није право да се покрај оштећене као очерупане Србије Жигмунд користи.</p> <p>Д |
| отиња.{S} Једна животиња има рог, друга оштре зубе, једна велику снагу, друга лукавство.{S} Так |
| деспот није се на то узбудио, а да мало оштрије Леонтији на то одговори.{S} Богзна каква је тај |
| те.</p> <p>Задње речи је Леонтије нешто оштрије изрекао, канда се хтео такнути, што се држало д |
| <p>— Најпре донијеси новце — рече мало оштријим гласом Ферхад-паша.</p> <p>Харалампије канда ј |
| педесет хиљада дуката.</p> <p>— Пеки — оштрим гласом пресече султан.</p> <p>— Поклисар без тог |
| о Аранђео, <pb n="496" /> његов патрон, оштро га гледи, изгледа као Реља крилати, коме ће о’ма |
| чки умиљато, мекушно — но јуначки лепо, оштро и велики дух <pb n="272" /> показујуће.{S} Испод |
| био.</p> <p>Ферхад-паша стане пред њи’ оштро их мери, особито Харалампија, и опет прослови:</p |
| је добре воље и на свачију реч и поглед оштро је мотрио.{S} Особито је гледао на Милеву; да ниј |
| па да ти преда благо — изрече, и гледи оштро на Јеремију.</p> <p>Јеремија је мало збуњен, не м |
| та.</p> <p>Ферхад то изрече, погледа их оштро, и тамо-амо шеће се.</p> <p>Војводе и Харалампије |
| није га оставило, но поред тога био је оштроуман и на све решителан.</p> <p>Кад издалека чује |
| поглед му је био жустар, и изражај цео оштроуман.</p> <p>Деспот кад га је први пут виђео, трон |
| а је подмукла пакост.{S} При том је био оштроуман и властољубив.{S} Његов је отац мислио да нећ |
| калуђерство, где својим особинама, као оштроумијем и памећу, далеко дотерати може.</p> <p>Свим |
| о је била на Милицу, само што је Милицу оштроумјем надмашавала.</p> <p>Русна је била, даље, душ |
| земљу?{S} Због колико ствари си ми мио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој туги вином с |
| а облетало је около дворова деспотови’, па се најпосле упуте дубље у Србију.</p> <p>Ето, сад се |
| и губе војску, а у Турака мање славни’, па опет напредују.{S} Када има млого славни’, а оно гле |
| андила запале, па мноштво православни’, па толики калуђери, па опет толика тишина, да се летење |
| у узајмљује, јер овај увек много треба, па ако деспот баш сад не буде при новцу, а Жигмунд нава |
| уката, и кад што још за војску устреба, па покрај тога још шест хиљада коњаника.{S} Ударили смо |
| јунака код себе кога цео народ уважава, па и свима прибегшим ’ришћанима као глава служи.{S} Мло |
| n="308" /> је спрам матере била лукава, па тако је и мати била прама њојзи често претворна.</p> |
| говориш.{S} Ти носиш у срцу Светислава, па би ти као тешко било од њега се отргнути, је ли?</p> |
| мо говорио, па се и он удаљи да почива, па да свој разговор сутра продужи.</p> <p>Отац Леонтије |
| лаћу војводи Кострешу три товара блага, па ћу запросити његову ’ћер, и задобићу је, јер ћу бити |
| ди на којима се види да не имају мозга, па су гори него они са запаљеним мозгом.{S} Но и тима ј |
| } За нас нико не мари, а ми ни за кога, па смо мирни од свјета и свет од нас.{S} Благо оном ком |
| а поступати.{S} Само после, ако бог да, па се мир поврати, немојмо заборавити на породицу Лазар |
| би се силна турска војска око Београда, па онда хоћемо ли нећемо ли, морали би Турцима града пр |
| у ђеца српског рода и јуначког изгледа, па се разазнати не може.{S} Бадава даје Раде распитиват |
| или би раздор у земље противни’ народа, па би с тим своје предузеће одлакшавали.</p> <p>Бајазит |
| д још промишља о судби човека и народа, па и он пређе у покој сна.</p> <p>Сутрадан крене се вој |
| е судбу, да он постане поглавар народа, па да би после са изгнанијем турски’ пријатеља српску в |
| р, отац њихов, био је старији од Ђурђа, па би после смрти деспота Стевана Гргуревом старијем си |
| код каквог паше тефтердар, па ефендија, па напослетку паша, и то од три репа,_послаћу војводи К |
| " /> Браничевска област мора бити моја, па макар се Турчину клањао — рече љутито Прибац.</p> <p |
| Но баш то је зло што има толико јунака, па се због тога баш толико цјене, да се сваки једног кр |
| број нашој, а колико има прави’ Турака, па текар из Азије?{S} Сами на себе остављени, морали би |
| , шта ради моја драга бјелопољка Савка, па и новаца... ил’ ћу му душу хрђаву истерати.{S} Бојиш |
| ’ђе мора бити и ’ришћански заробљеника, па нам је дужност о’ђе нагледати их, охрабрити, ако је |
| ц мислио да неће добар бити за војника, па му је сладио калуђерство, где својим особинама, као |
| се слагало са ратоборним духом војника, па зато војник радо се смејао на рачун калуђерства, а о |
| дају, јер у свету увек има страдалника, па се њих треба у умерености сетити, јер раскошан страд |
| ар волео би је дати за Краљевића Марка, па да се тим браком савез и мир између царске и Вукашин |
| {S} Још што има војске, то је код Вука, па сад ако он не заузме кормило, све ће пропасти.{S} И |
| опасност која јој грози од стране Вука, па тек од Турчина, ако му жељу одрече; а лепо са ћерком |
| не даде, хоће свуд да му је десна рука, па ако је до погибељи, да му је глава до главе.{S} Десп |
| ке сплетке Харалампију често откривала, па временом срећа је до садашњег стања допратила.{S} И |
| а.{S} Њега је Русна покровитељствовала, па чрез Ђурђа Бранковића дошао је до овог важног места. |
| ћ о том, Петошко, види се да си будала, па зато тако лудо и говориш — рекне Костреш.</p> <p>— Б |
| речи Турчина.{S} Вука се Милица бојала, па би се буди с ким сајузила, само Вук да не господари. |
| машити.{S} Њему је јошт Влашка сметала, па онда на Мађаре.{S} Скупи силну војску, и удари на Вл |
| S} И Турке је иста битка јако ослабила, па су морали обазрително поступати.{S} Српска се војска |
| она скоро у харему султановом налазила, па заборавимо ју мало, да нас не боле срце.</p> </div> |
| војска маџарска у Браничеву натуштила, па заузела после и Мораву.</p> <p>— Силна је турска вој |
| жао да је он одавна насљедник престола, па не може нити има право својој породици кормило из ру |
| ја се са дворјанским девојкама забавља, па поред ситне тамбурице пева песме заљубљени’.</p> <p> |
| се, да се султан Мурат на Србе справља, па се чудим да се архимандрит ништа о томе не брине.{S} |
| лан, богат, без унутрашњих непријатеља, па кажу још да је млад, красан и благ.{S} Ако нам добро |
| Знате да имаде и у чистом житу кукоља, па има још који у овој већ разровеној земљи зло сеју.</ |
| и Бранковићевим, у турским пустошењ’ма, па се већ к злу привикао.{S} Но мене старца све то боле |
| образом, он је издајица над издајицама, па се од Ферхад-паше многоме нада.</p> <p>Кад у трапеза |
| Већ ми миш’ца изнеможе, а Турака нема, па нит’ Харалампија.</p> <p>— Бо’ме зло, ту се мора мри |
| к — није се онда питало, колико ји има, па смо опет свагда победу одржали.</p> <p>— Али цара Ду |
| ити.{S} Код Голупца сам био с Мађарима, па ми опет ишао наруку без да су се Турци и најмање под |
| сутра опет можеш ил’ мораш с Мађарима, па како је Петошко на дивану султану уз кољено, не знав |
| ну, српски посланици су међу туђинцима, па Марку је требало гостољубивим бити.{S} Марко даде од |
| е, ако бог да, опет покрвиш са Турцима, па макар у друштву Маџара, да ти ја у крвавом боју прит |
| не.{S} Ми смо овде готово међу Турцима, па можемо први страдати.</p> <p>— Шта је брига Хараламп |
| ва, јербо јој је овај често пред очима, па се зна у женским забавама, а Војновић је јуначина ко |
| ати, и онда би даље дотерао од Стевана, па и напослетку мораће то учинити ако га свеколики наро |
| властелини чекају само на смрт Стевана, па да кнежевиће, за које се већ зна ’де су, силом одвед |
| да и сам Вук не трпи брата му Стевана, па Вукова партаја, будући је сама по себи слаба, нити м |
| <p>— Кнеза Ђурђа реч доста је основана, па и сам признајем да у таковом стању, као што се сад н |
| е трапезарије, то се меће пред Теофана, па ни вино није ма какво.{S} Сад ће се заложити тако, д |
| ећи.{S} Проседи брци пали му на рамена, па очи орловске, проседа пркосно уковрчена коса, на вел |
| дњи, науци и слози.{S} Још мало врмена, па Србија да буде опет онака као под Душаном.</p> <p>Ст |
| о да сам му ја већ од мог оца намењена, па шта би сад на то казао? — одговори као кроз плач Мил |
| гдада преко три морја, седам краљевина, па чак до римпапе.{S} Свако тражи његово пријатељство.{ |
| тке до сада, скоро већ тридесет година, па никад у миру, него све у рату, беди и невољи.{S} Вид |
| ка.{S} Младић, истом од двајест година, па свуде већ за првенством тежи.{S} Па и међу самим ост |
| у, без утехе, без душевног поткрепљења, па како да се не турчи?{S} Не тражи нико мученички вена |
| њен.{S} А ионако сад се све кида, цепа, па сваки се најпре за се брине.</p> <p>Тако дигну се на |
| Мурат би хтео да се Срби ма’ну Мађара, па да може преко Србије удесно на Мађарску нападати, а |
| ајвећи приврженик породице цара Лазара, па је зато без сваког устезања говорио.{S} Царица му то |
| <p>Сејмени ухватили обе руке поклисара, па га вуку пред чадор.</p> <p>Поклисара пред отвореним |
| .</p> <p>Султан промери оком поклисара, па прозбори.</p> <p>— Чујеш, робе, примам Голубац из ру |
| васта плећа.{S} Па није ни за калуђера, па ни за свештеника, јер такав човек кад није наоко, ни |
| жава.</p> <p>Она није познала калуђера, па са страхом побегне унутра и осталима је, што је виде |
| ист, утаманила, а овде нико ме не дира, па вам могу више на руци бити.{S} Сваки дан по некоји з |
| Јован и Ђурђе, два брата као два бора, па би ишли да загрле певца и с њим судбу живота деле; н |
| ’ватио је значајност деспотовог говора, па ће му на то разборито одговорити.</p> <p>— Твоје риј |
| Дунава да опашемо Београд, пасти мора, па је лис у замки</p> <p>Тако и остале паше одговарају, |
| са Мађарима турској сили подлећи мора, па ће и народ све изгубити.</p> <p>Кад је све наредио, |
| ојевао и победу одржао.{S} Данас-сутра, па ће му се већ и деца у светске догађаје уплести.</p> |
| упца, нек ми да дванаест хиљада дуката, па на то још дванаест, и још дванаест Јаблановићу.</p> |
| е подне с једном девојком овуд се шета, па одавде иде к царици.</p> <p>— А где је Светислав?</p |
| би боље било одмах напасти на деспота, па преметнув га, одмах на Београд поћи и отети га.{S} Ф |
| , и бићу поп.{S} Језичан сам био доста, па сам знао око матере; она ми понуди кћер.{S} Посао је |
| уман у Дечанима, а Пајсији је то доста, па баш ма то било не у Дечанима, него и у другом манаст |
| рчину осветити, и то помоћу Бранковића, па да уз то још и мало земље задобије.{S} Мурат би хтео |
| и такових шаљивчина, а особито певаца, па тамбураша, да им у целој земљи пара није било.{S} У |
| у се станим.{S} Имао сам нешто и новца, па ми је зато и пут отворен био.{S} Једна убога удовица |
| ги курјак био је лаком на лежећег зеца, па тек што се мало удале, пошље првог међу овце, где га |
| ер ако ти то не учиниш, учиниће Милица, па ћемо се задоцнити.{S} Турчину нек се упусти Приштина |
| ла не види света.{S} Сваки жали слепца, па му удељује.</p> <p>Слушају га два млада кнеза, Јован |
| едати, онда сам ја господар од Голупца, па ћу сам да се погађам.</p> <p>— С киме?</p> <p>— Ма с |
| , већ да дођеш и донесеш кључе Голупца, па да ти преда благо — изрече, и гледи оштро на Јеремиј |
| {S} Нијесу се сложили о откупу Голупца, па их је Ферхад-паша погубио, а новце на поле подијелио |
| г да му душу прости, био је блага срца, па је Турцима простио.</p> <p>— Дао је реч и заклетву д |
| стати.</p> <p>Деспот је био тврда срца, па се није баш тако лако болести дао.{S} Поред све теле |
| искуша, да ју, наговори да Вука слуша, па ако лепим речма до тог не може доћи, а оно да јој ма |
| шт врло млад, и отац му је стар и слаб, па као јединац, мора над оцем лебдити — рекне подмуклим |
| удала зна све како дишу, који је какав, па сад једног реч’ма окресне, сад другог, и ником не ос |
| искусан војвода, а при том властољубив, па ако он не би насљедником постао, правио би буну, па |
| крста.</p> <p>Отац Радосав је милостив, па ће им и молитву о ружичалу очитати.{S} У манастир, у |
| {S} Једанпут су ишла два курјака у лов, па су уловили једног зеца; онај који је зеца у зуби држ |
| канути због њега проливена српска крв, па смисли други пут предузети.</p> <p>Но како ће, кад м |
| тако, немој времена губити, иди натраг, па кажи Русин да само ми партају одржава, а ја ћу ослаб |
| сам дочекао у Крушевцу ево овђе живљег, па харем, не би’ се мјењао ни са цар-Лазарем.</p> <p>— |
| рата, да се ослободи од уплива турског, па да ће се тако и Србин и Грк наново са славом подићи. |
| српско одело разликовало се од турског, па је сваком јако у очи падало.</p> <p>Они су носили кр |
| азује, али шта помаже кад је јошт млад, па поред сви’ својих мудрих мера не може да проникне кр |
| ма’ за цара извиче.{S} Он је јошт млад, па поред све своје памети, у ово опасно доба могао би н |
| та донети, ал’ засада врло је још млад, па поводљив; срушио би се под садашњим земаљским терето |
| ака успемо, њих помаже лацмански Запад, па ће нам папом <pb n="530" /> грозити; рекох, у неслоз |
| ћи да Розгоњија сам хоће да уђе у град, па зато и жели да га ли само мађарска војска освоји.{S} |
| обојао се да не уђе деспот први у град, па да се како год онде не угњезди, јер би се Жигмунд <p |
| су већ посјели Мачву и заузели Београд, па им треба још Голубац, па ако га задобију онда ћеду с |
| <p>— Ја сам Петошко — одговори Ферхад, па уставши пође к деспоту говорећи:</p> <p>— Дај да ти |
| љство његово.{S} Мађарски краљ Жигмунд, па онда грчки цар, па Дубровчани, желе с њиме у савез с |
| вом својим понуди, али је силан и горд, па неће да моли деспота.{S} Но покрај свију ти’ пријате |
| у играти.{S} Само чекају да дође Ђурађ, па да се с њим још договоре.{S} Највећи приврженици Лаз |
| о под Душаном, ал’ је увео лепе уредбе, па то мало било је барем срећно.{S} Дух народа почео се |
| имали лавру или обитељ свога св. Саве, па су побожни српски калуђери онде као код куће били.</ |
| дајући на њи’, не могу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђаури поред овакови |
| о и међу нами има луда који се противе, па их попале.</p> <p>— А тко вам је сад шејкулислам, па |
| ни с Алтоманом?{S} Није ли му отео све, па га је јошт у Ужици тако морио?{S} Веруј ми, кад се т |
| е бар да је раван, а за то нејма снаге, па тек буде туђа подлуга.{S} Код мене је право Немањића |
| жу, све једна хоће да је боља од друге, па једнако рат међу собом воде, а адуми се смеју, на ’а |
| већ ти великаши побринули да се заваде, па ћеду онда у деоби покрај кнезова и они који комад за |
| ке, смирена бледа лица и честите браде, па мислити мораш да су то нека изванредна суштества.{S} |
| ето тријест година како Душана нестаде, па шта се од српства учини.{S} Где нам је Марица, где ј |
| идан.{S} На срећи, ако Маџари побиједе, па покрај њих истераш Турке.{S} Ако на несрећи, онда не |
| S} Свагда треба да се зна откуд се иде, па онда путовање мора бити срећно.</p> <p>— Дакле ти би |
| Народ за њима као овце за пастиром иде, па више такови пастира на више страна народно стадо дел |
| а је тако добре воље, мало се ослободе, па се почну слободније и разговарати.{S} Отац Леонтије |
| .</p> <p>— А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођи и ти у Једрене.</p> <p>— Док падиша мир не утвр |
| варио.</p> <p>— Само сад ово нек прође, па ти богат манастир не гине.{S} Сад да видим кнежевиће |
| да упропасти, или им у нужди не помаже, па чека да један другог прогута.{S} Једанпут су ишла дв |
| насред трапезарије, главу горе подиже, па оштар поглед баци на Ферхад-пашу, изгледа канда није |
| ак и патријарх код цара у стану налазе, па откуд их сада у Крушевцу? — Но при свему том, тајећи |
| навао унакрст свуда пружајуће се стазе, па је баш натрчао на Петра, а и Митар му је за леђи био |
| за себе у земљи српској имали партаје, па чрез то народу ослабљену бившу, за Турке је боље бил |
| ознавати разне народе и њи’ове обичаје, па измучени вративше се у свој род, што су на страни до |
| н, чека се само коначна пропаст Србије, па је онда и Цариграду куцнуо час.{S} После Косова Душа |
| грудима стегне; или идеш поред џамије, па видиш у црвеним ’аљинама булу, са покривеном главом, |
| л’ јој могуће пчелом постати?{S} Није, па зато мора се ради свију пчела својој неотклоњивој су |
| p> <p>— Погледај ме добро, Харалампије, па реци тко сам.</p> <p>Харалампије гледа га укоченим о |
| мало да се одморите — рече Харалампије, па их у велику једну собу уведе.</p> <p>Овде се мало јо |
| ру.</p> <p>— Само да је ту Харалампије, па да знамо на чему смо.</p> <p>— Шта ће нам Харалампиј |
| мија.</p> <p>— Живио и наш Харалампије, па ма патријаром постао — напије Јаблановић, бацив нами |
| му своја места, каогод и Петошко своје, па су се частили, веселили; после обеда старији мало у |
| {S} Како је тешко кад коме кућу освоје, па га нов госа у госте позива.{S} Па кад се од Жигмунда |
| олука хујећа вода умилно га успављује, па тек после на мекане душеке, да о оном што му је најм |
| а новаца, и да му ваш деспот узајмљује, па и то знамо да он Голубац Мађарима предати мора, стог |
| толика тишина, да се летење муве чује, па тек наједанпут чујеш умилно пјеније!{S} Та не може л |
| е деспота, после деспотице, па владике, па тек онда игумана.{S} Но од радости ил’ забуне поче љ |
| љи обарајући.{S} Нема већ моје Зулејке, па и моја радост већ прође!{S} Прође ме већ и жеља лова |
| Видајић — Милица нема никакове војске, па опет хоће да господари.{S} Стари Новак сад за тим је |
| кле, он хоће да прими сву власт у руке, па онда? — да метне себи круну на главу — рекне љутито |
| а се од двора њему противна лица удале, па да се обвеже царицу верно заштићавати и њој повинова |
| нију!{S} Када се толика кандила запале, па мноштво православни’, па толики калуђери, па опет то |
| земљу међу собом на две стране поделе, па да тако над својим странама владају?</p> <p>— За ова |
| .{S} Па онда свира се и пјева уз гусле, па опет прије и ил’ посље збијају се шале, дворска буда |
| љног у њему мицања.{S} Дајте нам гусле, па нас метите пред храм божији, да у људске уши божије |
| <p>— Ал’ да ти се даде још комад земље, па онде да владаш.</p> <pb n="286" /> <p>— Ја не тражим |
| ли.{S} Вукашин је отимао за себе земље, па зашто не би и други то исто чинио, — тако су млоги м |
| тац држао је највећу част српске земље, па кад је пошао на Турке, кнез Лазар, који је сад пао, |
| је само јошт неки комадић српске земље, па му се то дати могло <pb n="282" /> и без рата, особи |
| ина ком је забава тек коњ, мач и копље, па прежесток изгледа.</p> <p>— Русна, дакле, не воли Св |
| ђери су на гласу.{S} Ићи ћемо у Скопље, па оданде у Нови Пазар, које да стадо заробљено ослобођ |
| ји се најјаче смеје, као из неке пизме, па тако редом, сватко своје извуче.</p> <p>— Дакле, сми |
| ком управљати.</p> <p>Затим мало стане, па онда без да је чекао да му ко у реч уђе, рече:</p> < |
| се ућутало.</p> <p>Сад оставимо Дечане, па да видимо шта се по други мести ради.</p> </div> <di |
| {S} Српске војводе су понајвише славне, па опет све гину и губе војску, а у Турака мање славни’ |
| едбе издају да се војска на ноге дигне, па даље које Дунавом које сувим.</p> <pb n="400" /> <p> |
| док јошт помоћ какова из Азије стигне, па онда напред.{S} Бајазит није ни с једним ни с другим |
| ему научи и да сваком што може помогне, па онда да се натраг врати, да своју старост у Ширасу п |
| упушћати.{S} Све обиде су заборављене, па ће ми кнез Ђурађ реч стрпељиво преслушати.{S} Вама ј |
| да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па мада је Београд и у мађарским рукама, опет нијесам ј |
| ађари да вас пребаце најпре на Једрене, па онда даље.{S} Бранковић, који се сад одеспотио, није |
| а од ветра бранећи се каткад се окрене, па кад уђе у башчу, па хоће да врата затвори и ветар ти |
| ман само то жели да мене с врата скине, па сам се већ одважио и сам калуђере оставити.{S} После |
| д заиште од Радосава калуђерске хаљине, па му каже да ће на јутрење рано доћи да га причести.</ |
| где их је више но код друге госпоштине, па није ни чудо, што су одма’ чијем имену понешто приде |
| нешто војске на својим местима спремне, па кад бисмо Турке доле потукли, Голубац би сам по себи |
| д јуриша да се мало саберу, и поткрепе, па ћеду опет на јуриш.{S} Ово је био још последњи јуриш |
| па онда на Голубац, да отиснемо Маџаре, па ће Голубац сам пасти — рече Јакуп-паша.</p> <p>— Ал’ |
| ке упутити да се с њим о миру договоре, па да се твоја влада, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то |
| мном пођу.</p> <p>Јаблановић мисли се, па после почивке рече:</p> <p>— Све је добро, нек те та |
| ти да преда Голубац, деспот замисли се, па тек после починке збори:</p> <p>— Тај Јеремија од не |
| е није нам до оклевања, већ спрјеми се, па одма на коња.</p> <p>Харалампије диже се.</p> <p>— Е |
| нковићи нису хтели женскима клањати се, па била та и сама царица Милица, јер је народ требао му |
| са татарским војводама пије, части се, па Бајазиту хлебне комаде баца у кавез.{S} Милева као п |
| деспоту деспотово, а сад разредимо се, па да се за душу и поткрјепимо.</p> <p>У трапезарији св |
| х је већ ишчекивао.</p> <p>Одмарају се, па онда пређу на ствар.</p> <p>Ферхад започе.</p> <p>— |
| м.</p> <p>Војводе појединце заклињу се, па онда сви у један глас:</p> <p>— Гинимо за народ.</p> |
| вас нема; крв без престанка проливате, па гле чуда, јошт вас доста има.{S} Колико вас само под |
| рите, боље пак вас уче да се не тучете, па не треба да се измирите.{S} Па јесу л’ сви ваши дерв |
| какав је то ћитап, да се најпре тучете, па онда измирите, боље пак вас уче да се не тучете, па |
| ветислава и друге војничког реда госте, па стиснувши мало свој меснат образ, рече:</p> <p>— Теш |
| <p>Ферхад то изрече, горе-доле се шеће, па опет сред њих стане, који као окамењени непомично гл |
| е кратких питања и одговора отпочинуће, па тек онда ће се са Јерином свјетовати. <pb n="505" /> |
| p>— Начинили бисмо од манастира вакуфе, па би ти могао од тог половину добити — рече Ферхад, ош |
| а и ти ниси пријатељ Лазареве породице, па ћеш по првенству твога оца право на владу тражити.{S |
| е загрли најпре Јована, пољуби му лице, па онда тако исто Гргура.</p> <p>Кнежевићи на ногама ст |
| илица и Мара постадоше турске удворице, па им морају помоћ слати.{S} Опет дође ред на Србе да Т |
| у руку најпре деспота, после деспотице, па владике, па тек онда игумана.{S} Но од радости ил’ з |
| ка силна.</p> <p>Ферхад-паша то изрече, па устане, и дозивље бимбашу.</p> <p>Бимбаша уђе.</p> < |
| нежевиће.</p> <p>Харалампије то изрече, па се диже и са Пајсијем иде у посету кнежевић’ма.</p> |
| ве истину извући.</p> <p>— Ао, мој оче, па да тако на тебе заборави деспот!{S} Та требало би да |
| оги страни, и то понајвише да се турче, па да турску службу приме.{S} Турци су се такови потурч |
| чекања, већ иди ти сам и однеси кључе, па дођи одмах са Турцима док Мађари нису на јуриш град |
| р патријарха као свеца неког поштоваше, па је радост код свију била велика.{S} Многе старе слуг |
| сително.{S} Ти добро познајеш великаше, па ћеш и најбоље знати како ваља с њима поступати.{S} С |
| Голубац.</p> <p>Султан погледи на паше, па се разгледају, главом маше, не могу речма веровати, |
| вом ћефу.</p> <p>— Па чујем старе паше, па младе жене.</p> <pb n="455" /> <p>— Пророк се за нас |
| кова који никоме првенства не уступаше, па онда и љубав младе кнегиње.</p> <p>После ових речи, |
| е приличну војску, скупићемо јошт више, па ћемо мејдан делити — примети Ђурађ ком се није допад |
| Теофана.{S} А Теофан красно одметанише, па изиђе, и оде управо међ’ млађе, с кима ће и ручати.{ |
| ишина у манастиру, калуђери се смирише, па гледају свој посао око манастира.</p> <p>И Јеремија, |
| шт одсада настати?{S} Ионако сте слаби, па се опет на двоје делите.{S} Како ћете противустати, |
| S} Ал’ један лис од другог пиљеж граби, па су душмани, па један за другим у замак, у клопку дођ |
| </p> <p>Харалампије чита најпре у себи, па онда велегласно.</p> <p>— Е, право сте ми казали.{S} |
| рхад заћути, прекрсти се и крст пољуби, па га у недра сакрије.</p> <p>— Да тко сад види и чује |
| брата.{S} Адум све се међу булама бави, па све зна шта се међу њима чини.{S} Ту после може виде |
| Понајвише изгледају као неки богаљеви, па онда шарене хаљине, на глави капа звекетуша, чудо.</ |
| н и Вук Лазаревић, све српски соколови, па и Краљевић Марко са својом браћом, као лав рањен, че |
| ика, који су ми на сваку службу готови, па оно што у рукама имам, нипошто испустити нећу. <pb n |
| рају живјемо.{S} Будите Турци и ви сви, па ће вам под султановим скутом боље бити — одговори Фе |
| јер да није био он, а оно би био други, па богзна какав би тај други био, а овако бар док је вл |
| већ надежде нема, ал’ ви сте још млади, па све поправити можете.{S} Но буди ме ко како осуђивао |
| сте у њој матицу.{S} Она ништа не ради, па ју опет ’ране, али ју и смакну кад им није више <pb |
| мутити да дознам шта тај калуђер ради, па ћу га првом приликом опарити.</p> <p>— Тај мора бити |
| млоштво коњаника турски’ млого не важи, па већ једанпут задобивено лако се и изгубити може, осо |
| ана треба умаљавати, јер он нешто важи, па би сву Бранковића надежду осујетио.</p> <p>— Њему ће |
| а приметиле су шта Новаку на срцу лежи, па су започињале такав разговор који је Новаку годио.</ |
| о, ал’ овако, сваки за првенством тежи, па један једнакоме неће да се покори.{S} Послушајте ме. |
| помамио, кад је он ионако на епитимији, па му није слободно ништ’ дати.{S} Теофан је лако убеди |
| ови.{S} Један соко јој на рамену стоји, па гледа у небо не би л’ дошао до шићара.{S} Вешти соко |
| и подробно распиткивали о целој битки, па напослетку, видећи да уморни и рањени јунаци отпочин |
| да мора и околни народ хоће ли неће ли, па се то зло све већма и већма распрострањава.{S} Но шт |
| ци су све више и више земље открњивали, па тек наједанпут нађе се деспот у чуду, видећи да је ј |
| Жичку цркву су сами калуђери моловали, па светитељи тек што не проговоре.{S} Велико распетије |
| и мекушнијима и раскалашнијима постали, па су радије слушали љубавне и лакрдијашке песме уз тан |
| , ал’ сад сам видео да су сви полудели, па сад морам ја мудровати.</p> <p>После ови’ речи Петош |
| ћемо на Турке који су Ново Брдо опсели, па онда на Крушевац. <pb n="387" /> Па треба Угре поучи |
| ма док Мађари нису на јуриш град отели, па ће све бити доцне.</p> <p>— Е, није до чекања, сад ћ |
| натраг, познаје он неслогу у властели, па би му се јошт могли подругивати да је потурченик, а |
| Илдерим-Бајазита нами десна рука били, па желим да то будне и сада.{S} Бар за нашег живота не |
| ошли.{S} Какви су то његда јунаци били, па су свој род, рођену земљу издали Турчину.{S} Ферхад- |
| теља, а Турци су већ пут себи отворили, па ће грамзеће за господством породице лако утаманити.{ |
| ећ од Призрена чак до Крушевца скочили, па куда ћемо после одавде?{S} Ваљда у Зету, Балши у гос |
| тавише, има који су се већ и потурчили, па како да не пропадне народ.{S} Ја с моје стране, ника |
| , силни падишо.</p> <p>Султан се мисли, па прослови:</p> <p>— Нек буде тако.{S} Ти и Ферхад-паш |
| е су му околности познате; он се мисли, па мисли на то да свакако своју и свог народа независно |
| ац.</p> <p>Харалампије се мало замисли, па онда поче:</p> <p>— Знате, дакле, шта нам ваља сад о |
| или, харали, како су после азапи дошли, па и они су харали, тако да већ црква и нема више цркве |
| пота испочетка лепим обећањ’ма примами, па после да буде смакнут као они Бранковићи у Пловдиву. |
| дем да дам јавити да се Нићифор спреми, па онда ћемо говор продужити.</p> <p>Јерина изиђе, а де |
| с од другог пиљеж граби, па су душмани, па један за другим у замак, у клопку дође.{S} Ми знамо |
| Турци су у мноштву тамо доле закопани, па у случају да напусте Ново Брдо, могли би се згодном |
| се сјетоваше војводе у другој дворани, па је онда о’ђе био објед и вечера.{S} Па онда свира се |
| нашег стада.{S} Ви сте доцније рођени, па се тако не осећате да идете све на мањак, као ја кој |
| ечеру припремљено.{S} Бимбаша, сејмени, па сами тамо-амо шетајући се, да ни наблизу не дође как |
| а деца.{S} Они су већ одавна потурчени, па нит’ се зна ко је откуд, нит’ ко му је отац и мајка. |
| } Ђурађ је задржан, да још услуге чини, па онда кад већ не буде нуждан, да дође и на њега ред.< |
| ’ ходова, од куд неколико корака учини, па је у цркви.</p> <p>Ферхад се обуче и по напутку нађе |
| ко.{S} Он се пред гостима лепо поклони, па одма’ заузме место на страни, које му се већ напред |
| ба изискују да се најпре бједа отклони, па онда тек да се о поменутом брину.{S} Вук Бранковић ј |
| да види да ли се брзо нова војска купи, па се у добро доба вратио, заједно са Новаком.{S} Новак |
| а је божија гди Турчин свету господари, па ако не сада, оно биће то доцније.{S} Видиш шта чини |
| да нису Турци у граду, били би Мађари, па какве је користи и од тога Србији.</p> <p>Војска је |
| оштво православни’, па толики калуђери, па опет толика тишина, да се летење муве чује, па тек н |
| чину.</p> <p>Ферхад га гледа и промери, па прослови.</p> <pb n="452" /> <p>— Доста смо се на пу |
| мало збуњен, не може одмах да одговори, па тек проговори.</p> <p>— Повуци се мало ван, док се с |
| о.</p> <p>— Ух, сад да сам паша као ти, па да сам дочекао у Крушевцу ево овђе живљег, па харем, |
| вовао, почео је брат брата утамањавати, па га све нешто мучи, па му ни само признато <pb n="342 |
| >— Е добро, мој драги, сад иди спавати, па ми само буди човек, а ја нећу на тебе заборавити.</p |
| ако смањује, и једнако ће се смањивати, па ће је тако и нестати.{S} На нами је нека проклетиња. |
| о?{S} Ти ћеш свирати, а ја ћу лудовати, па нам неће ништа бити.</p> <p>— Та немој, човече, баш |
| есложни, ти ћеш слабијем страну држати, па с њим јачег ћеш ослабити; кад буду обадвоје <pb n="2 |
| " /> патријарха и Новака дуже задржати, па је од софре прва устала а затим се дао свима знак да |
| творење да се и на ону страну завијати, па сад нек се изјадикује, јер са јадиковањем, са сузама |
| да будући, на свашта се дала превијати, па ако се у једном магновењу, подстрекнута с плачем, од |
| у град предам, то ће он једва дочекати, па ће опет бити Ђурађ изигран.{S} Него чуј, побратиме, |
| о, њима показано пријатељство признати, па утолико већег имамо изгледа да ћемо какав честит мир |
| и се побојао да би могли Турци дознати, па човек на правди пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за |
| ш ли ти с нама, оче, или ћеш ту остати, па одавде ствар потпомагати?</p> <p>— Одавде ће боље би |
| е сад по свој прилици владиком постати, па ће онда у Смедерево или у Београд.{S} Чудим се како |
| а није можно турској сили противустати, па се јошт за времена натраг повукао.{S} И зашто да му |
| уте ране слободан, да могу коња јахати, па не би’ дао за богзна шта, само да још једном поред ц |
| м, ти је прими и погледа ме па о Цвети, па о Христовом васкрсу видјела сам те у цркви, у Аја-Со |
| грешио, могли сте од мене пример узети, па зашто сте опет уз Турчина пристали.{S} За мене већ н |
| обро што сте сви за једну цјел заузети, па зато и напредујете; но код нас је сасвим друкчије.{S |
| ијте, браћо, одма’ ће се и јело донети, па ћемо онда тек беседу завести.</p> <p>Добро је пало С |
| диком сести, па виша над владиком бити, па баш и као деспотица.</p> <p>Деспот му ту бригу расте |
| ако јуриш сузбију, војска ће ослабити, па с њом не можемо после на Голубац — рече султан.</p> |
| би се згодном приликом у нас ужљебити, па у случају <pb n="398" /> да не би било среће, могли |
| ама можете после лако за себе задобити, па онда и кнежевиће с пута уклонити.</p> <pb n="371" /> |
| азивала.{S} Вука није могла заборавити, па је његовог сина трпила.</p> <p>Харалампије се већ до |
| ачао, могу се, међутим, Срби опоравити, па опет зло.</p> <p>Бајазит у диван позове своје паше, |
| а.{S} Требало ји је саме себи оставити, па ће се они сами међу собом изглођати.</p> <p>Русна са |
| донде не могу Вукоглију тако оставити, па да опет са Жигмундом шурује.</p> <p>— Једно се мора |
| гости су били и пред Турцима гласовити, па сваки је желио исте видети.{S} Њи’ово српско одело р |
| жемо изгубити мах, Турци горе навалити, па смо онда код Голупца и опкољивач може бити опкољен — |
| ткрепити, царичине приврженике умалити, па одма’ са Турцима примирије учинити.{S} Друкчије спас |
| ву.{S} С Мађарима ћемо се опријатељити, па ћеш ти онде као бан господарити.{S} Јеси л’ с тим за |
| {S} Овога дакле треба најпре утаманити, па тек онда даље.</p> <p>Султан је познавао гордост и н |
| онесе се јело, и почне се јести и пити, па онда беседити.</p> <pb n="285" /> <p>— Драго ми је, |
| о јој се времена да опет ће ју скупити, па ће онда све теже ићи.{S} Познајем добро Новака и Дра |
| {S} Они науме Србе буди пошто покорити, па су увек прилике рату тражили.{S} Када је Турцима до |
| ма ослепити, могао сам их и пропустити, па ме деспот није ни завладичио што сам већ одавна засл |
| ц продао, ако га баш узмораш испустити, па да се подјелимо — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам с |
| православија.{S} Пола ће се потурчити, па ће ова пола другу полу опет тако исто на силу, па ће |
| н у Турке, код који’ може све докучити, па и свом <pb n="341" /> душманину осветити се.{S} Па ј |
| лаба, нити може за Вука што произвести, па нашој се приљубила.</p> <p>— Шта ради, шта вели наро |
| ти, Лазареву породицу у теснац довести, па са Турцима помирив се круну на главу метнути.{S} Нар |
| вицом да л’ ће она пред владиком сести, па виша над владиком бити, па баш и као деспотица.</p> |
| Е, није до чекања, сад ћу коња обости, па с улаком к Богородици, па што бог да, и доћи ћу сам |
| и, опет, страшљиво бегају од опасности, па народ сам себи остављају, без утехе, без душевног по |
| ци да би’ ја волео да и он што попусти, па ће се онда међу свима странкама пријатељство утемељи |
| о, јер би Турци могли Угрима намигнути, па бисмо дошли међу две ватре.{S} Само још једну, а јез |
| добије ли, он ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Та и онако Високи Дечани о |
| ма предамо град, морамо из земље изићи, па куда ћу ја онда?</p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с |
| Гребљановићи, ни Бранковићи ни Балшићи, па ни сам Марко.{S} Сватко једно друго квари.{S} Марку |
| благо њему у шаке <pb n="464" /> доћи, па би с калуђером лако.{S} Доиста, Јеремија не би одржа |
| ко досадило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, па да све то рашчисти.</p> <p>Једини Грман и Петошко на |
| оло које ће се нова војска купити моћи, па не верујем, да ће смети без разлога одма’ напред кор |
| коња обости, па с улаком к Богородици, па што бог да, и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу |
| а војска прелази Саву, најпре коњаници, па пешадија, пун Дунав бродова, у једном кајику види се |
| у, налази се на турско-српској граници, па једнако је тражила нову згоду за Ђурђа.</p> <p>Са Ђу |
| већ су на кулама, а деспотови војници, па Дубровчани све бацају их доле.</p> <p>Ту је главом с |
| до деспота Црни Завиша, преко Лошонци, па тако помештају се војводе, свештеници, попови, калуђ |
| S} Само сложно, сваки по својој струци, па ће сијнути сунце Душановом народу — рече тихим гласо |
| рата утамањавати, па га све нешто мучи, па му ни само признато <pb n="342" /> му јунаштво праву |
| не вреће, и положе пред ноге Исак-паши, па изиђу.</p> <p>— Ево ти половине од откупа Голупца, п |
| тко, не може се чекати, пиши и потпиши, па на коња.</p> <p>Радосав мора да донесе пергаменту, и |
| укову силнију партају ослаби или сруши, па ће са слабијом лако.{S} Под видом као да помири две |
| едан с једном не може да изиђе на крај, па жена не може да се слаже са свекрвом, јетрвом и заов |
| и на намастир за покајаније и опроштај, па ти не би ништа смијетало — рече не задовољан Харалам |
| де опроштен, игуман да му такођер знак, па брат Теофан остави књигу, пређе трпези па управо игу |
| и се.{S} А и сам Јеремија је био јунак, па и Јаблановић.</p> <p>Кад је све спремно, Јеремија че |
| "293" /> био, што но кажу, стари мачак, па кад се њему Милева тако допада, каково створење иста |
| ти.{S} Он је био такође још млад човек, па такова слика јако га се косне.{S} А особито, сад му |
| ишта зато, ти ћеш зато опет бити човек, па ћеш ти то са мени учињеном каквом услугом поправити |
| Прапрађед ти је био војвода Гребострек, па и потомци му неће лошији бити.</p> <pb n="234" /> <p |
| дама мерити може; но мало је прежесток, па хоће сам себе да <pb n="223" /> прецени.{S} Ипак, ми |
| а Гргура.{S} Гргур је био мој пријатељ, па ћу и ја бити пријатељ његовој деци — рече Прибац.</p |
| мало стазу померио, не могу да спавам, па сам изишао прохлађивати се — рекне калуђер, који је |
| , као што ме видите; не могу да спавам, па сам изишао мало на чист ваздух, па сам се тако шетао |
| душману душман.{S} То јошт да дочекам, па да ми се душа смири, а тело земљи у вечитост преда.{ |
| Султан је чуо какву ја добру кћер имам, па је њој све то послао.{S} Твоје су сестре у своје доб |
| ком удали се.</p> <p>Деспот остаде сам, па ће се дићи да се свечано обуче, и господу дочека.</p |
| еси л’ с тим задовољна?</p> <p>— Јесам, па шта да учиним?</p> <p>— Кажем ти, све да ми јавиш шт |
| времена дај да ја све то у ред доведем, па ћу је скорим султану послати.</p> <p>Турчин, с тим з |
| је залогај пружати за другим залогајем, па да први из руке испадне.{S} Нијесмо ђеца.{S} Ми сви |
| мишљаја.{S} Одавна ја с Петошком радим, па кад дође земан да Турке помоћу божијом и добрих приј |
| ам што на том убеђењу за право налазим, па ћеш ми, светла царице, опростити, ако моме мњењу сло |
| има и деспотске кнежевиће, са Варнавом, па их одмах пошље са Харалампијом, Јаблановићем, Јереми |
| се велика подигла над турским царством, па судба је, опет хтела да га Србин одржи.{S} Бајазитов |
| ц ићи са тобом, и са свеколиким благом, па вам све на част.</p> <p>— Пристајем, само да ми даш |
| ћ давно у срцу носио је жељу за владом, па будући је млого добри’ својства у себи имао, зато му |
| ошље нова војска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава да опашемо Београд, пасти мора, па |
| кад са тим није успео, онда са претњом, па напослетку и насиљем.</p> </div> <div type="chapter" |
| о [се] заклињем Богом, распетим Исусом, па светим Јеванђељем, да ћу до конца жизни народу живит |
| ро било да мом оцу прословим што о том, па ако је могуће да се ствар изравна.</p> <p>— Немој о |
| си још младић.{S} Тебе је бог красотом, па сигурно и добром мишицом обдарио.{S} Ти си син Вука |
| који тај од вас неспособан и неодважан, па би важнији над слабијим мах преотео, па народ не би |
| , и канда је изреком деспота задовољан, па прослови:</p> <p>— Начисто сам, друкчије се не може, |
| у крв пролити неће.{S} Ја сам мусулман, па као миш’ца коранова не могу рећи да се са Србима бор |
| рукама, има обитељ и од Турчина ферман, па кад се Турчину добар бакшиш да, манастир је у миру, |
| цвета. </p> <p>Није ни онда био сретан, па ни сада.{S} За другим нечим је тежио, не за турским |
| обом одведете ова два кнеза у ваш стан, па да народу објавите да се ви њи’ примате и Јована за |
| јства, јер је већ сад Ђурађ свемогућан, па покрај старијих услуга новом увенчаће своје чело.</p |
| е слава; каогод кад је цео дан облачан, па тек сунце при заласку наједанпут јако засветли.</p> |
| ло, какав састав, да је сретнији рођен, па да је у Цариграду владар, с таквом мудрошћу, искуств |
| чело, но стари Турчин жут и преживљен, па кад има по тридесет млади’ девојака од петнаест до д |
| е, а царевићу није ни најмање наклоњен, па би могао јошт већи белај починити.{S} Међу нама нек |
| ћ отпочине, и после одмора буде дворен, па онда на посао.</p> <p>У кнежевој својти има земљомер |
| ер је Марко на српске великаше огорчен, па може кавгу заметнути.{S} Но и то му рекну да ће одма |
| тражити.{S} Тешко оном који је потучен, па од јачега мира тражи — одговори са гласом незадовољс |
| нац и Србин, мухамеданац и христијанин, па опет прави побратими.{S} Један је изгубио брата и љу |
| паша, канда снева, канда је хришћанин, па исповеда терет душе своје.</p> <p>Исповест је тако с |
| .{S} Реља Крилатовић, па и сам Вукашин, па онда Угљеша и Гојко.{S} Кад су Грци чули само име Уг |
| много пута с Турцима за Турке војевао, па увијек од њега зазиру.{S} И зазирати могу, јер је и |
| ког је сам народ већ Краљевићем назвао, па онда би се и ја, и можда и мој отац, том краљевском |
| та учинио када сам против Мусе ратовао, па зато те и држим за мог пријатеља, ако се и јесмо пос |
| " /> <p>Калуђер још није се ни издувао, па са честим запињањем гласа почео је говорити, но скор |
| овићев млого пута се опасности излагао, па зато се сад и надао великој награди.{S} Но Ђурађ је |
| рачуну чист.{S} Он је своју реч задао, па ју је и одржао, вредност њену крвљу плативши.</p> <p |
| у дошло, но доста је и сам белаја имао, па се ућутало.</p> <p>Сад оставимо Дечане, па да видимо |
| ршавале.{S} Ако је ко непријатеља имао, па му је желео одољети, при чаши пуној мислио се како ћ |
| ор калуђера јошт у почетку на срце пао, па сад не би рада да он за другог мари.{S} Калуђер ако |
| ећ после Вукашинова пада Србију спасао, па ће ју кадар бити и узвисити — одговори патријарх.</p |
| ени на вјеру као што сам ја теби дошао, па тако ми свете богородице, да ти квара бити неће.{S} |
| p>Исак-паша мисли се, даје му за право, па пита да л’ би боље било одмах напасти на деспота, па |
| је видео и осећао славно доба Душаново, па сад — све се натрашке иде.</p> <p>— Е мој Петошко — |
| ран човек!{S} Узмите ме у ваше друштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бранковићу!</p> <p>— Да |
| а и дјели мејдане, и силно стече благо, па искупљује силно робље.{S} Ја пођо’ за Марком, и поче |
| е дати, нег’ најпре јуриш на Ново Брдо, па онда на Голубац, да отиснемо Маџаре, па ће Голубац с |
| рским рукама; нек добију још Ново Брдо, па су искинули Србије четири стуба.{S} Онда је Србија б |
| и на друго што, на благо, распрострео, па је љубав морала ослабити.</p> <p>Милица је већ била |
| па би важнији над слабијим мах преотео, па народ не би се делио, ал’ овако, сваки за првенством |
| погледати, ако би нас подјармити хтео, па ма тко то био.{S} Не будемо ли са Угрима сретни, пок |
| Он је нашег несрећног оца пријатељ био, па ваљда ће и наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви |
| .{S} Он је своју цркву, свој род љубио, па га болело што су земље Душанове од кнежевских пустол |
| у Дечане.{S} Ако је ко доста преживио, па је свет омрзнуо, дошао је у Дечане да овде нов свет |
| <p>— Кажу да сам се у цичој зими родио, па ми је глава презебла, и имам рану у мозгу.{S} Моја м |
| -паша, ког сам код Крушевца љуто ранио, па сад да се њему покоравам, не мож’ бити.{S} Најбоље н |
| атима коме би’ лако то оружје поклонио, па ће у лежању светлост своју изгубити, као год што је |
| пита га Петар, а калуђер цео се скупио, па тихим гласом почео се извињавати, на које служитељи |
| понешто са патријархом насамо говорио, па се и он удаљи да почива, па да свој разговор сутра п |
| је Леонтије узбуђеном душом изговорио, па умуче.</p> <p>Настане почивка.{S} Бурно је срце у де |
| о још то, ако би Ђурађ све то исплатио, па заиште кнежеве? — запита Харалампије.</p> <p>— Лако |
| .</p> <p>— Не би ли се к мени повратио, па да ми будеш десна рука?</p> <p>— Нипошто.{S} Код вас |
| се по свету лутао, турски добро научио, па ми је све лако за руком ишло.{S} Учио сам ја доста и |
| } Он је мени наложио, а ја сам извршио, па тако и ја морам бити делбеник куповине Голупца.</p> |
| н узима и ’ришћанку?</p> <p>— О дакако, па те како ји красно држе!{S} Но кад би сад тебе Бајази |
| аричино сродство са Урошем врло далеко, па још к тому и сумњиво; па женска глава код Србаља не |
| најпре продавати бузу, па кисело млеко, па кад стечем коју пару, постаћу код каквог паше тефтер |
| им је било доста.{S} Па војвода Жарко, па тада млад још кнез Лазар, како се прославио против б |
| ије српског стада на срцу им је лежало, па су се једнако о судби свог народа бринули.</p> <p>Је |
| огућно било.{S} Но то се скоро дознало, па игуман, јаростан, почео ме једнако псовати, но све ј |
| скинути, и дајте ми какво друго одело, па ћу ићи на погодбу канда сам уз тебе први, и дај ми ј |
| м, блажен Стеван деспот, увидио је зло, па је замолио у те пријатељства и заштите.{S} И ти му т |
| те је свагда гледао као неко нужно зло, па да није рад ништа више с тобом имати — упаде Јаблано |
| е, као да се Душаново царство обновило, па се и различне шале проводе.</p> <p>Гости и калуђери |
| радио.{S} Исак-пашу је благо заслепило, па сад за овај пар мржњу на страну меће.</p> <p>Ферхад- |
| о Турци примете да се ми на њи’ дижемо, па се помире, ил’ брзо једна страна другу надвлада, шта |
| > <p>— Но где су кнезови, да ји видимо, па да ји водимо, јер оклевати не ваља.</p> <p>— Одма’ ћ |
| а немамо доста војске да га ослободимо, па још ако се Голубац не преда, и допадне турски’ шака, |
| рта тако израдио да се онђе подијелимо, па да идемо тамо обоје.</p> <p>— Један мора у граду ост |
| ти писма.</p> <p>Јеремија прима писмо, па чита.</p> <p>— Почекај мало.</p> <p>Јеремија мисли с |
| , беглербегу.{S} И тако сад уговорисмо, па сад си мој гост, и сад нек донесу сваке ђаконије да |
| ки да проведе.</p> <p>Залажу се ваљано, па се већ и пе’ари хватају.</p> <p>Ферхад узе први чашу |
| ему је пет година без престанка рађено, па дичи цркву.{S} Од латински’ крајева долазили су у Жи |
| p>Калуђери доносу јела, ђаконије, вино, па се удале.{S} Ферхад-паша је сад Петошко, Србин, и ка |
| устројство унутрашње мора бити стално, па онда све добро иде — рекне патријарх са неким достој |
| еђају Смедерева унутарње површје земно, па онда одјезде ван, преглеђују, кнежевић стане код сва |
| ору.{S} Код нас калуђера све је смутно, па кад на оваково место дођемо, а ми мислимо да смо у р |
| — Драги моји посинци, казаћу вам нешто, па се опомените мојих речи.{S} Мене су ваши оцеви турск |
| > <p>— Ја сам с ваши леђи терет скинуо, па сам га на моју душу узео, која је већ одавна у рукам |
| пределе, Алтомана је из Босне истиснуо, па се учинио царем.{S} Ја му за право дајем, јер да ниј |
| .</p> <p>— Јест, тако је, честити пашо, па баш мило ми је што тако српски збориш, нијеси л’ и т |
| себи равне.{S} Дајте нам по један штап, па нас пустите у свет, да кад већ немамо светлости, да |
| абораве боље.{S} Јаблановић диже пе’ар, па прослови.</p> <p>— Јеремијо, још који час, па је наш |
| ш опет <pb n="409" /> бити њихов чувар, па како је сад пећка патријаршија у турским рукама, лак |
| гат манастир, богатији него и Хилендар, па сваки који је био богат, па се хтео покалуђерити, ов |
| белаја.{S} Но сад сам ја био господар, па сам ју хтео због показане ми ’ладноће мало намучити. |
| ару, постаћу код каквог паше тефтердар, па ефендија, па напослетку паша, и то од три репа,_посл |
| ског Балше, једанпут хтедох бити мудар, па сам му рекао: зашто он да влада са Зетом, као и Алто |
| Једва двадесет и неколико година стар, па је већ свуда велико јунаштво показивао, и веће војен |
| то се тиче лебдења, и мој отац је стар, па зато не држи ме већ одавна код себе.</p> <p>Ове речи |
| ђарски краљ Жигмунд, па онда грчки цар, па Дубровчани, желе с њиме у савез ступити.{S} И Мурат |
| рхимандрит је прави по пропису калуђер, па се и на потчињенима виђело неко особито благововјенс |
| S} Ово је тек примирје, а не прави мир, па се Турцима кроз паше много кроз прсте гледа, и кад к |
| p> <p>Харалампије отишао је у манастир, па тек је оданде к Русни често одлазио, и с њом нове за |
| </p> <p>Јеремија баци поглед на прозор, па на другове, и прозбори.</p> <p>— Ево Мађара, дошли с |
| од нас сиротиње, фукаре, као и код вас, па све то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте поки |
| ће нам земљу и, са Вуком, изгониће нас, па ћемо се потуцати од немила до недрага; ако ли те, па |
| слови.</p> <p>— Јеремијо, још који час, па је наш удес ту.{S} Живити ил’ мријети.{S} Све на себ |
| ађ остане сам замишљен.</p> <p>Малочас, па пошаље поузданог човека у Анадолију да извиди којем |
| да све се тресута.</p> <p>То је пропис, па мора читати ма какав гост ту био.{S} Па и игуман хте |
| и Хилендар, па сваки који је био богат, па се хтео покалуђерити, овамо је долазио.{S} Ако је хт |
| шо?</p> <p>— Пре јуриша дочекати индат, па тек онда на јуриш.{S} Тако мисли твој верни слуга.</ |
| n="356" /> је био старији Ђурђев брат, па по праву насљедија његови синови имали би насљедити |
| мо се на путу изломили, сад мало рахат, па онда опет на посао.{S} Ето ти ђаконије, једи, пи’, К |
| ш му страну држати, ал’ питај цео свет, па ће ти сваки казати шта жели Вук Бранковић.-</p> <p>— |
| ’ ме не тишти, само треба добро живљет, па човјек на све заборави.</p> <p>Ферхад га промјери ок |
| Змај-Облачића, падне му Марко на памет, па му се сузе из очију низ образ спусте.</p> <p>— Није |
| S} Какав је Ђурађ Бранковић, стјеновит, па вишим духом задахнут јунак, види му се то из мушка л |
| ом стазом корачао.{S} Жички митрополит, па жички архимандрит Пахомије и отац Леонтије бијаху од |
| ђе, али онако какав што но кажу честит, па би видео.</p> <p>Грман се и од невоље насмеје.</p> < |
| вуд је међу нами пакост, злоба, завист, па нећу, не могу ни ја друкчији бити.</p> <p>— Тако је, |
| лованије кад је ту какав знаменит гост, па и Теофан зна да ће му сад бити последње чтеније.{S} |
| сваки војвода нек’ учини своју дужност, па је победа наша.{S} Само Вук Бранковић и Милош Обилић |
| Турке.{S} Познавали су његову сталност, па нису се више препирали да га на друге мисли наведу.< |
| о, познајем га добро од детинства јошт, па је без сумње твом оцу поклоњен.{S} Знаћеш да исту са |
| а изморили амо хитајући — рече царевић, па са својом дружином седне и поткрепив се са чашом вин |
| оновремене војводе.{S} Реља Крилатовић, па и сам Вукашин, па онда Угљеша и Гојко.{S} Кад су Грц |
| јунак.{S} Ђурађ је познавао његову моћ, па се у многим стварима с њиме световао.</p> <p>Ђурађ ј |
| p>— Турчин — рече царица — иште Милеву, па даје нам мир: обвезује се да неће на нас више напада |
| p>И Новак примети забуну Светислављеву, па мало живљим и озбиљним реч’ма почне га извињавати.</ |
| могу их погубити као и оне у Пловдиву, па од какве су нам користи онда?</p> <p>— Знаш шта, Јер |
| p> <p>— Јок, шта ћу у пропалом царству, па још кад се сјећам како су се већ онда великани међу |
| треба, а можда је Ђурађ опет при благу, па ће да плати.</p> <p>— Ал’ ако не усхте па те задржи? |
| само светлост поред које блистати могу, па је онда све добро.</p> <pb n="311" /> <p>— Та кажу д |
| м навале?</p> <p>— Бранићу се док могу, па кад све попуца, а ми — у Турке.</p> <p>— Исто тако с |
| а се прочупамо мало за косе и за браду, па се опет лако измиримо, јер помирење и вјера налаже.< |
| упца сузбити, ал’ су Турци већ у граду, па би навале с новом још долазећом војском све угушили. |
| , да Мађари владају у Мачви и Београду, па сад још и Голубац да им предамо.{S} Но то бити неће, |
| реме је почивању, твој чадор је у реду, па да се смиримо — рече Ферхад-паша, и да му знак главо |
| ке, и кад их сан превлада отпочинућеду, па онда опет приправни за борбу.</p> <p>Жигмунду се чин |
| имили.{S} Он је био сва надежда народу, па је и признат за деспота свечано.{S} Породицу имао је |
| аралампије. — Кад кнезови код вас буду, па изјавите народу да за њи’ устајете, да право и првен |
| урке.{S} Онде ћу најпре продавати бузу, па кисело млеко, па кад стечем коју пару, постаћу код к |
| , — тешко.{S} Очи му увек варнице дају, па је увек на најмањи повод као рис на јарост склопљен. |
| повељом Жигмунда добио, мени припадају, па још и многи други, све у баштину.{S} Не брини се, да |
| на, које као једемске хурије изгледају, па му крваве очи са умиљним <pb n="320" /> својим погле |
| ш и то да кад већ Мађари Београд имају, па још да им је Голупца, онда је још теже владати у Срб |
| ну.{S} Такове буне онђе годинама трају, па се и преживе.{S} Падиша је велики калиф свих мухамед |
| их јошт боље.{S} Но ако Турци запитају, па знаду да су код мене, и већ осљепљени, што можда већ |
| атијама, знаш онако за какву прњаворку, па се прочупамо мало за косе и за браду, па се опет лак |
| њиховим рукама, скупићеду јачу војску, па ћеду се покрај деспота осилити.{S} У Караманији <pb |
| и ћеду у Цариград, у Млетке, у Угарску, па ћеду тек онда из освете за леђи радити.{S} А чинити |
| а га осећај и спомени у дубље не увуку, па окрене разговор.</p> <pb n="454" /> <p>— Тако је то, |
| ле ови’ речи калуђер ју ухвати за руку, па на све стране погледавши да га ко не примјети стисне |
| S} Марко у свом богатом народном оделу, па у турском шатору, чудно је усред турског стана изгле |
| пола другу полу опет тако исто на силу, па ће онда тек бити: „Погибел твоја от тебе Израиљу“.{S |
| ојим хуријама.{S} Алах нам је дао силу, па све можемо.</p> <p>Харалампије, кад је видио да Ферх |
| амур-калпак на главу, поклони се краљу, па онда рукује се са војводама краља, са Розгоњијом, Ло |
| о камен да варнице скачу, копају земљу, па растршена земља све пршти, грива им се растреса, гла |
| езунту и Цариграду, у Млецима и Напуљу, па и у Будим-граду мирно живљет.{S} Но ја не шће’ остав |
| реве породице саједине на исту одбрану, па када је домовина одбрањена, нека народ даде круну он |
| n="482" /> <p>Кад их Турци виде, стану, па заблендани гледају и’ силне и горостасне, ма већ и н |
| слуга.</p> <p>Када онамо стигну, стану, па га калуђер почне о неким стварима запиткивати.</p> < |
| итају се за здравље.</p> <p>Опет стану, па се гледају.{S} Ту је Облачина Раде и свита.{S} Присн |
| т, док још ордије из Уруменлије стигну, па да ђауре загушимо да ни медет не изрекну.</p> <p>— Ш |
| е бојим.{S} Јошт само да попијем једну, па кад га ухватим, нећу га донде испустити, ма шта било |
| убио брата и љубовцу, а други отаџбину, па се у несрећи теше при чаши рујног винца, поред тужни |
| лагослови најпре Милицу, Милеву, Русну, па онда све остале.</p> <p>— Добродошли, и све добро до |
| би насљедником постао, правио би буну, па опет горе по народ.{S} Гргур <pb n="356" /> је био с |
| оју сујетну корист све је била у стању, па да ју у надежди крепи да ће све добро бити, но гледа |
| ="228" /> би’ се у гору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо тумарали, а ја би’ онда изиша |
| о друго чинити, нег’ опет у стару веру, па своје грехе кајати.</p> <pb n="335" /> <p>Та ионако |
| расти људске преко законитости продиру, па у толикој забуни и само свештенство је усколебано, и |
| збијају се шале, дворска будала је ту, па се са гостима титра.</p> <p>— Па и цар Лазогли имао |
| ојимо, дођу л’ Турци, дамо им што ишту, па мир; но и међу нами има луда који се противе, па их |
| Слушали смо млого о властелину Прибцу, па нам је и у жалости нашој утеха, кад чујемо нашег при |
| рчке.{S} Изгубио је он брата и љубовцу, па му је остала сад само слава свог народа, коју је рад |
| же, ићи ћеду под скут силнијем туђинцу, па се после мећу собом отимају док не ишчезну.{S} Једно |
| и пашо, опет ће најбоље бити у Голупцу, па да се пред твојим очима право подијели, Јеремија је |
| ти.{S} Затукао се тамо у манастир Жичу, па онђе живи као какав заточеник.</p> <p>— А би л’ ти р |
| е каткад се окрене, па кад уђе у башчу, па хоће да врата затвори и ветар ти убаве шалваре и див |
| н ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, па извалив се, масти се и таре мирисавим зејтином, а жу |
| м ње ништа друго не тражи — рече Јусуф, па одма’ даде Јусуф преда се благо донешено изнети.{S} |
| за пријем и дочек улаках и поклисарах, па се спреми на пут, и отпутује.</p> </div> </div> <div |
| вам, па сам изишао мало на чист ваздух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте сигурно мислили |
| Жигмундов.{S} А какав је град Голубац, па богато Браничево, оцјека се лако исплатити може.{S} |
| м и градове предамо, Београд и Голубац, па да се с њима договоримо како ћемо на Турке који су Н |
| свог потписао Мачву, Београд и Голубац, па сад вели да мора без откупа предати <pb n="435" /> г |
| о.{S} Обоје ћете са мном ићи у Голубац, па кад се преда град, и Мађаре распемо и у Дунав побаца |
| узели Београд, па им треба још Голубац, па ако га задобију онда ћеду са Бранковићем на Крушевац |
| осталом војском да пођемо на Крушевац, па онда да ослободимо Ново Брдо.{S} Ако имамо доста сна |
| а поћи ћеду са нешто војске у Крушевац, па онда после на Голубац.</p> <p>Ферхад-паша дозива Кар |
| и даде калуђер слуги јошт покоји новац, па се удаље.</p> <p>Сваки отиде на свој конак, и све је |
| е слаба Мађарска.{S} Један мали ударац, па потуче Жигмундову војску код Голупца.</p> <p>Смедере |
| у примамило.{S} Угрима је римпапа отац, па ће своје синове напутити да с лацманством удару у Ср |
| .{S} Био сам веселе нарави и лакрдијаш, па сам се дао лако и за дворску луду произвести, премда |
| .</p> <p>— Лако је теби, ти се одмолиш, па ти је душа лака, ал како ћемо ми јадни на други свет |
| ултану!{S} Да покушамо још један јуриш, па ако и онда град не падне, нек остане поседнут, док ј |
| који се једнако са Обилићем кошка, ... па јој је, кажу, страх јошт какав ће крај имати овај ра |
| ен на смокве и неранже и на масна јела; па је одма’ у почетку из манастира утекао.{S} Ја, опет, |
| ла.{S} Ту је јошт Морава, Дрина, Дунав; па и кршне горе ће га зауставити.{S} Турчин се не може |
| из руке узети и Бранковићевима предати; па баш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега |
| оца остао; тај ће ме до гроба служити; па и то знај... твој мач је кадгод Лазарев био, познаје |
| помињао, ал’ он све даје времена у том; па после држи и за претерано што се о Бранковићевом вла |
| м врло далеко, па још к тому и сумњиво; па женска глава код Србаља не може управљати.{S} Кнез Л |
| иградски нема снаге, а ни ми је немамо; па гле Босне, колико су већ из нашег стада однијели.{S} |
| од?{S} Све је Косово крвљу обојадисано; па је ли то нужно било?{S} Мој отац, султан Мурат, жели |
| у чету српских јаничара, <pb n="491" /> па кад дође земан да се, ако бог да, опет покрвиш са Ту |
| жешћем турском нападању. <pb n="363" /> Па ако баш Мађари победе, чему се има онда надати?{S} Ж |
| ли, па онда на Крушевац. <pb n="387" /> Па треба Угре поучити како се против Турака војевати мо |
| ума, нити девера, нити старог свата!{S} Па какви сватови?{S} Више Турака нег’ Србаља у двору.{S |
| љиво, Костреш.</p> <p>— Шта им фали!{S} Па зар није доста невоље када по тридесет девојака поре |
| за благо, а благо му за живот треба.{S} Па напослетку тко би знао шта мисли Ферхад-паша.{S} И Ј |
| воје, па га нов госа у госте позива.{S} Па кад се од Жигмунда отпадиш, онда се не можеш одавде |
| же добро тући и на воду натерати га.{S} Па онда и овде је зло где има славни’ војвода.{S} Од ве |
| шупљу главу, други има млого мозга.{S} Па шта је боље од та два?{S} Кад једно, кад друго.{S} Ј |
| Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{S} Па онда наложи му да с игуманом Радосавом <pb n="475" / |
| могли бисмо проћи као код Никопоља.{S} Па и то треба на ум узети, кад бисмо онде проиграли и в |
| празним џепом и разбијеним главама.{S} Па шта би на то сабор Мађарске, дијета рекла?{S} Кад би |
| звали, јербо је брат само братијама.{S} Па и млађи су учествовали са Теофаном код бољег залогај |
| виђа’ у Крушевцу у царским дворима.{S} Па кад ми га ти знаш, честити деспоте, исповједам ти се |
| г брата синовима прам њему дечацима.{S} Па и они ћеду се дићи један против другог.{S} Ђурађ држ |
| , како ће нас болети?{S} Она се зна.{S} Па зар ти мислиш да би једна Српкиња пошла за Турчина?{ |
| једини, <pb n="386" /> боже ђаурина.{S} Па онда у толиким ратовима искушен народ, увиђев да јед |
| то двојице, јер се сила српска цепа.{S} Па утолико је опасније за народ, што сте обојица пуног |
| па је онда о’ђе био објед и вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз гусле, па опет прије и ил’ |
| мо име Угљеша, већ им је било доста.{S} Па војвода Жарко, па тада млад још кнез Лазар, како се |
| ма много што шта Алкоран не допушта.{S} Па зар код вас ђаура није тако исто, предикујете умерен |
| и јунаци.{S} Па јошт криваста плећа.{S} Па није ни за калуђера, па ни за свештеника, јер такав |
| ће он за себе другу; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек за тебе заузет?{S} Та кол |
| м Кантакузена.{S} То су славне лозе.{S} Па је био раздор међу Немањићима као год међу Комненима |
| } Он ће нам бити челенка до челенке.{S} Па ако бог да, посјетићу јошт и може бити моје добре Ду |
| с Чешком, која је круновина Њемачке.{S} Па јошт друго, Турци ћеду опсјести Солун и то таквом сн |
| .</p> <p>— И боље, само нек су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а град мора се зидати.{S} Да з |
| рв пушила на гаришту Душанове земље.{S} Па како су то тешке успомене, ’де свака деспотова побед |
| пот једва чека да му падиша помогне.{S} Па зато га и треба помоћи.{S} Иште да сазида град код С |
| а Дубровчани живци српске трговине.{S} Па ни Грци у Цариграду не би могли даље прекрштеним рук |
| т спасти, сватко нек се за се брине.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић није за се побринуо?{S} Колик |
| pb n="341" /> душманину осветити се.{S} Па јошт где су заробљена хришћанска деца, која се силом |
| тучете, па не треба да се измирите.{S} Па јесу л’ сви ваши дервиши такви?</p> <p>— Нијесу.{S} |
| пастрму, шљиве калуђерске мученице.{S} Па има у Ресави свету обитељ, манастир красни, ’де и до |
| ља, и кад куд се турска војска миче.{S} Па ни он сам не жели се натраг, познаје он неслогу у вл |
| а, колико се ту пролило српске крви.{S} Па Београд, који се сад скора подигао да се народ с њим |
| на, па свуде већ за првенством тежи.{S} Па и међу самим остарелим војводама тражи си он неку ва |
| ам је помоћ кад Вукогли с нами држи.{S} Па Вукогли хоће да плаћа харач, годишње педесет хиљада |
| т су разни властелини увређени били.{S} Па и сам син Вуков, мој унук Ђурађ насљедио је сву горд |
| обом мишљео би да су сами побратими.{S} Па кад су у скупу код цара ил’ ђегођ, не смије једно пр |
| који би ради у кујни душе спасавати.{S} Па тко не би такву шаљивчину слушао као што је отац Тео |
| мом оцу, без да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мо |
| ко честит, да се не мога’ посумњати.{S} Па ми јошт и то рјече, кад теби тај глас поручим, да не |
| рком може себи господство осигурати.{S} Па и кћери шта ће у таковом богатству недостајати?{S} Ш |
| ’ би је хтео, нит’ могао више узети.{S} Па у старо доба није било као сада да се после несрећне |
| ду исто и са Гргура синовима чинити.{S} Па шта ће онда бити, брат брата ће убијати, и последња |
| А ми искушеници, тек ради па пости.{S} Па осим тога, братија такове су нам пакости чинила да с |
| а кажу да ће она за Светислава поћи.{S} Па ја да сам Светислав, а ја знам шта би’ радио.</p> <p |
| га волеле ни цуре, некмо ли јунаци.{S} Па јошт криваста плећа.{S} Па није ни за калуђера, па н |
| Што је искварено хоћу да искореним.{S} Па не само од властеле, већ био ма тко, за спас Србије |
| му је већ лакше било и са спољашњим.{S} Па гле сад жалости!{S} Ко ће на његово место ступити?{S |
| арода под њим, а друга под Турчином.{S} Па баш она страна, ’де је српска слава најсјајније блис |
| ром и са целим „хришћанским“ светом.{S} Па окром тога, каквог може бити Србину пријатељства у Т |
| оставшим сам утеху и трпљење уливао.{S} Па сад сам дошао к теби, да ми даш неколико братија.{S} |
| ваки је за себе друге планове ковао.{S} Па и на самим служитељима познавало се да је господара |
| н не једном великашу земље поотимао.{S} Па шта учини с Алтоманом?{S} Није ли му отео све, па га |
| чки свет зато за кукавицу држао био.{S} Па како би таков јунак као Марко тако што поднети могао |
| па мора читати ма какав гост ту био.{S} Па и игуман хтео је показати да је строг, да пази на ре |
| о наћи; а и род је свој силно љубио.{S} Па како да се Турчину, који му против народа иде, преда |
| о-ефендија, да је мудре памети учио.{S} Па јесу ли му једаред кожу одерали, кад је Лазогли царс |
| ако је већ код Срба од заманде било.{S} Па зла коб собом је донела да један противник другога н |
| ве је то охолошћу властеле покидано.{S} Па Млечићи подбадају властеле једне против друге; не мо |
| не можемо рећи баш да је и сигурно.{S} Па ако Турци примете да се ми на њи’ дижемо, па се поми |
| , ал’ деспот је опет земље господар.{S} Па јошт ако деспот и заузме место у прочељу, ал’ што ће |
| ст, Турчин чупа и неразвијен цвијет.{S} Па и ма доцније било, опет губим моје дијете.</p> <p>— |
| , загуди на њима њему подобан детић.{S} Па је тако сирома’ Грман на слободној земљи скончао.</p |
| то већ им је предао Београд и Мачву.{S} Па Мађаре потпомаже римпапа и сав Запад, ђаурски шејкул |
| међу оне властелине који се предају.{S} Па нека буде тако, ионако већ одржати се не можемо.{S} |
| бити препреден, види му се из очију.{S} Па све нешто са куваркама и служавкама шурује.</p> <p>— |
| млад, већ је у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и млади’, који су велико што учинити кадри.{ |
| ење нужна [средства] створе и пошљу.{S} Па ето наиђосмо, на жалост на царску кћер.{S} Њен отац |
| мијењају, данас јесу а сутра нијесу.{S} Па онда и то треба знати, кад би се тко у Караманију пл |
| т девојака поред једног старца чаме?{S} Па како ли јошт живе међу собом у кући?{S} Све чангрижу |
| су то прама нас деца, је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се и сад повиновати бољма него садашњи мл |
| азара нема, ко ти се може противити?{S} Па и ко је био тај кнез Лазар?{S} Није ли и он оружаном |
| и Јаблановића да по својој глави чине — па видиш како су прошли.{S} Какви су то његда јунаци би |
| е:</p> <p>— Бог ми ово неће опростити — па онда продужи:</p> <p>— Истина, онда су Турци из Срби |
| и, и све добро дошло — рече патријарх — па како си ми ти овде, светла царице?</p> <p>После ових |
| морају; то је радост за буле!</p> <p>— Па шта им фали? — рекне, Петошки реч прекинувши, шаљиво |
| радосно Прибац.</p> <p>— Ево!</p> <p>— Па како сад да почнемо?{S} Не би л’ добро било да одма’ |
| Турака војевао.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Па зашто да нас ослепе?</p> <p>— Нисмо ником ништа скри |
| је ту, па се са гостима титра.</p> <p>— Па и цар Лазогли имао је будалу?{S} Онда није чудо што |
| вина које му се одма’ и даде.</p> <p>— Па како то да се даш ухватити — запита Новак.</p> <p>— |
| — примети лукави Харалампије.</p> <p>— Па и сад, и одсада да га ће ухватимо, тако бисмо чинили |
| , свашта може за кратко време.</p> <p>— Па тај муфтија може л’ имати жена кол’ко хоће?</p> <p>— |
| вић.</p> <p>Јеремија мисли се.</p> <p>— Па знаш што се код Срба каже, кад кога мрзим и душман м |
| .</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Па како да поделим, кад се сами сложити не можете.</p> |
| бвезе.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Па онда и сад што не дижу на ме војску, мир није са одл |
| све казивао како се онде живи.</p> <p>— Па реци ми како?</p> <p>— То сад нећу, оставићу за друг |
| p>Ферхад-паша их гледи и мери.</p> <p>— Па је л’ то учињено по налогу деспота Стевана ил’ Ђурђа |
| тпирују и оно што се већ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ |
| ?</p> <p>Сви се почну смејати.</p> <p>— Па и ти, војвода Костреш, можеш јошт до те славе доћи.{ |
| су хтели за калуђера оставити.</p> <p>— Па како ти је било кад си био калуђер, и како си калуђе |
| ал’ у њега не сме се дирнути.</p> <p>— Па тако сте то све трпјели?</p> <p>— То је овако.{S} Бу |
| , мој отац је војвода Миливој.</p> <p>— Па је л’ твоја ил’ његова воља била да постанеш калуђер |
| у не издаде да Голубац предам.</p> <p>— Па кад не издаје што треба, нема вјере у њему — рече Ха |
| патријар’ је ту више пута био.</p> <p>— Па што сте ту радили.</p> <p>— Најпре се сјетоваше војв |
| ајно љубопитство ју је мучило.</p> <p>— Па зар је тако добар тај турски цар? — запита своју мат |
| ник, но рекоше да нисам за то.</p> <p>— Па зашто ниси ступио у другу какову царску службу, та б |
| одговори му подсмешљиво Петар.</p> <p>— Па да могу таковим дедацима памет усвирати.</p> <p>Ет’ |
| рече поузданим гласом деспот.</p> <p>— Па зашто га сад не позовеш? — запита Леонтије.</p> <p>— |
| говори озбиљно Јован Кнежевић.</p> <p>— Па што вам фали, реците, све ће бити по вашој вољи — од |
| ах преотели — рече Јаблановић.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ја имадем изабра |
| рат баце; али он неће ниједну.</p> <p>— Па зар Турчин узима и ’ришћанку?</p> <p>— О дакако, па |
| ожеш онда живљет по твом ћефу.</p> <p>— Па чујем старе паше, па младе жене.</p> <pb n="455" /> |
| лакрдија.</p> <p>Други рекне:</p> <p>— Па и боље би било, већ нам се овако досадило.{S} Бар да |
| расан је као цвет, од Орхановог је рода па је силан, благо му је небројено.</p> <p>Милица се св |
| лико различити’ но красни’ цвјетова има па сви скупа диче целу просторију и сваког својим мирис |
| икој слави примала, сад пак њега не има па као удовица, изгубивши мужевљеву заштити, све јој се |
| ру да деле, ал’ мисле, нужда закон мења па мораду и калуђеру попустити, а калуђер опет њима.</p |
| јвода Миливој примљен је добро код цара па би му цар жељу испунио?</p> <pb n="256" /> <p>— Мој |
| о сам га последњи пут трећи дан Васкрса па ми још и сада његова песма срце цепа — рече Новак.</ |
| поклонио.</p> <p>Султан је и Бранковића па и остале војводе одвећ одликовао.{S} Српске војводе |
| ви дани срећно проћу.</p> <p>— Даће бог па ће све бити добро — рекне Новак поузданим гласом.</p |
| вами извршити.</p> <p>То изрече Ферхад па устане, пође напред, отвори врата да види је л’ тко |
| та доста си по свету лутао.</p> <p>— Е па добро, о чему хоћете?{S} Хоћете ли да вам приповедам |
| метнути.{S} Народ је сад био без главе па му се све лако чинило.</p> <p>У Вишеграду наскоро др |
| огу те једно јутро пренети пријеко Саве па у Будим, но гледај зидај града.</p> <p>— О’ђе нема в |
| еремију, он добро не мисли.{S} Ако дође па одмах не преда Голубац, ту је већ пријевара, издајст |
| се сад Срби са Грцима и Власима сајузе па на несложне Турке ударе.</p> <p>И кад се добро пред |
| нио, но ако ме неће, јер он све мудрује па будале не трпи, а ја онда идем онамо где више будала |
| врбицу пружам, ти је прими и погледа ме па о Цвети, па о Христовом васкрсу видјела сам те у црк |
| ће да плати.</p> <p>— Ал’ ако не усхте па те задржи? — запита Јаблановић.</p> <p>— И за то сам |
| о је избројано.</p> <p>Ферхад то изрече па поглади си браду, у знак да истину говори, и да му н |
| о најљући.{S} А ми искушеници, тек ради па пости.{S} Па осим тога, братија такове су нам пакост |
| брат Теофан остави књигу, пређе трпези па управо игуману да му пољуби руку, но овај одбије зна |
| драга камења.{S} Него све за пут спреми па иди.</p> <p>Тек што је то Бајазит изрекао, а већ се |
| јехом, који са уверењем о плашилу, ђипи па запита, где га је видела.{S} Она им прстом покаже пр |
| себе.</p> <p>— Е мој Грмане, остарио си па још немаш мозга.{S} Што би се убијао?{S} Ја, с моје |
| ба да узмеш ствар.{S} Ја, да сам као ти па да ме Бајазит запроси, с драге воље би’ пошла, јер, |
| већ дораст’о, знао сам читати и писати па сам се дуго мислио на коју ћу страну.{S} Одем у војс |
| и обрамбени одбор који ће земљу бранити па и управљати народ док се мир не поврати — одговори Д |
| а ће им, ако се не узбију, у руке пасти па ће се џамије поносити онде где су Христову науку пра |
| ремији најоштрију кази извршити, расећи па на четири стране, и тако удове му по капијама повеша |
| , али ја хоћу јер сам земаљски саветник па на нашој души лежи отаџбину спасти.</p> <p>— Дакле, |
| другу узевши, куцне се најпре с Ђурђем па с Марком и осталима.</p> <p>Сви се чудише младом Тур |
| мо-онамо тумарали, а ја би’ онда изишао па би’ их појединце рибао.</p> <p>— А откуда би ти знао |
| јер су на Косову видели српско јунаштво па не би ради, по свој прилици, јошт једанпут такову је |
| Јеремија нагоди са Ђурђем, прими благо па готов посао, а теби пошље налог да град предаш, шта |
| земља крвцом оросила,</l> <l>Јоште мало па јуначка крвца</l> <l> Већ потоком почела се лити.</l |
| е вечере задремали и легли.{S} Још мало па увелико спавају.</p> <p>Пајсије да на знање да кнеже |
| бични’ великаша, настаће опет старо зло па ће народ у чељуст непријатељу.{S} Од славне српске з |
| ко долази, канда је са свог срца скинуо па на његово метнуо.</p> <p>Обојици долази да не говоре |
| ван на долину, диже се прашина, малочас па се виде три коњаника, праћени од деспотови’ катана.< |
| а од онакови’ кћери, које, кад се удаду па им се добро води, а мати удовица остане и у бедно ст |
| , ил’ ћу оданде лист послати за предају па ћеш и ти онда у манастир да подјелимо благо.{S} Сад |
| ети ал’ има гладак образ и ћуд лисичију па међу јагањцима и зецовима никад боље — ето тако се ц |
| Сад би најбоље било да покупимо војску па одмах на Голубац, а Каралампогли нек с војском иде к |
| а.</p> <p>Калуђери дигну горњи поклопац па опет јошт један сребрн, јер је деспотово тело у среб |
| l> <l>Дивише се јунаштву Новака,</l> <l>Па јошт већма стадоше се борит’.</l> <l>Помјешаше с’ ка |
| l> <l>Јер је бржа Новакова рука,</l> <l>Па одбија од себе ударце.</l> <l>Новак стаде сабљом бит |
| l>Ал’ кад Новак буздован дочепа,</l> <l>Па кад лупи с њиме Татарина</l> <l>Стаде Татар на коњу |
| l> <l>А Угљеша тек поглади брке,</l> <l>Па прослови гласом радоснијем:</l> <l>Цар ми рече: војс |
| <l>Тад појави с’ силни Татарине,</l> <l>Па на Србље издалека виче,</l> <l>Да би мејдан рад дјел |
| а бурна ти се душа у теби смири.</p> <p>Па каква је била црква жичког намастира?{S} Изнутра цел |
| е бијаху одсад његови саветници.</p> <p>Па шта ће више отац Харалампије, кад је већ до старешин |
| била наклоњена жељи Бајазитовој.</p> <p>Па како то да се она на то склони — после жалосне косов |
| ким Стефаном, видио је Београда сјај, и пад, и дочекао је предају Голупца, заштиту манастира Бо |
| апија отворена, чује се звекет ланаца и пад моста куд ћеду проћи.</p> <p>Побочници хуктећи заје |
| пределе, каквих има у старој Србији.{S} Пада му на памет кад је у младости војевао с Турцима пр |
| ају се што се нису Жигмунду предали.{S} Пада им на памет како би могли добити од Жигмунда за Го |
| иви цара.{S} Он је већ после Вукашинова пада Србију спасао, па ће ју кадар бити и узвисити — од |
| и Розгоња, Цецилија распуштеним косама пада оцу у загрљај, и моли га да се са својима у Ласлов |
| ушана задобивени, њега сам после очиног пада истражио и задобио; он ће ме јошт док сам жив посл |
| и — после жалосне косовске битке, после пада Лазара и својих најближих?{S} Камо жалости удовичк |
| ова породица таково право има.{S} После пада Вукашиновог, кнез Лазар, <pb n="270" /> као најмоћ |
| м су се стању налазили наши стари после пада Вукашиновог на Марици.{S} И сад треба онај да упра |
| виће осљепио.</p> <p>— Ивер од кладе не пада далеко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга јави да је дош |
| на Вуковог.{S} Ивјер од кладе далеко не пада.{S} Но ивер у жару треба да покаже од каква је дрв |
| жиште царске породице.{S} Његово зидање пада у време српски’ жупана.{S} Млоги жупани, банови и |
| долазило као да цео терет на њено срце пада.{S} Тек каткад Светислав је могао умирити, њихову |
| си пребацују, нек се теше; ионако лакше пада љубећем кад је сам поред свог предмета, кад му љуб |
| т му се клања, а како натрашке пође или пада, онда му леђа окрећу.</p> <p>Отац Леонтије са млад |
| е нарави младога кнеза непријатно у очи пада.{S} Но поред свега тога, рекла би’ да Ђурађ за њег |
| од српске руке пао, а где један султан пада, ту мораде и други цар пасти.{S} И ваш Лазогли мор |
| трему, у ћелији, у цркви, крвљу орошен пада као жртва, која христијане на освету и слободу буд |
| но на исто место нови Турци ничу; Србин пада, но нема спомагателне силе.{S} Најхрабрији већ пог |
| им стегло, Турчин се спасе, а ’ришћанин пада.</p> <p>— За Стевана тешко је било, са свих страна |
| еним рукама гледаше како српско царство пада.{S} Цариградски великаши шурују са лацманима у Рим |
| иснуте делије коњ’ма трбу’ парају, коњи падају са коњаником, преко њих читави се преваљују.{S} |
| е први јунак.{S} Он и Ђурађ свима у очи падају.</p> <p>— Но, то ми је драго.{S} А познајеш ли и |
| се од турског, па је сваком јако у очи падало.</p> <p>Они су носили красне са златом и сребром |
| </p> <p>— Разумијем, и ма како ми тешко падало, остаћу за те и за народ о’ђе.</p> <p>— Моја вољ |
| бровнику, у Будиму, ал’ хоћу да живим и падам с народом.</p> <p>Војвода Радић набораним челом с |
| себи задобио.{S} Међу осталима у очи је падао још отац Леонтије и отац Харалампије, калуђери де |
| S} И ја ћу од мог блага ту утрошити.{S} Паде Крушевац у турске руке, а на Ново Брдо Турчин <pb |
| им гусларима све је слободно.{S} Но кад паде царство на Косову, умјешају се у двор царице Турци |
| јуначка сабља, прешао је тамнице, но не паде му тако тешко као примити владу над оним народом к |
| Кораном да калдрмише?</p> <p>Сад истом паде сва брига на Ђурђеву главу.{S} Све су му околности |
| де крвник с коња халовитог</l> <l>Татар паде, а Новак допаде,</l> <l>И одруби Татарину главу</l |
| рпска војска за побједу с’ бори.</l> <l>Паде тама на то поље равно,</l> <l>Црна ноћца крај учин |
| </l> <l>А други га ударац обори;</l> <l>Паде крвник с коња халовитог</l> <l>Татар паде, а Новак |
| ан старац, који је виђео српску славу и паденије.{S} Код њега је на посети отац Леонтије и млог |
| нђе годинама трају, па се и преживе.{S} Падиша је велики калиф свих мухамедоваца, и они ван пад |
| ву живети.{S} Млоги рекоше:{S} Нек иште падиша данка и поклона колико му драго, само да се Бран |
| ти, вјерни слуго Реџеп-пашо — прослови падиша.</p> <p>— Ја би’ прешао из Голупца у Мађарску, с |
| анковића и жељели би се с тобом, велики падиша, помирити и у пријатељству живети.{S} Млоги реко |
| аред пашом од три репа.</p> <p>— Велики падиша! допусти робу твом само још једну реч прословити |
| омшије живети?</p> <p>— Славни и велики падиша, — проговори Бранковић — ми смо увидели да је за |
| а Голубац — рече султан.</p> <p>— Силни падиша!{S} Ти Маџари баш су махнити, а ни Вукогли-деспо |
| к стрепи!?</p> <p>— А какав је тај твој падиша?</p> <p>— Млад је као јутро, красан је као цвет, |
| е, па пођи и ти у Једрене.</p> <p>— Док падиша мир не утврди, донде не могу Вукоглију тако оста |
| {S} Овђе један бог, један пророк, један падиша, а ми његови већили већ на овом свијету, канда у |
| ке, нек зида Смедерево — рече задовољно падиша.</p> <p>— Све је то мало, сад би требало сатрти |
| асјати може.{S} Деспот једва чека да му падиша помогне.{S} Па зато га и треба помоћи.{S} Иште д |
| гачак, ал’ ће сретно тамо стићи.</p> <p>Падиша већ зна за победу и предају Голупца, татарин је |
| повједи, млађи слушати мора.{S} А њихов падишах свима заповједа. <pb n="399" /> Њему нитко не с |
| леву, од Вука нешто млађу; она би могла падише харем дичити.</p> <p>— Зар је тако угледна? — за |
| кавац прам чворку.{S} Поразиће вас сила падише.{S} Но шта мисли војвода Јеремија, хоће л’ он по |
| ећније држале, да могу само мог великог падише дотакнути се.{S} Знаш ли над колико је земаља он |
| не може ништ’ против Мађара без помоћи падише, а велика нам је помоћ кад Вукогли с нами држи.{ |
| лики калиф свих мухамедоваца, и они ван падише не могу никуд ништ’, и те притискује више тешка |
| себе сахрани, и вољан је прије под скут падише доћи нег’ли да га Жигмунд опаше; а Вукогли добро |
| штавише, он ће навести и Жигмунда да у падише мира проси, ил’ ако не усхте, а наша војска нава |
| мунд опаше; а Вукогли добро зна да је у падише милост велика, и да га шаром својим обасјати мож |
| Жигмунду, и зато ће му леђа окренути, а падиши ће плаћати данак, и сад ће дати за нашу војску ’ |
| педесет хиљада дуката.</p> <p>— Што је падиши та цјена, но коме се има предати тај новац, теби |
| — Рад би’ и сам ићи у Једрене пред лице падиши, да му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам до |
| Мухамеду, што сам се удостојио великом падиши поклонити се, ја његов роб, највећем султану.{S} |
| е да ти преда Голубац, а на име светлом падиши.</p> <p>Јеремија стане, чека одговор, оштар погл |
| ину.</p> <p>— Сад је деспот врло нуждан падиши а да на Мађаре пази.{S} Сад треба деспота поткре |
| "#SRP18590_N6" /> Сад од тебе, свијетли падишо, зависи што се чинити има, ја сам на твој миг го |
| ал’ јошт не склопио.</p> <p>— Свијетли падишо!{S} Кључи Голупца су у тебе, и можеш што год хоћ |
| удити.</p> <p>— Благодарим ти се, силни падишо, што си се и на мене, на твог роба смиловао.{S} |
| } Дај послуха твом вјерном слуги, силни падишо.</p> <p>Султан се мисли, па прослови:</p> <p>— Н |
| а ђауром погодио.</p> <p>— Јесам, силни падишо, ал’ за сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Пе |
| ја постала турски санџак.{S} Јер, силни падишо, док Србе сасвим не сломијемо, не можемо ни Босн |
| е би л’ боље било да идем у Једрене, да падишу о цијелом извијестим како је све текло, и како д |
| ла може код Турчина дотерати да седи уз падишу на дивану.{S} Петошко је био у царском двору срп |
| наке.{S} Када [је] виђео Змај-Облачића, падне му Марко на памет, па му се сузе из очију низ обр |
| дерева.{S} Паднем ли ја, пашће и народ, падне ли народ, пашћу и ја.{S} Ја имам блага да могу жи |
| >Кад су већ до чела, тек онда тргне се, падне му на памет да је владика Леонтије по свом светом |
| оже у ту сврху све чинити.{S} Мисли се, падне му на памет да ће најбоље бити оба кнежевића за в |
| вић, починивши чудеса својом храброшћу, падне, а Власи победу одрже.{S} Турци вуку се натраг, а |
| ије него душа, што није ни сам веровао; падне с коња и јако се увреди.{S} Ово га је живота стал |
| чисто знала шта се то мути и плете.{S} Падне јој на ум Харалампије, који је могао све то чисти |
| могу са Гргуровим синовима заплести.{S} Падне ли Ђурађ, осилити ћеду се ти пријатељски великаши |
| опет спушта, и страховитом звеком ланца падне да одјекне у срцу Јерине.</p> <pb n="517" /> <p>Н |
| м ће се у свету причати, и кад тај град падне, ужасно ће одјекнути у свом хришћанском свету.{S} |
| изу, да ји све види, да му утолико теже падне.</p> <p>Бајазит је срамоћење мушки подносио.</p> |
| ="444" /> А кад Голубац Жигмунду у руке падне, онда ће са деспотом он нас овђе потражити.{S} Го |
| још један јуриш, па ако и онда град не падне, нек остане поседнут, док још ордије из Уруменлиј |
| уп ђипне, крв из врата пишти, потрчи, и падне, у ужасном трзању живот изгубио се. </p> <p>Тако |
| оданде преко мојих људи гласове.{S} Ако падне Ново Брдо, крај је Ђурђевом господству, и онда ће |
| лтану.{S} Само до оклевања није.{S} Ако падне Голубац, онда нисте ни ви овђе код Новог Брда пос |
| о, узрујали би се и Маџари, и да деспот падне, срушио би се и Београд, сада капија Маџарске.{S} |
| бац беше зрело воће да у крило Жигмунду падне, а дође гладан харамија да ноћу крадом однесе.</p |
| } Ако Турци не отму Ново Брдо а Голубац падне, онда ће Мађари са Ђурђем одмах на Крушевац поћи, |
| , да и за њ добра бити неће ако Голубац падне.</p> <p>Мађари одустану од јуриша да се мало сабе |
| вако јаје динар, у зидање Смедерева.{S} Паднем ли ја, пашће и народ, падне ли народ, пашћу и ја |
| а с Турцима опет на крај изићи, нег’ да паднем деспоту у шаке, јер кад се ви измирите, може пас |
| ве на себи свјечано носим, од чије руке паднем, тога је свије што је на мени, ал’ и ја ћу главу |
| Њихова судба је са српском скопчана.{S} Паднемо ли ми Срби, пашћеду и они, одржимо ли се, одржа |
| исприча ми свје од почетка до краја, о паду Голупца, о харању манастира Св. Богородице, о срам |
| ео.{S} Патријарх даје молитве читати за падше и за спасеније народа.{S} Милица не зна куда ће и |
| да нас из ове бједе избави.{S} За душе падши’ такође побринућемо се, но засад пре свега нек се |
| код запећка.</p> <p>Деспот прекине.{S} Пажљиво је [Леонтије] слушао све, и канда је изреком де |
| може, као негда Призрен, Приштина, Нови Пазар, Београд, сада Смедерево мора народу светлети, да |
| .{S} Када су Турци са Арнаутима на Нови Пазар ударили, и ја сам био у српској војсци, и некако |
| {S} Ићи ћемо у Скопље, па оданде у Нови Пазар, које да стадо заробљено ослобођавамо, које, пак, |
| ијим ратовима противу Турака, код Новог Пазара; наравно, он је био још дете према мени.{S} Но о |
| е у једној бици против Турака код Новог Пазара пао.{S} Један двадесетољетни син, Милан Војновић |
| оносно противу Турака тукао и код Новог Пазара, и код Ниша.{S} Што сад нисам улудо дао гинути о |
| тугу.{S} Није ни чудо.{S} Турци насред пазара телале, како је добро Турчином бити; сваки је ма |
| љно султан.</p> <p>Сејмени до поклисара пазе му на сваки миг и на сама уста, а да се султану шт |
| урски, тако мисле Мађари.</p> <p>Мађари пазе и на деспотовицу Јерину.{S} Деспотовица седи у дво |
| ивали.</p> <p>Капија отворена, калуђери пазе, ишчекивају, и како виде јездеће, Јеремију и бимба |
| Ново Брдо, да се уиме Јеремије погодим, пази да Јаблановић какогод са кнежевић’ма не умакне, је |
| ити се.</p> <p>Деспот је сад непомичан, пази куд ћеду се Турци мицати.</p> <p>Док су се Турци к |
| ара Каралампоглију, нек буде твој гост, пази да му се ништа не украти.</p> <p>Диван се заврши, |
| игуман хтео је показати да је строг, да пази на ред.{S} Такови грешници добију обично помилован |
| из Голупца Харалампији налоге даје, да пази на кнежевиће, и Јаблановићу у Крушевац то исто пиш |
| ал’ не једанпут сам му већ саветовао да пази, ал’ он се само насмеја.</p> <p>— Ако сад промене |
| /> као неки телохранитељ, ал’ управо да пази на њега.{S} Одавна њега Ферхад-паша познаје, не ве |
| еспот врло нуждан падиши а да на Мађаре пази.{S} Сад треба деспота поткрепити, а да <pb n="501" |
| помена на Јеремију, да сам на кнежевиће пази.{S} Благо ће и оно доћи Јеремији у шаке, и од цјен |
| лости месечине — град унаоколо облеће и пази на Мађаре шта ноћу раде.{S} Јаблановић издајица, а |
| лако града.{S} Јаблановић у граду бодро пази да је у граду све у реду, да се какве уводе не уву |
| без да је на посљедње калуђерско питање пазила.</p> <p>— Не питај то сада, него одговарај на он |
| а, када су у великом разговору била, ни пазила нису на то шта таква будала говори, него му оста |
| огао.{S} Милица је на сваки његов корак пазила, и како је приметила да се мало осиљава, јавила |
| напосљетку већ нисам могао издржати.{S} Пазило се на мене јако и почну ме не само постом него и |
| е не хаје, тако да се у свако доба више пазило на вољу деспота, нег’ли на турску.{S} Турци нису |
| и — рече Петошко, на ког се сад слабо и пазило.</p> <p>— Још ће он Турке сасвим утаманити — реч |
| ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на Вукоглију; нападати га нећу, ал’ ипак му не ве |
| е почело јести, слабо је ко на другог и пазио до на самог себе и мало се говорило; када је дошл |
| урке.{S} И ја сам се на њих ослањао.{S} Пазите да се не покајете.{S} Велика је ствар коју сте н |
| уцвељеној мајци сузу утре.{S} Но на ово пазите.{S} Ви обојица ослањате се на Турке.{S} И ја сам |
| змије заплећу, имам и ја душмана, морам пазити, не смијем ријечце испустити, из које би Турчин |
| и је лис тај Вукогли, морамо на њ добро пазити.</p> <p>— Нема куде, штавише, он ће навести и Жи |
| да види шта кнежевићи раде.</p> <p>Отац Пајсија је њихов чувар, а стражари мораду Пајсији нарук |
| ампије.{S} Постане ли Харалампије већи, Пајсије постаће то што је сад Харалампије, игуман у Деч |
| м опрости Харалампије.</p> <p>— Збогом, Пајсије.</p> <p>Грле се, љубе се.{S} Мало бољма нег’ са |
| мо!</p> <p>Одма’ се скупи сва свита.{S} Пајсије приправи све што је за кнезове нужно, и до пол |
| притворним гласом то изрече и излази а Пајсије га прати.</p> <p>Сад се и с Пајсијем опрости Ха |
| је, а не само прости богомољци — упадне Пајсије намигнув оком на Харалампија.</p> <p>— Да не гу |
| и други, и сад се још веселе — одговори Пајсије.</p> <p>— Шта, зар Јеремија властелин?{S} Шта ћ |
| ријатељи.{S} Вами је чинити то, што вам Пајсије казао буде, и нипошто се немојте повађати по Ја |
| ћелију и без понуде седе на столицу до Пајсије, разгледа се, и започе:</p> <p>— Сад је куцнуо |
| г пола овцама поученија давати.{S} Отац Пајсије закрвавио је очи као Угљеша кад је седамнајст Г |
| нпут не ослободе?</p> <p>На то уђе отац Пајсије.</p> <p>— Нисам ли се дуго забавио, моји синци? |
| за се побринути се.{S} Тако мисли отац Пајсије, који макар да га и терете године, ал’ није рад |
| >На то дође Харалампије.{S} За њим отац Пајсије води два кнеза.</p> <p>— Ето вам млади’ кнезова |
| елога света бол.{S} Њихов је чувар отац Пајсије.</p> <p>— Боже мили, какви смо несретни људи!{S |
| забављајте.</p> <pb n="368" /> <p>Отац Пајсије оде.</p> <p>Млада два кнеза остану сами са свој |
| ту је близу кула и црквица.</p> <p>Отац Пајсије сједи сам, на столу велики пе’ар и мешина с вин |
| е, нит’ ће им икад грејати.</p> <p>Отац Пајсије даје им сваке ђаконије, вина метоике и смедерев |
| ’де Пајсији не сме ништа фалити.</p> <p>Пајсије, мада је био потчињен Харалампији, ипак није се |
| {S} Још мало па увелико спавају.</p> <p>Пајсије да на знање да кнежевићи спавају.</p> <pb n="40 |
| аквашен седи до ових.{S} Харалампије са Пајсијем улази.</p> <pb n="428" /> <p>— Како сте ми, кн |
| што ће кнежевићима доћи, састане се са Пајсијем у ћелији.{S} Била је ту и ћелија за калуђере, |
| моја — рече Харалампије и посади се са Пајсијем код стола.</p> <p>— Е тако као што видиш, робо |
| >Харалампије то изрече, па се диже и са Пајсијем иде у посету кнежевић’ма.</p> <p>Кула простран |
| и а Пајсије га прати.</p> <p>Сад се и с Пајсијем опрости Харалампије.</p> <p>— Збогом, Пајсије. |
| е сад Харалампије, игуман у Дечанима, а Пајсији је то доста, па баш ма то било не у Дечанима, н |
| ругом манастиру, ал само у богатом, ’де Пајсији не сме ништа фалити.</p> <p>Пајсије, мада је би |
| јсија је њихов чувар, а стражари мораду Пајсији наруку ићи.</p> <pb n="426" /> <p>Кнежевићи има |
| д стиха преда се тој задаћи.</p> <p>Оцу Пајсији наложи да кнежеве забавља, да с њима вечера, и |
| рече Прибац.</p> <p>Харалампије да знак Пајсију, који кнезове натраг у ћелију одведе. </p> <p>— |
| а Турцима за мост у Мађарску, Мађарима, пак, за обрану, а точак око којег се све окреће биће См |
| д њеног уплива сасвим извући.{S} Русна, пак, из срца је мрзила Милицу, но њено господство [и вл |
| узданула и од говора престала; Милица, пак, сасвим се замислила, и својим мислима упирала је у |
| ри вратити се на Косово.</p> <p>Милица, пак, међутим потруди се Милеву приволети на тај план, к |
| се увек добро говорило.{S} Ферхад-паша, пак, преко друге треће руке је дознавао, и дознао је, д |
| ја је сад спремна и одушевљена.{S} Сад, пак, дођосмо да код тебе пребудемо, светла царице и да |
| да стадо заробљено ослобођавамо, које, пак, да га од заблуђења сачувамо.</p> <p>— То је врло п |
| о, и ваљда ти је и предато.{S} Од мене, пак, добићеш хаљаду дуката на манастир, да се моли богу |
| ки комад земље бранити.{S} С тим би се, пак, косовске победе плодови осујетити могли.{S} А ако |
| м мало кога да не надмашује.{S} Што се, пак његовог сина Ђурђа тиче, ја бих рекла да његово кад |
| {S} Млоги су том веровали, млоги су се, пак, о том сумњали.{S} Марко се сам сумњао, но ишчекива |
| туцати од немила до недрага; ако ли те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћеш постати славном цари |
| беше, да се нужна наредба учини; млађи, пак, приметише куд Новак са својом речи циља, удале се |
| ше одговарају, који би на Мађаре, који, пак, на деспота, ил’ против обојице.</p> <p>— Ал’ мир п |
| ве речи гдекоји су се смејали, гдекоји, пак, удостојили га уважења.</p> <p>— Вештице и калуђери |
| његову доброту излити.{S} После смрти, пак, сваки је увиђео шта су у њему изгубили.</p> <p>Кра |
| ановићев а не Душанов.{S} Гребљановићи, пак немају право на престол, и тако нити Лазар нити њег |
| едамнајст Грка посекао.{S} Преподобном, пак, оцу Герасиму обично после јела већ и онако му црве |
| риш који се могао одбити.{S} Још један, пак Јеремија подлећи мора.</p> <p>Велика је брига Јерем |
| ; у среди празно и пространо, унаоколо, пак, цвеће са гранама.</p> <p>Мало је прошло времена и |
| ћи се на подсмешљиве госте.{S} Особито, пак, са задовољством гледао је на оца Харалампију, који |
| осећала бол за својим оцем.{S} Особито, пак, забуна та у двору каткад је ужасавала.{S} Све јој |
| окровитељство турско подвргне.{S} Вуку, пак, да се потајно поручи да ће му Султан наруку ићи, а |
| лику дубарду, топ на градићу Ласловару, пак избацује камење као глава из гвоздене цеви.</p> <pb |
| вај начин можда ће се она приволети.{S} Пак ако ово за руком испадне, онда ћеш више користи оту |
| сам добио две, близу Рудника од Мађара пак три, и то тешке ране.{S} И твој покојни, Русно, одв |
| етник бавио се кад у царском двору, кад пак на свом двору у Прокупљу.</p> <p>— Добру срећу доне |
| ио, све је у великој слави примала, сад пак њега не има па као удовица, изгубивши мужевљеву заш |
| с наше стране за обрану војске, с друге пак стране, Вук не попушта, а оно нек Милева спасе земљ |
| вили, које због сопствени’ узрока, које пак због красоте вароши и величанственог предела. [Кака |
| га мрзели које из злобе и зависти, које пак због тога што се јако с ’ришћани дружио, а особито |
| е најпре тучете, па онда измирите, боље пак вас уче да се не тучете, па не треба да се измирите |
| ноштво турско протући, протуку се, који пак нису могли, у ужасној борби исечени су.{S} Ето тако |
| гу одређене ми брачне свезе.{S} Част ми пак, изискује последње моје судбе верно држати се.{S} Ј |
| новом господару, и потпомажите га, мени пак бог милостиви нек по правди суди.{S} Са’раните ме у |
| да нит’ је Милица управљати кадра, нити пак Стеван.{S} Овај је млад, она је женска глава.{S} Ту |
| војој деци пријатељ бити.</p> <p>Султан пак ухвативши се за браду, позивље се на бога и Пророка |
| а је од откупа Голупца одвраћао, деспот пак није хтео за откуп да зна кад прелази Голубац у мађ |
| рије самртног боја ђаволи морали вући у пакао.{S} А тко би Харалампија, тог грјешника, исповјед |
| ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То је старо јунаштво, којим је |
| ечитим мраком.{S} Нас већ на овом свету паклу предаше — рече тужећи кнез Ђурђе.</p> <pb n="373" |
| инограду господњем влада раскош, злоба, пакост и освета.{S} Властела готова је турчити се, да о |
| у ћуд и страсти му изменити.{S} Освета, пакост и високоумије није га оставило, но поред тога би |
| н, но у његовом срцу лежала је подмукла пакост.{S} При том је био оштроуман и властољубив.{S} Њ |
| служили и Турцима.{S} Свуд је међу нами пакост, злоба, завист, па нећу, не могу ни ја друкчији |
| ам ји јошт неколико које ми јошт и сада пакосте.</p> <p>Све је то Новак говорио да само горњи р |
| Жигмунда.{S} Лацмани, мада су нам доста пакости и зла учинили, ипак су христјани.{S} Жигмунд је |
| истог извора, но из себичности, злобе и пакости.{S} Некада, кад је Ђурађ за владаљством грамзио |
| {S} Па осим тога, братија такове су нам пакости чинила да смо мислили капи крви већ у нама оста |
| е је српска слава најсјајније блистала, пала је Турчину у шаке.{S} Градови и земље Вукашина, Уг |
| о исто је чинила.{S} Турцима није никад пала тако секира у мед као сада.{S} Ако су се донде и м |
| је помислио Ферхад-паша кад му на памет пала стара времена, кад је Србин још снажан био, кад је |
| ца и мајке, и као да су с неба на земљу пала.</p> <p>Но оставимо ове делије нек се жесте, нек с |
| Чераган, онде су се укусне зидане грчке палате дизале, у којима су и српски господари не једанп |
| српски господари красне домове и летње палате имали.{S} Онде су се они радо бавили, које због |
| ло онде дрвених кућа; све красне куће и палате.{S} Није било ни данашњег Дорђула ни Батал-џамиј |
| се подижу и зидине дворах, то ћеду бити палате деспотове, да се неће цариградских постидети.</p |
| лагом дошавши дољни великаши градили су палате; једном речи:{S} Београд под деспотом постане на |
| е онда други живот био.</p> <p>Ђурађ, у палати Палеологовој седи, у глави му се разни планови в |
| Но Ђурађ је већ у земљу упао.{S} Турци пале и харају села, отимају жене, девојке и децу. ’Де г |
| нашао деспот Ђурађ.{S} Грчки цар Јован Палеолог потајно га подбада против Мурата, да се ослобо |
| и овде грчке кнегиње од Кантакузенове и Палеологове лозе; један кнегињу Јелену, а други Јерину. |
| други живот био.</p> <p>Ђурађ, у палати Палеологовој седи, у глави му се разни планови врзу.</p |
| лно огромног стаса, бркови му на рамена пали, а шестоперни буздован у десници, тако је изгледао |
| но, и то је опасно, после смрти деспота пали би у очи, а Гргур је имао пријатеља; изгнати их, и |
| упца, јер су кнежевићи прво у моје шаке пали.</p> <p>— Да мене, опет, није било, не би дошли до |
| сабља не може просећи.{S} Проседи брци пали му на рамена, па очи орловске, проседа пркосно уко |
| он већ одавна с Ђурђем шуровао, жарио и палио, они се већ знаду, покрај Јеремије и ја сам дошао |
| као насљедника деспота, владара Србије, пало ми у насљедство сво баштинство у Угарској, што дад |
| > <p>Милици су из очију сузе рониле.{S} Пало јој на памет шта се с њом стало.{S} Док је цар у ж |
| нда тек беседу завести.</p> <p>Добро је пало Србима код Марка частити се.{S} Били су уморни, а |
| прам ђауру, јер би иначе другима у очи пало.{S} Овако кад га к себи дозива, изгледа канда се с |
| ко му је било погодити и то да је тешко пало деспоту предати Београд, ал’ је морао, јер се на т |
| уједно ставити.</p> <p>Петошку је тешко пало у дворанама цар-Лазара, негдашњем му господара, бо |
| сваки помислити, како је то Светиславу пало.{S} Он се састане с Милевом.{S} Примети на њој вел |
| ом полилеј да додирне.{S} Онда је и сва памет ту.</p> <p>Тако је то било онда.{S} Човек се није |
| р.</p> <p>— Па да могу таковим дедацима памет усвирати.</p> <p>Ет’ тако се чељад јошт веселила. |
| су из очију сузе рониле.{S} Пало јој на памет шта се с њом стало.{S} Док је цар у животу био, с |
| се нису Жигмунду предали.{S} Пада им на памет како би могли добити од Жигмунда за Голубац ако н |
| виђео Змај-Облачића, падне му Марко на памет, па му се сузе из очију низ образ спусте.</p> <p> |
| и смешавала.{S} Сад јој је долазило на памет како ће њој без Светислава тешко бити, и као да у |
| квих има у старој Србији.{S} Пада му на памет кад је у младости војевао с Турцима против ујака |
| p>Шта је помислио Ферхад-паша кад му на памет пала стара времена, кад је Србин још снажан био, |
| до чела, тек онда тргне се, падне му на памет да је владика Леонтије по свом светом чину достој |
| ху све чинити.{S} Мисли се, падне му на памет да ће најбоље бити оба кнежевића за владу неспосо |
| а откуп.{S} Твоја мудрост и дивана твог памет знаће то оцјенити.{S} Понуђам ти у име Јеремије Г |
| е може откупљивати, а рашта му бог даде памет и миш’цу, већ да народ свјетује и штити.{S} Турци |
| смо Алаха створења.{S} Сваком човеку је памет и срце дато.{S} У једној башти, под једним баштов |
| ад међу курјаци живи.{S} Шта му ползује памет?{S} Други има мање памети ал’ има гладак образ и |
| р до дивана. — Тако ради, и још како те памет учи.</p> <p>— Хоћу л’ што о сљепим кнежевић’ма пр |
| вих страна у невољи, ради како те бог и памет учи, а ја, господару, твој вјерни слуга, служићу |
| ече:</p> <p>— Све је добро, нек те тако памет води.</p> <p>Јеремија да донети за поткрепљење до |
| , Милош Обилић погибе јуначки, вечна му памет, освети српски народ, ал’ мој отац, Вук Бранковић |
| " /> <p>Но Петошко је имао дивну бистру памет, и у срцу жарко родољубље.{S} Проучио је многе књ |
| и не можемо, уздајмо се у бога и у нашу памет.{S} Знам да је Јеремија поручио да ће доћи, можда |
| овића — син Вука војводе.{S} Отац му је паметан војвода.{S} Он је увидео, да није можно турској |
| било.</p> <p>— Вјере ми, тај Ђурађ није паметан што те пропустио, ил’ баш си ти луде среће.{S} |
| се не држи.</p> <p>— Но што Ђурађ није паметан, ти још мање што га нијеси пустио у град да му |
| ане, ако сам и будала, бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би’ другу.</p> <p>— Ал’ помисли да за |
| год у војски.</p> <p>— Видим да си врло паметан, честити пашо, ја сам понео собом и пешкеша, пе |
| Петошко српска луда, у турском царству паметан турски паша.{S} И док је српски народ сретни би |
| нковић био је двадесетољетни младић.{S} Памети је био одвећ отворене.{S} Стасом својим све је в |
| су махнити, а ни Вукогли-деспот не има памети кад пошто-пото Голубац не купе.{S} Подари Јереми |
| {S} Он је јошт млад, па поред све своје памети, у ово опасно доба могао би на себе навући мржњу |
| Шта му ползује памет?{S} Други има мање памети ал’ има гладак образ и ћуд лисичију па међу јага |
| е био тај Петошко-ефендија, да је мудре памети учио.{S} Па јесу ли му једаред кожу одерали, кад |
| нас.{S} Благо оном коме бог не да млого памети и јунаштва.</p> <p>На то се мало сви најсмејаше; |
| ад једно, кад друго.{S} Један има млого памети а има јагњећу нарав, онда кад међу курјаци живи. |
| ела говорила, јер јој се друге мисли по памети врзле, а не описивање предела које је Русна по с |
| ошао да узмем Голубац, што ми је било у памети силно сам хитио да Голубац прије задобијем нег’ |
| Харалампије, нећу много поучавати, имаш памети за три патријарха, а лукавства за седам лисова, |
| е само за бој створен.{S} Розгоњи, сува паметна лица, рекао би да је јунак, ал још више саветни |
| у ништ’ ни спомињати.{S} И ријечи су ти паметне.{S} Но још не рјече ми какав мир да просим.</p> |
| дале су изгледале на луде, а ипак нису, паметнији су нег’ други.{S} Они тако рекну у брк, и вој |
| ом дође време када је величаственији од паметних и силних.</p> <p>Костреш војвода, као бајаги д |
| бити опкољен — узврати деспот.</p> <p>— Паметно збориш, не би шкодило најпре тамо доле Турке на |
| ече, баш сад да лудујеш, говори бар сад паметно.</p> <p>— Шта ћу да ти говорим; нисам ли ти већ |
| е рад својим јунаштвом заслужити.{S} Он паметно збори, искрен је друг, и пије вино.{S} Јунак кр |
| <pb n="371" /> <p>— То је, петина, врло паметно; но, питање је, хоће ли се народ за слепим и за |
| заблуђења сачувамо.</p> <p>— То је врло паметно.{S} Ето ти, води кога и колико хоћеш.</p> <p>Св |
| ом почитанију, особито кад изненада што паметно изрекну, мисле да пророк из њи’ говори.{S} Код |
| Харалампије, никад још ниси таково што паметно измислио.{S} Остајемо, дакле, при том — рече Пр |
| цу свагда десна рука био, ал’ овако што паметно још никад казао ниси.{S} Та овако поред красне |
| та би ваљало чинити.{S} Нитко му не зна паметну рећи као Ферхад-паша.</p> <p>Ферхад-паша вели д |
| где својим особинама, као оштроумијем и памећу, далеко дотерати може.</p> <p>Свима је у двору у |
| ја свјатих“, а овом приликом житије св. Пантелејмона.{S} Како отпочне, а он чита тако напрезају |
| Бије издалека јунака, пробија и штит и панцир.{S} Краљ Жигмунд донео је ту справу из Алеманске |
| е не уреди, јер донде да испусти власт, пао би својим непријатељ’ма у шаке који га одавна мрзе |
| ној бици против Турака код Новог Пазара пао.{S} Један двадесетољетни син, Милан Војновић, остао |
| ка Огризовића који је у боју код Скадра пао.{S} Мати оста удова, остаде јој баштине, ал’ цар Ла |
| Мурата султана, који је од руке Обилића пао, укопају на бојном пољу и доцније дигну му каменити |
| пошао на Турке, кнез Лазар, који је сад пао, није се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мога о |
| ја војвода држи кнежевиће, ако би Ђурађ пао ил’ изгнан био, по милости султана један од њих вла |
| т Турака на се навукао.{S} Сљед тога је пао Крушевац, једва се их Ново Брдо курталисало, ал’ ме |
| борили.{S} И мој отац је од српске руке пао, а где један султан пада, ту мораде и други цар пас |
| и говор калуђера јошт у почетку на срце пао, па сад не би рада да он за другог мари.{S} Калуђер |
| ке доле потукли, Голубац би сам по себи пао, Јеремија морао би се предати.{S} Ал’ ако се не пре |
| деревке и овог сребрног пе’ара, који ми пао у нашљедство од ђеда, који га је од Душана на покло |
| ати може.</p> <p>Свима је у двору у очи пао и један и други калуђер, и одма’ их дворјани и слуг |
| матрач српске неслоге.{S} Откако је Вук пао, почела се Миличина партаја силити.{S} Млоги су вук |
| , и то у незгодно ратно доба, док нисам пао први пут у турско ропство.{S} Одавде, после неког в |
| њега има нешто српске силе, а кад би он пао, онда би Турци без мача све покорили — рекне уверит |
| су Турци прогањали.{S} Кад је цар Лазар пао, на коме је остало, на ком би требало да је остало |
| е дође у Цариград.{S} Брат Ђурђев Гргур пао је у ропство татарско, и остао је онђе.{S} Деспот и |
| ке битке, ’де је наш цар и султан Мурат пао, царица се са Бајазитом <pb n="334" /> опријатељи, |
| и јесте права жеља, само кад би деспот пао, ој честити пашо, да ми хоћеш само наруку, све би у |
| ког живота, а Крушевац је у заборавност пао био.{S} Но после несрећне битке Вукашина краља с Ту |
| о.</p> <p>Но кад је цар Лазар на Косову пао, кад је видио како се Гребљановићи међу собом кољу, |
| ранац у мојој земљи.{S} Како је Голубац пао, то сам ти испоручио, то већ знаш, но сад даље да т |
| Грка „ришћанска“ влада крепи?{S} Шта ће папа на то рећи?{S} Ако са Турцима држи, онда је у непр |
| , њих помаже лацмански Запад, па ће нам папом <pb n="530" /> грозити; рекох, у неслози христија |
| ербегу који не би ништа дао.{S} За овај пар Ферхад и Сириџа-паша победу на дивану одржаше.{S} С |
| пашу је благо заслепило, па сад за овај пар мржњу на страну меће.</p> <p>Ферхад-паша враћа се у |
| елу задовољити.{S} Ионако нисмо за овај пар тако снажни да Турке у Азију пребацимо.{S} Ту треба |
| в поклонио; то је све истина, но у онај пар тако је стање наше изискивало.{S} Ти си онда морала |
| ли је још халовити Краљевић Марко коме пара у турској војсци нема.{S} Но шта је хасне кад Турц |
| ити.</p> <p>Марко је био јунак да му се пара није могло наћи; а и род је свој силно љубио.{S} П |
| један другом најмљеном руком мучки срце пара, а да туђе баштине задобије.{S} У савету властеле |
| тини, Срби и Мађари, ал’ Србину не беше пара. </p> <p>Та лепа времена прохујаше, вијор однесе у |
| ваца, па тамбураша, да им у целој земљи пара није било.{S} У суседству било је и дувна, и оне с |
| ску сакупио,</l> <l>Војску силну, којој пара нема?</l> <l>Ићи ћемо Солун отимати</l> <l>И Цариг |
| злобе и Обилићу, коме у војсци српској пара нема, и да је већ и сам цар изложен њи’овом упливу |
| породицу имао, и то какву јошт.{S} Камо пара Краљевићу Марку, који се морао због кнеза Лазара п |
| цар-Лазара је била једна будала, да му пара није било наћи.{S} Тај је сваког дирнуо, и мене уј |
| све за њега жртвовао.{S} Доиста нема му пара.{S} С њим се којекакве ветрогоње, успоредити не мо |
| прави.{S} У тиснуте делије коњ’ма трбу’ парају, коњи падају са коњаником, преко њих читави се п |
| сни обрва, севала су му два црна ока; и парала су срца.{S} Властољубије у младом његовом срцу б |
| је шест недеља од Стеванове смрти, баш парастос се у цркви опојао.{S} У саборној цркви служи М |
| ца, ’де је Ферхад-паша судија, а остали парничари.</p> <p>Ферхад-паша прослови.</p> <p>— Дакле, |
| раштаја ко, који по ваздуху плови, и на пароброду и жељезници вози се, у очи погледати не би мо |
| а је у твоју корист неусипно радила.{S} Партаја ти је већа нег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не |
| и подлећи.{S} Знаш колика је Облачићева партаја, а знаш и то, да се Стеванова партаја деспоту п |
| рилику да досади деспоту.</p> <p>Његова партаја бијаше већ врло слаба; откако је турским пашом |
| Вук не трпи брата му Стевана, па Вукова партаја, будући је сама по себи слаба, нити може за Вук |
| а партаја, а знаш и то, да се Стеванова партаја деспоту приклонила.</p> <p>— Не именуј га деспо |
| што му драго.</p> <p>— Дакле велиш моја партаја је већа?</p> <p>— Млого већа.</p> <p>— Кад је т |
| } Откако је Вук пао, почела се Миличина партаја силити.{S} Млоги су вуковци прешли на царичину |
| бри’ својства у себи имао, зато му је и партаја једнако расла.{S} Турци су били у највећој смет |
| одом управљати?{S} Стефан је јошт млад; партаје у народу владају, Вук Бранковић је силан, Милиц |
| смели, безобразнији.{S} И они су се на партаје делили.{S} Царица, откако је удовица, изгубила |
| спот је хтео владику Ћирила, ал’ остале партаје га нису трпеле.{S} Тек доцније био је за патриј |
| т је имао времена ред у земљи увести, и партаје противне умирити.{S} У земљи је Ђурађ слабог им |
| S} Ови су за себе у земљи српској имали партаје, па чрез то народу ослабљену бившу, за Турке је |
| овеческе умерености и трпљења.{S} Једни партаје праве у народу за узвишење једног или другог го |
| две госпође?{S} Народ је био на четири партаје поцепан.{S} Један слуша Милицу, други Мару, тре |
| .{S} Он је у своје време за Ђурђа свуда партају правио.</p> <p>Сад можете си представити, како |
| и, иди натраг, па кажи Русин да само ми партају одржава, а ја ћу ослабити цео уплив Стевана, ов |
| ије иде потајно међу народ и прави нову партају за Ђурђа.</p> <p>— Шта ће нам — вели народу Хар |
| ет царичин, гледао је да Вукову силнију партају ослаби или сруши, па ће са слабијом лако.{S} По |
| ће бити деспот?{S} Ђурађ има своју јаку партају, а и сам деспот га хоће, јер је увиђео, да поре |
| српском царском двору биле су тада две партије, Обилићева и Бранковићева.{S} Они који су били |
| арица слепила само зато да Бранковићеву партију заплаши.{S} Додуше, царица се дволично прама Ру |
| зу, па кисело млеко, па кад стечем коју пару, постаћу код каквог паше тефтердар, па ефендија, п |
| је лис деспот, вели Ферхад-паша, свако парче земље, све кланце, све горе и јаруге, реке и пото |
| ица побожношћу зарезана, онај хљеб, оно парче лука прима благодарним срцем, узвишеним осећајем, |
| еванђеље, и крст, у ком израђено почива парченце светог дрвеног крста, на ком је Спаситељ страд |
| Вукашинова породица морала се са неким парчетом земље задовољити, и то под покровитељством тур |
| знате сами шта радите.{S} Боље је бити пас нег’ ђаур.{S} Но на ствар, дакле тај Јеремија хоће |
| ријатељ, ал’ таква два пријатеља су као пас и мачка у цичој зими код запећка.</p> <p>Деспот пре |
| па са сува и Дунава да опашемо Београд, пасти мора, па је лис у замки</p> <p>Тако и остале паше |
| то је Србија, онда ће и вјера Христова пасти, све ће бити турско, свијети храмови бићеду џамиј |
| руги цар пасти.{S} И ваш Лазогли мораде пасти.{S} Сваки је од вас видео, да је бог Турцима наме |
| ту у шаке, јер кад се ви измирите, може пасти сав терет на мене, канда сам ја сам кнежевиће осљ |
| риштина ће им, ако се не узбију, у руке пасти па ће се џамије поносити онде где су Христову нау |
| тај јуриш биће и последњи, и Голубац ће пасти у руке Мађара.{S} Јеремија чека улака да прослови |
| , да отиснемо Маџаре, па ће Голубац сам пасти — рече Јакуп-паша.</p> <p>— Ал’ ако јуриш сузбију |
| пићу јошт мало, ваљда ћу му текар на ум пасти.</p> <p>— О томе немој ни сањати, оче.{S} Ја те м |
| Она је знала да ће њој у почетку тешко пасти кад помисли да се може од Светислава растати, но |
| едан султан пада, ту мораде и други цар пасти.{S} И ваш Лазогли мораде пасти.{S} Сваки је од ва |
| ти и слободе, такав као ти не би нам ни пастир стаду овчијем био, а некмоли стражар Бранковићах |
| } Они су се баш владали по оном: „Добри пастир полагает душу за овци“.</p> <p>Вечна им слава!</ |
| ју.{S} И ја држим да једно стадо једног пастира треба да има, и све српске земље и њихов народ |
| народ без главе не остане, као овце без пастира.{S} Ја судим да би најбоље било да се Стефан пр |
| ао овце за пастиром иде, па више такови пастира на више страна народно стадо деле.{S} Како је м |
| ло удале, пошље првог међу овце, где га пастири умлате, а он се врати да изеде зеца; но лисице |
| аслужили су славу.{S} Они су били прави пастири, добри учитељи народа, и богу угодни.{S} Боже с |
| е повуче, не би задржали Турке босански пастири и чобани.{S} Обилић је убио Мурата, дивно јунач |
| , умрла је, а о мени смиловала се једна пастирка, те ми живот одржала.{S} Да сам се лети био ро |
| д другога.{S} Народ за њима као овце за пастиром иде, па више такови пастира на више страна нар |
| је рибу, бистри изворни истоци, сребрну пастрму, шљиве калуђерске мученице.{S} Па има у Ресави |
| и нешто коњаника раштрканих ’де им коњи пасу, одмах се сетио да близу мора бити и већа војска, |
| руге беде дошле.{S} Ја једем дан на дан пасуља и сочива, и то баш посно, у чистој води; а игума |
| се како да му се црква умири од чешких патарена, и као што гласи долазе, успјева, и римпапа га |
| је раскол, тако као што је у Бугарској патаренски, и с њима Жигмунд има много посла.{S} Турци |
| сила влада, хришћани од турског зулума пате; али у Дечанима слави се, као да се Душаново царст |
| ани међу собом крвили, а народ им донђе патио се.{S} Овђе један бог, један пророк, један падиша |
| га су великашах гријеси, са којих народ патити се мора.{S} Сви смо гријешни, ни ти, деспоте, ни |
| е народ да не очајава, бог праведнима и патницима помаже.</p> <p>Деспот то изрече, и тим се све |
| твоје савете изискује.{S} Толике беде и патње научиле су Ђурђа Бранковића бити деспотом и прави |
| тељи деспот-Стевана.{S} И ви сте виђели патњу народа, и деспотове боље.{S} Деспот Стеван је био |
| </p> <p>— А тко вам је сад шејкулислам, патријар’.</p> <p>— Нема, упражњена је столица, но чује |
| биле војводе и српска госпоштина, и сам патријар’ амо је долазио, еј то су била времена, ту се |
| покрај архимандрита ил’ владике, и сам патријар’ је ту више пута био.</p> <p>— Па што сте ту р |
| /p> <p>— Живио и наш Харалампије, па ма патријаром постао — напије Јаблановић, бацив намигљив п |
| гледајући рањеног сина, сузе је ронила, патријарх, прекрстив се, у себи је неку молитву читао.{ |
| жертвују.{S} После оваковог закључења, патријарх да благослов и сви се разиђу.</p> <p>Мара, ви |
| 18590_C1.2"> <head>II</head> <p>Јеврем, патријарх пећки, Новак, старији саветник цара Лазара, Н |
| тати.</p> <p>Сад се изроди велики инат, патријарх их утишаваше да само општу цел пред очи ставе |
| И ти се, оче, овде шеташ.{S} Је л’ св. патријарх добро почивао? — запита га поверителним гласо |
| ало.</p> <p>Царица са својом породицом; патријарх са калуђери и Новаком; Русна са Ђурђем били с |
| ћ.</p> <p>Ноћ је већ дубока настала.{S} Патријарх са своји калуђери, очитавши благодарителну мо |
| био уважен војвода код цара Лазара.{S} Патријарх га је узео к себи да би у његовом кругу, поре |
| али и разделе се по дворски станови.{S} Патријарх и Новак заузму собе у неком малом зданију у б |
| бед.</p> <p>Гости се почну скупљати.{S} Патријарх, као гост и свет човек, понуђен би да седне у |
| погађају се како да буду отпадници.{S} Патријарх цариградски нема снаге, а ни ми је немамо; па |
| руком; Бранковић је већ мах преотео.{S} Патријарх даје молитве читати за падше и за спасеније н |
| тпочинути морају, дигну се да отиду.{S} Патријарх сузним очима очита благодарителну молитву и п |
| добили су добру <pb n="226" /> вољу.{S} Патријарх је озбиљно лице показивао, но није се могло н |
| светла царица с тим задовољна? — запита патријарх.</p> <p>— Ја сам с вашим закључењем задовољна |
| <p>— Дакле, шта ће то да буде? — запита патријарх. — Овде је питање да ли се има дати Милева Ту |
| шња дела меша.</p> <p>Са овим реч’ма је патријарх као неки дуг срцу исплатио.</p> <p>Сви су се |
| {S} Видео сам га скоро на Косову кад је патријарх војску благосиљао.{S} Он је први јунак.{S} Он |
| га као светитеља држи, и тај да постане патријарх, не би се дао лако турчити, да и сами калуђер |
| велики ударац био за цео народ — рекне патријарх.</p> <p>— Треба Бранковића мало ограничити, ј |
| и стално, па онда све добро иде — рекне патријарх са неким достојанством.</p> <p>— Треба гледат |
| аљска, она се целог народа тиче — рекне патријарх.</p> <p>— Ја нисам томе противна — одговори ц |
| ивна — одговори царица.</p> <p>Овако се патријарх с царицом договарао, а после тога остави ју, |
| а красне баште и красног времена — рече патријарх.</p> <p>— Не би л’ добро било овде одма’ и ве |
| >— Добродошли, и све добро дошло — рече патријарх — па како си ми ти овде, светла царице?</p> < |
| p>— Сад од Косовог поља долазимо — рече патријарх — све је на бојном пољу у најбољем реду.{S} С |
| ости донети, јер је знала да се Новак и патријарх код цара у стану налазе, па откуд их сада у К |
| шановом народу — рече тихим гласом седи патријарх.</p> <p>Милица је увидила да ће Петошко са св |
| о.</p> <p>— Нами је баш драго, одговори патријарх, но још ћемо радоснији бити, ако нам се глас |
| ог пунонадежног сина Стевана — одговори патријарх, ком се погдекоја кап сузе низ образ пустила. |
| ће ју кадар бити и узвисити — одговори патријарх.</p> <p>— Само њега да бог поживи — потврди М |
| дати.</p> <p>— Доста жалосно — одговори патријарх.</p> <p>— Дакле до тога смо већ дошли, да се |
| е одбор правитељства установи.{S} Свети патријарх, Новак и Драгаш са царицом, мојом матером, не |
| остреш прослови:</p> <p>— Када је свети патријарх војску благословио, све је било у највећем ре |
| је скупо, желио би’ чути да ли се свети патријарх и Новак војвода у томе слажу?</p> <p>— Ја нећ |
| и’ пророчески’ речи престао је говорити патријарх, а и Новак дуго је замишљен ћутао док наједан |
| слов привременом правитељству — закључи патријарх.{S} После ове речи сви <pb n="267" /> се дигн |
| ако ће Светислава одбити?{S} Шта ће јој патријарх на то рећи?</p> <p>Највећа јој је била брига |
| ченаш одморити се, јер би, ваљда, и сам патријарх исто желео.</p> <p>Милица драговољно допусти |
| је све већа и већа настајала.{S} И сам патријарх, који је одвећ озбиљан био, показивао је на с |
| вједити, честити пашо, да ако не буднем патријарх, биће Мелентије, народ га као светитеља држи, |
| бе оставили — одговори озбиљским гласом патријарх.</p> <p>— Нек се донесе закон да је сваки она |
| ласове оданде чути — рекне тихим гласом патријарх.</p> <p>— И ја једва сам могао преспавати; и |
| а то сви се почну смејати.{S} Сам један патријарх није се у лицу променио, но није ни негодовао |
| тада вуци ће однети? — запита жалостиво патријарх.</p> <p>— А шта ћу да радим у овако жалосном |
| ар отаџбини услуге чини — рекне умерено патријарх.</p> <p>Овако су се дуго разговарали о разним |
| а сваки случај при руци будемо. — На то патријарх мало застане, а Новак му прихвати реч:</p> <p |
| — рече јачим гласом Новак.</p> <p>На то Патријарх дубоко замишљен стане говорити.</p> <p>— Одав |
| е баш љубазно гледао.</p> <p>Наједанпут патријарх узме чашу те наздрави царици:</p> <p>— За здр |
| не може помоћи? </p> <pb n="305" /> <p>Патријарх јој доказиваше да ће та ствар хрђава сљедства |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Патријарх и Новак спремили су се на подворење царици.{S |
| ажне руке која са свима управља.</p> <p>Патријарх је већ умро, нема кога да на послушност побуђ |
| залогаја с њим мало поразговара.</p> <p>Патријарх је у готовости био, јер је већ онда своју јут |
| а и Ђурађ највећма се противише.</p> <p>Патријарх, предвидећи неизбежиму пропаст, овако закључи |
| места и остали гости и дворјани.</p> <p>Патријарх велегласно очита предвечерњу молитву пре још |
| позове све да јој буду у помоћи.</p> <p>Патријарх замоли царицу да би изјавила шта Турци желе.< |
| илица са мало промењеним гласом.</p> <p>Патријарх благослови најпре Милицу, Милеву, Русну, па о |
| војску купио, но слабим успехом.</p> <p>Патријарх оде к царици, да од ње саме чује шта је у ств |
| оје прве ноћи мал’ није страдао.</p> <p>Патријарх и његови калуђери, опростивши се, отиду у ман |
| ун наде је сваки на њега гледао.</p> <p>Патријарх прослови:</p> <p>— Кад је божија воља била да |
| на Миличину реч опредељена беху.</p> <p>Патријарх и Новак заузеше места с обе стране Милице, да |
| ишчекивала на патријархову реч.</p> <p>Патријарх се као анђео хранитељ показао.{S} На образу м |
| јаше.{S} И доиста, да није било царице, патријарха и Новака, сви би се на њега заценили били.{S |
| ла, но царица није хтела <pb n="245" /> патријарха и Новака дуже задржати, па је од софре прва |
| а у земљи Ђурђу приврженике тражила.{S} Патријарха новог јошт није било, јер деспот је хтео вла |
| ријарху и Новаку.</p> <p>Милица је прва патријарха у руку пољубила, за њом Русна, за Русном је |
| ће деспот да начини неког Мелентија за патријарха.</p> <p>— Какав је Мелентије.</p> <p>— Баш д |
| а нису трпеле.{S} Тек доцније био је за патријарха намешћен.{S} Црнци калуђери тумарали су као |
| .</p> <p>У савету сваки је очи своје на патријарха бацио.{S} После толике несреће и челични Нов |
| еља и царска воља изаберу га за српског патријарха.{S} Његова велика седа брада дичила му је пу |
| азабрао.</p> <p>— Ја сам калуђер светог патријарха, као што ме видите; не могу да спавам, па са |
| једно са Новаком.{S} Новак, кад чује од патријарха шта царица намерава, није се одма’ разабрати |
| стити.{S} Кажи ми најпре, шта си чуо од патријарха или оца Леонтија?</p> <p>— Јошт нисам досад |
| ли најпре мора за ту ствар преправити и патријарха, и војводе, да не би, због тајности дела и н |
| ећу много поучавати, имаш памети за три патријарха, а лукавства за седам лисова, неће те ниједа |
| случај сазнао се у целом двору.{S} Осим патријарха, Новака и оца Леонтија сваком је већ то позн |
| зеше места с обе стране Милице, даље до патријарха седне Русна, а остали се поред њих намештају |
| иљности.</p> <p>Новак је одма’ посјетио патријарха у намери да се поред јутрењег залогаја с њим |
| згубљене битке косовске поред себе само патријарха и неколико стари’ саветника и војвода без во |
| рјани и дворкиње, слуге и служавке, јер патријарха као свеца неког поштоваше, па је радост код |
| могао све то чистије знати јер је близу патријарха био.</p> <p>Харалампије добије позив од Русн |
| ености био је љубимац и достојан ученик патријархов; отац Харалампије морао се пострићи по жељи |
| ица је као нема гледала и ишчекивала на патријархову реч.</p> <p>Патријарх се као анђео храните |
| повреди.{S} При том познавао је доброту патријархову, који, познавајући светске слабости, са св |
| ће кад-тад, кад не буде светог Јеврема, патријархом постати — одговори Митар.</p> <p>— Зар мисл |
| ли га и ’хоћу наградити.{S} Начинићу га патријархом — рече радосно Прибац.</p> <p>— Брате, све |
| ита Новак, најпре поздравив га скупа са патријархом.</p> <p>— Ја сам већма удаљен оданде него в |
| конак имао.{S} Новак је јошт понешто са патријархом насамо говорио, па се и он удаљи да почива, |
| рску, силно се ражали; он је у свему са патријархом држао.</p> <p>Отац Харалампије са највећом |
| везира, један ђаурски шејих-ул кога они патријархом зову, даље млого ђаурски’ муфтија и имама.{ |
| оченик.</p> <p>— А би л’ ти рад постати патријархом.</p> <pb n="442" /> <p>— То ми и јесте прав |
| страдао Харалампије, када је с покојним патријархом онђе био.{S} Она је у своје доба дворске сп |
| у ствари.{S} Царица му све исповеди.{S} Патријарху се сузе низ очи пусте.{S} Саветовао је цариц |
| ади дошао, наравно, дошла је до ушију и патријарху.{S} Новак није био у двору.{S} Он је по круш |
| бити Турке; то је први посао — одговори патријарху Драгаш.</p> <p>— Е добро, дакле шта да се чи |
| ој ће служити.{S} Био је веран помоћник патријарху пећком.</p> <p>После косовске битке кад је у |
| о је већ што обично код служитеља.{S} О патријарху, истина, говорили су као о каквом свецу, но |
| лицем ишла је царица са Русном насусрет патријарху и Новаку.</p> <p>Милица је прва патријарха у |
| бити њихов чувар, па како је сад пећка патријаршија у турским рукама, лако се можеш покрај нас |
| </p> <p>Леп санак је боравио и сневао о патријаршији, о вакуфима.</p> </div> <div type="chapter |
| Нарочито Аранђео, <pb n="496" /> његов патрон, оштро га гледи, изгледа као Реља крилати, коме |
| Кад видиш <pb n="350" /> племенити ход Пахомија, кад му чујеш из уста дубоким гласом оно божан |
| божијој покалуђерити хтео, тај је само Пахомија тражио.{S} И доиста, красно је било видети јед |
| гледало прошлости, и образ кротости.{S} Пахомије је уважавао Леонтијеву науку, смиреност и родо |
| /p> <p>Једном ишетавши се заједно, рече Пахомије:</p> <p>— Драги брате, шта ће бити од нас и на |
| нек буде воља божија.</p> <p>— Мој оче Пахомије, шта ћемо кад је тако.{S} Морамо се усиљавати |
| чистом савешћу.</p> <p>Отац Леонтије и Пахомије одвећ су се почитовали.{S} Леонтије у Пахомију |
| ом бојом, то је писао монах хилендарски Пахомије, који је у Атонској гори тријест година, уз то |
| Жички митрополит, па жички архимандрит Пахомије и отац Леонтије бијаху одсад његови саветници. |
| {S} У намастиру је поглавар архимандрит Пахомије, осамдесетољетни красан старац, који је виђео |
| добу св. Данила, и волео би бити монах Пахомије да такве књиге уресом дивним прослави, него ли |
| е одвећ су се почитовали.{S} Леонтије у Пахомију виђео је огледало прошлости, и образ кротости. |
| Обојици долази да не говоре два човека, паша и калуђер, већ канда говоре гола два срца.</p> <p> |
| >Покрај њи’ ушао је и бимбаша, и стоји, паша га не нуди да седне, он мора на ногама бити, и чек |
| нила, то ћеш код њих видети.{S} Султан, паша, ага и спаија, какве хареме имају!{S} Онде је црно |
| фендија, и срећа ме послужи те постадо’ паша, и сад као што виде, сједим на дивану нуз кољено с |
| и више никог.</p> <p>— Какав си ти онда паша?</p> <p>— Није сватком дат један ћеф.</p> <p>— Кад |
| Ја код твог оца’ дворска будала, а о’де паша.{S} Е да ти приповедам како.{S} Кад ме је после св |
| паша, мора на опрезу бити, јер мада је паша, оно што ће сад говорити, допринело би му гајтан о |
| ти, но пут су му препречили.{S} Било је паша, који су га убити желели, но већина није допустила |
| српским соколовима доведене су у хареме паша, да откинуте од својих до века чаме, да проклињу с |
| лије и Караманлије.</p> <p>Ферхад, ма и паша, мора на опрезу бити, јер мада је паша, оно што ће |
| може будала учинити, постадо’ Турчин и паша.</p> <p>Ферхад то изрече, горе-доле се шеће, па оп |
| рослови.</p> <p>— Ја сам Ферхад, турски паша, ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са |
| почне ширити.</p> <p>Ђурађ сада турски паша, од своје намере није се више враћао.</p> <p>Тражи |
| новате ствари, говори канда није турски паша, канда снева, канда је хришћанин, па исповеда тере |
| елог пута показивао се као прави турски паша прам Харалампији, гордо, као прам ђауру, јер би ин |
| луда, у турском царству паметан турски паша.{S} И док је српски народ сретни био, Петошко је б |
| што пашама толике?</p> <p>— Не мора ни паша имати много жена.</p> <p>— Ух, ала је красно пашом |
| до, било старо.</p> <p>— Ух, сад да сам паша као ти, па да сам дочекао у Крушевцу ево овђе живљ |
| миндерлук.{S} Војводе затежу се ал’ им паша баци оштар миг, који изгледа као заповест, и тако |
| н нападај.</p> <p>——Тако је, узрујаност паша и везира велика је, може султана опет на рат навес |
| е тефтердар, па ефендија, па напослетку паша, и то од три репа,_послаћу војводи Кострешу три то |
| ешко је било то чинити против силовитих паша и везира.{S} Кад је Исак-паша на дивану, највећма |
| <p>— Ферхад је твој пријатељ, и Сириџа-паша.{S} Ферхад већ по себи, а Сириџа за мито, што од т |
| шта дао.{S} За овај пар Ферхад и Сириџа-паша победу на дивану одржаше.{S} Султан се овима прикл |
| .{S} Само ти је ту од помоћи био Сириџа-паша, <pb n="537" /> на чију ријеч султан много даје.{S |
| ултан.</p> <p>— Ја и Ферхад-паша, Јакуб-паша нек иде са оном у Једрене, да сакупи још и друге в |
| Моравом, заједно са заиром — рече Јакуб-паша.</p> <p>— А тко да предводи ту војску — запита сул |
| д њима спасе што се може.{S} Да, Ферхад-паша је Петошко, који је у турском руву сачувао српско |
| нуз кољено беглербег Исак-паша, Ферхад-паша, Керим-паша, још везири, и дели-Реџеп-ага јаничарс |
| уштају даље.</p> <p>— Уклони се, Ферхад-паша ће све наредити.</p> <p>Поклисар се ропски поклони |
| иђу с коња. — Уђу у трапезарију, Ферхад-паша рукује се, поздрављају се.{S} Ферхад-паша не прија |
| ерује му.</p> <p>Већ су на путу, Ферхад-паша са Уруменли-беглербегом зајезди, ал’ тако да му је |
| увају, и да им не буде квара.{S} Ферхад-паша познаје Хилендар и поглавара му, не једаред спашав |
| д кадиве носио кључе Голупца.{S} Ферхад-паша прими кључе и [с] војском уљезе у Голубац.</p> <p> |
| ђаконије, вино, па се удале.{S} Ферхад-паша је сад Петошко, Србин, и каиљ је са својима својск |
| ша рукује се, поздрављају се.{S} Ферхад-паша не пријави турски селам, изгледа као Србин у турск |
| ше нег’ Турчин, он је човјек.{S} Ферхад-паша ђе је гођ војском налегнуо, ђе су гођ манастири, т |
| осаву се увек добро говорило.{S} Ферхад-паша, пак, преко друге треће руке је дознавао, и дознао |
| тај глас преко другог начуо.{S} Ферхад-паша мора чувати деспота, а деспот Ферхад-пашу, да им Т |
| јски, која је била у бегству.{S} Ферхад-паша је његов пријатељ. </p> <p>Ферхад-паша је сам свој |
| ег’ на путу.</p> <p>Поседају.{S} Ферхад-паша на душеку са прекрштеним ногама.{S} Харалампије та |
| рођену земљу издали Турчину.{S} Ферхад-паша их погуби, ал’ у турском руву српска рука’ их погу |
| учинити, и на то га навести?{S} Ферхад-паша све то на се прима.</p> <p>Послаће Ферхад-паша ула |
| српска рука’ их погуби.</p> <p>— Ферхад-паша је више нег’ Турчин, он је човјек.{S} Ферхад-паша |
| да збуни са предајом новца, ал’ Ферхад-паша не да се збунити.</p> <p>Ферхад-паша пошље своје с |
| крати.</p> <p>Диван се заврши, а Ферхад-паша води у свој чадор поклисара Каралампоглију.</p> <p |
| "SRP18590_N7">Погрешно.{S} Треба Ферхад-паша.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP18590_N8"> |
| мора му треба.{S} Стара је глава Ферхад-паша.</p> <p>Одмор није дуго трајао, жагор, тутњава ван |
| да пази на њега.{S} Одавна њега Ферхад-паша познаје, не верује му.</p> <p>Већ су на путу, Ферх |
| шља.</p> <p>Бимбаша ћути, зна да Ферхад-паша навелико смишља.</p> <p>Ферхад-паша разабере се.{S |
| {S} А овамо, опет, чини му се да Ферхад-паша није му тако пријазан као што се у почетку показив |
| да му награда неће фалити, мада Ферхад-паша сад ’ладан се показује, јер њему је увек био добар |
| тошко, у вас негда лудак, а сада Ферхад-паша.{S} А тко може рјећи да је и сад сасвим мудар?{S} |
| дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-паша.{S} Обрицао му је и новаца, да све што зна о Ферха |
| вић’ма, да су ослепљени — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Е, стојали су на путу Ђурђу, побоја се д |
| а хоће да преда Голубац — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Јест, тако је, честити пашо, па баш мило |
| г бимбашу са књигом, ’де деспота Ферхад-паша на диван позива у манастир Богородице.</p> <p>Ферх |
| о с њим подели.</p> <p>Тај налог Ферхад-паша прихвати, и одмах са великом свитом крене се пут м |
| на, да ми је пријатељ.{S} Штогод Ферхад-паша уради, све се то код Исак-паше прима, тако је то у |
| е кратког рахата, одмора, дозове Ферхад-паша Харалампија да се с њим опет разговара.{S} И он је |
| је, и води их у трапезарију, ’де Ферхад-паша ишчекује.</p> <pb n="482" /> <p>Кад их Турци виде, |
| овдиву.</p> <p>Бимбаша кад га је Ферхад-паша из Голупца деспоту послао, на брзу руку је поруку |
| пије, знао је српски, зато га је Ферхад-паша тамо и наредио.{S} Јаши до Харалампија.</p> <p>Хар |
| рихвати.</p> <p>— Помишља’ да је Ферхад-паша ’ришћанин.</p> <p>— Јест, ’ришћанин је, и то знаш |
| 29"> <head>XXIX</head> <p>Кад је Ферхад-паша над издајицама суд свршио, сад је опет рахат, и иш |
| згледа, канда је судница, ’де је Ферхад-паша судија, а остали парничари.</p> <p>Ферхад-паша про |
| ије не искажем.{S} Поручио ми је Ферхад-паша, Петошко, да се велики диван спрема у Једренима, т |
| аши, напријед војска, а с њом је Ферхад-паша.</p> <p>Нестане Ферхад-паше, нестане Турака у мана |
| ику погибију нанела предводио је Ферхад-паша главом.</p> <p>Мађари су се повукли натраг и како |
| уљезе у Голубац.</p> <p>Како је Ферхад-паша Голубац заузео прво ослободи сужне, међу овима и д |
| носе.{S} Да ми не исказа тко је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да би могли Т |
| Голубац и позове диван.{S} Ту је Ферхад-паша и остале паше.</p> <p>Исак-паша, као везир, беглер |
| х народа закључује.</p> <p>Ту је Ферхад-паша, Реџеп-паша, Јевренос-паша, и још друге паше, све |
| ожили о откупу Голупца, па их је Ферхад-паша погубио, а новце на поле подијелио, једну половину |
| прављено је као и пре.{S} Сад се Ферхад-паша одрешитије показује нег’ на путу.</p> <p>Поседају. |
| е то на се прима.</p> <p>Послаће Ферхад-паша улака деспоту, и даће му рок од три дана да се пок |
| ја ће се предати Маџарима — рече Ферхад-паша.</p> <p>— Дост’ би било Јеремији сто хиљада, безев |
| p>— Такав је живот Србије — рече Ферхад-паша.</p> <p>— То је животарење, не живот.</p> <p>— Том |
| у реду, па да се смиримо — рече Ферхад-паша, и да му знак главом да може се дићи.</p> <p>Харал |
| </p> <pb n="484" /> <p>То изрече Ферхад-паша и настаде тишина.{S} Ферхад гледи на деспота, чека |
| чинити.</p> <p>Још се светују, и Ферхад-паша то изради да Исак-паша остане у Голупцу, а он упра |
| р би велике штете починили.{S} И Ферхад-паша није се у рачуну преварио.</p> <p>Није дуго трајал |
| у — запита султан.</p> <p>— Ја и Ферхад-паша, Јакуб-паша нек иде са оном у Једрене, да сакупи ј |
| ска се креће.</p> <p>Исак-паша и Ферхад-паша поћи ћеду са нешто војске у Крушевац, па онда посл |
| /p> <p>Није дуго трајало, дође и Ферхад-паша са великом свитом, и није се мало зачудио кад види |
| родице, недалеко одавде, ту је и Ферхад-паша, већ да дођеш и донесеш кључе Голупца, па да ти пр |
| </p> <p>— Нек буде тако.{S} Ти и Ферхад-паша водићете војску на Голубац, ја одавде с војском ид |
| ина одјезде својима, а наскоро и Ферхад-паша пут Голупца.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ше одмах и запечати, тако исто и Ферхад-паша, и свој шакопљес на њ даде.</p> <p>— Дођи прексутр |
| показује добро лице, да се не би Ферхад-паша о њему посумњао.</p> <p>Харалампије, напротив, уве |
| е.{S} Велики је лис деспот, вели Ферхад-паша, свако парче земље, све кланце, све горе и јаруге, |
| напослетку тко би знао шта мисли Ферхад-паша.{S} И Јаблановића мисли море, шта ће од њег’ бити. |
| ов кудгод заповиједаш — одговори Ферхад-паша.</p> <p>— Прозбори ти, вјерни слуго Реџеп-пашо — п |
| је воља — рече озбиљнијим гласом Ферхад-паша.</p> <p>— Нек ти је како ти драго, само гледај при |
| овце — рече мало оштријим гласом Ферхад-паша.</p> <p>Харалампије канда је само хтео да збуни са |
| Нитко му не зна паметну рећи као Ферхад-паша.</p> <p>Ферхад-паша вели да би најбоље било да се |
| таде.</p> <p>Ове Турке је послао Ферхад-паша у манастир, из бојазни да Мађари не начују да је к |
| то да чини.</p> <p>Такав је био Ферхад-паша.</p> <pb n="450" /> <p>Харалампије, телбиз, испиту |
| занимао.</p> <p>Шта је помислио Ферхад-паша кад му на памет пала стара времена, кад је Србин ј |
| Богородице, брже, нег што је амо Ферхад-паша стигао.</p> <p>У деспота је још она стара одважнос |
| е над Србијом као вране.{S} Само Ферхад-паша и Сириџа држаше теби и Србији страну.{S} А тешко ј |
| град и донесе градске кључе, но Ферхад-паша му не допусти, пошље свог бимбашу као улака са сви |
| ио тако ма до зоре седити.{S} Но Ферхад-паша мора, мисли за сутрашњи диван, ту је говор о преда |
| га не би видили Турци.</p> <p>Но Ферхад-паша је стара мудра глава.{S} Од Ферхад-паше за овај ма |
| а све да испричам — рече озбиљно Ферхад-паша.</p> <p>— Ал’ би’ и ја рад да сам на дивану.</p> < |
| <p>Деспот, како је чуо да је то Ферхад-паша што је разбио Мађаре, с прекрштеним рукама ишчекив |
| ла би на деспота напала.{S} Зато Ферхад-паша може приликом како му је лакше поруке шиљати деспо |
| о турски, тако истоветно као што Ферхад-паша.{S} На војводама види се брижно лице, како седе, и |
| ограда покори, онда подиже ријеч Ферхад-паша, да је боље Србију Ђурђу деспоту оставити, јер он |
| 90_C2.34"> <head>XXXIV</head> <p>Ферхад-паша је све тако удесио да по деспота све добро испадне |
| 8590_C2.30"> <head>XXX</head> <p>Ферхад-паша стигао је у Голубац, и све испричав Исак-паши, изв |
| -паша је његов пријатељ. </p> <p>Ферхад-паша је сам својом војском Мађаре растукао, војска Исак |
| а, ал’ се предао Турцима!</p> <p>Ферхад-паша стиже пред град са Јеремијом, Јеремија сам је хтео |
| кој војски све што треба.</p> <p>Ферхад-паша сутрадан потражи пута с својом свитом, неће Дунаво |
| исли, пола сан пола јава.</p> <p>Ферхад-паша дозове игумана Радосава, и запита га шта се то све |
| издајица вјере и народа.</p> <p>Ферхад-паша устаде и рукује се са Облачином, устаде и деспот, |
| ца, — одгонетне Јеремија.</p> <p>Ферхад-паша их гледи и мери.</p> <p>— Па је л’ то учињено по н |
| камењем посута димишћија.</p> <p>Ферхад-паша их понуди да седну на миндерлук.{S} Војводе затежу |
| хад-паша навелико смишља.</p> <p>Ферхад-паша разабере се.{S} Заповеди бимбаши да позове војводе |
| те угости као побратима.</p> <p>Ферхад-паша то изрече и довикне слугу, који се пожури и све шт |
| р је војска турска силна.</p> <p>Ферхад-паша то изрече, па устане, и дозивље бимбашу.</p> <p>Би |
| дмах после пораза Мађара.</p> <p>Ферхад-паша кад је стигао у манастир, онда су већ Турци хусаре |
| говор о предаји Голупца.</p> <p>Ферхад-паша је Турчин, ал’ у њему бољма бије српско срце нег’л |
| а потражива цену Голупца.</p> <p>Ферхад-паша како уочи Јеремију, диже се, поглади браду и даје |
| нда говоре гола два срца.</p> <p>Ферхад-паша прича чудновате ствари, говори канда није турски п |
| тну рећи као Ферхад-паша.</p> <p>Ферхад-паша вели да би најбоље било да се деспот од Мађара одв |
| чека да га Ферхад позове.</p> <p>Ферхад-паша целог пута показивао се као прави турски паша прам |
| пртљага и предаћу ти све.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Добро, примићу, ал’ после с тим |
| како божији закон налаже.</p> <p>Ферхад-паша дозивље оца Радосава и ослови га да му исприча сво |
| пићем и јестивом заложе.</p> <p>Ферхад-паша започе.</p> <p>— Е, свршили смо, ова војска враћа |
| се паше дижу и разилазе.</p> <p>Ферхад-паша чини припреме за пут.</p> <p>Татари на брзи коњи ј |
| з замерке једе се и пије.</p> <p>Ферхад-паша једе умерено као Турчин, а пије као ђаур.</p> <p>Х |
| арце и турске и мађарске.</p> <p>Ферхад-паша чуо је о Радосаву, јер њега је тиштало све што Срб |
| p>Поседају на миндерлуке.</p> <p>Ферхад-паша прослови.</p> <p>— Одавна се познајемо, деспоте, и |
| од радости очи засветле.</p> <p>Ферхад-паша их отпусти.</p> <p>Прејави се бимбаша.{S} Каже да |
| на ограшју на све стране.</p> <p>Ферхад-паша остаје у Једрени уз кољено султана, да му је увек |
| еспота све добро испадне.</p> <p>Ферхад-паша како је из Голупца у Једрене стигао, одмах се султ |
| аралампије и договара се.</p> <p>Ферхад-паша, некадашњи Петошко, сумњив поглед баца на Хараламп |
| пар мржњу на страну меће.</p> <p>Ферхад-паша враћа се у манастир да пошље благо Исак-паши.</p> |
| је, тако рећи, код куће.</p> <p>Ферхад-паша измери погледом Јеремију, понуди га да седне, и он |
| ва у манастир Богородице.</p> <p>Ферхад-паша и усмено деспоту испоручује преко бимбаше да на ве |
| у њему још српске клице.</p> <p>Ферхад-паша бимбашу деспоту оправи, и јави Исак-паши да иде да |
| иље заире турској војски.</p> <p>Ферхад-паша, међутим, врати се у манастир, и све као што треба |
| ламбаса, Турци су весели.</p> <p>Ферхад-паша је спреман.{S} Бимбаша вози благо Исак-паши, напри |
| дија, а остали парничари.</p> <p>Ферхад-паша прослови.</p> <p>— Дакле, сад би било време да се |
| о као што треба изредити.</p> <p>Ферхад-паша дозивље бимбаше и миралаје, издаје им заповести, д |
| ад-паша не да се збунити.</p> <p>Ферхад-паша пошље своје сејмене те донесу пртљаг с благом и по |
| ошт могу коју прозборити.</p> <p>Ферхад-паша отпасује сабљу димишћију, и пружа је Облачини.</p> |
| у срце овамо га привлачи.</p> <p>Ферхад-паша неће се овде дуго бавити.{S} Мора с војском на Гол |
| ушом је одан Ферхад-паши.</p> <p>Ферхад-паша, Харалампије и Радосав седили су у трапезарији жуд |
| да носи благо Исак-паши.</p> <p>Ферхад-паша иде у конак Исак-паше, у велику дворану, ’де га ов |
| наш ђаурско писмо, читај.</p> <p>Ферхад-паша чита.{S} Предаја Голупца са условима уписана је.</ |
| у да ти Голубац предајем.</p> <p>Ферхад-паша погледи на Харалампија, који сад не гледи више у Ј |
| то Ферхад-паше са свитом.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња, и пође у конак, баш у ону дворану ’де |
| ље га Исак-паша на диван.</p> <p>Ферхад-паша добро зна, шта Исак-паши на срцу лежи, чека на бла |
| а проклињу свој рођендан.</p> <p>Ферхад-паша, Исак-паша ту су у двору.</p> <p>Ферхад-паша стану |
| лон Ферхад-паше осигуран.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Па како да поделим, кад се сами |
| што није запаљен изгорео.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију, ’де је в |
| у негда није повољан био.</p> <p>Ферхад-паша стане пред њи’ оштро их мери, особито Харалампија, |
| ким пријатељством шкодио.</p> <p>Ферхад-паша, у име султаново, често је деспота посећавао.</p> |
| , сад да се поткријепимо.</p> <p>Ферхад-паша већ је начинио наредбу за објед, и све спремно дон |
| тек брига, велики терет.</p> <p>Ферхад-паша се ’ладан показује.{S} Није се Харалампији ни за’ф |
| и сад чека даљу заповест.</p> <p>Ферхад-паша укочено гледи на бимбашу.{S} Гледи га, а не мисли |
| не.</p> <p>Све је у реду.</p> <p>Ферхад-паша спрема се, сутра ће отпутовати.</p> <p>Један део в |
| ред, и пашу поздрављају.</p> <p>Ферхад-паша седи високо на душеку прекрштеним ногама, на глави |
| у свјетовању и на дивану.</p> <p>Ферхад-паша покрај тога из потаје увек се договарао са деспото |
| Исак-паша ту су у двору.</p> <p>Ферхад-паша станује баш у оној дворани, ’де је негда као Петош |
| глед баца на Ферхад-пашу.</p> <p>Ферхад-паша погодио је шта је на срцу Харалампији.{S} Познаје |
| па онда после на Голубац.</p> <p>Ферхад-паша дозива Каралампоглију.{S} Овај дође и накратко ћед |
| е ствари међу њима отправљао је Ферхард-паша, ком је султан све своје поверење поклонио.</p> <p |
| } И деспотова војска једнако јача, Исак-паша да је баш свом снагом нападне, покрај мудрог вође, |
| свој рођендан.</p> <p>Ферхад-паша, Исак-паша ту су у двору.</p> <p>Ферхад-паша станује баш у он |
| адолије, ту је Уруменли-беглербег, Исак-паша, потурчењак, диндушман христјанства.</p> <pb n="43 |
| ак-паши, извади уговор и преда.{S} Исак-паша је задовољан, само заиште да се његова половина од |
| као што је међу нами уговорено.{S} Исак-паша је задовољан, и сад је тек посао на дивану.{S} Дон |
| -паши да иде да провиди војску.{S} Исак-паша ће донде и онако остати у граду, а Ферхад ће отићи |
| шио, и на рахат се дао, дозивље га Исак-паша на диван.</p> <p>Ферхад-паша добро зна, шта Исак-п |
| ветују, и Ферхад-паша то изради да Исак-паша остане у Голупцу, а он управо у Једрене.</p> <p>Св |
| ултан Амурат, нуз кољено беглербег Исак-паша, Ферхад-паша, Керим-паша, још везири, и дели-Реџеп |
| силовитих паша и везира.{S} Кад је Исак-паша на дивану, највећма се зборило да се војска одмах |
| кве невере, јер добро зна да му је Исак-паша душман.</p> <p>Исак-паша доиста на то се и спрема, |
| у одбјегао.{S} Зна деспот да му је Исак-паша о глави радио.{S} Исак-пашу је благо заслепило, па |
| е на Голубац.{S} Глава војске биће Исак-паша, као беглербег Уруменлије, <pb n="447" /> а ја сам |
| ремији сто хиљада, безевенк — рече Исак-паша.</p> <p>— Најбоље би било ништ’ не дати, нег’ најп |
| Јеремији нек се изда благо — рече Исак-паша.</p> <p>— А шта ћемо са Новим Брдом? — запита султ |
| султан Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути се понајпре, како онамо с |
| од потребе, биће тамо на дивану и Исак-паша, ког сам код Крушевца љуто ранио, па сад да се њем |
| људе и предел познаје, тешко да би Исак-паша успео.{S} Зато деспот је морао бити на опрезу, ал’ |
| султан за такве ђауре, рећи ће ми Исак-паша, кешмет им је био тај, да кад су добили благо, пот |
| Једренима, твој самртан непријатељ Исак-паша једнако ти о глави ради.{S} Паше наговара да Србиј |
| бра.{S} Ти знаш какав ми је душман Исак-паша.{S} Но знаш и за Ферхад-пашу одавна, да ми је приј |
| ко вјеровати.{S} Твој клети душман Исак-паша попео ти се на душу, једнако те облагива да с Мађа |
| ашин харем дичити.</p> <p>Док тако Исак-паша размишља, како ће ту Турчин живити, донде деспот б |
| преко дивана прешло, нарочито што Исак-паша није био ту, дин-душман деспота, и њега је Ферхад |
| дати, они’ пет хиљада дуката, јер Исак-паша и они други за то ионако ништ’ не знаду, а право д |
| е вије било.</p> <pb n="472" /> <p>Исак-паша уђе у Голубац и позове диван.{S} Ту је Ферхад-паша |
| 18590_C2.31"> <head>XXXI</head> <p>Исак-паша Ферхад-пашу ишчекује.{S} Лаком на благо, ал’ још л |
| изредио, и Турке потукао. </p> <p>Исак-паша мисли се, даје му за право, па пита да л’ би боље |
| ћара њему што прије преда.</p> <p>Исак-паша споменуо је, би л’ деспот к њему дошао на кољена, |
| толико војске, вели Ферхад.</p> <p>Исак-паша бесни од муке, сам увиђа да Ферхад право има, ал’ |
| Тако Ферхад Исак-паши каже.</p> <p>Исак-паша му наложи да безевенк-ђаурима одруби главе, а да б |
| p>Вече је, војска се креће.</p> <p>Исак-паша и Ферхад-паша поћи ћеду са нешто војске у Крушевац |
| Ферхад-паша и остале паше.</p> <p>Исак-паша, као везир, беглербег од Румелије, над свима запов |
| му гајтан на врат не фали.</p> <p>Исак-паша пита, дакле, шта би ваљало чинити.{S} Нитко му не |
| текло, и како деспот мисли.</p> <p>Исак-паша размишља.</p> <p>— Рад би’ и сам ићи у Једрене пре |
| ултан да га у милост прими.</p> <p>Исак-паша на то пристане, мислећи да ће ово лакше Вукоглији |
| и да му није нужно бројати.</p> <p>Исак-паша поглед баци на вреће, уверен је да је све у реду.{ |
| да му је Исак-паша душман.</p> <p>Исак-паша доиста на то се и спрема, да деспота испочетка леп |
| тај радостан хабер султану.</p> <p>Исак-паша разгледа предел, унаокруг, и надаље, диви се плодн |
| беглербег Исак-паша, Ферхад-паша, Керим-паша, још везири, и дели-Реџеп-ага јаничарски. </p> <p> |
| с другим био задовољан.</p> <p>Сулејман-паша видећи да и по првом и по другом плану изглед није |
| ве делије видети.</p> <p>— Ово је Хасан-паша из далеке земље, из Шираса, ђе се поља од ружица н |
| у у Караманији потпирујеш.{S} И Турахан-паша једнако диван подбада да те сатре, а с тобом и Срб |
| ључује.</p> <p>Ту је Ферхад-паша, Реџеп-паша, Јевренос-паша, и још друге паше, све сами диндушм |
| мена посјејати не може — одговори Реџеп-паша.</p> <p>— А што ти Јевренос-пашо?</p> <p>— Ја би’ |
| е, па ће Голубац сам пасти — рече Јакуп-паша.</p> <p>— Ал’ ако јуриш сузбију, војска ће ослабит |
| Ту је Ферхад-паша, Реџеп-паша, Јевренос-паша, и још друге паше, све сами диндушмани Срба и свих |
| трти Вукоглија и Мађаре — рече Јевренос-паша.</p> <p>— Ферхад има право, тако мора бити, нек се |
| и опет је Турчина ујео — рече Јевренос-паша.</p> <p>Паше све то главом одобравају.</p> <p>— Ре |
| ски.</p> <p>— Овако сам пред султаном и пашама угледнији.</p> <p>Ферхад једнако понуђива Харала |
| ојновић и Змај-Облачић ишли су познатим пашама у посету.{S} Турци, гледајући на њи’, не могу да |
| а што ти толике жене?</p> <p>— А на што пашама толике?</p> <p>— Не мора ни паша имати много жен |
| >Диван започе.</p> <p>— Ви, моје слуге, паше и везири, знајте да ми добар хабер стиже од Голуби |
| а је.</p> <p>Треба се о том промислити, паше веле.{S} Султан на то пристаје, и опет ће се сутра |
| че поклисар.</p> <p>Султан се насмјеши, паше главом махају.</p> <pb n="446" /> <p>— Пеки, ви ђа |
| калуђерско руво, навлачи све делијско, паше сабљу, место мантије долама, на глави самур-калпак |
| љ Исак-паша једнако ти о глави ради.{S} Паше наговара да Србија покрај Турске постајати не може |
| би опредељено место.{S} Дозову се одма’ паше и везири на диван.{S} Видило се да ће се што важно |
| /head> <p>Сутрадан султан Амурат позива паше и везире на диван.</p> <p>Скупљени седе, а султан |
| Хајд’ онамо.{S} Она је већ била супруга паше од три репа.{S} На једном узвишеном месту лежао је |
| ти, за њим опремљени товари, поклони за паше и везире.</p> <p>Тако Харалампије попне се на коња |
| мпије издао, благо је са собом носио за паше, богзна куд је отишао, можда и деспоту — рече Јабл |
| град Голубац.</p> <p>Султан погледи на паше, па се разгледају, главом маше, не могу речма веро |
| ад стечем коју пару, постаћу код каквог паше тефтердар, па ефендија, па напослетку паша, и то о |
| калуђер у султановом околу, код турског паше метоике пити, чисто себи не верује.</p> <p>— Ма, ч |
| лубац.</p> <p>Кад то чу султан и његове паше, удиве се, знали су за Јеремију, већ је Исак-паши |
| идик изићи.{S} И султан пије вино и све паше, само скривено, да га свијет не види.</p> <p>— Ал’ |
| код војске, ту је и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути се понајпре, како онамо стигнеш, Исак-п |
| Реџеп-паша, Јевренос-паша, и још друге паше, све сами диндушмани Срба и свих хришћана сем једи |
| ло.</p> <p>Бајазит у диван позове своје паше, и с њима се саветовао шта се сад има чинити.{S} Ј |
| ти.{S} После косовске битке одма’, неке паше саветовали су да се опет војска даље крене и Србиј |
| ећи, и упасти у мађарску земљу.{S} Неке паше то исто мисле.{S} Ферхад рече да ту нема ништа оси |
| н влада.{S} У дворима цар-Лазара турске паше рахатлују, у дворанама где се царица Милица и кћер |
| е све у реду.{S} У деоби ћара су турске паше савесни, ту се нећеду варати.</p> <p>— Е сад да ди |
| Евала ти, ал’ боље подјели међ’ остале паше, само што више Исак-паши, беглербегу.{S} И тако са |
| ве диван.{S} Ту је Ферхад-паша и остале паше.</p> <p>Исак-паша, као везир, беглербег од Румелиј |
| па је лис у замки</p> <p>Тако и остале паше одговарају, који би на Мађаре, који, пак, на деспо |
| Арабистану, срећа ме послужи, те ево ме паше, и на царском дивану сам од првијех.{S} Српско хри |
| о теби и Србији је била ријеч, помамне паше гракташе над Србијом као вране.{S} Само Ферхад-паш |
| т по твом ћефу.</p> <p>— Па чујем старе паше, па младе жене.</p> <pb n="455" /> <p>— Пророк се |
| лавноме све извршио, и закључио, сад се паше дижу и разилазе.</p> <p>Ферхад-паша чини припреме |
| Српске војводе тражиле су себи познате паше и везире, да се с њима забављају.</p> <p>Приликом |
| рје, а не прави мир, па се Турцима кроз паше много кроз прсте гледа, и кад који део куд задере, |
| иђе и у свој чадор оде.</p> <p>Султан и паше при изласку његовом презрено га гледе.</p> <p>Неки |
| узвишеним душецима, уз кољено и наокол паше и везири.</p> <p>Велики, страшан је тај диван Амур |
| и ја би’ се потурчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју се тући; што сам б |
| о стојим онда, не знам.{S} Би л’ би нас паше подјелиле? — рече поклисар.</p> <p>Султан се насмј |
| "subSection" /> <p>У Једрени цар Амурат паше и везире на диван позива.</p> <p>У Једрени, старод |
| и’ и бугарски’ војвода, који су сад већ паше!</p> <p>Кострешу је мука била то слушати, ал’ шта |
| ан Амурат под чадором седи, и долазе му паше и везири на диван.</p> <p>Амурат у челу на узвишен |
| се.</p> <p>Бимбаша је десна рука Ферхад-паше.{S} Извршиће, ма да би га главе стало; и он је био |
| продао већ и тело му је у рукама Ферхад-паше, и сад се више повратити не може.{S} Неће л’ потпи |
| Срба и свих хришћана сем јединог Ферхад-паше.{S} Сви поседаше.</p> <p>Диван започе.</p> <p>— Ви |
| паша је стара мудра глава.{S} Од Ферхад-паше за овај мах биће опет Петошко, хришћанин.</p> <p>Ф |
| сад јошт је радознал како је од Ферхад-паше тај глас добио.</p> <p>— Свјети оче, знам за твоју |
| здајица над издајицама, па се од Ферхад-паше многоме нада.</p> <p>Кад у трапезарију ступе, стан |
| , зар ти улак не каза да мени од Ферхад-паше та порука гласи?</p> <p>— Улак, то беше увода, ал’ |
| и, ми ћемо вас подјелити.{S} Код Ферхад-паше биће благо, он је уговор склопио, и он ће вам у де |
| де.</p> <p>Уђу у трапезарију код Ферхад-паше, поздраве се и поседају.</p> <p>Ферхад их је већ и |
| м је Ферхад-паша.</p> <p>Нестане Ферхад-паше, нестане Турака у манастиру.</p> <p>Сад је тишина |
| између <pb n="451" /> Петошка и Ферхад-паше!{S} У српском царству Петошко српска луда, у турск |
| е даду дуга одмора.{S} И у глави Ферхад-паше прекрштају се брижне мисли, пола сан пола јава.</p |
| ти Харалампија пред бистрим оком Ферхад-паше.{S} Све се већма и већма подсећао.</p> <p>~—Напрот |
| алампије, канда му је већ наклон Ферхад-паше осигуран.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Па |
| /p> <p>Чује се топот коњски, ето Ферхад-паше са свитом.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња, и пође |
| не могу да се лако разберу, глас Ферхад-паше им је познат, ал’ не знаду ’де су га чули.{S} Хара |
| огама бити, и чекати на заповест Ферхад-паше.</p> <p>Тишина, да се пролет муве чује, баш мртва |
| пунио, и зато се бацио пред скут Ферхад-паше.{S} Зато није се хтео с пута ни поздравити са Јере |
| "> <head>XXII</head> <p>У чадору Ферхад-паше седи Харалампије и договара се.</p> <p>Ферхад-паша |
| аралампије кад је видио ’ладноћу Ферхад-паше, и његов поглед и стиснуте вилице, рекао би да неш |
| ом војском Мађаре растукао, војска Исак-паше тек се помолила била да упадне у бој, ако до нужде |
| ина је овог блага моја, а половина Исак-паше, зато нећеш већил’ма, деспоте, никакве поклоне дав |
| д Ферхад-паша уради, све се то код Исак-паше прима, тако је то удешено.{S} Кад је Јеремија Голу |
| орио султану и сем дивана, за леђи Исак-паше, твог душмана.{S} Кад сам <pb n="485" /> пошао да |
| ши.</p> <p>Ферхад-паша иде у конак Исак-паше, у велику дворану, ’де га овај дочека.{S} Истом ст |
| у реду, уговор потврђен, шакописом Исак-паше као везира и беглербега.{S} Сад друго не остаје ве |
| рчина ујео — рече Јевренос-паша.</p> <p>Паше све то главом одобравају.</p> <p>— Реци на то, Фер |
| а.{S} Харалампије тако исто чини, да се паши не замери, по реду као што треба прекрсти ноге, и |
| шт’ казати о Ферхад-паши; но бимбаша ће паши све исказати што је од Харалампоглије чуо.</p> <p> |
| ко ћу јој се осветити?{S} Да се понудим паши у службу.{S} Пријавим се.{S} Његови сејмени када < |
| ласом деспот.</p> <p>— Не помишља’ да у паши српско срце куца, да се опобратимимо — подиже пе’а |
| ича, изјадикује се, и што збори, Ферхад-паши тако долази, канда је са свог срца скинуо па на ње |
| печенице, што би га узрујало, а Ферхад-паши због повреде турског дина и адета могло би хака до |
| е.{S} Неће л’ потписати, лако је Ферхад-паши и силом га на коња посести, и до врати Голупца доћ |
| Брда до Крушевца, душом је одан Ферхад-паши.</p> <p>Ферхад-паша, Харалампије и Радосав седили |
| му је и новаца, да све што зна о Ферхад-паши искаже, какве је ћуди, у каквој милости стоји код |
| бакшиш, не зна му ништ’ казати о Ферхад-паши; но бимбаша ће паши све исказати што је од Харалам |
| о султану.{S} Султан преда писмо Ферхад-паши да прочита.</p> <p>— Ферхад-пашо, ти знаш ђаурско |
| ротив, Харалампије није познао у Ферхад-паши негдашњег лудака Петошка.{S} Тко би могао помислит |
| оре, шта ће од њег’ бити.</p> <p>Ферхад-паши није сад до тога, већ се одмах да на посао.{S} Срп |
| и се понајпре, како онамо стигнеш, Исак-паши, тај је љути душман Ђурђа, тај ће ти ићи наруку ка |
| оград.{S} Нек се пошље нова војска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава да опашемо Београ |
| </p> <p>Ферхад-паша добро зна, шта Исак-паши на срцу лежи, чека на благо.{S} Да га зајази, и са |
| тигао је у Голубац, и све испричав Исак-паши, извади уговор и преда.{S} Исак-паша је задовољан, |
| ца међу издајицама.{S} Тако Ферхад Исак-паши каже.</p> <p>Исак-паша му наложи да безевенк-ђаури |
| дам на коња и носим уговор на увид Исак-паши, јер је он везир и беглербег, а ти уређуј своје, п |
| осе пуне вреће, и положе пред ноге Исак-паши, па изиђу.</p> <p>— Ево ти половине од откупа Голу |
| е се, знали су за Јеремију, већ је Исак-паши такове шиљао, ал’ није му се поверовало и султан н |
| лаго што је ту, половина однеће се Исак-паши, половина би имала мени припадати, ал’ то остављам |
| ли међ’ остале паше, само што више Исак-паши, беглербегу.{S} И тако сад уговорисмо, па сад си м |
| аша бимбашу деспоту оправи, и јави Исак-паши да иде да провиди војску.{S} Исак-паша ће донде и |
| зброји, подијели, полак теби полак Исак-паши.{S} Како примиш тај новац, деспоте, окупи јошт и д |
| враћа се у манастир да пошље благо Исак-паши.</p> <p>Међутим деспот расположио је војску по кре |
| је спреман.{S} Бимбаша вози благо Исак-паши, напријед војска, а с њом је Ферхад-паша.</p> <p>Н |
| не, а бимбаши наложи да носи благо Исак-паши.</p> <p>Ферхад-паша иде у конак Исак-паше, у велик |
| ијелио, једну половину себи, једну Исак-паши, а своју половину је мени уступио, да зидам нов гр |
| .{S} На једном узвишеном месту лежао је пашин двор.{S} Онуда сам често пролазио.{S} Кроз пенџер |
| мље ужива.{S} Види красне неве, те ћеду пашин харем дичити.</p> <p>Док тако Исак-паша размишља, |
| то себи не верује.</p> <p>— Ма, честити пашо, ил’ је ово на јави, ил’ ме очи варају, та је л’ м |
| о пије, добро једе.</p> <p>— Е, честити пашо, баш ти ’фала, само на једноме не, нешто ми фали.< |
| д-паша.</p> <p>— Јест, тако је, честити пашо, па баш мило ми је што тако српски збориш, нијеси |
| ожити не можете.</p> <p>— Суди, честити пашо, како је право, — прослови громким гласом Јеремија |
| и, то је живот.{S} Ал’ кажи ми, честити пашо, колико ти имаш жена?</p> <p>— Хануму имам једну, |
| о и то ти се морам исповједити, честити пашо, да ако не буднем патријарх, биће Мелентије, народ |
| ош већма побуђава.</p> <p>— Ој, честити пашо, како је красно бити Турчин.</p> <p>— Има и код на |
| <p>— Видим да си врло паметан, честити пашо, ја сам понео собом и пешкеша, пет хиљада дуката, |
| ђари скучили.</p> <p>— Е добро, честити пашо, ти право говориш, ал’ питам те, ако би Јеремија п |
| овац предати.</p> <p>— Е добро, честити пашо, само немој на ме заборавити, а ја ћу ти бити захв |
| ристајем, само да ми даш ријеч, честити пашо, да се мој дел не уштрби.</p> <p>— То је моја бриг |
| рече љутито Јеремија.</p> <p>— Честити пашо, опет ће најбоље бити у Голупцу, па да се пред тво |
| употребићу како ваља.</p> <p>— Честити пашо, не заборави ме — рече Харалампије, очи му влажне |
| <p>Јеремија одговара.</p> <p>— Честити пашо, Голубац је мени дат био у залогу од деспота-Стева |
| ило старо среброљубље.</p> <p>— Честити пашо, ја сам се дочепао млади’ кнежевића и тек после зб |
| ија сам благо примити.</p> <p>— Честити пашо, најбоље би било да се благо подјели у Голупцу при |
| насамо били, упита га:</p> <p>— Честити пашо, ја сам тебе у мом животу виђео, али не знам где; |
| еља, само кад би деспот пао, ој честити пашо, да ми хоћеш само наруку, све би учинио што ви Тур |
| >Султан започе.</p> <p>— Шта је, Ферхад-пашо, јеси л’ се са ђауром погодио.</p> <p>— Јесам, сил |
| жати диван.</p> <p>— Побрини се, Ферхад-пашо, за поклисара Каралампоглију, нек буде твој гост, |
| аљало сад чинити, — прослови ти, Ферхад-пашо.</p> <p>— Бацили смо у Дунав Маџаре, укротили смо |
| је засад доста.</p> <p>— Аферим, Ферхад-пашо, нек се подари мир деспоту и Жигмунду, деспот нек |
| одобравају.</p> <p>— Реци на то, Ферхад-пашо, ти си тамо са Исак-пашом мир склапљао’ ал’ јошт н |
| Ферхад-паши да прочита.</p> <p>— Ферхад-пашо, ти знаш ђаурско писмо, читај.</p> <p>Ферхад-паша |
| аје селам.</p> <p>— Ево, честити Ферхад-пашо, војводе Јеремије да ти преда Голубац, а на име св |
| пашом.</p> <p>— А како ти мислиш Ферхад-пашо?</p> <p>— Пре јуриша дочекати индат, па тек онда н |
| и јуриш нам одбише.{S} Шта мислиш, Исак-пашо, може л’ се та брука претрпити, ил’ да још једаред |
| не изрекну.</p> <p>— Шта велиш ти Керим-пашо?</p> <p>— Слажем се са Исак-пашом.</p> <p>— А како |
| p> <p>— Прозбори ти, вјерни слуго Реџеп-пашо — прослови падиша.</p> <p>— Ја би’ прешао из Голуп |
| Реџеп-паша.</p> <p>— А што ти Јевренос-пашо?</p> <p>— Ја би’ понајприје Вукоглија утаманио, ко |
| лаву, ако ли свршиш, постаћеш одједаред пашом од три репа.</p> <p>— Велики падиша! допусти робу |
| ао, а сад после двадесетогодишње службе пашом сам постао, и уживам пуно султаново поверење.{S} |
| сулман га радо прими, начини га турским пашом и повери му једну част војске.</p> <p>Русна и Хар |
| ијаше већ врло слаба; откако је турским пашом постао, ако се и није потурчио, није имао више по |
| о, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и ја би’ се по |
| много жена.</p> <p>— Ух, ала је красно пашом бити, толике красне цуре за жене имати, то је жив |
| уп Голупца, ал не за издајице. [С] Исак-пашом свршио сам да издајице погубим, а да с њиме благо |
| Керим-пашо?</p> <p>— Слажем се са Исак-пашом.</p> <p>— А како ти мислиш Ферхад-пашо?</p> <p>— |
| на то, Ферхад-пашо, ти си тамо са Исак-пашом мир склапљао’ ал’ јошт не склопио.</p> <p>— Свије |
| ка враћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, одакле ћемо после на Голубац.{S} Глав |
| би Марка и његове приврженике уталожио, паштио се уверити ји, да он то зато чини да после оборе |
| победе, Бајазит увиди важност Србаља, и паштио се у пријатељству их одржати.{S} Марка већ није |
| на да би Краљевић Марко био самовољан и паштио би се да што више власти на се привуче.{S} И Вук |
| е тако строго постило; било је ту рибе, паштрме, сољених моруна, хактапота, и неопходимог граха |
| н, и да ће ту остати, да што боље једе, паштрме и јегуље, хактапота и суве рибе, а неће у другу |
| р, у зидање Смедерева.{S} Паднем ли ја, пашће и народ, падне ли народ, пашћу и ја.{S} Ја имам б |
| ко, ионако већ одржати се не можемо.{S} Пашће ту и нами што у део, и то је, мислим, највећи део |
| рпском скопчана.{S} Паднемо ли ми Срби, пашћеду и они, одржимо ли се, одржаћеду се и они, Угри |
| те, да међу вама један господари, а оно пашћете сви са својима у чељуст душманину.{S} За мене ј |
| м ли ја, пашће и народ, падне ли народ, пашћу и ја.{S} Ја имам блага да могу живљет ’де хоћу, у |
| p>— А шта би’ ја код вас могао бити, за пашу нијесам.</p> <p>— Муфтија, као ђаурски дервиш си у |
| сироте буле не трпе.{S} Помислите си за пашу једног старца, као сад војвода Костреш, шта, још г |
| на ните и вигове, јер је онда гајтан за пашу спремљен, а сва турска сила би на деспота напала.{ |
| ’ змајеви љути.</l> <l>Жарко уби једног пашу турског</l> <l>И јошт млоштво Грка и Турака;</l> < |
| ошка.{S} Тко би могао помислити од луде пашу.</p> <p>— Даклен тако, војвода Јеремија хоће да пр |
| Кад у трапезарију ступе, стану у ред, и пашу поздрављају.</p> <p>Ферхад-паша седи високо на душ |
| у исказао био, само једно не би, Ферхад-пашу, нашег Петошка, не би’ издао, ни теби самом, да ми |
| ако исказао, да ти не спомену да Ферхад-пашу, Петошка, добро познајем, и да смо пријатељи.</p> |
| ушман Исак-паша.{S} Но знаш и за Ферхад-пашу одавна, да ми је пријатељ.{S} Штогод Ферхад-паша у |
| ије, телбиз, испитује бимбашу за Ферхад-пашу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био негда Фер |
| е умиљат, упитљив поглед баца на Ферхад-пашу.</p> <p>Ферхад-паша погодио је шта је на срцу Хара |
| ље, крваве, обилићке очи баца на Ферхад-пашу.</p> <p>— Облачино, умири си душу, пријатељ нам го |
| подиже, па оштар поглед баци на Ферхад-пашу, изгледа канда није дошао покоран да Голубац преда |
| > <head>XXXI</head> <p>Исак-паша Ферхад-пашу ишчекује.{S} Лаком на благо, ал’ још лакомији на п |
| ебрном ланчићу. </p> <p>— Видите Ферхад-пашу, Петошка, који као Турчин није изневерио Христа Сп |
| тај глас поручим, да не спомињем Ферхад-пашу, ако га сам деспот не би споменуо као позната приј |
| ша мора чувати деспота, а деспот Ферхад-пашу, да им Турци не наиђу на ните и вигове, јер је онд |
| b n="503" /> <p>Деспот се узда у Ферхад-пашу, да ће израдити код султана како само најбољма мож |
| му је Исак-паша о глави радио.{S} Исак-пашу је благо заслепило, па сад за овај пар мржњу на ст |
| најбољма може, а код куће мотри на Исак-пашу, да не напусти своје Турке да околину харају.{S} О |
| м на дивану.</p> <p>— А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођи и ти у Једрене.</p> <p>— Док падиша |
| канда си душу крепи реч’ма Јеремије.{S} Пе’ар испију.</p> <p>— Е, да нам је сад ту бар Хараламп |
| пије, очи му влажне од задовољства, ал’ пе’ар празан.</p> <p>Ферхад устаде и довикне чаушу, кој |
| рече Гргур и пљесне песницом о стол, да пе’ари играју, жижак кламиће се.</p> <p>— Јест, то су д |
| искрено ћу испити рујно винце из другог пе’ара, тако кано посље исповједи пријечешће које чиста |
| тако ми ове смедеревке и овог сребрног пе’ара, који ми пао у нашљедство од ђеда, који га је од |
| у, да забораве боље.{S} Јаблановић диже пе’ар, па прослови.</p> <p>— Јеремијо, још који час, па |
| срце куца, да се опобратимимо — подиже пе’ар Облачина.</p> <p>У заносу душе своје причају си ш |
| у трпезу, то ће им бити тајна вечера, и пе’аром рујног као причешћем уливаћеду си бодрост духу, |
| има, стол, на њему жижак, мешина вина и пе’ари.</p> <p>На њима руво без украса, обична струка, |
| е.</p> <p>Залажу се ваљано, па се већ и пе’ари хватају.</p> <p>Ферхад узе први чашу, и напије п |
| Отац Пајсије сједи сам, на столу велики пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће |
| > <p>Деспоту, лакат на столу, у десници пе’ар, започе:</p> <p>— У част бога, и у наше здравље, |
| у замјенити.{S} Но ево сад испијам овај пе’ар, као причешће, јер доиста јесмо огријешили душе.< |
| .{S} Међу њима троножан столић, на њему пе’ари с румеником.</p> <p>Деспоту, лакат на столу, у д |
| ије остаће да се проразговоре код пуних пе’ара.</p> <p>Одлазак Јеремијин даје им шта мислити.{S |
| ре, донде он уз тамбурицу љубавне песме пева.</p> <p>— Е то му не треба замерити, он је јошт вр |
| јкама забавља, па поред ситне тамбурице пева песме заљубљени’.</p> <p>— А што је, бога ти, књаг |
| е у бајкама приповеда, у песмама тужним пева се слава Неманића, блеск Душановог двора у Призрен |
| рекао би канда се читавом народу опело пева.</p> <pb n="526" /> <p>Деспот и Јерина излазе, за |
| н је друг, и пије вино.{S} Јунак красно пева, а јунацима је свуда слободно вино пити, јер <pb n |
| дао.{S} Што се у богатом Поморју весело певало, све је то Радојко знао и са својим красним, но |
| а млађи опет у различне игре, свирку и певање.</p> <p>Тако су се обично проводили дани у двору |
| претерано таласајући и веселим тоном је певао.</p> <p>Но, да знате ко је овде поглавар.</p> <p> |
| } Штавише, и песник Радојко је о љубави певао и млада је срца распаљивао.</p> <p>Мислио би чове |
| ћи је осим тога и уз тамбуру врло добро певао, з’ото кад је год појао у цркви, поред свег лепог |
| шта је смешно казивао.{S} Грман је опет певао и Драгаша војводу на плач навео.{S} Штавише, и пе |
| чког кнеза.{S} Он зна удесно уз тамбуру певати све песме што су их приморци од Латина научили.{ |
| ло је ту и такових шаљивчина, а особито певаца, па тамбураша, да им у целој земљи пара није бил |
| и његови’ тужни’ гусала.</p> <p>Када је певач престајао, донекле задиркивали су Петошка.{S} Пет |
| , истина, красно, и како не код толики’ певача, — али није носило на себи печат благоговјенства |
| овамо је долазио.{S} Весељаци, шаљивци, певачи, ти су само Дечане тражили.{S} Није ни чудо, јер |
| рата као два бора, па би ишли да загрле певца и с њим судбу живота деле; но к њему не могу, јер |
| ликог света и сунца да нам не остане ни педаљ земље, ни један сунчани зрак, да се бар радовати |
| подјелити, да сватко од војвода добије педесет, а Харалампије тридесет хиљада дуката.</p> <p>Н |
| Па Вукогли хоће да плаћа харач, годишње педесет хиљада дуката, и кад што још за војску устреба, |
| ога — а Јеремијо, ишти више, ишти за се педесет хиљада дуката, за ме исто толико, и слободне ба |
| p> <p>— Ја већ на дивану изреко’, сто и педесет хиљада дуката, тако војвода Јеремија хоће, а др |
| <p>— Јесам, силни падишо, ал’ за сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Пеки — оштрим гласом пр |
| а да Ђурђа принуди на исплату од сто и педесет хиљада дуката.{S} Он је управо заповедио Јереми |
| предати неће.{S} Цјена је Голупцу сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Што је падиши та цјена, |
| Бранковић остали су дужни Јеремији сто педесет хиљада дуката, и дали му за то у залогу Голубац |
| он плаћа порти годишњи данак за Србију педесет тисућа дуката, а кад би је покорио, дао би је к |
| д турску власт потпаде, бескућник нејма педље земље у области Гребљановића, и не мога је имати, |
| бри стари војници Јереми[ји]ни, не даду педљу земље; који мисли барјак да забоде, у исти мах бу |
| не побацане, јер турски дин не трпи Ису Пејгамбера и његове угоднике.</p> <p>Војску која је Мађ |
| ад смиједу само луде слободно говорити, пеки, морали сте царство изгубити.{S} Дакле такав је би |
| главом махају.</p> <pb n="446" /> <p>— Пеки, ви ђаури морате пропасти, кад се не можете међу с |
| а сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Пеки — оштрим гласом пресече султан.</p> <p>— Поклисар |
| , јер помирење и вјера налаже.</p> <p>— Пеки, ал’ сте ви ђаури крмци, какав је то ћитап, да се |
| вем војводе да нам буду у помоћи против пексијанске вјере, да задобијем мог шурака Тому Кантаку |
| езу.{S} Кроз мале, гвожђем испрекрштане пенџере једва што и виде.{S} Унутри, истина, има доста |
| р.{S} Онуда сам често пролазио.{S} Кроз пенџерић буле су извиривале.{S} Међу њима познам моју Ц |
| код Искре главе турске рубио.{S} Мађари пењу се на бедеме, куљају кроз бедемску провалу, но буд |
| , само да им добро буде, да се у висину пењу.{S} Калуђерство већ почиње губити пред народом ону |
| се лов ловити, утве шестокриле, златних пераја птице ћеду ту лепршати.{S} Нек се зна да Србија |
| књига блаженог Данила била је писана на пергаменту, великим словима златном бојом, то је писао |
| у, кад је са мном склопљен писан мир на пергаменту? — рече деспот зачуђен.</p> <p>— Ти знаш, де |
| на коња.</p> <p>Радосав мора да донесе пергаменту, и све брзо буде готово.</p> <p>Јеремија ниј |
| ствија иноплемеников,“ и тако рука руку пере.</p> <p>Јеремија је био као код своје куће.</p> <p |
| мајку.</p> <p>Ту ћеду се створити бајни перивоји, зелени китњасти гајеви, дубраве, глатко језер |
| н накит висио, на глави низак калпак са перјаницом.</p> <p>Деспот је био великог стаса, зато га |
| ру, и Ђурђа довде домамио, тешко да би’ перје изнео био.{S} Било је ту гунгуле, Облачина и Каји |
| градска врата, диве се дивним сликама, пернатим створовима.</p> <p>Кад видеше Кајицу војводу, |
| ознат ми је.{S} Давно беше.{S} Још се у пернатости познају некадашње јуначке клице.{S} Држим да |
| пот потписује те наредбе влажним очима, перо му у руци дркће.{S} Но није на ино, мора.{S} Угово |
| Београд.{S} Деспот проучив књигу, узме перо што му један калуђер додаје и потписа име своје „< |
| >” „Деспот Георг“.</p> <p>Кад је деспот перо у руку узео, рука му задркта, она рука која се у н |
| ef target="#SRP18590_N1" /> и Марко!{S} Персијанац и Србин, мухамеданац и христијанин, па опет |
| е један млад јунак, из далеке земље, из Персије, именом Хасан.{S} Једва двадесет и неколико год |
| ђо’ друга.{S} Он је из далеке земље, из Персије.{S} Његов је народ имао славне владатеље и из д |
| а војска од турске мања, вијор сипа јој песак у очи, тма лаки’ азијатски’ коњаника, жарког сунц |
| еше при чаши рујног винца, поред тужни’ песама. </p> <p>Марко у свом шатору, код Ситнице реке, |
| данели не једанпут су јечали од јуначки песама српски’ војника и морнара, једном речи, сасвим ј |
| гудивши у својој старости јошт неколико песама, одзива Душанова доба, у једној пештери каменито |
| љен био.{S} Он зна разноврсних јуначких песама, а и глас му је још јак.</p> <p>— Ја бих рекао д |
| ећи дан Васкрса па ми још и сада његова песма срце цепа — рече Новак.</p> <p>Милица одма’ даде |
| види се весело лице, не чује се весела песма, само жалосна звона чују се, која ћеду славу Беог |
| -Хафиз, који се с царевима дружио, и са песмама исток напунио.{S} Хасан је био Марков побратим. |
| ећ о том своју пресуду изјавио у својим песмама, дижући га као свог првог јунака до неба.{S} Ак |
| идана.{S} Тек се у бајкама приповеда, у песмама тужним пева се слава Неманића, блеск Душановог |
| > <p>— Народ ће га спомињати у цркви, у песмама, и одјекнуће песме жалосне од Београда до Будим |
| славио!{S} Његово име увијено би било у песмама, у ружичном мирису, међу чашама ватреног винца, |
| о је одушевљен за Марка ког народ већ у песмама слави.{S} Лично га није познавао.{S} Он запита |
| забавља, па поред ситне тамбурице пева песме заљубљени’.</p> <p>— А што је, бога ти, књагиња т |
| оред танког звука лаке тамбурице, поред песме каквог заљубљеног јунака.</p> <p>У овој башти цар |
| {S} Он зна удесно уз тамбуру певати све песме што су их приморци од Латина научили.{S} Глас му |
| уји од гусала као рој пчела.{S} Јуначке песме крепе дух народа, да не клоне.</p> <p>У трапезари |
| су радије слушали љубавне и лакрдијашке песме уз танку тамбурицу, него громовити глас Грмана и |
| ле добрих јела и пића заорише се веселе песме.</p> <p>Од Дечана на неколико миља већ турска сил |
| ову боре, донде он уз тамбурицу љубавне песме пева.</p> <p>— Е то му не треба замерити, он је ј |
| , а нашто кад би гусле и јуначке славне песме тек срамоту увеличавале.</p> <p>Немојмо ни спомињ |
| а, веселе се; не чујеш ли и сад како се песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мој брате Јоване! — |
| омињати у цркви, у песмама, и одјекнуће песме жалосне од Београда до Будима, Дубровника и Цариг |
| } Један слепац проси милостињу жалосном песмом.{S} Једно се тужи што је слеп, он вели да нема н |
| о на себе чекати.</p> <p>Почео је једну песму о Душановом рату са Грцима.{S} Пјесма је била оби |
| се.{S} Владика Мелентије отпоји жалосну песму Дамаскинову „<title>Плачу и ридају</title>", у су |
| те.</p> <p>Сад калуђери започну жалосну песму, посмртно пјеније, одјек жалостан у срце удара, р |
| ша војводу на плач навео.{S} Штавише, и песник Радојко је о љубави певао и млада је срца распаљ |
| Хафис је био цвет источне мудрости као песник и обожатељ љубави и вина [Хасан је био прави бра |
| и се овђе згужвао — рече Гргур и пљесне песницом о стол, да пе’ари играју, жижак кламиће се.</p |
| ишца решавала, а не ум.{S} Тко је могао песницом у чело вола убити, тај је више важио, нег’ кој |
| ити пашо, ја сам понео собом и пешкеша, пет хиљада дуката, и другијех ствари, ако хоћеш нећу ни |
| клоне што сам понео, теби ћу дати, они’ пет хиљада дуката, јер Исак-паша и они други за то иона |
| распетије дивно је израђено, на њему је пет година без престанка рађено, па дичи цркву.{S} Од л |
| итка, једнако јездимо; већ смо сваки по пет коња изморили амо хитајући — рече царевић, па са св |
| а.{S} Танког високог стаса, око тријест пет година стара, лице фино, бело, да није живо, рек’о |
| Но бије га сабљом без престанка.</l> <l>Пет већ рана Новак задобио,</l> <pb n="239" /> <l>А Тат |
| изнутра опет напоље изићи.{S} Међутим, Петар и Митар, добро наквашени, истрчали су напоље и иш |
| зато и чекају да дође Петровдан, да св. Петар кључем отвори мрсу врата, што је њима овоземни ра |
| а те видимо, ко си, шта си? — запита га Петар, а калуђер цео се скупио, па тихим гласом почео с |
| калуђерству не има ђаволштине? — запита Петар.</p> <p>— Има доста и ђаволштине, но опет има и т |
| еби допада, Митре, тај црвени? — запита Петар другог служитеља.</p> <p>— Бре, ма’ни се ти њега, |
| ђаво, то је неки опасан ноћник — повиче Петар.</p> <p>— Ајд’, вуцимо га — повиче Митар, и одвук |
| тпрати.</p> <p>Митар се сам понуди, а и Петар, искајући опроштење хтеде им сљедовати, но калуђе |
| е на миру будите — рече озбиљним гласом Петар и оде за Митром.</p> <p>— Нека се само шале; могу |
| ојиш се зар Митре? — рече мало наквашен Петар.</p> <p>— Ја да се бојим? — не бојим се ни стотин |
| ајде начинити — одговори му подсмешљиво Петар.</p> <p>— Па да могу таковим дедацима памет усвир |
| и Мару, трећи Стевана, четврти Ђурђа, а пети се, опет, Турчина боји.</p> <p>Није било једне сна |
| клонити.</p> <pb n="371" /> <p>— То је, петина, врло паметно; но, питање је, хоће ли се народ з |
| ноћ, и отиде с Митром.</p> <p>Већ су се петлови готово искукурикали, тако је већ близу зоре бил |
| кад има по тридесет млади’ девојака од петнаест до двадесет година, које као једемске хурије и |
| C1.1"> <head>I</head> <p>Године 1389-те петнајсти јуни био је страшан дан за српски народ.</p> |
| казао, да ти не спомену да Ферхад-пашу, Петошка, добро познајем, и да смо пријатељи.</p> <p>— С |
| ланчићу. </p> <p>— Видите Ферхад-пашу, Петошка, који као Турчин није изневерио Христа Спаситељ |
| } И каква разлика између <pb n="451" /> Петошка и Ферхад-паше!{S} У српском царству Петошко срп |
| p> <p>Кад га видеше, сви се насмеју.{S} Петошка је добио цар Лазар од Балше, зетског господара, |
| тошка бацио, радујући се што ће господа Петошка у шкрип узети, те са тим се онај први смех забу |
| ијасте онда ђеца и младићи.{S} Чусте за Петошка лудака у двору цар-Лазара.{S} Јест, држали су г |
| е познао у Ферхад-паши негдашњег лудака Петошка.{S} Тко би могао помислити од луде пашу.</p> <p |
| у, који је такођер подсмешљив поглед на Петошка бацио, радујући се што ће господа Петошка у шкр |
| Харалампија не може да позна некадашњег Петошка.{S} Тко би и помислити могао да будала може код |
| о, само једно не би, Ферхад-пашу, нашег Петошка, не би’ издао, ни теби самом, да ми не каза да |
| ништ’ не би могао чинити.{S} Тко ли би Петошка слушао.{S} И код самих Турака да се више чинити |
| ознат.</p> <p>Новак, да би мало забунио Петошка, почео је друге врсте разговор.{S} Новак је био |
| } Сви су то за саму лакрдију држали, но Петошка доиста више нису виђели; њега је нестало.</p> < |
| који је жив подсмех негда био.{S} Глас Петошка се у љутим бојевима увеџбао.</p> <p>Деобеници и |
| Штавише, кад је Новак запитао за будалу Петошка, царица одма’ даде га дозвати да на веселост ве |
| певач престајао, донекле задиркивали су Петошка.{S} Петошко није ником остао дужан, но сваког ј |
| буле!</p> <p>— Па шта им фали? — рекне, Петошки реч прекинувши, шаљиво, Костреш.</p> <p>— Шта и |
| лампије од радости насмеја се појаче на Петошкине речи, и као неку малу освету изрази тиме прот |
| издајице, посвјетила ти се српска рука, Петошко.</p> <p>— Сад их виђосте, муч’те!{S} После ћу в |
| искажем.{S} Поручио ми је Ферхад-паша, Петошко, да се велики диван спрема у Једренима, твој са |
| није замерала.</p> <p>— А да л’ би се, Петошко, женио? — запита Новак.</p> <p>— Би’ — одговори |
| тву веселост улио.</p> <p>— Како си ми, Петошко, — рече Новак — нисам те већ одавна видео.{S} Ј |
| очну смејати.</p> <p>— Ајд’ не булазни, Петошко, не видиш ли себе какав си — упадне Грман, који |
| Петошком шалити.</p> <p>— Но, како си, Петошко, шта си ноћас сневао?</p> <p>— Сневао сам да је |
| ма будалу забунити.</p> <p>— А бога ти, Петошко, кога ти држиш за најбољег војводу?</p> <p>— Он |
| м шалу плати.</p> <p>— Доста већ о том, Петошко, види се да си будала, па зато тако лудо и гово |
| Харалампија посекао.{S} Ма ја ’де био, Петошко ће ми на страни бити.{S} Код Голупца сам био с |
| а.{S} И док је српски народ сретни био, Петошко је био несретна, руглу изметнута луда, а кад је |
| у божијом и добрих пријатеља истиснемо, Петошко ће бити мој доглавник — рече поузданим гласом д |
| едати.</p> <p>— А од кога си ти све то, Петошко, научио?</p> <p>— Најпре је Балша од мене, а по |
| ш, а да војводе и велможе увесељава.{S} Петошко није био са тржишта у звекетуши шаренкапи довед |
| јао, донекле задиркивали су Петошка.{S} Петошко није ником остао дужан, но сваког је за продрзљ |
| оду добро чини, а ви народ издајете.{S} Петошко је своје сједе власи поштењем покрио, а ви сте |
| оћ је опет затекла частеће се госте.{S} Петошко је опет своју будалаштину са сваким, а особито |
| је мудра, бич за покварене великаше.{S} Петошко, чу’ много о тим од деспота, мога господара, и |
| ише важио, нег’ који је књигу писао.{S} Петошко од детињства слаб, шпрљав, био је међу делијски |
| којих је целом Приморију познат био.{S} Петошко није био луд као што су га држали, и од Латина |
| отерати да седи уз падишу на дивану.{S} Петошко је био у царском двору српског цар-Лазара будал |
| чку доћи.</p> <p>— Чуј, свијети оче:{S} Петошко се одавна са мном побратимио, и много шта имам |
| живље и живље.</p> <p>Дошао је и будала Петошко.{S} Он се пред гостима лепо поклони, па одма’ з |
| етошко.</p> <p>Новак није ни слушао шта Петошко булазни, <pb n="231" /> јер велика господа, кад |
| ино, па се удале.{S} Ферхад-паша је сад Петошко, Србин, и каиљ је са својима својски да проведе |
| гу распростирати.</p> <p>Но куд се деде Петошко?</p> <p>О њему ни трага ни гласа.</p> <p>Харала |
| ш, а што можеш да спасеш.{S} То ти каже Петошко, у вас негда лудак, а сада Ферхад-паша.{S} А тк |
| познао био, давно је већ било кад га је Петошко у манастиру задиркивао, и на миндрос узимао, но |
| пасе што се може.{S} Да, Ферхад-паша је Петошко, који је у турском руву сачувао српско срце, а |
| че, побојао тајну мени исказати, кад је Петошко свом роду добротвор?</p> <p>— Е да ти кажем заш |
| у када се већ тако збило.</p> <p>Док је Петошко све то говорио, гости су се слатко смејали, сам |
| можеш ил’ мораш с Мађарима, па како је Петошко на дивану султану уз кољено, не знав да је с то |
| у шали истину рећи може.</p> <p>Тако је Петошко проглашен био за будалу, који тек ћаска да људе |
| ане пред деспота.</p> <p>— Дакле, то је Петошко, најмудрији лудак међу најлуђим мудрацима.{S} Ђ |
| ришћанин је, и то знаш ли тко?{S} То је Петошко, у својој првој младости будала у двору цара Ла |
| за зло примио.{S} Осим тога, био му је Петошко са својих лакрдија познат.</p> <p>Новак, да би |
| чки двор цар-Лазара.</p> <p>Ту је после Петошко прилике имао све погрешке и страсти српски’ вел |
| већ досад већим постати могао — упадне Петошко, који је њи’ов разговор слушао.</p> <p>— ’Ајде |
| отишла за манастирску куварку? — рекне Петошко, на које се сви почну смејати.</p> <p>— Ајд’ не |
| тио, и даде знак да би добро било да се Петошко удали, да што луђе јошт не изговори.</p> <p>Пет |
| тријарх.</p> <p>Милица је увидила да ће Петошко са својим искреним будалаштинама још и тако што |
| вио? — запита Новак, који је знао да ће Петошко што смешно рећи, но није бранио ништа за друго, |
| {S} Ваљда у Зету, Балши у госте? — рече Петошко.</p> <p>Ове је речи свако добро чуо, те се свач |
| :</p> <p>— Зато све натрашке иде — рече Петошко.</p> <p>Новак није ни слушао шта Петошко булазн |
| из Призрена у Крушевац доселили — рече Петошко, на ког се сад слабо и пазило.</p> <p>— Још ће |
| ако не утамани, шта ће онда бити — рече Петошко, на коју је реч Милица којој су будалине речи у |
| ћу и једно и друго да вам причам — рече Петошко.</p> <p>— Када сам од калуђера утекао — продужи |
| ити је трпио ког упорног војводу — рече Петошко.</p> <p>— Кад је Душан само око на ког бацио би |
| гости опет заузму своја места, каогод и Петошко своје, па су се частили, веселили; после обеда |
| еревског искапио.</p> <p>Док се Новак и Петошко овако разговараше, донде се остали смејаше и ча |
| све то рашчисти.</p> <p>Једини Грман и Петошко најискренији су били.</p> <p>Грман је увиђао да |
| кар је било весело.{S} Грман, Радојко и Петошко помешали су се међу служитеље.{S} Ту је сад бил |
| аш допадале такове примедбе; и да не би Петошко јошт дубље заишао поред Грмановог простодушија, |
| од мјеста.{S} Но сад већ знам да и теби Петошко поручује да знамо шта је и како је тамо.{S} Јес |
| јничкога сталиша.</p> <p>Затим наздрави Петошко: — Да бог поживи све будале, ја се морам за буд |
| — Када сам од калуђера утекао — продужи Петошко — мотао сам се тамо-амо, и то у незгодно ратно |
| овиче деспот:{S} Та ниси ли ти мој мили Петошко?</p> <pb n="345" /> <p>— Ја сам Петошко — одгов |
| овара се.</p> <p>Ферхад-паша, некадашњи Петошко, сумњив поглед баца на Харалампија, канда га је |
| — запита Новак.</p> <p>— Би’ — одговори Петошко — ал’ онда кад не би’ био будала, јер будала и |
| а шта би онде требало чинити — одговори Петошко.</p> <p>— А сад не би рад онде бити?</p> <p>— Н |
| е ухватити нег’ улудо гинути — одговори Петошко, и на то је чашу смедеревског искапио.</p> <p>Д |
| е Костреш.</p> <p>— Боже мој — одговори Петошко — будала кад истину говори, а оно мал’ му не пр |
| свет, или у Гургусовачку кулу — примети Петошко.</p> <p>Новаку нису се баш допадале такове прим |
| ам ја мудровати.</p> <p>После ови’ речи Петошко уклони се.{S} Сви су то за саму лакрдију држали |
| куд ми је драго.</p> <p>После ови’ речи Петошко заиште мало вина које му се одма’ и даде.</p> < |
| у знам издати нећеш.{S} Знаш тко је тај Петошко? <ref target="#SRP18590_N7" /></p> <p>Деспот по |
| тво изгубити.{S} Дакле такав је био тај Петошко-ефендија, да је мудре памети учио.{S} Па јесу л |
| ким гласом изрече, рекао би није то тај Петошко, који је жив подсмех негда био.{S} Глас Петошка |
| д — све се натрашке иде.</p> <p>— Е мој Петошко — рекне Грман — шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо |
| Петошко?</p> <pb n="345" /> <p>— Ја сам Петошко — одговори Ферхад, па уставши пође к деспоту го |
| ско, не ишчекује добра.</p> <p>— Ја сам Петошко, ког сте као будалу у двору кнеза Лазара видили |
| нико веселио друштво?</p> <p>Јест један Петошко...</p> <p>Петошко је био позват, да смутну свад |
| је баш у оној дворани, ’де је негда као Петошко својим шалама српску господу занимао.</p> <p>Шт |
| био.</p> <p>У народу, и да је остао као Петошко, ништ’ не би могао чинити.{S} Тко ли би Петошка |
| еобичну, биће смјеха — рече подсмешљиво Петошко.</p> <p>Докле је отац Леонтије мирно спавао, до |
| м.</p> <p>— А колико си ти рана задобио Петошко?</p> <p>— Имам, богме, и то две велике.</p> <p> |
| је све и сва.</p> <pb n="449" /> <p>Но Петошко је имао дивну бистру памет, и у срцу жарко родо |
| н ако је сам у себи све то и осећао што Петошко говори, опет чест војводска није му допуштала д |
| S} Од Ферхад-паше за овај мах биће опет Петошко, хришћанин.</p> <p>Ферхад заиште од Радосава ка |
| шка и Ферхад-паше!{S} У српском царству Петошко српска луда, у турском царству паметан турски п |
| и Новак једну чашу испразни, а донде му Петошко у реч упадне:</p> <p>— Зато све натрашке иде — |
| во?</p> <p>Јест један Петошко...</p> <p>Петошко је био позват, да смутну свадбу мало развесели. |
| о час, да почиње пропаст народа.</p> <p>Петошко је оставио изненада дворе царице Милице, ником |
| {S} Већина се сама себе стидила.</p> <p>Петошко, ступивши унутра, покаже весело лице, веселије |
| , који још далеко дотерати може.</p> <p>Петошко на његовом трону, или столици, која је била под |
| ав шкрљавац за друго што и није.</p> <p>Петошко је тако кроз препоруку дошао у крушевачки двор |
| шца помоћи.{S} Сватко себи дере.</p> <p>Петошко остави дом, задругу своју, оде у свет, у српски |
| и, да што луђе јошт не изговори.</p> <p>Петошко, видевши да се удалити мора проговори јошт као |
| не би радо од другога дали рећи.</p> <p>Петошко је био мален но поширок.{S} У струку је био мал |
| не последње ове речи Светиславу.</p> <p>Петошко, бацив поглед на Светислава и друге војничког р |
| м га у ваздух дижу и вежу, моли, виче. „Петошко, потурчићу се, само ми живот допусти“.</p> <p>Ф |
| еде, канда ћеду прословити и запитати; „Петошко, што се ти потурчио?“ Нарочито Аранђео, <pb n=" |
| анину.{S} Више-мање, сваки се смејао на Петошков разговор.</p> <p>— А где ти је, бога ти, друга |
| ало збуни; и на то опет шалу започне са Петошком.</p> <p>— А колико си ти рана задобио Петошко? |
| ајаги да развесели друштво, почне се са Петошком шалити.</p> <p>— Но, како си, Петошко, шта си |
| као неки праотац седео, и ако се ко са Петошком ил’ са другим којим кошкати почео, његова једн |
| ва владарских замишљаја.{S} Одавна ја с Петошком радим, па кад дође земан да Турке помоћу божиј |
| ко, некмоли опет уједно ставити.</p> <p>Петошку је тешко пало у дворанама цар-Лазара, негдашњем |
| ружајуће се стазе, па је баш натрчао на Петра, а и Митар му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да |
| кад нису били у брашнари.</p> <p>Био је Петров пост, ал’ четвртак, и није се тако строго постил |
| рима да пркоси, и зато и чекају да дође Петровдан, да св. Петар кључем отвори мрсу врата, што ј |
| 09" /> бити њихов чувар, па како је сад пећка патријаршија у турским рукама, лако се можеш покр |
| ом или владиком постану, као на пример, пећки калуђери, но предали се на славу божију и на слав |
| "> <head>II</head> <p>Јеврем, патријарх пећки, Новак, старији саветник цара Лазара, Новаков син |
| ти.{S} Био је веран помоћник патријарху пећком.</p> <p>После косовске битке кад је унутарњи раз |
| елина од Браничева — рече Харалампије и пехар искапи.</p> <p>— Живио војвода Јаблановић, мој ст |
| ни се састану, и то код јела, код пуни’ пехара.</p> <p>Седе, пију, ни бриге им није.</p> <p>Јер |
| метохијска вина, ту су златни и сребрни пехари, красни, сребром, кошћу искићени ножеви.</p> <pb |
| обалу Дунава препрече.{S} Но од турске пехоте скупљене делије кроз кршеве с леђи заиђу, коњани |
| решке и страсти српски’ великаша у шали пецкати, и такве им је истине казао да су се тек разгле |
| отписан велики логофет, нит’ је од њега печат ударен.</p> <p>Жигмундови фратори кажу да повеља |
| ребало да је на њој логофет потписан, и печат ударен.</p> <p>Један бискуп вели, кад је већ једа |
| в нек напише уговор, ти ћеш потписати и печат ударити, а ја опет моју шаку приљепити.</p> <p>Св |
| ке породице произишав, носио је на себи печат неке великашима сродне гордости.{S} Његов угледан |
| ичин двор у Крушевцу није носио на себи печат царског великољепија, но одговарао је брижној душ |
| лики’ певача, — али није носило на себи печат благоговјенства.{S} Гласови фини, ал’ је све нешт |
| писмено, потписаћеш то и ударићеш твој печат, а ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу султану и на див |
| цу и јаком телесном саставу носи сасвим печат Бранковићеве племените породице са свим њеним сла |
| ни за’фалио за то благо.{S} То га јако пече.</p> <p>Дође час да се крећу.{S} Ферхад наложи јед |
| а да му нос не додирне мирис од ђаурске печенице, што би га узрујало, а Ферхад-паши због повред |
| вечере сачињаваше некол’ко врсти добра печења и добра смедеревска и метохијска вина.</p> <pb n |
| орити.{S} Кад су братија поред прасећег печења доброг вина пили, ја сам морао донде молитве вел |
| ан и братија купус са сланином, шунке и печење.{S} Већ ми се језик и уста испуцала, а братија в |
| ојска прелази Саву, најпре коњаници, па пешадија, пун Дунав бродова, у једном кајику види се је |
| сад са свију страна јурне на Мађаре, са пешаци и коњаници.</p> <p>Жалостан коб.{S} Јошт сат-два |
| трвљени, крвавим очима навале.{S} Ту су пешаци, азапи и љути коњаници.{S} Велика тишма.{S} Са с |
| </p> <p>— Пре нег’ што зора заруди, сав пешкеш је ту.</p> <p>— Евала ти, ал’ боље подјели међ’ |
| тан, честити пашо, ја сам понео собом и пешкеша, пет хиљада дуката, и другијех ствари, ако хоће |
| песама, одзива Душанова доба, у једној пештери каменитој оставио је своје гусле јаворове, да к |
| к невино јање из стада Христова у гадну пештеру.{S} Даље не треба да ти зборим.</p> <p>Ове речи |
| пет на посао.{S} Ето ти ђаконије, једи, пи’, Каралампоглијо, и буди весео, знаш ли да си у двор |
| такав роб, који све добити може, ето им пива и јестива, сваке ђаконије, и понуде.{S} Штета што |
| оног који се најјаче смеје, као из неке пизме, па тако редом, сватко своје извуче.</p> <p>— Дак |
| ман Турака, и да Коран ногама газиш.{S} Пиј, овде не сме ти нико замерити.</p> <p>— Ми људи сви |
| сањају, а који је на јави свагда луд и пијан, том тек у сну што трезно дође.</p> <p>— Та дед’ |
| не сне имаш, да л’ си снио кадгод да си пијан?</p> <p>— То само мудри и трезни сањају, а који ј |
| рже да онај не пије вино, кад га напољу пијана не виде.{S} Еј, да штете што нијесам Турчин.</p> |
| </p> <pb n="441" /> <p>— Можеш још бити пијани дервиш, тима је после све слободно.</p> <p>— Да |
| >Ферхад-паша једе умерено као Турчин, а пије као ђаур.</p> <p>Харалампије гледи га, диви се.{S} |
| </p> <p>Тамерлан са татарским војводама пије, части се, па Бајазиту хлебне комаде баца у кавез. |
| н, код нас ђаура, опет, држе да онај не пије вино, кад га напољу пијана не виде.{S} Еј, да штет |
| може, и то тајно, који не може, нек не пије.</p> <p>— То је ваљан закон тај Алкоран, код нас ђ |
| {S} Он паметно збори, искрен је друг, и пије вино.{S} Јунак красно пева, а јунацима је свуда сл |
| је већ спуштена, без замерке једе се и пије.</p> <p>Ферхад-паша једе умерено као Турчин, а пиј |
| са, и први музтим може га убити.{S} Нек пије ко може поднијети, и колико може, и то тајно, који |
| што не сме на видик изићи.{S} И султан пије вино и све паше, само скривено, да га свијет не ви |
| аља први пут говорили да нит’ се зна ко пије, нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је видио да великаши |
| и благе душе бити.{S} С ким Марко вино пије, тај мора бити честит човек и јунак.{S} Људи смо, |
| ионако за житејскаја јако заузет, добро пије, добро једе.</p> <p>— Е, честити пашо, баш ти ’фал |
| <p>У стану турском Марко у свом чадору пије.{S} До њега седи његов мили Хасан.</p> <p>Хасан гл |
| о својој користи.</p> <pb n="412" /> <p>Пије се да им се душа замагли, да их не види вечита ист |
| p> <p>— Гази-Марко, шта радиш?</p> <p>— Пијем вино да заборавим моју тугу; ’оди амо да га зајед |
| турали.{S} Но то јошт није доста.{S} Ја пијем чисту воду, а они старо смедеревско вино; доиста |
| — Чуј, деспоте, и ти војводо, унапријед пијем наздравицу, којој нек је ово приказ.</p> <p>Ферха |
| ни што је Алаху повољно.{S} Ако ја вино пијем, зато Коран почитујем.{S} Који цео Коран научи, в |
| p> <p>— Ти се чудиш што као Турчин вино пијем, ја се, опет, теби чудим што си се у делијско рув |
| ужда велика.{S} За кратко вријеме креч, пијесак и вода сама не може дати јак салијеп, да зидина |
| да последњи пут Марка видите и с Марком пијете; можда ће после смрти Марка свет увидети који је |
| ="280" /> замерају, говорећи да потајно пијеш вино као ђаур, диндушман Турака, и да Коран ногам |
| } Но гост си ми, не могу више говорити, пијмо; можда последњи пут Марка видите и с Марком пијет |
| , а Марко без њега никуда.</p> <p>— Сад пијте, браћо, одма’ ће се и јело донети, па ћемо онда т |
| од јела, код пуни’ пехара.</p> <p>Седе, пију, ни бриге им није.</p> <p>Јеремија започне.</p> <p |
| атног класа задобише орден.</l> <l>Нека пију весела им мајка</l> <l>Нек им прси суво злато дичи |
| , тако изгледа канда коме за покој душе пију.</p> <p>Деспотовица Јерина, никог другог од деспот |
| е шале проводе.</p> <p>Гости и калуђери пију, но ни један у Бранковићево здравље.{S} Ни Прибац, |
| Бранковића крв је племенита, кнежевићи пију да си забаве бољу душе и срца, ал’ вином до скотст |
| <milestone unit="subSection" /> <l>Вино пију три војводе славне</l> <l> У Прилипу граду бијелом |
| >Опет пију вино у Призрену,</l> <l>Вино пију, а тројицу хвале.</l> <l>А кнез Лазар и млади Нова |
| <l>И остали витезови српски</l> <l>Опет пију вино у Призрену,</l> <l>Вино пију, а тројицу хвале |
| вечита истина чистог родољубља.</p> <p>Пију на извору греха и зли демони прихваћају им душе.</ |
| и зли демони прихваћају им душе.</p> <p>Пију војводе, као некадањи јунаци, Харалампије као калу |
| тају.{S} Скуп је сваки тренутак.</p> <p>Пију, да забораве боље.{S} Јаблановић диже пе’ар, па пр |
| звије.</p> <p>Турни под својим шаторима пијући шербет, жудно су ишчекивали заповест новог султа |
| пожури и све што треба наскоро донесе, пилава, овнујског ћебапа, ракије, шећерне гурабије.{S} |
| један кобац међу кокошке улетио и једно пиле у ноктима однео.</p> <p>— Ти све тако чудне сне им |
| закључи.</p> <p>Још су се дуго частили, пили и о разним стварима разговарали; кад већ и ноћ нас |
| атија поред прасећег печења доброг вина пили, ја сам морао донде молитве велегласно читати и ос |
| и су добро Коран проучили, ти су и вина пили.</p> <p>— Свуд по свету има доста невоље.{S} Код в |
| је од Душана на поклон добио, и из тог пили на даћи после боја и побједе над Шишманом — рече у |
| ћа купе дизали, сви су у здравље њи’ово пили.</p> <p>Марко, још једнако врло замишљен, устане и |
| луђера!</p> <p>Е тако, све се у здравље пило, а народ је поред свега тога јако боловао.</p> <p> |
| га утаманио.{S} Ал’ један лис од другог пиљеж граби, па су душмани, па један за другим у замак, |
| и.{S} Виђао сам га при трпези, како јој пиљи у очи.</p> <p>— Остави на миру те лакрдије, но гле |
| ријеч?</p> <p>— Ти тражиш оно о чем ми писа је л’?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Одмах не могу све и |
| а ти њих још у Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти отреса, и он држа да су кнежевићи под мој |
| у.{S} Можда се већ и покаја што ти тако писа, и можда ти сада и пише у Дечане, шта да с њима ра |
| дни су децу, младеж поучавали, други су писали за народ полезне књижице, и међу народ раздавали |
| е дигли војску, кад је са мном склопљен писан мир на пергаменту? — рече деспот зачуђен.</p> <p> |
| ња.{S} Та књига блаженог Данила била је писана на пергаменту, великим словима златном бојом, то |
| да је деспот потпише.{S} У тој књизи је писано да је деспот од своје воље предао Београд.{S} Де |
| хрисовуље и повеље српских властелина, писао, и цео свој век је у том провео.{S} И могаше бити |
| у, великим словима златном бојом, то је писао монах хилендарски Пахомије, који је у Атонској го |
| , тај је више важио, нег’ који је књигу писао.{S} Петошко од детињства слаб, шпрљав, био је међ |
| Кад сам већ дораст’о, знао сам читати и писати па сам се дуго мислио на коју ћу страну.{S} Одем |
| гуман, ал’ он воле остати прост монах и писати српску славу, нет ’грамзити за светским сјајем.{ |
| је манастиру Студеници, и књигу Светог писма Стеван је на поклон дао, и јошт дивно еванђелије, |
| <p>— Велики оче и господару!{S} Ево ти писма из Београда, од нашег господара Ђурђа деспота!</p |
| жели, примиће те као јунака.{S} Ево ти писма.</p> <p>Јеремија прима писмо, па чита.</p> <p>— П |
| поклисар.{S} Тури руку у шпаг и извади писмено.</p> <p>Чаушбаша прими писмено и донесе на коље |
| и извади писмено.</p> <p>Чаушбаша прими писмено и донесе на кољено султану.{S} Султан преда пис |
| ослони се на ме, начинићемо јошт данас писмено, потписаћеш то и ударићеш твој печат, а ти иди |
| ријеч погазити неће.{S} Он ме понуђаше писменом обвезом, да кад предам град, у оброцима ће пос |
| несе на кољено султану.{S} Султан преда писмо Ферхад-паши да прочита.</p> <p>— Ферхад-пашо, ти |
| {S} Ево ти писма.</p> <p>Јеремија прима писмо, па чита.</p> <p>— Почекај мало.</p> <p>Јеремија |
| човека Харалампији, ком се налаже, како писмо прими, да кнежевиће да ослепити.</p> <p>Харалампи |
| .</p> <p>— Ферхад-пашо, ти знаш ђаурско писмо, читај.</p> <p>Ферхад-паша чита.{S} Предаја Голуп |
| ије чита сад једно сад друго, сад Свето писмо, сад књигу св. Данила, ’де су дела дивних Немањић |
| и староставне.{S} Ту је на столу Свето писмо, вечити извор истине и надње.{S} Ту је књига свет |
| ошље свог бимбашу као улака са свитом и писмом Јеремије, и позове Јаблановића на предају.{S} Ја |
| нити.</p> <p>Јеремија пошље гласоношу с писмом, и с једним Грком, који је у лекарији био вешт, |
| ручи Ђурђу у Ново Брдо.</p> <p>Јеремија пита Ђурђа што да чини са кнежевић’ма.</p> <p>То питање |
| сак-паша мисли се, даје му за право, па пита да л’ би боље било одмах напасти на деспота, па пр |
| ајтан на врат не фали.</p> <p>Исак-паша пита, дакле, шта би ваљало чинити.{S} Нитко му не зна п |
| че?</p> <p>— Ништа не зна.{S} Турчин не пита ко је био пре, него шта је сада.</p> <p>— Не би ли |
| а их дочека, и сад се шетају.{S} Деспот пита откуд крвави трагови, рањени повезаном главом калу |
| и му жена и мораш му страну држати, ал’ питај цео свет, па ће ти сваки казати шта жели Вук Бран |
| е калуђерско питање пазила.</p> <p>— Не питај то сада, него одговарај на оно што сам те питао. |
| деспотовица шире руке, у лице се љубе, питају се за здравље.</p> <p>Опет стану, па се гледају. |
| дан дан у Пловдиву буде велика гунгула; питају ’ришћани Турке, шта ће то да буде; Турци одговар |
| а у чадор, завесу спусти, и стојећки се питају.</p> <p>Деспот погледом мери Јеремију, Јеремија |
| пољуби, што му Леонтије узврати.</p> <p>Питају се за здравље.</p> <p>Бурна су времена, није губ |
| је свагда код Турака бивало.{S} Нису га питали ко му је био отац и мајка, и каквог је рода и пл |
| } Камо сад такови јунака?{S} Онда нисмо питали колико има душмана, но само гдје је душманин?</p |
| е истина — продужи Новак — није се онда питало, колико ји има, па смо опет свагда победу одржал |
| ро, честити пашо, ти право говориш, ал’ питам те, ако би Јеремија предо’ град Маџарима, шта бис |
| г живота не спомиње, и тек на деспотова питања о томе одговара.</p> <p>— А шта би после са Јере |
| су дошли.</p> <p>И деспот после кратких питања и одговора отпочинуће, па тек онда ће се са Јери |
| > <p>— То је, петина, врло паметно; но, питање је, хоће ли се народ за слепим и за владу неспос |
| жемо нашим млађима науку делити, ал’ је питање хоће ли нас слушати?</p> <p>Овако се дуго јошт р |
| да буде? — запита патријарх. — Овде је питање да ли се има дати Милева Турчину и мир правити, |
| има сад чинити, то је било најглавније питање.</p> <p>У савету сваки је очи своје на патријарх |
| е тридесет хиљада дуката.</p> <p>На ово питање разбистри се лице у Јеремије и Јаблановића.{S} К |
| алосним гласом Драгаш.</p> <p>На његово питање војвода Костреш прослови:</p> <p>— Када је свети |
| Јула, без да је на посљедње калуђерско питање пазила.</p> <p>— Не питај то сада, него одговара |
| а што да чини са кнежевић’ма.</p> <p>То питање Ђурђу велику бригу зададе.</p> <p>Ђурђу Бранкови |
| младе војнике, они се тек смеју чудном питању, то су ђеца без оца и мајке, и као да су с неба |
| часнике, који су му на поклоњење дошли, питао је за здравље краља Жигмунда, и обдарив’о их бога |
| сада, него одговарај на оно што сам те питао. — После ови’ речи калуђер ју ухвати за руку, па |
| не може се спасти, без да је кога млого питао, заузео је Вукашинове пределе, Алтомана је из Бос |
| Милеву одведу Турци.</p> <p>Немојте ни питати да л’ је била невесела, плачна — како је путовал |
| ?</p> <p>— Али, забога, све ме то те то питаш... — одговори збуњена Милева.</p> <p>— Ти се о то |
| ез доброту калуђерску.</p> <p>— А зашто питаш оче, за књагињу и за Светислава?{S} Знаш, то су в |
| ала је красну кћер, младу као капља.{S} Питаше ме шта сам и шта ћу бити.{S} Одговорим, богослов |
| а да су кнежевићи код мене, недавно још питаше ме како су тамо у Дечани, а ја му поручим да су |
| , с тобом ћу држати.</p> <p>— Шта, вина пити, како то Алкоран допушта?</p> <p>— Има много што ш |
| елике муке за мене који сам се већ вина пити подобро навикнуо.{S} Они веле: искушеник треба да |
| о Коран научи, видеће да се и вино може пити.{S} Запрећено је исто због нужне умерености, дакле |
| тановом околу, код турског паше метоике пити, чисто себи не верује.</p> <p>— Ма, честити пашо, |
| > <p>Донесе се јело, и почне се јести и пити, па онда беседити.</p> <pb n="285" /> <p>— Драго м |
| твоја воља.</p> <p>— Ал’ како ћу ја сам пити, није ми питко без друга, а ти као мусулман не сме |
| гријешите.</p> <p>— Ал’ како смете вино пити против закона?</p> <p>— И код нас не држе се тако |
| пева, а јунацима је свуда слободно вино пити, јер <pb n="289" /> прави јунак, не опија се да св |
| је л’ могуће да могу у твом чадору вино пити.</p> <p>— Можеш, ти си гост, и поклисар; ко Турчин |
| о.</p> <p>Када се мало понаместе, почну пити и беседити.{S} Од Турака је само Хасан ту био, јер |
| > <p>— Ал’ како ћу ја сам пити, није ми питко без друга, а ти као мусулман не смеш вина.</p> <p |
| ока и лепог стаса дражесна Гркиња, онде питоме красоте Бугарка, онде опет белог лица и граораст |
| турства, силан дивљи корен, који домаће питоме биљке исисава, а да осушене матери <pb n="510" / |
| уто лице и на њему изражена божанствена питомост, чело повеће и борама пресецано.{S} Седе власи |
| иженом братијом.{S} После добрих јела и пића заорише се веселе песме.</p> <p>Од Дечана на некол |
| производи грожђе, а ово нам даје вино, пиће едемско, које љубав разгрејава и жалост таложи.</p |
| ји Голупца.</p> <p>Харалампије дође.{S} Пиће и јестиво, преправљено је као и пре.{S} Сад се Фер |
| .</p> <pb n="396" /> <p>Прима се јело и пиће, мало се говори, све је озбиљно, све тако изгледа |
| ије, вина метоике и смедеревке, а да им пиће још већма срце и душу замагли.{S} Дуго је време кн |
| да се овде још последњи пут ђаконијама, пићем и јестивом заложе.</p> <p>Ферхад-паша започе.</p> |
| кули седе, очекују нов јуриш и крепе се пићем.</p> <p>Лошонција већ не пуца на ту кулу, јер ниј |
| аки има своју задаћу. -</p> <p>Јеремија пише ситну књигу ’де му разлаже како Голубац сада преда |
| аја што ти тако писа, и можда ти сада и пише у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне — |
| право сте ми казали.{S} Слушајте шта ми пише:</p> <p>„Љубезни Харалампије!{S} Оно што желиш од |
| евиће, и Јаблановићу у Крушевац то исто пише, а Јеремији још и то дода, а да се учини све што ј |
| кче, вријеме кратко, не може се чекати, пиши и потпиши, па на коња.</p> <p>Радосав мора да доне |
| служио, зна путеве, земске и морске.{S} Пиши лист и подај му, он ће све вјерно извршити.</p> <p |
| е Српкиње стадоше турске хареме дичити; пиштајућу децу вуку Турци те турче, да као потурице сво |
| у, ломе, хржање, врискање рањених коња, пиштање рањениках, копите омотане дробове вуку, пиштање |
| рањениках, копите омотане дробове вуку, пиштање, уздисај задњи’ рањеника ужасан.{S} На Завишу г |
| Главу баци, а труп ђипне, крв из врата пишти, потрчи, и падне, у ужасном трзању живот изгубио |
| о објед и вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз гусле, па опет прије и ил’ посље збијају се ша |
| ле просте, каогод у обичног слепца који пјева славу своји’ преткова.</p> <p>Сви су сад на Грман |
| Спјевали су Вука као издајицу, и што се пјевало, ужљебило се у срце народа, и не да се лако иск |
| <p>Ет’ тако се чељад јошт веселила.{S} Пјевање, шала, заигравање све се већма чуло.{S} Јула, ј |
| то величествено.{S} То није било обично пјевање, што се само уву допада и срце усхићава, но неш |
| зда сјевајућа...?</l> <l>Прође слава, а пјевцима оста —</l> <l>Један спомен, као лјепи санак</l |
| е Новак, на чију реч одма’ се даде вина пјевцу, који искапивши једну подобру чашу и погладивши |
| ак, но опет, задавивши своју тугу, рече пјевцу:</p> <p>— А гдје си ти био онда, старче?</p> <p> |
| Јер из Призрена све се онамо носило.{S} Пјеније је било, истина, красно, и како не код толики’ |
| ве чује, па тек наједанпут чујеш умилно пјеније!{S} Та не може лепше што на свету бити.</p> <p> |
| алуђери започну жалосну песму, посмртно пјеније, одјек жалостан у срце удара, рекао би канда се |
| настир ал’ после опет допуштају, јер из пјепела свјетих обитељи осветници се рађају.</p> <p>— Н |
| ну песму о Душановом рату са Грцима.{S} Пјесма је била обична, но Грман знао је у њу са својим |
| ета, докле српство живи!</l> <l>Од мен’ пјесма, а од бога здравље,</l> <l>Јунацима, који славу |
| својим красним, но кадикад раскалашним пјесмама успаљивао је чуства дворски’ служитеља и слушк |
| славу хране“.</l> </quote> <p>После ове пјесме јуначко чувство обузме цело друштво.{S} Новаку с |
| ан.{S} Унаоколо чист зреник, небо чисто плаветно, само над главом Београда вије се црн облак.{S |
| лица белог и руменог, косе смеђе, очију плави’ на подобије неба, које жртвујућу се невиност изј |
| <p>Деспотовица Јерина у двору гледи на плаво Дунаво, срце јој се стеже, њена господства ту виш |
| ити.</p> <p>И доиста, Милева, премда је плакала и жалила Светислава, али све у мањем и мањем ст |
| <p>— Како си, слатка мати!{S} Та немој плакати; оно што је прошло, повратити се не може; гледа |
| т, танке усне стиснуте, канда задављују плам.</p> <p>Свако ћути, што се једе, канда не прија, и |
| главу горе бацају, из ноздрва им модар пламен издише, и ржећ загризују доламе јунака, а боја н |
| к себи дође.{S} Јаблановић чуди се тој пламеној муњи која из гвоздене цеви излеће.</p> <p>Дођу |
| ама орошено показивало је румен који је пламом задат, танке усне стиснуте, канда задављују плам |
| ти врло опасан по Турке, зато ови други план предузети науме за коначно развојевање Србије.{S} |
| није сигуран, представи Бајазиту трећи план, којим се српски народ подјармити може.</p> <p>Он |
| е.</p> <p>Но каковим начином ће се овај план произвести?</p> <p>Сулејман је оставио да се Милиц |
| .</p> <p>Русна се почне мислити.{S} Тај план не чињаше јој се сасвим хрђав.</p> <pb n="307" /> |
| утим потруди се Милеву приволети на тај план, који јој се као породици спасителан виђао.</p> <p |
| овор са Ђурђем и Турцима, и када се цео план дозна, а он у Турке, онамо куд му је и нећак Ђурађ |
| провирује, гледи, промерује, нишани.{S} Плане, задими се, а најјача кула Голупца занија се и ср |
| штина.{S} И сви градови, вароши, земље, планине и долови, што је Стеван повељом Жигмунда добио, |
| иле на све стране пушта, ту су брегови, планине, лузи и дубраве, воде и потоци, све се то слива |
| >— Ништ’.</p> <p>— Ни ови двори, ни оне планине, ни спомени ђетинства. </p> <p>— Ништ’ ме не ти |
| тој Морави, масна поља, красне долине и планине у турским су рукама.{S} Ту се већ Србин рађа ка |
| е велике мисли, тешке бриге.{S} Пролази планине, преко жубореће потоке, обилате винограде, и св |
| Ђурђем били су заједно.{S} Сви су нешто планирали, сваки се на нешто преправљао.</p> <pb n="312 |
| асвим не истисну.{S} Почне, дакле, нове планове правити, како би своју владу распространити мог |
| удаљи, и отиде у Рудник, и онде је нове планове против Милице ковала.</p> <p>Русна Мару није во |
| није ни чудо.{S} Сваки је за себе друге планове ковао.{S} Па и на самим служитељима познавало с |
| тној води ловити.{S} Мутне мисли, чудни планови мету му се по глави.</p> <p>Уједанпут му долети |
| Палеологовој седи, у глави му се разни планови врзу.</p> <p>Одједаред јави му се да је неко из |
| н-паша видећи да и по првом и по другом плану изглед није сигуран, представи Бајазиту трећи пла |
| можда је Ђурађ опет при благу, па ће да плати.</p> <p>— Ал’ ако не усхте па те задржи? — запита |
| благ.{S} Ако нам добро жели, нек му бог плати.</p> <p>— Он доиста твоју породицу љуби и уважава |
| орења, бацити.{S} Не једна животом шалу плати.</p> <p>— Доста већ о том, Петошко, види се да си |
| па ју је и одржао, вредност њену крвљу плативши.</p> <p>У стану турском Марко у свом чадору пи |
| цима пресиједа.{S} Колико је већ харача платио, и опет је Турчина ујео — рече Јевренос-паша.</p |
| алпак место камилавке носио, и срцу дуг платио ал’ бадава је, кад је већ мој отац тако хтео, не |
| риштем начинили, но за то ћете и главом платити.</p> <p>Ферхад још већма приближи им се и овим |
| аишао је на ловца који га убије.{S} Оба платише за лакомост.{S} Ето такове су ти наше војводе.{ |
| огли с нами држи.{S} Па Вукогли хоће да плаћа харач, годишње педесет хиљада дуката, и кад што ј |
| нду, деспот нек задржи што сад има, нек плаћа харач, нек да коњанике, нек зида Смедерево — рече |
| подари.</p> <p>Но десница правде сваком плаћа.</p> <p>Муса и Мусулман једнако рат воде.{S} У ов |
| раја, а као раја и умире.</p> <p>Србин плаћа Турцима харач, ал’ у том харачу су и цуре.{S} Сва |
| е Србију Ђурђу деспоту оставити, јер он плаћа порти годишњи данак за Србију педесет тисућа дука |
| оворили да нит’ се зна ко пије, нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је видио да великаши са Турцима мло |
| p> <p>— Понуђасмо деспоту, ал’ не шћеде плаћати, неће сад ни Жигмунд шћети.</p> <pb n="458" /> |
| и зато ће му леђа окренути, а падиши ће плаћати данак, и сад ће дати за нашу војску ’рану и све |
| {S} Зато народ аргатовати мора, и данак плаћати.{S} Не зида се Смедерево само за ме, већ за нар |
| на, а ја ћу то на дивану подупрјети.{S} Плаћаћеш данак султану, ал’ и то је боље нег’ с Турцима |
| >Разилазе се, још се једнако чује јаук, плач и риданије у двору, у тремови, за незаборављеним д |
| рман је опет певао и Драгаша војводу на плач навео.{S} Штавише, и песник Радојко је о љубави пе |
| са женскима насамо ручала.{S} Ту бијаше плач и ридање.</p> <p>Србљи смутни, тек по дужности ску |
| децу заборавити нећете — одговори кроз плач и к поласку дигнувша се царица.</p> <p>— Ја дајем |
| ја са овом мојом децом — одговори кроз плач царица.</p> <p>Сва се деца узбуде, сви је почну те |
| би сад на то казао? — одговори као кроз плач Милева.</p> <p>— То је моја брига.{S} Твој отац ни |
| ати могла.{S} Милева се пустила у тужан плач <pb n="263" /> и јадиковање.{S} Русна, опоменувши |
| достојан владар.{S} Цјела земља за њим плаче.{S} Да није био изврстан, никад не би’ му се подв |
| ким другарицама а и самом Светиславу са плачем исповедила.{S} Виђео сам га да је љутит <pb n="3 |
| о се у једном магновењу, подстрекнута с плачем, одрицала Турчина и Светислава као у срцу носила |
| мојте ни питати да л’ је била невесела, плачна — како је путовала, како је примљена од Бајазита |
| тпоји жалосну песму Дамаскинову „<title>Плачу и ридају</title>", у суглас му поје црни калуђери |
| авола.{S} Ја сам чуо да већ одавна овде плаши, но ја се ништа не бојим.{S} Јошт само да попијем |
| то што је најбоље.{S} Турчин се Угра не плаши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на бојишту, онд |
| , тако ме је све једнако неко превиђење плашило, у међедовој кожи, и то задуго.{S} После, кад м |
| са притворним страхом утрчи да је неко плашило видела.{S} Који са смјехом, који са уверењем о |
| {S} Који са смјехом, који са уверењем о плашилу, ђипи па запита, где га је видела.{S} Она им пр |
| иђели.{S} Амурату је то мило, зна да је племе Бранковића красно у мушкима и женскињама, прохте |
| е лошији од Бранковића Обилић, ал’ опет племе Бранковића важније је од племена Обилићева.{S} Чу |
| витељ знаменитијих области.{S} Од мањег племена узвишени, обожавали су Обилића, који сам није б |
| ћавали, признао је законитост Лазаревог племена на српски <pb n="528" /> трон, и Високи Стеван |
| е шће’ оставити земљу, народ, понос мог племена.{S} Душмани су изнијели да је мој ђед Вук Бранк |
| ечи, све је показивало да је од красног племена рођена.{S} Девојачко своје доба провела је на д |
| ал’ опет племе Бранковића важније је од племена Обилићева.{S} Чувено је име Бранковића одавна п |
| евају за издајицу.{S} Ја, његов унук од племена Бранковића, показаћу дјелом и животом, и смрћу, |
| имамо ни онако насљедника за престол од племена Немањиног.{S} Краљевић Марко са својом браћом н |
| је био отац и мајка, и каквог је рода и племена.</p> <p>Телом је био мален, мало погрбав, али т |
| ма и слепи, чувају углед и достојанство племена Бранковића.</p> <p>Харалампије пре нег’ што ће |
| чим се.{S} Борио сам се против арапских племена у Арабистану, срећа ме послужи, те ево ме паше, |
| а.{S} Њен висок стас, велике смеђе очи, племенит ход, једном речи, све је показивало да је од к |
| време кнежевић’ма, но Бранковића крв је племенита, кнежевићи пију да си забаве бољу душе и срца |
| саставу носи сасвим печат Бранковићеве племените породице са свим њеним слабим и добрим страна |
| алуђерству.{S} Кад видиш <pb n="350" /> племенити ход Пахомија, кад му чујеш из уста дубоким гл |
| ерен, чесити деспоте, да ћу те у твојим племенитим предузећ’ма потпомагати снагом богодане ми ц |
| чарапе и местве.{S} Лице њихово, глава, племенитог израза, но нема очију, да им душа из њих гов |
| еницима све њихово остављају.{S} Кад се племић потурчи и осили, онда мора и околни народ хоће л |
| о на ползу употребити, јер нисам био ни племић ни богатог рода, а створ тела ни у свештенству н |
| се осилио, но са туђом снагом.{S} Наши племићи који су у суседству Турака, да не би своја добр |
| Русни често одлазио, и с њом нове замке плео.</p> <p>Светислава је нестало; ваљда је у каквој б |
| треба знати, кад би се тко у Караманију плео, опет Караманија турска остаје, и за Турке изгубље |
| </p> <p>— Баш да ти управо кажем, прави плеснивац, цјео дан бројанице у руци, сав је већ жут ис |
| о још није чисто знала шта се то мути и плете.{S} Падне јој на ум Харалампије, који је могао св |
| <p>Тако Јеремија и Јаблановић кују зло, плету замке, и кад их сан превлада отпочинућеду, па онд |
| азита са Сулејманом, да не гледамо како плету српском роду мрежу; оставимо Марка и Хасана, нека |
| е, некмо ли јунаци.{S} Па јошт криваста плећа.{S} Па није ни за калуђера, па ни за свештеника, |
| остојанствено Јерина, дигне се, и шаком плећа му додирнув, лаганим господственим кораком удали |
| ок.{S} У струку је био мало шири него у плећима; труп дугачак, <pb n="227" /> кратке ноге, крат |
| асом беше мален, и морао је имати једну плећку нешто криву, јер му се глава к десном рамену јак |
| е пределе, где баснословци људе у благу пливајуће представљају.{S} Она се поклон’ма обрадовала. |
| ни украси за врат, појасеви и тако даље пливали су у светлости.</p> <p>Милица је била добра, ал |
| вићу немој се заверити.{S} Сутра идем у Пловдив да неколико српски’ робова ослободим.</p> <p>— |
| ао што смо већ споменули, погубљен је у Пловдиву скупа са својим ујаком.{S} Остаде јошт Ђурађ с |
| ски’ шака, могу их погубити као и оне у Пловдиву, па од какве су нам користи онда?</p> <p>— Зна |
| ле да буде смакнут као они Бранковићи у Пловдиву.</p> <p>Бимбаша кад га је Ферхад-паша из Голуп |
| а тај посао започне.</p> <p>Један дан у Пловдиву буде велика гунгула; питају ’ришћани Турке, шт |
| {S} Турчин је ту господар, турске шајке плове по кривудастој Морави, масна поља, красне долине |
| се бирати.{S} Брод Србије мећу стенама плови.{S} Смедерево ће бити трн у оку и Мађарима и Турц |
| садашњег нараштаја ко, који по ваздуху плови, и на пароброду и жељезници вози се, у очи поглед |
| ињастих животиња, шуме пуне жира, ту је пловидба, Дунав даје рибу, бистри изворни истоци, сребр |
| и не да вредном људству да ужива у миру плоде свог труда.{S} Дивље турство заклело се да обори |
| жењен био.{S} Породица му се већ почела плодити.{S} Морао се већ и за своју децу бринути.{S} Он |
| олово, оданде се чува плодно Браничево, плодна Ресава.{S} Све то сад мора се изгубити.</p> <p>Д |
| олубац, гњездо соколово, оданде се чува плодно Браничево, плодна Ресава.{S} Све то сад мора се |
| еда предел, унаокруг, и надаље, диви се плодном пределу, ’де свачега има, мисли управио на Алах |
| дне лишће, кад вијор гране поломи, опет плодну земљу мртвим покровом застре, кад Турци јадни на |
| и.{S} С тим би се, пак, косовске победе плодови осујетити могли.{S} А ако не буде напред одма’ |
| тири стуба.{S} Онда је Србија башта без плота, у коју ће Агарјани и други ширити се на наш рачу |
| } А на сваком углу корица каљено злато, плоча златна, на којима су урезана дивно мученија Христ |
| тнут.{S} Није могао с њима клипка вући, плоче бацати, дивље коње јахати, буздованом силно хитат |
| једно покрај другог закопани, а урезане плоче ћеду доћи над главама, ниже црног крста.</p> <p>О |
| родица већ одавна била славна а отац му Пљадић био је под Душаном управитељ знаменитијих област |
| ерева не могу упадати у равнице Баната, пљачкати и робље одвлачити.{S} Ако су Срби са Турцима, |
| е.{S} Ферхад рече да ту нема ништа осим пљачке, и војска би се оданде опет повратити морала, је |
| гор у целом стану влада.{S} Татари деле пљачку.</p> <p>На једном узвишеном месту види се велики |
| ари опкољени, покољ ужасан, остављају и пљачку и живот, ретко ће тко продрти да донесе гласа о |
| ит на левици, кад једно кругље из пушке пљесне у штит, и продере га, прође измеђ леве сисе и са |
| пије, би се овђе згужвао — рече Гргур и пљесне песницом о стол, да пе’ари играју, жижак кламиће |
| деспоту — рече Јаблановић, кољено шаком пљесне, лица боре сумњичивост му показују.</p> <p>И сам |
| обио је неколико млазева по леђи сабљом пљоштимице.</p> <p>Но тек што се хусари од манастира от |
| бродови, настане бура, вали у четокаике пљускају, преламају се, бродови крше се, балвани шкрипе |
| самом издисају душе изрекао: „По Ђурђа! по Ђурђа!“ Са тим је хтјео рећи:{S} Слушајте Ђурђа мест |
| породице лако утаманити.{S} Сад треба, по околностима, ово Милици, ово Вуку, страну држати, је |
| тити и покорити, ако не буде од Турака, по турској жељи, мира искала, а турска је жеља била да |
| p>Царица је чекала Русну.</p> <p>Русна, по обичају своме, шетала се међутим по башти.{S} Њу је |
| е у тој ћелији? ...</p> <p>Два младића, по саставу телесном два јунака, два брата, која су се у |
| опасности изложен био, царска породица, по налогу Лазара, своје сигурности ради, морала се у Кр |
| </p> <p>— Мораће се закон донети такав, по којем се забрањује строго употребљавање такови’ <pb |
| Да <pb n="331" /> није Стевана, Ђурађ, по својој одважности, распространио и утемељио би изнов |
| се и мене сетити.</p> <p>— Немај бриге, по нас хрђаво испасти неће, само увек држ’ се покрај ме |
| .</p> <p>Сејмени изиђу.</p> <p>— Дакле, по уговору имали бисте се тако подјелити, да сватко од |
| гим хришћанским господар’ма зло узживи, по њега ће горе бити.{S} Кад ласкањем, кад на сили траж |
| у видели српско јунаштво па не би ради, по свој прилици, јошт једанпут такову једну битку покуш |
| као какви духови по земљи, и како који, по својој ћуди, ил’ је народ Стевану ил’ Ђурђу привлачи |
| омажем.{S} Ви сте с нама уговоре имали, по којима сам вам помагати морао.{S} А код мене је реч |
| су Маџари Голубац на јуриш узели били, по Србију не би ништ’ добро било.{S} Маџарска војска је |
| понуди и Русну да седне.{S} Служитељи, по реду дворском, издалека су ходали чекајући на какав |
| } Познајем добро Новака и Драгаша; они, по свој прилици, на њену страну већ раде.{S} Но ја би’ |
| е тако исто чини, да се паши не замери, по реду као што треба прекрсти ноге, и стоји му добро к |
| измешају се без реда, страшан притисак, по нагону једно друго гони у низу к обали, а делије сле |
| атељство.{S} Он је, дакле, са деспотом, по спољашњем, у пријатељству живио, а нарочито, што да |
| стајао.{S} Да није било Ђурђа, Стеван, по свом разуму и доброти, народ би јако усрећио.{S} Да |
| евиће, ако би Ђурађ пао ил’ изгнан био, по милости султана један од њих владати може, ал’ уз по |
| ле.{S} Кад сам је први пут добро уочио, по други пут не смедох скоро на њу гледнути.</p> <p>Бај |
| ундом, угарским краљем, склопио уговор, по којем мене Угарска после смрти деспота као овоме нас |
| детету високи дух даје.{S} У детинству, по високим горама, онде где је после светског потопа св |
| ди своје стрелце, пушкаре и сву коњицу, по вису и брду, да повратак штити.{S} Коњаници од бојаз |
| } А гости и знаду шта слугама треба.{S} По служитељским конацима текар је било весело.{S} Грман |
| ри софри свачије речи, сваки поглед.{S} По његовом немирном духу, другу би какову струку живота |
| син једног славног српског војводе.{S} По несрећи после косовске битке, ’де је наш цар и султа |
| против толике силе одржати не може.{S} По том уговору Угри имаду нас против Турака потпомагати |
| гасити до год је Србије и Манасије.{S} По три калуђера наизменце дању-ноћу чувају да се кандил |
| доћи да у Дечанима куварком постане.{S} По другим манастирима кувари су кували, али овде нужна |
| једног војводе син, а ти царска кћи.{S} По свету царске кнегиње удају се за цареве и краљеве, а |
| лепша од ње.{S} Дичио сам се с њом.{S} По сокаци сви су гледали на нас, и завидили нам.{S} Но |
| учињавају гвожђе, све за Смедерево.{S} По рекама, водама лађе, и чунови носе спрему, путови за |
| кнез Лазар, или други који му драго.{S} По поњатију оног времена особито, Марко би сам себе за |
| ађ крив, који се сад сам задеспотио.{S} По његовом сте налогу ослепљени.{S} Но божија каштига н |
| ђаури оплакивали њи’овог Лазоглију.{S} По целој су земљи звона лупала.{S} У Крушевцу нашао сам |
| .</p> <p>— Друга ми је рана на срцу.{S} По несрећи, кад сам се зими родио и мозак ми се повреди |
| говори; шта си ти о томе чуо?</p> <p>— По целом двору разнео се глас да је турски посланик дош |
| ми је за Голубац.</p> <p>— Све им треба по уговору предати.{S} Но кад ти узму Угри град, хоће л |
| и бела света не виде.</p> <p>Они су оба по жељи Ђурђа прошасте ноћи ослепљени.</p> <p>Они неће |
| ју, своју домовину.</l> <l>Српска слава по свјету се чује;</l> <l>Од Дунава до Црнога мора,</l> |
| је сво благо, добио је неколико млазева по леђи сабљом пљоштимице.</p> <p>Но тек што се хусари |
| напустио сам Јеремију и Јаблановића да по својој глави чине — па видиш како су прошли.{S} Какв |
| стојали су на путу Ђурђу, побоја се да по старјешинству деспотство му из шака не извуку, допал |
| d> <p>Ферхад-паша је све тако удесио да по деспота све добро испадне.</p> <p>Ферхад-паша како ј |
| фали!{S} Па зар није доста невоље када по тридесет девојака поред једног старца чаме?{S} Па ка |
| рино, охрабри се.</p> <p>Изиђу из града по спуштеним мостовима, град је већ за леђи, мост се оп |
| одмах после смрти Стевана деспота, сада по други пут.{S} Нема ту више роба, ал’ нема ни српског |
| гарску не задиру.{S} Најпре нек се изда по уговору што се издати има, а после можемо даље, јер |
| >Русна са Харалампијем једнако за Ђурђа по народу мути.{S} Харалампије иде потајно међу народ и |
| имам овде два млада кнеза, које сам ја по налогу Ђурђевом ослепити дао, да не би способни били |
| у мађарским рукама одржати.{S} А Србија по нужди мора сад с једним сад с другим држати.</p> <p> |
| вана, па Вукова партаја, будући је сама по себи слаба, нити може за Вука што произвести, па наш |
| тари Турчин жут и преживљен, па кад има по тридесет млади’ девојака од петнаест до двадесет год |
| амоли Лазогдина жена.{S} Ђаур сваки има по једну жену, две не сме имати, и кад ју већ једанпут |
| м задобити; но одсад ће имати са Србима по горштачким предјелима посла, где млоштво коњаника ту |
| м, који после смрти Стеванове само њима по праву припада.{S} Овим ће се у народу огорчење проти |
| ева.{S} Чувено је име Бранковића одавна по целој српској земљи.{S} И зашт’ би за друго био дао |
| е, а не описивање предела које је Русна по својој дворјанској дужности измислила да би царицу з |
| "356" /> је био старији Ђурђев брат, па по праву насљедија његови синови имали би насљедити гос |
| Марку, који се морао због кнеза Лазара по туђим земљама потуцати и Турцима служити?{S} Једва м |
| и.</p> <p>— Може лако бити.</p> <p>— Та по речи те познајем да си Србин.{S} Реци ми, да од бога |
| и, синовци деспотови, пре неколико лета по налогу његовом ослепљени.{S} Они се међу собом разго |
| </p> <p>— Велика цијена, шта мисли, шта по ту цјену можеш купити, читаву област.</p> <p>— Ал’ Г |
| убојне топове, Кантакузен их понамешта по бедемима.</p> <p>Тко види Смедерево, сватко се диви |
| има јако наудити без тебе и то је срећа по Турке, што ти Мађари не поверују као што треба.{S} Т |
| у манастиру остати могао, била би срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{S} Бар сваки ј |
| е слободна.</p> <p>Сад Јеремија исприча по реду како је било.</p> <p>— Вјере ми, тај Ђурађ није |
| штву одолети нису могли.{S} Турци комад по комад отимаше.{S} Народ изморен није могао као у ста |
| Шта је брига Харалампију?{S} Он ће сад по свој прилици владиком постати, па ће онда у Смедерев |
| учили, ти су и вина пили.</p> <p>— Свуд по свету има доста невоље.{S} Код вас је поне то добро |
| новић, ал’ су заробљени, не да им никуд по вољи поћи.</p> <p>Јаблановић је био побратим Јеремиј |
| рчин је ту господар, турске шајке плове по кривудастој Морави, масна поља, красне долине и план |
| рати се деспоту.</p> <p>— Ја сврши’ све по реду — рече при уласку Јерина.</p> <p>— Како ми је ч |
| волео је лакрдијаше, али само да је све по његовој ћуди.</p> <p>У Дечанима налазили су се и два |
| и.{S} Наредбе сам потписао да им се све по Стевановом уговору изда.{S} Мачву ћеду Угри сами пос |
| двапут нудити већ седне и прекрсти ноге по турски, тако истоветно као што Ферхад-паша.{S} На во |
| знак војводама да поседају.{S} Војводе по реду и старешинству поседају.</p> <p>Тишина.{S} Сви |
| стража прам Београду.</p> <p>— Нек буде по твојој жељи, Радосав нек напише уговор, ти ћеш потпи |
| ењак Ђурађ Кантакузин.{S} Знаш га да је по свијета прошао.{S} Био је у Цариграду, био је у Млец |
| људску.{S} Сам отац Леонтије, премда је по својој науци и побожности давно већ владиком постати |
| међу вама брата нема, но овај делија је по изгледу исти Марко!</p> <p>— Ово је војвода Змај-Обл |
| смела пред Србином показати.{S} Она је по вољи Јусуфовој само међу женскима се бавила.</p> <p> |
| > <p>Краљ прослови.</p> <p>— Београд је по уговору предат, Мачва је такођер заузета, још треба |
| .</p> <p>Седну, диване.</p> <p>— Све је по реду текло, тако као што сам ти унапред рекао.{S} Ву |
| ко се коснуше срца деспота.{S} Тежак је по деспота излазак, почетак и крај.{S} Да није у њему б |
| еност, а јошт мање, кад сврше што им је по дужности, да руке прекрсте.{S} Свагда су они у послу |
| ху.{S} Новак није био у двору.{S} Он је по крушевачким пределима нову војску купио, но слабим у |
| отпустио милошћу на слободу.{S} Ово је по други пут што је деспот кулу испразнио, први пут одм |
| } Отргни се од Жигмунда, гледај како је по земљу и по тебе најбоље, што ћеш да будеш уз Жигмунд |
| стављају.{S} Зданије то дворско било је по мешовитом стилу онога времена зидано, и израчунано н |
| харачу су и цуре.{S} Свако котарје даје по коју цуру у харач, као и другу робу.{S} Кметови сеос |
| вана ил’ Ђурђа Вукоглије.</p> <p>— Није по налогу, ал’ знао сам да кнежевићи сметају, и Ђурађ, |
| .</p> <p>Ферхад узе први чашу, и напије по старинском српском обичају.{S} Он је сад домаћин.</p |
| адне му на памет да је владика Леонтије по свом светом чину достојан да заузме прво место, јер |
| вна шурује са Турцима, хоће да аргатује по Браничеву и Ресави помоћу Турака, рђави се гласови о |
| и одма’ после битке мртве своје војнике по свом обичају укопају.{S} Мурата султана, који је од |
| на, поред Милице Новак, и тако све даље по реду свог чина заузму места и остали гости и дворјан |
| српска кнегиња у Бајазита, куд ће боље по Турке.</p> <p>Старе српске војводе, који су под Душа |
| ни у дјеоби нијесте сложни, ал’ то боље по нас Турке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћу ја све на |
| ом постао, правио би буну, па опет горе по народ.{S} Гргур <pb n="356" /> је био старији Ђурђев |
| е од откупа Голупца, половину сам за се по налогу задржао, добро је избројано.</p> <p>Ферхад то |
| ад оставимо Дечане, па да видимо шта се по други мести ради.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| а Русном, а за њима остали и разделе се по дворски станови.{S} Патријарх и Новак заузму собе у |
| буде све опроштено.{S} Причешће јој се по дрктајућој усни проспе; ваљда ће ју велика незгода с |
| псати не могу.{S} Пре тога доста сам се по свету лутао, турски добро научио, па ми је све лако |
| у себи уочио.</p> <p>Светислав шетао се по башти са Милевом и пустио се у њежан разговор.{S} От |
| даље у Србију пружати почели, откако се по дољним српским местима џамије подигле, не један калу |
| се мало од пута опрашили, раштркају се по башти.</p> <p>Придворници и слуге радовали су се гос |
| } Мутне мисли, чудни планови мету му се по глави.</p> <p>Уједанпут му долети отац Никодим.</p> |
| и.{S} Авлије су биле простране да су се по њима јуначке игре, шаљиви мејдани, проводити могли.{ |
| косовска битка донела.{S} Милица ће те по ђаурском адету за зета држати који, поред жене своје |
| ти мојој предајем вам сву владу, радите по мом савјету а како вас бог учи.{S} Храбрите народ да |
| ао, да кад Ђурађ деспотом постане, неће по народ зло бити.{S} Искусан врло у рату и у управљању |
| разиђу.</p> <p>Мара, видећи да то неће по Вука добро бити, подговарала је и њу и Милеву.{S} Но |
| потајно наруку ишао, и штошта не бијаше по турском адету што учини’, могах за те изгубити главу |
| ачун.{S} Уважи, господару, моје речи, и по могућству умери Угре.{S} Предају градова и Мачве тум |
| ужаном руком Вукашинове земље заузео, и по којем праву када је и Вукашин породицу имао, и то ка |
| вољан.</p> <p>Сулејман-паша видећи да и по првом и по другом плану изглед није сигуран, предста |
| састајали се са новодошавшим гостима и по свом обичају забављали су се, које у шали које у озб |
| Е да су сви такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ето као што је Меле |
| ише српске јуначке шале, ту се каткад и по ’декоја господска свадба догађала, и слабо украшени |
| па је у цркви.</p> <p>Ферхад се обуче и по напутку нађе она врата, кроз која ће ући у цркву.</p |
| <p>Сулејман-паша видећи да и по првом и по другом плану изглед није сигуран, представи Бајазиту |
| лубац.{S} То нам је најглавнији посао и по уговору.{S} На то смо се управо и спремили, да ако с |
| и видеше.{S} Лице му се често смешило и по спољашности његовој рекао би да је цео калуђер само |
| од Жигмунда, гледај како је по земљу и по тебе најбоље, што ћеш да будеш уз Жигмунда кољено ве |
| испунила.</p> <pb n="360" /> <p>Како би по њи’ иначе испало било, бог зна; доста то, да им је д |
| је уговор склопио, и он ће вам у делби по турском ћитабу судити.</p> <p>— Благодарим ти се, си |
| р пун калуђера.{S} Архимандрит је прави по пропису калуђер, па се и на потчињенима виђело неко |
| у пред Голупцем.</p> <p>Војска се стави по војничком реду, опсести град.{S} На левој обали Дуна |
| и калуђери тумарали су као какви духови по земљи, и како који, по својој ћуди, ил’ је народ Сте |
| у кући где господара нема и млоги млађи по кући се врзу.{S} Царица, премда је озбиљније нарави |
| и, да им од садашњег нараштаја ко, који по ваздуху плови, и на пароброду и жељезници вози се, у |
| у красну дужност.{S} Само сложно, сваки по својој струци, па ће сијнути сунце Душановом народу |
| жу; оставимо Марка и Хасана, нека сваки по својој вољи јадикује.</p> <p>Да видимо шта се код ца |
| а битка, једнако јездимо; већ смо сваки по пет коња изморили амо хитајући — рече царевић, па са |
| ички калуђери.{S} Они су се баш владали по оном: „Добри пастир полагает душу за овци“.</p> <p>В |
| у се.</p> <p>Краљ опет у челу, а остали по чину разреде се.</p> <p>Красно је било видети те јун |
| редела говорила, јер јој се друге мисли по памети врзле, а не описивање предела које је Русна п |
| твоја от тебе Израиљу“.{S} Сваки дан ми по бегунцима из долње Душанове Србије гласови стижу да |
| за Светислава, но цар малте неће Русни по вољи учинити, јербо одвећ воли младог Војновића.</p> |
| оведај што о твом путовању; та доста си по свету лутао.</p> <p>— Е па добро, о чему хоћете?{S} |
| а млађи би се бар донде могли проходати по овој дивној башти.</p> <p>Миличин један бачен поглед |
| зао буде, и нипошто се немојте повађати по Јаблановићу, он је био који вас је Ђурђу издао.{S} И |
| опет нов санџак, а остало ћеду поцепати по обичају свом, и поделићеду међу оне властелине који |
| >— Па што вам фали, реците, све ће бити по вашој вољи — одговори Харалампије.</p> <p>— Ништ’ им |
| хов; отац Харалампије морао се пострићи по жељи и налогу свога оца, који је био уважен војвода |
| >— Пристајем.</p> <p>— Закунимо се свак по свом закону.</p> <p>После ови’ речи деспот метне рук |
| помажите га, мени пак бог милостиви нек по правди суди.{S} Са’раните ме у манастиру Манасији.</ |
| плач и ридање.</p> <p>Србљи смутни, тек по дужности скупе се да се тек зове да се девојка није |
| p> <p>— Та већ било што му повољно, тек по Светислава не мора бити.{S} Јер само да га видиш как |
| {S} Ми тражимо себи равне.{S} Дајте нам по један штап, па нас пустите у свет, да кад већ немамо |
| се смешише.</p> <p>Калуђер, који је сам по себи врло добро знао да је он по себи смешна личност |
| исмо Турке доле потукли, Голубац би сам по себи пао, Јеремија морао би се предати.{S} Ал’ ако с |
| битке са смрћу Лазара, који није ни сам по праву насљедија царство задобио, породица Гребљанови |
| им то у срце улили.{S} Ђурађ је то сам по себи знао.{S} И он је имао те жудње, и кад није смео |
| е.</p> <p>— А шта ћу ја добити, што сам по твом налогу кнежевиће ослепио и слепе толико чувао?< |
| наштва.{S} Проклет био, ако се не будем по твојим реч’ма владао.</p> <p>После ови’ речи отпаше |
| на, по обичају своме, шетала се међутим по башти.{S} Њу је већ одавна вребао отац Харалампије, |
| .</p> <p>Ђурађ деспот путује са Јерином по Србији путем манастира Жиче.{S} Своју чељад миле ћер |
| ам могу више на руци бити.{S} Сваки дан по некоји заробљени Срби натраг се враћају.{S} Јошт би’ |
| ителан рат могао је постати врло опасан по Турке, зато ови други план предузети науме за коначн |
| је сам по себи врло добро знао да је он по себи смешна личност, није се ништа збунио, јер му се |
| ло на чист ваздух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте сигурно мислили да је то какав нечис |
| Бајазиту дао срце благо, зло и наопако по нас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мајко, за то Бајазиту уч |
| рече војвода Облачина Раде.</p> <p>Тако по’декоја реч пусти се.{S} Владика Мелентије отпоји жал |
| вке мало упаљеним очима, ишао је весело по прњавору и тако весело насићеном лако је било онде с |
| уступање Турака.{S} Да нема Србаља, зло по Турке.</p> <p>После ове влашке победе, Бајазит увиди |
| де та Милевина удадба, не би добро било по Србе.{S} Ако се то деси, онда је све то због тога уч |
| а са собом повукли, но то се није збило по каковом међу нама учињеном уговору, но на силу.</p> |
| како си накан да предаш град, е ту смо по твојој жељи, и благо је ту, предај Голупца.</p> <p>— |
| ди и мери.</p> <p>— Па је л’ то учињено по налогу деспота Стевана ил’ Ђурђа Вукоглије.</p> <p>— |
| итост одавна, и што те успитам, искрено по души ћеш одговорити.{S} Исповједи, би л’ све то тако |
| беде и напасти.</p> <p>Све је извршено по вољи Ферхада, кнежевићи буду одведени у Хилендар, и |
| ити.{S} Као Ђурађ Бранковић имао би’ то по твојој жељи обвезаним бити, али не као народа поглав |
| та, дозива сејмене, који уђу и силовито по налогу их вежу.</p> <p>Војводе поглед бацају на Ферх |
| ријатељи.</p> <p>— Све би’ ти тако исто по риједу исказао био, само једно не би, Ферхад-пашу, н |
| све око мене лиле-миле, само да јој што по вољи учиним.{S} Човек би мислио да је булама у харем |
| витезови.{S} Ја сам сад свима поглавар по владалачком старешинству, а моја је задаћа најтежа.{ |
| ним гласом.</p> <p>— Сад ако нам се цар по божијој вољи са победом врати, гледаћемо да отсад у |
| ску заиру, и дођи прексутра да ти хабер по вољи донесем, тад ћу ту бити.</p> <p>Радосав донесе |
| у добро слана.</p> <p>На то оде калуђер по налогу својим послом, а и Харалампије на дочек гости |
| екао, кад наједанпут чује се неки жагор по логору.</p> <p>Какав је то жагор?</p> <p>Дошли су ср |
| што сам.</p> <p>— Ти можеш онда живљет по твом ћефу.</p> <p>— Па чујем старе паше, па младе же |
| родужити.</p> <p>Јерина изиђе, а деспот по дворани шеће се горе-доле, промишља, како ће све то |
| пријатељ, и Сириџа-паша.{S} Ферхад већ по себи, а Сириџа за мито, што од тебе добива.{S} Држао |
| сто година, а турски ће се барјаци већ по Мађарској вити.{S} Но за твог живота теби ће добро б |
| д’ма, који туђе отима, а не који правду по свету тражи.{S} Ако ког Србина судба гони, ако је ко |
| но испрати у своју дворану и гости буду по свом чину и реду понамештани.</p> <p>Да се гости зад |
| <p>Међутим деспот расположио је војску по крепким местима.{S} На жалост, Београда му више нема |
| балчак фата.{S} Кајица левом држи сабљу по средини, а десном шестоперац буздован, и гледи на де |
| ћи па на четири стране, и тако удове му по капијама повешати.</p> <p>Са свију страна се Голубац |
| веколик поглед.{S} Задовољан је, све му по вољи иде.{S} Биће красан град у трокуту, јак да се н |
| д; сваком су надежду уливали, бедног су по могућству и потпомагали.{S} Не један од њих и мучени |
| састану најважнији синови, сви који су по несрећној судби рођења опредељени да над народом вла |
| има, да понудиш Голубац султану Амурату по ту исту цјену, као што смо га Ђурђу понудили — рече |
| удити, и праведнику и грјешнику, судићу по правди.{S} Но ви ђаури никад нијесте међу собом слож |
| њима.{S} Голубац већ није далеко, ноћу по ладовини примиче се, а кад зора заруди, већ су пред |
| ну у једно доба Ђурађ и Мара, љубећи их по образу, гладећи Вука и Милеву.</p> <pb n="309" /> <p |
| бискуп вели, кад је већ једаред Голубац по уговору са деспот Стеваном уступљен Жигмунду, да ту |
| да ти ја заповедам, а да ти чинити имаш по мом налогу.{S} Можда се већ и покаја што ти тако пис |
| ниси пријатељ Лазареве породице, па ћеш по првенству твога оца право на владу тражити.{S} Но ма |
| и то све могућнији.{S} Сваки дан видиш по којег српског и арнаутског левенту, који је дошао да |
| жије понети могло, ту се десило.</p> <p>По турском стану пролазећи рекао би да је српска војска |
| је и при самом издисају душе изрекао: „По Ђурђа! по Ђурђа!“ Са тим је хтјео рећи:{S} Слушајте |
| же мирно путовати.</p> <p>Неколико дана побави се деспот у Смедереву да у двору ред начини за п |
| преда град, и Мађаре распемо и у Дунав побацамо, онда ћемо се амо вратити, и подијелићемо међу |
| ећ крст од Турака отклоњен, и све иконе побацане, јер турски дин не трпи Ису Пејгамбера и његов |
| на није познала калуђера, па са страхом побегне унутра и осталима је, што је видела приповедала |
| то тешке успомене, ’де свака деспотова победа донела је српско <pb n="524" /> робље у Скопље, |
| , што су му преци започели.{S} Косовска победа му је добар изглед за будућност давала, но опет, |
| ш жешће узбијени.{S} Сваки држаше да је победа српска.{S} Но Турци навале и трећи пут са новим |
| војвода нек’ учини своју дужност, па је победа наша.{S} Само Вук Бранковић и Милош Обилић у мир |
| тете кад нисмо сигурни да се може с тим победа одржати.{S} Овако бар Турци знају да имамо јошт |
| сао једну част војске, када већ и онако победа није се могла добити.{S} Но већа је била сила у |
| е друкчије испало.</p> <p>— Није се већ победа могла добити; изгубио би био и своје људе.</p> < |
| деспота.</p> <p>Турци се у почетку ове победе мало смире; но овај мир није дуго трајао.{S} Они |
| p>У Дринопољу султан Мехмед слави своје победе.{S} Њему иду на поклоњеније млоги већи и мањи вл |
| бранити.{S} С тим би се, пак, косовске победе плодови осујетити могли.{S} А ако не буде напред |
| и да будем ја жртва чиста те хришћанске победе.</p> <p>Ове су речи коснуле срца Стевановог и Ђу |
| радоснији бити, ако нам се глас српске победе који дан донесе. </p> <pb n="235" /> <p>— Дуго н |
| , зло по Турке.</p> <p>После ове влашке победе, Бајазит увиди важност Србаља, и паштио се у при |
| Анадолији лежи стан татарски.{S} После победе, деспот им је са својим Србима на путу стајао, ш |
| да у боју, који нам предстоји, хришћани победе, и да будем ја жртва чиста те хришћанске победе. |
| адању. <pb n="363" /> Па ако баш Мађари победе, чему се има онда надати?{S} Жигмунд хоће земље |
| побојао Розгоњи да се деспот не накити победе венцом, и оставио га је [с] војском на страни, к |
| или су се донекле, док Мурат Мустафу не победи, и постане сам свију Турака султаном.{S} Док је |
| пресеку, ил’ да их у Дунав утисну.{S} О победи ни помислити, јер је Турцима нападај олакшан про |
| а остане скривен, не зна јесу л’ Мађари победили ил’ Турци, не зна куда ће, савест му је са сви |
| се младић’ма подвргне Ђурађ Бранковић, победитељ од Искре, како би био слуга кад може и треба |
| чне тамо-амо шеврдати.{S} Мусулман буде победитељ, деспот из битке спасе се, а остали остану ко |
| бљеним свирепствовати.</p> <p>Малодушан победитељ са ухваћеним Бајазитом, победитељем Мађара, х |
| ажност Стевана умалим.{S} Кад будем код победитеља Турчина важнији, онда ми је лак рачун са Сте |
| душан победитељ са ухваћеним Бајазитом, победитељем Мађара, худо је поступао; тако исто са Миле |
| војске са голубачког бојишта.{S} Дивљи победитељи, већ острвљени, крвавим очима навале.{S} Ту |
| вима, рат се започео.{S} Онај ће од њи’ победити, којем буде Србин на страни.{S} С којим буде д |
| з вас пристати, Ђурђа ћете са тим лакше победити, снага ће се ваша чрез то поткрепити.{S} Сва о |
| ти.{S} Опет дође ред на Србе да Турчину победити помогну.{S} Код Никопоља десила се битка.{S} С |
| у ишчекивали заповест новог султана.{S} Победом опијени и здрави јошт јунаци, радо би напред по |
| — Сад ако нам се цар по божијој вољи са победом врати, гледаћемо да отсад у свако доба и у свач |
| било народу на помоћ био.{S} Ја сам се победоносно противу Турака тукао и код Новог Пазара, и |
| тало, колико ји има, па смо опет свагда победу одржали.</p> <p>— Али цара Душана сваки је морао |
| но тамо стићи.</p> <p>Падиша већ зна за победу и предају Голупца, татарин је дању ноћу јездио, |
| т христијанство могло би над Агарјанима победу одржати, само да сви живе у онаковој слози и љуб |
| ао.{S} За овај пар Ферхад и Сириџа-паша победу на дивану одржаше.{S} Султан се овима приклони и |
| овом, а не на Косову, јер тко овде хоће победу, мора имати веће мноштво, више коњаника нег’ душ |
| рбаља равне пределе Румелије освојити и победу косовску са великим војеним масама и грдним губи |
| ваном и Мехмедом противу Мусе војевао и победу одржао.{S} Данас-сутра, па ће му се већ и деца у |
| чудеса својом храброшћу, падне, а Власи победу одрже.{S} Турци вуку се натраг, а Стеван и Ђурађ |
| од вас видео, да је бог Турцима наменуо победу и првенство.{S} Сада сам рад знати, шта Срби мис |
| важно чути.</p> <p>— Ако бог да те крст победу одржи, треба цару саветовати да у случају његове |
| коју ће страну.{S} Деспот одржи крваву победу, изагна Турке и Ђурђа, ал’ се ново зло у народу |
| ем свију Турака.</p> <p>Ђурађ, чрез ову победу добије веће поверење код деспота.</p> <p>Турци с |
| егињи, што ће бар изближе видети српску победу над Турцима.{S} Мара и Вукосава, обе кнегиње, кћ |
| астану.{S} После велике сече Турци буду побеђени, и Бајазит скупа са својим харемом ухваћен.{S} |
| и Јована.{S} Гргур после ангорске битке побеже у Цариград, ’де и сконча.{S} Његови синови ишчек |
| несрећи зидан.{S} На срећи, ако Маџари побиједе, па покрај њих истераш Турке.{S} Ако на несрећ |
| робље.{S} Дјели дивље мејдане, узима са побијени’ делија благо, сабље димишћије, све украсе, но |
| сам те.{S} Опомињеш се кад си од Турака побјегао у Цариград, а ја теби на Лазареву суботу врбиц |
| мађарска војска распрштена.{S} Жигмунд побјегао, Вукогли повук’о се као миш у рупу.{S} Имамо к |
| Црна ноћца крај учини борби;</l> <l>Ал’ побједа остаде Србима.</l> <l>Преко своји’ крвави’ љеше |
| се лити.</l> <l>Јошт’ се не зна чија је побједа.</l> <l>Но кад стиже кнез Лазаре млади</l> <l>С |
| био, и из тог пили на даћи после боја и побједе над Шишманом — рече угрејан Јеремија.</p> <p>— |
| тво са поштењем бори, и како ће ђаво да побједи, јунаштва венац да увене.</p> </div> <div type= |
| гласе однесе</l> <l>Цариграду о српској побједи.</l> <l>Кад ноћ прође, а зора настаде</l> <l>И |
| во.{S} Већ је унутрашње непријатеље био побједио; сад му је већ лакше било и са спољашњим.{S} П |
| тако би могли Турци са својим млоштвом побједити.{S} Но опет се уздам у бога и у разум цара.{S |
| је бјела свјета</l> <l>Како Србљи Грке побједише.</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богдан</l> <l>Г |
| ојимо у светом храму „<title>Возбраноје побједоноснаја</title>” — ил’ ћу жртвовати себе, и све |
| који је наше заставе у крвавим бојевима побједоносно од заманде управљао, да мира донде тражити |
| д освјету тражи</l> <l>Српска војска за побједу с’ бори.</l> <l>Паде тама на то поље равно,</l> |
| усалиму на молитви, чујући твоју велику побједу над Бајазитом, дошли смо да се очима уверимо.{S |
| Он је богатством Жичу превазилазио.{S} Побожан српски краљ Стеван Дечански, отац Душанов, сази |
| мају благо.</p> <p>Деспот је дарежљив и побожан.{S} Деспот обдари манастир, даје поклоне, красн |
| управљао.{S} Он је био красан, честит и побожан.{S} Већа га је част Турака љубила и уважавала, |
| де био.</p> <p>Ту је било верни’ улака, побожни’ калуђера, и гуслара.{S} Што се у околу султана |
| цркви, канда је онде скривено благо.{S} Побожни калуђери клечећи моле.</p> <p>Хусари нису нашли |
| ара.{S} Како је морало бити, кад су ови побожни калуђери појединце на хору појали!{S} Како је м |
| и светитељи, свети Сава, и храмотворни побожни српски краљеви.{S} А на сваком углу корица каље |
| лавру или обитељ свога св. Саве, па су побожни српски калуђери онде као код куће били.</p> <pb |
| нћелија и разне скупоцене утвари што су побожни српски краљи, краљице, велможе подарили.{S} Кад |
| над светим Јеванђељем, и пред свједоком побожним Мелентијем.</p> <p>Војводе појединце заклињу с |
| ни’ калуђера у храму божијем поред свог побожног поглавара.{S} Како је морало бити, кад су ови |
| јек, <pb n="525" /> тајинствен, који на побожност и уфање у бољи живот, вечну славу побуђује.</ |
| } Можда му је у самртном часу доброта и побожност надњу улила за спас Србије, и у последњем тре |
| ц Леонтије, премда је по својој науци и побожности давно већ владиком постати могао, својевољно |
| {S} Мешовити су, видићеш међу њима лица побожношћу зарезана, онај хљеб, оно парче лука прима бл |
| .</p> <p>— Е, стојали су на путу Ђурђу, побоја се да по старјешинству деспотство му из шака не |
| раг издајицу.</p> <p>Чује то Јеремија и побоја му се у срцу грешна душа.{S} Но Јеремија је досе |
| спот рече:</p> <p>— А зашт’ би се, оче, побојао тајну мени исказати, кад је Петошко свом роду д |
| оји.{S} Розгоњија није веровао деспоту, побојао се да не уђе деспот први у град, па да се како |
| воледу.</p> <p>Ту сад Ферхад почине.{S} Побојао се да га осећај и спомени у дубље не увуку, па |
| д на јуриш пре нег’ што Турци стигну, а побојао се да Јеремија сам не прими сав откуп Голупца, |
| рекао да не верује ни калуђеру, више се побојао од Јаблановића, који је имао бојазан, само у де |
| ерхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да би могли Турци дознати, па човек на правди п |
| Жигмунду није хтео да га преда, како се побојао Розгоњи да се деспот не накити победе венцом, и |
| ш она стара одважност, и неће се ничега побојати.{S} И већ чега да се боји, ионако је и он сам |
| p>— Турци чуше за тај уговор склопљен и побојаше се.{S} Још за живота деспота продераше до Круш |
| .{S} Бриге му је стало, да се деспот не побоји какве невере, јер добро зна да му је Исак-паша д |
| ду реч деспотову, сиђе с коња, и његови побочни, деспотове слуге, прихвате оседлане коње, а Јер |
| есне, с леве му Јеремија, пред њима два побочника као путокази у град, са оба бока, а за леђи к |
| ’ катана.</p> <p>То је Јеремија, са два побочника.</p> <p>Дошао је на тврду реч деспотову, сиђе |
| наца и пад моста куд ћеду проћи.</p> <p>Побочници хуктећи зајезде преко моста у град да улазак |
| а исток напунио.{S} Хасан је био Марков побратим.</p> <p>Е сад се заведе међу њима разни разгов |
| p> <p>Састану се и са Хасаном.{S} Он је побратим Бранковића.{S} Не једанпут је шушнуо му у уши, |
| о:</p> <p>— Ово је мој у срећи и невољи побратим.{S} У свом роду што имаде’ побратима, изгибоше |
| p>— Живио војвода Јаблановић, мој стари побратим, с ким сам добро и зло делио — наздрави Јереми |
| теби самом, да ми не каза да ти је био побратим.</p> <p>— А тко ти донесе тај глас, зар ти ула |
| по вољи поћи.</p> <p>Јаблановић је био побратим Јеремије војводе, обоје су били од Стевана дес |
| ми се срце као на жици чупка; не имаде’ побратима коме би’ лако то оружје поклонио, па ће у леж |
| ољи побратим.{S} У свом роду што имаде’ побратима, изгибоше; остадо’ сам, и у туђинству нађо’ д |
| мој побро Хасане, ево ти водим два моја побратима, да се и ти с њима побратиш.</p> <pb n="347" |
| ин прави кардаш ђауру, да те угости као побратима.</p> <p>Ферхад-паша то изрече и довикне слугу |
| и као поклисар Турцима.{S} Хоћеш ли ти, побратиме? — запита Јеремија.</p> <pb n="423" /> <p>— Н |
| е опет бити Ђурађ изигран.{S} Него чуј, побратиме, стој код горњег моста на опрезу са одабрани |
| ухамеданац и христијанин, па опет прави побратими.{S} Један је изгубио брата и љубовцу, а други |
| заједно међу собом мишљео би да су сами побратими.{S} Па кад су у скупу код цара ил’ ђегођ, не |
| ијети оче:{S} Петошко се одавна са мном побратимио, и много шта имам њему захвалити, што ми је |
| да морам на други свет путовати, његова побратимска рука ће ме у гроб метути.{S} Онде неће бити |
| спота, мога господара, и ево ти деснице побратимске, кад поштеније чиниш, као сад Турчин, нег’ |
| сан је Марка као најбољег јунака управо побратимски љубио.</p> <p>Хасан је оставио отаџбину да |
| Облачини.</p> <p>— Ево ти, Раде, у знак побратимства ове сабље.{S} Та је поштено свуд махала, и |
| м два моја побратима, да се и ти с њима побратиш.</p> <pb n="347" /> <p>Хасану је мило било вид |
| играти.</p> <p>— Време је да се и за ме побринеш, доста сам си на душу због другог натоварио.</ |
| опет ће се сутра држати диван.</p> <p>— Побрини се, Ферхад-пашо, за поклисара Каралампоглију, н |
| ржати против силе доникле, донде док се побрину за помоћ са друге стране.</p> <p>Дотерују марву |
| међу собом, за то би се већ ти великаши побринули да се заваде, па ћеду онда у деоби покрај кне |
| За њену прађедовску вјеру да је одржи, побринуо би’ се.</p> <p>— Замјерићеш се тиме арбанашким |
| S} Па зар се Ђурађ Бранковић није за се побринуо?{S} Колико му је од бабе остало, колико од дес |
| p> <pb n="455" /> <p>— Пророк се за нас побринуо да нам све мора говети, било младо, било старо |
| из доброг положаја истиснути, а деспот побринуо се за то да се може здраво и читаво куд хоће п |
| урци од нас јачи, онда ћу се за времена побринути да се опет Турцима приближимо, и да ојачамо, |
| ко трња.</p> <p>— Добро би било већ сад побринути се за договор са Турцима, да се не задоцнимо |
| сећи.{S} Ми се морамо и за наше потомке побринути да нас не проклињу да смо им само земаљски не |
| .{S} У нужди сваком је прво право за се побринути се.{S} Тако мисли отац Пајсије, који макар да |
| арода, морате се о судби народа са мном побринути.{S} Ви сте били вјерне слуте, пријатељи деспо |
| вић.</p> <p>— Ја ћу се већ за вашу душу побринути, само се ви брините за моје тјело, ал’ живо т |
| бједе избави.{S} За душе падши’ такође побринућемо се, но засад пре свега нек се учини наредба |
| град бјели задобити.</l> <l>Бог из тебе побро говорио —</l> <l>Рече Реља војеводи Гојку.</l> <l |
| тајно смаћи хтели.</p> <p>— Здраво, мој побро Хасане, ево ти водим два моја побратима, да се и |
| е мисли нису је могле на што изванредно побудити.{S} Она га је само тешила да га милује, да ће |
| е у разговор улази, а вино га још већма побуђава.</p> <p>— Ој, честити пашо, како је красно бит |
| је већ умро, нема кога да на послушност побуђава.{S} Отац Леонтије отишао је у свету земљу, у Ј |
| украсио је Сребрник и Београд, народ је побуђивао к радњи, науци и слози.{S} Још мало врмена, п |
| јке закопане, и тужан спомен на Зулејку побуђивао га је на—љубав прама сваког љубећег, странств |
| и Мораве доноси.</p> <p>Игуман Радосав побуђује народ у Ресавини, Браничеву да даје, да ради, |
| жност и уфање у бољи живот, вечну славу побуђује.</p> <p>Деспот и деспотовица стану пред гробни |
| и.{S} Харалампије да би га већма хусари побунили на искреност, да искаже ’де је сво благо, доби |
| својом копље.</l> <l>Љут Татарин сабљу повадио,</l> <l>Но ни сабља њему не помаже.</l> <l>Јер |
| ајсије казао буде, и нипошто се немојте повађати по Јаблановићу, он је био који вас је Ђурђу из |
| , рањени повезаном главом калуђери, све поваљано, покидано.</p> <p>Ферхад му исприча како су ху |
| са Леонтијем одлазити.{S} Отац Леонтије поведе једно десеторицу са собом.</p> <p>Сви ти калуђер |
| е Ђурађ са деспотом помири, разговор се поведе свуда о деспотовом насљеднику.{S} Деспот деце не |
| тове војводе и саветници.</p> <p>Реч се поведе о судбини Србије.{S} Прва је реч деспотова.</p> |
| рко му не да, он се само рукује.</p> <p>Поведе се опет разговор онакав, као први пут са Ђурђем. |
| предаји града, дочекај Турке, кнежевиће поведи собом. </p> <p>Баце се на коња и одјезде у манас |
| еспот пита откуд крвави трагови, рањени повезаном главом калуђери, све поваљано, покидано.</p> |
| <p>— А није л’ га Милева султану собом повела кад дође до султановог харема?</p> <p>— Но још т |
| .</p> <p>— Досад се још није о вама реч повела; можда ће насамо што с архимандритом о том говор |
| ве донде док му се то благо не изда.{S} Повеља ће му се за то издати, и овлашћење да у име Ђурђ |
| арен.</p> <p>Жигмундови фратори кажу да повеља нема законите форме, јер би требало да је на њој |
| а.</p> <p>Харалампије лакомо пружи руке повељама, наиђе на то што Јеремија хоће, чита, сад једн |
| изда.{S} Оче Харалампије, ето ти књига повеље, чати шта ја имам добијати од деспота.</p> <p>Ха |
| теваном уступљен Жигмунду, да ту обвеза повеље престаје, и да се град уступити, предати мора, н |
| Усред дворане стол, а на њему развијене повеље.{S} У челу седи Јеремија, до њега с обе стране Ј |
| ори тријест година, уз то и хрисовуље и повеље српских властелина, писао, и цео свој век је у т |
| спот је све то одобрио, послао Јеремији повеље.</p> <p>Јеремија грабљив, властољубив, да би се |
| двезан деспот-Стеван и Ђурађ, но на тој повељи није био потписан велики логофет, нит’ је од њег |
| земље, планине и долови, што је Стеван повељом Жигмунда добио, мени припадају, па још и многи |
| </p> <p>Светују се.</p> <p>Јеремија има повељу, на којој је подвезан деспот-Стеван и Ђурађ, но |
| е глава до главе.{S} Деспот катане није повео, да не буде неприлика, могу се катане са Турцима |
| е разишли, спремише се одмах на пут, да поверене им стране и котарја чувају, јер им је већ десп |
| ако се и није потурчио, није имао више поверења у народу; неки великаши, које од турског страх |
| ућну међусобну опасност, а тако само из поверења им провирује сигурност.</p> <p>Сад су начисто, |
| властољубива.{S} Ко има толико снаге и поверења да одма’ са народом управља?</p> <p>Царица саз |
| е Ферхард-паша, ком је султан све своје поверење поклонио.</p> <p>Султан је и Бранковића па и о |
| > <p>Ђурађ, чрез ову победу добије веће поверење код деспота.</p> <p>Турци се у почетку ове поб |
| шом сам постао, и уживам пуно султаново поверење.{S} Теби сам често у Вуковим и <pb n="346" /> |
| ише служитељски’ образа који су му неко поверење уливали.</p> <p>Шта је мучило тако у ноћно доб |
| о сам и шта сам био, јер иначе изгубићу поверење, а ти ћеш у мени највећег твог пријатеља изгуб |
| а радо прими, начини га турским пашом и повери му једну част војске.</p> <p>Русна и Харалампије |
| а је своју судбу шакама Жигмунда сасвим поверио, а зна се још и то да кад већ Мађари Београд им |
| устрашила, јер јој се његов образ одвећ поверителан показивао.</p> <p>Кад је отац Харалампије п |
| хоћу.</p> <p>Сад започне Русна са јошт поверителнијим гласом:</p> <p>— Сад морамо мало стрпељи |
| в. патријарх добро почивао? — запита га поверителним гласом Русна.</p> <p>— О врло добро, и как |
| Ферхад до уверења да се Радосаву доста поверити може.{S} И сад га испитива, да се у томе јошт |
| ко поуздан човек да ти се и што важније поверити може?</p> <p>— Реци ми што год желиш, све ћу т |
| ати немој.</p> <p>— Е добро, теби ћу се поверити... већма него мом сину, који не трпи Бранковић |
| у ил’ слушкињу с којом би што потајно и поверљиво проговорити могао; он је јошт дању приметио в |
| Исак-паши такове шиљао, ал’ није му се поверовало и султан није хтео да дражи Бранковића.</p> |
| то је срећа по Турке, што ти Мађари не поверују као што треба.{S} Турци те држе, над оним мађа |
| епим и за владу неспособним кнежевићима повести?{S} Неће ли народ рећи: волијемо читавог и иску |
| ица нема војске, и народ ће се за јачим повести — одговори брзо Видајић.</p> <p>— Дакле, царица |
| му је била велика и четвороуголна; уста повећа, усне подебеле, зуби велики, ретки, очи жућкасте |
| ему изражена божанствена питомост, чело повеће и борама пресецано.{S} Седе власи спустиле му се |
| едан служитељ и посадио га испод једног повећег дрвета.{S} Кад је осетио да је већ пред гостима |
| ири стране, и тако удове му по капијама повешати.</p> <p>Са свију страна се Голубац подседа, оп |
| е бој се, оче, и ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами и кнежевиће, а ти ћеш опет <pb n="409" |
| Јаблановић.</p> <p>— Та је ли могуће? — повика зачуђен Харалампије.</p> <p>— Ја сам то мојим уш |
| је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се и сад повиновати бољма него садашњи млађи који су ради тек за |
| алампије добија налог да у свему има се повиновати у име Ђурђа Јеремији.</p> <pb n="405" /> <p> |
| ро било да одма’ јавим деспоту да му се повиновати нећу, но да ме призна за себи равна, иначе ћ |
| е обвеже царицу верно заштићавати и њој повиновати се.</p> <p>— То је опет толико, као пријатељ |
| велим не, али да се одма’ има Бранковић повиновати и своју војену силу њој предати, и то оном о |
| одвојити, но, напослетку, морао се оцу повиновати који га више нипошто онде оставити не хтеде. |
| /p> <p>— Зашто дакле твој отац да се не повинује царичиној власти, него се непријатељски прама |
| сам онако као што се могло.{S} А ви сви повинујте се новом господару, и потпомажите га, мени па |
| 229" /> посеку, а кад дође ред на мене, повиче један арнаутски капетан: „Не дирајте га, то је б |
| ам био Бранковићу!</p> <p>— Дај руку! — повиче радосно Прибац.</p> <p>— Ево!</p> <p>— Па како с |
| > <p>— То ће бити какав глас с Косова — повиче Новак.</p> <p>— То ће бити Баоша, који је такође |
| овиче Петар.</p> <p>— Ајд’, вуцимо га — повиче Митар, и одвуку калуђера унутра, поред сви’ њего |
| ле ће мој народ, докле ли ја страдати — повиче жалостиво Марко.</p> <p>У исто магновење дође му |
| о није ђаво, то је неки опасан ноћник — повиче Петар.</p> <p>— Ајд’, вуцимо га — повиче Митар, |
| Ђурађ то изрече, а неко међу војводама повиче:</p> <p>— Јеремија.</p> <p>Ђурађ продужи.</p> <p |
| ти мора.</p> <p>Деспот развуче чадор, и повиче да коње доведу.</p> <p>Ал’ гунгула траје.</p> <p |
| наложи им да се на окупу нађу кад телал повиче, да ће се неким заробљеним ђаур’ма главе рубити. |
| и добро у очи погледав Ферхада, радосно повиче деспот:{S} Та ниси ли ти мој мили Петошко?</p> < |
| остреш војвода.</p> <p>— И ми то исто — повичу млоги.</p> <p>Истина да се већа страна на то при |
| дама, на што ови љутито из једног гласа повичу да Голубац треба тесно опасати и предаји принуди |
| иде, тако им се допаднем да једногласно повичу да би таман био добар за адума, то јест за оног |
| г рода и народа.{S} Камо среће да Србин повише Хасана има.</p> <p>Док је Марко ово говорио, дон |
| н и славу.{S} Ја морам одлазити, и теби повјеравам Смедерево, да саградиш онако да нам на дику |
| ра чувати Дунав против Мађара за нас, и повлађивати му треба, и завађати га са Жигмундом, и зат |
| сродити се; пример велики мале за собом повлачи.{S} Данас ће Милева у харем и потурчиће се, сут |
| чун калуђерства, а особито где се какав повод у поповским слабостима налазио.</p> <p>— Кад сам |
| век варнице дају, па је увек на најмањи повод као рис на јарост склопљен.{S} Најмање што увреди |
| ири, <pb n="529" /> наћи ћеду прилике и повода да у Србију дубље задеру.{S} Ми с Мађарима као с |
| донети, ал’ засада врло је још млад, па поводљив; срушио би се под садашњим земаљским теретом.< |
| подсећа се да тај глас њему негда није повољан био.</p> <p>Ферхад-паша стане пред њи’ оштро их |
| е у ствари.</p> <p>— Та већ било што му повољно, тек по Светислава не мора бити.{S} Јер само да |
| христијаном, који оно чини што је Алаху повољно.{S} Ако ја вино пијем, зато Коран почитујем.{S} |
| ушкаре и сву коњицу, по вису и брду, да повратак штити.{S} Коњаници од бојазни од силесије турс |
| ном Завиши да заузме места на којима ће повратак војске штитити.</p> <p>Завиша близу обале пона |
| одмах град предати, а они нами уз твој повратак благо, за које ћу ти дати до турске границе по |
| сли, а с друге стране, Турци ће тај наш повратак за чисто, бистро, њима показано пријатељство п |
| омоћу Угра Турке истиснемо, нек нам ове поврате, јер иначе ће то држати за грабеж, а пријатељст |
| /p> <p>— Дакле, изгубљено да се више не поврати? — упадне Облачина.</p> <p>—- Тако је, потомци, |
| нити па и управљати народ док се мир не поврати — одговори Драгаш.</p> <p>Стеван, који је са ти |
| и.{S} Само после, ако бог да, па се мир поврати, немојмо заборавити на породицу Лазара, на њего |
| та је сада.</p> <p>— Не би ли се к мени повратио, па да ми будеш десна рука?</p> <p>— Нипошто.{ |
| b n="339" /> <p>Откако се Ђурађ у земљу повратио, нису Срби више мира имали, но сваки дан се кр |
| S} Та немој плакати; оно што је прошло, повратити се не може; гледајмо одсад да опет добро буде |
| је у рукама Ферхад-паше, и сад се више повратити не може.{S} Неће л’ потписати, лако је Ферхад |
| осим пљачке, и војска би се оданде опет повратити морала, јер док је деспот још са читавом војс |
| о сам вам поуку, сад да вас цјеливам, и повратком здраве нађем.</p> <p>Харалампије загрли најпр |
| што би га узрујало, а Ферхад-паши због повреде турског дина и адета могло би хака доћи.</p> <p |
| што ради што му као једном великашу без повреде царске власти не принадлежи.{S} Ја сам већ цару |
| а за друго, само да се чест војничка не повреди.{S} При том познавао је доброту патријархову, к |
| урци би једва дочекали да се тај уговор повреди.{S} Измећу два зла, мање треба бирати.</p> <p>— |
| ћи, кад сам се зими родио и мозак ми се повредио, морало ме и срце забољети.{S} Но ова се боља |
| не сметају.{S} Нек Светислав осећа бољу повређене љубави; он је млад, њему је та боља у том пол |
| нас, за Србију, борба је живот.{S} А то повремено зближење с Турцима ако и стаје жртве, боље не |
| у, најпре разглеђају Смедерева унутарње површје земно, па онда одјезде ван, преглеђују, кнежеви |
| .{S} То је гробница од мрка мрамора, на површју избијен грб Неманића, двоглаван орао, над њим в |
| аспрштена.{S} Жигмунд побјегао, Вукогли повук’о се као миш у рупу.{S} Имамо капију против Мађар |
| цивала што се из косовске битке натраг_ повукао и гледала га је као правог издајицу, његови при |
| Мач мој никад нисам противу мог народа повукао, премда су ме моји душмани баш са српским оружа |
| тивустати, па се јошт за времена натраг повукао.{S} И зашто да му гине толики народ?{S} Све је |
| је већ проклет, саме је демоне са собом повукао, навукао је на српску земљу несрећу која је срп |
| абране војске из косовске битке у Босну повукао.{S} Приврженика имао је доста.{S} Он је сад нам |
| <head>XXVIII</head> <p>Мађарска војска повукла се натраг да је не би Турци какогод и код Ласло |
| на Косову, у свему је била мало натраг повукла, ал’ како гости дођоше, одма’ је и двор свој об |
| т с краљем и војводама бавио, Јерина се повукла у своју дворану, и ту је гостопримно занимала с |
| Ферхад-паша главом.</p> <p>Мађари су се повукли натраг и како се могло, које Дунавом које сувим |
| у Турци из Србије млого тисућа са собом повукли, но то се није збило по каковом међу нама учиње |
| Коњаници од бојазни од силесије турске повуку се све навише, да су сигурнији, и да од гора спу |
| ир војводе, који се с деспотом у пратњи повуку у другу дворану.</p> <p>Разилазе се, још се једн |
| n="468" /> и мађарско бродовље за собом повуку, ту је сад ужасан покољ, но ветар ватру на запаљ |
| ма моли краља да не гине узалуд, и тако повуку га натраг.</p> <p>Завиша је са своји јунаци дивн |
| — од српске стране нема се чега бојати, повући ће ову своју војску натраг и преправљаће се да н |
| ултан.</p> <p>— Засад опсаду напустити, повући одавде војску у Једрене, а довући одмах ону од К |
| дајем твом оцу и целом вашем народу.{S} Повући ћу и оно нешто војске натраг што сам у неке српс |
| ити може, а може и измаћи и до Београда повући се, ’де ћеду опет Мађари доћи упомоћ, а деспотов |
| столина; народ ће се распудити и у горе повући испред насртајућег непријатеља.{S} Синови правос |
| х на Крушевац поћи, а Турци мораћеду се повући натраг и хаметом бити потучени, већ нек се с тоб |
| то да се може здраво и читаво куд хоће повући.{S} И Турци су познавали деспота, знали су да у |
| дати не може, но мора се натраг к Босни повући, да спасе што се спасти може и да нову војску ус |
| да ће та ствар хрђава сљедства за собом повући, да је то за народ хрђав пример.{S} Милица на то |
| да одговори, па тек проговори.</p> <p>— Повуци се мало ван, док се са војводом посаветујем.</p> |
| ад прекини одмах савеза са Жигмундом, и повуци га одмах на мир са <pb n="498" /> Турцима, што б |
| ко част једна, језгра Душановог народа, повуче се к Морави и Дунаву ближе.{S} Београд сад поста |
| ве изгубити.</p> <p>Кад је све наредио, повуче се у своју дворану, хода горе-доле, сам размишља |
| ђу.</p> <p>Деспот са краљем и војводама повуче се у дворану, ’де су слике српских бојева, ту за |
| се сва војска на Дунав својим бродовима повуче, и то што пре док не би Турци предварили, запове |
| да нову војску устроји.{S} Он се доиста повуче натраг са својом силом, а остали, који су се мог |
| сао Босну, јер да се са својима тамо не повуче, не би задржали Турке босански пастири и чобани. |
| и.</p> <p>Деспот ослови Облачину, да се повуче у свој чадор, да се са Јеремијом у четири ока ра |
| > <p>Лошонци озбиљно ослови краља да се повуче и сам на Ласловар.{S} Већ се види како хатлије с |
| .</p> <p>Милица се на страну са Јусуфом повуче, а Милеву остави да се међу тим благом наслађава |
| а у Риму, тргују са вјером код римпапе, погађају се како да буду отпадници.{S} Патријарх царигр |
| ја господар од Голупца, па ћу сам да се погађам.</p> <p>— С киме?</p> <p>— Ма с киме, ма с десп |
| миловани, ако си дошао да се на ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да видиш како с |
| арод на жртву, нег’ да их турска копита погази, и као робље у Скопљу продају.{S} И он ће сам, в |
| запљували, а стид и поштење довека сте погазили; ви сте праве издајице.{S} И ти, Харалампије, |
| ке.{S} Ако уговор са Жигмундом склопљен погазимо, онда морамо са Турцима ићи против Угарске, он |
| један ће умрјети за вјеру а други ће је погазити.</p> <pb n="459" /> <p>— Тако исто је код нас, |
| ше коња, а коњ свагда може човека лакше погазити нег’ човек што ће њега убити.{S} Може један тр |
| </p> <p>— На вјеру сам га позвао, ријеч погазити не могу.</p> <p>— Господару, проћи ћеш као дес |
| јех странах, а то му је да задату ријеч погазити неће.{S} Он ме понуђаше писменом обвезом, да к |
| сти.</p> <p>Деспот изриче, да своју реч погазити не може, и покрај Турака да он још другог душм |
| .{S} Неће ли сад Турци своју задату реч погазити и на то ићи да се Вук понизи?{S} У највећој су |
| уде посјечен, ил’ вјечито наша раја.{S} Погазићемо све као црве, од копите наших коња неће раст |
| а, ако је задата ријеч на штету народа, погазићу и задату ријеч, штовише, прво и пошљедње моје |
| пишем да се цијепам од савеза угарског, погазићу задану ријеч, која је потврдила уговор Стефана |
| Угрима моћно поткрепимо, истераћемо ту поганију са хришћанске земље.</p> <p>— Турци зазиру, и |
| на Стевана — одговори патријарх, ком се погдекоја кап сузе низ образ пустила.</p> <p>— Нек буде |
| муком претукли, а цар Лазар погибе.{S} Погибе и Мурат од Обилића и Обилић <pb n="264" /> од Ту |
| вак.</p> <p>— Зао глас доносимо вам.{S} Погибе цар, изгибе српска војска.{S} Издаше нас Арнаути |
| Шта би с Југом — запита Новак.</p> <p>— Погибе са својих девет синова.</p> <p>— Где је мртво те |
| и Обилића.{S} Један нас издаде а други погибе без да је какву потпору нам оставио.{S} Да су се |
| са овеликом муком претукли, а цар Лазар погибе.{S} Погибе и Мурат од Обилића и Обилић <pb n="26 |
| на Косову Краљевића Марка, Милош Обилић погибе јуначки, вечна му памет, освети српски народ, ал |
| ако исто на силу, па ће онда тек бити: „Погибел твоја от тебе Израиљу“.{S} Сваки дан ми по бегу |
| свуд да му је десна рука, па ако је до погибељи, да му је глава до главе.{S} Деспот катане ниј |
| ању манастира Св. Богородице, о срамној погибији Харалампија, и издајничких војвода, којима све |
| ли, јер се новац даје на срећу, а не на погибију.{S} Незадовољници би расли као трава, знаш кра |
| .</p> <p>Војску која је Мађарима толику погибију нанела предводио је Ферхад-паша главом.</p> <p |
| а да прослови.</p> <p>Улак прави селам, погибне се са поштовањем и прослови српски:</p> <p>— Че |
| да Харалампија и војводе од српске руке погибоше, како то мож’ бити?{S} Свјета је твоја ријеч, |
| а спомагателне силе.{S} Најхрабрији већ погибоше.{S} Још беше под управом Вуковом до десет тису |
| владао био.{S} Ратујући противу Турака, погинуо је код реке Марице близу Дринопоља.{S} Кнез Лаз |
| војевати.{S} Он се поред Турака тукао и погинуо, али је зато ђе је само могао, заштићавао свог |
| ава је нестало; ваљда је у каквој битки погинуо; и боље, јер за смртно заљубљеног човека нема б |
| исити на капијама Голупца.{S} Боље је и погинути.{S} Бог му више не помаже, он то добро зна, ђа |
| Сад само тражим где ћу као прави јунак погинути, јер видим да за мене живота нема.</p> <p>Тек |
| ја, ја ћу град чувати.</p> <p>— Волијем погинути нег’ тамо ићи.</p> <p>— Овако ћемо сви пропаст |
| } Он није бранио што ће Лазар на Косову погинути, ал’ зато опет није желио и Србима зла нанети. |
| жељи обвезаним бити, али не као народа поглавар.{S} Што си ми као Бранковићу негда услуге чини |
| ули, моји витезови.{S} Ја сам сад свима поглавар по владалачком старешинству, а моја је задаћа |
| оветни народ био је свагда међу разнима поглавар’ма раздељен и тако, што је год чинио, све је с |
| е певао.</p> <p>Но, да знате ко је овде поглавар.</p> <p>Би л’ би погодили?</p> <p>То је отац Х |
| калуђере и посленике.{S} У намастиру је поглавар архимандрит Пахомије, осамдесетољетни красан с |
| о, но ишчекивао је судбу, да он постане поглавар народа, па да би после са изгнанијем турски’ п |
| у Прилипу задовољан; но ја желим да као поглавар свеколиком српском народу могу добра чинити.{S |
| S} Народ треба заштићавати, а народ два поглавара има.{S} Народ би срећнији био да је један мес |
| p> <p>— Он жели, да га признаш за првог поглавара српске земље.</p> <p>— Дакле, да он буде влад |
| ера у храму божијем поред свог побожног поглавара.{S} Како је морало бити, кад су ови побожни к |
| к себи дошавши само је једног честитог поглавара требао.{S} Стеван је био у сваком смислу чест |
| вара.{S} Ферхад-паша познаје Хилендар и поглавара му, не једаред спашавао је манастир од беде и |
| акође су се ту налазили.{S} Они су били поглавари Румелије и једне чести Арбаније, и потпадали |
| м да Турчину помогну.{S} Срби са својим поглаварима, Стеваном и Ђурђем, иду у Азију, Бајазиту у |
| ерхад-паша како уочи Јеремију, диже се, поглади браду и даје селам.</p> <p>— Ево, честити Ферха |
| е избројано.</p> <p>Ферхад то изрече па поглади си браду, у знак да истину говори, и да му није |
| еља војеводи Гојку.</l> <l>А Угљеша тек поглади брке,</l> <l>Па прослови гласом радоснијем:</l> |
| поглед баци на Јеремију, лијевом руком поглади брк, а десном се за балчак фата.{S} Кајица лево |
| цу, који искапивши једну подобру чашу и погладивши своје бркове, узме гудало и гусле у руке.</p |
| , на великом челу зарезане му три ране, поглед мрк, да ти кроз душу прође, на рукама миш’це сил |
| светла царице?</p> <p>После ових речи, поглед баци на место где би сео и своје старе кости одм |
| ње нема, био би у лицу доста ружан; но, поглед му је био жустар, и изражај цео оштроуман.</p> < |
| ук оданде опет прети — примети Костреш, поглед свој на Ђурђа бацивши.</p> <p>— Мој отац не стој |
| како јој очи блистају кад на Светислава поглед баци.{S} Слуге, како свагда тако и у оно доба, и |
| сти изјавио, јербо је знао која на кога поглед баца.{S} Јули куварки пресело је што се <pb n="2 |
| ћу стражарити.</p> <p>Деспот из чадора поглед баци ван на долину, диже се прашина, малочас па |
| а путу.</p> <p>Ту деспот отпочине, баца поглед на војводе, канда журно очекује одговор.</p> <p> |
| му није нужно бројати.</p> <p>Исак-паша поглед баци на вреће, уверен је да је све у реду.{S} У |
| и удаљује се од њега.{S} Јеремија крвав поглед на њ баца, и да на самог наиђе, тешко Харалампиј |
| тао — напије Јаблановић, бацив намигљив поглед на Јеремију.</p> <p>Већ је вечерње доба, ал’ зав |
| То изрекав, Харалампије умиљат, упитљив поглед баца на Ферхад-пашу.</p> <p>Ферхад-паша погодио |
| кад му љубопитне туђе очи и подсмешљив поглед не сметају.{S} Нек Светислав осећа бољу повређен |
| Харалампију, који је такођер подсмешљив поглед на Петошка бацио, радујући се што ће господа Пет |
| >Ферхад-паша, некадашњи Петошко, сумњив поглед баца на Харалампија, канда га је познао.{S} Можд |
| речи Светиславу.</p> <p>Петошко, бацив поглед на Светислава и друге војничког реда госте, па с |
| а’ у башту и проходао се онде.{S} Његов поглед имао је нешто смирено калуђерски.{S} Велике црне |
| је видио ’ладноћу Ферхад-паше, и његов поглед и стиснуте вилице, рекао би да нешто презире, и |
| вријеме.{S} Радо би’ гледао ван, и кад поглед бацим тамо, морам се дјела постиђети, ал’ на ино |
| овито по налогу их вежу.</p> <p>Војводе поглед бацају на Ферхада, да л’ ће се смиловати.{S} Фер |
| на ког бацио било је доста; сваки му је поглед био заповест — дода Грман.</p> <pb n="241" /> <p |
| ли која у џамију ил’ ’амам, то сме пре поглед на зидине и марву, нег’ на људе, божја створења, |
| је био је добре воље и на свачију реч и поглед оштро је мотрио.{S} Особито је гледао на Милеву; |
| о из мушка лица, горостасја.{S} На први поглед рекао би, овај је рођен за владара.{S} А какве с |
| Мерио је при софри свачије речи, сваки поглед.{S} По његовом немирном духу, другу би какову ст |
| блановићу.</p> <p>Јеремија почине, баци поглед на Јаблановића и Харалампију, да чује шта ћеду н |
| ем.{S} Светују се.</p> <p>Јеремија баци поглед на прозор, па на другове, и прозбори.</p> <p>— Е |
| Београд.</p> <p>Деспот на ове речи баци поглед у другу дворану, а оданде улази заповедник града |
| о, да све извиди.</p> <p>После ове речи поглед је бацио на оца Харалампија и на то сви се почну |
| чадором седи, пред очима му је свеколик поглед.{S} Задовољан је, све му по вољи иде.{S} Биће кр |
| ји се ужасну и руку натраг вуку, жесток поглед бацив на Теофана.{S} А Теофан красно одметанише, |
| ,“ а поред тога и његов мало изванредан поглед такав је смешан изражај калуђеру дао да млађи, к |
| речи, а бројанице пребраја, и замишљен поглед на деспота баци’.</p> <p>— Јест, оче, све те нез |
| ивној башти.</p> <p>Миличин један бачен поглед на дворјане довољно беше, да се нужна наредба уч |
| Раде и Кајица војвода.{S} Облачина мрко поглед баци на Јеремију, лијевом руком поглади брк, а д |
| оље у калуђерству; решителност и бистар поглед калуђеру леп пут отвара.{S} Ја, истина, радије б |
| ог половину добити — рече Ферхад, оштар поглед бацив на Харалампија.</p> <p>— Ох, бог из тебе г |
| незнани јуначе — одговори Марко, оштар поглед бацајући на јуначког изгледа младића.</p> <p>— Ј |
| <p>Јеремија стане, чека одговор, оштар поглед бацив на Харалампија, који је сад преобучен у ка |
| рапезарије, главу горе подиже, па оштар поглед баци на Ферхад-пашу, изгледа канда није дошао по |
| арод толика бједа постигне, морамо опет поглед наш на бога управити да нас из ове бједе избави. |
| а би боље било да за мене пође, него му поглед поклони.{S} Виђао сам га при трпези, како јој пи |
| стојан живота.</p> <p>Ферхад то изрече, погледа их оштро, и тамо-амо шеће се.</p> <p>Војводе и |
| пре ћеду Јеремију погубити.{S} Јеремија погледа на Јаблановића, и прослови: „Прости, друже, збо |
| барјак забоде.</p> <p>Жигмунд Розгоњија погледа, Розгоња самртан зној спопадне од ужаса шта ће |
| блановић.</p> <p>Јеремија мрко калуђера погледа.</p> <p>— Ваљда сам ја господар од Голупца, и н |
| стар тако око седамдесет лета, бистрог погледа, на лицу му читаш да је добре и зле дане прежив |
| аву гледали.{S} И сва свита страшног је погледа била.{S} Но није ни чудо што су тако изгледали. |
| четрдесет година стар, смешљивог лица и погледа.{S} Младост је бурно провео, и постриже се, да |
| еву суботу врбицу пружам, ти је прими и погледа ме па о Цвети, па о Христовом васкрсу видјела с |
| ашина од земунске стране.</p> <p>Деспот погледа кроз прозор.</p> <p>— Јест, то је војска, мађар |
| target="#SRP18590_N7" /></p> <p>Деспот погледа на Леонтија, а Леонтије прихвати.</p> <p>— Поми |
| подигне, сад одобрава махањем главе, и погледав у Јеремију рече:</p> <p>— Ту лежи велико право |
| огао.</p> <p>После ове речи добро у очи погледав Ферхада, радосно повиче деспот:{S} Та ниси ли |
| ђер ју ухвати за руку, па на све стране погледавши да га ко не примјети стисне нешто новаца Јул |
| Харалампија, и опет прослови:</p> <p>— Погледај ме добро, Харалампије, па реци тко сам.</p> <p |
| морао познати глас страдалника.</p> <p>Погледај, ко је у тој ћелији? ...</p> <p>Два младића, п |
| сутрусан, без да зна бољу изразити.{S} Погледајте данашњег Србина, хоћете ли видети два умиљат |
| } Кад га је когод овако старог и слепог погледао, имао је шта видети.{S} Млоги садањи мекушци к |
| нешто поразиле.{S} Он је баш онда љупко погледао на цвет од крина којег за прсима задевеног има |
| не, да је тек прави јунак му смео у њи’ погледати.{S} Мекушци су пред њим у зелену траву гледал |
| на пароброду и жељезници вози се, у очи погледати не би могао, а да грозницу не добије.</p> <p> |
| пљени, можемо и другом слободније у очи погледати, ако би нас подјармити хтео, па ма тко то био |
| ти Голубац предајем.</p> <p>Ферхад-паша погледи на Харалампија, који сад не гледи више у Јереми |
| е се славни град Голубац.</p> <p>Султан погледи на паше, па се разгледају, главом маше, не могу |
| > <p>Деспот изрече, на Леонтија озбиљно погледи, чека одговора.</p> <p>— Тако је.{S} Но јошт хр |
| ти кад је то сад за мене жалост.{S} Кад погледим на тетиво, а оно ми се срце као на жици чупка; |
| р Жича.{S} Не боле те срце, Србине, кад погледиш, кад помислиш на Жичу?{S} Жичу су српски госпо |
| нико није ни речице прословио, а Марко погледнувши на Ђурђа продужи:</p> <p>— Ти си још младић |
| јери оком, једва се може уздржати да га погледом не пресјече, но сабере се.</p> <p>— Ти си наш, |
| ћи, код куће.</p> <p>Ферхад-паша измери погледом Јеремију, понуди га да седне, и он сам седне, |
| ве очи са умиљним <pb n="320" /> својим погледом разблажавати морају; то је радост за буле!</p> |
| ти, и стојећки се питају.</p> <p>Деспот погледом мери Јеремију, Јеремија деспота.</p> <p>— Дакл |
| ешто презире, и разан прелазак у лицу и погледу неку сумњу је почео уливати у Харалампија.{S} П |
| вена освета, која се изразила у његовом погледу, којег је бацио хитро на Светислава и Милеву ко |
| да се дивиш, снажном створу, делијском погледу, дивном руву.{S} На глави им црни самур-калпак |
| ајте ми какво друго одело, па ћу ићи на погодбу канда сам уз тебе први, и дај ми још два добра |
| тог мненија буду да се Вук са Турцима у погодбу пусти.</p> <p>Вук, видевши како му ствар своји, |
| ја мислим одмах да ступимо са Турцима у погодбу.</p> <p>— Друго нам није чинити, Ђурађ неће да |
| савет Јеремијин примити и ступи с њим у погодбу.{S} Ђурађ ће израдити Јеремији код деспота влас |
| своји, приклони се и сам радо на такову погодбу и закључи да се одма’ посланици Турчину пошаљу, |
| аш волели што се Харалампије уплео у ту погодбу, јер они као војводе нису били ради с калуђером |
| нак свом негдашњем пријатељу; ако се не погоде, пустиће га слободно натраг, он неће шкодити нег |
| метом бити потучени, већ нек се с тобом погоде као што рекосмо, а ми ћемо Турцима одмах град пр |
| ма, вилице му се тресу, јошт не може да погоди, а лице му се види као одавна му душманско, не и |
| би Србија убила.{S} Ил’ би се с Угрима погодили, напустили би да Угри освоје Београд и Мачву, |
| те ко је овде поглавар.</p> <p>Би л’ би погодили?</p> <p>То је отац Харалампије, сад већ архима |
| ултану у Ново Брдо, да се уиме Јеремије погодим, пази да Јаблановић какогод са кнежевић’ма не у |
| баца на Ферхад-пашу.</p> <p>Ферхад-паша погодио је шта је на срцу Харалампији.{S} Познаје му св |
| а је, Ферхад-пашо, јеси л’ се са ђауром погодио.</p> <p>— Јесам, силни падишо, ал’ за сто и пед |
| невољи зна се наћи.{S} Лако му је било погодити и то да је тешко пало деспоту предати Београд, |
| нег’ што је Београд, најбоље неимаре ћу погодити.{S} И док Нићифор оде и врати се приправићу св |
| благодарити.{S} Гледај ти њега, како се погордио, како се сад тек опаметио — рече разљућен Хара |
| Грабљиви, лакоми сте на благо, и све то пограбљено благо доћи ће Турцима у руке.{S} Такви сте г |
| Но кад султан и Жигмунд у Србији имаду погранична града, како да ја немам, земље господар.</p> |
| — Никако.{S} Султан требује Голубац као пограничну заштиту против Жигмунда — одговори Ферхад.</ |
| лемена.</p> <p>Телом је био мален, мало погрбав, али турска му је ’аљина ту слабу страну нешто |
| рвог јунака до неба.{S} Ако му је корак погрешан био, он га је са својим јунаштвом, љубављу пре |
| а синови Турчину клањају.{S} Ако сам ја погрешио, могли сте од мене пример узети, па зашто сте |
| може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако сам погрешио, моје грјехове крвљу ћу опрати, ил’ ћу доброчи |
| <p>Ту је после Петошко прилике имао све погрешке и страсти српски’ великаша у шали пецкати, и т |
| лико је кадар био израдити, јер је умео погрешком противника користити се.</p> <p>Деспот је сад |
| ишта од тога било.{S} Зато, да би своју погрешку поправила, са умиљатим гласом запита га да ли |
| ype="notes"> <note xml:id="SRP18590_N1">Погрешно.{S} Треба Хасан.{S} Прим. прир. </note> <note |
| рир. </note> <note xml:id="SRP18590_N2">Погрешно.{S} Треба ујак.{S} Прим. прир </note> <note xm |
| прир </note> <note xml:id="SRP18590_N3">Погрешно.{S} Треба Јаблановић.{S} Прим. прир.</note> <n |
| рир. </note> <note xml:id="SRP18590_N6">Погрешно.{S} Треба Вукоглија.{S} Прим. прир. </note> <n |
| рир. </note> <note xml:id="SRP18590_N7">Погрешно.{S} Треба Ферхад-паша.{S} Прим. прир.</note> < |
| ке свом завичају шиљао.{S} Што су други погријешили, то сам ја поправљао.{S} Већ сам, као што в |
| као у рањеног лава.{S} Све је у жалости погружено, деспотовица Јерина јеца, чује јако опште рид |
| пију морали су за коц везати, и тако га погубе.</p> <p>Тако искајаше своје грехе Јеремија и Јаб |
| уби, ал’ у турском руву српска рука’ их погуби.</p> <p>— Ферхад-паша је више нег’ Турчин, он је |
| земљу издали Турчину.{S} Ферхад-паша их погуби, ал’ у турском руву српска рука’ их погуби.</p> |
| . [С] Исак-пашом свршио сам да издајице погубим, а да с њиме благо подјелим.{S} Што брани султа |
| о откупу Голупца, па их је Ферхад-паша погубио, а новце на поле подијелио, једну половину себи |
| нике који су зла допали, ил’ које треба погубити, ту је близу кула и црквица.</p> <p>Отац Пајси |
| их вешати.</p> <p>Најпре ћеду Јеремију погубити.{S} Јеремија погледа на Јаблановића, и прослов |
| ко опет допаднемо турски’ шака, могу их погубити као и оне у Пловдиву, па од какве су нам корис |
| брат Лазар, као што смо већ споменули, погубљен је у Пловдиву скупа са својим ујаком.{S} Остад |
| онио се, и отишао је у Зету слободну, и погудивши у својој старости јошт неколико песама, одзив |
| анио, који сад нема куде већ у Београд, под скут Жигмунда.{S} А да се Вукоглија дочепамо, треба |
| говим људ’ма.{S} Сви који се предајете, под скут мој вас примам.{S} Алах је велики, и његов про |
| е памет и срце дато.{S} У једној башти, под једним баштованом, колико различити’ но красни’ цвј |
| Вук Бранковић, којег толико узвишаваш, под видом да је десна рука цару, влада свуд где му се с |
| н војвода, а Милош је страшна јуначина; под добром управом, кад један од другог не зависи, могу |
| и или сруши, па ће са слабијом лако.{S} Под видом као да помири две таруће се породице, издејст |
| Цар ће цјелу управљати војску,</l> <l>А под њиме остали војводе.</l> <l>Ја ћу, Реље, и ти с цар |
| темељи, станка нема; дакле, да их треба под заптом у кустодији држати.</p> <p>Ђурађ је унапред |
| и.</p> <p>Закључи ухватити га и дати га под затвор.</p> <p>Помоћу неких грчких великаша изиђе м |
| а је једна част народа под њим, а друга под Турчином.{S} Па баш она страна, ’де је српска слава |
| у чуду, видећи да је једна част народа под њим, а друга под Турчином.{S} Па баш она страна, ’д |
| ој Србији невоље, рекао би да је Србија под деспотом најсрећнија.</p> <p>У горњој Србији све је |
| ићем на Крушевац.{S} Силна се је војака под Голупцом сакупила, град нападају дању ноћу, дуже [о |
| Облачић и Војновић са неколико коњаника под Гургусовац, те ослободе Ђурђа.</p> <p>Док је Ђурађ |
| е туђа ропкиња.{S} Прилип, слава српска под Душаном, већ у турским рукама, Приштина ће им, ако |
| оставит’ Београд, ионако ми о’ђе земља под ногама горје.</p> <p>— А мене зар с тобом вођет нећ |
| оста било.</p> <p>Дође Ђурађ са својима под Марков шатор.</p> <p>— Помозбог, Краљевићу Марко — |
| нство покоси.{S} Јеремију је већ сатана под ушур узео.</p> <p>А Јеремија ишчекује Турчина, тог |
| е крила да рашири, његова стара баштина под турску власт потпаде, бескућник нејма педље земље у |
| ала, а турска је жеља била да се Милица под покровитељство турско подвргне.{S} Вуку, пак, да се |
| S} Као кћи Дејановића, славног великаша под Душаном, презрително је у двору гледала на нижег по |
| дили су палате; једном речи:{S} Београд под деспотом постане најславнија српска варош.{S} И да |
| ти, оче, да је моја намера српски народ под мојим скиптром спојити.</p> <p>Деспот је то из чист |
| изневерио Христа Спаситеља, који га је под својим именом у овај свет увео, и у турству, хришћа |
| не би се из Угарске макао, а Србија је под ударом турским малаксала, и брзе помоћи потребује.{ |
| вна била славна а отац му Пљадић био је под Душаном управитељ знаменитијих области.{S} Од мањег |
| за калуђера у дивној Студеници, доцније под деспот-Стеваном постаде игуманом, и он сад чува тел |
| тка до краја, како је дошао Харалампије под Бело Брдо, <ref target="#SRP18590_N4" /> како је по |
| , већ да себе сахрани, и вољан је прије под скут падише доћи нег’ли да га Жигмунд опаше; а Вуко |
| н се на истог слуге речи разљути и узме под заштиту калуђера.</p> <p>— Не треба шалу и подсмех |
| ку?</p> <p>— Добро би било, али само не под тим видом, као у харем, него и за друго што.{S} Кад |
| риста откидају.{S} Видио је и боље дане под Високим Стефаном, видио је Београда сјај, и пад, и |
| бало би одмах кренути <pb n="511" /> се под Београд.{S} Нек се пошље нова војска Исак-паши, а ј |
| ко Високи Дечани од неко доба не зна се под чију власт <pb n="410" /> потпада[ју] ил’ турској и |
| зила, продужи мало ћутање, и посадив се под једну грану, где је већ све одмора ради спремно бил |
| је још млад, па поводљив; срушио би се под садашњим земаљским теретом.</p> <p>— Ја већ видим д |
| /p> <p>— Камо сад они’ војвода, који се под царем Душаном тако прославише? — рече Милица.</p> < |
| мањи круну на главу метнути, који су се под Душаном тукли против мађарског Лајоша, бугарског Ши |
| алампија носе, кида се, бацака се, неће под нож.</p> <p>Ферхад неће да оскврни српском крвљу ма |
| лак пут је имао до манастира Богородице под Високом.{S} Кад је из града изишао, пројурио је кро |
| нису могли.</p> <p>Манастир Богородице под Високом био је обилат у свему.{S} Јеремија је добро |
| } Најхрабрији већ погибоше.{S} Још беше под управом Вуковом до десет тисућа добрих војника, но |
| ош се нису Турци ни скупили, а већ Срби под Стеваном и Ђурђем чувају турске границе.{S} Милица |
| грејано Розгоњи, који није рад да стоји под деспотом.</p> <p>— Мађарска је војска још млада, по |
| и млоги’ грчки’ великаша, који су хтели под турском заштитом над неким грчким странама господар |
| е, ту су Немци Саси, и ту су Дубровчани под Вуком Бобалићем.{S} Сви <pb n="424" /> ти јако бран |
| да се ствар бољма развије.</p> <p>Турни под својим шаторима пијући шербет, жудно су ишчекивали |
| ља надалеко с’ чује.</l> <l>Земља тутњи под силни јунаци,</l> <l>И њи’овим коњ’ма халовитим.</l |
| ине, од Србина овај мач.{S} Ти, који си под једним шатором са Краљевићем поред пријатељске чаше |
| страна раздељен.{S} Ви нећете се хтети под једним сајединити, који би доиста кадар био управља |
| се ти отреса, и он држа да су кнежевићи под мојом руком, и да ти ја заповедам, а да ти чинити и |
| е такав град гради. ’Растовина све јечи под ударцем силне секире.{S} Водом посут креч и запаљен |
| з Приштине.{S} У младости је био војник под царем Душаном, пошто је доцније ослепио, гудало га |
| мо.{S} Будите Турци и ви сви, па ће вам под султановим скутом боље бити — одговори Ферхад.</p> |
| рмена, па Србија да буде опет онака као под Душаном.</p> <p>Стеван је са својим народом у свему |
| довати.{S} Земља му бијаше мала, не као под Душаном, ал’ је увео лепе уредбе, па то мало било ј |
| пријатеља стећи.</p> <p>Деспот је дошао под видом, као да султана посети, но управ цељ му је би |
| ад толико сталне војске као што је било под Робертом и Лајошом.{S} Колико треба код њи’ саборис |
| јошт вас доста има.{S} Колико вас само под турским барјаком војује.{S} Ако се Турци бију са Вл |
| , скупљали су се гости за трпезу обично под звуком звонцета, за које је у једном углу дворском |
| а неким парчетом земље задовољити, и то под покровитељством турским.{S} Краљевић, држећи да има |
| е српска влада распространила, нарочито под Душаном, <pb n="214" /> Прилип је био место дворско |
| ако ли се с њим сајузи, и онда зло, јер под видом пријатељства отимају од нас што им се год доп |
| ту су сад џамије.</p> <p>Султан Амурат под чадором седи, и долазе му паше и везири на диван.</ |
| ј отац Леонтије, који је провео младост под цар-Лазаром, у блеску негда сјајног Душановог царст |
| е и Дунава.{S} Једва толика част је већ под Турчином, само тај покор да нисам дочекао!{S} Но не |
| њих више владара, да се одрже, ићи ћеду под скут силнијем туђинцу, па се после мећу собом отима |
| младић одликовао се у босанском походу под заставом Силног Душана — упадне у реч Русна.</p> <p |
| ао чауш под Голубац и позваћеш Јеремију под чадор мог везира, ђе ће му се благо избројати.{S} Т |
| ује, поучава.</p> <p>Деспот на брежуљку под чадором седи, пред очима му је свеколик поглед.{S} |
| и представити, како се у овом намастиру под управом Харалампије живило, и шта се радило.</p> <p |
| е.</p> <p>Старе српске војводе, који су под Душаном и Лазарем војевали, помрли су које од старо |
| и једне чести Арбаније, и потпадали су под власт Лазареву.{S} Да би могли самовољно владати, о |
| вити са Јеремијом, јер би га овај одмах под закриље своје узео, као потчињеног, а ’де се дели, |
| ојите.{S} Ти ћеш ићи с војском као чауш под Голубац и позваћеш Јеремију под чадор мог везира, ђ |
| е Голубац Мађарима предати мора.</p> <p>Под Ново Брдом је и сам султан Амурат код војске, ту је |
| и берат за Вукоглија, а Мађарима нек се пода мир.</p> <p>Тако се диван сврши.</p> </div> <div t |
| путеве, земске и морске.{S} Пиши лист и подај му, он ће све вјерно извршити.</p> <p>Деспот мисл |
| р, роди се такав смјех и така вика да и подаље спавајући гости мораше се из сна пробудити.{S} К |
| е не би разговор чуо.</p> <p>Сејмени су подаље од врата, а ионако ни речце српски не разумеду, |
| мети кад пошто-пото Голубац не купе.{S} Подари Јеремији као просијаку тај новац, вратићеду то ђ |
| а.</p> <p>— Аферим, Ферхад-пашо, нек се подари мир деспоту и Жигмунду, деспот нек задржи што са |
| побожни српски краљи, краљице, велможе подарили.{S} Кад су већ бисаге претоварили, и што су мо |
| {S} Грчки цар Јован Палеолог потајно га подбада против Мурата, да се ослободи од уплива турског |
| ирујеш.{S} И Турахан-паша једнако диван подбада да те сатре, а с тобом и Србију.{S} Србија треб |
| е сатремо, не можемо имати мира.{S} Они подбадају Вукоглију, и ето већ им је предао Београд и М |
| олошћу властеле покидано.{S} Па Млечићи подбадају властеле једне против друге; не можеш да скло |
| е жудње, и кад није смео, војводе су га подбадале да не попушта од свог права, и да покуша срећ |
| ш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би подбадању српске властеле.{S} Да их с пута спреми, то < |
| S} Ту ћеду бити јаки бедеми, споредне и подбочне куле, опкопи, јаркови, корита за воду примити |
| куд није намеравао.{S} Турци га једнако подбуњиваше против деспота.{S} Морао је једнако четоват |
| ожемо добити, ’ђе нам је бар слободе, а подведено непоштење не требујемо.{S} Толико нас искушав |
| /p> <p>Јеремија има повељу, на којој је подвезан деспот-Стеван и Ђурађ, но на тој повељи није б |
| асни, ’де и добри и зли утеху налазе, у подвигу душе ил’ покајању.</p> <p>У Голупцу Јеремија во |
| а и Кајица остају ту, то је моја воља — подвикне достојанствено деспот.</p> <p>За тили час сви |
| <p>Патријарх и Новак спремили су се на подворење царици.{S} Царица их је такође спремна примил |
| Јаблановић дође са својим оружоносцем и подворником који је на јастуку од кадиве носио кључе Го |
| е главно пре свега, и дечину судбу томе подвргава.</p> <p>Деспот је у Београду боравио три дана |
| ом ма како способним младићу књажевском подвргавали.{S} Ово видећи Мара, Ђурђева мати, а кћи ца |
| а није био изврстан, никад не би’ му се подвргао.</p> <p>— Но и то добро знате, да је деспот ув |
| м да ће народ спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпомагао.{S} Како ти и |
| едерева, да кулуковати мора ако неће да подвргне шију Турчину.{S} И народ неће да му Турчин ста |
| е, је л’ право да ми се сва та властела подвргне.{S} Та ионако што имаду, добили су од мојих пр |
| та му је сад чинити?{S} Да се младић’ма подвргне Ђурађ Бранковић, победитељ од Искре, како би б |
| тив народа иде, преда?{S} Како да се не подвргне Лазару, који је српско обновљено царство утеме |
| да се Милица под покровитељство турско подвргне.{S} Вуку, пак, да се потајно поручи да ће му С |
| д Милице; Милици поручити да се Турчину подвргне — то је значило кроз раздор свеколики народ по |
| е <pb n="323" /> јошт већма се Бајазиту подвргне.{S} Милица и Мара све се надметале, која ће од |
| бити неће.{S} Ти мени зада вјеру, ја се подвргну.</p> <p>Деспот, ком је битка код Искре ’де се |
| и свију пчела својој неотклоњивој судби подвргнути.{S} Тако сте и ви.{S} И ви сте створени са с |
| егов отац прави и да се не може Стевану подвргнути.</p> <p>И Ђурђу не могаше из главе изићи шта |
| о збориш, није на ино, морам се судбини подврћи.{S} Но кад султан и Жигмунд у Србији имаду погр |
| ава на очине земље, није се хтео Лазару подврћи и, када се сам против веће силе Лазара одржати |
| , видећи да то неће по Вука добро бити, подговарала је и њу и Милеву.{S} Но Милева, јошт врло м |
| ад само нек се спасе језгро које се већ подгризује.</p> <p>— Хоћу л’ добити од султана Голубац |
| лика и четвороуголна; уста повећа, усне подебеле, зуби велики, ретки, очи жућкасте, уши не толи |
| е било је веће.{S} Ако се која служавка подебело с њиме шалити хтела, он је њој одма’ њене слаб |
| мирио да земљу међу собом на две стране поделе, па да тако над својим странама владају?</p> <p> |
| ће отићи још и у манастир Богородицу да подели благо, откуп Голупца међу издајицама.{S} Тако Фе |
| Тако је Ферхад сада наредио да им онде подели благо, јер прва му је брига Мађаре од Голупца пр |
| егове смрти све у реду буде, и да се не подели земаљска влада међу неколико властољубиви’ велик |
| .{S} Земља се са тим опет на мање части подели, и са тим се Турцима посао покорења Србије олакш |
| -ђаурима одруби главе, а да благо с њим подели.</p> <p>Тај налог Ферхад-паша прихвати, и одмах |
| Не може ли ко код куће да се са братом подели, ил’ не може ли се јачем душманину свом осветити |
| махнити људи, ’вала Алаху што вас тако подели.{S} Дакле и Јаблановић има гу свој дел.</p> <p>— |
| ма, мисли управио на Алаха, што Турчину подели срећу, да најлепше ђаурске земље ужива.{S} Види |
| рхад-паша мисли се.</p> <p>— Па како да поделим, кад се сами сложити не можете.</p> <p>— Суди, |
| n="475" /> да пренети амо благо које се поделити има међ Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем |
| ти, он ће све добро што има са невољним поделити.</p> <p>— Не би л’ добро било да мом оцу просл |
| остало ћеду поцепати по обичају свом, и поделићеду међу оне властелине који се предају.{S} Па н |
| ара баштине не треба да су међ више њих подељене.{S} Исповедам ти, оче, да је моја намера српск |
| а за благо, Радосав му одговори да је у подземљу добро скривено, на њ нису могли ни хусари ни а |
| блановића и кнежевиће наишли, који су у подземним стајама скривени били.{S} Харалампије да би г |
| еву Ђурађ.</p> <p>Београд се као изнова подигао.{S} Деспот је силни новац жртвовао на, украс и |
| крви.{S} Па Београд, који се сад скора подигао да се народ с њим дичио, био му је утеха и нека |
| ти и Вук, деспотов брат, проти’ деспота подигао, онда, као што ти је познато, Турци дубље у ваш |
| ковић, који је толико пута руку, оружје подигао против свог ујака, а да Србијом овлада.</p> <p> |
| јатељству нег’ икада.{S} Бура се велика подигла над турским царством, па судба је, опет хтела д |
| ако се по дољним српским местима џамије подигле, не један калуђер овамо је избегао, зато и јест |
| оба толики отпор дати.</p> <p>На срећу, подигне се из Азије Мусин млађи брат Мехмед, да Муси ца |
| ојске, треба настојавати код римпапе да подигне христијанство, и злата пош’ље.</p> <p>На Розгоњ |
| нци.</p> <p>Краљ слегне с рамени, обрве подигне, канда још није начисто.</p> <p>Сад запита десп |
| а хоће, чита, сад једну сад другу обрву подигне, сад одобрава махањем главе, и погледав у Јерем |
| еш хиљадама невиних душа, на згариштама подигнућеш многе кровове, даћеш очајалој сиротињи да у |
| /p> <p>На ове речи образ Бранковића крв подиђе.{S} На срцу као да му велики камен лежи; савест |
| вате оседлане коње, а Јеремија, праћен, подиже се до чадора, ’де га деспот дочека.</p> <p>Јерем |
| српско срце куца, да се опобратимимо — подиже пе’ар Облачина.</p> <p>У заносу душе своје прича |
| опсести град.{S} На левој обали Дунава подиже се градић, Ласловар, недавно је завршен, праве с |
| у дигне, и све до Београда покори, онда подиже ријеч Ферхад-паша, да је боље Србију Ђурђу деспо |
| у шта ће Јеремија рећи.</p> <p>Јеремија подиже главу горе и озбиљно да одговор.</p> <p>— Кажи г |
| S} Стане насред трапезарије, главу горе подиже, па оштар поглед баци на Ферхад-пашу, изгледа ка |
| у Леонтија.</p> <p>Како то чу Бранковић подиже се да га дочека, очи му запламту, лице му ванред |
| види се како Смедерево све већма главу подиже.</p> <p>Већ се подижу и зидине дворах, то ћеду б |
| Чујте, војводе, чуј и ти кнеже.{S} Ето подижемо град Смедерево.{S} Зато народ аргатовати мора, |
| о све већма главу подиже.</p> <p>Већ се подижу и зидине дворах, то ћеду бити палате деспотове, |
| де, шта си дочекао.{S} Деспот Стеван те подиза, исти потписао ти предају, а деспот Ђурађ сад ће |
| руго не остаје већ новац да се изброји, подијели, полак теби полак Исак-паши.{S} Како примиш та |
| , ал’ да се и до чега докопам, да ми се подијели добар комад земље.</p> <p>— Начинили бисмо од |
| лупцу, па да се пред твојим очима право подијели, Јеремија је силан, а ја сам само калуђер.</p> |
| ам вам ништ’ више ријећи, како се благо подијели, ја морам у Голубац, а ви на свој посао.</p> < |
| — Ваљда је трта тако израдио да се онђе подијелимо, па да идемо тамо обоје.</p> <p>— Један мора |
| је Ферхад-паша погубио, а новце на поле подијелио, једну половину себи, једну Исак-паши, а свој |
| јство његова заслуга, и нијесу се могли подијелити.{S} Харалампије неће да буде с мањим украћен |
| в побацамо, онда ћемо се амо вратити, и подијелићемо међу нами благо, како сте се нагодили, а т |
| Мађари доћи упомоћ, а деспотове војводе подићи ћеду сав окол и Шумадију, и прекинућеду свезу са |
| , били су сметња, нећеду ли се опет они подићи против Ђурђа?{S} Преци, родбина им је у том пут |
| Ђурђевом господству, и онда ћеду Турци подићи опет нов санџак, а остало ћеду поцепати по обича |
| се тако и Србин и Грк наново са славом подићи.{S} Жигмунд рад се Турчину осветити, и то помоћу |
| душманина, да се тим начином српски род подјарми.</p> <p>Оставимо сад турски стан, оставимо Бај |
| је значило кроз раздор свеколики народ подјармити, и изглед Марковог господарства уништити.{S} |
| азиту трећи план, којим се српски народ подјармити може.</p> <p>Он Бајазиту живо представи стањ |
| слободније у очи погледати, ако би нас подјармити хтео, па ма тко то био.{S} Не будемо ли са У |
| шкеш је ту.</p> <p>— Евала ти, ал’ боље подјели међ’ остале паше, само што више Исак-паши, бегл |
| стити пашо, најбоље би било да се благо подјели у Голупцу при предаји, јер није ту само војвода |
| јим онда, не знам.{S} Би л’ би нас паше подјелиле? — рече поклисар.</p> <p>Султан се насмјеши, |
| p>— Ев’ овако.{S} Зипита’ их како да им подјелим благо, ил’ на равно ил’ коме што више припада. |
| да издајице погубим, а да с њиме благо подјелим.{S} Што брани султан за такве ђауре, рећи ће м |
| предају па ћеш и ти онда у манастир да подјелимо благо.{S} Сад нек улак дође.{S} Је л’ добро т |
| ако га баш узмораш испустити, па да се подјелимо — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам с ваши леђ |
| ад би било време да се у откупу Голупца подјелите.{S} Голубац је у турским рукама, мађарска вој |
| д се не можете међу собом ни у куповини подјелити.{S} Кад ни ту не можете, како ћете се на јуна |
| — Дакле, по уговору имали бисте се тако подјелити, да сватко од војвода добије педесет, а Харал |
| Но кад сами нијесте кадри, ми ћемо вас подјелити.{S} Код Ферхад-паше биће благо, он је уговор |
| еремија, Јаблановић и ја.{S} Тко ће нас подјелити?{S} Ако Јеремија сам добије, рећи ће, е он је |
| дбијају — рече стражар Сукало.</p> <p>— Подла душо, нама треба свјетлости и слободе, свјетлости |
| о им шташе добра чинити.</p> <p>— Такав подлац као и ти, који сте сви створени да нас муче.{S} |
| ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би подбадању српске властеле.{S} Да их с пута |
| огао одбити.{S} Још један, пак Јеремија подлећи мора.</p> <p>Велика је брига Јеремију обузела.{ |
| на Мађарску нападати, ’де би ова морала подлећи.{S} Маџари, опет, од нас изискују да смо увек п |
| ако без савеза са Мађарима турској сили подлећи мора, па ће и народ све изгубити.</p> <p>Кад је |
| и ћеш на велики отпор, којем ћеш морати подлећи.{S} Знаш колика је Облачићева партаја, а знаш и |
| <p>Седе на кожним гривним јастучић’ма, подлога им је чиста трава и земља, коју ће деспот наско |
| давати ни продавати.{S} Он је сад само подлога Јеремије, а кад се Јеремија блага дочепа, тко з |
| е зло на све стране, властелини, турске подлоге, отеше матери башчине, која затим од рада умре, |
| а млада и материном упливу неограничено подложна.{S} Младића странствујуће мисли нису је могле |
| , а за то нејма снаге, па тек буде туђа подлуга.{S} Код мене је право Немањића, <pb n="531" /> |
| пустио.</p> <p>Срећа, нестало војводама подмлатка, да бруку преткова не насљеде.</p> </div> <di |
| лу скројен, но у његовом срцу лежала је подмукла пакост.{S} При том је био оштроуман и властољу |
| ан.{S} Његов стас, његова брада, његове подмукле очи, биле су често у разговору.</p> <p>— Како |
| јединац, мора над оцем лебдити — рекне подмуклим гласом Русна.</p> <p>— Ђурађ и Војновић у шес |
| читање, јер би извртањем, кревељењем, и подмуклим гласом јошт могао у најозбиљнијем часу и осећ |
| мо поразговори.</p> <p>— Она обично пре подне с једном девојком овуд се шета, па одавде иде к ц |
| ковић турском султану отиду и примирије поднесу, а донде да се има војска покрепљавати.</p> <p> |
| како би таков јунак као Марко тако што поднети могао?{S} А поред тога мислио је да би, као нас |
| ртљаг, товари блага.{S} Деспот и Јерина поднећеду Жичи богу угодан дар.</p> <p>У својти су и де |
| зтим може га убити.{S} Нек пије ко може поднијети, и колико може, и то тајно, који не може, нек |
| но куд хоћеш, ја ћу султану и на дивану поднијети, даћеш за турску војску заиру, и све што је п |
| лупца.{S} Мир је склопљен и потписан, и поднијеће се султану на потврду.{S} Србија што је у мој |
| од гора спусте се доле, ако би Турци на подножију покушали да обалу Дунава препрече.{S} Но од т |
| ми миндерлуци унаоколо, а на њима и код подножја душеци.{S} И у среди су велики рахат-душеци.{S |
| неће да нас напада него пријатељство ми подноси и драгоцене ти, као што видиш, поклоне шаље — о |
| адне.</p> <p>Бајазит је срамоћење мушки подносио.</p> <p>Милева једнако јеца; ко би знао, да ли |
| мотиш манастир“.{S} Ја сам све то мирно подносио чекајући крај искушенија и моје невоље.{S} Но |
| ступити, нисте кадри искушеније смирено подносити?{S} Тако је отац Герасим искушенике укоравао. |
| о имао Марко.{S} Његов цео живот је мом подобан, но гледаћу да не прођем као он, но да моје душ |
| астане славно доба, загуди на њима њему подобан детић.{S} Па је тако сирома’ Грман на слободној |
| и руменог, косе смеђе, очију плави’ на подобије неба, које жртвујућу се невиност изјављују.{S} |
| ојаких, ето као што је Мелентије и њему подобни; но ти, као што већ једном реко’, главу би за в |
| муке за мене који сам се већ вина пити подобро навикнуо.{S} Они веле: искушеник треба да са би |
| даде вина пјевцу, који искапивши једну подобру чашу и погладивши своје бркове, узме гудало и г |
| давна подозрителан био Ђурађ, сад је то подозрење душу Стевану мучити почело.{S} Бојао се за се |
| астовати деспота.{S} Утолико је већма у подозрење код Турака долазио.{S} Турци га позову да им |
| S} Но баш због тога постане служитељима подозрителан.</p> <p>— Дед’, Митре, шта га гледамо толи |
| ро упамти.</p> <p>Стевану је већ одавна подозрителан био Ђурађ, сад је то подозрење душу Стеван |
| до, јер богатства доста, гостију свагда подоста, и то понајвише великаша.{S} Који се ту покалуђ |
| еговом трону, или столици, која је била подоста велика тако да се цео човек у њој изгубио и кој |
| најбољи јунаци?{S} Да ли их код нас има подоста?</p> <p>— Тога има доста.{S} Ту су Обилић, Коса |
| ног српског господства.{S} Соба било је подоста, но исте нису биле украшене, као што су раскошн |
| бано, и међу самим калуђерима налази се подоста, који су на сваку промену научени, само да им д |
| /p> <p>Што ће се сад разговарати, то су подробни описи, шта се ком десило, и како је породица ж |
| калуђером.</p> <p>Ферхад исприча им све подробно.</p> <p>Већ је ноћ, и једнако се прича.</p> <p |
| — Код Турака.</p> <p>Тако су још дуго и подробно распиткивали о целој битки, па напослетку, вид |
| стигао, одмах се султану пријавио, и о подробностима га известио.{S} Султан је са нацртајем за |
| логу у властели, па би му се јошт могли подругивати да је потурченик, а овамо бољи је хришћанин |
| шати.</p> <p>Са свију страна се Голубац подседа, опасује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| отова доста јака, а да би могла Београд подсести и освојити, пре нег’ што би Жигмунд помоћ посл |
| шао наруку без да су се Турци и најмање подсетили.{S} И на дивану он је султана привољео да при |
| не само познат, већ некако и душмански, подсећа се да тај глас њему негда није повољан био.</p> |
| ом Ферхад-паше.{S} Све се већма и већма подсећао.</p> <p>~—Напротив, Харалампије није познао у |
| аје му све жиле, без да Харалампије што подсећати се може.</p> <p>— Знаш шта желим, немаш вина. |
| и.{S} Држасте га тада за правог лудака, подсмејавасте му се, што је ваше неприлике на видик изн |
| ти стражари могу шале с њима збијати на подсмех, јер ма и слепи, чувају углед и достојанство пл |
| као би није то тај Петошко, који је жив подсмех негда био.{S} Глас Петошка се у љутим бојевима |
| ара будала, и с њим су великаши и слуге подсмех правили.{S} Има таквог доба кад су мудри будале |
| титу калуђера.</p> <p>— Не треба шалу и подсмех проводити с оним људ’ма који се са светињом бав |
| гом сталежу ни живети могао као предмет подсмеха, а можда и гоненија.{S} Турци су ме бољма позн |
| ноћу тумарати</p> <p>— рекне један млад подсмешљив момак.</p> <p>Но Грман се на истог слуге реч |
| г предмета, кад му љубопитне туђе очи и подсмешљив поглед не сметају.{S} Нек Светислав осећа бо |
| је на оца Харалампију, који је такођер подсмешљив поглед на Петошка бацио, радујући се што ће |
| з сваке забуне, гордо, осмевајући се на подсмешљиве госте.{S} Особито, пак, са задовољством гле |
| Калуђер!{S} Црвени калуђер! — викали су подсмешљивим гласом несташни служитељи.</p> <p>— А шта |
| је какве вештице — одговори други слуга подсмешљиво.</p> <pb n="250" /> <p>Калуђер још није се |
| у животињу необичну, биће смјеха — рече подсмешљиво Петошко.</p> <p>Докле је отац Леонтије мирн |
| ти и од ње гајде начинити — одговори му подсмешљиво Петар.</p> <p>— Па да могу таковим дедацима |
| показао, и није дао приметити да га та подсмешљивост врећа, премда му је на срцу друго нешто л |
| сасвим мудар?{S} Моје ријечи су биле за подсмијех, смет; но у смету нађе се чисто зрно, које и |
| задобије.</p> <p>Русна је једнако Вука подстрекавала: зашто да буде он потчињен деспоту, кад с |
| ревијати, па ако се у једном магновењу, подстрекнута с плачем, одрицала Турчина и Светислава ка |
| ри ти не могу наудити, јер ће те султан подупирати.</p> <p>— Дакле сад с Маџарима против Турака |
| о је жеља султана, а ја ћу то на дивану подупрјети.{S} Плаћаћеш данак султану, ал’ и то је боље |
| ити.</p> <p>То изрече Ферхад па устане, пође напред, отвори врата да види је л’ тко близу да се |
| јућег оца Леонтија и цео у црно увијен, пође ближе к том жагору, не би ли наишао на каквог слуг |
| етке.{S} Та није полудила да за Турчина пође, код ког се не би смела ни часним крстом прекрстит |
| угу.</p> <p>— Ал’ помисли да за Турчина пође?{S} Та то сваког Србина болети мора!</p> <p>— Али |
| опасност дођем, ја ћу преокренути, кад пође са мном да му град предам, то ће он једва дочекати |
| , цео свет му се клања, а како натрашке пође или пада, онда му леђа окрећу.</p> <p>Отац Леонтиј |
| ино, јер ако започне као делиман, и не пође за руком, обрука се, онда од султана му гајтан на |
| азаћу Милеви да би боље било да за мене пође, него му поглед поклони.{S} Виђао сам га при трпез |
| итом.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња, и пође у конак, баш у ону дворану ’де се Јеремија негда с |
| м Петошко — одговори Ферхад, па уставши пође к деспоту говорећи:</p> <p>— Дај да ти пољубим дес |
| брини се, оче, ако цела ствар за руком пође, ту си и ти с нами, твоје изостати не сме, израдић |
| она пре у ватру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да и помисли на другог.{S} Но она, поред све |
| скут и кољено цјеливам.</p> <p>Поклисар пође да цјелива, ал’ он да знак руком да га одбија.{S} |
| Јеремију мотри, а са осталом војском да пођемо на Крушевац, па онда да ослободимо Ново Брдо.{S} |
| елење да, кад устреба, пред непријатеља пођеш.{S} Требају нам и овде јунаци да створе нову преп |
| p> <p>— А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођи и ти у Једрене.</p> <p>— Док падиша мир не утврди, |
| благо, па искупљује силно робље.{S} Ја пођо’ за Марком, и поче’ с њиме левентовати против турс |
| а можеш одмах провалити их како за мном пођу.</p> <p>Јаблановић мисли се, па после почивке рече |
| но рођењу свом почитована бити, и ништа пожељети неће.{S} На овај начин можда ће се она приволе |
| /p> <p>Затим наздрави Петошко: — Да бог поживи све будале, ја се морам за будале постарати.</p> |
| ри патријарх.</p> <p>— Само њега да бог поживи — потврди Милица.</p> <p>— Само ми се то не допа |
| — Све се то може још збити, само да бог поживи цара.{S} Он је већ после Вукашинова пада Србију |
| иком, путује и чини наредбе да се народ пожури за зидање Смедерева, да кулуковати мора ако неће |
| паша то изрече и довикне слугу, који се пожури и све што треба наскоро донесе, пилава, овнујско |
| } Жигмунд и Лошонци у забуни нису га ни позвали упомоћ, а деспот без захтева Жигмунда не хтеде |
| роклицала је та неслога.{S} Косово поље позвало је на слогу, и који сложни беше, дошли су.{S} Н |
| мора предати.</p> <p>— На вјеру сам га позвао, ријеч погазити не могу.</p> <p>— Господару, про |
| осле битке код Искре, на вјеру је Турке позвао, и ником зла не учини, на ријеч пуштао их је сво |
| један Петошко...</p> <p>Петошко је био позват, да смутну свадбу мало развесели.{S} Грмана није |
| закључе још једаред, ал’ последњи пут, позвати Јеремију да преда Голубац.{S} Деспот ће на се п |
| еш ићи с војском као чауш под Голубац и позваћеш Јеремију под чадор мог везира, ђе ће му се бла |
| р те се одма’ упуте у башту к царици на поздрав и поклоњење. </p> <p>Јеврем је био осамдесетоље |
| > <p>Двори су већ готови, а деспот шиље поздрав Јерини, да су двори готови, и да буде спремна з |
| /p> <p>— Част теби, војвода, доносим ти поздрав од земље господара деспота Ђурђа, да му дођеш н |
| нда ми је лак рачун са Стеваном.{S} Мој поздрав Русни.</p> <p>Харалампије отиде.{S} Ђурађ остан |
| оче? рекне Новак после обичног јутарњег поздрава.</p> <p>— Ја сам за једно два сата починуо ал’ |
| водити има.{S} После обичног међусобног поздрава [рекне царица:]</p> <p>— Ја сам ову ноћ боље п |
| уги договор беше приређен.</p> <p>После поздрава и отпоздрава мало заседну, и за_мало трајаше, |
| да у бољем се видели.</p> <p>После ових поздрава и отпоздрава, настане тишина.{S} Све већ мирно |
| > <p>Уђу у трапезарију код Ферхад-паше, поздраве се и поседају.</p> <p>Ферхад их је већ ишчекив |
| двору што је кнежевић сазидао.{S} Ту се поздраве и изгрле, брат и сестра.{S} Суза кане из очију |
| е, изиђе ван на дочек Јеремији с ким се поздрави и пољуби.</p> <p>Јеремија је угледан делија, м |
| чује од Косова? — запита Новак, најпре поздравив га скупа са патријархом.</p> <p>— Ја сам већм |
| — Изговори све.</p> <pb n="330" /> <p>— Поздравила те Русна, и јавља ти да ствар добро стоји.</ |
| } Бог вам дао сваку срећу и довољство — поздравио је госте громовитим гласом.</p> <p>— Бог ти д |
| ад-паше.{S} Зато није се хтео с пута ни поздравити са Јеремијом, јер би га овај одмах под закри |
| ка на откупној цени Голупца.{S} Нит’ га поздравља, нит’ шири руке да се с пута дошав пољуби.{S} |
| ани Једрене засели.</p> <p>Но кратки су поздрављаји, време је кратко, треба одмах послу прионут |
| у у трапезарију, Ферхад-паша рукује се, поздрављају се.{S} Ферхад-паша не пријави турски селам, |
| ина Раде и свита.{S} Присни и пријатељи поздрављају се.</p> <p>Јерина води деспота у дворану ка |
| трапезарију ступе, стану у ред, и пашу поздрављају.</p> <p>Ферхад-паша седи високо на душеку п |
| згледа као Србин у турском руву.</p> <p>Поздрављају се као стари познаници, пријатељи.</p> <p>Б |
| те као господара ове земље, овог града поздрављати, хоће л’ остати двори наши.</p> <p>— Град ј |
| ши.</p> <p>— Град је њихов, а мене ћеду поздрављати као земље господара, а ови двори у овом гра |
| тријарха био.</p> <p>Харалампије добије позив од Русне.</p> <p>Он није на себе дао дуго чекати. |
| арском стану.{S} Ту је краљ им Жигмунд, позива на предају, но Јеремија не да града.{S} Идем на |
| о је, неслога је Србе утукла, сватко се позива на слогу, ал’ нитко је не љуби, ми не можемо све |
| оме кућу освоје, па га нов госа у госте позива.{S} Па кад се од Жигмунда отпадиш, онда се не мо |
| рикну као лав и своје у ред и нови бој позива.{S} Демишћије се испрекрштају са мађарским сабља |
| њигом, ’де деспота Ферхад-паша на диван позива у манастир Богородице.</p> <p>Ферхад-паша и усме |
| дрени цар Амурат паше и везире на диван позива.</p> <p>У Једрени, стародревном граду, Турци су |
| .{S} Седа брада и голо му чело на диван позива.</p> <p>Сва пратња је спремна.{S} А ту је већ и |
| >XXIII</head> <p>Сутрадан султан Амурат позива паше и везире на диван.</p> <p>Скупљени седе, а |
| тевана би то спечалило, а крв на освету позива; пустити их слободно, и то је опасно, после смрт |
| адни вуци окупили се, опселили су град, позивају упомоћ Алаха да једаред рахат одморе се на зга |
| p> <p>Султан пак ухвативши се за браду, позивље се на бога и Пророка, да ће реч одржати.</p> <p |
| гала на крај света, него што би и самом позиву у харем сљедовала.{S} Но онако треба ту красну п |
| ких калуђера, који се душом и срцем том позиву предао, и ком се истинито посветио, из чистог ув |
| воду и властелина.{S} На њему је долама позлаћена, пуцета од драгих камења у златном оквиру у с |
| си му на јастуку од црне дибе, унаоколо позлаћено, са висећим на четир угља златним китицама кљ |
| ја увређено срце насљедио, које се лако позлеђује.</p> <p>Султан Мехмед са чешћу их је дочекао. |
| .</p> <p>Но ипак Харалампија не може да позна некадашњег Петошка.{S} Тко би и помислити могао д |
| ом.{S} Држање му беше благородно, да се позна да је негдар војник био.{S} Кад га је когод овако |
| познавао је доброту патријархову, који, познавајући светске слабости, са светитељском смиреношћ |
| Голубац у мађарске руке.</p> <p>Деспот, познавајући турске шеретлуке, био је у својим положају |
| .{S} И Вуков је отац такав исти био.{S} Познавала сам га још на Душановом двору.{S} Са његове г |
| почну се световати.</p> <p>Деспотовица познавала је нарав деспотову, читала му је на лицу борб |
| и увидио зашто деспот неће на Турке.{S} Познавали су његову сталност, па нису се више препирали |
| љу, Србљи да се Турцима умиле.{S} Власи познавали су добро предел битке.{S} Турци не могу да се |
| и читаво куд хоће повући.{S} И Турци су познавали деспота, знали су да у приликама и с малим ве |
| ове ковао.{S} Па и на самим служитељима познавало се да је господара нестало.{S} Постали су сме |
| би, да би се Голубац што пре предао.{S} Познавао је Турке и њихову бојазан да Мађари са Србима |
| и Јеремија као вођ и јунак.{S} Ђурађ је познавао његову моћ, па се у многим стварима с њиме све |
| и надао великој награди.{S} Но Ђурађ је познавао његово злоковарство; он је знао да Харалампије |
| ити, па тек онда даље.</p> <p>Султан је познавао гордост и непоколебивост деспотову.{S} Најпре |
| јман, као стари Муратов слуга, добро је познавао живот и одношаје противни’ народа.{S} Знао је |
| д већ у песмама слави.{S} Лично га није познавао.{S} Он запита за Марка.{S} Турци му одговоре д |
| рода човека.{S} Да га је мој брат Хафиз познавао био, како би га био прославио!{S} Његово име у |
| се чест војничка не повреди.{S} При том познавао је доброту патријархову, који, познавајући све |
| није му за руком изишло, јер није добро познавао унакрст свуда пружајуће се стазе, па је баш на |
| ега начинила.</p> <p>Њега је отац добро познавао и хотећи га у свим струкама за будућност препр |
| паситељ рођен и мучен.{S} Опће су учили познавати разне народе и њи’ове обичаје, па измучени вр |
| гордим великашима и војводама учио сам познавати оно што народу шкоди.{S} Не једанпут као мним |
| кори кораке, види три крваве лешине.{S} Познаде их.</p> <p>— То су Јеремија, Јаблановић и Харал |
| луђерски хаљина, но преобучен, да га не познаду, дошао је Харалампије да важну ствар Ђурђу саоп |
| ако браду са мантијом покривао да га не познаду.{S} Но баш због тога постане служитељима подозр |
| ода Раде обучени су арнаутски, да их не познаду Турци, да не буде зазора.{S} Но бимбаша познао |
| у забуну и жалост калуђера.{S} Одма’ се познаду.{S} Старији калуђер сузе низ образ рони, млађи |
| иче.{S} Па ни он сам не жели се натраг, познаје он неслогу у властели, па би му се јошт могли п |
| годио је шта је на срцу Харалампији.{S} Познаје му све жиле, без да Харалампије што подсећати с |
| ће господство с никим да дели, добро га познаје, <pb n="425" /> њему само да се докопати власти |
| натакнуте главе.{S} Деспот гледи канда познаје те главе, ускори кораке, види три крваве лешине |
| Не има се куде.</p> <p>На лицу војвода познаје се самртно бледило.{S} Страшна је њихова борба |
| , и да им не буде квара.{S} Ферхад-паша познаје Хилендар и поглавара му, не једаред спашавао је |
| ази на њега.{S} Одавна њега Ферхад-паша познаје, не верује му.</p> <p>Већ су на путу, Ферхад-па |
| их усхитителних ствари живи, који их не познаје и никад не зажели, јер онда није њиховом упливу |
| е горе и јаруге, реке и потоке у Србији познаје, и онде ниче, ’де човек не би ни помислио.{S} Т |
| ј мудрог вође, који своје људе и предел познаје, тешко да би Исак-паша успео.{S} Зато деспот је |
| д њега заболела не би.{S} Он тебе добро познаје.</p> <p>— Ха, ха!{S} Краљевић Марко, господар о |
| у управљању миром, све околности добро познаје, и најслабија му страна, то јест властољубије, |
| бојим? — не бојим се ни стотину ђавола, познајем ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га вребамо, а ви дру |
| ала у двору цара Лазара.</p> <p>— Знам, познајем га, ја га виђа’ у Крушевцу у царским дворима.{ |
| знај... твој мач је кадгод Лазарев био, познајем га добро од детинства јошт, па је без сумње тв |
| ин међу нас и Угре.{S} Сад је време.{S} Познајем Турке.{S} Служио сам их, они су мене служили.{ |
| ју скупити, па ће онда све теже ићи.{S} Познајем добро Новака и Драгаша; они, по свој прилици, |
| је ваше неприлике на видик изнашао.{S} Познајем вас све у главу, били сте млади, као и ја, нег |
| ви војводе, Јеремијо и Јаблановићу.{S} Познајем вас одавна, и ви ћете мене скоро познати.{S} И |
| ознајеш ли изближе Светислава.</p> <p>— Познајем га.{S} Он је мекши од калуђера.{S} Док се Војн |
| ће доћи, можда ће се предати.</p> <p>— Познајем Јеремију, он добро не мисли.{S} Ако дође па од |
| и их Краљевићу добро познајеш.</p> <p>— Познајем и њи’ и вас.{S} И ти си кадгод кнезу против Ма |
| Може лако бити.</p> <p>— Та по речи те познајем да си Србин.{S} Реци ми, да од бога нађеш, отк |
| и се на спас моје душе, да га исто тако познајем као ти.{S} Он је ревнатељ народу, <pb n="533" |
| да нам је Голубац у рукама, ал’ колико познајем Јеремију, града издати неће, затезаће се.{S} В |
| спомену да Ферхад-пашу, Петошка, добро познајем, и да смо пријатељи.</p> <p>— Све би’ ти тако |
| познати.{S} И тебе, Харалампије, добро познајем, и ти ћеш мене познати.{S} Народу сте се споља |
| ше а без вођа не може се никуд.{S} Тому познајем из љути’ бојева, у највећем покољу и нужди зна |
| и имамо толико, све окаљених војника, а познајемо и слабије стране Тураках, и они су сад доста |
| ерхад-паша прослови.</p> <p>— Одавна се познајемо, деспоте, и твој делија, што га именова, војв |
| ?</p> <p>— Тако богме.</p> <p>— А да л’ познајеш мог сина, Милана Војновића?</p> <p>— Врло добр |
| дају.</p> <p>— Но, то ми је драго.{S} А познајеш ли изближе Светислава.</p> <p>— Познајем га.{S |
| је твоје мнење спасително.{S} Ти добро познајеш великаше, па ћеш и најбоље знати како ваља с њ |
| ини саветници.{S} Ти их Краљевићу добро познајеш.</p> <p>— Познајем и њи’ и вас.{S} И ти си кад |
| инио, да ми остали потурице, који ме не познају да сам и сам тај, на путу не стоје.{S} Они су ж |
| .{S} Давно беше.{S} Још се у пернатости познају некадашње јуначке клице.{S} Држим да ти је, дес |
| ли, онде ви тек почињете.{S} Угре Турци познају само као поражене, Срби су, кад су међу собом с |
| лице доста румено; још се на истом лицу познају две боре сабљом нанешене.{S} Хаљине су му биле |
| а, <pb n="215" /> тадањег кнеза Лазара, познала, одавде се она за истог удала.</p> <p>Милица у |
| о се тако из превиђења догодило и да је познала била калуђера, не би ништа од тога било.{S} Зат |
| црно к њој приближава.</p> <p>Она није познала калуђера, па са страхом побегне унутра и остали |
| можда и гоненија.{S} Турци су ме бољма познали.{S} Код њи’ и луди су у великом почитанију, осо |
| вања.</p> <p>Када су га унутра видели и познали да је то црвени калуђер, роди се такав смјех и |
| очекива настајући дан.</p> <p>Сутрадан, познало се на свачијем лицу, да се што велико стало.{S} |
| p> <p>И доиста све се то на њој одмах и познало.{S} Њене невине очи добију одмах неку већу ватр |
| је сва земља изгубљена.</p> <p>Из речи познало се да је деспот јако забринут, канда предвиђа н |
| нџерић буле су извиривале.{S} Међу њима познам моју Цвету.{S} Можете мислити како ми је било.{S |
| м руву.</p> <p>Поздрављају се као стари познаници, пријатељи.</p> <p>Бимбаша зна да ћеду се неш |
| Турци, да не буде зазора.{S} Но бимбаша познао их је, и води их у трапезарију, ’де Ферхад-паша |
| поглед баца на Харалампија, канда га је познао.{S} Можда га не би познао био, давно је већ било |
| ао.</p> <p>~—Напротив, Харалампије није познао у Ферхад-паши негдашњег лудака Петошка.{S} Тко б |
| и жалост таложи.</p> <p>— Откако сам те познао, Хасане, сву невољу лакше сносим; у теби, у Турч |
| , канда га је познао.{S} Можда га не би познао био, давно је већ било кад га је Петошко у манас |
| ени буду, да не би Ферхада међ њима тко познао.{S} А то је лако, има потајни’ ходова, од куд не |
| ивоту виђео, али не знам где; ма откуд, познат си ми.</p> <p>— Може лако бити.</p> <p>— Та по р |
| што га именова, војвода Облачина Раде, познат ми је.{S} Давно беше.{S} Још се у пернатости поз |
| а, био му је Петошко са својих лакрдија познат.</p> <p>Новак, да би мало забунио Петошка, почео |
| адњи живота и владе.</p> <p>Јеремији је познат био уговор деспот-Стевана са Жигмундом, и да се |
| се лако разберу, глас Ферхад-паше им је познат, ал’ не знаду ’де су га чули.{S} Харалампији <pb |
| n="479" /> тај глас долази сада не само познат, већ некако и душмански, подсећа се да тај глас |
| и лакрдија са којих је целом Приморију познат био.{S} Петошко није био луд као што су га држал |
| p>Баца очи на све стране, дворана му је позната.</p> <p>— Знам, био сам о’ђе више пута још као |
| у, ако га сам деспот не би споменуо као позната пријатеља, већ да је тај глас преко другог начу |
| ничево, Ресава.</p> <p>Јеремији су биле познате све тајне сплетке, којима се српским народом по |
| овао.{S} Српске војводе тражиле су себи познате паше и везире, да се с њима забављају.</p> <p>П |
| а Ђурђеву главу.{S} Све су му околности познате; он се мисли, па мисли на то да свакако своју и |
| се изрезана два велика ува какова су у познате животиње великих ушију — седео је без сваке заб |
| ба заробили.{S} Ко ће га сад као човека познати.{S} Бадава га Раде очима тражи, сва су ђеца срп |
| зи тиме проти’ Светиславу за први његов познати смеј. </p> <p>При том Милевин образ нека стидљи |
| алампије, добро познајем, и ти ћеш мене познати.{S} Народу сте се споља показивали као пријатељ |
| ш, да не видиш ко говори, опет би морао познати глас страдалника.</p> <p>Погледај, ко је у тој |
| знајем вас одавна, и ви ћете мене скоро познати.{S} И тебе, Харалампије, добро познајем, и ти ћ |
| нковић, Војновић и Змај-Облачић ишли су познатим пашама у посету.{S} Турци, гледајући на њи’, н |
| бива код млоге господе да поред сијасет познатих и непознатих јела човек гладан остане.{S} Глав |
| Војводе, јунаци, ви стубови Србије!{S} Познато вам је како српски народ од косовске битке стра |
| хришћанску, и све да потурче.</p> <p>— Познато вам је да је деспот Стеван лане са Жигмундом, у |
| стрпељиво преслушати.{S} Вама је свима познато, у каквој сам био опасности скупа са народом ка |
| жели с тобом у миру живити.{S} Теби је познато, да српски народ сада нема главе.{S} Царица је |
| рака млого Србаља служи.{S} Да ли ти је познато да ти је који од њи’ у нужди као брат помогао?< |
| елите.</p> <p>— Шта ми желимо, то ти је познато, цјео свјет да потурчимо.{S} Да срушимо Вукогли |
| и’ деспота подигао, онда, као што ти је познато, Турци дубље у вашу земљу упадну, и понесу са с |
| мал’ нисам ноћас мутно прошао, а ионако познато је да ми калуђери знамо тајну чувати.</p> <p>На |
| Новака и оца Леонтија сваком је већ то познато било.{S} Није ни чудо.{S} У двору, као год у ма |
| та ваша јошт Србију сатрти не може, јер познато ми је да је у Караманији буна, као што и сам зн |
| аш ујак, Ђурађ Бранковић, то вам је већ познато, сад он градове Жигмунду предаје, но Јеремија Г |
| дић, тумарају тамо-амо, не би ли каквог познатог роба видели.</p> <p>Около Тамерлановог шатора |
| је све ближе не би л’ наишао на какову познатог већ образа особу.{S} Тако се мало-помало већ п |
| је на њој госпоштина, и како је видиш, познаћеш да је владарка.</p> <p>Седне на сребрн стол и |
| е Облачина.</p> <p>—- Тако је, потомци, познији нараштаји ћеду то учинити, сад само нек се спас |
| аша разабере се.{S} Заповеди бимбаши да позове војводе Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{S} |
| двору стањен, и једва чека да га Ферхад позове.</p> <p>Ферхад-паша целог пута показивао се као |
| > <p>Како се свршило, иду ван, и Ферхад позове оца Радосава у трапезарију, има да још нешто каж |
| ао улака са свитом и писмом Јеремије, и позове Јаблановића на предају.{S} Јаблановић дође са св |
| ="492" /> <p>На те речи устане Ферхад и позове их у доглавну ћелију, ће је у сахрани благо.</p> |
| >Милица представи своје жалосно стање и позове све да јој буду у помоћи.</p> <p>Патријарх замол |
| n="472" /> <p>Исак-паша уђе у Голубац и позове диван.{S} Ту је Ферхад-паша и остале паше.</p> < |
| ти, па опет зло.</p> <p>Бајазит у диван позове своје паше, и с њима се саветовао шта се сад има |
| јбоље би било да се деспот на покорност позове, а султан да га у милост прими.</p> <p>Исак-паша |
| {S} Деспот ће на се примити да Јеремију позове.</p> <p>Деспот оправи улака Јеремији да дође у њ |
| нем са грчким кнежевима и војводама, да позовем војводе да нам буду у помоћи против пексијанске |
| сом деспот.</p> <p>— Па зашто га сад не позовеш? — запита Леонтије.</p> <p>— Сад ту он није од |
| дозрење код Турака долазио.{S} Турци га позову да им помогне један град отимати, а он, дошавши |
| Татари на брзи коњи језде у Крушевац да позову оданде индат, који ће поћи на Голубац.</p> <p>Те |
| до тог не може доћи, а оно да јој мало поиздаље и претњу Вукову јави.</p> <p>Гости су ступили |
| дијета рекла?{S} Кад бисмо опет за рат поискали новац, не би нам га дали, јер се новац даје на |
| жи силног татарског војводу.</l> <l>Тад појави с’ силни Татарине,</l> <l>Па на Србље издалека в |
| друго што измислио.{S} Ти ако се одма’ појавиш, наићи ћеш на велики отпор, којем ћеш морати по |
| уше на јуриш, а каква боља кад се Турци појавише.{S} И то појавише се бујно и бурно.{S} Голубац |
| ква боља кад се Турци појавише.{S} И то појавише се бујно и бурно.{S} Голубац беше зрело воће д |
| злићи, блед месец, уштап тек из призора појављује се.</p> <p>У чадору седе деспот и Облачина Ра |
| очи.{S} Кад се у мравку, у биљки љубав појављује, Бранковића унуци, при првом раздрагању срца, |
| тоји Аја-Софија, онде се слава Христова појала.{S} Где сад Фанариоти живе, у Фанару, онде су Ка |
| ови побожни калуђери појединце на хору појали!{S} Како је морало бити на светој литургији, как |
| вних јунака.{S} На <pb n="376" /> тужно појање сви сузе роне, сва црква тужно изгледа, богзна х |
| буру врло добро певао, з’ото кад је год појао у цркви, поред свег лепог гласа нешто чудно, смеш |
| то чудно, смешно је издавало.{S} Кад је појао на бденију „<title>От јуности мојеја</title>”, и |
| ном ушамљена, као у дувне, танак златан појас показује да је на њој госпоштина, и како је видиш |
| е Облачина.</p> <p>Сад Ферхад извади из појаса на листину, и преда деспоту.{S} То је потписан у |
| ла.{S} Биљензуке, разни украси за врат, појасеви и тако даље пливали су у светлости.</p> <p>Мил |
| алпак са црном челенком, бедра обвијена појасом, црном дибом, и сам војвода Кајица, тај бисер о |
| >Отац Харалампије од радости насмеја се појаче на Петошкине речи, и као неку малу освету изрази |
| le>Плачу и ридају</title>", у суглас му поје црни калуђери.</p> <p>Да си видио како ти јунаци, |
| ком побожним Мелентијем.</p> <p>Војводе појединце заклињу се, па онда сви у један глас:</p> <p> |
| те земље саме себи остављене мораду се појединце бранити против силесије турске и лукавства мл |
| и Тамерлану сузу натераше кад се тукоше појединце против Татара као орлови против вранах.{S} Ве |
| мунда откине зато да нас после завади и појединце утамани.{S} Засад смо обоје смирени, ал’ кад |
| орало бити, кад су ови побожни калуђери појединце на хору појали!{S} Како је морало бити на све |
| умарали, а ја би’ онда изишао па би’ их појединце рибао.</p> <p>— А откуда би ти знао да има мл |
| и ви, који богу служите, <pb n="382" /> појте у вечиту славу великог деспота Стевана, а да му у |
| p>Бура престане, месец изиђе, и у тихој појци ветрић ћаирка над мртвим јунацима, и јутарња роса |
| а, ако се и јесмо после тога који пут и покавџили?</p> <p>— Кад су год Турци у највећој опаснос |
| идила.</p> <p>Петошко, ступивши унутра, покаже весело лице, веселије нег’ икада, баш као да је |
| еко не пада.{S} Но ивер у жару треба да покаже од каква је дрвећа.{S} Омладак нек покаже да је |
| околу сместити може, а да противницима покаже да је кадар бранити се.{S} А и сам Јеремија је б |
| и, извади испод проја крст, пољуби га и покаже.</p> <pb n="486" /> <p>— Ево часна крста, у то з |
| приближи се владики да га пољуби, овај покаже прстом на деспота као земље господара, те тако п |
| не усхте одма’ с бојом напоље; она јој покаже благо од Бајазита послато.</p> <p>— Видиш, кћери |
| каже од каква је дрвећа.{S} Омладак нек покаже да је из доброг корјена прорастјео.{S} И ја сам |
| ита, где га је видела.{S} Она им прстом покаже правац.</p> <p>— Ено онде, недалеко од јеле, вид |
| и и ветар ти убаве шалваре и дивни стас покаже, а ти тек онда жалиш што ниси Турчин.</p> <p>Но |
| не тражи стана, већ зове деспота да му покаже сву околину Смедерева, и унутарност.</p> <p>Десп |
| и да се на њи’, на Турке, наслањамо.{S} Покажемо ли да се на Турке наслањамо, онда се опет заме |
| ом у пријатељству живети, ако и ти њему покажеш право пријатељство.</p> <p>— А шта жели твој от |
| одсада као и досад, ја сам твоја сабља, покажи пут куд да удара — рече поуздано војвода Облачин |
| ђаво не спава, а знаш какве су женске; покажи им само светлост поред које блистати могу, па је |
| био.{S} Не будемо ли са Угрима сретни, покажу л’ се Турци од нас јачи, онда ћу се за времена п |
| ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту показа као витез, био сам му у шакама, и пусти ме слобо |
| е, све младићи као борови — рекне Ђурађ показав прстом на једно пролазеће одељење-војничко.</p> |
| урђа?{S} Преци, родбина им је у том пут показала.</p> <p>У оно доба био је обичај претенденте, |
| ам ја био господар, па сам ју хтео због показане ми ’ладноће мало намучити.{S} У почетку нисам |
| тај наш повратак за чисто, бистро, њима показано пријатељство признати, па утолико већег имамо |
| Особито увидеће Турчин и моју важност и показано му пријатељство, јер зна да смо ми с нашом јез |
| ре, ’де је Ђурађ Турке хаметом потукао, показао се био и Јеремија као вођ и јунак.{S} Ђурађ је |
| обио.{S} У разним биткама против Турака показао се не само као обичан јунак, него као искусан в |
| и могао.</p> <p>Но, кад се зрак надежде показао, наиђе опет ново зло.</p> <p>Деспот већ одавна |
| .{S} И твој покојни, Русно, одвећ се је показао, но у доцнијим ратовима противу Турака, код Нов |
| ојне није му новац при руци.{S} Вољу је показао, можда би исплатио што рече, ал’ Голубаца не да |
| ове речи Маркове сваки је сажаљиво лице показао; нико није ни речице прословио, а Марко погледн |
| {S} Он је и сам на све то смешљиво лице показао, и није дао приметити да га та подсмешљивост вр |
| </p> <p>Патријарх се као анђео хранитељ показао.{S} На образу му је била написана жалост, но оч |
| е пред целим светом као какова кукавица показати.{S} Но све ми је већ додијало.{S} Сад само тра |
| кав гост ту био.{S} Па и игуман хтео је показати да је строг, да пази на ред.{S} Такови грешниц |
| каже да је издајица.</p> <p>— Време ће показати да је спаситељ био једне части војске.{S} Да њ |
| угинула лоза Краљевића Марка.{S} Ту ће показати Кајица војвода тко је први катана на свету. ’В |
| Милева није се више смела пред Србином показати.{S} Она је по вољи Јусуфовој само међу женским |
| веселије нег’ икада, баш као да је хтео показати да каткад и лудом дође време када је величаств |
| де показаће ненадмашно српско јунаштво, показаће да у Срба још није угинула лоза Краљевића Марк |
| лазити да се огледају.{S} Облачина Раде показаће ненадмашно српско јунаштво, показаће да у Срба |
| } Ја, његов унук од племена Бранковића, показаћу дјелом и животом, и смрћу, да за род и земљу ж |
| /> <p>— Ја мислим да кад до тога дође, показаћу да сам за сабљу рођен.</p> <p>Са овим реч’ма ц |
| ц, војвода Јаблановић са својом пратњом показаше се пред собама Харалампија који им насусрет из |
| ије волела, но споља јој се пријатељски показивала.{S} Вука није могла заборавити, па је његово |
| и слабије стране противустојећи’ народа показивали.</p> <pb n="277" /> <p>На све те претенденте |
| еш мене познати.{S} Народу сте се споља показивали као пријатељи, а да му већма леђа одерете.{S |
| увај да су они тек спољашње пред људ’ма показивали озбиљно лице и смиреност, а јошт мање, кад с |
| очи, племенит ход, једном речи, све је показивало да је од красног племена рођена.{S} Девојачк |
| укла, Јеринино фино лице сузама орошено показивало је румен који је пламом задат, танке усне ст |
| м патријарх, који је одвећ озбиљан био, показивао је на свом лицу неко задовољство.</p> <p>Мили |
| д позове.</p> <p>Ферхад-паша целог пута показивао се као прави турски паша прам Харалампији, го |
| " /> вољу.{S} Патријарх је озбиљно лице показивао, но није се могло на њему приметити да негоду |
| ер јој се његов образ одвећ поверителан показивао.</p> <p>Кад је отац Харалампије примјетио да |
| а стар, па је већ свуда велико јунаштво показивао, и веће војено одељење управљао.{S} Он је био |
| е му тако пријазан као што се у почетку показивао.{S} Сад му је тек брига, велики терет.</p> <p |
| да ли ће се према мене [не]пријатељски показивати, или са мном као добре комшије живети?</p> < |
| лампије заварава, он их моли, преклиње, показује <pb n="470" /> им прстом ћелије, тороњ на цркв |
| >Кантакузен свуд ’де треба показује се, показује, поучава.</p> <p>Деспот на брежуљку под чадоро |
| ушива.</p> <p>Кантакузен свуд ’де треба показује се, показује, поучава.</p> <p>Деспот на брежуљ |
| токе, обилате винограде, и свуд природа показује свој весели облик.{S} Какав ће облик добити та |
| у распетија прекрштене, лице јошт и сад показује му благост, канда се благошћу смеши, а какве б |
| и пре.{S} Сад се Ферхад-паша одрешитије показује нег’ на путу.</p> <p>Поседају.{S} Ферхад-паша |
| <p>Већ два дана прође, а деспот још не показује намере куд је даље рад одлазити.{S} Рувиму су |
| фалити, мада Ферхад-паша сад ’ладан се показује, јер њему је увек био добар, и обећао је при д |
| гледе на Харалампију, који брижно лице показује, но ипак ни бриге му није, кадар је лукавство |
| ио.</p> <p>Јеремија се мало разабере, и показује добро лице, да се не би Ферхад-паша о њему пос |
| ин и непријатељ, засад већим пријатељем показује, неголи буди ко други.{S} Помисли само да нам |
| ни благо.</p> <p>Ферхад стане, и прстом показује на благо.</p> <p>— Ево откуп Голупца, ал не за |
| ики терет.</p> <p>Ферхад-паша се ’ладан показује.{S} Није се Харалампији ни за’фалио за то благ |
| им загрљај’ма пријатељство уливају, што показује више нег’ сама реч.</p> <p>И јест диван јунак |
| амљена, као у дувне, танак златан појас показује да је на њој госпоштина, и како је видиш, позн |
| у клонуло.{S} Једини Стеван одважан дух показује, али шта помаже кад је јошт млад, па поред сви |
| љо моја од мегдана, управи сабљу куд ти показујем, против Турака.</p> <p>— И ви, вјерне војводе |
| о то се ја једно само чудим, како и сад показујеш толику наклоност, кад је, као што си сама убе |
| , напред телохранитељи деспотови језде, показују пут, за њима краљ и својта, остали војници ост |
| из њих говори. — Као угашене две свеће показују гар, сенку некадашње светлости.{S} Стражар вин |
| {S} У јунаку срце се стеже, а сузне очи показују му бољу душе.</p> <p>Деспот са Облачином отпут |
| људи, који велики дух и у упорству свом показују, особито када у уверењу живе да су они правича |
| /p> <p>— Твоје ријечи, деспоте, мудрост показују.{S} И ја држим да једно стадо једног пастира т |
| шаком пљесне, лица боре сумњичивост му показују.</p> <p>И самом Јеремији набора се чело.</p> < |
| почео?</p> <p>Има људи који велики дух показују онда када се, опште користи ради, другоме сасв |
| лепо, оштро и велики дух <pb n="272" /> показујуће.{S} Испод високог му чела и красни обрва, се |
| ви:</p> <p>— Дакле, овај је млади бег — показујући на младог Бранковића — син Вука војводе.{S} |
| Татара, са Турцима и против хришћана, и покаја’ се, јер увиђо’ да у Турчину пријатеља није.{S} |
| и имаш по мом налогу.{S} Можда се већ и покаја што ти тако писа, и можда ти сада и пише у Дечан |
| када су већ Турци мах преотели?</p> <p>Покајав се, престане напастовати деспота.{S} Утолико је |
| о треба, дао би си што и на намастир за покајаније и опроштај, па ти не би ништа смијетало — ре |
| његов разум, храброст, досетљивост, а и покајање за зла дела, и њега је држао за јединог који ћ |
| се искрено моли, видиш на њему изражено покајање и надњу.{S} Јерина скрушеним срцем гледа мрамо |
| и зли утеху налазе, у подвигу душе ил’ покајању.</p> <p>У Голупцу Јеремија војвода влада.{S} О |
| енађен, улака дозива.</p> <p>— Ваљда се покајао — рече Јаблановић.</p> <p>Улак уђе, поклони се. |
| манову једну ћелепушку, но за овај грех покајао сам се и на Св. Николу у Приштини, у цркви, вел |
| м се на њих ослањао.{S} Пазите да се не покајете.{S} Велика је ствар коју сте на себе узели.{S} |
| ијехе признаје, а који признаје, тај је покајник, и бољему греди.{S} Јест, ја сам био грјешник, |
| да спасем што се спасти може.{S} Ја сам покајник.{S} Згрјешио сам се о сродној крви, о крви нар |
| ри нису били великог рода, јер ти су се покалуђерили да уживати могу, и примали се од буди какв |
| и то понајвише великаша.{S} Који се ту покалуђерио, тај је морао вишег покровитељства имати, ј |
| з љубави и почитања прама слави божијој покалуђерити хтео, тај је само Пахомија тражио.{S} И до |
| па сваки који је био богат, па се хтео покалуђерити, овамо је долазио.{S} Ако је хтео ко да му |
| срце у деспота.</p> <p>— Доиста, бог ме покара што поста’ деспот. ’Оћете ми, Турци, отјети дије |
| S} И ја сам издајица, ако је Вук то.{S} Покашћу да нијесам издајица, и освјетлаћу образ мог пра |
| ај збори, његова ријеч је мудра, бич за покварене великаше.{S} Петошко, чу’ много о тим од десп |
| преко бимбаше да на веру дође, и што је покварено, поправиће се.</p> <p>Бимбаша је десна рука Ф |
| да Мађаре у примаку задржи и послове им поквари.{S} Јеремија је јунак, не да лако града.{S} Јаб |
| стиру, да докнади што су хусари и азапи покварили.</p> <p>Тај дан у почивки прође.</p> <p>Сутра |
| .{S} Већ је дошло време да на три вјере покидан народ са три стране сам себе убија.{S} Нека је |
| орике са круне српске.</p> <p>Србија је покидана, њени синови једно од другог одлучени, одродил |
| вом и поштењем.</p> <p>Но Србија је већ покидана.{S} Тек се у бајкама приповеда, у песмама тужн |
| , јер је Турцима нападај олакшан против покидане мађарске војске.{S} Ту се сад гледи како ће се |
| е Душанове од кнежевских пустолова тако покидане, да се већ против Турчина бранити не могу.{S} |
| е алах и пророк уједно спојио; а ви сте покидани.{S} Ал’ оставимо то на страну.{S} Дакле, ти си |
| Од снажног српског царства виде се тек покидани удови.{S} Балшићи, Црнојевићи на путу су да се |
| у, који је већ тако поцепан, удови тако покидани, разбачени, да их је и наћи тешко, некмоли опе |
| овезаном главом калуђери, све поваљано, покидано.</p> <p>Ферхад му исприча како су хусари на ма |
| привеже.{S} Све је то охолошћу властеле покидано.{S} Па Млечићи подбадају властеле једне против |
| адосав.</p> <p>— И сви калуђери били би поклани.</p> <p>То су говорили из опрезности, да си пре |
| је ловац, то волије.{S} А моју половину поклањам теби, деспоте, да градиш Смедерево, да накнади |
| ту; док је ко силан, док стачи давати и поклањати, цео свет му се клања, а како натрашке пође и |
| оштрим гласом пресече султан.</p> <p>— Поклисар без тога не сме натраг, макар му овђе главу ск |
| {S} Би л’ би нас паше подјелиле? — рече поклисар.</p> <p>Султан се насмјеши, паше главом махају |
| ино пити.</p> <p>— Можеш, ти си гост, и поклисар; ко Турчину служи, све му је слободно, твој ће |
| запита султан.</p> <p>— Имам — одговори поклисар.{S} Тури руку у шпаг и извади писмено.</p> <p> |
| , слободе, коју запитати — рече узбуђен поклисар.</p> <p>— Говори робе.</p> <p>— Ја сам био тај |
| мпије.</p> <p>— Е добро, тко ће ићи као поклисар Турцима.{S} Хоћеш ли ти, побратиме? — запита Ј |
| а преда град Турцима, ја идем зором као поклисар султану у Ново Брдо, да се уиме Јеремије погод |
| вас је Ђурђу издао.{S} Идем султану као поклисар, онђе ћу се за вас заузети, ваша је деспотовин |
| се, Ферхад-паша ће све наредити.</p> <p>Поклисар се ропски поклони, и праћен од сејмена изиђе и |
| ми да ти скут и кољено цјеливам.</p> <p>Поклисар пође да цјелива, ал’ он да знак руком да га од |
| н.</p> <p>— Побрини се, Ферхад-пашо, за поклисара Каралампоглију, нек буде твој гост, пази да м |
| исплатити може.{S} Преко мене као свог поклисара понуђа ти војвода Јеремија Голубац на откуп.{ |
| ам посље требати.{S} Сад нек доведу тог поклисара Каралампоглију, да му кажем да примам Голупца |
| што иште.</p> <p>Малочас, сејмени воде поклисара Каралампоглију.{S} Сејмени оружани стоје до њ |
| n="434" /> <p>Сејмени ухватили обе руке поклисара, па га вуку пред чадор.</p> <p>Поклисара пред |
| и л’ крочио.</p> <p>Султан промери оком поклисара, па прозбори.</p> <p>— Чујеш, робе, примам Го |
| рече озбиљно султан.</p> <p>Сејмени до поклисара пазе му на сваки миг и на сама уста, а да се |
| заврши, а Ферхад-паша води у свој чадор поклисара Каралампоглију.</p> <p>То је архимандрит отац |
| оклисара, па га вуку пред чадор.</p> <p>Поклисара пред отвореним чадором још држе док султан пр |
| у ред начини за пријем и дочек улаках и поклисарах, па се спреми на пут, и отпутује.</p> </div> |
| ана на свету. ’Вам ћеду долазити турски поклисари, који доносе даре деспоту и уверавају да ће г |
| баша пријави се, и донесе глас да су ту поклисари.</p> <p>— Нек се амо доведу, можда ћеду град |
| помен крстоносне <pb n="377" /> војске, поклон силног алеманског цара Фридриха Барбаросе велико |
| вето евангелије, у самом драгом камењу, поклон цара Душана, светлило се као сунце.{S} Србин је |
| едство од ђеда, који га је од Душана на поклон добио, и из тог пили на даћи после боја и побјед |
| ници, и књигу Светог писма Стеван је на поклон дао, и јошт дивно еванђелије, које се метне на п |
| оспода од Мљетака и Дубровника да учине поклон деспоту, јер је деспот мудра глава, његов глас ч |
| благу пливајуће представљају.{S} Она се поклон’ма обрадовала.{S} Ова радост јој је била први уд |
| им мачем се опасивати, зато учини с њим поклон другом ком — рече Видајић.</p> <p>Ђурађ пружи га |
| војом речи циља, удале се после обичног поклона од старији’.</p> <p>— Сад од Косовог поља долаз |
| логи рекоше:{S} Нек иште падиша данка и поклона колико му драго, само да се Бранковићу влада не |
| оја задата ми реч више ми важи него сто поклона.{S} Ако ти је две сабље млого, поклони је друго |
| је се могла начудити красоти скупоцених поклона.{S} Она је мислила да је већ премештена у оне п |
| подноси и драгоцене ти, као што видиш, поклоне шаље — одговори Милеви на своју руку наводећа М |
| , зато нећеш већил’ма, деспоте, никакве поклоне давати, а султан је богат, задовољиће се ако му |
| ану однесе.</p> <p>Донео је нове и нове поклоне.</p> <p>Дуго се бавити није хтео, јер му је сул |
| обожан.{S} Деспот обдари манастир, даје поклоне, красно оружје, међу Турцима бакшиш раздаје.</p |
| ан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{S} Оне поклоне што сам понео, теби ћу дати, они’ пет хиљада ду |
| у цркву, да се пре свега светој обитељи поклоне.{S} Деспот напред с Јерином деспотовицом, за њи |
| су да се упуте у Београд, да се деспоту поклоне.{S} Не да Јаблановић, Вук-Бранковића унуци, Грг |
| емљено, даћу ти злата и сребра да дајеш поклоне и бакшише, јер без тога код Турака ни маћи се — |
| јао — рече Јаблановић.</p> <p>Улак уђе, поклони се.</p> <p>— Част теби, војвода, доносим ти поз |
| да се опрости, за њим опремљени товари, поклони за паше и везире.</p> <p>Тако Харалампије попне |
| поклона.{S} Ако ти је две сабље млого, поклони је другом.</p> <p>— Отпасан и једанпут поклоњен |
| <p>Деспот метне самур-калпак на главу, поклони се краљу, па онда рукује се са војводама краља, |
| га, колико ђаури никада видели нису.{S} Поклони морају се од бисера и драгог камења блистати и |
| ље било да за мене пође, него му поглед поклони.{S} Виђао сам га при трпези, како јој пиљи у оч |
| а му пољубац, на што деспот захвално се поклони, уведе краља у дворану, приведе га трону, до ко |
| је добио у насљедство деспот Стеван, и поклони је манастиру Студеници, и књигу Светог писма Ст |
| све наредити.</p> <p>Поклисар се ропски поклони, и праћен од сејмена изиђе и у свој чадор оде.< |
| и остали Срби, од султана са скупоцени поклони почаствовани, преправе се да се сутрадан врате. |
| м богатству.{S} Кад је дознала да се ти поклони ње и матере њене тичу, не би више рада била да |
| егов стан, видим му чадоре.</p> <p>Улак поклони се и оде.</p> <p>— Да од бога нађеш, Јеремијо, |
| ђер ком не да мантија да се пред сабљом поклони.</p> <p>Вино им срце и дух задело у сплет ђавол |
| , положи руке унакрст на прса, и дубоко поклони се.{S} Краљ пређе к њему, шири руке, и на оба о |
| ала Петошко.{S} Он се пред гостима лепо поклони, па одма’ заузме место на страни, које му се ве |
| ије.{S} Одлазим у Жичу са Јерином да се поклоним олтару Спаситељевом, да нас сахрани од свака з |
| оје сејмене те донесу пртљаг с благом и поклонима.{S} И сам Харалампије их је пратио.{S} Тешко |
| ца — теби је он своју наклоност и љубав поклонио; то је све истина, но у онај пар тако је стање |
| маде’ побратима коме би’ лако то оружје поклонио, па ће у лежању светлост своју изгубити, као г |
| -паша, ком је султан све своје поверење поклонио.</p> <p>Султан је и Бранковића па и остале вој |
| своју власт напустити неће, како би се поклонио свог брата синовима прам њему дечацима.{S} Па |
| жда и мој отац, том краљевском јуначини поклонио.</p> <p>— Ако је до крви, та иста Немањића крв |
| ки народ уједно сабије, том би се и сам поклонио, ал’ тога у толикој властели нема, сватко хоће |
| мпије на нашој страни, него да ми је ко поклонио нови’ десет ’иљада војника.{S} Све ти то упрст |
| ду, што сам се удостојио великом падиши поклонити се, ја његов роб, највећем султану.{S} Но, не |
| Београдом, то је судба.{S} Мораш се јој поклонити, ал’ не очајавај.</p> <p>— Кад ти женскиња хр |
| и отпаше Ђурађ свој мач, хтеде га Марку поклонити.{S} Марко га не хтеде примити.</p> <p>— Ја те |
| Ђурђу, који се силно обрадује Марковом поклону.</p> <p>— Нек ти од моје стране буде из свег ср |
| етинства јошт, па је без сумње твом оцу поклоњен.{S} Знаћеш да исту сабљу примити не могу, јер |
| је другом.</p> <p>— Отпасан и једанпут поклоњени мач не узима се натраг; штавише, није за јуна |
| хмед слави своје победе.{S} Њему иду на поклоњеније млоги већи и мањи владаоци.{S} Дринопољу шт |
| , примао градске часнике, који су му на поклоњење дошли, питао је за здравље краља Жигмунда, и |
| ма’ упуте у башту к царици на поздрав и поклоњење. </p> <p>Јеврем је био осамдесетољетни старац |
| от-Стевана.</p> <p>Калуђери дигну горњи поклопац па опет јошт један сребрн, јер је деспотово те |
| раљ деспоту, тако изгледа канда коме за покој душе пију.</p> <p>Деспотовица Јерина, никог друго |
| них који у том раду живот жртвују, и за покој душе свих претковах, а за спас свих потомаках у с |
| судби човека и народа, па и он пређе у покој сна.</p> <p>Сутрадан крене се војска пут Мораве н |
| После ови’ речи даде калуђер слуги јошт покоји новац, па се удаље.</p> <p>Сваки отиде на свој к |
| ара пак три, и то тешке ране.{S} И твој покојни, Русно, одвећ се је показао, но у доцнијим рато |
| инама војевао?{S} Не једанпут те је мој покојни спомињао — дода Русна.</p> <p>На ове речи Новак |
| се последњем приљубе, премда им је цар покојни млого добра учинио.{S} Тако је то у свету; док |
| што није страдао Харалампије, када је с покојним патријархом онђе био.{S} Она је у своје доба д |
| рити:</p> <p>— Право има Драгаш.{S} Мог покојног оца царска власт јошт је сасвим крепко стојала |
| 0_C1.12"> <head>XII</head> <p>Ђурађ, од покојног деспота на самртној постељи за насљедника наим |
| ма.{S} Са свију страна хусари опкољени, покољ ужасан, остављају и пљачку и живот, ретко ће тко |
| илно јурнуше међу стрелце и пушкаре.{S} Покољ ужасан.{S} Јато хатлија језди управо на Жигмунда. |
| довље за собом повуку, ту је сад ужасан покољ, но ветар ватру на запаљеним турским бродовима ра |
| му познајем из љути’ бојева, у највећем покољу и нужди зна се наћи.{S} Он ће нам бити челенка д |
| ретко ће тко продрти да донесе гласа о покољу у Београд.{S} Сад Турци јурну на манастир, да га |
| која ћеду славу Београда са’ранити.{S} Покоп ће славе пратити мађарска војска.</p> <p>На беогр |
| лика част је већ под Турчином, само тај покор да нисам дочекао!{S} Но нек буде воља божија.</p> |
| сподара признамо.{S} Ја се ни једном не покоравам, и ја хоћу у мојој крајини сам да владам! — п |
| Крушевца љуто ранио, па сад да се њему покоравам, не мож’ бити.{S} Најбоље нек иде Харалампије |
| задовољан, он се хвата за скут султану, покоран је, неће да зна за Мађаре, жао му је што је пре |
| а Ферхад-пашу, изгледа канда није дошао покоран да Голубац преда, већ да он што потраживати има |
| части подели, и са тим се Турцима посао покорења Србије олакша. </p> <p>~ После овог мира, Вук |
| и прекинућеду свезу са Крушевцом.{S} Да покори сву Србију с Београдом, треба још трипут толико |
| дмах на Србију дигне, и све до Београда покори, онда подиже ријеч Ферхад-паша, да је боље Србиј |
| еспоту, и даће му рок од три дана да се покори.{S} Послаће свог бимбашу са књигом, ’де деспота |
| вом тежи, па један једнакоме неће да се покори.{S} Послушајте ме.{S} Ако се вас двоје тако не у |
| вога, добро би било, али Вук неће да се покори, ни њој ни њеном сину.</p> <p>— Е мој сине, како |
| љу јер Вук не да помоћи нити хоће да се покори.{S} Децо моја!{S} Ја сам као божји слуга већ ста |
| се држати.</p> <p>Вук је горд био да се покори Милици и њеним синовима; ал’ опет је за нужно на |
| .</p> <p>Сабере силну војску да коначно покори Србе.{S} Деспот и Ђурађ помирени, храбро су сили |
| а се деспот од Мађара одвуче, и султану покори, и од њега милости прими.{S} Мађари су сад огорч |
| д би он пао, онда би Турци без мача све покорили — рекне уверителним гласом Русна.</p> <p>— То |
| , ја ћу да запитам. — Како мислиш да се покорим, да се султану напросто предам? — рече деспот.< |
| кле ми живи дођосмо у турске шаке да се покоримо, да предамо и ово мало Србије, као издајници, |
| бију педесет тисућа дуката, а кад би је покорио, дао би је каквом беглербегу који не би ништа д |
| руке, и изрекао је, освојите свијет, и покорите га вјери пророковој.{S} Тко неће, нек буде пос |
| енула о том да јој је обећао Бранковића покорити.</p> <p>— Турчин — рече царица — иште Милеву, |
| не због други’?!{S} Тако и ви морате се покорити вашој судби.{S} Њу сад већ није вам више у вла |
| је земаља он господар, и шта јошт неће покорити?{S} Твоја би кћи код њега била прва ханума, бл |
| ви да ће јој Турци сву земљу опустити и покорити, ако не буде од Турака, по турској жељи, мира |
| ћете бити моја раја, ил’ се морате сви покорити.{S} Алах нам је дао сабљу у руке, и изрекао је |
| а Вука напасти, а и Вук не мисли царици покорити се.{S} Шта да се, дакле, чини?{S} Ако се са је |
| го трајао.{S} Они науме Србе буди пошто покорити, па су увек прилике рату тражили.{S} Када је Т |
| ед красне ђевојке можемо српски вилајет покорити, без да нас крви стане!</p> <p>— Штавише, може |
| сасвим не сломијемо, не можемо ни Босну покорити, некмоли Маџаре, а донде док Маџаре не сатремо |
| ц.</p> <p>— Нећу се богме ни ја деспоту покорити — дода Јаблановић.</p> <p>— Неблагодаран човек |
| в мир да просим.</p> <p>— Да се султану покориш.</p> <p>— Ха, дакле ми живи дођосмо у турске ша |
| .{S} Но најбоље би било да се деспот на покорност позове, а султан да га у милост прими.</p> <p |
| и у туђем лику служе, а да хришћанство покоси.{S} Јеремију је већ сатана под ушур узео.</p> <p |
| S} Ту се кују копља и мачеви, који ћеду покосити све што је народно, а тек дубоко у земљи јошт |
| <p>Уђе Грк врачар, са два јака човека, покрај њих Харалампије још неколико оружника дода да по |
| е одвлачити.{S} Ако су Срби са Турцима, покрај Смедерева не може се ни Београд у мађарским рука |
| ата била.{S} Он је своју задаћу и овде, покрај млоги тешкоћа, решио.{S} Њега сви уважавају.{S} |
| сак-паша да је баш свом снагом нападне, покрај мудрог вође, који своје људе и предел познаје, т |
| силити ћеду се ти пријатељски великаши, покрај Гргурови’ синова они ћеду владати, завешћеду бра |
| нковића.{S} Напред иде Ђурађ Бранковић, покрај њега и за њим војводе.{S} Ох, да дивних јунака!{ |
| ровао, жарио и палио, они се већ знаду, покрај Јеремије и ја сам дошао негда до пријатељства са |
| ијеш мира, мораш се Жигмунда одрећи.{S} Покрај Жигмунда си изгубио Мачву, Београд и Голубац.{S} |
| p>Деспот прича.</p> <pb n="506" /> <p>— Покрај зла има и нешто добра.{S} Ти знаш какав ми је ду |
| онда је још теже владати у Србији нег’ покрај Турака, који, бар за ово доба, у Голубац не би д |
| ато деспот је морао бити на опрезу, ал’ покрај тога ништ’ није пренебрегао што се унапређивања |
| бац је јак град, Дунав му прса штити, а покрај Дунава с леђи тешко га је опасати кад има иоле в |
| ван на Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а покрај вас владаћеду ваши пријатељи.{S} Вами је чинити |
| је куд Јеремија својим реч’ма шиба, да покрај кнежевићах сам влада, јер он неће господство с н |
| глави ради.{S} Паше наговара да Србија покрај Турске постајати не може, а да си ти трн у оку, |
| еко’, долазаше амо господа, и ја с њима покрај архимандрита ил’ владике, и сам патријар’ је ту |
| та, и кад што још за војску устреба, па покрај тога још шест хиљада коњаника.{S} Ударили смо јо |
| н.{S} На срећи, ако Маџари побиједе, па покрај њих истераш Турке.{S} Ако на несрећи, онда несре |
| ва, јер је већ сад Ђурађ свемогућан, па покрај старијих услуга новом увенчаће своје чело.</p> < |
| етовању и на дивану.</p> <p>Ферхад-паша покрај тога из потаје увек се договарао са деспотом, ма |
| наложи једном бимбаши да у пратњи буде покрај Харалампија, <pb n="448" /> као неки телохраните |
| хрђаво испасти неће, само увек држ’ се покрај мене.</p> <pb n="417" /> <p>Тако се они још дони |
| држати ни деспот, јер није право да се покрај оштећене као очерупане Србије Жигмунд користи.</ |
| кама, скупићеду јачу војску, па ћеду се покрај деспота осилити.{S} У Караманији <pb n="473" /> |
| е исту дворјанку за прво придворно лице покрај царице, јер ју је особито уважавао због њене нак |
| зриче, да своју реч погазити не може, и покрај Турака да он још другог душмана навуче.{S} Биће |
| у они с бока и с леђи пут препречити, и покрај Голупца Дунав затворити, и тако може бити лоше с |
| мо се изглодали, бијући се са Турцима и покрај Тураках.{S} Сад опет стојимо измећу Мађара и Тур |
| Облачине Раде.{S} И Црни Завиша био би покрај деспота, волео би ’де на отвореном пољу са Турци |
| нули да се заваде, па ћеду онда у деоби покрај кнезова и они који комад за се добити.{S} Та Срб |
| 07" /> а ми не смијемо ником бити гости покрај толико наше баштине.</p> <p>— Право збориш, Јери |
| једно.{S} Кнежевиће пош’ље са Варнавом покрај јаче свите далеко у Хилендар, са препоруком да и |
| орићеш им градске двери, тражиће султан покрај султанке мираз, а то је Србија, онда ће и вјера |
| /> ’де свој свога убија, а мусломанство покрај тога расте.{S} Свако себи дере.{S} Но ми смртни, |
| какогод ствари преокрену, да узмогнемо покрај њих владати, ал’ без њих јошт боље.{S} Но ако Ту |
| и горд, па неће да моли деспота.{S} Но покрај свију ти’ пријатељски’ околности, у чуду се наша |
| , ван манастира, код једне хумке, једно покрај другог закопани, а урезане плоче ћеду доћи над г |
| ло Стевана, приљубио се Бранковићу, јер покрај свих његових некадањих мана, које су Србији шкод |
| јаршија у турским рукама, лако се можеш покрај нас опатријаршити, а ми би после помоћу Турака у |
| не њему, тако мисли Харалампије.</p> <p>Покрај њи’ ушао је и бимбаша, и стоји, паша га не нуди |
| ред очи узме, да су се Турци међу собом покрвили, било је доиста изгледа да се исти врате откуд |
| {S} Можда ћеду се и њи’ двојица у делби покрвити.</p> <p>— То је моја брига.{S} Но сад више ниј |
| кад дође земан да се, ако бог да, опет покрвиш са Турцима, па макар у друштву Маџара, да ти ја |
| Крушевац, кад то чују ђаури на Западу, покренућеду против нас, да све што од Мурата доба задоб |
| ирије поднесу, а донде да се има војска покрепљавати.</p> <p>Видајић и Љубовић били су војводе, |
| рска му је ’аљина ту слабу страну нешто покривала, брада му је била седа, и да ње нема, био би |
| уђер, који је једнако браду са мантијом покривао да га не познаду.{S} Но баш због тога постане |
| живе природе.{S} Сутра ће их све земља покривати.</p> <p>Што се могло спасти, спасло се а Голу |
| ворани на среди је велики округао стол, покривен црном чојом.{S} Над столом одгоре спуштен вели |
| е, па видиш у црвеним ’аљинама булу, са покривеном главом, а ти из љубопитства издалека за њом |
| а белом ’лебу, а да их скоро црна земља покрије. <pb n="476" /> Само Харалампије трепавице узди |
| би мјешати се у говор старијих, ал’ да покријем смјелост и старијима истину у брк казати, узе’ |
| му се на рамена, а брада бела, велика, покрила му на прси крст, мученички знак распетија Христ |
| } Петошко је своје сједе власи поштењем покрио, а ви сте своје обрукали издајством.{S} Знаш ли, |
| усна, као год и Милица, знале су све то покрити.</p> <p>Када је Русна речи Миличине чула, којих |
| м није био властелинског рода и који је покровитељ био чисте заслуге и јунаштва.</p> <p>Милица |
| и се ту покалуђерио, тај је морао вишег покровитељства имати, јер су Дечани као неки дворски ма |
| а турска је жеља била да се Милица под покровитељство турско подвргне.{S} Вуку, пак, да се пот |
| .{S} Бајазит се обрадује и обрече своје покровитељство Мари и њеном сину, а то покровитељство с |
| покровитељство Мари и њеном сину, а то покровитељство састојало се у том, да су одсад обе српс |
| ка да постане владика.{S} Њега је Русна покровитељствовала, па чрез Ђурђа Бранковића дошао је д |
| ким парчетом земље задовољити, и то под покровитељством турским.{S} Краљевић, држећи да има пра |
| гране поломи, опет плодну земљу мртвим покровом застре, кад Турци јадни народ растргну?</p> <p |
| >Турци после смрти Бајазитове, мало нос покуње.{S} Више им је лежало о српском пријатељству нег |
| ажимо ми њих.{S} Сад би најбоље било да покупимо војску па одмах на Голубац, а Каралампогли нек |
| чити, и да ћеду фратри православне душе покуповати, од тог нек вам није страха.{S} Ето Хилендар |
| дио да се испод руке све црквене утвари покупују, и сад чека даљу заповест.</p> <p>Ферхад-паша |
| у ће корачити.</p> <p>Пртљаг је велики, покућство испуниће дворе, и јошт ће их већма украсити.{ |
| се диже путем цариградским</l> <l>Да с’ покуша срећа против града.</l> <l>Ал’ тад стиже од Душа |
| адале да не попушта од свог права, и да покуша срећу.{S} Тако ћеду исто и са Гргура синовима чи |
| учено буде да се примирје учини и да се покуша примирје између Бранковића и царице, поред султа |
| испале нису, долази амо, да овде срећу покуша.{S} Војник, ако му се рат није допадао, младић, |
| гоњи не да посади ни дању ни ноћу мира, покушава не би л’ се могао каквој капији примаћи, <pb n |
| игмунду се чини да лагано напредују.{S} Покушава нападаје са слабије стране, ал’ узалуд.{S} Јер |
| Жигмунд шћети.</p> <pb n="458" /> <p>— Покушајмо, можда ће шћети, хајд’ ти да одеш тамо, а ја |
| усте се доле, ако би Турци на подножију покушали да обалу Дунава препрече.{S} Но од турске пехо |
| љу никакве нападаје чинити донде док не покушам да ли се може што у миру учинити.{S} Зато изјав |
| камену.</p> <p>— Светли султану!{S} Да покушамо још један јуриш, па ако и онда град не падне, |
| ао да га не пушта унутра, а да је силом покушао био, Јеремији би допао шака, овако ће се бар чи |
| илици, јошт једанпут такову једну битку покушати, јербо би им могла доћи главе.{S} Они ће се с |
| се лако искорјенит.{S} Ево већ близу је пол столеће и јошт Вука држе, спјевају за издајицу.{S} |
| прави све што је за кнезове нужно, и до пол сата није их већ било у Дечанима.{S} И гласоноша је |
| на радости.{S} Јулино је срце јошт и до пол’ сата куцало неким непознатим чувством гоњено.{S} О |
| све, руке, напослетку и душу.</p> <p>У пол Србије велика врева, једни секу, кидају из стеновит |
| Ферхад-паше прекрштају се брижне мисли, пола сан пола јава.</p> <p>Ферхад-паша дозове игумана Р |
| тац Герасим, не знам ни сам шта је био, пола Грк пола Србин.{S} Он ме узме на искушеније; но да |
| је, нестаће и народа и православија.{S} Пола ће се потурчити, па ће ова пола другу полу опет та |
| ија.{S} Пола ће се потурчити, па ће ова пола другу полу опет тако исто на силу, па ће онда тек |
| Једна пола узе пут Солуна,</l> <l>Друга пола пут Марице рјеке.</l> <l>Стаде Душан пред Солуном |
| нез Лазар, млада јуначина.</l> <l>Једна пола узе пут Солуна,</l> <l>Друга пола пут Марице рјеке |
| ред доброг правца и мало среће могао са пола света завладати, а поред хрђавог правца и несреће |
| сићеном лако је било онде својим обојег пола овцама поученија давати.{S} Отац Пајсије закрвавио |
| ник, и у сну собом господари, сан му је пола на јави, зато уздише, стење, живот му се отима од |
| им, не знам ни сам шта је био, пола Грк пола Србин.{S} Он ме узме на искушеније; но да сте види |
| ше прекрштају се брижне мисли, пола сан пола јава.</p> <p>Ферхад-паша дозове игумана Радосава, |
| {S} Вук, мој бабо, држа да је и на њему пола царства.{S} А ће сам ја онда, ја омладак Немање.{S |
| у се баш владали по оном: „Добри пастир полагает душу за овци“.</p> <p>Вечна им слава!</p> <p>Н |
| целости.{S} Мојој жељи околност границу полаже.{S} Ја хоћу засад мир мом народу, и доцније посл |
| ни и здрави јошт јунаци, радо би напред полазили; рањени желели су јошт ту остати, док им се ра |
| кне, улак враћа се.</p> <p>— Е ја готов полазити, на коња!{S} Задње речи је узвикнуо Јеремија.< |
| за се више да заграби.</p> <p>— Кад ћу полазити? — запита Харалампије.</p> <p>— Сад је вече, у |
| таје већ новац да се изброји, подијели, полак теби полак Исак-паши.{S} Како примиш тај новац, д |
| вац да се изброји, подијели, полак теби полак Исак-паши.{S} Како примиш тај новац, деспоте, оку |
| оравити нећете — одговори кроз плач и к поласку дигнувша се царица.</p> <p>— Ја дајем мој благо |
| а их је Ферхад-паша погубио, а новце на поле подијелио, једну половину себи, једну Исак-паши, а |
| деж поучавали, други су писали за народ полезне књижице, и међу народ раздавали.</p> <p>Други о |
| је био у сваком смислу честит, ал’ која полза кад ни брат Вук добра му не жели.{S} Ђурађ већ да |
| створ тела ни у свештенству не би ми од ползе био.{S} Био сам веселе нарави и лакрдијаш, па сам |
| е или војводе давале.{S} Ево шта нам је ползовало што су нам деца удата за Вука и Обилића.{S} Ј |
| ја доста и науке, но нисам је могао на ползу употребити, јер нисам био ни племић ни богатог ро |
| имедбе у шалу увијао, које би народу на ползу биле; ал’ све бадава, јер је искрена реч горде те |
| , онда кад међу курјаци живи.{S} Шта му ползује памет?{S} Други има мање памети ал’ има гладак |
| гу да се са њиховим коњаничким мноштвом ползују.{S} Битка се страшна изроди; српски кнезови, Ст |
| и а не голубови, био би какав Деметријо Полијокертес, стваратељ и рушитељ градова, нит’ би султ |
| столом одгоре спуштен велики блистајући полилеј, на ком су тридесет воштани’ свећа запаљене.{S} |
| акав да је, да кад у цркви ходи, главом полилеј да додирне.{S} Онда је и сва памет ту.</p> <p>Т |
| ти што је Милева доцније жртва материне политике постала.</p> <p>Милевино са цвећем забављање и |
| очивали, од одмора да се поткрепе.{S} У полноћ дигоше се да коју прозборе, Раде је у свему десн |
| </p> <p>— Мађарска је војска још млада, половина јој још није била у боју.{S} Мора се навикнути |
| то је ту, половина однеће се Исак-паши, половина би имала мени припадати, ал’ то остављам деспо |
| ту бити деспот.{S} Ово благо што је ту, половина однеће се Исак-паши, половина би имала мени пр |
| се у арапским бајкама преповиједати.{S} Половина је овог блага моја, а половина Исак-паше, зато |
| дати.{S} Половина је овог блага моја, а половина Исак-паше, зато нећеш већил’ма, деспоте, никак |
| је задовољан, само заиште да се његова половина од ћара њему што прије преда.</p> <p>Исак-паша |
| ца, од крваве хаљине нећу ништа, а моја половина нек буде аманет за народ.{S} На дивану, као шт |
| долазећом војском све угушили.{S} Само половина турске војске је Жигмунда разбила.{S} А да нис |
| ге Исак-паши, па изиђу.</p> <p>— Ево ти половине од откупа Голупца, половину сам за се по налог |
| <p>— Ево ти половине од откупа Голупца, половину сам за се по налогу задржао, добро је избројан |
| ео се са другом кошкати, да и он има на половину зеца право.{S} И после дугог ината договоре се |
| манастира вакуфе, па би ти могао од тог половину добити — рече Ферхад, оштар поглед бацив на Ха |
| да не би он и народ све изгубили, даде половину српске земље брату Вуку да онде господари.</p> |
| половину себи, једну Исак-паши, а своју половину је мени уступио, да зидам нов град мјесто Голу |
| , султан је ловац, то волије.{S} А моју половину поклањам теби, деспоте, да градиш Смедерево, д |
| губио, а новце на поле подијелио, једну половину себи, једну Исак-паши, а своју половину је мен |
| и су му за право.</p> <p>Да је деспотов положај био тежак, о том се нико није сумњао.{S} Шта је |
| дношаја и воље Лазареве није могла свој положај преиначити.</p> <p>Русна је била средњег доба, |
| красни и богат намастир.{S} Садашњи мој положај друге, а не твоје савете изискује.{S} Толике бе |
| то не ваља, деспот би си изабрао добар положај да се против трајне силе бранити може, а може и |
| , и без окршаја не би се дала из доброг положаја истиснути, а деспот побринуо се за то да се мо |
| ајући турске шеретлуке, био је у својим положају безбрижан, јер зна да је Турке бриге стало да |
| е дворског живота мане.] Овом незгодном положају Милице и Русне неће се нико чудити, јер у свет |
| <p>— А шта ћу да радим у овако жалосном положају, где ми се са свију страна нападајем прети? — |
| слоге.{S} Наша је војска у врло добром положају.{S} Само сваки војвода нек’ учини своју дужнос |
| бави; он је млад, њему је та боља у том положају слађа него другима богзна шта.{S} Да видимо шт |
| тислав чинио?</p> <p>Шта је могао у том положају чинити?{S} Пун огорчења и љуборевњиве страсти, |
| и бимбаша, а за њим носе пуне вреће, и положе пред ноге Исак-паши, па изиђу.</p> <p>— Ево ти п |
| аш.{S} Судба једног народа у руке ти је положена.{S} Мене је тај терет оборио.{S} Ако нисам све |
| >Пред двораном деспот стане пред краља, положи руке унакрст на прса, и дубоко поклони се.{S} Кр |
| мир сталан био, у Дринопољу ја и Мехмед положили смо један другоме заклетву да нећемо се дирати |
| што већ једном реко’, главу би за вјеру положили.</p> <p>— Ми Турци такове требамо као што си т |
| вог ’титора, који је у тебе свој аманет положио, да блисташ, да светлиш тамо удаљеним српским с |
| јошт предстоје, деспоте, и велике жртве положити мораш, зато немој се радовати, и не убој се од |
| ирода кад опадне лишће, кад вијор гране поломи, опет плодну земљу мртвим покровом застре, кад Т |
| ткако је удовица, изгубила је пред њима полу своје важности.{S} Да је од њих зависило, за мало |
| а ће се потурчити, па ће ова пола другу полу опет тако исто на силу, па ће онда тек бити: „Поги |
| при свему том, тајећи своју забуну, са полувеселим лицем ишла је царица са Русном насусрет пат |
| ар у лудом, ал’ сад сам видео да су сви полудели, па сад морам ја мудровати.</p> <p>После ови’ |
| <p>— Бога ти, то су сплетке.{S} Та није полудила да за Турчина пође, код ког се не би смела ни |
| ти се мора, јер силни Турци од Дунава у полукругу опкољавају војску, а да Мађаре од Дунава прес |
| а.{S} Синови православног народа мораће полумесец почитовати, само да си живот спасу.{S} Да, та |
| ајке плове по кривудастој Морави, масна поља, красне долине и планине у турским су рукама.{S} Т |
| на од старији’.</p> <p>— Сад од Косовог поља долазимо — рече патријарх — све је на бојном пољу |
| вала је брижно какове гласове са бојног поља.</p> <p>Миличин двор у Крушевцу није носио на себи |
| а само јунаштво, нег’ на прилике бојног поља.{S} И Вук би са својима изгинуо, а није било нужно |
| -паша из далеке земље, из Шираса, ђе се поља од ружица не виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, кој |
| </p> <p>Турци не би ни могли допрети до поља Косова, да већ одавна нису имали били такове људе, |
| , већ са својих неколико јунака, дивних Пољака, грухне међ хатлије као у јато, јунаци га заклањ |
| а краља, са Розгоњијом, Лошонцијом, и с Пољаком Црним Завишом.</p> <p>Кад је тако краљ Жигмунд |
| ије се застава Србије.{S} Пред главином пољана, разапети чадори, то је мала српска војска, коју |
| едан одел стане упарађен пред градом на пољани, коју су Турци доцније Калимејданом назвали, ’де |
| тукао са Турцима на равници као што је поље Косово, јер Турци имају више коња, а коњ свагда мо |
| ћах проклицала је та неслога.{S} Косово поље позвало је на слогу, и који сложни беше, дошли су. |
| на Косову борили, и својом крвљу широко поље квасили, царица Милица у свом двору, у Крушевцу, о |
| побједу с’ бори.</l> <l>Паде тама на то поље равно,</l> <l>Црна ноћца крај учини борби;</l> <l> |
| чу.{S} Црни Завиша, кнез од Грабове, из Пољске, од јуначне лозе старе сарматске властеле, доист |
| овине, а највећа част остане у стану на пољу Косову.{S} Турци одма’ после битке мртве своје вој |
| крај деспота, волео би ’де на отвореном пољу са Турци се тући, него код Дунава и опкопа Голупца |
| оћемо, за се су премудри, ал’ на бојном пољу од њих никакве помоћи.{S} Од лацмана ништ’ не ишче |
| и л’ видео овај јуначки народ на бојном пољу?{S} Шта би се са оваким јуначким народом досад учи |
| имо — рече патријарх — све је на бојном пољу у најбољем реду.{S} С почетка беше и мало нереда, |
| од руке Обилића пао, укопају на бојном пољу и доцније дигну му каменити споменик.{S} И српске |
| и арнаутски војвода, који су на бојном пољу цара Лазара издали, такође су се ту налазили.{S} О |
| ане дјелити.</l> <l>Шта то звечи на том пољу равном?</l> <l>То је војска силнога Душана.</l> <l |
| 273" /> попадавше јунаке Турци на истом пољу закопати даду.{S} Прост војник, војвода и властели |
| и јутарња роса беше им последњи самртан пољубац од живе природе.{S} Сутра ће их све земља покри |
| њему, шири руке, и на оба образа да му пољубац, на што деспот захвално се поклони, уведе краља |
| p> <p>Харалампије загрли најпре Јована, пољуби му лице, па онда тако исто Гргура.</p> <p>Кнежев |
| зеницу гледи, извади испод проја крст, пољуби га и покаже.</p> <pb n="486" /> <p>— Ево часна к |
| а Теофан опет приближи се владики да га пољуби, овај покаже прстом на деспота као земље господа |
| риступи, деспот шири -руке и у образ га пољуби, што му Леонтије узврати.</p> <p>Питају се за зд |
| авља, нит’ шири руке да се с пута дошав пољуби.{S} Страст га обузела, а и зебња да неће Јеремиј |
| распетију, стане, уздане, причести се и пољуби га.</p> <p>Радосав чека га с причешћем у руци, н |
| 0" /> распећа Спаситељева, пркрсти се и пољуби часни крст, да се увјерим да је христјанин.{S} И |
| н на дочек Јеремији с ким се поздрави и пољуби.</p> <p>Јеремија је угледан делија, ма и постари |
| на деспота као земље господара, те тако пољуби у руку најпре деспота, после деспотице, па влади |
| p> <p>Ферхад заћути, прекрсти се и крст пољуби, па га у недра сакрије.</p> <p>— Да тко сад види |
| нак руку му пружи.{S} Стеван хоће да ју пољуби, Марко му не да, он се само рукује.</p> <p>Повед |
| , разговарала.</p> <p>Мара матер у руку пољуби.{S} Тако исто и Ђурађ.</p> <p>Милици су из очију |
| у, пређе трпези па управо игуману да му пољуби руку, но овај одбије знаком да има ту старији’ а |
| /p> <p>Милица је прва патријарха у руку пољубила, за њом Русна, за Русном је притрчала Милева, |
| к деспоту говорећи:</p> <p>— Дај да ти пољубим десницу; ти си син мог некадашњег господара.</p |
| и отпоздрава.{S} Ваљда осећају да су то пољупци Јуде Искариотског.</p> <p>— Збогом, ђецо моја — |
| ио српски цар.</p> <p>— А његови синови помагали су Бајазиту — рекне љутито Тамерлан.</p> <p>— |
| ко Србима <pb n="274" /> Мађари и Власи помагали буду.{S} Зато најбоље би било међу Србе јошт в |
| г знам који ми је невидимом руком свуда помагао, ђе је могао.</p> <p>После ове речи добро у очи |
| е.{S} То је велика снага.{S} Њемачка ће помагати Угарску против Турчина, а тебе обе.{S} Држиш л |
| с нама уговоре имали, по којима сам вам помагати морао.{S} А код мене је реч задата светиња — о |
| ,</l> <pb n="240" /> <l>И војводе своје помагаче:</l> <l>Жарко, Гојко, војвода Угљеша</l> <l>И |
| не очајава, бог праведнима и патницима помаже.</p> <p>Деспот то изрече, и тим се све заврши.</ |
| већ из нашег стада однијели.{S} Римпапа помаже новцем Маџарима, а ови су му обрекли да наше ста |
| ни Стеван одважан дух показује, али шта помаже кад је јошт млад, па поред сви’ својих мудрих ме |
| м Светислава, као да ми је син, али шта помаже.{S} Прво, он је само једног војводе син, а ти ца |
| каквој милости стоји код султана.{S} Не помаже никакав бакшиш, не зна му ништ’ казати о Ферхад- |
| } Боље је и погинути.{S} Бог му више не помаже, он то добро зна, ђаво је већ узео од њега ушур, |
| другог да упропасти, или им у нужди не помаже, па чека да један другог прогута.{S} Једанпут су |
| бљу повадио,</l> <l>Но ни сабља њему не помаже.</l> <l>Јер је бржа Новакова рука,</l> <l>Па одб |
| ој им свези грози, отклонити али шта то помаже кад је кључ њене будућности у туђим рукама.</p> |
| } Ферхад се прихваћа, а отац Радосав му помаже.</p> <p>Ферхад прослови. </p> <p>— Сад смо тако |
| о с Маџарима против, Турака успемо, њих помаже лацмански Запад, па ће нам папом <pb n="530" /> |
| тнули су ми дужност да вам и преко воље помажем.{S} Ви сте с нама уговоре имали, по којима сам |
| светог Николе!</p> <p>— Један другог да помажемо, а после и награђујемо, тако ми еванђелија — р |
| Харалампије, нијеси који у нужди тешиш, помажеш народ, нијеси од оних калуђера, који на трему, |
| агу Смедерева.{S} Турци шиљу преобучене Помаке, да виде града, да испитају да л’ је све то исти |
| олико њих избегне.</p> <p>Срби почну се помало крепити, и доиста збрисала би се била штета косо |
| свуда завлада.</p> <p>Калуђер са Митром помало је к своме конаку ишао и искушавао је Митра не б |
| да Новак, истина, купи нову, ал’ све то помало иде, да је Бранковић млого силнији, и ако се Мил |
| натог већ образа особу.{S} Тако се мало-помало већ приближавао оној страни где су се слуге весе |
| лаја на себе навуче?{S} Она се већ мало-помало на то склонила, само како ће сад са Милевом до т |
| али од Турака, задираћеду у Србију мало-помало све дубље, сад имају Мачву и Београд, Србија им |
| арица цикнула, није знала што се Теофан помамио, кад је он ионако на епитимији, па му није слоб |
| и диван, о теби и Србији је била ријеч, помамне паше гракташе над Србијом као вране.{S} Само Фе |
| јпре бједа отклони, па онда тек да се о поменутом брину.{S} Вук Бранковић је јошт доста силан ј |
| посланици Турчину пошаљу, да се с њим у поменутом смислу договоре.</p> <p>— Ви знате — рекне Ву |
| творење.{S} Ја сам овде само мало стазу померио, не могу да спавам, па сам изишао прохлађивати |
| ило весело.{S} Грман, Радојко и Петошко помешали су се међу служитеље.{S} Ту је сад било правог |
| стина, да смо се били и ми јошт у битку помешали, битка би била јошт крвавија и Турцима би’ још |
| Какова им је код куће забава?{S} Пси и помешана деца.{S} Ако је која баш и кадуна, а она се ут |
| их збивало.{S} У свету је добро са злим помешано.{S} Ко је томе крив?{S} Није ни калуђерство, ш |
| страни унутра пусте.</p> <p>Сваки је у помешаном чувству радости и страха чекао да види какови |
| ти.{S} Турчин ће се међу обе као судија помешати и — с тим свом господарству над Србима пут отв |
| ота Црни Завиша, преко Лошонци, па тако помештају се војводе, свештеници, попови, калуђери.{S} |
| Теофан је лако убеди, да је од деспота помилован, и да ће ту остати, да што боље једе, паштрме |
| то дошао, бићете од силне милости моје помиловани, ако си дошао да се на ино што погађаш, а ти |
| а ред.{S} Такови грешници добију обично помилованије кад је ту какав знаменит гост, па и Теофан |
| и примете да се ми на њи’ дижемо, па се помире, ил’ брзо једна страна другу надвлада, шта ће он |
| коначно покори Србе.{S} Деспот и Ђурађ помирени, храбро су сили Мусиној противу стајали, но мн |
| за браду, па се опет лако измиримо, јер помирење и вјера налаже.</p> <p>— Пеки, ал’ сте ви ђаур |
| е са слабијом лако.{S} Под видом као да помири две таруће се породице, издејствовао је мир изме |
| стрижу.</p> <p>Кад се Ђурађ са деспотом помири, разговор се поведе свуда о деспотовом насљедник |
| ородицу у теснац довести, па са Турцима помирив се круну на главу метнути.{S} Народ је сад био |
| , који се поред деспота опет са Турцима помирио, с њима дођу војвода Војновић и Змај-Облачић Ра |
| ло, кад би се твој отац са царицом тако помирио да земљу међу собом на две стране поделе, па да |
| и жељели би се с тобом, велики падиша, помирити и у пријатељству живети.{S} Млоги рекоше:{S} Н |
| м могла доћи главе.{S} Они ће се с нама помирити.{S} Особито увидеће Турчин и моју важност и по |
| ељем показује, неголи буди ко други.{S} Помисли само да нам је војска на Косову пропала, Вук на |
| метан.{S} Нашао би’ другу.</p> <p>— Ал’ помисли да за Турчина пође?{S} Та то сваког Србина боле |
| уко чуство произведу.</p> <p>Како ће да помисли добро?{S} Ако буде за Бранковића добро, неће би |
| ала да ће њој у почетку тешко пасти кад помисли да се може од Светислава растати, но и то је зн |
| , у воду, с њим заједно пође, нег’ да и помисли на другог.{S} Но она, поред све љубави, није им |
| м очима.{S} Сав се запламти, никад ни у помисли да ће он као калуђер у султановом околу, код ту |
| а српску господу занимао.</p> <p>Шта је помислио Ферхад-паша кад му на памет пала стара времена |
| ознаје, и онде ниче, ’де човек не би ни помислио.{S} Тако што је и код Искре изредио, и Турке п |
| њима шири, ког сироте буле не трпе.{S} Помислите си за пашу једног старца, као сад војвода Кос |
| ивао је и Милеви да га не милује, кад и помислити може да ју ко од њега отети може против њене |
| а позна некадашњег Петошка.{S} Тко би и помислити могао да будала може код Турчина дотерати да |
| лава и свију осталих.</p> <p>Може сваки помислити, како је то Светиславу пало.{S} Он се састане |
| л’ да их у Дунав утисну.{S} О победи ни помислити, јер је Турцима нападај олакшан против покида |
| гдашњег лудака Петошка.{S} Тко би могао помислити од луде пашу.</p> <p>— Даклен тако, војвода Ј |
| ка, ђака и другог веселог народа, можеш помислити, какав је ту био српски живот.</p> <pb n="358 |
| боле те срце, Србине, кад погледиш, кад помислиш на Жичу?{S} Жичу су српски господари у срећниј |
| ад сам сва та чуда видио и дуго гледао, помишља’ да је све то за наше грјехе, и рјешим се, како |
| Леонтија, а Леонтије прихвати.</p> <p>— Помишља’ да је Ферхад-паша ’ришћанин.</p> <p>— Јест, ’р |
| ивим од туте гласом деспот.</p> <p>— Не помишља’ да у паши српско срце куца, да се опобратимимо |
| нет ’грамзити за светским сјајем.{S} Он помишља, богзна хоће л’ то сретно доба дуго трајати, мо |
| е с тобом пријатељство склопио, мого би помишљати, да би га у своју корист ти, деспоте, могао н |
| Па јошт већма стадоше се борит’.</l> <l>Помјешаше с’ као морски вали</l> <l>Силним звуком гласа |
| се брат ми Вук и Ђурађ одметнуо.{S} Ја помогавши Махмеду против његовог брата, Мехмеда сам с т |
| ; доста то, да им је деспот и сад доста помогао.</p> <p>Било их је, који су деспота кривили збо |
| ајвећој опасности бивали, свагда сам им помогао.{S} Било то против Влаха, било против Мађара ил |
| Смедерево, српски Јерихон, ког је и он помогао градити.{S} Јошт је Србину наде у Смедерево, да |
| о да ти је који од њи’ у нужди као брат помогао?</p> <p>— Гори је потурица од Турчина; сваки ми |
| мија је од старе лозе Прибацах, који су помогли Немањи круну на главу метнути, који су се под Д |
| ка, Завиша је свуда.{S} Сад је дошао да помогне Жигмунду и деспоту.{S} А какав је Змај-Облачина |
| ="512" /> се с мјеста макао Жигмунду да помогне.{S} Није њему до тога стало, да Маџари корјен у |
| може.{S} Деспот једва чека да му падиша помогне.{S} Па зато га и треба помоћи.{S} Иште да сазид |
| е нисам надао од Стевана.{S} Ако ми бог помогне, те се одавде ослободим, запамтиће ме.{S} Колик |
| се јошт чему научи и да сваком што може помогне, па онда да се натраг врати, да своју старост у |
| своју дати Турчину, но све то ништа не помогне.{S} Напосљетку, видећи да ништа овим путем доку |
| урака долазио.{S} Турци га позову да им помогне један град отимати, а он, дошавши са својом вој |
| три и мени, и овом сиромашном народу да помогнеш, зидај даље град у твој вечити спомен и славу. |
| ралампије још неколико оружника дода да помогну ако будне до потребе, јер су кнежевићи снажни м |
| р су се сами каури српски сајединили да помогну Турцима угњездити се.{S} Лазареви синови код Ту |
| ет дође ред на Србе да Турчину победити помогну.{S} Код Никопоља десила се битка.{S} Стеван са |
| ли су у највећи сајуз са Турцима, да им помогну обарати јоште непокорене Влахе.{S} Милица је са |
| Мара шиљу синове са војском да Турчину помогну.{S} Срби са својим поглаварима, Стеваном и Ђурђ |
| гоњени о’ђе бивају примљени, угошћени и помогнути.{S} Ниједног дана, да каквог бегунца нема.{S} |
| ђ са својима под Марков шатор.</p> <p>— Помозбог, Краљевићу Марко — рекне Ђурађ, удивљен кад је |
| ина скрушеним срцем гледа мраморно тле, помоли се за боље дане, и срећу породице.</p> <p>Деспот |
| пред велико распетије, прекрстивши се, помоли се богу, могао он му с лица читати да се искрено |
| тек што <pb n="224" /> се опраши и богу помоли, отиде одма’ у башту и проходао се онде.{S} Њего |
| ађаре растукао, војска Исак-паше тек се помолила била да упадне у бој, ако до нужде дође; нужде |
| м Жиче, куд је тим послом к мени дошао, помолио се богу, иконе цјеливао.{S} Кад се вратисмо, по |
| не упадају у Србију, и да не продиру у Поморавље, јер би нам ту могли ударац нанети.</p> <p>— |
| ном <pb n="244" /> на искушенију и неки поморац именом Јанићије, који је био научен на смокве и |
| урађ Бранковић, деспот Србије, господар Поморја и свих српских земаља“.</p> <p>Ђурађ опет проду |
| ј, гледа да ти вјеру наметне, јадранско поморје отме, и трговину утуче.{S} А без савезника ипак |
| ћи, Црнојевићи на путу су да се Зета са Поморјем Србији не привеже.{S} Све је то охолошћу власт |
| зене, моје претке, који су се борили на поморју, и против силна Душана.{S} У твојим жилама тече |
| амбурицом прекидао.{S} Што се у богатом Поморју весело певало, све је то Радојко знао и са свој |
| в силе доникле, донде док се побрину за помоћ са друге стране.</p> <p>Дотерују марву, живад у г |
| ам ја свуда где је нужно било народу на помоћ био.{S} Ја сам се победоносно противу Турака тука |
| а хиљаде српске војске; да твој отац на помоћ дође, можда би јошт све друкчије испало.</p> <p>— |
| ноћ прође, а зора настаде</l> <l>И кад помоћ нова Срб’ма стиже,</l> <l>Све се диже путем цариг |
| сти и освојити, пре нег’ што би Жигмунд помоћ послати могао.</p> <p>Облачина представља деспоту |
| ђара без помоћи падише, а велика нам је помоћ кад Вукогли с нами држи.{S} Па Вукогли хоће да пл |
| лтана један од њих владати може, ал’ уз помоћ људи које султан за то означи.</p> <p>— Лако ћемо |
| Бранковић тако силан, оно треба Милици помоћ против њега обрећи — одговори Сулејман.</p> <p>— |
| ишта учинити.</p> <p>— Дакле, да Милици помоћ против Бранковића понудимо.</p> <p>— Свакако.</p> |
| су му саветовали да се почека док јошт помоћ какова из Азије стигне, па онда напред.{S} Бајази |
| роди.{S} И један и други зове деспота у помоћ.{S} Једно за другим стижу турски посалници.</p> < |
| открепи.</p> <p>— Доћи ћеду ти Мађари у помоћ — рекне Јерина и чека одговора.</p> <p>— Доћи ћед |
| ваном и Ђурђем, иду у Азију, Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре обе се војске састану.{S} После ве |
| неком војском послала синове Бајазиту у помоћ; то видећи Мара, да се не осрамоти, то исто је чи |
| постадоше турске удворице, па им морају помоћ слати.{S} Опет дође ред на Србе да Турчину победи |
| ио уговор са Угрима.{S} Даваћеду велику помоћ против Турака.{S} Ал’ за ту помоћ има им се преда |
| улејман.</p> <p>— Хоће ли Милица турску помоћ примити?</p> <p>— О том се немој ни сумњати.</p> |
| , но поред тога морали су Турком војену помоћ давати.</p> <p>Када Бранковић то чује, не допадне |
| елику помоћ против Турака.{S} Ал’ за ту помоћ има им се предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Та |
| у падиша помогне.{S} Па зато га и треба помоћи.{S} Иште да сазида град код Смедерева, да му Мађ |
| азорити обезоружану земљу јер Вук не да помоћи нити хоће да се покори.{S} Децо моја!{S} Ја сам |
| оје очинство газе и отимају, код Турака помоћи тражио.{S} Коцка се преокренула и судба је опред |
| све стране, а не може му никаква мишца помоћи.{S} Сватко себи дере.</p> <p>Петошко остави дом, |
| о жеља свих Турака.{S} Само ти је ту од помоћи био Сириџа-паша, <pb n="537" /> на чију ријеч су |
| о савезника потражити.{S} Од Грка слабе помоћи, наслова деспотских колико хоћемо, за се су прем |
| удри, ал’ на бојном пољу од њих никакве помоћи.{S} Од лацмана ништ’ не ишчекуј, гледа да ти вје |
| авде, ако до нужде дође, цару од какове помоћи били.{S} Битка ће бити на сваки начин врло крвав |
| </p> <p>— А шта ћу кад ми народ не може помоћи? </p> <pb n="305" /> <p>Патријарх јој доказиваше |
| лепога младића.</p> <p>— И томе се може помоћи.{S} Будући сам их ја дао ослепити, и код мене се |
| је под ударом турским малаксала, и брзе помоћи потребује.{S} Једно је које морате бирати, ил’ б |
| краљеве, сад бисмо имали од две стране помоћи, а овако ништа, тако треба да узмеш ствар.{S} Ја |
| Вукогли не може ништ’ против Мађара без помоћи падише, а велика нам је помоћ кад Вукогли с нами |
| после моје смрти, опет нек му је бог у помоћи, као год и сваком народу.</p> <p>— Е добро, начи |
| друкчије се не може, нек нам бог буде у помоћи.</p> <p>Са тим се заврши разговор.</p> <p>Деспот |
| увек био добар, и обећао је при деоби у помоћи му бити.{S} Ако што укине од блага, то ће укинут |
| алосно стање и позове све да јој буду у помоћи.</p> <p>Патријарх замоли царицу да би изјавила ш |
| одама, да позовем војводе да нам буду у помоћи против пексијанске вјере, да задобијем мог шурак |
| срећан, ако народу мом и у мањем кругу помоћи могу.{S} Зато, желио би’ да се одбор правитељств |
| т против мене мом непријатељу да не даш помоћи.</p> <p>— На то пристајем.</p> <p>— Но јошт нешт |
| вери којој ће служити.{S} Био је веран помоћник патријарху пећком.</p> <p>После косовске битке |
| ошком радим, па кад дође земан да Турке помоћу божијом и добрих пријатеља истиснемо, Петошко ће |
| покрај нас опатријаршити, а ми би после помоћу Турака упадали у Србију, да Гргурове синове узди |
| хоће да аргатује по Браничеву и Ресави помоћу Турака, рђави се гласови о њему разносе — рече в |
| ре.{S} Само још једну, а језгру.{S} Ако помоћу Угра Турке истиснемо, нек нам ове поврате, јер и |
| } Жигмунд рад се Турчину осветити, и то помоћу Бранковића, па да уз то још и мало земље задобиј |
| хватити га и дати га под затвор.</p> <p>Помоћу неких грчких великаша изиђе му за руком ухватити |
| икад сјајило као тог дана.{S} Наишла су помрачења.{S} Та књига блаженог Данила била је писана н |
| који су под Душаном и Лазарем војевали, помрли су које од старости, које од жалости.{S} Та и ка |
| } Још ми који с манастирима посла имамо понајбољма стојимо, дођу л’ Турци, дамо им што ишту, па |
| спомени прошлих времена, и добри и зли, понајвише зли.{S} Провео је најлепши део свог века у кр |
| е им се чудити, и сам би му простио.{S} Понајвише изгледају као неки богаљеви, па онда шарене х |
| тва доста, гостију свагда подоста, и то понајвише великаша.{S} Који се ту покалуђерио, тај је м |
| утро дођу у Дринопољ млоги страни, и то понајвише да се турче, па да турску службу приме.{S} Ту |
| гог неће да слуша.{S} Српске војводе су понајвише славне, па опет све гину и губе војску, а у Т |
| и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути се понајпре, како онамо стигнеш, Исак-паши, тај је љути ду |
| А што ти Јевренос-пашо?</p> <p>— Ја би’ понајприје Вукоглија утаманио, који сад нема куде већ у |
| езадовољства Марко.</p> <p>Када се мало понаместе, почну пити и беседити.{S} Од Турака је само |
| јске штитити.</p> <p>Завиша близу обале понамешта, разреди своје стрелце, пушкаре и сву коњицу, |
| ом и сувим убојне топове, Кантакузен их понамешта по бедемима.</p> <p>Тко види Смедерево, сватк |
| ворану и гости буду по свом чину и реду понамештани.</p> <p>Да се гости задовоље, велике се чин |
| урци не могу да продру, пушкари тако су понамештани да им Турци наудити не могу.{S} Хатлије сад |
| бјеше војевода Гојко.</l> <l>Када су се понапили винца,</l> <l>Стаде Гојко ’вако бесједити:</l> |
| .</p> <p>Кад су се јошт мало пошалили и понасмејали, калуђер им рекне да је рад на свој конак в |
| двору тек само пред њеним очима озбиљно понашало, а како ту она не беше, а оно се све раскалашн |
| на световање призивао; Ђурђа Бранковића понашање је опорочавао, што тражећи бабине баштине пред |
| од кадар и живот жртвовати.{S} И његово понашање при нападању задњем на манастир, дошао је Ферх |
| ја бих рекла да његово кадкад неупутно понашање према кнезу Стефану не произилази из недостатк |
| еђу четири ока као такав <pb n="427" /> понашао, него као брат брату, друг другу.{S} Много добр |
| о свету има доста невоље.{S} Код вас је поне то добро што сте сви за једну цјел заузети, па зат |
| жао је да има право на земље очине, или поне да има у том више права него кнез Лазар, или други |
| појао сам са једним гласом вечерње, а у понедељник није ме већ било у манастиру.{S} За знак спо |
| на то султаном свију Турака.{S} Истина, понеки комадић земље присвајао је, но то више да Турцим |
| саге претоварили, и што су могли понети понели, спреме се за бегство, без да су на Јеремију, Ја |
| а си врло паметан, честити пашо, ја сам понео собом и пешкеша, пет хиљада дуката, и другијех ст |
| ти нешто кажем.{S} Оне поклоне што сам понео, теби ћу дати, они’ пет хиљада дуката, јер Исак-п |
| о је ту, предај Голупца.</p> <p>— Ја не понесо’ градскијех кључа већ хајд’ са мном, с војском, |
| а обичног калуђера држала, који је мало понесташан, ал’ не би никад, мислила да би се њега млад |
| ато, Турци дубље у вашу земљу упадну, и понесу са собом осим млого девојака, млого тисућа ситне |
| оде Мирчете.{S} Што је од Влаха оружије понети могло, ту се десило.</p> <p>По турском стану про |
| већ бисаге претоварили, и што су могли понети понели, спреме се за бегство, без да су на Јерем |
| и — одговори Јусуф.</p> <p>— Јусуфе!{S} Понећеш собом толико блага, колико ђаури никада видели |
| опредељен конак имао.{S} Новак је јошт понешто са патријархом насамо говорио, па се и он удаљи |
| није ни чудо, што су одма’ чијем имену понешто придевали.</p> <p>Вече је било красно, месечина |
| освету смишља.</p> <p>Његова гордост је понижена, крила су му острижена, шта ће сад?</p> <p>— Н |
| угог узрока, што је она држала за своје понижење.</p> <p>— Како си, слатка мати!{S} Та немој пл |
| ан Бајазит.{S} Тамерлан се наслађава са понижењем Бајазитовим.{S} Кад кудгод изјаши, пре нег’ ш |
| се, опште користи ради, другоме сасвим понизе; но има људи, који велики дух и у упорству свом |
| дату реч погазити и на то ићи да се Вук понизи?{S} У највећој сумњи бијаше он и мати.{S} Јер на |
| рбина једна косовска битка, ако га је и понизила, ал’ га није сатрла.{S} Ту је јошт Морава, Дри |
| срца, ал’ вином до скотства не даду се понизити, нит’ калуђер, ни опити стражари могу шале с њ |
| урије едемске ником би у земљу пред њом поникле.{S} Кад сам је први пут добро уочио, по други п |
| /p> <p>Кад видеше Кајицу војводу, ником поникоше, и тек шаптају си „Таква хусара у нас нема“.</ |
| S} Но ја не шће’ оставити земљу, народ, понос мог племена.{S} Душмани су изнијели да је мој ђед |
| видиш Турчина, на образу му читаш неки понос; а на Србину видећеш неку загушену тугу.{S} Није |
| деспот, отвори очи, види Јерину, мушки понос му не допушта да лежећи говори, устаде и прослови |
| ени распуштене вране власи, у очима жар поносит, хити да спасе оца, краља, војску.</p> <p>И сре |
| не узбију, у руке пасти па ће се џамије поносити онде где су Христову науку православни Србљи с |
| >Град Голубац, глава богатог Браничева, поносито гледи на Дунаво, на Угарску.{S} Сав окол пун в |
| ц.</p> <p>И бимбаша се спрема.{S} После поноћи њега ће отац Радосав исповедити и причестити.</p |
| е може.</p> <pb n="262" /> <p>Управ око поноћи, кад су сви највећма разгрејани били, дође један |
| .</p> <p>Харалампије уђе у ћелију и без понуде седе на столицу до Пајсије, разгледа се, и започ |
| то им пива и јестива, сваке ђаконије, и понуде.{S} Штета што им нијесте собом из манастира дове |
| ећи Мара, Ђурђева мати, а кћи царичина, понуди своје пријатељство Бајазиту, и обрече му да ће п |
| де је већ све одмора ради спремно било, понуди и Русну да седне.{S} Служитељи, по реду дворском |
| p>Ферхад-паша измери погледом Јеремију, понуди га да седне, и он сам седне, и прослови:</p> <p> |
| ригу растерао, седне у прочеље, с десна понуди Леонтија, с лева деспотицу, даље опет игуман, да |
| от их пред двораном чека, уведе краља и понуди му место у чело.{S} С десне до њега седне деспот |
| о доста, па сам знао око матере; она ми понуди кћер.{S} Посао је био готов, ја намерим узети де |
| и да га ко отпрати.</p> <p>Митар се сам понуди, а и Петар, искајући опроштење хтеде им сљедоват |
| да му се Ђурађ са пријатељством својим понуди, али је силан и горд, па неће да моли деспота.{S |
| м камењем искићена сабља.</p> <p>Деспот понуди га у чадор, завесу спусти, и стојећки се питају. |
| у Смедерево на састанак.</p> <p>Деспот понуди Леонтија да седне и прослови.</p> <p>— Добро што |
| посута димишћија.</p> <p>Ферхад-паша их понуди да седну на миндерлук.{S} Војводе затежу се ал’ |
| по ту исту цјену, као што смо га Ђурђу понудили — рече Јеремија.</p> <p>Тишина, мала почивка, |
| } Но, како ћу јој се осветити?{S} Да се понудим паши у службу.{S} Пријавим се.{S} Његови сејмен |
| акле, да Милици помоћ против Бранковића понудимо.</p> <p>— Свакако.</p> <p>— Но и Бранковићу см |
| , <ref target="#SRP18590_N4" /> како је понудио у име Јеремије предају Голупца, како је Јеремиј |
| е уједно и мађарски краљ и њемачки цар, понудити мир, и то зато да га од тебе одвуку, да те мог |
| ије, на теби је ред да идеш Турцима, да понудиш Голубац султану Амурату по ту исту цјену, као ш |
| не, како би било да ти идеш Жигмунду да понудиш град.</p> <p>— Понуђасмо деспоту, ал’ не шћеде |
| ше Вукоглији хака доћи.{S} Но тко ће ту понуду деспоту учинити, и на то га навести?{S} Ферхад-п |
| може.{S} Преко мене као свог поклисара понуђа ти војвода Јеремија Голубац на откуп.{S} Твоја м |
| онесе ракије, мученице, и поскурице, те понуђа Ферхада.{S} Ферхад се прихваћа, а отац Радосав м |
| две цуре, да их мало разгале.{S} Ја их понуђа’ са робињама, и турскијем и мађарскијем, ал’ они |
| дивана твог памет знаће то оцјенити.{S} Понуђам ти у име Јеремије Голубац.</p> <p>Кад то чу сул |
| идеш Жигмунду да понудиш град.</p> <p>— Понуђасмо деспоту, ал’ не шћеде плаћати, неће сад ни Жи |
| да задату ријеч погазити неће.{S} Он ме понуђаше писменом обвезом, да кад предам град, у оброци |
| и.{S} Патријарх, као гост и свет човек, понуђен би да седне у прочеље.{S} Милица тиме његовом с |
| пашама угледнији.</p> <p>Ферхад једнако понуђива Харалампију, а овај добро потеже, и постаје св |
| лежа, које су себи противне неке црте и поњатија у себи садржавале.{S} Мирољубиво начело свеште |
| оно доба, имали су својој класи сходно поњатије о свету, о горњој и долњој класи и њи’ова прес |
| з Лазар, или други који му драго.{S} По поњатију оног времена особито, Марко би сам себе за нај |
| тивустати, ако на вас душманин наиђе, и поособно трти стане?{S} Но, нећу ти више о том говорити |
| рзи, јер је он не једном великашу земље поотимао.{S} Па шта учини с Алтоманом?{S} Није ли му от |
| тир, да га заштите, ал’ острвљени азапи поотимаше оно што од хусара заостаде.</p> <p>Ове Турке |
| ој брат <ref target="#SRP18590_N2" /> и поочим, блажен Стеван деспот, увидио је зло, па је замо |
| виде тело деспота Стевана, свог ујака и поочима, ког је он у животу толико вређао и који му је |
| ћу бити.{S} Одговорим, богослов, и бићу поп.{S} Језичан сам био доста, па сам знао око матере; |
| ти споменик.{S} И српске <pb n="273" /> попадавше јунаке Турци на истом пољу закопати даду.{S} |
| јуначке крви црвени, као да се трупови попадалих војника крај воде, при обали виде.</p> <p>— Б |
| ветих обитељи.{S} Турци ако и опустоше, попале који манастир ал’ после опет допуштају, јер из п |
| ђу нами има луда који се противе, па их попале.</p> <p>— А тко вам је сад шејкулислам, патријар |
| а су видили.</p> <p>— И сав манастир би попалили и порушили до дна и темеља — рече Радосав.</p> |
| скусио, видио сам мојим очима од Турака попаљене вароши, села, свете храмове, видио сам како Ту |
| еровати.{S} Твој клети душман Исак-паша попео ти се на душу, једнако те облагива да с Мађар’ма |
| , јер Вукашин, који се силом на престол попео, и сам није таково право имао.{S} Сад, дакле, она |
| ило их је, који су само за, „житејскаја попеченија“ били, и код којих се, на жалост, каткад так |
| ал’ није рад да попусти ни у житејским попеченијама, као год Харалампије.{S} Постане ли Харала |
| о ја се ништа не бојим.{S} Јошт само да попијем једну, па кад га ухватим, нећу га донде испусти |
| ће на његово место ступити?{S} Ко ће са поплашеним народом управљати?{S} Стефан је јошт млад; п |
| ви, дубраве, глатко језеро, на њем ћеду попливати бели лабудови, њих ће дивна цура кнегиња Мара |
| ота деспота продераше до Крушевца и све попљенише; а сад, тек што су чули смрт деспотову, натуш |
| паше и везире.</p> <p>Тако Харалампије попне се на коња, јахати је још као искушеник научио, и |
| тако помештају се војводе, свештеници, попови, калуђери.{S} Змај-Облачина Раде седи до Црнога |
| саме делије, опет за овим глатког лица попови, владике, фратри.{S} Труба затруби, капија се от |
| ђерства, а особито где се какав повод у поповским слабостима налазио.</p> <p>— Кад сам већ дора |
| е било места ни времена да се бојни ред поправи.{S} У тиснуте делије коњ’ма трбу’ парају, коњи |
| ога било.{S} Зато, да би своју погрешку поправила, са умиљатим гласом запита га да ли му може с |
| ежде нема, ал’ ви сте још млади, па све поправити можете.{S} Но буди ме ко како осуђивао, ја са |
| доста богатства, и све би се дало лакше поправити, само да није Јеремије, <pb n="391" /> бојим |
| ш ти то са мени учињеном каквом услугом поправити — рече калуђер, пружив му поред тога који нов |
| ше да на веру дође, и што је покварено, поправиће се.</p> <p>Бимбаша је десна рука Ферхад-паше. |
| {S} Што су други погријешили, то сам ја поправљао.{S} Већ сам, као што видите, јако остарио, ал |
| евати, ал’ много штошта смо и од Турака попримили, и то што је најбоље.{S} Турчин се Угра не пл |
| да га и терете године, ал’ није рад да попусти ни у житејским попеченијама, као год Харалампиј |
| стране реци да би’ ја волео да и он што попусти, па ће се онда међу свима странкама пријатељств |
| S} Моја Цвета, која се сад Фатма звала, попустила је ните, и молила ме је, да гледам какогод, д |
| рци би готови били у почетку Угрима што попустити и намамити их да се од Срба откину, да их пос |
| сви у њој да изгорјемо, негли што Ђурђу попустити, који ми не врати моје изгубљене баштине — ре |
| , нужда закон мења па мораду и калуђеру попустити, а калуђер опет њима.</p> <p>Јеремија и Јабла |
| да зидаш град у заштиту против обојице, попустиће, охрабриће се; но ти иди у народ, храбри га, |
| p> <p>— Бранићу се док могу, па кад све попуца, а ми — у Турке.</p> <p>— Исто тако сам и сам ми |
| ије смео, војводе су га подбадале да не попушта од свог права, и да покуша срећу.{S} Тако ћеду |
| велможа, да нитко од владарске лозе не попушта, ни Гребљановићи, ни Бранковићи ни Балшићи, па |
| рану војске, с друге пак стране, Вук не попушта, а оно нек Милева спасе земљу.{S} Ти, Новаче, о |
| да би султан захтевао његове кћери, као поражен стаде се мислити.{S} Укочио очи на Леонтија кој |
| очињете.{S} Угре Турци познају само као поражене, Срби су, кад су међу собом сложнији били, Тур |
| ти.{S} Виђе ли, деспоте, како су Мађари поражени, шта ће сад од Србије бити, желиш ли је спасти |
| Све се то стало и одлучило одмах после пораза Мађара.</p> <p>Ферхад-паша кад је стигао у манас |
| ата је реч, дат је потпис.</p> <p>После пораза код Голупца распрштана [мађарска] војска вратила |
| а се поред јутрењег залогаја с њим мало поразговара.</p> <p>Патријарх је у готовости био, јер ј |
| ју.{S} Овај дође и накратко ћеду се још поразговарати.</p> <p>Оба седе у чадору да се овде још |
| дну собу уведе.</p> <p>Овде се мало још поразговараше, док слуге коњ’ма и пртљагу места нађоше. |
| човек изненадно до ње доћи да се насамо поразговори.</p> <p>— Она обично пре подне с једном дев |
| ју.</p> <p>Ове су речи Светислава нешто поразиле.{S} Он је баш онда љупко погледао на цвет од к |
| и.{S} Испадне ли ми за руком да Турчина поразим, онда ћу поразити и те ситне кнежевиће, да са њ |
| с Татарином бити.</l> <l>Татар с копљем поразит’ га хтједе;</l> <l>Одби Новак сабљом својом коп |
| ми за руком да Турчина поразим, онда ћу поразити и те ситне кнежевиће, да са њих народ не страд |
| изгледате као скакавац прам чворку.{S} Поразиће вас сила падише.{S} Но шта мисли војвода Јерем |
| је наш садашњи пријатељ; да њега нема, поред Вука бисмо зло прошли.{S} Боже мој, да срећни има |
| нег’ да и помисли на другог.{S} Но она, поред све љубави, није имала у себи толико одважности д |
| руке заузме место Милица, с леве Русна, поред Милице Новак, и тако све даље по реду свог чина з |
| повиче Митар, и одвуку калуђера унутра, поред сви’ његови’ молба и извињавања.</p> <p>Када су г |
| е у несрећи теше при чаши рујног винца, поред тужни’ песама. </p> <p>Марко у свом шатору, код С |
| ка адумом да начине?</p> <p>Друштво се, поред све невоље, насмеје, и један зажели чути једно, а |
| ша примирје између Бранковића и царице, поред султановог посредовања.</p> <p>Ђурађ и остали Срб |
| јце, поред танког звука лаке тамбурице, поред песме каквог заљубљеног јунака.</p> <p>У овој баш |
| вале су тајинствену сладост тихе нојце, поред танког звука лаке тамбурице, поред песме каквог з |
| певао, з’ото кад је год појао у цркви, поред свег лепог гласа нешто чудно, смешно је издавало. |
| по ђаурском адету за зета држати који, поред жене своје, неко право у породици има; за таковог |
| ти да им је калуђер смешан, опет и они, поред млађи’ који су се још мало смешили, добили су доб |
| </p> <p>Бајазит у сили и слави надуван, поред свог толиког стада, тражи да отме другоме једино |
| ле уморног лова на ову стрелу наслоњен, поред моје Зулејке.{S} Зулејка је била дична као јелени |
| во вреда нанети, прешли су Вуку и тако, поред свега тога што је Милица мислила, да је поред Тур |
| пропала, Вук нас напаствује, а Бајазит, поред све наше невоље, неће да нас напада него пријатељ |
| се у њему изражавало у веселом друштву, поред добре метохијке, а мисли му тада једнако лебдише |
| а је узео к себи да би у његовом кругу, поред доброг Леонтија, у смирености напредовао.{S} Оба |
| деце нема, нити је надежде да ће имати; поред тога костобоља га силно мучи, ако умре, ко ће бит |
| млади Јаблановић сав крвљу обојадисан; поред њега млади Војновић од жестоки’ рана једва мили; |
| јвода Орловић; тако исто <pb n="329" /> поред Ђурђа стално су се увек држали и војводе, Војнови |
| а се није баш тако лако болести дао.{S} Поред све телесне слабости често је на коња седао и иша |
| гог, како им се кад за боље свидело.{S} Поред Стевана стално се држао војвода Орловић; тако ист |
| среће могао са пола света завладати, а поред хрђавог правца и несреће — и сатану би од њега на |
| ралампије имао је нешто крештав глас, а поред тога није знао чисто исказати жива, но место тога |
| као Марко тако што поднети могао?{S} А поред тога мислио је да би, као насљедник Вукашинов и в |
| жива, но место тога рекао је „зива,“ а поред тога и његов мало изванредан поглед такав је смеш |
| јунака дочекао и уверен сам да те глава поред њега заболела не би.{S} Он тебе добро познаје.</p |
| и сам деспот га хоће, јер је увиђео, да поред његови’ слаби’ страна има млого важни’ черта, јер |
| шње време што бива код млоге господе да поред сијасет познатих и непознатих јела човек гладан о |
| у куцнуо жалостан час.{S} Увидео сам да поред вас ни као луд ни као мудар прокопсати не могу.{S |
| него и глађу морити.{S} Кад су братија поред прасећег печења доброг вина пили, ја сам морао до |
| ости, но из његове ватрене нарави, која поред тихе нарави младога кнеза непријатно у очи пада.{ |
| доста невоље када по тридесет девојака поред једног старца чаме?{S} Па како ли јошт живе међу |
| се са дворјанским девојкама забавља, па поред ситне тамбурице пева песме заљубљени’.</p> <p>— А |
| је, али шта помаже кад је јошт млад, па поред сви’ својих мудрих мера не може да проникне кроз |
| за цара извиче.{S} Он је јошт млад, па поред све своје памети, у ово опасно доба могао би на с |
| реправити, и овом приликом послао га је поред посланика своји’ Турцима.</p> <p>Они отиду, а Вук |
| свега тога што је Милица мислила, да је поред Турчина сигурна, Вукова је сила све већма расла.< |
| тако, све се у здравље пило, а народ је поред свега тога јако боловао.</p> <p>Док се ови весели |
| /> му Светислав, јоште млад, свагдар је поред оца живео, а својом добротом и красотом млога је |
| која је после изгубљене битке косовске поред себе само патријарха и неколико стари’ саветника |
| ?</p> <p>Све ове противности су нестале поред пријатељских речи Турчина.{S} Вука се Милица боја |
| Онај црни поред њега изгледа као јагње поред лисице.{S} Очи му једнако на све стране стрељају |
| дма’ посјетио патријарха у намери да се поред јутрењег залогаја с њим мало поразговара.</p> <p> |
| ’ једно да л’ друго.{S} Моја Зулејка се поред мене са тетивом играла, додиркивајући је својим н |
| шао је деспот Стеван са Ђурђем, који се поред деспота опет са Турцима помирио, с њима дођу војв |
| до патријарха седне Русна, а остали се поред њих намештају.</p> <pb n="222" /> <p>— Да красне |
| агда у друштву.{S} Најважније ствари се поред чаше вина започињале и свршавале.{S} Ако је ко не |
| Од њега сам се учио војевати.{S} Он се поред Турака тукао и погинуо, али је зато ђе је само мо |
| гује.{S} Свакојако је зло.{S} Турчин ће поред Милеве са Србима сродити се; пример велики мале з |
| евна и телесна, била су му такова да би поред доброг правца и мало среће могао са пола света за |
| о је ту доста славе и великолепија, али поред тога колико греха!</p> <p>Кад си у Жичу ступио, с |
| убав није више била чиста.{S} Осим, или поред љубави, ушао је у њу демон богатства, који ће ју |
| ећ ђаво од њега ушур узео.{S} Онај црни поред њега изгледа као јагње поред лисице.{S} Очи му је |
| веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђаури поред овакови’ делија не могу да прокопшу“.{S} И доиста |
| е; ионако лакше пада љубећем кад је сам поред свог предмета, кад му љубопитне туђе очи и подсме |
| број смирени’ калуђера у храму божијем поред свог побожног поглавара.{S} Како је морало бити, |
| оји си под једним шатором са Краљевићем поред пријатељске чаше, мораш искреног срца и благе душ |
| ти се заклињем да ћу свуд с мојом силом поред тебе бити!</p> <p>На то дође Харалампије.{S} За њ |
| ’ дао за богзна шта, само да још једном поред цара противу Турака војевати могу — рече Новак, м |
| нам — вели народу Харалампије — Стеван поред Ђурђа.{S} Та Ђурађ је сам кадар народ заштитити, |
| е, и то највише братске.{S} Ту се Србин поред Турчина против Србина борио; брат је братску крв |
| кли.{S} Врати ли се Турчин из рата а он поред шербета и баклаве, и међу својим булама своје еде |
| е; и да не би Петошко јошт дубље заишао поред Грмановог простодушија, тражио је други предмет р |
| метно још никад казао ниси.{S} Та овако поред красне ђевојке можемо српски вилајет покорити, бе |
| еко време од турске стране обезбеде, но поред тога морали су Турком војену помоћ давати.</p> <p |
| кост и високоумије није га оставило, но поред тога био је оштроуман и на све решителан.</p> <p> |
| дога кнеза непријатно у очи пада.{S} Но поред свега тога, рекла би’ да Ђурађ за његове младе го |
| к из Зете долазе му нови војници.{S} Но поред свега тога што му војска расте, жели с тобом у ми |
| и да могу све дознати, а ти би си добро поред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад све знати шта се о |
| а ради, ко нас оба овако наказа?{S} Зар поред великог света и сунца да нам не остане ни педаљ з |
| акве су женске; покажи им само светлост поред које блистати могу, па је онда све добро.</p> <pb |
| гом поправити — рече калуђер, пружив му поред тога који новац.</p> <p>— О с драге воље, оче, за |
| .</p> <p>— Је ли, Светиславе, ти ћеш ту поред твог оца чекати опредјелење да, кад устреба, пред |
| теби се срце у грудима стегне; или идеш поред џамије, па видиш у црвеним ’аљинама булу, са покр |
| гледала, као да се то њега тиче.</p> <p>Поред овако разног разговора већина гостију би се јошт |
| гурно метати, налазим за опасно.</p> <p>Поред свега тога већа част војвода била је на рат склоњ |
| мења у златном оквиру у склопу као токе поређана и сплетена, на глави му самур-калпак са белом |
| равићу свје што треба, наметнућу народу порез, кулук, аргатовати мора за свој спас. — Деспот ов |
| презрително је у двору гледала на нижег порекла људе.{S} Осим тога, Вук Бранковић, пре нег’ што |
| ез да им ко, без да им султан сам име и порекло зна.{S} Тако је свагда код Турака бивало.{S} Ни |
| лити.</p> <p>— Имам, ту ћемо се већ сви порефенити.</p> <p>— А тко си ти, да л’ војвода, што ли |
| сам по праву насљедија царство задобио, породица Гребљановића насљедије изгубила, и да то прина |
| ови’ метежа Ђурађ је већ ожењен био.{S} Породица му се већ почела плодити.{S} Морао се већ и за |
| Немањине лозе, зато да управља Лазарева породица?{S} Књиге кажу, да је царичино сродство са Уро |
| битке темељније је стојао него Лазарева породица, која је после изгубљене битке косовске поред |
| престол, и тако нити Лазар нити његова породица таково право има.{S} После пада Вукашиновог, к |
| ља које је Вукашин држао, а] Вукашинова породица морала се са неким парчетом земље задовољити, |
| м Призрен опасности изложен био, царска породица, по налогу Лазара, своје сигурности ради, мора |
| озе држали су страну Бранковићу, ког је породица већ одавна била славна а отац му Пљадић био је |
| бни описи, шта се ком десило, и како је породица живила.</p> <p>После главног одмах је деспот з |
| Бранковићеве и Лазареве <pb n="278" /> породице својим пријатељима српску земљу преда.{S} Млог |
| и Бранковића, а непријатељи цара Лазара породице.{S} Они су били храбре војводе, као обично што |
| нији, који нису били пријатељи Лазареве породице, скупе се около њега.{S} Кад ји све сакупи, по |
| ужност, нека се сви противници Лазареве породице саједине на исту одбрану, па када је домовина |
| говоре.{S} Највећи приврженици Лазареве породице изгинули су на Косову.{S} Оставши су стари, а |
| S} Видим да и ти ниси пријатељ Лазареве породице, па ћеш по првенству твога оца право на владу |
| учинити.{S} Што се тиче Лазара и његове породице, цару нек је лака земља, ал’ тек то не може се |
| савез и мир између царске и Вукашинове породице закључи, <pb n="217" /> но том је на путу стај |
| о властољубив.{S} Од старе властелинске породице произишав, носио је на себи печат неке великаш |
| вом личном значају нема ништа од царске породице.{S} Како ти мислиш о том, драга Русно?</p> <p> |
| За здравље цара, царице, и целе царске породице; мир и благослов свима — затим се отпоји тихо |
| рано зданије, било је прибежиште царске породице.{S} Његово зидање пада у време српски’ жупана. |
| души Миличиној, и тадашњем стању царске породице.</p> <p>Призрен је био престоница цара Лазара |
| ићи као што су и ушли.{S} Но две главне породице сукобише се.{S} Морало се начисто <pb n="322" |
| узме, онда улази тиме и у сродство њене породице.{S} Ђаурској ђевојци од оца мора што припадати |
| } Под видом као да помири две таруће се породице, издејствовао је мир између Милице и Вука, так |
| оси сасвим печат Бранковићеве племените породице са свим њеним слабим и добрим странама.</p> <p |
| у том, да су одсад обе српске владајуће породице <pb n="323" /> јошт већма се Бајазиту подвргне |
| вор.{S} Новак је био највећи приврженик породице цара Лазара, па је зато без сваког устезања го |
| отворили, па ће грамзеће за господством породице лако утаманити.{S} Сад треба, по околностима, |
| но тле, помоли се за боље дане, и срећу породице.</p> <p>Деспот сад сврати се гробници Високог |
| удба, као жртва царској, онда кнежевој, породици, принети се има.{S} Од тога доба млого је врем |
| Краљевића Марка или кога другог, а при породици кнеза Лазара великаши не би остали.{S} Зато гл |
| стола, па не може нити има право својој породици кормило из руке узети и Бранковићевима предати |
| а би Краљевић Марко мир донео био мојој породици и српској земљи, но вараш се.{S} Марко је љута |
| приволети на тај план, који јој се као породици спасителан виђао.</p> <p>Магновење је било зго |
| ти који, поред жене своје, неко право у породици има; за таковог морају те и њена браћа признат |
| се деспот око Голупца бавио, Јерина са породицом у Београду је чамила.{S} Кадикад послао јој д |
| еограду, у сјајним дворовима, са својом породицом.{S} Долазе му посланици са свију страна, чест |
| ругог зазирало.</p> <p>Царица са својом породицом; патријарх са калуђери и Новаком; Русна са Ђу |
| агаш од Прокупља имао је доћи са својом породицом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Патри |
| {S} Имам блага доста, могао би са мојом породицом, чељадима живљет и на страни.{S} У Трапезунту |
| ећ за сигурно држао да ће се са царском породицом сродити.</p> <p>— Но, то је само разнешен гла |
| е потпомогне, исти ће је скупа са њеном породицом отклонити.</p> <p>— Шта нам је сад чинити, Су |
| p>Знаће читатељ где смо Милицу са њеном породицом оставили.{S} Видимо, дакле, шта се у Крушевцу |
| — Ја већ видим да међу вама и Миличином породицом неслога влада; реци твом оцу да ће <pb n="291 |
| па је и признат за деспота свечано.{S} Породицу имао је красну.{S} Госпођа Јерина, нова деспот |
| а се мир поврати, немојмо заборавити на породицу Лазара, на његовог пунонадежног сина Стевана — |
| ка страну држао.{S} Сад остављаш Лазара породицу и тражиш опет трећег.{S} Но гост си ми, не мог |
| зео, и по којем праву када је и Вукашин породицу имао, и то какву јошт.{S} Камо пара Краљевићу |
| меравао своју војску умложити, Лазареву породицу у теснац довести, па са Турцима помирив се кру |
| а као да се заклела искоренити Лазареву породицу, налази се на турско-српској граници, па једна |
| , да се лебом ’рани.{S} Лазара и његову породицу већа страна мрзи, јер је он не једном великашу |
| вори, Јусуфе, шта си онде видео, какову породицу има та Милица — запита Бајазит свог посланика. |
| му бог плати.</p> <p>— Он доиста твоју породицу љуби и уважава и жели твоје пријатељство задоб |
| лијем овде умрети, него оставити царску породицу.</p> <p>— Но знаш шта, Грмане, тај црвени калу |
| ранковића добро, неће бити за њу и њену породицу.{S} Када би се са гордим Вуком сложити могла б |
| аћу да је мени свагда на срцу лежало ту породицу оружати, али не једнога члана исте другоме у х |
| ју Ђурђу деспоту оставити, јер он плаћа порти годишњи данак за Србију педесет тисућа дуката, а |
| улак не каза да мени од Ферхад-паше та порука гласи?</p> <p>— Улак, то беше увода, ал’ не да м |
| хад-паша може приликом како му је лакше поруке шиљати деспоту ил’ мени, а баш не мора се знати |
| Голупца деспоту послао, на брзу руку је поруку извршио, и одјездио је одмах пут манастира Богор |
| > <p>Гласник врати се и однесе Јеремији поруку.</p> <p>Јеремија опет отпоручи, да града предати |
| м поруку Јеремије.</p> <p>Деспот проучи поруку.{S} Јереминој истези одговорити не може.{S} Треб |
| путу стиже му гласник, који носи собом поруку Јеремије.</p> <p>Деспот проучи поруку.{S} Јереми |
| едвидим случај што имати.</p> <p>Деспот поруку саопшти Жигмунду.</p> <p>Светују се.</p> <p>Јере |
| тјанин.{S} И прије нег’ што ће ми тајну поруку испричати, преобучен зажели се у свјети храм Жич |
| имаше, којег му је Милева дала.</p> <p>Поруменив и постиђен, не знаде шта ће у хитрини да рече |
| прављен као какав властелин, у потајној поруци — рече Јеремија.</p> <p>— Дакле не оклевајмо — р |
| То исто што је мајци царици од Турчина поручено, обречено је и мом оцу, без да се Милева има д |
| ржи да је он правни господар Голупца, и поручи Јеремији да преда град, јер ће га иначе на силу |
| о подвргне.{S} Вуку, пак, да се потајно поручи да ће му Султан наруку ићи, ако од Милице за себ |
| вим рукама кнежевићи, Јеремија тај глас поручи Ђурђу у Ново Брдо.</p> <p>Јеремија пита Ђурђа шт |
| а ми јошт и то рјече, кад теби тај глас поручим, да не спомињем Ферхад-пашу, ако га сам деспот |
| иташе ме како су тамо у Дечани, а ја му поручим да су здрави — и мирни, и да не дамо к њима при |
| узети, док ти најнужније не искажем.{S} Поручио ми је Ферхад-паша, Петошко, да се велики диван |
| аво, од тог нипошто одступити.</p> <p>— Поручио сам деспоту, да ако хоће Голупца, нек ми да два |
| и у нашу памет.{S} Знам да је Јеремија поручио да ће доћи, можда ће се предати.</p> <p>— Позна |
| ица им све представи шта јој је Бајазит поручио, само што није споменула о том да јој је обећао |
| Драгаш са младим Вуком.{S} Царица му да поручити да ји одма’ жели видити.{S} Тек што дворјанин |
| оручити да иште земље од Милице; Милици поручити да се Турчину подвргне — то је значило кроз ра |
| т је свако насиље запретио.</p> <p>Вуку поручити да иште земље од Милице; Милици поручити да се |
| жемо даље терати, сад треба Ђурђу одмах поручити шта има дати, но само још то, ако би Ђурађ све |
| а.{S} Но сад већ знам да и теби Петошко поручује да знамо шта је и како је тамо.{S} Јеси л’ доб |
| споштина онде престаје.</p> <p>Ђурађ му поручује да преда града, Јеремија му одговара, да му по |
| Ласловару престаје, у Голупцу све куле порушене, у бедемима такови провали да се лако јуришати |
| .</p> <p>— И сав манастир би попалили и порушили до дна и темеља — рече Радосав.</p> <p>— И сви |
| би добро било о тој ствари и с другима посаветовати се; та је ствар земаљска, она се целог нар |
| Повуци се мало ван, док се са војводом посаветујем.</p> <p>Улак изађе, војници га дочекају и о |
| ри не начују да је код Богородице слаба посада, и да онамо душмани не груну, јер би велике штет |
| ју се мађарске заставе.{S} Мада је јака посада, и нема се ничега бојати, ипак је <pb n="504" /> |
| d> <p>У Београду тишина влада.{S} Ту је посада мађарска, на кулама вију се мађарске заставе.{S} |
| Одморите се одма’ овде — рече Милица, и посаде се сви важнији на места, која им одмах на Миличи |
| Тако они мишљаше.</p> <p>Розгоњи не да посади ни дању ни ноћу мира, покушава не би л’ се могао |
| ежевићи, ђецо моја — рече Харалампије и посади се са Пајсијем код стола.</p> <p>— Е тако као шт |
| бољма изразила, продужи мало ћутање, и посадив се под једну грану, где је већ све одмора ради |
| /p> <p>Грмана је довео један служитељ и посадио га испод једног повећег дрвета.{S} Кад је осети |
| е, Розгоњи разљућен рече краљу да треба посаду исконабити.</p> <p>Но у исти ма’ брижљиво гледи |
| га, већ се одмах да на посао.{S} Српску посаду је обезоружао, ал ипак у свом околу задржао.{S} |
| тира Богородице, и наиђу на малу турску посаду.{S} Ту има и блага и заире.{S} Коњаници рупе, за |
| помоћ.{S} Једно за другим стижу турски посалници.</p> <p>Деспот сазове савет.</p> <p>Он је сва |
| знао око матере; она ми понуди кћер.{S} Посао је био готов, ја намерим узети девојку.{S} Сад те |
| мање части подели, и са тим се Турцима посао покорења Србије олакша. </p> <p>~ После овог мира |
| ши није сад до тога, већ се одмах да на посао.{S} Српску посаду је обезоружао, ал ипак у свом о |
| и после одмора буде дворен, па онда на посао.</p> <p>У кнежевој својти има земљомера и неимара |
| емија.</p> <p>Све је углављено и сад на посао, сваки има своју задаћу. -</p> <p>Јеремија пише с |
| .</p> <p>Радосав проучив задато, оде на посао.</p> <p>Сад прећу на друго што.</p> <p>Деспот исп |
| } Сад на коња и свак у своје котарје на посао — закључи деспот.</p> </div> <div type="chapter" |
| ломили, сад мало рахат, па онда опет на посао.{S} Ето ти ђаконије, једи, пи’, Каралампоглијо, и |
| нагоди са Ђурђем, прими благо па готов посао, а теби пошље налог да град предаш, шта ћемо онда |
| и неимара.{S} Кнежевић им свима задаје посао.{S} Једни мере земљиште, други учињавају дрво за |
| ре свега треба одбити Турке; то је први посао — одговори патријарху Драгаш.</p> <p>— Е добро, д |
| укама Голубац.{S} То нам је најглавнији посао и по уговору.{S} На то смо се управо и спремили, |
| адаоца.{S} Време је већ ту било, да тај посао започне.</p> <p>Један дан у Пловдиву буде велика |
| ласт.{S} Мог оца зна сваки да је за тај посао најспособнији.{S} Он је од најстарије властелинск |
| или су одвећ вешти, зато ји је и за тај посао Бранковић и изабрао.</p> <p>Ђурађ Бранковић био ј |
| ијели, ја морам у Голубац, а ви на свој посао.</p> <p>— Евала ти, Ферхаде.{S} Буди ти милостив |
| лизу ноћ, разићи ће се и сватко на свој посао, Јеремија да чини даље наредбе за одбрану, Јаблан |
| све заврши.</p> <p>Војводе иду на свој посао.{S} Поуздани људи, деспот може мирно путовати.</p |
| у, калуђери се смирише, па гледају свој посао око манастира.</p> <p>И Јеремија, и Јаблановић и |
| стране извештен бивао, знам да је твој посао био.{S} Виђао те нисам, али ми је до ушију допрло |
| S} Исак-паша је задовољан, и сад је тек посао на дивану.{S} Донијео сам ти све у реду, уговор п |
| онде ствари, јер са Јеремијом није чист посао и сам деспот Стеван тешко је с њиме на крај излаз |
| нковић и Обилић, због женских сплетака, посваде се.{S} Милоша назову невером, Милош остави свој |
| , Мехмеда сам с тим задобио, и тек њему посве могу захвалити што смо у садашњем мало бољем стањ |
| ем том позиву предао, и ком се истинито посветио, из чистог уверења прам вери којој ће служити. |
| тако жут да сам мислио већ ћу се скоро посветити.{S} Напослетку, нисам већ могао издржати, јер |
| благо.{S} Кад се буде град зидати, а ти посветуј народ да даје, да аргатује, јер ће то бити пос |
| е он дао кнежевиће осљепити.{S} И такав посвећеник, као што је Леонтије био, могао је без обзир |
| рече удивљен деспот.{S} То су издајице, посвјетила ти се српска рука, Петошко.</p> <p>— Сад их |
| ге, да коње доведу.</p> <p>Доведу коње, поседају, најпре разглеђају Смедерева унутарње површје |
| е, седне у чело, и да знак војводама да поседају.{S} Војводе по реду и старешинству поседају.</ |
| пезарију код Ферхад-паше, поздраве се и поседају.</p> <p>Ферхад их је већ ишчекивао.</p> <p>Одм |
| миг, који изгледа као заповест, и тако поседају.{S} Харалампије није се дао двапут нудити већ |
| дају.{S} Војводе по реду и старешинству поседају.</p> <p>Тишина.{S} Сви су упрли очи у Ђурђа Бр |
| врати, да не би тко близу дошао.</p> <p>Поседају на миндерлуке.</p> <p>Ферхад-паша прослови.</p |
| дрешитије показује нег’ на путу.</p> <p>Поседају.{S} Ферхад-паша на душеку са прекрштеним ногам |
| офром променуо.{S} Но пре нег’ што ћеду поседати, очита молитву владика тихо, а остали још тиши |
| ришћана сем јединог Ферхад-паше.{S} Сви поседаше.</p> <p>Диван започе.</p> <p>— Ви, моје слуге, |
| па ако и онда град не падне, нек остане поседнут, док још ордије из Уруменлије стигну, па да ђа |
| ном граду, Турци су господари.{S} Ту су посејали семе, из ког је грана турства у Европи прорасл |
| ице Јеремију, Јаблановића и Харалампија посекао.{S} Ма ја ’де био, Петошко ће ми на страни бити |
| е очи као Угљеша кад је седамнајст Грка посекао.{S} Преподобном, пак, оцу Герасиму обично после |
| у младости потурчили, оца и матер су ми посекли, живили су били у Призрену, честити у богатству |
| онде Турци моје другове <pb n="229" /> посеку, а кад дође ред на мене, повиче један арнаутски |
| ет други Турци сузбили, и манастир опет посели. </p> <p>Шећеду се ван манастира, кад ал’ виде с |
| лако је Ферхад-паши и силом га на коња посести, и до врати Голупца доћи.{S} Сад изгледа као за |
| говорити.{S} Мара и Ђурађ мало доцније посете и Русну, где још и калуђера затекну, и о својим |
| ску славу и паденије.{S} Код њега је на посети отац Леонтије и млоги други калуђери.{S} Откако |
| спот је дошао под видом, као да султана посети, но управ цељ му је била мир укрепити, да би се |
| хвали.</p> <p>Скупа са Ђурђем и браћом посети Марка.</p> <p>Марко кад види сина свога некадашњ |
| а, хоће л’ српске посланике, који су га посетити ради, примити.</p> <pb n="284" /> <p>Када неки |
| Змај-Облачић ишли су познатим пашама у посету.{S} Турци, гледајући на њи’, не могу да им се на |
| изрече, па се диже и са Пајсијем иде у посету кнежевић’ма.</p> <p>Кула пространа, ту је један |
| паша, у име султаново, често је деспота посећавао.</p> <p>Он беше од они’ људи, које је срећа н |
| е то да буде; Турци одговарају: сада ће посећи негдашњег цара Лазоглије два сина, Вука и Лазара |
| н му народ опоравио.{S} Међусобно су се посећивали и саветовали.{S} Но најважније ствари међу њ |
| и грчком господом лов ловио, и Манасију посећивао.{S} У Војнику вежбали су се Стеванови војници |
| ма.</p> <pb n="338" /> <p>Они су доиста посечени:{S} Ђурађ је задржан, да још услуге чини, па о |
| а остаће у души хришћанин.{S} Он је мој посинак, и кад мене не буде потпомагаће своје и у турст |
| е лијепо примио, неко вријеме будем као посинак му код њега.{S} Ту научи’ од Марка да Србији не |
| х бура, деспот је сматрао Ђурђа за свог посинка и насљедника.{S} А Ђурађ је био снажан, велики |
| осталим рече Марко:</p> <p>— Драги моји посинци, казаћу вам нешто, па се опомените мојих речи.{ |
| у, свје би’ разорио, да ђаур ни сјемена посјејати не може — одговори Реџеп-паша.</p> <p>— А што |
| јера престаје, и ил’ би га ухватили ил’ посјекли.</p> <p>— Боље да смо га ухватили, потписали б |
| ег’ли тако предати се.{S} Мађари су већ посјели Мачву и заузели Београд, па им треба још Голуба |
| м уговору изда.{S} Мачву ћеду Угри сами посјести, а Београд ћу им сам предати, но бриге ми је з |
| оје у озбиљности.</p> <p>Новак је одма’ посјетио патријарха у намери да се поред јутрењег залог |
| и челенка до челенке.{S} Па ако бог да, посјетићу јошт и може бити моје добре Дубровчане.{S} Ис |
| p> <pb n="438" /> <p>— Не може бити.{S} Посјеците ме о’ђе, ал’ Јеремија тако града предати неће |
| д је на кнеза одостраг руку дигао да га посјече.{S} Боже мој, како смо сви онда друкчије изглед |
| вјери пророковој.{S} Тко неће, нек буде посјечен, ил’ вјечито наша раја.{S} Погазићемо све као |
| > <p>Радосав донесе ракије, мученице, и поскурице, те понуђа Ферхада.{S} Ферхад се прихваћа, а |
| мати са Србима по горштачким предјелима посла, где млоштво коњаника турски’ млого не важи, па в |
| ну стрижу.{S} Још ми који с манастирима посла имамо понајбољма стојимо, дођу л’ Турци, дамо им |
| 5" /> дигне се и оде.{S} И он има доста посла у манастиру, да докнади што су хусари и азапи пок |
| већ овде немам <pb n="321" /> никаквог посла; идем у Турке.{S} Онде ћу најпре продавати бузу, |
| у, су већ руке прекрштене, он нема више посла у радњи живота и владе.</p> <p>Јеремији је познат |
| и би расли као трава, знаш краљу, да си посла имао са властелом која те сва не љуби, јер вељаше |
| патаренски, и с њима Жигмунд има много посла.{S} Турци ћеду Жигмунду, који је уједно и мађарск |
| у поуздање у се и у бога.</p> <p>Деспот посла великог војводу Облачину-Раде да купи људе за вој |
| не Влахе.{S} Милица је са неком војском послала синове Бајазиту у помоћ; то видећи Мара, да се |
| уги раде.</p> <p>Тај глас, да је турски посланик Милеве ради дошао, наравно, дошла је до ушију |
| о разнешен глас; истина је да је турски посланик нешто о том говорио, то ни сама царица не таји |
| целом двору разнео се глас да је турски посланик дошао да проси Милеву.{S} Она је то сама своји |
| вари.</p> <p>Кад наједанпут опет турски посланик дође, и то главом Јусуф.</p> <p>Он је са велик |
| ицу има та Милица — запита Бајазит свог посланика.</p> <p>— Кад сам онамо стигао, онда су баш с |
| ити, и овом приликом послао га је поред посланика своји’ Турцима.</p> <p>Они отиду, а Вук остан |
| ма’ дати запитати Марка, хоће л’ српске посланике, који су га посетити ради, примити.</p> <pb n |
| видимо шта Турци раде и како ће српске посланике примити. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| започне.{S} Зато одма’ послаћу султану посланике, и с тим смо свршили накратко најнужније што |
| >— Ја судим, да би најбоље било Турчину посланике упутити да се с њим о миру договоре, па да се |
| на такову погодбу и закључи да се одма’ посланици Турчину пошаљу, да се с њим у поменутом смисл |
| S} Особито сад, у турском стану, српски посланици су међу туђинцима, па Марку је требало гостољ |
| не превлада.</p> <p>Сутрадан се српски посланици својој кући врате.</p> <p>Бајазит и Сулејман |
| кав је то жагор?</p> <p>Дошли су српски посланици султану?{S} Млади Ђурађ Бранковић, Видајић, с |
| д наједанпут, врате се од Милице турски посланици.{S} Они су Бајазиту Миличино стање живо предс |
| вима, са својом породицом.{S} Долазе му посланици са свију страна, честитају му деспотство, и т |
| емије.</p> <p>Деспот је све то одобрио, послао Јеремији повеље.</p> <p>Јеремија грабљив, власто |
| не пуштају?</p> <p>— То је најлакше.{S} Послао би’ каквог калуђера у турски’ хаљина онамо, да с |
| нов жагор у двору.</p> <p>Мару и Ђурђа послао је Вук у двор да извиде шта се о’де ради, да би |
| одицом у Београду је чамила.{S} Кадикад послао јој деспот потајно улака да је извести како ства |
| од хусара заостаде.</p> <p>Ове Турке је послао Ферхад-паша у манастир, из бојазни да Мађари не |
| </p> <p>— Видиш, кћери моја, шта нам је послао турски цар Бајазит.{S} О, он је наш садашњи приј |
| а будућност преправити, и овом приликом послао га је поред посланика своји’ Турцима.</p> <p>Они |
| ет.</p> <p>— Говори тко си и тко те амо послао — рече озбиљно султан.</p> <p>Сејмени до поклиса |
| ву ја добру кћер имам, па је њој све то послао.{S} Твоје су сестре у своје доба од свега доста |
| ад га је Ферхад-паша из Голупца деспоту послао, на брзу руку је поруку извршио, и одјездио је о |
| ено.{S} Кад је Јеремија Голубац предао, послат је био у манастир Богородице, скупа са Јабланови |
| а баш не мора се знати од кога је глас послат но само има истинит начув.{S} Тешка су врјемена, |
| праву над војском која је против Турака послата била.{S} Он је своју задаћу и овде, покрај млог |
| ајицу војводу са његовим катанама треба послати до Голупца да извиди како стоје онде ствари, је |
| м с турском војском, ил’ ћу оданде лист послати за предају па ћеш и ти онда у манастир да подје |
| освојити, пре нег’ што би Жигмунд помоћ послати могао.</p> <p>Облачина представља деспоту да је |
| у ред доведем, па ћу је скорим султану послати.</p> <p>Турчин, с тим задовољан, није се дуго у |
| апоље; она јој покаже благо од Бајазита послато.</p> <p>— Видиш, кћери моја, шта нам је послао |
| аће му рок од три дана да се покори.{S} Послаће свог бимбашу са књигом, ’де деспота Ферхад-паша |
| Ферхад-паша све то на се прима.</p> <p>Послаће Ферхад-паша улака деспоту, и даће му рок од три |
| ром у једно доба започне.{S} Зато одма’ послаћу султану посланике, и с тим смо свршили накратко |
| , па напослетку паша, и то од три репа,_послаћу војводи Кострешу три товара блага, па ћу запрос |
| мпије.</p> <p>— У Ђурђа је вјера тврда, после битке код Искре, на вјеру је Турке позвао, и нико |
| . </p> <p>После толико нанешени невоља, после толико проливене невине крви, је л’ могуће да све |
| и Јаблановић, негдашњи јунаци од Искра, после издајице.</p> <p>А тако је и Харалампије своју гр |
| , те тако пољуби у руку најпре деспота, после деспотице, па владике, па тек онда игумана.{S} Но |
| о први пут у турско ропство.{S} Одавде, после неког времена, ослободим се и дођем у Призрен, и |
| склони — после жалосне косовске битке, после пада Лазара и својих најближих?{S} Камо жалости у |
| <pb n="402" /> деспот Стеван нема деце, после другог брака није ни изгледа да ће имати, а Гргур |
| ашњи нараштај рођен је у беди и невољи, после косовске битке, у метеж’ма Вуковим и Бранковићеви |
| о означи.</p> <p>— Лако ћемо, Јеремијо, после тога, само оно прво нек се изврши, новац пре свег |
| а; пустити их слободно, и то је опасно, после смрти деспота пали би у очи, а Гргур је имао приј |
| ржиш, донде, док ствар сасвим не дозре; после што му драго.</p> <p>— Дакле велиш моја партаја ј |
| ошко своје, па су се частили, веселили; после обеда старији мало у шетњу и разговор, а млађи оп |
| ки преко рамена гледати. <pb n="243" /> После млоги’ несрећа домислим се да идем у калуђере.{S} |
| ко.</p> <p>— Сад их виђосте, муч’те!{S} После ћу вам у трапезарији о томе причати.</p> <p>Враћа |
| Голубац.</p> <p>И бимбаша се спрема.{S} После поноћи њега ће отац Радосав исповедити и причести |
| важним стварима разговор водити има.{S} После обичног међусобног поздрава [рекне царица:]</p> < |
| ти његова породица таково право има.{S} После пада Вукашиновог, кнез Лазар, <pb n="270" /> као |
| /> на чију ријеч султан много даје.{S} После дивана Сириџа оде султану и спомену му султана Ба |
| у Турцима са дванаест тисућа војске.{S} После опет Вук Бранковић и Обилић, због женских сплетак |
| горе у Анадолији лежи стан татарски.{S} После победе, деспот им је са својим Србима на путу ста |
| морали у том бистром извору купати.{S} После обједа, отац Агапије са жмиркавим, но од смедерев |
| опет није желио и Србима зла нанети.{S} После косовске битке одма’, неке паше саветовали су да |
| у му дали сву његову доброту излити.{S} После смрти, пак, сваки је увиђео шта су у њему изгубил |
| </p> <p>У једно доба дигну се гости.{S} После обичне церемоније сви се разиђу.</p> <p>И Милеву |
| доцније није се хтео уплећати у бој.{S} После тога запита Ферхада за Јеремију, куд је и како је |
| апезарији међу постриженом братијом.{S} После добрих јела и пића заорише се веселе песме.</p> < |
| шило, у међедовој кожи, и то задуго.{S} После, кад ми је један добар богобојажљив калуђер очита |
| ки је очи своје на патријарха бацио.{S} После толике несреће и челични Новак мало духом клоне.< |
| , па је онда и Цариграду куцнуо час.{S} После Косова Душанова властела отела се.{S} Од снажног |
| да се све силе у једну снагу сабију.{S} После толиких бура, деспот је сматрао Ђурђа за свог пос |
| онили да Милеву мира ради, жертвују.{S} После оваковог закључења, патријарх да благослов и сви |
| S} Код Ангоре обе се војске састану.{S} После велике сече Турци буду побеђени, и Бајазит скупа |
| ом правитељству — закључи патријарх.{S} После ове речи сви <pb n="267" /> се дигну и разиђу, да |
| посао покорења Србије олакша. </p> <p>~ После овог мира, Вук јошт није био сасвим задовољан, бо |
| го одговарај на оно што сам те питао. — После ови’ речи калуђер ју ухвати за руку, па на све ст |
| <p>Па како то да се она на то склони — после жалосне косовске битке, после пада Лазара и своји |
| у стану на пољу Косову.{S} Турци одма’ после битке мртве своје војнике по свом обичају укопају |
| боље сад и с мањим задовољити се, нег’ после руку у којој је залогај пружати за другим залогај |
| мисли се.</p> <p>— Добро, примићу, ал’ после с тим располагати ћу како ми је воља — рече озбиљ |
| >— Ја сам за једно два сата починуо ал’ после сам се пробудио и не мого’ више заспати.{S} Мисао |
| ко и опустоше, попале који манастир ал’ после опет допуштају, јер из пјепела свјетих обитељи ос |
| се изда по уговору што се издати има, а после можемо даље, јер тако ћемо тек мађарску властелу |
| нешто каже.</p> <p>Најпре оде Ферхад, а после њега и сам Радосав.</p> <p>Ферхаду је сад нешто л |
| ио?</p> <p>— Најпре је Балша од мене, а после ја од Балше.</p> <p>— А који су најбољи јунаци?{S |
| Но за твог живота теби ће добро бити, а после што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шта желиш? |
| ако се патријарх с царицом договарао, а после тога остави ју, закратко, докле се дворски савет |
| е!</p> <p>— Један другог да помажемо, а после и награђујемо, тако ми еванђелија — рече Хараламп |
| војвода Јеремија од тешких рана умро, а после тог рока предаће град Жигмунду.{S} Дан му треба д |
| ио се уверити ји, да он то зато чини да после оборене Бранковићеве и Лазареве <pb n="278" /> по |
| еду са нешто војске у Крушевац, па онда после на Голубац.</p> <p>Ферхад-паша дозива Каралампогл |
| , склопио уговор, по којем мене Угарска после смрти деспота као овоме насљедника и деспота приз |
| арска у Браничеву натуштила, па заузела после и Мораву.</p> <p>— Силна је турска војска, сви ви |
| ом пођу.</p> <p>Јаблановић мисли се, па после почивке рече:</p> <p>— Све је добро, нек те тако |
| а испочетка лепим обећањ’ма примами, па после да буде смакнут као они Бранковићи у Пловдиву.</p |
| ињао, ал’ он све даје времена у том; па после држи и за претерано што се о Бранковићевом власто |
| у почетку до ефендилука дотерао, а сад после двадесетогодишње службе пашом сам постао, и ужива |
| проклињу да смо им само земаљски неред после себе оставили — одговори озбиљским гласом патрија |
| ао.{S} Ђурађ је, напротив, држао, да је после косовске битке са смрћу Лазара, који није ни сам |
| стојао него Лазарева породица, која је после изгубљене битке косовске поред себе само патријар |
| — Можеш још бити пијани дервиш, тима је после све слободно.</p> <p>— Да нијесам што сам, волео |
| тинству, по високим горама, онде где је после светског потопа свију нас праотац Ноје са својим |
| ој незгоди црвеног калуђера, на које је после смех сљедовао.</p> <p>Калуђеров тај случај сазнао |
| } Е да ти приповедам како.{S} Кад ме је после свадбе књагиње Милеве нестало, отишао сам управо |
| ин Вукашина, војводе Душановог, који је после убијеног цара Уроша себе за краља српског проглас |
| ла, но опет, са оном војском која му је после битке остала, није се могао одважити на већи кака |
| рушевачки двор цар-Лазара.</p> <p>Ту је после Петошко прилике имао све погрешке и страсти српск |
| Ја хоћу засад мир мом народу, и доцније после моје смрти, опет нек му је бог у помоћи, као год |
| ји му за зло примају што је част војске после битке спасао.</p> <p>— Дакле, он хоће да прими св |
| а у старо доба није било као сада да се после несрећне љубави увек други и друга тражи, нег’ че |
| ити.{S} Међу нама нек је изречено да се после отклоњене опасности одма’ и прогласи и крунише Ст |
| и ћеду под скут силнијем туђинцу, па се после мећу собом отимају док не ишчезну.{S} Једном наро |
| куд Новак са својом речи циља, удале се после обичног поклона од старији’.</p> <p>— Сад од Косо |
| аш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега брат му Вук упрљао.{S} Ђурађ је, напротив, д |
| Хоћете ли да вам приповедам како сам се после калуђерства хтео <pb n="318" /> оженити, или како |
| им рукама, коју разним наградама можете после лако за себе задобити, па онда и кнежевиће с пута |
| арка видите и с Марком пијете; можда ће после смрти Марка свет увидети који је био прави бранит |
| езом, да кад предам град, у оброцима ће после тога исплатити, јер сад доиста због војне није му |
| овараше, донде се остали смејаше и чаше после сваког одсмеха празнише.{S} Веселост је све већа |
| pb n="515" /> <p>И кнежевић отпочине, и после одмора буде дворен, па онда на посао.</p> <p>У кн |
| а и он има на половину зеца право.{S} И после дугог ината договоре се да на месту оставе зеца а |
| житеља код Србаља довољно, и то и пре и после косовске битке.</p> <p>Марко Краљевић био је син |
| им очима очита благодарителну молитву и после тога сваки на свој конак отиде.</p> <p>Настане жа |
| да он постане поглавар народа, па да би после са изгнанијем турски’ пријатеља српску владу утем |
| ц њихов, био је старији од Ђурђа, па би после смрти деспота Стевана Гргуревом старијем сину Јов |
| оја брига.</p> <p>— Али, боже... шта би после радила.</p> <p>— Са Светиславом?{S} Не брини се т |
| тања о томе одговара.</p> <p>— А шта би после са Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем — запит |
| можеш покрај нас опатријаршити, а ми би после помоћу Турака упадали у Србију, да Гргурове синов |
| елења ради негда сазидано беше, како би после почивке недалеко од совре били.</p> <p>Милица са |
| Србију упасти, но чекали су шта ће Срби после изгубљене битке чинити.{S} И Турке је иста битка |
| г брата Гргура.{S} Гргур умре, и остави после себе два сина Ђурђа и Јована.{S} Гргур после анго |
| о, да их за српски престол спасем, који после смрти Стеванове само њима по праву припада.{S} Ов |
| високи Стеван господарио.{S} Ни пре ни после те славе имао ниси.</p> <pb n="357" /> <p>Призрен |
| каковом су се стању налазили наши стари после пада Вукашиновог на Марици.{S} И сад треба онај д |
| емера.{S} Деце није имао.{S} Ко ће бити после њега деспот?{S} Гргурова деца млада и слепа, ко ћ |
| на поклон добио, и из тог пили на даћи после боја и побједе над Шишманом — рече угрејан Јереми |
| славног српског војводе.{S} По несрећи после косовске битке, ’де је наш цар и султан Мурат пао |
| ожени, ил’ да га нестане.</p> <p>Турци после смрти Бајазитове, мало нос покуње.{S} Више им је |
| Како си спавао, свети оче? рекне Новак после обичног јутарњег поздрава.</p> <p>— Ја сам за јед |
| хујећа вода умилно га успављује, па тек после на мекане душеке, да о оном што му је најмилије с |
| реда Голубац, деспот замисли се, па тек после починке збори:</p> <p>— Тај Јеремија од неког вре |
| а сам се дочепао млади’ кнежевића и тек после због њи’ је добио Јеремија Голубац зато што их је |
| остане.</p> <p>— Он би дошао к вами, ал после опет да га начините господаром над Браничевом.</p |
| очин мач од Душана задобивени, њега сам после очиног пада истражио и задобио; он ће ме јошт док |
| изрену, честити у богатству.{S} Био сам после у Београду и у другим варошима, учио сам Алкоран, |
| , коју никад заборавити нећу, седио сам после уморног лова на ову стрелу наслоњен, поред моје З |
| царевић отишао је тамо; но, као што сам после извештен, срећно је онамо стигао.</p> <p>— Шта се |
| Стеван са својим братом Вуком и Ђурђем после ангорске битке дође у Цариград.{S} Брат Ђурђев Гр |
| ајне сплетке, којима се српским народом после косовске битке владало, царица Милица, њене везе |
| азе и наране се.{S} Недељом и празником после вечерња цела околина зуји од гусала као рој пчела |
| раћу у деобу, тај обичај је већ заведен после Косова, и Вук Бранковић се делио ба Стеваном, а о |
| шта мисли војвода Јеремија, хоће л’ он после к нама у Турке ил’ да онде остане.</p> <p>— Он би |
| цу Јеремија војвода влада.{S} Он је био после косовске битке још врло млад левента, приљубио се |
| четку гладила је речи царичине, но мало после, следећи својој страсти, изрекла је истој:</p> <p |
| ати како ваља с њима поступати.{S} Само после, ако бог да, па се мир поврати, немојмо заборавит |
| војска ће ослабити, па с њом не можемо после на Голубац — рече султан.</p> <p>— Силни падиша!{ |
| а чак до Крушевца скочили, па куда ћемо после одавде?{S} Ваљда у Зету, Балши у госте? — рече Пе |
| мо с Исак-пашом у Крушевац, одакле ћемо после на Голубац.{S} Глава војске биће Исак-паша, као б |
| држим за мог пријатеља, ако се и јесмо после тога који пут и покавџили?</p> <p>— Кад су год Ту |
| од двора за неко време удаљена бити, но после твоје удадбе све је то заборављено и од то доба с |
| цу.{S} Почеше Турци обазирати се.{S} Но после толиких борба и страдања, неслогом владарах, наро |
| рушевац је у заборавност пао био.{S} Но после несрећне битке Вукашина краља с Турцима при реци |
| } Преподобном, пак, оцу Герасиму обично после јела већ и онако му црвени нос тако је набубрио д |
| је био старији брат Ђурђев, но наскоро после Бајазитове битке са Тамерланом упокоји се.{S} Мла |
| ји су га издајством опорочавали, и зато после косовске битке темељније је стојао него Лазарева |
| ра, да им се семе утре, тако ће се исто после и са Бранковићима.</p> <pb n="338" /> <p>Они су д |
| за себе, како у старије доба, тако исто после косовске битке.{S} Док му је противна страна преб |
| себе два сина Ђурђа и Јована.{S} Гргур после ангорске битке побеже у Цариград, ’де и сконча.{S |
| а, да ме од Жигмунда откине зато да нас после завади и појединце утамани.{S} Засад смо обоје см |
| С тешког пута су дошли.</p> <p>И деспот после кратких питања и одговора отпочинуће, па тек онда |
| , само да бог поживи цара.{S} Он је већ после Вукашинова пада Србију спасао, па ће ју кадар бит |
| рина је тужна.{S} Тек што се у Београду после смрти деспот-Стевана настанила, а Мађари дођоше д |
| е још код њих нађе.</p> <p>Кнежевићи су после вечере задремали и легли.{S} Још мало па увелико |
| напали, све злоставили, харали, како су после азапи дошли, па и они су харали, тако да већ цркв |
| творна, а сад бди над Србијом.{S} Ту су после иконе аранђела, светитеља, тешка кандила од сувог |
| па све зна шта се међу њима чини.{S} Ту после може видети човек сваког сијасета.{S} Мој друг Иб |
| постељи за насљедника наименован, одмах после деспотовог укопа преселио се у Београд.</p> <p>Пр |
| це.{S} Све се то стало и одлучило одмах после пораза Мађара.</p> <p>Ферхад-паша кад је стигао у |
| е деспот кулу испразнио, први пут одмах после смрти Стевана деспота, сада по други пут.{S} Нема |
| намамити их да се од Срба откину, да их после лакше баце из Београда ван, и Угарску освоје.{S} |
| тељи Турци, то сви знамо, видили смо их после Ангоре и Никопоља.{S} Сама себе би Србија убила.{ |
| става са бедема Голупца скинута.{S} Још после истеченог рока Јаблановић <pb n="465" /> оставио |
| а ће реч одржати.</p> <pb n="344" /> <p>После овакове заклетве међусобно њи’ово одношење постан |
| ћи Вука и Милеву.</p> <pb n="309" /> <p>После разних, мање важности, кућевних распиткивања, укл |
| " /> <milestone unit="subSection" /> <p>После косовског удара народ к себи дошавши само је једн |
| id="SRP18590_C1.7"> <head>VII</head> <p>После свадбе настану важни догађаји.{S} Стеван је скупи |
| l:id="SRP18590_C1.5"> <head>V</head> <p>После косовске битке Турци нису намеравали одма’ дубље |
| d="SRP18590_C2.14"> <head>XIV</head> <p>После смрти деспота Стевана Високог завлада Србијом Ђур |
| има, који славу хране“.</l> </quote> <p>После ове пјесме јуначко чувство обузме цело друштво.{S |
| аводи; а Ђурађ опет своје ћера. </p> <p>После толико нанешени невоља, после толико проливене не |
| коњ’ма и пртљагу места нађоше. </p> <p>После два сата био је красан ручак у трапезарији.</p> < |
| дајмо што пре да се што учини. .</p> <p>После ове Љубовићеве речи прослови војвода Видајић:</p> |
| сило, и како је породица живила.</p> <p>После главног одмах је деспот за децу распитивао.{S} Де |
| адан био је дан Св. Преображења.</p> <p>После свете литургије народ тамо-амо около цркве хода, |
| ад овај рат да се срећно оконча.</p> <p>После ови’ пророчески’ речи престао је говорити патрија |
| мни рај, а друго они и не траже.</p> <p>После обеда разиђоше се сватко на своје место.{S} Игума |
| S} Да нема Србаља, зло по Турке.</p> <p>После ове влашке победе, Бајазит увиди важност Србаља, |
| , па онда и љубав младе кнегиње.</p> <p>После ових речи, застаде Русна и жудно очекиваше шта ће |
| нико о том ни речице знати неће.</p> <p>После дужег разговора растану се.</p> <p>Бранковић, Вој |
| тора.{S} Султан их пусти к себи.</p> <p>После обични’ почасти, који се турским султанима одају, |
| ки’ хаљина онамо, да све извиди.</p> <p>После ове речи поглед је бацио на оца Харалампија и на |
| ’раните ме у манастиру Манасији.</p> <p>После ових речи отпочине, мало узда’не, очи му се укоче |
| <p>— Дабогда у бољем се видели.</p> <p>После ових поздрава и отпоздрава, настане тишина.{S} Св |
| е да ће се што важно извршивати.</p> <p>После узајамног запиткивања и распиткивања, све дубље у |
| дели, па сад морам ја мудровати.</p> <p>После ови’ речи Петошко уклони се.{S} Сви су то за саму |
| а који ће српско име прославити.</p> <p>После ових речи Новак једну чашу испразни, а донде му П |
| к, а ја нећу на тебе заборавити.</p> <p>После ови’ речи даде калуђер слуги јошт покоји новац, п |
| наци у ту светињу ногом ступити.</p> <p>После цркве скупише се у двору, у једној дворани војвод |
| ме мњењу слободног израза дајем.</p> <p>После ових речи Русна је мало узданула и од говора прес |
| еран помоћник патријарху пећком.</p> <p>После косовске битке кад је унутарњи раздор мах преотео |
| негињу, заједно са њеним братом.</p> <p>После ови речи дозове Бајазита на близу, да ји све види |
| тај дуги договор беше приређен.</p> <p>После поздрава и отпоздрава мало заседну, и за_мало тра |
| уком свуда помагао, ђе је могао.</p> <p>После ове речи добро у очи погледав Ферхада, радосно по |
| е будем по твојим реч’ма владао.</p> <p>После ови’ речи отпаше Ђурађ свој мач, хтеде га Марку п |
| знати уважити моје пријатељство.</p> <p>После ови’ Бајазитови’ речи, још се у том истом смислу |
| сте да могу ићи куд ми је драго.</p> <p>После ови’ речи Петошко заиште мало вина које му се одм |
| .{S} Дата је реч, дат је потпис.</p> <p>После пораза код Голупца распрштана [мађарска] војска в |
| и тако ’ајдмо сваки своме послу.</p> <p>После ове беседе, сви се дигну и разиђу сваки за својим |
| Закунимо се свак по свом закону.</p> <p>После ови’ речи деспот метне руку на срце и рекне:</p> |
| и.{S} Мора с војском на Голубац.</p> <p>После кратког рахата, одмора, дозове Ферхад-паша Харала |
| ко си ми ти овде, светла царице?</p> <p>После ових речи, поглед баци на место где би сео и свој |
| p>А шта је и знала друго радити?</p> <p>После презреног Светислава, као потурченица, и у ропств |
| ће онда бити, брат брата ће убијати, и последња врата Србије отворићеду се Турцима, вера ће се |
| отурчио.{S} У ово доба почне ишчезавати последња сенка српске слободе.{S} Слободни синови Шумад |
| већ одважио и сам калуђере оставити.{S} Последње недеље отпојао сам са једним гласом вечерње, а |
| ојим мужевима у стан Лазарев.</p> <p>На последње Руснине речи пробуди се Милица из своји’ дубок |
| се како ће изгледати као царица.{S} Ове последње мисли умножаваше се.</p> <p>Премда је цела та |
| ену, у царском двору, проводио је своје последње дане, а због разума и искуства свога, беше осо |
| брачне свезе.{S} Част ми пак, изискује последње моје судбе верно држати се.{S} Ја на Бранковић |
| сви најсмејаше; особито смешне се учине последње ове речи Светиславу.</p> <p>Петошко, бацив пог |
| је задовољан, и рече игуману да боље и последње јајце да народ на жртву, нег’ да их турска коп |
| лица свог и проклињали Јерину што им и последње јајце из куће узе, а да зида Смедерево, српски |
| у продају.{S} И он ће сам, вели, прво и последње своје дете на <pb n="527" /> жртву принети.{S} |
| гост, па и Теофан зна да ће му сад бити последње чтеније.{S} И збиља, деспот да руком знак да б |
| измислила да би царицу забавила, и тек последње дворкињине речи срца јој се коснуше.</p> <p>Ру |
| и, уводили су у свој народ.{S} Каогод у последње време што већи народи као Руси, Французи и так |
| пре каков глас оданде чути.{S} Што се у последње доба у војсци збивало, то је, као што кажу, да |
| а среће промена.{S} Но Срби издржали су последње нападаје Татара, и са тим спасли су већу част |
| двуку.</p> <p>Така је била свадба кћери последњег српског цара.</p> <p>Дакле није нико веселио |
| моћна, а Вук силан, оставе царицу да се последњем приљубе, премда им је цар покојни млого добра |
| божност надњу улила за спас Србије, и у последњем тренутку жића, кад ропац завршује, а гром сам |
| њи пут била у српске хаљине обучена.{S} Последњи пут, и то у највећој тајности, отиде у цркву д |
| опаше град, и закључе још једаред, ал’ последњи пут, позвати Јеремију да преда Голубац.{S} Дес |
| се срце у човеку стегне!{S} Чуо сам га последњи пут трећи дан Васкрса па ми још и сада његова |
| ми, не могу више говорити, пијмо; можда последњи пут Марка видите и с Марком пијете; можда ће п |
| } Стеван са одабраним српским војницима последњи удар Мађарима зададе.{S} Једва сам краљ Жигмун |
| жалост што пре прође.</p> <p>Милева је последњи пут била у српске хаљине обучена.{S} Последњи |
| евојка, кнез Ђурађ тек момчић кад су се последњи пут видили и растали, бурне су то године, које |
| стану сљеди нападај, и тај јуриш биће и последњи, и Голубац ће пасти у руке Мађара.{S} Јеремија |
| опстати не може.{S} Нисте ви ни први ни последњи у вашој судби.{S} Откако је света и људи, коли |
| у код Голупца.</p> <p>Смедерево ће бити последњи јак ступ Србије.{S} Но Смедерево ће бити трн у |
| од да даје, да аргатује, јер ће то бити последњи бедем Србије, и кад тог нестане, неће ни Србиј |
| мртвим јунацима, и јутарња роса беше им последњи самртан пољубац од живе природе.{S} Сутра ће и |
| руковао се, баш као да осећа да је ово последњи састанак.</p> <p>Стеван и Ђурађ опростивши се |
| и би Турцима града предати, и то би био последњи српски град, ког би Србија издавати имала, и т |
| Туркињу да ју види.</p> <p>Она је данас последњи пут Српкиња!</p> <p>Костреш војвода још са нек |
| као божји слуга већ стар и чека ме већ последњи дан.{S} Камо среће да је исти час млого пре ст |
| /p> <p>Оба седе у чадору да се овде још последњи пут ђаконијама, пићем и јестивом заложе.</p> < |
| оге овце изгубити.{S} Но послушајте још последњи мој савет.{S} Ако се мир мало поткрепи, немојт |
| а ћеду опет на јуриш.{S} Ово је био још последњи јуриш који се могао одбити.{S} Још један, пак |
| ојом браћом, као лав рањен, чека, да са последњим уздисајем све што га окружује, смлави.</p> <p |
| ветрогоње, успоредити не могу — Са овим последњим реч’ма је калуђер на Светислава циљао.</p> <p |
| има.</p> <p>Ни Милева није била од ових последњих.</p> <p>Она је била добра, ал’ је имала семе |
| на видимо тамо-амо пролазеће калуђере и посленике.{S} У намастиру је поглавар архимандрит Пахом |
| птру нег’ Ђурађ.</p> <p>— Манимо се тих послова, то је могло бити још кад смо били ђетићи, кад |
| и коњаници да Мађаре у примаку задржи и послове им поквари.{S} Јеремија је јунак, не да лако гр |
| , сви се дигну и разиђу сваки за својим послом.</p> <p>Вук Бранковић био је човек бистрог ума, |
| > <p>На то оде калуђер по налогу својим послом, а и Харалампије на дочек гостију.</p> <p>Да, да |
| ажели се у свјети храм Жиче, куд је тим послом к мени дошао, помолио се богу, иконе цјеливао.{S |
| чинити имало, и тако ’ајдмо сваки своме послу.</p> <p>После ове беседе, сви се дигну и разиђу с |
| и, да руке прекрсте.{S} Свагда су они у послу били, и то више људства него себе рари.{S} Они ни |
| здрављаји, време је кратко, треба одмах послу прионути.</p> <p>Још је кнежев пртљаг на земљи, и |
| кне као из шале калуђер.</p> <p>Јула га послужи драговољно.</p> <p>— Би л’ ти, Јуло, отишла за |
| наше грјехе, и рјешим се, како ме срећа послужи, да узмогу народ оружјем штитити, штитићу га и |
| пасе оца, краља, војску.</p> <p>И срећа послужи дели-девојку.{S} Баца, даје бацати ватрена клуп |
| арапских племена у Арабистану, срећа ме послужи, те ево ме паше, и на царском дивану сам од прв |
| и улема и софта, и ефендија, и срећа ме послужи те постадо’ паша, и сад као што виде, сједим на |
| ји ти сад дајем, нек те поштено у нужди послужи.{S} Када га из корица извадиш, то нек буде сваг |
| употребити.{S} И мени да је мало срећа послужила, и ја би’ већ досад већим постати могао — упа |
| ио и задобио; он ће ме јошт док сам жив послужити.{S} Овај мач који ти сад дајем, нек те поштен |
| мојој сестри Љубици, која младу књагињу послужује, да јој нешто кажем.</p> <p>— Ви женске све н |
| Маџари дуго ни Београда одржати.{S} Дај послуха твом вјерном слуги, силни падишо.</p> <p>Султан |
| еимари; а ја ћу сам надзирати.</p> <p>— Послушај твог вјерног друга.{S} Тебе народ потребује, а |
| а један једнакоме неће да се покори.{S} Послушајте ме.{S} Ако се вас двоје тако не уредите, да |
| ће Христово млоге овце изгубити.{S} Но послушајте још последњи мој савет.{S} Ако се мир мало п |
| ш јак.</p> <p>— Ја бих рекао да гуслара послушамо.{S} Сад када се можда већ српска војска на Ко |
| >— Но хоће ли остали женску главу у том послушати.</p> <pb n="292" /> <p>— У ђаура женске више |
| , да ако се град за осам дана не преда, послушаће деспота и потражити Турке пре нег’ што они ње |
| >Патријарх је већ умро, нема кога да на послушност побуђава.{S} Отац Леонтије отишао је у свету |
| и само гости; но гост само за три дана, посље је несносан, <pb n="507" /> а ми не смијемо ником |
| гу, иконе цјеливао.{S} Кад се вратисмо, посље одмора и закуска, исприча ми свје од почетка до к |
| е и пјева уз гусле, па опет прије и ил’ посље збијају се шале, дворска будала је ту, па се са г |
| /> да не ломимо овђе снагу, која ће нам посље требати.{S} Сад нек доведу тог поклисара Караламп |
| пријатеља није.{S} Зато пролијевао сам посље турску крв, и накан сам против Турчина и своју кр |
| рујно винце из другог пе’ара, тако кано посље исповједи пријечешће које чиста душа свијетим чин |
| Бранковића утамани.{S} Но с њим би се и посљедња сила српска утаманила.{S} Јошт код њега има не |
| апита га љубопитљиво Јула, без да је на посљедње калуђерско питање пазила.</p> <p>— Не питај то |
| ил’ друга страна српска осилила, био је посматрач српске неслоге.{S} Откако је Вук пао, почела |
| промеће.</p> <p>Ово је било као одговор посмешљивом дворјанину.{S} Више-мање, сваки се смејао н |
| е је озбиљно, све тако изгледа канда је посмртна даћа.{S} И кад деспот напи краљу и краљ деспот |
| <p>Сад калуђери започну жалосну песму, посмртно пјеније, одјек жалостан у срце удара, рекао би |
| љег залогаја, а нису они ни онако прави посници, који би ради у кујни душе спасавати.{S} Па тко |
| ка се не сећа.{S} Тако мисле ти искрени посници.{S} Но међу њима има и такових братија, којим н |
| сме се губити.{S} Тело ненамирено, као посници исповедали су се о бољи народа, и кад седну за |
| ем дан на дан пасуља и сочива, и то баш посно, у чистој води; а игуман и братија купус са слани |
| у Бранковића и царице, поред султановог посредовања.</p> <p>Ђурађ и остали Срби, од султана са |
| у били у брашнари.</p> <p>Био је Петров пост, ал’ четвртак, и није се тако строго постило; било |
| атија, којим на лицу читати можеш да је пост измишљен само калуђерима да пркоси, и зато и чекај |
| пратиће ме до гроба.{S} Од јада, невоље пост’о сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру и крв нијесам и |
| да сте видили то искушеније.{S} Најпре пост, те пост.{S} И то би’ доста дуго трпео да нису к т |
| идили то искушеније.{S} Најпре пост, те пост.{S} И то би’ доста дуго трпео да нису к томе и дру |
| ота.</p> <p>— Доиста, бог ме покара што поста’ деспот. ’Оћете ми, Турци, отјети дијете, мило ди |
| обрадује се, прими га као свог рода, и постави га главним војводом српске војске.</p> <p>Но Ђу |
| рана све у црнини, канда је црном чојом постављена, о челу виси велика икона Христово распетије |
| Студеници, доцније под деспот-Стеваном постаде игуманом, и он сад чува тело свог добротвора и |
| да чиним, јер шта може будала учинити, постадо’ Турчин и паша.</p> <p>Ферхад то изрече, горе-д |
| офта, и ефендија, и срећа ме послужи те постадо’ паша, и сад као што виде, сједим на дивану нуз |
| чувају турске границе.{S} Милица и Мара постадоше турске удворице, па им морају помоћ слати.{S} |
| } Паше наговара да Србија покрај Турске постајати не може, а да си ти трн у оку, јер с малом вл |
| бити.{S} Ко л’ је на пурпуру рођен, не постаје лахко слуга себи равном.{S} Био сам деспот-Стев |
| ива Харалампију, а овај добро потеже, и постаје све искренији.</p> <p>То Ферхад и ’хоће.</p> <p |
| а, да предам градове и Мачву Угрима, да постајем и остајем њихов савезник против Турака.</p> <p |
| за се у ником не налази.{S} Света црква постала је тржиште.{S} Нема поштовања прам својој вјери |
| вог би га одерао, те би и остала Србија постала турски санџак.{S} Јер, силни падишо, док Србе с |
| што је Мара кнегиња супруга Бранковића постала.{S} За стару љубав, веле, хрђа се не хвата.{S} |
| Милева доцније жртва материне политике постала.</p> <p>Милевино са цвећем забављање и Миличин |
| њом у мисли и чувству свом љуборевњивом постала.{S} Њој је пријатељски говор калуђера јошт у по |
| како би још лепша била када би његовом постала заповедио је да ми се сваки дан даде метохијско |
| дочекати; не једна је већ тако срећном постала чрез доброту калуђерску.</p> <p>— А зашто питаш |
| и већ без њега незадовољном и несрећном постала.{S} Једно магновење отрује човеческо, особито м |
| ознавало се да је господара нестало.{S} Постали су смели, безобразнији.{S} И они су се на парта |
| служитељи мекушнијима и раскалашнијима постали, па су радије слушали љубавне и лакрдијашке пес |
| и Србију к себи привукао тако да су му постали вјерне слуте савезници, и пролијевали крв код А |
| собито откако цара Лазара у двору нема, постало је све разузданије, као год у кући где господар |
| м попеченијама, као год Харалампије.{S} Постане ли Харалампије већи, Пајсије постаће то што је |
| о да га не познаду.{S} Но баш због тога постане служитељима подозрителан.</p> <p>— Дед’, Митре, |
| лампије, сад већ архимандрит, и чека да постане владика.{S} Њега је Русна покровитељствовала, п |
| , народ га као светитеља држи, и тај да постане патријарх, не би се дао лако турчити, да и сами |
| к Морави и Дунаву ближе.{S} Београд сад постане српским средоточијем.{S} Са благом дошавши дољн |
| а; Муса буде потучен и убијен, а Мехмед постане господарем свију Турака.</p> <p>Ђурађ, чрез ову |
| кове заклетве међусобно њи’ово одношење постане тешњим.{S} Са тим се Срби за неко време од турс |
| не и мутне мисли из главе, и да му срце постане чистим извором добродјетељи.{S} Но они, који ни |
| донекле, док Мурат Мустафу не победи, и постане сам свију Турака султаном.{S} Док је међу њима |
| неком приликом убије брата Мусулмана и постане султаном свију Турака.</p> <p>Сабере силну војс |
| вај младић одрекне се светски’ ствари и постане калуђером, и тако нас је сад овде судба састави |
| и у мени нарав промени.{S} Место љубави постане освета.{S} Но, како ћу јој се осветити?{S} Да с |
| лане им срцу, и Београда слика блеђа им постане.{S} Код тих стена, код тих кула решаваће се суд |
| гла до тога доћи да у Дечанима куварком постане.{S} По другим манастирима кувари су кували, али |
| хтео ко да му син што пре архимандритом постане, гледао је <pb n="354" /> да дође у Дечане.{S} |
| е; једном речи:{S} Београд под деспотом постане најславнија српска варош.{S} И да не бијаше у д |
| т си представљао, да кад Ђурађ деспотом постане, неће по народ зло бити.{S} Искусан врло у рату |
| у војевао, но ишчекивао је судбу, да он постане поглавар народа, па да би после са изгнанијем т |
| итати богословију наврат-нанос, само да постанем оно, што сам већ обрекао.{S} Та како и не би’ |
| допадало, али само то не — да Турчином постанем.{S} Напослетку пристао би’ и на све, само на ј |
| Па је л’ твоја ил’ његова воља била да постанеш калуђером?</p> <p>— Не толико моја, колико њег |
| амо да нисам Краљевић.{S} Мене судба од постанка гони.{S} Да ја могу у том народу живети, _да г |
| одски синови, који су чекали што пре да постану већи.{S} Слабо су што учили, него само лице су |
| и да што пре архимандритом или владиком постану, као на пример, пећки калуђери, но предали се н |
| тати и осушена моја уста водом влажити; постао сам већ тако жут да сам мислио већ ћу се скоро п |
| брат брата, син оца је убијао.{S} Он је постао на то султаном свију Турака.{S} Истина, понеки к |
| пот кад га је први пут виђео, тронут је постао.{S} Кад су насамо били, упита га:</p> <p>— Чести |
| после двадесетогодишње службе пашом сам постао, и уживам пуно султаново поверење.{S} Теби сам ч |
| е Харалампије, дабогда, скорим владиком постао, и заслужио си, јер да тебе не би и Русне, не зн |
| ластољубив, па ако он не би насљедником постао, правио би буну, па опет горе по народ.{S} Гргур |
| вио и наш Харалампије, па ма патријаром постао — напије Јаблановић, бацив намигљив поглед на Је |
| већ врло слаба; откако је турским пашом постао, ако се и није потурчио, није имао више поверења |
| тити да негодује зато што му је калуђер постао предметом неког смеха, јер је и сам у себи осећа |
| ијом овладати.</p> <p>Откако је Бајазит постао зет царичин, гледао је да Вукову силнију партају |
| што би се дотакло којега госта, зато се постара зараније исте будалаштине пресећи.</p> <p>— Не |
| оживи све будале, ја се морам за будале постарати.</p> <pb n="230" /> <p>Сад се изроди баш весе |
| /p> <p>Јеремија је угледан делија, ма и постарији.{S} Стане насред трапезарије, главу горе поди |
| акав заточеник.</p> <p>— А би л’ ти рад постати патријархом.</p> <pb n="442" /> <p>— То ми и је |
| Један очајни и обранителан рат могао је постати врло опасан по Турке, зато ови други план преду |
| </p> <p>— Ако све уредимо, онда моћи ће постати из милости султана кајмакам.{S} Но, да ти једну |
| у царску круну на главу.{S} Е са тим ће постати цар Њемачке, а већ је краљ Угарске.{S} То је ве |
| /> Баш тај црвени може временом великим постати, јер такав зна сваку дату прилику на своју кори |
| ећа послужила, и ја би’ већ досад већим постати могао — упадне Петошко, који је њи’ов разговор |
| ?{S} Он ће сад по свој прилици владиком постати, па ће онда у Смедерево или у Београд.{S} Чудим |
| ј науци и побожности давно већ владиком постати могао, својевољно је првенство другима уступао, |
| лом била?{S} Но је л’ јој могуће пчелом постати?{S} Није, па зато мора се ради свију пчела свој |
| кад не буде светог Јеврема, патријархом постати — одговори Митар.</p> <p>— Зар мислиш да срећа |
| от-Стевану киван.{S} Тешко је господару постати слугом.{S} Тако смо се борили свак за себе у ме |
| те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћеш постати славном царицом.{S} Сад иди, но ником ништа о т |
| S} Постане ли Харалампије већи, Пајсије постаће то што је сад Харалампије, игуман у Дечанима, а |
| е буде, изгубићеш главу, ако ли свршиш, постаћеш одједаред пашом од три репа.</p> <p>— Велики п |
| кисело млеко, па кад стечем коју пару, постаћу код каквог паше тефтердар, па ефендија, па напо |
| >Ђурађ, од покојног деспота на самртној постељи за насљедника наименован, одмах после деспотово |
| заложити тако, да му стомак искаје сво постење за трајавше епитимије.{S} А и сека Варвара, или |
| ајљући.{S} А ми искушеници, тек ради па пости.{S} Па осим тога, братија такове су нам пакости ч |
| да Србијом овлада.</p> <p>Што је желио, постигао је.{S} Владавина слатка реч, ал’ владалашко ве |
| и хтео.{S} Сад је и њега мога оца судба постигла.{S} Ја сам због њега остао без земље и народа. |
| божија воља била да народ толика бједа постигне, морамо опет поглед наш на бога управити да на |
| отац није могао знати какве ће нас беде постигнути.{S} Да је жив сад, и он би све то одобрио.{S |
| дође гост са истока ил’ запада, деспот постидети се неће.</p> <p>Народ аргатује, ал’ деспот ’р |
| лате деспотове, да се неће цариградских постидети.</p> <p>И за кратко време ти двори су готови, |
| два добра јунака, да се пред Турцима не постиђемо — рече Харалампије.</p> <p>— Бићеш оправљен к |
| г му је Милева дала.</p> <p>Поруменив и постиђен, не знаде шта ће у хитрини да рече.</p> <p>Ота |
| и кад поглед бацим тамо, морам се дјела постиђети, ал’ на ино није могло бити.{S} Ја одлазити м |
| ст, ал’ четвртак, и није се тако строго постило; било је ту рибе, паштрме, сољених моруна, хакт |
| ?</p> <p>Да видимо каква ће судба Ђурђа постићи.</p> <p>У време ови’ метежа Ђурађ је већ ожењен |
| ци’.</p> <p>— Јест, оче, све те незгоде постоје, ал’ морамо и кроз незгоде напред.{S} Ја се зас |
| ц, онда нисте ни ви овђе код Новог Брда постојни.{S} Хоћеду Мађари да вас пребаце најпре на Јед |
| зило се на мене јако и почну ме не само постом него и глађу морити.{S} Кад су братија поред пра |
| нег’ често су у намастир ишли, те су се постригли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| погледа.{S} Младост је бурно провео, и постриже се, да ступи у мирније пристаниште жића.{S} Би |
| ријехе, водите нас у Свјету гору, да се пострижемо, да св’јету рекнемо збогом.</p> <p>— Е мој к |
| о.{S} Ведро чело, а образи наборани.{S} Пострижен је за калуђера у дивној Студеници, доцније по |
| млад, четрдесет лета је прошло како је пострижен, ал’ здрава тела, здраве душе.{S} Много је пр |
| еонтије волио би бити у оном добу прост постриженик, нег’ сад владика, архипастир, кад више При |
| као би као да и није у трапезарији међу постриженом братијом.{S} После добрих јела и пића заори |
| ђ амо у намастир оправио, ваљда — да се пострижу.</p> <p>Кад се Ђурађ са деспотом помири, разго |
| патријархов; отац Харалампије морао се пострићи по жељи и налогу свога оца, који је био уважен |
| тар, да би изгладио свој пређашњи суров поступак, на свашта му је са највећом готовошћу одговар |
| ротив, за заслугу су му приписивали тај поступак, будући је с тим спасао једну част војске, кад |
| јим до ушију дошло како су са калуђером поступали.</p> <p>Особито Јули је жао било што се тако |
| Бајазитом, победитељем Мађара, худо је поступао; тако исто са Милевом и Гргуром.</p> <p>Радост |
| на, и према теби не баш најблагородније поступао. — Цар ти је дао удовољства због тога што ти ј |
| па ћеш и најбоље знати како ваља с њима поступати.{S} Само после, ако бог да, па се мир поврати |
| , и зато изјављујем да вероломно ни сад поступати нећу.</p> <p>Сад је сваки увидио зашто деспот |
| јако ослабила, па су морали обазрително поступати.{S} Српска се војска, истина, као сатрвена см |
| х је, који су деспота кривили због тога поступка, други, опет, давали су му за право.</p> <p>Да |
| ро лице, да се не би Ферхад-паша о њему посумњао.</p> <p>Харалампије, напротив, уверен је био, |
| лед и говор тако честит, да се не мога’ посумњати.{S} Па ми јошт и то рјече, кад теби тај глас |
| <p>— Улак, то беше увода, ал’ не да ми посумњати да то није христјанин у турском руву.{S} То б |
| каици на Дунаву, сав Дунав је бродовима посут, а у исти мах бела застава са бедема Голупца скин |
| јечи под ударцем силне секире.{S} Водом посут креч и запаљен све цврчи; усијано гвожђе, на нако |
| е саветник.{S} На врату му златни ланац посут драгим камењем, кажу вреди сто села.{S} Колико се |
| рштеним ногама почива му драгим камењем посута димишћија.</p> <p>Ферхад-паша их понуди да седну |
| Раде.</p> <p>Красна ноћ, небо звездама посуто, на небу сребрн шар, козлићи, блед месец, уштап |
| вану.</p> <p>Ферхад-паша покрај тога из потаје увек се договарао са деспотом, ма овај ’де био.< |
| да је прилика већ близу, буде убијен из потаје, неизвесно, да ли од турске или српске руке, ост |
| да руше.{S} Јесте л’ добро прегледали у потаји ножа.</p> <p>— Све смо претресли, нема челика ам |
| ђ њима тко познао.{S} А то је лако, има потајни’ ходова, од куд неколико корака учини, па је у |
| оји је њеном оцу душманин био, но опет, потајно љубопитство ју је мучило.</p> <p>— Па зар је та |
| p>Русна и Харалампије нису мировали.{S} Потајно су били у сајузу са Ђурђем, и назначили му врем |
| ачинио.{S} Русна вели, да и ти треба да потајно са Турцима држиш, донде, док ствар сасвим не до |
| то <pb n="280" /> замерају, говорећи да потајно пијеш вино као ђаур, диндушман Турака, и да Кор |
| и <pb n="346" /> Бранковићевим метежима потајно гласове шиљао, да зло предупредиш и народ не пр |
| спот Ђурађ.{S} Грчки цар Јован Палеолог потајно га подбада против Мурата, да се ослободи од упл |
| урђа по народу мути.{S} Харалампије иде потајно међу народ и прави нову партају за Ђурђа.</p> < |
| воје приврженике.</p> <p>Русна задобије потајно пријатељство Вуково.{S} И она опет негдашње при |
| оведа, свом је у невољи друг, искупљује потајно робље из сужанства, доклен бијесна властела од |
| во турско подвргне.{S} Вуку, пак, да се потајно поручи да ће му Султан наруку ићи, ако од Милиц |
| пут је шушнуо му у уши, кад су га Турци потајно смаћи хтели.</p> <p>— Здраво, мој побро Хасане, |
| вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам ти увек потајно наруку ишао, и штошта не бијаше по турском адет |
| Ено онде, недалеко од јеле, видела сам потајно провлачити се нешто црно.{S} Чини ми се као да |
| т уздигне.</p> <p>Русна са Харалампијем потајно договара се како ће Бранковићу наруку играти.{S |
| аквог слугу ил’ слушкињу с којом би што потајно и поверљиво проговорити могао; он је јошт дању |
| из њи’ извадити могао.{S} Све се нешто потајно договарају.{S} Но уколико сам докучити могао, д |
| донесе глас да се чува Бранковића, јер потајно код Турака о том ради да га с пута уклони.</p> |
| је чамила.{S} Кадикад послао јој деспот потајно улака да је извести како ствари стоје.{S} Деспо |
| — Бићеш оправљен као какав властелин, у потајној поруци — рече Јеремија.</p> <p>— Дакле не окле |
| арх.</p> <p>— Само њега да бог поживи — потврди Милица.</p> <p>— Само ми се то не допада, што с |
| гарског, погазићу задану ријеч, која је потврдила уговор Стефана деспота, да предам градове и М |
| н и потписан, и поднијеће се султану на потврду.{S} Србија што је у мојим рукама, остаје и одса |
| у.{S} Донијео сам ти све у реду, уговор потврђен, шакописом Исак-паше као везира и беглербега.{ |
| нако понуђива Харалампију, а овај добро потеже, и постаје све искренији.</p> <p>То Ферхад и ’хо |
| но опет се не даде из равнотеже душевне потиснути.</p> <p>— Увреда мени нанешена — рече Русна — |
| да су обојица почивали, од одмора да се поткрепе.{S} У полноћ дигоше се да коју прозборе, Раде |
| одустану од јуриша да се мало саберу, и поткрепе, па ћеду опет на јуриш.{S} Ово је био још посл |
| у у очи, да му пронађе душе зрак, да га поткрепи.</p> <p>— Доћи ћеду ти Мађари у помоћ — рекне |
| и, који од војвода кратким одговором га поткрепи.</p> <p>— Увелико ћу штовати блаженим деспотом |
| ад га испитива, да се у томе јошт бољма поткрепи.</p> <pb n="495" /> <p>Отац Радосав исприча, и |
| се шта би сад чинити ваљало да се народ поткрепи.{S} Турчину се замерити не може.{S} Војводама |
| последњи мој савет.{S} Ако се мир мало поткрепи, немојте се дати мирним магновењем занети, но |
| царевић, па са својом дружином седне и поткрепив се са чашом вина почне са осталима јести.</p> |
| е ухитрити док се не би царичина страна поткрепила.{S} Она сада нема војске, но ако јој се врем |
| мије и Јаблановића.{S} Канда им се душа поткрепила.{S} Сад се опет не кају што нису Жигмунду гр |
| , и да нам не даду времена да се Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог дао да се Угрима моћно поткре |
| али засад нуждан нам је мир, да се мало поткрепимо.{S} Да би овај мир сталан био, у Дринопољу ј |
| S} Но дајте нам да седнемо и да се мало поткрепимо, јер цео дан нисмо ништа окусили.{S} Од јуче |
| о.{S} Ако би бог дао да се Угрима моћно поткрепимо, истераћемо ту поганију са хришћанске земље. |
| да на Мађаре пази.{S} Сад треба деспота поткрепити, а да <pb n="501" /> се тим ослаби Жигмунд, |
| акше победити, снага ће се ваша чрез то поткрепити.{S} Сва оружана сила биће у вашим рукама, ко |
| звући.{S} Сад треба само војску оставшу поткрепити, царичине приврженике умалити, па одма’ са Т |
| себи остављају, без утехе, без душевног поткрепљења, па како да се не турчи?{S} Не тражи нико м |
| амет води.</p> <p>Јеремија да донети за поткрепљење добру вечеру, и доникле су заједно седели.< |
| /p> <p>— Сад смо све свршили, сад да се поткријепимо.</p> <p>Ферхад-паша већ је начинио наредбу |
| страдао.{S} Ја ћу твоју ствар на дивану поткријепити.</p> <pb n="484" /> <p>То изрече Ферхад-па |
| једне жеље, и то је, да се ти, деспоте, поткријепиш, а ја да добијем једну чету српских јаничар |
| це, и смерају пре нег’ што би се Угрима поткрјепили, на нас свом силом напасти.{S} До чекања ту |
| а сад разредимо се, па да се за душу и поткрјепимо.</p> <p>У трапезарији све их готово чека.</ |
| , згарене, лепи предели турском копитом потлачени, а ’де турска копита стане, трава не расте, т |
| Вукогли-деспот не има памети кад пошто-пото Голубац не купе.{S} Подари Јеремији као просијаку |
| иге.{S} Пролази планине, преко жубореће потоке, обилате винограде, и свуд природа показује свој |
| , све кланце, све горе и јаруге, реке и потоке у Србији познаје, и онде ниче, ’де човек не би н |
| против свог народа.{S} Његовом кривицом потоком је лила српска крв.{S} Не један се Србин због њ |
| Јоште мало па јуначка крвца</l> <l> Већ потоком почела се лити.</l> <l>Јошт’ се не зна чија је |
| "264" /> од Турака.{S} Крв се на Косову потоком лила.{S} Сто тисућа мртви леже онде.</p> <p>Мил |
| Краљевић држи да је на њему царство.{S} Потом Милица, моја баба, држи да је све то њено и њених |
| кој душе свих претковах, а за спас свих потомаках у свим коленама.{S} То исто чине и други добр |
| цркве, душман неће искоренит’ Душанове потомке.</p> <p>Ове речи јако су се срца деспота коснул |
| пут пресећи.{S} Ми се морамо и за наше потомке побринути да нас не проклињу да смо им само зем |
| епи санак</l> <l> Да г’ причају младоме потомству</l> <l> Гласом моћним гусал’ јаворови.</l> <m |
| ? — упадне Облачина.</p> <p>—- Тако је, потомци, познији нараштаји ћеду то учинити, сад само не |
| свачега, богатства, чести и поштења.{S} Потомци оних јунака, који су стреле на Солун бацали, пр |
| ађед ти је био војвода Гребострек, па и потомци му неће лошији бити.</p> <pb n="234" /> <p>— Ја |
| } Преповиједаћу им како ћеду се и задњи потомци њих опомињати.{S} А ја ћу се њима вечитим прија |
| } Доћи ће време, ако бог да, да ће наши потомци изгубљено опет задобити, али засад нуждан нам ј |
| ти чврсто, и ако бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћемо да не |
| нства, да га штитиш против Агарјана.{S} Потоњ од Косова борио сам се са Турцима против Татара, |
| оким горама, онде где је после светског потопа свију нас праотац Ноје са својим корабљем насео |
| регови, планине, лузи и дубраве, воде и потоци, све се то слива за добра живота вредних житеља. |
| не зна се под чију власт <pb n="410" /> потпада[ју] ил’ турској ил’ српској.{S} Сва та област с |
| вари Румелије и једне чести Арбаније, и потпадали су под власт Лазареву.{S} Да би могли самовољ |
| , његова стара баштина под турску власт потпаде, бескућник нејма педље земље у области Гребљано |
| ујеш, и твојим новцем буну у Караманији потпирујеш.{S} И Турахан-паша једнако диван подбада да |
| кше ишло да их не има, јер ти манастири потпирују и оно што се већ гаси.</p> <p>— Па баш зато, |
| морају сносити.{S} Дата је реч, дат је потпис.</p> <p>После пораза код Голупца распрштана [мађ |
| узме перо што му један калуђер додаје и потписа име своје „<foreign xml:lang="la"> Georgius Des |
| екли.</p> <p>— Боље да смо га ухватили, потписали би’ га опет на што више, и искали би’ опет ка |
| а на листину, и преда деспоту.{S} То је потписан уговор.</p> <p>Деспот прими листину, отвори, п |
| ад мјесто Голупца.{S} Мир је склопљен и потписан, и поднијеће се султану на потврду.{S} Србија |
| соког Стевана, кад је тај уговор у Тати потписан, како ће деспоту срце куцати кад будне кључеве |
| еван и Ђурађ, но на тој повељи није био потписан велики логофет, нит’ је од њега печат ударен.< |
| ме, јер би требало да је на њој логофет потписан, и печат ударен.</p> <p>Један бискуп вели, кад |
| /p> <p>Кад је све тако уређено, листине потписане и распослате, султан шиље војску у Караманију |
| p> <p>Бурне су биле Јереми[ји]не мисли, потписао је, морао је потписати предају града, а благо |
| ли њему је Стеван деспот за живота свог потписао Мачву, Београд и Голубац, па сад вели да мора |
| чекао.{S} Деспот Стеван те подиза, исти потписао ти предају, а деспот Ђурађ сад ће те предати.{ |
| што се из куле не види.{S} Наредбе сам потписао да им се све по Стевановом уговору изда.{S} Ма |
| е морао, јер се на то још деспот Стеван потписао.{S} А да није тако било, тко зна би л’ се десп |
| тко зна би л’ се деспот Бранковић на то потписао, и не би ли пре с Турцима мир учинио.{S} Штави |
| д се више повратити не може.{S} Неће л’ потписати, лако је Ферхад-паши и силом га на коња посес |
| реми[ји]не мисли, потписао је, морао је потписати предају града, а благо тек за леђи.{S} Није м |
| жељи, Радосав нек напише уговор, ти ћеш потписати и печат ударити, а ја опет моју шаку приљепит |
| е на ме, начинићемо јошт данас писмено, потписаћеш то и ударићеш твој печат, а ти иди мирно куд |
| а на срцу деспотовом кад је ове наредбе потписивао.{S} Предати Мачву, Београд и Голубац!{S} За |
| то сад мора се изгубити.</p> <p>Деспот потписује те наредбе влажним очима, перо му у руци дркћ |
| /p> <p>Радосав донесе уговор.{S} Деспот потпише одмах и запечати, тако исто и Ферхад-паша, и св |
| а стол у кожи везану књигу да је деспот потпише.{S} У тој књизи је писано да је деспот од своје |
| о још не би тако зло било.{S} Но кад се потпишем да се цијепам од савеза угарског, погазићу зад |
| , а ти војводо, начини одмах листину, и потпиши да мени град предајеш, тако и никако друкче, вр |
| ијеме кратко, не може се чекати, пиши и потпиши, па на коња.</p> <p>Радосав мора да донесе перг |
| дежду уливали, бедног су по могућству и потпомагали.{S} Не један од њих и мученичку [је] смрт п |
| ао, но угњетеног га је јошт заштићавао, потпомагао.</p> <p>Наравно да је велики губитак био за |
| би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпомагао.{S} Како ти и твој отац о Стевану судите?</p |
| ом уговору Угри имаду нас против Турака потпомагати, ал’ веће сигурности ради, и да добију насл |
| а ћу те у твојим племенитим предузећ’ма потпомагати снагом богодане ми цркве, која и слабима сн |
| вом оцу да ће <pb n="291" /> Марко оног потпомагати, који се јаче за свој род жртвује.</p> <p>С |
| ти Турцима?{S} Хоће ли га мађарски краљ потпомагати кад види да се код Срба и Грка „ришћанска“ |
| и уверавају да ће га султан свом силом потпомагати, само да прекине с Мађарима.{S} Долазићеду |
| Угарској.{S} Изглед је да ћеду нас јако потпомагати, јер дође ли Турчин до Београда, онда су вр |
| оче, или ћеш ту остати, па одавде ствар потпомагати?</p> <p>— Одавде ће боље бити.{S} Кад нужде |
| } Он је мој посинак, и кад мене не буде потпомагаће своје и у турству бољма, негли ви издајице |
| је предао Београд и Мачву.{S} Па Мађаре потпомаже римпапа и сав Запад, ђаурски шејкул — на Запа |
| ви сви повинујте се новом господару, и потпомажите га, мени пак бог милостиви нек по правди су |
| Мађари и Срби међусобно против Агарјана потпомажу.{S} Признао си ме као насљедника деспота, вла |
| нији, и ако се Милица од које стране не потпомогне, исти ће је скупа са њеном породицом отклони |
| такове требамо као што си ти.</p> <p>— Потпомогни ме, ма напослетку и Турчин био.</p> <p>— Сам |
| с издаде а други погибе без да је какву потпору нам оставио.{S} Да су се поудавале биле, те мој |
| и потражити Турке пре нег’ што они њега потраже.</p> <p>Тада Лошонци намести велику дубарду, то |
| — Да сам цар, не би чекао да Турци мене потраже, него потражио би’ ја њи’.</p> <p>— А кад би ји |
| што треба.</p> <p>Ферхад-паша сутрадан потражи пута с својом свитом, неће Дунавом, већ сувим, |
| што потраживати има.{S} Јест, Јеремија потражива цену Голупца.</p> <p>Ферхад-паша како уочи Је |
| покоран да Голубац преда, већ да он што потраживати има.{S} Јест, Јеремија потражива цену Голуп |
| Јесам.{S} Зато сам си и дао труда да те потражим, јер времена су окрутна, није за оклевање, и к |
| и.{S} Голубац нам је од преке нужде.{S} Потражимо ми њих.{S} Сад би најбоље било да покупимо во |
| жио би’ ја њи’.</p> <p>— А кад би ји ти потражио, шта би онда било?</p> <p>— Шта би било? — Јур |
| не би чекао да Турци мене потраже, него потражио би’ ја њи’.</p> <p>— А кад би ји ти потражио, |
| не можемо успјети, морали смо савезника потражити.{S} Од Грка слабе помоћи, наслова деспотских |
| падне, онда ће са деспотом он нас овђе потражити.{S} Голубац нам је од преке нужде.{S} Потражи |
| осам дана не преда, послушаће деспота и потражити Турке пре нег’ што они њега потраже.</p> <p>Т |
| ти.{S} Деспот је морао себи друго место потражити.{S} И сам Крушевац бивао је турским нападајим |
| акну кад им није више <pb n="374" /> од потребе.{S} Не би л’ и матица ’декоја радије пчелом бил |
| >— Немој мене.{S} Ја сам теби и овде од потребе, биће тамо на дивану и Исак-паша, ког сам код К |
| та Леонтије.</p> <p>— Сад ту он није од потребе, имам ја и добрих саветника, и добрих јунака, а |
| вређају?{S} Та и Милеви није већ то од потребе. </p> <p>Милева сузе рони, но не противи се!{S} |
| о оружника дода да помогну ако будне до потребе, јер су кнежевићи снажни младићи.</p> <p>Кнежев |
| еш за турску војску заиру, и све што је потребно.{S} А султан, како види уговор, издаће берат д |
| ством грамзио само, а још га имао није, потребовао је он кадикад његову службу, за коју је овај |
| о његово благо на сахрани.{S} А Радосав потребовао је тако силног властелина као што је Јеремиј |
| као владатељ сасвим друге људе око себе потребовао, одбацио је он Харалампија, као што се баца |
| лушај твог вјерног друга.{S} Тебе народ потребује, а ти народ.{S} Народ је збуњен, држи да си т |
| ударом турским малаксала, и брзе помоћи потребује.{S} Једно је које морате бирати, ил’ би морал |
| дадо’ мој за аманет.{S} Другог мача не потребујем, осим што ми је јошт од оца остао; тај ће ме |
| сабере се.</p> <p>— Ти си наш, такве ми потребујемо.{S} Но сад је да починемо.{S} Каралампоглиј |
| не госпође које фина и врло укусна јела потребују.{S} Јула сама изгледала је <pb n="365" /> као |
| јеног лакта, кругље силно, не рани, ал’ потресе Јеремију, да се нијати поче, но брзо к себи дођ |
| а.{S} И најстарији и најхрабрији војник потресе се у срцу, држи да већ ту нема спаса за српско |
| из гвоздене цеви.</p> <pb n="432" /> <p>Потресе се кула у Голупцу, руши се од силених удараца.{ |
| ју да се на дан смрти његове мало земља потресла и сунце изгубило своју обичну сјајност.</p> <p |
| ињи да у зноју лица залогај хљеба мирно потроши.{S} Многа су великашах гријеси, са којих народ |
| на Косово.</p> <p>Милица, пак, међутим потруди се Милеву приволети на тај план, који јој се ка |
| баци, а труп ђипне, крв из врата пишти, потрчи, и падне, у ужасном трзању живот изгубио се. </p |
| ао и награђивао.{S} Ни на ме не могу се потужити.{S} Ал’ шта је кад Мађарска нема сад толико ст |
| ако што је и код Искре изредио, и Турке потукао. </p> <p>Исак-паша мисли се, даје му за право, |
| и код Искре, ’де је Ђурађ Турке хаметом потукао, показао се био и Јеремија као вођ и јунак.{S} |
| им је био тај, да кад су добили благо, потукли се међу собом, најјачи је однијео све, а тога с |
| ан као код Искре, кад смо Турке до ноге потукли, много робље задобили, ’ришћанство ослободили.< |
| естима спремне, па кад бисмо Турке доле потукли, Голубац би сам по себи пао, Јеремија морао би |
| рци који су на Косову Лазоглија хаметом потукли.{S} Ето и задњи јуриш нам одбише.{S} Шта мислиш |
| ужди као брат помогао?</p> <p>— Гори је потурица од Турчина; сваки ми је више зла нанео него пр |
| Јошт би’ више добра чинио, да ми остали потурице, који ме не познају да сам и сам тај, на путу |
| тајућу децу вуку Турци те турче, да као потурице свој род утамане.</p> <p>Деспот у толикој беди |
| да искорене вјеру хришћанску, и све да потурче.</p> <p>— Познато вам је да је деспот Стеван ла |
| та би л’ нам наруку ишао да се сви Срби потурче?</p> <p>— Би’, и сам би се потурчио, ал’ да се |
| Ето то су та деца.{S} Они су већ одавна потурчени, па нит’ се зна ко је откуд, нит’ ко му је от |
| ви су гости изгледали као да су већ сад потурчени.{S} Један се од другог стидио.</p> <p>Јусуф ј |
| а би му се јошт могли подругивати да је потурченик, а овамо бољи је хришћанин од самопусне влас |
| </p> <p>После презреног Светислава, као потурченица, и у ропству осрамоћена, шта јој је било др |
| своја добра изгубили, турче се, а Турци потурченицима све њихово остављају.{S} Кад се племић по |
| е, ту је Уруменли-беглербег, Исак-паша, потурчењак, диндушман христјанства.</p> <pb n="433" /> |
| а бити?{S} Турци имаду сами’ ’ришћана и потурчењака у својој војсци раван број нашој, а колико |
| ску службу приме.{S} Турци су се такови потурчењака одвећ примали, и често на велики степен их |
| арнаутског левенту, који је дошао да се потурчи.{S} Не може ли ко код куће да се са братом поде |
| све њихово остављају.{S} Кад се племић потурчи и осили, онда мора и околни народ хоће ли неће |
| вањем.{S} Штавише, има који су се већ и потурчили, па како да не пропадне народ.{S} Ја с моје с |
| е.</p> <p>— Јесам, ал’ су ме у младости потурчили, оца и матер су ми посекли, живили су били у |
| баштине, одјачам, увежбам се у борби, и потурчим се.{S} Борио сам се против арапских племена у |
| желимо, то ти је познато, цјео свјет да потурчимо.{S} Да срушимо Вукогли-деспота би л’ нам нару |
| ега, јер му је Турчина на врат доносио, потурчио.{S} У ово доба почне ишчезавати последња сенка |
| је турским пашом постао, ако се и није потурчио, није имао више поверења у народу; неки велика |
| p> <p>— Кад би ме запашили, и ја би’ се потурчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја нијесам вича |
| има гинути.{S} И сам Мелентије не би се потурчио, а да га сместа начините за највећег муфтију, |
| Срби потурче?</p> <p>— Би’, и сам би се потурчио, ал’ да се и до чега докопам, да ми се подијел |
| словити и запитати; „Петошко, што се ти потурчио?“ Нарочито Аранђео, <pb n="496" /> његов патро |
| n="437" /> <p>— Боље би било да се сви потурчите нег’ што се међу собом кољете.{S} И доиста, в |
| и заклињем и преклињем, да ћу се прије потурчити, нег’ да изгубим заслужену мазду — рече Харал |
| и народа и православија.{S} Пола ће се потурчити, па ће ова пола другу полу опет тако исто на |
| .</p> <p>— Е видим да се и ја већ морам потурчити, и луд сам што већ досад нисам.{S} Та видим в |
| Данас ће се један, а сутра други Србин потурчити.{S} Стадо ће Христово млоге овце изгубити.{S} |
| цима, вера ће се искоренити, народ ћеду потурчити ил’ истребити.{S} Шта му је сад чинити?{S} Да |
| м повлачи.{S} Данас ће Милева у харем и потурчиће се, сутра ће простија Српкиња.{S} Данас ће се |
| здух дижу и вежу, моли, виче. „Петошко, потурчићу се, само ми живот допусти“.</p> <p>Ферхад нећ |
| ђаурски дервиш си улема њихов, а кад се потурчиш, бићеш улема, а од улеме, свашта може за кратк |
| то ће њега убити.{S} Може један тројицу потући, ал’ кад дођу шесторо на коњу на једнога, овај м |
| есе.{S} Кад се неко време тако у народу потуцао, као сиромашак путник похађао је властелинске з |
| да ћеш се као и ја од немила до недрага потуцати.{S} Видим да и ти ниси пријатељ Лазареве пород |
| орао због кнеза Лазара по туђим земљама потуцати и Турцима служити?{S} Једва му остаде Прилип и |
| у и, са Вуком, изгониће нас, па ћемо се потуцати од немила до недрага; ако ли те, пак, дам, бић |
| лаба Мађарска.{S} Један мали ударац, па потуче Жигмундову војску код Голупца.</p> <p>Смедерево |
| од истока, а Ђурађ од запада; Муса буде потучен и убијен, а Мехмед постане господарем свију Тур |
| ате мира тражити.{S} Тешко оном који је потучен, па од јачега мира тражи — одговори са гласом н |
| анастиру се већ крв пролива, Турци које потучени, које избачени, калуђери моле, преклињу, код у |
| Јеремија издаде Голубац Турцима, Мађари потучени, но бриге им није, добили су Мачву и Београд, |
| ораћеду се повући натраг и хаметом бити потучени, већ нек се с тобом погоде као што рекосмо, а |
| рбије отклонити.{S} Само да нас Угри не потчине, и место оног да добијемо овог за господара — р |
| ц предаје, ту један другом не може бити потчињен.{S} А ионако сад се све кида, цепа, па сваки с |
| ко Вука подстрекавала: зашто да буде он потчињен деспоту, кад су једног оца синови, <pb n="337" |
| шта фалити.</p> <p>Пајсије, мада је био потчињен Харалампији, ипак није се прам овом између чет |
| је прави по пропису калуђер, па се и на потчињенима виђело неко особито благововјенство и смире |
| овај одмах под закриље своје узео, као потчињеног, а ’де се дели, ’де се Голубац предаје, ту ј |
| /> <p>— Та кажу да ће она за Светислава поћи.{S} Па ја да сам Светислав, а ја знам шта би’ ради |
| е креће.</p> <p>Исак-паша и Ферхад-паша поћи ћеду са нешто војске у Крушевац, па онда после на |
| о воли, пре ће се убити, него за другог поћи; јер има ђаура и ђауркиња који се пре убију, ил’ у |
| пота, па преметнув га, одмах на Београд поћи и отети га.{S} Ферхад му одговара да ни то не ваља |
| рушевац да позову оданде индат, који ће поћи на Голубац.</p> <p>Телал виче да се војска за Једр |
| л’ су заробљени, не да им никуд по вољи поћи.</p> <p>Јаблановић је био побратим Јеремије војвод |
| старци, и тек доцније, кад су к царици поћи намерили, прекинули су тај разговор.</p> <p>Остави |
| одмах ону од Крушевца, и са том војском поћи на Голубац.{S} Та војска ће се лако спустити Морав |
| ушана да све буде спремно</l> <l>На рат поћи мејдане дјелити.</l> <l>Шта то звечи на том пољу р |
| а ће Мађари са Ђурђем одмах на Крушевац поћи, а Турци мораћеду се повући натраг и хаметом бити |
| какву потпору нам оставио.{S} Да су се поудавале биле, те моје кћери, за какве краљеве, сад би |
| ил’ заповест.</p> <p>Милева је међутим, поудаљена, ружу брала.{S} Милица, оданувши, рекне Русин |
| ђев да једнако натраг уступати мора, не поузда се више у своју снагу, душом је клонуо; на нами |
| тај глас, само му је рекао, да је исти поуздан, и да његове речи на своју и свог народа корист |
| дарно слуга.</p> <p>— А јеси ли ти тако поуздан човек да ти се и што важније поверити може?</p> |
| , који је у лекарији био вешт, и још са поуздана јача два човека Харалампији, ком се налаже, ка |
| о, за које ћу ти дати до турске границе поуздане војнике, који ћеду благо допратити.{S} Још и т |
| и.</p> <p>Војводе иду на свој посао.{S} Поуздани људи, деспот може мирно путовати.</p> <p>Некол |
| мо још ми, све ће још добро бити — рече поузданим гласом Ђурађ, којега речи, у Милици, двострук |
| о, Петошко ће бити мој доглавник — рече поузданим гласом деспот.</p> <p>— Па зашто га сад не по |
| бог па ће све бити добро — рекне Новак поузданим гласом.</p> <p>— Сад ако нам се цар по божијо |
| а сабља, покажи пут куд да удара — рече поуздано војвода Облачина Раде.</p> <p>На то деспот одг |
| сам замишљен.</p> <p>Малочас, па пошаље поузданог човека у Анадолију да извиди којем Бајазитово |
| } Деспот иде у народ, теши га, улива му поуздање у се и у бога.</p> <p>Деспот посла великог вој |
| тући.{S} Сам не можеш, у зетске кнезове поуздати се не можеш.{S} Како се с Турцима здружиш, зем |
| а је лацманство, а у Грке није се могло поуздати.</p> <p>— Времена прохујаше, ђе је наша стара |
| /p> <p>— Да не губим време, дао сам вам поуку, сад да вас цјеливам, и повратком здраве нађем.</ |
| остати неће.{S} Они то све веле за нашу поуку и душевни напредак чине.{S} Није ли наш Спаситељ |
| е све у реду.</p> <pb n="499" /> <p>Сви поустају.</p> <p>Деспотови људи примају благо.</p> <p>Д |
| н свуд ’де треба показује се, показује, поучава.</p> <p>Деспот на брежуљку под чадором седи, пр |
| празним часовима једни су децу, младеж поучавали, други су писали за народ полезне књижице, и |
| српски свет, проучавао је нуждан народ, поучавао га, крепио га у духу, уливао му је у душу стрп |
| .</p> <p>— Тебе Харалампије, нећу много поучавати, имаш памети за три патријарха, а лукавства з |
| је било онде својим обојег пола овцама поученија давати.{S} Отац Пајсије закрвавио је очи као |
| Крушевац. <pb n="387" /> Па треба Угре поучити како се против Турака војевати мора, јер они јо |
| у народу потуцао, као сиромашак путник похађао је властелинске замке, дворе, као шаљивчина да |
| астир навалили, Турке истисли, манастир похарали, како су их опет други Турци сузбили, и манаст |
| ио кад види мртве лешине, рањенике, све похарано, батал-манастир само што није запаљен изгорео. |
| очека ову прилику.{S} Са радосни кораци похити онамо.</p> <p>Он Русну прилично забринуту нађе.< |
| ућен заповеди да војска што пре Голупцу похити.</p> <p>Диже се војска, лаки коњаници напред, а |
| о не отштрби, јер му је Јеремија сувише похљепљив, бољитка свог ради да не умакне сам са кнежев |
| се могао одважити на већи какав војени поход.{S} Шта је, дакле, имао чинити?{S} Ако би одма’ н |
| ије јој уверење да се калуђеров ноћашњи поход ње тицао.</p> <p>— А бога ти, оче, шта си ноћас т |
| оца Харалампија да се на тако необичан поход даде?{S} Несташлук, ил’ освета, ил’ друго што?</p |
| се снова везати.{S} Мађари, опет, овим походом ако су и страдали, опет су имали добру накнаду |
| је као младић одликовао се у босанском походу под заставом Силног Душана — упадне у реч Русна. |
| ци да је млада, дијете.</p> <p>— Турска похот не зна за незрелу младост, Турчин чупа и неразвиј |
| ин навали, е да је не дам, тек ће му се похот увјећати, и сву силу ће на ме дићи, султан држи д |
| расно у мушкима и женскињама, прохте се похотљивом агарјанском срцу, да однесе као вук невино ј |
| еља да саберем српски народ, да не буде поцепан као што је био прије Немање, већ да је у скупу. |
| пође?{S} Народ је био на четири партаје поцепан.{S} Један слуша Милицу, други Мару, трећи Стева |
| , негли у свом народу, који је већ тако поцепан, удови тако покидани, разбачени, да их је и наћ |
| и подићи опет нов санџак, а остало ћеду поцепати по обичају свом, и поделићеду међу оне властел |
| српски народ међ краљић’ма и кнезић’ма поцијепан, донде никад опоравити се неће.{S} Остане ли |
| и Срби, од султана са скупоцени поклони почаствовани, преправе се да се сутрадан врате.{S} Но о |
| н их пусти к себи.</p> <p>После обични’ почасти, који се турским султанима одају, заузме сваки |
| ио Београд са Жигмундом и делом војске, поче јако размишљати, шта ће чинити ако Јеремија неће г |
| умњу је почео уливати у Харалампија.{S} Поче му се чинити да је то лице негда у животу видио.{S |
| <p>Харалампије се мало замисли, па онда поче:</p> <p>— Знате, дакле, шта нам ваља сад одмах чин |
| да игумана.{S} Но од радости ил’ забуне поче љубити и руке калуђера својих братија, који се ужа |
| унава пребацити.</p> <p>Јеремија сад се поче кајати што је тако Голубац предао.{S} Још на путу |
| дрвен налон, а на њему велика књига, и поче нешто читати.{S} То је брат Теофан тако око четрде |
| е силно робље.{S} Ја пођо’ за Марком, и поче’ с њиме левентовати против турских Арбанаса, који |
| таде Душан пред Солуном градом</l> <l>И поче га бити страховито.</l> <l>Силан одјек српскога ор |
| а, тек што љубав у срцу њиховом клијати поче, а да се пресади у срце деве, те дивље трњаве ружи |
| ани, ал’ потресе Јеремију, да се нијати поче, но брзо к себи дође.{S} Јаблановић чуди се тој пл |
| <l>Млади Новак наочиглед војске</l> <l>Поче мејдан с Татарином бити.</l> <l>Татар с копљем пор |
| је упадне; други су му саветовали да се почека док јошт помоћ какова из Азије стигне, па онда н |
| Јеремија прима писмо, па чита.</p> <p>— Почекај мало.</p> <p>Јеремија мисли се.</p> <p>Јабланов |
| нокту загоре.</p> <p>— Морамо још мало почекати, можда ће се деспот још предомислити, и обвезн |
| ч српске неслоге.{S} Откако је Вук пао, почела се Миличина партаја силити.{S} Млоги су вуковци |
| ло па јуначка крвца</l> <l> Већ потоком почела се лити.</l> <l>Јошт’ се не зна чија је побједа. |
| е већ ожењен био.{S} Породица му се већ почела плодити.{S} Морао се већ и за своју децу бринути |
| ткако су се Турци даље у Србију пружати почели, откако се по дољним српским местима џамије поди |
| стра, или као муж и жена.</p> <p>Кад се почело јести, слабо је ко на другог и пазио до на самог |
| сад је то подозрење душу Стевану мучити почело.{S} Бојао се за себе и за народ.</p> <p>Саветује |
| > <p>Новак, да би мало забунио Петошка, почео је друге врсте разговор.{S} Новак је био највећи |
| се скоро дознало, па игуман, јаростан, почео ме једнако псовати, но све је било бадава.{S} Јед |
| доба осим што га је Турчин напаствовао, почео је брат брата утамањавати, па га све нешто мучи, |
| <p>Деспот, када се са Мехмедом смирио, почео је на радост своји’ Срба у свачему напредовати.{S |
| ало било је барем срећно.{S} Дух народа почео се дизати. </p> <p>Више је тако срећни’ година пр |
| и издувао, па са честим запињањем гласа почео је говорити, но скоро се опет разабрао.</p> <p>— |
| прелазак у лицу и погледу неку сумњу је почео уливати у Харалампија.{S} Поче му се чинити да је |
| је српско обновљено царство утемељавати почео?</p> <p>Има људи који велики дух показују онда ка |
| са Петошком ил’ са другим којим кошкати почео, његова једна реч све је на своју меру довела.{S} |
| калуђер цео се скупио, па тихим гласом почео се извињавати, на које служитељи слабо слушају.</ |
| шао даље да лови да и он што дочепа, но почео се са другом кошкати, да и он има на половину зец |
| устројавао своју земљу, и народ се већ почео тако опорављати да би се већ — датом каквом згодо |
| Он није дао дуго на себе чекати.</p> <p>Почео је једну песму о Душановом рату са Грцима.{S} Пје |
| еспота.{S} Тежак је по деспота излазак, почетак и крај.{S} Да није у њему бујна крв Бранковића, |
| Србе, који се без престанка борише, од почетка борише, не могоше са новим силама битку обновит |
| ље одмора и закуска, исприча ми свје од почетка до краја, о паду Голупца, о харању манастира Св |
| 8" /> <p>Ферхад, опет, исприча своје од почетка до краја, како је дошао Харалампије под Бело Бр |
| је на бојном пољу у најбољем реду.{S} С почетка беше и мало нереда, али сад је, хвала богу, све |
| ат чекати, већ одмах јуришати.</p> <p>С почетка су били ђаури спремни, одморни, сад су збуњени, |
| оказане ми ’ладноће мало намучити.{S} У почетку нисам ју ни гледао, а она све око мене лиле-мил |
| томан није одметнуо био од цара одма’ у почетку, били бисмо ми већ давно Турке савладали и осве |
| неранже и на масна јела; па је одма’ у почетку из манастира утекао.{S} Ја, опет, да би’ си иск |
| к из њи’ говори.{S} Код њи’ сам одма’ у почетку до ефендилука дотерао, а сад после двадесетогод |
| <p>— Али тако се у оно доба држало да у почетку није имао Вук велику наклоност према кнегињи и |
| поверење код деспота.</p> <p>Турци се у почетку ове победе мало смире; но овај мир није дуго тр |
| паша није му тако пријазан као што се у почетку показивао.{S} Сад му је тек брига, велики терет |
| ти не може.{S} А Турци би готови били у почетку Угрима што попустити и намамити их да се од Срб |
| илеву саму.{S} Она је знала да ће њој у почетку тешко пасти кад помисли да се може од Светислав |
| царичин разговор мио, својом финоћом у почетку гладила је речи царичине, но мало после, следећ |
| ој је пријатељски говор калуђера јошт у почетку на срце пао, па сад не би рада да он за другог |
| овићем.</p> <p>Мало од вина разгрејани, почеше се све искреније разговарати.{S} Вино ће и из на |
| /p> <p>Међутим престаде и увесељење.{S} Почеше се из трапезарије разилазити.</p> <p>Остаде сам |
| е Турчин осетио слоге снажну мишицу.{S} Почеше Турци обазирати се.{S} Но после толиких борба и |
| Страх нападе душманина љута.</l> <l>Сад почеше коњаници српски,</l> <l>Борити се ка’ змајеви љу |
| одвећ живо представљају.{S} Прочи гости почеше већ такође међу собом тихим гласом примедбе прав |
| хом насамо говорио, па се и он удаљи да почива, па да свој разговор сутра продужи.</p> <p>Отац |
| му шарен турбан, на прекрштеним ногама почива му драгим камењем посута димишћија.</p> <p>Ферха |
| ковано еванђеље, и крст, у ком израђено почива парченце светог дрвеног крста, на ком је Спасите |
| драва, настане тишина.{S} Све већ мирно почива.{S} Само Марко и Хасан још беседе, док и њи’ сан |
| е жалосна ноћ.{S} Гдекоји од умора тихо почива.{S} Но већа част у туги и мутним мислима очекива |
| Ту је он рад да кости своје сложи и да почивају до општег ускрса.</p> <p>Игуман Рувим био је с |
| емија, и Јаблановић и Харалампије мирно почивају, ван манастира, код једне хумке, једно покрај |
| око њега заплећу.</p> <p>Јерина седе до почивајућег деспота, гледи му лице, из црта му чита ужа |
| силном баштином.</p> <p>Судба кнежевића почивала је у рукама Јеремије.</p> <p>Деспот је све то |
| >Кад је сунце заходило, онда су обојица почивали, од одмора да се поткрепе.{S} У полноћ дигоше |
| и у ред.{S} Е сад смо начисто, време је почивању, твој чадор је у реду, па да се смиримо — рече |
| вде шеташ.{S} Је л’ св. патријарх добро почивао? — запита га поверителним гласом Русна.</p> <p> |
| ека да се саграде двори, тешко је глави почивати ван свог дома.</p> <p>Дани пролазе ал’ и темељ |
| ли — рече Јеремија.</p> <p>Тишина, мала почивка, сви се мисле.{S} Јеремија и Јаблановић гледе н |
| ’ље.</p> <p>На Розгоњијеве речи настаде почивка.{S} Гледи једно на друго удивљено, не зна шта т |
| шом изговорио, па умуче.</p> <p>Настане почивка.{S} Бурно је срце у деспота.</p> <p>— Доиста, б |
| у.</p> <p>Јаблановић мисли се, па после почивке рече:</p> <p>— Све је добро, нек те тако памет |
| ради негда сазидано беше, како би после почивке недалеко од совре били.</p> <p>Милица са Русном |
| у деспота, прониче му у срце, зна да му почивке треба.{S} Деспот мало је сна боравио за задње в |
| је срце необручано, узда’не, и у малој почивки једним оком жалосно изврће, а друго око баца на |
| ари и азапи покварили.</p> <p>Тај дан у почивки прође.</p> <p>Сутрадан дође деспот и Облачина Р |
| } Тако он чека вече и ноћ, да легне, да почине, зна да ће му лак санак доћи, који ће му са срца |
| ш дванаест Јаблановићу.</p> <p>Јеремија почине, баци поглед на Јаблановића и Харалампију, да чу |
| кве будале воледу.</p> <p>Ту сад Ферхад почине.{S} Побојао се да га осећај и спомени у дубље не |
| S} Друкчије бити не може. — Деспот мало почине.</p> <p>— У злу и то је добро.{S} Но шта је са к |
| , такве ми потребујемо.{S} Но сад је да починемо.{S} Каралампоглијо, засад ћу ти само још једну |
| рчкога војводу,</l> <l>А и Богдан дост’ почини јада</l> <l>Међ’ Турцима и Татар’ма мрким.</l> < |
| ађ, надмећу се у јунаштву.{S} Краљевић, починивши чудеса својом храброшћу, падне, а Власи побед |
| о душмани не груну, јер би велике штете починили.{S} И Ферхад-паша није се у рачуну преварио.</ |
| м манастиру штету што су хусари и азапи починили.{S} Манастир је сокровиште туге и надње народа |
| какве деспотове катане рупили, и белај починили.{S} Даље наложи им да се на окупу нађу кад тел |
| е наклоњен, па би могао јошт већи белај починити.{S} Међу нама нек је изречено да се после откл |
| олубац, деспот замисли се, па тек после починке збори:</p> <p>— Тај Јеремија од неког времена ш |
| рава.</p> <p>— Ја сам за једно два сата починуо ал’ после сам се пробудио и не мого’ више заспа |
| урђа.</p> <p>Са Ђурђем није могла ништа почињати, но знала је наћи другог с ким ће деспоту шкод |
| ма служе, видио је да је куцнуо час, да почиње пропаст народа.</p> <p>Петошко је оставио изнена |
| између гора, Дунава и Саве.{S} Народ се почиње турчити.{S} Види пример од великаша.{S} Заробљен |
| се деспот са војводом разговара, и већ почиње свићати.</p> <p>Дотрчи један коњаник, и јави да |
| да се у висину пењу.{S} Калуђерство већ почиње губити пред народом ону важну свог реда и сталеж |
| л’ Угри; ’де смо ми остали, онде ви тек почињете.{S} Угре Турци познају само као поражене, Срби |
| познали.{S} Код њи’ и луди су у великом почитанију, особито кад изненада што паметно изрекну, м |
| ао свештенички дух, који се из љубави и почитања прама слави божијој покалуђерити хтео, тај је |
| <p>Отац Леонтије и Пахомије одвећ су се почитовали.{S} Леонтије у Пахомију виђео је огледало пр |
| ремда је млађи од мене, тако је од мене почитован и љубљен да би све за њега жртвовао.{S} Доист |
| хануму, која ће онде сходно рођењу свом почитована бити, и ништа пожељети неће.{S} На овај начи |
| адне сваког Србина.{S} Сваки је волео и почитовао цара Лазара.{S} Сваки се надао да ће он обнов |
| ви православног народа мораће полумесец почитовати, само да си живот спасу.{S} Да, тако мора би |
| вољно.{S} Ако ја вино пијем, зато Коран почитујем.{S} Који цео Коран научи, видеће да се и вино |
| што није турска војска сасвим уништена, почне над заробљеним свирепствовати.</p> <p>Малодушан п |
| еван, стекавши у разним ратовима славе, почне своју снагу распростирати.</p> <p>Но куд се деде |
| , видећи да јој мати при једном остаје, почне јој пребацивати да је срамота кћер своју дати Тур |
| пе се около њега.{S} Кад ји све сакупи, почне им говорити:</p> <p>— Ви сами видите, да нит’ је |
| це бацио.{S} Вук незадовољан и огорчен, почне се приправљати да се датом приликом опрости од ов |
| ихим духом и смиреношћу Драгаша слушао, почне говорити:</p> <p>— Право има Драгаш.{S} Мог покој |
| јвода, као бајаги да развесели друштво, почне се са Петошком шалити.</p> <p>— Но, како си, Пето |
| и, као да се ништа необично није стало, почне се с њима разговарати.</p> <p>Слуге су такођер к |
| а Милицом доцније сасвим не истисну.{S} Почне, дакле, нове планове правити, како би своју владу |
| а врат доносио, потурчио.{S} У ово доба почне ишчезавати последња сенка српске слободе.{S} Слоб |
| удивљено, не зна шта тко на те речи да почне.{S} Види се деспоту на лицу, да није Розгоњијевим |
| вљеву, па мало живљим и озбиљним реч’ма почне га извињавати.</p> <p>— Је ли, Светиславе, ти ћеш |
| ином седне и поткрепив се са чашом вина почне са осталима јести.</p> <p>Царица, коју је царевић |
| у ћу страну.{S} Одем у војску.{S} Ту ме почне сваки преко рамена гледати. <pb n="243" /> После |
| се сајузи са Мађарима.</p> <p>Русна се почне мислити.{S} Тај план не чињаше јој се сасвим хрђа |
| рнила светиња братске љубави.{S} Зло се почне ширити.</p> <p>Ђурађ сада турски паша, од своје н |
| н Краљевића. -</p> <p>Донесе се јело, и почне се јести и пити, па онда беседити.</p> <pb n="285 |
| >Сад се Милеви све за маленкосно чинити почне, што није славно, силно и богато.</p> <p>Она, ист |
| у гледнути.</p> <p>Бајазиту на ове речи почне срце јако куцати.{S} Он је био такође још млад чо |
| ом држали, а Грци са Мусулманом.{S} Вук почне тамо-амо шеврдати.{S} Мусулман буде победитељ, де |
| аре и Ђурђа чује шта се стало, разјарен почне све већма војску умножавати, тако да би, ако би г |
| Када онамо стигну, стану, па га калуђер почне о неким стварима запиткивати.</p> <p>— Бога ти, ш |
| в, ја намерим узети девојку.{S} Сад тек почнем читати богословију наврат-нанос, само да постане |
| .</p> <p>— Ево!</p> <p>— Па како сад да почнемо?{S} Не би л’ добро било да одма’ јавим деспоту |
| сами не држе за истину.{S} Дакле хајд’ почнимо што друго.{S} Неће ли кнез Стеван, за себе кака |
| а Марко.</p> <p>Када се мало понаместе, почну пити и беседити.{S} Од Турака је само Хасан ту би |
| и од Турака ни од своји’ мира не имају, почну се турчити.{S} Красне Српкиње стадоше турске харе |
| и другом српском кнезу ласкати.{S} Сад почну около ове двојице интригирати.</p> <p>Оставимо Де |
| рица.</p> <p>Сва се деца узбуде, сви је почну тешити.</p> <p>— Не старај се, мајко, ништа, ту с |
| ако добре воље, мало се ослободе, па се почну слободније и разговарати.{S} Отац Леонтије био је |
| бацио на оца Харалампија и на то сви се почну смејати.{S} Сам један патријарх није се у лицу пр |
| мо, кад нам кнегињу вуку?</p> <p>Сви се почну смејати.</p> <p>— Па и ти, војвода Костреш, можеш |
| зивао је госте на обед.</p> <p>Гости се почну скупљати.{S} Патријарх, као гост и свет човек, по |
| владарка.</p> <p>Седне на сребрн стол и почну се световати.</p> <p>Деспотовица познавала је нар |
| о издржати.{S} Пазило се на мене јако и почну ме не само постом него и глађу морити.{S} Кад су |
| ке са неколико њих избегне.</p> <p>Срби почну се помало крепити, и доиста збрисала би се била ш |
| уварку? — рекне Петошко, на које се сви почну смејати.</p> <p>— Ајд’ не булазни, Петошко, не ви |
| , брат на брата је руку дигао.{S} Турци почну се све дубље у земљу пружати, и гњездити.{S} Слав |
| мпапе да подигне христијанство, и злата пош’ље.</p> <p>На Розгоњијеве речи настаде почивка.{S} |
| и.</p> <p>Смисли на једно.{S} Кнежевиће пош’ље са Варнавом покрај јаче свите далеко у Хилендар, |
| задовољити.{S} Но не губимо времена, но пош’љимо одма’ улаке новоме султану Бајазиту.</p> <pb n |
| ера бранити.</p> <p>Кад су се јошт мало пошалили и понасмејали, калуђер им рекне да је рад на с |
| остане сам замишљен.</p> <p>Малочас, па пошаље поузданог човека у Анадолију да извиди којем Бај |
| и закључи да се одма’ посланици Турчину пошаљу, да се с њим у поменутом смислу договоре.</p> <p |
| твог душмана.{S} Кад сам <pb n="485" /> пошао да узмем Голубац, што ми је било у памети силно с |
| је највећу част српске земље, па кад је пошао на Турке, кнез Лазар, који је сад пао, није се он |
| ли рећи.</p> <p>Петошко је био мален но поширок.{S} У струку је био мало шири него у плећима; т |
| речма деле се, кад сабљом, и дел деобе пошкропи се крвљу народа.{S} Мањи се угледају на веће, |
| да ме Бајазит запроси, с драге воље би’ пошла, јер, богме, неће нас Светислав од беде сахранити |
| Та не булазни, ваљда тек не би за њега пошла царица.</p> <p>— Мој брате, неће он царицу, Турци |
| т запросио, би ли би драговољно за њега пошла? запита ју нешто шаљивим гласом Милица.</p> <p>Ми |
| S} Па зар ти мислиш да би једна Српкиња пошла за Турчина?{S} Само да дође, али онако какав што |
| слав од беде сахранити.{S} Но, би ли би пошла за турског цара?</p> <p>— Али, забога, све ме то |
| имам њему захвалити, што ми је за руком пошло.{S} Он је код Голупца Мађаре отиснуо, спасао мана |
| а Жигмунда.{S} Жигмунд још неће да иде, пошље из окола своје хусаре да разбију хатлије, изроди |
| лежећег зеца, па тек што се мало удале, пошље првог међу овце, где га пастири умлате, а он се в |
| баштине, ал’ цар Лазар узеде ме к себи, пошље ме као дијете у Хилендар да књиге научим, дођем н |
| ке кључе, но Ферхад-паша му не допусти, пошље свог бимбашу као улака са свитом и писмом Јеремиј |
| > <p>Ферхад-паша враћа се у манастир да пошље благо Исак-паши.</p> <p>Међутим деспот расположио |
| у неспособнима учинити.</p> <p>Јеремија пошље гласоношу с писмом, и с једним Грком, који је у л |
| ша не да се збунити.</p> <p>Ферхад-паша пошље своје сејмене те донесу пртљаг с благом и поклони |
| S} А чинити се нешто мора.</p> <p>Ђурађ пошље гласника Јеремији да дође у Ново Брдо одмах.</p> |
| pb n="511" /> се под Београд.{S} Нек се пошље нова војска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Д |
| ђем, прими благо па готов посао, а теби пошље налог да град предаш, шта ћемо онда?</p> <p>— Ни |
| стубачки стоје спремни.</p> <p>Розгоњи пошље улака у град да иште предају.</p> <p>Улак уђе, и |
| знала изјаснити зашто баш њој да се то пошље од турскога цара који је њеном оцу душманин био, |
| реда града, Јеремија му одговара, да му пошље дванаест хиљада дуката што се са деспот-Стеваном |
| ске кнежевиће, са Варнавом, па их одмах пошље са Харалампијом, Јаблановићем, Јеремијом у манаст |
| огазићу и задату ријеч, штовише, прво и пошљедње моје дијете ћу жртвовати, само нек Србија буде |
| , гледајмо, мајко да и ми њему што лепо пошљемо, да се не осрамотимо.</p> <p>— Али шта би то би |
| .</p> <p>— Нужда не зна за далечину.{S} Пошљи слугу Нићифора тамо, он је код Ђурђа прије служио |
| ити.{S} Још и то реци Турцима, да одма’ пошљу војске на Голубац, да ухвате Мађаре с бока и с ле |
| за ослобођење нужна [средства] створе и пошљу.{S} Па ето наиђосмо, на жалост на царску кћер.{S} |
| е за коначно развојевање Србије.{S} Они пошљу нека мања одељења на чаркање противу Босне и Херц |
| па једнако шиље у Босну фратре, да Србе пошокче.{S} Колико се већ из наше цркве у туђу примамил |
| а’ с њом у харем.{S} И сам пупољак нису поштедили; и ситну красну дечицу су са собом вукли.{S} |
| дара, и ево ти деснице побратимске, кад поштеније чиниш, као сад Турчин, нег’ Јеремија, издајиц |
| у знак побратимства ове сабље.{S} Та је поштено свуд махала, и не једно хришћанско дијете спасл |
| .{S} Овај мач који ти сад дајем, нек те поштено у нужди послужи.{S} Када га из корица извадиш, |
| и онде ћеду их смирени калуђери примити поштено, онако како божији закон налаже.</p> <p>Ферхад- |
| то мож’ бити?{S} Свјета је твоја ријеч, поштену, богоугодну тајну знам издати нећеш.{S} Знаш тк |
| ин дом, пун свачега, богатства, чести и поштења.{S} Потомци оних јунака, који су стреле на Солу |
| } Врлину народа сте запљували, а стид и поштење довека сте погазили; ви сте праве издајице.{S} |
| одржати Бајазитову лозу.</p> <p>— Јест поштење је одржао, ал народа срце се над тим стегло, Ту |
| е, где се ђаво са јунаком, издајство са поштењем бори, и како ће ђаво да побједи, јунаштва вена |
| приону да је спасу, својим јунаштвом и поштењем.</p> <p>Но Србија је већ покидана.{S} Тек се у |
| дајете.{S} Петошко је своје сједе власи поштењем покрио, а ви сте своје обрукали издајством.{S} |
| адости је био војник под царем Душаном, пошто је доцније ослепио, гудало га је ’ранило док није |
| , а ни Вукогли-деспот не има памети кад пошто-пото Голубац не купе.{S} Подари Јеремији као прос |
| ије дуго трајао.{S} Они науме Србе буди пошто покорити, па су увек прилике рату тражили.{S} Кад |
| је своју матер тек утолико радо имала и поштовала, уколико јој сујети и славољубију њеном на пу |
| /p> <p>— Нисмо ником ништа скривили.{S} Поштовали смо стрица, као свог рођеног оца.</p> <p>— Ка |
| г разума и искуства свога, беше особито поштован.{S} Премда стар, стас му ипак величанствен беш |
| Света црква постала је тржиште.{S} Нема поштовања прам својој вјери.{S} У винограду господњем в |
| о, јер [је] држао да и такав непријатељ поштовање већма заслужује него хрђави пријатељи, каквих |
| </p> <p>Улак прави селам, погибне се са поштовањем и прослови српски:</p> <p>— Честити војводо |
| кад је на кормило дошао, није замерао, поштовао је у њему сопствено уверење ино, јер [је] држа |
| споведам да ако народ свој буде бранио, поштоваћу га да ми је буди каков душманин.{S} Марко ће |
| лужавке, јер патријарха као свеца неког поштоваше, па је радост код свију била велика.{S} Многе |
| места имају, у земљи Душанови закони не поштују се, Дубровчане трговце разбојнички нападају, су |
| го употребљавање такови’ <pb n="254" /> права од стране великаша, која само законом крунисаној |
| вом турским.{S} Краљевић, држећи да има права на очине земље, није се хтео Лазару подврћи и, ка |
| женска глава управља; ту нема никаквог права насљедија.{S} Насљедије је то пропало са оним буз |
| е су га подбадале да не попушта од свог права, и да покуша срећу.{S} Тако ћеду исто и са Гргура |
| .</p> <pb n="442" /> <p>— То ми и јесте права жеља, само кад би деспот пао, ој честити пашо, да |
| ало господарство.{S} И сад, дакле, више права имају на деспотство ови млади кнезови, него деспо |
| земље очине, или поне да има у том више права него кнез Лазар, или други који му драго.{S} По п |
| е га је видела.{S} Она им прстом покаже правац.</p> <p>— Ено онде, недалеко од јеле, видела сам |
| а, а осебито код цара Лазара.{S} Она је правац у двору давала.</p> <p>Међутим, удаљи се и калуђ |
| ил’ коме што више припада.{S} Сватко се правда да је издајство његова заслуга, и нијесу се могл |
| огуљен, мора велике намете да сноси, а правде за се у ником не налази.{S} Света црква постала |
| ку да онде господари.</p> <p>Но десница правде сваком плаћа.</p> <p>Муса и Мусулман једнако рат |
| да би могли Турци дознати, па човек на правди пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда мог |
| ажите га, мени пак бог милостиви нек по правди суди.{S} Са’раните ме у манастиру Манасији.</p> |
| ти, и праведнику и грјешнику, судићу по правди.{S} Но ви ђаури никад нијесте међу собом сложни, |
| , да је било, и јошт их има, који су за правду и истину страдали, и који јошт страдају, јер у с |
| ом и људ’ма, који туђе отима, а не који правду по свету тражи.{S} Ако ког Србина судба гони, ак |
| ема места.</p> <p>— Тако је, сабља дели правду — дода Јаблановић.</p> <p>— Сад сам начисто, сад |
| Вукашин, и сам ђед кнез Лазар није увек правду наједнако дјелио, држао је да је право Немањића |
| е градић, Ласловар, недавно је завршен, праве се опкопи, ровови.{S} Ту је већ и друга мађарска |
| умерености и трпљења.{S} Једни партаје праве у народу за узвишење једног или другог господара; |
| стири, цркве и храмови бдити ћеду да се праве српске душе од сатане не улове.{S} Велика је моћ |
| децу. ’Де год се стане, цркве руше, те праве од њи’ џамије.{S} Деспот и Вук иду на Косово.{S} |
| д и поштење довека сте погазили; ви сте праве издајице.{S} И ти, Харалампије, нијеси који у нуж |
| ном оно, што мора бити, кад кога адумом праве.{S} Зато задовољио сам се с тим, да будем као баш |
| Јеремија.</p> <p>— Тако ћу и судити, и праведнику и грјешнику, судићу по правди.{S} Но ви ђаур |
| и.{S} Храбрите народ да не очајава, бог праведнима и патницима помаже.</p> <p>Деспот то изрече, |
| нтије.</p> <p>— Баш да ти управо кажем, прави плеснивац, цјео дан бројанице у руци, сав је већ |
| е би л’ дошао до шићара.{S} Вешти соко, прави Босанац, за њега је дала Јерина једном босанском |
| слободно вино пити, јер <pb n="289" /> прави јунак, не опија се да свој закон каља и човеку шк |
| ј војсци раван број нашој, а колико има прави’ Турака, па текар из Азије?{S} Сами на себе остав |
| ником не треба вјеровати, Амурат се сад прави пријатељем, ал’ једнако кује окове за Србију.{S} |
| ј, на путу не стоје.{S} Они су жешћи од прави’ Турака.{S} Но само те једно молим.</p> <p>— Гово |
| амастир пун калуђера.{S} Архимандрит је прави по пропису калуђер, па се и на потчињенима виђело |
| доклен бијесна властела од народа робље прави.{S} Док је Турчина, онђе је њему за род мјеста.{S |
| ну харају.{S} Ово је тек примирје, а не прави мир, па се Турцима кроз паше много кроз прсте гле |
| S} Харалампије иде потајно међу народ и прави нову партају за Ђурђа.</p> <p>— Шта ће нам — вели |
| но и заслужили су славу.{S} Они су били прави пастири, добри учитељи народа, и богу угодни.{S} |
| ија чека улака да прослови.</p> <p>Улак прави селам, погибне се са поштовањем и прослови српски |
| ле као закрвављене и страшне, да је тек прави јунак му смео у њи’ погледати.{S} Мекушци су пред |
| Тако ми се види, као да је сваки Србин прави делија.</p> <pb n="348" /> <p>— Како би друкчије |
| су сваке ђаконије да видиш да је Турчин прави кардаш ђауру, да те угости као побратима.</p> <p> |
| ди сина свога некадашњег душманина, као прави јунак руку му пружи.{S} Стеван хоће да ју пољуби, |
| то докучити јер Мара изјави да Вук, као прави пријатељ народа, донде садашњу своју силу из руку |
| Ферхад-паша целог пута показивао се као прави турски паша прам Харалампији, гордо, као прам ђау |
| додијало.{S} Сад само тражим где ћу као прави јунак погинути, јер видим да за мене живота нема. |
| урчина; сваки ми је више зла нанео него прави Турчин, само једног знам који ми је невидимом рук |
| ле смрти Марка свет увидети који је био прави бранитељ и пријатељ свога рода.{S} Име правог нар |
| и обожатељ љубави и вина [Хасан је био прави брат Хафисов; љубав и вино] мало са вишег је глед |
| код бољег залогаја, а нису они ни онако прави посници, који би ради у кујни душе спасавати.{S} |
| бин, мухамеданац и христијанин, па опет прави побратими.{S} Један је изгубио брата и љубовцу, а |
| ара, учинило му се да је сад његов отац прави и да се не може Стевану подвргнути.</p> <p>И Ђурђ |
| код нас ђаура, знај да сам калуђер, баш прави калуђер, премда сам већ архимандрит.{S} Ја сам на |
| деспота.{S} Ђурађ нешто промрмља, — <hi>прави светац, прости</hi>... за њим целива Јерина и дог |
| дворски манастир били.{S} Ту се сплетке правиле, од стране дворјана; ту се не једном и о глави |
| бо су што учили, него само лице су тако правили као да су високоучени.{S} Веселог лица калуђери |
| ла, и с њим су великаши и слуге подсмех правили.{S} Има таквог доба кад су мудри будале, а и им |
| {S} Велике црне очи, црна коса и велика правилна калуђерска брада, а при том бледо лице, усхића |
| иле су Ђурђа Бранковића бити деспотом и правим пријатељем народа.{S} Сад ћу да народу моме оне |
| ив, па ако он не би насљедником постао, правио би буну, па опет горе по народ.{S} Гргур <pb n=" |
| којаким <pb n="219" /> финим средствима правио си места за мог зета и ја сам се томе напослетку |
| ије хтео слушати, с тим је кратак рачун правио; на други свет, или у Гургусовачку кулу — примет |
| је у своје време за Ђурђа свуда партају правио.</p> <p>Сад можете си представити, како се у ово |
| осијацима; а кад смо просијаци, сад нас правите господом.{S} Господство је за нас сад каштига с |
| ћи могу.{S} Зато, желио би’ да се одбор правитељства установи.{S} Свети патријарх, Новак и Драг |
| ду одма’ добри саветници као привремено правитељство, који ће одма’ све мере употребити да се в |
| <p>— Ја дајем мој благослов привременом правитељству — закључи патријарх.{S} После ове речи сви |
| такође међу собом тихим гласом примедбе правити о растројењу српском и непослушности великаша.< |
| истисну.{S} Почне, дакле, нове планове правити, како би своју владу распространити могао.{S} М |
| то идем, и тога ради ма с ким ћу савезе правити против ма кога, са Мађарима против Турака, са Т |
| да ли се има дати Милева Турчину и мир правити, или не.</p> <p>— Ја велим не, али да се одма’ |
| {S} Међу Србима нисам никад хтео раздор правити, и <pb n="281" /> тим себе узвисити.{S} Мач мој |
| може, већ самом Јеремији, ил’ имате још правих делбеника при продаји.</p> <p>— Ту је у деоби и |
| , особито када у уверењу живе да су они правичан орган опште користи.{S} Марко је живио у оном |
| Лошонци.</p> <p>И Жигмунд држи да је он правни господар Голупца, и поручи Јеремији да преда гра |
| у себи, па онда велегласно.</p> <p>— Е, право сте ми казали.{S} Слушајте шта ми пише:</p> <p>„Љ |
| душман, ал’ је јунак, и мада га мрзим, право ћу о њему казати, и мрзим га зато што ми одмах на |
| ти покрај толико наше баштине.</p> <p>— Право збориш, Јерино, мудрост Кантакузина ради ти у гла |
| ије би се дао на комаде исећи.</p> <p>— Право говориш, ти ваши манастири јако нам сметају, мног |
| рагаша слушао, почне говорити:</p> <p>— Право има Драгаш.{S} Мог покојног оца царска власт јошт |
| је су свезе са владарима најјаче, је л’ право да ми се сва та властела подвргне.{S} Та ионако ш |
| ни други за то ионако ништ’ не знаду, а право да ти кажем, од дивана су ми нешто омрзнути, а ме |
| изјавите народу да за њи’ устајете, да право и првенство наследија одржите, цео ће народ уз ва |
| <p>Ђурађ промишљајући да Јеремији да за право, но ко ће их чувати.{S} За ту сврху нема бољег од |
| инути остатку војске, ви сте ми сами за право дали.{S} Истина, да смо се били и ми јошт у битку |
| тиснуо, па се учинио царем.{S} Ја му за право дајем, јер да није био он, а оно би био други, па |
| </p> <p>Исак-паша мисли се, даје му за право, па пита да л’ би боље било одмах напасти на десп |
| поступка, други, опет, давали су му за право.</p> <p>Да је деспотов положај био тежак, о том с |
| исповедити морам што на том убеђењу за право налазим, па ћеш ми, светла царице, опростити, ако |
| S} Краљевић Марко са својом браћом нема право насљедија, јер Вукашин, који се силом на престол |
| } Он, као син Вукашина, држао је да има право на земље очине, или поне да има у том више права |
| рече Јевренос-паша.</p> <p>— Ферхад има право, тако мора бити, нек се начини берат за Вукоглија |
| и још дете прама мени.{S} Онај који има право на штогод, тај нек не проси, но нек иште.{S} Прос |
| насљедник престола, па не може нити има право својој породици кормило из руке узети и Бранковић |
| и у Голупцу, па да се пред твојим очима право подијели, Јеремија је силан, а ја сам само калуђе |
| м кошкати, да и он има на половину зеца право.{S} И после дугог ината договоре се да на месту о |
| породице, па ћеш по првенству твога оца право на владу тражити.{S} Но ма ти се кад како водило |
| паша бесни од муке, сам увиђа да Ферхад право има, ал’ би рад дин-душмана и сву Србију разорити |
| правду наједнако дјелио, држао је да је право Немањића његова неподјелима својина.{S} Марко Кра |
| т се осветити морам.{S} Сад видим да је право имао Марко.{S} Његов цео живот је мом подобан, но |
| а тек буде туђа подлуга.{S} Код мене је право Немањића, <pb n="531" /> већи део Душанове земље, |
| е.</p> <p>— Суди, честити пашо, како је право, — прослови громким гласом Јеремија.</p> <p>— Так |
| оже, чуо сам о том много причати, то је право чудо — рече Јаблановић</p> <p>— Осам дана морамо |
| гао, не мора држати ни деспот, јер није право да се покрај оштећене као очерупане Србије Жигмун |
| ад може и треба да буде господар, своје право, своју власт напустити неће, како би се поклонио |
| ицу држао био да не брани очино и своје право, и цео би га јуначки свет зато за кукавицу држао |
| ’ што ја о себи мислим, онда ћу ја моје право обновити, и лакомисленог грјешника <pb n="381" /> |
| гура, Ђурђа старијег брата синови, веће право имаду нег’ Ђурађ Бранковић, њихов стриц.{S} Власт |
| Призрен је био престоница цара Лазара и право место дворског блеска и сјаја.{S} Но у бурном вре |
| /p> <p>— Стевана, ако хоће, јер је то и право кад ме је његов отац ’ранио, но ако ме неће, јер |
| иру, Турчина и Маџара, а додуше њешто и право има, јер први је силеџија, а други, опет, гост, к |
| су од мојих претковах, који су власт и право у рукама имали.{S} Ја сам први међ свима, ја имам |
| твојом матером, нити нас ко слуша, кажи право шта мислиш, кад би те заискао?</p> <p>— Мајко, ја |
| главу приклонити. <pb n="276" /> Је ли право учинио, свет нека суди.{S} Народ је већ о том сво |
| ју принуди.</p> <p>— А бога ти, кажи ми право, да ли твоја млада књагиња Светислава милује?{S} |
| или.</p> <p>— Е добро, честити пашо, ти право говориш, ал’ питам те, ако би Јеремија предо’ гра |
| нити Лазар нити његова породица таково право има.{S} После пада Вукашиновог, кнез Лазар, <pb n |
| лом на престол попео, и сам није таково право имао.{S} Сад, дакле, онај треба да буде управитељ |
| било ма коме.{S} У нужди сваком је прво право за се побринути се.{S} Тако мисли отац Пајсије, к |
| /p> <p>— Гинимо за народ.</p> <p>— Како право, онако здраво.</p> <p>Бранковић рече:</p> <p>— Од |
| ета држати који, поред жене своје, неко право у породици има; за таковог морају те и њена браћа |
| Јеремију рече:</p> <p>— Ту лежи велико право, од тог нипошто одступити.</p> <p>— Поручио сам д |
| ао; ал’ не могу на мене опадајуће очино право другоме уступити и себе пред целим светом као как |
| <p>Облачина представља деспоту да је то право, јер је Београд и Голубац дат да Жигмунд штити Ср |
| данђе ће се велика војска кренути, и то право на те.{S} Бирај мир, доста је народ страдао.{S} Ј |
| рем и то од турских девојака имати, јер право је да се Турцима осветимо, кад нам кнегињу вуку?< |
| не Душанов.{S} Гребљановићи, пак немају право на престол, и тако нити Лазар нити његова породиц |
| аралампије.</p> <p>— Ђе сабља влада, ту право нема места.</p> <p>— Тако је, сабља дели правду — |
| јатељству живети, ако и ти њему покажеш право пријатељство.</p> <p>— А шта жели твој отац?</p> |
| видили, слушали.{S} Држасте га тада за правог лудака, подсмејавасте му се, што је ваше неприли |
| на срцу.</p> <p>— Е сад видим да сам на правог човека наишао, дакле сад слушај.{S} Кад већ, као |
| бранитељ и пријатељ свога рода.{S} Име правог народног пријатеља мора у народу остати.{S} Ја м |
| тке натраг_ повукао и гледала га је као правог издајицу, његови приврженици, напротив, за заслу |
| су се међу служитеље.{S} Ту је сад било правог весеља.{S} Грман је међу њима као неки праотац с |
| еба прекрсти ноге, и стоји му добро као правом Турчину.</p> <p>Ферхад га гледа и промери, па пр |
| ; ако овако устраје, нестаће и народа и православија.{S} Пола ће се потурчити, па ће ова пола д |
| ециште Турака из далеке земље.{S} Цркве православне изгубише се у млоштву џамија као цвеће међу |
| е лацманство увлачити, и да ћеду фратри православне душе покуповати, од тог нек вам није страха |
| } Онда тек не даш за млого што си Србин православни.{S} Сва ђеца онда тек добију жељу к калуђер |
| да се толика кандила запале, па мноштво православни’, па толики калуђери, па опет толика тишина |
| ије поносити онде где су Христову науку православни Србљи слушали.{S} Од српске славне и богате |
| пред насртајућег непријатеља.{S} Синови православног народа мораће полумесец почитовати, само д |
| атељство не шкоди.</p> <p>— И ти би дао православну ћерку за лацмана? — запита зачуђен Леонтије |
| ком Вукашинове земље заузео, и по којем праву када је и Вукашин породицу имао, и то какву јошт. |
| , не тек онако обично у харем, него као праву и прву хануму, која ће онде сходно рођењу свом по |
| амо признато <pb n="342" /> му јунаштво праву радост не задаје.{S} Све га нешто боле, свагда је |
| који после смрти Стеванове само њима по праву припада.{S} Овим ће се у народу огорчење противу |
| 6" /> је био старији Ђурђев брат, па по праву насљедија његови синови имали би насљедити господ |
| ке са смрћу Лазара, који није ни сам по праву насљедија царство задобио, породица Гребљановића |
| ме и срце забољети.{S} Но ова се боља у праву рану претворила истом онда када ме нису хтели за |
| а пола света завладати, а поред хрђавог правца и несреће — и сатану би од њега начинила.</p> <p |
| а, била су му такова да би поред доброг правца и мало среће могао са пола света завладати, а по |
| {S} Ово ја не хтједе, избјегнем, и одем правце у Прилип, Краљевићу Марку, мог бабе пријану.{S} |
| скупити кад ето готове турске војске на прагу.{S} Још што има војске, то је код Вука, па сад ак |
| ће да кнезује, тко је год имао бабу ил’ прађеда каквог великана.{S} Алтомановићи, Краљевићи, св |
| ијесам издајица, и освјетлаћу образ мог прађеде <ref target="#SRP18590_N10" />.{S} Имам блага, |
| народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу ти већ предати.{S} Кад је ружич |
| пита зачуђен Леонтије.</p> <p>— За њену прађедовску вјеру да је одржи, побринуо би’ се.</p> <p> |
| очи му влажне од задовољства, ал’ пе’ар празан.</p> <p>Ферхад устаде и довикне чаушу, који са с |
| пски народ преварен бити.{S} Обрицања и празне надежде већ су ми се одавна досадиле.{S} Готово |
| и колико ће бити.{S} Ризнице су им увек празне, а краљ о свом трошку не може војске држати, мор |
| овамо долазе и наране се.{S} Недељом и празником после вечерња цела околина зуји од гусала као |
| ошили толики новац, а вратили смо се са празним џепом и разбијеним главама.{S} Па шта би на то |
| кога хулио нити кога оклеветавао.{S} У празним часовима једни су децу, младеж поучавали, други |
| ш зато јошт већма завадили, они који су празних шака остали, бацили би на ме и на зета мржњу.{S |
| али смејаше и чаше после сваког одсмеха празнише.{S} Веселост је све већа и већа настајала.{S} |
| је већ било за сто опредељено; у среди празно и пространо, унаоколо, пак, цвеће са гранама.</p |
| танова.{S} Смедерево треба да је стража прам Београду.</p> <p>— Нек буде по твојој жељи, Радоса |
| како би се поклонио свог брата синовима прам њему дечацима.{S} Па и они ћеду се дићи један прот |
| а постала је тржиште.{S} Нема поштовања прам својој вјери.{S} У винограду господњем влада раско |
| се истинито посветио, из чистог уверења прам вери којој ће служити.{S} Био је веран помоћник па |
| пута показивао се као прави турски паша прам Харалампији, гордо, као прам ђауру, јер би иначе д |
| , које од турског страха, које из мржње прам деспота, држали су му страну.</p> <p>Русна, која к |
| био потчињен Харалампији, ипак није се прам овом између четири ока као такав <pb n="427" /> по |
| је, као и другима, уливена наклоност и прам други’ ствари, а не само прам љубави.{S} Има млого |
| ила добра, ал’ је имала семе наклоности прам свачега што сујети ласка.</p> <p>То је била њена с |
| урски паша прам Харалампији, гордо, као прам ђауру, јер би иначе другима у очи пало.{S} Овако к |
| клоност и прам други’ ствари, а не само прам љубави.{S} Има млого ствари што човеческо <pb n="2 |
| бра, невина, блага, и да чистом љубављу прам Светислава дише?</p> <p>То је све истина.{S} Али њ |
| ви ви с Мађарима изгледате као скакавац прам чворку.{S} Поразиће вас сила падише.{S} Но шта мис |
| ере била лукава, па тако је и мати била прама њојзи често претворна.</p> <p>Сад је Мара дошла д |
| дволично прама Русни владала, а и Русна прама царици.{S} Особито откако је цара нестало; међу њ |
| нички дух, који се из љубави и почитања прама слави божијој покалуђерити хтео, тај је само Пахо |
| мен на Зулејку побуђивао га је на—љубав прама сваког љубећег, странствујућег и страдајућег.</p> |
| </p> <p>— Чуј, момче.{S} Ти си још дете прама мени.{S} Онај који има право на штогод, тај нек н |
| а колико пути сам примјетила да је он и прама другима наклоњен?{S} Остави само на мене.</p> <p> |
| царичиној власти, него се непријатељски прама нас ставио? — запита Новак.</p> <p>— Мој отац вел |
| заплаши.{S} Додуше, царица се дволично прама Русни владала, а и Русна прама царици.{S} Особито |
| упадне у реч Русна.</p> <p>— Све су то прама нас деца, је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се и сад |
| весеља.{S} Грман је међу њима као неки праотац седео, и ако се ко са Петошком ил’ са другим ко |
| где је после светског потопа свију нас праотац Ноје са својим корабљем насео играо сам се са м |
| ћеш кад устреба оцу образ осветлати.{S} Прапрађед ти је био војвода Гребострек, па и потомци му |
| и глађу морити.{S} Кад су братија поред прасећег печења доброг вина пили, ја сам морао донде мо |
| деспот, и Облачина Раде.</p> <p>Војску прате вране и црне орлушине.</p> </div> <div type="chap |
| гласом то изрече и излази а Пајсије га прати.</p> <p>Сад се и с Пајсијем опрости Харалампије.< |
| игу води Кантакузен.</p> <p>Јака својта прати деспота и Јерину, да је већи углед, и да не допад |
| љу несрећу која је српски народ једнако пратила.</p> <pb n="339" /> <p>Откако се Ђурађ у земљу |
| ара код Ангоре, свуд је Високог Стевана пратио, делио је с њим и добро и зло.{S} У борби међу Б |
| /p> <p>Улак, то је исти бимбаша који је пратио Харалампија од Новог Брда до Крушевца, душом је |
| и поклонима.{S} И сам Харалампије их је пратио.{S} Тешко му било од тог блага растати се.{S} А |
| то пут Голупца.</p> <p>Бимбаша је опет пратио Харалампија, а Харалампије једнако зазире од Јер |
| мпија гомилу управљено.</p> <p>Бимбаша, пратиоц Харалампије, знао је српски, зато га је Ферхад- |
| у Београда са’ранити.{S} Покоп ће славе пратити мађарска војска.</p> <p>На београдским кулама в |
| у то знамење сам крштен,</p> <p>и крст пратиће ме до гроба.{S} Од јада, невоље пост’о сам Турч |
| сти, и калуђери га у томе својим гласом пратише.{S} Леонтије са дубоким и пријатним својим глас |
| оло му чело на диван позива.</p> <p>Сва пратња је спремна.{S} А ту је већ и Јеремија да се опро |
| /p> <p>Коње доводе; оружани момци, мала пратња четворице спремна.</p> <p>Јеремија пре нег’ што |
| коро. — Са овим реч’ма отишла је својој пратњи, која ју је већ на једном удаљеном месту ишчекив |
| у.{S} Ферхад наложи једном бимбаши да у пратњи буде покрај Харалампија, <pb n="448" /> као неки |
| сем четир војводе, који се с деспотом у пратњи повуку у другу дворану.</p> <p>Разилазе се, још |
| му ванредну озбиљност тумачи.</p> <p>У пратњи Рувима улази владика Леонтије.{S} Човек преко се |
| тупи и Јерина деспотовица са деспотом и пратњом, сва је у црнини, и села је у чело до деспота.< |
| ин Прибац, војвода Јаблановић са својом пратњом показаше се пред собама Харалампија који им нас |
| вом, и дворјанком Русном и служитељском пратњом проходала се, да би се тиме мало од своје бриге |
| ге, прихвате оседлане коње, а Јеремија, праћен, подиже се до чадора, ’де га деспот дочека.</p> |
| и.</p> <p>Поклисар се ропски поклони, и праћен од сејмена изиђе и у свој чадор оде.</p> <p>Султ |
| ашина, малочас па се виде три коњаника, праћени од деспотови’ катана.</p> <p>То је Јеремија, са |
| Јеремија и бимбаша ступе у трапезарију, праћени од Радосава, који како зачу глас трубе, изиђе в |
| сово могло осветити, кад су се Урканови праунуци о нашљедству закрвили.{S} Деспот Стеван, бог д |
| беле гвоздене цеви, и напуњене пушчаним прахом хитају кругле, и ког стигне, кида му утробе, цев |
| ор над њима диже?</p> <p>Шта се то тако праши издалека?{S} Ил’ је то какова војска; ил’ сватови |
| ди се мађарска војска, гле како се диже прашина од земунске стране.</p> <p>Деспот погледа кроз |
| дора поглед баци ван на долину, диже се прашина, малочас па се виде три коњаника, праћени од де |
| ало дуго чекати, малочас док се путници прашине отресу, ту ћеду бити.</p> <p>Турска војска од К |
| т одлазити мора.</p> <p>Тешко му је.{S} Прашта се са Јерином и децом.{S} У јунаку срце се стеже |
| тек смехом све забашурили, а као будали праштало се, а да не би будала дворска, не један власте |
| > <p>Реч се поведе о судбини Србије.{S} Прва је реч деспотова.</p> <p>— Непријатељ је Србију оп |
| Лазарева откину.{S} Одбрана домовине — прва је дужност, нека се сви противници Лазареве породи |
| покорити?{S} Твоја би кћи код њега била прва ханума, блистала би од драгог камења; ти би се у с |
| т патријарху и Новаку.</p> <p>Милица је прва патријарха у руку пољубила, за њом Русна, за Русно |
| у, али опет мора имати једну која му је прва.{S} Он сад такову, прву, тражи.{S} Грци намећу се |
| и Новака дуже задржати, па је од софре прва устала а затим се дао свима знак да се и други уда |
| ебне комаде баца у кавез.{S} Милева као прва ропкиња Татара служи.{S} Калуђери се све ближе и б |
| да наредио да им онде подели благо, јер прва му је брига Мађаре од Голупца преко Дунава пребаци |
| :id="SRP18590_P1"> <pb n="213" /> <head>ПРВА КЊИГА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18590_ |
| са Јаблановићем и Харалампијом.</p> <p>Прва је реч Јеремијина.</p> <p>— Тако, дакле, врати’ се |
| а смо већ осједили бијући се с Турци од прве младости.{S} Турци гину за своју вјеру, и што код |
| служавке, а особито чрез ону због које прве ноћи мал’ није страдао.</p> <p>Патријарх и његови |
| n="543" /> је на све, што се изнесе из прве трапезарије, то се меће пред Теофана, па ни вино н |
| на-Радом, Војихном и Богданом.{S} То су прве деспотове војводе и саветници.</p> <p>Реч се повед |
| уту стајала жестина Маркова који никоме првенства не уступаше, па онда и љубав младе кнегиње.</ |
| орио?{S} Веруј ми, кад се ти не би хтео првенства примити, незадовољни нашли би Краљевића Марка |
| спот, српски владар, земље господар.{S} Првенство даје краљу као госту, ал’ не као слуга.</p> < |
| ћ владиком постати могао, својевољно је првенство другима уступао, задовољив се својим бистрим |
| ма онда надати?{S} Жигмунд хоће земље и првенство.{S} Ако ли се са Грцима држи, да ли ће одољет |
| е народу да за њи’ устајете, да право и првенство наследија одржите, цео ће народ уз вас приста |
| део, да је бог Турцима наменуо победу и првенство.{S} Сада сам рад знати, шта Срби мисле; да ли |
| род не би се делио, ал’ овако, сваки за првенством тежи, па један једнакоме неће да се покори.{ |
| стом од двајест година, па свуде већ за првенством тежи.{S} Па и међу самим остарелим војводама |
| и пријатељ Лазареве породице, па ћеш по првенству твога оца право на владу тражити.{S} Но ма ти |
| и је једва чекао час свог самовластија, први пут је у свом животу осетио тугу и жалост што Стев |
| деспот?{S} Ако се са Жигмундом сајузи, први је изложен најжешћем турском нападању. <pb n="363" |
| <p>— Свјетли цару, ја сам Каралампогли, први савјетник на дивану код Јеремије војводе, господар |
| други пут што је деспот кулу испразнио, први пут одмах после смрти Стевана деспота, сада по дру |
| огај пружати за другим залогајем, па да први из руке испадне.{S} Нијесмо ђеца.{S} Ми сви знамо |
| досад си био од први’, дабогда, свагда први био.{S} У твоје здравље властелине!</p> <p>— У здр |
| освету изрази тиме проти’ Светиславу за први његов познати смеј. </p> <p>При том Милевин образ |
| а обрадовала.{S} Ова радост јој је била први ударац њене невиности.{S} Од овог магновења преста |
| .{S} Онда је то било, кад су код Србаља први пут говорили да нит’ се зна ко пије, нит’ ко плаћа |
| се то из мушка лица, горостасја.{S} На први поглед рекао би, овај је рођен за владара.{S} А ка |
| ослови.{S} Ја ћу ти бити као твоја жена први твој пријатељ, јер над добром женом пријатеља нема |
| е се дуго мислио, држао је да је то сад први пут да дође до највишег степена архијерејства, јер |
| ље ову чашу!</p> <p>— И досад си био од први’, дабогда, свагда први био.{S} У твоје здравље вла |
| па ћу ићи на погодбу канда сам уз тебе први, и дај ми још два добра јунака, да се пред Турцима |
| већ и пе’ари хватају.</p> <p>Ферхад узе први чашу, и напије по старинском српском обичају.{S} О |
| цео оштроуман.</p> <p>Деспот кад га је први пут виђео, тронут је постао.{S} Кад су насамо били |
| му исприча своје житије.{S} Радосав је први угодник божији.{S} Није више млад, четрдесет лета |
| у земљу пред њом поникле.{S} Кад сам је први пут добро уочио, по други пут не смедох скоро на њ |
| е патријарх војску благосиљао.{S} Он је први јунак.{S} Он и Ђурађ свима у очи падају.</p> <p>— |
| S} Ту ће показати Кајица војвода тко је први катана на свету. ’Вам ћеду долазити турски поклиса |
| али пре свега треба одбити Турке; то је први посао — одговори патријарху Драгаш.</p> <p>— Е доб |
| изгледала.{S} Боже мој!{S} Онда сам се први пут мога живота заплакао.{S} Дајем јој свакојаке з |
| тко опије.</p> <p>— Држу га као пса, и први музтим може га убити.{S} Нек пије ко може поднијет |
| с скупа опстати не може.{S} Нисте ви ни први ни последњи у вашој судби.{S} Откако је света и љу |
| етошка у шкрип узети, те са тим се онај први смех забунити који је на његов рабош друштву весел |
| власт и право у рукама имали.{S} Ја сам први међ свима, ја имам у руци скиптар Србије над васце |
| да л’ војвода, што ли.</p> <p>— Ја сам први саветник Јеремије.</p> <p>— Но јеси л’ војвода, је |
| <p>Поведе се опет разговор онакав, као први пут са Ђурђем.{S} Марку се допадне Стеван тако ист |
| то у незгодно ратно доба, док нисам пао први пут у турско ропство.{S} Одавде, после неког време |
| смо овде готово међу Турцима, па можемо први страдати.</p> <p>— Шта је брига Харалампију?{S} Он |
| Маџара, а додуше њешто и право има, јер први је силеџија, а други, опет, гост, који код домаћин |
| ао деспоту, побојао се да не уђе деспот први у град, па да се како год онде не угњезди, јер би |
| ежевићи управо његови’ су шака допали у први мах, а Јеремија се са тим код Ђурђа удворио био, и |
| откудгод индат дође, но на јуриш, ја ћу први напред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу на првој кули за |
| е изостати не сме, израдићемо да буднеш први у цркви, и богате баштине.</p> <p>— А зар за ме у |
| ево ме паше, и на царском дивану сам од првијех.{S} Српско хришћанско робље сам искупљивао, и и |
| </p> <pb n="513" /> <p>Сад ће Ферхад са првим ефендијама и ћатама берат и листине саставити, на |
| рода, погазићу и задату ријеч, штовише, прво и пошљедње моје дијете ћу жртвовати, само нек Срби |
| у Скопљу продају.{S} И он ће сам, вели, прво и последње своје дете на <pb n="527" /> жртву прин |
| а, као да ми је син, али шта помаже.{S} Прво, он је само једног војводе син, а ти царска кћи.{S |
| } Лазар наименовао је исту дворјанку за прво придворно лице покрај царице, јер ју је особито ув |
| ти.{S} Жигмунд и војводе не пристају на прво ал’ град ћеду што пре освојити.{S} Тако они мишљаш |
| реда било ма коме.{S} У нужди сваком је прво право за се побринути се.{S} Тако мисли отац Пајси |
| по свом светом чину достојан да заузме прво место, јер бадава, владика је владика, и у светој |
| у светој обитељи као и у цркви имао би прво место заступати, ал’ деспот је опет земље господар |
| мија дошао до Голупца, јер су кнежевићи прво у моје шаке пали.</p> <p>— Да мене, опет, није бил |
| > <p>Како је Ферхад-паша Голубац заузео прво ослободи сужне, међу овима и деспотске кнежевиће, |
| ко ћемо, Јеремијо, после тога, само оно прво нек се изврши, новац пре свега — рече Јаблановић.< |
| што рекосмо, волела, али нестаде у њој првобитног жара љубави; тај се жар и на друго што, на б |
| тац?</p> <p>— Он жели, да га признаш за првог поглавара српске земље.</p> <p>— Дакле, да он буд |
| ио у својим песмама, дижући га као свог првог јунака до неба.{S} Ако му је корак погрешан био, |
| г зеца, па тек што се мало удале, пошље првог међу овце, где га пастири умлате, а он се врати д |
| на деспота.{S} Он се сад надао да ће до првог степена свештеничког доспети.{S} Као стари приврж |
| опрости“.</p> <pb n="481" /> <p>Доведу првог Јеремију, мора клекнути, а гаваз му седе власи ух |
| редају.{S} Зар не има јунака који ће на првој кући забости алај-барјак.{S} Зар нисмо ми они Тур |
| ви напред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу на првој кули забости алај-барјак, ил’ жива ме виђет нећеш |
| знаш ли тко?{S} То је Петошко, у својој првој младости будала у двору цара Лазара.</p> <p>— Зна |
| т Марина тешка јој је била.{S} Она се у првој мисли сетила да Мара није дошла као добро дете да |
| мо да се јошт са Ђурђем бољма договори, првом приликом прогласити Ђурђа за независног српског г |
| а дознам шта тај калуђер ради, па ћу га првом приликом опарити.</p> <p>— Тај мора бити препреде |
| 304" /> у мислима тражио је оног ком Је првом у главу дошло његове љубезне Милеве лишити га.{S} |
| љубав појављује, Бранковића унуци, при првом раздрагању срца, тек што љубав у срцу њиховом кли |
| ша неће стићи на други свјет, конопац о првом ’расту загушиће је.{S} У здравље Јеремије војводе |
| ан.</p> <p>Сулејман-паша видећи да и по првом и по другом плану изглед није сигуран, представи |
| а свих осам места означених звездицом у првом издању (<hi>Недељни лист</hi> бр. 25, од 21. V1/3 |
| едну која му је прва.{S} Он сад такову, прву, тражи.{S} Грци намећу се да му какову грчку кнеги |
| онако обично у харем, него као праву и прву хануму, која ће онде сходно рођењу свом почитована |
| им друго мислила.{S} Њена личност је ту прву ролу играла.</p> <p>Калуђер се врати оцу Леонтији |
| даје, но Јеремија Голубац предати неће, пре ће се Турцима предати.{S} Ако се град Турцима преда |
| урђе, млади кнезови, синовци деспотови, пре неколико лета по налогу његовом ослепљени.{S} Они с |
| та ће бити.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ће се убити, него за другог поћи; јер има ђаура и ђ |
| а би могла Београд подсести и освојити, пре нег’ што би Жигмунд помоћ послати могао.</p> <p>Обл |
| ењем Бајазитовим.{S} Кад кудгод изјаши, пре нег’ што ће једном ногом у зенгију, стане другом на |
| су му биле у глави кад је с коња спао, пре нег’ што ће изда’нути, брижан за опстанак Србије.{S |
| екла људе.{S} Осим тога, Вук Бранковић, пре нег’ што је Миличину кћер задобио, био је велики об |
| павања.</p> <p>Мађари се ноћу скупљају, пре нег’ што зора заруди, ударићеду новом силом, сватко |
| луд ни као мудар прокопсати не могу.{S} Пре тога доста сам се по свету лутао, турски добро науч |
| сад је, хвала богу, све већ у реду.{S} Пре три дана сам благословио војску која је сад спремна |
| више рада била да јој се ти одузму.{S} Пре једног магновења била је без тог блага срећна и зад |
| би.</p> <p>— То је моја брига.</p> <p>— Пре нег’ што зора заруди, сав пешкеш је ту.</p> <p>— Ев |
| А како ти мислиш Ферхад-пашо?</p> <p>— Пре јуриша дочекати индат, па тек онда на јуриш.{S} Так |
| ја не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пре свега деспота сломити.</p> <p>— Све ће доћи у ред.{ |
| мишљаш, Розгоњијо.</p> <p>— Ја држим да пре свега морамо имати у рукама Голубац.{S} То нам је н |
| атња четворице спремна.</p> <p>Јеремија пре нег’ што ће на коња, јошт да се рукују, и шапне му. |
| против њене воље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да и поми |
| падши’ такође побринућемо се, но засад пре свега нек се учини наредба да народ без главе не ос |
| меравали у срце Србије продрети, Вук је пре Турака једну добро укрепљену тачку заузео, Турке с |
| је он опет остао сам у себи оно што је пре био, и камилавка није му била у стању ћуд и страсти |
| племена Бранковића.</p> <p>Харалампије пре нег’ што ће кнежевићима доћи, састане се са Пајсије |
| да, послушаће деспота и потражити Турке пре нег’ што они њега потраже.</p> <p>Тада Лошонци наме |
| Иде ли која у џамију ил’ ’амам, то сме пре поглед на зидине и марву, нег’ на људе, божја створ |
| х калуђера, уђу у отворену цркву, да се пре свега светој обитељи поклоне.{S} Деспот напред с Је |
| поћи; јер има ђаура и ђауркиња који се пре убију, ил’ убити даду, нег’ што би се од свог драго |
| а удаљен оданде него ви овде, ви можете пре каков глас оданде чути.{S} Што се у последње доба у |
| S} Пиће и јестиво, преправљено је као и пре.{S} Сад се Ферхад-паша одрешитије показује нег’ на |
| и’ тражитеља код Србаља довољно, и то и пре и после косовске битке.</p> <p>Марко Краљевић био ј |
| цркву.</p> <p>Ту га чека Радосав, који пре свега како Ферхад уђе, затвори и закључа врата.</p> |
| от Бранковић на то потписао, и не би ли пре с Турцима мир учинио.{S} Штавише, Розгоњија и то др |
| прогласи и крунише Стеван за цара, али пре свега треба одбити Турке; то је први посао — одгово |
| д тобом високи Стеван господарио.{S} Ни пре ни после те славе имао ниси.</p> <pb n="357" /> <p> |
| м.{S} Ако мора служити, а он ће служити пре Турцима, Мађарима, само да је код своје куће над св |
| /p> <p>— Но јошт нешто.{S} Ако ја умрем пре тебе, да будеш мојој деци пријатељ.{S} Пристајеш ли |
| Обе војске биле су спремне, и сутрадан пре зоре даде се знак битки.</p> <p>Обе су војске биле |
| <pb n="251" /> се, но да не би опет као пре прошао, замоли да га ко отпрати.</p> <p>Митар се са |
| дан.{S} Камо среће да је исти час млого пре стигао, да не умрем у оваковој туги.{S} Бог нас каш |
| шта не зна.{S} Турчин не пита ко је био пре, него шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к мени повр |
| ана, држи се да је у ропству.{S} И тако пре би бегала на крај света, него што би и самом позиву |
| теха, кад чујемо нашег пријатеља.{S} Но пре нег’ што искусимо твоје пријатељство, реци нам, рец |
| пца, а још друга од доле Дунавом.{S} Но пре свега треба да предаш Голубац.</p> <p>— А ђе је мој |
| и својом мрсном софром променуо.{S} Но пре нег’ што ћеду поседати, очита молитву владика тихо, |
| а децу распитивао.{S} Деспоту је главно пре свега, и дечину судбу томе подвргава.</p> <p>Деспот |
| насамо поразговори.</p> <p>— Она обично пре подне с једном девојком овуд се шета, па одавде иде |
| о себе рари.{S} Они нису чезнули да што пре архимандритом или владиком постану, као на пример, |
| уде дакле тако, но само гледајмо да што пре наредбе учинимо, да време не губимо — рекне Новак.< |
| Жигмунд разљућен заповеди да војска што пре Голупцу похити.</p> <p>Диже се војска, лаки коњаниц |
| са Србима не ојачају, и ако се град што пре не преда, могу откудгод Турци искрснути.{S} Жигмунд |
| ли господски синови, који су чекали што пре да постану већи.{S} Слабо су што учили, него само л |
| ва страна ми засјевну.{S} Ако Турци што пре не дођу, добра бити неће.</p> <p>— То су нове спрем |
| олазио.{S} Ако је хтео ко да му син што пре архимандритом постане, гледао је <pb n="354" /> да |
| то додај, наврат-нанос да дођу амо што пре, јер ако се задоцне, није нам на ино, реци да се Го |
| немојмо времена губити.{S} Гледајмо што пре нову војску да скупимо, да Турке код Мораве дочекам |
| каши не би остали.{S} Зато гледајмо што пре да се што учини. .</p> <p>После ове Љубовићеве речи |
| Дунав својим бродовима повуче, и то што пре док не би Турци предварили, заповеди кнезу Црном За |
| та, још треба Голубац предати, и то што пре да не би се задоцнили.{S} Хоће л’ војвода Јеремија |
| S} Само брже с њом, да је та жалост што пре прође.</p> <p>Милева је последњи пут била у српске |
| о, јер му је султан казао да Милеву што пре довести мора.</p> <p>Сирота Милева, какво ће весеље |
| е не пристају на прво ал’ град ћеду што пре освојити.{S} Тако они мишљаше.</p> <p>Розгоњи не да |
| >Јусуф је једва чекао да буде свему што пре крај.</p> <p>У једно доба дигну се гости.{S} После |
| у и ноћу употреби, да би се Голубац што пре предао.{S} Познавао је Турке и њихову бојазан да Ма |
| царом, син за оцем, Вукашин је био цар пре кнез-Лазара, зашто да није цар Краљевић Марко, ког |
| неће трајати, а гласа морамо чути, јер пре неколико дана већ тако су обе војске једна другој с |
| њену страну већ раде.{S} Но ја би’ јошт пре свега желио да би се ти одма’ за владаоца српске зе |
| бедио.</p> <p>И све се то догодило јошт пре путовања деспотова са Ђурђем у Дринопољ.</p> <p>Нар |
| Јула куварка која је, као што смо јошт пре споменули, често друштво своје остављала, примјетил |
| рх велегласно очита предвечерњу молитву пре још нег’ што ће сести, и калуђери га у томе својим |
| авају се у деспотове границе, и смерају пре нег’ што би се Угрима поткрјепили, на нас свом сило |
| ога, само оно прво нек се изврши, новац пре свега — рече Јаблановић.</p> <p>Јаблановић увидио ј |
| е се да ћеду Мађари узети град на јуриш пре нег’ што Турци стигну, а побојао се да Јеремија сам |
| > <p>— Не би л’ царица дозволила да још пре вечере можемо за један оченаш одморити се, јер би, |
| Брда постојни.{S} Хоћеду Мађари да вас пребаце најпре на Једрене, па онда даље.{S} Бранковић, |
| ске битке.{S} Док му је противна страна пребацивала што се из косовске битке натраг_ повукао и |
| шло његове љубезне Милеве лишити га.{S} Пребацивао је и Милеви да га не милује, кад и помислити |
| а јој мати при једном остаје, почне јој пребацивати да је срамота кћер своју дати Турчину, но с |
| а овај пар тако снажни да Турке у Азију пребацимо.{S} Ту треба и крстоносне војске, треба насто |
| n="246" /> с њим нашалила, јербо јој је пребацио како је на црвеног калуђера гледала, и то је о |
| је брига Мађаре од Голупца преко Дунава пребацити.</p> <p>Јеремија сад се поче кајати што је та |
| Србију одржат не море, што нам се може пребацити?</p> <p>Јаблановић канда си душу крепи реч’ма |
| шт тако снажни да могу ногу на Мађарску пребацити, и Београд који је у мађарским рукама олако о |
| е младе.{S} Они нек’ се кошкају, нек си пребацују, нек се теше; ионако лакше пада љубећем кад ј |
| ојанствено изрека ове речи, а бројанице пребраја, и замишљен поглед на деспота баци’.</p> <p>— |
| вљена.{S} Сад, пак, дођосмо да код тебе пребудемо, светла царице и да ти за сваки случај при ру |
| определила.</p> <p>Но деспотова реч је превагу одржала.</p> <p>Деспот им ово рече:</p> <p>— Кн |
| а Дунав не навезе.</p> <p>Војска се већ преважа, ал’ навале силни турски четокаици да и на води |
| не у Метохији.{S} Он је богатством Жичу превазилазио.{S} Побожан српски краљ Стеван Дечански, о |
| S} Још веле да је млади Ђурађ Бранковић превазишао досадашње Бранковиће.{S} Но баш то је зло шт |
| адају са коњаником, преко њих читави се преваљују.{S} И који спустивши се мишљаху да су ван гуж |
| азим.{S} Знам да ћу и ја и српски народ преварен бити.{S} Обрицања и празне надежде већ су ми с |
| го зла чини.{S} И ја сам се сама у њему преварила.{S} Са ласкавим реч’ма и свакојаким <pb n="21 |
| нили.{S} И Ферхад-паша није се у рачуну преварио.</p> <p>Није дуго трајало, дође и Ферхад-паша |
| ваљано борити; ваља знати непријатеља и преварити.{S} Балша је рекао да се он не би никад <pb n |
| о ђаволи, но све нешто необично, смело, превесело, гордо.{S} Ту си виђао калуђера, који су прег |
| Особито Јули је жао било што се тако из превиђења догодило и да је познала била калуђера, не би |
| у Приштини, тако ме је све једнако неко превиђење плашило, у међедовој кожи, и то задуго.{S} По |
| е Харалампије, вешт је, зна се увијати, превијати, и оно говорити што не мисли — каза Јабланови |
| шт врло млада будући, на свашта се дала превијати, па ако се у једном магновењу, подстрекнута с |
| и Хасан још беседе, док и њи’ санак не превлада.</p> <p>Сутрадан се српски посланици својој ку |
| , и донде код њих остане, док их сан не превлада да морају лећи, и кад легну да се још код њих |
| вић кују зло, плету замке, и кад их сан превлада отпочинућеду, па онда опет приправни за борбу. |
| p>Тако их ухвати нојца, и вино и сан их превлада.</p> <p>Тежак ћеду сан имати, преставићеду им |
| рече шапутајућим гласом Харалампије, и преврн’о очи, које више издају нег’ језик.</p> <p>Ферха |
| куле Новог Брда руше.{S} Јесте л’ добро прегледали у потаји ножа.</p> <p>— Све смо претресли, н |
| рње површје земно, па онда одјезде ван, преглеђују, кнежевић стане код сваког брежуљка, виса, ј |
| гордо.{S} Ту си виђао калуђера, који су прегорди били; то су били господски синови, који су чек |
| ада је јака срца, опет не може лахко да прегоре Београд.{S} Није ни чудо, Београд је самртну ос |
| сад је дошло вријеме искушења за те, да прегорјеваш, а што можеш да спасеш.{S} То ти каже Петош |
| оца чекати опредјелење да, кад устреба, пред непријатеља пођеш.{S} Требају нам и овде јунаци да |
| {S} Деспот с десне, с леве му Јеремија, пред њима два побочника као путокази у град, са оба бок |
| <p>Деспот на брежуљку под чадором седи, пред очима му је свеколик поглед.{S} Задовољан је, све |
| едан калуђер, доста разбарушеном косом, пред њим узвишен дрвен налон, а на њему велика књига, и |
| су били Комненовићи.{S} Манојло Комнен, пред њим су ритери запада стрепили, кога престол је био |
| дило.</p> <p>Брат Теофан кад је изишао, пред куварицом трипут је од радости горе скочио, а кува |
| е у кули чувати.{S} Ту седе на кревету, пред њима, стол, на њему жижак, мешина вина и пе’ари.</ |
| ор.{S} Около њега више мањи’ шатора.{S} Пред великим шатором види се један велики гвоздени каве |
| } Врх чадора вије се застава Србије.{S} Пред главином пољана, разапети чадори, то је мала српск |
| то ти роба који ти добар хабер носи.{S} Пред твојим кољенима предаје се славни град Голубац.</p |
| лампогли није могло сакрити Харалампија пред бистрим оком Ферхад-паше.{S} Све се већма и већма |
| ти.</p> <p>Деспот са својом свитом чека пред двораном.{S} На њему је долама од црне кадифе, на |
| реда и сталежа црту, која му је давала пред светом вид неке више душевне силе и човеческе умер |
| би такође.{S} Милева није се више смела пред Србином показати.{S} Она је по вољи Јусуфовој само |
| ал’ што ће са деспотовицом да л’ ће она пред владиком сести, па виша над владиком бити, па баш |
| па га вуку пред чадор.</p> <p>Поклисара пред отвореним чадором још држе док султан прослови.</p |
| ед врати и у двору сејмени, а ван двора пред капијом гавази.{S} Јошт и то дода да се војводама |
| > <p>— Шта би било? — Јурио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не би’ захуктао, као краљ Вукашин на |
| уће очино право другоме уступити и себе пред целим светом као какова кукавица показати.{S} Но с |
| ржати.{S} Турчин је сад бујица која све пред собом ваља.{S} Неће проћи ни сто година, а турски |
| стивши се мишљаху да су ван гужве, виде пред собом и с бока насртајући арабистанске коњанике <p |
| редао Турцима!</p> <p>Ферхад-паша стиже пред град са Јеремијом, Јеремија сам је хтео да иде у г |
| аша, а за њим носе пуне вреће, и положе пред ноге Исак-паши, па изиђу.</p> <p>— Ево ти половине |
| Царица, откако је удовица, изгубила је пред њима полу своје важности.{S} Да је од њих зависило |
| /p> <p>Ал’ гунгула траје.</p> <p>Већ је пред чадором Облачина Раде и Кајица војвода.{S} Облачин |
| тицама кључе.{S} Заповедник града стане пред краљем.</p> <p>Деспот говор продужи.</p> <p>— Ево |
| е повољан био.</p> <p>Ферхад-паша стане пред њи’ оштро их мери, особито Харалампија, и опет про |
| гајтан око врата. </p> <p>Ферхад стане пред деобенике, исправи се гордо, и прослови.</p> <p>— |
| Облачина Раде кад то чу, устане и стане пред деспота.</p> <p>— Дакле, то је Петошко, најмудрији |
| луга.</p> <p>Пред двораном деспот стане пред краља, положи руке унакрст на прса, и дубоко покло |
| а.</p> <p>— Рад би’ и сам ићи у Једрене пред лице падиши, да му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе |
| {S} Боже сачувај да су они тек спољашње пред људ’ма показивали озбиљно лице и смиреност, а јошт |
| ти их, и уклони се, и шеће се доле-горе пред врати, да не би тко близу дошао.</p> <p>Поседају н |
| и, и дај ми још два добра јунака, да се пред Турцима не постиђемо — рече Харалампије.</p> <p>— |
| ије као калуђер ком не да мантија да се пред сабљом поклони.</p> <p>Вино им срце и дух задело у |
| пет ће најбоље бити у Голупцу, па да се пред твојим очима право подијели, Јеремија је силан, а |
| знање како куд Турци се крећу, и да се пред њима спасе што се може.{S} Да, Ферхад-паша је Пето |
| аблановић са својом пратњом показаше се пред собама Харалампија који им насусрет изиђе.</p> <p> |
| <p>Дошао је и будала Петошко.{S} Он се пред гостима лепо поклони, па одма’ заузме место на стр |
| цања.{S} Дајте нам гусле, па нас метите пред храм божији, да у људске уши божије чуство уливамо |
| изнесе из прве трапезарије, то се меће пред Теофана, па ни вино није ма какво.{S} Сад ће се за |
| е сложити, нову силу наскоро скупити, и пред Турцима сваки комад земље бранити.{S} С тим би се, |
| сто пред богом над светим Јеванђељем, и пред свједоком побожним Мелентијем.</p> <p>Војводе поје |
| свита ишла.</p> <p>Ови гости су били и пред Турцима гласовити, па сваки је желио исте видети.{ |
| ка.{S} Твој јуначки изглед свагда ће ми пред очима лебдити, и када се год уз гусле твоје име сп |
| азе, то моје о њима известије мора бити пред народом вероватно.{S} Ја ћу се издати за пријатеља |
| пењу.{S} Калуђерство већ почиње губити пред народом ону важну свог реда и сталежа црту, која м |
| /p> <p>Бајазит, како год и његови преци пред сваким предузећем саветовао се са претенденти да б |
| род изгубљен?</p> <p>— Изгубљен је онај пред богом и људ’ма, који туђе отима, а не који правду |
| јска, која ће такођер руку пружити оној пред Голупцом, а да могу лакше град опасати.{S} Лошонци |
| атријарх их утишаваше да само општу цел пред очи ставе, ал’ није могао то докучити јер Мара изј |
| ал’ дервиш ђаурски.</p> <p>— Овако сам пред султаном и пашама угледнији.</p> <p>Ферхад једнако |
| ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред Турцима важност Стевана умалим.{S} Кад будем код п |
| дозове га к себи близу, и слабим гласом пред околостојећим војводама и саветницима рече му:</p> |
| оведу деобеници, одмах да се нареде ван пред врати и у двору сејмени, а ван двора пред капијом |
| ла пут Марице рјеке.</l> <l>Стаде Душан пред Солуном градом</l> <l>И поче га бити страховито.</ |
| у станити.{S} Један одел стане упарађен пред градом на пољани, коју су Турци доцније Калимејдан |
| а, ал’ неће ту да стане, већ иде управо пред велико распетије, прекрстивши се, помоли се богу, |
| дикад одседао Стеван Високи кад се хтео пред светским жагором уклонити, и души својој у светој |
| обећано не би испунио, и зато се бацио пред скут Ферхад-паше.{S} Зато није се хтео с пута ни п |
| е у цркви било слабо, тек једно кандило пред распетијем горе, ал’ види се опет све од одбизрака |
| е нарави била, опет се у двору тек само пред њеним очима озбиљно понашало, а како ту она не беш |
| би.{S} Косово требало би да је спашено пред Косовом, а не на Косову, јер тко овде хоће победу, |
| ожне Турке ударе.</p> <p>И кад се добро пред очи узме, да су се Турци међу собом покрвили, било |
| оли Светислава, јербо јој је овај често пред очима, па се зна у женским забавама, а Војновић је |
| о Ђурђа.</p> <p>— Закуните се тако исто пред богом над светим Јеванђељем, и пред свједоком побо |
| оче.{S} Ја те могу уверити да је деспот пред млогим говорио да те је свагда гледао као неко нуж |
| ећег дрвета.{S} Кад је осетио да је већ пред гостима, прослови:</p> <p>— Добродошли, бани и вла |
| >Војници воде улака.</p> <p>Улак је већ пред Јеремијом.</p> <p>Јеремија како види улака, устане |
| на лице брата.{S} Од детића види делију пред собом.{S} Откине се од брата и пређе деспоту, који |
| ухватили обе руке поклисара, па га вуку пред чадор.</p> <p>Поклисара пред отвореним чадором још |
| но све хурије едемске ником би у земљу пред њом поникле.{S} Кад сам је први пут добро уочио, п |
| о, и хоће да се пречести, и искаже вољу пред Радосавом, да се рад баш у божијем храму причестит |
| Марко.</p> <p>У исто магновење дође му пред шатор Хасан.{S} Красан јунак.{S} Турбан зелен дичи |
| ђује.</p> <p>Деспот и деспотовица стану пред гробницу.{S} То је гробница од мрка мрамора, на по |
| н даде к себи довести калуђере, који су пред Милевом морали приповедати шта су и ко су.</p> <p> |
| му смео у њи’ погледати.{S} Мекушци су пред њим у зелену траву гледали.{S} И сва свита страшно |
| и примиче се, а кад зора заруди, већ су пред Голупцем.</p> <p>Војска се стави по војничком реду |
| ва случајно за Турчина уда, преповедаћу пред свима гостима.</p> <p>— Дакле, баш нећеш?</p> <p>— |
| и својти му да и’ допрати.{S} Деспот их пред двораном чека, уведе краља и понуди му место у чел |
| <l>То је војска силнога Душана.</l> <l>Пред војском је цар Душане силни</l> <l>За њим језди Уг |
| аљу као госту, ал’ не као слуга.</p> <p>Пред двораном деспот стане пред краља, положи руке унак |
| се Турчину, који му против народа иде, преда?{S} Како да се не подвргне Лазару, који је српско |
| о у град, а ни Жигмунду није хтео да га преда, како се побојао Розгоњи да се деспот не накити п |
| шта ће чинити ако Јеремија неће град да преда.{S} Јеремија је јогунаст, властољубив, грабљив, и |
| е престаје.</p> <p>Ђурађ му поручује да преда града, Јеремија му одговара, да му пошље дванаест |
| и.{S} Маџари притискују; Јеремија ће да преда град Турцима, ја идем зором као поклисар султану |
| — Даклен тако, војвода Јеремија хоће да преда Голубац — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Јест, тако |
| Но на ствар, дакле тај Јеремија хоће да преда Голубац? — запита озбиљно Ферхад.</p> <p>— Јест, |
| господар Голупца, и поручи Јеремији да преда град, јер ће га иначе на силу отети.</p> <p>Гласн |
| да треба Јеремију војском принудити да преда Голубац, деспот замисли се, па тек после починке |
| , ал’ последњи пут, позвати Јеремију да преда Голубац.{S} Деспот ће на се примити да Јеремију п |
| Турцима предати.{S} Ако се град Турцима преда, како је султан киван на Ђурђа, ви ћете доћи до в |
| своје чело.</p> <p>Харалампије од стиха преда се тој задаћи.</p> <p>Оцу Пајсији наложи да кнеже |
| к с војском иде као чауш, и кад се град преда онда Јеремији нек се изда благо — рече Исак-паша. |
| брине.{S} Шта ће бити с њим ако се град преда било ма коме.{S} У нужди сваком је прво право за |
| његова половина од ћара њему што прије преда.</p> <p>Исак-паша споменуо је, би л’ деспот к њем |
| аповест, да ако се град за осам дана не преда, послушаће деспота и потражити Турке пре нег’ што |
| ма не ојачају, и ако се град што пре не преда, могу откудгод Турци искрснути.{S} Жигмунд и војв |
| а морао би се предати.{S} Ал’ ако се не преда, овако да га већом војском опколимо, можемо изгуб |
| добро не мисли.{S} Ако дође па одмах не преда Голубац, ту је већ пријевара, издајство, ја на тв |
| га ослободимо, па још ако се Голубац не преда, и допадне турски’ шака, онда је сва земља изгубљ |
| а и Вукоглију у тјеснац саћерати, да се преда једаред тај лис.{S} Ој како би вољео Вукоглију у |
| оде разишле, Ђурађ издаје наредбе да се преда Мађарима Мачва и Голубац.{S} Београд ће сам преда |
| е ћете са мном ићи у Голубац, па кад се преда град, и Мађаре распемо и у Дунав побацамо, онда ћ |
| д Ферхад извади из појаса на листину, и преда деспоту.{S} То је потписан уговор.</p> <p>Деспот |
| ког народа.</p> <p>Краљ прими кључеве и преда свом војводи.</p> <p>Краљ устане и прозбори.</p> |
| све испричав Исак-паши, извади уговор и преда.{S} Исак-паша је задовољан, само заиште да се њег |
| дођеш и донесеш кључе Голупца, па да ти преда благо — изрече, и гледи оштро на Јеремију.</p> <p |
| ити Ферхад-пашо, војводе Јеремије да ти преда Голубац, а на име светлом падиши.</p> <p>Јеремија |
| о и донесе на кољено султану.{S} Султан преда писмо Ферхад-паши да прочита.</p> <p>— Ферхад-паш |
| кле разговарају узев сваки своју корист преда се.</p> <p>Оду лећи, да сневају о благу, које ћед |
| се душа смири, а тело земљи у вечитост преда.{S} Но, велике ти борбе јошт предстоје, деспоте, |
| ородице својим пријатељима српску земљу преда.{S} Млоги су том веровали, млоги су се, пак, о то |
| дошао до договора са Бранковићем, да му преда град.{S} Доцне је.{S} Сад Јеремију двогуба брига |
| тражи — рече Јусуф, па одма’ даде Јусуф преда се благо донешено изнети.{S} Милица се јако зачуд |
| еда канда није дошао покоран да Голубац преда, већ да он што потраживати има.{S} Јест, Јеремија |
| новцу, а Жигмунд наваљује да се Голубац преда, што ћеш онда чинити? — запита Јаблановић.</p> <p |
| о тај, који сам свјетовао да се Голубац преда.{S} Благо тројица имамо међу собом дјелити, Јерем |
| срце куцати кад будне кључеве Београда предавати.</p> <p>У Београду не види се весело лице, не |
| разговарамо кад стигне благо, и град се предавати буде, лако ћемо онда с њима, ил’ ћеду они код |
| о.</p> <p>— Голубац се на вересију неће предавати, — рече Јеремија.</p> <p>— Ал’ ако деспот не |
| — Нек се амо доведу, можда ћеду град да предаду — рече достојанствено султан.</p> <pb n="434" / |
| онђе нећемо живјети.</p> <p>— Јеремија, предај града, кајати се нећеш.</p> <p>Ван чадора чује с |
| е ту смо по твојој жељи, и благо је ту, предај Голупца.</p> <p>— Ја не понесо’ градскијех кључа |
| смо, читај.</p> <p>Ферхад-паша чита.{S} Предаја Голупца са условима уписана је.</p> <p>Треба се |
| > <p>Јеремија чује да се Мачва предала, предаје се и Београд, и да ће доћи ред на Голубац.</p> |
| бар хабер носи.{S} Пред твојим кољенима предаје се славни град Голубац.</p> <p>Султан погледи н |
| у бити.</p> <p>— Још прије, кад се град предаје, ту су Турци као вуци, дању-ноћу језде, греде.< |
| ила жалост деспота, кад је увидио да од предаје Голупца нема ништа.{S} Јави то Жигмунду и његов |
| нису били каиљ.{S} Голубац спасао се од предаје Мађарима, ал’ се предао Турцима!</p> <p>Ферхад- |
| о је рок примирја, а Јаблановић град не предаје, Розгоњи разљућен рече краљу да треба посаду ис |
| ики је лис, кад чује да се Ново Брдо не предаје, ма како ће обманути Јеремију. <pb n="444" /> А |
| мију на предају.{S} Јеремија се тако не предаје.{S} Деспот Стеван и Ђурађ Бранковић остали су д |
| ла.{S} Шта ће народ рећи кад чује да се предаје Угрима Мачва, Београд и Голубац.{S} Београд је |
| ше, а оно се све раскалашније веселости предаје.</p> <p>Тек што се гости мало сместише, одмах с |
| метао.{S} Ово није за њ дан славе, дан предаје Београда жалостан је.</p> <p>Чују се трубље, од |
| огријешили душе.</p> <p>— Кад Бранковић предаје Мађарима град, нијесмо ми криви, ионако се Голу |
| је већ познато, сад он градове Жигмунду предаје, но Јеремија Голубац предати неће, пре ће се Ту |
| тчињеног, а ’де се дели, ’де се Голубац предаје, ту један другом не може бити потчињен.{S} А ио |
| b n="420" /> <p>— Кад је тако, деспоте, предајем ти се на тврду ријеч, коју ћеш одржати, и пред |
| дамо.{S} Но то бити неће, ја Голупца не предајем, док ми зајамчено не изда.{S} Оче Харалампије, |
| се на тврду ријеч, коју ћеш одржати, и предајем Голубац, теби деспоту, ал’ не Жигмунду.{S} Ску |
| је, треба ти Београд за наслон, ево ти предајем Београд.</p> <p>Деспот на ове речи баци поглед |
| народ не страда.{S} У отсутности мојој предајем вам сву владу, радите по мом савјету а како ва |
| , а ја ћу ти дати листину да ти Голубац предајем.</p> <p>Ферхад-паша погледи на Харалампија, ко |
| , њему и његовим људ’ма.{S} Сви који се предајете, под скут мој вас примам.{S} Алах је велики, |
| рече Јаблановић.</p> <p>— Само, ако се предајете, пустите ме боље у Дечане, онђе ћу ја с Турци |
| мачиће народ тако, <pb n="385" /> канда предајеш Угрима Србију.{S} Но кад већ на ино није, и уг |
| и одмах листину, и потпиши да мени град предајеш, тако и никако друкче, вријеме кратко, не може |
| т да се рукују, и шапне му.</p> <p>— Не предаји града, дочекај Турке, кнежевиће поведи собом. < |
| повичу да Голубац треба тесно опасати и предаји принудити, а на Јеремији најоштрију кази изврши |
| било да се благо подјели у Голупцу при предаји, јер није ту само војвода Јеремија, већ и ја и |
| изгледа канда се с њим даље разговара о предаји Голупца.</p> <p>Харалампије дође.{S} Пиће и јес |
| етовао са Јаблановићем и Харалампијем о предаји Голупца. <pb n="500" /> Тек што се опрашио, и н |
| мисли за сутрашњи диван, ту је говор о предаји Голупца.</p> <p>Ферхад-паша је Турчин, ал’ у ње |
| с Мађарима, предао им Београд и Мачву, предајмо ми сад Турцима Голубац — рече озбиљно Јабланов |
| алампије канда је само хтео да збуни са предајом новца, ал’ Ферхад-паша не да се збунити.</p> < |
| те гојити домаћу марву да вас ’рани.{S} Предајте се сви, да се џенета удостојите.{S} Ти ћеш ићи |
| напослетку и Турчин био.</p> <p>— Само предајте Голубац.</p> <p>— А шта би’ ја код вас могао б |
| оје речи, и по могућству умери Угре.{S} Предају градова и Мачве тумачиће народ тако, <pb n="385 |
| војском, ил’ ћу оданде лист послати за предају па ћеш и ти онда у манастир да подјелимо благо. |
| стране Турцима, с друге стране Мађарима предају.</p> <p>У таковом расположају дуже је сам у себ |
| ну.{S} Ту је краљ им Жигмунд, позива на предају, но Јеремија не да града.{S} Идем на велики пут |
| исмом Јеремије, и позове Јаблановића на предају.{S} Јаблановић дође са својим оружоносцем и под |
| проливено, а Ново Брдо још не мисли на предају.{S} Зар не има јунака који ће на првој кући заб |
| главом краљ Жигмунд, и зову Јеремију на предају.{S} Јеремија се тако не предаје.{S} Деспот Стев |
| о је Београда сјај, и пад, и дочекао је предају Голупца, заштиту манастира Богородице.{S} Прежи |
| 0_N4" /> како је понудио у име Јеремије предају Голупца, како је Јеремија предао град.{S} Само |
| поделићеду међу оне властелине који се предају.{S} Па нека буде тако, ионако већ одржати се не |
| > <p>Розгоњи пошље улака у град да иште предају.</p> <p>Улак уђе, и заиште предају, јер ако не, |
| иште предају.</p> <p>Улак уђе, и заиште предају, јер ако не, мач ће преко њи’ прећи.</p> <p>Јаб |
| тићи.</p> <p>Падиша већ зна за победу и предају Голупца, татарин је дању ноћу јездио, и донео у |
| спот Стеван те подиза, исти потписао ти предају, а деспот Ђурађ сад ће те предати.{S} Каке се м |
| мисли, потписао је, морао је потписати предају града, а благо тек за леђи.{S} Није му на ино.{ |
| дио је сву гордост и властољубје својих предака.{S} Младић, истом од двајест година, па свуде в |
| околу.</p> <p>Јеремија чује да се Мачва предала, предаје се и Београд, и да ће доћи ред на Голу |
| се опет не кају што нису Жигмунду град предали.</p> <p>Јеремија одговара.</p> <p>— Честити паш |
| p>— Како су изгубили главе, кад су град предали — запита деспот.</p> <p>— Ев’ овако.{S} Зипита’ |
| тану, као на пример, пећки калуђери, но предали се на славу божију и на славу људску.{S} Сам от |
| слути.{S} Кају се што се нису Жигмунду предали.{S} Пада им на памет како би могли добити од Жи |
| је два сата викао, и све осим служитеља предало се спавању.</p> <p>Служитељи на удаљеном крају |
| је потврдила уговор Стефана деспота, да предам градове и Мачву Угрима, да постајем и остајем њи |
| ли друкчије, Турци ћеду толико дати да предам Голубац.</p> <p>Јаблановић од маха на то пристан |
| Он ме понуђаше писменом обвезом, да кад предам град, у оброцима ће после тога исплатити, јер са |
| реокренути, кад пође са мном да му град предам, то ће он једва дочекати, па ће опет бити Ђурађ |
| се на вересију не продаје, кад једаред предам град, онда је деспоту и Жигмунду с нами лако.</p |
| ш да се покорим, да се султану напросто предам? — рече деспот.</p> <p>— Не тако.{S} Ишти ову Ср |
| о ми одмах награду не издаде да Голубац предам.</p> <p>— Па кад не издаје што треба, нема вјере |
| ођосмо у турске шаке да се покоримо, да предамо и ово мало Србије, као издајници, бит’ не мере |
| у језде, греде.</p> <p>— Но кад Турцима предамо град, шта мислиш што ћемо, куда са кнежевић’ма, |
| е све у главу.</p> <p>— Ал’ ако Турцима предамо град, морамо из земље изићи, па куда ћу ја онда |
| ском која је на путу, а да им и градове предамо, Београд и Голубац, па да се с њима договоримо |
| и Београду, па сад још и Голубац да им предамо.{S} Но то бити неће, ја Голупца не предајем, до |
| то је, мислим, највећи део, ако Голубац предамо.{S} Но, Ново Брдо се јако држи, не могу Турци д |
| опсаде Новог Брда, а да узмогнете готов предан <pb n="483" /> град од Јеремије примити.{S} Да н |
| е да одржи ријеч, свезао се с Мађарима, предао им Београд и Мачву, предајмо ми сад Турцима Голу |
| ив веће силе Лазара одржати није могао, предао се турској заштити.</p> <p>Марко је био јунак да |
| емије предају Голупца, како је Јеремија предао град.{S} Само о кончини његовог живота не спомињ |
| веже, јер си испунио га што си градове предао.{S} Даљи савез, тај је био на срећи ил’ несрећи |
| ни подбадају Вукоглију, и ето већ им је предао Београд и Мачву.{S} Па Мађаре потпомаже римпапа |
| неће да зна за Мађаре, жао му је што је предао Мачву и Београд Жигмунду, и зато ће му леђа окре |
| зи је писано да је деспот од своје воље предао Београд.{S} Деспот проучив књигу, узме перо што |
| опорочавао, што тражећи бабине баштине предао се Турчину у наручје, а затим је српски народ ту |
| ноћу употреби, да би се Голубац што пре предао.{S} Познавао је Турке и њихову бојазан да Мађари |
| ц спасао се од предаје Мађарима, ал’ се предао Турцима!</p> <p>Ферхад-паша стиже пред град са Ј |
| новићем.</p> <p>— Тај је ипак кнежевиће предао Јеремији, који су код њега тражили гостопримство |
| аво и спремили, да ако се Голубац не би предао, силом да га принудимо.{S} Кад би оставили на ст |
| т место освете у руке деспотски скиптар предао, кану јунаку суза на прса, жалост му стегне душу |
| уђера, који се душом и срцем том позиву предао, и ком се истинито посветио, из чистог уверења п |
| о и Србију на милост и немилост султану предао.{S} Држи да кад Жигмунд није реч своју одржати м |
| то удешено.{S} Кад је Јеремија Голубац предао, послат је био у манастир Богородице, скупа са Ј |
| сад се поче кајати што је тако Голубац предао.{S} Још на путу мислио се како би дошао до догов |
| доћи.{S} Сад изгледа као заробљеник, и предат је на милост и немилост.</p> <p>Бурне су биле Је |
| рослови.</p> <p>— Београд је по уговору предат, Мачва је такођер заузета, још треба Голубац пре |
| повеље престаје, и да се град уступити, предати мора, неће л’ се предати, треба га силом отети. |
| товом кад је ове наредбе потписивао.{S} Предати Мачву, Београд и Голубац!{S} За Мачву се тукли |
| .</p> <p>Ферхад га је разумео.</p> <p>— Предати, продати, то је скоро свеједно, но каква је про |
| /p> <p>Јеремија опет отпоручи, да града предати неће.</p> <p>Жигмунд разљућен заповеди да војск |
| о ли нећемо ли, морали би Турцима града предати, и то би био последњи српски град, ког би Србиј |
| лас из Браничева да Јеремија неће града предати.{S} Шта мислиш, деспоте?</p> <p>— Добро би било |
| јеците ме о’ђе, ал’ Јеремија тако града предати неће.{S} Цјена је Голупцу сто и педесет хиљада |
| књигу ’де му разлаже како Голубац сада предати се може ако све то што се иште изда, а иначе да |
| а, и то као својим савезним пријатељ’ма предати, а какви су пријатељи Турци, то сви знамо, види |
| вана са Жигмундом, и да се Мађарима има предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Јеремија је и то з |
| мах, и носиће собом и благо које се има предати Јеремији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти |
| Што је падиши та цјена, но коме се има предати тај новац, теби ил’ Јеремији.</p> <p>— Мож’те и |
| кормило из руке узети и Бранковићевима предати; па баш и кад би рад, не би могао, јер би се по |
| нам на ино, реци да се Голубац Мађарима предати мора.</p> <p>Под Ново Брдом је и сам султан Аму |
| е, па и то знамо да он Голубац Мађарима предати мора, стога то си и дошао, јер су вас Мађари ск |
| Голубац предати неће, пре ће се Турцима предати.{S} Ако се град Турцима преда, како је султан к |
| Голубац, па сад вели да мора без откупа предати <pb n="435" /> града.{S} Јеремија воле и свој к |
| за Србију Голубац бране, а кад се мора предати, свеједно им је дошао ли град у турске ил’ друг |
| одмах би га задржао, а сад се теби мора предати.</p> <p>— На вјеру сам га позвао, ријеч погазит |
| би толико одважности да би се на свашта предати могла.{S} Милева је била млада и материном упли |
| е могу све изручити, војна је, ал’ град предати се мора, и ја ти дајем тврду ријеч да ћу како п |
| о рекосмо, а ми ћемо Турцима одмах град предати, а они нами уз твој повратак благо, за које ћу |
| ш како ми је било кад сам морао Београд предати.{S} Још и сад лежи ми на срцу терет као камен.{ |
| — рече озбиљно Јаблановић.</p> <p>— Не предати, већ продати — примети Харалампије.</p> <p>— Е |
| град уступити, предати мора, неће л’ се предати, треба га силом отети.</p> <p>Тако мисле Розгоњ |
| еремија поручио да ће доћи, можда ће се предати.</p> <p>— Познајем Јеремију, он добро не мисли. |
| ули.{S} Ако му се не да, Јеремија ће се предати Маџарима — рече Ферхад-паша.</p> <p>— Дост’ би |
| и сам по себи пао, Јеремија морао би се предати.{S} Ал’ ако се не преда, овако да га већом војс |
| ив Турака.{S} Ал’ за ту помоћ има им се предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Тако је, није на и |
| ао ти предају, а деспот Ђурађ сад ће те предати.{S} Каке се мисли врзле у глави Високог Стевана |
| ати, а можете и Јеремији.</p> <p>— Теби предати се не може, већ самом Јеремији, ил’ имате још п |
| да живе, воледу се о’де закопати, негли предати града.</p> <p>Турци дивље јурише, већ су на кул |
| би ил’ Јеремији.</p> <p>— Мож’те и мени предати, а можете и Јеремији.</p> <p>— Теби предати се |
| овић повиновати и своју војену силу њој предати, и то оном одбору који сад о’ће да представља ц |
| рима Мачва и Голубац.{S} Београд ће сам предати.</p> <p>Каква је туга лежала на срцу деспотовом |
| Угри сами посјести, а Београд ћу им сам предати, но бриге ми је за Голубац.</p> <p>— Све им тре |
| ти ради морамо нешто рукама савезничким предати.{S} Ил ми Турчина, ил’ Турчин нас мора разорити |
| задовољство.</p> <p>Јеремија није накан предати град, ни деспоту нит’ Жигмунду.</p> <p>Голубац |
| ов запалити и ту изгорјети, нег’ли тако предати се.{S} Мађари су већ посјели Мачву и заузели Бе |
| тек не мислиш и себе, и град и све нас предати? — рече уплашен Харалампије.</p> <p>— У Ђурђа ј |
| ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу ти већ предати.{S} Кад је ружичало, очитај молитву за Јеремију |
| војску, уговорено је да се има Жигмунду предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Стиже ми глас, да |
| лубац.</p> <p>— Све им треба по уговору предати.{S} Но кад ти узму Угри град, хоће л’ те као го |
| погодити и то да је тешко пало деспоту предати Београд, ал’ је морао, јер се на то још деспот |
| ш, шта ћемо онда?</p> <p>— Ни онда нећу предати, онда сам ја господар од Голупца, па ћу сам да |
| онда чинити?</p> <p>— Онда опет ја нећу предати града.</p> <p>— Но ако се Јеремија нагоди са Ђу |
| нили.{S} Хоће л’ војвода Јеремија одмах предати град, ил’ ће у том запињати, јер ми ствар чудно |
| д нам није у рукама Београда, а Голубац предати морамо.</p> <p>— Тако је, ал’ преиначити не мож |
| а је такођер заузета, још треба Голубац предати, и то што пре да не би се задоцнили.{S} Хоће л’ |
| е Жигмунду предаје, но Јеремија Голубац предати неће, пре ће се Турцима предати.{S} Ако се град |
| ановић готов у року једног дана Голубац предати.</p> <p>Розгоњи је за то да се ни тај рок не до |
| ном вису, разгледају.{S} Већ се Голубац предати мора, све је већ онде изнемогло.{S} Прошао је р |
| <pb n="391" /> бојим се неће ми Голубац предати, ни мени ни Угрима.</p> <p>— Треба га војском п |
| ја сам до њега.{S} Код Голупца ћу новац предати.</p> <p>— Е добро, честити пашо, само немој на |
| ном бимбашом откупљено, и ваљда ти је и предато.{S} Од мене, пак, добићеш хаљаду дуката на мана |
| а од тешких рана умро, а после тог рока предаће град Жигмунду.{S} Дан му треба да свој пртљаг у |
| што си ти.{S} Извадићу из мог пртљага и предаћу ти све.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Д |
| доле Дунавом.{S} Но пре свега треба да предаш Голубац.</p> <p>— А ђе је мој улак са откупом Го |
| уо сам за те, војводо, како си накан да предаш град, е ту смо по твојој жељи, и благо је ту, пр |
| /p> <p>— Тко си, робе, јеси ли дошао да предаш града.{S} Ако си за то дошао, бићете од силне ми |
| сти друже, хоћеш да се осилиш, нећеш да предаш града, који ни ја одржати не мога?</p> <p>— Ево, |
| готов посао, а теби пошље налог да град предаш, шта ћемо онда?</p> <p>— Ни онда нећу предати, о |
| а, и ја ти дајем тврду ријеч да ћу како предаш Голубац, за једну годину све накнадити.</p> <p>— |
| мраком.{S} Нас већ на овом свету паклу предаше — рече тужећи кнез Ђурђе.</p> <pb n="373" /> <p |
| ма повуче, и то што пре док не би Турци предварили, заповеди кнезу Црном Завиши да заузме места |
| нешто преправљао.</p> <pb n="312" /> <p>Предвече сазове се савет.</p> <p>Који су год важнији би |
| ину Високог Стевана, свог ујака.</p> <p>Предвече је било, црква великим сребрним кандилама осве |
| јани.</p> <p>Патријарх велегласно очита предвечерњу молитву пре још нег’ што ће сести, и калуђе |
| ајвећма се противише.</p> <p>Патријарх, предвидећи неизбежиму пропаст, овако закључи савет:</p> |
| ло се да је деспот јако забринут, канда предвиђа нову несрећу.</p> <p>Јерина гледи му у очи, да |
| ом — рече Јакуб-паша.</p> <p>— А тко да предводи ту војску — запита султан.</p> <p>— Ја и Ферха |
| која је Мађарима толику погибију нанела предводио је Ферхад-паша главом.</p> <p>Мађари су се по |
| ијемо читавог и искусног Ђурђа који нас предводити може, него слепога младића.</p> <p>— И томе |
| абер султану.</p> <p>Исак-паша разгледа предел, унаокруг, и надаље, диви се плодном пределу, ’д |
| до, какав град.{S} Ту је богатство, сав предел канда је створен да људству земни рај преправи.{ |
| , покрај мудрог вође, који своје људе и предел познаје, тешко да би Исак-паша успео.{S} Зато де |
| цима умиле.{S} Власи познавали су добро предел битке.{S} Турци не могу да се са њиховим коњанич |
| слушала што јој је Русна о красоти овог предела говорила, јер јој се друге мисли по памети врзл |
| ак због красоте вароши и величанственог предела. [Какав је онда био јошт Цариград!{S} Варош је |
| е мисли по памети врзле, а не описивање предела које је Русна по својој дворјанској дужности из |
| кога млого питао, заузео је Вукашинове пределе, Алтомана је из Босне истиснуо, па се учинио ца |
| твар била од несаједињени’ Србаља равне пределе Румелије освојити и победу косовску са великим |
| му је души кад види богате неопустошене пределе, каквих има у старој Србији.{S} Пада му на паме |
| а је мислила да је већ премештена у оне пределе, где баснословци људе у благу пливајуће предста |
| села, вароши опустошене, згарене, лепи предели турском копитом потлачени, а ’де турска копита |
| је био у двору.{S} Он је по крушевачким пределима нову војску купио, но слабим успехом.</p> <p> |
| регова камење, други опет у горостасним пределима секу грдне столетне ’растове за грађевину.{S} |
| има, који не би ради над каковим малим [пределом] независно господарили.{S} Вукашин је отимао з |
| ел, унаокруг, и надаље, диви се плодном пределу, ’де свачега има, мисли управио на Алаха, што Т |
| /> <head> X </head> <p>У неком красном пределу код реке Ибра, међу стољетним дрвама, види се в |
| S} Па зар код вас ђаура није тако исто, предикујете умереност, а овамо највећма гријешите.</p> |
| наруку ићи, ако од Милице за себе који предјел узиште.</p> <p>Тако се, дакле, намести замка ср |
| одсад ће имати са Србима по горштачким предјелима посла, где млоштво коњаника турски’ млого не |
| чину нек се упусти Приштина са окружним предјелима чак до Косова.{S} Косово нек буде земља твој |
| родужи Вук — а оно примам ја од вас тај предлог и чинићу кораке да се моја влада са миром у јед |
| ш Обилић у миру да буду.{S} Ја сам цару предложио да којег год од војске уклони, јер њихов непр |
| .</p> <p>Но и сам црвени калуђер био је предмет њи’ове шале.{S} Служитељи нису у свом друштву н |
| Грмановог простодушија, тражио је други предмет разговора.{S} Он ако је сам у себи све то и осе |
| би у другом сталежу ни живети могао као предмет подсмеха, а можда и гоненија.{S} Турци су ме бо |
| акше пада љубећем кад је сам поред свог предмета, кад му љубопитне туђе очи и подсмешљив поглед |
| негодује зато што му је калуђер постао предметом неког смеха, јер је и сам у себи осећао да им |
| од своји’ великаша.{S} Сваки хоће да је преднији од другог.{S} Народ је на више страна раздељен |
| говориш, ал’ питам те, ако би Јеремија предо’ град Маџарима, шта бисте онда ви Турци радили, к |
| ш мало почекати, можда ће се деспот још предомислити, и обвезност испунити.</p> <p>— Само нипош |
| е ничега бојати, ипак је <pb n="504" /> предострожна.{S} Чули су Мађари да деспот опет с Турцим |
| <p>То су говорили из опрезности, да си представе могућну међусобну опасност, а тако само из по |
| и по другом плану изглед није сигуран, представи Бајазиту трећи план, којим се српски народ по |
| сви су овде участвовали.</p> <p>Милица представи своје жалосно стање и позове све да јој буду |
| ла шта Турци желе.</p> <p>Милица им све представи шта јој је Бајазит поручио, само што није спо |
| одјармити може.</p> <p>Он Бајазиту живо представи стање Срба.{S} Он изјасни султану да са Србим |
| {S} Они су Бајазиту Миличино стање живо представили.{S} Кажу да нема више војске, да Новак, ист |
| ајазита надати.</p> <p>Он је Милици све представио најживље, што му је Бајазит наложио.{S} Још |
| вако је Сулејман целу ту ствар Бајазиту представио и све се то ономе јако допадне.</p> <p>Но ка |
| ије него код нас најубогије девојке.{S} Представите си само њихов живот.{S} Затворене су као у |
| се он од Милеве растао, може сваки себи представити. ,</p> <p>Но да видимо шта ће даље бити.</p |
| да партају правио.</p> <p>Сад можете си представити, како се у овом намастиру под управом Харал |
| дати, и то оном одбору који сад о’ће да представља царичину власт.</p> <p>— На то ће Вук тешко |
| нд помоћ послати могао.</p> <p>Облачина представља деспоту да је то право, јер је Београд и Гол |
| где баснословци људе у благу пливајуће представљају.{S} Она се поклон’ма обрадовала.{S} Ова ра |
| , и заслужене њи’ове каштиге одвећ живо представљају.{S} Прочи гости почеше већ такође међу соб |
| мирити, њихову будућност у красној боји представљајући.</p> <p>Но какав се то вихор над њима ди |
| о да умрети мора без њега... сад, опет, представљало јој се како ће изгледати као царица.{S} Ов |
| </p> <p>Кад си у Жичу ступио, све ти се представљало као светиња.{S} Калуђери су изгледали као |
| жио је његову бољу страну.{S} Деспот си представљао, да кад Ђурађ деспотом постане, неће по нар |
| века мало одмакла, и старост јој је већ предстојала, но слика јој опет изражаваше неку љупкост |
| тост преда.{S} Но, велике ти борбе јошт предстоје, деспоте, и велике жртве положити мораш, зато |
| исповедам да желим да у боју, који нам предстоји, хришћани победе, и да будем ја жртва чиста т |
| ло опасан по Турке, зато ови други план предузети науме за коначно развојевање Србије.{S} Они п |
| оливена српска крв, па смисли други пут предузети.</p> <p>Но како ће, кад му Турци не даду и ка |
| и деспоте, да ћу те у твојим племенитим предузећ’ма потпомагати снагом богодане ми цркве, која |
| мље противни’ народа, па би с тим своје предузеће одлакшавали.</p> <p>Бајазит, како год и његов |
| у заузео, Турке с тим претеко и цело им предузеће осујетио.{S} Од овог доба, цар Лазар га је си |
| ава; Марко се томе јако успротиви, и то предузеће осујети.{S} Вређати га нису хтели, јер су тре |
| ит, како год и његови преци пред сваким предузећем саветовао се са претенденти да би му и ови ш |
| метежима потајно гласове шиљао, да зло предупредиш и народ не пропадне.</p> <p>— Зна ли султан |
| Турци су све ове са највећим одличијем предусретали.{S} Од ови’ претендената гдекоји борили су |
| м стану.</p> <p>Турци су их гостољубиво предусретали.{S} Они су Србе запиткивали о случившој се |
| <p>— Све што сам у мом опасном стању у пређашње доба у свачему од турске стране извештен бивао |
| да буде него Ђурађ?{S} Он је деспоту у пређашње доба сила зла нанео, но деспот бацив освету на |
| жале.</p> <p>Митар, да би изгладио свој пређашњи суров поступак, на свашта му је са највећом го |
| p>— Ја сам ову ноћ боље преспавала него пређашњу, ваша присутност улила ми је бодрост и тишину. |
| ођер знак, па брат Теофан остави књигу, пређе трпези па управо игуману да му пољуби руку, но ов |
| импапа би дао краљевину деспоту само да пређе у лацманство.{S} Град Смедерево још се гради и гр |
| а својом војском к опседнутим грађан’ма пређе, и Турцима пријатељство откаже.{S} Сад се обрати |
| ију пред собом.{S} Откине се од брата и пређе деспоту, који јој њежно главу прислони, и к’о у н |
| т на прса, и дубоко поклони се.{S} Краљ пређе к њему, шири руке, и на оба образа да му пољубац, |
| омишља о судби човека и народа, па и он пређе у покој сна.</p> <p>Сутрадан крене се војска пут |
| не, јер такве делије не имају.{S} Марко пређе Турцима и дјели мејдане, и силно стече благо, па |
| е султан мрзио деспота; сад, кад к њему пређе и Ђурађ, усугуби се јарост, и Турчин намери до ко |
| је сања.{S} Ко не би Турчин био?{S} Кад пређеш мимо харема, бациш око на мали прозор, а ти види |
| ишчекивао.</p> <p>Одмарају се, па онда пређу на ствар.</p> <p>Ферхад започе.</p> <p>— Дакле, с |
| рећи дан арнаутске војводе одметну се и пређу Турцима са дванаест тисућа војске.{S} После опет |
| ком је забава тек коњ, мач и копље, па прежесток изгледа.</p> <p>— Русна, дакле, не воли Свети |
| вати као са Грцима, јер је српски народ прежесток, и, у очајном стању, страшан непријатељ.{S} О |
| тарим војводама мерити може; но мало је прежесток, па хоће сам себе да <pb n="223" /> прецени.{ |
| акове буне онђе годинама трају, па се и преживе.{S} Падиша је велики калиф свих мухамедоваца, и |
| p>У заносу душе своје причају си што су преживили борбе, опасности, више зла него добра.</p> <p |
| лупца, заштиту манастира Богородице.{S} Преживио је ударце и турске и мађарске.</p> <p>Ферхад-п |
| /> да дође у Дечане.{S} Ако је ко доста преживио, па је свет омрзнуо, дошао је у Дечане да овде |
| на лицу му читаш да је добре и зле дане преживио.{S} Ведро чело, а образи наборани.{S} Постриже |
| ш се румени чело, но стари Турчин жут и преживљен, па кад има по тридесет млади’ девојака од пе |
| м се у цичој зими родио, па ми је глава презебла, и имам рану у мозгу.{S} Моја мати, сиротица, |
| ед и стиснуте вилице, рекао би да нешто презире, и разан прелазак у лицу и погледу неку сумњу ј |
| p> <p>— Дакле твоме слуги дајеш кћер, а презиреш оног од кога Исток стрепи!?</p> <p>— А какав ј |
| а се испуни њихова жеља.{S} Јеремија их презиром гледи.</p> <p>— На вјеру ми доша Јеремија, ја |
| p> <p>Султан и паше при изласку његовом презрено га гледе.</p> <p>Неки, безевенк, — мумлају.</p |
| а је и знала друго радити?</p> <p>После презреног Светислава, као потурченица, и у ропству осра |
| јановића, славног великаша под Душаном, презрително је у двору гледала на нижег порекла људе.{S |
| над својим матерама господарство неко и преимућство траже.{S} Особито сад, кад већ толиког сина |
| су, нит’ стоји у њи’овој власти да себе преиначе.{S} Као год што сирома’ мора трпити глад, жеђ, |
| иру задиркивао, и на миндрос узимао, но преиначено име на Каралампогли није могло сакрити Харал |
| ц предати морамо.</p> <p>— Тако је, ал’ преиначити не можемо, уздајмо се у бога и у нашу памет. |
| .</p> <p>То је био Жигмундов изрек који преиначити није могао, нарочито код Розгоњије и Лошонци |
| и.{S} Њу сад већ није вам више у власти преиначити, али је она сад за вас пуна изгледа — одгово |
| и воље Лазареве није могла свој положај преиначити.</p> <p>Русна је била средњег доба, и у стас |
| .</p> <p>Ферхад-паша их отпусти.</p> <p>Прејави се бимбаша.{S} Каже да је наредио да се испод р |
| ас овђе потражити.{S} Голубац нам је од преке нужде.{S} Потражимо ми њих.{S} Сад би најбоље бил |
| дикад весели жагор са својом тамбурицом прекидао.{S} Што се у богатом Поморју весело певало, св |
| султан свом силом потпомагати, само да прекине с Мађарима.{S} Долазићеду господа од Мљетака и |
| у цичој зими код запећка.</p> <p>Деспот прекине.{S} Пажљиво је [Леонтије] слушао све, и канда ј |
| да си господар над овом Србијом.{S} Сад прекини одмах савеза са Жигмундом, и повуци га одмах на |
| >— Па шта им фали? — рекне, Петошки реч прекинувши, шаљиво, Костреш.</p> <p>— Шта им фали!{S} П |
| доцније, кад су к царици поћи намерили, прекинули су тај разговор.</p> <p>Оставимо сад старце н |
| забављање и Миличин са Русном разговор прекинут беше доласком нових гостију. </p> </div> <div |
| воде подићи ћеду сав окол и Шумадију, и прекинућеду свезу са Крушевцом.{S} Да покори сву Србију |
| је царици, да то не чини, молио ју је и преклињао.{S} Царица, премда мало већ ражаљена, од свој |
| л’ их Харалампије заварава, он их моли, преклиње, показује <pb n="470" /> им прстом ћелије, тор |
| вић.</p> <p>— Ја се, опет, и заклињем и преклињем, да ћу се прије потурчити, нег’ да изгубим за |
| потучени, које избачени, калуђери моле, преклињу, код уздивљаног коњаника нема милости, сиђу с |
| а Розгоњи, опет до деспота Црни Завиша, преко Лошонци, па тако помештају се војводе, свештеници |
| мисли, тешке бриге.{S} Пролази планине, преко жубореће потоке, обилате винограде, и свуд природ |
| ек добро говорило.{S} Ферхад-паша, пак, преко друге треће руке је дознавао, и дознао је, да је |
| прслук отворен, лаки опанци са танким, преко чарапа унакрст обвијеним каишом.{S} Држање му беш |
| трбу’ парају, коњи падају са коњаником, преко њих читави се преваљују.{S} И који спустивши се м |
| у Мађарску продерати.{S} Но тешко оном, преко чији’ леђа се други туку.{S} А каква је турска си |
| чево, оцјека се лако исплатити може.{S} Преко мене као свог поклисара понуђа ти војвода Јеремиј |
| .{S} Он је управо заповедио Јеремији да преко мене да осљепити кнежевиће.{S} Он је мени наложио |
| а, његов глас чувен од Ангоре и Багдада преко три морја, седам краљевина, па чак до римпапе.{S} |
| има и наших доста.{S} Српске војске има преко сто хиљада, и то је довољан број за све те Турке, |
| јер прва му је брига Мађаре од Голупца преко Дунава пребацити.</p> <p>Јеремија сад се поче кај |
| добар и одважан војник, но властољубив преко мере, тако исто као и Ђурађ.{S} И он је имао свој |
| проћи.</p> <p>Побочници хуктећи зајезде преко моста у град да улазак јаве, Јеремија ободе силов |
| у опсели Ново Брдо, и ја добијам оданде преко мојих људи гласове.{S} Ако падне Ново Брдо, крај |
| тео да се Срби ма’ну Мађара, па да може преко Србије удесно на Мађарску нападати, а да се нема |
| ’ здрава тела, здраве душе.{S} Много је преко главе преметнуо.{S} Видио је и добре и зле дане, |
| Ферхад-паша и усмено деспоту испоручује преко бимбаше да на веру дође, и што је покварено, попр |
| ма дух код свију клонуо, страсти људске преко законитости продиру, па у толикој забуни и само с |
| ратити с Турцима, а сваки такав мора се преко нашег хрпта витлати.{S} Ако држим с Маџарима, зло |
| н одјек српскога оружја</l> <l>Зачуо се преко грчког мора,</l> <l>Свјет се диви српскоме јунашт |
| е, и заиште предају, јер ако не, мач ће преко њи’ прећи.</p> <p>Јаблановић иште рок од једног д |
| дође ли баш да се мора, онда ћемо ма и преко трња.</p> <p>— Добро би било већ сад побринути се |
| орале, наметнули су ми дужност да вам и преко воље помажем.{S} Ви сте с нама уговоре имали, по |
| {S} Одем у војску.{S} Ту ме почне сваки преко рамена гледати. <pb n="243" /> После млоги’ несре |
| е грађевине.{S} Ту су прелазили Римљани преко, да одбију, раштркају номадичне народе, који си ч |
| су стреле на Солун бацали, прослављени преко морја, саградили су си мали дом, мало огњиште, да |
| Рувима улази владика Леонтије.{S} Човек преко седамдесет лета, сув, висок, жуто лице и на њему |
| н неку важност.{S} Мог сина Стефана тек преко рамена гледа као да му неће временом <pb n="218" |
| е, ал’ Јаблановић баш ништа, јер он тек преко Јеремије добити може, и тако изгледа канда Јаблан |
| јако искварен, у властели један другом преко неверног слуге отров даје, један другом најмљеном |
| велико је бреме.</p> <p>Ђурађ је много преко главе преметнуо.{S} Много је земаља прошао, у сто |
| диван да прође.</p> <p>Тако је то лако преко дивана прешло, нарочито што Исак-паша није био ту |
| једном приликом на Ниш ударили, и тако преко бугарске границе намеравали у срце Србије продрет |
| {S} Адума је било доста, јер је ту било преко тридесет була.{S} Ту се ја упознам са адумцима, м |
| с једне стране да их штитимо, јер само преко наше пропасти могу Турци к њима, а овамо морамо д |
| зором отпутовати морам, чујете л’ тамо преко жагор у мађарском стану.{S} Ту је краљ им Жигмунд |
| рад у мађарским рукама, донде је опасно преко Дунава, јер могу они с бока и с леђи пут препречи |
| о позната пријатеља, већ да је тај глас преко другог начуо.{S} Ферхад-паша мора чувати деспота, |
| усулман једнако рат воде.{S} У овај рат преко воље умешани су:{S} Стеван деспот, Вук са најмлађ |
| убивих великаша.</p> <p>Ђурађ Бранковић преко своје матере Маре већ одавна измирио се са Стеван |
| до данас јоште нису надирали.{S} Има их преко три стотине хиљада.{S} Но, хвала богу, има и наши |
| l> <l>Ал’ побједа остаде Србима.</l> <l>Преко своји’ крвави’ љешева</l> <l>Једва с’ спасе њешто |
| и чули како Јеремија отпор даје.</p> <p>Преко, из Ласловара Лошонција из топова грува, бије Гол |
| дам у бога и у разум цара.{S} Сутра ил’ прекосутра морам што важно чути.</p> <p>— Ако бог да те |
| у се невиност изјављују.{S} Она је била прекрасна као што само једна царска кћи бити може, но н |
| ад сврше што им је по дужности, да руке прекрсте.{S} Свагда су они у послу били, и то више људс |
| у срцу ужљебљена.</p> <p>Ферхад заћути, прекрсти се и крст пољуби, па га у недра сакрије.</p> < |
| е паши не замери, по реду као што треба прекрсти ноге, и стоји му добро као правом Турчину.</p> |
| е није се дао двапут нудити већ седне и прекрсти ноге по турски, тако истоветно као што Ферхад- |
| ањеног сина, сузе је ронила, патријарх, прекрстив се, у себи је неку молитву читао.{S} Новаку и |
| , већ иде управо пред велико распетије, прекрстивши се, помоли се богу, могао он му с лица чита |
| ер је и приликом битке код Голупца руке прекрстио, и није <pb n="512" /> се с мјеста макао Жигм |
| код ког се не би смела ни часним крстом прекрстити.</p> <p>— Мани се, ђаво не спава, а знаш как |
| у дуга одмора.{S} И у глави Ферхад-паше прекрштају се брижне мисли, пола сан пола јава.</p> <p> |
| о, руке му целокупне на крсту распетија прекрштене, лице јошт и сад показује му благост, канда |
| ничевом.{S} Деспот Стевану, су већ руке прекрштене, он нема више посла у радњи живота и владе.< |
| онци и Розгоњи вуку га у каик, Цецилија прекрштеним рукама моли краља да не гине узалуд, и тако |
| им ногама, на глави му шарен турбан, на прекрштеним ногама почива му драгим камењем посута дими |
| p>Поседају.{S} Ферхад-паша на душеку са прекрштеним ногама.{S} Харалампије тако исто чини, да с |
| Па ни Грци у Цариграду не би могли даље прекрштеним рукама гледати.{S} Цариград је већ од Турак |
| оји су крвљу Ситницу бојадисали, а Грци прекрштеним рукама гледаше како српско царство пада.{S} |
| то Ферхад-паша што је разбио Мађаре, с прекрштеним рукама ишчекивао је што ће сљедити.{S} Он н |
| p> <p>Ферхад-паша седи високо на душеку прекрштеним ногама, на глави му шарен турбан, на прекрш |
| свој шакопљес на њ даде.</p> <p>— Дођи прексутра, благо је ту, да га носиш.</p> <p>Тако се рас |
| преправи за турску војску заиру, и дођи прексутра да ти хабер по вољи донесем, тад ћу ту бити.< |
| n="392" /> заиру војсци.{S} Припреме за прелазак и пријем учињене су.{S} И у двору је све у ред |
| ка прелазила је Дунав.{S} Завиша је тај прелазак штитио, и јошт Турци не могу да продру, пушкар |
| ице, рекао би да нешто презире, и разан прелазак у лицу и погледу неку сумњу је почео уливати у |
| Србије крв тече.</p> <p>Мађарска војска прелази Саву, најпре коњаници, па пешадија, пун Дунав б |
| еспот пак није хтео за откуп да зна кад прелази Голубац у мађарске руке.</p> <p>Деспот, познава |
| <p>Док се ту борило, Жигмундова војска прелазила је Дунав.{S} Завиша је тај прелазак штитио, и |
| таци некадашње јаке грађевине.{S} Ту су прелазили Римљани преко, да одбију, раштркају номадичне |
| кажем зашто.{S} Ти си више пута Турцима прелазио, и опет их остављао.{S} Данас си на доброј ноз |
| о да се сад судба над срећом и несрећом прелама.{S} Србија је у божијим рукама, ал’ мора се рећ |
| астане бура, вали у четокаике пљускају, преламају се, бродови крше се, балвани шкрипе, јече, ре |
| а да један противник другога не може да преломи.{S} Један јак, моћан као други.{S} Ту је кнез Л |
| је, био је <pb n="542" /> у прњавору на прелу, и као човек мало се рашћеретао, што чу игуман, и |
| н њи’овом упливу...{S} Цар је због Вука према самом Обилићу хладан, једном речи, та Бранковићев |
| екла да његово кадкад неупутно понашање према кнезу Стефану не произилази из недостатка учтивос |
| рад знати, шта Срби мисле; да ли ће се према мене [не]пријатељски показивати, или са мном као |
| вог Пазара; наравно, он је био још дете према мени.{S} Но оставимо прошлу славу на страну, и са |
| ријатељство Бајазиту, и обрече му да ће према Турцима све оно чинити, што им год царица чини.{S |
| ост, кад је, као што си сама убеђена, и према теби не баш најблагородније поступао. — Цар ти је |
| е особито уважавао због њене наклоности према Бранковићевом роду, који је и Лазару особито мио |
| више прилика изјави своје незадовољство према деспоту, пусти се у тајни договор са Ђурђем и Тур |
| саве безгранична и непобедима наклоност према Милошу једини томе узрок био; светли цар волео би |
| почетку није имао Вук велику наклоност према кнегињи и да га је само надежда будућег његовог в |
| рати, да не би кадгођ злоупотребу какву према мени и мојој ђеци чинио. — Мало затим замишљена п |
| , он га је са својим јунаштвом, љубављу према своме народу исправио.{S} Но Марко није никад про |
| алост умалити.</p> <p>И доиста, Милева, премда је плакала и жалила Светислава, али све у мањем |
| ла је <pb n="365" /> као каква госпођа, премда већ мало у годинама, али озбиљног, заповедајућег |
| ова била.{S} Ова је била доиста царска, премда не као у данашње време што бива код млоге господ |
| приметити да га та подсмешљивост врећа, премда му је на срцу друго нешто лежало.{S} Но и на том |
| ни, молио ју је и преклињао.{S} Царица, премда мало већ ражаљена, од своје намере не одступаше. |
| млоги млађи по кући се врзу.{S} Царица, премда је озбиљније нарави била, опет се у двору тек са |
| и.{S} Веруј ми, драга Русно, тај Ђурађ, премда ми је унук, опет морам изрећи да ми је несносан. |
| од користи бити.{S} И Вуков син Ђурађ, премда врло млад, тако је добар војник да се са млогим |
| оставе царицу да се последњем приљубе, премда им је цар покојни млого добра учинио.{S} Тако је |
| на славу људску.{S} Сам отац Леонтије, премда је по својој науци и побожности давно већ владик |
| дао лако и за дворску луду произвести, премда је онде већи’ луда од мене било.{S} Међу гордим |
| и је био један, Ђурађ Бранковић.{S} Он, премда је млађи од мене, тако је од мене почитован и љу |
| никад нисам противу мог народа повукао, премда су ме моји душмани баш са српским оружаним народ |
| знај да сам калуђер, баш прави калуђер, премда сам већ архимандрит.{S} Ја сам настојатељ манаст |
| ује, не допадне му се то ни најмање.{S} Премда је већ много са Турци шуровао, опет се клонио но |
| м силан је.{S} Он хоће и да се жени.{S} Премда Турци више жена имају, али опет мора имати једну |
| куства свога, беше особито поштован.{S} Премда стар, стас му ипак величанствен беше; син <pb n= |
| ултан Мехмед са чешћу их је дочекао.{S} Премда није био пријатељ Србину, опет уважавао га је, з |
| вог укопа преселио се у Београд.</p> <p>Премда је жалост за Стеваном велика била, опет су Ђурђа |
| ве последње мисли умножаваше се.</p> <p>Премда је цела та ствар имала још остати у тајности, ал |
| еву којима се најсмешнији чинио.</p> <p>Премда старији нису дали на себи приметити да им је кал |
| ђу собом сложнији били, Турке неједаред премет’ли.{S} Србин је Турчину трн у оку.{S} И ми Срби |
| ледао.{S} У глави му се свакојаке мисли преметале.{S} Гледајући на воду Ситницу, чинило му се к |
| џија, који упадају и харају.{S} Кајицо, преметни, стрмоглави све што у наше земљиште упадне, не |
| боље било одмах напасти на деспота, па преметнув га, одмах на Београд поћи и отети га.{S} Ферх |
| а, здраве душе.{S} Много је преко главе преметнуо.{S} Видио је и добре и зле дане, више злих ве |
| реме.</p> <p>Ђурађ је много преко главе преметнуо.{S} Много је земаља прошао, у сто бојева блис |
| ак да забоде, у исти мах буде низ бедем преметнут.{S} Телеса нападача груну доле да одјек даду. |
| ају кроз бедемску провалу, но буду опет преметнути.{S} Добри стари војници Јереми[ји]ни, не дад |
| угу, тако исто каогод великаши у своме, премећали су својим мненијама цео свет.</p> <p>Отац Хар |
| их поклона.{S} Она је мислила да је већ премештена у оне пределе, где баснословци људе у благу |
| <p>Милица се све више и више у мислима премиравала.{S} Приметила је у глави опасност која јој |
| лова деспотских колико хоћемо, за се су премудри, ал’ на бојном пољу од њих никакве помоћи.{S} |
| које никад не заходи, сабљо Пророкова, премудрости божја, неизмерне милости, ето ти роба који |
| и на опрезу, ал’ покрај тога ништ’ није пренебрегао што се унапређивања тицало.</p> <p>Деспот ј |
| аг освртати.{S} Срце Србије из Београда пренело се у Смедерево.</p> <p>Јерина путује и стигне у |
| с игуманом Радосавом <pb n="475" /> да пренети амо благо које се поделити има међ Јеремијом, Ј |
| вде маћи кад хоћеш, могу те једно јутро пренети пријеко Саве па у Будим, но гледај зидај града. |
| тати.{S} У манастир, у цркву не може их пренети, јер ту немају места они који су издали род и ч |
| ек сваког сијасета.{S} Мој друг Ибрахим преоблачио ме у неке хаљине, и узевши маску на образ, у |
| и врати.</p> <p>Сутрадан био је дан Св. Преображења.</p> <p>После свете литургије народ тамо-ам |
| нег’ што ће ми тајну поруку испричати, преобучен зажели се у свјети храм Жиче, куд је тим посл |
| оглед бацив на Харалампија, који је сад преобучен у калуђерске хаљине, јер су му делијске тешке |
| пије.</p> <p>Не у калуђерски хаљина, но преобучен, да га не познаду, дошао је Харалампије да ва |
| а проуче снагу Смедерева.{S} Турци шиљу преобучене Помаке, да виде града, да испитају да л’ је |
| м Турци наудити не могу.{S} Хатлије сад преокрену јуриш на пушкаре.{S} Искусни стари војници не |
| код себе држати, ако се какогод ствари преокрену, да узмогнемо покрај њих владати, ал’ без њих |
| , код Турака помоћи тражио.{S} Коцка се преокренула и судба је определила да се и мојих душмана |
| досетио.{S} Ако у опасност дођем, ја ћу преокренути, кад пође са мном да му град предам, то ће |
| мирису, из срца је иста ишчупана, и тек преостаје шупљи траг божанственог осећаја.{S} Њихово ср |
| н сав његов труд, када су већ Турци мах преотели?</p> <p>Покајав се, престане напастовати деспо |
| Војновић и Змај-Облачић у свему су мах преотели — рече Јаблановић.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</ |
| одважан, па би важнији над слабијим мах преотео, па народ не би се делио, ал’ овако, сваки за п |
| совске битке кад је унутарњи раздор мах преотео, кад су Лазаревићи и Бранковићи у грађанским ра |
| о му иде за руком; Бранковић је већ мах преотео.{S} Патријарх даје молитве читати за падше и за |
| се стрмоглави.{S} Силнији Бајазит му је преотме, нит’ он шта мари за скрушено срце несретног мл |
| приметила, променила се у лицу, те као препанута чекала је да чује какве ће јој гласе ови гост |
| костобоље страда.{S} Млого је свог века препатио.{S} Од косовске битке до сада, скоро већ триде |
| али су његову сталност, па нису се више препирали да га на друге мисли наведу.</p> <p>Тако оста |
| опет заседну.</p> <p>Тако су јошт дуго преповедали о прошлим временима, и време је растанку.{S |
| ако се Милева случајно за Турчина уда, преповедаћу пред свима гостима.</p> <p>— Дакле, баш нећ |
| или.{S} О њима ће се у арапским бајкама преповиједати.{S} Половина је овог блага моја, а полови |
| браћа јуначки владали у Новом Брду.{S} Преповиједаћу им како ћеду се и задњи потомци њих опоми |
| љеша кад је седамнајст Грка посекао.{S} Преподобном, пак, оцу Герасиму обично после јела већ и |
| и то благо тамо у ћелији, све у кесе, и преполови, јер иде на двије стране.</p> <p>Бимбаша оде |
| покрај јаче свите далеко у Хилендар, са препоруком да их као очи у глави чувају, и да им не буд |
| што и није.</p> <p>Петошко је тако кроз препоруку дошао у крушевачки двор цар-Лазара.</p> <p>Ту |
| гатим дарима.{S} Отпусти их, ал’ уједно препоручи им да чувају Јерину, и ђецу јој као очне зени |
| живјели, у онакој љубави какову Христос препоручује; није било међу њима никакви’ сплетака, нит |
| те именујем деспотом српског народа, и препоручујем те вољи божијој и љубави народној.{S} Вели |
| тана са скупоцени поклони почаствовани, преправе се да се сутрадан врате.{S} Но овај дан пробав |
| н везир и беглербег, а ти уређуј своје, преправи за турску војску заиру, и дођи прексутра да ти |
| досав опет оде и у цркви све у тајности преправи.{S} Бимбаша све тако нареди да куд пут у цркву |
| л канда је створен да људству земни рај преправи.{S} Ту су руде, које држе живот народа и држав |
| уци се око њега залетају.</p> <p>Игуман преправи за Леонтија у ћелији све књиге свете и старост |
| гостољубивим бити.{S} Марко даде одма’ преправити још и српски јестива за госте, а вина је код |
| ати Милеву, али најпре мора за ту ствар преправити и патријарха, и војводе, да не би, због тајн |
| ћа јој је била брига Милеву за ту ствар преправити, али како?</p> <p>Ако је Милева у љубави твр |
| хотећи га у свим струкама за будућност преправити, и овом приликом послао га је поред посланик |
| се одбити нов јуриш, већ се као за смрт преправљају.</p> <p>Отпочину, ал’ закратко, опет се диг |
| ео жагор слугу и служавки.{S} Вечера се преправљала, трпеза се намештала, и то усред баште, међ |
| какову заметнути.</p> <p>У двору се све преправљало за ново угошћење гостију.{S} Служитељи су с |
| и су нешто планирали, сваки се на нешто преправљао.</p> <pb n="312" /> <p>Предвече сазове се са |
| ти, повући ће ову своју војску натраг и преправљаће се да на Влашку удари.</p> <p>У чекању том |
| <p>Харалампије дође.{S} Пиће и јестиво, преправљено је као и пре.{S} Сад се Ферхад-паша одрешит |
| аћемо да отсад у свако доба и у свачему преправнији будемо него досад.{S} Мир и устројство унут |
| Облачић Раде.</p> <p>Русна је већ све у преправност довела, само да се јошт са Ђурђем бољма дог |
| у примити не могу, јер је иста свагда у преправности против мене била. <pb n="288" /> Твоја зад |
| уче.</p> <p>И сам султан са свитом је у преправности.</p> <p>Вече је, војска се креће.</p> <p>И |
| ребају нам и овде јунаци да створе нову преправну војску ако цару устреба.{S} Твоја три брата с |
| риликом опарити.</p> <p>— Тај мора бити препреден, види му се из очију.{S} Па све нешто са кува |
| и на подножију покушали да обалу Дунава препрече.{S} Но од турске пехоте скупљене делије кроз к |
| силни турски четокаици да и на води пут препрече.{S} Сукобише се бродови, настане бура, вали у |
| цманство шири, некадање Србије синовима препречен је пут а да си могу руку пружити.{S} Тко ће с |
| о је турски стан оставити, но пут су му препречили.{S} Било је паша, који су га убити желели, н |
| Да сазида на Дунаву један град, који ће препречити пут Маџарима да нам не упадају у Србију, и д |
| унава, јер могу они с бока и с леђи пут препречити, и покрај Голупца Дунав затворити, и тако мо |
| Ја би’ рекао, свети оче, да је то јошт прерано да се Стеван одма’ за цара извиче.{S} Он је још |
| аре.{S} Искусни стари војници не пуцају прерано, ал’ ни близу себи не допуштају.{S} Сваки хит у |
| ав у срцу њиховом клијати поче, а да се пресади у срце деве, те дивље трњаве ружице, и да се ор |
| ала кад истину говори, а оно мал’ му не преседне, а мудри тек онда мудрују кад говоре оно што н |
| ма ће и ручати.{S} И добро је што су му пресекли читање, јер би извртањем, кревељењем, и подмук |
| пкољавају војску, а да Мађаре од Дунава пресеку, ил’ да их у Дунав утисну.{S} О победи ни помис |
| Турци гушће наваљују, јер хоћеду да пут пресеку, и сам Завиша види да одољети не може, већ са с |
| аименован, одмах после деспотовог укопа преселио се у Београд.</p> <p>Премда је жалост за Стева |
| ја на кога поглед баца.{S} Јули куварки пресело је што се <pb n="246" /> с њим нашалила, јербо |
| аздух, љупко цвеће и сва живућа природа пресељава човека у земни рај, ’де му се дух у небесну в |
| то се постара зараније исте будалаштине пресећи.</p> <p>— Не би ли сад добро било да дозовем та |
| ућном злоупотребљењу државне власти пут пресећи.{S} Ми се морамо и за наше потомке побринути да |
| анствена питомост, чело повеће и борама пресецано.{S} Седе власи спустиле му се на рамена, а бр |
| а хоћу у мојој крајини сам да владам! — пресече му говор незадовољан Прибац.</p> <p>— Чекај, ни |
| а дуката.</p> <p>— Пеки — оштрим гласом пресече султан.</p> <p>— Поклисар без тога не сме натра |
| а.</p> <p>На то јој Милица одма’ беседу пресече, те мало јачим гласом рече:</p> <p>— Ал’ о том |
| пца борили, један део мађарски’ хусара, пресечен од своје војске, странпутицом продре до манаст |
| ултан.</p> <p>— Харач Вукоглије Турцима пресиједа.{S} Колико је већ харача платио, и опет је Ту |
| снагом, да се одржати не може, и да ти пресјеку све што ти оданђе долази.{S} А треће је што те |
| едва се може уздржати да га погледом не пресјече, но сабере се.</p> <p>— Ти си наш, такве ми по |
| сазове савет.</p> <p>Он је свакога тихо преслушао.</p> <p>Један вели, треба држати страну Мурат |
| љан Прибац.</p> <p>— Чекај, ниси ме још преслушао — продужи лукави Харалампије. — Кад кнезови к |
| љене, па ће ми кнез Ђурађ реч стрпељиво преслушати.{S} Вама је свима познато, у каквој сам био |
| е царица:]</p> <p>— Ја сам ову ноћ боље преспавала него пређашњу, ваша присутност улила ми је б |
| и гости не дођоше, не бих ову ноћ могла преспавати, тако ми је нешто тешко било.</p> <p>— Нами |
| атријарх.</p> <p>— И ја једва сам могао преспавати; и ја сам те исте мисли имао у глави.{S} Све |
| превлада.</p> <p>Тежак ћеду сан имати, преставићеду им се прилике, где се ђаво са јунаком, изд |
| са Светиславом дошли.{S} Светислава су престављали како за Милевом уздише, а Милеву како се за |
| има.</p> <p>Леонтије у озбиљним мислима престаде читати, бројанице броји, и броји сате о срећи |
| уја којима очи ископају.</p> <p>Међутим престаде и увесељење.{S} Почеше се из трапезарије разил |
| ви’ тужни’ гусала.</p> <p>Када је певач престајао, донекле задиркивали су Петошка.{S} Петошко н |
| силом у град улетио био, онда већ вјера престаје, и ил’ би га ухватили ил’ посјекли.</p> <p>— Б |
| ари Браничева, и његова госпоштина онде престаје.</p> <p>Ђурађ му поручује да преда града, Јере |
| уступљен Жигмунду, да ту обвеза повеље престаје, и да се град уступити, предати мора, неће л’ |
| /p> <pb n="461" /> <p>Ватра у Ласловару престаје, у Голупцу све куле порушене, у бедемима таков |
| ац њене невиности.{S} Од овог магновења престала је бити невина.</p> <p>И доиста све се то на њ |
| речи Русна је мало узданула и од говора престала; Милица, пак, сасвим се замислила, и својим ми |
| Турци мах преотели?</p> <p>Покајав се, престане напастовати деспота.{S} Утолико је већма у под |
| на гомилама турских лешева.</p> <p>Бура престане, месец изиђе, и у тихој појци ветрић ћаирка на |
| ко је већ близу зоре било.</p> <p>На то престане жагор веселости; слуге се такође разиђу и тиши |
| је израђено, на њему је пет година без престанка рађено, па дичи цркву.{S} Од латински’ крајев |
| рата, нема битке, ’де вас нема; крв без престанка проливате, па гле чуда, јошт вас доста има.{S |
| вим силама на уморене Србе, који се без престанка борише, од почетка борише, не могоше са новим |
| у времена,</l> <l>Но бије га сабљом без престанка.</l> <l>Пет већ рана Новак задобио,</l> <pb n |
| са Ласловара једнако грувају, ал’ како престану сљеди нападај, и тај јуриш биће и последњи, и |
| нча.</p> <p>После ови’ пророчески’ речи престао је говорити патријарх, а и Новак дуго је замишљ |
| народ.{S} Ја с моје стране, никад нећу престати богу и народу служити.{S} Ја сам недавно из Ту |
| ебе нов свет наћи.{S} Међу себи равнима престаћемо бити несрећни! — одговори Ђурђе.</p> <p>— Ви |
| ред њим су ритери запада стрепили, кога престол је био драгоцјен, какови ни Трајан ни цар Прија |
| Ми сада не имамо ни онако насљедника за престол од племена Немањиног.{S} Краљевић Марко са свој |
| то способан и ког сама нужда народна на престол диже.{S} Ако ви мислите да сам ја тај способниј |
| асљедија, јер Вукашин, који се силом на престол попео, и сам није таково право имао.{S} Сад, да |
| в.{S} Гребљановићи, пак немају право на престол, и тако нити Лазар нити његова породица таково |
| здраве и читаве држао, да их за српски престол спасем, који после смрти Стеванове само њима по |
| т у ту сврху жртвовати.</p> <p>На то са престола сиће и рукује се са деспотом.</p> <p>Деспот ме |
| јер је држао да је он одавна насљедник престола, па не може нити има право својој породици кор |
| царске породице.</p> <p>Призрен је био престоница цара Лазара и право место дворског блеска и |
| свету, о горњој и долњој класи и њи’ова пресуда није мимоишла ни највиша лица.{S} У свом кругу, |
| нека суди.{S} Народ је већ о том своју пресуду изјавио у својим песмама, дижући га као свог пр |
| абољети.{S} Но ова се боља у праву рану претворила истом онда када ме нису хтели за калуђера ос |
| p> <p>Мислио би човек, да се двор у рај претворио.{S} Мислио би човек, да онде никад велика жал |
| семе, које тек јак сунчани зрак у клице претворити може. ’Де су двори римски’, грчки’ царева ст |
| а тако је и мати била прама њојзи често претворна.</p> <p>Сад је Мара дошла да материно стање и |
| еном владару Ђурђу Бранковићу.{S} Турци прете се Мађарима, Мађари се са Србијом бране, и док је |
| бро укрепљену тачку заузео, Турке с тим претеко и цело им предузеће осујетио.{S} Од овог доба, |
| ећим одличијем предусретали.{S} Од ови’ претендената гдекоји борили су се проти саме своје отаџ |
| ском стану, осим српски’ и друге струке претендента.{S} Сирач и Ћустендил, румелијски и арнаутс |
| знали употребити на своју корист и ове претенденте.{S} Ови су за себе у земљи српској имали па |
| зивали.</p> <pb n="277" /> <p>На све те претенденте Турци су јако зидали.{S} У случају да им ор |
| казала.</p> <p>У оно доба био је обичај претенденте, ил’ иначе који могу до скиптре доћи, ослеп |
| пред сваким предузећем саветовао се са претенденти да би му и ови што корисно казали.</p> <p>Н |
| био за српски народ што Марко са остали претенденти није противу Турака на Косову војевао, но и |
| у владу своји’ преткова, и који се сада претендентима, српски <pb n="275" /> владотражитељима з |
| даје времена у том; па после држи и за претерано што се о Бранковићевом властољубију говори — |
| ити је морао, јер то „от јуности“ нешто претерано таласајући и веселим тоном је певао.</p> <p>Н |
| ју, где ми се са свију страна нападајем прети? — одговори царица.</p> <p>— Али шта ће бог и нар |
| војска се слабо купи, а Вук оданде опет прети — примети Костреш, поглед свој на Ђурђа бацивши.< |
| т, завист великаша, видио је ’де народу прети опасност, ’де га трзају на све стране, а не може |
| је имао.{S} Знаш и за Кантакузене, моје претке, који су се борили на поморју, и против силна Ду |
| обичног слепца који пјева славу своји’ преткова.</p> <p>Сви су сад на Грмана гледали и чекали |
| доста који траже изгубљену владу своји’ преткова, и који се сада претендентима, српски <pb n="2 |
| , нестало војводама подмлатка, да бруку преткова не насљеде.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| аду живот жртвују, и за покој душе свих претковах, а за спас свих потомаках у свим коленама.{S} |
| Та ионако што имаду, добили су од мојих претковах, који су власт и право у рукама имали.{S} Ја |
| адобије; кад са тим није успео, онда са претњом, па напослетку и насиљем.</p> </div> <div type= |
| може доћи, а оно да јој мало поиздаље и претњу Вукову јави.</p> <p>Гости су ступили к Милици, к |
| велможе подарили.{S} Кад су већ бисаге претоварили, и што су могли понети понели, спреме се за |
| га што ти је Мара у Бранковићевом браку претпостављена била и гледао је да ти у Војновићу досто |
| гледали у потаји ножа.</p> <p>— Све смо претресли, нема челика ама ни за нокат, жели ти кољено |
| не.{S} Није ли наш Спаситељ толико муке претрпео за човечески род, а ви црви, који нисте достој |
| } Не један од њих и мученичку [је] смрт претрпио.</p> <p>Такви су били жички калуђери.{S} Они с |
| мислиш, Исак-пашо, може л’ се та брука претрпити, ил’ да још једаред хадакнемо, али дурно, да |
| то тако, једва смо се са овеликом муком претукли, а цар Лазар погибе.{S} Погибе и Мурат од Обил |
| е предају, јер ако не, мач ће преко њи’ прећи.</p> <p>Јаблановић иште рок од једног дана, да об |
| а заповеда.{S} Светује се, рад би Дунав прећи, и упасти у мађарску земљу.{S} Неке паше то исто |
| роучив задато, оде на посао.</p> <p>Сад прећу на друго што.</p> <p>Деспот исприча како је проша |
| руку пружити у савез, само што је ствар прехитрена, није дозрела.{S} Шта ће народ рећи кад чује |
| ток, па хоће сам себе да <pb n="223" /> прецени.{S} Ипак, мислим да ће добро бити, јер цар Лаза |
| ли се опет они подићи против Ђурђа?{S} Преци, родбина им је у том пут показала.</p> <p>У оно д |
| људ’ма у руке дођу, људ’ма, којима су и преци већ славни били и који и данас велико уважење ужи |
| вали.</p> <p>Бајазит, како год и његови преци пред сваким предузећем саветовао се са претендент |
| мао је задатак онај довршити, што су му преци започели.{S} Косовска победа му је добар изглед з |
| у.{S} Ти, Новаче, опрости, јер земља је преча нег’ други.{S} Има јошт Српкиња за твог Светислав |
| p>Исповест је тако свршио, и хоће да се пречести, и искаже вољу пред Радосавом, да се рад баш у |
| највећој тајности, отиде у цркву да се пречести, да јој буде све опроштено.{S} Причешће јој се |
| данпут му долети отац Никодим.</p> <p>— Пречестњејши оче, ето дођоше нам гости!</p> <p>— Какви |
| ко му је Јеремија од Јаблановића ближи, пречи.</p> <p>Сад су све свршили.</p> <p>Већ је близу н |
| то бојева блистала му се јуначка сабља, прешао је тамнице, но не паде му тако тешко као примити |
| пашо — прослови падиша.</p> <p>— Ја би’ прешао из Голупца у Мађарску, свје би’ разорио, да ђаур |
| да ће турско пријатељство вреда нанети, прешли су Вуку и тако, поред свега тога што је Милица м |
| са својом војском на Косову од Лазара и прешли су Турцима.{S} Било је ту јошт и млоги’ грчки’ в |
| ина партаја силити.{S} Млоги су вуковци прешли на царичину страну особито од старији’ војвода, |
| ђе.</p> <p>Тако је то лако преко дивана прешло, нарочито што Исак-паша није био ту, дин-душман |
| шумицом била.{S} Овде, у старије доба, при бледој светлости месеца, жупанице српске са својим |
| ити.{S} Ако је кога љубовца изневерила, при чаши винца тражио је утјехе и мислио о новој љубави |
| се трупови попадалих војника крај воде, при обали виде.</p> <p>— Боже мили, докле ће мој народ, |
| о паметно измислио.{S} Остајемо, дакле, при том — рече Прибац.</p> <p>— Остајемо.</p> <p>— Но з |
| пријатеља имао, па му је желео одољети, при чаши пуној мислио се како ће му доскочити.{S} Ако ј |
| иљки љубав појављује, Бранковића унуци, при првом раздрагању срца, тек што љубав у срцу њиховом |
| } Кажу да је код њега благо нагомилано; при том силан је.{S} Он хоће и да се жени.{S} Премда Ту |
| само да се чест војничка не повреди.{S} При том познавао је доброту патријархову, који, познава |
| овом срцу лежала је подмукла пакост.{S} При том је био оштроуман и властољубив.{S} Његов је ота |
| а и велика правилна калуђерска брада, а при том бледо лице, усхићаваше не једног и не једну.{S} |
| а и разума, храбар и искусан војвода, а при том властољубив, па ако он не би насљедником постао |
| и би Краљевића Марка или кога другог, а при породици кнеза Лазара великаши не би остали.{S} Зат |
| тако дивног књаза као што је Стеван, а при том је у жалости, али не знамо шта би било да је су |
| е цела ствар бољма не развије; ми треба при свему да идемо Бранковићу наруку.{S} Књаза Стевана |
| ва још благовремено дојездио, и нађе га при крају живота.</p> <p>Кад га је деспот примјетио, до |
| него му поглед поклони.{S} Виђао сам га при трпези, како јој пиљи у очи.</p> <p>— Остави на мир |
| еремији, ил’ имате још правих делбеника при продаји.</p> <p>— Ту је у деоби и војвода Јабланови |
| кадифи родила, којима се срећа смешила при рођењу њиховом.</p> <p>То су — Јован и Ђурђе, млади |
| несрећне битке Вукашина краља с Турцима при реци Марици, Призрен и Приштина, Вукашина столица, |
| имаш и пријатеља.{S} И ово што вам сад при наздравици исприча’, то је сушта истина, искрено са |
| а што је у мојим рукама, остаје и одсад при мени, само морам се Жигмунда одрећи.{S} Друкчије би |
| сли наведу.</p> <p>Тако остане опет све при старом.</p> <p>Турци су од Србаља страшно зазирали, |
| го треба, па ако деспот баш сад не буде при новцу, а Жигмунд наваљује да се Голубац преда, што |
| јер њему је увек био добар, и обећао је при деоби у помоћи му бити.{S} Ако што укине од блага, |
| .{S} Он је био немиран дух.{S} Мерио је при софри свачије речи, сваки поглед.{S} По његовом нем |
| {S} Ако хоће Турчин да наруши, ту му је при руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фетву, и решиће га о |
| и саветницима рече му:</p> <p>— Ето ме при крају живота.{S} Нек опрости све сваки сваком.{S} Ј |
| и живот жртвовати.{S} И његово понашање при нападању задњем на манастир, дошао је Ферхад до уве |
| од кад је цео дан облачан, па тек сунце при заласку наједанпут јако засветли.</p> <p>Деспот, ка |
| .</p> <p>— Ја сврши’ све по реду — рече при уласку Јерина.</p> <p>— Како ми је чудно сада у Бео |
| ору, код Ситнице реке, забринуто сеђаше при чаши вина.{S} Одело му је било српско, онако каково |
| у свој чадор оде.</p> <p>Султан и паше при изласку његовом презрено га гледе.</p> <p>Неки, без |
| а други отаџбину, па се у несрећи теше при чаши рујног винца, поред тужни’ песама. </p> <p>Мар |
| ме ко како осуђивао, ја сам уверен да и при Турцима доста сам добра мом роду учинио.{S} Ако је |
| ам му до насљедника дорастао, како је и при самом издисају душе изрекао: „По Ђурђа! по Ђурђа!“ |
| аче војничко „Многаја“ које су започели при столу десивша се лица војничкога сталиша.</p> <p>За |
| личино.</p> <p>Мара, видећи да јој мати при једном остаје, почне јој пребацивати да је срамота |
| и.</p> <p>Вечера је била добра, а гости при добрим апетиту; вино добро улеваше им све бољу и бо |
| >— Нек ти је како ти драго, само гледај при делби да ме Јеремија и Јаблановић не прјеваре, јер |
| , светла царице и да ти за сваки случај при руци будемо. — На то патријарх мало застане, а Нова |
| лазе, па откуд их сада у Крушевцу? — Но при свему том, тајећи своју забуну, са полувеселим лице |
| који много треба, а можда је Ђурађ опет при благу, па ће да плати.</p> <p>— Ал’ ако не усхте па |
| товицом, за њима доглавна свита, деспот при уласку озре се налево, на гробницу Високог Стевана, |
| пут ако се нађе звериња, да је деспоту при руци, и кад се прохте Јерини да какову птицу улови. |
| е би било да се благо подјели у Голупцу при предаји, јер није ту само војвода Јеремија, већ и ј |
| јер сад доиста због војне није му новац при руци.{S} Вољу је показао, можда би исплатио што реч |
| аву за први његов познати смеј. </p> <p>При том Милевин образ нека стидљива румен обасу.</p> <p |
| род аргатује, ал’ деспот ’рану за народ прибавља, и не аргатује као робље, већ за своју домовин |
| </p> <p>— Какви гости?</p> <p>— Војвода Прибац са више њи’.</p> <p>— Јеремија Прибац, властелин |
| а Прибац са више њи’.</p> <p>— Јеремија Прибац, властелин... баш добро.{S} Никодиме, нек је све |
| че ћу га у Небојшу кулу сатерати — рече Прибац.</p> <p>— То неће добро бити.{S} Ја би’ друго шт |
| и ја бити пријатељ његовој деци — рече Прибац.</p> <p>— Слушали смо млого о властелину Прибцу, |
| лио.{S} Остајемо, дакле, при том — рече Прибац.</p> <p>— Остајемо.</p> <p>— Но закунимо се сви, |
| ремена, но да се на пут спремамо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије да знак Пајсију, који кнезов |
| и да тебе у наше друштво увучемо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије се мало замисли, па онда поч |
| ни један у Бранковићево здравље.{S} Ни Прибац, ни Харалампије не радују се новоме деспотству.{ |
| владам! — пресече му говор незадовољан Прибац.</p> <p>— Чекај, ниси ме још преслушао — продужи |
| ји и собним уређењима.</p> <p>Властелин Прибац, војвода Јаблановић са својом пратњом показаше с |
| Начинићу га патријархом — рече радосно Прибац.</p> <p>— Брате, све иде добро, а све ће добро б |
| ћу!</p> <p>— Дај руку! — повиче радосно Прибац.</p> <p>— Ево!</p> <p>— Па како сад да почнемо?{ |
| а макар се Турчину клањао — рече љутито Прибац.</p> <p>— Нећу се богме ни ја деспоту покорити — |
| подар.</p> <p>Јеремија је од старе лозе Прибацах, који су помогли Немањи круну на главу метнути |
| себе кога цео народ уважава, па и свима прибегшим ’ришћанима као глава служи.{S} Млого пути је |
| дно старо но пространо зданије, било је прибежиште царске породице.{S} Његово зидање пада у вре |
| буди ко.{S} Тако Марко волео је Турчину прибећи, него отимачу своји’ земаља главу приклонити. < |
| а, примјетила је да се нешто црно к њој приближава.</p> <p>Она није познала калуђера, па са стр |
| је већ одавна вребао отац Харалампије, приближавао јој се, и тражио је прилику с њом састати с |
| браза особу.{S} Тако се мало-помало већ приближавао оној страни где су се слуге веселиле.{S} Ју |
| S} Калуђери се све ближе и ближе Милеви приближе.{S} Очи им се сусрету.</p> <p>Ко би могао опис |
| код своје куће.</p> <p>Када се Јеремија приближи манастиру, види много азапа, и нешто коњаника |
| главом платити.</p> <p>Ферхад још већма приближи им се и овим закопча:</p> <p>— Вами, дјеобениц |
| знаком да има ту старији’ а Теофан опет приближи се владики да га пољуби, овај покаже прстом на |
| за времена побринути да се опет Турцима приближимо, и да ојачамо, и кад Угри опет ојачају, нано |
| ме деспотству.{S} Напијало се у здравље Прибца, Харалампија и њихови’ пријатеља.</p> <p>— Да си |
| /p> <p>— Слушали смо млого о властелину Прибцу, па нам је и у жалости нашој утеха, кад чујемо н |
| ално се поклони, уведе краља у дворану, приведе га трону, до ког је други трон намештен био, и |
| уту су да се Зета са Поморјем Србији не привеже.{S} Све је то охолошћу властеле покидано.{S} Па |
| </p> <pb n="248" /> <p>— Не треба се са привиђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста већ видео — од |
| ојажљив калуђер очитао молитву, нестане привиђења — упадне у реч нека баба сујеверна.</p> <pb n |
| они јошт зло проћи.{S} Они не верују у привиђења, ал’ ја верујем.{S} Кад сам била као млада у |
| нема спаса за српско царство, да је то привиђење, сатанина спрема за судни дан.</p> <p>И тај с |
| у турским пустошењ’ма, па се већ к злу привикао.{S} Но мене старца све то боле.{S} Где нам је |
| нде вежу.{S} Још болно му срце овамо га привлачи.</p> <p>Ферхад-паша неће се овде дуго бавити.{ |
| ађе се чисто зрно, које и слијепу кокош привлачи.{S} Та зрна сам ја јошт сачувао, и ако не могу |
| ој ћуди, ил’ је народ Стевану ил’ Ђурђу привлачио.{S} Великаши и војводе држали се сад једног, |
| неће.{S} На овај начин можда ће се она приволети.{S} Пак ако ово за руком испадне, онда ћеш ви |
| штити.{S} Како би се могао на ово Марко приволети?{S} Марко ако је и био у турском стану, овако |
| >Милица, пак, међутим потруди се Милеву приволети на тај план, који јој се као породици спасите |
| подсетили.{S} И на дивану он је султана привољео да пристане на <pb n="534" /> мир, који сад уж |
| Драгаш са царицом, мојом матером, нека привремено управљају.</p> <p>Сваки се дивио умерености |
| да му се даду одма’ добри саветници као привремено правитељство, који ће одма’ све мере употреб |
| царица.</p> <p>— Ја дајем мој благослов привременом правитељству — закључи патријарх.{S} После |
| пена свештеничког доспети.{S} Као стари приврженик Бранковићев млого пута се опасности излагао, |
| врсте разговор.{S} Новак је био највећи приврженик породице цара Лазара, па је зато без сваког |
| е из косовске битке у Босну повукао.{S} Приврженика имао је доста.{S} Он је сад намеравао своју |
| за владаоца српске земље прогласио.{S} Приврженика имаш свуда доста, а имаш и војске да против |
| о.</p> <p>Бајазит, да би Марка и његове приврженике уталожио, паштио се уверити ји, да он то за |
| рбе одржавали и чрез њи’ су нове и нове приврженике задобијали.</p> <p>Било је у турском стану, |
| исто као и Ђурађ.{S} И он је имао своје приврженике.</p> <p>Русна задобије потајно пријатељство |
| ојске на граници, ’де опет своје српске приврженике чека који му српску војску купе.</p> <p>Дес |
| амо војску оставшу поткрепити, царичине приврженике умалити, па одма’ са Турцима примирије учин |
| атељство Вуково.{S} И она опет негдашње приврженике Ђурђеве њему задобије.</p> <p>Русна је једн |
| ији бавио, донде је Русна у земљи Ђурђу приврженике тражила.{S} Патријарха новог јошт није било |
| илну војску турску, којој се прикључе и приврженици, те ударе на Србију.{S} Земља се свуд опуст |
| едала га је као правог издајицу, његови приврженици, напротив, за заслугу су му приписивали тај |
| јић и Љубовић били су војводе, и велики приврженици Бранковића, а непријатељи цара Лазара пород |
| не господари.{S} Она је видила да њени приврженици немају толико снаге да могу наскоро толику |
| па да се с њим још договоре.{S} Највећи приврженици Лазареве породице изгинули су на Косову.{S} |
| за жену узео, и са тим и Србију к себи привукао тако да су му постали вјерне слуте савезници, |
| е, а затим је српски народ турском ножу привукао.{S} Он је своју цркву, свој род љубио, па га б |
| , но ако може свако за се, опет још што привући, једно за друго не мари и мртвом задружнику ски |
| и паштио би се да што више власти на се привуче.{S} И Вук је, истина, властољубив, али његово в |
| опрашили, раштркају се по башти.</p> <p>Придворници и слуге радовали су се гостима, јер су знал |
| ар наименовао је исту дворјанку за прво придворно лице покрај царице, јер ју је особито уважава |
| чудо, што су одма’ чијем имену понешто придевали.</p> <p>Вече је било красно, месечина је лепо |
| и и то турског султана Бајазита за себе придобити.{S} Зато је одма’ наредио да Видајић, Љубовић |
| стране на Ниш надирали, он се усиљавао придобити управу над војском која је против Турака посл |
| коме ће о’ма мач севнути.</p> <p>Ферхад приђе распетију, стане, уздане, причести се и пољуби га |
| Стеван не једаред га себи на световање призивао; Ђурђа Бранковића понашање је опорочавао, што |
| воре, па да се твоја влада, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то не учиниш, учиниће Милица, па ћем |
| поту да му се повиновати нећу, но да ме призна за себи равна, иначе ћу га у Небојшу кулу сатера |
| ће то учинити ако га свеколики народ не призна.</p> <p>Народ се сасвим збунио; није знао на чиј |
| српски’ великаша, који већ одавна нису признавали владу цара Лазара, и међу овима најзнаменити |
| то у залогу Голубац.{S} Ђурађ сад то не признаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему је С |
| {S} Ја сам грјешник, који своје гријехе признаје, а који признаје, тај је покајник, и бољему гр |
| ик, који своје гријехе признаје, а који признаје, тај је покајник, и бољему греди.{S} Јест, ја |
| овор, издаће берат да се деспот Вукогли признаје за владара Србије.</p> <p>— То још не би тако |
| сам ја жив, не сме ти нико отети.{S} Ја признајем да си ти мени доста учинио када сам против Му |
| p> <p>— Не именуј га деспотом, ја га не признајем!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ни ја!{S} Но само ’ |
| а Ђурђа реч доста је основана, па и сам признајем да у таковом стању, као што се сад налазе Тур |
| ве синове уздигнемо, ми ионако Ђурђа не признајемо за деспота.</p> <p>— Ал’ шта ће рећи народ, |
| а се ви њи’ примате и Јована за деспота признајете.</p> <p>— Ми на то не пристајемо да место је |
| ранковића другога за самцатог господара признамо.{S} Ја се ни једном не покоравам, и ја хоћу у |
| им ратовима себе и земљу упропашћавали, признао је законитост Лазаревог племена на српски <pb n |
| међусобно против Агарјана потпомажу.{S} Признао си ме као насљедника деспота, владара Србије, п |
| живота Стевана за нашљедника деспотства признао? — примети Харалампије.</p> <p>— Ђе сабља влада |
| и своју власт, коју је већ и сам Стеван признао, јер се тако с њим нагодио, ту дакле влада деча |
| } Он је био сва надежда народу, па је и признат за деспота свечано.{S} Породицу имао је красну. |
| деспота као овоме насљедника и деспота признати има.{S} Турци су тако на Србију насрнули, да с |
| има; за таковог морају те и њена браћа признати.{S} Ако се буду њена браћа међу собом делила, |
| мушке заштите, нит’ су могли Бранковићи признати Милицу, која владаше и над њеним сином.{S} Бог |
| сто, бистро, њима показано пријатељство признати, па утолико већег имамо изгледа да ћемо какав |
| ће и у душманину свом оно што је добро признати.{S} Ја сам чуо и за младог Стевана Лазаревог д |
| ти, па га све нешто мучи, па му ни само признато <pb n="342" /> му јунаштво праву радост не зад |
| жели твој отац?</p> <p>— Он жели, да га признаш за првог поглавара српске земље.</p> <p>— Дакле |
| и учињавају дрво за грађу.</p> <p>Диван призор.{S} Какве су то творнице ’де се такав град гради |
| шар, козлићи, блед месец, уштап тек из призора појављује се.</p> <p>У чадору седе деспот и Обл |
| кашина краља с Турцима при реци Марици, Призрен и Приштина, Вукашина столица, нису од нападаја |
| пске вароши већ су биле пуне Турака.{S} Призрен и Приштина, славна места српске славе, већ се с |
| од Србије јошт шта бити може, као негда Призрен, Приштина, Нови Пазар, Београд, сада Смедерево |
| Где нам је Марица, где је Солун, где је Призрен и Приштина?{S} А шта ће јошт одсада настати?{S} |
| почне се рат с Турцима.{S} Турци освоје Призрен.{S} Ја избегнем, но моју милу у тој гунгули изг |
| {S} Онда Турчин јошт није знао где лежи Призрен и Приштина.{S} Да су ми сад оне младе године. — |
| јаја.{S} Но у бурном времену гди је сам Призрен опасности изложен био, царска породица, по нало |
| му је утеха и нека накнада за изгубљен Призрен, за Приштину, за Крушевац.{S} А Голубац, гњездо |
| е неког времена, ослободим се и дођем у Призрен, и ту се станим.{S} Имао сам нешто и новца, па |
| славе имао ниси.</p> <pb n="357" /> <p>Призрен и Приштина, ви нисте већ могли српског господар |
| тадашњем стању царске породице.</p> <p>Призрен је био престоница цара Лазара и право место дво |
| јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо већ од Призрена чак до Крушевца скочили, па куда ћемо после од |
| нег’ сад владика, архипастир, кад више Призрена нема.{S} Корице књиге Данилове су увезане у ко |
| Само ми се то не допада, што смо се из Призрена у Крушевац доселили — рече Петошко, на ког се |
| шан и други српски господари.{S} Јер из Призрена све се онамо носило.{S} Пјеније је било, истин |
| сад већ старошћу и ранама оптерећен, у Призрену, у царском двору, проводио је своје последње д |
| слава Неманића, блеск Душановог двора у Призрену, ’де су се у јуначким играма огледали Грци и Л |
| и матер су ми посекли, живили су били у Призрену, честити у богатству.{S} Био сам после у Беогр |
| витезови српски</l> <l>Опет пију вино у Призрену,</l> <l>Вино пију, а тројицу хвале.</l> <l>А к |
| p> <p>Свако ћути, што се једе, канда не прија, и како ће тугом засићеним пријати.{S} Слабо се г |
| а тајне договоре.</p> <p>Кад трећи дан, пријави игуман Рувим новог госта, владику Леонтија.</p> |
| и му севају.</p> <p>У исти мах чаушбаша пријави се, и донесе глас да су ту поклисари.</p> <p>— |
| е се, поздрављају се.{S} Ферхад-паша не пријави турски селам, изгледа као Србин у турском руву. |
| ити?{S} Да се понудим паши у службу.{S} Пријавим се.{S} Његови сејмени када <pb n="319" /> ме в |
| упца у Једрене стигао, одмах се султану пријавио, и о подробностима га известио.{S} Султан је с |
| чини му се да Ферхад-паша није му тако пријазан као што се у почетку показивао.{S} Сад му је т |
| био драгоцјен, какови ни Трајан ни цар Пријамос није имао.{S} Знаш и за Кантакузене, моје прет |
| нешто омрзнути, а мени је доста и један пријан, такав као што си ти.{S} Извадићу из мог пртљага |
| вце у Прилип, Краљевићу Марку, мог бабе пријану.{S} Марко ме је лијепо примио, неко вријеме буд |
| пашу.</p> <p>— Облачино, умири си душу, пријатељ нам говори, пусти да је моје старије, ја ћу да |
| Јеремија?{S} Он је нашег несрећног оца пријатељ био, па ваљда ће и наш бити!</p> <p>— Е добро, |
| вовала за његово пријатељство.{S} Такав пријатељ и заслужује да му се пријатељство врати.</p> < |
| била у бегству.{S} Ферхад-паша је његов пријатељ. </p> <p>Ферхад-паша је сам својом војском Мађ |
| ака тек онај може носити који је Марков пријатељ, а ти си тај, без сумње; само те молим, против |
| {S} Је л’, оче, ти си Бранковићеве лозе пријатељ,... ја бар тако о теби судим?</p> <p>— О том с |
| знаш и за Ферхад-пашу одавна, да ми је пријатељ.{S} Штогод Ферхад-паша уради, све се то код Ис |
| и деспот-Стевана, а сад мој саветник и пријатељ.{S} Што рече, свјето је.{S} Властела је исквар |
| ет увидети који је био прави бранитељ и пријатељ свога рода.{S} Име правог народног пријатеља м |
| учити јер Мара изјави да Вук, као прави пријатељ народа, донде садашњу своју силу из руку испус |
| д тога дати, све је твоје, само буди ми пријатељ, и све ћу ти исповједити, само немој ме издати |
| нас оставити, оче!{S} Ти си нам једини пријатељ и сва утеха; ако тебе не буде, боље да нисмо ж |
| ки цар Бајазит.{S} О, он је наш садашњи пријатељ; да њега нема, поред Вука бисмо зло прошли.{S} |
| недрага потуцати.{S} Видим да и ти ниси пријатељ Лазареве породице, па ћеш по првенству твога о |
| ур је био мој пријатељ, па ћу и ја бити пријатељ његовој деци — рече Прибац.</p> <p>— Слушали с |
| тиву тебе ићи нећу, а да ћу твојој деци пријатељ бити.</p> <p>Султан пак ухвативши се за браду, |
| ја умрем пре тебе, да будеш мојој деци пријатељ.{S} Пристајеш ли на то?</p> <p>— Пристајем.</p |
| — рече деспот.</p> <p>— Ферхад је твој пријатељ, и Сириџа-паша.{S} Ферхад већ по себи, а Сириџ |
| Ја ћу ти бити као твоја жена први твој пријатељ, јер над добром женом пријатеља нема.{S} Знам |
| инове кнеза Гргура.{S} Гргур је био мој пријатељ, па ћу и ја бити пријатељ његовој деци — рече |
| здавати имала, и то као својим савезним пријатељ’ма предати, а какви су пријатељи Турци, то сви |
| и да не види Марка, кад га и душман као пријатељ хвали.</p> <p>Скупа са Ђурђем и браћом посети |
| владара.{S} Ступио си на ову земљу као пријатељ хришћанства, да га штитиш против Агарјана.{S} |
| чешћу их је дочекао.{S} Премда није био пријатељ Србину, опет уважавао га је, знајући да ако у |
| ушаново царство, које ће бити пријатељу пријатељ, душману душман.{S} То јошт да дочекам, па да |
| спасем земљу и своје, и с Турчином бићу пријатељ, ал’ таква два пријатеља су као пас и мачка у |
| у здравље Прибца, Харалампија и њихови’ пријатеља.</p> <p>— Да си здрав, оче Харалампије, дабог |
| а, па да би после са изгнанијем турски’ пријатеља српску владу утемељио.</p> <p>Турци се знали |
| с Турчином бићу пријатељ, ал’ таква два пријатеља су као пас и мачка у цичој зими код запећка.< |
| , а њему да кору баци.</p> <p>То су два пријатеља, који су у злу свезани, ал’ како се благо дел |
| ародом вероватно.{S} Ја ћу се издати за пријатеља Бранковићеве лозе, али не Ђурђа деспота.{S} К |
| ојновић и Змај-Облачић Раде, оба велика пријатеља Бранковића; уз њи’ је велика свита ишла.</p> |
| а сам деспот не би споменуо као позната пријатеља, већ да је тај глас преко другог начуо.{S} Фе |
| у жалости нашој утеха, кад чујемо нашег пријатеља.{S} Но пре нег’ што искусимо твоје пријатељст |
| о је у младом Турчину случајно на новог пријатеља наишао.</p> <p>— Нека буде као што ти хоћеш, |
| поверење, а ти ћеш у мени највећег твог пријатеља изгубити.{S} Ја сам Турчин зато да могу ође м |
| Мусе ратовао, па зато те и држим за мог пријатеља, ако се и јесмо после тога који пут и покавџи |
| атељ свога рода.{S} Име правог народног пријатеља мора у народу остати.{S} Ја мислим да ако сам |
| кшао, имао сам у прњавору једног доброг пријатеља, којег жена ми је све додавала што сам желио |
| оћи.{S} Имаш силних душмана, ал’ имаш и пријатеља.{S} И ово што вам сад при наздравици исприча’ |
| у лакше сносим; у теби, у Турчину, имам пријатеља, а колико има моји’ земљака који ми завиде ка |
| рви твој пријатељ, јер над добром женом пријатеља нема.{S} Знам твоју тугу.{S} Жао ти је за Мач |
| деспота пали би у очи, а Гргур је имао пријатеља; изгнати их, и то је зло, јер ће с Грцима, с |
| талисати; а друго, деци својој је желио пријатеља стећи.</p> <p>Деспот је дошао под видом, као |
| , и покаја’ се, јер увиђо’ да у Турчину пријатеља није.{S} Зато пролијевао сам посље турску крв |
| земан да Турке помоћу божијом и добрих пријатеља истиснемо, Петошко ће бити мој доглавник — ре |
| ати се.</p> <p>— То је опет толико, као пријатеље царичине истерати да се непријатељи угњезде.{ |
| не треба вјеровати, Амурат се сад прави пријатељем, ал’ једнако кује окове за Србију.{S} Кратко |
| Ђурђа Бранковића бити деспотом и правим пријатељем народа.{S} Сад ћу да народу моме оне ране ле |
| н, као Турчин и непријатељ, засад већим пријатељем показује, неголи буди ко други.{S} Помисли с |
| побринути.{S} Ви сте били вјерне слуте, пријатељи деспот-Стевана.{S} И ви сте виђели патњу наро |
| <p>Поздрављају се као стари познаници, пријатељи.</p> <p>Бимбаша зна да ћеду се нешто тајно до |
| у је Облачина Раде и свита.{S} Присни и пријатељи поздрављају се.</p> <p>Јерина води деспота у |
| љ поштовање већма заслужује него хрђави пријатељи, каквих је Ђурађ доста имао.{S} Но и Леонтије |
| икашима.{S} Сви важнији, који нису били пријатељи Лазареве породице, скупе се около њега.{S} Ка |
| то добро учинити.{S} И Дубровчани су ми пријатељи, морам их штитити, а да ми наруку иду против |
| жалост није тако.{S} Грци нису искрени пријатељи Срба. ’Де су Грци на Косову?{S} Било их је из |
| до власти, а покрај вас владаћеду ваши пријатељи.{S} Вами је чинити то, што вам Пајсије казао |
| .{S} Народу сте се споља показивали као пријатељи, а да му већма леђа одерете.{S} Врлину народа |
| пашу, Петошка, добро познајем, и да смо пријатељи.</p> <p>— Све би’ ти тако исто по риједу иска |
| ин’ма сребрничког краја, који нису њему пријатељи.{S} Ђурађ држи да ти њих још у Дечанима чуваш |
| авезним пријатељ’ма предати, а какви су пријатељи Турци, то сви знамо, видили смо их после Анго |
| Он је већ увидео да Турци ни њему нису пријатељи, и утолико мање ће бити његовој деци.{S} Виде |
| Лазареве <pb n="278" /> породице својим пријатељима српску земљу преда.{S} Млоги су том веровал |
| > <p>Они отиду, а Вук остане са осталим пријатељима да код куће све приправи на што ће нужду им |
| под једним шатором са Краљевићем поред пријатељске чаше, мораш искреног срца и благе душе бити |
| да моли деспота.{S} Но покрај свију ти’ пријатељски’ околности, у чуду се нашао деспот Ђурађ.{S |
| особито се допада ако ји ко већег реда пријатељски ослови.{S} Онда би му и срце дале.</p> <p>— |
| ву свом љуборевњивом постала.{S} Њој је пријатељски говор калуђера јошт у почетку на срце пао, |
| Русна Мару није волела, но споља јој се пријатељски показивала.{S} Вука није могла заборавити, |
| .{S} Падне ли Ђурађ, осилити ћеду се ти пријатељски великаши, покрај Гргурови’ синова они ћеду |
| Срби мисле; да ли ће се према мене [не]пријатељски показивати, или са мном као добре комшије ж |
| <p>Све ове противности су нестале поред пријатељских речи Турчина.{S} Вука се Милица бојала, па |
| — Кад ми га у знак Маркова и твога нова пријатељства дајеш, примам га и веру ти тврду дајем да |
| о, опет се клонио новог и тешњег с њима пријатељства.{S} Увидео је колико је себи и свом народу |
| живимо, ал’ Турцима није стало до нашег пријатељства са Мађарима, већ ће хтети да се на њи’, на |
| што ти хоћеш, и то у знак нашег тврдог пријатељства које ће нам и у невољи судбу олакшавати — |
| спот, увидио је зло, па је замолио у те пријатељства и заштите.{S} И ти му то обрече, обвеза се |
| лади, нек ти буде од мене овај мач знак пријатељства, јер овај мач од Турака тек онај може носи |
| с њим сајузи, и онда зло, јер под видом пријатељства отимају од нас што им се год допада.{S} До |
| покрај Јеремије и ја сам дошао негда до пријатељства са Ђурђем.</p> <p>— Ал’ ако би га ипак Ђур |
| Па окром тога, каквог може бити Србину пријатељства у Турчина, који хоће цео_свет Кораном да к |
| те, јер иначе ће то држати за грабеж, а пријатељство и добро сусједство више вреди нег’ два гра |
| ану се, и душе им у искреним загрљај’ма пријатељство уливају, што показује више нег’ сама реч.< |
| сти, па ће се онда међу свима странкама пријатељство утемељити.{S} Ја нећу на српску земљу ника |
| к опседнутим грађан’ма пређе, и Турцима пријатељство откаже.{S} Сад се обрати на деспота.{S} Де |
| овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ на пријатељство турско ослањати, и онда би даље дотерао од |
| еван што брже врати се у Србију, заведе пријатељство са великим господарем Мирчетом, и узме у р |
| трана, честитају му деспотство, и траже пријатељство његово.{S} Мађарски краљ Жигмунд, па онда |
| ђева мати, а кћи царичина, понуди своје пријатељство Бајазиту, и обрече му да ће према Турцима |
| ју породицу љуби и уважава и жели твоје пријатељство задобити — одговори Јусуф.</p> <p>Милева н |
| ор ми немој долазити, јербо ће ми твоје пријатељство шкодити.{S} Ђурађ Бранковић“. — Е, јесте л |
| теља.{S} Но пре нег’ што искусимо твоје пријатељство, реци нам, реците нам бога ради, ко нас об |
| надам да ћете ви сви знати уважити моје пријатељство.</p> <p>После ови’ Бајазитови’ речи, још с |
| {S} Такав пријатељ и заслужује да му се пријатељство врати.</p> <p>— О, то је добар турски цар, |
| , ал’ зато не запрећује Турчину љубав и пријатељство са оним христијаном, који оно чини што је |
| авиш Милици да желиш с њом у сродство и пријатељство ступити и њу од зла бранити.{S} Да ти да с |
| оју као независан господар.{S} Он прими пријатељство Мађара, али без намере да им као оруђе про |
| ултану уз кољено, не знав да је с тобом пријатељство склопио, мого би помишљати, да би га у сво |
| тву живети, ако и ти њему покажеш право пријатељство.</p> <p>— А шта жели твој отац?</p> <p>— О |
| Ја би’ му буди шта жртвовала за његово пријатељство.{S} Такав пријатељ и заслужује да му се пр |
| а чак до римпапе.{S} Свако тражи његово пријатељство.{S} Римпапа би дао краљевину деспоту само |
| ва сестра је супруга Жигмунда, и таково пријатељство не шкоди.</p> <p>— И ти би дао православну |
| он и мати.{S} Јер на што Турчину Вуково пријатељство, кад му је довољно Миличино.</p> <p>Мара, |
| ве наше невоље, неће да нас напада него пријатељство ми подноси и драгоцене ти, као што видиш, |
| ђе вере и туђег народа младића, у тврдо пријатељство заверена.</p> <p>Сви су за здравље ови’ мл |
| ласкањем, кад на сили тражио је српско пријатељство.{S} Он је, дакле, са деспотом, по спољашње |
| S} Сви они који су мислили да ће турско пријатељство вреда нанети, прешли су Вуку и тако, поред |
| овратак за чисто, бистро, њима показано пријатељство признати, па утолико већег имамо изгледа д |
| врженике.</p> <p>Русна задобије потајно пријатељство Вуково.{S} И она опет негдашње приврженике |
| стане!</p> <p>— Штавише, можеш чрез то пријатељство и то докучити да српским оружјем друге хри |
| } Још је и то додао, ако она неће уз то пријатељство да пристане, да ће са триста хиљада Турака |
| еће Турчин и моју важност и показано му пријатељство, јер зна да смо ми с нашом језгром војске |
| Мурат султан ишчекује да му се Ђурађ са пријатељством својим понуди, али је силан и горд, па не |
| колико је себи и свом народу с турским пријатељством шкодио.</p> <p>Ферхад-паша, у име султано |
| х опомињати.{S} А ја ћу се њима вечитим пријатељством одазвати, а да ми јошт буду на руци проти |
| летву да ћу и са његовом децом у миру и пријатељству живити.{S} Код мене је задата реч и заклет |
| ака замишљен, прослови.</p> <p>— О твом пријатељству сам увјерен, о том нећу ништ’ ни спомињати |
| покуње.{S} Више им је лежало о српском пријатељству нег’ икада.{S} Бура се велика подигла над |
| је, дакле, са деспотом, по спољашњем, у пријатељству живио, а нарочито, што да не бијаше деспот |
| зит увиди важност Србаља, и паштио се у пријатељству их одржати.{S} Марка већ није било, дакле |
| се с тобом, велики падиша, помирити и у пријатељству живети.{S} Млоги рекоше:{S} Нек иште падиш |
| а је и најсилнији.{S} Он жели с тобом у пријатељству живети, ако и ти њему покажеш право пријат |
| имо опет Душаново царство, које ће бити пријатељу пријатељ, душману душман.{S} То јошт да дочек |
| неће, да дође као јунак свом негдашњем пријатељу; ако се не погоде, пустиће га слободно натраг |
| нда не прија, и како ће тугом засићеним пријати.{S} Слабо се говори, и кад што деспот прослови, |
| ласом пратише.{S} Леонтије са дубоким и пријатним својим гласом коснуо се срца свију старијих, |
| га сместа начините за највећег муфтију, прије би се дао на комаде исећи.</p> <p>— Право говориш |
| гу метао, не да се оданђе истиснути.{S} Прије би за време напустили Караманије нег’ ли овђе зад |
| љи слугу Нићифора тамо, он је код Ђурђа прије служио, зна путеве, земске и морске.{S} Пиши лист |
| запате, већ да себе сахрани, и вољан је прије под скут падише доћи нег’ли да га Жигмунд опаше; |
| опет, и заклињем и преклињем, да ћу се прије потурчити, нег’ да изгубим заслужену мазду — рече |
| т, да се увјерим да је христјанин.{S} И прије нег’ што ће ми тајну поруку испричати, преобучен |
| Ферхад да то од деспота не иште, јер би прије Жигмунду одбјегао.{S} Зна деспот да му је Исак-па |
| дова’ се да нећу у овој свјетој обитељи прије навору и залогај хљеба узети, док ти најнужније н |
| је издао, да ми га је да му кожу одерем прије нег’ што ћемо гинути.</p> <p>Тек што то Јеремија |
| арод, да не буде поцепан као што је био прије Немање, већ да је у скупу.{S} На то идем, и тога |
| ево, и тај красан приједељ, и зидај што прије града, јер нас о’ђе Мађари пријеко гледе.{S} Држе |
| мост за Мађарску.{S} И то наваљују што прије да се на те нападне, јер су христјани у Босни, Зе |
| да се његова половина од ћара њему што прије преда.</p> <p>Исак-паша споменуо је, би л’ деспот |
| онда свира се и пјева уз гусле, па опет прије и ил’ посље збијају се шале, дворска будала је ту |
| ојим крсним именом светим Ђорђем, да ћу прије кућу запалити, и сви у њој да изгорјемо, негли шт |
| ило у памети силно сам хитио да Голубац прије задобијем нег’ што би га Маџари на јуриш узели.{S |
| донде ћеду Турци ту бити.</p> <p>— Још прије, кад се град предаје, ту су Турци као вуци, дању- |
| ас Харалампије исповједи, то би нас још прије самртног боја ђаволи морали вући у пакао.{S} А тк |
| ђе па одмах не преда Голубац, ту је већ пријевара, издајство, ја на твом мјесту одмах би га зад |
| ишта не сврши’.{S} Да нијесам употребио пријевару, и Ђурђа довде домамио, тешко да би’ перје из |
| ад си био у шкрипу, међу двије ватре, с пријед Турчин с леђи Маџар.{S} Отргни се од Жигмунда, г |
| .</p> <p>— Знам Смедерево, и тај красан приједељ, и зидај што прије града, јер нас о’ђе Мађари |
| ај што прије града, јер нас о’ђе Мађари пријеко гледе.{S} Држе да је Београд њихов дом, а ми са |
| кад хоћеш, могу те једно јутро пренети пријеко Саве па у Будим, но гледај зидај града.</p> <p> |
| от у Смедереву да у двору ред начини за пријем и дочек улаках и поклисарах, па се спреми на пут |
| заиру војсци.{S} Припреме за прелазак и пријем учињене су.{S} И у двору је све у реду, могу доћ |
| еветом кољену још искајавају се гријеси пријеткова.{S} Искајаћу моје грјехе доброчинством, иску |
| ругог пе’ара, тако кано посље исповједи пријечешће које чиста душа свијетим чини.{S} У здравље |
| ијед пијем наздравицу, којој нек је ово приказ.</p> <p>Ферхад испије, тако исто и остали.{S} Фе |
| ушене матери <pb n="510" /> земљи главу приклоне.{S} Ту се кују копља и мачеви, који ћеду покос |
| p> <p>Вук, видевши како му ствар своји, приклони се и сам радо на такову погодбу и закључи да с |
| у на дивану одржаше.{S} Султан се овима приклони и од рата одустане.</p> <p>Деспот упадне:</p> |
| .</p> <p>Истина да се већа страна на то приклонила, само Мара и Ђурађ највећма се противише.</p |
| за мог зета и ја сам се томе напослетку приклонила, те смо му Мару дали.</p> <p>— Али тако се у |
| ш и то, да се Стеванова партаја деспоту приклонила.</p> <p>— Не именуј га деспотом, ја га не пр |
| ла од оно доба, откако се деспот Стеван приклонио, Мачву, Београд и Голубац обвезао, а са тим н |
| е.{S} Она ће у свом дому главу на одмор приклонити, на свом земљишту ће корачити.</p> <p>Пртљаг |
| ибећи, него отимачу своји’ земаља главу приклонити. <pb n="276" /> Је ли право учинио, свет нек |
| оје скупе силну војску турску, којој се прикључе и приврженици, те ударе на Србију.{S} Земља се |
| д војске кад се тек сад са свију страна прикупљавати мора, а Турци су Ново Брдо опсели, а немам |
| и од ове невоље.{S} Кад је мислио да је прилика већ близу, буде убијен из потаје, неизвесно, да |
| ко га се косне.{S} А особито, сад му је прилика ту да би, можда, и до ње лако доћи могао.{S} Ју |
| д може бити господар?</p> <p>Вук у више прилика изјави своје незадовољство према деспоту, пусти |
| ог мужа даде; осим тога и у свим другим приликама искусила си царску благонаклоност, који ти је |
| рци су познавали деспота, знали су да у приликама и с малим велико је кадар био израдити, јер ј |
| да није била царска кћи, да није имала прилике толико богатство видети, можда би срећнија била |
| ише су давале на само јунаштво, нег’ на прилике бојног поља.{S} И Вук би са својима изгинуо, а |
| е намеран чинити, и збиљски промера све прилике и неприлике.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| онемљени стајали.{S} Богзна какве им се прилике у глави врзе, прошле и садање.{S} Разаберу се.{ |
| ежак ћеду сан имати, преставићеду им се прилике, где се ђаво са јунаком, издајство са поштењем |
| Косово?</p> <p>— Сад бар као млад имаће прилике у војеној струци што велико видети.{S} Турака и |
| ме Србе буди пошто покорити, па су увек прилике рату тражили.{S} Када је Турцима до нужде било, |
| цар-Лазара.</p> <p>Ту је после Петошко прилике имао све погрешке и страсти српски’ великаша у |
| аманији умири, <pb n="529" /> наћи ћеду прилике и повода да у Србију дубље задеру.{S} Ми с Мађа |
| еспота напала.{S} Зато Ферхад-паша може приликом како му је лакше поруке шиљати деспоту ил’ мен |
| га зазиру.{S} И зазирати могу, јер је и приликом битке код Голупца руке прекрстио, и није <pb n |
| ан мора читати „житија свјатих“, а овом приликом житије св. Пантелејмона.{S} Како отпочне, а он |
| трукама за будућност преправити, и овом приликом послао га је поред посланика своји’ Турцима.</ |
| ма наудити не могу.{S} Но ни Турци овом приликом нису јошт тако снажни да могу ногу на Мађарску |
| се јошт са Ђурђем бољма договори, првом приликом прогласити Ђурђа за независног српског господа |
| ам шта тај калуђер ради, па ћу га првом приликом опарити.</p> <p>— Тај мора бити препреден, вид |
| до конца Србе сатрти.</p> <p>Муса неком приликом убије брата Мусулмана и постане султаном свију |
| .{S} Кад су <pb n="271" /> Турци једном приликом на Ниш ударили, и тако преко бугарске границе |
| напусте Ново Брдо, могли би се згодном приликом у нас ужљебити, па у случају <pb n="398" /> да |
| орчен, почне се приправљати да се датом приликом опрости од ове невоље.{S} Кад је мислио да је |
| ло, грохотом се насмеје и намисли датом приликом од тога шалу какову заметнути.</p> <p>У двору |
| саједини каурина“ и успевали, овом бар приликом јошт су више докучили, јер су се сами каури ср |
| везире, да се с њима забављају.</p> <p>Приликом једног саветовања, рекне султан деспоту:</p> < |
| ампије, приближавао јој се, и тражио је прилику с њом састати се.{S} Русна је њега опазила.</p> |
| бе дао дуго чекати.{S} Једва дочека ову прилику.{S} Са радосни кораци похити онамо.</p> <p>Он Р |
| потове речи не би налазили за узрок ову прилику пропустити, да им деспот јошт ово не додаде:</p |
| е се више враћао.</p> <p>Тражио је нову прилику да досади деспоту.</p> <p>Његова партаја бијаше |
| госта који је какав.{S} Сваки је своју прилику себи уочио.</p> <p>Светислав шетао се по башти |
| кончао.</p> <p>Бајазит није хтео згодну прилику промашити.{S} Њему је јошт Влашка сметала, па о |
| .{S} Деспот и Ђурађ употребе ову згодну прилику на своју корист, те се са Мехмедом противу Мусе |
| мала.</p> <p>Вук је одма’ намерио добру прилику за себе употребити и то турског султана Бајазит |
| жни и један од другог власт отима, и ту прилику треба употребити.{S} Ако се свежеш са Циљским к |
| ликим постати, јер такав зна сваку дату прилику на своју корист употребити.{S} И мени да је мал |
| а, нарочито под Душаном, <pb n="214" /> Прилип је био место дворског живота, а Крушевац је у за |
| пске земље начиниће се туђа ропкиња.{S} Прилип, слава српска под Душаном, већ у турским рукама, |
| и и Турцима служити?{S} Једва му остаде Прилип и Охрид, да се лебом ’рани.{S} Лазара и његову п |
| а не хтједе, избјегнем, и одем правце у Прилип, Краљевићу Марку, мог бабе пријану.{S} Марко ме |
| >Вино пију три војводе славне</l> <l> У Прилипу граду бијеломе;</l> <l>Једно бјеше војвода Угље |
| ње ’раним.{S} Ја сам са оним што имам у Прилипу задовољан; но ја желим да као поглавар свеколик |
| српско јунаштво па не би ради, по свој прилици, јошт једанпут такову једну битку покушати, јер |
| ем добро Новака и Драгаша; они, по свој прилици, на њену страну већ раде.{S} Но ја би’ јошт пре |
| брига Харалампију?{S} Он ће сад по свој прилици владиком постати, па ће онда у Смедерево или у |
| рпска војска на Косову са Турцима бори, приличније су гусле од тамбурице.{S} О како дивно гуди |
| ни кораци похити онамо.</p> <p>Он Русну прилично забринуту нађе.</p> <p>— Добар дан, госпођо!</ |
| н и на нас би напао, мој отац скупио је приличну војску, скупићемо јошт више, па ћемо мејдан де |
| ти и печат ударити, а ја опет моју шаку приљепити.</p> <p>Све је уговорено.</p> <p>Дозову Радос |
| ук силан, оставе царицу да се последњем приљубе, премда им је цар покојни млого добра учинио.{S |
| оже за Вука што произвести, па нашој се приљубила.</p> <p>— Шта ради, шта вели народ?</p> <p>— |
| и Леонтије, кад је већ нестало Стевана, приљубио се Бранковићу, јер покрај свих његових некадањ |
| е косовске битке још врло млад левента, приљубио се цар-Лазаревим синовима, био је противу Тата |
| 90_N6">Погрешно.{S} Треба Вукоглија.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="SRP18590_N7">Погрешно |
| te xml:id="SRP18590_N10">Треба: оца.{S} Прим. прир.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| _N7">Погрешно.{S} Треба Ферхад-паша.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP18590_N8">Треба: от |
| RP18590_N2">Погрешно.{S} Треба ујак.{S} Прим. прир </note> <note xml:id="SRP18590_N3">Погрешно. |
| P18590_N1">Погрешно.{S} Треба Хасан.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="SRP18590_N2">Погрешно |
| ote xml:id="SRP18590_N9">Треба: син.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP18590_N10">Треба: о |
| ml:id="SRP18590_N4">Треба Ново Брдо.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP18590_N5">На свих о |
| адосав</hi>, што је овде исправљено.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="SRP18590_N6">Погрешно |
| 0_N3">Погрешно.{S} Треба Јаблановић.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP18590_N4">Треба Нов |
| te xml:id="SRP18590_N8">Треба: отац.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="SRP18590_N9">Треба: с |
| унака.{S} Ево ти писма.</p> <p>Јеремија прима писмо, па чита.</p> <p>— Почекај мало.</p> <p>Јер |
| шћу зарезана, онај хљеб, оно парче лука прима благодарним срцем, узвишеним осећајем, да је било |
| ква хусара у нас нема“.</p> <p>И Јерина прима верног војводу, и већ је спремна.</p> <p>Силни пр |
| .{S} Марко моје жалосне спомене од мене прима.{S} Он има доста жалости.{S} Узми ју ти, млади де |
| га навести?{S} Ферхад-паша све то на се прима.</p> <p>Послаће Ферхад-паша улака деспоту, и даће |
| хад-паша уради, све се то код Исак-паше прима, тако је то удешено.{S} Кад је Јеремија Голубац п |
| је још у овом часу господар Београда, и прима краља као деспот, српски владар, земље господар.{ |
| искићени ножеви.</p> <pb n="396" /> <p>Прима се јело и пиће, мало се говори, све је озбиљно, с |
| <p>Сви поустају.</p> <p>Деспотови људи примају благо.</p> <p>Деспот је дарежљив и побожан.{S} |
| једној великој соби где се обично гости примају само са Русном седила је, остале млађе дворјанк |
| ке који га одавна мрзе и који му за зло примају што је част војске после битке спасао.</p> <p>— |
| шије реч’ма сљеде.</p> <p>Но тек што се примакну јестиву, ал’ им упаде на страни у очи један ка |
| из града са своји коњаници да Мађаре у примаку задржи и послове им поквари.{S} Јеремија је јун |
| ар у животу био, све је у великој слави примала, сад пак њега не има па као удовица, изгубивши |
| и су се покалуђерили да уживати могу, и примали се од буди какве класе људи, само ако је особит |
| S} Турци су се такови потурчењака одвећ примали, и често на велики степен их уздизали.</p> <p>Д |
| ара, па прозбори.</p> <p>— Чујеш, робе, примам Голубац из руке Јеремије, коме дајем Сенет, њему |
| аркова и твога нова пријатељства дајеш, примам га и веру ти тврду дајем да он српску крв пролит |
| } Прими је и брани с њоме род.</p> <p>— Примам је, а ево теби моје сабље, ал’ аманет ти, да ист |
| читој успомени, пружи му руку.</p> <p>— Примам, идем с тобом у град у свити од дванајст, и као |
| оклисара Каралампоглију, да му кажем да примам Голупца кључе, и да ће Јеремија добити што иште. |
| ешка лозо Немањићах, Бранковићах.{S} Ја примам ове кључе као стражар хришћанства против Агарјан |
| </p> <p>— Е добро — продужи Вук — а оно примам ја од вас тај предлог и чинићу кораке да се моја |
| Сви који се предајете, под скут мој вас примам.{S} Алах је велики, и његов пророк.{S} Велика је |
| а, да деспота испочетка лепим обећањ’ма примами, па после да буде смакнут као они Бранковићи у |
| .{S} Колико се већ из наше цркве у туђу примамило.{S} Угрима је римпапа отац, па ће своје синов |
| су му обрекли да наше стадо лацманству примамљују.{S} Ако с Маџарима против, Турака успемо, њи |
| дана, световао се [с] Облачином Радом, примао градске часнике, који су му на поклоњење дошли, |
| тан, па да народу објавите да се ви њи’ примате и Јована за деспота признајете.</p> <p>— Ми на |
| то сам обрекао, сватко из моје руке има примати — рече љутито Јеремија.</p> <p>— Честити пашо, |
| уке сиромах <pb n="518" /> милостиње ће примати, путника гладног ће наранити, жедног напојити.< |
| силно благо, јер је то оружје да му се примаћи не може, чуо сам о том много причати, то је пра |
| окушава не би л’ се могао каквој капији примаћи, <pb n="431" /> ил’ слабијим бедемима, но Јерем |
| родној.{S} Велики је терет који на себе примаш.{S} Судба једног народа у руке ти је положена.{S |
| ајвише да се турче, па да турску службу приме.{S} Турци су се такови потурчењака одвећ примали, |
| > <p>Новаку нису се баш допадале такове примедбе; и да не би Петошко јошт дубље заишао поред Гр |
| Не једанпут као мними будала такове сам примедбе у шалу увијао, које би народу на ползу биле; а |
| чеше већ такође међу собом тихим гласом примедбе правити о растројењу српском и непослушности в |
| н ће поред Милеве са Србима сродити се; пример велики мале за собом повлачи.{S} Данас ће Милева |
| издавало на данашње веселе опере.{S} На пример, калуђер Варнава <pb n="355" /> имао је одвећ до |
| имандритом или владиком постану, као на пример, пећки калуђери, но предали се на славу божију и |
| а собом повући, да је то за народ хрђав пример.{S} Милица на то ћуташе.</p> <p>— Светла царице! |
| Ако сам ја погрешио, могли сте од мене пример узети, па зашто сте опет уз Турчина пристали.{S} |
| ве.{S} Народ се почиње турчити.{S} Види пример од великаша.{S} Заробљену децу турче, женске оти |
| ћи баш да је и сигурно.{S} Па ако Турци примете да се ми на њи’ дижемо, па се помире, ил’ брзо |
| ву пало.{S} Он се састане с Милевом.{S} Примети на њој велику промену.{S} Она му исповеди шта Т |
| ана за нашљедника деспотства признао? — примети Харалампије.</p> <p>— Ђе сабља влада, ту право |
| вић.</p> <p>— Не предати, већ продати — примети Харалампије.</p> <p>— Е добро, тко ће ићи као п |
| е слабо купи, а Вук оданде опет прети — примети Костреш, поглед свој на Ђурђа бацивши.</p> <p>— |
| ћемо јошт више, па ћемо мејдан делити — примети Ђурађ ком се није допадало да се Милева Турчину |
| ="422" /> већ га тако налако пропусти — примети Јаблановић.</p> <p>— Ја ти реко’, у таквим ства |
| као он, вере ми, не би’ те пустио био — примети Јаблановић.</p> <p>— Задао ми вјеру — рече Јере |
| и искали би’ опет какав град у залогу — примети лукави Харалампије.</p> <p>— Па и сад, и одсада |
| а други свет, или у Гургусовачку кулу — примети Петошко.</p> <p>Новаку нису се баш допадале так |
| у Београду остаде.</p> <p>Облачина Раде примети деспоту да је војска деспотова доста јака, а да |
| ка стидљива румен обасу.</p> <p>И Новак примети забуну Светислављеву, па мало живљим и озбиљним |
| сакривени што проговорити без да нас ко примети?</p> <p>— Ево овде мало даље, у оној густини, о |
| а са својим сином натраг.</p> <p>Русна, приметивши да ју већ царица најбољма не гледа, за свагд |
| е више и више у мислима премиравала.{S} Приметила је у глави опасност која јој грози од стране |
| на сваки његов корак пазила, и како је приметила да се мало осиљава, јавила је Турчину, који г |
| и.</p> <p>Када је Милица долазеће госте приметила, променила се у лицу, те као препанута чекала |
| прошлим биткама.</p> <p>Милица и Русна приметиле су шта Новаку на срцу лежи, па су започињале |
| љиво проговорити могао; он је јошт дању приметио више служитељски’ образа који су му неко повер |
| е био је једини на коме никакве промене приметити није било; он је одвећ озбиљан био, и замишље |
| /p> <p>Премда старији нису дали на себи приметити да им је калуђер смешан, опет и они, поред мл |
| ве то смешљиво лице показао, и није дао приметити да га та подсмешљивост врећа, премда му је на |
| ице показивао, но није се могло на њему приметити да негодује зато што му је калуђер постао пре |
| да се нужна наредба учини; млађи, пак, приметише куд Новак са својом речи циља, удале се после |
| ли.{S} Особито Светислав и Милева одвећ приметљиво се смешише.</p> <p>Калуђер, који је сам по с |
| ћу.{S} Љубав је још ту била, али на њој приметна промена о будућности сумњу му уливаше.</p> <p> |
| /p> <p>— Ево ти, краљу, кључи Београда, прими их, закључај градска врата да их Турчин отворити |
| и не знајући осветити се, обрадује се, прими га као свог рода, и постави га главним војводом с |
| >— Но ако се Јеремија нагоди са Ђурђем, прими благо па готов посао, а теби пошље налог да град |
| и ми као Бранковићу негда услуге чинио, прими за награду оно што имаш <pb n="370" /> и држиш.{S |
| и не једно хришћанско дијете спасла.{S} Прими је и брани с њоме род.</p> <p>— Примам је, а ево |
| сурва, могло би што бити, овако не.{S} Прими мир, спашћеш хиљадама невиних душа, на згариштама |
| д Турчина, на комаде би нас исјекао.{S} Прими, деспоте, моју ријеч, ослони се на ме, начинићемо |
| </p> <p>Ђурађ пружи га Хасану:</p> <p>— Прими, млади Турчине, од Србина овај мач.{S} Ти, који с |
| итке спасао.</p> <p>— Дакле, он хоће да прими сву власт у руке, па онда? — да метне себи круну |
| шпаг и извади писмено.</p> <p>Чаушбаша прими писмено и донесе на кољено султану.{S} Султан пре |
| иве носио кључе Голупца.{S} Ферхад-паша прими кључе и [с] војском уљезе у Голубац.</p> <p>Како |
| је примио у трапезарији.</p> <p>Ферхад прими причешће, ту свету тајну, чистим срцем и душом, и |
| на Лазареву суботу врбицу пружам, ти је прими и погледа ме па о Цвети, па о Христовом васкрсу в |
| у један манастир близу Скопља.{S} Ту ме прими игуман, неки отац Герасим, не знам ни сам шта је |
| стигну, а побојао се да Јеремија сам не прими сав откуп Голупца, а њему ништа да не остане.</p> |
| че, и султану покори, и од њега милости прими.{S} Мађари су сад огорчени, Београд је у њиховим |
| тва, обрана српског народа.</p> <p>Краљ прими кључеве и преда свом војводи.</p> <p>Краљ устане |
| аду своју као независан господар.{S} Он прими пријатељство Мађара, али без намере да им као ору |
| у Дринопољ.{S} Султан Мусулман га радо прими, начини га турским пашом и повери му једну част в |
| Харалампији, ком се налаже, како писмо прими, да кнежевиће да ослепити.</p> <p>Харалампије ниј |
| S} То је потписан уговор.</p> <p>Деспот прими листину, отвори, прочита, и опет савије.</p> <p>— |
| корност позове, а султан да га у милост прими.</p> <p>Исак-паша на то пристане, мислећи да ће о |
| шкоди.</p> <pb n="290" /> <p>Бранковић прими лако то оружје и обрадује се што је у младом Турч |
| Он је са великом свитом дошао да Милеву прими и султану однесе.</p> <p>Донео је нове и нове пок |
| <p>Отац Харалампије са највећом радошћу прими тај глас, Светислав му беше кост у грлу.</p> <p>Р |
| у твом животу Марков род.</p> <p>Хасан примивши мач, са озбиљношћу одговори:</p> <p>— Кад ми г |
| царици.{S} Царица их је такође спремна примила.{S} У једној великој соби где се обично гости п |
| , опет су Ђурђа и великаши и народ радо примили.{S} Он је био сва надежда народу, па је и призн |
| у ми доша Јеремија, ја идем на вјеру да примим град.{S} Он је војвода, неће оскврнути светињу ј |
| авишом.</p> <p>Кад је тако краљ Жигмунд примио кључе Београда, заврши се та жалосна свечаност.{ |
| ћем у руци, не исповеди га, исповест је примио у трапезарији.</p> <p>Ферхад прими причешће, ту |
| стрпљења имаде, а да би то одма’ за зло примио.{S} Осим тога, био му је Петошко са својих лакрд |
| мог бабе пријану.{S} Марко ме је лијепо примио, неко вријеме будем као посинак му код њега.{S} |
| е на пут.</p> <p>Јеремију је Ђурађ лепо примио и с њим се светује. </p> <p>Запита Јеремију Ђура |
| чује да је султан Сулејманов савет већ примио, силно се разјари.{S} Хтео је турски стан остави |
| за коју је овај у своје доба и награду примио; <pb n="364" /> али сада, кад је већ и сам деспо |
| риврженике умалити, па одма’ са Турцима примирије учинити.{S} Друкчије спасенија нема.{S} А и Т |
| Ђурађ Бранковић турском султану отиду и примирије поднесу, а донде да се има војска покрепљават |
| је већ онде изнемогло.{S} Прошао је рок примирја, а Јаблановић град не предаје, Розгоњи разљуће |
| донде, докле се међу вама што не уреди, примирје дајем твом оцу и целом вашем народу.{S} Повући |
| уде да се примирје учини и да се покуша примирје између Бранковића и царице, поред султановог п |
| ло, и с обе стране закључено буде да се примирје учини и да се покуша примирје између Бранковић |
| Турке да околину харају.{S} Ово је тек примирје, а не прави мир, па се Турцима кроз паше много |
| ке посланике, који су га посетити ради, примити.</p> <pb n="284" /> <p>Када неки дођу к Марку д |
| еруј ми, кад се ти не би хтео првенства примити, незадовољни нашли би Краљевића Марка или кога |
| обнији и нужнији човек, а ја ћу се тога примити.{S} Дакле реците, пристајете ли ви сви уз моје |
| Јули у шаку.{S} Јула најпре није хтела примити, но калуђер ју принуди.</p> <p>— А бога ти, каж |
| а Марку поклонити.{S} Марко га не хтеде примити.</p> <p>— Ја теби дадо’ мој за аманет.{S} Друго |
| предан <pb n="483" /> град од Јеремије примити.{S} Да не би издајства, не би Голубац Турци доб |
| а Турци раде и како ће српске посланике примити. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP185 |
| благо избројати.{S} То ће он објеручке примити.</p> <p>То изговори султан достојанствено, и ми |
| ју да преда Голубац.{S} Деспот ће на се примити да Јеремију позове.</p> <p>Деспот оправи улака |
| раманије већ на путу.{S} Моја војска ће примити од Јеремије Голубац, а Маџаре ћемо бацити у Дун |
| лендар, и онде ћеду их смирени калуђери примити поштено, онако како божији закон налаже.</p> <p |
| е унапред знао да ће се савет Јеремијин примити и ступи с њим у погодбу.{S} Ђурађ ће израдити Ј |
| е тамнице, но не паде му тако тешко као примити владу над оним народом који се против буре бори |
| а, а и зебња да неће Јеремија сам благо примити.</p> <p>— Честити пашо, најбоље би било да се б |
| водили ал’ боје се неће ли он то за зло примити и расрдити се, јер је Марко на српске великаше |
| н.</p> <p>— Хоће ли Милица турску помоћ примити?</p> <p>— О том се немој ни сумњати.</p> <p>— Н |
| е куле, опкопи, јаркови, корита за воду примити и пустити.</p> <p>На красном узвишеном месту зи |
| м оцу поклоњен.{S} Знаћеш да исту сабљу примити не могу, јер је иста свагда у преправности прот |
| Харалампије из руке Јеремије мора новац примити, и тако му је Јеремија од Јаблановића ближи, пр |
| оју корист.{S} Нема л’ Стевана деспота, примиће деспотство Ђурађ, ал’ Ђурђа могу са Гргуровим с |
| астанак, с тобом нешто прозборити жели, примиће те као јунака.{S} Ево ти писма.</p> <p>Јеремија |
| p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Добро, примићу, ал’ после с тим располагати ћу како ми је воља |
| лубац већ није далеко, ноћу по ладовини примиче се, а кад зора заруди, већ су пред Голупцем.</p |
| нд са својом војском све се ближе граду примиче.</p> <p>Јеремија кадикад излеће из града са сво |
| ли, полак теби полак Исак-паши.{S} Како примиш тај новац, деспоте, окупи јошт и друго што имаш |
| р у светској историји има млого такових примјера дворског живота, који је често и на цео народ |
| сином Ђурђем и свитом.</p> <p>И доиста, примјети се нов жагор у двору.</p> <p>Мару и Ђурђа посл |
| па на све стране погледавши да га ко не примјети стисне нешто новаца Јули у шаку.{S} Јула најпр |
| оменули, често друштво своје остављала, примјетила је да се нешто црно к њој приближава.</p> <p |
| к за тебе заузет?{S} Та колико пути сам примјетила да је он и прама другима наклоњен?{S} Остави |
| јо?</p> <p>— Јесам.{S} Но имам нешто да примјетим.{S} Ако деспот не усхте ил’ не могне одма’ св |
| казивао.</p> <p>Кад је отац Харалампије примјетио да Јула заплашено унутра трчи, стао је и очек |
| а мало коснуше.{S} Но Новак, који је то примјетио, хтеде својим важнијим реч’ма будалу забунити |
| и крају живота.</p> <p>Кад га је деспот примјетио, дозове га к себи близу, и слабим гласом пред |
| аље, у оној густини, онде неће нас нико примјетити — одговори слуга.</p> <p>Када онамо стигну, |
| села реч и добро винце дало се у млогих примјетити.</p> <p>— Сад да сам млађи, ал’ шта ја велим |
| оћи дуго у двору остати.{S} Она је то и примјечавала.{S} Само још није чисто знала шта се то му |
| у царску службу, та бар војвода Миливој примљен је добро код цара па би му цар жељу испунио?</p |
| о, гудало га је ’ранило док није у двор примљен био.{S} Он зна разноврсних јуначких песама, а и |
| ела, плачна — како је путовала, како је примљена од Бајазита.{S} Доста да се она скоро у харему |
| би све на мањак иду, гоњени о’ђе бивају примљени, угошћени и помогнути.{S} Ниједног дана, да ка |
| гови’ шала и лакрдија са којих је целом Приморију познат био.{S} Петошко није био луд као што с |
| о уз тамбуру певати све песме што су их приморци од Латина научили.{S} Глас му је јасан као сре |
| аша, која само законом крунисаној глави принадлеже.{S} Такав закон нуждан је не само за Бранков |
| м великашу без повреде царске власти не принадлежи.{S} Ја сам већ цару о том спомињао, ал’ он с |
| ребљановића насљедије изгубила, и да то принадлежи оном који је част српске војске онђе спасао. |
| жртва царској, онда кнежевој, породици, принети се има.{S} Од тога доба млого је времена прошло |
| едње своје дете на <pb n="527" /> жртву принети.{S} Нек не буде нитко ни бољи нит’ гори од њега |
| <pb n="381" /> злокобу народа на жртву принети.{S} Јесте ли ме добро чули, и нек се јави коме |
| воју корист ти, деспоте, могао на жртву принјети, јер ви владари, који народима владате, каткад |
| ине и други добри калуђери.{S} Који што приноси Смедереву, држи да за душу своју ради, јер ради |
| <p>— Он их држи као залогу, а да Ђурђа принуди на исплату од сто и педесет хиљада дуката.{S} О |
| ајпре није хтела примити, но калуђер ју принуди.</p> <p>— А бога ти, кажи ми право, да ли твоја |
| ко се Голубац не би предао, силом да га принудимо.{S} Кад би оставили на страну Голубац, кренул |
| а Голубац треба тесно опасати и предаји принудити, а на Јеремији најоштрију кази извршити, расе |
| ни ни Угрима.</p> <p>— Треба га војском принудити.</p> <p>Кад Јерина изрече да треба Јеремију в |
| Јерина изрече да треба Јеремију војском принудити да преда Голубац, деспот замисли се, па тек п |
| дуго ћутао докле он напослетку не буде принуђен целу ту ствар начисто довести.{S} Он је увиђао |
| ла, и пропасти неће, ако сви њени синци приону да је спасу, својим јунаштвом и поштењем.</p> <p |
| аји, време је кратко, треба одмах послу прионути.</p> <p>Још је кнежев пртљаг на земљи, и он не |
| м благо, ил’ на равно ил’ коме што више припада.{S} Сватко се правда да је издајство његова зас |
| осле смрти Стеванове само њима по праву припада.{S} Овим ће се у народу огорчење противу деспот |
| је Стеван повељом Жигмунда добио, мени припадају, па још и многи други, све у баштину.{S} Не б |
| Стевана Гргуревом старијем сину Јовану припадало господарство.{S} И сад, дакле, више права има |
| ће се Исак-паши, половина би имала мени припадати, ал’ то остављам деспоту да употреби за народ |
| це.{S} Ђаурској ђевојци од оца мора што припадати насљедија, браћа ју не могу из тога искључити |
| Вук за себе и сина задржи, а остало да припадне Милици и њеној деци.{S} Ово је извршено, ал’ с |
| ном сродити, а земља ће Турчину у мираз припасти.{S} Ја већ овде немам <pb n="321" /> никаквог |
| приврженици, напротив, за заслугу су му приписивали тај поступак, будући је с тим спасао једну |
| ја је већ покидана.{S} Тек се у бајкама приповеда, у песмама тужним пева се слава Неманића, бле |
| у сну што трезно дође.</p> <p>— Та дед’ приповедај што о твом путовању; та доста си по свету лу |
| до ушију допрло да си код Турака.{S} Та приповедај ми, како си ми дошао до те висине?</p> <p>— |
| тугу и жалост што Стевана нема.</p> <p>Приповедају да се на дан смрти његове мало земља потрес |
| гне унутра и осталима је, што је видела приповедала.{S} Да је она знала да је то отац Харалампи |
| дворска будала, а о’де паша.{S} Е да ти приповедам како.{S} Кад ме је после свадбе књагиње Миле |
| бро, о чему хоћете?{S} Хоћете ли да вам приповедам како сам се после калуђерства хтео <pb n="31 |
| и калуђере, који су пред Милевом морали приповедати шта су и ко су.</p> <p>— Какви су ово људи |
| ковићу веран слуга, а он моје није шћео припознати.{S} Ја сам на његову заповјест дао осљепити |
| ћење гостију.{S} Служитељи су свакојаке приправе за то доносили.{S} Ишчекивали се јошт нови гос |
| са осталим пријатељима да код куће све приправи на што ће нужду имати.</p> <p>Но сад да видимо |
| <p>Одма’ се скупи сва свита.{S} Пајсије приправи све што је за кнезове нужно, и до пол сата ниј |
| годити.{S} И док Нићифор оде и врати се приправићу свје што треба, наметнућу народу порез, кулу |
| {S} Вук незадовољан и огорчен, почне се приправљати да се датом приликом опрости од ове невоље. |
| чило; јер је већ његова столица за њега приправна била.</p> <p>Кад га видеше, сви се насмеју.{S |
| сан превлада отпочинућеду, па онда опет приправни за борбу.</p> <p>Жигмунду се чини да лагано н |
| храну, <pb n="392" /> заиру војсци.{S} Припреме за прелазак и пријем учињене су.{S} И у двору |
| да.</p> <p>И Харалампије изређује своје припреме.</p> <p>Тиха ноћ.{S} Харалампије иде у кулу да |
| <p>Да се гости задовоље, велике се чине припреме.</p> <p>У једној дворани намештена трпеза, зво |
| {S} Игуман Рувим и остали калуђери чине припреме за госте.{S} Велика је свита, мада је манастир |
| ижу и разилазе.</p> <p>Ферхад-паша чини припреме за пут.</p> <p>Татари на брзи коњи језде у Кру |
| забринут, остави друштво да се за сутра припреми.</p> <p>— Ви остајте, ја зарана морам, само он |
| и оставити, ми смо се најпре за Голубац припремили, пуне су шајке на Дунаву са убојним спремама |
| рапезарију, онде је све за добру вечеру припремљено.{S} Бимбаша, сејмени, па сами тамо-амо шета |
| >Погрешно.{S} Треба Вукоглија.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="SRP18590_N7">Погрешно.{S} Т |
| :id="SRP18590_N10">Треба: оца.{S} Прим. прир.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| огрешно.{S} Треба Ферхад-паша.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP18590_N8">Треба: отац.{S} |
| 0_N2">Погрешно.{S} Треба ујак.{S} Прим. прир </note> <note xml:id="SRP18590_N3">Погрешно.{S} Тр |
| _N1">Погрешно.{S} Треба Хасан.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="SRP18590_N2">Погрешно.{S} Т |
| l:id="SRP18590_N9">Треба: син.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP18590_N10">Треба: оца.{S} |
| "SRP18590_N4">Треба Ново Брдо.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP18590_N5">На свих осам ме |
| </hi>, што је овде исправљено.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="SRP18590_N6">Погрешно.{S} Т |
| Погрешно.{S} Треба Јаблановић.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP18590_N4">Треба Ново Брдо |
| :id="SRP18590_N8">Треба: отац.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="SRP18590_N9">Треба: син.{S} |
| едакцији</p> <p>ЖИВОЈИНА БОШКОВА</p> <p>Приредили</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ, др ДРАГИША ЖИВКОВИЋ, д |
| ИГЊАТОВИЋ</p> <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> <p>Приредио</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ</p> <p>МАТИЦА СРПСКА, НО |
| не доведе, и чему тај дуги договор беше приређен.</p> <p>После поздрава и отпоздрава мало засед |
| рати се у манастир, и све као што треба приређује.</p> <p>Дозове кнежевиће и старог Варнаву, и |
| кази достићи неће, ако је што скривио; природа неред, неправду не трпи, у деветом кољену још и |
| сели облик.{S} Какав ће облик добити та природа кад опадне лишће, кад вијор гране поломи, опет |
| ирисан ваздух, љупко цвеће и сва живућа природа пресељава човека у земни рај, ’де му се дух у н |
| ореће потоке, обилате винограде, и свуд природа показује свој весели облик.{S} Какав ће облик д |
| еше им последњи самртан пољубац од живе природе.{S} Сутра ће их све земља покривати.</p> <p>Што |
| ињен био.{S} Ви и најтуђије народе себи присаједињавате, а овде један истоветни народ био је св |
| џбине и народа, који државну владу себи присваја, и који једну част народа од друге цепа, и нек |
| Турака.{S} Истина, понеки комадић земље присвајао је, но то више да Турцима очи заслепи, јер Ту |
| а и пређе деспоту, који јој њежно главу прислони, и к’о у некој сањарији неколико тренутака так |
| ају.{S} Ту је Облачина Раде и свита.{S} Присни и пријатељи поздрављају се.</p> <p>Јерина води д |
| <pb n="407" /> <p>Деспот Ђурађ на то не пристаје.</p> <p>Јеремија баш хоће да се одупре.</p> <p |
| промислити, паше веле.{S} Султан на то пристаје, и опет ће се сутра држати диван.</p> <p>— Поб |
| им благом, па вам све на част.</p> <p>— Пристајем, само да ми даш ријеч, честити пашо, да се мо |
| ијатељ.{S} Пристајеш ли на то?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Закунимо се свак по свом закону.</p |
| јатељу да не даш помоћи.</p> <p>— На то пристајем.</p> <p>— Но јошт нешто.{S} Ако ја умрем пре |
| еспота признајете.</p> <p>— Ми на то не пристајемо да место једног Бранковића другога за самцат |
| ја ћу се тога примити.{S} Дакле реците, пристајете ли ви сви уз моје господарство?</p> <p>Сви ј |
| тебе, да будеш мојој деци пријатељ.{S} Пристајеш ли на то?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Закуни |
| урци искрснути.{S} Жигмунд и војводе не пристају на прво ал’ град ћеду што пре освојити.{S} Так |
| ом и лукцем залажу.{S} Куварица Варвара пристала <pb n="543" /> је на све, што се изнесе из прв |
| мер узети, па зашто сте опет уз Турчина пристали.{S} За мене већ надежде нема, ал’ ви сте још м |
| дао, ако она неће уз то пријатељство да пристане, да ће са триста хиљада Турака дубље у Србију |
| } И на дивану он је султана привољео да пристане на <pb n="534" /> мир, који сад уживамо, и зат |
| олубац.</p> <p>Јаблановић од маха на то пристане, само Харалампији не иде све у главу.</p> <p>— |
| у милост прими.</p> <p>Исак-паша на то пристане, мислећи да ће ово лакше Вукоглији хака доћи.{ |
| овео, и постриже се, да ступи у мирније пристаниште жића.{S} Био је негда и ожењен, ал’ оста уд |
| подарство?</p> <p>Сви једногласно на то пристану.</p> <p>— Е добро — продужи Вук — а оно примам |
| е — да Турчином постанем.{S} Напослетку пристао би’ и на све, само на једно не, а то да не учин |
| чину власт.</p> <p>— На то ће Вук тешко пристати.</p> <p>Сад се изроди велики инат, патријарх и |
| надаље.</p> <p>— Наш краљ не може на то пристати да над мађарском војском други заповеда.{S} Ми |
| наследија одржите, цео ће народ уз вас пристати, Ђурђа ћете са тим лакше победити, снага ће се |
| на Бранковића немам већ узрока мрзити и пристрасна за њега наклоност далеко је од мене, но само |
| у здрави — и мирни, и да не дамо к њима приступа противничким властелин’ма сребрничког краја, к |
| ако може. </p> <p>Како Леонтије деспоту приступи, деспот шири -руке и у образ га пољуби, што му |
| ршеве с леђи заиђу, коњаници не могу им приступити, а они са још веће висине халакну напред, ба |
| и је сила од њега занавек раставила.{S} Присуствије Светислава њу је старим љубавним чуством на |
| ело да ју умалително гледају.{S} И сама присустност Марина тешка јој је била.{S} Она се у првој |
| i>... за њим целива Јерина и доглавници присутне свите.</p> <p>Сад калуђери започну жалосну пес |
| ноћ боље преспавала него пређашњу, ваша присутност улила ми је бодрост и тишину.{S} О, да ми са |
| ариотског.</p> <p>— Збогом, ђецо моја — притворним гласом то изрече и излази а Пајсије га прати |
| напоље излазила, кад замало ал’ она са притворним страхом утрчи да је неко плашило видела.{S} |
| едајмо одсад да опет добро буде — рекне притворно Мара.</p> <p>— Лако је теби; ал’ шта ћу ја са |
| а деспот без захтева Жигмунда не хтеде притећи и своју војску излагати.{S} Као што је искусан |
| х јунака, измешају се без реда, страшан притисак, по нагону једно друго гони у низу к обали, а |
| те главу деспотову, велика боља срце му притиска.</p> <p>Јерина, радознала, мира нема, рада би |
| а Стевана тешко је било, са свих страна притискавало га је лацманство, а у Грке није се могло п |
| акве уводе не увуку.</p> <p>Велика сила притискује, ’дегод се тко из града промоли, стреле на њ |
| ци нападати, а ни Жигмунда лакат нас не притискује.{S} Но ни ово неће дуго трајати.{S} Турци ка |
| ни ван падише не могу никуд ништ’, и те притискује више тешка владавина караманских валија, кој |
| Сад је куцнуо час, или — или.{S} Маџари притискују; Јеремија ће да преда град Турцима, ја идем |
| Завишу.{S} Но доцне је, Турци су га већ притисли.{S} Хусари одбију хатлије, ал’ опет нови навал |
| е, ал’ је већ доцне, сила их на кревету притисне, не могу се маћи, снажне руке их држе.{S} Врач |
| ере у њему — рече Харалампије.</p> <p>— Притиснуо га Жигмунд, који много треба, а можда је Ђура |
| друштву Маџара, да ти ја у крвавом боју притичем да отпаднеш од Турака и да успоставимо опет Ду |
| инити?{S} Рат је сумнителног изласка, а притом заклетву би нарушио, а нарушена клетва рђаво сље |
| ку пољубила, за њом Русна, за Русном је притрчала Милева, а за Милевом сви дворјани и дворкиње, |
| оња, и његови побочни, деспотове слуге, прихвате оседлане коње, а Јеремија, праћен, подиже се д |
| им подели.</p> <p>Тај налог Ферхад-паша прихвати, и одмах са великом свитом крене се пут манаст |
| >Деспот погледа на Леонтија, а Леонтије прихвати.</p> <p>— Помишља’ да је Ферхад-паша ’ришћанин |
| а то патријарх мало застане, а Новак му прихвати реч:</p> <p>— Треба за сваки случај овде да бу |
| мерености Стевановој.</p> <p>Драгаш реч прихвати:</p> <p>— Тек таковим начином можемо у овој оп |
| курице, те понуђа Ферхада.{S} Ферхад се прихваћа, а отац Радосав му помаже.</p> <p>Ферхад просл |
| p> <p>Пију на извору греха и зли демони прихваћају им душе.</p> <p>Пију војводе, као некадањи ј |
| оворе гола два срца.</p> <p>Ферхад-паша прича чудновате ствари, говори канда није турски паша, |
| дробно.</p> <p>Већ је ноћ, и једнако се прича.</p> <p>— А чије ће бити намијењено благо, — запи |
| о исто и остали.{S} Ферхад к наздравици прича.</p> <p>— Јадно је било моје ђетинство и младост. |
| јак велики град, да се у свијету о њем прича као о Новом Брду.{S} Није још усануло деспотово б |
| реч из деспота извадила.</p> <p>Деспот прича.</p> <pb n="506" /> <p>— Покрај зла има и нешто д |
| л’ је све то истина што се о Смедереву прича.</p> <p>Кантакузену доважају Дунавом и сувим убој |
| н спомен, као лјепи санак</l> <l> Да г’ причају младоме потомству</l> <l> Гласом моћним гусал’ |
| ар Облачина.</p> <p>У заносу душе своје причају си што су преживили борбе, опасности, више зла |
| Е добро, а ја ћу и једно и друго да вам причам — рече Петошко.</p> <p>— Када сам од калуђера ут |
| ми’ врата цариградски’.</l> <l>То ће с’ причат’ док је бјела свјета</l> <l>Како Србљи Грке побј |
| е!{S} После ћу вам у трапезарији о томе причати.</p> <p>Враћају се.</p> <p>Нитко ништ’ не говор |
| се примаћи не може, чуо сам о том много причати, то је право чудо — рече Јаблановић</p> <p>— Ос |
| деспот зидати град, о ком ће се у свету причати, и кад тај град падне, ужасно ће одјекнути у св |
| >Ферхад приђе распетију, стане, уздане, причести се и пољуби га.</p> <p>Радосав чека га с приче |
| у каже да ће на јутрење рано доћи да га причести.</p> <p>Радосав оде и врати се са хаљинама.{S} |
| ту бар Харалампије, да нас исповједи и причести — рече Јаблановић, нешто као шаљиво, лице му с |
| оноћи њега ће отац Радосав исповедити и причестити.</p> <p>Зором телали, чауши вичу, чује се и |
| адосавом, да се рад баш у божијем храму причестити.{S} Радосав је зачуђен.</p> <p>Радосав га оп |
| пречести, да јој буде све опроштено.{S} Причешће јој се по дрктајућој усни проспе; ваљда ће ју |
| и био увјек зао демон у народу, и твоје причешће тровало је народ.{S} Кад нијесам могао у народ |
| имио у трапезарији.</p> <p>Ферхад прими причешће, ту свету тајну, чистим срцем и душом, и канда |
| .{S} Но ево сад испијам овај пе’ар, као причешће, јер доиста јесмо огријешили душе.</p> <p>— Ка |
| бити тајна вечера, и пе’аром рујног као причешћем уливаћеду си бодрост духу, и крепост телу.</p |
| е и пољуби га.</p> <p>Радосав чека га с причешћем у руци, не исповеди га, исповест је примио у |
| пска под Душаном, већ у турским рукама, Приштина ће им, ако се не узбију, у руке пасти па ће се |
| јошт шта бити може, као негда Призрен, Приштина, Нови Пазар, Београд, сада Смедерево мора наро |
| ТИЦА СРПСКА, НОВИ САД</p> <p>ЈЕДИНСТВО, ПРИШТИНА</p> </div> <gap unit="graphic" /> <gap unit="f |
| ља с Турцима при реци Марици, Призрен и Приштина, Вукашина столица, нису од нападаја турског си |
| и већ су биле пуне Турака.{S} Призрен и Приштина, славна места српске славе, већ се са мунарама |
| Марица, где је Солун, где је Призрен и Приштина?{S} А шта ће јошт одсада настати?{S} Ионако ст |
| урчин јошт није знао где лежи Призрен и Приштина.{S} Да су ми сад оне младе године. — Затим мал |
| о ниси.</p> <pb n="357" /> <p>Призрен и Приштина, ви нисте већ могли српског господара сачувати |
| се задоцнити.{S} Турчину нек се упусти Приштина са окружним предјелима чак до Косова.{S} Косов |
| Гуслар се зове Грман.{S} Он је родом из Приштине.{S} У младости је био војник под царем Душаном |
| ила као млада у служби краља Вукашина у Приштини, тако ме је све једнако неко превиђење плашило |
| ј грех покајао сам се и на Св. Николу у Приштини, у цркви, велику сам свећу упалио.{S} Од тог д |
| и нека накнада за изгубљен Призрен, за Приштину, за Крушевац.{S} А Голубац, гњездо соколово, о |
| спашава ђевојке од црних Арапа, дође у Приштину, на огњиште бабино, и утре сузе удови и сироча |
| ри делби да ме Јеремија и Јаблановић не прјеваре, јер су силеџије, како би’ ја с њима као трећи |
| том добра не мисле.{S} Шта ће Србима да пркосе; шта нам хасни Београд, кад Срби Смедерево имаду |
| ева да градим да ми Угри из Београда не пркосе.{S} Да сазидам јак велики град, да се у свијету |
| ида град код Смедерева, да му Мађари не пркосе, нек сазида град, тај град ће бити и наш град, к |
| да је пост измишљен само калуђерима да пркоси, и зато и чекају да дође Петровдан, да св. Петар |
| скотског стражара мрцварили, да им даље пркоси.</p> <p>— Кратко је време, зором отпутовати мора |
| му на рамена, па очи орловске, проседа пркосно уковрчена коса, на великом челу зарезане му три |
| рст <pb n="540" /> распећа Спаситељева, пркрсти се и пољуби часни крст, да се увјерим да је хри |
| лађи, са братијама, знаш онако за какву прњаворку, па се прочупамо мало за косе и за браду, па |
| мало упаљеним очима, ишао је весело по прњавору и тако весело насићеном лако је било онде свој |
| {S} Згрешио је, био је <pb n="542" /> у прњавору на прелу, и као човек мало се рашћеретао, што |
| би’ си искушеније одлакшао, имао сам у прњавору једног доброг пријатеља, којег жена ми је све |
| се да се сутрадан врате.{S} Но овај дан пробаве у турском стану.</p> <p>Турци су их гостољубиво |
| г у њега нема.{S} Бије издалека јунака, пробија и штит и панцир.{S} Краљ Жигмунд донео је ту сп |
| ког стигне, кида му утробе, цеви главу пробијају.</p> <p>Јеремија зачуди се, тог у њега нема.{ |
| им руке одостраг.{S} Вежу им и ноге.{S} Пробуде се несретни младићи, отимају се, ал’ је већ доц |
| д сановни’ страшила.</p> <p>Кратак сан, пробуди се деспот, отвори очи, види Јерину, мушки понос |
| азарев.</p> <p>На последње Руснине речи пробуди се Милица из своји’ дубоки’ мисли и рекне Русин |
| говор.</p> <p>Док су Радосава будили, и пробудили, донде јошт могу коју прозборити.</p> <p>Ферх |
| једно два сата починуо ал’ после сам се пробудио и не мого’ више заспати.{S} Мисао ми је све на |
| подаље спавајући гости мораше се из сна пробудити.{S} Калуђер се сада у чуду нађе, и молио се у |
| а војска већ је у бојном реду, јурне на провале бедема.{S} Сам Жигмунд главом је ту, Розгоњи до |
| цу све куле порушене, у бедемима такови провали да се лако јуришати може, војници стубачки стој |
| зу са одабрани коњаници, да можеш одмах провалити их како за мном пођу.</p> <p>Јаблановић мисли |
| пењу се на бедеме, куљају кроз бедемску провалу, но буду опет преметнути.{S} Добри стари војниц |
| Јеси ли виђео то чудо, сијева као муња, проваљен штит, а лева страна ми засјевну.{S} Ако Турци |
| дост.{S} Онда су Турци у Душанову земљу проваљивали.{S} И ви бијасте онда ђеца и младићи.{S} Чу |
| Србин, и каиљ је са својима својски да проведе.</p> <p>Залажу се ваљано, па се већ и пе’ари хв |
| натраг врати, да своју старост у Ширасу проведе, онде где му његов брат Хафис и његова мила Зул |
| племена рођена.{S} Девојачко своје доба провела је на двору Душановом, у средини славе и велича |
| објед, и све спремно донесе се.</p> <p>Провели су обед у озбиљном говору, у ободравању, у нади |
| емена, и добри и зли, понајвише зли.{S} Провео је најлепши део свог века у крвавим борбама са Т |
| p> <p>То је онај отац Леонтије, који је провео младост под цар-Лазаром, у блеску негда сјајног |
| аде и прослови.</p> <p>— Тешке сам дане провео, Јерино.{S} Јеремија издаде Голубац Турцима, Мађ |
| т свога века у Светој Гори као пустиник провео.{S} Наука, честитост и смиреност беху главне црт |
| стелина, писао, и цео свој век је у том провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ он воле остати про |
| > <p>Тако се, дакле, и други дан весело провео и дубока ноћ је опет затекла частеће се госте.{S |
| вог лица и погледа.{S} Младост је бурно провео, и постриже се, да ступи у мирније пристаниште ж |
| поту оправи, и јави Исак-паши да иде да провиди војску.{S} Исак-паша ће донде и онако остати у |
| и ли се опет онамо у друштво вратио, да провидиш, зашто је дошао властелин Јеремија?{S} Он је н |
| ну опасност, а тако само из поверења им провирује сигурност.</p> <p>Сад су начисто, могу сасвим |
| дева, делија-девојка, за великим топом провирује, гледи, промерује, нишани.{S} Плане, задими с |
| е, недалеко од јеле, видела сам потајно провлачити се нешто црно.{S} Чини ми се као да сам и ма |
| царство обновило, па се и различне шале проводе.</p> <p>Гости и калуђери пију, но ни један у Бр |
| је сила све већма расла.</p> <p>Милица, проводећи у бриги своје дане, зебећи у срцу, чекала је |
| својим булама своје едемско хашиковање проводи.{S} Кад му се и то досади, а он ако не у кавану |
| лепше изберу, јер Турчин са лепом невом проводи ћеф.{S} И сиве соколове, увеџбане, морали су у |
| су и српски господари не једанпут време проводили.{S} Обала Мраморног мора била је пуна српски’ |
| ирку и певање.</p> <p>Тако су се обично проводили дани у двору.{S} Радост, весеље, игра, шала, |
| оптерећен, у Призрену, у царском двору, проводио је своје последње дане, а због разума и искуст |
| сваким, а особито са оцем Харалампијем проводио, и свашта је смешно казивао.{S} Грман је опет |
| е по њима јуначке игре, шаљиви мејдани, проводити могли.{S} Испод бедема тајна нека путања води |
| уђера.</p> <p>— Не треба шалу и подсмех проводити с оним људ’ма који се са светињом баве.{S} Ва |
| господа српска ту су се одмарала; ту се проводише српске јуначке шале, ту се каткад и по ’декој |
| и ко султана убија.{S} Мог она су Турци прогањали.{S} Кад је цар Лазар пао, на коме је остало, |
| да се после отклоњене опасности одма’ и прогласи и крунише Стеван за цара, али пре свега треба |
| а судим да би најбоље било да се Стефан прогласи одма’ за цара но да му се даду одма’ добри сав |
| ијеног цара Уроша себе за краља српског прогласио.{S} Он је с већом чашћу српске земље завладао |
| би се ти одма’ за владаоца српске земље прогласио.{S} Приврженика имаш свуда доста, а имаш и во |
| а Ђурђем бољма договори, првом приликом прогласити Ђурђа за независног српског господара.</p> < |
| стину рећи може.</p> <p>Тако је Петошко проглашен био за будалу, који тек ћаска да људе забавља |
| еспота-Стевана, Јаблановић је од Турака прогнат, мој гост, доста ће му бити и тридесет, а Харал |
| уђери моловали, па светитељи тек што не проговоре.{S} Велико распетије дивно је израђено, на ње |
| ети?</p> <p>— Славни и велики падиша, — проговори Бранковић — ми смо увидели да је засад срећа |
| <p>Петошко, видевши да се удалити мора проговори јошт као за збогом остај.</p> <p>— Е видим да |
| уњен, не може одмах да одговори, па тек проговори.</p> <p>— Повуци се мало ван, док се са војво |
| кињу с којом би што потајно и поверљиво проговорити могао; он је јошт дању приметио више служит |
| ’ би могли ми овде гдегод сакривени што проговорити без да нас ко примети?</p> <p>— Ево овде ма |
| ужди не помаже, па чека да један другог прогута.{S} Једанпут су ишла два курјака у лов, па су у |
| а, обвија се као змија, да га стегне, и прогута.</p> <p>Но дивни синци вредних родитеља, који с |
| 3" /> трпио, ал морао сам као други све прогутати.{S} Е да је био у мојој власти, кожу би’ му о |
| ако се с Турцима здружиш, земљу ћеду ти прогутати, отворићеш им градске двери, тражиће султан п |
| ст, ал’ управо да ти рекнем, хоће да га прода — рече шапутајућим гласом Харалампије, и преврн’о |
| посла; идем у Турке.{S} Онде ћу најпре продавати бузу, па кисело млеко, па кад стечем коју пар |
| кне, не може из своје руке ни давати ни продавати.{S} Он је сад само подлога Јеремије, а кад се |
| да знак да је ствар свршена, куповина и продаја Голупца уговорена.</p> <p>— Ја се клањам свевиш |
| рчити се, да одржи бабине баштине, и да продаје дичну дијецу за јањичаре.{S} Кад је тако, како |
| дати, то је скоро свеједно, но каква је продаје цјена.</p> <p>— Ја већ на дивану изреко’, сто и |
| та ћемо онда?{S} Град се на вересију не продаје, кад једаред предам град, онда је деспоту и Жиг |
| дошли, да се царска српска кћи Турчину продаје?{S} То нисам мислио никад доживети — рекне љути |
| ији, ил’ имате још правих делбеника при продаји.</p> <p>— Ту је у деоби и војвода Јаблановић, и |
| ко хиљадама робља српска воду у Скопље, продају их као стоку.{S} Ражали се срце у Марка, и купи |
| е да одјек даду.{S} Војници не знаду за продају Голупца.{S} Они држе да за Србију Голубац бране |
| рам човечанства.{S} Људе, кришћане Србе продају као робу.{S} Вера изгубљена, стид од варварства |
| , некадању славу Неманића, а да на тргу продају дивне синке и ћерке Србије, у сласт и корист не |
| ска копита погази, и као робље у Скопљу продају.{S} И он ће сам, вели, прво и последње своје де |
| Да је од њих зависило, за мало бакшиша продали би били Вуку и двор и царство.</p> <p>Један од |
| код нашијех у свијету живљет, сем да си продам и душу и тјело.{S} И доиста хтјеше ме један влас |
| арод.{S} Народ је збуњен, држи да си ти продао Мачву и Београд, јако ти је киван, шта зна пук з |
| о противсловити, јер не само да је душу продао већ и тело му је у рукама Ферхад-паше, и сад се |
| ује Турчина, тог сатану ком је већ душу продао.</p> <p>Лошонци из сатаниног грла сипа ватру на |
| ву и Београд.{S} Рашта не би ти Голубац продао, ако га баш узмораш испустити, па да се подјелим |
| Ферхад га је разумео.</p> <p>— Предати, продати, то је скоро свеједно, но каква је продаје цјен |
| но Јаблановић.</p> <p>— Не предати, већ продати — примети Харалампије.</p> <p>— Е добро, тко ће |
| де, у Угарској толике баштине, цјена за продату Мачву и Београд.{S} Рашта не би ти Голубац прод |
| док је Србије, Турци не могу у Мађарску продерати.{S} Но тешко оном, преко чији’ леђа се други |
| и побојаше се.{S} Још за живота деспота продераше до Крушевца и све попљенише; а сад, тек што с |
| како виде јездеће, Јеремију и бимбашу, продере се <pb n="462" /> чауш, звекну таламбаси, а Јер |
| <p>Розгоњија јуриша, ал’ још не може да продере.{S} Јеремија и Јаблановић још се јако одапиру.{ |
| једно кругље из пушке пљесне у штит, и продере га, прође измеђ леве сисе и савијеног лакта, кр |
| дзив је умирајућих рањеника.{S} Лошонци продире к својима.{S} Ту је на једном броду и Цецилија, |
| има да нам не упадају у Србију, и да не продиру у Поморавље, јер би нам ту могли ударац нанети. |
| у сени, суначни зраци му кроз облак не продиру.{S} Јадни Београде, шта си дочекао.{S} Деспот С |
| лонуо, страсти људске преко законитости продиру, па у толикој забуни и само свештенство је уско |
| ачинила, да христијанству зрак сунца не продре.{S} Једрене је корен турства, силан дивљи корен, |
| пресечен од своје војске, странпутицом продре до манастира Богородице, и наиђу на малу турску |
| гарске границе намеравали у срце Србије продрети, Вук је пре Турака једну добро укрепљену тачку |
| није ником остао дужан, но сваког је за продрзљиву шалу намирио.{S} Но баш зато смех и увесељењ |
| гледи на Мађарску, Сибињ, и оданђе амо продријети се не може, тај град мора Србију чувати.</p> |
| стављају и пљачку и живот, ретко ће тко продрти да донесе гласа о покољу у Београд.{S} Сад Турц |
| релазак штитио, и јошт Турци не могу да продру, пушкари тако су понамештани да им Турци наудити |
| лица, да би своје мнење бољма изразила, продужи мало ћутање, и посадив се под једну грану, где |
| е душманин?</p> <p>— Да, то је истина — продужи Новак — није се онда питало, колико ји има, па |
| </p> <p>— Када сам од калуђера утекао — продужи Петошко — мотао сам се тамо-амо, и то у незгодн |
| /p> <p>— Чекај, ниси ме још преслушао — продужи лукави Харалампије. — Кад кнезови код вас буду, |
| асно на то пристану.</p> <p>— Е добро — продужи Вук — а оно примам ја од вас тај предлог и чини |
| p>— Бог ми ово неће опростити — па онда продужи:</p> <p>— Истина, онда су Турци из Србије млого |
| прословио, а Марко погледнувши на Ђурђа продужи:</p> <p>— Ти си још младић.{S} Тебе је бог крас |
| ојој ђеци чинио. — Мало затим замишљена продужи:</p> <p>— Чудо што се ти Бранковићи уздигоше и |
| љи да почива, па да свој разговор сутра продужи.</p> <p>Отац Леонтије са оцем Харалампијем на ј |
| повиче:</p> <p>— Јеремија.</p> <p>Ђурађ продужи.</p> <p>— Да, Јеремија, њега овде на свјетовању |
| стане пред краљем.</p> <p>Деспот говор продужи.</p> <p>— Ево ти, краљу, кључи Београда, прими |
| свих српских земаља“.</p> <p>Ђурађ опет продужи.</p> <p>— Ево [се] заклињем Богом, распетим Ису |
| још Мађари смиловали, не би л’ још рок продужили, но што учинити нису били каиљ.{S} Голубац сп |
| о стола, а до њега Јерина.{S} Деспот ће продужити, а деспотовица укочено гледи му у зенице, усн |
| а се Нићифор спреми, па онда ћемо говор продужити.</p> <p>Јерина изиђе, а деспот по дворани шећ |
| е из пушке пљесне у штит, и продере га, прође измеђ леве сисе и савијеног лакта, кругље силно, |
| Зулејке, па и моја радост већ прође!{S} Прође ме већ и жеља лова.{S} Нашто ми, дакле, и спомен |
| је готова, тек форме ради кроз диван да прође.</p> <p>Тако је то лако преко дивана прешло, наро |
| а могу лакше град опасати.{S} Лошонција прође на другу обалу, и на четоклацима довезе сву спрем |
| арског мрака изиђе.</p> <p>Већ два дана прође, а деспот још не показује намере куд је даље рад |
| нит’ страха нит’ користи.</p> <p>Но не прође година две, а Мађари ударе на Бајазита.{S} Још се |
| амо брже с њом, да је та жалост што пре прође.</p> <p>Милева је последњи пут била у српске хаљи |
| апи покварили.</p> <p>Тај дан у почивки прође.</p> <p>Сутрадан дође деспот и Облачина Раде.</p> |
| ог натоварио.</p> <p>— Само сад ово нек прође, па ти богат манастир не гине.{S} Сад да видим кн |
| да на Влашку удари.</p> <p>У чекању том прође и неколико дана.</p> <p>Кад наједанпут, врате се |
| већ моје Зулејке, па и моја радост већ прође!{S} Прође ме већ и жеља лова.{S} Нашто ми, дакле, |
| граду о српској побједи.</l> <l>Кад ноћ прође, а зора настаде</l> <l>И кад помоћ нова Срб’ма ст |
| у три ране, поглед мрк, да ти кроз душу прође, на рукама миш’це силне, испупчене, могао би их с |
| .</p> <p>— Дај ми чашу вина да ме страх прође — рекне као из шале калуђер.</p> <p>Јула га послу |
| т’ је сабља вазда сјевајућа...?</l> <l>Прође слава, а пјевцима оста —</l> <l>Један спомен, као |
| живот је мом подобан, но гледаћу да не прођем као он, но да моје душмане сатрем.</p> <p>Овако |
| жу.</p> <p>И тако неколико смутних дана прођу.</p> <p>Светислав је у највећој борби душе одбор |
| зили, вране, како стрвину ждеру, аждаја прождире децу, како му се змије око њега заплећу.</p> < |
| д народ држи да има два душмана који га прождиру, Турчина и Маџара, а додуше њешто и право има, |
| који је зеца у зуби држао хтео га је и прождрти, јер га је он сам дочепао; други курјак не да |
| разбибрига у невеселом манастиру, и што проживи, то јој је све.{S} И млађи су волели оца Теофан |
| поткрепе.{S} У полноћ дигоше се да коју прозборе, Раде је у свему десна рука деспота.</p> <p>Уб |
| иједаш — одговори Ферхад-паша.</p> <p>— Прозбори ти, вјерни слуго Реџеп-пашо — прослови падиша. |
| p> <p>Султан промери оком поклисара, па прозбори.</p> <p>— Чујеш, робе, примам Голубац из руке |
| баци поглед на прозор, па на другове, и прозбори.</p> <p>— Ево Мађара, дошли су да добију Голуб |
| реда свом војводи.</p> <p>Краљ устане и прозбори.</p> <pb n="395" /> <p>— Витешка лозо Немањића |
| <pb n="415" /> састанак, с тобом нешто прозборити жели, примиће те као јунака.{S} Ево ти писма |
| дили, и пробудили, донде јошт могу коју прозборити.</p> <p>Ферхад-паша отпасује сабљу димишћију |
| и одма’ их дворјани и слуге међу собом прозову: „црним“ и „црвеним“ калуђером.{S} Где су млоге |
| тују се.</p> <p>Јеремија баци поглед на прозор, па на другове, и прозбори.</p> <p>— Ево Мађара, |
| нске стране.</p> <p>Деспот погледа кроз прозор.</p> <p>— Јест, то је војска, мађарска војска, н |
| д пређеш мимо харема, бациш око на мали прозор, а ти видиш два милостива а четири несташна ока, |
| и то треба на ум узети, кад бисмо онде проиграли и вратили се насакаћени кући, без Голупца, шт |
| којега речи, у Милици, двоструко чуство произведу.</p> <p>Како ће да помисли добро?{S} Ако буде |
| ог калуђера гледала, и то је општи смех произвело.</p> <p>Но и сам црвени калуђер био је предме |
| да са својима може што противу деспота произвести, јер се влада Стеванова укрепила.</p> <p>Ђур |
| > <p>Но каковим начином ће се овај план произвести?</p> <p>Сулејман је оставио да се Милици одм |
| ма по себи слаба, нити може за Вука што произвести, па нашој се приљубила.</p> <p>— Шта ради, ш |
| ш, па сам се дао лако и за дворску луду произвести, премда је онде већи’ луда од мене било.{S} |
| сваку животињу, дрво и чокот.{S} Чокот производи грожђе, а ово нам даје вино, пиће едемско, ко |
| еупутно понашање према кнезу Стефану не произилази из недостатка учтивости, но из његове ватрен |
| весеље, игра, шала, једно је из другог произилазило.{S} Царица, откако је цар на Косову, у све |
| астире, јер оданде је могло добро и зло произићи, а о Радосаву се увек добро говорило.{S} Ферха |
| убив.{S} Од старе властелинске породице произишав, носио је на себи печат неке великашима сродн |
| е бити.{S} Комити Циљски су силни били, произлазе од крви краљевских кнегиња, а Улрикова сестра |
| е, обојици у зеницу гледи, извади испод проја крст, пољуби га и покаже.</p> <pb n="486" /> <p>— |
| под Високом.{S} Кад је из града изишао, пројурио је кроз танке редове мађарских стражара, и док |
| твој биће ми аманет твога јунаштва.{S} Проклет био, ако се не будем по твојим реч’ма владао.</ |
| војске.</p> <p>Но Ђурађ, као да је већ проклет, саме је демоне са собом повукао, навукао је на |
| занавек одузеше, а оно морам и онај час проклети, у ком сам се родио.</p> <pb n="367" /> <p>— Н |
| е је тако и нестати.{S} На нами је нека проклетиња.{S} Матица је давно из наших ројева ишчезла. |
| радили и аргатовали у зноју лица свог и проклињали Јерину што им и последње јајце из куће узе, |
| вим чуствима као буром усколебано море, проклињао је онај час када се родио, кад је Милеву види |
| час када се родио, кад је Милеву видио, проклињао је људе, који не допуштају двама љубећим се с |
| а ради Ђурађ у Гургусовцу?</p> <p>Чами, проклиње, освету смишља.</p> <p>Његова гордост је пониж |
| да откинуте од својих до века чаме, да проклињу свој рођендан.</p> <p>Ферхад-паша, Исак-паша т |
| ке слободе.{S} Слободни синови Шумадије проклињу међ својима горама оног, који Турчина наводи; |
| о и за наше потомке побринути да нас не проклињу да смо им само земаљски неред после себе остав |
| несложна.{S} Још за време Мрњавчевићах проклицала је та неслога.{S} Косово поље позвало је на |
| удала као што је тај био код Турчина би прокопсао, јер они такве будале воледу.</p> <p>Ту сад Ф |
| сати ударило.{S} Ту већ није могао дуже прокопсати.{S} За њега би боље било да се сад опет друг |
| ам да поред вас ни као луд ни као мудар прокопсати не могу.{S} Пре тога доста сам се по свету л |
| ђаури поред овакови’ делија не могу да прокопшу“.{S} И доиста, такви су то јунаци били, да им |
| нови гости.{S} Стари војвода Драгаш од Прокупља имао је доћи са својом породицом.</p> <milesto |
| царском двору, кад пак на свом двору у Прокупљу.</p> <p>— Добру срећу донео сам, светла царице |
| ави почивати ван свог дома.</p> <p>Дани пролазе ал’ и темељ граду је готов.{S} Сваки дан види с |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пролазе дани и недеље.{S} Деспот иде у народ, теши га, |
| сао.{S} Са свију страна видимо тамо-амо пролазеће калуђере и посленике.{S} У намастиру је погла |
| и — рекне Ђурађ показав прстом на једно пролазеће одељење-војничко.</p> <p>— То су вашег завича |
| , ту се десило.</p> <p>По турском стану пролазећи рекао би да је српска војска језгро Турчину.< |
| шавају се велике мисли, тешке бриге.{S} Пролази планине, преко жубореће потоке, обилате виногра |
| може путник проћи.{S} Ал’ путник слабо пролази, сватко мора на кулук.</p> <p>И кад се све то д |
| лежао је пашин двор.{S} Онуда сам често пролазио.{S} Кроз пенџерић буле су извиривале.{S} Међу |
| овест Ферхад-паше.</p> <p>Тишина, да се пролет муве чује, баш мртва тишина.{S} Нешто свечано из |
| ку, ’де би требало град градити.{S} Туд пролетише орлови, заставе римских легијона, ту су остац |
| иге разабрала.{S} Вече је било красно и пролетне красоте пуно.</p> <p>Милица се од средњег века |
| /p> <p>Кад су били младићи, као ђурђиц, пролетно цвеће, ископали су им очи.{S} Кад се у мравку, |
| скају ван, у самом манастиру се већ крв пролива, Турци које потучени, које избачени, калуђери м |
| Стевана дичан.{S} Већ се жалост у сузе пролива, деспот и Јерина устану, да се знак да се разиђ |
| би више мира имали, но сваки дан се крв проливала.{S} Ионако је султан мрзио деспота; сад, кад |
| су моји <pb n="343" /> Срби за вас крв проливали.{S} Неке чрезвичајне и изванредне околности, |
| Татарима, Мађарима, са својим браћама, проливао је и своју и сродну свог народа крв.{S} И до к |
| битке, ’де вас нема; крв без престанка проливате, па гле чуда, јошт вас доста има.{S} Колико в |
| ца душманин био.{S} Мог оца душмана крв проливати морам, но опет волијем мој народ и хришћане н |
| му већ једаред на срце канути због њега проливена српска крв, па смисли други пут предузети.</p |
| ујака му Високог Стевана, ’де се српска проливена крв пушила на гаришту Душанове земље.{S} Па к |
| ле толико нанешени невоља, после толико проливене невине крви, је л’ могуће да све то без кашти |
| колико су јуриша одбили, колико је крви проливено, а Ново Брдо још не мисли на предају.{S} Зар |
| шља, могло је штошта боље бити, а да не пролије толику невину крв.</p> <p>Тако путујући, доћи ћ |
| } Обе војске се сразе.{S} Крви се млого пролије, и то највише братске.{S} Ту се Србин поред Тур |
| су му постали вјерне слуте савезници, и пролијевали крв код Ангоре против Татара.{S} Како би би |
| о’ да у Турчину пријатеља није.{S} Зато пролијевао сам посље турску крв, и накан сам против Тур |
| и накан сам против Турчина и своју крв пролијевати.{S} Ти си, краљу, силан, сво хришћанство на |
| на одбрану народа, и да с њим никад не пролијеш српску крв. — С тим пружи мач Ђурђу, који се с |
| звали, ’де су крволоци млогу српску крв пролили.</p> <pb n="393" /> <p>Ту је краљ Жигмунд на ко |
| рпски владари са Мађарима, колико се ту пролило српске крви.{S} Па Београд, који се сад скора п |
| о у народу роди.{S} Брат је братску крв пролио, и оскврнила светиња братске љубави.{S} Зло се п |
| би дасмо Турчину нашу снагу, да одјача, пролисмо толику братску крв.{S} Не једна је српска мајк |
| и веру ти тврду дајем да он српску крв пролити неће.{S} Ја сам мусулман, па као миш’ца коранов |
| о је и то да деспот сродну и невину крв пролити неће, ал’ и то добро зна да Гргуровим синовима |
| , с војском, јер су већ и куле и капије проломљене <pb n="463" /> од силнијех топова што их Угр |
| ослепљени, хватали смо најближе оружје, прољевали смо крв своју и нашег народа.{S} У борби дасм |
| /p> <p>Бајазит није хтео згодну прилику промашити.{S} Њему је јошт Влашка сметала, па онда на М |
| рим шта ће бити.</p> <p>— Ако се какова промена с нами и догоди, немој нас оставити, оче!{S} Ти |
| м докучити могао, држим да ће се велика промена догодити.</p> <p>— Но баш да се збуде та Милеви |
| бав је још ту била, али на њој приметна промена о будућности сумњу му уливаше.</p> <p>Шта је са |
| ажена Тамерлана служити.{S} Чудна среће промена.{S} Но Срби издржали су последње нападаје Татар |
| л’ он се само насмеја.</p> <p>— Ако сад промене буде, кога ћеш се ти онда држати?</p> <p>— Стев |
| Леонтије био је једини на коме никакве промене приметити није било; он је одвећ озбиљан био, и |
| радости или од жалости.</p> <p>Да чудне промене судбе!</p> <p>Светислав у свом детинству срећан |
| от, ал’ ту треба јошт који игуман да се промене.</p> <p>У другој мањој трапезарији ручају остал |
| Хвала богу, ту је господар Ђурађ, биће промене, ваљда ћемо се опростити од женских лакрдија.</ |
| буле се смеју.{S} Сад се и у мени нарав промени.{S} Место љубави постане освета.{S} Но, како ћу |
| Турчин иште, ал’ није му ништа о њеној промени и о материној намери говорила.{S} Штавише, она |
| ада је Милица долазеће госте приметила, променила се у лицу, те као препанута чекала је да чује |
| .{S} Сам један патријарх није се у лицу променио, но није ни негодовао, јер млого више стрпљења |
| има налази се подоста, који су на сваку промену научени, само да им добро буде, да се у висину |
| ане с Милевом.{S} Примети на њој велику промену.{S} Она му исповеди шта Турчин иште, ал’ није м |
| н сиромах с њом, и својом мрсном софром променуо.{S} Но пре нег’ што ћеду поседати, очита молит |
| овде у мом двору? — рече Милица са мало промењеним гласом.</p> <p>Патријарх благослови најпре М |
| вршити што је намеран чинити, и збиљски промера све прилике и неприлике.</p> </div> <div type=" |
| равом Турчину.</p> <p>Ферхад га гледа и промери, па прослови.</p> <pb n="452" /> <p>— Доста смо |
| мере га, не би л’ крочио.</p> <p>Султан промери оком поклисара, па прозбори.</p> <p>— Чујеш, ро |
| јка, за великим топом провирује, гледи, промерује, нишани.{S} Плане, задими се, а најјача кула |
| ад боље — ето тако се цео овај наш свет промеће.</p> <p>Ово је било као одговор посмешљивом дво |
| у к Марку да му госте објаве, а он мало промислив се рекне: „Могу доћи“.</p> <p>Међу Турцима, М |
| је л’ што у ствари?</p> <p>Деспот мало промислив одговара.</p> <p>— Јесам, ал’ то јошт није ба |
| овима уписана је.</p> <p>Треба се о том промислити, паше веле.{S} Султан на то пристаје, и опет |
| а деспот по дворани шеће се горе-доле, промишља, како ће све то извршити што је намеран чинити |
| ref target="#SRP18590_N3" /> остаде сам промишља, ал’ кратко је време мислити се.{S} Бојати му |
| и л’ задовољан?</p> <p>Харалампије мало промишља.</p> <p>— Јесам — рече.</p> <p>— Је с’ ли ти з |
| и корист необузданом Турчину.{S} Деспот промишља, могло је штошта боље бити, а да не пролије то |
| да задржиш оно што имаш. </p> <p>Деспот промишља.</p> <p>— Јеси л’ кадар све то израдити без да |
| ампије легне и заспи.</p> <p>Ферхад још промишља о судби човека и народа, па и он пређе у покој |
| им се оданде никуд не да.</p> <p>Ђурађ промишљајући да Јеремији да за право, но ко ће их чуват |
| {S} Сад иди, остави ме мало на миру, да промишљам у овој обитељи шта сам досад чинио, шта ћу од |
| овјек на све заборави.</p> <p>Ферхад га промјери оком, једва се може уздржати да га погледом не |
| сила притискује, ’дегод се тко из града промоли, стреле на њ лете.{S} Завише стрелци нису обичн |
| оси руке дивног деспота.{S} Ђурађ нешто промрмља, — <hi>прави светац, прости</hi>... за њим цел |
| што рекнеш, то је у твојој часној глави промудрено, ваљано.{S} Сад нећеду Турци нападати, а ни |
| ћу.</p> <p>Јерина гледи му у очи, да му пронађе душе зрак, да га поткрепи.</p> <p>— Доћи ћеду т |
| <p>Деспот је задовољан што је Леонтије проникао у његову душу, а сад јошт је радознал како је |
| оред сви’ својих мудрих мера не може да проникне кроз дворске интриге, и да дух клонут уздигне. |
| знати, ал види наборано чело у деспота, прониче му у срце, зна да му почивке треба.{S} Деспот м |
| и један међу твојима који у срце човека проничеш и знаш му мелема дати.</p> <p>Хасан улазећи ре |
| Ђурађ Бранковић је дерао, кад која кућа пропада, свак себи вуче.{S} Србија се једнако смањује, |
| , како народ.</p> <p>— Знаш како је кад пропада царство.{S} Бранковић Ђурађ, који се одеспотио, |
| о, већ не зна ни сам чији је.{S} Кад се пропада, нек пропада.{S} Но и то ти се морам исповједит |
| ни сам чији је.{S} Кад се пропада, нек пропада.{S} Но и то ти се морам исповједити, честити па |
| је, видиш како је тешко деспотом бити у пропадајућем народу.{S} Што сам ишао за деспотством, не |
| ш о њем бригу водио, кад су толики бољи пропадали.</p> <p>— А није л’ га Милева султану собом п |
| могли Турци дознати, па човек на правди пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда могу ти ре |
| ји су се већ и потурчили, па како да не пропадне народ.{S} Ја с моје стране, никад нећу престат |
| ве шиљао, да зло предупредиш и народ не пропадне.</p> <p>— Зна ли султан све то што ми ти сад р |
| апљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћемо да не пропаднемо.</p> <p>Дес |
| с њим пропаднем.{S} Но гледаћемо да не пропаднемо.</p> <p>Деспот изрече, на Леонтија озбиљно п |
| таје жртве, боље нег’ да јединим ударом пропаднемо.</p> <p>— Што вас бојазан мучи, да је римпап |
| ну наде у Смедерево, да још Србија није пропала, и пропасти неће, ако сви њени синци приону да |
| шати.{S} Нек се зна да Србија јошт није пропала. </p> <p>Јерина се станила, она је опет гостољу |
| и кнезови, нек виде да Србија још није пропала, да Србин јошт није сироче, да има оца и мајку. |
| Помисли само да нам је војска на Косову пропала, Вук нас напаствује, а Бајазит, поред све наше |
| ре, издаде нас Вук Бранковић.{S} Све је пропало.{S} Но дајте нам да седнемо и да се мало поткре |
| вог права насљедија.{S} Насљедије је то пропало са оним буздованом који је младог цара Уроша уб |
| да си хришћанин.</p> <p>— Јок, шта ћу у пропалом царству, па још кад се сјећам како су се већ о |
| мао је будалу?{S} Онда није чудо што је пропао на Косову.</p> <p>— Е да знаш, код нас је нешто |
| е ни владар слободан.{S} За народ, ма и пропао, то ми је бар исцјеленије моје душе.</p> <p>Тек |
| {S} Лаком на благо, ал’ још лакомији на пропаст деспота, је л’ добро учинио, што није одмах и н |
| од Турака опасан, чека се само коначна пропаст Србије, па је онда и Цариграду куцнуо час.{S} П |
| е, видио је да је куцнуо час, да почиње пропаст народа.</p> <p>Петошко је оставио изненада двор |
| /p> <p>Патријарх, предвидећи неизбежиму пропаст, овако закључи савет:</p> <p>— Видим да је наро |
| одом троје четворо владају, Србија мора пропасти, јер ту процвати се не да.{S} Кад је њих више |
| у шесторо на коњу на једнога, овај мора пропасти.{S} Непријатеља треба гдегод на згодно место д |
| .{S} Тако кривудајућа се стаза народ од пропасти спасу води.</p> <p>Јерина све сврши са Нићифор |
| b n="446" /> <p>— Пеки, ви ђаури морате пропасти, кад се не можете међу собом ни у куповини под |
| па сад ако он не заузме кормило, све ће пропасти.{S} И то све неће да увиде Миличини саветници. |
| вању, у нади.</p> <p>— Јошт Србија неће пропасти ако сте људи — рече одушевљено Ферхад.</p> <p> |
| ране да их штитимо, јер само преко наше пропасти могу Турци к њима, а овамо морамо да се браним |
| медерево, да још Србија није пропала, и пропасти неће, ако сви њени синци приону да је спасу, с |
| нег’ тамо ићи.</p> <p>— Овако ћемо сви пропасти.</p> <p>— Не има се куде.</p> <p>На лицу војво |
| сподарства јер женске страсти хитрије к пропасти воде.{S} Напослетку још и ово вам кажем.{S} Ме |
| риђа брада све се тресута.</p> <p>То је пропис, па мора читати ма какав гост ту био.{S} Па и иг |
| ун калуђера.{S} Архимандрит је прави по пропису калуђер, па се и на потчињенима виђело неко осо |
| убави, какову нам спаситељ Исус Христос прописује.{S} Ал’ на жалост није тако.{S} Грци нису иск |
| насији засео, то је што је рад да чује, пропита, како народ у овим крајевима живи, да л’ му је |
| елохранитељи, да краља дочека, и у град пропрати.</p> <p>Жигмунд на челу.{S} На глави му крунис |
| удимо,<pb n="422" /> већ га тако налако пропусти — примети Јаблановић.</p> <p>— Ја ти реко’, у |
| Вјере ми, тај Ђурађ није паметан што те пропустио, ил’ баш си ти луде среће.{S} Да сам ја као о |
| соким Дечанима ослепити, могао сам их и пропустити, па ме деспот није ни завладичио што сам већ |
| Марко оцу му непријатељ био, није могао пропустити да не види Марка, кад га и душман као пријат |
| ечи не би налазили за узрок ову прилику пропустити, да им деспот јошт ово не додаде:</p> <p>— И |
| е шкодити негдашњем јунаку код Искре, и пропустиће јогунастог властелина Јеремију.</p> <p>Јерем |
| , Јаблановић и Харалампије остаће да се проразговоре код пуних пе’ара.</p> <p>Одлазак Јеремијин |
| семе, из ког је грана турства у Европи прорасла, која је својим листима сјенку начинила, да хр |
| адак нек покаже да је из доброг корјена прорастјео.{S} И ја сам издајица, ако је Вук то.{S} Пок |
| јаруге, и у мисли си бележи.{S} Већ је прорачунао одока какав ће то град бити, за колико војск |
| ненадили.{S} И та војска је била сасвим прорешетана.{S} Многи су живот изгубили од сабље турске |
| о ко међу вами у себи осећа већу снагу, прориче си већу срећу за спас народа, ја ћу му место мо |
| па младе жене.</p> <pb n="455" /> <p>— Пророк се за нас побринуо да нам све мора говети, било |
| изненада што паметно изрекну, мисле да пророк из њи’ говори.{S} Код њи’ сам одма’ у почетку до |
| вас примам.{S} Алах је велики, и његов пророк.{S} Велика је моја сила.{S} Сви ћете бити моја р |
| аре, као и код вас, па све то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте покидани.{S} Ал’ оставим |
| онђе патио се.{S} Овђе један бог, један пророк, један падиша, а ми његови већили већ на овом св |
| е голубове с њом стрељати; голуб је мог пророка Мухамеда птица која чистом љубави дише; не дира |
| то доцније.{S} Видиш шта чини Коран мог пророка, колико већ има и од вас у нашем јату.{S} Зато |
| тивши се за браду, позивље се на бога и Пророка, да ће реч одржати.</p> <pb n="344" /> <p>После |
| силном султану.</p> <p>— Ал’, бога ти и пророка, кажи ми искрено, да л’ те срце заболе кад се о |
| p> <p>— Сад је већ свеједно; они су сад пророкова деца — одговори Хасан.</p> <p>Змај-Облачић од |
| од истока, које никад не заходи, сабљо Пророкова, премудрости божја, неизмерне милости, ето ти |
| е, освојите свијет, и покорите га вјери пророковој.{S} Тко неће, нек буде посјечен, ил’ вјечито |
| ба ту красну птицу уловити да и теби, и пророку служи.{S} Треба то знати да кад који ђаур чију |
| м богу, који је Алах, и његовом свијецу пророку Мухамеду, што сам се удостојио великом падиши п |
| да се срећно оконча.</p> <p>После ови’ пророчески’ речи престао је говорити патријарх, а и Нов |
| сну долазе ми Гргурови синови, слијепи, просе <pb n="389" /> у ме милостиња.{S} Огрјешио сам се |
| трошку не може војске држати, мораду да просе новац у римпапе, који кад им да, обвеже их да лац |
| рци пали му на рамена, па очи орловске, проседа пркосно уковрчена коса, на великом челу зарезан |
| о би, та прса сабља не може просећи.{S} Проседи брци пали му на рамена, па очи орловске, просед |
| упчила, рекао би, та прса сабља не може просећи.{S} Проседи брци пали му на рамена, па очи орло |
| се на пут крене са силним богатством да проси Милеву за Бајазита, Лазареву кћер за Муратова син |
| се глас да је турски посланик дошао да проси Милеву.{S} Она је то сама својим дворским другари |
| двору о том шушкало да је Јусуф био да проси Милеву за Бајазита.{S} Дође то до ушију Светислав |
| ?</p> <p>То је Јусуф, који ће Милеву да проси.</p> <p>Јусуф је са великом свитом овамо стигао, |
| ће навести и Жигмунда да у падише мира проси, ил’ ако не усхте, а наша војска навали и сам дес |
| ај који има право на штогод, тај нек не проси, но нек иште.{S} Просјаштво је за хромог и кљасто |
| а, ил’ против обојице.</p> <p>— Ал’ мир проси и Вукогли и Жигмунд.{S} Вукогли обриче и харач, с |
| колови!</l> <l>Грчки царе милост од нас проси,</l> <l>Милост свјечи роду јуначкоме</l> <l>До ми |
| леде, та ионако се све говори да Милеву проси.</p> <p>— Бога ти, то су сплетке.{S} Та није полу |
| лепци гуслама дозивају.{S} Један слепац проси милостињу жалосном песмом.{S} Једно се тужи што ј |
| Голубац не купе.{S} Подари Јеремији као просијаку тај новац, вратићеду то ђаури.{S} Кад имаш Го |
| г бегунца нема.{S} Сва околна сиротиња, просијаци овамо долазе и наране се.{S} Недељом и празни |
| а сте нас чинили просијацима; а кад смо просијаци, сад нас правите господом.{S} Господство је з |
| да будемо господа, онда сте нас чинили просијацима; а кад смо просијаци, сад нас правите госпо |
| тне.{S} Но још не рјече ми какав мир да просим.</p> <p>— Да се султану покориш.</p> <p>— Ха, да |
| од царице ради; да видимо, шта ће Јусуф просиоц испословати.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| стура, краља Вукашина син, да иде хљеба просити — код зета кнеза Лазара! — одговори горким осме |
| огод, тај нек не проси, но нек иште.{S} Просјаштво је за хромог и кљастог, који ништа нема, а н |
| х Пахомије да такве књиге уресом дивним прослави, него ли архипастир са распуђеним овцима.</p> |
| о, па тада млад још кнез Лазар, како се прославио против босанског бана.{S} И ја сам још онда м |
| брат Хафиз познавао био, како би га био прославио!{S} Његово име увијено би било у песмама, у р |
| доста српски’ јунака који ће српско име прославити.</p> <p>После ових речи Новак једну чашу исп |
| војвода, који се под царем Душаном тако прославише? — рече Милица.</p> <p>— Где су она времена |
| јунака, који су стреле на Солун бацали, прослављени преко морја, саградили су си мали дом, мало |
| } Кад је осетио да је већ пред гостима, прослови:</p> <p>— Добродошли, бани и властели, војводе |
| <p>Деспот неколико тренутака замишљен, прослови.</p> <p>— О твом пријатељству сам увјерен, о т |
| S} Зборите, шта би ваљало сад чинити, — прослови ти, Ферхад-пашо.</p> <p>— Бацили смо у Дунав М |
| >— Суди, честити пашо, како је право, — прослови громким гласом Јеремија.</p> <p>— Тако ћу и су |
| Прозбори ти, вјерни слуго Реџеп-пашо — прослови падиша.</p> <p>— Ја би’ прешао из Голупца у Ма |
| алај-барјак, ил’ жива ме виђет нећеш — прослови громким гласом дели-Реџеп, очи му севају.</p> |
| руке Мађара.{S} Јеремија чека улака да прослови.</p> <p>Улак прави селам, погибне се са поштов |
| блановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија прослови.</p> <p>— Ето до чега смо дошли, да Мађари вла |
| међу развалинама седи.</p> <p>Јеремија прослови.</p> <p>— Већ ми миш’ца изнеможе, а Турака нем |
| илни падишо.</p> <p>Султан се мисли, па прослови:</p> <p>— Нек буде тако.{S} Ти и Ферхад-паша в |
| у.</p> <p>Ферхад га гледа и промери, па прослови.</p> <pb n="452" /> <p>— Доста смо се на путу |
| канда је изреком деспота задовољан, па прослови:</p> <p>— Начисто сам, друкчије се не може, не |
| раве боље.{S} Јаблановић диже пе’ар, па прослови.</p> <p>— Јеремијо, још који час, па је наш уд |
| <l>А Угљеша тек поглади брке,</l> <l>Па прослови гласом радоснијем:</l> <l>Цар ми рече: војска |
| едају на миндерлуке.</p> <p>Ферхад-паша прослови.</p> <p>— Одавна се познајемо, деспоте, и твој |
| а остали парничари.</p> <p>Ферхад-паша прослови.</p> <p>— Дакле, сад би било време да се у отк |
| а отац Радосав му помаже.</p> <p>Ферхад прослови. </p> <p>— Сад смо тако што учинили ја и ви да |
| уго је замишљен ћутао док наједанпут не прослови:</p> <p>— Само да сам мало млађи, али шта ћу к |
| /p> <p>Тако језде Голупцу, нитко реч не прослови.</p> <p>Голубац је близу.{S} Већ су близу град |
| .{S} Јеремија погледа на Јаблановића, и прослови: „Прости, друже, збогом“.{S} Јаблановић одгово |
| , понуди га да седне, и он сам седне, и прослови:</p> <p>— Чуо сам за те, војводо, како си нака |
| ане пред деобенике, исправи се гордо, и прослови.</p> <p>— Ја сам Ферхад, турски паша, ал’ у ср |
| у не допушта да лежећи говори, устаде и прослови.</p> <p>— Тешке сам дане провео, Јерино.{S} Је |
| p> <p>Деспот понуди Леонтија да седне и прослови.</p> <p>— Добро што си дошао, свети оче, треба |
| прави селам, погибне се са поштовањем и прослови српски:</p> <p>— Честити војводо Јеремија, ја |
| ини. .</p> <p>После ове Љубовићеве речи прослови војвода Видајић:</p> <p>— Ја судим, да би најб |
| н би био бој међ’ дивовима.</p> <p>Краљ прослови.</p> <p>— Београд је по уговору предат, Мачва |
| е улазише у важнији разговор.{S} Султан прослови:</p> <p>— Дакле, овај је млади бег — показујућ |
| д отвореним чадором још држе док султан прослови.</p> <p>— Тко си, робе, јеси ли дошао да преда |
| а разговара.{S} Облачина иде ал’ громко прослови:</p> <pb n="419" /> <p>— Идем ал’ ћу стражарит |
| сасвим искрени бити.</p> <p>Ферхад опет прослови.</p> <p>— Седи, Радосаве, да ти нешто кажем.{S |
| ро их мери, особито Харалампија, и опет прослови:</p> <p>— Погледај ме добро, Харалампије, па р |
| и.{S} Слабо се говори, и кад што деспот прослови, који од војвода кратким одговором га поткрепи |
| из срца деспота протекле.</p> <p>Деспот прослови.</p> <p>— Био си, оче, верни слуга цар-Лазара |
| сваки на њега гледао.</p> <p>Патријарх прослови:</p> <p>— Кад је божија воља била да народ тол |
| /p> <p>На његово питање војвода Костреш прослови:</p> <p>— Када је свети патријарх војску благо |
| /p> <p>— Не би л’ добро било да мом оцу прословим што о том, па ако је могуће да се ствар израв |
| аљиво лице показао; нико није ни речице прословио, а Марко погледнувши на Ђурђа продужи:</p> <p |
| у се одрубити.{S} Ако на ову ријеч само прословите, онда ћу вас дати најпре на муке, какве само |
| > <p>— Хоћу л’ што о сљепим кнежевић’ма прословити? — запита Харалампије.</p> <p>— Засад ништ’, |
| овића, сватко ишчекује важну реч што ће прословити.</p> <p>Ђурађ Бранковић опет се на ноге диже |
| у изгледају канда баш гледе, канда ћеду прословити и запитати; „Петошко, што се ти потурчио?“ Н |
| а! допусти робу твом само још једну реч прословити.{S} Та красна хурија има, као што сам чуо, ј |
| .{S} Причешће јој се по дрктајућој усни проспе; ваљда ће ју велика незгода стићи.</p> <pb n="31 |
| е Турци на истом пољу закопати даду.{S} Прост војник, војвода и властелин, лежали су у једној р |
| могаше бити игуман, ал’ он воле остати прост монах и писати српску славу, нет ’грамзити за све |
| ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се као прост војник међ’ малима бројао; ал’ не могу на мене оп |
| >— Знам, био сам о’ђе више пута још као прост калуђер са мојим архимандритом, ту су биле војвод |
| сам Леонтије волио би бити у оном добу прост постриженик, нег’ сад владика, архипастир, кад ви |
| е сабљом нанешене.{S} Хаљине су му биле просте, но јако удесне.{S} Од белог сукна чакшире, крат |
| ло и гусле у руке.</p> <p>Гусле су биле просте, каогод у обичног слепца који пјева славу своји’ |
| рађ нешто промрмља, — <hi>прави светац, прости</hi>... за њим целива Јерина и доглавници присут |
| јехе, нек им на другом свијету бог душе прости.{S} Сад иди, остави ме мало на миру, да промишља |
| те као ја и отац Харалампије, а не само прости богомољци — упадне Пајсије намигнув оком на Хара |
| рвили.{S} Деспот Стеван, бог да му душу прости, био је блага срца, па је Турцима простио.</p> < |
| ше и над њеним сином.{S} Бог да му душу прости, блаженом Стевану.{S} Завадили смо се, завадили |
| ја погледа на Јаблановића, и прослови: „Прости, друже, збогом“.{S} Јаблановић одговори: „Криви |
| Милева у харем и потурчиће се, сутра ће простија Српкиња.{S} Данас ће се један, а сутра други С |
| рости, био је блага срца, па је Турцима простио.</p> <p>— Дао је реч и заклетву да ће одржати Б |
| а.{S} Ал није им се чудити, и сам би му простио.{S} Понајвише изгледају као неки богаљеви, па о |
| тошко јошт дубље заишао поред Грмановог простодушија, тражио је други предмет разговора.{S} Он |
| ни’ цвјетова има па сви скупа диче целу просторију и сваког својим мирисом удовољавају.{S} Ко б |
| м иде у посету кнежевић’ма.</p> <p>Кула пространа, ту је један одељак спремит за кнежевиће, да |
| чке српске веселости.{S} Авлије су биле простране да су се по њима јуначке игре, шаљиви мејдани |
| ву и блед, изражаја пуни образ.{S} И из пространи’ његови’ хаљина распознавао се његов витак ст |
| ило за сто опредељено; у среди празно и пространо, унаоколо, пак, цвеће са гранама.</p> <p>Мало |
| је сад Милица обитавала, једно старо но пространо зданије, било је прибежиште царске породице.{ |
| ечи Леонтијеве канда су из срца деспота протекле.</p> <p>Деспот прослови.</p> <p>— Био си, оче, |
| .{S} Кад си се ти и Вук, деспотов брат, проти’ деспота подигао, онда, као што ти је познато, Ту |
| ечи, и као неку малу освету изрази тиме проти’ Светиславу за први његов познати смеј. </p> <p>П |
| ови’ претендената гдекоји борили су се проти саме своје отаџбине, а гдекоји само су гледали на |
| у ком царству, против немачки’ ритара, против Татара ил’ Турака, Завиша је свуда.{S} Сад је до |
| акав ће то град бити, за колико војске, против колико војске ће се држати.</p> <p>Врате се.{S} |
| мегдана, управи сабљу куд ти показујем, против Турака.</p> <p>— И ви, вјерне војводе, устајте, |
| а ти си тај, без сумње; само те молим, против Србина не употребљуј га, но заштићавај у твом жи |
| ма у којој краљевини, ма у ком царству, против немачки’ ритара, против Татара ил’ Турака, Завиш |
| српског бродовља, у турским рукама.{S} Против Мађара, јер који је зажелио Београда и Голупца, |
| ји за обрану против Турака и Мађара.{S} Против Турака, јер Турци још само ту запети могу, а да |
| би Турци сву Србију од доле заузели.{S} Против таке две силе Србија се борити не може.{S} А Тур |
| да се на већину ослони, та би се одма’ против Турака определила.</p> <p>Но деспотова реч је пр |
| и на Мађаре, који, пак, на деспота, ил’ против обојице.</p> <p>— Ал’ мир проси и Вукогли и Жигм |
| бирати, ил’ би морали са Угарском, ил’ против Угарске.{S} Ако уговор са Жигмундом склопљен пог |
| штимо Мађаре, јер Вукогли не може ништ’ против Мађара без помоћи падише, а велика нам је помоћ |
| римам ове кључе као стражар хришћанства против Агарјана.{S} Деспот-Стевану сам се исповједао, д |
| и цар Јован Палеолог потајно га подбада против Мурата, да се ослободи од уплива турског, па да |
| <p>Кад је деспот видио како је Јеремија против њега оружије наперио, окрене и ободе коња, и вра |
| народ на слободу, борићу се уз народ ма против кога, све моје имање и ђецу даћу за слободу злат |
| доцније и задобио.{S} У разним биткама против Турака показао се не само као обичан јунак, него |
| су тако на Србију насрнули, да се сама против толике силе одржати не може.{S} По том уговору У |
| езе правити против ма кога, са Мађарима против Турака, са Турцима против Мађара.{S} Тко би када |
| дупирати.</p> <p>— Дакле сад с Маџарима против Турака, сад с Турцима против Маџара, јадна Србиј |
| ацманству примамљују.{S} Ако с Маџарима против, Турака успемо, њих помаже лацмански Запад, па ћ |
| , са Мађарима против Турака, са Турцима против Мађара.{S} Тко би кадар то изредити, да српски н |
| Потоњ од Косова борио сам се са Турцима против Татара, са Турцима и против хришћана, и покаја’ |
| с Маџарима против Турака, сад с Турцима против Маџара, јадна Србијо, што си дочекала, да се тво |
| мет кад је у младости војевао с Турцима против ујака му Високог Стевана, ’де се српска проливен |
| губили битку.{S} Ми Срби знамо најбољма против Турака ратовати.{S} Дај, краљу, твоју војску да |
| е братске.{S} Ту се Србин поред Турчина против Србина борио; брат је братску крв лио.{S} Народ |
| што војске, но ова нит’ је била довољна против Турака, нити против Вука.{S} Вук је јаку војску |
| цариградским</l> <l>Да с’ покуша срећа против града.</l> <l>Ал’ тад стиже од Душана књига</l> |
| слаби Жигмунд, деспот мора чувати Дунав против Мађара за нас, и повлађивати му треба, и завађат |
| ло негда Стевану опирати се, него народ против силни’ душмана штитити.{S} Сад је тек Ђурађ осет |
| ом огорчењу Турке оставио, и своје Србе против турски’ нападаја бранио, и кад је све у миру бил |
| отиде у Рудник, и онде је нове планове против Милице ковала.</p> <p>Русна Мару није волела, но |
| ислити може да ју ко од њега отети може против њене воље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у в |
| ао придобити управу над војском која је против Турака послата била.{S} Он је своју задаћу и овд |
| {S} Па Млечићи подбадају властеле једне против друге; не можеш да склопиш уједно оно што српско |
| савезници, и пролијевали крв код Ангоре против Татара.{S} Како би било, запита га Сириџа, да су |
| еспот би си изабрао добар положај да се против трајне силе бранити може, а може и измаћи и до Б |
| примити владу над оним народом који се против буре бори.{S} Лакше му је било негда Стевану опи |
| у борби, и потурчим се.{S} Борио сам се против арапских племена у Арабистану, срећа ме послужи, |
| ="387" /> Па треба Угре поучити како се против Турака војевати мора, јер они још нису томе вичн |
| ић на опрезу бити.</p> <p>— Али како ће против толике силе сам?</p> <p>— Нека се сајузи са Мађа |
| Ако Турчин буде даље насртао, они неће против њега ићи, но у толикој забуни гледаће да што од |
| у сузу натераше кад се тукоше појединце против Татара као орлови против вранах.{S} Већ смо се и |
| еравао.{S} Турци га једнако подбуњиваше против деспота.{S} Морао је једнако четовати против њег |
| иш новца и крви за алеманско царство, и против хусита, који у Угарску не задиру.{S} Најпре нек |
| претке, који су се борили на поморју, и против силна Душана.{S} У твојим жилама тече крв Немањи |
| са Турцима против Татара, са Турцима и против хришћана, и покаја’ се, јер увиђо’ да у Турчину |
| нег’ себе, и ако јесам веран оцу син и против Мирче војујем, зато опет искрено исповедам да же |
| коше појединце против Татара као орлови против вранах.{S} Већ смо се изглодали, бијући се са Ту |
| ки’ муфтија и имама.{S} Сви су говорили против Бранковића и жељели би се с тобом, велики падиша |
| у метнути, који су се под Душаном тукли против мађарског Лајоша, бугарског Шишмана и Кантакузен |
| ша војска навали и сам деспот ће с нами против Жигмунда.</p> <p>— Тако је сад, кад мора, но Вук |
| ораве, морам с њима, јер иначе ћеду они против мене.{S} Испадне ли нам за руком клетог Турчина |
| в деспота.{S} Морао је једнако четовати против њега, а с тим против свог народа.{S} Његовом кри |
| ’ за Марком, и поче’ с њиме левентовати против турских Арбанаса, који упадаху у Маркове баштине |
| и Жигмунду одапрети, да се могу држати против силе доникле, донде док се побрину за помоћ са д |
| тити, да ће Смедерево град наперен бити против Турака, да ослаби Голубац, а султана опет да је |
| и тога ради ма с ким ћу савезе правити против ма кога, са Мађарима против Турака, са Турцима п |
| ит’ је била довољна против Турака, нити против Вука.{S} Вук је јаку војску скупио, која да се с |
| и остављене мораду се појединце бранити против силесије турске и лукавства млетачког.{S} У Босн |
| ји страну.{S} А тешко је било то чинити против силовитих паша и везира.{S} Кад је Исак-паша на |
| шите.</p> <p>— Ал’ како смете вино пити против закона?</p> <p>— И код нас не држе се тако строг |
| могу, јер је иста свагда у преправности против мене била. <pb n="288" /> Твоја задата ми реч ви |
| ен погазимо, онда морамо са Турцима ићи против Угарске, онда морали би Србију широм отворити Ту |
| су сметња, нећеду ли се опет они подићи против Ђурђа?{S} Преци, родбина им је у том пут показал |
| да позовем војводе да нам буду у помоћи против пексијанске вјере, да задобијем мог шурака Тому |
| ћа,<pb n="216" /> који је у једној бици против Турака код Новог Пазара пао.{S} Један двадесетољ |
| вом одазвати, а да ми јошт буду на руци против Црнојевића, који се већ у Зети готово отели.{S} |
| џари, опет, од нас изискују да смо увек против Турака, кад се год њима допада.{S} И како се опо |
| а, да постајем и остајем њихов савезник против Турака.</p> <p>— Прошао си много свијета, и јошт |
| јем да си ти мени доста учинио када сам против Мусе ратовао, па зато те и држим за мог пријатељ |
| е се хтео Лазару подврћи и, када се сам против веће силе Лазара одржати није могао, предао се т |
| јевао сам посље турску крв, и накан сам против Турчина и своју крв пролијевати.{S} Ти си, краљу |
| 98" /> Турцима, што би ионако могао сам против султана учинити, кад му је разбијена војска, и д |
| е једнако четовати против њега, а с тим против свог народа.{S} Његовом кривицом потоком је лила |
| са Ђурђом измирио, војевао је са Ђурђом против Турака.{S} У великој битки код Искре, ’де је Ђур |
| куд би даље са тако ослабљеном војском против даљих навала које ћеду сљедити.{S} Успех би му м |
| ечацима.{S} Па и они ћеду се дићи један против другог.{S} Ђурађ држи да мора одржати своју влас |
| мислити, јер је Турцима нападај олакшан против покидане мађарске војске.{S} Ту се сад гледи как |
| ужа од свеже љубичице?{S} Ако је Турчин против воље Алаха, противу Корана, а он је недостојан т |
| оји је толико пута руку, оружје подигао против свог ујака, а да Србијом овлада.</p> <p>Што је ж |
| Голубац, а султана опет да је Смедерево против Мађара.{S} Тако сад нужда налаже.{S} Треба се са |
| млад још кнез Лазар, како се прославио против босанског бана.{S} И ја сам још онда млад био.{S |
| з Лазар против Вукашина, Краљевић Марко против цар-Лазара, Вук Бранковић против деспот-Стевана. |
| помогао.{S} Било то против Влаха, било против Мађара или Татара, свуд су моји <pb n="343" /> С |
| и уговор, да се Мађари и Срби међусобно против Агарјана потпомажу.{S} Признао си ме као насљедн |
| купу код цара ил’ ђегођ, не смије једно против другог да рече што мисли о њему.{S} Будала зна с |
| вали, свагда сам им помогао.{S} Било то против Влаха, било против Мађара или Татара, свуд су мо |
| к, моћан као други.{S} Ту је кнез Лазар против Вукашина, Краљевић Марко против цар-Лазара, Вук |
| може.{S} По том уговору Угри имаду нас против Турака потпомагати, ал’ веће сигурности ради, и |
| ок сам ја жив да те не дирам, а ти опет против мене мом непријатељу да не даш помоћи.</p> <p>— |
| ма сами одољети не можемо, јер су десет против једнога.{S} Морамо и ми тражити наслона, а то на |
| ских пустолова тако покидане, да се већ против Турчина бранити не могу.{S} Кад су се крвави рат |
| Марко против цар-Лазара, Вук Бранковић против деспот-Стевана.{S} Као год што се орлушине у ваз |
| овић тако силан, оно треба Милици помоћ против њега обрећи — одговори Сулејман.</p> <p>— Хоће л |
| чинити.</p> <p>— Дакле, да Милици помоћ против Бранковића понудимо.</p> <p>— Свакако.</p> <p>— |
| вор са Угрима.{S} Даваћеду велику помоћ против Турака.{S} Ал’ за ту помоћ има им се предати Мач |
| и кад Угри опет ојачају, наново у борбу против Турака, јер за нас, за Србију, борба је живот.{S |
| наест хиљада ујамчи баштину у Браничеву против Мађара.</p> <pb n="407" /> <p>Деспот Ђурађ на то |
| е српске војске, која се сада на Косову против Турака налази.</p> <p>Затим се заори јаче војнич |
| оћи ће нам шака, а лако је добити фетву против ђаура.{S} И тај исти новац доћи још у наше руке. |
| Ђурађ одметнуо.{S} Ја помогавши Махмеду против његовог брата, Мехмеда сам с тим задобио, и тек |
| ад то чују ђаури на Западу, покренућеду против нас, да све што од Мурата доба задобисмо, да нам |
| и, морам их штитити, а да ми наруку иду против отпадништва зетске, херцеговачке властеле.{S} Мо |
| ем и њи’ и вас.{S} И ти си кадгод кнезу против Марка страну држао.{S} Сад остављаш Лазара пород |
| ук’о се као миш у рупу.{S} Имамо капију против Мађарске, само треба је чувати.{S} Зборите, шта |
| а снага.{S} Њемачка ће помагати Угарску против Турчина, а тебе обе.{S} Држиш ли с Турцима, обе |
| убио.{S} Па како да се Турчину, који му против народа иде, преда?{S} Како да се не подвргне Лаз |
| едерево треба да служи Србији за обрану против Турака и Мађара.{S} Против Турака, јер Турци још |
| .{S} Кад рекнем да зидаш град у заштиту против обојице, попустиће, охрабриће се; но ти иди у на |
| требује Голубац као пограничну заштиту против Жигмунда — одговори Ферхад.</p> <p>— Голубац је |
| као пријатељ хришћанства, да га штитиш против Агарјана.{S} Потоњ од Косова борио сам се са Тур |
| па мир; но и међу нами има луда који се противе, па их попале.</p> <p>— А тко вам је сад шејкул |
| отребе. </p> <p>Милева сузе рони, но не противи се!{S} Жао јој је, ал’ та жалост не задржава.{S |
| бијају цркву и ћелије, отимају, који се противи ране, убијају их.{S} Наишли би и на благо, на ш |
| није, и угарска војска је већ на путу, противити се не можемо, јер би Турци могли Угрима намиг |
| сад кад већ Лазара нема, ко ти се може противити?{S} Па и ко је био тај кнез Лазар?{S} Није ли |
| иклонила, само Мара и Ђурађ највећма се противише.</p> <p>Патријарх, предвидећи неизбежиму проп |
| Код Краљева, влашке вароши, стојаше два противна стана, цара Бајазита и војводе Мирчете.{S} Што |
| исто после косовске битке.{S} Док му је противна страна пребацивала што се из косовске битке на |
| рекне патријарх.</p> <p>— Ја нисам томе противна — одговори царица.</p> <p>Овако се патријарх с |
| 3" /> <p>— Он жели, да се од двора њему противна лица удале, па да се обвеже царицу верно зашти |
| о времена ред у земљи увести, и партаје противне умирити.{S} У земљи је Ђурађ слабог имао изгле |
| човеческог реда и сталежа, које су себи противне неке црте и поњатија у себи садржавале.{S} Мир |
| уга, добро је познавао живот и одношаје противни’ народа.{S} Знао је добро да је и самог цара Л |
| ило, са истима носили би раздор у земље противни’ народа, па би с тим своје предузеће одлакшава |
| {S} Па зла коб собом је донела да један противник другога не може да преломи.{S} Један јак, моћ |
| дар био израдити, јер је умео погрешком противника користити се.</p> <p>Деспот је сад непомичан |
| ка имаш свуда доста, а имаш и војске да противнике одма’ угушити можеш.{S} Ионако сад кад већ Л |
| рижљиво гледи Жигмунд на једну точку на противним голубачким висовима, види турбане, из кланаца |
| м жалосним околностима, код толико себи противних глава које се у двору сада налазе, није ни чу |
| домовине — прва је дужност, нека се сви противници Лазареве породице саједине на исту одбрану, |
| амо у граду и околу сместити може, а да противницима покаже да је кадар бранити се.{S} А и сам |
| — и мирни, и да не дамо к њима приступа противничким властелин’ма сребрничког краја, који нису |
| от Турчина, камо освете?</p> <p>Све ове противности су нестале поред пријатељских речи Турчина. |
| буде готово.</p> <p>Јеремија није могао противсловити, јер не само да је душу продао већ и тело |
| .</p> <p>То је била њена слабост, којој противстати више није могла.</p> <p>Светислава је она ј |
| це?{S} Ако је Турчин против воље Алаха, противу Корана, а он је недостојан труп као стрвина; ак |
| </p> <p>— Заклињем ти се живим богом да противу тебе ићи нећу, а да ћу твојој деци пријатељ бит |
| ар био у владалачком чину свој народ ма противу кога бранити боље него буди ко.{S} Тако Марко в |
| ћ се је показао, но у доцнијим ратовима противу Турака, код Новог Пазара; наравно, он је био јо |
| е.{S} Ја сад, истина, војујем с Турцима противу Мирче, и то зато, што је он с ваши оцеви свагда |
| сположења и установљеног строгог закона противу себични’ великаша, настаће опет старо зло па ће |
| гзна шта, само да још једном поред цара противу Турака војевати могу — рече Новак, мало загреја |
| народу исправио.{S} Но Марко није никад противу Србина војевао, но угњетеног га је јошт заштића |
| Мађара, али без намере да им као оруђе противу Турака служи.{S} Од заваде са Турцима уздржавао |
| љубио се цар-Лазаревим синовима, био је противу Татара код Ангоре, свуд је Високог Стевана прат |
| дети.{S} Турака има више него што их је противу Вукашина на Марици било.{S} Без да сам о том шт |
| од што Марко са остали претенденти није противу Турака на Косову војевао, но ишчекивао је судбу |
| Они пошљу нека мања одељења на чаркање противу Босне и Херцеговине, а највећа част остане у ст |
| рипада.{S} Овим ће се у народу огорчење противу деспота обновити, а то све иде нама у рачун.{S} |
| /p> <p>— Ја би’ мом роду верно служио и противу Турака војевао.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Па зашт |
| рпском земљом завладао био.{S} Ратујући противу Турака, погинуо је код реке Марице близу Дриноп |
| Ђурађ помирени, храбро су сили Мусиној противу стајали, но мноштву одолети нису могли.{S} Турц |
| м себе узвисити.{S} Мач мој никад нисам противу мог народа повукао, премда су ме моји душмани б |
| арица има синове, али нема војске да им противу властољубија Бранковићевог владу утемељи.{S} Бр |
| лику на своју корист, те се са Мехмедом противу Мусе сајузе.{S} Мехмед гони Мусу од истока, а Ђ |
| оно доба кад је са Стеваном и Мехмедом противу Мусе војевао и победу одржао.{S} Данас-сутра, п |
| п као стрвина; ако је христијанин делом противу воље највишега — није раван добром христијану, |
| а себе остављени, морали бисмо се један противу десет борити.{S} Истина, млого зависи од <pb n= |
| на помоћ био.{S} Ја сам се победоносно противу Турака тукао и код Новог Пазара, и код Ниша.{S} |
| бог имао изгледа да са својима може што противу деспота произвести, јер се влада Стеванова укре |
| војвода у томе слажу?</p> <p>— Ја нећу противусловити када велиш да је твоје мнење спасително. |
| негиња, а ова није имала толико силе да противустане жељи материној и благу Бајазитовом, и жерт |
| а се опет на двоје делите.{S} Како ћете противустати, ако на вас душманин наиђе, и поособно трт |
| н је увидео, да није можно турској сили противустати, па се јошт за времена натраг повукао.{S} |
| и с којом би она могла и Вуку и Турчину противустати.</p> <p>Милица се на страну са Јусуфом пов |
| који су им наруку ишли и слабије стране противустојећи’ народа показивали.</p> <pb n="277" /> < |
| аокол’ Србије његова дивна дјела — рече протовестијар војвода Богдан.</p> <p>— Његово витештво |
| у се могли кроз мноштво турско протући, протуку се, који пак нису могли, у ужасној борби исечен |
| е је уговорено.</p> <p>Дозову Радосава, протумаче му шта и како треба да напише.</p> <p>Радосав |
| и, који су се могли кроз мноштво турско протући, протуку се, који пак нису могли, у ужасној бор |
| ч погазити не могу.</p> <p>— Господару, проћи ћеш као деспот Стеван.</p> <p>— Не бој се, Облачи |
| ад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ имати тог блага што досада имађаше.{S} А |
| вака живота.{S} Тко зна како ћемо и сад проћи, кад нам није у рукама Београда, а Голубац предат |
| ујица која све пред собом ваља.{S} Неће проћи ни сто година, а турски ће се барјаци већ по Мађа |
| ва, натоварених кола, једва може путник проћи.{S} Ал’ путник слабо пролази, сватко мора на кулу |
| ли ти већ сто пута казао да ћемо овако проћи, и сад ти кажем, <pb n="310" /> и одсад неће бити |
| лица — да ће ми данашњи дан тако весело проћи; цео дан сам била јако брижна, и да нам славни го |
| >— Нека се само шале; могу они јошт зло проћи.{S} Они не верују у привиђења, ал’ ја верујем.{S} |
| 98" /> да не би било среће, могли бисмо проћи као код Никопоља.{S} Па и то треба на ум узети, к |
| е се звекет ланаца и пад моста куд ћеду проћи.</p> <p>Побочници хуктећи зајезде преко моста у г |
| , ал’ нема ни српског господара.</p> <p>Проћи ће ту столећа, док Београд допадне српских шака.< |
| .{S} О, да ми само јошт ови дани срећно проћу.</p> <p>— Даће бог па ће све бити добро — рекне Н |
| у куварку, која му је ноћас толику беду проузроковала.{S} Можда је сама Јула њега тражила да му |
| другу своју, оде у свет, у српски свет, проучавао је нуждан народ, поучавао га, крепио га у дух |
| им Смедеревом.{S} Мађари шиљу уводе, да проуче снагу Смедерева.{S} Турци шиљу преобучене Помаке |
| си собом поруку Јеремије.</p> <p>Деспот проучи поруку.{S} Јереминој истези одговорити не може.{ |
| и како треба да напише.</p> <p>Радосав проучив задато, оде на посао.</p> <p>Сад прећу на друго |
| од своје воље предао Београд.{S} Деспот проучив књигу, узме перо што му један калуђер додаје и |
| о је неумереним.{S} Који су добро Коран проучили, ти су и вина пили.</p> <p>— Свуд по свету има |
| тру памет, и у срцу жарко родољубље.{S} Проучио је многе књиге.{S} Видио је охолост и грабљивос |
| ио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, ту је проучио од Арапа небо и звијезде, градити куле, и градо |
| мерио, не могу да спавам, па сам изишао прохлађивати се — рекне калуђер, који је једнако браду |
| ворјанком Русном и служитељском пратњом проходала се, да би се тиме мало од своје бриге разабра |
| ши и богу помоли, отиде одма’ у башту и проходао се онде.{S} Његов поглед имао је нешто смирено |
| Новак, — а млађи би се бар донде могли проходати по овој дивној башти.</p> <p>Миличин један ба |
| анковића красно у мушкима и женскињама, прохте се похотљивом агарјанском срцу, да однесе као ву |
| ериња, да је деспоту при руци, и кад се прохте Јерини да какову птицу улови.{S} Један соко јој |
| рбе.</p> <quote> <l>Славно време куд си прохујало</l> <l>Куд однесе стару српску славу</l> <l> |
| ије се могло поуздати.</p> <p>— Времена прохујаше, ђе је наша стара војска, ђе су дивни оклопни |
| у не беше пара. </p> <p>Та лепа времена прохујаше, вијор однесе увенуле листиће лаворике са кру |
| о владају, Србија мора пропасти, јер ту процвати се не да.{S} Кад је њих више владара, да се од |
| <p>Деспот му ту бригу растерао, седне у прочеље, с десна понуди Леонтија, с лева деспотицу, даљ |
| ост и свет човек, понуђен би да седне у прочеље.{S} Милица тиме његовом светом лицу уважење ука |
| {S} Па јошт ако деспот и заузме место у прочељу, ал’ што ће са деспотовицом да л’ ће она пред в |
| ове каштиге одвећ живо представљају.{S} Прочи гости почеше већ такође међу собом тихим гласом п |
| р.</p> <p>Деспот прими листину, отвори, прочита, и опет савије.</p> <p>— Аферим, све је у реду. |
| у.{S} Султан преда писмо Ферхад-паши да прочита.</p> <p>— Ферхад-пашо, ти знаш ђаурско писмо, ч |
| и у тајности, али опет, какове тајне не прочују се?</p> <p>Милева је имала своје верне другариц |
| а, знаш онако за какву прњаворку, па се прочупамо мало за косе и за браду, па се опет лако изми |
| ати мора, све је већ онде изнемогло.{S} Прошао је рок примирја, а Јаблановић град не предаје, Р |
| њихов савезник против Турака.</p> <p>— Прошао си много свијета, и јошт нијеси све искусио.{S} |
| еко главе преметнуо.{S} Много је земаља прошао, у сто бојева блистала му се јуначка сабља, преш |
| Кантакузин.{S} Знаш га да је по свијета прошао.{S} Био је у Цариграду, био је у Млецима, свуд с |
| руго што.</p> <p>Деспот исприча како је прошао са Јеремијом, како га није пустио у град, а ни Ж |
| n="251" /> се, но да не би опет као пре прошао, замоли да га ко отпрати.</p> <p>Митар се сам по |
| <p>— Е сад да диванимо о томе, како си прошао са Вукоглијом, и шта ћемо даље.</p> <p>Седну, ди |
| то што због тебе мал’ нисам ноћас мутно прошао, а ионако познато је да ми калуђери знамо тајну |
| е виде.</p> <p>Они су оба по жељи Ђурђа прошасте ноћи ослепљени.</p> <p>Они неће више никаково |
| !{S} Варош је била пуна великих спомена прошастих времена.]</p> <p>Јошт онда није се могао виђе |
| ве дознати, а ти би си добро поред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад све знати шта се о књагињи Ми |
| огзна какве им се прилике у глави врзе, прошле и садање.{S} Разаберу се.{S} Деца облећу деспота |
| тељ; да њега нема, поред Вука бисмо зло прошли.{S} Боже мој, да срећни има владаоца, сад као Ба |
| по својој глави чине — па видиш како су прошли.{S} Какви су то његда јунаци били, па су свој ро |
| ке, а мисли му тада једнако лебдише над прошлим биткама.</p> <p>Милица и Русна приметиле су шта |
| </p> <p>Тако су јошт дуго преповедали о прошлим временима, и време је растанку.{S} Зора је.</p> |
| те му се у глави <pb n="388" /> спомени прошлих времена, и добри и зли, понајвише зли.{S} Прове |
| е има.{S} Од тога доба млого је времена прошло и ја већ имам у мом сину залогу одређене ми брач |
| ти. </p> <p>Више је тако срећни’ година прошло.</p> <p>Наједанпут донесе се глас да је Мехмед с |
| и.{S} Није више млад, четрдесет лета је прошло како је пострижен, ал’ здрава тела, здраве душе. |
| , пак, цвеће са гранама.</p> <p>Мало је прошло времена и већ се је знало за сваког госта који ј |
| а мати!{S} Та немој плакати; оно што је прошло, повратити се не може; гледајмо одсад да опет до |
| о јадиковање које срце чупа, и чежња за прошлом славом.{S} Глас је био громовит, каогод што је |
| } Леонтије у Пахомију виђео је огледало прошлости, и образ кротости.{S} Пахомије је уважавао Ле |
| био још дете према мени.{S} Но оставимо прошлу славу на страну, и сад имамо још доста српски’ ј |
| оне. ’Деком од загушеног јецања рамена, прса му се тресу, други, опет, од жалости, бола уздану |
| кав је Змај-Облачина Раде?{S} Кад седи, прса му се над столом испупчила, рекао би, та прса сабљ |
| ски скиптар предао, кану јунаку суза на прса, жалост му стегне душу и срце, шири руке и нежно д |
| јошт дивно еванђелије, које се метне на прса деспот Стевана о задушницама.</p> <p>Тако Леонтије |
| тане пред краља, положи руке унакрст на прса, и дубоко поклони се.{S} Краљ пређе к њему, шири р |
| у се над столом испупчила, рекао би, та прса сабља не може просећи.{S} Проседи брци пали му на |
| ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прса деспотова Угарску бране.{S} Разумијеш ли ме, Јерин |
| е један беј, миралај, извади ми са голи прса крст <pb n="540" /> распећа Спаситељева, пркрсти с |
| у.</p> <p>Голубац је јак град, Дунав му прса штити, а покрај Дунава с леђи тешко га је опасати |
| на, а брада бела, велика, покрила му на прси крст, мученички знак распетија Христовог, ког већ |
| Нека пију весела им мајка</l> <l>Нек им прси суво злато дичи,</l> <l>Кад се боре за славу јунач |
| упко погледао на цвет од крина којег за прсима задевеног имаше, којег му је Милева дала.</p> <p |
| На глави му крунисан шлем од злата, на прсима красан оклоп, каквог само францеска рука израдит |
| S} На њему је долама од црне кадифе, на прсима склопљена велика златна пуцета, да изгледа у све |
| а пуцета, да изгледа у свези златној на прсима као златан оклоп, на глави му црн самур-калпак с |
| е властеле, јест он је бољи, на његовим прсима је крст Христов, и тако чини како Исус заповеда, |
| Кад опет Смедерево сазидам, чувам мојим прсима леђа султанова.{S} Смедерево треба да је стража |
| белог сукна чакшире, кратак лак гуњац, прслук отворен, лаки опанци са танким, преко чарапа уна |
| , а друго, у двору морао је мало и кроз прсте гледати.{S} Штавише, кад је Новак запитао за буда |
| мир, па се Турцима кроз паше много кроз прсте гледа, и кад који део куд задере, мора се дочекат |
| каогод и Бранковића слабију страну кроз прсте угледавши, уважио је његову бољу страну.{S} Деспо |
| пусти испод врата, испод кошуље руку, и прстима довати, извуче мали златан крстић на сребрном л |
| играла, додиркивајући је својим нежним прстима, а очи к земљи обарајући.{S} Нема већ моје Зуле |
| ладићи као борови — рекне Ђурађ показав прстом на једно пролазеће одељење-војничко.</p> <p>— То |
| жи се владики да га пољуби, овај покаже прстом на деспота као земље господара, те тако пољуби у |
| у сахрани благо.</p> <p>Ферхад стане, и прстом показује на благо.</p> <p>— Ево откуп Голупца, а |
| и, преклиње, показује <pb n="470" /> им прстом ћелије, тороњ на цркви, канда је онде скривено б |
| па запита, где га је видела.{S} Она им прстом покаже правац.</p> <p>— Ено онде, недалеко од је |
| могло, које Дунавом које сувим бродили, пртили су горе, <pb n="471" /> надесно налево.{S} Увиди |
| апски коњаници, ту су мазге, камиле, за пртљаг и терет.</p> <p>Султан Амурат отвори диван.</p> |
| отица јаше на тихим бељцима.{S} За њима пртљаг, товари блага.{S} Деспот и Јерина поднећеду Жичи |
| ах послу прионути.</p> <p>Још је кнежев пртљаг на земљи, и он не тражи стана, већ зове деспота |
| војводу, и већ је спремна.</p> <p>Силни пртљаг пуштају Дунавом доле, а сувим опет коњи и мазге |
| град Жигмунду.{S} Дан му треба да свој пртљаг уреди.</p> <p>Улак радостан натраг одјезди, јави |
| рана оптерећена.</p> <p>Турци спашавају пртљаг и заиру, ал’ их хусари тискају ван, у самом мана |
| рхад-паша пошље своје сејмене те донесу пртљаг с благом и поклонима.{S} И сам Харалампије их је |
| и, на свом земљишту ће корачити.</p> <p>Пртљаг је велики, покућство испуниће дворе, и јошт ће и |
| такав као што си ти.{S} Извадићу из мог пртљага и предаћу ти све.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.< |
| манастир велики, ал’ ипак сви с коњ’ма, пртљагом и товарима лако сместити се не могу.{S} Но ту |
| о још поразговараше, док слуге коњ’ма и пртљагу места нађоше. </p> <p>После два сата био је кра |
| Ферхад-паша отпасује сабљу димишћију, и пружа је Облачини.</p> <p>— Ево ти, Раде, у знак побрат |
| , јер није добро познавао унакрст свуда пружајуће се стазе, па је баш натрчао на Петра, а и Мит |
| ад, а ја теби на Лазареву суботу врбицу пружам, ти је прими и погледа ме па о Цвети, па о Христ |
| м згодом опет к својим старим границама пружати могао.</p> <p>Но, кад се зрак надежде показао, |
| се, нег’ после руку у којој је залогај пружати за другим залогајем, па да први из руке испадне |
| ри.{S} Откако су се Турци даље у Србију пружати почели, откако се по дољним српским местима џам |
| ао.{S} Турци почну се све дубље у земљу пружати, и гњездити.{S} Славне некада српске вароши већ |
| Јеремија одликовао, у вечитој успомени, пружи му руку.</p> <p>— Примам, идем с тобом у град у с |
| ази птицу, лепрши се, да знак, а Јерина пружи му руку, соко доскочи, рашири крила, одупре се ла |
| другом ком — рече Видајић.</p> <p>Ђурађ пружи га Хасану:</p> <p>— Прими, млади Турчине, од Срби |
| орјенити, и ми и народ.{S} Ја њему руке пружи’, он мени.{S} Можда је доцне, ал’ ћу употребити с |
| е у цркви, у Аја-Софији, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се у те угледа, у твој јуначки с |
| и.</p> <p>Затим дигне купу вина Хасан и пружи Ђурђу, а он другу узевши, куцне се најпре с Ђурђе |
| м никад не пролијеш српску крв. — С тим пружи мач Ђурђу, који се силно обрадује Марковом поклон |
| и од деспота.</p> <p>Харалампије лакомо пружи руке повељама, наиђе на то што Јеремија хоће, чит |
| Грка нема.{S} Ти ме запроси, ја Ти руку пружи, отац благослови.{S} Ја ћу ти бити као твоја жена |
| шњег душманина, као прави јунак руку му пружи.{S} Стеван хоће да ју пољуби, Марко му не да, он |
| ео једну красну стрелу, коју Бранковићу пружи:</p> <p>— Ево ти, млади делија, лаког оружја.{S} |
| аквом услугом поправити — рече калуђер, пружив му поред тога који новац.</p> <p>— О с драге вољ |
| >— Увидио је то зло и блажени деспот, и пружио ми је као свом нећаку братску руку да народа рад |
| о што је сад Србија, морамо Угрима руку пружити у савез, само што је ствар прехитрена, није доз |
| а мађарска војска, која ће такођер руку пружити оној пред Голупцом, а да могу лакше град опасат |
| вима препречен је пут а да си могу руку пружити.{S} Тко ће све то сабрати а да будне једно тело |
| у, копају земљу, па растршена земља све пршти, грива им се растреса, главу горе бацају, из нозд |
| ако се тко опије.</p> <p>— Држу га као пса, и први музтим може га убити.{S} Нек пије ко може п |
| ку.{S} Какова им је код куће забава?{S} Пси и помешана деца.{S} Ако је која баш и кадуна, а она |
| , па игуман, јаростан, почео ме једнако псовати, но све је било бадава.{S} Једном, љутит, рекне |
| стрељати; голуб је мог пророка Мухамеда птица која чистом љубави дише; не дирај високолетећег о |
| високо од ропства бегати; орао је моја птица.{S} Не дирај невину срну; срну је моја Зулејка ра |
| ловити, утве шестокриле, златних пераја птице ћеду ту лепршати.{S} Нек се зна да Србија јошт ни |
| т хиљада динара је вредан.{S} Кад спази птицу, лепрши се, да знак, а Јерина пружи му руку, соко |
| <p>— Сад је бадава говорити, испустисмо птицу, та више амо долећети неће, но што нам је сад чин |
| руци, и кад се прохте Јерини да какову птицу улови.{S} Један соко јој на рамену стоји, па глед |
| сљедовала.{S} Но онако треба ту красну птицу уловити да и теби, и пророку служи.{S} Треба то з |
| ву и Београд, јако ти је киван, шта зна пук за деспот-Стевана уговоре са Жигмундом, и да кажеш, |
| ће Ђурађ са Турцима на Србију напасти — пукне глас да је Ђурађ са Турцима, са мложином турске в |
| ењени на мртвог деспота гледали.</p> <p>Пукне глас, да је умро деспот.{S} Жалост је свуда неопи |
| ази Саву, најпре коњаници, па пешадија, пун Дунав бродова, у једном кајику види се један велики |
| мо горе више на Дунаву виде се бродови, пун је Дунав четокаицима, носе храну, <pb n="392" /> за |
| ке, заборавили су свој стари бабин дом, пун свачега, богатства, чести и поштења.{S} Потомци они |
| т, но очи му божаствен зрак одаваше.{S} Пун наде је сваки на њега гледао.</p> <p>Патријарх прос |
| } Рекао би, да се већ све истурчило.{S} Пун Лазарев двор самих турбана!</p> <p>Милеву већ сутра |
| >Шта је могао у том положају чинити?{S} Пун огорчења и љуборевњиве страсти, борио се [са] његов |
| на има млого важни’ черта, јер је Ђурађ пун духа и разума, храбар и искусан војвода, а при том |
| } Његова велика седа брада дичила му је пун светог израза образ.{S} Новак, негдар славан војвод |
| леди на Дунаво, на Угарску.{S} Сав окол пун вредна радена народа, што је човеку за живот, све т |
| овамо је избегао, зато и јесте намастир пун калуђера.{S} Архимандрит је прави по пропису калуђе |
| ти.</p> <p>С отим остави Јула калуђера, пуна радости.{S} Јулино је срце јошт и до пол’ сата куц |
| нда био јошт Цариград!{S} Варош је била пуна великих спомена прошастих времена.]</p> <p>Јошт он |
| водили.{S} Обала Мраморног мора била је пуна српски’ гостију.{S} У Шкутарима не једанпут је срп |
| Мелентије, са калуђери.{S} Црква дупком пуна, ту је Ђурађ са војводама, великашима, око цркве н |
| ласти преиначити, али је она сад за вас пуна изгледа — одговори Харалампије.</p> <p>— Е да сад |
| ми смо се најпре за Голубац припремили, пуне су шајке на Дунаву са убојним спремама за Голубац |
| Славне некада српске вароши већ су биле пуне Турака.{S} Призрен и Приштина, славна места српске |
| су шуме, тма чекињастих животиња, шуме пуне жира, ту је пловидба, Дунав даје рибу, бистри изво |
| .</p> <p>Уљезе и бимбаша, а за њим носе пуне вреће, и положе пред ноге Исак-паши, па изиђу.</p> |
| амена, очи, истина, слепе, ал’ велике и пуне изражаја, лице доста румено; још се на истом лицу |
| у госте.{S} Београд и Смедерево свагда пуни српски’ војника, ђака и другог веселог народа, мож |
| елен дичио му је главу и блед, изражаја пуни образ.{S} И из пространи’ његови’ хаљина распознав |
| дворани се састану, и то код јела, код пуни’ пехара.</p> <p>Седе, пију, ни бриге им није.</p> |
| о том ништ’ не говориш да су Бранковићи пуни зависти, да злобе и Обилићу, коме у војсци српској |
| ралампије остаће да се проразговоре код пуних пе’ара.</p> <p>Одлазак Јеремијин даје им шта мисл |
| Вече је било красно и пролетне красоте пуно.</p> <p>Милица се од средњег века мало одмакла, и |
| дишње службе пашом сам постао, и уживам пуно султаново поверење.{S} Теби сам често у Вуковим и |
| о је опасније за народ, што сте обојица пуног изгледа, одважни и властољубиви.{S} Камо среће да |
| , врућину, тако опет господар страда од пуног стомака, који му често главе дође.{S} Видели сте |
| имао, па му је желео одољети, при чаши пуној мислио се како ће му доскочити.{S} Ако је кога љу |
| о тако жао; ал’ овако тек сад осећамо у пуној мери несрећу нашу, окружени страшним вечитим мрак |
| боравити на породицу Лазара, на његовог пунонадежног сина Стевана — одговори патријарх, ком се |
| сретни људи!{S} Нашег оца слуге уживају пуну слободу, виде белога света, веселе се; не чујеш ли |
| од дванајст лијета, красна као ружични пупољак, тако кажу људи који су је у двору деспотовом в |
| тили него одма’ с њом у харем.{S} И сам пупољак нису поштедили; и ситну красну дечицу су са соб |
| ?{S} То није могло бити.{S} Ко л’ је на пурпуру рођен, не постаје лахко слуга себи равном.{S} Б |
| се даје да се одма’ исти страни унутра пусте.</p> <p>Сваки је у помешаном чувству радости и ст |
| исповеди.{S} Патријарху се сузе низ очи пусте.{S} Саветовао је царици, да то не чини, молио ју |
| но, умири си душу, пријатељ нам говори, пусти да је моје старије, ја ћу да запитам. — Како мисл |
| јави своје незадовољство према деспоту, пусти се у тајни договор са Ђурђем и Турцима, и када се |
| оказа као витез, био сам му у шакама, и пусти ме слободна.</p> <p>Сад Јеремија исприча по реду |
| срцу да одоле, испусти из руке чинију и пусти се у јецање кроз које се чују загушите речи — Све |
| ија буду да се Вук са Турцима у погодбу пусти.</p> <p>Вук, видевши како му ствар своји, приклон |
| веду до султановог шатора.{S} Султан их пусти к себи.</p> <p>После обични’ почасти, који се тур |
| блачина Раде.</p> <p>Тако по’декоја реч пусти се.{S} Владика Мелентије отпоји жалосну песму Дам |
| к доцније разабрати могла.{S} Милева се пустила у тужан плач <pb n="263" /> и јадиковање.{S} Ру |
| рх, ком се погдекоја кап сузе низ образ пустила.</p> <p>— Нек буде дакле тако, но само гледајмо |
| ело друштво.{S} Новаку се суза из очију пустила.</p> <p>— Еј, где су та времена када смо у Рома |
| витим очима.{S} Брци су му се на рамена пустили.{S} Сваки му је све, да и саме бркове завидно.< |
| већу част свога века у Светој Гори као пустиник провео.{S} Наука, честитост и смиреност беху г |
| ко је прошао са Јеремијом, како га није пустио у град, а ни Жигмунду није хтео да га преда, как |
| S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те пустио био — примети Јаблановић.</p> <p>— Задао ми вјер |
| ветислав шетао се по башти са Милевом и пустио се у њежан разговор.{S} Отац Леонтије, тек што < |
| није паметан, ти још мање што га нијеси пустио у град да му ми о’ђе судимо,<pb n="422" /> већ г |
| новић.</p> <p>— Само, ако се предајете, пустите ме боље у Дечане, онђе ћу ја с Турцима опет на |
| цјеливати — рече чауш- -баша.</p> <p>— Пустите га нек слободно стане.{S} Шта је, робе, говори |
| вне.{S} Дајте нам по један штап, па нас пустите у свет, да кад већ немамо светлости, да се бар |
| и то спечалило, а крв на освету позива; пустити их слободно, и то је опасно, после смрти деспот |
| копи, јаркови, корита за воду примити и пустити.</p> <p>На красном узвишеном месту зидаћеду се |
| ики, он тек у срце може едемску капљицу пустити; он је створио човека и сваку животињу, дрво и |
| ела све до голости.</p> <p>— Како можеш пустити Јеремију Бранковићу, тај се више вратити неће — |
| негдашњем пријатељу; ако се не погоде, пустиће га слободно натраг, он неће шкодити негдашњем ј |
| ерали су га са баштине, и сад је гост и пустолиз у Голупцу.{S} Награду ишчекује од деспота.</p> |
| S} Од српске славне и богате земље биће пустолина; народ ће се распудити и у горе повући испред |
| ело што су земље Душанове од кнежевских пустолова тако покидане, да се већ против Турчина брани |
| ж’ма Вуковим и Бранковићевим, у турским пустошењ’ма, па се већ к злу привикао.{S} Но мене старц |
| ако Турчин <pb n="325" /> српску земљу пустоши, Марко гледи да накнади и да свакој уцвељеној м |
| едној руци Коран а у другој мач држећи, пут себи к срцу српском отворити.{S} Видим већ напред с |
| увим, баци се на друм са својом свитом, пут ће му бити до Једрена дугачак, ал’ ће сретно тамо с |
| же, Турци гушће наваљују, јер хоћеду да пут пресеку, и сам Завиша види да одољети не може, већ |
| етлости од драга камења.{S} Него све за пут спреми па иди.</p> <p>Тек што је то Бајазит изрекао |
| зе.</p> <p>Ферхад-паша чини припреме за пут.</p> <p>Татари на брзи коњи језде у Крушевац да поз |
| ед налог издао да се од трпезе одмах за пут спреме, јер су већ Турци господари од Крушевца, и м |
| ој сна.</p> <p>Сутрадан крене се војска пут Мораве на Голубац.{S} Ту је и Харалампије.</p> </di |
| пола узе пут Солуна,</l> <l>Друга пола пут Марице рјеке.</l> <l>Стаде Душан пред Солуном градо |
| и — с тим свом господарству над Србима пут отворити.</p> <p>Овако је Сулејман целу ту ствар Ба |
| у осујетио.</p> <p>— Њему ћемо свуда на пут стати.</p> <p>Овако се Русна са калуђером договарал |
| нијесу могли бујности турске војске на пут стати.{S} Мени нијесу хтели над овима вођство дати, |
| сад не губимо више времена, но да се на пут спремамо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије да знак |
| глас, од стиха дигне се, и креће се на пут.</p> <p>Јеремију је Ђурађ лепо примио и с њим се св |
| > <pb n="295" /> <p>Наскоро Јусуф се на пут крене са силним богатством да проси Милеву за Бајаз |
| ек улаках и поклисарах, па се спреми на пут, и отпутује.</p> </div> </div> <div type="group" xm |
| оје су се разишли, спремише се одмах на пут, да поверене им стране и котарја чувају, јер им је |
| дјезде својима, а наскоро и Ферхад-паша пут Голупца.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| рави.{S} Бимбаша све тако нареди да куд пут у цркву води, Турци отклоњени буду, да не би Ферхад |
| , млада јуначина.</l> <l>Једна пола узе пут Солуна,</l> <l>Друга пола пут Марице рјеке.</l> <l> |
| , некадање Србије синовима препречен је пут а да си могу руку пружити.{S} Тко ће све то сабрати |
| ти.{S} Његов угледан стас начинио му је пут к срцу Маре, цара Лазара кћери, коју је доцније и з |
| српских шака.</p> <p>Војска спустила се пут Голупца, с њом иде и деспот, и Облачина Раде.</p> < |
| ати, и одмах са великом свитом крене се пут манастира Богородице.{S} Све се то стало и одлучило |
| тавили на страну Голубац, кренули би се пут Крушевца, за то нам је војске мало, шта је то трије |
| се стреле, други увежбане соколове, нуз пут ако се нађе звериња, да је деспоту при руци, и кад |
| ен душе.</p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз пут баш у Манасији засео, то је што је рад да чује, про |
| Имао сам нешто и новца, па ми је зато и пут отворен био.{S} Једна убога удовица имала је красну |
| једва чекао час свог самовластија, први пут је у свом животу осетио тугу и жалост што Стевана н |
| пут што је деспот кулу испразнио, први пут одмах после смрти Стевана деспота, сада по други пу |
| Онда је то било, кад су код Србаља први пут говорили да нит’ се зна ко пије, нит’ ко плаћа.</p> |
| дуго мислио, држао је да је то сад први пут да дође до највишег степена архијерејства, јер је в |
| оштроуман.</p> <p>Деспот кад га је први пут виђео, тронут је постао.{S} Кад су насамо били, упи |
| љу пред њом поникле.{S} Кад сам је први пут добро уочио, по други пут не смедох скоро на њу гле |
| едала.{S} Боже мој!{S} Онда сам се први пут мога живота заплакао.{S} Дајем јој свакојаке знаке, |
| оведе се опет разговор онакав, као први пут са Ђурђем.{S} Марку се допадне Стеван тако исто као |
| незгодно ратно доба, док нисам пао први пут у турско ропство.{S} Одавде, после неког времена, о |
| ша ме даде за то добро избити!{S} Други пут, кад сам му из шале казао да је лепа земља та Босна |
| /p> <p>— То сад нећу, оставићу за други пут, ако се Милева случајно за Турчина уда, преповедаћу |
| а проливена српска крв, па смисли други пут предузети.</p> <p>Но како ће, кад му Турци не даду |
| д сам је први пут добро уочио, по други пут не смедох скоро на њу гледнути.</p> <p>Бајазиту на |
| ле смрти Стевана деспота, сада по други пут.{S} Нема ту више роба, ал’ нема ни српског господар |
| милошћу на слободу.{S} Ово је по други пут што је деспот кулу испразнио, први пут одмах после |
| але силни турски четокаици да и на води пут препрече.{S} Сукобише се бродови, настане бура, вал |
| ко Дунава, јер могу они с бока и с леђи пут препречити, и покрај Голупца Дунав затворити, и так |
| као и досад, ја сам твоја сабља, покажи пут куд да удара — рече поуздано војвода Облачина Раде. |
| ијатеља, ако се и јесмо после тога који пут и покавџили?</p> <p>— Кад су год Турци у највећој о |
| ан слуга, зато си га и довео.{S} Велики пут, и велики корак учинисте.{S} Ту се о глави, о земљи |
| Јеремија не да града.{S} Идем на велики пут, богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам једну т |
| м турским бродовима распирује, дунавски пут је мађарским бродовима и војски отворен.</p> <p>Лош |
| ка свита, мишља канда је деспот на даљи пут накан, ал’ не смеде га запитати.{S} Можда кога овде |
| ла у српске хаљине обучена.{S} Последњи пут, и то у највећој тајности, отиде у цркву да се преч |
| ад, и закључе још једаред, ал’ последњи пут, позвати Јеремију да преда Голубац.{S} Деспот ће на |
| у човеку стегне!{S} Чуо сам га последњи пут трећи дан Васкрса па ми још и сада његова песма срц |
| гу више говорити, пијмо; можда последњи пут Марка видите и с Марком пијете; можда ће после смрт |
| то пре прође.</p> <p>Милева је последњи пут била у српске хаљине обучена.{S} Последњи пут, и то |
| нез Ђурађ тек момчић кад су се последњи пут видили и растали, бурне су то године, које их у вре |
| а ју види.</p> <p>Она је данас последњи пут Српкиња!</p> <p>Костреш војвода још са некима, Миле |
| а седе у чадору да се овде још последњи пут ђаконијама, пићем и јестивом заложе.</p> <p>Ферхад- |
| а Дунаву један град, који ће препречити пут Маџарима да нам не упадају у Србију, и да не продир |
| могућном злоупотребљењу државне власти пут пресећи.{S} Ми се морамо и за наше потомке побринут |
| беда српска.{S} Но Турци навале и трећи пут са новим силама на уморене Србе, који се без преста |
| .26"> <head>XXVI</head> <p>Јеремија лак пут је имао до манастира Богородице под Високом.{S} Кад |
| обар хабер, турска војска нагла Моравом пут Голупца, а још друга од доле Дунавом.{S} Но пре све |
| ив Ђурђа?{S} Преци, родбина им је у том пут показала.</p> <p>У оно доба био је обичај претенден |
| ри.{S} Хтео је турски стан оставити, но пут су му препречили.{S} Било је паша, који су га убити |
| у се даље да се споје са осталима, и то пут Голупца.</p> <p>Бимбаша је опет пратио Харалампија, |
| ешителност и бистар поглед калуђеру леп пут отвара.{S} Ја, истина, радије би’ сам доламу место |
| има и млого непријатеља, а Турци су већ пут себи отворили, па ће грамзеће за господством породи |
| телохранитељи деспотови језде, показују пут, за њима краљ и својта, остали војници остану ван, |
| је поруку извршио, и одјездио је одмах пут манастира Богородице, брже, нег што је амо Ферхад-п |
| > <p>Дође и Ђурађ Кантакузен, са далека пута; из Трапезунта, морјем и сувим.{S} У глави носи ве |
| ита сместе се, да отпочину.{S} С тешког пута су дошли.</p> <p>И деспот после кратких питања и о |
| Ферхад позове.</p> <p>Ферхад-паша целог пута показивао се као прави турски паша прам Харалампиј |
| рама.</p> <p>Сад кусају, Харалампије од пута јако уморан, а ионако за житејскаја јако заузет, д |
| е, а млађи гости, тек што су се мало од пута опрашили, раштркају се по башти.</p> <p>Придворниц |
| и већ био у овој дворани.</p> <p>— Више пута.{S} Као што реко’, долазаше амо господа, и ја с њи |
| зната.</p> <p>— Знам, био сам о’ђе више пута још као прост калуђер са мојим архимандритом, ту с |
| <p>— Е да ти кажем зашто.{S} Ти си више пута Турцима прелазио, и опет их остављао.{S} Данас си |
| ил’ владике, и сам патријар’ је ту више пута био.</p> <p>— Па што сте ту радили.</p> <p>— Најпр |
| ба.</p> <p>Ферхад-паша сутрадан потражи пута с својом свитом, неће Дунавом, већ сувим, баци се |
| Као стари приврженик Бранковићев млого пута се опасности излагао, па зато се сад и надао велик |
| аџари деспоту, не вјерују, јер је много пута с Турцима за Турке војевао, па увијек од њега зази |
| о је како је деспот у животу свом много пута с Турцима шуровао, а знао је и то, да је изврстан |
| станује Ђурађ Бранковић, који је толико пута руку, оружје подигао против свог ујака, а да Србиј |
| а ћу да ти говорим; нисам ли ти већ сто пута казао да ћемо овако проћи, и сад ти кажем, <pb n=" |
| р потајно код Турака о том ради да га с пута уклони.</p> <p>На сва распитивања улак му не хтеде |
| т’ га поздравља, нит’ шири руке да се с пута дошав пољуби.{S} Страст га обузела, а и зебња да н |
| за себе задобити, па онда и кнежевиће с пута уклонити.</p> <pb n="371" /> <p>— То је, петина, в |
| кут Ферхад-паше.{S} Зато није се хтео с пута ни поздравити са Јеремијом, јер би га овај одмах п |
| и подбадању српске властеле.{S} Да их с пута спреми, то <pb n="404" /> Ђурађ чинити неће.{S} Ак |
| одити могли.{S} Испод бедема тајна нека путања водила је у неку башту, која је изван града лежа |
| , а Завиша као рањен лав, гордо крчи си путе свој’им стрелцима и пушкар’ма.</p> <p>Док се ту бо |
| тамо, он је код Ђурђа прије служио, зна путеве, земске и морске.{S} Пиши лист и подај му, он ће |
| ћ нова Срб’ма стиже,</l> <l>Све се диже путем цариградским</l> <l>Да с’ покуша срећа против гра |
| урађ деспот путује са Јерином по Србији путем манастира Жиче.{S} Своју чељад миле ћерке, остави |
| не.{S} Напосљетку, видећи да ништа овим путем докучити не може, врати се у највећем незадовољст |
| вима; ал’ опет је за нужно нашао другим путем, ако се може, што за себе радити.</p> <p>Мара је |
| љску власт определи, та власт тим истим путем ће ми до руке доћи којим је дошла и кнезу Лазару. |
| лободим, запамтиће ме.{S} Колико сам ја пути њега могао смакнути дати!{S} А гле он шта чини са |
| им ’ришћанима као глава служи.{S} Млого пути је он у свом огорчењу Турке оставио, и своје Србе |
| је он тек за тебе заузет?{S} Та колико пути сам примјетила да је он и прама другима наклоњен?{ |
| но благо, ал’ нашли су у цркви крстова, путире, окована златна еванћелија и разне скупоцене утв |
| х кола, једва може путник проћи.{S} Ал’ путник слабо пролази, сватко мора на кулук.</p> <p>И ка |
| и волова, натоварених кола, једва може путник проћи.{S} Ал’ путник слабо пролази, сватко мора |
| ме тако у народу потуцао, као сиромашак путник похађао је властелинске замке, дворе, као шаљивч |
| ах <pb n="518" /> милостиње ће примати, путника гладног ће наранити, жедног напојити.</p> <p>Ко |
| старији све новим и новим испиткивањем путнике мучише.</p> <p>— Шта би с Југом — запита Новак. |
| ије требало дуго чекати, малочас док се путници прашине отресу, ту ћеду бити.</p> <p>Турска вој |
| а л’ је била невесела, плачна — како је путовала, како је примљена од Бајазита.{S} Доста да се |
| о.</p> <p>И све се то догодило јошт пре путовања деспотова са Ђурђем у Дринопољ.</p> <p>Народу |
| а треба да се зна откуд се иде, па онда путовање мора бити срећно.</p> <p>— Дакле ти би бољма в |
| </p> <p>— Та дед’ приповедај што о твом путовању; та доста си по свету лутао.</p> <p>— Е па доб |
| ао.{S} Поуздани људи, деспот може мирно путовати.</p> <p>Неколико дана побави се деспот у Смеде |
| једаред дође час да морам на други свет путовати, његова побратимска рука ће ме у гроб метути.{ |
| у одведе. </p> <p>— Сад бисмо могли већ путовати — рече Јаблановић.</p> <p>— ’хоћеш ли ти с нам |
| ама, водама лађе, и чунови носе спрему, путови загушени од силне марве, коња и волова, натоваре |
| у Јеремија, пред њима два побочника као путокази у град, са оба бока, а за леђи катане деспотов |
| који ме не познају да сам и сам тај, на путу не стоје.{S} Они су жешћи од прави’ Турака.{S} Но |
| Ферхад-паша одрешитије показује нег’ на путу.</p> <p>Поседају.{S} Ферхад-паша на душеку са прек |
| обеде, деспот им је са својим Србима на путу стајао, што нису могли целу турску војску, а и с њ |
| е свежемо с угарском војском која је на путу, а да им и градове предамо, Београд и Голубац, па |
| знатним делом.{S} И твој отац ми је на путу, као год и Милица; но исповедам да ако народ свој |
| Стеваном слагати.{S} Један другом је на путу стајао.{S} Да није било Ђурђа, Стеван, по свом раз |
| це закључи, <pb n="217" /> но том је на путу стајала жестина Маркова који никоме првенства не у |
| ључено, један већи део војске већ је на путу на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се спустимо и |
| ћеш с њима лако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад их уклониш, ти си сам господар.{S} Ако они из |
| /p> <pb n="452" /> <p>— Доста смо се на путу изломили, сад мало рахат, па онда опет на посао.{S |
| ина има, онда су јој материни синови на путу.{S} Милица је већ одавно искусила своју кћер Мару |
| кидани удови.{S} Балшићи, Црнојевићи на путу су да се Зета са Поморјем Србији не привеже.{S} Св |
| олико јој сујети и славољубију њеном на путу не стоји; за своју сујетну корист све је била у ст |
| же ми глас, да је угарска војска већ на путу.</p> <p>Ту деспот отпочине, баца поглед на војводе |
| мора бити и већа војска, која је већ на путу Голупца.</p> <p>Јеремију су већ ишчекивали.</p> <p |
| на ино није, и угарска војска је већ на путу, противити се не можемо, јер би Турци могли Угрима |
| ге војске, које су из Караманије већ на путу.{S} Моја војска ће примити од Јеремије Голубац, а |
| Јован.</p> <p>— Ја заиста не би’ му на путу био!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом роду верн |
| Ферхад-паша.</p> <p>— Е, стојали су на путу Ђурђу, побоја се да по старјешинству деспотство му |
| познаје, не верује му.</p> <p>Већ су на путу, Ферхад-паша са Уруменли-беглербегом зајезди, ал’ |
| и што је тако Голубац предао.{S} Још на путу мислио се како би дошао до договора са Бранковићем |
| и на зло брз.</p> <pb n="413" /> <p>На путу стиже му гласник, који носи собом поруку Јеремије. |
| прича мог уверења ради, да је на добром путу.{S} Изглед и говор тако честит, да се не мога’ пос |
| са војводом Радићем, великим челником, путује и чини наредбе да се народ пожури за зидање Смед |
| а пренело се у Смедерево.</p> <p>Јерина путује и стигне у Смедерево.</p> </div> <div type="chap |
| несе Јерини грабеж.</p> <p>Деспот Ђурађ путује, а у глави му замршавају се велике мисли, тешке |
| но тело једна душа.</p> <p>Ђурађ деспот путује са Јерином по Србији путем манастира Жиче.{S} Св |
| пролије толику невину крв.</p> <p>Тако путујући, доћи ћеду близу манастира Манасије.</p> <p>Ве |
| о је од Харалампоглије чуо.</p> <p>Тако путујући стигну у Крушевац.</p> </div> <div type="chapt |
| Турци јадни народ растргну?</p> <p>Тако путујући, деспот озире се, лакше му је души кад види бо |
| крепе се пићем.</p> <p>Лошонција већ не пуца на ту кулу, јер није нужно, а не зна тко тамо међу |
| на пушкаре.{S} Искусни стари војници не пуцају прерано, ал’ ни близу себи не допуштају.{S} Свак |
| телина.{S} На њему је долама позлаћена, пуцета од драгих камења у златном оквиру у склопу као т |
| дифе, на прсима склопљена велика златна пуцета, да изгледа у свези златној на прсима као златан |
| ог Стевана, ’де се српска проливена крв пушила на гаришту Душанове земље.{S} Па како су то тешк |
| гордо крчи си путе свој’им стрелцима и пушкар’ма.</p> <p>Док се ту борило, Жигмундова војска п |
| обале понамешта, разреди своје стрелце, пушкаре и сву коњицу, по вису и брду, да повратак штити |
| могу.{S} Хатлије сад преокрену јуриш на пушкаре.{S} Искусни стари војници не пуцају прерано, ал |
| ко хатлије силно јурнуше међу стрелце и пушкаре.{S} Покољ ужасан.{S} Јато хатлија језди управо |
| штитио, и јошт Турци не могу да продру, пушкари тако су понамештани да им Турци наудити не могу |
| лци нису обични стрелци, већ имаду јаке пушке, дебеле гвоздене цеви, и напуњене пушчаним прахом |
| ма, штит на левици, кад једно кругље из пушке пљесне у штит, и продере га, прође измеђ леве сис |
| , јер му сам Јеремија знак дао да га не пушта унутра, а да је силом покушао био, Јеремији би до |
| трговина, која своје жиле на све стране пушта, ту су брегови, планине, лузи и дубраве, воде и п |
| , из сто грла чује се глас.</p> <p>— Не пуштај натраг издајицу.</p> <p>Чује то Јеремија и побој |
| , и већ је спремна.</p> <p>Силни пртљаг пуштају Дунавом доле, а сувим опет коњи и мазге све вук |
| ил’ мало непријатеља кад тамо никог не пуштају?</p> <p>— То је најлакше.{S} Послао би’ каквог |
| бија.{S} Сејмени га за руку ухвате и не пуштају даље.</p> <p>— Уклони се, Ферхад-паша ће све на |
| позвао, и ником зла не учини, на ријеч пуштао их је својима.{S} Ђурђе је мој душман, ал’ је ју |
| кад је тако — одговори Тамерлан — а оно пушћам слободну вашу кнегињу, заједно са њеним братом.< |
| пушке, дебеле гвоздене цеви, и напуњене пушчаним прахом хитају кругле, и ког стигне, кида му ут |
| рња цела околина зуји од гусала као рој пчела.{S} Јуначке песме крепе дух народа, да не клоне.< |
| ти?{S} Није, па зато мора се ради свију пчела својој неотклоњивој судби подвргнути.{S} Тако сте |
| бе.{S} Не би л’ и матица ’декоја радије пчелом била?{S} Но је л’ јој могуће пчелом постати?{S} |
| ије пчелом била?{S} Но је л’ јој могуће пчелом постати?{S} Није, па зато мора се ради свију пче |
| нај први смех забунити који је на његов рабош друштву веселост улио.</p> <p>— Како си ми, Петош |
| бољи од другога, ал’ најмање бар да је раван, а за то нејма снаге, па тек буде туђа подлуга.{S |
| нин делом противу воље највишега — није раван добром христијану, него злом Турчину.{S} Ако Кора |
| ’ришћана и потурчењака у својој војсци раван број нашој, а колико има прави’ Турака, па текар |
| овиновати нећу, но да ме призна за себи равна, иначе ћу га у Небојшу кулу сатерати — рече Приба |
| знамо је л’ долази Турчин, да се знамо равнати.</p> <p>— Е већ је доцне — рече замишљен Јаблан |
| лака ствар била од несаједињени’ Србаља равне пределе Румелије освојити и победу косовску са ве |
| , ми невољни слепци?{S} Ми тражимо себи равне.{S} Дајте нам по један штап, па нас пустите у све |
| уги за себе нов свет наћи.{S} Међу себи равнима престаћемо бити несрећни! — одговори Ђурђе.</p> |
| урци док је Смедерева не могу упадати у равнице Баната, пљачкати и робље одвлачити.{S} Ако су С |
| /> са својом силом тукао са Турцима на равници као што је поље Косово, јер Турци имају више ко |
| а’ их како да им подјелим благо, ил’ на равно ил’ коме што више припада.{S} Сватко се правда да |
| на заслужио, требало би да се с њима на равно дјелим — рече успла’ирено јачим гласом Харалампиј |
| ду с’ бори.</l> <l>Паде тама на то поље равно,</l> <l>Црна ноћца крај учини борби;</l> <l>Ал’ п |
| пуру рођен, не постаје лахко слуга себи равном.{S} Био сам деспот-Стевану киван.{S} Тешко је го |
| јелити.</l> <l>Шта то звечи на том пољу равном?</l> <l>То је војска силнога Душана.</l> <l>Пред |
| Русне јако косну, но опет се не даде из равнотеже душевне потиснути.</p> <p>— Увреда мени нанеш |
| ије, над свима заповеда.{S} Светује се, рад би Дунав прећи, и упасти у мађарску земљу.{S} Неке |
| да се већ једанпут брата Мусе ослободи, рад буде ослободити се и од српски’ владаоца.{S} Време |
| ли.</p> <p>Исак-паша размишља.</p> <p>— Рад би’ и сам ићи у Једрене пред лице падиши, да му и ј |
| иљно Ферхад-паша.</p> <p>— Ал’ би’ и ја рад да сам на дивану.</p> <p>— А ти остави Реџеп-пашу о |
| о сад од њих знати.{S} Но док тај њихов рад окамењен у Смедереву граду траје, трајаће и Србија. |
| Грк наново са славом подићи.{S} Жигмунд рад се Турчину осветити, и то помоћу Бранковића, па да |
| и и понасмејали, калуђер им рекне да је рад на свој конак вратити <pb n="251" /> се, но да не б |
| и ствар Војновићу и Змај-Облачићу да је рад спасти Ђурђа.</p> <p>Ови то једва дочекају.</p> <p> |
| споту оставили, да га жеља мине, кад је рад Београда видити.{S} Зато може деспот кад хоће у Бео |
| амољубиви’ великаша страда.{S} Сваки је рад бити бољи, силнији од другога.{S} Народ за њима као |
| пут баш у Манасији засео, то је што је рад да чује, пропита, како народ у овим крајевима живи, |
| ала сад само слава свог народа, коју је рад својим јунаштвом заслужити.{S} Он паметно збори, ис |
| и макар да га и терете године, ал’ није рад да попусти ни у житејским попеченијама, као год Хар |
| ква је тајна у деспоту скривена, а није рад због тога са Леонтијем у споречку доћи.</p> <p>— Чу |
| а гледао као неко нужно зло, па да није рад ништа више с тобом имати — упаде Јаблановић.</p> <p |
| мамо — рече угрејано Розгоњи, који није рад да стоји под деспотом.</p> <p>— Мађарска је војска |
| спот још не показује намере куд је даље рад одлазити.{S} Рувиму су упали у очи товари и велика |
| ти, и искаже вољу пред Радосавом, да се рад баш у божијем храму причестити.{S} Радосав је зачуђ |
| јави му се да је неко из Србије дошао и рад је с њим говорити.</p> <p>Ко је то био?</p> <p>Хара |
| , сам увиђа да Ферхад право има, ал’ би рад дин-душмана и сву Србију разорити.{S} Није на ино, |
| Бранковићевима предати; па баш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега брат му Вук упрљ |
| одговори Петошко.</p> <p>— А сад не би рад онде бити?</p> <p>— Не.</p> <p>— А да си цар?</p> < |
| ко се може онамо дотурати, јер сваки би рад виђети шта се код Тамерлановог шатора ради.</p> <p> |
| ки дан све већма расте.</p> <p>— Баш би рад видети да збрише са себе ту сумњу каковим знатним д |
| оја!</p> <p>— Здрав ми био оче, јеси ли рад гостију?</p> <p>— Драго ми је, ево овамо мало да се |
| усобна борба код Срба била је свакидањи рад, а у цркви свештеник на вечерњу сузним очима, жалос |
| ао какав заточеник.</p> <p>— А би л’ ти рад постати патријархом.</p> <pb n="442" /> <p>— То ми |
| добро поред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад све знати шта се о књагињи Милеви и Светиславу ради |
| наменуо победу и првенство.{S} Сада сам рад знати, шта Срби мисле; да ли ће се према мене [не]п |
| и тога, имам ја другог узрока зашто сам рад све да знам.{S} Само кад би’ се могао на тебе ослон |
| у унаоколо ширити.{S} Ја, опет, нијесам рад да новац мој за то ширење распачам.</p> <p>— Ето ви |
| рбље издалека виче,</l> <l>Да би мејдан рад дјелити с киме</l> <l>Наочиглед војске обадвије,</l |
| насија је његова задужбина.{S} Ту је он рад да кости своје сложи и да почивају до општег ускрса |
| лужавкама шурује.</p> <p>— Све је нешто рад докучити о Милеви, о Бранковићу; као да је у Милеву |
| а.</p> <p>Јерина, радознала, мира нема, рада би све одмах дознати, ал види наборано чело у десп |
| ће од тога што бити.{S} Русна дворјанка рада би ју за свог сипа, а царица за Светислава, но цар |
| синци вредних родитеља, који са честита рада живе, воледу се о’де закопати, негли предати града |
| ге, отеше матери башчине, која затим од рада умре, жигосан као лудак, будала, не могах код наши |
| клони ње и матере њене тичу, не би више рада била да јој се ти одузму.{S} Пре једног магновења |
| ошт у почетку на срце пао, па сад не би рада да он за другог мари.{S} Калуђер ако и није био ле |
| усовачкој тамници.{S} Њега чува капетан Радан.</p> <p>Стеван што брже врати се у Србију, заведе |
| Ђурађ у тамници мислио.</p> <p>Капетан Радан видећи отвореног младог књаза и војводу, саопшти |
| S} У полноћ дигоше се да коју прозборе, Раде је у свему десна рука деспота.</p> <p>Убојно обуве |
| , и пружа је Облачини.</p> <p>— Ево ти, Раде, у знак побратимства ове сабље.{S} Та је поштено с |
| ир са Облачина-Радом.{S} Хтеде сам ићи, Раде му не даде, хоће свуд да му је десна рука, па ако |
| га сад као човека познати.{S} Бадава га Раде очима тражи, сва су ђеца српског рода и јуначког и |
| а Турцима завадити.{S} Деспот и војвода Раде обучени су арнаутски, да их не познаду Турци, да н |
| p> <p>— Шта мисли војвода мој, Облачина Раде?</p> <p>— Велики краљу, господару мој деспоте, каз |
| да долазити да се огледају.{S} Облачина Раде показаће ненадмашно српско јунаштво, показаће да у |
| елија, што га именова, војвода Облачина Раде, познат ми је.{S} Давно беше.{S} Још се у пернатос |
| од сви’ јунака — рече војвода Облачина Раде.</p> <p>Тако по’декоја реч пусти се.{S} Владика Ме |
| спот и војводе, велики војвода Облачина Раде, велики челник Радић, и Кајица војвода, и Ђурађ Ка |
| удара — рече поуздано војвода Облачина Раде.</p> <p>На то деспот одговори:</p> <p>— Што рекост |
| слике те војводе.{S} До Ђурђа Облачина Раде, Дојчетић, Орловићи, и још читав низ дивних јунака |
| стану, па се гледају.{S} Ту је Облачина Раде и свита.{S} Присни и пријатељи поздрављају се.</p> |
| Голупца, с њом иде и деспот, и Облачина Раде.</p> <p>Војску прате вране и црне орлушине.</p> </ |
| </p> <p>У чадору седе деспот и Облачина Раде.</p> <p>Кад је сунце заходило, онда су обојица поч |
| </p> <p>Сутрадан дође деспот и Облачина Раде.</p> <p>Уђу у трапезарију код Ферхад-паше, поздрав |
| а, својтом.{S} Из града излази Облачина Раде са телохранитељи, да краља дочека, и у град пропра |
| а ломила, буздованом се хитали Облачина Раде, Сибињанин Јанко и Бановић Секула.</p> <p>Ту су св |
| је.</p> <p>Већ је пред чадором Облачина Раде и Кајица војвода.{S} Облачина мрко поглед баци на |
| а српска војска, коју је довео Облачина Раде.</p> <p>Красна ноћ, небо звездама посуто, на небу |
| ке војске, ту је довео деспоту Облачина Раде.</p> <pb n="414" /> <p>Жигмунд се светује са деспо |
| Розгоњија и Лошонција.{S} Змај-Облачина Раде мери Завишу, а Завиша удивио се о јуначкој слици О |
| ици, попови, калуђери.{S} Змај-Облачина Раде седи до Црнога Завише.</p> <p>Донесу јестива и сва |
| и деспоту.{S} А какав је Змај-Облачина Раде?{S} Кад седи, прса му се над столом испупчила, рек |
| јске у Београду остаде.</p> <p>Облачина Раде примети деспоту да је војска деспотова доста јака, |
| ви нијесте више млади.</p> <p>Облачина Раде кад то чу, устане и стане пред деспота.</p> <p>— Д |
| пот је у Београду гост.</p> <p>Облачина Раде и свита сместе се, да отпочину.{S} С тешког пута с |
| > И не само људи, већ и женскиње и деца раде.{S} Кад остаре, сузе ћеду ронити, да л’ од радости |
| танеш, да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, како мисле о Ђурђу деспоту, и о Смедереву.{S} У д |
| па се разазнати не може.{S} Бадава даје Раде распитивати младе војнике, они се тек смеју чудном |
| који нису за назоре деспота и Облачине Раде.{S} И Црни Завиша био би покрај деспота, волео би |
| о би друкчије и бити могло? — одгонетне Раде.</p> <p>— Но и ви имате красни’ војника.{S} Гле он |
| абуни и видимо шта на другом крају Срби раде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18590_C |
| гима богзна шта.{S} Да видимо шта други раде.</p> <p>Тај глас, да је турски посланик Милеве рад |
| ампије иде у кулу да види шта кнежевићи раде.</p> <p>Отац Пајсија је њихов чувар, а стражари мо |
| мати.</p> <p>Но сад да видимо шта Турци раде и како ће српске посланике примити. </p> </div> <d |
| међу њима деоба испасти.{S} Но они нек раде за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су дру |
| е мило и драго.</p> <p>— А ти, Облачино Раде, сабљо моја од мегдана, управи сабљу куд ти показу |
| ни, по свој прилици, на њену страну већ раде.{S} Но ја би’ јошт пре свега желио да би се ти одм |
| о!</p> <p>— Ово је војвода Змај-Облачић Раде, који сабљом и буздованом као оно исти Марко сече |
| жали и војводе, Војновић и Змај-Облачић Раде.</p> <p>Русна је већ све у преправност довела, сам |
| ма дођу војвода Војновић и Змај-Облачић Раде, оба велика пријатеља Бранковића; уз њи’ је велика |
| аоколо облеће и пази на Мађаре шта ноћу раде.{S} Јаблановић издајица, ал’ искусан војвода.</p> |
| p>Деспот посла великог војводу Облачину-Раде да купи људе за војску, да их увеџбава.{S} Настаће |
| аво, на Угарску.{S} Сав окол пун вредна радена народа, што је човеку за живот, све ту можеш наћ |
| звездице расипа.{S} Бруја, зујање, вика раденика, топот коња, и шкрип колах, слух загушива.</p> |
| и, у храму Богородице у срећу и здравље радениках, за мир и спасеније душе оних који у том раду |
| Кад је Србија са свих страна у невољи, ради како те бог и памет учи, а ја, господару, твој вје |
| а веле: калуђер мора добар носник бити, ради отпуштенија не само своји’ но и туђи’ грехова — а |
| ава, бог га у рају сподобио јер је бога ради народу живио — рече војвода Радосав.</p> <p>— Наро |
| пријатељство, реци нам, реците нам бога ради, ко нас оба овако наказа?{S} Зар поред великог све |
| ећ да је у скупу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу савезе правити против ма кога, са Мађа |
| народ у Ресавини, Браничеву да даје, да ради, да не клоне.{S} Он се моли богу, и светој обитељи |
| као свом нећаку братску руку да народа ради све смутње отклонимо, и да се спасе што се спасти |
| а, и гуслара.{S} Што се у околу султана ради, све то зна деспот, Ферхад опет зна све што деспот |
| аво збориш, Јерино, мудрост Кантакузина ради ти у глави, тако и ја мишља’ и одлучи’ — рече задо |
| м малом зданију у башти, које увеселења ради негда сазидано беше, како би после почивке недалек |
| буде милостив, и то исприча мог уверења ради, да је на добром путу.{S} Изглед и говор тако чест |
| Сви су се на то склонили да Милеву мира ради, жертвују.{S} После оваковог закључења, патријарх |
| ућевних распиткивања, уклоне се, одмора ради.{S} О важнима стварима доцније има се говорити.{S} |
| под једну грану, где је већ све одмора ради спремно било, понуди и Русну да седне.{S} Служитељ |
| д виђети шта се код Тамерлановог шатора ради.</p> <p>Калуђери дотурају се, и то наблизо.</p> <p |
| оставио је забодену белу заставу, вента ради, не би л’ се још Мађари смиловали, не би л’ још ро |
| и оно што желим.{S} Мора ми казати, шта ради моја драга бјелопољка Савка, па и новаца... ил’ ћу |
| ти, па нашој се приљубила.</p> <p>— Шта ради, шта вели народ?</p> <p>— Знаш шта је народ; он св |
| RP18590_C1.8"> <head>VIII</head> <p>Шта ради Ђурађ у Гургусовцу?</p> <p>Чами, проклиње, освету |
| Јеремија сувише похљепљив, бољитка свог ради да не умакне сам са кнежевићима куде, и његова реч |
| >Тај глас, да је турски посланик Милеве ради дошао, наравно, дошла је до ушију и патријарху.{S} |
| лао је Вук у двор да извиде шта се о’де ради, да би знао чега ће се држати.</p> <p>Вук је горд |
| вољан био, и ствар је готова, тек форме ради кроз диван да прође.</p> <p>Тако је то лако преко |
| идели сте у њој матицу.{S} Она ништа не ради, па ју опет ’ране, али ју и смакну кад им није виш |
| и, све да ми јавиш шта се около књагиње ради, и то свагда и у свако доба.</p> <p>— Хоћу, но сад |
| челом постати?{S} Није, па зато мора се ради свију пчела својој неотклоњивој судби подвргнути.{ |
| ниси Турчин.</p> <p>Но да видимо шта се ради у Дринопољу.</p> <p>Дан на дан хришћани се турче, |
| ује.</p> <p>Да видимо шта се код царице ради; да видимо, шта ће Јусуф просиоц испословати.</p> |
| Косову видели српско јунаштво па не би ради, по свој прилици, јошт једанпут такову једну битку |
| има међу српским великашима, који не би ради над каковим малим [пределом] независно господарили |
| ису они ни онако прави посници, који би ради у кујни душе спасавати.{S} Па тко не би такву шаљи |
| непријатељ Исак-паша једнако ти о глави ради.{S} Паше наговара да Србија покрај Турске постајат |
| у Цариграду, да видимо шта се у Србији ради.</p> <pb n="328" /> <milestone unit="subSection" / |
| бригу и рачуна о свему што се у Србији ради.{S} Смотру је бацио особито на манастире, јер одан |
| погодбу, јер они као војводе нису били ради с калуђером делити, већ они калуђеру да деле, ал’ |
| рак учинисте.{S} Ту се о глави, о земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S} Знаш, |
| ’ српске посланике, који су га посетити ради, примити.</p> <pb n="284" /> <p>Када неки дођу к М |
| ане, па да видимо шта се по други мести ради.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18590_C |
| народима владате, каткад своје користи ради ни своју крв не штедите.</p> <p>Задње речи је Леон |
| ух показују онда када се, опште користи ради, другоме сасвим понизе; но има људи, који велики д |
| ратиће се наше опет, а засад сигурности ради морамо нешто рукама савезничким предати.{S} Ил ми |
| ица, по налогу Лазара, своје сигурности ради, морала се у Крушевцу задржавати.</p> <p>Двор, у к |
| Турака потпомагати, ал’ веће сигурности ради, и да добију наслон за своју војску, уговорено је |
| је био најљући.{S} А ми искушеници, тек ради па пости.{S} Па осим тога, братија такове су нам п |
| ранковића, јер потајно код Турака о том ради да га с пута уклони.</p> <p>На сва распитивања ула |
| осподар од слуге, све чује шта се изван ради, и то увеличателно.</p> <p>Светислав, када је чуо |
| аруку како дође ствар до дивана. — Тако ради, и још како те памет учи.</p> <p>— Хоћу л’ што о с |
| аничити, јер већ и сад кадикад тако што ради што му као једном великашу без повреде царске влас |
| м и ја мутити да дознам шта тај калуђер ради, па ћу га првом приликом опарити.</p> <p>— Тај мор |
| дереву, држи да за душу своју ради, јер ради за душу Србије.</p> <p>Дође и Ђурађ Кантакузен, са |
| деспот, Ферхад опет зна све што деспот ради.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пролазе да |
| ти шта се о књагињи Милеви и Светиславу ради.{S} Љубица доста-свашта може чути, а ти опет од ње |
| ма не беше до тога шта се сад на Косову ради, но само до шале и увеселења.{S} Особито откако ца |
| а, богатство јако допадало.{S} Нисмо ју ради опорочавати, јер је она супруга српског цара Лазар |
| риноси Смедереву, држи да за душу своју ради, јер ради за душу Србије.</p> <p>Дође и Ђурађ Кант |
| новати бољма него садашњи млађи који су ради тек заповедати — одговори сасвим отворено Драгаш, |
| ли.{S} Видимо, дакле, шта се у Крушевцу ради.{S} Новак са осталим војводама купи војску, ал’ сл |
| оте, и дивном јуначини војводи Облачину-Ради, и свима јунацима, који за свој род гину.</p> <p>Т |
| калуђеру леп пут отвара.{S} Ја, истина, радије би’ сам доламу место мантије и калпак место ками |
| д потребе.{S} Не би л’ и матица ’декоја радије пчелом била?{S} Но је л’ јој могуће пчелом поста |
| говорили су као о каквом свецу, но опет радије су се са другим забављали.{S} Новак са његовим в |
| шнијима и раскалашнијима постали, па су радије слушали љубавне и лакрдијашке песме уз танку там |
| вој рачун радио.</p> <p>А шта је Милева радила?</p> <p>Она је у својој младој души осећала бол |
| ига.</p> <p>— Али, боже... шта би после радила.</p> <p>— Са Светиславом?{S} Не брини се ти за т |
| тишли, Русна је у твоју корист неусипно радила.{S} Партаја ти је већа нег’ икада.{S} Знам да и |
| и његовој крепкоћи.{S} Који су годинама радили и аргатовали у зноју лица свог и проклињали Јери |
| на страну, да видимо шта су донде други радили.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Царица ј |
| град Маџарима, шта бисте онда ви Турци радили, кад би се војска маџарска у Браничеву натуштила |
| у више пута био.</p> <p>— Па што сте ту радили.</p> <p>— Најпре се сјетоваше војводе у другој д |
| од управом Харалампије живило, и шта се радило.</p> <p>У трапезарији било је весело.{S} Харалам |
| ане дворјана; ту се не једном и о глави радило.</p> <p>Било је ту доста славе и великолепија, а |
| лостиво патријарх.</p> <p>— А шта ћу да радим у овако жалосном положају, где ми се са свију стр |
| ских замишљаја.{S} Одавна ја с Петошком радим, па кад дође земан да Турке помоћу божијом и добр |
| ја да сам Светислав, а ја знам шта би’ радио.</p> <p>— Шта — ваљда би се убио?</p> <p>— И њу и |
| ла, Ђурађ у Цариграду такође за себе је радио.</p> <p>У Цариграду су српски господари красне до |
| } Зна деспот да му је Исак-паша о глави радио.{S} Исак-пашу је благо заслепило, па сад за овај |
| Но у тој забуни сваки је на свој рачун радио.</p> <p>А шта је Милева радила?</p> <p>Она је у с |
| тсутности мојој предајем вам сву владу, радите по мом савјету а како вас бог учи.{S} Храбрите н |
| ри сте велике будале, не знате сами шта радите.{S} Боље је бити пас нег’ ђаур.{S} Но на ствар, |
| другим путем, ако се може, што за себе радити.</p> <p>Мара је била такође горда, властољубива. |
| ску, па ћеду тек онда из освете за леђи радити.{S} А чинити се нешто мора.</p> <p>Ђурађ пошље г |
| у дувне.</p> <p>А шта је и знала друго радити?</p> <p>После презреног Светислава, као потурчен |
| говори деспот.</p> <p>— Е онда шта ћемо радити?</p> <p>— Како би било да опремимо неки део војс |
| их јунака, ал’ он онде више може за нас радити, убавешћује нас на што се онде смишља, и кад куд |
| живим и падам с народом.</p> <p>Војвода Радић набораним челом све то слуша и рече:</p> <p>— Тво |
| седи, с десна и лева кнез Кантакузен и Радић, до њих Облачина и Кајица.</p> <p>Деспот започе. |
| ки војвода Облачина Раде, велики челник Радић, и Кајица војвода, и Ђурађ Кантакузен.</p> <p>Дес |
| рбија ће требати војника; а са војводом Радићем, великим челником, путује и чини наредбе да се |
| а се сам окамени.{S} Ти, вјерни војводо Радићу, дај налог надаље од свих страна амо јаја да дон |
| о да слутиш.</p> <p>— А шта ти, Милева, радиш?</p> <p>— А што је Милева тако смутна.{S} Шта ми |
| ти сада и пише у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне — закључи Јеремија.</p> <p>Све |
| го но озбиљно.</p> <p>— Гази-Марко, шта радиш?</p> <p>— Пијем вино да заборавим моју тугу; ’оди |
| А што је Милева тако смутна.{S} Шта ми радиш ти, Вуче? — рекну у једно доба Ђурађ и Мара, љубе |
| ребрник и Београд, народ је побуђивао к радњи, науци и слози.{S} Још мало врмена, па Србија да |
| ћ руке прекрштене, он нема више посла у радњи живота и владе.</p> <p>Јеремији је познат био уго |
| } Победом опијени и здрави јошт јунаци, радо би напред полазили; рањени желели су јошт ту остат |
| еограду.{S} Тако ми је дуго вријеме.{S} Радо би’ гледао ван, и кад поглед бацим тамо, морам се |
| за Марка.{S} Турци му одговоре да би га радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то за зло при |
| отиде у Дринопољ.{S} Султан Мусулман га радо прими, начини га турским пашом и повери му једну ч |
| дошао улак од деспота.</p> <p>Јеремија радо изненађен, улака дозива.</p> <p>— Ваљда се покајао |
| дирај невину срну; срну је моја Зулејка радо имала.{S} Стрељај све оно што свету, што људма шко |
| била, опет су Ђурђа и великаши и народ радо примили.{S} Он је био сва надежда народу, па је и |
| елики обожатељ Русне, која га је такође радо видела, и којој је јошт жао било што је Мара кнеги |
| и весело.{S} И краљеви од Немањине лозе радо и често су се овде задржавали.{S} Доцније када се |
| и сасвим отворено Драгаш, који баш није радо ни слушао где се женске у такове важне ствари меша |
| а такође горда, властољубива.{S} Она би радо из материни’ руку владу извукла.{S} Она је своју м |
| ти од такве мудре луде оно што си не би радо од другога дали рећи.</p> <p>Петошко је био мален |
| и летње палате имали.{S} Онде су се они радо бавили, које због сопствени’ узрока, које пак због |
| и све се на краће одбављало; искушеници радо су читали „житија свјатих.“ Братија су међу собом |
| жемо да ју је мрзила, уколико ју је тек радо имала, уколико какова мати кћер своју само зато во |
| атоборним духом војника, па зато војник радо се смејао на рачун калуђерства, а особито где се к |
| како му ствар своји, приклони се и сам радо на такову погодбу и закључи да се одма’ посланици |
| иш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и ја би’ се потурчио |
| укла.{S} Она је своју матер тек утолико радо имала и поштовала, уколико јој сујети и славољубиј |
| оглију, тако шинуо, да би му овај за то радо јектеније читао.</p> <p>Но кад је цар Лазар на Кос |
| се по башти.</p> <p>Придворници и слуге радовали су се гостима, јер су знали да нови гости ново |
| било ни једног који би се његовој смрти радовао.</p> <p>Сам Ђурађ, који је једва чекао час свог |
| ике жртве положити мораш, зато немој се радовати, и не убој се од страхоте која може доћи.{S} И |
| земље, ни један сунчани зрак, да се бар радовати можемо нашем животу.{S} Зар смо тако криви да |
| е проникао у његову душу, а сад јошт је радознал како је од Ферхад-паше тај глас добио.</p> <p> |
| от је то из чистог уверења изговорио, и радознал је шта ће на то Леонтије рећи.</p> <p>Леонтије |
| а боља срце му притиска.</p> <p>Јерина, радознала, мира нема, рада би све одмах дознати, ал вид |
| л’ и ти био негда хришћанин — запита га радознало Харалампије.</p> <p>— Јесам, ал’ су ме у млад |
| онацима текар је било весело.{S} Грман, Радојко и Петошко помешали су се међу служитеље.{S} Ту |
| дна реч све је на своју меру довела.{S} Радојко је кадикад весели жагор са својом тамбурицом пр |
| оду на плач навео.{S} Штавише, и песник Радојко је о љубави певао и млада је срца распаљивао.</ |
| огатом Поморју весело певало, све је то Радојко знао и са својим красним, но кадикад раскалашни |
| вио три дана, световао се [с] Облачином Радом, примао градске часнике, који су му на поклоњење |
| еспот са војводама Радославом, Облачина-Радом, Војихном и Богданом.{S} То су прве деспотове вој |
| <p>Деспот стиже у манастир са Облачина-Радом.{S} Хтеде сам ићи, Раде му не даде, хоће свуд да |
| раду.</p> <p>— Нек буде по твојој жељи, Радосав нек напише уговор, ти ћеш потписати и печат уда |
| утвари.</p> <p>Ферхад запита за благо, Радосав му одговори да је у подземљу добро скривено, на |
| слови га да му исприча своје житије.{S} Радосав је први угодник божији.{S} Није више млад, четр |
| рад баш у божијем храму причестити.{S} Радосав је зачуђен.</p> <p>Радосав га опомиње да би мог |
| де лежало његово благо на сахрани.{S} А Радосав потребовао је тако силног властелина као што је |
| е гласови о њему разносе — рече војвода Радосав.</p> <p>— Треба на опрезу бити да издајника ода |
| е бога ради народу живио — рече војвода Радосав.</p> <p>— Народ ће га спомињати у цркви, у песм |
| вог за господара — рече умерено војвода Радосав.</p> <p>— Само се бојим од лацманства.{S} Угри |
| која ће ући у цркву.</p> <p>Ту га чека Радосав, који пре свега како Ферхад уђе, затвори и закљ |
| ће руке је дознавао, и дознао је, да је Радосав за веру и род кадар и живот жртвовати.{S} И њег |
| алили и порушили до дна и темеља — рече Радосав.</p> <p>— И сви калуђери били би поклани.</p> < |
| паши.</p> <p>Ферхад-паша, Харалампије и Радосав седили су у трапезарији жудно ишчекују Јеремију |
| оде су допраћене, ту је и Харалампије и Радосав.</p> <p>Кад им је бимбаша сабље отпасати дао, Ј |
| p>Најпре оде Ферхад, а после њега и сам Радосав.</p> <p>Ферхаду је сад нешто лакше.</p> <p>Радо |
| енима да унесу благо.{S} Ту је и игуман Радосав.</p> <p>Сејмени изиђу.</p> <p>— Дакле, по угово |
| а Дунава и Мораве доноси.</p> <p>Игуман Радосав побуђује народ у Ресавини, Браничеву да даје, д |
| Ферхада.{S} Ферхад се прихваћа, а отац Радосав му помаже.</p> <p>Ферхад прослови. </p> <p>— Са |
| се спрема.{S} После поноћи њега ће отац Радосав исповедити и причестити.</p> <p>Зором телали, ч |
| ма поткрепи.</p> <pb n="495" /> <p>Отац Радосав исприча, изјадикује се, и што збори, Ферхад-паш |
| главама, ниже црног крста.</p> <p>Отац Радосав је милостив, па ће им и молитву о ружичалу очит |
| ло се име <hi>Герасим</hi>, а треба <hi>Радосав</hi>, што је овде исправљено.{S} Прим. прир. </ |
| манастир оставио.</p> <pb n="474" /> <p>Радосав све исприча, како су хусари напали, све злостав |
| је и камилавка и све што треба.</p> <p>Радосав опет оде и у цркви све у тајности преправи.{S} |
| уздане, причести се и пољуби га.</p> <p>Радосав чека га с причешћем у руци, не исповеди га, исп |
| м штоватељ Христа, љубитељ рода.</p> <p>Радосав <ref target="#SRP18590_N5" /> дигне се и оде.{S |
| ати, пиши и потпиши, па на коња.</p> <p>Радосав мора да донесе пергаменту, и све брзо буде гото |
| е му шта и како треба да напише.</p> <p>Радосав проучив задато, оде на посао.</p> <p>Сад прећу |
| > <p>Ферхаду је сад нешто лакше.</p> <p>Радосав донесе ракије, мученице, и поскурице, те понуђа |
| по вољи донесем, тад ћу ту бити.</p> <p>Радосав донесе уговор.{S} Деспот потпише одмах и запеча |
| утрење рано доћи да га причести.</p> <p>Радосав оде и врати се са хаљинама.{S} Ту је и камилавк |
| ичестити.{S} Радосав је зачуђен.</p> <p>Радосав га опомиње да би могло то бити и у трапезарији, |
| је сваки калуђер Харалампије.{S} Ето за Радосава чује се свуд добар глас, и кад су се хусари са |
| јава.</p> <p>Ферхад-паша дозове игумана Радосава, и запита га шта се то све стало од оно доба к |
| е свршило, иду ван, и Ферхад позове оца Радосава у трапезарију, има да још нешто каже.</p> <p>Н |
| налаже.</p> <p>Ферхад-паша дозивље оца Радосава и ослови га да му исприча своје житије.{S} Рад |
| шко, хришћанин.</p> <p>Ферхад заиште од Радосава калуђерске хаљине, па му каже да ће на јутрење |
| бимбаша ступе у трапезарију, праћени од Радосава, који како зачу глас трубе, изиђе ван на дочек |
| ме је растанку.{S} Зора је.</p> <p>Буде Радосава да донесе на листини уговор.</p> <p>Док су Рад |
| </p> <p>Све је уговорено.</p> <p>Дозову Радосава, протумаче му шта и како треба да напише.</p> |
| донесе на листини уговор.</p> <p>Док су Радосава будили, и пробудили, донде јошт могу коју проз |
| <p>Ферхад опет прослови.</p> <p>— Седи, Радосаве, да ти нешто кажем.{S} Сутра ће већ ту бити де |
| ја је добро живио са игуманом манастира Радосавом, и требало је да добро живи, јер је онде лежа |
| хоће да се пречести, и искаже вољу пред Радосавом, да се рад баш у божијем храму причестити.{S} |
| ија.{S} Па онда наложи му да с игуманом Радосавом <pb n="475" /> да пренети амо благо које се п |
| астир, дошао је Ферхад до уверења да се Радосаву доста поверити може.{S} И сад га испитива, да |
| анде је могло добро и зло произићи, а о Радосаву се увек добро говорило.{S} Ферхад-паша, пак, п |
| и мађарске.</p> <p>Ферхад-паша чуо је о Радосаву, јер њега је тиштало све што Србију тишти, и в |
| то у тајности скривено да дода игуману Радосаву, а да се Турци не сете.</p> <p>Бимбаша ће све |
| p>Ту сад сјетује се деспот са војводама Радославом, Облачина-Радом, Војихном и Богданом.{S} То |
| ати.{S} Једва дочека ову прилику.{S} Са радосни кораци похити онамо.</p> <p>Он Русну прилично з |
| поглади брке,</l> <l>Па прослови гласом радоснијем:</l> <l>Цар ми рече: војска ће се кренут’</l |
| драго, одговори патријарх, но још ћемо радоснији бити, ако нам се глас српске победе који дан |
| ове речи добро у очи погледав Ферхада, радосно повиче деспот:{S} Та ниси ли ти мој мили Петошк |
| дити.{S} Начинићу га патријархом — рече радосно Прибац.</p> <p>— Брате, све иде добро, а све ће |
| Бранковићу!</p> <p>— Дај руку! — повиче радосно Прибац.</p> <p>— Ево!</p> <p>— Па како сад да п |
| адобио,</l> <pb n="239" /> <l>А Татарин радосно се смјеши.</l> <l>Ал’ кад Новак буздован дочепа |
| су се обично проводили дани у двору.{S} Радост, весеље, игра, шала, једно је из другог произила |
| {S} Она се поклон’ма обрадовала.{S} Ова радост јој је била први ударац њене невиности.{S} Од ов |
| ћи.{S} Нема већ моје Зулејке, па и моја радост већ прође!{S} Прође ме већ и жеља лова.{S} Нашто |
| унд би добио био Голубац.{S} Каква веља радост обузела је Жигмунда кад Мађари крокнуше на јуриш |
| када се са Мехмедом смирио, почео је на радост своји’ Срба у свачему напредовати.{S} Земља му б |
| му љубе, он њи’ у чело.</p> <p>Веља је радост Јерине, кад виде красне дворане.{S} Она ће у сво |
| ијарха као свеца неког поштоваше, па је радост код свију била велика.{S} Многе старе слуге и сл |
| јим погледом разблажавати морају; то је радост за буле!</p> <p>— Па шта им фали? — рекне, Петош |
| изнато <pb n="342" /> му јунаштво праву радост не задаје.{S} Све га нешто боле, свагда је сутру |
| дању ноћу јездио, и донео у Једрене тај радостан хабер султану.</p> <p>Исак-паша разгледа преде |
| треба да свој пртљаг уреди.</p> <p>Улак радостан натраг одјезди, јави да је Јаблановић готов у |
| тако исто са Милевом и Гргуром.</p> <p>Радостан жагор у целом стану влада.{S} Татари деле пљач |
| p> <p>С отим остави Јула калуђера, пуна радости.{S} Јулино је срце јошт и до пол’ сата куцало н |
| Кад остаре, сузе ћеду ронити, да л’ од радости ил’ жалости, тко ће то сад од њих знати.{S} Но |
| господара.</p> <p>Деспот изван себе од радости, рукује се с њиме као са рођеним братом.</p> <p |
| је изишао, пред куварицом трипут је од радости горе скочио, а куварица цикнула, није знала што |
| ини да рече.</p> <p>Отац Харалампије од радости насмеја се појаче на Петошкине речи, и као неку |
| лева једнако јеца; ко би знао, да ли од радости или од жалости.</p> <p>Да чудне промене судбе!< |
| аве рубити.</p> <p>Главарима турским од радости очи засветле.</p> <p>Ферхад-паша их отпусти.</p |
| владике, па тек онда игумана.{S} Но од радости ил’ забуне поче љубити и руке калуђера својих б |
| и су смутни тамо-амо ходали.{S} Нестане радости, нестане весеља у крушевачком двору, и богзна х |
| .{S} Нашто ми, дакле, и спомен негдашње радости кад је то сад за мене жалост.{S} Кад погледим н |
| те.</p> <p>Сваки је у помешаном чувству радости и страха чекао да види какови ће то гости, кака |
| ао.</p> <p>Отац Харалампије са највећом радошћу прими тај глас, Светислав му беше кост у грлу.< |
| за мир и спасеније душе оних који у том раду живот жртвују, и за покој душе свих претковах, а з |
| дравље.{S} Ни Прибац, ни Харалампије не радују се новоме деспотству.{S} Напијало се у здравље П |
| еће међу штиром и копривом.{S} Турци се радују, и нека их, <pb n="340" /> весела им мајка, кад |
| ео.</p> <p>Милица драговољно допусти и, радујући се храбрим реч’ма њиховим, дигне се и сама ску |
| ђер подсмешљив поглед на Петошка бацио, радујући се што ће господа Петошка у шкрип узети, те са |
| ба један умире, други <pb n="366" /> се рађа; један се мисли, како ће своју децу, своју рају на |
| у турским су рукама.{S} Ту се већ Србин рађа као раја, а као раја и умире.</p> <p>Србин плаћа Т |
| Турци и Грци.{S} Огорчење родбини бруку рађа, и брат брату дубље очи копа.{S} Било је међу нами |
| из пјепела свјетих обитељи осветници се рађају.</p> <p>— Но било како бог досуди, исповједам и |
| но, на њему је пет година без престанка рађено, па дичи цркву.{S} Од латински’ крајева долазили |
| воду у Скопље, продају их као стоку.{S} Ражали се срце у Марка, и купи благо да искупи робље.{S |
| тије, кад чује новост дворску, силно се ражали; он је у свему са патријархом држао.</p> <p>Отац |
| .{S} Откако је Србин на Косову изгубио, ражалило му се, огорчио се, јер од тог доба осим што га |
| неописана.{S} И највећи му се душманин ражалио, јер је Стеван био добар, но зли нису му дали с |
| и преклињао.{S} Царица, премда мало већ ражаљена, од своје намере не одступаше.</p> <p>— Дакле, |
| аша навелико смишља.</p> <p>Ферхад-паша разабере се.{S} Заповеди бимбаши да позове војводе Јере |
| алуђером делио.</p> <p>Јеремија се мало разабере, и показује добро лице, да се не би Ферхад-паш |
| илике у глави врзе, прошле и садање.{S} Разаберу се.{S} Деца облећу деспота, руке му љубе, он њ |
| у Херцеговину да му са мрка чела бриге разабирам.{S} Ово ја не хтједе, избјегнем, и одем правц |
| а се, да би се тиме мало од своје бриге разабрала.{S} Вече је било красно и пролетне красоте пу |
| аса почео је говорити, но скоро се опет разабрао.</p> <p>— Ја сам калуђер светог патријарха, ка |
| арха шта царица намерава, није се одма’ разабрати могао.</p> <p>У целом двору највећа забуна вл |
| е од страха и жалости да се тек доцније разабрати могла.{S} Милева се пустила у тужан плач <pb |
| тавна ноћ, или ноћне две звезде; не би разазнао да л’ једно да л’ друго.{S} Моја Зулејка се по |
| српског рода и јуначког изгледа, па се разазнати не може.{S} Бадава даје Раде распитивати млад |
| те вилице, рекао би да нешто презире, и разан прелазак у лицу и погледу неку сумњу је почео ули |
| ad> <p>На узвишенијем месту, на главини разапет је чадор деспота.{S} Врх чадора вије се застава |
| астава Србије.{S} Пред главином пољана, разапети чадори, то је мала српска војска, коју је дове |
| н христјанства.</p> <pb n="433" /> <p>У разапетом чадору седи султан Амурат, нуз кољено беглерб |
| аљ и својта, остали војници остану ван, разапну шаторе, те ћеду ту и остати до даље наредбе, је |
| де на страни у очи један калуђер, доста разбарушеном косом, пред њим узвишен дрвен налон, а на |
| ани, могли бисмо их најпре код Крушевца разбацити надаље.</p> <p>— Наш краљ не може на то прист |
| већ тако поцепан, удови тако покидани, разбачени, да их је и наћи тешко, некмоли опет уједно с |
| д жалости и јарости не може одма’ да се разбере.{S} И њему су седмогодишњег брата_у то доба зар |
| од чуда обнезнањени, не могу да се лако разберу, глас Ферхад-паше им је познат, ал’ не знаду ’д |
| иле, јер су Дечани били сваком као нека разбибрига.</p> <p>Истина, у Жичи је млого смутније изг |
| са оцом Теофаном, кад јој је он једина разбибрига у невеселом манастиру, и што проживи, то јој |
| о сам против султана учинити, кад му је разбијена војска, и док се Жигмунд опорави, донде султа |
| ац, а вратили смо се са празним џепом и разбијеним главама.{S} Па шта би на то сабор Мађарске, |
| да иде, пошље из окола своје хусаре да разбију хатлије, изроди се крвава гужва и Жигмунд још н |
| Само половина турске војске је Жигмунда разбила.{S} А да нису Турци у граду, били би Мађари, па |
| како је чуо да је то Ферхад-паша што је разбио Мађаре, с прекрштеним рукама ишчекивао је што ће |
| сет хиљада дуката.</p> <p>На ово питање разбистри се лице у Јеремије и Јаблановића.{S} Канда им |
| умиљним <pb n="320" /> својим погледом разблажавати морају; то је радост за буле!</p> <p>— Па |
| је однијео све, а тога су опет ђаурски разбојници убили.{S} О њима ће се у арапским бајкама пр |
| акони не поштују се, Дубровчане трговце разбојнички нападају, судија и злочинци једно другом на |
| јност деспотовог говора, па ће му на то разборито одговорити.</p> <p>— Твоје ријечи, деспоте, м |
| даред рахат одморе се на згаришту, међу развалинама Новог Брда.</p> <p>Силна турска сила се ту |
| јер није нужно, а не зна тко тамо међу развалинама седи.</p> <p>Јеремија прослови.</p> <p>— Ве |
| е градити.{S} Знаш Смедерево, оне дивне развалине, ту се мора зидати град, који ће бити стражар |
| .</p> <p>Костреш војвода, као бајаги да развесели друштво, почне се са Петошком шалити.</p> <p> |
| сте мало својим будалаштинама још већма развесели.</p> <p>Вечера је била добра, а гости при доб |
| н је само Хасана тражио да му срце мало развесели.{S} Хасан је Марка као најбољег јунака управо |
| ко је био позват, да смутну свадбу мало развесели.{S} Грмана није се нико сетио, а нашто кад би |
| мњао, но ишчекивао је да се ствар бољма развије.</p> <p>Турни под својим шаторима пијући шербет |
| рпељиви бити док се цела ствар бољма не развије; ми треба при свему да идемо Бранковићу наруку. |
| орана.{S} Усред дворане стол, а на њему развијене повеље.{S} У челу седи Јеремија, до њега с об |
| и други план предузети науме за коначно развојевање Србије.{S} Они пошљу нека мања одељења на ч |
| рече, то се одржати мора.</p> <p>Деспот развуче чадор, и повиче да коње доведу.</p> <p>Ал’ гунг |
| овели какве лијепе две цуре, да их мало разгале.{S} Ја их понуђа’ са робињама, и турскијем и ма |
| без понуде седе на столицу до Пајсије, разгледа се, и започе:</p> <p>— Сад је куцнуо час, или |
| p> <p>Кад је деспот у трапезарију ушао, разгледа, игуман га води горе у чело.</p> <p>Кад су већ |
| адостан хабер султану.</p> <p>Исак-паша разгледа предел, унаокруг, и надаље, диви се плодном пр |
| је ту, Розгоњи до њега, на једном вису, разгледају.{S} Већ се Голубац предати мора, све је већ |
| ц.</p> <p>Султан погледи на паше, па се разгледају, главом маше, не могу речма веровати, држе д |
| и такве им је истине казао да су се тек разгледали и тек смехом све забашурили, а као будали пр |
| у.</p> <p>Доведу коње, поседају, најпре разглеђају Смедерева унутарње површје земно, па онда од |
| чадор, да се са Јеремијом у четири ока разговара.{S} Облачина иде ал’ громко прослови:</p> <pb |
| еби дозива, изгледа канда се с њим даље разговара о предаји Голупца.</p> <p>Харалампије дође.{S |
| </p> <p>Милица једва дочека да се с њим разговара, да види чему се има од Бајазита надати.</p> |
| нас.</p> <p>Тако се деспот са војводом разговара, и већ почиње свићати.</p> <p>Дотрчи један ко |
| ерхад-паша Харалампија да се с њим опет разговара.{S} И он је ту у двору стањен, и једва чека д |
| скоријенити.</p> <p>Тако јошт неко доба разговарају се, кад бимбаша уђе, и јави да је све у ред |
| b n="417" /> <p>Тако се они још доникле разговарају узев сваки своју корист преда се.</p> <p>Од |
| ставимо ове делије нек се жесте, нек се разговарају.{S} Они ће се опет смирити, и међусобно обд |
| његовом ослепљени.{S} Они се међу собом разговарају; свака им је реч тако жалосна, као најжалос |
| а се баш са својом децом, осим Стевана, разговарала.</p> <p>Мара матер у руку пољуби.{S} Тако и |
| , донде докле се Милица са Русном овако разговарала, забављала се са својим цвећем.</p> <p>Миле |
| дуго частили, пили и о разним стварима разговарали; кад већ и ноћ настане, и сваки к свом шато |
| у.</p> <p>Тако су се још дуго кошкали и разговарали док не дође време ручку.</p> <p>Сви гости н |
| рено патријарх.</p> <p>Овако су се дуго разговарали о разним важним стварима док не дође време |
| ју од кнеза Ђурђа.{S} Дуго су се насамо разговарали.{S} Улак се онај дан кући врати.</p> <p>Сут |
| ите нас с другим слепцима, да се с њима разговарамо, грлимо и тугујемо.{S} Ми ћемо с њима у туг |
| p> <p>— Знаш шта, Јеремија, о том да се разговарамо кад стигне благо, и град се предавати буде, |
| еонтији и с њим се о различним стварима разговарао.</p> <p>У двору је већ у то доба све врвило. |
| та необично није стало, почне се с њима разговарати.</p> <p>Слуге су такођер к себи дошли и уме |
| и главни разговор.</p> <p>Што ће се сад разговарати, то су подробни описи, шта се ком десило, и |
| , само му је жао било што се с њом дуже разговарати није могао.</p> <p>Он је чуо за Руснин вели |
| ина разгрејани, почеше се све искреније разговарати.{S} Вино ће и из најлукавије главе истину и |
| о се ослободе, па се почну слободније и разговарати.{S} Отац Леонтије био је једини на коме ник |
| ио.</p> <p>Док се Новак и Петошко овако разговараше, донде се остали смејаше и чаше после свако |
| нас слушати?</p> <p>Овако се дуго јошт разговараше родољубиви старци, и тек доцније, кад су к |
| /p> <p>Кад се Ђурађ са деспотом помири, разговор се поведе свуда о деспотовом насљеднику.{S} Де |
| то је био знак да се о важним стварима разговор водити има.{S} После обичног међусобног поздра |
| ку на срцу лежи, па су започињале такав разговор који је Новаку годио.</p> <p>— Камо сад они’ в |
| и могао — упадне Петошко, који је њи’ов разговор слушао.</p> <p>— ’Ајде не булазни, будало.{S} |
| е му допуштала да отрпи од будале таков разговор, у којем се великаша слабости и страсти, и зас |
| Више-мање, сваки се смејао на Петошков разговор.</p> <p>— А где ти је, бога ти, друга рана? — |
| ј и спомени у дубље не увуку, па окрене разговор.</p> <pb n="454" /> <p>— Тако је то, видиш ли, |
| о забунио Петошка, почео је друге врсте разговор.{S} Новак је био највећи приврженик породице ц |
| или; после обеда старији мало у шетњу и разговор, а млађи опет у различне игре, свирку и певање |
| ата да види је л’ тко близу да се не би разговор чуо.</p> <p>Сејмени су подаље од врата, а иона |
| спиткивања, све дубље улазише у важнији разговор.{S} Султан прослови:</p> <p>— Дакле, овај је м |
| о, стиснув Ђурђа за руку, свој озбиљски разговор закључи.</p> <p>Још су се дуго частили, пили и |
| воја воља. — С тим деспот заврши главни разговор.</p> <p>Што ће се сад разговарати, то су подро |
| </p> <p>Е сад се заведе међу њима разни разговор.</p> <p>— Таковог делије више не имамо.{S} Од |
| p>Све је то Новак говорио да само горњи разговор мало збуни; и на то опет шалу започне са Петош |
| буде у помоћи.</p> <p>Са тим се заврши разговор.</p> <p>Деспот је задовољан што је Леонтије пр |
| о ти исприча.</p> <p>Дуго је трајао тај разговор за јошт неодморена Леонтија.{S} Но време не см |
| царици поћи намерили, прекинули су тај разговор.</p> <p>Оставимо сад старце на страну, да види |
| па се и он удаљи да почива, па да свој разговор сутра продужи.</p> <p>Отац Леонтије са оцем Ха |
| са цвећем забављање и Миличин са Русном разговор прекинут беше доласком нових гостију. </p> </d |
| по башти са Милевом и пустио се у њежан разговор.{S} Отац Леонтије, тек што <pb n="224" /> се о |
| p> <p>Русна, којој баш није био царичин разговор мио, својом финоћом у почетку гладила је речи |
| н се само рукује.</p> <p>Поведе се опет разговор онакав, као први пут са Ђурђем.{S} Марку се до |
| ио да Ферхад није зле воље, све дубље у разговор улази, а вино га још већма побуђава.</p> <p>— |
| и речице знати неће.</p> <p>После дужег разговора растану се.</p> <p>Бранковић, Војновић и Змај |
| то њега тиче.</p> <p>Поред овако разног разговора већина гостију би се јошт дуже забавила, но ц |
| г простодушија, тражио је други предмет разговора.{S} Он ако је сам у себи све то и осећао што |
| абављали.{S} Новак са његовим војничким разговорима и гордим држањем није им се допадао.{S} Ота |
| > јер велика господа, када су у великом разговору била, ни пазила нису на то шта таква будала г |
| а, његове подмукле очи, биле су често у разговору.</p> <p>— Како се теби допада, Митре, тај црв |
| нам даје вино, пиће едемско, које љубав разгрејава и жалост таложи.</p> <p>— Откако сам те позн |
| p>Управ око поноћи, кад су сви највећма разгрејани били, дође један служитељ, те јави, да на дв |
| ном и Јаблановићем.</p> <p>Мало од вина разгрејани, почеше се све искреније разговарати.{S} Вин |
| за народ полезне књижице, и међу народ раздавали.</p> <p>Други опет упражњавали су се у молова |
| оне, красно оружје, међу Турцима бакшиш раздаје.</p> <p>Тако кад су готови били, опросте се и о |
| ама скупа са Русном, а за њима остали и разделе се по дворски станови.{S} Патријарх и Новак зау |
| био је свагда међу разнима поглавар’ма раздељен и тако, што је год чинио, све је са раздељеним |
| и од другог.{S} Народ је на више страна раздељен.{S} Ви нећете се хтети под једним сајединити, |
| љен и тако, што је год чинио, све је са раздељеним силама чинио.{S} Мој отац држао је највећу ч |
| е Турчину подвргне — то је значило кроз раздор свеколики народ подјармити, и изглед Марковог го |
| не би срећно било, са истима носили би раздор у земље противни’ народа, па би с тим своје пред |
| <p>После косовске битке кад је унутарњи раздор мах преотео, кад су Лазаревићи и Бранковићи у гр |
| таковим начином можемо у овој опасности раздор отклонити.{S} Но немојмо времена губити.{S} Глед |
| ато најбоље би било међу Србе јошт већи раздор завести.</p> <p>Сулејман, као стари Муратов слуг |
| народа.{S} Међу Србима нисам никад хтео раздор правити, и <pb n="281" /> тим себе узвисити.{S} |
| ена.{S} То су славне лозе.{S} Па је био раздор међу Немањићима као год међу Комненима и Кантаку |
| би, но у њи’овим срцима тињала је ватра раздора и неслоге.{S} У договарањ’ма, штоно у садашње д |
| појављује, Бранковића унуци, при првом раздрагању срца, тек што љубав у срцу њиховом клијати п |
| ест, што ми је сад чинити? — из дубљине раздражена срца изрече деспот.</p> <p>— Извини се, рије |
| руго они и не траже.</p> <p>После обеда разиђоше се сватко на своје место.{S} Игуман и владика |
| естане жагор веселости; слуге се такође разиђу и тишина највећа свуда завлада.</p> <p>Калуђер с |
| еспот и Јерина устану, да се знак да се разиђу, сем четир војводе, који се с деспотом у пратњи |
| ости.{S} После обичне церемоније сви се разиђу.</p> <p>И Милеву одведу Турци.</p> <p>Немојте ни |
| ључења, патријарх да благослов и сви се разиђу.</p> <p>Мара, видећи да то неће по Вука добро би |
| p> <p>Обед није дуго трајао, дигну се и разиђу.</p> <p>Деспот са краљем и војводама повуче се у |
| ове речи сви <pb n="267" /> се дигну и разиђу, да нужне наредбе за одбрану учине.</p> <p>Остав |
| /p> <p>После ове беседе, сви се дигну и разиђу сваки за својим послом.</p> <p>Вук Бранковић био |
| тиду у манастир Жичу.</p> <p>Сви се већ разиђу и само они остану који се са царицом у свему сла |
| извршио, и закључио, сад се паше дижу и разилазе.</p> <p>Ферхад-паша чини припреме за пут.</p> |
| у пратњи повуку у другу дворану.</p> <p>Разилазе се, још се једнако чује јаук, плач и риданије |
| увесељење.{S} Почеше се из трапезарије разилазити.</p> <p>Остаде сам Харалампије са властелино |
| у све свршили.</p> <p>Већ је близу ноћ, разићи ће се и сватко на свој посао, Јеремија да чини д |
| "> <head>XV</head> <p>Кад су се војводе разишле, Ђурађ издаје наредбе да се преда Мађарима Мачв |
| им деспотом.</p> <p>Војводе, које су се разишли, спремише се одмах на пут, да поверене им стран |
| кад од Маре и Ђурђа чује шта се стало, разјарен почне све већма војску умножавати, тако да би, |
| н Сулејманов савет већ примио, силно се разјари.{S} Хтео је турски стан оставити, но пут су му |
| /p> <p>Јеремија пише ситну књигу ’де му разлаже како Голубац сада предати се може ако све то шт |
| , кад је имао своје царство?{S} И каква разлика између <pb n="451" /> Петошка и Ферхад-паше!{S} |
| же и из деспотове области ’ришћанин без разлике тамо одлазити, а Турчин за даље не хаје, тако д |
| лио исте видети.{S} Њи’ово српско одело разликовало се од турског, па је сваком јако у очи пада |
| ој башти, под једним баштованом, колико различити’ но красни’ цвјетова има па сви скупа диче це |
| а се Душаново царство обновило, па се и различне шале проводе.</p> <p>Гости и калуђери пију, но |
| мало у шетњу и разговор, а млађи опет у различне игре, свирку и певање.</p> <p>Тако су се обичн |
| уђер се врати оцу Леонтији и с њим се о различним стварима разговарао.</p> <p>У двору је већ у |
| ти моћи, па не верујем, да ће смети без разлога одма’ напред корачати, а онако, да нас сад нема |
| </p> <p>Но Грман се на истог слуге речи разљути и узме под заштиту калуђера.</p> <p>— Не треба |
| морао одржати, а султан се опет страшно разљутио, кад је чуо за тај уговор, и навалио одмах на |
| , да града предати неће.</p> <p>Жигмунд разљућен заповеди да војска што пре Голупцу похити.</p> |
| а на мога оца не дам ништа рећи — рекне разљућен већ Ђурађ.</p> <p>— Ти не дај, али ја хоћу јер |
| гордио, како се сад тек опаметио — рече разљућен Харалампије.</p> <p>— Но, дед да што свршимо.{ |
| , а Јаблановић град не предаје, Розгоњи разљућен рече краљу да треба посаду исконабити.</p> <p> |
| тране које Стеван Високи.{S} У братским размирицама <pb n="401" /> између Стевана, брата му Вук |
| илица, њене везе са Турцима, у деобеним размирицама између Стевана, Вука, Ђурђа, све је Јеремиј |
| асе, но све је мало, много је робља.{S} Размишља Марко што ће.{S} Код куће у Србији не има стан |
| харем дичити.</p> <p>Док тако Исак-паша размишља, како ће ту Турчин живити, донде деспот бригу |
| , и како деспот мисли.</p> <p>Исак-паша размишља.</p> <p>— Рад би’ и сам ићи у Једрене пред лиц |
| се у своју дворану, хода горе-доле, сам размишља, муте му се у глави <pb n="388" /> спомени про |
| се.</p> <p>Нитко ништ’ не говори, само размишља.</p> <p>Дођу у трапезарију, онде је све за доб |
| са Жигмундом и делом војске, поче јако размишљати, шта ће чинити ако Јеремија неће град да пре |
| зен’ма.{S} И сама сам од дјетинства мог разна чуда гледала <pb n="390" /> ’де свој свога убија, |
| нством.</p> <p>— Треба гледати на то да разне струке управе способним људ’ма у руке дођу, људ’м |
| ва, путире, окована златна еванћелија и разне скупоцене утвари што су побожни српски краљи, кра |
| ђен и мучен.{S} Опће су учили познавати разне народе и њи’ове обичаје, па измучени вративше се |
| утолико тек срећном налази, уколико јој разне ропкиње са распушћеним косама около ње скакуцају. |
| ти о томе чуо?</p> <p>— По целом двору разнео се глас да је турски посланик дошао да проси Мил |
| алом месту, сваки најмањи глас одма’ се разнесе.{S} Један од другог, госпођа од слушкиње, госпо |
| а се Бранковић осили.</p> <p>Наједанпут разнесе се глас да је дошла Мара, кћи царичина, жена Бр |
| да се народ опет уздигне, да га вуци не разнесу.{S} И ако бог да, и Турке истиснемо, окрепљени, |
| одицом сродити.</p> <p>— Но, то је само разнешен глас; истина је да је турски посланик нешто о |
| pb n="297" /> што видела.{S} Биљензуке, разни украси за врат, појасеви и тако даље пливали су у |
| ратим.</p> <p>Е сад се заведе међу њима разни разговор.</p> <p>— Таковог делије више не имамо.{ |
| палати Палеологовој седи, у глави му се разни планови врзу.</p> <p>Одједаред јави му се да је н |
| .{S} Са његове гордости, не једанпут су разни властелини увређени били.{S} Па и сам син Вуков, |
| о човек у њој изгубио и која је била са разним бојама намалана са оба бока видела се изрезана д |
| лагонаклоност, који ти је стару бољу са разним одличијама изгладио.{S} Но од стране Бранковића |
| /p> <p>Још су се дуго частили, пили и о разним стварима разговарали; кад већ и ноћ настане, и с |
| .</p> <p>Овако су се дуго разговарали о разним важним стварима док не дође време обједу, а кад |
| кћери, коју је доцније и задобио.{S} У разним биткама против Турака показао се не само као оби |
| трањава.{S} Но што је најгоре, што је у разним метежима дух код свију клонуо, страсти људске пр |
| рица Милица умре.{S} Стеван, стекавши у разним ратовима славе, почне своју снагу распростирати. |
| оружана сила биће у вашим рукама, коју разним наградама можете после лако за себе задобити, па |
| едан истоветни народ био је свагда међу разнима поглавар’ма раздељен и тако, што је год чинио, |
| а и Милеву.</p> <pb n="309" /> <p>После разних, мање важности, кућевних распиткивања, уклоне се |
| аре јуриша.{S} Ту виси на једној страни разно оружје, сабље српских краљева, царева и јунака.</ |
| док није у двор примљен био.{S} Он зна разноврсних јуначких песама, а и глас му је још јак.</p |
| да се то њега тиче.</p> <p>Поред овако разног разговора већина гостију би се јошт дуже забавил |
| помоћу Турака, рђави се гласови о њему разносе — рече војвода Радосав.</p> <p>— Треба на опрез |
| овде час онде домовине тражу, одавде се разносила сила и слава римског оружја.</p> <p>Ту ће дес |
| Бајазита, да му царство <pb n="327" /> разори.{S} Милица и Мара шиљу синове са војском да Турч |
| прешао из Голупца у Мађарску, свје би’ разорио, да ђаур ни сјемена посјејати не може — одговор |
| .{S} Ил ми Турчина, ил’ Турчин нас мора разорити.</p> <p>— Зато војводе, јунаци моји, будите сл |
| ко се Милева не да, Турчин ће напасти и разорити обезоружану земљу јер Вук не да помоћи нити хо |
| ма, ал’ би рад дин-душмана и сву Србију разорити.{S} Није на ино, јер ако започне као делиман, |
| > <p>Краљ опет у челу, а остали по чину разреде се.</p> <p>Красно је било видети те јуначке сли |
| и.</p> <p>Завиша близу обале понамешта, разреди своје стрелце, пушкаре и сву коњицу, по вису и |
| о богу божије, деспоту деспотово, а сад разредимо се, па да се за душу и поткрјепимо.</p> <p>У |
| н Мурат је силну војску своју на Косову разредио.{S} Са овако великом силом Турци до данас јошт |
| житу кукоља, па има још који у овој већ разровеној земљи зло сеју.</p> <p>Тек што Ђурађ то изре |
| ара Лазара у двору нема, постало је све разузданије, као год у кући где господара нема и млоги |
| је су Србији шкодиле, уважавао је његов разум, храброст, досетљивост, а и покајање за зла дела, |
| бједити.{S} Но опет се уздам у бога и у разум цара.{S} Сутра ил’ прекосутра морам што важно чут |
| проводио је своје последње дане, а због разума и искуства свога, беше особито поштован.{S} Прем |
| о важни’ черта, јер је Ђурађ пун духа и разума, храбар и искусан војвода, а при том властољубив |
| Ђурађ за његове младе године има млого разума и јунаштва у себи.{S} Што се даље његове саме ли |
| е од врата, а ионако ни речце српски не разумеду, све саме Шамлије и Караманлије.</p> <p>Ферхад |
| ни, и да их безопасне чувамо, ми смо га разумели — рече Јеремија.</p> <p>— Тако је, ал’ истовет |
| издају нег’ језик.</p> <p>Ферхад га је разумео.</p> <p>— Предати, продати, то је скоро свеједн |
| е.{S} Разумијеш ли ме, Јерино.</p> <p>— Разумијем, и ма како ми тешко падало, остаћу за те и за |
| и сад прса деспотова Угарску бране.{S} Разумијеш ли ме, Јерино.</p> <p>— Разумијем, и ма како |
| Изглед му је, истина, горд, но његовим разумом и војеним искуством мало кога да не надмашује.{ |
| ма уступао, задовољив се својим бистрим разумом, науком и чистом савешћу.</p> <p>Отац Леонтије |
| {S} Да није било Ђурђа, Стеван, по свом разуму и доброти, народ би јако усрећио.{S} Да <pb n="3 |
| ету бољи стан, а на другом свјету слађи рај.{S} Већ је дошло време да на три вјере покидан наро |
| живућа природа пресељава човека у земни рај, ’де му се дух у небесну васиону уздиже, а ломно те |
| редел канда је створен да људству земни рај преправи.{S} Ту су руде, које држе живот народа и д |
| отвори мрсу врата, што је њима овоземни рај, а друго они и не траже.</p> <p>После обеда разиђош |
| о.</p> <p>Мислио би човек, да се двор у рај претворио.{S} Мислио би човек, да онде никад велика |
| ика је моја сила.{S} Сви ћете бити моја раја, ил’ се морате сви покорити.{S} Алах нам је дао са |
| ће, нек буде посјечен, ил’ вјечито наша раја.{S} Погазићемо све као црве, од копите наших коња |
| S} Ту се већ Србин рађа као раја, а као раја и умире.</p> <p>Србин плаћа Турцима харач, ал’ у т |
| су рукама.{S} Ту се већ Србин рађа као раја, а као раја и умире.</p> <p>Србин плаћа Турцима ха |
| аки је мали султан, и већ на овом свету рајем се наслађава.{S} Што је тек икоја земља красно од |
| се као да у животу трепте, обасуто све рајским мирисом, кад се чује реч, милина, цветајући вин |
| асја.</p> <p>— Вечна му слава, бог га у рају сподобио јер је бога ради народу живио — рече војв |
| ови већили већ на овом свијету, канда у рају живјемо.{S} Будите Турци и ви сви, па ће вам под с |
| ово место дођемо, а ми мислимо да смо у рају — одговори ласкателним реч’ма калуђер.</p> <p>— Ак |
| дан се мисли, како ће своју децу, своју рају на’ранити; један ужива све овога света сласти и кр |
| војвода и властелин, лежали су у једној раки, јер ји је јуначка судба у слави једнакима учинила |
| скоро донесе, пилава, овнујског ћебапа, ракије, шећерне гурабије.{S} У околу султановог табора |
| сад нешто лакше.</p> <p>Радосав донесе ракије, мученице, и поскурице, те понуђа Ферхада.{S} Фе |
| ад имаш Голубац, ухватио си Жигмунда за раме, а богата је тамо земља.</p> <p>— Ако баш није на |
| ве.{S} Царица је женска глава и за њено раме није толики терет.{S} Синови су јој врло млади.{S} |
| елике, седе, бркови седи опустили се на рамена, очи, истина, слепе, ал’ велике и пуне изражаја, |
| сецано.{S} Седе власи спустиле му се на рамена, а брада бела, велика, покрила му на прси крст, |
| страховитим очима.{S} Брци су му се на рамена пустили.{S} Сваки му је све, да и саме бркове за |
| ети, силно огромног стаса, бркови му на рамена пали, а шестоперни буздован у десници, тако је и |
| оже просећи.{S} Проседи брци пали му на рамена, па очи орловске, проседа пркосно уковрчена коса |
| о сузе роне. ’Деком од загушеног јецања рамена, прса му се тресу, други, опет, од жалости, бола |
| онда.{S} Човек се није мерио главом до рамена, већ од ноге до главе у дужину.{S} Телесна снага |
| ем у војску.{S} Ту ме почне сваки преко рамена гледати. <pb n="243" /> После млоги’ несрећа дом |
| важност.{S} Мог сина Стефана тек преко рамена гледа као да му неће временом <pb n="218" /> гос |
| ецилија, красна делија-девојка, на бели рамени распуштене вране власи, у очима жар поносит, хит |
| одговори Лошонци.</p> <p>Краљ слегне с рамени, обрве подигне, канда још није начисто.</p> <p>С |
| акову птицу улови.{S} Један соко јој на рамену стоји, па гледа у небо не би л’ дошао до шићара. |
| у нешто криву, јер му се глава к десном рамену јако клонила.{S} Коса му је била риђа, ретка, а |
| ; поред њега млади Војновић од жестоки’ рана једва мили; Костреш војвода без леве руке и десног |
| р.</p> <p>— А где ти је, бога ти, друга рана? — запита га Новак.</p> <p>— Друга ми је рана на с |
| — запита га Новак.</p> <p>— Друга ми је рана на срцу.{S} По несрећи, кад сам се зими родио и мо |
| ности великаша.</p> <p>— А колико си ти рана задобио старче — запита Новак Грмана.</p> <p>— Све |
| не са Петошком.</p> <p>— А колико си ти рана задобио Петошко?</p> <p>— Имам, богме, и то две ве |
| га сабљом без престанка.</l> <l>Пет већ рана Новак задобио,</l> <pb n="239" /> <l>А Татарин рад |
| вели, да је војвода Јеремија од тешких рана умро, а после тог рока предаће град Жигмунду.{S} Д |
| .</p> <p>Дотерују марву, живад у град, ’рана се једнако уважа, суво месо, сува риба, вино, све |
| егдар славан војвода сад већ старошћу и ранама оптерећен, у Призрену, у царском двору, проводио |
| сам од Татарина задобио и не бројим за ране, давно су већ излечене сасвим, но имам ји јошт нек |
| у Рудника од Мађара пак три, и то тешке ране.{S} И твој покојни, Русно, одвећ се је показао, но |
| ем народа.{S} Сад ћу да народу моме оне ране лечим, које сам му задао.{S} У двор ми немој долаз |
| ени желели су јошт ту остати, док им се ране не излече.</p> <p>Међу Турцима бијаше један млад ј |
| шта ја велим, само да сам од једне љуте ране слободан, да могу коња јахати, па не би’ дао за бо |
| огу народ оружјем штитити, штитићу га и ране му видати.</p> <pb n="379" /> <p>— Увидио је то зл |
| ркву и ћелије, отимају, који се противи ране, убијају их.{S} Наишли би и на благо, на што Јерем |
| а коса, на великом челу зарезане му три ране, поглед мрк, да ти кроз душу прође, на рукама миш’ |
| тицу.{S} Она ништа не ради, па ју опет ’ране, али ју и смакну кад им није више <pb n="374" /> о |
| су у њему изгубили.</p> <p>Красно га са’ране.{S} Жички калуђери су га на својим рукама у гробни |
| исе и савијеног лакта, кругље силно, не рани, ал’ потресе Јеремију, да се нијати поче, но брзо |
| му остаде Прилип и Охрид, да се лебом ’рани.{S} Лазара и његову породицу већа страна мрзи, јер |
| , нит’ ћете гојити домаћу марву да вас ’рани.{S} Предајте се сви, да се џенета удостојите.{S} Т |
| ва.{S} Што је тек икоја земља красно од’ранила, то ћеш код њих видети.{S} Султан, паша, ага и с |
| пошто је доцније ослепио, гудало га је ’ранило док није у двор примљен био.{S} Он зна разноврсн |
| /> <p>— Ја не тражим земље да се од ње ’раним.{S} Ја сам са оним што имам у Прилипу задовољан; |
| и Исак-паша, ког сам код Крушевца љуто ранио, па сад да се њему покоравам, не мож’ бити.{S} На |
| јер је то и право кад ме је његов отац ’ранио, но ако ме неће, јер он све мудрује па будале не |
| бог милостиви нек по правди суди.{S} Са’раните ме у манастиру Манасији.</p> <p>После ових речи |
| дивна цура кнегиња Мара из своје руке ’ранити, соколовима ће се лов ловити, утве шестокриле, з |
| исли, како ће своју децу, своју рају на’ранити; један ужива све овога света сласти и красоте, а |
| на чују се, која ћеду славу Београда са’ранити.{S} Покоп ће славе пратити мађарска војска.</p> |
| ске хаљине, па му каже да ће на јутрење рано доћи да га причести.</p> <p>Радосав оде и врати се |
| а или владика.</p> <p>— Ко је то видио, рану у мозгу! — рече неки дворјанин једном госту, смеше |
| ти могло.</p> <p>— Онај само може имати рану у мозгу, који се са мозгом роди, јер веле да има љ |
| родио, па ми је глава презебла, и имам рану у мозгу.{S} Моја мати, сиротица, умрла је, а о мен |
| рце забољети.{S} Но ова се боља у праву рану претворила истом онда када ме нису хтели за калуђе |
| еће.</p> <p>Народ аргатује, ал’ деспот ’рану за народ прибавља, и не аргатује као робље, већ за |
| ти данак, и сад ће дати за нашу војску ’рану и све што треба.</p> <p>— Велики је лис тај Вукогл |
| раљевић Марко са својом браћом, као лав рањен, чека, да са последњим уздисајем све што га окруж |
| обојицу једним ударцем оборити.{S} А и рањен лис љуто уједа.{S} Боље је мир са ђауром, него ра |
| јим сабљама и буздован’ма, а Завиша као рањен лав, гордо крчи си путе свој’им стрелцима и пушка |
| у.{S} Деспот пита откуд крвави трагови, рањени повезаном главом калуђери, све поваљано, покидан |
| и јошт јунаци, радо би напред полазили; рањени желели су јошт ту остати, док им се ране не изле |
| итки, па напослетку, видећи да уморни и рањени јунаци отпочинути морају, дигну се да отиду.{S} |
| е дробове вуку, пиштање, уздисај задњи’ рањеника ужасан.{S} На Завишу грухну хатлије, од њега к |
| ипе, јече, рекао би одзив је умирајућих рањеника.{S} Лошонци продире к својима.{S} Ту је на јед |
| хржање, врискање рањених коња, пиштање рањениках, копите омотане дробове вуку, пиштање, уздиса |
| се мало зачудио кад види мртве лешине, рањенике, све похарано, батал-манастир само што није за |
| ше се крезубају, ломе, хржање, врискање рањених коња, пиштање рањениках, копите омотане дробове |
| , опоменувши се цара Лазара и гледајући рањеног сина, сузе је ронила, патријарх, прекрстив се, |
| и, бола уздану да му се глас чује као у рањеног лава.{S} Све је у жалости погружено, деспотовиц |
| послу били, и то више људства него себе рари.{S} Они нису чезнули да што пре архимандритом или |
| а на Јеремији најоштрију кази извршити, расећи па на четири стране, и тако удове му по капијама |
| но, варнице хиљадама као ситне звездице расипа.{S} Бруја, зујање, вика раденика, топот коња, и |
| да од наша царства ништа не има, све се расипље, а ја за ме као сватко хоћу што да спасем.{S} Д |
| ло, а како ту она не беше, а оно се све раскалашније веселости предаје.</p> <p>Тек што се гости |
| S} У двору су и служитељи мекушнијима и раскалашнијима постали, па су радије слушали љубавне и |
| ко знао и са својим красним, но кадикад раскалашним пјесмама успаљивао је чуства дворски’ служи |
| тињом баве.{S} Ваш одрешен језик и ваша раскалашност, децо, јошт вас може на зло навести.{S} Се |
| е узму к себи.</p> <p>Тако у једној већ раскиданој кули седе, очекују нов јуриш и крепе се пиће |
| или.{S} Као што знаш, у Чешкој земљи је раскол, тако као што је у Бугарској патаренски, и с њим |
| ј вјери.{S} У винограду господњем влада раскош, злоба, пакост и освета.{S} Властела готова је т |
| а се њих треба у умерености сетити, јер раскошан страдалника се не сећа.{S} Тако мисле ти искре |
| злочинци једно другом наруку иду, вечит раскошлук, обрт и трговина, ’де један другог вара, наро |
| но исте нису биле украшене, као што су раскошна, у Лазарево доба, господа изискивала.{S} Кадго |
| им рукама, ал’ мора се рећи, и да је на раскршћу. <pb n="384" /> Турцима сами одољети не можемо |
| рчина сигурна, Вукова је сила све већма расла.</p> <p>Милица, проводећи у бриги своје дане, зеб |
| себи имао, зато му је и партаја једнако расла.{S} Турци су били у највећој сметњи, и за Србе ку |
| , а не на погибију.{S} Незадовољници би расли као трава, знаш краљу, да си посла имао са власте |
| 11" /> <p>— Та српско царство одавна се распада, нек свак себи дере.{S} И сам Ђурађ Бранковић ј |
| горских вукова.</p> <p>Душаново царство распало се баш онда, кад му се круна најсјајније заблис |
| дојко је о љубави певао и млада је срца распаљивао.</p> <p>Мислио би човек, да се двор у рај пр |
| , нијесам рад да новац мој за то ширење распачам.</p> <p>— Ето види се мађарска војска, гле как |
| Голубац, па кад се преда град, и Мађаре распемо и у Дунав побацамо, онда ћемо се амо вратити, и |
| покрила му на прси крст, мученички знак распетија Христовог, ког већ он од много година носи.</ |
| што је Стеван из Цариграда донео.{S} До распетија је икона Богородице из Солуна, аманет спасите |
| је нетљено, руке му целокупне на крсту распетија прекрштене, лице јошт и сад показује му благо |
| Европе да истерамо.{S} Заклео сам се на распетије да ћу моју силу, мој живот у ту сврху жртвова |
| љена, о челу виси велика икона Христово распетије, што је Стеван из Цариграда донео.{S} До расп |
| етитељи тек што не проговоре.{S} Велико распетије дивно је израђено, на њему је пет година без |
| ту да стане, већ иде управо пред велико распетије, прекрстивши се, помоли се богу, могао он му |
| ркви било слабо, тек једно кандило пред распетијем горе, ал’ види се опет све од одбизрака, и т |
| е о’ма мач севнути.</p> <p>Ферхад приђе распетију, стане, уздане, причести се и пољуби га.</p> |
| дужи.</p> <p>— Ево [се] заклињем Богом, распетим Исусом, па светим Јеванђељем, да ћу до конца ж |
| ади ми са голи прса крст <pb n="540" /> распећа Спаситељева, пркрсти се и пољуби часни крст, да |
| ар ватру на запаљеним турским бродовима распирује, дунавски пут је мађарским бродовима и војски |
| ради да га с пута уклони.</p> <p>На сва распитивања улак му не хтеде казати од кога је тај глас |
| p>После главног одмах је деспот за децу распитивао.{S} Деспоту је главно пре свега, и дечину су |
| разазнати не може.{S} Бадава даје Раде распитивати младе војнике, они се тек смеју чудном пита |
| ака.</p> <p>Тако су још дуго и подробно распиткивали о целој битки, па напослетку, видећи да ум |
| и.</p> <p>После узајамног запиткивања и распиткивања, све дубље улазише у важнији разговор.{S} |
| p>После разних, мање важности, кућевних распиткивања, уклоне се, одмора ради.{S} О важнима ства |
| ушевачка звона жалосно зазвоне.{S} Људи распитују коме се то звони, а кад чују да је то за цара |
| браз.{S} И из пространи’ његови’ хаљина распознавао се његов витак стас, лице благо но озбиљно. |
| еспота власт на то има, над кнежевић’ма располагати, а уједно и Харалампије добија налог да у с |
| p> <p>— Добро, примићу, ал’ после с тим располагати ћу како ми је воља — рече озбиљнијим гласом |
| краљу, твоју војску да и са њом деспот располаже, а ти само гледај како се бијемо.{S} Ви имате |
| ране Мађарима предају.</p> <p>У таковом расположају дуже је сам у себи говорио.</p> <p>— Сваког |
| <p>Милица и дворкиње чинише се такођер расположене.{S} Млађи, када видеше старога Новака да је |
| дма’ даде га дозвати да на веселост већ расположене госте мало својим будалаштинама још већма р |
| цара.{S} Ако цар Лазар умре без каковог расположења и установљеног строгог закона противу себич |
| благо Исак-паши.</p> <p>Међутим деспот расположио је војску по крепким местима.{S} На жалост, |
| но су се спремале те ствари, и хитно се распослале да не би тко у ствар забадао.</p> <p>Кад је |
| ске натраг што сам у неке српске стране распослао.{S} Ја се надам да ћете ви сви знати уважити |
| е све тако уређено, листине потписане и распослате, султан шиље војску у Караманију да угуши бу |
| е, дакле, из овог сљедовати могло, него распра и међусобни рат?</p> <p>Стевану дође један непоз |
| у, ал’ намишља да се о великим ствар’ма расправља.</p> <p>Деспот да знак, устану обоје и деспот |
| вечерње доба, ал’ заверне душе једнако расправу воде о својој користи.</p> <pb n="412" /> <p>П |
| сина, као насљедника и да је међу нами распре нестало.{S} Крв Немањићах умирила се.{S} И одма’ |
| насљедника, а да се једаред начини крај распри измећу Бранковића и Лазаревића.{S} Деспот је иск |
| азним ратовима славе, почне своју снагу распростирати.</p> <p>Но куд се деде Петошко?</p> <p>О |
| пства и христијанства.{S} Из и око њега распростире се ароматичан етер, рекао би да тим ваздухо |
| жавали.{S} Доцније када се српска влада распространила, нарочито под Душаном, <pb n="214" /> Пр |
| е Стевана, Ђурађ, по својој одважности, распространио и утемељио би изнова српску државу.{S} Он |
| ве планове правити, како би своју владу распространити могао.{S} Милица је на сваки његов корак |
| неће ли, па се то зло све већма и већма распрострањава.{S} Но што је најгоре, што је у разним м |
| и; тај се жар и на друго што, на благо, распрострео, па је љубав морала ослабити.</p> <p>Милица |
| е би будала дворска, не један властелин распрскао би му мозак што [су] њега његове шале за срце |
| једаред хадакнемо, али дурно, да ђауре распршимо, да у Новом Брду не остане камен на камену.</ |
| потпис.</p> <p>После пораза код Голупца распрштана [мађарска] војска вратила се кући, и тек неш |
| ац је у турским рукама, мађарска војска распрштена, ђе је игуман са благом.</p> <p>— Ту до трап |
| не су кључи од Голупца, мађарска војска распрштена.{S} Жигмунд побјегао, Вукогли повук’о се као |
| огате земље биће пустолина; народ ће се распудити и у горе повући испред насртајућег непријатељ |
| дивним прослави, него ли архипастир са распуђеним овцима.</p> <p>Леонтије у озбиљним мислима п |
| , красна делија-девојка, на бели рамени распуштене вране власи, у очима жар поносит, хити да сп |
| е, дођу до Жигмунда и Розгоња, Цецилија распуштеним косама пада оцу у загрљај, и моли га да се |
| ом налази, уколико јој разне ропкиње са распушћеним косама около ње скакуцају.{S} Иде ли која у |
| боје се неће ли он то за зло примити и расрдити се, јер је Марко на српске великаше огорчен, п |
| и сама каква би је сила од њега занавек раставила.{S} Присуствије Светислава њу је старим љубав |
| ецилија је у Ласловару, Дунав је од оца раставља.{S} Брига је, да не допадне турских шака.{S} А |
| лаго је ту, да га носиш.</p> <p>Тако се растадоше.</p> <p>Најпре деспот и Облачина одјезде свој |
| момчић кад су се последњи пут видили и растали, бурне су то године, које их у времену скопчава |
| су се врло допале и весела се са истим растане.</p> <p>— Е, збогом, видећемо се скоро. — Са ов |
| оведали о прошлим временима, и време је растанку.{S} Зора је.</p> <p>Буде Радосава да донесе на |
| нати неће.</p> <p>После дужег разговора растану се.</p> <p>Бранковић, Војновић и Змај-Облачић и |
| и не хтеде.</p> <p>Како се он од Милеве растао, може сваки себи представити. ,</p> <p>Но да вид |
| ти кад помисли да се може од Светислава растати, но и то је знала <pb n="303" /> да младо створ |
| е пратио.{S} Тешко му било од тог блага растати се.{S} А овамо, опет, чини му се да Ферхад-паша |
| свога убија, а мусломанство покрај тога расте.{S} Свако себи дере.{S} Но ми смртни, који још жи |
| и.{S} Но поред свега тога што му војска расте, жели с тобом у миру живити.{S} Теби је познато, |
| } Но мог оца војска сваки дан све већма расте.</p> <p>— Баш би рад видети да збрише са себе ту |
| ни, а ’де турска копита стане, трава не расте, то знате.{S} Знате добро и то, да сад, кад деспо |
| ао деспотица.</p> <p>Деспот му ту бригу растерао, седне у прочеље, с десна понуди Леонтија, с л |
| све као црве, од копите наших коња неће расти трава за усјеве, нит’ ћете гојити домаћу марву да |
| уз гусле твоје име спомене, срце ће ми растити.</p> <p>— Велиш да сам јунак.{S} Камо срећа да |
| остасним пределима секу грдне столетне ’растове за грађевину.{S} Опет други ваде креч, учињавај |
| у то творнице ’де се такав град гради. ’Растовина све јечи под ударцем силне секире.{S} Водом п |
| покровом застре, кад Турци јадни народ растргну?</p> <p>Тако путујући, деспот озире се, лакше |
| растршена земља све пршти, грива им се растреса, главу горе бацају, из ноздрва им модар пламен |
| ена клупчета на ужетима, коњи заплашени растрзају се од својих јунака, измешају се без реда, ст |
| у собом тихим гласом примедбе правити о растројењу српском и непослушности великаша.</p> <p>— А |
| амен да варнице скачу, копају земљу, па растршена земља све пршти, грива им се растреса, главу |
| стићи на други свјет, конопац о првом ’расту загушиће је.{S} У здравље Јеремије војводе, власт |
| ерхад-паша је сам својом војском Мађаре растукао, војска Исак-паше тек се помолила била да упад |
| ом и Мусломаном, синовима Бајазитовима, рат се започео.{S} Онај ће од њи’ победити, којем буде |
| није сумњао.{S} Шта је знао чинити?{S} Рат је сумнителног изласка, а притом заклетву би наруши |
| ске, дијета рекла?{S} Кад бисмо опет за рат поискали новац, не би нам га дали, јер се новац дај |
| ју Турака султаном.{S} Док је међу њима рат трајао, донде је деспот устројавао своју земљу, и н |
| ултану, ал’ и то је боље нег’ с Турцима рат водити.{S} Маџари ти не могу наудити, јер ће те сул |
| свега тога већа част војвода била је на рат склоњена.{S} Они се јако уздају у јуначку срећу, и |
| везира велика је, може султана опет на рат навести, јер је то жеља свих Турака.{S} Само ти је |
| Од Душана да све буде спремно</l> <l>На рат поћи мејдане дјелити.</l> <l>Шта то звечи на том по |
| се Турци силе.</p> <p>Настане опет нов рат.{S} Татарски цар Тамерлан иде са небројеном војском |
| срећа није дуго трајала.{S} Започне се рат с Турцима.{S} Турци освоје Призрен.{S} Ја избегнем, |
| ваде се о господарство.{S} Међусобни се рат роди.{S} И један и други зове деспота у помоћ.{S} Ј |
| овде срећу покуша.{S} Војник, ако му се рат није допадао, младић, који се није хтео млого на св |
| љедовати могло, него распра и међусобни рат?</p> <p>Стевану дође један непознат човек, који му |
| а се млого надам од цара, само сад овај рат да се срећно оконча.</p> <p>После ови’ пророчески’ |
| жу, страх јошт какав ће крај имати овај рат.</p> <p>— Да л’ би се могло што из књегињини’ уста |
| и Мусулман једнако рат воде.{S} У овај рат преко воље умешани су:{S} Стеван деспот, Вук са нај |
| емља се свуд опустошавала.{S} Међусобан рат се опет започео.{S} Син на оца, брат на брата је ру |
| под даде.{S} Један очајни и обранителан рат могао је постати врло опасан по Турке, зато ови дру |
| о уједа.{S} Боље је мир са ђауром, него рат са губитком.{S} Да сад деспота нападнемо, узрујали |
| на хоће да је боља од друге, па једнако рат међу собом воде, а адуми се смеју, на ’асну вуку.{S |
| м плаћа.</p> <p>Муса и Мусулман једнако рат воде.{S} У овај рат преко воље умешани су:{S} Стева |
| ло важан узрок, због којег не могу се у рат упушћати.{S} Све обиде су заборављене, па ће ми кне |
| им Срби, и јест’ да сте јунаци.{S} Нема рата, нема битке, ’де вас нема; крв без престанка проли |
| ржаше.{S} Султан се овима приклони и од рата одустане.</p> <p>Деспот упадне:</p> <p>— Како би с |
| у се то дати могло <pb n="282" /> и без рата, особито када се видело да је турска војска млого |
| а собом вукли.{S} Врати ли се Турчин из рата а он поред шербета и баклаве, и међу својим булама |
| о, наиме да л’ је народ вољан у случају рата овом снагом на ноге стати, и дурашно издржати, јер |
| их страна амо јаја да доносе, нек сваки ратар од својих уста откине, он јаје, ја на свако јаје |
| ’ војвода, који већ због своје слабости ратне терете сносити није могао, и тако као царски саве |
| мотао сам се тамо-амо, и то у незгодно ратно доба, док нисам пао први пут у турско ропство.{S} |
| обрану своје домовине.</p> <p>Док су се ратоборни Срби и Турци на Косову борили, и својом крвљу |
| о начело свештенства није се слагало са ратоборним духом војника, па зато војник радо се смејао |
| мени доста учинио када сам против Мусе ратовао, па зато те и држим за мог пријатеља, ако се и |
| S} Ми Срби знамо најбољма против Турака ратовати.{S} Дај, краљу, твоју војску да и са њом деспо |
| на бранити не могу.{S} Кад су се крвави ратови водили, што је год од добротворних душа измолити |
| едног оца синови, <pb n="337" /> у свим ратовима једнаку су судбу делили, зашто да буде брат бр |
| сно, одвећ се је показао, но у доцнијим ратовима противу Турака, код Новог Пазара; наравно, он |
| " /> боже ђаурина.{S} Па онда у толиким ратовима искушен народ, увиђев да једнако натраг уступа |
| су Лазаревићи и Бранковићи у грађанским ратовима себе и земљу упропашћавали, признао је законит |
| лица умре.{S} Стеван, стекавши у разним ратовима славе, почне своју снагу распростирати.</p> <p |
| буди пошто покорити, па су увек прилике рату тражили.{S} Када је Турцима до нужде било, около њ |
| не рачунају.{S} Само да буде крај овоме рату, одма’ ћу свим мојим силама настојати да се Вуку в |
| /p> <p>Почео је једну песму о Душановом рату са Грцима.{S} Пјесма је била обична, но Грман знао |
| сет година, па никад у миру, него све у рату, беди и невољи.{S} Видео је својим очима доста јад |
| у и војводи, тешко му је било не бити у рату.{S} Ово војничко чувство највећма се у њему изража |
| ће по народ зло бити.{S} Искусан врло у рату и у управљању миром, све околности добро познаје, |
| коликом српском земљом завладао био.{S} Ратујући противу Турака, погинуо је код реке Марице бли |
| <pb n="500" /> Тек што се опрашио, и на рахат се дао, дозивље га Исак-паша на диван.</p> <p>Фер |
| град, позивају упомоћ Алаха да једаред рахат одморе се на згаришту, међу развалинама Новог Брд |
| подножја душеци.{S} И у среди су велики рахат-душеци.{S} Све то мора узети на се турски облик к |
| велику трапезарију.</p> <p>Ту се начини рахат, одмора му треба.{S} Стара је глава Ферхад-паша.< |
| Доста смо се на путу изломили, сад мало рахат, па онда опет на посао.{S} Ето ти ђаконије, једи, |
| над издајицама суд свршио, сад је опет рахат, и ишчекује деспота.{S} Бриге му је стало, да се |
| ојском на Голубац.</p> <p>После кратког рахата, одмора, дозове Ферхад-паша Харалампија да се с |
| да.{S} У дворима цар-Лазара турске паше рахатлују, у дворанама где се царица Милица и кћери јој |
| јника, па зато војник радо се смејао на рачун калуђерства, а особито где се какав повод у попов |
| о.{S} Ти млади људи све хоће да на свој рачун војводују — рече искреним гласом Драгаш.</p> <pb |
| ло.{S} Но у тој забуни сваки је на свој рачун радио.</p> <p>А шта је Милева радила?</p> <p>Она |
| едитеља Турчина важнији, онда ми је лак рачун са Стеваном.{S} Мој поздрав Русни.</p> <p>Харалам |
| који није хтео слушати, с тим је кратак рачун правио; на други свет, или у Гургусовачку кулу — |
| у деспота обновити, а то све иде нама у рачун.{S} Је ли ово добро?</p> <p>— Доста, Харалампије, |
| ту је и Жигмунд, а то Турцима не иде у рачун.</p> <p>Леонтије отпочине.</p> <p>— Жалосна ствар |
| ју ће Агарјани и други ширити се на наш рачун.{S} Уважи, господару, моје речи, и по могућству у |
| ве што Србију тишти, и водио је бригу и рачуна о свему што се у Србији ради.{S} Смотру је бацио |
| аузето, а моја млада ђеца у ништо се не рачунају.{S} Само да буде крај овоме рату, одма’ ћу сви |
| реци ми само, како стојимо нас двоје са рачуном?{S} Шта ћу ја од свега тога добити? — запита Ја |
| те починили.{S} И Ферхад-паша није се у рачуну преварио.</p> <p>Није дуго трајало, дође и Ферха |
| а живити није могао, био је сам собом у рачуну чист.{S} Он је своју реч задао, па ју је и одржа |
| , а Јерина пружи му руку, соко доскочи, рашири крила, одупре се лагано, одлети као муња и донес |
| руго квари.{S} Марку не дадоше крила да рашири, његова стара баштина под турску власт потпаде, |
| е, цјена за продату Мачву и Београд.{S} Рашта не би ти Голубац продао, ако га баш узмораш испус |
| ма станка, робље не може откупљивати, а рашта му бог даде памет и миш’цу, већ да народ свјетује |
| Голупца не може напредовати, јер не зна рашта и коме.{S} Да је Жигмунд довео био велику војску |
| сам и Голубац од Јеремије откупити, но рашта кад би опет дошао у руке Жигмунду.{S} Да знаш как |
| и, тек што су се мало од пута опрашили, раштркају се по башти.</p> <p>Придворници и слуге радов |
| су прелазили Римљани преко, да одбију, раштркају номадичне народе, који си час овде час онде д |
| бије стране Тураках, и они су сад доста раштркани, могли бисмо их најпре код Крушевца разбацити |
| иру, види много азапа, и нешто коњаника раштрканих ’де им коњи пасу, одмах се сетио да близу мо |
| прњавору на прелу, и као човек мало се рашћеретао, што чу игуман, и сад је на епитимији.{S} До |
| S} Бар да хоће и Вук доћи, па да све то рашчисти.</p> <p>Једини Грман и Петошко најискренији су |
| чајном стању, страшан непријатељ.{S} Он рашчлени да је лака ствар била од несаједињени’ Србаља |
| ареве и краљеве, а код нас је био досад рђав обичај, да су се кнегиње за обичне властелине или |
| је по Браничеву и Ресави помоћу Турака, рђави се гласови о њему разносе — рече војвода Радосав. |
| заклетву би нарушио, а нарушена клетва рђаво сљедство за собом вуче.</p> <p>Тако Турци сами се |
| </p> <p>— Немојте мислити, браћо, да је рђаво какво створење.{S} Ја сам овде само мало стазу по |
| да вас одавде одведу; код њи’ вам неће рђаво бити.</p> <p>— Мило ми је што видим синове кнеза |
| га исто тако познајем као ти.{S} Он је ревнатељ народу, <pb n="533" /> он и у турском руву Срб |
| д већ не буде нуждан, да дође и на њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мораде већ и онамо ићи, куд није |
| тео је показати да је строг, да пази на ред.{S} Такови грешници добију обично помилованије кад |
| у тамници седио, деспот је имао времена ред у земљи увести, и партаје противне умирити.{S} У зе |
| части Србије.</p> <pb n="332" /> <p>Нов ред је заводио у Србији.{S} Укрепио и украсио је Сребрн |
| угове <pb n="229" /> посеку, а кад дође ред на мене, повиче један арнаутски капетан: „Не дирајт |
| па им морају помоћ слати.{S} Опет дође ред на Србе да Турчину победити помогну.{S} Код Никопољ |
| дајућег изгледа је била, и одржавала је ред у кујнској економији и собним уређењима.</p> <p>Вла |
| за то.{S} Дакле Харалампије, на теби је ред да идеш Турцима, да понудиш Голубац султану Амурату |
| гим старијим на срцу лежало, дворски је ред изискивао да докле су гости ту, весело мора бити.</ |
| вот спасу.{S} Да, тако мора бити ако се ред какав не начини и ако <pb n="255" /> се великаши не |
| Није било места ни времена да се бојни ред поправи.{S} У тиснуте делије коњ’ма трбу’ парају, к |
| ојском бити, јер треба се у други бојни ред спремити, време је кратко, а Турци са свију страна |
| ала, предаје се и Београд, и да ће доћи ред на Голубац.</p> <p>Ако Мађари заузму Голубац, ’биће |
| е све надмашио, рикну као лав и своје у ред и нови бој позива.{S} Демишћије се испрекрштају са |
| Дунава смрт нашли.{S} Док се скупи и у ред стави, видиће своју грдну штету.</p> <p>Жигмунд о м |
| деспота сломити.</p> <p>— Све ће доћи у ред.{S} Е сад смо начисто, време је почивању, твој чадо |
| само мало ми времена дај да ја све то у ред доведем, па ћу је скорим султану послати.</p> <p>Ту |
| /p> <p>Кад у трапезарију ступе, стану у ред, и пашу поздрављају.</p> <p>Ферхад-паша седи високо |
| рина остаде да чами, док се у Смедереву ред учини. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Је |
| побави се деспот у Смедереву да у двору ред начини за пријем и дочек улаках и поклисарах, па се |
| кама, особито се допада ако ји ко већег реда пријатељски ослови.{S} Онда би му и срце дале.</p> |
| чиње губити пред народом ону важну свог реда и сталежа црту, која му је давала пред светом вид |
| чин биле су две такове точке човеческог реда и сталежа, које су себи противне неке црте и поњат |
| о; а кад је било гостију и од војничког реда, и глас трубе сазивао је госте на обед.</p> <p>Гос |
| поглед на Светислава и друге војничког реда госте, па стиснувши мало свој меснат образ, рече:< |
| ју се од својих јунака, измешају се без реда, страшан притисак, по нагону једно друго гони у ни |
| ДЕЛА</p> <p>ЈАКОВА ИГЊАТОВИЋА</p> <p>У редакцији</p> <p>ЖИВОЈИНА БОШКОВА</p> <p>Приредили</p> |
| ије се ништа збунио, јер му се већ више реди таково што десило.{S} Он је и сам на све то смешљи |
| из града изишао, пројурио је кроз танке редове мађарских стражара, и док се скупише да вијају, |
| е мислећи да коло иде наоколо, а невоља редом ћера.</p> <p>Ето сад жалости, сви троје у несрећи |
| јјаче смеје, као из неке пизме, па тако редом, сватко своје извуче.</p> <p>— Дакле, смије свашт |
| оју дворану и гости буду по свом чину и реду понамештани.</p> <p>Да се гости задовоље, велике с |
| ба онде били и све је остало у најбољем реду.{S} Ми смо тек јучер амо стигли.{S} Но од тог доба |
| јарх — све је на бојном пољу у најбољем реду.{S} С почетка беше и мало нереда, али сад је, хвал |
| ску благословио, све је било у највећем реду.{S} Но трећи дан арнаутске војводе одметну се и пр |
| ем.</p> <p>Војска се стави по војничком реду, опсести град.{S} На левој обали Дунава подиже се |
| и топ да знак, а војска већ је у бојном реду, јурне на провале бедема.{S} Сам Жигмунд главом је |
| нуди и Русну да седне.{S} Служитељи, по реду дворском, издалека су ходали чекајући на какав миг |
| ако исто чини, да се паши не замери, по реду као што треба прекрсти ноге, и стоји му добро као |
| лободна.</p> <p>Сад Јеремија исприча по реду како је било.</p> <p>— Вјере ми, тај Ђурађ није па |
| и се деспоту.</p> <p>— Ја сврши’ све по реду — рече при уласку Јерина.</p> <p>— Како ми је чудн |
| ак војводама да поседају.{S} Војводе по реду и старешинству поседају.</p> <p>Тишина.{S} Сви су |
| p> <p>Седну, диване.</p> <p>— Све је по реду текло, тако као што сам ти унапред рекао.{S} Вуког |
| поред Милице Новак, и тако све даље по реду свог чина заузму места и остали гости и дворјани.< |
| ед баци на вреће, уверен је да је све у реду.{S} У деоби ћара су турске паше савесни, ту се нећ |
| се, кад бимбаша уђе, и јави да је све у реду.</p> <pb n="499" /> <p>Сви поустају.</p> <p>Деспот |
| .. баш добро.{S} Никодиме, нек је све у реду, кажи Јули да јела буду добро слана.</p> <p>На то |
| ријем учињене су.{S} И у двору је све у реду, могу доћи.{S} Јерино, ти од твоје стране дај све |
| S} На дивану, као што реко’, биће све у реду, добићеш берат да си господар над овом Србијом.{S} |
| осао на дивану.{S} Донијео сам ти све у реду, уговор потврђен, шакописом Исак-паше као везира и |
| етовати да у случају његове смрти све у реду буде, и да се не подели земаљска влада међу неколи |
| опрати у трапезарију, онде је већ све у реду.</p> <p>И гости су готови, тело иште своје.{S} Оду |
| у граду бодро пази да је у граду све у реду, да се какве уводе не увуку.</p> <p>Велика сила пр |
| опет савије.</p> <p>— Аферим, све је у реду.</p> <p>— Сад смо све свршили, сад да се поткријеп |
| а он управо у Једрене.</p> <p>Све је у реду.</p> <p>Ферхад-паша спрема се, сутра ће отпутовати |
| сто, време је почивању, твој чадор је у реду, па да се смиримо — рече Ферхад-паша, и да му знак |
| реда, али сад је, хвала богу, све већ у реду.{S} Пре три дана сам благословио војску која је са |
| ма.{S} Руво, коњи, оружје, све је већ у реду.</p> <pb n="430" /> <p>Харалампије у дворцу скида |
| езу, азапи, јањичари, коњаници већ су у реду да се крећу, и тешке камиле дижу се, и сва заира с |
| а његовим одељењем у миру остане, као у резерви.{S} Деспот је тако и чинио, знајући да Розгоњиј |
| а стара, лице фино, бело, да није живо, рек’о би да је од веште руке од слонове кости изрезано, |
| на са Шумадијом; од толико српски’ већи река остаде нам једва Морава са нешто Саве и Дунава.{S} |
| олун, где Дринопољ, камо нам море, камо река Марица.{S} Све нас Турци већма стешњавају, већ смо |
| а спасем.{S} Доша’ ти на вјеру, као што река’, ал’ јеси л’ каиљ задату одржати ријеч?</p> <p>— |
| ињавају гвожђе, све за Смедерево.{S} По рекама, водама лађе, и чунови носе спрему, путови загуш |
| седи, прса му се над столом испупчила, рекао би, та прса сабља не може просећи.{S} Проседи брц |
| о пјеније, одјек жалостан у срце удара, рекао би канда се читавом народу опело пева.</p> <pb n= |
| створен.{S} Розгоњи, сува паметна лица, рекао би да је јунак, ал још више саветник.{S} На врату |
| И да не бијаше у долњој Србији невоље, рекао би да је Србија под деспотом најсрећнија.</p> <p> |
| паше, и његов поглед и стиснуте вилице, рекао би да нешто презире, и разан прелазак у лицу и по |
| бродови крше се, балвани шкрипе, јече, рекао би одзив је умирајућих рањеника.{S} Лошонци проди |
| p>Ферхад те речи громким гласом изрече, рекао би није то тај Петошко, који је жив подсмех негда |
| ворена лица, искрена ока, да није краљ, рекао би да је ритар.{S} Деспот царска и јуначна изглед |
| за његове године величаствено изгледао, рекао би да је син Краљевића. -</p> <p>Донесе се јело, |
| езарији.</p> <p>Друштво је весело било, рекао би као да и није у трапезарији међу постриженом б |
| ко њега распростире се ароматичан етер, рекао би да тим ваздухом само свеци дишу.</p> <p>Када д |
| а и јуначна изгледа.{S} Да није деспот, рекао би да је само за бој створен.{S} Розгоњи, сува па |
| {S} Више Турака нег’ Србаља у двору.{S} Рекао би, да се већ све истурчило.{S} Пун Лазарев двор |
| е већа опасност одбије.</p> <p>— Ја би’ рекао, свети оче, да је то јошт прерано да се Стеван од |
| знао чисто исказати жива, но место тога рекао је „зива,“ а поред тога и његов мало изванредан п |
| и ником не остане дужан, ма му тко шта рекао, а и све изједначи тако, да кад у једног задирне, |
| шка лица, горостасја.{S} На први поглед рекао би, овај је рођен за владара.{S} А какве су војво |
| реду текло, тако као што сам ти унапред рекао.{S} Вукогли је задовољан, он се хвата за скут сул |
| ти непријатеља и преварити.{S} Балша је рекао да се он не би никад <pb n="232" /> са својом сил |
| и њих чувамо.</p> <p>Харалампије кад је рекао да не верује ни калуђеру, више се побојао од Јабл |
| казати од кога је тај глас, само му је рекао, да је исти поуздан, и да његове речи на своју и |
| и, и најмања реч тако је жалосна, да би рекао да у њој лежи целога света бол.{S} Њихов је чувар |
| сило.</p> <p>По турском стану пролазећи рекао би да је српска војска језгро Турчину.</p> <p>Ту |
| често смешило и по спољашности његовој рекао би да је цео калуђер само за веселости и шалу скр |
| то је гледао на Милеву; да није калуђер рекао би, да га се је красота кнегињина срца коснула.{S |
| , једанпут хтедох бити мудар, па сам му рекао: зашто он да влада са Зетом, као и Алтоман са Бос |
| а и глас му је још јак.</p> <p>— Ја бих рекао да гуслара послушамо.{S} Сад када се можда већ ср |
| > <p>— Али Светислав каже да му је отац рекао да сам му ја већ од мог оца намењена, па шта би с |
| е земље, све кланце, све горе и јаруге, реке и потоке у Србији познаје, и онде ниче, ’де човек |
| Ратујући противу Турака, погинуо је код реке Марице близу Дринопоља.{S} Кнез Лазар је заузео ве |
| </head> <p>У неком красном пределу код реке Ибра, међу стољетним дрвама, види се велика и крас |
| и би се због битке Вукашинове, код саме реке Марице — рече Новак.</p> <p>— Све се то може још з |
| /p> <p>Марко у свом шатору, код Ситнице реке, забринуто сеђаше при чаши вина.{S} Одело му је би |
| тно у очи пада.{S} Но поред свега тога, рекла би’ да Ђурађ за његове младе године има млого раз |
| Па шта би на то сабор Мађарске, дијета рекла?{S} Кад бисмо опет за рат поискали новац, не би н |
| се, пак његовог сина Ђурђа тиче, ја бих рекла да његово кадкад неупутно понашање према кнезу Ст |
| ћи, без Голупца, шта би нам наши Мађари рекли, да смо утрошили толики новац, а вратили смо се с |
| ају.</p> <p>Приликом једног саветовања, рекне султан деспоту:</p> <p>— Кажи ми искрено, деспоте |
| аљена, ружу брала.{S} Милица, оданувши, рекне Русин:</p> <p>— Ти мислиш, драга Русно, да би Кра |
| о све је било бадава.{S} Једном, љутит, рекне ми: „Ти, синко ниси за калуђера, ти ћеш јошт до а |
| ио.</p> <p>— Како си спавао, свети оче? рекне Новак после обичног јутарњег поздрава.</p> <p>— Ј |
| ост за буле!</p> <p>— Па шта им фали? — рекне, Петошки реч прекинувши, шаљиво, Костреш.</p> <p> |
| Јуло, отишла за манастирску куварку? — рекне Петошко, на које се сви почну смејати.</p> <p>— А |
| но мислили да је то какав нечист дух? — рекне калуђер.</p> <p>На ове његове речи гдекоји су се |
| p> <p>— Та мој отац тебе јако уважава — рекне забуњеним гласом Ђурађ.</p> <p>— Чуј, момче.{S} Т |
| } Има јошт Српкиња за твог Светислава — рекне Стеван.</p> <pb n="314" /> <p>— И ја то исто суди |
| ма ништа војске?</p> <p>— Засад ништа — рекне Бранковић.</p> <pb n="283" /> <p>— Е кад је тако, |
| то би велики ударац био за цео народ — рекне патријарх.</p> <p>— Треба Бранковића мало огранич |
| ра бити стално, па онда све добро иде — рекне патријарх са неким достојанством.</p> <p>— Треба |
| же; гледајмо одсад да опет добро буде — рекне притворно Мара.</p> <p>— Лако је теби; ал’ шта ћу |
| >— Дај ми чашу вина да ме страх прође — рекне као из шале калуђер.</p> <p>Јула га послужи драго |
| спавам, па сам изишао прохлађивати се — рекне калуђер, који је једнако браду са мантијом покрив |
| енске све неке тајне међу собом имате — рекне калуђер онако својски и умиљато, као да није калу |
| ом смислу договоре.</p> <p>— Ви знате — рекне Вук — да сам ја свуда где је нужно било народу на |
| ар земаљска, она се целог народа тиче — рекне патријарх.</p> <p>— Ја нисам томе противна — одго |
| е красне чете, све младићи као борови — рекне Ђурађ показав прстом на једно пролазеће одељење-в |
| , онда би Турци без мача све покорили — рекне уверителним гласом Русна.</p> <p>— То може лако б |
| ко млад ил’ стар отаџбини услуге чини — рекне умерено патријарх.</p> <p>Овако су се дуго разгов |
| је ће нам и у невољи судбу олакшавати — рекне Ђурађ.</p> <p>Свима се допало видити овако два кр |
| је?{S} То нисам мислио никад доживети — рекне љутито Новак.</p> <p>— Ал’ шта ћеш да чиниш када |
| па као јединац, мора над оцем лебдити — рекне подмуклим гласом Русна.</p> <p>— Ђурађ и Војновић |
| лео би’ најновије гласове оданде чути — рекне тихим гласом патријарх.</p> <p>— И ја једва сам м |
| <p>— Ја на мога оца не дам ништа рећи — рекне разљућен већ Ђурађ.</p> <p>— Ти не дај, али ја хо |
| pb n="314" /> <p>— И ја то исто судим — рекне, Костреш војвода.</p> <p>— И ми то исто — повичу |
| р.</p> <p>— Помозбог, Краљевићу Марко — рекне Ђурађ, удивљен кад је Марка видео.</p> <p>— Бог т |
| натрашке иде.</p> <p>— Е мој Петошко — рекне Грман — шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ти ће |
| е наредбе учинимо, да време не губимо — рекне Новак.</p> <p>— Је ли светла царица с тим задовољ |
| p> <p>— Даће бог па ће све бити добро — рекне Новак поузданим гласом.</p> <p>— Сад ако нам се ц |
| </p> <p>— Доћи ћеду ти Мађари у помоћ — рекне Јерина и чека одговора.</p> <p>— Доћи ћеду, само |
| онда? — да метне себи круну на главу — рекне љутито Новак.</p> <pb n="313" /> <p>— Он жели, да |
| и који и данас велико уважење уживају — рекне Русна.</p> <pb n="260" /> <p>— Та да, на то треба |
| А његови синови помагали су Бајазиту — рекне љутито Тамерлан.</p> <p>— Сирота царска кћи није |
| и будала, па зато тако лудо и говориш — рекне Костреш.</p> <p>— Боже мој — одговори Петошко — б |
| калуђери морају ноћу тумарати</p> <p>— рекне један млад подсмешљив момак.</p> <p>Но Грман се н |
| уђер га одбије.</p> <p>Отац Харалампије рекне им добру ноћ, и отиде с Митром.</p> <p>Већ су се |
| му госте објаве, а он мало промислив се рекне: „Могу доћи“.</p> <p>Међу Турцима, Марку је био с |
| е ови’ речи деспот метне руку на срце и рекне:</p> <p>— Заклињем ти се живим богом да противу т |
| уди се Милица из своји’ дубоки’ мисли и рекне Русин:</p> <p>— Драга моја Русно, ти се само за М |
| стити од женских лакрдија.</p> <p>Други рекне:</p> <p>— Па и боље би било, већ нам се овако дос |
| свему том узрок били.{S} Мумлајући тек рекне:</p> <p>— Бог ми ово неће опростити — па онда про |
| мало пошалили и понасмејали, калуђер им рекне да је рад на свој конак вратити <pb n="251" /> се |
| и двор и царство.</p> <p>Један од слугу рекне:</p> <p>— Хвала богу, ту је господар Ђурађ, биће |
| ишљен, устане и ухвативши Ђурђа за руку рекне:</p> <p>— Видиш овде реку Ситницу.</p> <p>— Видим |
| .{S} После обичног међусобног поздрава [рекне царица:]</p> <p>— Ја сам ову ноћ боље преспавала |
| оји код домаћина што види, узме.{S} Кад рекнем да зидаш град у заштиту против обојице, попустић |
| Ферхад.</p> <p>— Јест, ал’ управо да ти рекнем, хоће да га прода — рече шапутајућим гласом Хара |
| , из дивана знадем.{S} Јошт нешто да ти рекнем.{S} Јучер смо добили глас да се буна у Караманиј |
| јету гору, да се пострижемо, да св’јету рекнемо збогом.</p> <p>— Е мој кнежевићу, није то за ва |
| увијек земљу и своје стадо љубио, и што рекнеш, то је у твојој часној глави промудрено, ваљано. |
| увао.{S} И доиста, кад га Турци видеше, рекну:{S} Аферим, деспот, што доведе оваковог јунака, т |
| ако смутна.{S} Шта ми радиш ти, Вуче? — рекну у једно доба Ђурађ и Мара, љубећи их по образу, г |
| у, паметнији су нег’ други.{S} Они тако рекну у брк, и војводама и самом цару, да се сви зачуде |
| па може кавгу заметнути.{S} Но и то му рекну да ће одма’ дати запитати Марка, хоће л’ српске п |
| ађаше.{S} А што га нисам у град умамио, реко’ да сам му вјеру задао, а кад он мени главу спасе, |
| ти — примети Јаблановић.</p> <p>— Ја ти реко’, у таквим стварима вјера се одржати не мора, и на |
| њему подобни; но ти, као што већ једном реко’, главу би за вјеру положили.</p> <p>— Ми Турци та |
| аманет за народ.{S} На дивану, као што реко’, биће све у реду, добићеш берат да си господар на |
| дворани.</p> <p>— Више пута.{S} Као што реко’, долазаше амо господа, и ја с њима покрај архиман |
| вану исказати, и све ће бити тако, како рекосмо, турска ће војска на Голубац ићи са тобом, и са |
| .</p> <p>Светислава је она још, као што рекосмо, волела, али нестаде у њој првобитног жара љуба |
| чени, већ нек се с тобом погоде као што рекосмо, а ми ћемо Турцима одмах град предати, а они на |
| <p>На то деспот одговори:</p> <p>— Што рекосте за Угре, и ја то у срцу исповедам, и јест да ст |
| па ће нам папом <pb n="530" /> грозити; рекох, у неслози христијанства сакривена је турска снаг |
| свог драгог одлучити дали.{S} Ово само рекох, а воља ти је, као год и глава моја на заповести. |
| ирити и у пријатељству живети.{S} Млоги рекоше:{S} Нек иште падиша данка и поклона колико му др |
| ова.{S} Ја сам хтео да будем војник, но рекоше да нисам за то.</p> <p>— Па зашто ниси ступио у |
| урђа за руку рекне:</p> <p>— Видиш овде реку Ситницу.</p> <p>— Видим.</p> <p>— Ту је изгинуло н |
| ињем се добро на оновремене војводе.{S} Реља Крилатовић, па и сам Вукашин, па онда Угљеша и Гој |
| Бог из тебе побро говорио —</l> <l>Рече Реља војеводи Гојку.</l> <l>А Угљеша тек поглади брке,< |
| јеше војвода Угљеша,</l> <l>Друго бјеше Реља Крилатовић,</l> <l>Треће бјеше војевода Гојко.</l> |
| гов патрон, оштро га гледи, изгледа као Реља крилати, коме ће о’ма мач севнути.</p> <p>Ферхад п |
| <l>За њим језди Угљеша војвода,</l> <l>Реља Крилат дивна Бошњачина,</l> <l>Гојко, Жарко и Љути |
| под њиме остали војводе.</l> <l>Ја ћу, Реље, и ти с царем бити,</l> <pb n="237" /> <l>А брат Г |
| е Гојко ’вако бесједити:</l> <l>Знаш ли Рељко и брате Угљешо</l> <l>Зашт’ је царе војску сакупи |
| {S} Она је већ била супруга паше од три репа.{S} На једном узвишеном месту лежао је пашин двор. |
| свршиш, постаћеш одједаред пашом од три репа.</p> <p>— Велики падиша! допусти робу твом само јо |
| ендија, па напослетку паша, и то од три репа,_послаћу војводи Кострешу три товара блага, па ћу |
| ојводе, а његову снагу осећа Браничево, Ресава.</p> <p>Јеремији су биле познате све тајне сплет |
| оданде се чува плодно Браничево, плодна Ресава.{S} Све то сад мора се изгубити.</p> <p>Деспот п |
| раха.{S} Ето Хилендара, Високи’ Дечана, Ресаве и Манасије, и сви ти дивни остали манастири, црк |
| урцима, хоће да аргатује по Браничеву и Ресави помоћу Турака, рђави се гласови о њему разносе — |
| шљиве калуђерске мученице.{S} Па има у Ресави свету обитељ, манастир красни, ’де и добри и зли |
| </p> <p>Игуман Радосав побуђује народ у Ресавини, Браничеву да даје, да ради, да не клоне.{S} О |
| мији код деспота власт над Браничевом и Ресавом, добиће још дванаест хиљада дуката и град Голуб |
| јако клонила.{S} Коса му је била риђа, ретка, а брада сасвим црвена и велика.{S} Образ му је б |
| њим блеском обманути, ал’ то су тврде и ретке душе; велики духови.{S} Такових нити је било млог |
| ста повећа, усне подебеле, зуби велики, ретки, очи жућкасте, уши не толико велике колико дебеле |
| вог царства.{S} Био је он један од оних ретких калуђера, који се душом и срцем том позиву преда |
| етног младића.{S} Онај, који је срећан, ретко осећа туђу несрећу.</p> <p>Милева, занешена силом |
| кољ ужасан, остављају и пљачку и живот, ретко ће тко продрти да донесе гласа о покољу у Београд |
| особито од старији’ војвода, који су се ретко с вољом ма како способним младићу књажевском подв |
| подјелити?{S} Ако Јеремија сам добије, рећи ће, е он је господар од Голупца, Јаблановић ће иск |
| им.{S} Што брани султан за такве ђауре, рећи ће ми Исак-паша, кешмет им је био тај, да кад су д |
| ругоме у хатар неправедно жртвовати.{S} Рећи ћу да ја нисам налог деспотов извршио, да ја кнеже |
| и драгог камења блистати и трептати.{S} Рећи ћеш да је то све у хатар Милеви и да Бајазит ништа |
| оре уши и усне, да чују шта ће Јеремија рећи.</p> <p>Јеремија подиже главу горе и озбиљно да од |
| .-</p> <p>— Ја на мога оца не дам ништа рећи — рекне разљућен већ Ђурађ.</p> <p>— Ти не дај, ал |
| и жудно очекиваше шта ће на ото Милица рећи.</p> <p>Милица, да би своје мнење бољма изразила, |
| ехитрена, није дозрела.{S} Шта ће народ рећи кад чује да се предаје Угрима Мачва, Београд и Гол |
| м кнежевићима повести?{S} Неће ли народ рећи: волијемо читавог и искусног Ђурђа који нас предво |
| ио, и радознал је шта ће на то Леонтије рећи.</p> <p>Леонтије с’ватио је значајност деспотовог |
| Србија је у божијим рукама, ал’ мора се рећи, и да је на раскршћу. <pb n="384" /> Турцима сами |
| знајемо за деспота.</p> <p>— Ал’ шта ће рећи народ, који га је на сабору у Сребрници јошт за жи |
| е оно што си не би радо од другога дали рећи.</p> <p>Петошко је био мален но поширок.{S} У стру |
| л’ кад већ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне улаке мени усмено шиље и да ми на знање к |
| Мађари не сметају.{S} Но и то ти морам рећи да се много не уздаш у караманску буну.{S} Такове |
| : „По Ђурђа! по Ђурђа!“ Са тим је хтјео рећи:{S} Слушајте Ђурђа место мене, нека он руководи на |
| нашто му сад се већ крити, кад је, тако рећи, код куће.</p> <p>Ферхад-паша измери погледом Јере |
| је, о којима се, на жалост, није могло рећи да су као жички.</p> <p>Било их је, који су само з |
| талима на крај изићи.{S} Марку се могло рећи да треба овог или оног владатеља утаманити ал’ сам |
| Но ако и није немогућно, ал’ не можемо рећи баш да је и сигурно.{S} Па ако Турци примете да се |
| , који је знао да ће Петошко што смешно рећи, но није бранио ништа за друго, само да се чест во |
| нска“ влада крепи?{S} Шта ће папа на то рећи?{S} Ако са Турцима држи, онда је у непријатељству |
| а ужитак.</p> <p>— А шта ће народ на то рећи?</p> <p>— Царица нема војске, и народ ће се за јач |
| .</p> <p>— Али шта ће бог и народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ не може помоћи? </ |
| ој верни слуга.</p> <p>— А шта ће на то рећи дели-Реџеп.</p> <p>— Не треба индат чекати, већ од |
| би’ знати шта ће тек стари Новак на то рећи.{S} Он је већ за сигурно држао да ће се са царском |
| а и Харалампију, да чује шта ћеду на то рећи.</p> <p>— То је мало, мени су Турци отели сву башт |
| а одбити?{S} Шта ће јој патријарх на то рећи?</p> <p>Највећа јој је била брига Милеву за ту ств |
| је без обзира и самом деспоту у очи то рећи.{S} И деспот није се на то узбудио, а да мало оштр |
| м искреним будалаштинама још и тако што рећи што би се дотакло којега госта, зато се постара за |
| усулман, па као миш’ца коранова не могу рећи да се са Србима борити нећу, но дајем ти реч да ће |
| алампоглијо, засад ћу ти само још једну рећи, Јеремијин дар употребићу како ваља.</p> <p>— Чест |
| ивчина да гордој властели у шали истину рећи може.</p> <p>Тако је Петошко проглашен био за буда |
| љало чинити.{S} Нитко му не зна паметну рећи као Ферхад-паша.</p> <p>Ферхад-паша вели да би нај |
| елом, лице лицем био са деспотом, знаћу рећи султану не само што је говорио, већ и што није гов |
| е нег’ што искусимо твоје пријатељство, реци нам, реците нам бога ради, ко нас оба овако наказа |
| е, јер ако се задоцне, није нам на ино, реци да се Голубац Мађарима предати мора.</p> <p>Под Но |
| ма и Миличином породицом неслога влада; реци твом оцу да ће <pb n="291" /> Марко оног потпомага |
| на, овде тако исто као и код Турака.{S} Реци јошт и то: међу Мусом и Мусломаном, синовима Бајаз |
| Та по речи те познајем да си Србин.{S} Реци ми, да од бога нађеш, откуда си?</p> <p>— Ти знаш |
| и се веселе, а ми овде бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ бити од нас?</p> <p>— Треба и |
| Паше све то главом одобравају.</p> <p>— Реци на то, Ферхад-пашо, ти си тамо са Исак-пашом мир с |
| е и што важније поверити може?</p> <p>— Реци ми што год желиш, све ћу ти учинити — одговори нов |
| осљепљени, што можда већ и знаду, онда реци да Јеремија војвода држи кнежевиће, ако би Ђурађ п |
| <p>— Погледај ме добро, Харалампије, па реци тко сам.</p> <p>Харалампије гледа га укоченим очим |
| казивао како се онде живи.</p> <p>— Па реци ми како?</p> <p>— То сад нећу, оставићу за други п |
| с његове стране, а ти му с моје стране реци да би’ ја волео да и он што попусти, па ће се онда |
| Јусуфе!{S} Врати се одма’ у Крушевац и реци Милици тако као што си од Сулејмана чуо, те гледај |
| ећне битке Вукашина краља с Турцима при реци Марици, Призрен и Приштина, Вукашина столица, нису |
| све иде добро, а све ће добро бити, но реци ми само, како стојимо нас двоје са рачуном?{S} Шта |
| који ћеду благо допратити.{S} Још и то реци Турцима, да одма’ пошљу војске на Голубац, да ухва |
| ван Кнежевић.</p> <p>— Па што вам фали, реците, све ће бити по вашој вољи — одговори Харалампиј |
| искусимо твоје пријатељство, реци нам, реците нам бога ради, ко нас оба овако наказа?{S} Зар п |
| овек, а ја ћу се тога примити.{S} Дакле реците, пристајете ли ви сви уз моје господарство?</p> |
| макне сам са кнежевићима куде, и његова реч је била опомена на Јеремију, да сам на кнежевиће па |
| Турака определила.</p> <p>Но деспотова реч је превагу одржала.</p> <p>Деспот им ово рече:</p> |
| еспот им ово рече:</p> <p>— Кнеза Ђурђа реч доста је основана, па и сам признајем да у таковом |
| да Облачина Раде.</p> <p>Тако по’декоја реч пусти се.{S} Владика Мелентије отпоји жалосну песму |
| оког Стевана, Рувим чита молитву, свака реч даје неки одјек, <pb n="525" /> тајинствен, који на |
| желио, постигао је.{S} Владавина слатка реч, ал’ владалашко велико је бреме.</p> <p>Ђурађ је мн |
| ад се изроди баш весео жагор.{S} Весела реч и добро винце дало се у млогих примјетити.</p> <p>— |
| ован.</p> <p>— Досад се још није о вама реч повела; можда ће насамо што с архимандритом о том г |
| во уливају, што показује више нег’ сама реч.</p> <p>И јест диван јунак Ђурађ Кантакузен.{S} У д |
| ругим којим кошкати почео, његова једна реч све је на своју меру довела.{S} Радојко је кадикад |
| зу биле; ал’ све бадава, јер је искрена реч горде тек вређала.{S} Као извикан будала, да сам у |
| ад је човек у муки и жалости, и најмања реч тако је жалосна, да би рекао да у њој лежи целога с |
| јатељству живити.{S} Код мене је задата реч и заклетва свагда света и нерушима, и зато изјављуј |
| како дишу, који је какав, па сад једног реч’ма окресне, сад другог, и ником не остане дужан, ма |
| иде су заборављене, па ће ми кнез Ђурађ реч стрпељиво преслушати.{S} Вама је свима познато, у к |
| се поведе о судбини Србије.{S} Прва је реч деспотова.</p> <p>— Непријатељ је Србију опасао.{S} |
| ановићем и Харалампијом.</p> <p>Прва је реч Јеремијина.</p> <p>— Тако, дакле, врати’ се ја и ни |
| није на ино, морају сносити.{S} Дата је реч, дат је потпис.</p> <p>После пораза код Голупца рас |
| ам вам помагати морао.{S} А код мене је реч задата светиња — одговори озбиљно деспот.</p> <p>— |
| се међу собом разговарају; свака им је реч тако жалосна, као најжалоснији гусала звук.</p> <p> |
| па је Турцима простио.</p> <p>— Дао је реч и заклетву да ће одржати Бајазитову лозу.</p> <p>— |
| ће онда бити — рече Петошко, на коју је реч Милица којој су будалине речи у ушима звониле, лице |
| ану предао.{S} Држи да кад Жигмунд није реч своју одржати могао, не мора држати ни деспот, јер |
| литву владика тихо, а остали још тишије реч’ма сљеде.</p> <p>Но тек што се примакну јестиву, ал |
| басуто све рајским мирисом, кад се чује реч, милина, цветајући виногради шире мирисан ваздух, љ |
| ду, позивље се на бога и Пророка, да ће реч одржати.</p> <pb n="344" /> <p>После овакове заклет |
| мало отворене, ишчекује говор, канда би реч из деспота извадила.</p> <p>Деспот прича.</p> <pb n |
| > <p>— Па шта им фали? — рекне, Петошки реч прекинувши, шаљиво, Костреш.</p> <p>— Шта им фали!{ |
| не била. <pb n="288" /> Твоја задата ми реч више ми важи него сто поклона.{S} Ако ти је две саб |
| ?</p> <p>Јаблановић канда си душу крепи реч’ма Јеремије.{S} Пе’ар испију.</p> <p>— Е, да нам је |
| а се са Србима борити нећу, но дајем ти реч да ће овај мач опет у свако доба угњетеног од Марко |
| ијарх мало застане, а Новак му прихвати реч:</p> <p>— Треба за сваки случај овде да будемо, да |
| е сама у њему преварила.{S} Са ласкавим реч’ма и свакојаким <pb n="219" /> финим средствима пра |
| е деспоту на лицу, да није Розгоњијевим реч’ма задовољан.{S} И сам краљ двоуми, и запита Лошонц |
| Е, збогом, видећемо се скоро. — Са овим реч’ма отишла је својој пратњи, која ју је већ на једно |
| на је увидила куда смера царица са овим реч’ма.</p> <p>На српском царском двору биле су тада дв |
| н у унутрашња дела меша.</p> <p>Са овим реч’ма је патријарх као неки дуг срцу исплатио.</p> <p> |
| аче за свој род жртвује.</p> <p>Са овим реч’ма Марко, стиснув Ђурђа за руку, свој озбиљски разг |
| у да сам за сабљу рођен.</p> <p>Са овим реч’ма циљао је Светислав на оца Харалампију, који је к |
| је то примјетио, хтеде својим важнијим реч’ма будалу забунити.</p> <p>— А бога ти, Петошко, ко |
| аблановић увидио је куд Јеремија својим реч’ма шиба, да покрај кнежевићах сам влада, јер он нећ |
| Проклет био, ако се не будем по твојим реч’ма владао.</p> <p>После ови’ речи отпаше Ђурађ свој |
| мо да смо у рају — одговори ласкателним реч’ма калуђер.</p> <p>— Ако се не варам, ти си, оче, в |
| ветислављеву, па мало живљим и озбиљним реч’ма почне га извињавати.</p> <p>— Је ли, Светиславе, |
| успоредити не могу — Са овим последњим реч’ма је калуђер на Светислава циљао.</p> <p>— Дакле т |
| аговољно допусти и, радујући се храбрим реч’ма њиховим, дигне се и сама скупа са Русном, а за њ |
| ђ се са Стеваном кошкао и каткад жешћим реч’ма и вређао га.{S} Стеван бијаше кротак, ваљда и ви |
| лако.{S} Доиста, Јеремија не би одржао реч, лаком је, бацио би калуђеру кост.{S} Како би се ка |
| отове.</p> <p>Тако језде Голупцу, нитко реч не прослови.</p> <p>Голубац је близу.{S} Већ су бли |
| вечерати, кад је тако красно? — упаде у реч Милица.</p> <p>— Не би згорег било — одговори шаљив |
| у под заставом Силног Душана — упадне у реч Русна.</p> <p>— Све су то прама нас деца, је л’ Нов |
| о молитву, нестане привиђења — упадне у реч нека баба сујеверна.</p> <pb n="248" /> <p>— Не тре |
| ане, па онда без да је чекао да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ царица дозволила да јо |
| дну чашу испразни, а донде му Петошко у реч упадне:</p> <p>— Зато све натрашке иде — рече Петош |
| ма гледала и ишчекивала на патријархову реч.</p> <p>Патријарх се као анђео хранитељ показао.{S} |
| два побочника.</p> <p>Дошао је на тврду реч деспотову, сиђе с коња, и његови побочни, деспотове |
| ти глас боље иде — рече Новак, на чију реч одма’ се даде вина пјевцу, који искапивши једну под |
| алампије био је добре воље и на свачију реч и поглед оштро је мотрио.{S} Особито је гледао на М |
| користи.</p> <p>Деспот изриче, да своју реч погазити не може, и покрај Турака да он још другог |
| сам собом у рачуну чист.{S} Он је своју реч задао, па ју је и одржао, вредност њену крвљу плати |
| адиша! допусти робу твом само још једну реч прословити.{S} Та красна хурија има, као што сам чу |
| Ђурђа Бранковића, сватко ишчекује важну реч што ће прословити.</p> <p>Ђурађ Бранковић опет се н |
| ији на места, која им одмах на Миличину реч опредељена беху.</p> <p>Патријарх и Новак заузеше м |
| од оне феле служитеља, који је за добру реч, а особито за жут новац, и највећу тајну изјавити г |
| ако.</p> <p>— Но и Бранковићу смо добру реч дали?</p> <p>— Та и њему нек се што да; а друго, шт |
| нек се што да; а друго, шта је то ђауру реч дати?{S} Може се и једном и другом млого обећати, а |
| вају.{S} Неће ли сад Турци своју задату реч погазити и на то ићи да се Вук понизи?{S} У највећо |
| бова ослободим.</p> <p>— Дајем ти свету реч, да нико о том ни речице знати неће.</p> <p>После д |
| да је ту Јеремија војвода, жели деспоту реч дати.</p> <p>Деспот ослови Облачину, да се повуче у |
| ио умерености Стевановој.</p> <p>Драгаш реч прихвати:</p> <p>— Тек таковим начином можемо у ово |
| е деспотове војводе и саветници.</p> <p>Реч се поведе о судбини Србије.{S} Прва је реч деспотов |
| Царица загрливши свог младог сина Вука, рече:</p> <p>— Шта, забога, зар мој Стеван оде на Косов |
| нда без да је чекао да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ царица дозволила да још пре веч |
| е, па стиснувши мало свој меснат образ, рече:</p> <p>— Тешко ономе јунаку који лудо војује, но |
| ули.</p> <p>Једном ишетавши се заједно, рече Пахомије:</p> <p>— Драги брате, шта ће бити од нас |
| е Новак, но опет, задавивши своју тугу, рече пјевцу:</p> <p>— А гдје си ти био онда, старче?</p |
| у Јеремија, Јаблановић и Харалампије —- рече удивљен деспот.{S} То су издајице, посвјетила ти с |
| ми овде у тавници, мој брате Јоване! — рече кнез Ђурђе.</p> <p>— Шта ћеш, кад смо били стрицу |
| p> <p>— Ко је то видио, рану у мозгу! — рече неки дворјанин једном госту, смешећи се и тишијим |
| олубац се на вересију неће предавати, — рече Јеремија.</p> <p>— Ал’ ако деспот не би дао друкчи |
| т улио.</p> <p>— Како си ми, Петошко, — рече Новак — нисам те већ одавна видео.{S} Ја сам мисли |
| ралампија, тог грјешника, исповједио. — рече као из шале Јеремија.</p> <p>— И шћео се још с нам |
| знам.{S} Би л’ би нас паше подјелиле? — рече поклисар.</p> <p>Султан се насмјеши, паше главом м |
| ђаву истерати.{S} Бојиш се зар Митре? — рече мало наквашен Петар.</p> <p>— Ја да се бојим? — не |
| авде?{S} Ваљда у Зету, Балши у госте? — рече Петошко.</p> <p>Ове је речи свако добро чуо, те се |
| се под царем Душаном тако прославише? — рече Милица.</p> <p>— Где су она времена када си ти, вл |
| лосна ствар, шта о томе Ферхад мисли? — рече деспот.</p> <p>— Ферхад је твој пријатељ, и Сириџа |
| лиш и себе, и град и све нас предати? — рече уплашен Харалампије.</p> <p>— У Ђурђа је вјера твр |
| ећети неће, но што нам је сад чинити? — рече забринуто Јаблановић.</p> <p>— Сад нам није до окл |
| корим, да се султану напросто предам? — рече деспот.</p> <p>— Не тако.{S} Ишти ову Србију, што |
| — А зашто је дао за Обилића Вукосаву? — рече мало жустрије Милица.</p> <p>— Ја мислим да је кне |
| ваче; откуд вас сад овде у мом двору? — рече Милица са мало промењеним гласом.</p> <p>Патријарх |
| ном склопљен писан мир на пергаменту? — рече деспот зачуђен.</p> <p>— Ти знаш, деспоте, добро к |
| и у глави, тако и ја мишља’ и одлучи’ — рече задовољно деспот.</p> <p>— Тко ће зидати град?</p> |
| мије војводе, властелина од Браничева — рече Харалампије и пехар искапи.</p> <p>— Живио војвода |
| о прво нек се изврши, новац пре свега — рече Јаблановић.</p> <p>Јаблановић увидио је куд Јереми |
| рима, ал’ не дај да лацманство облада — рече мало огорчено војвода Богдан.</p> <p>— Јест, над С |
| ада до Будима, Дубровника и Цариграда — рече логофет војвода Војихна.</p> <p>— Београд, његов с |
| управо да ти рекнем, хоће да га прода — рече шапутајућим гласом Харалампије, и преврн’о очи, ко |
| сле и награђујемо, тако ми еванђелија — рече Харалампије.</p> <p>[— Нек буде, тако ми живота.</ |
| p>— Како сте ми, кнежевићи, ђецо моја — рече Харалампије и посади се са Пајсијем код стола.</p> |
| витештво биће слављено од сви’ јунака — рече војвода Облачина Раде.</p> <p>Тако по’декоја реч п |
| p>— И царица Милица је била ’ришћанка — рече деспот.</p> <p>— Рјеци да је млада, дијете.</p> <p |
| се као да сам и мале рогове му видела — рече заплашена и сујеверна Јула.</p> <p>— Ајд’мо, Митре |
| иће наокол’ Србије његова дивна дјела — рече протовестијар војвода Богдан.</p> <p>— Његово вите |
| ати Грмана.</p> <p>— Нисам ни мислила — рече Милица — да ће ми данашњи дан тако весело проћи; ц |
| и попалили и порушили до дна и темеља — рече Радосав.</p> <p>— И сви калуђери били би поклани.< |
| с тим располагати ћу како ми је воља — рече озбиљнијим гласом Ферхад-паша.</p> <p>— Нек ти је |
| е да, Јеремија ће се предати Маџарима — рече Ферхад-паша.</p> <p>— Дост’ би било Јеремији сто х |
| p>— Да красне баште и красног времена — рече патријарх.</p> <p>— Не би л’ добро било овде одма’ |
| иснути.</p> <p>— Увреда мени нанешена — рече Русна — од моје стране давно је заборављена; и то |
| ми још и сада његова песма срце цепа — рече Новак.</p> <p>Милица одма’ даде дозвати Грмана.</p |
| то оног да добијемо овог за господара — рече умерено војвода Радосав.</p> <p>— Само се бојим од |
| твоја сабља, покажи пут куд да удара — рече поуздано војвода Облачина Раде.</p> <p>На то деспо |
| сила му се у мишици утростручити мора — рече намрштен Змај-Обличић.</p> <p>— Но аферим Срби, и |
| какову животињу необичну, биће смјеха — рече подсмешљиво Петошко.</p> <p>Докле је отац Леонтије |
| већ одавна у рукама ђавола као и ваша — рече смешећи се Харалампије.</p> <p>— Лако је теби, ти |
| је, најсвијетије жртвоваћемо за народ — рече деспот.</p> <p>— Само грабљивце, грамзивце издајиц |
| ам и ја калуђер.</p> <p>— Немај бриге — рече Јаблановић, сви ми њих чувамо.</p> <p>Харалампије |
| Тако је, ал’ истоветне су нам заслуге — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их осљепио, то је најв |
| орио.</p> <p>— Одморите се одма’ овде — рече Милица, и посаде се сви важнији на места, која им |
| падне:</p> <p>— Зато све натрашке иде — рече Петошко.</p> <p>Новак није ни слушао шта Петошко б |
| Но, напиј се мало да ти глас боље иде — рече Новак, на чију реч одма’ се даде вина пјевцу, који |
| харач, само да га оставим тамо ђе је — рече султан.</p> <p>— Харач Вукоглије Турцима пресиједа |
| </p> <p>— Ти си анђео хранитељ Србије — рече загушљивим од туте гласом деспот.</p> <p>— Не поми |
| ачина.</p> <p>— Такав је живот Србије — рече Ферхад-паша.</p> <p>— То је животарење, не живот.< |
| лупца, ђе је благо, ђе је Харалампије — рече нешто заплашено Јеремија.</p> <p>— Твој улак је у |
| стоје ствари?</p> <p>— Не баш најбоље — рече умешавши се Видајић — Милица нема никакове војске, |
| /p> <p>— Честити пашо, не заборави ме — рече Харалампије, очи му влажне од задовољства, ал’ пе’ |
| ји ми не врати моје изгубљене баштине — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја се, опет, и заклињем и пре |
| намо равнати.</p> <p>— Е већ је доцне — рече замишљен Јаблановић.</p> <p>— Није доцне, како би |
| би требало сатрти Вукоглија и Мађаре — рече Јевренос-паша.</p> <p>— Ферхад има право, тако мор |
| е, јер без тога код Турака ни маћи се — рече Јеремија.</p> <p>— Само добро чувајте кнежевиће, д |
| рака, рђави се гласови о њему разносе — рече војвода Радосав.</p> <p>— Треба на опрезу бити да |
| бамо, а ви други донде на миру будите — рече озбиљним гласом Петар и оде за Митром.</p> <p>— Не |
| ми је, ево овамо мало да се одморите — рече Харалампије, па их у велику једну собу уведе.</p> |
| ти се.</p> <p>— Најпре донијеси новце — рече мало оштријим гласом Ферхад-паша.</p> <p>Харалампи |
| итке Вукашинове, код саме реке Марице — рече Новак.</p> <p>— Све се то може још збити, само да |
| } Нас већ на овом свету паклу предаше — рече тужећи кнез Ђурђе.</p> <pb n="373" /> <p>— Свему ј |
| ошт Србија неће пропасти ако сте људи — рече одушевљено Ферхад.</p> <p>— Све што имамо, што нам |
| од тебе осим ње ништа друго не тражи — рече Јусуф, па одма’ даде Јусуф преда се благо донешено |
| безопасне чувамо, ми смо га разумели — рече Јеремија.</p> <p>— Тако је, ал’ истоветне су нам з |
| Змај-Облачић у свему су мах преотели — рече Јаблановић.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Шта |
| цјену, као што смо га Ђурђу понудили — рече Јеремија.</p> <p>Тишина, мала почивка, сви се мисл |
| мо се из Призрена у Крушевац доселили — рече Петошко, на ког се сад слабо и пазило.</p> <p>— Јо |
| и нек’ се такав издајица смрћу казни — рече јачим гласом Новак.</p> <p>На то Патријарх дубоко |
| е о Бранковићевом властољубију говори — рече Новак.</p> <p>— Мораће се закон донети такав, по к |
| ни за нокат, жели ти кољено цјеливати — рече чауш- -баша.</p> <p>— Пустите га нек слободно стан |
| /p> <p>— Сад бисмо могли већ путовати — рече Јаблановић.</p> <p>— ’хоћеш ли ти с нама, оче, или |
| екао, сватко из моје руке има примати — рече љутито Јеремија.</p> <p>— Честити пашо, опет ће на |
| , иначе ћу га у Небојшу кулу сатерати — рече Прибац.</p> <p>— То неће добро бити.{S} Ја би’ дру |
| ми је тестир, слободе, коју запитати — рече узбуђен поклисар.</p> <p>— Говори робе.</p> <p>— Ј |
| Ал’ ако не утамани, шта ће онда бити — рече Петошко, на коју је реч Милица којој су будалине р |
| ту смо још ми, све ће још добро бити — рече поузданим гласом Ђурађ, којега речи, у Милици, дво |
| па би ти могао од тог половину добити — рече Ферхад, оштар поглед бацив на Харалампија.</p> <p> |
| ени учињеном каквом услугом поправити — рече калуђер, пружив му поред тога који новац.</p> <p>— |
| е доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — рече благодарно слуга.</p> <p>— А јеси ли ти тако поузд |
| <p>— Још ће он Турке сасвим утаманити — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако не утамани, шта ће онда би |
| м градовима могу Срби Угарску штитити — рече озбиљно војвода Војихна.</p> <p>— Кад је Србија са |
| снемо Маџаре, па ће Голубац сам пасти — рече Јакуп-паша.</p> <p>— Ал’ ако јуриш сузбију, војска |
| алампије, да нас исповједи и причести — рече Јаблановић, нешто као шаљиво, лице му се смеши, ал |
| би, не би ни ослепљени били кнежевићи — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их баш дао у манастиру |
| аки по пет коња изморили амо хитајући — рече царевић, па са својом дружином седне и поткрепив с |
| па ћу и ја бити пријатељ његовој деци — рече Прибац.</p> <p>— Слушали смо млого о властелину Пр |
| ао какав властелин, у потајној поруци — рече Јеремија.</p> <p>— Дакле не оклевајмо — рече Јабла |
| иснемо, Петошко ће бити мој доглавник — рече поузданим гласом деспот.</p> <p>— Па зашто га сад |
| би било Јеремији сто хиљада, безевенк — рече Исак-паша.</p> <p>— Најбоље би било ништ’ не дати, |
| лампије мало промишља.</p> <p>— Јесам — рече.</p> <p>— Је с’ ли ти задовољан Јеремијо?</p> <p>— |
| а ја ћу и једно и друго да вам причам — рече Петошко.</p> <p>— Када сам од калуђера утекао — пр |
| лица читао, ја треба све да испричам — рече озбиљно Ферхад-паша.</p> <p>— Ал’ би’ и ја рад да |
| ебало би да се с њима на равно дјелим — рече успла’ирено јачим гласом Харалампије, канда му је |
| брекао доћи са зетском неком господом — рече Русна.</p> <p>Заповест се даје да се одма’ исти ст |
| и, зато учини с њим поклон другом ком — рече Видајић.</p> <p>Ђурађ пружи га Хасану:</p> <p>— Пр |
| аћи после боја и побједе над Шишманом — рече угрејан Јеремија.</p> <p>— Ја опет, зарјечем се мо |
| о спустити Моравом, заједно са заиром — рече Јакуб-паша.</p> <p>— А тко да предводи ту војску — |
| измислио.{S} Остајемо, дакле, при том — рече Прибац.</p> <p>— Остајемо.</p> <p>— Но закунимо се |
| наградити.{S} Начинићу га патријархом — рече радосно Прибац.</p> <p>— Брате, све иде добро, а с |
| ен, јер је био и богу и људ’ма угодан — рече загушљивим гласом деспот, а суза му на зеници засј |
| Бранковића покорити.</p> <p>— Турчин — рече царица — иште Милеву, па даје нам мир: обвезује се |
| отац Харалампије, би се овђе згужвао — рече Гргур и пљесне песницом о стол, да пе’ари играју, |
| ака дозива.</p> <p>— Ваљда се покајао — рече Јаблановић.</p> <p>Улак уђе, поклони се.</p> <p>— |
| p>— Говори тко си и тко те амо послао — рече озбиљно султан.</p> <p>Сејмени до поклисара пазе м |
| Косову да ни Душан краснију није имао — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако опет Турци буду јачи, шта |
| бити моја, па макар се Турчину клањао — рече љутито Прибац.</p> <p>— Нећу се богме ни ја деспот |
| не слажу и да ји је цар карати морао — рече Драгаш.</p> <p>— Ми смо већ од тог доба онде били |
| , нек да коњанике, нек зида Смедерево — рече задовољно падиша.</p> <p>— Све је то мало, сад би |
| остати, но упутио се к цару на Косово — рече Драгаш.</p> <p>Царица загрливши свог младог сина В |
| преда онда Јеремији нек се изда благо — рече Исак-паша.</p> <p>— А шта ћемо са Новим Брдом? — з |
| о том много причати, то је право чудо — рече Јаблановић</p> <p>— Осам дана морамо се држати, до |
| харача платио, и опет је Турчина ујео — рече Јевренос-паша.</p> <p>Паше све то главом одобравај |
| подобио јер је бога ради народу живио — рече војвода Радосав.</p> <p>— Народ ће га спомињати у |
| се погордио, како се сад тек опаметио — рече разљућен Харалампије.</p> <p>— Но, дед да што сврш |
| опроштај, па ти не би ништа смијетало — рече не задовољан Харалампије.</p> <p>— Ја Ђурђа још од |
| p> <p>— Добродошли, и све добро дошло — рече патријарх — па како си ми ти овде, светла царице?< |
| ише времена, но да се на пут спремамо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије да знак Пајсију, који к |
| силом засад само Голупца држати имамо — рече угрејано Розгоњи, који није рад да стоји под деспо |
| нака, да се пред Турцима не постиђемо — рече Харалампије.</p> <p>— Бићеш оправљен као какав вла |
| дошли да тебе у наше друштво увучемо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије се мало замисли, па онд |
| /p> <p>— Сад од Косовог поља долазимо — рече патријарх — све је на бојном пољу у најбољем реду. |
| нико више у стању дати оно што желимо — рече кнез Јован.</p> <p>— А шта желите?</p> <p>— Шта на |
| узмораш испустити, па да се подјелимо — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам с ваши леђи терет скин |
| оговор са Турцима, да се не задоцнимо — рече Харалампије, који није баш био каиљ чекати док на |
| вој чадор је у реду, па да се смиримо — рече Ферхад-паша, и да му знак главом да може се дићи.< |
| Јеремија.</p> <p>— Дакле не оклевајмо — рече Јаблановић.</p> <p>— Тебе Харалампије, нећу много |
| бичан левента доћи, а камо ли калуђер — рече мало са незадовољством Јула.</p> <p>— Та мани се т |
| Дакле, султан Амурат би шћео моју ћер — рече деспот и узда’не.</p> <p>— Јест, такав је глас ода |
| ају.{S} Боље мријет, нег’ тако живјет — рече огорчен Облачина.</p> <p>— Такав је живот Србије — |
| ред цара противу Турака војевати могу — рече Новак, мало загрејан, а у оку му се суза купила.</ |
| мо доведу, можда ћеду град да предаду — рече достојанствено султан.</p> <pb n="434" /> <p>Сејме |
| споту.</p> <p>— Ја сврши’ све по реду — рече при уласку Јерина.</p> <p>— Како ми је чудно сада |
| чити, нег’ да изгубим заслужену мазду — рече Харалампије.</p> <p>Тако их ухвати нојца, и вино и |
| ти, нити је трпио ког упорног војводу — рече Петошко.</p> <p>— Кад је Душан само око на ког бац |
| па ће сијнути сунце Душановом народу — рече тихим гласом седи патријарх.</p> <p>Милица је увид |
| Буди ти милостив бог на страшном суду — рече деспот, тронут од великодушија Ферхада.</p> <p>— В |
| мађарскијем, ал’ они од себе одбијају — рече стражар Сукало.</p> <p>— Подла душо, нама треба св |
| Очи му једнако на све стране стрељају — рече Митар.</p> <p>— А зар ти мислиш, да у калуђерству |
| ти.</p> <p>— Само нипошто на вересију — рече Јаблановић.</p> <p>— Само, ако се предајете, пусти |
| и све хоће да на свој рачун војводују — рече искреним гласом Драгаш.</p> <pb n="261" /> <p>— Ми |
| е издаје што треба, нема вјере у њему — рече Харалампије.</p> <p>— Притиснуо га Жигмунд, који м |
| ајте кнежевиће, да какогод не замакну — рече Харалампије.</p> <p>— Немај бриге, та њима доста ј |
| шљах, да ти је већ владичество у џепу — рече Јеремија.</p> <p>— Е, мој властелине, тако то бива |
| и Јаблановић.</p> <p>— Задао ми вјеру — рече Јеремија.</p> <p>— У таквој ствари вјера се не држ |
| богзна куд је отишао, можда и деспоту — рече Јаблановић, кољено шаком пљесне, лица боре сумњичи |
| ачву, предајмо ми сад Турцима Голубац — рече озбиљно Јаблановић.</p> <p>— Не предати, већ прода |
| , па с њом не можемо после на Голубац — рече султан.</p> <p>— Силни падиша!{S} Ти Маџари баш су |
| о не изјави.</p> <p>— Знам шта мислиш — рече Милица — теби је он своју наклоност и љубав поклон |
| ђегођ, не смије једно против другог да рече што мисли о њему.{S} Будала зна све како дишу, кој |
| постиђен, не знаде шта ће у хитрини да рече.</p> <p>Отац Харалампије од радости насмеја се пој |
| да би био на његовом месту?{S} Јеремија рече, да смаћи не треба кнежевиће, јер деспот-Стевана б |
| д околостојећим војводама и саветницима рече му:</p> <p>— Ето ме при крају живота.{S} Нек опрос |
| <p>— Зна ли султан све то што ми ти сад рече?</p> <p>— Ништа не зна.{S} Турчин не пита ко је би |
| .{S} Неке паше то исто мисле.{S} Ферхад рече да ту нема ништа осим пљачке, и војска би се оданд |
| о достојанствено изрекао, и што једаред рече, то се одржати мора.</p> <p>Деспот развуче чадор, |
| p>Јаблановић мисли се, па после почивке рече:</p> <p>— Све је добро, нек те тако памет води.</p |
| њиној Србији.{S} Деспот је задовољан, и рече игуману да боље и последње јајце да народ на жртву |
| да Радић набораним челом све то слуша и рече:</p> <p>— Твоја воља нужда народа, тако нек буде.< |
| S} Ђетић бијаше кад га виђо’, и бабо ми рече, слушај, дијете, што тај збори, његова ријеч је му |
| ослови гласом радоснијем:</l> <l>Цар ми рече: војска ће се кренут’</l> <l> Јоште данас а и ми с |
| аш му мелема дати.</p> <p>Хасан улазећи рече:</p> <p>— Алах је велики, он тек у срце може едемс |
| о исто као и Ђурађ.</p> <p>Међу осталим рече Марко:</p> <p>— Драги моји посинци, казаћу вам неш |
| а’ беседу пресече, те мало јачим гласом рече:</p> <p>— Ал’ о том ништ’ не говориш да су Бранков |
| новић град не предаје, Розгоњи разљућен рече краљу да треба посаду исконабити.</p> <p>Но у исти |
| е превагу одржала.</p> <p>Деспот им ово рече:</p> <p>— Кнеза Ђурђа реч доста је основана, па и |
| , а сад мој саветник и пријатељ.{S} Што рече, свјето је.{S} Властела је искварена, и народ са т |
| Вољу је показао, можда би исплатио што рече, ал’ Голубаца не дам без новца, а на вересију, кад |
| тову.</p> <p>Леонтије застане, а деспот рече:</p> <p>— А зашт’ би се, оче, побојао тајну мени и |
| о право, онако здраво.</p> <p>Бранковић рече:</p> <p>— Одали смо богу божије, деспоту деспотово |
| ва махањем главе, и погледав у Јеремију рече:</p> <p>— Ту лежи велико право, од тог нипошто одс |
| је та деспотова мезимица.{S} Сириџа му рече, да је од дванајст лијета, красна као ружични пупо |
| > <l>Бог из тебе побро говорио —</l> <l>Рече Реља војеводи Гојку.</l> <l>А Угљеша тек поглади б |
| ј на оно што сам те питао. — После ови’ речи калуђер ју ухвати за руку, па на све стране поглед |
| д морам ја мудровати.</p> <p>После ови’ речи Петошко уклони се.{S} Сви су то за саму лакрдију д |
| у на тебе заборавити.</p> <p>После ови’ речи даде калуђер слуги јошт покоји новац, па се удаље. |
| твојим реч’ма владао.</p> <p>После ови’ речи отпаше Ђурађ свој мач, хтеде га Марку поклонити.{S |
| ићи куд ми је драго.</p> <p>После ови’ речи Петошко заиште мало вина које му се одма’ и даде.< |
| свак по свом закону.</p> <p>После ови’ речи деспот метне руку на срце и рекне:</p> <p>— Заклињ |
| атељство.</p> <p>После ови’ Бајазитови’ речи, још се у том истом смислу дуго диванило, и с обе |
| о оконча.</p> <p>После ови’ пророчески’ речи престао је говорити патријарх, а и Новак дуго је з |
| и — рече поузданим гласом Ђурађ, којега речи, у Милици, двоструко чуство произведу.</p> <p>Како |
| су све то покрити.</p> <p>Када је Русна речи Миличине чула, којих се смисао на њену беседу одно |
| , и злата пош’ље.</p> <p>На Розгоњијеве речи настаде почивка.{S} Гледи једно на друго удивљено, |
| р Мару.</p> <p>Кад деспот чу Леонтијеве речи да би султан захтевао његове кћери, као поражен ст |
| p> <p>Леонтије стане.</p> <p>Леонтијеве речи јако се коснуше срца деспота.{S} Тежак је по деспо |
| то учини. .</p> <p>После ове Љубовићеве речи прослови војвода Видајић:</p> <p>— Ја судим, да би |
| азиту.</p> <pb n="269" /> <p>Видајићеве речи код свију одзива нађу.{S} Сви тог мненија буду да |
| > <p>Леонтије достојанствено изрека ове речи, а бројанице пребраја, и замишљен поглед на деспот |
| предајем Београд.</p> <p>Деспот на ове речи баци поглед у другу дворану, а оданде улази запове |
| на њу гледнути.</p> <p>Бајазиту на ове речи почне срце јако куцати.{S} Он је био такође још мл |
| ора знати.</p> <pb n="258" /> <p>На ове речи Јула се застиди.{S} Она је црвеног калуђера за оби |
| ин никад заборавити неће!</p> <p>На ове речи Маркове сваки је сажаљиво лице показао; нико није |
| ни спомињао — дода Русна.</p> <p>На ове речи Новаку је суза канула.</p> <p>— Да, где су та врем |
| уђери знамо тајну чувати.</p> <p>На ове речи јако се Јулине очи засветле и сујета њена улије јо |
| ри који се најбољма туку.</p> <p>На ове речи образ Бранковића крв подиђе.{S} На срцу као да му |
| љству — закључи патријарх.{S} После ове речи сви <pb n="267" /> се дигну и разиђу, да нужне нар |
| онамо, да све извиди.</p> <p>После ове речи поглед је бацио на оца Харалампија и на то сви се |
| помагао, ђе је могао.</p> <p>После ове речи добро у очи погледав Ферхада, радосно повиче деспо |
| е; особито смешне се учине последње ове речи Светиславу.</p> <p>Петошко, бацив поглед на Светис |
| држи ме већ одавна код себе.</p> <p>Ове речи калуђера Русин су се врло допале и весела се са ис |
| искоренит’ Душанове потомке.</p> <p>Ове речи јако су се срца деспота коснуле.</p> <p>Речи Леонт |
| Даље не треба да ти зборим.</p> <p>Ове речи је Леонтије узбуђеном душом изговорио, па умуче.</ |
| рекао, да је исти поуздан, и да његове речи на своју и свог народа корист добро упамти.</p> <p |
| ? — рекне калуђер.</p> <p>На ове његове речи гдекоји су се смејали, гдекоји, пак, удостојили га |
| у јуначку срећу, и досадашње деспотове речи не би налазили за узрок ову прилику пропустити, да |
| омак.</p> <p>Но Грман се на истог слуге речи разљути и узме под заштиту калуђера.</p> <p>— Не т |
| ио, својом финоћом у почетку гладила је речи царичине, но мало после, следећи својој страсти, и |
| у госте? — рече Петошко.</p> <p>Ове је речи свако добро чуо, те се свачијег срца мало коснуше. |
| иран дух.{S} Мерио је при софри свачије речи, сваки поглед.{S} По његовом немирном духу, другу |
| на наш рачун.{S} Уважи, господару, моје речи, и по могућству умери Угре.{S} Предају градова и М |
| радости насмеја се појаче на Петошкине речи, и као неку малу освету изрази тиме проти’ Светисл |
| на коју је реч Милица којој су будалине речи у ушима звониле, лице снуждила.</p> <p>— Тако је к |
| тан Лазарев.</p> <p>На последње Руснине речи пробуди се Милица из своји’ дубоки’ мисли и рекне |
| ицу забавила, и тек последње дворкињине речи срца јој се коснуше.</p> <p>Русна је измеђ’ остало |
| опет није дуго трајало јер је материне речи слушала.{S} Материна воља је као заповест долазила |
| Е ја готов полазити, на коња!{S} Задње речи је узвикнуо Јеремија.</p> <p>— Дакле скупа ћемо у |
| и ни своју крв не штедите.</p> <p>Задње речи је Леонтије нешто оштрије изрекао, канда се хтео т |
| не да се лако загладити.</p> <p>Ове се речи Русне јако косну, но опет се не даде из равнотеже |
| ти се кад како водило буде, опомени се речи Краљевића. <pb n="287" /> Српски народ, велим ти, |
| на друго удивљено, не зна шта тко на те речи да почне.{S} Види се деспоту на лицу, да није Розг |
| ита деспот.</p> <pb n="492" /> <p>На те речи устане Ферхад и позове их у доглавну ћелију, ће је |
| и.{S} Ви сте издајице.</p> <p>Ферхад те речи громким гласом изрече, рекао би није то тај Петошк |
| се у јецање кроз које се чују загушите речи — Светиславе — Леонтије.{S} Стражари зачуђени задр |
| онда је сва земља изгубљена.</p> <p>Из речи познало се да је деспот јако забринут, канда предв |
| једно са њеним братом.</p> <p>После ови речи дозове Бајазита на близу, да ји све види, да му ут |
| ађи, пак, приметише куд Новак са својом речи циља, удале се после обичног поклона од старији’.< |
| есама српски’ војника и морнара, једном речи, сасвим је онда други живот био.</p> <p>Ђурађ, у п |
| велике смеђе очи, племенит ход, једном речи, све је показивало да је од красног племена рођена |
| Вука према самом Обилићу хладан, једном речи, та Бранковићева лоза млого зла чини.{S} И ја сам |
| ољни великаши градили су палате; једном речи:{S} Београд под деспотом постане најславнија српск |
| р ме срце боли.{S} Но, да се и ово мало речи опоменеш, ево ти за спомен мог мача, он је врло до |
| /p> <p>— Може лако бити.</p> <p>— Та по речи те познајем да си Србин.{S} Реци ми, да од бога на |
| ста те хришћанске победе.</p> <p>Ове су речи коснуле срца Стевановог и Ђурђевог.{S} Сваки је од |
| другови са Турцима бију.</p> <p>Ове су речи Светислава нешто поразиле.{S} Он је баш онда љупко |
| љубав младе кнегиње.</p> <p>После ових речи, застаде Русна и жудно очекиваше шта ће на ото Мил |
| у манастиру Манасији.</p> <p>После ових речи отпочине, мало узда’не, очи му се укоче, мало се с |
| рпско име прославити.</p> <p>После ових речи Новак једну чашу испразни, а донде му Петошко у ре |
| ободног израза дајем.</p> <p>После ових речи Русна је мало узданула и од говора престала; Милиц |
| овде, светла царице?</p> <p>После ових речи, поглед баци на место где би сео и своје старе кос |
| казаћу вам нешто, па се опомените мојих речи.{S} Мене су ваши оцеви турском удворицом звали, за |
| отивности су нестале поред пријатељских речи Турчина.{S} Вука се Милица бојала, па би се буди с |
| јако су се срца деспота коснуле.</p> <p>Речи Леонтијеве канда су из срца деспота протекле.</p> |
| је сажаљиво лице показао; нико није ни речице прословио, а Марко погледнувши на Ђурђа продужи: |
| >— Дајем ти свету реч, да нико о том ни речице знати неће.</p> <p>После дужег разговора растану |
| рска деца се међу собом деле, кад лепим речма деле се, кад сабљом, и дел деобе пошкропи се крвљ |
| у, наговори да Вука слуша, па ако лепим речма до тог не може доћи, а оно да јој мало поиздаље и |
| па се разгледају, главом маше, не могу речма веровати, држе да је ту уплетен ђаура какав шерет |
| 480" /> <p>Бимбаша гледи, слуша, без да речце испусти, само очи му неки жар и светлост обузе, к |
| Сејмени су подаље од врата, а ионако ни речце српски не разумеду, све саме Шамлије и Караманлиј |
| и на ногама стоје као заковани, не дају речце ни отпоздрава.{S} Ваљда осећају да су то пољупци |
| да закључује.</p> <p>Ту је Ферхад-паша, Реџеп-паша, Јевренос-паша, и још друге паше, све сами д |
| да сам на дивану.</p> <p>— А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођи и ти у Једрене.</p> <p>— Док п |
| ни сјемена посјејати не може — одговори Реџеп-паша.</p> <p>— А што ти Јевренос-пашо?</p> <p>— Ј |
| аша.</p> <p>— Прозбори ти, вјерни слуго Реџеп-пашо — прослови падиша.</p> <p>— Ја би’ прешао из |
| ад-паша, Керим-паша, још везири, и дели-Реџеп-ага јаничарски. </p> <p>За чадором сејмени и запт |
| луга.</p> <p>— А шта ће на то рећи дели-Реџеп.</p> <p>— Не треба индат чекати, већ одмах јуриша |
| ет нећеш — прослови громким гласом дели-Реџеп, очи му севају.</p> <p>У исти мах чаушбаша пријав |
| мало даље.</p> <pb n="460" /> <p>Сад се решава судба Голупца.</p> <p>— Шта мислиш, да идем тамо |
| и био и најпаметнији, кад је само мишца решавала, а не ум.{S} Тко је могао песницом у чело вола |
| постане.{S} Код тих стена, код тих кула решаваће се судба Србије.{S} Смедерево је мајке Србије |
| ју задаћу и овде, покрај млоги тешкоћа, решио.{S} Њега сви уважавају.{S} Изглед му је, истина, |
| но поред тога био је оштроуман и на све решителан.</p> <p>Кад издалека чује неки жагор међу слу |
| о да је сад јошт најбоље у калуђерству; решителност и бистар поглед калуђеру леп пут отвара.{S} |
| руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фетву, и решиће га од обвезе.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— П |
| у, из ноздрва им модар пламен издише, и ржећ загризују доламе јунака, а боја нема.{S} То вели К |
| ’рана се једнако уважа, суво месо, сува риба, вино, све је у изобиљу.</p> <p>Копају се опкопи, |
| ја би’ онда изишао па би’ их појединце рибао.</p> <p>— А откуда би ти знао да има млого ил’ ма |
| еде, паштрме и јегуље, хактапота и суве рибе, а неће у другу трапезарију, ’де му се остала брат |
| није се тако строго постило; било је ту рибе, паштрме, сољених моруна, хактапота, и неопходимог |
| е пуне жира, ту је пловидба, Дунав даје рибу, бистри изворни истоци, сребрну пастрму, шљиве кал |
| лосну песму Дамаскинову „<title>Плачу и ридају</title>", у суглас му поје црни калуђери.</p> <p |
| еспотовица Јерина јеца, чује јако опште риданије, негдашњи Стеванов телохранитељни хусарски вођ |
| зе се, још се једнако чује јаук, плач и риданије у двору, у тремови, за незаборављеним деспотом |
| кима насамо ручала.{S} Ту бијаше плач и ридање.</p> <p>Србљи смутни, тек по дужности скупе се д |
| на трпезу и смешљиво их све набраја, а риђа брада све се тресута.</p> <p>То је пропис, па мора |
| рамену јако клонила.{S} Коса му је била риђа, ретка, а брада сасвим црвена и велика.{S} Образ м |
| л’ се дати војске и колико ће бити.{S} Ризнице су им увек празне, а краљ о свом трошку не може |
| но ти иди у народ, храбри га, уређуј ђе риједа не има, не дај му клонути.</p> <p>— Говориш ми и |
| атељи.</p> <p>— Све би’ ти тако исто по риједу исказао био, само једно не би, Ферхад-пашу, наше |
| ата је стара Србија, ту је морје, ту су ријеке, Србија је рудом обилата, занатлија, трговине ви |
| аго мери.</p> <p>— Немам вам ништ’ више ријећи, како се благо подијели, ја морам у Голубац, а в |
| срца изрече деспот.</p> <p>— Извини се, ријеци да ти христјанско срце то не допушта.</p> <p>— И |
| едати.</p> <p>— На вјеру сам га позвао, ријеч погазити не могу.</p> <p>— Господару, проћи ћеш к |
| , слушај, дијете, што тај збори, његова ријеч је мудра, бич за покварене великаше.{S} Петошко, |
| ме издати.</p> <p>— У Турчина је тврда ријеч, а не као код ђаура, говори што ти је на срцу.</p |
| , како то мож’ бити?{S} Свјета је твоја ријеч, поштену, богоугодну тајну знам издати нећеш.{S} |
| а велики диван, о теби и Србији је била ријеч, помамне паше гракташе над Србијом као вране.{S} |
| Турке позвао, и ником зла не учини, на ријеч пуштао их је својима.{S} Ђурђе је мој душман, ал’ |
| а за Србију; у уговорима, ако је задата ријеч на штету народа, погазићу и задату ријеч, штовише |
| , и све до Београда покори, онда подиже ријеч Ферхад-паша, да је боље Србију Ђурђу деспоту оста |
| го нам није чинити, Ђурађ неће да одржи ријеч, свезао се с Мађарима, предао им Београд и Мачву, |
| река’, ал’ јеси л’ каиљ задату одржати ријеч?</p> <p>— Ти тражиш оно о чем ми писа је л’?</p> |
| главе имаду се одрубити.{S} Ако на ову ријеч само прословите, онда ћу вас дати најпре на муке, |
| тако, деспоте, предајем ти се на тврду ријеч, коју ћеш одржати, и предајем Голубац, теби деспо |
| p> <p>— Ево, доша’ ти на вјеру, и тврду ријеч, исповједам ти, да од наша царства ништа не има, |
| ад предати се мора, и ја ти дајем тврду ријеч да ћу како предаш Голубац, за једну годину све на |
| био Сириџа-паша, <pb n="537" /> на чију ријеч султан много даје.{S} После дивана Сириџа оде сул |
| би нас исјекао.{S} Прими, деспоте, моју ријеч, ослони се на ме, начинићемо јошт данас писмено, |
| пам од савеза угарског, погазићу задану ријеч, која је потврдила уговор Стефана деспота, да пре |
| ти султана кајмакам.{S} Но, да ти једну ријеч кажем, доста би било за Голубац сто хиљада дуката |
| неће оскврнути светињу јунаштва, задату ријеч, на коње дванајст катана, Облачина и Кајица остај |
| добријех странах, а то му је да задату ријеч погазити неће.{S} Он ме понуђаше писменом обвезом |
| ијеч на штету народа, погазићу и задату ријеч, штовише, прво и пошљедње моје дијете ћу жртвоват |
| аст.</p> <p>— Пристајем, само да ми даш ријеч, честити пашо, да се мој дел не уштрби.</p> <p>— |
| то разборито одговорити.</p> <p>— Твоје ријечи, деспоте, мудрост показују.{S} И ја држим да јед |
| рјећи да је и сад сасвим мудар?{S} Моје ријечи су биле за подсмијех, смет; но у смету нађе се ч |
| ен, о том нећу ништ’ ни спомињати.{S} И ријечи су ти паметне.{S} Но још не рјече ми какав мир д |
| м и ја душмана, морам пазити, не смијем ријечце испустити, из које би Турчин виђео да сам штова |
| и кнез Завиша, главом је све надмашио, рикну као лав и своје у ред и нови бој позива.{S} Демиш |
| си долазе, успјева, и римпапа га зове у Рим да му метне римску царску круну на главу.{S} Е са т |
| ашње јаке грађевине.{S} Ту су прелазили Римљани преко, да одбију, раштркају номадичне народе, к |
| лико су већ из нашег стада однијели.{S} Римпапа помаже новцем Маџарима, а ови су му обрекли да |
| {S} Свако тражи његово пријатељство.{S} Римпапа би дао краљевину деспоту само да пређе у лацман |
| анства.{S} Угри су добри са римпапом, а римпапа једнако шиље у Босну фратре, да Србе пошокче.{S |
| Београд и Мачву.{S} Па Мађаре потпомаже римпапа и сав Запад, ђаурски шејкул — на Западу.{S} Ако |
| о.</p> <p>— Што вас бојазан мучи, да је римпапа учитељ Угарах, да ће се лацманство увлачити, и |
| ше цркве у туђу примамило.{S} Угрима је римпапа отац, па ће своје синове напутити да с лацманст |
| ена, и као што гласи долазе, успјева, и римпапа га зове у Рим да му метне римску царску круну н |
| рстоносне војске, треба настојавати код римпапе да подигне христијанство, и злата пош’ље.</p> < |
| лацманима у Риму, тргују са вјером код римпапе, погађају се како да буду отпадници.{S} Патрија |
| о три морја, седам краљевина, па чак до римпапе.{S} Свако тражи његово пријатељство.{S} Римпапа |
| војске држати, мораду да просе новац у римпапе, који кад им да, обвеже их да лацманску вјеру м |
| еду се и они, Угри су на доброј нози са римпапом, а овај код лацманства много важи.</p> <pb n=" |
| ојим од лацманства.{S} Угри су добри са римпапом, а римпапа једнако шиље у Босну фратре, да Срб |
| к у клице претворити може. ’Де су двори римски’, грчки’ царева стајали, ту је сад сераиљ турски |
| адити.{S} Туд пролетише орлови, заставе римских легијона, ту су остаци некадашње јаке грађевине |
| тражу, одавде се разносила сила и слава римског оружја.</p> <p>Ту ће деспот зидати град, о ком |
| ва, и римпапа га зове у Рим да му метне римску царску круну на главу.{S} Е са тим ће постати ца |
| иградски великаши шурују са лацманима у Риму, тргују са вјером код римпапе, погађају се како да |
| е дају, па је увек на најмањи повод као рис на јарост склопљен.{S} Најмање што увреди га, јер ј |
| е силне, испупчене, могао би их са чохе рисати.{S} Тако су негда дивови изгледали.{S} Краљ глед |
| крена ока, да није краљ, рекао би да је ритар.{S} Деспот царска и јуначна изгледа.{S} Да није д |
| вини, ма у ком царству, против немачки’ ритара, против Татара ил’ Турака, Завиша је свуда.{S} С |
| еновићи.{S} Манојло Комнен, пред њим су ритери запада стрепили, кога престол је био драгоцјен, |
| шта ће онда бити?{S} Турци имаду сами’ ’ришћана и потурчењака у својој војсци раван број нашој, |
| ком Краљевићем.{S} Но у њему су доиста ’ришћани и великог заштитника налазили, јер је он свуда |
| исти, које пак због тога што се јако с ’ришћани дружио, а особито с Марком Краљевићем.{S} Но у |
| у Пловдиву буде велика гунгула; питају ’ришћани Турке, шта ће то да буде; Турци одговарају: сад |
| ео народ уважава, па и свима прибегшим ’ришћанима као глава служи.{S} Млого пути је он у свом о |
| Ферхад-паша ’ришћанин.</p> <p>— Јест, ’ришћанин је, и то знаш ли тко?{S} То је Петошко, у свој |
| се над тим стегло, Турчин се спасе, а ’ришћанин пада.</p> <p>— За Стевана тешко је било, са св |
| и.</p> <p>— Помишља’ да је Ферхад-паша ’ришћанин.</p> <p>— Јест, ’ришћанин је, и то знаш ли тко |
| у миру, и може и из деспотове области ’ришћанин без разлике тамо одлазити, а Турчин за даље не |
| ушта.</p> <p>— И царица Милица је била ’ришћанка — рече деспот.</p> <p>— Рјеци да је млада, диј |
| иједну.</p> <p>— Па зар Турчин узима и ’ришћанку?</p> <p>— О дакако, па те како ји красно држе! |
| и турско руво, што се цијепа, а вјера ’ришћанска остаје ми у срцу ужљебљена.</p> <p>Ферхад заћ |
| омагати кад види да се код Срба и Грка „ришћанска“ влада крепи?{S} Шта ће папа на то рећи?{S} А |
| еримо.{S} Знао сам да о’ђе мора бити и ’ришћански заробљеника, па нам је дужност о’ђе нагледати |
| уди — запита Тамерлан.</p> <p>— Ми смо ’ришћански калуђери.{S} Били смо у Јерусалиму на молитви |
| до ноге потукли, много робље задобили, ’ришћанство ослободили.</p> <pb n="418" /> <p>— То је би |
| ут Солуна,</l> <l>Друга пола пут Марице рјеке.</l> <l>Стаде Душан пред Солуном градом</l> <l>И |
| је извуче.</p> <p>— Дакле, смије свашта рјећи.</p> <p>— Свашта.{S} Ал није им се чудити, и сам |
| удак, а сада Ферхад-паша.{S} А тко може рјећи да је и сад сасвим мудар?{S} Моје ријечи су биле |
| врло младу кнегињицу, најпре, молим те, рјеци ми је л’ што у ствари?</p> <p>Деспот мало промисл |
| сад лежи ми на срцу терет као камен.{S} Рјеци султану да је због тога тако лахко дошао до Голуп |
| била ’ришћанка — рече деспот.</p> <p>— Рјеци да је млада, дијете.</p> <p>— Турска похот не зна |
| S} И ријечи су ти паметне.{S} Но још не рјече ми какав мир да просим.</p> <p>— Да се султану по |
| не мога’ посумњати.{S} Па ми јошт и то рјече, кад теби тај глас поручим, да не спомињем Ферхад |
| Турци силом турче, друге фратри меденим рјечма заслађују и обричу им на овом свјету бољи стан, |
| помишља’ да је све то за наше грјехе, и рјешим се, како ме срећа послужи, да узмогу народ оружј |
| им не фали, камо срећа да сам ја такав роб, који све добити може, ето им пива и јестива, сваке |
| о великом падиши поклонити се, ја његов роб, највећем султану.{S} Но, нек ми је тестир, слободе |
| ијесам, јер је народ роб, а ђе је народ роб, ту није ни владар слободан.{S} За народ, ма и проп |
| ја управо уживао нијесам, јер је народ роб, а ђе је народ роб, ту није ни владар слободан.{S} |
| ур каже, код њега је жена више што него роб.{S} За нас су жене опредељене да нам живот само сла |
| ни падишо, што си се и на мене, на твог роба смиловао.{S} Допусти ми да ти скут и кољено цјелив |
| рају тамо-амо, не би ли каквог познатог роба видели.</p> <p>Около Тамерлановог шатора чује се в |
| ота, сада по други пут.{S} Нема ту више роба, ал’ нема ни српског господара.</p> <p>Проћи ће ту |
| дрости божја, неизмерне милости, ето ти роба који ти добар хабер носи.{S} Пред твојим кољенима |
| стите га нек слободно стане.{S} Шта је, робе, говори тко си, шта ћеш.</p> <p>— Свјетли царе, су |
| е док султан прослови.</p> <p>— Тко си, робе, јеси ли дошао да предаш града.{S} Ако си за то до |
| поклисара, па прозбори.</p> <p>— Чујеш, робе, примам Голубац из руке Јеремије, коме дајем Сенет |
| рече узбуђен поклисар.</p> <p>— Говори робе.</p> <p>— Ја сам био тај, који сам свјетовао да се |
| олико сталне војске као што је било под Робертом и Лајошом.{S} Колико треба код њи’ саборисања |
| да их мало разгале.{S} Ја их понуђа’ са робињама, и турскијем и мађарскијем, ал’ они од себе од |
| ске дошао, што сам могао <pb n="353" /> робља ослободити, ослободио сам; оставшим сам утеху и т |
| год има.{S} Но Марко виђе како хиљадама робља српска воду у Скопље, продају их као стоку.{S} Ра |
| е, све украсе, но све је мало, много је робља.{S} Размишља Марко што ће.{S} Код куће у Србији н |
| ће.{S} Код куће у Србији не има станка, робље не може откупљивати, а рашта му бог даде памет и |
| победа донела је српско <pb n="524" /> робље у Скопље, некадању славу Неманића, а да на тргу п |
| ства, доклен бијесна властела од народа робље прави.{S} Док је Турчина, онђе је њему за род мје |
| вете храмове, видио сам како Турци Србе робље вуку, мушко, женско, старо, младо, слабо, снажно. |
| гу упадати у равнице Баната, пљачкати и робље одвлачити.{S} Ако су Срби са Турцима, покрај Смед |
| се срце у Марка, и купи благо да искупи робље.{S} Дјели дивље мејдане, узима са побијени’ делиј |
| ну за народ прибавља, и не аргатује као робље, већ за своју домовину, своју земљу, благу матер, |
| нег’ да их турска копита погази, и као робље у Скопљу продају.{S} И он ће сам, вели, прво и по |
| е, кад смо Турке до ноге потукли, много робље задобили, ’ришћанство ослободили.</p> <pb n="418" |
| ну сам од првијех.{S} Српско хришћанско робље сам искупљивао, и испод руке свом завичају шиљао. |
| Косовља, видио је навале турске, српско робље, које од стада Христа откидају.{S} Видио је и бољ |
| лити могао, шиљао је у Скопље да српско робље из вечита сужанства искупљује.</p> <p>Ђурађ Бранк |
| вом је у невољи друг, искупљује потајно робље из сужанства, доклен бијесна властела од народа р |
| и силно стече благо, па искупљује силно робље.{S} Ја пођо’ за Марком, и поче’ с њиме левентоват |
| на јуриш, сви ћеду бити исјечени ил’ у робље одведени.{S} Ако Турци не отму Ново Брдо а Голуба |
| утра идем у Пловдив да неколико српски’ робова ослободим.</p> <p>— Дајем ти свету реч, да нико |
| у да виде чудо, да купују ил’ искупљују робове.{S} Вашар је у стану велики био.</p> <pb n="333" |
| д стола.</p> <p>— Е тако као што видиш, робови смо овђе у кули, нит’ криви нит’ дужни.{S} Докле |
| ће, да не буду о’де баш као други сужни робови.{S} У мирно доба кнежевићи су у дворцу, ал’ као |
| јер су двогубо несрећни; затворени као робови, и бела света не виде.</p> <p>Они су оба по жељи |
| и репа.</p> <p>— Велики падиша! допусти робу твом само још једну реч прословити.{S} Та красна х |
| овину и народ цијепале и међу собом као робу и стоку дијелили.{S} Сад се на невиним ђецама кају |
| тва.{S} Људе, кришћане Србе продају као робу.{S} Вера изгубљена, стид од варварства збрисан.</p |
| даје по коју цуру у харач, као и другу робу.{S} Кметови сеоски иду од куће до куће, траже цуре |
| р, недавно је завршен, праве се опкопи, ровови.{S} Ту је већ и друга мађарска војска, која ће т |
| је као животиња.{S} Једна животиња има рог, друга оштре зубе, једна велику снагу, друга лукавс |
| о црно.{S} Чини ми се као да сам и мале рогове му видела — рече заплашена и сујеверна Јула.</p> |
| казаћу дјелом и животом, и смрћу, да за род и земљу живим, <pb n="539" /> да оперем клету клетв |
| ави.{S} Док је Турчина, онђе је њему за род мјеста.{S} Но сад већ знам да и теби Петошко поручу |
| ужи.</p> <p>— Дакле, тако да останеш за род изгубљен?</p> <p>— Изгубљен је онај пред богом и љу |
| ак био.{S} Душа ми је остала иста, која род свој љуби, а та ми и тијело кријепи, и кријепила је |
| га, но заштићавај у твом животу Марков род.</p> <p>Хасан примивши мач, са озбиљношћу одговори: |
| јете спасла.{S} Прими је и брани с њоме род.</p> <p>— Примам је, а ево теби моје сабље, ал’ ама |
| унак да му се пара није могло наћи; а и род је свој силно љубио.{S} Па како да се Турчину, који |
| о, и дознао је, да је Радосав за веру и род кадар и живот жртвовати.{S} И његово понашање при н |
| ти би се у свачему осигурала и твој би род срећан био.{S} Ево да видиш само шта већ сад шиље т |
| ситељ толико муке претрпео за човечески род, а ви црви, који нисте достојни вашом ногом у његов |
| ког душманина, да се тим начином српски род подјарми.</p> <p>Оставимо сад турски стан, оставимо |
| јер ту немају места они који су издали род и часни крст.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| жу привукао.{S} Он је своју цркву, свој род љубио, па га болело што су земље Душанове од кнежев |
| оног потпомагати, који се јаче за свој род жртвује.</p> <p>Са овим реч’ма Марко, стиснув Ђурђа |
| ну-Ради, и свима јунацима, који за свој род гину.</p> <p>Тако наздравља Ферхад.</p> <p>Деспот и |
| а турским благом и саном.{S} Он је свој род љубио.</p> <p>У народу, и да је остао као Петошко, |
| ку Турци те турче, да као потурице свој род утамане.</p> <p>Деспот у толикој беди видећи се, да |
| обичаје, па измучени вративше се у свој род, што су на страни добро виђели, уводили су у свој н |
| кви су то његда јунаци били, па су свој род, рођену земљу издали Турчину.{S} Ферхад-паша их пог |
| бог ти душу и срце кријепио, да храниш род — упадне Облачина.</p> <p>Сад Ферхад извади из поја |
| опет у свако доба угњетеног од Маркова рода, бранити.</p> <p>Затим дигне купу вина Хасан и пру |
| је био прави бранитељ и пријатељ свога рода.{S} Име правог народног пријатеља мора у народу ос |
| Голупца нек је ова осуда.{S} Издајицама рода, народа главе имаду се одрубити.{S} Ако на ову риј |
| зато ђе је само могао, заштићавао свог рода човека.{S} Да га је мој брат Хафиз познавао био, к |
| тити се, обрадује се, прими га као свог рода, и постави га главним војводом српске војске.</p> |
| Веселог лица калуђери нису били великог рода, јер ти су се покалуђерили да уживати могу, и прим |
| билића, који сам није био властелинског рода и који је покровитељ био чисте заслуге и јунаштва. |
| а Раде очима тражи, сва су ђеца српског рода и јуначког изгледа, па се разазнати не може.{S} Ба |
| метути.{S} Онде неће бити никог од мог рода и народа.{S} Камо среће да Србин повише Хасана има |
| ити, јер нисам био ни племић ни богатог рода, а створ тела ни у свештенству не би ми од ползе б |
| ко му је био отац и мајка, и каквог је рода и племена.</p> <p>Телом је био мален, мало погрбав |
| ро, красан је као цвет, од Орхановог је рода па је силан, благо му је небројено.</p> <p>Милица |
| н виђео да сам штоватељ Христа, љубитељ рода.</p> <p>Радосав <ref target="#SRP18590_N5" /> дигн |
| опет они подићи против Ђурђа?{S} Преци, родбина им је у том пут показала.</p> <p>У оно доба био |
| вадили су нас Турци и Грци.{S} Огорчење родбини бруку рађа, и брат брату дубље очи копа.{S} Бил |
| јер веле да има људи, који се без мозга роде и зову се шупљоглавцима.{S} Но и јест <pb n="242" |
| дели и познали да је то црвени калуђер, роди се такав смјех и така вика да и подаље спавајући г |
| то да јој се богатство јако допало.{S} Роди се у њој жеља к таковом богатству.{S} Кад је дозна |
| е имати рану у мозгу, који се са мозгом роди, јер веле да има људи, који се без мозга роде и зо |
| се о господарство.{S} Међусобни се рат роди.{S} И један и други зове деспота у помоћ.{S} Једно |
| Турке и Ђурђа, ал’ се ново зло у народу роди.{S} Брат је братску крв пролио, и оскврнила светињ |
| ати кћер своју само зато воле што ју је родила.{S} Мара <pb n="308" /> је спрам матере била лук |
| , два брата, која су се у диби и кадифи родила, којима се срећа смешила при рођењу њиховом.</p> |
| и још живимо и који смо се у госпоштини родили, не можемо више натраг, боље да нијесмо живи, не |
| ано море, проклињао је онај час када се родио, кад је Милеву видио, проклињао је људе, који не |
| морам и онај час проклети, у ком сам се родио.</p> <pb n="367" /> <p>— Но шта ће још с нама чин |
| на срцу.{S} По несрећи, кад сам се зими родио и мозак ми се повредио, морало ме и срце забољети |
| е?</p> <p>— Кажу да сам се у цичој зими родио, па ми је глава презебла, и имам рану у мозгу.{S} |
| ми живот одржала.{S} Да сам се лети био родио, можда би’ био сад какав војвода или владика.</p> |
| прогута.</p> <p>Но дивни синци вредних родитеља, који са честита рада живе, воледу се о’де зак |
| и човек, да онде никад велика жалост ни родити се не може.</p> <pb n="262" /> <p>Управ око поно |
| .{S} Он ми је све овде.{S} Моја браћа и родови нису уз мене толико, као мој Хасан.{S} Кад једар |
| ?</p> <p>Овако се дуго јошт разговараше родољубиви старци, и тек доцније, кад су к царици поћи |
| уважавао Леонтијеву науку, смиреност и родољубије.{S} Благополучије српског стада на срцу им ј |
| гли, да их не види вечита истина чистог родољубља.</p> <p>Пију на извору греха и зли демони при |
| имао дивну бистру памет, и у срцу жарко родољубље.{S} Проучио је многе књиге.{S} Видио је охоло |
| ре и зле дане, више злих већ добрих.{S} Родом из Косовља, видио је навале турске, српско робље, |
| ебро.{S} Гуслар се зове Грман.{S} Он је родом из Приштине.{S} У младости је био војник под царе |
| , Срб’ма сунце јарко,</l> <l>Зашто зађе роду јуначкоме...?</l> <l>Ђе је твоја мишца силовита</l |
| лост од нас проси,</l> <l>Милост свјечи роду јуначкоме</l> <l>До милости, дост’ славе стекосмо“ |
| бог њене наклоности према Бранковићевом роду, који је и Лазару особито мио био.{S} Милица је св |
| ајну мени исказати, кад је Петошко свом роду добротвор?</p> <p>— Е да ти кажем зашто.{S} Ти си |
| ој у срећи и невољи побратим.{S} У свом роду што имаде’ побратима, изгибоше; остадо’ сам, и у т |
| маном, да не гледамо како плету српском роду мрежу; оставимо Марка и Хасана, нека сваки по свој |
| ио!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом роду верно служио и противу Турака војевао.</p> <p>— И |
| ен да и при Турцима доста сам добра мом роду учинио.{S} Ако је Србин у турском ропству, то га М |
| о је света и људи, колико је већ било у роду људскоме матице, и колико их је већ жртвовано, јед |
| Данила, који је сретније доба доживио, рођен у добу краља Милутина, добу бујног напредовања Ср |
| ја.{S} На први поглед рекао би, овај је рођен за владара.{S} А какве су војводе?{S} Не знаш чем |
| акво чело, какав састав, да је сретнији рођен, па да је у Цариграду владар, с таквом мудрошћу, |
| ем добу живио.{S} Овај садашњи нараштај рођен је у беди и невољи, после косовске битке, у метеж |
| су ишли у свету земљу, где је Спаситељ рођен и мучен.{S} Опће су учили познавати разне народе |
| а деспот дочека.</p> <p>Јеремија је као рођен за војводу и властелина.{S} На њему је долама поз |
| шанов, то није законит, ако је законито рођен, то је син Гребљановићев а не Душанов.{S} Гребљан |
| до тога дође, показаћу да сам за сабљу рођен.</p> <p>Са овим реч’ма циљао је Светислав на оца |
| није могло бити.{S} Ко л’ је на пурпуру рођен, не постаје лахко слуга себи равном.{S} Био сам д |
| вим црн, нас двоје изгледали би као два рођена брата, још више, као две капље.{S} Нас двоје доб |
| добро се упознамо и живили смо као два рођена брата.{S} Адум све се међу булама бави, па све з |
| је показивало да је од красног племена рођена.{S} Девојачко своје доба провела је на двору Душ |
| д својих до века чаме, да проклињу свој рођендан.</p> <p>Ферхад-паша, Исак-паша ту су у двору.< |
| јунака, таман као да је Краљевића Марка рођени брат.{S} Очи су му биле као закрвављене и страшн |
| од нас и нашег стада.{S} Ви сте доцније рођени, па се тако не осећате да идете све на мањак, ка |
| бива у свету.{S} Који су као господари рођени да управљају народом, а они су само оруђе за нар |
| ебе од радости, рукује се с њиме као са рођеним братом.</p> <p>— Све што сам у мом опасном стањ |
| вили.{S} Поштовали смо стрица, као свог рођеног оца.</p> <p>— Кад се опоменем оне жалосне ноћи, |
| у то његда јунаци били, па су свој род, рођену земљу издали Турчину.{S} Ферхад-паша их погуби, |
| мљака који ми завиде кад станем на моју рођену земљу?{S} Због колико ствари си ми мио! па си ми |
| синови, сви који су по несрећној судби рођења опредељени да над народом владају.</p> <p>Марко, |
| ифи родила, којима се срећа смешила при рођењу њиховом.</p> <p>То су — Јован и Ђурђе, млади кне |
| раву и прву хануму, која ће онде сходно рођењу свом почитована бити, и ништа пожељети неће.{S} |
| боде.</p> <p>Жигмунд Розгоњија погледа, Розгоња самртан зној спопадне од ужаса шта ће с војском |
| илија искрцавају се, дођу до Жигмунда и Розгоња, Цецилија распуштеним косама пада оцу у загрљај |
| све нови и нови на видик излазе, а кћи Розгоња Цецилија је у Ласловару, Дунав је од оца растав |
| примирја, а Јаблановић град не предаје, Розгоњи разљућен рече краљу да треба посаду исконабити. |
| ле бедема.{S} Сам Жигмунд главом је ту, Розгоњи до њега, на једном вису, разгледају.{S} Већ се |
| рекао би да је само за бој створен.{S} Розгоњи, сува паметна лица, рекао би да је јунак, ал јо |
| S} С десне до њега седне деспот, с лева Розгоњи, опет до деспота Црни Завиша, преко Лошонци, па |
| иште, сад би његов био Голубац, и ту је Розгоњи био крив, који га је од откупа Голупца одвраћао |
| треба га силом отети.</p> <p>Тако мисле Розгоњи и Лошонци.</p> <p>И Жигмунд држи да је он правн |
| лије, ал’ опет нови навале, и Лошонци и Розгоњи вуку га у каик, Цецилија прекрштеним рукама мол |
| није хтео да га преда, како се побојао Розгоњи да се деспот не накити победе венцом, и оставио |
| мо Голупца држати имамо — рече угрејано Розгоњи, који није рад да стоји под деспотом.</p> <p>— |
| е освојити.{S} Тако они мишљаше.</p> <p>Розгоњи не да посади ни дању ни ноћу мира, покушава не |
| војници стубачки стоје спремни.</p> <p>Розгоњи пошље улака у град да иште предају.</p> <p>Улак |
| оку једног дана Голубац предати.</p> <p>Розгоњи је за то да се ни тај рок не допусти, ал’ Жигму |
| и пре с Турцима мир учинио.{S} Штавише, Розгоњија и то држи, да би деспот могао био искресати и |
| та наговорити дао да га онде остави.{S} Розгоњија знао је како је деспот у животу свом много пу |
| а га ли само мађарска војска освоји.{S} Розгоњија није веровао деспоту, побојао се да не уђе де |
| .{S} Деспот је тако и чинио, знајући да Розгоњија сам хоће да уђе у град, па зато и жели да га |
| ди <pb n="397" /> на деспота, деспот на Розгоњија и Лошонција.{S} Змај-Облачина Раде мери Завиш |
| дему алај-барјак забоде.</p> <p>Жигмунд Розгоњија погледа, Розгоња самртан зној спопадне од ужа |
| се и сруши.{S} Руше се и бедеми.</p> <p>Розгоњија јуриша, ал’ још не може да продере.{S} Јереми |
| а загрме, задими се над Дунавом.</p> <p>Розгоњија уређује гомиле војника за јуриш.</p> <p>У ист |
| оји преиначити није могао, нарочито код Розгоњије и Лошонције, који нису за назоре деспота и Об |
| есила и госпођица Цецилија, кћи војводе Розгоњије.</p> <p>У граду мађарски војници српске су из |
| ристијанство, и злата пош’ље.</p> <p>На Розгоњијеве речи настаде почивка.{S} Гледи једно на дру |
| не.{S} Види се деспоту на лицу, да није Розгоњијевим реч’ма задовољан.{S} И сам краљ двоуми, и |
| доле Турке напасти.{S} Како ти смишљаш, Розгоњијо.</p> <p>— Ја држим да пре свега морамо имати |
| а онда рукује се са војводама краља, са Розгоњијом, Лошонцијом, и с Пољаком Црним Завишом.</p> |
| вечерња цела околина зуји од гусала као рој пчела.{S} Јуначке песме крепе дух народа, да не кло |
| проклетиња.{S} Матица је давно из наших ројева ишчезла.{S} Није л’ и сам Ђурађ од Стевана отима |
| створени са судбом матице.{S} У једном роју више вас скупа опстати не може.{S} Нисте ви ни прв |
| за једну годину све накнадити.</p> <p>— Рок дугачак, можда донђе нећемо живјети.</p> <p>— Јерем |
| све је већ онде изнемогло.{S} Прошао је рок примирја, а Јаблановић град не предаје, Розгоњи раз |
| преко њи’ прећи.</p> <p>Јаблановић иште рок од једног дана, да обмане улака, вели, да је војвод |
| и.</p> <p>Розгоњи је за то да се ни тај рок не допусти, ал’ Жигмунд допушта.</p> </div> <div ty |
| ће Ферхад-паша улака деспоту, и даће му рок од три дана да се покори.{S} Послаће свог бимбашу с |
| ’ се још Мађари смиловали, не би л’ још рок продужили, но што учинити нису били каиљ.{S} Голуба |
| Голупца скинута.{S} Још после истеченог рока Јаблановић <pb n="465" /> оставио је забодену белу |
| ремија од тешких рана умро, а после тог рока предаће град Жигмунду.{S} Дан му треба да свој прт |
| одјезди, јави да је Јаблановић готов у року једног дана Голубац предати.</p> <p>Розгоњи је за |
| уго мислила.{S} Њена личност је ту прву ролу играла.</p> <p>Калуђер се врати оцу Леонтији и с њ |
| <p>ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ</p> <p>ИСТОРИЧЕСКИЈ РОМАН</p> </div> </front> <body> <div type="group" xml: |
| > <p>— Еј, где су та времена када смо у Романији војевали.{S} Онда Турчин јошт није знао где ле |
| На <pb n="376" /> тужно појање сви сузе роне, сва црква тужно изгледа, богзна хоће ли када тако |
| секли, ломили Татаре, Турке, како сузе роне. ’Деком од загушеног јецања рамена, прса му се тре |
| већ то од потребе. </p> <p>Милева сузе рони, но не противи се!{S} Жао јој је, ал’ та жалост не |
| наду.{S} Старији калуђер сузе низ образ рони, млађи блед, са стиснутим уснама и укоченим очима |
| азара и гледајући рањеног сина, сузе је ронила, патријарх, прекрстив се, у себи је неку молитву |
| и Ђурађ.</p> <p>Милици су из очију сузе рониле.{S} Пало јој на памет шта се с њом стало.{S} Док |
| .{S} Новаку и Драгашу сузе су низ образ рониле.{S} Светислав је Милеву тешио.{S} Сви остали као |
| е и деца раде.{S} Кад остаре, сузе ћеду ронити, да л’ од радости ил’ жалости, тко ће то сад од |
| рбије, и у последњем тренутку жића, кад ропац завршује, а гром самрти душу му озарио.{S} Руво ј |
| комаде баца у кавез.{S} Милева као прва ропкиња Татара служи.{S} Калуђери се све ближе и ближе |
| Од славне српске земље начиниће се туђа ропкиња.{S} Прилип, слава српска под Душаном, већ у тур |
| о тек срећном налази, уколико јој разне ропкиње са распушћеним косама около ње скакуцају.{S} Ид |
| аша ће све наредити.</p> <p>Поклисар се ропски поклони, и праћен од сејмена изиђе и у свој чадо |
| лабо, снажно.{S} Гледао сам мојим очима ропско тржиште у Скопљу, срам човечанства.{S} Људе, кри |
| вољност тражити и надалеко и високо од ропства бегати; орао је моја птица.{S} Не дирај невину |
| младића, бимбашу, и он је као ви, допао ропства, и он је хришћанско дете, а остаће у души хришћ |
| о доба, док нисам пао први пут у турско ропство.{S} Одавде, после неког времена, ослободим се и |
| Цариград.{S} Брат Ђурђев Гргур пао је у ропство татарско, и остао је онђе.{S} Деспот и Ђурађ за |
| роду учинио.{S} Ако је Србин у турском ропству, то га Марко избавља, ако Турчин <pb n="325" /> |
| рлан их јошт добро обдари; а Бајазита у ропству задржи, да га јадно измори.</p> <p>Гргур, Милев |
| , кад је код мусулмана, држи се да је у ропству.{S} И тако пре би бегала на крај света, него шт |
| зреног Светислава, као потурченица, и у ропству осрамоћена, шта јој је било друго чинити, нег’ |
| , шта са Гргуром Бранковићем, који су у ропству татарском.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| је за тебе више заузет нег’ икада, јер ропта на Стевана, што је с матером својом Милеву Турцим |
| ћ ћаирка над мртвим јунацима, и јутарња роса беше им последњи самртан пољубац од живе природе.{ |
| егда са деспотом код Искре главе турске рубио.{S} Мађари пењу се на бедеме, куљају кроз бедемск |
| да ће се неким заробљеним ђаур’ма главе рубити.</p> <p>Главарима турским од радости очи засветл |
| сад сврати се гробници Високог Стевана, Рувим чита молитву, свака реч даје неки одјек, <pb n="5 |
| ерина излазе, за њима остали.{S} Игуман Рувим и остали калуђери чине припреме за госте.{S} Вели |
| е.</p> <p>Кад трећи дан, пријави игуман Рувим новог госта, владику Леонтија.</p> <p>Како то чу |
| очивају до општег ускрса.</p> <p>Игуман Рувим био је стар тако око седамдесет лета, бистрог пог |
| едерева, и какве јошт има снаге.</p> <p>Рувим му све исприча, да је намет доста тежак, ал’ да ћ |
| тир, и сиђу с коња, дочекани од игумана Рувима и свих калуђера, уђу у отворену цркву, да се пре |
| редну озбиљност тумачи.</p> <p>У пратњи Рувима улази владика Леонтије.{S} Човек преко седамдесе |
| ује намере куд је даље рад одлазити.{S} Рувиму су упали у очи товари и велика свита, мишља канд |
| е.</p> <p>Сад се Харалампије спрема.{S} Руво, коњи, оружје, све је већ у реду.</p> <pb n="430" |
| ршује, а гром самрти душу му озарио.{S} Руво је на њему кићено златним токама, у њем се Високи |
| к, мешина вина и пе’ари.</p> <p>На њима руво без украса, обична струка, узане ногавице, чарапе |
| дигну.{S} Обуку се у свечано, најскупље руво, све што је најдрагоцјеније узму к себи.</p> <p>Та |
| , опет, теби чудим што си се у делијско руво увуко, ал’ дервиш ђаурски.</p> <p>— Овако сам пред |
| у скида са себе мантије, сво калуђерско руво, навлачи све делијско, паше сабљу, место мантије д |
| рска вјера стоји ме толико као и турско руво, што се цијепа, а вјера ’ришћанска остаје ми у срц |
| Камо среће да су сви такви, који турско руво носе.{S} Да ми не исказа тко је Ферхад-паша неб’ т |
| истину у брк казати, узе’ на се лудачко руво, говорио сам што ми је на срцу, а будалама и слије |
| S} Ферхад-паша их погуби, ал’ у турском руву српска рука’ их погуби.</p> <p>— Ферхад-паша је ви |
| рхад-паша је Петошко, који је у турском руву сачувао српско срце, а у души вјеру Христову.</p> |
| љ народу, <pb n="533" /> он и у турском руву Србину служи.{S} Камо среће да су сви такви, који |
| рски селам, изгледа као Србин у турском руву.</p> <p>Поздрављају се као стари познаници, пријат |
| сумњати да то није христјанин у турском руву.{S} То бјеше један беј, миралај, извади ми са голи |
| ажном створу, делијском погледу, дивном руву.{S} На глави им црни самур-калпак са црном челенко |
| е међу делијским дечацима, ма јунацима, руглу изметнут.{S} Није могао с њима клипка вући, плоче |
| од сретни био, Петошко је био несретна, руглу изметнута луда, а кад је српски народ несретан, њ |
| е му никад доста, ни његовој Јерини.{S} Руде му много доносе, трговце гули, народ од намета јед |
| лико од деспот-Стевана, златне, сребрне руде, у Угарској толике баштине, цјена за продату Мачву |
| да људству земни рај преправи.{S} Ту су руде, које држе живот народа и државе, ту је обрт и трг |
| за свагда се од двора удаљи, и отиде у Рудник, и онде је нове планове против Милице ковала.</p |
| ад био.{S} У Босни сам добио две, близу Рудника од Мађара пак три, и то тешке ране.{S} И твој п |
| а, ту је морје, ту су ријеке, Србија је рудом обилата, занатлија, трговине више нег’ у Маџара, |
| ро дичи овај свет.{S} Је ли лепша увела ружа од свеже љубичице?{S} Ако је Турчин против воље Ал |
| седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружан; но, поглед му је био жустар, и изражај цео оштро |
| далеке земље, из Шираса, ђе се поља од ружица не виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, који се с ц |
| {S} Ил’ је лала лепша од ружице, ил’ је ружица мириснија од каранфила.{S} Кад је све красно и л |
| ег лепше цвеће?{S} Ил’ је лала лепша од ружице, ил’ је ружица мириснија од каранфила.{S} Кад је |
| се пресади у срце деве, те дивље трњаве ружице, и да се ороси, испари у бајном мирису, из срца |
| {S} Читуљу ћу ти већ предати.{S} Кад је ружичало, очитај молитву за Јеремију, Јаблановића и Хар |
| досав је милостив, па ће им и молитву о ружичалу очитати.{S} У манастир, у цркву не може их пре |
| е, да је од дванајст лијета, красна као ружични пупољак, тако кажу људи који су је у двору десп |
| Његово име увијено би било у песмама, у ружичном мирису, међу чашама ватреног винца, и онде ’де |
| т.</p> <p>Милева је међутим, поудаљена, ружу брала.{S} Милица, оданувши, рекне Русин:</p> <p>— |
| сам се исповједио, и искрено ћу испити рујно винце из другог пе’ара, тако кано посље исповједи |
| отаџбину, па се у несрећи теше при чаши рујног винца, поред тужни’ песама. </p> <p>Марко у свом |
| , то ће им бити тајна вечера, и пе’аром рујног као причешћем уливаћеду си бодрост духу, и крепо |
| </p> <p>Кад је деспот перо у руку узео, рука му задркта, она рука која се у најљућим бојевима н |
| не помаже.</l> <l>Јер је бржа Новакова рука,</l> <l>Па одбија од себе ударце.</l> <l>Новак ста |
| има красан оклоп, каквог само францеска рука израдити може.{S} До њега и за њим војводе, све са |
| други свет путовати, његова побратимска рука ће ме у гроб метути.{S} Онде неће бити никог од мо |
| То су издајице, посвјетила ти се српска рука, Петошко.</p> <p>— Сад их виђосте, муч’те!{S} Посл |
| ша их погуби, ал’ у турском руву српска рука’ их погуби.</p> <p>— Ферхад-паша је више нег’ Турч |
| битељи, јошт досад није скрвнила турска рука, јошт није Турчин стао на твоје тле.</p> <p>Деспот |
| перо у руку узео, рука му задркта, она рука која се у најљућим бојевима није задрктала кад је |
| ане!{S} Ти си још моме оцу свагда десна рука био, ал’ овако што паметно још никад казао ниси.{S |
| толико узвишаваш, под видом да је десна рука цару, влада свуд где му се само допадне, самовласн |
| , поправиће се.</p> <p>Бимбаша је десна рука Ферхад-паше.{S} Извршиће, ма да би га главе стало; |
| де му не даде, хоће свуд да му је десна рука, па ако је до погибељи, да му је глава до главе.{S |
| ва је српски Ханаан, а Голубац је десна рука Србији.{S} Крушевац је већ у турским рукама; нек д |
| ног султана Илдерим-Бајазита нами десна рука били, па желим да то будне и сада.{S} Бар за нашег |
| да коју прозборе, Раде је у свему десна рука деспота.</p> <p>Убојно обувени, чекају спремни док |
| бива у свету.{S} Кадгод му бијах десна рука, а сад као што велиш — моји душмани седе уз њега.{ |
| е к мени повратио, па да ми будеш десна рука?</p> <p>— Нипошто.{S} Код вас би ме злоба и завист |
| , од „нашествија иноплемеников,“ и тако рука руку пере.</p> <p>Јеремија је био као код своје ку |
| , поглед мрк, да ти кроз душу прође, на рукама миш’це силне, испупчене, могао би их са чохе рис |
| ић да Јеремији на знање да су у његовим рукама кнежевићи, Јеремија тај глас поручи Ђурђу у Ново |
| и су сад огорчени, Београд је у њиховим рукама, скупићеду јачу војску, па ћеду се покрај деспот |
| аже кад је кључ њене будућности у туђим рукама.</p> <p>Оставимо сад мало ове младе.{S} Они нек’ |
| есрећом прелама.{S} Србија је у божијим рукама, ал’ мора се рећи, и да је на раскршћу. <pb n="3 |
| ране.{S} Жички калуђери су га на својим рукама у гробницу унели.{S} Жалост је била свуда велика |
| ну на потврду.{S} Србија што је у мојим рукама, остаје и одсад при мени, само морам се Жигмунда |
| рад је у Србији, ал’ зато је у угарским рукама.</p> <p>— Исто мислим што збориш, није на ино, м |
| зна се колика је, и Београд у мађарским рукама, донде је опасно преко Дунава, јер могу они с бо |
| ерева не може се ни Београд у мађарским рукама одржати.{S} А Србија по нужди мора сад с једним |
| ребацити, и Београд који је у мађарским рукама олако освојити.{S} Ту је још и деспот Ђурађ, ако |
| мене, па мада је Београд и у мађарским рукама, опет нијесам ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и |
| Дунав, дика српског бродовља, у турским рукама.{S} Против Мађара, јер који је зажелио Београда |
| ако је сад пећка патријаршија у турским рукама, лако се можеш покрај нас опатријаршити, а ми би |
| а, сад код деспота.{S} Кад је у турским рукама, има обитељ и од Турчина ферман, па кад се Турчи |
| ској.{S} Сва та област сад је у турским рукама, сад код деспота.{S} Кад је у турским рукама, им |
| упца подјелите.{S} Голубац је у турским рукама, мађарска војска распрштена, ђе је игуман са бла |
| Србију опасао.{S} Крушевац је у турским рукама, села, вароши опустошене, згарене, лепи предели |
| асло се а Голубац и Браничево у турским рукама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18590 |
| слава српска под Душаном, већ у турским рукама, Приштина ће им, ако се не узбију, у руке пасти |
| ка Србији.{S} Крушевац је већ у турским рукама; нек добију још Ново Брдо, па су искинули Србије |
| емија је досетљив, јер је већ у врашким рукама.</p> <pb n="420" /> <p>— Кад је тако, деспоте, п |
| њи вуку га у каик, Цецилија прекрштеним рукама моли краља да не гине узалуд, и тако повуку га н |
| Цариграду не би могли даље прекрштеним рукама гледати.{S} Цариград је већ од Турака опасан, че |
| Ситницу бојадисали, а Грци прекрштеним рукама гледаше како српско царство пада.{S} Цариградски |
| аша што је разбио Мађаре, с прекрштеним рукама ишчекивао је што ће сљедити.{S} Он није сљедио Ж |
| епити.{S} Сва оружана сила биће у вашим рукама, коју разним наградама можете после лако за себе |
| т, а засад сигурности ради морамо нешто рукама савезничким предати.{S} Ил ми Турчина, ил’ Турчи |
| х допали шака, а ја никакове награде, у рукама никакове залоге немам, Голубац треба и за ме да |
| на моју душу узео, која је већ одавна у рукама ђавола као и ваша — рече смешећи се Харалампије. |
| оно доба били су такови кнежеви лопта у рукама властољубивих великаша.</p> <p>Ђурађ Бранковић п |
| ва мучи, боље сад искажи; оно што сад у рукама имаш, док сам ја жив, не сме ти нико отети.{S} Ј |
| м.</p> <p>Судба кнежевића почивала је у рукама Јеремије.</p> <p>Деспот је све то одобрио, посла |
| мо да је душу продао већ и тело му је у рукама Ферхад-паше, и сад се више повратити не може.{S} |
| а како ћемо и сад проћи, кад нам није у рукама Београда, а Голубац предати морамо.</p> <p>— Так |
| >— Ја држим да пре свега морамо имати у рукама Голубац.{S} То нам је најглавнији посао и по уго |
| етен, онда кнежевиће не може оставити у рукама деспота.{S} Сумња је ту.</p> <p>Кад деспот дође, |
| од Крушевца, и моравске долине су им у рукама, <pb n="383" /> и славно Ново Брдо је у опасност |
| ојих претковах, који су власт и право у рукама имали.{S} Ја сам први међ свима, ја имам у руци |
| ми на сваку службу готови, па оно што у рукама имам, нипошто испустити нећу. <pb n="369" /> Бра |
| <p>— Добро би било да нам је Голубац у рукама, ал’ колико познајем Јеремију, града издати неће |
| а, красне долине и планине у турским су рукама.{S} Ту се већ Србин рађа као раја, а као раја и |
| S} Разаберу се.{S} Деца облећу деспота, руке му љубе, он њи’ у чело.</p> <p>Веља је радост Јери |
| е да му Турчин стане за врат, даће све, руке, напослетку и душу.</p> <p>У пол Србије велика вре |
| је од стене исечен, сав састав орјашки, руке као од челика, црно мрко лице, црна коса, у дубљин |
| p> <p>Тело деспотово остало је нетљено, руке му целокупне на крсту распетија прекрштене, лице ј |
| ње, кад сврше што им је по дужности, да руке прекрсте.{S} Свагда су они у послу били, и то више |
| гу, јер је и приликом битке код Голупца руке прекрстио, и није <pb n="512" /> се с мјеста макао |
| укопају.{S} Мурата султана, који је од руке Обилића пао, укопају на бојном пољу и доцније дигн |
| мбаша.</p> <p>Ферхад му наложи да испод руке купује све отете црквене утвари, што су хусари оте |
| баша.{S} Каже да је наредио да се испод руке све црквене утвари покупују, и сад чека даљу запов |
| ришћанско робље сам искупљивао, и испод руке свом завичају шиљао.{S} Што су други погријешили, |
| <pb n="434" /> <p>Сејмени ухватили обе руке поклисара, па га вуку пред чадор.</p> <p>Поклисара |
| на једва мили; Костреш војвода без леве руке и десног ока.</p> <p>Кад су их видели, свак се упл |
| им је дошао ли град у турске ил’ друге руке.{S} И Јаблановић бори се као стари <pb n="457" /> |
| {S} Све на себи свјечано носим, од чије руке паднем, тога је свије што је на мени, ал’ и ја ћу |
| њих ће дивна цура кнегиња Мара из своје руке ’ранити, соколовима ће се лов ловити, утве шестокр |
| ремије ни да се макне, не може из своје руке ни давати ни продавати.{S} Он је сад само подлога |
| реме да ти до шака дође Голубац у твоје руке, велики султану.{S} Само до оклевања није.{S} Ако |
| руги, и што сам обрекао, сватко из моје руке има примати — рече љутито Јеремија.</p> <p>— Чести |
| ји великаш српски, видећи да без крепке руке српска земља не може се спасти, без да је кога мло |
| оте, да Харалампија и војводе од српске руке погибоше, како то мож’ бити?{S} Свјета је твоја ри |
| илно борили.{S} И мој отац је од српске руке пао, а где један султан пада, ту мораде и други ца |
| , неизвесно, да ли од турске или српске руке, оставивши свом сину Ђурђу земљу, своју гордост, о |
| п да зна кад прелази Голубац у мађарске руке.</p> <p>Деспот, познавајући турске шеретлуке, био |
| ту утрошити.{S} Паде Крушевац у турске руке, а на Ново Брдо Турчин <pb n="519" /> једнако зија |
| домаћица, дарежљива деспотица, из њене руке сиромах <pb n="518" /> милостиње ће примати, путни |
| евету притисне, не могу се маћи, снажне руке их држе.{S} Врачар са усијаним гвожђем очи им испа |
| ина боји.</p> <p>Није било једне снажне руке која са свима управља.</p> <p>Патријарх је већ умр |
| слуге.</p> <p>Деспот и деспотовица шире руке, у лице се љубе, питају се за здравље.</p> <p>Опет |
| , да није живо, рек’о би да је од веште руке од слонове кости изрезано, очи тамне као ноћ, ал’ |
| {S} Ферхад-паша, пак, преко друге треће руке је дознавао, и дознао је, да је Радосав за веру и |
| леди на те, да га спасеш, јер овђе наше руке су већ малаксале, толика је силесија турска.</p> < |
| ра.{S} И тај исти новац доћи још у наше руке.{S} А Вукогли-деспот велики је лис, кад чује да се |
| шаке, и од цјене Голупца Харалампије из руке Јеремије мора новац примити, и тако му је Јеремија |
| жати за другим залогајем, па да први из руке испадне.{S} Нијесмо ђеца.{S} Ми сви знамо да је Ву |
| илева не може срцу да одоле, испусти из руке чинију и пусти се у јецање кроз које се чују загуш |
| ти има право својој породици кормило из руке узети и Бранковићевима предати; па баш и кад би ра |
| /p> <p>— Чујеш, робе, примам Голубац из руке Јеремије, коме дајем Сенет, њему и његовим људ’ма. |
| е и нежно додирне тело деспот-Стевана и руке му целива.{S} Суза му ороси руке дивног деспота.{S |
| Но од радости ил’ забуне поче љубити и руке калуђера својих братија, који се ужасну и руку нат |
| вораном деспот стане пред краља, положи руке унакрст на прса, и дубоко поклони се.{S} Краљ пређ |
| еспота.</p> <p>Харалампије лакомо пружи руке повељама, наиђе на то што Јеремија хоће, чита, сад |
| рса, жалост му стегне душу и срце, шири руке и нежно додирне тело деспот-Стевана и руке му цели |
| поклони се.{S} Краљ пређе к њему, шири руке, и на оба образа да му пољубац, на што деспот захв |
| олупца.{S} Нит’ га поздравља, нит’ шири руке да се с пута дошав пољуби.{S} Страст га обузела, а |
| вана и руке му целива.{S} Суза му ороси руке дивног деспота.{S} Ђурађ нешто промрмља, — <hi>пра |
| >Кнежевићи спавају, снажни људи вежу им руке одостраг.{S} Вежу им и ноге.{S} Пробуде се несретн |
| елији, јер онда им свашта лакше дође до руке.{S} А гости и знаду шта слугама треба.{S} По служи |
| дели, та власт тим истим путем ће ми до руке доћи којим је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми сада не |
| сај му одла’не, канда осећа добар утвор руке, који му души терет олакшава.{S} Гледи га Јерина, |
| д Браничевом.{S} Деспот Стевану, су већ руке прекрштене, он нема више посла у радњи живота и вл |
| ма, Приштина ће им, ако се не узбију, у руке пасти па ће се џамије поносити онде где су Христов |
| а себе примаш.{S} Судба једног народа у руке ти је положена.{S} Мене је тај терет оборио.{S} Ак |
| разне струке управе способним људ’ма у руке дођу, људ’ма, којима су и преци већ славни били и |
| е то пограбљено благо доћи ће Турцима у руке.{S} Такви сте грабљивци ви војводе, Јеремијо и Јаб |
| вши своје бркове, узме гудало и гусле у руке.</p> <p>Гусле су биле просте, каогод у обичног сле |
| а великим господарем Мирчетом, и узме у руке кормило слободне части Србије.</p> <pb n="332" /> |
| вређао и који му је опет место освете у руке деспотски скиптар предао, кану јунаку суза на прса |
| азару, а од овог опет и царице Милице у руке Стевана.{S} То је Мати божија, која је још у Солун |
| ш биће и последњи, и Голубац ће пасти у руке Мађара.{S} Јеремија чека улака да прослови.</p> <p |
| манет спасителан, још од Душана дошао у руке кнезу Лазару, а од овог опет и царице Милице у рук |
| откупити, но рашта кад би опет дошао у руке Жигмунду.{S} Да знаш како ми је било кад сам морао |
| > Ђурађ чинити неће.{S} Ако им да што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из земље изгони, отић |
| p>— Дакле, он хоће да прими сву власт у руке, па онда? — да метне себи круну на главу — рекне љ |
| <pb n="444" /> А кад Голубац Жигмунду у руке падне, онда ће са деспотом он нас овђе потражити.{ |
| ви покорити.{S} Алах нам је дао сабљу у руке, и изрекао је, освојите свијет, и покорите га вјер |
| ветом лицу уважење указа.{S} С десне му руке заузме место Милица, с леве Русна, поред Милице Но |
| и искорјенити, и ми и народ.{S} Ја њему руке пружи’, он мени.{S} Можда је доцне, ал’ ћу употреб |
| Леонтије деспоту приступи, деспот шири -руке и у образ га пољуби, што му Леонтије узврати.</p> |
| рко их је угостио, опростио се од њих и руковао се, баш као да осећа да је ово последњи састана |
| :{S} Слушајте Ђурђа место мене, нека он руководи народ.{S} И ја сам сад овђе вас скупио, да вам |
| скупио, да вам изјавим, да доиста хоћу руководити народ.</p> <p>— Деспот је себи задобио за са |
| последње чтеније.{S} И збиља, деспот да руком знак да буде опроштен, игуман да му такођер знак, |
| } Несрећан дворјанин, ако му интриге за руком испале нису, долази амо, да овде срећу покуша.{S} |
| ="372" /> <p>— Баш нам све добро иде за руком, брате!{S} Знаш ли, волем што је Харалампије на н |
| водама купи војску, ал’ слабо му иде за руком; Бранковић је већ мах преотео.{S} Патријарх даје |
| р ако започне као делиман, и не пође за руком, обрука се, онда од султана му гајтан на врат не |
| о шта имам њему захвалити, што ми је за руком пошло.{S} Он је код Голупца Мађаре отиснуо, спаса |
| та трта.</p> <p>— Та само да нам је за руком испало, лако би ми са калуђером. </p> <p>— Можда |
| с Турцима мјерити.{S} Испадне ли ми за руком да Турчина поразим, онда ћу поразити и те ситне к |
| у они против мене.{S} Испадне ли нам за руком клетог Турчина из Немањића Србије истиснути, онда |
| ће се она приволети.{S} Пак ако ово за руком испадне, онда ћеш више користи отуда имати, него |
| рски добро научио, па ми је све лако за руком ишло.{S} Учио сам ја доста и науке, но нисам је м |
| p>— Не брини се, оче, ако цела ствар за руком пође, ту си и ти с нами, твоје изостати не сме, и |
| омоћу неких грчких великаша изиђе му за руком ухватити и затворити Ђурђа.{S} Најпре га у Царигр |
| је хтео брзо уклонити се, но није му за руком изишло, јер није добро познавао унакрст свуда пру |
| њега све жртвовати.</p> <p>Ђурађ такне руком Јеванђелије.{S} У исти ма’ из друге дворане уђе М |
| оклисар пође да цјелива, ал’ он да знак руком да га одбија.{S} Сејмени га за руку ухвате и не п |
| а мрко поглед баци на Јеремију, лијевом руком поглади брк, а десном се за балчак фата.{S} Кајиц |
| са, и он држа да су кнежевићи под мојом руком, и да ти ја заповедам, а да ти чинити имаш по мом |
| , само једног знам који ми је невидимом руком свуда помагао, ђе је могао.</p> <p>После ове речи |
| е владатеље и из далеке земље, оружаном руком, допирали су до Грчке.{S} Изгубио је он брата и љ |
| Београд доћи, само не са јаком оружаном руком.</p> <p>Јерина је тужна.{S} Тек што се у Београду |
| ај кнез Лазар?{S} Није ли и он оружаном руком Вукашинове земље заузео, и по којем праву када је |
| луге отров даје, један другом најмљеном руком мучки срце пара, а да туђе баштине задобије.{S} У |
| еданпут напали били.{S} Он их је силном руком обарао.{S} Но и ја сам једним ударцем једног обор |
| астољубива.{S} Она би радо из материни’ руку владу извукла.{S} Она је своју матер тек утолико р |
| ак руком да га одбија.{S} Сејмени га за руку ухвате и не пуштају даље.</p> <p>— Уклони се, Ферх |
| >Са овим реч’ма Марко, стиснув Ђурђа за руку, свој озбиљски разговор закључи.</p> <p>Још су се |
| о замишљен, устане и ухвативши Ђурђа за руку рекне:</p> <p>— Видиш овде реку Ситницу.</p> <p>— |
| — После ови’ речи калуђер ју ухвати за руку, па на све стране погледавши да га ко не примјети |
| „нашествија иноплемеников,“ и тако рука руку пере.</p> <p>Јеремија је био као код своје куће.</ |
| цу као што је сад Србија, морамо Угрима руку пружити у савез, само што је ствар прехитрена, ниј |
| је Ђурађ Бранковић, који је толико пута руку, оружје подигао против свог ујака, а да Србијом ов |
| да знак, устану обоје и деспот ухватив руку Леонтија води га кроз дворану даље, у дворану ’де |
| ог оборио, баш кад је на кнеза одостраг руку дигао да га посјече.{S} Боже мој, како смо сви онд |
| апочео.{S} Син на оца, брат на брата је руку дигао.{S} Турци почну се све дубље у земљу пружати |
| сад и с мањим задовољити се, нег’ после руку у којој је залогај пружати за другим залогајем, па |
| Ферхад спусти испод врата, испод кошуље руку, и прстима довати, извуче мали златан крстић на ср |
| ну.</p> <p>После ови’ речи деспот метне руку на срце и рекне:</p> <p>— Заклињем ти се живим бог |
| што од Мурата доба задобисмо, да нам из руку ишчупају.{S} А кад Голубац задобијемо, не могу Маџ |
| тељ народа, донде садашњу своју силу из руку испустити неће док се мир не укорени.</p> <p>Стева |
| е, ал’ ето игумана, како уђе метанише и руку владици љуби, и замоли да их допрати у трапезарију |
| луђера својих братија, који се ужасну и руку натраг вуку, жесток поглед бацив на Теофана.{S} А |
| е трпези па управо игуману да му пољуби руку, но овај одбије знаком да има ту старији’ а Теофан |
| <p>— Имам — одговори поклисар.{S} Тури руку у шпаг и извади писмено.</p> <p>Чаушбаша прими пис |
| да у Грка нема.{S} Ти ме запроси, ја Ти руку пружи, отац благослови.{S} Ја ћу ти бити као твоја |
| и, што сам био Бранковићу!</p> <p>— Дај руку! — повиче радосно Прибац.</p> <p>— Ево!</p> <p>— П |
| а некадашњег душманина, као прави јунак руку му пружи.{S} Стеван хоће да ју пољуби, Марко му не |
| што су хусари отели, а од ових опет до руку Турака дошли.{S} И све то у тајности скривено да д |
| друга мађарска војска, која ће такођер руку пружити оној пред Голупцом, а да могу лакше град о |
| аку.</p> <p>Милица је прва патријарха у руку пољубила, за њом Русна, за Русном је притрчала Мил |
| а као земље господара, те тако пољуби у руку најпре деспота, после деспотице, па владике, па те |
| пот Георг“.</p> <p>Кад је деспот перо у руку узео, рука му задркта, она рука која се у најљућим |
| евана, разговарала.</p> <p>Мара матер у руку пољуби.{S} Тако исто и Ђурађ.</p> <p>Милици су из |
| јести.</p> <p>Царица, коју је царевић у руку целивао, дође изван себе од страха и жалости да се |
| синовима препречен је пут а да си могу руку пружити.{S} Тко ће све то сабрати а да будне једно |
| паша из Голупца деспоту послао, на брзу руку је поруку извршио, и одјездио је одмах пут манасти |
| поклоне шаље — одговори Милеви на своју руку наводећа Милица.</p> <p>— Ко би се тој доброти од |
| и пружио ми је као свом нећаку братску руку да народа ради све смутње отклонимо, и да се спасе |
| одликовао, у вечитој успомени, пружи му руку.</p> <p>— Примам, идем с тобом у град у свити од д |
| , лепрши се, да знак, а Јерина пружи му руку, соко доскочи, рашири крила, одупре се лагано, одл |
| напасти.{S} До чекања ту није.{S} Једну руку морамо си одсећи да остало спасемо.{S} Да ли бог д |
| а.</p> <p>Деспот изван себе од радости, рукује се с њиме као са рођеним братом.</p> <p>— Све шт |
| пак на главу, поклони се краљу, па онда рукује се са војводама краља, са Розгоњијом, Лошонцијом |
| коња. — Уђу у трапезарију, Ферхад-паша рукује се, поздрављају се.{S} Ферхад-паша не пријави ту |
| е и народа.</p> <p>Ферхад-паша устаде и рукује се са Облачином, устаде и деспот, и рукују се.</ |
| вовати.</p> <p>На то са престола сиће и рукује се са деспотом.</p> <p>Деспот метне самур-калпак |
| а ју пољуби, Марко му не да, он се само рукује.</p> <p>Поведе се опет разговор онакав, као први |
| ија пре нег’ што ће на коња, јошт да се рукују, и шапне му.</p> <p>— Не предаји града, дочекај |
| ује се са Облачином, устаде и деспот, и рукују се.</p> <p>Ферхад стане, обојици у зеницу гледи, |
| > <p>Исак-паша, као везир, беглербег од Румелије, над свима заповеда.{S} Светује се, рад би Дун |
| а од несаједињени’ Србаља равне пределе Румелије освојити и победу косовску са великим војеним |
| е ту налазили.{S} Они су били поглавари Румелије и једне чести Арбаније, и потпадали су под вла |
| руке претендента.{S} Сирач и Ћустендил, румелијски и арнаутски војвода, који су на бојном пољу |
| <p>При том Милевин образ нека стидљива румен обасу.</p> <p>И Новак примети забуну Светислављев |
| фино лице сузама орошено показивало је румен који је пламом задат, танке усне стиснуте, канда |
| шта, још горе, јер старом Србину још се румени чело, но стари Турчин жут и преживљен, па кад им |
| њима троножан столић, на њему пе’ари с румеником.</p> <p>Деспоту, лакат на столу, у десници пе |
| ал’ велике и пуне изражаја, лице доста румено; још се на истом лицу познају две боре сабљом на |
| ји изражава њежну младост, лица белог и руменог, косе смеђе, очију плави’ на подобије неба, кој |
| {S} Ту има и блага и заире.{S} Коњаници рупе, заподене се крвави бој, види то Јеремија, не зна |
| у, да не би опет какве деспотове катане рупили, и белај починили.{S} Даље наложи им да се на ок |
| побјегао, Вукогли повук’о се као миш у рупу.{S} Имамо капију против Мађарске, само треба је чу |
| <pb n="228" /> би’ се у гору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо тумарали, а ја би’ онда |
| од у последње време што већи народи као Руси, Французи и тако даље, онде своје свете обитељи им |
| авна код себе.</p> <p>Ове речи калуђера Русин су се врло допале и весела се са истим растане.</ |
| ружу брала.{S} Милица, оданувши, рекне Русин:</p> <p>— Ти мислиш, драга Русно, да би Краљевић |
| Милица из своји’ дубоки’ мисли и рекне Русин:</p> <p>— Драга моја Русно, ти се само за Мару бр |
| мој времена губити, иди натраг, па кажи Русин да само ми партају одржава, а ја ћу ослабити цео |
| е.</p> <p>— Откако сте у војску отишли, Русна је у твоју корист неусипно радила.{S} Партаја ти |
| дицом; патријарх са калуђери и Новаком; Русна са Ђурђем били су заједно.{S} Сви су нешто планир |
| стару љубав, веле, хрђа се не хвата.{S} Русна је била удата, упливом Лазара, за војводу Војнови |
| ан плач <pb n="263" /> и јадиковање.{S} Русна, опоменувши се цара Лазара и гледајући рањеног си |
| тражио је прилику с њом састати се.{S} Русна је њега опазила.</p> <p>— И ти се, оче, овде шета |
| о не верујем да ће од тога што бити.{S} Русна дворјанка рада би ју за свог сипа, а царица за Св |
| ла испод њеног уплива сасвим извући.{S} Русна, пак, из срца је мрзила Милицу, но њено господств |
| с тим се турском удворицом начинио.{S} Русна вели, да и ти треба да потајно са Турцима држиш, |
| и копље, па прежесток изгледа.</p> <p>— Русна, дакле, не воли Светислава?</p> <p>— Наравно, не. |
| оче, војводе Миливоја син? — запита га Русна.</p> <p>— Јест, мој отац је војвода Миливој.</p> |
| анпут те је мој покојни спомињао — дода Русна.</p> <p>На ове речи Новаку је суза канула.</p> <p |
| сне му руке заузме место Милица, с леве Русна, поред Милице Новак, и тако све даље по реду свог |
| негиње.</p> <p>После ових речи, застаде Русна и жудно очекиваше шта ће на ото Милица рећи.</p> |
| , и чека да постане владика.{S} Њега је Русна покровитељствовала, па чрез Ђурђа Бранковића доша |
| знале су све то покрити.</p> <p>Када је Русна речи Миличине чула, којих се смисао на њену бесед |
| теван с војском у Азији бавио, донде је Русна у земљи Ђурђу приврженике тражила.{S} Патријарха |
| и врзле, а не описивање предела које је Русна по својој дворјанској дужности измислила да би ца |
| ој шетњи није све ни слушала што јој је Русна о красоти овог предела говорила, јер јој се друге |
| то се врзе около Русне.{S} А знаш ко је Русна; да може, три круне би Бранковићу на главу метнул |
| стране Милице, даље до патријарха седне Русна, а остали се поред њих намештају.</p> <pb n="222" |
| и данас велико уважење уживају — рекне Русна.</p> <pb n="260" /> <p>— Та да, на то треба гледа |
| Заклињем ти се хоћу.</p> <p>Сад започне Русна са јошт поверителнијим гласом:</p> <p>— Сад морам |
| емо свуда на пут стати.</p> <p>Овако се Русна са калуђером договарала и све им је на то тежило |
| .</p> <pb n="330" /> <p>— Поздравила те Русна, и јавља ти да ствар добро стоји.</p> <p>— Говори |
| ала да је слабог већ изгледа било да ће Русна моћи дуго у двору остати.{S} Она је то и примјеча |
| и.</p> <p>— Увреда мени нанешена — рече Русна — од моје стране давно је заборављена; и то утоли |
| о доћи са зетском неком господом — рече Русна.</p> <p>Заповест се даје да се одма’ исти страни |
| ца се дволично прама Русни владала, а и Русна прама царици.{S} Особито откако је цара нестало; |
| ше над прошлим биткама.</p> <p>Милица и Русна приметиле су шта Новаку на срцу лежи, па су започ |
| еговог величаства заслепила, — одговори Русна, која није могла страст обуздати, да своје чуство |
| ог израза дајем.</p> <p>После ових речи Русна је мало узданула и од говора престала; Милица, па |
| прва патријарха у руку пољубила, за њом Русна, за Русном је притрчала Милева, а за Милевом сви |
| д оцем лебдити — рекне подмуклим гласом Русна.</p> <p>— Ђурађ и Војновић у шестнаестој години с |
| очивао? — запита га поверителним гласом Русна.</p> <p>— О врло добро, и како не би у овако весе |
| све покорили — рекне уверителним гласом Русна.</p> <p>— То може лако бити — одговори калуђер.</ |
| народ од великог уплива био.</p> <p>Но Русна, као год и Милица, знале су све то покрити.</p> < |
| д заставом Силног Душана — упадне у реч Русна.</p> <p>— Све су то прама нас деца, је л’ Новаче? |
| р само да га видиш како изгледа.</p> <p>Русна на то, као мало забринуто:</p> <p>— Ја не знам шт |
| е Милицу оштроумјем надмашавала.</p> <p>Русна је била, даље, душа дворског живота.{S} Милица, а |
| ве планове против Милице ковала.</p> <p>Русна Мару није волела, но споља јој се пријатељски пок |
| <p>— Нека се сајузи са Мађарима.</p> <p>Русна се почне мислити.{S} Тај план не чињаше јој се са |
| ни Обилић лошији од Бранковића.</p> <p>Русна је увидила куда смера царица са овим реч’ма.</p> |
| ву скупа са својим сином натраг.</p> <p>Русна, приметивши да ју већ царица најбољма не гледа, з |
| е, Војновић и Змај-Облачић Раде.</p> <p>Русна је већ све у преправност довела, само да се јошт |
| иврженике Ђурђеве њему задобије.</p> <p>Русна је једнако Вука подстрекавала: зашто да буде он п |
| И он је имао своје приврженике.</p> <p>Русна задобије потајно пријатељство Вуково.{S} И она оп |
| м и повери му једну част војске.</p> <p>Русна и Харалампије нису мировали.{S} Потајно су били у |
| нтриге, и да дух клонут уздигне.</p> <p>Русна са Харалампијем потајно договара се како ће Бранк |
| кињине речи срца јој се коснуше.</p> <p>Русна је измеђ’ осталог споменула, како завиди Мари кне |
| е они сами међу собом изглођати.</p> <p>Русна са Харалампијем једнако за Ђурђа по народу мути.{ |
| е могла свој положај преиначити.</p> <p>Русна је била средњег доба, и у стасу и држању свом мло |
| , Светислав му беше кост у грлу.</p> <p>Русна бијаше због тога у недоумљењу.{S} Она није том гл |
| ам деспота, држали су му страну.</p> <p>Русна, која као да се заклела искоренити Лазареву пород |
| n" /> <p>Царица је чекала Русну.</p> <p>Русна, по обичају своме, шетала се међутим по башти.{S} |
| ица је била наклоњенија Обилићу.</p> <p>Русна је била Бранковићу наклоњена.{S} Као кћи Дејанови |
| ко ти мислиш о том, драга Русно?</p> <p>Русна, којој баш није био царичин разговор мио, својом |
| био.</p> <p>Харалампије добије позив од Русне.</p> <p>Он није на себе дао дуго чекати.{S} Једва |
| мане.] Овом незгодном положају Милице и Русне неће се нико чудити, јер у светској историји има |
| тао, и заслужио си, јер да тебе не би и Русне, не знам шта би од деспота било.{S} У твоје здрав |
| а се лако загладити.</p> <p>Ове се речи Русне јако косну, но опет се не даде из равнотеже душев |
| ну кћер задобио, био је велики обожатељ Русне, која га је такође радо видела, и којој је јошт ж |
| уда мути, а особито често се врзе около Русне.{S} А знаш ко је Русна; да може, три круне би Бра |
| ши.{S} Додуше, царица се дволично прама Русни владала, а и Русна прама царици.{S} Особито откак |
| е лак рачун са Стеваном.{S} Мој поздрав Русни.</p> <p>Харалампије отиде.{S} Ђурађ остане сам за |
| царица за Светислава, но цар малте неће Русни по вољи учинити, јербо одвећ воли младог Војновић |
| тишао је у манастир, па тек је оданде к Русни често одлазио, и с њом нове замке плео.</p> <p>Св |
| оварати није могао.</p> <p>Он је чуо за Руснин велики уплив код двора, а осебито код цара Лазар |
| вима у стан Лазарев.</p> <p>На последње Руснине речи пробуди се Милица из своји’ дубоки’ мисли |
| својим мислима упирала је у душу и срце Руснино.</p> <p>Милева, донде докле се Милица са Русном |
| ри, и то тешке ране.{S} И твој покојни, Русно, одвећ се је показао, но у доцнијим ратовима прот |
| 8" /> господар бити.{S} Веруј ми, драга Русно, тај Ђурађ, премда ми је унук, опет морам изрећи |
| ородице.{S} Како ти мислиш о том, драга Русно?</p> <p>Русна, којој баш није био царичин разгово |
| рекне Русин:</p> <p>— Ти мислиш, драга Русно, да би Краљевић Марко мир донео био мојој породиц |
| исли и рекне Русин:</p> <p>— Драга моја Русно, ти се само за Мару бринеш, а за Вукосаву ништа.{ |
| јарха у руку пољубила, за њом Русна, за Русном је притрчала Милева, а за Милевом сви дворјани и |
| еч’ма њиховим, дигне се и сама скупа са Русном, а за њима остали и разделе се по дворски станов |
| /p> <p>Милева, донде докле се Милица са Русном овако разговарала, забављала се са својим цвећем |
| едалеко од совре били.</p> <p>Милица са Русном врати се у своје одаје, а млађи гости, тек што с |
| са полувеселим лицем ишла је царица са Русном насусрет патријарху и Новаку.</p> <p>Милица је п |
| /> <p>И калуђеру је мило било што се са Русном састати могао, само му је жао било што се с њом |
| левино са цвећем забављање и Миличин са Русном разговор прекинут беше доласком нових гостију. < |
| оби где се обично гости примају само са Русном седила је, остале млађе дворјанке и дворјани укл |
| м ћерком, красном Милевом, и дворјанком Русном и служитељском пратњом проходала се, да би се ти |
| .</p> <p>Харалампије се већ договорио с Русном да, ако јој што устреба, њега може употребити.{S |
| ијарх благослови најпре Милицу, Милеву, Русну, па онда све остале.</p> <p>— Добродошли, и све д |
| nit="subSection" /> <p>Царица је чекала Русну.</p> <p>Русна, по обичају своме, шетала се међути |
| .{S} Мара и Ђурађ мало доцније посете и Русну, где још и калуђера затекну, и о својим стварима |
| све одмора ради спремно било, понуди и Русну да седне.{S} Служитељи, по реду дворском, издалек |
| радосни кораци похити онамо.</p> <p>Он Русну прилично забринуту нађе.</p> <p>— Добар дан, госп |
| де нико ме не дира, па вам могу више на руци бити.{S} Сваки дан по некоји заробљени Срби натраг |
| тељством одазвати, а да ми јошт буду на руци против Црнојевића, који се већ у Зети готово отели |
| дати.{S} Хоћеш ли ми, оче, у свачему на руци бити?</p> <p>— Заклињем ти се хоћу.</p> <p>Сад зап |
| Ако хоће Турчин да наруши, ту му је при руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фетву, и решиће га од об |
| етла царице и да ти за сваки случај при руци будемо. — На то патријарх мало застане, а Новак му |
| ако се нађе звериња, да је деспоту при руци, и кад се прохте Јерини да какову птицу улови.{S} |
| сад доиста због војне није му новац при руци.{S} Вољу је показао, можда би исплатио што рече, а |
| , и напредоваће.{S} Турчин ће, у једној руци Коран а у другој мач држећи, пут себи к срцу српск |
| .{S} Ја ипак морам крмило нашег брода у руци држати чврсто, и ако бура запљуска а и брод потоне |
| , прави плеснивац, цјео дан бројанице у руци, сав је већ жут исцјеђен као лимун од богомољства, |
| ли.{S} Ја сам први међ свима, ја имам у руци скиптар Србије над васцелим српским народом.{S} Ов |
| а.</p> <p>Радосав чека га с причешћем у руци, не исповеди га, исповест је примио у трапезарији. |
| тро коња, <pb n="421" /> сабља му већ у руци, стане и замаја у знак да се деспот борити мора, а |
| ује те наредбе влажним очима, перо му у руци дркће.{S} Но није на ино, мора.{S} Уговор деспот-С |
| гуман, и сад је на епитимији.{S} Док се руча, брат Теофан мора читати „житија свјатих“, а овом |
| мене.</p> <p>У другој мањој трапезарији ручају остали калуђери.{S} Мешовити су, видићеш међу њи |
| није никад било.{S} Турцима се особити ручак справи и особито су ручали.{S} Срби такође.{S} Ми |
| е. </p> <p>После два сата био је красан ручак у трапезарији.</p> <p>Друштво је весело било, рек |
| ла.</p> <p>Милева је са женскима насамо ручала.{S} Ту бијаше плач и ридање.</p> <p>Србљи смутни |
| реме ручку.</p> <p>Сви гости нису скупа ручали.{S} Како се који с којим слагао, тако је у својо |
| ма се особити ручак справи и особито су ручали.{S} Срби такође.{S} Милева није се више смела пр |
| м слагао, тако је у својој соби с њим и ручао.{S} Све се једно од другог туђило, све је једно о |
| е, и оде управо међ’ млађе, с кима ће и ручати.{S} И добро је што су му пресекли читање, јер би |
| самур-калпак са белом челенком, на које ручици којом се са челенком спаја, трепти алем-камен др |
| кошкали и разговарали док не дође време ручку.</p> <p>Сви гости нису скупа ручали.{S} Како се к |
| јача кула Голупца занија се и сруши.{S} Руше се и бедеми.</p> <p>Розгоњија јуриша, ал’ још не м |
| таоц, да видиш како се куле Новог Брда руше.{S} Јесте л’ добро прегледали у потаји ножа.</p> < |
| девојке и децу. ’Де год се стане, цркве руше, те праве од њи’ џамије.{S} Деспот и Вук иду на Ко |
| ="432" /> <p>Потресе се кула у Голупцу, руши се од силених удараца.{S} И најстарији и најхрабри |
| је доста.{S} Он је већ скројен за то да руши, обара.</p> <p>Како је чуо да је и отац Леонтије у |
| ко на несрећи, онда несрећа и сам савез руши.{S} Српски народ нитко не може на несрећу обвезати |
| кав Деметријо Полијокертес, стваратељ и рушитељ градова, нит’ би султани Једрене засели.</p> <p |
| ко је, није на ино.{S} Уговор се не сме рушити, јер би онда дошли измећу две ватре, Угре и Турк |
| емаш мозга.{S} Што би се убијао?{S} Ја, с моје стране, ако сам и будала, бар овде би’ био памет |
| ман не смеш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с тобом ћу држати.</p> <p>— Шта, вина пити, како то Алк |
| дне у прочеље, с десна понуди Леонтија, с лева деспотицу, даље опет игуман, даље опет иклисијар |
| , јошт се морам, ма у свези с Мађарима, с Турцима мјерити.{S} Испадне ли ми за руком да Турчина |
| гнати их, и то је зло, јер ће с Грцима, с лацманима, и ако треба и с Турцима шуровати.{S} Најбо |
| српски градови с једне стране Турцима, с друге стране Мађарима предају.</p> <p>У таковом распо |
| S} С десне му руке заузме место Милица, с леве Русна, поред Милице Новак, и тако све даље по ре |
| </p> <p>Војска спустила се пут Голупца, с њом иде и деспот, и Облачина Раде.</p> <p>Војску прат |
| ише, па изиђе, и оде управо међ’ млађе, с кима ће и ручати.{S} И добро је што су му пресекли чи |
| и имамо с наше стране за обрану војске, с друге пак стране, Вук не попушта, а оно нек Милева сп |
| му ту бригу растерао, седне у прочеље, с десна понуди Леонтија, с лева деспотицу, даље опет иг |
| ас сви су на коњима.{S} Деспот с десне, с леве му Јеремија, пред њима два побочника као путоказ |
| је то Ферхад-паша што је разбио Мађаре, с прекрштеним рукама ишчекивао је што ће сљедити.{S} Он |
| осад си био у шкрипу, међу двије ватре, с пријед Турчин с леђи Маџар.{S} Отргни се од Жигмунда, |
| давати.{S} Тако те красне српске цуре, с тим сивим српским соколовима доведене су у хареме паш |
| антакузен.</p> <p>Деспот у зачељу седи, с десна и лева кнез Кантакузен и Радић, до њих Облачина |
| да сам као ти па да ме Бајазит запроси, с драге воље би’ пошла, јер, богме, неће нас Светислав |
| 1" /> <p>— Јер, који није хтео слушати, с тим је кратак рачун правио; на други свет, или у Гург |
| да му дођеш на <pb n="415" /> састанак, с тобом нешто прозборити жели, примиће те као јунака.{S |
| војвода Јаблановић, мој стари побратим, с ким сам добро и зло делио — наздрави Јеремија.</p> <p |
| со’ градскијех кључа већ хајд’ са мном, с војском, јер су већ и куле и капије проломљене <pb n= |
| а страни.{S} С којим буде држао Стеван, с тим ћу и ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред |
| небо натуштено, с једне стране Турчин, с друге лацманство.{S} У Турчина спасенија нема.{S} Од |
| скорим султану послати.</p> <p>Турчин, с тим задовољан, није се дуго у двору бавио, него ускор |
| поред деспота опет са Турцима помирио, с њима дођу војвода Војновић и Змај-Облачић Раде, оба в |
| ијом је са свију страна небо натуштено, с једне стране Турчин, с друге лацманство.{S} У Турчина |
| ији рођен, па да је у Цариграду владар, с таквом мудрошћу, искуством, јунаштвом, не би Турци ду |
| чело.{S} С десне до њега седне деспот, с лева Розгоњи, опет до деспота Црни Завиша, преко Лошо |
| Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да и помисли на другог.{S} Но |
| уварки пресело је што се <pb n="246" /> с њим нашалила, јербо јој је пребацио како је на црвено |
| е његовом светом лицу уважење указа.{S} С десне му руке заузме место Милица, с леве Русна, поре |
| га жртвовао.{S} Доиста нема му пара.{S} С њим се којекакве ветрогоње, успоредити не могу — Са о |
| деспотовица, била је од царске крви.{S} С овом се Ђурађ оженио још у оно доба кад је са Стевано |
| обедити, којем буде Србин на страни.{S} С којим буде држао Стеван, с тим ћу и ја, но даћу се мо |
| раш искреног срца и благе душе бити.{S} С ким Марко вино пије, тај мора бити честит човек и јун |
| д Турцима сваки комад земље бранити.{S} С тим би се, пак, косовске победе плодови осујетити мог |
| веде краља и понуди му место у чело.{S} С десне до њега седне деспот, с лева Розгоњи, опет до д |
| .</p> <p>— Ти ћеш добити целу Мачву.{S} С Мађарима ћемо се опријатељити, па ћеш ти онде као бан |
| е је на бојном пољу у најбољем реду.{S} С почетка беше и мало нереда, али сад је, хвала богу, с |
| Раде и свита сместе се, да отпочину.{S} С тешког пута су дошли.</p> <p>И деспот после кратких п |
| шта ће бити онда са Гргурови синови?{S} С њима, ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегл |
| о’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја воља. — С тим деспот заврши главни разговор.</p> <p>Што ће се с |
| а с њим никад не пролијеш српску крв. — С тим пружи мач Ђурђу, који се силно обрадује Марковом |
| ће се међу обе као судија помешати и — с тим свом господарству над Србима пут отворити.</p> <p |
| упца, па ћу сам да се погађам.</p> <p>— С киме?</p> <p>— Ма с киме, ма с деспотом, ма са Жигмун |
| и дозове Милеву.{S} Мати не усхте одма’ с бојом напоље; она јој покаже благо од Бајазита послат |
| девојке, тој нису опростили него одма’ с њом у харем.{S} И сам пупољак нису поштедили; и ситну |
| еш данак султану, ал’ и то је боље нег’ с Турцима рат водити.{S} Маџари ти не могу наудити, јер |
| о робље.{S} Ја пођо’ за Марком, и поче’ с њиме левентовати против турских Арбанаса, који упадах |
| т једанпут, добро награђена.{S} Јеси л’ с тим задовољна?</p> <p>— Јесам, па шта да учиним?</p> |
| ти онде као бан господарити.{S} Јеси л’ с тим задовољан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја се заклиње |
| орао је једнако четовати против њега, а с тим против свог народа.{S} Његовом кривицом потоком ј |
| ози благо Исак-паши, напријед војска, а с њом је Ферхад-паша.</p> <p>Нестане Ферхад-паше, неста |
| ша једнако диван подбада да те сатре, а с тобом и Србију.{S} Србија треба да им буде <pb n="536 |
| и могли.{S} Ми смо тиме земљу спасли, а с друге стране, Турци ће тај наш повратак за чисто, бис |
| несреће.{S} Дакле знај, држаћу ђе треба с хришћанима, и Турке таманити, а кад ме лацмани гуше, |
| д, Дунав му прса штити, а покрај Дунава с леђи тешко га је опасати кад има иоле војске у граду |
| реко своји’ крвави’ љешева</l> <l>Једва с’ спасе њешто од душмана</l> <l>Срамним бјегством, да |
| неког времена шурује с Турцима, и да га с војском нападнемо, ’де ми је сад војске кад се тек са |
| јер потајно код Турака о том ради да га с пута уклони.</p> <p>На сва распитивања улак му не хте |
| се и пољуби га.</p> <p>Радосав чека га с причешћем у руци, не исповеди га, исповест је примио |
| овеље.{S} У челу седи Јеремија, до њега с обе стране Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија |
| ћу и ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред Турцима важност Стевана умалим.{S} Кад будем |
| у Пајсији наложи да кнежеве забавља, да с њима вечера, и донде код њих остане, док их сан не пр |
| ом свршио сам да издајице погубим, а да с њиме благо подјелим.{S} Што брани султан за такве ђау |
| о ти се на душу, једнако те облагива да с Мађар’ма шурујеш, и твојим новцем буну у Караманији п |
| и можда ти сада и пише у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне — закључи Јеремија.</p> |
| нек буде свагда на одбрану народа, и да с њим никад не пролијеш српску крв. — С тим пружи мач Ђ |
| па отац, па ће своје синове напутити да с лацманством удару у Србију.{S} Јадан народ, шта је до |
| ао што је сад, да не би их тко одвео да с њима трговину води, морају се у кули чувати.{S} Ту се |
| Ма коме морала је тајну открити бар да с тим срцу олакша.</p> <p>Наскоро се у двору о том шушк |
| и Харалампија.{S} Па онда наложи му да с игуманом Радосавом <pb n="475" /> да пренети амо благ |
| ве се диже путем цариградским</l> <l>Да с’ покуша срећа против града.</l> <l>Ал’ тад стиже од Д |
| град се предавати буде, лако ћемо онда с њима, ил’ ћеду они код нас једног остати, ил’ ћемо их |
| ли, па како да не пропадне народ.{S} Ја с моје стране, никад нећу престати богу и народу служит |
| прјеваре, јер су силеџије, како би’ ја с њима као трећи на крај изишао.{S} Можда ћеду се и њи’ |
| ек се пошље нова војска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава да опашемо Београд, пасти мо |
| ртва владарских замишљаја.{S} Одавна ја с Петошком радим, па кад дође земан да Турке помоћу бож |
| о што реко’, долазаше амо господа, и ја с њима покрај архимандрита ил’ владике, и сам патријар’ |
| бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с њим пропаднем.{S} Но гледаћемо да не пропаднемо.</p> |
| е, пустите ме боље у Дечане, онђе ћу ја с Турцима опет на крај изићи, нег’ да паднем деспоту у |
| у намери да се поред јутрењег залогаја с њим мало поразговара.</p> <p>Патријарх је у готовости |
| икаше, па ћеш и најбоље знати како ваља с њима поступати.{S} Само после, ако бог да, па се мир |
| Но после несрећне битке Вукашина краља с Турцима при реци Марици, Призрен и Приштина, Вукашина |
| /p> <p>— С киме?</p> <p>— Ма с киме, ма с деспотом, ма са Жигмундом, само обречено мора ми се и |
| е погађам.</p> <p>— С киме?</p> <p>— Ма с киме, ма с деспотом, ма са Жигмундом, само обречено м |
| у скупу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу савезе правити против ма кога, са Мађарима про |
| вао његову моћ, па се у многим стварима с њиме световао.</p> <p>Ђурађ је био властољубив.{S} У |
| ауш, звекну таламбаси, а Јеремин катана с бока затруби.</p> <p>Ујезде у манастир.</p> <p>Улак, |
| боме, не би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шуровао, жарио и палио, они се већ знаду, покр |
| ће бити.</p> <p>— Ако се какова промена с нами и догоди, немој нас оставити, оче!{S} Ти си нам |
| ајазитовом сину срећа служи, и да сазна с којим намерава Стеван држати.</p> <p>Ђурађ је био одв |
| еди сам, на столу велики пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако |
| ожни, ти ћеш слабијем страну држати, па с њим јачег ћеш ослабити; кад буду обадвоје <pb n="294" |
| о јуриш сузбију, војска ће ослабити, па с њом не можемо после на Голубац — рече султан.</p> <p> |
| није до чекања, сад ћу коња обости, па с улаком к Богородици, па што бог да, и доћи ћу сам с т |
| угу узевши, куцне се најпре с Ђурђем па с Марком и осталима.</p> <p>Сви се чудише младом Турчин |
| -паша неће се овде дуго бавити.{S} Мора с војском на Голубац.</p> <p>После кратког рахата, одмо |
| </p> <p>Патријарх и Новак заузеше места с обе стране Милице, даље до патријарха седне Русна, а |
| ако се у једном магновењу, подстрекнута с плачем, одрицала Турчина и Светислава као у срцу носи |
| p> <p>Ферхад-паша сутрадан потражи пута с својом свитом, неће Дунавом, већ сувим, баци се на др |
| деспоту, не вјерују, јер је много пута с Турцима за Турке војевао, па увијек од њега зазиру.{S |
| како је деспот у животу свом много пута с Турцима шуровао, а знао је и то, да је изврстан војво |
| кне Новак.</p> <p>— Је ли светла царица с тим задовољна? — запита патријарх.</p> <p>— Ја сам с |
| ша пошље своје сејмене те донесу пртљаг с благом и поклонима.{S} И сам Харалампије их је пратио |
| шуровао, опет се клонио новог и тешњег с њима пријатељства.{S} Увидео је колико је себи и свом |
| ништа почињати, но знала је наћи другог с ким ће деспоту шкодити.</p> <p>Вук, деспотов брат, би |
| Дакле сад с Маџарима против Турака, сад с Турцима против Маџара, јадна Србијо, што си дочекала, |
| одржати.{S} А Србија по нужди мора сад с једним сад с другим држати.</p> <p>Србија је нужна Ту |
| е султан подупирати.</p> <p>— Дакле сад с Маџарима против Турака, сад с Турцима против Маџара, |
| А Србија по нужди мора сад с једним сад с другим држати.</p> <p>Србија је нужна Турцима за мост |
| кама, у њем се Високи Стеван не једаред с дивљим Татаром и бесним Турчином огледао у жртву српс |
| ветој обитељи поклоне.{S} Деспот напред с Јерином деспотовицом, за њима доглавна свита, деспот |
| , који се сад скора подигао да се народ с њим дичио, био му је утеха и нека накнада за изгубљен |
| /p> <p>— А ја ти се заклињем да ћу свуд с мојом силом поред тебе бити!</p> <p>На то дође Харала |
| рске пехоте скупљене делије кроз кршеве с леђи заиђу, коњаници не могу им приступити, а они са |
| милост божија; немој љубеће се голубове с њом стрељати; голуб је мог пророка Мухамеда птица кој |
| а водићете војску на Голубац, ја одавде с војском идем на Једрене, <pb n="445" /> да не ломимо |
| Харалампије рекне им добру ноћ, и отиде с Митром.</p> <p>Већ су се петлови готово искукурикали, |
| подијелити.{S} Харалампије неће да буде с мањим украћен, а војводе нећеду да се дијеле са калуђ |
| p>Дошао је на тврду реч деспотову, сиђе с коња, и његови побочни, деспотове слуге, прихвате осе |
| су већ Турци хусаре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију.</p> <p>Ту се начин |
| паше са свитом.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња, и пође у конак, баш у ону дворану ’де се Јереми |
| апаљен изгорео.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију, ’де је већ крст од |
| туђе штете кад нисмо сигурни да се може с тим победа одржати.{S} Овако бар Турци знају да имамо |
| умиљатим гласом запита га да ли му може с чим служити.</p> <p>— Дај ми чашу вина да ме страх пр |
| ал’ та жалост не задржава.{S} Само брже с њом, да је та жалост што пре прође.</p> <p>Милева је |
| шља.</p> <p>— Јесам — рече.</p> <p>— Је с’ ли ти задовољан Јеремијо?</p> <p>— Јесам.{S} Но имам |
| дивану султану уз кољено, не знав да је с тобом пријатељство склопио, мого би помишљати, да би |
| о што није страдао Харалампије, када је с покојним патријархом онђе био.{S} Она је у своје доба |
| е бурне мисли су му биле у глави кад је с коња спао, пре нег’ што ће изда’нути, брижан за опста |
| се да је неко из Србије дошао и рад је с њим говорити.</p> <p>Ко је то био?</p> <p>Харалампије |
| му приписивали тај поступак, будући је с тим спасао једну част војске, када већ и онако победа |
| бе за краља српског прогласио.{S} Он је с већом чашћу српске земље завладао, и да не бијаше кне |
| вуд је Високог Стевана пратио, делио је с њим и добро и зло.{S} У борби међу Бајазитовим синови |
| а Ферхада за Јеремију, куд је и како је с њиме.</p> <pb n="488" /> <p>Ферхад, опет, исприча сво |
| — запита Харалампије.</p> <p>— Лако је с тим, Ђурађ још не зна да су кнежевићи код мене, недав |
| чист посао и сам деспот Стеван тешко је с њиме на крај излазио.</p> <p>— Јеремија ће Турцима из |
| ег’ икада, јер ропта на Стевана, што је с матером својом Милеву Турцима дао, и с тим се турском |
| такова девојка која се тако скоро даје с чим обманути?{S} Та нисмо ли казали већ да је она доб |
| ће на то Леонтије рећи.</p> <p>Леонтије с’ватио је значајност деспотовог говора, па ће му на то |
| и стижу да се онђе гомилама турче, које с вољом <pb n="352" /> које на силу.{S} Ни самог свеште |
| >— Тај Јеремија од неког времена шурује с Турцима, и да га с војском нападнемо, ’де ми је сад в |
| дну добро укрепљену тачку заузео, Турке с тим претеко и цело им предузеће осујетио.{S} Од овог |
| ал’ су Турци већ у граду, па би навале с новом још долазећом војском све угушили.{S} Само поло |
| т’ калуђер, ни опити стражари могу шале с њима збијати на подсмех, јер ма и слепи, чувају углед |
| па онда грчки цар, па Дубровчани, желе с њиме у савез ступити.{S} И Мурат султан ишчекује да м |
| се.</p> <p>— Добро, примићу, ал’ после с тим располагати ћу како ми је воља — рече озбиљнијим |
| ви српскоме јунаштву,</l> <l>Грци бране с’, но јуначка срећа</l> <l>Вјерна оста српскоме оружју |
| је то Светиславу пало.{S} Он се састане с Милевом.{S} Примети на њој велику промену.{S} Она му |
| — одговори Лошонци.</p> <p>Краљ слегне с рамени, обрве подигне, канда још није начисто.</p> <p |
| го душа, што није ни сам веровао; падне с коња и јако се увреди.{S} Ово га је живота стало.{S} |
| азговори.</p> <p>— Она обично пре подне с једном девојком овуд се шета, па одавде иде к царици. |
| идео сам да игуман само то жели да мене с врата скине, па сам се већ одважио и сам калуђере ост |
| свом силом потпомагати, само да прекине с Мађарима.{S} Долазићеду господа од Мљетака и Дубровни |
| ба је живот.{S} А то повремено зближење с Турцима ако и стаје жртве, боље нег’ да јединим ударо |
| шљу војске на Голубац, да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај |
| јске ударише с’ силно.</l> <l>Грци боре с’ што се бољма може;</l> <l>Није чудо, домовину бране. |
| чудо, домовину бране.</l> <l>Турци боре с’ ка’ лавови љути;</l> <l>Није чудо домовину траже.</l |
| ранковић на то потписао, и не би ли пре с Турцима мир учинио.{S} Штавише, Розгоњија и то држи, |
| рђу, а он другу узевши, куцне се најпре с Ђурђем па с Марком и осталима.</p> <p>Сви се чудише м |
| уке прекрстио, и није <pb n="512" /> се с мјеста макао Жигмунду да помогне.{S} Није њему до тог |
| Успоредите нас с другим слепцима, да се с њима разговарамо, грлимо и тугујемо.{S} Ми ћемо с њим |
| ле су себи познате паше и везире, да се с њима забављају.</p> <p>Приликом једног саветовања, ре |
| е одма’ посланици Турчину пошаљу, да се с њим у поменутом смислу договоре.</p> <p>— Ви знате — |
| а, дозове Ферхад-паша Харалампија да се с њим опет разговара.{S} И он је ту у двору стањен, и ј |
| орити.</p> <p>Милица једва дочека да се с њим разговара, да види чему се има од Бајазита надати |
| {S} Само чекају да дође Ђурађ, па да се с њим још договоре.{S} Највећи приврженици Лазареве пор |
| ве предамо, Београд и Голубац, па да се с њима договоримо како ћемо на Турке који су Ново Брдо |
| Нит’ га поздравља, нит’ шири руке да се с пута дошав пољуби.{S} Страст га обузела, а и зебња да |
| м већ одавна заслужио, требало би да се с њима на равно дјелим — рече успла’ирено јачим гласом |
| ље било Турчину посланике упутити да се с њим о миру договоре, па да се твоја влада, Вуче, одма |
| , јер зна да је Турке бриге стало да се с Мађарима јаче не споји, и знао је и то да ће с њима л |
| кад га к себи дозива, изгледа канда се с њим даље разговара о предаји Голупца.</p> <p>Хараламп |
| вуку, допали су Јаблановића шака, ја се с њим споразумем, оставимо их на страну, Харалампији на |
| узе рониле.{S} Пало јој на памет шта се с њом стало.{S} Док је цар у животу био, све је у велик |
| Деспот изван себе од радости, рукује се с њиме као са рођеним братом.</p> <p>— Све што сам у мо |
| се ништа необично није стало, почне се с њима разговарати.</p> <p>Слуге су такођер к себи дошл |
| бо би им могла доћи главе.{S} Они ће се с нама помирити.{S} Особито увидеће Турчин и моју важно |
| Дубровник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се с тим задовољити.{S} Но не губимо времена, но пош’љимо |
| Сама себе би Србија убила.{S} Ил’ би се с Угрима погодили, напустили би да Угри освоје Београд |
| ворили против Бранковића и жељели би се с тобом, велики падиша, помирити и у пријатељству живет |
| уз гусле слави.{S} Нема Србина, који се с Марком не дичи.{S} Кад чујеш звук гусала, чујеш и њег |
| а се разиђу, сем четир војводе, који се с деспотом у пратњи повуку у другу дворану.</p> <p>Рази |
| де.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, који се с царевима дружио, и са песмама исток напунио.{S} Хасан |
| е сам Турчину успротиви, зло, ако ли се с њим сајузи, и онда зло, јер под видом пријатељства от |
| осподару, да смо већ осједили бијући се с Турци од прве младости.{S} Турци гину за своју вјеру, |
| раг и хаметом бити потучени, већ нек се с тобом погоде као што рекосмо, а ми ћемо Турцима одмах |
| <p>— Ја сам твоја жена, заклела сам се с тобом добро и зло дјелити.{S} Као ђевојка завољела са |
| адумом праве.{S} Зато задовољио сам се с тим, да будем као баштовански слуга.{S} Тако и будне. |
| илева није лепша од ње.{S} Дичио сам се с њом.{S} По сокаци сви су гледали на нас, и завидили н |
| и, Ђурађ неће да одржи ријеч, свезао се с Мађарима, предао им Београд и Мачву, предајмо ми сад |
| незове поуздати се не можеш.{S} Како се с Турцима здружиш, земљу ћеду ти прогутати, отворићеш и |
| још нису томе вични као ми, који смо се с њима готово сваки дан крвили.</p> <p>— Кајицу војводу |
| стати могао, само му је жао било што се с њом дуже разговарати није могао.</p> <p>Он је чуо за |
| да вам и преко воље помажем.{S} Ви сте с нама уговоре имали, по којима сам вам помагати морао. |
| има јаче не споји, и знао је и то да ће с њима лакше мир склопити, јер како се деспот у битку н |
| а самртан зној спопадне од ужаса шта ће с војском бити, јер треба се у други бојни ред спремити |
| сами’ врата цариградски’.</l> <l>То ће с’ причат’ док је бјела свјета</l> <l>Како Србљи Грке п |
| јатеља; изгнати их, и то је зло, јер ће с Грцима, с лацманима, и ако треба и с Турцима шуровати |
| е, а наша војска навали и сам деспот ће с нами против Жигмунда.</p> <p>— Тако је сад, кад мора, |
| о за себе задобити, па онда и кнежевиће с пута уклонити.</p> <pb n="371" /> <p>— То је, петина, |
| ћма стадоше се борит’.</l> <l>Помјешаше с’ као морски вали</l> <l>Силним звуком гласа и оружја. |
| ко нужно зло, па да није рад ништа више с тобом имати — упаде Јаблановић.</p> <p>— Та је ли мог |
| {S} Благо и господство не слаже се више с нашом душом.{S} Нами таково што тек дубље очи копа.{S |
| Татари љути.</l> <l>Обе војске ударише с’ силно.</l> <l>Грци боре с’ што се бољма може;</l> <l |
| ском двору српског цар-Лазара будала, и с њим су великаши и слуге подсмех правили.{S} Има такво |
| ацмани гуше, да спасем земљу и своје, и с Турчином бићу пријатељ, ал’ таква два пријатеља су ка |
| Зато одма’ послаћу султану посланике, и с тим смо свршили накратко најнужније што се чинити има |
| <p>Бајазит у диван позове своје паше, и с њима се саветовао шта се сад има чинити.{S} Један му |
| ко као што је у Бугарској патаренски, и с њима Жигмунд има много посла.{S} Турци ћеду Жигмунду, |
| ама краља, са Розгоњијом, Лошонцијом, и с Пољаком Црним Завишом.</p> <p>Кад је тако краљ Жигмун |
| <p>Јеремија пошље гласоношу с писмом, и с једним Грком, који је у лекарији био вешт, и још са п |
| с матером својом Милеву Турцима дао, и с тим се турском удворицом начинио.{S} Русна вели, да и |
| тек је оданде к Русни често одлазио, и с њом нове замке плео.</p> <p>Светислава је нестало; ва |
| се у том истом смислу дуго диванило, и с обе стране закључено буде да се примирје учини и да с |
| што нису могли целу турску војску, а и с њом и турско царство једним ударцем уништити.{S} Таме |
| ће с Грцима, с лацманима, и ако треба и с Турцима шуровати.{S} Најбоље би било да се затворе у |
| е на Голубац, да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат- |
| сно преко Дунава, јер могу они с бока и с леђи пут препречити, и покрај Голупца Дунав затворити |
| ао у јато, јунаци га заклањају с бока и с леђи својим сабљама и буздован’ма, а Завиша као рањен |
| вали деспота, знали су да у приликама и с малим велико је кадар био израдити, јер је умео погре |
| два бора, па би ишли да загрле певца и с њим судбу живота деле; но к њему не могу, јер су двог |
| старије је јутро од вечера, боље сад и с мањим задовољити се, нег’ после руку у којој је залог |
| ази а Пајсије га прати.</p> <p>Сад се и с Пајсијем опрости Харалампије.</p> <p>— Збогом, Пајсиј |
| ијмо; можда последњи пут Марка видите и с Марком пијете; можда ће после смрти Марка свет увидет |
| </p> <p>Калуђер се врати оцу Леонтији и с њим се о различним стварима разговарао.</p> <p>У двор |
| или ђетићи, кад смо силне коње јахали и с левентама копља ломили.{S} Ми сад кајемо туђе гријехе |
| мислим да би добро било о тој ствари и с другима посаветовати се; та је ствар земаљска, она се |
| за чело српског народа.{S} Зато морам и с Грцима добро да живим, бар с морја могу кадшто добро |
| љаху да су ван гужве, виде пред собом и с бока насртајући арабистанске коњанике <pb n="467" /> |
| </p> <p>Јеремију је Ђурађ лепо примио и с њим се светује. </p> <p>Запита Јеремију Ђурађ, шта би |
| ити.{S} Ту је још и деспот Ђурађ, ако и с малом, ал’ језгровитом војском, која је већ с Турцима |
| а има, може сакупити опет нову војску и с Мађарима се снова везати.{S} Мађари, опет, овим поход |
| вао га је, знајући да ако у један мах и с деспотом и другим хришћанским господар’ма зло узживи, |
| раздор у земље противни’ народа, па би с тим своје предузеће одлакшавали.</p> <p>Бајазит, како |
| њему у шаке <pb n="464" /> доћи, па би с калуђером лако.{S} Доиста, Јеремија не би одржао реч, |
| кивањем путнике мучише.</p> <p>— Шта би с Југом — запита Новак.</p> <p>— Погибе са својих девет |
| и с којим слагао, тако је у својој соби с њим и ручао.{S} Све се једно од другог туђило, све је |
| код Мађара и код Турака.{S} Ако су Срби с Мађарима, Турци док је Смедерева не могу упадати у ра |
| /p> <p>— Силна је турска војска, сви ви с Мађарима изгледате као скакавац прам чворку.{S} Пораз |
| ка са мном толико оклевао.{S} А како ви с њиме стојите?</p> <p>— Тако исто као и ти.{S} Војнови |
| ог татарског војводу.</l> <l>Тад појави с’ силни Татарине,</l> <l>Па на Србље издалека виче,</l |
| пеха се дошло, да се сад српски градови с једне стране Турцима, с друге стране Мађарима предају |
| јо, што си дочекала, да се твоји синови с тобом тако коцкају.{S} Боље мријет, нег’ тако живјет |
| , мада је манастир велики, ал’ ипак сви с коњ’ма, пртљагом и товарима лако сместити се не могу. |
| дбу, јер они као војводе нису били ради с калуђером делити, већ они калуђеру да деле, ал’ мисле |
| S} Вука се Милица бојала, па би се буди с ким сајузила, само Вук да не господари.{S} Она је вид |
| силе скупити, јошт се морам, ма у свези с Мађарима, с Турцима мјерити.{S} Испадне ли ми за руко |
| глас трубе, изиђе ван на дочек Јеремији с ким се поздрави и пољуби.</p> <p>Јеремија је угледан |
| ости нису скупа ручали.{S} Како се који с којим слагао, тако је у својој соби с њим и ручао.{S} |
| купа народу вуну стрижу.{S} Још ми који с манастирима посла имамо понајбољма стојимо, дођу л’ Т |
| против Турчина, а тебе обе.{S} Држиш ли с Турцима, обе силе ћеду се над главом ти тући.{S} Сам |
| дише, а велика нам је помоћ кад Вукогли с нами држи.{S} Па Вукогли хоће да плаћа харач, годишње |
| ед свега тога што му војска расте, жели с тобом у миру живити.{S} Теби је познато, да српски на |
| озе, а сада је и најсилнији.{S} Он жели с тобом у пријатељству живети, ако и ти њему покажеш пр |
| о, и утре сузе удови и сирочади, дијели с њима што год има.{S} Но Марко виђе како хиљадама робљ |
| унд <pb n="394" /> седне, телохранитељи с обе стране ставе се, војводе и сви остали унаокруг ст |
| повода да у Србију дубље задеру.{S} Ми с Мађарима као суседи треба да живимо, ал’ Турцима није |
| зано му пријатељство, јер зна да смо ми с нашом језгром војске у добро доба на њи’ ударили, бог |
| гне, па онда напред.{S} Бајазит није ни с једним ни с другим био задовољан.</p> <p>Сулејман-паш |
| напред.{S} Бајазит није ни с једним ни с другим био задовољан.</p> <p>Сулејман-паша видећи да |
| нско дијете спасла.{S} Прими је и брани с њоме род.</p> <p>— Примам је, а ево теби моје сабље, |
| еликашу земље поотимао.{S} Па шта учини с Алтоманом?{S} Није ли му отео све, па га је јошт у Уж |
| таковим мачем се опасивати, зато учини с њим поклон другом ком — рече Видајић.</p> <p>Ђурађ пр |
| де је опасно преко Дунава, јер могу они с бока и с леђи пут препречити, и покрај Голупца Дунав |
| вак буздован дочепа,</l> <l>Па кад лупи с њиме Татарина</l> <l>Стаде Татар на коњу се њијат’;</ |
| а ће се савет Јеремијин примити и ступи с њим у погодбу.{S} Ђурађ ће израдити Јеремији код десп |
| ђу њима троножан столић, на њему пе’ари с румеником.</p> <p>Деспоту, лакат на столу, у десници |
| Но, говори кћери, та ништа зато, ти си с твојом матером, нити нас ко слуша, кажи право шта мис |
| стали војводе.</l> <l>Ја ћу, Реље, и ти с царем бити,</l> <pb n="237" /> <l>А брат Гојко с воје |
| ти водим два моја побратима, да се и ти с њима побратиш.</p> <pb n="347" /> <p>Хасану је мило б |
| ко цела ствар за руком пође, ту си и ти с нами, твоје изостати не сме, израдићемо да буднеш прв |
| рече Јаблановић.</p> <p>— ’хоћеш ли ти с нама, оче, или ћеш ту остати, па одавде ствар потпома |
| м.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако се град преда било ма коме.{S} У нужди сваком |
| даду деци насљедити.{S} Но шта ће бити с децом.</p> <p>Једно јутро дође у Дечане један улак.{S |
| <p>— Не треба шалу и подсмех проводити с оним људ’ма који се са светињом баве.{S} Ваш одрешен |
| а виче,</l> <l>Да би мејдан рад дјелити с киме</l> <l>Наочиглед војске обадвије,</l> <l>Силан б |
| е да могу наскоро толику војску скупити с којом би она могла и Вуку и Турчину противустати.</p> |
| , ван сумње је да ћеду се опет заратити с Турцима, а сваки такав мора се преко нашег хрпта витл |
| да се џенета удостојите.{S} Ти ћеш ићи с војском као чауш под Голубац и позваћеш Јеремију под |
| ере, мора се дочекати тако, да се Турци с крвавима главама врате.{S} И деспотова војска једнако |
| ван, и Угарску освоје.{S} Тако су Турци с нами и међу нами чинили.{S} То је оно старо, не сајед |
| .</p> <p>Хасан гледи на Марка, нит’ очи с њега скида.{S} Из сваке черте Маркове у себе вуче нов |
| српског јестива. </p> <p>Ђурађ није очи с Марка скидао.{S} Није знао чему да се већма диви, ил’ |
| тали унаокруг стану, а деспот, скинувши с главе калпак, метне га на стол, окрене лице краљу, те |
| , <pb n="535" /> а да смогне у Њемачкој с Чешком, која је круновина Њемачке.{S} Па јошт друго, |
| буди срећан.{S} На љубећа се срца немој с њом никад стрељати.{S} Који не штеди љубећа се срца, |
| па одмах на Голубац, а Каралампогли нек с војском иде као чауш, и кад се град преда онда Јереми |
| тајати?{S} Шта ће јој Светислав, да тек с њим више белаја на себе навуче?{S} Она се већ мало-по |
| , и кад је све у миру било, онда се тек с Турцима мирио.</p> <p>Марко кад чује да је султан Сул |
| уги га ударац обори;</l> <l>Паде крвник с коња халовитог</l> <l>Татар паде, а Новак допаде,</l> |
| ку, у Будиму, ал’ хоћу да живим и падам с народом.</p> <p>Војвода Радић набораним челом све то |
| дође ли ора да се Мађари опораве, морам с њима, јер иначе ћеду они против мене.{S} Испадне ли н |
| хмеду против његовог брата, Мехмеда сам с тим задобио, и тек њему посве могу захвалити што смо |
| лимо — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам с ваши леђи терет скинуо, па сам га на моју душу узео, |
| на? — запита патријарх.</p> <p>— Ја сам с вашим закључењем задовољна, и надам се да на моју дец |
| огородици, па што бог да, и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу оданде лист послати за предај |
| и, пружи му руку.</p> <p>— Примам, идем с тобом у град у свити од дванајст, и као твоја мени, т |
| Србин дише.{S} Ја сад, истина, војујем с Турцима противу Мирче, и то зато, што је он с ваши оц |
| преко нашег хрпта витлати.{S} Ако држим с Маџарима, зло, ако држим са Турцима, зло.{S} А једно |
| и да добра бити неће.{S} Док се Стеван с војском у Азији бавио, донде је Русна у земљи Ђурђу п |
| урчину мука.{S} Да је био деспот Стеван с вами код Никопоља не бисте изгубили битку.{S} Ми Срби |
| у, кад они више жена имају; та не један с једном не може да изиђе на крај, па жена не може да с |
| а, он је врло добар; не један је мејдан с њиме дељен.{S} Њега је војвода Угљеша носио.{S} Јошт |
| вак наочиглед војске</l> <l>Поче мејдан с Татарином бити.</l> <l>Татар с копљем поразит’ га хтј |
| узен јаје туче у салијеп, да тако камен с каменом стегне и да се сам окамени.{S} Ти, вјерни вој |
| .{S} Како би се као војвода и властелин с калуђером делио.</p> <p>Јеремија се мало разабере, и |
| рипу, међу двије ватре, с пријед Турчин с леђи Маџар.{S} Отргни се од Жигмунда, гледај како је |
| има противу Мирче, и то зато, што је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца душманин био.{S} Мог |
| ив му поред тога који новац.</p> <p>— О с драге воље, оче, заповедај са мном ма у које доба, ја |
| а му на памет кад је у младости војевао с Турцима против ујака му Високог Стевана, ’де се српск |
| јунацима, руглу изметнут.{S} Није могао с њима клипка вући, плоче бацати, дивље коње јахати, бу |
| вићах сам влада, јер он неће господство с никим да дели, добро га познаје, <pb n="425" /> њему |
| зевенк-ђаурима одруби главе, а да благо с њим подели.</p> <p>Тај налог Ферхад-паша прихвати, и |
| скут Ферхад-паше.{S} Зато није се хтео с пута ни поздравити са Јеремијом, јер би га овај одмах |
| и своје манастире, а народ би готов био с њима гинути.{S} И сам Мелентије не би се потурчио, а |
| вао се.</p> <p>Но Мурат султан није био с тим задовољан.{S} Он је корачао к извршењу започетог |
| на страни бити.{S} Код Голупца сам био с Мађарима, па ми опет ишао наруку без да су се Турци и |
| ла.</p> <p>Харалампије се већ договорио с Русном да, ако јој што устреба, њега може употребити. |
| аше стадо лацманству примамљују.{S} Ако с Маџарима против, Турака успемо, њих помаже лацмански |
| амерамо Мађарима.{S} Мађари се боје ако с Турцима стојимо на доброј нози, и у надњи каквог доби |
| зависти, које пак због тога што се јако с ’ришћани дружио, а особито с Марком Краљевићем.{S} Но |
| равља са народом.</p> <p>— Када је тако с његове стране, а ти му с моје стране реци да би’ ја в |
| е већ и сам Стеван признао, јер се тако с њим нагодио, ту дакле влада дечаке трпети неће.{S} Но |
| ога оружја.</l> <l>Звук сабаља надалеко с’ чује.</l> <l>Земља тутњи под силни јунаци,</l> <l>И |
| ити,</l> <pb n="237" /> <l>А брат Гојко с војеводом Жарком</l> <l>И Богданом Љутицом јунаком</l |
| о од старији’ војвода, који су се ретко с вољом ма како способним младићу књажевском подвргавал |
| веће.{S} Ако се која служавка подебело с њиме шалити хтела, он је њој одма’ њене слабости изја |
| </p> <p>— Кад је већ тако да нити имамо с наше стране за обрану војске, с друге пак стране, Вук |
| ији, све би друкчије ишло, овако морамо с једне стране да их штитимо, јер само преко наше пропа |
| овим крајевима на окупу, да се свежемо с угарском војском која је на путу, а да им и градове п |
| нози, и у надњи каквог добитка да ћемо с Турцима у свезу ступити и на Мађарску нападати, ’де б |
| говарамо, грлимо и тугујемо.{S} Ми ћемо с њима у туги за себе нов свет наћи.{S} Међу себи равни |
| ва војска враћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, одакле ћемо после на Голубац.{ |
| оче, и ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами и кнежевиће, а ти ћеш опет <pb n="409" /> бити њ |
| в један миг све на ноге диже.{S} Ми смо с Турци више војевали него л’ Угри; ’де смо ми остали, |
| ено да Турчин Бранковића утамани.{S} Но с њим би се и посљедња сила српска утаманила.{S} Јошт к |
| ба брига мори, благо и живот, јер једно с другим је спојено.{S} Живи за благо, а благо му за жи |
| о сам ноћу међу буле и већ сам се добро с њима упознао.{S} Моја Цвета, која се сад Фатма звала, |
| то се јако с ’ришћани дружио, а особито с Марком Краљевићем.{S} Но у њему су доиста ’ришћани и |
| едаред у главу утуби, друго, ако се што с њим стане, њему ипак од штете бити неће, јер што би Ј |
| о вама реч повела; можда ће насамо што с архимандритом о том говорити.{S} Нешто мора бити у ст |
| твари стоје.{S} Деспот откако се кренуо с Мађарима на Голубац, јошт није био у Београду.{S} Как |
| то морам и с Грцима добро да живим, бар с морја могу кадшто добро учинити.{S} И Дубровчани су м |
| а под ногама горје.</p> <p>— А мене зар с тобом вођет нећеш, — запита Јерина.</p> <p>— Остај о’ |
| е мејдан с Татарином бити.</l> <l>Татар с копљем поразит’ га хтједе;</l> <l>Одби Новак сабљом с |
| јати не може, а да си ти трн у оку, јер с малом властелом Турци би лакше на крај изишли.{S} А д |
| ске.{S} Треба ђауре завадити, треба мир с обојицом, са деспотом и Жигмундом, начинити, а бацити |
| тра ући.</p> <p>— То ће бити какав глас с Косова — повиче Новак.</p> <p>— То ће бити Баоша, кој |
| ожије чуство уливамо.{S} Успоредите нас с другим слепцима, да се с њима разговарамо, грлимо и т |
| ћа није дуго трајала.{S} Започне се рат с Турцима.{S} Турци освоје Призрен.{S} Ја избегнем, но |
| рожна.{S} Чули су Мађари да деспот опет с Турцима шурује, и мораду на опрезу бити, да не би дес |
| За тили час сви су на коњима.{S} Деспот с десне, с леве му Јеремија, пред њима два побочника ка |
| n="400" /> <p>За то време док се деспот с краљем и војводама бавио, Јерина се повукла у своју д |
| мораду на опрезу бити, да не би деспот с Турцима на Београд наишао.{S} Мађари деспоту нису вер |
| м, ал’ језгровитом војском, која је већ с Турцима мејдане дјелила, и као што деспот блага има, |
| у тражи</l> <l>Српска војска за побједу с’ бори.</l> <l>Паде тама на то поље равно,</l> <l>Црна |
| предам град, онда је деспоту и Жигмунду с нами лако.</p> <p>— Голубац се на вересију неће преда |
| Увидео је колико је себи и свом народу с турским пријатељством шкодио.</p> <p>Ферхад-паша, у и |
| уздивљаног коњаника нема милости, сиђу с коња, обијају цркву и ћелије, отимају, који се против |
| и деспотовица уљезу у манастир, и сиђу с коња, дочекани од игумана Рувима и свих калуђера, уђу |
| а већ и не младе јунаке.{S} Јунаци сиђу с коња. — Уђу у трапезарију, Ферхад-паша рукује се, поз |
| хатлије као у јато, јунаци га заклањају с бока и с леђи својим сабљама и буздован’ма, а Завиша |
| у са Крушевцом.{S} Да покори сву Србију с Београдом, треба још трипут толико војске, вели Ферха |
| приближавао јој се, и тражио је прилику с њом састати се.{S} Русна је њега опазила.</p> <p>— И |
| — Када је тако с његове стране, а ти му с моје стране реци да би’ ја волео да и он што попусти, |
| рстивши се, помоли се богу, могао он му с лица читати да се искрено моли, видиш на њему изражен |
| , ово Вуку, страну држати, једну страну с другом слабити.{S} Турчин ће се међу обе као судија п |
| ли наишао на каквог слугу ил’ слушкињу с којом би што потајно и поверљиво проговорити могао; о |
| то су ђеца без оца и мајке, и као да су с неба на земљу пала.</p> <p>Но оставимо ове делије нек |
| а својом војеном свитом ујездивше, сићу с коња, и упуте се управо к трпези.</p> <p>Имали су и ш |
| чинити.</p> <p>Јеремија пошље гласоношу с писмом, и с једним Грком, који је у лекарији био вешт |
| м, така софра да би се не један сиромах с њом, и својом мрсном софром променуо.{S} Но пре нег’ |
| би подбадању српске властеле.{S} Да их с пута спреми, то <pb n="404" /> Ђурађ чинити неће.{S} |
| овори царица.</p> <p>Овако се патријарх с царицом договарао, а после тога остави ју, закратко, |
| тебе зазиру; сутра опет можеш ил’ мораш с Мађарима, па како је Петошко на дивану султану уз кољ |
| обадвоје <pb n="294" /> слаби, а ти ћеш с њима лако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад их уклониш |
| онда?</p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами и кнежевиће, а ти ћеш |
| оје се има предати Јеремији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти ту дјелити.</p> <p>— Имам, т |
| боље било да ти изјавиш Милици да желиш с њом у сродство и пријатељство ступити и њу од зла бра |
| итим изражава.{S} Она, истина, није још с тим задобила мисао да би добро било таковог друга има |
| з шале Јеремија.</p> <p>— И шћео се још с нами дијелити та трта.</p> <p>— Та само да нам је за |
| .</p> <pb n="367" /> <p>— Но шта ће још с нама чинити?{S} Шта нас држе овде?{S} Зашто нас већ ј |
| <p>— Хоћу, но сад морам хитати.</p> <p>С отим остави Јула калуђера, пуна радости.{S} Јулино је |
| ндат чекати, већ одмах јуришати.</p> <p>С почетка су били ђаури спремни, одморни, сад су збуњен |
| Ево откуп Голупца, ал не за издајице. [С] Исак-пашом свршио сам да издајице погубим, а да с њи |
| накити победе венцом, и оставио га је [с] војском на страни, како опет деспот доцније није се |
| Београду боравио три дана, световао се [с] Облачином Радом, примао градске часнике, који су му |
| Голупца.{S} Ферхад-паша прими кључе и [с] војском уљезе у Голубац.</p> <p>Како је Ферхад-паша |
| Мара, кћи царичина, жена Бранковићева, са сином Ђурђем и свитом.</p> <p>И доиста, примјети се |
| с ким ћу савезе правити против ма кога, са Мађарима против Турака, са Турцима против Мађара.{S} |
| спотови’ катана.</p> <p>То је Јеремија, са два побочника.</p> <p>Дошао је на тврду реч деспотов |
| тив ма кога, са Мађарима против Турака, са Турцима против Мађара.{S} Тко би кадар то изредити, |
| } Зато, да би своју погрешку поправила, са умиљатим гласом запита га да ли му може с чим служит |
| , па онда рукује се са војводама краља, са Розгоњијом, Лошонцијом, и с Пољаком Црним Завишом.</ |
| и то, да сад, кад деспот-Стевана нема, са свију страна навалићеду, већ наваљују на Србију, и д |
| нема ’де је султан Амурат, има харема, са дивним цурама.</p> <p>Сад кусају, Харалампије од пут |
| ђ седа у Београду, у сјајним дворовима, са својом породицом.{S} Долазе му посланици са свију ст |
| борбама са Турцима, Татарима, Мађарима, са својим браћама, проливао је и своју и сродну свог на |
| ти — пукне глас да је Ђурађ са Турцима, са мложином турске војске на граници, ’де опет своје ср |
| ак јаве, Јеремија ободе силовитог коња, са неколико скока улети кроз капију, обрне хитро коња, |
| борио сам се са Турцима против Татара, са Турцима и против хришћана, и покаја’ се, јер увиђо’ |
| моруна, хактапота, и неопходимог граха, са финим улцињским уљем, така софра да би се не један с |
| ник цара Лазара, Новаков син Светислав, са својима млађима и неколико калуђера, дођу у крушевач |
| њима два побочника као путокази у град, са оба бока, а за леђи катане деспотове.</p> <p>Тако је |
| алуђер сузе низ образ рони, млађи блед, са стиснутим уснама и укоченим очима на њу гледа.{S} Ми |
| ликом Немањи Стевану.</p> <p>Кад Ђурађ, са војводама у црну дворану уђе, седне у чело, и да зна |
| о.{S} У саборној цркви служи Мелентије, са калуђери.{S} Црква дупком пуна, ту је Ђурађ са војво |
| е српско пријатељство.{S} Он је, дакле, са деспотом, по спољашњем, у пријатељству живио, а наро |
| и сад са свију страна јурне на Мађаре, са пешаци и коњаници.</p> <p>Жалостан коб.{S} Јошт сат- |
| ужне, међу овима и деспотске кнежевиће, са Варнавом, па их одмах пошље са Харалампијом, Јаблано |
| ако те не дам, опустошиће нам земљу и, са Вуком, изгониће нас, па ћемо се потуцати од немила д |
| {S} То ми жао буде.{S} Она је у кадиви, са драгим камењем украшена, дивно изгледала.{S} Боже мо |
| обра чинити.{S} Но, као што ми се види, са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, како код вас ст |
| је било у манастиру кад сам био млађи, са братијама, знаш онако за какву прњаворку, па се проч |
| потроши.{S} Многа су великашах гријеси, са којих народ патити се мора.{S} Сви смо гријешни, ни |
| ву, који, познавајући светске слабости, са светитељском смиреношћу све је слушао.{S} И у оно до |
| на подсмешљиве госте.{S} Особито, пак, са задовољством гледао је на оца Харалампију, који је т |
| нек се изјадикује, јер са јадиковањем, са сузама, млого ће се и жалост умалити.</p> <p>И доист |
| а ђауре завадити, треба мир с обојицом, са деспотом и Жигмундом, начинити, а бацити им какву ко |
| Србије.</p> <p>Дође и Ђурађ Кантакузен, са далека пута; из Трапезунта, морјем и сувим.{S} У гла |
| усуф је са великом свитом овамо стигао, са благом небројеним да Милеву дарива.</p> <p>Он жели н |
| ада.</p> <p>— За Стевана тешко је било, са свих страна притискавало га је лацманство, а у Грке |
| случају да им оружје не би срећно било, са истима носили би раздор у земље противни’ народа, па |
| стуку од црне дибе, унаоколо позлаћено, са висећим на четир угља златним китицама кључе.{S} Зап |
| ом покрај јаче свите далеко у Хилендар, са препоруком да их као очи у глави чувају, и да им не |
| .</p> <pb n="406" /> <p>Уђе Грк врачар, са два јака човека, покрај њих Харалампије још неколико |
| ар изглед за будућност давала, но опет, са оном војском која му је после битке остала, није се |
| ану?{S} Млади Ђурађ Бранковић, Видајић, са својом красном свитом.{S} Оставимо сад насамо Хасана |
| уђери, очитавши благодарителну молитву, са Новаком се удаљи.{S} Сваки је гост себи опредељен ко |
| мије, па видиш у црвеним ’аљинама булу, са покривеном главом, а ти из љубопитства издалека за њ |
| Но при свему том, тајећи своју забуну, са полувеселим лицем ишла је царица са Русном насусрет |
| Марков род.</p> <p>Хасан примивши мач, са озбиљношћу одговори:</p> <p>— Кад ми га у знак Марко |
| као да се он не би никад <pb n="232" /> са својом силом тукао са Турцима на равници као што је |
| } И ја сам се сама у њему преварила.{S} Са ласкавим реч’ма и свакојаким <pb n="219" /> финим ср |
| пи и љути коњаници.{S} Велика тишма.{S} Са свију страна хусари опкољени, покољ ужасан, остављај |
| се.{S} Они чекају гласове од Милице.{S} Са Вуком су већ начисто.{S} Ако то исто отпоручи Милица |
| срцу сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је народ страдао и страда.{S} Грабљиви, лакоми с |
| ак бог милостиви нек по правди суди.{S} Са’раните ме у манастиру Манасији.</p> <p>После ових ре |
| ад сад постане српским средоточијем.{S} Са благом дошавши дољни великаши градили су палате; јед |
| обно њи’ово одношење постане тешњим.{S} Са тим се Срби за неко време од турске стране обезбеде, |
| Не један се српски краљ ту крунисао.{S} Са свију страна видимо тамо-амо пролазеће калуђере и по |
| лну војску своју на Косову разредио.{S} Са овако великом силом Турци до данас јоште нису надира |
| чекати.{S} Једва дочека ову прилику.{S} Са радосни кораци похити онамо.</p> <p>Он Русну приличн |
| авала сам га још на Душановом двору.{S} Са његове гордости, не једанпут су разни властелини увр |
| p> <p>— Е, збогом, видећемо се скоро. — Са овим реч’ма отишла је својој пратњи, која ју је већ |
| јекакве ветрогоње, успоредити не могу — Са овим последњим реч’ма је калуђер на Светислава циљао |
| , боже... шта би после радила.</p> <p>— Са Светиславом?{S} Не брини се ти за то, наћи ће он за |
| е, да их мало разгале.{S} Ја их понуђа’ са робињама, и турскијем и мађарскијем, ал’ они од себе |
| Ко има толико снаге и поверења да одма’ са народом управља?</p> <p>Царица сазове савет.{S} Шта |
| му саветоваше да не оклева, но да одма’ са свом силом у дубљину Србије упадне; други су му саве |
| царичине приврженике умалити, па одма’ са Турцима примирије учинити.{S} Друкчије спасенија нем |
| а нема бољег лека, него ил’ да се одма’ са другом ожени, ил’ да га нестане.</p> <p>Турци после |
| <p>Грле се, љубе се.{S} Мало бољма нег’ са кнежевић’ма, да л’ сасвим искрено, то ни кроз испове |
| а не понесо’ градскијех кључа већ хајд’ са мном, с војском, јер су већ и куле и капије проломље |
| у свет, у Турке, као и многи други, ал’ са тврдом вољом и намером, кад му није могуће код куће |
| и и њеној деци.{S} Ово је извршено, ал’ са тим се и српска несрећа навршила.{S} Земља се са тим |
| отац седео, и ако се ко са Петошком ил’ са другим којим кошкати почео, његова једна реч све је |
| ају душе изрекао: „По Ђурђа! по Ђурђа!“ Са тим је хтјео рећи:{S} Слушајте Ђурђа место мене, нек |
| војска, ма и малена, није додирнута, а са стране сваки дан нова долази, и у кланцима могао би’ |
| им спасли су већу част турске војске, а са њом турско царство.{S} Бајазит изгуби живот, ал’ дец |
| е виде трагови ванредне мушке лепоте, а са чела, из очију видиш си његову светску мудрост.</p> |
| ске на Голубац, да на Јеремију мотри, а са осталом војском да пођемо на Крушевац, па онда да ос |
| ио, Мачву, Београд и Голубац обвезао, а са тим ненавист Турака на се навукао.{S} Сљед тога је п |
| а времена, Србија ће требати војника; а са војводом Радићем, великим челником, путује и чини на |
| кован Бајазит.{S} Тамерлан се наслађава са понижењем Бајазитовим.{S} Кад кудгод изјаши, пре нег |
| пски’ већи река остаде нам једва Морава са нешто Саве и Дунава.{S} Једва толика част је већ под |
| ри.{S} Кад са града гледиш како се Сава са Дунавом бори, а теби се срце стегне и мислиш тако се |
| довима посут, а у исти мах бела застава са бедема Голупца скинута.{S} Још после истеченог рока |
| м дрвама, види се велика и красна црква са великим зданијем.{S} То је намастир Жича.{S} Не боле |
| то догодило јошт пре путовања деспотова са Ђурђем у Дринопољ.</p> <p>Народу је све то до ушију |
| урцима није стало до нашег пријатељства са Мађарима, већ ће хтети да се на њи’, на Турке, насла |
| је и ја сам дошао негда до пријатељства са Ђурђем.</p> <p>— Ал’ ако би га ипак Ђурађ задржао, ш |
| ојску умножавати, тако да би, ако би га са Милицом опријатељивши се Турци напали, довољан отпор |
| , и повлађивати му треба, и завађати га са Жигмундом, и зато би му требало нешто наруку ићи.</p |
| та су у њему изгубили.</p> <p>Красно га са’ране.{S} Жички калуђери су га на својим рукама у гро |
| рци су га на јуриш отели, отерали су га са баштине, и сад је гост и пустолиз у Голупцу.{S} Нагр |
| итељ био једне части војске.{S} Да њега са својом војском јошт не има, Турци би са шаком људи с |
| деспоту скривена, а није рад због тога са Леонтијем у споречку доћи.</p> <p>— Чуј, свијети оче |
| својом браћом, као лав рањен, чека, да са последњим уздисајем све што га окружује, смлави.</p> |
| да ћу поразити и те ситне кнежевиће, да са њих народ не страда.{S} У отсутности мојој предајем |
| воји Голубац, и да на знање деспоту, да са његовим одељењем у миру остане, као у резерви.{S} Де |
| звишење једног или другог господара; да са тим и себе узвисе; други, опет, страшљиво бегају од |
| викнуо.{S} Они веле: искушеник треба да са бистром водом ишчисти бурне и мутне мисли из главе, |
| У земљи је Ђурађ слабог имао изгледа да са својима може што противу деспота произвести, јер се |
| данас.{S} Бар сваки је калуђер казао да са мном нико није могао изићи на крај.{S} Но шта ћу кад |
| ви стање Срба.{S} Он изјасни султану да са Србима није тако ласно војевати као са Грцима, јер ј |
| 71" /> надесно налево.{S} Увидили су да са таковом силом Турцима наудити не могу.{S} Но ни Турц |
| дар, па сам му рекао: зашто он да влада са Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли боље било д |
| редлог и чинићу кораке да се моја влада са миром у једно доба започне.{S} Зато одма’ послаћу су |
| да уместо толиких господара један влада са српском земљом, био сад тај један Вукашин или кнез Л |
| /p> <p>Јеремија кадикад излеће из града са своји коњаници да Мађаре у примаку задржи и послове |
| звона чују се, која ћеду славу Београда са’ранити.{S} Покоп ће славе пратити мађарска војска.</ |
| S} То је старо јунаштво, којим је негда са деспотом код Искре главе турске рубио.{S} Мађари пењ |
| ="430" /> <p>Харалампије у дворцу скида са себе мантије, сво калуђерско руво, навлачи све делиј |
| а задобије; кад са тим није успео, онда са претњом, па напослетку и насиљем.</p> </div> <div ty |
| аке трпети неће.{S} Но шта ће бити онда са Гргурови синови?{S} С њима, ако би се баш и дало на |
| слеме народа, морате се о судби народа са мном побринути.{S} Ви сте били вјерне слуте, пријате |
| предамо град, шта мислиш што ћемо, куда са кнежевић’ма, јер ако опет допаднемо турски’ шака, мо |
| тране сам себе убија.{S} Нека је савеза са Угрима, ал’ не дај да лацманство облада — рече мало |
| т-Стеванов га веже; а ионако без савеза са Мађарима турској сили подлећи мора, па ће и народ св |
| ом Србијом.{S} Сад прекини одмах савеза са Жигмундом, и повуци га одмах на мир са <pb n="498" / |
| а.</p> <p>— Лако је теби; ал’ шта ћу ја са овом мојом децом — одговори кроз плач царица.</p> <p |
| војвода Војихна.</p> <p>— Кад је Србија са свих страна у невољи, ради како те бог и памет учи, |
| себи узео због његови’ шала и лакрдија са којих је целом Приморију познат био.{S} Петошко није |
| /p> <p>Није било једне снажне руке која са свима управља.</p> <p>Патријарх је већ умро, нема ко |
| е допусти, пошље свог бимбашу као улака са свитом и писмом Јеремије, и позове Јаблановића на пр |
| д све верујем.{S} Дакле није без узрока са мном толико оклевао.{S} А како ви с њиме стојите?</p |
| цео човек у њој изгубио и која је била са разним бојама намалана са оба бока видела се изрезан |
| путства, јер он само жели да он управља са народом.</p> <p>— Када је тако с његове стране, а ти |
| ?</p> <p>— Ма с киме, ма с деспотом, ма са Жигмундом, само обречено мора ми се издати, онда је |
| ајлепши део свог века у крвавим борбама са Турцима, Татарима, Мађарима, са својим браћама, прол |
| гда сузу утрти, он ће све добро што има са невољним поделити.</p> <p>— Не би л’ добро било да м |
| пи робље.{S} Дјели дивље мејдане, узима са побијени’ делија благо, сабље димишћије, све украсе, |
| тске војводе одметну се и пређу Турцима са дванаест тисућа војске.{S} После опет Вук Бранковић |
| ији је познат био уговор деспот-Стевана са Жигмундом, и да се Мађарима има предати Мачва, Беогр |
| која је била са разним бојама намалана са оба бока видела се изрезана два велика ува какова су |
| ош комадић земље, та браничевска страна са Шумадијом; од толико српски’ већи река остаде нам је |
| </p> <p>Ђурађ и остали Срби, од султана са скупоцени поклони почаствовани, преправе се да се су |
| Чуј, свијети оче:{S} Петошко се одавна са мном побратимио, и много шта имам њему захвалити, шт |
| Док се деспот око Голупца бавио, Јерина са породицом у Београду је чамила.{S} Кадикад послао јо |
| нити.{S} Турчину нек се упусти Приштина са окружним предјелима чак до Косова.{S} Косово нек буд |
| је напоље излазила, кад замало ал’ она са притворним страхом утрчи да је неко плашило видела.{ |
| патријарх са калуђери и Новаком; Русна са Ђурђем били су заједно.{S} Сви су нешто планирали, с |
| ем ти се хоћу.</p> <p>Сад започне Русна са јошт поверителнијим гласом:</p> <p>— Сад морамо мало |
| уда на пут стати.</p> <p>Овако се Русна са калуђером договарала и све им је на то тежило да се |
| , и да дух клонут уздигне.</p> <p>Русна са Харалампијем потајно договара се како ће Бранковићу |
| сами међу собом изглођати.</p> <p>Русна са Харалампијем једнако за Ђурђа по народу мути.{S} Хар |
| а.</p> <p>Она није познала калуђера, па са страхом побегне унутра и осталима је, што је видела |
| Лазареву породицу у теснац довести, па са Турцима помирив се круну на главу метнути.{S} Народ |
| е нова војска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава да опашемо Београд, пасти мора, па је |
| > <p>Калуђер још није се ни издувао, па са честим запињањем гласа почео је говорити, но скоро с |
| зморили амо хитајући — рече царевић, па са својом дружином седне и поткрепив се са чашом вина п |
| лат је био у манастир Богородице, скупа са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Нијесу се сложили о |
| запита Новак, најпре поздравив га скупа са патријархом.</p> <p>— Ја сам већма удаљен оданде нег |
| м реч’ма њиховим, дигне се и сама скупа са Русном, а за њима остали и разделе се по дворски ста |
| стране не потпомогне, исти ће је скупа са њеном породицом отклонити.</p> <p>— Шта нам је сад ч |
| знато, у каквој сам био опасности скупа са народом када се брат ми Вук и Ђурађ одметнуо.{S} Ја |
| међусобно обдарени сваки кући ићи скупа са деспотом.</p> <p>Но да видимо како се у Србији живи. |
| че Турци буду побеђени, и Бајазит скупа са својим харемом ухваћен.{S} Ту се и Милева десила.{S} |
| споменули, погубљен је у Пловдиву скупа са својим ујаком.{S} Остаде јошт Ђурађ са ова два млади |
| врати се у највећем незадовољству скупа са својим сином натраг.</p> <p>Русна, приметивши да ју |
| душман као пријатељ хвали.</p> <p>Скупа са Ђурђем и браћом посети Марка.</p> <p>Марко кад види |
| уту мислио се како би дошао до договора са Бранковићем, да му преда град.{S} Доцне је.{S} Сад Ј |
| лшићи, Црнојевићи на путу су да се Зета са Поморјем Србији не привеже.{S} Све је то охолошћу вл |
| вимо сад турски стан, оставимо Бајазита са Сулејманом, да не гледамо како плету српском роду мр |
| да видимо шта се стаде са Милевом, шта са Гргуром Бранковићем, који су у ропству татарском.</p |
| а, онда су Турци из Србије млого тисућа са собом повукли, но то се није збило по каковом међу н |
| е, калуђери, ступи и Јерина деспотовица са деспотом и пратњом, сва је у црнини, и села је у чел |
| Јерину.</p> <p>И као вијор јури Кајица са катанама до Београда.</p> <p>Кајици се отварају град |
| нака.</p> <p>У овој башти царица Милица са својом млађом ћерком, красном Милевом, и дворјанком |
| о.</p> <p>Милева, донде докле се Милица са Русном овако разговарала, забављала се са својим цве |
| вас сад овде у мом двору? — рече Милица са мало промењеним гласом.</p> <p>Патријарх благослови |
| о тисућа мртви леже онде.</p> <p>Милица са својом свитом отиде на свој конак, међу непрекидним |
| е недалеко од совре били.</p> <p>Милица са Русном врати се у своје одаје, а млађи гости, тек шт |
| ац, а Јаблановићу је обречена Сребрница са силном баштином.</p> <p>Судба кнежевића почивала је |
| > <p>Русна је увидила куда смера царица са овим реч’ма.</p> <p>На српском царском двору биле су |
| ну, са полувеселим лицем ишла је царица са Русном насусрет патријарху и Новаку.</p> <p>Милица ј |
| ?</p> <p>— Да.</p> <p>— А шта ће царица са децом чинити?</p> <p>— Њима нека се одреди комад зем |
| једно од другог зазирало.</p> <p>Царица са својом породицом; патријарх са калуђери и Новаком; Р |
| <p>Ферхад-паша чита.{S} Предаја Голупца са условима уписана је.</p> <p>Треба се о том промислит |
| а овај дочека.{S} Истом стиже и бимбаша са благом.</p> <p>Учине селам и започну.</p> <p>Уљезе и |
| му.</p> <p>Већ су на путу, Ферхад-паша са Уруменли-беглербегом зајезди, ал’ тако да му је око |
| p>Није дуго трајало, дође и Ферхад-паша са великом свитом, и није се мало зачудио кад види мртв |
| м друговима?{S} Или зар млади Светислав са својом младом дружином?{S} Камо српске војске, српск |
| устроји.{S} Он се доиста повуче натраг са својом силом, а остали, који су се могли кроз мноштв |
| ласкањем гледао је да га задобије; кад са тим није успео, онда са претњом, па напослетку и нас |
| аша.{S} У граду деспотови двори.{S} Кад са града гледиш како се Сава са Дунавом бори, а теби се |
| има!</p> <p>Ферхад-паша стиже пред град са Јеремијом, Јеремија сам је хтео да иде у град и доне |
| <p>Деспот Ђурађ како је оставио Београд са Жигмундом и делом војске, поче јако размишљати, шта |
| а у чемугод тицати могла.{S} Она је сад са самом књагињом у мисли и чувству свом љуборевњивом п |
| помало на то склонила, само како ће сад са Милевом до тога дотерати; како ће Светислава одбити? |
| и са оном од Видина што је дошла, и сад са свију страна јурне на Мађаре, са пешаци и коњаници.< |
| мо, ’де ми је сад војске кад се тек сад са свију страна прикупљавати мора, а Турци су Ново Брдо |
| очи копа.{S} Како да се успоредимо сад са икаквом господом и јунацима, ми невољни слепци?{S} М |
| ио.</p> <pb n="513" /> <p>Сад ће Ферхад са првим ефендијама и ћатама берат и листине саставити, |
| се лако позлеђује.</p> <p>Султан Мехмед са чешћу их је дочекао.{S} Премда није био пријатељ Срб |
| ористи имао деспоте, завадио те Жигмунд са султаном, коме одољети не би могао.</p> <p>— Дакле, |
| ne unit="subSection" /> <p>Краљ Жигмунд са својом војском све се ближе граду примиче.</p> <p>Је |
| ву светску мудрост.</p> <p>Краљ Жигмунд са свитом дође.</p> <p>Деспот је још у овом часу господ |
| ије погодим, пази да Јаблановић какогод са кнежевић’ма не умакне, јер Јеремија има у залогу Гол |
| и се срце стегне и мислиш тако се народ са судбом бори.</p> <p>Турци су све више и више земље о |
| о је.{S} Властела је искварена, и народ са тог страда.{S} Што је искварено хоћу да искореним.{S |
| шло време да на три вјере покидан народ са три стране сам себе убија.{S} Нека је савеза са Угри |
| ка ионако доста било.</p> <p>Дође Ђурађ са својима под Марков шатор.</p> <p>— Помозбог, Краљеви |
| Србију напасти — пукне глас да је Ђурађ са Турцима, са мложином турске војске на граници, ’де о |
| ђери.{S} Црква дупком пуна, ту је Ђурађ са војводама, великашима, око цркве непрегледно много н |
| а — да се пострижу.</p> <p>Кад се Ђурађ са деспотом помири, разговор се поведе свуда о деспотов |
| И Мурат султан ишчекује да му се Ђурађ са пријатељством својим понуди, али је силан и горд, па |
| и не мислећи на таково што да ће Ђурађ са Турцима на Србију напасти — пукне глас да је Ђурађ с |
| ук са најмлађим братом Лазарем, и Ђурађ са својима.</p> <p>Сви су Србљи са Мусом држали, а Грци |
| Турци вуку се натраг, а Стеван и Ђурађ са Србима заштићавају уступање Турака.{S} Да нема Србаљ |
| са својим ујаком.{S} Остаде јошт Ђурађ са ова два младића.{S} Њи’ је Ђурађ амо у намастир опра |
| војска језгро Турчину.</p> <p>Ту Ђурађ са својом браћом, Стеван и Вук Лазаревић, све српски со |
| влада Стеванова укрепила.</p> <p>Ђурађ са своји другови отиде у Дринопољ.{S} Султан Мусулман г |
| етне римску царску круну на главу.{S} Е са тим ће постати цар Њемачке, а већ је краљ Угарске.{S |
| с Југом — запита Новак.</p> <p>— Погибе са својих девет синова.</p> <p>— Где је мртво тело цара |
| ојако је зло.{S} Турчин ће поред Милеве са Србима сродити се; пример велики мале за собом повла |
| ранама господарити.{S} Турци су све ове са највећим одличијем предусретали.{S} Од ови’ претенде |
| /> разори.{S} Милица и Мара шиљу синове са војском да Турчину помогну.{S} Срби са својим поглав |
| вцу, очекивала је брижно какове гласове са бојног поља.</p> <p>Миличин двор у Крушевцу није нос |
| руђе противу Турака служи.{S} Од заваде са Турцима уздржавао се.</p> <p>Но Мурат султан није би |
| ојтом.{S} Из града излази Облачина Раде са телохранитељи, да краља дочека, и у град пропрати.</ |
| им народом бави, да видимо шта се стаде са Милевом, шта са Гргуром Бранковићем, који су у ропст |
| >— Ја и Ферхад-паша, Јакуб-паша нек иде са оном у Једрене, да сакупи још и друге војске, које с |
| т нов рат.{S} Татарски цар Тамерлан иде са небројеном војском на Бајазита, да му царство <pb n= |
| лановића на предају.{S} Јаблановић дође са својим оружоносцем и подворником који је на јастуку |
| ност дођем, ја ћу преокренути, кад пође са мном да му град предам, то ће он једва дочекати, па |
| ђе на крај, па жена не може да се слаже са свекрвом, јетрвом и заовом, а камоли где су толике ж |
| битке владало, царица Милица, њене везе са Турцима, у деобеним размирицама између Стевана, Вука |
| } Више је изгледа и користи крвне свезе са Циљским комитом.</p> <p>— Е онда чуј шта ће на то сљ |
| које у све властеле нема, моје су свезе са владарима најјаче, је л’ право да ми се сва та власт |
| о за савезника Угре.{S} Њихова судба је са српском скопчана.{S} Паднемо ли ми Срби, пашћеду и о |
| ђу женскима се бавила.</p> <p>Милева је са женскима насамо ручала.{S} Ту бијаше плач и ридање.< |
| Ако му је корак погрешан био, он га је са својим јунаштвом, љубављу према своме народу исправи |
| бори, Ферхад-паши тако долази, канда је са свог срца скинуо па на његово метнуо.</p> <p>Обојици |
| <p>— У злу и то је добро.{S} Но шта је са кнежевићима — запита Јерина.</p> <p>— Дознао сам да |
| ти јоште непокорене Влахе.{S} Милица је са неком војском послала синове Бајазиту у помоћ; то ви |
| тако повуку га натраг.</p> <p>Завиша је са своји јунаци дивно скончао, труп на трупу, гомила на |
| Како би сад на ме дигли војску, кад је са мном склопљен писан мир на пергаменту? — рече деспот |
| м се Ђурађ оженио још у оно доба кад је са Стеваном и Мехмедом противу Мусе војевао и победу од |
| ио дворски конак Високог Стевана кад је са угарском и грчком господом лов ловио, и Манасију пос |
| здељен и тако, што је год чинио, све је са раздељеним силама чинио.{S} Мој отац држао је највећ |
| одговори Драгаш.</p> <p>Стеван, који је са тихим духом и смиреношћу Драгаша слушао, почне говор |
| д-паша је сад Петошко, Србин, и каиљ је са својима својски да проведе.</p> <p>Залажу се ваљано, |
| татарски.{S} После победе, деспот им је са својим Србима на путу стајао, што нису могли целу ту |
| а Богдан.</p> <p>— Јест, над Србијом је са свију страна небо натуштено, с једне стране Турчин, |
| онака као под Душаном.</p> <p>Стеван је са својим народом у свему напредовао.</p> <p>Но док се |
| подробностима га известио.{S} Султан је са нацртајем задовољан био, и ствар је готова, тек форм |
| к дође, и то главом Јусуф.</p> <p>Он је са великом свитом дошао да Милеву прими и султану однес |
| се Стеван са Ђурђом измирио, војевао је са Ђурђом против Турака.{S} У великој битки код Искре, |
| ожда нас је Харалампије издао, благо је са собом носио за паше, богзна куд је отишао, можда и д |
| Герасим искушенике укоравао.{S} Био је са мном <pb n="244" /> на искушенију и неки поморац име |
| ређашњи суров поступак, на свашта му је са највећом готовошћу одговарао.{S} Митар је био од оне |
| ил’ Турци, не зна куда ће, савест му је са свију страна оптерећена.</p> <p>Турци спашавају пртљ |
| оји ће Милеву да проси.</p> <p>Јусуф је са великом свитом овамо стигао, са благом небројеним да |
| лагано напредују.{S} Покушава нападаје са слабије стране, ал’ узалуд.{S} Јеремија ништ’ не уст |
| сад што не дижу на ме војску, мир није са одлуком на дивану ујамчен, само је одгођен нападај.< |
| у купати.{S} После обједа, отац Агапије са жмиркавим, но од смедеревке мало упаљеним очима, иша |
| м наквашен седи до ових.{S} Харалампије са Пајсијем улази.</p> <pb n="428" /> <p>— Како сте ми, |
| зилазити.</p> <p>Остаде сам Харалампије са властелином и Јаблановићем.</p> <p>Мало од вина разг |
| ријархом држао.</p> <p>Отац Харалампије са највећом радошћу прими тај глас, Светислав му беше к |
| томе својим гласом пратише.{S} Леонтије са дубоким и пријатним својим гласом коснуо се срца сви |
| вор сутра продужи.</p> <p>Отац Леонтије са оцем Харалампијем на једном су конаку били.{S} Страж |
| да му леђа окрећу.</p> <p>Отац Леонтије са младим Стеваном једнако се саветује о том шта се има |
| но реци ми само, како стојимо нас двоје са рачуном?{S} Шта ћу ја од свега тога добити? — запита |
| светског потопа свију нас праотац Ноје са својим корабљем насео играо сам се са млади орлићи: |
| о мало војске крену се даље да се споје са осталима, и то пут Голупца.</p> <p>Бимбаша је опет п |
| рцима издати град.{S} Већ одавна шурује са Турцима, хоће да аргатује по Браничеву и Ресави помо |
| p> <pb n="414" /> <p>Жигмунд се светује са деспотом и војводама, како да се опаше град, и закљу |
| једна душа.</p> <p>Ђурађ деспот путује са Јерином по Србији путем манастира Жиче.{S} Своју чељ |
| , вијор однесе увенуле листиће лаворике са круне српске.</p> <p>Србија је покидана, њени синови |
| о је добро, не добије ли, он ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Та и онако В |
| нуше, ал’ нахрљају на део турске војске са голубачког бојишта.{S} Дивљи победитељи, већ острвље |
| ледој светлости месеца, жупанице српске са својим гошћама уживале су тајинствену сладост тихе н |
| рђев, но наскоро после Бајазитове битке са Тамерланом упокоји се.{S} Млађи Ђурђев брат Лазар, к |
| отив, држао, да је после косовске битке са смрћу Лазара, који није ни сам по праву насљедија ца |
| аде.{S} Једва сам краљ Жигмунд из битке са неколико њих избегне.</p> <p>Срби почну се помало кр |
| нас, но узбијени буду силно.{S} Навале са новим силама, но буду још жешће узбијени.{S} Сваки д |
| украћен, а војводе нећеду да се дијеле са калуђером.</p> <p>Ферхад исприча им све подробно.</p |
| Е, тако видиш, сад се Турци овде веселе са својим хуријама.{S} Алах нам је дао силу, па све мож |
| постане поглавар народа, па да би после са изгнанијем турски’ пријатеља српску владу утемељио.< |
| томе одговара.</p> <p>— А шта би после са Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем — запита десп |
| <p>Смисли на једно.{S} Кнежевиће пош’ље са Варнавом покрај јаче свите далеко у Хилендар, са пре |
| да би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном војском против даљих навала које ћед |
| ежевиће, са Варнавом, па их одмах пошље са Харалампијом, Јаблановићем, Јеремијом у манастир Бог |
| деспот кад хоће у Београд доћи, само не са јаком оружаном руком.</p> <p>Јерина је тужна.{S} Тек |
| Познато вам је да је деспот Стеван лане са Жигмундом, угарским краљем, склопио уговор, по којем |
| о, да не буде неприлика, могу се катане са Турцима завадити.{S} Деспот и војвода Раде обучени с |
| Турцима.</p> <p>Они отиду, а Вук остане са осталим пријатељима да код куће све приправи на што |
| л’ друго.{S} Моја Зулејка се поред мене са тетивом играла, додиркивајући је својим нежним прсти |
| 95" /> <p>Наскоро Јусуф се на пут крене са силним богатством да проси Милеву за Бајазита, Лазар |
| све, само на једно не, а то да не учине са мном оно, што мора бити, кад кога адумом праве.{S} З |
| , као да је већ проклет, саме је демоне са собом повукао, навукао је на српску земљу несрећу ко |
| очи падало.</p> <p>Они су носили красне са златом и сребром искићене доламе, о врату им је скуп |
| едне и поткрепив се са чашом вина почне са осталима јести.</p> <p>Царица, коју је царевић у рук |
| р мало збуни; и на то опет шалу започне са Петошком.</p> <p>— А колико си ти рана задобио Петош |
| ећном налази, уколико јој разне ропкиње са распушћеним косама около ње скакуцају.{S} Иде ли кој |
| , шта зна пук за деспот-Стевана уговоре са Жигмундом, и да кажеш, не вјерује.{S} Сад народ држи |
| p> <p>— Шта је, Ферхад-пашо, јеси л’ се са ђауром погодио.</p> <p>— Јесам, силни падишо, ал’ за |
| на.</p> <pb n="248" /> <p>— Не треба се са привиђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста већ видео — |
| ачину, да се повуче у свој чадор, да се са Јеремијом у четири ока разговара.{S} Облачина иде ал |
| ама пада оцу у загрљај, и моли га да се са својима у Ласловар врати, јер је турска сила велика. |
| } Вук је јаку војску скупио, која да се са Стеваном сајузи, могли би Турци напоље изићи као што |
| отурчи.{S} Не може ли ко код куће да се са братом подели, ил’ не може ли се јачем душманину сво |
| као миш’ца коранова не могу рећи да се са Србима борити нећу, но дајем ти реч да ће овај мач о |
| еде се у битку упуштати, говорећи да се са таковом силом Турцима отпор дати не може, но мора се |
| и Голубац.</p> <p>Жигмунд закључи да се са свих страна на Голубац нападне, да не би Турци чули |
| а врло млад, тако је добар војник да се са млогим старим војводама мерити може; но мало је преж |
| а Косову, он је спасао Босну, јер да се са својима тамо не повуче, не би задржали Турке босанск |
| ро предел битке.{S} Турци не могу да се са њиховим коњаничким мноштвом ползују.{S} Битка се стр |
| т јако засветли.</p> <p>Деспот, када се са Мехмедом смирио, почео је на радост своји’ Срба у св |
| у шака допали у први мах, а Јеремија се са тим код Ђурђа удворио био, и сад Јаблановић без Јере |
| вору налази, често иде књегињи, која се са дворјанским девојкама забавља, па поред ситне тамбур |
| Русном овако разговарала, забављала се са својим цвећем.</p> <p>Милева је била красна девојка. |
| држао, а] Вукашинова породица морала се са неким парчетом земље задовољити, и то под покровитељ |
| ера Русин су се врло допале и весела се са истим растане.</p> <p>— Е, збогом, видећемо се скоро |
| и српска несрећа навршила.{S} Земља се са тим опет на мање части подели, и са тим се Турцима п |
| ју се шале, дворска будала је ту, па се са гостима титра.</p> <p>— Па и цар Лазогли имао је буд |
| о.</p> <p>Светислав, када је чуо шта се са калуђером стало, грохотом се насмеје и намисли датом |
| мора.</p> <p>Тешко му је.{S} Прашта се са Јерином и децом.{S} У јунаку срце се стеже, а сузне |
| е боја.</p> <p>Ферхад изрече и враћа се са гостима у трапезарију и опет заседну.</p> <p>Тако су |
| е наш цар и султан Мурат пао, царица се са Бајазитом <pb n="334" /> опријатељи, Бајазиту се доп |
| знак да се и други удаље.{S} Царица се са својом свитом удаљила, желећи гостима добру ноћ.</p> |
| са својом дружином седне и поткрепив се са чашом вина почне са осталима јести.</p> <p>Царица, к |
| а је као заповест долазила.{S} Ђурађ се са Стеваном кошкао и каткад жешћим реч’ма и вређао га.{ |
| ву, поклони се краљу, па онда рукује се са војводама краља, са Розгоњијом, Лошонцијом, и с Поља |
| .</p> <p>Ферхад-паша устаде и рукује се са Облачином, устаде и деспот, и рукују се.</p> <p>Ферх |
| > <p>На то са престола сиће и рукује се са деспотом.</p> <p>Деспот метне самур-калпак на главу, |
| за себе и за народ.</p> <p>Саветује се са братом Вуком, шта да чини.</p> <p>Вук му саветује да |
| /head> <p>Јеремија у дворани светује се са Јаблановићем и Харалампијом.</p> <p>Прва је реч Јере |
| ег’ што ће кнежевићима доћи, састане се са Пајсијем у ћелији.{S} Била је ту и ћелија за калуђер |
| ви.</p> <p>Улак прави селам, погибне се са поштовањем и прослови српски:</p> <p>— Честити војво |
| о бајаги да развесели друштво, почне се са Петошком шалити.</p> <p>— Но, како си, Петошко, шта |
| у згодну прилику на своју корист, те се са Мехмедом противу Мусе сајузе.{S} Мехмед гони Мусу од |
| {S} Он је већ за сигурно држао да ће се са царском породицом сродити.</p> <p>— Но, то је само р |
| одговора отпочинуће, па тек онда ће се са Јерином свјетовати. <pb n="505" /> Велике бриге тере |
| ти за њу и њену породицу.{S} Када би се са гордим Вуком сложити могла без уштрба свога, добро б |
| ачки народ на бојном пољу?{S} Шта би се са оваким јуначким народом досад учинило било, да је са |
| ецо моја — рече Харалампије и посади се са Пајсијем код стола.</p> <p>— Е тако као што видиш, р |
| ј само може имати рану у мозгу, који се са мозгом роди, јер веле да има људи, који се без мозга |
| подсмех проводити с оним људ’ма који се са светињом баве.{S} Ваш одрешен језик и ваша раскалашн |
| се већ разиђу и само они остану који се са царицом у свему слажу.</p> <p>И тако неколико смутни |
| нд хоће земље и првенство.{S} Ако ли се са Грцима држи, да ли ће одољети Турцима?{S} Хоће ли га |
| а.{S} Дворјани и дворјанке састајали се са новодошавшим гостима и по свом обичају забављали су |
| арском војском други заповеда.{S} Ми се са нашом силом засад само Голупца држати имамо — рече у |
| им у овако жалосном положају, где ми се са свију страна нападајем прети? — одговори царица.</p> |
| вљена; и то утолико лакше уколико ми се са свију страна у оно доба доказивало да то тако из важ |
| .{S} Турци прете се Мађарима, Мађари се са Србијом бране, и док је Србије, Турци не могу у Мађа |
| причести.</p> <p>Радосав оде и врати се са хаљинама.{S} Ту је и камилавка и све што треба.</p> |
| нах.{S} Већ смо се изглодали, бијући се са Турцима и покрај Тураках.{S} Сад опет стојимо измећу |
| ри.</p> <p>— Повуци се мало ван, док се са војводом посаветујем.</p> <p>Улак изађе, војници га |
| ло исправљати.</p> <p>— Знате да сам се са деспотом измирио, да ме узео као сина, као насљедник |
| био код Турака заробљен, упознао сам се са једним адумом који харем чува, тај ми је све казивао |
| е са својим корабљем насео играо сам се са млади орлићи: од њих сам се учио вољност тражити и н |
| арјана.{S} Потоњ од Косова борио сам се са Турцима против Татара, са Турцима и против хришћана, |
| велиш ти Керим-пашо?</p> <p>— Слажем се са Исак-пашом.</p> <p>— А како ти мислиш Ферхад-пашо?</ |
| белом челенком, на које ручици којом се са челенком спаја, трепти алем-камен драги.{S} Лице му |
| еци пред сваким предузећем саветовао се са претенденти да би му и ови што корисно казали.</p> < |
| да лови да и он што дочепа, но почео се са другом кошкати, да и он има на половину зеца право.{ |
| своје матере Маре већ одавна измирио се са Стеваном.{S} Стеван без деце, уочио га си за насљедн |
| е.{S} Шта да се, дакле, чини?{S} Ако се са једном женском земља спасти може, зашто се не би она |
| S} Шта ће сад да чини деспот?{S} Ако се са Жигмундом сајузи, први је изложен најжешћем турском |
| рђав.</p> <pb n="307" /> <p>— Морамо се са Бранковићи договорити.{S} Све им треба на знање дати |
| и исечени су.{S} Ето тако, једва смо се са овеликом муком претукли, а цар Лазар погибе.{S} Поги |
| утрошили толики новац, а вратили смо се са празним џепом и разбијеним главама.{S} Па шта би на |
| му пошље дванаест хиљада дуката што се са деспот-Стеваном обвезао, и да му са још дванаест хиљ |
| и.</p> <p>Харалампији је сад жао што се са војводама наједнако не дели, ’де је он са ослепљеним |
| 7" /> <p>И калуђеру је мило било што се са Русном састати могао, само му је жао било што се с њ |
| ном срцу, у њеним мислима, будућност се са садашњошћу борила и смешавала.{S} Сад јој је долазил |
| тина, славна места српске славе, већ се са мунарама диче.{S} Млоги Срби, да се опросте једаред |
| 4"> <head>IV</head> <p>Вук Бранковић се са десет хиљада одабране војске из косовске битке у Бос |
| ао о каквом свецу, но опет радије су се са другим забављали.{S} Новак са његовим војничким разг |
| могли самовољно владати, отцепили су се са својом војском на Косову од Лазара и прешли су Турци |
| p>Цар Лазар и султан Мурат борили су се са ужасном силом и жестином; Мурат за господство у Евро |
| то ће господа Петошка у шкрип узети, те са тим се онај први смех забунити који је на његов рабо |
| > <p>— Јесу л’, сад ћеш видити, хајд’те са мном ван у шетњу.</p> <p>Изиђу из трапезарије, бимба |
| ео ће народ уз вас пристати, Ђурђа ћете са тим лакше победити, снага ће се ваша чрез то поткреп |
| је тако, оно ћемо овако.{S} Обоје ћете са мном ићи у Голубац, па кад се преда град, и Мађаре р |
| моји, будите сложни међу собом, будите са мном сложни јер без слоге добра бити неће.{S} Знате |
| е уз то пријатељство да пристане, да ће са триста хиљада Турака дубље у Србију ступити и Србијо |
| Голубац Жигмунду у руке падне, онда ће са деспотом он нас овђе потражити.{S} Голубац нам је од |
| силнију партају ослаби или сруши, па ће са слабијом лако.{S} Под видом као да помири две таруће |
| ешу је мука била то слушати, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек је чело намрштио, и даде знак да би |
| ћ калуђери зову „сестра“ Варвара шта ће са оцом Теофаном, кад јој је он једина разбибрига у нев |
| једне главе у земљи било.{S} Но шта ће са два господара и две госпође?{S} Народ је био на чети |
| Ко ће на његово место ступити?{S} Ко ће са поплашеним народом управљати?{S} Стефан је јошт млад |
| от и заузме место у прочељу, ал’ што ће са деспотовицом да л’ ће она пред владиком сести, па ви |
| разно и пространо, унаоколо, пак, цвеће са гранама.</p> <p>Мало је прошло времена и већ се је з |
| уго не мари и мртвом задружнику скинуће са хладног тела све до голости.</p> <p>— Како можеш пус |
| м печат Бранковићеве племените породице са свим њеним слабим и добрим странама.</p> <p>На то јо |
| p>Чује се топот коњски, ето Ферхад-паше са свитом.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња, и пође у кон |
| е.</p> <p>— Баш би рад видети да збрише са себе ту сумњу каковим знатним делом.{S} И твој отац |
| ка борише, од почетка борише, не могоше са новим силама битку обновити.{S} Турака је било као м |
| и владатељке ступили су у највећи сајуз са Турцима, да им помогну обарати јоште непокорене Влах |
| издржали су последње нападаје Татара, и са тим спасли су већу част турске војске, а са њом турс |
| рене, а довући одмах ону од Крушевца, и са том војском поћи на Голубац.{S} Та војска ће се лако |
| брине.</p> <p>Тако дигну се на ноге, и са то мало војске крену се даље да се споје са осталима |
| се са тим опет на мање части подели, и са тим се Турцима посао покорења Србије олакша. </p> <p |
| ка ће војска на Голубац ићи са тобом, и са свеколиким благом, па вам све на част.</p> <p>— Прис |
| е цар-Лазара ћер Милеву за жену узео, и са тим и Србију к себи привукао тако да су му постали в |
| рат-Хафиз, који се с царевима дружио, и са песмама исток напунио.{S} Хасан је био Марков побрат |
| овати.{S} Дај, краљу, твоју војску да и са њом деспот располаже, а ти само гледај како се бијем |
| <p>Харалампије то изрече, па се диже и са Пајсијем иде у посету кнежевић’ма.</p> <p>Кула прост |
| ању живот изгубио се. </p> <p>Тако је и са Јаблановићем.</p> <p>Харалампију морали су за коц ве |
| м се семе утре, тако ће се исто после и са Бранковићима.</p> <pb n="338" /> <p>Они су доиста по |
| грозницу не добије.</p> <p>Састану се и са Хасаном.{S} Он је побратим Бранковића.{S} Не једанпу |
| , онда је у непријатељству са Мађаром и са целим „хришћанским“ светом.{S} Па окром тога, каквог |
| весело певало, све је то Радојко знао и са својим красним, но кадикад раскалашним пјесмама успа |
| ио побједио; сад му је већ лакше било и са спољашњим.{S} Па гле сад жалости!{S} Ко ће на његово |
| и да покуша срећу.{S} Тако ћеду исто и са Гргура синовима чинити.{S} Па шта ће онда бити, брат |
| S} Штавише, ја сам дао заклетву да ћу и са његовом децом у миру и пријатељству живити.{S} Код м |
| оваћу, утаманићу га.{S} Ето виђе шта би са Харалампијом.{S} Био је мој човјек, ошљепио је кнеже |
| са својом војском јошт не има, Турци би са шаком људи све освојили.{S} Но мог оца војска сваки |
| ег’ на прилике бојног поља.{S} И Вук би са својима изгинуо, а није било нужно да сви на Косову |
| ом вукло.{S} Имам блага доста, могао би са мојом породицом, чељадима живљет и на страни.{S} У Т |
| са војском да Турчину помогну.{S} Срби са својим поглаварима, Стеваном и Ђурђем, иду у Азију, |
| } Ђурађ једнако наваљује да се сад Срби са Грцима и Власима сајузе па на несложне Турке ударе.< |
| чкати и робље одвлачити.{S} Ако су Срби са Турцима, покрај Смедерева не може се ни Београд у ма |
| околу задржао.{S} Војска му се састави са оном од Видина што је дошла, и сад са свију страна ј |
| и и цвећем кити онда када му се другови са Турцима бију.</p> <p>Ове су речи Светислава нешто по |
| ија, — ал’ ’де је турска војска, топови са Ласловара једнако грувају, ал’ како престану сљеди н |
| <p>Тек што то Јеремија изрече, а топови са Ласловара загрме, задими се над Дунавом.</p> <p>Розг |
| вама један господари, а оно пашћете сви са својима у чељуст душманину.{S} За мене је доцне каја |
| ада.</p> <p>— Но ако се Јеремија нагоди са Ђурђем, прими благо па готов посао, а теби пошље нал |
| у, која је изван града лежала и у свези са неком красном шумицом била.{S} Овде, у старије доба, |
| их остављао.{S} Данас си на доброј нози са Турцима, а Мађари од тебе зазиру; сутра опет можеш и |
| жаћеду се и они, Угри су на доброј нози са римпапом, а овај код лацманства много важи.</p> <pb |
| олике силе сам?</p> <p>— Нека се сајузи са Мађарима.</p> <p>Русна се почне мислити.{S} Тај план |
| p>Но дивни синци вредних родитеља, који са честита рада живе, воледу се о’де закопати, негли пр |
| лашило видела.{S} Који са смјехом, који са уверењем о плашилу, ђипи па запита, где га је видела |
| <p>Ферхад устаде и довикне чаушу, који са сејмени Харалампија до његовог чадора допрати.</p> < |
| трчи да је неко плашило видела.{S} Који са смјехом, који са уверењем о плашилу, ђипи па запита, |
| рђа бацивши.</p> <p>— Мој отац не стоји са војском као непријатељ, него као спаситељ.{S} То ист |
| хтео, па ма тко то био.{S} Не будемо ли са Угрима сретни, покажу л’ се Турци од нас јачи, онда |
| .</p> <p>На Марка је особито зидао, али са Марком није му било тако ласно као са осталима на кр |
| братијама.{S} Па и млађи су учествовали са Теофаном код бољег залогаја, а нису они ни онако пра |
| но је које морате бирати, ил’ би морали са Угарском, ил’ против Угарске.{S} Ако уговор са Жигму |
| ма мене [не]пријатељски показивати, или са мном као добре комшије живети?</p> <p>— Славни и вел |
| и Ђурађ са својима.</p> <p>Сви су Србљи са Мусом држали, а Грци са Мусулманом.{S} Вук почне там |
| <p>— Сад ако нам се цар по божијој вољи са победом врати, гледаћемо да отсад у свако доба и у с |
| е се кренут’</l> <l> Јоште данас а и ми са њоме.</l> <l>Цар ће цјелу управљати војску,</l> <l>А |
| о да нам је за руком испало, лако би ми са калуђером. </p> <p>— Можда нас је Харалампије издао, |
| То бјеше један беј, миралај, извади ми са голи прса крст <pb n="540" /> распећа Спаситељева, п |
| оде.</p> <p>Млада два кнеза остану сами са својом тугом и својим јадиковањем, као два славуја к |
| е живљег, па харем, не би’ се мјењао ни са цар-Лазарем.</p> <p>— А није ти жао завичаја, дворе |
| све наредио, опет се светује у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.</p> <p>У дворани се сас |
| еремију.</p> <p>Јеремија седи у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Светују се.</p> <p>Ј |
| ости, какав ли глас бити.</p> <p>Страни са својом војеном свитом ујездивше, сићу с коња, и упут |
| {S} Тако сте и ви.{S} И ви сте створени са судбом матице.{S} У једном роју више вас скупа опста |
| — Ђурађ и Војновић у шестнаестој години са старијим јунацима су се мерили.{S} А што се тиче леб |
| </p> <p>Јеремија пита Ђурђа што да чини са кнежевић’ма.</p> <p>То питање Ђурђу велику бригу зад |
| гао смакнути дати!{S} А гле он шта чини са мном?{S} Та да морам Турчину служити, опет се освети |
| , коњаници не могу им приступити, а они са још веће висине халакну напред, бацају међ њи’ кудељ |
| да не имају мозга, па су гори него они са запаљеним мозгом.{S} Но и тима је опет бог дао нешто |
| Харалампије канда је само хтео да збуни са предајом новца, ал’ Ферхад-паша не да се збунити.</p |
| <p>— Мађари су страдали, јер нису вични са Турцима војевати, као ми, војска им је које млада ко |
| ац!{S} За Мачву се тукли српски владари са Мађарима, колико се ту пролило српске крви.{S} Па Бе |
| вао је Турке и њихову бојазан да Мађари са Србима не ојачају, и ако се град што пре не преда, м |
| во Брдо а Голубац падне, онда ће Мађари са Ђурђем одмах на Крушевац поћи, а Турци мораћеду се п |
| се свуд добар глас, и кад су се хусари са азапима крвили, није избегао, штавише, био је у цркв |
| себи доламу, јер је био са своји хусари са двора Стевана дичан.{S} Већ се жалост у сузе пролива |
| е бојим од лацманства.{S} Угри су добри са римпапом, а римпапа једнако шиље у Босну фратре, да |
| чен, па од јачега мира тражи — одговори са гласом незадовољства Марко.</p> <p>Када се мало пона |
| Високи Дечани, древни манастире, ти си са твојим зидинама сведок велике славе и великих грехов |
| им губитком задобити; но одсад ће имати са Србима по горштачким предјелима посла, где млоштво к |
| Зато није се хтео с пута ни поздравити са Јеремијом, јер би га овај одмах под закриље своје уз |
| удимград и Тамишвар не могу се сравнити са јаким Смедеревом.{S} Мађари шиљу уводе, да проуче сн |
| чио.</p> <p>Светислав шетао се по башти са Милевом и пустио се у њежан разговор.{S} Отац Леонти |
| екосмо, турска ће војска на Голубац ићи са тобом, и са свеколиким благом, па вам све на част.</ |
| војвода Драгаш од Прокупља имао је доћи са својом породицом.</p> <milestone unit="subSection" / |
| ити Баоша, који је такођер обрекао доћи са зетском неком господом — рече Русна.</p> <p>Заповест |
| војом породицом.{S} Долазе му посланици са свију страна, честитају му деспотство, и траже прија |
| лак гуњац, прслук отворен, лаки опанци са танким, преко чарапа унакрст обвијеним каишом.{S} Др |
| <p>Сви су Србљи са Мусом држали, а Грци са Мусулманом.{S} Вук почне тамо-амо шеврдати.{S} Мусул |
| ред спремити, време је кратко, а Турци са свију страна кипте, све нови и нови на видик излазе, |
| урђу не могаше из главе изићи шта Турци са таковом женидбом намеравају.{S} Неће ли сад Турци св |
| био у српској војсци, и некако ме Турци са неколико других ухватили.{S} Одведу нас у Кроју; онд |
| ве неслоге, јер тек тако би могли Турци са својим млоштвом побједити.{S} Но опет се уздам у бог |
| дар да је човек мудар.{S} Када су Турци са Арнаутима на Нови Пазар ударили, и ја сам био у српс |
| мске хурије изгледају, па му крваве очи са умиљним <pb n="320" /> својим погледом разблажавати |
| лаћа.</p> <p>Народ је видио да великаши са Турцима млого шурују, и да добра бити неће.{S} Док с |
| могне један град отимати, а он, дошавши са својом војском к опседнутим грађан’ма пређе, и Турци |
| сти спасу води.</p> <p>Јерина све сврши са Нићифором, и врати се деспоту.</p> <p>— Ја сврши’ св |
| /p> <p>— О с драге воље, оче, заповедај са мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — |
| пасили све, а да се тако упустили у бој са тројно већом, а још одмореном турском коњицом?{S} Не |
| дакле, шта се у Крушевцу ради.{S} Новак са осталим војводама купи војску, ал’ слабо му иде за р |
| ије су се са другим забављали.{S} Новак са његовим војничким разговорима и гордим држањем није |
| учини; млађи, пак, приметише куд Новак са својом речи циља, удале се после обичног поклона од |
| љ; ко би нас бранио?{S} Зар стари Новак са својим старим друговима?{S} Или зар млади Светислав |
| едаш Голубац.</p> <p>— А ђе је мој улак са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је Харалампије — ре |
| оцен накит висио, на глави низак калпак са перјаницом.</p> <p>Деспот је био великог стаса, зато |
| о мантије долама, на глави самур-калпак са челенком.{S} Изглед му није делијски, ал’ очи му док |
| руву.{S} На глави им црни самур-калпак са црном челенком, бедра обвијена појасом, црном дибом, |
| тан оклоп, на глави му црн самур-калпак са белом челенком, на које ручици којом се са челенком |
| на и сплетена, на глави му самур-калпак са белом челенком, о врату виси му широк златан ланац, |
| и ми искрено, деспоте, хоћеш ли ти увек са мном у миру и сајузу живити или не?{S} Ако те жеља к |
| воље умешани су:{S} Стеван деспот, Вук са најмлађим братом Лазарем, и Ђурађ са својима.</p> <p |
| нађу.{S} Сви тог мненија буду да се Вук са Турцима у погодбу пусти.</p> <p>Вук, видевши како му |
| репствовати.</p> <p>Малодушан победитељ са ухваћеним Бајазитом, победитељем Мађара, худо је пос |
| реко тридесет була.{S} Ту се ја упознам са адумцима, међу којима један је сасвим био таков као |
| жим земље да се од ње ’раним.{S} Ја сам са оним што имам у Прилипу задовољан; но ја желим да ка |
| љив, бољитка свог ради да не умакне сам са кнежевићима куде, и његова реч је била опомена на Је |
| ставити.{S} Последње недеље отпојао сам са једним гласом вечерње, а у понедељник није ме већ би |
| манастиру.{S} За знак спомена однео сам са собом и игуманову једну ћелепушку, но за овај грех п |
| нде ћу ударити на Солун, да се састанем са грчким кнежевима и војводама, да позовем војводе да |
| , ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са Вукоглијом уреди.</p> <p>— Ја сам чело челом, лице л |
| S} Ако држим с Маџарима, зло, ако држим са Турцима, зло.{S} А једно од то двоје мора се бирати. |
| мач.{S} Ти, који си под једним шатором са Краљевићем поред пријатељске чаше, мораш искреног ср |
| је бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу не дирају, он |
| еће Дунавом, већ сувим, баци се на друм са својом свитом, пут ће му бити до Једрена дугачак, ал |
| Код Никопоља десила се битка.{S} Стеван са одабраним српским војницима последњи удар Мађарима з |
| се држао уз Стевана.{S} Када се Стеван са Ђурђом измирио, војевао је са Ђурђом против Турака.{ |
| ову, бој код Ангоре, како Високи Стеван са своји дивни оклопници на Тамерланове Татаре јуриша.{ |
| ни гости.</p> <p>Дошао је деспот Стеван са Ђурђем, који се поред деспота опет са Турцима помири |
| {S} Уговор је учинио јошт деспот Стеван са Жигмундом, и ти си тај уговор морао одржати, а султа |
| ожни, и зарате се.</p> <p>Деспот Стеван са својим братом Вуком и Ђурђем после ангорске битке до |
| урају се, и то наблизо.</p> <p>Тамерлан са татарским војводама пије, части се, па Бајазиту хлеб |
| што он да влада са Зетом, као и Алтоман са Босном; не би ли боље било да уместо толиких господа |
| ађарска војска распрштена, ђе је игуман са благом.</p> <p>— Ту до трапезарије на гомили, и чека |
| комит Циљски старију ћер, кад се султан са деспотом наједнако сроди, тим ће свим запушити уста. |
| сва заира се вуче.</p> <p>И сам султан са свитом је у преправности.</p> <p>Вече је, војска се |
| .{S} Та видим већ ионако да ће се Србин са Турчином сродити, а земља ће Турчину у мираз припаст |
| >Милевино са цвећем забављање и Миличин са Русном разговор прекинут беше доласком нових гостију |
| на углед, и најлепше изберу, јер Турчин са лепом невом проводи ћеф.{S} И сиве соколове, увеџбан |
| војводама наједнако не дели, ’де је он са ослепљеним и чувањем кнежевића најизврсније дело врш |
| а Турчина важнији, онда ми је лак рачун са Стеваном.{S} Мој поздрав Русни.</p> <p>Харалампије о |
| дворану ’де се Јеремија негда световао са Јаблановићем и Харалампијем о предаји Голупца. <pb n |
| скврнио, имам доста блага, да би’ могао са мојима безбрижно живити, у Будиму, Млеткама, или у Ц |
| поред доброг правца и мало среће могао са пола света завладати, а поред хрђавог правца и несре |
| н себе од радости, рукује се с њиме као са рођеним братом.</p> <p>— Све што сам у мом опасном с |
| са Србима није тако ласно војевати као са Грцима, јер је српски народ прежесток, и, у очајном |
| и са Марком није му било тако ласно као са осталима на крај изићи.{S} Марку се могло рећи да тр |
| ад <pb n="232" /> са својом силом тукао са Турцима на равници као што је поље Косово, јер Турци |
| као трава, знаш краљу, да си посла имао са властелом која те сва не љуби, јер вељаше да много т |
| покрај тога из потаје увек се договарао са деспотом, ма овај ’де био.</p> <p>Ту је било верни’ |
| о.</p> <p>Деспот исприча како је прошао са Јеремијом, како га није пустио у град, а ни Жигмунду |
| сад да диванимо о томе, како си прошао са Вукоглијом, и шта ћемо даље.</p> <p>Седну, диване.</ |
| преставићеду им се прилике, где се ђаво са јунаком, издајство са поштењем бори, и како ће ђаво |
| , па да ће се тако и Србин и Грк наново са славом подићи.{S} Жигмунд рад се Турчину осветити, и |
| ак ни бриге му није, кадар је лукавство са лица збрисати.</p> <p>— Хоћу, но морам мантију и кам |
| {S} Књиге кажу, да је царичино сродство са Урошем врло далеко, па још к тому и сумњиво; па женс |
| лике, где се ђаво са јунаком, издајство са поштењем бори, и како ће ђаво да побједи, јунаштва в |
| врати се у Србију, заведе пријатељство са великим господарем Мирчетом, и узме у руке кормило с |
| запрећује Турчину љубав и пријатељство са оним христијаном, који оно чини што је Алаху повољно |
| е то ни најмање.{S} Премда је већ много са Турци шуровао, опет се клонио новог и тешњег с њима |
| ико хоћеш.</p> <p>Сваки је калуђер хтео са Леонтијем одлазити.{S} Отац Леонтије поведе једно де |
| ски вођ чува на себи доламу, јер је био са своји хусари са двора Стевана дичан.{S} Већ се жалос |
| и док се скупише да вијају, већ је био са својом свитом међу кланцима ’де га достићи нису могл |
| велможе увесељава.{S} Петошко није био са тржишта у звекетуши шаренкапи доведен лудак, већ син |
| <p>— Ја сам чело челом, лице лицем био са деспотом, знаћу рећи султану не само што је говорио, |
| лат у свему.{S} Јеремија је добро живио са игуманом манастира Радосавом, и требало је да добро |
| има као неки праотац седео, и ако се ко са Петошком ил’ са другим којим кошкати почео, његова ј |
| ија и у турској и у влашкој ордији; ако са Мађарима, и код Мађара има их доста.{S} Осим тога де |
| репи?{S} Шта ће папа на то рећи?{S} Ако са Турцима држи, онда је у непријатељству са Мађаром и |
| беник куповине Голупца.</p> <p>— А како са Јаблановићем.</p> <p>— Тај је ипак кнежевиће предао |
| — Један мора у граду остати, чујеш како са Ласловара грувају, није до чекања, већ иди ти сам и |
| Кажу да због Бранковића који се једнако са Обилићем кошка, ... па јој је, кажу, страх јошт кака |
| и губитак био за српски народ што Марко са остали претенденти није противу Турака на Косову вој |
| од племена Немањиног.{S} Краљевић Марко са својом браћом нема право насљедија, јер Вукашин, кој |
| ве српски соколови, па и Краљевић Марко са својом браћом, као лав рањен, чека, да са последњим |
| примио.{S} Осим тога, био му је Петошко са својих лакрдија познат.</p> <p>Новак, да би мало заб |
| </p> <p>Милица је увидила да ће Петошко са својим искреним будалаштинама још и тако што рећи шт |
| биво начело свештенства није се слагало са ратоборним духом војника, па зато војник радо се сме |
| прави брат Хафисов; љубав и вино] мало са вишег је гледао него обични смртни.{S} Љубав је њего |
| нта доћи, а камо ли калуђер — рече мало са незадовољством Јула.</p> <p>— Та мани се ти тога, им |
| а насљедија.{S} Насљедије је то пропало са оним буздованом који је младог цара Уроша убио.{S} З |
| и’ ти, војводо Јеремија, шта је то било са тим кнежевић’ма, да су ослепљени — запита Ферхад-паш |
| игмундом склопљен погазимо, онда морамо са Турцима ићи против Угарске, онда морали би Србију ши |
| ј соби где се обично гости примају само са Русном седила је, остале млађе дворјанке и дворјани |
| да Милеву дарива.</p> <p>Он жели насамо са Милицом нешто важно говорити.</p> <p>Милица једва до |
| p>— Реци на то, Ферхад-пашо, ти си тамо са Исак-пашом мир склапљао’ ал’ јошт не склопио.</p> <p |
| о — рече Исак-паша.</p> <p>— А шта ћемо са Новим Брдом? — запита султан.</p> <p>— Засад опсаду |
| до оклевања, ја мислим одмах да ступимо са Турцима у погодбу.</p> <p>— Друго нам није чинити, Ђ |
| аво да одржимо.{S} Турчин се осилио, но са туђом снагом.{S} Наши племићи који су у суседству Ту |
| ка ће се лако спустити Моравом, заједно са заиром — рече Јакуб-паша.</p> <p>— А тко да предводи |
| упи, па се у добро доба вратио, заједно са Новаком.{S} Новак, кад чује од патријарха шта царица |
| о пушћам слободну вашу кнегињу, заједно са њеним братом.</p> <p>После ови речи дозове Бајазита |
| ерине политике постала.</p> <p>Милевино са цвећем забављање и Миличин са Русном разговор прекин |
| S} Русна вели, да и ти треба да потајно са Турцима држиш, донде, док ствар сасвим не дозре; пос |
| од Турчина, ако му жељу одрече; а лепо са ћерком може себи господство осигурати.{S} Па и кћери |
| од такових збивало.{S} У свету је добро са злим помешано.{S} Ко је томе крив?{S} Није ни калуђе |
| ивот у ту сврху жртвовати.</p> <p>На то са престола сиће и рукује се са деспотом.</p> <p>Деспот |
| ћеш зато опет бити човек, па ћеш ти то са мени учињеном каквом услугом поправити — рече калуђе |
| своју будалаштину са сваким, а особито са оцем Харалампијем проводио, и свашта је смешно казив |
| љем Мађара, худо је поступао; тако исто са Милевом и Гргуром.</p> <p>Радостан жагор у целом ста |
| н, види му се из очију.{S} Па све нешто са куваркама и служавкама шурује.</p> <p>— Све је нешто |
| ен конак имао.{S} Новак је јошт понешто са патријархом насамо говорио, па се и он удаљи да почи |
| ем на једном су конаку били.{S} Стражар са куле већ је два сата викао, и све осим служитеља пре |
| се маћи, снажне руке их држе.{S} Врачар са усијаним гвожђем очи им испалио. 1</p> <p>Што се хте |
| ам о’ђе више пута још као прост калуђер са мојим архимандритом, ту су биле војводе и српска гос |
| а највећа свуда завлада.</p> <p>Калуђер са Митром помало је к своме конаку ишао и искушавао је |
| завијати, па сад нек се изјадикује, јер са јадиковањем, са сузама, млого ће се и жалост умалити |
| а да извиди како стоје онде ствари, јер са Јеремијом није чист посао и сам деспот Стеван тешко |
| са Жигмундом, и повуци га одмах на мир са <pb n="498" /> Турцима, што би ионако могао сам прот |
| и рањен лис љуто уједа.{S} Боље је мир са ђауром, него рат са губитком.{S} Да сад деспота напа |
| а коцки.</p> <p>Деспот стиже у манастир са Облачина-Радом.{S} Хтеде сам ићи, Раде му не даде, х |
| сом дивним прослави, него ли архипастир са распуђеним овцима.</p> <p>Леонтије у озбиљним мислим |
| би било већ сад побринути се за договор са Турцима, да се не задоцнимо — рече Харалампије, који |
| према деспоту, пусти се у тајни договор са Ђурђем и Турцима, и када се цео план дозна, а он у Т |
| " /> <p>— Лане је деспот склопио уговор са Угрима.{S} Даваћеду велику помоћ против Турака.{S} А |
| ском, ил’ против Угарске.{S} Ако уговор са Жигмундом склопљен погазимо, онда морамо са Турцима |
| ела.{S} Радојко је кадикад весели жагор са својом тамбурицом прекидао.{S} Што се у богатом Помо |
| у чистој води; а игуман и братија купус са сланином, шунке и печење.{S} Већ ми се језик и уста |
| еда.{S} Боље је мир са ђауром, него рат са губитком.{S} Да сад деспота нападнемо, узрујали би с |
| <p>У Вишеграду наскоро држао је савјет са својим сином Ђурђем и млогим великашима.{S} Сви важн |
| огу Вукоглију тако оставити, па да опет са Жигмундом шурује.</p> <p>— Једно се мора чинити.</p> |
| н са Ђурђем, који се поред деспота опет са Турцима помирио, с њима дођу војвода Војновић и Змај |
| тек што се једно стовари, друго се опет са Дунава и Мораве доноси.</p> <p>Игуман Радосав побуђу |
| </p> <pb n="336" /> <p>Док се је деспот са новим устројењем у својој земљи бавио, и не мислећи |
| слике.</p> <p>Ту сад сјетује се деспот са војводама Радославом, Облачина-Радом, Војихном и Бог |
| ему напредовао.</p> <p>Но док се деспот са својим народом бави, да видимо шта се стаде са Милев |
| ено докле је нас.</p> <p>Тако се деспот са војводом разговара, и већ почиње свићати.</p> <p>Дот |
| сти, нит’ је до оклевања.</p> <p>Деспот са четир војводе заседне у другој дворани, у којој су н |
| чи показују му бољу душе.</p> <p>Деспот са Облачином отпутова, а Јерина остаде да чами, док се |
| тресуца, ту су већ гости.</p> <p>Деспот са својом свитом чека пред двораном.{S} На њему је дола |
| рајао, дигну се и разиђу.</p> <p>Деспот са краљем и војводама повуче се у дворану, ’де су слике |
| створити дивни вртови.{S} Кад дође гост са истока ил’ запада, деспот постидети се неће.</p> <p> |
| , на народу су силни намети, а опасност са свих страна грози.</p> <p>Леонтије баш је дошао на д |
| е се опет разговор онакав, као први пут са Ђурђем.{S} Марку се допадне Стеван тако исто као и Ђ |
| српска.{S} Но Турци навале и трећи пут са новим силама на уморене Србе, који се без престанка |
| е у преправност довела, само да се јошт са Ђурђем бољма договори, првом приликом прогласити Ђур |
| сам Завиша види да одољети не може, већ са својих неколико јунака, дивних Пољака, грухне међ ха |
| ма најзнаменитији је био Марко Краљевић са својом браћом.</p> <p>Каогод у садање доба што их им |
| <p>Властелин Прибац, војвода Јаблановић са својом пратњом показаше се пред собама Харалампија к |
| p> <p>Једну ноћ дођу Облачић и Војновић са неколико коњаника под Гургусовац, те ослободе Ђурђа. |
| ткивали о случившој се битки.{S} Обилић са својим друговима и девет Југовића, нису им могли из |
| доникле, донде док се побрину за помоћ са друге стране.</p> <p>Дотерују марву, живад у град, ’ |
| орским другарицама а и самом Светиславу са плачем исповедила.{S} Виђео сам га да је љутит <pb n |
| бац припремили, пуне су шајке на Дунаву са убојним спремама за Голубац — одговори Лошонци.</p> |
| да се можда већ српска војска на Косову са Турцима бори, приличније су гусле од тамбурице.{S} О |
| , <pb n="539" /> да оперем клету клетву са имена Вуковог.{S} Ивјер од кладе далеко не пада.{S} |
| , јер је већ онда своју јутрењу молитву са својим калуђер’ма свршио.</p> <p>— Како си спавао, с |
| Турцима држи, онда је у непријатељству са Мађаром и са целим „хришћанским“ светом.{S} Па окром |
| римиће деспотство Ђурађ, ал’ Ђурђа могу са Гргуровим синовима заплести.{S} Падне ли Ђурађ, осил |
| и страдали, опет су имали добру накнаду са Београдом, који је сад њихов.{S} Жигмунд се каје сад |
| — рекне калуђер, који је једнако браду са мантијом покривао да га не познаду.{S} Но баш због т |
| ш Голубац, па ако га задобију онда ћеду са Бранковићем на Крушевац.{S} Силна се је војака под Г |
| p> <p>Исак-паша и Ферхад-паша поћи ћеду са нешто војске у Крушевац, па онда после на Голубац.</ |
| аки дан крвили.</p> <p>— Кајицу војводу са његовим катанама треба послати до Голупца да извиди |
| а сохрану у Високим Дечанима, и ту буду са нашим знањем ослепљени — одговори Јеремија.</p> <p>— |
| ав окол и Шумадију, и прекинућеду свезу са Крушевцом.{S} Да покори сву Србију с Београдом, треб |
| ратиме, стој код горњег моста на опрезу са одабрани коњаници, да можеш одмах провалити их како |
| у мировали.{S} Потајно су били у сајузу са Ђурђем, и назначили му време кад би могао на Србију |
| довољан, бојећи се да га Турци у сајузу са Милицом доцније сасвим не истисну.{S} Почне, дакле, |
| делије коњ’ма трбу’ парају, коњи падају са коњаником, преко њих читави се преваљују.{S} И који |
| ој позива.{S} Демишћије се испрекрштају са мађарским сабљама, демишћије варнице одбацују, мађар |
| м барјаком војује.{S} Ако се Турци бију са Власима, то ћеш видети српски’ делија и у турској и |
| оћно поткрепимо, истераћемо ту поганију са хришћанске земље.</p> <p>— Турци зазиру, и баш зато |
| каши шурују са лацманима у Риму, тргују са вјером код римпапе, погађају се како да буду отпадни |
| во пада.{S} Цариградски великаши шурују са лацманима у Риму, тргују са вјером код римпапе, пога |
| > <p>Поседају.{S} Ферхад-паша на душеку са прекрштеним ногама.{S} Харалампије тако исто чини, д |
| еле Румелије освојити и победу косовску са великим војеним масама и грдним губитком задобити; н |
| у благонаклоност, који ти је стару бољу са разним одличијама изгладио.{S} Но од стране Бранкови |
| деспота, волео би ’де на отвореном пољу са Турци се тући, него код Дунава и опкопа Голупца, ал’ |
| се са деспот-Стеваном обвезао, и да му са још дванаест хиљада ујамчи баштину у Браничеву проти |
| властелин однијети у Херцеговину да му са мрка чела бриге разабирам.{S} Ово ја не хтједе, избј |
| зна да ће му лак санак доћи, који ће му са срца збрисати бољу дана.</p> </div> </div> </body> < |
| дворску, силно се ражали; он је у свему са патријархом држао.</p> <p>Отац Харалампије са највећ |
| одвећ властољубив, нити се могао у чему са Стеваном слагати.{S} Један другом је на путу стајао. |
| ротивустати.</p> <p>Милица се на страну са Јусуфом повуче, а Милеву остави да се међу тим благо |
| е.{S} Петошко је опет своју будалаштину са сваким, а особито са оцем Харалампијем проводио, и с |
| а је била обична, но Грман знао је у њу са својим гласом и гудалом улити нешто величествено.{S} |
| ="393" /> <p>Ту је краљ Жигмунд на коњу са својим војводама, својтом.{S} Из града излази Облачи |
| дните.</p> <p>— Дошли смо, да се о миру са султаном договарамо.</p> <p>— Камо срећа да не морат |
| сам виђео, да се ви сви [у] целом двору са Турци држите, увидео сам да је већ за Србију куцнуо |
| мора.{S} Чули су Турци да си у договору са Цељским комитом, да за Улрика даш твоју Катарину, ту |
| , кад је већ једаред Голубац по уговору са деспот Стеваном уступљен Жигмунду, да ту обвеза пове |
| своје гошће, кћери ил’ госпође које су са војводама дошле.{S} Ту се десила и госпођица Цецилиј |
| ли су им се неке младе левенте, који су са Светиславом дошли.{S} Светислава су престављали како |
| вшу, за Турке је боље било.{S} Турци су са ласкањем и надама ове Србе одржавали и чрез њи’ су н |
| а не би старијим до ушију дошло како су са калуђером поступали.</p> <p>Особито Јули је жао било |
| ису поштедили; и ситну красну дечицу су са собом вукли.{S} Врати ли се Турчин из рата а он поре |
| рци дубље у вашу земљу упадну, и понесу са собом осим млого девојака, млого тисућа ситне мушке |
| p>Почео је једну песму о Душановом рату са Грцима.{S} Пјесма је била обична, но Грман знао је у |
| лупала.{S} У Крушевцу нашао сам Милицу са њена два сина и једном кћери.{S} Било је онде стари’ |
| </head> <p>Знаће читатељ где смо Милицу са њеном породицом оставили.{S} Видимо, дакле, шта се у |
| } Отац Леонтије поведе једно десеторицу са собом.</p> <p>Сви ти калуђери ишли су на најопаснија |
| 20" /></p> <p>Србије.{S} Одлазим у Жичу са Јерином да се поклоним олтару Спаситељевом, да нас с |
| а да се покори.{S} Послаће свог бимбашу са књигом, ’де деспота Ферхад-паша на диван позива у ма |
| Тај налог Ферхад-паша прихвати, и одмах са великом свитом крене се пут манастира Богородице.{S} |
| ди ти сам и однеси кључе, па дођи одмах са Турцима док Мађари нису на јуриш град отели, па ће с |
| ма миш’це силне, испупчене, могао би их са чохе рисати.{S} Тако су негда дивови изгледали.{S} К |
| p>Царица са својом породицом; патријарх са калуђери и Новаком; Русна са Ђурђем били су заједно. |
| Ноћ је већ дубока настала.{S} Патријарх са своји калуђери, очитавши благодарителну молитву, са |
| па онда све добро иде — рекне патријарх са неким достојанством.</p> <p>— Треба гледати на то да |
| >— Какви гости?</p> <p>— Војвода Прибац са више њи’.</p> <p>— Јеремија Прибац, властелин... баш |
| не би ли боље било, кад би се твој отац са царицом тако помирио да земљу међу собом на две стра |
| >Гости су ступили к Милици, која се баш са својом децом, осим Стевана, разговарала.</p> <p>Мара |
| повукао, премда су ме моји душмани баш са српским оружаним народом гонили.{S} Штавише, жао ми |
| > <l>И одруби Татарину главу</l> <l>Баш са самом душманина сабљом.</l> <l>Кад то виде војске об |
| к што дворјанин изиђе, а војвода Драгаш са Вуком већ дође.</p> <p>Драгаш је био један од стариј |
| ворјанин и јави да је ту војвода Драгаш са младим Вуком.{S} Царица му да поручити да ји одма’ ж |
| ови.{S} Свети патријарх, Новак и Драгаш са царицом, мојом матером, нека привремено управљају.</ |
| лику треба употребити.{S} Ако се свежеш са Циљским комитом, ту је и Жигмунд, а то Турцима не ид |
| е земан да се, ако бог да, опет покрвиш са Турцима, па макар у друштву Маџара, да ти ја у крвав |
| пут Српкиња!</p> <p>Костреш војвода још са некима, Милевине друге и домаћи, славили су Милевино |
| ком, који је у лекарији био вешт, и још са поуздана јача два човека Харалампији, ком се налаже, |
| повратити морала, јер док је деспот још са читавом војском ту, а не зна се колика је, и Београд |
| l> <l>Ал’ Грци им насусрет изиђу</l> <l>Са Турцима и Татари љути.</l> <l>Обе војске ударише с’ |
| "SRP18590_C2.27"> <head>XXVII</head> <p>Са Ласловара велики топ да знак, а војска већ је у бојн |
| је тражила нову згоду за Ђурђа.</p> <p>Са Ђурђем није могла ништа почињати, но знала је наћи д |
| се туђин у унутрашња дела меша.</p> <p>Са овим реч’ма је патријарх као неки дуг срцу исплатио. |
| оји се јаче за свој род жртвује.</p> <p>Са овим реч’ма Марко, стиснув Ђурђа за руку, свој озбиљ |
| о удове му по капијама повешати.</p> <p>Са свију страна се Голубац подседа, опасује.</p> </div> |
| не може лепше што на свету бити.</p> <p>Са свију страна улива ти се у уши, у срце нека божестве |
| може, нек нам бог буде у помоћи.</p> <p>Са тим се заврши разговор.</p> <p>Деспот је задовољан ш |
| показаћу да сам за сабљу рођен.</p> <p>Са овим реч’ма циљао је Светислав на оца Харалампију, к |
| елио ба Стеваном, а овај опет морао се [са] својим братом Вуком делити.{S} Не би ли се хтели де |
| орчења и љуборевњиве страсти, борио се [са] његовим чуствима као буром усколебано море, проклињ |
| јер што би Јеремија био кадар изредити [са] Голупцом, може и сам изредити.</p> <p>Тешка им лака |
| Стаде звека силнога оружја.</l> <l>Звук сабаља надалеко с’ чује.</l> <l>Земља тутњи под силни ј |
| уздржати да га погледом не пресјече, но сабере се.</p> <p>— Ти си наш, такве ми потребујемо.{S} |
| и постане султаном свију Турака.</p> <p>Сабере силну војску да коначно покори Србе.{S} Деспот и |
| рцеговачке властеле.{S} Моја је жеља да саберем српски народ, да не буде поцепан као што је био |
| <p>Мађари одустану од јуриша да се мало саберу, и поткрепе, па ћеду опет на јуриш.{S} Ово је би |
| дар то изредити, да српски народ уједно сабије, том би се и сам поклонио, ал’ тога у толикој вл |
| ија је саката.{S} Сво господство Јерине сабијено је међ зидине Стеванових дворана.{S} Све је ту |
| г владара, да се све силе у једну снагу сабију.{S} После толиких бура, деспот је сматрао Ђурђа |
| ту право нема места.</p> <p>— Тако је, сабља дели правду — дода Јаблановић.</p> <p>— Сад сам н |
| апију, обрне хитро коња, <pb n="421" /> сабља му већ у руци, стане и замаја у знак да се деспот |
| у те и одсада као и досад, ја сам твоја сабља, покажи пут куд да удара — рече поуздано војвода |
| ао, у сто бојева блистала му се јуначка сабља, прешао је тамнице, но не паде му тако тешко као |
| бедрици златна, драгим камењем искићена сабља.</p> <p>Деспот понуди га у чадор, завесу спусти, |
| над столом испупчила, рекао би, та прса сабља не може просећи.{S} Проседи брци пали му на рамен |
| нао? — примети Харалампије.</p> <p>— Ђе сабља влада, ту право нема места.</p> <p>— Тако је, саб |
| је твоја мишца силовита</l> <l>Ђе т’ је сабља вазда сјевајућа...?</l> <l>Прође слава, а пјевцим |
| Љут Татарин сабљу повадио,</l> <l>Но ни сабља њему не помаже.</l> <l>Јер је бржа Новакова рука, |
| , аманет.</p> <p>— Аманет благо, аманет сабља, једногласно громкну.</p> <pb n="493" /> <p>— Дес |
| аци га заклањају с бока и с леђи својим сабљама и буздован’ма, а Завиша као рањен лав, гордо кр |
| Демишћије се испрекрштају са мађарским сабљама, демишћије варнице одбацују, мађаруше се крезуб |
| Ту виси на једној страни разно оружје, сабље српских краљева, царева и јунака.</p> <p>У црној |
| јдане, узима са побијени’ делија благо, сабље димишћије, све украсе, но све је мало, много је р |
| вази.{S} Јошт и то дода да се војводама сабље одузму.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба из |
| ије и Радосав.</p> <p>Кад им је бимбаша сабље отпасати дао, Јеремија горко уздану, Јаблановић г |
| решетана.{S} Многи су живот изгубили од сабље турске, многи су у валима Дунава смрт нашли.{S} Д |
| важи него сто поклона.{S} Ако ти је две сабље млого, поклони је другом.</p> <p>— Отпасан и једа |
| — Ево ти, Раде, у знак побратимства ове сабље.{S} Та је поштено свуд махала, и не једно хришћан |
| од.</p> <p>— Примам је, а ево теби моје сабље, ал’ аманет ти, да исту у српску крв не умочиш.</ |
| не громко Облачина, ухвати се за балчак сабље, крваве, обилићке очи баца на Ферхад-пашу.</p> <p |
| лампију, који је као син војводе, место сабље изабрао камилавку.</p> <p>— Свака струка, синови |
| и драго.</p> <p>— А ти, Облачино Раде, сабљо моја од мегдана, управи сабљу куд ти показујем, п |
| сунце од истока, које никад не заходи, сабљо Пророкова, премудрости божја, неизмерне милости, |
| рин не да му времена,</l> <l>Но бије га сабљом без престанка.</l> <l>Пет већ рана Новак задобио |
| ину главу</l> <l>Баш са самом душманина сабљом.</l> <l>Кад то виде војске обадвије,</l> <l>Диви |
| обом деле, кад лепим речма деле се, кад сабљом, и дел деобе пошкропи се крвљу народа.{S} Мањи с |
| ао калуђер ком не да мантија да се пред сабљом поклони.</p> <p>Вино им срце и дух задело у спле |
| бија од себе ударце.</l> <l>Новак стаде сабљом бит’ душмана,</l> <l>Но челична татарска кошуља, |
| најљућим бојевима није задрктала кад је сабљом махала.</p> <p>Чин је звршен.</p> <p>Краљ се све |
| ; још се на истом лицу познају две боре сабљом нанешене.{S} Хаљине су му биле просте, но јако у |
| лаго, добио је неколико млазева по леђи сабљом пљоштимице.</p> <p>Но тек што се хусари од манас |
| Ово је војвода Змај-Облачић Раде, који сабљом и буздованом као оно исти Марко сече и бије.{S} |
| м поразит’ га хтједе;</l> <l>Одби Новак сабљом својом копље.</l> <l>Љут Татарин сабљу повадио,< |
| у к обали, а делије слепимично, десницу сабљом над очи, јурну у дивље збуњене, који се доле тис |
| да кад до тога дође, показаћу да сам за сабљу рођен.</p> <p>Са овим реч’ма циљао је Светислав н |
| прозборити.</p> <p>Ферхад-паша отпасује сабљу димишћију, и пружа је Облачини.</p> <p>— Ево ти, |
| ђерско руво, навлачи све делијско, паше сабљу, место мантије долама, на глави самур-калпак са ч |
| ино Раде, сабљо моја од мегдана, управи сабљу куд ти показујем, против Турака.</p> <p>— И ви, в |
| се за балчак фата.{S} Кајица левом држи сабљу по средини, а десном шестоперац буздован, и гледи |
| сабљом својом копље.</l> <l>Љут Татарин сабљу повадио,</l> <l>Но ни сабља њему не помаже.</l> < |
| морате сви покорити.{S} Алах нам је дао сабљу у руке, и изрекао је, освојите свијет, и покорите |
| ње твом оцу поклоњен.{S} Знаћеш да исту сабљу примити не могу, јер је иста свагда у преправност |
| разбијеним главама.{S} Па шта би на то сабор Мађарске, дијета рекла?{S} Кад бисмо опет за рат |
| ртом и Лајошом.{S} Колико треба код њи’ саборисања док се сврши, хоће л’ се дати војске и колик |
| и, баш парастос се у цркви опојао.{S} У саборној цркви служи Мелентије, са калуђери.{S} Црква д |
| >— Ал’ шта ће рећи народ, који га је на сабору у Сребрници јошт за живота Стевана за нашљедника |
| се смисао на њену беседу односио, хитро сабрав мисли, царици је говорила:</p> <p>— Истина, свет |
| 32" /> непоштовање части и имовине свог сабрата.{S} Буди увјерен, чесити деспоте, да ћу те у тв |
| , велики дух, и ако би се српска држава сабрати и снова утемељити могла, ту би тек Ђурађ био на |
| си могу руку пружити.{S} Тко ће све то сабрати а да будне једно тело једна душа.</p> <p>Ђурађ |
| ига.</p> <p>— Пре нег’ што зора заруди, сав пешкеш је ту.</p> <p>— Евала ти, ал’ боље подјели м |
| и плеснивац, цјео дан бројанице у руци, сав је већ жут исцјеђен као лимун од богомољства, а нит |
| ван јунак.{S} Канда је од стене исечен, сав састав орјашки, руке као од челика, црно мрко лице, |
| о Брдо, какав град.{S} Ту је богатство, сав предел канда је створен да људству земни рај препра |
| } Виде се и турски четокаици на Дунаву, сав Дунав је бродовима посут, а у исти мах бела застава |
| ије зачуђен, не верује својим очима.{S} Сав се запламти, никад ни у помисли да ће он као калуђе |
| оносито гледи на Дунаво, на Угарску.{S} Сав окол пун вредна радена народа, што је човеку за жив |
| и још само ту запети могу, а да не буде сав Дунав, дика српског бродовља, у турским рукама.{S} |
| комаде исекли да су видили.</p> <p>— И сав манастир би попалили и порушили до дна и темеља — р |
| Мачву.{S} Па Мађаре потпомаже римпапа и сав Запад, ђаурски шејкул — на Западу.{S} Ако их тако о |
| , а побојао се да Јеремија сам не прими сав откуп Голупца, а њему ништа да не остане.</p> <pb n |
| аке, јер кад се ви измирите, може пасти сав терет на мене, канда сам ја сам кнежевиће осљепио.< |
| оду нанео?</p> <p>И није ли већ сујетан сав његов труд, када су већ Турци мах преотели?</p> <p> |
| ишао је напред, за њим млади Јаблановић сав крвљу обојадисан; поред њега млади Војновић од жест |
| упомоћ, а деспотове војводе подићи ћеду сав окол и Шумадију, и прекинућеду свезу са Крушевцом.{ |
| и двори.{S} Кад са града гледиш како се Сава са Дунавом бори, а теби се срце стегне и мислиш та |
| ки се својима врати, то јест Леонтије и Сава у Хиландар, Гргур у Смедерево, а Милева у намастир |
| насликан је Спаситељ и светитељи, свети Сава, и храмотворни побожни српски краљеви.{S} А на сва |
| ва, Леонтије и Светислав, сада већ отац Сава, упуте се у своју отаџбину.</p> <p>Кад су кући дош |
| и Срби имали лавру или обитељ свога св. Саве, па су побожни српски калуђери онде као код куће б |
| већ смо се стисли између гора, Дунава и Саве.{S} Народ се почиње турчити.{S} Види пример од вел |
| еш, могу те једно јутро пренети пријеко Саве па у Будим, но гледај зидај града.</p> <p>— О’ђе н |
| и река остаде нам једва Морава са нешто Саве и Дунава.{S} Једва толика част је већ под Турчином |
| пунио га што си градове предао.{S} Даљи савез, тај је био на срећи ил’ несрећи зидан.{S} На сре |
| .{S} Ако на несрећи, онда несрећа и сам савез руши.{S} Српски народ нитко не може на несрећу об |
| за Краљевића Марка, па да се тим браком савез и мир између царске и Вукашинове породице закључи |
| грчки цар, па Дубровчани, желе с њиме у савез ступити.{S} И Мурат султан ишчекује да му се Ђура |
| ад Србија, морамо Угрима руку пружити у савез, само што је ствар прехитрена, није дозрела.{S} Ш |
| тан упао у твоје земље, да те одвуче од савеза мађарског.{S} Досад си био у шкрипу, међу двије |
| {S} Но кад се потпишем да се цијепам од савеза угарског, погазићу задану ријеч, која је потврди |
| а три стране сам себе убија.{S} Нека је савеза са Угрима, ал’ не дај да лацманство облада — реч |
| р деспот-Стеванов га веже; а ионако без савеза са Мађарима турској сили подлећи мора, па ће и н |
| над овом Србијом.{S} Сад прекини одмах савеза са Жигмундом, и повуци га одмах на мир са <pb n= |
| {S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу савезе правити против ма кога, са Мађарима против Турак |
| чву Угрима, да постајем и остајем њихов савезник против Турака.</p> <p>— Прошао си много свијет |
| у нису веровали.{S} Деспот је данас још савезник мађарски, сутра може бити турски, тако мисле М |
| род.</p> <p>— Деспот је себи задобио за савезника Угре.{S} Њихова судба је са српском скопчана. |
| оморје отме, и трговину утуче.{S} А без савезника ипак не мож’ се живјет’.</p> <p>— Ви који сте |
| ами собом не можемо успјети, морали смо савезника потражити.{S} Од Грка слабе помоћи, наслова д |
| Србија издавати имала, и то као својим савезним пријатељ’ма предати, а какви су пријатељи Турц |
| укао тако да су му постали вјерне слуте савезници, и пролијевали крв код Ангоре против Татара.{ |
| сад сигурности ради морамо нешто рукама савезничким предати.{S} Ил ми Турчина, ил’ Турчин нас м |
| у реду.{S} У деоби ћара су турске паше савесни, ту се нећеду варати.</p> <p>— Е сад да диваним |
| ари победили ил’ Турци, не зна куда ће, савест му је са свију страна оптерећена.</p> <p>Турци с |
| S} На срцу као да му велики камен лежи; савест му је јако оптерећена.{S} Он и Вук су свему том |
| >Марко кад чује да је султан Сулејманов савет већ примио, силно се разјари.{S} Хтео је турски с |
| а народом управља?</p> <p>Царица сазове савет.{S} Шта се има сад чинити, то је било најглавније |
| турски посалници.</p> <p>Деспот сазове савет.</p> <p>Он је свакога тихо преслушао.</p> <p>Једа |
| p> <pb n="312" /> <p>Предвече сазове се савет.</p> <p>Који су год важнији били, сви су овде уча |
| .</p> <p>Ђурађ је унапред знао да ће се савет Јеремијин примити и ступи с њим у погодбу.{S} Ђур |
| све буни, слуге тумарају.{S} Држаће се савет или се нови гости ишчекују.</p> <p>— Неће ли турс |
| а остави ју, закратко, докле се дворски савет искупи.</p> <p>Отац Леонтије, кад чује новост дво |
| идећи неизбежиму пропаст, овако закључи савет:</p> <p>— Видим да је народ између две ватре; ако |
| бити.{S} Но послушајте још последњи мој савет.{S} Ако се мир мало поткрепи, немојте се дати мир |
| } Садашњи мој положај друге, а не твоје савете изискује.{S} Толике беде и патње научиле су Ђурђ |
| лица, рекао би да је јунак, ал још више саветник.{S} На врату му златни ланац посут драгим каме |
| ’ војвода, што ли.</p> <p>— Ја сам први саветник Јеремије.</p> <p>— Но јеси л’ војвода, јеси л’ |
| Јеврем, патријарх пећки, Новак, старији саветник цара Лазара, Новаков син Светислав, са својима |
| Ти не дај, али ја хоћу јер сам земаљски саветник па на нашој души лежи отаџбину спасти.</p> <p> |
| е сносити није могао, и тако као царски саветник бавио се кад у царском двору, кад пак на свом |
| цар-Лазара и деспот-Стевана, а сад мој саветник и пријатељ.{S} Што рече, свјето је.{S} Властел |
| себе само патријарха и неколико стари’ саветника и војвода без војске имала.</p> <p>Вук је одм |
| ту он није од потребе, имам ја и добрих саветника, и добрих јунака, ал’ он онде више може за на |
| пца.</p> <p>Скупља своје војводе, мудре саветнике, светује се шта би сад чинити ваљало да се на |
| аном.{S} То су прве деспотове војводе и саветници.</p> <p>Реч се поведе о судбини Србије.{S} Пр |
| у јој врло млади.{S} Остареле војводе и саветници нису за власт.{S} Мог оца зна сваки да је за |
| ије и отац Леонтије бијаху одсад његови саветници.</p> <p>Па шта ће више отац Харалампије, кад |
| сти.{S} И то све неће да увиде Миличини саветници.{S} Ти их Краљевићу добро познајеш.</p> <p>— |
| а’ за цара но да му се даду одма’ добри саветници као привремено правитељство, који ће одма’ св |
| м гласом пред околостојећим војводама и саветницима рече му:</p> <p>— Ето ме при крају живота.{ |
| } После косовске битке одма’, неке паше саветовали су да се опет војска даље крене и Србију опу |
| оравио.{S} Међусобно су се посећивали и саветовали.{S} Но најважније ствари међу њима отправљао |
| ом у дубљину Србије упадне; други су му саветовали да се почека док јошт помоћ какова из Азије |
| њима забављају.</p> <p>Приликом једног саветовања, рекне султан деспоту:</p> <p>— Кажи ми искр |
| S} Патријарху се сузе низ очи пусте.{S} Саветовао је царици, да то не чини, молио ју је и прекл |
| у диван позове своје паше, и с њима се саветовао шта се сад има чинити.{S} Један му саветоваше |
| д и његови преци пред сваким предузећем саветовао се са претенденти да би му и ови што корисно |
| доброг цара, ал’ не једанпут сам му већ саветовао да пази, ал’ он се само насмеја.</p> <p>— Ако |
| бог да те крст победу одржи, треба цару саветовати да у случају његове смрти све у реду буде, и |
| овао шта се сад има чинити.{S} Један му саветоваше да не оклева, но да одма’ са свом силом у ду |
| чуо да је и отац Леонтије у деспотовом савету, одмах је знао колико је сати ударило.{S} Ту већ |
| пара, а да туђе баштине задобије.{S} У савету властеле нечастиви места имају, у земљи Душанови |
| то је било најглавније питање.</p> <p>У савету сваки је очи своје на патријарха бацио.{S} После |
| Леонтије са младим Стеваном једнако се саветује о том шта се има чинити.{S} И доиста, кад би с |
| ратом Вуком, шта да чини.</p> <p>Вук му саветује да га ухвати и на смрт осуди.</p> <p>Стеван ни |
| {S} Бојао се за себе и за народ.</p> <p>Саветује се са братом Вуком, шта да чини.</p> <p>Вук му |
| ј кући врате.</p> <p>Бајазит и Сулејман саветују се.{S} Они чекају гласове од Милице.{S} Са Вук |
| својим бистрим разумом, науком и чистом савешћу.</p> <p>Отац Леонтије и Пахомије одвећ су се по |
| прими листину, отвори, прочита, и опет савије.</p> <p>— Аферим, све је у реду.</p> <p>— Сад см |
| , и продере га, прође измеђ леве сисе и савијеног лакта, кругље силно, не рани, ал’ потресе Јер |
| ло.</p> <p>У Вишеграду наскоро држао је савјет са својим сином Ђурђем и млогим великашима.{S} С |
| Свјетли цару, ја сам Каралампогли, први савјетник на дивану код Јеремије војводе, господара од |
| ј предајем вам сву владу, радите по мом савјету а како вас бог учи.{S} Храбрите народ да не оча |
| казати, шта ради моја драга бјелопољка Савка, па и новаца... ил’ ћу му душу хрђаву истерати.{S |
| почетку, били бисмо ми већ давно Турке савладали и осветили би се због битке Вукашинове, код с |
| оговор.{S} Заклиње се живим богом и св. Савом, даје му тврду веру да му се ништ’ стати неће, да |
| рв тече.</p> <p>Мађарска војска прелази Саву, најпре коњаници, па пешадија, пун Дунав бродова, |
| м ногом у зенгију, стане другом на леђа сагнутом Бајазиту.{S} Татари од милине кликћу.{S} Из це |
| едеље.</p> <p>И деспот једва чека да се саграде двори, тешко је глави почивати ван свог дома.</ |
| да честита деспоту на Смедереву што га сагради, и доноси му глас, да су му катане жељне боја, |
| Солун бацали, прослављени преко морја, саградили су си мали дом, мало огњиште, да огреју, да з |
| ђе за вријеме док ти у Смедереву дворац саградим.{S} И то неће дуго трајати, имам блага, <pb n= |
| <head>XXXVI</head> <p>Ђорђе Кантакузен саградио је Смедерево тако, да се ласно узети не може.{ |
| лазити, и теби повјеравам Смедерево, да саградиш онако да нам на дику служи, а за спас <pb n="5 |
| у за откуп издајства?</p> <p>— Јесу л’, сад ћеш видити, хајд’те са мном ван у шетњу.</p> <p>Изи |
| ло кнеза Лазара, нисам могао због њега, сад опет не могу због твог оца и царице међу моје Србе |
| p>— Дакле сад с Маџарима против Турака, сад с Турцима против Маџара, јадна Србијо, што си дочек |
| ту био, све је у великој слави примала, сад пак њега не има па као удовица, изгубивши мужевљеву |
| од грчка, бугарска и српска слава била, сад је већ стециште Турака из далеке земље.{S} Цркве пр |
| Сва та област сад је у турским рукама, сад код деспота.{S} Кад је у турским рукама, има обитељ |
| ла је без тог блага срећна и задовољна, сад би већ без њега незадовољном и несрећном постала.{S |
| бити доцне.</p> <p>— Е, није до чекања, сад ћу коња обости, па с улаком к Богородици, па што бо |
| а, наиђе на то што Јеремија хоће, чита, сад једну сад другу обрву подигне, сад одобрава махањем |
| и.{S} Боже мој, да срећни има владаоца, сад као Бајазит; <pb n="298" /> силан, богат, без унутр |
| еликаши и војводе држали се сад једног, сад другог, како им се кад за боље свидело.{S} Поред Ст |
| у је већ одавна подозрителан био Ђурађ, сад је то подозрење душу Стевану мучити почело.{S} Боја |
| биле, те моје кћери, за какве краљеве, сад бисмо имали од две стране помоћи, а овако ништа, та |
| огодили?</p> <p>То је отац Харалампије, сад већ архимандрит, и чека да постане владика.{S} Њега |
| p>Ферхад-паша прослови.</p> <p>— Дакле, сад би било време да се у откупу Голупца подјелите.{S} |
| ираћеду у Србију мало-помало све дубље, сад имају Мачву и Београд, Србија им је отворена, само |
| ита, сад једну сад другу обрву подигне, сад одобрава махањем главе, и погледав у Јеремију рече: |
| је какав, па сад једног реч’ма окресне, сад другог, и ником не остане дужан, ма му тко шта река |
| аје сад што није дао Јеремији што иште, сад би његов био Голубац, и ту је Розгоњи био крив, кој |
| том знати.</p> <p>— Е добро, мој драги, сад иди спавати, па ми само буди човек, а ја нећу на те |
| /> <p>— Доста смо се на путу изломили, сад мало рахат, па онда опет на посао.{S} Ето ти ђакони |
| е у реду.</p> <p>— Сад смо све свршили, сад да се поткријепимо.</p> <p>Ферхад-паша већ је начин |
| почетка су били ђаури спремни, одморни, сад су збуњени, многим јуришима уморени, неиспавани, не |
| ад сам начисто, сад можемо даље терати, сад треба Ђурђу одмах поручити шта има дати, но само јо |
| мци, познији нараштаји ћеду то учинити, сад само нек се спасе језгро које се већ подгризује.</p |
| инили просијацима; а кад смо просијаци, сад нас правите господом.{S} Господство је за нас сад к |
| за Јеремију војводу, диван је то јунак, сад је у граду опасан од мађарске и деспотове војске, т |
| p>— Какав народ, и тај је већ искварен, сад га вуку налево, сад надесно, већ не зна ни сам чији |
| ај је већ искварен, сад га вуку налево, сад надесно, већ не зна ни сам чији је.{S} Кад се пропа |
| Тако Леонтије чита сад једно сад друго, сад Свето писмо, сад књигу св. Данила, ’де су дела дивн |
| је у главноме све извршио, и закључио, сад се паше дижу и разилазе.</p> <p>Ферхад-паша чини пр |
| Ферхад-паша над издајицама суд свршио, сад је опет рахат, и ишчекује деспота.{S} Бриге му је с |
| овољно падиша.</p> <p>— Све је то мало, сад би требало сатрти Вукоглија и Мађаре — рече Јеврено |
| а сад једно сад друго, сад Свето писмо, сад књигу св. Данила, ’де су дела дивних Немањића описа |
| жив сад, и он би све то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да те Бајазит за жену иште; ако те |
| Ђурађ Бранковић, то вам је већ познато, сад он градове Жигмунду предаје, но Јеремија Голубац пр |
| после упуте дубље у Србију.</p> <p>Ето, сад се Ђурђу, за чим је тежио, испунило.</p> <p>Но да в |
| а слика јако га се косне.{S} А особито, сад му је прилика ту да би, можда, и до ње лако доћи мо |
| а Јаблановић.</p> <p>— Сад сам начисто, сад можемо даље терати, сад треба Ђурђу одмах поручити |
| > <p>Деспот је био у Београду господар, сад је гост.{S} Стефанови двори су му остали, ал’ на гр |
| — Да не губим време, дао сам вам поуку, сад да вас цјеливам, и повратком здраве нађем.</p> <p>Х |
| и, било младо, било старо.</p> <p>— Ух, сад да сам паша као ти, па да сам дочекао у Крушевцу ев |
| христјани.{S} Жигмунд је, као што знаш, сад <pb n="538" /> у Базељском граду, у њемачкој цареви |
| ђевојком била.</p> <p>— Е, тако видиш, сад се Турци овде веселе са својим хуријама.{S} Алах на |
| бити, и као да умрети мора без њега... сад, опет, представљало јој се како ће изгледати као ца |
| ала.{S} Ионако је султан мрзио деспота; сад, кад к њему пређе и Ђурађ, усугуби се јарост, и Тур |
| је унутрашње непријатеље био побједио; сад му је већ лакше било и са спољашњим.{S} Па гле сад |
| азоглија. <ref target="#SRP18590_N6" /> Сад од тебе, свијетли падишо, зависи што се чинити има, |
| м Исак-паше као везира и беглербега.{S} Сад друго не остаје већ новац да се изброји, подијели, |
| опет Турци буду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо већ од Призрена чак до Крушевца скочили, па куд |
| деспотом и правим пријатељем народа.{S} Сад ћу да народу моме оне ране лечим, које сам му задао |
| Татара ил’ Турака, Завиша је свуда.{S} Сад је дошао да помогне Жигмунду и деспоту.{S} А какав |
| се са садашњошћу борила и смешавала.{S} Сад јој је долазило на памет како ће њој без Светислава |
| ића.{S} Канда им се душа поткрепила.{S} Сад се опет не кају што нису Жигмунду град предали.</p> |
| ку која је сад спремна и одушевљена.{S} Сад, пак, дођосмо да код тебе пребудемо, светла царице |
| да донесе гласа о покољу у Београд.{S} Сад Турци јурну на манастир, да га заштите, ал’ острвље |
| ређе, и Турцима пријатељство откаже.{S} Сад се обрати на деспота.{S} Деспот благ и не знајући о |
| ићем, да му преда град.{S} Доцне је.{S} Сад Јеремију двогуба брига мори, благо и живот, јер јед |
| а Жигмундом, и да кажеш, не вјерује.{S} Сад народ држи да има два душмана који га прождиру, Тур |
| прође, па ти богат манастир не гине.{S} Сад да видим кнежевиће.</p> <p>Харалампије то изрече, п |
| се затуку као клин међу нас и Угре.{S} Сад је време.{S} Познајем Турке.{S} Служио сам их, они |
| и јестиво, преправљено је као и пре.{S} Сад се Ферхад-паша одрешитије показује нег’ на путу.</p |
| ог сам хоће да нас од напасти спасе.{S} Сад шта би од нас било да нам буде <pb n="301" /> и одс |
| о нуждан падиши а да на Мађаре пази.{S} Сад треба деспота поткрепити, а да <pb n="501" /> се ти |
| еђу собом као робу и стоку дијелили.{S} Сад се на невиним ђецама кају гријеси отаца.{S} Ишти, д |
| су наредиле њихове муфтије и имами.{S} Сад би, дакле, најбоље било да ти изјавиш Милици да жел |
| ђе снагу, која ће нам посље требати.{S} Сад нек доведу тог поклисара Каралампоглију, да му каже |
| о слабијег се држао буде — страдати.{S} Сад је за тебе више заузет нег’ икада, јер ропта на Сте |
| дном и другом српском кнезу ласкати.{S} Сад почну около ове двојице интригирати.</p> <p>Оставим |
| ожа, кад овђе још можеш владар бити.{S} Сад ти Мађари не сметају.{S} Но и то ти морам рећи да с |
| господством породице лако утаманити.{S} Сад треба, по околностима, ово Милици, ово Вуку, страну |
| народ против силни’ душмана штитити.{S} Сад је тек Ђурађ осетио највећи терет у свом животу!</p |
| м на другом свијету бог душе прости.{S} Сад иди, остави ме мало на миру, да промишљам у овој об |
| ња посести, и до врати Голупца доћи.{S} Сад изгледа као заробљеник, и предат је на милост и нем |
| који ће народ из толике беде извући.{S} Сад треба само војску оставшу поткрепити, царичине прив |
| ину служити, опет се осветити морам.{S} Сад видим да је право имао Марко.{S} Његов цео живот је |
| рат да си господар над овом Србијом.{S} Сад прекини одмах савеза са Жигмундом, и повуци га одма |
| у, а ти ћеш постати славном царицом.{S} Сад иди, но ником ништа о том не говори; све ће добро б |
| азан као што се у почетку показивао.{S} Сад му је тек брига, велики терет.</p> <p>Ферхад-паша с |
| год кнезу против Марка страну држао.{S} Сад остављаш Лазара породицу и тражиш опет трећег.{S} Н |
| попео, и сам није таково право имао.{S} Сад, дакле, онај треба да буде управитељ народа који је |
| д Теофана, па ни вино није ма какво.{S} Сад ће се заложити тако, да му стомак искаје сво постењ |
| онда у манастир да подјелимо благо.{S} Сад нек улак дође.{S} Је л’ добро тако?</p> <p>— Кад ни |
| сад пао, није се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мога оца судба постигла.{S} Ја сам због њ |
| да је то лице негда у животу видио.{S} Сад му је већ исто несносно.</p> <p>Но ипак Харалампија |
| азати.{S} Но све ми је већ додијало.{S} Сад само тражим где ћу као прави јунак погинути, јер ви |
| — Ја бих рекао да гуслара послушамо.{S} Сад када се можда већ српска војска на Косову са Турцим |
| издајника оданде извучемо и казнимо.{S} Сад на коња и свак у своје котарје на посао — закључи д |
| јој часној глави промудрено, ваљано.{S} Сад нећеду Турци нападати, а ни Жигмунда лакат нас не п |
| је добио деспот за Београд и Мачву.{S} Сад тек виде да у Турчину није вере.</p> <p>Само Харала |
| ије ни бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у мени нарав промени.{S} Место љубави постане |
| био готов, ја намерим узети девојку.{S} Сад тек почнем читати богословију наврат-нанос, само да |
| јући се са Турцима и покрај Тураках.{S} Сад опет стојимо измећу Мађара и Турака као укопани, да |
| од преке нужде.{S} Потражимо ми њих.{S} Сад би најбоље било да покупимо војску па одмах на Голу |
| јске, српских војвода, камо Обилића?{S} Сад још да није бог Бајазиту дао срце благо, зло и наоп |
| езове натраг у ћелију одведе. </p> <p>— Сад бисмо могли већ путовати — рече Јаблановић.</p> <p> |
| маже.</p> <p>Ферхад прослови. </p> <p>— Сад смо тако што учинили ја и ви да би нас Турци на ком |
| е обичног поклона од старији’.</p> <p>— Сад од Косовог поља долазимо — рече патријарх — све је |
| арка, а Марко без њега никуда.</p> <p>— Сад пијте, браћо, одма’ ће се и јело донети, па ћемо он |
| огло бити — одговори Јеремија.</p> <p>— Сад је бадава говорити, испустисмо птицу, та више амо д |
| е на свјетовању честитих нема.</p> <p>— Сад сте ме чули, моји витезови.{S} Ја сам сад свима пог |
| је њи’ задржати, него ли тебе.</p> <p>— Сад све верујем.{S} Дакле није без узрока са мном толик |
| олазити? — запита Харалампије.</p> <p>— Сад је вече, ујутру зором, донде све ће бити спремљено, |
| не позовеш? — запита Леонтије.</p> <p>— Сад ту он није од потребе, имам ја и добрих саветника, |
| е дало се у млогих примјетити.</p> <p>— Сад да сам млађи, ал’ шта ја велим, само да сам од једн |
| .</p> <p>Леонтије тиме заврши.</p> <p>— Сад свје знам, знам и миралаја, све је истина што ти ис |
| рекне Новак поузданим гласом.</p> <p>— Сад ако нам се цар по божијој вољи са победом врати, гл |
| ла ти се српска рука, Петошко.</p> <p>— Сад их виђосте, муч’те!{S} После ћу вам у трапезарији о |
| дели правду — дода Јаблановић.</p> <p>— Сад сам начисто, сад можемо даље терати, сад треба Ђурђ |
| ? — рече забринуто Јаблановић.</p> <p>— Сад нам није до оклевања, ја мислим одмах да ступимо са |
| p> <p>— Аферим, све је у реду.</p> <p>— Сад смо све свршили, сад да се поткријепимо.</p> <p>Фер |
| учињеном уговору, но на силу.</p> <p>— Сад је већ свеједно; они су сад пророкова деца — одгово |
| неће никад добар бити Турчину.</p> <p>— Сад је деспот врло нуждан падиши а да на Мађаре пази.{S |
| ајсије, разгледа се, и започе:</p> <p>— Сад је куцнуо час, или — или.{S} Маџари притискују; Јер |
| са јошт поверителнијим гласом:</p> <p>— Сад морамо мало стрпељиви бити док се цела ствар бољма |
| зар мој Стеван оде на Косово?</p> <p>— Сад бар као млад имаће прилике у војеној струци што вел |
| ма.</p> <p>— Дакле, баш нећеш?</p> <p>— Сад нећу.</p> <p>Тако су се још дуго кошкали и разговар |
| ити у оном добу прост постриженик, нег’ сад владика, архипастир, кад више Призрена нема.{S} Кор |
| га ће ухватимо, тако бисмо чинили, ал’ сад друкчије није могло бити — одговори Јеремија.</p> < |
| мудром царству нег’ мудар у лудом, ал’ сад сам видео да су сви полудели, па сад морам ја мудро |
| а новаца.</p> <p>— Деспот је богат, ал’ сад се у трошак бацио, купи војску у доњим крајевима, а |
| свету.{S} Кадгод му бијах десна рука, а сад као што велиш — моји душмани седе уз њега.{S} Но тр |
| ни слуга цар-Лазара и деспот-Стевана, а сад мој саветник и пријатељ.{S} Што рече, свјето је.{S} |
| Солуну била на гласу као чудотворна, а сад бди над Србијом.{S} Ту су после иконе аранђела, све |
| а на твом мјесту одмах би га задржао, а сад се теби мора предати.</p> <p>— На вјеру сам га позв |
| дма’ у почетку до ефендилука дотерао, а сад после двадесетогодишње службе пашом сам постао, и у |
| и смо богу божије, деспоту деспотово, а сад разредимо се, па да се за душу и поткрјепимо.</p> < |
| о је Леонтије проникао у његову душу, а сад јошт је радознал како је од Ферхад-паше тај глас до |
| део војске већ је на путу на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се спустимо и војску саставимо.</ |
| родераше до Крушевца и све попљенише; а сад, тек што су чули смрт деспотову, натуштали се над С |
| о чинити — одговори Петошко.</p> <p>— А сад не би рад онде бити?</p> <p>— Не.</p> <p>— А да си |
| или сте млади, као и ја, негда јунаци а сад издајице, а ти Харалампије, ти си био увјек зао дем |
| г брата_у то доба заробили.{S} Ко ће га сад као човека познати.{S} Бадава га Раде очима тражи, |
| ним гласом деспот.</p> <p>— Па зашто га сад не позовеш? — запита Леонтије.</p> <p>— Сад ту он н |
| асте, то знате.{S} Знате добро и то, да сад, кад деспот-Стевана нема, са свију страна навалићед |
| са ђауром, него рат са губитком.{S} Да сад деспота нападнемо, узрујали би се и Маџари, и да де |
| а — одговори Харалампије.</p> <p>— Е да сад не губимо више времена, но да се на пут спремамо — |
| образ.{S} Новак, негдар славан војвода сад већ старошћу и ранама оптерећен, у Призрену, у царс |
| имену његовом где год Србин дише.{S} Ја сад, истина, војујем с Турцима противу Мирче, и то зато |
| преко Дунава пребацити.</p> <p>Јеремија сад се поче кајати што је тако Голубац предао.{S} Још н |
| је он брата и љубовцу, па му је остала сад само слава свог народа, коју је рад својим јунаштво |
| че:</p> <p>— Знате, дакле, шта нам ваља сад одмах чинити?{S} Ја имам овде два млада кнеза, које |
| учинити?</p> <p>— Е кћери моја, и сама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовала за ње |
| тужити.{S} Ал’ шта је кад Мађарска нема сад толико сталне војске као што је било под Робертом и |
| > <p>Царица сазове савет.{S} Шта се има сад чинити, то је било најглавније питање.</p> <p>У сав |
| ам више у власти преиначити, али је она сад за вас пуна изгледа — одговори Харалампије.</p> <p> |
| Још што има војске, то је код Вука, па сад ако он не заузме кормило, све ће пропасти.{S} И то |
| ла зна све како дишу, који је какав, па сад једног реч’ма окресне, сад другог, и ником не остан |
| л’ сад сам видео да су сви полудели, па сад морам ја мудровати.</p> <p>После ови’ речи Петошко |
| рење да се и на ону страну завијати, па сад нек се изјадикује, јер са јадиковањем, са сузама, м |
| калуђера јошт у почетку на срце пао, па сад не би рада да он за другог мари.{S} Калуђер ако и н |
| видео и осећао славно доба Душаново, па сад — све се натрашке иде.</p> <p>— Е мој Петошко — рек |
| ша, ког сам код Крушевца љуто ранио, па сад да се њему покоравам, не мож’ бити.{S} Најбоље нек |
| ио.{S} Исак-пашу је благо заслепило, па сад за овај пар мржњу на страну меће.</p> <p>Ферхад-паш |
| еглербегу.{S} И тако сад уговорисмо, па сад си мој гост, и сад нек донесу сваке ђаконије да вид |
| а Мађари владају у Мачви и Београду, па сад још и Голубац да им предамо.{S} Но то бити неће, ја |
| г потписао Мачву, Београд и Голубац, па сад вели да мора без откупа предати <pb n="435" /> град |
| авшим сам утеху и трпљење уливао.{S} Па сад сам дошао к теби, да ми даш неколико братија.{S} Тв |
| кама одржати.{S} А Србија по нужди мора сад с једним сад с другим држати.</p> <p>Србија је нужн |
| задушницама.</p> <p>Тако Леонтије чита сад једно сад друго, сад Свето писмо, сад књигу св. Дан |
| у награда неће фалити, мада Ферхад-паша сад ’ладан се показује, јер њему је увек био добар, и о |
| ве ће нас беде постигнути.{S} Да је жив сад, и он би све то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно каже |
| се к Морави и Дунаву ближе.{S} Београд сад постане српским средоточијем.{S} Са благом дошавши |
| али му за то у залогу Голубац.{S} Ђурађ сад то не признаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели |
| сти потписао ти предају, а деспот Ђурађ сад ће те предати.{S} Каке се мисли врзле у глави Висок |
| омити.</p> <p>— Све ће доћи у ред.{S} Е сад смо начисто, време је почивању, твој чадор је у ред |
| сложни, ал’ то боље по нас Турке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћу ја све на дивану исказати, и |
| ану и извуче мешину метоике.</p> <p>— Е сад ти не говорим више као ђауру, већ као мом госту, ев |
| ић“. — Е, јесте ли ово чули.</p> <p>— Е сад ћемо му и ми одблагодарити.{S} Гледај ти њега, како |
| састајати, или ћу ја к вами.</p> <p>— Е сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ се скупи сва свита.{S} Пајсиј |
| авесни, ту се нећеду варати.</p> <p>— Е сад да диванимо о томе, како си прошао са Вукоглијом, и |
| а, говори што ти је на срцу.</p> <p>— Е сад видим да сам на правог човека наишао, дакле сад слу |
| Хасан је био Марков побратим.</p> <p>Е сад се заведе међу њима разни разговор.</p> <p>— Таково |
| ниједан минарет, ниједна џамија.{S} Где сад стоји Аја-Софија, онде се слава Христова појала.{S} |
| , онде се слава Христова појала.{S} Где сад Фанариоти живе, у Фанару, онде су Кантакузени и дру |
| Кад нестаде Лазара, учинило му се да је сад његов отац прави и да се не може Стевану подвргнути |
| 256" /> <p>— Мој отац ми је казао да је сад јошт најбоље у калуђерству; решителност и бистар по |
| три дана сам благословио војску која је сад спремна и одушевљена.{S} Сад, пак, дођосмо да код т |
| агиња у чемугод тицати могла.{S} Она је сад са самом књагињом у мисли и чувству свом љуборевњив |
| ућности сумњу му уливаше.</p> <p>Шта је сад Светислав чинио?</p> <p>Шта је могао у том положају |
| е, вино, па се удале.{S} Ферхад-паша је сад Петошко, Србин, и каиљ је са својима својски да про |
| јници српске су изменули.{S} Београд је сад мађарски град.</p> <p>На седам кулах Београда вију |
| се круну на главу метнути.{S} Народ је сад био без главе па му се све лако чинило.</p> <p>У Ви |
| зени и други великаши седили.{S} Где је сад долма Багџе и Чераган, онде су се укусне зидане грч |
| нду града издати.</p> <p>Харалампији је сад жао што се са војводама наједнако не дели, ’де је о |
| ар поглед бацив на Харалампија, који је сад преобучен у калуђерске хаљине, јер су му делијске т |
| али добру накнаду са Београдом, који је сад њихов.{S} Жигмунд се каје сад што није дао Јеремији |
| је пошао на Турке, кнез Лазар, који је сад пао, није се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мо |
| и да га с војском нападнемо, ’де ми је сад војске кад се тек сад са свију страна прикупљавати |
| његова жеља мени заповијест, што ми је сад чинити? — из дубљине раздражена срца изрече деспот. |
| ве, па их попале.</p> <p>— А тко вам је сад шејкулислам, патријар’.</p> <p>— Нема, упражњена је |
| {S} Пе’ар испију.</p> <p>— Е, да нам је сад ту бар Харалампије, да нас исповједи и причести — р |
| ородицом отклонити.</p> <p>— Шта нам је сад чинити, Сулејмане? — запита Бајазит.</p> <p>— Кад ј |
| а више амо долећети неће, но што нам је сад чинити? — рече забринуто Јаблановић.</p> <p>— Сад н |
| шевцу задржавати.</p> <p>Двор, у ком је сад Милица обитавала, једно старо но пространо зданије, |
| могу ни ја ни ти задржати.{S} Турчин је сад бујица која све пред собом ваља.{S} Неће проћи ни с |
| {S} Приврженика имао је доста.{S} Он је сад намеравао своју војску умложити, Лазареву породицу |
| е руке ни давати ни продавати.{S} Он је сад само подлога Јеремије, а кад се Јеремија блага доче |
| по старинском српском обичају.{S} Он је сад домаћин.</p> <p>— Чуј, деспоте, и ти војводо, унапр |
| n="409" /> бити њихов чувар, па како је сад пећка патријаршија у турским рукама, лако се можеш |
| нами против Жигмунда.</p> <p>— Тако је сад, кад мора, но Вукогли неће никад добар бити Турчину |
| p>— Не тако.{S} Ишти ову Србију, што је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда одр |
| а кнежевићи су у дворцу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео да с њима трговину води, мор |
| јанског.{S} У том си теснацу као што је сад Србија, морамо Угрима руку пружити у савез, само шт |
| лампије већи, Пајсије постаће то што је сад Харалампије, игуман у Дечанима, а Пајсији је то дос |
| вари и постане калуђером, и тако нас је сад овде судба саставила.</p> <p>— Е кад је тако — одго |
| отивника користити се.</p> <p>Деспот је сад непомичан, пази куд ћеду се Турци мицати.</p> <p>До |
| е њега и сам Радосав.</p> <p>Ферхаду је сад нешто лакше.</p> <p>Радосав донесе ракије, мученице |
| у потурчити ил’ истребити.{S} Шта му је сад чинити?{S} Да се младић’ма подвргне Ђурађ Бранковић |
| и римски’, грчки’ царева стајали, ту је сад сераиљ турски, ’де су биле свете цркве, ту су сад џ |
| ађарско бродовље за собом повуку, ту је сад ужасан покољ, но ветар ватру на запаљеним турским б |
| помешали су се међу служитеље.{S} Ту је сад било правог весеља.{S} Грман је међу њима као неки |
| , који је сад њихов.{S} Жигмунд се каје сад што није дао Јеремији што иште, сад би његов био Го |
| да им Турци наудити не могу.{S} Хатлије сад преокрену јуриш на пушкаре.{S} Искусни стари војниц |
| е од њег’ бити.</p> <p>Ферхад-паши није сад до тога, већ се одмах да на посао.{S} Српску посаду |
| ећ лакше било и са спољашњим.{S} Па гле сад жалости!{S} Ко ће на његово место ступити?{S} Ко ће |
| м да сам на правог човека наишао, дакле сад слушај.{S} Кад већ, као што видим, знаш како је код |
| ће те султан подупирати.</p> <p>— Дакле сад с Маџарима против Турака, сад с Турцима против Маџа |
| и, ал’ старије је јутро од вечера, боље сад и с мањим задовољити се, нег’ после руку у којој је |
| или не?{S} Ако те жеља каква мучи, боље сад искажи; оно што сад у рукама имаш, док сам ја жив, |
| .{S} Тако сад нужда налаже.{S} Треба се сад откинути од Мађара, ал’ треба им мир код Турака изр |
| .{S} И до каквог успеха се дошло, да се сад српски градови с једне стране Турцима, с друге стра |
| устафи.{S} Ђурађ једнако наваљује да се сад Срби са Грцима и Власима сајузе па на несложне Турк |
| окопсати.{S} За њега би боље било да се сад опет други ко за владатељство отима, бар би се могл |
| р.</p> <p>— Тако је.{S} Сви знамо да се сад судба над срећом и несрећом прелама.{S} Србија је у |
| с њима упознао.{S} Моја Цвета, која се сад Фатма звала, попустила је ните, и молила ме је, да |
| е.{S} Дворјанима не беше до тога шта се сад на Косову ради, но само до шале и увеселења.{S} Осо |
| воје паше, и с њима се саветовао шта се сад има чинити.{S} Један му саветоваше да не оклева, но |
| евац доселили — рече Петошко, на ког се сад слабо и пазило.</p> <p>— Још ће он Турке сасвим ута |
| ти жао завичаја, дворе Лазоглине, ђе се сад турбани вију, ништ’ те не тишти?</p> <p>— Ништ’.</p |
| си му у нужди добар био, зашто да те се сад тако доцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је већ в |
| аврши главни разговор.</p> <p>Што ће се сад разговарати, то су подробни описи, шта се ком десил |
| Свему је ваш стриц Ђурађ крив, који се сад сам задеспотио.{S} По његовом сте налогу ослепљени. |
| ило српске крви.{S} Па Београд, који се сад скора подигао да се народ с њим дичио, био му је ут |
| не, па онда даље.{S} Бранковић, који се сад одеспотио, није твој, већ Жигмундов.{S} А какав је |
| влачио.{S} Великаши и војводе држали се сад једног, сад другог, како им се кад за боље свидело. |
| владао је честито и славно.{S} И ми се сад у таковом истом стању налазимо у каковом су се стањ |
| дочекао смрт Стевана деспота.{S} Он се сад надао да ће до првог степена свештеничког доспети.{ |
| едај ти њега, како се погордио, како се сад тек опаметио — рече разљућен Харалампије.</p> <p>— |
| о пута се опасности излагао, па зато се сад и надао великој награди.{S} Но Ђурађ је познавао ње |
| ризнајем да у таковом стању, као што се сад налазе Турци, није немогућно срушити их.{S} Но ако |
| јер ником не треба вјеровати, Амурат се сад прави пријатељем, ал’ једнако кује окове за Србију. |
| отив покидане мађарске војске.{S} Ту се сад гледи како ће се спасти.</p> <p>Жигмунд заповеди да |
| е мож’ се живјет’.</p> <p>— Ви који сте сад овде скупљени, ви слеме народа, морате се о судби н |
| понижена, крила су му острижена, шта ће сад?</p> <p>— Но том се нисам надао од Стевана.{S} Ако |
| еспоте, како су Мађари поражени, шта ће сад од Србије бити, желиш ли је спасти и како.{S} Говор |
| а миру те лакрдије, но гледајмо, шта ће сад да буде.{S} Нешто се све буни, слуге тумарају.{S} Д |
| а се нема шта бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини деспот?{S} Ако се са Жигмундом сајузи, први |
| <p>— Шта је брига Харалампију?{S} Он ће сад по свој прилици владиком постати, па ће онда у Смед |
| ало-помало на то склонила, само како ће сад са Милевом до тога дотерати; како ће Светислава одб |
| резу бити, јер мада је паша, оно што ће сад говорити, допринело би му гајтан око врата. </p> <p |
| смо деспоту, ал’ не шћеде плаћати, неће сад ни Жигмунд шћети.</p> <pb n="458" /> <p>— Покушајмо |
| ђу из трапезарије, бимбаша их дочека, и сад се шетају.{S} Деспот пита откуд крвави трагови, рањ |
| српске <pb n="523" /> земље штитила, и сад те земље саме себи остављене мораду се појединце бр |
| стави са оном од Видина што је дошла, и сад са свију страна јурне на Мађаре, са пешаци и коњани |
| , ни ти, деспоте, нијеси без гријеха, и сад је дошло вријеме искушења за те, да прегорјеваш, а |
| и срећа ме послужи те постадо’ паша, и сад као што виде, сједим на дивану нуз кољено силном су |
| уриш отели, отерали су га са баштине, и сад је гост и пустолиз у Голупцу.{S} Награду ишчекује о |
| ећ и тело му је у рукама Ферхад-паше, и сад се више повратити не може.{S} Неће л’ потписати, ла |
| властелин, Јаблановић и млоги други, и сад се још веселе — одговори Пајсије.</p> <p>— Шта, зар |
| уже [од] осам дана не може се држати, и сад је још време да ти до шака дође Голубац у твоје рук |
| ћ сто пута казао да ћемо овако проћи, и сад ти кажем, <pb n="310" /> и одсад неће бити добро.{S |
| окренути, а падиши ће плаћати данак, и сад ће дати за нашу војску ’рану и све што треба.</p> < |
| уговорено.{S} Исак-паша је задовољан, и сад је тек посао на дивану.{S} Донијео сам ти све у ред |
| ек мало се рашћеретао, што чу игуман, и сад је на епитимији.{S} Док се руча, брат Теофан мора ч |
| мија се са тим код Ђурђа удворио био, и сад Јаблановић без Јеремије ни да се макне, не може из |
| о сад уговорисмо, па сад си мој гост, и сад нек донесу сваке ђаконије да видиш да је Турчин пра |
| под руке све црквене утвари покупују, и сад чека даљу заповест.</p> <p>Ферхад-паша укочено глед |
| } Но оставимо прошлу славу на страну, и сад имамо још доста српски’ јунака који ће српско име п |
| а се Радосаву доста поверити може.{S} И сад га испитива, да се у томе јошт бољма поткрепи.</p> |
| после пада Вукашиновог на Марици.{S} И сад треба онај да управља, који има у се снаге за то.{S |
| ину Јовану припадало господарство.{S} И сад, дакле, више права имају на деспотство ови млади кн |
| рила.{S} Штавише, она му изјави да га и сад искрено воле, и тек... не зна ни сама каква би је с |
| <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Па онда и сад што не дижу на ме војску, мир није са одлуком на ди |
| имети лукави Харалампије.</p> <p>— Па и сад, и одсада да га ће ухватимо, тако бисмо чинили, ал’ |
| ерхад-паша.{S} А тко може рјећи да је и сад сасвим мудар?{S} Моје ријечи су биле за подсмијех, |
| ца, је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се и сад повиновати бољма него садашњи млађи који су ради те |
| гонили.{S} Штавише, жао ми је што се и сад још међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја и српски |
| белога света, веселе се; не чујеш ли и сад како се песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мој бра |
| <p>Но то се ја једно само чудим, како и сад показујеш толику наклоност, кад је, као што си сама |
| г’ ’вака живота.{S} Тко зна како ћемо и сад проћи, кад нам није у рукама Београда, а Голубац пр |
| учи Јеремија.</p> <p>Све је углављено и сад на посао, сваки има своју задаћу. -</p> <p>Јеремија |
| о, бог зна; доста то, да им је деспот и сад доста помогао.</p> <p>Било их је, који су деспота к |
| есам ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прса деспотова Угарску бране.{S} Разумијеш ли ме, Ј |
| крсту распетија прекрштене, лице јошт и сад показује му благост, канда се благошћу смеши, а как |
| а Бранковића мало ограничити, јер већ и сад кадикад тако што ради што му као једном великашу бе |
| Милан Војновић, остао јој је за утеху и сад се налазио у стану Лазаревом.{S} Лазар наименовао ј |
| кад сам морао Београд предати.{S} Још и сад лежи ми на срцу терет као камен.{S} Рјеци султану д |
| у ја већ од мог оца намењена, па шта би сад на то казао? — одговори као кроз плач Милева.</p> < |
| оде, мудре саветнике, светује се шта би сад чинити ваљало да се народ поткрепи.{S} Турчину се з |
| па те како ји красно држе!{S} Но кад би сад тебе Бајазит запросио, би ли би драговољно за њега |
| ог својим мирисом удовољавају.{S} Ко би сад знао казати које је од којег лепше цвеће?{S} Ил’ је |
| </p> <p>Деспот упадне:</p> <p>— Како би сад на ме дигли војску, кад је са мном склопљен писан м |
| </p> <p>— Бољма, богме, бољма но што ви сад војујете.{S} Ја кад би’ видео млого непријатеља, са |
| ВОЈИН БОШКОВ</p> <p>МАТИЦА СРПСКА, НОВИ САД</p> <p>ЈЕДИНСТВО, ПРИШТИНА</p> </div> <gap unit="gr |
| ерхад-паша погледи на Харалампија, који сад не гледи више у Јеремију ка’ у свог надглавника, ве |
| би’ понајприје Вукоглија утаманио, који сад нема куде већ у Београд, под скут Жигмунда.{S} А да |
| да пристане на <pb n="534" /> мир, који сад уживамо, и зато смо могли Смедерево назидати.{S} Та |
| абистанске коњанике <pb n="467" /> који сад међу њи’ грухну.{S} Напада се силовито, брани се ју |
| силу њој предати, и то оном одбору који сад о’ће да представља царичину власт.</p> <p>— На то ћ |
| таковом женидбом намеравају.{S} Неће ли сад Турци своју задату реч погазити и на то ићи да се В |
| будалаштине пресећи.</p> <p>— Не би ли сад добро било да дозовем тамбураше или гусларе, да кој |
| у.{S} С почетка беше и мало нереда, али сад је, хвала богу, све већ у реду.{S} Пре три дана сам |
| ахали и с левентама копља ломили.{S} Ми сад кајемо туђе гријехе, водите нас у Свјету гору, да с |
| предао им Београд и Мачву, предајмо ми сад Турцима Голубац — рече озбиљно Јаблановић.</p> <p>— |
| де лежи Призрен и Приштина.{S} Да су ми сад оне младе године. — Затим мало уздане Новак, но опе |
| шима, и зато изјављујем да вероломно ни сад поступати нећу.</p> <p>Сад је сваки увидио зашто де |
| који има у се снаге за то.{S} Ако мени сад судба земаљску власт определи, та власт тим истим п |
| сам жив послужити.{S} Овај мач који ти сад дајем, нек те поштено у нужди послужи.{S} Када га и |
| /p> <p>— Зна ли султан све то што ми ти сад рече?</p> <p>— Ништа не зна.{S} Турчин не пита ко ј |
| уком гласа и оружја.</l> <l>Душман љути сад освјету тражи</l> <l>Српска војска за побједу с’ бо |
| опет хоће да господари.{S} Стари Новак сад за тим је да нову војску скупи; но када ће је скупи |
| аднемо, ’де ми је сад војске кад се тек сад са свију страна прикупљавати мора, а Турци су Ново |
| не би нам било тако жао; ал’ овако тек сад осећамо у пуној мери несрећу нашу, окружени страшни |
| ал’ имаш и пријатеља.{S} И ово што вам сад при наздравици исприча’, то је сушта истина, искрен |
| д сте ме чули, моји витезови.{S} Ја сам сад свима поглавар по владалачком старешинству, а моја |
| не, нека он руководи народ.{S} И ја сам сад овђе вас скупио, да вам изјавим, да доиста хоћу рук |
| {S} А Србија по нужди мора сад с једним сад с другим држати.</p> <p>Србија је нужна Турцима за |
| мора имати једну која му је прва.{S} Он сад такову, прву, тражи.{S} Грци намећу се да му какову |
| на које се деспот ослањати мора.{S} Он сад ако тебе не би хтео одбацити, морао би њи’ изгубити |
| о сретно доба дуго трајати, можда је он сад сретнији, нег’ што ћеду бити некад архијереји.{S} И |
| деспот-Стеваном постаде игуманом, и он сад чува тело свог добротвора и моли се богу за спомен |
| Помислите си за пашу једног старца, као сад војвода Костреш, шта, још горе, јер старом Србину ј |
| е побратимске, кад поштеније чиниш, као сад Турчин, нег’ Јеремија, издајица вјере и народа.</p> |
| ал’ и ја ћу главу замјенити.{S} Но ево сад испијам овај пе’ар, као причешће, јер доиста јесмо |
| дара један влада са српском земљом, био сад тај један Вукашин или кнез Лазар?{S} Балша ме даде |
| Да сам се лети био родио, можда би’ био сад какав војвода или владика.</p> <p>— Ко је то видио, |
| и, ал’ он се само насмеја.</p> <p>— Ако сад промене буде, кога ћеш се ти онда држати?</p> <p>— |
| о.{S} Говори искрено и језгровито, како сад мислиш.</p> <p>— Мађари су страдали, јер нису вични |
| Прибац.</p> <p>— Ево!</p> <p>— Па како сад да почнемо?{S} Не би л’ добро било да одма’ јавим д |
| отивнике одма’ угушити можеш.{S} Ионако сад кад већ Лазара нема, ко ти се може противити?{S} Па |
| угом не може бити потчињен.{S} А ионако сад се све кида, цепа, па сваки се најпре за се брине.< |
| да је Смедерево против Мађара.{S} Тако сад нужда налаже.{S} Треба се сад откинути од Мађара, а |
| о више Исак-паши, беглербегу.{S} И тако сад уговорисмо, па сад си мој гост, и сад нек донесу св |
| па га у недра сакрије.</p> <p>— Да тко сад види и чује од Турчина, на комаде би нас исјекао.{S |
| ба је чувати.{S} Зборите, шта би ваљало сад чинити, — прослови ти, Ферхад-пашо.</p> <p>— Бацили |
| мо сви онда друкчије изгледали.{S} Камо сад такови јунака?{S} Онда нисмо питали колико има душм |
| вор који је Новаку годио.</p> <p>— Камо сад они’ војвода, који се под царем Душаном тако просла |
| S} Но и ја се млого надам од цара, само сад овај рат да се срећно оконча.</p> <p>После ови’ про |
| шу због другог натоварио.</p> <p>— Само сад ово нек прође, па ти богат манастир не гине.{S} Сад |
| нађе, и молио се у себи богу да га само сад од ове беде избави.</p> <p>— Калуђер!{S} Црвени кал |
| Е мој Петошко — рекне Грман — шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ти ћеш свирати, а ја ћу лудо |
| — рече Јаблановић.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ја имадем изабрани, десет ’и |
| , са својом красном свитом.{S} Оставимо сад насамо Хасана и Марка, да видимо шта ће ови нови го |
| ућности у туђим рукама.</p> <p>Оставимо сад мало ове младе.{S} Они нек’ се кошкају, нек си преб |
| редбе за одбрану учине.</p> <p>Оставимо сад Крушевац у његовој жалости, жагору и забуни и видим |
| ом српски род подјарми.</p> <p>Оставимо сад турски стан, оставимо Бајазита са Сулејманом, да не |
| кинули су тај разговор.</p> <p>Оставимо сад старце на страну, да видимо шта су донде други ради |
| убље очи копа.{S} Како да се успоредимо сад са икаквом господом и јунацима, ми невољни слепци?{ |
| вагда и у свако доба.</p> <p>— Хоћу, но сад морам хитати.</p> <p>С отим остави Јула калуђера, п |
| о, то сам ти испоручио, то већ знаш, но сад даље да ти испричам, сједнимо.</p> <p>Деспот сједне |
| рвити.</p> <p>— То је моја брига.{S} Но сад више није нам до оклевања, већ спрјеми се, па одма |
| , да ју ослободим из овог белаја.{S} Но сад сам ја био господар, па сам ју хтео због показане м |
| чина, онђе је њему за род мјеста.{S} Но сад већ знам да и теби Петошко поручује да знамо шта је |
| ја говорити на дивану, тако и ти.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на |
| ки пут, богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам једну тајну открити.{S} Сећате <pb n="429" / |
| равити, а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{S} Оне поклоне што сам понео, те |
| нежевића најизврсније дело вршио.{S} Но сад друкчије не може.{S} Добије ли тридесет хиљада, и т |
| Ти си наш, такве ми потребујемо.{S} Но сад је да починемо.{S} Каралампоглијо, засад ћу ти само |
| иправи на што ће нужду имати.</p> <p>Но сад да видимо шта Турци раде и како ће српске посланике |
| ма.</p> <p>Тако Леонтије чита сад једно сад друго, сад Свето писмо, сад књигу св. Данила, ’де с |
| .</p> <p>— Па реци ми како?</p> <p>— То сад нећу, оставићу за други пут, ако се Милева случајно |
| дно Браничево, плодна Ресава.{S} Све то сад мора се изгубити.</p> <p>Деспот потписује те наредб |
| није се дуго мислио, држао је да је то сад први пут да дође до највишег степена архијерејства, |
| ле, и спомен негдашње радости кад је то сад за мене жалост.{S} Кад погледим на тетиво, а оно ми |
| хоће л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о другим стварима брине.{S} Турци задају свима вели |
| да л’ од радости ил’ жалости, тко ће то сад од њих знати.{S} Но док тај њихов рад окамењен у См |
| ади кнезови, него деспот Ђурађ.{S} Зато сад треба да собом одведете ова два кнеза у ваш стан, п |
| аоколо, а невоља редом ћера.</p> <p>Ето сад жалости, сви троје у несрећи се састаше.</p> <p>Там |
| во неко и преимућство траже.{S} Особито сад, кад већ толиког сина има, онда су јој материни син |
| о, ако би му и душманин био.{S} Особито сад, у турском стану, српски посланици су међу туђинцим |
| и код Новог Пазара, и код Ниша.{S} Што сад нисам улудо дао гинути остатку војске, ви сте ми са |
| о мисли султан и Турци на дивану, и што сад изговори’, из дивана знадем.{S} Јошт нешто да ти ре |
| споту и Жигмунду, деспот нек задржи што сад има, нек плаћа харач, нек да коњанике, нек зида Сме |
| ља каква мучи, боље сад искажи; оно што сад у рукама имаш, док сам ја жив, не сме ти нико отети |
| човече, баш сад да лудујеш, говори бар сад паметно.</p> <p>— Шта ћу да ти говорим; нисам ли ти |
| у оброцима ће после тога исплатити, јер сад доиста због војне није му новац при руци.{S} Вољу ј |
| ети оче, и властелине Новаче; откуд вас сад овде у мом двору? — рече Милица са мало промењеним |
| одма’ напред корачати, а онако, да нас сад нема, млого би лакше напредовати могли.{S} Ми смо т |
| авите господом.{S} Господство је за нас сад каштига само — одговори кнез Јован.</p> <p>— Е, син |
| е дане, и срећу породице.</p> <p>Деспот сад сврати се гробници Високог Стевана, Рувим чита моли |
| ’ турској ил’ српској.{S} Сва та област сад је у турским рукама, сад код деспота.{S} Кад је у т |
| рећан био.{S} Ево да видиш само шта већ сад шиље твојој кћери онај који од тебе осим ње ништа д |
| вишег степена архијерејства, јер је већ сад Ђурађ свемогућан, па покрај старијих услуга новом у |
| преко трња.</p> <p>— Добро би било већ сад побринути се за договор са Турцима, да се не задоцн |
| е, сви су гости изгледали као да су већ сад потурчени.{S} Један се од другог стидио.</p> <p>Јус |
| знаменит гост, па и Теофан зна да ће му сад бити последње чтеније.{S} И збиља, деспот да руком |
| е, јер су му делијске тешке, а нашто му сад се већ крити, кад је, тако рећи, код куће.</p> <p>Ф |
| а то што Јеремија хоће, чита, сад једну сад другу обрву подигне, сад одобрава махањем главе, и |
| и морате се покорити вашој судби.{S} Њу сад већ није вам више у власти преиначити, али је она с |
| ва славу своји’ преткова.</p> <p>Сви су сад на Грмана гледали и чекали како ће започети.{S} Он |
| арнаутски’ и бугарски’ војвода, који су сад већ паше!</p> <p>Кострешу је мука била то слушати, |
| ити синове Гргурове, кнежевиће, који су сад у Голупцу у сахрани, ја сам њихов чувар.</p> <pb n= |
| у.</p> <p>— Сад је већ свеједно; они су сад пророкова деца — одговори Хасан.</p> <p>Змај-Облачи |
| јемо и слабије стране Тураках, и они су сад доста раштркани, могли бисмо их најпре код Крушевца |
| , и од њега милости прими.{S} Мађари су сад огорчени, Београд је у њиховим рукама, скупићеду ја |
| турски, ’де су биле свете цркве, ту су сад џамије.</p> <p>Султан Амурат под чадором седи, и до |
| јој су насликане бојне слике.</p> <p>Ту сад сјетује се деспот са војводама Радославом, Облачина |
| јер они такве будале воледу.</p> <p>Ту сад Ферхад почине.{S} Побојао се да га осећај и спомени |
| у милу у тој гунгули изгубим.{S} Шта ћу сад?{S} Чујем да су је Турци заробили; идем да је тражи |
| та бити.</p> <p>— Та немој, човече, баш сад да лудујеш, говори бар сад паметно.</p> <p>— Шта ћу |
| вај увек много треба, па ако деспот баш сад не буде при новцу, а Жигмунд наваљује да се Голубац |
| <l>Страх нападе душманина љута.</l> <l>Сад почеше коњаници српски,</l> <l>Борити се ка’ змајев |
| будале постарати.</p> <pb n="230" /> <p>Сад се изроди баш весео жагор.{S} Весела реч и добро ви |
| одведу мало даље.</p> <pb n="460" /> <p>Сад се решава судба Голупца.</p> <p>— Шта мислиш, да ид |
| Голупцу обрлатио.</p> <pb n="513" /> <p>Сад ће Ферхад са првим ефендијама и ћатама берат и лист |
| т, има харема, са дивним цурама.</p> <p>Сад кусају, Харалампије од пута јако уморан, а ионако з |
| у у шакама, и пусти ме слободна.</p> <p>Сад Јеремија исприча по реду како је било.</p> <p>— Вје |
| да храниш род — упадне Облачина.</p> <p>Сад Ферхад извади из појаса на листину, и преда деспоту |
| ила прама њојзи често претворна.</p> <p>Сад је Мара дошла да материно стање искуша, да ју, наго |
| е нуждан, да дође и на њега ред.</p> <p>Сад Ђурађ мораде већ и онамо ићи, куд није намеравао.{S |
| е добро бити, а особито за тебе.</p> <p>Сад Милица остави Милеву саму.{S} Она је знала да ће њо |
| ремило да се Јусуф кренути може.</p> <p>Сад већ Бајазит мира нема док не види је ли Јусуф што с |
| рдост, одважност и властољубије.</p> <p>Сад се млади Ђурађ лати кормила.{S} Војска му је била н |
| ина и доглавници присутне свите.</p> <p>Сад калуђери започну жалосну песму, посмртно пјеније, о |
| оравити.</p> <p>Тако се опросте.</p> <p>Сад се Харалампије спрема.{S} Руво, коњи, оружје, све ј |
| е човеческо, особито младо срце.</p> <p>Сад се Милеви све за маленкосно чинити почне, што није |
| извршило се, кнежевићи су слепи.</p> <p>Сад на страну.</p> <p>Харалампије се нада великој награ |
| ече и излази а Пајсије га прати.</p> <p>Сад се и с Пајсијем опрости Харалампије.</p> <p>— Збого |
| p>— На то ће Вук тешко пристати.</p> <p>Сад се изроди велики инат, патријарх их утишаваше да са |
| ија од Јаблановића ближи, пречи.</p> <p>Сад су све свршили.</p> <p>Већ је близу ноћ, разићи ће |
| ав проучив задато, оде на посао.</p> <p>Сад прећу на друго што.</p> <p>Деспот исприча како је п |
| е за Ђурђа свуда партају правио.</p> <p>Сад можете си представити, како се у овом намастиру под |
| сам белаја имао, па се ућутало.</p> <p>Сад оставимо Дечане, па да видимо шта се по други мести |
| подигне, канда још није начисто.</p> <p>Сад запита деспот.</p> <p>— Шта мисли војвода мој, Обла |
| поверења им провирује сигурност.</p> <p>Сад су начисто, могу сасвим искрени бити.</p> <p>Ферхад |
| аше, нестане Турака у манастиру.</p> <p>Сад је тишина у манастиру, калуђери се смирише, па глед |
| вероломно ни сад поступати нећу.</p> <p>Сад је сваки увидио зашто деспот неће на Турке.{S} Позн |
| и?</p> <p>— Заклињем ти се хоћу.</p> <p>Сад започне Русна са јошт поверителнијим гласом:</p> <p |
| е цео_свет Кораном да калдрмише?</p> <p>Сад истом паде сва брига на Ђурђеву главу.{S} Све су му |
| пут одмах после смрти Стевана деспота, сада по други пут.{S} Нема ту више роба, ал’ нема ни ср |
| <p>Гргур, Милева, Леонтије и Светислав, сада већ отац Сава, упуте се у своју отаџбину.</p> <p>К |
| Призрен, Приштина, Нови Пазар, Београд, сада Смедерево мора народу светлети, да из варварског м |
| а деспот падне, срушио би се и Београд, сада капија Маџарске.{S} Треба ђауре завадити, треба ми |
| е, шта ће то да буде; Турци одговарају: сада ће посећи негдашњег цара Лазоглије два сина, Вука |
| раш и судбе његове насљедником бити.{S} Сада нису Душанова времена; Србин ће млого још страдати |
| Турцима наменуо победу и првенство.{S} Сада сам рад знати, шта Срби мисле; да ли ће се према м |
| н је од најстарије властелинске лозе, а сада је и најсилнији.{S} Он жели с тобом у пријатељству |
| о ти каже Петошко, у вас негда лудак, а сада Ферхад-паша.{S} А тко може рјећи да је и сад сасви |
| е би царичина страна поткрепила.{S} Она сада нема војске, но ако јој се времена да опет ће ју с |
| те угледа, у твој јуначки створ, каквог сада у Грка нема.{S} Ти ме запроси, ја Ти руку пружи, о |
| манастир Богородице.{S} Тако је Ферхад сада наредио да им онде подели благо, јер прва му је бр |
| ти.{S} Теби је познато, да српски народ сада нема главе.{S} Царица је женска глава и за њено ра |
| и.{S} Зло се почне ширити.</p> <p>Ђурађ сада турски паша, од своје намере није се више враћао.< |
| рчин не пита ко је био пре, него шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к мени повратио, па да ми бу |
| а гди Турчин свету господари, па ако не сада, оно биће то доцније.{S} Видиш шта чини Коран мог |
| здравље јуначке српске војске, која се сада на Косову против Турака налази.</p> <p>Затим се за |
| убљену владу своји’ преткова, и који се сада претендентима, српски <pb n="275" /> владотражитељ |
| раше се из сна пробудити.{S} Калуђер се сада у чуду нађе, и молио се у себи богу да га само сад |
| тању за живота отклонити га, употребиће сада сву силу своју да гњев свој на његовом сину искаде |
| десна рука били, па желим да то будне и сада.{S} Бар за нашег живота не можемо за ништа добри с |
| сви босански краљићи, и сами Балшићи и сада Црнојевићи више су шкодили српском народу нег’ сам |
| но имам ји јошт неколико које ми јошт и сада пакосте.</p> <p>Све је то Новак говорио да само го |
| нити је било млого на свету, нити их и сада млого има.</p> <p>Ни Милева није била од ових посл |
| ледњи пут трећи дан Васкрса па ми још и сада његова песма срце цепа — рече Новак.</p> <p>Милица |
| алампији <pb n="479" /> тај глас долази сада не само познат, већ некако и душмански, подсећа се |
| ба и награду примио; <pb n="364" /> али сада, кад је већ и сам деспот као владатељ сасвим друге |
| ћи којим је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми сада не имамо ни онако насљедника за престол од племена |
| </p> <p>Није ни онда био сретан, па ни сада.{S} За другим нечим је тежио, не за турским благом |
| ћ и покаја што ти тако писа, и можда ти сада и пише у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ д |
| орави деспот!{S} Та требало би да си ти сада једнако код њега.{S} Кад си му у нужди добар био, |
| а није никад пала тако секира у мед као сада.{S} Ако су се донде и молили: „Боже не саједини ка |
| узети.{S} Па у старо доба није било као сада да се после несрећне љубави увек други и друга тра |
| века препатио.{S} Од косовске битке до сада, скоро већ тридесет година, па никад у миру, него |
| ласку Јерина.</p> <p>— Како ми је чудно сада у Београду.{S} Тако ми је дуго вријеме.{S} Радо би |
| ско питање пазила.</p> <p>— Не питај то сада, него одговарај на оно што сам те питао. — После о |
| ће на Србију чељуст отворити.{S} Амурат сада мене ласка, да ме од Жигмунда откине зато да нас п |
| ко себи противних глава које се у двору сада налазе, није ни чудо.{S} Сваки је за себе друге пл |
| рх код цара у стану налазе, па откуд их сада у Крушевцу? — Но при свему том, тајећи своју забун |
| ситну књигу ’де му разлаже како Голубац сада предати се може ако све то што се иште изда, а ина |
| ве им се прилике у глави врзе, прошле и садање.{S} Разаберу се.{S} Деца облећу деспота, руке му |
| љевић са својом браћом.</p> <p>Каогод у садање доба што их има доста који траже изгубљену владу |
| прескакао, и не једаред је Харалампија, садањег Каралампоглију, тако шинуо, да би му овај за то |
| погледао, имао је шта видети.{S} Млоги садањи мекушци када би га видели и глас му чули, крв би |
| красно, но не тако красно као што се у садашње доба држи, то јест глатко, девојачки умиљато, м |
| а и неслоге.{S} У договарањ’ма, штоно у садашње доба зову дипломатичним интригама, били су одве |
| иста, такви су то јунаци били, да им од садашњег нараштаја ко, који по ваздуху плови, и на паро |
| есто откривала, па временом срећа је до садашњег стања допратила.{S} И доиста, за једну сироту |
| тек њему посве могу захвалити што смо у садашњем мало бољем стању.{S} Да не би Мехмеда, цела Ср |
| } Дечани су красни и богат намастир.{S} Садашњи мој положај друге, а не твоје савете изискује.{ |
| оји сам у срећнијем добу живио.{S} Овај садашњи нараштај рођен је у беди и невољи, после косовс |
| ет знамо се и сад повиновати бољма него садашњи млађи који су ради тек заповедати — одговори са |
| лао турски цар Бајазит.{S} О, он је наш садашњи пријатељ; да њега нема, поред Вука бисмо зло пр |
| још млад, па поводљив; срушио би се под садашњим земаљским теретом.</p> <p>— Ја већ видим да ме |
| срцу, у њеним мислима, будућност се са садашњошћу борила и смешавала.{S} Сад јој је долазило н |
| а Вук, као прави пријатељ народа, донде садашњу своју силу из руку испустити неће док се мир не |
| би противне неке црте и поњатија у себи садржавале.{S} Мирољубиво начело свештенства није се сл |
| , дакле, мила душо, док је Ђурђа, ти си садруг моје госпоштине.{S} Ако су нам земље откинули, и |
| ће!</p> <p>На ове речи Маркове сваки је сажаљиво лице показао; нико није ни речице прословио, а |
| стију и од војничког реда, и глас трубе сазивао је госте на обед.</p> <p>Гости се почну скупљат |
| </p> <p>— А шта би то било.</p> <p>— Да сазида на Дунаву један град, који ће препречити пут Маџ |
| } Па зато га и треба помоћи.{S} Иште да сазида град код Смедерева, да му Мађари не пркосе, нек |
| род како најбоље зна.{S} Деспот хоће да сазида град, код Смедерева, јак велики град.{S} За то т |
| Смедерева, да му Мађари не пркосе, нек сазида град, тај град ће бити и наш град, кад завојишти |
| да ми Угри из Београда не пркосе.{S} Да сазидам јак велики град, да се у свијету о њем прича ка |
| дошао до Голупца.{S} Кад опет Смедерево сазидам, чувам мојим прсима леђа султанова.{S} Смедерев |
| нију у башти, које увеселења ради негда сазидано беше, како би после почивке недалеко од совре |
| ски краљ Стеван Дечански, отац Душанов, сазидао га је и украсио.{S} Високи Дечани, древни манас |
| Чују Турци, чују Мађари какав град [је] сазидао Ђурађ Кантакузен, ни једни о том добра не мисле |
| ина је дочекана у двору што је кнежевић сазидао.{S} Ту се поздраве и изгрле, брат и сестра.{S} |
| ја идем у народ.{S} Блага имам да могу сазидати јачи <pb n="508" /> град нег’ што је Београд, |
| .</p> <p>Кад деспот дође, и ако зна ил’ сазна да су кнежевићи у манастиру, може их изискати од |
| ојем Бајазитовом сину срећа служи, и да сазна с којим намерава Стеван држати.</p> <p>Ђурађ је б |
| х сљедовао.</p> <p>Калуђеров тај случај сазнао се у целом двору.{S} Осим патријарха, Новака и о |
| одма’ са народом управља?</p> <p>Царица сазове савет.{S} Шта се има сад чинити, то је било најг |
| прављао.</p> <pb n="312" /> <p>Предвече сазове се савет.</p> <p>Који су год важнији били, сви с |
| м стижу турски посалници.</p> <p>Деспот сазове савет.</p> <p>Он је свакога тихо преслушао.</p> |
| ека се сви противници Лазареве породице саједине на исту одбрану, па када је домовина одбрањена |
| еђу нами чинили.{S} То је оно старо, не саједини, <pb n="386" /> боже ђаурина.{S} Па онда у тол |
| .{S} Ако су се донде и молили: „Боже не саједини каурина“ и успевали, овом бар приликом јошт су |
| reign>.{S} Од то доба Турци моле се „не саједини боже каурина“.</p> <p>Ђурађ Бранковић имао је |
| е докучили, јер су се сами каури српски сајединили да помогну Турцима угњездити се.{S} Лазареви |
| дељен.{S} Ви нећете се хтети под једним сајединити, који би доиста кадар био управљати.{S} Турц |
| ачким народом досад учинило било, да је саједињен био.{S} Ви и најтуђије народе себи присаједињ |
| атељи и владатељке ступили су у највећи сајуз са Турцима, да им помогну обарати јоште непокорен |
| рину.</p> <p>Грци су жељели Србе у свој сајуз довести.{S} Требало је, дакле, и једном и другом |
| љује да се сад Срби са Грцима и Власима сајузе па на несложне Турке ударе.</p> <p>И кад се добр |
| корист, те се са Мехмедом противу Мусе сајузе.{S} Мехмед гони Мусу од истока, а Ђурађ од запад |
| ротив толике силе сам?</p> <p>— Нека се сајузи са Мађарима.</p> <p>Русна се почне мислити.{S} Т |
| Турчину успротиви, зло, ако ли се с њим сајузи, и онда зло, јер под видом пријатељства отимају |
| да чини деспот?{S} Ако се са Жигмундом сајузи, први је изложен најжешћем турском нападању. <pb |
| у војску скупио, која да се са Стеваном сајузи, могли би Турци напоље изићи као што су и ушли.{ |
| а се Милица бојала, па би се буди с ким сајузила, само Вук да не господари.{S} Она је видила да |
| спот сам не може им одолети, нема јаког сајузника.{S} Ако се сам Турчину успротиви, зло, ако ли |
| поте, хоћеш ли ти увек са мном у миру и сајузу живити или не?{S} Ако те жеља каква мучи, боље с |
| ије нису мировали.{S} Потајно су били у сајузу са Ђурђем, и назначили му време кад би могао на |
| свим задовољан, бојећи се да га Турци у сајузу са Милицом доцније сасвим не истисну.{S} Почне, |
| узму град.{S} А без Београда Србија је саката.{S} Сво господство Јерине сабијено је међ зидине |
| лампије, тако увијен, тихо међу гранама сакривен, корачао је све ближе не би л’ наишао на каков |
| грозити; рекох, у неслози христијанства сакривена је турска снага.</p> <p>Леонтије достојанстве |
| том осмејкујућем се лицу лежала је нека сакривена освета, која се изразила у његовом погледу, к |
| бога ти, би л’ би могли ми овде гдегод сакривени што проговорити без да нас ко примети?</p> <p |
| рекрсти се и крст пољуби, па га у недра сакрије.</p> <p>— Да тко сад види и чује од Турчина, на |
| {S} Ја кад би’ видео млого непријатеља, сакрио <pb n="228" /> би’ се у гору као миш у рупу, па |
| еиначено име на Каралампогли није могло сакрити Харалампија пред бистрим оком Ферхад-паше.{S} С |
| акуб-паша нек иде са оном у Једрене, да сакупи још и друге војске, које су из Караманије већ на |
| ице, скупе се около њега.{S} Кад ји све сакупи, почне им говорити:</p> <p>— Ви сами видите, да |
| вац.{S} Силна се је војака под Голупцом сакупила, град нападају дању ноћу, дуже [од] осам дана |
| рате Угљешо</l> <l>Зашт’ је царе војску сакупио,</l> <l>Војску силну, којој пара нема?</l> <l>И |
| елила, и као што деспот блага има, може сакупити опет нову војску и с Мађарима се снова везати. |
| ч, пијесак и вода сама не може дати јак салијеп, да зидина очврсне.{S} Мој шурак, кнежевић Кант |
| шурак, кнежевић Кантакузен јаје туче у салијеп, да тако камен с каменом стегне и да се сам ока |
| лис нег’ Жигмунд.{S} Да могу, да треба, сам би га утаманио.{S} Ал’ један лис од другог пиљеж гр |
| Ферхад.</p> <p>Исак-паша бесни од муке, сам увиђа да Ферхад право има, ал’ би рад дин-душмана и |
| уче се у своју дворану, хода горе-доле, сам размишља, муте му се у глави <pb n="388" /> спомени |
| ојном реду, јурне на провале бедема.{S} Сам Жигмунд главом је ту, Розгоњи до њега, на једном ви |
| ампија и на то сви се почну смејати.{S} Сам један патријарх није се у лицу променио, но није ни |
| обе силе ћеду се над главом ти тући.{S} Сам не можеш, у зетске кнезове поуздати се не можеш.{S} |
| е на славу божију и на славу људску.{S} Сам отац Леонтије, премда је по својој науци и побожнос |
| и си добро поред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад све знати шта се о књагињи Милеви и Светиславу |
| п пут отвара.{S} Ја, истина, радије би’ сам доламу место мантије и калпак место камилавке носио |
| сле да пророк из њи’ говори.{S} Код њи’ сам одма’ у почетку до ефендилука дотерао, а сад после |
| што имаде’ побратима, изгибоше; остадо’ сам, и у туђинству нађо’ друга.{S} Он је из далеке земљ |
| цјеђен као лимун од богомољства, а нит’ сам зна живјети нит’ другом да живјети.{S} Затукао се т |
| последњи удар Мађарима зададе.{S} Једва сам краљ Жигмунд из битке са неколико њих избегне.</p> |
| м гласом патријарх.</p> <p>— И ја једва сам могао преспавати; и ја сам те исте мисли имао у гла |
| чим, да не спомињем Ферхад-пашу, ако га сам деспот не би споменуо као позната пријатеља, већ да |
| аде очин мач од Душана задобивени, њега сам после очиног пада истражио и задобио; он ће ме јошт |
| аковог делије више не имамо.{S} Од њега сам се учио војевати.{S} Он се поред Турака тукао и пог |
| а, тако треба да узмеш ствар.{S} Ја, да сам као ти па да ме Бајазит запроси, с драге воље би’ п |
| тек вређала.{S} Као извикан будала, да сам у земљи остао, не би у другом сталежу ни живети мог |
| сти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам ти увек потајно наруку ишао, и штошта не бијаше по |
| ова реч је била опомена на Јеремију, да сам на кнежевиће пази.{S} Благо ће и оно доћи Јеремији |
| амо још млого црњи, тако као Арапин; да сам био сасвим црн, нас двоје изгледали би као два рође |
| урао сам се од немила до недрага.{S} Да сам којом срећом у манастиру остати могао, била би срећ |
| на пастирка, те ми живот одржала.{S} Да сам се лети био родио, можда би’ био сад какав војвода |
| кад и онима не хасни што су онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде требало чинити — од |
| пустио, ил’ баш си ти луде среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те пустио био — примети |
| оре.</p> <p>— Ви знате — рекне Вук — да сам ја свуда где је нужно било народу на помоћ био.{S} |
| — Не.</p> <p>— А да си цар?</p> <p>— Да сам цар, не би чекао да Турци мене потраже, него потраж |
| А што га нисам у град умамио, реко’ да сам му вјеру задао, а кад он мени главу спасе, морам и |
| ће она за Светислава поћи.{S} Па ја да сам Светислав, а ја знам шта би’ радио.</p> <p>— Шта — |
| <p>— Ух, сад да сам паша као ти, па да сам дочекао у Крушевцу ево овђе живљег, па харем, не би |
| p> <p>— Ништ’ им не фали, камо срећа да сам ја такав роб, који све добити може, ето им пива и ј |
| >— Велиш да сам јунак.{S} Камо срећа да сам такав јунак као што ме држите, али само да нисам Кр |
| рхад-паша.</p> <p>— Ал’ би’ и ја рад да сам на дивану.</p> <p>— А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па |
| младо, било старо.</p> <p>— Ух, сад да сам паша као ти, па да сам дочекао у Крушевцу ево овђе |
| се у млогих примјетити.</p> <p>— Сад да сам млађи, ал’ шта ја велим, само да сам од једне љуте |
| а му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са Вукоглијом уреди.</p> <p>— Ја сам |
| ством зло исправљати.</p> <p>— Знате да сам се са деспотом измирио, да ме узео као сина, као на |
| а на престол диже.{S} Ако ви мислите да сам ја тај способнији и нужнији човек, а ја ћу се тога |
| тиву Вукашина на Марици било.{S} Без да сам о том што знао, млади царевић отишао је тамо; но, к |
| им, знаш како је код нас ђаура, знај да сам калуђер, баш прави калуђер, премда сам већ архиманд |
| ти је на срцу.</p> <p>— Е сад видим да сам на правог човека наишао, дакле сад слушај.{S} Кад в |
| ити се нешто црно.{S} Чини ми се као да сам и мале рогове му видела — рече заплашена и сујеверн |
| и Светислав каже да му је отац рекао да сам му ја већ од мог оца намењена, па шта би сад на то |
| е испустити, из које би Турчин виђео да сам штоватељ Христа, љубитељ рода.</p> <p>Радосав <ref |
| да сам млађи, ал’ шта ја велим, само да сам од једне љуте ране слободан, да могу коња јахати, п |
| аједанпут не прослови:</p> <p>— Само да сам мало млађи, али шта ћу кад сам већ близу гроба.{S} |
| ја кнежевићима нисам вид одузео, но да сам их овде код мене тајно здраве и читаве држао, да их |
| дом влажити; постао сам већ тако жут да сам мислио већ ћу се скоро посветити.{S} Напослетку, ни |
| <p>— Да чујемо какве?</p> <p>— Кажу да сам се у цичој зими родио, па ми је глава презебла, и и |
| остали потурице, који ме не познају да сам и сам тај, на путу не стоје.{S} Они су жешћи од пра |
| упозна’; кад се кући вратим, казаћу да сам видео највећег српског јунака.{S} Твој јуначки изгл |
| мислим да кад до тога дође, показаћу да сам за сабљу рођен.</p> <p>Са овим реч’ма циљао је Свет |
| , срце ће ми растити.</p> <p>— Велиш да сам јунак.{S} Камо срећа да сам такав јунак као што ме |
| ам причам — рече Петошко.</p> <p>— Када сам од калуђера утекао — продужи Петошко — мотао сам се |
| изнајем да си ти мени доста учинио када сам против Мусе ратовао, па зато те и држим за мог приј |
| ом калуђеру не вјерујем осим себе, мада сам и ја калуђер.</p> <p>— Немај бриге — рече Јабланови |
| има наменуо победу и првенство.{S} Сада сам рад знати, шта Срби мисле; да ли ће се према мене [ |
| рци у највећој опасности бивали, свагда сам им помогао.{S} Било то против Влаха, било против Ма |
| и Махмеду против његовог брата, Мехмеда сам с тим задобио, и тек њему посве могу захвалити што |
| а мрко калуђера погледа.</p> <p>— Ваљда сам ја господар од Голупца, и нитко други, и што сам об |
| сам калуђер, баш прави калуђер, премда сам већ архимандрит.{S} Ја сам настојатељ манастира у в |
| те, може пасти сав терет на мене, канда сам ја сам кнежевиће осљепио.</p> <p>— Ивер од кладе не |
| друго одело, па ћу ићи на погодбу канда сам уз тебе први, и дај ми још два добра јунака, да се |
| да?</p> <p>— Ни онда нећу предати, онда сам ја господар од Голупца, па ћу сам да се погађам.</p |
| , дивно изгледала.{S} Боже мој!{S} Онда сам се први пут мога живота заплакао.{S} Дајем јој свак |
| ном месту лежао је пашин двор.{S} Онуда сам често пролазио.{S} Кроз пенџерић буле су извиривале |
| >— Није ли ово брат Краљевића Марка, ја сам слушао од њега да међу вама брата нема, но овај дел |
| ли падишо, зависи што се чинити има, ја сам на твој миг готов кудгод заповиједаш — одговори Фер |
| га, служићу те и одсада као и досад, ја сам твоја сабља, покажи пут куд да удара — рече поуздан |
| тву да нећемо се дирати.{S} Штавише, ја сам дао заклетву да ћу и са његовом децом у миру и приј |
| ед прасећег печења доброг вина пили, ја сам морао донде молитве велегласно читати и осушена мој |
| ће, који су сад у Голупцу у сахрани, ја сам њихов чувар.</p> <pb n="439" /> <p>— А како о њима |
| ете.{S} Но буди ме ко како осуђивао, ја сам уверен да и при Турцима доста сам добра мом роду уч |
| им да си врло паметан, честити пашо, ја сам понео собом и пешкеша, пет хиљада дуката, и другије |
| среброљубље.</p> <p>— Честити пашо, ја сам се дочепао млади’ кнежевића и тек после због њи’ је |
| ли, упита га:</p> <p>— Честити пашо, ја сам тебе у мом животу виђео, али не знам где; ма откуд, |
| ити и тридесет, а Харалампији десет, ја сам најглавнији. — У Јеремији се узбудило старо среброљ |
| е покајник, и бољему греди.{S} Јест, ја сам био грјешник, велики грјешник, ал’ тко међу вами ни |
| ту на Косову.</p> <p>— Свјетли цару, ја сам Каралампогли, први савјетник на дивану код Јеремије |
| милостиња.{S} Огрјешио сам се о њих, ја сам крив њиховој слјепоћи.{S} Морам гријехе искајати.{S |
| ет шаљиво Костреш.</p> <p>— Нипошто; ја сам досад волео бити будала у мудром царству нег’ мудар |
| хоће да се покори.{S} Децо моја!{S} Ја сам као божји слуга већ стар и чека ме већ последњи дан |
| де, да нам не срамотиш манастир“.{S} Ја сам све то мирно подносио чекајући крај искушенија и мо |
| >— Не толико моја, колико његова.{S} Ја сам хтео да будем војник, но рекоше да нисам за то.</p> |
| е и њега мога оца судба постигла.{S} Ја сам због њега остао без земље и народа.{S} Међу Србима |
| мо, Митре, да хватамо тог ђавола.{S} Ја сам чуо да већ одавна овде плаши, но ја се ништа не бој |
| већ мој отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ на овај живот навикао.{S} Само ми је жао мој |
| амо да спасем што се спасти може.{S} Ја сам покајник.{S} Згрјешио сам се о сродној крви, о крви |
| могу извинити, ал’ оправдати не.{S} Ја сам грјешник, који своје гријехе признаје, а који призн |
| > <pb n="423" /> <p>— Немој мене.{S} Ја сам теби и овде од потребе, биће тамо на дивану и Исак- |
| раћо, да је рђаво какво створење.{S} Ја сам овде само мало стазу померио, не могу да спавам, па |
| ем да он српску крв пролити неће.{S} Ја сам мусулман, па као миш’ца коранова не могу рећи да се |
| — Сад сте ме чули, моји витезови.{S} Ја сам сад свима поглавар по владалачком старешинству, а м |
| реде царске власти не принадлежи.{S} Ја сам већ цару о том спомињао, ал’ он све даје времена у |
| су власт и право у рукама имали.{S} Ја сам први међ свима, ја имам у руци скиптар Србије над в |
| у свом оно што је добро признати.{S} Ја сам чуо и за младог Стевана Лазаревог да је необичан мл |
| , а он моје није шћео припознати.{S} Ја сам на његову заповјест дао осљепити синове Гргурове, к |
| највећег твог пријатеља изгубити.{S} Ја сам Турчин зато да могу ође мом народу што олакшати.{S} |
| у престати богу и народу служити.{S} Ја сам недавно из Турске дошао, што сам могао <pb n="353" |
| ултану ни везиру.</p> <p>— Јесам.{S} Ја сам о томе говорио султану и сем дивана, за леђи Исак-п |
| тражим земље да се од ње ’раним.{S} Ја сам са оним што имам у Прилипу задовољан; но ја желим д |
| овак — нисам те већ одавна видео.{S} Ја сам мислио да си ти ’дегод у војсци, на Косову, а тебе |
| е нужно било народу на помоћ био.{S} Ја сам се победоносно противу Турака тукао и код Новог Паз |
| уђер, премда сам већ архимандрит.{S} Ја сам настојатељ манастира у високим Дечанима, а ви за Де |
| ић и Милош Обилић у миру да буду.{S} Ја сам цару предложио да којег год од војске уклони, јер њ |
| или Петошко?</p> <pb n="345" /> <p>— Ја сам Петошко — одговори Ферхад, па уставши пође к деспот |
| обичног јутарњег поздрава.</p> <p>— Ја сам за једно два сата починуо ал’ после сам се пробудио |
| епљени — одговори Јеремија.</p> <p>— Ја сам их дао осљепити — упаде Харалампије.</p> <p>— Да ме |
| шманско, не ишчекује добра.</p> <p>— Ја сам Петошко, ког сте као будалу у двору кнеза Лазара ви |
| а јуначког изгледа младића.</p> <p>— Ја сам Ђурађ, син Вука Бранковића, а ево Видајића и свите. |
| исар.</p> <p>— Говори робе.</p> <p>— Ја сам био тај, који сам свјетовао да се Голубац преда.{S} |
| повика зачуђен Харалампије.</p> <p>— Ја сам то мојим ушима слушао.{S} Знаш да има у двору млого |
| прави се гордо, и прослови.</p> <p>— Ја сам Ферхад, турски паша, ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ |
| сасвим са Вукоглијом уреди.</p> <p>— Ја сам чело челом, лице лицем био са деспотом, знаћу рећи |
| ти, да л’ војвода, што ли.</p> <p>— Ја сам први саветник Јеремије.</p> <p>— Но јеси л’ војвода |
| , нег’ господства не имати.</p> <p>— Ја сам твоја жена, заклела сам се с тобом добро и зло дјел |
| ив га скупа са патријархом.</p> <p>— Ја сам већма удаљен оданде него ви овде, ви можете пре как |
| но скоро се опет разабрао.</p> <p>— Ја сам калуђер светог патријарха, као што ме видите; не мо |
| заслуге — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их осљепио, то је највећа заслуга —- одговори жешће |
| нежевићи — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их баш дао у манастиру Високим Дечанима ослепити, м |
| одјелимо — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам с ваши леђи терет скинуо, па сам га на моју душу уз |
| овољна? — запита патријарх.</p> <p>— Ја сам с вашим закључењем задовољна, и надам се да на моју |
| дје си ти био онда, старче?</p> <p>— Ја сам се онда близу кнеза Лазара борио, на ког су млоги д |
| ог поздрава [рекне царица:]</p> <p>— Ја сам ову ноћ боље преспавала него пређашњу, ваша присутн |
| право подијели, Јеремија је силан, а ја сам само калуђер.</p> <p>— Е кад је тако, оно ћемо овак |
| кнежевиће.{S} Он је мени наложио, а ја сам извршио, па тако и ја морам бити делбеник куповине |
| глербег Уруменлије, <pb n="447" /> а ја сам до њега.{S} Код Голупца ћу новац предати.</p> <p>— |
| а Арнаутима на Нови Пазар ударили, и ја сам био у српској војсци, и некако ме Турци са неколико |
| — И ја једва сам могао преспавати; и ја сам те исте мисли имао у глави.{S} Све се бојим какве н |
| рославио против босанског бана.{S} И ја сам још онда млад био.{S} У Босни сам добио две, близу |
| о мене, нека он руководи народ.{S} И ја сам сад овђе вас скупио, да вам изјавим, да доиста хоћу |
| и обојица ослањате се на Турке.{S} И ја сам се на њих ослањао.{S} Пазите да се не покајете.{S} |
| о.</p> <p>— Сваког казн стигне.{S} И ја сам штошта чинио, што вјера и закон не допушта.{S} Дјел |
| анковићева лоза млого зла чини.{S} И ја сам се сама у њему преварила.{S} Са ласкавим реч’ма и с |
| треба се са привиђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста већ видео — одговори један, такође старије |
| е из доброг корјена прорастјео.{S} И ја сам издајица, ако је Вук то.{S} Покашћу да нијесам изда |
| ствима правио си места за мог зета и ја сам се томе напослетку приклонила, те смо му Мару дали. |
| они се већ знаду, покрај Јеремије и ја сам дошао негда до пријатељства са Ђурђем.</p> <p>— Ал’ |
| н их је силном руком обарао.{S} Но и ја сам једним ударцем једног оборио, баш кад је на кнеза о |
| е пасти сав терет на мене, канда сам ја сам кнежевиће осљепио.</p> <p>— Ивер од кладе не пада д |
| ћеф твоја воља.</p> <p>— Ал’ како ћу ја сам пити, није ми питко без друга, а ти као мусулман не |
| стиже пред град са Јеремијом, Јеремија сам је хтео да иде у град и донесе градске кључе, но Фе |
| Турци стигну, а побојао се да Јеремија сам не прими сав откуп Голупца, а њему ништа да не оста |
| га обузела, а и зебња да неће Јеремија сам благо примити.</p> <p>— Честити пашо, најбоље би би |
| } Тко ће нас подјелити?{S} Ако Јеремија сам добије, рећи ће, е он је господар од Голупца, Јабла |
| т је тако и чинио, знајући да Розгоњија сам хоће да уђе у град, па зато и жели да га ли само ма |
| ов је отац такав исти био.{S} Познавала сам га још на Душановом двору.{S} Са његове гордости, н |
| <p>— Ено онде, недалеко од јеле, видела сам потајно провлачити се нешто црно.{S} Чини ми се као |
| о Цвети, па о Христовом васкрсу видјела сам те у цркви, у Аја-Софији, и ти ми нафоре пружи.{S} |
| ти.</p> <p>— Ја сам твоја жена, заклела сам се с тобом добро и зло дјелити.{S} Као ђевојка заво |
| и зло дјелити.{S} Као ђевојка завољела сам те.{S} Опомињеш се кад си од Турака побјегао у Цари |
| ђу Комненима и Кантакузен’ма.{S} И сама сам од дјетинства мог разна чуда гледала <pb n="390" /> |
| Ви сте с нама уговоре имали, по којима сам вам помагати морао.{S} А код мене је реч задата све |
| а богу, све већ у реду.{S} Пре три дана сам благословио војску која је сад спремна и одушевљена |
| је и слијепу кокош привлачи.{S} Та зрна сам ја јошт сачувао, и ако не могу њиме нахранити, могу |
| бићу поп.{S} Језичан сам био доста, па сам знао око матере; она ми понуди кћер.{S} Посао је би |
| само то жели да мене с врата скине, па сам се већ одважио и сам калуђере оставити.{S} Последње |
| ло стазу померио, не могу да спавам, па сам изишао прохлађивати се — рекне калуђер, који је јед |
| ао што ме видите; не могу да спавам, па сам изишао мало на чист ваздух, па сам се тако шетао по |
| p>— Ја сам с ваши леђи терет скинуо, па сам га на моју душу узео, која је већ одавна у рукама ђ |
| лаја.{S} Но сад сам ја био господар, па сам ју хтео због показане ми ’ладноће мало намучити.{S} |
| г Балше, једанпут хтедох бити мудар, па сам му рекао: зашто он да влада са Зетом, као и Алтоман |
| , па сам изишао мало на чист ваздух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте сигурно мислили да |
| } Био сам веселе нарави и лакрдијаш, па сам се дао лако и за дворску луду произвести, премда је |
| ћ дораст’о, знао сам читати и писати па сам се дуго мислио на коју ћу страну.{S} Одем у војску. |
| Време је да се и за ме побринеш, доста сам си на душу због другог натоварио.</p> <p>— Само сад |
| р прокопсати не могу.{S} Пре тога доста сам се по свету лутао, турски добро научио, па ми је св |
| о, ја сам уверен да и при Турцима доста сам добра мом роду учинио.{S} Ако је Србин у турском ро |
| рима вјера се одржати не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе исправљам.{S} Очитао би’ ти |
| кћер, младу као капља.{S} Питаше ме шта сам и шта ћу бити.{S} Одговорим, богослов, и бићу поп.{ |
| издаш.{S} Ником не говори ко сам и шта сам био, јер иначе изгубићу поверење, а ти ћеш у мени н |
| а миру, да промишљам у овој обитељи шта сам досад чинио, шта ћу одсад чинити, јер и око мене се |
| ко ће ми на страни бити.{S} Код Голупца сам био с Мађарима, па ми опет ишао наруку без да су се |
| чина надао?</p> <p>— Е видиш кћери, бог сам хоће да нас од напасти спасе.{S} Сад шта би од нас |
| е, биће тамо на дивану и Исак-паша, ког сам код Крушевца љуто ранио, па сад да се њему покорава |
| сам да кнежевићи сметају, и Ђурађ, кад сам му јавио да су кнежевићи у нашим шакама, одговори н |
| ми је рана на срцу.{S} По несрећи, кад сам се зими родио и мозак ми се повредио, морало ме и с |
| е за то добро избити!{S} Други пут, кад сам му из шале казао да је лепа земља та Босна и како б |
| за леђи Исак-паше, твог душмана.{S} Кад сам <pb n="485" /> пошао да узмем Голубац, што ми је би |
| тало, отишао сам управо у Турке.{S} Кад сам виђео, да се ви сви [у] целом двору са Турци држите |
| ком би у земљу пред њом поникле.{S} Кад сам је први пут добро уочио, по други пут не смедох ско |
| ују у привиђења, ал’ ја верујем.{S} Кад сам била као млада у служби краља Вукашина у Приштини, |
| да се турске жене инатити стану.{S} Кад сам био код Турака заробљен, упознао сам се са једним а |
| та Бајазит свог посланика.</p> <p>— Кад сам онамо стигао, онда су баш сви ђаури оплакивали њи’о |
| тид од варварства збрисан.</p> <p>— Кад сам сва та чуда видио и дуго гледао, помишља’ да је све |
| овским слабостима налазио.</p> <p>— Кад сам већ дораст’о, знао сам читати и писати па сам се ду |
| јако остарио, ал снажнији сам нег’ кад сам у царском двору лудак био.{S} Душа ми је остала ист |
| игмунду.{S} Да знаш како ми је било кад сам морао Београд предати.{S} Још и сад лежи ми на срцу |
| сам био боја то је било у манастиру кад сам био млађи, са братијама, знаш онако за какву прњаво |
| Само да сам мало млађи, али шта ћу кад сам већ близу гроба.{S} За кратко време можемо нашим мл |
| правду — дода Јаблановић.</p> <p>— Сад сам начисто, сад можемо даље терати, сад треба Ђурђу од |
| ром царству нег’ мудар у лудом, ал’ сад сам видео да су сви полудели, па сад морам ја мудровати |
| м сам утеху и трпљење уливао.{S} Па сад сам дошао к теби, да ми даш неколико братија.{S} Твоји |
| му је ваш стриц Ђурађ крив, који се сад сам задеспотио.{S} По његовом сте налогу ослепљени.{S} |
| ју ослободим из овог белаја.{S} Но сад сам ја био господар, па сам ју хтео због показане ми ’л |
| страшљиво бегају од опасности, па народ сам себи остављају, без утехе, без душевног поткрепљења |
| м да се и ја већ морам потурчити, и луд сам што већ досад нисам.{S} Та видим већ ионако да ће с |
| ’, не могу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђаури поред овакови’ делија не |
| тек што се из куле не види.{S} Наредбе сам потписао да им се све по Стевановом уговору изда.{S |
| {S} Не једанпут као мними будала такове сам примедбе у шалу увијао, које би народу на ползу бил |
| ја <ref target="#SRP18590_N3" /> остаде сам промишља, ал’ кратко је време мислити се.{S} Бојати |
| кораком удали се.</p> <p>Деспот остаде сам, па ће се дићи да се свечано обуче, и господу дочек |
| з трапезарије разилазити.</p> <p>Остаде сам Харалампије са властелином и Јаблановићем.</p> <p>М |
| у манастир са Облачина-Радом.{S} Хтеде сам ићи, Раде му не даде, хоће свуд да му је десна рука |
| његов пријатељ. </p> <p>Ферхад-паша је сам својом војском Мађаре растукао, војска Исак-паше те |
| ашто да није цар Краљевић Марко, ког је сам народ већ Краљевићем назвао, па онда би се и ја, и |
| теше; ионако лакше пада љубећем кад је сам поред свог предмета, кад му љубопитне туђе очи и по |
| је — Стеван поред Ђурђа.{S} Та Ђурађ је сам кадар народ заштитити, нити је тако близу сродства |
| у.</p> <p>У таковом расположају дуже је сам у себи говорио.</p> <p>— Сваког казн стигне.{S} И ј |
| и сјаја.{S} Но у бурном времену гди је сам Призрен опасности изложен био, царска породица, по |
| иво се смешише.</p> <p>Калуђер, који је сам по себи врло добро знао да је он по себи смешна лич |
| који без боја живити није могао, био је сам собом у рачуну чист.{S} Он је своју реч задао, па ј |
| е други предмет разговора.{S} Он ако је сам у себи све то и осећао што Петошко говори, опет чес |
| ?{S} Ја имам овде два млада кнеза, које сам ја по налогу Ђурђевом ослепити дао, да не би способ |
| ћу да народу моме оне ране лечим, које сам му задао.{S} У двор ми немој долазити, јербо ће ми |
| вори, устаде и прослови.</p> <p>— Тешке сам дане провео, Јерино.{S} Јеремија издаде Голубац Тур |
| /p> <p>— Али како ће против толике силе сам?</p> <p>— Нека се сајузи са Мађарима.</p> <p>Русна |
| сам за једно два сата починуо ал’ после сам се пробудио и не мого’ више заспати.{S} Мисао ми је |
| од првијех.{S} Српско хришћанско робље сам искупљивао, и испод руке свом завичају шиљао.{S} Шт |
| а три вјере покидан народ са три стране сам себе убија.{S} Нека је савеза са Угрима, ал’ не дај |
| > <p>Харалампије отиде.{S} Ђурађ остане сам замишљен.</p> <p>Малочас, па пошаље поузданог човек |
| док Мурат Мустафу не победи, и постане сам свију Турака султаном.{S} Док је међу њима рат трај |
| хљепљив, бољитка свог ради да не умакне сам са кнежевићима куде, и његова реч је била опомена н |
| " /> <p>— Ево часна крста, у то знамење сам крштен,</p> <p>и крст пратиће ме до гроба.{S} Од ја |
| да тако камен с каменом стегне и да се сам окамени.{S} Ти, вјерни војводо Радићу, дај налог на |
| није се хтео Лазару подврћи и, када се сам против веће силе Лазара одржати није могао, предао |
| долети, нема јаког сајузника.{S} Ако се сам Турчину успротиви, зло, ако ли се с њим сајузи, и о |
| су се, пак, о том сумњали.{S} Марко се сам сумњао, но ишчекивао је да се ствар бољма развије.< |
| амоли да га ко отпрати.</p> <p>Митар се сам понуди, а и Петар, искајући опроштење хтеде им сљед |
| а да је и на њему пола царства.{S} А ће сам ја онда, ја омладак Немање.{S} Зар да будем само ко |
| Мађарима Мачва и Голубац.{S} Београд ће сам предати.</p> <p>Каква је туга лежала на срцу деспот |
| као робље у Скопљу продају.{S} И он ће сам, вели, прво и последње своје дете на <pb n="527" /> |
| ити може; но мало је прежесток, па хоће сам себе да <pb n="223" /> прецени.{S} Ипак, мислим да |
| да се сви Срби потурче?</p> <p>— Би’, и сам би се потурчио, ал’ да се и до чега докопам, да ми |
| ан оченаш одморити се, јер би, ваљда, и сам патријарх исто желео.</p> <p>Милица драговољно допу |
| су биле војводе и српска госпоштина, и сам патријар’ амо је долазио, еј то су била времена, ту |
| у бити некад архијереји.{S} И доиста, и сам Леонтије волио би бити у оном добу прост пострижени |
| њима покрај архимандрита ил’ владике, и сам патријар’ је ту више пута био.</p> <p>— Па што сте |
| лежи, чека на благо.{S} Да га зајази, и сам се одмах дигне, а бимбаши наложи да носи благо Исак |
| <p>— Свашта.{S} Ал није им се чудити, и сам би му простио.{S} Понајвише изгледају као неки бога |
| бедра обвијена појасом, црном дибом, и сам војвода Кајица, тај бисер од јунака, ког долама уве |
| уне, скиптра.{S} Отимао је и Вукашин, и сам ђед кнез Лазар није увек правду наједнако дјелио, д |
| ашин, који се силом на престол попео, и сам није таково право имао.{S} Сад, дакле, онај треба д |
| наваљују, јер хоћеду да пут пресеку, и сам Завиша види да одољети не може, већ са својих некол |
| лост је све већа и већа настајала.{S} И сам патријарх, који је одвећ озбиљан био, показивао је |
| онесу пртљаг с благом и поклонима.{S} И сам Харалампије их је пратио.{S} Тешко му било од тог б |
| на се распада, нек свак себи дере.{S} И сам Ђурађ Бранковић је дерао, кад која кућа пропада, св |
| морао себи друго место потражити.{S} И сам Крушевац бивао је турским нападајима изложен.{S} Бе |
| народ би готов био с њима гинути.{S} И сам Мелентије не би се потурчио, а да га сместа начинит |
| простили него одма’ с њом у харем.{S} И сам пупољак нису поштедили; и ситну красну дечицу су са |
| ије Розгоњијевим реч’ма задовољан.{S} И сам краљ двоуми, и запита Лошонција:</p> <p>— Како мисл |
| шанови како се Срби за Турке боре?{S} И сам Грман уклонио се, и отишао је у Зету слободну, и по |
| >Исак-паша размишља.</p> <p>— Рад би’ и сам ићи у Једрене пред лице падиши, да му и ја извешћам |
| о из наших ројева ишчезла.{S} Није л’ и сам Ђурађ од Стевана отимао, није л’ и Гргурове синове |
| т?{S} Ђурађ има своју јаку партају, а и сам деспот га хоће, јер је увиђео, да поред његови’ сла |
| а покаже да је кадар бранити се.{S} А и сам Јеремија је био јунак, па и Јаблановић.</p> <p>Кад |
| p> <p>Најпре оде Ферхад, а после њега и сам Радосав.</p> <p>Ферхаду је сад нешто лакше.</p> <p> |
| аја ти је већа нег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не трпи брата му Стевана, па Вукова партаја, бу |
| Кнеза Ђурђа реч доста је основана, па и сам признајем да у таковом стању, као што се сад налазе |
| емене војводе.{S} Реља Крилатовић, па и сам Вукашин, па онда Угљеша и Гојко.{S} Кад су Грци чул |
| разни властелини увређени били.{S} Па и сам син Вуков, мој унук Ђурађ насљедио је сву гордост и |
| урке.{S} Ако на несрећи, онда несрећа и сам савез руши.{S} Српски народ нитко не може на несрећ |
| ио кадар изредити [са] Голупцом, може и сам изредити.</p> <p>Тешка им лака ноћ.</p> </div> <div |
| је све то до ушију дошло, но доста је и сам белаја имао, па се ућутало.</p> <p>Сад оставимо Деч |
| редати мора.</p> <p>Под Ново Брдом је и сам султан Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и друг |
| више реди таково што десило.{S} Он је и сам на све то смешљиво лице показао, и није дао примети |
| постао предметом неког смеха, јер је и сам у себи осећао да има томе узрока, а друго, у двору |
| српски народ уједно сабије, том би се и сам поклонио, ал’ тога у толикој властели нема, сватко |
| евши како му ствар своји, приклони се и сам радо на такову погодбу и закључи да се одма’ послан |
| нци озбиљно ослови краља да се повуче и сам на Ласловар.{S} Већ се види како хатлије силно јурн |
| у неки жар и светлост обузе, канда би и сам издајице казнио.</p> <p>Ферхад настави.</p> <p>— Ви |
| л’ ако не усхте, а наша војска навали и сам деспот ће с нами против Жигмунда.</p> <p>— Тако је |
| ечено мора ми се издати, онда је мени и сам Јеремија дужан, и Голубац држим као залогу.</p> <p> |
| и потурице, који ме не познају да сам и сам тај, на путу не стоје.{S} Они су жешћи од прави’ Ту |
| ми — у Турке.</p> <p>— Исто тако сам и сам мислио, Турци ћеду Голубац откупити, ти ћеш се и ме |
| ари, јер са Јеремијом није чист посао и сам деспот Стеван тешко је с њиме на крај излазио.</p> |
| с врата скине, па сам се већ одважио и сам калуђере оставити.{S} Последње недеље отпојао сам с |
| то је општи смех произвело.</p> <p>Но и сам црвени калуђер био је предмет њи’ове шале.{S} Служи |
| и је да је у Караманији буна, као што и сам знаш, и онђе треба султан много војске.{S} Одступил |
| војсци српској пара нема, и да је већ и сам цар изложен њи’овом упливу...{S} Цар је због Вука п |
| ; <pb n="364" /> али сада, кад је већ и сам деспот као владатељ сасвим друге људе око себе потр |
| мора одржати своју власт, коју је већ и сам Стеван признао, јер се тако с њим нагодио, ту дакле |
| дижу се, и сва заира се вуче.</p> <p>И сам султан са свитом је у преправности.</p> <p>Вече је, |
| поњатију оног времена особито, Марко би сам себе за најјаднију кукавицу држао био да не брани о |
| ад бисмо Турке доле потукли, Голубац би сам по себи пао, Јеремија морао би се предати.{S} Ал’ а |
| уживам пуно султаново поверење.{S} Теби сам често у Вуковим и <pb n="346" /> Бранковићевим мете |
| ла и црквица.</p> <p>Отац Пајсије сједи сам, на столу велики пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И о |
| о што видите, јако остарио, ал снажнији сам нег’ кад сам у царском двору лудак био.{S} Душа ми |
| ма, и на моју жалост већи нег’ ја, који сам био ту све и сва, и све на моју душу узео.</p> <p>— |
| на узвишени, обожавали су Обилића, који сам није био властелинског рода и који је покровитељ би |
| ори робе.</p> <p>— Ја сам био тај, који сам свјетовао да се Голубац преда.{S} Благо тројица има |
| ћате да идете све на мањак, као ја који сам у срећнијем добу живио.{S} Овај садашњи нараштај ро |
| о вино; доиста велике муке за мене који сам се већ вина пити подобро навикнуо.{S} Они веле: иск |
| вуку налево, сад надесно, већ не зна ни сам чији је.{S} Кад се пропада, нек пропада.{S} Но и то |
| новићи, ни Бранковићи ни Балшићи, па ни сам Марко.{S} Сватко једно друго квари.{S} Марку не дад |
| ске битке са смрћу Лазара, који није ни сам по праву насљедија царство задобио, породица Гребља |
| ше млого слабије него душа, што није ни сам веровао; падне с коња и јако се увреди.{S} Ово га ј |
| и игуман, неки отац Герасим, не знам ни сам шта је био, пола Грк пола Србин.{S} Он ме узме на и |
| ишу Јеремија одољети не може.</p> <p>Ни сам Јеремија ни Јаблановић не уздају се одбити нов јури |
| не покоравам, и ја хоћу у мојој крајини сам да владам! — пресече му говор незадовољан Прибац.</ |
| И ја сам још онда млад био.{S} У Босни сам добио две, близу Рудника од Мађара пак три, и то те |
| мам, земље господар.</p> <p>— Начини си сам, имаш јошт земље, обала.</p> <p>— То и хоћу, о томе |
| обадвоје на путу, кад их уклониш, ти си сам господар.{S} Ако они изумру без ђеце, ти си и твоји |
| ара грувају, није до чекања, већ иди ти сам и однеси кључе, па дођи одмах са Турцима док Мађари |
| н тек за тебе заузет?{S} Та колико пути сам примјетила да је он и прама другима наклоњен?{S} Ос |
| > <p>— И томе се може помоћи.{S} Будући сам их ја дао ослепити, и код мене се налазе, то моје о |
| ати.{S} Вама је свима познато, у каквој сам био опасности скупа са народом када се брат ми Вук |
| Турчин се не може угњездити, ако му тек сам народ земљу не уступи.{S} Мора и <pb n="268" /> Тур |
| искажи; оно што сад у рукама имаш, док сам ја жив, не сме ти нико отети.{S} Ја признајем да си |
| ти, млади делија, лаког оружја.{S} Док сам имао љубовцу Зулејку, коју никад заборавити нећу, с |
| о, начинимо међу нами такав мир, да док сам ја жив да те не дирам, а ти опет против мене мом не |
| а истражио и задобио; он ће ме јошт док сам жив послужити.{S} Овај мач који ти сад дајем, нек т |
| еду Угри сами посјести, а Београд ћу им сам предати, но бриге ми је за Голубац.</p> <p>— Све им |
| а Јаблановић, мој стари побратим, с ким сам добро и зло делио — наздрави Јеремија.</p> <p>— Жив |
| бља ослободити, ослободио сам; оставшим сам утеху и трпљење уливао.{S} Па сад сам дошао к теби, |
| Да ми овај народ не лежи иа срцу, о ком сам се негда оскврнио, имам доста блага, да би’ могао с |
| а оно морам и онај час проклети, у ком сам се родио.</p> <pb n="367" /> <p>— Но шта ће још с н |
| сад после двадесетогодишње службе пашом сам постао, и уживам пуно султаново поверење.{S} Теби с |
| данашњи дан тако весело проћи; цео дан сам била јако брижна, и да нам славни гости не дођоше, |
| ролијевао сам посље турску крв, и накан сам против Турчина и своју крв пролијевати.{S} Ти си, к |
| ог чина, без да им ко, без да им султан сам име и порекло зна.{S} Тако је свагда код Турака бив |
| ворим, богослов, и бићу поп.{S} Језичан сам био доста, па сам знао око матере; она ми понуди кћ |
| ао најславнијег јунака дочекао и уверен сам да те глава поред њега заболела не би.{S} Он тебе д |
| жао хтео га је и прождрти, јер га је он сам дочепао; други курјак не да је ишао даље да лови да |
| едом Јеремију, понуди га да седне, и он сам седне, и прослови:</p> <p>— Чуо сам за те, војводо, |
| } И већ чега да се боји, ионако је и он сам и Србија на коцки.</p> <p>Деспот стиже у манастир с |
| куд се турска војска миче.{S} Па ни он сам не жели се натраг, познаје он неслогу у властели, п |
| ме до гроба.{S} Од јада, невоље пост’о сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру и крв нијесам изневјер |
| чину пријатеља није.{S} Зато пролијевао сам посље турску крв, и накан сам против Турчина и свој |
| о, шта си ноћас сневао?</p> <p>— Сневао сам да је један кобац међу кокошке улетио и једно пиле |
| астиру Високим Дечанима ослепити, могао сам их и пропустити, па ме деспот није ни завладичио шт |
| е још усануло деспотово благо.{S} Могао сам и Голубац од Јеремије откупити, но рашта кад би опе |
| n="498" /> Турцима, што би ионако могао сам против султана учинити, кад му је разбијена војска, |
| ампија.</p> <p>— Да не губим време, дао сам вам поуку, сад да вас цјеливам, и повратком здраве |
| старо, младо, слабо, снажно.{S} Гледао сам мојим очима ропско тржиште у Скопљу, срам човечанст |
| пође, него му поглед поклони.{S} Виђао сам га при трпези, како јој пиљи у очи.</p> <p>— Остави |
| едну ћелепушку, но за овај грех покајао сам се и на Св. Николу у Приштини, у цркви, велику сам |
| ре оставити.{S} Последње недеље отпојао сам са једним гласом вечерње, а у понедељник није ме ве |
| ет, да би’ си искушеније одлакшао, имао сам у прњавору једног доброг пријатеља, којег жена ми ј |
| ођем у Призрен, и ту се станим.{S} Имао сам нешто и новца, па ми је зато и пут отворен био.{S} |
| ио.</p> <p>— Кад сам већ дораст’о, знао сам читати и писати па сам се дуго мислио на коју ћу ст |
| дошли смо да се очима уверимо.{S} Знао сам да о’ђе мора бити и ’ришћански заробљеника, па нам |
| лије.</p> <p>— Није по налогу, ал’ знао сам да кнежевићи сметају, и Ђурађ, кад сам му јавио да |
| вићима — запита Јерина.</p> <p>— Дознао сам да су их у Свијету гору одвели, да ником не смијета |
| ад сам био код Турака заробљен, упознао сам се са једним адумом који харем чува, тај ми је све |
| тац Ноје са својим корабљем насео играо сам се са млади орлићи: од њих сам се учио вољност траж |
| нијесам <pb n="453" /> трпио, ал морао сам као други све прогутати.{S} Е да је био у мојој вла |
| {S} Од тог доба силно сам тужио и турао сам се од немила до недрага.{S} Да сам којом срећом у м |
| луђера утекао — продужи Петошко — мотао сам се тамо-амо, и то у незгодно ратно доба, док нисам |
| вољу кварити.{S} Зато је он опет остао сам у себи оно што је пре био, и камилавка није му била |
| осушена моја уста водом влажити; постао сам већ тако жут да сам мислио већ ћу се скоро посветит |
| земљи звона лупала.{S} У Крушевцу нашао сам Милицу са њена два сина и једном кћери.{S} Било је |
| е свадбе књагиње Милеве нестало, отишао сам управо у Турке.{S} Кад сам виђео, да се ви сви [у] |
| ки је то терет твоме срцу, зато и дошао сам да ти јавим, да те утјешим.{S} Држ’ се Жигмунда.{S} |
| нежеве, боже, опрости ми гријеха, много сам и ја крив, напустио сам Јеремију и Јаблановића да п |
| о сам света, био сам љуте бојеве, много сам искусио, видио сам мојим очима од Турака попаљене в |
| донео сам, светла царице!{S} Ево довео сам младог књажевића Вука, здрава читава.{S} Царевић Ст |
| ојновића?</p> <p>— Врло добро.{S} Видео сам га скоро на Косову кад је патријарх војску благосиљ |
| ку, нисам већ могао издржати, јер видео сам да игуман само то жели да мене с врата скине, па са |
| [у] целом двору са Турци држите, увидео сам да је већ за Србију куцнуо жалостан час.{S} Увидео |
| а Србију куцнуо жалостан час.{S} Увидео сам да поред вас ни као луд ни као мудар прокопсати не |
| етиславу са плачем исповедила.{S} Виђео сам га да је љутит <pb n="306" /> и жалостан.{S} Желио |
| сад је тек посао на дивану.{S} Донијео сам ти све у реду, уговор потврђен, шакописом Исак-паше |
| че од самртне глади спасти.{S} Остарјео сам, а ни ви нијесте више млади.</p> <p>Облачина Раде к |
| Турке из Европе да истерамо.{S} Заклео сам се на распетије да ћу моју силу, мој живот у ту свр |
| о у манастиру.{S} За знак спомена однео сам са собом и игуманову једну ћелепушку, но за овај гр |
| у Прокупљу.</p> <p>— Добру срећу донео сам, светла царице!{S} Ево довео сам младог књажевића В |
| утамане.</p> <p>— Видио сам света, био сам љуте бојеве, много сам искусио, видио сам мојим очи |
| Ђурђе се опет ту показа као витез, био сам му у шакама, и пусти ме слободна.</p> <p>Сад Јереми |
| орана му је позната.</p> <p>— Знам, био сам о’ђе више пута још као прост калуђер са мојим архим |
| другим варошима, учио сам Алкоран, био сам и улема и софта, и ефендија, и срећа ме послужи те |
| постаје лахко слуга себи равном.{S} Био сам деспот-Стевану киван.{S} Тешко је господару постати |
| ештенству не би ми од ползе био.{S} Био сам веселе нарави и лакрдијаш, па сам се дао лако и за |
| у Призрену, честити у богатству.{S} Био сам после у Београду и у другим варошима, учио сам Алко |
| р ми ствар чудно изгледа, одскора добио сам глас из Браничева да Јеремија неће града предати.{S |
| ејку, коју никад заборавити нећу, седио сам после уморног лова на ову стрелу наслоњен, поред мо |
| љене вароши, села, свете храмове, видио сам како Турци Србе робље вуку, мушко, женско, старо, м |
| м љуте бојеве, много сам искусио, видио сам мојим очима од Турака попаљене вароши, села, свете |
| м крвили, да се утамане.</p> <p>— Видио сам света, био сам љуте бојеве, много сам искусио, види |
| n="353" /> робља ослободити, ослободио сам; оставшим сам утеху и трпљење уливао.{S} Па сад сам |
| је време.{S} Познајем Турке.{S} Служио сам их, они су мене служили.{S} Од њих нико добра нек н |
| хаљине, и узевши маску на образ, улазио сам ноћу међу буле и већ сам се добро с њима упознао.{S |
| мислим се да идем у калуђере.{S} Мислио сам у себи: читати знаш, можеш јошт далеко дотерати.{S} |
| ад кога адумом праве.{S} Зато задовољио сам се с тим, да будем као баштовански слуга.{S} Тако и |
| бам се у борби, и потурчим се.{S} Борио сам се против арапских племена у Арабистану, срећа ме п |
| отив Агарјана.{S} Потоњ од Косова борио сам се са Турцима против Татара, са Турцима и против хр |
| азати, узе’ на се лудачко руво, говорио сам што ми је на срцу, а будалама и слијепим гусларима |
| гријеха, много сам и ја крив, напустио сам Јеремију и Јаблановића да по својој глави чине — па |
| агиња Милева није лепша од ње.{S} Дичио сам се с њом.{S} По сокаци сви су гледали на нас, и зав |
| ле у Београду и у другим варошима, учио сам Алкоран, био сам и улема и софта, и ефендија, и сре |
| а ми је све лако за руком ишло.{S} Учио сам ја доста и науке, но нисам је могао на ползу употре |
| Међу гордим великашима и војводама учио сам познавати оно што народу шкоди.{S} Не једанпут као |
| тог нипошто одступити.</p> <p>— Поручио сам деспоту, да ако хоће Голупца, нек ми да дванаест хи |
| и може.{S} Ја сам покајник.{S} Згрјешио сам се о сродној крви, о крви народа.{S} У сну долазе м |
| n="389" /> у ме милостиња.{S} Огрјешио сам се о њих, ја сам крив њиховој слјепоћи.{S} Морам гр |
| л не за издајице. [С] Исак-пашом свршио сам да издајице погубим, а да с њиме благо подјелим.{S} |
| о да ме не издаш.{S} Ником не говори ко сам и шта сам био, јер иначе изгубићу поверење, а ти ће |
| би се убијао?{S} Ја, с моје стране, ако сам и будала, бар овде би’ био паметан.{S} Нашао би’ др |
| сти може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако сам погрешио, моје грјехове крвљу ћу опрати, ил’ ћу доб |
| душмана синови Турчину клањају.{S} Ако сам ја погрешио, могли сте од мене пример узети, па заш |
| ра у народу остати.{S} Ја мислим да ако сам и несрећан, на мене Србин никад заборавити неће!</p |
| уко, ал’ дервиш ђаурски.</p> <p>— Овако сам пред султаном и пашама угледнији.</p> <p>Ферхад јед |
| ра се зидати.{S} Да знаш, деспоте, како сам за ово вријеме кукала, тако ми је дошло канда су ми |
| тов био.</p> <p>— Е видиш, човече, како сам од вас ноћас страдати могао, но ништа зато, ти ћеш |
| те?{S} Хоћете ли да вам приповедам како сам се после калуђерства хтео <pb n="318" /> оженити, и |
| о добро знате, да је деспот увидио како сам му до насљедника дорастао, како је и при самом изди |
| рејава и жалост таложи.</p> <p>— Откако сам те познао, Хасане, сву невољу лакше сносим; у теби, |
| уца, а ми — у Турке.</p> <p>— Исто тако сам и сам мислио, Турци ћеду Голубац откупити, ти ћеш с |
| авде ослободим, запамтиће ме.{S} Колико сам ја пути њега могао смакнути дати!{S} А гле он шта ч |
| нешто потајно договарају.{S} Но уколико сам докучити могао, држим да ће се велика промена догод |
| едај ме добро, Харалампије, па реци тко сам.</p> <p>Харалампије гледа га укоченим очима, вилице |
| и исприча’, то је сушта истина, искрено сам се исповједио, и искрено ћу испити рујно винце из д |
| сам свећу упалио.{S} Од тог доба силно сам тужио и турао сам се од немила до недрага.{S} Да са |
| Голубац, што ми је било у памети силно сам хитио да Голубац прије задобијем нег’ што би га Маџ |
| ам све као што је требало учинио, а оно сам онако као што се могло.{S} А ви сви повинујте се но |
| шиљао.{S} Што су други погријешили, то сам ја поправљао.{S} Већ сам, као што видите, јако оста |
| мојој земљи.{S} Како је Голубац пао, то сам ти испоручио, то већ знаш, но сад даље да ти исприч |
| жудња за господарством.{S} Жудње за то сам имао, као Бранковић, ал’ у ком и Немањића крв тече. |
| ? — запита Јаблановић.</p> <p>— И за то сам се досетио.{S} Ако у опасност дођем, ја ћу преокрен |
| и би им то у срце улили.{S} Ђурађ је то сам по себи знао.{S} И он је имао те жудње, и кад није |
| ио каква гласа?</p> <p>— Јесам.{S} Зато сам си и дао труда да те потражим, јер времена су окрут |
| адовољан, па прослови:</p> <p>— Начисто сам, друкчије се не може, нек нам бог буде у помоћи.</p |
| {S} Само ми је јошт то једно утеха, што сам каткад у стању Турке уздржати од чешћи’ нападаја на |
| у ваше друштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бранковићу!</p> <p>— Дај руку! — повиче радосно |
| падне.</p> <p>— А шта ћу ја добити, што сам по твом налогу кнежевиће ослепио и слепе толико чув |
| {S} Ја сам недавно из Турске дошао, што сам могао <pb n="353" /> робља ослободити, ослободио са |
| наврат-нанос, само да постанем оно, што сам већ обрекао.{S} Та како и не би’ учио за такову кра |
| и његовом свијецу пророку Мухамеду, што сам се удостојио великом падиши поклонити се, ја његов |
| а ја нијесам вичан у боју се тући; што сам био боја то је било у манастиру кад сам био млађи, |
| отом бити у пропадајућем народу.{S} Што сам ишао за деспотством, немој мишљети да ме је на то в |
| теља, којег жена ми је све додавала што сам желио и што је само могућно било.{S} Но то се скоро |
| Повући ћу и оно нешто војске натраг што сам у неке српске стране распослао.{S} Ја се надам да ћ |
| као са рођеним братом.</p> <p>— Све што сам у мом опасном стању у пређашње доба у свачему од ту |
| говори Грман.</p> <p>— А ја већ оне што сам од Татарина задобио и не бројим за ране, давно су в |
| д да ти нешто кажем.{S} Оне поклоне што сам понео, теби ћу дати, они’ пет хиљада дуката, јер Ис |
| сподар од Голупца, и нитко други, и што сам обрекао, сватко из моје руке има примати — рече љут |
| Кад би’ тако живљео, вољем оно бити што сам.</p> <p>— Ти можеш онда живљет по твом ћефу.</p> <p |
| е све слободно.</p> <p>— Да нијесам што сам, волео би’ бити дервишом.</p> <p>Завеса чадора је в |
| овити.{S} Та красна хурија има, као што сам чуо, једног младог ђаура, старог неког војводе сина |
| ади царевић отишао је тамо; но, као што сам после извештен, срећно је онамо стигао.</p> <p>— Шт |
| <p>— Све је по реду текло, тако као што сам ти унапред рекао.{S} Вукогли је задовољан, он се хв |
| и својту, дођи ти мени на вјеру као што сам ја теби дошао, па тако ми свете богородице, да ти к |
| ти, па ме деспот није ни завладичио што сам већ одавна заслужио, требало би да се с њима на рав |
| оворио, већ и што није говорио, оно што сам му из очију, из лица читао, ја треба све да исприча |
| итај то сада, него одговарај на оно што сам те питао. — После ови’ речи калуђер ју ухвати за ру |
| оцеви турском удворицом звали, зато што сам не могавши гледати где ми моје очинство газе и отим |
| се ти тога, имам ја другог узрока зашто сам рад све да знам.{S} Само кад би’ се могао на тебе о |
| то оружје да му се примаћи не може, чуо сам о том много причати, то је право чудо — рече Јаблан |
| ман, да се срце у човеку стегне!{S} Чуо сам га последњи пут трећи дан Васкрса па ми још и сада |
| ановић, и он је у Голупцу.</p> <p>— Чуо сам за њ, знам га.{S} Дакле знаш како има испасти ствар |
| он сам седне, и прослови:</p> <p>— Чуо сам за те, војводо, како си накан да предаш град, е ту |
| ађ.</p> <p>— Ти не дај, али ја хоћу јер сам земаљски саветник па на нашој души лежи отаџбину сп |
| рпљења, и у бога се надати.{S} Но данас сам од некога хрђаве гласе чуо, говори се, да се султан |
| Ни самог свештеника не штеде.{S} Деспот сам не може им одолети, нема јаког сајузника.{S} Ако се |
| ени је жао доброг цара, ал’ не једанпут сам му већ саветовао да пази, ал’ он се само насмеја.</ |
| огријешили, то сам ја поправљао.{S} Већ сам, као што видите, јако остарио, ал снажнији сам нег’ |
| образ, улазио сам ноћу међу буле и већ сам се добро с њима упознао.{S} Моја Цвета, која се сад |
| прослови.</p> <p>— О твом пријатељству сам увјерен, о том нећу ништ’ ни спомињати.{S} И ријечи |
| Св. Николу у Приштини, у цркви, велику сам свећу упалио.{S} Од тог доба силно сам тужио и тура |
| /p> <p>Уљести у град није могао, јер му сам Јеремија знак дао да га не пушта унутра, а да је си |
| ства против Агарјана.{S} Деспот-Стевану сам се исповједао, да је моја тврда воља Турке из Европ |
| жи, те ево ме паше, и на царском дивану сам од првијех.{S} Српско хришћанско робље сам искупљив |
| ти половине од откупа Голупца, половину сам за се по налогу задржао, добро је избројано.</p> <p |
| спасе што се спасти може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако сам погрешио, моје грјехове крвљу ћу оп |
| се теби мора предати.</p> <p>— На вјеру сам га позвао, ријеч погазити не могу.</p> <p>— Господа |
| као мусулман не смеш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с тобом ћу држати.</p> <p>— Шта, вина пити, к |
| зидати град?</p> <p>— Неимари; а ја ћу сам надзирати.</p> <p>— Послушај твог вјерног друга.{S} |
| онда сам ја господар од Голупца, па ћу сам да се погађам.</p> <p>— С киме?</p> <p>— Ма с киме, |
| к Богородици, па што бог да, и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу оданде лист послати за пр |
| Ја сам Ферхад, турски паша, ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је народ стра |
| војим реч’ма шиба, да покрај кнежевићах сам влада, јер он неће господство с никим да дели, добр |
| ео играо сам се са млади орлићи: од њих сам се учио вољност тражити и надалеко и високо од ропс |
| евановог и Ђурђевог.{S} Сваки је од њих сам себи у срце гледнуо и застидио се бар за магновење |
| убац, да отиснемо Маџаре, па ће Голубац сам пасти — рече Јакуп-паша.</p> <p>— Ал’ ако јуриш суз |
| <l>Вјерна оста српскоме оружју,</l> <l>Сам Цариград страх је обузео;</l> <l>Јер јунаци, српски |
| оји би се његовој смрти радовао.</p> <p>Сам Ђурађ, који је једва чекао час свог самовластија, п |
| дили смо их после Ангоре и Никопоља.{S} Сама себе би Србија убила.{S} Ил’ би се с Угрима погоди |
| тељство уливају, што показује више нег’ сама реч.</p> <p>И јест диван јунак Ђурађ Кантакузен.{S |
| За кратко вријеме креч, пијесак и вода сама не може дати јак салијеп, да зидина очврсне.{S} Мо |
| а и врло укусна јела потребују.{S} Јула сама изгледала је <pb n="365" /> као каква госпођа, пре |
| до поклисара пазе му на сваки миг и на сама уста, а да се султану што не згоди, као Мурату на |
| тељ народа који је за то способан и ког сама нужда народна на престол диже.{S} Ако ви мислите д |
| толику беду проузроковала.{S} Можда је сама Јула њега тражила да му се какогод извини.</p> <p> |
| у Стевана, па Вукова партаја, будући је сама по себи слаба, нити може за Вука што произвести, п |
| Турци су тако на Србију насрнули, да се сама против толике силе одржати не може.{S} По том угов |
| лосној свадби учествовали.{S} Већина се сама себе стидила.</p> <p>Петошко, ступивши унутра, пок |
| ева лоза млого зла чини.{S} И ја сам се сама у њему преварила.{S} Са ласкавим реч’ма и свакојак |
| азиту учинити?</p> <p>— Е кћери моја, и сама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовала |
| од међу Комненима и Кантакузен’ма.{S} И сама сам од дјетинства мог разна чуда гледала <pb n="39 |
| е виђело да ју умалително гледају.{S} И сама присустност Марина тешка јој је била.{S} Она се у |
| хтели женскима клањати се, па била та и сама царица Милица, јер је народ требао мушке заштите, |
| и се храбрим реч’ма њиховим, дигне се и сама скупа са Русном, а за њима остали и разделе се по |
| и’ учио за такову красну девојку.{S} Ни сама књагиња Милева није лепша од ње.{S} Дичио сам се с |
| и сад искрено воле, и тек... не зна ни сама каква би је сила од њега занавек раставила.{S} При |
| ски посланик нешто о том говорио, то ни сама царица не таји, но не знамо шта је даље у ствари.< |
| еш толику наклоност, кад је, као што си сама убеђена, и према теби не баш најблагородније посту |
| ник дошао да проси Милеву.{S} Она је то сама својим дворским другарицама а и самом Светиславу с |
| /p> <p>Но Ђурађ, као да је већ проклет, саме је демоне са собом повукао, навукао је на српску з |
| ветили би се због битке Вукашинове, код саме реке Марице — рече Новак.</p> <p>— Све се то може |
| јунаштва у себи.{S} Што се даље његове саме личности тиче, истина да на свом лицу и јаком теле |
| може.{S} До њега и за њим војводе, све саме делије, опет за овим глатког лица попови, владике, |
| ионако ни речце српски не разумеду, све саме Шамлије и Караманлије.</p> <p>Ферхад, ма и паша, м |
| непријатељ Србе обара.{S} Требало ји је саме себи оставити, па ће се они сами међу собом изглођ |
| ="523" /> земље штитила, и сад те земље саме себи остављене мораду се појединце бранити против |
| /p> <p>Патријарх оде к царици, да од ње саме чује шта је у ствари.{S} Царица му све исповеди.{S |
| амена пустили.{S} Сваки му је све, да и саме бркове завидно.</p> <p>Но ако је Марко био тако чу |
| да српским оружјем друге хришћане, да и саме Србе обараш.</p> <p>— Евала, то је добро, то је не |
| претендената гдекоји борили су се проти саме своје отаџбине, а гдекоји само су гледали на све д |
| } Но и то стоји, да Угри кад нас бране, сами себе бране.{S} Без Мачве Београда и Голупца Жигмун |
| рах, народ је ослабио, а Турчин ојачао, сами собом не можемо успјети, морали смо савезника потр |
| ма прави’ Турака, па текар из Азије?{S} Сами на себе остављени, морали бисмо се један противу д |
| ићи више су шкодили српском народу нег’ сами Турци.{S} Док год буде српски народ међ краљић’ма |
| калуђер да их чува, куд би они из града сами измакли.</p> <p>— Калуђер их, додуше, чува, ал’ ја |
| је на раскршћу. <pb n="384" /> Турцима сами одољети не можемо, јер су десет против једнога.{S} |
| ру припремљено.{S} Бимбаша, сејмени, па сами тамо-амо шетајући се, да ни наблизу не дође какав |
| на јуначком мејдану дјелити.{S} Но кад сами нијесте кадри, ми ћемо вас подјелити.{S} Код Ферха |
| трапезарији нема стола ни столице, све сами миндерлуци унаоколо, а на њима и код подножја душе |
| а, Јевренос-паша, и још друге паше, све сами диндушмани Срба и свих хришћана сем јединог Ферхад |
| p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се донде сами забављајте.</p> <pb n="368" /> <p>Отац Пајсије оде |
| се.</p> <p>— Па како да поделим, кад се сами сложити не можете.</p> <p>— Суди, честити пашо, ка |
| иликом јошт су више докучили, јер су се сами каури српски сајединили да помогну Турцима угњезди |
| а, ви ђаури сте велике будале, не знате сами шта радите.{S} Боље је бити пас нег’ ђаур.{S} Но н |
| у „<title>От јуности мојеја</title>”, и сами калуђери морали се смешити, и не један кадионицом |
| ићи, Краљевићи, сви босански краљићи, и сами Балшићи и сада Црнојевићи више су шкодили српском |
| ријарх, не би се дао лако турчити, да и сами калуђери оружани бранили би своје манастире, а нар |
| сакупи, почне им говорити:</p> <p>— Ви сами видите, да нит’ је Милица управљати кадра, нити па |
| до дао гинути остатку војске, ви сте ми сами за право дали.{S} Истина, да смо се били и ми јошт |
| тек онда мудрују кад говоре оно што ни сами не држе за истину.{S} Дакле хајд’ почнимо што друг |
| ји је саме себи оставити, па ће се они сами међу собом изглођати.</p> <p>Русна са Харалампијем |
| ановом уговору изда.{S} Мачву ћеду Угри сами посјести, а Београд ћу им сам предати, но бриге ми |
| едство за собом вуче.</p> <p>Тако Турци сами себи остављени, крвили су се донекле, док Мурат Му |
| l>Отиснули Грке од Марице</l> <l>Баш до сами’ врата цариградски’.</l> <l>То ће с’ причат’ док ј |
| влада, шта ће онда бити?{S} Турци имаду сами’ ’ришћана и потурчењака у својој војсци раван број |
| сије оде.</p> <p>Млада два кнеза остану сами са својом тугом и својим јадиковањем, као два слав |
| д су заједно међу собом мишљео би да су сами побратими.{S} Па кад су у скупу код цара ил’ ђегођ |
| оловању и дрворезању.{S} Жичку цркву су сами калуђери моловали, па светитељи тек што не прогово |
| за себе друге планове ковао.{S} Па и на самим служитељима познавало се да је господара нестало. |
| само свештенство је усколебано, и међу самим калуђерима налази се подоста, који су на сваку пр |
| де већ за првенством тежи.{S} Па и међу самим остарелим војводама тражи си он неку важност.{S} |
| .{S} Тко ли би Петошка слушао.{S} И код самих Турака да се више чинити за народ гдешта, негли у |
| већ све истурчило.{S} Пун Лазарев двор самих турбана!</p> <p>Милеву већ сутра намеравају водит |
| еви и да Бајазит ништа од њи’ не треба, само девојку, која кад дође у моје дворе у Једрене, Гал |
| > <p>— Лако ћемо, Јеремијо, после тога, само оно прво нек се изврши, новац пре свега — рече Јаб |
| ојима један је сасвим био таков као ја, само још млого црњи, тако као Арапин; да сам био сасвим |
| /p> <p>— Е, честити пашо, баш ти ’фала, само на једноме не, нешто ми фали.</p> <p>— А шта то мо |
| >Русна је већ све у преправност довела, само да се јошт са Ђурђем бољма договори, првом прилико |
| а бојала, па би се буди с ким сајузила, само Вук да не господари.{S} Она је видила да њени прив |
| ина да се већа страна на то приклонила, само Мара и Ђурађ највећма се противише.</p> <p>Патрија |
| Она се већ мало-помало на то склонила, само како ће сад са Милевом до тога дотерати; како ће С |
| "442" /> <p>— То ми и јесте права жеља, само кад би деспот пао, ој честити пашо, да ми хоћеш са |
| а он ће служити пре Турцима, Мађарима, само да је код своје куће над својима господар.</p> <p> |
| е весело лице, не чује се весела песма, само жалосна звона чују се, која ћеду славу Београда са |
| Мачву и Београд, Србија им је отворена, само Голубац за Турке на ограшју стоји.{S} Маџари деспо |
| ере.{S} Но и ја се млого надам од цара, само сад овај рат да се срећно оконча.</p> <p>После ови |
| 426" /> <p>Кнежевићи имаду свега доста, само не светлости ни слободе.{S} А какав је човек без с |
| ња јахати, па не би’ дао за богзна шта, само да још једном поред цара противу Турака војевати м |
| ем.{S} Напослетку пристао би’ и на све, само на једно не, а то да не учине са мном оно, што мор |
| Можда је доцне, ал’ ћу употребити све, само да спасем што се спасти може.{S} Ја сам покајник.{ |
| ником ништ’ од тога дати, све је твоје, само буди ми пријатељ, и све ћу ти исповједити, само не |
| , и то је довољан број за све те Турке, само нек’ је слоге.{S} Наша је војска у врло добром пол |
| рупу.{S} Имамо капију против Мађарске, само треба је чувати.{S} Зборите, шта би ваљало сад чин |
| и гледао, а она све око мене лиле-миле, само да јој што по вољи учиним.{S} Човек би мислио да ј |
| да ником не смијетају.</p> <p>— И боље, само нек су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а град мо |
| > <p>Јаблановић од маха на то пристане, само Харалампији не иде све у главу.</p> <p>— Ал’ ако Т |
| жу, моли, виче. „Петошко, потурчићу се, само ми живот допусти“.</p> <p>Ферхад неће да чује.</p> |
| емај бриге, по нас хрђаво испасти неће, само увек држ’ се покрај мене.</p> <pb n="417" /> <p>Та |
| зићи.{S} И султан пије вино и све паше, само скривено, да га свијет не види.</p> <p>— Ал’ ако с |
| ти, ал’ боље подјели међ’ остале паше, само што више Исак-паши, беглербегу.{S} И тако сад угов |
| ја, морамо Угрима руку пружити у савез, само што је ствар прехитрена, није дозрела.{S} Шта ће н |
| и примали се од буди какве класе људи, само ако је особито што у себи имао.{S} Но било је ту и |
| то говорио, гости су се слатко смејали, само једном оцу Харалампији није се то допало што је ве |
| мојим рукама, остаје и одсад при мени, само морам се Жигмунда одрећи.{S} Друкчије бити не може |
| оста, који су на сваку промену научени, само да им добро буде, да се у висину пењу.{S} Калуђерс |
| аћају се.</p> <p>Нитко ништ’ не говори, само размишља.</p> <p>Дођу у трапезарију, онде је све з |
| во и пошљедње моје дијете ћу жртвовати, само нек Србија буде сретнија, и ако буде сретна, неће |
| ног народа мораће полумесец почитовати, само да си живот спасу.{S} Да, тако мора бити ако се ре |
| да ће га султан свом силом потпомагати, само да прекине с Мађарима.{S} Долазићеду господа од Мљ |
| 60" /> <p>— Та да, на то треба гледати, само што опет има људи који се за свашта хватају и који |
| могло би над Агарјанима победу одржати, само да сви живе у онаковој слози и љубави, какову нам |
| вак.</p> <p>— Све се то може још збити, само да бог поживи цара.{S} Он је већ после Вукашинова |
| ства, и све би се дало лакше поправити, само да није Јеремије, <pb n="391" /> бојим се неће ми |
| и ми пријатељ, и све ћу ти исповједити, само немој ме издати.</p> <p>— У Турчина је тврда ријеч |
| аша гледи, слуша, без да речце испусти, само очи му неки жар и светлост обузе, канда би и сам и |
| >— Ја ћу се већ за вашу душу побринути, само се ви брините за моје тјело, ал’ живо тјело.{S} Но |
| ђетинства. </p> <p>— Ништ’ ме не тишти, само треба добро живљет, па човјек на све заборави.</p> |
| то може деспот кад хоће у Београд доћи, само не са јаком оружаном руком.</p> <p>Јерина је тужна |
| Милева.</p> <p>— Ти се о том не старај, само ако хоћеш, а даље је моја брига.</p> <p>— Али, бож |
| вољу нека говори шта хоће.</p> <p>— Еј, само да се Алтоман није одметнуо био од цара одма’ у по |
| .</p> <p>— Ви остајте, ја зарана морам, само онако нек буде као што каза’, све на опрезу.{S} У |
| па вам све на част.</p> <p>— Пристајем, само да ми даш ријеч, честити пашо, да се мој дел не уш |
| p>— Сад да сам млађи, ал’ шта ја велим, само да сам од једне љуте ране слободан, да могу коња ј |
| с киме, ма с деспотом, ма са Жигмундом, само обречено мора ми се издати, онда је мени и сам Јер |
| Једва толика част је већ под Турчином, само тај покор да нисам дочекао!{S} Но нек буде воља бо |
| о од Јаблановића, који је имао бојазан, само у деоби да му што не отштрби, јер му је Јеремија с |
| вор и преда.{S} Исак-паша је задовољан, само заиште да се његова половина од ћара њему што приј |
| мир није са одлуком на дивану ујамчен, само је одгођен нападај.</p> <p>——Тако је, узрујаност п |
| ми је више зла нанео него прави Турчин, само једног знам који ми је невидимом руком свуда помаг |
| ло било што се са Русном састати могао, само му је жао било што се с њом дуже разговарати није |
| паша.</p> <p>— Нек ти је како ти драго, само гледај при делби да ме Јеремија и Јаблановић не пр |
| падиша данка и поклона колико му драго, само да се Бранковићу влада не да.</p> <p>— Колика су д |
| <p>— И код нас не држе се тако строго, само што не сме на видик изићи.{S} И султан пије вино и |
| но рећи, но није бранио ништа за друго, само да се чест војничка не повреди.{S} При том познава |
| би’ ти тако исто по риједу исказао био, само једно не би, Ферхад-пашу, нашег Петошка, не би’ из |
| {S} Бранковић Ђурађ, који се одеспотио, само гледи да згрта благо, није му никад доста, ни њего |
| е представи шта јој је Бајазит поручио, само што није споменула о том да јој је обећао Бранкови |
| около чист зреник, небо чисто плаветно, само над главом Београда вије се црн облак.{S} Београд |
| редати.</p> <p>— Е добро, честити пашо, само немој на ме заборавити, а ја ћу ти бити захвалан.{ |
| му не хтеде казати од кога је тај глас, само му је рекао, да је исти поуздан, и да његове речи |
| почнем читати богословију наврат-нанос, само да постанем оно, што сам већ обрекао.{S} Та како и |
| на и чека одговора.</p> <p>— Доћи ћеду, само кол’ко ће их и какви доћи.{S} Мађар је храбар војн |
| и држању свом млого је била на Милицу, само што је Милицу оштроумјем надмашавала.</p> <p>Русна |
| и и Жигмунд.{S} Вукогли обриче и харач, само да га оставим тамо ђе је — рече султан.</p> <p>— Х |
| арков пријатељ, а ти си тај, без сумње; само те молим, против Србина не употребљуј га, но зашти |
| коро црна земља покрије. <pb n="476" /> Само Харалампије трепавице уздиже, сасвим је задовољан |
| о јој је, ал’ та жалост не задржава.{S} Само брже с њом, да је та жалост што пре прође.</p> <p> |
| ане тишина.{S} Све већ мирно почива.{S} Само Марко и Хасан још беседе, док и њи’ санак не превл |
| навести, јер је то жеља свих Турака.{S} Само ти је ту од помоћи био Сириџа-паша, <pb n="537" /> |
| остати.{S} Она је то и примјечавала.{S} Само још није чисто знала шта се то мути и плете.{S} Па |
| ни своју дужност, па је победа наша.{S} Само Вук Бранковић и Милош Обилић у миру да буду.{S} Ја |
| лупца, како је Јеремија предао град.{S} Само о кончини његовог живота не спомиње, и тек на десп |
| кад земан дође, опет ћемо на Турке.{S} Само да су Мађари спремнији, све би друкчије ишло, овак |
| паше гракташе над Србијом као вране.{S} Само Ферхад-паша и Сириџа држаше теби и Србији страну.{ |
| нути, па бисмо дошли међу две ватре.{S} Само још једну, а језгру.{S} Ако помоћу Угра Турке исти |
| м још долазећом војском све угушили.{S} Само половина турске војске је Жигмунда разбила.{S} А д |
| ље знати како ваља с њима поступати.{S} Само после, ако бог да, па се мир поврати, немојмо забо |
| се како ће Бранковићу наруку играти.{S} Само чекају да дође Ђурађ, па да се с њим још договоре. |
| у дољњим крајинама Србије отклонити.{S} Само да нас Угри не потчине, и место оног да добијемо о |
| е.{S} Готово већ ни на што не зидам.{S} Само ми је јошт то једно утеха, што сам каткад у стању |
| ог узрока зашто сам рад све да знам.{S} Само кад би’ се могао на тебе ослонити да могу све дозн |
| Ја сам се већ на овај живот навикао.{S} Само ми је жао моји’ добри’ другова, као што ми је био |
| нови моји, има своју красну дужност.{S} Само сложно, сваки по својој струци, па ће сијнути сунц |
| ша је војска у врло добром положају.{S} Само сваки војвода нек’ учини своју дужност, па је побе |
| а млада ђеца у ништо се не рачунају.{S} Само да буде крај овоме рату, одма’ ћу свим мојим силам |
| олубац у твоје руке, велики султану.{S} Само до оклевања није.{S} Ако падне Голубац, онда нисте |
| а би једна Српкиња пошла за Турчина?{S} Само да дође, али онако какав што но кажу честит, па би |
| суф.</p> <p>— Можеш — одговори Милица — само мало ми времена дај да ја све то у ред доведем, па |
| ка ни маћи се — рече Јеремија.</p> <p>— Само добро чувајте кнежевиће, да какогод не замакну — р |
| а бог поживи — потврди Милица.</p> <p>— Само ми се то не допада, што смо се из Призрена у Круше |
| рече умерено војвода Радосав.</p> <p>— Само се бојим од лацманства.{S} Угри су добри са римпап |
| мислити, и обвезност испунити.</p> <p>— Само нипошто на вересију — рече Јаблановић.</p> <p>— Са |
| е, ма напослетку и Турчин био.</p> <p>— Само предајте Голубац.</p> <p>— А шта би’ ја код вас мо |
| на душу због другог натоварио.</p> <p>— Само сад ово нек прође, па ти богат манастир не гине.{S |
| ваћемо за народ — рече деспот.</p> <p>— Само грабљивце, грамзивце издајице мораду се искоријени |
| на вересију — рече Јаблановић.</p> <p>— Само, ако се предајете, пустите ме боље у Дечане, онђе |
| ду, да нас тако уморене сатру.</p> <p>— Само да је ту Харалампије, па да знамо на чему смо.</p> |
| узвисити — одговори патријарх.</p> <p>— Само њега да бог поживи — потврди Милица.</p> <p>— Само |
| ао док наједанпут не прослови:</p> <p>— Само да сам мало млађи, али шта ћу кад сам већ близу гр |
| а овог или оног владатеља утаманити ал’ само у народ да му нико не забада.{S} Он није бранио шт |
| род из толике беде извући.{S} Сад треба само војску оставшу поткрепити, царичине приврженике ум |
| чуду нађе, и молио се у себи богу да га само сад од ове беде избави.</p> <p>— Калуђер!{S} Црвен |
| ом.{S} Господство је за нас сад каштига само — одговори кнез Јован.</p> <p>— Е, синовци моји, т |
| велики инат, патријарх их утишаваше да само општу цел пред очи ставе, ал’ није могао то докучи |
| на губити, иди натраг, па кажи Русин да само ми партају одржава, а ја ћу ослабити цео уплив Сте |
| осте.</p> <p>Све је то Новак говорио да само горњи разговор мало збуни; и на то опет шалу започ |
| "254" /> права од стране великаша, која само законом крунисаној глави принадлеже.{S} Такав зако |
| е на Косову упропашћена, али то је била само војска цара Лазара.{S} Његова удовица, царица Мили |
| р је држала да је све то царица слепила само зато да Бранковићеву партију заплаши.{S} Додуше, ц |
| шман.{S} Наше војводе више су давале на само јунаштво, нег’ на прилике бојног поља.{S} И Вук би |
| ош с нами дијелити та трта.</p> <p>— Та само да нам је за руком испало, лако би ми са калуђером |
| војску и своје главе.{S} Није то доста само бити јак и знати се ваљано борити; ваља знати непр |
| д злата, на прсима красан оклоп, каквог само францеска рука израдити може.{S} До њега и за њим |
| познији нараштаји ћеду то учинити, сад само нек се спасе језгро које се већ подгризује.</p> <p |
| и.{S} Но све ми је већ додијало.{S} Сад само тражим где ћу као прави јунак погинути, јер видим |
| он брата и љубовцу, па му је остала сад само слава свог народа, коју је рад својим јунаштвом за |
| ке ни давати ни продавати.{S} Он је сад само подлога Јеремије, а кад се Јеремија блага дочепа, |
| заповеда.{S} Ми се са нашом силом засад само Голупца држати имамо — рече угрејано Розгоњи, који |
| сле изгубљене битке косовске поред себе само патријарха и неколико стари’ саветника и војвода б |
| онда ћу вас дати најпре на муке, какве само Турчин измислити може.</p> <p>То изрекне Ферхад и |
| стол спасем, који после смрти Стеванове само њима по праву припада.{S} Овим ће се у народу огор |
| је рђаво какво створење.{S} Ја сам овде само мало стазу померио, не могу да спавам, па сам изиш |
| лику наклоност према кнегињи и да га је само надежда будућег његовог величаства заслепила, — од |
| а што изванредно побудити.{S} Она га је само тешила да га милује, да ће бог од њих незгоду, кој |
| леда.{S} Да није деспот, рекао би да је само за бој створен.{S} Розгоњи, сува паметна лица, рек |
| ерхад-паша.</p> <p>Харалампије канда је само хтео да збуни са предајом новца, ал’ Ферхад-паша н |
| почну пити и беседити.{S} Од Турака је само Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко без њега н |
| д је најјачи био и најпаметнији, кад је само мишца решавала, а не ум.{S} Тко је могао песницом |
| рака тукао и погинуо, али је зато ђе је само могао, заштићавао свог рода човека.{S} Да га је мо |
| слави божијој покалуђерити хтео, тај је само Пахомија тражио.{S} И доиста, красно је било видет |
| је син, али шта помаже.{S} Прво, он је само једног војводе син, а ти царска кћи.{S} По свету ц |
| S} Кад је Марку зла воља дошла, а он је само Хасана тражио да му срце мало развесели.{S} Хасан |
| ло?{S} Мој отац, султан Мурат, желио је само јошт неки комадић српске земље, па му се то дати м |
| м породицом сродити.</p> <p>— Но, то је само разнешен глас; истина је да је турски посланик неш |
| је све додавала што сам желио и што је само могућно било.{S} Но то се скоро дознало, па игуман |
| де, боље да нисмо живи.</p> <p>— Ако ме само силом од вас не откину, ја вас никада оставити нећ |
| буднете као ја и отац Харалампије, а не само прости богомољци — упадне Пајсије намигнув оком на |
| на наклоност и прам други’ ствари, а не само прам љубави.{S} Има млого ствари што човеческо <pb |
| ко <pb n="299" /> срце усхићавају, а не само љубав.{S} Онај је најсрећнији ког млоге ствари не |
| <pb n="479" /> тај глас долази сада не само познат, већ некако и душмански, подсећа се да тај |
| добар носник бити, ради отпуштенија не само своји’ но и туђи’ грехова — а они су баш онда најм |
| е искварено хоћу да искореним.{S} Па не само од властеле, већ био ма тко, за спас Србије жртвов |
| принадлеже.{S} Такав закон нуждан је не само за Бранковића, него и за млоге друге, јер млого ји |
| S} Пазило се на мене јако и почну ме не само постом него и глађу морити.{S} Кад су братија поре |
| ним биткама против Турака показао се не само као обичан јунак, него као искусан војвода.{S} Кад |
| р, која њега храни. <pb n="516" /> И не само људи, већ и женскиње и деца раде.{S} Кад остаре, с |
| ремија није могао противсловити, јер не само да је душу продао већ и тело му је у рукама Ферхад |
| био са деспотом, знаћу рећи султану не само што је говорио, већ и што није говорио, оно што са |
| Петар и оде за Митром.</p> <p>— Нека се само шале; могу они јошт зло проћи.{S} Они не верују у |
| риград је већ од Турака опасан, чека се само коначна пропаст Србије, па је онда и Цариграду куц |
| анка, волети мораш.{S} Турци могу ли се само дочепати какве дивотне девојке, тој нису опростили |
| Русин:</p> <p>— Драга моја Русно, ти се само за Мару бринеш, а за Вукосаву ништа.{S} Та није ни |
| оће да ју пољуби, Марко му не да, он се само рукује.</p> <p>Поведе се опет разговор онакав, као |
| сам му већ саветовао да пази, ал’ он се само насмеја.</p> <p>— Ако сад промене буде, кога ћеш с |
| а јединог који ће Србију спасти, ако се само икако може. </p> <p>Како Леонтије деспоту приступи |
| е збуњене, који се доле тискају како се само може.{S} Није било места ни времена да се бојни ре |
| добар број одабраних војника, колико се само у граду и околу сместити може, а да противницима п |
| {S} То није било обично пјевање, што се само уву допада и срце усхићава, но нешто више.{S} То < |
| е десна рука цару, влада свуд где му се само допадне, самовласно.{S} Језгро војске за њега је з |
| која је већ начула долазак Леонтија, и само се чуђаше, зашт’ га одмах <pb n="541" /> деспот не |
| га је част Турака љубила и уважавала, и само неки су га мрзели које из злобе и зависти, које па |
| урско, свијети храмови бићеду џамије, и само Смедерево што си градио, Турцима си градио. </p> < |
| онитости продиру, па у толикој забуни и само свештенство је усколебано, и међу самим калуђерима |
| настир Жичу.</p> <p>Сви се већ разиђу и само они остану који се са царицом у свему слажу.</p> < |
| он и прама другима наклоњен?{S} Остави само на мене.</p> <p>— Али Светислав каже да му је отац |
| ка може опасност која јој такођер грози само у дољњим крајинама Србије отклонити.{S} Само да на |
| се проти саме своје отаџбине, а гдекоји само су гледали на све догађаје и ишчекивали су час у к |
| да уђе у град, па зато и жели да га ли само мађарска војска освоји.{S} Розгоњија није веровао |
| сам такав јунак као што ме држите, али само да нисам Краљевић.{S} Мене судба од постанка гони. |
| е се ’шалио, и волео је лакрдијаше, али само да је све по његовој ћуди.</p> <p>У Дечанима налаз |
| изиђу.{S} Све се то мени допадало, али само то не — да Турчином постанем.{S} Напослетку приста |
| сну ђаурку?</p> <p>— Добро би било, али само не под тим видом, као у харем, него и за друго што |
| азује, неголи буди ко други.{S} Помисли само да нам је војска на Косову пропала, Вук нас напаст |
| нда Угљеша и Гојко.{S} Кад су Грци чули само име Угљеша, већ им је било доста.{S} Па војвода Жа |
| .{S} Држе да је Београд њихов дом, а ми само гости; но гост само за три дана, посље је несносан |
| ила ми је бодрост и тишину.{S} О, да ми само јошт ови дани срећно проћу.</p> <p>— Даће бог па ћ |
| обро, мој драги, сад иди спавати, па ми само буди човек, а ја нећу на тебе заборавити.</p> <p>П |
| добро, а све ће добро бити, но реци ми само, како стојимо нас двоје са рачуном?{S} Шта ћу ја о |
| ањавати, па га све нешто мучи, па му ни само признато <pb n="342" /> му јунаштво праву радост н |
| с најубогије девојке.{S} Представите си само њихов живот.{S} Затворене су као у каквом граду, и |
| јску да и са њом деспот располаже, а ти само гледај како се бијемо.{S} Ви имате тријест тисућа, |
| очинемо.{S} Каралампоглијо, засад ћу ти само још једну рећи, Јеремијин дар употребићу како ваља |
| тац вели, да ће он све за народ учинити само да му се врховна управитељска власт допусти донде |
| > <p>— Мој брате, неће он царицу, Турци само на младе гледе, та ионако се све говори да Милеву |
| ле косовског удара народ к себи дошавши само је једног честитог поглавара требао.{S} Стеван је |
| но опет да се чути могло.</p> <p>— Онај само може имати рану у мозгу, који се са мозгом роди, ј |
| м показати.{S} Она је по вољи Јусуфовој само међу женскима се бавила.</p> <p>Милева је са женск |
| иљније нарави била, опет се у двору тек само пред њеним очима озбиљно понашало, а како ту она н |
| Дечанима, него и у другом манастиру, ал само у богатом, ’де Пајсији не сме ништа фалити.</p> <p |
| о подијели, Јеремија је силан, а ја сам само калуђер.</p> <p>— Е кад је тако, оно ћемо овако.{S |
| нда, ја омладак Немање.{S} Зар да будем само копљанобојник деспот-Стевана?{S} То није могло бит |
| пава, а знаш какве су женске; покажи им само светлост поред које блистати могу, па је онда све |
| побринути да нас не проклињу да смо им само земаљски неред после себе оставили — одговори озби |
| > <p>— Велики падиша! допусти робу твом само још једну реч прословити.{S} Та красна хурија има, |
| оматичан етер, рекао би да тим ваздухом само свеци дишу.</p> <p>Када деспот виде тело деспота С |
| могао издржати, јер видео сам да игуман само то жели да мене с врата скине, па сам се већ одваж |
| у — рече Петошко.</p> <p>— Кад је Душан само око на ког бацио било је доста; сваки му је поглед |
| а лицу читати можеш да је пост измишљен само калуђерима да пркоси, и зато и чекају да дође Петр |
| ај случај немам од оца упутства, јер он само жели да он управља са народом.</p> <p>— Када је та |
| ребљановића, и не мога је имати, јер он само на краљевску стати могаше, а то му не допуштаху.{S |
| данак плаћати.{S} Не зида се Смедерево само за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту ут |
| се од свог драгог одлучити дали.{S} Ово само рекох, а воља ти је, као год и глава моја на запов |
| стану већи.{S} Слабо су што учили, него само лице су тако правили као да су високоучени.{S} Вес |
| да, кад је Ђурађ за владаљством грамзио само, а још га имао није, потребовао је он кадикад њего |
| д-пашу, да ће израдити код султана како само најбољма може, а код куће мотри на Исак-пашу, да н |
| таве могућну међусобну опасност, а тако само из поверења им провирује сигурност.</p> <p>Сад су |
| и ми тражити наслона, а то наћи можемо само у Угарској.{S} Изглед је да ћеду нас јако потпомаг |
| <p>— Но, дед да што свршимо.{S} Ми смо само зато дошли да тебе у наше друштво увучемо — рече П |
| нда нисмо питали колико има душмана, но само гдје је душманин?</p> <p>— Да, то је истина — прод |
| о богат, богатији нег’ краљ Жигмунд, но само зато није дао, што неће он добити Голубац.</p> <p> |
| за њега наклоност далеко је од мене, но само оно <pb n="220" /> исповедити морам што на том убе |
| е до тога шта се сад на Косову ради, но само до шале и увеселења.{S} Особито откако цара Лазара |
| а Ђурђу одмах поручити шта има дати, но само још то, ако би Ђурађ све то исплатио, па заиште кн |
| ори шта желиш?</p> <p>— Ништа друго, но само да ме не издаш.{S} Ником не говори ко сам и шта са |
| стила.</p> <p>— Нек буде дакле тако, но само гледајмо да што пре наредбе учинимо, да време не г |
| !</p> <p>— Ни ја!</p> <p>— Ни ја!{S} Но само ’хоћу да вам кажем шта ћемо чинити.</p> <p>— Шта?< |
| S} Они су жешћи од прави’ Турака.{S} Но само те једно молим.</p> <p>— Говори шта желиш?</p> <p> |
| "268" /> Турчин тање жице навући.{S} Но само унутри да се од зла опростимо.{S} Како судиш ти, Љ |
| овићу?</p> <p>— Ја то исто велим.{S} Но само требало би кораке ухитрити док се не би царичина с |
| мора се знати од кога је глас послат но само има истинит начув.{S} Тешка су врјемена, човјек мо |
| вију дворкиња.</p> <p>Но то се ја једно само чудим, како и сад показујеш толику наклоност, кад |
| изражаваше неку љупкост која је обично само младости урођена.{S} Њен висок стас, велике смеђе |
| дати.{S} Дај нам светлости!</p> <p>— То само бог може дати.{S} Иштите друго!</p> <p>— Ми опет д |
| си снио кадгод да си пијан?</p> <p>— То само мудри и трезни сањају, а који је на јави свагда лу |
| ком и Немањића крв тече.{S} Ал’ није то само што ме за скиптром вукло.{S} Имам блага доста, мог |
| вљују.{S} Она је била прекрасна као што само једна царска кћи бити може, но немојмо све њене кр |
| ости његовој рекао би да је цео калуђер само за веселости и шалу скројен, но у његовом срцу леж |
| орамо с једне стране да их штитимо, јер само преко наше пропасти могу Турци к њима, а овамо мор |
| тек по Светислава не мора бити.{S} Јер само да га видиш како изгледа.</p> <p>Русна на то, као |
| рањенике, све похарано, батал-манастир само што није запаљен изгорео.</p> <p>Ферхад-паша сиђе |
| чуда, јошт вас доста има.{S} Колико вас само под турским барјаком војује.{S} Ако се Турци бију |
| , и они су га оцем звали, јербо је брат само братијама.{S} Па и млађи су учествовали са Теофано |
| За нас су жене опредељене да нам живот само сладе, ал’ даље ништа.{S} Ђаурка, кад је код мусул |
| рад њихов дом, а ми само гости; но гост само за три дана, посље је несносан, <pb n="507" /> а м |
| плаши, но ја се ништа не бојим.{S} Јошт само да попијем једну, па кад га ухватим, нећу га донде |
| ка Варвара не би ништ’ више желила, већ само оца Теофана да га види игумана, то би био живот, а |
| је би се за најсрећније држале, да могу само мог великог падише дотакнути се.{S} Знаш ли над ко |
| удо.</p> <p>— Тешко ђаур’ма кад смиједу само луде слободно говорити, пеки, морали сте царство и |
| шаље гласове да неки властелини чекају само на смрт Стевана, па да кнежевиће, за које се већ з |
| еликој соби где се обично гости примају само са Русном седила је, остале млађе дворјанке и двор |
| ви тек почињете.{S} Угре Турци познају само као поражене, Срби су, кад су међу собом сложнији |
| о имала, уколико какова мати кћер своју само зато воле што ју је родила.{S} Мара <pb n="308" /> |
| , добро га познаје, <pb n="425" /> њему само да се докопати власти, а њему да кору баци.</p> <p |
| </p> <p>— Жеља је људска неизмерима; њу само бог види у својој целости.{S} Мојој жељи околност |
| у као жички.</p> <p>Било их је, који су само за, „житејскаја попеченија“ били, и код којих се, |
| и рођени да управљају народом, а они су само оруђе за народ.{S} Они морају бити оно што јесу, н |
| ио.{S} Весељаци, шаљивци, певачи, ти су само Дечане тражили.{S} Није ни чудо, јер богатства дос |
| јели у Голупцу при предаји, јер није ту само војвода Јеремија, већ и ја и војвода Јаблановић.</ |
| во.{S} Римпапа би дао краљевину деспоту само да пређе у лацманство.{S} Град Смедерево још се гр |
| имаду се одрубити.{S} Ако на ову ријеч само прословите, онда ћу вас дати најпре на муке, какве |
| еспот пао, ој честити пашо, да ми хоћеш само наруку, све би учинио што ви Турди желите.</p> <p> |
| твој би род срећан био.{S} Ево да видиш само шта већ сад шиље твојој кћери онај који од тебе ос |
| Мађара.{S} Против Турака, јер Турци још само ту запети могу, а да не буде сав Дунав, дика српск |
| тек виде да у Турчину није вере.</p> <p>Само Харалампије долази светлим веселим образом, он је |
| ару, влада свуд где му се само допадне, самовласно.{S} Језгро војске за њега је заузето, а моја |
| Сам Ђурађ, који је једва чекао час свог самовластија, први пут је у свом животу осетио тугу и ж |
| p> <p>— Истина да би Краљевић Марко био самовољан и паштио би се да што више власти на се приву |
| и су под власт Лазареву.{S} Да би могли самовољно владати, отцепили су се са својом војском на |
| да се бар наситимо слободног ваздуха и самовољног у њему мицања.{S} Дајте нам гусле, па нас ме |
| еремија крвав поглед на њ баца, и да на самог наиђе, тешко Харалампији.{S} Дошли су до ушћа Дун |
| ти, слабо је ко на другог и пазио до на самог себе и мало се говорило; када је дошло до чашице, |
| тивни’ народа.{S} Знао је добро да је и самог цара Лазара господарство јошт младо било, и да се |
| ољом <pb n="352" /> које на силу.{S} Ни самог свештеника не штеде.{S} Деспот сам не може им одо |
| је Турци заробили; идем да је тражим до самог Мисира.{S} Чујем од неког бегунца, да ми је жена |
| е у нечем напутити, да знаш како ћеш до самог султана Амурата доћи.</p> <p>— Као што сви знамо, |
| ти.</p> <p>— Одавна већ српски народ од самољубиви’ великаша страда.{S} Сваки је рад бити бољи, |
| вом упливу...{S} Цар је због Вука према самом Обилићу хладан, једном речи, та Бранковићева лоза |
| чемугод тицати могла.{S} Она је сад са самом књагињом у мисли и чувству свом љуборевњивом пост |
| l>И одруби Татарину главу</l> <l>Баш са самом душманина сабљом.</l> <l>Кад то виде војске обадв |
| то сама својим дворским другарицама а и самом Светиславу са плачем исповедила.{S} Виђео сам га |
| {S} Они тако рекну у брк, и војводама и самом цару, да се сви зачуде, ал’ њима је све слободно. |
| је Леонтије био, могао је без обзира и самом деспоту у очи то рећи.{S} И деспот није се на то |
| би бегала на крај света, него што би и самом позиву у харем сљедовала.{S} Но онако треба ту кр |
| боре сумњичивост му показују.</p> <p>И самом Јеремији набора се чело.</p> <p>— Од калуђера мож |
| у, нашег Петошка, не би’ издао, ни теби самом, да ми не каза да ти је био побратим.</p> <p>— А |
| могу ође мом народу што олакшати.{S} Ни самом Бранковићу немој се заверити.{S} Сутра идем у Пло |
| p>— Калуђер их, додуше, чува, ал’ ја ни самом калуђеру не вјерујем осим себе, мада сам и ја кал |
| у до насљедника дорастао, како је и при самом издисају душе изрекао: „По Ђурђа! по Ђурђа!“ Са т |
| нежевића.</p> <p>У тој ствари није ни о самом деспоту начисто.{S} Јако су сплетене ствари.{S} Ч |
| .</p> <p>— Теби предати се не може, већ самом Јеремији, ил’ имате још правих делбеника при прод |
| сребра и злата.{S} Свето евангелије, у самом драгом камењу, поклон цара Душана, светлило се ка |
| г и заиру, ал’ их хусари тискају ван, у самом манастиру се већ крв пролива, Турци које потучени |
| отурченик, а овамо бољи је хришћанин од самопусне властеле, јест он је бољи, на његовим прсима |
| > <p>Жигмунд Розгоњија погледа, Розгоња самртан зној спопадне од ужаса шта ће с војском бити, ј |
| нацима, и јутарња роса беше им последњи самртан пољубац од живе природе.{S} Сутра ће их све зем |
| е велики диван спрема у Једренима, твој самртан непријатељ Исак-паша једнако ти о глави ради.{S |
| енутку жића, кад ропац завршује, а гром самрти душу му озарио.{S} Руво је на њему кићено златни |
| гу њиме нахранити, могу јадно сироче од самртне глади спасти.{S} Остарјео сам, а ни ви нијесте |
| куде.</p> <p>На лицу војвода познаје се самртно бледило.{S} Страшна је њихова борба у души.{S} |
| алампије исповједи, то би нас још прије самртног боја ђаволи морали вући у пакао.{S} А тко би Х |
| /head> <p>Ђурађ, од покојног деспота на самртној постељи за насљедника наименован, одмах после |
| ан за опстанак Србије.{S} Можда му је у самртном часу доброта и побожност надњу улила за спас С |
| ре Београд.{S} Није ни чудо, Београд је самртну осуду добио.</p> <p>Обед није дуго трајао, дигн |
| речи Петошко уклони се.{S} Сви су то за саму лакрдију држали, но Петошка доиста више нису виђел |
| а тебе.</p> <p>Сад Милица остави Милеву саму.{S} Она је знала да ће њој у почетку тешко пасти к |
| ује се са деспотом.</p> <p>Деспот метне самур-калпак на главу, поклони се краљу, па онда рукује |
| е сабљу, место мантије долама, на глави самур-калпак са челенком.{S} Изглед му није делијски, а |
| гледу, дивном руву.{S} На глави им црни самур-калпак са црном челенком, бедра обвијена појасом, |
| рсима као златан оклоп, на глави му црн самур-калпак са белом челенком, на које ручици којом се |
| о токе поређана и сплетена, на глави му самур-калпак са белом челенком, о врату виси му широк з |
| о да место једног Бранковића другога за самцатог господара признамо.{S} Ја се ни једном не поко |
| окаљен војник, и у сну собом господари, сан му је пола на јави, зато уздише, стење, живот му се |
| д-паше прекрштају се брижне мисли, пола сан пола јава.</p> <p>Ферхад-паша дозове игумана Радоса |
| .</p> <p>Тако их ухвати нојца, и вино и сан их превлада.</p> <p>Тежак ћеду сан имати, преставић |
| екојим се, опет, чинило све то као неки сан.</p> <p>— Синови моји, говорите, да од бога нађете, |
| има од сановни’ страшила.</p> <p>Кратак сан, пробуди се деспот, отвори очи, види Јерину, мушки |
| но и сан их превлада.</p> <p>Тежак ћеду сан имати, преставићеду им се прилике, где се ђаво са ј |
| лановић кују зло, плету замке, и кад их сан превлада отпочинућеду, па онда опет приправни за бо |
| вечера, и донде код њих остане, док их сан не превлада да морају лећи, и кад легну да се још к |
| амо Марко и Хасан још беседе, док и њи’ санак не превлада.</p> <p>Сутрадан се српски посланици |
| а оста —</l> <l>Један спомен, као лјепи санак</l> <l> Да г’ причају младоме потомству</l> <l> Г |
| , да легне, да почине, зна да ће му лак санак доћи, који ће му са срца збрисати бољу дана.</p> |
| му чадора, и легне да спава.</p> <p>Леп санак је боравио и сневао о патријаршији, о вакуфима.</ |
| иде на свој конак, и све је још у двору санак боравило.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ато уздише, стење, живот му се отима од сановни’ страшила.</p> <p>Кратак сан, пробуди се деспот |
| нечим је тежио, не за турским благом и саном.{S} Он је свој род љубио.</p> <p>У народу, и да ј |
| ству, и онда ћеду Турци подићи опет нов санџак, а остало ћеду поцепати по обичају свом, и подел |
| о, те би и остала Србија постала турски санџак.{S} Јер, силни падишо, док Србе сасвим не сломиј |
| е душеке, да о оном што му је најмилије сања.{S} Ко не би Турчин био?{S} Кад пређеш мимо харема |
| пијан?</p> <p>— То само мудри и трезни сањају, а који је на јави свагда луд и пијан, том тек у |
| јој њежно главу прислони, и к’о у некој сањарији неколико тренутака тако онемљени стајали.{S} Б |
| р на ум пасти.</p> <p>— О томе немој ни сањати, оче.{S} Ја те могу уверити да је деспот пред мл |
| идећи отвореног младог књаза и војводу, саопшти ствар Војновићу и Змај-Облачићу да је рад спаст |
| шао је Харалампије да важну ствар Ђурђу саопшти.</p> <p>— Шта је Харалампије, шта је ново?</p> |
| случај што имати.</p> <p>Деспот поруку саопшти Жигмунду.</p> <p>Светују се.</p> <p>Јеремија им |
| абове, из Пољске, од јуначне лозе старе сарматске властеле, доиста диван јунак.{S} Канда је од |
| " /> Само Харалампије трепавице уздиже, сасвим је задовољан својим стањем, и држи да му награда |
| српски’ војника и морнара, једном речи, сасвим је онда други живот био.</p> <p>Ђурађ, у палати |
| нула и од говора престала; Милица, пак, сасвим се замислила, и својим мислима упирала је у душу |
| } Мало бољма нег’ са кнежевић’ма, да л’ сасвим искрено, то ни кроз исповест не би се дознало.</ |
| , опет није се могла испод њеног уплива сасвим извући.{S} Русна, пак, из срца је мрзила Милицу, |
| S} Коса му је била риђа, ретка, а брада сасвим црвена и велика.{S} Образ му је био светло-црвен |
| ак је да је своју судбу шакама Жигмунда сасвим поверио, а зна се још и то да кад већ Мађари Бео |
| својој јарости, што није турска војска сасвим уништена, почне над заробљеним свирепствовати.</ |
| љењу.{S} Она није том гласу ни веровала сасвим, јер је држала да је све то царица слепила само |
| вара изненадили.{S} И та војска је била сасвим прорешетана.{S} Многи су живот изгубили од сабље |
| д-паша.{S} А тко може рјећи да је и сад сасвим мудар?{S} Моје ријечи су биле за подсмијех, смет |
| санџак.{S} Јер, силни падишо, док Србе сасвим не сломијемо, не можемо ни Босну покорити, некмо |
| сплетене ствари.{S} Час му долази да је сасвим невин, час опет канда је нешто уплетен.{S} Ако < |
| њагиње њу калуђер ословљивао.{S} Она је сасвим друго мислила.{S} Њена личност је ту прву ролу и |
| ознам са адумцима, међу којима један је сасвим био таков као ја, само још млого црњи, тако као |
| и, па зато и напредујете; но код нас је сасвим друкчије.{S} Јеси л’ видео овај јуначки народ на |
| } Мог покојног оца царска власт јошт је сасвим крепко стојала.{S} Он је имао млого тајни’ непри |
| да га Турци у сајузу са Милицом доцније сасвим не истисну.{S} Почне, дакле, нове планове правит |
| лабо и пазило.</p> <p>— Још ће он Турке сасвим утаманити — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако не утам |
| да када се, опште користи ради, другоме сасвим понизе; но има људи, који велики дух и у упорств |
| е бројим за ране, давно су већ излечене сасвим, но имам ји јошт неколико које ми јошт и сада па |
| колики народ не призна.</p> <p>Народ се сасвим збунио; није знао на чију ће страну.{S} Онда је |
| е мислити.{S} Тај план не чињаше јој се сасвим хрђав.</p> <pb n="307" /> <p>— Морамо се са Бран |
| звешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са Вукоглијом уреди.</p> <p>— Ја сам чело челом, |
| и ће морати умукнути.</p> <p>Калуђер се сасвим охрабри и седнувши, као да се ништа необично ниј |
| који су ради тек заповедати — одговори сасвим отворено Драгаш, који баш није радо ни слушао гд |
| свом лицу и јаком телесном саставу носи сасвим печат Бранковићеве племените породице са свим ње |
| а, кад је већ и сам деспот као владатељ сасвим друге људе око себе потребовао, одбацио је он Ха |
| напасти, и осталу Србију једним ударцем сасвим утући.{S} Држе да ће Жигмунд то једва дочекати, |
| <p>~ После овог мира, Вук јошт није био сасвим задовољан, бојећи се да га Турци у сајузу са Мил |
| млого црњи, тако као Арапин; да сам био сасвим црн, нас двоје изгледали би као два рођена брата |
| ајно са Турцима држиш, донде, док ствар сасвим не дозре; после што му драго.</p> <p>— Дакле вел |
| јошт била места ’де је Србин могао јошт сасвим слободно дисати.{S} У Београду седи деспот а у С |
| сигурност.</p> <p>Сад су начисто, могу сасвим искрени бити.</p> <p>Ферхад опет прослови.</p> < |
| има нешто и Ђурђеве војске, ту су Немци Саси, и ту су Дубровчани под Вуком Бобалићем.{S} Сви <p |
| делија, каква глава, какво чело, какав састав, да је сретнији рођен, па да је у Цариграду влад |
| јунак.{S} Канда је од стене исечен, сав састав орјашки, руке као од челика, црно мрко лице, црн |
| у срцу свом осећа.{S} Бранковић снажног састава, јуначког но мало одвећ упорног и гордог изглед |
| к у свом околу задржао.{S} Војска му се састави са оном од Видина што је дошла, и сад са свију |
| калуђером, и тако нас је сад овде судба саставила.</p> <p>— Е кад је тако — одговори Тамерлан — |
| хајд’мс одавде да се спустимо и војску саставимо.</p> <p>То је био Жигмундов изрек који преина |
| вим ефендијама и ћатама берат и листине саставити, написати, деспот и Жигмунд, Србија и Мађарск |
| оној тачки, гди се мала и велика Морава састављају.{S} Зданије то дворско било је по мешовитом |
| Јаблановић, Харалампије, то је друштво састављено да у скупу заједнички грабе и отимају, но ак |
| истина да на свом лицу и јаком телесном саставу носи сасвим печат Бранковићеве племените породи |
| тој ћелији? ...</p> <p>Два младића, по саставу телесном два јунака, два брата, која су се у ди |
| живост владала.{S} Дворјани и дворјанке састајали се са новодошавшим гостима и по свом обичају |
| } Кад нужде буде, онда ћемо се ил’ овде састајати, или ћу ја к вами.</p> <p>— Е сад ’ајд’мо!</p |
| та Ђурђа, да му дођеш на <pb n="415" /> састанак, с тобом нешто прозборити жели, примиће те као |
| ао деспота, ишао би даље у Смедерево на састанак.</p> <p>Деспот понуди Леонтија да седне и прос |
| се, баш као да осећа да је ово последњи састанак.</p> <p>Стеван и Ђурађ опростивши се од Марка |
| мпије пре нег’ што ће кнежевићима доћи, састане се са Пајсијем у ћелији.{S} Била је ту и ћелија |
| и, како је то Светиславу пало.{S} Он се састане с Милевом.{S} Примети на њој велику промену.{S} |
| у.{S} Оданде ћу ударити на Солун, да се састанем са грчким кнежевима и војводама, да позовем во |
| <p>Игуман ишчекује крај, чуди се дугом састанку, ал’ намишља да се о великим ствар’ма расправљ |
| </p> <p>И деспот је већ у Смедереву.{S} Састану се, и душе им у искреним загрљај’ма пријатељств |
| ту у помоћ.{S} Код Ангоре обе се војске састану.{S} После велике сече Турци буду побеђени, и Ба |
| , смлави.</p> <pb n="324" /> <p>Овде се састану најважнији синови, сви који су по несрећној суд |
| ћем и Харалампијем.</p> <p>У дворани се састану, и то код јела, код пуни’ пехара.</p> <p>Седе, |
| могао, а да грозницу не добије.</p> <p>Састану се и са Хасаном.{S} Он је побратим Бранковића.{ |
| калуђеру је мило било што се са Русном састати могао, само му је жао било што се с њом дуже ра |
| жавао јој се, и тражио је прилику с њом састати се.{S} Русна је њега опазила.</p> <p>— И ти се, |
| Ето сад жалости, сви троје у несрећи се састаше.</p> <p>Тамерлан их јошт добро обдари; а Бајази |
| Мари и њеном сину, а то покровитељство састојало се у том, да су одсад обе српске владајуће по |
| коњаници.</p> <p>Жалостан коб.{S} Јошт сат-два да су се Турци задоцнили били, Жигмунд би добио |
| дости.{S} Јулино је срце јошт и до пол’ сата куцало неким непознатим чувством гоњено.{S} Она ни |
| аку били.{S} Стражар са куле већ је два сата викао, и све осим служитеља предало се спавању.</p |
| пртљагу места нађоше. </p> <p>После два сата био је красан ручак у трапезарији.</p> <p>Друштво |
| поздрава.</p> <p>— Ја сам за једно два сата починуо ал’ после сам се пробудио и не мого’ више |
| и све што је за кнезове нужно, и до пол сата није их већ било у Дечанима.{S} И гласоноша је отп |
| анина спрема за судни дан.</p> <p>И тај сатана није нико други, већ Турчин, ком сви ђаволи, ма |
| хришћанство покоси.{S} Јеремију је већ сатана под ушур узео.</p> <p>А Јеремија ишчекује Турчин |
| и бдити ћеду да се праве српске душе од сатане не улове.{S} Велика је моћ тих светих обитељи.{S |
| за српско царство, да је то привиђење, сатанина спрема за судни дан.</p> <p>И тај сатана није |
| ле Голупца.{S} Доћи ће време, кад ће то сатанино грло ватру бацити на Лошонција и Жигмунда град |
| м је већ душу продао.</p> <p>Лошонци из сатаниног грла сипа ватру на куле Голупца.{S} Доћи ће в |
| /p> <p>А Јеремија ишчекује Турчина, тог сатану ком је већ душу продао.</p> <p>Лошонци из сатани |
| и, а поред хрђавог правца и несреће — и сатану би од њега начинила.</p> <p>Њега је отац добро п |
| естаде читати, бројанице броји, и броји сате о срећи ил’ несрећи свог стада српског народа.{S} |
| себи равна, иначе ћу га у Небојшу кулу сатерати — рече Прибац.</p> <p>— То неће добро бити.{S} |
| потовом савету, одмах је знао колико је сати ударило.{S} Ту већ није могао дуже прокопсати.{S} |
| Мехмеда, цела Србија била би од Турака сатрвена, јер у оно доба брат брата, син оца је убијао. |
| упати.{S} Српска се војска, истина, као сатрвена сматрати могла, ал’ огорчен и јошт крепак српс |
| урахан-паша једнако диван подбада да те сатре, а с тобом и Србију.{S} Србија треба да им буде < |
| да не прођем као он, но да моје душмане сатрем.</p> <p>Овако је Ђурађ у тамници мислио.</p> <p> |
| остало спасемо.{S} Да ли бог да Турчина сатремо, вратиће се наше опет, а засад сигурности ради |
| , некмоли Маџаре, а донде док Маџаре не сатремо, не можемо имати мира.{S} Они подбадају Вукогли |
| итка, ако га је и понизила, ал’ га није сатрла.{S} Ту је јошт Морава, Дрина, Дунав; па и кршне |
| али, та трта, ваљда су га турске копите сатрле.</p> <p>— Турчин у луде не дира, ал таква будала |
| ао у манастир, онда су већ Турци хусаре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију |
| естиве душе.</p> <p>— Ил’ ће мене Ђурађ сатрти ил’ ћу ја њега у трло и млево, тако ми ове смеде |
| е јарост, и Турчин намери до конца Србе сатрти.</p> <p>Муса неком приликом убије брата Мусулман |
| вјеру и земљу не дирају, онда би могли сатрти врага агарјанског.{S} У том си теснацу као што ј |
| } Морају се најпре унутарњи непријатељи сатрти, а то су те страсти, грабљивост, <pb n="532" /> |
| /p> <p>— Све је то мало, сад би требало сатрти Вукоглија и Мађаре — рече Јевренос-паша.</p> <p> |
| ква сила као што је та ваша јошт Србију сатрти не може, јер познато ми је да је у Караманији бу |
| м тренутка не даду, да нас тако уморене сатру.</p> <p>— Само да је ту Харалампије, па да знамо |
| рци би лакше на крај изишли.{S} А да те сатру, овако су ствар удесили.{S} Као што знаш, у Чешко |
| ухватити, а можда и Вукоглију у тјеснац саћерати, да се преда једаред тај лис.{S} Ој како би во |
| држимо, да их држимо <pb n="478" /> на сахрани, и да их безопасне чувамо, ми смо га разумели — |
| иви, јер је онде лежало његово благо на сахрани.{S} А Радосав потребовао је тако силног властел |
| ари корјен у Србији запате, већ да себе сахрани, и вољан је прије под скут падише доћи нег’ли д |
| се поклоним олтару Спаситељевом, да нас сахрани од свака зла, да спасе Србију.{S} Оданде ћу уда |
| и позове их у доглавну ћелију, ће је у сахрани благо.</p> <p>Ферхад стане, и прстом показује н |
| ове, кнежевиће, који су сад у Голупцу у сахрани, ја сам њихов чувар.</p> <pb n="439" /> <p>— А |
| јер, богме, неће нас Светислав од беде сахранити.{S} Но, би ли би пошла за турског цара?</p> < |
| ти, ил’ ћемо их опет дати калуђерима на сахрану.</p> <p>Тако Јеремија и Јаблановић кују зло, пл |
| ду ту и остати до даље наредбе, јер они сачињавају окол Жигмундове војске.</p> <p>Деспот у вели |
| ек гладан остане.{S} Главну част вечере сачињаваше некол’ко врсти добра печења и добра смедерев |
| учитељи народа, и богу угодни.{S} Боже сачувај да су они тек спољашње пред људ’ма показивали о |
| .{S} Бог те упутио, света Богородица те сачувала, немој на ме заборавити.</p> <p>Тако се опрост |
| бођавамо, које, пак, да га од заблуђења сачувамо.</p> <p>— То је врло паметно.{S} Ето ти, води |
| кокош привлачи.{S} Та зрна сам ја јошт сачувао, и ако не могу њиме нахранити, могу јадно сироч |
| паша је Петошко, који је у турском руву сачувао српско срце, а у души вјеру Христову.</p> <p>Ле |
| а, ви нисте већ могли српског господара сачувати.{S} Деспот је морао себи друго место потражити |
| <p>— И ти се, оче, овде шеташ.{S} Је л’ св. патријарх добро почивао? — запита га поверителним г |
| оба и Срби имали лавру или обитељ свога св. Саве, па су побожни српски калуђери онде као код ку |
| , и зато и чекају да дође Петровдан, да св. Петар кључем отвори мрсу врата, што је њима овоземн |
| нас у Свјету гору, да се пострижемо, да св’јету рекнемо збогом.</p> <p>— Е мој кнежевићу, није |
| ку, но за овај грех покајао сам се и на Св. Николу у Приштини, у цркви, велику сам свећу упалио |
| аја, о паду Голупца, о харању манастира Св. Богородице, о срамној погибији Харалампија, и издај |
| житија свјатих“, а овом приликом житије св. Пантелејмона.{S} Како отпочне, а он чита тако напре |
| на договор.{S} Заклиње се живим богом и св. Савом, даје му тврду веру да му се ништ’ стати неће |
| кући врати.</p> <p>Сутрадан био је дан Св. Преображења.</p> <p>После свете литургије народ там |
| Голупца Мађаре отиснуо, спасао манастир Св. Богородице, издајице Јеремију, Јаблановића и Харала |
| је мишљаше, како би сретнији био у добу св. Данила, и волео би бити монах Пахомије да такве књи |
| о сад друго, сад Свето писмо, сад књигу св. Данила, ’де су дела дивних Немањића описана.{S} И Л |
| n="376" /> тужно појање сви сузе роне, сва црква тужно изгледа, богзна хоће ли када такови јун |
| познати.{S} Бадава га Раде очима тражи, сва су ђеца српског рода и јуначког изгледа, па се раза |
| рина деспотовица са деспотом и пратњом, сва је у црнини, и села је у чело до деспота.</p> <p>Жа |
| а не навали на најгушћу масу Турака.{S} Сва својства, душевна и телесна, била су му такова да б |
| једног дана, да каквог бегунца нема.{S} Сва околна сиротиња, просијаци овамо долазе и наране се |
| новити.{S} Турака је било као мрави.{S} Сва им је војска из Европе и Азије ту била.{S} Зачне ст |
| ш за млого што си Србин православни.{S} Сва ђеца онда тек добију жељу к калуђерству.{S} Кад вид |
| снага ће се ваша чрез то поткрепити.{S} Сва оружана сила биће у вашим рукама, коју разним награ |
| потпада[ју] ил’ турској ил’ српској.{S} Сва та област сад је у турским рукама, сад код деспота. |
| јер је онда гајтан за пашу спремљен, а сва турска сила би на деспота напала.{S} Зато Ферхад-па |
| е икад исто вратити.{S} Кад у неко доба сва крушевачка звона жалосно зазвоне.{S} Људи распитују |
| том ради да га с пута уклони.</p> <p>На сва распитивања улак му не хтеде казати од кога је тај |
| ном да калдрмише?</p> <p>Сад истом паде сва брига на Ђурђеву главу.{S} Све су му околности позн |
| преда, и допадне турски’ шака, онда је сва земља изгубљена.</p> <p>Из речи познало се да је де |
| е спасти.</p> <p>Жигмунд заповеди да се сва војска на Дунав својим бродовима повуче, и то што п |
| владарима најјаче, је л’ право да ми се сва та властела подвргне.{S} Та ионако што имаду, добил |
| , да си посла имао са властелом која те сва не љуби, јер вељаше да много трошиш новца и крви за |
| да се крећу, и тешке камиле дижу се, и сва заира се вуче.</p> <p>И сам султан са свитом је у п |
| у пред њим у зелену траву гледали.{S} И сва свита страшног је погледа била.{S} Но није ни чудо |
| дужину.{S} Телесна снага била је све и сва.</p> <pb n="449" /> <p>Но Петошко је имао дивну бис |
| ост већи нег’ ја, који сам био ту све и сва, и све на моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаури ни у дј |
| главом полилеј да додирне.{S} Онда је и сва памет ту.</p> <p>Тако је то било онда.{S} Човек се |
| дворане изиђе деспоту насусрет, ту је и сва чељад.{S} Мара кнегињица, слуге.</p> <p>Деспот и де |
| ради шире мирисан ваздух, љупко цвеће и сва живућа природа пресељава човека у земни рај, ’де му |
| ти, оче!{S} Ти си нам једини пријатељ и сва утеха; ако тебе не буде, боље да нисмо живи.</p> <p |
| >— Е сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ се скупи сва свита.{S} Пајсије приправи све што је за кнезове ну |
| од варварства збрисан.</p> <p>— Кад сам сва та чуда видио и дуго гледао, помишља’ да је све то |
| каши и народ радо примили.{S} Он је био сва надежда народу, па је и признат за деспота свечано. |
| {S} Дошли су до ушћа Дунава, ’де је већ сва војска спремна да оде на Голубац.</p> </div> <div t |
| и голо му чело на диван позива.</p> <p>Сва пратња је спремна.{S} А ту је већ и Јеремија да се |
| цом — одговори кроз плач царица.</p> <p>Сва се деца узбуде, сви је почну тешити.</p> <p>— Не ст |
| <p>— И досад си био од први’, дабогда, свагда први био.{S} У твоје здравље властелине!</p> <p> |
| радост не задаје.{S} Све га нешто боле, свагда је сутрусан, без да зна бољу изразити.{S} Поглед |
| год Турци у највећој опасности бивали, свагда сам им помогао.{S} Било то против Влаха, било пр |
| им је по дужности, да руке прекрсте.{S} Свагда су они у послу били, и то више људства него себе |
| а Марицу, без да знам шта онде лежи.{S} Свагда треба да се зна откуд се иде, па онда путовање м |
| и.{S} Код мене је задата реч и заклетва свагда света и нерушима, и зато изјављујем да вероломно |
| да ју већ царица најбољма не гледа, за свагда се од двора удаљи, и отиде у Рудник, и онде је н |
| исту сабљу примити не могу, јер је иста свагда у преправности против мене била. <pb n="288" /> |
| српског јунака.{S} Твој јуначки изглед свагда ће ми пред очима лебдити, и када се год уз гусле |
| Када га из корица извадиш, то нек буде свагда на одбрану народа, и да с њим никад не пролијеш |
| је деспот пред млогим говорио да те је свагда гледао као неко нужно зло, па да није рад ништа |
| те, а овде један истоветни народ био је свагда међу разнима поглавар’ма раздељен и тако, што је |
| ултан сам име и порекло зна.{S} Тако је свагда код Турака бивало.{S} Нису га питали ко му је би |
| удри и трезни сањају, а који је на јави свагда луд и пијан, том тек у сну што трезно дође.</p> |
| ирче, и то зато, што је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца душманин био.{S} Мог оца душмана к |
| не Ђурђа деспота.{S} Казаћу да је мени свагда на срцу лежало ту породицу оружати, али не једно |
| и народ?</p> <p>— Знаш шта је народ; он свагда јачег се држи, јер се боји да ће, ако слабијег с |
| осово, јер Турци имају више коња, а коњ свагда може човека лакше погазити нег’ човек што ће њег |
| ише као у госте.{S} Београд и Смедерево свагда пуни српски’ војника, ђака и другог веселог наро |
| Светислава поглед баци.{S} Слуге, како свагда тако и у оно доба, имали су својој класи сходно |
| и јавиш шта се около књагиње ради, и то свагда и у свако доба.</p> <p>— Хоћу, но сад морам хита |
| онда питало, колико ји има, па смо опет свагда победу одржали.</p> <p>— Али цара Душана сваки ј |
| е ни чудо, јер богатства доста, гостију свагда подоста, и то понајвише великаша.{S} Који се ту |
| је ко угњетен, нек дође Марку, он ће му свагда сузу утрти, он ће све добро што има са невољним |
| тари’ Србаља, вино и добра воља били су свагда у друштву.{S} Најважније ствари се поред чаше ви |
| > <p>— Сулејмане!{S} Ти си још моме оцу свагда десна рука био, ал’ овако што паметно још никад |
| pb n="221" /> му Светислав, јоште млад, свагдар је поред оца живео, а својом добротом и красото |
| хијског вина колико хоћу.{S} Није добро свагдар да је човек мудар.{S} Када су Турци са Арнаутим |
| ле, ту се каткад и по ’декоја господска свадба догађала, и слабо украшени зидови одјек су давал |
| ћи да жртву одвуку.</p> <p>Така је била свадба кћери последњег српског цара.</p> <p>Дакле није |
| ти приповедам како.{S} Кад ме је после свадбе књагиње Милеве нестало, отишао сам управо у Турк |
| P18590_C1.7"> <head>VII</head> <p>После свадбе настану важни догађаји.{S} Стеван је скупио нешт |
| e unit="subSection" /> <p>Овако жалосне свадбе јошт Србин видео није, сви су гости изгледали ка |
| и спомињати све који су у овој жалосној свадби учествовали.{S} Већина се сама себе стидила.</p> |
| /p> <p>Петошко је био позват, да смутну свадбу мало развесели.{S} Грмана није се нико сетио, а |
| ончао.{S} Његови синови Мурат и Мустафа сваде се о господарство.{S} Међусобни се рат роди.{S} И |
| нковић је дерао, кад која кућа пропада, свак себи вуче.{S} Србија се једнако смањује, и једнако |
| и десног ока.</p> <p>Кад су их видели, свак се уплаши.{S} На лицу се новодошавшим читати могло |
| p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Закунимо се свак по свом закону.</p> <p>После ови’ речи деспот метн |
| де извучемо и казнимо.{S} Сад на коња и свак у своје котарје на посао — закључи деспот.</p> </d |
| у постати слугом.{S} Тако смо се борили свак за себе у међусобним борбама страшћу, осветом осле |
| а српско царство одавна се распада, нек свак себи дере.{S} И сам Ђурађ Бранковић је дерао, кад |
| опростивши се од Марка и Хасана, отиду свак у свој стан, и очекивали су бој.</p> <pb n="326" / |
| ци Високог Стевана, Рувим чита молитву, свака реч даје неки одјек, <pb n="525" /> тајинствен, к |
| љени.{S} Они се међу собом разговарају; свака им је реч тако жалосна, као најжалоснији гусала з |
| место сабље изабрао камилавку.</p> <p>— Свака струка, синови моји, има своју красну дужност.{S} |
| олтару Спаситељевом, да нас сахрани од свака зла, да спасе Србију.{S} Оданде ћу ударити на Сол |
| е.{S} Па како су то тешке успомене, ’де свака деспотова победа донела је српско <pb n="524" /> |
| оћ против Бранковића понудимо.</p> <p>— Свакако.</p> <p>— Но и Бранковићу смо добру реч дали?</ |
| познате; он се мисли, па мисли на то да свакако своју и свог народа независност докучи.{S} Он з |
| све добити може, ето им пива и јестива, сваке ђаконије, и понуде.{S} Штета што им нијесте собом |
| е животиње великих ушију — седео је без сваке забуне, гордо, осмевајући се на подсмешљиве госте |
| на Марка, нит’ очи с њега скида.{S} Из сваке черте Маркове у себе вуче ново и ново јунаштво.{S |
| Црнога Завише.</p> <p>Донесу јестива и сваке ђаконије, смедеревска и метохијска вина, ту су зл |
| ад грејати.</p> <p>Отац Пајсије даје им сваке ђаконије, вина метоике и смедеревке, а да им пиће |
| о, па сад си мој гост, и сад нек донесу сваке ђаконије да видиш да је Турчин прави кардаш ђауру |
| ну, љуте димишћије му се о оклопу ломе, сваки му удар хатлију обори, но сили одољети не може, Т |
| р посмешљивом дворјанину.{S} Више-мање, сваки се смејао на Петошков разговор.</p> <p>— А где ти |
| су заједно.{S} Сви су нешто планирали, сваки се на нешто преправљао.</p> <pb n="312" /> <p>Пре |
| оју отаџбину.</p> <p>Кад су кући дошли, сваки се својима врати, то јест Леонтије и Сава у Хилан |
| ух.{S} Мерио је при софри свачије речи, сваки поглед.{S} По његовом немирном духу, другу би как |
| ву доброту излити.{S} После смрти, пак, сваки је увиђео шта су у њему изгубили.</p> <p>Красно г |
| /p> <p>Све је углављено и сад на посао, сваки има своју задаћу. -</p> <p>Јеремија пише ситну књ |
| ео, па народ не би се делио, ал’ овако, сваки за првенством тежи, па један једнакоме неће да се |
| а своју красну дужност.{S} Само сложно, сваки по својој струци, па ће сијнути сунце Душановом н |
| удо.{S} У двору, као год у малом месту, сваки најмањи глас одма’ се разнесе.{S} Један од другог |
| ?</p> <p>— Гори је потурица од Турчина; сваки ми је више зла нанео него прави Турчин, само једн |
| ан само око на ког бацио било је доста; сваки му је поглед био заповест — дода Грман.</p> <pb n |
| да.{S} Милица не зна куда ће и како ће; сваки дан јој гори гласови од Бранковића долазе.{S} Све |
| ра телале, како је добро Турчином бити; сваки је мали султан, и већ на овом свету рајем се насл |
| је већ увидео да деспот неће дуго вући; сваки се бринуо, каква ће онда времена настати.</p> <p> |
| ти: „Погибел твоја от тебе Израиљу“.{S} Сваки дан ми по бегунцима из долње Душанове Србије глас |
| арод од самољубиви’ великаша страда.{S} Сваки је рад бити бољи, силнији од другога.{S} Народ за |
| војску, туга нападне сваког Србина.{S} Сваки је волео и почитовао цара Лазара.{S} Сваки се над |
| ки је волео и почитовао цара Лазара.{S} Сваки се надао да ће он обновити Душаново царство.{S} В |
| ења од оног који бела не види света.{S} Сваки жали слепца, па му удељује.</p> <p>Слушају га два |
| елим ти, злопати од своји’ великаша.{S} Сваки хоће да је преднији од другог.{S} Народ је на виш |
| знало за сваког госта који је какав.{S} Сваки је своју прилику себи уочио.</p> <p>Светислав шет |
| пролазе ал’ и темељ граду је готов.{S} Сваки дан види се како Смедерево све већма главу подиже |
| коснуле срца Стевановог и Ђурђевог.{S} Сваки је од њих сам себи у срце гледнуо и застидио се б |
| јеш звук гусала, чујеш и његово име.{S} Сваки, који чује за Марка, сила му се у мишици утростру |
| ишћани се турче, и то све могућнији.{S} Сваки дан видиш по којег српског и арнаутског левенту, |
| {S} Брци су му се на рамена пустили.{S} Сваки му је све, да и саме бркове завидно.</p> <p>Но ак |
| ителну молитву, са Новаком се удаљи.{S} Сваки је гост себи опредељен конак имао.{S} Новак је јо |
| силама, но буду још жешће узбијени.{S} Сваки држаше да је победа српска.{S} Но Турци навале и |
| дира, па вам могу више на руци бити.{S} Сваки дан по некоји заробљени Срби натраг се враћају.{S |
| асти.{S} И ваш Лазогли мораде пасти.{S} Сваки је од вас видео, да је бог Турцима наменуо победу |
| е у двору сада налазе, није ни чудо.{S} Сваки је за себе друге планове ковао.{S} Па и на самим |
| ано, ал’ ни близу себи не допуштају.{S} Сваки хит у клупче хатлија мора смрт нанети.{S} И бориш |
| е да ћеду се опет заратити с Турцима, а сваки такав мора се преко нашег хрпта витлати.{S} Ако д |
| ита благодарителну молитву и после тога сваки на свој конак отиде.</p> <p>Настане жалосна ноћ.{ |
| овак му прихвати реч:</p> <p>— Треба за сваки случај овде да будемо, да би одавде, ако до нужде |
| ебе пребудемо, светла царице и да ти за сваки случај при руци будемо. — На то патријарх мало за |
| ду мрежу; оставимо Марка и Хасана, нека сваки по својој вољи јадикује.</p> <p>Да видимо шта се |
| људи све освојили.{S} Но мог оца војска сваки дан све већма расте.</p> <p>— Баш би рад видети д |
| ву силу наскоро скупити, и пред Турцима сваки комад земље бранити.{S} С тим би се, пак, косовск |
| у распространити могао.{S} Милица је на сваки његов корак пазила, и како је приметила да се мал |
| какове помоћи били.{S} Битка ће бити на сваки начин врло крвава.{S} Султан Мурат је силну војск |
| </p> <p>Сејмени до поклисара пазе му на сваки миг и на сама уста, а да се султану што не згоди, |
| обеду одржали.</p> <p>— Али цара Душана сваки је морао слушати, нити је трпио ког упорног војво |
| саветници нису за власт.{S} Мог оца зна сваки да је за тај посао најспособнији.{S} Он је од нај |
| .{S} А ионако сад се све кида, цепа, па сваки се најпре за се брине.</p> <p>Тако дигну се на но |
| ти су били и пред Турцима гласовити, па сваки је желио исте видети.{S} Њи’ово српско одело разл |
| манастир, богатији него и Хилендар, па сваки који је био богат, па се хтео покалуђерити, овамо |
| ако се они још доникле разговарају узев сваки своју корист преда се.</p> <p>Оду лећи, да сневај |
| равити неће!</p> <p>На ове речи Маркове сваки је сажаљиво лице показао; нико није ни речице про |
| ме при крају живота.{S} Нек опрости све сваки сваком.{S} Ја те именујем деспотом српског народа |
| p> <p>Како се он од Милеве растао, може сваки себи представити. ,</p> <p>Но да видимо шта ће да |
| Светислава и свију осталих.</p> <p>Може сваки помислити, како је то Светиславу пало.{S} Он се с |
| арх.</p> <p>— Нек се донесе закон да је сваки онај издајица отаџбине и народа, који државну вла |
| јску има.{S} Тако ми се види, као да је сваки Србин прави делија.</p> <pb n="348" /> <p>— Како |
| но ни сад поступати нећу.</p> <p>Сад је сваки увидио зашто деспот неће на Турке.{S} Познавали с |
| божаствен зрак одаваше.{S} Пун наде је сваки на њега гледао.</p> <p>Патријарх прослови:</p> <p |
| и, жеље, надње испрекрштају.{S} Скуп је сваки тренутак.</p> <p>Пију, да забораве боље.{S} Јабла |
| сокровиште туге и надње народа.{S} Није сваки калуђер Харалампије.{S} Ето за Радосава чује се с |
| који се турским султанима одају, заузме сваки себи опредељено место.{S} Дозову се одма’ паше и |
| а и малена, није додирнута, а са стране сваки дан нова долази, и у кланцима могао би’ се свој в |
| трану.{S} Одем у војску.{S} Ту ме почне сваки преко рамена гледати. <pb n="243" /> После млоги’ |
| па се због тога баш толико цјене, да се сваки једног краљевства вредан држи и тиме шкоде и себи |
| и његовом постала заповедио је да ми се сваки дан даде метохијског вина колико хоћу.{S} Није до |
| а разговарали; кад већ и ноћ настане, и сваки к свом шатору на одмор упути се.</p> <p>— Лаку но |
| е се опет смирити, и међусобно обдарени сваки кући ићи скупа са деспотом.</p> <p>Но да видимо к |
| 96" /> спасти могло.{S} Но у тој забуни сваки је на свој рачун радио.</p> <p>А шта је Милева ра |
| ну држати, ал’ питај цео свет, па ће ти сваки казати шта жели Вук Бранковић.-</p> <p>— Ја на мо |
| од свих страна амо јаја да доносе, нек сваки ратар од својих уста откине, он јаје, ја на свако |
| вични као ми, који смо се с њима готово сваки дан крвили.</p> <p>— Кајицу војводу са његовим ка |
| оћи“.</p> <p>Међу Турцима, Марку је био сваки Србин мио, ако би му и душманин био.{S} Особито с |
| војска у врло добром положају.{S} Само сваки војвода нек’ учини своју дужност, па је победа на |
| није што се чинити имало, и тако ’ајдмо сваки своме послу.</p> <p>После ове беседе, сви се дигн |
| губљена битка, једнако јездимо; већ смо сваки по пет коња изморили амо хитајући — рече царевић, |
| повратио, нису Срби више мира имали, но сваки дан се крв проливала.{S} Ионако је султан мрзио д |
| јер богзна шта би већ био данас.{S} Бар сваки је калуђер казао да са мном нико није могао изићи |
| лика, тешко се може онамо дотурати, јер сваки би рад виђети шта се код Тамерлановог шатора ради |
| и дао, а камоли Лазогдина жена.{S} Ђаур сваки има по једну жену, две не сме имати, и кад ју већ |
| После ове беседе, сви се дигну и разиђу сваки за својим послом.</p> <p>Вук Бранковић био је чов |
| ило најглавније питање.</p> <p>У савету сваки је очи своје на патријарха бацио.{S} После толике |
| све је гори над на себе узимала.</p> <p>Сваки је већ увидео да деспот неће дуго вући; сваки се |
| јошт покоји новац, па се удаље.</p> <p>Сваки отиде на свој конак, и све је још у двору санак б |
| одма’ исти страни унутра пусте.</p> <p>Сваки је у помешаном чувству радости и страха чекао да |
| ером, нека привремено управљају.</p> <p>Сваки се дивио умерености Стевановој.</p> <p>Драгаш реч |
| то ти, води кога и колико хоћеш.</p> <p>Сваки је калуђер хтео са Леонтијем одлазити.{S} Отац Ле |
| ца.{S} Међусобна борба код Срба била је свакидањи рад, а у цркви свештеник на вечерњу сузним оч |
| ки господари у срећнија времена зидали, сваким украсом и богатством напунили.{S} Не један се ср |
| S} Петошко је опет своју будалаштину са сваким, а особито са оцем Харалампијем проводио, и сваш |
| p>Бајазит, како год и његови преци пред сваким предузећем саветовао се са претенденти да би му |
| Велики је лис деспот, вели Ферхад-паша, свако парче земље, све кланце, све горе и јаруге, реке |
| скупимо, да Турке код Мораве дочекамо, свако магновење је скупо, желио би’ чути да ли се свети |
| седам краљевина, па чак до римпапе.{S} Свако тражи његово пријатељство.{S} Римпапа би дао краљ |
| а харач, ал’ у том харачу су и цуре.{S} Свако котарје даје по коју цуру у харач, као и другу ро |
| а, а мусломанство покрај тога расте.{S} Свако себи дере.{S} Но ми смртни, који још живимо и кој |
| р од својих уста откине, он јаје, ја на свако јаје динар, у зидање Смедерева.{S} Паднем ли ја, |
| заједнички грабе и отимају, но ако може свако за се, опет још што привући, једно за друго не ма |
| јани, који Турцима служе.{S} Бајазит је свако насиље запретио.</p> <p>Вуку поручити да иште зем |
| сте? — рече Петошко.</p> <p>Ове је речи свако добро чуо, те се свачијег срца мало коснуше.{S} Н |
| са победом врати, гледаћемо да отсад у свако доба и у свачему преправнији будемо него досад.{S |
| а Турчин за даље не хаје, тако да се у свако доба више пазило на вољу деспота, нег’ли на турск |
| се около књагиње ради, и то свагда и у свако доба.</p> <p>— Хоћу, но сад морам хитати.</p> <p> |
| , но дајем ти реч да ће овај мач опет у свако доба угњетеног од Маркова рода, бранити.</p> <p>З |
| његово властољубије корисно беше цару у свако доба.{S} Недавно, кад су Турци од бугарске стране |
| стиснуте, канда задављују плам.</p> <p>Свако ћути, што се једе, канда не прија, и како ће туго |
| ју дуже је сам у себи говорио.</p> <p>— Сваког казн стигне.{S} И ја сам штошта чинио, што вјера |
| је прошло времена и већ се је знало за сваког госта који је какав.{S} Сваки је своју прилику с |
| Зулејку побуђивао га је на—љубав прама сваког љубећег, странствујућег и страдајућег.</p> <pb n |
| зде ван, преглеђују, кнежевић стане код сваког брежуљка, виса, јаруге, и у мисли си бележи.{S} |
| а, да му пара није било наћи.{S} Тај је сваког дирнуо, и мене ујео за срце.{S} Ја га нијесам <p |
| е, донде се остали смејаше и чаше после сваког одсмеха празнише.{S} Веселост је све већа и већа |
| цара и изгибшу му војску, туга нападне сваког Србина.{S} Сваки је волео и почитовао цара Лазар |
| ик породице цара Лазара, па је зато без сваког устезања говорио.{S} Царица му то није замерала. |
| има па сви скупа диче целу просторију и сваког својим мирисом удовољавају.{S} Ко би сад знао ка |
| има чини.{S} Ту после може видети човек сваког сијасета.{S} Мој друг Ибрахим преоблачио ме у не |
| .{S} Петошко није ником остао дужан, но сваког је за продрзљиву шалу намирио.{S} Но баш зато см |
| л’ помисли да за Турчина пође?{S} Та то сваког Србина болети мора!</p> <p>— Али кад она хоће?{S |
| p> <p>Деспот сазове савет.</p> <p>Он је свакога тихо преслушао.</p> <p>Један вели, треба држати |
| љу пустоши, Марко гледи да накнади и да свакој уцвељеној мајци сузу утре.{S} Но на ово пазите.{ |
| Леонтије мирно спавао, донде су мутиле свакојаке мисли у глави оца Харалампије.{S} Он је био н |
| урског стана изгледао.{S} У глави му се свакојаке мисли преметале.{S} Гледајући на воду Ситницу |
| пут мога живота заплакао.{S} Дајем јој свакојаке знаке, ал’ њој није ни бриге, а друге буле се |
| ново угошћење гостију.{S} Служитељи су свакојаке приправе за то доносили.{S} Ишчекивали се још |
| њему преварила.{S} Са ласкавим реч’ма и свакојаким <pb n="219" /> финим средствима правио си ме |
| а, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ето као што је Мелентије и њему подобни; но |
| оваковој туги.{S} Бог нас каштигује.{S} Свакојако је зло.{S} Турчин ће поред Милеве са Србима с |
| е стекосмо“.</l> <l>Тад се врати војска сваколика</l> <l>У Србију, своју домовину.</l> <l>Српск |
| најопаснија места у Турке и међу народ; сваком су надежду уливали, бедног су по могућству и пот |
| <p>— Ми људи сви смо Алаха створења.{S} Сваком човеку је памет и срце дато.{S} У једној башти, |
| то чинили што и Вук Бранковић.{S} Треба сваком могућном злоупотребљењу државне власти пут пресе |
| ље и јунаке, да се јошт чему научи и да сваком што може помогне, па онда да се натраг врати, да |
| Осим патријарха, Новака и оца Леонтија сваком је већ то познато било.{S} Није ни чудо.{S} У дв |
| S} Ђурађ и војводе у црно обавијени, на сваком лицу види се нацртана жалост, јер ту није било к |
| отворни побожни српски краљеви.{S} А на сваком углу корица каљено злато, плоча златна, на којим |
| ори Митар.</p> <p>— Зар мислиш да срећа сваком једнако служи? <pb n="247" /> Баш тај црвени мож |
| нде господари.</p> <p>Но десница правде сваком плаћа.</p> <p>Муса и Мусулман једнако рат воде.{ |
| одело разликовало се од турског, па је сваком јако у очи падало.</p> <p>Они су носили красне с |
| опет нек му је бог у помоћи, као год и сваком народу.</p> <p>— Е добро, начинимо међу нами так |
| се град преда било ма коме.{S} У нужди сваком је прво право за се побринути се.{S} Тако мисли |
| крају живота.{S} Нек опрости све сваки сваком.{S} Ја те именујем деспотом српског народа, и пр |
| храму амо долазиле, јер су Дечани били сваком као нека разбибрига.</p> <p>Истина, у Жичи је мл |
| ог поглавара требао.{S} Стеван је био у сваком смислу честит, ал’ која полза кад ни брат Вук до |
| ни, десет ’иљада војника, који су ми на сваку службу готови, па оно што у рукама имам, нипошто |
| алуђерима налази се подоста, који су на сваку промену научени, само да им добро буде, да се у в |
| временом великим постати, јер такав зна сваку дату прилику на своју корист употребити.{S} И мен |
| капљицу пустити; он је створио човека и сваку животињу, дрво и чокот.{S} Чокот производи грожђе |
| да неће ниједну, а будала зато, што би сваку хтео, а њега ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти во |
| стели, војводе и јунаци!{S} Бог вам дао сваку срећу и довољство — поздравио је госте громовитим |
| {S} Нити кума, нити девера, нити старог свата!{S} Па какви сватови?{S} Више Турака нег’ Србаља |
| > <p>— Тако је, неслога је Србе утукла, сватко се позива на слогу, ал’ нитко је не љуби, ми не |
| онио, ал’ тога у толикој властели нема, сватко хоће да је бољи од другога, ал’ најмање бар да ј |
| S} Сви су упрли очи у Ђурђа Бранковића, сватко ишчекује важну реч што ће прословити.</p> <p>Ђур |
| љу народа.{S} Мањи се угледају на веће, сватко гледи од другог што да скуца.{S} Међусобна борба |
| ник проћи.{S} Ал’ путник слабо пролази, сватко мора на кулук.</p> <p>И кад се све то донесе у С |
| у злу свезани, ал’ како се благо дели, сватко хоће за се више да заграби.</p> <p>— Кад ћу пола |
| о је не љуби, ми не можемо свет спасти, сватко нек се за се брине.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић |
| меје, као из неке пизме, па тако редом, сватко своје извуче.</p> <p>— Дакле, смије свашта рјећи |
| што зора заруди, ударићеду новом силом, сватко верује да наступајућем јуришу Јеремија одољети н |
| упца, и нитко други, и што сам обрекао, сватко из моје руке има примати — рече љутито Јеремија. |
| по бедемима.</p> <p>Тко види Смедерево, сватко се диви његовој крепкоћи.{S} Који су годинама ра |
| на равно ил’ коме што више припада.{S} Сватко се правда да је издајство његова заслуга, и није |
| , а не може му никаква мишца помоћи.{S} Сватко себи дере.</p> <p>Петошко остави дом, задругу св |
| нковићи ни Балшићи, па ни сам Марко.{S} Сватко једно друго квари.{S} Марку не дадоше крила да р |
| овору имали бисте се тако подјелити, да сватко од војвода добије педесет, а Харалампије тридесе |
| е траже.</p> <p>После обеда разиђоше се сватко на своје место.{S} Игуман и владика опет себи из |
| /p> <p>Већ је близу ноћ, разићи ће се и сватко на свој посао, Јеремија да чини даље наредбе за |
| не има, све се расипље, а ја за ме као сватко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти на вјеру, као шт |
| готово отели.{S} То је код нас зло, што сватко хоће да кнезује, тко је год имао бабу ил’ прађед |
| >— Какав си ти онда паша?</p> <p>— Није сватком дат један ћеф.</p> <p>— Кад би’ тако живљео, во |
| е да се тек зове да се девојка није без сватова удала.</p> <p>Турци, ионако слабоговорљиви, муч |
| далека?{S} Ил’ је то какова војска; ил’ сватови?</p> <p>То је Јусуф, који ће Милеву да проси.</ |
| девера, нити старог свата!{S} Па какви сватови?{S} Више Турака нег’ Србаља у двору.{S} Рекао б |
| и надаље, диви се плодном пределу, ’де свачега има, мисли управио на Алаха, што Турчину подели |
| обра, ал’ је имала семе наклоности прам свачега што сујети ласка.</p> <p>То је била њена слабос |
| заборавили су свој стари бабин дом, пун свачега, богатства, чести и поштења.{S} Потомци оних ју |
| а на знање дати.{S} Хоћеш ли ми, оче, у свачему на руци бити?</p> <p>— Заклињем ти се хоћу.</p> |
| м у мом опасном стању у пређашње доба у свачему од турске стране извештен бивао, знам да је тво |
| мирио, почео је на радост своји’ Срба у свачему напредовати.{S} Земља му бијаше мала, не као по |
| ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпомагао.{S} Како ти и твој отац о Стевану су |
| листала би од драгог камења; ти би се у свачему осигурала и твој би род срећан био.{S} Ево да в |
| ти, гледаћемо да отсад у свако доба и у свачему преправнији будемо него досад.{S} Мир и устројс |
| био немиран дух.{S} Мерио је при софри свачије речи, сваки поглед.{S} По његовом немирном духу |
| > <p>Ове је речи свако добро чуо, те се свачијег срца мало коснуше.{S} Но Новак, који је то при |
| је било опело, жалосна је и даћа.{S} На свачијем лицу види се свечана озбиљност, деспоту се бри |
| ући дан.</p> <p>Сутрадан, познало се на свачијем лицу, да се што велико стало.{S} Дворјани, слу |
| Отац Харалампије био је добре воље и на свачију реч и поглед оштро је мотрио.{S} Особито је гле |
| д се потурчиш, бићеш улема, а од улеме, свашта може за кратко време.</p> <p>— Па тај муфтија мо |
| p>— Дакле, смије свашта рјећи.</p> <p>— Свашта.{S} Ал није им се чудити, и сам би му простио.{S |
| а је Харалампије, шта је ново?</p> <p>— Свашта доста, но јесам ли на добром месту, могу ли што |
| дати, само што опет има људи који се за свашта хватају и који мисле да од свију све боље уму — |
| } Но Милева, јошт врло млада будући, на свашта се дала превијати, па ако се у једном магновењу, |
| гладио свој пређашњи суров поступак, на свашта му је са највећом готовошћу одговарао.{S} Митар |
| ла у себи толико одважности да би се на свашта предати могла.{S} Милева је била млада и материн |
| гурабије.{S} У околу султановог табора свашта има, а шта нема ’де је султан Амурат, има харема |
| бора се чело.</p> <p>— Од калуђера може свашта бити, један ће умрјети за вјеру а други ће је по |
| тко своје извуче.</p> <p>— Дакле, смије свашта рјећи.</p> <p>— Свашта.{S} Ал није им се чудити, |
| ану судите?</p> <p>— Доцније може време свашта донети, ал’ засада врло је још млад, па поводљив |
| собито са оцем Харалампијем проводио, и свашта је смешно казивао.{S} Грман је опет певао и Драг |
| ту дубље очи копа.{S} Било је међу нами свашта.{S} Једно другом да науди и душману се служило.{ |
| а су служитељи највеселији, јер онда им свашта лакше дође до руке.{S} А гости и знаду шта слуга |
| леви и Светиславу ради.{S} Љубица доста-свашта може чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од те |
| рам, само онако нек буде као што каза’, све на опрезу.{S} У зору видићемо се.</p> <p>Јеремија и |
| за турског цара?</p> <p>— Али, забога, све ме то те то питаш... — одговори збуњена Милева.</p> |
| оду, борићу се уз народ ма против кога, све моје имање и ђецу даћу за слободу златну, које ни ј |
| азмирицама између Стевана, Вука, Ђурђа, све је Јеремија упрсте знао.</p> <p>У српским земљама о |
| p> <p>— Сад свје знам, знам и миралаја, све је истина што ти исприча.</p> <p>Дуго је трајао тај |
| ам ти, да од наша царства ништа не има, све се расипље, а ја за ме као сватко хоћу што да спасе |
| е узајамног запиткивања и распиткивања, све дубље улазише у важнији разговор.{S} Султан прослов |
| ледају.{S} Већ се Голубац предати мора, све је већ онде изнемогло.{S} Прошао је рок примирја, а |
| ина утеха.{S} Крик војника, глас трубе, све су то за њу туђи гласови.</p> <p>Чује се топот, тут |
| госпођа од слушкиње, господар од слуге, све чује шта се изван ради, и то увеличателно.</p> <p>С |
| дити може.{S} До њега и за њим војводе, све саме делије, опет за овим глатког лица попови, влад |
| Опет други ваде креч, учињавају гвожђе, све за Смедерево.{S} По рекама, водама лађе, и чунови н |
| му је свеколик поглед.{S} Задовољан је, све му по вољи иде.{S} Биће красан град у трокуту, јак |
| алампије спрема.{S} Руво, коњи, оружје, све је већ у реду.</p> <pb n="430" /> <p>Харалампије у |
| обијени’ делија благо, сабље димишћије, све украсе, но све је мало, много је робља.{S} Размишља |
| ачудио кад види мртве лешине, рањенике, све похарано, батал-манастир само што није запаљен изго |
| .</p> <p>Ферхад започе.</p> <p>— Дакле, све је тако свршено као што је међу нами уговорено.{S} |
| т, вели Ферхад-паша, свако парче земље, све кланце, све горе и јаруге, реке и потоке у Србији п |
| , кад је видио да Ферхад није зле воље, све дубље у разговор улази, а вино га још већма побуђав |
| — рече радосно Прибац.</p> <p>— Брате, све иде добро, а све ће добро бити, но реци ми само, ка |
| ’ војника.{S} Гле онде оне красне чете, све младићи као борови — рекне Ђурађ показав прстом на |
| евић.</p> <p>— Па што вам фали, реците, све ће бити по вашој вољи — одговори Харалампије.</p> < |
| кратко, а Турци са свију страна кипте, све нови и нови на видик излазе, а кћи Розгоња Цецилија |
| донесе у Смедерево, у његово станиште, све је унаоколо тако нагомилано, да се куће у месту од |
| } Све јој се чинило да добро бити неће, све јој је тако долазило као да цео терет на њено срце |
| <p>У трапезарији нема стола ни столице, све сами миндерлуци унаоколо, а на њима и код подножја |
| о се говорило; када је дошло до чашице, све је настајало живље и живље.</p> <p>Дошао је и будал |
| ад-паша, свако парче земље, све кланце, све горе и јаруге, реке и потоке у Србији познаје, и он |
| д на деспота баци’.</p> <p>— Јест, оче, све те незгоде постоје, ал’ морамо и кроз незгоде напре |
| -паша, Јевренос-паша, и још друге паше, све сами диндушмани Срба и свих хришћана сем јединог Фе |
| , мени припадају, па још и многи други, све у баштину.{S} Не брини се, дакле, мила душо, док је |
| услара.{S} Што се у околу султана ради, све то зна деспот, Ферхад опет зна све што деспот ради. |
| пријатељ.{S} Штогод Ферхад-паша уради, све се то код Исак-паше прима, тако је то удешено.{S} К |
| си гост, и поклисар; ко Турчину служи, све му је слободно, твој ћеф твоја воља.</p> <p>— Ал’ к |
| — Дај избројати то благо тамо у ћелији, све у кесе, и преполови, јер иде на двије стране.</p> < |
| Турке.{S} Само да су Мађари спремнији, све би друкчије ишло, овако морамо с једне стране да их |
| сав све исприча, како су хусари напали, све злоставили, харали, како су после азапи дошли, па и |
| старај се, мајко, ништа, ту смо још ми, све ће још добро бити — рече поузданим гласом Ђурађ, ко |
| гови, рањени повезаном главом калуђери, све поваљано, покидано.</p> <p>Ферхад му исприча како с |
| p>Прима се јело и пиће, мало се говори, све је озбиљно, све тако изгледа канда је посмртна даћа |
| м, па шта да учиним?</p> <p>— Кажем ти, све да ми јавиш шта се около књагиње ради, и то свагда |
| ко хоћеш нећу ником ништ’ од тога дати, све је твоје, само буди ми пријатељ, и све ћу ти исповј |
| то добро бити?</p> <p>— Та немој, мати, све на зло да слутиш.</p> <p>— А шта ти, Милева, радиш? |
| о удовица, изгубивши мужевљеву заштити, све јој се виђело да ју умалително гледају.{S} И сама п |
| Србија, онда ће и вјера Христова пасти, све ће бити турско, свијети храмови бићеду џамије, и са |
| планине, лузи и дубраве, воде и потоци, све се то слива за добра живота вредних житеља. </p> <p |
| е смеђе очи, племенит ход, једном речи, све је показивало да је од красног племена рођена.{S} Д |
| рочита, и опет савије.</p> <p>— Аферим, све је у реду.</p> <p>— Сад смо све свршили, сад да се |
| скусан врло у рату и у управљању миром, све околности добро познаје, и најслабија му страна, то |
| {S} Обуку се у свечано, најскупље руво, све што је најдрагоцјеније узму к себи.</p> <p>Тако у ј |
| њом стало.{S} Док је цар у животу био, све је у великој слави примала, сад пак њега не има па |
| је свети патријарх војску благословио, све је било у највећем реду.{S} Но трећи дан арнаутске |
| р’ма раздељен и тако, што је год чинио, све је са раздељеним силама чинио.{S} Мој отац држао је |
| ико греха!</p> <p>Кад си у Жичу ступио, све ти се представљало као светиња.{S} Калуђери су изгл |
| ампија и свију калуђера!</p> <p>Е тако, све се у здравље пило, а народ је поред свега тога јако |
| мате тријест тисућа, и ми имамо толико, све окаљених војника, а познајемо и слабије стране Тура |
| Што се у богатом Поморју весело певало, све је то Радојко знао и са својим красним, но кадикад |
| учао.{S} Све се једно од другог туђило, све је једно од другог зазирало.</p> <p>Царица са својо |
| Вука, па сад ако он не заузме кормило, све ће пропасти.{S} И то све неће да увиде Миличини сав |
| м изгледу.</p> <p>Ферхад хода тамо-амо, све иконе му се виде друкчије нег’ иначе, светитељи му |
| нако уважа, суво месо, сува риба, вино, све је у изобиљу.</p> <p>Копају се опкопи, јаркови се в |
| и пиће, мало се говори, све је озбиљно, све тако изгледа канда је посмртна даћа.{S} И кад деспо |
| радена народа, што је човеку за живот, све ту можеш наћи.{S} Има ’шеничне земље, виногради у и |
| својом браћом, Стеван и Вук Лазаревић, све српски соколови, па и Краљевић Марко са својом браћ |
| и мало нереда, али сад је, хвала богу, све већ у реду.{S} Пре три дана сам благословио војску |
| , а ионако ни речце српски не разумеду, све саме Шамлије и Караманлије.</p> <p>Ферхад, ма и паш |
| иве међу собом у кући?{S} Све чангрижу, све једна хоће да је боља од друге, па једнако рат међу |
| честити пашо, да ми хоћеш само наруку, све би учинио што ви Турди желите.</p> <p>— Шта ми жели |
| и може?</p> <p>— Реци ми што год желиш, све ћу ти учинити — одговори новцем заслепљени слуга.</ |
| о.{S} Онда није било онде дрвених кућа; све красне куће и палате.{S} Није било ни данашњег Дорђ |
| ад иди, но ником ништа о том не говори; све ће добро бити, а особито за тебе.</p> <p>Сад Милица |
| ажи нико мученички венац у калуђерству; све то грамзи за светским уживањем.{S} Штавише, има кој |
| му се глас чује као у рањеног лава.{S} Све је у жалости погружено, деспотовица Јерина јеца, чу |
| ува плодно Браничево, плодна Ресава.{S} Све то сад мора се изгубити.</p> <p>Деспот потписује те |
| да су то нека изванредна суштества.{S} Све си као у неком божанственом сневању.{S} Онда тек не |
| поклонио нови’ десет ’иљада војника.{S} Све ти то упрсте зна шта ваља чинити.{S} Али га и ’хоћу |
| буна та у двору каткад је ужасавала.{S} Све јој се чинило да добро бити неће, све јој је тако д |
| но је међ зидине Стеванових дворана.{S} Све је ту туђе.</p> <p>Док се деспот око Голупца бавио, |
| здрава и отпоздрава, настане тишина.{S} Све већ мирно почива.{S} Само Марко и Хасан још беседе, |
| ољ, камо нам море, камо река Марица.{S} Све нас Турци већма стешњавају, већ смо се стисли измеђ |
| Зета са Поморјем Србији не привеже.{S} Све је то охолошћу властеле покидано.{S} Па Млечићи под |
| ј гори гласови од Бранковића долазе.{S} Све је у двору клонуло.{S} Једини Стеван одважан дух по |
| му јунаштво праву радост не задаје.{S} Све га нешто боле, свагда је сутрусан, без да зна бољу |
| м крене се пут манастира Богородице.{S} Све се то стало и одлучило одмах после пораза Мађара.</ |
| мпија пред бистрим оком Ферхад-паше.{S} Све се већма и већма подсећао.</p> <p>~—Напротив, Харал |
| и ја сам те исте мисли имао у глави.{S} Све се бојим какве нове неслоге, јер тек тако би могли |
| бог којег не могу се у рат упушћати.{S} Све обиде су заборављене, па ће ми кнез Ђурађ реч стрпе |
| наш удес ту.{S} Живити ил’ мријети.{S} Све на себи свјечано носим, од чије руке паднем, тога ј |
| ал’ богзна хоће л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о другим стварима брине.{S} Турци задају |
| Морамо се са Бранковићи договорити.{S} Све им треба на знање дати.{S} Хоћеш ли ми, оче, у свач |
| S} И у среди су велики рахат-душеци.{S} Све то мора узети на се турски облик кад се ђаурима суд |
| м досад ништа из њи’ извадити могао.{S} Све се нешто потајно договарају.{S} Но уколико сам доку |
| тако је у својој соби с њим и ручао.{S} Све се једно од другог туђило, све је једно од другог з |
| још горе, издаде нас Вук Бранковић.{S} Све је пропало.{S} Но дајте нам да седнемо и да се мало |
| том паде сва брига на Ђурђеву главу.{S} Све су му околности познате; он се мисли, па мисли на т |
| да из куће или кроз баште не изиђу.{S} Све се то мени допадало, али само то не — да Турчином п |
| {S} И зашто да му гине толики народ?{S} Све је Косово крвљу обојадисано; па је ли то нужно било |
| како ли јошт живе међу собом у кући?{S} Све чангрижу, све једна хоће да је боља од друге, па је |
| и осећао славно доба Душаново, па сад — све се натрашке иде.</p> <p>— Е мој Петошко — рекне Грм |
| осовог поља долазимо — рече патријарх — све је на бојном пољу у најбољем реду.{S} С почетка беш |
| скоро удавати?</p> <pb n="252" /> <p>— Све се то говори, ал’ богзна хоће л’ од тога што бити.{ |
| од тога дати? — запита Милева.</p> <p>— Све је то твоје.{S} Султан је чуо какву ја добру кћер и |
| обро прегледали у потаји ножа.</p> <p>— Све смо претресли, нема челика ама ни за нокат, жели ти |
| г Душана — упадне у реч Русна.</p> <p>— Све су то прама нас деца, је л’ Новаче?{S} Па опет знам |
| ерево — рече задовољно падиша.</p> <p>— Све је то мало, сад би требало сатрти Вукоглија и Мађар |
| људи — рече одушевљено Ферхад.</p> <p>— Све што имамо, што нам је најмилије, најсвијетије жртво |
| куваркама и служавкама шурује.</p> <p>— Све је нешто рад докучити о Милеви, о Бранковићу; као д |
| мо даље.</p> <p>Седну, диване.</p> <p>— Све је по реду текло, тако као што сам ти унапред рекао |
| а, не би Голубац Турци добили.</p> <p>— Све је тако, ја то знам, и баш зато што је тако, треба |
| познајем, и да смо пријатељи.</p> <p>— Све би’ ти тако исто по риједу исказао био, само једно |
| Ал’ пре свега деспота сломити.</p> <p>— Све ће доћи у ред.{S} Е сад смо начисто, време је почив |
| саме реке Марице — рече Новак.</p> <p>— Све се то може још збити, само да бог поживи цара.{S} О |
| с њиме као са рођеним братом.</p> <p>— Све што сам у мом опасном стању у пређашње доба у сваче |
| у такове важне ствари мешају.</p> <p>— Све је то добро, ил’ ко млад ил’ стар отаџбини услуге ч |
| ти, но бриге ми је за Голубац.</p> <p>— Све им треба по уговору предати.{S} Но кад ти узму Угри |
| сли се, па после почивке рече:</p> <p>— Све је добро, нек те тако памет води.</p> <p>Јеремија д |
| Ако деспот не усхте ил’ не могне одма’ све то исплатити, шта ћемо онда?{S} Град се на вересију |
| привремено правитељство, који ће одма’ све мере употребити да се већа опасност одбије.</p> <p> |
| <p>— Волијем једног таког Турчина нег’ све народне издајице као што би Јеремија, бог ти душу и |
| и врати се деспоту.</p> <p>— Ја сврши’ све по реду — рече при уласку Јерина.</p> <p>— Како ми |
| уши ћеш одговорити.{S} Исповједи, би л’ све то тако исказао, да ти не спомену да Ферхад-пашу, П |
| ојске, да Новак, истина, купи нову, ал’ све то помало иде, да је Бранковић млого силнији, и ако |
| ијао, које би народу на ползу биле; ал’ све бадава, јер је искрена реч горде тек вређала.{S} Ка |
| рибац.</p> <p>— Брате, све иде добро, а све ће добро бити, но реци ми само, како стојимо нас дв |
| ам му из очију, из лица читао, ја треба све да испричам — рече озбиљно Ферхад-паша.</p> <p>— Ал |
| оварао.</p> <p>У двору је већ у то доба све врвило.{S} Дворске и новодошавше гостинске слуге мо |
| децу, своју рају на’ранити; један ужива све овога света сласти и красоте, а други у исто доба н |
| почео је брат брата утамањавати, па га све нешто мучи, па му ни само признато <pb n="342" /> м |
| у до конца жизни народу живити, за њега све жртвовати.</p> <p>Ђурађ такне руком Јеванђелије.{S} |
| хад-паша.{S} Обрицао му је и новаца, да све што зна о Ферхад-паши искаже, какве је ћуди, у какв |
| вог калуђера у турски’ хаљина онамо, да све извиди.</p> <p>После ове речи поглед је бацио на оц |
| и на Западу, покренућеду против нас, да све што од Мурата доба задобисмо, да нам из руку ишчупа |
| да ил’ војску крене на Крушевац, ил’ да све силе дању и ноћу употреби, да би се Голубац што пре |
| ситна књига стиже,</l> <l>Од Душана да све буде спремно</l> <l>На рат поћи мејдане дјелити.</l |
| адило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, па да све то рашчисти.</p> <p>Једини Грман и Петошко најискре |
| проливене невине крви, је л’ могуће да све то без каштиге остане?</p> <p>Да видимо каква ће су |
| нији су били.</p> <p>Грман је увиђао да све натрашке иде.{S} И како не би он увиђао, који је ви |
| и смешљиво их све набраја, а риђа брада све се тресута.</p> <p>То је пропис, па мора читати ма |
| тво унутрашње мора бити стално, па онда све добро иде — рекне патријарх са неким достојанством. |
| и најпре Милицу, Милеву, Русну, па онда све остале.</p> <p>— Добродошли, и све добро дошло — ре |
| ст поред које блистати могу, па је онда све добро.</p> <pb n="311" /> <p>— Та кажу да ће она за |
| емена да опет ће ју скупити, па ће онда све теже ићи.{S} Познајем добро Новака и Драгаша; они, |
| еко сто хиљада, и то је довољан број за све те Турке, само нек’ је слоге.{S} Наша је војска у в |
| Милица — само мало ми времена дај да ја све то у ред доведем, па ћу је скорим султану послати.< |
| урке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћу ја све на дивану исказати, и све ће бити тако, како рекосм |
| задржати.{S} Турчин је сад бујица која све пред собом ваља.{S} Неће проћи ни сто година, а тур |
| одржати, а сви тројица имали су узрока све у тајности држати.</p> <p>Јеремија и Јаблановић нис |
| твом задружнику скинуће са хладног тела све до голости.</p> <p>— Како можеш пустити Јеремију Бр |
| е поред Турчина сигурна, Вукова је сила све већма расла.</p> <p>Милица, проводећи у бриги своје |
| скачу, копају земљу, па растршена земља све пршти, грива им се растреса, главу горе бацају, из |
| а срцу, а будалама и слијепим гусларима све је слободно.{S} Но кад паде царство на Косову, умје |
| губили, турче се, а Турци потурченицима све њихово остављају.{S} Кад се племић потурчи и осили, |
| јазиту, и обрече му да ће према Турцима све оно чинити, што им год царица чини.{S} Бајазит се о |
| ђ лати кормила.{S} Војска му је била на све спремна.{S} Бајазит бојећи се да не би се једна ил’ |
| ’ речи калуђер ју ухвати за руку, па на све стране погледавши да га ко не примјети стисне нешто |
| а Варвара пристала <pb n="543" /> је на све, што се изнесе из прве трапезарије, то се меће пред |
| је обрт и трговина, која своје жиле на све стране пушта, ту су брегови, планине, лузи и дубрав |
| останем.{S} Напослетку пристао би’ и на све, само на једно не, а то да не учине са мном оно, шт |
| ло, но поред тога био је оштроуман и на све решителан.</p> <p>Кад издалека чује неки жагор међу |
| отаџбине, а гдекоји само су гледали на све догађаје и ишчекивали су час у којем ће се њи’ово г |
| рани цара Лазоглије.</p> <p>Баца очи на све стране, дворана му је позната.</p> <p>— Знам, био с |
| , само треба добро живљет, па човјек на све заборави.</p> <p>Ферхад га промјери оком, једва се |
| ди таково што десило.{S} Он је и сам на све то смешљиво лице показао, и није дао приметити да г |
| агње поред лисице.{S} Очи му једнако на све стране стрељају — рече Митар.</p> <p>— А зар ти мис |
| у двор царице Турци, виђе’ да је зло на све стране, властелини, турске подлоге, отеше матери ба |
| народу прети опасност, ’де га трзају на све стране, а не може му никаква мишца помоћи.{S} Сватк |
| опет око себе купи, да је на ограшју на све стране.</p> <p>Ферхад-паша остаје у Једрени уз коље |
| и Љутица Богдан</l> <l>Грчку војску на све стране траже.</l> <l>Кад дођоше близу Цариграда,</l |
| да показивали.</p> <pb n="277" /> <p>На све те претенденте Турци су јако зидали.{S} У случају д |
| нином је обвијен.</p> <p>Велика дворана све у црнини, канда је црном чојом постављена, о челу в |
| ги српски господари.{S} Јер из Призрена све се онамо носило.{S} Пјеније је било, истина, красно |
| да рече што мисли о њему.{S} Будала зна све како дишу, који је какав, па сад једног реч’ма окре |
| ади, све то зна деспот, Ферхад опет зна све што деспот ради.</p> <milestone unit="subSection" / |
| ице ’де се такав град гради. ’Растовина све јечи под ударцем силне секире.{S} Водом посут креч |
| д од пропасти спасу води.</p> <p>Јерина све сврши са Нићифором, и врати се деспоту.</p> <p>— Ја |
| {S} У почетку нисам ју ни гледао, а она све око мене лиле-миле, само да јој што по вољи учиним. |
| та.{S} Адум све се међу булама бави, па све зна шта се међу њима чини.{S} Ту после може видети |
| надежде нема, ал’ ви сте још млади, па све поправити можете.{S} Но буди ме ко како осуђивао, ј |
| нас сиротиње, фукаре, као и код вас, па све то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте покидан |
| м хуријама.{S} Алах нам је дао силу, па све можемо.</p> <p>Харалампије, кад је видио да Ферхад |
| и препреден, види му се из очију.{S} Па све нешто са куваркама и служавкама шурује.</p> <p>— Св |
| се Бајазиту подвргне.{S} Милица и Мара све се надметале, која ће од њи’ Бајазиту већу услугу у |
| вако веселом двору.{S} Код нас калуђера све је смутно, па кад на оваково место дођемо, а ми мис |
| то је намеран чинити, и збиљски промера све прилике и неприлике.</p> </div> <div type="chapter" |
| д-паша је све тако удесио да по деспота све добро испадне.</p> <p>Ферхад-паша како је из Голупц |
| рестала је бити невина.</p> <p>И доиста све се то на њој одмах и познало.{S} Њене невине очи до |
| о сигурно добро знати, јер твоја Љубица све то мора знати.</p> <pb n="258" /> <p>На ове речи Ју |
| е већ к злу привикао.{S} Но мене старца све то боле.{S} Где нам је Солун, где Дринопољ, камо на |
| а кад би он пао, онда би Турци без мача све покорили — рекне уверителним гласом Русна.</p> <p>— |
| кви све у тајности преправи.{S} Бимбаша све тако нареди да куд пут у цркву води, Турци отклоњен |
| ити, и на то га навести?{S} Ферхад-паша све то на се прима.</p> <p>Послаће Ферхад-паша улака де |
| оставио.</p> <pb n="474" /> <p>Радосав све исприча, како су хусари напали, све злоставили, хар |
| т, као код вас Угра.{S} Његов један миг све на ноге диже.{S} Ми смо с Турци више војевали него |
| е?</p> <p>— Бранићу се док могу, па кад све попуца, а ми — у Турке.</p> <p>— Исто тако сам и са |
| ро поред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад све знати шта се о књагињи Милеви и Светиславу ради.{S} |
| га, имам ја другог узрока зашто сам рад све да знам.{S} Само кад би’ се могао на тебе ослонити |
| и’ задржати, него ли тебе.</p> <p>— Сад све верујем.{S} Дакле није без узрока са мном толико ок |
| а и помисли на другог.{S} Но она, поред све љубави, није имала у себи толико одважности да би с |
| мом да начине?</p> <p>Друштво се, поред све невоље, насмеје, и један зажели чути једно, а други |
| а, Вук нас напаствује, а Бајазит, поред све наше невоље, неће да нас напада него пријатељство м |
| ије баш тако лако болести дао.{S} Поред све телесне слабости често је на коња седао и ишао у ше |
| ра извиче.{S} Он је јошт млад, па поред све своје памети, у ово опасно доба могао би на себе на |
| у српском отворити.{S} Видим већ напред све шта ће бити.{S} Једва ето тријест година како Душан |
| у без ђеце, ти си и твоји насљедници од све њихове стране господар.</p> <p>— Сулејмане!{S} Ти с |
| а је намет доста тежак, ал’ да ће народ све то и даље сносити, да не допадну јада и мука као он |
| урској сили подлећи мора, па ће и народ све изгубити.</p> <p>Кад је све наредио, повуче се у св |
| кој беди видећи се, да не би он и народ све изгубили, даде половину српске земље брату Вуку да |
| има дати, но само још то, ако би Ђурађ све то исплатио, па заиште кнежеве? — запита Харалампиј |
| еме удаљена бити, но после твоје удадбе све је то заборављено и од то доба си нам ти круна свиј |
| представи своје жалосно стање и позове све да јој буду у помоћи.</p> <p>Патријарх замоли цариц |
| Дунавом доле, а сувим опет коњи и мазге све вуку.</p> <p>Јерина да опроштај градоначелнику, и с |
| на то пристане, само Харалампији не иде све у главу.</p> <p>— Ал’ ако Турцима предамо град, мор |
| > <p>— Сад је вече, ујутру зором, донде све ће бити спремљено, даћу ти злата и сребра да дајеш |
| иде у цркву да се пречести, да јој буде све опроштено.{S} Причешће јој се по дрктајућој усни пр |
| осветити, а он у Турке, код који’ може све докучити, па и свом <pb n="341" /> душманину освети |
| ке, да виде града, да испитају да л’ је све то истина што се о Смедереву прича.</p> <p>Кантакуз |
| лагоговјенства.{S} Гласови фини, ал’ је све нешто издавало на данашње веселе опере.{S} На приме |
| уда видио и дуго гледао, помишља’ да је све то за наше грјехе, и рјешим се, како ме срећа послу |
| ни веровала сасвим, јер је држала да је све то царица слепила само зато да Бранковићеву партију |
| а поглед баци на вреће, уверен је да је све у реду.{S} У деоби ћара су турске паше савесни, ту |
| арају се, кад бимбаша уђе, и јави да је све у реду.</p> <pb n="499" /> <p>Сви поустају.</p> <p> |
| {S} Потом Милица, моја баба, држи да је све то њено и њених синова.{S} Вук, мој бабо, држа да ј |
| , и волео је лакрдијаше, али само да је све по његовој ћуди.</p> <p>У Дечанима налазили су се и |
| а чиниш када није друкчије; видиш да је све заплашено, војска се слабо купи, а Вук оданде опет |
| ило по Србе.{S} Ако се то деси, онда је све то због тога учињено да Турчин Бранковића утамани.{ |
| Његуши отели се од српске круне која је све српске <pb n="523" /> земље штитила, и сад те земље |
| за Једрене спреми.</p> <p>Код Турака је све на опрезу, азапи, јањичари, коњаници већ су у реду |
| лаве у дужину.{S} Телесна снага била је све и сва.</p> <pb n="449" /> <p>Но Петошко је имао див |
| мом цару, да се сви зачуде, ал’ њима је све слободно.{S} Тако у цар-Лазара је била једна будала |
| и Лазару особито мио био.{S} Милица је све то знала, но због дворских одношаја и воље Лазареве |
| "> <head>XXXIV</head> <p>Ферхад-паша је све тако удесио да по деспота све добро испадне.</p> <p |
| ужица мириснија од каранфила.{S} Кад је све красно и лепо, нека једна красота другу не заклања, |
| ротив турски’ нападаја бранио, и кад је све у миру било, онда се тек с Турцима мирио.</p> <p>Ма |
| ће и народ све изгубити.</p> <p>Кад је све наредио, повуче се у своју дворану, хода горе-доле, |
| е би тко у ствар забадао.</p> <p>Кад је све тако уређено, листине потписане и распослате, султа |
| о јунак, па и Јаблановић.</p> <p>Кад је све спремно, Јеремија чека добру отпоруку од деспота, и |
| шља.</p> <p>Дођу у трапезарију, онде је све за добру вечеру припремљено.{S} Бимбаша, сејмени, п |
| и краља Вукашина у Приштини, тако ме је све једнако неко превиђење плашило, у међедовој кожи, и |
| дног доброг пријатеља, којег жена ми је све додавала што сам желио и што је само могућно било.{ |
| ту лутао, турски добро научио, па ми је све лако за руком ишло.{S} Учио сам ја доста и науке, н |
| едним адумом који харем чува, тај ми је све казивао како се онде живи.</p> <p>— Па реци ми како |
| закон каља и човеку шкоди.{S} Он ми је све овде.{S} Моја браћа и родови нису уз мене толико, к |
| и не мого’ више заспати.{S} Мисао ми је све на Косову била; желео би’ најновије гласове оданде |
| лом манастиру, и што проживи, то јој је све.{S} И млађи су волели оца Теофана, и они су га оцем |
| једнако храбрио и наговарао.{S} Њој је све врило у глави: како Турчину да да кћер?</p> <p>— Ко |
| телин... баш добро.{S} Никодиме, нек је све у реду, кажи Јули да јела буду добро слана.</p> <p> |
| {S} Нићифор нек иде у Трапезунт, нек је све спремно, сутра нек одлази, а ја идем у народ.{S} Бл |
| и.{S} Ту стиже и кнез Завиша, главом је све надмашио, рикну као лав и своје у ред и нови бој по |
| се да виде силу Тамерланову, а овом је све то мало.{S} Дервиши, калуђери, инђијски брамини дол |
| тихо међу гранама сакривен, корачао је све ближе не би л’ наишао на какову познатог већ образа |
| да падишу о цијелом извијестим како је све текло, и како деспот мисли.</p> <p>Исак-паша размиш |
| ко цара Лазара у двору нема, постало је све разузданије, као год у кући где господара нема и мл |
| смутније изгледало; овде, опет, било је све весело.</p> <p>Црква је била великољепна.{S} Ту си |
| своју наклоност и љубав поклонио; то је све истина, но у онај пар тако је стање наше изискивало |
| овори озбиљно деспот.</p> <p>— Та то је све истина, да сте јошт за време незаборављеног султана |
| ављу прам Светислава дише?</p> <p>То је све истина.{S} Али њој је, као и другима, уливена накло |
| је у рукама Јеремије.</p> <p>Деспот је све то одобрио, послао Јеремији повеље.</p> <p>Јеремија |
| сваког одсмеха празнише.{S} Веселост је све већа и већа настајала.{S} И сам патријарх, који је |
| бити.{S} Дворске и кућевне тајне већ је све дознао чрез ’декоје служавке, а особито чрез ону зб |
| са Ђурђем у Дринопољ.</p> <p>Народу је све то до ушију дошло, но доста је и сам белаја имао, п |
| му се на рамена пустили.{S} Сваки му је све, да и саме бркове завидно.</p> <p>Но ако је Марко б |
| ак и пријем учињене су.{S} И у двору је све у реду, могу доћи.{S} Јерино, ти од твоје стране да |
| лампију, а овај добро потеже, и постаје све искренији.</p> <p>То Ферхад и ’хоће.</p> <p>— Де ка |
| обукао, како достоји деспоту, ал’ није све најдрагоценије на се метао.{S} Ово није за њ дан сл |
| дала.</p> <p>Милица у својој шетњи није све ни слушала што јој је Русна о красоти овог предела |
| пезарији било је весело.{S} Харалампије све се ’шалио, и волео је лакрдијаше, али само да је св |
| p>Ферхад му наложи да испод руке купује све отете црквене утвари, што су хусари отели, а од ови |
| да јој нешто кажем.</p> <p>— Ви женске све неке тајне међу собом имате — рекне калуђер онако с |
| {S} Каже да је наредио да се испод руке све црквене утвари покупују, и сад чека даљу заповест.< |
| ш још бити пијани дервиш, тима је после све слободно.</p> <p>— Да нијесам што сам, волео би’ би |
| , — мумлају.</p> <p>Диван је у главноме све извршио, и закључио, сад се паше дижу и разилазе.</ |
| Ђурђа чује шта се стало, разјарен почне све већма војску умножавати, тако да би, ако би га са М |
| веселила.{S} Пјевање, шала, заигравање све се већма чуло.{S} Јула, једна од куварица, често је |
| ски народ, добије једног владара, да се све силе у једну снагу сабију.{S} После толиких бура, д |
| благо му је небројено.</p> <p>Милица се све више и више у мислима премиравала.{S} Приметила је |
| а, пак, за обрану, а точак око којег се све окреће биће Смедерево.</p> <pb n="522" /> <p>Чују Т |
| , сватко мора на кулук.</p> <p>И кад се све то донесе у Смедерево, у његово станиште, све је ун |
| ово неће дуго трајати.{S} Турци кад се све у Караманији умири, <pb n="529" /> наћи ћеду прилик |
| може бити потчињен.{S} А ионако сад се све кида, цепа, па сваки се најпре за се брине.</p> <p> |
| душмана навуче.{S} Биће време кад ће се све то накнадити, ако бог да.</p> <pb n="503" /> <p>Дес |
| > <p>Мало од вина разгрејани, почеше се све искреније разговарати.{S} Вино ће и из најлукавије |
| би се на њи’ слушало било, можда би се све још <pb n="296" /> спасти могло.{S} Но у тој забуни |
| ва ропкиња Татара служи.{S} Калуђери се све ближе и ближе Милеви приближе.{S} Очи им се сусрету |
| управитељска власт допусти донде док се све не уреди, јер донде да испусти власт, пао би својим |
| види.{S} Наредбе сам потписао да им се све по Стевановом уговору изда.{S} Мачву ћеду Угри сами |
| маже.</p> <p>Деспот то изрече, и тим се све заврши.</p> <p>Војводе иду на свој посао.{S} Поузда |
| Турци само на младе гледе, та ионако се све говори да Милеву проси.</p> <p>— Бога ти, то су спл |
| нашало, а како ту она не беше, а оно се све раскалашније веселости предаје.</p> <p>Тек што се г |
| едајмо, шта ће сад да буде.{S} Нешто се све буни, слуге тумарају.{S} Држаће се савет или се нов |
| Тек што је то Бајазит изрекао, а већ се све спремило да се Јусуф кренути може.</p> <p>Сад већ Б |
| од бојазни од силесије турске повуку се све навише, да су сигурнији, и да од гора спусте се дол |
| {S} Народ је сад био без главе па му се све лако чинило.</p> <p>У Вишеграду наскоро држао је са |
| /p> <p>— Ако баш није на ино, нек му се све изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је добити |
| брата је руку дигао.{S} Турци почну се све дубље у земљу пружати, и гњездити.{S} Славне некада |
| алу какову заметнути.</p> <p>У двору се све преправљало за ново угошћење гостију.{S} Служитељи |
| Ресава.</p> <p>Јеремији су биле познате све тајне сплетке, којима се српским народом после косо |
| рођени, па се тако не осећате да идете све на мањак, као ја који сам у срећнијем добу живио.{S |
| Ви ћете одсад код мене бити, а имаћете све што желите.</p> <p>— Није нам нико више у стању дат |
| у стању, па да ју у надежди крепи да ће све добро бити, но гледала је материну корист својој же |
| Мађари нису на јуриш град отели, па ће све бити доцне.</p> <p>— Е, није до чекања, сад ћу коња |
| и срећно проћу.</p> <p>— Даће бог па ће све бити добро — рекне Новак поузданим гласом.</p> <p>— |
| да се Турци не сете.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>Ферхад-паша дозив |
| јводама сабље одузму.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>У трапезарији нем |
| аље.</p> <p>— Уклони се, Ферхад-паша ће све наредити.</p> <p>Поклисар се ропски поклони, и праћ |
| /p> <p>— Ово је особито што; но чије ће све то бити, слатка мајко, хоћеш ли све то за себе задр |
| арку, он ће му свагда сузу утрти, он ће све добро што има са невољним поделити.</p> <p>— Не би |
| морске.{S} Пиши лист и подај му, он ће све вјерно извршити.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— С |
| ни шеће се горе-доле, промишља, како ће све то извршити што је намеран чинити, и збиљски промер |
| ут а да си могу руку пружити.{S} Тко ће све то сабрати а да будне једно тело једна душа.</p> <p |
| д неће да му Турчин стане за врат, даће све, руке, напослетку и душу.</p> <p>У пол Србије велик |
| арод.{S} На дивану, као што реко’, биће све у реду, добићеш берат да си господар над овом Србиј |
| тане са осталим пријатељима да код куће све приправи на што ће нужду имати.</p> <p>Но сад да ви |
| таква будала говори, него му остављаше све на вољу нека говори шта хоће.</p> <p>— Еј, само да |
| ујео — рече Јевренос-паша.</p> <p>Паше све то главом одобравају.</p> <p>— Реци на то, Ферхад-п |
| и нег’ ја, који сам био ту све и сва, и све на моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаури ни у дјеоби ни |
| емље откинули, имамо доста богатства, и све би се дало лакше поправити, само да није Јеремије, |
| но стадо једног пастира треба да има, и све српске земље и њихов народ да се заклињу у име једн |
| паша већ је начинио наредбу за објед, и све спремно донесе се.</p> <p>Провели су обед у озбиљно |
| аја</title>” — ил’ ћу жртвовати себе, и све што ми је мило и драго.</p> <p>— А ти, Облачино Рад |
| о да се војска одмах на Србију дигне, и све до Београда покори, онда подиже ријеч Ферхад-паша, |
| >Турци су од Србаља страшно зазирали, и све се богу молили да Срби остану у миру.</p> <p>Жеља и |
| онда све остале.</p> <p>— Добродошли, и све добро дошло — рече патријарх — па како си ми ти овд |
| , сутра ћу ја све на дивану исказати, и све ће бити тако, како рекосмо, турска ће војска на Гол |
| ље.</p> <p>Сваки отиде на свој конак, и све је још у двору санак боравило.</p> </div> <div type |
| све је твоје, само буди ми пријатељ, и све ћу ти исповједити, само немој ме издати.</p> <p>— У |
| , ’де је већ крст од Турака отклоњен, и све иконе побацане, јер турски дин не трпи Ису Пејгамбе |
| тражар са куле већ је два сата викао, и све осим служитеља предало се спавању.</p> <p>Служитељи |
| да.{S} Грабљиви, лакоми сте на благо, и све то пограбљено благо доћи ће Турцима у руке.{S} Такв |
| д-паша, међутим, врати се у манастир, и све као што треба приређује.</p> <p>Дозове кнежевиће и |
| <p>Дозове кнежевиће и старог Варнаву, и све испита како је ослепљење њихово текло.</p> <p>Ферха |
| Они иду да искорене вјеру хришћанску, и све да потурче.</p> <p>— Познато вам је да је деспот Ст |
| нијети, даћеш за турску војску заиру, и све што је потребно.{S} А султан, како види уговор, изд |
| <p>Радосав мора да донесе пергаменту, и све брзо буде готово.</p> <p>Јеремија није могао против |
| > <p>Ферхад-паша стигао је у Голубац, и све испричав Исак-паши, извади уговор и преда.{S} Исак- |
| од ових опет до руку Турака дошли.{S} И све то у тајности скривено да дода игуману Радосаву, а |
| остане дужан, ма му тко шта рекао, а и све изједначи тако, да кад у једног задирне, а други се |
| се са хаљинама.{S} Ту је и камилавка и све што треба.</p> <p>Радосав опет оде и у цркви све у |
| вако се Русна са калуђером договарала и све им је на то тежило да се Бранковић осили.</p> <p>На |
| живота деспота продераше до Крушевца и све попљенише; а сад, тек што су чули смрт деспотову, н |
| >— Ваљда тек не мислиш и себе, и град и све нас предати? — рече уплашен Харалампије.</p> <p>— У |
| <p>— Ми смо већ од тог доба онде били и све је остало у најбољем реду.{S} Ми смо тек јучер амо |
| зрече и довикне слугу, који се пожури и све што треба наскоро донесе, пилава, овнујског ћебапа, |
| ман целу ту ствар Бајазиту представио и све се то ономе јако допадне.</p> <p>Но каковим начином |
| алампија, нема трага.{S} Војника мало и све то већ уморно од јуриша и неспавања.</p> <p>Мађари |
| на видик изићи.{S} И султан пије вино и све паше, само скривено, да га свијет не види.</p> <p>— |
| к, и сад ће дати за нашу војску ’рану и све што треба.</p> <p>— Велики је лис тај Вукогли, мора |
| и од њи’ове стране обезбедио.</p> <p>И све се то догодило јошт пре путовања деспотова са Ђурђе |
| ако је од мене почитован и љубљен да би све за њега жртвовао.{S} Доиста нема му пара.{S} С њим |
| p>Јерина, радознала, мира нема, рада би све одмах дознати, ал види наборано чело у деспота, про |
| е постигнути.{S} Да је жив сад, и он би све то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да те Бајаз |
| дмет разговора.{S} Он ако је сам у себи све то и осећао што Петошко говори, опет чест војводска |
| може.{S} Од косовске битке, откако Срби све на мањак иду, гоњени о’ђе бивају примљени, угошћени |
| харају.{S} Кајицо, преметни, стрмоглави све што у наше земљиште упадне, нек од тебе учи Мађар к |
| се скупи сва свита.{S} Пајсије приправи све што је за кнезове нужно, и до пол сата није их већ |
| собито младо срце.</p> <p>Сад се Милеви све за маленкосно чинити почне, што није славно, силно |
| Затим наздрави Петошко: — Да бог поживи све будале, ја се морам за будале постарати.</p> <pb n= |
| реба.</p> <p>Радосав опет оде и у цркви све у тајности преправи.{S} Бимбаша све тако нареди да |
| ="453" /> трпио, ал морао сам као други све прогутати.{S} Е да је био у мојој власти, кожу би’ |
| свом нећаку братску руку да народа ради све смутње отклонимо, и да се спасе што се спасти може. |
| ог да, да будне добро.{S} Ти млади људи све хоће да на свој рачун војводују — рече искреним гла |
| ком јошт не има, Турци би са шаком људи све освојили.{S} Но мог оца војска сваки дан све већма |
| ви речи дозове Бајазита на близу, да ји све види, да му утолико теже падне.</p> <p>Бајазит је с |
| ородице, скупе се около њега.{S} Кад ји све сакупи, почне им говорити:</p> <p>— Ви сами видите, |
| том најсрећнија.</p> <p>У горњој Србији све је цветало.{S} Било је ту храмова, калуђера, тргови |
| <p>Игуман преправи за Леонтија у ћелији све књиге свете и староставне.{S} Ту је на столу Свето |
| рода, да не клоне.</p> <p>У трапезарији све се на краће одбављало; искушеници радо су читали „ж |
| ушу и поткрјепимо.</p> <p>У трапезарији све их готово чека.</p> <p>Није дуго трајало, звоно зов |
| вањем.{S} Млађи се сви удаље, а старији све новим и новим испиткивањем путнике мучише.</p> <p>— |
| и, камо срећа да сам ја такав роб, који све добити може, ето им пива и јестива, сваке ђаконије, |
| ="502" /> <p>Деспот даје турској војски све што треба.</p> <p>Ферхад-паша сутрадан потражи пута |
| ће све то бити, слатка мајко, хоћеш ли све то за себе задржати, или ћеш сестрама што од тога д |
| мда је плакала и жалила Светислава, али све у мањем и мањем степену, тако да се видело да ће се |
| ав дан ка коњу, изморени, би л’ спасили све, а да се тако упустили у бој са тројно већом, а још |
| ама, а деспотови војници, па Дубровчани све бацају их доле.</p> <p>Ту је главом султан Амурат, |
| а Јеремији још и то дода, а да се учини све што је нужно и да се његова власт и деспотско насље |
| гу ли што изговорити?</p> <p>— Изговори све.</p> <pb n="330" /> <p>— Поздравила те Русна, и јав |
| Прошао си много свијета, и јошт нијеси све искусио.{S} Тебе више уговор не веже, јер си испуни |
| једно пиле у ноктима однео.</p> <p>— Ти све тако чудне сне имаш, да л’ си снио кадгод да си пиј |
| и заповједати.</p> <p>— А од кога си ти све то, Петошко, научио?</p> <p>— Најпре је Балша од ме |
| тек посао на дивану.{S} Донијео сам ти све у реду, уговор потврђен, шакописом Исак-паше као ве |
| S} Извадићу из мог пртљага и предаћу ти све.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Добро, прими |
| еза.{S} Он зна удесно уз тамбуру певати све песме што су их приморци од Латина научили.{S} Глас |
| та и град Голубац, ’де ће он заповедати све донде док му се то благо не изда.{S} Повеља ће му с |
| величавале.</p> <p>Немојмо ни спомињати све који су у овој жалосној свадби учествовали.{S} Већи |
| и.{S} Можда је доцне, ал’ ћу употребити све, само да спасем што се спасти може.{S} Ја сам покај |
| кују копља и мачеви, који ћеду покосити све што је народно, а тек дубоко у земљи јошт да остане |
| ру саветовати да у случају његове смрти све у реду буде, и да се не подели земаљска влада међу |
| Ето ме при крају живота.{S} Нек опрости све сваки сваком.{S} Ја те именујем деспотом српског на |
| од Бајазита надати.</p> <p>Он је Милици све представио најживље, што му је Бајазит наложио.{S} |
| е мантије, сво калуђерско руво, навлачи све делијско, паше сабљу, место мантије долама, на глав |
| азати о Ферхад-паши; но бимбаша ће паши све исказати што је од Харалампоглије чуо.</p> <p>Тако |
| доћи.{S} Јерино, ти од твоје стране дај све уредити, јер у Мађара је велика госпоштина, да се н |
| је моја Зулејка радо имала.{S} Стрељај све оно што свету, што људма шкоди.</p> <pb n="290" /> |
| чуо какву ја добру кћер имам, па је њој све то послао.{S} Твоје су сестре у своје доба од свега |
| една красота другу не заклања, него нек све скупа што је добро дичи овај свет.{S} Је ли лепша у |
| а тобом, и са свеколиким благом, па вам све на част.</p> <p>— Пристајем, само да ми даш ријеч, |
| > <p>— Пророк се за нас побринуо да нам све мора говети, било младо, било старо.</p> <p>— Ух, с |
| незове.</p> <pb n="372" /> <p>— Баш нам све добро иде за руком, брате!{S} Знаш ли, волем што је |
| да нам не срамотиш манастир“.{S} Ја сам све то мирно подносио чекајући крај искушенија и моје н |
| Мене је тај терет оборио.{S} Ако нисам све као што је требало учинио, а оно сам онако као што |
| рањен, чека, да са последњим уздисајем све што га окружује, смлави.</p> <pb n="324" /> <p>Овде |
| јавила шта Турци желе.</p> <p>Милица им све представи шта јој је Бајазит поручио, само што није |
| са калуђером.</p> <p>Ферхад исприча им све подробно.</p> <p>Већ је ноћ, и једнако се прича.</p |
| и добрим апетиту; вино добро улеваше им све бољу и бољу вољу.{S} Особито и код стари’ Србаља, в |
| је био одвећ отворене.{S} Стасом својим све је вршњаке своје надвисио.{S} Лице му је било красн |
| n" /> <p>Краљ Жигмунд са својом војском све се ближе граду примиче.</p> <p>Јеремија кадикад изл |
| би навале с новом још долазећом војском све угушили.{S} Само половина турске војске је Жигмунда |
| м.</p> <p>Војвода Радић набораним челом све то слуша и рече:</p> <p>— Твоја воља нужда народа, |
| ао да су се тек разгледали и тек смехом све забашурили, а као будали праштало се, а да не би бу |
| ивили смо као два рођена брата.{S} Адум све се међу булама бави, па све зна шта се међу њима чи |
| опа.</p> <p>Болест деспотова дан на дан све је гори над на себе узимала.</p> <p>Сваки је већ ув |
| својили.{S} Но мог оца војска сваки дан све већма расте.</p> <p>— Баш би рад видети да збрише с |
| тправљао је Ферхард-паша, ком је султан све своје поверење поклонио.</p> <p>Султан је и Бранков |
| род не пропадне.</p> <p>— Зна ли султан све то што ми ти сад рече?</p> <p>— Ништа не зна.{S} Ту |
| е секире.{S} Водом посут креч и запаљен све цврчи; усијано гвожђе, на наковњом гвожђу ударано, |
| Ја сам већ цару о том спомињао, ал’ он све даје времена у том; па после држи и за претерано шт |
| Новак.</p> <p>— Мој отац вели, да ће он све за народ учинити само да му се врховна управитељска |
| гов отац ’ранио, но ако ме неће, јер он све мудрује па будале не трпи, а ја онда идем онамо где |
| не јој на ум Харалампије, који је могао све то чистије знати јер је близу патријарха био.</p> < |
| /p> <p>Ту је после Петошко прилике имао све погрешке и страсти српски’ великаша у шали пецкати, |
| рекине.{S} Пажљиво је [Леонтије] слушао све, и канда је изреком деспота задовољан, па прослови: |
| ов.{S} Сваки дан види се како Смедерево све већма главу подиже.</p> <p>Већ се подижу и зидине д |
| тридесет година, па никад у миру, него све у рату, беди и невољи.{S} Видео је својим очима дос |
| мору светлости од драга камења.{S} Него све за пут спреми па иди.</p> <p>Тек што је то Бајазит |
| ква је била великољепна.{S} Ту си видео све барјаке које је задобио Душан и други српски господ |
| тукли се међу собом, најјачи је однијео све, а тога су опет ђаурски разбојници убили.{S} О њима |
| а учини с Алтоманом?{S} Није ли му отео све, па га је јошт у Ужици тако морио?{S} Веруј ми, кад |
| господаром над Браничевом.</p> <p>— Ако све уредимо, онда моћи ће постати из милости султана ка |
| е како Голубац сада предати се може ако све то што се иште изда, а иначе да неће ни њему ни Жиг |
| леве Русна, поред Милице Новак, и тако све даље по реду свог чина заузму места и остали гости |
| е већ тако збило.</p> <p>Док је Петошко све то говорио, гости су се слатко смејали, само једном |
| Турака, задираћеду у Србију мало-помало све дубље, сад имају Мачву и Београд, Србија им је отво |
| чуо је о Радосаву, јер њега је тиштало све што Србију тишти, и водио је бригу и рачуна о свему |
| лни народ хоће ли неће ли, па се то зло све већма и већма распрострањава.{S} Но што је најгоре, |
| Душанова.</p> <p>И изван цркве је било све лепо.{S} Зданије довољно велико да у њему и триста |
| гласоноше, а гдекојим се, опет, чинило све то као неки сан.</p> <p>— Синови моји, говорите, да |
| н, ил’ вјечито наша раја.{S} Погазићемо све као црве, од копите наших коња неће расти трава за |
| једна царска кћи бити може, но немојмо све њене красоте откривати јер ће нам утолико теже бити |
| Аферим, све је у реду.</p> <p>— Сад смо све свршили, сад да се поткријепимо.</p> <p>Ферхад-паша |
| Бајазит.</p> <p>— Не да је угледна, но све хурије едемске ником би у земљу пред њом поникле.{S |
| благо, сабље димишћије, све украсе, но све је мало, много је робља.{S} Размишља Марко што ће.{ |
| Дечанима, нећу да кажем као ђаволи, но све нешто необично, смело, превесело, гордо.{S} Ту си в |
| јаростан, почео ме једнако псовати, но све је било бадава.{S} Једном, љутит, рекне ми: „Ти, си |
| је срамота кћер своју дати Турчину, но све то ништа не помогне.{S} Напосљетку, видећи да ништа |
| том као какова кукавица показати.{S} Но све ми је већ додијало.{S} Сад само тражим где ћу као п |
| огорчење противу деспота обновити, а то све иде нама у рачун.{S} Је ли ово добро?</p> <p>— Дост |
| истати и трептати.{S} Рећи ћеш да је то све у хатар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ не треба, |
| игумана Радосава, и запита га шта се то све стало од оно доба како је манастир оставио.</p> <pb |
| сме се дирнути.</p> <p>— Па тако сте то све трпјели?</p> <p>— То је овако.{S} Будала чује од го |
| > <p>Дан на дан хришћани се турче, и то све могућнији.{S} Сваки дан видиш по којег српског и ар |
| аузме кормило, све ће пропасти.{S} И то све неће да увиде Миличини саветници.{S} Ти их Краљевић |
| крви већ у нама остати неће.{S} Они то све веле за нашу поуку и душевни напредак чине.{S} Није |
| му Петошко у реч упадне:</p> <p>— Зато све натрашке иде — рече Петошко.</p> <p>Новак није ни с |
| емље.</p> <p>— Турци зазиру, и баш зато све ћеду силе напрегнути да се затуку као клин међу нас |
| чине се као да у животу трепте, обасуто све рајским мирисом, кад се чује реч, милина, цветајући |
| Деспот промишља.</p> <p>— Јеси л’ кадар све то израдити без да идем на ноге, ни султану ни вези |
| илике на видик изнашао.{S} Познајем вас све у главу, били сте млади, као и ја, негда јунаци а с |
| ке војводе су понајвише славне, па опет све гину и губе војску, а у Турака мање славни’, па опе |
| е мисли наведу.</p> <p>Тако остане опет све при старом.</p> <p>Турци су од Србаља страшно зазир |
| пред распетијем горе, ал’ види се опет све од одбизрака, и то у неком тајинственом, величанств |
| путу не стоји; за своју сујетну корист све је била у стању, па да ју у надежди крепи да ће све |
| твој отац на помоћ дође, можда би јошт све друкчије испало.</p> <p>— Није се већ победа могла |
| Змај-Облачић Раде.</p> <p>Русна је већ све у преправност довела, само да се јошт са Ђурђем бољ |
| деспота, ил’ нападај.</p> <p>Кад је већ све наредио, опет се светује у дворани са Јаблановићем |
| посадив се под једну грану, где је већ све одмора ради спремно било, понуди и Русну да седне.{ |
| а их допрати у трапезарију, онде је већ све у реду.</p> <p>И гости су готови, тело иште своје.{ |
| Србаља у двору.{S} Рекао би, да се већ све истурчило.{S} Пун Лазарев двор самих турбана!</p> < |
| ове земље, код мене је богатство које у све властеле нема, моје су свезе са владарима најјаче, |
| д би’ се могао на тебе ослонити да могу све дознати, а ти би си добро поред тога прошла.{S} Ја |
| ?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Одмах не могу све изручити, војна је, ал’ град предати се мора, и ја |
| ановић у граду бодро пази да је у граду све у реду, да се какве уводе не увуку.</p> <p>Велика с |
| свашта хватају и који мисле да од свију све боље уму — одговори, на Вука Бранковића циљајући, Н |
| толика хрђава дела?{S} Али Харалампију све то није доста.{S} Он је већ скројен за то да руши, |
| није се то допало што је већина гостију све на њега гледала, као да се то њега тиче.</p> <p>Пор |
| да се одржати не може, и да ти пресјеку све што ти оданђе долази.{S} А треће је што те текар ср |
| саме чује шта је у ствари.{S} Царица му све исповеди.{S} Патријарху се сузе низ очи пусте.{S} С |
| а је на срцу Харалампији.{S} Познаје му све жиле, без да Харалампије што подсећати се може.</p> |
| и какве јошт има снаге.</p> <p>Рувим му све исприча, да је намет доста тежак, ал’ да ће народ с |
| ћу како предаш Голубац, за једну годину све накнадити.</p> <p>— Рок дугачак, можда донђе нећемо |
| ад је тако, а ми ћемо гледати да у миру све свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се твој от |
| Јаблановића ближи, пречи.</p> <p>Сад су све свршили.</p> <p>Већ је близу ноћ, разићи ће се и св |
| <p>Но Русна, као год и Милица, знале су све то покрити.</p> <p>Када је Русна речи Миличине чула |
| рчким странама господарити.{S} Турци су све ове са највећим одличијем предусретали.{S} Од ови’ |
| е народ са судбом бори.</p> <p>Турци су све више и више земље открњивали, па тек наједанпут нађ |
| ју жалост већи нег’ ја, који сам био ту све и сва, и све на моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаури н |
| год и глава моја на заповести.{S} Ја ћу све учинити — одговори Јусуф.</p> <p>— Јусуфе!{S} Понећ |
| у јединству осилити се неће.{S} Јошт ћу све моје силе скупити, јошт се морам, ма у свези с Мађа |
| ке слабости, са светитељском смиреношћу све је слушао.{S} И у оно доба војнички и свештенички ч |
| ремија тако тумачио, да може у ту сврху све чинити.{S} Мисли се, падне му на памет да ће најбољ |
| p>Ватра у Ласловару престаје, у Голупцу све куле порушене, у бедемима такови провали да се лако |
| пољубац од живе природе.{S} Сутра ће их све земља покривати.</p> <p>Што се могло спасти, спасло |
| друго око баца на трпезу и смешљиво их све набраја, а риђа брада све се тресута.</p> <p>То је |
| м којим кошкати почео, његова једна реч све је на своју меру довела.{S} Радојко је кадикад весе |
| l>И кад помоћ нова Срб’ма стиже,</l> <l>Све се диже путем цариградским</l> <l>Да с’ покуша срећ |
| је већ доцне — закључи Јеремија.</p> <p>Све је углављено и сад на посао, сваки има своју задаћу |
| Голупцу, а он управо у Једрене.</p> <p>Све је у реду.</p> <p>Ферхад-паша спрема се, сутра ће о |
| ико које ми јошт и сада пакосте.</p> <p>Све је то Новак говорио да само горњи разговор мало збу |
| , а ја опет моју шаку приљепити.</p> <p>Све је уговорено.</p> <p>Дозову Радосава, протумаче му |
| о је манастир од беде и напасти.</p> <p>Све је извршено по вољи Ферхада, кнежевићи буду одведен |
| жње супрот Турчина, камо освете?</p> <p>Све ове противности су нестале поред пријатељских речи |
| олупца уговорена.</p> <p>— Ја се клањам свевишњем богу, који је Алах, и његовом свијецу пророку |
| , з’ото кад је год појао у цркви, поред свег лепог гласа нешто чудно, смешно је издавало.{S} Ка |
| </p> <p>— Нек ти од моје стране буде из свег срца хвала, Марко Краљевићу.{S} Мач твој биће ми а |
| старче — запита Новак Грмана.</p> <p>— Свега седам, и то три тешке — одговори Грман.</p> <p>— |
| да нанети, прешли су Вуку и тако, поред свега тога што је Милица мислила, да је поред Турчина с |
| све се у здравље пило, а народ је поред свега тога јако боловао.</p> <p>Док се ови веселили, др |
| неза непријатно у очи пада.{S} Но поред свега тога, рекла би’ да Ђурађ за његове младе године и |
| ете долазе му нови војници.{S} Но поред свега тога што му војска расте, жели с тобом у миру жив |
| метати, налазим за опасно.</p> <p>Поред свега тога већа част војвода била је на рат склоњена.{S |
| лао.{S} Твоје су сестре у своје доба од свега доста добиле.</p> <p>Милева се зарумени, није си |
| о нас двоје са рачуном?{S} Шта ћу ја од свега тога добити? — запита Јаблановић.</p> <p>— Ти ћеш |
| абринуто:</p> <p>— Ја не знам шта ће од свега тога бити, али добра бити неће.{S} Ако царица Мил |
| не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пре свега деспота сломити.</p> <p>— Све ће доћи у ред.{S} Е |
| аш, Розгоњијо.</p> <p>— Ја држим да пре свега морамо имати у рукама Голубац.{S} То нам је најгл |
| ши’ такође побринућемо се, но засад пре свега нек се учини наредба да народ без главе не остане |
| луђера, уђу у отворену цркву, да се пре свега светој обитељи поклоне.{S} Деспот напред с Јерино |
| ву.</p> <p>Ту га чека Радосав, који пре свега како Ферхад уђе, затвори и закључа врата.</p> <p> |
| гласи и крунише Стеван за цара, али пре свега треба одбити Турке; то је први посао — одговори п |
| а још друга од доле Дунавом.{S} Но пре свега треба да предаш Голубац.</p> <p>— А ђе је мој ула |
| цу распитивао.{S} Деспоту је главно пре свега, и дечину судбу томе подвргава.</p> <p>Деспот је |
| страну већ раде.{S} Но ја би’ јошт пре свега желио да би се ти одма’ за владаоца српске земље |
| само оно прво нек се изврши, новац пре свега — рече Јаблановић.</p> <p>Јаблановић увидио је ку |
| .</p> <pb n="426" /> <p>Кнежевићи имаду свега доста, само не светлости ни слободе.{S} А какав ј |
| вни манастире, ти си са твојим зидинама сведок велике славе и великих грехова!</p> <p>Ово је би |
| овај свет.{S} Је ли лепша увела ружа од свеже љубичице?{S} Ако је Турчин против воље Алаха, про |
| нађемо у овим крајевима на окупу, да се свежемо с угарском војском која је на путу, а да им и г |
| ту прилику треба употребити.{S} Ако се свежеш са Циљским комитом, ту је и Жигмунд, а то Турцим |
| > <p>То су два пријатеља, који су у злу свезани, ал’ како се благо дели, сватко хоће за се више |
| није чинити, Ђурађ неће да одржи ријеч, свезао се с Мађарима, предао им Београд и Мачву, предај |
| жњу.{S} Више је изгледа и користи крвне свезе са Циљским комитом.</p> <p>— Е онда чуј шта ће на |
| ам у мом сину залогу одређене ми брачне свезе.{S} Част ми пак, изискује последње моје судбе вер |
| тство које у све властеле нема, моје су свезе са владарима најјаче, је л’ право да ми се сва та |
| ће бог од њих незгоду, која љубавној им свези грози, отклонити али шта то помаже кад је кључ ње |
| љена велика златна пуцета, да изгледа у свези златној на прсима као златан оклоп, на глави му ц |
| моје силе скупити, јошт се морам, ма у свези с Мађарима, с Турцима мјерити.{S} Испадне ли ми з |
| у башту, која је изван града лежала и у свези са неком красном шумицом била.{S} Овде, у старије |
| адњи каквог добитка да ћемо с Турцима у свезу ступити и на Мађарску нападати, ’де би ова морала |
| ћеду сав окол и Шумадију, и прекинућеду свезу са Крушевцом.{S} Да покори сву Србију с Београдом |
| у Голубац бране, а кад се мора предати, свеједно им је дошао ли град у турске ил’ друге руке.{S |
| </p> <p>— Предати, продати, то је скоро свеједно, но каква је продаје цјена.</p> <p>— Ја већ на |
| говору, но на силу.</p> <p>— Сад је већ свеједно; они су сад пророкова деца — одговори Хасан.</ |
| уљку под чадором седи, пред очима му је свеколик поглед.{S} Задовољан је, све му по вољи иде.{S |
| а и напослетку мораће то учинити ако га свеколики народ не призна.</p> <p>Народ се сасвим збуни |
| ну подвргне — то је значило кроз раздор свеколики народ подјармити, и изглед Марковог господарс |
| ће војска на Голубац ићи са тобом, и са свеколиким благом, па вам све на част.</p> <p>— Пристај |
| ијаше кнеза доцније цара Лазара, зар би свеколиком српском земљом завладао био.{S} Ратујући про |
| задовољан; но ја желим да као поглавар свеколиком српском народу могу добра чинити.{S} Но, као |
| на крај, па жена не може да се слаже са свекрвом, јетрвом и заовом, а камоли где су толике жене |
| ена архијерејства, јер је већ сад Ђурађ свемогућан, па покрај старијих услуга новом увенчаће св |
| алампија, и издајничких војвода, којима свемогући Бог нек буде милостив, и то исприча мог увере |
| ећи кнез Ђурђе.</p> <pb n="373" /> <p>— Свему је ваш стриц Ђурађ крив, који се сад сам задеспот |
| ио.</p> <p>Јусуф је једва чекао да буде свему што пре крај.</p> <p>У једно доба дигну се гости. |
| ла ствар бољма не развије; ми треба при свему да идемо Бранковићу наруку.{S} Књаза Стевана треб |
| , па откуд их сада у Крушевцу? — Но при свему том, тајећи своју забуну, са полувеселим лицем иш |
| бију тишти, и водио је бригу и рачуна о свему што се у Србији ради.{S} Смотру је бацио особито |
| .{S} Царица, откако је цар на Косову, у свему је била мало натраг повукла, ал’ како гости дођош |
| уједно и Харалампије добија налог да у свему има се повиновати у име Ђурђа Јеремији.</p> <pb n |
| ћ дигоше се да коју прозборе, Раде је у свему десна рука деспота.</p> <p>Убојно обувени, чекају |
| овост дворску, силно се ражали; он је у свему са патријархом држао.</p> <p>Отац Харалампије са |
| .{S} Но надам се да ће их царско лице у свему умерити моћи.{S} Вук је врло искусан војвода, а М |
| м.</p> <p>Стеван је са својим народом у свему напредовао.</p> <p>Но док се деспот са својим нар |
| и само они остану који се са царицом у свему слажу.</p> <p>И тако неколико смутних дана прођу. |
| Богородице под Високом био је обилат у свему.{S} Јеремија је добро живио са игуманом манастира |
| као и ти.{S} Војновић и Змај-Облачић у свему су мах преотели — рече Јаблановић.</p> <p>— Па шт |
| т му је јако оптерећена.{S} Он и Вук су свему том узрок били.{S} Мумлајући тек рекне:</p> <p>— |
| ити. <pb n="276" /> Је ли право учинио, свет нека суди.{S} Народ је већ о том своју пресуду изј |
| ; изгубио би био и своје људе.</p> <p>— Свет каже да је издајица.</p> <p>— Време ће показати да |
| рком пијете; можда ће после смрти Марка свет увидети који је био прави бранитељ и пријатељ свог |
| о.{S} Ми ћемо с њима у туги за себе нов свет наћи.{S} Међу себи равнима престаћемо бити несрећн |
| омрзнуо, дошао је у Дечане да овде нов свет тражи.{S} Несрећан дворјанин, ако му интриге за ру |
| ане.{S} Ако је ко доста преживио, па је свет омрзнуо, дошао је у Дечане да овде нов свет тражи. |
| ми ни за кога, па смо мирни од свјета и свет од нас.{S} Благо оном коме бог не да млого памети |
| очну скупљати.{S} Патријарх, као гост и свет човек, понуђен би да седне у прочеље.{S} Милица ти |
| с тим је кратак рачун правио; на други свет, или у Гургусовачку кулу — примети Петошко.</p> <p |
| ша лака, ал како ћемо ми јадни на други свет — одгонетне смешећи [се] Јаблановић.</p> <p>— Ја ћ |
| Кад једаред дође час да морам на други свет путовати, његова побратимска рука ће ме у гроб мет |
| ом, задругу своју, оде у свет, у српски свет, проучавао је нуждан народ, поучавао га, крепио га |
| чино и своје право, и цео би га јуначки свет зато за кукавицу држао био.{S} Па како би таков ју |
| го нек све скупа што је добро дичи овај свет.{S} Је ли лепша увела ружа од свеже љубичице?{S} А |
| ља, који га је под својим именом у овај свет увео, и у турству, хришћанству и свом народу добро |
| илан, док стачи давати и поклањати, цео свет му се клања, а како натрашке пође или пада, онда м |
| јер будалу нико не дира, а мудрога цео свет.{S} Код господара зетског Балше, једанпут хтедох б |
| воме, премећали су својим мненијама цео свет.</p> <p>Отац Харалампије био је често спомињан.{S} |
| и мораш му страну држати, ал’ питај цео свет, па ће ти сваки казати шта жели Вук Бранковић.-</p |
| огу, ал’ нитко је не љуби, ми не можемо свет спасти, сватко нек се за се брине.{S} Па зар се Ђу |
| етошко остави дом, задругу своју, оде у свет, у српски свет, проучавао је нуждан народ, поучава |
| арице Милице, ником се не јави, и оде у свет, у Турке, као и многи други, ал’ са тврдом вољом и |
| јте нам по један штап, па нас пустите у свет, да кад већ немамо светлости, да се бар наситимо с |
| лага ни власти.{S} Коме је испред очију свет одузет, тај је од свију људи најнесретнији.{S} Бла |
| а никад боље — ето тако се цео овај наш свет промеће.</p> <p>Ово је било као одговор посмешљиво |
| у пријатељства у Турчина, који хоће цео_свет Кораном да калдрмише?</p> <p>Сад истом паде сва бр |
| з-Лазару Немањића крви кроз цар-Душана, света црква није му дала име Душаново, а крв цара Лазар |
| је се азијатска тама спустила.{S} Тебе, света обитељи, јошт досад није скрвнила турска рука, јо |
| — Сретно Харалампије.{S} Бог те упутио, света Богородица те сачувала, немој на ме заборавити.</ |
| и, а правде за се у ником не налази.{S} Света црква постала је тржиште.{S} Нема поштовања прам |
| у рају на’ранити; један ужива све овога света сласти и красоте, а други у исто доба не види ни |
| слуге уживају пуну слободу, виде белога света, веселе се; не чујеш ли и сад како се песме хоре? |
| лосна, да би рекао да у њој лежи целога света бол.{S} Њихов је чувар отац Пајсије.</p> <p>— Бож |
| од мене је задата реч и заклетва свагда света и нерушима, и зато изјављујем да вероломно ни сад |
| несрећни; затворени као робови, и бела света не виде.</p> <p>Они су оба по жељи Ђурђа прошасте |
| оброг правца и мало среће могао са пола света завладати, а поред хрђавог правца и несреће — и с |
| оба овако наказа?{S} Зар поред великог света и сунца да нам не остане ни педаљ земље, ни један |
| е, а други у исто доба не види ни белог света, а трећи можда се мучи на душманском кољу.</p> <p |
| а је сретнија од нас.{S} Да нисмо никад света видели, не би нам било тако жао; ал’ овако тек са |
| ни последњи у вашој судби.{S} Откако је света и људи, колико је већ било у роду људскоме матице |
| ијег створења од оног који бела не види света.{S} Сваки жали слепца, па му удељује.</p> <p>Слуш |
| опству.{S} И тако пре би бегала на крај света, него што би и самом позиву у харем сљедовала.{S} |
| вили, да се утамане.</p> <p>— Видио сам света, био сам љуте бојеве, много сам искусио, видио са |
| а.{S} Ђурађ нешто промрмља, — <hi>прави светац, прости</hi>... за њим целива Јерина и доглавниц |
| {S} Доиста, отац Харалампије беше чудан светац.{S} Стасом беше мален, и морао је имати једну пл |
| очима од Турака попаљене вароши, села, свете храмове, видио сам како Турци Србе робље вуку, му |
| преправи за Леонтија у ћелији све књиге свете и староставне.{S} Ту је на столу Свето писмо, веч |
| Руси, Французи и тако даље, онде своје свете обитељи имаду, тако су исто у старо доба и Срби и |
| и, ту је сад сераиљ турски, ’де су биле свете цркве, ту су сад џамије.</p> <p>Султан Амурат под |
| ио је дан Св. Преображења.</p> <p>После свете литургије народ тамо-амо около цркве хода, ’де их |
| у као што сам ја теби дошао, па тако ми свете богородице, да ти квара бити неће.{S} Ти мени зад |
| а освету и слободу буди.{S} Ти си измет свете цркве, и нијеси достојан живота.</p> <p>Ферхад то |
| ојама насликан је Спаситељ и светитељи, свети Сава, и храмотворни побожни српски краљеви.{S} А |
| ђер’ма свршио.</p> <p>— Како си спавао, свети оче? рекне Новак после обичног јутарњег поздрава. |
| еног крста, на ком је Спаситељ страдао, свети спомен крстоносне <pb n="377" /> војске, поклон с |
| опасност одбије.</p> <p>— Ја би’ рекао, свети оче, да је то јошт прерано да се Стеван одма’ за |
| прослови.</p> <p>— Добро што си дошао, свети оче, требаш ми за вијеће, јер си увијек земљу и с |
| га и у скут.</p> <p>— Добро нам дошао, свети оче, и властелине Новаче; откуд вас сад овде у мо |
| ’ да се одбор правитељства установи.{S} Свети патријарх, Новак и Драгаш са царицом, мојом матер |
| вода Костреш прослови:</p> <p>— Када је свети патријарх војску благословио, све је било у најве |
| овење је скупо, желио би’ чути да ли се свети патријарх и Новак војвода у томе слажу?</p> <p>— |
| се] заклињем Богом, распетим Исусом, па светим Јеванђељем, да ћу до конца жизни народу живити, |
| >— Закуните се тако исто пред богом над светим Јеванђељем, и пред свједоком побожним Мелентијем |
| а опет, зарјечем се мојим крсним именом светим Ђорђем, да ћу прије кућу запалити, и сви у њој д |
| Брат је братску крв пролио, и оскврнила светиња братске љубави.{S} Зло се почне ширити.</p> <p> |
| гати морао.{S} А код мене је реч задата светиња — одговори озбиљно деспот.</p> <p>— Та то је св |
| Жичу ступио, све ти се представљало као светиња.{S} Калуђери су изгледали као неке светиње; у Д |
| о опет има и такови’ који су као какове светиње.{S} Видиш, тај црни благ је као сунце.{S} Тај м |
| тиња.{S} Калуђери су изгледали као неке светиње; у Дечанима, нећу да кажем као ђаволи, но све н |
| смех проводити с оним људ’ма који се са светињом баве.{S} Ваш одрешен језик и ваша раскалашност |
| град.{S} Он је војвода, неће оскврнути светињу јунаштва, задату ријеч, на коње дванајст катана |
| богзна хоће ли када такови јунаци у ту светињу ногом ступити.</p> <p>После цркве скупише се у |
| ије са највећом радошћу прими тај глас, Светислав му беше кост у грлу.</p> <p>Русна бијаше због |
| и Драгашу сузе су низ образ рониле.{S} Светислав је Милеву тешио.{S} Сви остали као окамењени |
| терет на њено срце пада.{S} Тек каткад Светислав је могао умирити, њихову будућност у красној |
| сти сумњу му уливаше.</p> <p>Шта је сад Светислав чинио?</p> <p>Шта је могао у том положају чин |
| одавде иде к царици.</p> <p>— А где је Светислав?</p> <p>— Он је на удаљеном одавде конаку.{S} |
| у рођен.</p> <p>Са овим реч’ма циљао је Светислав на оца Харалампију, који је као син војводе, |
| змори.</p> <p>Гргур, Милева, Леонтије и Светислав, сада већ отац Сава, упуте се у своју отаџбин |
| ојим старим друговима?{S} Или зар млади Светислав са својом младом дружином?{S} Камо српске вој |
| н?{S} Остави само на мене.</p> <p>— Али Светислав каже да му је отац рекао да сам му ја већ од |
| ом богатству недостајати?{S} Шта ће јој Светислав, да тек с њим више белаја на себе навуче?{S} |
| и подсмешљив поглед не сметају.{S} Нек Светислав осећа бољу повређене љубави; он је млад, њему |
| она за Светислава поћи.{S} Па ја да сам Светислав, а ја знам шта би’ радио.</p> <p>— Шта — ваљд |
| арији саветник цара Лазара, Новаков син Светислав, са својима млађима и неколико калуђера, дођу |
| кајати.</p> <pb n="335" /> <p>Та ионако Светислав нит’ би је хтео, нит’ могао више узети.{S} Па |
| би се на њега заценили били.{S} Особито Светислав и Милева одвећ приметљиво се смешише.</p> <p> |
| ге воље би’ пошла, јер, богме, неће нас Светислав од беде сахранити.{S} Но, би ли би пошла за т |
| еличанствен беше; син <pb n="221" /> му Светислав, јоште млад, свагдар је поред оца живео, а св |
| <p>— А бога ти, да ли је често у двору Светислав?</p> <p>— Он често долази овамо, но не верује |
| .</p> <p>Да чудне промене судбе!</p> <p>Светислав у свом детинству срећан, био је љубљен од цар |
| аки је своју прилику себи уочио.</p> <p>Светислав шетао се по башти са Милевом и пустио се у ње |
| е изван ради, и то увеличателно.</p> <p>Светислав, када је чуо шта се са калуђером стало, грохо |
| олазило и друго којешта у главу.</p> <p>Светислав је из њени’ очију читао своју несрећу.{S} Љуб |
| ако неколико смутних дана прођу.</p> <p>Светислав је у највећој борби душе одбор оставити морао |
| венте, који су са Светиславом дошли.{S} Светислава су престављали како за Милевом уздише, а Мил |
| pb n="311" /> <p>— Та кажу да ће она за Светислава поћи.{S} Па ја да сам Светислав, а ја знам ш |
| ка рада би ју за свог сипа, а царица за Светислава, но цар малте неће Русни по вољи учинити, је |
| <p>— А зашто питаш оче, за књагињу и за Светислава?{S} Знаш, то су велика господа.{S} Онамо не |
| p> <p>Она, истина, није зато још омрзла Светислава, она га је још волела, али та њена љубав ниј |
| ста, Милева, премда је плакала и жалила Светислава, али све у мањем и мањем степену, тако да се |
| е красота кнегињина срца коснула.{S} На Светислава није баш љубазно гледао.</p> <p>Наједанпут п |
| зарумени и како јој очи блистају кад на Светислава поглед баци.{S} Слуге, како свагда тако и у |
| иславу.</p> <p>Петошко, бацив поглед на Светислава и друге војничког реда госте, па стиснувши м |
| еговом погледу, којег је бацио хитро на Светислава и Милеву којима се најсмешнији чинио.</p> <p |
| Са овим последњим реч’ма је калуђер на Светислава циљао.</p> <p>— Дакле тако ти младог Бранков |
| ажи ми право, да ли твоја млада књагиња Светислава милује?{S} Ти ћеш то сигурно добро знати, је |
| нег’ други.{S} Има јошт Српкиња за твог Светислава — рекне Стеван.</p> <pb n="314" /> <p>— И ја |
| ла друго радити?</p> <p>После презреног Светислава, као потурченица, и у ропству осрамоћена, шт |
| у тешко пасти кад помисли да се може од Светислава растати, но и то је знала <pb n="303" /> да |
| богатством Бајазитовим, отпадила се од Светислава, мислећи да ће јој се цео исток клањати.</p> |
| о ми је драго.{S} А познајеш ли изближе Светислава.</p> <p>— Познајем га.{S} Он је мекши од кал |
| њега занавек раставила.{S} Присуствије Светислава њу је старим љубавним чуством напајало, али |
| ад са Милевом до тога дотерати; како ће Светислава одбити?{S} Шта ће јој патријарх на то рећи?< |
| ој је долазило на памет како ће њој без Светислава тешко бити, и као да умрети мора без њега... |
| дстрекнута с плачем, одрицала Турчина и Светислава као у срцу носила, то опет није дуго трајало |
| тежи Милева?</p> <p>— Е наравно да воли Светислава, јербо јој је овај често пред очима, па се з |
| изгледа.</p> <p>— Русна, дакле, не воли Светислава?</p> <p>— Наравно, не.</p> <p>— Како би мога |
| ови са Турцима бију.</p> <p>Ове су речи Светислава нешто поразиле.{S} Он је баш онда љупко погл |
| невина, блага, и да чистом љубављу прам Светислава дише?</p> <p>То је све истина.{S} Али њој је |
| ева.</p> <pb n="302" /> <p>— И ја волем Светислава, као да ми је син, али шта помаже.{S} Прво, |
| <p>— Та већ било што му повољно, тек по Светислава не мора бити.{S} Јер само да га видиш како и |
| Милеву за Бајазита.{S} Дође то до ушију Светислава и свију осталих.</p> <p>Може сваки помислити |
| то нећеш да говориш.{S} Ти носиш у срцу Светислава, па би ти као тешко било од њега се отргнути |
| јој противстати више није могла.</p> <p>Светислава је она још, као што рекосмо, волела, али нес |
| длазио, и с њом нове замке плео.</p> <p>Светислава је нестало; ваљда је у каквој битки погинуо; |
| ма почне га извињавати.</p> <p>— Је ли, Светиславе, ти ћеш ту поред твог оца чекати опредјелење |
| ецање кроз које се чују загушите речи — Светиславе — Леонтије.{S} Стражари зачуђени задрже оба |
| ен обасу.</p> <p>И Новак примети забуну Светислављеву, па мало живљим и озбиљним реч’ма почне г |
| оже... шта би после радила.</p> <p>— Са Светиславом?{S} Не брини се ти за то, наћи ће он за себ |
| су им се неке младе левенте, који су са Светиславом дошли.{S} Светислава су престављали како за |
| као неку малу освету изрази тиме проти’ Светиславу за први његов познати смеј. </p> <p>При том |
| рад све знати шта се о књагињи Милеви и Светиславу ради.{S} Љубица доста-свашта може чути, а ти |
| обито смешне се учине последње ове речи Светиславу.</p> <p>Петошко, бацив поглед на Светислава |
| ги мој, моја кћи је већ намењена младом Светиславу, сину Новака војводе.</p> <p>— Дакле твоме с |
| а својим дворским другарицама а и самом Светиславу са плачем исповедила.{S} Виђео сам га да је |
| /p> <p>Може сваки помислити, како је то Светиславу пало.{S} Он се састане с Милевом.{S} Примети |
| Србијом.{S} Ту су после иконе аранђела, светитеља, тешка кандила од сувога сребра и злата.</p> |
| патријарх, биће Мелентије, народ га као светитеља држи, и тај да постане патријарх, не би се да |
| е иконе му се виде друкчије нег’ иначе, светитељи му изгледају канда баш гледе, канда ћеду прос |
| чку цркву су сами калуђери моловали, па светитељи тек што не проговоре.{S} Велико распетије див |
| м златним бојама насликан је Спаситељ и светитељи, свети Сава, и храмотворни побожни српски кра |
| који, познавајући светске слабости, са светитељском смиреношћу све је слушао.{S} И у оно доба |
| д сатане не улове.{S} Велика је моћ тих светих обитељи.{S} Турци ако и опустоше, попале који ма |
| и, царици је говорила:</p> <p>— Истина, светла царице, није лошији од Бранковића Обилић, ал’ оп |
| рече патријарх — па како си ми ти овде, светла царице?</p> <p>После ових речи, поглед баци на м |
| ом убеђењу за право налазим, па ћеш ми, светла царице, опростити, ако моме мњењу слободног изра |
| окупљу.</p> <p>— Добру срећу донео сам, светла царице!{S} Ево довео сам младог књажевића Вука, |
| ад, пак, дођосмо да код тебе пребудемо, светла царице и да ти за сваки случај при руци будемо. |
| истерати да се непријатељи угњезде.{S} Светла кнегињо, ти си му жена и мораш му страну држати, |
| ример.{S} Милица на то ћуташе.</p> <p>— Светла царице!{S} Ја мислим да би добро било о тој ства |
| не губимо — рекне Новак.</p> <p>— Је ли светла царица с тим задовољна? — запита патријарх.</p> |
| ар, Београд, сада Смедерево мора народу светлети, да из варварског мрака изиђе.</p> <p>Већ два |
| ост према Милошу једини томе узрок био; светли цар волео би је дати за Краљевића Марка, па да с |
| рду не остане камен на камену.</p> <p>— Светли султану!{S} Да покушамо још један јуриш, па ако |
| ј земљи.{S} И зашт’ би за друго био дао светли цар своју кћер Мару кнегињу за њега?</p> <p>— А |
| p>Вече је било красно, месечина је лепо светлила; но и осим тога беше башта и двор од свију стр |
| амом драгом камењу, поклон цара Душана, светлило се као сунце.{S} Србин је на њему видео светло |
| је вере.</p> <p>Само Харалампије долази светлим веселим образом, он је издајица над издајицама, |
| ебе свој аманет положио, да блисташ, да светлиш тамо удаљеним српским синовима, на које се азиј |
| вим црвена и велика.{S} Образ му је био светло-црвенкаст, нос врло заоштрљаст, а очи зелене и м |
| Јеремије да ти преда Голубац, а на име светлом падиши.</p> <p>Јеремија стане, чека одговор, ош |
| унаоколо опет сребрна кандила, и њихова светлост неће се гасити до год је Србије и Манасије.{S} |
| езано, очи тамне као ноћ, ал’ из зенице светлост одају.{S} Обучена у црно, глава црнином ушамље |
| а речце испусти, само очи му неки жар и светлост обузе, канда би и сам издајице казнио.</p> <p> |
| се опоменем оне жалосне ноћи, када нам светлост занавек одузеше, а оно морам и онај час прокле |
| се као сунце.{S} Србин је на њему видео светлост доба Душанова.</p> <p>И изван цркве је било св |
| а знаш какве су женске; покажи им само светлост поред које блистати могу, па је онда све добро |
| лако то оружје поклонио, па ће у лежању светлост своју изгубити, као год што је моје Зулејке кр |
| даље наредбе за одбрану, Јаблановић код светлости месечине — град унаоколо облеће и пази на Мађ |
| , виде се дивне иконе, одбијају од себе светлости блеск, слике чине се као да у животу трепте, |
| <p>Кнежевићи имаду свега доста, само не светлости ни слободе.{S} А какав је човек без светлости |
| две свеће показују гар, сенку некадашње светлости.{S} Стражар вином наквашен седи до ових.{S} Х |
| сти ни слободе.{S} А какав је човек без светлости и слободе?</p> <p>Кад су били младићи, као ђу |
| ла.{S} Овде, у старије доба, при бледој светлости месеца, жупанице српске са својим гошћама ужи |
| <p>— Шта нам не можеш дати.{S} Дај нам светлости!</p> <p>— То само бог може дати.{S} Иштите др |
| а нас пустите у свет, да кад већ немамо светлости, да се бар наситимо слободног ваздуха и самов |
| врат, појасеви и тако даље пливали су у светлости.</p> <p>Милица је била добра, али је била жен |
| , Галипољ и Брусу, мислиће да је у мору светлости од драга камења.{S} Него све за пут спреми па |
| д латинског мермера, сребра и злата.{S} Свето евангелије, у самом драгом камењу, поклон цара Ду |
| Леонтије чита сад једно сад друго, сад Свето писмо, сад књигу св. Данила, ’де су дела дивних Н |
| свете и староставне.{S} Ту је на столу Свето писмо, вечити извор истине и надње.{S} Ту је књиг |
| , и Високи Стеван не једаред га себи на световање призивао; Ђурђа Бранковића понашање је опороч |
| ка је војска и мађарске војводе.</p> <p>Световању је крај, краљ се диже и деспот, а за њима сви |
| >Деспот је у Београду боравио три дана, световао се [с] Облачином Радом, примао градске часнике |
| баш у ону дворану ’де се Јеремија негда световао са Јаблановићем и Харалампијем о предаји Голуп |
| ову моћ, па се у многим стварима с њиме световао.</p> <p>Ђурађ је био властољубив.{S} У његовим |
| су времена, није губити времена, треба световати се, на народу су силни намети, а опасност са |
| </p> <p>Седне на сребрн стол и почну се световати.</p> <p>Деспотовица познавала је нарав деспот |
| ти извор истине и надње.{S} Ту је књига светог архиепископа Данила, који је сретније доба дожив |
| p> <p>— Тако ми бога и мог крсног имена светог Ђурђа!</p> <p>— Тако ми светог Николе!</p> <p>— |
| {S} Тај малте неће кад-тад, кад не буде светог Јеврема, патријархом постати — одговори Митар.</ |
| и крст, у ком израђено почива парченце светог дрвеног крста, на ком је Спаситељ страдао, свети |
| оме изван нас шта знати, тако ми бога и светог краља дечанског.</p> <p>— Тако ми бога и мог крс |
| ог имена светог Ђурђа!</p> <p>— Тако ми светог Николе!</p> <p>— Један другог да помажемо, а пос |
| гова велика седа брада дичила му је пун светог израза образ.{S} Новак, негдар славан војвода са |
| опет разабрао.</p> <p>— Ја сам калуђер светог патријарха, као што ме видите; не могу да спавам |
| поклони је манастиру Студеници, и књигу Светог писма Стеван је на поклон дао, и јошт дивно еван |
| , уђу у отворену цркву, да се пре свега светој обитељи поклоне.{S} Деспот напред с Јерином десп |
| хору појали!{S} Како је морало бити на светој литургији, како ли на бденију!{S} Када се толика |
| ади, да не клоне.{S} Он се моли богу, и светој обитељи, у храму Богородице у срећу и здравље ра |
| старац.{S} Он је већу част свога века у Светој Гори као пустиник провео.{S} Наука, честитост и |
| то, јер бадава, владика је владика, и у светој обитељи као и у цркви имао би прво место заступа |
| тским жагором уклонити, и души својој у светој обитељи олакшати.{S} Та Манасија је његова задуж |
| тву са Мађаром и са целим „хришћанским“ светом.{S} Па окром тога, каквог може бити Србину прија |
| и сталежа црту, која му је давала пред светом вид неке више душевне силе и човеческе умереност |
| раво другоме уступити и себе пред целим светом као какова кукавица показати.{S} Но све ми је ве |
| седне у прочеље.{S} Милица тиме његовом светом лицу уважење указа.{S} С десне му руке заузме ме |
| на памет да је владика Леонтије по свом светом чину достојан да заузме прво место, јер бадава, |
| а донде тражити нећу, док не отпојимо у светом храму „<title>Возбраноје побједоноснаја</title>” |
| други су јадиковали.{S} Так’а је судба светска; у исто доба један умире, други <pb n="366" /> |
| доброту патријархову, који, познавајући светске слабости, са светитељском смиреношћу све је слу |
| } Данас-сутра, па ће му се већ и деца у светске догађаје уплести.</p> <p>Ђурађ седа у Београду, |
| жертвује се.{S} Овај младић одрекне се светски’ ствари и постане калуђером, и тако нас је сад |
| и венац у калуђерству; све то грамзи за светским уживањем.{S} Штавише, има који су се већ и пот |
| и писати српску славу, нет ’грамзити за светским сјајем.{S} Он помишља, богзна хоће л’ то сретн |
| одседао Стеван Високи кад се хтео пред светским жагором уклонити, и души својој у светој обите |
| у, по високим горама, онде где је после светског потопа свију нас праотац Ноје са својим корабљ |
| лице и Русне неће се нико чудити, јер у светској историји има млого такових примјера дворског ж |
| те, а са чела, из очију видиш си његову светску мудрост.</p> <p>Краљ Жигмунд са свитом дође.</p |
| ти Кајица војвода тко је први катана на свету. ’Вам ћеду долазити турски поклисари, који доносе |
| дао, младић, који се није хтео млого на свету мучити, овамо је долазио.{S} Весељаци, шаљивци, п |
| ухови.{S} Такових нити је било млого на свету, нити их и сада млого има.</p> <p>Ни Милева није |
| лно пјеније!{S} Та не може лепше што на свету бити.</p> <p>Са свију страна улива ти се у уши, у |
| калуђерске мученице.{S} Па има у Ресави свету обитељ, манастир красни, ’де и добри и зли утеху |
| ки’ робова ослободим.</p> <p>— Дајем ти свету реч, да нико о том ни речице знати неће.</p> <p>П |
| ти; сваки је мали султан, и већ на овом свету рајем се наслађава.{S} Што је тек икоја земља кра |
| шним вечитим мраком.{S} Нас већ на овом свету паклу предаше — рече тужећи кнез Ђурђе.</p> <pb n |
| ужасно ће одјекнути у свом хришћанском свету.{S} Тај град ће бити јошт једина котва која држи |
| је Турчин.{S} Воља је божија гди Турчин свету господари, па ако не сада, оно биће то доцније.{S |
| имали су својој класи сходно поњатије о свету, о горњој и долњој класи и њи’ова пресуда није ми |
| ног војводе син, а ти царска кћи.{S} По свету царске кнегиње удају се за цареве и краљеве, а ко |
| ли, ти су и вина пили.</p> <p>— Свуд по свету има доста невоље.{S} Код вас је поне то добро што |
| ти не могу.{S} Пре тога доста сам се по свету лутао, турски добро научио, па ми је све лако за |
| дај што о твом путовању; та доста си по свету лутао.</p> <p>— Е па добро, о чему хоћете?{S} Хоћ |
| а, који туђе отима, а не који правду по свету тражи.{S} Ако ког Србина судба гони, ако је ко уг |
| ејка радо имала.{S} Стрељај све оно што свету, што људма шкоди.</p> <pb n="290" /> <p>Бранковић |
| димо шта се и код такових збивало.{S} У свету је добро са злим помешано.{S} Ко је томе крив?{S} |
| .</p> <p>— Е, синовци моји, тако бива у свету.{S} Који су као господари рођени да управљају нар |
| <p>— Е, мој властелине, тако то бива у свету.{S} Кадгод му бијах десна рука, а сад као што вел |
| побуђава.{S} Отац Леонтије отишао је у свету земљу, у Јерусалим, да се за народ богу моли, и д |
| Ту ће деспот зидати град, о ком ће се у свету причати, и кад тај град падне, ужасно ће одјекнут |
| е српске цркве славу.{S} Неки су ишли у свету земљу, где је Спаситељ рођен и мучен.{S} Опће су |
| јни млого добра учинио.{S} Тако је то у свету; док је ко силан, док стачи давати и поклањати, ц |
| у страдали, и који јошт страдају, јер у свету увек има страдалника, па се њих треба у умереност |
| арији.</p> <p>Ферхад прими причешће, ту свету тајну, чистим срцем и душом, и канда му се камен |
| >Скупља своје војводе, мудре саветнике, светује се шта би сад чинити ваљало да се народ поткреп |
| бег од Румелије, над свима заповеда.{S} Светује се, рад би Дунав прећи, и упасти у мађарску зем |
| Раде.</p> <pb n="414" /> <p>Жигмунд се светује са деспотом и војводама, како да се опаше град, |
| еремију је Ђурађ лепо примио и с њим се светује. </p> <p>Запита Јеремију Ђурађ, шта би требало |
| </p> <p>Кад је већ све наредио, опет се светује у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.</p> < |
| <head>XXI</head> <p>Јеремија у дворани светује се са Јаблановићем и Харалампијом.</p> <p>Прва |
| и то ново оружје.</p> <p>Деспот једнако светује краљу да ил’ војску крене на Крушевац, ил’ да с |
| рани са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Светују се.</p> <p>Јеремија баци поглед на прозор, па н |
| рбије мезимче.</p> <p>У дворани деспота светују се деспот и војводе, велики војвода Облачина Ра |
| > <p>Јеремија, Јаблановић и Харалампије светују се у дворани.</p> <p>Стари двор, стара дворана. |
| p>— Једно се мора чинити.</p> <p>Још се светују, и Ферхад-паша то изради да Исак-паша остане у |
| е су слике српских бојева, ту заседну и светују се.</p> <p>Краљ опет у челу, а остали по чину р |
| >Деспот поруку саопшти Жигмунду.</p> <p>Светују се.</p> <p>Јеремија има повељу, на којој је под |
| ћи полилеј, на ком су тридесет воштани’ свећа запаљене.{S} На столу још стоји велико златом око |
| м душа из њих говори. — Као угашене две свеће показују гар, сенку некадашње светлости.{S} Страж |
| Николу у Приштини, у цркви, велику сам свећу упалио.{S} Од тог доба силно сам тужио и турао са |
| е, слуге и служавке, јер патријарха као свеца неког поштоваше, па је радост код свију била вели |
| чан етер, рекао би да тим ваздухом само свеци дишу.</p> <p>Када деспот виде тело деспота Стеван |
| јарху, истина, говорили су као о каквом свецу, но опет радије су се са другим забављали.{S} Нов |
| је и даћа.{S} На свачијем лицу види се свечана озбиљност, деспоту се брижна бора на чело навук |
| Деспот у великој дворани чека госте.{S} Свечано се обукао, како достоји деспоту, ал’ није све н |
| ежда народу, па је и признат за деспота свечано.{S} Породицу имао је красну.{S} Госпођа Јерина, |
| >Деспот остаде сам, па ће се дићи да се свечано обуче, и господу дочека.</p> </div> <div type=" |
| а.</p> <p>Чин је звршен.</p> <p>Краљ се свечано испрати у своју дворану и гости буду по свом чи |
| т муве чује, баш мртва тишина.{S} Нешто свечано изгледа, канда је судница, ’де је Ферхад-паша с |
| закратко, опет се дигну.{S} Обуку се у свечано, најскупље руво, све што је најдрагоцјеније узм |
| ио кључе Београда, заврши се та жалосна свечаност.{S} Један лацмански калуђер метне на стол у к |
| д Срба била је свакидањи рад, а у цркви свештеник на вечерњу сузним очима, жалосним гласом гово |
| јер такав човек кад није наоко, није за свештеника.{S} Такав шпрљавац кад у цркви служи, и ходи |
| ћа.{S} Па није ни за калуђера, па ни за свештеника, јер такав човек кад није наоко, није за све |
| pb n="352" /> које на силу.{S} Ни самог свештеника не штеде.{S} Деспот сам не може им одолети, |
| Лошонци, па тако помештају се војводе, свештеници, попови, калуђери.{S} Змај-Облачина Раде сед |
| е је слушао.{S} И у оно доба војнички и свештенички чин биле су две такове точке човеческог ред |
| Који је у својој младости у себи осећао свештенички дух, који се из љубави и почитања прама сла |
| Он се сад надао да ће до првог степена свештеничког доспети.{S} Као стари приврженик Бранковић |
| у себи садржавале.{S} Мирољубиво начело свештенства није се слагало са ратоборним духом војника |
| сти продиру, па у толикој забуни и само свештенство је усколебано, и међу самим калуђерима нала |
| емић ни богатог рода, а створ тела ни у свештенству не би ми од ползе био.{S} Био сам веселе на |
| није било царице, патријарха и Новака, сви би се на њега заценили били.{S} Особито Светислав и |
| Јеремија.</p> <p>Тишина, мала почивка, сви се мисле.{S} Јеремија и Јаблановић гледе на Харалам |
| ораву.</p> <p>— Силна је турска војска, сви ви с Мађарима изгледате као скакавац прам чворку.{S |
| и своме послу.</p> <p>После ове беседе, сви се дигну и разиђу сваки за својим послом.</p> <p>Ву |
| плач царица.</p> <p>Сва се деца узбуде, сви је почну тешити.</p> <p>— Не старај се, мајко, ништ |
| о жалосне свадбе јошт Србин видео није, сви су гости изгледали као да су већ сад потурчени.{S} |
| а приправна била.</p> <p>Кад га видеше, сви се насмеју.{S} Петошка је добио цар Лазар од Балше, |
| > <p>Овде се састану најважнији синови, сви који су по несрећној судби рођења опредељени да над |
| су за здравље ови’ младића купе дизали, сви су у здравље њи’ово пили.</p> <p>Марко, још једнако |
| савет.</p> <p>Који су год важнији били, сви су овде участвовали.</p> <p>Милица представи своје |
| о велико стало.{S} Дворјани, служитељи, сви су смутни тамо-амо ходали.{S} Нестане радости, нест |
| оља редом ћера.</p> <p>Ето сад жалости, сви троје у несрећи се састаше.</p> <p>Тамерлан их јошт |
| г великана.{S} Алтомановићи, Краљевићи, сви босански краљићи, и сами Балшићи и сада Црнојевићи |
| једном кајику види се један велики топ, сви су очи на њ упрли.</p> <p>Деспотови војници спровод |
| /p> <p>— Немај бриге — рече Јаблановић, сви ми њих чувамо.</p> <p>Харалампије кад је рекао да н |
| {S} Узмеду ли Турци Ново Брдо на јуриш, сви ћеду бити исјечени ил’ у робље одведени.{S} Ако Тур |
| егов пророк.{S} Велика је моја сила.{S} Сви ћете бити моја раја, ил’ се морате сви покорити.{S} |
| дајем Сенет, њему и његовим људ’ма.{S} Сви који се предајете, под скут мој вас примам.{S} Алах |
| даље млого ђаурски’ муфтија и имама.{S} Сви су говорили против Бранковића и жељели би се с тобо |
| им сином Ђурђем и млогим великашима.{S} Сви важнији, који нису били пријатељи Лазареве породице |
| тарешинству поседају.</p> <p>Тишина.{S} Сви су упрли очи у Ђурђа Бранковића, сватко ишчекује ва |
| јеси, са којих народ патити се мора.{S} Сви смо гријешни, ни ти, деспоте, нијеси без гријеха, и |
| и <pb n="424" /> ти јако бране град.{S} Сви се боре очајно јуначки, јер бране себе, своју чељад |
| о очекује одговор.</p> <p>— Тако је.{S} Сви знамо да се сад судба над срећом и несрећом прелама |
| p>После ови’ речи Петошко уклони се.{S} Сви су то за саму лакрдију држали, но Петошка доиста ви |
| их хришћана сем јединог Ферхад-паше.{S} Сви поседаше.</p> <p>Диван започе.</p> <p>— Ви, моје сл |
| у су Дубровчани под Вуком Бобалићем.{S} Сви <pb n="424" /> ти јако бране град.{S} Сви се боре о |
| ци напали, довољан отпор дати могао.{S} Сви они који су мислили да ће турско пријатељство вреда |
| ониле.{S} Светислав је Милеву тешио.{S} Сви остали као окамењени гледаше на ужасне гласоноше, а |
| ом; Русна са Ђурђем били су заједно.{S} Сви су нешто планирали, сваки се на нешто преправљао.</ |
| дајићеве речи код свију одзива нађу.{S} Сви тог мненија буду да се Вук са Турцима у погодбу пус |
| матер детињским љубопитством.</p> <p>— Сви га особито хвале.{S} Кажу да је далеко бољи од оца |
| не треба да се измирите.{S} Па јесу л’ сви ваши дервиши такви?</p> <p>— Нијесу.{S} Е да су сви |
| собом кољу се, један од другог отима, а сви скупа народу вуну стрижу.{S} Још ми који с манастир |
| калуђер зна кад треба тајну одржати, а сви тројица имали су узрока све у тајности држати.</p> |
| и.{S} Још ћу Манасију већма украсити, а сви ви, који богу служите, <pb n="382" /> појте у вечит |
| иног каура увешће Мухамед у едем, ђе га сви турски газије једва чекају.</p> <p>Стеван књаз, ком |
| е, покрај млоги тешкоћа, решио.{S} Њега сви уважавају.{S} Изглед му је, истина, горд, но његови |
| над Агарјанима победу одржати, само да сви живе у онаковој слози и љубави, какову нам спаситељ |
| а својима изгинуо, а није било нужно да сви на Косову изгину.{S} Није издао Вук на Косову, он ј |
| p>Војводе појединце заклињу се, па онда сви у један глас:</p> <p>— Гинимо за народ.</p> <p>— Ка |
| крај, краљ се диже и деспот, а за њима сви, већ се наредбе издају да се војска на ноге дигне, |
| о различити’ но красни’ цвјетова има па сви скупа диче целу просторију и сваког својим мирисом |
| <p>— А шта си ти, оче, тражио ноћу, кад сви већ гости спавају? — запита га мало зачуђен Митар.< |
| Митар, и одвуку калуђера унутра, поред сви’ његови’ молба и извињавања.</p> <p>Када су га унут |
| и шта помаже кад је јошт млад, па поред сви’ својих мудрих мера не може да проникне кроз дворск |
| > <p>— Његово витештво биће слављено од сви’ јунака — рече војвода Облачина Раде.</p> <p>Тако п |
| ну се гости.{S} После обичне церемоније сви се разиђу.</p> <p>И Милеву одведу Турци.</p> <p>Нем |
| нака.{S} На <pb n="376" /> тужно појање сви сузе роне, сва црква тужно изгледа, богзна хоће ли |
| у брк, и војводама и самом цару, да се сви зачуде, ал’ њима је све слободно.{S} Тако у цар-Лаз |
| гли-деспота би л’ нам наруку ишао да се сви Срби потурче?</p> <p>— Би’, и сам би се потурчио, а |
| <pb n="437" /> <p>— Боље би било да се сви потурчите нег’ што се међу собом кољете.{S} И доист |
| ана домовине — прва је дужност, нека се сви противници Лазареве породице саједине на исту одбра |
| е одма’ овде — рече Милица, и посаде се сви важнији на места, која им одмах на Миличину реч опр |
| ку куварку? — рекне Петошко, на које се сви почну смејати.</p> <p>— Ајд’ не булазни, Петошко, н |
| маћу марву да вас ’рани.{S} Предајте се сви, да се џенета удостојите.{S} Ти ћеш ићи с војском к |
| ђу непрекидним јадиковањем.{S} Млађи се сви удаље, а старији све новим и новим испиткивањем пут |
| <p>— Остајемо.</p> <p>— Но закунимо се сви, да нећемо тајну ником издати!</p> <p>— Нико не сме |
| који су за трпезом седили, мало што се сви грохотом не насмејаше.{S} И доиста, да није било ца |
| Сви ћете бити моја раја, ил’ се морате сви покорити.{S} Алах нам је дао сабљу у руке, и изрека |
| еђу вама један господари, а оно пашћете сви са својима у чељуст душманину.{S} За мене је доцне |
| p> <p>— Такав подлац као и ти, који сте сви створени да нас муче.{S} Да нам је свјетлости и сло |
| ље.{S} Код вас је поне то добро што сте сви за једну цјел заузети, па зато и напредујете; но ко |
| а, Високи’ Дечана, Ресаве и Манасије, и сви ти дивни остали манастири, цркве и храмови бдити ће |
| им Ђорђем, да ћу прије кућу запалити, и сви у њој да изгорјемо, негли што Ђурђу попустити, који |
| м граду остаћеду наши као баштина.{S} И сви градови, вароши, земље, планине и долови, што је Ст |
| дна и темеља — рече Радосав.</p> <p>— И сви калуђери били би поклани.</p> <p>То су говорили из |
| вог закључења, патријарх да благослов и сви се разиђу.</p> <p>Мара, видећи да то неће по Вука д |
| нитељи с обе стране ставе се, војводе и сви остали унаокруг стану, а деспот, скинувши с главе к |
| оно сам онако као што се могло.{S} А ви сви повинујте се новом господару, и потпомажите га, мен |
| аво у Турке.{S} Кад сам виђео, да се ви сви [у] целом двору са Турци држите, увидео сам да је в |
| не распослао.{S} Ја се надам да ћете ви сви знати уважити моје пријатељство.</p> <p>После ови’ |
| да у рају живјемо.{S} Будите Турци и ви сви, па ће вам под султановим скутом боље бити — одгово |
| мити.{S} Дакле реците, пристајете ли ви сви уз моје господарство?</p> <p>Сви једногласно на то |
| сме ти нико замерити.</p> <p>— Ми људи сви смо Алаха створења.{S} Сваком човеку је памет и срц |
| из руке испадне.{S} Нијесмо ђеца.{S} Ми сви знамо да је Вукогли лис, већи лис нег’ Жигмунд.{S} |
| ње.{S} Дичио сам се с њом.{S} По сокаци сви су гледали на нас, и завидили нам.{S} Но срећа није |
| — закључи патријарх.{S} После ове речи сви <pb n="267" /> се дигну и разиђу, да нужне наредбе |
| вита, мада је манастир велики, ал’ ипак сви с коњ’ма, пртљагом и товарима лако сместити се не м |
| усном је притрчала Милева, а за Милевом сви дворјани и дворкиње, слуге и служавке, јер патријар |
| сатана није нико други, већ Турчин, ком сви ђаволи, ма и у туђем лику служе, а да хришћанство п |
| бија није пропала, и пропасти неће, ако сви њени синци приону да је спасу, својим јунаштвом и п |
| е.{S} Увиђ’о је деспот да ћемо се овако сви искорјенити, и ми и народ.{S} Ја њему руке пружи’, |
| памети и јунаштва.</p> <p>На то се мало сви најсмејаше; особито смешне се учине последње ове ре |
| нути нег’ тамо ићи.</p> <p>— Овако ћемо сви пропасти.</p> <p>— Не има се куде.</p> <p>На лицу в |
| ао да га посјече.{S} Боже мој, како смо сви онда друкчије изгледали.{S} Камо сад такови јунака? |
| предати, а какви су пријатељи Турци, то сви знамо, видили смо их после Ангоре и Никопоља.{S} Са |
| лед је бацио на оца Харалампија и на то сви се почну смејати.{S} Сам један патријарх није се у |
| султана Амурата доћи.</p> <p>— Као што сви знамо, Турци су опсели Ново Брдо, и ја добијам одан |
| стојанствено деспот.</p> <p>За тили час сви су на коњима.{S} Деспот с десне, с леве му Јеремија |
| дјелити.</p> <p>— Имам, ту ћемо се већ сви порефенити.</p> <p>— А тко си ти, да л’ војвода, шт |
| виши такви?</p> <p>— Нијесу.{S} Е да су сви такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту |
| руву Србину служи.{S} Камо среће да су сви такви, који турско руво носе.{S} Да ми не исказа тк |
| ће, и за Харалампија.{S} Одговори да су сви читави, здрави, и од заптија стражарени.</p> <p>Фер |
| мудар у лудом, ал’ сад сам видео да су сви полудели, па сад морам ја мудровати.</p> <p>После о |
| n="262" /> <p>Управ око поноћи, кад су сви највећма разгрејани били, дође један служитељ, те ј |
| ин Јанко и Бановић Секула.</p> <p>Ту су сви смештени сем деспота и Јерине.{S} Деспот и Јерина з |
| <p>— Кад сам онамо стигао, онда су баш сви ђаури оплакивали њи’овог Лазоглију.{S} По целој су |
| ћу крадом однесе.</p> <pb n="466" /> <p>Сви се убезекну.{S} Гледају кад Турчин на бедему алај-б |
| да је све у реду.</p> <pb n="499" /> <p>Сви поустају.</p> <p>Деспотови људи примају благо.</p> |
| оји пјева славу своји’ преткова.</p> <p>Сви су сад на Грмана гледали и чекали како ће започети. |
| том Лазарем, и Ђурађ са својима.</p> <p>Сви су Србљи са Мусом држали, а Грци са Мусулманом.{S} |
| с Ђурђем па с Марком и осталима.</p> <p>Сви се чудише младом Турчину.{S} На то Марко:</p> <p>— |
| , у тврдо пријатељство заверена.</p> <p>Сви су за здравље ови’ младића купе дизали, сви су у зд |
| се укоче, мало се стресе и умре.</p> <p>Сви су као окамењени на мртвог деспота гледали.</p> <p> |
| оведе једно десеторицу са собом.</p> <p>Сви ти калуђери ишли су на најопаснија места у Турке и |
| јарх као неки дуг срцу исплатио.</p> <p>Сви су се на то склонили да Милеву мира ради, жертвују. |
| оварали док не дође време ручку.</p> <p>Сви гости нису скупа ручали.{S} Како се који с којим сл |
| тивши се, отиду у манастир Жичу.</p> <p>Сви се већ разиђу и само они остану који се са царицом |
| ли ви сви уз моје господарство?</p> <p>Сви једногласно на то пристану.</p> <p>— Е добро — прод |
| осветимо, кад нам кнегињу вуку?</p> <p>Сви се почну смејати.</p> <p>— Па и ти, војвода Костреш |
| ног, сад другог, како им се кад за боље свидело.{S} Поред Стевана стално се држао војвода Орлов |
| ано носим, од чије руке паднем, тога је свије што је на мени, ал’ и ја ћу главу замјенити.{S} Н |
| е вино и све паше, само скривено, да га свијет не види.</p> <p>— Ал’ ако се тко опије.</p> <p>— |
| ао сабљу у руке, и изрекао је, освојите свијет, и покорите га вјери пророковој.{S} Тко неће, не |
| се заклињу у име једног владара.{S} Но свијет је јако искварен, у властели један другом преко |
| против Турака.</p> <p>— Прошао си много свијета, и јошт нијеси све искусио.{S} Тебе више уговор |
| к Ђурађ Кантакузин.{S} Знаш га да је по свијета прошао.{S} Био је у Цариграду, био је у Млецима |
| еонтијем у споречку доћи.</p> <p>— Чуј, свијети оче:{S} Петошко се одавна са мном побратимио, и |
| ера Христова пасти, све ће бити турско, свијети храмови бићеду џамије, и само Смедерево што си |
| ље исповједи пријечешће које чиста душа свијетим чини.{S} У здравље теби, деспоте, и дивном јун |
| f target="#SRP18590_N6" /> Сад од тебе, свијетли падишо, зависи што се чинити има, ја сам на тв |
| склапљао’ ал’ јошт не склопио.</p> <p>— Свијетли падишо!{S} Кључи Голупца су у тебе, и можеш шт |
| падиша, а ми његови већили већ на овом свијету, канда у рају живјемо.{S} Будите Турци и ви сви |
| ј земљи своје гријехе, нек им на другом свијету бог душе прости.{S} Сад иди, остави ме мало на |
| {S} Да сазидам јак велики град, да се у свијету о њем прича као о Новом Брду.{S} Није још усану |
| о лудак, будала, не могах код нашијех у свијету живљет, сем да си продам и душу и тјело.{S} И д |
| Јерина.</p> <p>— Дознао сам да су их у Свијету гору одвели, да ником не смијетају.</p> <p>— И |
| свевишњем богу, који је Алах, и његовом свијецу пророку Мухамеду, што сам се удостојио великом |
| аборављено и од то доба си нам ти круна свију дворкиња.</p> <p>Но то се ја једно само чудим, ка |
| рама, онде где је после светског потопа свију нас праотац Ноје са својим корабљем насео играо с |
| то, да сад, кад деспот-Стевана нема, са свију страна навалићеду, већ наваљују на Србију, и да н |
| и љути коњаници.{S} Велика тишма.{S} Са свију страна хусари опкољени, покољ ужасан, остављају и |
| један се српски краљ ту крунисао.{S} Са свију страна видимо тамо-амо пролазеће калуђере и после |
| а оном од Видина што је дошла, и сад са свију страна јурне на Мађаре, са пешаци и коњаници.</p> |
| ’де ми је сад војске кад се тек сад са свију страна прикупљавати мора, а Турци су Ново Брдо оп |
| огдан.</p> <p>— Јест, над Србијом је са свију страна небо натуштено, с једне стране Турчин, с д |
| Турци, не зна куда ће, савест му је са свију страна оптерећена.</p> <p>Турци спашавају пртљаг |
| у овако жалосном положају, где ми се са свију страна нападајем прети? — одговори царица.</p> <p |
| на; и то утолико лакше уколико ми се са свију страна у оно доба доказивало да то тако из важни’ |
| ом породицом.{S} Долазе му посланици са свију страна, честитају му деспотство, и траже пријатељ |
| д спремити, време је кратко, а Турци са свију страна кипте, све нови и нови на видик излазе, а |
| дове му по капијама повешати.</p> <p>Са свију страна се Голубац подседа, опасује.</p> </div> <d |
| може лепше што на свету бити.</p> <p>Са свију страна улива ти се у уши, у срце нека божествена |
| пријатним својим гласом коснуо се срца свију старијих, но отац Харалампије имао је нешто крешт |
| се за свашта хватају и који мисле да од свију све боље уму — одговори, на Вука Бранковића циљај |
| је испред очију свет одузет, тај је од свију људи најнесретнији.{S} Благо и господство не слаж |
| у.{S} Зар смо тако криви да будемо и од свију зверова најнесретнији?{S} Та и совуљага је сретни |
| ла; но и осим тога беше башта и двор од свију страна осветљени.</p> <p>Вечера је већ готова бил |
| > <pb n="269" /> <p>Видајићеве речи код свију одзива нађу.{S} Сви тог мненија буду да се Вук са |
| свеца неког поштоваше, па је радост код свију била велика.{S} Многе старе слуге и служавке љуби |
| јгоре, што је у разним метежима дух код свију клонуо, страсти људске преко законитости продиру, |
| азита.{S} Дође то до ушију Светислава и свију осталих.</p> <p>Може сваки помислити, како је то |
| овића.</p> <p>— У здравље Харалампија и свију калуђера!</p> <p>Е тако, све се у здравље пило, а |
| постати?{S} Није, па зато мора се ради свију пчела својој неотклоњивој судби подвргнути.{S} Та |
| , па неће да моли деспота.{S} Но покрај свију ти’ пријатељски’ околности, у чуду се нашао деспо |
| Мурат Мустафу не победи, и постане сам свију Турака султаном.{S} Док је међу њима рат трајао, |
| н и убијен, а Мехмед постане господарем свију Турака.</p> <p>Ђурађ, чрез ову победу добије веће |
| бије брата Мусулмана и постане султаном свију Турака.</p> <p>Сабере силну војску да коначно пок |
| убијао.{S} Он је постао на то султаном свију Турака.{S} Истина, понеки комадић земље присвајао |
| а једном узвишеном месту види се велики свилен златом украшен шатор.{S} Около њега више мањи’ ш |
| ечат Бранковићеве племените породице са свим њеним слабим и добрим странама.</p> <p>На то јој М |
| тан са деспотом наједнако сроди, тим ће свим запушити уста.{S} Султан се на то узбуди, запита к |
| су једног оца синови, <pb n="337" /> у свим ратовима једнаку су судбу делили, зашто да буде бр |
| га је отац добро познавао и хотећи га у свим струкама за будућност преправити, и овом приликом |
| вићу достојног мужа даде; осим тога и у свим другим приликама искусила си царску благонаклоност |
| х претковах, а за спас свих потомаках у свим коленама.{S} То исто чине и други добри калуђери.{ |
| Само да буде крај овоме рату, одма’ ћу свим мојим силама настојати да се Вуку власт украти, да |
| <p>Није било једне снажне руке која са свима управља.</p> <p>Патријарх је већ умро, нема кога |
| и целе царске породице; мир и благослов свима — затим се отпоји тихо калуђерски „<title>Многаја |
| , као везир, беглербег од Румелије, над свима заповеда.{S} Светује се, рад би Дунав прећи, и уп |
| е ме чули, моји витезови.{S} Ја сам сад свима поглавар по владалачком старешинству, а моја је з |
| учајно за Турчина уда, преповедаћу пред свима гостима.</p> <p>— Дакле, баш нећеш?</p> <p>— Сад |
| љао.{S} Он је први јунак.{S} Он и Ђурађ свима у очи падају.</p> <p>— Но, то ми је драго.{S} А п |
| раво у рукама имали.{S} Ја сам први међ свима, ја имам у руци скиптар Србије над васцелим српск |
| ађ реч стрпељиво преслушати.{S} Вама је свима познато, у каквој сам био опасности скупа са наро |
| ивном јуначини војводи Облачину-Ради, и свима јунацима, који за свој род гину.</p> <p>Тако назд |
| а код себе кога цео народ уважава, па и свима прибегшим ’ришћанима као глава служи.{S} Млого пу |
| има земљомера и неимара.{S} Кнежевић им свима задаје посао.{S} Једни мере земљиште, други учиња |
| је од софре прва устала а затим се дао свима знак да се и други удаље.{S} Царица се са својом |
| да и он што попусти, па ће се онда међу свима странкама пријатељство утемељити.{S} Ја нећу на с |
| другим стварима брине.{S} Турци задају свима велику бригу.</p> <p>— А бога ти, да ли је често |
| млађи слушати мора.{S} А њихов падишах свима заповједа. <pb n="399" /> Њему нитко не сме насуп |
| судбу олакшавати — рекне Ђурађ.</p> <p>Свима се допало видити овако два красна, туђе вере и ту |
| и памећу, далеко дотерати може.</p> <p>Свима је у двору у очи пао и један и други калуђер, и о |
| нда о’ђе био објед и вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз гусле, па опет прије и ил’ посље зб |
| ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ти ћеш свирати, а ја ћу лудовати, па нам неће ништа бити.</p> |
| а сасвим уништена, почне над заробљеним свирепствовати.</p> <p>Малодушан победитељ са ухваћеним |
| разговор, а млађи опет у различне игре, свирку и певање.</p> <p>Тако су се обично проводили дан |
| ед њим у зелену траву гледали.{S} И сва свита страшног је погледа била.{S} Но није ни чудо што |
| сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ се скупи сва свита.{S} Пајсије приправи све што је за кнезове нужно, |
| пријатеља Бранковића; уз њи’ је велика свита ишла.</p> <p>Ови гости су били и пред Турцима гла |
| } Рувиму су упали у очи товари и велика свита, мишља канда је деспот на даљи пут накан, ал’ не |
| Јерином деспотовицом, за њима доглавна свита, деспот при уласку озре се налево, на гробницу Ви |
| ри чине припреме за госте.{S} Велика је свита, мада је манастир велики, ал’ ипак сви с коњ’ма, |
| па се гледају.{S} Ту је Облачина Раде и свита.{S} Присни и пријатељи поздрављају се.</p> <p>Јер |
| у Београду гост.</p> <p>Облачина Раде и свита сместе се, да отпочину.{S} С тешког пута су дошли |
| њим целива Јерина и доглавници присутне свите.</p> <p>Сад калуђери започну жалосну песму, посмр |
| нежевиће пош’ље са Варнавом покрај јаче свите далеко у Хилендар, са препоруком да их као очи у |
| , син Вука Бранковића, а ево Видајића и свите.</p> <p>— Какова вас срећа амо нанесе?{S} Седните |
| </p> <p>— Примам, идем с тобом у град у свити од дванајст, и као твоја мени, тако моја теби душ |
| опусти, пошље свог бимбашу као улака са свитом и писмом Јеремије, и позове Јаблановића на преда |
| светску мудрост.</p> <p>Краљ Жигмунд са свитом дође.</p> <p>Деспот је још у овом часу господар |
| ује се топот коњски, ето Ферхад-паше са свитом.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња, и пође у конак, |
| а заира се вуче.</p> <p>И сам султан са свитом је у преправности.</p> <p>Вече је, војска се кре |
| а, жена Бранковићева, са сином Ђурђем и свитом.</p> <p>И доиста, примјети се нов жагор у двору. |
| ртви леже онде.</p> <p>Милица са својом свитом отиде на свој конак, међу непрекидним јадиковање |
| е и други удаље.{S} Царица се са својом свитом удаљила, желећи гостима добру ноћ.</p> <p>Ноћ је |
| м, већ сувим, баци се на друм са својом свитом, пут ће му бити до Једрена дугачак, ал’ ће сретн |
| скупише да вијају, већ је био са својом свитом међу кланцима ’де га достићи нису могли.</p> <p> |
| у су већ гости.</p> <p>Деспот са својом свитом чека пред двораном.{S} На њему је долама од црне |
| хад-паша сутрадан потражи пута с својом свитом, неће Дунавом, већ сувим, баци се на друм са сво |
| трајало, дође и Ферхад-паша са великом свитом, и није се мало зачудио кад види мртве лешине, р |
| о главом Јусуф.</p> <p>Он је са великом свитом дошао да Милеву прими и султану однесе.</p> <p>Д |
| ву да проси.</p> <p>Јусуф је са великом свитом овамо стигао, са благом небројеним да Милеву дар |
| ерхад-паша прихвати, и одмах са великом свитом крене се пут манастира Богородице.{S} Све се то |
| с бити.</p> <p>Страни са својом војеном свитом ујездивше, сићу с коња, и упуте се управо к трпе |
| ђ Бранковић, Видајић, са својом красном свитом.{S} Оставимо сад насамо Хасана и Марка, да видим |
| пот са војводом разговара, и већ почиње свићати.</p> <p>Дотрчи један коњаник, и јави да је ту Ј |
| ана опет на рат навести, јер је то жеља свих Турака.{S} Само ти је ту од помоћи био Сириџа-паша |
| р.</note> <note xml:id="SRP18590_N5">На свих осам места означених звездицом у првом издању (<hi |
| .</p> <p>— За Стевана тешко је било, са свих страна притискавало га је лацманство, а у Грке ниј |
| вода Војихна.</p> <p>— Кад је Србија са свих страна у невољи, ради како те бог и памет учи, а ј |
| олубац.</p> <p>Жигмунд закључи да се са свих страна на Голубац нападне, да не би Турци чули как |
| а народу су силни намети, а опасност са свих страна грози.</p> <p>Леонтије баш је дошао на дого |
| рни војводо Радићу, дај налог надаље од свих страна амо јаја да доносе, нек сваки ратар од свој |
| том раду живот жртвују, и за покој душе свих претковах, а за спас свих потомаках у свим коленам |
| к се јави коме је до замерке.</p> <p>Из свих грла чује се: „Живио Ђурађ Бранковић, деспот Србиј |
| друге паше, све сами диндушмани Срба и свих хришћана сем јединог Ферхад-паше.{S} Сви поседаше. |
| овић, деспот Србије, господар Поморја и свих српских земаља“.</p> <p>Ђурађ опет продужи.</p> <p |
| ђу с коња, дочекани од игумана Рувима и свих калуђера, уђу у отворену цркву, да се пре свега св |
| ана, приљубио се Бранковићу, јер покрај свих његових некадањих мана, које су Србији шкодиле, ув |
| за покој душе свих претковах, а за спас свих потомаках у свим коленама.{S} То исто чине и други |
| се и преживе.{S} Падиша је велики калиф свих мухамедоваца, и они ван падише не могу никуд ништ’ |
| љало; искушеници радо су читали „житија свјатих.“ Братија су међу собом добро живјели, у онакој |
| е руча, брат Теофан мора читати „житија свјатих“, а овом приликом житије св. Пантелејмона.{S} К |
| >— Ја би’ прешао из Голупца у Мађарску, свје би’ разорио, да ђаур ни сјемена посјејати не може |
| > <p>Леонтије тиме заврши.</p> <p>— Сад свје знам, знам и миралаја, све је истина што ти исприч |
| смо, посље одмора и закуска, исприча ми свје од почетка до краја, о паду Голупца, о харању мана |
| И док Нићифор оде и врати се приправићу свје што треба, наметнућу народу порез, кулук, аргатова |
| ред богом над светим Јеванђељем, и пред свједоком побожним Мелентијем.</p> <p>Војводе појединце |
| ста дубоким гласом оно божанствено „мир свјем“, а бурна ти се душа у теби смири.</p> <p>Па какв |
| гране, јер ми душа неће стићи на други свјет, конопац о првом ’расту загушиће је.{S} У здравље |
| — Шта ми желимо, то ти је познато, цјео свјет да потурчимо.{S} Да срушимо Вукогли-деспота би л’ |
| > <l>Зачуо се преко грчког мора,</l> <l>Свјет се диви српскоме јунаштву,</l> <l>Грци бране с’, |
| ке руке погибоше, како то мож’ бити?{S} Свјета је твоја ријеч, поштену, богоугодну тајну знам и |
| ’.</l> <l>То ће с’ причат’ док је бјела свјета</l> <l>Како Србљи Грке побједише.</l> <l>Гојко, |
| мари, а ми ни за кога, па смо мирни од свјета и свет од нас.{S} Благо оном коме бог не да млог |
| остао спомен силног цара,</l> <l>Док је свјета, докле српство живи!</l> <l>Од мен’ пјесма, а од |
| од Ферхад-паше тај глас добио.</p> <p>— Свјети оче, знам за твоју честитост одавна, и што те ус |
| поруку испричати, преобучен зажели се у свјети храм Жиче, куд је тим послом к мени дошао, помол |
| јском налегнуо, ђе су гођ манастири, ту свјетиња није оскврњена.{S} Што спомену, честити деспот |
| л’ после опет допуштају, јер из пјепела свјетих обитељи осветници се рађају.</p> <p>— Но било к |
| е згоди, као Мурату на Косову.</p> <p>— Свјетли цару, ја сам Каралампогли, први савјетник на ди |
| робе, говори тко си, шта ћеш.</p> <p>— Свјетли царе, султане над султанима, сунце од истока, к |
| душо, нама треба свјетлости и слободе, свјетлости не можемо добити, ’ђе нам је бар слободе, а |
| Сукало.</p> <p>— Подла душо, нама треба свјетлости и слободе, свјетлости не можемо добити, ’ђе |
| сви створени да нас муче.{S} Да нам је свјетлости и слободе, такав као ти не би нам ни пастир |
| д мој саветник и пријатељ.{S} Што рече, свјето је.{S} Властела је искварена, и народ са тог стр |
| жи.</p> <p>— Да, Јеремија, њега овде на свјетовању честитих нема.</p> <p>— Сад сте ме чули, мој |
| рени уз кољено султана, да му је увек у свјетовању и на дивану.</p> <p>Ферхад-паша покрај тога |
| робе.</p> <p>— Ја сам био тај, који сам свјетовао да се Голубац преда.{S} Благо тројица имамо м |
| тпочинуће, па тек онда ће се са Јерином свјетовати. <pb n="505" /> Велике бриге терете главу де |
| да си овђе зарадова’ се да нећу у овој свјетој обитељи прије навору и залогај хљеба узети, док |
| вства вредан држи и тиме шкоде и себи и свјету.{S} Ми будале смо у том млого бољи.{S} За нас ни |
| им рјечма заслађују и обричу им на овом свјету бољи стан, а на другом свјету слађи рај.{S} Већ |
| м на овом свјету бољи стан, а на другом свјету слађи рај.{S} Већ је дошло време да на три вјере |
| своју домовину.</l> <l>Српска слава по свјету се чује;</l> <l>Од Дунава до Црнога мора,</l> <l |
| и сад кајемо туђе гријехе, водите нас у Свјету гору, да се пострижемо, да св’јету рекнемо збого |
| у бог даде памет и миш’цу, већ да народ свјетује и штити.{S} Турци му обричу обилата блага и ба |
| Базељском граду, у њемачкој царевини, и свјетује се како да му се црква умири од чешких патарен |
| .{S} Живити ил’ мријети.{S} Све на себи свјечано носим, од чије руке паднем, тога је свије што |
| царе милост од нас проси,</l> <l>Милост свјечи роду јуначкоме</l> <l>До милости, дост’ славе ст |
| лампије у дворцу скида са себе мантије, сво калуђерско руво, навлачи све делијско, паше сабљу, |
| рв пролијевати.{S} Ти си, краљу, силан, сво хришћанство на западу и на истоку гледи на те, да г |
| {S} А без Београда Србија је саката.{S} Сво господство Јерине сабијено је међ зидине Стеванових |
| побунили на искреност, да искаже ’де је сво благо, добио је неколико млазева по леђи сабљом пљо |
| е се заложити тако, да му стомак искаје сво постење за трајавше епитимије.{S} А и сека Варвара, |
| а, владара Србије, пало ми у насљедство сво баштинство у Угарској, што даде у замену Стевану де |
| >Када деспот виде тело деспота Стевана, свог ујака и поочима, ког је он у животу толико вређао |
| ва манастир, задужбину Високог Стевана, свог ујака.</p> <p>Предвече је било, црква великим среб |
| љубовцу, па му је остала сад само слава свог народа, коју је рад својим јунаштвом заслужити.{S} |
| ерхад главом да знак да одлази и дозива свог бимбашу.</p> <p>Дође бимбаша.</p> <p>Ферхад му нал |
| оликих бура, деспот је сматрао Ђурђа за свог посинка и насљедника.{S} А Ђурађ је био снажан, ве |
| бити.{S} Русна дворјанка рада би ју за свог сипа, а царица за Светислава, но цар малте неће Ру |
| у је Јеремија сувише похљепљив, бољитка свог ради да не умакне сам са кнежевићима куде, и његов |
| ве и величаства српског.{S} Овде је она свог мужа, <pb n="215" /> тадањег кнеза Лазара, познала |
| и, Ферхад-паши тако долази, канда је са свог срца скинуо па на његово метнуо.</p> <p>Обојици до |
| ’о вели њему је Стеван деспот за живота свог потписао Мачву, Београд и Голубац, па сад вели да |
| динама радили и аргатовали у зноју лица свог и проклињали Јерину што им и последње јајце из кућ |
| ко четовати против њега, а с тим против свог народа.{S} Његовом кривицом потоком је лила српска |
| толико пута руку, оружје подигао против свог ујака, а да Србијом овлада.</p> <p>Што је желио, п |
| p>Бајазит у сили и слави надуван, поред свог толиког стада, тражи да отме другоме једино јагњеш |
| ако лакше пада љубећем кад је сам поред свог предмета, кад му љубопитне туђе очи и подсмешљив п |
| смирени’ калуђера у храму божијем поред свог побожног поглавара.{S} Како је морало бити, кад су |
| ојводе су га подбадале да не попушта од свог права, и да покуша срећу.{S} Тако ћеду исто и са Г |
| а мила Зулејка лежи.</p> <p>Хасан је од свог брата Хафиса млого мудрости стекао.{S} Хафиса је ц |
| бију, ил’ убити даду, нег’ што би се од свог драгог одлучити дали.{S} Ово само рекох, а воља ти |
| а вредном људству да ужива у миру плоде свог труда.{S} Дивље турство заклело се да обори Србију |
| у години косовске битке умро, без да је свог милог Хасана видети могао.{S} Хафис је био цвет ис |
| одавна од костобоље страда.{S} Млого је свог века препатио.{S} Од косовске битке до сада, скоро |
| че, но Ферхад-паша му не допусти, пошље свог бимбашу као улака са свитом и писмом Јеремије, и п |
| n="532" /> непоштовање части и имовине свог сабрата.{S} Буди увјерен, чесити деспоте, да ћу те |
| ок од три дана да се покори.{S} Послаће свог бимбашу са књигом, ’де деспота Ферхад-паша на дива |
| ти поуздан, и да његове речи на своју и свог народа корист добро упамти.</p> <p>Стевану је већ |
| исли, па мисли на то да свакако своју и свог народа независност докучи.{S} Он започне владу сво |
| им је лежало, па су се једнако о судби свог народа бринули.</p> <p>Једном ишетавши се заједно, |
| броји, и броји сате о срећи ил’ несрећи свог стада српског народа.{S} Тако он чека вече и ноћ, |
| — рече Драгаш.</p> <p>Царица загрливши свог младог сина Вука, рече:</p> <p>— Шта, забога, зар |
| раде двори, тешко је глави почивати ван свог дома.</p> <p>Дани пролазе ал’ и темељ граду је гот |
| ли је зато ђе је само могао, заштићавао свог рода човека.{S} Да га је мој брат Хафиз познавао б |
| ота и Бранковића, тешко би се био могао свог брата Мусе курталисати; а друго, деци својој је же |
| скривили.{S} Поштовали смо стрица, као свог рођеног оца.</p> <p>— Кад се опоменем оне жалосне |
| осветити се, обрадује се, прими га као свог рода, и постави га главним војводом српске војске. |
| изјавио у својим песмама, дижући га као свог првог јунака до неба.{S} Ако му је корак погрешан |
| лако исплатити може.{S} Преко мене као свог поклисара понуђа ти војвода Јеремија Голубац на от |
| онајвише зли.{S} Провео је најлепши део свог века у крвавим борбама са Турцима, Татарима, Мађар |
| аст напустити неће, како би се поклонио свог брата синовима прам њему дечацима.{S} Па и они ћед |
| ом постаде игуманом, и он сад чува тело свог добротвора и моли се богу за спомен душе.</p> <p>Ш |
| > <p>Сам Ђурађ, који је једва чекао час свог самовластија, први пут је у свом животу осетио туг |
| породицу има та Милица — запита Бајазит свог посланика.</p> <p>— Кад сам онамо стигао, онда су |
| који сад не гледи више у Јеремију ка’ у свог надглавника, већ као у деобеника на откупној цени |
| д Милице Новак, и тако све даље по реду свог чина заузму места и остали гости и дворјани.</p> < |
| м браћама, проливао је и своју и сродну свог народа крв.{S} И до каквог успеха се дошло, да се |
| ећ почиње губити пред народом ону важну свог реда и сталежа црту, која му је давала пред светом |
| к је битка трајала, стајао је у заклону свог места непомичан.{S} Жигмунд и Лошонци у забуни нис |
| а гордим Вуком сложити могла без уштрба свога, добро би било, али Вук неће да се покори, ни њој |
| последње дане, а због разума и искуства свога, беше особито поштован.{S} Премда стар, стас му и |
| осети Марка.</p> <p>Марко кад види сина свога некадашњег душманина, као прави јунак руку му пру |
| чудо виђела, брат брату очи копа, свој свога коље.{S} Увиђ’о је деспот да ћемо се овако сви ис |
| на чуда гледала <pb n="390" /> ’де свој свога убија, а мусломанство покрај тога расте.{S} Свако |
| и који је био прави бранитељ и пријатељ свога рода.{S} Име правог народног пријатеља мора у нар |
| таро доба и Срби имали лавру или обитељ свога св. Саве, па су побожни српски калуђери онде као |
| мдесетољетни старац.{S} Он је већу част свога века у Светој Гори као пустиник провео.{S} Наука, |
| пије морао се пострићи по жељи и налогу свога оца, који је био уважен војвода код цара Лазара.{ |
| је то чудо виђела, брат брату очи копа, свој свога коље.{S} Увиђ’о је деспот да ћемо се овако с |
| ом ножу привукао.{S} Он је своју цркву, свој род љубио, па га болело што су земље Душанове од к |
| им реч’ма Марко, стиснув Ђурђа за руку, свој озбиљски разговор закључи.</p> <p>Још су се дуго ч |
| едаће град Жигмунду.{S} Дан му треба да свој пртљаг уреди.</p> <p>Улак радостан натраг одјезди, |
| орио, па се и он удаљи да почива, па да свој разговор сутра продужи.</p> <p>Отац Леонтије са оц |
| n="289" /> прави јунак, не опија се да свој закон каља и човеку шкоди.{S} Он ми је све овде.{S |
| народу порез, кулук, аргатовати мора за свој спас. — Деспот ово озбиљно изусти, и што једаред и |
| Марко оног потпомагати, који се јаче за свој род жртвује.</p> <p>Са овим реч’ма Марко, стиснув |
| блачину-Ради, и свима јунацима, који за свој род гину.</p> <p>Тако наздравља Ферхад.</p> <p>Дес |
| ких одношаја и воље Лазареве није могла свој положај преиначити.</p> <p>Русна је била средњег д |
| добро.{S} Ти млади људи све хоће да на свој рачун војводују — рече искреним гласом Драгаш.</p> |
| асмејали, калуђер им рекне да је рад на свој конак вратити <pb n="251" /> се, но да не би опет |
| вац, па се удаље.</p> <p>Сваки отиде на свој конак, и све је још у двору санак боравило.</p> </ |
| /p> <p>Милица са својом свитом отиде на свој конак, међу непрекидним јадиковањем.{S} Млађи се с |
| и могло.{S} Но у тој забуни сваки је на свој рачун радио.</p> <p>А шта је Милева радила?</p> <p |
| о подијели, ја морам у Голубац, а ви на свој посао.</p> <p>— Евала ти, Ферхаде.{S} Буди ти мило |
| дарителну молитву и после тога сваки на свој конак отиде.</p> <p>Настане жалосна ноћ.{S} Гдекој |
| је близу ноћ, разићи ће се и сватко на свој посао, Јеремија да чини даље наредбе за одбрану, Ј |
| им се све заврши.</p> <p>Војводе иду на свој посао.{S} Поуздани људи, деспот може мирно путоват |
| употребиће сада сву силу своју да гњев свој на његовом сину искаде.{S} Ако Турчин буде даље на |
| де опет прети — примети Костреш, поглед свој на Ђурђа бацивши.</p> <p>— Мој отац не стоји са во |
| ио.{S} Душа ми је остала иста, која род свој љуби, а та ми и тијело кријепи, и кријепила је у б |
| год и Милица; но исповедам да ако народ свој буде бранио, поштоваћу га да ми је буди каков душм |
| ао.</p> <p>После ови’ речи отпаше Ђурађ свој мач, хтеде га Марку поклонити.{S} Марко га не хтед |
| г Стевана, твог ’титора, који је у тебе свој аманет положио, да блисташ, да светлиш тамо удаљен |
| г разна чуда гледала <pb n="390" /> ’де свој свога убија, а мусломанство покрај тога расте.{S} |
| му се пара није могло наћи; а и род је свој силно љубио.{S} Па како да се Турчину, који му про |
| не за турским благом и саном.{S} Он је свој род љубио.</p> <p>У народу, и да је остао као Пето |
| лате винограде, и свуд природа показује свој весели облик.{S} Какав ће облик добити та природа |
| нова долази, и у кланцима могао би’ се свој вашој сили одапријети, и таква сила као што је та |
| ковић, спасе што се спасти могло, спасе свој део војске, а ова опет спасе Босну.{S} Не смеде Ту |
| авиша као рањен лав, гордо крчи си путе свој’им стрелцима и пушкар’ма.</p> <p>Док се ту борило, |
| цу вуку Турци те турче, да као потурице свој род утамане.</p> <p>Деспот у толикој беди видећи с |
| и запечати, тако исто и Ферхад-паша, и свој шакопљес на њ даде.</p> <p>— Дођи прексутра, благо |
| <p>Јерина да опроштај градоначелнику, и свој госпоштини, стане насред града, обазре се, срце јо |
| pb n="435" /> града.{S} Јеремија воле и свој кров запалити и ту изгорјети, нег’ли тако предати |
| сподар од Голупца, Јаблановић ће искати свој дјел, ја како стојим онда, не знам.{S} Би л’ би на |
| а ће добро бити, јер цар Лазар кроз цео свој век засведочио је да уме војском управљати.</p> <p |
| повеље српских властелина, писао, и цео свој век је у том провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ |
| цу лежале.</p> <p>Митар, да би изгладио свој пређашњи суров поступак, на свашта му је са највећ |
| војничког реда госте, па стиснувши мало свој меснат образ, рече:</p> <p>— Тешко ономе јунаку ко |
| идели српско јунаштво па не би ради, по свој прилици, јошт једанпут такову једну битку покушати |
| ознајем добро Новака и Драгаша; они, по свој прилици, на њену страну већ раде.{S} Но ја би’ још |
| а је брига Харалампију?{S} Он ће сад по свој прилици владиком постати, па ће онда у Смедерево и |
| ал’ како гости дођоше, одма’ је и двор свој обичан весео и жив изглед добио.{S} Буди шта да је |
| ги Јерину.</p> <p>Грци су жељели Србе у свој сајуз довести.{S} Требало је, дакле, и једном и др |
| ’ове обичаје, па измучени вративше се у свој род, што су на страни добро виђели, уводили су у с |
| ерио, окрене и ободе коња, и врати се у свој стан. </p> <p>Уљести у град није могао, јер му сам |
| >Деспот ослови Облачину, да се повуче у свој чадор, да се са Јеремијом у четири ока разговара.{ |
| поклони, и праћен од сејмена изиђе и у свој чадор оде.</p> <p>Султан и паше при изласку његово |
| p>Диван се заврши, а Ферхад-паша води у свој чадор поклисара Каралампоглију.</p> <p>То је архим |
| ивши се од Марка и Хасана, отиду свак у свој стан, и очекивали су бој.</p> <pb n="326" /> <p>Ду |
| су на страни добро виђели, уводили су у свој народ.{S} Каогод у последње време што већи народи |
| ко подели.{S} Дакле и Јаблановић има гу свој дел.</p> <p>— Има, и на моју жалост већи нег’ ја, |
| астиру, калуђери се смирише, па гледају свој посао око манастира.</p> <p>И Јеремија, и Јабланов |
| ики јунак, кадар био у владалачком чину свој народ ма противу кога бранити боље него буди ко.{S |
| уте од својих до века чаме, да проклињу свој рођендан.</p> <p>Ферхад-паша, Исак-паша ту су у дв |
| S} Какви су то његда јунаци били, па су свој род, рођену земљу издали Турчину.{S} Ферхад-паша и |
| родили се од старе мајке, заборавили су свој стари бабин дом, пун свачега, богатства, чести и п |
| и не један кадионицом јако димећи смех свој задавити је морао, јер то „от јуности“ нешто прете |
| ћи који су у суседству Турака, да не би своја добра изгубили, турче се, а Турци потурченицима с |
| у деспоту, и о Смедереву.{S} У двору си своја госпођа, и нитко ти уближити не сме, то не да Жиг |
| ду, а кад објед дође, гости опет заузму своја места, каогод и Петошко своје, па су се частили, |
| био, царска породица, по налогу Лазара, своје сигурности ради, морала се у Крушевцу задржавати. |
| о јуначки, јер бране себе, своју чељад, своје благо.{S} Узмеду ли Турци Ново Брдо на јуриш, сви |
| луга кад може и треба да буде господар, своје право, своју власт напустити неће, како би се пок |
| на, која није могла страст обуздати, да своје чуство искрено не изјави.</p> <p>— Знам шта мисли |
| из другог узрока, што је она држала за своје понижење.</p> <p>— Како си, слатка мати!{S} Та не |
| а и државе, ту је обрт и трговина, која своје жиле на све стране пушта, ту су брегови, планине, |
| е не прочују се?</p> <p>Милева је имала своје верне другарице.{S} Ма коме морала је тајну откри |
| у дворану, и ту је гостопримно занимала своје гошће, кћери ил’ госпође које су са војводама дош |
| Жигмунд још неће да иде, пошље из окола своје хусаре да разбију хатлије, изроди се крвава гужва |
| чве, Београда, и Голупца.</p> <p>Скупља своје војводе, мудре саветнике, светује се шта би сад ч |
| шербета и баклаве, и међу својим булама своје едемско хашиковање проводи.{S} Кад му се и то дос |
| p> <p>После обеда разиђоше се сватко на своје место.{S} Игуман и владика опет себи изабра ћелиј |
| руго чинити, нег’ опет у стару веру, па своје грехе кајати.</p> <pb n="335" /> <p>Та ионако Све |
| <pb n="488" /> <p>Ферхад, опет, исприча своје од почетка до краја, како је дошао Харалампије по |
| оца Радосава и ослови га да му исприча своје житије.{S} Радосав је први угодник божији.{S} Ниј |
| алуђери дечански.{S} Отац Леонтије због своје смирености био је љубимац и достојан ученик патри |
| едан од старији’ војвода, који већ због своје слабости ратне терете сносити није могао, и тако |
| владари, који народима владате, каткад своје користи ради ни своју крв не штедите.</p> <p>Задњ |
| S} Царица, премда мало већ ражаљена, од своје намере не одступаше.</p> <p>— Дакле, најмилије ја |
| рити.</p> <p>Ђурађ сада турски паша, од своје намере није се више враћао.</p> <p>Тражио је нову |
| гновење је било згодно.{S} Милева се од своје мале забуне још није опростила била.</p> <p>— Как |
| један део мађарски’ хусара, пресечен од своје војске, странпутицом продре до манастира Богороди |
| њом проходала се, да би се тиме мало од своје бриге разабрала.{S} Вече је било красно и пролетн |
| } У тој књизи је писано да је деспот од своје воље предао Београд.{S} Деспот проучив књигу, узм |
| на господства ту више нема, изгледа код своје куће затворена, ту више за њу станка нема.</p> <p |
| вно јуначно је, ал’ вођ треба да је код своје војске, а да други ко султана убија.{S} Мог она с |
| и пре Турцима, Мађарима, само да је код своје куће над својима господар.</p> <p>Јеремија је од |
| ку пере.</p> <p>Јеремија је био као код своје куће.</p> <p>Када се Јеремија приближи манастиру, |
| опет зло.</p> <p>Бајазит у диван позове своје паше, и с њима се саветовао шта се сад има чинити |
| звиче.{S} Он је јошт млад, па поред све своје памети, у ово опасно доба могао би на себе навући |
| вљао је Ферхард-паша, ком је султан све своје поверење поклонио.</p> <p>Султан је и Бранковића |
| осову.{S} Турци одма’ после битке мртве своје војнике по свом обичају укопају.{S} Мурата султан |
| ди као Руси, Французи и тако даље, онде своје свете обитељи имаду, тако су исто у старо доба и |
| војску,</l> <pb n="240" /> <l>И војводе своје помагаче:</l> <l>Жарко, Гојко, војвода Угљеша</l> |
| , у једној пештери каменитој оставио је своје гусле јаворове, да кадгод, ако опет настане славн |
| Призрену, у царском двору, проводио је своје последње дане, а због разума и искуства свога, бе |
| ини, а ви народ издајете.{S} Петошко је своје сједе власи поштењем покрио, а ви сте своје обрук |
| војвода.</p> <p>И Харалампије изређује своје припреме.</p> <p>Тиха ноћ.{S} Харалампије иде у к |
| ворене.{S} Стасом својим све је вршњаке своје надвисио.{S} Лице му је било красно, но не тако к |
| мијом, јер би га овај одмах под закриље своје узео, као потчињеног, а ’де се дели, ’де се Голуб |
| да се збунити.</p> <p>Ферхад-паша пошље своје сејмене те донесу пртљаг с благом и поклонима.{S} |
| ндената гдекоји борили су се проти саме своје отаџбине, а гдекоји само су гледали на све догађа |
| о му један калуђер додаје и потписа име своје „<foreign xml:lang="la"> Georgius Despotes </fore |
| м адету за зета држати који, поред жене своје, неко право у породици има; за таковог морају те |
| .{S} И он ће сам, вели, прво и последње своје дете на <pb n="527" /> жртву принети.{S} Нек не б |
| е сједе власи поштењем покрио, а ви сте своје обрукали издајством.{S} Знаш ли, Јеремијо, шта је |
| ду.</p> <p>И гости су готови, тело иште своје.{S} Оду у трапезарију, игуман напред, води их.</p |
| амило.{S} Угрима је римпапа отац, па ће своје синове напутити да с лацманством удару у Србију.{ |
| посинак, и кад мене не буде потпомагаће своје и у турству бољма, негли ви издајице на кућевном |
| а покрај старијих услуга новом увенчаће своје чело.</p> <p>Харалампије од стиха преда се тој за |
| а чини.{S} Бајазит се обрадује и обрече своје покровитељство Мари и њеном сину, а то покровитељ |
| и тако га погубе.</p> <p>Тако искајаше своје грехе Јеремија и Јаблановић, негдашњи јунаци од И |
| да је хришћанин, па исповеда терет душе своје.</p> <p>Исповест је тако свршио, и хоће да се пре |
| же пе’ар Облачина.</p> <p>У заносу душе своје причају си што су преживили борбе, опасности, виш |
| дови, њих ће дивна цура кнегиња Мара из своје руке ’ранити, соколовима ће се лов ловити, утве ш |
| без Јеремије ни да се макне, не може из своје руке ни давати ни продавати.{S} Он је сад само по |
| је он у свом огорчењу Турке оставио, и своје Србе против турски’ нападаја бранио, и кад је све |
| главом је све надмашио, рикну као лав и своје у ред и нови бој позива.{S} Демишћије се испрекрш |
| речи, поглед баци на место где би сео и своје старе кости одморио.</p> <p>— Одморите се одма’ о |
| ћ победа могла добити; изгубио би био и своје људе.</p> <p>— Свет каже да је издајица.</p> <p>— |
| кукавицу држао био да не брани очино и своје право, и цео би га јуначки свет зато за кукавицу |
| ли зашто да изгубе тако лудо и војску и своје главе.{S} Није то доста само бити јак и знати се |
| баш ми за вијеће, јер си увијек земљу и своје стадо љубио, и што рекнеш, то је у твојој часној |
| кад ме лацмани гуше, да спасем земљу и своје, и с Турчином бићу пријатељ, ал’ таква два пријат |
| а ото Милица рећи.</p> <p>Милица, да би своје мнење бољма изразила, продужи мало ћутање, и поса |
| , да и сами калуђери оружани бранили би своје манастире, а народ би готов био с њима гинути.{S} |
| подар?</p> <p>Вук у више прилика изјави своје незадовољство према деспоту, пусти се у тајни дог |
| ead> <p>У Дринопољу султан Мехмед слави своје победе.{S} Њему иду на поклоњеније млоги већи и м |
| де участвовали.</p> <p>Милица представи своје жалосно стање и позове све да јој буду у помоћи.< |
| {S} Милоша назову невером, Милош остави своје војено оделење и, без да је ко о његовој намери ш |
| расла.</p> <p>Милица, проводећи у бриги своје дане, зебећи у срцу, чекала је излазак целе ствар |
| p>Завиша близу обале понамешта, разреди своје стрелце, пушкаре и сву коњицу, по вису и брду, да |
| а, Ђурђева мати, а кћи царичина, понуди своје пријатељство Бајазиту, и обрече му да ће према Ту |
| нагом нападне, покрај мудрог вође, који своје људе и предел познаје, тешко да би Исак-паша успе |
| оправдати не.{S} Ја сам грјешник, који своје гријехе признаје, а који признаје, тај је покајни |
| мпија.{S} Они су искајали на овој земљи своје гријехе, нек им на другом свијету бог душе прости |
| ова задужбина.{S} Ту је он рад да кости своје сложи и да почивају до општег ускрса.</p> <p>Игум |
| куће мотри на Исак-пашу, да не напусти своје Турке да околину харају.{S} Ово је тек примирје, |
| је питање.</p> <p>У савету сваки је очи своје на патријарха бацио.{S} После толике несреће и че |
| капивши једну подобру чашу и погладивши своје бркове, узме гудало и гусле у руке.</p> <p>Гусле |
| ер је он везир и беглербег, а ти уређуј своје, преправи за турску војску заиру, и дођи прексутр |
| р у земље противни’ народа, па би с тим своје предузеће одлакшавали.</p> <p>Бајазит, како год и |
| ад је Србин још снажан био, кад је имао своје царство?{S} И каква разлика између <pb n="451" /> |
| тако исто као и Ђурађ.{S} И он је имао своје приврженике.</p> <p>Русна задобије потајно пријат |
| о смо јошт пре споменули, често друштво своје остављала, примјетила је да се нешто црно к њој п |
| великаша.</p> <p>Ђурађ Бранковић преко своје матере Маре већ одавна измирио се са Стеваном.{S} |
| очи заслепи, јер Турци су већ онда око своје на Смедерево бацили.{S} Колико му је као султану |
| ао из неке пизме, па тако редом, сватко своје извуче.</p> <p>— Дакле, смије свашта рјећи.</p> < |
| од красног племена рођена.{S} Девојачко своје доба провела је на двору Душановом, у средини сла |
| ет заузму своја места, каогод и Петошко своје, па су се частили, веселили; после обеда старији |
| оног, који Турчина наводи; а Ђурађ опет своје ћера. </p> <p>После толико нанешени невоља, после |
| ином турске војске на граници, ’де опет своје српске приврженике чека који му српску војску куп |
| , јавила је Турчину, који га је одма’ у своје границе бацио.{S} Вук незадовољан и огорчен, почн |
| ојним патријархом онђе био.{S} Она је у своје доба дворске сплетке Харалампију често откривала, |
| оде седели су у овом зданију, које је у своје доба било красно и весело.{S} И краљеви од Немањи |
| шао је до овог важног места.{S} Он је у своје време за Ђурђа свуда партају правио.</p> <p>Сад м |
| њој све то послао.{S} Твоје су сестре у своје доба од свега доста добиле.</p> <p>Милева се зару |
| или.</p> <p>Милица са Русном врати се у своје одаје, а млађи гости, тек што су се мало од пута |
| адикад његову службу, за коју је овај у своје доба и награду примио; <pb n="364" /> али сада, к |
| чемо и казнимо.{S} Сад на коња и свак у своје котарје на посао — закључи деспот.</p> </div> <di |
| је удовица, изгубила је пред њима полу своје важности.{S} Да је од њих зависило, за мало бакши |
| за господство у Европи, Лазар за обрану своје домовине.</p> <p>Док су се ратоборни Срби и Турци |
| ности давно већ владиком постати могао, својевољно је првенство другима уступао, задовољив се с |
| м приликом послао га је поред посланика своји’ Турцима.</p> <p>Они отиду, а Вук остане са остал |
| >Он беше од они’ људи, које је срећа на своји крили носила.{S} И он, каогод и други турски вели |
| <p>Јеремија кадикад излеће из града са своји коњаници да Мађаре у примаку задржи и послове им |
| ада Стеванова укрепила.</p> <p>Ђурађ са своји другови отиде у Дринопољ.{S} Султан Мусулман га р |
| о повуку га натраг.</p> <p>Завиша је са своји јунаци дивно скончао, труп на трупу, гомила на го |
| , бој код Ангоре, како Високи Стеван са своји дивни оклопници на Тамерланове Татаре јуриша.{S} |
| вођ чува на себи доламу, јер је био са своји хусари са двора Стевана дичан.{S} Већ се жалост у |
| је већ дубока настала.{S} Патријарх са своји калуђери, очитавши благодарителну молитву, са Нов |
| д толиког белаја, ђе ни од Турака ни од своји’ мира не имају, почну се турчити.{S} Красне Српки |
| " /> Српски народ, велим ти, злопати од своји’ великаша.{S} Сваки хоће да је преднији од другог |
| ледње Руснине речи пробуди се Милица из своји’ дубоки’ мисли и рекне Русин:</p> <p>— Драга моја |
| Ал’ побједа остаде Србима.</l> <l>Преко своји’ крвави’ љешева</l> <l>Једва с’ спасе њешто од ду |
| р носник бити, ради отпуштенија не само своји’ но и туђи’ грехова — а они су баш онда најмасниј |
| усти.</p> <p>Вук, видевши како му ствар своји, приклони се и сам радо на такову погодбу и закљу |
| са Мехмедом смирио, почео је на радост своји’ Срба у свачему напредовати.{S} Земља му бијаше м |
| аогод у обичног слепца који пјева славу своји’ преткова.</p> <p>Сви су сад на Грмана гледали и |
| их има доста који траже изгубљену владу своји’ преткова, и који се сада претендентима, српски < |
| волео је Турчину прибећи, него отимачу своји’ земаља главу приклонити. <pb n="276" /> Је ли пр |
| ако сви њени синци приону да је спасу, својим јунаштвом и поштењем.</p> <p>Но Србија је већ по |
| му крваве очи са умиљним <pb n="320" /> својим погледом разблажавати морају; то је радост за бу |
| ба Стеваном, а овај опет морао се [са] својим братом Вуком делити.{S} Не би ли се хтели делити |
| беседе, сви се дигну и разиђу сваки за својим послом.</p> <p>Вук Бранковић био је човек бистро |
| је у својој младој души осећала бол за својим оцем.{S} Особито, пак, забуна та у двору каткад |
| p> <p>Јаблановић увидио је куд Јеремија својим реч’ма шиба, да покрај кнежевићах сам влада, јер |
| ошао да проси Милеву.{S} Она је то сама својим дворским другарицама а и самом Светиславу са пла |
| га са’ране.{S} Жички калуђери су га на својим рукама у гробницу унели.{S} Жалост је била свуда |
| доста снаге, и ја имам нешто војске на својим местима спремне, па кад бисмо Турке доле потукли |
| бама са Турцима, Татарима, Мађарима, са својим браћама, проливао је и своју и сродну свог народ |
| Турци буду побеђени, и Бајазит скупа са својим харемом ухваћен.{S} Ту се и Милева десила.{S} Мо |
| менули, погубљен је у Пловдиву скупа са својим ујаком.{S} Остаде јошт Ђурађ са ова два младића. |
| ти се у највећем незадовољству скупа са својим сином натраг.</p> <p>Русна, приметивши да ју већ |
| овића на предају.{S} Јаблановић дође са својим оружоносцем и подворником који је на јастуку од |
| о му је корак погрешан био, он га је са својим јунаштвом, љубављу према своме народу исправио.{ |
| арски.{S} После победе, деспот им је са својим Србима на путу стајао, што нису могли целу турск |
| ка као под Душаном.</p> <p>Стеван је са својим народом у свему напредовао.</p> <p>Но док се дес |
| етског потопа свију нас праотац Ноје са својим корабљем насео играо сам се са млади орлићи: од |
| ој светлости месеца, жупанице српске са својим гошћама уживале су тајинствену сладост тихе нојц |
| тако видиш, сад се Турци овде веселе са својим хуријама.{S} Алах нам је дао силу, па све можемо |
| сном овако разговарала, забављала се са својим цвећем.</p> <p>Милева је била красна девојка.{S} |
| ело певало, све је то Радојко знао и са својим красним, но кадикад раскалашним пјесмама успаљив |
| војском да Турчину помогну.{S} Срби са својим поглаварима, Стеваном и Ђурђем, иду у Азију, Бај |
| неслоге, јер тек тако би могли Турци са својим млоштвом побједити.{S} Но опет се уздам у бога и |
| ко би нас бранио?{S} Зар стари Новак са својим старим друговима?{S} Или зар млади Светислав са |
| и, и зарате се.</p> <p>Деспот Стеван са својим братом Вуком и Ђурђем после ангорске битке дође |
| > <p>Милица је увидила да ће Петошко са својим искреним будалаштинама још и тако што рећи што б |
| >У Вишеграду наскоро држао је савјет са својим сином Ђурђем и млогим великашима.{S} Сви важнији |
| напредовао.</p> <p>Но док се деспот са својим народом бави, да видимо шта се стаде са Милевом, |
| вали о случившој се битки.{S} Обилић са својим друговима и девет Југовића, нису им могли из гла |
| ер је већ онда своју јутрењу молитву са својим калуђер’ма свршио.</p> <p>— Како си спавао, свет |
| е била обична, но Грман знао је у њу са својим гласом и гудалом улити нешто величествено.{S} То |
| 93" /> <p>Ту је краљ Жигмунд на коњу са својим војводама, својтом.{S} Из града излази Облачина |
| мунд заповеди да се сва војска на Дунав својим бродовима повуче, и то што пре док не би Турци п |
| сви скупа диче целу просторију и сваког својим мирисом удовољавају.{S} Ко би сад знао казати ко |
| довица остане и у бедно стање дође, над својим матерама господарство неко и преимућство траже.{ |
| ом на две стране поделе, па да тако над својим странама владају?</p> <p>— За овај случај немам |
| сад само слава свог народа, коју је рад својим јунаштвом заслужити.{S} Он паметно збори, искрен |
| еверио Христа Спаситеља, који га је под својим именом у овај свет увео, и у турству, хришћанств |
| е ствар бољма развије.</p> <p>Турни под својим шаторима пијући шербет, жудно су ишчекивали запо |
| јника, па му је сладио калуђерство, где својим особинама, као оштроумијем и памећу, далеко доте |
| } Но Новак, који је то примјетио, хтеде својим важнијим реч’ма будалу забунити.</p> <p>— А бога |
| тако весело насићеном лако је било онде својим обојег пола овцама поученија давати.{S} Отац Пај |
| рана турства у Европи прорасла, која је својим листима сјенку начинила, да христијанству зрак с |
| ене са тетивом играла, додиркивајући је својим нежним прстима, а очи к земљи обарајући.{S} Нема |
| све у рату, беди и невољи.{S} Видео је својим очима доста јада и чемера.{S} Деце није имао.{S} |
| .</p> <p>Харалампије зачуђен, не верује својим очима.{S} Сав се запламти, никад ни у помисли да |
| нег’ што ће сести, и калуђери га у томе својим гласом пратише.{S} Леонтије са дубоким и пријатн |
| првенство другима уступао, задовољив се својим бистрим разумом, науком и чистом савешћу.</p> <p |
| ћеве и Лазареве <pb n="278" /> породице својим пријатељима српску земљу преда.{S} Млоги су том |
| ла; Милица, пак, сасвим се замислила, и својим мислима упирала је у душу и срце Руснино.</p> <p |
| два кнеза остану сами са својом тугом и својим јадиковањем, као два славуја којима очи ископају |
| еди, јер донде да испусти власт, пао би својим непријатељ’ма у шаке који га одавна мрзе и који |
| то, јунаци га заклањају с бока и с леђи својим сабљама и буздован’ма, а Завиша као рањен лав, г |
| би се већ — датом каквом згодом опет к својим старим границама пружати могао.</p> <p>Но, кад с |
| ише.{S} Леонтије са дубоким и пријатним својим гласом коснуо се срца свију старијих, но отац Ха |
| шчекује да му се Ђурађ са пријатељством својим понуди, али је силан и горд, па неће да моли дес |
| е у падише милост велика, и да га шаром својим обасјати може.{S} Деспот једва чека да му падиша |
| Памети је био одвећ отворене.{S} Стасом својим све је вршњаке своје надвисио.{S} Лице му је бил |
| е трепавице уздиже, сасвим је задовољан својим стањем, и држи да му награда неће фалити, мада Ф |
| Русну, где још и калуђера затекну, и о својим стварима својски се договараше.</p> <p>Стеван је |
| ког би Србија издавати имала, и то као својим савезним пријатељ’ма предати, а какви су пријате |
| оној дворани, ’де је негда као Петошко својим шалама српску господу занимао.</p> <p>Шта је пом |
| на веселост већ расположене госте мало својим будалаштинама још већма развесели.</p> <p>Вечера |
| познавајући турске шеретлуке, био је у својим положају безбрижан, јер зна да је Турке бриге ст |
| од је већ о том своју пресуду изјавио у својим песмама, дижући га као свог првог јунака до неба |
| ана.</p> <p>На то оде калуђер по налогу својим послом, а и Харалампије на дочек гостију.</p> <p |
| та а он поред шербета и баклаве, и међу својим булама своје едемско хашиковање проводи.{S} Кад |
| анковића и Милоша Обилића, сљедовале су својим мужевима у стан Лазарев.</p> <p>На последње Русн |
| о каогод великаши у своме, премећали су својим мненијама цео свет.</p> <p>Отац Харалампије био |
| цара Лазара, Новаков син Светислав, са својима млађима и неколико калуђера, дођу у крушевачки |
| емљи је Ђурађ слабог имао изгледа да са својима може што противу деспота произвести, јер се вла |
| ионако доста било.</p> <p>Дође Ђурађ са својима под Марков шатор.</p> <p>— Помозбог, Краљевићу |
| са најмлађим братом Лазарем, и Ђурађ са својима.</p> <p>Сви су Србљи са Мусом држали, а Грци са |
| аша је сад Петошко, Србин, и каиљ је са својима својски да проведе.</p> <p>Залажу се ваљано, па |
| пада оцу у загрљај, и моли га да се са својима у Ласловар врати, јер је турска сила велика.</p |
| осову, он је спасао Босну, јер да се са својима тамо не повуче, не би задржали Турке босански п |
| на прилике бојног поља.{S} И Вук би са својима изгинуо, а није било нужно да сви на Косову изг |
| а један господари, а оно пашћете сви са својима у чељуст душманину.{S} За мене је доцне кајати |
| Мађарима, само да је код своје куће над својима господар.</p> <p>Јеремија је од старе лозе Приб |
| } Слободни синови Шумадије проклињу међ својима горама оног, који Турчина наводи; а Ђурађ опет |
| /p> <p>Најпре деспот и Облачина одјезде својима, а наскоро и Ферхад-паша пут Голупца.</p> </div |
| ком зла не учини, на ријеч пуштао их је својима.{S} Ђурђе је мој душман, ал’ је јунак, и мада г |
| ину.</p> <p>Кад су кући дошли, сваки се својима врати, то јест Леонтије и Сава у Хиландар, Гргу |
| ирајућих рањеника.{S} Лошонци продире к својима.{S} Ту је на једном броду и Цецилија, красна де |
| да је право Немањића његова неподјелима својина.{S} Марко Краљевић држи да је на њему царство.{ |
| помаже кад је јошт млад, па поред сви’ својих мудрих мера не може да проникне кроз дворске инт |
| ил’ забуне поче љубити и руке калуђера својих братија, који се ужасну и руку натраг вуку, жест |
| угом — запита Новак.</p> <p>— Погибе са својих девет синова.</p> <p>— Где је мртво тело цара Ла |
| мио.{S} Осим тога, био му је Петошко са својих лакрдија познат.</p> <p>Новак, да би мало забуни |
| Завиша види да одољети не може, већ са својих неколико јунака, дивних Пољака, грухне међ хатли |
| ужетима, коњи заплашени растрзају се од својих јунака, измешају се без реда, страшан притисак, |
| ведене су у хареме паша, да откинуте од својих до века чаме, да проклињу свој рођендан.</p> <p> |
| амо јаја да доносе, нек сваки ратар од својих уста откине, он јаје, ја на свако јаје динар, у |
| ђ насљедио је сву гордост и властољубје својих предака.{S} Младић, истом од двајест година, па |
| сне косовске битке, после пада Лазара и својих најближих?{S} Камо жалости удовичке, камо мржње |
| Није, па зато мора се ради свију пчела својој неотклоњивој судби подвргнути.{S} Тако сте и ви. |
| мо се скоро. — Са овим реч’ма отишла је својој пратњи, која ју је већ на једном удаљеном месту |
| е речи царичине, но мало после, следећи својој страсти, изрекла је истој:</p> <p>— Истина да би |
| г брата Мусе курталисати; а друго, деци својој је желио пријатеља стећи.</p> <p>Деспот је дошао |
| да.</p> <p>Сутрадан се српски посланици својој кући врате.</p> <p>Бајазит и Сулејман саветују с |
| пред светским жагором уклонити, и души својој у светој обитељи олакшати.{S} Та Манасија је њег |
| тала је тржиште.{S} Нема поштовања прам својој вјери.{S} У винограду господњем влада раскош, зл |
| л’ заверне душе једнако расправу воде о својој користи.</p> <pb n="412" /> <p>Пије се да им се |
| ник престола, па не може нити има право својој породици кормило из руке узети и Бранковићевима |
| новцима.</p> <p>Кнежевиће је срце вукло својој отаџбини, а војвода Јаблановић их је у закриље у |
| <pb n="331" /> није Стевана, Ђурађ, по својој одважности, распространио и утемељио би изнова с |
| какви духови по земљи, и како који, по својој ћуди, ил’ је народ Стевану ил’ Ђурђу привлачио.{ |
| пустио сам Јеремију и Јаблановића да по својој глави чине — па видиш како су прошли.{S} Какви с |
| а не описивање предела које је Русна по својој дворјанској дужности измислила да би царицу заба |
| ску.{S} Сам отац Леонтије, премда је по својој науци и побожности давно већ владиком постати мо |
| расну дужност.{S} Само сложно, сваки по својој струци, па ће сијнути сунце Душановом народу — р |
| оставимо Марка и Хасана, нека сваки по својој вољи јадикује.</p> <p>Да видимо шта се код цариц |
| бро бити, но гледала је материну корист својој жертвовати.</p> <p>Мара је била од онакови’ кћер |
| , и то знаш ли тко?{S} То је Петошко, у својој првој младости будала у двору цара Лазара.</p> < |
| егли ви издајице на кућевном огњишту, у својој отаџбини, коју сте ви згариштем начинили, но за |
| ци имаду сами’ ’ришћана и потурчењака у својој војсци раван број нашој, а колико има прави’ Тур |
| се она за истог удала.</p> <p>Милица у својој шетњи није све ни слушала што јој је Русна о кра |
| А шта је Милева радила?</p> <p>Она је у својој младој души осећала бол за својим оцем.{S} Особи |
| агововјенство и смиреност.{S} Који је у својој младости у себи осећао свештенички дух, који се |
| Како се који с којим слагао, тако је у својој соби с њим и ручао.{S} Све се једно од другог ту |
| е људска неизмерима; њу само бог види у својој целости.{S} Мојој жељи околност границу полаже.{ |
| тишао је у Зету слободну, и погудивши у својој старости јошт неколико песама, одзива Душанова д |
| ажем се.{S} Никад боље већ кад човјек у својој жени има вјерна друга.{S} Нићифор нек иде у Трап |
| >Док се је деспот са новим устројењем у својој земљи бавио, и не мислећи на таково што да ће Ђу |
| једним ударцем уништити.{S} Тамерлан у својој јарости, што није турска војска сасвим уништена, |
| како свагда тако и у оно доба, имали су својој класи сходно поњатије о свету, о горњој и долњој |
| ојој баш није био царичин разговор мио, својом финоћом у почетку гладила је речи царичине, но м |
| ште млад, свагдар је поред оца живео, а својом добротом и красотом млога је срца себи задобио.{ |
| еда у Београду, у сјајним дворовима, са својом породицом.{S} Долазе му посланици са свију стран |
| ?{S} Млади Ђурађ Бранковић, Видајић, са својом красном свитом.{S} Оставимо сад насамо Хасана и |
| да се он не би никад <pb n="232" /> са својом силом тукао са Турцима на равници као што је пољ |
| љ био једне части војске.{S} Да њега са својом војском јошт не има, Турци би са шаком људи све |
| рили амо хитајући — рече царевић, па са својом дружином седне и поткрепив се са чашом вина почн |
| а.</p> <p>У овој башти царица Милица са својом млађом ћерком, красном Милевом, и дворјанком Рус |
| исућа мртви леже онде.</p> <p>Милица са својом свитом отиде на свој конак, међу непрекидним јад |
| но од другог зазирало.</p> <p>Царица са својом породицом; патријарх са калуђери и Новаком; Русн |
| руговима?{S} Или зар млади Светислав са својом младом дружином?{S} Камо српске војске, српских |
| троји.{S} Он се доиста повуче натраг са својом силом, а остали, који су се могли кроз мноштво т |
| unit="subSection" /> <p>Краљ Жигмунд са својом војском све се ближе граду примиче.</p> <p>Јерем |
| јска језгро Турчину.</p> <p>Ту Ђурађ са својом браћом, Стеван и Вук Лазаревић, све српски сокол |
| ак да се и други удаље.{S} Царица се са својом свитом удаљила, желећи гостима добру ноћ.</p> <p |
| ли самовољно владати, отцепили су се са својом војском на Косову од Лазара и прешли су Турцима. |
| .</p> <p>Млада два кнеза остану сами са својом тугом и својим јадиковањем, као два славуја који |
| и, какав ли глас бити.</p> <p>Страни са својом војеном свитом ујездивше, сићу с коња, и упуте с |
| вода Драгаш од Прокупља имао је доћи са својом породицом.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| не један град отимати, а он, дошавши са својом војском к опседнутим грађан’ма пређе, и Турцима |
| ини; млађи, пак, приметише куд Новак са својом речи циља, удале се после обичног поклона од ста |
| Дунавом, већ сувим, баци се на друм са својом свитом, пут ће му бити до Једрена дугачак, ал’ ћ |
| док се скупише да вијају, већ је био са својом свитом међу кланцима ’де га достићи нису могли.< |
| племена Немањиног.{S} Краљевић Марко са својом браћом нема право насљедија, јер Вукашин, који с |
| српски соколови, па и Краљевић Марко са својом браћом, као лав рањен, чека, да са последњим узд |
| .{S} Радојко је кадикад весели жагор са својом тамбурицом прекидао.{S} Што се у богатом Поморју |
| суца, ту су већ гости.</p> <p>Деспот са својом свитом чека пред двораном.{S} На њему је долама |
| најзнаменитији је био Марко Краљевић са својом браћом.</p> <p>Каогод у садање доба што их има д |
| Властелин Прибац, војвода Јаблановић са својом пратњом показаше се пред собама Харалампија који |
| сти су ступили к Милици, која се баш са својом децом, осим Стевана, разговарала.</p> <p>Мара ма |
| јунаштву.{S} Краљевић, починивши чудеса својом храброшћу, падне, а Власи победу одрже.{S} Турци |
| оборни Срби и Турци на Косову борили, и својом крвљу широко поље квасили, царица Милица у свом |
| офра да би се не један сиромах с њом, и својом мрсном софром променуо.{S} Но пре нег’ што ћеду |
| ов пријатељ. </p> <p>Ферхад-паша је сам својом војском Мађаре растукао, војска Исак-паше тек се |
| ит’ га хтједе;</l> <l>Одби Новак сабљом својом копље.</l> <l>Љут Татарин сабљу повадио,</l> <l> |
| јер ропта на Стевана, што је с матером својом Милеву Турцима дао, и с тим се турском удворицом |
| <p>Ферхад-паша сутрадан потражи пута с својом свитом, неће Дунавом, већ сувим, баци се на друм |
| ад Петошко, Србин, и каиљ је са својима својски да проведе.</p> <p>Залажу се ваљано, па се већ |
| и калуђера затекну, и о својим стварима својски се договараше.</p> <p>Стеван је био у околини К |
| међу собом имате — рекне калуђер онако својски и умиљато, као да није калуђер.{S} И Јули се та |
| љу за владом, па будући је млого добри’ својства у себи имао, зато му је и партаја једнако расл |
| навали на најгушћу масу Турака.{S} Сва својства, душевна и телесна, била су му такова да би по |
| њих бригу води Кантакузен.</p> <p>Јака својта прати деспота и Јерину, да је већи углед, и да н |
| ови језде, показују пут, за њима краљ и својта, остали војници остану ван, разапну шаторе, те ћ |
| за, звоно зазвони, дворјани оду краљу и својти му да и’ допрати.{S} Деспот их пред двораном чек |
| ен, па онда на посао.</p> <p>У кнежевој својти има земљомера и неимара.{S} Кнежевић им свима за |
| однећеду Жичи богу угодан дар.</p> <p>У својти су и дечаци ловачки, једни носе стреле, други ув |
| аљ Жигмунд на коњу са својим војводама, својтом.{S} Из града излази Облачина Раде са телохранит |
| теби деспоту, ал’ не Жигмунду.{S} Скупи својту, дођи ти мени на вјеру као што сам ја теби дошао |
| се боре очајно јуначки, јер бране себе, своју чељад, своје благо.{S} Узмеду ли Турци Ново Брдо |
| и треба да буде господар, своје право, своју власт напустити неће, како би се поклонио свог бр |
| врати војска сваколика</l> <l>У Србију, своју домовину.</l> <l>Српска слава по свјету се чује;< |
| руке, оставивши свом сину Ђурђу земљу, своју гордост, одважност и властољубије.</p> <p>Сад се |
| атује као робље, већ за своју домовину, своју земљу, благу матер, која њега храни. <pb n="516" |
| ђа; један се мисли, како ће своју децу, своју рају на’ранити; један ужива све овога света сласт |
| ином по Србији путем манастира Жиче.{S} Своју чељад миле ћерке, оставио је у Смедереву, а за њи |
| једну половину себи, једну Исак-паши, а своју половину је мени уступио, да зидам нов град мјест |
| гмунд користи.</p> <p>Деспот изриче, да своју реч погазити не може, и покрај Турака да он још д |
| помогне, па онда да се натраг врати, да своју старост у Ширасу проведе, онде где му његов брат |
| тупити и њу од зла бранити.{S} Да ти да своју кћер, не тек онако обично у харем, него као праву |
| арх је у готовости био, јер је већ онда своју јутрењу молитву са својим калуђер’ма свршио.</p> |
| славољубију њеном на путу не стоји; за своју сујетну корист све је била у стању, па да ју у на |
| ећ почела плодити.{S} Морао се већ и за своју децу бринути.{S} Он је већ увидео да Турци ни њем |
| сигурности ради, и да добију наслон за своју војску, уговорено је да се има Жигмунду предати М |
| ибавља, и не аргатује као робље, већ за своју домовину, своју земљу, благу матер, која њега хра |
| урци од прве младости.{S} Турци гину за своју вјеру, и што код њих старији заповједи, млађи слу |
| ста кадар био управљати.{S} Турци су за своју ствар сложни, и напредоваће.{S} Турчин ће, у једн |
| путу.{S} Милица је већ одавно искусила своју кћер Мару и, да не кажемо да ју је мрзила, уколик |
| /p> <p>— Свака струка, синови моји, има своју красну дужност.{S} Само сложно, сваки по својој с |
| о умре, ко ће бити деспот?{S} Ђурађ има своју јаку партају, а и сам деспот га хоће, јер је увиђ |
| је углављено и сад на посао, сваки има своју задаћу. -</p> <p>Јеремија пише ситну књигу ’де му |
| шкати почео, његова једна реч све је на своју меру довела.{S} Радојко је кадикад весели жагор с |
| идиш, поклоне шаље — одговори Милеви на своју руку наводећа Милица.</p> <p>— Ко би се тој добро |
| ио.</p> <p>Турци се знали употребити на своју корист и ове претенденте.{S} Ови су за себе у зем |
| да је исти поуздан, и да његове речи на своју и свог народа корист добро упамти.</p> <p>Стевану |
| и Ђурађ употребе ову згодну прилику на своју корист, те се са Мехмедом противу Мусе сајузе.{S} |
| ти, јер такав зна сваку дату прилику на своју корист употребити.{S} И мени да је мало срећа пос |
| је тако добар тај турски цар? — запита своју матер детињским љубопитством.</p> <p>— Сви га осо |
| смо најближе оружје, прољевали смо крв своју и нашег народа.{S} У борби дасмо Турчину нашу сна |
| пот у битку није упустио, знак је да је своју судбу шакама Жигмунда сасвим поверио, а зна се јо |
| материни’ руку владу извукла.{S} Она је своју матер тек утолико радо имала и поштовала, уколико |
| сваког госта који је какав.{S} Сваки је своју прилику себи уочио.</p> <p>Светислав шетао се по |
| је против Турака послата била.{S} Он је своју задаћу и овде, покрај млоги тешкоћа, решио.{S} Ње |
| и народ турском ножу привукао.{S} Он је своју цркву, свој род љубио, па га болело што су земље |
| ио је сам собом у рачуну чист.{S} Он је своју реч задао, па ју је и одржао, вредност њену крвљу |
| здајице.</p> <p>А тако је и Харалампије своју грешну душу испустио.</p> <p>Срећа, нестало војво |
| ом, мало огњиште, да огреју, да захране своју ситну сирочад.{S} И у тим маленим домовима није и |
| стекавши у разним ратовима славе, почне своју снагу распростирати.</p> <p>Но куд се деде Петошк |
| 66" /> се рађа; један се мисли, како ће своју децу, своју рају на’ранити; један ужива све овога |
| .{S} Док се скупи и у ред стави, видиће своју грдну штету.</p> <p>Жигмунд о миру мисли, није му |
| изгубити главу.{S} Облачина је делија и своју душу окаљати неће.{S} Кратко нам је време, а мног |
| урску крв, и накан сам против Турчина и своју крв пролијевати.{S} Ти си, краљу, силан, сво хриш |
| арима, са својим браћама, проливао је и своју и сродну свог народа крв.{S} И до каквог успеха с |
| да се одма’ има Бранковић повиновати и своју војену силу њој предати, и то оном одбору који са |
| без захтева Жигмунда не хтеде притећи и своју војску излагати.{S} Као што је искусан био, можда |
| е би ништа од тога било.{S} Зато, да би своју погрешку поправила, са умиљатим гласом запита га |
| е, дакле, нове планове правити, како би своју владу распространити могао.{S} Милица је на сваки |
| они још доникле разговарају узев сваки своју корист преда се.</p> <p>Оду лећи, да сневају о бл |
| а владате, каткад своје користи ради ни своју крв не штедите.</p> <p>Задње речи је Леонтије неш |
| ожају.{S} Само сваки војвода нек’ учини своју дужност, па је победа наша.{S} Само Вук Бранковић |
| в другог.{S} Ђурађ држи да мора одржати своју власт, коју је већ и сам Стеван признао, јер се т |
| у Крушевцу? — Но при свему том, тајећи своју забуну, са полувеселим лицем ишла је царица са Ру |
| нидбом намеравају.{S} Неће ли сад Турци своју задату реч погазити и на то ићи да се Вук понизи? |
| м мало уздане Новак, но опет, задавивши своју тугу, рече пјевцу:</p> <p>— А гдје си ти био онда |
| , свет нека суди.{S} Народ је већ о том своју пресуду изјавио у својим песмама, дижући га као с |
| м шта мислиш — рече Милица — теби је он своју наклоност и љубав поклонио; то је све истина, но |
| рат трајао, донде је деспот устројавао своју земљу, и народ се већ почео тако опорављати да би |
| а имао је доста.{S} Он је сад намеравао своју војску умложити, Лазареву породицу у теснац довес |
| p> <p>Светислав је из њени’ очију читао своју несрећу.{S} Љубав је још ту била, али на њој прим |
| он се мисли, па мисли на то да свакако своју и свог народа независност докучи.{S} Он започне в |
| ве мало земља потресла и сунце изгубило своју обичну сјајност.</p> <pb n="362" /> <p>Силно јато |
| И зашт’ би за друго био дао светли цар своју кћер Мару кнегињу за њега?</p> <p>— А зашто је да |
| очне јој пребацивати да је срамота кћер своју дати Турчину, но све то ништа не помогне.{S} Напо |
| ек радо имала, уколико какова мати кћер своју само зато воле што ју је родила.{S} Мара <pb n="3 |
| ла частеће се госте.{S} Петошко је опет своју будалаштину са сваким, а особито са оцем Хараламп |
| ружје поклонио, па ће у лежању светлост своју изгубити, као год што је моје Зулејке красота у з |
| склопио, мого би помишљати, да би га у своју корист ти, деспоте, могао на жртву принјети, јер |
| и војводама бавио, Јерина се повукла у своју дворану, и ту је гостопримно занимала своје гошће |
| етислав, сада већ отац Сава, упуте се у своју отаџбину.</p> <p>Кад су кући дошли, сваки се свој |
| </p> <p>Кад је све наредио, повуче се у своју дворану, хода горе-доле, сам размишља, муте му се |
| траг уступати мора, не поузда се више у своју снагу, душом је клонуо; на нами је да се народ оп |
| вршен.</p> <p>Краљ се свечано испрати у своју дворану и гости буду по свом чину и реду понамешт |
| стољубиви великаши могу их употребити у своју корист.{S} Нема л’ Стевана деспота, примиће деспо |
| ране нема се чега бојати, повући ће ову своју војску натраг и преправљаће се да на Влашку удари |
| ере.</p> <p>Петошко остави дом, задругу своју, оде у свет, у српски свет, проучавао је нуждан н |
| независност докучи.{S} Он започне владу своју као независан господар.{S} Он прими пријатељство |
| крвава.{S} Султан Мурат је силну војску своју на Косову разредио.{S} Са овако великом силом Тур |
| отклонити га, употребиће сада сву силу своју да гњев свој на његовом сину искаде.{S} Ако Турчи |
| ао прави пријатељ народа, донде садашњу своју силу из руку испустити неће док се мир не укорени |
| што приноси Смедереву, држи да за душу своју ради, јер ради за душу Србије.</p> <p>Дође и Ђура |
| предао.{S} Држи да кад Жигмунд није реч своју одржати могао, не мора држати ни деспот, јер није |
| ристов, и тако чини како Исус заповеда, свом је у невољи друг, искупљује потајно робље из сужан |
| рода.</p> <p>Краљ прими кључеве и преда свом војводи.</p> <p>Краљ устане и прозбори.</p> <pb n= |
| свом дому главу на одмор приклонити, на свом земљишту ће корачити.</p> <p>Пртљаг је велики, пок |
| његове саме личности тиче, истина да на свом лицу и јаком телесном саставу носи сасвим печат Бр |
| и је одвећ озбиљан био, показивао је на свом лицу неко задовољство.</p> <p>Милица и дворкиње чи |
| авио се кад у царском двору, кад пак на свом двору у Прокупљу.</p> <p>— Добру срећу донео сам, |
| утемељити могла, ту би тек Ђурађ био на свом месту.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Гргу |
| саветоваше да не оклева, но да одма’ са свом силом у дубљину Србије упадне; други су му саветов |
| нско робље сам искупљивао, и испод руке свом завичају шиљао.{S} Што су други погријешили, то са |
| Јерина у Смедерево дошла, зарадоваше се свом брату.{S} Она је била девојка, кнез Ђурађ тек момч |
| и намером, кад му није могуће код куће свом народу добра чинити, а оно као Турчин то да чини.< |
| урке, код који’ може све докучити, па и свом <pb n="341" /> душманину осветити се.{S} Па јошт г |
| атељства.{S} Увидео је колико је себи и свом народу с турским пријатељством шкодио.</p> <p>Ферх |
| ј свет увео, и у турству, хришћанству и свом народу добро чини, а ви народ издајете.{S} Петошко |
| ли од турске или српске руке, оставивши свом сину Ђурђу земљу, своју гордост, одважност и власт |
| арали; кад већ и ноћ настане, и сваки к свом шатору на одмор упути се.</p> <p>— Лаку ноћ, Марко |
| се ништ’ стати неће, да дође као јунак свом негдашњем пријатељу; ако се не погоде, пустиће га |
| међу обе као судија помешати и — с тим свом господарству над Србима пут отворити.</p> <p>Овако |
| аре деспоту и уверавају да ће га султан свом силом потпомагати, само да прекине с Мађарима.{S} |
| {S} Ризнице су им увек празне, а краљ о свом трошку не може војске држати, мораду да просе нова |
| ло и блажени деспот, и пружио ми је као свом нећаку братску руку да народа ради све смутње откл |
| јао тајну мени исказати, кад је Петошко свом роду добротвор?</p> <p>— Е да ти кажем зашто.{S} Т |
| ајао.{S} Да није било Ђурђа, Стеван, по свом разуму и доброти, народ би јако усрећио.{S} Да <pb |
| е му на памет да је владика Леонтије по свом светом чину достојан да заузме прво место, јер бад |
| дма’ после битке мртве своје војнике по свом обичају укопају.{S} Мурата султана, који је од рук |
| стајали се са новодошавшим гостима и по свом обичају забављали су се, које у шали које у озбиљн |
| Пристајем.</p> <p>— Закунимо се свак по свом закону.</p> <p>После ови’ речи деспот метне руку н |
| испрати у своју дворану и гости буду по свом чину и реду понамештани.</p> <p>Да се гости задово |
| г’ што би се Угрима поткрјепили, на нас свом силом напасти.{S} До чекања ту није.{S} Једну руку |
| уда није мимоишла ни највиша лица.{S} У свом кругу, тако исто каогод великаши у своме, премећал |
| је мој у срећи и невољи побратим.{S} У свом роду што имаде’ побратима, изгибоше; остадо’ сам, |
| ет морам изрећи да ми је несносан.{S} У свом личном значају нема ништа од царске породице.{S} К |
| љу широко поље квасили, царица Милица у свом двору, у Крушевцу, очекивала је брижно какове глас |
| чудне промене судбе!</p> <p>Светислав у свом детинству срећан, био је љубљен од царске кћери.{S |
| ао час свог самовластија, први пут је у свом животу осетио тугу и жалост што Стевана нема.</p> |
| е, кад виде красне дворане.{S} Она ће у свом дому главу на одмор приклонити, на свом земљишту ћ |
| се више чинити за народ гдешта, негли у свом народу, који је већ тако поцепан, удови тако покид |
| д тај град падне, ужасно ће одјекнути у свом хришћанском свету.{S} Тај град ће бити јошт једина |
| Српску посаду је обезоружао, ал ипак у свом околу задржао.{S} Војска му се састави са оном од |
| као глава служи.{S} Млого пути је он у свом огорчењу Турке оставио, и своје Србе против турски |
| о каково су великаши носили.{S} Марко у свом богатом народном оделу, па у турском шатору, чудно |
| лативши.</p> <p>У стану турском Марко у свом чадору пије.{S} До њега седи његов мили Хасан.</p> |
| а, поред тужни’ песама. </p> <p>Марко у свом шатору, код Ситнице реке, забринуто сеђаше при чаш |
| Сад је тек Ђурађ осетио највећи терет у свом животу!</p> <p>На градским кулама вију се црне зас |
| редмет њи’ове шале.{S} Служитељи нису у свом друштву ниједног госта на миру оставили.{S} То је |
| сад са самом књагињом у мисли и чувству свом љуборевњивом постала.{S} Њој је пријатељски говор |
| има људи, који велики дух и у упорству свом показују, особито када у уверењу живе да су они пр |
| нџак, а остало ћеду поцепати по обичају свом, и поделићеду међу оне властелине који се предају. |
| </p> <p>— Београд, његов створ, на челу свом записаће вечито име деспота, и осветлиће наокол’ С |
| дели, ил’ не може ли се јачем душманину свом осветити, а он у Турке, код који’ може све докучит |
| ков душманин.{S} Марко ће и у душманину свом оно што је добро признати.{S} Ја сам чуо и за млад |
| е била средњег доба, и у стасу и држању свом млого је била на Милицу, само што је Милицу оштроу |
| прву хануму, која ће онде сходно рођењу свом почитована бити, и ништа пожељети неће.{S} На овај |
| Колико се његови сељани знојили, док су свом властелину тај ланац допринели.{S} У Лошонције зак |
| згоњија знао је како је деспот у животу свом много пута с Турцима шуровао, а знао је и то, да ј |
| лицу му је изражена борба, коју у срцу свом осећа.{S} Бранковић снажног састава, јуначког но м |
| ојска једнако јача, Исак-паша да је баш свом снагом нападне, покрај мудрог вође, који своје људ |
| а је са својим јунаштвом, љубављу према своме народу исправио.{S} Но Марко није никад противу С |
| то се чинити имало, и тако ’ајдмо сваки своме послу.</p> <p>После ове беседе, сви се дигну и ра |
| а.</p> <p>Калуђер са Митром помало је к своме конаку ишао и искушавао је Митра не би ли што од |
| свом кругу, тако исто каогод великаши у своме, премећали су својим мненијама цео свет.</p> <p>О |
| чекала Русну.</p> <p>Русна, по обичају своме, шетала се међутим по башти.{S} Њу је већ одавна |
| не, и срећу породице.</p> <p>Деспот сад сврати се гробници Високог Стевана, Рувим чита молитву, |
| за право, но ко ће их чувати.{S} За ту сврху нема бољег од оца Харалампија, настојатеља у Висо |
| је Јеремија тако тумачио, да може у ту сврху све чинити.{S} Мисли се, падне му на памет да ће |
| спетије да ћу моју силу, мој живот у ту сврху жртвовати.</p> <p>На то са престола сиће и рукује |
| ствари се поред чаше вина започињале и свршавале.{S} Ако је ко непријатеља имао, па му је желе |
| иљно лице и смиреност, а јошт мање, кад сврше што им је по дужности, да руке прекрсте.{S} Свагд |
| ојанствено, и мигом да знак да је ствар свршена, куповина и продаја Голупца уговорена.</p> <p>— |
| а.</p> <p>— Јесам, ал’ то јошт није баш свршена ствар, цура је јошт врло млада ал’ заручница ве |
| хад започе.</p> <p>— Дакле, све је тако свршено као што је међу нами уговорено.{S} Исак-паша је |
| ифором, и врати се деспоту.</p> <p>— Ја сврши’ све по реду — рече при уласку Јерина.</p> <p>— К |
| пропасти спасу води.</p> <p>Јерина све сврши са Нићифором, и врати се деспоту.</p> <p>— Ја свр |
| >— Тако, дакле, врати’ се ја и ништа не сврши’.{S} Да нијесам употребио пријевару, и Ђурђа довд |
| Колико треба код њи’ саборисања док се сврши, хоће л’ се дати војске и колико ће бити.{S} Ризн |
| а нек се пода мир.</p> <p>Тако се диван сврши.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18590_ |
| </p> <p>Ферхад-паша започе.</p> <p>— Е, свршили смо, ова војска враћа се у Једрене, а ми ћемо с |
| им, све је у реду.</p> <p>— Сад смо све свршили, сад да се поткријепимо.</p> <p>Ферхад-паша већ |
| ановића ближи, пречи.</p> <p>Сад су све свршили.</p> <p>Већ је близу ноћ, разићи ће се и сватко |
| ал’ то боље по нас Турке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћу ја све на дивану исказати, и све ће б |
| послаћу султану посланике, и с тим смо свршили накратко најнужније што се чинити имало, и тако |
| се камен од срца обалио.</p> <p>Како се свршило, иду ван, и Ферхад позове оца Радосава у трапез |
| е тако, а ми ћемо гледати да у миру све свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се твој отац с |
| ен Харалампије.</p> <p>— Но, дед да што свршимо.{S} Ми смо само зато дошли да тебе у наше друшт |
| ју јутрењу молитву са својим калуђер’ма свршио.</p> <p>— Како си спавао, свети оче? рекне Новак |
| p>Кад је Ферхад-паша над издајицама суд свршио, сад је опет рахат, и ишчекује деспота.{S} Бриге |
| упца, ал не за издајице. [С] Исак-пашом свршио сам да издајице погубим, а да с њиме благо подје |
| рет душе своје.</p> <p>Исповест је тако свршио, и хоће да се пречести, и искаже вољу пред Радос |
| т мира нема док не види је ли Јусуф што свршио.</p> <pb n="295" /> <p>Наскоро Јусуф се на пут к |
| ништа не буде, изгубићеш главу, ако ли свршиш, постаћеш одједаред пашом од три репа.</p> <p>— |
| </p> <p>— Откако сам те познао, Хасане, сву невољу лакше сносим; у теби, у Турчину, имам пријат |
| ак српски народ имао је толико снаге да сву ту штету надокнади и Турцима јак отпод даде.{S} Јед |
| за живота отклонити га, употребиће сада сву силу своју да гњев свој на његовом сину искаде.{S} |
| жи стана, већ зове деспота да му покаже сву околину Смедерева, и унутарност.</p> <p>Деспот дози |
| на другу обалу, и на четоклацима довезе сву спрему у Ласловар, и топове.</p> <p>Јеремија види м |
| м син Вуков, мој унук Ђурађ насљедио је сву гордост и властољубје својих предака.{S} Младић, ис |
| Душана име спомиње се.</l> <l>Но и царе сву награди војску,</l> <pb n="240" /> <l>И војводе сво |
| исоки Дечани.{S} Јеремија би узео на се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика награда.</p> |
| не дам, тек ће му се похот увјећати, и сву силу ће на ме дићи, султан држи да је његова жеља м |
| хад право има, ал’ би рад дин-душмана и сву Србију разорити.{S} Није на ино, јер ако започне ка |
| мешта, разреди своје стрелце, пушкаре и сву коњицу, по вису и брду, да повратак штити.{S} Коњан |
| еба умаљавати, јер он нешто важи, па би сву Бранковића надежду осујетио.</p> <p>— Њему ћемо сву |
| е Стеван био добар, но зли нису му дали сву његову доброту излити.{S} После смрти, пак, сваки ј |
| p> <p>— То је мало, мени су Турци отели сву баштину, што је још од Душанови’ времена мог бабе б |
| пасао.</p> <p>— Дакле, он хоће да прими сву власт у руке, па онда? — да метне себи круну на гла |
| нућеду свезу са Крушевцом.{S} Да покори сву Србију с Београдом, треба још трипут толико војске, |
| ри освоје Београд и Мачву, док би Турци сву Србију од доле заузели.{S} Против таке две силе Срб |
| се Милици одма’ објави да ће јој Турци сву земљу опустити и покорити, ако не буде од Турака, п |
| ада.{S} У отсутности мојој предајем вам сву владу, радите по мом савјету а како вас бог учи.{S} |
| } Био је у Цариграду, био је у Млецима, свуд се учио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, ту је проуч |
| в Влаха, било против Мађара или Татара, свуд су моји <pb n="343" /> Срби за вас крв проливали.{ |
| вима, био је противу Татара код Ангоре, свуд је Високог Стевана пратио, делио је с њим и добро |
| .{S} Нисмо л’ већ служили и Турцима.{S} Свуд је међу нами пакост, злоба, завист, па нећу, не мо |
| н проучили, ти су и вина пили.</p> <p>— Свуд по свету има доста невоље.{S} Код вас је поне то д |
| под видом да је десна рука цару, влада свуд где му се само допадне, самовласно.{S} Језгро војс |
| женици, те ударе на Србију.{S} Земља се свуд опустошавала.{S} Међусобан рат се опет започео.{S} |
| Харалампије.{S} Ето за Радосава чује се свуд добар глас, и кад су се хусари са азапима крвили, |
| S} Хтеде сам ићи, Раде му не даде, хоће свуд да му је десна рука, па ако је до погибељи, да му |
| о жубореће потоке, обилате винограде, и свуд природа показује свој весели облик.{S} Какав ће об |
| о?</p> <p>— Шта би било? — Јурио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не би’ захуктао, као краљ Вукаши |
| колах, слух загушива.</p> <p>Кантакузен свуд ’де треба показује се, показује, поучава.</p> <p>Д |
| обратимства ове сабље.{S} Та је поштено свуд махала, и не једно хришћанско дијете спасла.{S} Пр |
| ити!</p> <p>— А ја ти се заклињем да ћу свуд с мојом силом поред тебе бити!</p> <p>На то дође Х |
| места.{S} Он је у своје време за Ђурђа свуда партају правио.</p> <p>Сад можете си представити, |
| > <p>— Ви знате — рекне Вук — да сам ја свуда где је нужно било народу на помоћ био.{S} Ја сам |
| ама у гробницу унели.{S} Жалост је била свуда велика, није било ни једног који би се његовој см |
| слуге се такође разиђу и тишина највећа свуда завлада.</p> <p>Калуђер са Митром помало је к сво |
| са деспотом помири, разговор се поведе свуда о деспотовом насљеднику.{S} Деспот деце нема, нит |
| но.{S} Јунак красно пева, а јунацима је свуда слободно вино пити, јер <pb n="289" /> прави јуна |
| ра, против Татара ил’ Турака, Завиша је свуда.{S} Сад је дошао да помогне Жигмунду и деспоту.{S |
| е глас, да је умро деспот.{S} Жалост је свуда неописана.{S} И највећи му се душманин ражалио, ј |
| ај црвени калуђер ми се не допада — тај свуда мути, а особито често се врзе около Русне.{S} А з |
| једног знам који ми је невидимом руком свуда помагао, ђе је могао.</p> <p>После ове речи добро |
| великог заштитника налазили, јер је он свуда угњетене закриљавао.{S} Кад је Марку зла воља дош |
| житу налази се кукоља.</p> <p>Није било свуда такових калуђера.{S} Било их је, о којима се, на |
| ћа надежду осујетио.</p> <p>— Њему ћемо свуда на пут стати.</p> <p>Овако се Русна са калуђером |
| изишло, јер није добро познавао унакрст свуда пружајуће се стазе, па је баш натрчао на Петра, а |
| десет и неколико година стар, па је већ свуда велико јунаштво показивао, и веће војено одељење |
| ке земље прогласио.{S} Приврженика имаш свуда доста, а имаш и војске да противнике одма’ угушит |
| {S} Младић, истом од двајест година, па свуде већ за првенством тежи.{S} Па и међу самим остаре |
| деспота поткрепити, а да <pb n="501" /> се тим ослаби Жигмунд, деспот мора чувати Дунав против |
| требало би одмах кренути <pb n="511" /> се под Београд.{S} Нек се пошље нова војска Исак-паши, |
| ад на свој конак вратити <pb n="251" /> се, но да не би опет као пре прошао, замоли да га ко от |
| а руке прекрстио, и није <pb n="512" /> се с мјеста макао Жигмунду да помогне.{S} Није њему до |
| } Отац Леонтије, тек што <pb n="224" /> се опраши и богу помоли, отиде одма’ у башту и проходао |
| ед какав не начини и ако <pb n="255" /> се великаши не умере.{S} Но и ја се млого надам од цара |
| доба један умире, други <pb n="366" /> се рађа; један се мисли, како ће своју децу, своју рају |
| х.{S} После ове речи сви <pb n="267" /> се дигну и разиђу, да нужне наредбе за одбрану учине.</ |
| тајну открити.{S} Сећате <pb n="429" /> се оне жалосне ноћи кад сте осљепљени.{S} Осљепити вас |
| клевање, и кад чу’ да си овђе зарадова’ се да нећу у овој свјетој обитељи прије навору и залога |
| са Турцима и против хришћана, и покаја’ се, јер увиђо’ да у Турчину пријатеља није.{S} Зато про |
| вину забуну и жалост калуђера.{S} Одма’ се познаду.{S} Старији калуђер сузе низ образ рони, мла |
| у малом месту, сваки најмањи глас одма’ се разнесе.{S} Један од другог, госпођа од слушкиње, го |
| оље иде — рече Новак, на чију реч одма’ се даде вина пјевцу, који искапивши једну подобру чашу |
| и.</p> <p>— Е сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ се скупи сва свита.{S} Пајсије приправи све што је за к |
| утуче.{S} А без савезника ипак не мож’ се живјет’.</p> <p>— Ви који сте сад овде скупљени, ви |
| сам да ти јавим, да те утјешим.{S} Држ’ се Жигмунда.{S} Лацмани, мада су нам доста пакости и зл |
| нас хрђаво испасти неће, само увек држ’ се покрај мене.</p> <pb n="417" /> <p>Тако се они још д |
| непријатеља, сакрио <pb n="228" /> би’ се у гору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо тум |
| {S} Да ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се као прост војник међ’ малима бројао; ал’ не могу на |
| ?</p> <p>— Кад би ме запашили, и ја би’ се потурчио, ал’ није лако до паше доћи, а ја нијесам в |
| то сам рад све да знам.{S} Само кад би’ се могао на тебе ослонити да могу све дознати, а ти би |
| шевцу ево овђе живљег, па харем, не би’ се мјењао ни са цар-Лазарем.</p> <p>— А није ти жао зав |
| дан нова долази, и у кланцима могао би’ се свој вашој сили одапријети, и таква сила као што је |
| едовску вјеру да је одржи, побринуо би’ се.</p> <p>— Замјерићеш се тиме арбанашким и зетским вл |
| еремијина.</p> <p>— Тако, дакле, врати’ се ја и ништа не сврши’.{S} Да нијесам употребио пријев |
| једну част народа од друге цепа, и нек’ се такав издајица смрћу казни — рече јачим гласом Новак |
| ставимо сад мало ове младе.{S} Они нек’ се кошкају, нек си пребацују, нек се теше; ионако лакше |
| бише.{S} Шта мислиш, Исак-пашо, може л’ се та брука претрпити, ил’ да још једаред хадакнемо, ал |
| се град уступити, предати мора, неће л’ се предати, треба га силом отети.</p> <p>Тако мисле Роз |
| од њи’ саборисања док се сврши, хоће л’ се дати војске и колико ће бити.{S} Ризнице су им увек |
| .{S} А да није тако било, тко зна би л’ се деспот Бранковић на то потписао, и не би ли пре с Ту |
| дену белу заставу, вента ради, не би л’ се још Мађари смиловали, не би л’ још рок продужили, но |
| ни дању ни ноћу мира, покушава не би л’ се могао каквој капији примаћи, <pb n="431" /> ил’ слаб |
| .</p> <p>— Шта је, Ферхад-пашо, јеси л’ се са ђауром погодио.</p> <p>— Јесам, силни падишо, ал’ |
| е будемо ли са Угрима сретни, покажу л’ се Турци од нас јачи, онда ћу се за времена побринути д |
| рваву победу, изагна Турке и Ђурђа, ал’ се ново зло у народу роди.{S} Брат је братску крв проли |
| } Смедерево мора бити столица моја, ал’ се тако мора зидати да га нитко узети не може.{S} Мора |
| убац спасао се од предаје Мађарима, ал’ се предао Турцима!</p> <p>Ферхад-паша стиже пред град с |
| а сила.{S} Сви ћете бити моја раја, ил’ се морате сви покорити.{S} Алах нам је дао сабљу у руке |
| су код Србаља први пут говорили да нит’ се зна ко пије, нит’ ко плаћа.</p> <p>Народ је видио да |
| S} Они су већ одавна потурчени, па нит’ се зна ко је откуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То с |
| ећ потоком почела се лити.</l> <l>Јошт’ се не зна чија је побједа.</l> <l>Но кад стиже кнез Лаз |
| ара.{S} Тако сад нужда налаже.{S} Треба се сад откинути од Мађара, ал’ треба им мир код Турака |
| верна.</p> <pb n="248" /> <p>— Не треба се са привиђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста већ виде |
| ужаса шта ће с војском бити, јер треба се у други бојни ред спремити, време је кратко, а Турци |
| ца са условима уписана је.</p> <p>Треба се о том промислити, паше веле.{S} Султан на то пристај |
| .</p> <p>Ферхад га промјери оком, једва се може уздржати да га погледом не пресјече, но сабере |
| ао.{S} Сљед тога је пао Крушевац, једва се их Ново Брдо курталисало, ал’ место тога Голубац заг |
| тек доцније разабрати могла.{S} Милева се пустила у тужан плач <pb n="263" /> и јадиковање.{S} |
| <p>Магновење је било згодно.{S} Милева се од своје мале забуне још није опростила била.</p> <p |
| то шаљивим гласом Милица.</p> <p>Милева се опет застиди.</p> <p>— Но, говори кћери, та ништа за |
| ба од свега доста добиле.</p> <p>Милева се зарумени, није си знала изјаснити зашто баш њој да с |
| ајкама приповеда, у песмама тужним пева се слава Неманића, блеск Душановог двора у Призрену, ’д |
| о, морало ме и срце забољети.{S} Но ова се боља у праву рану претворила истом онда када ме нису |
| — одговори кроз плач царица.</p> <p>Сва се деца узбуде, сви је почну тешити.</p> <p>— Не старај |
| Милеву; да није калуђер рекао би, да га се је красота кнегињина срца коснула.{S} На Светислава |
| још млад човек, па такова слика јако га се косне.{S} А особито, сад му је прилика ту да би, мож |
| ислава, па би ти као тешко било од њега се отргнути, је ли?</p> <p>— Јест — одговори жалосно Ми |
| /p> <p>— Треба имати стрпљења, и у бога се надати.{S} Но данас сам од некога хрђаве гласе чуо, |
| поверити може.{S} И сад га испитива, да се у томе јошт бољма поткрепи.</p> <pb n="495" /> <p>От |
| први, и дај ми још два добра јунака, да се пред Турцима не постиђемо — рече Харалампије.</p> <p |
| џара, јадна Србијо, што си дочекала, да се твоји синови с тобом тако коцкају.{S} Боље мријет, н |
| не, ево ти водим два моја побратима, да се и ти с њима побратиш.</p> <pb n="347" /> <p>Хасану ј |
| S} Успоредите нас с другим слепцима, да се с њима разговарамо, грлимо и тугујемо.{S} Ми ћемо с |
| побринути се за договор са Турцима, да се не задоцнимо — рече Харалампије, који није баш био к |
| Муратова сина за српског душманина, да се тим начином српски род подјарми.</p> <p>Оставимо сад |
| , јер у Мађара је велика госпоштина, да се не замеримо.{S} Ја ћу их у великој дворани дочекати. |
| ики калуђери, па опет толика тишина, да се летење муве чује, па тек наједанпут чујеш умилно пје |
| заповест Ферхад-паше.</p> <p>Тишина, да се пролет муве чује, баш мртва тишина.{S} Нешто свечано |
| же од Душана књига</l> <l>Од Солуна, да се војска врати;</l> <l>„Натраг моји српски соколови!</ |
| српски народ, добије једног владара, да се све силе у једну снагу сабију.{S} После толиких бура |
| е не да.{S} Кад је њих више владара, да се одрже, ићи ћеду под скут силнијем туђинцу, па се пос |
| ве Бајазиту у помоћ; то видећи Мара, да се не осрамоти, то исто је чинила.{S} Турцима није ника |
| ог потајно га подбада против Мурата, да се ослободи од уплива турског, па да ће се тако и Србин |
| помишља’ да у паши српско срце куца, да се опобратимимо — подиже пе’ар Облачина.</p> <p>У занос |
| косе.{S} Да сазидам јак велики град, да се у свијету о њем прича као о Новом Брду.{S} Није још |
| .{S} Хтели су да се упуте у Београд, да се деспоту поклоне.{S} Не да Јаблановић, Вук-Бранковића |
| ?{S} Једва му остаде Прилип и Охрид, да се лебом ’рани.{S} Лазара и његову породицу већа страна |
| орах, то ћеду бити палате деспотове, да се неће цариградских постидети.</p> <p>И за кратко врем |
| мену научени, само да им добро буде, да се у висину пењу.{S} Калуђерство већ почиње губити пред |
| .{S} Јошт ми је једне жеље, и то је, да се ти, деспоте, поткријепиш, а ја да добијем једну чету |
| вио отаџбину да види земље и јунаке, да се јошт чему научи и да сваком што може помогне, па онд |
| рло заоштрљаст, а очи зелене и мале, да се испод бели’ трепавица једва и видеше.{S} Лице му се |
| кнежевских пустолова тако покидане, да се већ против Турчина бранити не могу.{S} Кад су се крв |
| а, па се због тога баш толико цјене, да се сваки једног краљевства вредан држи и тиме шкоде и с |
| ажиле су себи познате паше и везире, да се с њима забављају.</p> <p>Приликом једног саветовања, |
| некога хрђаве гласе чуо, говори се, да се султан Мурат на Србе справља, па се чудим да се архи |
| ало разабере, и показује добро лице, да се не би Ферхад-паша о њему посумњао.</p> <p>Харалампиј |
| чен поглед на дворјане довољно беше, да се нужна наредба учини; млађи, пак, приметише куд Новак |
| те, скупите војске што се може више, да се нађемо у овим крајевима на окупу, да се свежемо с уг |
| ка нег’ Србаља у двору.{S} Рекао би, да се већ све истурчило.{S} Пун Лазарев двор самих турбана |
| се са мунарама диче.{S} Млоги Срби, да се опросте једаред од толиког белаја, ђе ни од Турака н |
| ву да вас ’рани.{S} Предајте се сви, да се џенета удостојите.{S} Ти ћеш ићи с војском као чауш |
| ак.</p> <pb n="313" /> <p>— Он жели, да се од двора њему противна лица удале, па да се обвеже ц |
| тако су се и они међу собом крвили, да се утамане.</p> <p>— Видио сам света, био сам љуте боје |
| S} Турци су тако на Србију насрнули, да се сама против толике силе одржати не може.{S} По том у |
| p> <p>— Дакле до тога смо већ дошли, да се царска српска кћи Турчину продаје?{S} То нисам мисли |
| измећу Мађара и Турака као укопани, да се мицати не може; волио би’ јуначке смрти, нег’ ’вака |
| гама.{S} Харалампије тако исто чини, да се паши не замери, по реду као што треба прекрсти ноге, |
| ожда и Вукоглију у тјеснац саћерати, да се преда једаред тај лис.{S} Ој како би вољео Вукоглију |
| се могу деспоту и Жигмунду одапрети, да се могу држати против силе доникле, донде док се побрин |
| у свет, да кад већ немамо светлости, да се бар наситимо слободног ваздуха и самовољног у њему м |
| љство турско подвргне.{S} Вуку, пак, да се потајно поручи да ће му Султан наруку ићи, ако од Ми |
| педаљ земље, ни један сунчани зрак, да се бар радовати можемо нашем животу.{S} Зар смо тако кр |
| распаљивао.</p> <p>Мислио би човек, да се двор у рај претворио.{S} Мислио би човек, да онде ни |
| тишао је у свету земљу, у Јерусалим, да се за народ богу моли, и да код куће не гледи како се Т |
| апитам. — Како мислиш да се покорим, да се султану напросто предам? — рече деспот.</p> <p>— Не |
| чести, и искаже вољу пред Радосавом, да се рад баш у божијем храму причестити.{S} Радосав је за |
| у опсјести Солун и то таквом снагом, да се одржати не може, и да ти пресјеку све што ти оданђе |
| мбурице.{S} О како дивно гуди Грман, да се срце у човеку стегне!{S} Чуо сам га последњи пут тре |
| је ту, да знамо је л’ долази Турчин, да се знамо равнати.</p> <p>— Е већ је доцне — рече замишљ |
| бију.{S} Оданде ћу ударити на Солун, да се састанем са грчким кнежевима и војводама, да позовем |
| ом као поклисар султану у Ново Брдо, да се уиме Јеремије погодим, пази да Јаблановић какогод са |
| ам управо у Турке.{S} Кад сам виђео, да се ви сви [у] целом двору са Турци држите, увидео сам д |
| о куд задере, мора се дочекати тако, да се Турци с крвавима главама врате.{S} И деспотова војск |
| нтакузен саградио је Смедерево тако, да се ласно узети не може.{S} Смедерево треба да служи Срб |
| Поручио ми је Ферхад-паша, Петошко, да се велики диван спрема у Једренима, твој самртан неприј |
| екује деспота.{S} Бриге му је стало, да се деспот не побоји какве невере, јер добро зна да му ј |
| крв.{S} И до каквог успеха се дошло, да се сад српски градови с једне стране Турцима, с друге с |
| мајко да и ми њему што лепо пошљемо, да се не осрамотимо.</p> <p>— Али шта би то било?{S} Султа |
| есе?{S} Седните.</p> <p>— Дошли смо, да се о миру са султаном договарамо.</p> <p>— Камо срећа д |
| м говорити, јер ме срце боли.{S} Но, да се и ово мало речи опоменеш, ево ти за спомен мог мача, |
| те, све је унаоколо тако нагомилано, да се куће у месту од заклона не виде.</p> <pb n="514" /> |
| аишом.{S} Држање му беше благородно, да се позна да је негдар војник био.{S} Кад га је когод ов |
| је Облачићева партаја, а знаш и то, да се Стеванова партаја деспоту приклонила.</p> <p>— Не им |
| само да ми даш ријеч, честити пашо, да се мој дел не уштрби.</p> <p>— То је моја брига.</p> <p |
| е ви ђаури крмци, какав је то ћитап, да се најпре тучете, па онда измирите, боље пак вас уче да |
| добити, али засад нуждан нам је мир, да се мало поткрепимо.{S} Да би овај мир сталан био, у Дри |
| , добићеш хаљаду дуката на манастир, да се моли богу за народ, за мог бабу и мајку, и ђедове и |
| склописте уговор, одбранбени уговор, да се Мађари и Срби међусобно против Агарјана потпомажу.{S |
| Облачину, да се повуче у свој чадор, да се са Јеремијом у четири ока разговара.{S} Облачина иде |
| путу.{S} Изглед и говор тако честит, да се не мога’ посумњати.{S} Па ми јошт и то рјече, кад те |
| ева, пркрсти се и пољуби часни крст, да се увјерим да је христјанин.{S} И прије нег’ што ће ми |
| свих калуђера, уђу у отворену цркву, да се пре свега светој обитељи поклоне.{S} Деспот напред с |
| ја и Јаблановић спремају се у граду, да се могу деспоту и Жигмунду одапрети, да се могу држати |
| бодро пази да је у граду све у реду, да се какве уводе не увуку.</p> <p>Велика сила притискује, |
| војсци збивало, то је, као што кажу, да се Обилић и Бранковић не слажу и да ји је цар карати мо |
| илно, не рани, ал’ потресе Јеремију, да се нијати поче, но брзо к себи дође.{S} Јаблановић чуди |
| а се одма’ посланици Турчину пошаљу, да се с њим у поменутом смислу договоре.</p> <p>— Ви знате |
| узе пролива, деспот и Јерина устану, да се знак да се разиђу, сем четир војводе, који се с десп |
| дати.</p> <p>Деспот ослови Облачину, да се повуче у свој чадор, да се са Јеремијом у четири ока |
| се нађемо у овим крајевима на окупу, да се свежемо с угарском војском која је на путу, а да им |
| кну у брк, и војводама и самом цару, да се сви зачуде, ал’ њима је све слободно.{S} Тако у цар- |
| е гријехе, водите нас у Свјету гору, да се пострижемо, да св’јету рекнемо збогом.</p> <p>— Е мо |
| традан, познало се на свачијем лицу, да се што велико стало.{S} Дворјани, служитељи, сви су сму |
| p> <p>Млоге војводе држаше се Ђурђа; да се на већину ослони, та би се одма’ против Турака опред |
| требити.{S} Шта му је сад чинити?{S} Да се младић’ма подвргне Ђурађ Бранковић, победитељ од Иск |
| .{S} Но, како ћу јој се осветити?{S} Да се понудим паши у службу.{S} Пријавим се.{S} Његови сеј |
| урађ амо у намастир оправио, ваљда — да се пострижу.</p> <p>Кад се Ђурађ са деспотом помири, ра |
| ече ми какав мир да просим.</p> <p>— Да се султану покориш.</p> <p>— Ха, дакле ми живи дођосмо |
| ћ од жалости и јарости не може одма’ да се разбере.{S} И њему су седмогодишњег брата_у то доба |
| ругу помоћи могу.{S} Зато, желио би’ да се одбор правитељства установи.{S} Свети патријарх, Нов |
| <p>— Би’, и сам би се потурчио, ал’ да се и до чега докопам, да ми се подијели добар комад зем |
| ног човека нема бољег лека, него ил’ да се одма’ са другом ожени, ил’ да га нестане.</p> <p>Тур |
| то пише, а Јеремији још и то дода, а да се учини све што је нужно и да се његова власт и деспот |
| з деце, уочио га си за насљедника, а да се једаред начини крај распри измећу Бранковића и Лазар |
| зе му на сваки миг и на сама уста, а да се султану што не згоди, као Мурату на Косову.</p> <p>— |
| коњу, изморени, би л’ спасили све, а да се тако упустили у бој са тројно већом, а још одмореном |
| љубав у срцу њиховом клијати поче, а да се пресади у срце деве, те дивље трњаве ружице, и да се |
| рбије удесно на Мађарску нападати, а да се нема шта бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини деспо |
| х изда, а тешко му је то укратити, а да се деспоту не замери.</p> <p>Смисли на једно.{S} Кнежев |
| и, ил’ им врело олово у уши усути, а да се начине за владавину неспособни.{S} То је био византи |
| скривено да дода игуману Радосаву, а да се Турци не сете.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треб |
| ћ у Београд, под скут Жигмунда.{S} А да се Вукоглија дочепамо, требало би одмах кренути <pb n=" |
| сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда одречеш.{S} То је жеља султана, а ја ћу то |
| знам шта онде лежи.{S} Свагда треба да се зна откуд се иде, па онда путовање мора бити срећно. |
| унуци, Гргура синови, веле, не треба да се клањају деспот-Стевану.</p> <p>Кнежевић’ма клања се |
| вас уче да се не тучете, па не треба да се измирите.{S} Па јесу л’ сви ваши дервиши такви?</p> |
| р је храбар војник, ал’ војник треба да се начини за војника.{S} Што је набољих мађарских војни |
| више лукаво изгледао; у данашње доба да се обуче у фрак, изгледао би као какав велики дух, жени |
| <pb n="418" /> <p>— То је било доба да се Косово могло осветити, кад су се Урканови праунуци о |
| косама пада оцу у загрљај, и моли га да се са својима у Ласловар врати, јер је турска сила вели |
| ће се ничега побојати.{S} И већ чега да се боји, ионако је и он сам и Србија на коцки.</p> <p>Д |
| } Па у старо доба није било као сада да се после несрећне љубави увек други и друга тражи, нег’ |
| бом покрвили, било је доиста изгледа да се исти врате откуда су дошли.</p> <p>Млоге војводе држ |
| да сваком што може помогне, па онда да се натраг врати, да своју старост у Ширасу проведе, онд |
| ед капијом гавази.{S} Јошт и то дода да се војводама сабље одузму.</p> <p>Бимбаша ће све то као |
| ече мало наквашен Петар.</p> <p>— Ја да се бојим? — не бојим се ни стотину ђавола, познајем ја |
| е спремна.{S} А ту је већ и Јеремија да се опрости, за њим опремљени товари, поклони за паше и |
| ло тако у ноћно доба оца Харалампија да се на тако необичан поход даде?{S} Несташлук, ил’ освет |
| мора, дозове Ферхад-паша Харалампија да се с њим опет разговара.{S} И он је ту у двору стањен, |
| ампије као калуђер ком не да мантија да се пред сабљом поклони.</p> <p>Вино им срце и дух задел |
| .{S} Вук је јаку војску скупио, која да се са Стеваном сајузи, могли би Турци напоље изићи као |
| етошка слушао.{S} И код самих Турака да се више чинити за народ гдешта, негли у свом народу, ко |
| и недеље.</p> <p>И деспот једва чека да се саграде двори, тешко је глави почивати ван свог дома |
| говорити.</p> <p>Милица једва дочека да се с њим разговара, да види чему се има од Бајазита над |
| гласе ови гости донети, јер је знала да се Новак и патријарх код цара у стану налазе, па откуд |
| таковом богатству.{S} Кад је дознала да се ти поклони ње и матере њене тичу, не би више рада би |
| , мира искала, а турска је жеља била да се Милица под покровитељство турско подвргне.{S} Вуку, |
| се преокренула и судба је определила да се и мојих душмана синови Турчину клањају.{S} Ако сам ј |
| ов корак пазила, и како је приметила да се мало осиљава, јавила је Турчину, који га је одма’ у |
| </p> <p>Лошонци озбиљно ослови краља да се повуче и сам на Ласловар.{S} Већ се види како хатлиј |
| чуди се дугом састанку, ал’ намишља да се о великим ствар’ма расправља.</p> <p>Деспот да знак, |
| а деспоту, и даће му рок од три дана да се покори.{S} Послаће свог бимбашу са књигом, ’де деспо |
| дајмо им оком тренути, нит’ времена да се опораве, мада им откудгод индат дође, но на јуриш, ј |
| бац не би дирали, и добио би времена да се опорави од оне слабости, која је наишла од оно доба, |
| може.{S} Није било места ни времена да се бојни ред поправи.{S} У тиснуте делије коњ’ма трбу’ |
| на Србију, и да нам не даду времена да се Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог дао да се Угрима мо |
| о исто — повичу млоги.</p> <p>Истина да се већа страна на то приклонила, само Мара и Ђурађ најв |
| манастир, дошао је Ферхад до уверења да се Радосаву доста поверити може.{S} И сад га испитива, |
| ео би је дати за Краљевића Марка, па да се тим браком савез и мир између царске и Вукашинове по |
| се да не уђе деспот први у град, па да се како год онде не угњезди, јер би се Жигмунд <pb n="4 |
| ти.{S} Само чекају да дође Ђурађ, па да се с њим још договоре.{S} Највећи приврженици Лазареве |
| д двора њему противна лица удале, па да се обвеже царицу верно заштићавати и њој повиновати се. |
| тити да се с њим о миру договоре, па да се твоја влада, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то не уч |
| ту деспотово, а сад разредимо се, па да се за душу и поткрјепимо.</p> <p>У трапезарији све их г |
| ао, ако га баш узмораш испустити, па да се подјелимо — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам с ваши |
| е почивању, твој чадор је у реду, па да се смиримо — рече Ферхад-паша, и да му знак главом да м |
| , опет ће најбоље бити у Голупцу, па да се пред твојим очима право подијели, Јеремија је силан, |
| адове предамо, Београд и Голубац, па да се с њима договоримо како ћемо на Турке који су Ново Бр |
| орам на Турке наслањати; дође ли ора да се Мађари опораве, морам с њима, јер иначе ћеду они про |
| онда су обојица почивали, од одмора да се поткрепе.{S} У полноћ дигоше се да коју прозборе, Ра |
| још у Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти отреса, и он држа да су кнежевићи под мојом руком |
| ко је примљена од Бајазита.{S} Доста да се она скоро у харему султановом налазила, па заборавим |
| не мисли царици покорити се.{S} Шта да се, дакле, чини?{S} Ако се са једном женском земља спас |
| Драгаш.</p> <p>— Е добро, дакле шта да се чини?{S} Ко ће управљати донде? — запита Новак.</p> |
| злом Турчину.{S} Ако Коран и допушта да се христијани као непријатељи наши затиру, ал’ зато не |
| не.</p> <p>Мађари одустану од јуриша да се мало саберу, и поткрепе, па ћеду опет на јуриш.{S} О |
| у.</p> <p>— Сад смо све свршили, сад да се поткријепимо.</p> <p>Ферхад-паша већ је начинио наре |
| сам код Крушевца љуто ранио, па сад да се њему покоравам, не мож’ бити.{S} Најбоље нек иде Хар |
| ма, и све српске земље и њихов народ да се заклињу у име једног владара.{S} Но свијет је јако и |
| ојводе разишле, Ђурађ издаје наредбе да се преда Мађарима Мачва и Голубац.{S} Београд ће сам пр |
| иким челником, путује и чини наредбе да се народ пожури за зидање Смедерева, да кулуковати мора |
| по дужности скупе се да се тек зове да се девојка није без сватова удала.</p> <p>Турци, ионако |
| уту на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се спустимо и војску саставимо.</p> <p>То је био Жигмун |
| у отиду и примирије поднесу, а донде да се има војска покрепљавати.</p> <p>Видајић и Љубовић би |
| анило, и с обе стране закључено буде да се примирје учини и да се покуша примирје између Бранко |
| же да изиђе на крај, па жена не може да се слаже са свекрвом, јетрвом и заовом, а камоли где су |
| уштво своје остављала, примјетила је да се нешто црно к њој приближава.</p> <p>Она није познала |
| нас ико изиграти.</p> <p>— Време је да се и за ме побринеш, доста сам си на душу због другог н |
| у снагу, душом је клонуо; на нами је да се народ опет уздигне, да га вуци не разнесу.{S} И ако |
| Марко се сам сумњао, но ишчекивао је да се ствар бољма развије.</p> <p>Турни под својим шаторим |
| турских девојака имати, јер право је да се Турцима осветимо, кад нам кнегињу вуку?</p> <p>Сви с |
| наслон за своју војску, уговорено је да се има Жигмунду предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Ст |
| рече Русна.</p> <p>Заповест се даје да се одма’ исти страни унутра пусте.</p> <p>Сваки је у по |
| Мађарску.{S} И то наваљују што прије да се на те нападне, јер су христјани у Босни, Зети и Арба |
| е буде при новцу, а Жигмунд наваљује да се Голубац преда, што ћеш онда чинити? — запита Јаблано |
| , Мустафи.{S} Ђурађ једнако наваљује да се сад Срби са Грцима и Власима сајузе па на несложне Т |
| граду и околу.</p> <p>Јеремија чује да се Мачва предала, предаје се и Београд, и да ће доћи ре |
| когли-деспот велики је лис, кад чује да се Ново Брдо не предаје, ма како ће обманути Јеремију. |
| зрела.{S} Шта ће народ рећи кад чује да се предаје Угрима Мачва, Београд и Голубац.{S} Београд |
| а од вас тај предлог и чинићу кораке да се моја влада са миром у једно доба започне.{S} Зато од |
| дакле ми живи дођосмо у турске шаке да се покоримо, да предамо и ово мало Србије, као издајниц |
| S} Нит’ га поздравља, нит’ шири руке да се с пута дошав пољуби.{S} Страст га обузела, а и зебња |
| е, и са то мало војске крену се даље да се споје са осталима, и то пут Голупца.</p> <p>Бимбаша |
| b n="286" /> <p>— Ја не тражим земље да се од ње ’раним.{S} Ја сам са оним што имам у Прилипу з |
| а и на друмовима.{S} Дође ли вријеме да се обоје опоравите, онда је што друго, ал’ морате се до |
| и.</p> <p>— Дакле, сад би било време да се у откупу Голупца подјелите.{S} Голубац је у турским |
| е, но Харалампије бесни, баца се, не да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, виче. „ |
| Европи ’де је Турчин ногу метао, не да се оданђе истиснути.{S} Прије би за време напустили Кар |
| Но од стране Бранковића та увреда не да се лако загладити.</p> <p>Ове се речи Русне јако косну, |
| а предајом новца, ал’ Ферхад-паша не да се збунити.</p> <p>Ферхад-паша пошље своје сејмене те д |
| ало, ужљебило се у срце народа, и не да се лако искорјенит.{S} Ево већ близу је пол столеће и ј |
| етле и сујета њена улије јој уверење да се калуђеров ноћашњи поход ње тицао.</p> <p>— А бога ти |
| ала <pb n="303" /> да младо створење да се и на ону страну завијати, па сад нек се изјадикује, |
| би остали.{S} Зато гледајмо што пре да се што учини. .</p> <p>После ове Љубовићеве речи просло |
| ни поклони почаствовани, преправе се да се сутрадан врате.{S} Но овај дан пробаве у турском ста |
| бљи смутни, тек по дужности скупе се да се тек зове да се девојка није без сватова удала.</p> < |
| , но већина није допустила бојећи се да се стога не изроди какав опасан метеж међу христијани, |
| е и сигурно.{S} Па ако Турци примете да се ми на њи’ дижемо, па се помире, ил’ брзо једна стран |
| за у ваш стан, па да народу објавите да се ви њи’ примате и Јована за деспота признајете.</p> < |
| ја сам се на њих ослањао.{S} Пазите да се не покајете.{S} Велика је ствар коју сте на себе узе |
| Исак-паша је задовољан, само заиште да се његова половина од ћара њему што прије преда.</p> <p |
| ађе, Јаблановић и Харалампије остаће да се проразговоре код пуних пе’ара.</p> <p>Одлазак Јереми |
| јем.{S} Који цео Коран научи, видеће да се и вино може пити.{S} Запрећено је исто због нужне ум |
| нством тежи, па један једнакоме неће да се покори.{S} Послушајте ме.{S} Ако се вас двоје тако н |
| а свога, добро би било, али Вук неће да се покори, ни њој ни њеном сину.</p> <p>— Е мој сине, к |
| онђе о ком је говор, а господа хоће да се оговарају ка’ и други, а кад су заједно међу собом м |
| > <p>Исповест је тако свршио, и хоће да се пречести, и искаже вољу пред Радосавом, да се рад ба |
| земљу јер Вук не да помоћи нити хоће да се покори.{S} Децо моја!{S} Ја сам као божји слуга већ |
| е пристаје.</p> <p>Јеремија баш хоће да се одупре.</p> <p>У Голупцу се налазе и ослепљени кнеже |
| рословим што о том, па ако је могуће да се ствар изравна.</p> <p>— Немој о том ни говорити.{S} |
| е потурчи.{S} Не може ли ко код куће да се са братом подели, ил’ не може ли се јачем душманину |
| е поћи на Голубац.</p> <p>Телал виче да се војска за Једрене спреми.</p> <p>Код Турака је све н |
| , па онда измирите, боље пак вас уче да се не тучете, па не треба да се измирите.{S} Па јесу л’ |
| кве су војводе?{S} Не знаш чему више да се дивиш, снажном створу, делијском погледу, дивном рув |
| ринопољ млоги страни, и то понајвише да се турче, па да турску службу приме.{S} Турци су се так |
| поручено, обречено је и мом оцу, без да се Милева има дати.{S} Па ако баш не би био миран Турчи |
| чају његове смрти све у реду буде, и да се не подели земаљска влада међу неколико властољубиви’ |
| нду, да ту обвеза повеље престаје, и да се град уступити, предати мора, неће л’ се предати, тре |
| срце деве, те дивље трњаве ружице, и да се ороси, испари у бајном мирису, из срца је иста ишчуп |
| говор деспот-Стевана са Жигмундом, и да се Мађарима има предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Је |
| зара господарство јошт младо било, и да се већ Вук Бранковић уз владу успиње.{S} Знао је да мал |
| народа ради све смутње отклонимо, и да се спасе што се спасти може.{S} А ја вјеру сам си дао, |
| на знање како куд Турци се крећу, и да се пред њима спасе што се може.{S} Да, Ферхад-паша је П |
| еп, да тако камен с каменом стегне и да се сам окамени.{S} Ти, вјерни војводо Радићу, дај налог |
| лано; при том силан је.{S} Он хоће и да се жени.{S} Премда Турци више жена имају, али опет мора |
| о му се да је сад његов отац прави и да се не може Стевану подвргнути.</p> <p>И Ђурђу не могаше |
| акључено буде да се примирје учини и да се покуша примирје између Бранковића и царице, поред су |
| ропало.{S} Но дајте нам да седнемо и да се мало поткрепимо, јер цео дан нисмо ништа окусили.{S} |
| да, а да се учини све што је нужно и да се његова власт и деспотско насљедство не уштрби.</p> < |
| сам већ одавна заслужио, требало би да се с њима на равно дјелим — рече успла’ирено јачим глас |
| у са Јусуфом повуче, а Милеву остави да се међу тим благом наслађава.</p> <p>Јусуфу Милица обре |
| е се спасти.</p> <p>Жигмунд заповеди да се сва војска на Дунав својим бродовима повуче, и то шт |
| а мађарски краљ потпомагати кад види да се код Срба и Грка „ришћанска“ влада крепи?{S} Шта ће п |
| оће л’ добити миг.{S} Тешко Јеремији да се испуни њихова жеља.{S} Јеремија их презиром гледи.</ |
| на Турке, наслањамо.{S} Покажемо ли да се на Турке наслањамо, онда се опет замерамо Мађарима.{ |
| и, или не.</p> <p>— Ја велим не, али да се одма’ има Бранковић повиновати и своју војену силу њ |
| порушене, у бедемима такови провали да се лако јуришати може, војници стубачки стоје спремни.< |
| рбије упадне; други су му саветовали да се почека док јошт помоћ какова из Азије стигне, па онд |
| и Турке.{S} Турци би једва дочекали да се тај уговор повреди.{S} Измећу два зла, мање треба би |
| ој у почетку тешко пасти кад помисли да се може од Светислава растати, но и то је знала <pb n=" |
| а то би се већ ти великаши побринули да се заваде, па ћеду онда у деоби покрај кнезова и они ко |
| у, Турци да добију нову земљу, Србљи да се Турцима умиле.{S} Власи познавали су добро предел би |
| ио, и сад Јаблановић без Јеремије ни да се макне, не може из своје руке ни давати ни продавати. |
| м је до туђе штете кад нисмо сигурни да се може с тим победа одржати.{S} Овако бар Турци знају |
| да га преда, како се побојао Розгоњи да се деспот не накити победе венцом, и оставио га је [с] |
| е одма’ посјетио патријарха у намери да се поред јутрењег залогаја с њим мало поразговара.</p> |
| тање жице навући.{S} Но само унутри да се од зла опростимо.{S} Како судиш ти, Љубовићу?</p> <p |
| одма’ ћу свим мојим силама настојати да се Вуку власт украти, да не би кадгођ злоупотребу какву |
| ољан и огорчен, почне се приправљати да се датом приликом опрости од ове невоље.{S} Кад је мисл |
| ико, као пријатеље царичине истерати да се непријатељи угњезде.{S} Светла кнегињо, ти си му жен |
| и се богу, могао он му с лица читати да се искрено моли, видиш на њему изражено покајање и надњ |
| ијатељства са Мађарима, већ ће хтети да се на њи’, на Турке, наслањамо.{S} Покажемо ли да се на |
| о, који ће одма’ све мере употребити да се већа опасност одбије.</p> <p>— Ја би’ рекао, свети о |
| Није до оклевања, идем да дам јавити да се Нићифор спреми, па онда ћемо говор продужити.</p> <p |
| о, грчка и латинска господа долазити да се огледају.{S} Облачина Раде показаће ненадмашно српск |
| јбоље било Турчину посланике упутити да се с њим о миру договоре, па да се твоја влада, Вуче, о |
| ште земље од Милице; Милици поручити да се Турчину подвргне — то је значило кроз раздор свеколи |
| дође изван себе од страха и жалости да се тек доцније разабрати могла.{S} Милева се пустила у |
| и баш зато све ћеду силе напрегнути да се затуку као клин међу нас и Угре.{S} Сад је време.{S} |
| ачи, онда ћу се за времена побринути да се опет Турцима приближимо, и да ојачамо, и кад Угри оп |
| не сметају.{S} Но и то ти морам рећи да се много не уздаш у караманску буну.{S} Такове буне онђ |
| па као миш’ца коранова не могу рећи да се са Србима борити нећу, но дајем ти реч да ће овај ма |
| хтеде се у битку упуштати, говорећи да се са таковом силом Турцима отпор дати не може, но мора |
| воју задату реч погазити и на то ићи да се Вук понизи?{S} У највећој сумњи бијаше он и мати.{S} |
| <p>Деспот остаде сам, па ће се дићи да се свечано обуче, и господу дочека.</p> </div> <div typ |
| би могао човек изненадно до ње доћи да се насамо поразговори.</p> <p>— Она обично пре подне с |
| ко се задоцне, није нам на ино, реци да се Голубац Мађарима предати мора.</p> <p>Под Ново Брдом |
| бити Голубац.</p> <p>Жигмунд закључи да се са свих страна на Голубац нападне, да не би Турци чу |
| сам радо на такову погодбу и закључи да се одма’ посланици Турчину пошаљу, да се с њим у помену |
| не изговори.</p> <p>Петошко, видевши да се удалити мора проговори јошт као за збогом остај.</p> |
| , деспот би си изабрао добар положај да се против трајне силе бранити може, а може и измаћи и д |
| ије си знала изјаснити зашто баш њој да се то пошље од турскога цара који је њеном оцу душманин |
| .{S} Биће красан град у трокуту, јак да се на јуриш узети не може.{S} Ту ћеду бити јаки бедеми, |
| рва устала а затим се дао свима знак да се и други удаље.{S} Царица се са својом свитом удаљила |
| , деспот и Јерина устану, да се знак да се разиђу, сем четир војводе, који се с деспотом у прат |
| орјани уклонили се, и то је био знак да се о важним стварима разговор водити има.{S} После обич |
| му већ у руци, стане и замаја у знак да се деспот борити мора, ако ће у град.</p> <p>За Јеремиј |
| се најпре бједа отклони, па онда тек да се о поменутом брину.{S} Вук Бранковић је јошт доста си |
| емда врло млад, тако је добар војник да се са млогим старим војводама мерити може; но мало је п |
| ам ја господар од Голупца, па ћу сам да се погађам.</p> <p>— С киме?</p> <p>— Ма с киме, ма с д |
| ати од мене?</p> <p>— Та нешто чујем да се о Милеви говори; шта си ти о томе чуо?</p> <p>— По ц |
| тако зло било.{S} Но кад се потпишем да се цијепам од савеза угарског, погазићу задану ријеч, к |
| и белај починили.{S} Даље наложи им да се на окупу нађу кад телал повиче, да ће се неким зароб |
| ао за збогом остај.</p> <p>— Е видим да се и ја већ морам потурчити, и луд сам што већ досад ни |
| н Мурат на Србе справља, па се чудим да се архимандрит ништа о томе не брине.{S} Ми смо овде го |
| Србије.{S} Одлазим у Жичу са Јерином да се поклоним олтару Спаситељевом, да нас сахрани од свак |
| ?</p> <p>— Знаш шта, Јеремија, о том да се разговарамо кад стигне благо, и град се предавати бу |
| ра, <pb n="491" /> па кад дође земан да се, ако бог да, опет покрвиш са Турцима, па макар у дру |
| живот, ал’ ту треба јошт који игуман да се промене.</p> <p>У другој мањој трапезарији ручају ос |
| — Ја сам био тај, који сам свјетовао да се Голубац преда.{S} Благо тројица имамо међу собом дје |
| а Београд, који се сад скора подигао да се народ с њим дичио, био му је утеха и нека накнада за |
| Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог дао да се Угрима моћно поткрепимо, истераћемо ту поганију са х |
| им је већ деспот унапред налог издао да се од трпезе одмах за пут спреме, јер су већ Турци госп |
| вар начисто довести.{S} Он је увиђао да се Мари не допада ни то што се Милева Турчину даје, јер |
| ина гостију све на њега гледала, као да се то њега тиче.</p> <p>Поред овако разног разговора ве |
| а пате; али у Дечанима слави се, као да се Душаново царство обновило, па се и различне шале про |
| ода јошт од јуначке крви црвени, као да се трупови попадалих војника крај воде, при обали виде. |
| ер се сасвим охрабри и седнувши, као да се ништа необично није стало, почне се с њима разговара |
| су му страну.</p> <p>Русна, која као да се заклела искоренити Лазареву породицу, налази се на т |
| ћи на воду Ситницу, чинило му се као да се вода јошт од јуначке крви црвени, као да се трупови |
| атеља и преварити.{S} Балша је рекао да се он не би никад <pb n="232" /> са својом силом тукао |
| бију.{S} Јадан народ, шта је дочекао да се у вјери на три стране кида.{S} Једне Турци силом тур |
| укогли-деспота би л’ нам наруку ишао да се сви Срби потурче?</p> <p>— Би’, и сам би се потурчио |
| и арнаутског левенту, који је дошао да се потурчи.{S} Не може ли ко код куће да се са братом п |
| илости моје помиловани, ако си дошао да се на ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, д |
| ора држати ни деспот, јер није право да се покрај оштећене као очерупане Србије Жигмунд користи |
| иљан и мало забринут, остави друштво да се за сутра припреми.</p> <p>— Ви остајте, ја зарана мо |
| ало земље задобије.{S} Мурат би хтео да се Срби ма’ну Мађара, па да може преко Србије удесно на |
| ће се држати.</p> <p>Вук је горд био да се покори Милици и њеним синовима; ал’ опет је за нужно |
| оизвести?</p> <p>Сулејман је оставио да се Милици одма’ објави да ће јој Турци сву земљу опусти |
| </p> <p>— Ваљда је трта тако израдио да се онђе подијелимо, па да идемо тамо обоје.</p> <p>— Је |
| ви се бимбаша.{S} Каже да је наредио да се испод руке све црквене утвари покупују, и сад чека д |
| онако му црвени нос тако је набубрио да се чинило као да су му на врху јошт два мала носића нар |
| ветује са деспотом и војводама, како да се опаше град, и закључе још једаред, ал’ последњи пут, |
| цу за јањичаре.{S} Кад је тако, како да се спасе народ.{S} Морају се најпре унутарњи непријатељ |
| ково што тек дубље очи копа.{S} Како да се успоредимо сад са икаквом господом и јунацима, ми не |
| му против народа иде, преда?{S} Како да се не подвргне Лазару, који је српско обновљено царство |
| е, без душевног поткрепљења, па како да се не турчи?{S} Не тражи нико мученички венац у калуђер |
| род је свој силно љубио.{S} Па како да се Турчину, који му против народа иде, преда?{S} Како д |
| зити, а Турчин за даље не хаје, тако да се у свако доба више пазило на вољу деспота, нег’ли на |
| ли све у мањем и мањем степену, тако да се видело да ће се жалост јако умалити.{S} У њеном срцу |
| ци, која је била подоста велика тако да се цео човек у њој изгубио и која је била са разним бој |
| — примети Ђурађ ком се није допадало да се Милева Турчину да.</p> <p>— Зашто дакле твој отац да |
| светује се шта би сад чинити ваљало да се народ поткрепи.{S} Турчину се замерити не може.{S} В |
| /p> <p>— Драго ми је, ево овамо мало да се одморите — рече Харалампије, па их у велику једну со |
| жан, јер зна да је Турке бриге стало да се с Мађарима јаче не споји, и знао је и то да ће с њим |
| о [и властољубије није јој допуштало да се дворског живота мане.] Овом незгодном положају Милиц |
| На лицу се новодошавшим читати могло да се није добро збило на Косову.</p> <p>— Говорите, децо |
| прокопсати.{S} За њега би боље било да се сад опет други ко за владатељство отима, бар би се м |
| >Ферхад-паша вели да би најбоље било да се деспот од Мађара одвуче, и султану покори, и од њега |
| тира.{S} Ја судим да би најбоље било да се Стефан прогласи одма’ за цара но да му се даду одма’ |
| /p> <pb n="437" /> <p>— Боље би било да се сви потурчите нег’ што се међу собом кољете.{S} И до |
| > <p>— Честити пашо, најбоље би било да се благо подјели у Голупцу при предаји, јер није ту сам |
| Турцима шуровати.{S} Најбоље би било да се затворе у манастир, да им се оданде никуд не да.</p> |
| турске војске.{S} Но најбоље би било да се деспот на покорност позове, а султан да га у милост |
| мрштио, и даде знак да би добро било да се Петошко удали, да што луђе јошт не изговори.</p> <p> |
| договарала и све им је на то тежило да се Бранковић осили.</p> <p>Наједанпут разнесе се глас д |
| јазит изрекао, а већ се све спремило да се Јусуф кренути може.</p> <p>Сад већ Бајазит мира нема |
| -паша на дивану, највећма се зборило да се војска одмах на Србију дигне, и све до Београда поко |
| овор.</p> <p>— Тако је.{S} Сви знамо да се сад судба над срећом и несрећом прелама.{S} Србија ј |
| ти могу Турци к њима, а овамо морамо да се бранимо и мађарски’ чаркаџија, који упадају и харају |
| е већ све у преправност довела, само да се јошт са Ђурђем бољма договори, првом приликом прогла |
| а говори шта хоће.</p> <p>— Еј, само да се Алтоман није одметнуо био од цара одма’ у почетку, б |
| анка и поклона колико му драго, само да се Бранковићу влада не да.</p> <p>— Колика су деца Мили |
| но није бранио ништа за друго, само да се чест војничка не повреди.{S} При том познавао је доб |
| га познаје, <pb n="425" /> њему само да се докопати власти, а њему да кору баци.</p> <p>То су д |
| ику побједу над Бајазитом, дошли смо да се очима уверимо.{S} Знао сам да о’ђе мора бити и ’ришћ |
| Е да сад не губимо више времена, но да се на пут спремамо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије да |
| ао, свети оче, да је то јошт прерано да се Стеван одма’ за цара извиче.{S} Он је јошт млад, па |
| би могао.</p> <p>— Дакле, изгубљено да се више не поврати? — упадне Облачина.</p> <p>—- Тако ј |
| чинити.{S} Међу нама нек је изречено да се после отклоњене опасности одма’ и прогласи и крунише |
| бац предати.</p> <p>Розгоњи је за то да се ни тај рок не допусти, ал’ Жигмунд допушта.</p> </di |
| стиснути, а деспот побринуо се за то да се може здраво и читаво куд хоће повући.{S} И Турци су |
| се одма’ и даде.</p> <p>— Па како то да се даш ухватити — запита Новак.</p> <p>— Боље је дати с |
| жељи Бајазитовој.</p> <p>Па како то да се она на то склони — после жалосне косовске битке, пос |
| к на Косову, он је спасао Босну, јер да се са својима тамо не повуче, не би задржали Турке боса |
| му од непознатог Турчина донесе глас да се чува Бранковића, јер потајно код Турака о том ради д |
| ти рекнем.{S} Јучер смо добили глас да се буна у Караманији стишава, и ако треба онданђе ће се |
| {S} То га јако пече.</p> <p>Дође час да се крећу.{S} Ферхад наложи једном бимбаши да у пратњи б |
| ого надам од цара, само сад овај рат да се срећно оконча.</p> <p>После ови’ пророчески’ речи пр |
| лтан, како види уговор, издаће берат да се деспот Вукогли признаје за владара Србије.</p> <p>— |
| смешећи се и тишијим гласом, но опет да се чути могло.</p> <p>— Онај само може имати рану у моз |
| апезарије на гомили, и чека заповест да се унесе.</p> <p>— Нек се унесе благо.</p> <p>Бимбаша и |
| ом, начинити, а бацити им какву кост да се о њој гложе.{S} Маџари, како буду мира имали од Тура |
| ремија пре нег’ што ће на коња, јошт да се рукују, и шапне му.</p> <p>— Не предаји града, дочек |
| о у највећој тајности, отиде у цркву да се пречести, да јој буде све опроштено.{S} Причешће јој |
| лампије од чуда обнезнањени, не могу да се лако разберу, глас Ферхад-паше им је познат, ал’ не |
| добро предел битке.{S} Турци не могу да се са њиховим коњаничким мноштвом ползују.{S} Битка се |
| пи, јањичари, коњаници већ су у реду да се крећу, и тешке камиле дижу се, и сва заира се вуче.< |
| анастири, цркве и храмови бдити ћеду да се праве српске душе од сатане не улове.{S} Велика је м |
| де с мањим украћен, а војводе нећеду да се дијеле са калуђером.</p> <p>Ферхад исприча им све по |
| одзива нађу.{S} Сви тог мненија буду да се Вук са Турцима у погодбу пусти.</p> <p>Вук, видевши |
| долње Душанове Србије гласови стижу да се онђе гомилама турче, које с вољом <pb n="352" /> кој |
| отвори врата да види је л’ тко близу да се не би разговор чуо.</p> <p>Сејмени су подаље од врат |
| калуђера наизменце дању-ноћу чувају да се кандила не угасе, и молитве се једнако читају за бла |
| што Стевана нема.</p> <p>Приповедају да се на дан смрти његове мало земља потресла и сунце изгу |
| а за њима сви, већ се наредбе издају да се војска на ноге дигне, па даље које Дунавом које суви |
| а, који у овако опасно доба изискују да се најпре бједа отклони, па онда тек да се о поменутом |
| чи с Марка скидао.{S} Није знао чему да се већма диви, ил’ његовом големом стасу ил’ његовим си |
| превлада да морају лећи, и кад легну да се још код њих нађе.</p> <p>Кнежевићи су после вечере з |
| </p> <p>Харалампије да знак стражару да се уклони.{S} Утишава узрујане кнежевиће.</p> <p>И кнеж |
| азговарати.</p> <p>Оба седе у чадору да се овде још последњи пут ђаконијама, пићем и јестивом з |
| битке одма’, неке паше саветовали су да се опет војска даље крене и Србију опустошава; Марко се |
| ић их је у закриље узео.{S} Хтели су да се упуте у Београд, да се деспоту поклоне.{S} Не да Јаб |
| и.{S} Балшићи, Црнојевићи на путу су да се Зета са Поморјем Србији не привеже.{S} Све је то охо |
| абомоћна, а Вук силан, оставе царицу да се последњем приљубе, премда им је цар покојни млого до |
| , да како се доведу деобеници, одмах да се нареде ван пред врати и у двору сејмени, а ван двора |
| у Угрима што попустити и намамити их да се од Срба откину, да их после лакше баце из Београда в |
| га.{S} Сад друго не остаје већ новац да се изброји, подијели, полак теби полак Исак-паши.{S} Ка |
| у да.</p> <p>— Зашто дакле твој отац да се не повинује царичиној власти, него се непријатељски |
| , град напустити нећемо, дође ли баш да се мора, онда ћемо ма и преко трња.</p> <p>— Добро би б |
| ка промена догодити.</p> <p>— Но баш да се збуде та Милевина удадба, не би добро било по Србе.{ |
| ија, ти мој од младости друже, хоћеш да се осилиш, нећеш да предаш града, који ни ја одржати не |
| ије, ја ћу да запитам. — Како мислиш да се покорим, да се султану напросто предам? — рече деспо |
| свом чину и реду понамештани.</p> <p>Да се гости задовоље, велике се чине припреме.</p> <p>У је |
| ље, није се хтео Лазару подврћи и, када се сам против веће силе Лазара одржати није могао, пред |
| ну код Мусулмана.</p> <p>Мусулман, када се већ једанпут брата Мусе ослободи, рад буде ослободит |
| нпут јако засветли.</p> <p>Деспот, када се са Мехмедом смирио, почео је на радост своји’ Срба у |
| литургији, како ли на бденију!{S} Када се толика кандила запале, па мноштво православни’, па т |
| вића, увек се држао уз Стевана.{S} Када се Стеван са Ђурђом измирио, војевао је са Ђурђом проти |
| људи који велики дух показују онда када се, опште користи ради, другоме сасвим понизе; но има љ |
| Е мој Грмане, да видиш тог вашара када се турске жене инатити стану.{S} Кад сам био код Турака |
| рекао да гуслара послушамо.{S} Сад када се можда већ српска војска на Косову са Турцима бори, п |
| су се овде задржавали.{S} Доцније када се српска влада распространила, нарочито под Душаном, < |
| јни договор са Ђурђем и Турцима, и када се цео план дозна, а он у Турке, онамо куд му је и нећа |
| свагда ће ми пред очима лебдити, и када се год уз гусле твоје име спомене, срце ће ми растити.< |
| миндерлука и душека, ал’ шта вреди када се онај на њима шири, ког сироте буле не трпе.{S} Помис |
| сам био опасности скупа са народом када се брат ми Вук и Ђурађ одметнуо.{S} Ја помогавши Махмед |
| <pb n="282" /> и без рата, особито када се видело да је турска војска млого јача него српска.{S |
| лебано море, проклињао је онај час када се родио, кад је Милеву видио, проклињао је људе, који |
| могао изићи на крај.{S} Но шта ћу када се већ тако збило.</p> <p>Док је Петошко све то говорио |
| је био као код своје куће.</p> <p>Када се Јеремија приближи манастиру, види много азапа, и неш |
| гласом незадовољства Марко.</p> <p>Када се мало понаместе, почну пити и беседити.{S} Од Турака |
| /> који сад међу њи’ грухну.{S} Напада се силовито, брани се јуначки.{S} Ту стиже и кнез Завиш |
| већ царица најбољма не гледа, за свагда се од двора удаљи, и отиде у Рудник, и онде је нове пла |
| де седе на столицу до Пајсије, разгледа се, и започе:</p> <p>— Сад је куцнуо час, или — или.{S} |
| чело.</p> <p>Харалампије од стиха преда се тој задаћи.</p> <p>Оцу Пајсији наложи да кнежеве заб |
| зговарају узев сваки своју корист преда се.</p> <p>Оду лећи, да сневају о благу, које ћеду доби |
| — рече Јусуф, па одма’ даде Јусуф преда се благо донешено изнети.{S} Милица се јако зачудила.{S |
| ти чинити имаш по мом налогу.{S} Можда се већ и покаја што ти тако писа, и можда ти сада и пиш |
| а не види ни белог света, а трећи можда се мучи на душманском кољу.</p> <p>У истом дому, у исто |
| једнако натраг уступати мора, не поузда се више у своју снагу, душом је клонуо; на нами је да с |
| овати мора, и данак плаћати.{S} Не зида се Смедерево само за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мо |
| звуку их напоље, Харалампија носе, кида се, бацака се, неће под нож.</p> <p>Ферхад неће да оскв |
| изненађен, улака дозива.</p> <p>— Ваљда се покајао — рече Јаблановић.</p> <p>Улак уђе, поклони |
| е Леонтије нешто оштрије изрекао, канда се хтео такнути, што се држало да је он дао кнежевиће о |
| е јошт и сад показује му благост, канда се благошћу смеши, а какве бурне мисли су му биле у гла |
| ако кад га к себи дозива, изгледа канда се с њим даље разговара о предаји Голупца.</p> <p>Харал |
| к жалостан у срце удара, рекао би канда се читавом народу опело пева.</p> <pb n="526" /> <p>Дес |
| чина из Немањића Србије истиснути, онда се не бојим ни Маџара ни лацманства.{S} Богата је стара |
| бранио, и кад је све у миру било, онда се тек с Турцима мирио.</p> <p>Марко кад чује да је сул |
| ажемо ли да се на Турке наслањамо, онда се опет замерамо Мађарима.{S} Мађари се боје ако с Турц |
| ило.{S} Кад мишљаше да је на врху, онда се стрмоглави.{S} Силнији Бајазит му је преотме, нит’ о |
| {S} Па кад се од Жигмунда отпадиш, онда се не можеш одавде маћи кад хоћеш, могу те једно јутро |
| ати.{S} Но тешко оном, преко чији’ леђа се други туку.{S} А каква је турска силесија, а како је |
| постала.{S} За стару љубав, веле, хрђа се не хвата.{S} Русна је била удата, упливом Лазара, за |
| и, наслова деспотских колико хоћемо, за се су премудри, ал’ на бојном пољу од њих никакве помоћ |
| еоби покрај кнезова и они који комад за се добити.{S} Та Србија још има доста земље.{S} У оно д |
| ма деоба испасти.{S} Но они нек раде за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, нити |
| ора велике намете да сноси, а правде за се у ником не налази.{S} Света црква постала је тржиште |
| е.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић није за се побринуо?{S} Колико му је од бабе остало, колико од |
| е све кида, цепа, па сваки се најпре за се брине.</p> <p>Тако дигну се на ноге, и са то мало во |
| не можемо свет спасти, сватко нек се за се брине.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић није за се побри |
| ал’ како се благо дели, сватко хоће за се више да заграби.</p> <p>— Кад ћу полазити? — запита |
| залога — а Јеремијо, ишти више, ишти за се педесет хиљада дуката, за ме исто толико, и слободне |
| вине од откупа Голупца, половину сам за се по налогу задржао, добро је избројано.</p> <p>Ферхад |
| оме.{S} У нужди сваком је прво право за се побринути се.{S} Тако мисли отац Пајсије, који макар |
| и грабе и отимају, но ако може свако за се, опет још што привући, једно за друго не мари и мртв |
| {S} Но они нек раде за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, нити ће нас ико изигр |
| и заштите.{S} И ти му то обрече, обвеза се.{S} У Тати склописте уговор, одбранбени уговор, да с |
| жавки.{S} Вечера се преправљала, трпеза се намештала, и то усред баште, међу цвећем и густим гр |
| извуку, допали су Јаблановића шака, ја се с њим споразумем, оставимо их на страну, Харалампији |
| Петошко: — Да бог поживи све будале, ја се морам за будале постарати.</p> <pb n="230" /> <p>Сад |
| се чудиш што као Турчин вино пијем, ја се, опет, теби чудим што си се у делијско руво увуко, а |
| ра бити неће.{S} Ти мени зада вјеру, ја се подвргну.</p> <p>Деспот, ком је битка код Искре ’де |
| ал’ морамо и кроз незгоде напред.{S} Ја се засад већма морам на Турке наслањати; дође ли ора да |
| м у неке српске стране распослао.{S} Ја се надам да ћете ви сви знати уважити моје пријатељство |
| а за самцатог господара признамо.{S} Ја се ни једном не покоравам, и ја хоћу у мојој крајини са |
| продаја Голупца уговорена.</p> <p>— Ја се клањам свевишњем богу, који је Алах, и његовом свије |
| задовољан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја се заклињем да ћу ти то учинити!</p> <p>— А ја ти се за |
| баштине — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја се, опет, и заклињем и преклињем, да ћу се прије потурч |
| 55" /> се великаши не умере.{S} Но и ја се млого надам од цара, само сад овај рат да се срећно |
| сам чуо да већ одавна овде плаши, но ја се ништа не бојим.{S} Јошт само да попијем једну, па ка |
| , и ти ми нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се у те угледа, у твој јуначки створ, каквог сада у Грк |
| <p>Отац Харалампије од радости насмеја се појаче на Петошкине речи, и као неку малу освету изр |
| кућа пропада, свак себи вуче.{S} Србија се једнако смањује, и једнако ће се смањивати, па ће је |
| заузели.{S} Против таке две силе Србија се борити не може.{S} А Турци би готови били у почетку |
| опседнут, турска војска завија, обвија се као змија, да га стегне, и прогута.</p> <p>Но дивни |
| и зову Јеремију на предају.{S} Јеремија се тако не предаје.{S} Деспот Стеван и Ђурађ Бранковић |
| ’ су шака допали у први мах, а Јеремија се са тим код Ђурђа удворио био, и сад Јаблановић без Ј |
| елин с калуђером делио.</p> <p>Јеремија се мало разабере, и показује добро лице, да се не би Фе |
| адими се, а најјача кула Голупца занија се и сруши.{S} Руше се и бедеми.</p> <p>Розгоњија јуриш |
| адике, фратри.{S} Труба затруби, капија се отвара, напред телохранитељи деспотови језде, показу |
| ер <pb n="289" /> прави јунак, не опија се да свој закон каља и човеку шкоди.{S} Он ми је све о |
| p>— Е, стојали су на путу Ђурђу, побоја се да по старјешинству деспотство му из шака не извуку, |
| у лежала је нека сакривена освета, која се изразила у његовом погледу, којег је бацио хитро на |
| бро с њима упознао.{S} Моја Цвета, која се сад Фатма звала, попустила је ните, и молила ме је, |
| где су заробљена хришћанска деца, која се силом турче?</p> <p>Једно јутро дођу у Дринопољ млог |
| За здравље јуначке српске војске, која се сада на Косову против Турака налази.</p> <p>Затим се |
| у двору налази, често иде књегињи, која се са дворјанским девојкама забавља, па поред ситне там |
| </p> <p>Гости су ступили к Милици, која се баш са својом децом, осим Стевана, разговарала.</p> |
| зар је Милева била такова девојка која се тако скоро даје с чим обманути?{S} Та нисмо ли казал |
| ку узео, рука му задркта, она рука која се у најљућим бојевима није задрктала кад је сабљом мах |
| поље, Харалампија носе, кида се, бацака се, неће под нож.</p> <p>Ферхад неће да оскврни српском |
| ад Голубац, па богато Браничево, оцјека се лако исплатити може.{S} Преко мене као свог поклисар |
| дбрана домовине — прва је дужност, нека се сви противници Лазареве породице саједине на исту од |
| ти донде? — запита Новак.</p> <p>— Нека се начини обрамбени одбор који ће земљу бранити па и уп |
| ом Петар и оде за Митром.</p> <p>— Нека се само шале; могу они јошт зло проћи.{S} Они не верују |
| е против толике силе сам?</p> <p>— Нека се сајузи са Мађарима.</p> <p>Русна се почне мислити.{S |
| ица са децом чинити?</p> <p>— Њима нека се одреди комад земље на ужитак.</p> <p>— А шта ће наро |
| Цариград је већ од Турака опасан, чека се само коначна пропаст Србије, па је онда и Цариграду |
| ености сетити, јер раскошан страдалника се не сећа.{S} Тако мисле ти искрени посници.{S} Но међ |
| а л’ једно да л’ друго.{S} Моја Зулејка се поред мене са тетивом играла, додиркивајући је своји |
| у преправности.</p> <p>Вече је, војска се креће.</p> <p>Исак-паша и Ферхад-паша поћи ћеду са н |
| чије; видиш да је све заплашено, војска се слабо купи, а Вук оданде опет прети — примети Костре |
| ојску на Дунав не навезе.</p> <p>Војска се већ преважа, ал’ навале силни турски четокаици да и |
| ди, већ су пред Голупцем.</p> <p>Војска се стави по војничком реду, опсести град.{S} На левој о |
| морали обазрително поступати.{S} Српска се војска, истина, као сатрвена сматрати могла, ал’ ого |
| м коњаничким мноштвом ползују.{S} Битка се страшна изроди; српски кнезови, Стеван и Ђурађ, надм |
| оред пријатељских речи Турчина.{S} Вука се Милица бојала, па би се буди с ким сајузила, само Ву |
| као делиман, и не пође за руком, обрука се, онда од султана му гајтан на врат не фали.</p> <p>И |
| ају, код Турака помоћи тражио.{S} Коцка се преокренула и судба је определила да се и мојих душм |
| жив подсмех негда био.{S} Глас Петошка се у љутим бојевима увеџбао.</p> <p>Деобеници издајице |
| сиротица, умрла је, а о мени смиловала се једна пастирка, те ми живот одржала.{S} Да сам се ле |
| Русном и служитељском пратњом проходала се, да би се тиме мало од своје бриге разабрала.{S} Веч |
| са Русном овако разговарала, забављала се са својим цвећем.</p> <p>Милева је била красна девој |
| у Лазара, своје сигурности ради, морала се у Крушевцу задржавати.</p> <p>Двор, у ком је сад Мил |
| ин држао, а] Вукашинова породица морала се са неким парчетом земље задовољити, и то под покрови |
| </p> <p>Русна, по обичају своме, шетала се међутим по башти.{S} Њу је већ одавна вребао отац Ха |
| зним бојама намалана са оба бока видела се изрезана два велика ува какова су у познате животиње |
| луђера Русин су се врло допале и весела се са истим растане.</p> <p>— Е, збогом, видећемо се ск |
| S} После Косова Душанова властела отела се.{S} Од снажног српског царства виде се тек покидани |
| е неслоге.{S} Откако је Вук пао, почела се Миличина партаја силити.{S} Млоги су вуковци прешли |
| уначка крвца</l> <l> Већ потоком почела се лити.</l> <l>Јошт’ се не зна чија је побједа.</l> <l |
| илом и богатством Бајазитовим, отпадила се од Светислава, мислећи да ће јој се цео исток клањат |
| ица долазеће госте приметила, променила се у лицу, те као препанута чекала је да чује какве ће |
| аспре нестало.{S} Крв Немањићах умирила се.{S} И одма’ је Турчин осетио слоге снажну мишицу.{S} |
| ма Новог Брда.</p> <p>Силна турска сила се ту слегла.</p> <p>Град је опседнут, турска војска за |
| обедити помогну.{S} Код Никопоља десила се битка.{S} Стеван са одабраним српским војницима посл |
| ца распрштана [мађарска] војска вратила се кући, и тек нешто војске у Београду остаде.</p> <p>О |
| не српских шака.</p> <p>Војска спустила се пут Голупца, с њом иде и деспот, и Облачина Раде.</p |
| XVIII</head> <p>Мађарска војска повукла се натраг да је не би Турци какогод и код Ласловара изн |
| </p> <pb n="258" /> <p>На ове речи Јула се застиди.{S} Она је црвеног калуђера за обичног калуђ |
| се и српска несрећа навршила.{S} Земља се са тим опет на мање части подели, и са тим се Турцим |
| иврженици, те ударе на Србију.{S} Земља се свуд опустошавала.{S} Међусобан рат се опет започео. |
| Чују се трубље, од копита коњских земља се тресуца, ту су већ гости.</p> <p>Деспот са својом св |
| p> <p>Јерина није жена Лотова, она нема се за чим натраг освртати.{S} Срце Србије из Београда п |
| ја међу обојима — од српске стране нема се чега бојати, повући ће ову своју војску натраг и пре |
| заставе.{S} Мада је јака посада, и нема се ничега бојати, ипак је <pb n="504" /> предострожна.{ |
| го однесу.</p> <p>Остаде Ферхад, спрема се сутра зарана у Голубац.</p> <p>И бимбаша се спрема.{ |
| ве је у реду.</p> <p>Ферхад-паша спрема се, сутра ће отпутовати.</p> <p>Један део војске вратић |
| ради.{S} О важнима стварима доцније има се говорити.{S} Мара и Ђурађ мало доцније посете и Русн |
| вако ћемо сви пропасти.</p> <p>— Не има се куде.</p> <p>На лицу војвода познаје се самртно блед |
| Харалампије добија налог да у свему има се повиновати у име Ђурђа Јеремији.</p> <pb n="405" /> |
| олакшавати — рекне Ђурађ.</p> <p>Свима се допало видити овако два красна, туђе вере и туђег на |
| пасан и једанпут поклоњени мач не узима се натраг; штавише, није за јунака ни од среће таковим |
| ја су се у диби и кадифи родила, којима се срећа смешила при рођењу њиховом.</p> <p>То су — Јов |
| биле познате све тајне сплетке, којима се српским народом после косовске битке владало, царица |
| ила женска, и то од они’ женски’ којима се власт, слава, богатство јако допадало.{S} Нисмо ју р |
| ст <pb n="242" /> да има људи на којима се види да не имају мозга, па су гори него они са запаљ |
| кових калуђера.{S} Било их је, о којима се, на жалост, није могло рећи да су као жички.</p> <p> |
| цио хитро на Светислава и Милеву којима се најсмешнији чинио.</p> <p>Премда старији нису дали н |
| је по вољи Јусуфовој само међу женскима се бавила.</p> <p>Милева је са женскима насамо ручала.{ |
| зит у диван позове своје паше, и с њима се саветовао шта се сад има чинити.{S} Један му саветов |
| сакупити опет нову војску и с Мађарима се снова везати.{S} Мађари, опет, овим походом ако су и |
| ени ножеви.</p> <pb n="396" /> <p>Прима се јело и пиће, мало се говори, све је озбиљно, све так |
| весеља још није никад било.{S} Турцима се особити ручак справи и особито су ручали.{S} Срби та |
| јуће породице <pb n="323" /> јошт већма се Бајазиту подвргне.{S} Милица и Мара све се надметале |
| S} Кад је Исак-паша на дивану, највећма се зборило да се војска одмах на Србију дигне, и све до |
| приклонила, само Мара и Ђурађ највећма се противише.</p> <p>Патријарх, предвидећи неизбежиму п |
| рату.{S} Ово војничко чувство највећма се у њему изражавало у веселом друштву, поред добре мет |
| старијима истину у брк казати, узе’ на се лудачко руво, говорио сам што ми је на срцу, а будал |
| ац обвезао, а са тим ненавист Турака на се навукао.{S} Сљед тога је пао Крушевац, једва се их Н |
| деспоту, ал’ није све најдрагоценије на се метао.{S} Ово није за њ дан славе, дан предаје Беогр |
| емију да преда Голубац.{S} Деспот ће на се примити да Јеремију позове.</p> <p>Деспот оправи ула |
| и рахат-душеци.{S} Све то мора узети на се турски облик кад се ђаурима суди.</p> <p>Ферхад хода |
| ан и паштио би се да што више власти на се привуче.{S} И Вук је, истина, властољубив, али његов |
| у Високи Дечани.{S} Јеремија би узео на се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика награда.</ |
| то га навести?{S} Ферхад-паша све то на се прима.</p> <p>Послаће Ферхад-паша улака деспоту, и д |
| <p>Дотерују марву, живад у град, ’рана се једнако уважа, суво месо, сува риба, вино, све је у |
| пијама повешати.</p> <p>Са свију страна се Голубац подседа, опасује.</p> </div> <div type="chap |
| p>Ферхад-паша прослови.</p> <p>— Одавна се познајемо, деспоте, и твој делија, што га именова, в |
| ="411" /> <p>— Та српско царство одавна се распада, нек свак себи дере.{S} И сам Ђурађ Бранкови |
| јбоље нек иде Харалампије, вешт је, зна се увијати, превијати, и оно говорити што не мисли — ка |
| у шакама Жигмунда сасвим поверио, а зна се још и то да кад већ Мађари Београд имају, па још да |
| пот још са читавом војском ту, а не зна се колика је, и Београд у мађарским рукама, донде је оп |
| онако Високи Дечани од неко доба не зна се под чију власт <pb n="410" /> потпада[ју] ил’ турско |
| ’ бојева, у највећем покољу и нужди зна се наћи.{S} Он ће нам бити челенка до челенке.{S} Па ак |
| изврстан војвода, мудар, и у невољи зна се наћи.{S} Лако му је било погодити и то да је тешко п |
| спот с краљем и војводама бавио, Јерина се повукла у своју дворану, и ту је гостопримно занимал |
| рбија јошт није пропала. </p> <p>Јерина се станила, она је опет гостољубна домаћица, дарежљива |
| жалосној свадби учествовали.{S} Већина се сама себе стидила.</p> <p>Петошко, ступивши унутра, |
| ду са Бранковићем на Крушевац.{S} Силна се је војака под Голупцом сакупила, град нападају дању |
| аветовати се; та је ствар земаљска, она се целог народа тиче — рекне патријарх.</p> <p>— Ја нис |
| стност Марина тешка јој је била.{S} Она се у првој мисли сетила да Мара није дошла као добро де |
| у благу пливајуће представљају.{S} Она се поклон’ма обрадовала.{S} Ова радост јој је била први |
| њим више белаја на себе навуче?{S} Она се већ мало-помало на то склонила, само како ће сад са |
| њу не боле, како ће нас болети?{S} Она се зна.{S} Па зар ти мислиш да би једна Српкиња пошла з |
| еца.{S} Ако је која баш и кадуна, а она се утолико тек срећном налази, уколико јој разне ропкињ |
| ека се сајузи са Мађарима.</p> <p>Русна се почне мислити.{S} Тај план не чињаше јој се сасвим х |
| еспот-Стевану.</p> <p>Кнежевић’ма клања се Јаблановић, ал’ су заробљени, не да им никуд по вољи |
| блетало је около дворова деспотови’, па се најпосле упуте дубље у Србију.</p> <p>Ето, сад се Ђу |
| оступати.{S} Само после, ако бог да, па се мир поврати, немојмо заборавити на породицу Лазара, |
| еца српског рода и јуначког изгледа, па се разазнати не може.{S} Бадава даје Раде распитивати м |
| баш то је зло што има толико јунака, па се због тога баш толико цјене, да се сваки једног краље |
| у, јер у свету увек има страдалника, па се њих треба у умерености сетити, јер раскошан страдалн |
| да се султан Мурат на Србе справља, па се чудим да се архимандрит ништа о томе не брине.{S} Ми |
| ранковићевим, у турским пустошењ’ма, па се већ к злу привикао.{S} Но мене старца све то боле.{S |
| азом, он је издајица над издајицама, па се од Ферхад-паше многоме нада.</p> <p>Кад у трапезариј |
| јербо јој је овај често пред очима, па се зна у женским забавама, а Војновић је јуначина ком ј |
| ти.</p> <p>Деспот је био тврда срца, па се није баш тако лако болести дао.{S} Поред све телесне |
| е тако добре воље, мало се ослободе, па се почну слободније и разговарати.{S} Отац Леонтије био |
| евиће.</p> <p>Харалампије то изрече, па се диже и са Пајсијем иде у посету кнежевић’ма.</p> <p> |
| убац.</p> <p>Султан погледи на паше, па се разгледају, главом маше, не могу речма веровати, држ |
| одсада настати?{S} Ионако сте слаби, па се опет на двоје делите.{S} Како ћете противустати, ако |
| мора и околни народ хоће ли неће ли, па се то зло све већма и већма распрострањава.{S} Но што ј |
| шег стада.{S} Ви сте доцније рођени, па се тако не осећате да идете све на мањак, као ја који с |
| види да ли се брзо нова војска купи, па се у добро доба вратио, заједно са Новаком.{S} Новак, к |
| ије можно турској сили противустати, па се јошт за времена натраг повукао.{S} И зашто да му гин |
| ошло, но доста је и сам белаја имао, па се ућутало.</p> <p>Сад оставимо Дечане, па да видимо шт |
| нешто са патријархом насамо говорио, па се и он удаљи да почива, па да свој разговор сутра прод |
| као да се Душаново царство обновило, па се и различне шале проводе.</p> <p>Гости и калуђери пиј |
| урци примете да се ми на њи’ дижемо, па се помире, ил’ брзо једна страна другу надвлада, шта ће |
| да проведе.</p> <p>Залажу се ваљано, па се већ и пе’ари хватају.</p> <p>Ферхад узе први чашу, и |
| алуђери доносу јела, ђаконије, вино, па се удале.{S} Ферхад-паша је сад Петошко, Србин, и каиљ |
| раги моји посинци, казаћу вам нешто, па се опомените мојих речи.{S} Мене су ваши оцеви турском |
| деле, Алтомана је из Босне истиснуо, па се учинио царем.{S} Ја му за право дајем, јер да није б |
| мандрит је прави по пропису калуђер, па се и на потчињенима виђело неко особито благововјенство |
| Ово је тек примирје, а не прави мир, па се Турцима кроз паше много кроз прсте гледа, и кад који |
| илендар, па сваки који је био богат, па се хтео покалуђерити, овамо је долазио.{S} Ако је хтео |
| ак.{S} Ђурађ је познавао његову моћ, па се у многим стварима с њиме световао.</p> <p>Ђурађ је б |
| е прочупамо мало за косе и за браду, па се опет лако измиримо, јер помирење и вјера налаже.</p> |
| {S} Такове буне онђе годинама трају, па се и преживе.{S} Падиша је велики калиф свих мухамедова |
| јама, знаш онако за какву прњаворку, па се прочупамо мало за косе и за браду, па се опет лако и |
| ју се за здравље.</p> <p>Опет стану, па се гледају.{S} Ту је Облачина Раде и свита.{S} Присни и |
| о брата и љубовцу, а други отаџбину, па се у несрећи теше при чаши рујног винца, поред тужни’ п |
| ијају се шале, дворска будала је ту, па се са гостима титра.</p> <p>— Па и цар Лазогли имао је |
| ићи ћеду под скут силнијем туђинцу, па се после мећу собом отимају док не ишчезну.{S} Једном н |
| пријем и дочек улаках и поклисарах, па се спреми на пут, и отпутује.</p> </div> </div> <div ty |
| аде калуђер слуги јошт покоји новац, па се удаље.</p> <p>Сваки отиде на свој конак, и све је јо |
| на долину, диже се прашина, малочас па се виде три коњаника, праћени од деспотови’ катана.</p> |
| Ферхад-паше седи Харалампије и договара се.</p> <p>Ферхад-паша, некадашњи Петошко, сумњив погле |
| >Русна са Харалампијем потајно договара се како ће Бранковићу наруку играти.{S} Само чекају да |
| >— Ја ти реко’, у таквим стварима вјера се одржати не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе |
| еремија.</p> <p>— У таквој ствари вјера се не држи.</p> <p>— Но што Ђурађ није паметан, ти још |
| весео жагор слугу и служавки.{S} Вечера се преправљала, трпеза се намештала, и то усред баште, |
| ћу, и тешке камиле дижу се, и сва заира се вуче.</p> <p>И сам султан са свитом је у преправност |
| ђе био објед и вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз гусле, па опет прије и ил’ посље збијају |
| оказују.</p> <p>И самом Јеремији набора се чело.</p> <p>— Од калуђера може свашта бити, један ћ |
| гледа, и кад који део куд задере, мора се дочекати тако, да се Турци с крвавима главама врате. |
| дати да га нитко узети не може.{S} Мора се брзо зидати, јер ником не треба вјеровати, Амурат се |
| овина јој још није била у боју.{S} Мора се навикнути на бој, зато држим да идемо најпре на Голу |
| S} Србија је у божијим рукама, ал’ мора се рећи, и да је на раскршћу. <pb n="384" /> Турцима са |
| заратити с Турцима, а сваки такав мора се преко нашег хрпта витлати.{S} Ако држим с Маџарима, |
| S} Па ће ће се град зидати, а град мора се зидати.{S} Да знаш, деспоте, како сам за ово вријеме |
| чево, плодна Ресава.{S} Све то сад мора се изгубити.</p> <p>Деспот потписује те наредбе влажним |
| рцима, зло.{S} А једно од то двоје мора се бирати.{S} Брод Србије мећу стенама плови.{S} Смедер |
| шиљати деспоту ил’ мени, а баш не мора се знати од кога је глас послат но само има истинит нач |
| нити хоће Ђурђа да убија, ал’ тек мора се од насилија чувати.</p> <p>Закључи ухватити га и дат |
| лом Турцима отпор дати не може, но мора се натраг к Босни повући, да спасе што се спасти може и |
| е пчелом постати?{S} Није, па зато мора се ради свију пчела својој неотклоњивој судби подвргнут |
| рпском пријатељству нег’ икада.{S} Бура се велика подигла над турским царством, па судба је, оп |
| стари приврженик Бранковићев млого пута се опасности излагао, па зато се сад и надао великој на |
| родицом оставили.{S} Видимо, дакле, шта се у Крушевцу ради.{S} Новак са осталим војводама купи |
| моји, говорите, да од бога нађете, шта се тамо догодило? — запита жалосним гласом Драгаш.</p> |
| S} Но од тог доба нисмо ништа чули, шта се онде стаје.</p> <p>— Да бог да, да будне добро.{S} Т |
| разговарати, то су подробни описи, шта се ком десило, и како је породица живила.</p> <p>После |
| рима запиткивати.</p> <p>— Бога ти, шта се чује овде код вас у двору, неће ли вам се књагиња Ми |
| вља?</p> <p>Царица сазове савет.{S} Шта се има сад чинити, то је било најглавније питање.</p> < |
| н, срећно је онамо стигао.</p> <p>— Шта се чује од Косова? — запита Новак, најпре поздравив га |
| озове игумана Радосава, и запита га шта се то све стало од оно доба како је манастир оставио.</ |
| носе.{S} Дворјанима не беше до тога шта се сад на Косову ради, но само до шале и увеселења.{S} |
| авала.{S} Само још није чисто знала шта се то мути и плете.{S} Падне јој на ум Харалампије, кој |
| све се међу булама бави, па све зна шта се међу њима чини.{S} Ту после може видети човек сваког |
| јест година како Душана нестаде, па шта се од српства учини.{S} Где нам је Марица, где је Солун |
| урђа послао је Вук у двор да извиде шта се о’де ради, да би знао чега ће се држати.</p> <p>Вук |
| е ће бити његовој деци.{S} Видео је шта се учини е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и њему већ јед |
| /> <p>Вук, кад од Маре и Ђурђа чује шта се стало, разјарен почне све већма војску умножавати, т |
| ушкиње, господар од слуге, све чује шта се изван ради, и то увеличателно.</p> <p>Светислав, кад |
| у под управом Харалампије живило, и шта се радило.</p> <p>У трапезарији било је весело.{S} Хара |
| прошла.{S} Ја би’ сам рад све знати шта се о књагињи Милеви и Светиславу ради.{S} Љубица доста- |
| о дотурати, јер сваки би рад виђети шта се код Тамерлановог шатора ради.</p> <p>Калуђери дотура |
| Стеваном једнако се саветује о том шта се има чинити.{S} И доиста, кад би се на њи’ слушало би |
| е своје паше, и с њима се саветовао шта се сад има чинити.{S} Један му саветоваше да не оклева, |
| т са својим народом бави, да видимо шта се стаде са Милевом, шта са Гргуром Бранковићем, који с |
| пота и Ђурђа у Цариграду, да видимо шта се у Србији ради.</p> <pb n="328" /> <milestone unit="s |
| p>Сад оставимо Дечане, па да видимо шта се по други мести ради.</p> </div> <div type="chapter" |
| то ниси Турчин.</p> <p>Но да видимо шта се ради у Дринопољу.</p> <p>Дан на дан хришћани се турч |
| изговорити.</p> <p>Но баш да видимо шта се и код такових збивало.{S} У свету је добро са злим п |
| јој вољи јадикује.</p> <p>Да видимо шта се код царице ради; да видимо, шта ће Јусуф просиоц исп |
| елно.</p> <p>Светислав, када је чуо шта се са калуђером стало, грохотом се насмеје и намисли да |
| у сузе рониле.{S} Пало јој на памет шта се с њом стало.{S} Док је цар у животу био, све је у ве |
| </p> <p>— Кажем ти, све да ми јавиш шта се около књагиње ради, и то свагда и у свако доба.</p> |
| в се то вихор над њима диже?</p> <p>Шта се то тако праши издалека?{S} Ил’ је то какова војска; |
| лева, јошт врло млада будући, на свашта се дала превијати, па ако се у једном магновењу, подстр |
| ити мора.</p> <p>Тешко му је.{S} Прашта се са Јерином и децом.{S} У јунаку срце се стеже, а суз |
| > <p>— Е, свршили смо, ова војска враћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, одакле |
| а страну меће.</p> <p>Ферхад-паша враћа се у манастир да пошље благо Исак-паши.</p> <p>Међутим |
| о је боја.</p> <p>Ферхад изрече и враћа се са гостима у трапезарију и опет заседну.</p> <p>Тако |
| ко.</p> <p>Јеремија довикне, улак враћа се.</p> <p>— Е ја готов полазити, на коња!{S} Задње реч |
| и делија, — и буди срећан.{S} На љубећа се срца немој с њом никад стрељати.{S} Који не штеди љу |
| никад стрељати.{S} Који не штеди љубећа се срца, тај не зна шта је милост божија; немој љубеће |
| познат, већ некако и душмански, подсећа се да тај глас њему негда није повољан био.</p> <p>Ферх |
| од Турака израдити.{S} Тако кривудајућа се стаза народ од пропасти спасу води.</p> <p>Јерина св |
| свог народа крв.{S} И до каквог успеха се дошло, да се сад српски градови с једне стране Турци |
| окојно трпе, но Харалампије бесни, баца се, не да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу, мол |
| дала је болест деобе.{S} Владарска деца се међу собом деле, кад лепим речма деле се, кад сабљом |
| еда се благо донешено изнети.{S} Милица се јако зачудила.{S} Тек у двору Душановом је таково <p |
| у и Турчину противустати.</p> <p>Милица се на страну са Јусуфом повуче, а Милеву остави да се м |
| н, благо му је небројено.</p> <p>Милица се све више и више у мислима премиравала.{S} Приметила |
| и пролетне красоте пуно.</p> <p>Милица се од средњег века мало одмакла, и старост јој је већ п |
| ћеву партију заплаши.{S} Додуше, царица се дволично прама Русни владала, а и Русна прама царици |
| е је наш цар и султан Мурат пао, царица се са Бајазитом <pb n="334" /> опријатељи, Бајазиту се |
| има знак да се и други удаље.{S} Царица се са својом свитом удаљила, желећи гостима добру ноћ.< |
| утра зарана у Голубац.</p> <p>И бимбаша се спрема.{S} После поноћи њега ће отац Радосав исповед |
| брига, велики терет.</p> <p>Ферхад-паша се ’ладан показује.{S} Није се Харалампији ни за’фалио |
| аја“ које су започели при столу десивша се лица војничкога сталиша.</p> <p>Затим наздрави Петош |
| одговори кроз плач и к поласку дигнувша се царица.</p> <p>— Ја дајем мој благослов привременом |
| већ Турци мах преотели?</p> <p>Покајав се, престане напастовати деспота.{S} Утолико је већма у |
| ој боји представљајући.</p> <p>Но какав се то вихор над њима диже?</p> <p>Шта се то тако праши |
| зачуђен, не верује својим очима.{S} Сав се запламти, никад ни у помисли да ће он као калуђер у |
| зразила, продужи мало ћутање, и посадив се под једну грану, где је већ све одмора ради спремно |
| кавану, а оно у мермерилиџу, па извалив се, масти се и таре мирисавим зејтином, а жубором из ол |
| да му госте објаве, а он мало промислив се рекне: „Могу доћи“.</p> <p>Међу Турцима, Марку је би |
| је првенство другима уступао, задовољив се својим бистрим разумом, науком и чистом савешћу.</p> |
| па са својом дружином седне и поткрепив се са чашом вина почне са осталима јести.</p> <p>Царица |
| у теснац довести, па са Турцима помирив се круну на главу метнути.{S} Народ је сад био без глав |
| а, сузе је ронила, патријарх, прекрстив се, у себи је неку молитву читао.{S} Новаку и Драгашу с |
| Обилић <pb n="264" /> од Турака.{S} Крв се на Косову потоком лила.{S} Сто тисућа мртви леже онд |
| аки дан по некоји заробљени Срби натраг се враћају.{S} Јошт би’ више добра чинио, да ми остали |
| е држи, јер се боји да ће, ако слабијег се држао буде — страдати.{S} Сад је за тебе више заузет |
| рима, пак, за обрану, а точак око којег се све окреће биће Смедерево.</p> <pb n="522" /> <p>Чуј |
| <p>— Знаш шта је народ; он свагда јачег се држи, јер се боји да ће, ако слабијег се држао буде |
| рушевац доселили — рече Петошко, на ког се сад слабо и пазило.</p> <p>— Још ће он Турке сасвим |
| је полудила да за Турчина пође, код ког се не би смела ни часним крстом прекрстити.</p> <p>— Ма |
| изискују да смо увек против Турака, кад се год њима допада.{S} И како се опораве од задњег удар |
| Турци ту бити.</p> <p>— Још прије, кад се град предаје, ту су Турци као вуци, дању-ноћу језде, |
| ра је била од онакови’ кћери, које, кад се удаду па им се добро води, а мати удовица остане и у |
| шт у Ужици тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не би хтео првенства примити, незадовољни нашли б |
| p>— Пеки, ви ђаури морате пропасти, кад се не можете међу собом ни у куповини подјелити.{S} Кад |
| ли се.</p> <p>— Па како да поделим, кад се сами сложити не можете.</p> <p>— Суди, честити пашо, |
| репте, обасуто све рајским мирисом, кад се чује реч, милина, цветајући виногради шире мирисан в |
| границама пружати могао.</p> <p>Но, кад се зрак надежде показао, наиђе опет ново зло.</p> <p>Де |
| нек узме комит Циљски старију ћер, кад се султан са деспотом наједнако сроди, тим ће свим запу |
| ца не дам без новца, а на вересију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ има |
| е трпи Бранковићеве, али шта ћу му, кад се не да освестити.{S} Кажи ми најпре, шта си чуо од па |
| о ми је, Краљевићу, што те упозна’; кад се кући вратим, казаћу да сам видео највећег српског ју |
| есно, већ не зна ни сам чији је.{S} Кад се пропада, нек пропада.{S} Но и то ти се морам исповје |
| рска заплава као олош не однесе.{S} Кад се неко време тако у народу потуцао, као сиромашак путн |
| летно цвеће, ископали су им очи.{S} Кад се у мравку, у биљки љубав појављује, Бранковића унуци, |
| помолио се богу, иконе цјеливао.{S} Кад се вратисмо, посље одмора и закуска, исприча ми свје од |
| рад.{S} За то треба силно благо.{S} Кад се буде град зидати, а ти посветуј народ да даје, да ар |
| урченицима све њихово остављају.{S} Кад се племић потурчи и осили, онда мора и околни народ хоћ |
| Он је на удаљеном одавде конаку.{S} Кад се у двору налази, често иде књегињи, која се са дворја |
| ица, као свог рођеног оца.</p> <p>— Кад се опоменем оне жалосне ноћи, када нам светлост занавек |
| ао ђаурски дервиш си улема њихов, а кад се потурчиш, бићеш улема, а од улеме, свашта може за кр |
| Он је сад само подлога Јеремије, а кад се Јеремија блага дочепа, тко зна како ће међу њима део |
| држе да за Србију Голубац бране, а кад се мора предати, свеједно им је дошао ли град у турске |
| ари крокнуше на јуриш, а каква боља кад се Турци појавише.{S} И то појавише се бујно и бурно.{S |
| > био, што но кажу, стари мачак, па кад се њему Милева тако допада, каково створење иста може б |
| има обитељ и од Турчина ферман, па кад се Турчину добар бакшиш да, манастир је у миру, и може |
| боје ћете са мном ићи у Голубац, па кад се преда град, и Мађаре распемо и у Дунав побацамо, онд |
| а га нов госа у госте позива.{S} Па кад се од Жигмунда отпадиш, онда се не можеш одавде маћи ка |
| ком нападнемо, ’де ми је сад војске кад се тек сад са свију страна прикупљавати мора, а Турци с |
| жи ми искрено, да л’ те срце заболе кад се опоменеш твог ђетинства, твог завичаја, и би л’ опет |
| пници, који Тамерлану сузу натераше кад се тукоше појединце против Татара као орлови против вра |
| звериња, да је деспоту при руци, и кад се прохте Јерини да какову птицу улови.{S} Један соко ј |
| погли нек с војском иде као чауш, и кад се град преда онда Јеремији нек се изда благо — рече Ис |
| а на несложне Турке ударе.</p> <p>И кад се добро пред очи узме, да су се Турци међу собом покрв |
| ази, сватко мора на кулук.</p> <p>И кад се све то донесе у Смедерево, у његово станиште, све је |
| де је кадикад одседао Стеван Високи кад се хтео пред светским жагором уклонити, и души својој у |
| био у Београду.{S} Како ће му бити кад се види у Београду, у Србији стран.</p> <p>Јерини је ду |
| ни ово неће дуго трајати.{S} Турци кад се све у Караманији умири, <pb n="529" /> наћи ћеду при |
| ве то мора узети на се турски облик кад се ђаурима суди.</p> <p>Ферхад хода горе-доле, ишчекује |
| — То још не би тако зло било.{S} Но кад се потпишем да се цијепам од савеза угарског, погазићу |
| то јест властољубије, биће испуњено кад се деспотства докопа.</p> <p>Болест деспотова дан на да |
| нег’ да паднем деспоту у шаке, јер кад се ви измирите, може пасти сав терет на мене, канда сам |
| , шта ћу у пропалом царству, па још кад се сјећам како су се већ онда великани међу собом крвил |
| Нек им прси суво злато дичи,</l> <l>Кад се боре за славу јуначку.</l> <l>Жив остао спомен силно |
| сестра, или као муж и жена.</p> <p>Кад се почело јести, слабо је ко на другог и пазио до на са |
| вио, ваљда — да се пострижу.</p> <p>Кад се Ђурађ са деспотом помири, разговор се поведе свуда о |
| ледиш, а она од ветра бранећи се каткад се окрене, па кад уђе у башчу, па хоће да врата затвори |
| наново са славом подићи.{S} Жигмунд рад се Турчину осветити, и то помоћу Бранковића, па да уз т |
| ве то исплатити, шта ћемо онда?{S} Град се на вересију не продаје, кад једаред предам град, онд |
| се разговарамо кад стигне благо, и град се предавати буде, лако ћемо онда с њима, ил’ ћеду они |
| пот а у Смедереву Ђурађ.</p> <p>Београд се као изнова подигао.{S} Деспот је силни новац жртвова |
| у главноме све извршио, и закључио, сад се паше дижу и разилазе.</p> <p>Ферхад-паша чини припре |
| е упуте дубље у Србију.</p> <p>Ето, сад се Ђурђу, за чим је тежио, испунило.</p> <p>Но да видим |
| ојком била.</p> <p>— Е, тако видиш, сад се Турци овде веселе са својим хуријама.{S} Алах нам је |
| {S} Канда им се душа поткрепила.{S} Сад се опет не кају што нису Жигмунду град предали.</p> <p> |
| , и Турцима пријатељство откаже.{S} Сад се обрати на деспота.{S} Деспот благ и не знајући освет |
| стиво, преправљено је као и пре.{S} Сад се Ферхад-паша одрешитије показује нег’ на путу.</p> <p |
| собом као робу и стоку дијелили.{S} Сад се на невиним ђецама кају гријеси отаца.{S} Ишти, деспо |
| ни бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у мени нарав промени.{S} Место љубави постане осве |
| ваца.</p> <p>— Деспот је богат, ал’ сад се у трошак бацио, купи војску у доњим крајевима, а и Ж |
| твом мјесту одмах би га задржао, а сад се теби мора предати.</p> <p>— На вјеру сам га позвао, |
| о Дунава пребацити.</p> <p>Јеремија сад се поче кајати што је тако Голубац предао.{S} Још на пу |
| ан је био Марков побратим.</p> <p>Е сад се заведе међу њима разни разговор.</p> <p>— Таковог де |
| з трапезарије, бимбаша их дочека, и сад се шетају.{S} Деспот пита откуд крвави трагови, рањени |
| тело му је у рукама Ферхад-паше, и сад се више повратити не може.{S} Неће л’ потписати, лако ј |
| стелин, Јаблановић и млоги други, и сад се још веселе — одговори Пајсије.</p> <p>— Шта, зар Јер |
| н Војновић, остао јој је за утеху и сад се налазио у стану Лазаревом.{S} Лазар наименовао је ис |
| не може бити потчињен.{S} А ионако сад се све кида, цепа, па сваки се најпре за се брине.</p> |
| ер су му делијске тешке, а нашто му сад се већ крити, кад је, тако рећи, код куће.</p> <p>Ферха |
| ле постарати.</p> <pb n="230" /> <p>Сад се изроди баш весео жагор.{S} Весела реч и добро винце |
| ду мало даље.</p> <pb n="460" /> <p>Сад се решава судба Голупца.</p> <p>— Шта мислиш, да идем т |
| т, одважност и властољубије.</p> <p>Сад се млади Ђурађ лати кормила.{S} Војска му је била на св |
| ити.</p> <p>Тако се опросте.</p> <p>Сад се Харалампије спрема.{S} Руво, коњи, оружје, све је ве |
| веческо, особито младо срце.</p> <p>Сад се Милеви све за маленкосно чинити почне, што није слав |
| и излази а Пајсије га прати.</p> <p>Сад се и с Пајсијем опрости Харалампије.</p> <p>— Збогом, П |
| На то ће Вук тешко пристати.</p> <p>Сад се изроди велики инат, патријарх их утишаваше да само о |
| пита зачуђен кнез Јован.</p> <p>— Досад се још није о вама реч повела; можда ће насамо што с ар |
| ости, дост’ славе стекосмо“.</l> <l>Тад се врати војска сваколика</l> <l>У Србију, своју домови |
| поскурице, те понуђа Ферхада.{S} Ферхад се прихваћа, а отац Радосав му помаже.</p> <p>Ферхад пр |
| ака учини, па је у цркви.</p> <p>Ферхад се обуче и по напутку нађе она врата, кроз која ће ући |
| еоградом, који је сад њихов.{S} Жигмунд се каје сад што није дао Јеремији што иште, сад би њего |
| ина Раде.</p> <pb n="414" /> <p>Жигмунд се светује са деспотом и војводама, како да се опаше гр |
| , отимају жене, девојке и децу. ’Де год се стане, цркве руше, те праве од њи’ џамије.{S} Деспот |
| .</p> <p>Велика сила притискује, ’дегод се тко из града промоли, стреле на њ лете.{S} Завише ст |
| ли између гора, Дунава и Саве.{S} Народ се почиње турчити.{S} Види пример од великаша.{S} Зароб |
| деспот устројавао своју земљу, и народ се већ почео тако опорављати да би се већ — датом какво |
| свеколики народ не призна.</p> <p>Народ се сасвим збунио; није знао на чију ће страну.{S} Онда |
| обично пре подне с једном девојком овуд се шета, па одавде иде к царици.</p> <p>— А где је Свет |
| је у Цариграду, био је у Млецима, свуд се учио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, ту је проучио од |
| је нас на што се онде смишља, и кад куд се турска војска миче.{S} Па ни он сам не жели се натра |
| осову изгубио.</p> <p>— Тко би знао куд се ђео, такова трта тко би још о њем бригу водио, кад с |
| воју снагу распростирати.</p> <p>Но куд се деде Петошко?</p> <p>О њему ни трага ни гласа.</p> < |
| е лежи.{S} Свагда треба да се зна откуд се иде, па онда путовање мора бити срећно.</p> <p>— Дак |
| воља је као заповест долазила.{S} Ђурађ се са Стеваном кошкао и каткад жешћим реч’ма и вређао г |
| осподарства насљедије тражити.{S} Ђурађ се и од њи’ове стране обезбедио.</p> <p>И све се то дог |
| ју, Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре обе се војске састану.{S} После велике сече Турци буду побе |
| — Збогом, Пајсије.</p> <p>Грле се, љубе се.{S} Мало бољма нег’ са кнежевић’ма, да л’ сасвим иск |
| у трапезарију код Ферхад-паше, поздраве се и поседају.</p> <p>Ферхад их је већ ишчекивао.</p> < |
| ић, Ласловар, недавно је завршен, праве се опкопи, ровови.{S} Ту је већ и друга мађарска војска |
| купоцени поклони почаствовани, преправе се да се сутрадан врате.{S} Но овај дан пробаве у турск |
| седне, телохранитељи с обе стране ставе се, војводе и сви остали унаокруг стану, а деспот, скин |
| .</p> <p>Долазе војводе и господа, диве се Смедереву; кад на Смедерево гледају одлане им срцу, |
| >Кајици се отварају градска врата, диве се дивним сликама, пернатим створовима.</p> <p>Кад виде |
| .{S} И диван јесте Марко.{S} Турци диве се његовом јунаштву, и веле, да ако икога, то доиста Кр |
| p>Кад то чу султан и његове паше, удиве се, знали су за Јеремију, већ је Исак-паши такове шиљао |
| еда не да се лако загладити.</p> <p>Ове се речи Русне јако косну, но опет се не даде из равноте |
| .</p> <pb n="312" /> <p>Предвече сазове се савет.</p> <p>Који су год важнији били, сви су овде |
| и, да од наша царства ништа не има, све се расипље, а ја за ме као сватко хоћу што да спасем.{S |
| јатељ.{S} Штогод Ферхад-паша уради, све се то код Исак-паше прима, тако је то удешено.{S} Кад ј |
| ине, лузи и дубраве, воде и потоци, све се то слива за добра живота вредних житеља. </p> <p>Но |
| ја и свију калуђера!</p> <p>Е тако, све се у здравље пило, а народ је поред свега тога јако бол |
| ене се пут манастира Богородице.{S} Све се то стало и одлучило одмах после пораза Мађара.</p> < |
| а пред бистрим оком Ферхад-паше.{S} Све се већма и већма подсећао.</p> <p>~—Напротив, Харалампи |
| сам те исте мисли имао у глави.{S} Све се бојим какве нове неслоге, јер тек тако би могли Турц |
| богзна хоће л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о другим стварима брине.{S} Турци задају свим |
| сад ништа из њи’ извадити могао.{S} Све се нешто потајно договарају.{S} Но уколико сам докучити |
| је у својој соби с њим и ручао.{S} Све се једно од другог туђило, све је једно од другог зазир |
| из куће или кроз баште не изиђу.{S} Све се то мени допадало, али само то не — да Турчином поста |
| ећао славно доба Душаново, па сад — све се натрашке иде.</p> <p>— Е мој Петошко — рекне Грман — |
| ро удавати?</p> <pb n="252" /> <p>— Све се то говори, ал’ богзна хоће л’ од тога што бити.{S} С |
| реке Марице — рече Новак.</p> <p>— Све се то може још збити, само да бог поживи цара.{S} Он је |
| ешљиво их све набраја, а риђа брада све се тресута.</p> <p>То је пропис, па мора читати ма кака |
| рпски господари.{S} Јер из Призрена све се онамо носило.{S} Пјеније је било, истина, красно, и |
| Бајазиту подвргне.{S} Милица и Мара све се надметале, која ће од њи’ Бајазиту већу услугу учини |
| ала је бити невина.</p> <p>И доиста све се то на њој одмах и познало.{S} Њене невине очи добију |
| рији било је весело.{S} Харалампије све се ’шалио, и волео је лакрдијаше, али само да је све по |
| елила.{S} Пјевање, шала, заигравање све се већма чуло.{S} Јула, једна од куварица, често је нап |
| ци су од Србаља страшно зазирали, и све се богу молили да Срби остану у миру.</p> <p>Жеља им се |
| целу ту ствар Бајазиту представио и све се то ономе јако допадне.</p> <p>Но каковим начином ће |
| д њи’ове стране обезбедио.</p> <p>И све се то догодило јошт пре путовања деспотова са Ђурђем у |
| , да не клоне.</p> <p>У трапезарији све се на краће одбављало; искушеници радо су читали „житиј |
| > <p>Краљ Жигмунд са својом војском све се ближе граду примиче.</p> <p>Јеремија кадикад излеће |
| и смо као два рођена брата.{S} Адум све се међу булама бави, па све зна шта се међу њима чини.{ |
| кад помоћ нова Срб’ма стиже,</l> <l>Све се диже путем цариградским</l> <l>Да с’ покуша срећа пр |
| увају да се кандила не угасе, и молитве се једнако читају за блаженство душе деспот-Стевана.</p |
| p>На то престане жагор веселости; слуге се такође разиђу и тишина највећа свуда завлада.</p> <p |
| ма против ујака му Високог Стевана, ’де се српска проливена крв пушила на гаришту Душанове земљ |
| лики, страшан је тај диван Амурата, ’де се судба многих народа закључује.</p> <p>Ту је Ферхад-п |
| зео, као потчињеног, а ’де се дели, ’де се Голубац предаје, ту један другом не може бити потчињ |
| јуначку душу која тек за бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма у којој краљевини, ма у ком цар |
| криље своје узео, као потчињеног, а ’де се дели, ’де се Голубац предаје, ту један другом не мож |
| међу чашама ватреног винца, и онде ’де се слава оружија спомиње.</p> <p>— Марково се име код н |
| > <p>Деспот, ком је битка код Искре ’де се Јеремија одликовао, у вечитој успомени, пружи му рук |
| ван призор.{S} Какве су то творнице ’де се такав град гради. ’Растовина све јечи под ударцем си |
| , и пође у конак, баш у ону дворану ’де се Јеремија негда световао са Јаблановићем и Харалампиј |
| {S} Његови синови Мурат и Мустафа сваде се о господарство.{S} Међусобни се рат роди.{S} И један |
| Обилић, због женских сплетака, посваде се.{S} Милоша назову невером, Милош остави своје војено |
| ле су спремне, и сутрадан пре зоре даде се знак битки.</p> <p>Обе су војске биле силне.{S} Влас |
| е се одма’ овде — рече Милица, и посаде се сви важнији на места, која им одмах на Миличину реч |
| ахтевао његове кћери, као поражен стаде се мислити.{S} Укочио очи на Леонтија који чека одговор |
| > тадањег кнеза Лазара, познала, одавде се она за истог удала.</p> <p>Милица у својој шетњи ниј |
| ас овде час онде домовине тражу, одавде се разносила сила и слава римског оружја.</p> <p>Ту ће |
| ује, смлави.</p> <pb n="324" /> <p>Овде се састану најважнији синови, сви који су по несрећној |
| у велику једну собу уведе.</p> <p>Овде се мало још поразговараше, док слуге коњ’ма и пртљагу м |
| имати, преставићеду им се прилике, где се ђаво са јунаком, издајство са поштењем бори, и како |
| турске паше рахатлују, у дворанама где се царица Милица и кћери јој шетале, турске хануме и бу |
| а примила.{S} У једној великој соби где се обично гости примају само са Русном седила је, остал |
| рагаш, који баш није радо ни слушао где се женске у такове важне ствари мешају.</p> <p>— Све је |
| јао на рачун калуђерства, а особито где се какав повод у поповским слабостима налазио.</p> <p>— |
| исти.{S} Марко је живио у оном добу где се на јуначан карактер врло млого давало.{S} Он, као си |
| не да, он се само рукује.</p> <p>Поведе се опет разговор онакав, као први пут са Ђурђем.{S} Мар |
| адора је већ спуштена, без замерке једе се и пије.</p> <p>Ферхад-паша једе умерено као Турчин, |
| љ опет у челу, а остали по чину разреде се.</p> <p>Красно је било видети те јуначке слике.</p> |
| есет тисућа добрих војника, но не хтеде се у битку упуштати, говорећи да се са таковом силом Ту |
| иким сребрним кандилама осветљена, виде се дивне иконе, одбијају од себе светлости блеск, слике |
| рбане, из кланаца Турци куљају.{S} Виде се и турски четокаици на Дунаву, сав Дунав је бродовима |
| p>Шећеду се ван манастира, кад ал’ виде се вешала, а до њих три забодена копља, а на њима натак |
| се.{S} Од снажног српског царства виде се тек покидани удови.{S} Балшићи, Црнојевићи на путу с |
| коњаници, тамо горе више на Дунаву виде се бродови, пун је Дунав четокаицима, носе храну, <pb n |
| .{S} А Голубац, гњездо соколово, оданде се чува плодно Браничево, плодна Ресава.{S} Све то сад |
| мија.{S} Где сад стоји Аја-Софија, онде се слава Христова појала.{S} Где сад Фанариоти живе, у |
| овак и Петошко овако разговараше, донде се остали смејаше и чаше после сваког одсмеха празнише. |
| одостраг.{S} Вежу им и ноге.{S} Пробуде се несретни младићи, отимају се, ал’ је већ доцне, сила |
| сан-паша из далеке земље, из Шираса, ђе се поља од ружица не виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, |
| је ти жао завичаја, дворе Лазоглине, ђе се сад турбани вију, ништ’ те не тишти?</p> <p>— Ништ’. |
| емље открњивали, па тек наједанпут нађе се деспот у чуду, видећи да је једна част народа под њи |
| иле за подсмијех, смет; но у смету нађе се чисто зрно, које и слијепу кокош привлачи.{S} Та зрн |
| ли овђе задобивене области, јер одавђе се шири турски дин.{S} Тако мисли султан и Турци на див |
| урђа, који ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту показа као витез, био сам му у шакама, и пус |
| ретнији.{S} Благо и господство не слаже се више с нашом душом.{S} Нами таково што тек дубље очи |
| <p>Ферхад-паша како уочи Јеремију, диже се, поглади браду и даје селам.</p> <p>— Ево, честити Ф |
| чадора поглед баци ван на долину, диже се прашина, малочас па се виде три коњаника, праћени од |
| а одма на коња.</p> <p>Харалампије диже се.</p> <p>— Е тако, ја ћу се одма’ спрјемити, онда мож |
| ска што пре Голупцу похити.</p> <p>Диже се војска, лаки коњаници напред, а остали за њима.{S} Г |
| едлане коње, а Јеремија, праћен, подиже се до чадора, ’де га деспот дочека.</p> <p>Јеремија је |
| и град.{S} На левој обали Дунава подиже се градић, Ласловар, недавно је завршен, праве се опкоп |
| ија.</p> <p>Како то чу Бранковић подиже се да га дочека, очи му запламту, лице му ванредну озби |
| {S} Младост је бурно провео, и постриже се, да ступи у мирније пристаниште жића.{S} Био је негд |
| руго, шта је то ђауру реч дати?{S} Може се и једном и другом млого обећати, а мало испунити.</p |
| ерхад-паша, и да му знак главом да може се дићи.</p> <p>Харалампије дигне се.</p> <p>Харалампиј |
| ати, и кад ју већ једанпут има, не може се тако лако од ње, ако му је неверна ил’ му се не допа |
| никако друкче, вријеме кратко, не може се чекати, пиши и потпиши, па на коња.</p> <p>Радосав м |
| би са Турцима, покрај Смедерева не може се ни Београд у мађарским рукама одржати.{S} А Србија п |
| наши јунаци изгибоше а без вођа не може се никуд.{S} Тому познајем из љути’ бојева, у највећем |
| да без крепке руке српска земља не може се спасти, без да је кога млого питао, заузео је Вукаши |
| дању ноћу, дуже [од] осам дана не може се држати, и сад је још време да ти до шака дође Голуба |
| у нек је лака земља, ал’ тек то не може се допустити да његово младо дете — Стеван, ил’ женска |
| отив закона?</p> <p>— И код нас не држе се тако строго, само што не сме на видик изићи.{S} И су |
| повуку у другу дворану.</p> <p>Разилазе се, још се једнако чује јаук, плач и риданије у двору, |
| асенија нема.{S} Од лацманства лакше је се бранити.{S} Измећу два зла, боље је бирати мање.{S} |
| ко је време мислити се.{S} Бојати му је се да ћеду Мађари узети град на јуриш пре нег’ што Турц |
| емија чује да се Мачва предала, предаје се и Београд, и да ће доћи ред на Голубац.</p> <p>Ако М |
| р носи.{S} Пред твојим кољенима предаје се славни град Голубац.</p> <p>Султан погледи на паше, |
| се куде.</p> <p>На лицу војвода познаје се самртно бледило.{S} Страшна је њихова борба у души.{ |
| плаветно, само над главом Београда вије се црн облак.{S} Београд је у сени, суначни зраци му кр |
| ет је чадор деспота.{S} Врх чадора вије се застава Србије.{S} Пред главином пољана, разапети ча |
| од патријарха шта царица намерава, није се одма’ разабрати могао.</p> <p>У целом двору највећа |
| ком која му је после битке остала, није се могао одважити на већи какав војени поход.{S} Шта је |
| ржећи да има права на очине земље, није се хтео Лазару подврћи и, када се сам против веће силе |
| и.</p> <p>Турчин, с тим задовољан, није се дуго у двору бавио, него ускори вратити се на Косово |
| урке, кнез Лазар, који је сад пао, није се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мога оца судба п |
| о да је он по себи смешна личност, није се ништа збунио, јер му се већ више реди таково што дес |
| Ферхад-паша се ’ладан показује.{S} Није се Харалампији ни за’фалио за то благо.{S} То га јако п |
| Да, то је истина — продужи Новак — није се онда питало, колико ји има, па смо опет свагда побед |
| јошт све друкчије испало.</p> <p>— Није се већ победа могла добити; изгубио би био и своје људе |
| ручали.{S} Срби такође.{S} Милева није се више смела пред Србином показати.{S} Она је по вољи |
| ти — одговори Јусуф.</p> <p>Милева није се могла начудити красоти скупоцених поклона.{S} Она је |
| .{S} Мирољубиво начело свештенства није се слагало са ратоборним духом војника, па зато војник |
| ст војске, када већ и онако победа није се могла добити.{S} Но већа је била сила у они’ који су |
| ошастих времена.]</p> <p>Јошт онда није се могао виђети ниједан минарет, ниједна џамија.{S} Где |
| у свадбу мало развесели.{S} Грмана није се нико сетио, а нашто кад би гусле и јуначке славне пе |
| е штете починили.{S} И Ферхад-паша није се у рачуну преварио.</p> <p>Није дуго трајало, дође и |
| а страни, како опет деспот доцније није се хтео уплећати у бој.{S} После тога запита Ферхада за |
| т, и тако поседају.{S} Харалампије није се дао двапут нудити већ седне и прекрсти ноге по турск |
| ће да ослепити.</p> <p>Харалампије није се дуго мислио, држао је да је то сад први пут да дође |
| скавало га је лацманство, а у Грке није се могло поуздати.</p> <p>— Времена прохујаше, ђе је на |
| сада турски паша, од своје намере није се више враћао.</p> <p>Тражио је нову прилику да досади |
| ио је Петров пост, ал’ четвртак, и није се тако строго постило; било је ту рибе, паштрме, сољен |
| и Ферхад-паша са великом свитом, и није се мало зачудио кад види мртве лешине, рањенике, све по |
| ејали, само једном оцу Харалампији није се то допало што је већина гостију све на њега гледала, |
| је био потчињен Харалампији, ипак није се прам овом између четири ока као такав <pb n="427" /> |
| рла у једном кавезу.</p> <p>Стеван није се хтео упокорити, јер је држао да је он одавна насљедн |
| јарх је озбиљно лице показивао, но није се могло на њему приметити да негодује зато што му је к |
| цио пред скут Ферхад-паше.{S} Зато није се хтео с пута ни поздравити са Јеремијом, јер би га ов |
| ца, ако ју баш и није волела, опет није се могла испод њеног уплива сасвим извући.{S} Русна, па |
| деспоту у очи то рећи.{S} И деспот није се на то узбудио, а да мало оштрије Леонтији на то одго |
| ну смејати.{S} Сам један патријарх није се у лицу променио, но није ни негодовао, јер млого виш |
| </p> <pb n="250" /> <p>Калуђер још није се ни издувао, па са честим запињањем гласа почео је го |
| јој користи.</p> <pb n="412" /> <p>Пије се да им се душа замагли, да их не види вечита истина ч |
| његовог сина трпила.</p> <p>Харалампије се већ договорио с Русном да, ако јој што устреба, њега |
| p> <p>Сад на страну.</p> <p>Харалампије се нада великој награди.</p> </div> <div type="chapter" |
| учемо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије се мало замисли, па онда поче:</p> <p>— Знате, дакле, ш |
| е у ред и нови бој позива.{S} Демишћије се испрекрштају са мађарским сабљама, демишћије варнице |
| рослови:</p> <p>— Начисто сам, друкчије се не може, нек нам бог буде у помоћи.</p> <p>Са тим се |
| ре да би га радо и њему водили ал’ боје се неће ли он то за зло примити и расрдити се, јер је М |
| клон дао, и јошт дивно еванђелије, које се метне на прса деспот Стевана о задушницама.</p> <p>Т |
| столетија увређено срце насљедио, које се лако позлеђује.</p> <p>Султан Мехмед са чешћу их је |
| а, код толико себи противних глава које се у двору сада налазе, није ни чудо.{S} Сваки је за се |
| смрт Стевана, па да кнежевиће, за које се већ зна ’де су, силом одведу, и да кнежевића Јована, |
| двору млого твојих непријатеља, на које се деспот ослањати мора.{S} Он сад ако тебе не би хтео |
| тамо удаљеним српским синовима, на које се азијатска тама спустила.{S} Тебе, света обитељи, још |
| ирску куварку? — рекне Петошко, на које се сви почну смејати.</p> <p>— Ајд’ не булазни, Петошко |
| ке чинију и пусти се у јецање кроз које се чују загушите речи — Светиславе — Леонтије.{S} Страж |
| е се одмах, и носиће собом и благо које се има предати Јеремији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли |
| pb n="475" /> да пренети амо благо које се поделити има међ Јеремијом, Јаблановићем и Харалампи |
| нити, сад само нек се спасе језгро које се већ подгризује.</p> <p>— Хоћу л’ добити од султана Г |
| териној и благу Бајазитовом, и жертвује се.{S} Овај младић одрекне се светски’ ствари и постане |
| благ и не знајући осветити се, обрадује се, прими га као свог рода, и постави га главним војвод |
| анковић прими лако то оружје и обрадује се што је у младом Турчину случајно на новог пријатеља |
| > <p>Кантакузен свуд ’де треба показује се, показује, поучава.</p> <p>Деспот на брежуљку под ча |
| иште Милеву, па даје нам мир: обвезује се да неће на нас више нападати.</p> <p>— Доста жалосно |
| /> <p>Отац Радосав исприча, изјадикује се, и што збори, Ферхад-паши тако долази, канда је са с |
| <p>Деспот изван себе од радости, рукује се с њиме као са рођеним братом.</p> <p>— Све што сам у |
| главу, поклони се краљу, па онда рукује се са војводама краља, са Розгоњијом, Лошонцијом, и с П |
| — Уђу у трапезарију, Ферхад-паша рукује се, поздрављају се.{S} Ферхад-паша не пријави турски се |
| ода.</p> <p>Ферхад-паша устаде и рукује се са Облачином, устаде и деспот, и рукују се.</p> <p>Ф |
| </p> <p>На то са престола сиће и рукује се са деспотом.</p> <p>Деспот метне самур-калпак на гла |
| је једнако зазире од Јеремије и удаљује се од њега.{S} Јеремија крвав поглед на њ баца, и да на |
| д месец, уштап тек из призора појављује се.</p> <p>У чадору седе деспот и Облачина Раде.</p> <p |
| се за себе и за народ.</p> <p>Саветује се са братом Вуком, шта да чини.</p> <p>Вук му саветује |
| своје војводе, мудре саветнике, светује се шта би сад чинити ваљало да се народ поткрепи.{S} Ту |
| умелије, над свима заповеда.{S} Светује се, рад би Дунав прећи, и упасти у мађарску земљу.{S} Н |
| XI</head> <p>Јеремија у дворани светује се са Јаблановићем и Харалампијом.</p> <p>Прва је реч Ј |
| граду, у њемачкој царевини, и свјетује се како да му се црква умири од чешких патарена, и као |
| кане бојне слике.</p> <p>Ту сад сјетује се деспот са војводама Радославом, Облачина-Радом, Воји |
| градских бедема, капија отворена, чује се звекет ланаца и пад моста куд ћеду проћи.</p> <p>Поб |
| Ђурађ долази.</p> <p>Ево деспота, чује се глас.</p> <p>Јерина из дворане изиђе деспоту насусре |
| .</p> <p>Зором телали, чауши вичу, чује се и звук таламбаса, Турци су весели.</p> <p>Ферхад-паш |
| ер Харалампије.{S} Ето за Радосава чује се свуд добар глас, и кад су се хусари са азапима крвил |
| је се глас од гунгуле, из сто грла чује се глас.</p> <p>— Не пуштај натраг издајицу.</p> <p>Чуј |
| је до замерке.</p> <p>Из свих грла чује се: „Живио Ђурађ Бранковић, деспот Србије, господар Пом |
| кајати се нећеш.</p> <p>Ван чадора чује се глас од гунгуле, из сто грла чује се глас.</p> <p>— |
| .</p> <p>Около Тамерлановог шатора чује се вика и смех.{S} Тишма је велика, тешко се може онамо |
| еограду не види се весело лице, не чује се весела песма, само жалосна звона чују се, која ћеду |
| ово Марко изрекао, кад наједанпут чује се неки жагор по логору.</p> <p>Какав је то жагор?</p> |
| е су то за њу туђи гласови.</p> <p>Чује се топот, тутњава, звекет оружја.{S} Деспот Ђурађ долаз |
| е одмах и на деспота напао.</p> <p>Чује се топот коњски, ето Ферхад-паше са свитом.</p> <p>Ферх |
| /p> <pb n="225" /> <p>Наједанпут зачује се труба и звонце.{S} Ово је знак за вечеру.</p> <p>Код |
| деспот Ђурађ сад ће те предати.{S} Каке се мисли врзле у глави Високог Стевана, кад је тај угов |
| ни.</p> <p>Да се гости задовоље, велике се чине припреме.</p> <p>У једној дворани намештена трп |
| спот и Вук иду на Косово.{S} Обе војске се сразе.{S} Крви се млого пролије, и то највише братск |
| ше куд Новак са својом речи циља, удале се после обичног поклона од старији’.</p> <p>— Сад од К |
| е међу собом деле, кад лепим речма деле се, кад сабљом, и дел деобе пошкропи се крвљу народа.{S |
| а са Русном, а за њима остали и разделе се по дворски станови.{S} Патријарх и Новак заузму собе |
| пуну слободу, виде белога света, веселе се; не чујеш ли и сад како се песме хоре?{S} А ми овде |
| {S} Зато изјављујем ти, да донде, докле се међу вама што не уреди, примирје дајем твом оцу и це |
| а после тога остави ју, закратко, докле се дворски савет искупи.</p> <p>Отац Леонтије, кад чује |
| рце Руснино.</p> <p>Милева, донде докле се Милица са Русном овако разговарала, забављала се са |
| аша.</p> <p>Ферхад то изрече, горе-доле се шеће, па опет сред њих стане, који као окамењени неп |
| нь”</foreign>.{S} Од то доба Турци моле се „не саједини боже каурина“.</p> <p>Ђурађ Бранковић и |
| .</p> <p>— Збогом, Пајсије.</p> <p>Грле се, љубе се.{S} Мало бољма нег’ са кнежевић’ма, да л’ с |
| ке, ал’ њој није ни бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у мени нарав промени.{S} Место љу |
| лтан пак ухвативши се за браду, позивље се на бога и Пророка, да ће реч одржати.</p> <pb n="344 |
| и, и што су могли понети понели, спреме се за бегство, без да су на Јеремију, Јаблановића и кне |
| p> <p>— Што је падиши та цјена, но коме се има предати тај новац, теби ил’ Јеремији.</p> <p>— М |
| жалосно зазвоне.{S} Људи распитују коме се то звони, а кад чују да је то за цара и изгибшу му в |
| , него слепога младића.</p> <p>— И томе се може помоћи.{S} Будући сам их ја дао ослепити, и код |
| емље, обала.</p> <p>— То и хоћу, о томе се дању-ноћу мислим.{S} Код Смедерева да градим да ми У |
| такав је био лајавац, ал’ у њега не сме се дирнути.</p> <p>— Па тако сте то све трпјели?</p> <p |
| неодморена Леонтија.{S} Но време не сме се губити.{S} Тело ненамирено, као посници исповедали с |
| био будала, јер будала и калуђер не сме се женити; калуђер зато јер се заклео да неће ниједну, |
| ротиња, просијаци овамо долазе и наране се.{S} Недељом и празником после вечерња цела околина з |
| е нег’ што ће кнежевићима доћи, састане се са Пајсијем у ћелији.{S} Била је ту и ћелија за калу |
| слови.</p> <p>Улак прави селам, погибне се са поштовањем и прослови српски:</p> <p>— Честити во |
| у то изумели, и не једном јунаку стегне се срце кад види то ново оружје.</p> <p>Деспот једнако |
| — одговори достојанствено Јерина, дигне се, и шаком плећа му додирнув, лаганим господственим ко |
| дујући се храбрим реч’ма њиховим, дигне се и сама скупа са Русном, а за њима остали и разделе с |
| сав <ref target="#SRP18590_N5" /> дигне се и оде.{S} И он има доста посла у манастиру, да докна |
| p>Јеремија како чу глас, од стиха дигне се, и креће се на пут.</p> <p>Јеремију је Ђурађ лепо пр |
| може се дићи.</p> <p>Харалампије дигне се.</p> <p>Харалампије не би бранио тако ма до зоре сед |
| ки отпор дати.</p> <p>На срећу, подигне се из Азије Мусин млађи брат Мехмед, да Муси царство от |
| > <p>Кад су већ до чела, тек онда тргне се, падне му на памет да је владика Леонтије по свом св |
| ага и заире.{S} Коњаници рупе, заподене се крвави бој, види то Јеремија, не зна ил’ да ускочи М |
| дући сам их ја дао ослепити, и код мене се налазе, то моје о њима известије мора бити пред наро |
| ио, шта ћу одсад чинити, јер и око мене се змије заплећу, имам и ја душмана, морам пазити, не с |
| ихвати, и одмах са великом свитом крене се пут манастира Богородице.{S} Све се то стало и одлуч |
| ређе у покој сна.</p> <p>Сутрадан крене се војска пут Мораве на Голубац.{S} Ту је и Харалампије |
| етића види делију пред собом.{S} Откине се од брата и пређе деспоту, који јој њежно главу присл |
| ају од себе светлости блеск, слике чине се као да у животу трепте, обасуто све рајским мирисом, |
| тог ће бити одмах.</p> <p>Ферхад макне се на страну и извуче мешину метоике.</p> <p>— Е сад ти |
| , и жертвује се.{S} Овај младић одрекне се светски’ ствари и постане калуђером, и тако нас је с |
| важности, кућевних распиткивања, уклоне се, одмора ради.{S} О важнима стварима доцније има се г |
| и везире.</p> <p>Тако Харалампије попне се на коња, јахати је још као искушеник научио, и отпут |
| и пружи Ђурђу, а он другу узевши, куцне се најпре с Ђурђем па с Марком и осталима.</p> <p>Сви с |
| ио.{S} Вук незадовољан и огорчен, почне се приправљати да се датом приликом опрости од ове нево |
| као бајаги да развесели друштво, почне се са Петошком шалити.</p> <p>— Но, како си, Петошко, ш |
| да се ништа необично није стало, почне се с њима разговарати.</p> <p>Слуге су такођер к себи д |
| евића. -</p> <p>Донесе се јело, и почне се јести и пити, па онда беседити.</p> <pb n="285" /> < |
| Но срећа није дуго трајала.{S} Започне се рат с Турцима.{S} Турци освоје Призрен.{S} Ја избегн |
| се мало сви најсмејаше; особито смешне се учине последње ове речи Светиславу.</p> <p>Петошко, |
| ође у његов стан на договор.{S} Заклиње се живим богом и св. Савом, даје му тврду веру да му се |
| ког мора;</l> <l>Тек Душана име спомиње се.</l> <l>Но и царе сву награди војску,</l> <pb n="240 |
| ој кули седе, очекују нов јуриш и крепе се пићем.</p> <p>Лошонција већ не пуца на ту кулу, јер |
| били пријатељи Лазареве породице, скупе се около њега.{S} Кад ји све сакупи, почне им говорити: |
| зове у трапезарију, време је ту, скупе се господа, војводе, калуђери, ступи и Јерина деспотови |
| <p>Србљи смутни, тек по дужности скупе се да се тек зове да се девојка није без сватова удала. |
| ико смишља.</p> <p>Ферхад-паша разабере се.{S} Заповеди бимбаши да позове војводе Јеремију, Јаб |
| и да га погледом не пресјече, но сабере се.</p> <p>— Ти си наш, такве ми потребујемо.{S} Но сад |
| де јездеће, Јеремију и бимбашу, продере се <pb n="462" /> чауш, звекну таламбаси, а Јеремин кат |
| госпоштини, стане насред града, обазре се, срце јој се стисне, спусте јој се сузе на лице, но |
| доглавна свита, деспот при уласку озре се налево, на гробницу Високог Стевана, ал’ неће ту да |
| гну?</p> <p>Тако путујући, деспот озире се, лакше му је души кад види богате неопустошене преде |
| тијанства.{S} Из и око њега распростире се ароматичан етер, рекао би да тим ваздухом само свеци |
| право.{S} И после дугог ината договоре се да на месту оставе зеца а да га онда скупа изеду кад |
| ју упомоћ Алаха да једаред рахат одморе се на згаришту, међу развалинама Новог Брда.</p> <p>Сил |
| — Па што сте ту радили.</p> <p>— Најпре се сјетоваше војводе у другој дворани, па је онда о’ђе |
| уку, соко доскочи, рашири крила, одупре се лагано, одлети као муња и донесе Јерини грабеж.</p> |
| н буде победитељ, деспот из битке спасе се, а остали остану код Мусулмана.</p> <p>Мусулман, кад |
| нковић осили.</p> <p>Наједанпут разнесе се глас да је дошла Мара, кћи царичина, жена Бранковиће |
| наредбу за објед, и све спремно донесе се.</p> <p>Провели су обед у озбиљном говору, у ободрав |
| година прошло.</p> <p>Наједанпут донесе се глас да је Мехмед султан скончао.{S} Његови синови М |
| би да је син Краљевића. -</p> <p>Донесе се јело, и почне се јести и пити, па онда беседити.</p> |
| носаца, ал’ такову да и Једрене затресе се и сурва, могло би што бити, овако не.{S} Прими мир, |
| најстарији и најхрабрији војник потресе се у срцу, држи да већ ту нема спаса за српско царство, |
| ене цеви.</p> <pb n="432" /> <p>Потресе се кула у Голупцу, руши се од силених удараца.{S} И нај |
| о од Стевана.{S} Ако ми бог помогне, те се одавде ослободим, запамтиће ме.{S} Колико сам ја пут |
| </p> <p>Ове је речи свако добро чуо, те се свачијег срца мало коснуше.{S} Но Новак, који је то |
| ову згодну прилику на своју корист, те се са Мехмедом противу Мусе сајузе.{S} Мехмед гони Мусу |
| ад си му у нужди добар био, зашто да те се сад тако доцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је ве |
| ико калуђера, дођу у крушевачки двор те се одма’ упуте у башту к царици на поздрав и поклоњење. |
| о на ово пазите.{S} Ви обојица ослањате се на Турке.{S} И ја сам се на њих ослањао.{S} Пазите д |
| н били су међу собом несложни, и зарате се.</p> <p>Деспот Стеван са својим братом Вуком и Ђурђе |
| лико дана.</p> <p>Кад наједанпут, врате се од Милице турски посланици.{S} Они су Бајазиту Милич |
| ости, више зла него добра.</p> <p>Врате се опет на Јеремију.</p> <p>— Како су изгубили главе, к |
| олико војске ће се држати.</p> <p>Врате се.{S} Ал’ ’де ће кнежевић одсести?{S} Нема ту деспотов |
| овде скупљени, ви слеме народа, морате се о судби народа са мном побринути.{S} Ви сте били вје |
| поравите, онда је што друго, ал’ морате се добро опоравити, јер је војска турска силна.</p> <p> |
| једне због други’?!{S} Тако и ви морате се покорити вашој судби.{S} Њу сад већ није вам више у |
| ладару Ђурђу Бранковићу.{S} Турци прете се Мађарима, Мађари се са Србијом бране, и док је Србиј |
| лити.{S} Кад ни ту не можете, како ћете се на јуначком мејдану дјелити.{S} Но кад сами нијесте |
| е на више страна раздељен.{S} Ви нећете се хтети под једним сајединити, који би доиста кадар би |
| и, но крепите се, мужајте се и утврдите се, и не дајте да вам се туђин у унутрашња дела меша.</ |
| је, и стане до Ђурђа.</p> <p>— Закуните се тако исто пред богом над светим Јеванђељем, и пред с |
| ти мирним магновењем занети, но крепите се, мужајте се и утврдите се, и не дајте да вам се туђи |
| старе кости одморио.</p> <p>— Одморите се одма’ овде — рече Милица, и посаде се сви важнији на |
| домаћу марву да вас ’рани.{S} Предајте се сви, да се џенета удостојите.{S} Ти ћеш ићи с војско |
| гновењем занети, но крепите се, мужајте се и утврдите се, и не дајте да вам се туђин у унутрашњ |
| т.{S} Ако се мир мало поткрепи, немојте се дати мирним магновењем занети, но крепите се, мужајт |
| као што се могло.{S} А ви сви повинујте се новом господару, и потпомажите га, мени пак бог мило |
| подијелићемо међу нами благо, како сте се нагодили, а ти војводо, начини одмах листину, и потп |
| м, и ти ћеш мене познати.{S} Народу сте се споља показивали као пријатељи, а да му већма леђа о |
| ст.</p> <p>Облачина Раде и свита сместе се, да отпочину.{S} С тешког пута су дошли.</p> <p>И де |
| </p> <p>— Дакле, по уговору имали бисте се тако подјелити, да сватко од војвода добије педесет, |
| /p> <p>Тако кад су готови били, опросте се и оду, и благо однесу.</p> <p>Остаде Ферхад, спрема |
| е, да су сигурнији, и да од гора спусте се доле, ако би Турци на подножију покушали да обалу Ду |
| и Светислав, сада већ отац Сава, упуте се у своју отаџбину.</p> <p>Кад су кући дошли, сваки се |
| свитом ујездивше, сићу с коња, и упуте се управо к трпези.</p> <p>Имали су и шта гледати.</p> |
| а красно у мушкима и женскињама, прохте се похотљивом агарјанском срцу, да однесе као вук невин |
| да.</p> <p>— Сад пијте, браћо, одма’ ће се и јело донети, па ћемо онда тек беседу завести.</p> |
| воде поглед бацају на Ферхада, да л’ ће се смиловати.{S} Ферхад као окамењен, ’ладан као мрамор |
| ђа ћете са тим лакше победити, снага ће се ваша чрез то поткрепити.{S} Сва оружана сила биће у |
| де шта се о’де ради, да би знао чега ће се држати.</p> <p>Вук је горд био да се покори Милици и |
| о изусти, и што једаред изрече, тога ће се чврсто држати.</p> <p>— Није до оклевања, идем да да |
| е на окупу нађу кад телал повиче, да ће се неким заробљеним ђаур’ма главе рубити.</p> <p>Главар |
| учи, да је римпапа учитељ Угарах, да ће се лацманство увлачити, и да ћеду фратри православне ду |
| се ослободи од уплива турског, па да ће се тако и Србин и Грк наново са славом подићи.{S} Жигму |
| е и везири на диван.{S} Видило се да ће се што важно извршивати.</p> <p>После узајамног запитки |
| уколико сам докучити могао, држим да ће се велика промена догодити.</p> <p>— Но баш да се збуде |
| ћи.{S} Он је већ за сигурно држао да ће се са царском породицом сродити.</p> <p>— Но, то је сам |
| ати.</p> <p>Ђурађ је унапред знао да ће се савет Јеремијин примити и ступи с њим у погодбу.{S} |
| сад нисам.{S} Та видим већ ионако да ће се Србин са Турчином сродити, а земља ће Турчину у мира |
| мањем степену, тако да се видело да ће се жалост јако умалити.{S} У њеном срцу, у њеним мислим |
| <p>— Морамо још мало почекати, можда ће се деспот још предомислити, и обвезност испунити.</p> < |
| е Јеремија поручио да ће доћи, можда ће се предати.</p> <p>— Познајем Јеремију, он добро не мис |
| ожељети неће.{S} На овај начин можда ће се она приволети.{S} Пак ако ово за руком испадне, онда |
| а и одговора отпочинуће, па тек онда ће се са Јерином свјетовати. <pb n="505" /> Велике бриге т |
| кинули.{S} Ако му се не да, Јеремија ће се предати Маџарима — рече Ферхад-паша.</p> <p>— Дост’ |
| доснијем:</l> <l>Цар ми рече: војска ће се кренут’</l> <l> Јоште данас а и ми са њоме.</l> <l>Ц |
| ојском поћи на Голубац.{S} Та војска ће се лако спустити Моравом, заједно са заиром — рече Јаку |
| аће и народа и православија.{S} Пола ће се потурчити, па ће ова пола другу полу опет тако исто |
| ра из своје руке ’ранити, соколовима ће се лов ловити, утве шестокриле, златних пераја птице ће |
| ђаурски разбојници убили.{S} О њима ће се у арапским бајкама преповиједати.{S} Половина је ово |
| Требало ји је саме себи оставити, па ће се они сами међу собом изглођати.</p> <p>Русна са Харал |
| би’ ја волео да и он што попусти, па ће се онда међу свима странкама пријатељство утемељити.{S} |
| е ли, он ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Та и онако Високи Дечани од неко |
| али се.</p> <p>Деспот остаде сам, па ће се дићи да се свечано обуче, и господу дочека.</p> </di |
| м, ако се не узбију, у руке пасти па ће се џамије поносити онде где су Христову науку православ |
| а Србије отворићеду се Турцима, вера ће се искоренити, народ ћеду потурчити ил’ истребити.{S} Ш |
| ог душмана навуче.{S} Биће време кад ће се све то накнадити, ако бог да.</p> <pb n="503" /> <p> |
| > <p>— О’ђе нема више станка, и град ће се градити.{S} Знаш Смедерево, оне дивне развалине, ту |
| на, па ни вино није ма какво.{S} Сад ће се заложити тако, да му стомак искаје сво постење за тр |
| и богате земље биће пустолина; народ ће се распудити и у горе повући испред насртајућег неприја |
| /p> <p>— Царица нема војске, и народ ће се за јачим повести — одговори брзо Видајић.</p> <p>— Д |
| спотови војници спроводе војску, где ће се који одел у ком крају станити.{S} Један одел стане у |
| и Јерина засестићеду у манастиру где ће се сместити и драгоцени товари.</p> <p>Деспот и Јерина |
| владика опет себи изабра ћелију, ђе ће се одморити у души и телу, јер тешке су му бриге, стадо |
| аманији стишава, и ако треба онданђе ће се велика војска кренути, и то право на те.{S} Бирај ми |
| нају да имамо јошт језгре около које ће се нова војска купити моћи, па не верујем, да ће смети |
| колико војске, против колико војске ће се држати.</p> <p>Врате се.{S} Ал’ ’де ће кнежевић одсе |
| о Јеремија Голубац предати неће, пре ће се Турцима предати.{S} Ако се град Турцима преда, како |
| ити.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ће се убити, него за другог поћи; јер има ђаура и ђауркиња |
| — И боље, само нек су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а град мора се зидати.{S} Да знаш, десп |
| ти бриге, господару, челенка Кајице ће се увјек напријед вити, боље славно мријети нег’ кукави |
| } Неће проћи ни сто година, а турски ће се барјаци већ по Мађарској вити.{S} Но за твог живота |
| сам рад знати, шта Срби мисле; да ли ће се према мене [не]пријатељски показивати, или са мном к |
| јербо би им могла доћи главе.{S} Они ће се с нама помирити.{S} Особито увидеће Турчин и моју ва |
| се жесте, нек се разговарају.{S} Они ће се опет смирити, и међусобно обдарени сваки кући ићи ск |
| или.</p> <p>Већ је близу ноћ, разићи ће се и сватко на свој посао, Јеремија да чини даље наредб |
| догађаје и ишчекивали су час у којем ће се њи’ово господарство започети.</p> <p>Турци не би ни |
| само њима по праву припада.{S} Овим ће се у народу огорчење противу деспота обновити, а то све |
| > <p>Ту ће деспот зидати град, о ком ће се у свету причати, и кад тај град падне, ужасно ће одј |
| о допадне.</p> <p>Но каковим начином ће се овај план произвести?</p> <p>Сулејман је оставио да |
| у страну с другом слабити.{S} Турчин ће се међу обе као судија помешати и — с тим свом господар |
| е у Дубровник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се с тим задовољити.{S} Но не губимо времена, но пош’љи |
| јер са јадиковањем, са сузама, млого ће се и жалост умалити.</p> <p>И доиста, Милева, премда је |
| о био, Јеремији би допао шака, овако ће се бар читав слободан вратити.</p> <p>Веља је била жало |
| дне турских шака.{S} А брига је како ће се војска враћати, а враћати се мора, јер силни Турци о |
| рске војске.{S} Ту се сад гледи како ће се спасти.</p> <p>Жигмунд заповеди да се сва војска на |
| Србија се једнако смањује, и једнако ће се смањивати, па ће је тако и нестати.{S} На нами је не |
| а и Лазара, да им се семе утре, тако ће се исто после и са Бранковићима.</p> <pb n="338" /> <p> |
| , истрчали су напоље и ишли су онамо ће се црнило.{S} Калуђер је хтео брзо уклонити се, но није |
| т заврши главни разговор.</p> <p>Што ће се сад разговарати, то су подробни описи, шта се ком де |
| сутра ће простија Српкиња.{S} Данас ће се један, а сутра други Србин потурчити.{S} Стадо ће Хр |
| ле.{S} Султан на то пристаје, и опет ће се сутра држати диван.</p> <p>— Побрини се, Ферхад-пашо |
| S} Код тих стена, код тих кула решаваће се судба Србије.{S} Смедерево је мајке Србије мезимче.< |
| се све буни, слуге тумарају.{S} Држаће се савет или се нови гости ишчекују.</p> <p>— Неће ли т |
| м Јеремију, града издати неће, затезаће се.{S} Властољубив је и грамзив, тражиће велику накнаду |
| е ову своју војску натраг и преправљаће се да на Влашку удари.</p> <p>У чекању том прође и неко |
| ју говори — рече Новак.</p> <p>— Мораће се закон донети такав, по којем се забрањује строго упо |
| зна шта је милост божија; немој љубеће се голубове с њом стрељати; голуб је мог пророка Мухаме |
| Мир је склопљен и потписан, и поднијеће се султану на потврду.{S} Србија што је у мојим рукама, |
| мо га привлачи.</p> <p>Ферхад-паша неће се овде дуго бавити.{S} Мора с војском на Голубац.</p> |
| незгодном положају Милице и Русне неће се нико чудити, јер у светској историји има млого таков |
| пота је још она стара одважност, и неће се ничега побојати.{S} И већ чега да се боји, ионако је |
| сребрна кандила, и њихова светлост неће се гасити до год је Србије и Манасије.{S} По три калуђе |
| S} Ово благо што је ту, половина однеће се Исак-паши, половина би имала мени припадати, ал’ то |
| ако чу глас, од стиха дигне се, и креће се на пут.</p> <p>Јеремију је Ђурађ лепо примио и с њим |
| ео и дубока ноћ је опет затекла частеће се госте.{S} Петошко је опет своју будалаштину са сваки |
| варати, допрати их, и уклони се, и шеће се доле-горе пред врати, да не би тко близу дошао.</p> |
| >Јерина изиђе, а деспот по дворани шеће се горе-доле, промишља, како ће све то извршити што је |
| рече, погледа их оштро, и тамо-амо шеће се.</p> <p>Војводе и Харалампије од чуда обнезнањени, н |
| еру дође, и што је покварено, поправиће се.</p> <p>Бимбаша је десна рука Ферхад-паше.{S} Изврши |
| } Град Смедерево још се гради и градиће се, јошт није готов, ал’ већ се вије застава Србије, ца |
| е давати, а султан је богат, задовољиће се ако му даш краснијех увеџбаних соколова, султан је л |
| о стол, да пе’ари играју, жижак кламиће се.</p> <p>— Јест, то су доиста бијесни кнежевићи, једн |
| ељу.{S} Од славне српске земље начиниће се туђа ропкиња.{S} Прилип, слава српска под Душаном, в |
| ту против обојице, попустиће, охрабриће се; но ти иди у народ, храбри га, уређуј ђе риједа не и |
| } Да ли бог да Турчина сатремо, вратиће се наше опет, а засад сигурности ради морамо нешто рука |
| товати.</p> <p>Један део војске вратиће се у Крушевац.</p> <pb n="502" /> <p>Деспот даје турско |
| {S} Данас ће Милева у харем и потурчиће се, сутра ће простија Српкиња.{S} Данас ће се један, а |
| ерине срце је већ окаљено, ни не осврће се на ужасан јек.</p> <p>Јерина није жена Лотова, она н |
| добро познавао унакрст свуда пружајуће се стазе, па је баш натрчао на Петра, а и Митар му је з |
| испасти ствар.{S} Турска војска кренуће се одмах, и носиће собом и благо које се има предати Је |
| .{S} Под видом као да помири две таруће се породице, издејствовао је мир између Милице и Вука, |
| е, кнежевиће поведи собом. </p> <p>Баце се на коња и одјезде у манастир.</p> <milestone unit="s |
| >Деспот и деспотовица шире руке, у лице се љубе, питају се за здравље.</p> <p>Опет стану, па се |
| Јест поштење је одржао, ал народа срце се над тим стегло, Турчин се спасе, а ’ришћанин пада.</ |
| се са Јерином и децом.{S} У јунаку срце се стеже, а сузне очи показују му бољу душе.</p> <p>Дес |
| ћ није далеко, ноћу по ладовини примиче се, а кад зора заруди, већ су пред Голупцем.</p> <p>Вој |
| а, да не би своја добра изгубили, турче се, а Турци потурченицима све њихово остављају.{S} Кад |
| једна, језгра Душановог народа, повуче се к Морави и Дунаву ближе.{S} Београд сад постане српс |
| бити.</p> <p>Кад је све наредио, повуче се у своју дворану, хода горе-доле, сам размишља, муте |
| <p>Деспот са краљем и војводама повуче се у дворану, ’де су слике српских бојева, ту заседну и |
| арица.{S} Ове последње мисли умножаваше се.</p> <p>Премда је цела та ствар имала још остати у т |
| је Јерина у Смедерево дошла, зарадоваше се свом брату.{S} Она је била девојка, кнез Ђурађ тек м |
| а су дошли.</p> <p>Млоге војводе држаше се Ђурђа; да се на већину ослони, та би се одма’ против |
| а Јаблановић са својом пратњом показаше се пред собама Харалампија који им насусрет изиђе.</p> |
| чуше за тај уговор склопљен и побојаше се.{S} Још за живота деспота продераше до Крушевца и св |
| вика да и подаље спавајући гости мораше се из сна пробудити.{S} Калуђер се сада у чуду нађе, и |
| и њи’ове обичаје, па измучени вративше се у свој род, што су на страни добро виђели, уводили с |
| </p> <p>Мало од вина разгрејани, почеше се све искреније разговарати.{S} Вино ће и из најлукави |
| Међутим престаде и увесељење.{S} Почеше се из трапезарије разилазити.</p> <p>Остаде сам Харалам |
| да и на води пут препрече.{S} Сукобише се бродови, настане бура, вали у четокаике пљускају, пр |
| шли.{S} Но две главне породице сукобише се.{S} Морало се начисто <pb n="322" /> довести; хоће л |
| ке земље.{S} Цркве православне изгубише се у млоштву џамија као цвеће међу штиром и копривом.{S |
| је рекао да не верује ни калуђеру, више се побојао од Јаблановића, који је имао бојазан, само у |
| кад се Турци појавише.{S} И то појавише се бујно и бурно.{S} Голубац беше зрело воће да у крило |
| то виде војске обадвије,</l> <l>Дивише се јунаштву Новака,</l> <l>Па јошт већма стадоше се бор |
| Србије откинуше Турци, Мађари угњездише се у Београду, Балшићи, Црнојевићи и Његуши отели се од |
| p>Војводе, које су се разишли, спремише се одмах на пут, да поверене им стране и котарја чувају |
| ољство.</p> <p>Милица и дворкиње чинише се такођер расположене.{S} Млађи, када видеше старога Н |
| гом ступити.</p> <p>После цркве скупише се у двору, у једној дворани војводе код Ђурђа Бранкови |
| ом.{S} После добрих јела и пића заорише се веселе песме.</p> <p>Од Дечана на неколико миља већ |
| е хатлија мора смрт нанети.{S} И борише се дуго док Жигмунд војску на Дунав не навезе.</p> <p>В |
| мора да се поткрепе.{S} У полноћ дигоше се да коју прозборе, Раде је у свему десна рука деспота |
| ву Новака,</l> <l>Па јошт већма стадоше се борит’.</l> <l>Помјешаше с’ као морски вали</l> <l>С |
| и не траже.</p> <p>После обеда разиђоше се сватко на своје место.{S} Игуман и владика опет себи |
| иљадама и хиљадама страни’ људи стекоше се да виде силу Тамерланову, а овом је све то мало.{S} |
| ке пљускају, преламају се, бродови крше се, балвани шкрипе, јече, рекао би одзив је умирајућих |
| кула Голупца занија се и сруши.{S} Руше се и бедеми.</p> <p>Розгоњија јуриша, ал’ још не може д |
| а, демишћије варнице одбацују, мађаруше се крезубају, ломе, хржање, врискање рањених коња, пишт |
| ћом твојом не дође отац Харалампије, би се овђе згужвао — рече Гргур и пљесне песницом о стол, |
| крај имати овај рат.</p> <p>— Да л’ би се могло што из књегињини’ уста дозната?</p> <p>— Јулке |
| у то није замерала.</p> <p>— А да л’ би се, Петошко, женио? — запита Новак.</p> <p>— Би’ — одго |
| S} Сама себе би Србија убила.{S} Ил’ би се с Угрима погодили, напустили би да Угри освоје Беогр |
| ане, а деспот рече:</p> <p>— А зашт’ би се, оче, побојао тајну мени исказати, кад је Петошко св |
| <p>Јеремија грабљив, властољубив, да би се још већма умилио и услужан био, Ђурђу једнако шаље г |
| лужитељском пратњом проходала се, да би се тиме мало од своје бриге разабрала.{S} Вече је било |
| да све силе дању и ноћу употреби, да би се Голубац што пре предао.{S} Познавао је Турке и њихов |
| прав цељ му је била мир укрепити, да би се изнурен му народ опоравио.{S} Међусобно су се посећи |
| есташан, ал’ не би никад, мислила да би се њега млада књагиња у чемугод тицати могла.{S} Она је |
| финим улцињским уљем, така софра да би се не један сиромах с њом, и својом мрсном софром проме |
| арод се већ почео тако опорављати да би се већ — датом каквом згодом опет к својим старим грани |
| је имала у себи толико одважности да би се на свашта предати могла.{S} Милева је била млада и м |
| S} Но ја би’ јошт пре свега желио да би се ти одма’ за владаоца српске земље прогласио.{S} Прив |
| бити за њу и њену породицу.{S} Када би се са гордим Вуком сложити могла без уштрба свога, добр |
| кад би се на њи’ слушало било, можда би се све још <pb n="296" /> спасти могло.{S} Но у тој заб |
| шта би’ радио.</p> <p>— Шта — ваљда би се убио?</p> <p>— И њу и себе.</p> <p>— Е мој Грмане, о |
| народ већ Краљевићем назвао, па онда би се и ја, и можда и мој отац, том краљевском јуначини по |
| ту нема ништа осим пљачке, и војска би се оданде опет повратити морала, јер док је деспот још |
| се помало крепити, и доиста збрисала би се била штета косовска да је једне главе у земљи било.{ |
| ју широм отворити Турцима, натуштала би се силна турска војска око Београда, па онда хоћемо ли |
| урчина.{S} Вука се Милица бојала, па би се буди с ким сајузила, само Вук да не господари.{S} Он |
| се Ђурђа; да се на већину ослони, та би се одма’ против Турака определила.</p> <p>Но деспотова |
| јуначки народ на бојном пољу?{S} Шта би се са оваким јуначким народом досад учинило било, да је |
| обро доба на њи’ ударили, богзна шта би се јошт било стало.{S} Турчин зна да Србина једна косов |
| шта се има чинити.{S} И доиста, кад би се на њи’ слушало било, можда би се све још <pb n="296" |
| шта бисте онда ви Турци радили, кад би се војска маџарска у Браничеву натуштила, па заузела по |
| су.{S} Па онда и то треба знати, кад би се тко у Караманију плео, опет Караманија турска остаје |
| и су се тамо-амо.{S} Међу собом, кад би се сусрели, говорили су о <pb n="259" /> ноћашњој незго |
| вршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се твој отац са царицом тако помирио да земљу међу собо |
| а зла, боље је бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу не |
| одважнији је од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ на пријатељство турско ослањати, и онда б |
| е Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да би могли Турци дознати, па човек на правд |
| кинули, имамо доста богатства, и све би се дало лакше поправити, само да није Јеремије, <pb n=" |
| начините за највећег муфтију, прије би се дао на комаде исећи.</p> <p>— Право говориш, ти ваши |
| — Колико има красота на истоку, које би се за најсрећније држале, да могу само мог великог пади |
| држи, и тај да постане патријарх, не би се дао лако турчити, да и сами калуђери оружани бранили |
| отац Харалампије, <pb n="249" /> не би се била тако устрашила, јер јој се његов образ одвећ по |
| Голубац предати, и то што пре да не би се задоцнили.{S} Хоће л’ војвода Јеремија одмах предати |
| спремна.{S} Бајазит бојећи се да не би се једна ил’ друга страна српска осилила, био је посмат |
| е деспотова читава, и без окршаја не би се дала из доброг положаја истиснути, а деспот побринуо |
| Мачве Београда и Голупца Жигмунд не би се из Угарске макао, а Србија је под ударом турским мал |
| ад слабијим мах преотео, па народ не би се делио, ал’ овако, сваки за првенством тежи, па један |
| с њима гинути.{S} И сам Мелентије не би се потурчио, а да га сместа начините за највећег муфтиј |
| душе одбор оставити морао.{S} Он не би се могао одвојити, но, напослетку, морао се оцу повинов |
| свим искрено, то ни кроз исповест не би се дознало.</p> <p>— Сретно Харалампије.{S} Бог те упут |
| ило царице, патријарха и Новака, сви би се на њега заценили били.{S} Особито Светислав и Милева |
| о — одговори шаљиво Новак, — а млађи би се бар донде могли проходати по овој дивној башти.</p> |
| уда велика, није било ни једног који би се његовој смрти радовао.</p> <p>Сам Ђурађ, који је јед |
| } Да сад деспота нападнемо, узрујали би се и Маџари, и да деспот падне, срушио би се и Београд, |
| случају да напусте Ново Брдо, могли би се згодном приликом у нас ужљебити, па у случају <pb n= |
| слоге било, у општој опасности могли би се сложити, нову силу наскоро скупити, и пред Турцима с |
| говорили против Бранковића и жељели би се с тобом, велики падиша, помирити и у пријатељству жи |
| већ давно Турке савладали и осветили би се због битке Вукашинове, код саме реке Марице — рече Н |
| оставили на страну Голубац, кренули би се пут Крушевца, за то нам је војске мало, шта је то тр |
| ма, блистала би од драгог камења; ти би се у свачему осигурала и твој би род срећан био.{S} Ево |
| ви Срби потурче?</p> <p>— Би’, и сам би се потурчио, ал’ да се и до чега докопам, да ми се поди |
| рчин Бранковића утамани.{S} Но с њим би се и посљедња сила српска утаманила.{S} Јошт код њега и |
| сваки комад земље бранити.{S} С тим би се, пак, косовске победе плодови осујетити могли.{S} А |
| , да српски народ уједно сабије, том би се и сам поклонио, ал’ тога у толикој властели нема, св |
| ц би сам по себи пао, Јеремија морао би се предати.{S} Ал’ ако се не преда, овако да га већом в |
| раљевић Марко био самовољан и паштио би се да што више власти на се привуче.{S} И Вук је, истин |
| и Маџари, и да деспот падне, срушио би се и Београд, сада капија Маџарске.{S} Треба ђауре зава |
| рло је још млад, па поводљив; срушио би се под садашњим земаљским теретом.</p> <p>— Ја већ види |
| ју руку наводећа Милица.</p> <p>— Ко би се тој доброти од Турчина надао?</p> <p>— Е видиш кћери |
| а са Гргурови синови?{S} С њима, ако би се баш и дало на крај изићи, ал’ подлегли би подбадању |
| рађ је био снажан, велики дух, и ако би се српска држава сабрати и снова утемељити могла, ту би |
| во, своју власт напустити неће, како би се поклонио свог брата синовима прам њему дечацима.{S} |
| ковог господарства уништити.{S} Како би се могао на ово Марко приволети?{S} Марко ако је и био |
| је, бацио би калуђеру кост.{S} Како би се као војвода и властелин с калуђером делио.</p> <p>Је |
| е бијаше деспота и Бранковића, тешко би се био могао свог брата Мусе курталисати; а друго, деци |
| , боравити, ал’ кад је већ ту, тешко би се од истих откидао.{S} Спомени га негдашњи јошт онде в |
| кад не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и властелина који би им то у срце улили.{S} |
| ти Гргурови синови међу собом, за то би се већ ти великаши побринули да се заваде, па ћеду онда |
| старио си па још немаш мозга.{S} Што би се убијао?{S} Ја, с моје стране, ако сам и будала, бар |
| пре убију, ил’ убити даду, нег’ што би се од свог драгог одлучити дали.{S} Ово само рекох, а в |
| тове границе, и смерају пре нег’ што би се Угрима поткрјепили, на нас свом силом напасти.{S} До |
| удалаштинама још и тако што рећи што би се дотакло којега госта, зато се постара зараније исте |
| други ко за владатељство отима, бар би се могло у мутној води ловити.{S} Мутне мисли, чудни пл |
| да се како год онде не угњезди, јер би се Жигмунд <pb n="456" /> лако од деспота наговорити да |
| а баш и кад би рад, не би могао, јер би се после њега брат му Вук упрљао.{S} Ђурађ је, напротив |
| да добију твоју ћерку.</p> <p>— Јошт би се баш зато јошт већма завадили, они који су празних ша |
| вако разног разговора већина гостију би се јошт дуже забавила, но царица није хтела <pb n="245" |
| иш како се Сава са Дунавом бори, а теби се срце стегне и мислиш тако се народ са судбом бори.</ |
| милостива а четири несташна ока, и теби се срце у грудима стегне; или идеш поред џамије, па вид |
| сад, кад к њему пређе и Ђурађ, усугуби се јарост, и Турчин намери до конца Србе сатрти.</p> <p |
| ш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се донде сами забављајте.</p> <pb n="368" /> <p>Отац Па |
| о путовати.</p> <p>Неколико дана побави се деспот у Смедереву да у двору ред начини за пријем и |
| Браничеву и Ресави помоћу Турака, рђави се гласови о њему разносе — рече војвода Радосав.</p> < |
| >Ферхад-паша их отпусти.</p> <p>Прејави се бимбаша.{S} Каже да је наредио да се испод руке све |
| ају.</p> <p>У исти мах чаушбаша пријави се, и донесе глас да су ту поклисари.</p> <p>— Нек се а |
| рског зулума пате; али у Дечанима слави се, као да се Душаново царство обновило, па се и различ |
| <p>Ферхад стане пред деобенике, исправи се гордо, и прослови.</p> <p>— Ја сам Ферхад, турски па |
| и падају са коњаником, преко њих читави се преваљују.{S} И који спустивши се мишљаху да су ван |
| ђаур.</p> <p>Харалампије гледи га, диви се.{S} Чудо невидимо.</p> <p>Ферхад мери Харалампија.</ |
| згледа предел, унаокруг, и надаље, диви се плодном пределу, ’де свачега има, мисли управио на А |
| </p> <p>Милева сузе рони, но не противи се!{S} Жао јој је, ал’ та жалост не задржава.{S} Само б |
| обиљу.</p> <p>Копају се опкопи, јаркови се водом испуњавају, од Дунава зидине, куле, капије опр |
| Косово.{S} Обе војске се сразе.{S} Крви се млого пролије, и то највише братске.{S} Ту се Србин |
| емија.</p> <p>Тишина, мала почивка, сви се мисле.{S} Јеремија и Јаблановић гледе на Харалампију |
| оме послу.</p> <p>После ове беседе, сви се дигну и разиђу сваки за својим послом.</p> <p>Вук Бр |
| иправна била.</p> <p>Кад га видеше, сви се насмеју.{S} Петошка је добио цар Лазар од Балше, зет |
| b n="424" /> ти јако бране град.{S} Сви се боре очајно јуначки, јер бране себе, своју чељад, св |
| е гости.{S} После обичне церемоније сви се разиђу.</p> <p>И Милеву одведу Турци.</p> <p>Немојте |
| закључења, патријарх да благослов и сви се разиђу.</p> <p>Мара, видећи да то неће по Вука добро |
| је бацио на оца Харалампија и на то сви се почну смејати.{S} Сам један патријарх није се у лицу |
| радом однесе.</p> <pb n="466" /> <p>Сви се убезекну.{S} Гледају кад Турчин на бедему алај-барја |
| рђем па с Марком и осталима.</p> <p>Сви се чудише младом Турчину.{S} На то Марко:</p> <p>— Ово |
| и се, отиду у манастир Жичу.</p> <p>Сви се већ разиђу и само они остану који се са царицом у св |
| етимо, кад нам кнегињу вуку?</p> <p>Сви се почну смејати.</p> <p>— Па и ти, војвода Костреш, мо |
| тако, да кад у једног задирне, а други се смеју, онда оног задирне у оног који се најјаче смеј |
| , ђецо моја — рече Харалампије и посади се са Пајсијем код стола.</p> <p>— Е тако као што видиш |
| дема, и давао је изглед оној тачки, гди се мала и велика Морава састављају.{S} Зданије то дворс |
| <p>У истом дому, у истом манастиру, гди се тако веселе, — у једној ћелији, чују се два тужна гл |
| реке Ибра, међу стољетним дрвама, види се велика и красна црква са великим зданијем.{S} То је |
| /p> <p>— Доста већ о том, Петошко, види се да си будала, па зато тако лудо и говориш — рекне Ко |
| ва зидине, куле, капије оправљају, види се да Јеремија није каиљ налако Голубац напустити.</p> |
| на шта тко на те речи да почне.{S} Види се деспоту на лицу, да није Розгоњијевим реч’ма задовољ |
| устане, тако исто и Јаблановић.{S} Види се на лицу Јеремији како је узбуђен.{S} Улак је, додуше |
| кандило пред распетијем горе, ал’ види се опет све од одбизрака, и то у неком тајинственом, ве |
| о што Ферхад-паша.{S} На војводама види се брижно лице, како седе, изгледају канда су изложени |
| да предавати.</p> <p>У Београду не види се весело лице, не чује се весела песма, само жалосна з |
| и’ шатора.{S} Пред великим шатором види се један велики гвоздени кавез.{S} У њему седи окован Б |
| темељ граду је готов.{S} Сваки дан види се како Смедерево све већма главу подиже.</p> <p>Већ се |
| а то ширење распачам.</p> <p>— Ето види се мађарска војска, гле како се диже прашина од земунск |
| пун Дунав бродова, у једном кајику види се један велики топ, сви су очи на њ упрли.</p> <p>Десп |
| .</p> <p>На једном узвишеном месту види се велики свилен златом украшен шатор.{S} Около њега ви |
| сна је и даћа.{S} На свачијем лицу види се свечана озбиљност, деспоту се брижна бора на чело на |
| е у црно обавијени, на сваком лицу види се нацртана жалост, јер ту није било који Високог Стева |
| и познали да је то црвени калуђер, роди се такав смјех и така вика да и подаље спавајући гости |
| а јој се богатство јако допало.{S} Роди се у њој жеља к таковом богатству.{S} Кад је дознала да |
| своје хусаре да разбију хатлије, изроди се крвава гужва и Жигмунд још неће да уступа, хоће да с |
| и’ страшила.</p> <p>Кратак сан, пробуди се деспот, отвори очи, види Јерину, мушки понос му не д |
| /p> <p>На последње Руснине речи пробуди се Милица из своји’ дубоки’ мисли и рекне Русин:</p> <p |
| во.</p> <p>Милица, пак, међутим потруди се Милеву приволети на тај план, који јој се као породи |
| телу.</p> <p>Игуман ишчекује крај, чуди се дугом састанку, ал’ намишља да се о великим ствар’ма |
| но брзо к себи дође.{S} Јаблановић чуди се тој пламеној муњи која из гвоздене цеви излеће.</p> |
| главу пробијају.</p> <p>Јеремија зачуди се, тог у њега нема.{S} Бије издалека јунака, пробија и |
| међу непрекидним јадиковањем.{S} Млађи се сви удаље, а старији све новим и новим испиткивањем |
| има ту старији’ а Теофан опет приближи се владики да га пољуби, овај покаже прстом на деспота |
| .{S} Ђаурка, кад је код мусулмана, држи се да је у ропству.{S} И тако пре би бегала на крај све |
| рског Шишмана и Кантакузена.{S} Не држи се за горег ма од каквог војводе, а његову снагу осећа |
| ла искоренити Лазареву породицу, налази се на турско-српској граници, па једнако је тражила нов |
| од Турчина нетакнутим крајевима налази се јошт језгро, да што будне ако од Србије јошт шта бит |
| олебано, и међу самим калуђерима налази се подоста, који су на сваку промену научени, само да и |
| p> <p>Но бадава, и у чистом житу налази се кукоља.</p> <p>Није било свуда такових калуђера.{S} |
| плови, и на пароброду и жељезници вози се, у очи погледати не би могао, а да грозницу не добиј |
| десет, ја сам најглавнији. — У Јеремији се узбудило старо среброљубље.</p> <p>— Честити пашо, ј |
| о.</p> <p>— Камо сад они’ војвода, који се под царем Душаном тако прославише? — рече Милица.</p |
| ешка владавина караманских валија, који се мијењају, данас јесу а сутра нијесу.{S} Па онда и то |
| ти и руке калуђера својих братија, који се ужасну и руку натраг вуку, жесток поглед бацив на Те |
| ас уз гусле слави.{S} Нема Србина, који се с Марком не дичи.{S} Кад чујеш звук гусала, чујеш и |
| он један од оних ретких калуђера, који се душом и срцем том позиву предао, и ком се истинито п |
| шт буду на руци против Црнојевића, који се већ у Зети готово отели.{S} То је код нас зло, што с |
| p>— Свему је ваш стриц Ђурађ крив, који се сад сам задеспотио.{S} По његовом сте налогу ослепље |
| ролило српске крви.{S} Па Београд, који се сад скора подигао да се народ с њим дичио, био му је |
| опада царство.{S} Бранковић Ђурађ, који се одеспотио, само гледи да згрта благо, није му никад |
| т са новим силама на уморене Србе, који се без престанка борише, од почетка борише, не могоше с |
| го низводу јуре на турске бродове, који се нузводу тим заносе, но кадикад <pb n="468" /> и мађа |
| к да се разиђу, сем четир војводе, који се с деспотом у пратњи повуку у другу дворану.</p> <p>Р |
| ом над очи, јурну у дивље збуњене, који се доле тискају како се само може.{S} Није било места н |
| виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, који се с царевима дружио, и са песмама исток напунио.{S} Ха |
| мозгом роди, јер веле да има људи, који се без мозга роде и зову се шупљоглавцима.{S} Но и јест |
| n="291" /> Марко оног потпомагати, који се јаче за свој род жртвује.</p> <p>Са овим реч’ма Марк |
| ојује, но још горе младом левенти, који се весели и цвећем кити онда када му се другови са Турц |
| еби.</p> <p>После обични’ почасти, који се турским султанима одају, заузме сваки себи опредељен |
| >Дошао је деспот Стеван са Ђурђем, који се поред деспота опет са Турцима помирио, с њима дођу в |
| нема право насљедија, јер Вукашин, који се силом на престол попео, и сам није таково право имао |
| дрене, па онда даље.{S} Бранковић, који се сад одеспотио, није твој, већ Жигмундов.{S} А какав |
| ко му се рат није допадао, младић, који се није хтео млого на свету мучити, овамо је долазио.{S |
| Онај само може имати рану у мозгу, који се са мозгом роди, јер веле да има људи, који се без мо |
| ад-паша то изрече и довикне слугу, који се пожури и све што треба наскоро донесе, пилава, овнуј |
| пску крв. — С тим пружи мач Ђурђу, који се силно обрадује Марковом поклону.</p> <p>— Нек ти од |
| , обијају цркву и ћелије, отимају, који се противи ране, убијају их.{S} Наишли би и на благо, н |
| ошт.{S} Камо пара Краљевићу Марку, који се морао због кнеза Лазара по туђим земљама потуцати и |
| сти у себи осећао свештенички дух, који се из љубави и почитања прама слави божијој покалуђерит |
| доста, и то понајвише великаша.{S} Који се ту покалуђерио, тај је морао вишег покровитељства им |
| аљевића Марка Србима нестадоше.{S} Који се од великаша турчити није хтео, тај је морао гинути и |
| ја била.</p> <p>Има људи и женски’ који се не даду спољашњим блеском обманути, ал’ то су тврде |
| у, па мир; но и међу нами има луда који се противе, па их попале.</p> <p>— А тко вам је сад шеј |
| и подсмех проводити с оним људ’ма који се са светињом баве.{S} Ваш одрешен језик и ваша раскал |
| гог поћи; јер има ђаура и ђауркиња који се пре убију, ил’ убити даду, нег’ што би се од свог др |
| ?</p> <p>— Кажу да због Бранковића који се једнако са Обилићем кошка, ... па јој је, кажу, стра |
| се смеју, онда оног задирне у оног који се најјаче смеје, као из неке пизме, па тако редом, сва |
| , и поделићеду међу оне властелине који се предају.{S} Па нека буде тако, ионако већ одржати се |
| изгубљену владу своји’ преткова, и који се сада претендентима, српски <pb n="275" /> владотражи |
| нет, њему и његовим људ’ма.{S} Сви који се предајете, под скут мој вас примам.{S} Алах је велик |
| ба гледати, само што опет има људи који се за свашта хватају и који мисле да од свију све боље |
| је отац и мајка.{S} То су јаничари који се најбољма туку.</p> <p>На ове речи образ Бранковића к |
| као примити владу над оним народом који се против буре бори.{S} Лакше му је било негда Стевану |
| ви се већ разиђу и само они остану који се са царицом у свему слажу.</p> <p>И тако неколико сму |
| .{S} Ово је био још последњи јуриш који се могао одбити.{S} Још један, пак Јеремија подлећи мор |
| Бајазитове битке са Тамерланом упокоји се.{S} Млађи Ђурђев брат Лазар, као што смо већ спомену |
| ешљивом дворјанину.{S} Више-мање, сваки се смејао на Петошков разговор.</p> <p>— А где ти је, б |
| једно.{S} Сви су нешто планирали, сваки се на нешто преправљао.</p> <pb n="312" /> <p>Предвече |
| аџбину.</p> <p>Кад су кући дошли, сваки се својима врати, то јест Леонтије и Сава у Хиландар, Г |
| увидео да деспот неће дуго вући; сваки се бринуо, каква ће онда времена настати.</p> <p>Деспот |
| волео и почитовао цара Лазара.{S} Сваки се надао да ће он обновити Душаново царство.{S} Већ је |
| ионако сад се све кида, цепа, па сваки се најпре за се брине.</p> <p>Тако дигну се на ноге, и |
| нека привремено управљају.</p> <p>Сваки се дивио умерености Стевановој.</p> <p>Драгаш реч прихв |
| ра затекну, и о својим стварима својски се договараше.</p> <p>Стеван је био у околини Крушевца |
| и га у чадор, завесу спусти, и стојећки се питају.</p> <p>Деспот погледом мери Јеремију, Јереми |
| апита патријарх. — Овде је питање да ли се има дати Милева Турчину и мир правити, или не.</p> < |
| је био у околини Крушевца да види да ли се брзо нова војска купи, па се у добро доба вратио, за |
| агновење је скупо, желио би’ чути да ли се свети патријарх и Новак војвода у томе слажу?</p> <p |
| адаје чинити донде док не покушам да ли се може што у миру учинити.{S} Зато изјављујем ти, да д |
| да се са братом подели, ил’ не може ли се јачем душманину свом осветити, а он у Турке, код кој |
| а, врло паметно; но, питање је, хоће ли се народ за слепим и за владу неспособним кнежевићима п |
| а у крушевачком двору, и богзна хоће ли се икад исто вратити.{S} Кад у неко доба сва крушевачка |
| својим братом Вуком делити.{S} Не би ли се хтели делити Гргурови синови међу собом, за то би се |
| ре, него шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к мени повратио, па да ми будеш десна рука?</p> <p>— |
| никада оставити нећу.</p> <p>— Не би ли се опет онамо у друштво вратио, да провидиш, зашто је д |
| у дечицу су са собом вукли.{S} Врати ли се Турчин из рата а он поред шербета и баклаве, и међу |
| то уђе отац Пајсије.</p> <p>— Нисам ли се дуго забавио, моји синци?</p> <p>— Где си тако дуго, |
| о се сам Турчину успротиви, зло, ако ли се с њим сајузи, и онда зло, јер под видом пријатељства |
| гмунд хоће земље и првенство.{S} Ако ли се са Грцима држи, да ли ће одољети Турцима?{S} Хоће ли |
| о ли ми Срби, пашћеду и они, одржимо ли се, одржаћеду се и они, Угри су на доброј нози са римпа |
| ушманка, волети мораш.{S} Турци могу ли се само дочепати какве дивотне девојке, тој нису опрост |
| ован и Ђурађ, били су сметња, нећеду ли се опет они подићи против Ђурђа?{S} Преци, родбина им ј |
| Јеремији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти ту дјелити.</p> <p>— Имам, ту ћемо се већ сви п |
| приправе за то доносили.{S} Ишчекивали се јошт нови гости.{S} Стари војвода Драгаш од Прокупља |
| о на пример, пећки калуђери, но предали се на славу божију и на славу људску.{S} Сам отац Леонт |
| ув, лаганим господственим кораком удали се.</p> <p>Деспот остаде сам, па ће се дићи да се свеча |
| Скопље, продају их као стоку.{S} Ражали се срце у Марка, и купи благо да искупи робље.{S} Дјели |
| привлачио.{S} Великаши и војводе држали се сад једног, сад другог, како им се кад за боље свиде |
| дала.{S} Дворјани и дворјанке састајали се са новодошавшим гостима и по свом обичају забављали |
| покалуђерили да уживати могу, и примали се од буди какве класе људи, само ако је особито што у |
| мојеја</title>”, и сами калуђери морали се смешити, и не један кадионицом јако димећи смех свој |
| аље до патријарха седне Русна, а остали се поред њих намештају.</p> <pb n="222" /> <p>— Да крас |
| к што су чули смрт деспотову, натуштали се над Србијом, утискавају се у деспотове границе, и см |
| ка војска миче.{S} Па ни он сам не жели се натраг, познаје он неслогу у властели, па би му се ј |
| ајну поруку испричати, преобучен зажели се у свјети храм Жиче, куд је тим послом к мени дошао, |
| аду, Балшићи, Црнојевићи и Његуши отели се од српске круне која је све српске <pb n="523" /> зе |
| слуге тумарају.{S} Држаће се савет или се нови гости ишчекују.</p> <p>— Неће ли турски цар у г |
| нови једно од другог одлучени, одродили се од старе мајке, заборавили су свој стари бабин дом, |
| крају двора јошт су ћеретали и веселили се.{S} Кад је гођ гостију, онда су служитељи највеселиј |
| але млађе дворјанке и дворјани уклонили се, и то је био знак да се о важним стварима разговор в |
| Новим Брдом.{S} Као гладни вуци окупили се, опселили су град, позивају упомоћ Алаха да једаред |
| Слуге су такођер к себи дошли и умерили се, да не би старијим до ушију дошло како су са калуђер |
| ети, кад бисмо онде проиграли и вратили се насакаћени кући, без Голупца, шта би нам наши Мађари |
| брве велике, седе, бркови седи опустили се на рамена, очи, истина, слепе, ал’ велике и пуне изр |
| ио тај, да кад су добили благо, потукли се међу собом, најјачи је однијео све, а тога су опет ђ |
| еме.{S} Иде у цркву, чита зборник, моли се богу, то јој је једина утеха.{S} Крик војника, глас |
| он сад чува тело свог добротвора и моли се богу за спомен душе.</p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз |
| ушеним срцем гледа мраморно тле, помоли се за боље дане, и срећу породице.</p> <p>Деспот сад св |
| елико распетије, прекрстивши се, помоли се богу, могао он му с лица читати да се искрено моли, |
| да може у ту сврху све чинити.{S} Мисли се, падне му на памет да ће најбоље бити оба кнежевића |
| узбуђен.{S} Улак је, додуше ту, — мисли се Јеремија, — ал’ ’де је турска војска, топови са Ласл |
| p>— Почекај мало.</p> <p>Јеремија мисли се.</p> <p>Јаблановић и Харалампије упрли су очи у Јере |
| апита Јаблановић.</p> <p>Јеремија мисли се.</p> <p>— Па знаш што се код Срба каже, кад кога мрз |
| редаћу ти све.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Добро, примићу, ал’ после с тим располагат |
| паше осигуран.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Па како да поделим, кад се сами сложити не |
| Турке потукао. </p> <p>Исак-паша мисли се, даје му за право, па пита да л’ би боље било одмах |
| ешиће га од обвезе.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Па онда и сад што не дижу на ме војску, ми |
| ве вјерно извршити.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Слажем се.{S} Никад боље већ кад човјек у |
| о за мном пођу.</p> <p>Јаблановић мисли се, па после почивке рече:</p> <p>— Све је добро, нек т |
| нудити да преда Голубац, деспот замисли се, па тек после починке збори:</p> <p>— Тај Јеремија о |
| умиљато, као да није калуђер.{S} И Јули се та његова снисходителност допадне, јер ниже класе љу |
| ц у двору давала.</p> <p>Међутим, удаљи се и калуђер и шетао се тамо-амо.{S} Наишао је и на Јул |
| мађарском војском други заповеда.{S} Ми се са нашом силом засад само Голупца држати имамо — реч |
| бљењу државне власти пут пресећи.{S} Ми се морамо и за наше потомке побринути да нас не проклињ |
| чио, ал’ да се и до чега докопам, да ми се подијели добар комад земље.</p> <p>— Начинили бисмо |
| душман.{S} То јошт да дочекам, па да ми се душа смири, а тело земљи у вечитост преда.{S} Но, ве |
| а би његовом постала заповедио је да ми се сваки дан даде метохијског вина колико хоћу.{S} Није |
| са владарима најјаче, је л’ право да ми се сва та властела подвргне.{S} Та ионако што имаду, до |
| о вјера и закон не допушта.{S} Дјела ми се могу извинити, ал’ оправдати не.{S} Ја сам грјешник, |
| ма са Жигмундом, само обречено мора ми се издати, онда је мени и сам Јеремија дужан, и Голубац |
| радим у овако жалосном положају, где ми се са свију страна нападајем прети? — одговори царица.< |
| ао, владао је честито и славно.{S} И ми се сад у таковом истом стању налазимо у каковом су се с |
| но провлачити се нешто црно.{S} Чини ми се као да сам и мале рогове му видела — рече заплашена |
| срећи, кад сам се зими родио и мозак ми се повредио, морало ме и срце забољети.{S} Но ова се бо |
| спот колику јошт војску има.{S} Тако ми се види, као да је сваки Србин прави делија.</p> <pb n= |
| орављена; и то утолико лакше уколико ми се са свију страна у оно доба доказивало да то тако из |
| живи — потврди Милица.</p> <p>— Само ми се то не допада, што смо се из Призрена у Крушевац досе |
| ст.{S} Кад погледим на тетиво, а оно ми се срце као на жици чупка; не имаде’ побратима коме би’ |
| е млого још страдати.{S} Ти, као што ми се види, имаш отворен дух, утолико ћеш више у несрећи с |
| ду могу добра чинити.{S} Но, као што ми се види, са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, како к |
| знаш шта, Грмане, тај црвени калуђер ми се не допада — тај свуда мути, а особито често се врзе |
| са сланином, шунке и печење.{S} Већ ми се језик и уста испуцала, а братија веле: калуђер мора |
| {S} Обрицања и празне надежде већ су ми се одавна досадиле.{S} Готово већ ни на што не зидам.{S |
| више није нам до оклевања, већ спрјеми се, па одма на коња.</p> <p>Харалампије диже се.</p> <p |
| е, а топови са Ласловара загрме, задими се над Дунавом.</p> <p>Розгоњија уређује гомиле војника |
| ди, промерује, нишани.{S} Плане, задими се, а најјача кула Голупца занија се и сруши.{S} Руше с |
| па једнако рат међу собом воде, а адуми се смеју, на ’асну вуку.{S} Какова им је код куће забав |
| р другог служитеља.</p> <p>— Бре, ма’ни се ти њега, велики је то враг, не видиш га како изгледа |
| часним крстом прекрстити.</p> <p>— Мани се, ђаво не спава, а знаш какве су женске; покажи им са |
| а незадовољством Јула.</p> <p>— Та мани се ти тога, имам ја другог узрока зашто сам рад све да |
| в лио.{S} Народ од новог чуда обнезнани се.{S} Не зна на коју ће страну.{S} Деспот одржи крваву |
| и’ грухну.{S} Напада се силовито, брани се јуначки.{S} Ту стиже и кнез Завиша, главом је све на |
| овићем и Харалампијем.</p> <p>У дворани се састану, и то код јела, код пуни’ пехара.</p> <p>Сед |
| у Дринопољу.</p> <p>Дан на дан хришћани се турче, и то све могућнији.{S} Сваки дан видиш по кој |
| а сваде се о господарство.{S} Међусобни се рат роди.{S} И један и други зове деспота у помоћ.{S |
| с пријед Турчин с леђи Маџар.{S} Отргни се од Жигмунда, гледај како је по земљу и по тебе најбо |
| ма ти се кад како водило буде, опомени се речи Краљевића. <pb n="287" /> Српски народ, велим т |
| ена срца изрече деспот.</p> <p>— Извини се, ријеци да ти христјанско срце то не допушта.</p> <p |
| многи други, све у баштину.{S} Не брини се, дакле, мила душо, док је Ђурђа, ти си садруг моје г |
| а.</p> <p>— Са Светиславом?{S} Не брини се ти за то, наћи ће он за себе другу; та он је млад.{S |
| и слепе толико чувао?</p> <p>— Не брини се, оче, ако цела ствар за руком пође, ту си и ти с нам |
| се сутра држати диван.</p> <p>— Побрини се, Ферхад-пашо, за поклисара Каралампоглију, нек буде |
| аје Раде распитивати младе војнике, они се тек смеју чудном питању, то су ђеца без оца и мајке, |
| на с Ђурђем шуровао, жарио и палио, они се већ знаду, покрај Јеремије и ја сам дошао негда до п |
| те ли још како се веселе?</p> <p>—- Они се веселе, а ми овде бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шт |
| ка неки смех дворских служитеља.{S} Они се, ваљда, оцу Харалампију смејаше.{S} Доиста, отац Хар |
| војвода била је на рат склоњена.{S} Они се јако уздају у јуначку срећу, и досадашње деспотове р |
| ета по налогу његовом ослепљени.{S} Они се међу собом разговарају; свака им је реч тако жалосна |
| , видевши како му ствар своји, приклони се и сам радо на такову погодбу и закључи да се одма’ п |
| че Јаблановић.</p> <p>Улак уђе, поклони се.</p> <p>— Част теби, војвода, доносим ти поздрав од |
| от метне самур-калпак на главу, поклони се краљу, па онда рукује се са војводама краља, са Розг |
| н, видим му чадоре.</p> <p>Улак поклони се и оде.</p> <p>— Да од бога нађеш, Јеремијо, зар идеш |
| руке унакрст на прса, и дубоко поклони се.{S} Краљ пређе к њему, шири руке, и на оба образа да |
| Баш добро, да видимо шта је.{S} Уклони се мало, док отпоруку не добијеш.</p> <p>Улак се уклони |
| вате и не пуштају даље.</p> <p>— Уклони се, Ферхад-паша ће све наредити.</p> <p>Поклисар се роп |
| тајно договарати, допрати их, и уклони се, и шеће се доле-горе пред врати, да не би тко близу |
| .</p> <p>После ови’ речи Петошко уклони се.{S} Сви су то за саму лакрдију држали, но Петошка до |
| .{S} Прими, деспоте, моју ријеч, ослони се на ме, начинићемо јошт данас писмено, потписаћеш то |
| деобе пошкропи се крвљу народа.{S} Мањи се угледају на веће, сватко гледи од другог што да скуц |
| ле се, кад сабљом, и дел деобе пошкропи се крвљу народа.{S} Мањи се угледају на веће, сватко гл |
| свагда у друштву.{S} Најважније ствари се поред чаше вина започињале и свршавале.{S} Ако је ко |
| ићу.{S} Турци прете се Мађарима, Мађари се са Србијом бране, и док је Србије, Турци не могу у М |
| да се опет замерамо Мађарима.{S} Мађари се боје ако с Турцима стојимо на доброј нози, и у надњи |
| но од јуриша и неспавања.</p> <p>Мађари се ноћу скупљају, пре нег’ што зора заруди, ударићеду н |
| ој се канда глас чује — Јерино, охрабри се.</p> <p>Изиђу из града по спуштеним мостовима, град |
| <p>Сад је тишина у манастиру, калуђери се смирише, па гледају свој посао око манастира.</p> <p |
| прва ропкиња Татара служи.{S} Калуђери се све ближе и ближе Милеви приближе.{S} Очи им се суср |
| ке ил’ друге руке.{S} И Јаблановић бори се као стари <pb n="457" /> лав, да и за њ добра бити н |
| сам од некога хрђаве гласе чуо, говори се, да се султан Мурат на Србе справља, па се чудим да |
| дуката.</p> <p>На ово питање разбистри се лице у Јеремије и Јаблановића.{S} Канда им се душа п |
| >— То су вашег завичаја деца.{S} Кад си се ти и Вук, деспотов брат, проти’ деспота подигао, онд |
| започе.</p> <p>— Господару мој, што си се тако смутио.{S} Нема славе без жалости, а нит’ има ц |
| Благодарим ти се, силни падишо, што си се и на мене, на твог роба смиловао.{S} Допусти ми да т |
| о пијем, ја се, опет, теби чудим што си се у делијско руво увуко, ал’ дервиш ђаурски.</p> <p>— |
| > <p>Обе су војске биле силне.{S} Власи се бију за слободу и отаџбину, Турци да добију нову зем |
| Харалампије.</p> <p>— Лако је теби, ти се одмолиш, па ти је душа лака, ал како ћемо ми јадни н |
| не Русин:</p> <p>— Драга моја Русно, ти се само за Мару бринеш, а за Вукосаву ништа.{S} Та није |
| — одговори збуњена Милева.</p> <p>— Ти се о том не старај, само ако хоћеш, а даље је моја бриг |
| <p>Ферхад мери Харалампија.</p> <p>— Ти се чудиш што као Турчин вино пијем, ја се, опет, теби ч |
| у бити.</p> <p>Са свију страна улива ти се у уши, у срце нека божествена сила.{S} Видиш ли крас |
| он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још комад земље, па онде да владаш.</p> <pb n=" |
| — А јеси ли ти тако поуздан човек да ти се и што важније поверити може?</p> <p>— Реци ми што го |
| м да ћу ти то учинити!</p> <p>— А ја ти се заклињем да ћу свуд с мојом силом поред тебе бити!</ |
| еспот.{S} То су издајице, посвјетила ти се српска рука, Петошко.</p> <p>— Сад их виђосте, муч’т |
| оца право на владу тражити.{S} Но ма ти се кад како водило буде, опомени се речи Краљевића. <pb |
| оно божанствено „мир свјем“, а бурна ти се душа у теби смири.</p> <p>Па каква је била црква жич |
| ха!</p> <p>Кад си у Жичу ступио, све ти се представљало као светиња.{S} Калуђери су изгледали к |
| S} Русна је њега опазила.</p> <p>— И ти се, оче, овде шеташ.{S} Је л’ св. патријарх добро почив |
| ти знаш, честити деспоте, исповједам ти се на спас моје душе, да га исто тако познајем као ти.{ |
| <p>— Кад је тако, деспоте, предајем ти се на тврду ријеч, коју ћеш одржати, и предајем Голубац |
| у на срце и рекне:</p> <p>— Заклињем ти се живим богом да противу тебе ићи нећу, а да ћу твојој |
| чему на руци бити?</p> <p>— Заклињем ти се хоћу.</p> <p>Сад започне Русна са јошт поверителнији |
| м ћитабу судити.</p> <p>— Благодарим ти се, силни падишо, што си се и на мене, на твог роба сми |
| S} Твој клети душман Исак-паша попео ти се на душу, једнако те облагива да с Мађар’ма шурујеш, |
| } Ионако сад кад већ Лазара нема, ко ти се може противити?{S} Па и ко је био тај кнез Лазар?{S} |
| ш није опростила била.</p> <p>— Како ти се допада ово благо, дете моје? — запита Милица.</p> <p |
| се пропада, нек пропада.{S} Но и то ти се морам исповједити, честити пашо, да ако не буднем па |
| оведај са мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — рече благодарно слуга.</p> <p>— |
| у да спавам, па сам изишао прохлађивати се — рекне калуђер, који је једнако браду са мантијом п |
| рицу верно заштићавати и њој повиновати се.</p> <p>— То је опет толико, као пријатеље царичине |
| о о тој ствари и с другима посаветовати се; та је ствар земаљска, она се целог народа тиче — ре |
| а, није губити времена, треба световати се, на народу су силни намети, а опасност са свих стран |
| е мере — упадне громко Облачина, ухвати се за балчак сабље, крваве, обилићке очи баца на Ферхад |
| , Србија мора пропасти, јер ту процвати се не да.{S} Кад је њих више владара, да се одрже, ићи |
| и — запита Новак.</p> <p>— Боље је дати се ухватити нег’ улудо гинути — одговори Петошко, и на |
| де му разлаже како Голубац сада предати се може ако све то што се иште изда, а иначе да неће ни |
| ве изручити, војна је, ал’ град предати се мора, и ја ти дајем тврду ријеч да ћу како предаш Го |
| ожете и Јеремији.</p> <p>— Теби предати се не може, већ самом Јеремији, ил’ имате још правих де |
| ити и ту изгорјети, нег’ли тако предати се.{S} Мађари су већ посјели Мачву и заузели Београд, п |
| Сам не можеш, у зетске кнезове поуздати се не можеш.{S} Како се с Турцима здружиш, земљу ћеду т |
| искује последње моје судбе верно држати се.{S} Ја на Бранковића немам већ узрока мрзити и прист |
| } Па нека буде тако, ионако већ одржати се не можемо.{S} Пашће ту и нами што у део, и то је, ми |
| /p> <p>— Јеремија, предај града, кајати се нећеш.</p> <p>Ван чадора чује се глас од гунгуле, из |
| т душманину.{S} За мене је доцне кајати се, ал’ ви још имате часа.{S} Чувајте народ од женског |
| {S} Није то доста само бити јак и знати се ваљано борити; ваља знати непријатеља и преварити.{S |
| Бранковићи нису хтели женскима клањати се, па била та и сама царица Милица, јер је народ треба |
| ишта овим путем докучити не може, врати се у највећем незадовољству скупа са својим сином натра |
| ски.</p> <p>Ферхад-паша, међутим, врати се у манастир, и све као што треба приређује.</p> <p>До |
| бро, то је неисказано, Јусуфе!{S} Врати се одма’ у Крушевац и реци Милици тако као што си од Су |
| тан Радан.</p> <p>Стеван што брже врати се у Србију, заведе пријатељство са великим господарем |
| е наперио, окрене и ободе коња, и врати се у свој стан. </p> <p>Уљести у град није могао, јер м |
| >Јерина све сврши са Нићифором, и врати се деспоту.</p> <p>— Ја сврши’ све по реду — рече при у |
| га причести.</p> <p>Радосав оде и врати се са хаљинама.{S} Ту је и камилавка и све што треба.</ |
| погодити.{S} И док Нићифор оде и врати се приправићу свје што треба, наметнућу народу порез, к |
| аче на силу отети.</p> <p>Гласник врати се и однесе Јеремији поруку.</p> <p>Јеремија опет отпор |
| вре били.</p> <p>Милица са Русном врати се у своје одаје, а млађи гости, тек што су се мало од |
| рећу породице.</p> <p>Деспот сад сврати се гробници Високог Стевана, Рувим чита молитву, свака |
| нажну мишицу.{S} Почеше Турци обазирати се.{S} Но после толиких борба и страдања, неслогом влад |
| Лакше му је било негда Стевану опирати се, него народ против силни’ душмана штитити.{S} Сад је |
| се одма’ спрјемити, онда можемо кретати се.</p> <p>— Најпре донијеси новце — рече мало оштријим |
| .{S} Тешко му било од тог блага растати се.{S} А овамо, опет, чини му се да Ферхад-паша није му |
| ј се, и тражио је прилику с њом састати се.{S} Русна је њега опазила.</p> <p>— И ти се, оче, ов |
| је како ће се војска враћати, а враћати се мора, јер силни Турци од Дунава у полукругу опкољава |
| жиле, без да Харалампије што подсећати се може.</p> <p>— Знаш шта желим, немаш вина.</p> <p>— |
| њизи, и од цара дозвољено ми би мјешати се у говор старијих, ал’ да покријем смјелост и старији |
| са истока ил’ запада, деспот постидети се неће.</p> <p>Народ аргатује, ал’ деспот ’рану за нар |
| ађарску, Сибињ, и оданђе амо продријети се не може, тај град мора Србију чувати.</p> <p>— Знам |
| ђем и свитом.</p> <p>И доиста, примјети се нов жагор у двору.</p> <p>Мару и Ђурђа послао је Вук |
| рској, онда кнежевој, породици, принети се има.{S} Од тога доба млого је времена прошло и ја ве |
| у, трећи Стевана, четврти Ђурђа, а пети се, опет, Турчина боји.</p> <p>Није било једне снажне р |
| зић’ма поцијепан, донде никад опоравити се неће.{S} Остане ли овако, српски народ никад у једин |
| гарска војска је већ на путу, противити се не можемо, јер би Турци могли Угрима намигнути, па б |
| сајединили да помогну Турцима угњездити се.{S} Лазареви синови код Турака; Вукови синови код Ту |
| рата Мусе ослободи, рад буде ослободити се и од српски’ владаоца.{S} Време је већ ту било, да т |
| , да онде никад велика жалост ни родити се не може.</p> <pb n="262" /> <p>Управ око поноћи, кад |
| урчин ће поред Милеве са Србима сродити се; пример велики мале за собом повлачи.{S} Данас ће Ми |
| неће ли он то за зло примити и расрдити се, јер је Марко на српске великаше огорчен, па може ка |
| пуштају двама љубећим се срцима спојити се.{S} Жеднио је за осветом, <pb n="304" /> у мислима т |
| српски народ никад у јединству осилити се неће.{S} Јошт ћу све моје силе скупити, јошт се мора |
| м промишља, ал’ кратко је време мислити се.{S} Бојати му је се да ћеду Мађари узети град на јур |
| д вечера, боље сад и с мањим задовољити се, нег’ после руку у којој је залогај пружати за други |
| <p>Ђурађ је био одвећ властољубив, нити се могао у чему са Стеваном слагати.{S} Један другом је |
| противницима покаже да је кадар бранити се.{S} А и сам Јеремија је био јунак, па и Јаблановић.< |
| а из освете за леђи радити.{S} А чинити се нешто мора.</p> <p>Ђурађ пошље гласника Јеремији да |
| м се удостојио великом падиши поклонити се, ја његов роб, највећем султану.{S} Но, нек ми је те |
| рнило.{S} Калуђер је хтео брзо уклонити се, но није му за руком изишло, јер није добро познавао |
| лота, у коју ће Агарјани и други ширити се на наш рачун.{S} Уважи, господару, моје речи, и по м |
| д почеше коњаници српски,</l> <l>Борити се ка’ змајеви љути.</l> <l>Жарко уби једног пашу турск |
| пасти, а и Вук не мисли царици покорити се.{S} Шта да се, дакле, чини?{S} Ако се са једном женс |
| вечере можемо за један оченаш одморити се, јер би, ваљда, и сам патријарх исто желео.</p> <p>М |
| еликашах гријеси, са којих народ патити се мора.{S} Сви смо гријешни, ни ти, деспоте, нијеси бе |
| дуго у двору бавио, него ускори вратити се на Косово.</p> <p>Милица, пак, међутим потруди се Ми |
| ј плакати; оно што је прошло, повратити се не може; гледајмо одсад да опет добро буде — рекне п |
| а.{S} Деспот благ и не знајући осветити се, обрадује се, прими га као свог рода, и постави га г |
| свом <pb n="341" /> душманину осветити се.{S} Па јошт где су заробљена хришћанска деца, која с |
| >Добро је пало Србима код Марка частити се.{S} Били су уморни, а код Турака опет слабо српског |
| њ’ма, пртљагом и товарима лако сместити се не могу.{S} Но ту је наблизу Двориште, ту је Војник. |
| је умео погрешком противника користити се.</p> <p>Деспот је сад непомичан, пази куд ћеду се Ту |
| од јеле, видела сам потајно провлачити се нешто црно.{S} Чини ми се као да сам и мале рогове м |
| и освета.{S} Властела готова је турчити се, да одржи бабине баштине, и да продаје дичну дијецу |
| оно у мермерилиџу, па извалив се, масти се и таре мирисавим зејтином, а жубором из олука хујећа |
| рлан са татарским војводама пије, части се, па Бајазиту хлебне комаде баца у кавез.{S} Милева к |
| риђе распетију, стане, уздане, причести се и пољуби га.</p> <p>Радосав чека га с причешћем у ру |
| , ти ћеш јошт до анатеме доћи, но чисти се одавде, да нам не срамотиш манастир“.{S} Ја сам све |
| сазивао је госте на обед.</p> <p>Гости се почну скупљати.{S} Патријарх, као гост и свет човек, |
| љебљена.</p> <p>Ферхад заћути, прекрсти се и крст пољуби, па га у недра сакрије.</p> <p>— Да тк |
| n="540" /> распећа Спаситељева, пркрсти се и пољуби часни крст, да се увјерим да је христјанин. |
| воје незадовољство према деспоту, пусти се у тајни договор са Ђурђем и Турцима, и када се цео п |
| а одоле, испусти из руке чинију и пусти се у јецање кроз које се чују загушите речи — Светислав |
| а Раде.</p> <p>Тако по’декоја реч пусти се.{S} Владика Мелентије отпоји жалосну песму Дамаскино |
| p> <p>— Добро би било већ сад побринути се за договор са Турцима, да се не задоцнимо — рече Хар |
| ди сваком је прво право за се побринути се.{S} Тако мисли отац Пајсије, који макар да га и тере |
| могу само мог великог падише дотакнути се.{S} Знаш ли над колико је земаља он господар, и шта |
| у.{S} Тако једаред <pb n="361" /> упути се у Смедерево.{S} Но тело му беше млого слабије него д |
| је и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути се понајпре, како онамо стигнеш, Исак-паши, тај је љути |
| е, и сваки к свом шатору на одмор упути се.</p> <p>— Лаку ноћ, Марко.</p> <p>— Лаку ноћ, Хасане |
| акшише, јер без тога код Турака ни маћи се — рече Јеремија.</p> <p>— Само добро чувајте кнежеви |
| не.</p> <p>Деспот у толикој беди видећи се, да не би он и народ све изгубили, даде половину срп |
| јошт није био сасвим задовољан, бојећи се да га Турци у сајузу са Милицом доцније сасвим не ис |
| желели, но већина није допустила бојећи се да се стога не изроди какав опасан метеж међу христи |
| била на све спремна.{S} Бајазит бојећи се да не би се једна ил’ друга страна српска осилила, б |
| а за њом гледиш, а она од ветра бранећи се каткад се окрене, па кад уђе у башчу, па хоће да вра |
| <p>Ето сад жалости, сви троје у несрећи се састаше.</p> <p>Тамерлан их јошт добро обдари; а Бај |
| че неки дворјанин једном госту, смешећи се и тишијим гласом, но опет да се чути могло.</p> <p>— |
| рукама ђавола као и ваша — рече смешећи се Харалампије.</p> <p>— Лако је теби, ти се одмолиш, п |
| е, а може и измаћи и до Београда повући се, ’де ћеду опет Мађари доћи упомоћ, а деспотове војво |
| је без сваке забуне, гордо, осмевајући се на подсмешљиве госте.{S} Особито, пак, са задовољств |
| аша, сејмени, па сами тамо-амо шетајући се, да ни наблизу не дође какав Турчин, а да му нос не |
| вранах.{S} Већ смо се изглодали, бијући се са Турцима и покрај Тураках.{S} Сад опет стојимо изм |
| , господару, да смо већ осједили бијући се с Турци од прве младости.{S} Турци гину за своју вје |
| p>Милица драговољно допусти и, радујући се храбрим реч’ма њиховим, дигне се и сама скупа са Рус |
| ешљив поглед на Петошка бацио, радујући се што ће господа Петошка у шкрип узети, те са тим се о |
| де господара нема и млоги млађи по кући се врзу.{S} Царица, премда је озбиљније нарави била, оп |
| м свитом, неће Дунавом, већ сувим, баци се на друм са својом свитом, пут ће му бити до Једрена |
| са катанама до Београда.</p> <p>Кајици се отварају градска врата, диве се дивним сликама, перн |
| ер из пјепела свјетих обитељи осветници се рађају.</p> <p>— Но било како бог досуди, исповједам |
| цвеће међу штиром и копривом.{S} Турци се радују, и нека их, <pb n="340" /> весела им мајка, к |
| волео би ’де на отвореном пољу са Турци се тући, него код Дунава и опкопа Голупца, ал’ није на |
| но шиље и да ми на знање како куд Турци се крећу, и да се пред њима спасе што се може.{S} Да, Ф |
| веће поверење код деспота.</p> <p>Турци се у почетку ове победе мало смире; но овај мир није ду |
| еља српску владу утемељио.</p> <p>Турци се знали употребити на своју корист и ове претенденте.{ |
| у му бриге, стадо му је заплашено, вуци се око њега залетају.</p> <p>Игуман преправи за Леонтиј |
| вори, па тек проговори.</p> <p>— Повуци се мало ван, док се са војводом посаветујем.</p> <p>Ула |
| народа бринули.</p> <p>Једном ишетавши се заједно, рече Пахомије:</p> <p>— Драги брате, шта ће |
| /p> <p>— Не баш најбоље — рече умешавши се Видајић — Милица нема никакове војске, па опет хоће |
| би, ако би га са Милицом опријатељивши се Турци напали, довољан отпор дати могао.{S} Сви они к |
| јатељ бити.</p> <p>Султан пак ухвативши се за браду, позивље се на бога и Пророка, да ће реч од |
| Патријарх и његови калуђери, опростивши се, отиду у манастир Жичу.</p> <p>Сви се већ разиђу и с |
| танак.</p> <p>Стеван и Ђурађ опростивши се од Марка и Хасана, отиду свак у свој стан, и очекива |
| раво пред велико распетије, прекрстивши се, помоли се богу, могао он му с лица читати да се иск |
| итави се преваљују.{S} И који спустивши се мишљаху да су ван гужве, виде пред собом и с бока на |
| " /> и јадиковање.{S} Русна, опоменувши се цара Лазара и гледајући рањеног сина, сузе је ронила |
| љ Жигмунд примио кључе Београда, заврши се та жалосна свечаност.{S} Један лацмански калуђер мет |
| а је вредан.{S} Кад спази птицу, лепрши се, да знак, а Јерина пружи му руку, соко доскочи, раши |
| " /> <p>Потресе се кула у Голупцу, руши се од силених удараца.{S} И најстарији и најхрабрији во |
| сви је почну тешити.</p> <p>— Не старај се, мајко, ништа, ту смо још ми, све ће још добро бити |
| можеш пустити Јеремију Бранковићу, тај се више вратити неће — запита Харалампија.</p> <p>— Ја, |
| стаде у њој првобитног жара љубави; тај се жар и на друго што, на благо, распрострео, па је љуб |
| уначки онако као што умеш.{S} Но, напиј се мало да ти глас боље иде — рече Новак, на чију реч о |
| ћеш као деспот Стеван.</p> <p>— Не бој се, Облачино, још није изгубљено докле је нас.</p> <p>Т |
| ћи, па куда ћу ја онда?</p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами и кн |
| ораш, зато немој се радовати, и не убој се од страхоте која може доћи.{S} Имаш силних душмана, |
| њене тичу, не би више рада била да јој се ти одузму.{S} Пре једног магновења била је без тог б |
| као што је Бајазит, али доста то да јој се богатство јако допало.{S} Роди се у њој жеља к таков |
| <p>Русна Мару није волела, но споља јој се пријатељски показивала.{S} Вука није могла заборавит |
| и тек последње дворкињине речи срца јој се коснуше.</p> <p>Русна је измеђ’ осталог споменула, к |
| а, изгубивши мужевљеву заштити, све јој се виђело да ју умалително гледају.{S} И сама присустно |
| у двору каткад је ужасавала.{S} Све јој се чинило да добро бити неће, све јој је тако долазило |
| азре се, срце јој се стисне, спусте јој се сузе на лице, но душа јој срце задрма; чини јој се к |
| ила се од Светислава, мислећи да ће јој се цео исток клањати.</p> <p>Бајазит у сили и слави над |
| јој буде све опроштено.{S} Причешће јој се по дрктајућој усни проспе; ваљда ће ју велика незгод |
| стане насред града, обазре се, срце јој се стисне, спусте јој се сузе на лице, но душа јој срце |
| у двору гледи на плаво Дунаво, срце јој се стеже, њена господства ту више нема, изгледа код сво |
| очне мислити.{S} Тај план не чињаше јој се сасвим хрђав.</p> <pb n="307" /> <p>— Морамо се са Б |
| Милеву приволети на тај план, који јој се као породици спасителан виђао.</p> <p>Магновење је б |
| лице, но душа јој срце задрма; чини јој се канда глас чује — Јерино, охрабри се.</p> <p>Изиђу и |
| ребао отац Харалампије, приближавао јој се, и тражио је прилику с њом састати се.{S} Русна је њ |
| даде комад земље на ужитак, или ако јој се то не допада, а она нек иде у Дубровник ил’ у Мљетке |
| ла.{S} Она сада нема војске, но ако јој се времена да опет ће ју скупити, па ће онда све теже и |
| без њега... сад, опет, представљало јој се како ће изгледати као царица.{S} Ове последње мисли |
| красоти овог предела говорила, јер јој се друге мисли по памети врзле, а не описивање предела |
| > не би се била тако устрашила, јер јој се његов образ одвећ поверителан показивао.</p> <p>Кад |
| бави постане освета.{S} Но, како ћу јој се осветити?{S} Да се понудим паши у службу.{S} Пријави |
| >Обоје скупе силну војску турску, којој се прикључе и приврженици, те ударе на Србију.{S} Земља |
| велике жртве положити мораш, зато немој се радовати, и не убој се од страхоте која може доћи.{S |
| олакшати.{S} Ни самом Бранковићу немој се заверити.{S} Сутра идем у Пловдив да неколико српски |
| рске и лукавства млетачког.{S} У Босној се лацманство шири, некадање Србије синовима препречен |
| {S} Она није знала шта да мисли.{S} Њој се чинило да није могуће, да је због књагиње њу калуђер |
| и може за Вука што произвести, па нашој се приљубила.</p> <p>— Шта ради, шта вели народ?</p> <p |
| {S} Они су Србе запиткивали о случившој се битки.{S} Обилић са својим друговима и девет Југовић |
| сног ока.</p> <p>Кад су их видели, свак се уплаши.{S} На лицу се новодошавшим читати могло да с |
| Дуго су се насамо разговарали.{S} Улак се онај дан кући врати.</p> <p>Сутрадан био је дан Св. |
| о, док отпоруку не добијеш.</p> <p>Улак се уклони.</p> <p>Харалампије чита најпре у себи, па он |
| .</p> <p>Тако је то било онда.{S} Човек се није мерио главом до рамена, већ од ноге до главе у |
| , брата му Вука, Ђурђа Бранковића, увек се држао уз Стевана.{S} Када се Стеван са Ђурђом измири |
| >Ферхад-паша покрај тога из потаје увек се договарао са деспотом, ма овај ’де био.</p> <p>Ту је |
| о оставимо ове делије нек се жесте, нек се разговарају.{S} Они ће се опет смирити, и међусобно |
| — Ферхад има право, тако мора бити, нек се начини берат за Вукоглија, а Мађарима нек се пода ми |
| оста.</p> <p>— Аферим, Ферхад-пашо, нек се подари мир деспоту и Жигмунду, деспот нек задржи што |
| нек’ се кошкају, нек си пребацују, нек се теше; ионако лакше пада љубећем кад је сам поред сво |
| и <pb n="511" /> се под Београд.{S} Нек се пошље нова војска Исак-паши, а ја с њом, па са сува |
| х пераја птице ћеду ту лепршати.{S} Нек се зна да Србија јошт није пропала. </p> <p>Јерина се с |
| чека заповест да се унесе.</p> <p>— Нек се унесе благо.</p> <p>Бимбаша изиђе, и заповеди сејмен |
| е глас да су ту поклисари.</p> <p>— Нек се амо доведу, можда ћеду град да предаду — рече достој |
| збиљским гласом патријарх.</p> <p>— Нек се донесе закон да је сваки онај издајица отаџбине и на |
| побринућемо се, но засад пре свега нек се учини наредба да народ без главе не остане, као овце |
| чини берат за Вукоглија, а Мађарима нек се пода мир.</p> <p>Тако се диван сврши.</p> </div> <di |
| се и на ону страну завијати, па сад нек се изјадикује, јер са јадиковањем, са сузама, млого ће |
| пала.</p> <p>Но оставимо ове делије нек се жесте, нек се разговарају.{S} Они ће се опет смирити |
| који у Угарску не задиру.{S} Најпре нек се изда по уговору што се издати има, а после можемо да |
| инети.{S} Јесте ли ме добро чули, и нек се јави коме је до замерке.</p> <p>Из свих грла чује се |
| , и кад се град преда онда Јеремији нек се изда благо — рече Исак-паша.</p> <p>— А шта ћемо са |
| де земља твоја, Милици и њеној деци нек се даде комад земље на ужитак, или ако јој се то не доп |
| Јеремијо, после тога, само оно прво нек се изврши, новац пре свега — рече Јаблановић.</p> <p>Ја |
| и, ми не можемо свет спасти, сватко нек се за се брине.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић није за се |
| нараштаји ћеду то учинити, сад само нек се спасе језгро које се већ подгризује.</p> <p>— Хоћу л |
| натраг и хаметом бити потучени, већ нек се с тобом погоде као што рекосмо, а ми ћемо Турцима од |
| добру реч дали?</p> <p>— Та и њему нек се што да; а друго, шта је то ђауру реч дати?{S} Може с |
| а, па ћемо се задоцнити.{S} Турчину нек се упусти Приштина са окружним предјелима чак до Косова |
| p> <p>Но Србија је већ покидана.{S} Тек се у бајкама приповеда, у песмама тужним пева се слава |
| м Мађаре растукао, војска Исак-паше тек се помолила била да упадне у бој, ако до нужде дође; ну |
| отпутова, а Јерина остаде да чами, док се у Смедереву ред учини. </p> <milestone unit="subSect |
| овори.</p> <p>— Повуци се мало ван, док се са војводом посаветујем.</p> <p>Улак изађе, војници |
| га.{S} Он је мекши од калуђера.{S} Док се Војновић и Ђурађ на Косову боре, донде он уз тамбури |
| го шурују, и да добра бити неће.{S} Док се Стеван с војском у Азији бавио, донде је Русна у зем |
| у игуман, и сад је на епитимији.{S} Док се руча, брат Теофан мора читати „житија свјатих“, а ов |
| и су у валима Дунава смрт нашли.{S} Док се скупи и у ред стави, видиће своју грдну штету.</p> < |
| то добро зна да Гргуровим синовима док се Ђурђева власт не утемељи, станка нема; дакле, да их |
| {S} Колико треба код њи’ саборисања док се сврши, хоће л’ се дати војске и колико ће бити.{S} Р |
| земљу бранити па и управљати народ док се мир не поврати — одговори Драгаш.</p> <p>Стеван, кој |
| у држати против силе доникле, донде док се побрину за помоћ са друге стране.</p> <p>Дотерују ма |
| на управитељска власт допусти донде док се све не уреди, јер донде да испусти власт, пао би сво |
| .</p> <pb n="400" /> <p>За то време док се деспот с краљем и војводама бавио, Јерина се повукла |
| у своју силу из руку испустити неће док се мир не укорени.</p> <p>Стеван је дуго ћутао докле он |
| нити, кад му је разбијена војска, и док се Жигмунд опорави, донде султан може имати трипут толи |
| танке редове мађарских стражара, и док се скупише да вијају, већ је био са својом свитом међу |
| <p>— Сад морамо мало стрпељиви бити док се цела ствар бољма не развије; ми треба при свему да и |
| Но само требало би кораке ухитрити док се не би царичина страна поткрепила.{S} Она сада нема в |
| а извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са Вукоглијом уреди.</p> <p>— Ја сам чело чел |
| родом у свему напредовао.</p> <p>Но док се деспот са својим народом бави, да видимо шта се стад |
| , није требало дуго чекати, малочас док се путници прашине отресу, ту ћеду бити.</p> <p>Турска |
| пота збацити.</p> <pb n="336" /> <p>Док се је деспот са новим устројењем у својој земљи бавио, |
| ој’им стрелцима и пушкар’ма.</p> <p>Док се ту борило, Жигмундова војска прелазила је Дунав.{S} |
| езависног српског господара.</p> <p>Док се она у Србији тако трудила, Ђурађ у Цариграду такође |
| дворана.{S} Све је ту туђе.</p> <p>Док се деспот око Голупца бавио, Јерина са породицом у Беог |
| ред свега тога јако боловао.</p> <p>Док се ови веселили, други су јадиковали.{S} Так’а је судба |
| е чашу смедеревског искапио.</p> <p>Док се Новак и Петошко овако разговараше, донде се остали с |
| де жене.</p> <pb n="455" /> <p>— Пророк се за нас побринуо да нам све мора говети, било младо, |
| војводе.</p> <p>Световању је крај, краљ се диже и деспот, а за њима сви, већ се наредбе издају |
| хала.</p> <p>Чин је звршен.</p> <p>Краљ се свечано испрати у своју дворану и гости буду по свом |
| аху у Маркове баштине, одјачам, увежбам се у борби, и потурчим се.{S} Борио сам се против арапс |
| јте се и утврдите се, и не дајте да вам се туђин у унутрашња дела меша.</p> <p>Са овим реч’ма ј |
| чује овде код вас у двору, неће ли вам се књагиња Милева скоро удавати?</p> <pb n="252" /> <p> |
| м с вашим закључењем задовољна, и надам се да на моју децу заборавити нећете — одговори кроз пл |
| а, дошли су да добију Голубац, но надам се да овде нећеду ломити колач.</p> <p>— Ни бриге нас, |
| непрекидни инат шкодљив је.{S} Но надам се да ће их царско лице у свему умерити моћи.{S} Вук је |
| лан, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он, као Турчин и непријатељ, засад већим пријатељем |
| рх, но још ћемо радоснији бити, ако нам се глас српске победе који дан донесе. </p> <pb n="235" |
| поузданим гласом.</p> <p>— Сад ако нам се цар по божијој вољи са победом врати, гледаћемо да о |
| лубац за Србију одржат не море, што нам се може пребацити?</p> <p>Јаблановић канда си душу креп |
| не:</p> <p>— Па и боље би било, већ нам се овако досадило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, па да све |
| азити морам, није ми до оклевања, морам се спријемати за Смедерево, и оставит’ Београд, ионако |
| дао ван, и кад поглед бацим тамо, морам се дјела постиђети, ал’ на ино није могло бити.{S} Ја о |
| о мислим што збориш, није на ино, морам се судбини подврћи.{S} Но кад султан и Жигмунд у Србији |
| ма, остаје и одсад при мени, само морам се Жигмунда одрећи.{S} Друкчије бити не може. — Деспот |
| ог делије више не имамо.{S} Од њега сам се учио војевати.{S} Он се поред Турака тукао и погинуо |
| астирка, те ми живот одржала.{S} Да сам се лети био родио, можда би’ био сад какав војвода или |
| м зло исправљати.</p> <p>— Знате да сам се са деспотом измирио, да ме узео као сина, као насљед |
| — Да чујемо какве?</p> <p>— Кажу да сам се у цичој зими родио, па ми је глава презебла, и имам |
| вно изгледала.{S} Боже мој!{S} Онда сам се први пут мога живота заплакао.{S} Дајем јој свакојак |
| брољубље.</p> <p>— Честити пашо, ја сам се дочепао млади’ кнежевића и тек после због њи’ је доб |
| мој отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ на овај живот навикао.{S} Само ми је жао моји’ д |
| жно било народу на помоћ био.{S} Ја сам се победоносно противу Турака тукао и код Новог Пазара, |
| си ти био онда, старче?</p> <p>— Ја сам се онда близу кнеза Лазара борио, на ког су млоги душма |
| ојица ослањате се на Турке.{S} И ја сам се на њих ослањао.{S} Пазите да се не покајете.{S} Вели |
| вићева лоза млого зла чини.{S} И ја сам се сама у њему преварила.{S} Са ласкавим реч’ма и свако |
| ма правио си места за мог зета и ја сам се томе напослетку приклонила, те смо му Мару дали.</p> |
| /p> <p>— Ја сам твоја жена, заклела сам се с тобом добро и зло дјелити.{S} Као ђевојка завољела |
| о то жели да мене с врата скине, па сам се већ одважио и сам калуђере оставити.{S} Последње нед |
| сам изишао мало на чист ваздух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте сигурно мислили да је |
| о сам веселе нарави и лакрдијаш, па сам се дао лако и за дворску луду произвести, премда је онд |
| раст’о, знао сам читати и писати па сам се дуго мислио на коју ћу страну.{S} Одем у војску.{S} |
| окопсати не могу.{S} Пре тога доста сам се по свету лутао, турски добро научио, па ми је све ла |
| је рана на срцу.{S} По несрећи, кад сам се зими родио и мозак ми се повредио, морало ме и срце |
| за једно два сата починуо ал’ после сам се пробудио и не мого’ више заспати.{S} Мисао ми је све |
| , чека на благо.{S} Да га зајази, и сам се одмах дигне, а бимбаши наложи да носи благо Исак-паш |
| но; доиста велике муке за мене који сам се већ вина пити подобро навикнуо.{S} Они веле: искушен |
| и овај народ не лежи иа срцу, о ком сам се негда оскврнио, имам доста блага, да би’ могао са мо |
| но морам и онај час проклети, у ком сам се родио.</p> <pb n="367" /> <p>— Но шта ће још с нама |
| ћелепушку, но за овај грех покајао сам се и на Св. Николу у Приштини, у цркви, велику сам свећ |
| ам био код Турака заробљен, упознао сам се са једним адумом који харем чува, тај ми је све кази |
| Ноје са својим корабљем насео играо сам се са млади орлићи: од њих сам се учио вољност тражити |
| Од тог доба силно сам тужио и турао сам се од немила до недрага.{S} Да сам којом срећом у манас |
| ра утекао — продужи Петошко — мотао сам се тамо-амо, и то у незгодно ратно доба, док нисам пао |
| ке из Европе да истерамо.{S} Заклео сам се на распетије да ћу моју силу, мој живот у ту сврху ж |
| ога адумом праве.{S} Зато задовољио сам се с тим, да будем као баштовански слуга.{S} Тако и буд |
| се у борби, и потурчим се.{S} Борио сам се против арапских племена у Арабистану, срећа ме послу |
| Агарјана.{S} Потоњ од Косова борио сам се са Турцима против Татара, са Турцима и против хришћа |
| а Милева није лепша од ње.{S} Дичио сам се с њом.{S} По сокаци сви су гледали на нас, и завидил |
| же.{S} Ја сам покајник.{S} Згрјешио сам се о сродној крви, о крви народа.{S} У сну долазе ми Гр |
| 389" /> у ме милостиња.{S} Огрјешио сам се о њих, ја сам крив њиховој слјепоћи.{S} Морам гријех |
| S} Хоћете ли да вам приповедам како сам се после калуђерства хтео <pb n="318" /> оженити, или к |
| прича’, то је сушта истина, искрено сам се исповједио, и искрено ћу испити рујно винце из друго |
| запита Јаблановић.</p> <p>— И за то сам се досетио.{S} Ако у опасност дођем, ја ћу преокренути, |
| говом свијецу пророку Мухамеду, што сам се удостојио великом падиши поклонити се, ја његов роб, |
| аз, улазио сам ноћу међу буле и већ сам се добро с њима упознао.{S} Моја Цвета, која се сад Фат |
| против Агарјана.{S} Деспот-Стевану сам се исповједао, да је моја тврда воља Турке из Европе да |
| грао сам се са млади орлићи: од њих сам се учио вољност тражити и надалеко и високо од ропства |
| /p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Слажем се.{S} Никад боље већ кад човјек у својој жени има вјер |
| та велиш ти Керим-пашо?</p> <p>— Слажем се са Исак-пашом.</p> <p>— А како ти мислиш Ферхад-пашо |
| мали султан, и већ на овом свету рајем се наслађава.{S} Што је тек икоја земља красно од’ранил |
| Мораће се закон донети такав, по којем се забрањује строго употребљавање такови’ <pb n="254" / |
| отрпи од будале таков разговор, у којем се великаша слабости и страсти, и заслужене њи’ове кашт |
| ди Бранковићу.</p> <p>— Дабогда у бољем се видели.</p> <p>После ових поздрава и отпоздрава, нас |
| је на њему кићено златним токама, у њем се Високи Стеван не једаред с дивљим Татаром и бесним Т |
| како бог досуди, исповједам и заклињем се живим богом и архистратиком Михајлом, који је наше з |
| дгод настати — упадне Новак. — Опомињем се добро на оновремене војводе.{S} Реља Крилатовић, па |
| што лежало.{S} Но и на том осмејкујућем се лицу лежала је нека сакривена освета, која се изрази |
| ије за јунака ни од среће таковим мачем се опасивати, зато учини с њим поклон другом ком — рече |
| ан Јеремија.</p> <p>— Ја опет, зарјечем се мојим крсним именом светим Ђорђем, да ћу прије кућу |
| па растршена земља све пршти, грива им се растреса, главу горе бацају, из ноздрва им модар пла |
| азоглије два сина, Вука и Лазара, да им се семе утре, тако ће се исто после и са Бранковићима.< |
| би било да се затворе у манастир, да им се оданде никуд не да.</p> <p>Ђурађ промишљајући да Јер |
| ти.</p> <pb n="412" /> <p>Пије се да им се душа замагли, да их не види вечита истина чистог род |
| не види.{S} Наредбе сам потписао да им се све по Стевановом уговору изда.{S} Мачву ћеду Угри с |
| Турци, гледајући на њи’, не могу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђаури по |
| е у Јеремије и Јаблановића.{S} Канда им се душа поткрепила.{S} Сад се опет не кају што нису Жиг |
| и да Срби остану у миру.</p> <p>Жеља им се испунила.</p> <pb n="360" /> <p>Како би по њи’ иначе |
| ротив Турака.{S} Ал’ за ту помоћ има им се предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Тако је, није н |
| накови’ кћери, које, кад се удаду па им се добро води, а мати удовица остане и у бедно стање до |
| ко онемљени стајали.{S} Богзна какве им се прилике у глави врзе, прошле и садање.{S} Разаберу с |
| а рјећи.</p> <p>— Свашта.{S} Ал није им се чудити, и сам би му простио.{S} Понајвише изгледају |
| им разговорима и гордим држањем није им се допадао.{S} Отац Леонтије чинио им се тих и мртав; н |
| би га видели и глас му чули, крв би им се смрзла.</p> <p>Грмана је довео један служитељ и поса |
| ти.</p> <p>Ферхад још већма приближи им се и овим закопча:</p> <p>— Вами, дјеобеницима о откупу |
| лиже и ближе Милеви приближе.{S} Очи им се сусрету.</p> <p>Ко би могао описати Милевину забуну |
| рањени желели су јошт ту остати, док им се ране не излече.</p> <p>Међу Турцима бијаше један мла |
| м се допадао.{S} Отац Леонтије чинио им се тих и мртав; но допадали су им се неке младе левенте |
| жали се сад једног, сад другог, како им се кад за боље свидело.{S} Поред Стевана стално се држа |
| су лисичили и мир обећавали, а како им се мало бољма водило, одма’ су Србе напастовали.{S} Јед |
| ни када <pb n="319" /> ме виде, тако им се допаднем да једногласно повичу да би таман био добар |
| идом пријатељства отимају од нас што им се год допада.{S} До чега смо већ дошли?{S} Камо Душано |
| p>Тежак ћеду сан имати, преставићеду им се прилике, где се ђаво са јунаком, издајство са поштењ |
| ио им се тих и мртав; но допадали су им се неке младе левенте, који су са Светиславом дошли.{S} |
| а се понудим паши у службу.{S} Пријавим се.{S} Његови сејмени када <pb n="319" /> ме виде, тако |
| од говора престала; Милица, пак, сасвим се замислила, и својим мислима упирала је у душу и срце |
| Одавде, после неког времена, ослободим се и дођем у Призрен, и ту се станим.{S} Имао сам нешто |
| нда у Смедерево или у Београд.{S} Чудим се како га одзвали нису, он мора јако награђен бити од |
| да није Јеремије, <pb n="391" /> бојим се неће ми Голубац предати, ни мени ни Угрима.</p> <p>— |
| ар.</p> <p>— Ја да се бојим? — не бојим се ни стотину ђавола, познајем ја већ ђаволе; ’ајд’мо д |
| н, представи Бајазиту трећи план, којим се српски народ подјармити може.</p> <p>Он Бајазиту жив |
| гледаше на ужасне гласоноше, а гдекојим се, опет, чинило све то као неки сан.</p> <p>— Синови м |
| рубе, изиђе ван на дочек Јеремији с ким се поздрави и пољуби.</p> <p>Јеремија је угледан делија |
| ="243" /> После млоги’ несрећа домислим се да идем у калуђере.{S} Мислио сам у себи: читати зна |
| le>Многаја љета</title>”.</p> <p>За њим се дигне Новак:</p> <p>— За здравље јуначке српске војс |
| вовао.{S} Доиста нема му пара.{S} С њим се којекакве ветрогоње, успоредити не могу — Са овим по |
| p>Калуђер се врати оцу Леонтији и с њим се о различним стварима разговарао.</p> <p>У двору је в |
| p>Јеремију је Ђурађ лепо примио и с њим се светује. </p> <p>Запита Јеремију Ђурађ, шта би треба |
| ’ово одношење постане тешњим.{S} Са тим се Срби за неко време од турске стране обезбеде, но пор |
| ој деци.{S} Ово је извршено, ал’ са тим се и српска несрећа навршила.{S} Земља се са тим опет н |
| оспода Петошка у шкрип узети, те са тим се онај први смех забунити који је на његов рабош друшт |
| тим опет на мање части подели, и са тим се Турцима посао покорења Србије олакша. </p> <p>~ Посл |
| ек нам бог буде у помоћи.</p> <p>Са тим се заврши разговор.</p> <p>Деспот је задовољан што је Л |
| помаже.</p> <p>Деспот то изрече, и тим се све заврши.</p> <p>Војводе иду на свој посао.{S} Поу |
| ером својом Милеву Турцима дао, и с тим се турском удворицом начинио.{S} Русна вели, да и ти тр |
| породице; мир и благослов свима — затим се отпоји тихо калуђерски „<title>Многаја љета</title>” |
| ати, па је од софре прва устала а затим се дао свима знак да се и други удаље.{S} Царица се са |
| сову против Турака налази.</p> <p>Затим се заори јаче војничко „Многаја“ које су започели при с |
| е људе, који не допуштају двама љубећим се срцима спојити се.{S} Жеднио је за осветом, <pb n="3 |
| одјачам, увежбам се у борби, и потурчим се.{S} Борио сам се против арапских племена у Арабистан |
| ’ да је све то за наше грјехе, и рјешим се, како ме срећа послужи, да узмогу народ оружјем штит |
| вица, била је од царске крви.{S} С овом се Ђурађ оженио још у оно доба кад је са Стеваном и Мех |
| са белом челенком, на које ручици којом се са челенком спаја, трепти алем-камен драги.{S} Лице |
| уздана јача два човека Харалампији, ком се налаже, како писмо прими, да кнежевиће да ослепити.< |
| сина Стевана — одговори патријарх, ком се погдекоја кап сузе низ образ пустила.</p> <p>— Нек б |
| ћемо мејдан делити — примети Ђурађ ком се није допадало да се Милева Турчину да.</p> <p>— Зашт |
| душом и срцем том позиву предао, и ком се истинито посветио, из чистог уверења прам вери којој |
| ао у најозбиљнијем часу и осећању у ком се деспот налази, на смех навести, што баш не би ни вла |
| авши благодарителну молитву, са Новаком се удаљи.{S} Сваки је гост себи опредељен конак имао.{S |
| вио изненада дворе царице Милице, ником се не јави, и оде у свет, у Турке, као и многи други, а |
| ред су се овде копља ломила, буздованом се хитали Облачина Раде, Сибињанин Јанко и Бановић Секу |
| због тога што и ти у твојој туги вином се тешиш, као ја христијанин; но зато имаш и ти неколик |
| ју, лијевом руком поглади брк, а десном се за балчак фата.{S} Кајица левом држи сабљу по средин |
| аже него мушки.{S} Што женска хоће, том се ђаур клања.{S} Ако хоћеш код ђаура што да докучиш, т |
| Да је деспотов положај био тежак, о том се нико није сумњао.{S} Шта је знао чинити?{S} Рат је с |
| ца турску помоћ примити?</p> <p>— О том се немој ни сумњати.</p> <p>— Но хоће ли остали женску |
| а бар тако о теби судим?</p> <p>— О том се ни сумњати немој.</p> <p>— Е добро, теби ћу се повер |
| острижена, шта ће сад?</p> <p>— Но том се нисам надао од Стевана.{S} Ако ми бог помогне, те се |
| чуо шта се са калуђером стало, грохотом се насмеје и намисли датом приликом од тога шалу какову |
| да му се ништа не украти.</p> <p>Диван се заврши, а Ферхад-паша води у свој чадор поклисара Ка |
| нису Срби више мира имали, но сваки дан се крв проливала.{S} Ионако је султан мрзио деспота; са |
| еће фалити, мада Ферхад-паша сад ’ладан се показује, јер њему је увек био добар, и обећао је пр |
| њи’ санак не превлада.</p> <p>Сутрадан се српски посланици својој кући врате.</p> <p>Бајазит и |
| ре, други <pb n="366" /> се рађа; један се мисли, како ће своју децу, своју рају на’ранити; јед |
| и као да су већ сад потурчени.{S} Један се од другог стидио.</p> <p>Јусуф је једва чекао да буд |
| потоком је лила српска крв.{S} Не један се Србин због њега, јер му је Турчина на врат доносио, |
| асом и богатством напунили.{S} Не један се српски краљ ту крунисао.{S} Са свију страна видимо т |
| У њему седи окован Бајазит.{S} Тамерлан се наслађава са понижењем Бајазитовим.{S} Кад кудгод из |
| млад подсмешљив момак.</p> <p>Но Грман се на истог слуге речи разљути и узме под заштиту калуђ |
| кажу честит, па би видео.</p> <p>Грман се и од невоље насмеје.</p> <p>— Та зар су луде Српкиње |
| и, тим ће свим запушити уста.{S} Султан се на то узбуди, запита каква и колика је та деспотова |
| аша победу на дивану одржаше.{S} Султан се овима приклони и од рата одустане.</p> <p>Деспот упа |
| и си тај уговор морао одржати, а султан се опет страшно разљутио, кад је чуо за тај уговор, и н |
| рном слуги, силни падишо.</p> <p>Султан се мисли, па прослови:</p> <p>— Нек буде тако.{S} Ти и |
| дјелиле? — рече поклисар.</p> <p>Султан се насмјеши, паше главом махају.</p> <pb n="446" /> <p> |
| л народа срце се над тим стегло, Турчин се спасе, а ’ришћанин пада.</p> <p>— За Стевана тешко ј |
| примили, и то што је најбоље.{S} Турчин се Угра не плаши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на б |
| кршне горе ће га зауставити.{S} Турчин се не може угњездити, ако му тек сам народ земљу не уст |
| још имамо, читаво да одржимо.{S} Турчин се осилио, но са туђом снагом.{S} Наши племићи који су |
| н хоће да ју пољуби, Марко му не да, он се само рукује.</p> <p>Поведе се опет разговор онакав, |
| од бугарске стране на Ниш надирали, он се усиљавао придобити управу над војском која је против |
| пред рекао.{S} Вукогли је задовољан, он се хвата за скут султану, покоран је, неће да зна за Ма |
| аву.{S} Све су му околности познате; он се мисли, па мисли на то да свакако своју и свог народа |
| је дочекао смрт Стевана деспота.{S} Он се сад надао да ће до првог степена свештеничког доспет |
| ву да даје, да ради, да не клоне.{S} Он се моли богу, и светој обитељи, у храму Богородице у ср |
| ти може и да нову војску устроји.{S} Он се доиста повуче натраг са својом силом, а остали, који |
| {S} Од њега сам се учио војевати.{S} Он се поред Турака тукао и погинуо, али је зато ђе је само |
| /p> <p>Дошао је и будала Петошко.{S} Он се пред гостима лепо поклони, па одма’ заузме место на |
| лити, како је то Светиславу пало.{S} Он се састане с Милевом.{S} Примети на њој велику промену. |
| ут сам му већ саветовао да пази, ал’ он се само насмеја.</p> <p>— Ако сад промене буде, кога ће |
| међу овце, где га пастири умлате, а он се врати да изеде зеца; но лисице су већ изеле зеца, и |
| ики пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако се град преда било м |
| а.{S} Жигмунд побјегао, Вукогли повук’о се као миш у рупу.{S} Имамо капију против Мађарске, сам |
| лужи.{S} Од заваде са Турцима уздржавао се.</p> <p>Но Мурат султан није био с тим задовољан.{S} |
| з пространи’ његови’ хаљина распознавао се његов витак стас, лице благо но озбиљно.</p> <p>— Га |
| у је као султану могућно било, умеравао се.{S} Ето видите, и ово неколико година мира њему може |
| /p> <p>Ферхад-паша целог пута показивао се као прави турски паша прам Харалампији, гордо, као п |
| и.{S} Цар Лазар је као младић одликовао се у босанском походу под заставом Силног Душана — упад |
| е угостио, опростио се од њих и руковао се, баш као да осећа да је ово последњи састанак.</p> < |
| преци пред сваким предузећем саветовао се са претенденти да би му и ови што корисно казали.</p |
| е у Београду боравио три дана, световао се [с] Облачином Радом, примао градске часнике, који су |
| силе Лазара одржати није могао, предао се турској заштити.</p> <p>Марко је био јунак да му се |
| авао, што тражећи бабине баштине предао се Турчину у наручје, а затим је српски народ турском н |
| помоли, отиде одма’ у башту и проходао се онде.{S} Његов поглед имао је нешто смирено калуђерс |
| а за мито, што од тебе добива.{S} Држао се у Једренима велики диван, о теби и Србији је била ри |
| ајазитовим синовима за насљедство држао се оне стране које Стеван Високи.{S} У братским размири |
| је Ђурађ Турке хаметом потукао, показао се био и Јеремија као вођ и јунак.{S} Ђурађ је познавао |
| У разним биткама против Турака показао се не само као обичан јунак, него као искусан војвода.{ |
| нити, Ђурађ неће да одржи ријеч, свезао се с Мађарима, предао им Београд и Мачву, предајмо ми с |
| ње душу Стевану мучити почело.{S} Бојао се за себе и за народ.</p> <p>Саветује се са братом Вук |
| Розгоњија није веровао деспоту, побојао се да не уђе деспот први у град, па да се како год онде |
| /p> <p>Ту сад Ферхад почине.{S} Побојао се да га осећај и спомени у дубље не увуку, па окрене р |
| иш пре нег’ што Турци стигну, а побојао се да Јеремија сам не прими сав откуп Голупца, а њему н |
| јети нит’ другом да живјети.{S} Затукао се тамо у манастир Жичу, па онђе живи као какав заточен |
| вао.</p> <p>Калуђеров тај случај сазнао се у целом двору.{S} Осим патријарха, Новака и оца Леон |
| е могао одвојити, но, напослетку, морао се оцу повиновати који га више нипошто онде оставити не |
| дица му се већ почела плодити.{S} Морао се већ и за своју децу бринути.{S} Он је већ увидео да |
| ник патријархов; отац Харалампије морао се пострићи по жељи и налогу свога оца, који је био ува |
| се делио ба Стеваном, а овај опет морао се [са] својим братом Вуком делити.{S} Не би ли се хтел |
| инити нису били каиљ.{S} Голубац спасао се од предаје Мађарима, ал’ се предао Турцима!</p> <p>Ф |
| лику себи уочио.</p> <p>Светислав шетао се по башти са Милевом и пустио се у њежан разговор.{S} |
| <p>Међутим, удаљи се и калуђер и шетао се тамо-амо.{S} Наишао је и на Јулу куварку, која му је |
| ко ће тугом засићеним пријати.{S} Слабо се говори, и кад што деспот прослови, који од војвода к |
| ито Светислав и Милева одвећ приметљиво се смешише.</p> <p>Калуђер, који је сам по себи врло до |
| слава оружија спомиње.</p> <p>— Марково се име код нас уз гусле слави.{S} Нема Србина, који се |
| до је жила српског срца.</p> <p>Турство се натуштило над Новим Брдом.{S} Као гладни вуци окупил |
| Турака адумом да начине?</p> <p>Друштво се, поред све невоље, насмеје, и један зажели чути једн |
| а се не повинује царичиној власти, него се непријатељски прама нас ставио? — запита Новак.</p> |
| и неће.{S} Кратко нам је време, а много се има извршивати.{S} Виђе ли, деспоте, како су Мађари |
| нео је нове и нове поклоне.</p> <p>Дуго се бавити није хтео, јер му је султан казао да Милеву ш |
| /> <p>И тек што се једно стовари, друго се опет са Дунава и Мораве доноси.</p> <p>Игуман Радоса |
| рним духом војника, па зато војник радо се смејао на рачун калуђерства, а особито где се какав |
| , ако Голубац предамо.{S} Но, Ново Брдо се јако држи, не могу Турци да га отму.{S} У Новом Брду |
| оме чуо?</p> <p>— По целом двору разнео се глас да је турски посланик дошао да проси Милеву.{S} |
| е као из шале Јеремија.</p> <p>— И шћео се још с нами дијелити та трта.</p> <p>— Та само да нам |
| та си? — запита га Петар, а калуђер цео се скупио, па тихим гласом почео се извињавати, на које |
| ло је барем срећно.{S} Дух народа почео се дизати. </p> <p>Више је тако срећни’ година прошло.< |
| ер цео се скупио, па тихим гласом почео се извињавати, на које служитељи слабо слушају.</p> <p> |
| ље да лови да и он што дочепа, но почео се са другом кошкати, да и он има на половину зеца прав |
| и падне, у ужасном трзању живот изгубио се. </p> <p>Тако је и са Јаблановићем.</p> <p>Харалампи |
| е, кад је већ нестало Стевана, приљубио се Бранковићу, јер покрај свих његових некадањих мана, |
| е битке још врло млад левента, приљубио се цар-Лазаревим синовима, био је противу Татара код Ан |
| могао, и тако као царски саветник бавио се кад у царском двору, кад пак на свом двору у Прокупљ |
| ачина Раде мери Завишу, а Завиша удивио се о јуначкој слици Облачине.{S} Да су непријатељи, њих |
| њих сам себи у срце гледнуо и застидио се бар за магновење од сопствене себичности.</p> <p>Мар |
| , одмах после деспотовог укопа преселио се у Београд.</p> <p>Премда је жалост за Стеваном велик |
| S} Калуђер се сада у чуду нађе, и молио се у себи богу да га само сад од ове беде избави.</p> < |
| куд је тим послом к мени дошао, помолио се богу, иконе цјеливао.{S} Кад се вратисмо, посље одмо |
| је желео одољети, при чаши пуној мислио се како ће му доскочити.{S} Ако је кога љубовца изневер |
| о Голубац предао.{S} Још на путу мислио се како би дошао до договора са Бранковићем, да му пред |
| и за Турке боре?{S} И сам Грман уклонио се, и отишао је у Зету слободну, и погудивши у својој с |
| ко своје матере Маре већ одавна измирио се са Стеваном.{S} Стеван без деце, уочио га си за насљ |
| н огорчења и љуборевњиве страсти, борио се [са] његовим чуствима као буром усколебано море, про |
| ђу собом крвили, а народ им донђе патио се.{S} Овђе један бог, један пророк, један падиша, а ми |
| и.</p> <p>Марко их је угостио, опростио се од њих и руковао се, баш као да осећа да је ово посл |
| в шетао се по башти са Милевом и пустио се у њежан разговор.{S} Отац Леонтије, тек што <pb n="2 |
| ан није хтео код мене остати, но упутио се к цару на Косово — рече Драгаш.</p> <p>Царица загрли |
| а и његове приврженике уталожио, паштио се уверити ји, да он то зато чини да после оборене Бран |
| Бајазит увиди важност Србаља, и паштио се у пријатељству их одржати.{S} Марка већ није било, д |
| Косову изгубио, ражалило му се, огорчио се, јер од тог доба осим што га је Турчин напаствовао, |
| а зато те и држим за мог пријатеља, ако се и јесмо после тога који пут и покавџили?</p> <p>— Ка |
| } Кнежевиће морамо код себе држати, ако се какогод ствари преокрену, да узмогнемо покрај њих вл |
| о за јединог који ће Србију спасти, ако се само икако може. </p> <p>Како Леонтије деспоту прист |
| пет је за нужно нашао другим путем, ако се може, што за себе радити.</p> <p>Мара је била такође |
| ћ у турским рукама, Приштина ће им, ако се не узбију, у руке пасти па ће се џамије поносити онд |
| ба; откако је турским пашом постао, ако се и није потурчио, није имао више поверења у народу; н |
| то си једаред у главу утуби, друго, ако се што с њим стане, њему ипак од штете бити неће, јер ш |
| нет твога јунаштва.{S} Проклет био, ако се не будем по твојим реч’ма владао.</p> <p>После ови’ |
| у — рече Јаблановић.</p> <p>— Само, ако се предајете, пустите ме боље у Дечане, онђе ћу ја с Ту |
| То сад нећу, оставићу за други пут, ако се Милева случајно за Турчина уда, преповедаћу пред сви |
| Видим да је народ између две ватре; ако се Милева не да, Турчин ће напасти и разорити обезоружа |
| као јунак свом негдашњем пријатељу; ако се не погоде, пустиће га слободно натраг, он неће шкоди |
| м одолети, нема јаког сајузника.{S} Ако се сам Турчину успротиви, зло, ако ли се с њим сајузи, |
| дадба, не би добро било по Србе.{S} Ако се то деси, онда је све то због тога учињено да Турчин |
| амо под турским барјаком војује.{S} Ако се Турци бију са Власима, то ћеш видети српски’ делија |
| да се покори.{S} Послушајте ме.{S} Ако се вас двоје тако не уредите, да међу вама један господ |
| о смех и увесељење било је веће.{S} Ако се која служавка подебело с њиме шалити хтела, он је њо |
| неће, пре ће се Турцима предати.{S} Ако се град Турцима преда, како је султан киван на Ђурђа, в |
| морају те и њена браћа признати.{S} Ако се буду њена браћа међу собом делила, твоје ће сродство |
| , и ту прилику треба употребити.{S} Ако се свежеш са Циљским комитом, ту је и Жигмунд, а то Тур |
| слушајте још последњи мој савет.{S} Ако се мир мало поткрепи, немојте се дати мирним магновењем |
| и се.{S} Шта да се, дакле, чини?{S} Ако се са једном женском земља спасти може, зашто се не би |
| а.{S} Шта ће сад да чини деспот?{S} Ако се са Жигмундом сајузи, први је изложен најжешћем турск |
| дићемо скорим шта ће бити.</p> <p>— Ако се какова промена с нами и догоди, немој нас оставити, |
| аскателним реч’ма калуђер.</p> <p>— Ако се не варам, ти си, оче, војводе Миливоја син? — запита |
| еремија морао би се предати.{S} Ал’ ако се не преда, овако да га већом војском опколимо, можемо |
| да га свијет не види.</p> <p>— Ал’ ако се тко опије.</p> <p>— Држу га као пса, и први музтим м |
| На то смо се управо и спремили, да ако се Голубац не би предао, силом да га принудимо.{S} Кад |
| а.</p> <p>Жигмунд изда заповест, да ако се град за осам дана не преда, послушаће деспота и потр |
| ћи, на свашта се дала превијати, па ако се у једном магновењу, подстрекнута с плачем, одрицала |
| е, да је Бранковић млого силнији, и ако се Милица од које стране не потпомогне, исти ће је скуп |
| међу њима као неки праотац седео, и ако се ко са Петошком ил’ са другим којим кошкати почео, ње |
| н да Мађари са Србима не ојачају, и ако се град што пре не преда, могу откудгод Турци искрснути |
| S} Ја би’ друго што измислио.{S} Ти ако се одма’ појавиш, наићи ћеш на велики отпор, којем ћеш |
| живот спасу.{S} Да, тако мора бити ако се ред какав не начини и ако <pb n="255" /> се великаши |
| И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако се град преда било ма коме.{S} У нужди сваком је прво п |
| ја нећу предати града.</p> <p>— Но ако се Јеремија нагоди са Ђурђем, прими благо па готов поса |
| врат-нанос да дођу амо што пре, јер ако се задоцне, није нам на ино, реци да се Голубац Мађарим |
| е, други увежбане соколове, нуз пут ако се нађе звериња, да је деспоту при руци, и кад се прохт |
| ста војске да га ослободимо, па још ако се Голубац не преда, и допадне турски’ шака, онда је св |
| ротивна — одговори царица.</p> <p>Овако се патријарх с царицом договарао, а после тога остави ј |
| у ћемо свуда на пут стати.</p> <p>Овако се Русна са калуђером договарала и све им је на то тежи |
| итање хоће ли нас слушати?</p> <p>Овако се дуго јошт разговараше родољубиви старци, и тек доцни |
| ије ни сам веровао; падне с коња и јако се увреди.{S} Ово га је живота стало.{S} Није трајало н |
| тије стане.</p> <p>Леонтијеве речи јако се коснуше срца деспота.{S} Тежак је по деспота излазак |
| о тајну чувати.</p> <p>На ове речи јако се Јулине очи засветле и сујета њена улије јој уверење |
| одблагодарити.{S} Гледај ти њега, како се погордио, како се сад тек опаметио — рече разљућен Х |
| ни Жигмунду није хтео да га преда, како се побојао Розгоњи да се деспот не накити победе венцом |
| </p> <p>Сад можете си представити, како се у овом намастиру под управом Харалампије живило, и ш |
| <p>— Немам вам ништ’ више ријећи, како се благо подијели, ја морам у Голубац, а ви на свој пос |
| Гледај ти њега, како се погордио, како се сад тек опаметио — рече разљућен Харалампије.</p> <p |
| арко, па тада млад још кнез Лазар, како се прославио против босанског бана.{S} И ја сам још онд |
| <p>Сви гости нису скупа ручали.{S} Како се који с којим слагао, тако је у својој соби с њим и р |
| е кнезове поуздати се не можеш.{S} Како се с Турцима здружиш, земљу ћеду ти прогутати, отвориће |
| иле су често у разговору.</p> <p>— Како се теби допада, Митре, тај црвени? — запита Петар друго |
| јатеља, који су у злу свезани, ал’ како се благо дели, сватко хоће за се више да заграби.</p> < |
| алампијем.{S} Још има заказати, да како се доведу деобеници, одмах да се нареде ван пред врати |
| вета, веселе се; не чујеш ли и сад како се песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мој брате Јоване |
| — Ето види се мађарска војска, гле како се диже прашина од земунске стране.</p> <p>Деспот погле |
| рака, кад се год њима допада.{S} И како се опораве од задњег ударца код Голупца, ван сумње је д |
| > <p>Мађари су се повукли натраг и како се могло, које Дунавом које сувим бродили, пртили су го |
| би могли гледати војници Душанови како се Срби за Турке боре?{S} И сам Грман уклонио се, и оти |
| богу моли, и да код куће не гледи како се Турци силе.</p> <p>Настане опет нов рат.{S} Татарски |
| b n="387" /> Па треба Угре поучити како се против Турака војевати мора, јер они још нису томе в |
| деспот располаже, а ти само гледај како се бијемо.{S} Ви имате тријест тисућа, и ми имамо толик |
| добре Дубровчане.{S} Испричаћу им како се њихови синови, браћа јуначки владали у Новом Брду.{S |
| војску.{S} Требаће нам.{S} Турчин како се у Караманији опорави, одмах ће на Србију чељуст отво |
| харем чува, тај ми је све казивао како се онде живи.</p> <p>— Па реци ми како?</p> <p>— То сад |
| Лазар на Косову пао, кад је видио како се Гребљановићи међу собом кољу, како властелини један |
| а са деспотом.</p> <p>Но да видимо како се у Србији живи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ће с њима лакше мир склопити, јер како се деспот у битку није упустио, знак је да је своју суд |
| и како за Милевом уздише, а Милеву како се зарумени и како јој очи блистају кад на Светислава п |
| ивље збуњене, који се доле тискају како се само може.{S} Није било места ни времена да се бојни |
| тови двори.{S} Кад са града гледиш како се Сава са Дунавом бори, а теби се срце стегне и мислиш |
| ћеш остати о’де као таоц, да видиш како се куле Новог Брда руше.{S} Јесте л’ добро прегледали у |
| ра бити у ствари.{S} Чујете ли још како се веселе?</p> <p>—- Они се веселе, а ми овде бедни чам |
| што онде оставити не хтеде.</p> <p>Како се он од Милеве растао, може сваки себи представити. ,< |
| му се камен од срца обалио.</p> <p>Како се свршило, иду ван, и Ферхад позове оца Радосава у тра |
| сти, која је наишла од оно доба, откако се деспот Стеван приклонио, Мачву, Београд и Голубац об |
| ци даље у Србију пружати почели, откако се по дољним српским местима џамије подигле, не један к |
| сти како ствари стоје.{S} Деспот откако се кренуо с Мађарима на Голубац, јошт није био у Београ |
| о пратила.</p> <pb n="339" /> <p>Откако се Ђурађ у земљу повратио, нису Срби више мира имали, н |
| ћка патријаршија у турским рукама, лако се можеш покрај нас опатријаршити, а ми би после помоћу |
| е важи, па већ једанпут задобивено лако се и изгубити може, особито ако Србима <pb n="274" /> М |
| подробно.</p> <p>Већ је ноћ, и једнако се прича.</p> <p>— А чије ће бити намијењено благо, — з |
| тац Леонтије са младим Стеваном једнако се саветује о том шта се има чинити.{S} И доиста, кад б |
| Мађарима град, нијесмо ми криви, ионако се Голубац за Србију одржат не море, што нам се може пр |
| у, Турци само на младе гледе, та ионако се све говори да Милеву проси.</p> <p>— Бога ти, то су |
| кову познатог већ образа особу.{S} Тако се мало-помало већ приближавао оној страни где су се сл |
| едацима памет усвирати.</p> <p>Ет’ тако се чељад јошт веселила.{S} Пјевање, шала, заигравање св |
| те смо му Мару дали.</p> <p>— Али тако се у оно доба држало да у почетку није имао Вук велику |
| ањцима и зецовима никад боље — ето тако се цео овај наш свет промеће.</p> <p>Ово је било као од |
| ри, а теби се срце стегне и мислиш тако се народ са судбом бори.</p> <p>Турци су све више и виш |
| покрај мене.</p> <pb n="417" /> <p>Тако се они још доникле разговарају узев сваки своју корист |
| а себе који предјел узиште.</p> <p>Тако се, дакле, намести замка српском народу.</p> <p>Било је |
| гости ту, весело мора бити.</p> <p>Тако се, дакле, и други дан весело провео и дубока ноћ је оп |
| ла, немој на ме заборавити.</p> <p>Тако се опросте.</p> <p>Сад се Харалампије спрема.{S} Руво, |
| а Мађарима нек се пода мир.</p> <p>Тако се диван сврши.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ије изгубљено докле је нас.</p> <p>Тако се деспот са војводом разговара, и већ почиње свићати.< |
| , благо је ту, да га носиш.</p> <p>Тако се растадоше.</p> <p>Најпре деспот и Облачина одјезде с |
| и добар број одабраних војника, колико се само у граду и околу сместити може, а да противницим |
| укли српски владари са Мађарима, колико се ту пролило српске крви.{S} Па Београд, који се сад с |
| камењем, кажу вреди сто села.{S} Колико се његови сељани знојили, док су свом властелину тај ла |
| осну фратре, да Србе пошокче.{S} Колико се већ из наше цркве у туђу примамило.{S} Угрима је рим |
| а даље крене и Србију опустошава; Марко се томе јако успротиви, и то предузеће осујети.{S} Вређ |
| оги су се, пак, о том сумњали.{S} Марко се сам сумњао, но ишчекивао је да се ствар бољма развиј |
| Тако је, неслога је Србе утукла, сватко се позива на слогу, ал’ нитко је не љуби, ми не можемо |
| мима.</p> <p>Тко види Смедерево, сватко се диви његовој крепкоћи.{S} Који су годинама радили и |
| но ил’ коме што више припада.{S} Сватко се правда да је издајство његова заслуга, и нијесу се м |
| вика и смех.{S} Тишма је велика, тешко се може онамо дотурати, јер сваки би рад виђети шта се |
| .</p> <p>— Чуј, свијети оче:{S} Петошко се одавна са мном побратимио, и много шта имам њему зах |
| {S} Па и на самим служитељима познавало се да је господара нестало.{S} Постали су смели, безобр |
| ети.{S} Њи’ово српско одело разликовало се од турског, па је сваком јако у очи падало.</p> <p>О |
| жагор.{S} Весела реч и добро винце дало се у млогих примјетити.</p> <p>— Сад да сам млађи, ал’ |
| ата викао, и све осим служитеља предало се спавању.</p> <p>Служитељи на удаљеном крају двора јо |
| адују се новоме деспотству.{S} Напијало се у здравље Прибца, Харалампија и њихови’ пријатеља.</ |
| ном сину, а то покровитељство састојало се у том, да су одсад обе српске владајуће породице <pb |
| рога Новака да је тако добре воље, мало се ослободе, па се почну слободније и разговарати.{S} О |
| ="396" /> <p>Прима се јело и пиће, мало се говори, све је озбиљно, све тако изгледа канда је по |
| не, мало узда’не, очи му се укоче, мало се стресе и умре.</p> <p>Сви су као окамењени на мртвог |
| другог и пазио до на самог себе и мало се говорило; када је дошло до чашице, све је настајало |
| > у прњавору на прелу, и као човек мало се рашћеретао, што чу игуман, и сад је на епитимији.{S} |
| настајући дан.</p> <p>Сутрадан, познало се на свачијем лицу, да се што велико стало.{S} Дворјан |
| земља изгубљена.</p> <p>Из речи познало се да је деспот јако забринут, канда предвиђа нову неср |
| вукова.</p> <p>Душаново царство распало се баш онда, кад му се круна најсјајније заблистала.</p |
| главне породице сукобише се.{S} Морало се начисто <pb n="322" /> довести; хоће ли Гребљановићи |
| м све забашурили, а као будали праштало се, а да не би будала дворска, не један властелин распр |
| де свог труда.{S} Дивље турство заклело се да обори Србију, да јој сок исиса.{S} Ново Брдо је ж |
| ати.{S} Срце Србије из Београда пренело се у Смедерево.</p> <p>Јерина путује и стигне у Смедере |
| скврнила светиња братске љубави.{S} Зло се почне ширити.</p> <p>Ђурађ сада турски паша, од свој |
| ао издајицу, и што се пјевало, ужљебило се у срце народа, и не да се лако искорјенит.{S} Ево ве |
| одма’ паше и везири на диван.{S} Видило се да ће се што важно извршивати.</p> <p>После узајамно |
| р. 25, од 21. V1/3. VII 1881.) налазило се име <hi>Герасим</hi>, а треба <hi>Радосав</hi>, што |
| тку већ нисам могао издржати.{S} Пазило се на мене јако и почну ме не само постом него и глађу |
| ом камењу, поклон цара Душана, светлило се као сунце.{S} Србин је на њему видео светлост доба Д |
| спалио. 1</p> <p>Што се хтело, извршило се, кнежевићи су слепи.</p> <p>Сад на страну.</p> <p>Ха |
| ати.</p> <p>Што се могло спасти, спасло се а Голубац и Браничево у турским рукама.</p> </div> < |
| ас деца, је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се и сад повиновати бољма него садашњи млађи који су ра |
| хомије, шта ћемо кад је тако.{S} Морамо се усиљавати да изгубљено задобијемо; но ако нам то ниј |
| м хрђав.</p> <pb n="307" /> <p>— Морамо се са Бранковићи договорити.{S} Све им треба на знање д |
| че Јаблановић</p> <p>— Осам дана морамо се држати, донде ћеду Турци ту бити.</p> <p>— Још прије |
| ћу се већ за вашу душу побринути, само се ви брините за моје тјело, ал’ живо тјело.{S} Но за ж |
| умерено војвода Радосав.</p> <p>— Само се бојим од лацманства.{S} Угри су добри са римпапом, а |
| је већ начула долазак Леонтија, и само се чуђаше, зашт’ га одмах <pb n="541" /> деспот не дове |
| свога коље.{S} Увиђ’о је деспот да ћемо се овако сви искорјенити, и ми и народ.{S} Ја њему руке |
| осподар Ђурађ, биће промене, ваљда ћемо се опростити од женских лакрдија.</p> <p>Други рекне:</ |
| боље бити.{S} Кад нужде буде, онда ћемо се ил’ овде састајати, или ћу ја к вами.</p> <p>— Е сад |
| е распемо и у Дунав побацамо, онда ћемо се амо вратити, и подијелићемо међу нами благо, како ст |
| ш добити целу Мачву.{S} С Мађарима ћемо се опријатељити, па ћеш ти онде као бан господарити.{S} |
| и то не учиниш, учиниће Милица, па ћемо се задоцнити.{S} Турчину нек се упусти Приштина са окру |
| емљу и, са Вуком, изгониће нас, па ћемо се потуцати од немила до недрага; ако ли те, пак, дам, |
| и ти ту дјелити.</p> <p>— Имам, ту ћемо се већ сви порефенити.</p> <p>— А тко си ти, да л’ војв |
| м растане.</p> <p>— Е, збогом, видећемо се скоро. — Са овим реч’ма отишла је својој пратњи, кој |
| ли смо један другоме заклетву да нећемо се дирати.{S} Штавише, ја сам дао заклетву да ћу и са њ |
| аза’, све на опрезу.{S} У зору видићемо се.</p> <p>Јеремија изађе, Јаблановић и Харалампије ост |
| и.{S} За душе падши’ такође побринућемо се, но засад пре свега нек се учини наредба да народ бе |
| ије, деспоту деспотово, а сад разредимо се, па да се за душу и поткрјепимо.</p> <p>У трапезариј |
| ижи скиптру нег’ Ђурађ.</p> <p>— Манимо се тих послова, то је могло бити још кад смо били ђетић |
| ?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Закунимо се свак по свом закону.</p> <p>После ови’ речи деспот м |
| /p> <p>— Остајемо.</p> <p>— Но закунимо се сви, да нећемо тајну ником издати!</p> <p>— Нико не |
| о је, ал’ преиначити не можемо, уздајмо се у бога и у нашу памет.{S} Знам да је Јеремија поручи |
| орби исечени су.{S} Ето тако, једва смо се са овеликом муком претукли, а цар Лазар погибе.{S} П |
| и сами за право дали.{S} Истина, да смо се били и ми јошт у битку помешали, битка би била јошт |
| лови.</p> <pb n="452" /> <p>— Доста смо се на путу изломили, сад мало рахат, па онда опет на по |
| ни још нису томе вични као ми, који смо се с њима готово сваки дан крвили.</p> <p>— Кајицу војв |
| о ми смртни, који још живимо и који смо се у госпоштини родили, не можемо више натраг, боље да |
| ости, блаженом Стевану.{S} Завадили смо се, завадили су нас Турци и Грци.{S} Огорчење родбини б |
| мо утрошили толики новац, а вратили смо се са празним џепом и разбијеним главама.{S} Па шта би |
| лубац не смемо за леђи оставити, ми смо се најпре за Голубац припремили, пуне су шајке на Дунав |
| е господару постати слугом.{S} Тако смо се борили свак за себе у међусобним борбама страшћу, ос |
| авнији посао и по уговору.{S} На то смо се управо и спремили, да ако се Голубац не би предао, с |
| > <p>— Само ми се то не допада, што смо се из Призрена у Крушевац доселили — рече Петошко, на к |
| Све нас Турци већма стешњавају, већ смо се стисли између гора, Дунава и Саве.{S} Народ се почињ |
| ра као орлови против вранах.{S} Већ смо се изглодали, бијући се са Турцима и покрај Тураках.{S} |
| S} Сами на себе остављени, морали бисмо се један противу десет борити.{S} Истина, млого зависи |
| великој дворани чека госте.{S} Свечано се обукао, како достоји деспоту, ал’ није све најдрагоц |
| оси милостињу жалосном песмом.{S} Једно се тужи што је слеп, он вели да нема несрећнијег створе |
| пет са Жигмундом шурује.</p> <p>— Једно се мора чинити.</p> <p>Још се светују, и Ферхад-паша то |
| још се јако одапиру.{S} Јеремија очајно се бије.{S} Зна ако допадне шака Мађара, да ћеду му чер |
| а да му пољубац, на што деспот захвално се поклони, уведе краља у дворану, приведе га трону, до |
| а боље свидело.{S} Поред Стевана стално се држао војвода Орловић; тако исто <pb n="329" /> поре |
| лтан Сулејманов савет већ примио, силно се разјари.{S} Хтео је турски стан оставити, но пут су |
| еонтије, кад чује новост дворску, силно се ражали; он је у свему са патријархом држао.</p> <p>О |
| понашало, а како ту она не беше, а оно се све раскалашније веселости предаје.</p> <p>Тек што с |
| /l> <pb n="239" /> <l>А Татарин радосно се смјеши.</l> <l>Ал’ кад Новак буздован дочепа,</l> <l |
| Журно су се спремале те ствари, и хитно се распослале да не би тко у ствар забадао.</p> <p>Кад |
| } Лице му ма већ и не младо ал’ дивотно се виде трагови ванредне мушке лепоте, а са чела, из оч |
| више, као две капље.{S} Нас двоје добро се упознамо и живили смо као два рођена брата.{S} Адум |
| њањем гласа почео је говорити, но скоро се опет разабрао.</p> <p>— Ја сам калуђер светог патриј |
| ар да с тим срцу олакша.</p> <p>Наскоро се у двору о том шушкало да је Јусуф био да проси Милев |
| , што се изнесе из прве трапезарије, то се меће пред Теофана, па ни вино није ма какво.{S} Сад |
| нствено изрекао, и што једаред рече, то се одржати мора.</p> <p>Деспот развуче чадор, и повиче |
| ити, тко ће мјесто мене.</p> <p>— За то се не брини.{S} Зидаће град мој брат, твој имењак Ђурађ |
| мија би узео на се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика награда.</p> <p>Ђурађ је знао вољу |
| а душман.</p> <p>Исак-паша доиста на то се и спрема, да деспота испочетка лепим обећањ’ма прима |
| а млого памети и јунаштва.</p> <p>На то се мало сви најсмејаше; особито смешне се учине последњ |
| је млого тисућа са собом повукли, но то се није збило по каковом међу нама учињеном уговору, но |
| ио и што је само могућно било.{S} Но то се скоро дознало, па игуман, јаростан, почео ме једнако |
| м ти круна свију дворкиња.</p> <p>Но то се ја једно само чудим, како и сад показујеш толику нак |
| ћи што би се дотакло којега госта, зато се постара зараније исте будалаштине пресећи.</p> <p>— |
| лого пута се опасности излагао, па зато се сад и надао великој награди.{S} Но Ђурађ је познавао |
| Јеремија обећано не би испунио, и зато се бацио пред скут Ферхад-паше.{S} Зато није се хтео с |
| е људ’ма, а нарочито куваркама, особито се допада ако ји ко већег реда пријатељски ослови.{S} О |
| опада — тај свуда мути, а особито често се врзе около Русне.{S} А знаш ко је Русна; да може, тр |
| пристала <pb n="543" /> је на све, што се изнесе из прве трапезарије, то се меће пред Теофана, |
| но.{S} То није било обично пјевање, што се само уву допада и срце усхићава, но нешто више.{S} Т |
| ије изрекао, канда се хтео такнути, што се држало да је он дао кнежевиће осљепити.{S} И такав п |
| задављују плам.</p> <p>Свако ћути, што се једе, канда не прија, и како ће тугом засићеним приј |
| стоји ме толико као и турско руво, што се цијепа, а вјера ’ришћанска остаје ми у срцу ужљебљен |
| ду прословити и запитати; „Петошко, што се ти потурчио?“ Нарочито Аранђео, <pb n="496" /> његов |
| а, побожни’ калуђера, и гуслара.{S} Што се у околу султана ради, све то зна деспот, Ферхад опет |
| ством мало кога да не надмашује.{S} Што се, пак његовог сина Ђурђа тиче, ја бих рекла да његово |
| млого разума и јунаштва у себи.{S} Што се даље његове саме личности тиче, истина да на свом ли |
| а ћемо какав честит мир учинити.{S} Што се тиче Лазара и његове породице, цару нек је лака земљ |
| жете пре каков глас оданде чути.{S} Што се у последње доба у војсци збивало, то је, као што каж |
| р са својом тамбурицом прекидао.{S} Што се у богатом Поморју весело певало, све је то Радојко з |
| ље би било да се сви потурчите нег’ што се међу собом кољете.{S} И доиста, ви ђаури сте велике |
| арише с’ силно.</l> <l>Грци боре с’ што се бољма може;</l> <l>Није чудо, домовину бране.</l> <l |
| таријим јунацима су се мерили.{S} А што се тиче лебдења, и мој отац је стар, па зато не држи ме |
| злобе и зависти, које пак због тога што се јако с ’ришћани дружио, а особито с Марком Краљевиће |
| к му је противна страна пребацивала што се из косовске битке натраг_ повукао и гледала га је ка |
| чио, а куварица цикнула, није знала што се Теофан помамио, кад је он ионако на епитимији, па му |
| же за нас радити, убавешћује нас на што се онде смишља, и кад куд се турска војска миче.{S} Па |
| да испитају да л’ је све то истина што се о Смедереву прича.</p> <p>Кантакузену доважају Дунав |
| да му пошље дванаест хиљада дуката што се са деспот-Стеваном обвезао, и да му са још дванаест |
| ћ против деспот-Стевана.{S} Као год што се орлушине у ваздуху чупају, тако су се и они међу соб |
| родом гонили.{S} Штавише, жао ми је што се и сад још међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја и ср |
| ед баца.{S} Јули куварки пресело је што се <pb n="246" /> с њим нашалила, јербо јој је пребацио |
| тим смо свршили накратко најнужније што се чинити имало, и тако ’ајдмо сваки своме послу.</p> < |
| не војводе, устајте, скупите војске што се може више, да се нађемо у овим крајевима на окупу, д |
| ништ’ на добро не слути.{S} Кају се што се нису Жигмунду предали.{S} Пада им на памет како би м |
| ал’ мој отац, Вук Бранковић, спасе што се спасти могло, спасе свој део војске, а ова опет спас |
| се натраг к Босни повући, да спасе што се спасти може и да нову војску устроји.{S} Он се доист |
| и се крећу, и да се пред њима спасе што се може.{S} Да, Ферхад-паша је Петошко, који је у турск |
| све смутње отклонимо, и да се спасе што се спасти може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако сам погре |
| S} Спјевали су Вука као издајицу, и што се пјевало, ужљебило се у срце народа, и не да се лако |
| ремија и Јаблановић нису баш волели што се Харалампије уплео у ту погодбу, јер они као војводе |
| ад од тебе, свијетли падишо, зависи што се чинити има, ја сам на твој миг готов кудгод заповије |
| предаји Голупца. <pb n="500" /> Тек што се опрашио, и на рахат се дао, дозивље га Исак-паша на |
| ком.</p> <p>Јерина је тужна.{S} Тек што се у Београду после смрти деспот-Стевана настанила, а М |
| једна другој супрот стајале да тек што се нису судариле — одговори Новак.</p> <p>Тек што је то |
| ио је лаком на лежећег зеца, па тек што се мало удале, пошље првог међу овце, где га пастири ум |
| е виде.</p> <pb n="514" /> <p>И тек што се једно стовари, друго се опет са Дунава и Мораве доно |
| љу.{S} Угарску војску ишчекујем тек што се из куле не види.{S} Наредбе сам потписао да им се св |
| тишије реч’ма сљеде.</p> <p>Но тек што се примакну јестиву, ал’ им упаде на страни у очи један |
| ђи сабљом пљоштимице.</p> <p>Но тек што се хусари од манастира отиснуше, ал’ нахрљају на део ту |
| шније веселости предаје.</p> <p>Тек што се гости мало сместише, одмах се зачу весео жагор слугу |
| ’ ћу употребити све, само да спасем што се спасти може.{S} Ја сам покајник.{S} Згрјешио сам се |
| покрај тога ништ’ није пренебрегао што се унапређивања тицало.</p> <p>Деспот је у Смедереву, н |
| дати.</p> <p>Харалампији је сад жао што се са војводама наједнако не дели, ’де је он са ослепље |
| вао, одбацио је он Харалампија, као што се баца стара и већ непотребна хаљина.{S} Деспот је већ |
| м признајем да у таковом стању, као што се сад налазе Турци, није немогућно срушити их.{S} Но а |
| рхад-паша није му тако пријазан као што се у почетку показивао.{S} Сад му је тек брига, велики |
| требало учинио, а оно сам онако као што се могло.{S} А ви сви повинујте се новом господару, и п |
| било красно, но не тако красно као што се у садашње доба држи, то јест глатко, девојачки умиља |
| им замишљена продужи:</p> <p>— Чудо што се ти Бранковићи уздигоше и узгордише.{S} И Вуков је от |
| ђи, који су за трпезом седили, мало што се сви грохотом не насмејаше.{S} И доиста, да није било |
| ли.</p> <p>Особито Јули је жао било што се тако из превиђења догодило и да је познала била калу |
| састати могао, само му је жао било што се с њом дуже разговарати није могао.</p> <p>Он је чуо |
| "257" /> <p>И калуђеру је мило било што се са Русном састати могао, само му је жао било што се |
| у том; па после држи и за претерано што се о Бранковићевом властољубију говори — рече Новак.</p |
| а, јер ти манастири потпирују и оно што се већ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не будем, нећ |
| рака.{S} Мађарима може бити зазорно што се Смедерево зида.{S} Жигмунда треба убавестити, да ће |
| бац сада предати се може ако све то што се иште изда, а иначе да неће ни њему ни Жигмунду града |
| е увиђао да се Мари не допада ни то што се Милева Турчину даје, јер се бојала да ће онда Турчин |
| , и водио је бригу и рачуна о свему што се у Србији ради.{S} Смотру је бацио особито на манасти |
| у.{S} Најпре нек се изда по уговору што се издати има, а после можемо даље, јер тако ћемо тек м |
| Јеремија мисли се.</p> <p>— Па знаш што се код Срба каже, кад кога мрзим и душман ми је, волије |
| а ће их све земља покривати.</p> <p>Што се могло спасти, спасло се а Голубац и Браничево у турс |
| им гвожђем очи им испалио. 1</p> <p>Што се хтело, извршило се, кнежевићи су слепи.</p> <p>Сад н |
| једном женском земља спасти може, зашто се не би она жртвовала.</p> <p>— Кад је већ тако да нит |
| и му се на образу горе-доле дижу, нешто се мисли, велико смишља.</p> <p>Бимбаша ћути, зна да Фе |
| гледајмо, шта ће сад да буде.{S} Нешто се све буни, слуге тумарају.{S} Држаће се савет или се |
| а је заузето, а моја млада ђеца у ништо се не рачунају.{S} Само да буде крај овоме рату, одма’ |
| , што вам Пајсије казао буде, и нипошто се немојте повађати по Јаблановићу, он је био који вас |
| г положаја истиснути, а деспот побринуо се за то да се може здраво и читаво куд хоће повући.{S} |
| убоким и пријатним својим гласом коснуо се срца свију старијих, но отац Харалампије имао је неш |
| илан одјек српскога оружја</l> <l>Зачуо се преко грчког мора,</l> <l>Свјет се диви српскоме јун |
| и, сватко нек се за се брине.{S} Па зар се Ђурађ Бранковић није за се побринуо?{S} Колико му је |
| ичевска област мора бити моја, па макар се Турчину клањао — рече љутито Прибац.</p> <p>— Нећу с |
| Глас му је јасан као сребро.{S} Гуслар се зове Грман.{S} Он је родом из Приштине.{S} У младост |
| д-паша ће све наредити.</p> <p>Поклисар се ропски поклони, и праћен од сејмена изиђе и у свој ч |
| , замоли да га ко отпрати.</p> <p>Митар се сам понуди, а и Петар, искајући опроштење хтеде им с |
| мораше се из сна пробудити.{S} Калуђер се сада у чуду нађе, и молио се у себи богу да га само |
| је ту прву ролу играла.</p> <p>Калуђер се врати оцу Леонтији и с њим се о различним стварима р |
| они ће морати умукнути.</p> <p>Калуђер се сасвим охрабри и седнувши, као да се ништа необично |
| ли, али овде нужна је била куварка, јер се ту сијасет гостију дочекивало, међу којима млоге њеж |
| а ни то што се Милева Турчину даје, јер се бојала да ће онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не |
| нији био да је један место двојице, јер се сила српска цепа.{S} Па утолико је опасније за народ |
| је народ; он свагда јачег се држи, јер се боји да ће, ако слабијег се држао буде — страдати.{S |
| поискали новац, не би нам га дали, јер се новац даје на срећу, а не на погибију.{S} Незадовољн |
| оже што противу деспота произвести, јер се влада Стеванова укрепила.</p> <p>Ђурађ са своји друг |
| , коју је већ и сам Стеван признао, јер се тако с њим нагодио, ту дакле влада дечаке трпети нећ |
| поту предати Београд, ал’ је морао, јер се на то још деспот Стеван потписао.{S} А да није тако |
| уђер не сме се женити; калуђер зато јер се заклео да неће ниједну, а будала зато, што би сваку |
| д се Ђурађ са деспотом помири, разговор се поведе свуда о деспотовом насљеднику.{S} Деспот деце |
| бац.{S} Тако је, није на ино.{S} Уговор се не сме рушити, јер би онда дошли измећу две ватре, У |
| недеља од Стеванове смрти, баш парастос се у цркви опојао.{S} У саборној цркви служи Мелентије, |
| Мусломаном, синовима Бајазитовима, рат се започео.{S} Онај ће од њи’ победити, којем буде Срби |
| се свуд опустошавала.{S} Међусобан рат се опет започео.{S} Син на оца, брат на брата је руку д |
| и, јер ником не треба вјеровати, Амурат се сад прави пријатељем, ал’ једнако кује окове за Срби |
| вље коње јахати, буздованом силно хитат се.{S} А тко то није знао, нису га волеле ни цуре, некм |
| "500" /> Тек што се опрашио, и на рахат се дао, дозивље га Исак-паша на диван.</p> <p>Ферхад-па |
| ачуо се преко грчког мора,</l> <l>Свјет се диви српскоме јунаштву,</l> <l>Грци бране с’, но јун |
| , премда је озбиљније нарави била, опет се у двору тек само пред њеним очима озбиљно понашало, |
| м?{S} Та да морам Турчину служити, опет се осветити морам.{S} Сад видим да је право имао Марко. |
| мда је већ много са Турци шуровао, опет се клонио новог и тешњег с њима пријатељства.{S} Увидео |
| ај.</p> <p>Кад је већ све наредио, опет се светује у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.</p |
| ју.</p> <p>Отпочину, ал’ закратко, опет се дигну.{S} Обуку се у свечано, најскупље руво, све шт |
| p>Ове се речи Русне јако косну, но опет се не даде из равнотеже душевне потиснути.</p> <p>— Увр |
| а својим млоштвом побједити.{S} Но опет се уздам у бога и у разум цара.{S} Сутра ил’ прекосутра |
| прословити.</p> <p>Ђурађ Бранковић опет се на ноге диже, а за њим војводе.</p> <p>— Војводе, ју |
| ити, што им год царица чини.{S} Бајазит се обрадује и обрече своје покровитељство Мари и њеном |
| ко бог да.</p> <pb n="503" /> <p>Деспот се узда у Ферхад-пашу, да ће израдити код султана како |
| и бољи нит’ гори од њега.</p> <p>Деспот се од игумана штошта научио, наиме да л’ је народ вољан |
| господом — рече Русна.</p> <p>Заповест се даје да се одма’ исти страни унутра пусте.</p> <p>Св |
| им мостовима, град је већ за леђи, мост се опет спушта, и страховитом звеком ланца падне да одј |
| њеном срцу, у њеним мислима, будућност се са садашњошћу борила и смешавала.{S} Сад јој је дола |
| {S} Јошт ћу све моје силе скупити, јошт се морам, ма у свези с Мађарима, с Турцима мјерити.{S} |
| ’ Бајазиту већу услугу учинити.{S} Јошт се на Косову, на обалама Ситнице, српске кости виђеле, |
| мо како у Караманији стојимо, буна јошт се није стишала.{S} Ми набрзо не можемо толику војску с |
| p> <p>Ферхад-паши није сад до тога, већ се одмах да на посао.{S} Српску посаду је обезоружао, а |
| риштина, славна места српске славе, већ се са мунарама диче.{S} Млоги Срби, да се опросте једар |
| аљ се диже и деспот, а за њима сви, већ се наредбе издају да се војска на ноге дигне, па даље к |
| овић не уздају се одбити нов јуриш, већ се као за смрт преправљају.</p> <p>Отпочину, ал’ закрат |
| и хусари са двора Стевана дичан.{S} Већ се жалост у сузе пролива, деспот и Јерина устану, да се |
| да се повуче и сам на Ласловар.{S} Већ се види како хатлије силно јурнуше међу стрелце и пушка |
| ега, на једном вису, разгледају.{S} Већ се Голубац предати мора, све је већ онде изнемогло.{S} |
| и градиће се, јошт није готов, ал’ већ се вије застава Србије, цар-Душана крсташ орао.</p> <p> |
| <p>Тек што је то Бајазит изрекао, а већ се све спремило да се Јусуф кренути може.</p> <p>Сад ве |
| ма.</p> <p>Мало је прошло времена и већ се је знало за сваког госта који је какав.{S} Сваки је |
| >Но челична татарска кошуља,</l> <l>Већ се о њу сломи мач Новаков.</l> <l>Тад’ Татарин јошт’ же |
| >И њи’овим коњ’ма халовитим.</l> <l>Већ се земља крвцом оросила,</l> <l>Јоште мало па јуначка к |
| рево све већма главу подиже.</p> <p>Већ се подижу и зидине дворах, то ћеду бити палате деспотов |
| ду близу манастира Манасије.</p> <p>Већ се виде горњи, красна кубета манастирске цркве.{S} Дола |
| е ране.{S} И твој покојни, Русно, одвећ се је показао, но у доцнијим ратовима противу Турака, к |
| ћ заведен после Косова, и Вук Бранковић се делио ба Стеваном, а овај опет морао се [са] својим |
| C1.4"> <head>IV</head> <p>Вук Бранковић се са десет хиљада одабране војске из косовске битке у |
| И сад треба онај да управља, који има у се снаге за то.{S} Ако мени сад судба земаљску власт оп |
| е у народ, теши га, улива му поуздање у се и у бога.</p> <p>Деспот посла великог војводу Облачи |
| огло добро и зло произићи, а о Радосаву се увек добро говорило.{S} Ферхад-паша, пак, преко друг |
| има људи, који се без мозга роде и зову се шупљоглавцима.{S} Но и јест <pb n="242" /> да има љу |
| ове дворане тамница.{S} Ови двори зову се наши, а нијесу наши.{S} Чији је град, тога су и двор |
| сваки себи опредељено место.{S} Дозову се одма’ паше и везири на диван.{S} Видило се да ће се |
| и Мачву, Београд и Голубац!{S} За Мачву се тукли српски владари са Мађарима, колико се ту проли |
| није повео, да не буде неприлика, могу се катане са Турцима завадити.{S} Деспот и војвода Раде |
| ако не буде напред одма’ корачао, могу се, међутим, Срби опоравити, па опет зло.</p> <p>Бајази |
| е, сила их на кревету притисне, не могу се маћи, снажне руке их држе.{S} Врачар са усијаним гво |
| ан врло важан узрок, због којег не могу се у рат упушћати.{S} Све обиде су заборављене, па ће м |
| ћивао и награђивао.{S} Ни на ме не могу се потужити.{S} Ал’ шта је кад Мађарска нема сад толико |
| .{S} Њихов Будимград и Тамишвар не могу се сравнити са јаким Смедеревом.{S} Мађари шиљу уводе, |
| е и срца, ал’ вином до скотства не даду се понизити, нит’ калуђер, ни опити стражари могу шале |
| {S} Издајицама рода, народа главе имаду се одрубити.{S} Ако на ову ријеч само прословите, онда |
| сад те земље саме себи остављене мораду се појединце бранити против силесије турске и лукавства |
| мо грабљивце, грамзивце издајице мораду се искоријенити.</p> <p>Тако јошт неко доба разговарају |
| теља, који са честита рада живе, воледу се о’де закопати, негли предати града.</p> <p>Турци див |
| , пријатељи.</p> <p>Бимбаша зна да ћеду се нешто тајно договарати, допрати их, и уклони се, и ш |
| дарца код Голупца, ван сумње је да ћеду се опет заратити с Турцима, а сваки такав мора се преко |
| као трећи на крај изишао.{S} Можда ћеду се и њи’ двојица у делби покрвити.</p> <p>— То је моја |
| рукама, скупићеду јачу војску, па ћеду се покрај деспота осилити.{S} У Караманији <pb n="473" |
| >Деспот је сад непомичан, пази куд ћеду се Турци мицати.</p> <p>Док су се Турци код Голупца бор |
| е.{S} Држиш ли с Турцима, обе силе ћеду се над главом ти тући.{S} Сам не можеш, у зетске кнезов |
| ма прам њему дечацима.{S} Па и они ћеду се дићи један против другог.{S} Ђурађ држи да мора одрж |
| плести.{S} Падне ли Ђурађ, осилити ћеду се ти пријатељски великаши, покрај Гргурови’ синова они |
| вом Брду.{S} Преповиједаћу им како ћеду се и задњи потомци њих опомињати.{S} А ја ћу се њима ве |
| ампоглију.{S} Овај дође и накратко ћеду се још поразговарати.</p> <p>Оба седе у чадору да се ов |
| ено земљиште, наокруг шарампов, ту ћеду се левенте утркиват, копљем хитат, буздованом увис баца |
| буздованом увис бацати.</p> <p>Ту ћеду се јуначки мејдани у играма дјелити. ’Вам ће јуначан де |
| оче, да има оца и мајку.</p> <p>Ту ћеду се створити бајни перивоји, зелени китњасти гајеви, дуб |
| вори су готови, а у њима и око њих ћеду се створити дивни вртови.{S} Кад дође гост са истока ил |
| <p>На красном узвишеном месту зидаћеду се двори деспотови, лепши нег’ што их у Будимграду има. |
| пашћеду и они, одржимо ли се, одржаћеду се и они, Угри су на доброј нози са римпапом, а овај ко |
| дмах на Крушевац поћи, а Турци мораћеду се повући натраг и хаметом бити потучени, већ нек се с |
| >— Па баш зато, ако ја не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пре свега деспота сломити.</p> <p>— |
| и манастир опет посели. </p> <p>Шећеду се ван манастира, кад ал’ виде се вешала, а до њих три |
| ати, и последња врата Србије отворићеду се Турцима, вера ће се искоренити, народ ћеду потурчити |
| пет приправни за борбу.</p> <p>Жигмунду се чини да лагано напредују.{S} Покушава нападаје са сл |
| вију ти’ пријатељски’ околности, у чуду се нашао деспот Ђурађ.{S} Грчки цар Јован Палеолог пота |
| ојима својски да проведе.</p> <p>Залажу се ваљано, па се већ и пе’ари хватају.</p> <p>Ферхад уз |
| а седну на миндерлук.{S} Војводе затежу се ал’ им паша баци оштар миг, који изгледа као заповес |
| у реду да се крећу, и тешке камиле дижу се, и сва заира се вуче.</p> <p>И сам султан са свитом |
| е трпи, у деветом кољену још искајавају се гријеси пријеткова.{S} Искајаћу моје грјехе доброчин |
| у, натуштали се над Србијом, утискавају се у деспотове границе, и смерају пре нег’ што би се Уг |
| н.</p> <p>Лошонци и Цецилија искрцавају се, дођу до Жигмунда и Розгоња, Цецилија распуштеним ко |
| т Ђурађ путује, а у глави му замршавају се велике мисли, тешке бриге.{S} Пролази планине, преко |
| Ни сам Јеремија ни Јаблановић не уздају се одбити нов јуриш, већ се као за смрт преправљају.</p |
| а кћи.{S} По свету царске кнегиње удају се за цареве и краљеве, а код нас је био досад рђав оби |
| тргују са вјером код римпапе, погађају се како да буду отпадници.{S} Патријарх цариградски нем |
| та на ужетима, коњи заплашени растрзају се од својих јунака, измешају се без реда, страшан прит |
| усле, па опет прије и ил’ посље збијају се шале, дворска будала је ту, па се са гостима титра.< |
| Но њих ништ’ на добро не слути.{S} Кају се што се нису Жигмунду предали.{S} Пада им на памет ка |
| су се мало од пута опрашили, раштркају се по башти.</p> <p>Придворници и слуге радовали су се |
| ију, Ферхад-паша рукује се, поздрављају се.{S} Ферхад-паша не пријави турски селам, изгледа као |
| вита.{S} Присни и пријатељи поздрављају се.</p> <p>Јерина води деспота у дворану као каквог гос |
| рбин у турском руву.</p> <p>Поздрављају се као стари познаници, пријатељи.</p> <p>Бимбаша зна д |
| а, вали у четокаике пљускају, преламају се, бродови крше се, балвани шкрипе, јече, рекао би одз |
| .</p> <p>Јеремија и Јаблановић спремају се у граду, да се могу деспоту и Жигмунду одапрети, да |
| S} Пробуде се несретни младићи, отимају се, ал’ је већ доцне, сила их на кревету притисне, не м |
| , вино, све је у изобиљу.</p> <p>Копају се опкопи, јаркови се водом испуњавају, од Дунава зидин |
| </p> <p>Тако јошт неко доба разговарају се, кад бимбаша уђе, и јави да је све у реду.</p> <pb n |
| ад их је већ ишчекивао.</p> <p>Одмарају се, па онда пређу на ствар.</p> <p>Ферхад започе.</p> < |
| о одвео да с њима трговину води, морају се у кули чувати.{S} Ту седе на кревету, пред њима, сто |
| тако, како да се спасе народ.{S} Морају се најпре унутарњи непријатељи сатрти, а то су те страс |
| и никада видели нису.{S} Поклони морају се од бисера и драгог камења блистати и трептати.{S} Ре |
| г шатора ради.</p> <p>Калуђери дотурају се, и то наблизо.</p> <p>Тамерлан са татарским војводам |
| јој шетале, турске хануме и буле шетају се.{S} То су српске цуре, које су турских шака допале.{ |
| овица шире руке, у лице се љубе, питају се за здравље.</p> <p>Опет стану, па се гледају.{S} Ту |
| што му Леонтије узврати.</p> <p>Питају се за здравље.</p> <p>Бурна су времена, није губити вре |
| авиша, преко Лошонци, па тако помештају се војводе, свештеници, попови, калуђери.{S} Змај-Облач |
| ра.{S} И у глави Ферхад-паше прекрштају се брижне мисли, пола сан пола јава.</p> <p>Ферхад-паша |
| пезарији о томе причати.</p> <p>Враћају се.</p> <p>Нитко ништ’ не говори, само размишља.</p> <p |
| Но кад паде царство на Косову, умјешају се у двор царице Турци, виђе’ да је зло на све стране, |
| растрзају се од својих јунака, измешају се без реда, страшан притисак, по нагону једно друго го |
| ад.</p> <p>На седам кулах Београда вију се мађарске заставе.{S} У кули Небојши што је било зато |
| } Ту је посада мађарска, на кулама вију се мађарске заставе.{S} Мада је јака посада, и нема се |
| му остали, ал’ на градским кулама вију се мађарске заставе.</p> <p>Деспотовица Јерина у двору |
| животу!</p> <p>На градским кулама вију се црне заставе, тек је шест недеља од Стеванове смрти, |
| јска.</p> <p>На београдским кулама вију се црвене заставе, та боја значи да из срца Србије крв |
| до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју се тући; што сам био боја то је било у манастиру кад са |
| {S} Ни Прибац, ни Харалампије не радују се новоме деспотству.{S} Напијало се у здравље Прибца, |
| са Облачином, устаде и деспот, и рукују се.</p> <p>Ферхад стане, обојици у зеницу гледи, извади |
| ате.</p> <p>Бајазит и Сулејман саветују се.{S} Они чекају гласове од Милице.{S} Са Вуком су већ |
| Јаблановићем и Харалампијем.{S} Светују се.</p> <p>Јеремија баци поглед на прозор, па на другов |
| зимче.</p> <p>У дворани деспота светују се деспот и војводе, велики војвода Облачина Раде, вели |
| емија, Јаблановић и Харалампије светују се у дворани.</p> <p>Стари двор, стара дворана.{S} Усре |
| ке српских бојева, ту заседну и светују се.</p> <p>Краљ опет у челу, а остали по чину разреде с |
| поруку саопшти Жигмунду.</p> <p>Светују се.</p> <p>Јеремија има повељу, на којој је подвезан де |
| ају, у земљи Душанови закони не поштују се, Дубровчане трговце разбојнички нападају, судија и з |
| се тако веселе, — у једној ћелији, чују се два тужна гласа.{S} Да не знаш, да не видиш ко говор |
| е весела песма, само жалосна звона чују се, која ћеду славу Београда са’ранити.{S} Покоп ће сла |
| едаје Београда жалостан је.</p> <p>Чују се трубље, од копита коњских земља се тресуца, ту су ве |
| ости, али опет, какове тајне не прочују се?</p> <p>Милева је имала своје верне другарице.{S} Ма |
| чувство обузме цело друштво.{S} Новаку се суза из очију пустила.</p> <p>— Еј, где су та времен |
| као са осталима на крај изићи.{S} Марку се могло рећи да треба овог или оног владатеља утаманит |
| накав, као први пут са Ђурђем.{S} Марку се допадне Стеван тако исто као и Ђурађ.</p> <p>Међу ос |
| , ал’ закратко, опет се дигну.{S} Обуку се у свечано, најскупље руво, све што је најдрагоцјениј |
| не, а Власи победу одрже.{S} Турци вуку се натраг, а Стеван и Ђурађ са Србима заштићавају уступ |
| ци од бојазни од силесије турске повуку се све навише, да су сигурнији, и да од гора спусте се |
| ли кроз мноштво турско протући, протуку се, који пак нису могли, у ужасној борби исечени су.{S} |
| два дише.{S} Властелини међу собом кољу се, један од другог отима, а сви скупа народу вуну стри |
| } Да није био изврстан, никад не би’ му се подвргао.</p> <p>— Но и то добро знате, да је деспот |
| ко лако од ње, ако му је неверна ил’ му се не допада, курталисати.{S} Ђаур каже, код њега је же |
| } Можда је сама Јула њега тражила да му се какогод извини.</p> <p>— А куда море? — запита ју ка |
| унд силно благо, јер је то оружје да му се примаћи не може, чуо сам о том много причати, то је |
| во.{S} Такав пријатељ и заслужује да му се пријатељство врати.</p> <p>— О, то је добар турски ц |
| упити.{S} И Мурат султан ишчекује да му се Ђурађ са пријатељством својим понуди, али је силан и |
| поглију, нек буде твој гост, пази да му се ништа не украти.</p> <p>Диван се заврши, а Ферхад-па |
| аштити.</p> <p>Марко је био јунак да му се пара није могло наћи; а и род је свој силно љубио.{S |
| чкој царевини, и свјетује се како да му се црква умири од чешких патарена, и као што гласи дола |
| а ће он све за народ учинити само да му се врховна управитељска власт допусти донде док се све |
| Стефан прогласи одма’ за цара но да му се даду одма’ добри саветници као привремено правитељст |
| ги, опет, од жалости, бола уздану да му се глас чује као у рањеног лава.{S} Све је у жалости по |
| м и св. Савом, даје му тврду веру да му се ништ’ стати неће, да дође као јунак свом негдашњем п |
| добро било да одма’ јавим деспоту да му се повиновати нећу, но да ме призна за себи равна, инач |
| ји се весели и цвећем кити онда када му се другови са Турцима бију.</p> <p>Ове су речи Светисла |
| тајну, чистим срцем и душом, и канда му се камен од срца обалио.</p> <p>Како се свршило, иду ва |
| цу.</p> <p>Чује то Јеремија и побоја му се у срцу грешна душа.{S} Но Јеремија је досетљив, јер |
| ипак у свом околу задржао.{S} Војска му се састави са оном од Видина што је дошла, и сад са сви |
| земаља прошао, у сто бојева блистала му се јуначка сабља, прешао је тамнице, но не паде му тако |
| .{S} Сваки, који чује за Марка, сила му се у мишици утростручити мора — рече намрштен Змај-Обли |
| о јошт неки комадић српске земље, па му се то дати могло <pb n="282" /> и без рата, особито кад |
| блачића, падне му Марко на памет, па му се сузе из очију низ образ спусте.</p> <p>— Није ли ово |
| ти.{S} Народ је сад био без главе па му се све лако чинило.</p> <p>У Вишеграду наскоро држао је |
| ком од загушеног јецања рамена, прса му се тресу, други, опет, од жалости, бола уздану да му се |
| мај-Облачина Раде?{S} Кад седи, прса му се над столом испупчила, рекао би, та прса сабља не мож |
| Ђурађ је већ ожењен био.{S} Породица му се већ почела плодити.{S} Морао се већ и за своју децу |
| ово царство распало се баш онда, кад му се круна најсјајније заблистала.</p> <p>Један комад Срб |
| е едемско хашиковање проводи.{S} Кад му се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерили |
| да пресељава човека у земни рај, ’де му се дух у небесну васиону уздиже, а ломно тело мирног од |
| ибе, а неће у другу трапезарију, ’де му се остала братија хљебом, грахом и лукцем залажу.{S} Ку |
| а је десна рука цару, влада свуд где му се само допадне, самовласно.{S} Језгро војске за њега ј |
| је Исак-паши такове шиљао, ал’ није му се поверовало и султан није хтео да дражи Бранковића.</ |
| као од стене отфркну, љуте димишћије му се о оклопу ломе, сваки му удар хатлију обори, но сили |
| а одма’ заузме место на страни, које му се већ напред означило; јер је већ његова столица за ње |
| ’ речи Петошко заиште мало вина које му се одма’ и даде.</p> <p>— Па како то да се даш ухватити |
| ма пресецано.{S} Седе власи спустиле му се на рамена, а брада бела, велика, покрила му на прси |
| p>Када Бранковић то чује, не допадне му се то ни најмање.{S} Премда је већ много са Турци шуров |
| > <p>Ферхад хода тамо-амо, све иконе му се виде друкчије нег’ иначе, светитељи му изгледају кан |
| тада за правог лудака, подсмејавасте му се, што је ваше неприлике на видик изнашао.{S} Познајем |
| , хода горе-доле, сам размишља, муте му се у глави <pb n="388" /> спомени прошлих времена, и до |
| му се то благо не изда.{S} Повеља ће му се за то издати, и овлашћење да у име Ђурђа, који опет |
| победу одржао.{S} Данас-сутра, па ће му се већ и деца у светске догађаје уплести.</p> <p>Ђурађ |
| Јеремију под чадор мог везира, ђе ће му се благо избројати.{S} То ће он објеручке примити.</p> |
| урчин навали, е да је не дам, тек ће му се похот увјећати, и сву силу ће на ме дићи, султан држ |
| е Јаблановић, нешто као шаљиво, лице му се смеши, ал’ очи му бољу издају.</p> <p>— Ха, да нас Х |
| и’ трепавица једва и видеше.{S} Лице му се често смешило и по спољашности његовој рекао би да ј |
| ресу, јошт не може да погоди, а лице му се види као одавна му душманско, не ишчекује добра.</p> |
| пије гледа га укоченим очима, вилице му се тресу, јошт не може да погоди, а лице му се види као |
| почео уливати у Харалампија.{S} Поче му се чинити да је то лице негда у животу видио.{S} Сад му |
| познаје он неслогу у властели, па би му се јошт могли подругивати да је потурченик, а овамо бољ |
| знам да ће народ спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпомагао.{S} Како ти |
| планови врзу.</p> <p>Одједаред јави му се да је неко из Србије дошао и рад је с њим говорити.< |
| у палати Палеологовој седи, у глави му се разни планови врзу.</p> <p>Одједаред јави му се да ј |
| д турског стана изгледао.{S} У глави му се свакојаке мисли преметале.{S} Гледајући на воду Ситн |
| па вишим духом задахнут јунак, види му се то из мушка лица, горостасја.{S} На први поглед река |
| > <p>— Тај мора бити препреден, види му се из очију.{S} Па све нешто са куваркама и служавкама |
| а растати се.{S} А овамо, опет, чини му се да Ферхад-паша није му тако пријазан као што се у по |
| ост је свуда неописана.{S} И највећи му се душманин ражалио, јер је Стеван био добар, но зли ни |
| очи изврће, вилице стиснуте, мишићи му се на образу горе-доле дижу, нешто се мисли, велико сми |
| вих речи отпочине, мало узда’не, очи му се укоче, мало се стресе и умре.</p> <p>Сви су као окам |
| а.</p> <p>— Ако баш није на ино, нек му се све изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је доб |
| , ’де ће он заповедати све донде док му се то благо не изда.{S} Повеља ће му се за то издати, и |
| да овде срећу покуша.{S} Војник, ако му се рат није допадао, младић, који се није хтео млого на |
| макар му овђе главу скинули.{S} Ако му се не да, Јеремија ће се предати Маџарима — рече Ферхад |
| ну ждеру, аждаја прождире децу, како му се змије око њега заплећу.</p> <p>Јерина седе до почива |
| је Србин на Косову изгубио, ражалило му се, огорчио се, јер од тог доба осим што га је Турчин н |
| S} Гледајући на воду Ситницу, чинило му се као да се вода јошт од јуначке крви црвени, као да с |
| њега.{S} Кад нестаде Лазара, учинило му се да је сад његов отац прави и да се не може Стевану п |
| а личност, није се ништа збунио, јер му се већ више реди таково што десило.{S} Он је и сам на с |
| имати једну плећку нешто криву, јер му се глава к десном рамену јако клонила.{S} Коса му је би |
| к стачи давати и поклањати, цео свет му се клања, а како натрашке пође или пада, онда му леђа о |
| а на јави, зато уздише, стење, живот му се отима од сановни’ страшила.</p> <p>Кратак сан, пробу |
| ио висок, коштуњав старац; на образу му се читати могло да није једаред био међ’ стрелама и мач |
| — рече Новак, мало загрејан, а у оку му се суза купила.</p> <p>Као старијем војнику и војводи, |
| илним, страховитим очима.{S} Брци су му се на рамена пустили.{S} Сваки му је све, да и саме брк |
| .{S} Мутне мисли, чудни планови мету му се по глави.</p> <p>Уједанпут му долети отац Никодим.</ |
| "363" /> Па ако баш Мађари победе, чему се има онда надати?{S} Жигмунд хоће земље и првенство.{ |
| ека да се с њим разговара, да види чему се има од Бајазита надати.</p> <p>Он је Милици све пред |
| шта.{S} Једно другом да науди и душману се служило.{S} Тако је већ код Срба од заманде било.{S} |
| е.</p> <p>После дужег разговора растану се.</p> <p>Бранковић, Војновић и Змај-Облачић ишли су п |
| И деспот је већ у Смедереву.{S} Састану се, и душе им у искреним загрљај’ма пријатељство уливај |
| а да грозницу не добије.</p> <p>Састану се и са Хасаном.{S} Он је побратим Бранковића.{S} Не је |
| ио.</p> <p>Обед није дуго трајао, дигну се и разиђу.</p> <p>Деспот са краљем и војводама повуче |
| рањени јунаци отпочинути морају, дигну се да отиду.{S} Патријарх сузним очима очита благодарит |
| што пре крај.</p> <p>У једно доба дигну се гости.{S} После обичне церемоније сви се разиђу.</p> |
| е најпре за се брине.</p> <p>Тако дигну се на ноге, и са то мало војске крену се даље да се спо |
| у се на ноге, и са то мало војске крену се даље да се споје са осталима, и то пут Голупца.</p> |
| ваљало да се народ поткрепи.{S} Турчину се замерити не може.{S} Војводама је жао што нема тих г |
| Но трећи дан арнаутске војводе одметну се и пређу Турцима са дванаест тисућа војске.{S} После |
| урака ни од своји’ мира не имају, почну се турчити.{S} Красне Српкиње стадоше турске хареме дич |
| ка.</p> <p>Седне на сребрн стол и почну се световати.</p> <p>Деспотовица познавала је нарав дес |
| неколико њих избегне.</p> <p>Срби почну се помало крепити, и доиста збрисала би се била штета к |
| на брата је руку дигао.{S} Турци почну се све дубље у земљу пружати, и гњездити.{S} Славне нек |
| скре главе турске рубио.{S} Мађари пењу се на бедеме, куљају кроз бедемску провалу, но буду опе |
| тијем.</p> <p>Војводе појединце заклињу се, па онда сви у један глас:</p> <p>— Гинимо за народ. |
| име Татарина</l> <l>Стаде Татар на коњу се њијат’;</l> <l>А други га ударац обори;</l> <l>Паде |
| лави врзе, прошле и садање.{S} Разаберу се.{S} Деца облећу деспота, руке му љубе, он њи’ у чело |
| х хусари тискају ван, у самом манастиру се већ крв пролива, Турци које потучени, које избачени, |
| а шалу какову заметнути.</p> <p>У двору се све преправљало за ново угошћење гостију.{S} Служите |
| <p>И кад се добро пред очи узме, да су се Турци међу собом покрвили, било је доиста изгледа да |
| код нас је био досад рђав обичај, да су се кнегиње за обичне властелине или војводе давале.{S} |
| је какву потпору нам оставио.{S} Да су се поудавале биле, те моје кћери, за какве краљеве, сад |
| <p>Жалостан коб.{S} Јошт сат-два да су се Турци задоцнили били, Жигмунд би добио био Голубац.{ |
| ости.{S} Авлије су биле простране да су се по њима јуначке игре, шаљиви мејдани, проводити могл |
| арима, па ми опет ишао наруку без да су се Турци и најмање подсетили.{S} И на дивану он је султ |
| цкати, и такве им је истине казао да су се тек разгледали и тек смехом све забашурили, а као бу |
| ће бјеше војевода Гојко.</l> <l>Када су се понапили винца,</l> <l>Стаде Гојко ’вако бесједити:< |
| телесном два јунака, два брата, која су се у диби и кадифи родила, којима се срећа смешила при |
| тнаестој години са старијим јунацима су се мерили.{S} А што се тиче лебдења, и мој отац је стар |
| ја места, каогод и Петошко своје, па су се частили, веселили; после обеда старији мало у шетњу |
| пског стада на срцу им је лежало, па су се једнако о судби свог народа бринули.</p> <p>Једном и |
| оба да се Косово могло осветити, кад су се Урканови праунуци о нашљедству закрвили.{S} Деспот С |
| отив Турчина бранити не могу.{S} Кад су се крвави ратови водили, што је год од добротворних душ |
| осава чује се свуд добар глас, и кад су се хусари са азапима крвили, није избегао, штавише, био |
| а девојка, кнез Ђурађ тек момчић кад су се последњи пут видили и растали, бурне су то године, к |
| 18590_C2.15"> <head>XV</head> <p>Кад су се војводе разишле, Ђурађ издаје наредбе да се преда Ма |
| намеру калуђера бранити.</p> <p>Кад су се јошт мало пошалили и понасмејали, калуђер им рекне д |
| ли су се јуначке игре.{S} Не једаред су се овде копља ломила, буздованом се хитали Облачина Рад |
| леск Душановог двора у Призрену, ’де су се у јуначким играма огледали Грци и Латини, Срби и Мађ |
| мало већ приближавао оној страни где су се слуге веселиле.{S} Јула куварка која је, као што смо |
| е је сад долма Багџе и Чераган, онде су се укусне зидане грчке палате дизале, у којима су и срп |
| домове и летње палате имали.{S} Онде су се они радо бавили, које због сопствени’ узрока, које п |
| јном пољу цара Лазара издали, такође су се ту налазили.{S} Они су били поглавари Румелије и јед |
| у као о каквом свецу, но опет радије су се са другим забављали.{S} Новак са његовим војничким р |
| љеним деспотом.</p> <p>Војводе, које су се разишли, спремише се одмах на пут, да поверене им ст |
| а она од Видина Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида |
| и, нег’ често су у намастир ишли, те су се постригли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| него српска.{S} Но, душе ми, и Срби су се силно борили.{S} И мој отац је од српске руке пао, а |
| о неки дуг срцу исплатио.</p> <p>Сви су се на то склонили да Милеву мира ради, жертвују.{S} Пос |
| еда.{S} Млоги су том веровали, млоги су се, пак, о том сумњали.{S} Марко се сам сумњао, но ишче |
| ну особито од старији’ војвода, који су се ретко с вољом ма како способним младићу књажевском п |
| и за Кантакузене, моје претке, који су се борили на поморју, и против силна Душана.{S} У твоји |
| траг са својом силом, а остали, који су се могли кроз мноштво турско протући, протуку се, који |
| Немањи круну на главу метнути, који су се под Душаном тукли против мађарског Лајоша, бугарског |
| мешан, опет и они, поред млађи’ који су се још мало смешили, добили су добру <pb n="226" /> вољ |
| тским уживањем.{S} Штавише, има који су се већ и потурчили, па како да не пропадне народ.{S} Ја |
| р.</p> <p>На ове његове речи гдекоји су се смејали, гдекоји, пак, удостојили га уважења.</p> <p |
| сију посећивао.{S} У Војнику вежбали су се Стеванови војници, а левенте и јунаци играли су се ј |
| авали.</p> <p>Други опет упражњавали су се у моловању и дрворезању.{S} Жичку цркву су сами калу |
| </p> <p>Придворници и слуге радовали су се гостима, јер су знали да нови гости ново весеље у дв |
| о ненамирено, као посници исповедали су се о бољи народа, и кад седну за богодану трпезу, то ће |
| гостима и по свом обичају забављали су се, које у шали које у озбиљности.</p> <p>Новак је одма |
| м двору српском у оно доба, скупљали су се гости за трпезу обично под звуком звонцета, за које |
| и војници, а левенте и јунаци играли су се јуначке игре.{S} Не једаред су се овде копља ломила, |
| и новодошавше гостинске слуге мотали су се тамо-амо.{S} Међу собом, кад би се сусрели, говорили |
| S} Грман, Радојко и Петошко помешали су се међу служитеље.{S} Ту је сад било правог весеља.{S} |
| ко Турци сами себи остављени, крвили су се донекле, док Мурат Мустафу не победи, и постане сам |
| вој ћуди.</p> <p>У Дечанима налазили су се и два млада кнежевића, синови кнеза Гргура Бранковић |
| on" /> <p>Патријарх и Новак спремили су се на подворење царици.{S} Царица их је такође спремна |
| би могли самовољно владати, отцепили су се са својом војском на Косову од Лазара и прешли су Ту |
| Од ови’ претендената гдекоји борили су се проти саме своје отаџбине, а гдекоји само су гледали |
| > <p>Цар Лазар и султан Мурат борили су се са ужасном силом и жестином; Мурат за господство у Е |
| Такви су били жички калуђери.{S} Они су се баш владали по оном: „Добри пастир полагает душу за |
| али су смели, безобразнији.{S} И они су се на партаје делили.{S} Царица, откако је удовица, изг |
| је Ферхад-паша главом.</p> <p>Мађари су се повукли натраг и како се могло, које Дунавом које су |
| уђери нису били великог рода, јер ти су се покалуђерили да уживати могу, и примали се од буди к |
| Док је Петошко све то говорио, гости су се слатко смејали, само једном оцу Харалампији није се |
| па да турску службу приме.{S} Турци су се такови потурчењака одвећ примали, и често на велики |
| за обрану своје домовине.</p> <p>Док су се ратоборни Срби и Турци на Косову борили, и својом кр |
| куд ћеду се Турци мицати.</p> <p>Док су се Турци код Голупца борили, један део мађарски’ хусара |
| ковом истом стању налазимо у каковом су се стању налазили наши стари после пада Вукашиновог на |
| себе.</p> <p>Ове речи калуђера Русин су се врло допале и весела се са истим растане.</p> <p>— Е |
| Харалампију од кнеза Ђурђа.{S} Дуго су се насамо разговарали.{S} Улак се онај дан кући врати.< |
| а тако секира у мед као сада.{S} Ако су се донде и молили: „Боже не саједини каурина“ и успевал |
| екне умерено патријарх.</p> <p>Овако су се дуго разговарали о разним важним стварима док не дођ |
| шанове потомке.</p> <p>Ове речи јако су се срца деспота коснуле.</p> <p>Речи Леонтијеве канда с |
| м царству, па још кад се сјећам како су се већ онда великани међу собом крвили, а народ им донђ |
| је и млоги други калуђери.{S} Откако су се Турци даље у Србију пружати почели, откако се по дољ |
| о се орлушине у ваздуху чупају, тако су се и они међу собом крвили, да се утамане.</p> <p>— Вид |
| е игре, свирку и певање.</p> <p>Тако су се обично проводили дани у двору.{S} Радост, весеље, иг |
| ећеш?</p> <p>— Сад нећу.</p> <p>Тако су се још дуго кошкали и разговарали док не дође време руч |
| урен му народ опоравио.{S} Међусобно су се посећивали и саветовали.{S} Но најважније ствари међ |
| то <pb n="329" /> поред Ђурђа стално су се увек држали и војводе, Војновић и Змај-Облачић Раде. |
| и Мађарска имаће мира.</p> <p>Журно су се спремале те ствари, и хитно се распослале да не би т |
| раљеви од Немањине лозе радо и често су се овде задржавали.{S} Доцније када се српска влада рас |
| своје одаје, а млађи гости, тек што су се мало од пута опрашили, раштркају се по башти.</p> <p |
| приликом јошт су више докучили, јер су се сами каури српски сајединили да помогну Турцима угње |
| ру ноћ, и отиде с Митром.</p> <p>Већ су се петлови готово искукурикали, тако је већ близу зоре |
| p> <p>Отац Леонтије и Пахомије одвећ су се почитовали.{S} Леонтије у Пахомију виђео је огледало |
| , из лова долазећа господа српска ту су се одмарала; ту се проводише српске јуначке шале, ту се |
| збиљски разговор закључи.</p> <p>Још су се дуго частили, пили и о разним стварима разговарали; |
| Јаблановићем и Харалампијем.{S} Нијесу се сложили о откупу Голупца, па их је Ферхад-паша погуб |
| а је издајство његова заслуга, и нијесу се могли подијелити.{S} Харалампије неће да буде с мањи |
| ни, који нису већ били искушеници, нису се морали у том бистром извору купати.{S} После обједа, |
| } Познавали су његову сталност, па нису се више препирали да га на друге мисли наведу.</p> <p>Т |
| у — примети Петошко.</p> <p>Новаку нису се баш допадале такове примедбе; и да не би Петошко још |
| о је долазио, еј то су била времена, ту се негда и веселило, још кад је султана Милева ђевојком |
| ту се проводише српске јуначке шале, ту се каткад и по ’декоја господска свадба догађала, и сла |
| Знаш Смедерево, оне дивне развалине, ту се мора зидати град, који ће бити стражар, који отворен |
| У деоби ћара су турске паше савесни, ту се нећеду варати.</p> <p>— Е сад да диванимо о томе, ка |
| и Србије бити.{S} Зидајте Смедерево, ту се може јошт нешто спасити.{S} Што су вам азапи и хусар |
| то је од Влаха оружије понети могло, ту се десило.</p> <p>По турском стану пролазећи рекао би д |
| ит’ Харалампија.</p> <p>— Бо’ме зло, ту се мора мријети, спаса ту не има, Мађари ћеду опет на ј |
| ћа господа српска ту су се одмарала; ту се проводише српске јуначке шале, ту се каткад и по ’де |
| сплетке правиле, од стране дворјана; ту се не једном и о глави радило.</p> <p>Било је ту доста |
| р је ту било преко тридесет була.{S} Ту се ја упознам са адумцима, међу којима један је сасвим |
| не и планине у турским су рукама.{S} Ту се већ Србин рађа као раја, а као раја и умире.</p> <p> |
| , од славних дубровачких сликара.{S} Ту се види бугар-битка цар Душана, бој на Косову, бој код |
| против покидане мађарске војске.{S} Ту се сад гледи како ће се спасти.</p> <p>Жигмунд заповеди |
| го пролије, и то највише братске.{S} Ту се Србин поред Турчина против Србина борио; брат је бра |
| спође које су са војводама дошле.{S} Ту се десила и госпођица Цецилија, кћи војводе Розгоњије.< |
| n="510" /> земљи главу приклоне.{S} Ту се кују копља и мачеви, који ћеду покосити све што је н |
| ики пут, и велики корак учинисте.{S} Ту се о глави, о земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ј |
| и као неки дворски манастир били.{S} Ту се сплетке правиле, од стране дворјана; ту се не једном |
| } Страшна је њихова борба у души.{S} Ту се мисли, жеље, надње испрекрштају.{S} Скуп је сваки тр |
| скупа са својим харемом ухваћен.{S} Ту се и Милева десила.{S} Морала је обнажена Тамерлана слу |
| у двору што је кнежевић сазидао.{S} Ту се поздраве и изгрле, брат и сестра.{S} Суза кане из оч |
| а, ослободим се и дођем у Призрен, и ту се станим.{S} Имао сам нешто и новца, па ми је зато и п |
| и уљезе у велику трапезарију.</p> <p>Ту се начини рахат, одмора му треба.{S} Стара је глава Фер |
| домовину.</l> <l>Српска слава по свјету се чује;</l> <l>Од Дунава до Црнога мора,</l> <l>Од Грч |
| том <pb n="334" /> опријатељи, Бајазиту се допадне кнегиња, а ова није имала толико силе да про |
| лицу види се свечана озбиљност, деспоту се брижна бора на чело навукла, Јеринино фино лице суза |
| се, опет, и заклињем и преклињем, да ћу се прије потурчити, нег’ да изгубим заслужену мазду — р |
| покажу л’ се Турци од нас јачи, онда ћу се за времена побринути да се опет Турцима приближимо, |
| лампије диже се.</p> <p>— Е тако, ја ћу се одма’ спрјемити, онда можемо кретати се.</p> <p>— На |
| а бити пред народом вероватно.{S} Ја ћу се издати за пријатеља Бранковићеве лозе, али не Ђурђа |
| смешећи [се] Јаблановић.</p> <p>— Ја ћу се већ за вашу душу побринути, само се ви брините за мо |
| тај способнији и нужнији човек, а ја ћу се тога примити.{S} Дакле реците, пристајете ли ви сви |
| задњи потомци њих опомињати.{S} А ја ћу се њима вечитим пријатељством одазвати, а да ми јошт бу |
| а.{S} Идем на велики пут, богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам једну тајну открити.{S} Се |
| .{S} Идем султану као поклисар, онђе ћу се за вас заузети, ваша је деспотовина.{S} Гргура синов |
| умњати немој.</p> <p>— Е добро, теби ћу се поверити... већма него мом сину, који не трпи Бранко |
| о сам већ тако жут да сам мислио већ ћу се скоро посветити.{S} Напослетку, нисам већ могао издр |
| де држао Стеван, с тим ћу и ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред Турцима важност Стеван |
| сад такову, прву, тражи.{S} Грци намећу се да му какову грчку кнегињу на врат баце; али он неће |
| српски кнезови, Стеван и Ђурађ, надмећу се у јунаштву.{S} Краљевић, починивши чудеса својом хра |
| њао — рече љутито Прибац.</p> <p>— Нећу се богме ни ја деспоту покорити — дода Јаблановић.</p> |
| Ал’ ако силом навале?</p> <p>— Бранићу се док могу, па кад све попуца, а ми — у Турке.</p> <p> |
| енике, бодрићу народ на слободу, борићу се уз народ ма против кога, све моје имање и ђецу даћу |
| и вежу, моли, виче. „Петошко, потурчићу се, само ми живот допусти“.</p> <p>Ферхад неће да чује. |
| плави’ на подобије неба, које жртвујућу се невиност изјављују.{S} Она је била прекрасна као што |
| } Царица му све исповеди.{S} Патријарху се сузе низ очи пусте.{S} Саветовао је царици, да то не |
| у их видели, свак се уплаши.{S} На лицу се новодошавшим читати могло да се није добро збило на |
| баш хоће да се одупре.</p> <p>У Голупцу се налазе и ослепљени кнежевићи, Гргура синови.{S} Ту ј |
| ио.</p> <pb n="295" /> <p>Наскоро Јусуф се на пут крене са силним богатством да проси Милеву за |
| p>Тек што се гости мало сместише, одмах се зачу весео жагор слугу и служавки.{S} Вечера се преп |
| о је из Голупца у Једрене стигао, одмах се султану пријавио, и о подробностима га известио.{S} |
| ника раштрканих ’де им коњи пасу, одмах се сетио да близу мора бити и већа војска, која је већ |
| Када је Русна речи Миличине чула, којих се смисао на њену беседу односио, хитро сабрав мисли, ц |
| итејскаја попеченија“ били, и код којих се, на жалост, каткад таково што случавало, што човека |
| а на патријархову реч.</p> <p>Патријарх се као анђео хранитељ показао.{S} На образу му је била |
| Жигмунду с нами лако.</p> <p>— Голубац се на вересију неће предавати, — рече Јеремија.</p> <p> |
| спотове војводе и саветници.</p> <p>Реч се поведе о судбини Србије.{S} Прва је реч деспотова.</ |
| ојој породици и српској земљи, но вараш се.{S} Марко је љута убојица, и силно мари за велико го |
| да иштеш мир, а да добијеш мира, мораш се Жигмунда одрећи.{S} Покрај Жигмунда си изгубио Мачву |
| чвом и Београдом, то је судба.{S} Мораш се јој поклонити, ал’ не очајавај.</p> <p>— Кад ти женс |
| ао ђевојка завољела сам те.{S} Опомињеш се кад си од Турака побјегао у Цариград, а ја теби на Л |
| /p> <p>— Ако сад промене буде, кога ћеш се ти онда држати?</p> <p>— Стевана, ако хоће, јер је т |
| о какове владе доћи, а може бити да ћеш се као и ја од немила до недрага потуцати.{S} Видим да |
| ио, Турци ћеду Голубац откупити, ти ћеш се и мене сетити.</p> <p>— Немај бриге, по нас хрђаво и |
| и, побринуо би’ се.</p> <p>— Замјерићеш се тиме арбанашким и зетским властелама, који би за сре |
| исине?</p> <p>— Је ли, господару, чудиш се?{S} Ја код твог оца’ дворска будала, а о’де паша.{S} |
| л’ ћу му душу хрђаву истерати.{S} Бојиш се зар Митре? — рече мало наквашен Петар.</p> <p>— Ја д |
| другу дворану.</p> <p>Разилазе се, још се једнако чује јаук, плач и риданије у двору, у тремов |
| /p> <p>После ови’ Бајазитови’ речи, још се у том истом смислу дуго диванило, и с обе стране зак |
| и пуне изражаја, лице доста румено; још се на истом лицу познају две боре сабљом нанешене.{S} Х |
| две, а Мађари ударе на Бајазита.{S} Још се нису Турци ни скупили, а већ Срби под Стеваном и Ђур |
| де, познат ми је.{S} Давно беше.{S} Још се у пернатости познају некадашње јуначке клице.{S} Држ |
| еђе у лацманство.{S} Град Смедерево још се гради и градиће се, јошт није готов, ал’ већ се вије |
| а продере.{S} Јеремија и Јаблановић још се јако одапиру.{S} Јеремија очајно се бије.{S} Зна ако |
| ш, шта, још горе, јер старом Србину још се румени чело, но стари Турчин жут и преживљен, па кад |
| > <p>— Једно се мора чинити.</p> <p>Још се светују, и Ферхад-паша то изради да Исак-паша остане |
| адни на други свет — одгонетне смешећи [се] Јаблановић.</p> <p>— Ја ћу се већ за вашу душу побр |
| p> <p>Ђурађ опет продужи.</p> <p>— Ево [се] заклињем Богом, распетим Исусом, па светим Јеванђељ |
| опет волијем мој народ и хришћане нег’ себе, и ако јесам веран оцу син и против Мирче војујем, |
| то јесу, нит’ стоји у њи’овој власти да себе преиначе.{S} Као год што сирома’ мора трпити глад, |
| а Маџари корјен у Србији запате, већ да себе сахрани, и вољан је прије под скут падише доћи нег |
| о што друго.{S} Неће ли кнез Стеван, за себе какав харем и то од турских девојака имати, јер пр |
| ребити и то турског султана Бајазита за себе придобити.{S} Зато је одма’ наредио да Видајић, Љу |
| , имао је Вук велику страну великаша за себе, како у старије доба, тако исто после косовске бит |
| ко трудила, Ђурађ у Цариграду такође за себе је радио.</p> <p>У Цариграду су српски господари к |
| да налазе, није ни чудо.{S} Сваки је за себе друге планове ковао.{S} Па и на самим служитељима |
| у Стевану мучити почело.{S} Бојао се за себе и за народ.</p> <p>Саветује се са братом Вуком, шт |
| му Султан наруку ићи, ако од Милице за себе који предјел узиште.</p> <p>Тако се, дакле, намест |
| и тугујемо.{S} Ми ћемо с њима у туги за себе нов свет наћи.{S} Међу себи равнима престаћемо бит |
| и слугом.{S} Тако смо се борили свак за себе у међусобним борбама страшћу, осветом ослепљени, х |
| дну опредељену част српске земље Вук за себе и сина задржи, а остало да припадне Милици и њеној |
| {S} Не брини се ти за то, наћи ће он за себе другу; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш да је он |
| но господарили.{S} Вукашин је отимао за себе земље, па зашто не би и други то исто чинио, — так |
| у разним наградама можете после лако за себе задобити, па онда и кнежевиће с пута уклонити.</p> |
| бити, слатка мајко, хоћеш ли све то за себе задржати, или ћеш сестрама што од тога дати? — зап |
| нашао другим путем, ако се може, што за себе радити.</p> <p>Мара је била такође горда, властољу |
| p>Вук је одма’ намерио добру прилику за себе употребити и то турског султана Бајазита за себе п |
| корист и ове претенденте.{S} Ови су за себе у земљи српској имали партаје, па чрез то народу о |
| смо их после Ангоре и Никопоља.{S} Сама себе би Србија убила.{S} Ил’ би се с Угрима погодили, н |
| ј свадби учествовали.{S} Већина се сама себе стидила.</p> <p>Петошко, ступивши унутра, покаже в |
| вићи и Бранковићи у грађанским ратовима себе и земљу упропашћавали, признао је законитост Лазар |
| Светислав, да тек с њим више белаја на себе навуче?{S} Она се већ мало-помало на то склонила, |
| деспотова дан на дан све је гори над на себе узимала.</p> <p>Сваки је већ увидео да деспот неће |
| обије позив од Русне.</p> <p>Он није на себе дао дуго чекати.{S} Једва дочека ову прилику.{S} С |
| окајете.{S} Велика је ствар коју сте на себе узели.{S} Народ треба заштићавати, а народ два пог |
| е памети, у ово опасно доба могао би на себе навући мржњу старијих војвода и властелина, који у |
| ви народној.{S} Велики је терет који на себе примаш.{S} Судба једног народа у руке ти је положе |
| ’ Турака, па текар из Азије?{S} Сами на себе остављени, морали бисмо се један противу десет бор |
| ако ће започети.{S} Он није дао дуго на себе чекати.</p> <p>Почео је једну песму о Душановом ра |
| 30" /> <p>Харалампије у дворцу скида са себе мантије, сво калуђерско руво, навлачи све делијско |
| /p> <p>— Баш би рад видети да збрише са себе ту сумњу каковим знатним делом.{S} И твој отац ми |
| овог, који је после убијеног цара Уроша себе за краља српског прогласио.{S} Он је с већом чашћу |
| або је ко на другог и пазио до на самог себе и мало се говорило; када је дошло до чашице, све ј |
| је после изгубљене битке косовске поред себе само патријарха и неколико стари’ саветника и војв |
| бржа Новакова рука,</l> <l>Па одбија од себе ударце.</l> <l>Новак стаде сабљом бит’ душмана,</l |
| , и турскијем и мађарскијем, ал’ они од себе одбијају — рече стражар Сукало.</p> <p>— Подла душ |
| тљена, виде се дивне иконе, одбијају од себе светлости блеск, слике чине се као да у животу тре |
| хтели, јер су требали такова јунака код себе кога цео народ уважава, па и свима прибегшим ’ришћ |
| стар, па зато не држи ме већ одавна код себе.</p> <p>Ове речи калуђера Русин су се врло допале |
| ни не запитају.{S} Кнежевиће морамо код себе држати, ако се какогод ствари преокрену, да узмогн |
| ињу да смо им само земаљски неред после себе оставили — одговори озбиљским гласом патријарх.</p |
| а Гргура.{S} Гргур умре, и остави после себе два сина Ђурђа и Јована.{S} Гргур после ангорске б |
| } Сви се боре очајно јуначки, јер бране себе, своју чељад, своје благо.{S} Узмеду ли Турци Ново |
| живити, донде деспот бригу води како ће себе и народ опоравити.</p> <p>Тешко је деспоту без Мач |
| падајуће очино право другоме уступити и себе пред целим светом као какова кукавица показати.{S} |
| едног или другог господара; да са тим и себе узвисе; други, опет, страшљиво бегају од опасности |
| Шта — ваљда би се убио?</p> <p>— И њу и себе.</p> <p>— Е мој Грмане, остарио си па још немаш мо |
| лановић.</p> <p>— Ваљда тек не мислиш и себе, и град и све нас предати? — рече уплашен Хараламп |
| — Ајд’ не булазни, Петошко, не видиш ли себе какав си — упадне Грман, који је имао намеру калуђ |
| и то стоји, да Угри кад нас бране, сами себе бране.{S} Без Мачве Београда и Голупца Жигмунд не |
| једоноснаја</title>” — ил’ ћу жртвовати себе, и све што ми је мило и драго.</p> <p>— А ти, Обла |
| и вјере покидан народ са три стране сам себе убија.{S} Нека је савеза са Угрима, ал’ не дај да |
| може; но мало је прежесток, па хоће сам себе да <pb n="223" /> прецени.{S} Ипак, мислим да ће д |
| тију оног времена особито, Марко би сам себе за најјаднију кукавицу држао био да не брани очино |
| ’ ја ни самом калуђеру не вјерујем осим себе, мада сам и ја калуђер.</p> <p>— Немај бриге — реч |
| ео раздор правити, и <pb n="281" /> тим себе узвисити.{S} Мач мој никад нисам противу мог народ |
| у је царевић у руку целивао, дође изван себе од страха и жалости да се тек доцније разабрати мо |
| кадашњег господара.</p> <p>Деспот изван себе од радости, рукује се с њиме као са рођеним братом |
| ни у послу били, и то више људства него себе рари.{S} Они нису чезнули да што пре архимандритом |
| спот као владатељ сасвим друге људе око себе потребовао, одбацио је он Харалампија, као што се |
| аманију да угуши буну, а другу опет око себе купи, да је на ограшју на све стране.</p> <p>Ферха |
| њега скида.{S} Из сваке черте Маркове у себе вуче ново и ново јунаштво.{S} И диван јесте Марко. |
| /> трон, и Високи Стеван не једаред га себи на световање призивао; Ђурђа Бранковића понашање ј |
| а пурпуру рођен, не постаје лахко слуга себи равном.{S} Био сам деспот-Стевану киван.{S} Тешко |
| се повиновати нећу, но да ме призна за себи равна, иначе ћу га у Небојшу кулу сатерати — рече |
| дог ђаура, старог неког војводе сина за себи опредељеног господара.{S} Ту не знамо шта ће бити. |
| нов телохранитељни хусарски вођ чува на себи доламу, јер је био са своји хусари са двора Стеван |
| ес ту.{S} Живити ил’ мријети.{S} Све на себи свјечано носим, од чије руке паднем, тога је свије |
| елинске породице произишав, носио је на себи печат неке великашима сродне гордости.{S} Његов уг |
| нио.</p> <p>Премда старији нису дали на себи приметити да им је калуђер смешан, опет и они, пор |
| p>Миличин двор у Крушевцу није носио на себи печат царског великољепија, но одговарао је брижно |
| од толики’ певача, — али није носило на себи печат благоговјенства.{S} Гласови фини, ал’ је све |
| војом добротом и красотом млога је срца себи задобио.{S} Међу осталима у очи је падао још отац |
| саједињен био.{S} Ви и најтуђије народе себи присаједињавате, а овде један истоветни народ био |
| о му жељу одрече; а лепо са ћерком може себи господство осигурати.{S} Па и кћери шта ће у таков |
| ма пријатељства.{S} Увидео је колико је себи и свом народу с турским пријатељством шкодио.</p> |
| ћу руководити народ.</p> <p>— Деспот је себи задобио за савезника Угре.{S} Њихова судба је са с |
| јатељ Србе обара.{S} Требало ји је саме себи оставити, па ће се они сами међу собом изглођати.< |
| " /> земље штитила, и сад те земље саме себи остављене мораду се појединце бранити против силес |
| и сву власт у руке, па онда? — да метне себи круну на главу — рекне љутито Новак.</p> <pb n="31 |
| остао је онђе.{S} Деспот и Ђурађ заруче себи овде грчке кнегиње од Кантакузенове и Палеологове |
| г краљевства вредан држи и тиме шкоде и себи и свјету.{S} Ми будале смо у том млого бољи.{S} За |
| Како се он од Милеве растао, може сваки себи представити. ,</p> <p>Но да видимо шта ће даље бит |
| е турским султанима одају, заузме сваки себи опредељено место.{S} Дозову се одма’ паше и везири |
| о за собом вуче.</p> <p>Тако Турци сами себи остављени, крвили су се донекле, док Мурат Мустафу |
| е другима у очи пало.{S} Овако кад га к себи дозива, изгледа канда се с њим даље разговара о пр |
| Кад га је деспот примјетио, дозове га к себи близу, и слабим гласом пред околостојећим војводам |
| е и љубави? — Видићемо.</p> <p>Царица к себи дозове Милеву.{S} Мати не усхте одма’ с бојом напо |
| on" /> <p>После косовског удара народ к себи дошавши само је једног честитог поглавара требао.{ |
| а.{S} Дође глас до Тамерлана, он даде к себи довести калуђере, који су пред Милевом морали прип |
| ли, онемила је за магновење; једва је к себи доћи могла.{S} Јусуф ју је једнако храбрио и нагов |
| е јој баштине, ал’ цар Лазар узеде ме к себи, пошље ме као дијете у Хилендар да књиге научим, д |
| султановог шатора.{S} Султан их пусти к себи.</p> <p>После обични’ почасти, који се турским сул |
| цара Лазара.{S} Патријарх га је узео к себи да би у његовом кругу, поред доброг Леонтија, у см |
| Јеремију, да се нијати поче, но брзо к себи дође.{S} Јаблановић чуди се тој пламеној муњи која |
| разговарати.</p> <p>Слуге су такођер к себи дошли и умерили се, да не би старијим до ушију дош |
| зетског господара, који га је у Котор к себи узео због његови’ шала и лакрдија са којих је цело |
| илеву за жену узео, и са тим и Србију к себи привукао тако да су му постали вјерне слуте савезн |
| руво, све што је најдрагоцјеније узму к себи.</p> <p>Тако у једној већ раскиданој кули седе, оч |
| ћ је дерао, кад која кућа пропада, свак себи вуче.{S} Србија се једнако смањује, и једнако ће с |
| ско царство одавна се распада, нек свак себи дере.{S} И сам Ђурађ Бранковић је дерао, кад која |
| шљиво бегају од опасности, па народ сам себи остављају, без утехе, без душевног поткрепљења, па |
| овог и Ђурђевог.{S} Сваки је од њих сам себи у срце гледнуо и застидио се бар за магновење од с |
| , ако тко буде несретнији нег’ што ја о себи мислим, онда ћу ја моје право обновити, и лакомисл |
| господара сачувати.{S} Деспот је морао себи друго место потражити.{S} И сам Крушевац бивао је |
| усломанство покрај тога расте.{S} Свако себи дере.{S} Но ми смртни, који још живимо и који смо |
| аковим жалосним околностима, код толико себи противних глава које се у двору сада налазе, није |
| може му никаква мишца помоћи.{S} Сватко себи дере.</p> <p>Петошко остави дом, задругу своју, од |
| ацима, ми невољни слепци?{S} Ми тражимо себи равне.{S} Дајте нам по један штап, па нас пустите |
| а, па Вукова партаја, будући је сама по себи слаба, нити може за Вука што произвести, па нашој |
| смешише.</p> <p>Калуђер, који је сам по себи врло добро знао да је он по себи смешна личност, н |
| о Турке доле потукли, Голубац би сам по себи пао, Јеремија морао би се предати.{S} Ал’ ако се н |
| то у срце улили.{S} Ђурађ је то сам по себи знао.{S} И он је имао те жудње, и кад није смео, в |
| сам по себи врло добро знао да је он по себи смешна личност, није се ништа збунио, јер му се ве |
| ијатељ, и Сириџа-паша.{S} Ферхад већ по себи, а Сириџа за мито, што од тебе добива.{S} Држао се |
| у, код турског паше метоике пити, чисто себи не верује.</p> <p>— Ма, честити пашо, ил’ је ово н |
| а своје место.{S} Игуман и владика опет себи изабра ћелију, ђе ће се одморити у души и телу, је |
| , са Новаком се удаљи.{S} Сваки је гост себи опредељен конак имао.{S} Новак је јошт понешто са |
| ј руци Коран а у другој мач држећи, пут себи к срцу српском отворити.{S} Видим већ напред све ш |
| и млого непријатеља, а Турци су већ пут себи отворили, па ће грамзеће за господством породице л |
| е је ронила, патријарх, прекрстив се, у себи је неку молитву читао.{S} Новаку и Драгашу сузе су |
| м, па будући је млого добри’ својства у себи имао, зато му је и партаја једнако расла.{S} Турци |
| де године има млого разума и јунаштва у себи.{S} Што се даље његове саме личности тиче, истина |
| су себи противне неке црте и поњатија у себи садржавале.{S} Мирољубиво начело свештенства није |
| Но она, поред све љубави, није имала у себи толико одважности да би се на свашта предати могла |
| ал’ га је опет знала уважити, јер је у себи мислила: богзна каково добро могу од њега јошт доч |
| и, но како ће, док Србин животне силе у себи има?{S} Овога дакле треба најпре утаманити, па тек |
| клони.</p> <p>Харалампије чита најпре у себи, па онда велегласно.</p> <p>— Е, право сте ми каза |
| луђер се сада у чуду нађе, и молио се у себи богу да га само сад од ове беде избави.</p> <p>— К |
| риграду.{S} И збиља, ако ко међу вами у себи осећа већу снагу, прориче си већу срећу за спас на |
| иреност.{S} Који је у својој младости у себи осећао свештенички дух, који се из љубави и почита |
| <p>У таковом расположају дуже је сам у себи говорио.</p> <p>— Сваког казн стигне.{S} И ја сам |
| и предмет разговора.{S} Он ако је сам у себи све то и осећао што Петошко говори, опет чест војв |
| о предметом неког смеха, јер је и сам у себи осећао да има томе узрока, а друго, у двору морао |
| кварити.{S} Зато је он опет остао сам у себи оно што је пре био, и камилавка није му била у ста |
| се да идем у калуђере.{S} Мислио сам у себи: читати знаш, можеш јошт далеко дотерати.{S} Одем |
| е класе људи, само ако је особито што у себи имао.{S} Но било је ту и такових шаљивчина, а особ |
| а отаџбине и народа, који државну владу себи присваја, и који једну част народа од друге цепа, |
| а у туги за себе нов свет наћи.{S} Међу себи равнима престаћемо бити несрећни! — одговори Ђурђе |
| војници не пуцају прерано, ал’ ни близу себи не допуштају.{S} Сваки хит у клупче хатлија мора с |
| оји је какав.{S} Сваки је своју прилику себи уочио.</p> <p>Светислав шетао се по башти са Милев |
| новце на поле подијелио, једну половину себи, једну Исак-паши, а своју половину је мени уступио |
| очке човеческог реда и сталежа, које су себи противне неке црте и поњатија у себи садржавале.{S |
| одликовао.{S} Српске војводе тражиле су себи познате паше и везире, да се с њима забављају.</p> |
| а и установљеног строгог закона противу себични’ великаша, настаће опет старо зло па ће народ у |
| стидио се бар за магновење од сопствене себичности.</p> <p>Марко их је угостио, опростио се од |
| е нису излазиле из чистог извора, но из себичности, злобе и пакости.{S} Некада, кад је Ђурађ за |
| слови громким гласом дели-Реџеп, очи му севају.</p> <p>У исти мах чаушбаша пријави се, и донесе |
| } Испод високог му чела и красни обрва, севала су му два црна ока; и парала су срца.{S} Властољ |
| леда као Реља крилати, коме ће о’ма мач севнути.</p> <p>Ферхад приђе распетију, стане, уздане, |
| очи му доказују бистроћу, лукавство.{S} Седа брада и голо му чело на диван позива.</p> <p>Сва п |
| за српског патријарха.{S} Његова велика седа брада дичила му је пун светог израза образ.{S} Нов |
| трану нешто покривала, брада му је била седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружан; но, погл |
| светске догађаје уплести.</p> <p>Ђурађ седа у Београду, у сјајним дворовима, са својом породиц |
| е цеви излеће.</p> <p>Дођу у дворац.{S} Седају оба замишљена.</p> <p>— Јеси ли виђео то чудо, с |
| ен од Ангоре и Багдада преко три морја, седам краљевина, па чак до римпапе.{S} Свако тражи њего |
| е — запита Новак Грмана.</p> <p>— Свега седам, и то три тешке — одговори Грман.</p> <p>— А ја в |
| амети за три патријарха, а лукавства за седам лисова, неће те ниједан Турчин надмудрити, но ипа |
| Београд је сад мађарски град.</p> <p>На седам кулах Београда вију се мађарске заставе.{S} У кул |
| улази владика Леонтије.{S} Човек преко седамдесет лета, сув, висок, жуто лице и на њему израже |
| p> <p>Игуман Рувим био је стар тако око седамдесет лета, бистрог погледа, на лицу му читаш да ј |
| сије закрвавио је очи као Угљеша кад је седамнајст Грка посекао.{S} Преподобном, пак, оцу Герас |
| двадесет година, млађи Вук, једва му је седамнајст.{S} Но има кћер, Милеву, од Вука нешто млађу |
| д све телесне слабости често је на коња седао и ишао у шетњу.{S} Тако једаред <pb n="361" /> уп |
| еђ’ стрелама и мачеви.{S} Обрве велике, седе, бркови седи опустили се на рамена, очи, истина, с |
| ост, чело повеће и борама пресецано.{S} Седе власи спустиле му се на рамена, а брада бела, вели |
| о ћеду се још поразговарати.</p> <p>Оба седе у чадору да се овде још последњи пут ђаконијама, п |
| е змије око њега заплећу.</p> <p>Јерина седе до почивајућег деспота, гледи му лице, из црта му |
| p>Харалампије уђе у ћелију и без понуде седе на столицу до Пајсије, разгледа се, и започе:</p> |
| p> <p>Тако у једној већ раскиданој кули седе, очекују нов јуриш и крепе се пићем.</p> <p>Лошонц |
| ука, а сад као што велиш — моји душмани седе уз њега.{S} Но трпићу јошт мало, ваљда ћу му текар |
| паше и везире на диван.</p> <p>Скупљени седе, а султан диван отвори.</p> <p>Султан започе.</p> |
| На војводама види се брижно лице, како седе, изгледају канда су изложени и већ на белом ’лебу, |
| вог Јеремију, мора клекнути, а гаваз му седе власи ухвати, и брзо му главу одруби.{S} Главу бац |
| з призора појављује се.</p> <p>У чадору седе деспот и Облачина Раде.</p> <p>Кад је сунце заходи |
| ну води, морају се у кули чувати.{S} Ту седе на кревету, пред њима, стол, на њему жижак, мешина |
| и то код јела, код пуни’ пехара.</p> <p>Седе, пију, ни бриге им није.</p> <p>Јеремија започне.< |
| ок зора заруди, чекају Јеремију.</p> <p>Седе на кожним гривним јастучић’ма, подлога им је чиста |
| пана.{S} Млоги жупани, банови и војводе седели су у овом зданију, које је у своје доба било кра |
| љење добру вечеру, и доникле су заједно седели.</p> <pb n="416" /> <p>Јеремија озбиљан и мало з |
| а су у познате животиње великих ушију — седео је без сваке забуне, гордо, осмевајући се на подс |
| {S} Грман је међу њима као неки праотац седео, и ако се ко са Петошком ил’ са другим којим кошк |
| децо, јошт вас може на зло навести.{S} Седи, оче, и не слушај ове напаснике, а и они ће морати |
| .</p> <p>Ферхад опет прослови.</p> <p>— Седи, Радосаве, да ти нешто кажем.{S} Сутра ће већ ту б |
| ом Марко у свом чадору пије.{S} До њега седи његов мили Хасан.</p> <p>Хасан гледи на Марка, нит |
| да будала може код Турчина дотерати да седи уз падишу на дивану.{S} Петошко је био у царском д |
| ог властелина Јеремију.</p> <p>Јеремија седи у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Свету |
| жно, а не зна тко тамо међу развалинама седи.</p> <p>Јеремија прослови.</p> <p>— Већ ми миш’ца |
| и на деспотовицу Јерину.{S} Деспотовица седи у дворима деспот-Стевана, то су још Мађари деспоту |
| и пашу поздрављају.</p> <p>Ферхад-паша седи високо на душеку прекрштеним ногама, на глави му ш |
| } А какав је Змај-Облачина Раде?{S} Кад седи, прса му се над столом испупчила, рекао би, та прс |
| попови, калуђери.{S} Змај-Облачина Раде седи до Црнога Завише.</p> <p>Донесу јестива и сваке ђа |
| ead>XXII</head> <p>У чадору Ферхад-паше седи Харалампије и договара се.</p> <p>Ферхад-паша, нек |
| и мачеви.{S} Обрве велике, седе, бркови седи опустили се на рамена, очи, истина, слепе, ал’ вел |
| ио.</p> <p>Ђурађ, у палати Палеологовој седи, у глави му се разни планови врзу.</p> <p>Одједаре |
| амије.</p> <p>Султан Амурат под чадором седи, и долазе му паше и везири на диван.</p> <p>Амурат |
| .</p> <p>Деспот на брежуљку под чадором седи, пред очима му је свеколик поглед.{S} Задовољан је |
| це Душановом народу — рече тихим гласом седи патријарх.</p> <p>Милица је увидила да ће Петошко |
| ње светлости.{S} Стражар вином наквашен седи до ових.{S} Харалампије са Пајсијем улази.</p> <pb |
| т сасвим слободно дисати.{S} У Београду седи деспот а у Смедереву Ђурађ.</p> <p>Београд се као |
| , а на њему развијене повеље.{S} У челу седи Јеремија, до њега с обе стране Јаблановић и Харала |
| урађ Кантакузен.</p> <p>Деспот у зачељу седи, с десна и лева кнез Кантакузен и Радић, до њих Об |
| један велики гвоздени кавез.{S} У њему седи окован Бајазит.{S} Тамерлан се наслађава са пониже |
| p> <pb n="433" /> <p>У разапетом чадору седи султан Амурат, нуз кољено беглербег Исак-паша, Фер |
| се обично гости примају само са Русном седила је, остале млађе дворјанке и дворјани уклонили с |
| > <p>Ферхад-паша, Харалампије и Радосав седили су у трапезарији жудно ишчекују Јеремију.{S} Чул |
| у, онде су Кантакузени и други великаши седили.{S} Где је сад долма Багџе и Чераган, онде су се |
| луђеру дао да млађи, који су за трпезом седили, мало што се сви грохотом не насмејаше.{S} И дои |
| цу Зулејку, коју никад заборавити нећу, седио сам после уморног лова на ову стрелу наслоњен, по |
| де Ђурђа.</p> <p>Док је Ђурађ у тамници седио, деспот је имао времена ред у земљи увести, и пар |
| Није трајало месец дана, а Ђурађ је већ седио у Гургусовачкој тамници.{S} Њега чува капетан Рад |
| аралампије не би бранио тако ма до зоре седити.{S} Но Ферхад-паша мора, мисли за сутрашњи диван |
| може одма’ да се разбере.{S} И њему су седмогодишњег брата_у то доба заробили.{S} Ко ће га сад |
| Ђурађ, са војводама у црну дворану уђе, седне у чело, и да знак војводама да поседају.{S} Војво |
| ца.</p> <p>Деспот му ту бригу растерао, седне у прочеље, с десна понуди Леонтија, с лева деспот |
| био, и тако краљ Жигмунд <pb n="394" /> седне, телохранитељи с обе стране ставе се, војводе и с |
| уди му место у чело.{S} С десне до њега седне деспот, с лева Розгоњи, опет до деспота Црни Зави |
| измери погледом Јеремију, понуди га да седне, и он сам седне, и прослови:</p> <p>— Чуо сам за |
| танак.</p> <p>Деспот понуди Леонтија да седне и прослови.</p> <p>— Добро што си дошао, свети оч |
| х, као гост и свет човек, понуђен би да седне у прочеље.{S} Милица тиме његовом светом лицу ува |
| и бимбаша, и стоји, паша га не нуди да седне, он мора на ногама бити, и чекати на заповест Фер |
| ра ради спремно било, понуди и Русну да седне.{S} Служитељи, по реду дворском, издалека су хода |
| с обе стране Милице, даље до патријарха седне Русна, а остали се поред њих намештају.</p> <pb n |
| Јеремију, понуди га да седне, и он сам седне, и прослови:</p> <p>— Чуо сам за те, војводо, как |
| и — рече царевић, па са својом дружином седне и поткрепив се са чашом вина почне са осталима је |
| ралампије није се дао двапут нудити већ седне и прекрсти ноге по турски, тако истоветно као што |
| видиш, познаћеш да је владарка.</p> <p>Седне на сребрн стол и почну се световати.</p> <p>Деспо |
| .{S} Све је пропало.{S} Но дајте нам да седнемо и да се мало поткрепимо, јер цео дан нисмо ништ |
| p> <p>— Какова вас срећа амо нанесе?{S} Седните.</p> <p>— Дошли смо, да се о миру са султаном д |
| ишћија.</p> <p>Ферхад-паша их понуди да седну на миндерлук.{S} Војводе затежу се ал’ им паша ба |
| и исповедали су се о бољи народа, и кад седну за богодану трпезу, то ће им бити тајна вечера, и |
| са Вукоглијом, и шта ћемо даље.</p> <p>Седну, диване.</p> <p>— Све је по реду текло, тако као |
| ути.</p> <p>Калуђер се сасвим охрабри и седнувши, као да се ништа необично није стало, почне се |
| вом шатору, код Ситнице реке, забринуто сеђаше при чаши вина.{S} Одело му је било српско, онако |
| Поклисар се ропски поклони, и праћен од сејмена изиђе и у свој чадор оде.</p> <p>Султан и паше |
| главом, а бимбаша отвори врата, дозива сејмене, који уђу и силовито по налогу их вежу.</p> <p> |
| збунити.</p> <p>Ферхад-паша пошље своје сејмене те донесу пртљаг с благом и поклонима.{S} И сам |
| а добру вечеру припремљено.{S} Бимбаша, сејмени, па сами тамо-амо шетајући се, да ни наблизу не |
| ремија добити што иште.</p> <p>Малочас, сејмени воде поклисара Каралампоглију.{S} Сејмени оружа |
| , ал’ он да знак руком да га одбија.{S} Сејмени га за руку ухвате и не пуштају даље.</p> <p>— У |
| јмени воде поклисара Каралампоглију.{S} Сејмени оружани стоје до њега, и за њим, крваве очи бац |
| >Ферхад устаде и довикне чаушу, који са сејмени Харалампија до његовог чадора допрати.</p> <p>Х |
| аши у службу.{S} Пријавим се.{S} Његови сејмени када <pb n="319" /> ме виде, тако им се допадне |
| еџеп-ага јаничарски. </p> <p>За чадором сејмени и заптије.{S} Ту је окол турске војске.{S} Ту с |
| х да се нареде ван пред врати и у двору сејмени, а ван двора пред капијом гавази.{S} Јошт и то |
| јанствено султан.</p> <pb n="434" /> <p>Сејмени ухватили обе руке поклисара, па га вуку пред ча |
| лаго.{S} Ту је и игуман Радосав.</p> <p>Сејмени изиђу.</p> <p>— Дакле, по уговору имали бисте с |
| мо послао — рече озбиљно султан.</p> <p>Сејмени до поклисара пазе му на сваки миг и на сама уст |
| близу да се не би разговор чуо.</p> <p>Сејмени су подаље од врата, а ионако ни речце српски не |
| благо.</p> <p>Бимбаша изиђе, и заповеди сејменима да унесу благо.{S} Ту је и игуман Радосав.</p |
| ош који у овој већ разровеној земљи зло сеју.</p> <p>Тек што Ђурађ то изрече, а неко међу војво |
| ивчину слушао као што је отац Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више желила, већ само оца Теоф |
| о постење за трајавше епитимије.{S} А и сека Варвара, или’ како је већ калуђери зову „сестра“ В |
| чинила.{S} Турцима није никад пала тако секира у мед као сада.{S} Ако су се донде и молили: „Бо |
| . ’Растовина све јечи под ударцем силне секире.{S} Водом посут креч и запаљен све цврчи; усијан |
| <p>Да си видио како ти јунаци, који су секли, ломили Татаре, Турке, како сузе роне. ’Деком од |
| ење, други опет у горостасним пределима секу грдне столетне ’растове за грађевину.{S} Опет друг |
| ту била.{S} Зачне страховита сеча; Срби секу Турке, но на исто место нови Турци ничу; Србин пад |
| /p> <p>У пол Србије велика врева, једни секу, кидају из стеновити’ брегова камење, други опет у |
| блачина Раде, Сибињанин Јанко и Бановић Секула.</p> <p>Ту су сви смештени сем деспота и Јерине. |
| дјелити. ’Вам ће јуначан детић Бановић Секула, Сибињанин Јанко, грчка и латинска господа долаз |
| пасао.{S} Крушевац је у турским рукама, села, вароши опустошене, згарене, лепи предели турском |
| мојим очима од Турака попаљене вароши, села, свете храмове, видио сам како Турци Србе робље ву |
| ху.{S} Марко иде као незнана делија, од села до села, од вароши до вароши, међу Србе, међ’ Турк |
| деспотом и пратњом, сва је у црнини, и села је у чело до деспота.</p> <p>Жалосно је било опело |
| арко иде као незнана делија, од села до села, од вароши до вароши, међу Србе, међ’ Турке, међ’ |
| ац посут драгим камењем, кажу вреди сто села.{S} Колико се његови сељани знојили, док су свом в |
| ећ у земљу упао.{S} Турци пале и харају села, отимају жене, девојке и децу. ’Де год се стане, ц |
| Јеремију, диже се, поглади браду и даје селам.</p> <p>— Ево, честити Ферхад-пашо, војводе Јерем |
| стиже и бимбаша са благом.</p> <p>Учине селам и започну.</p> <p>Уљезе и бимбаша, а за њим носе |
| ка улака да прослови.</p> <p>Улак прави селам, погибне се са поштовањем и прослови српски:</p> |
| ју се.{S} Ферхад-паша не пријави турски селам, изгледа као Србин у турском руву.</p> <p>Поздрав |
| ажу вреди сто села.{S} Колико се његови сељани знојили, док су свом властелину тај ланац доприн |
| не могах код нашијех у свијету живљет, сем да си продам и душу и тјело.{S} И доиста хтјеше ме |
| Јерина устану, да се знак да се разиђу, сем четир војводе, који се с деспотом у пратњи повуку у |
| ве сами диндушмани Срба и свих хришћана сем јединог Ферхад-паше.{S} Сви поседаше.</p> <p>Диван |
| сам.{S} Ја сам о томе говорио султану и сем дивана, за леђи Исак-паше, твог душмана.{S} Кад сам |
| новић Секула.</p> <p>Ту су сви смештени сем деспота и Јерине.{S} Деспот и Јерина засестићеду у |
| </p> <p>Она је била добра, ал’ је имала семе наклоности прам свачега што сујети ласка.</p> <p>Т |
| но, а тек дубоко у земљи јошт да остане семе, које тек јак сунчани зрак у клице претворити може |
| глије два сина, Вука и Лазара, да им се семе утре, тако ће се исто после и са Бранковићима.</p> |
| , Турци су господари.{S} Ту су посејали семе, из ког је грана турства у Европи прорасла, која ј |
| ам Голубац из руке Јеремије, коме дајем Сенет, њему и његовим људ’ма.{S} Сви који се предајете, |
| рада вије се црн облак.{S} Београд је у сени, суначни зраци му кроз облак не продиру.{S} Јадни |
| S} У ово доба почне ишчезавати последња сенка српске слободе.{S} Слободни синови Шумадије прокл |
| . — Као угашене две свеће показују гар, сенку некадашње светлости.{S} Стражар вином наквашен се |
| ових речи, поглед баци на место где би сео и своје старе кости одморио.</p> <p>— Одморите се о |
| у у харач, као и другу робу.{S} Кметови сеоски иду од куће до куће, траже цуре, ставе их на угл |
| мски’, грчки’ царева стајали, ту је сад сераиљ турски, ’де су биле свете цркве, ту су сад џамиј |
| предвечерњу молитву пре још нег’ што ће сести, и калуђери га у томе својим гласом пратише.{S} Л |
| деспотовицом да л’ ће она пред владиком сести, па виша над владиком бити, па баш и као деспотиц |
| од крви краљевских кнегиња, а Улрикова сестра је супруга Жигмунда, и таково пријатељство не шк |
| и’ уста дозната?</p> <p>— Јулке куварке сестра, млада Љубица, књегињу служи; Јула може што више |
| дао.{S} Ту се поздраве и изгрле, брат и сестра.{S} Суза кане из очију Јерине, на лице брата.{S} |
| з винца, јер вино и битка су као брат и сестра, или као муж и жена.</p> <p>Кад се почело јести, |
| арвара, или’ како је већ калуђери зову „сестра“ Варвара шта ће са оцом Теофаном, кад јој је он |
| ћеш ли све то за себе задржати, или ћеш сестрама што од тога дати? — запита Милева.</p> <p>— Св |
| м, па је њој све то послао.{S} Твоје су сестре у своје доба од свега доста добиле.</p> <p>Милев |
| , а донео је и нешто блага, као уздарје сестри Јерини, ионако ће она овде имати деспотске дворе |
| пита ју калуђер.</p> <p>— Ја идем мојој сестри Љубици, која младу књагињу послужује, да јој неш |
| А ти, Ђурђу Кантакузену, који си дошао сестри и мени, и овом сиромашном народу да помогнеш, зи |
| дода игуману Радосаву, а да се Турци не сете.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.< |
| ка јој је била.{S} Она се у првој мисли сетила да Мара није дошла као добро дете да ју искрено |
| а раштрканих ’де им коњи пасу, одмах се сетио да близу мора бити и већа војска, која је већ на |
| мало развесели.{S} Грмана није се нико сетио, а нашто кад би гусле и јуначке славне песме тек |
| ћеду Голубац откупити, ти ћеш се и мене сетити.</p> <p>— Немај бриге, по нас хрђаво испасти нећ |
| радалника, па се њих треба у умерености сетити, јер раскошан страдалника се не сећа.{S} Тако ми |
| сетити, јер раскошан страдалника се не сећа.{S} Тако мисле ти искрени посници.{S} Но међу њима |
| обар био, зашто да те се сад тако доцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је већ владичество у џе |
| } Но сад ћу вам једну тајну открити.{S} Сећате <pb n="429" /> се оне жалосне ноћи кад сте осљеп |
| пе и Азије ту била.{S} Зачне страховита сеча; Срби секу Турке, но на исто место нови Турци ничу |
| обе се војске састану.{S} После велике сече Турци буду побеђени, и Бајазит скупа са својим хар |
| сабљом и буздованом као оно исти Марко сече и бије.{S} Овај други је војвода Војновић — одгово |
| з манастира утекао.{S} Ја, опет, да би’ си искушеније одлакшао, имао сам у прњавору једног добр |
| <p>— Ти све тако чудне сне имаш, да л’ си снио кадгод да си пијан?</p> <p>— То само мудри и тр |
| адбе све је то заборављено и од то доба си нам ти круна свију дворкиња.</p> <p>Но то се ја једн |
| Стеваном.{S} Стеван без деце, уочио га си за насљедника, а да се једаред начини крај распри из |
| зна ни заповједати.</p> <p>— А од кога си ти све то, Петошко, научио?</p> <p>— Најпре је Балша |
| р му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не утече испред нас</p> <p>— викне Митар.</ |
| /p> <p>То су говорили из опрезности, да си представе могућну међусобну опасност, а тако само из |
| ници би расли као трава, знаш краљу, да си посла имао са властелом која те сва не љуби, јер вељ |
| ампија и њихови’ пријатеља.</p> <p>— Да си здрав, оче Харалампије, дабогда, скорим владиком пос |
| окрутна, није за оклевање, и кад чу’ да си овђе зарадова’ се да нећу у овој свјетој обитељи при |
| а покрај Турске постајати не може, а да си ти трн у оку, јер с малом властелом Турци би лакше н |
| д онде бити?</p> <p>— Не.</p> <p>— А да си цар?</p> <p>— Да сам цар, не би чекао да Турци мене |
| е Србије синовима препречен је пут а да си могу руку пружити.{S} Тко ће све то сабрати а да буд |
| чудне сне имаш, да л’ си снио кадгод да си пијан?</p> <p>— То само мудри и трезни сањају, а кој |
| >— Доста већ о том, Петошко, види се да си будала, па зато тако лудо и говориш — рекне Костреш. |
| бе заборави деспот!{S} Та требало би да си ти сада једнако код њега.{S} Кад си му у нужди добар |
| а ти народ.{S} Народ је збуњен, држи да си ти продао Мачву и Београд, јако ти је киван, шта зна |
| аралампоглијо, и буди весео, знаш ли да си у двору, у дворани цара Лазоглије.</p> <p>Баца очи н |
| срце забољети мора.{S} Чули су Турци да си у договору са Цељским комитом, да за Улрика даш твој |
| е сме ти нико отети.{S} Ја признајем да си ти мени доста учинио када сам против Мусе ратовао, п |
| ити.</p> <p>— Та по речи те познајем да си Србин.{S} Реци ми, да од бога нађеш, откуда си?</p> |
| ах код нашијех у свијету живљет, сем да си продам и душу и тјело.{S} И доиста хтјеше ме један в |
| вљао кадгод у војски.</p> <p>— Видим да си врло паметан, честити пашо, ја сам понео собом и пеш |
| а, твог завичаја, и би л’ опет волео да си хришћанин.</p> <p>— Јок, шта ћу у пропалом царству, |
| е већ одавна видео.{S} Ја сам мислио да си ти ’дегод у војсци, на Косову, а тебе ето још овде.< |
| те нисам, али ми је до ушију допрло да си код Турака.{S} Та приповедај ми, како си ми дошао до |
| да мораће полумесец почитовати, само да си живот спасу.{S} Да, тако мора бити ако се ред какав |
| онаковог човека који је доста мудар да си могу дати казати од такве мудре луде оно што си не б |
| еко’, биће све у реду, добићеш берат да си господар над овом Србијом.{S} Сад прекини одмах саве |
| ића крв је племенита, кнежевићи пију да си забаве бољу душе и срца, ал’ вином до скотства не да |
| суглас му поје црни калуђери.</p> <p>Да си видио како ти јунаци, који су секли, ломили Татаре, |
| илица.</p> <p>— Где су она времена када си ти, властелине, у млађим твојим годинама војевао?{S} |
| може пребацити?</p> <p>Јаблановић канда си душу крепи реч’ма Јеремије.{S} Пе’ар испију.</p> <p> |
| се Жигмунда одрећи.{S} Покрај Жигмунда си изгубио Мачву, Београд и Голубац.{S} Мађари нису у с |
| н.{S} Реци ми, да од бога нађеш, откуда си?</p> <p>— Ти знаш да код Турака млого Србаља служи.{ |
| 1.11"> <head>XI</head> <p>Београде, ала си славан био, кад је над тобом високи Стеван господари |
| ског народа, у коме си и зачета, видила си сјај Високог Стевана, твог ’титора, који је у тебе с |
| тога и у свим другим приликама искусила си царску благонаклоност, који ти је стару бољу са разн |
| и само Смедерево што си градио, Турцима си градио. </p> <p>Леонтије стане.</p> <p>Леонтијеве ре |
| љу?{S} Због колико ствари си ми мио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој туги вином се т |
| риповедај што о твом путовању; та доста си по свету лутао.</p> <p>— Е па добро, о чему хоћете?{ |
| блак не продиру.{S} Јадни Београде, шта си дочекао.{S} Деспот Стеван те подиза, исти потписао т |
| не да освестити.{S} Кажи ми најпре, шта си чуо од патријарха или оца Леонтија?</p> <p>— Јошт ни |
| пунити.</p> <p>— Де говори, Јусуфе, шта си онде видео, какову породицу има та Милица — запита Б |
| ње тицао.</p> <p>— А бога ти, оче, шта си ноћас тако тумарао</p> <p>— запита га љубопитљиво Ју |
| /p> <p>— Стани да те видимо, ко си, шта си? — запита га Петар, а калуђер цео се скупио, па тихи |
| ити.</p> <p>— Но, како си, Петошко, шта си ноћас сневао?</p> <p>— Сневао сам да је један кобац |
| нешто чујем да се о Милеви говори; шта си ти о томе чуо?</p> <p>— По целом двору разнео се гла |
| асом несташни служитељи.</p> <p>— А шта си ти, оче, тражио ноћу, кад сви већ гости спавају? — з |
| већи и мањи владаоци.{S} Дринопољу шта си дочекао!{S} Где је кадгод грчка, бугарска и српска с |
| мам једну, и више никог.</p> <p>— Какав си ти онда паша?</p> <p>— Није сватком дат један ћеф.</ |
| улазни, Петошко, не видиш ли себе какав си — упадне Грман, који је имао намеру калуђера бранити |
| да си ти сада једнако код њега.{S} Кад си му у нужди добар био, зашто да те се сад тако доцне |
| <p>— То су вашег завичаја деца.{S} Кад си се ти и Вук, деспотов брат, проти’ деспота подигао, |
| јка завољела сам те.{S} Опомињеш се кад си од Турака побјегао у Цариград, а ја теби на Лазареву |
| тавити.</p> <p>— Па како ти је било кад си био калуђер, и како си калуђерство оставио? — запита |
| али поред тога колико греха!</p> <p>Кад си у Жичу ступио, све ти се представљало као светиња.{S |
| рбегу.{S} И тако сад уговорисмо, па сад си мој гост, и сад нек донесу сваке ђаконије да видиш д |
| те одвуче од савеза мађарског.{S} Досад си био у шкрипу, међу двије ватре, с пријед Турчин с ле |
| воје здравље ову чашу!</p> <p>— И досад си био од први’, дабогда, свагда први био.{S} У твоје з |
| борбе.</p> <quote> <l>Славно време куд си прохујало</l> <l>Куд однесе стару српску славу</l> < |
| ошао у шаке Београд и Мачва.{S} И какве си ти ту користи имао деспоте, завадио те Жигмунд са су |
| су то нека изванредна суштества.{S} Све си као у неком божанственом сневању.{S} Онда тек не даш |
| дуго забавио, моји синци?</p> <p>— Где си тако дуго, оче? — запита кнез Ђурђе.</p> <p>— Данас |
| воју тугу, рече пјевцу:</p> <p>— А гдје си ти био онда, старче?</p> <p>— Ја сам се онда близу к |
| добиле.</p> <p>Милева се зарумени, није си знала изјаснити зашто баш њој да се то пошље од турс |
| а заходеће сунце српског народа, у коме си и зачета, видила си сјај Високог Стевана, твог ’тито |
| свуда партају правио.</p> <p>Сад можете си представити, како се у овом намастиру под управом Ха |
| нас најубогије девојке.{S} Представите си само њихов живот.{S} Затворене су као у каквом граду |
| , ког сироте буле не трпе.{S} Помислите си за пашу једног старца, као сад војвода Костреш, шта, |
| у вами у себи осећа већу снагу, прориче си већу срећу за спас народа, ја ћу му место моје уступ |
| Љубице, ил’ од кога другог?{S} Могла би си ми што казати у накнаду за то што због тебе мал’ нис |
| е ослонити да могу све дознати, а ти би си добро поред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад све знати |
| ао би’ ти молитвах колико треба, дао би си што и на намастир за покајаније и опроштај, па ти не |
| му одговара да ни то не ваља, деспот би си изабрао добар положај да се против трајне силе брани |
| ано.</p> <p>Ферхад то изрече па поглади си браду, у знак да истину говори, и да му није нужно б |
| и међу самим остарелим војводама тражи си он неку важност.{S} Мог сина Стефана тек преко рамен |
| дбију, раштркају номадичне народе, који си час овде час онде домовине тражу, одавде се разносил |
| урчине, од Србина овај мач.{S} Ти, који си под једним шатором са Краљевићем поред пријатељске ч |
| </p> <p>— А ти, Ђурђу Кантакузену, који си дошао сестри и мени, и овом сиромашном народу да пом |
| ваког брежуљка, виса, јаруге, и у мисли си бележи.{S} Већ је прорачунао одока какав ће то град |
| немам, земље господар.</p> <p>— Начини си сам, имаш јошт земље, обала.</p> <p>— То и хоћу, о т |
| оју рођену земљу?{S} Због колико ствари си ми мио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој т |
| а Ферхад-пашу.</p> <p>— Облачино, умири си душу, пријатељ нам говори, пусти да је моје старије, |
| се, дакле, мила душо, док је Ђурђа, ти си садруг моје госпоштине.{S} Ако су нам земље откинули |
| ци а сад издајице, а ти Харалампије, ти си био увјек зао демон у народу, и твоје причешће трова |
| Ал’ оставимо то на страну.{S} Дакле, ти си већ био у овој дворани.</p> <p>— Више пута.{S} Као ш |
| {S} Високи Дечани, древни манастире, ти си са твојим зидинама сведок велике славе и великих гре |
| <p>Манасијо, дивни богати манастире, ти си видила заходеће сунце српског народа, у коме си и за |
| осподар.{S} Ако они изумру без ђеце, ти си и твоји насљедници од све њихове стране господар.</p |
| . шта ће онда бити...{S} Је л’, оче, ти си Бранковићеве лозе пријатељ,... ја бар тако о теби су |
| а калуђер.</p> <p>— Ако се не варам, ти си, оче, војводе Миливоја син? — запита га Русна.</p> < |
| ријатељи угњезде.{S} Светла кнегињо, ти си му жена и мораш му страну држати, ал’ питај цео свет |
| p>— Но, говори кћери, та ништа зато, ти си с твојом матером, нити нас ко слуша, кажи право шта |
| у.</p> <p>— Реци на то, Ферхад-пашо, ти си тамо са Исак-пашом мир склапљао’ ал’ јошт не склопио |
| ом чадору вино пити.</p> <p>— Можеш, ти си гост, и поклисар; ко Турчину служи, све му је слобод |
| су обадвоје на путу, кад их уклониш, ти си сам господар.{S} Ако они изумру без ђеце, ти си и тв |
| </p> <p>— Дај да ти пољубим десницу; ти си син мог некадашњег господара.</p> <p>Деспот изван се |
| ане господар.</p> <p>— Сулејмане!{S} Ти си још моме оцу свагда десна рука био, ал’ овако што па |
| догоди, немој нас оставити, оче!{S} Ти си нам једини пријатељ и сва утеха; ако тебе не буде, б |
| ближити не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па мада је Београд и у мађарским р |
| ласом Ђурађ.</p> <p>— Чуј, момче.{S} Ти си још дете прама мени.{S} Онај који има право на штого |
| стијане на освету и слободу буди.{S} Ти си измет свете цркве, и нијеси достојан живота.</p> <p> |
| Турчина и своју крв пролијевати.{S} Ти си, краљу, силан, сво хришћанство на западу и на истоку |
| сигурно и добром мишицом обдарио.{S} Ти си син Вука Бранковића, који има изгледа да ће владати. |
| ар тако је стање наше изискивало.{S} Ти си онда морала од двора за неко време удаљена бити, но |
| ; ’оди амо да га заједно трошимо.{S} Ти си један међу твојима који у срце човека проничеш и зна |
| ор?</p> <p>— Е да ти кажем зашто.{S} Ти си више пута Турцима прелазио, и опет их остављао.{S} Д |
| непомични, као окамењени. .</p> <p>— Ти си анђео хранитељ Србије — рече загушљивим од туте глас |
| не пресјече, но сабере се.</p> <p>— Ти си наш, такве ми потребујемо.{S} Но сад је да починемо. |
| гледнувши на Ђурђа продужи:</p> <p>— Ти си још младић.{S} Тебе је бог красотом, па сигурно и до |
| же носити који је Марков пријатељ, а ти си тај, без сумње; само те молим, против Србина не упот |
| о јошт деспот Стеван са Жигмундом, и ти си тај уговор морао одржати, а султан се опет страшно р |
| </p> <p>— Познајем и њи’ и вас.{S} И ти си кадгод кнезу против Марка страну држао.{S} Сад остав |
| ’ма, а Завиша као рањен лав, гордо крчи си путе свој’им стрелцима и пушкар’ма.</p> <p>Док се ту |
| ове младе.{S} Они нек’ се кошкају, нек си пребацују, нек се теше; ионако лакше пада љубећем ка |
| ме је да се и за ме побринеш, доста сам си на душу због другог натоварио.</p> <p>— Само сад ово |
| аква гласа?</p> <p>— Јесам.{S} Зато сам си и дао труда да те потражим, јер времена су окрутна, |
| е што се спасти може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако сам погрешио, моје грјехове крвљу ћу опрати |
| огли сатрти врага агарјанског.{S} У том си теснацу као што је сад Србија, морамо Угрима руку пр |
| о против Агарјана потпомажу.{S} Признао си ме као насљедника деспота, владара Србије, пало ми у |
| савезник против Турака.</p> <p>— Прошао си много свијета, и јошт нијеси све искусио.{S} Тебе ви |
| е.</p> <p>Деспот прослови.</p> <p>— Био си, оче, верни слуга цар-Лазара и деспот-Стевана, а сад |
| <pb n="219" /> финим средствима правио си места за мог зета и ја сам се томе напослетку прикло |
| гда, скорим владиком постао, и заслужио си, јер да тебе не би и Русне, не знам шта би од деспот |
| краљу, дико западних владара.{S} Ступио си на ову земљу као пријатељ хришћанства, да га штитиш |
| и себе.</p> <p>— Е мој Грмане, остарио си па још немаш мозга.{S} Што би се убијао?{S} Ја, с мо |
| то ђаури.{S} Кад имаш Голубац, ухватио си Жигмунда за раме, а богата је тамо земља.</p> <p>— А |
| Митар.</p> <p>— Стани да те видимо, ко си, шта си? — запита га Петар, а калуђер цео се скупио, |
| и Митар му је за леђи био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не утече испред нас</p> <p>— викне М |
| е од силне милости моје помиловани, ако си дошао да се на ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де |
| , јеси ли дошао да предаш града.{S} Ако си за то дошао, бићете од силне милости моје помиловани |
| /p> <p>— Е сад да диванимо о томе, како си прошао са Вукоглијом, и шта ћемо даље.</p> <p>Седну, |
| и код Турака.{S} Та приповедај ми, како си ми дошао до те висине?</p> <p>— Је ли, господару, чу |
| :</p> <p>— Чуо сам за те, војводо, како си накан да предаш град, е ту смо по твојој жељи, и бла |
| е са Петошком шалити.</p> <p>— Но, како си, Петошко, шта си ноћас сневао?</p> <p>— Сневао сам д |
| држала за своје понижење.</p> <p>— Како си, слатка мати!{S} Та немој плакати; оно што је прошло |
| ош друштву веселост улио.</p> <p>— Како си ми, Петошко, — рече Новак — нисам те већ одавна виде |
| својим калуђер’ма свршио.</p> <p>— Како си спавао, свети оче? рекне Новак после обичног јутарње |
| добро дошло — рече патријарх — па како си ми ти овде, светла царице?</p> <p>После ових речи, п |
| о ти је било кад си био калуђер, и како си калуђерство оставио? — запита Новак, који је знао да |
| послушности великаша.</p> <p>— А колико си ти рана задобио старче — запита Новак Грмана.</p> <p |
| започне са Петошком.</p> <p>— А колико си ти рана задобио Петошко?</p> <p>— Имам, богме, и то |
| држе док султан прослови.</p> <p>— Тко си, робе, јеси ли дошао да предаш града.{S} Ако си за т |
| о се већ сви порефенити.</p> <p>— А тко си ти, да л’ војвода, што ли.</p> <p>— Ја сам први саве |
| одно стане.{S} Шта је, робе, говори тко си, шта ћеш.</p> <p>— Свјетли царе, султане над султани |
| ђаура какав шерет.</p> <p>— Говори тко си и тко те амо послао — рече озбиљно султан.</p> <p>Се |
| До чекања ту није.{S} Једну руку морамо си одсећи да остало спасемо.{S} Да ли бог да Турчина са |
| Голубац Мађарима предати мора, стога то си и дошао, јер су вас Мађари скучили.</p> <p>— Е добро |
| им да ти је, деспоте, веран слуга, зато си га и довео.{S} Велики пут, и велики корак учинисте.{ |
| ина започе.</p> <p>— Господару мој, што си се тако смутио.{S} Нема славе без жалости, а нит’ им |
| урцима против Маџара, јадна Србијо, што си дочекала, да се твоји синови с тобом тако коцкају.{S |
| p>— Благодарим ти се, силни падишо, што си се и на мене, на твог роба смиловао.{S} Допусти ми д |
| ити, али не као народа поглавар.{S} Што си ми као Бранковићу негда услуге чинио, прими за награ |
| е уговор не веже, јер си испунио га што си градове предао.{S} Даљи савез, тај је био на срећи и |
| но што га је тешко задржати од оног што си једаред у главу утуби, друго, ако се што с њим стане |
| вино пијем, ја се, опет, теби чудим што си се у делијско руво увуко, ал’ дервиш ђаурски.</p> <p |
| зујеш толику наклоност, кад је, као што си сама убеђена, и према теби не баш најблагородније по |
| је доста и један пријан, такав као што си ти.{S} Извадићу из мог пртљага и предаћу ти све.</p> |
| ’ у Крушевац и реци Милици тако као што си од Сулејмана чуо, те гледај да што испослујеш, јер а |
| p> <p>— Ми Турци такове требамо као што си ти.</p> <p>— Потпомогни ме, ма напослетку и Турчин б |
| ови бићеду џамије, и само Смедерево што си градио, Турцима си градио. </p> <p>Леонтије стане.</ |
| невању.{S} Онда тек не даш за млого што си Србин православни.{S} Сва ђеца онда тек добију жељу |
| дати казати од такве мудре луде оно што си не би радо од другога дали рећи.</p> <p>Петошко је б |
| да седне и прослови.</p> <p>— Добро што си дошао, свети оче, требаш ми за вијеће, јер си увијек |
| кусио.{S} Тебе више уговор не веже, јер си испунио га што си градове предао.{S} Даљи савез, тај |
| ао, свети оче, требаш ми за вијеће, јер си увијек земљу и своје стадо љубио, и што рекнеш, то ј |
| прелазио, и опет их остављао.{S} Данас си на доброј нози са Турцима, а Мађари од тебе зазиру; |
| иђео, али не знам где; ма откуд, познат си ми.</p> <p>— Може лако бити.</p> <p>— Та по речи те |
| уважио је његову бољу страну.{S} Деспот си представљао, да кад Ђурађ деспотом постане, неће по |
| родицу и тражиш опет трећег.{S} Но гост си ми, не могу више говорити, пијмо; можда последњи пут |
| пе’аром рујног као причешћем уливаћеду си бодрост духу, и крепост телу.</p> <p>Игуман ишчекује |
| војводу, ником поникоше, и тек шаптају си „Таква хусара у нас нема“.</p> <p>И Јерина прима вер |
| ина.</p> <p>У заносу душе своје причају си што су преживили борбе, опасности, више зла него доб |
| урђу деспоту, и о Смедереву.{S} У двору си своја госпођа, и нитко ти уближити не сме, то не да |
| , прослављени преко морја, саградили су си мали дом, мало огњиште, да огреју, да захране своју |
| , оче, ако цела ствар за руком пође, ту си и ти с нами, твоје изостати не сме, израдићемо да бу |
| /p> <p>Црква је била великољепна.{S} Ту си видео све барјаке које је задобио Душан и други српс |
| данашњег Дорђула ни Батал-џамије.{S} Ту си видео красни’ божији’ храмова и дворова великаша.{S} |
| еобично, смело, превесело, гордо.{S} Ту си виђао калуђера, који су прегорди били; то су били го |
| није паметан што те пропустио, ил’ баш си ти луде среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ |
| м.</p> <p>— Муфтија, као ђаурски дервиш си улема њихов, а кад се потурчиш, бићеш улема, а од ул |
| мушке лепоте, а са чела, из очију видиш си његову светску мудрост.</p> <p>Краљ Жигмунд са свито |
| који отвореним очима гледи на Мађарску, Сибињ, и оданђе амо продријети се не може, тај град мор |
| . ’Вам ће јуначан детић Бановић Секула, Сибињанин Јанко, грчка и латинска господа долазити да с |
| ла, буздованом се хитали Облачина Раде, Сибињанин Јанко и Бановић Секула.</p> <p>Ту су сви смеш |
| Турчин са лепом невом проводи ћеф.{S} И сиве соколове, увеџбане, морали су у харач давати.{S} Т |
| и.{S} Тако те красне српске цуре, с тим сивим српским соколовима доведене су у хареме паша, да |
| по првом и по другом плану изглед није сигуран, представи Бајазиту трећи план, којим се српски |
| је Милица мислила, да је поред Турчина сигурна, Вукова је сила све већма расла.</p> <p>Милица, |
| ашина столица, нису од нападаја турског сигурне биле.</p> <p>Двор крушевачки лежао је код градс |
| , но шта нам је до туђе штете кад нисмо сигурни да се може с тим победа одржати.{S} Овако бар Т |
| сије турске повуку се све навише, да су сигурнији, и да од гора спусте се доле, ако би Турци на |
| стари Новак на то рећи.{S} Он је већ за сигурно држао да ће се са царском породицом сродити.</p |
| још младић.{S} Тебе је бог красотом, па сигурно и добром мишицом обдарио.{S} Ти си син Вука Бра |
| па сам се тако шетао по башти; а ви сте сигурно мислили да је то какав нечист дух? — рекне калу |
| могућно, ал’ не можемо рећи баш да је и сигурно.{S} Па ако Турци примете да се ми на њи’ дижемо |
| си од <pb n="359" /> јуначке среће, али сигурно на коцку за несигурно метати, налазим за опасно |
| књагиња Светислава милује?{S} Ти ћеш то сигурно добро знати, јер твоја Љубица све то мора знати |
| т, а тако само из поверења им провирује сигурност.</p> <p>Сад су начисто, могу сасвим искрени б |
| сатремо, вратиће се наше опет, а засад сигурности ради морамо нешто рукама савезничким предати |
| арска породица, по налогу Лазара, своје сигурности ради, морала се у Крушевцу задржавати.</p> < |
| нас против Турака потпомагати, ал’ веће сигурности ради, и да добију наслон за своју војску, уг |
| /p> <p>Дошао је на тврду реч деспотову, сиђе с коња, и његови побочни, деспотове слуге, прихват |
| онда су већ Турци хусаре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију.</p> <p>Ту се |
| рхад-паше са свитом.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња, и пође у конак, баш у ону дворану ’де се Ј |
| ије запаљен изгорео.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију, ’де је већ кр |
| , код уздивљаног коњаника нема милости, сиђу с коња, обијају цркву и ћелије, отимају, који се п |
| еспот и деспотовица уљезу у манастир, и сиђу с коња, дочекани од игумана Рувима и свих калуђера |
| не, ма већ и не младе јунаке.{S} Јунаци сиђу с коња. — Уђу у трапезарију, Ферхад-паша рукује се |
| , Топличанин, девет Југовића, и остали’ сијасет.{S} Шта ли је још халовити Краљевић Марко коме |
| еме што бива код млоге господе да поред сијасет познатих и непознатих јела човек гладан остане. |
| и овде нужна је била куварка, јер се ту сијасет гостију дочекивало, међу којима млоге њежне гос |
| и.{S} Ту после може видети човек сваког сијасета.{S} Мој друг Ибрахим преоблачио ме у неке хаљи |
| ишљена.</p> <p>— Јеси ли виђео то чудо, сијева као муња, проваљен штит, а лева страна ми засјев |
| о сложно, сваки по својој струци, па ће сијнути сунце Душановом народу — рече тихим гласом седи |
| гово име.{S} Сваки, који чује за Марка, сила му се у мишици утростручити мора — рече намрштен З |
| младићи, отимају се, ал’ је већ доцне, сила их на кревету притисне, не могу се маћи, снажне ру |
| пски народ од косовске битке страда.{S} Сила турска навалила на народ, кад је властела српска б |
| Ђурађ?{S} Он је деспоту у пређашње доба сила зла нанео, но деспот бацив освету на страну, каого |
| се свој вашој сили одапријети, и таква сила као што је та ваша јошт Србију сатрти не може, јер |
| лики, и његов пророк.{S} Велика је моја сила.{S} Сви ћете бити моја раја, ил’ се морате сви пок |
| се какве уводе не увуку.</p> <p>Велика сила притискује, ’дегод се тко из града промоли, стреле |
| а гајтан за пашу спремљен, а сва турска сила би на деспота напала.{S} Зато Ферхад-паша може при |
| алинама Новог Брда.</p> <p>Силна турска сила се ту слегла.</p> <p>Град је опседнут, турска војс |
| својима у Ласловар врати, јер је турска сила велика.</p> <p>Лошонци озбиљно ослови краља да се |
| p>Од Дечана на неколико миља већ турска сила влада, хришћани од турског зулума пате; али у Деча |
| ије се могла добити.{S} Но већа је била сила у они’ који су му наклоњени били, него у они’ који |
| нде домовине тражу, одавде се разносила сила и слава римског оружја.</p> <p>Ту ће деспот зидати |
| ваша чрез то поткрепити.{S} Сва оружана сила биће у вашим рукама, коју разним наградама можете |
| ива ти се у уши, у срце нека божествена сила.{S} Видиш ли красне камилавке, смирена бледа лица |
| а утамани.{S} Но с њим би се и посљедња сила српска утаманила.{S} Јошт код њега има нешто српск |
| да је поред Турчина сигурна, Вукова је сила све већма расла.</p> <p>Милица, проводећи у бриги |
| ле, и тек... не зна ни сама каква би је сила од њега занавек раставила.{S} Присуствије Светисла |
| и био да је један место двојице, јер се сила српска цепа.{S} Па утолико је опасније за народ, ш |
| о скакавац прам чворку.{S} Поразиће вас сила падише.{S} Но шта мисли војвода Јеремија, хоће л’ |
| узбијени буду силно.{S} Навале са новим силама, но буду још жешће узбијени.{S} Сваки држаше да |
| , од почетка борише, не могоше са новим силама битку обновити.{S} Турака је било као мрави.{S} |
| S} Но Турци навале и трећи пут са новим силама на уморене Србе, који се без престанка борише, о |
| де крај овоме рату, одма’ ћу свим мојим силама настојати да се Вуку власт украти, да не би кадг |
| што је год чинио, све је са раздељеним силама чинио.{S} Мој отац држао је највећу част српске |
| не продре.{S} Једрене је корен турства, силан дивљи корен, који домаће питоме биљке исисава, а |
| своју крв пролијевати.{S} Ти си, краљу, силан, сво хришћанство на западу и на истоку гледи на т |
| адаоца, сад као Бајазит; <pb n="298" /> силан, богат, без унутрашњих непријатеља, па кажу још д |
| м брину.{S} Вук Бранковић је јошт доста силан јер има војске, а царевићу није ни најмање наклоњ |
| S} Кажу, да је још и млад, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он, као Ту |
| војим очима право подијели, Јеремија је силан, а ја сам само калуђер.</p> <p>— Е кад је тако, о |
| је као цвет, од Орхановог је рода па је силан, благо му је небројено.</p> <p>Милица се све више |
| са пријатељством својим понуди, али је силан и горд, па неће да моли деспота.{S} Но покрај сви |
| таје у народу владају, Вук Бранковић је силан, Милица је властољубива.{S} Ко има толико снаге и |
| ајазита да је још једанпут тако богат и силан.</p> <p>Но, је ли имала Милева такове тврде воље |
| кад виде да је Милица слабомоћна, а Вук силан, оставе царицу да се последњем приљубе, премда им |
| а је код њега благо нагомилано; при том силан је.{S} Он хоће и да се жени.{S} Премда Турци више |
| чинио.{S} Тако је то у свету; док је ко силан, док стачи давати и поклањати, цео свет му се кла |
| Бајазит.</p> <p>— Кад је Бранковић тако силан, оно треба Милици помоћ против њега обрећи — одго |
| l> <l>Наочиглед војске обадвије,</l> <l>Силан бјеше горди Татарине,</l> <l>Но силнија миш’ца Но |
| l> <l>И поче га бити страховито.</l> <l>Силан одјек српскога оружја</l> <l>Зачуо се преко грчко |
| унду одапрети, да се могу држати против силе доникле, донде док се побрину за помоћ са друге ст |
| а тебе обе.{S} Држиш ли с Турцима, обе силе ћеду се над главом ти тући.{S} Сам не можеш, у зет |
| ију од доле заузели.{S} Против таке две силе Србија се борити не може.{S} А Турци би готови бил |
| л’ војску крене на Крушевац, ил’ да све силе дању и ноћу употреби, да би се Голубац што пре пре |
| народ, добије једног владара, да се све силе у једну снагу сабију.{S} После толиких бура, деспо |
| ву осилити се неће.{S} Јошт ћу све моје силе скупити, јошт се морам, ма у свези с Мађарима, с Т |
| о где има славни’ војвода.{S} Од велике силе и славе један другог неће да слуша.{S} Српске војв |
| бију насрнули, да се сама против толике силе одржати не може.{S} По том уговору Угри имаду нас |
| ити.</p> <p>— Али како ће против толике силе сам?</p> <p>— Нека се сајузи са Мађарима.</p> <p>Р |
| нила.{S} Јошт код њега има нешто српске силе, а кад би он пао, онда би Турци без мача све покор |
| утемељи.{S} Бранковић има нешто оружане силе, ал’ има и млого непријатеља, а Турци су већ пут с |
| авала пред светом вид неке више душевне силе и човеческе умерености и трпљења.{S} Једни партаје |
| абрао добар положај да се против трајне силе бранити може, а може и измаћи и до Београда повући |
| ничу; Србин пада, но нема спомагателне силе.{S} Најхрабрији већ погибоше.{S} Још беше под упра |
| оборити, но како ће, док Србин животне силе у себи има?{S} Овога дакле треба најпре утаманити, |
| зару подврћи и, када се сам против веће силе Лазара одржати није могао, предао се турској зашти |
| и, и да код куће не гледи како се Турци силе.</p> <p>Настане опет нов рат.{S} Татарски цар Таме |
| опадне кнегиња, а ова није имала толико силе да противустане жељи материној и благу Бајазитовом |
| <p>— Турци зазиру, и баш зато све ћеду силе напрегнути да се затуку као клин међу нас и Угре.{ |
| p>Потресе се кула у Голупцу, руши се од силених удараца.{S} И најстарији и најхрабрији војник п |
| еђа се други туку.{S} А каква је турска силесија, а како је слаба Мађарска.{S} Један мали удара |
| е наше руке су већ малаксале, толика је силесија турска.</p> <p>— Мој брат <ref target="#SRP185 |
| љене мораду се појединце бранити против силесије турске и лукавства млетачког.{S} У Босној се л |
| вратак штити.{S} Коњаници од бојазни од силесије турске повуку се све навише, да су сигурнији, |
| а додуше њешто и право има, јер први је силеџија, а други, опет, гост, који код домаћина што ви |
| ремија и Јаблановић не прјеваре, јер су силеџије, како би’ ја с њима као трећи на крај изишао.{ |
| а ће горе бити.{S} Кад ласкањем, кад на сили тражио је српско пријатељство.{S} Он је, дакле, са |
| а ионако без савеза са Мађарима турској сили подлећи мора, па ће и народ све изгубити.</p> <p>К |
| {S} Он је увидео, да није можно турској сили противустати, па се јошт за времена натраг повукао |
| и, и у кланцима могао би’ се свој вашој сили одапријети, и таква сила као што је та ваша јошт С |
| у ломе, сваки му удар хатлију обори, но сили одољети не може, Турци гушће наваљују, јер хоћеду |
| се цео исток клањати.</p> <p>Бајазит у сили и слави надуван, поред свог толиког стада, тражи д |
| .{S} Деспот и Ђурађ помирени, храбро су сили Мусиној противу стајали, но мноштву одолети нису м |
| је Вук пао, почела се Миличина партаја силити.{S} Млоги су вуковци прешли на царичину страну о |
| нда ћеду са Бранковићем на Крушевац.{S} Силна се је војака под Голупцом сакупила, град нападају |
| ла, па заузела после и Мораву.</p> <p>— Силна је турска војска, сви ви с Мађарима изгледате као |
| е добро опоравити, јер је војска турска силна.</p> <p>Ферхад-паша то изрече, па устане, и дозив |
| који су се борили на поморју, и против силна Душана.{S} У твојим жилама тече крв Немањића, у м |
| широм отворити Турцима, натуштала би се силна турска војска око Београда, па онда хоћемо ли нећ |
| ћи, мада су сљепи, јуначко им је срце и силна снага у мишицама, би скотског стражара мрцварили, |
| ту, међу развалинама Новог Брда.</p> <p>Силна турска сила се ту слегла.</p> <p>Град је опседнут |
| и виде, стану, па заблендани гледају и’ силне и горостасне, ма већ и не младе јунаке.{S} Јунаци |
| града.{S} Ако си за то дошао, бићете од силне милости моје помиловани, ако си дошао да се на ин |
| чунови носе спрему, путови загушени од силне марве, коња и волова, натоварених кола, једва мож |
| е знак битки.</p> <p>Обе су војске биле силне.{S} Власи се бију за слободу и отаџбину, Турци да |
| да ти кроз душу прође, на рукама миш’це силне, испупчене, могао би их са чохе рисати.{S} Тако с |
| гради. ’Растовина све јечи под ударцем силне секире.{S} Водом посут креч и запаљен све цврчи; |
| о бити још кад смо били ђетићи, кад смо силне коње јахали и с левентама копља ломили.{S} Ми сад |
| у умножити војску, а војска треба вође, силни наши јунаци изгибоше а без вођа не може се никуд. |
| табу судити.</p> <p>— Благодарим ти се, силни падишо, што си се и на мене, на твог роба смилова |
| ати.{S} Дај послуха твом вјерном слуги, силни падишо.</p> <p>Султан се мисли, па прослови:</p> |
| ’ се са ђауром погодио.</p> <p>— Јесам, силни падишо, ал’ за сто и педесет хиљада дуката.</p> < |
| а Србија постала турски санџак.{S} Јер, силни падишо, док Србе сасвим не сломијемо, не можемо н |
| осле на Голубац — рече султан.</p> <p>— Силни падиша!{S} Ти Маџари баш су махнити, а ни Вукогли |
| татарског војводу.</l> <l>Тад појави с’ силни Татарине,</l> <l>Па на Србље издалека виче,</l> < |
| а Стевану опирати се, него народ против силни’ душмана штитити.{S} Сад је тек Ђурађ осетио најв |
| адалеко с’ чује.</l> <l>Земља тутњи под силни јунаци,</l> <l>И њи’овим коњ’ма халовитим.</l> <l |
| рад се као изнова подигао.{S} Деспот је силни новац жртвовао на, украс и укрепљење његово.{S} Б |
| p> <p>Војска се већ преважа, ал’ навале силни турски четокаици да и на води пут препрече.{S} Су |
| шана.</l> <l>Пред војском је цар Душане силни</l> <l>За њим језди Угљеша војвода,</l> <l>Реља К |
| војска враћати, а враћати се мора, јер силни Турци од Дунава у полукругу опкољавају војску, а |
| ница већ може бити.{S} Комити Циљски су силни били, произлазе од крви краљевских кнегиња, а Улр |
| емена, треба световати се, на народу су силни намети, а опасност са свих страна грози.</p> <p>Л |
| ерног војводу, и већ је спремна.</p> <p>Силни пртљаг пуштају Дунавом доле, а сувим опет коњи и |
| l>Силан бјеше горди Татарине,</l> <l>Но силнија миш’ца Новакова.</l> <l>Млади Новак наочиглед в |
| владара, да се одрже, ићи ћеду под скут силнијем туђинцу, па се после мећу собом отимају док не |
| е и капије проломљене <pb n="463" /> од силнијех топова што их Угри довезоше.{S} А благо ми мож |
| каша страда.{S} Сваки је рад бити бољи, силнији од другога.{S} Народ за њима као овце за пастир |
| е да је на врху, онда се стрмоглави.{S} Силнији Бајазит му је преотме, нит’ он шта мари за скру |
| ве то помало иде, да је Бранковић млого силнији, и ако се Милица од које стране не потпомогне, |
| говина, ’де један другог вара, народ од силнијих огуљен, мора велике намете да сноси, а правде |
| постао зет царичин, гледао је да Вукову силнију партају ослаби или сруши, па ће са слабијом лак |
| /> <p>Наскоро Јусуф се на пут крене са силним богатством да проси Милеву за Бајазита, Лазареву |
| , ил’ његовом големом стасу ил’ његовим силним, страховитим очима.{S} Брци су му се на рамена п |
| <l>Помјешаше с’ као морски вали</l> <l>Силним звуком гласа и оружја.</l> <l>Душман љути сад ос |
| ме када је величаственији од паметних и силних.</p> <p>Костреш војвода, као бајаги да развесели |
| се од страхоте која може доћи.{S} Имаш силних душмана, ал’ имаш и пријатеља.{S} И ово што вам |
| -Облачић — страшно га је било и видети, силно огромног стаса, бркови му на рамена пали, а шесто |
| је султан Сулејманов савет већ примио, силно се разјари.{S} Хтео је турски стан оставити, но п |
| ленкосно чинити почне, што није славно, силно и богато.</p> <p>Она, истина, није зато још омрзл |
| Отац Леонтије, кад чује новост дворску, силно се ражали; он је у свему са патријархом држао.</p |
| тари љути.</l> <l>Обе војске ударише с’ силно.</l> <l>Грци боре с’ што се бољма може;</l> <l>Ни |
| дерева, јак велики град.{S} За то треба силно благо.{S} Кад се буде град зидати, а ти посветуј |
| велику сам свећу упалио.{S} Од тог доба силно сам тужио и турао сам се од немила до недрага.{S} |
| де да ће имати; поред тога костобоља га силно мучи, ако умре, ко ће бити деспот?{S} Ђурађ има с |
| То су нове спреме, на то троши Жигмунд силно благо, јер је то оружје да му се примаћи не може, |
| јетио.{S} Од овог доба, цар Лазар га је силно уважавао.{S} И доиста, имао је Вук велику страну |
| а Ласловар.{S} Већ се види како хатлије силно јурнуше међу стрелце и пушкаре.{S} Покољ ужасан.{ |
| дане, и силно стече благо, па искупљује силно робље.{S} Ја пођо’ за Марком, и поче’ с њиме леве |
| међ леве сисе и савијеног лакта, кругље силно, не рани, ал’ потресе Јеремију, да се нијати поче |
| у крв. — С тим пружи мач Ђурђу, који се силно обрадује Марковом поклону.</p> <p>— Нек ти од мој |
| го српска.{S} Но, душе ми, и Срби су се силно борили.{S} И мој отац је од српске руке пао, а гд |
| о вараш се.{S} Марко је љута убојица, и силно мари за велико господство, као год и Вук Бранкови |
| Марко пређе Турцима и дјели мејдане, и силно стече благо, па искупљује силно робље.{S} Ја пођо |
| узмем Голубац, што ми је било у памети силно сам хитио да Голубац прије задобијем нег’ што би |
| е пара није могло наћи; а и род је свој силно љубио.{S} Па како да се Турчину, који му против н |
| е бацати, дивље коње јахати, буздованом силно хитат се.{S} А тко то није знао, нису га волеле н |
| ве и великих грехова!</p> <p>Ово је био силно богат манастир, богатији него и Хилендар, па свак |
| а за откуп Голупца искао, јер је деспот силно богат, богатији нег’ краљ Жигмунд, но само зато н |
| јаросни ударе на нас, но узбијени буду силно.{S} Навале са новим силама, но буду још жешће узб |
| обичну сјајност.</p> <pb n="362" /> <p>Силно јато црни’ врана облетало је около дворова деспот |
| з Лазар на красном мејдану</l> <l>Сложи силног татарског војводу.</l> <l>Тад појави с’ силни Та |
| овао се у босанском походу под заставом Силног Душана — упадне у реч Русна.</p> <p>— Све су то |
| славу јуначку.</l> <l>Жив остао спомен силног цара,</l> <l>Док је свјета, докле српство живи!< |
| рстоносне <pb n="377" /> војске, поклон силног алеманског цара Фридриха Барбаросе великом Немањ |
| ахрани.{S} А Радосав потребовао је тако силног властелина као што је Јеремија, да га од напасти |
| лаго.</l> <pb n="238" /> <l>Стаде звека силнога оружја.</l> <l>Звук сабаља надалеко с’ чује.</l |
| на том пољу равном?</l> <l>То је војска силнога Душана.</l> <l>Пред војском је цар Душане силни |
| о је да крунише за <pb n="544" /> краља силнога Душана, и видио је како је сунце сјајне зраке б |
| а Јаблановићу је обречена Сребрница са силном баштином.</p> <p>Судба кнежевића почивала је у р |
| ани наједанпут напали били.{S} Он их је силном руком обарао.{S} Но и ја сам једним ударцем једн |
| о што виде, сједим на дивану нуз кољено силном султану.</p> <p>— Ал’, бога ти и пророка, кажи м |
| и начин врло крвава.{S} Султан Мурат је силну војску своју на Косову разредио.{S} Са овако вели |
| му је и нећак Ђурађ.</p> <p>Обоје скупе силну војску турску, којој се прикључе и приврженици, т |
| не султаном свију Турака.</p> <p>Сабере силну војску да коначно покори Србе.{S} Деспот и Ђурађ |
| ка сметала, па онда на Мађаре.{S} Скупи силну војску, и удари на Влашку.</p> <p>Код Краљева, вл |
| ’ је царе војску сакупио,</l> <l>Војску силну, којој пара нема?</l> <l>Ићи ћемо Солун отимати</ |
| јуначкоме...?</l> <l>Ђе је твоја мишца силовита</l> <l>Ђе т’ је сабља вазда сјевајућа...?</l> |
| ну.{S} А тешко је било то чинити против силовитих паша и везира.{S} Кад је Исак-паша на дивану, |
| који сад међу њи’ грухну.{S} Напада се силовито, брани се јуначки.{S} Ту стиже и кнез Завиша, |
| твори врата, дозива сејмене, који уђу и силовито по налогу их вежу.</p> <p>Војводе поглед бацај |
| а у град да улазак јаве, Јеремија ободе силовитог коња, са неколико скока улети кроз капију, об |
| ампије бесни, баца се, не да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, виче. „Петошко, по |
| ремили, да ако се Голубац не би предао, силом да га принудимо.{S} Кад би оставили на страну Гол |
| а кнежевиће, за које се већ зна ’де су, силом одведу, и да кнежевића Јована, старијег брата, за |
| дати мора, неће л’ се предати, треба га силом отети.</p> <p>Тако мисле Розгоњи и Лошонци.</p> < |
| а туђу несрећу.</p> <p>Милева, занешена силом и богатством Бајазитовим, отпадила се од Светисла |
| знак дао да га не пушта унутра, а да је силом покушао био, Јеремији би допао шака, овако ће се |
| е су заробљена хришћанска деца, која се силом турче?</p> <p>Једно јутро дођу у Дринопољ млоги с |
| а право насљедија, јер Вукашин, који се силом на престол попео, и сам није таково право имао.{S |
| еће л’ потписати, лако је Ферхад-паши и силом га на коња посести, и до врати Голупца доћи.{S} С |
| јери на три стране кида.{S} Једне Турци силом турче, друге фратри меденим рјечма заслађују и об |
| сно налево.{S} Увидили су да са таковом силом Турцима наудити не могу.{S} Но ни Турци овом прил |
| тку упуштати, говорећи да се са таковом силом Турцима отпор дати не може, но мора се натраг к Б |
| е нег’ што зора заруди, ударићеду новом силом, сватко верује да наступајућем јуришу Јеремија од |
| оваше да не оклева, но да одма’ са свом силом у дубљину Србије упадне; други су му саветовали д |
| еспоту и уверавају да ће га султан свом силом потпомагати, само да прекине с Мађарима.{S} Долаз |
| о би се Угрима поткрјепили, на нас свом силом напасти.{S} До чекања ту није.{S} Једну руку мора |
| он не би никад <pb n="232" /> са својом силом тукао са Турцима на равници као што је поље Косов |
| S} Он се доиста повуче натраг са својом силом, а остали, који су се могли кроз мноштво турско п |
| А ја ти се заклињем да ћу свуд с мојом силом поред тебе бити!</p> <p>На то дође Харалампије.{S |
| на Косову разредио.{S} Са овако великом силом Турци до данас јоште нису надирали.{S} Има их пре |
| и султан Мурат борили су се са ужасном силом и жестином; Мурат за господство у Европи, Лазар з |
| јском други заповеда.{S} Ми се са нашом силом засад само Голупца држати имамо — рече угрејано Р |
| ам и ја њему.{S} Друго би било да би он силом у град улетио био, онда већ вјера престаје, и ил’ |
| убац држим као залогу.</p> <p>— Ал’ ако силом навале?</p> <p>— Бранићу се док могу, па кад све |
| оље да нисмо живи.</p> <p>— Ако ме само силом од вас не откину, ја вас никада оставити нећу.</p |
| које су турских шака допале.{S} Има их силом отетих, доведених.{S} Има их које су у харач дате |
| че, које с вољом <pb n="352" /> које на силу.{S} Ни самог свештеника не штеде.{S} Деспот сам не |
| емији да преда град, јер ће га иначе на силу отети.</p> <p>Гласник врати се и однесе Јеремији п |
| ковом међу нама учињеном уговору, но на силу.</p> <p>— Сад је већ свеједно; они су сад пророков |
| е ова пола другу полу опет тако исто на силу, па ће онда тек бити: „Погибел твоја от тебе Израи |
| иљадама страни’ људи стекоше се да виде силу Тамерланову, а овом је све то мало.{S} Дервиши, ка |
| са својим хуријама.{S} Алах нам је дао силу, па све можемо.</p> <p>Харалампије, кад је видио д |
| тој опасности могли би се сложити, нову силу наскоро скупити, и пред Турцима сваки комад земље |
| ивота отклонити га, употребиће сада сву силу своју да гњев свој на његовом сину искаде.{S} Ако |
| дам, тек ће му се похот увјећати, и сву силу ће на ме дићи, султан држи да је његова жеља мени |
| ви пријатељ народа, донде садашњу своју силу из руку испустити неће док се мир не укорени.</p> |
| } Заклео сам се на распетије да ћу моју силу, мој живот у ту сврху жртвовати.</p> <p>На то са п |
| има Бранковић повиновати и своју војену силу њој предати, и то оном одбору који сад о’ће да пре |
| ка сатрвена, јер у оно доба брат брата, син оца је убијао.{S} Он је постао на то султаном свију |
| изгледа младића.</p> <p>— Ја сам Ђурађ, син Вука Бранковића, а ево Видајића и свите.</p> <p>— К |
| pb n="378" /> <p>— Ако је цар за царом, син за оцем, Вукашин је био цар пре кнез-Лазара, зашто |
| днакима учинила.</p> <p>Бајазит султан, син Муратов, имао је задатак онај довршити, што су му п |
| note> <note xml:id="SRP18590_N9">Треба: син.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP18590_N10"> |
| а стар, стас му ипак величанствен беше; син <pb n="221" /> му Светислав, јоште млад, свагдар је |
| а.{S} Међусобан рат се опет започео.{S} Син на оца, брат на брата је руку дигао.{S} Турци почну |
| бег — показујући на младог Бранковића — син Вука војводе.{S} Отац му је паметан војвода.{S} Он |
| не варам, ти си, оче, војводе Миливоја син? — запита га Русна.</p> <p>— Јест, мој отац је војв |
| ко, господар од Костура, краља Вукашина син, да иде хљеба просити — код зета кнеза Лазара! — од |
| а’ наредио да Видајић, Љубовић, и његов син Ђурађ Бранковић турском султану отиду и примирије п |
| има изгледа да ће владати.{S} Као његов син, ти мораш и судбе његове насљедником бити.{S} Сада |
| , старији саветник цара Лазара, Новаков син Светислав, са својима млађима и неколико калуђера, |
| ависи, могу од користи бити.{S} И Вуков син Ђурађ, премда врло млад, тако је добар војник да се |
| на мој народ.{S} Да ја нисам Вукашинов син, а ја би’ се као прост војник међ’ малима бројао; а |
| аже.{S} Прво, он је само једног војводе син, а ти царска кћи.{S} По свету царске кнегиње удају |
| е величаствено изгледао, рекао би да је син Краљевића. -</p> <p>Донесе се јело, и почне се јест |
| управљати.{S} Кнез Лазар богзна чији је син.{S} Ако је Душанов, то није законит, ако је законит |
| p>— И ја волем Светислава, као да ми је син, али шта помаже.{S} Прво, он је само једног војводе |
| на била овом мом младом брату.{S} Он је син једног славног српског војводе.{S} По несрећи после |
| ске битке.</p> <p>Марко Краљевић био је син Вукашина, војводе Душановог, који је после убијеног |
| е законит, ако је законито рођен, то је син Гребљановићев а не Душанов.{S} Гребљановићи, пак не |
| а су деца Миличина?</p> <p>— Најстарији син, Стеван, нема двадесет година, млађи Вук, једва му |
| вог Пазара пао.{S} Један двадесетољетни син, Милан Војновић, остао јој је за утеху и сад се нал |
| > <p>— Дај да ти пољубим десницу; ти си син мог некадашњег господара.</p> <p>Деспот изван себе |
| урно и добром мишицом обдарио.{S} Ти си син Вука Бранковића, који има изгледа да ће владати.{S} |
| и властелини увређени били.{S} Па и сам син Вуков, мој унук Ђурађ насљедио је сву гордост и вла |
| карактер врло млого давало.{S} Он, као син Вукашина, држао је да има право на земље очине, или |
| етислав на оца Харалампију, који је као син војводе, место сабље изабрао камилавку.</p> <p>— Св |
| звекетуши шаренкапи доведен лудак, већ син војводе Мирка Огризовића који је у боју код Скадра |
| амо је долазио.{S} Ако је хтео ко да му син што пре архимандритом постане, гледао је <pb n="354 |
| ишћане нег’ себе, и ако јесам веран оцу син и против Мирче војујем, зато опет искрено исповедам |
| У Крушевцу нашао сам Милицу са њена два сина и једном кћери.{S} Било је онде стари’ везира, јед |
| {S} Гргур умре, и остави после себе два сина Ђурђа и Јована.{S} Гргур после ангорске битке побе |
| ће посећи негдашњег цара Лазоглије два сина, Вука и Лазара, да им се семе утре, тако ће се ист |
| за Бајазита, Лазареву кћер за Муратова сина за српског душманина, да се тим начином српски род |
| ка није могла заборавити, па је његовог сина трпила.</p> <p>Харалампије се већ договорио с Русн |
| да не надмашује.{S} Што се, пак његовог сина Ђурђа тиче, ја бих рекла да његово кадкад неупутно |
| аш.</p> <p>Царица загрливши свог младог сина Вука, рече:</p> <p>— Шта, забога, зар мој Стеван о |
| траже.{S} Особито сад, кад већ толиког сина има, онда су јој материни синови на путу.{S} Милиц |
| водама тражи си он неку важност.{S} Мог сина Стефана тек преко рамена гледа као да му неће врем |
| ко богме.</p> <p>— А да л’ познајеш мог сина, Милана Војновића?</p> <p>— Врло добро.{S} Видео с |
| увши се цара Лазара и гледајући рањеног сина, сузе је ронила, патријарх, прекрстив се, у себи ј |
| ородицу Лазара, на његовог пунонадежног сина Стевана — одговори патријарх, ком се погдекоја кап |
| , но у толикој забуни гледаће да што од сина Лазарева откину.{S} Одбрана домовине — прва је дуж |
| дног младог ђаура, старог неког војводе сина за себи опредељеног господара.{S} Ту не знамо шта |
| едељену част српске земље Вук за себе и сина задржи, а остало да припадне Милици и њеној деци.{ |
| ћом посети Марка.</p> <p>Марко кад види сина свога некадашњег душманина, као прави јунак руку м |
| што треба.{S} Ђурађ га не сматраше као сина цара Лазара који је владу насљедио, <pb n="315" /> |
| се са деспотом измирио, да ме узео као сина, као насљедника и да је међу нами распре нестало.{ |
| и, ни њој ни њеном сину.</p> <p>— Е мој сине, како може то добро бити?</p> <p>— Та немој, мати, |
| ву Неманића, а да на тргу продају дивне синке и ћерке Србије, у сласт и корист необузданом Турч |
| адава.{S} Једном, љутит, рекне ми: „Ти, синко ниси за калуђера, ти ћеш јошт до анатеме доћи, но |
| пријатељски великаши, покрај Гргурови’ синова они ћеду владати, завешћеду браћу у деобу, тај о |
| Новак.</p> <p>— Погибе са својих девет синова.</p> <p>— Где је мртво тело цара Лазара?</p> <p> |
| ђенога царства?{S} Шта би било од мојих синова?{S} Скитнице, као што је данас Краљевић Марко.{S |
| ја баба, држи да је све то њено и њених синова.{S} Вук, мој бабо, држа да је и на њему пола цар |
| .{S} Милица је са неком војском послала синове Бајазиту у помоћ; то видећи Мара, да се не осрам |
| су млоги мислили.{S} Милица царица има синове, али нема војске да им противу властољубија Бран |
| ћу Турака упадали у Србију, да Гргурове синове уздигнемо, ми ионако Ђурђа не признајемо за десп |
| ђ од Стевана отимао, није л’ и Гргурове синове одбацио.{S} Нисмо л’ већ служили и Турцима.{S} С |
| {S} Угрима је римпапа отац, па ће своје синове напутити да с лацманством удару у Србију.{S} Јад |
| Ја сам на његову заповјест дао осљепити синове Гргурове, кнежевиће, који су сад у Голупцу у сах |
| аво бити.</p> <p>— Мило ми је што видим синове кнеза Гргура.{S} Гргур је био мој пријатељ, па ћ |
| ="327" /> разори.{S} Милица и Мара шиљу синове са војском да Турчину помогну.{S} Срби са својим |
| абрао камилавку.</p> <p>— Свака струка, синови моји, има своју красну дужност.{S} Само сложно, |
| а налазили су се и два млада кнежевића, синови кнеза Гргура Бранковића, Јован и _Ђурђе.{S} Гргу |
| млади’ кнезова, Јована и Ђурђа.{S} Ето, синови моји, ту је властелин Јеремија и војвода Јаблано |
| вући испред насртајућег непријатеља.{S} Синови православног народа мораће полумесец почитовати, |
| ва и за њено раме није толики терет.{S} Синови су јој врло млади.{S} Остареле војводе и саветни |
| т, чинило све то као неки сан.</p> <p>— Синови моји, говорите, да од бога нађете, шта се тамо д |
| дба је определила да се и мојих душмана синови Турчину клањају.{S} Ако сам ја погрешио, могли с |
| се налазе и ослепљени кнежевићи, Гргура синови.{S} Ту је војвода Јаблановић и Харалампије.</p> |
| аблановић, Вук-Бранковића унуци, Гргура синови, веле, не треба да се клањају деспот-Стевану.</p |
| заузети, ваша је деспотовина.{S} Гргура синови су ближи скиптру нег’ Ђурађ.</p> <p>— Манимо се |
| е имати, а Гргура, Ђурђа старијег брата синови, веће право имаду нег’ Ђурађ Бранковић, њихов ст |
| он потчињен деспоту, кад су једног оца синови, <pb n="337" /> у свим ратовима једнаку су судбу |
| могну Турцима угњездити се.{S} Лазареви синови код Турака; Вукови синови код Турака; Вукашинови |
| еже у Цариград, ’де и сконча.{S} Његови синови ишчекивали су неизвесну судбу, ’декоји великаши |
| да је Мехмед султан скончао.{S} Његови синови Мурат и Мустафа сваде се о господарство.{S} Међу |
| ац је био српски цар.</p> <p>— А његови синови помагали су Бајазиту — рекне љутито Тамерлан.</p |
| рђев брат, па по праву насљедија његови синови имали би насљедити господарство.{S} Но госпођа И |
| .{S} Лазареви синови код Турака; Вукови синови код Турака; Вукашинови синови код Турака, српска |
| а; Вукови синови код Турака; Вукашинови синови код Турака, српска војска код Турака, српска кне |
| еће.{S} Но шта ће бити онда са Гргурови синови?{S} С њима, ако би се баш и дало на крај изићи, |
| у Бранковићу доиста су сметали Гргурови синови.{S} Умре ли деспот, оживиће у њима жудња за влас |
| рви народа.{S} У сну долазе ми Гргурови синови, слијепи, просе <pb n="389" /> у ме милостиња.{S |
| и.{S} Не би ли се хтели делити Гргурови синови међу собом, за то би се већ ти великаши побринул |
| estone unit="subSection" /> <p>Гргурови синови, Јован и Ђурађ, били су сметња, нећеду ли се опе |
| хтела да га Србин одржи.{S} Бајазитови синови Муса и Мусулман били су међу собом несложни, и з |
| ровчане.{S} Испричаћу им како се њихови синови, браћа јуначки владали у Новом Брду.{S} Преповиј |
| ="324" /> <p>Овде се састану најважнији синови, сви који су по несрећној судби рођења опредељен |
| на Србијо, што си дочекала, да се твоји синови с тобом тако коцкају.{S} Боље мријет, нег’ тако |
| су прегорди били; то су били господски синови, који су чекали што пре да постану већи.{S} Слаб |
| ледња сенка српске слободе.{S} Слободни синови Шумадије проклињу међ својима горама оног, који |
| српске.</p> <p>Србија је покидана, њени синови једно од другог одлучени, одродили се од старе м |
| толиког сина има, онда су јој материни синови на путу.{S} Милица је већ одавно искусила своју |
| еци јошт и то: међу Мусом и Мусломаном, синовима Бајазитовима, рат се започео.{S} Онај ће од њи |
| ша срећу.{S} Тако ћеду исто и са Гргура синовима чинити.{S} Па шта ће онда бити, брат брата ће |
| ти неће, како би се поклонио свог брата синовима прам њему дечацима.{S} Па и они ћеду се дићи ј |
| ној се лацманство шири, некадање Србије синовима препречен је пут а да си могу руку пружити.{S} |
| млад левента, приљубио се цар-Лазаревим синовима, био је противу Татара код Ангоре, свуд је Вис |
| и неће, ал’ и то добро зна да Гргуровим синовима док се Ђурђева власт не утемељи, станка нема; |
| ство Ђурађ, ал’ Ђурђа могу са Гргуровим синовима заплести.{S} Падне ли Ђурађ, осилити ћеду се т |
| обро и зло.{S} У борби међу Бајазитовим синовима за насљедство држао се оне стране које Стеван |
| исташ, да светлиш тамо удаљеним српским синовима, на које се азијатска тама спустила.{S} Тебе, |
| је горд био да се покори Милици и њеним синовима; ал’ опет је за нужно нашао другим путем, ако |
| само — одговори кнез Јован.</p> <p>— Е, синовци моји, тако бива у свету.{S} Који су као господа |
| p>То су — Јован и Ђурђе, млади кнезови, синовци деспотови, пре неколико лета по налогу његовом |
| ло ником зла желити, некмоли истокрвним синовцима.</p> <p>Кнежевиће је срце вукло својој отаџби |
| ра, кћи царичина, жена Бранковићева, са сином Ђурђем и свитом.</p> <p>И доиста, примјети се нов |
| највећем незадовољству скупа са својим сином натраг.</p> <p>Русна, приметивши да ју већ царица |
| граду наскоро држао је савјет са својим сином Ђурђем и млогим великашима.{S} Сви важнији, који |
| изнати Милицу, која владаше и над њеним сином.{S} Бог да му душу прости, блаженом Стевану.{S} З |
| кћи је већ намењена младом Светиславу, сину Новака војводе.</p> <p>— Дакле твоме слуги дајеш к |
| мрти деспота Стевана Гргуревом старијем сину Јовану припадало господарство.{S} И сад, дакле, ви |
| сву силу своју да гњев свој на његовом сину искаде.{S} Ако Турчин буде даље насртао, они неће |
| к што умре Душан, а Вукашин већ његовом сину круну отима.{S} Тек што је кнез Лазар српско царст |
| у Анадолију да извиди којем Бајазитовом сину срећа служи, и да сазна с којим намерава Стеван др |
| турске или српске руке, оставивши свом сину Ђурђу земљу, своју гордост, одважност и властољуби |
| , теби ћу се поверити... већма него мом сину, који не трпи Бранковићеве, али шта ћу му, кад се |
| о је времена прошло и ја већ имам у мом сину залогу одређене ми брачне свезе.{S} Част ми пак, и |
| брече своје покровитељство Мари и њеном сину, а то покровитељство састојало се у том, да су одс |
| Вук неће да се покори, ни њој ни њеном сину.</p> <p>— Е мој сине, како може то добро бити?</p> |
| /p> <p>— Нисам ли се дуго забавио, моји синци?</p> <p>— Где си тако дуго, оче? — запита кнез Ђу |
| а га стегне, и прогута.</p> <p>Но дивни синци вредних родитеља, који са честита рада живе, воле |
| пропала, и пропасти неће, ако сви њени синци приону да је спасу, својим јунаштвом и поштењем.< |
| родао.</p> <p>Лошонци из сатаниног грла сипа ватру на куле Голупца.{S} Доћи ће време, кад ће то |
| .{S} Русна дворјанка рада би ју за свог сипа, а царица за Светислава, но цар малте неће Русни п |
| осову наша војска од турске мања, вијор сипа јој песак у очи, тма лаки’ азијатски’ коњаника, жа |
| српски’ и друге струке претендента.{S} Сирач и Ћустендил, румелијски и арнаутски војвода, који |
| а и колика је та деспотова мезимица.{S} Сириџа му рече, да је од дванајст лијета, красна као ру |
| и Сириџа-паша.{S} Ферхад већ по себи, а Сириџа за мито, што од тебе добива.{S} Држао се у Једре |
| отив Татара.{S} Како би било, запита га Сириџа, да султан Амурат узме ћер деспотову.{S} Онда не |
| ијеч султан много даје.{S} После дивана Сириџа оде султану и спомену му султана Бајазита, који |
| от.</p> <p>— Ферхад је твој пријатељ, и Сириџа-паша.{S} Ферхад већ по себи, а Сириџа за мито, ш |
| рбијом као вране.{S} Само Ферхад-паша и Сириџа држаше теби и Србији страну.{S} А тешко је било |
| е би ништа дао.{S} За овај пар Ферхад и Сириџа-паша победу на дивану одржаше.{S} Султан се овим |
| Турака.{S} Само ти је ту од помоћи био Сириџа-паша, <pb n="537" /> на чију ријеч султан много |
| њима њему подобан детић.{S} Па је тако сирома’ Грман на слободној земљи скончао.</p> <p>Бајази |
| власти да себе преиначе.{S} Као год што сирома’ мора трпити глад, жеђ, зиму, врућину, тако опет |
| ћица, дарежљива деспотица, из њене руке сиромах <pb n="518" /> милостиње ће примати, путника гл |
| ским уљем, така софра да би се не један сиромах с њом, и својом мрсном софром променуо.{S} Но п |
| е неко време тако у народу потуцао, као сиромашак путник похађао је властелинске замке, дворе, |
| ну, који си дошао сестри и мени, и овом сиромашном народу да помогнеш, зидај даље град у твој в |
| азиту — рекне љутито Тамерлан.</p> <p>— Сирота царска кћи није томе крива.{S} Она је од детинст |
| да Милеву што пре довести мора.</p> <p>Сирота Милева, какво ће весеље имати!{S} Нити кума, нит |
| та вреди када се онај на њима шири, ког сироте буле не трпе.{S} Помислите си за пашу једног ста |
| , да каквог бегунца нема.{S} Сва околна сиротиња, просијаци овамо долазе и наране се.{S} Недељо |
| сно бити Турчин.</p> <p>— Има и код нас сиротиње, фукаре, као и код вас, па све то је алах и пр |
| одигнућеш многе кровове, даћеш очајалој сиротињи да у зноју лица залогај хљеба мирно потроши.{S |
| бла, и имам рану у мозгу.{S} Моја мати, сиротица, умрла је, а о мени смиловала се једна пастирк |
| стања допратила.{S} И доиста, за једну сироту девојку доста је, кад је могла до тога доћи да у |
| иште, да огреју, да захране своју ситну сирочад.{S} И у тим маленим домовима није им домазлук о |
| на огњиште бабино, и утре сузе удови и сирочади, дијели с њима што год има.{S} Но Марко виђе к |
| ја још није пропала, да Србин јошт није сироче, да има оца и мајку.</p> <p>Ту ћеду се створити |
| ако не могу њиме нахранити, могу јадно сироче од самртне глади спасти.{S} Остарјео сам, а ни в |
| у штит, и продере га, прође измеђ леве сисе и савијеног лакта, кругље силно, не рани, ал’ потр |
| љати љуте коњанике. —</l> <l>То изрече, ситна књига стиже,</l> <l>Од Душана да све буде спремно |
| собом осим млого девојака, млого тисућа ситне мушке деце.{S} Ето то су та деца.{S} Они су већ о |
| дворјанским девојкама забавља, па поред ситне тамбурице пева песме заљубљени’.</p> <p>— А што ј |
| Турчина поразим, онда ћу поразити и те ситне кнежевиће, да са њих народ не страда.{S} У отсутн |
| ом гвожђу ударано, варнице хиљадама као ситне звездице расипа.{S} Бруја, зујање, вика раденика, |
| инити.{S} Јошт се на Косову, на обалама Ситнице, српске кости виђеле, а српски владатељи и влад |
| есама. </p> <p>Марко у свом шатору, код Ситнице реке, забринуто сеђаше при чаши вина.{S} Одело |
| е мисли преметале.{S} Гледајући на воду Ситницу, чинило му се као да се вода јошт од јуначке кр |
| за руку рекне:</p> <p>— Видиш овде реку Ситницу.</p> <p>— Видим.</p> <p>— Ту је изгинуло на хиљ |
| о их је из даљних крајева који су крвљу Ситницу бојадисали, а Грци прекрштеним рукама гледаше к |
| ма своју задаћу. -</p> <p>Јеремија пише ситну књигу ’де му разлаже како Голубац сада предати се |
| рем.{S} И сам пупољак нису поштедили; и ситну красну дечицу су са собом вукли.{S} Врати ли се Т |
| ло огњиште, да огреју, да захране своју ситну сирочад.{S} И у тим маленим домовима није им дома |
| рху жртвовати.</p> <p>На то са престола сиће и рукује се са деспотом.</p> <p>Деспот метне самур |
| ани са својом војеном свитом ујездивше, сићу с коња, и упуте се управо к трпези.</p> <p>Имали с |
| под Високим Стефаном, видио је Београда сјај, и пад, и дочекао је предају Голупца, заштиту мана |
| г народа, у коме си и зачета, видила си сјај Високог Стевана, твог ’титора, који је у тебе свој |
| Лазара и право место дворског блеска и сјаја.{S} Но у бурном времену гди је сам Призрен опасно |
| српску славу, нет ’грамзити за светским сјајем.{S} Он помишља, богзна хоће л’ то сретно доба ду |
| аву Душана; тако јарко сунце није никад сјајило као тог дана.{S} Наишла су помрачења.{S} Та књи |
| илнога Душана, и видио је како је сунце сјајне зраке бацало на круну Србије, на главу Душана; т |
| плести.</p> <p>Ђурађ седа у Београду, у сјајним дворовима, са својом породицом.{S} Долазе му по |
| младост под цар-Лазаром, у блеску негда сјајног Душановог царства.{S} Био је он један од оних р |
| потресла и сунце изгубило своју обичну сјајност.</p> <pb n="362" /> <p>Силно јато црни’ врана |
| ца силовита</l> <l>Ђе т’ је сабља вазда сјевајућа...?</l> <l>Прође слава, а пјевцима оста —</l> |
| > <pb n="493" /> <p>— Деспоте, ја одмах сједам на коња и носим уговор на увид Исак-паши, јер је |
| ви народ издајете.{S} Петошко је своје сједе власи поштењем покрио, а ви сте своје обрукали из |
| изу кула и црквица.</p> <p>Отац Пајсије сједи сам, на столу велики пе’ар и мешина с вином.</p> |
| и те постадо’ паша, и сад као што виде, сједим на дивану нуз кољено силном султану.</p> <p>— Ал |
| да ти испричам, сједнимо.</p> <p>Деспот сједне до стола, а до њега Јерина.{S} Деспот ће продужи |
| о већ знаш, но сад даље да ти испричам, сједнимо.</p> <p>Деспот сједне до стола, а до њега Јери |
| сретна, неће тражити у лози Бранковића сјеме издајства, корјен несреће.{S} Дакле знај, држаћу |
| Мађарску, свје би’ разорио, да ђаур ни сјемена посјејати не може — одговори Реџеп-паша.</p> <p |
| Европи прорасла, која је својим листима сјенку начинила, да христијанству зрак сунца не продре. |
| а што сте ту радили.</p> <p>— Најпре се сјетоваше војводе у другој дворани, па је онда о’ђе био |
| су насликане бојне слике.</p> <p>Ту сад сјетује се деспот са војводама Радославом, Облачина-Рад |
| та ћу у пропалом царству, па још кад се сјећам како су се већ онда великани међу собом крвили, |
| оде Мирка Огризовића који је у боју код Скадра пао.{S} Мати оста удова, остаде јој баштине, ал’ |
| војска, сви ви с Мађарима изгледате као скакавац прам чворку.{S} Поразиће вас сила падише.{S} Н |
| ропкиње са распушћеним косама около ње скакуцају.{S} Иде ли која у џамију ил’ ’амам, то сме пр |
| катана бију копитом о камен да варнице скачу, копају земљу, па растршена земља све пршти, грив |
| заковрчени бркови, из очију му варнице скачу.{S} Црни Завиша, кнез од Грабове, из Пољске, од ј |
| p>Хасан гледи на Марка, нит’ очи с њега скида.{S} Из сваке черте Маркове у себе вуче ново и нов |
| <pb n="430" /> <p>Харалампије у дворцу скида са себе мантије, сво калуђерско руво, навлачи све |
| јестива. </p> <p>Ђурађ није очи с Марка скидао.{S} Није знао чему да се већма диви, ил’ његовом |
| да игуман само то жели да мене с врата скине, па сам се већ одважио и сам калуђере оставити.{S |
| и сви остали унаокруг стану, а деспот, скинувши с главе калпак, метне га на стол, окрене лице |
| тога не сме натраг, макар му овђе главу скинули.{S} Ако му се не да, Јеремија ће се предати Маџ |
| паши тако долази, канда је са свог срца скинуо па на његово метнуо.</p> <p>Обојици долази да не |
| овић.</p> <p>— Ја сам с ваши леђи терет скинуо, па сам га на моју душу узео, која је већ одавна |
| исти мах бела застава са бедема Голупца скинута.{S} Још после истеченог рока Јаблановић <pb n=" |
| <p>— Хоћу, но морам мантију и камилавку скинути, и дајте ми какво друго одело, па ћу ићи на пог |
| но за друго не мари и мртвом задружнику скинуће са хладног тела све до голости.</p> <p>— Како м |
| у је опет место освете у руке деспотски скиптар предао, кану јунаку суза на прса, жалост му сте |
| } Ја сам први међ свима, ја имам у руци скиптар Србије над васцелим српским народом.{S} Овако а |
| вно је код Срба овладало отимање круне, скиптра.{S} Отимао је и Вукашин, и сам ђед кнез Лазар н |
| чај претенденте, ил’ иначе који могу до скиптре доћи, ослепити, ил’ им врело олово у уши усути, |
| крв тече.{S} Ал’ није то само што ме за скиптром вукло.{S} Имам блага доста, могао би са мојом |
| а је моја намера српски народ под мојим скиптром спојити.</p> <p>Деспот је то из чистог уверења |
| деспотовина.{S} Гргура синови су ближи скиптру нег’ Ђурађ.</p> <p>— Манимо се тих послова, то |
| тва?{S} Шта би било од мојих синова?{S} Скитнице, као што је данас Краљевић Марко.{S} И тај Вук |
| рхад-пашо, ти си тамо са Исак-пашом мир склапљао’ ал’ јошт не склопио.</p> <p>— Свијетли падишо |
| овој.</p> <p>Па како то да се она на то склони — после жалосне косовске битке, после пада Лазар |
| навуче?{S} Она се већ мало-помало на то склонила, само како ће сад са Милевом до тога дотерати; |
| г срцу исплатио.</p> <p>Сви су се на то склонили да Милеву мира ради, жертвују.{S} После оваков |
| а тога већа част војвода била је на рат склоњена.{S} Они се јако уздају у јуначку срећу, и доса |
| ван лане са Жигмундом, угарским краљем, склопио уговор, по којем мене Угарска после смрти деспо |
| са Исак-пашом мир склапљао’ ал’ јошт не склопио.</p> <p>— Свијетли падишо!{S} Кључи Голупца су |
| ено, не знав да је с тобом пријатељство склопио, мого би помишљати, да би га у своју корист ти, |
| од Ферхад-паше биће благо, он је уговор склопио, и он ће вам у делби по турском ћитабу судити.< |
| </p> <pb n="380" /> <p>— Лане је деспот склопио уговор са Угрима.{S} Даваћеду велику помоћ прот |
| И ти му то обрече, обвеза се.{S} У Тати склописте уговор, одбранбени уговор, да се Мађари и Срб |
| , и знао је и то да ће с њима лакше мир склопити, јер како се деспот у битку није упустио, знак |
| ластеле једне против друге; не можеш да склопиш уједно оно што српско име носи.{S} Ти Балшићи и |
| идам нов град мјесто Голупца.{S} Мир је склопљен и потписан, и поднијеће се султану на потврду. |
| тив Угарске.{S} Ако уговор са Жигмундом склопљен погазимо, онда морамо са Турцима ићи против Уг |
| сад на ме дигли војску, кад је са мном склопљен писан мир на пергаменту? — рече деспот зачуђен |
| рати.</p> <p>— Турци чуше за тај уговор склопљен и побојаше се.{S} Још за живота деспота продер |
| увек на најмањи повод као рис на јарост склопљен.{S} Најмање што увреди га, јер је од млоги’ ст |
| ему је долама од црне кадифе, на прсима склопљена велика златна пуцета, да изгледа у свези злат |
| ета од драгих камења у златном оквиру у склопу као токе поређана и сплетена, на глави му самур- |
| емија ободе силовитог коња, са неколико скока улети кроз капију, обрне хитро коња, <pb n="421" |
| ангорске битке побеже у Цариград, ’де и сконча.{S} Његови синови ишчекивали су неизвесну судбу, |
| е тако сирома’ Грман на слободној земљи скончао.</p> <p>Бајазит није хтео згодну прилику промаш |
| нпут донесе се глас да је Мехмед султан скончао.{S} Његови синови Мурат и Мустафа сваде се о го |
| </p> <p>Завиша је са своји јунаци дивно скончао, труп на трупу, гомила на гомилама турских леше |
| отерати.{S} Одем у један манастир близу Скопља.{S} Ту ме прими игуман, неки отац Герасим, не зн |
| творних душа измолити могао, шиљао је у Скопље да српско робље из вечита сужанства искупљује.</ |
| донела је српско <pb n="524" /> робље у Скопље, некадању славу Неманића, а да на тргу продају д |
| оји калуђери су на гласу.{S} Ићи ћемо у Скопље, па оданде у Нови Пазар, које да стадо заробљено |
| виђе како хиљадама робља српска воду у Скопље, продају их као стоку.{S} Ражали се срце у Марка |
| их турска копита погази, и као робље у Скопљу продају.{S} И он ће сам, вели, прво и последње с |
| Гледао сам мојим очима ропско тржиште у Скопљу, срам човечанства.{S} Људе, кришћане Србе продај |
| , бурне су то године, које их у времену скопчавају.</p> <p>Јерина је дочекана у двору што је кн |
| ика Угре.{S} Њихова судба је са српском скопчана.{S} Паднемо ли ми Срби, пашћеду и они, одржимо |
| српске крви.{S} Па Београд, који се сад скора подигао да се народ с њим дичио, био му је утеха |
| Да си здрав, оче Харалампије, дабогда, скорим владиком постао, и заслужио си, јер да тебе не б |
| ај да ја све то у ред доведем, па ћу је скорим султану послати.</p> <p>Турчин, с тим задовољан, |
| ађен бити од деспота.</p> <p>— Видићемо скорим шта ће бити.</p> <p>— Ако се какова промена с на |
| препатио.{S} Од косовске битке до сада, скоро већ тридесет година, па никад у миру, него све у |
| у двору, неће ли вам се књагиња Милева скоро удавати?</p> <pb n="252" /> <p>— Све се то говори |
| а?</p> <p>— Врло добро.{S} Видео сам га скоро на Косову кад је патријарх војску благосиљао.{S} |
| римљена од Бајазита.{S} Доста да се она скоро у харему султановом налазила, па заборавимо ју ма |
| зумео.</p> <p>— Предати, продати, то је скоро свеједно, но каква је продаје цјена.</p> <p>— Ја |
| {S} Познајем вас одавна, и ви ћете мене скоро познати.{S} И тебе, Харалампије, добро познајем, |
| астане.</p> <p>— Е, збогом, видећемо се скоро. — Са овим реч’ма отишла је својој пратњи, која ј |
| и што је само могућно било.{S} Но то се скоро дознало, па игуман, јаростан, почео ме једнако пс |
| ам већ тако жут да сам мислио већ ћу се скоро посветити.{S} Напослетку, нисам већ могао издржат |
| Милева била такова девојка која се тако скоро даје с чим обманути?{S} Та нисмо ли казали већ да |
| м запињањем гласа почео је говорити, но скоро се опет разабрао.</p> <p>— Ја сам калуђер светог |
| у Будимграду има.{S} И ти двори морају скоро готови бити, јер Јерини деспотовици је у Београду |
| изложени и већ на белом ’лебу, а да их скоро црна земља покрије. <pb n="476" /> Само Харалампи |
| пут добро уочио, по други пут не смедох скоро на њу гледнути.</p> <p>Бајазиту на ове речи почне |
| им је срце и силна снага у мишицама, би скотског стражара мрцварили, да им даље пркоси.</p> <p> |
| и забаве бољу душе и срца, ал’ вином до скотства не даду се понизити, нит’ калуђер, ни опити ст |
| Сад смо већ од Призрена чак до Крушевца скочили, па куда ћемо после одавде?{S} Ваљда у Зету, Ба |
| ред куварицом трипут је од радости горе скочио, а куварица цикнула, није знала што се Теофан по |
| S} Тебе, света обитељи, јошт досад није скрвнила турска рука, јошт није Турчин стао на твоје тл |
| а ил’ да ускочи Мађарима, ил’ да остане скривен, не зна јесу л’ Мађари победили ил’ Турци, не з |
| ори.{S} Богзна каква је тајна у деспоту скривена, а није рад због тога са Леонтијем у споречку |
| иће наишли, који су у подземним стајама скривени били.{S} Харалампије да би га већма хусари поб |
| м ћелије, тороњ на цркви, канда је онде скривено благо.{S} Побожни калуђери клечећи моле.</p> < |
| ку Турака дошли.{S} И све то у тајности скривено да дода игуману Радосаву, а да се Турци не сет |
| {S} И султан пије вино и све паше, само скривено, да га свијет не види.</p> <p>— Ал’ ако се тко |
| осав му одговори да је у подземљу добро скривено, на њ нису могли ни хусари ни азапи наићи.</p> |
| нас ослепе?</p> <p>— Нисмо ником ништа скривили.{S} Поштовали смо стрица, као свог рођеног оца |
| ли, да га кази достићи неће, ако је што скривио; природа неред, неправду не трпи, у деветом кољ |
| лампију све то није доста.{S} Он је већ скројен за то да руши, обара.</p> <p>Како је чуо да је |
| је цео калуђер само за веселости и шалу скројен, но у његовом срцу лежала је подмукла пакост.{S |
| му изражено покајање и надњу.{S} Јерина скрушеним срцем гледа мраморно тле, помоли се за боље д |
| азит му је преотме, нит’ он шта мари за скрушено срце несретног младића.{S} Онај, који је срећа |
| се мисли, жеље, надње испрекрштају.{S} Скуп је сваки тренутак.</p> <p>Пију, да забораве боље.{ |
| о, послат је био у манастир Богородице, скупа са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Нијесу се слож |
| ва? — запита Новак, најпре поздравив га скупа са патријархом.</p> <p>— Ја сам већма удаљен одан |
| се да на месту оставе зеца а да га онда скупа изеду кад још што улове; овај други курјак био је |
| храбрим реч’ма њиховим, дигне се и сама скупа са Русном, а за њима остали и разделе се по дворс |
| красота другу не заклања, него нек све скупа што је добро дичи овај свет.{S} Је ли лепша увела |
| д које стране не потпомогне, исти ће је скупа са њеном породицом отклонити.</p> <p>— Шта нам је |
| чи је узвикнуо Јеремија.</p> <p>— Дакле скупа ћемо у манастир? — запита улак.</p> <p>Да.</p> <p |
| м кољу се, један од другог отима, а сви скупа народу вуну стрижу.{S} Још ми који с манастирима |
| зличити’ но красни’ цвјетова има па сви скупа диче целу просторију и сваког својим мирисом удов |
| има познато, у каквој сам био опасности скупа са народом када се брат ми Вук и Ђурађ одметнуо.{ |
| ти, и међусобно обдарени сваки кући ићи скупа са деспотом.</p> <p>Но да видимо како се у Србији |
| удбом матице.{S} У једном роју више вас скупа опстати не може.{S} Нисте ви ни први ни последњи |
| ике сече Турци буду побеђени, и Бајазит скупа са својим харемом ухваћен.{S} Ту се и Милева деси |
| о већ споменули, погубљен је у Пловдиву скупа са својим ујаком.{S} Остаде јошт Ђурађ са ова два |
| може, врати се у највећем незадовољству скупа са својим сином натраг.</p> <p>Русна, приметивши |
| дође време ручку.</p> <p>Сви гости нису скупа ручали.{S} Како се који с којим слагао, тако је у |
| га и душман као пријатељ хвали.</p> <p>Скупа са Ђурђем и браћом посети Марка.</p> <p>Марко кад |
| нису били пријатељи Лазареве породице, скупе се около њега.{S} Кад ји све сакупи, почне им гов |
| звоно зове у трапезарију, време је ту, скупе се господа, војводе, калуђери, ступи и Јерина дес |
| о куд му је и нећак Ђурађ.</p> <p>Обоје скупе силну војску турску, којој се прикључе и привржен |
| е.</p> <p>Србљи смутни, тек по дужности скупе се да се тек зове да се девојка није без сватова |
| намеравају водити.</p> <p>Донели су јој скупе турске хаљине, наките неисказане, јер султан хоће |
| ојску купе.</p> <p>Деспот и брат му Вук скупе у наглости војску и иду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђур |
| т Влашка сметала, па онда на Мађаре.{S} Скупи силну војску, и удари на Влашку.</p> <p>Код Краље |
| убац, теби деспоту, ал’ не Жигмунду.{S} Скупи својту, дођи ти мени на вјеру као што сам ја теби |
| /p> <p>— Е сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ се скупи сва свита.{S} Пајсије приправи све што је за кнез |
| у у валима Дунава смрт нашли.{S} Док се скупи и у ред стави, видиће своју грдну штету.</p> <p>Ж |
| тари Новак сад за тим је да нову војску скупи; но када ће је скупити кад ето готове турске војс |
| ре на Бајазита.{S} Још се нису Турци ни скупили, а већ Срби под Стеваном и Ђурђем чувају турске |
| ити.{S} Гледајмо што пре нову војску да скупимо, да Турке код Мораве дочекамо, свако магновење |
| бе настану важни догађаји.{S} Стеван је скупио нешто војске, но ова нит’ је била довољна против |
| си? — запита га Петар, а калуђер цео се скупио, па тихим гласом почео се извињавати, на које сл |
| уководи народ.{S} И ја сам сад овђе вас скупио, да вам изјавим, да доиста хоћу руководити народ |
| нити против Вука.{S} Вук је јаку војску скупио, која да се са Стеваном сајузи, могли би Турци н |
| иран Турчин и на нас би напао, мој отац скупио је приличну војску, скупићемо јошт више, па ћемо |
| е каиљ налако Голубац напустити.</p> <p>Скупио је и добар број одабраних војника, колико се сам |
| /p> <p>— И ви, вјерне војводе, устајте, скупите војске што се може више, да се нађемо у овим кр |
| је да нову војску скупи; но када ће је скупити кад ето готове турске војске на прагу.{S} Још ш |
| илити се неће.{S} Јошт ћу све моје силе скупити, јошт се морам, ма у свези с Мађарима, с Турцим |
| могли би се сложити, нову силу наскоро скупити, и пред Турцима сваки комад земље бранити.{S} С |
| ке, но ако јој се времена да опет ће ју скупити, па ће онда све теже ићи.{S} Познајем добро Нов |
| а.{S} Ми набрзо не можемо толику војску скупити да их можемо обојицу једним ударцем оборити.{S} |
| ико снаге да могу наскоро толику војску скупити с којом би она могла и Вуку и Турчину противуст |
| огорчени, Београд је у њиховим рукама, скупићеду јачу војску, па ћеду се покрај деспота осилит |
| ао, мој отац скупио је приличну војску, скупићемо јошт више, па ћемо мејдан делити — примети Ђу |
| етињу ногом ступити.</p> <p>После цркве скупише се у двору, у једној дворани војводе код Ђурђа |
| нке редове мађарских стражара, и док се скупише да вијају, већ је био са својом свитом међу кла |
| без Мачве, Београда, и Голупца.</p> <p>Скупља своје војводе, мудре саветнике, светује се шта б |
| риша и неспавања.</p> <p>Мађари се ноћу скупљају, пре нег’ што зора заруди, ударићеду новом сил |
| ито у царском двору српском у оно доба, скупљали су се гости за трпезу обично под звуком звонце |
| је госте на обед.</p> <p>Гости се почну скупљати.{S} Патријарх, као гост и свет човек, понуђен |
| Дунава препрече.{S} Но од турске пехоте скупљене делије кроз кршеве с леђи заиђу, коњаници не м |
| живјет’.</p> <p>— Ви који сте сад овде скупљени, ви слеме народа, морате се о судби народа са |
| т позива паше и везире на диван.</p> <p>Скупљени седе, а султан диван отвори.</p> <p>Султан зап |
| код Мораве дочекамо, свако магновење је скупо, желио би’ чути да ли се свети патријарх и Новак |
| сребром искићене доламе, о врату им је скупоцен накит висио, на глави низак калпак са перјаниц |
| тире, окована златна еванћелија и разне скупоцене утвари што су побожни српски краљи, краљице, |
| > <p>Ђурађ и остали Срби, од султана са скупоцени поклони почаствовани, преправе се да се сутра |
| p>Милева није се могла начудити красоти скупоцених поклона.{S} Она је мислила да је већ премешт |
| алампије, то је друштво састављено да у скупу заједнички грабе и отимају, но ако може свако за |
| ао што је био прије Немање, већ да је у скупу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу савезе пр |
| би да су сами побратими.{S} Па кад су у скупу код цара ил’ ђегођ, не смије једно против другог |
| S} Вукогли је задовољан, он се хвата за скут султану, покоран је, неће да зна за Мађаре, жао му |
| ано не би испунио, и зато се бацио пред скут Ферхад-паше.{S} Зато није се хтео с пута ни поздра |
| , који сад нема куде већ у Београд, под скут Жигмунда.{S} А да се Вукоглија дочепамо, требало б |
| м људ’ма.{S} Сви који се предајете, под скут мој вас примам.{S} Алах је велики, и његов пророк. |
| ћ да себе сахрани, и вољан је прије под скут падише доћи нег’ли да га Жигмунд опаше; а Вукогли |
| више владара, да се одрже, ићи ћеду под скут силнијем туђинцу, па се после мећу собом отимају д |
| твог роба смиловао.{S} Допусти ми да ти скут и кољено цјеливам.</p> <p>Поклисар пође да цјелива |
| ге старе слуге и служавке љубише га и у скут.</p> <p>— Добро нам дошао, свети оче, и властелине |
| урци и ви сви, па ће вам под султановим скутом боље бити — одговори Ферхад.</p> <p>— Та мал’ те |
| на веће, сватко гледи од другог што да скуца.{S} Међусобна борба код Срба била је свакидањи ра |
| стога то си и дошао, јер су вас Мађари скучили.</p> <p>— Е добро, честити пашо, ти право говор |
| је књигу писао.{S} Петошко од детињства слаб, шпрљав, био је међу делијским дечацима, ма јунаци |
| је јошт врло млад, и отац му је стар и слаб, па као јединац, мора над оцем лебдити — рекне под |
| да књиге научим, дођем натраг, би’ још слаб дечак, за војну нејак, ал’ јак на књизи, и од цара |
| добро било.{S} Маџарска војска је била слаба да би могла напредовати, а ваша кад нејмате Беогр |
| } А каква је турска силесија, а како је слаба Мађарска.{S} Један мали ударац, па потуче Жигмунд |
| а Мађари не начују да је код Богородице слаба посада, и да онамо душмани не груну, јер би велик |
| Вукова партаја, будући је сама по себи слаба, нити може за Вука што произвести, па нашој се пр |
| .</p> <p>Његова партаја бијаше већ врло слаба; откако је турским пашом постао, ако се и није по |
| али смо савезника потражити.{S} Од Грка слабе помоћи, наслова деспотских колико хоћемо, за се с |
| абити; кад буду обадвоје <pb n="294" /> слаби, а ти ћеш с њима лако.{S} Ако су обадвоје на путу |
| а хоће, јер је увиђео, да поред његови’ слаби’ страна има млого важни’ черта, јер је Ђурађ пун |
| а ће јошт одсада настати?{S} Ионако сте слаби, па се опет на двоје делите.{S} Како ћете противу |
| гано напредују.{S} Покушава нападаје са слабије стране, ал’ узалуд.{S} Јеремија ништ’ не уступа |
| и такове људе, који су им наруку ишли и слабије стране противустојећи’ народа показивали.</p> < |
| ко, све окаљених војника, а познајемо и слабије стране Тураках, и они су сад доста раштркани, м |
| е у Смедерево.{S} Но тело му беше млого слабије него душа, што није ни сам веровао; падне с коњ |
| а јачег се држи, јер се боји да ће, ако слабијег се држао буде — страдати.{S} Сад је за тебе ви |
| S} Ако буду међу собом несложни, ти ћеш слабијем страну држати, па с њим јачег ћеш ослабити; ка |
| квој капији примаћи, <pb n="431" /> ил’ слабијим бедемима, но Јеремија и Јаблановић на опрезу с |
| способан и неодважан, па би важнији над слабијим мах преотео, па народ не би се делио, ал’ овак |
| нију партају ослаби или сруши, па ће са слабијом лако.{S} Под видом као да помири две таруће се |
| в освету на страну, каогод и Бранковића слабију страну кроз прсте угледавши, уважио је његову б |
| от примјетио, дозове га к себи близу, и слабим гласом пред околостојећим војводама и саветницим |
| вићеве племените породице са свим њеним слабим и добрим странама.</p> <p>На то јој Милица одма’ |
| евачким пределима нову војску купио, но слабим успехом.</p> <p>Патријарх оде к царици, да од ње |
| магати снагом богодане ми цркве, која и слабима снагу даје, а док је цркве, душман неће искорен |
| у, страну држати, једну страну с другом слабити.{S} Турчин ће се међу обе као судија помешати и |
| муж и жена.</p> <p>Кад се почело јести, слабо је ко на другог и пазио до на самог себе и мало с |
| обље вуку, мушко, женско, старо, младо, слабо, снажно.{S} Гледао сам мојим очима ропско тржиште |
| , и како ће тугом засићеним пријати.{S} Слабо се говори, и кад што деспот прослови, који од вој |
| и су чекали што пре да постану већи.{S} Слабо су што учили, него само лице су тако правили као |
| к са осталим војводама купи војску, ал’ слабо му иде за руком; Бранковић је већ мах преотео.{S} |
| доселили — рече Петошко, на ког се сад слабо и пазило.</p> <p>— Још ће он Турке сасвим утамани |
| е; видиш да је све заплашено, војска се слабо купи, а Вук оданде опет прети — примети Костреш, |
| по ’декоја господска свадба догађала, и слабо украшени зидови одјек су давали некадашње јуначке |
| почео се извињавати, на које служитељи слабо слушају.</p> <p>— Немојте мислити, браћо, да је р |
| једва може путник проћи.{S} Ал’ путник слабо пролази, сватко мора на кулук.</p> <p>И кад се св |
| врата.</p> <p>Осветљење је у цркви било слабо, тек једно кандило пред распетијем горе, ал’ види |
| е.{S} Били су уморни, а код Турака опет слабо српског јестива. </p> <p>Ђурађ није очи с Марка с |
| е противне умирити.{S} У земљи је Ђурађ слабог имао изгледа да са својима може што противу десп |
| њима је таква хладноћа завладала да је слабог већ изгледа било да ће Русна моћи дуго у двору о |
| без сватова удала.</p> <p>Турци, ионако слабоговорљиви, мучали су, једва чекајући да жртву одву |
| {S} Млоги од њих, кад виде да је Милица слабомоћна, а Вук силан, оставе царицу да се последњем |
| то сујети ласка.</p> <p>То је била њена слабост, којој противстати више није могла.</p> <p>Свет |
| але таков разговор, у којем се великаша слабости и страсти, и заслужене њи’ове каштиге одвећ жи |
| д старији’ војвода, који већ због своје слабости ратне терете сносити није могао, и тако као ца |
| патријархову, који, познавајући светске слабости, са светитељском смиреношћу све је слушао.{S} |
| њиме шалити хтела, он је њој одма’ њене слабости изјавио, јербо је знао која на кога поглед бац |
| и добио би времена да се опорави од оне слабости, која је наишла од оно доба, откако се деспот |
| лако болести дао.{S} Поред све телесне слабости често је на коња седао и ишао у шетњу.{S} Тако |
| особито где се какав повод у поповским слабостима налазио.</p> <p>— Кад сам већ дораст’о, знао |
| ало погрбав, али турска му је ’аљина ту слабу страну нешто покривала, брада му је била седа, и |
| ље начиниће се туђа ропкиња.{S} Прилип, слава српска под Душаном, већ у турским рукама, Приштин |
| , и то од они’ женски’ којима се власт, слава, богатство јако допадало.{S} Нисмо ју ради опороч |
| ом.{S} Па баш она страна, ’де је српска слава најсјајније блистала, пала је Турчину у шаке.{S} |
| Где је кадгод грчка, бугарска и српска слава била, сад је већ стециште Турака из далеке земље. |
| У Србију, своју домовину.</l> <l>Српска слава по свјету се чује;</l> <l>Од Дунава до Црнога мор |
| сабља вазда сјевајућа...?</l> <l>Прође слава, а пјевцима оста —</l> <l>Један спомен, као лјепи |
| > <pb n="358" /> <p>Доле невоља, а горе слава; каогод кад је цео дан облачан, па тек сунце при |
| ама приповеда, у песмама тужним пева се слава Неманића, блеск Душановог двора у Призрену, ’де с |
| ђу чашама ватреног винца, и онде ’де се слава оружија спомиње.</p> <p>— Марково се име код нас |
| а.{S} Где сад стоји Аја-Софија, онде се слава Христова појала.{S} Где сад Фанариоти живе, у Фан |
| овине тражу, одавде се разносила сила и слава римског оружја.</p> <p>Ту ће деспот зидати град, |
| полагает душу за овци“.</p> <p>Вечна им слава!</p> <p>Но бадава, и у чистом житу налази се куко |
| ата и љубовцу, па му је остала сад само слава свог народа, коју је рад својим јунаштвом заслужи |
| а му на зеници засја.</p> <p>— Вечна му слава, бог га у рају сподобио јер је бога ради народу ж |
| 1"> <head>XI</head> <p>Београде, ала си славан био, кад је над тобом високи Стеван господарио.{ |
| његову ’ћер, и задобићу је, јер ћу бити славан човек.</p> <p>— А шта, зар нећеш у двору да оста |
| н светог израза образ.{S} Новак, негдар славан војвода сад већ старошћу и ранама оптерећен, у П |
| роду јуначкоме</l> <l>До милости, дост’ славе стекосмо“.</l> <l>Тад се врати војска сваколика</ |
| ару мој, што си се тако смутио.{S} Нема славе без жалости, а нит’ има царствовања без драма.{S} |
| .{S} Стеван, стекавши у разним ратовима славе, почне своју снагу распростирати.</p> <p>Но куд с |
| о глави радило.</p> <p>Било је ту доста славе и великолепија, али поред тога колико греха!</p> |
| ти си са твојим зидинама сведок велике славе и великих грехова!</p> <p>Ово је био силно богат |
| Призрен и Приштина, славна места српске славе, већ се са мунарама диче.{S} Млоги Срби, да се оп |
| теван господарио.{S} Ни пре ни после те славе имао ниси.</p> <pb n="357" /> <p>Призрен и Пришти |
| и ти, војвода Костреш, можеш јошт до те славе доћи.{S} Колико већ има арнаутски’ и бугарски’ во |
| у славу Београда са’ранити.{S} Покоп ће славе пратити мађарска војска.</p> <p>На београдским ку |
| ма славни’ војвода.{S} Од велике силе и славе један другог неће да слуша.{S} Српске војводе су |
| ровела је на двору Душановом, у средини славе и величаства српског.{S} Овде је она свог мужа, < |
| еније на се метао.{S} Ово није за њ дан славе, дан предаје Београда жалостан је.</p> <p>Чују се |
| е била стара Византија.{S} Колико је ту славе и грјехова издавано, знаш какви су били Комненови |
| шевљен за Марка ког народ већ у песмама слави.{S} Лично га није познавао.{S} Он запита за Марка |
| дух, који се из љубави и почитања прама слави божијој покалуђерити хтео, тај је само Пахомија т |
| од турског зулума пате; али у Дечанима слави се, као да се Душаново царство обновило, па се и |
| >IX</head> <p>У Дринопољу султан Мехмед слави своје победе.{S} Њему иду на поклоњеније млоги ве |
| p> <p>— Марково се име код нас уз гусле слави.{S} Нема Србина, који се с Марком не дичи.{S} Кад |
| исток клањати.</p> <p>Бајазит у сили и слави надуван, поред свог толиког стада, тражи да отме |
| к је цар у животу био, све је у великој слави примала, сад пак њега не има па као удовица, изгу |
| једној раки, јер ји је јуначка судба у слави једнакима учинила.</p> <p>Бајазит султан, син Мур |
| још са некима, Милевине друге и домаћи, славили су Милевино весеље.</p> <p>Звона нису на венчањ |
| а Богдан.</p> <p>— Његово витештво биће слављено од сви’ јунака — рече војвода Облачина Раде.</ |
| иле пуне Турака.{S} Призрен и Приштина, славна места српске славе, већ се са мунарама диче.{S} |
| ковићу, ког је породица већ одавна била славна а отац му Пљадић био је под Душаном управитељ зн |
| е дубље у земљу пружати, и гњездити.{S} Славне некада српске вароши већ су биле пуне Турака.{S} |
| па ће народ у чељуст непријатељу.{S} Од славне српске земље начиниће се туђа ропкиња.{S} Прилип |
| subSection" /> <l>Вино пију три војводе славне</l> <l> У Прилипу граду бијеломе;</l> <l>Једно б |
| православни Србљи слушали.{S} Од српске славне и богате земље биће пустолина; народ ће се распу |
| о сетио, а нашто кад би гусле и јуначке славне песме тек срамоту увеличавале.</p> <p>Немојмо ни |
| а слуша.{S} Српске војводе су понајвише славне, па опет све гину и губе војску, а у Турака мање |
| Ти велиш да су Угљеша, Гојко и Вукашин славне војводе биле.{S} Јест.{S} Али зашто да изгубе та |
| мље, из Персије.{S} Његов је народ имао славне владатеље и из далеке земље, оружаном руком, доп |
| Немањића, у мојим Кантакузена.{S} То су славне лозе.{S} Па је био раздор међу Немањићима као го |
| мном као добре комшије живети?</p> <p>— Славни и велики падиша, — проговори Бранковић — ми смо |
| ти га.{S} Па онда и овде је зло где има славни’ војвода.{S} Од велике силе и славе један другог |
| све гину и губе војску, а у Турака мање славни’, па опет напредују.{S} Када има млого славни’, |
| оси.{S} Пред твојим кољенима предаје се славни град Голубац.</p> <p>Султан погледи на паше, па |
| цео дан сам била јако брижна, и да нам славни гости не дођоше, не бих ову ноћ могла преспавати |
| ’, па опет напредују.{S} Када има млого славни’, а оно гледа један другог да упропасти, или им |
| уке дођу, људ’ма, којима су и преци већ славни били и који и данас велико уважење уживају — рек |
| ка, ту су насликане битке на дувару, од славних дубровачких сликара.{S} Ту се види бугар-битка |
| ару српску славу</l> <l> И зашт’ смањка славно српско царство...?</l> <l>Ој Душане, Срб’ма сунц |
| ве за маленкосно чинити почне, што није славно, силно и богато.</p> <p>Она, истина, није зато ј |
| Кајице ће се увјек напријед вити, боље славно мријети нег’ кукавички живљет.</p> <p>— А ти, Ђу |
| е јаворове, да кадгод, ако опет настане славно доба, загуди на њима њему подобан детић.{S} Па ј |
| долине су им у рукама, <pb n="383" /> и славно Ново Брдо је у опасности, нит’ је до оклевања.</ |
| бар док је владао, владао је честито и славно.{S} И ми се сад у таковом истом стању налазимо у |
| не би он увиђао, који је видео и осећао славно доба Душаново, па сад — све се натрашке иде.</p> |
| лас Душанов усред борбе.</p> <quote> <l>Славно време куд си прохујало</l> <l>Куд однесе стару с |
| овићу наклоњена.{S} Као кћи Дејановића, славног великаша под Душаном, презрително је у двору гл |
| м мом младом брату.{S} Он је син једног славног српског војводе.{S} По несрећи после косовске б |
| , дам, бићемо на миру, а ти ћеш постати славном царицом.{S} Сад иди, но ником ништа о том не го |
| имала и поштовала, уколико јој сујети и славољубију њеном на путу не стоји; за своју сујетну ко |
| а да ће се тако и Србин и Грк наново са славом подићи.{S} Жигмунд рад се Турчину осветити, и то |
| вање које срце чупа, и чежња за прошлом славом.{S} Глас је био громовит, каогод што је био глас |
| сте, каогод у обичног слепца који пјева славу своји’ преткова.</p> <p>Сви су сад на Грмана глед |
| суво злато дичи,</l> <l>Кад се боре за славу јуначку.</l> <l>Жив остао спомен силног цара,</l> |
| ример, пећки калуђери, но предали се на славу божију и на славу људску.{S} Сам отац Леонтије, п |
| ери, но предали се на славу божију и на славу људску.{S} Сам отац Леонтије, премда је по својој |
| долазили су у Жичу да виде српске цркве славу.{S} Неки су ишли у свету земљу, где је Спаситељ р |
| зидај даље град у твој вечити спомен и славу.{S} Ја морам одлазити, и теби повјеравам Смедерев |
| од бога здравље,</l> <l>Јунацима, који славу хране“.</l> </quote> <p>После ове пјесме јуначко |
| , само жалосна звона чују се, која ћеду славу Београда са’ранити.{S} Покоп ће славе пратити мађ |
| воле остати прост монах и писати српску славу, нет ’грамзити за светским сјајем.{S} Он помишља, |
| тни красан старац, који је виђео српску славу и паденије.{S} Код њега је на посети отац Леонтиј |
| рохујало</l> <l>Куд однесе стару српску славу</l> <l> И зашт’ смањка славно српско царство...?< |
| дете према мени.{S} Но оставимо прошлу славу на страну, и сад имамо још доста српски’ јунака к |
| а побожност и уфање у бољи живот, вечну славу побуђује.</p> <p>Деспот и деспотовица стану пред |
| <pb n="524" /> робље у Скопље, некадању славу Неманића, а да на тргу продају дивне синке и ћерк |
| ери били су на гласу, но и заслужили су славу.{S} Они су били прави пастири, добри учитељи наро |
| служите, <pb n="382" /> појте у вечиту славу великог деспота Стевана, а да му у народу остане |
| јом тугом и својим јадиковањем, као два славуја којима очи ископају.</p> <p>Међутим престаде и |
| } Мирољубиво начело свештенства није се слагало са ратоборним духом војника, па зато војник рад |
| у скупа ручали.{S} Како се који с којим слагао, тако је у својој соби с њим и ручао.{S} Све се |
| љубив, нити се могао у чему са Стеваном слагати.{S} Један другом је на путу стајао.{S} Да није |
| ас су жене опредељене да нам живот само сладе, ал’ даље ништа.{S} Ђаурка, кад је код мусулмана, |
| да неће добар бити за војника, па му је сладио калуђерство, где својим особинама, као оштроумиј |
| а својим гошћама уживале су тајинствену сладост тихе нојце, поред танког звука лаке тамбурице, |
| је млад, њему је та боља у том положају слађа него другима богзна шта.{S} Да видимо шта други р |
| ом свјету бољи стан, а на другом свјету слађи рај.{S} Већ је дошло време да на три вјере покида |
| најнесретнији.{S} Благо и господство не слаже се више с нашом душом.{S} Нами таково што тек дуб |
| да изиђе на крај, па жена не може да се слаже са свекрвом, јетрвом и заовом, а камоли где су то |
| ршити.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p>— Слажем се.{S} Никад боље већ кад човјек у својој жени и |
| <p>— Шта велиш ти Керим-пашо?</p> <p>— Слажем се са Исак-пашом.</p> <p>— А како ти мислиш Ферх |
| свети патријарх и Новак војвода у томе слажу?</p> <p>— Ја нећу противусловити када велиш да је |
| о што кажу, да се Обилић и Бранковић не слажу и да ји је цар карати морао — рече Драгаш.</p> <p |
| о они остану који се са царицом у свему слажу.</p> <p>И тако неколико смутних дана прођу.</p> < |
| ве у реду, кажи Јули да јела буду добро слана.</p> <p>На то оде калуђер по налогу својим послом |
| истој води; а игуман и братија купус са сланином, шунке и печење.{S} Већ ми се језик и уста исп |
| у продају дивне синке и ћерке Србије, у сласт и корист необузданом Турчину.{S} Деспот промишља, |
| на’ранити; један ужива све овога света сласти и красоте, а други у исто доба не види ни белог |
| оше турске удворице, па им морају помоћ слати.{S} Опет дође ред на Србе да Турчину победити пом |
| ла за своје понижење.</p> <p>— Како си, слатка мати!{S} Та немој плакати; оно што је прошло, по |
| је особито што; но чије ће све то бити, слатка мајко, хоћеш ли све то за себе задржати, или ћеш |
| Што је желио, постигао је.{S} Владавина слатка реч, ал’ владалашко велико је бреме.</p> <p>Ђура |
| је Петошко све то говорио, гости су се слатко смејали, само једном оцу Харалампији није се то |
| ог Брда.</p> <p>Силна турска сила се ту слегла.</p> <p>Град је опседнут, турска војска завија, |
| Голубац — одговори Лошонци.</p> <p>Краљ слегне с рамени, обрве подигне, канда још није начисто. |
| ладила је речи царичине, но мало после, следећи својој страсти, изрекла је истој:</p> <p>— Исти |
| ето оца Харалампије.{S} Његовом доласку следовао је издалека неки смех дворских служитеља.{S} О |
| <p>— Ви који сте сад овде скупљени, ви слеме народа, морате се о судби народа са мном побринут |
| алосном песмом.{S} Једно се тужи што је слеп, он вели да нема несрећнијег створења од оног који |
| е њега деспот?{S} Гргурова деца млада и слепа, ко ће други да буде него Ђурађ?{S} Он је деспоту |
| де их слепци гуслама дозивају.{S} Један слепац проси милостињу жалосном песмом.{S} Једно се туж |
| еди опустили се на рамена, очи, истина, слепе, ал’ велике и пуне изражаја, лице доста румено; ј |
| сам по твом налогу кнежевиће ослепио и слепе толико чувао?</p> <p>— Не брини се, оче, ако цела |
| але с њима збијати на подсмех, јер ма и слепи, чувају углед и достојанство племена Бранковића.< |
| Што се хтело, извршило се, кнежевићи су слепи.</p> <p>Сад на страну.</p> <p>Харалампије се нада |
| свим, јер је држала да је све то царица слепила само зато да Бранковићеву партију заплаши.{S} Д |
| тно; но, питање је, хоће ли се народ за слепим и за владу неспособним кнежевићима повести?{S} Н |
| дно друго гони у низу к обали, а делије слепимично, десницу сабљом над очи, јурну у дивље збуње |
| био.{S} Кад га је когод овако старог и слепог погледао, имао је шта видети.{S} Млоги садањи ме |
| ог Ђурђа који нас предводити може, него слепога младића.</p> <p>— И томе се може помоћи.{S} Буд |
| >Гусле су биле просте, каогод у обичног слепца који пјева славу своји’ преткова.</p> <p>Сви су |
| који бела не види света.{S} Сваки жали слепца, па му удељује.</p> <p>Слушају га два млада кнез |
| икаквом господом и јунацима, ми невољни слепци?{S} Ми тражимо себи равне.{S} Дајте нам по један |
| народ тамо-амо около цркве хода, ’де их слепци гуслама дозивају.{S} Један слепац проси милостињ |
| тво уливамо.{S} Успоредите нас с другим слепцима, да се с њима разговарамо, грлимо и тугујемо.{ |
| узи и дубраве, воде и потоци, све се то слива за добра живота вредних житеља. </p> <p>Но има ко |
| да.{S} У сну долазе ми Гргурови синови, слијепи, просе <pb n="389" /> у ме милостиња.{S} Огрјеш |
| рио сам што ми је на срцу, а будалама и слијепим гусларима све је слободно.{S} Но кад паде царс |
| ; но у смету нађе се чисто зрно, које и слијепу кокош привлачи.{S} Та зрна сам ја јошт сачувао, |
| је био такође још млад човек, па такова слика јако га се косне.{S} А особито, сад му је прилика |
| рево гледају одлане им срцу, и Београда слика блеђа им постане.{S} Код тих стена, код тих кула |
| а, и старост јој је већ предстојала, но слика јој опет изражаваше неку љупкост која је обично с |
| отварају градска врата, диве се дивним сликама, пернатим створовима.</p> <p>Кад видеше Кајицу |
| битке на дувару, од славних дубровачких сликара.{S} Ту се види бугар-битка цар Душана, бој на К |
| коне, одбијају од себе светлости блеск, слике чине се као да у животу трепте, обасуто све рајск |
| /p> <p>Красно је било видети те јуначке слике.</p> <p>Краљ достојанствен, отворена лица, искрен |
| ји Високог Стевана није жалио.{S} Дивне слике те војводе.{S} До Ђурђа Облачина Раде, Дојчетић, |
| гој дворани, у којој су насликане бојне слике.</p> <p>Ту сад сјетује се деспот са војводама Рад |
| и војводама повуче се у дворану, ’де су слике српских бојева, ту заседну и светују се.</p> <p>К |
| и Завишу, а Завиша удивио се о јуначкој слици Облачине.{S} Да су непријатељи, њихов мејдан би б |
| јешио сам се о њих, ја сам крив њиховој слјепоћи.{S} Морам гријехе искајати.{S} Нитко смртни не |
| ји би допао шака, овако ће се бар читав слободан вратити.</p> <p>Веља је била жалост деспота, к |
| а велим, само да сам од једне љуте ране слободан, да могу коња јахати, па не би’ дао за богзна |
| б, а ђе је народ роб, ту није ни владар слободан.{S} За народ, ма и пропао, то ми је бар исцјел |
| већем султану.{S} Но, нек ми је тестир, слободе, коју запитати — рече узбуђен поклисар.</p> <p> |
| почне ишчезавати последња сенка српске слободе.{S} Слободни синови Шумадије проклињу међ своји |
| де.{S} А какав је човек без светлости и слободе?</p> <p>Кад су били младићи, као ђурђиц, пролет |
| p>— Подла душо, нама треба свјетлости и слободе, свјетлости не можемо добити, ’ђе нам је бар сл |
| да нас муче.{S} Да нам је свјетлости и слободе, такав као ти не би нам ни пастир стаду овчијем |
| имаду свега доста, само не светлости ни слободе.{S} А какав је човек без светлости и слободе?</ |
| тлости не можемо добити, ’ђе нам је бар слободе, а подведено непоштење не требујемо.{S} Толико |
| витез, био сам му у шакама, и пусти ме слободна.</p> <p>Сад Јеремија исприча по реду како је б |
| сет хиљада дуката, за ме исто толико, и слободне баштине.</p> <pb n="408" /> <p>Харалампије упа |
| подарем Мирчетом, и узме у руке кормило слободне части Србије.</p> <pb n="332" /> <p>Нов ред је |
| авати последња сенка српске слободе.{S} Слободни синови Шумадије проклињу међ својима горама он |
| е истиснемо, окрепљени, можемо и другом слободније у очи погледати, ако би нас подјармити хтео, |
| бре воље, мало се ослободе, па се почну слободније и разговарати.{S} Отац Леонтије био је једин |
| пријатељу; ако се не погоде, пустиће га слободно натраг, он неће шкодити негдашњем јунаку код И |
| Јунак красно пева, а јунацима је свуда слободно вино пити, јер <pb n="289" /> прави јунак, не |
| цару, да се сви зачуде, ал’ њима је све слободно.{S} Тако у цар-Лазара је била једна будала, да |
| ш бити пијани дервиш, тима је после све слободно.</p> <p>— Да нијесам што сам, волео би’ бити д |
| p>— Тешко ђаур’ма кад смиједу само луде слободно говорити, пеки, морали сте царство изгубити.{S |
| а будалама и слијепим гусларима све је слободно.{S} Но кад паде царство на Косову, умјешају се |
| и поклисар; ко Турчину служи, све му је слободно, твој ћеф твоја воља.</p> <p>— Ал’ како ћу ја |
| д је он ионако на епитимији, па му није слободно ништ’ дати.{S} Теофан је лако убеди, да је од |
| че чауш- -баша.</p> <p>— Пустите га нек слободно стане.{S} Шта је, робе, говори тко си, шта ћеш |
| ла места ’де је Србин могао јошт сасвим слободно дисати.{S} У Београду седи деспот а у Смедерев |
| ило, а крв на освету позива; пустити их слободно, и то је опасно, после смрти деспота пали би у |
| ећ немамо светлости, да се бар наситимо слободног ваздуха и самовољног у њему мицања.{S} Дајте |
| ветла царице, опростити, ако моме мњењу слободног израза дајем.</p> <p>После ових речи Русна је |
| н детић.{S} Па је тако сирома’ Грман на слободној земљи скончао.</p> <p>Бајазит није хтео згодн |
| тако — одговори Тамерлан — а оно пушћам слободну вашу кнегињу, заједно са њеним братом.</p> <p> |
| ам Грман уклонио се, и отишао је у Зету слободну, и погудивши у својој старости јошт неколико п |
| војске биле силне.{S} Власи се бију за слободу и отаџбину, Турци да добију нову земљу, Србљи д |
| тив кога, све моје имање и ђецу даћу за слободу златну, које ни ја управо уживао нијесам, јер ј |
| купљиваћу заробљенике, бодрићу народ на слободу, борићу се уз народ ма против кога, све моје им |
| еника, деспот их је отпустио милошћу на слободу.{S} Ово је по други пут што је деспот кулу испр |
| као жртва, која христијане на освету и слободу буди.{S} Ти си измет свете цркве, и нијеси дост |
| и људи!{S} Нашег оца слуге уживају пуну слободу, виде белога света, веселе се; не чујеш ли и са |
| а била је писана на пергаменту, великим словима златном бојом, то је писао монах хилендарски Па |
| ољан број за све те Турке, само нек’ је слоге.{S} Наша је војска у врло добром положају.{S} Сам |
| ђу собом, будите са мном сложни јер без слоге добра бити неће.{S} Знате да имаде и у чистом жит |
| умирила се.{S} И одма’ је Турчин осетио слоге снажну мишицу.{S} Почеше Турци обазирати се.{S} Н |
| ога је Србе утукла, сватко се позива на слогу, ал’ нитко је не љуби, ми не можемо свет спасти, |
| а неслога.{S} Косово поље позвало је на слогу, и који сложни беше, дошли су.{S} Но, не би на Ко |
| дужбина.{S} Ту је он рад да кости своје сложи и да почивају до општег ускрса.</p> <p>Игуман Рув |
| >А кнез Лазар на красном мејдану</l> <l>Сложи силног татарског војводу.</l> <l>Тад појави с’ си |
| блановићем и Харалампијем.{S} Нијесу се сложили о откупу Голупца, па их је Ферхад-паша погубио, |
| ге било, у општој опасности могли би се сложити, нову силу наскоро скупити, и пред Турцима свак |
| p> <p>— Па како да поделим, кад се сами сложити не можете.</p> <p>— Суди, честити пашо, како је |
| породицу.{S} Када би се са гордим Вуком сложити могла без уштрба свога, добро би било, али Вук |
| <p>— Зато војводе, јунаци моји, будите сложни међу собом, будите са мном сложни јер без слоге |
| .</p> <p>— Ви ђаури ни у дјеоби нијесте сложни, ал’ то боље по нас Турке.{S} Е сад смо свршили, |
| Косово поље позвало је на слогу, и који сложни беше, дошли су.{S} Но, не би на Косову Краљевића |
| S} Но ви ђаури никад нијесте међу собом сложни, ни у добру ни у злу.{S} Кажи ми’ ти, војводо Је |
| удите сложни међу собом, будите са мном сложни јер без слоге добра бити неће.{S} Знате да имаде |
| о управљати.{S} Турци су за своју ствар сложни, и напредоваће.{S} Турчин ће, у једној руци Кора |
| ао поражене, Срби су, кад су међу собом сложнији били, Турке неједаред премет’ли.{S} Србин је Т |
| моји, има своју красну дужност.{S} Само сложно, сваки по својој струци, па ће сијнути сунце Душ |
| ад, народ је побуђивао к радњи, науци и слози.{S} Још мало врмена, па Србија да буде опет онака |
| ду одржати, само да сви живе у онаковој слози и љубави, какову нам спаситељ Исус Христос пропис |
| чна татарска кошуља,</l> <l>Већ се о њу сломи мач Новаков.</l> <l>Тад’ Татарин јошт’ жешће напа |
| } Јер, силни падишо, док Србе сасвим не сломијемо, не можемо ни Босну покорити, некмоли Маџаре, |
| ду се турчити.{S} Ал’ пре свега деспота сломити.</p> <p>— Све ће доћи у ред.{S} Е сад смо начис |
| е живо, рек’о би да је од веште руке од слонове кости изрезано, очи тамне као ноћ, ал’ из зениц |
| сти.</p> <p>Сулејман, као стари Муратов слуга, добро је познавао живот и одношаје противни’ нар |
| ојника за јуриш.</p> <p>У исти мах дође слуга и јави да је ту улак турски и донео хабер од Тура |
| ражио је какве вештице — одговори други слуга подсмешљиво.</p> <pb n="250" /> <p>Калуђер још ни |
| кори.{S} Децо моја!{S} Ја сам као божји слуга већ стар и чека ме већ последњи дан.{S} Камо срећ |
| сам се с тим, да будем као баштовански слуга.{S} Тако и будне.{S} Адума је било доста, јер је |
| ти учинити — одговори новцем заслепљени слуга.</p> <p>— А бога ти, би л’ би могли ми овде гдего |
| т прослови.</p> <p>— Био си, оче, верни слуга цар-Лазара и деспот-Стевана, а сад мој саветник и |
| онда на јуриш.{S} Тако мисли твој верни слуга.</p> <p>— А шта ће на то рећи дели-Реџеп.</p> <p> |
| памет учи, а ја, господару, твој вјерни слуга, служићу те и одсада као и досад, ја сам твоја са |
| нде неће нас нико примјетити — одговори слуга.</p> <p>Када онамо стигну, стану, па га калуђер п |
| лице.{S} Држим да ти је, деспоте, веран слуга, зато си га и довео.{S} Велики пут, и велики кора |
| манастир.{S} Био Ђурђу Бранковићу веран слуга, а он моје није шћео припознати.{S} Ја сам на њег |
| енство даје краљу као госту, ал’ не као слуга.</p> <p>Пред двораном деспот стане пред краља, по |
| нковић, победитељ од Искре, како би био слуга кад може и треба да буде господар, своје право, с |
| ’ је на пурпуру рођен, не постаје лахко слуга себи равном.{S} Био сам деспот-Стевану киван.{S} |
| се ма у чему одужити — рече благодарно слуга.</p> <p>— А јеси ли ти тако поуздан човек да ти с |
| судбу делили, зашто да буде брат брату слуга, кад може бити господар?</p> <p>Вук у више прилик |
| е не пада далеко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга јави да је дошао улак од деспота.</p> <p>Јеремија |
| ше дође до руке.{S} А гости и знаду шта слугама треба.{S} По служитељским конацима текар је бил |
| , ту је и сва чељад.{S} Мара кнегињица, слуге.</p> <p>Деспот и деспотовица шире руке, у лице се |
| , а за Милевом сви дворјани и дворкиње, слуге и служавке, јер патријарха као свеца неког поштов |
| а ће сад да буде.{S} Нешто се све буни, слуге тумарају.{S} Држаће се савет или се нови гости иш |
| </p> <p>На то престане жагор веселости; слуге се такође разиђу и тишина највећа свуда завлада.< |
| стају кад на Светислава поглед баци.{S} Слуге, како свагда тако и у оно доба, имали су својој к |
| , какви смо несретни људи!{S} Нашег оца слуге уживају пуну слободу, виде белога света, веселе с |
| у властели један другом преко неверног слуге отров даје, један другом најмљеном руком мучки ср |
| шљив момак.</p> <p>Но Грман се на истог слуге речи разљути и узме под заштиту калуђера.</p> <p> |
| ругог, госпођа од слушкиње, господар од слуге, све чује шта се изван ради, и то увеличателно.</ |
| иђе с коња, и његови побочни, деспотове слуге, прихвате оседлане коње, а Јеремија, праћен, поди |
| и „црвеним“ калуђером.{S} Где су млоге слуге, ту су и млоги лакрдијаши међу њима, а особито у |
| </p> <p>Диван започе.</p> <p>— Ви, моје слуге, паше и везири, знајте да ми добар хабер стиже од |
| ило.{S} Дворске и новодошавше гостинске слуге мотали су се тамо-амо.{S} Међу собом, кад би се с |
| ва, и унутарност.</p> <p>Деспот дозивље слуге, да коње доведу.</p> <p>Доведу коње, поседају, на |
| т код свију била велика.{S} Многе старе слуге и служавке љубише га и у скут.</p> <p>— Добро нам |
| о већ приближавао оној страни где су се слуге веселиле.{S} Јула куварка која је, као што смо јо |
| и други калуђер, и одма’ их дворјани и слуге међу собом прозову: „црним“ и „црвеним“ калуђером |
| ркају се по башти.</p> <p>Придворници и слуге радовали су се гостима, јер су знали да нови гост |
| ар-Лазара будала, и с њим су великаши и слуге подсмех правили.{S} Има таквог доба кад су мудри |
| <p>Овде се мало још поразговараше, док слуге коњ’ма и пртљагу места нађоше. </p> <p>После два |
| ло, почне се с њима разговарати.</p> <p>Слуге су такођер к себи дошли и умерили се, да не би ст |
| ну Новака војводе.</p> <p>— Дакле твоме слуги дајеш кћер, а презиреш оног од кога Исток стрепи! |
| и Јаблановић ђипе.{S} Јеремија заповеди слуги да улака одмах доведу.</p> <p>Војници воде улака. |
| да одржати.{S} Дај послуха твом вјерном слуги, силни падишо.</p> <p>Султан се мисли, па прослов |
| ти.</p> <p>После ови’ речи даде калуђер слуги јошт покоји новац, па се удаље.</p> <p>Сваки отид |
| рхад-паша.</p> <p>— Прозбори ти, вјерни слуго Реџеп-пашо — прослови падиша.</p> <p>— Ја би’ пре |
| том ни говорити.{S} Ја не могу твог оца слугом бити, а он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти |
| ну киван.{S} Тешко је господару постати слугом.{S} Тако смо се борили свак за себе у међусобним |
| к том жагору, не би ли наишао на каквог слугу ил’ слушкињу с којом би што потајно и поверљиво п |
| Вуку и двор и царство.</p> <p>Један од слугу рекне:</p> <p>— Хвала богу, ту је господар Ђурађ, |
| </p> <p>Ферхад-паша то изрече и довикне слугу, који се пожури и све што треба наскоро донесе, п |
| <p>— Нужда не зна за далечину.{S} Пошљи слугу Нићифора тамо, он је код Ђурђа прије служио, зна |
| ало сместише, одмах се зачу весео жагор слугу и служавки.{S} Вечера се преправљала, трпеза се н |
| увесељење било је веће.{S} Ако се која служавка подебело с њиме шалити хтела, он је њој одма’ |
| з очију.{S} Па све нешто са куваркама и служавкама шурује.</p> <p>— Све је нешто рад докучити о |
| не тајне већ је све дознао чрез ’декоје служавке, а особито чрез ону због које прве ноћи мал’ н |
| илевом сви дворјани и дворкиње, слуге и служавке, јер патријарха као свеца неког поштоваше, па |
| ију била велика.{S} Многе старе слуге и служавке љубише га и у скут.</p> <p>— Добро нам дошао, |
| тише, одмах се зачу весео жагор слугу и служавки.{S} Вечера се преправљала, трпеза се намештала |
| а дотерао, а сад после двадесетогодишње службе пашом сам постао, и уживам пуно султаново повере |
| > <p>Било је у турском стану, у турској служби, доста српски’ великаша, који већ одавна нису пр |
| ја верујем.{S} Кад сам била као млада у служби краља Вукашина у Приштини, тако ме је све једнак |
| мађарских војника, ти су већ код мене у служби, хусари, које је и деспот Стеван јако цјенио.{S} |
| тпјевају?{S} Тамбураш је наш дуго био у служби код драчког кнеза.{S} Он зна удесно уз тамбуру п |
| ој се осветити?{S} Да се понудим паши у службу.{S} Пријавим се.{S} Његови сејмени када <pb n="3 |
| о није, потребовао је он кадикад његову службу, за коју је овај у своје доба и награду примио; |
| сет ’иљада војника, који су ми на сваку службу готови, па оно што у рукама имам, нипошто испуст |
| зашто ниси ступио у другу какову царску службу, та бар војвода Миливој примљен је добро код цар |
| то понајвише да се турче, па да турску службу приме.{S} Турци су се такови потурчењака одвећ п |
| од другог отимају, напослетку и Турцима служе, видио је да је куцнуо час, да почиње пропаст нар |
| сан метеж међу христијани, који Турцима служе.{S} Бајазит је свако насиље запретио.</p> <p>Вуку |
| рчин, ком сви ђаволи, ма и у туђем лику служе, а да хришћанство покоси.{S} Јеремију је већ сата |
| шта је хасне кад Турцима <pb n="233" /> служи.{S} Још веле да је млади Ђурађ Бранковић превазиш |
| и свима прибегшим ’ришћанима као глава служи.{S} Млого пути је он у свом огорчењу Турке остави |
| но узети не може.{S} Смедерево треба да служи Србији за обрану против Турака и Мађара.{S} Проти |
| з намере да им као оруђе противу Турака служи.{S} Од заваде са Турцима уздржавао се.</p> <p>Но |
| <p>— Ти знаш да код Турака млого Србаља служи.{S} Да ли ти је познато да ти је који од њи’ у ну |
| авез.{S} Милева као прва ропкиња Татара служи.{S} Калуђери се све ближе и ближе Милеви приближе |
| да извиди којем Бајазитовом сину срећа служи, и да сазна с којим намерава Стеван држати.</p> < |
| се у цркви опојао.{S} У саборној цркви служи Мелентије, са калуђери.{S} Црква дупком пуна, ту |
| ештеника.{S} Такав шпрљавац кад у цркви служи, и ходи, зли језици кажу — гле иде као кртица, тр |
| а коме је бог дао мишицу да га до смрти служи.</p> <p>— Дакле, тако да останеш за род изгубљен? |
| <p>— Зар мислиш да срећа сваком једнако служи? <pb n="247" /> Баш тај црвени може временом вели |
| ерево, да саградиш онако да нам на дику служи, а за спас <pb n="520" /></p> <p>Србије.{S} Одлаз |
| асну птицу уловити да и теби, и пророку служи.{S} Треба то знати да кад који ђаур чију кћер узм |
| b n="533" /> он и у турском руву Србину служи.{S} Камо среће да су сви такви, који турско руво |
| жеш, ти си гост, и поклисар; ко Турчину служи, све му је слободно, твој ћеф твоја воља.</p> <p> |
| е куварке сестра, млада Љубица, књегињу служи; Јула може што више о том знати.</p> <p>— Е добро |
| ем Турке.{S} Служио сам их, они су мене служили.{S} Од њих нико добра нек не ишчекује.{S} Они и |
| ргурове синове одбацио.{S} Нисмо л’ већ служили и Турцима.{S} Свуд је међу нами пакост, злоба, |
| .{S} Једно другом да науди и душману се служило.{S} Тако је већ код Срба од заманде било.{S} Па |
| {S} Сад је време.{S} Познајем Турке.{S} Служио сам их, они су мене служили.{S} Од њих нико добр |
| гу Нићифора тамо, он је код Ђурђа прије служио, зна путеве, земске и морске.{S} Пиши лист и под |
| — Ни ја!</p> <p>— Ја би’ мом роду верно служио и противу Турака војевао.</p> <p>— И ја.</p> <p> |
| ију већма украсити, а сви ви, који богу служите, <pb n="382" /> појте у вечиту славу великог де |
| — одговори један, такође старијег доба служитељ.</p> <p>— Ал’ ако нешто наиђу на какову животи |
| ви највећма разгрејани били, дође један служитељ, те јави, да на дворским вратима јако лупају, |
| се смрзла.</p> <p>Грмана је довео један служитељ и посадио га испод једног повећег дрвета.{S} К |
| м пјесмама успаљивао је чуства дворски’ служитеља и слушкиња.{S} У двору су и служитељи мекушни |
| итре, тај црвени? — запита Петар другог служитеља.</p> <p>— Бре, ма’ни се ти њега, велики је то |
| ман био добар за адума, то јест за оног служитеља који буле чува да из куће или кроз баште не и |
| у оставили.{S} То је већ што обично код служитеља.{S} О патријарху, истина, говорили су као о к |
| одговарао.{S} Митар је био од оне феле служитеља, који је за добру реч, а особито за жут новац |
| куле већ је два сата викао, и све осим служитеља предало се спавању.</p> <p>Служитељи на удаље |
| следовао је издалека неки смех дворских служитеља.{S} Они се, ваљда, оцу Харалампију смејаше.{S |
| , Радојко и Петошко помешали су се међу служитеље.{S} Ту је сад било правог весеља.{S} Грман је |
| у, да се што велико стало.{S} Дворјани, служитељи, сви су смутни тамо-амо ходали.{S} Нестане ра |
| калуђер био је предмет њи’ове шале.{S} Служитељи нису у свом друштву ниједног госта на миру ос |
| ремно било, понуди и Русну да седне.{S} Служитељи, по реду дворском, издалека су ходали чекајућ |
| реправљало за ново угошћење гостију.{S} Служитељи су свакојаке приправе за то доносили.{S} Ишче |
| хим гласом почео се извињавати, на које служитељи слабо слушају.</p> <p>— Немојте мислити, браћ |
| ’ служитеља и слушкиња.{S} У двору су и служитељи мекушнијима и раскалашнијима постали, па су р |
| викали су подсмешљивим гласом несташни служитељи.</p> <p>— А шта си ти, оче, тражио ноћу, кад |
| лили се.{S} Кад је гођ гостију, онда су служитељи највеселији, јер онда им свашта лакше дође до |
| им служитеља предало се спавању.</p> <p>Служитељи на удаљеном крају двора јошт су ћеретали и ве |
| не познаду.{S} Но баш због тога постане служитељима подозрителан.</p> <p>— Дед’, Митре, шта га |
| е друге планове ковао.{S} Па и на самим служитељима познавало се да је господара нестало.{S} По |
| p> <p>Кад издалека чује неки жагор међу служитељима, остави спавајућег оца Леонтија и цео у црн |
| ти могао; он је јошт дању приметио више служитељски’ образа који су му неко поверење уливали.</ |
| гости и знаду шта слугама треба.{S} По служитељским конацима текар је било весело.{S} Грман, Р |
| красном Милевом, и дворјанком Русном и служитељском пратњом проходала се, да би се тиме мало о |
| е јошт од оца остао; тај ће ме до гроба служити; па и то знај... твој мач је кадгод Лазарев био |
| ара по туђим земљама потуцати и Турцима служити?{S} Једва му остаде Прилип и Охрид, да се лебом |
| десила.{S} Морала је обнажена Тамерлана служити.{S} Чудна среће промена.{S} Но Срби издржали су |
| е трпи господара над собом.{S} Ако мора служити, а он ће служити пре Турцима, Мађарима, само да |
| о, из чистог уверења прам вери којој ће служити.{S} Био је веран помоћник патријарху пећком.</p |
| над собом.{S} Ако мора служити, а он ће служити пре Турцима, Мађарима, само да је код своје кућ |
| им гласом запита га да ли му може с чим служити.</p> <p>— Дај ми чашу вина да ме страх прође — |
| ране, никад нећу престати богу и народу служити.{S} Ја сам недавно из Турске дошао, што сам мог |
| ман ми је, волијем у Турке нег’ душману служити, ма био Србин.{S} Не иде ли друкчије, Турци ћед |
| та чини са мном?{S} Та да морам Турчину служити, опет се осветити морам.{S} Сад видим да је пра |
| чи, а ја, господару, твој вјерни слуга, служићу те и одсада као и досад, ја сам твоја сабља, по |
| и привукао тако да су му постали вјерне слуте савезници, и пролијевали крв код Ангоре против Та |
| а мном побринути.{S} Ви сте били вјерне слуте, пријатељи деспот-Стевана.{S} И ви сте виђели пат |
| уке бркове.{S} Но њих ништ’ на добро не слути.{S} Кају се што се нису Жигмунду предали.{S} Пада |
| </p> <p>— Та немој, мати, све на зло да слутиш.</p> <p>— А шта ти, Милева, радиш?</p> <p>— А шт |
| ка раденика, топот коња, и шкрип колах, слух загушива.</p> <p>Кантакузен свуд ’де треба показуј |
| којих се, на жалост, каткад таково што случавало, што човека мрзи изговорити.</p> <p>Но баш да |
| у прихвати реч:</p> <p>— Треба за сваки случај овде да будемо, да би одавде, ако до нужде дође, |
| ебудемо, светла царице и да ти за сваки случај при руци будемо. — На то патријарх мало застане, |
| ојим странама владају?</p> <p>— За овај случај немам од оца упутства, јер он само жели да он уп |
| сле смех сљедовао.</p> <p>Калуђеров тај случај сазнао се у целом двору.{S} Осим патријарха, Нов |
| а новац за војску, треба за непредвидим случај што имати.</p> <p>Деспот поруку саопшти Жигмунду |
| у, оставићу за други пут, ако се Милева случајно за Турчина уда, преповедаћу пред свима гостима |
| е и обрадује се што је у младом Турчину случајно на новог пријатеља наишао.</p> <p>— Нека буде |
| претенденте Турци су јако зидали.{S} У случају да им оружје не би срећно било, са истима носил |
| обеду одржи, треба цару саветовати да у случају његове смрти све у реду буде, и да се не подели |
| и су у мноштву тамо доле закопани, па у случају да напусте Ново Брдо, могли би се згодном прили |
| е згодном приликом у нас ужљебити, па у случају <pb n="398" /> да не би било среће, могли бисмо |
| та научио, наиме да л’ је народ вољан у случају рата овом снагом на ноге стати, и дурашно издрж |
| дусретали.{S} Они су Србе запиткивали о случившој се битки.{S} Обилић са својим друговима и дев |
| у.</p> <pb n="480" /> <p>Бимбаша гледи, слуша, без да речце испусти, само очи му неки жар и све |
| елике силе и славе један другог неће да слуша.{S} Српске војводе су понајвише славне, па опет с |
| о стање искуша, да ју, наговори да Вука слуша, па ако лепим речма до тог не може доћи, а оно да |
| био на четири партаје поцепан.{S} Један слуша Милицу, други Мару, трећи Стевана, четврти Ђурђа, |
| то, ти си с твојом матером, нити нас ко слуша, кажи право шта мислиш, кад би те заискао?</p> <p |
| <p>Војвода Радић набораним челом све то слуша и рече:</p> <p>— Твоја воља нужда народа, тако не |
| ић бијаше кад га виђо’, и бабо ми рече, слушај, дијете, што тај збори, његова ријеч је мудра, б |
| сам на правог човека наишао, дакле сад слушај.{S} Кад већ, као што видим, знаш како је код нас |
| може на зло навести.{S} Седи, оче, и не слушај ове напаснике, а и они ће морати умукнути.</p> < |
| но.</p> <p>— Е, право сте ми казали.{S} Слушајте шта ми пише:</p> <p>„Љубезни Харалампије!{S} О |
| ђа! по Ђурђа!“ Са тим је хтјео рећи:{S} Слушајте Ђурђа место мене, нека он руководи народ.{S} И |
| се извињавати, на које служитељи слабо слушају.</p> <p>— Немојте мислити, браћо, да је рђаво к |
| ваки жали слепца, па му удељује.</p> <p>Слушају га два млада кнеза, Јован и Ђурђе, два брата ка |
| p> <p>Милица у својој шетњи није све ни слушала што јој је Русна о красоти овог предела говорил |
| није дуго трајало јер је материне речи слушала.{S} Материна воља је као заповест долазила.{S} |
| као будалу у двору кнеза Лазара видили, слушали.{S} Држасте га тада за правог лудака, подсмејав |
| ељ његовој деци — рече Прибац.</p> <p>— Слушали смо млого о властелину Прибцу, па нам је и у жа |
| и раскалашнијима постали, па су радије слушали љубавне и лакрдијашке песме уз танку тамбурицу, |
| где су Христову науку православни Србљи слушали.{S} Од српске славне и богате земље биће пустол |
| а чинити.{S} И доиста, кад би се на њи’ слушало било, можда би се све још <pb n="296" /> спасти |
| еспот прекине.{S} Пажљиво је [Леонтије] слушао све, и канда је изреком деспота задовољан, па пр |
| е би могао чинити.{S} Тко ли би Петошка слушао.{S} И код самих Турака да се више чинити за наро |
| лампије.</p> <p>— Ја сам то мојим ушима слушао.{S} Знаш да има у двору млого твојих непријатеља |
| је са тихим духом и смиреношћу Драгаша слушао, почне говорити:</p> <p>— Право има Драгаш.{S} М |
| ости, са светитељском смиреношћу све је слушао.{S} И у оно доба војнички и свештенички чин биле |
| н није добар војвода, јер ниједан не би слушао једног најглавнијег, а који не зна слушати, тај |
| де — рече Петошко.</p> <p>Новак није ни слушао шта Петошко булазни, <pb n="231" /> јер велика г |
| отворено Драгаш, који баш није радо ни слушао где се женске у такове важне ствари мешају.</p> |
| ије ли ово брат Краљевића Марка, ја сам слушао од њега да међу вама брата нема, но овај делија |
| упадне Петошко, који је њи’ов разговор слушао.</p> <p>— ’Ајде не булазни, будало.{S} Теби би т |
| савати.{S} Па тко не би такву шаљивчину слушао као што је отац Теофан, а сека Варвара не би ниш |
| ушао једног најглавнијег, а који не зна слушати, тај не зна ни заповједати.</p> <p>— А од кога |
| и што код њих старији заповједи, млађи слушати мора.{S} А њихов падишах свима заповједа. <pb n |
| /p> <p>— Али цара Душана сваки је морао слушати, нити је трпио ког упорног војводу — рече Петош |
| <pb n="241" /> <p>— Јер, који није хтео слушати, с тим је кратак рачун правио; на други свет, и |
| ћ паше!</p> <p>Кострешу је мука била то слушати, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек је чело намрштио |
| науку делити, ал’ је питање хоће ли нас слушати?</p> <p>Овако се дуго јошт разговараше родољуби |
| спаљивао је чуства дворски’ служитеља и слушкиња.{S} У двору су и служитељи мекушнијима и раска |
| разнесе.{S} Један од другог, госпођа од слушкиње, господар од слуге, све чује шта се изван ради |
| ру, не би ли наишао на каквог слугу ил’ слушкињу с којом би што потајно и поверљиво проговорити |
| а тим ненавист Турака на се навукао.{S} Сљед тога је пао Крушевац, једва се их Ново Брдо куртал |
| ладика тихо, а остали још тишије реч’ма сљеде.</p> <p>Но тек што се примакну јестиву, ал’ им уп |
| вара једнако грувају, ал’ како престану сљеди нападај, и тај јуриш биће и последњи, и Голубац ћ |
| ишчекивао је што ће сљедити.{S} Он није сљедио Жигмундовој војски, која је била у бегству.{S} Ф |
| прекрштеним рукама ишчекивао је што ће сљедити.{S} Он није сљедио Жигмундовој војски, која је |
| митом.</p> <p>— Е онда чуј шта ће на то сљедити.{S} Кад даш кћер за Циљског, онда ће заискати с |
| м војском против даљих навала које ћеду сљедити.{S} Успех би му могао бити Турке од Голупца суз |
| ета, него што би и самом позиву у харем сљедовала.{S} Но онако треба ту красну птицу уловити да |
| пруге Вука Бранковића и Милоша Обилића, сљедовале су својим мужевима у стан Лазарев.</p> <p>На |
| .{S} Једној мирној години две су крваве сљедовале. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| црвеног калуђера, на које је после смех сљедовао.</p> <p>Калуђеров тај случај сазнао се у целом |
| е спасао.</p> <p>Шта је, дакле, из овог сљедовати могло, него распра и међусобни рат?</p> <p>Ст |
| а и Петар, искајући опроштење хтеде им сљедовати, но калуђер га одбије.</p> <p>Отац Харалампиј |
| рх јој доказиваше да ће та ствар хрђава сљедства за собом повући, да је то за народ хрђав приме |
| тву би нарушио, а нарушена клетва рђаво сљедство за собом вуче.</p> <p>Тако Турци сами себи ост |
| кнежевиће.</p> <p>И кнежевићи, мада су сљепи, јуначко им је срце и силна снага у мишицама, би |
| ко те памет учи.</p> <p>— Хоћу л’ што о сљепим кнежевић’ма прословити? — запита Харалампије.</p |
| шта не ради, па ју опет ’ране, али ју и смакну кад им није више <pb n="374" /> од потребе.{S} Н |
| пим обећањ’ма примами, па после да буде смакнут као они Бранковићи у Пловдиву.</p> <p>Бимбаша к |
| ће ме.{S} Колико сам ја пути њега могао смакнути дати!{S} А гле он шта чини са мном?{S} Та да м |
| ија се једнако смањује, и једнако ће се смањивати, па ће је тако и нестати.{S} На нами је нека |
| несе стару српску славу</l> <l> И зашт’ смањка славно српско царство...?</l> <l>Ој Душане, Срб’ |
| а, свак себи вуче.{S} Србија се једнако смањује, и једнако ће се смањивати, па ће је тако и нес |
| абију.{S} После толиких бура, деспот је сматрао Ђурђа за свог посинка и насљедника.{S} А Ђурађ |
| Српска се војска, истина, као сатрвена сматрати могла, ал’ огорчен и јошт крепак српски народ |
| а и више нег’ што треба.{S} Ђурађ га не сматраше као сина цара Лазара који је владу насљедио, < |
| на његовом месту?{S} Јеремија рече, да смаћи не треба кнежевиће, јер деспот-Стевана би то спеч |
| ушнуо му у уши, кад су га Турци потајно смаћи хтели.</p> <p>— Здраво, мој побро Хасане, ево ти |
| о сад у рукама имаш, док сам ја жив, не сме ти нико отети.{S} Ја признајем да си ти мени доста |
| ао, такав је био лајавац, ал’ у њега не сме се дирнути.</p> <p>— Па тако сте то све трпјели?</p |
| е султан.</p> <p>— Поклисар без тога не сме натраг, макар му овђе главу скинули.{S} Ако му се н |
| S} Ђаур сваки има по једну жену, две не сме имати, и кад ју већ једанпут има, не може се тако л |
| да Коран ногама газиш.{S} Пиј, овде не сме ти нико замерити.</p> <p>— Ми људи сви смо Алаха ст |
| ошт неодморена Леонтија.{S} Но време не сме се губити.{S} Тело ненамирено, као посници исповеда |
| } Тако је, није на ино.{S} Уговор се не сме рушити, јер би онда дошли измећу две ватре, Угре и |
| скиња храбро говори, онда мушко срце не сме омекшати.{S} Ти знаш моје боље, ал’ знаш и моју твр |
| тиру, ал само у богатом, ’де Пајсији не сме ништа фалити.</p> <p>Пајсије, мада је био потчињен |
| е, ту си и ти с нами, твоје изостати не сме, израдићемо да буднеш први у цркви, и богате баштин |
| и своја госпођа, и нитко ти уближити не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па ма |
| мо тајну ником издати!</p> <p>— Нико не сме о томе изван нас шта знати, тако ми бога и светог к |
| заповједа. <pb n="399" /> Њему нитко не сме насупрот, као код вас Угра.{S} Његов један миг све |
| Знаш, то су велика господа.{S} Онамо не сме ни обичан левента доћи, а камо ли калуђер — рече ма |
| нас не држе се тако строго, само што не сме на видик изићи.{S} И султан пије вино и све паше, с |
| би’ био будала, јер будала и калуђер не сме се женити; калуђер зато јер се заклео да неће нијед |
| .{S} Иде ли која у џамију ил’ ’амам, то сме пре поглед на зидине и марву, нег’ на људе, божја с |
| о војске, а ова опет спасе Босну.{S} Не смеде Турчин на кршну Босну.{S} На Косову наша војска о |
| нда је деспот на даљи пут накан, ал’ не смеде га запитати.{S} Можда кога овде ишчекује, јер су |
| зна.{S} Деспот хоће да сазида град, код Смедерева, јак велики град.{S} За то треба силно благо. |
| оћу, о томе се дању-ноћу мислим.{S} Код Смедерева да градим да ми Угри из Београда не пркосе.{S |
| реба помоћи.{S} Иште да сазида град код Смедерева, да му Мађари не пркосе, нек сазида град, тај |
| S} Ако су Срби с Мађарима, Турци док је Смедерева не могу упадати у равнице Баната, пљачкати и |
| ни наредбе да се народ пожури за зидање Смедерева, да кулуковати мора ако неће да подвргне шију |
| е додијало аргатовање и намет за зидање Смедерева, и какве јошт има снаге.</p> <p>Рувим му све |
| јаје, ја на свако јаје динар, у зидање Смедерева.{S} Паднем ли ја, пашће и народ, падне ли нар |
| ише за њу станка нема.</p> <p>Јерина из Смедерева деспота дозивље.</p> </div> <div type="chapte |
| је већ мртав лежао.</p> <p>Ђурађ је из Смедерева још благовремено дојездио, и нађе га при крај |
| чити.{S} Ако су Срби са Турцима, покрај Смедерева не може се ни Београд у мађарским рукама одрж |
| .{S} Мађари шиљу уводе, да проуче снагу Смедерева.{S} Турци шиљу преобучене Помаке, да виде гра |
| оведу коње, поседају, најпре разглеђају Смедерева унутарње површје земно, па онда одјезде ван, |
| ћ зове деспота да му покаже сву околину Смедерева, и унутарност.</p> <p>Деспот дозивље слуге, д |
| бједа, отац Агапије са жмиркавим, но од смедеревке мало упаљеним очима, ишао је весело по прњав |
| ћу ја њега у трло и млево, тако ми ове смедеревке и овог сребрног пе’ара, који ми пао у нашљед |
| даје им сваке ђаконије, вина метоике и смедеревке, а да им пиће још већма срце и душу замагли. |
| , чувам мојим прсима леђа султанова.{S} Смедерево треба да је стража прам Београду.</p> <p>— Не |
| Турчин <pb n="519" /> једнако зија.{S} Смедерево мора бити столица моја, ал’ се тако мора зида |
| ево тако, да се ласно узети не може.{S} Смедерево треба да служи Србији за обрану против Турака |
| д тих кула решаваће се судба Србије.{S} Смедерево је мајке Србије мезимче.</p> <p>У дворани дес |
| .{S} Брод Србије мећу стенама плови.{S} Смедерево ће бити трн у оку и Мађарима и Турцима.{S} Ја |
| ен, Приштина, Нови Пазар, Београд, сада Смедерево мора народу светлети, да из варварског мрака |
| и последње јајце из куће узе, а да зида Смедерево, српски Јерихон, ког је и он помогао градити. |
| плаћа харач, нек да коњанике, нек зида Смедерево — рече задовољно падиша.</p> <p>— Све је то м |
| уги ваде креч, учињавају гвожђе, све за Смедерево.{S} По рекама, водама лађе, и чунови носе спр |
| ми до оклевања, морам се спријемати за Смедерево, и оставит’ Београд, ионако ми о’ђе земља под |
| де и господа, диве се Смедереву; кад на Смедерево гледају одлане им срцу, и Београда слика блеђ |
| епи, јер Турци су већ онда око своје на Смедерево бацили.{S} Колико му је као султану могућно б |
| оту само да пређе у лацманство.{S} Град Смедерево још се гради и градиће се, јошт није готов, а |
| е, чуј и ти кнеже.{S} Ето подижемо град Смедерево.{S} Зато народ аргатовати мора, и данак плаћа |
| смисли’, но ако ја не будем на очиглед Смедерево градити, тко ће мјесто мене.</p> <p>— За то с |
| да ослаби Голубац, а султана опет да је Смедерево против Мађара.{S} Тако сад нужда налаже.{S} Т |
| </head> <p>Ђорђе Кантакузен саградио је Смедерево тако, да се ласно узети не може.{S} Смедерево |
| ти мора, и данак плаћати.{S} Не зида се Смедерево само за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мог б |
| а.{S} Мађарима може бити зазорно што се Смедерево зида.{S} Жигмунда треба убавестити, да ће Сме |
| естане, неће ни Србије бити.{S} Зидајте Смедерево, ту се може јошт нешто спасити.{S} Што су вам |
| да.{S} Жигмунда треба убавестити, да ће Смедерево град наперен бити против Турака, да ослаби Го |
| м.{S} У глави носи велику мисао како ће Смедерево градити, а донео је и нешто блага, као уздарј |
| у, а точак око којег се све окреће биће Смедерево.</p> <pb n="522" /> <p>Чују Турци, чују Мађар |
| овци долазише као у госте.{S} Београд и Смедерево свагда пуни српски’ војника, ђака и другог ве |
| урским нападајима изложен.{S} Београд и Смедерево, то су јошт била места ’де је Србин могао још |
| пркосе; шта нам хасни Београд, кад Срби Смедерево имаду још јачи град нег’ што је Голубац.{S} Њ |
| понамешта по бедемима.</p> <p>Тко види Смедерево, сватко се диви његовој крепкоћи.{S} Који су |
| мир, који сад уживамо, и зато смо могли Смедерево назидати.{S} Такав човјек не може бити жртва |
| те, окупи јошт и друго што имаш и зидај Смедерево.{S} Ја од откупа Голупца, од крваве хаљине не |
| S} Ја морам одлазити, и теби повјеравам Смедерево, да саградиш онако да нам на дику служи, а за |
| град мора Србију чувати.</p> <p>— Знам Смедерево, и тај красан приједељ, и зидај што прије гра |
| аду је готов.{S} Сваки дан види се како Смедерево све већма главу подиже.</p> <p>Већ се подижу |
| , свијети храмови бићеду џамије, и само Смедерево што си градио, Турцима си градио. </p> <p>Лео |
| ће бити последњи јак ступ Србије.{S} Но Смедерево ће бити трн у оку, и код Мађара и код Турака. |
| ако лахко дошао до Голупца.{S} Кад опет Смедерево сазидам, чувам мојим прсима леђа султанова.{S |
| прилици владиком постати, па ће онда у Смедерево или у Београд.{S} Чудим се како га одзвали ни |
| "> <head>XXXV</head> <p>Кад је Јерина у Смедерево дошла, зарадоваше се свом брату.{S} Она је би |
| могао градити.{S} Јошт је Србину наде у Смедерево, да још Србија није пропала, и пропасти неће, |
| овде није нашао деспота, ишао би даље у Смедерево на састанак.</p> <p>Деспот понуди Леонтија да |
| дерево.</p> <p>Јерина путује и стигне у Смедерево.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| Тако једаред <pb n="361" /> упути се у Смедерево.{S} Но тело му беше млого слабије него душа, |
| S} Срце Србије из Београда пренело се у Смедерево.</p> <p>Јерина путује и стигне у Смедерево.</ |
| кулук.</p> <p>И кад се све то донесе у Смедерево, у његово станиште, све је унаоколо тако наго |
| ест Леонтије и Сава у Хиландар, Гргур у Смедерево, а Милева у намастир Благостињу у дувне.</p> |
| е станка, и град ће се градити.{S} Знаш Смедерево, оне дивне развалине, ту се мора зидати град, |
| овину поклањам теби, деспоте, да градиш Смедерево, да накнадиш овом манастиру штету што су хуса |
| е Жигмундову војску код Голупца.</p> <p>Смедерево ће бити последњи јак ступ Србије.{S} Но Смеде |
| и Тамишвар не могу се сравнити са јаким Смедеревом.{S} Мађари шиљу уводе, да проуче снагу Смеде |
| /p> <p>Донесу јестива и сваке ђаконије, смедеревска и метохијска вина, ту су златни и сребрни п |
| аше некол’ко врсти добра печења и добра смедеревска и метохијска вина.</p> <pb n="225" /> <p>На |
| та.{S} Ја пијем чисту воду, а они старо смедеревско вино; доиста велике муке за мене који сам с |
| ути — одговори Петошко, и на то је чашу смедеревског искапио.</p> <p>Док се Новак и Петошко ова |
| ода Кајица, дошао да честита деспоту на Смедереву што га сагради, и доноси му глас, да су му ка |
| p> <p>Долазе војводе и господа, диве се Смедереву; кад на Смедерево гледају одлане им срцу, и Б |
| уги добри калуђери.{S} Који што приноси Смедереву, држи да за душу своју ради, јер ради за душу |
| спитају да л’ је све то истина што се о Смедереву прича.</p> <p>Кантакузену доважају Дунавом и |
| е раде, како мисле о Ђурђу деспоту, и о Смедереву.{S} У двору си своја госпођа, и нитко ти убли |
| о дисати.{S} У Београду седи деспот а у Смедереву Ђурађ.</p> <p>Београд се као изнова подигао.{ |
| S} Своју чељад миле ћерке, оставио је у Смедереву, а за њих бригу води Кантакузен.</p> <p>Јака |
| унапређивања тицало.</p> <p>Деспот је у Смедереву, на оном месту, ’де хоће град да зида.{S} Њег |
| това, а Јерина остаде да чами, док се у Смедереву ред учини. </p> <milestone unit="subSection" |
| /p> <p>— Остај о’ђе за вријеме док ти у Смедереву дворац саградим.{S} И то неће дуго трајати, и |
| ати.{S} Но док тај њихов рад окамењен у Смедереву граду траје, трајаће и Србија.</p> <p>Двори с |
| /p> <p>Неколико дана побави се деспот у Смедереву да у двору ред начини за пријем и дочек улака |
| спотске дворе.</p> <p>И деспот је већ у Смедереву.{S} Састану се, и душе им у искреним загрљај’ |
| е први пут добро уочио, по други пут не смедох скоро на њу гледнути.</p> <p>Бајазиту на ове реч |
| ости урођена.{S} Њен висок стас, велике смеђе очи, племенит ход, једном речи, све је показивало |
| жну младост, лица белог и руменог, косе смеђе, очију плави’ на подобије неба, које жртвујућу се |
| проти’ Светиславу за први његов познати смеј. </p> <p>При том Милевин образ нека стидљива румен |
| /p> <p>На ове његове речи гдекоји су се смејали, гдекоји, пак, удостојили га уважења.</p> <p>— |
| ошко све то говорио, гости су се слатко смејали, само једном оцу Харалампији није се то допало |
| ивом дворјанину.{S} Више-мање, сваки се смејао на Петошков разговор.</p> <p>— А где ти је, бога |
| м духом војника, па зато војник радо се смејао на рачун калуђерства, а особито где се какав пов |
| на оца Харалампија и на то сви се почну смејати.{S} Сам један патријарх није се у лицу променио |
| д нам кнегињу вуку?</p> <p>Сви се почну смејати.</p> <p>— Па и ти, војвода Костреш, можеш јошт |
| ? — рекне Петошко, на које се сви почну смејати.</p> <p>— Ајд’ не булазни, Петошко, не видиш ли |
| ошко овако разговараше, донде се остали смејаше и чаше после сваког одсмеха празнише.{S} Весело |
| теља.{S} Они се, ваљда, оцу Харалампију смејаше.{S} Доиста, отац Харалампије беше чудан светац. |
| нда оног задирне у оног који се најјаче смеје, као из неке пизме, па тако редом, сватко своје и |
| ал’ њој није ни бриге, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у мени нарав промени.{S} Место љубав |
| ко, да кад у једног задирне, а други се смеју, онда оног задирне у оног који се најјаче смеје, |
| једнако рат међу собом воде, а адуми се смеју, на ’асну вуку.{S} Какова им је код куће забава?{ |
| е распитивати младе војнике, они се тек смеју чудном питању, то су ђеца без оца и мајке, и као |
| {S} Срби такође.{S} Милева није се више смела пред Србином показати.{S} Она је по вољи Јусуфово |
| ла да за Турчина пође, код ког се не би смела ни часним крстом прекрстити.</p> <p>— Мани се, ђа |
| да је господара нестало.{S} Постали су смели, безобразнији.{S} И они су се на партаје делили.{ |
| ажем као ђаволи, но све нешто необично, смело, превесело, гордо.{S} Ту си виђао калуђера, који |
| би те заискао?</p> <p>— Мајко, ја то не смем казати.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, јер не см |
| /p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, јер не смем... јер не знам на то ништа казати.</p> <p>— Кћери |
| демо] — упита краљ.</p> <p>— Голубац не смемо за леђи оставити, ми смо се најпре за Голубац при |
| о.{S} И он је имао те жудње, и кад није смео, војводе су га подбадале да не попушта од свог пра |
| и његовој нарави одговарала.{S} Но није смео очину вољу кварити.{S} Зато је он опет остао сам у |
| ене и страшне, да је тек прави јунак му смео у њи’ погледати.{S} Мекушци су пред њим у зелену т |
| ранковића.</p> <p>Русна је увидила куда смера царица са овим реч’ма.</p> <p>На српском царском |
| м, утискавају се у деспотове границе, и смерају пре нег’ што би се Угрима поткрјепили, на нас с |
| ам Мелентије не би се потурчио, а да га сместа начините за највећег муфтију, прије би се дао на |
| раду гост.</p> <p>Облачина Раде и свита сместе се, да отпочину.{S} С тешког пута су дошли.</p> |
| ерина засестићеду у манастиру где ће се сместити и драгоцени товари.</p> <p>Деспот и Јерина сме |
| сви с коњ’ма, пртљагом и товарима лако сместити се не могу.{S} Но ту је наблизу Двориште, ту ј |
| војника, колико се само у граду и околу сместити може, а да противницима покаже да је кадар бра |
| и предаје.</p> <p>Тек што се гости мало сместише, одмах се зачу весео жагор слугу и служавки.{S |
| р?{S} Моје ријечи су биле за подсмијех, смет; но у смету нађе се чисто зрно, које и слијепу кок |
| бопитне туђе очи и подсмешљив поглед не сметају.{S} Нек Светислав осећа бољу повређене љубави; |
| можеш владар бити.{S} Сад ти Мађари не сметају.{S} Но и то ти морам рећи да се много не уздаш |
| је по налогу, ал’ знао сам да кнежевићи сметају, и Ђурађ, кад сам му јавио да су кнежевићи у на |
| аво говориш, ти ваши манастири јако нам сметају, много би лакше ишло да их не има, јер ти манас |
| илику промашити.{S} Њему је јошт Влашка сметала, па онда на Мађаре.{S} Скупи силну војску, и уд |
| даде.</p> <p>Ђурђу Бранковићу доиста су сметали Гргурови синови.{S} Умре ли деспот, оживиће у њ |
| о највећма гријешите.</p> <p>— Ал’ како смете вино пити против закона?</p> <p>— И код нас не др |
| ојска купити моћи, па не верујем, да ће смети без разлога одма’ напред корачати, а онако, да на |
| Гргурови синови, Јован и Ђурађ, били су сметња, нећеду ли се опет они подићи против Ђурђа?{S} П |
| нако расла.{S} Турци су били у највећој сметњи, и за Србе куцнуо је као најбољи час, ал’ бадава |
| ријечи су биле за подсмијех, смет; но у смету нађе се чисто зрно, које и слијепу кокош привлачи |
| су и осећању у ком се деспот налази, на смех навести, што баш не би ни владици нит’ игуману год |
| годи црвеног калуђера, на које је после смех сљедовао.</p> <p>Калуђеров тај случај сазнао се у |
| коло Тамерлановог шатора чује се вика и смех.{S} Тишма је велика, тешко се може онамо дотурати, |
| а у шкрип узети, те са тим се онај први смех забунити који је на његов рабош друштву веселост у |
| говом доласку следовао је издалека неки смех дворских служитеља.{S} Они се, ваљда, оцу Хараламп |
| црвеног калуђера гледала, и то је општи смех произвело.</p> <p>Но и сам црвени калуђер био је п |
| шити, и не један кадионицом јако димећи смех свој задавити је морао, јер то „от јуности“ нешто |
| продрзљиву шалу намирио.{S} Но баш зато смех и увесељење било је веће.{S} Ако се која служавка |
| то му је калуђер постао предметом неког смеха, јер је и сам у себи осећао да има томе узрока, а |
| ине казао да су се тек разгледали и тек смехом све забашурили, а као будали праштало се, а да н |
| и питко без друга, а ти као мусулман не смеш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с тобом ћу држати.</p> |
| ма, будућност се са садашњошћу борила и смешавала.{S} Сад јој је долазило на памет како ће њој |
| и његов мало изванредан поглед такав је смешан изражај калуђеру дао да млађи, који су за трпезо |
| дали на себи приметити да им је калуђер смешан, опет и они, поред млађи’ који су се још мало см |
| гу! — рече неки дворјанин једном госту, смешећи се и тишијим гласом, но опет да се чути могло.< |
| ћемо ми јадни на други свет — одгонетне смешећи [се] Јаблановић.</p> <p>— Ја ћу се већ за вашу |
| давна у рукама ђавола као и ваша — рече смешећи се Харалампије.</p> <p>— Лако је теби, ти се од |
| аблановић, нешто као шаљиво, лице му се смеши, ал’ очи му бољу издају.</p> <p>— Ха, да нас Хара |
| показује му благост, канда се благошћу смеши, а какве бурне мисли су му биле у глави кад је с |
| у диби и кадифи родила, којима се срећа смешила при рођењу њиховом.</p> <p>То су — Јован и Ђурђ |
| и они, поред млађи’ који су се још мало смешили, добили су добру <pb n="226" /> вољу.{S} Патриј |
| ица једва и видеше.{S} Лице му се често смешило и по спољашности његовој рекао би да је цео кал |
| еја</title>”, и сами калуђери морали се смешити, и не један кадионицом јако димећи смех свој за |
| Светислав и Милева одвећ приметљиво се смешише.</p> <p>Калуђер, који је сам по себи врло добро |
| но изврће, а друго око баца на трпезу и смешљиво их све набраја, а риђа брада све се тресута.</ |
| во што десило.{S} Он је и сам на све то смешљиво лице показао, и није дао приметити да га та по |
| Теофан тако око четрдесет година стар, смешљивог лица и погледа.{S} Младост је бурно провео, и |
| о себи врло добро знао да је он по себи смешна личност, није се ништа збунио, јер му се већ виш |
| p>На то се мало сви најсмејаше; особито смешне се учине последње ове речи Светиславу.</p> <p>Пе |
| ви, поред свег лепог гласа нешто чудно, смешно је издавало.{S} Кад је појао на бденију „<title> |
| оцем Харалампијем проводио, и свашта је смешно казивао.{S} Грман је опет певао и Драгаша војвод |
| а Новак, који је знао да ће Петошко што смешно рећи, но није бранио ништа за друго, само да се |
| рагоцени товари.</p> <p>Деспот и Јерина смештени су у оне дворане, ’де је кадикад одседао Стева |
| анко и Бановић Секула.</p> <p>Ту су сви смештени сем деспота и Јерине.{S} Деспот и Јерина засес |
| м, сватко своје извуче.</p> <p>— Дакле, смије свашта рјећи.</p> <p>— Свашта.{S} Ал није им се ч |
| а кад су у скупу код цара ил’ ђегођ, не смије једно против другог да рече што мисли о њему.{S} |
| етуша, чудо.</p> <p>— Тешко ђаур’ма кад смиједу само луде слободно говорити, пеки, морали сте ц |
| анум бре.</p> <pb n="440" /> <p>— Е, не смијем ти казати. — То изрекав, Харалампије умиљат, упи |
| ћу, имам и ја душмана, морам пазити, не смијем ријечце испустити, из које би Турчин виђео да са |
| сље је несносан, <pb n="507" /> а ми не смијемо ником бити гости покрај толико наше баштине.</p |
| у их у Свијету гору одвели, да ником не смијетају.</p> <p>— И боље, само нек су даље.{S} Па ће |
| окајаније и опроштај, па ти не би ништа смијетало — рече не задовољан Харалампије.</p> <p>— Ја |
| Моја мати, сиротица, умрла је, а о мени смиловала се једна пастирка, те ми живот одржала.{S} Да |
| аву, вента ради, не би л’ се још Мађари смиловали, не би л’ још рок продужили, но што учинити н |
| дишо, што си се и на мене, на твог роба смиловао.{S} Допусти ми да ти скут и кољено цјеливам.</ |
| е поглед бацају на Ферхада, да л’ ће се смиловати.{S} Ферхад као окамењен, ’ладан као мрамор.</ |
| > <p>Турци се у почетку ове победе мало смире; но овај мир није дуго трајао.{S} Они науме Србе |
| ена сила.{S} Видиш ли красне камилавке, смирена бледа лица и честите браде, па мислити мораш да |
| и појединце утамани.{S} Засад смо обоје смирени, ал’ кад земан дође, опет ћемо на Турке.{S} Сам |
| , красно је било видети један већи број смирени’ калуђера у храму божијем поред свог побожног п |
| уду одведени у Хилендар, и онде ћеду их смирени калуђери примити поштено, онако како божији зак |
| ов храм ступити, нисте кадри искушеније смирено подносити?{S} Тако је отац Герасим искушенике у |
| се онде.{S} Његов поглед имао је нешто смирено калуђерски.{S} Велике црне очи, црна коса и вел |
| Пахомије је уважавао Леонтијеву науку, смиреност и родољубије.{S} Благополучије српског стада |
| е пред људ’ма показивали озбиљно лице и смиреност, а јошт мање, кад сврше што им је по дужности |
| а виђело неко особито благововјенство и смиреност.{S} Који је у својој младости у себи осећао с |
| пустиник провео.{S} Наука, честитост и смиреност беху главне црте целог његовог живота.{S} Нар |
| и дечански.{S} Отац Леонтије због своје смирености био је љубимац и достојан ученик патријархов |
| његовом кругу, поред доброг Леонтија, у смирености напредовао.{S} Оба калуђера беху од млађих љ |
| /p> <p>Стеван, који је са тихим духом и смиреношћу Драгаша слушао, почне говорити:</p> <p>— Пра |
| ајући светске слабости, са светитељском смиреношћу све је слушао.{S} И у оно доба војнички и св |
| S} То јошт да дочекам, па да ми се душа смири, а тело земљи у вечитост преда.{S} Но, велике ти |
| „мир свјем“, а бурна ти се душа у теби смири.</p> <p>Па каква је била црква жичког намастира?{ |
| очивању, твој чадор је у реду, па да се смиримо — рече Ферхад-паша, и да му знак главом да може |
| тли.</p> <p>Деспот, када се са Мехмедом смирио, почео је на радост своји’ Срба у свачему напред |
| , нек се разговарају.{S} Они ће се опет смирити, и међусобно обдарени сваки кући ићи скупа са д |
| >Сад је тишина у манастиру, калуђери се смирише, па гледају свој посао око манастира.</p> <p>И |
| а је Русна речи Миличине чула, којих се смисао на њену беседу односио, хитро сабрав мисли, цари |
| нути због њега проливена српска крв, па смисли други пут предузети.</p> <p>Но како ће, кад му Т |
| <p>— Говориш ми из срца, и како ја већ смисли’, но ако ја не будем на очиглед Смедерево градит |
| тити, а да се деспоту не замери.</p> <p>Смисли на једно.{S} Кнежевиће пош’ље са Варнавом покрај |
| авара требао.{S} Стеван је био у сваком смислу честит, ал’ која полза кад ни брат Вук добра му |
| и’ Бајазитови’ речи, још се у том истом смислу дуго диванило, и с обе стране закључено буде да |
| Турчину пошаљу, да се с њим у поменутом смислу договоре.</p> <p>— Ви знате — рекне Вук — да сам |
| с радити, убавешћује нас на што се онде смишља, и кад куд се турска војска миче.{S} Па ни он са |
| горе-доле дижу, нешто се мисли, велико смишља.</p> <p>Бимбаша ћути, зна да Ферхад-паша навелик |
| мбаша ћути, зна да Ферхад-паша навелико смишља.</p> <p>Ферхад-паша разабере се.{S} Заповеди бим |
| ргусовцу?</p> <p>Чами, проклиње, освету смишља.</p> <p>Његова гордост је понижена, крила су му |
| пре тамо доле Турке напасти.{S} Како ти смишљаш, Розгоњијо.</p> <p>— Ја држим да пре свега мора |
| ти се у говор старијих, ал’ да покријем смјелост и старијима истину у брк казати, узе’ на се лу |
| да је то црвени калуђер, роди се такав смјех и така вика да и подаље спавајући гости мораше се |
| наиђу на какову животињу необичну, биће смјеха — рече подсмешљиво Петошко.</p> <p>Докле је отац |
| и да је неко плашило видела.{S} Који са смјехом, који са уверењем о плашилу, ђипи па запита, гд |
| <pb n="239" /> <l>А Татарин радосно се смјеши.</l> <l>Ал’ кад Новак буздован дочепа,</l> <l>Па |
| оследњим уздисајем све што га окружује, смлави.</p> <pb n="324" /> <p>Овде се састану најважниј |
| ој борби исечени су.{S} Ето тако, једва смо се са овеликом муком претукли, а цар Лазар погибе.{ |
| од нас што им се год допада.{S} До чега смо већ дошли?{S} Камо Душанова Србија?{S} Остало нам ј |
| Јеремија прослови.</p> <p>— Ето до чега смо дошли, да Мађари владају у Мачви и Београду, па сад |
| овори патријарх.</p> <p>— Дакле до тога смо већ дошли, да се царска српска кћи Турчину продаје? |
| те ми сами за право дали.{S} Истина, да смо се били и ми јошт у битку помешали, битка би била ј |
| лупца, шта би нам наши Мађари рекли, да смо утрошили толики новац, а вратили смо се са празним |
| слим.{S} Врло добро знам, господару, да смо већ осједили бијући се с Турци од прве младости.{S} |
| братија такове су нам пакости чинила да смо мислили капи крви већ у нама остати неће.{S} Они то |
| и показано му пријатељство, јер зна да смо ми с нашом језгром војске у добро доба на њи’ удари |
| ухватили ил’ посјекли.</p> <p>— Боље да смо га ухватили, потписали би’ га опет на што више, и и |
| хад-пашу, Петошка, добро познајем, и да смо пријатељи.</p> <p>— Све би’ ти тако исто по риједу |
| а оваково место дођемо, а ми мислимо да смо у рају — одговори ласкателним реч’ма калуђер.</p> < |
| ћи.{S} Маџари, опет, од нас изискују да смо увек против Турака, кад се год њима допада.{S} И ка |
| потомке побринути да нас не проклињу да смо им само земаљски неред после себе оставили — одгово |
| ла.</p> <p>— Еј, где су та времена када смо у Романији војевали.{S} Онда Турчин јошт није знао |
| а нас нико не мари, а ми ни за кога, па смо мирни од свјета и свет од нас.{S} Благо оном коме б |
| није се онда питало, колико ји има, па смо опет свагда победу одржали.</p> <p>— Али цара Душан |
| о изгубити мах, Турци горе навалити, па смо онда код Голупца и опкољивач може бити опкољен — уз |
| прослови.</p> <pb n="452" /> <p>— Доста смо се на путу изломили, сад мало рахат, па онда опет н |
| би знали смо војевати, ал’ много штошта смо и од Турака попримили, и то што је најбоље.{S} Турч |
| а дочекамо један дан као код Искре, кад смо Турке до ноге потукли, много робље задобили, ’ришћа |
| могло бити још кад смо били ђетићи, кад смо силне коње јахали и с левентама копља ломили.{S} Ми |
| рече кнез Ђурђе.</p> <p>— Шта ћеш, кад смо били стрицу трн у очима — одговори кнез Јован.</p> |
| онда сте нас чинили просијацима; а кад смо просијаци, сад нас правите господом.{S} Господство |
| е тих послова, то је могло бити још кад смо били ђетићи, кад смо силне коње јахали и с левентам |
| Турци буду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо већ од Призрена чак до Крушевца скочили, па куда ће |
| .</p> <p>Ферхад прослови. </p> <p>— Сад смо тако што учинили ја и ви да би нас Турци на комаде |
| p>— Аферим, све је у реду.</p> <p>— Сад смо све свршили, сад да се поткријепимо.</p> <p>Ферхад- |
| и.</p> <p>— Све ће доћи у ред.{S} Е сад смо начисто, време је почивању, твој чадор је у реду, п |
| жни, ал’ то боље по нас Турке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћу ја све на дивану исказати, и све |
| ле завади и појединце утамани.{S} Засад смо обоје смирени, ал’ кад земан дође, опет ћемо на Тур |
| прегледали у потаји ножа.</p> <p>— Све смо претресли, нема челика ама ни за нокат, жели ти кољ |
| с Турци више војевали него л’ Угри; ’де смо ми остали, онде ви тек почињете.{S} Угре Турци позн |
| "> <head>VI</head> <p>Знаће читатељ где смо Милицу са њеном породицом оставили.{S} Видимо, дакл |
| име шкоде и себи и свјету.{S} Ми будале смо у том млого бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни з |
| а сам се томе напослетку приклонила, те смо му Мару дали.</p> <p>— Али тако се у оно доба држал |
| збогом“.{S} Јаблановић одговори: „Криви смо, нек нам бог опрости“.</p> <pb n="481" /> <p>Доведу |
| отац Пајсије.</p> <p>— Боже мили, какви смо несретни људи!{S} Нашег оца слуге уживају пуну слоб |
| .</p> <p>— Е тако као што видиш, робови смо овђе у кули, нит’ криви нит’ дужни.{S} Доклен ће то |
| , са којих народ патити се мора.{S} Сви смо гријешни, ни ти, деспоте, нијеси без гријеха, и сад |
| ти нико замерити.</p> <p>— Ми људи сви смо Алаха створења.{S} Сваком човеку је памет и срце да |
| мора бити честит човек и јунак.{S} Људи смо, оба и млади, нек ти буде од мене овај мач знак при |
| ер они још нису томе вични као ми, који смо се с њима готово сваки дан крвили.</p> <p>— Кајицу |
| S} Но ми смртни, који још живимо и који смо се у госпоштини родили, не можемо више натраг, боље |
| хватали смо најближе оружје, прољевали смо крв своју и нашег народа.{S} У борби дасмо Турчину |
| исмо ником ништа скривили.{S} Поштовали смо стрица, као свог рођеног оца.</p> <p>— Кад се опоме |
| .</p> <p>Бранковић рече:</p> <p>— Одали смо богу божије, деспоту деспотово, а сад разредимо се, |
| е Турчину трн у оку.{S} И ми Срби знали смо војевати, ал’ много штошта смо и од Турака попримил |
| о, сами собом не можемо успјети, морали смо савезника потражити.{S} Од Грка слабе помоћи, насло |
| ама страшћу, осветом ослепљени, хватали смо најближе оружје, прољевали смо крв своју и нашег на |
| ој деци — рече Прибац.</p> <p>— Слушали смо млого о властелину Прибцу, па нам је и у жалости на |
| p>— Ми смо ’ришћански калуђери.{S} Били смо у Јерусалиму на молитви, чујући твоју велику побјед |
| S} Нас двоје добро се упознамо и живили смо као два рођена брата.{S} Адум све се међу булама ба |
| у прости, блаженом Стевану.{S} Завадили смо се, завадили су нас Турци и Грци.{S} Огорчење родби |
| у пријатељи Турци, то сви знамо, видили смо их после Ангоре и Никопоља.{S} Сама себе би Србија |
| н био, у Дринопољу ја и Мехмед положили смо један другоме заклетву да нећемо се дирати.{S} Штав |
| га још шест хиљада коњаника.{S} Ударили смо још коц код Голупца, да га нитко више не извади, то |
| да смо утрошили толики новац, а вратили смо се са празним џепом и разбијеним главама.{S} Па шта |
| p>— Бацили смо у Дунав Маџаре, укротили смо Лазоглија. <ref target="#SRP18590_N6" /> Сад од теб |
| ослови ти, Ферхад-пашо.</p> <p>— Бацили смо у Дунав Маџаре, укротили смо Лазоглија. <ref target |
| Ферхад-паша започе.</p> <p>— Е, свршили смо, ова војска враћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-па |
| оју велику побједу над Бајазитом, дошли смо да се очима уверимо.{S} Знао сам да о’ђе мора бити |
| амо нанесе?{S} Седните.</p> <p>— Дошли смо, да се о миру са султаном договарамо.</p> <p>— Камо |
| они нек раде за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, нити ће нас ико изиграти.</p |
| — Голубац не смемо за леђи оставити, ми смо се најпре за Голубац припремили, пуне су шајке на Д |
| а сахрани, и да их безопасне чувамо, ми смо га разумели — рече Јеремија.</p> <p>— Тако је, ал’ |
| Његов један миг све на ноге диже.{S} Ми смо с Турци више војевали него л’ Угри; ’де смо ми оста |
| рхимандрит ништа о томе не брине.{S} Ми смо овде готово међу Турцима, па можемо први страдати.< |
| млого би лакше напредовати могли.{S} Ми смо тиме земљу спасли, а с друге стране, Турци ће тај н |
| </p> <p>— Но, дед да што свршимо.{S} Ми смо само зато дошли да тебе у наше друштво увучемо — ре |
| и све је остало у најбољем реду.{S} Ми смо тек јучер амо стигли.{S} Но од тог доба нисмо ништа |
| лики падиша, — проговори Бранковић — ми смо увидели да је засад срећа код Турака, будућност шта |
| ово људи — запита Тамерлан.</p> <p>— Ми смо ’ришћански калуђери.{S} Били смо у Јерусалиму на мо |
| карати морао — рече Драгаш.</p> <p>— Ми смо већ од тог доба онде били и све је остало у најбоље |
| дма’ послаћу султану посланике, и с тим смо свршили накратко најнужније што се чинити имало, и |
| дигао да га посјече.{S} Боже мој, како смо сви онда друкчије изгледали.{S} Камо сад такови јун |
| ко је господару постати слугом.{S} Тако смо се борили свак за себе у међусобним борбама страшћу |
| ајглавнији посао и по уговору.{S} На то смо се управо и спремили, да ако се Голубац не би преда |
| ="534" /> мир, који сад уживамо, и зато смо могли Смедерево назидати.{S} Такав човјек не може б |
| .</p> <p>— Само ми се то не допада, што смо се из Призрена у Крушевац доселили — рече Петошко, |
| ио, и тек њему посве могу захвалити што смо у садашњем мало бољем стању.{S} Да не би Мехмеда, ц |
| елиле.{S} Јула куварка која је, као што смо јошт пре споменули, често друштво своје остављала, |
| се.{S} Млађи Ђурђев брат Лазар, као што смо већ споменули, погубљен је у Пловдиву скупа са свој |
| лтану Амурату по ту исту цјену, као што смо га Ђурђу понудили — рече Јеремија.</p> <p>Тишина, м |
| ар радовати можемо нашем животу.{S} Зар смо тако криви да будемо и од свију зверова најнесретни |
| м.{S} Јошт нешто да ти рекнем.{S} Јучер смо добили глас да се буна у Караманији стишава, и ако |
| {S} Све нас Турци већма стешњавају, већ смо се стисли између гора, Дунава и Саве.{S} Народ се п |
| е изгубљена битка, једнако јездимо; већ смо сваки по пет коња изморили амо хитајући — рече царе |
| Татара као орлови против вранах.{S} Већ смо се изглодали, бијући се са Турцима и покрај Тураках |
| је ту Харалампије, па да знамо на чему смо.</p> <p>— Шта ће нам Харалампије без Турака.</p> <p |
| /p> <p>— Не старај се, мајко, ништа, ту смо још ми, све ће још добро бити — рече поузданим глас |
| одо, како си накан да предаш град, е ту смо по твојој жељи, и благо је ту, предај Голупца.</p> |
| <p>— Свакако.</p> <p>— Но и Бранковићу смо добру реч дали?</p> <p>— Та и њему нек се што да; а |
| то једва дочекати, <pb n="535" /> а да смогне у Њемачкој с Чешком, која је круновина Њемачке.{ |
| именом Јанићије, који је био научен на смокве и неранже и на масна јела; па је одма’ у почетку |
| алакну напред, бацају међ њи’ кудељна и смолом замазана запаљена клупчета на ужетима, коњи запл |
| рачуна о свему што се у Србији ради.{S} Смотру је бацио особито на манастире, јер оданде је мог |
| га видели и глас му чули, крв би им се смрзла.</p> <p>Грмана је довео један служитељ и посадио |
| ли.{S} Не један од њих и мученичку [је] смрт претрпио.</p> <p>Такви су били жички калуђери.{S} |
| сабље турске, многи су у валима Дунава смрт нашли.{S} Док се скупи и у ред стави, видиће своју |
| дају се одбити нов јуриш, већ се као за смрт преправљају.</p> <p>Отпочину, ал’ закратко, опет с |
| p> <p>Вук му саветује да га ухвати и на смрт осуди.</p> <p>Стеван није жестока срца, нити хоће |
| асове да неки властелини чекају само на смрт Стевана, па да кнежевиће, за које се већ зна ’де с |
| ају.{S} Сваки хит у клупче хатлија мора смрт нанети.{S} И борише се дуго док Жигмунд војску на |
| и све попљенише; а сад, тек што су чули смрт деспотову, натуштали се над Србијом, утискавају се |
| Харалампије у Дечанима једва је дочекао смрт Стевана деспота.{S} Он се сад надао да ће до првог |
| еба цару саветовати да у случају његове смрти све у реду буде, и да се не подели земаљска влада |
| аставе, тек је шест недеља од Стеванове смрти, баш парастос се у цркви опојао.{S} У саборној цр |
| ад мир мом народу, и доцније после моје смрти, опет нек му је бог у помоћи, као год и сваком на |
| да се мицати не може; волио би’ јуначке смрти, нег’ ’вака живота.{S} Тко зна како ћемо и сад пр |
| тити их слободно, и то је опасно, после смрти деспота пали би у очи, а Гргур је имао пријатеља; |
| али сву његову доброту излити.{S} После смрти, пак, сваки је увиђео шта су у њему изгубили.</p> |
| пио уговор, по којем мене Угарска после смрти деспота као овоме насљедника и деспота признати и |
| идите и с Марком пијете; можда ће после смрти Марка свет увидети који је био прави бранитељ и п |
| в, био је старији од Ђурђа, па би после смрти деспота Стевана Гргуревом старијем сину Јовану пр |
| их за српски престол спасем, који после смрти Стеванове само њима по праву припада.{S} Овим ће |
| , ил’ да га нестане.</p> <p>Турци после смрти Бајазитове, мало нос покуње.{S} Више им је лежало |
| е тужна.{S} Тек што се у Београду после смрти деспот-Стевана настанила, а Мађари дођоше да узму |
| от кулу испразнио, први пут одмах после смрти Стевана деспота, сада по други пут.{S} Нема ту ви |
| 18590_C2.14"> <head>XIV</head> <p>После смрти деспота Стевана Високог завлада Србијом Ђурађ Бра |
| није било ни једног који би се његовој смрти радовао.</p> <p>Сам Ђурађ, који је једва чекао ча |
| а нема.</p> <p>Приповедају да се на дан смрти његове мало земља потресла и сунце изгубило своју |
| а онога коме је бог дао мишицу да га до смрти служи.</p> <p>— Дакле, тако да останеш за род изг |
| ога расте.{S} Свако себи дере.{S} Но ми смртни, који још живимо и који смо се у госпоштини роди |
| но] мало са вишег је гледао него обични смртни.{S} Љубав је његова јошт код његове Зулејке зако |
| ћи.{S} Морам гријехе искајати.{S} Нитко смртни нек не мисли, да га кази достићи неће, ако је шт |
| у каквој битки погинуо; и боље, јер за смртно заљубљеног човека нема бољег лека, него ил’ да с |
| в, држао, да је после косовске битке са смрћу Лазара, који није ни сам по праву насљедија царст |
| од друге цепа, и нек’ се такав издајица смрћу казни — рече јачим гласом Новак.</p> <p>На то Пат |
| ранковића, показаћу дјелом и животом, и смрћу, да за род и земљу живим, <pb n="539" /> да опере |
| ло кријепи, и кријепила је у борби међу смрћу и животом.{S} Јошт ми је једне жеље, и то је, да |
| </p> <p>— Господару мој, што си се тако смутио.{S} Нема славе без жалости, а нит’ има царствова |
| а, радиш?</p> <p>— А што је Милева тако смутна.{S} Шта ми радиш ти, Вуче? — рекну у једно доба |
| p> <p>— А што је, бога ти, књагиња тако смутна?</p> <p>— Кажу да због Бранковића који се једнак |
| } Ту бијаше плач и ридање.</p> <p>Србљи смутни, тек по дужности скупе се да се тек зове да се д |
| о стало.{S} Дворјани, служитељи, сви су смутни тамо-амо ходали.{S} Нестане радости, нестане вес |
| бибрига.</p> <p>Истина, у Жичи је млого смутније изгледало; овде, опет, било је све весело.</p> |
| м у свему слажу.</p> <p>И тако неколико смутних дана прођу.</p> <p>Светислав је у највећој борб |
| селом двору.{S} Код нас калуђера све је смутно, па кад на оваково место дођемо, а ми мислимо да |
| згода стићи.</p> <pb n="317" /> <p>Тако смутног весеља још није никад било.{S} Турцима се особи |
| шко...</p> <p>Петошко је био позват, да смутну свадбу мало развесели.{S} Грмана није се нико се |
| нећаку братску руку да народа ради све смутње отклонимо, и да се спасе што се спасти може.{S} |
| да му почивке треба.{S} Деспот мало је сна боравио за задње време, и кад је уснуо, страшни му |
| а и подаље спавајући гости мораше се из сна пробудити.{S} Калуђер се сада у чуду нађе, и молио |
| човека и народа, па и он пређе у покој сна.</p> <p>Сутрадан крене се војска пут Мораве на Голу |
| тати, Ђурђа ћете са тим лакше победити, снага ће се ваша чрез то поткрепити.{S} Сва оружана сил |
| а већ је краљ Угарске.{S} То је велика снага.{S} Њемачка ће помагати Угарску против Турчина, а |
| слози христијанства сакривена је турска снага.</p> <p>Леонтије достојанствено изрека ове речи, |
| да су сљепи, јуначко им је срце и силна снага у мишицама, би скотског стражара мрцварили, да им |
| ћ од ноге до главе у дужину.{S} Телесна снага била је све и сва.</p> <pb n="449" /> <p>Но Петош |
| тпадници.{S} Патријарх цариградски нема снаге, а ни ми је немамо; па гле Босне, колико су већ и |
| т за зидање Смедерева, и какве јошт има снаге.</p> <p>Рувим му све исприча, да је намет доста т |
| најмање бар да је раван, а за то нејма снаге, па тек буде туђа подлуга.{S} Код мене је право Н |
| слободимо Ново Брдо.{S} Ако имамо доста снаге, и ја имам нешто војске на својим местима спремне |
| ад треба онај да управља, који има у се снаге за то.{S} Ако мени сад судба земаљску власт опред |
| илица је властољубива.{S} Ко има толико снаге и поверења да одма’ са народом управља?</p> <p>Ца |
| јошт крепак српски народ имао је толико снаге да сву ту штету надокнади и Турцима јак отпод дад |
| идила да њени приврженици немају толико снаге да могу наскоро толику војску скупити с којом би |
| ојим племенитим предузећ’ма потпомагати снагом богодане ми цркве, која и слабима снагу даје, а |
| , Турци ћеду опсјести Солун и то таквом снагом, да се одржати не може, и да ти пресјеку све што |
| а л’ је народ вољан у случају рата овом снагом на ноге стати, и дурашно издржати, јер у овим не |
| једнако јача, Исак-паша да је баш свом снагом нападне, покрај мудрог вође, који своје људе и п |
| ржимо.{S} Турчин се осилио, но са туђом снагом.{S} Наши племићи који су у суседству Турака, да |
| нагом богодане ми цркве, која и слабима снагу даје, а док је цркве, душман неће искоренит’ Душа |
| дрене, <pb n="445" /> да не ломимо овђе снагу, која ће нам посље требати.{S} Сад нек доведу тог |
| еревом.{S} Мађари шиљу уводе, да проуче снагу Смедерева.{S} Турци шиљу преобучене Помаке, да ви |
| за горег ма од каквог војводе, а његову снагу осећа Браничево, Ресава.</p> <p>Јеремији су биле |
| ши у разним ратовима славе, почне своју снагу распростирати.</p> <p>Но куд се деде Петошко?</p> |
| ступати мора, не поузда се више у своју снагу, душом је клонуо; на нами је да се народ опет узд |
| има рог, друга оштре зубе, једна велику снагу, друга лукавство.{S} Тако исто и људи.{S} Један и |
| једног владара, да се све силе у једну снагу сабију.{S} После толиких бура, деспот је сматрао |
| иља, ако ко међу вами у себи осећа већу снагу, прориче си већу срећу за спас народа, ја ћу му м |
| г народа.{S} У борби дасмо Турчину нашу снагу, да одјача, пролисмо толику братску крв.{S} Не је |
| но стадо деле.{S} Како је млогобројан и снажан српски народ, кад га не би властољубиви великаши |
| посинка и насљедника.{S} А Ђурађ је био снажан, велики дух, и ако би се српска држава сабрати и |
| ет пала стара времена, кад је Србин још снажан био, кад је имао своје царство?{S} И каква разли |
| х на кревету притисне, не могу се маћи, снажне руке их држе.{S} Врачар са усијаним гвожђем очи |
| т, Турчина боји.</p> <p>Није било једне снажне руке која са свима управља.</p> <p>Патријарх је |
| ажни младићи.</p> <p>Кнежевићи спавају, снажни људи вежу им руке одостраг.{S} Вежу им и ноге.{S |
| ако будне до потребе, јер су кнежевићи снажни младићи.</p> <p>Кнежевићи спавају, снажни људи в |
| ољити.{S} Ионако нисмо за овај пар тако снажни да Турке у Азију пребацимо.{S} Ту треба и крстон |
| о ни Турци овом приликом нису јошт тако снажни да могу ногу на Мађарску пребацити, и Београд ко |
| ћ сам, као што видите, јако остарио, ал снажнији сам нег’ кад сам у царском двору лудак био.{S} |
| ку, мушко, женско, старо, младо, слабо, снажно.{S} Гледао сам мојим очима ропско тржиште у Скоп |
| осова Душанова властела отела се.{S} Од снажног српског царства виде се тек покидани удови.{S} |
| а, коју у срцу свом осећа.{S} Бранковић снажног састава, јуначког но мало одвећ упорног и гордо |
| воде?{S} Не знаш чему више да се дивиш, снажном створу, делијском погледу, дивном руву.{S} На г |
| а се.{S} И одма’ је Турчин осетио слоге снажну мишицу.{S} Почеше Турци обазирати се.{S} Но посл |
| ктима однео.</p> <p>— Ти све тако чудне сне имаш, да л’ си снио кадгод да си пијан?</p> <p>— То |
| и, говори канда није турски паша, канда снева, канда је хришћанин, па исповеда терет душе своје |
| ју корист преда се.</p> <p>Оду лећи, да сневају о благу, које ћеду добити ил’ од деспота ил’ од |
| тва.{S} Све си као у неком божанственом сневању.{S} Онда тек не даш за млого што си Србин право |
| Петошко, шта си ноћас сневао?</p> <p>— Сневао сам да је један кобац међу кокошке улетио и једн |
| да спава.</p> <p>Леп санак је боравио и сневао о патријаршији, о вакуфима.</p> </div> <div type |
| <p>— Но, како си, Петошко, шта си ноћас сневао?</p> <p>— Сневао сам да је један кобац међу коко |
| задње време, и кад је уснуо, страшни му сни долазили, вране, како стрвину ждеру, аждаја прождир |
| >— Ти све тако чудне сне имаш, да л’ си снио кадгод да си пијан?</p> <p>— То само мудри и трезн |
| да није калуђер.{S} И Јули се та његова снисходителност допадне, јер ниже класе људ’ма, а нароч |
| купити опет нову војску и с Мађарима се снова везати.{S} Мађари, опет, овим походом ако су и ст |
| ух, и ако би се српска држава сабрати и снова утемељити могла, ту би тек Ђурађ био на свом мест |
| силнијих огуљен, мора велике намете да сноси, а правде за се у ником не налази.{S} Света црква |
| сам те познао, Хасане, сву невољу лакше сносим; у теби, у Турчину, имам пријатеља, а колико има |
| та тежак, ал’ да ће народ све то и даље сносити, да не допадну јада и мука као они у Немањиној |
| ји већ због своје слабости ратне терете сносити није могао, и тако као царски саветник бавио се |
| ма тих градова, ал’ није на ино, морају сносити.{S} Дата је реч, дат је потпис.</p> <p>После по |
| се о сродној крви, о крви народа.{S} У сну долазе ми Гргурови синови, слијепи, просе <pb n="38 |
| жасну борбу у души, зајекне, нешто га у сну мори.</p> <p>Јерина шаком глади чело деспотово, и у |
| .</p> <p>И деспот је окаљен војник, и у сну собом господари, сан му је пола на јави, зато уздиш |
| е на јави свагда луд и пијан, том тек у сну што трезно дође.</p> <p>— Та дед’ приповедај што о |
| су будалине речи у ушима звониле, лице снуждила.</p> <p>— Тако је красна та српска војска на К |
| чаје оновременог српског господства.{S} Соба било је подоста, но исте нису биле украшене, као ш |
| овић са својом пратњом показаше се пред собама Харалампија који им насусрет изиђе.</p> <p>— Доб |
| ки станови.{S} Патријарх и Новак заузму собе у неком малом зданију у башти, које увеселења ради |
| е који с којим слагао, тако је у својој соби с њим и ручао.{S} Све се једно од другог туђило, с |
| ђе спремна примила.{S} У једној великој соби где се обично гости примају само са Русном седила |
| одржавала је ред у кујнској економији и собним уређењима.</p> <p>Властелин Прибац, војвода Јабл |
| него деспот Ђурађ.{S} Зато сад треба да собом одведете ова два кнеза у ваш стан, па да народу о |
| иваше да ће та ствар хрђава сљедства за собом повући, да је то за народ хрђав пример.{S} Милица |
| рбима сродити се; пример велики мале за собом повлачи.{S} Данас ће Милева у харем и потурчиће с |
| д <pb n="468" /> и мађарско бродовље за собом повуку, ту је сад ужасан покољ, но ветар ватру на |
| ио, а нарушена клетва рђаво сљедство за собом вуче.</p> <p>Тако Турци сами себи остављени, крви |
| онда су Турци из Србије млого тисућа са собом повукли, но то се није збило по каковом међу нама |
| а нас је Харалампије издао, благо је са собом носио за паше, богзна куд је отишао, можда и десп |
| ао да је већ проклет, саме је демоне са собом повукао, навукао је на српску земљу несрећу која |
| астиру.{S} За знак спомена однео сам са собом и игуманову једну ћелепушку, но за овај грех пока |
| поштедили; и ситну красну дечицу су са собом вукли.{S} Врати ли се Турчин из рата а он поред ш |
| дубље у вашу земљу упадну, и понесу са собом осим млого девојака, млого тисућа ситне мушке дец |
| тац Леонтије поведе једно десеторицу са собом.</p> <p>Сви ти калуђери ишли су на најопаснија ме |
| код Срба од заманде било.{S} Па зла коб собом је донела да један противник другога не може да п |
| Код куће у Србији не трпи господара над собом.{S} Ако мора служити, а он ће служити пре Турцима |
| — Шта би било? — Јурио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не би’ захуктао, као краљ Вукашин на Мариц |
| .{S} Турчин је сад бујица која све пред собом ваља.{S} Неће проћи ни сто година, а турски ће се |
| и се мишљаху да су ван гужве, виде пред собом и с бока насртајући арабистанске коњанике <pb n=" |
| це брата.{S} Од детића види делију пред собом.{S} Откине се од брата и пређе деспоту, који јој |
| није, и понуде.{S} Штета што им нијесте собом из манастира довели какве лијепе две цуре, да их |
| урска војска кренуће се одмах, и носиће собом и благо које се има предати Јеремији, а и ти ћеш |
| града, дочекај Турке, кнежевиће поведи собом. </p> <p>Баце се на коња и одјезде у манастир.</p |
| народ је ослабио, а Турчин ојачао, сами собом не можемо успјети, морали смо савезника потражити |
| <p>На путу стиже му гласник, који носи собом поруку Јеремије.</p> <p>Деспот проучи поруку.{S} |
| без боја живити није могао, био је сам собом у рачуну чист.{S} Он је своју реч задао, па ју је |
| рло паметан, честити пашо, ја сам понео собом и пешкеша, пет хиљада дуката, и другијех ствари, |
| ке слуге мотали су се тамо-амо.{S} Међу собом, кад би се сусрели, говорили су о <pb n="259" /> |
| ризнати.{S} Ако се буду њена браћа међу собом делила, твоје ће сродство и овде важити, и ти мор |
| арца чаме?{S} Па како ли јошт живе међу собом у кући?{S} Све чангрижу, све једна хоће да је бољ |
| луђер, и одма’ их дворјани и слуге међу собом прозову: „црним“ и „црвеним“ калуђером.{S} Где су |
| .{S} Прочи гости почеше већ такође међу собом тихим гласом примедбе правити о растројењу српско |
| </p> <p>— Ви женске све неке тајне међу собом имате — рекне калуђер онако својски и умиљато, ка |
| болест деобе.{S} Владарска деца се међу собом деле, кад лепим речма деле се, кад сабљом, и дел |
| да кад су добили благо, потукли се међу собом, најјачи је однијео све, а тога су опет ђаурски р |
| алогу његовом ослепљени.{S} Они се међу собом разговарају; свака им је реч тако жалосна, као на |
| ло да се сви потурчите нег’ што се међу собом кољете.{S} И доиста, ви ђаури сте велике будале, |
| морате пропасти, кад се не можете међу собом ни у куповини подјелити.{S} Кад ни ту не можете, |
| авди.{S} Но ви ђаури никад нијесте међу собом сложни, ни у добру ни у злу.{S} Кажи ми’ ти, војв |
| оје су домовину и народ цијепале и међу собом као робу и стоку дијелили.{S} Сад се на невиним ђ |
| ли се хтели делити Гргурови синови међу собом, за то би се већ ти великаши побринули да се зава |
| е себи оставити, па ће се они сами међу собом изглођати.</p> <p>Русна са Харалампијем једнако з |
| јећам како су се већ онда великани међу собом крвили, а народ им донђе патио се.{S} Овђе један |
| ојводе, јунаци моји, будите сложни међу собом, будите са мном сложни јер без слоге добра бити н |
| д намета једва дише.{S} Властелини међу собом кољу се, један од другог отима, а сви скупа народ |
| у ваздуху чупају, тако су се и они међу собом крвили, да се утамане.</p> <p>— Видио сам света, |
| кад је видио како се Гребљановићи међу собом кољу, како властелини један од другог отимају, на |
| обро пред очи узме, да су се Турци међу собом покрвили, било је доиста изгледа да се исти врате |
| убац преда.{S} Благо тројица имамо међу собом дјелити, Јеремија, Јаблановић и ја.{S} Тко ће нас |
| рају ка’ и други, а кад су заједно међу собом мишљео би да су сами побратими.{S} Па кад су у ск |
| а је боља од друге, па једнако рат међу собом воде, а адуми се смеју, на ’асну вуку.{S} Какова |
| и ти мораш што добити.{S} Ако буду међу собом несложни, ти ћеш слабијем страну држати, па с њим |
| ц са царицом тако помирио да земљу међу собом на две стране поделе, па да тако над својим стран |
| итали „житија свјатих.“ Братија су међу собом добро живјели, у онакој љубави какову Христос пре |
| само као поражене, Срби су, кад су међу собом сложнији били, Турке неједаред премет’ли.{S} Срби |
| ови синови Муса и Мусулман били су међу собом несложни, и зарате се.</p> <p>Деспот Стеван са св |
| и.</p> <p>— А није л’ га Милева султану собом повела кад дође до султановог харема?</p> <p>— Но |
| > <p>И деспот је окаљен војник, и у сну собом господари, сан му је пола на јави, зато уздише, с |
| скут силнијем туђинцу, па се после мећу собом отимају док не ишчезну.{S} Једном народу треба да |
| вори Јусуф.</p> <p>— Јусуфе!{S} Понећеш собом толико блага, колико ђаури никада видели нису.{S} |
| рече Харалампије, па их у велику једну собу уведе.</p> <p>Овде се мало још поразговараше, док |
| беше, како би после почивке недалеко од совре били.</p> <p>Милица са Русном врати се у своје од |
| од свију зверова најнесретнији?{S} Та и совуљага је сретнија од нас.{S} Да нисмо никад света ви |
| ство заклело се да обори Србију, да јој сок исиса.{S} Ново Брдо је жила српског срца.</p> <p>Ту |
| пша од ње.{S} Дичио сам се с њом.{S} По сокаци сви су гледали на нас, и завидили нам.{S} Но сре |
| ши се, да знак, а Јерина пружи му руку, соко доскочи, рашири крила, одупре се лагано, одлети ка |
| небо не би л’ дошао до шићара.{S} Вешти соко, прави Босанац, за њега је дала Јерина једном боса |
| Јерини да какову птицу улови.{S} Један соко јој на рамену стоји, па гледа у небо не би л’ доша |
| ољиће се ако му даш краснијех увеџбаних соколова, султан је ловац, то волије.{S} А моју половин |
| н са лепом невом проводи ћеф.{S} И сиве соколове, увеџбане, морали су у харач давати.{S} Тако т |
| ачки, једни носе стреле, други увежбане соколове, нуз пут ако се нађе звериња, да је деспоту пр |
| ћом, Стеван и Вук Лазаревић, све српски соколови, па и Краљевић Марко са својом браћом, као лав |
| ојска врати;</l> <l>„Натраг моји српски соколови!</l> <l>Грчки царе милост од нас проси,</l> <l |
| ура кнегиња Мара из своје руке ’ранити, соколовима ће се лов ловити, утве шестокриле, златних п |
| красне српске цуре, с тим сивим српским соколовима доведене су у хареме паша, да откинуте од св |
| тину, за Крушевац.{S} А Голубац, гњездо соколово, оданде се чува плодно Браничево, плодна Ресав |
| хусари и азапи починили.{S} Манастир је сокровиште туге и надње народа.{S} Није сваки калуђер Х |
| Потомци оних јунака, који су стреле на Солун бацали, прослављени преко морја, саградили су си |
| а спасе Србију.{S} Оданде ћу ударити на Солун, да се састанем са грчким кнежевима и војводама, |
| тва учини.{S} Где нам је Марица, где је Солун, где је Призрен и Приштина?{S} А шта ће јошт одса |
| мене старца све то боле.{S} Где нам је Солун, где Дринопољ, камо нам море, камо река Марица.{S |
| .{S} Па јошт друго, Турци ћеду опсјести Солун и то таквом снагом, да се одржати не може, и да т |
| силну, којој пара нема?</l> <l>Ићи ћемо Солун отимати</l> <l>И Цариград бјели задобити.</l> <l> |
| асити.{S} Украсе донећеду из Цариграда, Солуна и Дубровника.{S} Ту кад дође какав стран владар |
| Ал’ тад стиже од Душана књига</l> <l>Од Солуна, да се војска врати;</l> <l>„Натраг моји српски |
| {S} До распетија је икона Богородице из Солуна, аманет спасителан, још од Душана дошао у руке к |
| ада јуначина.</l> <l>Једна пола узе пут Солуна,</l> <l>Друга пола пут Марице рјеке.</l> <l>Стад |
| т Марице рјеке.</l> <l>Стаде Душан пред Солуном градом</l> <l>И поче га бити страховито.</l> <l |
| вно мученија Христова.{S} Та је књига у Солуну везана, и вредна је била једно властелинство, та |
| на.{S} То је Мати божија, која је још у Солуну била на гласу као чудотворна, а сад бди над Срби |
| рого постило; било је ту рибе, паштрме, сољених моруна, хактапота, и неопходимог граха, са фини |
| еднуо и застидио се бар за магновење од сопствене себичности.</p> <p>Марко их је угостио, опрос |
| } Онде су се они радо бавили, које због сопствени’ узрока, које пак због красоте вароши и велич |
| дошао, није замерао, поштовао је у њему сопствено уверење ино, јер [је] држао да и такав неприј |
| т, ниједна џамија.{S} Где сад стоји Аја-Софија, онде се слава Христова појала.{S} Где сад Фанар |
| м васкрсу видјела сам те у цркви, у Аја-Софији, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се у те у |
| ог граха, са финим улцињским уљем, така софра да би се не један сиромах с њом, и својом мрсном |
| ијарха и Новака дуже задржати, па је од софре прва устала а затим се дао свима знак да се и дру |
| Он је био немиран дух.{S} Мерио је при софри свачије речи, сваки поглед.{S} По његовом немирно |
| не један сиромах с њом, и својом мрсном софром променуо.{S} Но пре нег’ што ћеду поседати, очит |
| ма, учио сам Алкоран, био сам и улема и софта, и ефендија, и срећа ме послужи те постадо’ паша, |
| , оставимо их на страну, Харалампији на сохрану у Високим Дечанима, и ту буду са нашим знањем о |
| дошле.{S} Ја једем дан на дан пасуља и сочива, и то баш посно, у чистој води; а игуман и брати |
| н је до одређеног му чадора, и легне да спава.</p> <p>Леп санак је боравио и сневао о патријарш |
| м прекрстити.</p> <p>— Мани се, ђаво не спава, а знаш какве су женске; покажи им само светлост |
| ти, оче, тражио ноћу, кад сви већ гости спавају? — запита га мало зачуђен Митар.</p> <p>— Тражи |
| /p> <p>Пајсије да на знање да кнежевићи спавају.</p> <pb n="406" /> <p>Уђе Грк врачар, са два ј |
| жевићи снажни младићи.</p> <p>Кнежевићи спавају, снажни људи вежу им руке одостраг.{S} Вежу им |
| дремали и легли.{S} Још мало па увелико спавају.</p> <p>Пајсије да на знање да кнежевићи спавај |
| ује неки жагор међу служитељима, остави спавајућег оца Леонтија и цео у црно увијен, пође ближе |
| се такав смјех и така вика да и подаље спавајући гости мораше се из сна пробудити.{S} Калуђер |
| вде само мало стазу померио, не могу да спавам, па сам изишао прохлађивати се — рекне калуђер, |
| тријарха, као што ме видите; не могу да спавам, па сам изишао мало на чист ваздух, па сам се та |
| викао, и све осим служитеља предало се спавању.</p> <p>Служитељи на удаљеном крају двора јошт |
| јим калуђер’ма свршио.</p> <p>— Како си спавао, свети оче? рекне Новак после обичног јутарњег п |
| ко.</p> <p>Докле је отац Леонтије мирно спавао, донде су мутиле свакојаке мисли у глави оца Хар |
| и.</p> <p>— Е добро, мој драги, сад иди спавати, па ми само буди човек, а ја нећу на тебе забор |
| ело.{S} Но за жива тјела не дајте ми да спаднем на Бранковићеве гране, јер ми душа неће стићи н |
| , десет хиљада динара је вредан.{S} Кад спази птицу, лепрши се, да знак, а Јерина пружи му руку |
| код њих видети.{S} Султан, паша, ага и спаија, какве хареме имају!{S} Онде је црноока и лепог |
| ом, на које ручици којом се са челенком спаја, трепти алем-камен драги.{S} Лице му ма већ и не |
| мисли су му биле у глави кад је с коња спао, пре нег’ што ће изда’нути, брижан за опстанак Срб |
| не само од властеле, већ био ма тко, за спас Србије жртвоваћу, утаманићу га.{S} Ето виђе шта би |
| градиш онако да нам на дику служи, а за спас <pb n="520" /></p> <p>Србије.{S} Одлазим у Жичу са |
| у, и за покој душе свих претковах, а за спас свих потомаках у свим коленама.{S} То исто чине и |
| часу доброта и побожност надњу улила за спас Србије, и у последњем тренутку жића, кад ропац зав |
| ћа већу снагу, прориче си већу срећу за спас народа, ја ћу му место моје уступити; ал’ уједно и |
| ш, честити деспоте, исповједам ти се на спас моје душе, да га исто тако познајем као ти.{S} Он |
| рад ће бити јошт једина котва која држи спас народа.</p> <p>Деспот је био у Београду господар, |
| у порез, кулук, аргатовати мора за свој спас. — Деспот ово озбиљно изусти, и што једаред изрече |
| /p> <p>— Бо’ме зло, ту се мора мријети, спаса ту не има, Мађари ћеду опет на јуриш, да нам трен |
| потресе се у срцу, држи да већ ту нема спаса за српско царство, да је то привиђење, сатанина с |
| а Србији нема изгледа <pb n="490" /> ни спаса од властеле и велможа, да нитко од владарске лозе |
| рави посници, који би ради у кујни душе спасавати.{S} Па тко не би такву шаљивчину слушао као ш |
| о.{S} Он је код Голупца Мађаре отиснуо, спасао манастир Св. Богородице, издајице Јеремију, Јабл |
| жи оном који је част српске војске онђе спасао.</p> <p>Шта је, дакле, из овог сљедовати могло, |
| ину.{S} Није издао Вук на Косову, он је спасао Босну, јер да се са својима тамо не повуче, не б |
| примају што је част војске после битке спасао.</p> <p>— Дакле, он хоће да прими сву власт у ру |
| иписивали тај поступак, будући је с тим спасао једну част војске, када већ и онако победа није |
| Он је већ после Вукашинова пада Србију спасао, па ће ју кадар бити и узвисити — одговори патри |
| што учинити нису били каиљ.{S} Голубац спасао се од предаје Мађарима, ал’ се предао Турцима!</ |
| к Бранковић, спасе што се спасти могло, спасе свој део војске, а ова опет спасе Босну.{S} Не см |
| ски народ, ал’ мој отац, Вук Бранковић, спасе што се спасти могло, спасе свој део војске, а ова |
| о своји’ крвави’ љешева</l> <l>Једва с’ спасе њешто од душмана</l> <l>Срамним бјегством, да гла |
| тране, Вук не попушта, а оно нек Милева спасе земљу.{S} Ти, Новаче, опрости, јер земља је преча |
| ељевом, да нас сахрани од свака зла, да спасе Србију.{S} Оданде ћу ударити на Солун, да се саст |
| е, но мора се натраг к Босни повући, да спасе што се спасти може и да нову војску устроји.{S} О |
| а и Жигмунд још неће да уступа, хоће да спасе Завишу.{S} Но доцне је, Турци су га већ притисли. |
| ане власи, у очима жар поносит, хити да спасе оца, краља, војску.</p> <p>И срећа послужи дели-д |
| о куд Турци се крећу, и да се пред њима спасе што се може.{S} Да, Ферхад-паша је Петошко, који |
| усулман буде победитељ, деспот из битке спасе се, а остали остану код Мусулмана.</p> <p>Мусулма |
| рода ради све смутње отклонимо, и да се спасе што се спасти може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако |
| за јањичаре.{S} Кад је тако, како да се спасе народ.{S} Морају се најпре унутарњи непријатељи с |
| аштаји ћеду то учинити, сад само нек се спасе језгро које се већ подгризује.</p> <p>— Хоћу л’ д |
| арода срце се над тим стегло, Турчин се спасе, а ’ришћанин пада.</p> <p>— За Стевана тешко је б |
| ш кћери, бог сам хоће да нас од напасти спасе.{S} Сад шта би од нас било да нам буде <pb n="301 |
| огло, спасе свој део војске, а ова опет спасе Босну.{S} Не смеде Турчин на кршну Босну.{S} На К |
| сам му вјеру задао, а кад он мени главу спасе, морам и ја њему.{S} Друго би било да би он силом |
| рке таманити, а кад ме лацмани гуше, да спасем земљу и своје, и с Турчином бићу пријатељ, ал’ т |
| е доцне, ал’ ћу употребити све, само да спасем што се спасти може.{S} Ја сам покајник.{S} Згрје |
| ипље, а ја за ме као сватко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти на вјеру, као што река’, ал’ јеси л |
| и читаве држао, да их за српски престол спасем, који после смрти Стеванове само њима по праву п |
| } Једну руку морамо си одсећи да остало спасемо.{S} Да ли бог да Турчина сатремо, вратиће се на |
| урчин, с друге лацманство.{S} У Турчина спасенија нема.{S} Од лацманства лакше је се бранити.{S |
| Турцима примирије учинити.{S} Друкчије спасенија нема.{S} А и Турци неће бити баш тако тврдогл |
| ијарх даје молитве читати за падше и за спасеније народа.{S} Милица не зна куда ће и како ће; с |
| е у срећу и здравље радениках, за мир и спасеније душе оних који у том раду живот жртвују, и за |
| а западу и на истоку гледи на те, да га спасеш, јер овђе наше руке су већ малаксале, толика је |
| а за те, да прегорјеваш, а што можеш да спасеш.{S} То ти каже Петошко, у вас негда лудак, а сад |
| ници читав дан ка коњу, изморени, би л’ спасили све, а да се тако упустили у бој са тројно већо |
| и на тај план, који јој се као породици спасителан виђао.</p> <p>Магновење је било згодно.{S} М |
| а је икона Богородице из Солуна, аманет спасителан, још од Душана дошао у руке кнезу Лазару, а |
| ивусловити када велиш да је твоје мнење спасително.{S} Ти добро познајеш великаше, па ћеш и нај |
| ајица.</p> <p>— Време ће показати да је спаситељ био једне части војске.{S} Да њега са својом в |
| .{S} Неки су ишли у свету земљу, где је Спаситељ рођен и мучен.{S} Опће су учили познавати разн |
| арченце светог дрвеног крста, на ком је Спаситељ страдао, свети спомен крстоносне <pb n="377" / |
| ма утиснутим златним бојама насликан је Спаситељ и светитељи, свети Сава, и храмотворни побожни |
| е у онаковој слози и љубави, какову нам спаситељ Исус Христос прописује.{S} Ал’ на жалост није |
| оји са војском као непријатељ, него као спаситељ.{S} То исто што је мајци царици од Турчина пор |
| и душевни напредак чине.{S} Није ли наш Спаситељ толико муке претрпео за човечески род, а ви цр |
| , који као Турчин није изневерио Христа Спаситеља, који га је под својим именом у овај свет уве |
| а голи прса крст <pb n="540" /> распећа Спаситељева, пркрсти се и пољуби часни крст, да се увје |
| у Жичу са Јерином да се поклоним олтару Спаситељевом, да нас сахрани од свака зла, да спасе Срб |
| идајте Смедерево, ту се може јошт нешто спасити.{S} Што су вам азапи и хусари отели, то је <pb |
| уд махала, и не једно хришћанско дијете спасла.{S} Прими је и брани с њоме род.</p> <p>— Примам |
| и су последње нападаје Татара, и са тим спасли су већу част турске војске, а са њом турско царс |
| напредовати могли.{S} Ми смо тиме земљу спасли, а с друге стране, Турци ће тај наш повратак за |
| покривати.</p> <p>Што се могло спасти, спасло се а Голубац и Браничево у турским рукама.</p> < |
| ило, можда би се све још <pb n="296" /> спасти могло.{S} Но у тој забуни сваки је на свој рачун |
| чини?{S} Ако се са једном женском земља спасти може, зашто се не би она жртвовала.</p> <p>— Кад |
| вар Војновићу и Змај-Облачићу да је рад спасти Ђурђа.</p> <p>Ови то једва дочекају.</p> <p>Једн |
| необичан младић.{S} Да знам да ће народ спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему |
| шта ће сад од Србије бити, желиш ли је спасти и како.{S} Говори искрено и језгровито, како сад |
| без крепке руке српска земља не може се спасти, без да је кога млого питао, заузео је Вукашинов |
| е војске.{S} Ту се сад гледи како ће се спасти.</p> <p>Жигмунд заповеди да се сва војска на Дун |
| ’ мој отац, Вук Бранковић, спасе што се спасти могло, спасе свој део војске, а ова опет спасе Б |
| натраг к Босни повући, да спасе што се спасти може и да нову војску устроји.{S} Он се доиста п |
| смутње отклонимо, и да се спасе што се спасти може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако сам погрешио |
| у употребити све, само да спасем што се спасти може.{S} Ја сам покајник.{S} Згрјешио сам се о с |
| ити, могу јадно сироче од самртне глади спасти.{S} Остарјео сам, а ни ви нијесте више млади.</p |
| ве земља покривати.</p> <p>Што се могло спасти, спасло се а Голубац и Браничево у турским рукам |
| ал’ нитко је не љуби, ми не можемо свет спасти, сватко нек се за се брине.{S} Па зар се Ђурађ Б |
| њега је држао за јединог који ће Србију спасти, ако се само икако може. </p> <p>Како Леонтије д |
| саветник па на нашој души лежи отаџбину спасти.</p> <p>— Дакле, шта ће то да буде? — запита пат |
| и неће, ако сви њени синци приону да је спасу, својим јунаштвом и поштењем.</p> <p>Но Србија је |
| кривудајућа се стаза народ од пропасти спасу води.</p> <p>Јерина све сврши са Нићифором, и вра |
| полумесец почитовати, само да си живот спасу.{S} Да, тако мора бити ако се ред какав не начини |
| делија убија Мусу Кесеџију због харања, спашава ђевојке од црних Арапа, дође у Приштину, на огњ |
| а свију страна оптерећена.</p> <p>Турци спашавају пртљаг и заиру, ал’ их хусари тискају ван, у |
| аје Хилендар и поглавара му, не једаред спашавао је манастир од беде и напасти.</p> <p>Све је и |
| м?{S} Не би.{S} Косово требало би да је спашено пред Косовом, а не на Косову, јер тко овде хоће |
| ло би што бити, овако не.{S} Прими мир, спашћеш хиљадама невиних душа, на згариштама подигнућеш |
| еба кнежевиће, јер деспот-Стевана би то спечалило, а крв на освету позива; пустити их слободно, |
| близу је пол столеће и јошт Вука држе, спјевају за издајицу.{S} Ја, његов унук од племена Бран |
| ио издајица, но зао глас дуго траје.{S} Спјевали су Вука као издајицу, и што се пјевало, ужљеби |
| они.</p> <p>Вино им срце и дух задело у сплет ђаволског коловоза.</p> <p>Усијане главе што мисл |
| епоручује; није било међу њима никакви’ сплетака, нити је ко на кога хулио нити кога оклеветава |
| ет Вук Бранковић и Обилић, због женских сплетака, посваде се.{S} Милоша назову невером, Милош о |
| ном оквиру у склопу као токе поређана и сплетена, на глави му самур-калпак са белом челенком, о |
| ни о самом деспоту начисто.{S} Јако су сплетене ствари.{S} Час му долази да је сасвим невин, ч |
| нђе био.{S} Она је у своје доба дворске сплетке Харалампију често откривала, па временом срећа |
| > <p>Јеремији су биле познате све тајне сплетке, којима се српским народом после косовске битке |
| ао неки дворски манастир били.{S} Ту се сплетке правиле, од стране дворјана; ту се не једном и |
| а Милеву проси.</p> <p>— Бога ти, то су сплетке.{S} Та није полудила да за Турчина пође, код ко |
| </p> <p>— Вечна му слава, бог га у рају сподобио јер је бога ради народу живио — рече војвода Р |
| и са то мало војске крену се даље да се споје са осталима, и то пут Голупца.</p> <p>Бимбаша је |
| и, благо и живот, јер једно с другим је спојено.{S} Живи за благо, а благо му за живот треба.{S |
| ке бриге стало да се с Мађарима јаче не споји, и знао је и то да ће с њима лакше мир склопити, |
| а Моравом, а она од Видина Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол’ко су од Голупца далеко да с |
| вас, па све то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте покидани.{S} Ал’ оставимо то на страну |
| ји не допуштају двама љубећим се срцима спојити се.{S} Жеднио је за осветом, <pb n="304" /> у м |
| намера српски народ под мојим скиптром спојити.</p> <p>Деспот је то из чистог уверења изговори |
| мрамор.</p> <p>Ужетом их вежу, војводе спокојно трпе, но Харалампије бесни, баца се, не да се |
| и ти ћеш мене познати.{S} Народу сте се споља показивали као пријатељи, а да му већма леђа одер |
| вала.</p> <p>Русна Мару није волела, но споља јој се пријатељски показивала.{S} Вука није могла |
| идеше.{S} Лице му се често смешило и по спољашности његовој рекао би да је цео калуђер само за |
| у угодни.{S} Боже сачувај да су они тек спољашње пред људ’ма показивали озбиљно лице и смиренос |
| љство.{S} Он је, дакле, са деспотом, по спољашњем, у пријатељству живио, а нарочито, што да не |
| побједио; сад му је већ лакше било и са спољашњим.{S} Па гле сад жалости!{S} Ко ће на његово ме |
| > <p>Има људи и женски’ који се не даду спољашњим блеском обманути, ал’ то су тврде и ретке душ |
| то нови Турци ничу; Србин пада, но нема спомагателне силе.{S} Најхрабрији већ погибоше.{S} Још |
| се и ово мало речи опоменеш, ево ти за спомен мог мача, он је врло добар; не један је мејдан с |
| тело свог добротвора и моли се богу за спомен душе.</p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз пут баш у М |
| већ и жеља лова.{S} Нашто ми, дакле, и спомен негдашње радости кад је то сад за мене жалост.{S |
| рста, на ком је Спаситељ страдао, свети спомен крстоносне <pb n="377" /> војске, поклон силног |
| помогнеш, зидај даље град у твој вечити спомен и славу.{S} Ја морам одлазити, и теби повјеравам |
| е слава, а пјевцима оста —</l> <l>Један спомен, као лјепи санак</l> <l> Да г’ причају младоме п |
| шт код његове Зулејке закопане, и тужан спомен на Зулејку побуђивао га је на—љубав прама сваког |
| боре за славу јуначку.</l> <l>Жив остао спомен силног цара,</l> <l>Док је свјета, докле српство |
| Стевана, а да му у народу остане вечит спомен, јер је био и богу и људ’ма угодан — рече загушљ |
| ије ме већ било у манастиру.{S} За знак спомена однео сам са собом и игуманову једну ћелепушку, |
| Цариград!{S} Варош је била пуна великих спомена прошастих времена.]</p> <p>Јошт онда није се мо |
| бдити, и када се год уз гусле твоје име спомене, срце ће ми растити.</p> <p>— Велиш да сам јуна |
| земљи изгубљена.{S} Марко моје жалосне спомене од мене прима.{S} Он има доста жалости.{S} Узми |
| ишља, муте му се у глави <pb n="388" /> спомени прошлих времена, и добри и зли, понајвише зли.{ |
| ећ ту, тешко би се од истих откидао.{S} Спомени га негдашњи јошт онде вежу.{S} Још болно му срц |
| ад почине.{S} Побојао се да га осећај и спомени у дубље не увуку, па окрене разговор.</p> <pb n |
| > <p>— Ни ови двори, ни оне планине, ни спомени ђетинства. </p> <p>— Ништ’ ме не тишти, само тр |
| бојном пољу и доцније дигну му каменити споменик.{S} И српске <pb n="273" /> попадавше јунаке Т |
| ди, би л’ све то тако исказао, да ти не спомену да Ферхад-пашу, Петошка, добро познајем, и да с |
| е.{S} После дивана Сириџа оде султану и спомену му султана Бајазита, који је цар-Лазара ћер Мил |
| ири, ту свјетиња није оскврњена.{S} Што спомену, честити деспоте, да Харалампија и војводе од с |
| коснуше.</p> <p>Русна је измеђ’ осталог споменула, како завиди Мари кнегињи, што ће бар изближе |
| а јој је Бајазит поручио, само што није споменула о том да јој је обећао Бранковића покорити.</ |
| а куварка која је, као што смо јошт пре споменули, често друштво своје остављала, примјетила је |
| лађи Ђурђев брат Лазар, као што смо већ споменули, погубљен је у Пловдиву скупа са својим ујако |
| њему што прије преда.</p> <p>Исак-паша споменуо је, би л’ деспот к њему дошао на кољена, на то |
| ем Ферхад-пашу, ако га сам деспот не би споменуо као позната пријатеља, већ да је тај глас прек |
| т.</p> <p>Отац Харалампије био је често спомињан.{S} Његов стас, његова брада, његове подмукле |
| јевао?{S} Не једанпут те је мој покојни спомињао — дода Русна.</p> <p>На ове речи Новаку је суз |
| не принадлежи.{S} Ја сам већ цару о том спомињао, ал’ он све даје времена у том; па после држи |
| е војвода Радосав.</p> <p>— Народ ће га спомињати у цркви, у песмама, и одјекнуће песме жалосне |
| ељству сам увјерен, о том нећу ништ’ ни спомињати.{S} И ријечи су ти паметне.{S} Но још не рјеч |
| срамоту увеличавале.</p> <p>Немојмо ни спомињати све који су у овој жалосној свадби учествовал |
| еног винца, и онде ’де се слава оружија спомиње.</p> <p>— Марково се име код нас уз гусле слави |
| Јадранског мора;</l> <l>Тек Душана име спомиње се.</l> <l>Но и царе сву награди војску,</l> <p |
| ад.{S} Само о кончини његовог живота не спомиње, и тек на деспотова питања о томе одговара.</p> |
| рјече, кад теби тај глас поручим, да не спомињем Ферхад-пашу, ако га сам деспот не би споменуо |
| Розгоњија погледа, Розгоња самртан зној спопадне од ужаса шта ће с војском бити, јер треба се у |
| допали су Јаблановића шака, ја се с њим споразумем, оставимо их на страну, Харалампији на сохра |
| и не може.{S} Ту ћеду бити јаки бедеми, споредне и подбочне куле, опкопи, јаркови, корита за во |
| на, а није рад због тога са Леонтијем у споречку доћи.</p> <p>— Чуј, свијети оче:{S} Петошко се |
| да буде управитељ народа који је за то способан и ког сама нужда народна на престол диже.{S} А |
| налогу Ђурђевом ослепити дао, да не би способни били за владу.{S} Кнез Гргур, отац њихов, био |
| л диже.{S} Ако ви мислите да сам ја тај способнији и нужнији човек, а ја ћу се тога примити.{S} |
| ба гледати на то да разне струке управе способним људ’ма у руке дођу, људ’ма, којима су и преци |
| јвода, који су се ретко с вољом ма како способним младићу књажевском подвргавали.{S} Ово видећи |
| никад било.{S} Турцима се особити ручак справи и особито су ручали.{S} Срби такође.{S} Милева н |
| , говори се, да се султан Мурат на Србе справља, па се чудим да се архимандрит ништа о томе не |
| т и панцир.{S} Краљ Жигмунд донео је ту справу из Алеманске и Латинске, фратори су то изумели, |
| ју је родила.{S} Мара <pb n="308" /> је спрам матере била лукава, па тако је и мати била прама |
| езди, ал’ тако да му је око увек надаље спред јездећег Харалампија гомилу управљено.</p> <p>Бим |
| , и благо однесу.</p> <p>Остаде Ферхад, спрема се сутра зарана у Голубац.</p> <p>И бимбаша се с |
| о царство, да је то привиђење, сатанина спрема за судни дан.</p> <p>И тај сатана није нико друг |
| p> <p>Све је у реду.</p> <p>Ферхад-паша спрема се, сутра ће отпутовати.</p> <p>Један део војске |
| о се опросте.</p> <p>Сад се Харалампије спрема.{S} Руво, коњи, оружје, све је већ у реду.</p> < |
| а зарана у Голубац.</p> <p>И бимбаша се спрема.{S} После поноћи њега ће отац Радосав исповедити |
| ман.</p> <p>Исак-паша доиста на то се и спрема, да деспота испочетка лепим обећањ’ма примами, п |
| ерхад-паша, Петошко, да се велики диван спрема у Једренима, твој самртан непријатељ Исак-паша ј |
| опет њима.</p> <p>Јеремија и Јаблановић спремају се у граду, да се могу деспоту и Жигмунду одап |
| Мађарска имаће мира.</p> <p>Журно су се спремале те ствари, и хитно се распослале да не би тко |
| или, пуне су шајке на Дунаву са убојним спремама за Голубац — одговори Лошонци.</p> <p>Краљ сле |
| не губимо више времена, но да се на пут спремамо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије да знак Пајс |
| Турци су весели.</p> <p>Ферхад-паша је спреман.{S} Бимбаша вози благо Исак-паши, напријед војс |
| товарили, и што су могли понети понели, спреме се за бегство, без да су на Јеремију, Јаблановић |
| у, добра бити неће.</p> <p>— То су нове спреме, на то троши Жигмунд силно благо, јер је то оруж |
| алог издао да се од трпезе одмах за пут спреме, јер су већ Турци господари од Крушевца, и морав |
| бадању српске властеле.{S} Да их с пута спреми, то <pb n="404" /> Ђурађ чинити неће.{S} Ако им |
| > <p>Телал виче да се војска за Једрене спреми.</p> <p>Код Турака је све на опрезу, азапи, јањи |
| ијем и дочек улаках и поклисарах, па се спреми на пут, и отпутује.</p> </div> </div> <div type= |
| евања, идем да дам јавити да се Нићифор спреми, па онда ћемо говор продужити.</p> <p>Јерина изи |
| сти од драга камења.{S} Него све за пут спреми па иди.</p> <p>Тек што је то Бајазит изрекао, а |
| и по уговору.{S} На то смо се управо и спремили, да ако се Голубац не би предао, силом да га п |
| it="subSection" /> <p>Патријарх и Новак спремили су се на подворење царици.{S} Царица их је так |
| што је то Бајазит изрекао, а већ се све спремило да се Јусуф кренути може.</p> <p>Сад већ Бајаз |
| > <p>Кула пространа, ту је један одељак спремит за кнежевиће, да не буду о’де баш као други суж |
| ом бити, јер треба се у други бојни ред спремити, време је кратко, а Турци са свију страна кипт |
| ом.</p> <p>Војводе, које су се разишли, спремише се одмах на пут, да поверене им стране и котар |
| те и вигове, јер је онда гајтан за пашу спремљен, а сва турска сила би на деспота напала.{S} За |
| е вече, ујутру зором, донде све ће бити спремљено, даћу ти злата и сребра да дајеш поклоне и ба |
| у до ушћа Дунава, ’де је већ сва војска спремна да оде на Голубац.</p> </div> <div type="chapte |
| дана сам благословио војску која је сад спремна и одушевљена.{S} Сад, пак, дођосмо да код тебе |
| ти кормила.{S} Војска му је била на све спремна.{S} Бајазит бојећи се да не би се једна ил’ дру |
| в Јерини, да су двори готови, и да буде спремна за долазак.</p> <p>Деспот шиље људе да Јерину д |
| одворење царици.{S} Царица их је такође спремна примила.{S} У једној великој соби где се обично |
| о на диван позива.</p> <p>Сва пратња је спремна.{S} А ту је већ и Јеремија да се опрости, за њи |
| И Јерина прима верног војводу, и већ је спремна.</p> <p>Силни пртљаг пуштају Дунавом доле, а су |
| е; оружани момци, мала пратња четворице спремна.</p> <p>Јеремија пре нег’ што ће на коња, јошт |
| ја имам нешто војске на својим местима спремне, па кад бисмо Турке доле потукли, Голубац би са |
| су морали чекати.{S} Обе војске биле су спремне, и сутрадан пре зоре даде се знак битки.</p> <p |
| о јуришати може, војници стубачки стоје спремни.</p> <p>Розгоњи пошље улака у град да иште пред |
| ко ће у град.</p> <p>За Јеремијом стоје спремни коњаници.</p> <p>Кад је деспот видио како је Је |
| уришати.</p> <p>С почетка су били ђаури спремни, одморни, сад су збуњени, многим јуришима уморе |
| деспота.</p> <p>Убојно обувени, чекају спремни док зора заруди, чекају Јеремију.</p> <p>Седе н |
| пет ћемо на Турке.{S} Само да су Мађари спремнији, све би друкчије ишло, овако морамо с једне с |
| нак, па и Јаблановић.</p> <p>Кад је све спремно, Јеремија чека добру отпоруку од деспота, ил’ н |
| Нићифор нек иде у Трапезунт, нек је све спремно, сутра нек одлази, а ја идем у народ.{S} Блага |
| већ је начинио наредбу за објед, и све спремно донесе се.</p> <p>Провели су обед у озбиљном го |
| ига стиже,</l> <l>Од Душана да све буде спремно</l> <l>На рат поћи мејдане дјелити.</l> <l>Шта |
| једну грану, где је већ све одмора ради спремно било, понуди и Русну да седне.{S} Служитељи, по |
| } По рекама, водама лађе, и чунови носе спрему, путови загушени од силне марве, коња и волова, |
| ругу обалу, и на четоклацима довезе сву спрему у Ласловар, и топове.</p> <p>Јеремија види мађар |
| ти морам, није ми до оклевања, морам се спријемати за Смедерево, и оставит’ Београд, ионако ми |
| } Но сад више није нам до оклевања, већ спрјеми се, па одма на коња.</p> <p>Харалампије диже се |
| иже се.</p> <p>— Е тако, ја ћу се одма’ спрјемити, онда можемо кретати се.</p> <p>— Најпре дони |
| шта ће ови нови гости.</p> <p>Њи’ Турци спроведу до султановог шатора.{S} Султан их пусти к себ |
| чи на њ упрли.</p> <p>Деспотови војници спроводе војску, где ће се који одел у ком крају станит |
| д града, обазре се, срце јој се стисне, спусте јој се сузе на лице, но душа јој срце задрма; чи |
| е навише, да су сигурнији, и да од гора спусте се доле, ако би Турци на подножију покушали да о |
| памет, па му се сузе из очију низ образ спусте.</p> <p>— Није ли ово брат Краљевића Марка, ја с |
| ни непомично гледе, ћуте.</p> <p>Ферхад спусти испод врата, испод кошуље руку, и прстима довати |
| /p> <p>Деспот понуди га у чадор, завесу спусти, и стојећки се питају.</p> <p>Деспот погледом ме |
| реко њих читави се преваљују.{S} И који спустивши се мишљаху да су ван гужве, виде пред собом и |
| рад допадне српских шака.</p> <p>Војска спустила се пут Голупца, с њом иде и деспот, и Облачина |
| ким синовима, на које се азијатска тама спустила.{S} Тебе, света обитељи, јошт досад није скрвн |
| овеће и борама пресецано.{S} Седе власи спустиле му се на рамена, а брада бела, велика, покрила |
| на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се спустимо и војску саставимо.</p> <p>То је био Жигмундов |
| оћи на Голубац.{S} Та војска ће се лако спустити Моравом, заједно са заиром — рече Јакуб-паша.< |
| вима, град је већ за леђи, мост се опет спушта, и страховитом звеком ланца падне да одјекне у с |
| ривен црном чојом.{S} Над столом одгоре спуштен велики блистајући полилеј, на ком су тридесет в |
| и дервишом.</p> <p>Завеса чадора је већ спуштена, без замерке једе се и пије.</p> <p>Ферхад-паш |
| о, охрабри се.</p> <p>Изиђу из града по спуштеним мостовима, град је већ за леђи, мост се опет |
| } Њихов Будимград и Тамишвар не могу се сравнити са јаким Смедеревом.{S} Мађари шиљу уводе, да |
| т и Вук иду на Косово.{S} Обе војске се сразе.{S} Крви се млого пролије, и то највише братске.{ |
| ам мојим очима ропско тржиште у Скопљу, срам човечанства.{S} Људе, кришћане Србе продају као ро |
| >Једва с’ спасе њешто од душмана</l> <l>Срамним бјегством, да гласе однесе</l> <l>Цариграду о с |
| а, о харању манастира Св. Богородице, о срамној погибији Харалампија, и издајничких војвода, ко |
| ном остаје, почне јој пребацивати да је срамота кћер своју дати Турчину, но све то ништа не пом |
| еме доћи, но чисти се одавде, да нам не срамотиш манастир“.{S} Ја сам све то мирно подносио чек |
| кад би гусле и јуначке славне песме тек срамоту увеличавале.</p> <p>Немојмо ни спомињати све ко |
| у утолико теже падне.</p> <p>Бајазит је срамоћење мушки подносио.</p> <p>Милева једнако јеца; к |
| но српско царство...?</l> <l>Ој Душане, Срб’ма сунце јарко,</l> <l>Зашто зађе роду јуначкоме... |
| а зора настаде</l> <l>И кад помоћ нова Срб’ма стиже,</l> <l>Све се диже путем цариградским</l> |
| медом смирио, почео је на радост своји’ Срба у свачему напредовати.{S} Земља му бијаше мала, не |
| ма што попустити и намамити их да се од Срба откину, да их после лакше баце из Београда ван, и |
| ку нападати, а да се нема шта бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини деспот?{S} Ако се са Жигмун |
| ог што да скуца.{S} Међусобна борба код Срба била је свакидањи рад, а у цркви свештеник на вече |
| ами није био грјешник?{S} Одавно је код Срба овладало отимање круне, скиптра.{S} Отимао је и Ву |
| ски краљ потпомагати кад види да се код Срба и Грка „ришћанска“ влада крепи?{S} Шта ће папа на |
| а мисли се.</p> <p>— Па знаш што се код Срба каже, кад кога мрзим и душман ми је, волијем у Тур |
| душману се служило.{S} Тако је већ код Срба од заманде било.{S} Па зла коб собом је донела да |
| /p> <p>Он Бајазиту живо представи стање Срба.{S} Он изјасни султану да са Србима није тако ласн |
| је тако.{S} Грци нису искрени пријатељи Срба. ’Де су Грци на Косову?{S} Било их је из даљних кр |
| , и још друге паше, све сами диндушмани Срба и свих хришћана сем јединог Ферхад-паше.{S} Сви по |
| надмашно српско јунаштво, показаће да у Срба још није угинула лоза Краљевића Марка.{S} Ту ће по |
| дно властелинство, таква је била онда у Срба богаштина.{S} Ту књигу је добио у насљедство деспо |
| } Па какви сватови?{S} Више Турака нег’ Србаља у двору.{S} Рекао би, да се већ све истурчило.{S |
| да је лака ствар била од несаједињени’ Србаља равне пределе Румелије освојити и победу косовск |
| љу и бољу вољу.{S} Особито и код стари’ Србаља, вино и добра воља били су свагда у друштву.{S} |
| заштићавају уступање Турака.{S} Да нема Србаља, зло по Турке.</p> <p>После ове влашке победе, Б |
| опет све при старом.</p> <p>Турци су од Србаља страшно зазирали, и све се богу молили да Срби о |
| ш к тому и сумњиво; па женска глава код Србаља не може управљати.{S} Кнез Лазар богзна чији је |
| исто било и онда такови’ тражитеља код Србаља довољно, и то и пре и после косовске битке.</p> |
| страну.{S} Онда је то било, кад су код Србаља први пут говорили да нит’ се зна ко пије, нит’ к |
| и?</p> <p>— Ти знаш да код Турака млого Србаља служи.{S} Да ли ти је познато да ти је који од њ |
| ве влашке победе, Бајазит увиди важност Србаља, и паштио се у пријатељству их одржати.{S} Марка |
| римпапа једнако шиље у Босну фратре, да Србе пошокче.{S} Колико се већ из наше цркве у туђу при |
| } Турци су били у највећој сметњи, и за Србе куцнуо је као најбољи час, ал’ бадава кад место је |
| морају помоћ слати.{S} Опет дође ред на Србе да Турчину победити помогну.{S} Код Никопоља десил |
| е чуо, говори се, да се султан Мурат на Србе справља, па се чудим да се архимандрит ништа о том |
| уби се јарост, и Турчин намери до конца Србе сатрти.</p> <p>Муса неком приликом убије брата Мус |
| о.{S} Турци су са ласкањем и надама ове Србе одржавали и чрез њи’ су нове и нове приврженике за |
| чији бити.</p> <p>— Тако је, неслога је Србе утукла, сватко се позива на слогу, ал’ нитко је не |
| у свом огорчењу Турке оставио, и своје Србе против турски’ нападаја бранио, и кад је све у мир |
| е могу због твог оца и царице међу моје Србе ступити.</p> <p>— Мој отац би тебе као најславније |
| пским оружјем друге хришћане, да и саме Србе обараш.</p> <p>— Евала, то је добро, то је неисказ |
| овај мир није дуго трајао.{S} Они науме Србе буди пошто покорити, па су увек прилике рату тражи |
| љу, срам човечанства.{S} Људе, кришћане Србе продају као робу.{S} Вера изгубљена, стид од варва |
| и трећи пут са новим силама на уморене Србе, који се без престанка борише, од почетка борише, |
| , а други Јерину.</p> <p>Грци су жељели Србе у свој сајуз довести.{S} Требало је, дакле, и једн |
| p>Сабере силну војску да коначно покори Србе.{S} Деспот и Ђурађ помирени, храбро су сили Мусино |
| ла, свете храмове, видио сам како Турци Србе робље вуку, мушко, женско, старо, младо, слабо, сн |
| урски санџак.{S} Јер, силни падишо, док Србе сасвим не сломијемо, не можемо ни Босну покорити, |
| ој околности није требало да непријатељ Србе обара.{S} Требало ји је саме себи оставити, па ће |
| ђед Вук Бранковић издајица, да је издао Србе на Косову.{S} Вук Бранковић није био издајица, но |
| та Милевина удадба, не би добро било по Србе.{S} Ако се то деси, онда је све то због тога учиње |
| села до села, од вароши до вароши, међу Србе, међ’ Турке, међ’ Арнауте.{S} И незнани делија уби |
| гали буду.{S} Зато најбоље би било међу Србе јошт већи раздор завести.</p> <p>Сулејман, као ста |
| како им се мало бољма водило, одма’ су Србе напастовали.{S} Једној мирној години две су крваве |
| их гостољубиво предусретали.{S} Они су Србе запиткивали о случившој се битки.{S} Обилић са сво |
| } Угре Турци познају само као поражене, Срби су, кад су међу собом сложнији били, Турке неједар |
| јуначким играма огледали Грци и Латини, Срби и Мађари, ал’ Србину не беше пара. </p> <p>Та лепа |
| напред одма’ корачао, могу се, међутим, Срби опоравити, па опет зло.</p> <p>Бајазит у диван поз |
| ти?{S} Ако би одма’ напред корачао био, Срби, међу којима је доста неслоге било, у општој опасн |
| зије ту била.{S} Зачне страховита сеча; Срби секу Турке, но на исто место нови Турци ничу; Срби |
| или Татара, свуд су моји <pb n="343" /> Срби за вас крв проливали.{S} Неке чрезвичајне и изванр |
| ти ручак справи и особито су ручали.{S} Срби такође.{S} Милева није се више смела пред Србином |
| инове са војском да Турчину помогну.{S} Срби са својим поглаварима, Стеваном и Ђурђем, иду у Аз |
| рашно зазирали, и све се богу молили да Срби остану у миру.</p> <p>Жеља им се испунила.</p> <pb |
| и првенство.{S} Сада сам рад знати, шта Срби мисле; да ли ће се према мене [не]пријатељски пока |
| а да пркосе; шта нам хасни Београд, кад Срби Смедерево имаду још јачи град нег’ што је Голубац. |
| фи.{S} Ђурађ једнако наваљује да се сад Срби са Грцима и Власима сајузе па на несложне Турке уд |
| земље задобије.{S} Мурат би хтео да се Срби ма’ну Мађара, па да може преко Србије удесно на Ма |
| о одношење постане тешњим.{S} Са тим се Срби за неко време од турске стране обезбеде, но поред |
| могли гледати војници Душанови како се Срби за Турке боре?{S} И сам Грман уклонио се, и отишао |
| ље у Србију упасти, но чекали су шта ће Срби после изгубљене битке чинити.{S} И Турке је иста б |
| ого јача него српска.{S} Но, душе ми, и Срби су се силно борили.{S} И мој отац је од српске рук |
| тељи имаду, тако су исто у старо доба и Срби имали лавру или обитељ свога св. Саве, па су побож |
| овор, одбранбени уговор, да се Мађари и Срби међусобно против Агарјана потпомажу.{S} Признао си |
| деспота би л’ нам наруку ишао да се сви Срби потурче?</p> <p>— Би’, и сам би се потурчио, ал’ д |
| лаве, већ се са мунарама диче.{S} Млоги Срби, да се опросте једаред од толиког белаја, ђе ни од |
| овог посредовања.</p> <p>Ђурађ и остали Срби, од султана са скупоцени поклони почаствовани, пре |
| Никопоља не бисте изгубили битку.{S} Ми Срби знамо најбољма против Турака ратовати.{S} Дај, кра |
| {S} Србин је Турчину трн у оку.{S} И ми Срби знали смо војевати, ал’ много штошта смо и од Тура |
| е са српском скопчана.{S} Паднемо ли ми Срби, пашћеду и они, одржимо ли се, одржаћеду се и они, |
| бити.{S} Сваки дан по некоји заробљени Срби натраг се враћају.{S} Јошт би’ више добра чинио, д |
| је домовине.</p> <p>Док су се ратоборни Срби и Турци на Косову борили, и својом крвљу широко по |
| мрштен Змај-Обличић.</p> <p>— Но аферим Срби, и јест’ да сте јунаци.{S} Нема рата, нема битке, |
| јати може.{S} Од косовске битке, откако Срби све на мањак иду, гоњени о’ђе бивају примљени, уго |
| служити.{S} Чудна среће промена.{S} Но Срби издржали су последње нападаје Татара, и са тим спа |
| изантијски обичај, од Цариграђана су то Срби и Мађари научили.</p> <p>Кнежеви Јован и Ђурађ дош |
| {S} Још се нису Турци ни скупили, а већ Срби под Стеваном и Ђурђем чувају турске границе.{S} Ми |
| г’ два града.{S} И у тим градовима могу Срби Угарску штитити — рече озбиљно војвода Војихна.</p |
| у и забуни и видимо шта на другом крају Срби раде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| у, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су Срби с Мађарима, Турци док је Смедерева не могу упадати |
| , пљачкати и робље одвлачити.{S} Ако су Срби са Турцима, покрај Смедерева не може се ни Београд |
| били храбре војводе, као обично што су Срби, но у њи’овим срцима тињала је ватра раздора и нес |
| >Откако се Ђурађ у земљу повратио, нису Срби више мира имали, но сваки дан се крв проливала.{S} |
| з битке са неколико њих избегне.</p> <p>Срби почну се помало крепити, и доиста збрисала би се б |
| х увеџбава.{S} Настаћеду крута времена, Србија ће требати војника; а са војводом Радићем, велик |
| о све дубље, сад имају Мачву и Београд, Србија им је отворена, само Голубац за Турке на ограшју |
| саставити, написати, деспот и Жигмунд, Србија и Мађарска имаће мира.</p> <p>Журно су се спрема |
| тара Србија, ту је морје, ту су ријеке, Србија је рудом обилата, занатлија, трговине више нег’ |
| српским народом троје четворо владају, Србија мора пропасти, јер ту процвати се не да.{S} Кад |
| судба над срећом и несрећом прелама.{S} Србија је у божијим рукама, ал’ мора се рећи, и да је н |
| д која кућа пропада, свак себи вуче.{S} Србија се једнако смањује, и једнако ће се смањивати, п |
| , и поднијеће се султану на потврду.{S} Србија што је у мојим рукама, остаје и одсад при мени, |
| ада да те сатре, а с тобом и Србију.{S} Србија треба да им буде <pb n="536" /> мост за Мађарску |
| ца Жигмунд не би се из Угарске макао, а Србија је под ударом турским малаксала, и брзе помоћи п |
| еоград у мађарским рукама одржати.{S} А Србија по нужди мора сад с једним сад с другим држати.< |
| До чега смо већ дошли?{S} Камо Душанова Србија?{S} Остало нам још комадић земље, та браничевска |
| тице ћеду ту лепршати.{S} Нек се зна да Србија јошт није пропала. </p> <p>Јерина се станила, он |
| ко ти о глави ради.{S} Паше наговара да Србија покрај Турске постајати не може, а да си ти трн |
| владар и војводе и кнезови, нек виде да Србија још није пропала, да Србин јошт није сироче, да |
| аревића.{S} Деспот је искрено мислио да Србија, српски народ, добије једног владара, да се све |
| дођоше да узму град.{S} А без Београда Србија је саката.{S} Сво господство Јерине сабијено је |
| тир, живог би га одерао, те би и остала Србија постала турски санџак.{S} Јер, силни падишо, док |
| бољем стању.{S} Да не би Мехмеда, цела Србија била би од Турака сатрвена, јер у оно доба брат |
| , науци и слози.{S} Још мало врмена, па Србија да буде опет онака као под Душаном.</p> <p>Стева |
| аџара ни лацманства.{S} Богата је стара Србија, ту је морје, ту су ријеке, Србија је рудом обил |
| ва и они који комад за се добити.{S} Та Србија још има доста земље.{S} У оно доба били су таков |
| ког.{S} У том си теснацу као што је сад Србија, морамо Угрима руку пружити у савез, само што је |
| у долњој Србији невоље, рекао би да је Србија под деспотом најсрећнија.</p> <p>У горњој Србији |
| скинули Србије четири стуба.{S} Онда је Србија башта без плота, у коју ће Агарјани и други шири |
| збиљно војвода Војихна.</p> <p>— Кад је Србија са свих страна у невољи, ради како те бог и паме |
| е султан покрај султанке мираз, а то је Србија, онда ће и вјера Христова пасти, све ће бити тур |
| д доле заузели.{S} Против таке две силе Србија се борити не може.{S} А Турци би готови били у п |
| ењен у Смедереву граду траје, трајаће и Србија.</p> <p>Двори су већ готови, а деспот шиље поздр |
| ћ чега да се боји, ионако је и он сам и Србија на коцки.</p> <p>Деспот стиже у манастир са Обла |
| то би био последњи српски град, ког би Србија издавати имала, и то као својим савезним пријате |
| осле Ангоре и Никопоља.{S} Сама себе би Србија убила.{S} Ил’ би се с Угрима погодили, напустили |
| едње моје дијете ћу жртвовати, само нек Србија буде сретнија, и ако буде сретна, неће тражити у |
| својим јунаштвом и поштењем.</p> <p>Но Србија је већ покидана.{S} Тек се у бајкама приповеда, |
| ру, у ободравању, у нади.</p> <p>— Јошт Србија неће пропасти ако сте људи — рече одушевљено Фер |
| Јошт је Србину наде у Смедерево, да још Србија није пропала, и пропасти неће, ако сви њени синц |
| истиће лаворике са круне српске.</p> <p>Србија је покидана, њени синови једно од другог одлучен |
| ад с једним сад с другим држати.</p> <p>Србија је нужна Турцима за мост у Мађарску, Мађарима, п |
| вечито име деспота, и осветлиће наокол’ Србије његова дивна дјела — рече протовестијар војвода |
| х стена, код тих кула решаваће се судба Србије.{S} Смедерево је мајке Србије мезимче.</p> <p>У |
| ошт није готов, ал’ већ се вије застава Србије, цар-Душана крсташ орао.</p> <p>Долазе војводе и |
| деспота.{S} Врх чадора вије се застава Србије.{S} Пред главином пољана, разапети чадори, то је |
| ј такођер грози само у дољњим крајинама Србије отклонити.{S} Само да нас Угри не потчине, и мес |
| краља Милутина, добу бујног напредовања Србије, и дочекао је да крунише за <pb n="544" /> краља |
| ели, и са тим се Турцима посао покорења Србије олакша. </p> <p>~ После овог мира, Вук јошт није |
| о си ме као насљедника деспота, владара Србије, пало ми у насљедство сво баштинство у Угарској, |
| а се деспот Вукогли признаје за владара Србије.</p> <p>— То још не би тако зло било.{S} Но кад |
| брат брата ће убијати, и последња врата Србије отворићеду се Турцима, вера ће се искоренити, на |
| нам за руком клетог Турчина из Немањића Србије истиснути, онда се не бојим ни Маџара ни лацманс |
| рвене заставе, та боја значи да из срца Србије крв тече.</p> <p>Мађарска војска прелази Саву, н |
| сјајније заблистала.</p> <p>Један комад Србије откинуше Турци, Мађари угњездише се у Београду, |
| како су Мађари поражени, шта ће сад од Србије бити, желиш ли је спасти и како.{S} Говори искре |
| ази се јошт језгро, да што будне ако од Србије јошт шта бити може, као негда Призрен, Приштина, |
| дно од то двоје мора се бирати.{S} Брод Србије мећу стенама плови.{S} Смедерево ће бити трн у о |
| и дан ми по бегунцима из долње Душанове Србије гласови стижу да се онђе гомилама турче, које с |
| ихова светлост неће се гасити до год је Србије и Манасије.{S} По три калуђера наизменце дању-но |
| а, Мађари се са Србијом бране, и док је Србије, Турци не могу у Мађарску продерати.{S} Но тешко |
| се судба Србије.{S} Смедерево је мајке Србије мезимче.</p> <p>У дворани деспота светују се дес |
| да на тргу продају дивне синке и ћерке Србије, у сласт и корист необузданом Турчину.{S} Деспот |
| аво да се покрај оштећене као очерупане Србије Жигмунд користи.</p> <p>Деспот изриче, да своју |
| предузети науме за коначно развојевање Србије.{S} Они пошљу нека мања одељења на чаркање проти |
| } У Босној се лацманство шири, некадање Србије синовима препречен је пут а да си могу руку пруж |
| нема се за чим натраг освртати.{S} Срце Србије из Београда пренело се у Смедерево.</p> <p>Јерин |
| реко бугарске границе намеравали у срце Србије продрети, Вук је пре Турака једну добро укрепљен |
| дужи:</p> <p>— Истина, онда су Турци из Србије млого тисућа са собом повукли, но то се није зби |
| > <p>Одједаред јави му се да је неко из Србије дошао и рад је с њим говорити.</p> <p>Ко је то б |
| зажелио Београда и Голупца, зажелеће и Србије.</p> <p>Тешко беше Србији, тешко њеном владару Ђ |
| е.</p> <p>— Војводе, јунаци, ви стубови Србије!{S} Познато вам је како српски народ од косовске |
| ек добију још Ново Брдо, па су искинули Србије четири стуба.{S} Онда је Србија башта без плота, |
| едем Србије, и кад тог нестане, неће ни Србије бити.{S} Зидајте Смедерево, ту се може јошт нешт |
| ветници.</p> <p>Реч се поведе о судбини Србије.{S} Прва је реч деспотова.</p> <p>— Непријатељ ј |
| м, и узме у руке кормило слободне части Србије.</p> <pb n="332" /> <p>Нов ред је заводио у Срби |
| г’ што ће изда’нути, брижан за опстанак Србије.{S} Можда му је у самртном часу доброта и побожн |
| , руке, напослетку и душу.</p> <p>У пол Србије велика врева, једни секу, кидају из стеновити’ б |
| мењени. .</p> <p>— Ти си анђео хранитељ Србије — рече загушљивим од туте гласом деспот.</p> <p> |
| аргатује, јер ће то бити последњи бедем Србије, и кад тог нестане, неће ни Србије бити.{S} Зида |
| се Срби ма’ну Мађара, па да може преко Србије удесно на Мађарску нападати, а да се нема шта бо |
| а, Београд и Голубац.{S} Београд је око Србије, Мачва је српски Ханаан, а Голубац је десна рука |
| е да се покоримо, да предамо и ово мало Србије, као издајници, бит’ не мере — упадне громко Обл |
| јо, шта је Голубац?{S} Голубац је крило Србије, и ви сте то крило одсекли.{S} Ви сте издајице.< |
| <p>Смедерево ће бити последњи јак ступ Србије.{S} Но Смедерево ће бити трн у оку, и код Мађара |
| први међ свима, ја имам у руци скиптар Србије над васцелим српским народом.{S} Овако ако остан |
| мо од властеле, већ био ма тко, за спас Србије жртвоваћу, утаманићу га.{S} Ето виђе шта би са Х |
| доброта и побожност надњу улила за спас Србије, и у последњем тренутку жића, кад ропац завршује |
| орчен Облачина.</p> <p>— Такав је живот Србије — рече Ферхад-паша.</p> <p>— То је животарење, н |
| чује се: „Живио Ђурађ Бранковић, деспот Србије, господар Поморја и свих српских земаља“.</p> <p |
| ка опасан, чека се само коначна пропаст Србије, па је онда и Цариграду куцнуо час.{S} После Кос |
| ва, но да одма’ са свом силом у дубљину Србије упадне; други су му саветовали да се почека док |
| о је сунце сјајне зраке бацало на круну Србије, на главу Душана; тако јарко сунце није никад сј |
| да за душу своју ради, јер ради за душу Србије.</p> <p>Дође и Ђурађ Кантакузен, са далека пута; |
| служи, а за спас <pb n="520" /></p> <p>Србије.{S} Одлазим у Жичу са Јерином да се поклоним олт |
| и Мађари, па какве је користи и од тога Србији.</p> <p>Војска је деспотова читава, и без окршај |
| к му код њега.{S} Ту научи’ од Марка да Србији нема изгледа <pb n="490" /> ни спаса од властеле |
| српски Ханаан, а Голубац је десна рука Србији.{S} Крушевац је већ у турским рукама; нек добију |
| а, зажелеће и Србије.</p> <p>Тешко беше Србији, тешко њеном владару Ђурђу Бранковићу.{S} Турци |
| Само Ферхад-паша и Сириџа држаше теби и Србији страну.{S} А тешко је било то чинити против сило |
| о се у Једренима велики диван, о теби и Србији је била ријеч, помамне паше гракташе над Србијом |
| ти не може.{S} Смедерево треба да служи Србији за обрану против Турака и Мађара.{S} Против Тура |
| допадну јада и мука као они у Немањиној Србији.{S} Деспот је задовољан, и рече игуману да боље |
| рпска варош.{S} И да не бијаше у долњој Србији невоље, рекао би да је Србија под деспотом најср |
| д деспотом најсрећнија.</p> <p>У горњој Србији све је цветало.{S} Било је ту храмова, калуђера, |
| опустошене пределе, каквих има у старој Србији.{S} Пада му на памет кад је у младости војевао с |
| евићи на путу су да се Зета са Поморјем Србији не привеже.{S} Све је то охолошћу властеле покид |
| p> <p>Ђурађ деспот путује са Јерином по Србији путем манастира Жиче.{S} Своју чељад миле ћерке, |
| ко ће му бити кад се види у Београду, у Србији стран.</p> <p>Јерини је дуго време.{S} Иде у црк |
| српског господара.</p> <p>Док се она у Србији тако трудила, Ђурађ у Цариграду такође за себе ј |
| и подврћи.{S} Но кад султан и Жигмунд у Србији имаду погранична града, како да ја немам, земље |
| ац је у Србији.</p> <p>— И Београд је у Србији, ал’ зато је у угарским рукама.</p> <p>— Исто ми |
| одговори Ферхад.</p> <p>— Голубац је у Србији.</p> <p>— И Београд је у Србији, ал’ зато је у у |
| нце, све горе и јаруге, реке и потоке у Србији познаје, и онде ниче, ’де човек не би ни помисли |
| и Ђурђа у Цариграду, да видимо шта се у Србији ради.</p> <pb n="328" /> <milestone unit="subSec |
| деспотом.</p> <p>Но да видимо како се у Србији живи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| одио је бригу и рачуна о свему што се у Србији ради.{S} Смотру је бацио особито на манастире, ј |
| рв Немањина и Бранковића.{S} Код куће у Србији не трпи господара над собом.{S} Ако мора служити |
| S} Размишља Марко што ће.{S} Код куће у Србији не има станка, робље не може откупљивати, а рашт |
| је Голупца, онда је још теже владати у Србији нег’ покрај Турака, који, бар за ово доба, у Гол |
| њему до тога стало, да Маџари корјен у Србији запате, већ да себе сахрани, и вољан је прије по |
| <pb n="332" /> <p>Нов ред је заводио у Србији.{S} Укрепио и украсио је Сребрник и Београд, нар |
| ај свих његових некадањих мана, које су Србији шкодиле, уважавао је његов разум, храброст, досе |
| ака, сад с Турцима против Маџара, јадна Србијо, што си дочекала, да се твоји синови с тобом так |
| оружје подигао против свог ујака, а да Србијом овлада.</p> <p>Што је желио, постигао је.{S} Вл |
| е смрти деспота Стевана Високог завлада Србијом Ђурађ Бранковић.</p> <p>У Београду, у двору Сте |
| } Турци прете се Мађарима, Мађари се са Србијом бране, и док је Србије, Турци не могу у Мађарск |
| чено војвода Богдан.</p> <p>— Јест, над Србијом је са свију страна небо натуштено, с једне стра |
| у чули смрт деспотову, натуштали се над Србијом, утискавају се у деспотове границе, и смерају п |
| е била ријеч, помамне паше гракташе над Србијом као вране.{S} Само Ферхад-паша и Сириџа држаше |
| на гласу као чудотворна, а сад бди над Србијом.{S} Ту су после иконе аранђела, светитеља, тешк |
| хиљада Турака дубље у Србију ступити и Србијом обвладати.</p> <p>Кад је Милица чула шта Бајази |
| ти; хоће ли Гребљановићи или Бранковићи Србијом овладати.</p> <p>Откако је Бајазит постао зет ц |
| , добићеш берат да си господар над овом Србијом.{S} Сад прекини одмах савеза са Жигмундом, и по |
| ара.{S} Он је већ после Вукашинова пада Србију спасао, па ће ју кадар бити и узвисити — одговор |
| о у борбу против Турака, јер за нас, за Србију, борба је живот.{S} А то повремено зближење с Ту |
| N10" />.{S} Имам блага, жртвоваћу га за Србију; у уговорима, ако је задата ријеч на штету народ |
| у за продају Голупца.{S} Они држе да за Србију Голубац бране, а кад се мора предати, свеједно и |
| и пријатељем, ал’ једнако кује окове за Србију.{S} Кратко је вријеме а нужда велика.{S} За крат |
| ти, јер он плаћа порти годишњи данак за Србију педесет тисућа дуката, а кад би је покорио, дао |
| а Турци држите, увидео сам да је већ за Србију куцнуо жалостан час.{S} Увидео сам да поред вас |
| нијесмо ми криви, ионако се Голубац за Србију одржат не море, што нам се може пребацити?</p> < |
| о, <pb n="385" /> канда предајеш Угрима Србију.{S} Но кад већ на ино није, и угарска војска је |
| на таково што да ће Ђурађ са Турцима на Србију напасти — пукне глас да је Ђурађ са Турцима, са |
| се прикључе и приврженици, те ударе на Србију.{S} Земља се свуд опустошавала.{S} Међусобан рат |
| ко се у Караманији опорави, одмах ће на Србију чељуст отворити.{S} Амурат сада мене ласка, да м |
| м, и назначили му време кад би могао на Србију ударити и деспота збацити.</p> <pb n="336" /> <p |
| спота признати има.{S} Турци су тако на Србију насрнули, да се сама против толике силе одржати |
| вију страна навалићеду, већ наваљују на Србију, и да нам не даду времена да се Угрима поткрепим |
| јвећма се зборило да се војска одмах на Србију дигне, и све до Београда покори, онда подиже риј |
| мо продријети се не може, тај град мора Србију чувати.</p> <p>— Знам Смедерево, и тај красан пр |
| е реч деспотова.</p> <p>— Непријатељ је Србију опасао.{S} Крушевац је у турским рукама, села, в |
| да подиже ријеч Ферхад-паша, да је боље Србију Ђурђу деспоту оставити, јер он плаћа порти годиш |
| , да нас сахрани од свака зла, да спасе Србију.{S} Оданде ћу ударити на Солун, да се састанем с |
| ела, и њега је држао за јединог који ће Србију спасти, ако се само икако може. </p> <p>Како Лео |
| овали су да се опет војска даље крене и Србију опустошава; Марко се томе јако успротиви, и то п |
| ара ћер Милеву за жену узео, и са тим и Србију к себи привукао тако да су му постали вјерне слу |
| диван подбада да те сатре, а с тобом и Србију.{S} Србија треба да им буде <pb n="536" /> мост |
| мунд штити Србију, а овамо је избегао и Србију на милост и немилост султану предао.{S} Држи да |
| цима ићи против Угарске, онда морали би Србију широм отворити Турцима, натуштала би се силна ту |
| а.{S} Дивље турство заклело се да обори Србију, да јој сок исиса.{S} Ново Брдо је жила српског |
| Београд и Голубац дат да Жигмунд штити Србију, а овамо је избегао и Србију на милост и немилос |
| Маџари Голубац на јуриш узели били, по Србију не би ништ’ добро било.{S} Маџарска војска је би |
| о Радосаву, јер њега је тиштало све што Србију тишти, и водио је бригу и рачуна о свему што се |
| и, и таква сила као што је та ваша јошт Србију сатрти не може, јер познато ми је да је у Карама |
| 529" /> наћи ћеду прилике и повода да у Србију дубље задеру.{S} Ми с Мађарима као суседи треба |
| калуђери.{S} Откако су се Турци даље у Србију пружати почели, откако се по дољним српским мест |
| тке Турци нису намеравали одма’ дубље у Србију упасти, но чекали су шта ће Срби после изгубљене |
| , да ће са триста хиљада Турака дубље у Србију ступити и Србијом обвладати.</p> <p>Кад је Милиц |
| еспотови’, па се најпосле упуте дубље у Србију.</p> <p>Ето, сад се Ђурђу, за чим је тежио, испу |
| адан.</p> <p>Стеван што брже врати се у Србију, заведе пријатељство са великим господарем Мирче |
| , а ми би после помоћу Турака упадали у Србију, да Гргурове синове уздигнемо, ми ионако Ђурђа н |
| буду мира имали од Турака, задираћеду у Србију мало-помало све дубље, сад имају Мачву и Београд |
| речити пут Маџарима да нам не упадају у Србију, и да не продиру у Поморавље, јер би нам ту могл |
| инове напутити да с лацманством удару у Србију.{S} Јадан народ, шта је дочекао да се у вјери на |
| >Тад се врати војска сваколика</l> <l>У Србију, своју домовину.</l> <l>Српска слава по свјету с |
| е деспот.</p> <p>— Не тако.{S} Ишти ову Србију, што је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да |
| право има, ал’ би рад дин-душмана и сву Србију разорити.{S} Није на ино, јер ако започне као де |
| ду свезу са Крушевцом.{S} Да покори сву Србију с Београдом, треба још трипут толико војске, вел |
| своје Београд и Мачву, док би Турци сву Србију од доле заузели.{S} Против таке две силе Србија |
| .{S} Ти Балшићи и Црнојевићи не гледају Србију за чело српског народа.{S} Зато морам и с Грцима |
| те могу тако усамљена напасти, и осталу Србију једним ударцем сасвим утући.{S} Држе да ће Жигму |
| војводе Мирка, Жарка и Краљевића Марка Србима нестадоше.{S} Који се од великаша турчити није х |
| стање Срба.{S} Он изјасни султану да са Србима није тако ласно војевати као са Грцима, јер је с |
| рци вуку се натраг, а Стеван и Ђурађ са Србима заштићавају уступање Турака.{S} Да нема Србаља, |
| ко је зло.{S} Турчин ће поред Милеве са Србима сродити се; пример велики мале за собом повлачи. |
| о миш’ца коранова не могу рећи да се са Србима борити нећу, но дајем ти реч да ће овај мач опет |
| је Турке и њихову бојазан да Мађари са Србима не ојачају, и ако се град што пре не преда, могу |
| губитком задобити; но одсад ће имати са Србима по горштачким предјелима посла, где млоштво коња |
| омешати и — с тим свом господарству над Србима пут отворити.</p> <p>Овако је Сулејман целу ту с |
| учини борби;</l> <l>Ал’ побједа остаде Србима.</l> <l>Преко своји’ крвави’ љешева</l> <l>Једва |
| и једни о том добра не мисле.{S} Шта ће Србима да пркосе; шта нам хасни Београд, кад Срби Смеде |
| ву погинути, ал’ зато опет није желио и Србима зла нанети.{S} После косовске битке одма’, неке |
| S} После победе, деспот им је са својим Србима на путу стајао, што нису могли целу турску војск |
| но лако се и изгубити може, особито ако Србима <pb n="274" /> Мађари и Власи помагали буду.{S} |
| ек беседу завести.</p> <p>Добро је пало Србима код Марка частити се.{S} Били су уморни, а код Т |
| њега остао без земље и народа.{S} Међу Србима нисам никад хтео раздор правити, и <pb n="281" / |
| е удале.{S} Ферхад-паша је сад Петошко, Србин, и каиљ је са својима својски да проведе.</p> <p> |
| ом бити.{S} Сада нису Душанова времена; Србин ће млого још страдати.{S} Ти, као што ми се види, |
| урке, но на исто место нови Турци ничу; Србин пада, но нема спомагателне силе.{S} Најхрабрији в |
| цара Душана, светлило се као сунце.{S} Србин је на њему видео светлост доба Душанова.</p> <p>И |
| ији били, Турке неједаред премет’ли.{S} Србин је Турчину трн у оку.{S} И ми Срби знали смо воје |
| царством, па судба је, опет хтела да га Србин одржи.{S} Бајазитови синови Муса и Мусулман били |
| нек виде да Србија још није пропала, да Србин јошт није сироче, да има оца и мајку.</p> <p>Ту ћ |
| од мог рода и народа.{S} Камо среће да Србин повише Хасана има.</p> <p>Док је Марко ово говори |
| е знам ни сам шта је био, пола Грк пола Србин.{S} Он ме узме на искушеније; но да сте видили то |
| јасно даворити о имену његовом где год Србин дише.{S} Ја сад, истина, војујем с Турцима против |
| {S} Онај ће од њи’ победити, којем буде Србин на страни.{S} С којим буде држао Стеван, с тим ћу |
| ин се Угра не плаши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на бојишту, онда је Турчину мука.{S} Да ј |
| му на памет пала стара времена, кад је Србин још снажан био, кад је имао своје царство?{S} И к |
| Смедерево, то су јошт била места ’де је Србин могао јошт сасвим слободно дисати.{S} У Београду |
| та сам добра мом роду учинио.{S} Ако је Србин у турском ропству, то га Марко избавља, ако Турчи |
| удо што су тако изгледали.{S} Откако је Србин на Косову изгубио, ражалило му се, огорчио се, је |
| а мислим да ако сам и несрећан, на мене Србин никад заборавити неће!</p> <p>На ове речи Маркове |
| нисам.{S} Та видим већ ионако да ће се Србин са Турчином сродити, а земља ће Турчину у мираз п |
| оком је лила српска крв.{S} Не један се Србин због њега, јер му је Турчина на врат доносио, пот |
| пролије, и то највише братске.{S} Ту се Србин поред Турчина против Србина борио; брат је братск |
| и од уплива турског, па да ће се тако и Србин и Грк наново са славом подићи.{S} Жигмунд рад се |
| RP18590_N1" /> и Марко!{S} Персијанац и Србин, мухамеданац и христијанин, па опет прави побрати |
| ња.{S} Данас ће се један, а сутра други Србин потурчити.{S} Стадо ће Христово млоге овце изгуби |
| ма.{S} Тако ми се види, као да је сваки Србин прави делија.</p> <pb n="348" /> <p>— Како би дру |
| /p> <p>Међу Турцима, Марку је био сваки Србин мио, ако би му и душманин био.{S} Особито сад, у |
| ерхад, турски паша, ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је народ страдао и стр |
| .</p> <p>— Та по речи те познајем да си Србин.{S} Реци ми, да од бога нађеш, откуда си?</p> <p> |
| ању.{S} Онда тек не даш за млого што си Србин православни.{S} Сва ђеца онда тек добију жељу к к |
| Он жели Мађаре оборити, но како ће, док Србин животне силе у себи има?{S} Овога дакле треба нај |
| ша не пријави турски селам, изгледа као Србин у турском руву.</p> <p>Поздрављају се као стари п |
| ем у Турке нег’ душману служити, ма био Србин.{S} Не иде ли друкчије, Турци ћеду толико дати да |
| ection" /> <p>Овако жалосне свадбе јошт Србин видео није, сви су гости изгледали као да су већ |
| анине у турским су рукама.{S} Ту се већ Србин рађа као раја, а као раја и умире.</p> <p>Србин п |
| ђа као раја, а као раја и умире.</p> <p>Србин плаћа Турцима харач, ал’ у том харачу су и цуре.{ |
| би се јошт било стало.{S} Турчин зна да Србина једна косовска битка, ако га је и понизила, ал’ |
| се име код нас уз гусле слави.{S} Нема Србина, који се с Марком не дичи.{S} Кад чујеш звук гус |
| и тај, без сумње; само те молим, против Србина не употребљуј га, но заштићавај у твом животу Ма |
| ке.{S} Ту се Србин поред Турчина против Србина борио; брат је братску крв лио.{S} Народ од ново |
| а бољу изразити.{S} Погледајте данашњег Србина, хоћете ли видети два умиљата ока као код други’ |
| који правду по свету тражи.{S} Ако ког Србина судба гони, ако је ко угњетен, нек дође Марку, о |
| изгибшу му војску, туга нападне сваког Србина.{S} Сваки је волео и почитовао цара Лазара.{S} С |
| сли да за Турчина пође?{S} Та то сваког Србина болети мора!</p> <p>— Али кад она хоће?{S} Кад њ |
| сану:</p> <p>— Прими, млади Турчине, од Србина овај мач.{S} Ти, који си под једним шатором са К |
| справио.{S} Но Марко није никад противу Србина војевао, но угњетеног га је јошт заштићавао, пот |
| о је намастир Жича.{S} Не боле те срце, Србине, кад погледиш, кад помислиш на Жичу?{S} Жичу су |
| кође.{S} Милева није се више смела пред Србином показати.{S} Она је по вољи Јусуфовој само међу |
| едали Грци и Латини, Срби и Мађари, ал’ Србину не беше пара. </p> <p>Та лепа времена прохујаше, |
| на, на образу му читаш неки понос; а на Србину видећеш неку загушену тугу.{S} Није ни чудо.{S} |
| ког је и он помогао градити.{S} Јошт је Србину наде у Смедерево, да још Србија није пропала, и |
| том.{S} Па окром тога, каквог може бити Србину пријатељства у Турчина, који хоће цео_свет Коран |
| је дочекао.{S} Премда није био пријатељ Србину, опет уважавао га је, знајући да ако у један мах |
| вода Костреш, шта, још горе, јер старом Србину још се румени чело, но стари Турчин жут и прежив |
| оду, <pb n="533" /> он и у турском руву Србину служи.{S} Камо среће да су сви такви, који турск |
| појави с’ силни Татарине,</l> <l>Па на Србље издалека виче,</l> <l>Да би мејдан рад дјелити с |
| атари као змије љуте</l> <l>Нагрнуше на Србље јуначне</l> <l>Да им отму добијено благо.</l> <pb |
| и отаџбину, Турци да добију нову земљу, Србљи да се Турцима умиле.{S} Власи познавали су добро |
| онде где су Христову науку православни Србљи слушали.{S} Од српске славне и богате земље биће |
| причат’ док је бјела свјета</l> <l>Како Србљи Грке побједише.</l> <l>Гојко, Жарко и Љутица Богд |
| арем, и Ђурађ са својима.</p> <p>Сви су Србљи са Мусом држали, а Грци са Мусулманом.{S} Вук поч |
| ала.{S} Ту бијаше плач и ридање.</p> <p>Србљи смутни, тек по дужности скупе се да се тек зове д |
| ?{S} Изнутра цела од латинског мермера, сребра и злата.{S} Свето евангелије, у самом драгом кам |
| ела, светитеља, тешка кандила од сувога сребра и злата.</p> <p>До те дворане је опет друга вели |
| све ће бити спремљено, даћу ти злата и сребра да дајеш поклоне и бакшише, јер без тога код Тур |
| ознаћеш да је владарка.</p> <p>Седне на сребрн стол и почну се световати.</p> <p>Деспотовица по |
| дигну горњи поклопац па опет јошт један сребрн, јер је деспотово тело у сребрном завоју.</p> <p |
| асна ноћ, небо звездама посуто, на небу сребрн шар, козлићи, блед месец, уштап тек из призора п |
| украшено драгим каменом, унаоколо опет сребрна кандила, и њихова светлост неће се гасити до го |
| тало, колико од деспот-Стевана, златне, сребрне руде, у Угарској толике баштине, цјена за прода |
| евска и метохијска вина, ту су златни и сребрни пехари, красни, сребром, кошћу искићени ножеви. |
| водио у Србији.{S} Укрепио и украсио је Сребрник и Београд, народ је побуђивао к радњи, науци и |
| </p> <p>Предвече је било, црква великим сребрним кандилама осветљена, виде се дивне иконе, одби |
| бија Голубац, а Јаблановићу је обречена Сребрница са силном баштином.</p> <p>Судба кнежевића по |
| а ће рећи народ, који га је на сабору у Сребрници јошт за живота Стевана за нашљедника деспотст |
| њима приступа противничким властелин’ма сребрничког краја, који нису њему пријатељи.{S} Ђурађ д |
| и млево, тако ми ове смедеревке и овог сребрног пе’ара, који ми пао у нашљедство од ђеда, који |
| ма довати, извуче мали златан крстић на сребрном ланчићу. </p> <p>— Видите Ферхад-пашу, Петошка |
| т један сребрн, јер је деспотово тело у сребрном завоју.</p> <p>Тело деспотово остало је нетљен |
| Дунав даје рибу, бистри изворни истоци, сребрну пастрму, шљиве калуђерске мученице.{S} Па има у |
| Латина научили.{S} Глас му је јасан као сребро.{S} Гуслар се зове Грман.{S} Он је родом из Приш |
| лавнији. — У Јеремији се узбудило старо среброљубље.</p> <p>— Честити пашо, ја сам се дочепао м |
| ту су златни и сребрни пехари, красни, сребром, кошћу искићени ножеви.</p> <pb n="396" /> <p>П |
| /p> <p>Они су носили красне са златом и сребром искићене доламе, о врату им је скупоцен накит в |
| д то изрече, горе-доле се шеће, па опет сред њих стане, који као окамењени непомично гледе, ћут |
| ева и јунака.</p> <p>У црној дворани на среди је велики округао стол, покривен црном чојом.{S} |
| Место је већ било за сто опредељено; у среди празно и пространо, унаоколо, пак, цвеће са грана |
| а на њима и код подножја душеци.{S} И у среди су велики рахат-душеци.{S} Све то мора узети на с |
| чак фата.{S} Кајица левом држи сабљу по средини, а десном шестоперац буздован, и гледи на деспо |
| е доба провела је на двору Душановом, у средини славе и величаства српског.{S} Овде је она свог |
| оложај преиначити.</p> <p>Русна је била средњег доба, и у стасу и држању свом млого је била на |
| летне красоте пуно.</p> <p>Милица се од средњег века мало одмакла, и старост јој је већ предсто |
| > <pb n="333" /> <p>Два калуђера, један средњег доба, други још младић, тумарају тамо-амо, не б |
| — Но Вук није баш млад, већ је у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и млади’, који су велико шт |
| у ближе.{S} Београд сад постане српским средоточијем.{S} Са благом дошавши дољни великаши гради |
| нети, да му његови за ослобођење нужна [средства] створе и пошљу.{S} Па ето наиђосмо, на жалост |
| еч’ма и свакојаким <pb n="219" /> финим средствима правио си места за мог зета и ја сам се томе |
| Турчина цвета. </p> <p>Није ни онда био сретан, па ни сада.{S} За другим нечим је тежио, не за |
| мо нек Србија буде сретнија, и ако буде сретна, неће тражити у лози Бранковића сјеме издајства, |
| а тко то био.{S} Не будемо ли са Угрима сретни, покажу л’ се Турци од нас јачи, онда ћу се за в |
| н турски паша.{S} И док је српски народ сретни био, Петошко је био несретна, руглу изметнута лу |
| јете ћу жртвовати, само нек Србија буде сретнија, и ако буде сретна, неће тражити у лози Бранко |
| рова најнесретнији?{S} Та и совуљага је сретнија од нас.{S} Да нисмо никад света видели, не би |
| ига светог архиепископа Данила, који је сретније доба доживио, рођен у добу краља Милутина, доб |
| етно доба дуго трајати, можда је он сад сретнији, нег’ што ћеду бити некад архијереји.{S} И дои |
| глава, какво чело, какав састав, да је сретнији рођен, па да је у Цариграду владар, с таквом м |
| описана.{S} И Леонтије мишљаше, како би сретнији био у добу св. Данила, и волео би бити монах П |
| роз исповест не би се дознало.</p> <p>— Сретно Харалампије.{S} Бог те упутио, света Богородица |
| т ће му бити до Једрена дугачак, ал’ ће сретно тамо стићи.</p> <p>Падиша већ зна за победу и пр |
| јајем.{S} Он помишља, богзна хоће л’ то сретно доба дуго трајати, можда је он сад сретнији, нег |
| е против арапских племена у Арабистану, срећа ме послужи, те ево ме паше, и на царском дивану с |
| а кад је српски народ несретан, његова срећа код Турчина цвета. </p> <p>Није ни онда био срета |
| одговори Митар.</p> <p>— Зар мислиш да срећа сваком једнако служи? <pb n="247" /> Баш тај црве |
| аштву,</l> <l>Грци бране с’, но јуначка срећа</l> <l>Вјерна оста српскоме оружју,</l> <l>Сам Ца |
| путем цариградским</l> <l>Да с’ покуша срећа против града.</l> <l>Ал’ тад стиже од Душана књиг |
| Бранковић — ми смо увидели да је засад срећа код Турака, будућност шта ће донети, то опет је у |
| о.</p> <p>Он беше од они’ људи, које је срећа на своји крили носила.{S} И он, каогод и други ту |
| у Турцима јако наудити без тебе и то је срећа по Турке, што ти Мађари не поверују као што треба |
| то за наше грјехе, и рјешим се, како ме срећа послужи, да узмогу народ оружјем штитити, штитићу |
| су се у диби и кадифи родила, којима се срећа смешила при рођењу њиховом.</p> <p>То су — Јован |
| био сам и улема и софта, и ефендија, и срећа ме послужи те постадо’ паша, и сад као што виде, |
| и да спасе оца, краља, војску.</p> <p>И срећа послужи дели-девојку.{S} Баца, даје бацати ватрен |
| рећом у манастиру остати могао, била би срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{S} Бар с |
| аралампију често откривала, па временом срећа је до садашњег стања допратила.{S} И доиста, за ј |
| корист употребити.{S} И мени да је мало срећа послужила, и ја би’ већ досад већим постати могао |
| јесу.{S} Е да су сви такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ето као што |
| ампије.</p> <p>— Ништ’ им не фали, камо срећа да сам ја такав роб, који све добити може, ето им |
| и.</p> <p>— Велиш да сам јунак.{S} Камо срећа да сам такав јунак као што ме држите, али само да |
| у са султаном договарамо.</p> <p>— Камо срећа да не морате мира тражити.{S} Тешко оном који је |
| у гледали на нас, и завидили нам.{S} Но срећа није дуго трајала.{S} Започне се рат с Турцима.{S |
| о Видајића и свите.</p> <p>— Какова вас срећа амо нанесе?{S} Седните.</p> <p>— Дошли смо, да се |
| долију да извиди којем Бајазитовом сину срећа служи, и да сазна с којим намерава Стеван држати. |
| пије своју грешну душу испустио.</p> <p>Срећа, нестало војводама подмлатка, да бруку преткова н |
| ко.</p> <p>— Лаку ноћ, Хасане.</p> <p>— Срећан био, млади Бранковићу.</p> <p>— Дабогда у бољем |
| би се у свачему осигурала и твој би род срећан био.{S} Ево да видиш само шта већ сад шиље твојо |
| рце несретног младића.{S} Онај, који је срећан, ретко осећа туђу несрећу.</p> <p>Милева, занеше |
| .{S} Узми ју ти, млади делија, — и буди срећан.{S} На љубећа се срца немој с њом никад стрељати |
| а за најзаслужнијег држи.{S} Ја ћу бити срећан, ако народу мом и у мањем кругу помоћи могу.{S} |
| удбе!</p> <p>Светислав у свом детинству срећан, био је љубљен од царске кћери.{S} Дрво је за ње |
| је обнажена Тамерлана служити.{S} Чудна среће промена.{S} Но Срби издржали су последње нападаје |
| е натраг; штавише, није за јунака ни од среће таковим мачем се опасивати, зато учини с њим покл |
| ан што те пропустио, ил’ баш си ти луде среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те пустио б |
| млого зависи од <pb n="359" /> јуначке среће, али сигурно на коцку за несигурно метати, налази |
| Дунав затворити, и тако може бити лоше среће.{S} Велики је лис деспот, вели Ферхад-паша, свако |
| такова да би поред доброг правца и мало среће могао са пола света завладати, а поред хрђавог пр |
| у случају <pb n="398" /> да не би било среће, могли бисмо проћи као код Никопоља.{S} Па и то т |
| ити никог од мог рода и народа.{S} Камо среће да Србин повише Хасана има.</p> <p>Док је Марко о |
| згледа, одважни и властољубиви.{S} Камо среће да је који тај од вас неспособан и неодважан, па |
| и у турском руву Србину служи.{S} Камо среће да су сви такви, који турско руво носе.{S} Да ми |
| тар и чека ме већ последњи дан.{S} Камо среће да је исти час млого пре стигао, да не умрем у ов |
| е био на срећи ил’ несрећи зидан.{S} На срећи, ако Маџари побиједе, па покрај њих истераш Турке |
| ве предао.{S} Даљи савез, тај је био на срећи ил’ несрећи зидан.{S} На срећи, ако Маџари побије |
| читати, бројанице броји, и броји сате о срећи ил’ несрећи свог стада српског народа.{S} Тако он |
| .{S} На то Марко:</p> <p>— Ово је мој у срећи и невољи побратим.{S} У свом роду што имаде’ побр |
| једног магновења била је без тог блага срећна и задовољна, сад би већ без њега незадовољном и |
| Вука бисмо зло прошли.{S} Боже мој, да срећни има владаоца, сад као Бајазит; <pb n="298" /> си |
| а почео се дизати. </p> <p>Више је тако срећни’ година прошло.</p> <p>Наједанпут донесе се глас |
| илике толико богатство видети, можда би срећнија била.</p> <p>Има људи и женски’ који се не дад |
| на Жичу?{S} Жичу су српски господари у срећнија времена зидали, сваким украсом и богатством на |
| а идете све на мањак, као ја који сам у срећнијем добу живио.{S} Овај садашњи нараштај рођен је |
| а народ два поглавара има.{S} Народ би срећнији био да је један место двојице, јер се сила срп |
| е тамо; но, као што сам после извештен, срећно је онамо стигао.</p> <p>— Шта се чује од Косова? |
| надам од цара, само сад овај рат да се срећно оконча.</p> <p>После ови’ пророчески’ речи прест |
| зидали.{S} У случају да им оружје не би срећно било, са истима носили би раздор у земље противн |
| тишину.{S} О, да ми само јошт ови дани срећно проћу.</p> <p>— Даће бог па ће све бити добро — |
| ткуд се иде, па онда путовање мора бити срећно.</p> <p>— Дакле ти би бољма војевао него краљ Ву |
| о лепе уредбе, па то мало било је барем срећно.{S} Дух народа почео се дизати. </p> <p>Више је |
| која баш и кадуна, а она се утолико тек срећном налази, уколико јој разне ропкиње са распушћени |
| ега јошт дочекати; не једна је већ тако срећном постала чрез доброту калуђерску.</p> <p>— А заш |
| аш, и данас не остављаш нас на миру, да срећом твојом не дође отац Харалампије, би се овђе згуж |
| ко је.{S} Сви знамо да се сад судба над срећом и несрећом прелама.{S} Србија је у божијим рукам |
| е од немила до недрага.{S} Да сам којом срећом у манастиру остати могао, била би срећа по мене |
| нашким и зетским властелама, који би за срећу држали да добију твоју ћерку.</p> <p>— Јошт би се |
| не би нам га дали, јер се новац даје на срећу, а не на погибију.{S} Незадовољници би расли као |
| старо доба толики отпор дати.</p> <p>На срећу, подигне се из Азије Мусин млађи брат Мехмед, да |
| а не попушта од свог права, и да покуша срећу.{S} Тако ћеду исто и са Гргура синовима чинити.{S |
| руком испале нису, долази амо, да овде срећу покуша.{S} Војник, ако му се рат није допадао, мл |
| мраморно тле, помоли се за боље дане, и срећу породице.</p> <p>Деспот сад сврати се гробници Ви |
| ли управио на Алаха, што Турчину подели срећу, да најлепше ђаурске земље ужива.{S} Види красне |
| и светој обитељи, у храму Богородице у срећу и здравље радениках, за мир и спасеније душе оних |
| војводе и јунаци!{S} Бог вам дао сваку срећу и довољство — поздравио је госте громовитим гласо |
| лоњена.{S} Они се јако уздају у јуначку срећу, и досадашње деспотове речи не би налазили за узр |
| а свом двору у Прокупљу.</p> <p>— Добру срећу донео сам, светла царице!{S} Ево довео сам младог |
| себи осећа већу снагу, прориче си већу срећу за спас народа, ја ћу му место моје уступити; ал’ |
| а дична као јеленица, љубезна као млада срна.{S} Очи су јој биле тавна ноћ, или ноћне две звезд |
| је моја птица.{S} Не дирај невину срну; срну је моја Зулејка радо имала.{S} Стрељај све оно што |
| орао је моја птица.{S} Не дирај невину срну; срну је моја Зулејка радо имала.{S} Стрељај све о |
| ер, кад се султан са деспотом наједнако сроди, тим ће свим запушити уста.{S} Султан се на то уз |
| ло.{S} Турчин ће поред Милеве са Србима сродити се; пример велики мале за собом повлачи.{S} Дан |
| м већ ионако да ће се Србин са Турчином сродити, а земља ће Турчину у мираз припасти.{S} Ја већ |
| рно држао да ће се са царском породицом сродити.</p> <p>— Но, то је само разнешен глас; истина |
| носио је на себи печат неке великашима сродне гордости.{S} Његов угледан стас начинио му је пу |
| е владу насљедио, <pb n="315" /> но као сродника млађег који није ништа више од њега.{S} Кад не |
| } Ја сам покајник.{S} Згрјешио сам се о сродној крви, о крви народа.{S} У сну долазе ми Гргуров |
| а својим браћама, проливао је и своју и сродну свог народа крв.{S} И до каквог успеха се дошло, |
| деспот-Стевана, знао је и то да деспот сродну и невину крв пролити неће, ал’ и то добро зна да |
| дар народ заштитити, нити је тако близу сродства турског као Стеван, а и одважнији је од овог.{ |
| њена браћа међу собом делила, твоје ће сродство и овде важити, и ти мораш што добити.{S} Ако б |
| породица?{S} Књиге кажу, да је царичино сродство са Урошем врло далеко, па још к тому и сумњиво |
| аур чију кћер узме, онда улази тиме и у сродство њене породице.{S} Ђаурској ђевојци од оца мора |
| о да ти изјавиш Милици да желиш с њом у сродство и пријатељство ступити и њу од зла бранити.{S} |
| харем и потурчиће се, сутра ће простија Српкиња.{S} Данас ће се један, а сутра други Србин поту |
| се зна.{S} Па зар ти мислиш да би једна Српкиња пошла за Турчина?{S} Само да дође, али онако ка |
| види.</p> <p>Она је данас последњи пут Српкиња!</p> <p>Костреш војвода још са некима, Милевине |
| земља је преча нег’ други.{S} Има јошт Српкиња за твог Светислава — рекне Стеван.</p> <pb n="3 |
| онде опет белог лица и граорасти’ очију Српкиња, коју и да ти је душманка, волети мораш.{S} Тур |
| невоље насмеје.</p> <p>— Та зар су луде Српкиње да Турцима иду, кад они више жена имају; та не |
| а не имају, почну се турчити.{S} Красне Српкиње стадоше турске хареме дичити; пиштајућу децу ву |
| и код Турака, српска војска код Турака, српска кнегиња у Бајазита, куд ће боље по Турке.</p> <p |
| д Турака; Вукашинови синови код Турака, српска војска код Турака, српска кнегиња у Бајазита, ку |
| ст шта ће донети, то опет је у бога.{S} Српска војска је на Косову упропашћена, али то је била |
| па су морали обазрително поступати.{S} Српска се војска, истина, као сатрвена сматрати могла, |
| иниће се туђа ропкиња.{S} Прилип, слава српска под Душаном, већ у турским рукама, Приштина ће и |
| узбијени.{S} Сваки држаше да је победа српска.{S} Но Турци навале и трећи пут са новим силама |
| време жупана, из лова долазећа господа српска ту су се одмарала; ту се проводише српске јуначк |
| еоград под деспотом постане најславнија српска варош.{S} И да не бијаше у долњој Србији невоље, |
| кле до тога смо већ дошли, да се царска српска кћи Турчину продаје?{S} То нисам мислио никад до |
| ном пољана, разапети чадори, то је мала српска војска, коју је довео Облачина Раде.</p> <p>Крас |
| рска навалила на народ, кад је властела српска била несложна.{S} Још за време Мрњавчевићах прок |
| да.{S} Његовом кривицом потоком је лила српска крв.{S} Не један се Србин због њега, јер му је Т |
| мани.{S} Но с њим би се и посљедња сила српска утаманила.{S} Јошт код њега има нешто српске сил |
| да је један место двојице, јер се сила српска цепа.{S} Па утолико је опасније за народ, што ст |
| а.{S} Но Марко виђе како хиљадама робља српска воду у Скопље, продају их као стоку.{S} Ражали с |
| и се да не би се једна ил’ друга страна српска осилила, био је посматрач српске неслоге.{S} Отк |
| аред на срце канути због њега проливена српска крв, па смисли други пут предузети.</p> <p>Но ка |
| це снуждила.</p> <p>— Тако је красна та српска војска на Косову да ни Душан краснију није имао |
| дио</p> <p>ЖИВОЈИН БОШКОВ</p> <p>МАТИЦА СРПСКА, НОВИ САД</p> <p>ЈЕДИНСТВО, ПРИШТИНА</p> </div> |
| лас доносимо вам.{S} Погибе цар, изгибе српска војска.{S} Издаше нас Арнаути, но још горе, изда |
| турском стану пролазећи рекао би да је српска војска језгро Турчину.</p> <p>Ту Ђурађ са својом |
| исмо толику братску крв.{S} Не једна је српска мајка закукала кад је то чудо виђела, брат брату |
| Турчином.{S} Па баш она страна, ’де је српска слава најсјајније блистала, пала је Турчину у ша |
| гостију.{S} У Шкутарима не једанпут је српска војска лежала, и Дарданели не једанпут су јечали |
| ликаш српски, видећи да без крепке руке српска земља не може се спасти, без да је кога млого пи |
| исне очи, на њима веле, треба да остане српска земља, јер <pb n="402" /> деспот Стеван нема дец |
| се овде задржавали.{S} Доцније када се српска влада распространила, нарочито под Душаном, <pb |
| против ујака му Високог Стевана, ’де се српска проливена крв пушила на гаришту Душанове земље.{ |
| је био снажан, велики дух, и ако би се српска држава сабрати и снова утемељити могла, ту би те |
| от.{S} То су издајице, посвјетила ти се српска рука, Петошко.</p> <p>— Сад их виђосте, муч’те!{ |
| као!{S} Где је кадгод грчка, бугарска и српска слава била, сад је већ стециште Турака из далеке |
| јим архимандритом, ту су биле војводе и српска госпоштина, и сам патријар’ амо је долазио, еј т |
| ци.{S} Ово је извршено, ал’ са тим се и српска несрећа навршила.{S} Земља се са тим опет на мањ |
| ецо моја, откуд тако?{S} И где је цар и српска војска? — запита жалосним гласом Новак.</p> <p>— |
| ело да је турска војска млого јача него српска.{S} Но, душе ми, и Срби су се силно борили.{S} И |
| рхад-паше!{S} У српском царству Петошко српска луда, у турском царству паметан турски паша.{S} |
| ара послушамо.{S} Сад када се можда већ српска војска на Косову са Турцима бори, приличније су |
| рхад-паша их погуби, ал’ у турском руву српска рука’ их погуби.</p> <p>— Ферхад-паша је више не |
| /l> <l>У Србију, своју домовину.</l> <l>Српска слава по свјету се чује;</l> <l>Од Дунава до Црн |
| <l>Душман љути сад освјету тражи</l> <l>Српска војска за побједу с’ бори.</l> <l>Паде тама на т |
| Јошт се на Косову, на обалама Ситнице, српске кости виђеле, а српски владатељи и владатељке ст |
| } Но, хвала богу, има и наших доста.{S} Српске војске има преко сто хиљада, и то је довољан бро |
| и славе један другог неће да слуша.{S} Српске војводе су понајвише славне, па опет све гину и |
| па и остале војводе одвећ одликовао.{S} Српске војводе тражиле су себи познате паше и везире, д |
| а ће одма’ дати запитати Марка, хоће л’ српске посланике, који су га посетити ради, примити.</p |
| у пружати, и гњездити.{S} Славне некада српске вароши већ су биле пуне Турака.{S} Призрен и При |
| во доба почне ишчезавати последња сенка српске слободе.{S} Слободни синови Шумадије проклињу ме |
| примити и расрдити се, јер је Марко на српске великаше огорчен, па може кавгу заметнути.{S} Но |
| жели, да га признаш за првог поглавара српске земље.</p> <p>— Дакле, да он буде владаоц српско |
| ка.{S} Призрен и Приштина, славна места српске славе, већ се са мунарама диче.{S} Млоги Срби, д |
| ега желио да би се ти одма’ за владаоца српске земље прогласио.{S} Приврженика имаш свуда доста |
| науку православни Србљи слушали.{S} Од српске славне и богате земље биће пустолина; народ ће с |
| е Бајазит бити судија међу обојима — од српске стране нема се чега бојати, повући ће ову своју |
| ти деспоте, да Харалампија и војводе од српске руке погибоше, како то мож’ бити?{S} Свјета је т |
| су се силно борили.{S} И мој отац је од српске руке пао, а где један султан пада, ту мораде и д |
| алшићи, Црнојевићи и Његуши отели се од српске круне која је све српске <pb n="523" /> земље шт |
| е.{S} Ово је знак за вечеру.</p> <p>Код српске господе, а нарочито у царском двору српском у он |
| тво састојало се у том, да су одсад обе српске владајуће породице <pb n="323" /> јошт већма се |
| цркве и храмови бдити ћеду да се праве српске душе од сатане не улове.{S} Велика је моћ тих св |
| , не живот.</p> <p>— Томе су биле криве српске велможе, које су домовину и народ цијепале и међ |
| ши отели се од српске круне која је све српске <pb n="523" /> земље штитила, и сад те земље сам |
| тадо једног пастира треба да има, и све српске земље и њихов народ да се заклињу у име једног в |
| идим.</p> <p>— Ту је изгинуло на хиљаде српске војске; да твој отац на помоћ дође, можда би још |
| ски’ крајева долазили су у Жичу да виде српске цркве славу.{S} Неки су ишли у свету земљу, где |
| урске војске на граници, ’де опет своје српске приврженике чека који му српску војску купе.</p> |
| оно нешто војске натраг што сам у неке српске стране распослао.{S} Ја се надам да ћете ви сви |
| игне Новак:</p> <p>— За здравље јуначке српске војске, која се сада на Косову против Турака нал |
| идови одјек су давали некадашње јуначке српске веселости.{S} Авлије су биле простране да су се |
| арод у чељуст непријатељу.{S} Од славне српске земље начиниће се туђа ропкиња.{S} Прилип, слава |
| ли су у харач давати.{S} Тако те красне српске цуре, с тим сивим српским соколовима доведене су |
| днесе увенуле листиће лаворике са круне српске.</p> <p>Србија је покидана, њени синови једно од |
| ита, куд ће боље по Турке.</p> <p>Старе српске војводе, који су под Душаном и Лазарем војевали, |
| сад да видимо шта Турци раде и како ће српске посланике примити. </p> </div> <div type="chapte |
| , при бледој светлости месеца, жупанице српске са својим гошћама уживале су тајинствену сладост |
| пска ту су се одмарала; ту се проводише српске јуначке шале, ту се каткад и по ’декоја господск |
| оцније дигну му каменити споменик.{S} И српске <pb n="273" /> попадавше јунаке Турци на истом п |
| потаје, неизвесно, да ли од турске или српске руке, оставивши свом сину Ђурђу земљу, своју гор |
| ="347" /> <p>Хасану је мило било видети српске јунаке.{S} Када [је] виђео Змај-Облачића, падне |
| више нег’ у Маџара, а Дубровчани живци српске трговине.{S} Па ни Грци у Цариграду не би могли |
| гоњије.</p> <p>У граду мађарски војници српске су изменули.{S} Београд је сад мађарски град.</p |
| вог рода, и постави га главним војводом српске војске.</p> <p>Но Ђурађ, као да је већ проклет, |
| адари са Мађарима, колико се ту пролило српске крви.{S} Па Београд, који се сад скора подигао д |
| слав са својом младом дружином?{S} Камо српске војске, српских војвода, камо Обилића?{S} Сад јо |
| а утаманила.{S} Јошт код њега има нешто српске силе, а кад би он пао, онда би Турци без мача св |
| војску, но не уздркће.{S} Види и нешто српске војске, ту је довео деспоту Облачина Раде.</p> < |
| ош ћемо радоснији бити, ако нам се глас српске победе који дан донесе. </p> <pb n="235" /> <p>— |
| а, и да то принадлежи оном који је част српске војске онђе спасао.</p> <p>Шта је, дакле, из ово |
| ковим начином, да једну опредељену част српске земље Вук за себе и сина задржи, а остало да при |
| инио.{S} Мој отац држао је највећу част српске земље, па кад је пошао на Турке, кнез Лазар, кој |
| Мурат, желио је само јошт неки комадић српске земље, па му се то дати могло <pb n="282" /> и б |
| е.</p> <p>Милева је последњи пут била у српске хаљине обучена.{S} Последњи пут, и то у највећој |
| он и народ све изгубили, даде половину српске земље брату Вуку да онде господари.</p> <p>Но де |
| а крај изићи, ал’ подлегли би подбадању српске властеле.{S} Да их с пута спреми, то <pb n="404" |
| урске хануме и буле шетају се.{S} То су српске цуре, које су турских шака допале.{S} Има их сил |
| пског прогласио.{S} Он је с већом чашћу српске земље завладао, и да не бијаше кнеза доцније цар |
| страна српска осилила, био је посматрач српске неслоге.{S} Откако је Вук пао, почела се Миличин |
| о дете христјанин, остале су у њему још српске клице.</p> <p>Ферхад-паша бимбашу деспоту оправи |
| {S} Деспот је искрено мислио да Србија, српски народ, добије једног владара, да се све силе у ј |
| преткова, и који се сада претендентима, српски <pb n="275" /> владотражитељима зову, тако је ис |
| рад страх је обузео;</l> <l>Јер јунаци, српски коњаници,</l> <l>Отиснули Грке од Марице</l> <l> |
| јајце из куће узе, а да зида Смедерево, српски Јерихон, ког је и он помогао градити.{S} Јошт је |
| опоравити се неће.{S} Остане ли овако, српски народ никад у јединству осилити се неће.{S} Јошт |
| дар Београда, и прима краља као деспот, српски владар, земље господар.{S} Првенство даје краљу |
| н био.{S} Особито сад, у турском стану, српски посланици су међу туђинцима, па Марку је требало |
| ом ползују.{S} Битка се страшна изроди; српски кнезови, Стеван и Ђурађ, надмећу се у јунаштву.{ |
| омени се речи Краљевића. <pb n="287" /> Српски народ, велим ти, злопати од своји’ великаша.{S} |
| рећи, онда несрећа и сам савез руши.{S} Српски народ нитко не може на несрећу обвезати.{S} А ио |
| обалама Ситнице, српске кости виђеле, а српски владатељи и владатељке ступили су у највећи сају |
| Мађара.{S} Тко би кадар то изредити, да српски народ уједно сабије, том би се и сам поклонио, а |
| м у миру живити.{S} Теби је познато, да српски народ сада нема главе.{S} Царица је женска глава |
| те петнајсти јуни био је страшан дан за српски народ.</p> <p>Цар Лазар и султан Мурат борили су |
| <p>Наравно да је велики губитак био за српски народ што Марко са остали претенденти није проти |
| е тајно здраве и читаве држао, да их за српски престол спасем, који после смрти Стеванове само |
| не једанпут су јечали од јуначки песама српски’ војника и морнара, једном речи, сасвим је онда |
| знао је законитост Лазаревог племена на српски <pb n="528" /> трон, и Високи Стеван не једаред |
| и.{S} Обала Мраморног мора била је пуна српски’ гостију.{S} У Шкутарима не једанпут је српска в |
| S} Исповедам ти, оче, да је моја намера српски народ под мојим скиптром спојити.</p> <p>Деспот |
| турском стану, у турској служби, доста српски’ великаша, који већ одавна нису признавали владу |
| славу на страну, и сад имамо још доста српски’ јунака који ће српско име прославити.</p> <p>По |
| И до каквог успеха се дошло, да се сад српски градови с једне стране Турцима, с друге стране М |
| е ослободи, рад буде ослободити се и од српски’ владаоца.{S} Време је већ ту било, да тај посао |
| јом браћом, Стеван и Вук Лазаревић, све српски соколови, па и Краљевић Марко са својом браћом, |
| народу нег’ сами Турци.{S} Док год буде српски народ међ краљић’ма и кнезић’ма поцијепан, донде |
| бац.{S} Београд је око Србије, Мачва је српски Ханаан, а Голубац је десна рука Србији.{S} Круше |
| укао је на српску земљу несрећу која је српски народ једнако пратила.</p> <pb n="339" /> <p>Отк |
| есретна, руглу изметнута луда, а кад је српски народ несретан, његова срећа код Турчина цвета. |
| арству паметан турски паша.{S} И док је српски народ сретни био, Петошко је био несретна, руглу |
| предао се Турчину у наручје, а затим је српски народ турском ножу привукао.{S} Он је своју цркв |
| p>Бимбаша, пратиоц Харалампије, знао је српски, зато га је Ферхад-паша тамо и наредио.{S} Јаши |
| ко ласно војевати као са Грцима, јер је српски народ прежесток, и, у очајном стању, страшан неп |
| породице.{S} Његово зидање пада у време српски’ жупана.{S} Млоги жупани, банови и војводе седел |
| представи Бајазиту трећи план, којим се српски народ подјармити може.</p> <p>Он Бајазиту живо п |
| ’ санак не превлада.</p> <p>Сутрадан се српски посланици својој кући врате.</p> <p>Бајазит и Су |
| м и богатством напунили.{S} Не један се српски краљ ту крунисао.{S} Са свију страна видимо тамо |
| и су подаље од врата, а ионако ни речце српски не разумеду, све саме Шамлије и Караманлије.</p> |
| међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја и српски народ преварен бити.{S} Обрицања и празне надежд |
| дане грчке палате дизале, у којима су и српски господари не једанпут време проводили.{S} Обала |
| и.{S} Марко даде одма’ преправити још и српски јестива за госте, а вина је код Марка ионако дос |
| војвода Угљеша</l> <l>И остали витезови српски</l> <l>Опет пију вино у Призрену,</l> <l>Вино пи |
| ам, погибне се са поштовањем и прослови српски:</p> <p>— Честити војводо Јеремија, ја ти доноси |
| е барјаке које је задобио Душан и други српски господари.{S} Јер из Призрена све се онамо носил |
| да се војска врати;</l> <l>„Натраг моји српски соколови!</l> <l>Грчки царе милост од нас проси, |
| Београд и Голубац!{S} За Мачву се тукли српски владари са Мађарима, колико се ту пролило српске |
| данпут целог загрлити!{S} Но не даду ми српски великаши главе дигнути.{S} Док је било кнеза Лаз |
| тељи, свети Сава, и храмотворни побожни српски краљеви.{S} А на сваком углу корица каљено злато |
| ли обитељ свога св. Саве, па су побожни српски калуђери онде као код куће били.</p> <pb n="351" |
| и разне скупоцене утвари што су побожни српски краљи, краљице, велможе подарили.{S} Кад су већ |
| сте.{S} Београд и Смедерево свагда пуни српски’ војника, ђака и другог веселог народа, можеш по |
| има града предати, и то би био последњи српски град, ког би Србија издавати имала, и то као сво |
| су више докучили, јер су се сами каури српски сајединили да помогну Турцима угњездити се.{S} Л |
| погибе јуначки, вечна му памет, освети српски народ, ал’ мој отац, Вук Бранковић, спасе што се |
| се Турци бију са Власима, то ћеш видети српски’ делија и у турској и у влашкој ордији; ако са М |
| шко прилике имао све погрешке и страсти српски’ великаша у шали пецкати, и такве им је истине к |
| манина љута.</l> <l>Сад почеше коњаници српски,</l> <l>Борити се ка’ змајеви љути.</l> <l>Жарко |
| ли су неизвесну судбу, ’декоји великаши српски упрли су очи на њи’, ако деспот Стеван стисне оч |
| атрати могла, ал’ огорчен и јошт крепак српски народ имао је толико снаге да сву ту штету надок |
| ке властеле.{S} Моја је жеља да саберем српски народ, да не буде поцепан као што је био прије Н |
| и.</p> <p>Било је у турском стану, осим српски’ и друге струке претендента.{S} Сирач и Ћустенди |
| за српског душманина, да се тим начином српски род подјарми.</p> <p>Оставимо сад турски стан, о |
| о деле.{S} Како је млогобројан и снажан српски народ, кад га не би властољубиви великаши кидали |
| огатством Жичу превазилазио.{S} Побожан српски краљ Стеван Дечански, отац Душанов, сазидао га ј |
| лост на царску кћер.{S} Њен отац је био српски цар.</p> <p>— А његови синови помагали су Бајази |
| арода, можеш помислити, какав је ту био српски живот.</p> <pb n="358" /> <p>Доле невоља, а горе |
| стубови Србије!{S} Познато вам је како српски народ од косовске битке страда.{S} Сила турска н |
| естити пашо, па баш мило ми је што тако српски збориш, нијеси л’ и ти био негда хришћанин — зап |
| ти.{S} Сутра идем у Пловдив да неколико српски’ робова ослободим.</p> <p>— Дајем ти свету реч, |
| ничевска страна са Шумадијом; од толико српски’ већи река остаде нам једва Морава са нешто Саве |
| S} Та овако поред красне ђевојке можемо српски вилајет покорити, без да нас крви стане!</p> <p> |
| љен стане говорити.</p> <p>— Одавна већ српски народ од самољубиви’ великаша страда.{S} Сваки ј |
| стави дом, задругу своју, оде у свет, у српски свет, проучавао је нуждан народ, поучавао га, кр |
| > <p>Какав је то жагор?</p> <p>Дошли су српски посланици султану?{S} Млади Ђурађ Бранковић, Вид |
| за себе је радио.</p> <p>У Цариграду су српски господари красне домове и летње палате имали.{S} |
| ледиш, кад помислиш на Жичу?{S} Жичу су српски господари у срећнија времена зидали, сваким укра |
| , <pb n="270" /> као најмоћнији великаш српски, видећи да без крепке руке српска земља не може |
| ш чрез то пријатељство и то докучити да српским оружјем друге хришћане, да и саме Србе обараш.< |
| вукао, премда су ме моји душмани баш са српским оружаним народом гонили.{S} Штавише, жао ми је |
| им народом.{S} Овако ако остане, да над српским народом троје четворо владају, Србија мора проп |
| и Дунаву ближе.{S} Београд сад постане српским средоточијем.{S} Са благом дошавши дољни велика |
| ле познате све тајне сплетке, којима се српским народом после косовске битке владало, царица Ми |
| Тако те красне српске цуре, с тим сивим српским соколовима доведене су у хареме паша, да откину |
| имам у руци скиптар Србије над васцелим српским народом.{S} Овако ако остане, да над српским на |
| десила се битка.{S} Стеван са одабраним српским војницима последњи удар Мађарима зададе.{S} Јед |
| о, да блисташ, да светлиш тамо удаљеним српским синовима, на које се азијатска тама спустила.{S |
| ију пружати почели, откако се по дољним српским местима џамије подигле, не један калуђер овамо |
| , све је Јеремија упрсте знао.</p> <p>У српским земљама одавна завладала је болест деобе.{S} Вл |
| аду успиње.{S} Знао је да мало има међу српским великашима, који не би ради над каковим малим [ |
| младом дружином?{S} Камо српске војске, српских војвода, камо Обилића?{S} Сад још да није бог Б |
| одама повуче се у дворану, ’де су слике српских бојева, ту заседну и светују се.</p> <p>Краљ оп |
| си на једној страни разно оружје, сабље српских краљева, царева и јунака.</p> <p>У црној дворан |
| јест година, уз то и хрисовуље и повеље српских властелина, писао, и цео свој век је у том пров |
| роћи ће ту столећа, док Београд допадне српских шака.</p> <p>Војска спустила се пут Голупца, с |
| поткријепиш, а ја да добијем једну чету српских јаничара, <pb n="491" /> па кад дође земан да с |
| деспот Србије, господар Поморја и свих српских земаља“.</p> <p>Ђурађ опет продужи.</p> <p>— Ев |
| дом из Косовља, видио је навале турске, српско робље, које од стада Христа откидају.{S} Видио ј |
| и на царском дивану сам од првијех.{S} Српско хришћанско робље сам искупљивао, и испод руке св |
| ша измолити могао, шиљао је у Скопље да српско робље из вечита сужанства искупљује.</p> <p>Ђура |
| се у срцу, држи да већ ту нема спаса за српско царство, да је то привиђење, сатанина спрема за |
| ија започне.</p> <pb n="411" /> <p>— Та српско царство одавна се распада, нек свак себи дере.{S |
| е, ’де свака деспотова победа донела је српско <pb n="524" /> робље у Скопље, некадању славу Не |
| Како да се не подвргне Лазару, који је српско обновљено царство утемељавати почео?</p> <p>Има |
| {S} Кад ласкањем, кад на сили тражио је српско пријатељство.{S} Он је, дакле, са деспотом, по с |
| д-паша је Турчин, ал’ у њему бољма бије српско срце нег’ли у Харалампији.</p> <pb n="443" /> <p |
| имамо још доста српски’ јунака који ће српско име прославити.</p> <p>После ових речи Новак јед |
| тако тврдоглави јер су на Косову видели српско јунаштво па не би ради, по свој прилици, јошт је |
| деспот.</p> <p>— Не помишља’ да у паши српско срце куца, да се опобратимимо — подиже пе’ар Обл |
| Петошко, који је у турском руву сачувао српско срце, а у души вјеру Христову.</p> <p>Леонтије з |
| а сваки је желио исте видети.{S} Њи’ово српско одело разликовало се од турског, па је сваком ја |
| а Грци прекрштеним рукама гледаше како српско царство пада.{S} Цариградски великаши шурују са |
| ђаше при чаши вина.{S} Одело му је било српско, онако каково су великаши носили.{S} Марко у сво |
| ску славу</l> <l> И зашт’ смањка славно српско царство...?</l> <l>Ој Душане, Срб’ма сунце јарко |
| у.{S} Облачина Раде показаће ненадмашно српско јунаштво, показаће да у Срба још није угинула ло |
| уге; не можеш да склопиш уједно оно што српско име носи.{S} Ти Балшићи и Црнојевићи не гледају |
| у круну отима.{S} Тек што је кнез Лазар српско царство обновио, а већ Алтоман гледа да очупа ко |
| Душановом, у средини славе и величаства српског.{S} Овде је она свог мужа, <pb n="215" /> тадањ |
| ју ради опорочавати, јер је она супруга српског цара Лазара и мати тако дивног књаза као што је |
| оји сате о срећи ил’ несрећи свог стада српског народа.{S} Тако он чека вече и ноћ, да легне, д |
| Народа жеља и царска воља изаберу га за српског патријарха.{S} Његова велика седа брада дичила |
| зита, Лазареву кћер за Муратова сина за српског душманина, да се тим начином српски род подјарм |
| пети могу, а да не буде сав Дунав, дика српског бродовља, у турским рукама.{S} Против Мађара, ј |
| да јој сок исиса.{S} Ново Брдо је жила српског срца.</p> <p>Турство се натуштило над Новим Брд |
| после убијеног цара Уроша себе за краља српског прогласио.{S} Он је с већом чашћу српске земље |
| дао, да будеш штит хришћанства, обрана српског народа.</p> <p>Краљ прими кључеве и преда свом |
| Бадава га Раде очима тражи, сва су ђеца српског рода и јуначког изгледа, па се разазнати не мож |
| могућнији.{S} Сваки дан видиш по којег српског и арнаутског левенту, који је дошао да се потур |
| <p>Така је била свадба кћери последњег српског цара.</p> <p>Дакле није нико веселио друштво?</ |
| ћи вратим, казаћу да сам видео највећег српског јунака.{S} Твој јуначки изглед свагда ће ми пре |
| адом брату.{S} Он је син једног славног српског војводе.{S} По несрећи после косовске битке, ’д |
| рачунано на нужду и обичаје оновременог српског господства.{S} Соба било је подоста, но исте ни |
| шанова властела отела се.{S} Од снажног српског царства виде се тек покидани удови.{S} Балшићи, |
| приликом прогласити Ђурђа за независног српског господара.</p> <p>Док се она у Србији тако труд |
| миреност и родољубије.{S} Благополучије српског стада на срцу им је лежало, па су се једнако о |
| манастире, ти си видила заходеће сунце српског народа, у коме си и зачета, видила си сјај Висо |
| >Призрен и Приштина, ви нисте већ могли српског господара сачувати.{S} Деспот је морао себи дру |
| пут.{S} Нема ту више роба, ал’ нема ни српског господара.</p> <p>Проћи ће ту столећа, док Беог |
| ваки сваком.{S} Ја те именујем деспотом српског народа, и препоручујем те вољи божијој и љубави |
| Били су уморни, а код Турака опет слабо српског јестива. </p> <p>Ђурађ није очи с Марка скидао. |
| деспотове боље.{S} Деспот Стеван је био српског народа достојан владар.{S} Цјела земља за њим п |
| и Црнојевићи не гледају Србију за чело српског народа.{S} Зато морам и с Грцима добро да живим |
| вану.{S} Петошко је био у царском двору српског цар-Лазара будала, и с њим су великаши и слуге |
| мље.</p> <p>— Дакле, да он буде владаоц српског народа?</p> <p>— Да.</p> <p>— А шта ће царица с |
| га бити страховито.</l> <l>Силан одјек српскога оружја</l> <l>Зачуо се преко грчког мора,</l> |
| n="410" /> потпада[ју] ил’ турској ил’ српској.{S} Сва та област сад је у турским рукама, сад |
| ић Марко мир донео био мојој породици и српској земљи, но вараш се.{S} Марко је љута убојица, и |
| претенденте.{S} Ови су за себе у земљи српској имали партаје, па чрез то народу ослабљену бивш |
| исти, да злобе и Обилићу, коме у војсци српској пара нема, и да је већ и сам цар изложен њи’ово |
| увено је име Бранковића одавна по целој српској земљи.{S} И зашт’ би за друго био дао светли ца |
| вом, да гласе однесе</l> <l>Цариграду о српској побједи.</l> <l>Кад ноћ прође, а зора настаде</ |
| а на Нови Пазар ударили, и ја сам био у српској војсци, и некако ме Турци са неколико других ух |
| Лазареву породицу, налази се на турско-српској граници, па једнако је тражила нову згоду за Ђу |
| е.</p> <p>Тако се, дакле, намести замка српском народу.</p> <p>Било је у турском стану, у турск |
| смера царица са овим реч’ма.</p> <p>На српском царском двору биле су тада две партије, Обилиће |
| уместо толиких господара један влада са српском земљом, био сад тај један Вукашин или кнез Лаза |
| а савезника Угре.{S} Њихова судба је са српском скопчана.{S} Паднемо ли ми Срби, пашћеду и они, |
| лшићи и сада Црнојевићи више су шкодили српском народу нег’ сами Турци.{S} Док год буде српски |
| под нож.</p> <p>Ферхад неће да оскврни српском крвљу манастир, већ ван, мало даље, опрему наре |
| S} Требало је, дакле, и једном и другом српском кнезу ласкати.{S} Сад почну около ове двојице и |
| доцније цара Лазара, зар би свеколиком српском земљом завладао био.{S} Ратујући противу Турака |
| но ја желим да као поглавар свеколиком српском народу могу добра чинити.{S} Но, као што ми се |
| д узе први чашу, и напије по старинском српском обичају.{S} Он је сад домаћин.</p> <p>— Чуј, де |
| мало нос покуње.{S} Више им је лежало о српском пријатељству нег’ икада.{S} Бура се велика поди |
| n="451" /> Петошка и Ферхад-паше!{S} У српском царству Петошко српска луда, у турском царству |
| им гласом примедбе правити о растројењу српском и непослушности великаша.</p> <p>— А колико си |
| ске господе, а нарочито у царском двору српском у оно доба, скупљали су се гости за трпезу обич |
| са Сулејманом, да не гледамо како плету српском роду мрежу; оставимо Марка и Хасана, нека сваки |
| а у другој мач држећи, пут себи к срцу српском отворити.{S} Видим већ напред све шта ће бити.{ |
| с’, но јуначка срећа</l> <l>Вјерна оста српскоме оружју,</l> <l>Сам Цариград страх је обузео;</ |
| преко грчког мора,</l> <l>Свјет се диви српскоме јунаштву,</l> <l>Грци бране с’, но јуначка сре |
| арко избавља, ако Турчин <pb n="325" /> српску земљу пустоши, Марко гледи да накнади и да свако |
| д до тога, већ се одмах да на посао.{S} Српску посаду је обезоружао, ал ипак у свом околу задрж |
| сти, распространио и утемељио би изнова српску државу.{S} Они су били два орла у једном кавезу. |
| и после са изгнанијем турски’ пријатеља српску владу утемељио.</p> <p>Турци се знали употребити |
| ’де је негда као Петошко својим шалама српску господу занимао.</p> <p>Шта је помислио Ферхад-п |
| n="278" /> породице својим пријатељима српску земљу преда.{S} Млоги су том веровали, млоги су |
| демоне са собом повукао, навукао је на српску земљу несрећу која је српски народ једнако прати |
| а пријатељство утемељити.{S} Ја нећу на српску земљу никакве нападаје чинити донде док не покуш |
| ал’ он воле остати прост монах и писати српску славу, нет ’грамзити за светским сјајем.{S} Он п |
| Мари кнегињи, што ће бар изближе видети српску победу над Турцима.{S} Мара и Вукосава, обе кнег |
| , примам га и веру ти тврду дајем да он српску крв пролити неће.{S} Ја сам мусулман, па као миш |
| есетољетни красан старац, који је виђео српску славу и паденије.{S} Код њега је на посети отац |
| би моје сабље, ал’ аманет ти, да исту у српску крв не умочиш.</p> <p>— Аманет, аманет.</p> <p>— |
| мејданом назвали, ’де су крволоци млогу српску крв пролили.</p> <pb n="393" /> <p>Ту је краљ Жи |
| т своје српске приврженике чека који му српску војску купе.</p> <p>Деспот и брат му Вук скупе у |
| уд си прохујало</l> <l>Куд однесе стару српску славу</l> <l> И зашт’ смањка славно српско царст |
| ну народа, и да с њим никад не пролијеш српску крв. — С тим пружи мач Ђурђу, који се силно обра |
| одина како Душана нестаде, па шта се од српства учини.{S} Где нам је Марица, где је Солун, где |
| таром и бесним Турчином огледао у жртву српства и христијанства.{S} Из и око њега распростире с |
| илног цара,</l> <l>Док је свјета, докле српство живи!</l> <l>Од мен’ пјесма, а од бога здравље, |
| се, а најјача кула Голупца занија се и сруши.{S} Руше се и бедеми.</p> <p>Розгоњија јуриша, ал |
| је да Вукову силнију партају ослаби или сруши, па ће са слабијом лако.{S} Под видом као да поми |
| познато, цјео свјет да потурчимо.{S} Да срушимо Вукогли-деспота би л’ нам наруку ишао да се сви |
| јали би се и Маџари, и да деспот падне, срушио би се и Београд, сада капија Маџарске.{S} Треба |
| ’ засада врло је још млад, па поводљив; срушио би се под садашњим земаљским теретом.</p> <p>— Ј |
| што се сад налазе Турци, није немогућно срушити их.{S} Но ако и није немогућно, ал’ не можемо р |
| ша и калуђер, већ канда говоре гола два срца.</p> <p>Ферхад-паша прича чудновате ствари, говори |
| ан, бог да му душу прости, био је блага срца, па је Турцима простио.</p> <p>— Дао је реч и закл |
| ена настати.</p> <p>Деспот је био тврда срца, па се није баш тако лако болести дао.{S} Поред св |
| у не беше.{S} Деспотовица, мада је јака срца, опет не може лахко да прегоре Београд.{S} Није ни |
| смрт осуди.</p> <p>Стеван није жестока срца, нити хоће Ђурђа да убија, ал’ тек мора се од наси |
| је сад чинити? — из дубљине раздражена срца изрече деспот.</p> <p>— Извини се, ријеци да ти хр |
| рекао би, да га се је красота кнегињина срца коснула.{S} На Светислава није баш љубазно гледао. |
| да ће му лак санак доћи, који ће му са срца збрисати бољу дана.</p> </div> </div> </body> <bac |
| <p>— Нек ти од моје стране буде из свег срца хвала, Марко Краљевићу.{S} Мач твој биће ми аманет |
| је речи свако добро чуо, те се свачијег срца мало коснуше.{S} Но Новак, који је то примјетио, х |
| рхад-паши тако долази, канда је са свог срца скинуо па на његово метнуо.</p> <p>Обојици долази |
| сок исиса.{S} Ново Брдо је жила српског срца.</p> <p>Турство се натуштило над Новим Брдом.{S} К |
| поред пријатељске чаше, мораш искреног срца и благе душе бити.{S} С ким Марко вино пије, тај м |
| м срцем и душом, и канда му се камен од срца обалио.</p> <p>Како се свршило, иду ван, и Ферхад |
| , а својом добротом и красотом млога је срца себи задобио.{S} Међу осталима у очи је падао још |
| ик Радојко је о љубави певао и млада је срца распаљивао.</p> <p>Мислио би човек, да се двор у р |
| нске победе.</p> <p>Ове су речи коснуле срца Стевановог и Ђурђевог.{S} Сваки је од њих сам себи |
| елија, — и буди срећан.{S} На љубећа се срца немој с њом никад стрељати.{S} Који не штеди љубећ |
| ад стрељати.{S} Који не штеди љубећа се срца, тај не зна шта је милост божија; немој љубеће се |
| ким и пријатним својим гласом коснуо се срца свију старијих, но отац Харалампије имао је нешто |
| ове потомке.</p> <p>Ове речи јако су се срца деспота коснуле.</p> <p>Речи Леонтијеве канда су и |
| </p> <p>Леонтијеве речи јако се коснуше срца деспота.{S} Тежак је по деспота излазак, почетак и |
| уплива сасвим извући.{S} Русна, пак, из срца је мрзила Милицу, но њено господство [и властољуби |
| да се ороси, испари у бајном мирису, из срца је иста ишчупана, и тек преостаје шупљи траг божан |
| се црвене заставе, та боја значи да из срца Србије крв тече.</p> <p>Мађарска војска прелази Са |
| дај му клонути.</p> <p>— Говориш ми из срца, и како ја већ смисли’, но ако ја не будем на очиг |
| уле.</p> <p>Речи Леонтијеве канда су из срца деспота протекле.</p> <p>Деспот прослови.</p> <p>— |
| кнежевићи пију да си забаве бољу душе и срца, ал’ вином до скотства не даду се понизити, нит’ к |
| абавила, и тек последње дворкињине речи срца јој се коснуше.</p> <p>Русна је измеђ’ осталог спо |
| Бранковића унуци, при првом раздрагању срца, тек што љубав у срцу њиховом клијати поче, а да с |
| севала су му два црна ока; и парала су срца.{S} Властољубије у младом његовом срцу било му је |
| када се год уз гусле твоје име спомене, срце ће ми растити.</p> <p>— Велиш да сам јунак.{S} Кам |
| поштини, стане насред града, обазре се, срце јој се стисне, спусте јој се сузе на лице, но душа |
| а Јерина у двору гледи на плаво Дунаво, срце јој се стеже, њена господства ту више нема, изглед |
| S} Деспот не би им ништ’ зла чинио јер, срце његово <pb n="403" /> није кадро било ником зла же |
| ого ствари што човеческо <pb n="299" /> срце усхићавају, а не само љубав.{S} Онај је најсрећниј |
| она нема се за чим натраг освртати.{S} Срце Србије из Београда пренело се у Смедерево.</p> <p> |
| <p>— Јест поштење је одржао, ал народа срце се над тим стегло, Турчин се спасе, а ’ришћанин па |
| и му мозак што [су] њега његове шале за срце ујеле.{S} Не једног калуђера је тако испрескакао, |
| S} Тај је сваког дирнуо, и мене ујео за срце.{S} Ја га нијесам <pb n="453" /> трпио, ал морао с |
| иге терете главу деспотову, велика боља срце му притиска.</p> <p>Јерина, радознала, мира нема, |
| н Васкрса па ми још и сада његова песма срце цепа — рече Новак.</p> <p>Милица одма’ даде дозват |
| ке и смедеревке, а да им пиће још већма срце и душу замагли.{S} Дуго је време кнежевић’ма, но Б |
| рем.{S} Морала је и њему већ једаред на срце канути због њега проливена српска крв, па смисли д |
| тељски говор калуђера јошт у почетку на срце пао, па сад не би рада да он за другог мари.{S} Ка |
| <p>После ови’ речи деспот метне руку на срце и рекне:</p> <p>— Заклињем ти се живим богом да пр |
| токрвним синовцима.</p> <p>Кнежевиће је срце вукло својој отаџбини, а војвода Јаблановић их је |
| кнежевићи, мада су сљепи, јуначко им је срце и силна снага у мишицама, би скотског стражара мрц |
| ла калуђера, пуна радости.{S} Јулино је срце јошт и до пол’ сата куцало неким непознатим чувств |
| че.</p> <p>Настане почивка.{S} Бурно је срце у деспота.</p> <p>— Доиста, бог ме покара што пост |
| та тако напрезајућим гласом канда му је срце необручано, узда’не, и у малој почивки једним оком |
| ="236" /> је било тужно јадиковање које срце чупа, и чежња за прошлом славом.{S} Глас је био гр |
| , па заборавимо ју мало, да нас не боле срце.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18590_C |
| Но, нећу ти више о том говорити, јер ме срце боли.{S} Но, да се и ово мало речи опоменеш, ево т |
| Јерине.</p> <pb n="517" /> <p>Но Јерине срце је већ окаљено, ни не осврће се на ужасан јек.</p> |
| нути.</p> <p>Бајазиту на ове речи почне срце јако куцати.{S} Он је био такође још млад човек, п |
| рице.{S} О како дивно гуди Грман, да се срце у човеку стегне!{S} Чуо сам га последњи пут трећи |
| о изумели, и не једном јунаку стегне се срце кад види то ново оружје.</p> <p>Деспот једнако све |
| како се Сава са Дунавом бори, а теби се срце стегне и мислиш тако се народ са судбом бори.</p> |
| остива а четири несташна ока, и теби се срце у грудима стегне; или идеш поред џамије, па видиш |
| пље, продају их као стоку.{S} Ражали се срце у Марка, и купи благо да искупи робље.{S} Дјели ди |
| {S} Кад погледим на тетиво, а оно ми се срце као на жици чупка; не имаде’ побратима коме би’ ла |
| ти и пророка, кажи ми искрено, да л’ те срце заболе кад се опоменеш твог ђетинства, твог завича |
| .{S} То је намастир Жича.{S} Не боле те срце, Србине, кад погледиш, кад помислиш на Жичу?{S} Жи |
| бично пјевање, што се само уву допада и срце усхићава, но нешто више.{S} То <pb n="236" /> је б |
| дио и мозак ми се повредио, морало ме и срце забољети.{S} Но ова се боља у праву рану претворил |
| а створења.{S} Сваком човеку је памет и срце дато.{S} У једној башти, под једним баштованом, ко |
| еда пријатељски ослови.{S} Онда би му и срце дале.</p> <p>— Дакако да имамо — одговори весело Ј |
| у суза на прса, жалост му стегне душу и срце, шири руке и нежно додирне тело деспот-Стевана и р |
| јице као што би Јеремија, бог ти душу и срце кријепио, да храниш род — упадне Облачина.</p> <p> |
| а, и својим мислима упирала је у душу и срце Руснино.</p> <p>Милева, донде докле се Милица са Р |
| аје, један другом најмљеном руком мучки срце пара, а да туђе баштине задобије.{S} У савету влас |
| спусте јој се сузе на лице, но душа јој срце задрма; чини јој се канда глас чује — Јерино, охра |
| се пред сабљом поклони.</p> <p>Вино им срце и дух задело у сплет ђаволског коловоза.</p> <p>Ус |
| ћа?{S} Сад још да није бог Бајазиту дао срце благо, зло и наопако по нас.</p> <p>— А шта ћеш ти |
| љи траг божанственог осећаја.{S} Њихово срце љубав не греје, нит’ ће им икад грејати.</p> <p>От |
| гновење отрује човеческо, особито младо срце.</p> <p>Сад се Милеви све за маленкосно чинити поч |
| p>— Извини се, ријеци да ти христјанско срце то не допушта.</p> <p>— И царица Милица је била ’р |
| је Турчин, ал’ у њему бољма бије српско срце нег’ли у Харалампији.</p> <pb n="443" /> <p>Харала |
| .</p> <p>— Не помишља’ да у паши српско срце куца, да се опобратимимо — подиже пе’ар Облачина.< |
| , који је у турском руву сачувао српско срце, а у души вјеру Христову.</p> <p>Леонтије застане, |
| д ти женскиња храбро говори, онда мушко срце не сме омекшати.{S} Ти знаш моје боље, ал’ знаш и |
| га, јер је од млоги’ столетија увређено срце насљедио, које се лако позлеђује.</p> <p>Султан Ме |
| тако долазило као да цео терет на њено срце пада.{S} Тек каткад Светислав је могао умирити, њи |
| е преотме, нит’ он шта мари за скрушено срце несретног младића.{S} Онај, који је срећан, ретко |
| анђе долази.{S} А треће је што те текар срце забољети мора.{S} Чули су Турци да си у договору с |
| <p>Са свију страна улива ти се у уши, у срце нека божествена сила.{S} Видиш ли красне камилавке |
| дајицу, и што се пјевало, ужљебило се у срце народа, и не да се лако искорјенит.{S} Ево већ бли |
| Ђурђевог.{S} Сваки је од њих сам себи у срце гледнуо и застидио се бар за магновење од сопствен |
| њиховом клијати поче, а да се пресади у срце деве, те дивље трњаве ружице, и да се ороси, испар |
| имо.{S} Ти си један међу твојима који у срце човека проничеш и знаш му мелема дати.</p> <p>Хаса |
| ако преко бугарске границе намеравали у срце Србије продрети, Вук је пре Турака једну добро укр |
| рече:</p> <p>— Алах је велики, он тек у срце може едемску капљицу пустити; он је створио човека |
| сму, посмртно пјеније, одјек жалостан у срце удара, рекао би канда се читавом народу опело пева |
| се војвода и властелина који би им то у срце улили.{S} Ђурађ је то сам по себи знао.{S} И он је |
| и наборано чело у деспота, прониче му у срце, зна да му почивке треба.{S} Деспот мало је сна бо |
| ашта се са Јерином и децом.{S} У јунаку срце се стеже, а сузне очи показују му бољу душе.</p> < |
| и бурне и мутне мисли из главе, и да му срце постане чистим извором добродјетељи.{S} Но они, ко |
| дошла, а он је само Хасана тражио да му срце мало развесели.{S} Хасан је Марка као најбољег јун |
| егдашњи јошт онде вежу.{S} Још болно му срце овамо га привлачи.</p> <p>Ферхад-паша неће се овде |
| уговор у Тати потписан, како ће деспоту срце куцати кад будне кључеве Београда предавати.</p> < |
| д оних ретких калуђера, који се душом и срцем том позиву предао, и ком се истинито посветио, из |
| о покајање и надњу.{S} Јерина скрушеним срцем гледа мраморно тле, помоли се за боље дане, и сре |
| хљеб, оно парче лука прима благодарним срцем, узвишеним осећајем, да је било, и јошт их има, к |
| прими причешће, ту свету тајну, чистим срцем и душом, и канда му се камен од срца обалио.</p> |
| уде, који не допуштају двама љубећим се срцима спојити се.{S} Жеднио је за осветом, <pb n="304" |
| е, као обично што су Срби, но у њи’овим срцима тињала је ватра раздора и неслоге.{S} У договара |
| најтежа.{S} Да ми овај народ не лежи иа срцу, о ком сам се негда оскврнио, имам доста блага, да |
| речи образ Бранковића крв подиђе.{S} На срцу као да му велики камен лежи; савест му је јако опт |
| бије.{S} Благополучије српског стада на срцу им је лежало, па су се једнако о судби свог народа |
| деспота.{S} Казаћу да је мени свагда на срцу лежало ту породицу оружати, али не једнога члана и |
| предати.</p> <p>Каква је туга лежала на срцу деспотовом кад је ове наредбе потписивао.{S} Преда |
| га Новак.</p> <p>— Друга ми је рана на срцу.{S} По несрећи, кад сам се зими родио и мозак ми с |
| /p> <p>Ферхад-паша погодио је шта је на срцу Харалампији.{S} Познаје му све жиле, без да Харала |
| лудачко руво, говорио сам што ми је на срцу, а будалама и слијепим гусларима све је слободно.{ |
| а не као код ђаура, говори што ти је на срцу.</p> <p>— Е сад видим да сам на правог човека наиш |
| та подсмешљивост врећа, премда му је на срцу друго нешто лежало.{S} Но и на том осмејкујућем се |
| еоград предати.{S} Још и сад лежи ми на срцу терет као камен.{S} Рјеци султану да је због тога |
| Ферхад-паша добро зна, шта Исак-паши на срцу лежи, чека на благо.{S} Да га зајази, и сам се одм |
| и шта да је Милици и другим старијим на срцу лежало, дворски је ред изискивао да докле су гости |
| лица и Русна приметиле су шта Новаку на срцу лежи, па су започињале такав разговор који је Нова |
| ега дознао од они’ ствари које су му на срцу лежале.</p> <p>Митар, да би изгладио свој пређашњи |
| а овим реч’ма је патријарх као неки дуг срцу исплатио.</p> <p>Сви су се на то склонили да Милев |
| им очима на њу гледа.{S} Милева не може срцу да одоле, испусти из руке чинију и пусти се у јеца |
| јете.</p> <p>— Велики је то терет твоме срцу, зато и дошао сам да ти јавим, да те утјешим.{S} Д |
| нтије и калпак место камилавке носио, и срцу дуг платио ал’ бадава је, кад је већ мој отац тако |
| Коран а у другој мач држећи, пут себи к срцу српском отворити.{S} Видим већ напред све шта ће б |
| Његов угледан стас начинио му је пут к срцу Маре, цара Лазара кћери, коју је доцније и задобио |
| еву; кад на Смедерево гледају одлане им срцу, и Београда слика блеђа им постане.{S} Код тих сте |
| ме морала је тајну открити бар да с тим срцу олакша.</p> <p>Наскоро се у двору о том шушкало да |
| срца.{S} Властољубије у младом његовом срцу било му је насљедно.{S} У оружју и јуначким играма |
| веселости и шалу скројен, но у његовом срцу лежала је подмукла пакост.{S} При том је био оштро |
| ињама, прохте се похотљивом агарјанском срцу, да однесе као вук невино јање из стада Христова у |
| а ће се жалост јако умалити.{S} У њеном срцу, у њеним мислима, будућност се са садашњошћу борил |
| <p>— Ја сам Ферхад, турски паша, ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је народ |
| првом раздрагању срца, тек што љубав у срцу њиховом клијати поче, а да се пресади у срце деве, |
| ховитом звеком ланца падне да одјекне у срцу Јерине.</p> <pb n="517" /> <p>Но Јерине срце је ве |
| арији и најхрабрији војник потресе се у срцу, држи да већ ту нема спаса за српско царство, да ј |
| p> <p>Чује то Јеремија и побоја му се у срцу грешна душа.{S} Но Јеремија је досетљив, јер је ве |
| Петошко је имао дивну бистру памет, и у срцу жарко родољубље.{S} Проучио је многе књиге.{S} Вид |
| цијепа, а вјера ’ришћанска остаје ми у срцу ужљебљена.</p> <p>Ферхад заћути, прекрсти се и крс |
| проводећи у бриги своје дане, зебећи у срцу, чекала је излазак целе ствари.</p> <p>Кад наједан |
| ем, одрицала Турчина и Светислава као у срцу носила, то опет није дуго трајало јер је материне |
| добра му не жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу носио је жељу за владом, па будући је млого добри’ |
| /p> <p>— Што рекосте за Угре, и ја то у срцу исповедам, и јест да стојимо међу две ватре.{S} Но |
| S} На лицу му је изражена борба, коју у срцу свом осећа.{S} Бранковић снажног састава, јуначког |
| м зашто нећеш да говориш.{S} Ти носиш у срцу Светислава, па би ти као тешко било од њега се отр |
| сеоски иду од куће до куће, траже цуре, ставе их на углед, и најлепше изберу, јер Турчин са леп |
| 4" /> седне, телохранитељи с обе стране ставе се, војводе и сви остали унаокруг стану, а деспот |
| их утишаваше да само општу цел пред очи ставе, ал’ није могао то докучити јер Мара изјави да Ву |
| ава смрт нашли.{S} Док се скупи и у ред стави, видиће своју грдну штету.</p> <p>Жигмунд о миру |
| већ су пред Голупцем.</p> <p>Војска се стави по војничком реду, опсести град.{S} На левој обал |
| власти, него се непријатељски прама нас ставио? — запита Новак.</p> <p>— Мој отац вели, да ће о |
| их је и наћи тешко, некмоли опет уједно ставити.</p> <p>Петошку је тешко пало у дворанама цар-Л |
| <p>— Дакле, најмилије јагње из Христова стада вуци ће однети? — запита жалостиво патријарх.</p> |
| о; па гле Босне, колико су већ из нашег стада однијели.{S} Римпапа помаже новцем Маџарима, а ов |
| Драги брате, шта ће бити од нас и нашег стада.{S} Ви сте доцније рођени, па се тако не осећате |
| , и броји сате о срећи ил’ несрећи свог стада српског народа.{S} Тако он чека вече и ноћ, да ле |
| или и слави надуван, поред свог толиког стада, тражи да отме другоме једино јагњешце, не мислећ |
| и родољубије.{S} Благополучије српског стада на срцу им је лежало, па су се једнако о судби св |
| је навале турске, српско робље, које од стада Христа откидају.{S} Видио је и боље дане под Висо |
| срцу, да однесе као вук невино јање из стада Христова у гадну пештеру.{S} Даље не треба да ти |
| а својим народом бави, да видимо шта се стаде са Милевом, шта са Гргуром Бранковићем, који су у |
| >Па одбија од себе ударце.</l> <l>Новак стаде сабљом бит’ душмана,</l> <l>Но челична татарска к |
| лтан захтевао његове кћери, као поражен стаде се мислити.{S} Укочио очи на Леонтија који чека о |
| у добијено благо.</l> <pb n="238" /> <l>Стаде звека силнога оружја.</l> <l>Звук сабаља надалеко |
| l> <l>Када су се понапили винца,</l> <l>Стаде Гојко ’вако бесједити:</l> <l>Знаш ли Рељко и бра |
| <l>Друга пола пут Марице рјеке.</l> <l>Стаде Душан пред Солуном градом</l> <l>И поче га бити с |
| > <l>Па кад лупи с њиме Татарина</l> <l>Стаде Татар на коњу се њијат’;</l> <l>А други га ударац |
| и у души и телу, јер тешке су му бриге, стадо му је заплашено, вуци се око њега залетају.</p> < |
| едан, а сутра други Србин потурчити.{S} Стадо ће Христово млоге овце изгубити.{S} Но послушајте |
| Скопље, па оданде у Нови Пазар, које да стадо заробљено ослобођавамо, које, пак, да га од заблу |
| за вијеће, јер си увијек земљу и своје стадо љубио, и што рекнеш, то је у твојој часној глави |
| м Маџарима, а ови су му обрекли да наше стадо лацманству примамљују.{S} Ако с Маџарима против, |
| удрост показују.{S} И ја држим да једно стадо једног пастира треба да има, и све српске земље и |
| е такови пастира на више страна народно стадо деле.{S} Како је млогобројан и снажан српски наро |
| е јунаштву Новака,</l> <l>Па јошт већма стадоше се борит’.</l> <l>Помјешаше с’ као морски вали< |
| ју, почну се турчити.{S} Красне Српкиње стадоше турске хареме дичити; пиштајућу децу вуку Турци |
| ободе, такав као ти не би нам ни пастир стаду овчијем био, а некмоли стражар Бранковићах — упад |
| Турака израдити.{S} Тако кривудајућа се стаза народ од пропасти спасу води.</p> <p>Јерина све с |
| бро познавао унакрст свуда пружајуће се стазе, па је баш натрчао на Петра, а и Митар му је за л |
| отребна хаљина.{S} Деспот је већ другом стазом корачао.{S} Жички митрополит, па жички архимандр |
| акво створење.{S} Ја сам овде само мало стазу померио, не могу да спавам, па сам изишао прохлађ |
| кључи, <pb n="217" /> но том је на путу стајала жестина Маркова који никоме првенства не уступа |
| тако су обе војске једна другој супрот стајале да тек што се нису судариле — одговори Новак.</ |
| же. ’Де су двори римски’, грчки’ царева стајали, ту је сад сераиљ турски, ’де су биле свете црк |
| њарији неколико тренутака тако онемљени стајали.{S} Богзна какве им се прилике у глави врзе, пр |
| омирени, храбро су сили Мусиној противу стајали, но мноштву одолети нису могли.{S} Турци комад |
| и кнежевиће наишли, који су у подземним стајама скривени били.{S} Харалампије да би га већма ху |
| <p>Деспот Ђурађ, док је битка трајала, стајао је у заклону свог места непомичан.{S} Жигмунд и |
| , деспот им је са својим Србима на путу стајао, што нису могли целу турску војску, а и с њом и |
| ном слагати.{S} Један другом је на путу стајао.{S} Да није било Ђурђа, Стеван, по свом разуму и |
| ољно велико да у њему и триста калуђера стајати може.{S} Од косовске битке, откако Срби све на |
| а нашег живота не можемо за ништа добри стајати.{S} Ти знаш шта је Турчин.{S} Воља је божија гд |
| тог доба нисмо ништа чули, шта се онде стаје.</p> <p>— Да бог да, да будне добро.{S} Ти млади |
| А то повремено зближење с Турцима ако и стаје жртве, боље нег’ да јединим ударом пропаднемо.</p |
| а се мало поткрепимо.{S} Да би овај мир сталан био, у Дринопољу ја и Мехмед положили смо један |
| бити пред народом ону важну свог реда и сталежа црту, која му је давала пред светом вид неке ви |
| е су две такове точке човеческог реда и сталежа, које су себи противне неке црте и поњатија у с |
| а, да сам у земљи остао, не би у другом сталежу ни живети могао као предмет подсмеха, а можда и |
| ли при столу десивша се лица војничкога сталиша.</p> <p>Затим наздрави Петошко: — Да бог поживи |
| Ал’ шта је кад Мађарска нема сад толико сталне војске као што је било под Робертом и Лајошом.{S |
| ћ; тако исто <pb n="329" /> поред Ђурђа стално су се увек држали и војводе, Војновић и Змај-Обл |
| е кад за боље свидело.{S} Поред Стевана стално се држао војвода Орловић; тако исто <pb n="329" |
| S} Мир и устројство унутрашње мора бити стално, па онда све добро иде — рекне патријарх са неки |
| т неће на Турке.{S} Познавали су његову сталност, па нису се више препирали да га на друге мисл |
| гмунду да помогне.{S} Није њему до тога стало, да Маџари корјен у Србији запате, већ да себе са |
| а и јако се увреди.{S} Ово га је живота стало.{S} Није трајало ни три дана, а деспот је већ мрт |
| ад-паше.{S} Извршиће, ма да би га главе стало; и он је био као дете христјанин, остале су у њем |
| ана Радосава, и запита га шта се то све стало од оно доба како је манастир оставио.</p> <pb n=" |
| ју безбрижан, јер зна да је Турке бриге стало да се с Мађарима јаче не споји, и знао је и то да |
| хат, и ишчекује деспота.{S} Бриге му је стало, да се деспот не побоји какве невере, јер добро з |
| уседи треба да живимо, ал’ Турцима није стало до нашег пријатељства са Мађарима, већ ће хтети д |
| седнувши, као да се ништа необично није стало, почне се с њима разговарати.</p> <p>Слуге су так |
| <p>Вук, кад од Маре и Ђурђа чује шта се стало, разјарен почне све већма војску умножавати, тако |
| ниле.{S} Пало јој на памет шта се с њом стало.{S} Док је цар у животу био, све је у великој сла |
| тислав, када је чуо шта се са калуђером стало, грохотом се насмеје и намисли датом приликом од |
| о се на свачијем лицу, да се што велико стало.{S} Дворјани, служитељи, сви су смутни тамо-амо х |
| њи’ ударили, богзна шта би се јошт било стало.{S} Турчин зна да Србина једна косовска битка, ак |
| пут манастира Богородице.{S} Све се то стало и одлучило одмах после пораза Мађара.</p> <p>Ферх |
| о је изгледао као Краљевић Марко кад је стамболкапију чувао.{S} И доиста, кад га Турци видеше, |
| сутра ујутру на главину, онде је његов стан, видим му чадоре.</p> <p>Улак поклони се и оде.</p |
| т оправи улака Јеремији да дође у његов стан на договор.{S} Заклиње се живим богом и св. Савом, |
| tion" /> <p>Код Ангоре у Анадолији лежи стан татарски.{S} После победе, деспот им је са својим |
| од подјарми.</p> <p>Оставимо сад турски стан, оставимо Бајазита са Сулејманом, да не гледамо ка |
| ио, силно се разјари.{S} Хтео је турски стан оставити, но пут су му препречили.{S} Било је паша |
| његовој намери што знао, отиде у турски стан и убије Мурата.{S} Турци јаросни ударе на нас, но |
| слађују и обричу им на овом свјету бољи стан, а на другом свјету слађи рај.{S} Већ је дошло вре |
| окрене и ободе коња, и врати се у свој стан. </p> <p>Уљести у град није могао, јер му сам Јере |
| се од Марка и Хасана, отиду свак у свој стан, и очекивали су бој.</p> <pb n="326" /> <p>Дуго ни |
| Обилића, сљедовале су својим мужевима у стан Лазарев.</p> <p>На последње Руснине речи пробуди с |
| а да собом одведете ова два кнеза у ваш стан, па да народу објавите да се ви њи’ примате и Јова |
| ва, влашке вароши, стојаше два противна стана, цара Бајазита и војводе Мирчете.{S} Што је од Вл |
| турском шатору, чудно је усред турског стана изгледао.{S} У глави му се свакојаке мисли премет |
| е кнежев пртљаг на земљи, и он не тражи стана, већ зове деспота да му покаже сву околину Смедер |
| штај градоначелнику, и свој госпоштини, стане насред града, обазре се, срце јој се стисне, спус |
| ња, <pb n="421" /> сабља му већ у руци, стане и замаја у знак да се деспот борити мора, ако ће |
| пре нег’ што ће једном ногом у зенгију, стане другом на леђа сагнутом Бајазиту.{S} Татари од ми |
| севнути.</p> <p>Ферхад приђе распетију, стане, уздане, причести се и пољуби га.</p> <p>Радосав |
| а је угледан делија, ма и постарији.{S} Стане насред трапезарије, главу горе подиже, па оштар п |
| робницу Високог Стевана, ал’ неће ту да стане, већ иде управо пред велико распетије, прекрстивш |
| ним китицама кључе.{S} Заповедник града стане пред краљем.</p> <p>Деспот говор продужи.</p> <p> |
| на име светлом падиши.</p> <p>Јеремија стане, чека одговор, оштар поглед бацив на Харалампија, |
| копитом потлачени, а ’де турска копита стане, трава не расте, то знате.{S} Знате добро и то, д |
| да није повољан био.</p> <p>Ферхад-паша стане пред њи’ оштро их мери, особито Харалампија, и оп |
| би му гајтан око врата. </p> <p>Ферхад стане пред деобенике, исправи се гордо, и прослови.</p> |
| де и деспот, и рукују се.</p> <p>Ферхад стане, обојици у зеницу гледи, извади испод проја крст, |
| у, ће је у сахрани благо.</p> <p>Ферхад стане, и прстом показује на благо.</p> <p>— Ево откуп Г |
| ио, Турцима си градио. </p> <p>Леонтије стане.</p> <p>Леонтијеве речи јако се коснуше срца десп |
| тимају жене, девојке и децу. ’Де год се стане, цркве руше, те праве од њи’ џамије.{S} Деспот и |
| и ма’ из друге дворане уђе Мелентије, и стане до Ђурђа.</p> <p>— Закуните се тако исто пред бог |
| p> <p>Облачина Раде кад то чу, устане и стане пред деспота.</p> <p>— Дакле, то је Петошко, најм |
| рпски вилајет покорити, без да нас крви стане!</p> <p>— Штавише, можеш чрез то пријатељство и т |
| на вас душманин наиђе, и поособно трти стане?{S} Но, нећу ти више о том говорити, јер ме срце |
| одел у ком крају станити.{S} Један одел стане упарађен пред градом на пољани, коју су Турци доц |
| у главу утуби, друго, ако се што с њим стане, њему ипак од штете бити неће, јер што би Јеремиј |
| </p> <p>На то Патријарх дубоко замишљен стане говорити.</p> <p>— Одавна већ српски народ од сам |
| у Турчину.{S} И народ неће да му Турчин стане за врат, даће све, руке, напослетку и душу.</p> < |
| ме војском управљати.</p> <p>Затим мало стане, па онда без да је чекао да му ко у реч уђе, рече |
| -баша.</p> <p>— Пустите га нек слободно стане.{S} Шта је, робе, говори тко си, шта ћеш.</p> <p> |
| као слуга.</p> <p>Пред двораном деспот стане пред краља, положи руке унакрст на прса, и дубоко |
| онда одјезде ван, преглеђују, кнежевић стане код сваког брежуљка, виса, јаруге, и у мисли си б |
| че, горе-доле се шеће, па опет сред њих стане, који као окамењени непомично гледе, ћуте.</p> <p |
| ко има моји’ земљака који ми завиде кад станем на моју рођену земљу?{S} Због колико ствари си м |
| пред нас</p> <p>— викне Митар.</p> <p>— Стани да те видимо, ко си, шта си? — запита га Петар, а |
| ја јошт није пропала. </p> <p>Јерина се станила, она је опет гостољубна домаћица, дарежљива дес |
| ослободим се и дођем у Призрен, и ту се станим.{S} Имао сам нешто и новца, па ми је зато и пут |
| војску, где ће се који одел у ком крају станити.{S} Један одел стане упарађен пред градом на по |
| се све то донесе у Смедерево, у његово станиште, све је унаоколо тако нагомилано, да се куће у |
| новима док се Ђурђева власт не утемељи, станка нема; дакле, да их треба под заптом у кустодији |
| рко што ће.{S} Код куће у Србији не има станка, робље не може откупљивати, а рашта му бог даде |
| ај зидај града.</p> <p>— О’ђе нема више станка, и град ће се градити.{S} Знаш Смедерево, оне ди |
| код своје куће затворена, ту више за њу станка нема.</p> <p>Јерина из Смедерева деспота дозивље |
| и деспотови чадори.{S} То су за делије станови.</p> <pb n="515" /> <p>И кнежевић отпочине, и п |
| за њима остали и разделе се по дворски станови.{S} Патријарх и Новак заузму собе у неком малом |
| p> <pb n="482" /> <p>Кад их Турци виде, стану, па заблендани гледају и’ силне и горостасне, ма |
| е нада.</p> <p>Кад у трапезарију ступе, стану у ред, и пашу поздрављају.</p> <p>Ферхад-паша сед |
| говори слуга.</p> <p>Када онамо стигну, стану, па га калуђер почне о неким стварима запиткивати |
| у побуђује.</p> <p>Деспот и деспотовица стану пред гробницу.{S} То је гробница од мрка мрамора, |
| ставе се, војводе и сви остали унаокруг стану, а деспот, скинувши с главе калпак, метне га на с |
| тог вашара када се турске жене инатити стану.{S} Кад сам био код Турака заробљен, упознао сам |
| чујете л’ тамо преко жагор у мађарском стану.{S} Ту је краљ им Жигмунд, позива на предају, но |
| могло, ту се десило.</p> <p>По турском стану пролазећи рекао би да је српска војска језгро Тур |
| душманин био.{S} Особито сад, у турском стану, српски посланици су међу туђинцима, па Марку је |
| врате.{S} Но овај дан пробаве у турском стану.</p> <p>Турци су их гостољубиво предусретали.{S} |
| ке задобијали.</p> <p>Било је у турском стану, осим српски’ и друге струке претендента.{S} Сира |
| рпском народу.</p> <p>Било је у турском стану, у турској служби, доста српски’ великаша, који в |
| волети?{S} Марко ако је и био у турском стану, оваково што опет није никад желео.</p> <p>Бајази |
| Гргуром.</p> <p>Радостан жагор у целом стану влада.{S} Татари деле пљачку.</p> <p>На једном уз |
| љубе, питају се за здравље.</p> <p>Опет стану, па се гледају.{S} Ту је Облачина Раде и свита.{S |
| нала да се Новак и патријарх код цара у стану налазе, па откуд их сада у Крушевцу? — Но при све |
| ују ил’ искупљују робове.{S} Вашар је у стану велики био.</p> <pb n="333" /> <p>Два калуђера, ј |
| и Херцеговине, а највећа част остане у стану на пољу Косову.{S} Турци одма’ после битке мртве |
| стао јој је за утеху и сад се налазио у стану Лазаревом.{S} Лазар наименовао је исту дворјанку |
| вредност њену крвљу плативши.</p> <p>У стану турском Марко у свом чадору пије.{S} До њега седи |
| ић.</p> <p>У Београду, у двору Стевана, станује Ђурађ Бранковић, који је толико пута руку, оруж |
| -паша ту су у двору.</p> <p>Ферхад-паша станује баш у оној дворани, ’де је негда као Петошко св |
| ивала, па временом срећа је до садашњег стања допратила.{S} И доиста, за једну сироту девојку д |
| то је све истина, но у онај пар тако је стање наше изискивало.{S} Ти си онда морала од двора за |
| може.</p> <p>Он Бајазиту живо представи стање Срба.{S} Он изјасни султану да са Србима није так |
| о води, а мати удовица остане и у бедно стање дође, над својим матерама господарство неко и пре |
| а.</p> <p>Сад је Мара дошла да материно стање искуша, да ју, наговори да Вука слуша, па ако леп |
| посланици.{S} Они су Бајазиту Миличино стање живо представили.{S} Кажу да нема више војске, да |
| .</p> <p>Милица представи своје жалосно стање и позове све да јој буду у помоћи.</p> <p>Патрија |
| вице уздиже, сасвим је задовољан својим стањем, и држи да му награда неће фалити, мада Ферхад-п |
| м опет разговара.{S} И он је ту у двору стањен, и једва чека да га Ферхад позове.</p> <p>Ферхад |
| еља.{S} Који нису били у <pb n="266" /> стању за живота отклонити га, употребиће сада сву силу |
| ом истом стању налазимо у каковом су се стању налазили наши стари после пада Вукашиновог на Мар |
| захвалити што смо у садашњем мало бољем стању.{S} Да не би Мехмеда, цела Србија била би од Тура |
| о је брижној души Миличиној, и тадашњем стању царске породице.</p> <p>Призрен је био престоница |
| нована, па и сам признајем да у таковом стању, као што се сад налазе Турци, није немогућно сруш |
| је српски народ прежесток, и, у очајном стању, страшан непријатељ.{S} Он рашчлени да је лака ст |
| том.</p> <p>— Све што сам у мом опасном стању у пређашње доба у свачему од турске стране извешт |
| славно.{S} И ми се сад у таковом истом стању налазимо у каковом су се стању налазили наши стар |
| ; за своју сујетну корист све је била у стању, па да ју у надежди крепи да ће све добро бити, н |
| је пре био, и камилавка није му била у стању ћуд и страсти му изменити.{S} Освета, пакост и ви |
| е јошт то једно утеха, што сам каткад у стању Турке уздржати од чешћи’ нападаја на мој народ.{S |
| о желите.</p> <p>— Није нам нико више у стању дати оно што желимо — рече кнез Јован.</p> <p>— А |
| ву, Београд и Голубац.{S} Мађари нису у стању Турцима јако наудити без тебе и то је срећа по Ту |
| римјетио да Јула заплашено унутра трчи, стао је и очекивао је да ли ће ко изнутра опет напоље и |
| скрвнила турска рука, јошт није Турчин стао на твоје тле.</p> <p>Деспот и деспотовица уљезу у |
| > <p>— Све је то добро, ил’ ко млад ил’ стар отаџбини услуге чини — рекне умерено патријарх.</p |
| свога, беше особито поштован.{S} Премда стар, стас му ипак величанствен беше; син <pb n="221" / |
| ан.{S} Једва двадесет и неколико година стар, па је већ свуда велико јунаштво показивао, и веће |
| е брат Теофан тако око четрдесет година стар, смешљивог лица и погледа.{S} Младост је бурно про |
| штег ускрса.</p> <p>Игуман Рувим био је стар тако око седамдесет лета, бистрог погледа, на лицу |
| ити, он је јошт врло млад, и отац му је стар и слаб, па као јединац, мора над оцем лебдити — ре |
| S} А што се тиче лебдења, и мој отац је стар, па зато не држи ме већ одавна код себе.</p> <p>Ов |
| ецо моја!{S} Ја сам као божји слуга већ стар и чека ме већ последњи дан.{S} Камо среће да је ис |
| и Вук Бранковић.{S} Као што је цар већ стар, данас-сутра шта би учинила овакова два зета од но |
| ветују се у дворани.</p> <p>Стари двор, стара дворана.{S} Усред дворане стол, а на њему развије |
| Ту се начини рахат, одмора му треба.{S} Стара је глава Ферхад-паша.</p> <p>Одмор није дуго трај |
| Марку не дадоше крила да рашири, његова стара баштина под турску власт потпаде, бескућник нејма |
| мислио Ферхад-паша кад му на памет пала стара времена, кад је Србин још снажан био, кад је имао |
| ствовања без драма.{S} Знаш шта је била стара Византија.{S} Колико је ту славе и грјехова издав |
| г високог стаса, око тријест пет година стара, лице фино, бело, да није живо, рек’о би да је од |
| аша стигао.</p> <p>У деспота је још она стара одважност, и неће се ничега побојати.{S} И већ че |
| ацио је он Харалампија, као што се баца стара и већ непотребна хаљина.{S} Деспот је већ другом |
| </p> <p>— Времена прохујаше, ђе је наша стара војска, ђе су дивни оклопници, који Тамерлану суз |
| м ни Маџара ни лацманства.{S} Богата је стара Србија, ту је морје, ту су ријеке, Србија је рудо |
| видили Турци.</p> <p>Но Ферхад-паша је стара мудра глава.{S} Од Ферхад-паше за овај мах биће о |
| збуде, сви је почну тешити.</p> <p>— Не старај се, мајко, ништа, ту смо још ми, све ће још добр |
| збуњена Милева.</p> <p>— Ти се о том не старај, само ако хоћеш, а даље је моја брига.</p> <p>— |
| на.</p> <p>Грман је био висок, коштуњав старац; на образу му се читати могло да није једаред би |
| . </p> <p>Јеврем је био осамдесетољетни старац.{S} Он је већу част свога века у Светој Гори као |
| андрит Пахомије, осамдесетољетни красан старац, који је виђео српску славу и паденије.{S} Код њ |
| ојвода, но неописано властољубив.{S} Од старе властелинске породице произишав, носио је на себи |
| својима господар.</p> <p>Јеремија је од старе лозе Прибацах, који су помогли Немањи круну на гл |
| едно од другог одлучени, одродили се од старе мајке, заборавили су свој стари бабин дом, пун св |
| и Бранковићева.{S} Они који су били од старе господске лозе држали су страну Бранковићу, ког ј |
| радост код свију била велика.{S} Многе старе слуге и служавке љубише га и у скут.</p> <p>— Доб |
| од Грабове, из Пољске, од јуначне лозе старе сарматске властеле, доиста диван јунак.{S} Канда |
| поглед баци на место где би сео и своје старе кости одморио.</p> <p>— Одморите се одма’ овде — |
| живљет по твом ћефу.</p> <p>— Па чујем старе паше, па младе жене.</p> <pb n="455" /> <p>— Прор |
| Бајазита, куд ће боље по Турке.</p> <p>Старе српске војводе, који су под Душаном и Лазарем вој |
| ће више отац Харалампије, кад је већ до старешинства у Дечанима дошао?{S} Зар није то довољна н |
| одама да поседају.{S} Војводе по реду и старешинству поседају.</p> <p>Тишина.{S} Сви су упрли о |
| а сам сад свима поглавар по владалачком старешинству, а моја је задаћа најтежа.{S} Да ми овај н |
| суф је <pb n="293" /> био, што но кажу, стари мачак, па кад се њему Милева тако допада, каково |
| е војске, па опет хоће да господари.{S} Стари Новак сад за тим је да нову војску скупи; но када |
| и.{S} Ишчекивали се јошт нови гости.{S} Стари војвода Драгаш од Прокупља имао је доћи са својом |
| све бољу и бољу вољу.{S} Особито и код стари’ Србаља, вино и добра воља били су свагда у друшт |
| ва сина и једном кћери.{S} Било је онде стари’ везира, један ђаурски шејих-ул кога они патријар |
| преокрену јуриш на пушкаре.{S} Искусни стари војници не пуцају прерано, ал’ ни близу себи не д |
| валу, но буду опет преметнути.{S} Добри стари војници Јереми[ји]ни, не даду педљу земље; који м |
| имо у каковом су се стању налазили наши стари после пада Вукашиновог на Марици.{S} И сад треба |
| и се од старе мајке, заборавили су свој стари бабин дом, пун свачега, богатства, чести и поштењ |
| </p> <p>— Живио војвода Јаблановић, мој стари побратим, с ким сам добро и зло делио — наздрави |
| жалостан.{S} Желио би’ знати шта ће тек стари Новак на то рећи.{S} Он је већ за сигурно држао д |
| ћи раздор завести.</p> <p>Сулејман, као стари Муратов слуга, добро је познавао живот и одношаје |
| ог степена свештеничког доспети.{S} Као стари приврженик Бранковићев млого пута се опасности из |
| друге руке.{S} И Јаблановић бори се као стари <pb n="457" /> лав, да и за њ добра бити неће ако |
| турском руву.</p> <p>Поздрављају се као стари познаници, пријатељи.</p> <p>Бимбаша зна да ћеду |
| е поред себе само патријарха и неколико стари’ саветника и војвода без војске имала.</p> <p>Вук |
| ер старом Србину још се румени чело, но стари Турчин жут и преживљен, па кад има по тридесет мл |
| ин непријатељ; ко би нас бранио?{S} Зар стари Новак са својим старим друговима?{S} Или зар млад |
| це изгинули су на Косову.{S} Оставши су стари, а и мало их има.{S} Млоги од њих, кад виде да је |
| аралампије светују се у дворани.</p> <p>Стари двор, стара дворана.{S} Усред дворане стол, а на |
| тебе, и можеш што год хоћеш чинити, ал’ старије је јутро од вечера, боље сад и с мањим задовољи |
| , пријатељ нам говори, пусти да је моје старије, ја ћу да запитам. — Како мислиш да се покорим, |
| неком красном шумицом била.{S} Овде, у старије доба, при бледој светлости месеца, жупанице срп |
| велику страну великаша за себе, како у старије доба, тако исто после косовске битке.{S} Док му |
| у, силом одведу, и да кнежевића Јована, старијег брата, за деспота извичу.</p> <p>Ђурађ, неспок |
| ни изгледа да ће имати, а Гргура, Ђурђа старијег брата синови, веће право имаду нег’ Ђурађ Бран |
| оста већ видео — одговори један, такође старијег доба служитељ.</p> <p>— Ал’ ако нешто наиђу на |
| аурина“.</p> <p>Ђурађ Бранковић имао је старијег брата Гргура.{S} Гргур умре, и остави после се |
| и после смрти деспота Стевана Гргуревом старијем сину Јовану припадало господарство.{S} И сад, |
| , а у оку му се суза купила.</p> <p>Као старијем војнику и војводи, тешко му је било не бити у |
| ead> <p>Јеврем, патријарх пећки, Новак, старији саветник цара Лазара, Новаков син Светислав, са |
| алост калуђера.{S} Одма’ се познаду.{S} Старији калуђер сузе низ образ рони, млађи блед, са сти |
| м јадиковањем.{S} Млађи се сви удаље, а старији све новим и новим испиткивањем путнике мучише.< |
| па су се частили, веселили; после обеда старији мало у шетњу и разговор, а млађи опет у различн |
| има се најсмешнији чинио.</p> <p>Премда старији нису дали на себи приметити да им је калуђер см |
| циља, удале се после обичног поклона од старији’.</p> <p>— Сад од Косовог поља долазимо — рече |
| већ дође.</p> <p>Драгаш је био један од старији’ војвода, који већ због своје слабости ратне те |
| ци прешли на царичину страну особито од старији’ војвода, који су се ретко с вољом ма како спос |
| ладу.{S} Кнез Гргур, отац њихов, био је старији од Ђурђа, па би после смрти деспота Стевана Грг |
| о народ.{S} Гргур <pb n="356" /> је био старији Ђурђев брат, па по праву насљедија његови синов |
| ковића, Јован и _Ђурђе.{S} Гргур је био старији брат Ђурђев, но наскоро после Бајазитове битке |
| и руку, но овај одбије знаком да има ту старији’ а Теофан опет приближи се владики да га пољуби |
| урци гину за своју вјеру, и што код њих старији заповједи, млађи слушати мора.{S} А њихов падиш |
| урађ и Војновић у шестнаестој години са старијим јунацима су се мерили.{S} А што се тиче лебдењ |
| ђер к себи дошли и умерили се, да не би старијим до ушију дошло како су са калуђером поступали. |
| обио.{S} Буди шта да је Милици и другим старијим на срцу лежало, дворски је ред изискивао да до |
| ор старијих, ал’ да покријем смјелост и старијима истину у брк казати, узе’ на се лудачко руво, |
| је већ сад Ђурађ свемогућан, па покрај старијих услуга новом увенчаће своје чело.</p> <p>Харал |
| цара дозвољено ми би мјешати се у говор старијих, ал’ да покријем смјелост и старијима истину у |
| тним својим гласом коснуо се срца свију старијих, но отац Харалампије имао је нешто крештав гла |
| асно доба могао би на себе навући мржњу старијих војвода и властелина, који у овако опасно доба |
| еспотову.{S} Онда нек узме комит Циљски старију ћер, кад се султан са деспотом наједнако сроди, |
| тавила.{S} Присуствије Светислава њу је старим љубавним чуством напајало, али како га не види, |
| д, тако је добар војник да се са млогим старим војводама мерити може; но мало је прежесток, па |
| ас бранио?{S} Зар стари Новак са својим старим друговима?{S} Или зар млади Светислав са својом |
| већ — датом каквом згодом опет к својим старим границама пружати могао.</p> <p>Но, кад се зрак |
| p> <p>Ферхад узе први чашу, и напије по старинском српском обичају.{S} Он је сад домаћин.</p> < |
| ојали су на путу Ђурђу, побоја се да по старјешинству деспотство му из шака не извуку, допали с |
| о Турци Србе робље вуку, мушко, женско, старо, младо, слабо, снажно.{S} Гледао сам мојим очима |
| ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То је старо јунаштво, којим је негда са деспотом код Искре гл |
| је доста.{S} Ја пијем чисту воду, а они старо смедеревско вино; доиста велике муке за мене који |
| а нам све мора говети, било младо, било старо.</p> <p>— Ух, сад да сам паша као ти, па да сам д |
| м најглавнији. — У Јеремији се узбудило старо среброљубље.</p> <p>— Честити пашо, ја сам се доч |
| р, у ком је сад Милица обитавала, једно старо но пространо зданије, било је прибежиште царске п |
| с нами и међу нами чинили.{S} То је оно старо, не саједини, <pb n="386" /> боже ђаурина.{S} Па |
| противу себични’ великаша, настаће опет старо зло па ће народ у чељуст непријатељу.{S} Од славн |
| је хтео, нит’ могао више узети.{S} Па у старо доба није било као сада да се после несрећне љуба |
| маше.{S} Народ изморен није могао као у старо доба толики отпор дати.</p> <p>На срећу, подигне |
| од Латина је млого којешта научио, но у старо доба као год и данас, било је господе која су хте |
| оје свете обитељи имаду, тако су исто у старо доба и Срби имали лавру или обитељ свога св. Саве |
| , као што сам чуо, једног младог ђаура, старог неког војводе сина за себи опредељеног господара |
| ба приређује.</p> <p>Дозове кнежевиће и старог Варнаву, и све испита како је ослепљење њихово т |
| имати!{S} Нити кума, нити девера, нити старог свата!{S} Па какви сватови?{S} Више Турака нег’ |
| ар војник био.{S} Кад га је когод овако старог и слепог погледао, имао је шта видети.{S} Млоги |
| ођер расположене.{S} Млађи, када видеше старога Новака да је тако добре воље, мало се ослободе, |
| зире на диван позива.</p> <p>У Једрени, стародревном граду, Турци су господари.{S} Ту су посеја |
| гате неопустошене пределе, каквих има у старој Србији.{S} Пада му на памет кад је у младости во |
| наведу.</p> <p>Тако остане опет све при старом.</p> <p>Турци су од Србаља страшно зазирали, и с |
| сад војвода Костреш, шта, још горе, јер старом Србину још се румени чело, но стари Турчин жут и |
| лица се од средњег века мало одмакла, и старост јој је већ предстојала, но слика јој опет израж |
| е, па онда да се натраг врати, да своју старост у Ширасу проведе, онде где му његов брат Хафис |
| за Леонтија у ћелији све књиге свете и староставне.{S} Ту је на столу Свето писмо, вечити изво |
| м и Лазарем војевали, помрли су које од старости, које од жалости.{S} Та и како би могли гледат |
| е у Зету слободну, и погудивши у својој старости јошт неколико песама, одзива Душанова доба, у |
| S} Новак, негдар славан војвода сад већ старошћу и ранама оптерећен, у Призрену, у царском двор |
| егиња супруга Бранковића постала.{S} За стару љубав, веле, хрђа се не хвата.{S} Русна је била у |
| ла си царску благонаклоност, који ти је стару бољу са разним одличијама изгладио.{S} Но од стра |
| реме куд си прохујало</l> <l>Куд однесе стару српску славу</l> <l> И зашт’ смањка славно српско |
| а јој је било друго чинити, нег’ опет у стару веру, па своје грехе кајати.</p> <pb n="335" /> < |
| када по тридесет девојака поред једног старца чаме?{S} Па како ли јошт живе међу собом у кући? |
| не трпе.{S} Помислите си за пашу једног старца, као сад војвода Костреш, шта, још горе, јер ста |
| а, па се већ к злу привикао.{S} Но мене старца све то боле.{S} Где нам је Солун, где Дринопољ, |
| ли су тај разговор.</p> <p>Оставимо сад старце на страну, да видимо шта су донде други радили.< |
| ако се дуго јошт разговараше родољубиви старци, и тек доцније, кад су к царици поћи намерили, п |
| пјевцу:</p> <p>— А гдје си ти био онда, старче?</p> <p>— Ја сам се онда близу кнеза Лазара бори |
| а.</p> <p>— А колико си ти рана задобио старче — запита Новак Грмана.</p> <p>— Свега седам, и т |
| беше особито поштован.{S} Премда стар, стас му ипак величанствен беше; син <pb n="221" /> му С |
| лампије био је често спомињан.{S} Његов стас, његова брада, његове подмукле очи, биле су често |
| атвори и ветар ти убаве шалваре и дивни стас покаже, а ти тек онда жалиш што ниси Турчин.</p> < |
| гови’ хаљина распознавао се његов витак стас, лице благо но озбиљно.</p> <p>— Гази-Марко, шта р |
| чно само младости урођена.{S} Њен висок стас, велике смеђе очи, племенит ход, једном речи, све |
| ашима сродне гордости.{S} Његов угледан стас начинио му је пут к срцу Маре, цара Лазара кћери, |
| p> <p>Милева је била красна девојка.{S} Стаса танког, који изражава њежну младост, лица белог и |
| ерјаницом.</p> <p>Деспот је био великог стаса, зато га и називаше високим, но био је одвећ сув. |
| ерина, красна Гркиња.{S} Танког високог стаса, око тријест пет година стара, лице фино, бело, д |
| шно га је било и видети, силно огромног стаса, бркови му на рамена пали, а шестоперни буздован |
| ареме имају!{S} Онде је црноока и лепог стаса дражесна Гркиња, онде питоме красоте Бугарка, онд |
| ић.{S} Памети је био одвећ отворене.{S} Стасом својим све је вршњаке своје надвисио.{S} Лице му |
| отац Харалампије беше чудан светац.{S} Стасом беше мален, и морао је имати једну плећку нешто |
| у да се већма диви, ил’ његовом големом стасу ил’ његовим силним, страховитим очима.{S} Брци су |
| </p> <p>Русна је била средњег доба, и у стасу и држању свом млого је била на Милицу, само што ј |
| авом, даје му тврду веру да му се ништ’ стати неће, да дође као јунак свом негдашњем пријатељу; |
| ољан у случају рата овом снагом на ноге стати, и дурашно издржати, јер у овим неосвојеним, од Т |
| ујетио.</p> <p>— Њему ћемо свуда на пут стати.</p> <p>Овако се Русна са калуђером договарала и |
| есу могли бујности турске војске на пут стати.{S} Мени нијесу хтели над овима вођство дати, мож |
| мога је имати, јер он само на краљевску стати могаше, а то му не допуштаху.{S} Марко иде као не |
| ако је то у свету; док је ко силан, док стачи давати и поклањати, цео свет му се клања, а како |
| <p>— Поздравила те Русна, и јавља ти да ствар добро стоји.</p> <p>— Говори бистрије.</p> <p>— О |
| н непријатељ.{S} Он рашчлени да је лака ствар била од несаједињени’ Србаља равне пределе Румели |
| морамо мало стрпељиви бити док се цела ствар бољма не развије; ми треба при свему да идемо Бра |
| ао?</p> <p>— Не брини се, оче, ако цела ствар за руком пође, ту си и ти с нами, твоје изостати |
| S} Боље је бити пас нег’ ђаур.{S} Но на ствар, дакле тај Јеремија хоће да преда Голубац? — запи |
| о.</p> <p>Одмарају се, па онда пређу на ствар.</p> <p>Ферхад започе.</p> <p>— Дакле, све је так |
| p>— Јесам, ал’ то јошт није баш свршена ствар, цура је јошт врло млада ал’ заручница већ може б |
| <p>Леонтије отпочине.</p> <p>— Жалосна ствар, шта о томе Ферхад мисли? — рече деспот.</p> <p>— |
| умножаваше се.</p> <p>Премда је цела та ствар имала још остати у тајности, али опет, какове тај |
| /> <p>Патријарх јој доказиваше да ће та ствар хрђава сљедства за собом повући, да је то за наро |
| нама, оче, или ћеш ту остати, па одавде ствар потпомагати?</p> <p>— Одавде ће боље бити.{S} Кад |
| н Ђурђа, тај ће ти ићи наруку како дође ствар до дивана. — Тако ради, и још како те памет учи.< |
| н достојанствено, и мигом да знак да је ствар свршена, куповина и продаја Голупца уговорена.</p |
| Пазите да се не покајете.{S} Велика је ствар коју сте на себе узели.{S} Народ треба заштићават |
| вари и с другима посаветовати се; та је ствар земаљска, она се целог народа тиче — рекне патриј |
| грима руку пружити у савез, само што је ствар прехитрена, није дозрела.{S} Шта ће народ рећи ка |
| ко се сам сумњао, но ишчекивао је да се ствар бољма развије.</p> <p>Турни под својим шаторима п |
| ловим што о том, па ако је могуће да се ствар изравна.</p> <p>— Немој о том ни говорити.{S} Ја |
| Султан је са нацртајем задовољан био, и ствар је готова, тек форме ради кроз диван да прође.</p |
| ати град, ил’ ће у том запињати, јер ми ствар чудно изгледа, одскора добио сам глас из Браничев |
| знам га.{S} Дакле знаш како има испасти ствар.{S} Турска војска кренуће се одмах, и носиће собо |
| вореног младог књаза и војводу, саопшти ствар Војновићу и Змај-Облачићу да је рад спасти Ђурђа. |
| да потајно са Турцима држиш, донде, док ствар сасвим не дозре; после што му драго.</p> <p>— Дак |
| м састанку, ал’ намишља да се о великим ствар’ма расправља.</p> <p>Деспот да знак, устану обоје |
| и, и хитно се распослале да не би тко у ствар забадао.</p> <p>Кад је све тако уређено, листине |
| дар био управљати.{S} Турци су за своју ствар сложни, и напредоваће.{S} Турчин ће, у једној руц |
| доста је народ страдао.{S} Ја ћу твоју ствар на дивану поткријепити.</p> <pb n="484" /> <p>То |
| одбу пусти.</p> <p>Вук, видевши како му ствар своји, приклони се и сам радо на такову погодбу и |
| познаду, дошао је Харалампије да важну ствар Ђурђу саопшти.</p> <p>— Шта је Харалампије, шта ј |
| крај изишли.{S} А да те сатру, овако су ствар удесили.{S} Као што знаш, у Чешкој земљи је раско |
| а ће дати Милеву, али најпре мора за ту ствар преправити и патријарха, и војводе, да не би, збо |
| >Највећа јој је била брига Милеву за ту ствар преправити, али како?</p> <p>Ако је Милева у љуба |
| орити.</p> <p>Овако је Сулејман целу ту ствар Бајазиту представио и све се то ономе јако допадн |
| он напослетку не буде принуђен целу ту ствар начисто довести.{S} Он је увиђао да се Мари не до |
| оћи, а овако ништа, тако треба да узмеш ствар.{S} Ја, да сам као ти па да ме Бајазит запроси, с |
| и, био би какав Деметријо Полијокертес, стваратељ и рушитељ градова, нит’ би султани Једрене за |
| ругима, уливена наклоност и прам други’ ствари, а не само прам љубави.{S} Има млого ствари што |
| се.{S} Овај младић одрекне се светски’ ствари и постане калуђером, и тако нас је сад овде судб |
| тра не би ли што од њега дознао од они’ ствари које су му на срцу лежале.</p> <p>Митар, да би и |
| морамо код себе држати, ако се какогод ствари преокрену, да узмогнемо покрај њих владати, ал’ |
| љубав.{S} Онај је најсрећнији ког млоге ствари не усхићавају.{S} Онај је најсрећнији, који дале |
| ти до Голупца да извиди како стоје онде ствари, јер са Јеремијом није чист посао и сам деспот С |
| били су свагда у друштву.{S} Најважније ствари се поред чаше вина започињале и свршавале.{S} Ак |
| сећивали и саветовали.{S} Но најважније ствари међу њима отправљао је Ферхард-паша, ком је султ |
| у гроб отићи. — Но, како код вас стоје ствари?</p> <p>— Не баш најбоље — рече умешавши се Вида |
| , зебећи у срцу, чекала је излазак целе ствари.</p> <p>Кад наједанпут опет турски посланик дође |
| ом деспоту начисто.{S} Јако су сплетене ствари.{S} Час му долази да је сасвим невин, час опет к |
| ни слушао где се женске у такове важне ствари мешају.</p> <p>— Све је то добро, ил’ ко млад ил |
| ће мира.</p> <p>Журно су се спремале те ствари, и хитно се распослале да не би тко у ствар заба |
| рца.</p> <p>Ферхад-паша прича чудновате ствари, говори канда није турски паша, канда снева, кан |
| јеру — рече Јеремија.</p> <p>— У таквој ствари вјера се не држи.</p> <p>— Но што Ђурађ није пам |
| це!{S} Ја мислим да би добро било о тој ствари и с другима посаветовати се; та је ствар земаљск |
| сретних невиних кнежевића.</p> <p>У тој ствари није ни о самом деспоту начисто.{S} Јако су спле |
| ри, а не само прам љубави.{S} Има млого ствари што човеческо <pb n="299" /> срце усхићавају, а |
| деспот потајно улака да је извести како ствари стоје.{S} Деспот откако се кренуо с Мађарима на |
| ем на моју рођену земљу?{S} Због колико ствари си ми мио! па си ми мио и због тога што и ти у т |
| е к царици, да од ње саме чује шта је у ствари.{S} Царица му све исповеди.{S} Патријарху се суз |
| рица не таји, но не знамо шта је даље у ствари.</p> <p>— Та већ било што му повољно, тек по Све |
| ом о том говорити.{S} Нешто мора бити у ствари.{S} Чујете ли још како се веселе?</p> <p>—- Они |
| најпре, молим те, рјеци ми је л’ што у ствари?</p> <p>Деспот мало промислив одговара.</p> <p>— |
| пешкеша, пет хиљада дуката, и другијех ствари, ако хоћеш нећу ником ништ’ од тога дати, све је |
| ећнији, који далеко од тих усхитителних ствари живи, који их не познаје и никад не зажели, јер |
| а, уклоне се, одмора ради.{S} О важнима стварима доцније има се говорити.{S} Мара и Ђурађ мало |
| лановић.</p> <p>— Ја ти реко’, у таквим стварима вјера се одржати не мора, и на шта сам ја ту, |
| је познавао његову моћ, па се у многим стварима с њиме световао.</p> <p>Ђурађ је био властољуб |
| ога што бити.{S} Све се то сад о другим стварима брине.{S} Турци задају свима велику бригу.</p> |
| где још и калуђера затекну, и о својим стварима својски се договараше.</p> <p>Стеван је био у |
| гну, стану, па га калуђер почне о неким стварима запиткивати.</p> <p>— Бога ти, шта се чује овд |
| су се дуго разговарали о разним важним стварима док не дође време обједу, а кад објед дође, го |
| или се, и то је био знак да се о важним стварима разговор водити има.{S} После обичног међусобн |
| Још су се дуго частили, пили и о разним стварима разговарали; кад већ и ноћ настане, и сваки к |
| ати оцу Леонтији и с њим се о различним стварима разговарао.</p> <p>У двору је већ у то доба св |
| нисам био ни племић ни богатог рода, а створ тела ни у свештенству не би ми од ползе био.{S} Б |
| ојвода Војихна.</p> <p>— Београд, његов створ, на челу свом записаће вечито име деспота, и осве |
| довац ја се у те угледа, у твој јуначки створ, каквог сада у Грка нема.{S} Ти ме запроси, ја Ти |
| у његови за ослобођење нужна [средства] створе и пошљу.{S} Па ето наиђосмо, на жалост на царску |
| пођеш.{S} Требају нам и овде јунаци да створе нову преправну војску ако цару устреба.{S} Твоја |
| S} Ту је богатство, сав предел канда је створен да људству земни рај преправи.{S} Ту су руде, к |
| није деспот, рекао би да је само за бој створен.{S} Розгоњи, сува паметна лица, рекао би да је |
| двргнути.{S} Тако сте и ви.{S} И ви сте створени са судбом матице.{S} У једном роју више вас ск |
| p>— Такав подлац као и ти, који сте сви створени да нас муче.{S} Да нам је свјетлости и слободе |
| на зидине и марву, нег’ на људе, божја створења, бацити.{S} Не једна животом шалу плати.</p> < |
| америти.</p> <p>— Ми људи сви смо Алаха створења.{S} Сваком човеку је памет и срце дато.{S} У ј |
| то је слеп, он вели да нема несрећнијег створења од оног који бела не види света.{S} Сваки жали |
| мојте мислити, браћо, да је рђаво какво створење.{S} Ја сам овде само мало стазу померио, не мо |
| кад се њему Милева тако допада, каково створење иста може бити!</p> <p>— Но би л’ добро било, |
| о и то је знала <pb n="303" /> да младо створење да се и на ону страну завијати, па сад нек се |
| рце може едемску капљицу пустити; он је створио човека и сваку животињу, дрво и чокот.{S} Чокот |
| , да има оца и мајку.</p> <p>Ту ћеду се створити бајни перивоји, зелени китњасти гајеви, дубрав |
| и су готови, а у њима и око њих ћеду се створити дивни вртови.{S} Кад дође гост са истока ил’ з |
| врата, диве се дивним сликама, пернатим створовима.</p> <p>Кад видеше Кајицу војводу, ником пон |
| Не знаш чему више да се дивиш, снажном створу, делијском погледу, дивном руву.{S} На глави им |
| рење и вјера налаже.</p> <p>— Пеки, ал’ сте ви ђаури крмци, какав је то ћитап, да се најпре туч |
| еспот.</p> <p>— Та то је све истина, да сте јошт за време незаборављеног султана Илдерим-Бајази |
| ић.</p> <p>— Но аферим Срби, и јест’ да сте јунаци.{S} Нема рата, нема битке, ’де вас нема; крв |
| бин.{S} Он ме узме на искушеније; но да сте видили то искушеније.{S} Најпре пост, те пост.{S} И |
| Кад је требало да будемо господа, онда сте нас чинили просијацима; а кад смо просијаци, сад на |
| му већма леђа одерете.{S} Врлину народа сте запљували, а стид и поштење довека сте погазили; ви |
| сте запљували, а стид и поштење довека сте погазили; ви сте праве издајице.{S} И ти, Харалампи |
| ује добра.</p> <p>— Ја сам Петошко, ког сте као будалу у двору кнеза Лазара видили, слушали.{S} |
| <pb n="429" /> се оне жалосне ноћи кад сте осљепљени.{S} Осљепити вас дао ваш ујак, Ђурађ Бран |
| свјетовању честитих нема.</p> <p>— Сад сте ме чули, моји витезови.{S} Ја сам сад свима поглава |
| сам улудо дао гинути остатку војске, ви сте ми сами за право дали.{S} Истина, да смо се били и |
| стид и поштење довека сте погазили; ви сте праве издајице.{S} И ти, Харалампије, нијеси који у |
| шта ће бити од нас и нашег стада.{S} Ви сте доцније рођени, па се тако не осећате да идете све |
| .{S} Ту се о глави, о земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да |
| рбије, и ви сте то крило одсекли.{S} Ви сте издајице.</p> <p>Ферхад те речи громким гласом изре |
| о судби народа са мном побринути.{S} Ви сте били вјерне слуте, пријатељи деспот-Стевана.{S} И в |
| ност да вам и преко воље помажем.{S} Ви сте с нама уговоре имали, по којима сам вам помагати мо |
| несрећни! — одговори Ђурђе.</p> <p>— Ви сте кнезови, ви морате као господа и живити!</p> <p>— М |
| ли.{S} За мене већ надежде нема, ал’ ви сте још млади, па све поправити можете.{S} Но буди ме к |
| своје сједе власи поштењем покрио, а ви сте своје обрукали издајством.{S} Знаш ли, Јеремијо, шт |
| ух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте сигурно мислили да је то какав нечист дух? — рекне |
| то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте покидани.{S} Ал’ оставимо то на страну.{S} Дакле, т |
| лубац?{S} Голубац је крило Србије, и ви сте то крило одсекли.{S} Ви сте издајице.</p> <p>Ферхад |
| луте, пријатељи деспот-Стевана.{S} И ви сте виђели патњу народа, и деспотове боље.{S} Деспот Ст |
| и подвргнути.{S} Тако сте и ви.{S} И ви сте створени са судбом матице.{S} У једном роју више ва |
| благо доћи ће Турцима у руке.{S} Такви сте грабљивци ви војводе, Јеремијо и Јаблановићу.{S} По |
| и.</p> <p>— Такав подлац као и ти, који сте сви створени да нас муче.{S} Да нам је свјетлости и |
| ак не мож’ се живјет’.</p> <p>— Ви који сте сад овде скупљени, ви слеме народа, морате се о суд |
| мо луде слободно говорити, пеки, морали сте царство изгубити.{S} Дакле такав је био тај Петошко |
| клањају.{S} Ако сам ја погрешио, могли сте од мене пример узети, па зашто сте опет уз Турчина |
| аве дође.{S} Видели сте кошницу, видели сте у њој матицу.{S} Она ништа не ради, па ју опет ’ран |
| ка, који му често главе дође.{S} Видели сте кошницу, видели сте у њој матицу.{S} Она ништа не р |
| ашао.{S} Познајем вас све у главу, били сте млади, као и ја, негда јунаци а сад издајице, а ти |
| треба султан много војске.{S} Одступили сте од опсаде Новог Брда, а да узмогнете готов предан < |
| де, господара од Голупца града.{S} Чули сте за Јеремију војводу, диван је то јунак, сад је у гр |
| је.</p> <p>Дакле да видимо.</p> <p>Чули сте за Високе Дечане у Метохији.{S} Он је богатством Жи |
| д страдао и страда.{S} Грабљиви, лакоми сте на благо, и све то пограбљено благо доћи ће Турцима |
| еђу собом кољете.{S} И доиста, ви ђаури сте велике будале, не знате сами шта радите.{S} Боље је |
| ји се сад сам задеспотио.{S} По његовом сте налогу ослепљени.{S} Но божија каштига ни њега мимо |
| , па онда велегласно.</p> <p>— Е, право сте ми казали.{S} Слушајте шта ми пише:</p> <p>„Љубезни |
| </p> <p>— Јошт Србија неће пропасти ако сте људи — рече одушевљено Ферхад.</p> <p>— Све што има |
| и, и подијелићемо међу нами благо, како сте се нагодили, а ти војводо, начини одмах листину, и |
| јем улази.</p> <pb n="428" /> <p>— Како сте ми, кнежевићи, ђецо моја — рече Харалампије и посад |
| > <p>— Говори бистрије.</p> <p>— Откако сте у војску отишли, Русна је у твоју корист неусипно р |
| А шта ће јошт одсада настати?{S} Ионако сте слаби, па се опет на двоје делите.{S} Како ћете про |
| неотклоњивој судби подвргнути.{S} Тако сте и ви.{S} И ви сте створени са судбом матице.{S} У ј |
| ега не сме се дирнути.</p> <p>— Па тако сте то све трпјели?</p> <p>— То је овако.{S} Будала чуј |
| S} Па утолико је опасније за народ, што сте обојица пуног изгледа, одважни и властољубиви.{S} К |
| аша, ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је народ страдао и страда.{S} Грабљив |
| р’ је ту више пута био.</p> <p>— Па што сте ту радили.</p> <p>— Најпре се сјетоваше војводе у д |
| невоље.{S} Код вас је поне то добро што сте сви за једну цјел заузети, па зато и напредујете; н |
| огли сте од мене пример узети, па зашто сте опет уз Турчина пристали.{S} За мене већ надежде не |
| најем, и ти ћеш мене познати.{S} Народу сте се споља показивали као пријатељи, а да му већма ле |
| ћевном огњишту, у својој отаџбини, коју сте ви згариштем начинили, но за то ћете и главом плати |
| се не покајете.{S} Велика је ствар коју сте на себе узели.{S} Народ треба заштићавати, а народ |
| о у Крушевцу.</p> <p>— Но, ви ђаури баш сте махнити људи, ’вала Алаху што вас тако подели.{S} Д |
| на путу стајао.{S} Да није било Ђурђа, Стеван, по свом разуму и доброти, народ би јако усрећио |
| итка се страшна изроди; српски кнезови, Стеван и Ђурађ, надмећу се у јунаштву.{S} Краљевић, поч |
| чину.</p> <p>Ту Ђурађ са својом браћом, Стеван и Вук Лазаревић, све српски соколови, па и Краље |
| деца Миличина?</p> <p>— Најстарији син, Стеван, нема двадесет година, млађи Вук, једва му је се |
| и каткад жешћим реч’ма и вређао га.{S} Стеван бијаше кротак, ваљда и више нег’ што треба.{S} Ђ |
| ну.{S} Код Никопоља десила се битка.{S} Стеван са одабраним српским војницима последњи удар Мађ |
| /p> <p>Међутим и царица Милица умре.{S} Стеван, стекавши у разним ратовима славе, почне своју с |
| нина, као прави јунак руку му пружи.{S} Стеван хоће да ју пољуби, Марко му не да, он се само ру |
| После свадбе настану важни догађаји.{S} Стеван је скупио нешто војске, но ова нит’ је била дово |
| е већ одавна измирио се са Стеваном.{S} Стеван без деце, уочио га си за насљедника, а да се јед |
| је једног честитог поглавара требао.{S} Стеван је био у сваком смислу честит, ал’ која полза ка |
| S} У овај рат преко воље умешани су:{S} Стеван деспот, Вук са најмлађим братом Лазарем, и Ђурађ |
| Шта ће нам — вели народу Харалампије — Стеван поред Ђурђа.{S} Та Ђурађ је сам кадар народ зашт |
| оже се допустити да његово младо дете — Стеван, ил’ женска глава управља; ту нема никаквог прав |
| обеду одрже.{S} Турци вуку се натраг, а Стеван и Ђурађ са Србима заштићавају уступање Турака.{S |
| рећа служи, и да сазна с којим намерава Стеван држати.</p> <p>Ђурађ је био одвећ властољубив, н |
| настиру Студеници, и књигу Светог писма Стеван је на поклон дао, и јошт дивно еванђелије, које |
| велика икона Христово распетије, што је Стеван из Цариграда донео.{S} До распетија је икона Бог |
| вароши, земље, планине и долови, што је Стеван повељом Жигмунда добио, мени припадају, па још и |
| ара и мати тако дивног књаза као што је Стеван, а при том је у жалости, али не знамо шта би бил |
| највећи му се душманин ражалио, јер је Стеван био добар, но зли нису му дали сву његову доброт |
| гмунд за то и не хаје, к’о вели њему је Стеван деспот за живота свог потписао Мачву, Београд и |
| за насљедство држао се оне стране које Стеван Високи.{S} У братским размирицама <pb n="401" /> |
| први пут са Ђурђем.{S} Марку се допадне Стеван тако исто као и Ђурађ.</p> <p>Међу осталим рече |
| јошт Српкиња за твог Светислава — рекне Стеван.</p> <pb n="314" /> <p>— И ја то исто судим — ре |
| свети оче, да је то јошт прерано да се Стеван одма’ за цара извиче.{S} Он је јошт млад, па пор |
| а, увек се држао уз Стевана.{S} Када се Стеван са Ђурђом измирио, војевао је са Ђурђом против Т |
| шурују, и да добра бити неће.{S} Док се Стеван с војском у Азији бавио, донде је Русна у земљи |
| не опасности одма’ и прогласи и крунише Стеван за цара, али пре свега треба одбити Турке; то је |
| ајд’ почнимо што друго.{S} Неће ли кнез Стеван, за себе какав харем и то од турских девојака им |
| <p>Имали су и шта гледати.</p> <p>Млади Стеван царевић, од јурења ослабљен и блед, ишао је напр |
| кићено златним токама, у њем се Високи Стеван не једаред с дивљим Татаром и бесним Турчином ог |
| на српски <pb n="528" /> трон, и Високи Стеван не једаред га себи на световање призивао; Ђурђа |
| си славан био, кад је над тобом високи Стеван господарио.{S} Ни пре ни после те славе имао нис |
| на Косову, бој код Ангоре, како Високи Стеван са своји дивни оклопници на Тамерланове Татаре ј |
| е.{S} Све је у двору клонуло.{S} Једини Стеван одважан дух показује, али шта помаже кад је јошт |
| ка, рече:</p> <p>— Шта, забога, зар мој Стеван оде на Косово?</p> <p>— Сад бар као млад имаће п |
| ит’ је Милица управљати кадра, нити пак Стеван.{S} Овај је млад, она је женска глава.{S} Ту тре |
| чу превазилазио.{S} Побожан српски краљ Стеван Дечански, отац Душанов, сазидао га је и украсио. |
| одржати своју власт, коју је већ и сам Стеван признао, јер се тако с њим нагодио, ту дакле вла |
| rget="#SRP18590_N2" /> и поочим, блажен Стеван деспот, увидио је зло, па је замолио у те пријат |
| у у оне дворане, ’де је кадикад одседао Стеван Високи кад се хтео пред светским жагором уклонит |
| Србин на страни.{S} С којим буде држао Стеван, с тим ћу и ја, но даћу се молити од њега, да с |
| нити је тако близу сродства турског као Стеван, а и одважнији је од овог.{S} Но баш кад би се х |
| ван и Ђурађ дошли су у Крушевац, деспот Стеван је онда већ из Београда владао.{S} Деспот не би |
| српска земља, јер <pb n="402" /> деспот Стеван нема деце, после другог брака није ни изгледа да |
| Јеремија се тако не предаје.{S} Деспот Стеван и Ђурађ Бранковић остали су дужни Јеремији сто п |
| тњу народа, и деспотове боље.{S} Деспот Стеван је био српског народа достојан владар.{S} Цјела |
| аунуци о нашљедству закрвили.{S} Деспот Стеван, бог да му душу прости, био је блага срца, па је |
| дни Београде, шта си дочекао.{S} Деспот Стеван те подиза, исти потписао ти предају, а деспот Ђу |
| е.</p> <p>— Познато вам је да је деспот Стеван лане са Жигмундом, угарским краљем, склопио угов |
| ећ отмени гости.</p> <p>Дошао је деспот Стеван са Ђурђем, који се поред деспота опет са Турцима |
| је наишла од оно доба, откако се деспот Стеван приклонио, Мачву, Београд и Голубац обвезао, а с |
| мене у служби, хусари, које је и деспот Стеван јако цјенио.{S} Добро их је наплаћивао и награђи |
| Јеремијом није чист посао и сам деспот Стеван тешко је с њиме на крај излазио.</p> <p>— Јереми |
| p> <p>— Господару, проћи ћеш као деспот Стеван.</p> <p>— Не бој се, Облачино, још није изгубљен |
| } Ту књигу је добио у насљедство деспот Стеван, и поклони је манастиру Студеници, и књигу Свето |
| да је Турчину мука.{S} Да је био деспот Стеван с вами код Никопоља не бисте изгубили битку.{S} |
| српски упрли су очи на њи’, ако деспот Стеван стисне очи, на њима веле, треба да остане српска |
| јбољег.{S} Уговор је учинио јошт деспот Стеван са Жигмундом, и ти си тај уговор морао одржати, |
| , ал’ је морао, јер се на то још деспот Стеван потписао.{S} А да није тако било, тко зна би л’ |
| ом несложни, и зарате се.</p> <p>Деспот Стеван са својим братом Вуком и Ђурђем после ангорске б |
| ажевића Вука, здрава читава.{S} Царевић Стеван није хтео код мене остати, но упутио се к цару н |
| има повељу, на којој је подвезан деспот-Стеван и Ђурађ, но на тој повељи није био потписан вели |
| стварима својски се договараше.</p> <p>Стеван је био у околини Крушевца да види да ли се брзо |
| је да га ухвати и на смрт осуди.</p> <p>Стеван није жестока срца, нити хоће Ђурђа да убија, ал’ |
| тити неће док се мир не укорени.</p> <p>Стеван је дуго ћутао докле он напослетку не буде принуђ |
| ећа да је ово последњи састанак.</p> <p>Стеван и Ђурађ опростивши се од Марка и Хасана, отиду с |
| буде опет онака као под Душаном.</p> <p>Стеван је са својим народом у свему напредовао.</p> <p> |
| ици.{S} Њега чува капетан Радан.</p> <p>Стеван што брже врати се у Србију, заведе пријатељство |
| у били два орла у једном кавезу.</p> <p>Стеван није се хтео упокорити, јер је држао да је он од |
| сви турски газије једва чекају.</p> <p>Стеван књаз, коме су Турци место царског имена деспотск |
| ир не поврати — одговори Драгаш.</p> <p>Стеван, који је са тихим духом и смиреношћу Драгаша слу |
| е, кога ћеш се ти онда држати?</p> <p>— Стевана, ако хоће, јер је то и право кад ме је његов от |
| х употребити у своју корист.{S} Нема л’ Стевана деспота, примиће деспотство Ђурађ, ал’ Ђурђа мо |
| се спасе, а ’ришћанин пада.</p> <p>— За Стевана тешко је било, са свих страна притискавало га ј |
| му да идемо Бранковићу наруку.{S} Књаза Стевана треба умаљавати, јер он нешто важи, па би сву Б |
| бе више заузет нег’ икада, јер ропта на Стевана, што је с матером својом Милеву Турцима дао, и |
| цу Лазара, на његовог пунонадежног сина Стевана — одговори патријарх, ком се погдекоја кап сузе |
| му, јер је био са своји хусари са двора Стевана дичан.{S} Већ се жалост у сузе пролива, деспот |
| је на сабору у Сребрници јошт за живота Стевана за нашљедника деспотства признао? — примети Хар |
| /> појте у вечиту славу великог деспота Стевана, а да му у народу остане вечит спомен, јер је б |
| ији од Ђурђа, па би после смрти деспота Стевана Гргуревом старијем сину Јовану припадало господ |
| <head>XIV</head> <p>После смрти деспота Стевана Високог завлада Србијом Ђурађ Бранковић.</p> <p |
| у.</p> <p>Када деспот виде тело деспота Стевана, свог ујака и поочима, ког је он у животу толик |
| — Па је л’ то учињено по налогу деспота Стевана ил’ Ђурђа Вукоглије.</p> <p>— Није по налогу, а |
| ају одржава, а ја ћу ослабити цео уплив Стевана, овде тако исто као и код Турака.{S} Реци јошт |
| бро признати.{S} Ја сам чуо и за младог Стевана Лазаревог да је необичан младић.{S} Да знам да |
| тиву Татара код Ангоре, свуд је Високог Стевана пратио, делио је с њим и добро и зло.{S} У борб |
| {S} Каке се мисли врзле у глави Високог Стевана, кад је тај уговор у Тати потписан, како ће дес |
| а жалост, јер ту није било који Високог Стевана није жалио.{S} Дивне слике те војводе.{S} До Ђу |
| p>Деспот сад сврати се гробници Високог Стевана, Рувим чита молитву, свака реч даје неки одјек, |
| оме си и зачета, видила си сјај Високог Стевана, твог ’титора, који је у тебе свој аманет полож |
| У Дворишту је био дворски конак Високог Стевана кад је са угарском и грчком господом лов ловио, |
| јевао с Турцима против ујака му Високог Стевана, ’де се српска проливена крв пушила на гаришту |
| на украшава манастир, задужбину Високог Стевана, свог ујака.</p> <p>Предвече је било, црква вел |
| ску озре се налево, на гробницу Високог Стевана, ал’ неће ту да стане, већ иде управо пред вели |
| ако им се кад за боље свидело.{S} Поред Стевана стално се држао војвода Орловић; тако исто <pb |
| јева ишчезла.{S} Није л’ и сам Ђурађ од Стевана отимао, није л’ и Гргурове синове одбацио.{S} Н |
| атим Јеремије војводе, обоје су били од Стевана деспота и Ђурђа уважени.</p> <p>Јаблановић да Ј |
| сад?</p> <p>— Но том се нисам надао од Стевана.{S} Ако ми бог помогне, те се одавде ослободим, |
| ско ослањати, и онда би даље дотерао од Стевана, па и напослетку мораће то учинити ако га свеко |
| јако усрећио.{S} Да <pb n="331" /> није Стевана, Ђурађ, по својој одважности, распространио и у |
| , а од овог опет и царице Милице у руке Стевана.{S} То је Мати божија, која је још у Солуну бил |
| испунило.</p> <p>Но да видим шта ће без Стевана чинити?</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ука, Ђурђа Бранковића, увек се држао уз Стевана.{S} Када се Стеван са Ђурђом измирио, војевао ј |
| у испразнио, први пут одмах после смрти Стевана деспота, сада по други пут.{S} Нема ту више роб |
| } Један слуша Милицу, други Мару, трећи Стевана, четврти Ђурђа, а пети се, опет, Турчина боји.< |
| лици, која се баш са својом децом, осим Стевана, разговарала.</p> <p>Мара матер у руку пољуби.{ |
| о.{S} Но и Леонтије, кад је већ нестало Стевана, приљубио се Бранковићу, јер покрај свих његови |
| у свом животу осетио тугу и жалост што Стевана нема.</p> <p>Приповедају да се на дан смрти њег |
| ванђелије, које се метне на прса деспот Стевана о задушницама.</p> <p>Тако Леонтије чита сад је |
| да неки властелини чекају само на смрт Стевана, па да кнежевиће, за које се већ зна ’де су, си |
| ампије у Дечанима једва је дочекао смрт Стевана деспота.{S} Он се сад надао да ће до првог степ |
| од њега, да с тим пред Турцима важност Стевана умалим.{S} Кад будем код победитеља Турчина важ |
| тским размирицама <pb n="401" /> између Стевана, брата му Вука, Ђурђа Бранковића, увек се држао |
| Турцима, у деобеним размирицама између Стевана, Вука, Ђурђа, све је Јеремија упрсте знао.</p> |
| .{S} Знам да и сам Вук не трпи брата му Стевана, па Вукова партаја, будући је сама по себи слаб |
| ђ Бранковић.</p> <p>У Београду, у двору Стевана, станује Ђурађ Бранковић, који је толико пута р |
| бац је мени дат био у залогу од деспота-Стевана, Јаблановић је од Турака прогнат, мој гост, дос |
| јако ти је киван, шта зна пук за деспот-Стевана уговоре са Жигмундом, и да кажеш, не вјерује.{S |
| у.{S} Деспотовица седи у дворима деспот-Стевана, то су још Мађари деспоту оставили, да га жеља |
| ује, јер су овде јошт од времена деспот-Стевана долазили Мађари и Грци на тајне договоре.</p> < |
| цар-Лазара, Вук Бранковић против деспот-Стевана.{S} Као год што се орлушине у ваздуху чупају, т |
| S} Знате добро и то, да сад, кад деспот-Стевана нема, са свију страна навалићеду, већ наваљују |
| му је од бабе остало, колико од деспот-Стевана, златне, сребрне руде, у Угарској толике баштин |
| еднако читају за блаженство душе деспот-Стевана.</p> <p>Калуђери дигну горњи поклопац па опет ј |
| и, оче, верни слуга цар-Лазара и деспот-Стевана, а сад мој саветник и пријатељ.{S} Што рече, св |
| сте били вјерне слуте, пријатељи деспот-Стевана.{S} И ви сте виђели патњу народа, и деспотове б |
| ек што се у Београду после смрти деспот-Стевана настанила, а Мађари дођоше да узму град.{S} А б |
| Зар да будем само копљанобојник деспот-Стевана?{S} То није могло бити.{S} Ко л’ је на пурпуру |
| , шири руке и нежно додирне тело деспот-Стевана и руке му целива.{S} Суза му ороси руке дивног |
| да смаћи не треба кнежевиће, јер деспот-Стевана би то спечалило, а крв на освету позива; пустит |
| <p>Јеремији је познат био уговор деспот-Стевана са Жигмундом, и да се Мађарима има предати Мачв |
| оже.{S} Узми те кључе као аманет деспот-Стевана, који је за то дао, да будеш штит хришћанства, |
| града.</p> <p>Ђурађ је знао вољу деспот-Стевана, знао је и то да деспот сродну и невину крв про |
| еца, чује јако опште риданије, негдашњи Стеванов телохранитељни хусарски вођ чува на себи долам |
| Но није на ино, мора.{S} Уговор деспот-Стеванов га веже; а ионако без савеза са Мађарима турск |
| ротиву деспота произвести, јер се влада Стеванова укрепила.</p> <p>Ђурађ са своји другови отиде |
| Облачићева партаја, а знаш и то, да се Стеванова партаја деспоту приклонила.</p> <p>— Не имену |
| се црне заставе, тек је шест недеља од Стеванове смрти, баш парастос се у цркви опојао.{S} У с |
| српски престол спасем, који после смрти Стеванове само њима по праву припада.{S} Овим ће се у н |
| у посећивао.{S} У Војнику вежбали су се Стеванови војници, а левенте и јунаци играли су се јуна |
| осподство Јерине сабијено је међ зидине Стеванових дворана.{S} Све је ту туђе.</p> <p>Док се де |
| победе.</p> <p>Ове су речи коснуле срца Стевановог и Ђурђевог.{S} Сваки је од њих сам себи у ср |
| вљају.</p> <p>Сваки се дивио умерености Стевановој.</p> <p>Драгаш реч прихвати:</p> <p>— Тек та |
| S} Наредбе сам потписао да им се све по Стевановом уговору изда.{S} Мачву ћеду Угри сами посјес |
| помогну.{S} Срби са својим поглаварима, Стеваном и Ђурђем, иду у Азију, Бајазиту у помоћ.{S} Ко |
| сле Косова, и Вук Бранковић се делио ба Стеваном, а овај опет морао се [са] својим братом Вуком |
| е у Београд.</p> <p>Премда је жалост за Стеваном велика била, опет су Ђурђа и великаши и народ |
| е Ђурађ оженио још у оно доба кад је са Стеваном и Мехмедом противу Мусе војевао и победу одржа |
| ук је јаку војску скупио, која да се са Стеваном сајузи, могли би Турци напоље изићи као што су |
| е као заповест долазила.{S} Ђурађ се са Стеваном кошкао и каткад жешћим реч’ма и вређао га.{S} |
| је матере Маре већ одавна измирио се са Стеваном.{S} Стеван без деце, уочио га си за насљедника |
| урчина важнији, онда ми је лак рачун са Стеваном.{S} Мој поздрав Русни.</p> <p>Харалампије отид |
| ећ властољубив, нити се могао у чему са Стеваном слагати.{S} Један другом је на путу стајао.{S} |
| е нису Турци ни скупили, а већ Срби под Стеваном и Ђурђем чувају турске границе.{S} Милица и Ма |
| окрећу.</p> <p>Отац Леонтије са младим Стеваном једнако се саветује о том шта се има чинити.{S |
| ећ једаред Голубац по уговору са деспот Стеваном уступљен Жигмунду, да ту обвеза повеље престај |
| дванаест хиљада дуката што се са деспот-Стеваном обвезао, и да му са још дванаест хиљада ујамчи |
| у дивној Студеници, доцније под деспот-Стеваном постаде игуманом, и он сад чува тело свог добр |
| ив буре бори.{S} Лакше му је било негда Стевану опирати се, него народ против силни’ душмана шт |
| како који, по својој ћуди, ил’ је народ Стевану ил’ Ђурђу привлачио.{S} Великаши и војводе држа |
| је сад његов отац прави и да се не може Стевану подвргнути.</p> <p>И Ђурђу не могаше из главе и |
| цара Фридриха Барбаросе великом Немањи Стевану.</p> <p>Кад Ђурађ, са војводама у црну дворану |
| ном.{S} Бог да му душу прости, блаженом Стевану.{S} Завадили смо се, завадили су нас Турци и Гр |
| му потпомагао.{S} Како ти и твој отац о Стевану судите?</p> <p>— Доцније може време свашта доне |
| анковић знао је да је Леонтије био одат Стевану деспоту, ал’ му доцније, кад је на кормило доша |
| упцу заповеда над Браничевом.{S} Деспот Стевану, су већ руке прекрштене, он нема више посла у р |
| аштинство у Угарској, што даде у замену Стевану деспоту за Мачву и градове.</p> <p>— Мачва ти ј |
| лан био Ђурађ, сад је то подозрење душу Стевану мучити почело.{S} Бојао се за себе и за народ.< |
| хришћанства против Агарјана.{S} Деспот-Стевану сам се исповједао, да је моја тврда воља Турке |
| ко слуга себи равном.{S} Био сам деспот-Стевану киван.{S} Тешко је господару постати слугом.{S} |
| ви, веле, не треба да се клањају деспот-Стевану.</p> <p>Кнежевић’ма клања се Јаблановић, ал’ су |
| свог народа корист добро упамти.</p> <p>Стевану је већ одавна подозрителан био Ђурађ, сад је то |
| ло, него распра и међусобни рат?</p> <p>Стевану дође један непознат човек, који му од непознато |
| ње је одржао, ал народа срце се над тим стегло, Турчин се спасе, а ’ришћанин пада.</p> <p>— За |
| јска завија, обвија се као змија, да га стегне, и прогута.</p> <p>Но дивни синци вредних родите |
| несташна ока, и теби се срце у грудима стегне; или идеш поред џамије, па видиш у црвеним ’аљин |
| се Сава са Дунавом бори, а теби се срце стегне и мислиш тако се народ са судбом бори.</p> <p>Ту |
| туче у салијеп, да тако камен с каменом стегне и да се сам окамени.{S} Ти, вјерни војводо Радић |
| атори су то изумели, и не једном јунаку стегне се срце кад види то ново оружје.</p> <p>Деспот ј |
| о дивно гуди Грман, да се срце у човеку стегне!{S} Чуо сам га последњи пут трећи дан Васкрса па |
| ао, кану јунаку суза на прса, жалост му стегне душу и срце, шири руке и нежно додирне тело десп |
| са Јерином и децом.{S} У јунаку срце се стеже, а сузне очи показују му бољу душе.</p> <p>Деспот |
| вору гледи на плаво Дунаво, срце јој се стеже, њена господства ту више нема, изгледа код своје |
| еђутим и царица Милица умре.{S} Стеван, стекавши у разним ратовима славе, почне своју снагу рас |
| је од свог брата Хафиса млого мудрости стекао.{S} Хафиса је цео исток обожавао; он је у години |
| уначкоме</l> <l>До милости, дост’ славе стекосмо“.</l> <l>Тад се врати војска сваколика</l> <l> |
| та.{S} Хиљадама и хиљадама страни’ људи стекоше се да виде силу Тамерланову, а овом је све то м |
| рада слика блеђа им постане.{S} Код тих стена, код тих кула решаваће се судба Србије.{S} Смедер |
| оје мора се бирати.{S} Брод Србије мећу стенама плови.{S} Смедерево ће бити трн у оку и Мађарим |
| еле, доиста диван јунак.{S} Канда је од стене исечен, сав састав орјашки, руке као од челика, ц |
| а Завишу грухну хатлије, од њега као од стене отфркну, љуте димишћије му се о оклопу ломе, свак |
| ије велика врева, једни секу, кидају из стеновити’ брегова камење, други опет у горостасним пре |
| и, сан му је пола на јави, зато уздише, стење, живот му се отима од сановни’ страшила.</p> <p>К |
| чењака одвећ примали, и често на велики степен их уздизали.</p> <p>Дођу јошт неки одвећ отмени |
| је то сад први пут да дође до највишег степена архијерејства, јер је већ сад Ђурађ свемогућан, |
| пота.{S} Он се сад надао да ће до првог степена свештеничког доспети.{S} Као стари приврженик Б |
| ила Светислава, али све у мањем и мањем степену, тако да се видело да ће се жалост јако умалити |
| а друго, деци својој је желио пријатеља стећи.</p> <p>Деспот је дошао под видом, као да султана |
| ће са поплашеним народом управљати?{S} Стефан је јошт млад; партаје у народу владају, Вук Бран |
| а.{S} Ја судим да би најбоље било да се Стефан прогласи одма’ за цара но да му се даду одма’ до |
| а тражи си он неку важност.{S} Мог сина Стефана тек преко рамена гледа као да му неће временом |
| задану ријеч, која је потврдила уговор Стефана деспота, да предам градове и Мачву Угрима, да п |
| ио у Београду господар, сад је гост.{S} Стефанови двори су му остали, ал’ на градским кулама ви |
| ју.{S} Видио је и боље дане под Високим Стефаном, видио је Београда сјај, и пад, и дочекао је п |
| во кадкад неупутно понашање према кнезу Стефану не произилази из недостатка учтивости, но из ње |
| угарска и српска слава била, сад је већ стециште Турака из далеке земље.{S} Цркве православне и |
| пређе Турцима и дјели мејдане, и силно стече благо, па искупљује силно робље.{S} Ја пођо’ за М |
| продавати бузу, па кисело млеко, па кад стечем коју пару, постаћу код каквог паше тефтердар, па |
| амо река Марица.{S} Све нас Турци већма стешњавају, већ смо се стисли између гора, Дунава и Сав |
| одице, брже, нег што је амо Ферхад-паша стигао.</p> <p>У деспота је још она стара одважност, и |
| C2.30"> <head>XXX</head> <p>Ферхад-паша стигао је у Голубац, и све испричав Исак-паши, извади у |
| ораза Мађара.</p> <p>Ферхад-паша кад је стигао у манастир, онда су већ Турци хусаре сатрли, и т |
| ерхад-паша како је из Голупца у Једрене стигао, одмах се султану пријавио, и о подробностима га |
| {S} Камо среће да је исти час млого пре стигао, да не умрем у оваковој туги.{S} Бог нас каштигу |
| /p> <p>Јусуф је са великом свитом овамо стигао, са благом небројеним да Милеву дарива.</p> <p>О |
| што сам после извештен, срећно је онамо стигао.</p> <p>— Шта се чује од Косова? — запита Новак, |
| свог посланика.</p> <p>— Кад сам онамо стигао, онда су баш сви ђаури оплакивали њи’овог Лазогл |
| најбољем реду.{S} Ми смо тек јучер амо стигли.{S} Но од тог доба нисмо ништа чули, шта се онде |
| не пушчаним прахом хитају кругле, и ког стигне, кида му утробе, цеви главу пробијају.</p> <p>Је |
| , Јеремија, о том да се разговарамо кад стигне благо, и град се предавати буде, лако ћемо онда |
| е почека док јошт помоћ какова из Азије стигне, па онда напред.{S} Бајазит није ни с једним ни |
| се у Смедерево.</p> <p>Јерина путује и стигне у Смедерево.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ам у себи говорио.</p> <p>— Сваког казн стигне.{S} И ја сам штошта чинио, што вјера и закон не |
| паше, ал’ упути се понајпре, како онамо стигнеш, Исак-паши, тај је љути душман Ђурђа, тај ће ти |
| поседнут, док још ордије из Уруменлије стигну, па да ђауре загушимо да ни медет не изрекну.</p |
| аралампоглије чуо.</p> <p>Тако путујући стигну у Крушевац.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| узети град на јуриш пре нег’ што Турци стигну, а побојао се да Јеремија сам не прими сав откуп |
| ити — одговори слуга.</p> <p>Када онамо стигну, стану, па га калуђер почне о неким стварима зап |
| бе продају као робу.{S} Вера изгубљена, стид од варварства збрисан.</p> <p>— Кад сам сва та чуд |
| рете.{S} Врлину народа сте запљували, а стид и поштење довека сте погазили; ви сте праве издаји |
| дби учествовали.{S} Већина се сама себе стидила.</p> <p>Петошко, ступивши унутра, покаже весело |
| ећ сад потурчени.{S} Један се од другог стидио.</p> <p>Јусуф је једва чекао да буде свему што п |
| меј. </p> <p>При том Милевин образ нека стидљива румен обасу.</p> <p>И Новак примети забуну Све |
| ду предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Стиже ми глас, да је угарска војска већ на путу.</p> <p |
| њанике. —</l> <l>То изрече, ситна књига стиже,</l> <l>Од Душана да све буде спремно</l> <l>На р |
| настаде</l> <l>И кад помоћ нова Срб’ма стиже,</l> <l>Све се диже путем цариградским</l> <l>Да |
| ’ се предао Турцима!</p> <p>Ферхад-паша стиже пред град са Јеремијом, Јеремија сам је хтео да и |
| е не зна чија је побједа.</l> <l>Но кад стиже кнез Лазаре млади</l> <l>Страх нападе душманина љ |
| куша срећа против града.</l> <l>Ал’ тад стиже од Душана књига</l> <l>Од Солуна, да се војска вр |
| у дворану, ’де га овај дочека.{S} Истом стиже и бимбаша са благом.</p> <p>Учине селам и започну |
| паше и везири, знајте да ми добар хабер стиже од Голубија.{S} Код мене су кључи од Голупца, мађ |
| он сам и Србија на коцки.</p> <p>Деспот стиже у манастир са Облачина-Радом.{S} Хтеде сам ићи, Р |
| да се силовито, брани се јуначки.{S} Ту стиже и кнез Завиша, главом је све надмашио, рикну као |
| зло брз.</p> <pb n="413" /> <p>На путу стиже му гласник, који носи собом поруку Јеремије.</p> |
| унцима из долње Душанове Србије гласови стижу да се онђе гомилама турче, које с вољом <pb n="35 |
| ове деспота у помоћ.{S} Једно за другим стижу турски посалници.</p> <p>Деспот сазове савет.</p> |
| Зданије то дворско било је по мешовитом стилу онога времена зидано, и израчунано на нужду и оби |
| нас Турци већма стешњавају, већ смо се стисли између гора, Дунава и Саве.{S} Народ се почиње т |
| не насред града, обазре се, срце јој се стисне, спусте јој се сузе на лице, но душа јој срце за |
| стране погледавши да га ко не примјети стисне нешто новаца Јули у шаку.{S} Јула најпре није хт |
| упрли су очи на њи’, ако деспот Стеван стисне очи, на њима веле, треба да остане српска земља, |
| д жртвује.</p> <p>Са овим реч’ма Марко, стиснув Ђурђа за руку, свој озбиљски разговор закључи.< |
| ислава и друге војничког реда госте, па стиснувши мало свој меснат образ, рече:</p> <p>— Тешко |
| румен који је пламом задат, танке усне стиснуте, канда задављују плам.</p> <p>Свако ћути, што |
| исли о њему.{S} Опет очи изврће, вилице стиснуте, мишићи му се на образу горе-доле дижу, нешто |
| ’ладноћу Ферхад-паше, и његов поглед и стиснуте вилице, рекао би да нешто презире, и разан пре |
| дове отварати, изворе у корито мраморно стиснути.{S} То је тек неимар.</p> <p>— Знам Ђурђа, ту |
| ђер сузе низ образ рони, млађи блед, са стиснутим уснама и укоченим очима на њу гледа.{S} Милев |
| усни проспе; ваљда ће ју велика незгода стићи.</p> <pb n="317" /> <p>Тако смутног весеља још ни |
| на Бранковићеве гране, јер ми душа неће стићи на други свјет, конопац о првом ’расту загушиће ј |
| до Једрена дугачак, ал’ ће сретно тамо стићи.</p> <p>Падиша већ зна за победу и предају Голупц |
| одмах.</p> <p>Јеремија како чу глас, од стиха дигне се, и креће се на пут.</p> <p>Јеремију је Ђ |
| нчаће своје чело.</p> <p>Харалампије од стиха преда се тој задаћи.</p> <p>Оцу Пајсији наложи да |
| смо добили глас да се буна у Караманији стишава, и ако треба онданђе ће се велика војска кренут |
| у Караманији стојимо, буна јошт се није стишала.{S} Ми набрзо не можемо толику војску скупити д |
| их јунака!{S} Какав је Ђурађ Бранковић, стјеновит, па вишим духом задахнут јунак, види му се то |
| ена.</p> <p>— Ја већ на дивану изреко’, сто и педесет хиљада дуката, тако војвода Јеремија хоће |
| а.{S} Крв се на Косову потоком лила.{S} Сто тисућа мртви леже онде.</p> <p>Милица са својом сви |
| о.</p> <p>— Јесам, силни падишо, ал’ за сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Пеки — оштрим гла |
| густим гранама.{S} Место је већ било за сто опредељено; у среди празно и пространо, унаоколо, п |
| алогу, а да Ђурђа принуди на исплату од сто и педесет хиљада дуката.{S} Он је управо заповедио |
| >Ван чадора чује се глас од гунгуле, из сто грла чује се глас.</p> <p>— Не пуштај натраг издаји |
| ланац посут драгим камењем, кажу вреди сто села.{S} Колико се његови сељани знојили, док су св |
| урађ Бранковић остали су дужни Јеремији сто педесет хиљада дуката, и дали му за то у залогу Гол |
| д-паша.</p> <p>— Дост’ би било Јеремији сто хиљада, безевенк — рече Исак-паша.</p> <p>— Најбоље |
| а све пред собом ваља.{S} Неће проћи ни сто година, а турски ће се барјаци већ по Мађарској вит |
| > Твоја задата ми реч више ми важи него сто поклона.{S} Ако ти је две сабље млого, поклони је д |
| наших доста.{S} Српске војске има преко сто хиљада, и то је довољан број за све те Турке, само |
| — Шта ћу да ти говорим; нисам ли ти већ сто пута казао да ћемо овако проћи, и сад ти кажем, <pb |
| преметнуо.{S} Много је земаља прошао, у сто бојева блистала му се јуначка сабља, прешао је тамн |
| града предати неће.{S} Цјена је Голупцу сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Што је падиши та |
| у ријеч кажем, доста би било за Голубац сто хиљада дуката.</p> <pb n="438" /> <p>— Не може бити |
| p> <pb n="514" /> <p>И тек што се једно стовари, друго се опет са Дунава и Мораве доноси.</p> < |
| мо да он Голубац Мађарима предати мора, стога то си и дошао, јер су вас Мађари скучили.</p> <p> |
| о већина није допустила бојећи се да се стога не изроди какав опасан метеж међу христијани, кој |
| Ђурађ изигран.{S} Него чуј, побратиме, стој код горњег моста на опрезу са одабрани коњаници, д |
| оца царска власт јошт је сасвим крепко стојала.{S} Он је имао млого тајни’ непријатеља.{S} Кој |
| пљени — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Е, стојали су на путу Ђурђу, побоја се да по старјешинству |
| зато после косовске битке темељније је стојао него Лазарева породица, која је после изгубљене |
| шку.</p> <p>Код Краљева, влашке вароши, стојаше два противна стана, цара Бајазита и војводе Мир |
| Јеремија и Јаблановић на опрезу су.{S} Стоје оба на бедемима, штит на левици, кад једно кругље |
| исто Гргура.</p> <p>Кнежевићи на ногама стоје као заковани, не дају речце ни отпоздрава.{S} Ваљ |
| не познају да сам и сам тај, на путу не стоје.{S} Они су жешћи од прави’ Турака.{S} Но само те |
| се лако јуришати може, војници стубачки стоје спремни.</p> <p>Розгоњи пошље улака у град да ишт |
| сара Каралампоглију.{S} Сејмени оружани стоје до њега, и за њим, крваве очи бацају на њ, мере г |
| потајно улака да је извести како ствари стоје.{S} Деспот откако се кренуо с Мађарима на Голубац |
| ора, ако ће у град.</p> <p>За Јеремијом стоје спремни коњаници.</p> <p>Кад је деспот видио како |
| треба послати до Голупца да извиди како стоје онде ствари, јер са Јеремијом није чист посао и с |
| љом ја у гроб отићи. — Но, како код вас стоје ствари?</p> <p>— Не баш најбоље — рече умешавши с |
| пот понуди га у чадор, завесу спусти, и стојећки се питају.</p> <p>Деспот погледом мери Јеремиј |
| .{S} Они морају бити оно што јесу, нит’ стоји у њи’овој власти да себе преиначе.{S} Као год што |
| рече угрејано Розгоњи, који није рад да стоји под деспотом.</p> <p>— Мађарска је војска још мла |
| крв нијесам изневјерио.{S} Турска вјера стоји ме толико као и турско руво, што се цијепа, а вје |
| дан минарет, ниједна џамија.{S} Где сад стоји Аја-Софија, онде се слава Христова појала.{S} Где |
| ј сујети и славољубију њеном на путу не стоји; за своју сујетну корист све је била у стању, па |
| на Ђурђа бацивши.</p> <p>— Мој отац не стоји са војском као непријатељ, него као спаситељ.{S} |
| </p> <p>Покрај њи’ ушао је и бимбаша, и стоји, паша га не нуди да седне, он мора на ногама бити |
| по реду као што треба прекрсти ноге, и стоји му добро као правом Турчину.</p> <p>Ферхад га гле |
| искаже, какве је ћуди, у каквој милости стоји код султана.{S} Не помаже никакав бакшиш, не зна |
| ила те Русна, и јавља ти да ствар добро стоји.</p> <p>— Говори бистрије.</p> <p>— Откако сте у |
| т да стојимо међу две ватре.{S} Но и то стоји, да Угри кад нас бране, сами себе бране.{S} Без М |
| орена, само Голубац за Турке на ограшју стоји.{S} Маџари деспоту, не вјерују, јер је много пута |
| тицу улови.{S} Један соко јој на рамену стоји, па гледа у небо не би л’ дошао до шићара.{S} Веш |
| оштани’ свећа запаљене.{S} На столу још стоји велико златом оковано еванђеље, и крст, у ком изр |
| Јаблановић ће искати свој дјел, ја како стојим онда, не знам.{S} Би л’ би нас паше подјелиле? — |
| ре, и ја то у срцу исповедам, и јест да стојимо међу две ватре.{S} Но и то стоји, да Угри кад н |
| ђарима.{S} Мађари се боје ако с Турцима стојимо на доброј нози, и у надњи каквог добитка да ћем |
| ји с манастирима посла имамо понајбољма стојимо, дођу л’ Турци, дамо им што ишту, па мир; но и |
| пку дође.{S} Ми знамо како у Караманији стојимо, буна јошт се није стишала.{S} Ми набрзо не мож |
| ве ће добро бити, но реци ми само, како стојимо нас двоје са рачуном?{S} Шта ћу ја од свега тог |
| а Турцима и покрај Тураках.{S} Сад опет стојимо измећу Мађара и Турака као укопани, да се мицат |
| ном толико оклевао.{S} А како ви с њиме стојите?</p> <p>— Тако исто као и ти.{S} Војновић и Зма |
| народ цијепале и међу собом као робу и стоку дијелили.{S} Сад се на невиним ђецама кају гријес |
| ља српска воду у Скопље, продају их као стоку.{S} Ражали се срце у Марка, и купи благо да искуп |
| вати.{S} Ту седе на кревету, пред њима, стол, на њему жижак, мешина вина и пе’ари.</p> <p>На њи |
| т, скинувши с главе калпак, метне га на стол, окрене лице краљу, те овако збори:</p> <p>— Велич |
| ст.{S} Један лацмански калуђер метне на стол у кожи везану књигу да је деспот потпише.{S} У тој |
| и двор, стара дворана.{S} Усред дворане стол, а на њему развијене повеље.{S} У челу седи Јереми |
| да је владарка.</p> <p>Седне на сребрн стол и почну се световати.</p> <p>Деспотовица познавала |
| гужвао — рече Гргур и пљесне песницом о стол, да пе’ари играју, жижак кламиће се.</p> <p>— Јест |
| рној дворани на среди је велики округао стол, покривен црном чојом.{S} Над столом одгоре спуште |
| еба изредити.</p> <p>У трапезарији нема стола ни столице, све сами миндерлуци унаоколо, а на њи |
| Харалампије и посади се са Пајсијем код стола.</p> <p>— Е тако као што видиш, робови смо овђе у |
| ичам, сједнимо.</p> <p>Деспот сједне до стола, а до њега Јерина.{S} Деспот ће продужити, а десп |
| Најмање што увреди га, јер је од млоги’ столетија увређено срце насљедио, које се лако позлеђуј |
| опет у горостасним пределима секу грдне столетне ’растове за грађевину.{S} Опет други ваде креч |
| и српског господара.</p> <p>Проћи ће ту столећа, док Београд допадне српских шака.</p> <p>Војск |
| ако искорјенит.{S} Ево већ близу је пол столеће и јошт Вука држе, спјевају за издајицу.{S} Ја, |
| наскоро изгубити.{S} Међу њима троножан столић, на њему пе’ари с румеником.</p> <p>Деспоту, лак |
| већ напред означило; јер је већ његова столица за њега приправна била.</p> <p>Кад га видеше, с |
| ци Марици, Призрен и Приштина, Вукашина столица, нису од нападаја турског сигурне биле.</p> <p> |
| патријар’.</p> <p>— Нема, упражњена је столица, но чујем да ће деспот да начини неког Мелентиј |
| /> једнако зија.{S} Смедерево мора бити столица моја, ал’ се тако мора зидати да га нитко узети |
| ити.</p> <p>У трапезарији нема стола ни столице, све сами миндерлуци унаоколо, а на њима и код |
| е.</p> <p>Петошко на његовом трону, или столици, која је била подоста велика тако да се цео чов |
| мпије уђе у ћелију и без понуде седе на столицу до Пајсије, разгледа се, и започе:</p> <p>— Сад |
| угао стол, покривен црном чојом.{S} Над столом одгоре спуштен велики блистајући полилеј, на ком |
| ачина Раде?{S} Кад седи, прса му се над столом испупчила, рекао би, та прса сабља не може просе |
| вица.</p> <p>Отац Пајсије сједи сам, на столу велики пе’ар и мешина с вином.</p> <p>И он се бри |
| тридесет воштани’ свећа запаљене.{S} На столу још стоји велико златом оковано еванђеље, и крст, |
| књиге свете и староставне.{S} Ту је на столу Свето писмо, вечити извор истине и надње.{S} Ту ј |
| и с румеником.</p> <p>Деспоту, лакат на столу, у десници пе’ар, започе:</p> <p>— У част бога, и |
| војничко „Многаја“ које су започели при столу десивша се лица војничкога сталиша.</p> <p>Затим |
| ком красном пределу код реке Ибра, међу стољетним дрвама, види се велика и красна црква са вели |
| акво.{S} Сад ће се заложити тако, да му стомак искаје сво постење за трајавше епитимије.{S} А и |
| ину, тако опет господар страда од пуног стомака, који му често главе дође.{S} Видели сте кошниц |
| оште нису надирали.{S} Има их преко три стотине хиљада.{S} Но, хвала богу, има и наших доста.{S |
| > <p>— Ја да се бојим? — не бојим се ни стотину ђавола, познајем ја већ ђаволе; ’ајд’мо да га в |
| ећ српски народ од самољубиви’ великаша страда.{S} Сваки је рад бити бољи, силнији од другога.{ |
| } Властела је искварена, и народ са тог страда.{S} Што је искварено хоћу да искореним.{S} Па не |
| је како српски народ од косовске битке страда.{S} Сила турска навалила на народ, кад је власте |
| .</p> <p>Деспот већ одавна од костобоље страда.{S} Млого је свог века препатио.{S} Од косовске |
| те ситне кнежевиће, да са њих народ не страда.{S} У отсутности мојој предајем вам сву владу, р |
| то сте ви.{S} Са вас је народ страдао и страда.{S} Грабљиви, лакоми сте на благо, и све то погр |
| жеђ, зиму, врућину, тако опет господар страда од пуног стомака, који му често главе дође.{S} В |
| а правду и истину страдали, и који јошт страдају, јер у свету увек има страдалника, па се њих т |
| прама сваког љубећег, странствујућег и страдајућег.</p> <pb n="279" /> <p>Хафис <ref target="# |
| {S} Мађари, опет, овим походом ако су и страдали, опет су имали добру накнаду са Београдом, кој |
| јошт их има, који су за правду и истину страдали, и који јошт страдају, јер у свету увек има ст |
| то, како сад мислиш.</p> <p>— Мађари су страдали, јер нису вични са Турцима војевати, као ми, в |
| оји јошт страдају, јер у свету увек има страдалника, па се њих треба у умерености сетити, јер р |
| треба у умерености сетити, јер раскошан страдалника се не сећа.{S} Тако мисле ти искрени посниц |
| ш ко говори, опет би морао познати глас страдалника.</p> <p>Погледај, ко је у тој ћелији? ...</ |
| азирати се.{S} Но после толиких борба и страдања, неслогом владарах, народ је ослабио, а Турчин |
| аво на те.{S} Бирај мир, доста је народ страдао.{S} Ја ћу твоју ствар на дивану поткријепити.</ |
| бин нег’ што сте ви.{S} Са вас је народ страдао и страда.{S} Грабљиви, лакоми сте на благо, и с |
| чрез ону због које прве ноћи мал’ није страдао.</p> <p>Патријарх и његови калуђери, опростивши |
| млада девојка, због које умало што није страдао Харалампије, када је с покојним патријархом онђ |
| ветог дрвеног крста, на ком је Спаситељ страдао, свети спомен крстоносне <pb n="377" /> војске, |
| оји да ће, ако слабијег се држао буде — страдати.{S} Сад је за тебе више заузет нег’ икада, јер |
| е мили, докле ће мој народ, докле ли ја страдати — повиче жалостиво Марко.</p> <p>У исто магнов |
| вде готово међу Турцима, па можемо први страдати.</p> <p>— Шта је брига Харалампију?{S} Он ће с |
| отворен дух, утолико ћеш више у несрећи страдати.{S} Може бити да ћеш и ти кадгод до какове вла |
| Е видиш, човече, како сам од вас ноћас страдати могао, но ништа зато, ти ћеш зато опет бити чо |
| су Душанова времена; Србин ће млого још страдати.{S} Ти, као што ми се види, имаш отворен дух, |
| еђа султанова.{S} Смедерево треба да је стража прам Београду.</p> <p>— Нек буде по твојој жељи, |
| ралампијем на једном су конаку били.{S} Стражар са куле већ је два сата викао, и све осим служи |
| зују гар, сенку некадашње светлости.{S} Стражар вином наквашен седи до ових.{S} Харалампије са |
| скијем, ал’ они од себе одбијају — рече стражар Сукало.</p> <p>— Подла душо, нама треба свјетло |
| ни пастир стаду овчијем био, а некмоли стражар Бранковићах — упадне жестоко Јован Кнежевић.</p |
| е, ту се мора зидати град, који ће бити стражар, који отвореним очима гледи на Мађарску, Сибињ, |
| Бранковићах.{S} Ја примам ове кључе као стражар хришћанства против Агарјана.{S} Деспот-Стевану |
| е и силна снага у мишицама, би скотског стражара мрцварили, да им даље пркоси.</p> <p>— Кратко |
| то су доиста бијесни кнежевићи, једног стражара већ насакатише што им шташе добра чинити.</p> |
| пројурио је кроз танке редове мађарских стражара, и док се скупише да вијају, већ је био са сво |
| да су сви читави, здрави, и од заптија стражарени.</p> <p>Ферхад главом да знак да одлази и до |
| гушите речи — Светиславе — Леонтије.{S} Стражари зачуђени задрже оба калуђера.{S} Дође глас до |
| .</p> <p>Отац Пајсија је њихов чувар, а стражари мораду Пајсији наруку ићи.</p> <pb n="426" /> |
| аду се понизити, нит’ калуђер, ни опити стражари могу шале с њима збијати на подсмех, јер ма и |
| ви:</p> <pb n="419" /> <p>— Идем ал’ ћу стражарити.</p> <p>Деспот из чадора поглед баци ван на |
| ан Кнежевић.</p> <p>Харалампије да знак стражару да се уклони.{S} Утишава узрујане кнежевиће.</ |
| луна и Дубровника.{S} Ту кад дође какав стран владар и војводе и кнезови, нек виде да Србија јо |
| у бити кад се види у Београду, у Србији стран.</p> <p>Јерини је дуго време.{S} Иде у цркву, чит |
| јер је увиђео, да поред његови’ слаби’ страна има млого важни’ черта, јер је Ђурађ пун духа и |
| сијева као муња, проваљен штит, а лева страна ми засјевну.{S} Ако Турци што пре не дођу, добра |
| т бојећи се да не би се једна ил’ друга страна српска осилила, био је посматрач српске неслоге. |
| о нам још комадић земље, та браничевска страна са Шумадијом; од толико српски’ већи река остаде |
| е косовске битке.{S} Док му је противна страна пребацивала што се из косовске битке натраг_ пов |
| и’ дижемо, па се помире, ил’ брзо једна страна другу надвлада, шта ће онда бити?{S} Турци имаду |
| и кораке ухитрити док се не би царичина страна поткрепила.{S} Она сада нема војске, но ако јој |
| им, а друга под Турчином.{S} Па баш она страна, ’де је српска слава најсјајније блистала, пала |
| повичу млоги.</p> <p>Истина да се већа страна на то приклонила, само Мара и Ђурађ највећма се |
| ’рани.{S} Лазара и његову породицу већа страна мрзи, јер је он не једном великашу земље поотима |
| ром иде, па више такови пастира на више страна народно стадо деле.{S} Како је млогобројан и сна |
| преднији од другог.{S} Народ је на више страна раздељен.{S} Ви нећете се хтети под једним сајед |
| сад, кад деспот-Стевана нема, са свију страна навалићеду, већ наваљују на Србију, и да нам не |
| коњаници.{S} Велика тишма.{S} Са свију страна хусари опкољени, покољ ужасан, остављају и пљачк |
| се српски краљ ту крунисао.{S} Са свију страна видимо тамо-амо пролазеће калуђере и посленике.{ |
| од Видина што је дошла, и сад са свију страна јурне на Мађаре, са пешаци и коњаници.</p> <p>Жа |
| и је сад војске кад се тек сад са свију страна прикупљавати мора, а Турци су Ново Брдо опсели, |
| </p> <p>— Јест, над Србијом је са свију страна небо натуштено, с једне стране Турчин, с друге л |
| , не зна куда ће, савест му је са свију страна оптерећена.</p> <p>Турци спашавају пртљаг и заир |
| о жалосном положају, где ми се са свију страна нападајем прети? — одговори царица.</p> <p>— Али |
| то утолико лакше уколико ми се са свију страна у оно доба доказивало да то тако из важни’ узрок |
| одицом.{S} Долазе му посланици са свију страна, честитају му деспотство, и траже пријатељство њ |
| мити, време је кратко, а Турци са свију страна кипте, све нови и нови на видик излазе, а кћи Ро |
| у по капијама повешати.</p> <p>Са свију страна се Голубац подседа, опасује.</p> </div> <div typ |
| епше што на свету бити.</p> <p>Са свију страна улива ти се у уши, у срце нека божествена сила.{ |
| и осим тога беше башта и двор од свију страна осветљени.</p> <p>Вечера је већ готова била.{S} |
| колности добро познаје, и најслабија му страна, то јест властољубије, биће испуњено кад се десп |
| <p>— За Стевана тешко је било, са свих страна притискавало га је лацманство, а у Грке није се |
| Војихна.</p> <p>— Кад је Србија са свих страна у невољи, ради како те бог и памет учи, а ја, го |
| ц.</p> <p>Жигмунд закључи да се са свих страна на Голубац нападне, да не би Турци чули како Јер |
| оду су силни намети, а опасност са свих страна грози.</p> <p>Леонтије баш је дошао на договор.{ |
| ојводо Радићу, дај налог надаље од свих страна амо јаја да доносе, нек сваки ратар од својих ус |
| ве стране поделе, па да тако над својим странама владају?</p> <p>— За овај случај немам од оца |
| и под турском заштитом над неким грчким странама господарити.{S} Турци су све ове са највећим о |
| породице са свим њеним слабим и добрим странама.</p> <p>На то јој Милица одма’ беседу пресече, |
| , мада га мрзимо, ал’ има он и добријех странах, а то му је да задату ријеч погазити неће.{S} О |
| добили су Мачву и Београд, а ја остадо’ странац у мојој земљи.{S} Како је Голубац пао, то сам т |
| јска, ма и малена, није додирнута, а са стране сваки дан нова долази, и у кланцима могао би’ се |
| >XXXIII</head> <p>Деспот треба мира, од стране Мађара као и Турака.{S} Мађарима може бити зазор |
| стир били.{S} Ту се сплетке правиле, од стране дворјана; ту се не једном и о глави радило.</p> |
| бљавање такови’ <pb n="254" /> права од стране великаша, која само законом крунисаној глави при |
| а је у глави опасност која јој грози од стране Вука, па тек од Турчина, ако му жељу одрече; а л |
| са разним одличијама изгладио.{S} Но од стране Бранковића та увреда не да се лако загладити.</p |
| {S} У челу седи Јеремија, до њега с обе стране Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија просло |
| p>Патријарх и Новак заузеше места с обе стране Милице, даље до патријарха седне Русна, а остали |
| том истом смислу дуго диванило, и с обе стране закључено буде да се примирје учини и да се поку |
| b n="394" /> седне, телохранитељи с обе стране ставе се, војводе и сви остали унаокруг стану, а |
| тако помирио да земљу међу собом на две стране поделе, па да тако над својим странама владају?< |
| а какве краљеве, сад бисмо имали од две стране помоћи, а овако ништа, тако треба да узмеш ствар |
| љедије тражити.{S} Ђурађ се и од њи’ове стране обезбедио.</p> <p>И све се то догодило јошт пре |
| народом.</p> <p>— Када је тако с његове стране, а ти му с моје стране реци да би’ ја волео да и |
| ти си и твоји насљедници од све њихове стране господар.</p> <p>— Сулејмане!{S} Ти си још моме |
| чи калуђер ју ухвати за руку, па на све стране погледавши да га ко не примјети стисне нешто нов |
| обрт и трговина, која своје жиле на све стране пушта, ту су брегови, планине, лузи и дубраве, в |
| цара Лазоглије.</p> <p>Баца очи на све стране, дворана му је позната.</p> <p>— Знам, био сам о |
| поред лисице.{S} Очи му једнако на све стране стрељају — рече Митар.</p> <p>— А зар ти мислиш, |
| ор царице Турци, виђе’ да је зло на све стране, властелини, турске подлоге, отеше матери башчин |
| ду прети опасност, ’де га трзају на све стране, а не може му никаква мишца помоћи.{S} Сватко се |
| око себе купи, да је на ограшју на све стране.</p> <p>Ферхад-паша остаје у Једрени уз кољено с |
| утица Богдан</l> <l>Грчку војску на све стране траже.</l> <l>Кад дођоше близу Цариграда,</l> <l |
| донде док се побрину за помоћ са друге стране.</p> <p>Дотерују марву, живад у град, ’рана се ј |
| градови с једне стране Турцима, с друге стране Мађарима предају.</p> <p>У таковом расположају д |
| {S} Ми смо тиме земљу спасли, а с друге стране, Турци ће тај наш повратак за чисто, бистро, њим |
| редују.{S} Покушава нападаје са слабије стране, ал’ узалуд.{S} Јеремија ништ’ не уступа.</p> <p |
| људе, који су им наруку ишли и слабије стране противустојећи’ народа показивали.</p> <pb n="27 |
| окаљених војника, а познајемо и слабије стране Тураках, и они су сад доста раштркани, могли бис |
| е у кесе, и преполови, јер иде на двије стране.</p> <p>Бимбаша оде да благо мери.</p> <p>— Нема |
| реду, могу доћи.{S} Јерино, ти од твоје стране дај све уредити, јер у Мађара је велика госпошти |
| млого силнији, и ако се Милица од које стране не потпомогне, исти ће је скупа са њеном породиц |
| да мени нанешена — рече Русна — од моје стране давно је заборављена; и то утолико лакше уколико |
| рковом поклону.</p> <p>— Нек ти од моје стране буде из свег срца хвала, Марко Краљевићу.{S} Мач |
| зга.{S} Што би се убијао?{S} Ја, с моје стране, ако сам и будала, бар овде би’ био паметан.{S} |
| како да не пропадне народ.{S} Ја с моје стране, никад нећу престати богу и народу служити.{S} Ј |
| је тако с његове стране, а ти му с моје стране реци да би’ ја волео да и он што попусти, па ће |
| а, гле како се диже прашина од земунске стране.</p> <p>Деспот погледа кроз прозор.</p> <p>— Јес |
| ит бити судија међу обојима — од српске стране нема се чега бојати, повући ће ову своју војску |
| што војске натраг што сам у неке српске стране распослао.{S} Ја се надам да ћете ви сви знати у |
| а.{S} Недавно, кад су Турци од бугарске стране на Ниш надирали, он се усиљавао придобити управу |
| Са тим се Срби за неко време од турске стране обезбеде, но поред тога морали су Турком војену |
| ању у пређашње доба у свачему од турске стране извештен бивао, знам да је твој посао био.{S} Ви |
| са свију страна небо натуштено, с једне стране Турчин, с друге лацманство.{S} У Турчина спасени |
| дошло, да се сад српски градови с једне стране Турцима, с друге стране Мађарима предају.</p> <p |
| би друкчије ишло, овако морамо с једне стране да их штитимо, јер само преко наше пропасти могу |
| вим синовима за насљедство држао се оне стране које Стеван Високи.{S} У братским размирицама <p |
| >— Кад је већ тако да нити имамо с наше стране за обрану војске, с друге пак стране, Вук не поп |
| рију кази извршити, расећи па на четири стране, и тако удове му по капијама повешати.</p> <p>Са |
| од, шта је дочекао да се у вјери на три стране кида.{S} Једне Турци силом турче, друге фратри м |
| ме да на три вјере покидан народ са три стране сам себе убија.{S} Нека је савеза са Угрима, ал’ |
| ше стране за обрану војске, с друге пак стране, Вук не попушта, а оно нек Милева спасе земљу.{S |
| премише се одмах на пут, да поверене им стране и котарја чувају, јер им је већ деспот унапред н |
| удо од Бајазита.{S} Хиљадама и хиљадама страни’ људи стекоше се да виде силу Тамерланову, а ово |
| то се примакну јестиву, ал’ им упаде на страни у очи један калуђер, доста разбарушеном косом, п |
| а мојом породицом, чељадима живљет и на страни.{S} У Трапезунту и Цариграду, у Млецима и Напуљу |
| као.{S} Ма ја ’де био, Петошко ће ми на страни бити.{S} Код Голупца сам био с Мађарима, па ми о |
| венцом, и оставио га је [с] војском на страни, како опет деспот доцније није се хтео уплећати |
| ће од њи’ победити, којем буде Србин на страни.{S} С којим буде држао Стеван, с тим ћу и ја, но |
| лепо поклони, па одма’ заузме место на страни, које му се већ напред означило; јер је већ њего |
| учени вративше се у свој род, што су на страни добро виђели, уводили су у свој народ.{S} Каогод |
| p> <p>Једно јутро дођу у Дринопољ млоги страни, и то понајвише да се турче, па да турску службу |
| p> <p>Заповест се даје да се одма’ исти страни унутра пусте.</p> <p>Сваки је у помешаном чувств |
| ове Татаре јуриша.{S} Ту виси на једној страни разно оружје, сабље српских краљева, царева и ју |
| ако се мало-помало већ приближавао оној страни где су се слуге веселиле.{S} Јула куварка која ј |
| ш ли, волем што је Харалампије на нашој страни, него да ми је ко поклонио нови’ десет ’иљада во |
| ће то гости, какав ли глас бити.</p> <p>Страни са својом војеном свитом ујездивше, сићу с коња, |
| н што попусти, па ће се онда међу свима странкама пријатељство утемељити.{S} Ја нећу на српску |
| рски’ хусара, пресечен од своје војске, странпутицом продре до манастира Богородице, и наиђу на |
| пливу неограничено подложна.{S} Младића странствујуће мисли нису је могле на што изванредно поб |
| ао га је на—љубав прама сваког љубећег, странствујућег и страдајућег.</p> <pb n="279" /> <p>Хаф |
| , по околностима, ово Милици, ово Вуку, страну држати, једну страну с другом слабити.{S} Турчин |
| с.{S} И ти си кадгод кнезу против Марка страну држао.{S} Сад остављаш Лазара породицу и тражиш |
| о се, кнежевићи су слепи.</p> <p>Сад на страну.</p> <p>Харалампије се нада великој награди.</p> |
| рчину противустати.</p> <p>Милица се на страну са Јусуфом повуче, а Милеву остави да се међу ти |
| е бити одмах.</p> <p>Ферхад макне се на страну и извуче мешину метоике.</p> <p>— Е сад ти не го |
| разговор.</p> <p>Оставимо сад старце на страну, да видимо шта су донде други радили.</p> <miles |
| да га принудимо.{S} Кад би оставили на страну Голубац, кренули би се пут Крушевца, за то нам ј |
| ви сте покидани.{S} Ал’ оставимо то на страну.{S} Дакле, ти си већ био у овој дворани.</p> <p> |
| ма мени.{S} Но оставимо прошлу славу на страну, и сад имамо још доста српски’ јунака који ће ср |
| заслепило, па сад за овај пар мржњу на страну меће.</p> <p>Ферхад-паша враћа се у манастир да |
| ла зла нанео, но деспот бацив освету на страну, каогод и Бранковића слабију страну кроз прсте у |
| ја се с њим споразумем, оставимо их на страну, Харалампији на сохрану у Високим Дечанима, и ту |
| се сасвим збунио; није знао на чију ће страну.{S} Онда је то било, кад су код Србаља први пут |
| чуда обнезнани се.{S} Не зна на коју ће страну.{S} Деспот одржи крваву победу, изагна Турке и Ђ |
| рхад-паша и Сириџа држаше теби и Србији страну.{S} А тешко је било то чинити против силовитих п |
| слушао.</p> <p>Један вели, треба држати страну Мурату, други, опет, Мустафи.{S} Ђурађ једнако н |
| ду међу собом несложни, ти ћеш слабијем страну држати, па с њим јачег ћеш ослабити; кад буду об |
| грбав, али турска му је ’аљина ту слабу страну нешто покривала, брада му је била седа, и да ње |
| на страну, каогод и Бранковића слабију страну кроз прсте угледавши, уважио је његову бољу стра |
| ажавао.{S} И доиста, имао је Вук велику страну великаша за себе, како у старије доба, тако исто |
| прсте угледавши, уважио је његову бољу страну.{S} Деспот си представљао, да кад Ђурађ деспотом |
| оје из мржње прам деспота, држали су му страну.</p> <p>Русна, која као да се заклела искоренити |
| ветла кнегињо, ти си му жена и мораш му страну држати, ал’ питај цео свет, па ће ти сваки казат |
| Милици, ово Вуку, страну држати, једну страну с другом слабити.{S} Турчин ће се међу обе као с |
| Драгаша; они, по свој прилици, на њену страну већ раде.{S} Но ја би’ јошт пре свега желио да б |
| {S} Млоги су вуковци прешли на царичину страну особито од старији’ војвода, који су се ретко с |
| 03" /> да младо створење да се и на ону страну завијати, па сад нек се изјадикује, јер са јадик |
| били од старе господске лозе држали су страну Бранковићу, ког је породица већ одавна била слав |
| писати па сам се дуго мислио на коју ћу страну.{S} Одем у војску.{S} Ту ме почне сваки преко ра |
| шири руке да се с пута дошав пољуби.{S} Страст га обузела, а и зебња да неће Јеремија сам благо |
| пила, — одговори Русна, која није могла страст обуздати, да своје чуство искрено не изјави.</p> |
| у разним метежима дух код свију клонуо, страсти људске преко законитости продиру, па у толикој |
| у чинити?{S} Пун огорчења и љуборевњиве страсти, борио се [са] његовим чуствима као буром ускол |
| арод од женског господарства јер женске страсти хитрије к пропасти воде.{S} Напослетку још и ов |
| унутарњи непријатељи сатрти, а то су те страсти, грабљивост, <pb n="532" /> непоштовање части и |
| и камилавка није му била у стању ћуд и страсти му изменити.{S} Освета, пакост и високоумије ни |
| сле Петошко прилике имао све погрешке и страсти српски’ великаша у шали пецкати, и такве им је |
| азговор, у којем се великаша слабости и страсти, и заслужене њи’ове каштиге одвећ живо представ |
| царичине, но мало после, следећи својој страсти, изрекла је истој:</p> <p>— Истина да би Краљев |
| са Обилићем кошка, ... па јој је, кажу, страх јошт какав ће крај имати овај рат.</p> <p>— Да л’ |
| та српскоме оружју,</l> <l>Сам Цариград страх је обузео;</l> <l>Јер јунаци, српски коњаници,</l |
| лужити.</p> <p>— Дај ми чашу вина да ме страх прође — рекне као из шале калуђер.</p> <p>Јула га |
| l>Но кад стиже кнез Лазаре млади</l> <l>Страх нападе душманина љута.</l> <l>Сад почеше коњаници |
| било, дакле од његовог имена више нит’ страха нит’ користи.</p> <p>Но не прође година две, а М |
| народу; неки великаши, које од турског страха, које из мржње прам деспота, држали су му страну |
| евић у руку целивао, дође изван себе од страха и жалости да се тек доцније разабрати могла.{S} |
| не душе покуповати, од тог нек вам није страха.{S} Ето Хилендара, Високи’ Дечана, Ресаве и Мана |
| >Сваки је у помешаном чувству радости и страха чекао да види какови ће то гости, какав ли глас |
| ска из Европе и Азије ту била.{S} Зачне страховита сеча; Срби секу Турке, но на исто место нови |
| говом големом стасу ил’ његовим силним, страховитим очима.{S} Брци су му се на рамена пустили.{ |
| ед Солуном градом</l> <l>И поче га бити страховито.</l> <l>Силан одјек српскога оружја</l> <l>З |
| је већ за леђи, мост се опет спушта, и страховитом звеком ланца падне да одјекне у срцу Јерине |
| /p> <p>Она није познала калуђера, па са страхом побегне унутра и осталима је, што је видела при |
| азила, кад замало ал’ она са притворним страхом утрчи да је неко плашило видела.{S} Који са смј |
| зато немој се радовати, и не убој се од страхоте која може доћи.{S} Имаш силних душмана, ал’ им |
| од својих јунака, измешају се без реда, страшан притисак, по нагону једно друго гони у низу к о |
| и наокол паше и везири.</p> <p>Велики, страшан је тај диван Амурата, ’де се судба многих народ |
| ки народ прежесток, и, у очајном стању, страшан непријатељ.{S} Он рашчлени да је лака ствар бил |
| <p>Године 1389-те петнајсти јуни био је страшан дан за српски народ.</p> <p>Цар Лазар и султан |
| е, стење, живот му се отима од сановни’ страшила.</p> <p>Кратак сан, пробуди се деспот, отвори |
| ; да са тим и себе узвисе; други, опет, страшљиво бегају од опасности, па народ сам себи остављ |
| војвода познаје се самртно бледило.{S} Страшна је њихова борба у души.{S} Ту се мисли, жеље, н |
| Вук је врло искусан војвода, а Милош је страшна јуначина; под добром управом, кад један од друг |
| оњаничким мноштвом ползују.{S} Битка се страшна изроди; српски кнезови, Стеван и Ђурађ, надмећу |
| ат.{S} Очи су му биле као закрвављене и страшне, да је тек прави јунак му смео у њи’ погледати. |
| боравио за задње време, и кад је уснуо, страшни му сни долазили, вране, како стрвину ждеру, ажд |
| амо у пуној мери несрећу нашу, окружени страшним вечитим мраком.{S} Нас већ на овом свету паклу |
| тако исто и Војновић; а Змај-Облачић — страшно га је било и видети, силно огромног стаса, брко |
| е при старом.</p> <p>Турци су од Србаља страшно зазирали, и све се богу молили да Срби остану у |
| уговор морао одржати, а султан се опет страшно разљутио, кад је чуо за тај уговор, и навалио о |
| у зелену траву гледали.{S} И сва свита страшног је погледа била.{S} Но није ни чудо што су так |
| ти, Ферхаде.{S} Буди ти милостив бог на страшном суду — рече деспот, тронут од великодушија Фер |
| орили свак за себе у међусобним борбама страшћу, осветом ослепљени, хватали смо најближе оружје |
| иву Корана, а он је недостојан труп као стрвина; ако је христијанин делом противу воље највишег |
| о, страшни му сни долазили, вране, како стрвину ждеру, аждаја прождире децу, како му се змије о |
| е читати могло да није једаред био међ’ стрелама и мачеви.{S} Обрве велике, седе, бркови седи о |
| искује, ’дегод се тко из града промоли, стреле на њ лете.{S} Завише стрелци нису обични стрелци |
| својти су и дечаци ловачки, једни носе стреле, други увежбане соколове, нуз пут ако се нађе зв |
| оштења.{S} Потомци оних јунака, који су стреле на Солун бацали, прослављени преко морја, саград |
| ћу, седио сам после уморног лова на ову стрелу наслоњен, поред моје Зулејке.{S} Зулејка је била |
| орио, донде је Хасан донео једну красну стрелу, коју Бранковићу пружи:</p> <p>— Ево ти, млади д |
| ша близу обале понамешта, разреди своје стрелце, пушкаре и сву коњицу, по вису и брду, да повра |
| се види како хатлије силно јурнуше међу стрелце и пушкаре.{S} Покољ ужасан.{S} Јато хатлија јез |
| да промоли, стреле на њ лете.{S} Завише стрелци нису обични стрелци, већ имаду јаке пушке, дебе |
| а њ лете.{S} Завише стрелци нису обични стрелци, већ имаду јаке пушке, дебеле гвоздене цеви, и |
| о рањен лав, гордо крчи си путе свој’им стрелцима и пушкар’ма.</p> <p>Док се ту борило, Жигмунд |
| ну; срну је моја Зулејка радо имала.{S} Стрељај све оно што свету, што људма шкоди.</p> <pb n=" |
| лисице.{S} Очи му једнако на све стране стрељају — рече Митар.</p> <p>— А зар ти мислиш, да у к |
| {S} На љубећа се срца немој с њом никад стрељати.{S} Који не штеди љубећа се срца, тај не зна ш |
| божија; немој љубеће се голубове с њом стрељати; голуб је мог пророка Мухамеда птица која чист |
| јеш кћер, а презиреш оног од кога Исток стрепи!?</p> <p>— А какав је тај твој падиша?</p> <p>— |
| нојло Комнен, пред њим су ритери запада стрепили, кога престол је био драгоцјен, какови ни Трај |
| мало узда’не, очи му се укоче, мало се стресе и умре.</p> <p>Сви су као окамењени на мртвог де |
| д другог отима, а сви скупа народу вуну стрижу.{S} Још ми који с манастирима посла имамо понајб |
| право имаду нег’ Ђурађ Бранковић, њихов стриц.{S} Властољубиви великаши могу их употребити у св |
| е.</p> <pb n="373" /> <p>— Свему је ваш стриц Ђурађ крив, који се сад сам задеспотио.{S} По њег |
| ником ништа скривили.{S} Поштовали смо стрица, као свог рођеног оца.</p> <p>— Кад се опоменем |
| з Ђурђе.</p> <p>— Шта ћеш, кад смо били стрицу трн у очима — одговори кнез Јован.</p> <p>— Ја з |
| упадају и харају.{S} Кајицо, преметни, стрмоглави све што у наше земљиште упадне, нек од тебе |
| .{S} Кад мишљаше да је на врху, онда се стрмоглави.{S} Силнији Бајазит му је преотме, нит’ он ш |
| .{S} Па и игуман хтео је показати да је строг, да пази на ред.{S} Такови грешници добију обично |
| кон донети такав, по којем се забрањује строго употребљавање такови’ <pb n="254" /> права од ст |
| она?</p> <p>— И код нас не држе се тако строго, само што не сме на видик изићи.{S} И султан пиј |
| тров пост, ал’ четвртак, и није се тако строго постило; било је ту рибе, паштрме, сољених морун |
| без каковог расположења и установљеног строгог закона противу себични’ великаша, настаће опет |
| лнијим гласом:</p> <p>— Сад морамо мало стрпељиви бити док се цела ствар бољма не развије; ми т |
| су заборављене, па ће ми кнез Ђурађ реч стрпељиво преслушати.{S} Вама је свима познато, у какво |
| о, но није ни негодовао, јер млого више стрпљења имаде, а да би то одма’ за зло примио.{S} Осим |
| е већ бити од нас?</p> <p>— Треба имати стрпљења, и у бога се надати.{S} Но данас сам од некога |
| , крепио га у духу, уливао му је у душу стрпљење и дурашност, а да га турска заплава као олош н |
| сабље изабрао камилавку.</p> <p>— Свака струка, синови моји, има своју красну дужност.{S} Само |
| </p> <p>На њима руво без украса, обична струка, узане ногавице, чарапе и местве.{S} Лице њихово |
| отац добро познавао и хотећи га у свим струкама за будућност преправити, и овом приликом посла |
| е у турском стану, осим српски’ и друге струке претендента.{S} Сирач и Ћустендил, румелијски и |
| .</p> <p>— Треба гледати на то да разне струке управе способним људ’ма у руке дођу, људ’ма, кој |
| p>Петошко је био мален но поширок.{S} У струку је био мало шири него у плећима; труп дугачак, < |
| његовом немирном духу, другу би какову струку живота изабрао био, која би његовој нарави одгов |
| ужност.{S} Само сложно, сваки по својој струци, па ће сијнути сунце Душановом народу — рече тих |
| ад бар као млад имаће прилике у војеној струци што велико видети.{S} Турака има више него што и |
| Ново Брдо, па су искинули Србије четири стуба.{S} Онда је Србија башта без плота, у коју ће Ага |
| овали да се лако јуришати може, војници стубачки стоје спремни.</p> <p>Розгоњи пошље улака у гр |
| м војводе.</p> <p>— Војводе, јунаци, ви стубови Србије!{S} Познато вам је како српски народ од |
| и.{S} Пострижен је за калуђера у дивној Студеници, доцније под деспот-Стеваном постаде игуманом |
| о деспот Стеван, и поклони је манастиру Студеници, и књигу Светог писма Стеван је на поклон дао |
| .</p> <p>Смедерево ће бити последњи јак ступ Србије.{S} Но Смедерево ће бити трн у оку, и код М |
| и Ласловара.</p> <p>Јеремија и бимбаша ступе у трапезарију, праћени од Радосава, који како зач |
| многоме нада.</p> <p>Кад у трапезарију ступе, стану у ред, и пашу поздрављају.</p> <p>Ферхад-п |
| у, скупе се господа, војводе, калуђери, ступи и Јерина деспотовица са деспотом и пратњом, сва ј |
| дост је бурно провео, и постриже се, да ступи у мирније пристаниште жића.{S} Био је негда и оже |
| знао да ће се савет Јеремијин примити и ступи с њим у погодбу.{S} Ђурађ ће израдити Јеремији ко |
| а се сама себе стидила.</p> <p>Петошко, ступивши унутра, покаже весело лице, веселије нег’ икад |
| виђеле, а српски владатељи и владатељке ступили су у највећи сајуз са Турцима, да им помогну об |
| е и претњу Вукову јави.</p> <p>Гости су ступили к Милици, која се баш са својом децом, осим Сте |
| ам није до оклевања, ја мислим одмах да ступимо са Турцима у погодбу.</p> <p>— Друго нам није ч |
| ствени краљу, дико западних владара.{S} Ступио си на ову земљу као пријатељ хришћанства, да га |
| да нисам за то.</p> <p>— Па зашто ниси ступио у другу какову царску службу, та бар војвода Мил |
| тога колико греха!</p> <p>Кад си у Жичу ступио, све ти се представљало као светиња.{S} Калуђери |
| у због твог оца и царице међу моје Србе ступити.</p> <p>— Мој отац би тебе као најславнијег јун |
| цар, па Дубровчани, желе с њиме у савез ступити.{S} И Мурат султан ишчекује да му се Ђурађ са п |
| нисте достојни вашом ногом у његов храм ступити, нисте кадри искушеније смирено подносити?{S} Т |
| и када такови јунаци у ту светињу ногом ступити.</p> <p>После цркве скупише се у двору, у једно |
| а желиш с њом у сродство и пријатељство ступити и њу од зла бранити.{S} Да ти да своју кћер, не |
| е сад жалости!{S} Ко ће на његово место ступити?{S} Ко ће са поплашеним народом управљати?{S} С |
| аквог добитка да ћемо с Турцима у свезу ступити и на Мађарску нападати, ’де би ова морала подле |
| са триста хиљада Турака дубље у Србију ступити и Србијом обвладати.</p> <p>Кад је Милица чула |
| веда над Браничевом.{S} Деспот Стевану, су већ руке прекрштене, он нема више посла у радњи живо |
| , а како им се мало бољма водило, одма’ су Србе напастовали.{S} Једној мирној години две су крв |
| задовољан, јер кнежевићи управо његови’ су шака допали у први мах, а Јеремија се са тим код Ђур |
| и надама ове Србе одржавали и чрез њи’ су нове и нове приврженике задобијали.</p> <p>Било је у |
| ада је Турцима до нужде било, около њи’ су лисичили и мир обећавали, а како им се мало бољма во |
| огао бити Турке од Голупца сузбити, ал’ су Турци већ у граду, па би навале с новом још долазећо |
| ознало Харалампије.</p> <p>— Јесам, ал’ су ме у младости потурчили, оца и матер су ми посекли, |
| <p>Кнежевић’ма клања се Јаблановић, ал’ су заробљени, не да им никуд по вољи поћи.</p> <p>Јабла |
| јер је народ требао мушке заштите, нит’ су могли Бранковићи признати Милицу, која владаше и над |
| су са Светиславом дошли.{S} Светислава су престављали како за Милевом уздише, а Милеву како се |
| идела се изрезана два велика ува какова су у познате животиње великих ушију — седео је без свак |
| ати.{S} Бадава га Раде очима тражи, сва су ђеца српског рода и јуначког изгледа, па се разазнат |
| а залогај хљеба мирно потроши.{S} Многа су великашах гријеси, са којих народ патити се мора.{S} |
| и, а нијесу наши.{S} Чији је град, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, камо |
| у собом, најјачи је однијео све, а тога су опет ђаурски разбојници убили.{S} О њима ће се у ара |
| , шта је то било са тим кнежевић’ма, да су ослепљени — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Е, стојали |
| /p> <p>И кад се добро пред очи узме, да су се Турци међу собом покрвили, било је доиста изгледа |
| илесије турске повуку се све навише, да су сигурнији, и да од гора спусте се доле, ако би Турци |
| отови, а деспот шиље поздрав Јерини, да су двори готови, и да буде спремна за долазак.</p> <p>Д |
| а код нас је био досад рђав обичај, да су се кнегиње за обичне властелине или војводе давале.{ |
| о покровитељство састојало се у том, да су одсад обе српске владајуће породице <pb n="323" /> ј |
| ву што га сагради, и доноси му глас, да су му катане жељне боја, код Голупца бојак бију Турци и |
| знао где лежи Призрен и Приштина.{S} Да су ми сад оне младе године. — Затим мало уздане Новак, |
| вио се о јуначкој слици Облачине.{S} Да су непријатељи, њихов мејдан би био бој међ’ дивовима.< |
| што би га Маџари на јуриш узели.{S} Да су Маџари Голубац на јуриш узели били, по Србију не би |
| да је какву потпору нам оставио.{S} Да су се поудавале биле, те моје кћери, за какве краљеве, |
| арство, кнез Лазара баштине не треба да су међ више њих подељене.{S} Исповедам ти, оче, да је м |
| /p> <p>Жалостан коб.{S} Јошт сат-два да су се Турци задоцнили били, Жигмунд би добио био Голуба |
| о ти писа да се ти отреса, и он држа да су кнежевићи под мојом руком, и да ти ја заповедам, а д |
| <p>— Лако је с тим, Ђурађ још не зна да су кнежевићи код мене, недавно још питаше ме како су та |
| Кад деспот дође, и ако зна ил’ сазна да су кнежевићи у манастиру, може их изискати од Ферхада д |
| дервиши такви?</p> <p>— Нијесу.{S} Е да су сви такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и |
| оказују, особито када у уверењу живе да су они правичан орган опште користи.{S} Марко је живио |
| џбао.</p> <p>Деобеници издајице виде да су криви, и као окривљени чекају осуду.</p> <pb n="480" |
| селости.{S} Авлије су биле простране да су се по њима јуначке игре, шаљиви мејдани, проводити м |
| > <p>Јаблановић да Јеремији на знање да су у његовим рукама кнежевићи, Јеремија тај глас поручи |
| ком руву Србину служи.{S} Камо среће да су сви такви, који турско руво носе.{S} Да ми не исказа |
| ти понели, спреме се за бегство, без да су на Јеремију, Јаблановића и кнежевиће наишли, који су |
| Мађарима, па ми опет ишао наруку без да су се Турци и најмање подсетили.{S} И на дивану он је с |
| кад су заједно међу собом мишљео би да су сами побратими.{S} Па кад су у скупу код цара ил’ ђе |
| ви да би нас Турци на комаде исекли да су видили.</p> <p>— И сав манастир би попалили и поруши |
| ли на турску.{S} Турци нису знали ни да су кнежевићи били у манастиру.{S} То је била тајна изме |
| евиће, и за Харалампија.{S} Одговори да су сви читави, здрави, и од заптија стражарени.</p> <p> |
| ојима се, на жалост, није могло рећи да су као жички.</p> <p>Било их је, који су само за, „жите |
| рода, и богу угодни.{S} Боже сачувај да су они тек спољашње пред људ’ма показивали озбиљно лице |
| — запита Јерина.</p> <p>— Дознао сам да су их у Свијету гору одвели, да ником не смијетају.</p> |
| ули изгубим.{S} Шта ћу сад?{S} Чујем да су је Турци заробили; идем да је тражим до самог Мисира |
| ко су тамо у Дечани, а ја му поручим да су здрави — и мирни, и да не дамо к њима приступа проти |
| пецкати, и такве им је истине казао да су се тек разгледали и тек смехом све забашурили, а као |
| у, то су ђеца без оца и мајке, и као да су с неба на земљу пала.</p> <p>Но оставимо ове делије |
| део није, сви су гости изгледали као да су већ сад потурчени.{S} Један се од другог стидио.</p> |
| , него само лице су тако правили као да су високоучени.{S} Веселог лица калуђери нису били вели |
| ос тако је набубрио да се чинило као да су му на врху јошт два мала носића нарасла.{S} И онда ј |
| ег’ мудар у лудом, ал’ сад сам видео да су сви полудели, па сад морам ја мудровати.</p> <p>Посл |
| и сметају, и Ђурађ, кад сам му јавио да су кнежевићи у нашим шакама, одговори нам да чинимо што |
| са тим и Србију к себи привукао тако да су му постали вјерне слуте савезници, и пролијевали крв |
| и тек у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голупца и Ласловара.</p> <p>Јеремија и бимб |
| ан дође, опет ћемо на Турке.{S} Само да су Мађари спремнији, све би друкчије ишло, овако морамо |
| х чаушбаша пријави се, и донесе глас да су ту поклисари.</p> <p>— Нек се амо доведу, можда ћеду |
| .{S} Но ако Турци запитају, па знаду да су код мене, и већ осљепљени, што можда већ и знаду, он |
| ечце ни отпоздрава.{S} Ваљда осећају да су то пољупци Јуде Искариотског.</p> <p>— Збогом, ђецо |
| љују.{S} И који спустивши се мишљаху да су ван гужве, виде пред собом и с бока насртајући араби |
| ца и честите браде, па мислити мораш да су то нека изванредна суштества.{S} Све си као у неком |
| ајмудрији и најлукавији.{S} Ти велиш да су Угљеша, Гојко и Вукашин славне војводе биле.{S} Јест |
| </p> <p>— Ал’ о том ништ’ не говориш да су Бранковићи пуни зависти, да злобе и Обилићу, коме у |
| <pb n="231" /> јер велика господа, када су у великом разговору била, ни пазила нису на то шта т |
| ије ли већ сујетан сав његов труд, када су већ Турци мах преотели?</p> <p>Покајав се, престане |
| обро свагдар да је човек мудар.{S} Када су Турци са Арнаутима на Нови Пазар ударили, и ја сам б |
| Треће бјеше војевода Гојко.</l> <l>Када су се понапили винца,</l> <l>Стаде Гојко ’вако бесједит |
| његови’ молба и извињавања.</p> <p>Када су га унутра видели и познали да је то црвени калуђер, |
| .{S} Држ’ се Жигмунда.{S} Лацмани, мада су нам доста пакости и зла учинили, ипак су христјани.{ |
| ане кнежевиће.</p> <p>И кнежевићи, мада су сљепи, јуначко им је срце и силна снага у мишицама, |
| о дужности, да руке прекрсте.{S} Свагда су они у послу били, и то више људства него себе рари.{ |
| би делију Турци требали, та трта, ваљда су га турске копите сатрле.</p> <p>— Турчин у луде не д |
| исам противу мог народа повукао, премда су ме моји душмани баш са српским оружаним народом гони |
| а коснуле.</p> <p>Речи Леонтијеве канда су из срца деспота протекле.</p> <p>Деспот прослови.</p |
| вријеме кукала, тако ми је дошло канда су ми ове дворане тамница.{S} Ови двори зову се наши, а |
| брижно лице, како седе, изгледају канда су изложени и већ на белом ’лебу, а да их скоро црна зе |
| и, јер дође ли Турчин до Београда, онда су врата Угарске отворена, и Угарска може опасност која |
| ито сад, кад већ толиког сина има, онда су јој материни синови на путу.{S} Милица је већ одавно |
| па онда продужи:</p> <p>— Истина, онда су Турци из Србије млого тисућа са собом повукли, но то |
| ка.</p> <p>— Кад сам онамо стигао, онда су баш сви ђаури оплакивали њи’овог Лазоглију.{S} По це |
| аде.</p> <p>Кад је сунце заходило, онда су обојица почивали, од одмора да се поткрепе.{S} У пол |
| хад-паша кад је стигао у манастир, онда су већ Турци хусаре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе |
| еселили се.{S} Кад је гођ гостију, онда су служитељи највеселији, јер онда им свашта лакше дође |
| било моје ђетинство и младост.{S} Онда су Турци у Душанову земљу проваљивали.{S} И ви бијасте |
| доиста изгледа да се исти врате откуда су дошли.</p> <p>Млоге војводе држаше се Ђурђа; да се н |
| адо су читали „житија свјатих.“ Братија су међу собом добро живјели, у онакој љубави какову Хри |
| ву телесном два јунака, два брата, која су се у диби и кадифи родила, којима се срећа смешила п |
| а као год и данас, било је господе која су хтела да имају за луду онаковог човека који је доста |
| } Служитељи, по реду дворском, издалека су ходали чекајући на какав миг ил’ заповест.</p> <p>Ми |
| Бранковићу влада не да.</p> <p>— Колика су деца Миличина?</p> <p>— Најстарији син, Стеван, нема |
| и, већ одмах јуришати.</p> <p>С почетка су били ђаури спремни, одморни, сад су збуњени, многим |
| било никад без винца, јер вино и битка су као брат и сестра, или као муж и жена.</p> <p>Кад се |
| лат но само има истинит начув.{S} Тешка су врјемена, човјек мора обазрив бити, јер, штоно кажу, |
| високог му чела и красни обрва, севала су му два црна ока; и парала су срца.{S} Властољубије у |
| ва, севала су му два црна ока; и парала су срца.{S} Властољубије у младом његовом срцу било му |
| } Сва својства, душевна и телесна, била су му такова да би поред доброг правца и мало среће мог |
| p> <p>Његова гордост је понижена, крила су му острижена, шта ће сад?</p> <p>— Но том се нисам н |
| е никад сјајило као тог дана.{S} Наишла су помрачења.{S} Та књига блаженог Данила била је писан |
| бићу пријатељ, ал’ таква два пријатеља су као пас и мачка у цичој зими код запећка.</p> <p>Дес |
| бним људ’ма у руке дођу, људ’ма, којима су и преци већ славни били и који и данас велико уважењ |
| а каљено злато, плоча златна, на којима су урезана дивно мученија Христова.{S} Та је књига у Со |
| не зидане грчке палате дизале, у којима су и српски господари не једанпут време проводили.{S} О |
| шестнаестој години са старијим јунацима су се мерили.{S} А што се тиче лебдења, и мој отац је с |
| е знаду, а право да ти кажем, од дивана су ми нешто омрзнути, а мени је доста и један пријан, т |
| био византијски обичај, од Цариграђана су то Срби и Мађари научили.</p> <p>Кнежеви Јован и Ђур |
| и дао труда да те потражим, јер времена су окрутна, није за оклевање, и кад чу’ да си овђе зара |
| а да други ко султана убија.{S} Мог она су Турци прогањали.{S} Кад је цар Лазар пао, на коме је |
| > <p>Питају се за здравље.</p> <p>Бурна су времена, није губити времена, треба световати се, на |
| на којима се види да не имају мозга, па су гори него они са запаљеним мозгом.{S} Но и тима је о |
| И Турке је иста битка јако ослабила, па су морали обазрително поступати.{S} Српска се војска, и |
| Једанпут су ишла два курјака у лов, па су уловили једног зеца; онај који је зеца у зуби држао |
| али лавру или обитељ свога св. Саве, па су побожни српски калуђери онде као код куће били.</p> |
| своја места, каогод и Петошко своје, па су се частили, веселили; после обеда старији мало у шет |
| Ал’ један лис од другог пиљеж граби, па су душмани, па један за другим у замак, у клопку дође.{ |
| риметиле су шта Новаку на срцу лежи, па су започињале такав разговор који је Новаку годио.</p> |
| екушнијима и раскалашнијима постали, па су радије слушали љубавне и лакрдијашке песме уз танку |
| и.{S} Какви су то његда јунаци били, па су свој род, рођену земљу издали Турчину.{S} Ферхад-паш |
| Они науме Србе буди пошто покорити, па су увек прилике рату тражили.{S} Када је Турцима до нуж |
| им рукама; нек добију још Ново Брдо, па су искинули Србије четири стуба.{S} Онда је Србија башт |
| српског стада на срцу им је лежало, па су се једнако о судби свог народа бринули.</p> <p>Једно |
| ен је да је све у реду.{S} У деоби ћара су турске паше савесни, ту се нећеду варати.</p> <p>— Е |
| ку ако цару устреба.{S} Твоја три брата су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ осветлати |
| зададе.</p> <p>Ђурђу Бранковићу доиста су сметали Гргурови синови.{S} Умре ли деспот, оживиће |
| месте се, да отпочину.{S} С тешког пута су дошли.</p> <p>И деспот после кратких питања и одгово |
| су пред Милевом морали приповедати шта су и ко су.</p> <p>— Какви су ово људи — запита Тамерла |
| } После смрти, пак, сваки је увиђео шта су у њему изгубили.</p> <p>Красно га са’ране.{S} Жички |
| имо сад старце на страну, да видимо шта су донде други радили.</p> <milestone unit="subSection" |
| <p>— Свијетли падишо!{S} Кључи Голупца су у тебе, и можеш што год хоћеш чинити, ал’ старије је |
| е онда близу кнеза Лазара борио, на ког су млоги душмани наједанпут напали били.{S} Он их је си |
| арод; сваком су надежду уливали, бедног су по могућству и потпомагали.{S} Не један од њих и муч |
| Ђурађ Кантакузен.{S} У друго доба, кад су још Грци били орлови а не голубови, био би какав Дем |
| у.</p> <p>— Како су изгубили главе, кад су град предали — запита деспот.</p> <p>— Ев’ овако.{S} |
| е родољубиви старци, и тек доцније, кад су к царици поћи намерили, прекинули су тај разговор.</ |
| поглавара.{S} Како је морало бити, кад су ови побожни калуђери појединце на хору појали!{S} Ка |
| о доба да се Косово могло осветити, кад су се Урканови праунуци о нашљедству закрвили.{S} Деспо |
| <pb n="262" /> <p>Управ око поноћи, кад су сви највећма разгрејани били, дође један служитељ, т |
| {S} Не једанпут је шушнуо му у уши, кад су га Турци потајно смаћи хтели.</p> <p>— Здраво, мој п |
| кад је унутарњи раздор мах преотео, кад су Лазаревићи и Бранковићи у грађанским ратовима себе и |
| трта тко би још о њем бригу водио, кад су толики бољи пропадали.</p> <p>— А није л’ га Милева |
| чију ће страну.{S} Онда је то било, кад су код Србаља први пут говорили да нит’ се зна ко пије, |
| беше цару у свако доба.{S} Недавно, кад су Турци од бугарске стране на Ниш надирали, он се усиљ |
| познају само као поражене, Срби су, кад су међу собом сложнији били, Турке неједаред премет’ли. |
| зашто да буде он потчињен деспоту, кад су једног оца синови, <pb n="337" /> у свим ратовима је |
| јунак, него као искусан војвода.{S} Кад су <pb n="271" /> Турци једном приликом на Ниш ударили, |
| раљи, краљице, велможе подарили.{S} Кад су већ бисаге претоварили, и што су могли понети понели |
| само постом него и глађу морити.{S} Кад су братија поред прасећег печења доброг вина пили, ја с |
| рви пут виђео, тронут је постао.{S} Кад су насамо били, упита га:</p> <p>— Честити пашо, ја сам |
| Вукашин, па онда Угљеша и Гојко.{S} Кад су Грци чули само име Угљеша, већ им је било доста.{S} |
| против Турчина бранити не могу.{S} Кад су се крвави ратови водили, што је год од добротворних |
| тога који пут и покавџили?</p> <p>— Кад су год Турци у највећој опасности бивали, свагда сам им |
| хоће да се оговарају ка’ и други, а кад су заједно међу собом мишљео би да су сами побратими.{S |
| подсмех правили.{S} Има таквог доба кад су мудри будале, а и има таквог доба кад су будале мудр |
| у мудри будале, а и има таквог доба кад су будале мудри.{S} Било је доба кад је најјачи био и н |
| Исак-паша, кешмет им је био тај, да кад су добили благо, потукли се међу собом, најјачи је одни |
| шљео би да су сами побратими.{S} Па кад су у скупу код цара ил’ ђегођ, не смије једно против др |
| Радосава чује се свуд добар глас, и кад су се хусари са азапима крвили, није избегао, штавише, |
| Турцима бакшиш раздаје.</p> <p>Тако кад су готови били, опросте се и оду, и благо однесу.</p> < |
| била девојка, кнез Ђурађ тек момчић кад су се последњи пут видили и растали, бурне су то године |
| SRP18590_C2.15"> <head>XV</head> <p>Кад су се војводе разишле, Ђурађ издаје наредбе да се преда |
| без леве руке и десног ока.</p> <p>Кад су их видели, свак се уплаши.{S} На лицу се новодошавши |
| мао намеру калуђера бранити.</p> <p>Кад су се јошт мало пошалили и понасмејали, калуђер им рекн |
| игуман га води горе у чело.</p> <p>Кад су већ до чела, тек онда тргне се, падне му на памет да |
| , упуте се у своју отаџбину.</p> <p>Кад су кући дошли, сваки се својима врати, то јест Леонтије |
| век без светлости и слободе?</p> <p>Кад су били младићи, као ђурђиц, пролетно цвеће, ископали с |
| тка су били ђаури спремни, одморни, сад су збуњени, многим јуришима уморени, неиспавани, не дај |
| од Јаблановића ближи, пречи.</p> <p>Сад су све свршили.</p> <p>Већ је близу ноћ, разићи ће се и |
| рења им провирује сигурност.</p> <p>Сад су начисто, могу сасвим искрени бити.</p> <p>Ферхад опе |
| грали су се јуначке игре.{S} Не једаред су се овде копља ломила, буздованом се хитали Облачина |
| ха, било против Мађара или Татара, свуд су моји <pb n="343" /> Срби за вас крв проливали.{S} Не |
| пре зоре даде се знак битки.</p> <p>Обе су војске биле силне.{S} Власи се бију за слободу и ота |
| апастовали.{S} Једној мирној години две су крваве сљедовале. </p> </div> <div type="chapter" xm |
| за грађу.</p> <p>Диван призор.{S} Какве су то творнице ’де се такав град гради. ’Растовина све |
| и, овај је рођен за владара.{S} А какве су војводе?{S} Не знаш чему више да се дивиш, снажном с |
| убити као и оне у Пловдиву, па од какве су нам користи онда?</p> <p>— Знаш шта, Јеремија, о том |
| Јула.</p> <p>— А бога ти, кажи ми какве су то тајне, јесу ли исте од твоје Љубице, ил’ од кога |
| >— Мани се, ђаво не спава, а знаш какве су женске; покажи им само светлост поред које блистати |
| чиста те хришћанске победе.</p> <p>Ове су речи коснуле срца Стевановог и Ђурђевог.{S} Сваки је |
| се другови са Турцима бију.</p> <p>Ове су речи Светислава нешто поразиле.{S} Он је баш онда љу |
| пости.{S} Па осим тога, братија такове су нам пакости чинила да смо мислили капи крви већ у на |
| Оба платише за лакомост.{S} Ето такове су ти наше војводе.{S} Ја мислим да ниједан није добар |
| Призрена нема.{S} Корице књиге Данилове су увезане у кожу, на њима утиснутим златним бојама нас |
| утеха.{S} Крик војника, глас трубе, све су то за њу туђи гласови.</p> <p>Чује се топот, тутњава |
| паде сва брига на Ђурђеву главу.{S} Све су му околности познате; он се мисли, па мисли на то да |
| шана — упадне у реч Русна.</p> <p>— Све су то прама нас деца, је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се |
| чне се с њима разговарати.</p> <p>Слуге су такођер к себи дошли и умерили се, да не би старијим |
| Свето писмо, сад књигу св. Данила, ’де су дела дивних Немањића описана.{S} И Леонтије мишљаше, |
| а стајали, ту је сад сераиљ турски, ’де су биле свете цркве, ту су сад џамије.</p> <p>Султан Ам |
| Турци доцније Калимејданом назвали, ’де су крволоци млогу српску крв пролили.</p> <pb n="393" / |
| ем и војводама повуче се у дворану, ’де су слике српских бојева, ту заседну и светују се.</p> < |
| , блеск Душановог двора у Призрену, ’де су се у јуначким играма огледали Грци и Латини, Срби и |
| } Грци нису искрени пријатељи Срба. ’Де су Грци на Косову?{S} Било их је из даљних крајева који |
| нчани зрак у клице претворити може. ’Де су двори римски’, грчки’ царева стајали, ту је сад сера |
| па да кнежевиће, за које се већ зна ’де су, силом одведу, и да кнежевића Јована, старијег брата |
| хад-паше им је познат, ал’ не знаду ’де су га чули.{S} Харалампији <pb n="479" /> тај глас дола |
| Новаку је суза канула.</p> <p>— Да, где су та времена, и ’хоће ли још кадгод настати — упадне Н |
| суза из очију пустила.</p> <p>— Еј, где су та времена када смо у Романији војевали.{S} Онда Тур |
| : „црним“ и „црвеним“ калуђером.{S} Где су млоге слуге, ту су и млоги лакрдијаши међу њима, а о |
| прославише? — рече Милица.</p> <p>— Где су она времена када си ти, властелине, у млађим твојим |
| пасти па ће се џамије поносити онде где су Христову науку православни Србљи слушали.{S} Од српс |
| векрвом, јетрвом и заовом, а камоли где су толике жене.</p> <p>— Е мој Грмане, да видиш тог ваш |
| -помало већ приближавао оној страни где су се слуге веселиле.{S} Јула куварка која је, као што |
| — закључи Харалампије.]</p> <p>— Но где су кнезови, да ји видимо, па да ји водимо, јер оклевати |
| > душманину осветити се.{S} Па јошт где су заробљена хришћанска деца, која се силом турче?</p> |
| не могу се у рат упушћати.{S} Све обиде су заборављене, па ће ми кнез Ђурађ реч стрпељиво пресл |
| Где је сад долма Багџе и Чераган, онде су се укусне зидане грчке палате дизале, у којима су и |
| Где сад Фанариоти живе, у Фанару, онде су Кантакузени и други великаши седили.{S} Где је сад д |
| не домове и летње палате имали.{S} Онде су се они радо бавили, које због сопствени’ узрока, кој |
| ле је отац Леонтије мирно спавао, донде су мутиле свакојаке мисли у глави оца Харалампије.{S} О |
| имао те жудње, и кад није смео, војводе су га подбадале да не попушта од свог права, и да покуш |
| другог неће да слуша.{S} Српске војводе су понајвише славне, па опет све гину и губе војску, а |
| ода горе-доле, ишчекује.</p> <p>Војводе су допраћене, ту је и Харалампије и Радосав.</p> <p>Кад |
| прохујаше, ђе је наша стара војска, ђе су дивни оклопници, који Тамерлану сузу натераше кад се |
| хад-паша ђе је гођ војском налегнуо, ђе су гођ манастири, ту свјетиња није оскврњена.{S} Што сп |
| бојном пољу цара Лазара издали, такође су се ту налазили.{S} Они су били поглавари Румелије и |
| молитву читао.{S} Новаку и Драгашу сузе су низ образ рониле.{S} Светислав је Милеву тешио.{S} С |
| и су као о каквом свецу, но опет радије су се са другим забављали.{S} Новак са његовим војнички |
| шње јуначке српске веселости.{S} Авлије су биле простране да су се по њима јуначке игре, шаљиви |
| а на Косову са Турцима бори, приличније су гусле од тамбурице.{S} О како дивно гуди Грман, да с |
| је био побратим Јеремије војводе, обоје су били од Стевана деспота и Ђурђа уважени.</p> <p>Јабл |
| имам, па је њој све то послао.{S} Твоје су сестре у своје доба од свега доста добиле.</p> <p>Ми |
| е точке човеческог реда и сталежа, које су себи противне неке црте и поњатија у себи садржавале |
| окрај свих његових некадањих мана, које су Србији шкодиле, уважавао је његов разум, храброст, д |
| рављеним деспотом.</p> <p>Војводе, које су се разишли, спремише се одмах на пут, да поверене им |
| Томе су биле криве српске велможе, које су домовину и народ цијепале и међу собом као робу и ст |
| ене, да сакупи још и друге војске, које су из Караманије већ на путу.{S} Моја војска ће примити |
| е шетају се.{S} То су српске цуре, које су турских шака допале.{S} Има их силом отетих, доведен |
| резвичајне и изванредне околности, које су настати морале, наметнули су ми дужност да вам и пре |
| м се заори јаче војничко „Многаја“ које су започели при столу десивша се лица војничкога сталиш |
| ала своје гошће, кћери ил’ госпође које су са војводама дошле.{S} Ту се десила и госпођица Цеци |
| што од њега дознао од они’ ствари које су му на срцу лежале.</p> <p>Митар, да би изгладио свој |
| силом отетих, доведених.{S} Има их које су у харач дате.{S} Турчин је ту господар, турске шајке |
| огатство које у све властеле нема, моје су свезе са владарима најјаче, је л’ право да ми се сва |
| </p> <p>У граду мађарски војници српске су изменули.{S} Београд је сад мађарски град.</p> <p>На |
| на те, да га спасеш, јер овђе наше руке су већ малаксале, толика је силесија турска.</p> <p>— М |
| ће се одморити у души и телу, јер тешке су му бриге, стадо му је заплашено, вуци се око њега за |
| панице српске са својим гошћама уживале су тајинствену сладост тихе нојце, поред танког звука л |
| Бранковића и Милоша Обилића, сљедовале су својим мужевима у стан Лазарев.</p> <p>На последње Р |
| руга будала, нег’ код вас.{S} Те будале су изгледале на луде, а ипак нису, паметнији су нег’ др |
| p> <p>Но Русна, као год и Милица, знале су све то покрити.</p> <p>Када је Русна речи Миличине ч |
| и он је био као дете христјанин, остале су у њему још српске клице.</p> <p>Ферхад-паша бимбашу |
| његова брада, његове подмукле очи, биле су често у разговору.</p> <p>— Како се теби допада, Мит |
| нису морали чекати.{S} Обе војске биле су спремне, и сутрадан пре зоре даде се знак битки.</p> |
| но доба војнички и свештенички чин биле су две такове точке човеческог реда и сталежа, које су |
| а.</p> <p>На српском царском двору биле су тада две партије, Обилићева и Бранковићева.{S} Они к |
| ећ одликовао.{S} Српске војводе тражиле су себи познате паше и везире, да се с њима забављају.< |
| м, а она од Видина Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол’ко су од Голупца далеко да су ван ви |
| иткама.</p> <p>Милица и Русна приметиле су шта Новаку на срцу лежи, па су започињале такав разг |
| зискује.{S} Толике беде и патње научиле су Ђурђа Бранковића бити деспотом и правим пријатељем н |
| за поткрепљење добру вечеру, и доникле су заједно седели.</p> <pb n="416" /> <p>Јеремија озбиљ |
| жало, дворски је ред изискивао да докле су гости ту, весело мора бити.</p> <p>Тако се, дакле, и |
| зме гудало и гусле у руке.</p> <p>Гусле су биле просте, каогод у обичног слепца који пјева слав |
| м често пролазио.{S} Кроз пенџерић буле су извиривале.{S} Међу њима познам моју Цвету.{S} Может |
| једва чекају.</p> <p>Стеван књаз, коме су Турци место царског имена деспотско носити допустили |
| је животарење, не живот.</p> <p>— Томе су биле криве српске велможе, које су домовину и народ |
| с тим сивим српским соколовима доведене су у хареме паша, да откинуте од својих до века чаме, д |
| то, па се опомените мојих речи.{S} Мене су ваши оцеви турском удворицом звали, зато што сам не |
| ар хабер стиже од Голубија.{S} Код мене су кључи од Голупца, мађарска војска распрштена.{S} Жиг |
| } Припреме за прелазак и пријем учињене су.{S} И у двору је све у реду, могу доћи.{S} Јерино, т |
| авите си само њихов живот.{S} Затворене су као у каквом граду, ил’ бољем кавезу.{S} Кроз мале, |
| осподари од Крушевца, и моравске долине су им у рукама, <pb n="383" /> и славно Ново Брдо је у |
| ају две боре сабљом нанешене.{S} Хаљине су му биле просте, но јако удесне.{S} Од белог сукна ча |
| улама у харему богзна како добро, а оне су несрећније него код нас најубогије девојке.{S} Предс |
| .{S} У суседству било је и дувна, и оне су о храму амо долазиле, јер су Дечани били сваком као |
| се последњи пут видили и растали, бурне су то године, које их у времену скопчавају.</p> <p>Јери |
| т је на милост и немилост.</p> <p>Бурне су биле Јереми[ји]не мисли, потписао је, морао је потпи |
| ремија.</p> <p>— Тако је, ал’ истоветне су нам заслуге — рече Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их ос |
| о се најпре за Голубац припремили, пуне су шајке на Дунаву са убојним спремама за Голубац — одг |
| наслова деспотских колико хоћемо, за се су премудри, ал’ на бојном пољу од њих никакве помоћи.{ |
| ражи, нег’ често су у намастир ишли, те су се постригли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| где је Спаситељ рођен и мучен.{S} Опће су учили познавати разне народе и њи’ове обичаје, па из |
| уг другу.{S} Много добра, и многе грехе су заједно делили.</p> <p>Харалампије уђе у ћелију и бе |
| .{S} Слабо су што учили, него само лице су тако правили као да су високоучени.{S} Веселог лица |
| ати војске и колико ће бити.{S} Ризнице су им увек празне, а краљ о свом трошку не може војске |
| а он се врати да изеде зеца; но лисице су већ изеле зеца, и наместо тога наишао је на ловца ко |
| аника нег’ душман.{S} Наше војводе више су давале на само јунаштво, нег’ на прилике бојног поља |
| , и сами Балшићи и сада Црнојевићи више су шкодили српском народу нег’ сами Турци.{S} Док год б |
| е Турци познају само као поражене, Срби су, кад су међу собом сложнији били, Турке неједаред пр |
| ача него српска.{S} Но, душе ми, и Срби су се силно борили.{S} И мој отац је од српске руке пао |
| ине — па видиш како су прошли.{S} Какви су то његда јунаци били, па су свој род, рођену земљу и |
| поведати шта су и ко су.</p> <p>— Какви су ово људи — запита Тамерлан.</p> <p>— Ми смо ’ришћанс |
| м савезним пријатељ’ма предати, а какви су пријатељи Турци, то сви знамо, видили смо их после А |
| у славе и грјехова издавано, знаш какви су били Комненовићи.{S} Манојло Комнен, пред њим су рит |
| е могу да прокопшу“.{S} И доиста, такви су то јунаци били, да им од садашњег нараштаја ко, који |
| еничку [је] смрт претрпио.</p> <p>Такви су били жички калуђери.{S} Они су се баш владали по оно |
| своју корист и ове претенденте.{S} Ови су за себе у земљи српској имали партаје, па чрез то на |
| } Римпапа помаже новцем Маџарима, а ови су му обрекли да наше стадо лацманству примамљују.{S} А |
| њено раме није толики терет.{S} Синови су јој врло млади.{S} Остареле војводе и саветници нису |
| , ваша је деспотовина.{S} Гргура синови су ближи скиптру нег’ Ђурађ.</p> <p>— Манимо се тих пос |
| лосне свадбе јошт Србин видео није, сви су гости изгледали као да су већ сад потурчени.{S} Једа |
| а здравље ови’ младића купе дизали, сви су у здравље њи’ово пили.</p> <p>Марко, још једнако врл |
| т.</p> <p>Који су год важнији били, сви су овде участвовали.</p> <p>Милица представи своје жало |
| лико стало.{S} Дворјани, служитељи, сви су смутни тамо-амо ходали.{S} Нестане радости, нестане |
| ом кајику види се један велики топ, сви су очи на њ упрли.</p> <p>Деспотови војници спроводе во |
| млого ђаурски’ муфтија и имама.{S} Сви су говорили против Бранковића и жељели би се с тобом, в |
| шинству поседају.</p> <p>Тишина.{S} Сви су упрли очи у Ђурђа Бранковића, сватко ишчекује важну |
| сле ови’ речи Петошко уклони се.{S} Сви су то за саму лакрдију држали, но Петошка доиста више н |
| Русна са Ђурђем били су заједно.{S} Сви су нешто планирали, сваки се на нешто преправљао.</p> < |
| S} Дичио сам се с њом.{S} По сокаци сви су гледали на нас, и завидили нам.{S} Но срећа није дуг |
| анствено деспот.</p> <p>За тили час сви су на коњима.{S} Деспот с десне, с леве му Јеремија, пр |
| пјева славу своји’ преткова.</p> <p>Сви су сад на Грмана гледали и чекали како ће започети.{S} |
| Лазарем, и Ђурађ са својима.</p> <p>Сви су Србљи са Мусом држали, а Грци са Мусулманом.{S} Вук |
| тврдо пријатељство заверена.</p> <p>Сви су за здравље ови’ младића купе дизали, сви су у здрављ |
| коче, мало се стресе и умре.</p> <p>Сви су као окамењени на мртвог деспота гледали.</p> <p>Пукн |
| као неки дуг срцу исплатио.</p> <p>Сви су се на то склонили да Милеву мира ради, жертвују.{S} |
| преда.{S} Млоги су том веровали, млоги су се, пак, о том сумњали.{S} Марко се сам сумњао, но и |
| ријатељима српску земљу преда.{S} Млоги су том веровали, млоги су се, пак, о том сумњали.{S} Ма |
| ла се Миличина партаја силити.{S} Млоги су вуковци прешли на царичину страну особито од старији |
| у живот изгубили од сабље турске, многи су у валима Дунава смрт нашли.{S} Док се скупи и у ред |
| ка је била сасвим прорешетана.{S} Многи су живот изгубили од сабље турске, многи су у валима Ду |
| једни су децу, младеж поучавали, други су писали за народ полезне књижице, и међу народ раздав |
| овао.</p> <p>Док се ови веселили, други су јадиковали.{S} Так’а је судба светска; у исто доба ј |
| ом силом у дубљину Србије упадне; други су му саветовали да се почека док јошт помоћ какова из |
| има и код подножја душеци.{S} И у среди су велики рахат-душеци.{S} Све то мора узети на се турс |
| су ме бољма познали.{S} Код њи’ и луди су у великом почитанију, особито кад изненада што памет |
| што проживи, то јој је све.{S} И млађи су волели оца Теофана, и они су га оцем звали, јербо је |
| о је брат само братијама.{S} Па и млађи су учествовали са Теофаном код бољег залогаја, а нису о |
| сећа Браничево, Ресава.</p> <p>Јеремији су биле познате све тајне сплетке, којима се српским на |
| <p>Једини Грман и Петошко најискренији су били.</p> <p>Грман је увиђао да све натрашке иде.{S} |
| гледале на луде, а ипак нису, паметнији су нег’ други.{S} Они тако рекну у брк, и војводама и с |
| дњем веку.{S} Па има баш и млади’, који су велико што учинити кадри.{S} Цар Лазар је као младић |
| трану особито од старији’ војвода, који су се ретко с вољом ма како способним младићу књажевско |
| ма арнаутски’ и бугарски’ војвода, који су сад већ паше!</p> <p>Кострешу је мука била то слушат |
| л, румелијски и арнаутски војвода, који су на бојном пољу цара Лазара издали, такође су се ту н |
| и поштења.{S} Потомци оних јунака, који су стреле на Солун бацали, прослављени преко морја, саг |
| ем изабрани, десет ’иљада војника, који су ми на сваку службу готови, па оно што у рукама имам, |
| баци.</p> <p>То су два пријатеља, који су у злу свезани, ал’ како се благо дели, сватко хоће з |
| ећајем, да је било, и јошт их има, који су за правду и истину страдали, и који јошт страдају, ј |
| о, гордо.{S} Ту си виђао калуђера, који су прегорди били; то су били господски синови, који су |
| амим калуђерима налази се подоста, који су на сваку промену научени, само да им добро буде, да |
| ту јошт и млоги’ грчки’ великаша, који су хтели под турском заштитом над неким грчким странама |
| су му препречили.{S} Било је паша, који су га убити желели, но већина није допустила бојећи се |
| урке.</p> <p>Старе српске војводе, који су под Душаном и Лазарем војевали, помрли су које од ст |
| давна нису имали били такове људе, који су им наруку ишли и слабије стране противустојећи’ наро |
| а су као жички.</p> <p>Било их је, који су само за, „житејскаја попеченија“ били, и код којих с |
| доста помогао.</p> <p>Било их је, који су деспота кривили због тога поступка, други, опет, дав |
| и Марка, хоће л’ српске посланике, који су га посетити ради, примити.</p> <pb n="284" /> <p>Кад |
| ном Радом, примао градске часнике, који су му на поклоњење дошли, питао је за здравље краља Жиг |
| наш и за Кантакузене, моје претке, који су се борили на поморју, и против силна Душана.{S} У тв |
| , он даде к себи довести калуђере, који су пред Милевом морали приповедати шта су и ко су.</p> |
| адали су им се неке младе левенте, који су са Светиславом дошли.{S} Светислава су престављали к |
| љепити синове Гргурове, кнежевиће, који су сад у Голупцу у сахрани, ја сам њихов чувар.</p> <pb |
| били; то су били господски синови, који су чекали што пре да постану већи.{S} Слабо су што учил |
| шан изражај калуђеру дао да млађи, који су за трпезом седили, мало што се сви грохотом не насме |
| је ипак кнежевиће предао Јеремији, који су код њега тражили гостопримство у Крушевцу.</p> <p>— |
| натраг са својом силом, а остали, који су се могли кроз мноштво турско протући, протуку се, ко |
| у, Јаблановића и кнежевиће наишли, који су у подземним стајама скривени били.{S} Харалампије да |
| гли Немањи круну на главу метнути, који су се под Душаном тукли против мађарског Лајоша, бугарс |
| /p> <p>Да си видио како ти јунаци, који су секли, ломили Татаре, Турке, како сузе роне. ’Деком |
| левом, шта са Гргуром Бранковићем, који су у ропству татарском.</p> <milestone unit="subSection |
| аду, добили су од мојих претковах, који су власт и право у рукама имали.{S} Ја сам први међ сви |
| еремија је од старе лозе Прибацах, који су помогли Немањи круну на главу метнути, који су се по |
| ватко се диви његовој крепкоћи.{S} Који су годинама радили и аргатовали у зноју лица свог и про |
| дакле запрећено је неумереним.{S} Који су добро Коран проучили, ти су и вина пили.</p> <p>— Св |
| иновци моји, тако бива у свету.{S} Који су као господари рођени да управљају народом, а они су |
| ђаволштине, но опет има и такови’ који су као какове светиње.{S} Видиш, тај црни благ је као с |
| р смешан, опет и они, поред млађи’ који су се још мало смешили, добили су добру <pb n="226" /> |
| ти.{S} Но већа је била сила у они’ који су му наклоњени били, него у они’ који су га издајством |
| су му наклоњени били, него у они’ који су га издајством опорочавали, и зато после косовске бит |
| е, а после ја од Балше.</p> <p>— А који су најбољи јунаци?{S} Да ли их код нас има подоста?</p> |
| у?{S} Било их је из даљних крајева који су крвљу Ситницу бојадисали, а Грци прекрштеним рукама |
| приметио више служитељски’ образа који су му неко поверење уливали.</p> <p>Шта је мучило тако |
| светским уживањем.{S} Штавише, има који су се већ и потурчили, па како да не пропадне народ.{S} |
| е.</p> <p>Немојмо ни спомињати све који су у овој жалосној свадби учествовали.{S} Већина се сам |
| а за калуђере, који теше заточнике који су зла допали, ил’ које треба погубити, ту је близу кул |
| њима договоримо како ћемо на Турке који су Ново Брдо опсели, па онда на Крушевац. <pb n="387" / |
| се састану најважнији синови, сви који су по несрећној судби рођења опредељени да над народом |
| ао ружични пупољак, тако кажу људи који су је у двору деспотовом виђели.{S} Амурату је то мило, |
| овиновати бољма него садашњи млађи који су ради тек заповедати — одговори сасвим отворено Драга |
| баш зато јошт већма завадили, они који су празних шака остали, бацили би на ме и на зета мржњу |
| , Обилићева и Бранковићева.{S} Они који су били од старе господске лозе држали су страну Бранко |
| х пренети, јер ту немају места они који су издали род и часни крст.</p> </div> <div type="chapt |
| вољан отпор дати могао.{S} Сви они који су мислили да ће турско пријатељство вреда нанети, преш |
| о са туђом снагом.{S} Наши племићи који су у суседству Турака, да не би своја добра изгубили, т |
| -барјак.{S} Зар нисмо ми они Турци који су на Косову Лазоглија хаметом потукли.{S} Ето и задњи |
| p>Предвече сазове се савет.</p> <p>Који су год важнији били, сви су овде участвовали.</p> <p>Ми |
| уђер.</p> <p>На ове његове речи гдекоји су се смејали, гдекоји, пак, удостојили га уважења.</p> |
| ичу да виде српске цркве славу.{S} Неки су ишли у свету земљу, где је Спаситељ рођен и мучен.{S |
| Турака љубила и уважавала, и само неки су га мрзели које из злобе и зависти, које пак због тог |
| ручница већ може бити.{S} Комити Циљски су силни били, произлазе од крви краљевских кнегиња, а |
| ултани Једрене засели.</p> <p>Но кратки су поздрављаји, време је кратко, треба одмах послу прио |
| анасију посећивао.{S} У Војнику вежбали су се Стеванови војници, а левенте и јунаци играли су с |
| због тога поступка, други, опет, давали су му за право.</p> <p>Да је деспотов положај био тежак |
| S} Од мањег племена узвишени, обожавали су Обилића, који сам није био властелинског рода и који |
| ашто деспот неће на Турке.{S} Познавали су његову сталност, па нису се више препирали да га на |
| да се Турцима умиле.{S} Власи познавали су добро предел битке.{S} Турци не могу да се са њихови |
| аздавали.</p> <p>Други опет упражњавали су се у моловању и дрворезању.{S} Жичку цркву су сами к |
| ца, но зао глас дуго траје.{S} Спјевали су Вука као издајицу, и што се пјевало, ужљебило се у с |
| на, отиду свак у свој стан, и очекивали су бој.</p> <pb n="326" /> <p>Дуго нису морали чекати.{ |
| су гледали на све догађаје и ишчекивали су час у којем ће се њи’ово господарство започети.</p> |
| е и сконча.{S} Његови синови ишчекивали су неизвесну судбу, ’декоји великаши српски упрли су оч |
| је певач престајао, донекле задиркивали су Петошка.{S} Петошко није ником остао дужан, но свако |
| и за врат, појасеви и тако даље пливали су у светлости.</p> <p>Милица је била добра, али је бил |
| ти.</p> <p>Придворници и слуге радовали су се гостима, јер су знали да нови гости ново весеље у |
| овске битке одма’, неке паше саветовали су да се опет војска даље крене и Србију опустошава; Ма |
| цар.</p> <p>— А његови синови помагали су Бајазиту — рекне љутито Тамерлан.</p> <p>— Сирота ца |
| је чинио им се тих и мртав; но допадали су им се неке младе левенте, који су са Светиславом дош |
| ије и једне чести Арбаније, и потпадали су под власт Лазареву.{S} Да би могли самовољно владати |
| Тело ненамирено, као посници исповедали су се о бољи народа, и кад седну за богодану трпезу, то |
| ост војник, војвода и властелин, лежали су у једној раки, јер ји је јуначка судба у слави једна |
| аха, које из мржње прам деспота, држали су му страну.</p> <p>Русна, која као да се заклела иско |
| ака у двору цар-Лазара.{S} Јест, држали су га за лудака ал он не бејаше лудак каквог у Дубровни |
| су били од старе господске лозе држали су страну Бранковићу, ког је породица већ одавна била с |
| удна среће промена.{S} Но Срби издржали су последње нападаје Татара, и са тим спасли су већу ча |
| запита Ферхад-паша.</p> <p>— Е, стојали су на путу Ђурђу, побоја се да по старјешинству деспотс |
| одма’ дубље у Србију упасти, но чекали су шта ће Срби после изгубљене битке чинити.{S} И Турке |
| >— Калуђер!{S} Црвени калуђер! — викали су подсмешљивим гласом несташни служитељи.</p> <p>— А ш |
| шим гостима и по свом обичају забављали су се, које у шали које у озбиљности.</p> <p>Новак је о |
| ском двору српском у оно доба, скупљали су се гости за трпезу обично под звуком звонцета, за ко |
| е, како свагда тако и у оно доба, имали су својој класи сходно поњатије о свету, о горњој и дол |
| реба тајну одржати, а сви тројица имали су узрока све у тајности држати.</p> <p>Јеремија и Јабл |
| упуте се управо к трпези.</p> <p>Имали су и шта гледати.</p> <p>Млади Стеван царевић, од јурењ |
| {S} И Турци су познавали деспота, знали су да у приликама и с малим велико је кадар био израдит |
| у султан и његове паше, удиве се, знали су за Јеремију, већ је Исак-паши такове шиљао, ал’ није |
| деспотство му из шака не извуку, допали су Јаблановића шака, ја се с њим споразумем, оставимо и |
| и, као ђурђиц, пролетно цвеће, ископали су им очи.{S} Кад се у мравку, у биљки љубав појављује, |
| ха намешћен.{S} Црнци калуђери тумарали су као какви духови по земљи, и како који, по својој ћу |
| нови војници, а левенте и јунаци играли су се јуначке игре.{S} Не једаред су се овде копља ломи |
| {S} Турци су га на јуриш отели, отерали су га са баштине, и сад је гост и пустолиз у Голупцу.{S |
| далеке земље, оружаном руком, допирали су до Грчке.{S} Изгубио је он брата и љубовцу, па му је |
| ф.{S} И сиве соколове, увеџбане, морали су у харач давати.{S} Тако те красне српске цуре, с тим |
| е стране обезбеде, но поред тога морали су Турком војену помоћ давати.</p> <p>Када Бранковић то |
| Јаблановићем.</p> <p>Харалампију морали су за коц везати, и тако га погубе.</p> <p>Тако искајаш |
| ке и новодошавше гостинске слуге мотали су се тамо-амо.{S} Међу собом, кад би се сусрели, говор |
| Деспот Стеван и Ђурађ Бранковић остали су дужни Јеремији сто педесет хиљада дуката, и дали му |
| се да је господара нестало.{S} Постали су смели, безобразнији.{S} И они су се на партаје делил |
| исто каогод великаши у своме, премећали су својим мненијама цео свет.</p> <p>Отац Харалампије б |
| етар и Митар, добро наквашени, истрчали су напоље и ишли су онамо ће се црнило.{S} Калуђер је х |
| <p>Турци, ионако слабоговорљиви, мучали су, једва чекајући да жртву одвуку.</p> <p>Така је била |
| о.{S} Грман, Радојко и Петошко помешали су се међу служитеље.{S} Ту је сад било правог весеља.{ |
| је.</p> <p>Јеремија и Јаблановић одвели су кнежевиће у Голубац, Јаблановић нема Крушевца.{S} Ту |
| и све спремно донесе се.</p> <p>Провели су обед у озбиљном говору, у ободравању, у нади.</p> <p |
| } Млоги жупани, банови и војводе седели су у овом зданију, које је у своје доба било красно и в |
| радо би напред полазили; рањени желели су јошт ту остати, док им се ране не излече.</p> <p>Међ |
| сутра намеравају водити.</p> <p>Донели су јој скупе турске хаљине, наките неисказане, јер султ |
| блановић их је у закриље узео.{S} Хтели су да се упуте у Београд, да се деспоту поклоне.{S} Не |
| доба зову дипломатичним интригама, били су одвећ вешти, зато ји је и за тај посао Бранковић и и |
| <p>Гргурови синови, Јован и Ђурађ, били су сметња, нећеду ли се опет они подићи против Ђурђа?{S |
| ло Србима код Марка частити се.{S} Били су уморни, а код Турака опет слабо српског јестива. </p |
| још има доста земље.{S} У оно доба били су такови кнежеви лопта у рукама властољубивих великаша |
| д стари’ Србаља, вино и добра воља били су свагда у друштву.{S} Најважније ствари се поред чаше |
| > <pb n="351" /> <p>Жички калуђери били су на гласу, но и заслужили су славу.{S} Они су били пр |
| алуђери и Новаком; Русна са Ђурђем били су заједно.{S} Сви су нешто планирали, сваки се на нешт |
| Бајазитови синови Муса и Мусулман били су међу собом несложни, и зарате се.</p> <p>Деспот Стев |
| епљавати.</p> <p>Видајић и Љубовић били су војводе, и велики приврженици Бранковића, а непријат |
| ђари потучени, но бриге им није, добили су Мачву и Београд, а ја остадо’ странац у мојој земљи. |
| ђи’ који су се још мало смешили, добили су добру <pb n="226" /> вољу.{S} Патријарх је озбиљно л |
| одвргне.{S} Та ионако што имаду, добили су од мојих претковах, који су власт и право у рукама и |
| екима, Милевине друге и домаћи, славили су Милевино весеље.</p> <p>Звона нису на венчање звонил |
| одродили се од старе мајке, заборавили су свој стари бабин дом, пун свачега, богатства, чести |
| чили, оца и матер су ми посекли, живили су били у Призрену, честити у богатству.{S} Био сам пос |
| >Тако Турци сами себи остављени, крвили су се донекле, док Мурат Мустафу не победи, и постане с |
| м Стевану.{S} Завадили смо се, завадили су нас Турци и Грци.{S} Огорчење родбини бруку рађа, и |
| а благом дошавши дољни великаши градили су палате; једном речи:{S} Београд под деспотом постане |
| али, прослављени преко морја, саградили су си мали дом, мало огњиште, да огреју, да захране сво |
| рхад-паша, Харалампије и Радосав седили су у трапезарији жудно ишчекују Јеремију.{S} Чули топот |
| b n="471" /> надесно налево.{S} Увидили су да са таковом силом Турцима наудити не могу.{S} Но н |
| што су на страни добро виђели, уводили су у свој народ.{S} Каогод у последње време што већи на |
| луђери били су на гласу, но и заслужили су славу.{S} Они су били прави пастири, добри учитељи н |
| еговој ћуди.</p> <p>У Дечанима налазили су се и два млада кнежевића, синови кнеза Гргура Бранко |
| цркву.{S} Од латински’ крајева долазили су у Жичу да виде српске цркве славу.{S} Неки су ишли у |
| ши, калуђери, инђијски брамини долазили су да виде чудо, да купују ил’ искупљују робове.{S} Ваш |
| S} Као гладни вуци окупили се, опселили су град, позивају упомоћ Алаха да једаред рахат одморе |
| ction" /> <p>Патријарх и Новак спремили су се на подворење царици.{S} Царица их је такође спрем |
| Да би могли самовољно владати, отцепили су се са својом војском на Косову од Лазара и прешли су |
| а српски владатељи и владатељке ступили су у највећи сајуз са Турцима, да им помогну обарати јо |
| {S} Од ови’ претендената гдекоји борили су се проти саме своје отаџбине, а гдекоји само су глед |
| </p> <p>Цар Лазар и султан Мурат борили су се са ужасном силом и жестином; Мурат за господство |
| теља.{S} О патријарху, истина, говорили су као о каквом свецу, но опет радије су се са другим з |
| Међу собом, кад би се сусрели, говорили су о <pb n="259" /> ноћашњој незгоди црвеног калуђера, |
| које Дунавом које сувим бродили, пртили су горе, <pb n="471" /> надесно налево.{S} Увидили су д |
| под Душаном и Лазарем војевали, помрли су које од старости, које од жалости.{S} Та и како би м |
| .</p> <p>Јаблановић и Харалампије упрли су очи у Јеремију, отворе уши и усне, да чују шта ће Је |
| ну судбу, ’декоји великаши српски упрли су очи на њи’, ако деспот Стеван стисне очи, на њима ве |
| следње нападаје Татара, и са тим спасли су већу част турске војске, а са њом турско царство.{S} |
| се благошћу смеши, а какве бурне мисли су му биле у глави кад је с коња спао, пре нег’ што ће |
| приврженици Лазареве породице изгинули су на Косову.{S} Оставши су стари, а и мало их има.{S} |
| ад су к царици поћи намерили, прекинули су тај разговор.</p> <p>Оставимо сад старце на страну, |
| ости, које су настати морале, наметнули су ми дужност да вам и преко воље помажем.{S} Ви сте с |
| је <pb n="504" /> предострожна.{S} Чули су Мађари да деспот опет с Турцима шурује, и мораду на |
| то те текар срце забољети мора.{S} Чули су Турци да си у договору са Цељским комитом, да за Улр |
| нису нашли Јеремијино благо, ал’ нашли су у цркви крстова, путире, окована златна еванћелија и |
| урско пријатељство вреда нанети, прешли су Вуку и тако, поред свега тога што је Милица мислила, |
| ом војском на Косову од Лазара и прешли су Турцима.{S} Било је ту јошт и млоги’ грчки’ великаша |
| ро наквашени, истрчали су напоље и ишли су онамо ће се црнило.{S} Калуђер је хтео брзо уклонити |
| у са собом.</p> <p>Сви ти калуђери ишли су на најопаснија места у Турке и међу народ; сваком су |
| Бранковић, Војновић и Змај-Облачић ишли су познатим пашама у посету.{S} Турци, гледајући на њи’ |
| и прозбори.</p> <p>— Ево Мађара, дошли су да добију Голубац, но надам се да овде нећеду ломити |
| је на слогу, и који сложни беше, дошли су.{S} Но, не би на Косову Краљевића Марка, Милош Обили |
| амог наиђе, тешко Харалампији.{S} Дошли су до ушћа Дунава, ’де је већ сва војска спремна да оде |
| или.</p> <p>Кнежеви Јован и Ђурађ дошли су у Крушевац, деспот Стеван је онда већ из Београда вл |
| </p> <p>Какав је то жагор?</p> <p>Дошли су српски посланици султану?{S} Млади Ђурађ Бранковић, |
| за ново угошћење гостију.{S} Служитељи су свакојаке приправе за то доносили.{S} Ишчекивали се |
| у, народ, понос мог племена.{S} Душмани су изнијели да је мој ђед Вук Бранковић издајица, да је |
| у кадшто добро учинити.{S} И Дубровчани су ми пријатељи, морам их штитити, а да ми наруку иду п |
| имаш <pb n="370" /> и држиш.{S} Дечани су красни и богат намастир.{S} Садашњи мој положај друг |
| воде.{S} У овај рат преко воље умешани су:{S} Стеван деспот, Вук са најмлађим братом Лазарем, |
| клеветавао.{S} У празним часовима једни су децу, младеж поучавали, други су писали за народ пол |
| у на то рећи.</p> <p>— То је мало, мени су Турци отели сву баштину, што је још од Душанови’ вре |
| а се не би разговор чуо.</p> <p>Сејмени су подаље од врата, а ионако ни речце српски не разумед |
| товари.</p> <p>Деспот и Јерина смештени су у оне дворане, ’де је кадикад одседао Стеван Високи |
| пак нису могли, у ужасној борби исечени су.{S} Ето тако, једва смо се са овеликом муком претукл |
| адити.{S} Деспот и војвода Раде обучени су арнаутски, да их не познаду Турци, да не буде зазора |
| } Познајем Турке.{S} Служио сам их, они су мене служили.{S} Од њих нико добра нек не ишчекује.{ |
| силу.</p> <p>— Сад је већ свеједно; они су сад пророкова деца — одговори Хасан.</p> <p>Змај-Обл |
| мију, Јаблановића и Харалампија.{S} Они су искајали на овој земљи своје гријехе, нек им на друг |
| ушке деце.{S} Ето то су та деца.{S} Они су већ одавна потурчени, па нит’ се зна ко је откуд, ни |
| сам и сам тај, на путу не стоје.{S} Они су жешћи од прави’ Турака.{S} Но само те једно молим.</ |
| епријатељи цара Лазара породице.{S} Они су били храбре војводе, као обично што су Срби, но у њи |
| су их гостољубиво предусретали.{S} Они су Србе запиткивали о случившој се битки.{S} Обилић са |
| здали, такође су се ту налазили.{S} Они су били поглавари Румелије и једне чести Арбаније, и по |
| <p>Такви су били жички калуђери.{S} Они су се баш владали по оном: „Добри пастир полагает душу |
| е се од Милице турски посланици.{S} Они су Бајазиту Миличино стање живо представили.{S} Кажу да |
| н Јеремија и војвода Јаблановић.{S} Они су дошли да вас одавде одведу; код њи’ вам неће рђаво б |
| темељио би изнова српску државу.{S} Они су били два орла у једном кавезу.</p> <p>Стеван није се |
| гласу, но и заслужили су славу.{S} Они су били прави пастири, добри учитељи народа, и богу уго |
| дари рођени да управљају народом, а они су само оруђе за народ.{S} Они морају бити оно што јесу |
| е, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, нити ће нас ико изиграти.</p> <p>— Време је д |
| само своји’ но и туђи’ грехова — а они су баш онда најмасније залогаје у уста турали.{S} Но то |
| S} И млађи су волели оца Теофана, и они су га оцем звали, јербо је брат само братијама.{S} Па и |
| знајемо и слабије стране Тураках, и они су сад доста раштркани, могли бисмо их најпре код Круше |
| остали су смели, безобразнији.{S} И они су се на партаје делили.{S} Царица, откако је удовица, |
| ли, како су после азапи дошли, па и они су харали, тако да већ црква и нема више црквених утвар |
| Бранковићима.</p> <pb n="338" /> <p>Они су доиста посечени:{S} Ђурађ је задржан, да још услуге |
| обови, и бела света не виде.</p> <p>Они су оба по жељи Ђурђа прошасте ноћи ослепљени.</p> <p>Он |
| је сваком јако у очи падало.</p> <p>Они су носили красне са златом и сребром искићене доламе, о |
| остане.{S} По другим манастирима кувари су кували, али овде нужна је била куварка, јер се ту си |
| јети, нег’ли тако предати се.{S} Мађари су већ посјели Мачву и заузели Београд, па им треба још |
| ори, и од њега милости прими.{S} Мађари су сад огорчени, Београд је у њиховим рукама, скупићеду |
| овито, како сад мислиш.</p> <p>— Мађари су страдали, јер нису вични са Турцима војевати, као ми |
| ио је Ферхад-паша главом.</p> <p>Мађари су се повукли натраг и како се могло, које Дунавом које |
| одржимо ли се, одржаћеду се и они, Угри су на доброј нози са римпапом, а овај код лацманства мн |
| >— Само се бојим од лацманства.{S} Угри су добри са римпапом, а римпапа једнако шиље у Босну фр |
| е представљало као светиња.{S} Калуђери су изгледали као неке светиње; у Дечанима, нећу да каже |
| даш неколико братија.{S} Твоји калуђери су на гласу.{S} Ићи ћемо у Скопље, па оданде у Нови Паз |
| <p>Красно га са’ране.{S} Жички калуђери су га на својим рукама у гробницу унели.{S} Жалост је б |
| сподар, сад је гост.{S} Стефанови двори су му остали, ал’ на градским кулама вију се мађарске з |
| дети.</p> <p>И за кратко време ти двори су готови, а у њима и око њих ћеду се створити дивни вр |
| у траје, трајаће и Србија.</p> <p>Двори су већ готови, а деспот шиље поздрав Јерини, да су двор |
| справу из Алеманске и Латинске, фратори су то изумели, и не једном јунаку стегне се срце кад ви |
| граду дуго време и мучан живот.{S} Часи су јој дани, а дани недеље.</p> <p>И деспот једва чека |
| S} Што је набољих мађарских војника, ти су већ код мене у служби, хусари, које је и деспот Стев |
| им.{S} Који су добро Коран проучили, ти су и вина пили.</p> <p>— Свуд по свету има доста невоље |
| лазио.{S} Весељаци, шаљивци, певачи, ти су само Дечане тражили.{S} Није ни чудо, јер богатства |
| калуђери нису били великог рода, јер ти су се покалуђерили да уживати могу, и примали се од буд |
| ији ручају остали калуђери.{S} Мешовити су, видићеш међу њима лица побожношћу зарезана, онај хљ |
| у Жичи богу угодан дар.</p> <p>У својти су и дечаци ловачки, једни носе стреле, други увежбане |
| <p>Док је Петошко све то говорио, гости су се слатко смејали, само једном оцу Харалампији није |
| онде је већ све у реду.</p> <p>И гости су готови, тело иште своје.{S} Оду у трапезарију, игума |
| је велика свита ишла.</p> <p>Ови гости су били и пред Турцима гласовити, па сваки је желио ист |
| даље и претњу Вукову јави.</p> <p>Гости су ступили к Милици, која се баш са својом децом, осим |
| камо освете?</p> <p>Све ове противности су нестале поред пријатељских речи Турчина.{S} Вука се |
| <p>Што се хтело, извршило се, кнежевићи су слепи.</p> <p>Сад на страну.</p> <p>Харалампије се н |
| анови’ времена мог бабе било; кнежевићи су мојих допали шака, а ја никакове награде, у рукама н |
| сужни робови.{S} У мирно доба кнежевићи су у дворцу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео |
| а се још код њих нађе.</p> <p>Кнежевићи су после вечере задремали и легли.{S} Још мало па увели |
| би.{S} Тако исто и Ђурађ.</p> <p>Милици су из очију сузе рониле.{S} Пало јој на памет шта се с |
| сад, у турском стану, српски посланици су међу туђинцима, па Марку је требало гостољубивим бит |
| овим силним, страховитим очима.{S} Брци су му се на рамена пустили.{S} Сваки му је све, да и са |
| ињу Јелену, а други Јерину.</p> <p>Грци су жељели Србе у свој сајуз довести.{S} Требало је, дак |
| и вичу, чује се и звук таламбаса, Турци су весели.</p> <p>Ферхад-паша је спреман.{S} Бимбаша во |
| да спасе Завишу.{S} Но доцне је, Турци су га већ притисли.{S} Хусари одбију хатлије, ал’ опет |
| доћи.</p> <p>— Као што сви знамо, Турци су опсели Ново Брдо, и ја добијам оданде преко мојих љу |
| <p>У Једрени, стародревном граду, Турци су господари.{S} Ту су посејали семе, из ког је грана т |
| подсмеха, а можда и гоненија.{S} Турци су ме бољма познали.{S} Код њи’ и луди су у великом поч |
| му је и партаја једнако расла.{S} Турци су били у највећој сметњи, и за Србе куцнуо је као најб |
| едника и деспота признати има.{S} Турци су тако на Србију насрнули, да се сама против толике си |
| бац, Јаблановић нема Крушевца.{S} Турци су га на јуриш отели, отерали су га са баштине, и сад ј |
| че, па да турску службу приме.{S} Турци су се такови потурчењака одвећ примали, и често на вели |
| би доиста кадар био управљати.{S} Турци су за своју ствар сложни, и напредоваће.{S} Турчин ће, |
| м грчким странама господарити.{S} Турци су све ове са највећим одличијем предусретали.{S} Од ов |
| бившу, за Турке је боље било.{S} Турци су са ласкањем и надама ове Србе одржавали и чрез њи’ с |
| е, ал’ има и млого непријатеља, а Турци су већ пут себи отворили, па ће грамзеће за господством |
| свију страна прикупљавати мора, а Турци су Ново Брдо опсели, а немамо доста војске да га ослобо |
| мало, шта је то тријест тисућа, а Турци су у мноштву тамо доле закопани, па у случају да напуст |
| "277" /> <p>На све те претенденте Турци су јако зидали.{S} У случају да им оружје не би срећно |
| во и читаво куд хоће повући.{S} И Турци су познавали деспота, знали су да у приликама и с малим |
| више да Турцима очи заслепи, јер Турци су већ онда око своје на Смедерево бацили.{S} Колико му |
| о се народ са судбом бори.</p> <p>Турци су све више и више земље открњивали, па тек наједанпут |
| стане опет све при старом.</p> <p>Турци су од Србаља страшно зазирали, и све се богу молили да |
| н пробаве у турском стану.</p> <p>Турци су их гостољубиво предусретали.{S} Они су Србе запиткив |
| нак му смео у њи’ погледати.{S} Мекушци су пред њим у зелену траву гледали.{S} И сва свита стра |
| а је и сад сасвим мудар?{S} Моје ријечи су биле за подсмијех, смет; но у смету нађе се чисто зр |
| ом нећу ништ’ ни спомињати.{S} И ријечи су ти паметне.{S} Но још не рјече ми какав мир да проси |
| еленица, љубезна као млада срна.{S} Очи су јој биле тавна ноћ, или ноћне две звезде; не би раза |
| је Краљевића Марка рођени брат.{S} Очи су му биле као закрвављене и страшне, да је тек прави ј |
| одице изгинули су на Косову.{S} Оставши су стари, а и мало их има.{S} Млоги од њих, кад виде да |
| че Петошко, на коју је реч Милица којој су будалине речи у ушима звониле, лице снуждила.</p> <p |
| јводе заседне у другој дворани, у којој су насликане бојне слике.</p> <p>Ту сад сјетује се десп |
| лакивали њи’овог Лазоглију.{S} По целој су земљи звона лупала.{S} У Крушевцу нашао сам Милицу с |
| у нам доста пакости и зла учинили, ипак су христјани.{S} Жигмунд је, као што знаш, сад <pb n="5 |
| догађала, и слабо украшени зидови одјек су давали некадашње јуначке српске веселости.{S} Авлије |
| не смијетају.</p> <p>— И боље, само нек су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а град мора се зид |
| S} Колико се његови сељани знојили, док су свом властелину тај ланац допринели.{S} У Лошонције |
| ар за обрану своје домовине.</p> <p>Док су се ратоборни Срби и Турци на Косову борили, и својом |
| зи куд ћеду се Турци мицати.</p> <p>Док су се Турци код Голупца борили, један део мађарски’ хус |
| да донесе на листини уговор.</p> <p>Док су Радосава будили, и пробудили, донде јошт могу коју п |
| вест му је јако оптерећена.{S} Он и Вук су свему том узрок били.{S} Мумлајући тек рекне:</p> <p |
| поља, красне долине и планине у турским су рукама.{S} Ту се већ Србин рађа као раја, а као раја |
| омненовићи.{S} Манојло Комнен, пред њим су ритери запада стрепили, кога престол је био драгоцје |
| вору српског цар-Лазара будала, и с њим су великаши и слуге подсмех правили.{S} Има таквог доба |
| таковом истом стању налазимо у каковом су се стању налазили наши стари после пада Вукашиновог |
| уштен велики блистајући полилеј, на ком су тридесет воштани’ свећа запаљене.{S} На столу још ст |
| нија места у Турке и међу народ; сваком су надежду уливали, бедног су по могућству и потпомагал |
| и чекају гласове од Милице.{S} Са Вуком су већ начисто.{S} Ако то исто отпоручи Милица што и Бр |
| Леонтије са оцем Харалампијем на једном су конаку били.{S} Стражар са куле већ је два сата вика |
| од себе.</p> <p>Ове речи калуђера Русин су се врло допале и весела се са истим растане.</p> <p> |
| екали што пре да постану већи.{S} Слабо су што учили, него само лице су тако правили као да су |
| } Одело му је било српско, онако каково су великаши носили.{S} Марко у свом богатом народном од |
| нео Харалампију од кнеза Ђурђа.{S} Дуго су се насамо разговарали.{S} Улак се онај дан кући врат |
| се на краће одбављало; искушеници радо су читали „житија свјатих.“ Братија су међу собом добро |
| Милевом морали приповедати шта су и ко су.</p> <p>— Какви су ово људи — запита Тамерлан.</p> < |
| авом горе спојиле су се, и тек у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голупца и Ласловара |
| пала тако секира у мед као сада.{S} Ако су се донде и молили: „Боже не саједини каурина“ и успе |
| оку, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су Срби с Мађарима, Турци док је Смедерева не могу упад |
| а, ти си садруг моје госпоштине.{S} Ако су нам земље откинули, имамо доста богатства, и све би |
| ата, пљачкати и робље одвлачити.{S} Ако су Срби са Турцима, покрај Смедерева не може се ни Беог |
| /> слаби, а ти ћеш с њима лако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад их уклониш, ти си сам господар |
| зати.{S} Мађари, опет, овим походом ако су и страдали, опет су имали добру накнаду са Београдом |
| на крај изишли.{S} А да те сатру, овако су ствар удесили.{S} Као што знаш, у Чешкој земљи је ра |
| — рекне умерено патријарх.</p> <p>Овако су се дуго разговарали о разним важним стварима док не |
| ије ни о самом деспоту начисто.{S} Јако су сплетене ствари.{S} Час му долази да је сасвим невин |
| Душанове потомке.</p> <p>Ове речи јако су се срца деспота коснуле.</p> <p>Речи Леонтијеве канд |
| n="474" /> <p>Радосав све исприча, како су хусари напали, све злоставили, харали, како су после |
| а извршивати.{S} Виђе ли, деспоте, како су Мађари поражени, шта ће сад од Србије бити, желиш ли |
| ри напали, све злоставили, харали, како су после азапи дошли, па и они су харали, тако да већ ц |
| Турке истисли, манастир похарали, како су их опет други Турци сузбили, и манастир опет посели. |
| рате се опет на Јеремију.</p> <p>— Како су изгубили главе, кад су град предали — запита деспот. |
| а на гаришту Душанове земље.{S} Па како су то тешке успомене, ’де свака деспотова победа донела |
| покидано.</p> <p>Ферхад му исприча како су хусари на манастир навалили, Турке истисли, манастир |
| ћи код мене, недавно још питаше ме како су тамо у Дечани, а ја му поручим да су здрави — и мирн |
| а хтео <pb n="318" /> оженити, или како су ме хтели код Турака адумом да начине?</p> <p>Друштво |
| алом царству, па још кад се сјећам како су се већ онда великани међу собом крвили, а народ им д |
| , да не би старијим до ушију дошло како су са калуђером поступали.</p> <p>Особито Јули је жао б |
| да по својој глави чине — па видиш како су прошли.{S} Какви су то његда јунаци били, па су свој |
| нтије и млоги други калуђери.{S} Откако су се Турци даље у Србију пружати почели, откако се по |
| е, онде своје свете обитељи имаду, тако су исто у старо доба и Срби имали лавру или обитељ свог |
| што се орлушине у ваздуху чупају, тако су се и они међу собом крвили, да се утамане.</p> <p>— |
| Београда ван, и Угарску освоје.{S} Тако су Турци с нами и међу нами чинили.{S} То је оно старо, |
| не, могао би их са чохе рисати.{S} Тако су негда дивови изгледали.{S} Краљ гледи <pb n="397" /> |
| а ју не могу из тога искључити.{S} Тако су наредиле њихове муфтије и имами.{S} Сад би, дакле, н |
| што не би и други то исто чинио, — тако су млоги мислили.{S} Милица царица има синове, али нема |
| т Турци не могу да продру, пушкари тако су понамештани да им Турци наудити не могу.{S} Хатлије |
| мо чути, јер пре неколико дана већ тако су обе војске једна другој супрот стајале да тек што се |
| азара?</p> <p>— Код Турака.</p> <p>Тако су још дуго и подробно распиткивали о целој битки, па н |
| ичне игре, свирку и певање.</p> <p>Тако су се обично проводили дани у двору.{S} Радост, весеље, |
| трапезарију и опет заседну.</p> <p>Тако су јошт дуго преповедали о прошлим временима, и време ј |
| ш нећеш?</p> <p>— Сад нећу.</p> <p>Тако су се још дуго кошкали и разговарали док не дође време |
| а ни ми је немамо; па гле Босне, колико су већ из нашег стада однијели.{S} Римпапа помаже новце |
| отвори диван.</p> <p>— Ето ђаури колико су јуриша одбили, колико је крви проливено, а Ново Брдо |
| оти саме своје отаџбине, а гдекоји само су гледали на све догађаје и ишчекивали су час у којем |
| изнурен му народ опоравио.{S} Међусобно су се посећивали и саветовали.{S} Но најважније ствари |
| рина задобио и не бројим за ране, давно су већ излечене сасвим, но имам ји јошт неколико које м |
| од својим шаторима пијући шербет, жудно су ишчекивали заповест новог султана.{S} Победом опијен |
| и Харалампије нису мировали.{S} Потајно су били у сајузу са Ђурђем, и назначили му време кад би |
| исто <pb n="329" /> поред Ђурђа стално су се увек држали и војводе, Војновић и Змај-Облачић Ра |
| ија и Мађарска имаће мира.</p> <p>Журно су се спремале те ствари, и хитно се распослале да не б |
| рбе.{S} Деспот и Ђурађ помирени, храбро су сили Мусиној противу стајали, но мноштву одолети нис |
| овица седи у дворима деспот-Стевана, то су још Мађари деспоту оставили, да га жеља мине, кад је |
| и да Милеву проси.</p> <p>— Бога ти, то су сплетке.{S} Та није полудила да за Турчина пође, код |
| р.</p> <p>Што ће се сад разговарати, то су подробни описи, шта се ком десило, и како је породиц |
| има изложен.{S} Београд и Смедерево, то су јошт била места ’де је Србин могао јошт сасвим слобо |
| ју, жижак кламиће се.</p> <p>— Јест, то су доиста бијесни кнежевићи, једног стражара већ насака |
| ике, они се тек смеју чудном питању, то су ђеца без оца и мајке, и као да су с неба на земљу па |
| за књагињу и за Светислава?{S} Знаш, то су велика господа.{S} Онамо не сме ни обичан левента до |
| ђао калуђера, који су прегорди били; то су били господски синови, који су чекали што пре да пос |
| ткуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То су јаничари који се најбољма туку.</p> <p>На ове речи о |
| рв Немањића, у мојим Кантакузена.{S} То су славне лозе.{S} Па је био раздор међу Немањићима као |
| , турске хануме и буле шетају се.{S} То су српске цуре, које су турских шака допале.{S} Има их |
| је ведро небо и деспотови чадори.{S} То су за делије станови.</p> <pb n="515" /> <p>И кнежевић |
| ачина-Радом, Војихном и Богданом.{S} То су прве деспотове војводе и саветници.</p> <p>Реч се по |
| ралампије —- рече удивљен деспот.{S} То су издајице, посвјетила ти се српска рука, Петошко.</p> |
| е не дођу, добра бити неће.</p> <p>— То су нове спреме, на то троши Жигмунд силно благо, јер је |
| пролазеће одељење-војничко.</p> <p>— То су вашег завичаја деца.{S} Кад си се ти и Вук, деспотов |
| ваве лешине.{S} Познаде их.</p> <p>— То су Јеремија, Јаблановић и Харалампије —- рече удивљен д |
| даду спољашњим блеском обманути, ал’ то су тврде и ретке душе; велики духови.{S} Такових нити ј |
| ајпре унутарњи непријатељи сатрти, а то су те страсти, грабљивост, <pb n="532" /> непоштовање ч |
| , и сам патријар’ амо је долазио, еј то су била времена, ту се негда и веселило, још кад је сул |
| лого тисућа ситне мушке деце.{S} Ето то су та деца.{S} Они су већ одавна потурчени, па нит’ се |
| сви калуђери били би поклани.</p> <p>То су говорили из опрезности, да си представе могућну међу |
| власти, а њему да кору баци.</p> <p>То су два пријатеља, који су у злу свезани, ал’ како се бл |
| а смешила при рођењу њиховом.</p> <p>То су — Јован и Ђурђе, млади кнезови, синовци деспотови, п |
| рцима се особити ручак справи и особито су ручали.{S} Срби такође.{S} Милева није се више смела |
| ви увек други и друга тражи, нег’ често су у намастир ишли, те су се постригли.</p> </div> <div |
| И краљеви од Немањине лозе радо и често су се овде задржавали.{S} Доцније када се српска влада |
| па измучени вративше се у свој род, што су на страни добро виђели, уводили су у свој народ.{S} |
| ке купује све отете црквене утвари, што су хусари отели, а од ових опет до руку Турака дошли.{S |
| тов, имао је задатак онај довршити, што су му преци започели.{S} Косовска победа му је добар из |
| друге госпоштине, па није ни чудо, што су одма’ чијем имену понешто придевали.</p> <p>Вече је |
| , ту се може јошт нешто спасити.{S} Што су вам азапи и хусари отели, то је <pb n="497" /> већин |
| испод руке свом завичају шиљао.{S} Што су други погријешили, то сам ја поправљао.{S} Већ сам, |
| , с кима ће и ручати.{S} И добро је што су му пресекли читање, јер би извртањем, кревељењем, и |
| удесно уз тамбуру певати све песме што су их приморци од Латина научили.{S} Глас му је јасан к |
| S} Кад су већ бисаге претоварили, и што су могли понети понели, спреме се за бегство, без да су |
| доста посла у манастиру, да докнади што су хусари и азапи покварили.</p> <p>Тај дан у почивки п |
| та ћу ја онде, кад и онима не хасни што су онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде треб |
| еванћелија и разне скупоцене утвари што су побожни српски краљи, краљице, велможе подарили.{S} |
| > <p>У заносу душе своје причају си што су преживили борбе, опасности, више зла него добра.</p> |
| рушевца и све попљенише; а сад, тек што су чули смрт деспотову, натуштали се над Србијом, утиск |
| е у своје одаје, а млађи гости, тек што су се мало од пута опрашили, раштркају се по башти.</p> |
| та, но исте нису биле украшене, као што су раскошна, у Лазарево доба, господа изискивала.{S} Ка |
| ат био.{S} Петошко није био луд као што су га држали, и од Латина је млого којешта научио, но у |
| зи, могли би Турци напоље изићи као што су и ушли.{S} Но две главне породице сукобише се.{S} Мо |
| је погледа била.{S} Но није ни чудо што су тако изгледали.{S} Откако је Србин на Косову изгубио |
| давале.{S} Ево шта нам је ползовало што су нам деца удата за Вука и Обилића.{S} Један нас издад |
| цркву, свој род љубио, па га болело што су земље Душанове од кнежевских пустолова тако покидане |
| су били храбре војводе, као обично што су Срби, но у њи’овим срцима тињала је ватра раздора и |
| о, да накнадиш овом манастиру штету што су хусари и азапи починили.{S} Манастир је сокровиште т |
| се и од невоље насмеје.</p> <p>— Та зар су луде Српкиње да Турцима иду, кад они више жена имају |
| ици и слуге радовали су се гостима, јер су знали да нови гости ново весеље у двор доносе.{S} Дв |
| не би ни Јеремија дошао до Голупца, јер су кнежевићи прво у моје шаке пали.</p> <p>— Да мене, о |
| да да помогну ако будне до потребе, јер су кнежевићи снажни младићи.</p> <p>Кнежевићи спавају, |
| итати.{S} Можда кога овде ишчекује, јер су овде јошт од времена деспот-Стевана долазили Мађари |
| вна, и оне су о храму амо долазиле, јер су Дечани били сваком као нека разбибрига.</p> <p>Истин |
| а се од трпезе одмах за пут спреме, јер су већ Турци господари од Крушевца, и моравске долине с |
| љују што прије да се на те нападне, јер су христјани у Босни, Зети и Арбанији несложни и један |
| сад преобучен у калуђерске хаљине, јер су му делијске тешке, а нашто му сад се већ крити, кад |
| Јеремија и Јаблановић не прјеваре, јер су силеџије, како би’ ја с њима као трећи на крај изиша |
| осујети.{S} Вређати га нису хтели, јер су требали такова јунака код себе кога цео народ уважав |
| бар приликом јошт су више докучили, јер су се сами каури српски сајединили да помогну Турцима у |
| е морао вишег покровитељства имати, јер су Дечани као неки дворски манастир били.{S} Ту се спле |
| кључа већ хајд’ са мном, с војском, јер су већ и куле и капије проломљене <pb n="463" /> од сил |
| предати мора, стога то си и дошао, јер су вас Мађари скучили.</p> <p>— Е добро, честити пашо, |
| /> Турцима сами одољети не можемо, јер су десет против једнога.{S} Морамо и ми тражити наслона |
| дбу живота деле; но к њему не могу, јер су двогубо несрећни; затворени као робови, и бела света |
| Турци неће бити баш тако тврдоглави јер су на Косову видели српско јунаштво па не би ради, по с |
| су ме у младости потурчили, оца и матер су ми посекли, живили су били у Призрену, честити у бог |
| га је жена више што него роб.{S} За нас су жене опредељене да нам живот само сладе, ал’ даље ни |
| је жалост за Стеваном велика била, опет су Ђурђа и великаши и народ радо примили.{S} Он је био |
| т, овим походом ако су и страдали, опет су имали добру накнаду са Београдом, који је сад њихов. |
| S} Хтео је турски стан оставити, но пут су му препречили.{S} Било је паша, који су га убити жел |
| ка да један другог прогута.{S} Једанпут су ишла два курјака у лов, па су уловили једног зеца; о |
| ору.{S} Са његове гордости, не једанпут су разни властелини увређени били.{S} Па и сам син Вуко |
| војска лежала, и Дарданели не једанпут су јечали од јуначки песама српски’ војника и морнара, |
| >Служитељи на удаљеном крају двора јошт су ћеретали и веселили се.{S} Кад је гођ гостију, онда |
| ина“ и успевали, овом бар приликом јошт су више докучили, јер су се сами каури српски сајединил |
| и града.</p> <p>Турци дивље јурише, већ су на кулама, а деспотови војници, па Дубровчани све ба |
| вини примиче се, а кад зора заруди, већ су пред Голупцем.</p> <p>Војска се стави по војничком р |
| ослови.</p> <p>Голубац је близу.{S} Већ су близу градских бедема, капија отворена, чује се звек |
| бити.{S} Обрицања и празне надежде већ су ми се одавна досадиле.{S} Готово већ ни на што не зи |
| а опрезу, азапи, јањичари, коњаници већ су у реду да се крећу, и тешке камиле дижу се, и сва за |
| ити.{S} Славне некада српске вароши већ су биле пуне Турака.{S} Призрен и Приштина, славна мест |
| добру ноћ, и отиде с Митром.</p> <p>Већ су се петлови готово искукурикали, тако је већ близу зо |
| -паша познаје, не верује му.</p> <p>Већ су на путу, Ферхад-паша са Уруменли-беглербегом зајезди |
| .</p> <p>Отац Леонтије и Пахомије одвећ су се почитовали.{S} Леонтије у Пахомију виђео је оглед |
| у моловању и дрворезању.{S} Жичку цркву су сами калуђери моловали, па светитељи тек што не прог |
| егови приврженици, напротив, за заслугу су му приписивали тај поступак, будући је с тим спасао |
| ђе за себе је радио.</p> <p>У Цариграду су српски господари красне домове и летње палате имали. |
| времена, треба световати се, на народу су силни намети, а опасност са свих страна грози.</p> < |
| има, но Јеремија и Јаблановић на опрезу су.{S} Стоје оба на бедемима, штит на левици, кад једно |
| је већ на путу Голупца.</p> <p>Јеремију су већ ишчекивали.</p> <p>Капија отворена, калуђери паз |
| не упарађен пред градом на пољани, коју су Турци доцније Калимејданом назвали, ’де су крволоци |
| <pb n="337" /> у свим ратовима једнаку су судбу делили, зашто да буде брат брату слуга, кад мо |
| ти.{S} Војновић и Змај-Облачић у свему су мах преотели — рече Јаблановић.</p> <p>— Па шта ћемо |
| не може одма’ да се разбере.{S} И њему су седмогодишњег брата_у то доба заробили.{S} Ко ће га |
| обито с Марком Краљевићем.{S} Но у њему су доиста ’ришћани и великог заштитника налазили, јер ј |
| ере куд је даље рад одлазити.{S} Рувиму су упали у очи товари и велика свита, мишља канда је де |
| орски’ служитеља и слушкиња.{S} У двору су и служитељи мекушнијима и раскалашнијима постали, па |
| >До те дворане је опет друга велика, ту су насликане битке на дувару, од славних дубровачких сл |
| није, смедеревска и метохијска вина, ту су златни и сребрни пехари, красни, сребром, кошћу иски |
| ше орлови, заставе римских легијона, ту су остаци некадашње јаке грађевине.{S} Ту су прелазили |
| која своје жиле на све стране пушта, ту су брегови, планине, лузи и дубраве, воде и потоци, све |
| од копита коњских земља се тресуца, ту су већ гости.</p> <p>Деспот са својом свитом чека пред |
| аиљ турски, ’де су биле свете цркве, ту су сад џамије.</p> <p>Султан Амурат под чадором седи, и |
| м“ калуђером.{S} Где су млоге слуге, ту су и млоги лакрдијаши међу њима, а особито у двору Мили |
| <p>— Још прије, кад се град предаје, ту су Турци као вуци, дању-ноћу језде, греде.</p> <p>— Но |
| Богата је стара Србија, ту је морје, ту су ријеке, Србија је рудом обилата, занатлија, трговине |
| вом Брду има нешто и Ђурђеве војске, ту су Немци Саси, и ту су Дубровчани под Вуком Бобалићем.{ |
| ичари, азапи, љути арапски коњаници, ту су мазге, камиле, за пртљаг и терет.</p> <p>Султан Амур |
| рост калуђер са мојим архимандритом, ту су биле војводе и српска госпоштина, и сам патријар’ ам |
| ’шеничне земље, виногради у изобиљу, ту су шуме, тма чекињастих животиња, шуме пуне жира, ту је |
| подоста?</p> <p>— Тога има доста.{S} Ту су Обилић, Косанчић, Топличанин, девет Југовића, и оста |
| ије.{S} Ту је окол турске војске.{S} Ту су јаничари, азапи, љути арапски коњаници, ту су мазге, |
| острвљени, крвавим очима навале.{S} Ту су пешаци, азапи и љути коњаници.{S} Велика тишма.{S} С |
| остаци некадашње јаке грађевине.{S} Ту су прелазили Римљани преко, да одбију, раштркају номади |
| ен да људству земни рај преправи.{S} Ту су руде, које држе живот народа и државе, ту је обрт и |
| ревном граду, Турци су господари.{S} Ту су посејали семе, из ког је грана турства у Европи прор |
| удотворна, а сад бди над Србијом.{S} Ту су после иконе аранђела, светитеља, тешка кандила од су |
| ана, из лова долазећа господа српска ту су се одмарала; ту се проводише српске јуначке шале, ту |
| ендан.</p> <p>Ферхад-паша, Исак-паша ту су у двору.</p> <p>Ферхад-паша станује баш у оној двора |
| Ђурђеве војске, ту су Немци Саси, и ту су Дубровчани под Вуком Бобалићем.{S} Сви <pb n="424" / |
| њанин Јанко и Бановић Секула.</p> <p>Ту су сви смештени сем деспота и Јерине.{S} Деспот и Јерин |
| и удови.{S} Балшићи, Црнојевићи на путу су да се Зета са Поморјем Србији не привеже.{S} Све је |
| к нису поштедили; и ситну красну дечицу су са собом вукли.{S} Врати ли се Турчин из рата а он п |
| н плаћа Турцима харач, ал’ у том харачу су и цуре.{S} Свако котарје даје по коју цуру у харач, |
| погледиш, кад помислиш на Жичу?{S} Жичу су српски господари у срећнија времена зидали, сваким у |
| /p> <p>— Силни падиша!{S} Ти Маџари баш су махнити, а ни Вукогли-деспот не има памети кад пошто |
| ј озбиљски разговор закључи.</p> <p>Још су се дуго частили, пили и о разним стварима разговарал |
| ан властелин распрскао би му мозак што [су] њега његове шале за срце ујеле.{S} Не једног калуђе |
| јегао у Цариград, а ја теби на Лазареву суботу врбицу пружам, ти је прими и погледа ме па о Цве |
| онтије.{S} Човек преко седамдесет лета, сув, висок, жуто лице и на њему изражена божанствена пи |
| га и називаше високим, но био је одвећ сув.{S} Лице суво, но млогозначеће черте.{S} Очи тамне |
| да је само за бој створен.{S} Розгоњи, сува паметна лица, рекао би да је јунак, ал још више са |
| рад, ’рана се једнако уважа, суво месо, сува риба, вино, све је у изобиљу.</p> <p>Копају се опк |
| ова војска Исак-паши, а ја с њом, па са сува и Дунава да опашемо Београд, пасти мора, па је лис |
| оље једе, паштрме и јегуље, хактапота и суве рибе, а неће у другу трапезарију, ’де му се остала |
| <p>Силни пртљаг пуштају Дунавом доле, а сувим опет коњи и мазге све вуку.</p> <p>Јерина да опро |
| траг и како се могло, које Дунавом које сувим бродили, пртили су горе, <pb n="471" /> надесно н |
| а ноге дигне, па даље које Дунавом које сувим.</p> <pb n="400" /> <p>За то време док се деспот |
| са далека пута; из Трапезунта, морјем и сувим.{S} У глави носи велику мисао како ће Смедерево г |
| .</p> <p>Кантакузену доважају Дунавом и сувим убојне топове, Кантакузен их понамешта по бедемим |
| пута с својом свитом, неће Дунавом, већ сувим, баци се на друм са својом свитом, пут ће му бити |
| а му што не отштрби, јер му је Јеремија сувише похљепљив, бољитка свог ради да не умакне сам са |
| , живад у град, ’рана се једнако уважа, суво месо, сува риба, вино, све је у изобиљу.</p> <p>Ко |
| е високим, но био је одвећ сув.{S} Лице суво, но млогозначеће черте.{S} Очи тамне и жалосне.{S} |
| пију весела им мајка</l> <l>Нек им прси суво злато дичи,</l> <l>Кад се боре за славу јуначку.</ |
| е аранђела, светитеља, тешка кандила од сувога сребра и злата.</p> <p>До те дворане је опет дру |
| нову „<title>Плачу и ридају</title>", у суглас му поје црни калуђери.</p> <p>Да си видио како т |
| d> <p>Кад је Ферхад-паша над издајицама суд свршио, сад је опет рахат, и ишчекује деспота.{S} Б |
| ругој супрот стајале да тек што се нису судариле — одговори Новак.</p> <p>Тек што је то изрекао |
| Велики је терет који на себе примаш.{S} Судба једног народа у руке ти је положена.{S} Мене је т |
| ље.</p> <pb n="460" /> <p>Сад се решава судба Голупца.</p> <p>— Шта мислиш, да идем тамо — запи |
| би задобио за савезника Угре.{S} Њихова судба је са српском скопчана.{S} Паднемо ли ми Срби, па |
| о из важни’ узрока бити мора, и да моја судба, као жртва царској, онда кнежевој, породици, прин |
| али су у једној раки, јер ји је јуначка судба у слави једнакима учинила.</p> <p>Бајазит султан, |
| равду по свету тражи.{S} Ако ког Србина судба гони, ако је ко угњетен, нек дође Марку, он ће му |
| велика подигла над турским царством, па судба је, опет хтела да га Србин одржи.{S} Бајазитови с |
| ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мога оца судба постигла.{S} Ја сам због њега остао без земље и н |
| p> <p>— Тако је.{S} Сви знамо да се сад судба над срећом и несрећом прелама.{S} Србија је у бож |
| и има у се снаге за то.{S} Ако мени сад судба земаљску власт определи, та власт тим истим путем |
| стане калуђером, и тако нас је сад овде судба саставила.</p> <p>— Е кад је тако — одговори Таме |
| елили, други су јадиковали.{S} Так’а је судба светска; у исто доба један умире, други <pb n="36 |
| Жао ти је за Мачвом и Београдом, то је судба.{S} Мораш се јој поклонити, ал’ не очајавај.</p> |
| те, али само да нисам Краљевић.{S} Мене судба од постанка гони.{S} Да ја могу у том народу живе |
| и, страшан је тај диван Амурата, ’де се судба многих народа закључује.</p> <p>Ту је Ферхад-паша |
| Код тих стена, код тих кула решаваће се судба Србије.{S} Смедерево је мајке Србије мезимче.</p> |
| штиге остане?</p> <p>Да видимо каква ће судба Ђурђа постићи.</p> <p>У време ови’ метежа Ђурађ ј |
| омоћи тражио.{S} Коцка се преокренула и судба је определила да се и мојих душмана синови Турчин |
| на Сребрница са силном баштином.</p> <p>Судба кнежевића почивала је у рукама Јеремије.</p> <p>Д |
| {S} Част ми пак, изискује последње моје судбе верно држати се.{S} Ја на Бранковића немам већ уз |
| или од жалости.</p> <p>Да чудне промене судбе!</p> <p>Светислав у свом детинству срећан, био је |
| е владати.{S} Као његов син, ти мораш и судбе његове насљедником бити.{S} Сада нису Душанова вр |
| се ради свију пчела својој неотклоњивој судби подвргнути.{S} Тако сте и ви.{S} И ви сте створен |
| ажнији синови, сви који су по несрећној судби рођења опредељени да над народом владају.</p> <p> |
| !{S} Тако и ви морате се покорити вашој судби.{S} Њу сад већ није вам више у власти преиначити, |
| S} Нисте ви ни први ни последњи у вашој судби.{S} Откако је света и људи, колико је већ било у |
| е и заспи.</p> <p>Ферхад још промишља о судби човека и народа, па и он пређе у покој сна.</p> < |
| скупљени, ви слеме народа, морате се о судби народа са мном побринути.{S} Ви сте били вјерне с |
| а срцу им је лежало, па су се једнако о судби свог народа бринули.</p> <p>Једном ишетавши се за |
| ислим што збориш, није на ино, морам се судбини подврћи.{S} Но кад султан и Жигмунд у Србији им |
| оде и саветници.</p> <p>Реч се поведе о судбини Србије.{S} Прва је реч деспотова.</p> <p>— Непр |
| е срце стегне и мислиш тако се народ са судбом бори.</p> <p>Турци су све више и више земље откр |
| Тако сте и ви.{S} И ви сте створени са судбом матице.{S} У једном роју више вас скупа опстати |
| рака на Косову војевао, но ишчекивао је судбу, да он постане поглавар народа, па да би после са |
| дог пријатељства које ће нам и у невољи судбу олакшавати — рекне Ђурађ.</p> <p>Свима се допало |
| ора, па би ишли да загрле певца и с њим судбу живота деле; но к њему не могу, јер су двогубо не |
| битку није упустио, знак је да је своју судбу шакама Жигмунда сасвим поверио, а зна се још и то |
| } Деспоту је главно пре свега, и дечину судбу томе подвргава.</p> <p>Деспот је у Београду борав |
| } Његови синови ишчекивали су неизвесну судбу, ’декоји великаши српски упрли су очи на њи’, ако |
| b n="337" /> у свим ратовима једнаку су судбу делили, зашто да буде брат брату слуга, кад може |
| кад се сами сложити не можете.</p> <p>— Суди, честити пашо, како је право, — прослови громким г |
| ="276" /> Је ли право учинио, свет нека суди.{S} Народ је већ о том своју пресуду изјавио у сво |
| узети на се турски облик кад се ђаурима суди.</p> <p>Ферхад хода горе-доле, ишчекује.</p> <p>Во |
| а, мени пак бог милостиви нек по правди суди.{S} Са’раните ме у манастиру Манасији.</p> <p>Посл |
| убровчане трговце разбојнички нападају, судија и злочинци једно другом наруку иду, вечит раскош |
| а, канда је судница, ’де је Ферхад-паша судија, а остали парничари.</p> <p>Ферхад-паша прослови |
| онда је добро.{S} Онда ће Бајазит бити судија међу обојима — од српске стране нема се чега бој |
| м слабити.{S} Турчин ће се међу обе као судија помешати и — с тим свом господарству над Србима |
| не остане, као овце без пастира.{S} Ја судим да би најбоље било да се Стефан прогласи одма’ за |
| и прослови војвода Видајић:</p> <p>— Ја судим, да би најбоље било Турчину посланике упутити да |
| ве лозе пријатељ,... ја бар тако о теби судим?</p> <p>— О том се ни сумњати немој.</p> <p>— Е д |
| н.</p> <pb n="314" /> <p>— И ја то исто судим — рекне, Костреш војвода.</p> <p>— И ми то исто — |
| о га нијеси пустио у град да му ми о’ђе судимо,<pb n="422" /> већ га тако налако пропусти — при |
| магао.{S} Како ти и твој отац о Стевану судите?</p> <p>— Доцније може време свашта донети, ал’ |
| ким гласом Јеремија.</p> <p>— Тако ћу и судити, и праведнику и грјешнику, судићу по правди.{S} |
| , и он ће вам у делби по турском ћитабу судити.</p> <p>— Благодарим ти се, силни падишо, што си |
| ћу и судити, и праведнику и грјешнику, судићу по правди.{S} Но ви ђаури никад нијесте међу соб |
| унутри да се од зла опростимо.{S} Како судиш ти, Љубовићу?</p> <p>— Ја то исто велим.{S} Но са |
| да је то привиђење, сатанина спрема за судни дан.</p> <p>И тај сатана није нико други, већ Тур |
| ина.{S} Нешто свечано изгледа, канда је судница, ’де је Ферхад-паша судија, а остали парничари. |
| де.{S} Буди ти милостив бог на страшном суду — рече деспот, тронут од великодушија Ферхада.</p> |
| о је у Скопље да српско робље из вечита сужанства искупљује.</p> <p>Ђурађ Бранковић знао је да |
| невољи друг, искупљује потајно робље из сужанства, доклен бијесна властела од народа робље прав |
| ерхад-паша Голубац заузео прво ослободи сужне, међу овима и деспотске кнежевиће, са Варнавом, п |
| нежевиће, да не буду о’де баш као други сужни робови.{S} У мирно доба кнежевићи су у дворцу, ал |
| ело деспот-Стевана и руке му целива.{S} Суза му ороси руке дивног деспота.{S} Ђурађ нешто промр |
| се поздраве и изгрле, брат и сестра.{S} Суза кане из очију Јерине, на лице брата.{S} Од детића |
| одан — рече загушљивим гласом деспот, а суза му на зеници засја.</p> <p>— Вечна му слава, бог г |
| ода Русна.</p> <p>На ове речи Новаку је суза канула.</p> <p>— Да, где су та времена, и ’хоће ли |
| вство обузме цело друштво.{S} Новаку се суза из очију пустила.</p> <p>— Еј, где су та времена к |
| ече Новак, мало загрејан, а у оку му се суза купила.</p> <p>Као старијем војнику и војводи, теш |
| е деспотски скиптар предао, кану јунаку суза на прса, жалост му стегне душу и срце, шири руке и |
| к се изјадикује, јер са јадиковањем, са сузама, млого ће се и жалост умалити.</p> <p>И доиста, |
| ора на чело навукла, Јеринино фино лице сузама орошено показивало је румен који је пламом задат |
| рече Јакуп-паша.</p> <p>— Ал’ ако јуриш сузбију, војска ће ослабити, па с њом не можемо после н |
| р похарали, како су их опет други Турци сузбили, и манастир опет посели. </p> <p>Шећеду се ван |
| Успех би му могао бити Турке од Голупца сузбити, ал’ су Турци већ у граду, па би навале с новом |
| е цара Лазара и гледајући рањеног сина, сузе је ронила, патријарх, прекрстив се, у себи је неку |
| и женскиње и деца раде.{S} Кад остаре, сузе ћеду ронити, да л’ од радости ил’ жалости, тко ће |
| није већ то од потребе. </p> <p>Милева сузе рони, но не противи се!{S} Жао јој је, ал’ та жало |
| е у Приштину, на огњиште бабино, и утре сузе удови и сирочади, дијели с њима што год има.{S} Но |
| е се, срце јој се стисне, спусте јој се сузе на лице, но душа јој срце задрма; чини јој се канд |
| чића, падне му Марко на памет, па му се сузе из очију низ образ спусте.</p> <p>— Није ли ово бр |
| арица му све исповеди.{S} Патријарху се сузе низ очи пусте.{S} Саветовао је царици, да то не чи |
| .{S} На <pb n="376" /> тужно појање сви сузе роне, сва црква тужно изгледа, богзна хоће ли када |
| ји су секли, ломили Татаре, Турке, како сузе роне. ’Деком од загушеног јецања рамена, прса му с |
| дговори патријарх, ком се погдекоја кап сузе низ образ пустила.</p> <p>— Нек буде дакле тако, н |
| S} Одма’ се познаду.{S} Старији калуђер сузе низ образ рони, млађи блед, са стиснутим уснама и |
| двора Стевана дичан.{S} Већ се жалост у сузе пролива, деспот и Јерина устану, да се знак да се |
| исто и Ђурађ.</p> <p>Милици су из очију сузе рониле.{S} Пало јој на памет шта се с њом стало.{S |
| неку молитву читао.{S} Новаку и Драгашу сузе су низ образ рониле.{S} Светислав је Милеву тешио. |
| м и децом.{S} У јунаку срце се стеже, а сузне очи показују му бољу душе.</p> <p>Деспот са Облач |
| љење њихово текло.</p> <p>Ферхадове очи сузне, жао му је несретних невиних кнежевића.</p> <p>У |
| ањи рад, а у цркви свештеник на вечерњу сузним очима, жалосним гласом говорио је <foreign xml:l |
| морају, дигну се да отиду.{S} Патријарх сузним очима очита благодарителну молитву и после тога |
| гњетен, нек дође Марку, он ће му свагда сузу утрти, он ће све добро што има са невољним поделит |
| да накнади и да свакој уцвељеној мајци сузу утре.{S} Но на ово пазите.{S} Ви обојица ослањате |
| , ђе су дивни оклопници, који Тамерлану сузу натераше кад се тукоше појединце против Татара као |
| тане привиђења — упадне у реч нека баба сујеверна.</p> <pb n="248" /> <p>— Не треба се са приви |
| але рогове му видела — рече заплашена и сујеверна Јула.</p> <p>— Ајд’мо, Митре, да хватамо тог |
| ове речи јако се Јулине очи засветле и сујета њена улије јој уверење да се калуђеров ноћашњи п |
| , немој мишљети да ме је на то вукла ли сујета или жудња за господарством.{S} Жудње за то сам и |
| ту и народу нанео?</p> <p>И није ли већ сујетан сав његов труд, када су већ Турци мах преотели? |
| ико радо имала и поштовала, уколико јој сујети и славољубију њеном на путу не стоји; за своју с |
| имала семе наклоности прам свачега што сујети ласка.</p> <p>То је била њена слабост, којој про |
| љубију њеном на путу не стоји; за своју сујетну корист све је била у стању, па да ју у надежди |
| ал’ они од себе одбијају — рече стражар Сукало.</p> <p>— Подла душо, нама треба свјетлости и сл |
| иле просте, но јако удесне.{S} Од белог сукна чакшире, кратак лак гуњац, прслук отворен, лаки о |
| четокаици да и на води пут препрече.{S} Сукобише се бродови, настане бура, вали у четокаике пљу |
| то су и ушли.{S} Но две главне породице сукобише се.{S} Морало се начисто <pb n="322" /> довест |
| ад Србима пут отворити.</p> <p>Овако је Сулејман целу ту ствар Бајазиту представио и све се то |
| ици својој кући врате.</p> <p>Бајазит и Сулејман саветују се.{S} Они чекају гласове од Милице.{ |
| ици помоћ против њега обрећи — одговори Сулејман.</p> <p>— Хоће ли Милица турску помоћ примити? |
| у Србе јошт већи раздор завести.</p> <p>Сулејман, као стари Муратов слуга, добро је познавао жи |
| едним ни с другим био задовољан.</p> <p>Сулејман-паша видећи да и по првом и по другом плану из |
| ином ће се овај план произвести?</p> <p>Сулејман је оставио да се Милици одма’ објави да ће јој |
| ушевац и реци Милици тако као што си од Сулејмана чуо, те гледај да што испослујеш, јер ако ниш |
| лонити.</p> <p>— Шта нам је сад чинити, Сулејмане? — запита Бајазит.</p> <p>— Кад је Бранковић |
| оже бити!</p> <p>— Но би л’ добро било, Сулејмане, да ја у мој харем заиштем ту красну ђаурку?< |
| од све њихове стране господар.</p> <p>— Сулејмане!{S} Ти си још моме оцу свагда десна рука био, |
| рио.</p> <p>Марко кад чује да је султан Сулејманов савет већ примио, силно се разјари.{S} Хтео |
| о сад турски стан, оставимо Бајазита са Сулејманом, да не гледамо како плету српском роду мрежу |
| ко му даш краснијех увеџбаних соколова, султан је ловац, то волије.{S} А моју половину поклањам |
| тија који чека одговор.</p> <p>— Дакле, султан Амурат би шћео моју ћер — рече деспот и узда’не. |
| ређено, листине потписане и распослате, султан шиље војску у Караманију да угуши буну, а другу |
| хот увјећати, и сву силу ће на ме дићи, султан држи да је његова жеља мени заповијест, што ми ј |
| о; па је ли то нужно било?{S} Мој отац, султан Мурат, желио је само јошт неки комадић српске зе |
| ће бити на сваки начин врло крвава.{S} Султан Мурат је силну војску своју на Косову разредио.{ |
| Турци спроведу до султановог шатора.{S} Султан их пусти к себи.</p> <p>После обични’ почасти, к |
| ко сроди, тим ће свим запушити уста.{S} Султан се на то узбуди, запита каква и колика је та дес |
| та Милева.</p> <p>— Све је то твоје.{S} Султан је чуо какву ја добру кћер имам, па је њој све т |
| реба се о том промислити, паше веле.{S} Султан на то пристаје, и опет ће се сутра држати диван. |
| ириџа-паша победу на дивану одржаше.{S} Султан се овима приклони и од рата одустане.</p> <p>Дес |
| но од’ранила, то ћеш код њих видети.{S} Султан, паша, ага и спаија, какве хареме имају!{S} Онде |
| ђ са своји другови отиде у Дринопољ.{S} Султан Мусулман га радо прими, начини га турским пашом |
| авио, и о подробностима га известио.{S} Султан је са нацртајем задовољан био, и ствар је готова |
| пот.</p> <pb n="487" /> <p>— Никако.{S} Султан требује Голубац као пограничну заштиту против Жи |
| ве дубље улазише у важнији разговор.{S} Султан прослови:</p> <p>— Дакле, овај је млади бег — по |
| писмено и донесе на кољено султану.{S} Султан преда писмо Ферхад-паши да прочита.</p> <p>— Фер |
| мотимо.</p> <p>— Али шта би то било?{S} Султан блага нити треба, нити хоће.{S} Кажу да је код њ |
| ило да се деспот на покорност позове, а султан да га у милост прими.</p> <p>Исак-паша на то при |
| езире на диван.</p> <p>Скупљени седе, а султан диван отвори.</p> <p>Султан започе.</p> <p>— Шта |
| ’ма, деспоте, никакве поклоне давати, а султан је богат, задовољиће се ако му даш краснијех уве |
| ом, и ти си тај уговор морао одржати, а султан се опет страшно разљутио, кад је чуо за тај угов |
| јску заиру, и све што је потребно.{S} А султан, како види уговор, издаће берат да се деспот Вук |
| буна, као што и сам знаш, и онђе треба султан много војске.{S} Одступили сте од опсаде Новог Б |
| оносе даре деспоту и уверавају да ће га султан свом силом потпомагати, само да прекине с Мађари |
| .{S} Како би било, запита га Сириџа, да султан Амурат узме ћер деспотову.{S} Онда нек узме коми |
| p>— А шта ћемо са Новим Брдом? — запита султан.</p> <p>— Засад опсаду напустити, повући одавде |
| Има ли за то какве бујрунтије — запита султан.</p> <p>— Имам — одговори поклисар.{S} Тури руку |
| >— А тко да предводи ту војску — запита султан.</p> <p>— Ја и Ферхад-паша, Јакуб-паша нек иде с |
| но, морам се судбини подврћи.{S} Но кад султан и Жигмунд у Србији имаду погранична града, како |
| >Наједанпут донесе се глас да је Мехмед султан скончао.{S} Његови синови Мурат и Мустафа сваде |
| војска, и док се Жигмунд опорави, донде султан може имати трипут толико војске код Дунава и на |
| цима мирио.</p> <p>Марко кад чује да је султан Сулејманов савет већ примио, силно се разјари.{S |
| жалости, али не знамо шта би било да је султан њу место Милеве запросио!</p> <p>— Али, драги мо |
| ог табора свашта има, а шта нема ’де је султан Амурат, има харема, са дивним цурама.</p> <p>Сад |
| њима отправљао је Ферхард-паша, ком је султан све своје поверење поклонио.</p> <p>Султан је и |
| .{S} Ако се град Турцима преда, како је султан киван на Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а покрај |
| ваки дан се крв проливала.{S} Ионако је султан мрзио деспота; сад, кад к њему пређе и Ђурађ, ус |
| ји започела буна.{S} И да знаш, зато је султан упао у твоје земље, да те одвуче од савеза мађар |
| <p>Дуго се бавити није хтео, јер му је султан казао да Милеву што пре довести мора.</p> <p>Сир |
| их владати може, ал’ уз помоћ људи које султан за то означи.</p> <p>— Лако ћемо, Јеремијо, посл |
| p> <p>Приликом једног саветовања, рекне султан деспоту:</p> <p>— Кажи ми искрено, деспоте, хоће |
| кога хрђаве гласе чуо, говори се, да се султан Мурат на Србе справља, па се чудим да се архиман |
| к узме комит Циљски старију ћер, кад се султан са деспотом наједнако сроди, тим ће свим запушит |
| S} Маџари ти не могу наудити, јер ће те султан подупирати.</p> <p>— Дакле сад с Маџарима против |
| ти, отворићеш им градске двери, тражиће султан покрај султанке мираз, а то је Србија, онда ће и |
| ч, само да га оставим тамо ђе је — рече султан.</p> <p>— Харач Вукоглије Турцима пресиједа.{S} |
| с њом не можемо после на Голубац — рече султан.</p> <p>— Силни падиша!{S} Ти Маџари баш су махн |
| .</p> <p>— Пеки — оштрим гласом пресече султан.</p> <p>— Поклисар без тога не сме натраг, макар |
| о, само што не сме на видик изићи.{S} И султан пије вино и све паше, само скривено, да га свије |
| кове шиљао, ал’ није му се поверовало и султан није хтео да дражи Бранковића.</p> <p>— Има ли з |
| дан за српски народ.</p> <p>Цар Лазар и султан Мурат борили су се са ужасном силом и жестином; |
| после косовске битке, ’де је наш цар и султан Мурат пао, царица се са Бајазитом <pb n="334" /> |
| <p>Кад деспот чу Леонтијеве речи да би султан захтевао његове кћери, као поражен стаде се мисл |
| b n="433" /> <p>У разапетом чадору седи султан Амурат, нуз кољено беглербег Исак-паша, Ферхад-п |
| иш и народ не пропадне.</p> <p>— Зна ли султан све то што ми ти сад рече?</p> <p>— Ништа не зна |
| о је добро Турчином бити; сваки је мали султан, и већ на овом свету рајем се наслађава.{S} Што |
| давђе се шири турски дин.{S} Тако мисли султан и Турци на дивану, и што сад изговори’, из диван |
| да с њиме благо подјелим.{S} Што брани султан за такве ђауре, рећи ће ми Исак-паша, кешмет им |
| н објеручке примити.</p> <p>То изговори султан достојанствено, и мигом да знак да је ствар сврш |
| д даш кћер за Циљског, онда ће заискати султан од тебе твоју десетолетну кћер Мару.</p> <p>Кад |
| ара пред отвореним чадором још држе док султан прослови.</p> <p>— Тко си, робе, јеси ли дошао д |
| ти мора.</p> <p>Под Ново Брдом је и сам султан Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и друге па |
| у се, и сва заира се вуче.</p> <p>И сам султан са свитом је у преправности.</p> <p>Вече је, вој |
| о великог чина, без да им ко, без да им султан сам име и порекло зна.{S} Тако је свагда код Тур |
| све бацају их доле.</p> <p>Ту је главом султан Амурат, ту је војска из Анадолије, ту је Уруменл |
| _C2.23"> <head>XXIII</head> <p>Сутрадан султан Амурат позива паше и везире на диван.</p> <p>Ску |
| отац је од српске руке пао, а где један султан пада, ту мораде и други цар пасти.{S} И ваш Лазо |
| у град да предаду — рече достојанствено султан.</p> <pb n="434" /> <p>Сејмени ухватили обе руке |
| о си и тко те амо послао — рече озбиљно султан.</p> <p>Сејмени до поклисара пазе му на сваки ми |
| е турске хаљине, наките неисказане, јер султан хоће као Туркињу да ју види.</p> <p>Она је данас |
| желе с њиме у савез ступити.{S} И Мурат султан ишчекује да му се Ђурађ са пријатељством својим |
| а Турцима уздржавао се.</p> <p>Но Мурат султан није био с тим задовољан.{S} Он је корачао к изв |
| слави једнакима учинила.</p> <p>Бајазит султан, син Муратов, имао је задатак онај довршити, што |
| 0_C1.9"> <head>IX</head> <p>У Дринопољу султан Мехмед слави своје победе.{S} Њему иду на поклоњ |
| уку, пак, да се потајно поручи да ће му Султан наруку ићи, ако од Милице за себе који предјел у |
| име Јеремије Голубац.</p> <p>Кад то чу султан и његове паше, удиве се, знали су за Јеремију, в |
| риџа-паша, <pb n="537" /> на чију ријеч султан много даје.{S} После дивана Сириџа оде султану и |
| ејмена изиђе и у свој чадор оде.</p> <p>Султан и паше при изласку његовом презрено га гледе.</p |
| е свете цркве, ту су сад џамије.</p> <p>Султан Амурат под чадором седи, и долазе му паше и вези |
| асљедио, које се лако позлеђује.</p> <p>Султан Мехмед са чешћу их је дочекао.{S} Премда није би |
| пре утаманити, па тек онда даље.</p> <p>Султан је познавао гордост и непоколебивост деспотову.{ |
| ени седе, а султан диван отвори.</p> <p>Султан започе.</p> <p>— Шта је, Ферхад-пашо, јеси л’ се |
| да ћу твојој деци пријатељ бити.</p> <p>Султан пак ухвативши се за браду, позивље се на бога и |
| тан све своје поверење поклонио.</p> <p>Султан је и Бранковића па и остале војводе одвећ одлико |
| на њ, мере га, не би л’ крочио.</p> <p>Султан промери оком поклисара, па прозбори.</p> <p>— Чу |
| вом вјерном слуги, силни падишо.</p> <p>Султан се мисли, па прослови:</p> <p>— Нек буде тако.{S |
| паше подјелиле? — рече поклисар.</p> <p>Султан се насмјеши, паше главом махају.</p> <pb n="446" |
| азге, камиле, за пртљаг и терет.</p> <p>Султан Амурат отвори диван.</p> <p>— Ето ђаури колико с |
| предаје се славни град Голубац.</p> <p>Султан погледи на паше, па се разгледају, главом маше, |
| ити против Турака, да ослаби Голубац, а султана опет да је Смедерево против Мађара.{S} Тако сад |
| p> <p>Деспот је дошао под видом, као да султана посети, но управ цељ му је била мир укрепити, д |
| а да се Жигмунда одречеш.{S} То је жеља султана, а ја ћу то на дивану подупрјети.{S} Плаћаћеш д |
| нике по свом обичају укопају.{S} Мурата султана, који је од руке Обилића пао, укопају на бојном |
| Турцима, што би ионако могао сам против султана учинити, кад му је разбијена војска, и док се Ж |
| бет, жудно су ишчекивали заповест новог султана.{S} Победом опијени и здрави јошт јунаци, радо |
| прилику за себе употребити и то турског султана Бајазита за себе придобити.{S} Зато је одма’ на |
| чем напутити, да знаш како ћеш до самог султана Амурата доћи.</p> <p>— Као што сви знамо, Турци |
| на, да сте јошт за време незаборављеног султана Илдерим-Бајазита нами десна рука били, па желим |
| едовања.</p> <p>Ђурађ и остали Срби, од султана са скупоцени поклони почаствовани, преправе се |
| и не пође за руком, обрука се, онда од султана му гајтан на врат не фали.</p> <p>Исак-паша пит |
| подгризује.</p> <p>— Хоћу л’ добити од султана Голубац натраг? — запита деспот.</p> <pb n="487 |
| кве је ћуди, у каквој милости стоји код султана.{S} Не помаже никакав бакшиш, не зна му ништ’ к |
| узда у Ферхад-пашу, да ће израдити код султана како само најбољма може, а код куће мотри на Ис |
| зрујаност паша и везира велика је, може султана опет на рат навести, јер је то жеља свих Турака |
| ена, ту се негда и веселило, још кад је султана Милева ђевојком била.</p> <p>— Е, тако видиш, с |
| најмање подсетили.{S} И на дивану он је султана привољео да пристане на <pb n="534" /> мир, кој |
| редимо, онда моћи ће постати из милости султана кајмакам.{S} Но, да ти једну ријеч кажем, доста |
| би Ђурађ пао ил’ изгнан био, по милости султана један од њих владати може, ал’ уз помоћ људи ко |
| а да је код своје војске, а да други ко султана убија.{S} Мог она су Турци прогањали.{S} Кад је |
| >Ферхад-паша остаје у Једрени уз кољено султана, да му је увек у свјетовању и на дивану.</p> <p |
| калуђера, и гуслара.{S} Што се у околу султана ради, све то зна деспот, Ферхад опет зна све шт |
| дивана Сириџа оде султану и спомену му султана Бајазита, који је цар-Лазара ћер Милеву за жену |
| тко си, шта ћеш.</p> <p>— Свјетли царе, султане над султанима, сунце од истока, које никад не з |
| с, стваратељ и рушитељ градова, нит’ би султани Једрене засели.</p> <p>Но кратки су поздрављаји |
| ћеш.</p> <p>— Свјетли царе, султане над султанима, сунце од истока, које никад не заходи, сабљо |
| >После обични’ почасти, који се турским султанима одају, заузме сваки себи опредељено место.{S} |
| им градске двери, тражиће султан покрај султанке мираз, а то је Србија, онда ће и вјера Христов |
| дерево сазидам, чувам мојим прсима леђа султанова.{S} Смедерево треба да је стража прам Београд |
| S} Будите Турци и ви сви, па ће вам под султановим скутом боље бити — одговори Ферхад.</p> <p>— |
| ством шкодио.</p> <p>Ферхад-паша, у име султаново, често је деспота посећавао.</p> <p>Он беше о |
| службе пашом сам постао, и уживам пуно султаново поверење.{S} Теби сам често у Вуковим и <pb n |
| мирје између Бранковића и царице, поред султановог посредовања.</p> <p>Ђурађ и остали Срби, од |
| Милева султану собом повела кад дође до султановог харема?</p> <p>— Но још таквог би делију Тур |
| ови гости.</p> <p>Њи’ Турци спроведу до султановог шатора.{S} Султан их пусти к себи.</p> <p>По |
| а, ракије, шећерне гурабије.{S} У околу султановог табора свашта има, а шта нема ’де је султан |
| кад ни у помисли да ће он као калуђер у султановом околу, код турског паше метоике пити, чисто |
| зита.{S} Доста да се она скоро у харему султановом налазила, па заборавимо ју мало, да нас не б |
| у не победи, и постане сам свију Турака султаном.{S} Док је међу њима рат трајао, донде је десп |
| сти имао деспоте, завадио те Жигмунд са султаном, коме одољети не би могао.</p> <p>— Дакле, изг |
| те.</p> <p>— Дошли смо, да се о миру са султаном договарамо.</p> <p>— Камо срећа да не морате м |
| дервиш ђаурски.</p> <p>— Овако сам пред султаном и пашама угледнији.</p> <p>Ферхад једнако пону |
| риликом убије брата Мусулмана и постане султаном свију Турака.</p> <p>Сабере силну војску да ко |
| ин оца је убијао.{S} Он је постао на то султаном свију Турака.{S} Истина, понеки комадић земље |
| пропадали.</p> <p>— А није л’ га Милева султану собом повела кад дође до султановог харема?</p> |
| много даје.{S} После дивана Сириџа оде султану и спомену му султана Бајазита, који је цар-Лаза |
| времена, но пош’љимо одма’ улаке новоме султану Бајазиту.</p> <pb n="269" /> <p>Видајићеве речи |
| там. — Како мислиш да се покорим, да се султану напросто предам? — рече деспот.</p> <p>— Не так |
| ми какав мир да просим.</p> <p>— Да се султану покориш.</p> <p>— Ха, дакле ми живи дођосмо у т |
| му на сваки миг и на сама уста, а да се султану што не згоди, као Мурату на Косову.</p> <p>— Св |
| је склопљен и потписан, и поднијеће се султану на потврду.{S} Србија што је у мојим рукама, ос |
| е из Голупца у Једрене стигао, одмах се султану пријавио, и о подробностима га известио.{S} Сул |
| е било да се деспот од Мађара одвуче, и султану покори, и од њега милости прими.{S} Мађари су с |
| великом свитом дошао да Милеву прими и султану однесе.</p> <p>Донео је нове и нове поклоне.</p |
| шака дође Голубац у твоје руке, велики султану.{S} Само до оклевања није.{S} Ако падне Голубац |
| остане камен на камену.</p> <p>— Светли султану!{S} Да покушамо још један јуриш, па ако и онда |
| све то израдити без да идем на ноге, ни султану ни везиру.</p> <p>— Јесам.{S} Ја сам о томе гов |
| иво представи стање Срба.{S} Он изјасни султану да са Србима није тако ласно војевати као са Гр |
| лице лицем био са деспотом, знаћу рећи султану не само што је говорио, већ и што није говорио, |
| жи ми на срцу терет као камен.{S} Рјеци султану да је због тога тако лахко дошао до Голупца.{S} |
| жагор?</p> <p>Дошли су српски посланици султану?{S} Млади Ђурађ Бранковић, Видајић, са својом к |
| на дивану подупрјети.{S} Плаћаћеш данак султану, ал’ и то је боље нег’ с Турцима рат водити.{S} |
| је био који вас је Ђурђу издао.{S} Идем султану као поклисар, онђе ћу се за вас заузети, ваша ј |
| ши поклонити се, ја његов роб, највећем султану.{S} Но, нек ми је тестир, слободе, коју запитат |
| а све то у ред доведем, па ћу је скорим султану послати.</p> <p>Турчин, с тим задовољан, није с |
| ић, и његов син Ђурађ Бранковић турском султану отиду и примирије поднесу, а донде да се има во |
| иде, сједим на дивану нуз кољено силном султану.</p> <p>— Ал’, бога ти и пророка, кажи ми искре |
| а Смедерево бацили.{S} Колико му је као султану могућно било, умеравао се.{S} Ето видите, и ово |
| p> <p>— Јесам.{S} Ја сам о томе говорио султану и сем дивана, за леђи Исак-паше, твог душмана.{ |
| ушбаша прими писмено и донесе на кољено султану.{S} Султан преда писмо Ферхад-паши да прочита.< |
| рад Турцима, ја идем зором као поклисар султану у Ново Брдо, да се уиме Јеремије погодим, пази |
| о, и донео у Једрене тај радостан хабер султану.</p> <p>Исак-паша разгледа предел, унаокруг, и |
| е избегао и Србију на милост и немилост султану предао.{S} Држи да кад Жигмунд није реч своју о |
| когли је задовољан, он се хвата за скут султану, покоран је, неће да зна за Мађаре, жао му је ш |
| ила.</p> <pb n="300" /> <p>— Дакле могу султану тај глас однети, да је твоја кћи његова? — запи |
| Мађарима, па како је Петошко на дивану султану уз кољено, не знав да је с тобом пријатељство с |
| печат, а ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу султану и на дивану поднијети, даћеш за турску војску з |
| дно доба започне.{S} Зато одма’ послаћу султану посланике, и с тим смо свршили накратко најнужн |
| ред да идеш Турцима, да понудиш Голубац султану Амурату по ту исту цјену, као што смо га Ђурђу |
| умњао.{S} Шта је знао чинити?{S} Рат је сумнителног изласка, а притом заклетву би нарушио, а на |
| е не може оставити у рукама деспота.{S} Сумња је ту.</p> <p>Кад деспот дође, и ако зна ил’ сазн |
| у том веровали, млоги су се, пак, о том сумњали.{S} Марко се сам сумњао, но ишчекивао је да се |
| в положај био тежак, о том се нико није сумњао.{S} Шта је знао чинити?{S} Рат је сумнителног из |
| се, пак, о том сумњали.{S} Марко се сам сумњао, но ишчекивао је да се ствар бољма развије.</p> |
| тако о теби судим?</p> <p>— О том се ни сумњати немој.</p> <p>— Е добро, теби ћу се поверити... |
| моћ примити?</p> <p>— О том се немој ни сумњати.</p> <p>— Но хоће ли остали женску главу у том |
| ји је Марков пријатељ, а ти си тај, без сумње; само те молим, против Србина не употребљуј га, н |
| м га добро од детинства јошт, па је без сумње твом оцу поклоњен.{S} Знаћеш да исту сабљу примит |
| ораве од задњег ударца код Голупца, ван сумње је да ћеду се опет заратити с Турцима, а сваки та |
| то ићи да се Вук понизи?{S} У највећој сумњи бијаше он и мати.{S} Јер на што Турчину Вуково пр |
| </p> <p>Ферхад-паша, некадашњи Петошко, сумњив поглед баца на Харалампија, канда га је познао.{ |
| са Урошем врло далеко, па још к тому и сумњиво; па женска глава код Србаља не може управљати.{ |
| лановић, кољено шаком пљесне, лица боре сумњичивост му показују.</p> <p>И самом Јеремији набора |
| ли на њој приметна промена о будућности сумњу му уливаше.</p> <p>Шта је сад Светислав чинио?</p |
| и разан прелазак у лицу и погледу неку сумњу је почео уливати у Харалампија.{S} Поче му се чин |
| Баш би рад видети да збрише са себе ту сумњу каковим знатним делом.{S} И твој отац ми је на пу |
| ије се црн облак.{S} Београд је у сени, суначни зраци му кроз облак не продиру.{S} Јадни Београ |
| , тма лаки’ азијатски’ коњаника, жарког сунца жега ужасна, тешки оклопници читав дан ка коњу, и |
| ко наказа?{S} Зар поред великог света и сунца да нам не остане ни педаљ земље, ни један сунчани |
| сјенку начинила, да христијанству зрак сунца не продре.{S} Једрене је корен турства, силан див |
| >— Свјетли царе, султане над султанима, сунце од истока, које никад не заходи, сабљо Пророкова, |
| ко царство...?</l> <l>Ој Душане, Срб’ма сунце јарко,</l> <l>Зашто зађе роду јуначкоме...?</l> < |
| е деспот и Облачина Раде.</p> <p>Кад је сунце заходило, онда су обојица почивали, од одмора да |
| раља силнога Душана, и видио је како је сунце сјајне зраке бацало на круну Србије, на главу Душ |
| богати манастире, ти си видила заходеће сунце српског народа, у коме си и зачета, видила си сја |
| дан смрти његове мало земља потресла и сунце изгубило своју обичну сјајност.</p> <pb n="362" / |
| , сваки по својој струци, па ће сијнути сунце Душановом народу — рече тихим гласом седи патрија |
| ; каогод кад је цео дан облачан, па тек сунце при заласку наједанпут јако засветли.</p> <p>Десп |
| светиње.{S} Видиш, тај црни благ је као сунце.{S} Тај малте неће кад-тад, кад не буде светог Је |
| њу, поклон цара Душана, светлило се као сунце.{S} Србин је на њему видео светлост доба Душанова |
| уну Србије, на главу Душана; тако јарко сунце није никад сјајило као тог дана.{S} Наишла су пом |
| земљи јошт да остане семе, које тек јак сунчани зрак у клице претворити може. ’Де су двори римс |
| нам не остане ни педаљ земље, ни један сунчани зрак, да се бар радовати можемо нашем животу.{S |
| х?{S} Камо жалости удовичке, камо мржње супрот Турчина, камо освете?</p> <p>Све ове противности |
| ана већ тако су обе војске једна другој супрот стајале да тек што се нису судариле — одговори Н |
| ољу.{S} Хајд’ онамо.{S} Она је већ била супруга паше од три репа.{S} На једном узвишеном месту |
| } Нисмо ју ради опорочавати, јер је она супруга српског цара Лазара и мати тако дивног књаза ка |
| ој је јошт жао било што је Мара кнегиња супруга Бранковића постала.{S} За стару љубав, веле, хр |
| раљевских кнегиња, а Улрикова сестра је супруга Жигмунда, и таково пријатељство не шкоди.</p> < |
| а, обе кнегиње, кћери Лазара и Милице и супруге Вука Бранковића и Милоша Обилића, сљедовале су |
| а, ал’ такову да и Једрене затресе се и сурва, могло би што бити, овако не.{S} Прими мир, спашћ |
| <p>Митар, да би изгладио свој пређашњи суров поступак, на свашта му је са највећом готовошћу о |
| бију дубље задеру.{S} Ми с Мађарима као суседи треба да живимо, ал’ Турцима није стало до нашег |
| а им у целој земљи пара није било.{S} У суседству било је и дувна, и оне су о храму амо долазил |
| туђом снагом.{S} Наши племићи који су у суседству Турака, да не би своја добра изгубили, турче |
| ржати за грабеж, а пријатељство и добро сусједство више вреди нег’ два града.{S} И у тим градов |
| у се тамо-амо.{S} Међу собом, кад би се сусрели, говорили су о <pb n="259" /> ноћашњој незгоди |
| е и ближе Милеви приближе.{S} Очи им се сусрету.</p> <p>Ко би могао описати Милевину забуну и ж |
| е у реду.</p> <p>Ферхад-паша спрема се, сутра ће отпутовати.</p> <p>Један део војске вратиће се |
| Данас ће Милева у харем и потурчиће се, сутра ће простија Српкиња.{S} Данас ће се један, а сутр |
| Деспот је данас још савезник мађарски, сутра може бити турски, тако мисле Мађари.</p> <p>Мађар |
| оље по нас Турке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћу ја све на дивану исказати, и све ће бити тако, |
| ек иде у Трапезунт, нек је све спремно, сутра нек одлази, а ја идем у народ.{S} Блага имам да м |
| зи са Турцима, а Мађари од тебе зазиру; сутра опет можеш ил’ мораш с Мађарима, па како је Петош |
| опет се уздам у бога и у разум цара.{S} Сутра ил’ прекосутра морам што важно чути.</p> <p>— Ако |
| дњи самртан пољубац од живе природе.{S} Сутра ће их све земља покривати.</p> <p>Што се могло сп |
| самом Бранковићу немој се заверити.{S} Сутра идем у Пловдив да неколико српски’ робова ослобод |
| — Седи, Радосаве, да ти нешто кажем.{S} Сутра ће већ ту бити деспот.{S} Ово благо што је ту, по |
| остија Српкиња.{S} Данас ће се један, а сутра други Србин потурчити.{S} Стадо ће Христово млоге |
| валија, који се мијењају, данас јесу а сутра нијесу.{S} Па онда и то треба знати, кад би се тк |
| мало забринут, остави друштво да се за сутра припреми.</p> <p>— Ви остајте, ја зарана морам, с |
| однесу.</p> <p>Остаде Ферхад, спрема се сутра зарана у Голубац.</p> <p>И бимбаша се спрема.{S} |
| {S} Султан на то пристаје, и опет ће се сутра држати диван.</p> <p>— Побрини се, Ферхад-пашо, з |
| ор.</p> <p>— Кажи господару, да ћу доћи сутра ујутру на главину, онде је његов стан, видим му ч |
| он удаљи да почива, па да свој разговор сутра продужи.</p> <p>Отац Леонтије са оцем Харалампије |
| в двор самих турбана!</p> <p>Милеву већ сутра намеравају водити.</p> <p>Донели су јој скупе тур |
| овић.{S} Као што је цар већ стар, данас-сутра шта би учинила овакова два зета од новорођенога ц |
| Мусе војевао и победу одржао.{S} Данас-сутра, па ће му се већ и деца у светске догађаје уплест |
| ојски све што треба.</p> <p>Ферхад-паша сутрадан потражи пута с својом свитом, неће Дунавом, ве |
| поклони почаствовани, преправе се да се сутрадан врате.{S} Но овај дан пробаве у турском стану. |
| екати.{S} Обе војске биле су спремне, и сутрадан пре зоре даде се знак битки.</p> <p>Обе су вој |
| .3"> <pb n="253" /> <head>III</head> <p>Сутрадан у двору велика је живост владала.{S} Дворјани |
| "SRP18590_C2.23"> <head>XXIII</head> <p>Сутрадан султан Амурат позива паше и везире на диван.</ |
| де, док и њи’ санак не превлада.</p> <p>Сутрадан се српски посланици својој кући врате.</p> <p> |
| рода, па и он пређе у покој сна.</p> <p>Сутрадан крене се војска пут Мораве на Голубац.{S} Ту ј |
| </p> <p>Тај дан у почивки прође.</p> <p>Сутрадан дође деспот и Облачина Раде.</p> <p>Уђу у трап |
| {S} Улак се онај дан кући врати.</p> <p>Сутрадан био је дан Св. Преображења.</p> <p>После свете |
| м мислима очекива настајући дан.</p> <p>Сутрадан, познало се на свачијем лицу, да се што велико |
| едити.{S} Но Ферхад-паша мора, мисли за сутрашњи диван, ту је говор о предаји Голупца.</p> <p>Ф |
| задаје.{S} Све га нешто боле, свагда је сутрусан, без да зна бољу изразити.{S} Погледајте данаш |
| вам сад при наздравици исприча’, то је сушта истина, искрено сам се исповједио, и искрено ћу и |
| мислити мораш да су то нека изванредна суштества.{S} Све си као у неком божанственом сневању.{ |
| о као праву и прву хануму, која ће онде сходно рођењу свом почитована бити, и ништа пожељети не |
| ако и у оно доба, имали су својој класи сходно поњатије о свету, о горњој и долњој класи и њи’о |
| <l>Ђе је твоја мишца силовита</l> <l>Ђе т’ је сабља вазда сјевајућа...?</l> <l>Прође слава, а п |
| га гледамо толико?{S} Вуцимо га унутра, та то није ђаво, то је неки опасан ноћник — повиче Пета |
| градским кулама вију се црвене заставе, та боја значи да из срца Србије крв тече.</p> <p>Мађарс |
| рече Харалампије.</p> <p>— Немај бриге, та њима доста је и један калуђер да их чува, куд би они |
| е он царицу, Турци само на младе гледе, та ионако се све говори да Милеву проси.</p> <p>— Бога |
| рбија?{S} Остало нам још комадић земље, та браничевска страна са Шумадијом; од толико српски’ в |
| а му се над столом испупчила, рекао би, та прса сабља не може просећи.{S} Проседи брци пали му |
| чини поклонио.</p> <p>— Ако је до крви, та иста Немањића крв тече у Бранковићима као и у Гребља |
| Но још таквог би делију Турци требали, та трта, ваљда су га турске копите сатрле.</p> <p>— Тур |
| мени сад судба земаљску власт определи, та власт тим истим путем ће ми до руке доћи којим је до |
| ржаше се Ђурђа; да се на већину ослони, та би се одма’ против Турака определила.</p> <p>Но десп |
| пет застиди.</p> <p>— Но, говори кћери, та ништа зато, ти си с твојом матером, нити нас ко слуш |
| рема самом Обилићу хладан, једном речи, та Бранковићева лоза млого зла чини.{S} И ја сам се сам |
| си ступио у другу какову царску службу, та бар војвода Миливој примљен је добро код цара па би |
| ил’ је ово на јави, ил’ ме очи варају, та је л’ могуће да могу у твом чадору вино пити.</p> <p |
| д је бадава говорити, испустисмо птицу, та више амо долећети неће, но што нам је сад чинити? — |
| тој ствари и с другима посаветовати се; та је ствар земаљска, она се целог народа тиче — рекне |
| се ти за то, наћи ће он за себе другу; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек за тебе |
| а Турцима иду, кад они више жена имају; та не један с једном не може да изиђе на крај, па жена |
| Та дед’ приповедај што о твом путовању; та доста си по свету лутао.</p> <p>— Е па добро, о чему |
| тек наједанпут чујеш умилно пјеније!{S} Та не може лепше што на свету бити.</p> <p>Са свију стр |
| жење.</p> <p>— Како си, слатка мати!{S} Та немој плакати; оно што је прошло, повратити се не мо |
| па да тако на тебе заборави деспот!{S} Та требало би да си ти сада једнако код њега.{S} Кад си |
| су урезана дивно мученија Христова.{S} Та је књига у Солуну везана, и вредна је била једно вла |
| ду Харалампије — Стеван поред Ђурђа.{S} Та Ђурађ је сам кадар народ заштитити, нити је тако бли |
| је до ушију допрло да си код Турака.{S} Та приповедај ми, како си ми дошао до те висине?</p> <p |
| ао тог дана.{S} Наишла су помрачења.{S} Та књига блаженог Данила била је писана на пергаменту, |
| за Мару бринеш, а за Вукосаву ништа.{S} Та није ни Обилић лошији од Бранковића.</p> <p>Русна је |
| си.</p> <p>— Бога ти, то су сплетке.{S} Та није полудила да за Турчина пође, код ког се не би с |
| Раде, у знак побратимства ове сабље.{S} Та је поштено свуд махала, и не једно хришћанско дијете |
| о да ми се сва та властела подвргне.{S} Та ионако што имаду, добили су од мојих претковах, који |
| ко што паметно још никад казао ниси.{S} Та овако поред красне ђевојке можемо српски вилајет пок |
| ши својој у светој обитељи олакшати.{S} Та Манасија је његова задужбина.{S} Ту је он рад да кос |
| езова и они који комад за се добити.{S} Та Србија још има доста земље.{S} У оно доба били су та |
| твом само још једну реч прословити.{S} Та красна хурија има, као што сам чуо, једног младог ђа |
| у које од старости, које од жалости.{S} Та и како би могли гледати војници Душанови како се Срб |
| кнежевићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Та и онако Високи Дечани од неко доба не зна се под чиј |
| зрно, које и слијепу кокош привлачи.{S} Та зрна сам ја јошт сачувао, и ако не могу њиме нахрани |
| чити, и луд сам што већ досад нисам.{S} Та видим већ ионако да ће се Србин са Турчином сродити, |
| а постанем оно, што сам већ обрекао.{S} Та како и не би’ учио за такову красну девојку.{S} Ни с |
| а, и са том војском поћи на Голубац.{S} Та војска ће се лако спустити Моравом, заједно са заиро |
| едав Ферхада, радосно повиче деспот:{S} Та ниси ли ти мој мили Петошко?</p> <pb n="345" /> <p>— |
| <p>— Ал’ помисли да за Турчина пође?{S} Та то сваког Србина болети мора!</p> <p>— Али кад она х |
| мо и од свију зверова најнесретнији?{S} Та и совуљага је сретнија од нас.{S} Да нисмо никад све |
| а се тако скоро даје с чим обманути?{S} Та нисмо ли казали већ да је она добра, невина, блага, |
| дати!{S} А гле он шта чини са мном?{S} Та да морам Турчину служити, опет се осветити морам.{S} |
| мислиш да је он тек за тебе заузет?{S} Та колико пути сам примјетила да је он и прама другима |
| } А и на што да Турцима уши вређају?{S} Та и Милеви није већ то од потребе. </p> <p>Милева сузе |
| — рекне Русна.</p> <pb n="260" /> <p>— Та да, на то треба гледати, само што опет има људи који |
| онда све добро.</p> <pb n="311" /> <p>— Та кажу да ће она за Светислава поћи.{S} Па ја да сам С |
| ремија започне.</p> <pb n="411" /> <p>— Та српско царство одавна се распада, нек свак себи дере |
| ће нам Харалампије без Турака.</p> <p>— Та бар та трта да је ту, да знамо је л’ долази Турчин, |
| е мало са незадовољством Јула.</p> <p>— Та мани се ти тога, имам ја другог узрока зашто сам рад |
| е још с нами дијелити та трта.</p> <p>— Та само да нам је за руком испало, лако би ми са калуђе |
| ћа и Обилића? — запита царица.</p> <p>— Та да — одговори Драгаш.</p> <p>— Но Вук није баш млад, |
| м боље бити — одговори Ферхад.</p> <p>— Та мал’ те неће тако и бити, ето и Јеремија већ је близ |
| том тек у сну што трезно дође.</p> <p>— Та дед’ приповедај што о твом путовању; та доста си по |
| >Грман се и од невоље насмеје.</p> <p>— Та зар су луде Српкиње да Турцима иду, кад они више жен |
| не знамо шта је даље у ствари.</p> <p>— Та већ било што му повољно, тек по Светислава не мора б |
| овати, па нам неће ништа бити.</p> <p>— Та немој, човече, баш сад да лудујеш, говори бар сад па |
| и ми.</p> <p>— Може лако бити.</p> <p>— Та по речи те познајем да си Србин.{S} Реци ми, да од б |
| одговори горким осмехом Марко.</p> <p>— Та мој отац тебе јако уважава — рекне забуњеним гласом |
| иња — одговори озбиљно деспот.</p> <p>— Та то је све истина, да сте јошт за време незаборављено |
| обом имати — упаде Јаблановић.</p> <p>— Та је ли могуће? — повика зачуђен Харалампије.</p> <p>— |
| да ћеш ти боље знати од мене?</p> <p>— Та нешто чујем да се о Милеви говори; шта си ти о томе |
| >— Неће ли турски цар у госте?</p> <p>— Та не булазни, ваљда тек не би за њега пошла царица.</p |
| Бранковићу смо добру реч дали?</p> <p>— Та и њему нек се што да; а друго, шта је то ђауру реч д |
| сине, како може то добро бити?</p> <p>— Та немој, мати, све на зло да слутиш.</p> <p>— А шта ти |
| и, но не противи се!{S} Жао јој је, ал’ та жалост не задржава.{S} Само брже с њом, да је та жал |
| и је остала иста, која род свој љуби, а та ми и тијело кријепи, и кријепила је у борби међу смр |
| ада[ју] ил’ турској ил’ српској.{S} Сва та област сад је у турским рукама, сад код деспота.{S} |
| арима најјаче, је л’ право да ми се сва та властела подвргне.{S} Та ионако што имаду, добили су |
| арварства збрисан.</p> <p>— Кад сам сва та чуда видио и дуго гледао, помишља’ да је све то за н |
| ице показао, и није дао приметити да га та подсмешљивост врећа, премда му је на срцу друго нешт |
| ли умножаваше се.</p> <p>Премда је цела та ствар имала још остати у тајности, али опет, какове |
| нису хтели женскима клањати се, па била та и сама царица Милица, јер је народ требао мушке зашт |
| д сам му из шале казао да је лепа земља та Босна и како би још лепша била када би његовом поста |
| шта си онде видео, какову породицу има та Милица — запита Бајазит свог посланика.</p> <p>— Кад |
| лице снуждила.</p> <p>— Тако је красна та српска војска на Косову да ни Душан краснију није им |
| за својим оцем.{S} Особито, пак, забуна та у двору каткад је ужасавала.{S} Све јој се чинило да |
| ма изгладио.{S} Но од стране Бранковића та увреда не да се лако загладити.</p> <p>Ове се речи Р |
| и има млого мозга.{S} Па шта је боље од та два?{S} Кад једно, кад друго.{S} Један има млого пам |
| а догодити.</p> <p>— Но баш да се збуде та Милевина удадба, не би добро било по Србе.{S} Ако се |
| не задржава.{S} Само брже с њом, да је та жалост што пре прође.</p> <p>Милева је последњи пут |
| на то узбуди, запита каква и колика је та деспотова мезимица.{S} Сириџа му рече, да је од дван |
| Још за време Мрњавчевићах проклицала је та неслога.{S} Косово поље позвало је на слогу, и који |
| или одапријети, и таква сила као што је та ваша јошт Србију сатрти не може, јер познато ми је д |
| у повређене љубави; он је млад, њему је та боља у том положају слађа него другима богзна шта.{S |
| е.{S} Шта мислиш, Исак-пашо, може л’ се та брука претрпити, ил’ да још једаред хадакнемо, али д |
| љато, као да није калуђер.{S} И Јули се та његова снисходителност допадне, јер ниже класе људ’м |
| игмунд примио кључе Београда, заврши се та жалосна свечаност.{S} Један лацмански калуђер метне |
| 5" /> <p>Патријарх јој доказиваше да ће та ствар хрђава сљедства за собом повући, да је то за н |
| ти улак не каза да мени од Ферхад-паше та порука гласи?</p> <p>— Улак, то беше увода, ал’ не д |
| акогод и код Ласловара изненадили.{S} И та војска је била сасвим прорешетана.{S} Многи су живот |
| а Светислава, она га је још волела, али та њена љубав није више била чиста.{S} Осим, или поред |
| весели облик.{S} Какав ће облик добити та природа кад опадне лишће, кад вијор гране поломи, оп |
| </p> <p>— И шћео се још с нами дијелити та трта.</p> <p>— Та само да нам је за руком испало, ла |
| т хиљада дуката.</p> <p>— Што је падиши та цјена, но коме се има предати тај новац, теби ил’ Је |
| Харалампије без Турака.</p> <p>— Та бар та трта да је ту, да знамо је л’ долази Турчин, да се з |
| аку је суза канула.</p> <p>— Да, где су та времена, и ’хоће ли још кадгод настати — упадне Нова |
| а из очију пустила.</p> <p>— Еј, где су та времена када смо у Романији војевали.{S} Онда Турчин |
| о тисућа ситне мушке деце.{S} Ето то су та деца.{S} Они су већ одавна потурчени, па нит’ се зна |
| оје грехе кајати.</p> <pb n="335" /> <p>Та ионако Светислав нит’ би је хтео, нит’ могао више уз |
| ађари, ал’ Србину не беше пара. </p> <p>Та лепа времена прохујаше, вијор однесе увенуле листиће |
| шећерне гурабије.{S} У околу султановог табора свашта има, а шта нема ’де је султан Амурат, има |
| езна као млада срна.{S} Очи су јој биле тавна ноћ, или ноћне две звезде; не би разазнао да л’ ј |
| сад како се песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мој брате Јоване! — рече кнез Ђурђе.</p> <p>— |
| прексутра да ти хабер по вољи донесем, тад ћу ту бити.</p> <p>Радосав донесе уговор.{S} Деспот |
| ’ покуша срећа против града.</l> <l>Ал’ тад стиже од Душана књига</l> <l>Од Солуна, да се војск |
| лаг је као сунце.{S} Тај малте неће кад-тад, кад не буде светог Јеврема, патријархом постати — |
| милости, дост’ славе стекосмо“.</l> <l>Тад се врати војска сваколика</l> <l>У Србију, своју до |
| l>Већ се о њу сломи мач Новаков.</l> <l>Тад’ Татарин јошт’ жешће нападе;</l> <l>Крв облила Нова |
| >Сложи силног татарског војводу.</l> <l>Тад појави с’ силни Татарине,</l> <l>Па на Србље издале |
| а Лазара видили, слушали.{S} Држасте га тада за правог лудака, подсмејавасте му се, што је ваше |
| је било доста.{S} Па војвода Жарко, па тада млад још кнез Лазар, како се прославио против боса |
| тир, онда су већ Турци хусаре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију.</p> <p>Т |
| штву, поред добре метохијке, а мисли му тада једнако лебдише над прошлим биткама.</p> <p>Милица |
| /p> <p>На српском царском двору биле су тада две партије, Обилићева и Бранковићева.{S} Они који |
| е пре нег’ што они њега потраже.</p> <p>Тада Лошонци намести велику дубарду, топ на градићу Лас |
| } Овде је она свог мужа, <pb n="215" /> тадањег кнеза Лазара, познала, одавде се она за истог у |
| одговарао је брижној души Миличиној, и тадашњем стању царске породице.</p> <p>Призрен је био п |
| ам се са једним адумом који харем чува, тај ми је све казивао како се онде живи.</p> <p>— Па ре |
| ш, Исак-паши, тај је љути душман Ђурђа, тај ће ти ићи наруку како дође ствар до дивана. — Тако |
| сом, црном дибом, и сам војвода Кајица, тај бисер од јунака, ког долама увек од драгог камења т |
| ељати.{S} Који не штеди љубећа се срца, тај не зна шта је милост божија; немој љубеће се голубо |
| а му Мађари не пркосе, нек сазида град, тај град ће бити и наш град, кад завојиштимо Мађаре, је |
| мени.{S} Онај који има право на штогод, тај нек не проси, но нек иште.{S} Просјаштво је за хром |
| ињ, и оданђе амо продријети се не може, тај град мора Србију чувати.</p> <p>— Знам Смедерево, и |
| воје гријехе признаје, а који признаје, тај је покајник, и бољему греди.{S} Јест, ја сам био гр |
| ге душе бити.{S} С ким Марко вино пије, тај мора бити честит човек и јунак.{S} Људи смо, оба и |
| породицу.</p> <p>— Но знаш шта, Грмане, тај црвени калуђер ми се не допада — тај свуда мути, а |
| у.</p> <p>— Како се теби допада, Митре, тај црвени? — запита Петар другог служитеља.</p> <p>— Б |
| а што си градове предао.{S} Даљи савез, тај је био на срећи ил’ несрећи зидан.{S} На срећи, ако |
| о реду како је било.</p> <p>— Вјере ми, тај Ђурађ није паметан што те пропустио, ил’ баш си ти |
| ог најглавнијег, а који не зна слушати, тај не зна ни заповједати.</p> <p>— А од кога си ти све |
| ко је могао песницом у чело вола убити, тај је више важио, нег’ који је књигу писао.{S} Петошко |
| онајпре, како онамо стигнеш, Исак-паши, тај је љути душман Ђурђа, тај ће ти ићи наруку како дођ |
| Који се од великаша турчити није хтео, тај је морао гинути ил’ к деспоту бегати.{S} Тако част |
| прама слави божијој покалуђерити хтео, тај је само Пахомија тражио.{S} И доиста, красно је бил |
| ше великаша.{S} Који се ту покалуђерио, тај је морао вишег покровитељства имати, јер су Дечани |
| осподар бити.{S} Веруј ми, драга Русно, тај Ђурађ, премда ми је унук, опет морам изрећи да ми ј |
| и.{S} Коме је испред очију свет одузет, тај је од свију људи најнесретнији.{S} Благо и господст |
| ћеду владати, завешћеду браћу у деобу, тај обичај је већ заведен после Косова, и Вук Бранковић |
| Како можеш пустити Јеремију Бранковићу, тај се више вратити неће — запита Харалампија.</p> <p>— |
| ’ који су као какове светиње.{S} Видиш, тај црни благ је као сунце.{S} Тај малте неће кад-тад, |
| и нестаде у њој првобитног жара љубави; тај се жар и на друго што, на благо, распрострео, па је |
| ујем, осим што ми је јошт од оца остао; тај ће ме до гроба служити; па и то знај... твој мач је |
| га чули.{S} Харалампији <pb n="479" /> тај глас долази сада не само познат, већ некако и душма |
| } Видиш, тај црни благ је као сунце.{S} Тај малте неће кад-тад, кад не буде светог Јеврема, пат |
| рима.</p> <p>Русна се почне мислити.{S} Тај план не чињаше јој се сасвим хрђав.</p> <pb n="307" |
| а будала, да му пара није било наћи.{S} Тај је сваког дирнуо, и мене ујео за срце.{S} Ја га ниј |
| одјекнути у свом хришћанском свету.{S} Тај град ће бити јошт једина котва која држи спас народ |
| е, тај црвени калуђер ми се не допада — тај свуда мути, а особито често се врзе около Русне.{S} |
| ћу га првом приликом опарити.</p> <p>— Тај мора бити препреден, види му се из очију.{S} Па све |
| > <p>— А како са Јаблановићем.</p> <p>— Тај је ипак кнежевиће предао Јеремији, који су код њега |
| е, па тек после починке збори:</p> <p>— Тај Јеремија од неког времена шурује с Турцима, и да га |
| ’ владаоца.{S} Време је већ ту било, да тај посао започне.</p> <p>Један дан у Пловдиву буде вел |
| , већ некако и душмански, подсећа се да тај глас њему негда није повољан био.</p> <p>Ферхад-паш |
| за власт.{S} Мог оца зна сваки да је за тај посао најспособнији.{S} Он је од најстарије властел |
| ње треба бирати.</p> <p>— Турци чуше за тај уговор склопљен и побојаше се.{S} Још за живота дес |
| а, били су одвећ вешти, зато ји је и за тај посао Бранковић и изабрао.</p> <p>Ђурађ Бранковић б |
| се опет страшно разљутио, кад је чуо за тај уговор, и навалио одмах на Крушевац и Ново Брдо, ма |
| естол диже.{S} Ако ви мислите да сам ја тај способнији и нужнији човек, а ја ћу се тога примити |
| су у његовим рукама кнежевићи, Јеремија тај глас поручи Ђурђу у Ново Брдо.</p> <p>Јеремија пита |
| међутим потруди се Милеву приволети на тај план, који јој се као породици спасителан виђао.</p |
| вашта може за кратко време.</p> <p>— Па тај муфтија може л’ имати жена кол’ко хоће?</p> <p>— Мо |
| .{S} Но морам и ја мутити да дознам шта тај калуђер ради, па ћу га првом приликом опарити.</p> |
| е после смех сљедовао.</p> <p>Калуђеров тај случај сазнао се у целом двору.{S} Осим патријарха, |
| рад, о ком ће се у свету причати, и кад тај град падне, ужасно ће одјекнути у свом хришћанском |
| један влада са српском земљом, био сад тај један Вукашин или кнез Лазар?{S} Балша ме даде за т |
| у тјеснац саћерати, да се преда једаред тај лис.{S} Ој како би вољео Вукоглију у шаке добити.{S |
| вања улак му не хтеде казати од кога је тај глас, само му је рекао, да је исти поуздан, и да ње |
| оменуо као позната пријатеља, већ да је тај глас преко другог начуо.{S} Ферхад-паша мора чувати |
| војска прелазила је Дунав.{S} Завиша је тај прелазак штитио, и јошт Турци не могу да продру, пу |
| кога Исток стрепи!?</p> <p>— А какав је тај твој падиша?</p> <p>— Млад је као јутро, красан је |
| и врзле у глави Високог Стевана, кад је тај уговор у Тати потписан, како ће деспоту срце куцати |
| арода у руке ти је положена.{S} Мене је тај терет оборио.{S} Ако нисам све као што је требало у |
| аше и везири.</p> <p>Велики, страшан је тај диван Амурата, ’де се судба многих народа закључује |
| тајну знам издати нећеш.{S} Знаш тко је тај Петошко? <ref target="#SRP18590_N7" /></p> <p>Деспо |
| уде не дира, ал таква будала као што је тај био код Турчина би прокопсао, јер они такве будале |
| ти пас нег’ ђаур.{S} Но на ствар, дакле тај Јеремија хоће да преда Голубац? — запита озбиљно Фе |
| је дању ноћу јездио, и донео у Једрене тај радостан хабер султану.</p> <p>Исак-паша разгледа п |
| Турке.{S} Турци би једва дочекали да се тај уговор повреди.{S} Измећу два зла, мање треба бират |
| био побратим.</p> <p>— А тко ти донесе тај глас, зар ти улак не каза да мени од Ферхад-паше та |
| емљу спасли, а с друге стране, Турци ће тај наш повратак за чисто, бистро, њима показано пријат |
| јошт је радознал како је од Ферхад-паше тај глас добио.</p> <p>— Свјети оче, знам за твоју чест |
| ти жао народа?</p> <p>— Какав народ, и тај је већ искварен, сад га вуку налево, сад надесно, в |
| лентије, народ га као светитеља држи, и тај да постане патријарх, не би се дао лако турчити, да |
| пет ће једаред Вукогли у клопку доћи, и тај град ће доћи нами шака као ево Голубац.{S} Што год |
| ају, ал’ како престану сљеди нападај, и тај јуриш биће и последњи, и Голубац ће пасти у руке Ма |
| бију чувати.</p> <p>— Знам Смедерево, и тај красан приједељ, и зидај што прије града, јер нас о |
| лако је добити фетву против ђаура.{S} И тај исти новац доћи још у наше руке.{S} А Вукогли-деспо |
| , као што је данас Краљевић Марко.{S} И тај Вук Бранковић, којег толико узвишаваш, под видом да |
| сатанина спрема за судни дан.</p> <p>И тај сатана није нико други, већ Турчин, ком сви ђаволи, |
| а оно би био други, па богзна какав би тај други био, а овако бар док је владао, владао је чес |
| ати.{S} Па ми јошт и то рјече, кад теби тај глас поручим, да не спомињем Ферхад-пашу, ако га са |
| властољубиви.{S} Камо среће да је који тај од вас неспособан и неодважан, па би важнији над сл |
| напротив, за заслугу су му приписивали тај поступак, будући је с тим спасао једну част војске, |
| ц Харалампије са највећом радошћу прими тај глас, Светислав му беше кост у грлу.</p> <p>Русна б |
| едати.</p> <p>Розгоњи је за то да се ни тај рок не допусти, ал’ Жигмунд допушта.</p> </div> <di |
| носити који је Марков пријатељ, а ти си тај, без сумње; само те молим, против Србина не употреб |
| ошт деспот Стеван са Жигмундом, и ти си тај уговор морао одржати, а султан се опет страшно разљ |
| падиши та цјена, но коме се има предати тај новац, теби ил’ Јеремији.</p> <p>— Мож’те и мени пр |
| , тко ће то сад од њих знати.{S} Но док тај њихов рад окамењен у Смедереву граду траје, трајаће |
| турице, који ме не познају да сам и сам тај, на путу не стоје.{S} Они су жешћи од прави’ Турака |
| нек не пије.</p> <p>— То је ваљан закон тај Алкоран, код нас ђаура, опет, држе да онај не пије |
| а што ти исприча.</p> <p>Дуго је трајао тај разговор за јошт неодморена Леонтија.{S} Но време н |
| царство изгубити.{S} Дакле такав је био тај Петошко-ефендија, да је мудре памети учио.{S} Па је |
| рећи ће ми Исак-паша, кешмет им је био тај, да кад су добили благо, потукли се међу собом, нај |
| ти се може противити?{S} Па и ко је био тај кнез Лазар?{S} Није ли и он оружаном руком Вукашино |
| > <p>— Говори робе.</p> <p>— Ја сам био тај, који сам свјетовао да се Голубац преда.{S} Благо т |
| а толика част је већ под Турчином, само тај покор да нисам дочекао!{S} Но нек буде воља божија. |
| громким гласом изрече, рекао би није то тај Петошко, који је жив подсмех негда био.{S} Глас Пет |
| о’, и бабо ми рече, слушај, дијете, што тај збори, његова ријеч је мудра, бич за покварене вели |
| е мучило.</p> <p>— Па зар је тако добар тај турски цар? — запита своју матер детињским љубопитс |
| — продужи Вук — а оно примам ја од вас тај предлог и чинићу кораке да се моја влада са миром у |
| и све што треба.</p> <p>— Велики је лис тај Вукогли, морамо на њ добро пазити.</p> <p>— Нема ку |
| купе.{S} Подари Јеремији као просијаку тај новац, вратићеду то ђаури.{S} Кад имаш Голубац, ухв |
| <pb n="541" /> деспот не доведе, и чему тај дуги договор беше приређен.</p> <p>После поздрава и |
| <pb n="300" /> <p>— Дакле могу султану тај глас однети, да је твоја кћи његова? — запита Јусуф |
| сељани знојили, док су свом властелину тај ланац допринели.{S} У Лошонције заковрчени бркови, |
| су к царици поћи намерили, прекинули су тај разговор.</p> <p>Оставимо сад старце на страну, да |
| ваком једнако служи? <pb n="247" /> Баш тај црвени може временом великим постати, јер такав зна |
| ак теби полак Исак-паши.{S} Како примиш тај новац, деспоте, окупи јошт и друго што имаш и зидај |
| та.{S} Да видимо шта други раде.</p> <p>Тај глас, да је турски посланик Милеве ради дошао, нара |
| главе, а да благо с њим подели.</p> <p>Тај налог Ферхад-паша прихвати, и одмах са великом свит |
| што су хусари и азапи покварили.</p> <p>Тај дан у почивки прође.</p> <p>Сутрадан дође деспот и |
| их сада у Крушевцу? — Но при свему том, тајећи своју забуну, са полувеселим лицем ишла је цариц |
| што о том говорио, то ни сама царица не таји, но не знамо шта је даље у ствари.</p> <p>— Та већ |
| ака реч даје неки одјек, <pb n="525" /> тајинствен, који на побожност и уфање у бољи живот, веч |
| се опет све од одбизрака, и то у неком тајинственом, величанственијем изгледу.</p> <p>Ферхад х |
| ице српске са својим гошћама уживале су тајинствену сладост тихе нојце, поред танког звука лаке |
| ежевићи били у манастиру.{S} То је била тајна измећу Јеремије, Јаблановића и Харалампије, а кал |
| јдани, проводити могли.{S} Испод бедема тајна нека путања водила је у неку башту, која је изван |
| тији на то одговори.{S} Богзна каква је тајна у деспоту скривена, а није рад због тога са Леонт |
| седну за богодану трпезу, то ће им бити тајна вечера, и пе’аром рујног као причешћем уливаћеду |
| ећ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне улаке мени усмено шиље и да ми на знање како куд |
| еспот-Стевана долазили Мађари и Грци на тајне договоре.</p> <p>Кад трећи дан, пријави игуман Ру |
| још остати у тајности, али опет, какове тајне не прочују се?</p> <p>Милева је имала своје верне |
| ва.</p> <p>Јеремији су биле познате све тајне сплетке, којима се српским народом после косовске |
| ешто кажем.</p> <p>— Ви женске све неке тајне међу собом имате — рекне калуђер онако својски и |
| а може употребити.{S} Дворске и кућевне тајне већ је све дознао чрез ’декоје служавке, а особит |
| /p> <p>— А бога ти, кажи ми какве су то тајне, јесу ли исте од твоје Љубице, ил’ од кога другог |
| вим крепко стојала.{S} Он је имао млого тајни’ непријатеља.{S} Који нису били у <pb n="266" /> |
| незадовољство према деспоту, пусти се у тајни договор са Ђурђем и Турцима, и када се цео план д |
| вид одузео, но да сам их овде код мене тајно здраве и читаве држао, да их за српски престол сп |
| ко може поднијети, и колико може, и то тајно, који не може, нек не пије.</p> <p>— То је ваљан |
| љи.</p> <p>Бимбаша зна да ћеду се нешто тајно договарати, допрати их, и уклони се, и шеће се до |
| и патријарха, и војводе, да не би, због тајности дела и новости такове удадбе, како ове, тако и |
| учена.{S} Последњи пут, и то у највећој тајности, отиде у цркву да се пречести, да јој буде све |
| ти, а сви тројица имали су узрока све у тајности држати.</p> <p>Јеремија и Јаблановић нису баш |
| /p> <p>Радосав опет оде и у цркви све у тајности преправи.{S} Бимбаша све тако нареди да куд пу |
| мда је цела та ствар имала још остати у тајности, али опет, какове тајне не прочују се?</p> <p> |
| пет до руку Турака дошли.{S} И све то у тајности скривено да дода игуману Радосаву, а да се Тур |
| и Харалампије, а калуђер зна кад треба тајну одржати, а сви тројица имали су узрока све у тајн |
| е верне другарице.{S} Ма коме морала је тајну открити бар да с тим срцу олакша.</p> <p>Наскоро |
| е христјанин.{S} И прије нег’ што ће ми тајну поруку испричати, преобучен зажели се у свјети хр |
| е:</p> <p>— А зашт’ би се, оче, побојао тајну мени исказати, кад је Петошко свом роду добротвор |
| ионако познато је да ми калуђери знамо тајну чувати.</p> <p>На ове речи јако се Јулине очи зас |
| </p> <p>— Но закунимо се сви, да нећемо тајну ником издати!</p> <p>— Нико не сме о томе изван н |
| д ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам једну тајну открити.{S} Сећате <pb n="429" /> се оне жалосне |
| ета је твоја ријеч, поштену, богоугодну тајну знам издати нећеш.{S} Знаш тко је тај Петошко? <r |
| </p> <p>Ферхад прими причешће, ту свету тајну, чистим срцем и душом, и канда му се камен од срц |
| реч, а особито за жут новац, и највећу тајну изјавити готов био.</p> <p>— Е видиш, човече, как |
| е ови веселили, други су јадиковали.{S} Так’а је судба светска; у исто доба један умире, други |
| ходимог граха, са финим улцињским уљем, така софра да би се не један сиромах с њом, и својом мр |
| о црвени калуђер, роди се такав смјех и така вика да и подаље спавајући гости мораше се из сна |
| једва чекајући да жртву одвуку.</p> <p>Така је била свадба кћери последњег српског цара.</p> < |
| уче.{S} Да нам је свјетлости и слободе, такав као ти не би нам ни пастир стаду овчијем био, а н |
| рзнути, а мени је доста и један пријан, такав као што си ти.{S} Извадићу из мог пртљага и преда |
| био у мојој власти, кожу би’ му одерао, такав је био лајавац, ал’ у њега не сме се дирнути.</p> |
| — рече деспот и узда’не.</p> <p>— Јест, такав је глас оданде.{S} Можеш лахко вјеровати.{S} Твој |
| кад није наоко, није за свештеника.{S} Такав шпрљавац кад у цркви служи, и ходи, зли језици ка |
| законом крунисаној глави принадлеже.{S} Такав закон нуждан је не само за Бранковића, него и за |
| и зато смо могли Смедерево назидати.{S} Такав човјек не може бити жртва владарских замишљаја.{S |
| та жртвовала за његово пријатељство.{S} Такав пријатељ и заслужује да му се пријатељство врати. |
| ивјет — рече огорчен Облачина.</p> <p>— Такав је живот Србије — рече Ферхад-паша.</p> <p>— То ј |
| ише што им шташе добра чинити.</p> <p>— Такав подлац као и ти, који сте сви створени да нас муч |
| језици кажу — гле иде као кртица, треба такав да је, да кад у цркви ходи, главом полилеј да дод |
| Ништ’ им не фали, камо срећа да сам ја такав роб, који све добити може, ето им пива и јестива, |
| ред тога и његов мало изванредан поглед такав је смешан изражај калуђеру дао да млађи, који су |
| а Новаку на срцу лежи, па су започињале такав разговор који је Новаку годио.</p> <p>— Камо сад |
| , морали сте царство изгубити.{S} Дакле такав је био тај Петошко-ефендија, да је мудре памети у |
| ну част народа од друге цепа, и нек’ се такав издајица смрћу казни — рече јачим гласом Новак.</ |
| призор.{S} Какве су то творнице ’де се такав град гради. ’Растовина све јечи под ударцем силне |
| ознали да је то црвени калуђер, роди се такав смјех и така вика да и подаље спавајући гости мор |
| о да је он дао кнежевиће осљепити.{S} И такав посвећеник, као што је Леонтије био, могао је без |
| ствено уверење ино, јер [је] држао да и такав непријатељ поштовање већма заслужује него хрђави |
| еду се опет заратити с Турцима, а сваки такав мора се преко нашег хрпта витлати.{S} Ако држим с |
| у.</p> <p>— Е добро, начинимо међу нами такав мир, да док сам ја жив да те не дирам, а ти опет |
| Новак.</p> <p>— Мораће се закон донети такав, по којем се забрањује строго употребљавање таков |
| елиш да сам јунак.{S} Камо срећа да сам такав јунак као што ме држите, али само да нисам Краљев |
| није се прам овом између четири ока као такав <pb n="427" /> понашао, него као брат брату, друг |
| и за калуђера, па ни за свештеника, јер такав човек кад није наоко, није за свештеника.{S} Така |
| лу, који тек ћаска да људе забавља, јер такав шкрљавац за друго што и није.</p> <p>Петошко је т |
| вени може временом великим постати, јер такав зна сваку дату прилику на своју корист употребити |
| здигоше и узгордише.{S} И Вуков је отац такав исти био.{S} Познавала сам га још на Душановом дв |
| ти, а оно као Турчин то да чини.</p> <p>Такав је био Ферхад-паша.</p> <pb n="450" /> <p>Харалам |
| , и вредна је била једно властелинство, таква је била онда у Срба богаштина.{S} Ту књигу је доб |
| своје, и с Турчином бићу пријатељ, ал’ таква два пријатеља су као пас и мачка у цичој зими код |
| азговору била, ни пазила нису на то шта таква будала говори, него му остављаше све на вољу нека |
| то откако је цара нестало; међу њима је таква хладноћа завладала да је слабог већ изгледа било |
| ао би’ се свој вашој сили одапријети, и таква сила као што је та ваша јошт Србију сатрти не мож |
| рле.</p> <p>— Турчин у луде не дира, ал таква будала као што је тај био код Турчина би прокопса |
| воду, ником поникоше, и тек шаптају си „Таква хусара у нас нема“.</p> <p>И Јерина прима верног |
| јече, но сабере се.</p> <p>— Ти си наш, такве ми потребујемо.{S} Но сад је да починемо.{S} Кара |
| нила, и волео би бити монах Пахомије да такве књиге уресом дивним прослави, него ли архипастир |
| благо подјелим.{S} Што брани султан за такве ђауре, рећи ће ми Исак-паша, кешмет им је био тај |
| е доста мудар да си могу дати казати од такве мудре луде оно што си не би радо од другога дали |
| ћ — одговори Ђурађ.</p> <p>— Мило ми је такве делије видети.</p> <p>— Ово је Хасан-паша из дале |
| асти српски’ великаша у шали пецкати, и такве им је истине казао да су се тек разгледали и тек |
| ј био код Турчина би прокопсао, јер они такве будале воледу.</p> <p>Ту сад Ферхад почине.{S} По |
| ичу обилата блага и бабине баштине, јер такве делије не имају.{S} Марко пређе Турцима и дјели м |
| лија не могу да прокопшу“.{S} И доиста, такви су то јунаци били, да им од садашњег нараштаја ко |
| абљено благо доћи ће Турцима у руке.{S} Такви сте грабљивци ви војводе, Јеремијо и Јаблановићу. |
| такви?</p> <p>— Нијесу.{S} Е да су сви такви као ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свак |
| у Србину служи.{S} Камо среће да су сви такви, који турско руво носе.{S} Да ми не исказа тко је |
| змирите.{S} Па јесу л’ сви ваши дервиши такви?</p> <p>— Нијесу.{S} Е да су сви такви као ја, ка |
| и мученичку [је] смрт претрпио.</p> <p>Такви су били жички калуђери.{S} Они су се баш владали |
| ети Јаблановић.</p> <p>— Ја ти реко’, у таквим стварима вјера се одржати не мора, и на шта сам |
| еликаши и слуге подсмех правили.{S} Има таквог доба кад су мудри будале, а и има таквог доба ка |
| аквог доба кад су мудри будале, а и има таквог доба кад су будале мудри.{S} Било је доба кад је |
| е до султановог харема?</p> <p>— Но још таквог би делију Турци требали, та трта, ваљда су га ту |
| ао ми вјеру — рече Јеремија.</p> <p>— У таквој ствари вјера се не држи.</p> <p>— Но што Ђурађ н |
| т друго, Турци ћеду опсјести Солун и то таквом снагом, да се одржати не може, и да ти пресјеку |
| и рођен, па да је у Цариграду владар, с таквом мудрошћу, искуством, јунаштвом, не би Турци дуго |
| у кујни душе спасавати.{S} Па тко не би такву шаљивчину слушао као што је отац Теофан, а сека В |
| и сву Србију од доле заузели.{S} Против таке две силе Србија се борити не може.{S} А Турци би г |
| ти, за њега све жртвовати.</p> <p>Ђурађ такне руком Јеванђелије.{S} У исти ма’ из друге дворане |
| је нешто оштрије изрекао, канда се хтео такнути, што се држало да је он дао кнежевиће осљепити. |
| великаша за себе, како у старије доба, тако исто после косовске битке.{S} Док му је противна с |
| итовати, само да си живот спасу.{S} Да, тако мора бити ако се ред какав не начини и ако <pb n=" |
| но мало одвећ упорног и гордог изгледа, тако исто и Војновић; а Змај-Облачић — страшно га је би |
| рече:</p> <p>— Твоја воља нужда народа, тако нек буде.</p> <p>— А ти, Облачино, купи још дјетић |
| еспоте, како сам за ово вријеме кукала, тако ми је дошло канда су ми ове дворане тамница.{S} Ов |
| а уради, све се то код Исак-паше прима, тако је то удешено.{S} Кад је Јеремија Голубац предао, |
| ћу испити рујно винце из другог пе’ара, тако кано посље исповједи пријечешће које чиста душа св |
| у изреко’, сто и педесет хиљада дуката, тако војвода Јеремија хоће, а друкче никако.</p> <p>— В |
| ли од две стране помоћи, а овако ништа, тако треба да узмеш ствар.{S} Ја, да сам као ти па да м |
| S} И Вуков син Ђурађ, премда врло млад, тако је добар војник да се са млогим старим војводама м |
| лтана Милева ђевојком била.</p> <p>— Е, тако видиш, сад се Турци овде веселе са својим хуријама |
| дела и новости такове удадбе, како ове, тако и народ огорчила.</p> <pb n="300" /> <p>— Дакле мо |
| ви сејмени када <pb n="319" /> ме виде, тако им се допаднем да једногласно повичу да би таман б |
| уде, тако ми живота.</p> <p>— Нек буде, тако ми јединца.</p> <p>— Нек буде, амин! — закључи Хар |
| — рече Харалампије.</p> <p>[— Нек буде, тако ми живота.</p> <p>— Нек буде, тако ми јединца.</p> |
| е, а нашто му сад се већ крити, кад је, тако рећи, код куће.</p> <p>Ферхад-паша измери погледом |
| амо одлазити, а Турчин за даље не хаје, тако да се у свако доба више пазило на вољу деспота, не |
| > <p>Видећемо.</p> <p>Отац Харалампије, тако увијен, тихо међу гранама сакривен, корачао је све |
| ек је ово приказ.</p> <p>Ферхад испије, тако исто и остали.{S} Ферхад к наздравици прича.</p> < |
| у да га до смрти служи.</p> <p>— Дакле, тако да останеш за род изгубљен?</p> <p>— Изгубљен је о |
| p> <p>Јеремија како види улака, устане, тако исто и Јаблановић.{S} Види се на лицу Јеремији как |
| нковић.{S} Он, премда је млађи од мене, тако је од мене почитован и љубљен да би све за њега жр |
| е Јеремија.</p> <p>— Е, мој властелине, тако то бива у свету.{S} Кадгод му бијах десна рука, а |
| ажан војник, но властољубив преко мере, тако исто као и Ђурађ.{S} И он је имао своје приврженик |
| ина, Вука и Лазара, да им се семе утре, тако ће се исто после и са Бранковићима.</p> <pb n="338 |
| дође, но на јуриш, ја ћу први напред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу на првој кули забости алај-барј |
| о, мудрост Кантакузина ради ти у глави, тако и ја мишља’ и одлучи’ — рече задовољно деспот.</p> |
| и кнез Јован.</p> <p>— Е, синовци моји, тако бива у свету.{S} Који су као господари рођени да у |
| езник мађарски, сутра може бити турски, тако мисле Мађари.</p> <p>Мађари пазе и на деспотовицу |
| ти већ седне и прекрсти ноге по турски, тако истоветно као што Ферхад-паша.{S} На војводама вид |
| >Већ су се петлови готово искукурикали, тако је већ близу зоре било.</p> <p>На то престане жаго |
| после азапи дошли, па и они су харали, тако да већ црква и нема више црквених утвари.</p> <p>Ф |
| у свити од дванајст, и као твоја мени, тако моја теби душа нек буде аманет.</p> <p>Деспот је т |
| ада у служби краља Вукашина у Приштини, тако ме је све једнако неко превиђење плашило, у међедо |
| био таков као ја, само још млого црњи, тако као Арапин; да сам био сасвим црн, нас двоје изгле |
| арен почне све већма војску умножавати, тако да би, ако би га са Милицом опријатељивши се Турци |
| ођоше, не бих ову ноћ могла преспавати, тако ми је нешто тешко било.</p> <p>— Нами је баш драго |
| Нико не сме о томе изван нас шта знати, тако ми бога и светог краља дечанског.</p> <p>— Тако ми |
| ор.{S} Деспот потпише одмах и запечати, тако исто и Ферхад-паша, и свој шакопљес на њ даде.</p> |
| пали, а шестоперни буздован у десници, тако је изгледао као Краљевић Марко кад је стамболкапиј |
| јст лијета, красна као ружични пупољак, тако кажу људи који су је у двору деспотовом виђели.{S} |
| Као што знаш, у Чешкој земљи је раскол, тако као што је у Бугарској патаренски, и с њима Жигмун |
| ручали.{S} Како се који с којим слагао, тако је у својој соби с њим и ручао.{S} Све се једно од |
| вренос-паша.</p> <p>— Ферхад има право, тако мора бити, нек се начини берат за Вукоглија, а Мађ |
| ђ сатрти ил’ ћу ја њега у трло и млево, тако ми ове смедеревке и овог сребрног пе’ара, који ми |
| диване.</p> <p>— Све је по реду текло, тако као што сам ти унапред рекао.{S} Вукогли је задово |
| гог да помажемо, а после и награђујемо, тако ми еванђелија — рече Харалампије.</p> <p>[— Нек бу |
| — Па и сад, и одсада да га ће ухватимо, тако бисмо чинили, ал’ сад друкчије није могло бити — о |
| ац — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Јест, тако је, честити пашо, па баш мило ми је што тако српск |
| и <pb n="275" /> владотражитељима зову, тако је исто било и онда такови’ тражитеља код Србаља д |
| оишла ни највиша лица.{S} У свом кругу, тако исто каогод великаши у своме, премећали су својим |
| о даље, онде своје свете обитељи имаду, тако су исто у старо доба и Срби имали лавру или обитељ |
| о год што се орлушине у ваздуху чупају, тако су се и они међу собом крвили, да се утамане.</p> |
| је Харалампија, садањег Каралампоглију, тако шинуо, да би му овај за то радо јектеније читао.</ |
| блага, то ће укинути војводама не њему, тако мисли Харалампије.</p> <p>Покрај њи’ ушао је и бим |
| дају.{S} Тако ћу ја говорити на дивану, тако и ти.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати |
| слава, али све у мањем и мањем степену, тако да се видело да ће се жалост јако умалити.{S} У ње |
| ’ мора трпити глад, жеђ, зиму, врућину, тако опет господар страда од пуног стомака, који му чес |
| И кад деспот напи краљу и краљ деспоту, тако изгледа канда коме за покој душе пију.</p> <p>Десп |
| стину, и потпиши да мени град предајеш, тако и никако друкче, вријеме кратко, не може се чекати |
| е поврати? — упадне Облачина.</p> <p>—- Тако је, потомци, познији нараштаји ћеду то учинити, са |
| ацало на круну Србије, на главу Душана; тако јарко сунце није никад сјајило као тог дана.{S} На |
| , победитељем Мађара, худо је поступао; тако исто са Милевом и Гргуром.</p> <p>Радостан жагор у |
| тевана стално се држао војвода Орловић; тако исто <pb n="329" /> поред Ђурђа стално су се увек |
| е већ жртвовано, једне због други’?!{S} Тако и ви морате се покорити вашој судби.{S} Њу сад већ |
| тим, да будем као баштовански слуга.{S} Тако и будне.{S} Адума је било доста, јер је ту било пр |
| ’ несрећи свог стада српског народа.{S} Тако он чека вече и ноћ, да легне, да почине, зна да ће |
| лаго, откуп Голупца међу издајицама.{S} Тако Ферхад Исак-паши каже.</p> <p>Исак-паша му наложи |
| тога деспот колику јошт војску има.{S} Тако ми се види, као да је сваки Србин прави делија.</p |
| да им султан сам име и порекло зна.{S} Тако је свагда код Турака бивало.{S} Нису га питали ко |
| опет да је Смедерево против Мађара.{S} Тако сад нужда налаже.{S} Треба се сад откинути од Мађа |
| јер раскошан страдалника се не сећа.{S} Тако мисле ти искрени посници.{S} Но међу њима има и та |
| е из Београда ван, и Угарску освоје.{S} Тако су Турци с нами и међу нами чинили.{S} То је оно с |
| ом је прво право за се побринути се.{S} Тако мисли отац Пајсије, који макар да га и терете годи |
| ем, Јеремијом у манастир Богородице.{S} Тако је Ферхад сада наредио да им онде подели благо, је |
| ла.</p> <p>Мара матер у руку пољуби.{S} Тако исто и Ђурађ.</p> <p>Милици су из очију сузе ронил |
| не би Турци дуго боравили у Једрени.{S} Тако мисли деспотовица Јерина.</p> <p>И деспот је окаље |
| увеџбане, морали су у харач давати.{S} Тако те красне српске цуре, с тим сивим српским соколов |
| е морао гинути ил’ к деспоту бегати.{S} Тако част једна, језгра Душановог народа, повуче се к М |
| пупчене, могао би их са чохе рисати.{S} Тако су негда дивови изгледали.{S} Краљ гледи <pb n="39 |
| л’ треба им мир код Турака израдити.{S} Тако кривудајућа се стаза народ од пропасти спасу води. |
| прво ал’ град ћеду што пре освојити.{S} Тако они мишљаше.</p> <p>Розгоњи не да посади ни дању н |
| браћа ју не могу из тога искључити.{S} Тако су наредиле њихове муфтије и имами.{S} Сад би, дак |
| војој неотклоњивој судби подвргнути.{S} Тако сте и ви.{S} И ви сте створени са судбом матице.{S |
| } Тешко је господару постати слугом.{S} Тако смо се борили свак за себе у међусобним борбама ст |
| асти, јер одавђе се шири турски дин.{S} Тако мисли султан и Турци на дивану, и што сад изговори |
| једна велику снагу, друга лукавство.{S} Тако исто и људи.{S} Један има шупљу главу, други има м |
| е ниче, ’де човек не би ни помислио.{S} Тако што је и код Искре изредио, и Турке потукао. </p> |
| м је цар покојни млого добра учинио.{S} Тако је то у свету; док је ко силан, док стачи давати и |
| тиву кога бранити боље него буди ко.{S} Тако Марко волео је Турчину прибећи, него отимачу своји |
| ругом да науди и душману се служило.{S} Тако је већ код Срба од заманде било.{S} Па зла коб соб |
| ви зачуде, ал’ њима је све слободно.{S} Тако у цар-Лазара је била једна будала, да му пара није |
| на какову познатог већ образа особу.{S} Тако се мало-помало већ приближавао оној страни где су |
| >— Како ми је чудно сада у Београду.{S} Тако ми је дуго вријеме.{S} Радо би’ гледао ван, и кад |
| } Што год ђаури зидају, нами зидају.{S} Тако ћу ја говорити на дивану, тако и ти.{S} Но сад иди |
| сто је на коња седао и ишао у шетњу.{S} Тако једаред <pb n="361" /> упути се у Смедерево.{S} Но |
| та од свог права, и да покуша срећу.{S} Тако ћеду исто и са Гргура синовима чинити.{S} Па шта ћ |
| то држим да идемо најпре на Голубац.{S} Тако нек буде закључено, један већи део војске већ је н |
| се предати Мачва, Београд и Голубац.{S} Тако је, није на ино.{S} Уговор се не сме рушити, јер б |
| очекати индат, па тек онда на јуриш.{S} Тако мисли твој верни слуга.</p> <p>— А шта ће на то ре |
| кадри искушеније смирено подносити?{S} Тако је отац Герасим искушенике укоравао.{S} Био је са |
| па зашто не би и други то исто чинио, — тако су млоги мислили.{S} Милица царица има синове, али |
| ићи наруку како дође ствар до дивана. — Тако ради, и још како те памет учи.</p> <p>— Хоћу л’ шт |
| крене разговор.</p> <pb n="454" /> <p>— Тако је то, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом |
| ће је погазити.</p> <pb n="459" /> <p>— Тако исто је код нас, нијесмо ни ми бољи — одговори Јаб |
| мог крсног имена светог Ђурђа!</p> <p>— Тако ми светог Николе!</p> <p>— Један другог да помажем |
| пот ће с нами против Жигмунда.</p> <p>— Тако је сад, кад мора, но Вукогли неће никад добар бити |
| о га разумели — рече Јеремија.</p> <p>— Тако је, ал’ истоветне су нам заслуге — рече Јаблановић |
| слови громким гласом Јеремија.</p> <p>— Тако ћу и судити, и праведнику и грјешнику, судићу по п |
| ушима звониле, лице снуждила.</p> <p>— Тако је красна та српска војска на Косову да ни Душан к |
| /p> <p>Прва је реч Јеремијина.</p> <p>— Тако, дакле, врати’ се ја и ништа не сврши’.{S} Да није |
| збиљно погледи, чека одговора.</p> <p>— Тако је.{S} Но јошт христијанство могло би над Агарјани |
| ља влада, ту право нема места.</p> <p>— Тако је, сабља дели правду — дода Јаблановић.</p> <p>— |
| бога и светог краља дечанског.</p> <p>— Тако ми бога и мог крсног имена светог Ђурђа!</p> <p>— |
| , не могу ни ја друкчији бити.</p> <p>— Тако је, неслога је Србе утукла, сватко се позива на сл |
| ада, а Голубац предати морамо.</p> <p>— Тако је, ал’ преиначити не можемо, уздајмо се у бога и |
| , канда журно очекује одговор.</p> <p>— Тако је.{S} Сви знамо да се сад судба над срећом и неср |
| .{S} А како ви с њиме стојите?</p> <p>— Тако исто као и ти.{S} Војновић и Змај-Облачић у свему |
| ти младог Бранковића уважаваш?</p> <p>— Тако богме.</p> <p>— А да л’ познајеш мог сина, Милана |
| обом тако коцкају.{S} Боље мријет, нег’ тако живјет — рече огорчен Облачина.</p> <p>— Такав је |
| сватком дат један ћеф.</p> <p>— Кад би’ тако живљео, вољем оно бити што сам.</p> <p>— Ти можеш |
| ша са Уруменли-беглербегом зајезди, ал’ тако да му је око увек надаље спред јездећег Харалампиј |
| вим дедацима памет усвирати.</p> <p>Ет’ тако се чељад јошт веселила.{S} Пјевање, шала, заиграва |
| представе могућну међусобну опасност, а тако само из поверења им провирује сигурност.</p> <p>Са |
| наци од Искра, после издајице.</p> <p>А тако је и Харалампије своју грешну душу испустио.</p> < |
| Милева, радиш?</p> <p>— А што је Милева тако смутна.{S} Шта ми радиш ти, Вуче? — рекну у једно |
| ажу, стари мачак, па кад се њему Милева тако допада, каково створење иста може бити!</p> <p>— Н |
| земље Душанове од кнежевских пустолова тако покидане, да се већ против Турчина бранити не могу |
| му ми о’ђе судимо,<pb n="422" /> већ га тако налако пропусти — примети Јаблановић.</p> <p>— Ја |
| камен.{S} Рјеци султану да је због тога тако лахко дошао до Голупца.{S} Кад опет Смедерево сази |
| евић Кантакузен јаје туче у салијеп, да тако камен с каменом стегне и да се сам окамени.{S} Ти, |
| међу собом на две стране поделе, па да тако над својим странама владају?</p> <p>— За овај случ |
| ину извући.</p> <p>— Ао, мој оче, па да тако на тебе заборави деспот!{S} Та требало би да си ти |
| лава поглед баци.{S} Слуге, како свагда тако и у оно доба, имали су својој класи сходно поњатиј |
| најпре Јована, пољуби му лице, па онда тако исто Гргура.</p> <p>Кнежевићи на ногама стоје као |
| ити.{S} Посјеците ме о’ђе, ал’ Јеремија тако града предати неће.{S} Цјена је Голупцу сто и педе |
| едство не уштрби.</p> <p>То је Јеремија тако тумачио, да може у ту сврху све чинити.{S} Мисли с |
| еремији.</p> <pb n="405" /> <p>Јеремија тако добија Голубац, а Јаблановићу је обречена Сребрниц |
| к’о у некој сањарији неколико тренутака тако онемљени стајали.{S} Богзна какве им се прилике у |
| ли столици, која је била подоста велика тако да се цео човек у њој изгубио и која је била са ра |
| о је чинила.{S} Турцима није никад пала тако секира у мед као сада.{S} Ако су се донде и молили |
| ралампије, <pb n="249" /> не би се била тако устрашила, јер јој се његов образ одвећ поверитела |
| о у ноћно доба оца Харалампија да се на тако необичан поход даде?{S} Несташлук, ил’ освета, ил’ |
| и’.</p> <p>— А што је, бога ти, књагиња тако смутна?</p> <p>— Кажу да због Бранковића који се ј |
| 308" /> је спрам матере била лукава, па тако је и мати била прама њојзи често претворна.</p> <p |
| се најјаче смеје, као из неке пизме, па тако редом, сватко своје извуче.</p> <p>— Дакле, смије |
| деспота Црни Завиша, преко Лошонци, па тако помештају се војводе, свештеници, попови, калуђери |
| на вјеру као што сам ја теби дошао, па тако ми свете богородице, да ти квара бити неће.{S} Ти |
| н је мени наложио, а ја сам извршио, па тако и ја морам бити делбеник куповине Голупца.</p> <p> |
| ’ у њега не сме се дирнути.</p> <p>— Па тако сте то све трпјели?</p> <p>— То је овако.{S} Будал |
| би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном војском против даљих навала које ћеду с |
| антелејмона.{S} Како отпочне, а он чита тако напрезајућим гласом канда му је срце необручано, у |
| пије тамо остао?</p> <p>— Ваљда је трта тако израдио да се онђе подијелимо, па да идемо тамо об |
| их, <pb n="340" /> весела им мајка, кад тако напредују, кад један комад земље за другим добијај |
| мало ограничити, јер већ и сад кадикад тако што ради што му као једном великашу без повреде ца |
| у у нужди добар био, зашто да те се сад тако доцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је већ влади |
| Предају градова и Мачве тумачиће народ тако, <pb n="385" /> канда предајеш Угрима Србију.{S} Н |
| ву.</p> <p>— Говорите, децо моја, откуд тако?{S} И где је цар и српска војска? — запита жалосни |
| ди се са Пајсијем код стола.</p> <p>— Е тако као што видиш, робови смо овђе у кули, нит’ криви |
| </p> <p>Харалампије диже се.</p> <p>— Е тако, ја ћу се одма’ спрјемити, онда можемо кретати се. |
| Харалампија и свију калуђера!</p> <p>Е тако, све се у здравље пило, а народ је поред свега тог |
| е биле.{S} Јест.{S} Али зашто да изгубе тако лудо и војску и своје главе.{S} Није то доста само |
| ће, мало се говори, све је озбиљно, све тако изгледа канда је посмртна даћа.{S} И кад деспот на |
| све у тајности преправи.{S} Бимбаша све тако нареди да куд пут у цркву води, Турци отклоњени бу |
| head>XXXIV</head> <p>Ферхад-паша је све тако удесио да по деспота све добро испадне.</p> <p>Фер |
| тко у ствар забадао.</p> <p>Кад је све тако уређено, листине потписане и распослате, султан ши |
| о пиле у ноктима однео.</p> <p>— Ти све тако чудне сне имаш, да л’ си снио кадгод да си пијан?< |
| ја ћу ослабити цео уплив Стевана, овде тако исто као и код Турака.{S} Реци јошт и то: међу Мус |
| телине који се предају.{S} Па нека буде тако, ионако већ одржати се не можемо.{S} Пашће ту и на |
| о?</p> <p>— Кад није друкчије, нек буде тако.</p> <p>Јеремија довикне, улак враћа се.</p> <p>— |
| е мисли, па прослови:</p> <p>— Нек буде тако.{S} Ти и Ферхад-паша водићете војску на Голубац, ј |
| Млађи, када видеше старога Новака да је тако добре воље, мало се ослободе, па се почну слободни |
| он управља са народом.</p> <p>— Када је тако с његове стране, а ти му с моје стране реци да би’ |
| ди на њима њему подобан детић.{S} Па је тако сирома’ Грман на слободној земљи скончао.</p> <p>Б |
| за срце ујеле.{S} Не једног калуђера је тако испрескакао, и не једаред је Харалампија, садањег |
| обро било овде одма’ и вечерати, кад је тако красно? — упаде у реч Милица.</p> <p>— Не би згоре |
| аје дичну дијецу за јањичаре.{S} Кад је тако, како да се спасе народ.{S} Морају се најпре унута |
| рукама.</p> <pb n="420" /> <p>— Кад је тако, деспоте, предајем ти се на тврду ријеч, коју ћеш |
| а?</p> <p>— Млого већа.</p> <p>— Кад је тако, немој времена губити, иди натраг, па кажи Русин д |
| вори жешће Харалампије.</p> <p>— Кад је тако, знам већ како ћу међ вами извршити.</p> <p>То изр |
| ковић.</p> <pb n="283" /> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо гледати да у миру све свршимо.{S} А не |
| овде судба саставила.</p> <p>— Е кад је тако — одговори Тамерлан — а оно пушћам слободну вашу к |
| ја сам само калуђер.</p> <p>— Е кад је тако, оно ћемо овако.{S} Обоје ћете са мном ићи у Голуб |
| <p>— Мој оче Пахомије, шта ћемо кад је тако.{S} Морамо се усиљавати да изгубљено задобијемо; н |
| с Пољаком Црним Завишом.</p> <p>Кад је тако краљ Жигмунд примио кључе Београда, заврши се та ж |
| p>Ферхад започе.</p> <p>— Дакле, све је тако свршено као што је међу нами уговорено.{S} Исак-па |
| и Голубац Турци добили.</p> <p>— Све је тако, ја то знам, и баш зато што је тако, треба да иште |
| је, и једнако ће се смањивати, па ће је тако и нестати.{S} На нами је нека проклетиња.{S} Матиц |
| народа почео се дизати. </p> <p>Више је тако срећни’ година прошло.</p> <p>Наједанпут донесе се |
| ђ је сам кадар народ заштитити, нити је тако близу сродства турског као Стеван, а и одважнији ј |
| е чинило да добро бити неће, све јој је тако долазило као да цео терет на њено срце пада.{S} Те |
| на сахрани.{S} А Радосав потребовао је тако силног властелина као што је Јеремија, да га од на |
| за друго што и није.</p> <p>Петошко је тако кроз препоруку дошао у крушевачки двор цар-Лазара. |
| > <p>Јеремија сад се поче кајати што је тако Голубац предао.{S} Још на путу мислио се како би д |
| је тако, ја то знам, и баш зато што је тако, треба да иштеш мир, а да добијеш мира, мораш се Ж |
| ла падише харем дичити.</p> <p>— Зар је тако угледна? — запита љубопитно Бајазит.</p> <p>— Не д |
| итство ју је мучило.</p> <p>— Па зар је тако добар тај турски цар? — запита своју матер детињск |
| иру остане, као у резерви.{S} Деспот је тако и чинио, знајући да Розгоњија сам хоће да уђе у гр |
| да терет душе своје.</p> <p>Исповест је тако свршио, и хоће да се пречести, и искаже вољу пред |
| ош деспот Стеван потписао.{S} А да није тако било, тко зна би л’ се деспот Бранковић на то потп |
| S} Он изјасни султану да са Србима није тако ласно војевати као са Грцима, јер је српски народ |
| е допушта.{S} Па зар код вас ђаура није тако исто, предикујете умереност, а овамо највећма гриј |
| ристос прописује.{S} Ал’ на жалост није тако.{S} Грци нису искрени пријатељи Срба. ’Де су Грци |
| у са прекрштеним ногама.{S} Харалампије тако исто чини, да се паши не замери, по реду као што т |
| .{S} Послушајте ме.{S} Ако се вас двоје тако не уредите, да међу вама један господари, а оно па |
| емију, Јеремија деспота.</p> <p>— Дакле тако, Јеремија, ти мој од младости друже, хоћеш да се о |
| ђер на Светислава циљао.</p> <p>— Дакле тако ти младог Бранковића уважаваш?</p> <p>— Тако богме |
| образ пустила.</p> <p>— Нек буде дакле тако, но само гледајмо да што пре наредбе учинимо, да в |
| ао олош не однесе.{S} Кад се неко време тако у народу потуцао, као сиромашак путник похађао је |
| осто предам? — рече деспот.</p> <p>— Не тако.{S} Ишти ову Србију, што је сад имаш, да у миру у |
| висио.{S} Лице му је било красно, но не тако красно као што се у садашње доба држи, то јест гла |
| медерево мора бити столица моја, ал’ се тако мора зидати да га нитко узети не може.{S} Мора се |
| у, изморени, би л’ спасили све, а да се тако упустили у бој са тројно већом, а још одмореном ту |
| ову Јеремију на предају.{S} Јеремија се тако не предаје.{S} Деспот Стеван и Ђурађ Бранковић ост |
| р је Милева била такова девојка која се тако скоро даје с чим обманути?{S} Та нисмо ли казали в |
| стада.{S} Ви сте доцније рођени, па се тако не осећате да идете све на мањак, као ја који сам |
| , и кад ју већ једанпут има, не може се тако лако од ње, ако му је неверна ил’ му се не допада, |
| в закона?</p> <p>— И код нас не држе се тако строго, само што не сме на видик изићи.{S} И султа |
| је Петров пост, ал’ четвртак, и није се тако строго постило; било је ту рибе, паштрме, сољених |
| и стане до Ђурђа.</p> <p>— Закуните се тако исто пред богом над светим Јеванђељем, и пред свје |
| > <p>— Дакле, по уговору имали бисте се тако подјелити, да сватко од војвода добије педесет, а |
| ослободи од уплива турског, па да ће се тако и Србин и Грк наново са славом подићи.{S} Жигмунд |
| У истом дому, у истом манастиру, гди се тако веселе, — у једној ћелији, чују се два тужна гласа |
| поче.</p> <p>— Господару мој, што си се тако смутио.{S} Нема славе без жалости, а нит’ има царс |
| м изишао мало на чист ваздух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте сигурно мислили да је то |
| </p> <p>Особито Јули је жао било што се тако из превиђења догодило и да је познала била калуђер |
| оју је већ и сам Стеван признао, јер се тако с њим нагодио, ту дакле влада дечаке трпети неће.{ |
| стом на деспота као земље господара, те тако пољуби у руку најпре деспота, после деспотице, па |
| вке рече:</p> <p>— Све је добро, нек те тако памет води.</p> <p>Јеремија да донети за поткрепље |
| говори Ферхад.</p> <p>— Та мал’ те неће тако и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду |
| и, на његовим прсима је крст Христов, и тако чини како Исус заповеда, свом је у невољи друг, ис |
| рукама моли краља да не гине узалуд, и тако повуку га натраг.</p> <p>Завиша је са своји јунаци |
| ер он тек преко Јеремије добити може, и тако изгледа канда Јаблановић није баш задовољан, јер к |
| извршити, расећи па на четири стране, и тако удове му по капијама повешати.</p> <p>Са свију стр |
| Турци једном приликом на Ниш ударили, и тако преко бугарске границе намеравали у срце Србије пр |
| >Харалампију морали су за коц везати, и тако га погубе.</p> <p>Тако искајаше своје грехе Јереми |
| из руке Јеремије мора новац примити, и тако му је Јеремија од Јаблановића ближи, пречи.</p> <p |
| ти, и покрај Голупца Дунав затворити, и тако може бити лоше среће.{S} Велики је лис деспот, вел |
| ца, с леве Русна, поред Милице Новак, и тако све даље по реду свог чина заузму места и остали г |
| ановићи, пак немају право на престол, и тако нити Лазар нити његова породица таково право има.{ |
| светски’ ствари и постане калуђером, и тако нас је сад овде судба саставила.</p> <p>— Е кад је |
| ости ратне терете сносити није могао, и тако као царски саветник бавио се кад у царском двору, |
| у, до ког је други трон намештен био, и тако краљ Жигмунд <pb n="394" /> седне, телохранитељи с |
| ратко најнужније што се чинити имало, и тако ’ајдмо сваки своме послу.</p> <p>После ове беседе, |
| оштар миг, који изгледа као заповест, и тако поседају.{S} Харалампије није се дао двапут нудити |
| усулмана, држи се да је у ропству.{S} И тако пре би бегала на крај света, него што би и самом п |
| мо што више Исак-паши, беглербегу.{S} И тако сад уговорисмо, па сад си мој гост, и сад нек доне |
| брани, од „нашествија иноплемеников,“ и тако рука руку пере.</p> <p>Јеремија је био као код сво |
| нзуке, разни украси за врат, појасеви и тако даље пливали су у светлости.</p> <p>Милица је била |
| ме што већи народи као Руси, Французи и тако даље, онде своје свете обитељи имаду, тако су исто |
| гда међу разнима поглавар’ма раздељен и тако, што је год чинио, све је са раздељеним силама чин |
| атељство вреда нанети, прешли су Вуку и тако, поред свега тога што је Милица мислила, да је пор |
| ним очима, ишао је весело по прњавору и тако весело насићеном лако је било онде својим обојег п |
| са својим искреним будалаштинама још и тако што рећи што би се дотакло којега госта, зато се п |
| и се са царицом у свему слажу.</p> <p>И тако неколико смутних дана прођу.</p> <p>Светислав је у |
| а владара Србије.</p> <p>— То још не би тако зло било.{S} Но кад се потпишем да се цијепам од с |
| народу, који је већ тако поцепан, удови тако покидани, разбачени, да их је и наћи тешко, некмол |
| г господара.</p> <p>Док се она у Србији тако трудила, Ђурађ у Цариграду такође за себе је радио |
| ој кров запалити и ту изгорјети, нег’ли тако предати се.{S} Мађари су већ посјели Мачву и заузе |
| нила, те смо му Мару дали.</p> <p>— Али тако се у оно доба држало да у почетку није имао Вук ве |
| одговори калуђер.</p> <p>— Није баш ни тако као што ти кажеш!</p> <p>— Ја, опет мислим да ће Б |
| к нису, паметнији су нег’ други.{S} Они тако рекну у брк, и војводама и самом цару, да се сви з |
| и јошт Турци не могу да продру, пушкари тако су понамештани да им Турци наудити не могу.{S} Хат |
| го забавио, моји синци?</p> <p>— Где си тако дуго, оче? — запита кнез Ђурђе.</p> <p>— Данас има |
| и да смо пријатељи.</p> <p>— Све би’ ти тако исто по риједу исказао био, само једно не би, Ферх |
| благодарно слуга.</p> <p>— А јеси ли ти тако поуздан човек да ти се и што важније поверити може |
| налогу.{S} Можда се већ и покаја што ти тако писа, и можда ти сада и пише у Дечане, шта да с њи |
| д који део куд задере, мора се дочекати тако, да се Турци с крвавима главама врате.{S} И деспот |
| она супруга српског цара Лазара и мати тако дивног књаза као што је Стеван, а при том је у жал |
| а све на дивану исказати, и све ће бити тако, како рекосмо, турска ће војска на Голубац ићи са |
| но није ма какво.{S} Сад ће се заложити тако, да му стомак искаје сво постење за трајавше епити |
| е ли му отео све, па га је јошт у Ужици тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не би хтео првенства |
| Врати се одма’ у Крушевац и реци Милици тако као што си од Сулејмана чуо, те гледај да што испо |
| ма му тко шта рекао, а и све изједначи тако, да кад у једног задирне, а други се смеју, онда о |
| изјадикује се, и што збори, Ферхад-паши тако долази, канда је са свог срца скинуо па на његово |
| ве се бојим какве нове неслоге, јер тек тако би могли Турци са својим млоштвом побједити.{S} Но |
| те ћеду пашин харем дичити.</p> <p>Док тако Исак-паша размишља, како ће ту Турчин живити, донд |
| си дочекала, да се твоји синови с тобом тако коцкају.{S} Боље мријет, нег’ тако живјет — рече о |
| они’ војвода, који се под царем Душаном тако прославише? — рече Милица.</p> <p>— Где су она вре |
| ље било, кад би се твој отац са царицом тако помирио да земљу међу собом на две стране поделе, |
| т са Ђурђем.{S} Марку се допадне Стеван тако исто као и Ђурађ.</p> <p>Међу осталим рече Марко:< |
| ла — рече Милица — да ће ми данашњи дан тако весело проћи; цео дан сам била јако брижна, и да н |
| поче нешто читати.{S} То је брат Теофан тако око четрдесет година стар, смешљивог лица и поглед |
| помислити од луде пашу.</p> <p>— Даклен тако, војвода Јеремија хоће да преда Голубац — запита Ф |
| узео, и са тим и Србију к себи привукао тако да су му постали вјерне слуте савезници, и пролије |
| >Ђорђе Кантакузен саградио је Смедерево тако, да се ласно узети не може.{S} Смедерево треба да |
| јавао своју земљу, и народ се већ почео тако опорављати да би се већ — датом каквом згодом опет |
| ове завидно.</p> <p>Но ако је Марко био тако чудновато јуначког изгледа, и Ђурађ је за његове г |
| гне се.</p> <p>Харалампије не би бранио тако ма до зоре седити.{S} Но Ферхад-паша мора, мисли з |
| ио.{S} Па како би таков јунак као Марко тако што поднети могао?{S} А поред тога мислио је да би |
| исмо никад света видели, не би нам било тако жао; ал’ овако тек сад осећамо у пуној мери несрећ |
| обито зидао, али са Марком није му било тако ласно као са осталима на крај изићи.{S} Марку се м |
| поверење уливали.</p> <p>Шта је мучило тако у ноћно доба оца Харалампија да се на тако необича |
| ево, у његово станиште, све је унаоколо тако нагомилано, да се куће у месту од заклона не виде. |
| > <p>Ферхад прослови. </p> <p>— Сад смо тако што учинили ја и ви да би нас Турци на комаде исек |
| адовати можемо нашем животу.{S} Зар смо тако криви да будемо и од свију зверова најнесретнији?{ |
| о.{S} Сад нек улак дође.{S} Је л’ добро тако?</p> <p>— Кад није друкчије, нек буде тако.</p> <p |
| вију страна у оно доба доказивало да то тако из важни’ узрока бити мора, и да моја судба, као ж |
| одговорити.{S} Исповједи, би л’ све то тако исказао, да ти не спомену да Ферхад-пашу, Петошка, |
| о вихор над њима диже?</p> <p>Шта се то тако праши издалека?{S} Ил’ је то какова војска; ил’ св |
| нит’ криви нит’ дужни.{S} Доклен ће то тако трајати? — одговори озбиљно Јован Кнежевић.</p> <p |
| Петошко, види се да си будала, па зато тако лудо и говориш — рекне Костреш.</p> <p>— Боже мој |
| гли, у ужасној борби исечени су.{S} Ето тако, једва смо се са овеликом муком претукли, а цар Ла |
| у јагањцима и зецовима никад боље — ето тако се цео овај наш свет промеће.</p> <p>Ово је било к |
| е попуца, а ми — у Турке.</p> <p>— Исто тако сам и сам мислио, Турци ћеду Голубац откупити, ти |
| дам ти се на спас моје душе, да га исто тако познајем као ти.{S} Он је ревнатељ народу, <pb n=" |
| је, честити пашо, па баш мило ми је што тако српски збориш, нијеси л’ и ти био негда хришћанин |
| и Бранковићеве лозе пријатељ,... ја бар тако о теби судим?</p> <p>— О том се ни сумњати немој.< |
| задовољити.{S} Ионако нисмо за овај пар тако снажни да Турке у Азију пребацимо.{S} Ту треба и к |
| клонио; то је све истина, но у онај пар тако је стање наше изискивало.{S} Ти си онда морала од |
| ускрса.</p> <p>Игуман Рувим био је стар тако око седамдесет лета, бистрог погледа, на лицу му ч |
| се издати има, а после можемо даље, јер тако ћемо тек мађарску властелу задовољити.{S} Ионако н |
| да је на добром путу.{S} Изглед и говор тако честит, да се не мога’ посумњати.{S} Па ми јошт и |
| ш сте махнити људи, ’вала Алаху што вас тако подели.{S} Дакле и Јаблановић има гу свој дел.</p> |
| јуриш, да нам тренутка не даду, да нас тако уморене сатру.</p> <p>— Само да је ту Харалампије, |
| .</p> <p>— А бога ти, оче, шта си ноћас тако тумарао</p> <p>— запита га љубопитљиво Јула, без д |
| но после јела већ и онако му црвени нос тако је набубрио да се чинило као да су му на врху јошт |
| турчити, па ће ова пола другу полу опет тако исто на силу, па ће онда тек бити: „Погибел твоја |
| ће хтети за Бајазита да је још једанпут тако богат и силан.</p> <p>Но, је ли имала Милева таков |
| {S} Но ни Турци овом приликом нису јошт тако снажни да могу ногу на Мађарску пребацити, и Беогр |
| морамо чути, јер пре неколико дана већ тако су обе војске једна другој супрот стајале да тек ш |
| од њега јошт дочекати; не једна је већ тако срећном постала чрез доброту калуђерску.</p> <p>— |
| е би она жртвовала.</p> <p>— Кад је већ тако да нити имамо с наше стране за обрану војске, с др |
| дешта, негли у свом народу, који је већ тако поцепан, удови тако покидани, разбачени, да их је |
| изићи на крај.{S} Но шта ћу када се већ тако збило.</p> <p>Док је Петошко све то говорио, гости |
| моја уста водом влажити; постао сам већ тако жут да сам мислио већ ћу се скоро посветити.{S} На |
| пита Бајазит.</p> <p>— Кад је Бранковић тако силан, оно треба Милици помоћ против њега обрећи — |
| о зато да га од тебе одвуку, да те могу тако усамљена напасти, и осталу Србију једним ударцем с |
| мир не утврди, донде не могу Вукоглију тако оставити, па да опет са Жигмундом шурује.</p> <p>— |
| сабља, прешао је тамнице, но не паде му тако тешко као примити владу над оним народом који се п |
| опет, чини му се да Ферхад-паша није му тако пријазан као што се у почетку показивао.{S} Сад му |
| } Слабо су што учили, него само лице су тако правили као да су високоучени.{S} Веселог лица кал |
| ика и деспота признати има.{S} Турци су тако на Србију насрнули, да се сама против толике силе |
| погледа била.{S} Но није ни чудо што су тако изгледали.{S} Откако је Србин на Косову изгубио, р |
| , ђаурски шејкул — на Западу.{S} Ако их тако оставимо, навалићеду на Крушевац, кад то чују ђаур |
| атио ал’ бадава је, кад је већ мој отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ на овај живот нав |
| е човек у муки и жалости, и најмања реч тако је жалосна, да би рекао да у њој лежи целога света |
| међу собом разговарају; свака им је реч тако жалосна, као најжалоснији гусала звук.</p> <p>Кад |
| еспот је био тврда срца, па се није баш тако лако болести дао.{S} Поред све телесне слабости че |
| сенија нема.{S} А и Турци неће бити баш тако тврдоглави јер су на Косову видели српско јунаштво |
| ом бори, а теби се срце стегне и мислиш тако се народ са судбом бори.</p> <p>Турци су све више |
| ка незгода стићи.</p> <pb n="317" /> <p>Тако смутног весеља још није никад било.{S} Турцима се |
| ’ се покрај мене.</p> <pb n="417" /> <p>Тако се они још доникле разговарају узев сваки своју ко |
| жасном трзању живот изгубио се. </p> <p>Тако је и са Јаблановићем.</p> <p>Харалампију морали су |
| ара Лазара?</p> <p>— Код Турака.</p> <p>Тако су још дуго и подробно распиткивали о целој битки, |
| са деспот Стевана о задушницама.</p> <p>Тако Леонтије чита сад једно сад друго, сад Свето писмо |
| да не пролије толику невину крв.</p> <p>Тако путујући, доћи ћеду близу манастира Манасије.</p> |
| за коц везати, и тако га погубе.</p> <p>Тако искајаше своје грехе Јеремија и Јаблановић, негдаш |
| ока, а за леђи катане деспотове.</p> <p>Тако језде Голупцу, нитко реч не прослови.</p> <p>Голуб |
| ка — рече војвода Облачина Раде.</p> <p>Тако по’декоја реч пусти се.{S} Владика Мелентије отпој |
| форме ради кроз диван да прође.</p> <p>Тако је то лако преко дивана прешло, нарочито што Исак- |
| ластели у шали истину рећи може.</p> <p>Тако је Петошко проглашен био за будалу, који тек ћаска |
| је, међу Турцима бакшиш раздаје.</p> <p>Тако кад су готови били, опросте се и оду, и благо одне |
| лужену мазду — рече Харалампије.</p> <p>Тако их ухвати нојца, и вино и сан их превлада.</p> <p> |
| па сваки се најпре за се брине.</p> <p>Тако дигну се на ноге, и са то мало војске крену се даљ |
| различне игре, свирку и певање.</p> <p>Тако су се обично проводили дани у двору.{S} Радост, ве |
| овари, поклони за паше и везире.</p> <p>Тако Харалампије попне се на коња, јахати је још као ис |
| ице за себе који предјел узиште.</p> <p>Тако се, дакле, намести замка српском народу.</p> <p>Би |
| ва рђаво сљедство за собом вуче.</p> <p>Тако Турци сами себи остављени, крвили су се донекле, д |
| је најдрагоцјеније узму к себи.</p> <p>Тако у једној већ раскиданој кули седе, очекују нов јур |
| е предати, треба га силом отети.</p> <p>Тако мисле Розгоњи и Лошонци.</p> <p>И Жигмунд држи да |
| е су гости ту, весело мора бити.</p> <p>Тако се, дакле, и други дан весело провео и дубока ноћ |
| ачувала, немој на ме заборавити.</p> <p>Тако се опросте.</p> <p>Сад се Харалампије спрема.{S} Р |
| издајице мораду се искоријенити.</p> <p>Тако јошт неко доба разговарају се, кад бимбаша уђе, и |
| ти што је од Харалампоглије чуо.</p> <p>Тако путујући стигну у Крушевац.</p> </div> <div type=" |
| ија, а Мађарима нек се пода мир.</p> <p>Тако се диван сврши.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| још није изгубљено докле је нас.</p> <p>Тако се деспот са војводом разговара, и већ почиње свић |
| али да га на друге мисли наведу.</p> <p>Тако остане опет све при старом.</p> <p>Турци су од Срб |
| опет дати калуђерима на сахрану.</p> <p>Тако Јеремија и Јаблановић кују зло, плету замке, и кад |
| ма у трапезарију и опет заседну.</p> <p>Тако су јошт дуго преповедали о прошлим временима, и вр |
| јунацима, који за свој род гину.</p> <p>Тако наздравља Ферхад.</p> <p>Деспот и Облачина гледају |
| ирне.{S} Онда је и сва памет ту.</p> <p>Тако је то било онда.{S} Човек се није мерио главом до |
| е, баш нећеш?</p> <p>— Сад нећу.</p> <p>Тако су се још дуго кошкали и разговарали док не дође в |
| сутра, благо је ту, да га носиш.</p> <p>Тако се растадоше.</p> <p>Најпре деспот и Облачина одје |
| кад Турци јадни народ растргну?</p> <p>Тако путујући, деспот озире се, лакше му је души кад ви |
| д, пасти мора, па је лис у замки</p> <p>Тако и остале паше одговарају, који би на Мађаре, који, |
| мчен, само је одгођен нападај.</p> <p>——Тако је, узрујаност паша и везира велика је, може султа |
| је ни калуђерство, што Харалампије није таков као Леонтије.</p> <p>Дакле да видимо.</p> <p>Чули |
| ка није му допуштала да отрпи од будале таков разговор, у којем се великаша слабости и страсти, |
| то за кукавицу држао био.{S} Па како би таков јунак као Марко тако што поднети могао?{S} А поре |
| умцима, међу којима један је сасвим био таков као ја, само још млого црњи, тако као Арапин; да |
| губио.</p> <p>— Тко би знао куд се ђео, такова трта тко би још о њем бригу водио, кад су толики |
| дотерати. </p> <p>А зар је Милева била такова девојка која се тако скоро даје с чим обманути?{ |
| {S} Он је био такође још млад човек, па такова слика јако га се косне.{S} А особито, сад му је |
| } Вређати га нису хтели, јер су требали такова јунака код себе кога цео народ уважава, па и сви |
| својства, душевна и телесна, била су му такова да би поред доброг правца и мало среће могао са |
| се много не уздаш у караманску буну.{S} Такове буне онђе годинама трају, па се и преживе.{S} Па |
| и силан.</p> <p>Но, је ли имала Милева такове тврде воље и љубави? — Видићемо.</p> <p>Царица к |
| ради па пости.{S} Па осим тога, братија такове су нам пакости чинила да смо мислили капи крви в |
| шкоди.{S} Не једанпут као мними будала такове сам примедбе у шалу увијао, које би народу на по |
| војнички и свештенички чин биле су две такове точке човеческог реда и сталежа, које су себи пр |
| шко.</p> <p>Новаку нису се баш допадале такове примедбе; и да не би Петошко јошт дубље заишао п |
| а Косова, да већ одавна нису имали били такове људе, који су им наруку ишли и слабије стране пр |
| да не би, због тајности дела и новости такове удадбе, како ове, тако и народ огорчила.</p> <pb |
| би за вјеру положили.</p> <p>— Ми Турци такове требамо као што си ти.</p> <p>— Потпомогни ме, м |
| знали су за Јеремију, већ је Исак-паши такове шиљао, ал’ није му се поверовало и султан није х |
| ије.{S} Оба платише за лакомост.{S} Ето такове су ти наше војводе.{S} Ја мислим да ниједан није |
| баш није радо ни слушао где се женске у такове важне ствари мешају.</p> <p>— Све је то добро, и |
| оказати да је строг, да пази на ред.{S} Такови грешници добију обично помилованије кад је ту ка |
| рква тужно изгледа, богзна хоће ли када такови јунаци у ту светињу ногом ступити.</p> <p>После |
| житељима зову, тако је исто било и онда такови’ тражитеља код Србаља довољно, и то и пре и посл |
| у Голупцу све куле порушене, у бедемима такови провали да се лако јуришати може, војници стубач |
| ви онда друкчије изгледали.{S} Камо сад такови јунака?{S} Онда нисмо питали колико има душмана, |
| којем се забрањује строго употребљавање такови’ <pb n="254" /> права од стране великаша, која с |
| да турску службу приме.{S} Турци су се такови потурчењака одвећ примали, и често на велики сте |
| њима као овце за пастиром иде, па више такови пастира на више страна народно стадо деле.{S} Ка |
| — Има доста и ђаволштине, но опет има и такови’ који су као какове светиње.{S} Видиш, тај црни |
| има доста земље.{S} У оно доба били су такови кнежеви лопта у рукама властољубивих великаша.</ |
| дејствовао је мир између Милице и Вука, таковим начином, да једну опредељену част српске земље |
| аг; штавише, није за јунака ни од среће таковим мачем се опасивати, зато учини с њим поклон дру |
| p> <p>Драгаш реч прихвати:</p> <p>— Тек таковим начином можемо у овој опасности раздор отклонит |
| елом двору највећа забуна владаше.{S} У таковим жалосним околностима, код толико себи противних |
| подсмешљиво Петар.</p> <p>— Па да могу таковим дедацима памет усвирати.</p> <p>Ет’ тако се чељ |
| у тврде и ретке душе; велики духови.{S} Такових нити је било млого на свету, нити их и сада мло |
| алази се кукоља.</p> <p>Није било свуда такових калуђера.{S} Било их је, о којима се, на жалост |
| и.</p> <p>Но баш да видимо шта се и код такових збивало.{S} У свету је добро са злим помешано.{ |
| искрени посници.{S} Но међу њима има и такових братија, којим на лицу читати можеш да је пост |
| ито што у себи имао.{S} Но било је ту и такових шаљивчина, а особито певаца, па тамбураша, да и |
| дити, јер у светској историји има млого такових примјера дворског живота, који је често и на це |
| м у својој земљи бавио, и не мислећи на таково што да ће Ђурађ са Турцима на Србију напасти — п |
| и тако нити Лазар нити његова породица таково право има.{S} После пада Вукашиновог, кнез Лазар |
| били, и код којих се, на жалост, каткад таково што случавало, што човека мрзи изговорити.</p> < |
| о зачудила.{S} Тек у двору Душановом је таково <pb n="297" /> што видела.{S} Биљензуке, разни у |
| и се силом на престол попео, и сам није таково право имао.{S} Сад, дакле, онај треба да буде уп |
| Улрикова сестра је супруга Жигмунда, и таково пријатељство не шкоди.</p> <p>— И ти би дао прав |
| е ништа збунио, јер му се већ више реди таково што десило.{S} Он је и сам на све то смешљиво ли |
| не слаже се више с нашом душом.{S} Нами таково што тек дубље очи копа.{S} Како да се успоредимо |
| <p>— Доста, Харалампије, никад још ниси таково што паметно измислио.{S} Остајемо, дакле, при то |
| веде међу њима разни разговор.</p> <p>— Таковог делије више не имамо.{S} Од њега сам се учио во |
| не своје, неко право у породици има; за таковог морају те и њена браћа признати.{S} Ако се буду |
| ш с тим задобила мисао да би добро било таковог друга имати као што је Бајазит, али доста то да |
| /> надесно налево.{S} Увидили су да са таковом силом Турцима наудити не могу.{S} Но ни Турци о |
| се у битку упуштати, говорећи да се са таковом силом Турцима отпор дати не може, но мора се на |
| у не могаше из главе изићи шта Турци са таковом женидбом намеравају.{S} Неће ли сад Турци своју |
| во јако допало.{S} Роди се у њој жеља к таковом богатству.{S} Кад је дознала да се ти поклони њ |
| та је основана, па и сам признајем да у таковом стању, као што се сад налазе Турци, није немогу |
| о је честито и славно.{S} И ми се сад у таковом истом стању налазимо у каковом су се стању нала |
| дство осигурати.{S} Па и кћери шта ће у таковом богатству недостајати?{S} Шта ће јој Светислав, |
| друге стране Мађарима предају.</p> <p>У таковом расположају дуже је сам у себи говорио.</p> <p> |
| о био велику војску од крстоносаца, ал’ такову да и Једрене затресе се и сурва, могло би што би |
| ећ обрекао.{S} Та како и не би’ учио за такову красну девојку.{S} Ни сама књагиња Милева није л |
| ствар своји, приклони се и сам радо на такову погодбу и закључи да се одма’ посланици Турчину |
| имати једну која му је прва.{S} Он сад такову, прву, тражи.{S} Грци намећу се да му какову грч |
| би ради, по свој прилици, јошт једанпут такову једну битку покушати, јербо би им могла доћи гла |
| душија Ферхада.</p> <p>— Волијем једног таког Турчина нег’ све народне издајице као што би Јере |
| и су на бојном пољу цара Лазара издали, такође су се ту налазили.{S} Они су били поглавари Руме |
| ам их доста већ видео — одговори један, такође старијег доба служитељ.</p> <p>— Ал’ ако нешто н |
| из ове бједе избави.{S} За душе падши’ такође побринућемо се, но засад пре свега нек се учини |
| што за себе радити.</p> <p>Мара је била такође горда, властољубива.{S} Она би радо из материни’ |
| ио је велики обожатељ Русне, која га је такође радо видела, и којој је јошт жао било што је Мар |
| се на подворење царици.{S} Царица их је такође спремна примила.{S} У једној великој соби где се |
| а то престане жагор веселости; слуге се такође разиђу и тишина највећа свуда завлада.</p> <p>Ка |
| чак справи и особито су ручали.{S} Срби такође.{S} Милева није се више смела пред Србином показ |
| чи почне срце јако куцати.{S} Он је био такође још млад човек, па такова слика јако га се косне |
| представљају.{S} Прочи гости почеше већ такође међу собом тихим гласом примедбе правити о растр |
| Србији тако трудила, Ђурађ у Цариграду такође за себе је радио.</p> <p>У Цариграду су српски г |
| Београд је по уговору предат, Мачва је такођер заузета, још треба Голубац предати, и то што пр |
| вак.</p> <p>— То ће бити Баоша, који је такођер обрекао доћи са зетском неком господом — рече Р |
| м гледао је на оца Харалампију, који је такођер подсмешљив поглед на Петошка бацио, радујући се |
| тво.</p> <p>Милица и дворкиње чинише се такођер расположене.{S} Млађи, када видеше старога Нова |
| је већ и друга мађарска војска, која ће такођер руку пружити оној пред Голупцом, а да могу лакш |
| орена, и Угарска може опасност која јој такођер грози само у дољњим крајинама Србије отклонити. |
| ком знак да буде опроштен, игуман да му такођер знак, па брат Теофан остави књигу, пређе трпези |
| се с њима разговарати.</p> <p>Слуге су такођер к себи дошли и умерили се, да не би старијим до |
| ором телали, чауши вичу, чује се и звук таламбаса, Турци су весели.</p> <p>Ферхад-паша је спрем |
| чекују Јеремију.{S} Чули топот, трубе и таламбасе, није требало дуго чекати, малочас док се пут |
| продере се <pb n="462" /> чауш, звекну таламбаси, а Јеремин катана с бока затруби.</p> <p>Ујез |
| ао, јер то „от јуности“ нешто претерано таласајући и веселим тоном је певао.</p> <p>Но, да знат |
| едемско, које љубав разгрејава и жалост таложи.</p> <p>— Откако сам те познао, Хасане, сву нево |
| српским синовима, на које се азијатска тама спустила.{S} Тебе, света обитељи, јошт досад није |
| војска за побједу с’ бори.</l> <l>Паде тама на то поље равно,</l> <l>Црна ноћца крај учини бор |
| им, деспот, што доведе оваковог јунака, таман као да је Краљевића Марка рођени брат.{S} Очи су |
| се допаднем да једногласно повичу да би таман био добар за адума, то јест за оног служитеља кој |
| , држаћу ђе треба с хришћанима, и Турке таманити, а кад ме лацмани гуше, да спасем земљу и свој |
| раше или гусларе, да коју отпјевају?{S} Тамбураш је наш дуго био у служби код драчког кнеза.{S} |
| такових шаљивчина, а особито певаца, па тамбураша, да им у целој земљи пара није било.{S} У сус |
| <p>— Не би ли сад добро било да дозовем тамбураше или гусларе, да коју отпјевају?{S} Тамбураш ј |
| са Турцима бори, приличније су гусле од тамбурице.{S} О како дивно гуди Грман, да се срце у чов |
| ост тихе нојце, поред танког звука лаке тамбурице, поред песме каквог заљубљеног јунака.</p> <p |
| нским девојкама забавља, па поред ситне тамбурице пева песме заљубљени’.</p> <p>— А што је, бог |
| дојко је кадикад весели жагор са својом тамбурицом прекидао.{S} Што се у богатом Поморју весело |
| вић и Ђурађ на Косову боре, донде он уз тамбурицу љубавне песме пева.</p> <p>— Е то му не треба |
| ли љубавне и лакрдијашке песме уз танку тамбурицу, него громовити глас Грмана и његови’ тужни’ |
| обар глас, али будући је осим тога и уз тамбуру врло добро певао, з’ото кад је год појао у цркв |
| код драчког кнеза.{S} Он зна удесно уз тамбуру певати све песме што су их приморци од Латина н |
| ско царство једним ударцем уништити.{S} Тамерлан у својој јарости, што није турска војска сасви |
| авез.{S} У њему седи окован Бајазит.{S} Тамерлан се наслађава са понижењем Бајазитовим.{S} Кад |
| су.</p> <p>— Какви су ово људи — запита Тамерлан.</p> <p>— Ми смо ’ришћански калуђери.{S} Били |
| вила.</p> <p>— Е кад је тако — одговори Тамерлан — а оно пушћам слободну вашу кнегињу, заједно |
| ови помагали су Бајазиту — рекне љутито Тамерлан.</p> <p>— Сирота царска кћи није томе крива.{S |
| p>Настане опет нов рат.{S} Татарски цар Тамерлан иде са небројеном војском на Бајазита, да му ц |
| сви троје у несрећи се састаше.</p> <p>Тамерлан их јошт добро обдари; а Бајазита у ропству зад |
| уђери дотурају се, и то наблизо.</p> <p>Тамерлан са татарским војводама пије, части се, па Баја |
| и Милева десила.{S} Морала је обнажена Тамерлана служити.{S} Чудна среће промена.{S} Но Срби и |
| ни задрже оба калуђера.{S} Дође глас до Тамерлана, он даде к себи довести калуђере, који су пре |
| соки Стеван са своји дивни оклопници на Тамерланове Татаре јуриша.{S} Ту виси на једној страни |
| ати, јер сваки би рад виђети шта се код Тамерлановог шатора ради.</p> <p>Калуђери дотурају се, |
| квог познатог роба видели.</p> <p>Около Тамерлановог шатора чује се вика и смех.{S} Тишма је ве |
| ма страни’ људи стекоше се да виде силу Тамерланову, а овом је све то мало.{S} Дервиши, калуђер |
| в, но наскоро после Бајазитове битке са Тамерланом упокоји се.{S} Млађи Ђурђев брат Лазар, као |
| ара војска, ђе су дивни оклопници, који Тамерлану сузу натераше кад се тукоше појединце против |
| г’ што је Голубац.{S} Њихов Будимград и Тамишвар не могу се сравнити са јаким Смедеревом.{S} Ма |
| ште руке од слонове кости изрезано, очи тамне као ноћ, ал’ из зенице светлост одају.{S} Обучена |
| ице суво, но млогозначеће черте.{S} Очи тамне и жалосне.{S} На лицу му је изражена борба, коју |
| ако ми је дошло канда су ми ове дворане тамница.{S} Ови двори зову се наши, а нијесу наши.{S} Ч |
| блистала му се јуначка сабља, прешао је тамнице, но не паде му тако тешко као примити владу над |
| а, а Ђурађ је већ седио у Гургусовачкој тамници.{S} Њега чува капетан Радан.</p> <p>Стеван што |
| е ослободе Ђурђа.</p> <p>Док је Ђурађ у тамници седио, деспот је имао времена ред у земљи увест |
| душмане сатрем.</p> <p>Овако је Ђурађ у тамници мислио.</p> <p>Капетан Радан видећи отвореног м |
| е не можемо бити ни као гости, камоли у тамници.{S} Како је тешко кад коме кућу освоје, па га н |
| , мађарска војска, напред иду коњаници, тамо горе више на Дунаву виде се бродови, пун је Дунав |
| чувати.</p> <p>— Волијем погинути нег’ тамо ићи.</p> <p>— Овако ћемо сви пропасти.</p> <p>— Не |
| реме, зором отпутовати морам, чујете л’ тамо преко жагор у мађарском стану.{S} Ту је краљ им Жи |
| анственијем изгледу.</p> <p>Ферхад хода тамо-амо, све иконе му се виде друкчије нег’ иначе, све |
| н је спасао Босну, јер да се са својима тамо не повуче, не би задржали Турке босански пастири и |
| на за далечину.{S} Пошљи слугу Нићифора тамо, он је код Ђурђа прије служио, зна путеве, земске |
| знао је српски, зато га је Ферхад-паша тамо и наредио.{S} Јаши до Харалампија.</p> <p>Хараламп |
| о да има млого ил’ мало непријатеља кад тамо никог не пуштају?</p> <p>— То је најлакше.{S} Посл |
| ења.</p> <p>После свете литургије народ тамо-амо около цркве хода, ’де их слепци гуслама дозива |
| хватио си Жигмунда за раме, а богата је тамо земља.</p> <p>— Ако баш није на ино, нек му се све |
| о том што знао, млади царевић отишао је тамо; но, као што сам после извештен, срећно је онамо с |
| ошко поручује да знамо шта је и како је тамо.{S} Јеси л’ добио каква гласа?</p> <p>— Јесам.{S} |
| Можеш, но шта је то што је Харалампије тамо остао?</p> <p>— Ваљда је трта тако израдио да се о |
| деспотове области ’ришћанин без разлике тамо одлазити, а Турчин за даље не хаје, тако да се у с |
| али, а Грци са Мусулманом.{S} Вук почне тамо-амо шеврдати.{S} Мусулман буде победитељ, деспот и |
| >— Паметно збориш, не би шкодило најпре тамо доле Турке напасти.{S} Како ти смишљаш, Розгоњијо. |
| ји, говорите, да од бога нађете, шта се тамо догодило? — запита жалосним гласом Драгаш.</p> <p> |
| утекао — продужи Петошко — мотао сам се тамо-амо, и то у незгодно ратно доба, док нисам пао прв |
| и нит’ другом да живјети.{S} Затукао се тамо у манастир Жичу, па онђе живи као какав заточеник. |
| >Међутим, удаљи се и калуђер и шетао се тамо-амо.{S} Наишао је и на Јулу куварку, која му је но |
| оводошавше гостинске слуге мотали су се тамо-амо.{S} Међу собом, кад би се сусрели, говорили су |
| {S} Ја сам теби и овде од потребе, биће тамо на дивану и Исак-паша, ког сам код Крушевца љуто р |
| p>Ферхад то изрече, погледа их оштро, и тамо-амо шеће се.</p> <p>Војводе и Харалампије од чуда |
| ад и ’хоће.</p> <p>— Де кажи ми како ви тамо живите, како господа, како ви, како народ.</p> <p> |
| ипремљено.{S} Бимбаша, сејмени, па сами тамо-амо шетајући се, да ни наблизу не дође какав Турчи |
| .{S} Дворјани, служитељи, сви су смутни тамо-амо ходали.{S} Нестане радости, нестане весеља у к |
| /p> <p>— Реци на то, Ферхад-пашо, ти си тамо са Исак-пашом мир склапљао’ ал’ јошт не склопио.</ |
| а ћу донђе град чувати.</p> <p>— Иди ти тамо, Јеремија, ја ћу град чувати.</p> <p>— Волијем пог |
| а Голупца.</p> <p>— Шта мислиш, да идем тамо — запита Јеремија Јаблановића. </p> <p>— Можеш, но |
| огли обриче и харач, само да га оставим тамо ђе је — рече султан.</p> <p>— Харач Вукоглије Турц |
| Радо би’ гледао ван, и кад поглед бацим тамо, морам се дјела постиђети, ал’ на ино није могло б |
| ша уђе.</p> <p>— Дај избројати то благо тамо у ћелији, све у кесе, и преполови, јер иде на двиј |
| а ту кулу, јер није нужно, а не зна тко тамо међу развалинама седи.</p> <p>Јеремија прослови.</ |
| адио да се онђе подијелимо, па да идемо тамо обоје.</p> <p>— Један мора у граду остати, чујеш к |
| ту крунисао.{S} Са свију страна видимо тамо-амо пролазеће калуђере и посленике.{S} У намастиру |
| бити до Једрена дугачак, ал’ ће сретно тамо стићи.</p> <p>Падиша већ зна за победу и предају Г |
| то тријест тисућа, а Турци су у мноштву тамо доле закопани, па у случају да напусте Ново Брдо, |
| редњег доба, други још младић, тумарају тамо-амо, не би ли каквог познатог роба видели.</p> <p> |
| код мене, недавно још питаше ме како су тамо у Дечани, а ја му поручим да су здрави — и мирни, |
| шајмо, можда ће шћети, хајд’ ти да одеш тамо, а ја ћу донђе град чувати.</p> <p>— Иди ти тамо, |
| аманет положио, да блисташ, да светлиш тамо удаљеним српским синовима, на које се азијатска та |
| о, глава црнином ушамљена, као у дувне, танак златан појас показује да је на њој госпоштина, и |
| казивало је румен који је пламом задат, танке усне стиснуте, канда задављују плам.</p> <p>Свако |
| ад је из града изишао, пројурио је кроз танке редове мађарских стражара, и док се скупише да ви |
| к гуњац, прслук отворен, лаки опанци са танким, преко чарапа унакрст обвијеним каишом.{S} Држањ |
| ерине.</p> <p>Јерина, красна Гркиња.{S} Танког високог стаса, око тријест пет година стара, лиц |
| Милева је била красна девојка.{S} Стаса танког, који изражава њежну младост, лица белог и румен |
| у тајинствену сладост тихе нојце, поред танког звука лаке тамбурице, поред песме каквог заљубље |
| слушали љубавне и лакрдијашке песме уз танку тамбурицу, него громовити глас Грмана и његови’ т |
| уступи.{S} Мора и <pb n="268" /> Турчин тање жице навући.{S} Но само унутри да се од зла опрост |
| о што погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да видиш како се куле Новог Брда руше.{S} Јесте л |
| а, свуд се учио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, ту је проучио од Арапа небо и звијезде, градити |
| мермерилиџу, па извалив се, масти се и таре мирисавим зејтином, а жубором из олука хујећа вода |
| ом лако.{S} Под видом као да помири две таруће се породице, издејствовао је мир између Милице и |
| а кад лупи с њиме Татарина</l> <l>Стаде Татар на коњу се њијат’;</l> <l>А други га ударац обори |
| дост’ почини јада</l> <l>Међ’ Турцима и Татар’ма мрким.</l> <l>А кнез Лазар на красном мејдану< |
| <l>Поче мејдан с Татарином бити.</l> <l>Татар с копљем поразит’ га хтједе;</l> <l>Одби Новак са |
| <l>Паде крвник с коња халовитог</l> <l>Татар паде, а Новак допаде,</l> <l>И одруби Татарину гл |
| аца у кавез.{S} Милева као прва ропкиња Татара служи.{S} Калуђери се све ближе и ближе Милеви п |
| царству, против немачки’ ритара, против Татара ил’ Турака, Завиша је свуда.{S} Сад је дошао да |
| д Косова борио сам се са Турцима против Татара, са Турцима и против хришћана, и покаја’ се, јер |
| ци, и пролијевали крв код Ангоре против Татара.{S} Како би било, запита га Сириџа, да султан Ам |
| натераше кад се тукоше појединце против Татара као орлови против вранах.{S} Већ смо се изглодал |
| } Но Срби издржали су последње нападаје Татара, и са тим спасли су већу част турске војске, а с |
| то против Влаха, било против Мађара или Татара, свуд су моји <pb n="343" /> Срби за вас крв про |
| цар-Лазаревим синовима, био је противу Татара код Ангоре, свуд је Високог Стевана пратио, дели |
| са своји дивни оклопници на Тамерланове Татаре јуриша.{S} Ту виси на једној страни разно оружје |
| о како ти јунаци, који су секли, ломили Татаре, Турке, како сузе роне. ’Деком од загушеног јеца |
| >Радостан жагор у целом стану влада.{S} Татари деле пљачку.</p> <p>На једном узвишеном месту ви |
| не другом на леђа сагнутом Бајазиту.{S} Татари од милине кликћу.{S} Из целе Анадолије долазише |
| > <l>Није чудо домовину траже.</l> <l>А Татари као змије љуте</l> <l>Нагрнуше на Србље јуначне< |
| и им насусрет изиђу</l> <l>Са Турцима и Татари љути.</l> <l>Обе војске ударише с’ силно.</l> <l |
| ерхад-паша чини припреме за пут.</p> <p>Татари на брзи коњи језде у Крушевац да позову оданде и |
| свог века у крвавим борбама са Турцима, Татарима, Мађарима, са својим браћама, проливао је и св |
| ша већ зна за победу и предају Голупца, татарин је дању ноћу јездио, и донео у Једрене тај радо |
| се о њу сломи мач Новаков.</l> <l>Тад’ Татарин јошт’ жешће нападе;</l> <l>Крв облила Новакове |
| Новак задобио,</l> <pb n="239" /> <l>А Татарин радосно се смјеши.</l> <l>Ал’ кад Новак буздова |
| l>Крв облила Новакове груди,</l> <l>Јер Татарин не да му времена,</l> <l>Но бије га сабљом без |
| и Новак сабљом својом копље.</l> <l>Љут Татарин сабљу повадио,</l> <l>Но ни сабља њему не помаж |
| Грман.</p> <p>— А ја већ оне што сам од Татарина задобио и не бројим за ране, давно су већ изле |
| дован дочепа,</l> <l>Па кад лупи с њиме Татарина</l> <l>Стаде Татар на коњу се њијат’;</l> <l>А |
| јске обадвије,</l> <l>Силан бјеше горди Татарине,</l> <l>Но силнија миш’ца Новакова.</l> <l>Мла |
| ког војводу.</l> <l>Тад појави с’ силни Татарине,</l> <l>Па на Србље издалека виче,</l> <l>Да б |
| к наочиглед војске</l> <l>Поче мејдан с Татарином бити.</l> <l>Татар с копљем поразит’ га хтјед |
| р паде, а Новак допаде,</l> <l>И одруби Татарину главу</l> <l>Баш са самом душманина сабљом.</l |
| ем се Високи Стеван не једаред с дивљим Татаром и бесним Турчином огледао у жртву српства и хри |
| сабљом бит’ душмана,</l> <l>Но челична татарска кошуља,</l> <l>Већ се о њу сломи мач Новаков.< |
| и силе.</p> <p>Настане опет нов рат.{S} Татарски цар Тамерлан иде са небројеном војском на Баја |
| /> <p>Код Ангоре у Анадолији лежи стан татарски.{S} После победе, деспот им је са својим Србим |
| ју се, и то наблизо.</p> <p>Тамерлан са татарским војводама пије, части се, па Бајазиту хлебне |
| .{S} Брат Ђурђев Гргур пао је у ропство татарско, и остао је онђе.{S} Деспот и Ђурађ заруче себ |
| на красном мејдану</l> <l>Сложи силног татарског војводу.</l> <l>Тад појави с’ силни Татарине, |
| Гргуром Бранковићем, који су у ропству татарском.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Код А |
| .{S} И ти му то обрече, обвеза се.{S} У Тати склописте уговор, одбранбени уговор, да се Мађари |
| ви Високог Стевана, кад је тај уговор у Тати потписан, како ће деспоту срце куцати кад будне кљ |
| градских бедема, и давао је изглед оној тачки, гди се мала и велика Морава састављају.{S} Здани |
| бистро око увидило је одавно оно место, тачку, ’де би требало град градити.{S} Туд пролетише ор |
| Вук је пре Турака једну добро укрепљену тачку заузео, Турке с тим претеко и цело им предузеће о |
| заболе кад се опоменеш твог ђетинства, твог завичаја, и би л’ опет волео да си хришћанин.</p> |
| зачета, видила си сјај Високог Стевана, твог ’титора, који је у тебе свој аманет положио, да бл |
| ултану и сем дивана, за леђи Исак-паше, твог душмана.{S} Кад сам <pb n="485" /> пошао да узмем |
| реча нег’ други.{S} Има јошт Српкиња за твог Светислава — рекне Стеван.</p> <pb n="314" /> <p>— |
| барјаци већ по Мађарској вити.{S} Но за твог живота теби ће добро бити, а после што бог да.{S} |
| , силни падишо, што си се и на мене, на твог роба смиловао.{S} Допусти ми да ти скут и кољено ц |
| бац на откуп.{S} Твоја мудрост и дивана твог памет знаће то оцјенити.{S} Понуђам ти у име Јерем |
| бићу поверење, а ти ћеш у мени највећег твог пријатеља изгубити.{S} Ја сам Турчин зато да могу |
| могао због њега, сад опет не могу због твог оца и царице међу моје Србе ступити.</p> <p>— Мој |
| <p>— Је ли, Светиславе, ти ћеш ту поред твог оца чекати опредјелење да, кад устреба, пред непри |
| — Је ли, господару, чудиш се?{S} Ја код твог оца’ дворска будала, а о’де паша.{S} Е да ти припо |
| ја ћу сам надзирати.</p> <p>— Послушај твог вјерног друга.{S} Тебе народ потребује, а ти народ |
| Немој о том ни говорити.{S} Ја не могу твог оца слугом бити, а он неће мој да буде.</p> <p>— А |
| о, да л’ те срце заболе кад се опоменеш твог ђетинства, твог завичаја, и би л’ опет волео да си |
| ри:</p> <p>— Кад ми га у знак Маркова и твога нова пријатељства дајеш, примам га и веру ти тврд |
| о Краљевићу.{S} Мач твој биће ми аманет твога јунаштва.{S} Проклет био, ако се не будем по твој |
| Лазареве породице, па ћеш по првенству твога оца право на владу тражити.{S} Но ма ти се кад ка |
| да се велики диван спрема у Једренима, твој самртан непријатељ Исак-паша једнако ти о глави ра |
| ; ко Турчину служи, све му је слободно, твој ћеф твоја воља.</p> <p>— Ал’ како ћу ја сам пити, |
| о се не брини.{S} Зидаће град мој брат, твој имењак Ђурађ Кантакузин.{S} Знаш га да је по свије |
| } Е сад смо начисто, време је почивању, твој чадор је у реду, па да се смиримо — рече Ферхад-па |
| ко те бог и памет учи, а ја, господару, твој вјерни слуга, служићу те и одсада као и досад, ја |
| ће ме до гроба служити; па и то знај... твој мач је кадгод Лазарев био, познајем га добро од де |
| ч Милева.</p> <p>— То је моја брига.{S} Твој отац није могао знати какве ће нас беде постигнути |
| а сам видео највећег српског јунака.{S} Твој јуначки изглед свагда ће ми пред очима лебдити, и |
| ас оданде.{S} Можеш лахко вјеровати.{S} Твој клети душман Исак-паша попео ти се на душу, једнак |
| рече нешто заплашено Јеремија.</p> <p>— Твој улак је у ђаурском манастиру код ваше Богородице, |
| је изгинуло на хиљаде српске војске; да твој отац на помоћ дође, можда би јошт све друкчије исп |
| шо, зависи што се чинити има, ја сам на твој миг готов кудгод заповиједаш — одговори Ферхад-паш |
| , за поклисара Каралампоглију, нек буде твој гост, пази да му се ништа не украти.</p> <p>Диван |
| урске стране извештен бивао, знам да је твој посао био.{S} Виђао те нисам, али ми је до ушију д |
| исли? — рече деспот.</p> <p>— Ферхад је твој пријатељ, и Сириџа-паша.{S} Ферхад већ по себи, а |
| Бранковић, који се сад одеспотио, није твој, већ Жигмундов.{S} А какав је град Голубац, па бог |
| Милева Турчину да.</p> <p>— Зашто дакле твој отац да се не повинује царичиној власти, него се н |
| имо.{S} А не би ли боље било, кад би се твој отац са царицом тако помирио да земљу међу собом н |
| рцима одмах град предати, а они нами уз твој повратак благо, за које ћу ти дати до турске грани |
| p> <p>— Одавна се познајемо, деспоте, и твој делија, што га именова, војвода Облачина Раде, поз |
| д Мађара пак три, и то тешке ране.{S} И твој покојни, Русно, одвећ се је показао, но у доцнијим |
| бе ту сумњу каковим знатним делом.{S} И твој отац ми је на путу, као год и Милица; но исповедам |
| камења; ти би се у свачему осигурала и твој би род срећан био.{S} Ево да видиш само шта већ са |
| и га у свачему потпомагао.{S} Како ти и твој отац о Стевану судите?</p> <p>— Доцније може време |
| и.{S} Ја ћу ти бити као твоја жена први твој пријатељ, јер над добром женом пријатеља нема.{S} |
| право пријатељство.</p> <p>— А шта жели твој отац?</p> <p>— Он жели, да га признаш за првог пог |
| ат, па тек онда на јуриш.{S} Тако мисли твој верни слуга.</p> <p>— А шта ће на то рећи дели-Реџ |
| Исток стрепи!?</p> <p>— А какав је тај твој падиша?</p> <p>— Млад је као јутро, красан је као |
| ружи.{S} Ти удовац ја се у те угледа, у твој јуначки створ, каквог сада у Грка нема.{S} Ти ме з |
| м народу да помогнеш, зидај даље град у твој вечити спомен и славу.{S} Ја морам одлазити, и теб |
| вег срца хвала, Марко Краљевићу.{S} Мач твој биће ми аманет твога јунаштва.{S} Проклет био, ако |
| данас писмено, потписаћеш то и ударићеш твој печат, а ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу султану и н |
| вности против мене била. <pb n="288" /> Твоја задата ми реч више ми важи него сто поклона.{S} А |
| у преправну војску ако цару устреба.{S} Твоја три брата су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу |
| и војвода Јеремија Голубац на откуп.{S} Твоја мудрост и дивана твог памет знаће то оцјенити.{S} |
| господар, и шта јошт неће покорити?{S} Твоја би кћи код њега била прва ханума, блистала би од |
| ним челом све то слуша и рече:</p> <p>— Твоја воља нужда народа, тако нек буде.</p> <p>— А ти, |
| ц је војвода Миливој.</p> <p>— Па је л’ твоја ил’ његова воља била да постанеш калуђером?</p> < |
| чак до Косова.{S} Косово нек буде земља твоја, Милици и њеној деци нек се даде комад земље на у |
| те и за народ о’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја воља. — С тим деспот заврши главни разговор.</p> |
| кле могу султану тај глас однети, да је твоја кћи његова? — запита Јусуф.</p> <p>— Можеш — одго |
| гибоше, како то мож’ бити?{S} Свјета је твоја ријеч, поштену, богоугодну тајну знам издати неће |
| то зађе роду јуначкоме...?</l> <l>Ђе је твоја мишца силовита</l> <l>Ђе т’ је сабља вазда сјевај |
| и да се с њим о миру договоре, па да се твоја влада, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то не учини |
| p> <p>— А бога ти, кажи ми право, да ли твоја млада књагиња Светислава милује?{S} Ти ћеш то сиг |
| на силу, па ће онда тек бити: „Погибел твоја от тебе Израиљу“.{S} Сваки дан ми по бегунцима из |
| служићу те и одсада као и досад, ја сам твоја сабља, покажи пут куд да удара — рече поуздано во |
| г’ господства не имати.</p> <p>— Ја сам твоја жена, заклела сам се с тобом добро и зло дјелити. |
| тобом у град у свити од дванајст, и као твоја мени, тако моја теби душа нек буде аманет.</p> <p |
| , отац благослови.{S} Ја ћу ти бити као твоја жена први твој пријатељ, јер над добром женом при |
| ?{S} Ти ћеш то сигурно добро знати, јер твоја Љубица све то мора знати.</p> <pb n="258" /> <p>Н |
| ину служи, све му је слободно, твој ћеф твоја воља.</p> <p>— Ал’ како ћу ја сам пити, није ми п |
| о се буду њена браћа међу собом делила, твоје ће сродство и овде важити, и ти мораш што добити. |
| ствар за руком пође, ту си и ти с нами, твоје изостати не сме, израдићемо да буднеш први у цркв |
| кћер имам, па је њој све то послао.{S} Твоје су сестре у своје доба од свега доста добиле.</p> |
| му на то разборито одговорити.</p> <p>— Твоје ријечи, деспоте, мудрост показују.{S} И ја држим |
| а турска рука, јошт није Турчин стао на твоје тле.</p> <p>Деспот и деспотовица уљезу у манастир |
| и ми какве су то тајне, јесу ли исте од твоје Љубице, ил’ од кога другог?{S} Могла би си ми што |
| све у реду, могу доћи.{S} Јерино, ти од твоје стране дај све уредити, јер у Мађара је велика го |
| Ја нећу противусловити када велиш да је твоје мнење спасително.{S} Ти добро познајеш великаше, |
| ш нећу ником ништ’ од тога дати, све је твоје, само буди ми пријатељ, и све ћу ти исповједити, |
| ра за неко време удаљена бити, но после твоје удадбе све је то заборављено и од то доба си нам |
| д очима лебдити, и када се год уз гусле твоје име спомене, срце ће ми растити.</p> <p>— Велиш д |
| тир.{S} Садашњи мој положај друге, а не твоје савете изискује.{S} Толике беде и патње научиле с |
| , ти си био увјек зао демон у народу, и твоје причешће тровало је народ.{S} Кад нијесам могао у |
| та твоју породицу љуби и уважава и жели твоје пријатељство задобити — одговори Јусуф.</p> <p>Ми |
| } У двор ми немој долазити, јербо ће ми твоје пријатељство шкодити.{S} Ђурађ Бранковић“. — Е, ј |
| пријатеља.{S} Но пре нег’ што искусимо твоје пријатељство, реци нам, реците нам бога ради, ко |
| ти? — запита Милева.</p> <p>— Све је то твоје.{S} Султан је чуо какву ја добру кћер имам, па је |
| д први’, дабогда, свагда први био.{S} У твоје здравље властелине!</p> <p>— У здравље властелино |
| е, не знам шта би од деспота било.{S} У твоје здравље ову чашу!</p> <p>— И досад си био од први |
| на.{S} И да знаш, зато је султан упао у твоје земље, да те одвуче од савеза мађарског.{S} Досад |
| још време да ти до шака дође Голубац у твоје руке, велики султану.{S} Само до оклевања није.{S |
| к теби, да ми даш неколико братија.{S} Твоји калуђери су на гласу.{S} Ићи ћемо у Скопље, па од |
| а, јадна Србијо, што си дочекала, да се твоји синови с тобом тако коцкају.{S} Боље мријет, нег’ |
| ар.{S} Ако они изумру без ђеце, ти си и твоји насљедници од све њихове стране господар.</p> <p> |
| соки Дечани, древни манастире, ти си са твојим зидинама сведок велике славе и великих грехова!< |
| роба који ти добар хабер носи.{S} Пред твојим кољенима предаје се славни град Голубац.</p> <p> |
| е најбоље бити у Голупцу, па да се пред твојим очима право подијели, Јеремија је силан, а ја са |
| ко те облагива да с Мађар’ма шурујеш, и твојим новцем буну у Караманији потпирујеш.{S} И Тураха |
| ремена када си ти, властелине, у млађим твојим годинама војевао?{S} Не једанпут те је мој покој |
| тва.{S} Проклет био, ако се не будем по твојим реч’ма владао.</p> <p>После ови’ речи отпаше Ђур |
| на поморју, и против силна Душана.{S} У твојим жилама тече крв Немањића, у мојим Кантакузена.{S |
| уди увјерен, чесити деспоте, да ћу те у твојим племенитим предузећ’ма потпомагати снагом богода |
| га заједно трошимо.{S} Ти си један међу твојима који у срце човека проничеш и знаш му мелема да |
| ма слушао.{S} Знаш да има у двору млого твојих непријатеља, на које се деспот ослањати мора.{S} |
| .{S} Ево да видиш само шта већ сад шиље твојој кћери онај који од тебе осим ње ништа друго не т |
| ажа прам Београду.</p> <p>— Нек буде по твојој жељи, Радосав нек напише уговор, ти ћеш потписат |
| ко си накан да предаш град, е ту смо по твојој жељи, и благо је ту, предај Голупца.</p> <p>— Ја |
| .{S} Као Ђурађ Бранковић имао би’ то по твојој жељи обвезаним бити, али не као народа поглавар. |
| воје стадо љубио, и што рекнеш, то је у твојој часној глави промудрено, ваљано.{S} Сад нећеду Т |
| ио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој туги вином се тешиш, као ја христијанин; но зато |
| богом да противу тебе ићи нећу, а да ћу твојој деци пријатељ бити.</p> <p>Султан пак ухвативши |
| анас не остављаш нас на миру, да срећом твојом не дође отац Харалампије, би се овђе згужвао — р |
| о, говори кћери, та ништа зато, ти си с твојом матером, нити нас ко слуша, кажи право шта мисли |
| против Турака ратовати.{S} Дај, краљу, твоју војску да и са њом деспот располаже, а ти само гл |
| лас добио.</p> <p>— Свјети оче, знам за твоју честитост одавна, и што те успитам, искрено по ду |
| и, нек му бог плати.</p> <p>— Он доиста твоју породицу љуби и уважава и жели твоје пријатељство |
| иљског, онда ће заискати султан од тебе твоју десетолетну кћер Мару.</p> <p>Кад деспот чу Леонт |
| или смо у Јерусалиму на молитви, чујући твоју велику побједу над Бајазитом, дошли смо да се очи |
| ад добром женом пријатеља нема.{S} Знам твоју тугу.{S} Жао ти је за Мачвом и Београдом, то је с |
| Откако сте у војску отишли, Русна је у твоју корист неусипно радила.{S} Партаја ти је већа нег |
| лама, који би за срећу држали да добију твоју ћерку.</p> <p>— Јошт би се баш зато јошт већма за |
| ј мир, доста је народ страдао.{S} Ја ћу твоју ствар на дивану поткријепити.</p> <pb n="484" /> |
| ру са Цељским комитом, да за Улрика даш твоју Катарину, ту јошт врло младу кнегињицу, најпре, м |
| , ту је већ пријевара, издајство, ја на твом мјесту одмах би га задржао, а сад се теби мора пре |
| уго ни Београда одржати.{S} Дај послуха твом вјерном слуги, силни падишо.</p> <p>Султан се мисл |
| обро од детинства јошт, па је без сумње твом оцу поклоњен.{S} Знаћеш да исту сабљу примити не м |
| Миличином породицом неслога влада; реци твом оцу да ће <pb n="291" /> Марко оног потпомагати, к |
| међу вама што не уреди, примирје дајем твом оцу и целом вашем народу.{S} Повући ћу и оно нешто |
| ренутака замишљен, прослови.</p> <p>— О твом пријатељству сам увјерен, о том нећу ништ’ ни спом |
| дође.</p> <p>— Та дед’ приповедај што о твом путовању; та доста си по свету лутао.</p> <p>— Е п |
| /p> <p>— А шта ћу ја добити, што сам по твом налогу кнежевиће ослепио и слепе толико чувао?</p> |
| о сам.</p> <p>— Ти можеш онда живљет по твом ћефу.</p> <p>— Па чујем старе паше, па младе жене. |
| рбина не употребљуј га, но заштићавај у твом животу Марков род.</p> <p>Хасан примивши мач, са о |
| е очи варају, та је л’ могуће да могу у твом чадору вино пити.</p> <p>— Можеш, ти си гост, и по |
| а.</p> <p>— Велики падиша! допусти робу твом само још једну реч прословити.{S} Та красна хурија |
| ву, сину Новака војводе.</p> <p>— Дакле твоме слуги дајеш кћер, а презиреш оног од кога Исток с |
| оје дијете.</p> <p>— Велики је то терет твоме срцу, зато и дошао сам да ти јавим, да те утјешим |
| ђу.</p> <p>Диван призор.{S} Какве су то творнице ’де се такав град гради. ’Растовина све јечи п |
| т-Стевану сам се исповједао, да је моја тврда воља Турке из Европе да истерамо.{S} Заклео сам с |
| Харалампије.</p> <p>— У Ђурђа је вјера тврда, после битке код Искре, на вјеру је Турке позвао, |
| немој ме издати.</p> <p>— У Турчина је тврда ријеч, а не као код ђаура, говори што ти је на ср |
| али како?</p> <p>Ако је Милева у љубави тврда, она неће хтети за Бајазита да је још једанпут та |
| а времена настати.</p> <p>Деспот је био тврда срца, па се није баш тако лако болести дао.{S} По |
| н.</p> <p>Но, је ли имала Милева такове тврде воље и љубави? — Видићемо.</p> <p>Царица к себи д |
| у спољашњим блеском обманути, ал’ то су тврде и ретке душе; велики духови.{S} Такових нити је б |
| на, туђе вере и туђег народа младића, у тврдо пријатељство заверена.</p> <p>Сви су за здравље о |
| уде као што ти хоћеш, и то у знак нашег тврдог пријатељства које ће нам и у невољи судбу олакша |
| а нема.{S} А и Турци неће бити баш тако тврдоглави јер су на Косову видели српско јунаштво па н |
| вет, у Турке, као и многи други, ал’ са тврдом вољом и намером, кад му није могуће код куће сво |
| а, са два побочника.</p> <p>Дошао је на тврду реч деспотову, сиђе с коња, и његови побочни, дес |
| Кад је тако, деспоте, предајем ти се на тврду ријеч, коју ћеш одржати, и предајем Голубац, теби |
| ога?</p> <p>— Ево, доша’ ти на вјеру, и тврду ријеч, исповједам ти, да од наша царства ништа не |
| пријатељства дајеш, примам га и веру ти тврду дајем да он српску крв пролити неће.{S} Ја сам му |
| ал’ град предати се мора, и ја ти дајем тврду ријеч да ћу како предаш Голубац, за једну годину |
| .{S} Ти знаш моје боље, ал’ знаш и моју тврду вјеру, неограничну вољу.{S} Угарску војску ишчеку |
| иње се живим богом и св. Савом, даје му тврду веру да му се ништ’ стати неће, да дође као јунак |
| , а о мени смиловала се једна пастирка, те ми живот одржала.{S} Да сам се лети био родио, можда |
| и ја сам се томе напослетку приклонила, те смо му Мару дали.</p> <p>— Али тако се у оно доба др |
| прстом на деспота као земље господара, те тако пољуби у руку најпре деспота, после деспотице, |
| јати поче, а да се пресади у срце деве, те дивље трњаве ружице, и да се ороси, испари у бајном |
| урске земље ужива.{S} Види красне неве, те ћеду пашин харем дичити.</p> <p>Док тако Исак-паша р |
| ам оставио.{S} Да су се поудавале биле, те моје кћери, за какве краљеве, сад бисмо имали од две |
| адао од Стевана.{S} Ако ми бог помогне, те се одавде ослободим, запамтиће ме.{S} Колико сам ја |
| али војници остану ван, разапну шаторе, те ћеду ту и остати до даље наредбе, јер они сачињавају |
| в донесе ракије, мученице, и поскурице, те понуђа Ферхада.{S} Ферхад се прихваћа, а отац Радоса |
| >На то јој Милица одма’ беседу пресече, те мало јачим гласом рече:</p> <p>— Ал’ о том ништ’ не |
| е и децу. ’Де год се стане, цркве руше, те праве од њи’ џамије.{S} Деспот и Вук иду на Косово.{ |
| племена у Арабистану, срећа ме послужи, те ево ме паше, и на царском дивану сам од првијех.{S} |
| а тражи, нег’ често су у намастир ишли, те су се постригли.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| е што ће господа Петошка у шкрип узети, те са тим се онај први смех забунити који је на његов р |
| урску, којој се прикључе и приврженици, те ударе на Србију.{S} Земља се свуд опустошавала.{S} М |
| а разгрејани били, дође један служитељ, те јави, да на дворским вратима јако лупају, да их има |
| S} Да ми је тестир, живог би га одерао, те би и остала Србија постала турски санџак.{S} Јер, си |
| илици тако као што си од Сулејмана чуо, те гледај да што испослујеш, јер ако ништа не буде, изг |
| ко.</p> <p>Ове је речи свако добро чуо, те се свачијег срца мало коснуше.{S} Но Новак, који је |
| ебе ову згодну прилику на своју корист, те се са Мехмедом противу Мусе сајузе.{S} Мехмед гони М |
| е видили то искушеније.{S} Најпре пост, те пост.{S} И то би’ доста дуго трпео да нису к томе и |
| к, метне га на стол, окрене лице краљу, те овако збори:</p> <p>— Величанствени краљу, дико запа |
| е госте приметила, променила се у лицу, те као препанута чекала је да чује какве ће јој гласе о |
| ић са неколико коњаника под Гургусовац, те ослободе Ђурђа.</p> <p>Док је Ђурађ у тамници седио, |
| је нешто друга будала, нег’ код вас.{S} Те будале су изгледале на луде, а ипак нису, паметнији |
| е.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те пустио био — примети Јаблановић.</p> <p>— Задао ми в |
| га ти и пророка, кажи ми искрено, да л’ те срце заболе кад се опоменеш твог ђетинства, твог зав |
| и.{S} Но кад ти узму Угри град, хоће л’ те као господара ове земље, овог града поздрављати, хоћ |
| ити — одговори Ферхад.</p> <p>— Та мал’ те неће тако и бити, ето и Јеремија већ је близу, а за |
| азоглине, ђе се сад турбани вију, ништ’ те не тишти?</p> <p>— Ништ’.</p> <p>— Ни ови двори, ни |
| , зато је султан упао у твоје земље, да те одвуче од савеза мађарског.{S} Досад си био у шкрипу |
| срцу, зато и дошао сам да ти јавим, да те утјешим.{S} Држ’ се Жигмунда.{S} Лацмани, мада су на |
| мир, и то зато да га од тебе одвуку, да те могу тако усамљена напасти, и осталу Србију једним у |
| диш да је Турчин прави кардаш ђауру, да те угости као побратима.</p> <p>Ферхад-паша то изрече и |
| Турци би лакше на крај изишли.{S} А да те сатру, овако су ствар удесили.{S} Као што знаш, у Че |
| И Турахан-паша једнако диван подбада да те сатре, а с тобом и Србију.{S} Србија треба да им буд |
| >— Јесам.{S} Зато сам си и дао труда да те потражим, јер времена су окрутна, није за оклевање, |
| ђу нами такав мир, да док сам ја жив да те не дирам, а ти опет против мене мом непријатељу да н |
| рам што важно чути.</p> <p>— Ако бог да те крст победу одржи, треба цару саветовати да у случај |
| /p> <p>— викне Митар.</p> <p>— Стани да те видимо, ко си, шта си? — запита га Петар, а калуђер |
| лавнијег јунака дочекао и уверен сам да те глава поред њега заболела не би.{S} Он тебе добро по |
| одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да те Бајазит за жену иште; ако те не дам, опустошиће нам |
| ити да је деспот пред млогим говорио да те је свагда гледао као неко нужно зло, па да није рад |
| } Кад си му у нужди добар био, зашто да те се сад тако доцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је |
| еха, и сад је дошло вријеме искушења за те, да прегорјеваш, а што можеш да спасеш.{S} То ти каж |
| дуката нема?</p> <p>— Уплешћу још и за те десет хиљада дуката.{S} Јеси л’ задовољан?</p> <p>Ха |
| седне, и прослови:</p> <p>— Чуо сам за те, војводо, како си накан да предаш град, е ту смо по |
| м, и ма како ми тешко падало, остаћу за те и за народ о’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја воља. — С |
| е по турском адету што учини’, могах за те изгубити главу.{S} Облачина је делија и своју душу о |
| <p>— О томе немој ни сањати, оче.{S} Ја те могу уверити да је деспот пред млогим говорио да те |
| {S} Нек опрости све сваки сваком.{S} Ја те именујем деспотом српског народа, и препоручујем те |
| аљу, да си посла имао са властелом која те сва не љуби, јер вељаше да много трошиш новца и крви |
| све.</p> <pb n="330" /> <p>— Поздравила те Русна, и јавља ти да ствар добро стоји.</p> <p>— Гов |
| ку.{S} И то наваљују што прије да се на те нападне, јер су христјани у Босни, Зети и Арбанији н |
| шћанство на западу и на истоку гледи на те, да га спасеш, јер овђе наше руке су већ малаксале, |
| се велика војска кренути, и то право на те.{S} Бирај мир, доста је народ страдао.{S} Ја ћу твој |
| но на друго удивљено, не зна шта тко на те речи да почне.{S} Види се деспоту на лицу, да није Р |
| запита деспот.</p> <pb n="492" /> <p>На те речи устане Ферхад и позове их у доглавну ћелију, ће |
| зима и ’ришћанку?</p> <p>— О дакако, па те како ји красно држе!{S} Но кад би сад тебе Бајазит з |
| да плати.</p> <p>— Ал’ ако не усхте па те задржи? — запита Јаблановић.</p> <p>— И за то сам се |
| шћани победе, и да будем ја жртва чиста те хришћанске победе.</p> <p>Ове су речи коснуле срца С |
| ије.{S} Бог те упутио, света Богородица те сачувала, немој на ме заборавити.</p> <p>Тако се опр |
| ло.</p> <p>— Сретно Харалампије.{S} Бог те упутио, света Богородица те сачувала, немој на ме за |
| ске <pb n="523" /> земље штитила, и сад те земље саме себи остављене мораду се појединце бранит |
| екли.{S} Ви сте издајице.</p> <p>Ферхад те речи громким гласом изрече, рекао би није то тај Пет |
| деспота баци’.</p> <p>— Јест, оче, све те незгоде постоје, ал’ морамо и кроз незгоде напред.{S |
| сто хиљада, и то је довољан број за све те Турке, само нек’ је слоге.{S} Наша је војска у врло |
| оказивали.</p> <pb n="277" /> <p>На све те претенденте Турци су јако зидали.{S} У случају да им |
| те главе.{S} Деспот гледи канда познаје те главе, ускори кораке, види три крваве лешине.{S} Поз |
| ра се изгубити.</p> <p>Деспот потписује те наредбе влажним очима, перо му у руци дркће.{S} Но н |
| оког Стевана није жалио.{S} Дивне слике те војводе.{S} До Ђурђа Облачина Раде, Дојчетић, Орлови |
| имаће мира.</p> <p>Журно су се спремале те ствари, и хитно се распослале да не би тко у ствар з |
| јем.{S} То је намастир Жича.{S} Не боле те срце, Србине, кад погледиш, кад помислиш на Жичу?{S} |
| и Стеван господарио.{S} Ни пре ни после те славе имао ниси.</p> <pb n="357" /> <p>Призрен и При |
| </p> <p>Ферхад-паша пошље своје сејмене те донесу пртљаг с благом и поклонима.{S} И сам Харалам |
| је косовска битка донела.{S} Милица ће те по ђаурском адету за зета држати који, поред жене св |
| писао ти предају, а деспот Ђурађ сад ће те предати.{S} Каке се мисли врзле у глави Високог Стев |
| и.{S} Маџари ти не могу наудити, јер ће те султан подупирати.</p> <p>— Дакле сад с Маџарима про |
| арха, а лукавства за седам лисова, неће те ниједан Турчин надмудрити, но ипак морам те у нечем |
| с тобом нешто прозборити жели, примиће те као јунака.{S} Ево ти писма.</p> <p>Јеремија прима п |
| и они ван падише не могу никуд ништ’, и те притискује више тешка владавина караманских валија, |
| да Турчина поразим, онда ћу поразити и те ситне кнежевиће, да са њих народ не страда.{S} У отс |
| ко слуша, кажи право шта мислиш, кад би те заискао?</p> <p>— Мајко, ја то не смем казати.</p> < |
| и софта, и ефендија, и срећа ме послужи те постадо’ паша, и сад као што виде, сједим на дивану |
| е потуцати од немила до недрага; ако ли те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћеш постати славном |
| да их Турчин отворити не може.{S} Узми те кључе као аманет деспот-Стевана, који је за то дао, |
| азреде се.</p> <p>Красно је било видети те јуначке слике.</p> <p>Краљ достојанствен, отворена л |
| ари не поверују као што треба.{S} Турци те држе, над оним мађарским вођом за најбољег.{S} Угово |
| ареме дичити; пиштајућу децу вуку Турци те турче, да као потурице свој род утамане.</p> <p>Десп |
| p>— Може лако бити.</p> <p>— Та по речи те познајем да си Србин.{S} Реци ми, да од бога нађеш, |
| ити.{S} Овај мач који ти сад дајем, нек те поштено у нужди послужи.{S} Када га из корица извади |
| очивке рече:</p> <p>— Све је добро, нек те тако памет води.</p> <p>Јеремија да донети за поткре |
| иједан Турчин надмудрити, но ипак морам те у нечем напутити, да знаш како ћеш до самог султана |
| ја једва сам могао преспавати; и ја сам те исте мисли имао у глави.{S} Све се бојим какве нове |
| ети, па о Христовом васкрсу видјела сам те у цркви, у Аја-Софији, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти у |
| ло дјелити.{S} Као ђевојка завољела сам те.{S} Опомињеш се кад си од Турака побјегао у Цариград |
| ва и жалост таложи.</p> <p>— Откако сам те познао, Хасане, сву невољу лакше сносим; у теби, у Т |
| то сада, него одговарај на оно што сам те питао. — После ови’ речи калуђер ју ухвати за руку, |
| ко си ми, Петошко, — рече Новак — нисам те већ одавна видео.{S} Ја сам мислио да си ти ’дегод у |
| стити пашо, ти право говориш, ал’ питам те, ако би Јеремија предо’ град Маџарима, шта бисте онд |
| деспотом српског народа, и препоручујем те вољи божијој и љубави народној.{S} Велики је терет к |
| ошт врло младу кнегињицу, најпре, молим те, рјеци ми је л’ што у ствари?</p> <p>Деспот мало про |
| граде, шта си дочекао.{S} Деспот Стеван те подиза, исти потписао ти предају, а деспот Ђурађ сад |
| ао, знам да је твој посао био.{S} Виђао те нисам, али ми је до ушију допрло да си код Турака.{S |
| је то сам по себи знао.{S} И он је имао те жудње, и кад није смео, војводе су га подбадале да н |
| } Та приповедај ми, како си ми дошао до те висине?</p> <p>— Је ли, господару, чудиш се?{S} Ја к |
| Па и ти, војвода Костреш, можеш јошт до те славе доћи.{S} Колико већ има арнаутски’ и бугарски’ |
| ила од сувога сребра и злата.</p> <p>До те дворане је опет друга велика, ту су насликане битке |
| си ти ту користи имао деспоте, завадио те Жигмунд са султаном, коме одољети не би могао.</p> < |
| Харалампије.</p> <p>— Засад ништ’, ако те они не запитају.{S} Кнежевиће морамо код себе држати |
| о кажем да те Бајазит за жену иште; ако те не дам, опустошиће нам земљу и, са Вуком, изгониће н |
| м у миру и сајузу живити или не?{S} Ако те жеља каква мучи, боље сад искажи; оно што сад у рука |
| бија са свих страна у невољи, ради како те бог и памет учи, а ја, господару, твој вјерни слуга, |
| твар до дивана. — Тако ради, и још како те памет учи.</p> <p>— Хоћу л’ што о сљепим кнежевић’ма |
| Исак-паша попео ти се на душу, једнако те облагива да с Мађар’ма шурујеш, и твојим новцем буну |
| бане, морали су у харач давати.{S} Тако те красне српске цуре, с тим сивим српским соколовима д |
| кав шерет.</p> <p>— Говори тко си и тко те амо послао — рече озбиљно султан.</p> <p>Сејмени до |
| има жудња за власт.{S} И кад не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и властелина који б |
| пријатељ, а ти си тај, без сумње; само те молим, против Србина не употребљуј га, но заштићавај |
| и су жешћи од прави’ Турака.{S} Но само те једно молим.</p> <p>— Говори шта желиш?</p> <p>— Ниш |
| г цара?</p> <p>— Али, забога, све ме то те то питаш... — одговори збуњена Милева.</p> <p>— Ти с |
| о када сам против Мусе ратовао, па зато те и држим за мог пријатеља, ако се и јесмо после тога |
| 85" /> <p>— Драго ми је, Краљевићу, што те упозна’; кад се кући вратим, казаћу да сам видео нај |
| што ти оданђе долази.{S} А треће је што те текар срце забољети мора.{S} Чули су Турци да си у д |
| , знам за твоју честитост одавна, и што те успитам, искрено по души ћеш одговорити.{S} Исповјед |
| >— Вјере ми, тај Ђурађ није паметан што те пропустио, ил’ баш си ти луде среће.{S} Да сам ја ка |
| колико калуђера, дођу у крушевачки двор те се одма’ упуте у башту к царици на поздрав и поклоње |
| твојим годинама војевао?{S} Не једанпут те је мој покојни спомињао — дода Русна.</p> <p>На ове |
| и ми нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се у те угледа, у твој јуначки створ, каквог сада у Грка нем |
| деспот, увидио је зло, па је замолио у те пријатељства и заштите.{S} И ти му то обрече, обвеза |
| се не можеш одавде маћи кад хоћеш, могу те једно јутро пренети пријеко Саве па у Будим, но глед |
| право у породици има; за таковог морају те и њена браћа признати.{S} Ако се буду њена браћа међ |
| јој пиљи у очи.</p> <p>— Остави на миру те лакрдије, но гледајмо, шта ће сад да буде.{S} Нешто |
| ре унутарњи непријатељи сатрти, а то су те страсти, грабљивост, <pb n="532" /> непоштовање част |
| {S} Буди увјерен, чесити деспоте, да ћу те у твојим племенитим предузећ’ма потпомагати снагом б |
| , господару, твој вјерни слуга, служићу те и одсада као и досад, ја сам твоја сабља, покажи пут |
| .</p> <p>Наједанпут патријарх узме чашу те наздрави царици:</p> <p>— За здравље цара, царице, и |
| 90_C1.1"> <head>I</head> <p>Године 1389-те петнајсти јуни био је страшан дан за српски народ.</ |
| </p> <p>— Јесу л’, сад ћеш видити, хајд’те са мном ван у шетњу.</p> <p>Изиђу из трапезарије, би |
| новац, теби ил’ Јеремији.</p> <p>— Мож’те и мени предати, а можете и Јеремији.</p> <p>— Теби п |
| , Петошко.</p> <p>— Сад их виђосте, муч’те!{S} После ћу вам у трапезарији о томе причати.</p> < |
| p> <p>— Послушај твог вјерног друга.{S} Тебе народ потребује, а ти народ.{S} Народ је збуњен, д |
| на које се азијатска тама спустила.{S} Тебе, света обитељи, јошт досад није скрвнила турска ру |
| свијета, и јошт нијеси све искусио.{S} Тебе више уговор не веже, јер си испунио га што си град |
| продужи:</p> <p>— Ти си још младић.{S} Тебе је бог красотом, па сигурно и добром мишицом обдар |
| е оклевајмо — рече Јаблановић.</p> <p>— Тебе Харалампије, нећу много поучавати, имаш памети за |
| а ће помагати Угарску против Турчина, а тебе обе.{S} Држиш ли с Турцима, обе силе ћеду се над г |
| да си ти ’дегод у војсци, на Косову, а тебе ето још овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и они |
| о свршимо.{S} Ми смо само зато дошли да тебе у наше друштво увучемо — рече Прибац.</p> <p>Харал |
| владиком постао, и заслужио си, јер да тебе не би и Русне, не знам шта би од деспота било.{S} |
| се држао буде — страдати.{S} Сад је за тебе више заузет нег’ икада, јер ропта на Стевана, што |
| ад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек за тебе заузет?{S} Та колико пути сам примјетила да је он |
| говори; све ће добро бити, а особито за тебе.</p> <p>Сад Милица остави Милеву саму.{S} Она је з |
| ве да знам.{S} Само кад би’ се могао на тебе ослонити да могу све дознати, а ти би си добро пор |
| ћи.</p> <p>— Ао, мој оче, па да тако на тебе заборави деспот!{S} Та требало би да си ти сада је |
| ти, па ми само буди човек, а ја нећу на тебе заборавити.</p> <p>После ови’ речи даде калуђер сл |
| ми што казати у накнаду за то што због тебе мал’ нисам ноћас мутно прошао, а ионако познато је |
| е како ји красно држе!{S} Но кад би сад тебе Бајазит запросио, би ли би драговољно за њега пошл |
| заклињем да ћу свуд с мојом силом поред тебе бити!</p> <p>На то дође Харалампије.{S} За њим ота |
| и цар, понудити мир, и то зато да га од тебе одвуку, да те могу тако усамљена напасти, и осталу |
| а. <ref target="#SRP18590_N6" /> Сад од тебе, свијетли падишо, зависи што се чинити има, ја сам |
| већ сад шиље твојој кћери онај који од тебе осим ње ништа друго не тражи — рече Јусуф, па одма |
| на доброј нози са Турцима, а Мађари од тебе зазиру; сутра опет можеш ил’ мораш с Мађарима, па |
| све што у наше земљиште упадне, нек од тебе учи Мађар какав треба да је катана.</p> <p>— Није |
| за Циљског, онда ће заискати султан од тебе твоју десетолетну кћер Мару.</p> <p>Кад деспот чу |
| ути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт једанпут, добро н |
| д већ по себи, а Сириџа за мито, што од тебе добива.{S} Држао се у Једренима велики диван, о те |
| одушевљена.{S} Сад, пак, дођосмо да код тебе пребудемо, светла царице и да ти за сваки случај п |
| <p>— Но јошт нешто.{S} Ако ја умрем пре тебе, да будеш мојој деци пријатељ.{S} Пристајеш ли на |
| и нису у стању Турцима јако наудити без тебе и то је срећа по Турке, што ти Мађари не поверују |
| цив на Харалампија.</p> <p>— Ох, бог из тебе говорио.</p> <p>— А није л’ ти жао народа?</p> <p> |
| Цариград бјели задобити.</l> <l>Бог из тебе побро говорио —</l> <l>Рече Реља војеводи Гојку.</ |
| дело, па ћу ићи на погодбу канда сам уз тебе први, и дај ми још два добра јунака, да се пред Ту |
| вна, и ви ћете мене скоро познати.{S} И тебе, Харалампије, добро познајем, и ти ћеш мене познат |
| моје Србе ступити.</p> <p>— Мој отац би тебе као најславнијег јунака дочекао и уверен сам да те |
| и.{S} А он волије њи’ задржати, него ли тебе.</p> <p>— Сад све верујем.{S} Дакле није без узрок |
| упита га:</p> <p>— Честити пашо, ја сам тебе у мом животу виђео, али не знам где; ма откуд, поз |
| глава поред њега заболела не би.{S} Он тебе добро познаје.</p> <p>— Ха, ха!{S} Краљевић Марко, |
| си нам једини пријатељ и сва утеха; ако тебе не буде, боље да нисмо живи.</p> <p>— Ако ме само |
| се деспот ослањати мора.{S} Он сад ако тебе не би хтео одбацити, морао би њи’ изгубити.{S} А о |
| Жигмунда, гледај како је по земљу и по тебе најбоље, што ћеш да будеш уз Жигмунда кољено велмо |
| па ће онда тек бити: „Погибел твоја от тебе Израиљу“.{S} Сваки дан ми по бегунцима из долње Ду |
| исоког Стевана, твог ’титора, који је у тебе свој аманет положио, да блисташ, да светлиш тамо у |
| Свијетли падишо!{S} Кључи Голупца су у тебе, и можеш што год хоћеш чинити, ал’ старије је јутр |
| — Заклињем ти се живим богом да противу тебе ићи нећу, а да ћу твојој деци пријатељ бити.</p> < |
| ким осмехом Марко.</p> <p>— Та мој отац тебе јако уважава — рекне забуњеним гласом Ђурађ.</p> < |
| то кажем.{S} Оне поклоне што сам понео, теби ћу дати, они’ пет хиљада дуката, јер Исак-паша и о |
| се ни сумњати немој.</p> <p>— Е добро, теби ћу се поверити... већма него мом сину, који не трп |
| што као Турчин вино пијем, ја се, опет, теби чудим што си се у делијско руво увуко, ал’ дервиш |
| , коју ћеш одржати, и предајем Голубац, теби деспоту, ал’ не Жигмунду.{S} Скупи својту, дођи ти |
| јена, но коме се има предати тај новац, теби ил’ Јеремији.</p> <p>— Мож’те и мени предати, а мо |
| о, и уживам пуно султаново поверење.{S} Теби сам често у Вуковим и <pb n="346" /> Бранковићевим |
| а расте, жели с тобом у миру живити.{S} Теби је познато, да српски народ сада нема главе.{S} Ца |
| .</p> <p>— ’Ајде не булазни, будало.{S} Теби би требало кожу одерати и од ње гајде начинити — о |
| p> <p>— Знам шта мислиш — рече Милица — теби је он своју наклоност и љубав поклонио; то је све |
| предати, а можете и Јеремији.</p> <p>— Теби предати се не може, већ самом Јеремији, ил’ имате |
| гледиш како се Сава са Дунавом бори, а теби се срце стегне и мислиш тако се народ са судбом бо |
| а Ђурђем, прими благо па готов посао, а теби пошље налог да град предаш, шта ћемо онда?</p> <p> |
| Марко га не хтеде примити.</p> <p>— Ја теби дадо’ мој за аманет.{S} Другог мача не потребујем, |
| си од Турака побјегао у Цариград, а ја теби на Лазареву суботу врбицу пружам, ти је прими и по |
| у, дођи ти мени на вјеру као што сам ја теби дошао, па тако ми свете богородице, да ти квара би |
| д дванајст, и као твоја мени, тако моја теби душа нек буде аманет.</p> <p>Деспот је то достојан |
| ад је, као што си сама убеђена, и према теби не баш најблагородније поступао. — Цар ти је дао у |
| је баш за то.{S} Дакле Харалампије, на теби је ред да идеш Турцима, да понудиш Голубац султану |
| по Мађарској вити.{S} Но за твог живота теби ће добро бити, а после што бог да.{S} Дед, шта на |
| осумњати.{S} Па ми јошт и то рјече, кад теби тај глас поручим, да не спомињем Ферхад-пашу, ако |
| рекне притворно Мара.</p> <p>— Лако је теби; ал’ шта ћу ја са овом мојом децом — одговори кроз |
| мешећи се Харалампије.</p> <p>— Лако је теби, ти се одмолиш, па ти је душа лака, ал како ћемо м |
| чиста душа свијетим чини.{S} У здравље теби, деспоте, и дивном јуначини војводи Облачину-Ради, |
| ом мјесту одмах би га задржао, а сад се теби мора предати.</p> <p>— На вјеру сам га позвао, риј |
| су често у разговору.</p> <p>— Како се теби допада, Митре, тај црвени? — запита Петар другог с |
| не.{S} Само Ферхад-паша и Сириџа држаше теби и Србији страну.{S} А тешко је било то чинити прот |
| два милостива а четири несташна ока, и теби се срце у грудима стегне; или идеш поред џамије, п |
| спомен и славу.{S} Ја морам одлазити, и теби повјеравам Смедерево, да саградиш онако да нам на |
| нако треба ту красну птицу уловити да и теби, и пророку служи.{S} Треба то знати да кад који ђа |
| за род мјеста.{S} Но сад већ знам да и теби Петошко поручује да знамо шта је и како је тамо.{S |
| д-пашу, нашег Петошка, не би’ издао, ни теби самом, да ми не каза да ти је био побратим.</p> <p |
| и трпљење уливао.{S} Па сад сам дошао к теби, да ми даш неколико братија.{S} Твоји калуђери су |
| ећ новац да се изброји, подијели, полак теби полак Исак-паши.{S} Како примиш тај новац, деспоте |
| то волије.{S} А моју половину поклањам теби, деспоте, да градиш Смедерево, да накнадиш овом ма |
| b n="423" /> <p>— Немој мене.{S} Ја сам теби и овде од потребе, биће тамо на дивану и Исак-паша |
| S} Држао се у Једренима велики диван, о теби и Србији је била ријеч, помамне паше гракташе над |
| овићеве лозе пријатељ,... ја бар тако о теби судим?</p> <p>— О том се ни сумњати немој.</p> <p> |
| и с њоме род.</p> <p>— Примам је, а ево теби моје сабље, ал’ аманет ти, да исту у српску крв не |
| <p>Улак уђе, поклони се.</p> <p>— Част теби, војвода, доносим ти поздрав од земље господара де |
| нао, Хасане, сву невољу лакше сносим; у теби, у Турчину, имам пријатеља, а колико има моји’ зем |
| твено „мир свјем“, а бурна ти се душа у теби смири.</p> <p>Па каква је била црква жичког намаст |
| е речи јако се коснуше срца деспота.{S} Тежак је по деспота излазак, почетак и крај.{S} Да није |
| Рувим му све исприча, да је намет доста тежак, ал’ да ће народ све то и даље сносити, да не доп |
| раво.</p> <p>Да је деспотов положај био тежак, о том се нико није сумњао.{S} Шта је знао чинити |
| нојца, и вино и сан их превлада.</p> <p>Тежак ћеду сан имати, преставићеду им се прилике, где с |
| а да опет ће ју скупити, па ће онда све теже ићи.{S} Познајем добро Новака и Драгаша; они, по с |
| не красоте откривати јер ће нам утолико теже бити што је Милева доцније жртва материне политике |
| на близу, да ји све види, да му утолико теже падне.</p> <p>Бајазит је срамоћење мушки подносио. |
| у, па још да им је Голупца, онда је још теже владати у Србији нег’ покрај Турака, који, бар за |
| оли младог Војновића.</p> <p>— А за ким тежи Милева?</p> <p>— Е наравно да воли Светислава, јер |
| е делио, ал’ овако, сваки за првенством тежи, па један једнакоме неће да се покори.{S} Послушај |
| јест година, па свуде већ за првенством тежи.{S} Па и међу самим остарелим војводама тражи си о |
| калуђером договарала и све им је на то тежило да се Бранковић осили.</p> <p>Наједанпут разнесе |
| ју.</p> <p>Ето, сад се Ђурђу, за чим је тежио, испунило.</p> <p>Но да видим шта ће без Стевана |
| етан, па ни сада.{S} За другим нечим је тежио, не за турским благом и саном.{S} Он је свој род |
| у већу ватру, неки јачи зрак; који неку тежњу за нечим хасновитим изражава.{S} Она, истина, ниј |
| тајем задовољан био, и ствар је готова, тек форме ради кроз диван да прође.</p> <p>Тако је то л |
| горе у чело.</p> <p>Кад су већ до чела, тек онда тргне се, падне му на памет да је владика Леон |
| овића унуци, при првом раздрагању срца, тек што љубав у срцу њиховом клијати поче, а да се прес |
| аше до Крушевца и све попљенише; а сад, тек што су чули смрт деспотову, натуштали се над Србијо |
| а градским кулама вију се црне заставе, тек је шест недеља од Стеванове смрти, баш парастос се |
| се у њежан разговор.{S} Отац Леонтије, тек што <pb n="224" /> се опраши и богу помоли, отиде о |
| аше плач и ридање.</p> <p>Србљи смутни, тек по дужности скупе се да се тек зове да се девојка н |
| врати се у своје одаје, а млађи гости, тек што су се мало од пута опрашили, раштркају се по ба |
| нда је био најљући.{S} А ми искушеници, тек ради па пости.{S} Па осим тога, братија такове су н |
| ?{S} Кад Турчин навали, е да је не дам, тек ће му се похот увјећати, и сву силу ће на ме дићи, |
| /p> <p>Осветљење је у цркви било слабо, тек једно кандило пред распетијем горе, ал’ види се опе |
| и.</p> <p>— Та већ било што му повољно, тек по Светислава не мора бити.{S} Јер само да га видиш |
| пијем о предаји Голупца. <pb n="500" /> Тек што се опрашио, и на рахат се дао, дозивље га Исак- |
| као да цео терет на њено срце пада.{S} Тек каткад Светислав је могао умирити, њихову будућност |
| изнети.{S} Милица се јако зачудила.{S} Тек у двору Душановом је таково <pb n="297" /> што виде |
| укашин већ његовом сину круну отима.{S} Тек што је кнез Лазар српско царство обновио, а већ Алт |
| м.</p> <p>Но Србија је већ покидана.{S} Тек се у бајкама приповеда, у песмама тужним пева се сл |
| жаном руком.</p> <p>Јерина је тужна.{S} Тек што се у Београду после смрти деспот-Стевана настан |
| , ал’ остале партаје га нису трпеле.{S} Тек доцније био је за патријарха намешћен.{S} Црнци кал |
| да поручити да ји одма’ жели видити.{S} Тек што дворјанин изиђе, а војвода Драгаш са Вуком већ |
| али, шта би јошт од њега бити могло.{S} Тек што умре Душан, а Вукашин већ његовом сину круну от |
| а то слушати, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек је чело намрштио, и даде знак да би добро било да с |
| ј.</p> <p>Драгаш реч прихвати:</p> <p>— Тек таковим начином можемо у овој опасности раздор откл |
| ока срца, нити хоће Ђурђа да убија, ал’ тек мора се од насилија чувати.</p> <p>Закључи ухватити |
| е породице, цару нек је лака земља, ал’ тек то не може се допустити да његово младо дете — Стев |
| оји ћеду покосити све што је народно, а тек дубоко у земљи јошт да остане семе, које тек јак су |
| а, а Војновић је јуначина ком је забава тек коњ, мач и копље, па прежесток изгледа.</p> <p>— Ру |
| едостајати?{S} Шта ће јој Светислав, да тек с њим више белаја на себе навуче?{S} Она се већ мал |
| е војске једна другој супрот стајале да тек што се нису судариле — одговори Новак.</p> <p>Тек ш |
| у госте?</p> <p>— Та не булазни, ваљда тек не би за њега пошла царица.</p> <p>— Мој брате, нећ |
| пита удивљен Јаблановић.</p> <p>— Ваљда тек не мислиш и себе, и град и све нас предати? — рече |
| о у неком божанственом сневању.{S} Онда тек не даш за млого што си Србин православни.{S} Сва ђе |
| ују да се најпре бједа отклони, па онда тек да се о поменутом брину.{S} Вук Бранковић је јошт д |
| си Србин православни.{S} Сва ђеца онда тек добију жељу к калуђерству.{S} Кад видиш <pb n="350" |
| полу опет тако исто на силу, па ће онда тек бити: „Погибел твоја от тебе Израиљу“.{S} Сваки дан |
| одма’ ће се и јело донети, па ћемо онда тек беседу завести.</p> <p>Добро је пало Србима код Мар |
| дубљини ока видиш му јуначку душу која тек за бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма у којој кр |
| ак пријатељства, јер овај мач од Турака тек онај може носити који је Марков пријатељ, а ти си т |
| си он неку важност.{S} Мог сина Стефана тек преко рамена гледа као да му неће временом <pb n="2 |
| сност која јој грози од стране Вука, па тек од Турчина, ако му жељу одрече; а лепо са ћерком мо |
| курјак био је лаком на лежећег зеца, па тек што се мало удале, пошље првог међу овце, где га па |
| ар да је раван, а за то нејма снаге, па тек буде туђа подлуга.{S} Код мене је право Немањића, < |
| ука хујећа вода умилно га успављује, па тек после на мекане душеке, да о оном што му је најмили |
| лика тишина, да се летење муве чује, па тек наједанпут чујеш умилно пјеније!{S} Та не може лепш |
| еспота, после деспотице, па владике, па тек онда игумана.{S} Но од радости ил’ забуне поче љуби |
| да преда Голубац, деспот замисли се, па тек после починке збори:</p> <p>— Тај Јеремија од неког |
| ратких питања и одговора отпочинуће, па тек онда ће се са Јерином свјетовати. <pb n="505" /> Ве |
| су све више и више земље открњивали, па тек наједанпут нађе се деспот у чуду, видећи да је једн |
| о збуњен, не може одмах да одговори, па тек проговори.</p> <p>— Повуци се мало ван, док се са в |
| Овога дакле треба најпре утаманити, па тек онда даље.</p> <p>Султан је познавао гордост и непо |
| лава; каогод кад је цео дан облачан, па тек сунце при заласку наједанпут јако засветли.</p> <p> |
| <p>Харалампије отишао је у манастир, па тек је оданде к Русни често одлазио, и с њом нове замке |
| </p> <p>— Пре јуриша дочекати индат, па тек онда на јуриш.{S} Тако мисли твој верни слуга.</p> |
| че Реља војеводи Гојку.</l> <l>А Угљеша тек поглади брке,</l> <l>Па прослови гласом радоснијем: |
| добио деспот за Београд и Мачву.{S} Сад тек виде да у Турчину није вере.</p> <p>Само Харалампиј |
| готов, ја намерим узети девојку.{S} Сад тек почнем читати богословију наврат-нанос, само да пос |
| ти њега, како се погордио, како се сад тек опаметио — рече разљућен Харалампије.</p> <p>— Но, |
| ату.{S} Она је била девојка, кнез Ђурађ тек момчић кад су се последњи пут видили и растали, бур |
| л’ све бадава, јер је искрена реч горде тек вређала.{S} Као извикан будала, да сам у земљи оста |
| у биле као закрвављене и страшне, да је тек прави јунак му смео у њи’ погледати.{S} Мекушци су |
| ротив силни’ душмана штитити.{S} Сад је тек Ђурађ осетио највећи терет у свом животу!</p> <p>На |
| но.{S} Исак-паша је задовољан, и сад је тек посао на дивану.{S} Донијео сам ти све у реду, угов |
| воје Турке да околину харају.{S} Ово је тек примирје, а не прави мир, па се Турцима кроз паше м |
| ре у корито мраморно стиснути.{S} То је тек неимар.</p> <p>— Знам Ђурђа, ту мудру главу, ал’ је |
| вом свету рајем се наслађава.{S} Што је тек икоја земља красно од’ранила, то ћеш код њих видети |
| е кажемо да ју је мрзила, уколико ју је тек радо имала, уколико какова мати кћер своју само зат |
| то се у почетку показивао.{S} Сад му је тек брига, велики терет.</p> <p>Ферхад-паша се ’ладан п |
| убоко у земљи јошт да остане семе, које тек јак сунчани зрак у клице претворити може. ’Де су дв |
| што кад би гусле и јуначке славне песме тек срамоту увеличавале.</p> <p>Немојмо ни спомињати св |
| зла бранити.{S} Да ти да своју кћер, не тек онако обично у харем, него као праву и прву хануму, |
| смутни, тек по дужности скупе се да се тек зове да се девојка није без сватова удала.</p> <p>Т |
| ђе изван себе од страха и жалости да се тек доцније разабрати могла.{S} Милева се пустила у туж |
| анио, и кад је све у миру било, онда се тек с Турцима мирио.</p> <p>Марко кад чује да је султан |
| нападнемо, ’де ми је сад војске кад се тек сад са свију страна прикупљавати мора, а Турци су Н |
| .{S} Од снажног српског царства виде се тек покидани удови.{S} Балшићи, Црнојевићи на путу су д |
| Раде распитивати младе војнике, они се тек смеју чудном питању, то су ђеца без оца и мајке, и |
| ти, и такве им је истине казао да су се тек разгледали и тек смехом све забашурили, а као будал |
| > и жалостан.{S} Желио би’ знати шта ће тек стари Новак на то рећи.{S} Он је већ за сигурно држ |
| јском Мађаре растукао, војска Исак-паше тек се помолила била да упадне у бој, ако до нужде дође |
| ости измислила да би царицу забавила, и тек последње дворкињине речи срца јој се коснуше.</p> < |
| ном мирису, из срца је иста ишчупана, и тек преостаје шупљи траг божанственог осећаја.{S} Њихов |
| а му изјави да га и сад искрено воле, и тек... не зна ни сама каква би је сила од њега занавек |
| о кончини његовог живота не спомиње, и тек на деспотова питања о томе одговара.</p> <p>— А шта |
| од Видина Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голупц |
| идеше Кајицу војводу, ником поникоше, и тек шаптају си „Таква хусара у нас нема“.</p> <p>И Јери |
| на [мађарска] војска вратила се кући, и тек нешто војске у Београду остаде.</p> <p>Облачина Рад |
| о јошт разговараше родољубиви старци, и тек доцније, кад су к царици поћи намерили, прекинули с |
| вог брата, Мехмеда сам с тим задобио, и тек њему посве могу захвалити што смо у садашњем мало б |
| о, ја сам се дочепао млади’ кнежевића и тек после због њи’ је добио Јеремија Голубац зато што и |
| истине казао да су се тек разгледали и тек смехом све забашурили, а као будали праштало се, а |
| аклона не виде.</p> <pb n="514" /> <p>И тек што се једно стовари, друго се опет са Дунава и Мор |
| сабрати и снова утемељити могла, ту би тек Ђурађ био на свом месту.</p> <milestone unit="subSe |
| его л’ Угри; ’де смо ми остали, онде ви тек почињете.{S} Угре Турци познају само као поражене, |
| и бољма него садашњи млађи који су ради тек заповедати — одговори сасвим отворено Драгаш, који |
| е Петошко проглашен био за будалу, који тек ћаска да људе забавља, јер такав шкрљавац за друго |
| су сами калуђери моловали, па светитељи тек што не проговоре.{S} Велико распетије дивно је изра |
| богу угодни.{S} Боже сачувај да су они тек спољашње пред људ’ма показивали озбиљно лице и смир |
| ори, а оно мал’ му не преседне, а мудри тек онда мудрују кад говоре оно што ни сами не држе за |
| убаве шалваре и дивни стас покаже, а ти тек онда жалиш што ниси Турчин.</p> <p>Но да видимо шта |
| к су свему том узрок били.{S} Мумлајући тек рекне:</p> <p>— Бог ми ово неће опростити — па онда |
| ничну вољу.{S} Угарску војску ишчекујем тек што се из куле не види.{S} Наредбе сам потписао да |
| који је на јави свагда луд и пијан, том тек у сну што трезно дође.</p> <p>— Та дед’ приповедај |
| азећи рече:</p> <p>— Алах је велики, он тек у срце може едемску капљицу пустити; он је створио |
| н је млад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек за тебе заузет?{S} Та колико пути сам примјетила да |
| евиће, ал’ Јаблановић баш ништа, јер он тек преко Јеремије добити може, и тако изгледа канда Ја |
| рао је потписати предају града, а благо тек за леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко му је што га ј |
| ели, не би нам било тако жао; ал’ овако тек сад осећамо у пуној мери несрећу нашу, окружени стр |
| је која баш и кадуна, а она се утолико тек срећном налази, уколико јој разне ропкиње са распуш |
| има, а после можемо даље, јер тако ћемо тек мађарску властелу задовољити.{S} Ионако нисмо за ов |
| ве је остало у најбољем реду.{S} Ми смо тек јучер амо стигли.{S} Но од тог доба нисмо ништа чул |
| тали још тишије реч’ма сљеде.</p> <p>Но тек што се примакну јестиву, ал’ им упаде на страни у о |
| ва по леђи сабљом пљоштимице.</p> <p>Но тек што се хусари од манастира отиснуше, ал’ нахрљају н |
| више с нашом душом.{S} Нами таково што тек дубље очи копа.{S} Како да се успоредимо сад са ика |
| сребрн шар, козлићи, блед месец, уштап тек из призора појављује се.</p> <p>У чадору седе деспо |
| S} Све се бојим какве нове неслоге, јер тек тако би могли Турци са својим млоштвом побједити.{S |
| ку владу извукла.{S} Она је своју матер тек утолико радо имала и поштовала, уколико јој сујети |
| Цариград, у Млетке, у Угарску, па ћеду тек онда из освете за леђи радити.{S} А чинити се нешто |
| {S} Турчин се не може угњездити, ако му тек сам народ земљу не уступи.{S} Мора и <pb n="268" /> |
| озбиљније нарави била, опет се у двору тек само пред њеним очима озбиљно понашало, а како ту о |
| l>Од Грчкога до Јадранског мора;</l> <l>Тек Душана име спомиње се.</l> <l>Но и царе сву награди |
| ер видим да за мене живота нема.</p> <p>Тек што је ово Марко изрекао, кад наједанпут чује се не |
| раскалашније веселости предаје.</p> <p>Тек што се гости мало сместише, одмах се зачу весео жаг |
| ми је бар исцјеленије моје душе.</p> <p>Тек што деспот то изговори, ево деспотовице Јерине.</p> |
| } Него све за пут спреми па иди.</p> <p>Тек што је то Бајазит изрекао, а већ се све спремило да |
| ерем прије нег’ што ћемо гинути.</p> <p>Тек што то Јеремија изрече, а топови са Ласловара загрм |
| нису судариле — одговори Новак.</p> <p>Тек што је то изрекао, ал’ ето Грмана.</p> <p>Грман је |
| ј већ разровеној земљи зло сеју.</p> <p>Тек што Ђурађ то изрече, а неко међу војводама повиче:< |
| гама треба.{S} По служитељским конацима текар је било весело.{S} Грман, Радојко и Петошко помеш |
| ј нашој, а колико има прави’ Турака, па текар из Азије?{S} Сами на себе остављени, морали бисмо |
| ти оданђе долази.{S} А треће је што те текар срце забољети мора.{S} Чули су Турци да си у дого |
| га.{S} Но трпићу јошт мало, ваљда ћу му текар на ум пасти.</p> <p>— О томе немој ни сањати, оче |
| био властољубив.{S} У његовим жилама је текла крв Немањина и Бранковића.{S} Код куће у Србији н |
| падишу о цијелом извијестим како је све текло, и како деспот мисли.</p> <p>Исак-паша размишља.< |
| , и све испита како је ослепљење њихово текло.</p> <p>Ферхадове очи сузне, жао му је несретних |
| >Седну, диване.</p> <p>— Све је по реду текло, тако као што сам ти унапред рекао.{S} Вукогли је |
| је прошло како је пострижен, ал’ здрава тела, здраве душе.{S} Много је преко главе преметнуо.{S |
| и мртвом задружнику скинуће са хладног тела све до голости.</p> <p>— Како можеш пустити Јереми |
| био ни племић ни богатог рода, а створ тела ни у свештенству не би ми од ползе био.{S} Био сам |
| Даље наложи им да се на окупу нађу кад телал повиче, да ће се неким заробљеним ђаур’ма главе р |
| индат, који ће поћи на Голубац.</p> <p>Телал виче да се војска за Једрене спреми.</p> <p>Код Т |
| S} Није ни чудо.{S} Турци насред пазара телале, како је добро Турчином бити; сваки је мали султ |
| в исповедити и причестити.</p> <p>Зором телали, чауши вичу, чује се и звук таламбаса, Турци су |
| аша.</p> <pb n="450" /> <p>Харалампије, телбиз, испитује бимбашу за Ферхад-пашу, не би л’ што д |
| у исти мах буде низ бедем преметнут.{S} Телеса нападача груну доле да одјек даду.{S} Војници не |
| мена, већ од ноге до главе у дужину.{S} Телесна снага била је све и сва.</p> <pb n="449" /> <p> |
| масу Турака.{S} Сва својства, душевна и телесна, била су му такова да би поред доброг правца и |
| баш тако лако болести дао.{S} Поред све телесне слабости често је на коња седао и ишао у шетњу. |
| ти тиче, истина да на свом лицу и јаком телесном саставу носи сасвим печат Бранковићеве племени |
| ији? ...</p> <p>Два младића, по саставу телесном два јунака, два брата, која су се у диби и кад |
| ћ све у реду.</p> <p>И гости су готови, тело иште своје.{S} Оду у трапезарију, игуман напред, в |
| нтија.{S} Но време не сме се губити.{S} Тело ненамирено, као посници исповедали су се о бољи на |
| т да дочекам, па да ми се душа смири, а тело земљи у вечитост преда.{S} Но, велике ти борбе још |
| теваном постаде игуманом, и он сад чува тело свог добротвора и моли се богу за спомен душе.</p> |
| амо свеци дишу.</p> <p>Када деспот виде тело деспота Стевана, свог ујака и поочима, ког је он у |
| душу и срце, шири руке и нежно додирне тело деспот-Стевана и руке му целива.{S} Суза му ороси |
| ти, јер не само да је душу продао већ и тело му је у рукама Ферхад-паше, и сад се више повратит |
| пет јошт један сребрн, јер је деспотово тело у сребрном завоју.</p> <p>Тело деспотово остало је |
| јих девет синова.</p> <p>— Где је мртво тело цара Лазара?</p> <p>— Код Турака.</p> <p>Тако су ј |
| n="361" /> упути се у Смедерево.{S} Но тело му беше млого слабије него душа, што није ни сам в |
| Тко ће све то сабрати а да будне једно тело једна душа.</p> <p>Ђурађ деспот путује са Јерином |
| е дух у небесну васиону уздиже, а ломно тело мирног одмора нађе.</p> <p>Манасијо, дивни богати |
| еспотово тело у сребрном завоју.</p> <p>Тело деспотово остало је нетљено, руке му целокупне на |
| јка, и каквог је рода и племена.</p> <p>Телом је био мален, мало погрбав, али турска му је ’аљи |
| ај Харалампија, <pb n="448" /> као неки телохранитељ, ал’ управо да пази на њега.{S} Одавна њег |
| тако краљ Жигмунд <pb n="394" /> седне, телохранитељи с обе стране ставе се, војводе и сви оста |
| ом.{S} Из града излази Облачина Раде са телохранитељи, да краља дочека, и у град пропрати.</p> |
| Труба затруби, капија се отвара, напред телохранитељи деспотови језде, показују пут, за њима кр |
| јако опште риданије, негдашњи Стеванов телохранитељни хусарски вођ чува на себи доламу, јер је |
| абра ћелију, ђе ће се одморити у души и телу, јер тешке су му бриге, стадо му је заплашено, вуц |
| ем уливаћеду си бодрост духу, и крепост телу.</p> <p>Игуман ишчекује крај, чуди се дугом састан |
| ан свог дома.</p> <p>Дани пролазе ал’ и темељ граду је готов.{S} Сваки дан види се како Смедере |
| анастир би попалили и порушили до дна и темеља — рече Радосав.</p> <p>— И сви калуђери били би |
| порочавали, и зато после косовске битке темељније је стојао него Лазарева породица, која је пос |
| ији, па му није слободно ништ’ дати.{S} Теофан је лако убеди, да је од деспота помилован, и да |
| у, жесток поглед бацив на Теофана.{S} А Теофан красно одметанише, па изиђе, и оде управо међ’ м |
| овај одбије знаком да има ту старији’ а Теофан опет приближи се владики да га пољуби, овај пока |
| , а куварица цикнула, није знала што се Теофан помамио, кад је он ионако на епитимији, па му ни |
| ије кад је ту какав знаменит гост, па и Теофан зна да ће му сад бити последње чтеније.{S} И зби |
| д је на епитимији.{S} Док се руча, брат Теофан мора читати „житија свјатих“, а овом приликом жи |
| тен, игуман да му такођер знак, па брат Теофан остави књигу, пређе трпези па управо игуману да |
| ига, и поче нешто читати.{S} То је брат Теофан тако око четрдесет година стар, смешљивог лица и |
| ладици нит’ игуману годило.</p> <p>Брат Теофан кад је изишао, пред куварицом трипут је од радос |
| такву шаљивчину слушао као што је отац Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више желила, већ сам |
| уку натраг вуку, жесток поглед бацив на Теофана.{S} А Теофан красно одметанише, па изиђе, и оде |
| то јој је све.{S} И млађи су волели оца Теофана, и они су га оцем звали, јербо је брат само бра |
| а не би ништ’ више желила, већ само оца Теофана да га види игумана, то би био живот, ал’ ту тре |
| се из прве трапезарије, то се меће пред Теофана, па ни вино није ма какво.{S} Сад ће се заложит |
| тијама.{S} Па и млађи су учествовали са Теофаном код бољег залогаја, а нису они ни онако прави |
| ри зову „сестра“ Варвара шта ће са оцом Теофаном, кад јој је он једина разбибрига у невеселом м |
| > <p>— Сад сам начисто, сад можемо даље терати, сад треба Ђурђу одмах поручити шта има дати, но |
| снева, канда је хришћанин, па исповеда терет душе своје.</p> <p>Исповест је тако свршио, и хоћ |
| јер кад се ви измирите, може пасти сав терет на мене, канда сам ја сам кнежевиће осљепио.</p> |
| божијој и љубави народној.{S} Велики је терет који на себе примаш.{S} Судба једног народа у рук |
| аници, ту су мазге, камиле, за пртљаг и терет.</p> <p>Султан Амурат отвори диван.</p> <p>— Ето |
| Јаблановић.</p> <p>— Ја сам с ваши леђи терет скинуо, па сам га на моју душу узео, која је већ |
| казивао.{S} Сад му је тек брига, велики терет.</p> <p>Ферхад-паша се ’ладан показује.{S} Није с |
| женска глава и за њено раме није толики терет.{S} Синови су јој врло млади.{S} Остареле војводе |
| ити.{S} Сад је тек Ђурађ осетио највећи терет у свом животу!</p> <p>На градским кулама вију се |
| да осећа добар утвор руке, који му души терет олакшава.{S} Гледи га Јерина, какав диван делија, |
| а у руке ти је положена.{S} Мене је тај терет оборио.{S} Ако нисам све као што је требало учини |
| ће, све јој је тако долазило као да цео терет на њено срце пада.{S} Тек каткад Светислав је мог |
| убим моје дијете.</p> <p>— Велики је то терет твоме срцу, зато и дошао сам да ти јавим, да те у |
| д предати.{S} Још и сад лежи ми на срцу терет као камен.{S} Рјеци султану да је због тога тако |
| свјетовати. <pb n="505" /> Велике бриге терете главу деспотову, велика боља срце му притиска.</ |
| ода, који већ због своје слабости ратне терете сносити није могао, и тако као царски саветник б |
| мисли отац Пајсије, који макар да га и терете године, ал’ није рад да попусти ни у житејским п |
| ив; срушио би се под садашњим земаљским теретом.</p> <p>— Ја већ видим да међу вама и Миличином |
| ју војску умложити, Лазареву породицу у теснац довести, па са Турцима помирив се круну на главу |
| и сатрти врага агарјанског.{S} У том си теснацу као што је сад Србија, морамо Угрима руку пружи |
| из једног гласа повичу да Голубац треба тесно опасати и предаји принудити, а на Јеремији најошт |
| ео Вукоглију у шаке добити.{S} Да ми је тестир, живог би га одерао, те би и остала Србија поста |
| роб, највећем султану.{S} Но, нек ми је тестир, слободе, коју запитати — рече узбуђен поклисар. |
| сад за мене жалост.{S} Кад погледим на тетиво, а оно ми се срце као на жици чупка; не имаде’ п |
| друго.{S} Моја Зулејка се поред мене са тетивом играла, додиркивајући је својим нежним прстима, |
| ечем коју пару, постаћу код каквог паше тефтердар, па ефендија, па напослетку паша, и то од три |
| против силна Душана.{S} У твојим жилама тече крв Немањића, у мојим Кантакузена.{S} То су славне |
| ово, а крв цара Лазара и у мојим жилама тече.</p> <p>— Бранковићи нису хтели женскима клањати с |
| >— Ако је до крви, та иста Немањића крв тече у Бранковићима као и у Гребљановићима.{S} Ако је б |
| као Бранковић, ал’ у ком и Немањића крв тече.{S} Ал’ није то само што ме за скиптром вукло.{S} |
| ве, та боја значи да из срца Србије крв тече.</p> <p>Мађарска војска прелази Саву, најпре коњан |
| к’ се кошкају, нек си пребацују, нек се теше; ионако лакше пада љубећем кад је сам поред свог п |
| } Била је ту и ћелија за калуђере, који теше заточнике који су зла допали, ил’ које треба погуб |
| овцу, а други отаџбину, па се у несрећи теше при чаши рујног винца, поред тужни’ песама. </p> < |
| е дани и недеље.{S} Деспот иде у народ, теши га, улива му поуздање у се и у бога.</p> <p>Деспот |
| у, није дошла да га испитива, већ да га теши.</p> <p>Јерина започе.</p> <p>— Господару мој, што |
| није дошла као добро дете да ју искрено теши, него из другог узрока, што је она држала за своје |
| изванредно побудити.{S} Она га је само тешила да га милује, да ће бог од њих незгоду, која љуб |
| из образ рониле.{S} Светислав је Милеву тешио.{S} Сви остали као окамењени гледаше на ужасне гл |
| /p> <p>Сва се деца узбуде, сви је почну тешити.</p> <p>— Не старај се, мајко, ништа, ту смо још |
| ог тога што и ти у твојој туги вином се тешиш, као ја христијанин; но зато имаш и ти неколико д |
| И ти, Харалампије, нијеси који у нужди тешиш, помажеш народ, нијеси од оних калуђера, који на |
| Ту су после иконе аранђела, светитеља, тешка кандила од сувога сребра и злата.</p> <p>До те дв |
| ас послат но само има истинит начув.{S} Тешка су врјемена, човјек мора обазрив бити, јер, штоно |
| о гледају.{S} И сама присустност Марина тешка јој је била.{S} Она се у првој мисли сетила да Ма |
| могу никуд ништ’, и те притискује више тешка владавина караманских валија, који се мијењају, д |
| ] Голупцом, може и сам изредити.</p> <p>Тешка им лака ноћ.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| у глави му замршавају се велике мисли, тешке бриге.{S} Пролази планине, преко жубореће потоке, |
| ећи говори, устаде и прослови.</p> <p>— Тешке сам дане провео, Јерино.{S} Јеремија издаде Голуб |
| у калуђерске хаљине, јер су му делијске тешке, а нашто му сад се већ крити, кад је, тако рећи, |
| , коњаници већ су у реду да се крећу, и тешке камиле дижу се, и сва заира се вуче.</p> <p>И сам |
| Грмана.</p> <p>— Свега седам, и то три тешке — одговори Грман.</p> <p>— А ја већ оне што сам о |
| , близу Рудника од Мађара пак три, и то тешке ране.{S} И твој покојни, Русно, одвећ се је показ |
| аришту Душанове земље.{S} Па како су то тешке успомене, ’де свака деспотова победа донела је ср |
| у, ђе ће се одморити у души и телу, јер тешке су му бриге, стадо му је заплашено, вуци се око њ |
| ки’ коњаника, жарког сунца жега ужасна, тешки оклопници читав дан ка коњу, изморени, би л’ спас |
| улака, вели, да је војвода Јеремија од тешких рана умро, а после тог рока предаће град Жигмунд |
| ује се вика и смех.{S} Тишма је велика, тешко се може онамо дотурати, јер сваки би рад виђети ш |
| што да не бијаше деспота и Бранковића, тешко би се био могао свог брата Мусе курталисати; а др |
| поглед на њ баца, и да на самог наиђе, тешко Харалампији.{S} Дошли су до ушћа Дунава, ’де је в |
| вође, који своје људе и предел познаје, тешко да би Исак-паша успео.{S} Зато деспот је морао би |
| </p> <p>Као старијем војнику и војводи, тешко му је било не бити у рату.{S} Ово војничко чувств |
| еће и Србије.</p> <p>Тешко беше Србији, тешко њеном владару Ђурђу Бранковићу.{S} Турци прете се |
| деспот једва чека да се саграде двори, тешко је глави почивати ван свог дома.</p> <p>Дани прол |
| ребио пријевару, и Ђурђа довде домамио, тешко да би’ перје изнео био.{S} Било је ту гунгуле, Об |
| господара, боравити, ал’ кад је већ ту, тешко би се од истих откидао.{S} Спомени га негдашњи јо |
| гледи на деспота хоће л’ добити миг.{S} Тешко Јеремији да се испуни њихова жеља.{S} Јеремија их |
| амо срећа да не морате мира тражити.{S} Тешко оном који је потучен, па од јачега мира тражи — о |
| ом.{S} Био сам деспот-Стевану киван.{S} Тешко је господару постати слугом.{S} Тако смо се борил |
| .{S} И сам Харалампије их је пратио.{S} Тешко му било од тог блага растати се.{S} А овамо, опет |
| лаго тек за леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко му је што га је калуђер надмудрио.{S} Држао је да |
| идети два умиљата ока као код други’, — тешко.{S} Очи му увек варнице дају, па је увек на најма |
| на глави капа звекетуша, чудо.</p> <p>— Тешко ђаур’ма кад смиједу само луде слободно говорити, |
| мало свој меснат образ, рече:</p> <p>— Тешко ономе јунаку који лудо војује, но још горе младом |
| их изискати од Ферхада да му их изда, а тешко му је то укратити, а да се деспоту не замери.</p> |
| ириџа држаше теби и Србији страну.{S} А тешко је било то чинити против силовитих паша и везира. |
| ило на памет како ће њој без Светислава тешко бити, и као да умрети мора без њега... сад, опет, |
| , а ’ришћанин пада.</p> <p>— За Стевана тешко је било, са свих страна притискавало га је лацман |
| ао Јеремију од одласка, једно што га је тешко задржати од оног што си једаред у главу утуби, др |
| {S} Лако му је било погодити и то да је тешко пало деспоту предати Београд, ал’ је морао, јер с |
| као гости, камоли у тамници.{S} Како је тешко кад коме кућу освоје, па га нов госа у госте пози |
| и.</p> <p>— Оче Леонтије, видиш како је тешко деспотом бити у пропадајућем народу.{S} Што сам и |
| опет уједно ставити.</p> <p>Петошку је тешко пало у дворанама цар-Лазара, негдашњем му господа |
| в му прса штити, а покрај Дунава с леђи тешко га је опасати кад има иоле војске у граду и околу |
| ерино.</p> <p>— Разумијем, и ма како ми тешко падало, остаћу за те и за народ о’ђе.</p> <p>— Мо |
| ко покидани, разбачени, да их је и наћи тешко, некмоли опет уједно ставити.</p> <p>Петошку је т |
| а царичину власт.</p> <p>— На то ће Вук тешко пристати.</p> <p>Сад се изроди велики инат, патри |
| јом није чист посао и сам деспот Стеван тешко је с њиме на крај излазио.</p> <p>— Јеремија ће Т |
| и носиш у срцу Светислава, па би ти као тешко било од њега се отргнути, је ли?</p> <p>— Јест — |
| , прешао је тамнице, но не паде му тако тешко као примити владу над оним народом који се против |
| рци не могу у Мађарску продерати.{S} Но тешко оном, преко чији’ леђа се други туку.{S} А каква |
| ноћ могла преспавати, тако ми је нешто тешко било.</p> <p>— Нами је баш драго, одговори патриј |
| му.{S} Она је знала да ће њој у почетку тешко пасти кад помисли да се може од Светислава растат |
| це.</p> <p>Деспот одлазити мора.</p> <p>Тешко му је.{S} Прашта се са Јерином и децом.{S} У јуна |
| да и Голупца, зажелеће и Србије.</p> <p>Тешко беше Србији, тешко њеном владару Ђурђу Бранковићу |
| како ће себе и народ опоравити.</p> <p>Тешко је деспоту без Мачве, Београда, и Голупца.</p> <p |
| де и свита сместе се, да отпочину.{S} С тешког пута су дошли.</p> <p>И деспот после кратких пит |
| Он је своју задаћу и овде, покрај млоги тешкоћа, решио.{S} Њега сви уважавају.{S} Изглед му је, |
| а Турци шуровао, опет се клонио новог и тешњег с њима пријатељства.{S} Увидео је колико је себи |
| летве међусобно њи’ово одношење постане тешњим.{S} Са тим се Срби за неко време од турске стран |
| ини се, дакле, мила душо, док је Ђурђа, ти си садруг моје госпоштине.{S} Ако су нам земље откин |
| деспота.</p> <p>— Дакле тако, Јеремија, ти мој од младости друже, хоћеш да се осилиш, нећеш да |
| а.{S} Што је набољих мађарских војника, ти су већ код мене у служби, хусари, које је и деспот С |
| рекне ми: „Ти, синко ниси за калуђера, ти ћеш јошт до анатеме доћи, но чисти се одавде, да нам |
| извињавати.</p> <p>— Је ли, Светиславе, ти ћеш ту поред твог оца чекати опредјелење да, кад уст |
| унаци а сад издајице, а ти Харалампије, ти си био увјек зао демон у народу, и твоје причешће тр |
| S} Ал’ оставимо то на страну.{S} Дакле, ти си већ био у овој дворани.</p> <p>— Више пута.{S} Ка |
| ио.{S} Високи Дечани, древни манастире, ти си са твојим зидинама сведок велике славе и великих |
| p> <p>Манасијо, дивни богати манастире, ти си видила заходеће сунце српског народа, у коме си и |
| м господар.{S} Ако они изумру без ђеце, ти си и твоји насљедници од све њихове стране господар. |
| а... шта ће онда бити...{S} Је л’, оче, ти си Бранковићеве лозе пријатељ,... ја бар тако о теби |
| се Харалампије.</p> <p>— Лако је теби, ти се одмолиш, па ти је душа лака, ал како ћемо ми јадн |
| реним.{S} Који су добро Коран проучили, ти су и вина пили.</p> <p>— Свуд по свету има доста нев |
| обити.{S} Ако буду међу собом несложни, ти ћеш слабијем страну држати, па с њим јачег ћеш ослаб |
| ам мислио, Турци ћеду Голубац откупити, ти ћеш се и мене сетити.</p> <p>— Немај бриге, по нас х |
| долазио.{S} Весељаци, шаљивци, певачи, ти су само Дечане тражили.{S} Није ни чудо, јер богатст |
| теби на Лазареву суботу врбицу пружам, ти је прими и погледа ме па о Цвети, па о Христовом вас |
| ч’ма калуђер.</p> <p>— Ако се не варам, ти си, оче, војводе Миливоја син? — запита га Русна.</p |
| жи.</p> <p>— Но што Ђурађ није паметан, ти још мање што га нијеси пустио у град да му ми о’ђе с |
| згледа да ће владати.{S} Као његов син, ти мораш и судбе његове насљедником бити.{S} Сада нису |
| ру је све у реду, могу доћи.{S} Јерино, ти од твоје стране дај све уредити, јер у Мађара је вел |
| рекне Русин:</p> <p>— Драга моја Русно, ти се само за Мару бринеш, а за Вукосаву ништа.{S} Та н |
| непријатељи угњезде.{S} Светла кнегињо, ти си му жена и мораш му страну држати, ал’ питај цео с |
| > <p>— Но, говори кћери, та ништа зато, ти си с твојом матером, нити нас ко слуша, кажи право ш |
| ас ноћас страдати могао, но ништа зато, ти ћеш зато опет бити човек, па ћеш ти то са мени учиње |
| кучили.</p> <p>— Е добро, честити пашо, ти право говориш, ал’ питам те, ако би Јеремија предо’ |
| вају.</p> <p>— Реци на то, Ферхад-пашо, ти си тамо са Исак-пашом мир склапљао’ ал’ јошт не скло |
| -паши да прочита.</p> <p>— Ферхад-пашо, ти знаш ђаурско писмо, читај.</p> <p>Ферхад-паша чита.{ |
| твојој жељи, Радосав нек напише уговор, ти ћеш потписати и печат ударити, а ја опет моју шаку п |
| твом чадору вино пити.</p> <p>— Можеш, ти си гост, и поклисар; ко Турчину служи, све му је сло |
| ко су обадвоје на путу, кад их уклониш, ти си сам господар.{S} Ако они изумру без ђеце, ти си и |
| а комаде исећи.</p> <p>— Право говориш, ти ваши манастири јако нам сметају, много би лакше ишло |
| а ханума, блистала би од драгог камења; ти би се у свачему осигурала и твој би род срећан био.{ |
| ћи:</p> <p>— Дај да ти пољубим десницу; ти си син мог некадашњег господара.</p> <p>Деспот изван |
| Вуком Бобалићем.{S} Сви <pb n="424" /> ти јако бране град.{S} Сви се боре очајно јуначки, јер |
| рече султан.</p> <p>— Силни падиша!{S} Ти Маџари баш су махнити, а ни Вукогли-деспот не има па |
| стране господар.</p> <p>— Сулејмане!{S} Ти си још моме оцу свагда десна рука био, ал’ овако што |
| и и догоди, немој нас оставити, оче!{S} Ти си нам једини пријатељ и сва утеха; ако тебе не буде |
| ачки створ, каквог сада у Грка нема.{S} Ти ме запроси, ја Ти руку пружи, отац благослови.{S} Ја |
| > <p>— Покрај зла има и нешто добра.{S} Ти знаш какав ми је душман Исак-паша.{S} Но знаш и за Ф |
| и уближити не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па мада је Београд и у мађарски |
| јте се сви, да се џенета удостојите.{S} Ти ћеш ићи с војском као чауш под Голубац и позваћеш Је |
| е богородице, да ти квара бити неће.{S} Ти мени зада вјеру, ја се подвргну.</p> <p>Деспот, ком |
| м гласом Ђурађ.</p> <p>— Чуј, момче.{S} Ти си још дете прама мени.{S} Онај који има право на шт |
| христијане на освету и слободу буди.{S} Ти си измет свете цркве, и нијеси достојан живота.</p> |
| у Аја-Софији, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се у те угледа, у твој јуначки створ, какв |
| ог који је најмудрији и најлукавији.{S} Ти велиш да су Угљеша, Гојко и Вукашин славне војводе б |
| каменом стегне и да се сам окамени.{S} Ти, вјерни војводо Радићу, дај налог надаље од свих стр |
| опиш уједно оно што српско име носи.{S} Ти Балшићи и Црнојевићи не гледају Србију за чело српск |
| тив Турчина и своју крв пролијевати.{S} Ти си, краљу, силан, сво хришћанство на западу и на ист |
| ремена; Србин ће млого још страдати.{S} Ти, као што ми се види, имаш отворен дух, утолико ћеш в |
| та не можемо за ништа добри стајати.{S} Ти знаш шта је Турчин.{S} Воља је божија гди Турчин све |
| ри, онда мушко срце не сме омекшати.{S} Ти знаш моје боље, ал’ знаш и моју тврду вјеру, неогран |
| ве неће да увиде Миличини саветници.{S} Ти их Краљевићу добро познајеш.</p> <p>— Познајем и њи’ |
| бити.{S} Ја би’ друго што измислио.{S} Ти ако се одма’ појавиш, наићи ћеш на велики отпор, кој |
| па сигурно и добром мишицом обдарио.{S} Ти си син Вука Бранковића, који има изгледа да ће влада |
| па прослови:</p> <p>— Нек буде тако.{S} Ти и Ферхад-паша водићете војску на Голубац, ја одавде |
| ј пар тако је стање наше изискивало.{S} Ти си онда морала од двора за неко време удаљена бити, |
| угу; ’оди амо да га заједно трошимо.{S} Ти си један међу твојима који у срце човека проничеш и |
| велиш да је твоје мнење спасително.{S} Ти добро познајеш великаше, па ћеш и најбоље знати како |
| </p> <p>— Да бог да, да будне добро.{S} Ти млади људи све хоће да на свој рачун војводују — реч |
| отвор?</p> <p>— Е да ти кажем зашто.{S} Ти си више пута Турцима прелазио, и опет их остављао.{S |
| пушта, а оно нек Милева спасе земљу.{S} Ти, Новаче, опрости, јер земља је преча нег’ други.{S} |
| , млади Турчине, од Србина овај мач.{S} Ти, који си под једним шатором са Краљевићем поред приј |
| оја, ја знам зашто нећеш да говориш.{S} Ти носиш у срцу Светислава, па би ти као тешко било од |
| оја млада књагиња Светислава милује?{S} Ти ћеш то сигурно добро знати, јер твоја Љубица све то |
| н — шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ти ћеш свирати, а ја ћу лудовати, па нам неће ништа бит |
| да непомични, као окамењени. .</p> <p>— Ти си анђео хранитељ Србије — рече загушљивим од туте г |
| ... — одговори збуњена Милева.</p> <p>— Ти се о том не старај, само ако хоћеш, а даље је моја б |
| p> <p>Ферхад мери Харалампија.</p> <p>— Ти се чудиш што као Турчин вино пијем, ја се, опет, теб |
| ћи — рекне разљућен већ Ђурађ.</p> <p>— Ти не дај, али ја хоћу јер сам земаљски саветник па на |
| дом не пресјече, но сабере се.</p> <p>— Ти си наш, такве ми потребујемо.{S} Но сад је да почине |
| ивљео, вољем оно бити што сам.</p> <p>— Ти можеш онда живљет по твом ћефу.</p> <p>— Па чујем ст |
| аменту? — рече деспот зачуђен.</p> <p>— Ти знаш, деспоте, добро како Турци уговоре држе.{S} Ако |
| и једно пиле у ноктима однео.</p> <p>— Ти све тако чудне сне имаш, да л’ си снио кадгод да си |
| а добити? — запита Јаблановић.</p> <p>— Ти ћеш добити целу Мачву.{S} С Мађарима ћемо се опријат |
| погледнувши на Ђурђа продужи:</p> <p>— Ти си још младић.{S} Тебе је бог красотом, па сигурно и |
| Милица, оданувши, рекне Русин:</p> <p>— Ти мислиш, драга Русно, да би Краљевић Марко мир донео |
| , да од бога нађеш, откуда си?</p> <p>— Ти знаш да код Турака млого Србаља служи.{S} Да ли ти ј |
| л’ каиљ задату одржати ријеч?</p> <p>— Ти тражиш оно о чем ми писа је л’?</p> <p>— Јест.</p> < |
| ја одржати не мога?</p> <p>— Ево, доша’ ти на вјеру, и тврду ријеч, исповједам ти, да од наша ц |
| као сватко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти на вјеру, као што река’, ал’ јеси л’ каиљ задату одр |
| Да ми не исказа тко је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да би могли Турци дозна |
| > <p>— Покушајмо, можда ће шћети, хајд’ ти да одеш тамо, а ја ћу донђе град чувати.</p> <p>— Ид |
| м, и да смо пријатељи.</p> <p>— Све би’ ти тако исто по риједу исказао био, само једно не би, Ф |
| ећ да вам душе исправљам.{S} Очитао би’ ти молитвах колико треба, дао би си што и на намастир з |
| ложни, ни у добру ни у злу.{S} Кажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта је то било са тим кнежевић’ма |
| бог из тебе говорио.</p> <p>— А није л’ ти жао народа?</p> <p>— Какав народ, и тај је већ исква |
| а га послужи драговољно.</p> <p>— Би л’ ти, Јуло, отишла за манастирску куварку? — рекне Петошк |
| ко је то, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо?</p> <p>— Кад би ме запашили, и ја би |
| и као какав заточеник.</p> <p>— А би л’ ти рад постати патријархом.</p> <pb n="442" /> <p>— То |
| ја сам пити, није ми питко без друга, а ти као мусулман не смеш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с т |
| ак-паши, јер је он везир и беглербег, а ти уређуј своје, преправи за турску војску заиру, и дођ |
| ти убаве шалваре и дивни стас покаже, а ти тек онда жалиш што ниси Турчин.</p> <p>Но да видимо |
| војску да и са њом деспот располаже, а ти само гледај како се бијемо.{S} Ви имате тријест тису |
| ерног друга.{S} Тебе народ потребује, а ти народ.{S} Народ је збуњен, држи да си ти продао Мачв |
| p> <p>— Када је тако с његове стране, а ти му с моје стране реци да би’ ја волео да и он што по |
| сам био, јер иначе изгубићу поверење, а ти ћеш у мени највећег твог пријатеља изгубити.{S} Ја с |
| Турке, повешћемо с нами и кнежевиће, а ти ћеш опет <pb n="409" /> бити њихов чувар, па како је |
| ао и ја, негда јунаци а сад издајице, а ти Харалампије, ти си био увјек зао демон у народу, и т |
| д буду обадвоје <pb n="294" /> слаби, а ти ћеш с њима лако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад их |
| еђу нами благо, како сте се нагодили, а ти војводо, начини одмах листину, и потпиши да мени гра |
| но благо.{S} Кад се буде град зидати, а ти посветуј народ да даје, да аргатује, јер ће то бити |
| на тебе ослонити да могу све дознати, а ти би си добро поред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад све |
| ди.{S} Љубица доста-свашта може чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити |
| може носити који је Марков пријатељ, а ти си тај, без сумње; само те молим, против Србина не у |
| ир, да док сам ја жив да те не дирам, а ти опет против мене мом непријатељу да не даш помоћи.</ |
| ’аљинама булу, са покривеном главом, а ти из љубопитства издалека за њом гледиш, а она од ветр |
| Прво, он је само једног војводе син, а ти царска кћи.{S} По свету царске кнегиње удају се за ц |
| имо харема, бациш око на мали прозор, а ти видиш два милостива а четири несташна ока, и теби се |
| потписаћеш то и ударићеш твој печат, а ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу султану и на дивану подни |
| ако ли те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћеш постати славном царицом.{S} Сад иди, но ником ни |
| ко си дошао да се на ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да видиш како се куле Ново |
| пет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт једанпут, добро награђена.{S |
| нужда народа, тако нек буде.</p> <p>— А ти, Облачино, купи још дјетића за војску.{S} Требаће на |
| све што ми је мило и драго.</p> <p>— А ти, Облачино Раде, сабљо моја од мегдана, управи сабљу |
| ијети нег’ кукавички живљет.</p> <p>— А ти, Ђурђу Кантакузену, који си дошао сестри и мени, и о |
| ’ и ја рад да сам на дивану.</p> <p>— А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођи и ти у Једрене.</p> |
| >— Мачва ти је отворена, узми је, треба ти Београд за наслон, ево ти предајем Београд.</p> <p>Д |
| вету бити.</p> <p>Са свију страна улива ти се у уши, у срце нека божествена сила.{S} Видиш ли к |
| поту за Мачву и градове.</p> <p>— Мачва ти је отворена, узми је, треба ти Београд за наслон, ев |
| евцу у царским дворима.{S} Па кад ми га ти знаш, честити деспоте, исповједам ти се на спас моје |
| љено силном султану.</p> <p>— Ал’, бога ти и пророка, кажи ми искрено, да л’ те срце заболе кад |
| ов разговор.</p> <p>— А где ти је, бога ти, друга рана? — запита га Новак.</p> <p>— Друга ми је |
| сме заљубљени’.</p> <p>— А што је, бога ти, књагиња тако смутна?</p> <p>— Кажу да због Бранкови |
| за њ двеста хиљада.</p> <p>— Иди, бога ти, канда ми не знамо да Жигмунд никад нема новаца, и д |
| е говори да Милеву проси.</p> <p>— Бога ти, то су сплетке.{S} Та није полудила да за Турчина по |
| ким стварима запиткивати.</p> <p>— Бога ти, шта се чује овде код вас у двору, неће ли вам се књ |
| овцем заслепљени слуга.</p> <p>— А бога ти, би л’ би могли ми овде гдегод сакривени што прогово |
| — одговори весело Јула.</p> <p>— А бога ти, кажи ми какве су то тајне, јесу ли исте од твоје Љу |
| но калуђер ју принуди.</p> <p>— А бога ти, кажи ми право, да ли твоја млада књагиња Светислава |
| реч’ма будалу забунити.</p> <p>— А бога ти, Петошко, кога ти држиш за најбољег војводу?</p> <p> |
| ноћашњи поход ње тицао.</p> <p>— А бога ти, оче, шта си ноћас тако тумарао</p> <p>— запита га љ |
| ају свима велику бригу.</p> <p>— А бога ти, да ли је често у двору Светислав?</p> <p>— Он често |
| нити.</p> <p>— А бога ти, Петошко, кога ти држиш за најбољег војводу?</p> <p>— Оног који је нај |
| Турцима, па макар у друштву Маџара, да ти ја у крвавом боју притичем да отпаднеш од Турака и д |
| т прослови.</p> <p>— Седи, Радосаве, да ти нешто кажем.{S} Сутра ће већ ту бити деспот.{S} Ово |
| дошао, па тако ми свете богородице, да ти квара бити неће.{S} Ти мени зада вјеру, ја се подврг |
| лу зарезане му три ране, поглед мрк, да ти кроз душу прође, на рукама миш’це силне, испупчене, |
| сповједи, би л’ све то тако исказао, да ти не спомену да Ферхад-пашу, Петошка, добро познајем, |
| из милости султана кајмакам.{S} Но, да ти једну ријеч кажем, доста би било за Голубац сто хиља |
| тако доцне сећа?{S} Ја богме мишљах, да ти је већ владичество у џепу — рече Јеремија.</p> <p>— |
| ство ступити и њу од зла бранити.{S} Да ти да своју кћер, не тек онако обично у харем, него као |
| а он неће мој да буде.</p> <p>— Ал’ да ти се даде још комад земље, па онде да владаш.</p> <pb |
| мојом руком, и да ти ја заповедам, а да ти чинити имаш по мом налогу.{S} Можда се већ и покаја |
| ва у гадну пештеру.{S} Даље не треба да ти зборим.</p> <p>Ове речи је Леонтије узбуђеном душом |
| } Од лацмана ништ’ не ишчекуј, гледа да ти вјеру наметне, јадранско поморје отме, и трговину ут |
| издао, ни теби самом, да ми не каза да ти је био побратим.</p> <p>— А тко ти донесе тај глас, |
| да дођеш и донесеш кључе Голупца, па да ти преда благо — изрече, и гледи оштро на Јеремију.</p> |
| урску војску заиру, и дођи прексутра да ти хабер по вољи донесем, тад ћу ту бити.</p> <p>Радоса |
| а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{S} Оне поклоне што сам понео, теби ћу д |
| а’ дворска будала, а о’де паша.{S} Е да ти приповедам како.{S} Кад ме је после свадбе књагиње М |
| ошко свом роду добротвор?</p> <p>— Е да ти кажем зашто.{S} Ти си више пута Турцима прелазио, и |
| раку претпостављена била и гледао је да ти у Војновићу достојног мужа даде; осим тога и у свим |
| естити Ферхад-пашо, војводе Јеремије да ти преда Голубац, а на име светлом падиши.</p> <p>Јерем |
| испоручио, то већ знаш, но сад даље да ти испричам, сједнимо.</p> <p>Деспот сједне до стола, а |
| е може се држати, и сад је још време да ти до шака дође Голубац у твоје руке, велики султану.{S |
| вом снагом, да се одржати не може, и да ти пресјеку све што ти оданђе долази.{S} А треће је што |
| а да су кнежевићи под мојом руком, и да ти ја заповедам, а да ти чинити имаш по мом налогу.{S} |
| код тебе пребудемо, светла царице и да ти за сваки случај при руци будемо. — На то патријарх м |
| а и граорасти’ очију Српкиња, коју и да ти је душманка, волети мораш.{S} Турци могу ли се само |
| и нису њему пријатељи.{S} Ђурађ држи да ти њих још у Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти отр |
| на твог роба смиловао.{S} Допусти ми да ти скут и кољено цјеливам.</p> <p>Поклисар пође да цјел |
| е деспот.</p> <p>— Извини се, ријеци да ти христјанско срце то не допушта.</p> <p>— И царица Ми |
| ође к деспоту говорећи:</p> <p>— Дај да ти пољубим десницу; ти си син мог некадашњег господара. |
| <p>— А јеси ли ти тако поуздан човек да ти се и што важније поверити може?</p> <p>— Реци ми што |
| о терет твоме срцу, зато и дошао сам да ти јавим, да те утјешим.{S} Држ’ се Жигмунда.{S} Лацман |
| ју некадашње јуначке клице.{S} Држим да ти је, деспоте, веран слуга, зато си га и довео.{S} Вел |
| за то ионако ништ’ не знаду, а право да ти кажем, од дивана су ми нешто омрзнути, а мени је дос |
| но Ферхад.</p> <p>— Јест, ал’ управо да ти рекнем, хоће да га прода — рече шапутајућим гласом Х |
| о као што умеш.{S} Но, напиј се мало да ти глас боље иде — рече Новак, на чију реч одма’ се дад |
| мами.{S} Сад би, дакле, најбоље било да ти изјавиш Милици да желиш с њом у сродство и пријатељс |
| ћ.</p> <p>— Није доцне, како би било да ти идеш Жигмунду да понудиш град.</p> <p>— Понуђасмо де |
| Србаља служи.{S} Да ли ти је познато да ти је који од њи’ у нужди као брат помогао?</p> <p>— Го |
| ри’, из дивана знадем.{S} Јошт нешто да ти рекнем.{S} Јучер смо добили глас да се буна у Карама |
| овђе издати, а ја ћу ти дати листину да ти Голубац предајем.</p> <p>Ферхад-паша погледи на Хара |
| ори бар сад паметно.</p> <p>— Шта ћу да ти говорим; нисам ли ти већ сто пута казао да ћемо овак |
| p>— Какав је Мелентије.</p> <p>— Баш да ти управо кажем, прави плеснивац, цјео дан бројанице у |
| већ и покаја што ти тако писа, и можда ти сада и пише у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је ве |
| /> већином бимбашом откупљено, и ваљда ти је и предато.{S} Од мене, пак, добићеш хаљаду дуката |
| S} Преко мене као свог поклисара понуђа ти војвода Јеремија Голубац на откуп.{S} Твоја мудрост |
| :</p> <p>— Честити војводо Јеремија, ја ти доносим добар хабер, турска војска нагла Моравом пут |
| сада у Грка нема.{S} Ти ме запроси, ја Ти руку пружи, отац благослови.{S} Ја ћу ти бити као тв |
| пусти — примети Јаблановић.</p> <p>— Ја ти реко’, у таквим стварима вјера се одржати не мора, и |
| ињем да ћу ти то учинити!</p> <p>— А ја ти се заклињем да ћу свуд с мојом силом поред тебе бити |
| ојна је, ал’ град предати се мора, и ја ти дајем тврду ријеч да ћу како предаш Голубац, за једн |
| воју корист неусипно радила.{S} Партаја ти је већа нег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не трпи бра |
| бац, а ви на свој посао.</p> <p>— Евала ти, Ферхаде.{S} Буди ти милостив бог на страшном суду — |
| аруди, сав пешкеш је ту.</p> <p>— Евала ти, ал’ боље подјели међ’ остале паше, само што више Ис |
| н деспот.{S} То су издајице, посвјетила ти се српска рука, Петошко.</p> <p>— Сад их виђосте, му |
| 0" /> <p>— Поздравила те Русна, и јавља ти да ствар добро стоји.</p> <p>— Говори бистрије.</p> |
| длучити дали.{S} Ово само рекох, а воља ти је, као год и глава моја на заповести.{S} Ја ћу све |
| га оца право на владу тражити.{S} Но ма ти се кад како водило буде, опомени се речи Краљевића. |
| ом оно божанствено „мир свјем“, а бурна ти се душа у теби смири.</p> <p>Па каква је била црква |
| ио.</p> <p>— Само сад ово нек прође, па ти богат манастир не гине.{S} Сад да видим кнежевиће.</ |
| а намастир за покајаније и опроштај, па ти не би ништа смијетало — рече не задовољан Харалампиј |
| p> <p>— Лако је теби, ти се одмолиш, па ти је душа лака, ал како ћемо ми јадни на други свет — |
| и, све на зло да слутиш.</p> <p>— А шта ти, Милева, радиш?</p> <p>— А што је Милева тако смутна |
| родне издајице као што би Јеремија, бог ти душу и срце кријепио, да храниш род — упадне Облачин |
| е госте громовитим гласом.</p> <p>— Бог ти добро дао, Грмане.{S} Дед’ испјевај што јуначки онак |
| дивљен кад је Марка видео.</p> <p>— Бог ти добро дао, незнани јуначе — одговори Марко, оштар по |
| оклонити, ал’ не очајавај.</p> <p>— Кад ти женскиња храбро говори, онда мушко срце не сме омекш |
| им треба по уговору предати.{S} Но кад ти узму Угри град, хоће л’ те као господара ове земље, |
| сад, и он би све то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да те Бајазит за жену иште; ако те не |
| кад овђе још можеш владар бити.{S} Сад ти Мађари не сметају.{S} Но и то ти морам рећи да се мн |
| и извуче мешину метоике.</p> <p>— Е сад ти не говорим више као ђауру, већ као мом госту, ево ти |
| о пута казао да ћемо овако проћи, и сад ти кажем, <pb n="310" /> и одсад неће бити добро.{S} Ме |
| треба оцу образ осветлати.{S} Прапрађед ти је био војвода Гребострек, па и потомци му неће лоши |
| сабљо моја од мегдана, управи сабљу куд ти показујем, против Турака.</p> <p>— И ви, вјерне војв |
| греха!</p> <p>Кад си у Жичу ступио, све ти се представљало као светиња.{S} Калуђери су изгледал |
| онио нови’ десет ’иљада војника.{S} Све ти то упрсте зна шта ваља чинити.{S} Али га и ’хоћу наг |
| ао на Петошков разговор.</p> <p>— А где ти је, бога ти, друга рана? — запита га Новак.</p> <p>— |
| какав треба да је катана.</p> <p>— Није ти бриге, господару, челенка Кајице ће се увјек наприје |
| ењао ни са цар-Лазарем.</p> <p>— А није ти жао завичаја, дворе Лазоглине, ђе се сад турбани виј |
| о земљи у вечитост преда.{S} Но, велике ти борбе јошт предстоје, деспоте, и велике жртве положи |
| е примаш.{S} Судба једног народа у руке ти је положена.{S} Мене је тај терет оборио.{S} Ако нис |
| товање мора бити срећно.</p> <p>— Дакле ти би бољма војевао него краљ Вукашин?</p> <p>— Бољма, |
| н страдалника се не сећа.{S} Тако мисле ти искрени посници.{S} Но међу њима има и такових брати |
| ких постидети.</p> <p>И за кратко време ти двори су готови, а у њима и око њих ћеду се створити |
| д у рукама имаш, док сам ја жив, не сме ти нико отети.{S} Ја признајем да си ти мени доста учин |
| Коран ногама газиш.{S} Пиј, овде не сме ти нико замерити.</p> <p>— Ми људи сви смо Алаха створе |
| его пријатељство ми подноси и драгоцене ти, као што видиш, поклоне шаље — одговори Милеви на св |
| } Јошт ми је једне жеље, и то је, да се ти, деспоте, поткријепиш, а ја да добијем једну чету ср |
| овом богатству.{S} Кад је дознала да се ти поклони ње и матере њене тичу, не би више рада била |
| ш у Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти отреса, и он држа да су кнежевићи под мојом руком, и |
| у Ужици тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не би хтео првенства примити, незадовољни нашли би К |
| Но ја би’ јошт пре свега желио да би се ти одма’ за владаоца српске земље прогласио.{S} Приврже |
| ругог служитеља.</p> <p>— Бре, ма’ни се ти њега, велики је то враг, не видиш га како изгледа, к |
| езадовољством Јула.</p> <p>— Та мани се ти тога, имам ја другог узрока зашто сам рад све да зна |
| /p> <p>— Са Светиславом?{S} Не брини се ти за то, наћи ће он за себе другу; та он је млад.{S} П |
| То су вашег завичаја деца.{S} Кад си се ти и Вук, деспотов брат, проти’ деспота подигао, онда, |
| не тичу, не би више рада била да јој се ти одузму.{S} Пре једног магновења била је без тог благ |
| прословити и запитати; „Петошко, што се ти потурчио?“ Нарочито Аранђео, <pb n="496" /> његов па |
| замишљена продужи:</p> <p>— Чудо што се ти Бранковићи уздигоше и узгордише.{S} И Вуков је отац |
| сти.{S} Падне ли Ђурађ, осилити ћеду се ти пријатељски великаши, покрај Гргурови’ синова они ће |
| <p>— Ако сад промене буде, кога ћеш се ти онда држати?</p> <p>— Стевана, ако хоће, јер је то и |
| трану држати, ал’ питај цео свет, па ће ти сваки казати шта жели Вук Бранковић.-</p> <p>— Ја на |
| -паши, тај је љути душман Ђурђа, тај ће ти ићи наруку како дође ствар до дивана. — Тако ради, и |
| е остали војводе.</l> <l>Ја ћу, Реље, и ти с царем бити,</l> <pb n="237" /> <l>А брат Гојко с в |
| е сад домаћин.</p> <p>— Чуј, деспоте, и ти војводо, унапријед пијем наздравицу, којој нек је ов |
| ћу ја онда?</p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами и кнежевиће, а |
| видјела сам те у цркви, у Аја-Софији, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се у те угледа, у т |
| ила, твоје ће сродство и овде важити, и ти мораш што добити.{S} Ако буду међу собом несложни, т |
| И тебе, Харалампије, добро познајем, и ти ћеш мене познати.{S} Народу сте се споља показивали |
| инио јошт деспот Стеван са Жигмундом, и ти си тај уговор морао одржати, а султан се опет страшн |
| епши нег’ што их у Будимграду има.{S} И ти двори морају скоро готови бити, јер Јерини деспотови |
| молио у те пријатељства и заштите.{S} И ти му то обрече, обвеза се.{S} У Тати склописте уговор, |
| е погазили; ви сте праве издајице.{S} И ти, Харалампије, нијеси који у нужди тешиш, помажеш нар |
| еш.</p> <p>— Познајем и њи’ и вас.{S} И ти си кадгод кнезу против Марка страну држао.{S} Сад ос |
| е.{S} Русна је њега опазила.</p> <p>— И ти се, оче, овде шеташ.{S} Је л’ св. патријарх добро по |
| аково пријатељство не шкоди.</p> <p>— И ти би дао православну ћерку за лацмана? — запита зачуђе |
| је што тако српски збориш, нијеси л’ и ти био негда хришћанин — запита га радознало Харалампиј |
| благо које се има предати Јеремији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти ту дјелити.</p> <p>— |
| ба.{S} Твоја три брата су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ осветлати.{S} Прапрађед ти |
| удворицом начинио.{S} Русна вели, да и ти треба да потајно са Турцима држиш, донде, док ствар |
| мила до недрага потуцати.{S} Видим да и ти ниси пријатељ Лазареве породице, па ћеш по првенству |
| <p>Сви се почну смејати.</p> <p>— Па и ти, војвода Костреш, можеш јошт до те славе доћи.{S} Ко |
| во ти водим два моја побратима, да се и ти с њима побратиш.</p> <pb n="347" /> <p>Хасану је мил |
| ији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти ту дјелити.</p> <p>— Имам, ту ћемо се већ сви порефе |
| А ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођи и ти у Једрене.</p> <p>— Док падиша мир не утврди, донде |
| , ако цела ствар за руком пође, ту си и ти с нами, твоје изостати не сме, израдићемо да буднеш |
| започе. </p> <p>— Чујте, војводе, чуј и ти кнеже.{S} Ето подижемо град Смедерево.{S} Зато народ |
| њиме стојите?</p> <p>— Тако исто као и ти.{S} Војновић и Змај-Облачић у свему су мах преотели |
| бра чинити.</p> <p>— Такав подлац као и ти, који сте сви створени да нас муче.{S} Да нам је свј |
| ли с тобом у пријатељству живети, ако и ти њему покажеш право пријатељство.</p> <p>— А шта жели |
| } Тако ћу ја говорити на дивану, тако и ти.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, д |
| ми мио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој туги вином се тешиш, као ја христијанин; но |
| век на правди пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне улаке мени усм |
| вер од кладе не пада далеко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга јави да је дошао улак од деспота.</p> |
| шиш, као ја христијанин; но зато имаш и ти неколико душмана, који ти то <pb n="280" /> замерају |
| несрећи страдати.{S} Може бити да ћеш и ти кадгод до какове владе доћи, а може бити да ћеш се к |
| оданде лист послати за предају па ћеш и ти онда у манастир да подјелимо благо.{S} Сад нек улак |
| х појединце рибао.</p> <p>— А откуда би ти знао да има млого ил’ мало непријатеља кад тамо нико |
| ш.{S} Ти носиш у срцу Светислава, па би ти као тешко било од њега се отргнути, је ли?</p> <p>— |
| чинили бисмо од манастира вакуфе, па би ти могао од тог половину добити — рече Ферхад, оштар по |
| то.{S} Када би ју за харем искао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам то не допушта.{S} Ни мањи к |
| продату Мачву и Београд.{S} Рашта не би ти Голубац продао, ако га баш узмораш испустити, па да |
| е, шта би ваљало сад чинити, — прослови ти, Ферхад-пашо.</p> <p>— Бацили смо у Дунав Маџаре, ук |
| исоки’ Дечана, Ресаве и Манасије, и сви ти дивни остали манастири, цркве и храмови бдити ћеду д |
| е једно десеторицу са собом.</p> <p>Сви ти калуђери ишли су на најопаснија места у Турке и међу |
| бориш, Јерино, мудрост Кантакузина ради ти у глави, тако и ја мишља’ и одлучи’ — рече задовољно |
| а ја ћу донђе град чувати.</p> <p>— Иди ти тамо, Јеремија, ја ћу град чувати.</p> <p>— Волијем |
| ити на дивану, тако и ти.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на Вукогли |
| ловара грувају, није до чекања, већ иди ти сам и однеси кључе, па дођи одмах са Турцима док Мађ |
| ао.</p> <p>— Евала ти, Ферхаде.{S} Буди ти милостив бог на страшном суду — рече деспот, тронут |
| ал’ не Жигмунду.{S} Скупи својту, дођи ти мени на вјеру као што сам ја теби дошао, па тако ми |
| тражио би’ ја њи’.</p> <p>— А кад би ји ти потражио, шта би онда било?</p> <p>— Шта би било? — |
| о зато имаш и ти неколико душмана, који ти то <pb n="280" /> замерају, говорећи да потајно пије |
| искусила си царску благонаклоност, који ти је стару бољу са разним одличијама изгладио.{S} Но о |
| ја, неизмерне милости, ето ти роба који ти добар хабер носи.{S} Пред твојим кољенима предаје се |
| док сам жив послужити.{S} Овај мач који ти сад дајем, нек те поштено у нужди послужи.{S} Када г |
| p> <p>— Јесам — рече.</p> <p>— Је с’ ли ти задовољан Јеремијо?</p> <p>— Јесам.{S} Но имам нешто |
| код Турака млого Србаља служи.{S} Да ли ти је познато да ти је који од њи’ у нужди као брат пом |
| , а њега ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти волео да ниси будала? — запита га Новак.</p> <p>— Не |
| че благодарно слуга.</p> <p>— А јеси ли ти тако поуздан човек да ти се и што важније поверити м |
| а, радосно повиче деспот:{S} Та ниси ли ти мој мили Петошко?</p> <pb n="345" /> <p>— Ја сам Пет |
| /p> <p>— Шта ћу да ти говорим; нисам ли ти већ сто пута казао да ћемо овако проћи, и сад ти каж |
| <p>— Кажи ми искрено, деспоте, хоћеш ли ти увек са мном у миру и сајузу живити или не?{S} Ако т |
| е ићи као поклисар Турцима.{S} Хоћеш ли ти, побратиме? — запита Јеремија.</p> <pb n="423" /> <p |
| и — рече Јаблановић.</p> <p>— ’хоћеш ли ти с нама, оче, или ћеш ту остати, па одавде ствар потп |
| если, нема челика ама ни за нокат, жели ти кољено цјеливати — рече чауш- -баша.</p> <p>— Пустит |
| дошло — рече патријарх — па како си ми ти овде, светла царице?</p> <p>После ових речи, поглед |
| е.</p> <p>— Зна ли султан све то што ми ти сад рече?</p> <p>— Ништа не зна.{S} Турчин не пита к |
| патити се мора.{S} Сви смо гријешни, ни ти, деспоте, нијеси без гријеха, и сад је дошло вријеме |
| ато оно што мора бити, не могу ни ја ни ти задржати.{S} Турчин је сад бујица која све пред собо |
| ље нег’ с Турцима рат водити.{S} Маџари ти не могу наудити, јер ће те султан подупирати.</p> <p |
| одговори Ферхад-паша.</p> <p>— Прозбори ти, вјерни слуго Реџеп-пашо — прослови падиша.</p> <p>— |
| а ни заповједати.</p> <p>— А од кога си ти све то, Петошко, научио?</p> <p>— Најпре је Балша од |
| окрај Турске постајати не може, а да си ти трн у оку, јер с малом властелом Турци би лакше на к |
| заборави деспот!{S} Та требало би да си ти сада једнако код њега.{S} Кад си му у нужди добар би |
| и народ.{S} Народ је збуњен, држи да си ти продао Мачву и Београд, јако ти је киван, шта зна пу |
| ме ти нико отети.{S} Ја признајем да си ти мени доста учинио када сам против Мусе ратовао, па з |
| ећ одавна видео.{S} Ја сам мислио да си ти ’дегод у војсци, на Косову, а тебе ето још овде.</p> |
| ца.</p> <p>— Где су она времена када си ти, властелине, у млађим твојим годинама војевао?{S} Не |
| што чујем да се о Милеви говори; шта си ти о томе чуо?</p> <p>— По целом двору разнео се глас д |
| м несташни служитељи.</p> <p>— А шта си ти, оче, тражио ноћу, кад сви већ гости спавају? — запи |
| једну, и више никог.</p> <p>— Какав си ти онда паша?</p> <p>— Није сватком дат један ћеф.</p> |
| о у шаке Београд и Мачва.{S} И какве си ти ту користи имао деспоте, завадио те Жигмунд са султа |
| у тугу, рече пјевцу:</p> <p>— А гдје си ти био онда, старче?</p> <p>— Ја сам се онда близу кнез |
| лушности великаша.</p> <p>— А колико си ти рана задобио старче — запита Новак Грмана.</p> <p>— |
| почне са Петошком.</p> <p>— А колико си ти рана задобио Петошко?</p> <p>— Имам, богме, и то две |
| е већ сви порефенити.</p> <p>— А тко си ти, да л’ војвода, што ли.</p> <p>— Ја сам први саветни |
| доста и један пријан, такав као што си ти.{S} Извадићу из мог пртљага и предаћу ти све.</p> <p |
| <p>— Ми Турци такове требамо као што си ти.</p> <p>— Потпомогни ме, ма напослетку и Турчин био. |
| је паметан што те пропустио, ил’ баш си ти луде среће.{S} Да сам ја као он, вере ми, не би’ те |
| д ћемо му и ми одблагодарити.{S} Гледај ти њега, како се погордио, како се сад тек опаметио — р |
| и јунак.{S} Људи смо, оба и млади, нек ти буде од мене овај мач знак пријатељства, јер овај ма |
| љнијим гласом Ферхад-паша.</p> <p>— Нек ти је како ти драго, само гледај при делби да ме Јереми |
| обрадује Марковом поклону.</p> <p>— Нек ти од моје стране буде из свег срца хвала, Марко Краљев |
| прије навору и залогај хљеба узети, док ти најнужније не искажем.{S} Поручио ми је Ферхад-паша, |
| ина.</p> <p>— Остај о’ђе за вријеме док ти у Смедереву дворац саградим.{S} И то неће дуго траја |
| су међ више њих подељене.{S} Исповедам ти, оче, да је моја намера српски народ под мојим скипт |
| га ти знаш, честити деспоте, исповједам ти се на спас моје душе, да га исто тако познајем као т |
| ти на вјеру, и тврду ријеч, исповједам ти, да од наша царства ништа не има, све се расипље, а |
| вог памет знаће то оцјенити.{S} Понуђам ти у име Јеремије Голубац.</p> <p>Кад то чу султан и ње |
| е је то заборављено и од то доба си нам ти круна свију дворкиња.</p> <p>Но то се ја једно само |
| а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам ти увек потајно наруку ишао, и штошта не бијаше по турс |
| је тек посао на дивану.{S} Донијео сам ти све у реду, уговор потврђен, шакописом Исак-паше као |
| ј земљи.{S} Како је Голубац пао, то сам ти испоручио, то већ знаш, но сад даље да ти испричам, |
| Све је по реду текло, тако као што сам ти унапред рекао.{S} Вукогли је задовољан, он се хвата |
| Јесам, па шта да учиним?</p> <p>— Кажем ти, све да ми јавиш шта се около књагиње ради, и то сва |
| рпски’ робова ослободим.</p> <p>— Дајем ти свету реч, да нико о том ни речице знати неће.</p> < |
| и да се са Србима борити нећу, но дајем ти реч да ће овај мач опет у свако доба угњетеног од Ма |
| /> <p>— Кад је тако, деспоте, предајем ти се на тврду ријеч, коју ћеш одржати, и предајем Голу |
| е.</p> <pb n="440" /> <p>— Е, не смијем ти казати. — То изрекав, Харалампије умиљат, упитљив по |
| што у миру учинити.{S} Зато изјављујем ти, да донде, докле се међу вама што не уреди, примирје |
| руку на срце и рекне:</p> <p>— Заклињем ти се живим богом да противу тебе ићи нећу, а да ћу тво |
| свачему на руци бити?</p> <p>— Заклињем ти се хоћу.</p> <p>Сад започне Русна са јошт поверителн |
| ића. <pb n="287" /> Српски народ, велим ти, злопати од своји’ великаша.{S} Сваки хоће да је пре |
| могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт једанпут, добро награђена.{S} Јеси л’ с тим зад |
| ском ћитабу судити.</p> <p>— Благодарим ти се, силни падишо, што си се и на мене, на твог роба |
| е.</p> <p>— Част теби, војвода, доносим ти поздрав од земље господара деспота Ђурђа, да му дође |
| с Турцима, обе силе ћеду се над главом ти тући.{S} Сам не можеш, у зетске кнезове поуздати се |
| јатеља нема.{S} Знам твоју тугу.{S} Жао ти је за Мачвом и Београдом, то је судба.{S} Мораш се ј |
| старо.</p> <p>— Ух, сад да сам паша као ти, па да сам дочекао у Крушевцу ево овђе живљег, па ха |
| нам је свјетлости и слободе, такав као ти не би нам ни пастир стаду овчијем био, а некмоли стр |
| треба да узмеш ствар.{S} Ја, да сам као ти па да ме Бајазит запроси, с драге воље би’ пошла, је |
| моје душе, да га исто тако познајем као ти.{S} Он је ревнатељ народу, <pb n="533" /> он и у тур |
| Деспот Стеван те подиза, исти потписао ти предају, а деспот Ђурађ сад ће те предати.{S} Каке с |
| </p> <p>— Здраво, мој побро Хасане, ево ти водим два моја побратима, да се и ти с њима побратиш |
| зми је, треба ти Београд за наслон, ево ти предајем Београд.</p> <p>Деспот на ове речи баци пог |
| више као ђауру, већ као мом госту, ево ти метоике.</p> <p>Харалампије зачуђен, не верује своји |
| Но, да се и ово мало речи опоменеш, ево ти за спомен мог мача, он је врло добар; не један је ме |
| /p> <p>— Велики оче и господару!{S} Ево ти писма из Београда, од нашег господара Ђурђа деспота! |
| ити жели, примиће те као јунака.{S} Ево ти писма.</p> <p>Јеремија прима писмо, па чита.</p> <p> |
| > <p>Деспот говор продужи.</p> <p>— Ево ти, краљу, кључи Београда, прими их, закључај градска в |
| ћију, и пружа је Облачини.</p> <p>— Ево ти, Раде, у знак побратимства ове сабље.{S} Та је поште |
| ноге Исак-паши, па изиђу.</p> <p>— Ево ти половине од откупа Голупца, половину сам за се по на |
| лу, коју Бранковићу пружи:</p> <p>— Ево ти, млади делија, лаког оружја.{S} Док сам имао љубовцу |
| о тим од деспота, мога господара, и ево ти деснице побратимске, кад поштеније чиниш, као сад Ту |
| и.{S} Твој клети душман Исак-паша попео ти се на душу, једнако те облагива да с Мађар’ма шурује |
| .{S} Ионако сад кад већ Лазара нема, ко ти се може противити?{S} Па и ко је био тај кнез Лазар? |
| ч више ми важи него сто поклона.{S} Ако ти је две сабље млого, поклони је другом.</p> <p>— Отпа |
| воја влада, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то не учиниш, учиниће Милица, па ћемо се задоцнити.{ |
| и да си ти продао Мачву и Београд, јако ти је киван, шта зна пук за деспот-Стевана уговоре са Ж |
| нема ништа од царске породице.{S} Како ти мислиш о том, драга Русно?</p> <p>Русна, којој баш н |
| најпре тамо доле Турке напасти.{S} Како ти смишљаш, Розгоњијо.</p> <p>— Ја држим да пре свега м |
| ал’ би га у свачему потпомагао.{S} Како ти и твој отац о Стевану судите?</p> <p>— Доцније може |
| још није опростила била.</p> <p>— Како ти се допада ово благо, дете моје? — запита Милица.</p> |
| лажем се са Исак-пашом.</p> <p>— А како ти мислиш Ферхад-пашо?</p> <p>— Пре јуриша дочекати инд |
| за калуђера оставити.</p> <p>— Па како ти је било кад си био калуђер, и како си калуђерство ос |
| ом Ферхад-паша.</p> <p>— Нек ти је како ти драго, само гледај при делби да ме Јеремија и Јаблан |
| црни калуђери.</p> <p>Да си видио како ти јунаци, који су секли, ломили Татаре, Турке, како су |
| ој самртан непријатељ Исак-паша једнако ти о глави ради.{S} Паше наговара да Србија покрај Турс |
| а Светислава циљао.</p> <p>— Дакле тако ти младог Бранковића уважаваш?</p> <p>— Тако богме.</p> |
| т.{S} Ал’ кажи ми, честити пашо, колико ти имаш жена?</p> <p>— Хануму имам једну, и више никог. |
| а да ти је био побратим.</p> <p>— А тко ти донесе тај глас, зар ти улак не каза да мени од Ферх |
| у.{S} У двору си своја госпођа, и нитко ти уближити не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мје |
| ти, јер је то жеља свих Турака.{S} Само ти је ту од помоћи био Сириџа-паша, <pb n="537" /> на ч |
| ив обојице, попустиће, охрабриће се; но ти иди у народ, храбри га, уређуј ђе риједа не има, не |
| као што је Мелентије и њему подобни; но ти, као што већ једном реко’, главу би за вјеру положил |
| урди желите.</p> <p>— Шта ми желимо, то ти је познато, цјео свјет да потурчимо.{S} Да срушимо В |
| егорјеваш, а што можеш да спасеш.{S} То ти каже Петошко, у вас негда лудак, а сада Ферхад-паша. |
| Кад се пропада, нек пропада.{S} Но и то ти се морам исповједити, честити пашо, да ако не буднем |
| S} Сад ти Мађари не сметају.{S} Но и то ти морам рећи да се много не уздаш у караманску буну.{S |
| амчено не изда.{S} Оче Харалампије, ето ти књига повеље, чати шта ја имам добијати од деспота.< |
| емудрости божја, неизмерне милости, ето ти роба који ти добар хабер носи.{S} Пред твојим кољени |
| ло рахат, па онда опет на посао.{S} Ето ти ђаконије, једи, пи’, Каралампоглијо, и буди весео, з |
| мо.</p> <p>— То је врло паметно.{S} Ето ти, води кога и колико хоћеш.</p> <p>Сваки је калуђер х |
| ти без тебе и то је срећа по Турке, што ти Мађари не поверују као што треба.{S} Турци те држе, |
| и да ти њих још у Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти отреса, и он држа да су кнежевићи под |
| е — одговори Реџеп-паша.</p> <p>— А што ти Јевренос-пашо?</p> <p>— Ја би’ понајприје Вукоглија |
| Цар ти је дао удовољства због тога што ти је Мара у Бранковићевом браку претпостављена била и |
| ом налогу.{S} Можда се већ и покаја што ти тако писа, и можда ти сада и пише у Дечане, шта да с |
| на кол’ко хоће?</p> <p>— Може, а на што ти толике жене?</p> <p>— А на што пашама толике?</p> <p |
| нам, знам и миралаја, све је истина што ти исприча.</p> <p>Дуго је трајао тај разговор за јошт |
| ржати не може, и да ти пресјеку све што ти оданђе долази.{S} А треће је што те текар срце забољ |
| а ријеч, а не као код ђаура, говори што ти је на срцу.</p> <p>— Е сад видим да сам на правог чо |
| , проти’ деспота подигао, онда, као што ти је познато, Турци дубље у вашу земљу упадну, и понес |
| теља наишао.</p> <p>— Нека буде као што ти хоћеш, и то у знак нашег тврдог пријатељства које ће |
| уђер.</p> <p>— Није баш ни тако као што ти кажеш!</p> <p>— Ја, опет мислим да ће Бранковић на о |
| </p> <p>— А тко ти донесе тај глас, зар ти улак не каза да мени од Ферхад-паше та порука гласи? |
| е стрељају — рече Митар.</p> <p>— А зар ти мислиш, да у калуђерству не има ђаволштине? — запита |
| ће нас болети?{S} Она се зна.{S} Па зар ти мислиш да би једна Српкиња пошла за Турчина?{S} Само |
| за себе другу; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш да је он тек за тебе заузет?{S} Та колико пут |
| башчу, па хоће да врата затвори и ветар ти убаве шалваре и дивни стас покаже, а ти тек онда жал |
| не баш најблагородније поступао. — Цар ти је дао удовољства због тога што ти је Мара у Бранков |
| ца калуђери нису били великог рода, јер ти су се покалуђерили да уживати могу, и примали се од |
| , много би лакше ишло да их не има, јер ти манастири потпирују и оно што се већ гаси.</p> <p>— |
| м је, а ево теби моје сабље, ал’ аманет ти, да исту у српску крв не умочиш.</p> <p>— Аманет, ам |
| о би помишљати, да би га у своју корист ти, деспоте, могао на жртву принјети, јер ви владари, к |
| рови синови међу собом, за то би се већ ти великаши побринули да се заваде, па ћеду онда у деоб |
| } Ал’ кад већ и ти знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне улаке мени усмено шиље и да ми на знањ |
| пије!{S} Оно што желиш од мене, не могу ти учинити.{S} Као Ђурађ Бранковић имао би’ то по твојо |
| рак, да га поткрепи.</p> <p>— Доћи ћеду ти Мађари у помоћ — рекне Јерина и чека одговора.</p> < |
| } Како се с Турцима здружиш, земљу ћеду ти прогутати, отворићеш им градске двери, тражиће султа |
| ма.{S} Он има доста жалости.{S} Узми ју ти, млади делија, — и буди срећан.{S} На љубећа се срца |
| еће да моли деспота.{S} Но покрај свију ти’ пријатељски’ околности, у чуду се нашао деспот Ђура |
| ва пријатељства дајеш, примам га и веру ти тврду дајем да он српску крв пролити неће.{S} Ја сам |
| а платише за лакомост.{S} Ето такове су ти наше војводе.{S} Ја мислим да ниједан није добар вој |
| нећу ништ’ ни спомињати.{S} И ријечи су ти паметне.{S} Но још не рјече ми какав мир да просим.< |
| >— Јесам.</p> <p>— Ја се заклињем да ћу ти то учинити!</p> <p>— А ја ти се заклињем да ћу свуд |
| заповедај са мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — рече благодарно слуга.</p> <p |
| и руку пружи, отац благослови.{S} Ја ћу ти бити као твоја жена први твој пријатељ, јер над добр |
| } А благо ми можеш овђе издати, а ја ћу ти дати листину да ти Голубац предајем.</p> <p>Ферхад-п |
| о, само немој на ме заборавити, а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{S} Оне п |
| а починемо.{S} Каралампоглијо, засад ћу ти само још једну рећи, Јеремијин дар употребићу како в |
| </p> <p>— Реци ми што год желиш, све ћу ти учинити — одговори новцем заслепљени слуга.</p> <p>— |
| твоје, само буди ми пријатељ, и све ћу ти исповједити, само немој ме издати.</p> <p>— У Турчин |
| нами уз твој повратак благо, за које ћу ти дати до турске границе поуздане војнике, који ћеду б |
| јку, и ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу ти већ предати.{S} Кад је ружичало, очитај молитву за Ј |
| ором, донде све ће бити спремљено, даћу ти злата и сребра да дајеш поклоне и бакшише, јер без т |
| и.{S} Извадићу из мог пртљага и предаћу ти све.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Добро, пр |
| иђе, и поособно трти стане?{S} Но, нећу ти више о том говорити, јер ме срце боли.{S} Но, да се |
| бро једе.</p> <p>— Е, честити пашо, баш ти ’фала, само на једноме не, нешто ми фали.</p> <p>— А |
| та има новог?</p> <p>— Ја мислим да ћеш ти боље знати од мене?</p> <p>— Та нешто чујем да се о |
| С Мађарима ћемо се опријатељити, па ћеш ти онде као бан господарити.{S} Јеси л’ с тим задовољан |
| то, ти ћеш зато опет бити човек, па ћеш ти то са мени учињеном каквом услугом поправити — рече |
| ло и наопако по нас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мајко, за то Бајазиту учинити?</p> <p>— Е кћери мој |
| је Милева тако смутна.{S} Шта ми радиш ти, Вуче? — рекну у једно доба Ђурађ и Мара, љубећи их |
| и да се од зла опростимо.{S} Како судиш ти, Љубовићу?</p> <p>— Ја то исто велим.{S} Но само тре |
| ни медет не изрекну.</p> <p>— Шта велиш ти Керим-пашо?</p> <p>— Слажем се са Исак-пашом.</p> <p |
| ло бадава.{S} Једном, љутит, рекне ми: „Ти, синко ниси за калуђера, ти ћеш јошт до анатеме доћи |
| ала иста, која род свој љуби, а та ми и тијело кријепи, и кријепила је у борби међу смрћу и жив |
| двикне достојанствено деспот.</p> <p>За тили час сви су на коњима.{S} Деспот с десне, с леве му |
| се султан са деспотом наједнако сроди, тим ће свим запушити уста.{S} Султан се на то узбуди, з |
| д хтео раздор правити, и <pb n="281" /> тим себе узвисити.{S} Мач мој никад нисам противу мог н |
| ростире се ароматичан етер, рекао би да тим ваздухом само свеци дишу.</p> <p>Када деспот виде т |
| оће да господари.{S} Стари Новак сад за тим је да нову војску скупи; но када ће је скупити кад |
| о њи’ово одношење постане тешњим.{S} Са тим се Срби за неко време од турске стране обезбеде, но |
| њеној деци.{S} Ово је извршено, ал’ са тим се и српска несрећа навршила.{S} Земља се са тим оп |
| душе изрекао: „По Ђурђа! по Ђурђа!“ Са тим је хтјео рећи:{S} Слушајте Ђурђа место мене, нека о |
| Мачву, Београд и Голубац обвезао, а са тим ненавист Турака на се навукао.{S} Сљед тога је пао |
| шење једног или другог господара; да са тим и себе узвисе; други, опет, страшљиво бегају од опа |
| скањем гледао је да га задобије; кад са тим није успео, онда са претњом, па напослетку и насиље |
| е римску царску круну на главу.{S} Е са тим ће постати цар Њемачке, а већ је краљ Угарске.{S} Т |
| ака допали у први мах, а Јеремија се са тим код Ђурђа удворио био, и сад Јаблановић без Јеремиј |
| српска несрећа навршила.{S} Земља се са тим опет на мање части подели, и са тим се Турцима поса |
| ће господа Петошка у шкрип узети, те са тим се онај први смех забунити који је на његов рабош д |
| ће народ уз вас пристати, Ђурђа ћете са тим лакше победити, снага ће се ваша чрез то поткрепити |
| ржали су последње нападаје Татара, и са тим спасли су већу част турске војске, а са њом турско |
| са тим опет на мање части подели, и са тим се Турцима посао покорења Србије олакша. </p> <p>~ |
| ар-Лазара ћер Милеву за жену узео, и са тим и Србију к себи привукао тако да су му постали вјер |
| ти, војводо Јеремија, шта је то било са тим кнежевић’ма, да су ослепљени — запита Ферхад-паша.< |
| е, нек нам бог буде у помоћи.</p> <p>Са тим се заврши разговор.</p> <p>Деспот је задовољан што |
| оштење је одржао, ал народа срце се над тим стегло, Турчин се спасе, а ’ришћанин пада.</p> <p>— |
| /p> <p>— Добро би било, али само не под тим видом, као у харем, него и за друго што.{S} Када би |
| ен зажели се у свјети храм Жиче, куд је тим послом к мени дошао, помолио се богу, иконе цјелива |
| пота поткрепити, а да <pb n="501" /> се тим ослаби Жигмунд, деспот мора чувати Дунав против Мађ |
| ратова сина за српског душманина, да се тим начином српски род подјарми.</p> <p>Оставимо сад ту |
| би је дати за Краљевића Марка, па да се тим браком савез и мир између царске и Вукашинове пород |
| цима помаже.</p> <p>Деспот то изрече, и тим се све заврши.</p> <p>Војводе иду на свој посао.{S} |
| арене великаше.{S} Петошко, чу’ много о тим од деспота, мога господара, и ево ти деснице побрат |
| авати.{S} Тако те красне српске цуре, с тим сивим српским соколовима доведене су у хареме паша, |
| /> <p>— Јер, који није хтео слушати, с тим је кратак рачун правио; на други свет, или у Гургус |
| страни.{S} С којим буде држао Стеван, с тим ћу и ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред Т |
| корим султану послати.</p> <p>Турчин, с тим задовољан, није се дуго у двору бавио, него ускори |
| Турцима сваки комад земље бранити.{S} С тим би се, пак, косовске победе плодови осујетити могли |
| ’ђе.</p> <p>— Моја воља твоја воља. — С тим деспот заврши главни разговор.</p> <p>Што ће се сад |
| с њим никад не пролијеш српску крв. — С тим пружи мач Ђурђу, који се силно обрадује Марковом по |
| е се међу обе као судија помешати и — с тим свом господарству над Србима пут отворити.</p> <p>О |
| једанпут, добро награђена.{S} Јеси л’ с тим задовољна?</p> <p>— Јесам, па шта да учиним?</p> <p |
| онде као бан господарити.{S} Јеси л’ с тим задовољан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја се заклињем |
| ао је једнако четовати против њега, а с тим против свог народа.{S} Његовом кривицом потоком је |
| у и ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред Турцима важност Стевана умалим.{S} Кад будем к |
| а коме морала је тајну открити бар да с тим срцу олакша.</p> <p>Наскоро се у двору о том шушкал |
| е Новак.</p> <p>— Је ли светла царица с тим задовољна? — запита патријарх.</p> <p>— Ја сам с ва |
| ђе штете кад нисмо сигурни да се може с тим победа одржати.{S} Овако бар Турци знају да имамо ј |
| у приписивали тај поступак, будући је с тим спасао једну част војске, када већ и онако победа н |
| запита Харалампије.</p> <p>— Лако је с тим, Ђурађ још не зна да су кнежевићи код мене, недавно |
| у добро укрепљену тачку заузео, Турке с тим претеко и цело им предузеће осујетио.{S} Од овог до |
| е.</p> <p>— Добро, примићу, ал’ после с тим располагати ћу како ми је воља — рече озбиљнијим гл |
| убровник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се с тим задовољити.{S} Но не губимо времена, но пош’љимо од |
| думом праве.{S} Зато задовољио сам се с тим, да будем као баштовански слуга.{S} Тако и будне.{S |
| то одма’ послаћу султану посланике, и с тим смо свршили накратко најнужније што се чинити имало |
| матером својом Милеву Турцима дао, и с тим се турском удворицом начинио.{S} Русна вели, да и т |
| аздор у земље противни’ народа, па би с тим своје предузеће одлакшавали.</p> <p>Бајазит, како г |
| еду против његовог брата, Мехмеда сам с тим задобио, и тек њему посве могу захвалити што смо у |
| о се.</p> <p>Но Мурат султан није био с тим задовољан.{S} Он је корачао к извршењу започетог де |
| им изражава.{S} Она, истина, није још с тим задобила мисао да би добро било таковог друга имати |
| судба земаљску власт определи, та власт тим истим путем ће ми до руке доћи којим је дошла и кне |
| дство више вреди нег’ два града.{S} И у тим градовима могу Срби Угарску штитити — рече озбиљно |
| да захране своју ситну сирочад.{S} И у тим маленим домовима није им домазлук одбрањен од гладн |
| јуре на турске бродове, који се нузводу тим заносе, но кадикад <pb n="468" /> и мађарско бродов |
| уфом повуче, а Милеву остави да се међу тим благом наслађава.</p> <p>Јусуфу Милица обрече да ће |
| " /> <p>— Можеш још бити пијани дервиш, тима је после све слободно.</p> <p>— Да нијесам што сам |
| и него они са запаљеним мозгом.{S} Но и тима је опет бог дао нешто што други не имају.{S} И чов |
| онуђен би да седне у прочеље.{S} Милица тиме његовом светом лицу уважење указа.{S} С десне му р |
| но кажу, и зидови чују.</p> <p>Леонтије тиме заврши.</p> <p>— Сад свје знам, знам и миралаја, с |
| итељском пратњом проходала се, да би се тиме мало од своје бриге разабрала.{S} Вече је било кра |
| побринуо би’ се.</p> <p>— Замјерићеш се тиме арбанашким и зетским властелама, који би за срећу |
| е сваки једног краљевства вредан држи и тиме шкоде и себи и свјету.{S} Ми будале смо у том млог |
| ад који ђаур чију кћер узме, онда улази тиме и у сродство њене породице.{S} Ђаурској ђевојци од |
| ине речи, и као неку малу освету изрази тиме проти’ Светиславу за први његов познати смеј. </p> |
| о би лакше напредовати могли.{S} Ми смо тиме земљу спасли, а с друге стране, Турци ће тај наш п |
| обично што су Срби, но у њи’овим срцима тињала је ватра раздора и неслоге.{S} У договарањ’ма, ш |
| чи, јурну у дивље збуњене, који се доле тискају како се само може.{S} Није било места ни времен |
| спашавају пртљаг и заиру, ал’ их хусари тискају ван, у самом манастиру се већ крв пролива, Турц |
| и времена да се бојни ред поправи.{S} У тиснуте делије коњ’ма трбу’ парају, коњи падају са коња |
| есу са собом осим млого девојака, млого тисућа ситне мушке деце.{S} Ето то су та деца.{S} Они с |
| — Истина, онда су Турци из Србије млого тисућа са собом повукли, но то се није збило по каковом |
| } Крв се на Косову потоком лила.{S} Сто тисућа мртви леже онде.</p> <p>Милица са својом свитом |
| } Још беше под управом Вуковом до десет тисућа добрих војника, но не хтеде се у битку упуштати, |
| а порти годишњи данак за Србију педесет тисућа дуката, а кад би је покорио, дао би је каквом бе |
| одметну се и пређу Турцима са дванаест тисућа војске.{S} После опет Вук Бранковић и Обилић, зб |
| дај како се бијемо.{S} Ви имате тријест тисућа, и ми имамо толико, све окаљених војника, а позн |
| о нам је војске мало, шта је то тријест тисућа, а Турци су у мноштву тамо доле закопани, па у с |
| , видила си сјај Високог Стевана, твог ’титора, који је у тебе свој аманет положио, да блисташ, |
| дворска будала је ту, па се са гостима титра.</p> <p>— Па и цар Лазогли имао је будалу?{S} Онд |
| и не може.{S} Војводама је жао што нема тих градова, ал’ није на ино, морају сносити.{S} Дата ј |
| {S} Онај је најсрећнији, који далеко од тих усхитителних ствари живи, који их не познаје и ника |
| блеђа им постане.{S} Код тих стена, код тих кула решаваће се судба Србије.{S} Смедерево је мајк |
| Београда слика блеђа им постане.{S} Код тих стена, код тих кула решаваће се судба Србије.{S} См |
| е допадао.{S} Отац Леонтије чинио им се тих и мртав; но допадали су им се неке младе левенте, к |
| скиптру нег’ Ђурађ.</p> <p>— Манимо се тих послова, то је могло бити још кад смо били ђетићи, |
| ше од сатане не улове.{S} Велика је моћ тих светих обитељи.{S} Турци ако и опустоше, попале кој |
| лампије изређује своје припреме.</p> <p>Тиха ноћ.{S} Харалампије иде у кулу да види шта кнежеви |
| но из његове ватрене нарави, која поред тихе нарави младога кнеза непријатно у очи пада.{S} Но |
| гошћама уживале су тајинствену сладост тихе нојце, поред танког звука лаке тамбурице, поред пе |
| лике.</p> <p>Деспот и деспотица јаше на тихим бељцима.{S} За њима пртљаг, товари блага.{S} Десп |
| а га Петар, а калуђер цео се скупио, па тихим гласом почео се извињавати, на које служитељи сла |
| овори Драгаш.</p> <p>Стеван, који је са тихим духом и смиреношћу Драгаша слушао, почне говорити |
| ’ најновије гласове оданде чути — рекне тихим гласом патријарх.</p> <p>— И ја једва сам могао п |
| е сијнути сунце Душановом народу — рече тихим гласом седи патријарх.</p> <p>Милица је увидила д |
| рочи гости почеше већ такође међу собом тихим гласом примедбе правити о растројењу српском и не |
| .</p> <p>Отац Харалампије, тако увијен, тихо међу гранама сакривен, корачао је све ближе не би |
| спот сазове савет.</p> <p>Он је свакога тихо преслушао.</p> <p>Један вели, треба држати страну |
| то ћеду поседати, очита молитву владика тихо, а остали још тишије реч’ма сљеде.</p> <p>Но тек ш |
| астане жалосна ноћ.{S} Гдекоји од умора тихо почива.{S} Но већа част у туги и мутним мислима оч |
| мир и благослов свима — затим се отпоји тихо калуђерски „<title>Многаја љета</title>”.</p> <p>З |
| </p> <p>Бура престане, месец изиђе, и у тихој појци ветрић ћаирка над мртвим јунацима, и јутарњ |
| т’ није пренебрегао што се унапређивања тицало.</p> <p>Деспот је у Смедереву, на оном месту, ’д |
| верење да се калуђеров ноћашњи поход ње тицао.</p> <p>— А бога ти, оче, шта си ноћас тако тумар |
| а да би се њега млада књагиња у чемугод тицати могла.{S} Она је сад са самом књагињом у мисли и |
| све на њега гледала, као да се то њега тиче.</p> <p>Поред овако разног разговора већина гостиј |
| је ствар земаљска, она се целог народа тиче — рекне патријарх.</p> <p>— Ја нисам томе противна |
| шује.{S} Што се, пак његовог сина Ђурђа тиче, ја бих рекла да његово кадкад неупутно понашање п |
| емо какав честит мир учинити.{S} Што се тиче Лазара и његове породице, цару нек је лака земља, |
| ијим јунацима су се мерили.{S} А што се тиче лебдења, и мој отац је стар, па зато не држи ме ве |
| би.{S} Што се даље његове саме личности тиче, истина да на свом лицу и јаком телесном саставу н |
| знала да се ти поклони ње и матере њене тичу, не би више рада била да јој се ти одузму.{S} Пре |
| чита молитву владика тихо, а остали још тишије реч’ма сљеде.</p> <p>Но тек што се примакну јест |
| ки дворјанин једном госту, смешећи се и тишијим гласом, но опет да се чути могло.</p> <p>— Онај |
| шина, да се пролет муве чује, баш мртва тишина.{S} Нешто свечано изгледа, канда је судница, ’де |
| ни’, па толики калуђери, па опет толика тишина, да се летење муве чује, па тек наједанпут чујеш |
| " /> <p>То изрече Ферхад-паша и настаде тишина.{S} Ферхад гледи на деспота, чека шта ће чути.</ |
| стане Турака у манастиру.</p> <p>Сад је тишина у манастиру, калуђери се смирише, па гледају сво |
| сле ових поздрава и отпоздрава, настане тишина.{S} Све већ мирно почива.{S} Само Марко и Хасан |
| гор веселости; слуге се такође разиђу и тишина највећа свуда завлада.</p> <p>Калуђер са Митром |
| 2.32"> <head>XXXII</head> <p>У Београду тишина влада.{S} Ту је посада мађарска, на кулама вију |
| Ђурђу понудили — рече Јеремија.</p> <p>Тишина, мала почивка, сви се мисле.{S} Јеремија и Јабла |
| чекати на заповест Ферхад-паше.</p> <p>Тишина, да се пролет муве чује, баш мртва тишина.{S} Не |
| по реду и старешинству поседају.</p> <p>Тишина.{S} Сви су упрли очи у Ђурђа Бранковића, сватко |
| , ваша присутност улила ми је бодрост и тишину.{S} О, да ми само јошт ови дани срећно проћу.</p |
| рлановог шатора чује се вика и смех.{S} Тишма је велика, тешко се може онамо дотурати, јер свак |
| ешаци, азапи и љути коњаници.{S} Велика тишма.{S} Са свију страна хусари опкољени, покољ ужасан |
| хад-паша чуо је о Радосаву, јер њега је тиштало све што Србију тишти, и водио је бригу и рачуна |
| помени ђетинства. </p> <p>— Ништ’ ме не тишти, само треба добро живљет, па човјек на све забора |
| не, ђе се сад турбани вију, ништ’ те не тишти?</p> <p>— Ништ’.</p> <p>— Ни ови двори, ни оне пл |
| аву, јер њега је тиштало све што Србију тишти, и водио је бригу и рачуна о свему што се у Србиј |
| је тјело, ал’ живо тјело.{S} Но за жива тјела не дајте ми да спаднем на Бранковићеве гране, јер |
| у побринути, само се ви брините за моје тјело, ал’ живо тјело.{S} Но за жива тјела не дајте ми |
| ијету живљет, сем да си продам и душу и тјело.{S} И доиста хтјеше ме један властелин однијети у |
| о се ви брините за моје тјело, ал’ живо тјело.{S} Но за жива тјела не дајте ми да спаднем на Бр |
| да жива ухватити, а можда и Вукоглију у тјеснац саћерати, да се преда једаред тај лис.{S} Ој ка |
| ремије, а кад се Јеремија блага дочепа, тко зна како ће међу њима деоба испасти.{S} Но они нек |
| од нас зло, што сватко хоће да кнезује, тко је год имао бабу ил’ прађеда каквог великана.{S} Ал |
| не будем на очиглед Смедерево градити, тко ће мјесто мене.</p> <p>— За то се не брини.{S} Зида |
| у ронити, да л’ од радости ил’ жалости, тко ће то сад од њих знати.{S} Но док тај њихов рад ока |
| теван потписао.{S} А да није тако било, тко зна би л’ се деспот Бранковић на то потписао, и не |
| примети Харалампије.</p> <p>— Е добро, тко ће ићи као поклисар Турцима.{S} Хоћеш ли ти, побрат |
| дјелити, Јеремија, Јаблановић и ја.{S} Тко ће нас подјелити?{S} Ако Јеремија сам добије, рећи |
| ерхад-паши негдашњег лудака Петошка.{S} Тко би могао помислити од луде пашу.</p> <p>— Даклен та |
| не може да позна некадашњег Петошка.{S} Тко би и помислити могао да будала може код Турчина дот |
| ив Турака, са Турцима против Мађара.{S} Тко би кадар то изредити, да српски народ уједно сабије |
| и’ јуначке смрти, нег’ ’вака живота.{S} Тко зна како ћемо и сад проћи, кад нам није у рукама Бе |
| ен је пут а да си могу руку пружити.{S} Тко ће све то сабрати а да будне једно тело једна душа. |
| о Петошко, ништ’ не би могао чинити.{S} Тко ли би Петошка слушао.{S} И код самих Турака да се в |
| јет, и покорите га вјери пророковој.{S} Тко неће, нек буде посјечен, ил’ вјечито наша раја.{S} |
| кад је само мишца решавала, а не ум.{S} Тко је могао песницом у чело вола убити, тај је више ва |
| још држе док султан прослови.</p> <p>— Тко си, робе, јеси ли дошао да предаш града.{S} Ако си |
| гли царство на Косову изгубио.</p> <p>— Тко би знао куд се ђео, такова трта тко би још о њем бр |
| лучи’ — рече задовољно деспот.</p> <p>— Тко ће зидати град?</p> <p>— Неимари; а ја ћу сам надзи |
| пође напред, отвори врата да види је л’ тко близу да се не би разговор чуо.</p> <p>Сејмени су п |
| сам био грјешник, велики грјешник, ал’ тко међу вами није био грјешник?{S} Одавно је код Срба |
| с негда лудак, а сада Ферхад-паша.{S} А тко може рјећи да је и сад сасвим мудар?{S} Моје ријечи |
| јахати, буздованом силно хитат се.{S} А тко то није знао, нису га волеле ни цуре, некмо ли јуна |
| г боја ђаволи морали вући у пакао.{S} А тко би Харалампија, тог грјешника, исповједио. — рече к |
| са заиром — рече Јакуб-паша.</p> <p>— А тко да предводи ту војску — запита султан.</p> <p>— Ја |
| ји се противе, па их попале.</p> <p>— А тко вам је сад шејкулислам, патријар’.</p> <p>— Нема, у |
| ћемо се већ сви порефенити.</p> <p>— А тко си ти, да л’ војвода, што ли.</p> <p>— Ја сам први |
| каза да ти је био побратим.</p> <p>— А тко ти донесе тај глас, зар ти улак не каза да мени од |
| уби, па га у недра сакрије.</p> <p>— Да тко сад види и чује од Турчина, на комаде би нас исјека |
| Марка.{S} Ту ће показати Кајица војвода тко је први катана на свету. ’Вам ћеду долазити турски |
| ји турско руво носе.{S} Да ми не исказа тко је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би се побојао |
| дати, ако би нас подјармити хтео, па ма тко то био.{S} Не будемо ли са Угрима сретни, покажу л’ |
| укама, опет нијесам ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прса деспотова Угарску бране.{S} Раз |
| .{S} Па не само од властеле, већ био ма тко, за спас Србије жртвоваћу, утаманићу га.{S} Ето виђ |
| клоњени буду, да не би Ферхада међ њима тко познао.{S} А то је лако, има потајни’ ходова, од ку |
| ца на ту кулу, јер није нужно, а не зна тко тамо међу развалинама седи.</p> <p>Јеремија прослов |
| и би ради у кујни душе спасавати.{S} Па тко не би такву шаљивчину слушао као што је отац Теофан |
| p>— Тко би знао куд се ђео, такова трта тко би још о њем бригу водио, кад су толики бољи пропад |
| еди једно на друго удивљено, не зна шта тко на те речи да почне.{S} Види се деспоту на лицу, да |
| ако.{S} Будала чује од господе какав је тко, и то онда чује кад онај није онђе о ком је говор, |
| p> <p>Велика сила притискује, ’дегод се тко из града промоли, стреле на њ лете.{S} Завише стрел |
| {S} Па онда и то треба знати, кад би се тко у Караманију плео, опет Караманија турска остаје, и |
| га свијет не види.</p> <p>— Ал’ ако се тко опије.</p> <p>— Држу га као пса, и први музтим може |
| н, остављају и пљачку и живот, ретко ће тко продрти да донесе гласа о покољу у Београд.{S} Сад |
| а какав шерет.</p> <p>— Говори тко си и тко те амо послао — рече озбиљно султан.</p> <p>Сејмени |
| шеће се доле-горе пред врати, да не би тко близу дошао.</p> <p>Поседају на миндерлуке.</p> <p> |
| ствари, и хитно се распослале да не би тко у ствар забадао.</p> <p>Кад је све тако уређено, ли |
| > <p>— Јест, ’ришћанин је, и то знаш ли тко?{S} То је Петошко, у својој првој младости будала у |
| слободно стане.{S} Шта је, робе, говори тко си, шта ћеш.</p> <p>— Свјетли царе, султане над сул |
| етен ђаура какав шерет.</p> <p>— Говори тко си и тко те амо послао — рече озбиљно султан.</p> < |
| Погледај ме добро, Харалампије, па реци тко сам.</p> <p>Харалампије гледа га укоченим очима, ви |
| уступити; ал’ уједно и то изричем, ако тко буде несретнији нег’ што ја о себи мислим, онда ћу |
| ће ово лакше Вукоглији хака доћи.{S} Но тко ће ту понуду деспоту учинити, и на то га навести?{S |
| ашено пред Косовом, а не на Косову, јер тко овде хоће победу, мора имати веће мноштво, више коњ |
| аго му за живот треба.{S} Па напослетку тко би знао шта мисли Ферхад-паша.{S} И Јаблановића мис |
| другог, и ником не остане дужан, ма му тко шта рекао, а и све изједначи тако, да кад у једног |
| дворцу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео да с њима трговину води, морају се у кули чув |
| угодну тајну знам издати нећеш.{S} Знаш тко је тај Петошко? <ref target="#SRP18590_N7" /></p> < |
| акузен их понамешта по бедемима.</p> <p>Тко види Смедерево, сватко се диви његовој крепкоћи.{S} |
| пот шиље људе да Јерину допрате.</p> <p>Тко ће Јерину и њену дивну децу, красне девојчице допра |
| ка рука, јошт није Турчин стао на твоје тле.</p> <p>Деспот и деспотовица уљезу у манастир, и си |
| } Јерина скрушеним срцем гледа мраморно тле, помоли се за боље дане, и срећу породице.</p> <p>Д |
| земље, виногради у изобиљу, ту су шуме, тма чекињастих животиња, шуме пуне жира, ту је пловидба |
| урске мања, вијор сипа јој песак у очи, тма лаки’ азијатски’ коњаника, жарког сунца жега ужасна |
| во што вам сад при наздравици исприча’, то је сушта истина, искрено сам се исповједио, и искрен |
| Ђурађ.</p> <p>— Манимо се тих послова, то је могло бити још кад смо били ђетићи, кад смо силне |
| едан арнаутски капетан: „Не дирајте га, то је будала, није ништа крив“.{S} А Турци ме одма’ отп |
| оћи му бити.{S} Ако што укине од блага, то ће укинути војводама не њему, тако мисли Харалампије |
| његовом јунаштву, и веле, да ако икога, то доиста Краљевића Марка јединог каура увешће Мухамед |
| но само гдје је душманин?</p> <p>— Да, то је истина — продужи Новак — није се онда питало, кол |
| да и саме Србе обараш.</p> <p>— Евала, то је добро, то је неисказано, Јусуфе!{S} Врати се одма |
| то је тек икоја земља красно од’ранила, то ћеш код њих видети.{S} Султан, паша, ага и спаија, к |
| Турчина и Светислава као у срцу носила, то опет није дуго трајало јер је материне речи слушала. |
| ојује.{S} Ако се Турци бију са Власима, то ћеш видети српски’ делија и у турској и у влашкој ор |
| повичу да би таман био добар за адума, то јест за оног служитеља који буле чува да из куће или |
| потовица седи у дворима деспот-Стевана, то су још Мађари деспоту оставили, да га жеља мине, кад |
| ећ само оца Теофана да га види игумана, то би био живот, ал’ ту треба јошт који игуман да се пр |
| добро познаје, и најслабија му страна, то јест властољубије, биће испуњено кад се деспотства д |
| богзна чији је син.{S} Ако је Душанов, то није законит, ако је законито рођен, то је син Гребљ |
| ја дао ослепити, и код мене се налазе, то моје о њима известије мора бити пред народом вероват |
| .{S} Јеремија, Јаблановић, Харалампије, то је друштво састављено да у скупу заједнички грабе и |
| све, што се изнесе из прве трапезарије, то се меће пред Теофана, па ни вино није ма какво.{S} С |
| војске на прагу.{S} Још што има војске, то је код Вука, па сад ако он не заузме кормило, све ће |
| е и стане пред деспота.</p> <p>— Дакле, то је Петошко, најмудрији лудак међу најлуђим мудрацима |
| ја госпођа, и нитко ти уближити не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто мене, па мада је |
| де турска копита стане, трава не расте, то знате.{S} Знате добро и то, да сад, кад деспот-Стева |
| ојанствено изрекао, и што једаред рече, то се одржати мора.</p> <p>Деспот развуче чадор, и пови |
| а у невеселом манастиру, и што проживи, то јој је све.{S} И млађи су волели оца Теофана, и они |
| од Голупца, да га нитко више не извади, то је засад доста.</p> <p>— Аферим, Ферхад-пашо, нек се |
| <p>— Ха, да нас Харалампије исповједи, то би нас још прије самртног боја ђаволи морали вући у |
| красно као што се у садашње доба држи, то јест глатко, девојачки умиљато, мекушно — но јуначки |
| ти.{S} Што су вам азапи и хусари отели, то је <pb n="497" /> већином бимбашом откупљено, и ваљд |
| ају шиљао.{S} Што су други погријешили, то сам ја поправљао.{S} Већ сам, као што видите, јако о |
| рпске властеле.{S} Да их с пута спреми, то <pb n="404" /> Ђурађ чинити неће.{S} Ако им да што у |
| Пред главином пољана, разапети чадори, то је мала српска војска, коју је довео Облачина Раде.< |
| вори да Милеву проси.</p> <p>— Бога ти, то су сплетке.{S} Та није полудила да за Турчина пође, |
| је разумео.</p> <p>— Предати, продати, то је скоро свеједно, но каква је продаје цјена.</p> <p |
| бити, толике красне цуре за жене имати, то је живот.{S} Ал’ кажи ми, честити пашо, колико ти им |
| овор.</p> <p>Што ће се сад разговарати, то су подробни описи, шта се ком десило, и како је поро |
| су кући дошли, сваки се својима врати, то јест Леонтије и Сава у Хиландар, Гргур у Смедерево, |
| и не може, чуо сам о том много причати, то је право чудо — рече Јаблановић</p> <p>— Осам дана м |
| ћа код Турака, будућност шта ће донети, то опет је у бога.{S} Српска војска је на Косову упропа |
| сазове савет.{S} Шта се има сад чинити, то је било најглавније питање.</p> <p>У савету сваки је |
| моћ; то видећи Мара, да се не осрамоти, то исто је чинила.{S} Турцима није никад пала тако секи |
| ма предати, а какви су пријатељи Турци, то сви знамо, видили смо их после Ангоре и Никопоља.{S} |
| ад-паше та порука гласи?</p> <p>— Улак, то беше увода, ал’ не да ми посумњати да то није христј |
| </p> <p>Ујезде у манастир.</p> <p>Улак, то је исти бимбаша који је пратио Харалампија од Новог |
| ти, кад пође са мном да му град предам, то ће он једва дочекати, па ће опет бити Ђурађ изигран. |
| ају.{S} Иде ли која у џамију ил’ ’амам, то сме пре поглед на зидине и марву, нег’ на људе, божј |
| гу.{S} Жао ти је за Мачвом и Београдом, то је судба.{S} Мораш се јој поклонити, ал’ не очајавај |
| гаменту, великим словима златном бојом, то је писао монах хилендарски Пахомије, који је у Атонс |
| , да је још и млад, леп, а да је силан, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он, као Турчин и |
| то није законит, ако је законито рођен, то је син Гребљановићев а не Душанов.{S} Гребљановићи, |
| а му се пријатељство врати.</p> <p>— О, то је добар турски цар, гледајмо, мајко да и ми њему шт |
| у мојој земљи.{S} Како је Голубац пао, то сам ти испоручио, то већ знаш, но сад даље да ти исп |
| дар слободан.{S} За народ, ма и пропао, то ми је бар исцјеленије моје душе.</p> <p>Тек што десп |
| ?{S} Вуцимо га унутра, та то није ђаво, то је неки опасан ноћник — повиче Петар.</p> <p>— Ајд’, |
| дајима изложен.{S} Београд и Смедерево, то су јошт била места ’де је Србин могао јошт сасвим сл |
| пот Ђурађ нуз пут баш у Манасији засео, то је што је рад да чује, пропита, како народ у овим кр |
| Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их осљепио, то је највећа заслуга —- одговори жешће Харалампије.</p |
| је турски посланик нешто о том говорио, то ни сама царица не таји, но не знамо шта је даље у ст |
| ко је Голубац пао, то сам ти испоручио, то већ знаш, но сад даље да ти испричам, сједнимо.</p> |
| то се у последње доба у војсци збивало, то је, као што кажу, да се Обилић и Бранковић не слажу |
| и Турди желите.</p> <p>— Шта ми желимо, то ти је познато, цјео свјет да потурчимо.{S} Да срушим |
| царском породицом сродити.</p> <p>— Но, то је само разнешен глас; истина је да је турски послан |
| Ђурађ свима у очи падају.</p> <p>— Но, то ми је драго.{S} А познајеш ли изближе Светислава.</p |
| ’ са кнежевић’ма, да л’ сасвим искрено, то ни кроз исповест не би се дознало.</p> <p>— Сретно Х |
| бе обараш.</p> <p>— Евала, то је добро, то је неисказано, Јусуфе!{S} Врати се одма’ у Крушевац |
| грају, жижак кламиће се.</p> <p>— Јест, то су доиста бијесни кнежевићи, једног стражара већ нас |
| пот погледа кроз прозор.</p> <p>— Јест, то је војска, мађарска војска, напред иду коњаници, там |
| пити вас дао ваш ујак, Ђурађ Бранковић, то вам је већ познато, сад он градове Жигмунду предаје, |
| нио.{S} Ако је Србин у турском ропству, то га Марко избавља, ако Турчин <pb n="325" /> српску з |
| де у цркву, чита зборник, моли се богу, то јој је једина утеха.{S} Крик војника, глас трубе, св |
| народа, и кад седну за богодану трпезу, то ће им бити тајна вечера, и пе’аром рујног као причеш |
| ојнике, они се тек смеју чудном питању, то су ђеца без оца и мајке, и као да су с неба на земљу |
| ст катана, Облачина и Кајица остају ту, то је моја воља — подвикне достојанствено деспот.</p> < |
| .</p> <p>Већ се подижу и зидине дворах, то ћеду бити палате деспотове, да се неће цариградских |
| ех увеџбаних соколова, султан је ловац, то волије.{S} А моју половину поклањам теби, деспоте, д |
| е, за књагињу и за Светислава?{S} Знаш, то су велика господа.{S} Онамо не сме ни обичан левента |
| емљу и своје стадо љубио, и што рекнеш, то је у твојој часној глави промудрено, ваљано.{S} Сад |
| послужи.{S} Када га из корица извадиш, то нек буде свагда на одбрану народа, и да с њим никад |
| {S} Ако хоћеш код ђаура што да докучиш, то без женске не можеш ништа учинити.</p> <p>— Дакле, д |
| цара, али пре свега треба одбити Турке; то је први посао — одговори патријарху Драгаш.</p> <p>— |
| виђао калуђера, који су прегорди били; то су били господски синови, који су чекали што пре да |
| је он своју наклоност и љубав поклонио; то је све истина, но у онај пар тако је стање наше изис |
| ојском послала синове Бајазиту у помоћ; то видећи Мара, да се не осрамоти, то исто је чинила.{S |
| /> својим погледом разблажавати морају; то је радост за буле!</p> <p>— Па шта им фали? — рекне, |
| } Но она, кад ме опази, окрене леђа.{S} То ми жао буде.{S} Она је у кадиви, са драгим камењем у |
| е откуд, нит’ ко му је отац и мајка.{S} То су јаничари који се најбољма туку.</p> <p>На ове реч |
| спас свих потомаках у свим коленама.{S} То исто чине и други добри калуђери.{S} Који што принос |
| агризују доламе јунака, а боја нема.{S} То вели Кајица војвода.</p> <p>Кајица ће допратити Јери |
| опет и царице Милице у руке Стевана.{S} То је Мати божија, која је још у Солуну била на гласу к |
| е крв Немањића, у мојим Кантакузена.{S} То су славне лозе.{S} Па је био раздор међу Немањићима |
| цар Њемачке, а већ је краљ Угарске.{S} То је велика снага.{S} Њемачка ће помагати Угарску прот |
| але, турске хануме и буле шетају се.{S} То су српске цуре, које су турских шака допале.{S} Има |
| пада и срце усхићава, но нешто више.{S} То <pb n="236" /> је било тужно јадиковање које срце чу |
| ћа, који се већ у Зети готово отели.{S} То је код нас зло, што сватко хоће да кнезује, тко је г |
| тву ниједног госта на миру оставили.{S} То је већ што обично код служитеља.{S} О патријарху, ис |
| су Турци с нами и међу нами чинили.{S} То је оно старо, не саједини, <pb n="386" /> боже ђаури |
| а се начине за владавину неспособни.{S} То је био византијски обичај, од Цариграђана су то Срби |
| Ту је ведро небо и деспотови чадори.{S} То су за делије станови.</p> <pb n="515" /> <p>И кнежев |
| везира, ђе ће му се благо избројати.{S} То ће он објеручке примити.</p> <p>То изговори султан д |
| у велика књига, и поче нешто читати.{S} То је брат Теофан тако око четрдесет година стар, смешљ |
| , изворе у корито мраморно стиснути.{S} То је тек неимар.</p> <p>— Знам Ђурђа, ту мудру главу, |
| м као непријатељ, него као спаситељ.{S} То исто што је мајци царици од Турчина поручено, обрече |
| и красна црква са великим зданијем.{S} То је намастир Жича.{S} Не боле те срце, Србине, кад по |
| Облачина-Радом, Војихном и Богданом.{S} То су прве деспотове војводе и саветници.</p> <p>Реч се |
| пријатељу пријатељ, душману душман.{S} То јошт да дочекам, па да ми се душа смири, а тело земљ |
| Харалампији ни за’фалио за то благо.{S} То га јако пече.</p> <p>Дође час да се крећу.{S} Ферхад |
| Шта?</p> <p>— Чекајте, ето иде неко.{S} То је гласоноша. ’Оди амо!</p> <p>Улак уђе.</p> <p>— Ве |
| и гудалом улити нешто величествено.{S} То није било обично пјевање, што се само уву допада и с |
| Харалампије —- рече удивљен деспот.{S} То су издајице, посвјетила ти се српска рука, Петошко.< |
| а то није христјанин у турском руву.{S} То бјеше један беј, миралај, извади ми са голи прса крс |
| ни да су кнежевићи били у манастиру.{S} То је била тајна измећу Јеремије, Јаблановића и Харалам |
| појаса на листину, и преда деспоту.{S} То је потписан уговор.</p> <p>Деспот прими листину, отв |
| т и деспотовица стану пред гробницу.{S} То је гробница од мрка мрамора, на површју избијен грб |
| свега морамо имати у рукама Голубац.{S} То нам је најглавнији посао и по уговору.{S} На то смо |
| прегорјеваш, а што можеш да спасеш.{S} То ти каже Петошко, у вас негда лудак, а сада Ферхад-па |
| јзи владаш а да се Жигмунда одречеш.{S} То је жеља султана, а ја ћу то на дивану подупрјети.{S} |
| ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То је старо јунаштво, којим је негда са деспотом код Ис |
| м само копљанобојник деспот-Стевана?{S} То није могло бити.{S} Ко л’ је на пурпуру рођен, не по |
| е царска српска кћи Турчину продаје?{S} То нисам мислио никад доживети — рекне љутито Новак.</p |
| ест, ’ришћанин је, и то знаш ли тко?{S} То је Петошко, у својој првој младости будала у двору ц |
| "440" /> <p>— Е, не смијем ти казати. — То изрекав, Харалампије умиљат, упитљив поглед баца на |
| илици поручити да се Турчину подвргне — то је значило кроз раздор свеколики народ подјармити, и |
| пута уклонити.</p> <pb n="371" /> <p>— То је, петина, врло паметно; но, питање је, хоће ли се |
| ти патријархом.</p> <pb n="442" /> <p>— То ми и јесте права жеља, само кад би деспот пао, ој че |
| тво ослободили.</p> <pb n="418" /> <p>— То је било доба да се Косово могло осветити, кад су се |
| еш дати.{S} Дај нам светлости!</p> <p>— То само бог може дати.{S} Иштите друго!</p> <p>— Ми опе |
| одговори као кроз плач Милева.</p> <p>— То је моја брига.{S} Твој отац није могао знати какве ћ |
| и сам, имаш јошт земље, обала.</p> <p>— То и хоћу, о томе се дању-ноћу мислим.{S} Код Смедерева |
| екне уверителним гласом Русна.</p> <p>— То може лако бити — одговори калуђер.</p> <p>— Није баш |
| вот Србије — рече Ферхад-паша.</p> <p>— То је животарење, не живот.</p> <p>— Томе су биле криве |
| ли признаје за владара Србије.</p> <p>— То још не би тако зло било.{S} Но кад се потпишем да се |
| но, који не може, нек не пије.</p> <p>— То је ваљан закон тај Алкоран, код нас ђаура, опет, држ |
| штићавати и њој повиновати се.</p> <p>— То је опет толико, као пријатеље царичине истерати да с |
| пре не дођу, добра бити неће.</p> <p>— То су нове спреме, на то троши Жигмунд силно благо, јер |
| пашо, да се мој дел не уштрби.</p> <p>— То је моја брига.</p> <p>— Пре нег’ што зора заруди, са |
| њи’ двојица у делби покрвити.</p> <p>— То је моја брига.{S} Но сад више није нам до оклевања, |
| , да чује шта ћеду на то рећи.</p> <p>— То је мало, мени су Турци отели сву баштину, што је још |
| на коњу, и да желе унутра ући.</p> <p>— То ће бити какав глас с Косова — повиче Новак.</p> <p>— |
| глас с Косова — повиче Новак.</p> <p>— То ће бити Баоша, који је такођер обрекао доћи са зетск |
| но пролазеће одељење-војничко.</p> <p>— То су вашег завичаја деца.{S} Кад си се ти и Вук, деспо |
| , да га од заблуђења сачувамо.</p> <p>— То је врло паметно.{S} Ето ти, води кога и колико хоћеш |
| крваве лешине.{S} Познаде их.</p> <p>— То су Јеремија, Јаблановић и Харалампије —- рече удивље |
| у кулу сатерати — рече Прибац.</p> <p>— То неће добро бити.{S} Ја би’ друго што измислио.{S} Ти |
| >— Па тако сте то све трпјели?</p> <p>— То је овако.{S} Будала чује од господе какав је тко, и |
| л’ си снио кадгод да си пијан?</p> <p>— То само мудри и трезни сањају, а који је на јави свагда |
| иви.</p> <p>— Па реци ми како?</p> <p>— То сад нећу, оставићу за други пут, ако се Милева случа |
| еља кад тамо никог не пуштају?</p> <p>— То је најлакше.{S} Послао би’ каквог калуђера у турски’ |
| чинити.{S} Као Ђурађ Бранковић имао би’ то по твојој жељи обвезаним бити, али не као народа пог |
| паша их гледи и мери.</p> <p>— Па је л’ то учињено по налогу деспота Стевана ил’ Ђурђа Вукоглиј |
| м сјајем.{S} Он помишља, богзна хоће л’ то сретно доба дуго трајати, можда је он сад сретнији, |
| и ђаури ни у дјеоби нијесте сложни, ал’ то боље по нас Турке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћу ја |
| , половина би имала мени припадати, ал’ то остављам деспоту да употреби за народ како најбоље з |
| не даду спољашњим блеском обманути, ал’ то су тврде и ретке душе; велики духови.{S} Такових нит |
| промислив одговара.</p> <p>— Јесам, ал’ то јошт није баш свршена ствар, цура је јошт врло млада |
| нога.{S} Морамо и ми тражити наслона, а то наћи можемо само у Угарској.{S} Изглед је да ћеду на |
| са Циљским комитом, ту је и Жигмунд, а то Турцима не иде у рачун.</p> <p>Леонтије отпочине.</p |
| истао би’ и на све, само на једно не, а то да не учине са мном оно, што мора бити, кад кога аду |
| ер он само на краљевску стати могаше, а то му не допуштаху.{S} Марко иде као незнана делија, од |
| тражиће султан покрај султанке мираз, а то је Србија, онда ће и вјера Христова пасти, све ће би |
| ду огорчење противу деспота обновити, а то све иде нама у рачун.{S} Је ли ово добро?</p> <p>— Д |
| е најпре унутарњи непријатељи сатрти, а то су те страсти, грабљивост, <pb n="532" /> непоштовањ |
| оје покровитељство Мари и њеном сину, а то покровитељство састојало се у том, да су одсад обе с |
| рзимо, ал’ има он и добријех странах, а то му је да задату ријеч погазити неће.{S} Он ме понуђа |
| не би Ферхада међ њима тко познао.{S} А то је лако, има потајни’ ходова, од куд неколико корака |
| за нас, за Србију, борба је живот.{S} А то повремено зближење с Турцима ако и стаје жртве, боље |
| ти да и теби, и пророку служи.{S} Треба то знати да кад који ђаур чију кћер узме, онда улази ти |
| он Голубац Мађарима предати мора, стога то си и дошао, јер су вас Мађари скучили.</p> <p>— Е до |
| з очи пусте.{S} Саветовао је царици, да то не чини, молио ју је и преклињао.{S} Царица, премда |
| на кољена, на то одговори му Ферхад да то од деспота не иште, јер би прије Жигмунду одбјегао.{ |
| а Гребљановића насљедије изгубила, и да то принадлежи оном који је част српске војске онђе спас |
| о беше увода, ал’ не да ми посумњати да то није христјанин у турском руву.{S} То бјеше један бе |
| и сви се разиђу.</p> <p>Мара, видећи да то неће по Вука добро бити, подговарала је и њу и Милев |
| азита нами десна рука били, па желим да то будне и сада.{S} Бар за нашег живота не можемо за ни |
| а свију страна у оно доба доказивало да то тако из важни’ узрока бити мора, и да моја судба, ка |
| Голубац, кренули би се пут Крушевца, за то нам је војске мало, шта је то тријест тисућа, а Турц |
| и делити Гргурови синови међу собом, за то би се већ ти великаши побринули да се заваде, па ћед |
| о нас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мајко, за то Бајазиту учинити?</p> <p>— Е кћери моја, и сама сад |
| , код Смедерева, јак велики град.{S} За то треба силно благо.{S} Кад се буде град зидати, а ти |
| радити, тко ће мјесто мене.</p> <p>— За то се не брини.{S} Зидаће град мој брат, твој имењак Ђу |
| еремија би узео на се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика награда.</p> <p>Ђурађ је знао в |
| гога, ал’ најмање бар да је раван, а за то нејма снаге, па тек буде туђа подлуга.{S} Код мене ј |
| Ђурађ сад то не признаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему је Стеван деспот за живота |
| .{S} Служитељи су свакојаке приправе за то доносили.{S} Ишчекивали се јошт нови гости.{S} Стари |
| онај да управља, који има у се снаге за то.{S} Ако мени сад судба земаљску власт определи, та в |
| шин или кнез Лазар?{S} Балша ме даде за то добро избити!{S} Други пут, кад сам му из шале казао |
| е као аманет деспот-Стевана, који је за то дао, да будеш штит хришћанства, обрана српског народ |
| еба да буде управитељ народа који је за то способан и ког сама нужда народна на престол диже.{S |
| а Голубац предати.</p> <p>Розгоњи је за то да се ни тај рок не допусти, ал’ Жигмунд допушта.</p |
| или жудња за господарством.{S} Жудње за то сам имао, као Бранковић, ал’ у ком и Немањића крв те |
| жаја истиснути, а деспот побринуо се за то да се може здраво и читаво куд хоће повући.{S} И Тур |
| то благо не изда.{S} Повеља ће му се за то издати, и овлашћење да у име Ђурђа, који опет у име |
| у му је при руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фетву, и решиће га од обвезе.</p> <p>Деспот мисли се |
| ржи? — запита Јаблановић.</p> <p>— И за то сам се досетио.{S} Ако у опасност дођем, ја ћу преок |
| да дуката, јер Исак-паша и они други за то ионако ништ’ не знаду, а право да ти кажем, од диван |
| да дражи Бранковића.</p> <p>— Има ли за то какве бујрунтије — запита султан.</p> <p>— Имам — од |
| ли дошао да предаш града.{S} Ако си за то дошао, бићете од силне милости моје помиловани, ако |
| >— Са Светиславом?{S} Не брини се ти за то, наћи ће он за себе другу; та он је млад.{S} Па зар |
| ампоглију, тако шинуо, да би му овај за то радо јектеније читао.</p> <p>Но кад је цар Лазар на |
| } Ја, опет, нијесам рад да новац мој за то ширење распачам.</p> <p>— Ето види се мађарска војск |
| да будем војник, но рекоше да нисам за то.</p> <p>— Па зашто ниси ступио у другу какову царску |
| може, ал’ уз помоћ људи које султан за то означи.</p> <p>— Лако ћемо, Јеремијо, после тога, са |
| то није доста.{S} Он је већ скројен за то да руши, обара.</p> <p>Како је чуо да је и отац Леон |
| .{S} Није се Харалампији ни за’фалио за то благо.{S} То га јако пече.</p> <p>Дође час да се кре |
| , коју сте ви згариштем начинили, но за то ћете и главом платити.</p> <p>Ферхад још већма прибл |
| Могла би си ми што казати у накнаду за то што због тебе мал’ нисам ноћас мутно прошао, а ионак |
| сто педесет хиљада дуката, и дали му за то у залогу Голубац.{S} Ђурађ сад то не признаје, а Жиг |
| /p> <p>— Е добро, Харалампије је баш за то.{S} Дакле Харалампије, на теби је ред да идеш Турцим |
| ом које сувим.</p> <pb n="400" /> <p>За то време док се деспот с краљем и војводама бавио, Јери |
| Турци добили.</p> <p>— Све је тако, ја то знам, и баш зато што је тако, треба да иштеш мир, а |
| , кад би те заискао?</p> <p>— Мајко, ја то не смем казати.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Зато, јер |
| S} Како судиш ти, Љубовићу?</p> <p>— Ја то исто велим.{S} Но само требало би кораке ухитрити до |
| ори:</p> <p>— Што рекосте за Угре, и ја то у срцу исповедам, и јест да стојимо међу две ватре.{ |
| не Стеван.</p> <pb n="314" /> <p>— И ја то исто судим — рекне, Костреш војвода.</p> <p>— И ми т |
| вичан у боју се тући; што сам био боја то је било у манастиру кад сам био млађи, са братијама, |
| већ паше!</p> <p>Кострешу је мука била то слушати, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек је чело намрш |
| анима, а Пајсији је то доста, па баш ма то било не у Дечанима, него и у другом манастиру, ал са |
| усна.</p> <pb n="260" /> <p>— Та да, на то треба гледати, само што опет има људи који се за сва |
| би л’ деспот к њему дошао на кољена, на то одговори му Ферхад да то од деспота не иште, јер би |
| ти неће.</p> <p>— То су нове спреме, на то троши Жигмунд силно благо, јер је то оружје да му се |
| <p>Сви се чудише младом Турчину.{S} На то Марко:</p> <p>— Ово је мој у срећи и невољи побратим |
| прије Немање, већ да је у скупу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу савезе правити против |
| е најглавнији посао и по уговору.{S} На то смо се управо и спремили, да ако се Голубац не би пр |
| и за сваки случај при руци будемо. — На то патријарх мало застане, а Новак му прихвати реч:</p> |
| пријатељу да не даш помоћи.</p> <p>— На то пристајем.</p> <p>— Но јошт нешто.{S} Ако ја умрем п |
| представља царичину власт.</p> <p>— На то ће Вук тешко пристати.</p> <p>Сад се изроди велики и |
| за побједу с’ бори.</l> <l>Паде тама на то поље равно,</l> <l>Црна ноћца крај учини борби;</l> |
| оги.</p> <p>Истина да се већа страна на то приклонила, само Мара и Ђурађ највећма се противише. |
| зитовој.</p> <p>Па како то да се она на то склони — после жалосне косовске битке, после пада Ла |
| га видиш како изгледа.</p> <p>Русна на то, као мало забринуто:</p> <p>— Ја не знам шта ће од с |
| нек ми да дванаест хиљада дуката, па на то још дванаест, и још дванаест Јаблановићу.</p> <p>Јер |
| шћанска“ влада крепи?{S} Шта ће папа на то рећи?{S} Ако са Турцима држи, онда је у непријатељст |
| паша душман.</p> <p>Исак-паша доиста на то се и спрема, да деспота испочетка лепим обећањ’ма пр |
| ити, а после што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шта желиш?</p> <p>— Жеља је људска неизмери |
| м Голубац.</p> <p>Јаблановић од маха на то пристане, само Харалампији не иде све у главу.</p> < |
| то за народ хрђав пример.{S} Милица на то ћуташе.</p> <p>— Светла царице!{S} Ја мислим да би д |
| га у милост прими.</p> <p>Исак-паша на то пристане, мислећи да ће ово лакше Вукоглији хака доћ |
| ћ од мог оца намењена, па шта би сад на то казао? — одговори као кроз плач Милева.</p> <p>— То |
| е на ужитак.</p> <p>— А шта ће народ на то рећи?</p> <p>— Царица нема војске, и народ ће се за |
| ица.</p> <p>— Али шта ће бог и народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ не може помоћи? |
| .</p> <pb n="407" /> <p>Деспот Ђурађ на то не пристаје.</p> <p>Јеремија баш хоће да се одупре.< |
| је лакомо пружи руке повељама, наиђе на то што Јеремија хоће, чита, сад једну сад другу обрву п |
| ти надаље.</p> <p>— Наш краљ не може на то пристати да над мађарском војском други заповеда.{S} |
| деспотством, немој мишљети да ме је на то вукла ли сујета или жудња за господарством.{S} Жудње |
| са калуђером договарала и све им је на то тежило да се Бранковић осили.</p> <p>Наједанпут разн |
| у у очи то рећи.{S} И деспот није се на то узбудио, а да мало оштрије Леонтији на то одговори.{ |
| ће свим запушити уста.{S} Султан се на то узбуди, запита каква и колика је та деспотова мезими |
| редати Београд, ал’ је морао, јер се на то још деспот Стеван потписао.{S} А да није тако било, |
| дуг срцу исплатио.</p> <p>Сви су се на то склонили да Милеву мира ради, жертвују.{S} После ова |
| твој верни слуга.</p> <p>— А шта ће на то рећи дели-Реџеп.</p> <p>— Не треба индат чекати, већ |
| рења изговорио, и радознал је шта ће на то Леонтије рећи.</p> <p>Леонтије с’ватио је значајност |
| комитом.</p> <p>— Е онда чуј шта ће на то сљедити.{S} Кад даш кћер за Циљског, онда ће заискат |
| тко ће ту понуду деспоту учинити, и на то га навести?{S} Ферхад-паша све то на се прима.</p> < |
| ’ улудо гинути — одговори Петошко, и на то је чашу смедеревског искапио.</p> <p>Док се Новак и |
| да само горњи разговор мало збуни; и на то опет шалу започне са Петошком.</p> <p>— А колико си |
| поглед је бацио на оца Харалампија и на то сви се почну смејати.{S} Сам један патријарх није се |
| ад Турци своју задату реч погазити и на то ићи да се Вук понизи?{S} У највећој сумњи бијаше он |
| м и разбијеним главама.{S} Па шта би на то сабор Мађарске, дијета рекла?{S} Кад бисмо опет за р |
| узбудио, а да мало оштрије Леонтији на то одговори.{S} Богзна каква је тајна у деспоту скривен |
| мојој деци пријатељ.{S} Пристајеш ли на то?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Закунимо се свак по св |
| ности познате; он се мисли, па мисли на то да свакако своју и свог народа независност докучи.{S |
| а за деспота признајете.</p> <p>— Ми на то не пристајемо да место једног Бранковића другога за |
| остојанством.</p> <p>— Треба гледати на то да разне струке управе способним људ’ма у руке дођу, |
| то главом одобравају.</p> <p>— Реци на то, Ферхад-пашо, ти си тамо са Исак-пашом мир склапљао’ |
| лио би’ знати шта ће тек стари Новак на то рећи.{S} Он је већ за сигурно држао да ће се са царс |
| p>— Зато, јер не смем... јер не знам на то ништа казати.</p> <p>— Кћери моја, ја знам зашто нећ |
| том промислити, паше веле.{S} Султан на то пристаје, и опет ће се сутра држати диван.</p> <p>— |
| , син оца је убијао.{S} Он је постао на то султаном свију Турака.{S} Истина, понеки комадић зем |
| бе навуче?{S} Она се већ мало-помало на то склонила, само како ће сад са Милевом до тога дотера |
| господарство?</p> <p>Сви једногласно на то пристану.</p> <p>— Е добро — продужи Вук — а оно при |
| Ђурђа, који опет у име деспота власт на то има, над кнежевић’ма располагати, а уједно и Харалам |
| о, тко зна би л’ се деспот Бранковић на то потписао, и не би ли пре с Турцима мир учинио.{S} Шт |
| вића и Харалампију, да чује шта ћеду на то рећи.</p> <p>— То је мало, мени су Турци отели сву б |
| ачајност деспотовог говора, па ће му на то разборито одговорити.</p> <p>— Твоје ријечи, деспоте |
| ликом разговору била, ни пазила нису на то шта таква будала говори, него му остављаше све на во |
| лава одбити?{S} Шта ће јој патријарх на то рећи?</p> <p>Највећа јој је била брига Милеву за ту |
| мојом силом поред тебе бити!</p> <p>На то дође Харалампије.{S} За њим отац Пајсије води два кн |
| е да млого памети и јунаштва.</p> <p>На то се мало сви најсмејаше; особито смешне се учине посл |
| ним слабим и добрим странама.</p> <p>На то јој Милица одма’ беседу пресече, те мало јачим гласо |
| ули да јела буду добро слана.</p> <p>На то оде калуђер по налогу својим послом, а и Харалампије |
| уздано војвода Облачина Раде.</p> <p>На то деспот одговори:</p> <p>— Што рекосте за Угре, и ја |
| ј живот у ту сврху жртвовати.</p> <p>На то са престола сиће и рукује се са деспотом.</p> <p>Дес |
| а Бранковића циљајући, Новак.</p> <p>На то уђе један дворјанин и јави да је ту војвода Драгаш с |
| ни — рече јачим гласом Новак.</p> <p>На то Патријарх дубоко замишљен стане говорити.</p> <p>— О |
| тако је већ близу зоре било.</p> <p>На то престане жагор веселости; слуге се такође разиђу и т |
| нас већ једанпут не ослободе?</p> <p>На то уђе отац Пајсије.</p> <p>— Нисам ли се дуго забавио, |
| од Душаном, ал’ је увео лепе уредбе, па то мало било је барем срећно.{S} Дух народа почео се ди |
| ине.</p> <p>Тако дигну се на ноге, и са то мало војске крену се даље да се споје са осталима, и |
| гледамо толико?{S} Вуцимо га унутра, та то није ђаво, то је неки опасан ноћник — повиче Петар.< |
| — Ал’ помисли да за Турчина пође?{S} Та то сваког Србина болети мора!</p> <p>— Али кад она хоће |
| — одговори озбиљно деспот.</p> <p>— Та то је све истина, да сте јошт за време незаборављеног с |
| о њи’ иначе испало било, бог зна; доста то, да им је деспот и сад доста помогао.</p> <p>Било их |
| а да је силан, то и ми знамо.{S} Доста то, да нам се он, као Турчин и непријатељ, засад већим |
| уга имати као што је Бајазит, али доста то да јој се богатство јако допало.{S} Роди се у њој же |
| дноме не, нешто ми фали.</p> <p>— А шта то може бити, џанум бре.</p> <pb n="440" /> <p>— Е, не |
| авној им свези грози, отклонити али шта то помаже кад је кључ њене будућности у туђим рукама.</ |
| На рат поћи мејдане дјелити.</l> <l>Шта то звечи на том пољу равном?</l> <l>То је војска силног |
| и.</p> <p>Још се светују, и Ферхад-паша то изради да Исак-паша остане у Голупцу, а он управо у |
| гости као побратима.</p> <p>Ферхад-паша то изрече и довикне слугу, који се пожури и све што тре |
| војска турска силна.</p> <p>Ферхад-паша то изрече, па устане, и дозивље бимбашу.</p> <p>Бимбаша |
| о оставимо, навалићеду на Крушевац, кад то чују ђаури на Западу, покренућеду против нас, да све |
| те више млади.</p> <p>Облачина Раде кад то чу, устане и стане пред деспота.</p> <p>— Дакле, то |
| ш са самом душманина сабљом.</l> <l>Кад то виде војске обадвије,</l> <l>Дивише се јунаштву Нова |
| м ти у име Јеремије Голубац.</p> <p>Кад то чу султан и његове паше, удиве се, знали су за Јерем |
| му за то у залогу Голубац.{S} Ђурађ сад то не признаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њем |
| и нијеси достојан живота.</p> <p>Ферхад то изрече, погледа их оштро, и тамо-амо шеће се.</p> <p |
| , постадо’ Турчин и паша.</p> <p>Ферхад то изрече, горе-доле се шеће, па опет сред њих стане, к |
| ржао, добро је избројано.</p> <p>Ферхад то изрече па поглади си браду, у знак да истину говори, |
| цем сасвим утући.{S} Држе да ће Жигмунд то једва дочекати, <pb n="535" /> а да смогне у Њемачко |
| , и междусобная брань”</foreign>.{S} Од то доба Турци моле се „не саједини боже каурина“.</p> < |
| твоје удадбе све је то заборављено и од то доба си нам ти круна свију дворкиња.</p> <p>Но то се |
| ко држим са Турцима, зло.{S} А једно од то двоје мора се бирати.{S} Брод Србије мећу стенама пл |
| ој земљи зло сеју.</p> <p>Тек што Ђурађ то изрече, а неко међу војводама повиче:</p> <p>— Јерем |
| амбурицу љубавне песме пева.</p> <p>— Е то му не треба замерити, он је јошт врло млад, и отац м |
| ра.{S} Што се у околу султана ради, све то зна деспот, Ферхад опет зна све што деспот ради.</p> |
| нико мученички венац у калуђерству; све то грамзи за светским уживањем.{S} Штавише, има који су |
| плодно Браничево, плодна Ресава.{S} Све то сад мора се изгубити.</p> <p>Деспот потписује те нар |
| у среди су велики рахат-душеци.{S} Све то мора узети на се турски облик кад се ђаурима суди.</ |
| деспот не усхте ил’ не могне одма’ све то исплатити, шта ћемо онда?{S} Град се на вересију не |
| ћеш одговорити.{S} Исповједи, би л’ све то тако исказао, да ти не спомену да Ферхад-пашу, Петош |
| е, да Новак, истина, купи нову, ал’ све то помало иде, да је Бранковић млого силнији, и ако се |
| о.{S} Бар да хоће и Вук доћи, па да све то рашчисти.</p> <p>Једини Грман и Петошко најискренији |
| ливене невине крви, је л’ могуће да све то без каштиге остане?</p> <p>Да видимо каква ће судба |
| ца — само мало ми времена дај да ја све то у ред доведем, па ћу је скорим султану послати.</p> |
| аково што десило.{S} Он је и сам на све то смешљиво лице показао, и није дао приметити да га та |
| сиротиње, фукаре, као и код вас, па све то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте покидани.{S |
| гурно добро знати, јер твоја Љубица све то мора знати.</p> <pb n="258" /> <p>На ове речи Јула с |
| ћ к злу привикао.{S} Но мене старца све то боле.{S} Где нам је Солун, где Дринопољ, камо нам мо |
| и на то га навести?{S} Ферхад-паша све то на се прима.</p> <p>Послаће Ферхад-паша улака деспот |
| намет доста тежак, ал’ да ће народ све то и даље сносити, да не допадну јада и мука као они у |
| дати, но само још то, ако би Ђурађ све то исплатио, па заиште кнежеве? — запита Харалампије.</ |
| да виде града, да испитају да л’ је све то истина што се о Смедереву прича.</p> <p>Кантакузену |
| видио и дуго гледао, помишља’ да је све то за наше грјехе, и рјешим се, како ме срећа послужи, |
| еровала сасвим, јер је држала да је све то царица слепила само зато да Бранковићеву партију зап |
| Потом Милица, моја баба, држи да је све то њено и њених синова.{S} Вук, мој бабо, држа да је и |
| по Србе.{S} Ако се то деси, онда је све то због тога учињено да Турчин Бранковића утамани.{S} Н |
| азару особито мио био.{S} Милица је све то знала, но због дворских одношаја и воље Лазареве ниј |
| да виде силу Тамерланову, а овом је све то мало.{S} Дервиши, калуђери, инђијски брамини долазил |
| у рукама Јеремије.</p> <p>Деспот је све то одобрио, послао Јеремији повеље.</p> <p>Јеремија гра |
| Ђурђем у Дринопољ.</p> <p>Народу је све то до ушију дошло, но доста је и сам белаја имао, па се |
| атко мора на кулук.</p> <p>И кад се све то донесе у Смедерево, у његово станиште, све је унаоко |
| ана навуче.{S} Биће време кад ће се све то накнадити, ако бог да.</p> <pb n="503" /> <p>Деспот |
| се Турци не сете.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>Ферхад-паша дозивље б |
| ама сабље одузму.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>У трапезарији нема ст |
| <p>— Ово је особито што; но чије ће све то бити, слатка мајко, хоћеш ли све то за себе задржати |
| еће се горе-доле, промишља, како ће све то извршити што је намеран чинити, и збиљски промера св |
| да си могу руку пружити.{S} Тко ће све то сабрати а да будне једно тело једна душа.</p> <p>Ђур |
| о — рече Јевренос-паша.</p> <p>Паше све то главом одобравају.</p> <p>— Реци на то, Ферхад-пашо, |
| S} Грабљиви, лакоми сте на благо, и све то пограбљено благо доћи ће Турцима у руке.{S} Такви ст |
| вих опет до руку Турака дошли.{S} И све то у тајности скривено да дода игуману Радосаву, а да с |
| пија, нема трага.{S} Војника мало и све то већ уморно од јуриша и неспавања.</p> <p>Мађари се н |
| стигнути.{S} Да је жив сад, и он би све то одобрио.{S} Но, сад ти озбиљно кажем да те Бајазит з |
| разговора.{S} Он ако је сам у себи све то и осећао што Петошко говори, опет чест војводска ниј |
| све то бити, слатка мајко, хоћеш ли све то за себе задржати, или ћеш сестрама што од тога дати? |
| повједати.</p> <p>— А од кога си ти све то, Петошко, научио?</p> <p>— Најпре је Балша од мене, |
| какву ја добру кћер имам, па је њој све то послао.{S} Твоје су сестре у своје доба од свега дос |
| ам не срамотиш манастир“.{S} Ја сам све то мирно подносио чекајући крај искушенија и моје невољ |
| p> <p>Војвода Радић набораним челом све то слуша и рече:</p> <p>— Твоја воља нужда народа, тако |
| не пропадне.</p> <p>— Зна ли султан све то што ми ти сад рече?</p> <p>— Ништа не зна.{S} Турчин |
| ој на ум Харалампије, који је могао све то чистије знати јер је близу патријарха био.</p> <p>Ха |
| ко Голубац сада предати се може ако све то што се иште изда, а иначе да неће ни њему ни Жигмунд |
| ћ тако збило.</p> <p>Док је Петошко све то говорио, гости су се слатко смејали, само једном оцу |
| соноше, а гдекојим се, опет, чинило све то као неки сан.</p> <p>— Синови моји, говорите, да од |
| срамота кћер своју дати Турчину, но све то ништа не помогне.{S} Напосљетку, видећи да ништа ови |
| от промишља.</p> <p>— Јеси л’ кадар све то израдити без да идем на ноге, ни султану ни везиру.< |
| ика хрђава дела?{S} Али Харалампију све то није доста.{S} Он је већ скројен за то да руши, обар |
| о Русна, као год и Милица, знале су све то покрити.</p> <p>Када је Русна речи Миличине чула, ко |
| ио да проси Милеву за Бајазита.{S} Дође то до ушију Светислава и свију осталих.</p> <p>Може сва |
| ом сину.</p> <p>— Е мој сине, како може то добро бити?</p> <p>— Та немој, мати, све на зло да с |
| та се то тако праши издалека?{S} Ил’ је то какова војска; ил’ сватови?</p> <p>То је Јусуф, који |
| estone unit="subSection" /> <p>Каква је то лепа варош Ново Брдо, какав град.{S} Ту је богатство |
| /p> <p>— Ја би’ рекао, свети оче, да је то јошт прерано да се Стеван одма’ за цара извиче.{S} О |
| хрђава сљедства за собом повући, да је то за народ хрђав пример.{S} Милица на то ћуташе.</p> < |
| ту нема спаса за српско царство, да је то привиђење, сатанина спрема за судни дан.</p> <p>И та |
| а приповедала.{S} Да је она знала да је то отац Харалампије, <pb n="249" /> не би се била тако |
| ије није се дуго мислио, држао је да је то сад први пут да дође до највишег степена архијерејст |
| ада су га унутра видели и познали да је то црвени калуђер, роди се такав смјех и така вика да и |
| о башти; а ви сте сигурно мислили да је то какав нечист дух? — рекне калуђер.</p> <p>На ове њег |
| Харалампија.{S} Поче му се чинити да је то лице негда у животу видио.{S} Сад му је већ исто нес |
| глави.</p> <p>Деспот, како је чуо да је то Ферхад-паша што је разбио Мађаре, с прекрштеним рука |
| тују коме се то звони, а кад чују да је то за цара и изгибшу му војску, туга нападне сваког Срб |
| p> <p>Облачина представља деспоту да је то право, јер је Београд и Голубац дат да Жигмунд штити |
| блистати и трептати.{S} Рећи ћеш да је то све у хатар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ не треб |
| није знао на чију ће страну.{S} Онда је то било, кад су код Србаља први пут говорили да нит’ се |
| сна моћи дуго у двору остати.{S} Она је то и примјечавала.{S} Само још није чисто знала шта се |
| сланик дошао да проси Милеву.{S} Она је то сама својим дворским другарицама а и самом Светислав |
| } Кажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта је то било са тим кнежевић’ма, да су ослепљени — запита Фе |
| а и њему нек се што да; а друго, шта је то ђауру реч дати?{S} Може се и једном и другом млого о |
| шевца, за то нам је војске мало, шта је то тријест тисућа, а Турци су у мноштву тамо доле закоп |
| Јаблановића. </p> <p>— Можеш, но шта је то што је Харалампије тамо остао?</p> <p>— Ваљда је трт |
| Пеки, ал’ сте ви ђаури крмци, какав је то ћитап, да се најпре тучете, па онда измирите, боље п |
| е неки жагор по логору.</p> <p>Какав је то жагор?</p> <p>Дошли су српски посланици султану?{S} |
| е једна је српска мајка закукала кад је то чудо виђела, брат брату очи копа, свој свога коље.{S |
| дакле, и спомен негдашње радости кад је то сад за мене жалост.{S} Кад погледим на тетиво, а оно |
| ћ одавна подозрителан био Ђурађ, сад је то подозрење душу Стевану мучити почело.{S} Бојао се за |
| који би им то у срце улили.{S} Ђурађ је то сам по себи знао.{S} И он је имао те жудње, и кад ни |
| у богатом Поморју весело певало, све је то Радојко знао и са својим красним, но кадикад раскала |
| а Поморјем Србији не привеже.{S} Све је то охолошћу властеле покидано.{S} Па Млечићи подбадају |
| дати? — запита Милева.</p> <p>— Све је то твоје.{S} Султан је чуо какву ја добру кћер имам, па |
| рече задовољно падиша.</p> <p>— Све је то мало, сад би требало сатрти Вукоглија и Мађаре — реч |
| ве важне ствари мешају.</p> <p>— Све је то добро, ил’ ко млад ил’ стар отаџбини услуге чини — р |
| љена бити, но после твоје удадбе све је то заборављено и од то доба си нам ти круна свију дворк |
| е ми јошт и сада пакосте.</p> <p>Све је то Новак говорио да само горњи разговор мало збуни; и н |
| каквог права насљедија.{S} Насљедије је то пропало са оним буздованом који је младог цара Уроша |
| ампије, игуман у Дечанима, а Пајсији је то доста, па баш ма то било не у Дечанима, него и у дру |
| срца мало коснуше.{S} Но Новак, који је то примјетио, хтеде својим важнијим реч’ма будалу забун |
| > <p>— Бре, ма’ни се ти њега, велики је то враг, не видиш га како изгледа, као да је већ ђаво о |
| т губим моје дијете.</p> <p>— Велики је то терет твоме срцу, зато и дошао сам да ти јавим, да т |
| Чули сте за Јеремију војводу, диван је то јунак, сад је у граду опасан од мађарске и деспотове |
| ви за Дечане добро знате.{S} Красан је то манастир.{S} Био Ђурђу Бранковићу веран слуга, а он |
| дати.</p> <pb n="379" /> <p>— Увидио је то зло и блажени деспот, и пружио ми је као свом нећаку |
| кав војвода или владика.</p> <p>— Ко је то видио, рану у мозгу! — рече неки дворјанин једном го |
| о и рад је с њим говорити.</p> <p>Ко је то био?</p> <p>Харалампије.</p> <p>Не у калуђерски хаљи |
| х.</p> <p>Може сваки помислити, како је то Светиславу пало.{S} Он се састане с Милевом.{S} Прим |
| све се то код Исак-паше прима, тако је то удешено.{S} Кад је Јеремија Голубац предао, послат ј |
| покојни млого добра учинио.{S} Тако је то у свету; док је ко силан, док стачи давати и поклања |
| зговор.</p> <pb n="454" /> <p>— Тако је то, видиш ли, код нас.{S} А би л’ ти био пашом радо?</p |
| ади кроз диван да прође.</p> <p>Тако је то лако преко дивана прешло, нарочито што Исак-паша ниј |
| Онда је и сва памет ту.</p> <p>Тако је то било онда.{S} Човек се није мерио главом до рамена, |
| за пут спреми па иди.</p> <p>Тек што је то Бајазит изрекао, а већ се све спремило да се Јусуф к |
| иле — одговори Новак.</p> <p>Тек што је то изрекао, ал’ ето Грмана.</p> <p>Грман је био висок, |
| ати?</p> <p>— Стевана, ако хоће, јер је то и право кад ме је његов отац ’ранио, но ако ме неће, |
| оже султана опет на рат навести, јер је то жеља свих Турака.{S} Само ти је ту од помоћи био Сир |
| на то троши Жигмунд силно благо, јер је то оружје да му се примаћи не може, чуо сам о том много |
| ојим скиптром спојити.</p> <p>Деспот је то из чистог уверења изговорио, и радознал је шта ће на |
| душа нек буде аманет.</p> <p>Деспот је то достојанствено изрекао, и што једаред рече, то се од |
| од Ферхада да му их изда, а тешко му је то укратити, а да се деспоту не замери.</p> <p>Смисли н |
| двору деспотовом виђели.{S} Амурату је то мило, зна да је племе Бранковића красно у мушкима и |
| збогом.</p> <p>— Е мој кнежевићу, није то за вас, треба вам још искушенија, да буднете као ја |
| ко лудо и војску и своје главе.{S} Није то доста само бити јак и знати се ваљано борити; ваља з |
| у ком и Немањића крв тече.{S} Ал’ није то само што ме за скиптром вукло.{S} Имам блага доста, |
| чи громким гласом изрече, рекао би није то тај Петошко, који је жив подсмех негда био.{S} Глас |
| решинства у Дечанима дошао?{S} Зар није то довољна награда за толика хрђава дела?{S} Али Харала |
| и велика Морава састављају.{S} Зданије то дворско било је по мешовитом стилу онога времена зид |
| да видим кнежевиће.</p> <p>Харалампије то изрече, па се диже и са Пајсијем иде у посету кнежев |
| Не пуштај натраг издајицу.</p> <p>Чује то Јеремија и побоја му се у срцу грешна душа.{S} Но Је |
| ског цара?</p> <p>— Али, забога, све ме то те то питаш... — одговори збуњена Милева.</p> <p>— Т |
| ту има доста невоље.{S} Код вас је поне то добро што сте сви за једну цјел заузети, па зато и н |
| си знала изјаснити зашто баш њој да се то пошље од турскога цара који је њеном оцу душманин би |
| гостију све на њега гледала, као да се то њега тиче.</p> <p>Поред овако разног разговора већин |
| а и околни народ хоће ли неће ли, па се то зло све већма и већма распрострањава.{S} Но што је н |
| ве игумана Радосава, и запита га шта се то све стало од оно доба како је манастир оставио.</p> |
| ла.{S} Само још није чисто знала шта се то мути и плете.{S} Падне јој на ум Харалампије, који ј |
| е то вихор над њима диже?</p> <p>Шта се то тако праши издалека?{S} Ил’ је то какова војска; ил’ |
| боји представљајући.</p> <p>Но какав се то вихор над њима диже?</p> <p>Шта се то тако праши изд |
| ељ.{S} Штогод Ферхад-паша уради, све се то код Исак-паше прима, тако је то удешено.{S} Кад је Ј |
| , лузи и дубраве, воде и потоци, све се то слива за добра живота вредних житеља. </p> <p>Но има |
| се пут манастира Богородице.{S} Све се то стало и одлучило одмах после пораза Мађара.</p> <p>Ф |
| зна хоће л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о другим стварима брине.{S} Турци задају свима в |
| куће или кроз баште не изиђу.{S} Све се то мени допадало, али само то не — да Турчином постанем |
| удавати?</p> <pb n="252" /> <p>— Све се то говори, ал’ богзна хоће л’ од тога што бити.{S} Све |
| ке Марице — рече Новак.</p> <p>— Све се то може још збити, само да бог поживи цара.{S} Он је ве |
| је бити невина.</p> <p>И доиста све се то на њој одмах и познало.{S} Њене невине очи добију од |
| у ту ствар Бајазиту представио и све се то ономе јако допадне.</p> <p>Но каковим начином ће се |
| и’ове стране обезбедио.</p> <p>И све се то догодило јошт пре путовања деспотова са Ђурђем у Дри |
| ли, само једном оцу Харалампији није се то допало што је већина гостију све на њега гледала, ка |
| осно зазвоне.{S} Људи распитују коме се то звони, а кад чују да је то за цара и изгибшу му војс |
| и — потврди Милица.</p> <p>— Само ми се то не допада, што смо се из Призрена у Крушевац доселил |
| е комад земље на ужитак, или ако јој се то не допада, а она нек иде у Дубровник ил’ у Мљетке. — |
| ба, не би добро било по Србе.{S} Ако се то деси, онда је све то због тога учињено да Турчин Бра |
| ошт неки комадић српске земље, па му се то дати могло <pb n="282" /> и без рата, особито када с |
| ада Бранковић то чује, не допадне му се то ни најмање.{S} Премда је већ много са Турци шуровао, |
| вишим духом задахнут јунак, види му се то из мушка лица, горостасја.{S} На први поглед рекао б |
| де ће он заповедати све донде док му се то благо не изда.{S} Повеља ће му се за то издати, и ов |
| ара?</p> <p>— Али, забога, све ме то те то питаш... — одговори збуњена Милева.</p> <p>— Ти се о |
| ц?{S} Голубац је крило Србије, и ви сте то крило одсекли.{S} Ви сте издајице.</p> <p>Ферхад те |
| не сме се дирнути.</p> <p>— Па тако сте то све трпјели?</p> <p>— То је овако.{S} Будала чује од |
| гунгула; питају ’ришћани Турке, шта ће то да буде; Турци одговарају: сада ће посећи негдашњег |
| отаџбину спасти.</p> <p>— Дакле, шта ће то да буде? — запита патријарх. — Овде је питање да ли |
| жи.{S} Већ је прорачунао одока какав ће то град бити, за колико војске, против колико војске ће |
| куле Голупца.{S} Доћи ће време, кад ће то сатанино грло ватру бацити на Лошонција и Жигмунда г |
| немо, нек нам ове поврате, јер иначе ће то држати за грабеж, а пријатељство и добро сусједство |
| адости и страха чекао да види какови ће то гости, какав ли глас бити.</p> <p>Страни са својом в |
| ли, нит’ криви нит’ дужни.{S} Доклен ће то тако трајати? — одговори озбиљно Јован Кнежевић.</p> |
| и, да л’ од радости ил’ жалости, тко ће то сад од њих знати.{S} Но док тај њихов рад окамењен у |
| етуј народ да даје, да аргатује, јер ће то бити последњи бедем Србије, и кад тог нестане, неће |
| Твоја мудрост и дивана твог памет знаће то оцјенити.{S} Понуђам ти у име Јеремије Голубац.</p> |
| ерао од Стевана, па и напослетку мораће то учинити ако га свеколики народ не призна.</p> <p>Нар |
| не ли Харалампије већи, Пајсије постаће то што је сад Харалампије, игуман у Дечанима, а Пајсији |
| ету господари, па ако не сада, оно биће то доцније.{S} Видиш шта чини Коран мог пророка, колико |
| звини се, ријеци да ти христјанско срце то не допушта.</p> <p>— И царица Милица је била ’ришћан |
| и упасти у мађарску земљу.{S} Неке паше то исто мисле.{S} Ферхад рече да ту нема ништа осим пља |
| у земљи српској имали партаје, па чрез то народу ослабљену бившу, за Турке је боље било.{S} Ту |
| м лакше победити, снага ће се ваша чрез то поткрепити.{S} Сва оружана сила биће у вашим рукама, |
| рви стане!</p> <p>— Штавише, можеш чрез то пријатељство и то докучити да српским оружјем друге |
| и је у Атонској гори тријест година, уз то и хрисовуље и повеље српских властелина, писао, и це |
| етити, и то помоћу Бранковића, па да уз то још и мало земље задобије.{S} Мурат би хтео да се Ср |
| .{S} Још је и то додао, ако она неће уз то пријатељство да пристане, да ће са триста хиљада Тур |
| Ја једем дан на дан пасуља и сочива, и то баш посно, у чистој води; а игуман и братија купус с |
| } Српске војске има преко сто хиљада, и то је довољан број за све те Турке, само нек’ је слоге. |
| е може.{S} Добије ли тридесет хиљада, и то је добро, не добије ли, он ће у Турке са кнежевићи, |
| сијарх, и опет даље неколико братија, и то од најдостојнијих који јошт никад нису били у брашна |
| е, ал’ види се опет све од одбизрака, и то у неком тајинственом, величанственијем изгледу.</p> |
| ца је била добра, али је била женска, и то од они’ женски’ којима се власт, слава, богатство ја |
| како је на црвеног калуђера гледала, и то је општи смех произвело.</p> <p>Но и сам црвени калу |
| и град, ког би Србија издавати имала, и то као својим савезним пријатељ’ма предати, а какви су |
| се преправљала, трпеза се намештала, и то усред баште, међу цвећем и густим гранама.{S} Место |
| рену се даље да се споје са осталима, и то пут Голупца.</p> <p>Бимбаша је опет пратио Харалампи |
| атства доста, гостију свагда подоста, и то понајвише великаша.{S} Који се ту покалуђерио, тај ј |
| дар, па ефендија, па напослетку паша, и то од три репа,_послаћу војводи Кострешу три товара бла |
| јима свемогући Бог нек буде милостив, и то исприча мог уверења ради, да је на добром путу.{S} И |
| наједанпут опет турски посланик дође, и то главом Јусуф.</p> <p>Он је са великом свитом дошао д |
| ије ко може поднијети, и колико може, и то тајно, који не може, нек не пије.</p> <p>— То је ваљ |
| ишћанин.</p> <p>— Јест, ’ришћанин је, и то знаш ли тко?{S} То је Петошко, у својој првој младос |
| е се сразе.{S} Крви се млого пролије, и то највише братске.{S} Ту се Србин поред Турчина против |
| и животом.{S} Јошт ми је једне жеље, и то је, да се ти, деспоте, поткријепиш, а ја да добијем |
| адобио Петошко?</p> <p>— Имам, богме, и то две велике.</p> <p>— Да чујемо какве?</p> <p>— Кажу |
| ађе дворјанке и дворјани уклонили се, и то је био знак да се о важним стварима разговор водити |
| ра ради.</p> <p>Калуђери дотурају се, и то наблизо.</p> <p>Тамерлан са татарским војводама пије |
| ина, војујем с Турцима противу Мирче, и то зато, што је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца ду |
| </p> <p>Дан на дан хришћани се турче, и то све могућнији.{S} Сваки дан видиш по којег српског и |
| ска на Дунав својим бродовима повуче, и то што пре док не би Турци предварили, заповеди кнезу Ц |
| тошава; Марко се томе јако успротиви, и то предузеће осујети.{S} Вређати га нису хтели, јер су |
| а ми јавиш шта се около књагиње ради, и то свагда и у свако доба.</p> <p>— Хоћу, но сад морам х |
| од слуге, све чује шта се изван ради, и то увеличателно.</p> <p>Светислав, када је чуо шта се с |
| превиђење плашило, у међедовој кожи, и то задуго.{S} После, кад ми је један добар богобојажљив |
| крсте.{S} Свагда су они у послу били, и то више људства него себе рари.{S} Они нису чезнули да |
| ого штошта смо и од Турака попримили, и то што је најбоље.{S} Турчин се Угра не плаши, ал’ кад |
| о јутро дођу у Дринопољ млоги страни, и то понајвише да се турче, па да турску службу приме.{S} |
| две, близу Рудника од Мађара пак три, и то тешке ране.{S} И твој покојни, Русно, одвећ се је по |
| ли, морали би Турцима града предати, и то би био последњи српски град, ког би Србија издавати |
| вати и своју војену силу њој предати, и то оном одбору који сад о’ће да представља царичину вла |
| р заузета, још треба Голубац предати, и то што пре да не би се задоцнили.{S} Хоће л’ војвода Је |
| е са неким парчетом земље задовољити, и то под покровитељством турским.{S} Краљевић, држећи да |
| .{S} Жигмунд рад се Турчину осветити, и то помоћу Бранковића, па да уз то још и мало земље задо |
| онданђе ће се велика војска кренути, и то право на те.{S} Бирај мир, доста је народ страдао.{S |
| а Новак Грмана.</p> <p>— Свега седам, и то три тешке — одговори Грман.</p> <p>— А ја већ оне шт |
| раву када је и Вукашин породицу имао, и то какву јошт.{S} Камо пара Краљевићу Марку, који се мо |
| вратима јако лупају, да их има млого, и то на коњу, и да желе унутра ући.</p> <p>— То ће бити к |
| можемо.{S} Пашће ту и нами што у део, и то је, мислим, највећи део, ако Голубац предамо.{S} Но, |
| Будала чује од господе какав је тко, и то онда чује кад онај није онђе о ком је говор, а госпо |
| дужи Петошко — мотао сам се тамо-амо, и то у незгодно ратно доба, док нисам пао први пут у турс |
| а освету позива; пустити их слободно, и то је опасно, после смрти деспота пали би у очи, а Гргу |
| такови’ тражитеља код Србаља довољно, и то и пре и после косовске битке.</p> <p>Марко Краљевић |
| ски краљ и њемачки цар, понудити мир, и то зато да га од тебе одвуку, да те могу тако усамљена |
| пске хаљине обучена.{S} Последњи пут, и то у највећој тајности, отиде у цркву да се пречести, д |
| ампијем.</p> <p>У дворани се састану, и то код јела, код пуни’ пехара.</p> <p>Седе, пију, ни бр |
| Гргур је имао пријатеља; изгнати их, и то је зло, јер ће с Грцима, с лацманима, и ако треба и |
| </p> <p>— Нека буде као што ти хоћеш, и то у знак нашег тврдог пријатељства које ће нам и у нев |
| од моје стране давно је заборављена; и то утолико лакше уколико ми се са свију страна у оно до |
| каква боља кад се Турци појавише.{S} И то појавише се бујно и бурно.{S} Голубац беше зрело воћ |
| е заузме кормило, све ће пропасти.{S} И то све неће да увиде Миличини саветници.{S} Ти их Краље |
| ок ти у Смедереву дворац саградим.{S} И то неће дуго трајати, имам блага, <pb n="509" /> имам љ |
| кушеније.{S} Најпре пост, те пост.{S} И то би’ доста дуго трпео да нису к томе и друге беде дош |
| е <pb n="536" /> мост за Мађарску.{S} И то наваљују што прије да се на те нападне, јер су христ |
| сродну и невину крв пролити неће, ал’ и то добро зна да Гргуровим синовима док се Ђурђева власт |
| рјети.{S} Плаћаћеш данак султану, ал’ и то је боље нег’ с Турцима рат водити.{S} Маџари ти не м |
| данас јесу а сутра нијесу.{S} Па онда и то треба знати, кад би се тко у Караманију плео, опет К |
| има мир учинио.{S} Штавише, Розгоњија и то држи, да би деспот могао био искресати и то што је Ј |
| аца, и да му ваш деспот узајмљује, па и то знамо да он Голубац Мађарима предати мора, стога то |
| остао; тај ће ме до гроба служити; па и то знај... твој мач је кадгод Лазарев био, познајем га |
| и бисмо проћи као код Никопоља.{S} Па и то треба на ум узети, кад бисмо онде проиграли и вратил |
| у стању Турцима јако наудити без тебе и то је срећа по Турке, што ти Мађари не поверују као што |
| ва, Београд и Голубац.{S} Јеремија је и то знао, да је у земљи због тога велико незадовољство.< |
| је знао вољу деспот-Стевана, знао је и то да деспот сродну и невину крв пролити неће, ал’ и то |
| ого пута с Турцима шуровао, а знао је и то, да је изврстан војвода, мудар, и у невољи зна се на |
| е с Мађарима јаче не споји, и знао је и то да ће с њима лакше мир склопити, јер како се деспот |
| што му је Бајазит наложио.{S} Још је и то додао, ако она неће уз то пријатељство да пристане, |
| мско хашиковање проводи.{S} Кад му се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, п |
| ржи, да би деспот могао био искресати и то што је Јеремија за откуп Голупца искао, јер је деспо |
| ерио добру прилику за себе употребити и то турског султана Бајазита за себе придобити.{S} Зато |
| се наћи.{S} Лако му је било погодити и то да је тешко пало деспоту предати Београд, ал’ је мор |
| е ли кнез Стеван, за себе какав харем и то од турских девојака имати, јер право је да се Турцим |
| јошт друго, Турци ћеду опсјести Солун и то таквом снагом, да се одржати не може, и да ти пресје |
| — Штавише, можеш чрез то пријатељство и то докучити да српским оружјем друге хришћане, да и сам |
| да се може од Светислава растати, но и то је знала <pb n="303" /> да младо створење да се и на |
| S} Кад се пропада, нек пропада.{S} Но и то ти се морам исповједити, честити пашо, да ако не буд |
| и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да дођу амо што пре, јер ако се |
| јест да стојимо међу две ватре.{S} Но и то стоји, да Угри кад нас бране, сами себе бране.{S} Бе |
| орчен, па може кавгу заметнути.{S} Но и то му рекну да ће одма’ дати запитати Марка, хоће л’ ср |
| и.{S} Сад ти Мађари не сметају.{S} Но и то ти морам рећи да се много не уздаш у караманску буну |
| ад не би’ му се подвргао.</p> <p>— Но и то добро знате, да је деспот увидио како сам му до насљ |
| ћу му место моје уступити; ал’ уједно и то изричем, ако тко буде несретнији нег’ што ја о себи |
| ва не расте, то знате.{S} Знате добро и то, да сад, кад деспот-Стевана нема, са свију страна на |
| ан двора пред капијом гавази.{S} Јошт и то дода да се војводама сабље одузму.</p> <p>Бимбаша ће |
| се не мога’ посумњати.{S} Па ми јошт и то рјече, кад теби тај глас поручим, да не спомињем Фер |
| о исто као и код Турака.{S} Реци јошт и то: међу Мусом и Мусломаном, синовима Бајазитовима, рат |
| — Деспот мало почине.</p> <p>— У злу и то је добро.{S} Но шта је са кнежевићима — запита Јерин |
| колика је Облачићева партаја, а знаш и то, да се Стеванова партаја деспоту приклонила.</p> <p> |
| ке, који ћеду благо допратити.{S} Још и то реци Турцима, да одма’ пошљу војске на Голубац, да у |
| Жигмунда сасвим поверио, а зна се још и то да кад већ Мађари Београд имају, па још да им је Гол |
| Крушевац то исто пише, а Јеремији још и то дода, а да се учини све што је нужно и да се његова |
| јер млого више стрпљења имаде, а да би то одма’ за зло примио.{S} Осим тога, био му је Петошко |
| треба кнежевиће, јер деспот-Стевана би то спечалило, а крв на освету позива; пустити их слобод |
| ало нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта би то било.</p> <p>— Да сазида на Дунаву један град, који |
| а се не осрамотимо.</p> <p>— Али шта би то било?{S} Султан блага нити треба, нити хоће.{S} Кажу |
| а млоге друге, јер млого ји има који би то исто чинили што и Вук Бранковић.{S} Треба сваком мог |
| од предаје Голупца нема ништа.{S} Јави то Жигмунду и његовим војводама, на што ови љутито из ј |
| чићу да је рад спасти Ђурђа.</p> <p>Ови то једва дочекају.</p> <p>Једну ноћ дођу Облачић и Војн |
| о за себе земље, па зашто не би и други то исто чинио, — тако су млоги мислили.{S} Милица цариц |
| ници рупе, заподене се крвави бој, види то Јеремија, не зна ил’ да ускочи Мађарима, ил’ да оста |
| е једном јунаку стегне се срце кад види то ново оружје.</p> <p>Деспот једнако светује краљу да |
| е је Косово крвљу обојадисано; па је ли то нужно било?{S} Мој отац, султан Мурат, желио је само |
| ка војска је на Косову упропашћена, али то је била само војска цара Лазара.{S} Његова удовица, |
| ме узме на искушеније; но да сте видили то искушеније.{S} Најпре пост, те пост.{S} И то би’ дос |
| — рекне, Костреш војвода.</p> <p>— И ми то исто — повичу млоги.</p> <p>Истина да се већа страна |
| и отети га.{S} Ферхад му одговара да ни то не ваља, деспот би си изабрао добар положај да се пр |
| S} Он је увиђао да се Мари не допада ни то што се Милева Турчину даје, јер се бојала да ће онда |
| апи крви већ у нама остати неће.{S} Они то све веле за нашу поуку и душевни напредак чине.{S} Н |
| о нови’ десет ’иљада војника.{S} Све ти то упрсте зна шта ваља чинити.{S} Али га и ’хоћу наград |
| ато имаш и ти неколико душмана, који ти то <pb n="280" /> замерају, говорећи да потајно пијеш в |
| а влада, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то не учиниш, учиниће Милица, па ћемо се задоцнити.{S} |
| Јесам.</p> <p>— Ја се заклињем да ћу ти то учинити!</p> <p>— А ја ти се заклињем да ћу свуд с м |
| ти ћеш зато опет бити човек, па ћеш ти то са мени учињеном каквом услугом поправити — рече кал |
| <p>Бимбаша уђе.</p> <p>— Дај избројати то благо тамо у ћелији, све у кесе, и преполови, јер ид |
| аћеду ваши пријатељи.{S} Вами је чинити то, што вам Пајсије казао буде, и нипошто се немојте по |
| гао је без обзира и самом деспоту у очи то рећи.{S} И деспот није се на то узбудио, а да мало о |
| ђерско питање пазила.</p> <p>— Не питај то сада, него одговарај на оно што сам те питао. — Посл |
| ина, и сам патријар’ амо је долазио, еј то су била времена, ту се негда и веселило, још кад је |
| родице, цару нек је лака земља, ал’ тек то не може се допустити да његово младо дете — Стеван, |
| стјео.{S} И ја сам издајица, ако је Вук то.{S} Покашћу да нијесам издајица, и освјетлаћу образ |
| скао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам то не допушта.{S} Ни мањи који не би дао, а камоли Лазо |
| ати да изгубљено задобијемо; но ако нам то није могуће, а оно барем што још имамо, читаво да од |
| ка зачуђен Харалампије.</p> <p>— Ја сам то мојим ушима слушао.{S} Знаш да има у двору млого тво |
| о би се војвода и властелина који би им то у срце улили.{S} Ђурађ је то сам по себи знао.{S} И |
| — Збогом, ђецо моја — притворним гласом то изрече и излази а Пајсије га прати.</p> <p>Сад се и |
| м народу добра чинити, а оно као Турчин то да чини.</p> <p>Такав је био Ферхад-паша.</p> <pb n= |
| погинути.{S} Бог му више не помаже, он то добро зна, ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у п |
| е уталожио, паштио се уверити ји, да он то зато чини да после оборене Бранковићеве и Лазареве < |
| до и њему водили ал’ боје се неће ли он то за зло примити и расрдити се, јер је Марко на српске |
| пшту цел пред очи ставе, ал’ није могао то докучити јер Мара изјави да Вук, као прави пријатељ |
| у оба замишљена.</p> <p>— Јеси ли виђео то чудо, сијева као муња, проваљен штит, а лева страна |
| ице.{S} Са Вуком су већ начисто.{S} Ако то исто отпоручи Милица што и Бранковић, онда је добро. |
| и војводе од српске руке погибоше, како то мож’ бити?{S} Свјета је твоја ријеч, поштену, богоуг |
| у држати.</p> <p>— Шта, вина пити, како то Алкоран допушта?</p> <p>— Има много што шта Алкоран |
| је му се одма’ и даде.</p> <p>— Па како то да се даш ухватити — запита Новак.</p> <p>— Боље је |
| лоњена жељи Бајазитовој.</p> <p>Па како то да се она на то склони — после жалосне косовске битк |
| ог госта, владику Леонтија.</p> <p>Како то чу Бранковић подиже се да га дочека, очи му запламту |
| упка; не имаде’ побратима коме би’ лако то оружје поклонио, па ће у лежању светлост своју изгуб |
| <pb n="290" /> <p>Бранковић прими лако то оружје и обрадује се што је у младом Турчину случајн |
| емија.</p> <p>— Е, мој властелине, тако то бива у свету.{S} Кадгод му бијах десна рука, а сад к |
| ти, буздованом силно хитат се.{S} А тко то није знао, нису га волеле ни цуре, некмо ли јунаци.{ |
| , ако би нас подјармити хтео, па ма тко то био.{S} Не будемо ли са Угрима сретни, покажу л’ се |
| .</p> <p>Радосав га опомиње да би могло то бити и у трапезарији, да га не би видили Турци.</p> |
| бивали, свагда сам им помогао.{S} Било то против Влаха, било против Мађара или Татара, свуд су |
| еби и Србији страну.{S} А тешко је било то чинити против силовитих паша и везира.{S} Кад је Иса |
| у.{S} Све се то мени допадало, али само то не — да Турчином постанем.{S} Напослетку пристао би’ |
| издржати, јер видео сам да игуман само то жели да мене с врата скине, па сам се већ одважио и |
| јио; а ви сте покидани.{S} Ал’ оставимо то на страну.{S} Дакле, ти си већ био у овој дворани.</ |
| , понеки комадић земље присвајао је, но то више да Турцима очи заслепи, јер Турци су већ онда о |
| рбије млого тисућа са собом повукли, но то се није збило по каковом међу нама учињеном уговору, |
| ајмасније залогаје у уста турали.{S} Но то јошт није доста.{S} Ја пијем чисту воду, а они старо |
| желио и што је само могућно било.{S} Но то се скоро дознало, па игуман, јаростан, почео ме једн |
| сад још и Голубац да им предамо.{S} Но то бити неће, ја Голупца не предајем, док ми зајамчено |
| нам ти круна свију дворкиња.</p> <p>Но то се ја једно само чудим, како и сад показујеш толику |
| , млого тисућа ситне мушке деце.{S} Ето то су та деца.{S} Они су већ одавна потурчени, па нит’ |
| је нег’ што ћемо гинути.</p> <p>Тек што то Јеремија изрече, а топови са Ласловара загрме, задим |
| Турцима против Мађара.{S} Тко би кадар то изредити, да српски народ уједно сабије, том би се и |
| димећи смех свој задавити је морао, јер то „от јуности“ нешто претерано таласајући и веселим то |
| еђу неколико властољубиви’ великаша јер то би велики ударац био за цео народ — рекне патријарх. |
| леније моје душе.</p> <p>Тек што деспот то изговори, ево деспотовице Јерине.</p> <p>Јерина, кра |
| днима и патницима помаже.</p> <p>Деспот то изрече, и тим се све заврши.</p> <p>Војводе иду на с |
| ни на што не зидам.{S} Само ми је јошт то једно утеха, што сам каткад у стању Турке уздржати о |
| ха, Новака и оца Леонтија сваком је већ то познато било.{S} Није ни чудо.{S} У двору, као год у |
| ма уши вређају?{S} Та и Милеви није већ то од потребе. </p> <p>Милева сузе рони, но не противи |
| ену помоћ давати.</p> <p>Када Бранковић то чује, не допадне му се то ни најмање.{S} Премда је в |
| <pb n="486" /> <p>— Ево часна крста, у то знамење сам крштен,</p> <p>и крст пратиће ме до гроб |
| има разговарао.</p> <p>У двору је већ у то доба све врвило.{S} Дворске и новодошавше гостинске |
| ере.{S} И њему су седмогодишњег брата_у то доба заробили.{S} Ко ће га сад као човека познати.{S |
| ако је, потомци, познији нараштаји ћеду то учинити, сад само нек се спасе језгро које се већ по |
| мији као просијаку тај новац, вратићеду то ђаури.{S} Кад имаш Голубац, ухватио си Жигмунда за р |
| з сваког устезања говорио.{S} Царица му то није замерала.</p> <p>— А да л’ би се, Петошко, жени |
| у те пријатељства и заштите.{S} И ти му то обрече, обвеза се.{S} У Тати склописте уговор, одбра |
| е ни отпоздрава.{S} Ваљда осећају да су то пољупци Јуде Искариотског.</p> <p>— Збогом, ђецо мој |
| и честите браде, па мислити мораш да су то нека изванредна суштества.{S} Све си као у неком бож |
| о византијски обичај, од Цариграђана су то Срби и Мађари научили.</p> <p>Кнежеви Јован и Ђурађ |
| грађу.</p> <p>Диван призор.{S} Какве су то творнице ’де се такав град гради. ’Растовина све јеч |
| а.</p> <p>— А бога ти, кажи ми какве су то тајне, јесу ли исте од твоје Љубице, ил’ од кога дру |
| ха.{S} Крик војника, глас трубе, све су то за њу туђи гласови.</p> <p>Чује се топот, тутњава, з |
| а — упадне у реч Русна.</p> <p>— Све су то прама нас деца, је л’ Новаче?{S} Па опет знамо се и |
| последњи пут видили и растали, бурне су то године, које их у времену скопчавају.</p> <p>Јерина |
| — па видиш како су прошли.{S} Какви су то његда јунаци били, па су свој род, рођену земљу изда |
| огу да прокопшу“.{S} И доиста, такви су то јунаци били, да им од садашњег нараштаја ко, који по |
| ови’ речи Петошко уклони се.{S} Сви су то за саму лакрдију држали, но Петошка доиста више нису |
| аву из Алеманске и Латинске, фратори су то изумели, и не једном јунаку стегне се срце кад види |
| а гаришту Душанове земље.{S} Па како су то тешке успомене, ’де свака деспотова победа донела је |
| одречеш.{S} То је жеља султана, а ја ћу то на дивану подупрјети.{S} Плаћаћеш данак султану, ал’ |
| на кнежевиће, и Јаблановићу у Крушевац то исто пише, а Јеремији још и то дода, а да се учини с |
| вазишао досадашње Бранковиће.{S} Но баш то је зло што има толико јунака, па се због тога баш то |
| да књагиња Светислава милује?{S} Ти ћеш то сигурно добро знати, јер твоја Љубица све то мора зн |
| чинићемо јошт данас писмено, потписаћеш то и ударићеш твој печат, а ти иди мирно куд хоћеш, ја |
| дмах поручити шта има дати, но само још то, ако би Ђурађ све то исплатио, па заиште кнежеве? — |
| Баш до сами’ врата цариградски’.</l> <l>То ће с’ причат’ док је бјела свјета</l> <l>Како Србљи |
| Шта то звечи на том пољу равном?</l> <l>То је војска силнога Душана.</l> <l>Пред војском је цар |
| l> <l>Управљати љуте коњанике. —</l> <l>То изрече, ситна књига стиже,</l> <l>Од Душана да све б |
| ану поткријепити.</p> <pb n="484" /> <p>То изрече Ферхад-паша и настаде тишина.{S} Ферхад гледи |
| и прам свачега што сујети ласка.</p> <p>То је била њена слабост, којој противстати више није мо |
| урђа што да чини са кнежевић’ма.</p> <p>То питање Ђурђу велику бригу зададе.</p> <p>Ђурђу Бранк |
| а, праћени од деспотови’ катана.</p> <p>То је Јеремија, са два побочника.</p> <p>Дошао је на тв |
| ја, а риђа брада све се тресута.</p> <p>То је пропис, па мора читати ма какав гост ту био.{S} П |
| акве само Турчин измислити може.</p> <p>То изрекне Ферхад и махне главом, а бимбаша отвори врат |
| деспотско насљедство не уштрби.</p> <p>То је Јеремија тако тумачио, да може у ту сврху све чин |
| потеже, и постаје све искренији.</p> <p>То Ферхад и ’хоће.</p> <p>— Де кажи ми како ви тамо жив |
| И сви калуђери били би поклани.</p> <p>То су говорили из опрезности, да си представе могућну м |
| ког већ он од много година носи.</p> <p>То је онај отац Леонтије, који је провео младост под ца |
| .{S} То ће он објеручке примити.</p> <p>То изговори султан достојанствено, и мигом да знак да ј |
| м већ како ћу међ вами извршити.</p> <p>То изрече Ферхад па устане, пође напред, отвори врата д |
| ати власти, а њему да кору баци.</p> <p>То су два пријатеља, који су у злу свезани, ал’ како се |
| рећа смешила при рођењу њиховом.</p> <p>То су — Јован и Ђурђе, млади кнезови, синовци деспотови |
| се спустимо и војску саставимо.</p> <p>То је био Жигмундов изрек који преиначити није могао, н |
| чадор поклисара Каралампоглију.</p> <p>То је архимандрит отац Харалампије.</p> <pb n="436" /> |
| ом љубављу прам Светислава дише?</p> <p>То је све истина.{S} Али њој је, као и другима, уливена |
| е то какова војска; ил’ сватови?</p> <p>То је Јусуф, који ће Милеву да проси.</p> <p>Јусуф је с |
| лавар.</p> <p>Би л’ би погодили?</p> <p>То је отац Харалампије, сад већ архимандрит, и чека да |
| смо, турска ће војска на Голубац ићи са тобом, и са свеколиким благом, па вам све на част.</p> |
| Београде, ала си славан био, кад је над тобом високи Стеван господарио.{S} Ни пре ни после те с |
| н не смеш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с тобом ћу држати.</p> <p>— Шта, вина пити, како то Алкор |
| му дођеш на <pb n="415" /> састанак, с тобом нешто прозборити жели, примиће те као јунака.{S} |
| једнако диван подбада да те сатре, а с тобом и Србију.{S} Србија треба да им буде <pb n="536" |
| вану султану уз кољено, не знав да је с тобом пријатељство склопио, мого би помишљати, да би га |
| рили против Бранковића и жељели би се с тобом, велики падиша, помирити и у пријатељству живети. |
| г и хаметом бити потучени, већ нек се с тобом погоде као што рекосмо, а ми ћемо Турцима одмах г |
| p>— Ја сам твоја жена, заклела сам се с тобом добро и зло дјелити.{S} Као ђевојка завољела сам |
| нужно зло, па да није рад ништа више с тобом имати — упаде Јаблановић.</p> <p>— Та је ли могућ |
| , што си дочекала, да се твоји синови с тобом тако коцкају.{S} Боље мријет, нег’ тако живјет — |
| свега тога што му војска расте, жели с тобом у миру живити.{S} Теби је познато, да српски наро |
| е, а сада је и најсилнији.{S} Он жели с тобом у пријатељству живети, ако и ти њему покажеш прав |
| пружи му руку.</p> <p>— Примам, идем с тобом у град у свити од дванајст, и као твоја мени, так |
| под ногама горје.</p> <p>— А мене зар с тобом вођет нећеш, — запита Јерина.</p> <p>— Остај о’ђе |
| три репа,_послаћу војводи Кострешу три товара блага, па ћу запросити његову ’ћер, и задобићу ј |
| ше на тихим бељцима.{S} За њима пртљаг, товари блага.{S} Деспот и Јерина поднећеду Жичи богу уг |
| еремија да се опрости, за њим опремљени товари, поклони за паше и везире.</p> <p>Тако Харалампи |
| анастиру где ће се сместити и драгоцени товари.</p> <p>Деспот и Јерина смештени су у оне дворан |
| рад одлазити.{S} Рувиму су упали у очи товари и велика свита, мишља канда је деспот на даљи пу |
| лики, ал’ ипак сви с коњ’ма, пртљагом и товарима лако сместити се не могу.{S} Но ту је наблизу |
| вући у пакао.{S} А тко би Харалампија, тог грјешника, исповједио. — рече као из шале Јеремија. |
| ео.</p> <p>А Јеремија ишчекује Турчина, тог сатану ком је већ душу продао.</p> <p>Лошонци из са |
| у пробијају.</p> <p>Јеремија зачуди се, тог у њега нема.{S} Бије издалека јунака, пробија и шти |
| е.{S} Властела је искварена, и народ са тог страда.{S} Што је искварено хоћу да искореним.{S} П |
| ће то бити последњи бедем Србије, и кад тог нестане, неће ни Србије бити.{S} Зидајте Смедерево, |
| фратри православне душе покуповати, од тог нек вам није страха.{S} Ето Хилендара, Високи’ Деча |
| рече:</p> <p>— Ту лежи велико право, од тог нипошто одступити.</p> <p>— Поручио сам деспоту, да |
| у цркви, велику сам свећу упалио.{S} Од тог доба силно сам тужио и турао сам се од немила до не |
| од манастира вакуфе, па би ти могао од тог половину добити — рече Ферхад, оштар поглед бацив н |
| мпије их је пратио.{S} Тешко му било од тог блага растати се.{S} А овамо, опет, чини му се да Ф |
| } Ми смо тек јучер амо стигли.{S} Но од тог доба нисмо ништа чули, шта се онде стаје.</p> <p>— |
| био, ражалило му се, огорчио се, јер од тог доба осим што га је Турчин напаствовао, почео је бр |
| о — рече Драгаш.</p> <p>— Ми смо већ од тог доба онде били и све је остало у најбољем реду.{S} |
| а Јеремија од тешких рана умро, а после тог рока предаће град Жигмунду.{S} Дан му треба да свој |
| му.{S} Пре једног магновења била је без тог блага срећна и задовољна, сад би већ без њега незад |
| и га је од Душана на поклон добио, и из тог пили на даћи после боја и побједе над Шишманом — ре |
| Знаш шта желим, немаш вина.</p> <p>— И тог ће бити одмах.</p> <p>Ферхад макне се на страну и и |
| ћеве речи код свију одзива нађу.{S} Сви тог мненија буду да се Вук са Турцима у погодбу пусти.< |
| ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ имати тог блага што досада имађаше.{S} А што га нисам у град |
| тако јарко сунце није никад сјајило као тог дана.{S} Наишла су помрачења.{S} Та књига блаженог |
| ри да Вука слуша, па ако лепим речма до тог не може доћи, а оно да јој мало поиздаље и претњу В |
| ула.</p> <p>— Ајд’мо, Митре, да хватамо тог ђавола.{S} Ја сам чуо да већ одавна овде плаши, но |
| ће нам посље требати.{S} Сад нек доведу тог поклисара Каралампоглију, да му кажем да примам Гол |
| е жене.</p> <p>— Е мој Грмане, да видиш тог вашара када се турске жене инатити стану.{S} Кад са |
| е наши, а нијесу наши.{S} Чији је град, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити ни као гости, |
| о озбиљно изусти, и што једаред изрече, тога ће се чврсто држати.</p> <p>— Није до оклевања, ид |
| би свјечано носим, од чије руке паднем, тога је свије што је на мени, ал’ и ја ћу главу замјени |
| Да ли их код нас има подоста?</p> <p>— Тога има доста.{S} Ту су Обилић, Косанчић, Топличанин, |
| о сабије, том би се и сам поклонио, ал’ тога у толикој властели нема, сватко хоће да је бољи од |
| е међу собом, најјачи је однијео све, а тога су опет ђаурски разбојници убили.{S} О њима ће се |
| ети, прешли су Вуку и тако, поред свега тога што је Милица мислила, да је поред Турчина сигурна |
| у здравље пило, а народ је поред свега тога јако боловао.</p> <p>Док се ови веселили, други су |
| епријатно у очи пада.{S} Но поред свега тога, рекла би’ да Ђурађ за његове младе године има мло |
| лазе му нови војници.{S} Но поред свега тога што му војска расте, жели с тобом у миру живити.{S |
| , налазим за опасно.</p> <p>Поред свега тога већа част војвода била је на рат склоњена.{S} Они |
| двоје са рачуном?{S} Шта ћу ја од свега тога добити? — запита Јаблановић.</p> <p>— Ти ћеш добит |
| то:</p> <p>— Ја не знам шта ће од свега тога бити, али добра бити неће.{S} Ако царица Милеву Ту |
| ступао. — Цар ти је дао удовољства због тога што ти је Мара у Бранковићевом браку претпостављен |
| јна у деспоту скривена, а није рад због тога са Леонтијем у споречку доћи.</p> <p>— Чуј, свијет |
| као камен.{S} Рјеци султану да је због тога тако лахко дошао до Голупца.{S} Кад опет Смедерево |
| е зло што има толико јунака, па се због тога баш толико цјене, да се сваки једног краљевства вр |
| е кост у грлу.</p> <p>Русна бијаше због тога у недоумљењу.{S} Она није том гласу ни веровала са |
| о ствари си ми мио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој туги вином се тешиш, као ја хрис |
| ило их је, који су деспота кривили због тога поступка, други, опет, давали су му за право.</p> |
| ремија је и то знао, да је у земљи због тога велико незадовољство.</p> <p>Јеремија није накан п |
| које из злобе и зависти, које пак због тога што се јако с ’ришћани дружио, а особито с Марком |
| {S} Ако се то деси, онда је све то због тога учињено да Турчин Бранковића утамани.{S} Но с њим |
| кривао да га не познаду.{S} Но баш због тога постане служитељима подозрителан.</p> <p>— Дед’, М |
| ненавист Турака на се навукао.{S} Сљед тога је пао Крушевац, једва се их Ново Брдо курталисало |
| ема, нити је надежде да ће имати; поред тога костобоља га силно мучи, ако умре, ко ће бити десп |
| ије имао је нешто крештав глас, а поред тога није знао чисто исказати жива, но место тога рекао |
| арко тако што поднети могао?{S} А поред тога мислио је да би, као насљедник Вукашинов и велики |
| но место тога рекао је „зива,“ а поред тога и његов мало изванредан поглед такав је смешан изр |
| у доста славе и великолепија, али поред тога колико греха!</p> <p>Кад си у Жичу ступио, све ти |
| еме од турске стране обезбеде, но поред тога морали су Турком војену помоћ давати.</p> <p>Када |
| високоумије није га оставило, но поред тога био је оштроуман и на све решителан.</p> <p>Кад из |
| огу све дознати, а ти би си добро поред тога прошла.{S} Ја би’ сам рад све знати шта се о књаги |
| правити — рече калуђер, пружив му поред тога који новац.</p> <p>— О с драге воље, оче, заповеда |
| ежевој, породици, принети се има.{S} Од тога доба млого је времена прошло и ја већ имам у мом с |
| Све се то говори, ал’ богзна хоће л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о другим стварима брине |
| х ствари, ако хоћеш нећу ником ништ’ од тога дати, све је твоје, само буди ми пријатељ, и све ћ |
| е познала била калуђера, не би ништа од тога било.{S} Зато, да би своју погрешку поправила, са |
| то долази овамо, но не верујем да ће од тога што бити.{S} Русна дворјанка рада би ју за свог си |
| или би Мађари, па какве је користи и од тога Србији.</p> <p>Војска је деспотова читава, и без о |
| се насмеје и намисли датом приликом од тога шалу какову заметнути.</p> <p>У двору се све препр |
| себе задржати, или ћеш сестрама што од тога дати? — запита Милева.</p> <p>— Све је то твоје.{S |
| чи.</p> <p>— Лако ћемо, Јеремијо, после тога, само оно прво нек се изврши, новац пре свега — ре |
| е није се хтео уплећати у бој.{S} После тога запита Ферхада за Јеремију, куд је и како је с њим |
| патријарх с царицом договарао, а после тога остави ју, закратко, докле се дворски савет искупи |
| да кад предам град, у оброцима ће после тога исплатити, јер сад доиста због војне није му новац |
| ма очита благодарителну молитву и после тога сваки на свој конак отиде.</p> <p>Настане жалосна |
| за мог пријатеља, ако се и јесмо после тога који пут и покавџили?</p> <p>— Кад су год Турци у |
| ни као мудар прокопсати не могу.{S} Пре тога доста сам се по свету лутао, турски добро научио, |
| способнији и нужнији човек, а ја ћу се тога примити.{S} Дакле реците, пристајете ли ви сви уз |
| м пресече султан.</p> <p>— Поклисар без тога не сме натраг, макар му овђе главу скинули.{S} Ако |
| бра да дајеш поклоне и бакшише, јер без тога код Турака ни маћи се — рече Јеремија.</p> <p>— Са |
| рипадати насљедија, браћа ју не могу из тога искључити.{S} Тако су наредиле њихове муфтије и им |
| ње, већ да је у скупу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу савезе правити против ма кога, са |
| довољством Јула.</p> <p>— Та мани се ти тога, имам ја другог узрока зашто сам рад све да знам.{ |
| пот је морао бити на опрезу, ал’ покрај тога ништ’ није пренебрегао што се унапређивања тицало. |
| ад што још за војску устреба, па покрај тога још шест хиљада коњаника.{S} Ударили смо још коц к |
| и на дивану.</p> <p>Ферхад-паша покрај тога из потаје увек се договарао са деспотом, ма овај ’ |
| свој свога убија, а мусломанство покрај тога расте.{S} Свако себи дере.{S} Но ми смртни, који ј |
| и у Војновићу достојног мужа даде; осим тога и у свим другим приликама искусила си царску благо |
| има, и код Мађара има их доста.{S} Осим тога деспот колику јошт војску има.{S} Тако ми се види, |
| гледала на нижег порекла људе.{S} Осим тога, Вук Бранковић, пре нег’ што је Миличину кћер задо |
| а да би то одма’ за зло примио.{S} Осим тога, био му је Петошко са својих лакрдија познат.</p> |
| кушеници, тек ради па пости.{S} Па осим тога, братија такове су нам пакости чинила да смо мисли |
| је одвећ добар глас, али будући је осим тога и уз тамбуру врло добро певао, з’ото кад је год по |
| о, месечина је лепо светлила; но и осим тога беше башта и двор од свију страна осветљени.</p> < |
| целим „хришћанским“ светом.{S} Па окром тога, каквог може бити Србину пријатељства у Турчина, к |
| ироту девојку доста је, кад је могла до тога доћи да у Дечанима куварком постане.{S} По другим |
| <pb n="234" /> <p>— Ја мислим да кад до тога дође, показаћу да сам за сабљу рођен.</p> <p>Са ов |
| г’ бити.</p> <p>Ферхад-паши није сад до тога, већ се одмах да на посао.{S} Српску посаду је обе |
| — одговори патријарх.</p> <p>— Дакле до тога смо већ дошли, да се царска српска кћи Турчину про |
| у двор доносе.{S} Дворјанима не беше до тога шта се сад на Косову ради, но само до шале и увесе |
| клонила, само како ће сад са Милевом до тога дотерати; како ће Светислава одбити?{S} Шта ће јој |
| ао Жигмунду да помогне.{S} Није њему до тога стало, да Маџари корјен у Србији запате, већ да се |
| се их Ново Брдо курталисало, ал’ место тога Голубац заглави.</p> <p>Деспот, како је чуо да је |
| није знао чисто исказати жива, но место тога рекао је „зива,“ а поред тога и његов мало изванре |
| но лисице су већ изеле зеца, и наместо тога наишао је на ловца који га убије.{S} Оба платише з |
| се само дочепати какве дивотне девојке, тој нису опростили него одма’ с њом у харем.{S} И сам п |
| е подвезан деспот-Стеван и Ђурађ, но на тој повељи није био потписан велики логофет, нит’ је од |
| о.</p> <p>Харалампије од стиха преда се тој задаћи.</p> <p>Оцу Пајсији наложи да кнежеве забављ |
| руку наводећа Милица.</p> <p>— Ко би се тој доброти од Турчина надао?</p> <p>— Е видиш кћери, б |
| брзо к себи дође.{S} Јаблановић чуди се тој пламеној муњи која из гвоздене цеви излеће.</p> <p> |
| царице!{S} Ја мислим да би добро било о тој ствари и с другима посаветовати се; та је ствар зем |
| везану књигу да је деспот потпише.{S} У тој књизи је писано да је деспот од своје воље предао Б |
| с страдалника.</p> <p>Погледај, ко је у тој ћелији? ...</p> <p>Два младића, по саставу телесном |
| ош <pb n="296" /> спасти могло.{S} Но у тој забуни сваки је на свој рачун радио.</p> <p>А шта ј |
| Призрен.{S} Ја избегнем, но моју милу у тој гунгули изгубим.{S} Шта ћу сад?{S} Чујем да су је Т |
| е несретних невиних кнежевића.</p> <p>У тој ствари није ни о самом деспоту начисто.{S} Јако су |
| арио.{S} Руво је на њему кићено златним токама, у њем се Високи Стеван не једаред с дивљим Тата |
| их камења у златном оквиру у склопу као токе поређана и сплетена, на глави му самур-калпак са б |
| ина Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голупца и Ла |
| ш, јер овђе наше руке су већ малаксале, толика је силесија турска.</p> <p>— Мој брат <ref targe |
| Морава са нешто Саве и Дунава.{S} Једва толика част је већ под Турчином, само тај покор да ниса |
| ошао?{S} Зар није то довољна награда за толика хрђава дела?{S} Али Харалампију све то није дост |
| > <p>— Кад је божија воља била да народ толика бједа постигне, морамо опет поглед наш на бога у |
| тургији, како ли на бденију!{S} Када се толика кандила запале, па мноштво православни’, па толи |
| авославни’, па толики калуђери, па опет толика тишина, да се летење муве чује, па тек наједанпу |
| </p> <p>— Ух, ала је красно пашом бити, толике красне цуре за жене имати, то је живот.{S} Ал’ к |
| ј друге, а не твоје савете изискује.{S} Толике беде и патње научиле су Ђурђа Бранковића бити де |
| и толике жене?</p> <p>— А на што пашама толике?</p> <p>— Не мора ни паша имати много жена.</p> |
| о на Србију насрнули, да се сама против толике силе одржати не може.{S} По том уговору Угри има |
| презу бити.</p> <p>— Али како ће против толике силе сам?</p> <p>— Нека се сајузи са Мађарима.</ |
| очи своје на патријарха бацио.{S} После толике несреће и челични Новак мало духом клоне.</p> <p |
| } Ту треба да је човек који ће народ из толике беде извући.{S} Сад треба само војску оставшу по |
| кол’ко хоће?</p> <p>— Може, а на што ти толике жене?</p> <p>— А на што пашама толике?</p> <p>— |
| евана, златне, сребрне руде, у Угарској толике баштине, цјена за продату Мачву и Београд.{S} Ра |
| рвом, јетрвом и заовом, а камоли где су толике жене.</p> <p>— Е мој Грмане, да видиш тог вашара |
| род изморен није могао као у старо доба толики отпор дати.</p> <p>На срећу, подигне се из Азије |
| ила запале, па мноштво православни’, па толики калуђери, па опет толика тишина, да се летење му |
| је било, истина, красно, и како не код толики’ певача, — али није носило на себи печат благого |
| ица је женска глава и за њено раме није толики терет.{S} Синови су јој врло млади.{S} Остареле |
| а натраг повукао.{S} И зашто да му гине толики народ?{S} Све је Косово крвљу обојадисано; па је |
| нам наши Мађари рекли, да смо утрошили толики новац, а вратили смо се са празним џепом и разби |
| та тко би још о њем бригу водио, кад су толики бољи пропадали.</p> <p>— А није л’ га Милева сул |
| b n="386" /> боже ђаурина.{S} Па онда у толиким ратовима искушен народ, увиђев да једнако натра |
| све силе у једну снагу сабију.{S} После толиких бура, деспот је сматрао Ђурђа за свог посинка и |
| Почеше Турци обазирати се.{S} Но после толиких борба и страдања, неслогом владарах, народ је о |
| са Босном; не би ли боље било да уместо толиких господара један влада са српском земљом, био са |
| а подведено непоштење не требујемо.{S} Толико нас искушаваш, и данас не остављаш нас на миру, |
| ту се допадне кнегиња, а ова није имала толико силе да противустане жељи материној и благу Баја |
| илан, Милица је властољубива.{S} Ко има толико снаге и поверења да одма’ са народом управља?</p |
| Бранковиће.{S} Но баш то је зло што има толико јунака, па се због тога баш толико цјене, да се |
| ић Марко.{S} И тај Вук Бранковић, којег толико узвишаваш, под видом да је десна рука цару, влад |
| ти.{S} Ал’ шта је кад Мађарска нема сад толико сталне војске као што је било под Робертом и Лај |
| та браничевска страна са Шумадијом; од толико српски’ већи река остаде нам једва Морава са неш |
| {S} У таковим жалосним околностима, код толико себи противних глава које се у двору сада налазе |
| евана, станује Ђурађ Бранковић, који је толико пута руку, оружје подигао против свог ујака, а д |
| рчен и јошт крепак српски народ имао је толико снаге да сву ту штету надокнади и Турцима јак от |
| била царска кћи, да није имала прилике толико богатство видети, можда би срећнија била.</p> <p |
| <p>После толико нанешени невоља, после толико проливене невине крви, је л’ могуће да све то бе |
| а Ђурађ опет своје ћера. </p> <p>После толико нанешени невоља, после толико проливене невине к |
| ам изневјерио.{S} Турска вјера стоји ме толико као и турско руво, што се цијепа, а вјера ’ришћа |
| била да постанеш калуђером?</p> <p>— Не толико моја, колико његова.{S} Ја сам хтео да будем вој |
| уби велики, ретки, очи жућкасте, уши не толико велике колико дебеле.{S} Он није баш лудо но виш |
| де.{S} Моја браћа и родови нису уз мене толико, као мој Хасан.{S} Кад једаред дође час да морам |
| о твом налогу кнежевиће ослепио и слепе толико чувао?</p> <p>— Не брини се, оче, ако цела ствар |
| на, поред све љубави, није имала у себи толико одважности да би се на свашта предати могла.{S} |
| а ми не смијемо ником бити гости покрај толико наше баштине.</p> <p>— Право збориш, Јерино, муд |
| напредак чине.{S} Није ли наш Спаситељ толико муке претрпео за човечески род, а ви црви, који |
| усуф.</p> <p>— Јусуфе!{S} Понећеш собом толико блага, колико ђаури никада видели нису.{S} Покло |
| рујем.{S} Дакле није без узрока са мном толико оклевао.{S} А како ви с њиме стојите?</p> <p>— Т |
| н.</p> <p>— Дед’, Митре, шта га гледамо толико?{S} Вуцимо га унутра, та то није ђаво, то је нек |
| {S} Ви имате тријест тисућа, и ми имамо толико, све окаљених војника, а познајемо и слабије стр |
| за се педесет хиљада дуката, за ме исто толико, и слободне баштине.</p> <pb n="408" /> <p>Харал |
| њој повиновати се.</p> <p>— То је опет толико, као пријатеље царичине истерати да се непријате |
| опорави, донде султан може имати трипут толико војске код Дунава и на друмовима.{S} Дође ли ври |
| ву Србију с Београдом, треба још трипут толико војске, вели Ферхад.</p> <p>Исак-паша бесни од м |
| о ће, кад му Турци не даду и кад је већ толико штете деспоту и народу нанео?</p> <p>И није ли в |
| рбин.{S} Не иде ли друкчије, Турци ћеду толико дати да предам Голубац.</p> <p>Јаблановић од мах |
| на је видила да њени приврженици немају толико снаге да могу наскоро толику војску скупити с ко |
| вог ујака и поочима, ког је он у животу толико вређао и који му је опет место освете у руке дес |
| има толико јунака, па се због тога баш толико цјене, да се сваки једног краљевства вредан држи |
| азит у сили и слави надуван, поред свог толиког стада, тражи да отме другоме једино јагњешце, н |
| S} Млоги Срби, да се опросте једаред од толиког белаја, ђе ни од Турака ни од своји’ мира не им |
| имућство траже.{S} Особито сад, кад већ толиког сина има, онда су јој материни синови на путу.{ |
| е, том би се и сам поклонио, ал’ тога у толикој властели нема, сватко хоће да је бољи од другог |
| људске преко законитости продиру, па у толикој забуни и само свештенство је усколебано, и међу |
| насртао, они неће против њега ићи, но у толикој забуни гледаће да што од сина Лазарева откину.{ |
| урице свој род утамане.</p> <p>Деспот у толикој беди видећи се, да не би он и народ све изгубил |
| годнике.</p> <p>Војску која је Мађарима толику погибију нанела предводио је Ферхад-паша главом. |
| ло је штошта боље бити, а да не пролије толику невину крв.</p> <p>Тако путујући, доћи ћеду близ |
| се није стишала.{S} Ми набрзо не можемо толику војску скупити да их можемо обојицу једним ударц |
| Турчину нашу снагу, да одјача, пролисмо толику братску крв.{S} Не једна је српска мајка закукал |
| ици немају толико снаге да могу наскоро толику војску скупити с којом би она могла и Вуку и Тур |
| је и на Јулу куварку, која му је ноћас толику беду проузроковала.{S} Можда је сама Јула њега т |
| једно само чудим, како и сад показујеш толику наклоност, кад је, као што си сама убеђена, и пр |
| зредити, да српски народ уједно сабије, том би се и сам поклонио, ал’ тога у толикој властели н |
| ше важе него мушки.{S} Што женска хоће, том се ђаур клања.{S} Ако хоћеш код ђаура што да докучи |
| , а који је на јави свагда луд и пијан, том тек у сну што трезно дође.</p> <p>— Та дед’ припове |
| па онда би се и ја, и можда и мој отац, том краљевском јуначини поклонио.</p> <p>— Ако је до кр |
| на срцу друго нешто лежало.{S} Но и на том осмејкујућем се лицу лежала је нека сакривена освет |
| мејдане дјелити.</l> <l>Шта то звечи на том пољу равном?</l> <l>То је војска силнога Душана.</l |
| <pb n="220" /> исповедити морам што на том убеђењу за право налазим, па ћеш ми, светла царице, |
| е, а довући одмах ону од Крушевца, и са том војском поћи на Голубац.{S} Та војска ће се лако сп |
| аше због тога у недоумљењу.{S} Она није том гласу ни веровала сасвим, јер је држала да је све т |
| метно измислио.{S} Остајемо, дакле, при том — рече Прибац.</p> <p>— Остајемо.</p> <p>— Но закун |
| жу да је код њега благо нагомилано; при том силан је.{S} Он хоће и да се жени.{S} Премда Турци |
| да се чест војничка не повреди.{S} При том познавао је доброту патријархову, који, познавајући |
| срцу лежала је подмукла пакост.{S} При том је био оштроуман и властољубив.{S} Његов је отац ми |
| велика правилна калуђерска брада, а при том бледо лице, усхићаваше не једног и не једну.{S} Он |
| разума, храбар и искусан војвода, а при том властољубив, па ако он не би насљедником постао, пр |
| о дивног књаза као што је Стеван, а при том је у жалости, али не знамо шта би било да је султан |
| за први његов познати смеј. </p> <p>При том Милевин образ нека стидљива румен обасу.</p> <p>И Н |
| нтија и цео у црно увијен, пође ближе к том жагору, не би ли наишао на каквог слугу ил’ слушкињ |
| ретких калуђера, који се душом и срцем том позиву предао, и ком се истинито посветио, из чисто |
| ти онда?</p> <p>— Знаш шта, Јеремија, о том да се разговарамо кад стигне благо, и град се преда |
| <p>Да је деспотов положај био тежак, о том се нико није сумњао.{S} Шта је знао чинити?{S} Рат |
| ги су том веровали, млоги су се, пак, о том сумњали.{S} Марко се сам сумњао, но ишчекивао је да |
| <p>— О твом пријатељству сам увјерен, о том нећу ништ’ ни спомињати.{S} И ријечи су ти паметне. |
| Милица турску помоћ примити?</p> <p>— О том се немој ни сумњати.</p> <p>— Но хоће ли остали жен |
| .. ја бар тако о теби судим?</p> <p>— О том се ни сумњати немој.</p> <p>— Е добро, теби ћу се п |
| мало јачим гласом рече:</p> <p>— Ал’ о том ништ’ не говориш да су Бранковићи пуни зависти, да |
| ва Бранковића, јер потајно код Турака о том ради да га с пута уклони.</p> <p>На сва распитивања |
| азит поручио, само што није споменула о том да јој је обећао Бранковића покорити.</p> <p>— Турч |
| м царицом.{S} Сад иди, но ником ништа о том не говори; све ће добро бити, а особито за тебе.</p |
| ти?</p> <p>— Е кћери моја, и сама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовала за његово п |
| а младим Стеваном једнако се саветује о том шта се има чинити.{S} И доиста, кад би се на њи’ сл |
| условима уписана је.</p> <p>Треба се о том промислити, паше веле.{S} Султан на то пристаје, и |
| говори збуњена Милева.</p> <p>— Ти се о том не старај, само ако хоћеш, а даље је моја брига.</p |
| собно трти стане?{S} Но, нећу ти више о том говорити, јер ме срце боли.{S} Но, да се и ово мало |
| ца, књегињу служи; Јула може што више о том знати.</p> <p>— Е добро, мој драги, сад иди спавати |
| е] сазидао Ђурађ Кантакузен, ни једни о том добра не мисле.{S} Шта ће Србима да пркосе; шта нам |
| е да се ствар изравна.</p> <p>— Немој о том ни говорити.{S} Ја не могу твог оца слугом бити, а |
| укашина на Марици било.{S} Без да сам о том што знао, млади царевић отишао је тамо; но, као што |
| жје да му се примаћи не може, чуо сам о том много причати, то је право чудо — рече Јаблановић</ |
| ; можда ће насамо што с архимандритом о том говорити.{S} Нешто мора бити у ствари.{S} Чујете ли |
| </p> <p>— Дајем ти свету реч, да нико о том ни речице знати неће.</p> <p>После дужег разговора |
| ’ добро било да мом оцу прословим што о том, па ако је могуће да се ствар изравна.</p> <p>— Нем |
| истина је да је турски посланик нешто о том говорио, то ни сама царица не таји, но не знамо шта |
| ивотом шалу плати.</p> <p>— Доста већ о том, Петошко, види се да си будала, па зато тако лудо и |
| инио, свет нека суди.{S} Народ је већ о том своју пресуду изјавио у својим песмама, дижући га к |
| сти не принадлежи.{S} Ја сам већ цару о том спомињао, ал’ он све даје времена у том; па после д |
| рцу олакша.</p> <p>Наскоро се у двору о том шушкало да је Јусуф био да проси Милеву за Бајазита |
| од царске породице.{S} Како ти мислиш о том, драга Русно?</p> <p>Русна, којој баш није био цари |
| ове породице закључи, <pb n="217" /> но том је на путу стајала жестина Маркова који никоме прве |
| у му острижена, шта ће сад?</p> <p>— Но том се нисам надао од Стевана.{S} Ако ми бог помогне, т |
| отив толике силе одржати не може.{S} По том уговору Угри имаду нас против Турака потпомагати, а |
| би могли сатрти врага агарјанског.{S} У том си теснацу као што је сад Србија, морамо Угрима рук |
| /p> <p>Србин плаћа Турцима харач, ал’ у том харачу су и цуре.{S} Свако котарје даје по коју цур |
| е љубави; он је млад, њему је та боља у том положају слађа него другима богзна шта.{S} Да видим |
| право на земље очине, или поне да има у том више права него кнез Лазар, или други који му драго |
| том спомињао, ал’ он све даје времена у том; па после држи и за претерано што се о Бранковићево |
| властелина, писао, и цео свој век је у том провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ он воле остати |
| против Ђурђа?{S} Преци, родбина им је у том пут показала.</p> <p>У оно доба био је обичај прете |
| ину, а то покровитељство састојало се у том, да су одсад обе српске владајуће породице <pb n="3 |
| p>После ови’ Бајазитови’ речи, још се у том истом смислу дуго диванило, и с обе стране закључен |
| а Јеремија одмах предати град, ил’ ће у том запињати, јер ми ствар чудно изгледа, одскора добио |
| боље је бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу не дирају |
| ах, за мир и спасеније душе оних који у том раду живот жртвују, и за покој душе свих претковах, |
| у већ били искушеници, нису се морали у том бистром извору купати.{S} После обједа, отац Агапиј |
| Светислав чинио?</p> <p>Шта је могао у том положају чинити?{S} Пун огорчења и љуборевњиве стра |
| оде и себи и свјету.{S} Ми будале смо у том млого бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за кога |
| > <p>— Но хоће ли остали женску главу у том послушати.</p> <pb n="292" /> <p>— У ђаура женске в |
| судба од постанка гони.{S} Да ја могу у том народу живети, _да га могу једанпут целог загрлити! |
| ткуд их сада у Крушевцу? — Но при свему том, тајећи своју забуну, са полувеселим лицем ишла је |
| е јако оптерећена.{S} Он и Вук су свему том узрок били.{S} Мумлајући тек рекне:</p> <p>— Бог ми |
| се да на Влашку удари.</p> <p>У чекању том прође и неколико дана.</p> <p>Кад наједанпут, врате |
| атељима српску земљу преда.{S} Млоги су том веровали, млоги су се, пак, о том сумњали.{S} Марко |
| >— То је животарење, не живот.</p> <p>— Томе су биле криве српске велможе, које су домовину и н |
| меха, јер је и сам у себи осећао да има томе узрока, а друго, у двору морао је мало и кроз прст |
| ету је добро са злим помешано.{S} Ко је томе крив?{S} Није ни калуђерство, што Харалампије није |
| мерлан.</p> <p>— Сирота царска кћи није томе крива.{S} Она је од детинства од цара намењена бил |
| правио си места за мог зета и ја сам се томе напослетку приклонила, те смо му Мару дали.</p> <p |
| аље крене и Србију опустошава; Марко се томе јако успротиви, и то предузеће осујети.{S} Вређати |
| може, него слепога младића.</p> <p>— И томе се може помоћи.{S} Будући сам их ја дао ослепити, |
| епобедима наклоност према Милошу једини томе узрок био; светли цар волео би је дати за Краљевић |
| {S} И то би’ доста дуго трпео да нису к томе и друге беде дошле.{S} Ја једем дан на дан пасуља |
| че — рекне патријарх.</p> <p>— Ја нисам томе противна — одговори царица.</p> <p>Овако се патриј |
| ошт земље, обала.</p> <p>— То и хоћу, о томе се дању-ноћу мислим.{S} Код Смедерева да градим да |
| љда ћу му текар на ум пасти.</p> <p>— О томе немој ни сањати, оче.{S} Ја те могу уверити да је |
| не спомиње, и тек на деспотова питања о томе одговара.</p> <p>— А шта би после са Јеремијом, Ја |
| отпочине.</p> <p>— Жалосна ствар, шта о томе Ферхад мисли? — рече деспот.</p> <p>— Ферхад је тв |
| , па се чудим да се архимандрит ништа о томе не брине.{S} Ми смо овде готово међу Турцима, па м |
| ну ником издати!</p> <p>— Нико не сме о томе изван нас шта знати, тако ми бога и светог краља д |
| муч’те!{S} После ћу вам у трапезарији о томе причати.</p> <p>Враћају се.</p> <p>Нитко ништ’ не |
| ујем да се о Милеви говори; шта си ти о томе чуо?</p> <p>— По целом двору разнео се глас да је |
| ни везиру.</p> <p>— Јесам.{S} Ја сам о томе говорио султану и сем дивана, за леђи Исак-паше, т |
| ду варати.</p> <p>— Е сад да диванимо о томе, како си прошао са Вукоглијом, и шта ћемо даље.</p |
| још нег’ што ће сести, и калуђери га у томе својим гласом пратише.{S} Леонтије са дубоким и пр |
| ли се свети патријарх и Новак војвода у томе слажу?</p> <p>— Ја нећу противусловити када велиш |
| ити може.{S} И сад га испитива, да се у томе јошт бољма поткрепи.</p> <pb n="495" /> <p>Отац Ра |
| оту је главно пре свега, и дечину судбу томе подвргава.</p> <p>Деспот је у Београду боравио три |
| Турака војевати мора, јер они још нису томе вични као ми, који смо се с њима готово сваки дан |
| згибоше а без вођа не може се никуд.{S} Тому познајем из љути’ бојева, у највећем покољу и нужд |
| сијанске вјере, да задобијем мог шурака Тому Кантакузена, и јошт којег војводу, јер ћу умножити |
| родство са Урошем врло далеко, па још к тому и сумњиво; па женска глава код Србаља не може упра |
| и“ нешто претерано таласајући и веселим тоном је певао.</p> <p>Но, да знате ко је овде поглавар |
| <p>Тада Лошонци намести велику дубарду, топ на градићу Ласловару, пак избацује камење као глава |
| ead>XXVII</head> <p>Са Ласловара велики топ да знак, а војска већ је у бојном реду, јурне на пр |
| а, у једном кајику види се један велики топ, сви су очи на њ упрли.</p> <p>Деспотови војници сп |
| а има доста.{S} Ту су Обилић, Косанчић, Топличанин, девет Југовића, и остали’ сијасет.{S} Шта л |
| /p> <p>Преко, из Ласловара Лошонција из топова грува, бије Голубац.{S} Његова кћи Цецилија, кра |
| е проломљене <pb n="463" /> од силнијех топова што их Угри довезоше.{S} А благо ми можеш овђе и |
| акузену доважају Дунавом и сувим убојне топове, Кантакузен их понамешта по бедемима.</p> <p>Тко |
| клацима довезе сву спрему у Ласловар, и топове.</p> <p>Јеремија види мађарску војску, но не узд |
| е Јеремија, — ал’ ’де је турска војска, топови са Ласловара једнако грувају, ал’ како престану |
| и.</p> <p>Тек што то Јеремија изрече, а топови са Ласловара загрме, задими се над Дунавом.</p> |
| красна дева, делија-девојка, за великим топом провирује, гледи, промерује, нишани.{S} Плане, за |
| асипа.{S} Бруја, зујање, вика раденика, топот коња, и шкрип колах, слух загушива.</p> <p>Кантак |
| у то за њу туђи гласови.</p> <p>Чује се топот, тутњава, звекет оружја.{S} Деспот Ђурађ долази.< |
| дмах и на деспота напао.</p> <p>Чује се топот коњски, ето Ферхад-паше са свитом.</p> <p>Ферхад- |
| зарији жудно ишчекују Јеремију.{S} Чули топот, трубе и таламбасе, није требало дуго чекати, мал |
| казује <pb n="470" /> им прстом ћелије, тороњ на цркви, канда је онде скривено благо.{S} Побожн |
| у Мађарску, Мађарима, пак, за обрану, а точак око којег се све окреће биће Смедерево.</p> <pb n |
| ки и свештенички чин биле су две такове точке човеческог реда и сталежа, које су себи противне |
| сти ма’ брижљиво гледи Жигмунд на једну точку на противним голубачким висовима, види турбане, и |
| м потлачени, а ’де турска копита стане, трава не расте, то знате.{S} Знате добро и то, да сад, |
| ривним јастучић’ма, подлога им је чиста трава и земља, коју ће деспот наскоро изгубити.{S} Међу |
| о црве, од копите наших коња неће расти трава за усјеве, нит’ ћете гојити домаћу марву да вас ’ |
| погибију.{S} Незадовољници би расли као трава, знаш краљу, да си посла имао са властелом која т |
| ледати.{S} Мекушци су пред њим у зелену траву гледали.{S} И сва свита страшног је погледа била. |
| је иста ишчупана, и тек преостаје шупљи траг божанственог осећаја.{S} Њихово срце љубав не греј |
| {S} Нема Турака, нема Харалампија, нема трага.{S} Војника мало и све то већ уморно од јуриша и |
| о куд се деде Петошко?</p> <p>О њему ни трага ни гласа.</p> <p>Харалампије отишао је у манастир |
| у ма већ и не младо ал’ дивотно се виде трагови ванредне мушке лепоте, а са чела, из очију види |
| се шетају.{S} Деспот пита откуд крвави трагови, рањени повезаном главом калуђери, све поваљано |
| {S} Кметови сеоски иду од куће до куће, траже цуре, ставе их на углед, и најлепше изберу, јер Т |
| је њима овоземни рај, а друго они и не траже.</p> <p>После обеда разиђоше се сватко на своје м |
| огдан</l> <l>Грчку војску на све стране траже.</l> <l>Кад дођоше близу Цариграда,</l> <l>Ал’ Гр |
| вију страна, честитају му деспотство, и траже пријатељство његово.{S} Мађарски краљ Жигмунд, па |
| год у садање доба што их има доста који траже изгубљену владу своји’ преткова, и који се сада п |
| атерама господарство неко и преимућство траже.{S} Особито сад, кад већ толиког сина има, онда с |
| лавови љути;</l> <l>Није чудо домовину траже.</l> <l>А Татари као змије љуте</l> <l>Нагрнуше н |
| Бранковића понашање је опорочавао, што тражећи бабине баштине предао се Турчину у наручје, а з |
| лави надуван, поред свог толиког стада, тражи да отме другоме једино јагњешце, не мислећи да ко |
| оја му је прва.{S} Он сад такову, прву, тражи.{S} Грци намећу се да му какову грчку кнегињу на |
| осле несрећне љубави увек други и друга тражи, нег’ често су у намастир ишли, те су се постригл |
| {S} Па и међу самим остарелим војводама тражи си он неку важност.{S} Мог сина Стефана тек преко |
| човека познати.{S} Бадава га Раде очима тражи, сва су ђеца српског рода и јуначког изгледа, па |
| оном који је потучен, па од јачега мира тражи — одговори са гласом незадовољства Марко.</p> <p> |
| крепљења, па како да се не турчи?{S} Не тражи нико мученички венац у калуђерству; све то грамзи |
| >Још је кнежев пртљаг на земљи, и он не тражи стана, већ зове деспота да му покаже сву околину |
| нај који од тебе осим ње ништа друго не тражи — рече Јусуф, па одма’ даде Јусуф преда се благо |
| краљевина, па чак до римпапе.{S} Свако тражи његово пријатељство.{S} Римпапа би дао краљевину |
| нуо, дошао је у Дечане да овде нов свет тражи.{S} Несрећан дворјанин, ако му интриге за руком и |
| и туђе отима, а не који правду по свету тражи.{S} Ако ког Србина судба гони, ако је ко угњетен, |
| оружја.</l> <l>Душман љути сад освјету тражи</l> <l>Српска војска за побједу с’ бори.</l> <l>П |
| оузроковала.{S} Можда је сама Јула њега тражила да му се какогод извини.</p> <p>— А куда море? |
| а турско-српској граници, па једнако је тражила нову згоду за Ђурђа.</p> <p>Са Ђурђем није могл |
| онде је Русна у земљи Ђурђу приврженике тражила.{S} Патријарха новог јошт није било, јер деспот |
| воде одвећ одликовао.{S} Српске војводе тражиле су себи познате паше и везире, да се с њима заб |
| евиће предао Јеремији, који су код њега тражили гостопримство у Крушевцу.</p> <p>— Но, ви ђаури |
| аци, шаљивци, певачи, ти су само Дечане тражили.{S} Није ни чудо, јер богатства доста, гостију |
| пошто покорити, па су увек прилике рату тражили.{S} Када је Турцима до нужде било, около њи’ су |
| јем да су је Турци заробили; идем да је тражим до самог Мисира.{S} Чујем од неког бегунца, да м |
| а владаш.</p> <pb n="286" /> <p>— Ја не тражим земље да се од ње ’раним.{S} Ја сам са оним што |
| Но све ми је већ додијало.{S} Сад само тражим где ћу као прави јунак погинути, јер видим да за |
| <p>— Ми опет друго не иштемо.{S} Ми не тражимо ни блага ни власти.{S} Коме је испред очију све |
| ом и јунацима, ми невољни слепци?{S} Ми тражимо себи равне.{S} Дајте нам по један штап, па нас |
| ље заишао поред Грмановог простодушија, тражио је други предмет разговора.{S} Он ако је сам у с |
| и служитељи.</p> <p>— А шта си ти, оче, тражио ноћу, кад сви већ гости спавају? — запита га мал |
| запита га мало зачуђен Митар.</p> <p>— Тражио је какве вештице — одговори други слуга подсмешљ |
| покалуђерити хтео, тај је само Пахомија тражио.{S} И доиста, красно је било видети један већи б |
| је за осветом, <pb n="304" /> у мислима тражио је оног ком Је првом у главу дошло његове љубезн |
| рку зла воља дошла, а он је само Хасана тражио да му срце мало развесели.{S} Хасан је Марка као |
| кога љубовца изневерила, при чаши винца тражио је утјехе и мислио о новој љубави; битке није би |
| отац Харалампије, приближавао јој се, и тражио је прилику с њом састати се.{S} Русна је њега оп |
| горе бити.{S} Кад ласкањем, кад на сили тражио је српско пријатељство.{S} Он је, дакле, са десп |
| нство газе и отимају, код Турака помоћи тражио.{S} Коцка се преокренула и судба је определила д |
| воје намере није се више враћао.</p> <p>Тражио је нову прилику да досади деспоту.</p> <p>Његова |
| зову, тако је исто било и онда такови’ тражитеља код Србаља довољно, и то и пре и после косовс |
| .</p> <p>— Камо срећа да не морате мира тражити.{S} Тешко оном који је потучен, па од јачега ми |
| осно од заманде управљао, да мира донде тражити нећу, док не отпојимо у светом храму „<title>Во |
| ће више никаково господарства насљедије тражити.{S} Ђурађ се и од њи’ове стране обезбедио.</p> |
| буде сретнија, и ако буде сретна, неће тражити у лози Бранковића сјеме издајства, корјен несре |
| су десет против једнога.{S} Морамо и ми тражити наслона, а то наћи можемо само у Угарској.{S} И |
| лади орлићи: од њих сам се учио вољност тражити и надалеко и високо од ропства бегати; орао је |
| ш по првенству твога оца право на владу тражити.{S} Но ма ти се кад како водило буде, опомени с |
| тезаће се.{S} Властољубив је и грамзив, тражиће велику накнаду — одговори деспот.</p> <p>— Е он |
| прогутати, отворићеш им градске двери, тражиће султан покрај султанке мираз, а то је Србија, о |
| ржао.{S} Сад остављаш Лазара породицу и тражиш опет трећег.{S} Но гост си ми, не могу више гово |
| каиљ задату одржати ријеч?</p> <p>— Ти тражиш оно о чем ми писа је л’?</p> <p>— Јест.</p> <p>— |
| оде, који си час овде час онде домовине тражу, одавде се разносила сила и слава римског оружја. |
| ако, да му стомак искаје сво постење за трајавше епитимије.{S} А и сека Варвара, или’ како је в |
| ="469" /> <p>Деспот Ђурађ, док је битка трајала, стајао је у заклону свог места непомичан.{S} Ж |
| , и завидили нам.{S} Но срећа није дуго трајала.{S} Започне се рат с Турцима.{S} Турци освоје П |
| еди.{S} Ово га је живота стало.{S} Није трајало ни три дана, а деспот је већ мртав лежао.</p> < |
| пре га у Цариграду затворе.</p> <p>Није трајало месец дана, а Ђурађ је већ седио у Гургусовачко |
| ва као у срцу носила, то опет није дуго трајало јер је материне речи слушала.{S} Материна воља |
| ји све их готово чека.</p> <p>Није дуго трајало, звоно зове у трапезарију, време је ту, скупе с |
| се у рачуну преварио.</p> <p>Није дуго трајало, дође и Ферхад-паша са великом свитом, и није с |
| ога престол је био драгоцјен, какови ни Трајан ни цар Пријамос није имао.{S} Знаш и за Кантакуз |
| е истина што ти исприча.</p> <p>Дуго је трајао тај разговор за јошт неодморена Леонтија.{S} Но |
| ртну осуду добио.</p> <p>Обед није дуго трајао, дигну се и разиђу.</p> <p>Деспот са краљем и во |
| обеде мало смире; но овај мир није дуго трајао.{S} Они науме Србе буди пошто покорити, па су ув |
| ава Ферхад-паша.</p> <p>Одмор није дуго трајао, жагор, тутњава ван, не даду дуга одмора.{S} И у |
| урака султаном.{S} Док је међу њима рат трајао, донде је деспот устројавао своју земљу, и народ |
| есе. </p> <pb n="235" /> <p>— Дуго неће трајати, а гласа морамо чути, јер пре неколико дана већ |
| шља, богзна хоће л’ то сретно доба дуго трајати, можда је он сад сретнији, нег’ што ћеду бити н |
| с не притискује.{S} Но ни ово неће дуго трајати.{S} Турци кад се све у Караманији умири, <pb n= |
| реву дворац саградим.{S} И то неће дуго трајати, имам блага, <pb n="509" /> имам људи, који ћед |
| криви нит’ дужни.{S} Доклен ће то тако трајати? — одговори озбиљно Јован Кнежевић.</p> <p>— Па |
| в рад окамењен у Смедереву граду траје, трајаће и Србија.</p> <p>Двори су већ готови, а деспот |
| ва и отпоздрава мало заседну, и за_мало трајаше, ал’ ето игумана, како уђе метанише и руку влад |
| виче да коње доведу.</p> <p>Ал’ гунгула траје.</p> <p>Већ је пред чадором Облачина Раде и Кајиц |
| вић није био издајица, но зао глас дуго траје.{S} Спјевали су Вука као издајицу, и што се пјева |
| ај њихов рад окамењен у Смедереву граду траје, трајаће и Србија.</p> <p>Двори су већ готови, а |
| и си изабрао добар положај да се против трајне силе бранити може, а може и измаћи и до Београда |
| нску буну.{S} Такове буне онђе годинама трају, па се и преживе.{S} Падиша је велики калиф свих |
| делија, ма и постарији.{S} Стане насред трапезарије, главу горе подиже, па оштар поглед баци на |
| 43" /> је на све, што се изнесе из прве трапезарије, то се меће пред Теофана, па ни вино није м |
| м престаде и увесељење.{S} Почеше се из трапезарије разилазити.</p> <p>Остаде сам Харалампије с |
| те са мном ван у шетњу.</p> <p>Изиђу из трапезарије, бимбаша их дочека, и сад се шетају.{S} Дес |
| ђе је игуман са благом.</p> <p>— Ту до трапезарије на гомили, и чека заповест да се унесе.</p> |
| ан да се промене.</p> <p>У другој мањој трапезарији ручају остали калуђери.{S} Мешовити су, вид |
| е весело било, рекао би као да и није у трапезарији међу постриженом братијом.{S} После добрих |
| осав га опомиње да би могло то бити и у трапезарији, да га не би видили Турци.</p> <p>Но Ферхад |
| <p>После два сата био је красан ручак у трапезарији.</p> <p>Друштво је весело било, рекао би ка |
| д их виђосте, муч’те!{S} После ћу вам у трапезарији о томе причати.</p> <p>Враћају се.</p> <p>Н |
| и, не исповеди га, исповест је примио у трапезарији.</p> <p>Ферхад прими причешће, ту свету тај |
| паша, Харалампије и Радосав седили су у трапезарији жудно ишчекују Јеремију.{S} Чули топот, тру |
| крепе дух народа, да не клоне.</p> <p>У трапезарији све се на краће одбављало; искушеници радо |
| све то као што треба изредити.</p> <p>У трапезарији нема стола ни столице, све сами миндерлуци |
| мпије живило, и шта се радило.</p> <p>У трапезарији било је весело.{S} Харалампије све се ’шали |
| а да се за душу и поткрјепимо.</p> <p>У трапезарији све их готово чека.</p> <p>Није дуго трајал |
| иду ван, и Ферхад позове оца Радосава у трапезарију, има да још нешто каже.</p> <p>Најпре оде Ф |
| p>Ферхад изрече и враћа се са гостима у трапезарију и опет заседну.</p> <p>Тако су јошт дуго пр |
| Ферхад-паше многоме нада.</p> <p>Кад у трапезарију ступе, стану у ред, и пашу поздрављају.</p> |
| </p> <p>Није дуго трајало, звоно зове у трапезарију, време је ту, скупе се господа, војводе, ка |
| вара.</p> <p>Јеремија и бимбаша ступе у трапезарију, праћени од Радосава, који како зачу глас т |
| владици љуби, и замоли да их допрати у трапезарију, онде је већ све у реду.</p> <p>И гости су |
| напред, води их.</p> <p>Кад је деспот у трапезарију ушао, разгледа, игуман га води горе у чело. |
| ти су готови, тело иште своје.{S} Оду у трапезарију, игуман напред, води их.</p> <p>Кад је десп |
| не говори, само размишља.</p> <p>Дођу у трапезарију, онде је све за добру вечеру припремљено.{S |
| јунаке.{S} Јунаци сиђу с коња. — Уђу у трапезарију, Ферхад-паша рукује се, поздрављају се.{S} |
| ђе деспот и Облачина Раде.</p> <p>Уђу у трапезарију код Ферхад-паше, поздраве се и поседају.</p |
| S} Но бимбаша познао их је, и води их у трапезарију, ’де Ферхад-паша ишчекује.</p> <pb n="482" |
| , хактапота и суве рибе, а неће у другу трапезарију, ’де му се остала братија хљебом, грахом и |
| ли, и тада сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију.</p> <p>Ту се начини рахат, одмора му треба |
| ерхад-паша сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију, ’де је већ крст од Турака отклоњен, и све |
| главу, ал’ је далеко, шта мислиш ће је Трапезунт.</p> <p>— Нужда не зна за далечину.{S} Пошљи |
| има вјерна друга.{S} Нићифор нек иде у Трапезунт, нек је све спремно, сутра нек одлази, а ја и |
| и Ђурађ Кантакузен, са далека пута; из Трапезунта, морјем и сувим.{S} У глави носи велику миса |
| ицом, чељадима живљет и на страни.{S} У Трапезунту и Цариграду, у Млецима и Напуљу, па и у Буди |
| ред поправи.{S} У тиснуте делије коњ’ма трбу’ парају, коњи падају са коњаником, преко њих читав |
| ло.</p> <p>Кад су већ до чела, тек онда тргне се, падне му на памет да је владика Леонтије по с |
| гом наруку иду, вечит раскошлук, обрт и трговина, ’де један другог вара, народ од силнијих огуљ |
| рже живот народа и државе, ту је обрт и трговина, која своје жиле на све стране пушта, ту су бр |
| ке, Србија је рудом обилата, занатлија, трговине више нег’ у Маџара, а Дубровчани живци српске |
| етало.{S} Било је ту храмова, калуђера, трговине и богатства.{S} Дубровнички трговци долазише к |
| ег’ у Маџара, а Дубровчани живци српске трговине.{S} Па ни Грци у Цариграду не би могли даље пр |
| је сад, да не би их тко одвео да с њима трговину води, морају се у кули чувати.{S} Ту седе на к |
| јеру наметне, јадранско поморје отме, и трговину утуче.{S} А без савезника ипак не мож’ се живј |
| еговој Јерини.{S} Руде му много доносе, трговце гули, народ од намета једва дише.{S} Властелини |
| шанови закони не поштују се, Дубровчане трговце разбојнички нападају, судија и злочинци једно д |
| а, трговине и богатства.{S} Дубровнички трговци долазише као у госте.{S} Београд и Смедерево св |
| копље, некадању славу Неманића, а да на тргу продају дивне синке и ћерке Србије, у сласт и кори |
| ки великаши шурују са лацманима у Риму, тргују са вјером код римпапе, погађају се како да буду |
| >Бурна су времена, није губити времена, треба световати се, на народу су силни намети, а опасно |
| S} У Караманији <pb n="473" /> је буна, треба и онде турске војске.{S} Но најбоље би било да се |
| , зли језици кажу — гле иде као кртица, треба такав да је, да кад у цркви ходи, главом полилеј |
| /p> <p>— Мачва ти је отворена, узми је, треба ти Београд за наслон, ево ти предајем Београд.</p |
| ацимо.{S} Ту треба и крстоносне војске, треба настојавати код римпапе да подигне христијанство, |
| деспот Стеван стисне очи, на њима веле, треба да остане српска земља, јер <pb n="402" /> деспот |
| > <p>— Ако бог да те крст победу одржи, треба цару саветовати да у случају његове смрти све у р |
| кога тихо преслушао.</p> <p>Један вели, треба држати страну Мурату, други, опет, Мустафи.{S} Ђу |
| пити, предати мора, неће л’ се предати, треба га силом отети.</p> <p>Тако мисле Розгоњи и Лошон |
| пија Маџарске.{S} Треба ђауре завадити, треба мир с обојицом, са деспотом и Жигмундом, начинити |
| м.{S} Да покори сву Србију с Београдом, треба још трипут толико војске, вели Ферхад.</p> <p>Иса |
| ко, ја то знам, и баш зато што је тако, треба да иштеш мир, а да добијеш мира, мораш се Жигмунд |
| кратки су поздрављаји, време је кратко, треба одмах послу прионути.</p> <p>Још је кнежев пртљаг |
| > <p>— Е мој кнежевићу, није то за вас, треба вам још искушенија, да буднете као ја и отац Хара |
| рити не може.{S} Треба новац за војску, треба за непредвидим случај што имати.</p> <p>Деспот по |
| ив Мађара.{S} Тако сад нужда налаже.{S} Треба се сад откинути од Мађара, ал’ треба им мир код Т |
| Јереминој истези одговорити не може.{S} Треба новац за војску, треба за непредвидим случај што |
| се и Београд, сада капија Маџарске.{S} Треба ђауре завадити, треба мир с обојицом, са деспотом |
| уловити да и теби, и пророку служи.{S} Треба то знати да кад који ђаур чију кћер узме, онда ул |
| <note xml:id="SRP18590_N1">Погрешно.{S} Треба Хасан.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="SRP18 |
| <note xml:id="SRP18590_N2">Погрешно.{S} Треба ујак.{S} Прим. прир </note> <note xml:id="SRP1859 |
| <note xml:id="SRP18590_N3">Погрешно.{S} Треба Јаблановић.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="S |
| <note xml:id="SRP18590_N6">Погрешно.{S} Треба Вукоглија.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="S |
| <note xml:id="SRP18590_N7">Погрешно.{S} Треба Ферхад-паша.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id=" |
| то исто чинили што и Вук Бранковић.{S} Треба сваком могућном злоупотребљењу државне власти пут |
| ац предати, ни мени ни Угрима.</p> <p>— Треба га војском принудити.</p> <p>Кад Јерина изрече да |
| азносе — рече војвода Радосав.</p> <p>— Треба на опрезу бити да издајника оданде извучемо и каз |
| ријарх са неким достојанством.</p> <p>— Треба гледати на то да разне струке управе способним љу |
| а цео народ — рекне патријарх.</p> <p>— Треба Бранковића мало ограничити, јер већ и сад кадикад |
| тане, а Новак му прихвати реч:</p> <p>— Треба за сваки случај овде да будемо, да би одавде, ако |
| , оче, шта ће већ бити од нас?</p> <p>— Треба имати стрпљења, и у бога се надати.{S} Но данас с |
| S} Треба се сад откинути од Мађара, ал’ треба им мир код Турака израдити.{S} Тако кривудајућа с |
| д лице падиши, да му и ја извешћам, ал’ треба и о’ђе да сам док се сасвим са Вукоглијом уреди.< |
| 1.) налазило се име <hi>Герасим</hi>, а треба <hi>Радосав</hi>, што је овде исправљено.{S} Прим |
| и крунише Стеван за цара, али пре свега треба одбити Турке; то је први посао — одговори патрија |
| друга од доле Дунавом.{S} Но пре свега треба да предаш Голубац.</p> <p>— А ђе је мој улак са о |
| , већи лис нег’ Жигмунд.{S} Да могу, да треба, сам би га утаманио.{S} Ал’ један лис од другог п |
| принудити.</p> <p>Кад Јерина изрече да треба Јеремију војском принудити да преда Голубац, десп |
| а крај изићи.{S} Марку се могло рећи да треба овог или оног владатеља утаманити ал’ само у наро |
| предаје, Розгоњи разљућен рече краљу да треба посаду исконабити.</p> <p>Но у исти ма’ брижљиво |
| у, без да знам шта онде лежи.{S} Свагда треба да се зна откуд се иде, па онда путовање мора бит |
| орно што се Смедерево зида.{S} Жигмунда треба убавестити, да ће Смедерево град наперен бити про |
| што сам му из очију, из лица читао, ја треба све да испричам — рече озбиљно Ферхад-паша.</p> < |
| те сатре, а с тобом и Србију.{S} Србија треба да им буде <pb n="536" /> мост за Мађарску.{S} И |
| јводу, јер ћу умножити војску, а војска треба вође, силни наши јунаци изгибоше а без вођа не мо |
| ога, овај мора пропасти.{S} Непријатеља треба гдегод на згодно место домамити, откуд га човек м |
| до руке.{S} А гости и знаду шта слугама треба.{S} По служитељским конацима текар је било весело |
| ражар Сукало.</p> <p>— Подла душо, нама треба свјетлости и слободе, свјетлости не можемо добити |
| <p>— Кајицу војводу са његовим катанама треба послати до Голупца да извиди како стоје онде ства |
| емо Бранковићу наруку.{S} Књаза Стевана треба умаљавати, јер он нешто важи, па би сву Бранковић |
| па онда на Крушевац. <pb n="387" /> Па треба Угре поучити како се против Турака војевати мора, |
| ја држим да једно стадо једног пастира треба да има, и све српске земље и њихов народ да се за |
| ште упадне, нек од тебе учи Мађар какав треба да је катана.</p> <p>— Није ти бриге, господару, |
| новића и Харалампије, а калуђер зна кад треба тајну одржати, а сви тројица имали су узрока све |
| ам начисто, сад можемо даље терати, сад треба Ђурђу одмах поручити шта има дати, но само још то |
| ждан падиши а да на Мађаре пази.{S} Сад треба деспота поткрепити, а да <pb n="501" /> се тим ос |
| одством породице лако утаманити.{S} Сад треба, по околностима, ово Милици, ово Вуку, страну држ |
| ће народ из толике беде извући.{S} Сад треба само војску оставшу поткрепити, царичине привржен |
| ле пада Вукашиновог на Марици.{S} И сад треба онај да управља, који има у се снаге за то.{S} Ак |
| кнезови, него деспот Ђурађ.{S} Зато сад треба да собом одведете ова два кнеза у ваш стан, па да |
| ствар коју сте на себе узели.{S} Народ треба заштићавати, а народ два поглавара има.{S} Народ |
| убио Мурата, дивно јуначно је, ал’ вођ треба да је код своје војске, а да други ко султана уби |
| ух загушива.</p> <p>Кантакузен свуд ’де треба показује се, показује, поучава.</p> <p>Деспот на |
| орјен несреће.{S} Дакле знај, држаћу ђе треба с хришћанима, и Турке таманити, а кад ме лацмани |
| манији буна, као што и сам знаш, и онђе треба султан много војске.{S} Одступили сте од опсаде Н |
| заточнике који су зла допали, ил’ које треба погубити, ту је близу кула и црквица.</p> <p>Отац |
| а, прониче му у срце, зна да му почивке треба.{S} Деспот мало је сна боравио за задње време, и |
| животне силе у себи има?{S} Овога дакле треба најпре утаманити, па тек онда даље.</p> <p>Султан |
| анковића унуци, Гргура синови, веле, не треба да се клањају деспот-Стевану.</p> <p>Кнежевић’ма |
| а сујеверна.</p> <pb n="248" /> <p>— Не треба се са привиђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста ве |
| узме под заштиту калуђера.</p> <p>— Не треба шалу и подсмех проводити с оним људ’ма који се са |
| а ће на то рећи дели-Реџеп.</p> <p>— Не треба индат чекати, већ одмах јуришати.</p> <p>С почетк |
| тар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ не треба, само девојку, која кад дође у моје дворе у Једре |
| боље пак вас уче да се не тучете, па не треба да се измирите.{S} Па јесу л’ сви ваши дервиши та |
| да Христова у гадну пештеру.{S} Даље не треба да ти зборим.</p> <p>Ове речи је Леонтије узбуђен |
| ушаново царство, кнез Лазара баштине не треба да су међ више њих подељене.{S} Исповедам ти, оче |
| ом месту?{S} Јеремија рече, да смаћи не треба кнежевиће, јер деспот-Стевана би то спечалило, а |
| е.{S} Мора се брзо зидати, јер ником не треба вјеровати, Амурат се сад прави пријатељем, ал’ је |
| љубавне песме пева.</p> <p>— Е то му не треба замерити, он је јошт врло млад, и отац му је стар |
| уговор повреди.{S} Измећу два зла, мање треба бирати.</p> <p>— Турци чуше за тај уговор склопље |
| а да му падиша помогне.{S} Па зато га и треба помоћи.{S} Иште да сазида град код Смедерева, да |
| од Искре, како би био слуга кад може и треба да буде господар, своје право, своју власт напуст |
| бље задеру.{S} Ми с Мађарима као суседи треба да живимо, ал’ Турцима није стало до нашег пријат |
| док се цела ствар бољма не развије; ми треба при свему да идемо Бранковићу наруку.{S} Књаза Ст |
| ворицом начинио.{S} Русна вели, да и ти треба да потајно са Турцима држиш, донде, док ствар сас |
| ли шта би то било?{S} Султан блага нити треба, нити хоће.{S} Кажу да је код њега благо нагомила |
| таково право имао.{S} Сад, дакле, онај треба да буде управитељ народа који је за то способан и |
| одобро навикнуо.{S} Они веле: искушеник треба да са бистром водом ишчисти бурне и мутне мисли и |
| .{S} Мађар је храбар војник, ал’ војник треба да се начини за војника.{S} Што је набољих мађарс |
| посјели Мачву и заузели Београд, па им треба још Голубац, па ако га задобију онда ћеду са Бран |
| се са Бранковићи договорити.{S} Све им треба на знање дати.{S} Хоћеш ли ми, оче, у свачему на |
| бриге ми је за Голубац.</p> <p>— Све им треба по уговору предати.{S} Но кад ти узму Угри град, |
| јим прсима леђа султанова.{S} Смедерево треба да је стража прам Београду.</p> <p>— Нек буде по |
| да се ласно узети не може.{S} Смедерево треба да служи Србији за обрану против Турака и Мађара. |
| > <p>— Притиснуо га Жигмунд, који много треба, а можда је Ђурађ опет при благу, па ће да плати. |
| Жигмунду узајмљује, јер овај увек много треба, па ако деспот баш сад не буде при новцу, а Жигму |
| да се буна у Караманији стишава, и ако треба онданђе ће се велика војска кренути, и то право н |
| ло, јер ће с Грцима, с лацманима, и ако треба и с Турцима шуровати.{S} Најбоље би било да се за |
| озову Радосава, протумаче му шта и како треба да напише.</p> <p>Радосав проучив задато, оде на |
| м позиву у харем сљедовала.{S} Но онако треба ту красну птицу уловити да и теби, и пророку служ |
| две стране помоћи, а овако ништа, тако треба да узмеш ствар.{S} Ја, да сам као ти па да ме Бај |
| било под Робертом и Лајошом.{S} Колико треба код њи’ саборисања док се сврши, хоће л’ се дати |
| ављам.{S} Очитао би’ ти молитвах колико треба, дао би си што и на намастир за покајаније и опро |
| .{S} Имамо капију против Мађарске, само треба је чувати.{S} Зборите, шта би ваљало сад чинити, |
| ства. </p> <p>— Ништ’ ме не тишти, само треба добро живљет, па човјек на све заборави.</p> <p>Ф |
| > <p>— Кад је Бранковић тако силан, оно треба Милици помоћ против њега обрећи — одговори Сулејм |
| од Смедерева, јак велики град.{S} За то треба силно благо.{S} Кад се буде град зидати, а ти пос |
| а.</p> <pb n="260" /> <p>— Та да, на то треба гледати, само што опет има људи који се за свашта |
| ас јесу а сутра нијесу.{S} Па онда и то треба знати, кад би се тко у Караманију плео, опет Кара |
| исмо проћи као код Никопоља.{S} Па и то треба на ум узети, кад бисмо онде проиграли и вратили с |
| м људи, који ћеду аргатовати.{S} А зато треба да о’ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе |
| ан бијаше кротак, ваљда и више нег’ што треба.{S} Ђурађ га не сматраше као сина цара Лазара кој |
| аљинама.{S} Ту је и камилавка и све што треба.</p> <p>Радосав опет оде и у цркви све у тајности |
| довикне слугу, који се пожури и све што треба наскоро донесе, пилава, овнујског ћебапа, ракије, |
| ће дати за нашу војску ’рану и све што треба.</p> <p>— Велики је лис тај Вукогли, морамо на њ |
| > <p>Деспот даје турској војски све што треба.</p> <p>Ферхад-паша сутрадан потражи пута с својо |
| ц предам.</p> <p>— Па кад не издаје што треба, нема вјере у њему — рече Харалампије.</p> <p>— П |
| ифор оде и врати се приправићу свје што треба, наметнућу народу порез, кулук, аргатовати мора з |
| тим, врати се у манастир, и све као што треба приређује.</p> <p>Дозове кнежевиће и старог Варна |
| сете.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>Ферхад-паша дозивље бимбаше и ми |
| дузму.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>У трапезарији нема стола ни стол |
| , да се паши не замери, по реду као што треба прекрсти ноге, и стоји му добро као правом Турчин |
| урке, што ти Мађари не поверују као што треба.{S} Турци те држе, над оним мађарским вођом за на |
| дне од ужаса шта ће с војском бити, јер треба се у други бојни ред спремити, време је кратко, а |
| .{S} Живи за благо, а благо му за живот треба.{S} Па напослетку тко би знао шта мисли Ферхад-па |
| 0_C2.33"> <head>XXXIII</head> <p>Деспот треба мира, од стране Мађара као и Турака.{S} Мађарима |
| тимају док не ишчезну.{S} Једном народу треба да је један владар, Душаново царство, кнез Лазара |
| дан од другог власт отима, и ту прилику треба употребити.{S} Ако се свежеш са Циљским комитом, |
| у.</p> <p>Ту се начини рахат, одмора му треба.{S} Стара је глава Ферхад-паша.</p> <p>Одмор није |
| против Мађара за нас, и повлађивати му треба, и завађати га са Жигмундом, и зато би му требало |
| г рока предаће град Жигмунду.{S} Дан му треба да свој пртљаг уреди.</p> <p>Улак радостан натраг |
| кладе далеко не пада.{S} Но ивер у жару треба да покаже од каква је дрвећа.{S} Омладак нек пока |
| вај је млад, она је женска глава.{S} Ту треба да је човек који ће народ из толике беде извући.{ |
| нажни да Турке у Азију пребацимо.{S} Ту треба и крстоносне војске, треба настојавати код римпап |
| а види игумана, то би био живот, ал’ ту треба јошт који игуман да се промене.</p> <p>У другој м |
| т не утемељи, станка нема; дакле, да их треба под заптом у кустодији држати.</p> <p>Ђурађ је ун |
| у свету увек има страдалника, па се њих треба у умерености сетити, јер раскошан страдалника се |
| у рукама никакове залоге немам, Голубац треба и за ме да буде залога — а Јеремијо, ишти више, и |
| утито из једног гласа повичу да Голубац треба тесно опасати и предаји принудити, а на Јеремији |
| у предат, Мачва је такођер заузета, још треба Голубац предати, и то што пре да не би се задоцни |
| рир.</note> <note xml:id="SRP18590_N10">Треба: оца.{S} Прим. прир.</note> </div> </back> </text |
| прир.</note> <note xml:id="SRP18590_N4">Треба Ново Брдо.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SR |
| прир.</note> <note xml:id="SRP18590_N8">Треба: отац.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="SRP18 |
| рир. </note> <note xml:id="SRP18590_N9">Треба: син.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP1859 |
| Голупца са условима уписана је.</p> <p>Треба се о том промислити, паше веле.{S} Султан на то п |
| кад устреба, пред непријатеља пођеш.{S} Требају нам и овде јунаци да створе нову преправну војс |
| </p> <p>— Но још таквог би делију Турци требали, та трта, ваљда су га турске копите сатрле.</p> |
| ујети.{S} Вређати га нису хтели, јер су требали такова јунака код себе кога цео народ уважава, |
| завладичио што сам већ одавна заслужио, требало би да се с њима на равно дјелим — рече успла’ир |
| игмунда.{S} А да се Вукоглија дочепамо, требало би одмах кренути <pb n="511" /> се под Београд. |
| је требало да непријатељ Србе обара.{S} Требало ји је саме себи оставити, па ће се они сами међ |
| су жељели Србе у свој сајуз довести.{S} Требало је, дакле, и једном и другом српском кнезу ласк |
| да тако на тебе заборави деспот!{S} Та требало би да си ти сада једнако код њега.{S} Кад си му |
| Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде требало чинити — одговори Петошко.</p> <p>— А сад не би |
| да и живити!</p> <p>— Морамо?{S} Кад је требало да будемо господа, онда сте нас чинили просијац |
| рет оборио.{S} Ако нисам све као што је требало учинио, а оно сам онако као што се могло.{S} А |
| осланици су међу туђинцима, па Марку је требало гостољубивим бити.{S} Марко даде одма’ преправи |
| {S} Чули топот, трубе и таламбасе, није требало дуго чекати, малочас док се путници прашине отр |
| управљају.{S} У оваковој околности није требало да непријатељ Србе обара.{S} Требало ји је саме |
| ивио са игуманом манастира Радосавом, и требало је да добро живи, јер је онде лежало његово бла |
| . </p> <p>Запита Јеремију Ђурађ, шта би требало чинити и шта би Јеремија чинио да би био на њег |
| падиша.</p> <p>— Све је то мало, сад би требало сатрти Вукоглија и Мађаре — рече Јевренос-паша. |
| дило је одавно оно место, тачку, ’де би требало град градити.{S} Туд пролетише орлови, заставе |
| >— ’Ајде не булазни, будало.{S} Теби би требало кожу одерати и од ње гајде начинити — одговори |
| Лазар пао, на коме је остало, на ком би требало да је остало царство?</p> <pb n="378" /> <p>— А |
| у да повеља нема законите форме, јер би требало да је на њој логофет потписан, и печат ударен.< |
| ом турском коњицом?{S} Не би.{S} Косово требало би да је спашено пред Косовом, а не на Косову, |
| ?</p> <p>— Ја то исто велим.{S} Но само требало би кораке ухитрити док се не би царичина страна |
| завађати га са Жигмундом, и зато би му требало нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта би то било.</p |
| јеру положили.</p> <p>— Ми Турци такове требамо као што си ти.</p> <p>— Потпомогни ме, ма напос |
| шавши само је једног честитог поглавара требао.{S} Стеван је био у сваком смислу честит, ал’ ко |
| а та и сама царица Милица, јер је народ требао мушке заштите, нит’ су могли Бранковићи признати |
| не ломимо овђе снагу, која ће нам посље требати.{S} Сад нек доведу тог поклисара Каралампоглију |
| .{S} Настаћеду крута времена, Србија ће требати војника; а са војводом Радићем, великим челнико |
| блачино, купи још дјетића за војску.{S} Требаће нам.{S} Турчин како се у Караманији опорави, од |
| /p> <p>— Добро што си дошао, свети оче, требаш ми за вијеће, јер си увијек земљу и своје стадо |
| > <pb n="487" /> <p>— Никако.{S} Султан требује Голубац као пограничну заштиту против Жигмунда |
| е бар слободе, а подведено непоштење не требујемо.{S} Толико нас искушаваш, и данас не остављаш |
| д да си пијан?</p> <p>— То само мудри и трезни сањају, а који је на јави свагда луд и пијан, то |
| и свагда луд и пијан, том тек у сну што трезно дође.</p> <p>— Та дед’ приповедај што о твом пут |
| о чује јаук, плач и риданије у двору, у тремови, за незаборављеним деспотом.</p> <p>Војводе, ко |
| народ, нијеси од оних калуђера, који на трему, у ћелији, у цркви, крвљу орошен пада као жртва, |
| е, надње испрекрштају.{S} Скуп је сваки тренутак.</p> <p>Пију, да забораве боље.{S} Јаблановић |
| ислони, и к’о у некој сањарији неколико тренутака тако онемљени стајали.{S} Богзна какве им се |
| ека шта ће чути.</p> <p>Деспот неколико тренутака замишљен, прослови.</p> <p>— О твом пријатељс |
| а уморени, неиспавани, не дајмо им оком тренути, нит’ времена да се опораве, мада им откудгод и |
| има, Мађари ћеду опет на јуриш, да нам тренутка не даду, да нас тако уморене сатру.</p> <p>— С |
| дњу улила за спас Србије, и у последњем тренутку жића, кад ропац завршује, а гром самрти душу м |
| а очи зелене и мале, да се испод бели’ трепавица једва и видеше.{S} Лице му се често смешило и |
| окрије. <pb n="476" /> Само Харалампије трепавице уздиже, сасвим је задовољан својим стањем, и |
| се од бисера и драгог камења блистати и трептати.{S} Рећи ћеш да је то све у хатар Милеви и да |
| ти блеск, слике чине се као да у животу трепте, обасуто све рајским мирисом, кад се чује реч, м |
| које ручици којом се са челенком спаја, трепти алем-камен драги.{S} Лице му ма већ и не младо а |
| унака, ког долама увек од драгог камења трепти, црнином је обвијен.</p> <p>Велика дворана све у |
| од загушеног јецања рамена, прса му се тресу, други, опет, од жалости, бола уздану да му се гл |
| е гледа га укоченим очима, вилице му се тресу, јошт не може да погоди, а лице му се види као од |
| иво их све набраја, а риђа брада све се тресута.</p> <p>То је пропис, па мора читати ма какав г |
| у се трубље, од копита коњских земља се тресуца, ту су већ гости.</p> <p>Деспот са својом свито |
| :id="SRP18590_P3"> <pb n="521" /> <head>ТРЕЋА КЊИГА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18590 |
| пресјеку све што ти оданђе долази.{S} А треће је што те текар срце забољети мора.{S} Чули су Ту |
| орило.{S} Ферхад-паша, пак, преко друге треће руке је дознавао, и дознао је, да је Радосав за в |
| <l>Друго бјеше Реља Крилатовић,</l> <l>Треће бјеше војевода Гојко.</l> <l>Када су се понапили |
| остављаш Лазара породицу и тражиш опет трећег.{S} Но гост си ми, не могу више говорити, пијмо; |
| пан.{S} Један слуша Милицу, други Мару, трећи Стевана, четврти Ђурђа, а пети се, опет, Турчина |
| и у исто доба не види ни белог света, а трећи можда се мучи на душманском кољу.</p> <p>У истом |
| ри и Грци на тајне договоре.</p> <p>Кад трећи дан, пријави игуман Рувим новог госта, владику Ле |
| је победа српска.{S} Но Турци навале и трећи пут са новим силама на уморене Србе, који се без |
| јер су силеџије, како би’ ја с њима као трећи на крај изишао.{S} Можда ћеду се и њи’ двојица у |
| вио, све је било у највећем реду.{S} Но трећи дан арнаутске војводе одметну се и пређу Турцима |
| веку стегне!{S} Чуо сам га последњи пут трећи дан Васкрса па ми још и сада његова песма срце це |
| изглед није сигуран, представи Бајазиту трећи план, којим се српски народ подјармити може.</p> |
| ље, опрему нареди.{S} Ударе два коца, а трећим оба одозго утврди на облик вешала.</p> <p>Воду и |
| лможе увесељава.{S} Петошко није био са тржишта у звекетуши шаренкапи доведен лудак, већ син во |
| ом не налази.{S} Света црква постала је тржиште.{S} Нема поштовања прам својој вјери.{S} У вино |
| нажно.{S} Гледао сам мојим очима ропско тржиште у Скопљу, срам човечанства.{S} Људе, кришћане С |
| ио је ’де народу прети опасност, ’де га трзају на све стране, а не може му никаква мишца помоћи |
| врата пишти, потрчи, и падне, у ужасном трзању живот изгубио се. </p> <p>Тако је и са Јабланови |
| Русне.{S} А знаш ко је Русна; да може, три круне би Бранковићу на главу метнула.{S} Но морам и |
| е, нећу много поучавати, имаш памети за три патријарха, а лукавства за седам лисова, неће те ни |
| в дом, а ми само гости; но гост само за три дана, посље је несносан, <pb n="507" /> а ми не сми |
| равну војску ако цару устреба.{S} Твоја три брата су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ |
| слађи рај.{S} Већ је дошло време да на три вјере покидан народ са три стране сам себе убија.{S |
| народ, шта је дочекао да се у вјери на три стране кида.{S} Једне Турци силом турче, друге фрат |
| време да на три вјере покидан народ са три стране сам себе убија.{S} Нека је савеза са Угрима, |
| амо.{S} Она је већ била супруга паше од три репа.{S} На једном узвишеном месту лежао је пашин д |
| ад-паша улака деспоту, и даће му рок од три дана да се покори.{S} Послаће свог бимбашу са књиго |
| ли свршиш, постаћеш одједаред пашом од три репа.</p> <p>— Велики падиша! допусти робу твом сам |
| а ефендија, па напослетку паша, и то од три репа,_послаћу војводи Кострешу три товара блага, па |
| ну, диже се прашина, малочас па се виде три коњаника, праћени од деспотови’ катана.</p> <p>То ј |
| је, хвала богу, све већ у реду.{S} Пре три дана сам благословио војску која је сад спремна и о |
| а познаје те главе, ускори кораке, види три крваве лешине.{S} Познаде их.</p> <p>— То су Јереми |
| га је живота стало.{S} Није трајало ни три дана, а деспот је већ мртав лежао.</p> <p>Ђурађ је |
| добио две, близу Рудника од Мађара пак три, и то тешке ране.{S} И твој покојни, Русно, одвећ с |
| ва.</p> <p>Деспот је у Београду боравио три дана, световао се [с] Облачином Радом, примао градс |
| ов глас чувен од Ангоре и Багдада преко три морја, седам краљевина, па чак до римпапе.{S} Свако |
| ас јоште нису надирали.{S} Има их преко три стотине хиљада.{S} Но, хвала богу, има и наших дост |
| сити до год је Србије и Манасије.{S} По три калуђера наизменце дању-ноћу чувају да се кандила н |
| овак Грмана.</p> <p>— Свега седам, и то три тешке — одговори Грман.</p> <p>— А ја већ оне што с |
| stone unit="subSection" /> <l>Вино пију три војводе славне</l> <l> У Прилипу граду бијеломе;</l |
| рчена коса, на великом челу зарезане му три ране, поглед мрк, да ти кроз душу прође, на рукама |
| о од три репа,_послаћу војводи Кострешу три товара блага, па ћу запросити његову ’ћер, и задоби |
| стира, кад ал’ виде се вешала, а до њих три забодена копља, а на њима натакнуте главе.{S} Деспо |
| д војвода добије педесет, а Харалампије тридесет хиљада дуката.</p> <p>На ово питање разбистри |
| а прогнат, мој гост, доста ће му бити и тридесет, а Харалампији десет, ја сам најглавнији. — У |
| } Но сад друкчије не може.{S} Добије ли тридесет хиљада, и то је добро, не добије ли, он ће у Т |
| ума је било доста, јер је ту било преко тридесет була.{S} Ту се ја упознам са адумцима, међу ко |
| ли!{S} Па зар није доста невоље када по тридесет девојака поред једног старца чаме?{S} Па како |
| и Турчин жут и преживљен, па кад има по тридесет млади’ девојака од петнаест до двадесет година |
| S} Од косовске битке до сада, скоро већ тридесет година, па никад у миру, него све у рату, беди |
| ен велики блистајући полилеј, на ком су тридесет воштани’ свећа запаљене.{S} На столу још стоји |
| само гледај како се бијемо.{S} Ви имате тријест тисућа, и ми имамо толико, све окаљених војника |
| арски Пахомије, који је у Атонској гори тријест година, уз то и хрисовуље и повеље српских влас |
| на Гркиња.{S} Танког високог стаса, око тријест пет година стара, лице фино, бело, да није живо |
| ца, за то нам је војске мало, шта је то тријест тисућа, а Турци су у мноштву тамо доле закопани |
| ећ напред све шта ће бити.{S} Једва ето тријест година како Душана нестаде, па шта се од српств |
| игмунд опорави, донде султан може имати трипут толико војске код Дунава и на друмовима.{S} Дође |
| ат Теофан кад је изишао, пред куварицом трипут је од радости горе скочио, а куварица цикнула, н |
| окори сву Србију с Београдом, треба још трипут толико војске, вели Ферхад.</p> <p>Исак-паша бес |
| з то пријатељство да пристане, да ће са триста хиљада Турака дубље у Србију ступити и Србијом о |
| .{S} Зданије довољно велико да у њему и триста калуђера стајати може.{S} Од косовске битке, отк |
| ’ ће мене Ђурађ сатрти ил’ ћу ја њега у трло и млево, тако ми ове смедеревке и овог сребрног пе |
| ај Турске постајати не може, а да си ти трн у оку, јер с малом властелом Турци би лакше на крај |
| ећу стенама плови.{S} Смедерево ће бити трн у оку и Мађарима и Турцима.{S} Ја ипак морам крмило |
| ак ступ Србије.{S} Но Смедерево ће бити трн у оку, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су Срби с |
| еједаред премет’ли.{S} Србин је Турчину трн у оку.{S} И ми Срби знали смо војевати, ал’ много ш |
| .</p> <p>— Шта ћеш, кад смо били стрицу трн у очима — одговори кнез Јован.</p> <p>— Ја заиста н |
| ли баш да се мора, онда ћемо ма и преко трња.</p> <p>— Добро би било већ сад побринути се за до |
| , а да се пресади у срце деве, те дивље трњаве ружице, и да се ороси, испари у бајном мирису, и |
| ек зао демон у народу, и твоје причешће тровало је народ.{S} Кад нијесам могао у народу добра д |
| ајбољи час, ал’ бадава кад место једног троје управљају.{S} У оваковој околности није требало д |
| редом ћера.</p> <p>Ето сад жалости, сви троје у несрећи се састаше.</p> <p>Тамерлан их јошт доб |
| вако ако остане, да над српским народом троје четворо владају, Србија мора пропасти, јер ту про |
| уђер зна кад треба тајну одржати, а сви тројица имали су узрока све у тајности држати.</p> <p>Ј |
| свјетовао да се Голубац преда.{S} Благо тројица имамо међу собом дјелити, Јеремија, Јаблановић |
| ју вино у Призрену,</l> <l>Вино пију, а тројицу хвале.</l> <l>А кнез Лазар и млади Новаче</l> < |
| човек што ће њега убити.{S} Може један тројицу потући, ал’ кад дођу шесторо на коњу на једнога |
| или све, а да се тако упустили у бој са тројно већом, а још одмореном турском коњицом?{S} Не би |
| е му по вољи иде.{S} Биће красан град у трокуту, јак да се на јуриш узети не може.{S} Ту ћеду б |
| аревог племена на српски <pb n="528" /> трон, и Високи Стеван не једаред га себи на световање п |
| рану, приведе га трону, до ког је други трон намештен био, и тако краљ Жигмунд <pb n="394" /> с |
| е деспот наскоро изгубити.{S} Међу њима троножан столић, на њему пе’ари с румеником.</p> <p>Дес |
| лони, уведе краља у дворану, приведе га трону, до ког је други трон намештен био, и тако краљ Ж |
| отерати може.</p> <p>Петошко на његовом трону, или столици, која је била подоста велика тако да |
| /p> <p>Деспот кад га је први пут виђео, тронут је постао.{S} Кад су насамо били, упита га:</p> |
| тив бог на страшном суду — рече деспот, тронут од великодушија Ферхада.</p> <p>— Волијем једног |
| </p> <p>— Деспот је богат, ал’ сад се у трошак бацио, купи војску у доњим крајевима, а и Жигмун |
| неће.</p> <p>— То су нове спреме, на то троши Жигмунд силно благо, јер је то оружје да му се пр |
| равим моју тугу; ’оди амо да га заједно трошимо.{S} Ти си један међу твојима који у срце човека |
| оја те сва не љуби, јер вељаше да много трошиш новца и крви за алеманско царство, и против хуси |
| изнице су им увек празне, а краљ о свом трошку не може војске држати, мораду да просе новац у р |
| е онај на њима шири, ког сироте буле не трпе.{S} Помислите си за пашу једног старца, као сад во |
| /p> <p>Ужетом их вежу, војводе спокојно трпе, но Харалампије бесни, баца се, не да се везати, с |
| у и служавки.{S} Вечера се преправљала, трпеза се намештала, и то усред баште, међу цвећем и гу |
| реме.</p> <p>У једној дворани намештена трпеза, звоно зазвони, дворјани оду краљу и својти му д |
| већ деспот унапред налог издао да се од трпезе одмах за пут спреме, јер су већ Турци господари |
| нак, па брат Теофан остави књигу, пређе трпези па управо игуману да му пољуби руку, но овај одб |
| му поглед поклони.{S} Виђао сам га при трпези, како јој пиљи у очи.</p> <p>— Остави на миру те |
| дивше, сићу с коња, и упуте се управо к трпези.</p> <p>Имали су и шта гледати.</p> <p>Млади Сте |
| ражај калуђеру дао да млађи, који су за трпезом седили, мало што се сви грохотом не насмејаше.{ |
| ком у оно доба, скупљали су се гости за трпезу обично под звуком звонцета, за које је у једном |
| ком жалосно изврће, а друго око баца на трпезу и смешљиво их све набраја, а риђа брада све се т |
| о бољи народа, и кад седну за богодану трпезу, то ће им бити тајна вечера, и пе’аром рујног ка |
| дику Ћирила, ал’ остале партаје га нису трпеле.{S} Тек доцније био је за патријарха намешћен.{S |
| е пост, те пост.{S} И то би’ доста дуго трпео да нису к томе и друге беде дошле.{S} Ја једем да |
| ко с њим нагодио, ту дакле влада дечаке трпети неће.{S} Но шта ће бити онда са Гргурови синови? |
| е неће, јер он све мудрује па будале не трпи, а ја онда идем онамо где више будала има.</p> <p> |
| а и Бранковића.{S} Код куће у Србији не трпи господара над собом.{S} Ако мора служити, а он ће |
| оверити... већма него мом сину, који не трпи Бранковићеве, али шта ћу му, кад се не да освестит |
| ећа нег’ икада.{S} Знам да и сам Вук не трпи брата му Стевана, па Вукова партаја, будући је сам |
| и све иконе побацане, јер турски дин не трпи Ису Пејгамбера и његове угоднике.</p> <p>Војску ко |
| што скривио; природа неред, неправду не трпи, у деветом кољену још искајавају се гријеси пријет |
| је могла заборавити, па је његовог сина трпила.</p> <p>Харалампије се већ договорио с Русном да |
| а срце.{S} Ја га нијесам <pb n="453" /> трпио, ал морао сам као други све прогутати.{S} Е да је |
| Душана сваки је морао слушати, нити је трпио ког упорног војводу — рече Петошко.</p> <p>— Кад |
| е преиначе.{S} Као год што сирома’ мора трпити глад, жеђ, зиму, врућину, тако опет господар стр |
| елиш — моји душмани седе уз њега.{S} Но трпићу јошт мало, ваљда ћу му текар на ум пасти.</p> <p |
| се дирнути.</p> <p>— Па тако сте то све трпјели?</p> <p>— То је овако.{S} Будала чује од господ |
| е душевне силе и човеческе умерености и трпљења.{S} Једни партаје праве у народу за узвишење је |
| ти, ослободио сам; оставшим сам утеху и трпљење уливао.{S} Па сад сам дошао к теби, да ми даш н |
| /p> <p>— Тко би знао куд се ђео, такова трта тко би још о њем бригу водио, кад су толики бољи п |
| још таквог би делију Турци требали, та трта, ваљда су га турске копите сатрле.</p> <p>— Турчин |
| > <p>— И шћео се још с нами дијелити та трта.</p> <p>— Та само да нам је за руком испало, лако |
| алампије без Турака.</p> <p>— Та бар та трта да је ту, да знамо је л’ долази Турчин, да се знам |
| ралампије тамо остао?</p> <p>— Ваљда је трта тако израдио да се онђе подијелимо, па да идемо та |
| , ако на вас душманин наиђе, и поособно трти стане?{S} Но, нећу ти више о том говорити, јер ме |
| латког лица попови, владике, фратри.{S} Труба затруби, капија се отвара, напред телохранитељи д |
| <pb n="225" /> <p>Наједанпут зачује се труба и звонце.{S} Ово је знак за вечеру.</p> <p>Код ср |
| жудно ишчекују Јеремију.{S} Чули топот, трубе и таламбасе, није требало дуго чекати, малочас до |
| је једина утеха.{S} Крик војника, глас трубе, све су то за њу туђи гласови.</p> <p>Чује се топ |
| ило гостију и од војничког реда, и глас трубе сазивао је госте на обед.</p> <p>Гости се почну с |
| раћени од Радосава, који како зачу глас трубе, изиђе ван на дочек Јеремији с ким се поздрави и |
| је Београда жалостан је.</p> <p>Чују се трубље, од копита коњских земља се тресуца, ту су већ г |
| </p> <p>И није ли већ сујетан сав његов труд, када су већ Турци мах преотели?</p> <p>Покајав се |
| дном људству да ужива у миру плоде свог труда.{S} Дивље турство заклело се да обори Србију, да |
| а?</p> <p>— Јесам.{S} Зато сам си и дао труда да те потражим, јер времена су окрутна, није за о |
| подара.</p> <p>Док се она у Србији тако трудила, Ђурађ у Цариграду такође за себе је радио.</p> |
| авиша је са своји јунаци дивно скончао, труп на трупу, гомила на гомилама турских лешева.</p> < |
| струку је био мало шири него у плећима; труп дугачак, <pb n="227" /> кратке ноге, кратак широк |
| брзо му главу одруби.{S} Главу баци, а труп ђипне, крв из врата пишти, потрчи, и падне, у ужас |
| аха, противу Корана, а он је недостојан труп као стрвина; ако је христијанин делом противу воље |
| јошт од јуначке крви црвени, као да се трупови попадалих војника крај воде, при обали виде.</p |
| са своји јунаци дивно скончао, труп на трупу, гомила на гомилама турских лешева.</p> <p>Бура п |
| пије примјетио да Јула заплашено унутра трчи, стао је и очекивао је да ли ће ко изнутра опет на |
| у дворану, ’де су слике српских бојева, ту заседну и светују се.</p> <p>Краљ опет у челу, а ост |
| и Харалампије.</p> <p>— Ђе сабља влада, ту право нема места.</p> <p>— Тако је, сабља дели правд |
| пске руке пао, а где један султан пада, ту мораде и други цар пасти.{S} И ваш Лазогли мораде па |
| То је тек неимар.</p> <p>— Знам Ђурђа, ту мудру главу, ал’ је далеко, шта мислиш ће је Трапезу |
| лацманства.{S} Богата је стара Србија, ту је морје, ту су ријеке, Србија је рудом обилата, зан |
| <p>До те дворане је опет друга велика, ту су насликане битке на дувару, од славних дубровачких |
| држава сабрати и снова утемељити могла, ту би тек Ђурађ био на свом месту.</p> <milestone unit= |
| ету кнежевић’ма.</p> <p>Кула пространа, ту је један одељак спремит за кнежевиће, да не буду о’д |
| амо је долазио, еј то су била времена, ту се негда и веселило, још кад је султана Милева ђевој |
| нема, изгледа код своје куће затворена, ту више за њу станка нема.</p> <p>Јерина из Смедерева д |
| аконије, смедеревска и метохијска вина, ту су златни и сребрни пехари, красни, сребром, кошћу и |
| етише орлови, заставе римских легијона, ту су остаци некадашње јаке грађевине.{S} Ту су прелази |
| ије, са калуђери.{S} Црква дупком пуна, ту је Ђурађ са војводама, великашима, око цркве непрегл |
| ма чекињастих животиња, шуме пуне жира, ту је пловидба, Дунав даје рибу, бистри изворни истоци, |
| ћ одсести?{S} Нема ту деспотових двора, ту нема дома за госпоштину.{S} Ту је ведро небо и деспо |
| и.</p> <p>— Не старај се, мајко, ништа, ту смо још ми, све ће још добро бити — рече поузданим г |
| а, која своје жиле на све стране пушта, ту су брегови, планине, лузи и дубраве, воде и потоци, |
| ље, од копита коњских земља се тресуца, ту су већ гости.</p> <p>Деспот са својом свитом чека пр |
| м, јер је народ роб, а ђе је народ роб, ту није ни владар слободан.{S} За народ, ма и пропао, т |
| о, набијено земљиште, наокруг шарампов, ту ћеду се левенте утркиват, копљем хитат, буздованом у |
| руде, које држе живот народа и државе, ту је обрт и трговина, која своје жиле на све стране пу |
| сераиљ турски, ’де су биле свете цркве, ту су сад џамије.</p> <p>Султан Амурат под чадором седи |
| еним“ калуђером.{S} Где су млоге слуге, ту су и млоги лакрдијаши међу њима, а особито у двору М |
| у код ваше Богородице, недалеко одавде, ту је и Ферхад-паша, већ да дођеш и донесеш кључе Голуп |
| се, оче, ако цела ствар за руком пође, ту си и ти с нами, твоје изостати не сме, израдићемо да |
| p> <p>— Још прије, кад се град предаје, ту су Турци као вуци, дању-ноћу језде, греде.</p> <p>— |
| а ’де се дели, ’де се Голубац предаје, ту један другом не може бити потчињен.{S} А ионако сад |
| лтан Амурат, ту је војска из Анадолије, ту је Уруменли-беглербег, Исак-паша, потурчењак, диндуш |
| S} Богата је стара Србија, ту је морје, ту су ријеке, Србија је рудом обилата, занатлија, тргов |
| рдом је и сам султан Амурат код војске, ту је и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути се понајпре, |
| Новом Брду има нешто и Ђурђеве војске, ту су Немци Саси, и ту су Дубровчани под Вуком Бобалиће |
| опасан од мађарске и деспотове војске, ту је главом краљ Жигмунд, и зову Јеремију на предају.{ |
| уздркће.{S} Види и нешто српске војске, ту је довео деспоту Облачина Раде.</p> <pb n="414" /> < |
| ђ чинити неће.{S} Ако им да што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из земље изгони, отићи ћеду |
| а; ту се проводише српске јуначке шале, ту се каткад и по ’декоја господска свадба догађала, и |
| ишчекује.</p> <p>Војводе су допраћене, ту је и Харалампије и Радосав.</p> <p>Кад им је бимбаша |
| S} Знаш Смедерево, оне дивне развалине, ту се мора зидати град, који ће бити стражар, који отво |
| не могу.{S} Но ту је наблизу Двориште, ту је Војник.{S} У Дворишту је био дворски конак Високо |
| пезарији.</p> <p>Ферхад прими причешће, ту свету тајну, чистим срцем и душом, и канда му се кам |
| се учио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, ту је проучио од Арапа небо и звијезде, градити куле, и |
| а, Јована и Ђурђа.{S} Ето, синови моји, ту је властелин Јеремија и војвода Јаблановић.{S} Они с |
| у двори римски’, грчки’ царева стајали, ту је сад сераиљ турски, ’де су биле свете цркве, ту су |
| S} У деоби ћара су турске паше савесни, ту се нећеду варати.</p> <p>— Е сад да диванимо о томе, |
| војском налегнуо, ђе су гођ манастири, ту свјетиња није оскврњена.{S} Што спомену, честити дес |
| су зла допали, ил’ које треба погубити, ту је близу кула и црквица.</p> <p>Отац Пајсије сједи с |
| јаничари, азапи, љути арапски коњаници, ту су мазге, камиле, за пртљаг и терет.</p> <p>Султан А |
| оре држе.{S} Ако хоће Турчин да наруши, ту му је при руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фетву, и ре |
| ш ли се и ти ту дјелити.</p> <p>— Имам, ту ћемо се већ сви порефенити.</p> <p>— А тко си ти, да |
| и.{S} Ако се свежеш са Циљским комитом, ту је и Жигмунд, а то Турцима не иде у рачун.</p> <p>Ле |
| о прост калуђер са мојим архимандритом, ту су биле војводе и српска госпоштина, и сам патријар’ |
| хад-паша мора, мисли за сутрашњи диван, ту је говор о предаји Голупца.</p> <p>Ферхад-паша је Ту |
| е ни Србије бити.{S} Зидајте Смедерево, ту се може јошт нешто спасити.{S} Што су вам азапи и ху |
| ван признао, јер се тако с њим нагодио, ту дакле влада дечаке трпети неће.{S} Но шта ће бити он |
| } Што је од Влаха оружије понети могло, ту се десило.</p> <p>По турском стану пролазећи рекао б |
| а нит’ Харалампија.</p> <p>— Бо’ме зло, ту се мора мријети, спаса ту не има, Мађари ћеду опет н |
| оле.</p> <p>Ту је главом султан Амурат, ту је војска из Анадолије, ту је Уруменли-беглербег, Ис |
| рина из дворане изиђе деспоту насусрет, ту је и сва чељад.{S} Мара кнегињица, слуге.</p> <p>Дес |
| ан од слугу рекне:</p> <p>— Хвала богу, ту је господар Ђурађ, биће промене, ваљда ћемо се опрос |
| /> и мађарско бродовље за собом повуку, ту је сад ужасан покољ, но ветар ватру на запаљеним тур |
| ма ’шеничне земље, виногради у изобиљу, ту су шуме, тма чекињастих животиња, шуме пуне жира, ту |
| митом, да за Улрика даш твоју Катарину, ту јошт врло младу кнегињицу, најпре, молим те, рјеци м |
| малочас док се путници прашине отресу, ту ћеду бити.</p> <p>Турска војска од Крушевца Моравом, |
| {S} Ако дође па одмах не преда Голубац, ту је већ пријевара, издајство, ја на твом мјесту одмах |
| азећа господа српска ту су се одмарала; ту се проводише српске јуначке шале, ту се каткад и по |
| ете — Стеван, ил’ женска глава управља; ту нема никаквог права насљедија.{S} Насљедије је то пр |
| се сплетке правиле, од стране дворјана; ту се не једном и о глави радило.</p> <p>Било је ту дос |
| } Овај је млад, она је женска глава.{S} Ту треба да је човек који ће народ из толике беде извућ |
| ијеме будем као посинак му код њега.{S} Ту научи’ од Марка да Србији нема изгледа <pb n="490" / |
| I</head> <p>У Београду тишина влада.{S} Ту је посада мађарска, на кулама вију се мађарске заста |
| у из Цариграда, Солуна и Дубровника.{S} Ту кад дође какав стран владар и војводе и кнезови, нек |
| ш није угинула лоза Краљевића Марка.{S} Ту ће показати Кајица војвода тко је први катана на све |
| Милева је са женскима насамо ручала.{S} Ту бијаше плач и ридање.</p> <p>Србљи смутни, тек по ду |
| а је и понизила, ал’ га није сатрла.{S} Ту је јошт Морава, Дрина, Дунав; па и кршне горе ће га |
| јер је ту било преко тридесет була.{S} Ту се ја упознам са адумцима, међу којима један је сасв |
| Одем у један манастир близу Скопља.{S} Ту ме прими игуман, неки отац Герасим, не знам ни сам ш |
| олине и планине у турским су рукама.{S} Ту се већ Србин рађа као раја, а као раја и умире.</p> |
| >Радосав оде и врати се са хаљинама.{S} Ту је и камилавка и све што треба.</p> <p>Радосав опет |
| еника.{S} Лошонци продире к својима.{S} Ту је на једном броду и Цецилија, красна делија-девојка |
| {S} Та Манасија је његова задужбина.{S} Ту је он рад да кости своје сложи и да почивају до општ |
| таква је била онда у Срба богаштина.{S} Ту књигу је добио у насљедство деспот Стеван, и поклони |
| о.</p> <p>Црква је била великољепна.{S} Ту си видео све барјаке које је задобио Душан и други с |
| сина за себи опредељеног господара.{S} Ту не знамо шта ће бити.{S} Ако она ђаура јако воли, пр |
| ару, од славних дубровачких сликара.{S} Ту се види бугар-битка цар Душана, бој на Косову, бој к |
| ма подоста?</p> <p>— Тога има доста.{S} Ту су Обилић, Косанчић, Топличанин, девет Југовића, и о |
| опници на Тамерланове Татаре јуриша.{S} Ту виси на једној страни разно оружје, сабље српских кр |
| то лепа варош Ново Брдо, какав град.{S} Ту је богатство, сав предел канда је створен да људству |
| у, јак да се на јуриш узети не може.{S} Ту ћеду бити јаки бедеми, споредне и подбочне куле, опк |
| ни данашњег Дорђула ни Батал-џамије.{S} Ту си видео красни’ божији’ храмова и дворова великаша. |
| /p> <p>За чадором сејмени и заптије.{S} Ту је окол турске војске.{S} Ту су јаничари, азапи, љут |
| шан против покидане мађарске војске.{S} Ту се сад гледи како ће се спасти.</p> <p>Жигмунд запов |
| аптије.{S} Ту је окол турске војске.{S} Ту су јаничари, азапи, љути арапски коњаници, ту су маз |
| млого пролије, и то највише братске.{S} Ту се Србин поред Турчина против Србина борио; брат је |
| већ острвљени, крвавим очима навале.{S} Ту су пешаци, азапи и љути коњаници.{S} Велика тишма.{S |
| госпође које су са војводама дошле.{S} Ту се десила и госпођица Цецилија, кћи војводе Розгоњиј |
| тошко помешали су се међу служитеље.{S} Ту је сад било правог весеља.{S} Грман је међу њима као |
| елији све књиге свете и староставне.{S} Ту је на столу Свето писмо, вечити извор истине и надње |
| су остаци некадашње јаке грађевине.{S} Ту су прелазили Римљани преко, да одбију, раштркају ном |
| <pb n="510" /> земљи главу приклоне.{S} Ту се кују копља и мачеви, који ћеду покосити све што ј |
| писмо, вечити извор истине и надње.{S} Ту је књига светог архиепископа Данила, који је сретниј |
| Велики пут, и велики корак учинисте.{S} Ту се о глави, о земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, |
| ворен да људству земни рај преправи.{S} Ту су руде, које држе живот народа и државе, ту је обрт |
| је завршен, праве се опкопи, ровови.{S} Ту је већ и друга мађарска војска, која ће такођер руку |
| ослепљени кнежевићи, Гргура синови.{S} Ту је војвода Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија |
| ломи.{S} Један јак, моћан као други.{S} Ту је кнез Лазар против Вукашина, Краљевић Марко против |
| апада се силовито, брани се јуначки.{S} Ту стиже и кнез Завиша, главом је све надмашио, рикну к |
| чани као неки дворски манастир били.{S} Ту се сплетке правиле, од стране дворјана; ту се не јед |
| и, па све зна шта се међу њима чини.{S} Ту после може видети човек сваког сијасета.{S} Мој друг |
| родревном граду, Турци су господари.{S} Ту су посејали семе, из ког је грана турства у Европи п |
| овину води, морају се у кули чувати.{S} Ту седе на кревету, пред њима, стол, на њему жижак, меш |
| е у мађарским рукама олако освојити.{S} Ту је још и деспот Ђурађ, ако и с малом, ал’ језгровито |
| .{S} Страшна је њихова борба у души.{S} Ту се мисли, жеље, надње испрекрштају.{S} Скуп је сваки |
| о чудотворна, а сад бди над Србијом.{S} Ту су после иконе аранђела, светитеља, тешка кандила од |
| к-паша уђе у Голубац и позове диван.{S} Ту је Ферхад-паша и остале паше.</p> <p>Исак-паша, као |
| зит скупа са својим харемом ухваћен.{S} Ту се и Милева десила.{S} Морала је обнажена Тамерлана |
| ана у двору што је кнежевић сазидао.{S} Ту се поздраве и изгрле, брат и сестра.{S} Суза кане из |
| и заповеди сејменима да унесу благо.{S} Ту је и игуман Радосав.</p> <p>Сејмени изиђу.</p> <p>— |
| о необично, смело, превесело, гордо.{S} Ту си виђао калуђера, који су прегорди били; то су били |
| дмах је знао колико је сати ударило.{S} Ту већ није могао дуже прокопсати.{S} За њега би боље б |
| о снажни да Турке у Азију пребацимо.{S} Ту треба и крстоносне војске, треба настојавати код рим |
| дице, и наиђу на малу турску посаду.{S} Ту има и блага и заире.{S} Коњаници рупе, заподене се к |
| е.</p> <p>Опет стану, па се гледају.{S} Ту је Облачина Раде и свита.{S} Присни и пријатељи позд |
| на коју ћу страну.{S} Одем у војску.{S} Ту ме почне сваки преко рамена гледати. <pb n="243" /> |
| тамо преко жагор у мађарском стану.{S} Ту је краљ им Жигмунд, позива на предају, но Јеремија н |
| х двора, ту нема дома за госпоштину.{S} Ту је ведро небо и деспотови чадори.{S} То су за делије |
| ене се војска пут Мораве на Голубац.{S} Ту је и Харалампије.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| ти као мусулман не смеш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с тобом ћу држати.</p> <p>— Шта, вина пити |
| правих делбеника при продаји.</p> <p>— Ту је у деоби и војвода Јаблановић, и он је у Голупцу.< |
| реку Ситницу.</p> <p>— Видим.</p> <p>— Ту је изгинуло на хиљаде српске војске; да твој отац на |
| штена, ђе је игуман са благом.</p> <p>— Ту до трапезарије на гомили, и чека заповест да се унес |
| е, и погледав у Јеремију рече:</p> <p>— Ту лежи велико право, од тог нипошто одступити.</p> <p> |
| а га види игумана, то би био живот, ал’ ту треба јошт који игуман да се промене.</p> <p>У друго |
| ива.</p> <p>Сва пратња је спремна.{S} А ту је већ и Јеремија да се опрости, за њим опремљени то |
| ву у харем сљедовала.{S} Но онако треба ту красну птицу уловити да и теби, и пророку служи.{S} |
| аво, срце јој се стеже, њена господства ту више нема, изгледа код своје куће затворена, ту више |
| , већ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту утрошити.{S} Паде Крушевац у турске руке, а на Ново |
| а деспот Стеваном уступљен Жигмунду, да ту обвеза повеље престаје, и да се град уступити, преда |
| е паше то исто мисле.{S} Ферхад рече да ту нема ништа осим пљачке, и војска би се оданде опет п |
| да за право, но ко ће их чувати.{S} За ту сврху нема бољег од оца Харалампија, настојатеља у В |
| у велику помоћ против Турака.{S} Ал’ за ту помоћ има им се предати Мачва, Београд и Голубац.{S} |
| е да ће дати Милеву, али најпре мора за ту ствар преправити и патријарха, и војводе, да не би, |
| <p>Највећа јој је била брига Милеву за ту ствар преправити, али како?</p> <p>Ако је Милева у љ |
| ера се одржати не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе исправљам.{S} Очитао би’ ти молитва |
| косне.{S} А особито, сад му је прилика ту да би, можда, и до ње лако доћи могао.{S} Јусуф је < |
| жупана, из лова долазећа господа српска ту су се одмарала; ту се проводише српске јуначке шале, |
| ана деспота, сада по други пут.{S} Нема ту више роба, ал’ нема ни српског господара.</p> <p>Про |
| S} Ал’ ’де ће кнежевић одсести?{S} Нема ту деспотових двора, ту нема дома за госпоштину.{S} Ту |
| љуби руку, но овај одбије знаком да има ту старији’ а Теофан опет приближи се владики да га пољ |
| пићем.</p> <p>Лошонција већ не пуца на ту кулу, јер није нужно, а не зна тко тамо међу развали |
| , мало погрбав, али турска му је ’аљина ту слабу страну нешто покривала, брада му је била седа, |
| на нас свом силом напасти.{S} До чекања ту није.{S} Једну руку морамо си одсећи да остало спасе |
| >— Бо’ме зло, ту се мора мријети, спаса ту не има, Мађари ћеду опет на јуриш, да нам тренутка н |
| рођендан.</p> <p>Ферхад-паша, Исак-паша ту су у двору.</p> <p>Ферхад-паша станује баш у оној дв |
| озовеш? — запита Леонтије.</p> <p>— Сад ту он није од потребе, имам ја и добрих саветника, и до |
| Пе’ар испију.</p> <p>— Е, да нам је сад ту бар Харалампије, да нас исповједи и причести — рече |
| ојводо, како си накан да предаш град, е ту смо по твојој жељи, и благо је ту, предај Голупца.</ |
| p>— Баш би рад видети да збрише са себе ту сумњу каковим знатним делом.{S} И твој отац ми је на |
| ена народа, што је човеку за живот, све ту можеш наћи.{S} Има ’шеничне земље, виногради у изоби |
| андрита ил’ владике, и сам патријар’ је ту више пута био.</p> <p>— Па што сте ту радили.</p> <p |
| з Турака.</p> <p>— Та бар та трта да је ту, да знамо је л’ долази Турчин, да се знамо равнати.< |
| аше, не могу речма веровати, држе да је ту уплетен ђаура какав шерет.</p> <p>— Говори тко си и |
| > <p>Дотрчи један коњаник, и јави да је ту Јеремија војвода, жели деспоту реч дати.</p> <p>Десп |
| > <p>У исти мах дође слуга и јави да је ту улак турски и донео хабер од Турака.</p> <p>Јеремија |
| >На то уђе један дворјанин и јави да је ту војвода Драгаш са младим Вуком.{S} Царица му да пору |
| тако уморене сатру.</p> <p>— Само да је ту Харалампије, па да знамо на чему смо.</p> <p>— Шта ћ |
| осље збијају се шале, дворска будала је ту, па се са гостима титра.</p> <p>— Па и цар Лазогли и |
| ане се са Пајсијем у ћелији.{S} Била је ту и ћелија за калуђере, који теше заточнике који су зл |
| оставити у рукама деспота.{S} Сумња је ту.</p> <p>Кад деспот дође, и ако зна ил’ сазна да су к |
| селог народа, можеш помислити, какав је ту био српски живот.</p> <pb n="358" /> <p>Доле невоља, |
| шници добију обично помилованије кад је ту какав знаменит гост, па и Теофан зна да ће му сад би |
| еђ зидине Стеванових дворана.{S} Све је ту туђе.</p> <p>Док се деспот око Голупца бавио, Јерина |
| ало, звоно зове у трапезарију, време је ту, скупе се господа, војводе, калуђери, ступи и Јерина |
| р је то жеља свих Турака.{S} Само ти је ту од помоћи био Сириџа-паша, <pb n="537" /> на чију ри |
| ровале бедема.{S} Сам Жигмунд главом је ту, Розгоњи до њега, на једном вису, разгледају.{S} Већ |
| а их које су у харач дате.{S} Турчин је ту господар, турске шајке плове по кривудастој Морави, |
| да се с њим опет разговара.{S} И он је ту у двору стањен, и једва чека да га Ферхад позове.</p |
| даде.</p> <p>— Дођи прексутра, благо је ту, да га носиш.</p> <p>Тако се растадоше.</p> <p>Најпр |
| ад, е ту смо по твојој жељи, и благо је ту, предај Голупца.</p> <p>— Ја не понесо’ градскијех к |
| штит и панцир.{S} Краљ Жигмунд донео је ту справу из Алеманске и Латинске, фратори су то изумел |
| а је била стара Византија.{S} Колико је ту славе и грјехова издавано, знаш какви су били Комнен |
| и није се тако строго постило; било је ту рибе, паштрме, сољених моруна, хактапота, и неопходи |
| Лазара и прешли су Турцима.{S} Било је ту јошт и млоги’ грчки’ великаша, који су хтели под тур |
| ешко да би’ перје изнео био.{S} Било је ту гунгуле, Облачина и Кајица очи закрвавише, да не би |
| орњој Србији све је цветало.{S} Било је ту храмова, калуђера, трговине и богатства.{S} Дубровни |
| особито што у себи имао.{S} Но било је ту и такових шаљивчина, а особито певаца, па тамбураша, |
| једном и о глави радило.</p> <p>Било је ту доста славе и великолепија, али поред тога колико гр |
| већ ту бити деспот.{S} Ово благо што је ту, половина однеће се Исак-паши, половина би имала мен |
| и будне.{S} Адума је било доста, јер је ту било преко тридесет була.{S} Ту се ја упознам са аду |
| асвим друго мислила.{S} Њена личност је ту прву ролу играла.</p> <p>Калуђер се врати оцу Леонти |
| Пре нег’ што зора заруди, сав пешкеш је ту.</p> <p>— Евала ти, ал’ боље подјели међ’ остале паш |
| .{S} Сва им је војска из Европе и Азије ту била.{S} Зачне страховита сеча; Срби секу Турке, но |
| подјели у Голупцу при предаји, јер није ту само војвода Јеремија, већ и ја и војвода Јаблановић |
| Новог Брда.</p> <p>Силна турска сила се ту слегла.</p> <p>Град је опседнут, турска војска завиј |
| та, и то понајвише великаша.{S} Који се ту покалуђерио, тај је морао вишег покровитељства имати |
| им стрелцима и пушкар’ма.</p> <p>Док се ту борило, Жигмундова војска прелазила је Дунав.{S} Зав |
| и српски владари са Мађарима, колико се ту пролило српске крви.{S} Па Београд, који се сад скор |
| али овде нужна је била куварка, јер се ту сијасет гостију дочекивало, међу којима млоге њежне |
| м пољу цара Лазара издали, такође су се ту налазили.{S} Они су били поглавари Румелије и једне |
| е ту више пута био.</p> <p>— Па што сте ту радили.</p> <p>— Најпре се сјетоваше војводе у друго |
| јер оклевати не ваља.</p> <p>— Одма’ ће ту бити!</p> <p>Харалампије оде да доведе кнезове.</p> |
| ди, да је од деспота помилован, и да ће ту остати, да што боље једе, паштрме и јегуље, хактапот |
| а ни српског господара.</p> <p>Проћи ће ту столећа, док Београд допадне српских шака.</p> <p>Во |
| <p>Док тако Исак-паша размишља, како ће ту Турчин живити, донде деспот бригу води како ће себе |
| лакше Вукоглији хака доћи.{S} Но тко ће ту понуду деспоту учинити, и на то га навести?{S} Ферха |
| , на гробницу Високог Стевана, ал’ неће ту да стане, већ иде управо пред велико распетије, прек |
| нако већ одржати се не можемо.{S} Пашће ту и нами што у део, и то је, мислим, највећи део, ако |
| ији како је узбуђен.{S} Улак је, додуше ту, — мисли се Јеремија, — ал’ ’де је турска војска, то |
| ампији на сохрану у Високим Дечанима, и ту буду са нашим знањем ослепљени — одговори Јеремија.< |
| сложни и један од другог власт отима, и ту прилику треба употребити.{S} Ако се свежеш са Циљски |
| о и Ђурђеве војске, ту су Немци Саси, и ту су Дубровчани под Вуком Бобалићем.{S} Сви <pb n="424 |
| мена, ослободим се и дођем у Призрен, и ту се станим.{S} Имао сам нешто и новца, па ми је зато |
| о, Јерина се повукла у своју дворану, и ту је гостопримно занимала своје гошће, кћери ил’ госпо |
| и што иште, сад би његов био Голубац, и ту је Розгоњи био крив, који га је од откупа Голупца од |
| он ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Та и онако Високи Дечани од неко доба |
| S} Јеремија воле и свој кров запалити и ту изгорјети, нег’ли тако предати се.{S} Мађари су већ |
| о ја, камо срећа и по вас, ал’ има их и ту свакојаких, ето као што је Мелентије и њему подобни; |
| Јакуб-паша.</p> <p>— А тко да предводи ту војску — запита султан.</p> <p>— Ја и Ферхад-паша, Ј |
| рина, никог другог од деспотове обитељи ту не беше.{S} Деспотовица, мада је јака срца, опет не |
| p>— Ивер од кладе не пада далеко, ђе ми ту и ти.</p> <p>Слуга јави да је дошао улак од деспота. |
| обом ни у куповини подјелити.{S} Кад ни ту не можете, како ћете се на јуначком мејдану дјелити. |
| , а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти ту дјелити.</p> <p>— Имам, ту ћемо се већ сви порефенит |
| шаке Београд и Мачва.{S} И какве си ти ту користи имао деспоте, завадио те Жигмунд са султаном |
| рски је ред изискивао да докле су гости ту, весело мора бити.</p> <p>Тако се, дакле, и други да |
| дана морамо се држати, донде ћеду Турци ту бити.</p> <p>— Још прије, кад се град предаје, ту су |
| ом напунили.{S} Не један се српски краљ ту крунисао.{S} Са свију страна видимо тамо-амо пролазе |
| и да не продиру у Поморавље, јер би нам ту могли ударац нанети.</p> <p>— Нека га, опет ће једар |
| о, Сулејмане, да ја у мој харем заиштем ту красну ђаурку?</p> <p>— Добро би било, али само не п |
| ер док је деспот још са читавом војском ту, а не зна се колика је, и Београд у мађарским рукама |
| и беседити.{S} Од Турака је само Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко без њега никуда.</p> |
| прешло, нарочито што Исак-паша није био ту, дин-душман деспота, и њега је Ферхад у Голупцу обрл |
| моју жалост већи нег’ ја, који сам био ту све и сва, и све на моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаур |
| ед њеним очима озбиљно понашало, а како ту она не беше, а оно се све раскалашније веселости пре |
| Казаћу да је мени свагда на срцу лежало ту породицу оружати, али не једнога члана исте другоме |
| а.{S} Против Турака, јер Турци још само ту запети могу, а да не буде сав Дунав, дика српског бр |
| се Угрима моћно поткрепимо, истераћемо ту поганију са хришћанске земље.</p> <p>— Турци зазиру, |
| оварима лако сместити се не могу.{S} Но ту је наблизу Двориште, ту је Војник.{S} У Дворишту је |
| > <p>— Велика цијена, шта мисли, шта по ту цјену можеш купити, читаву област.</p> <p>— Ал’ Голу |
| , да понудиш Голубац султану Амурату по ту исту цјену, као што смо га Ђурђу понудили — рече Јер |
| настир, у цркву не може их пренети, јер ту немају места они који су издали род и часни крст.</p |
| воро владају, Србија мора пропасти, јер ту процвати се не да.{S} Кад је њих више владара, да се |
| ваком лицу види се нацртана жалост, јер ту није било који Високог Стевана није жалио.{S} Дивне |
| Јеремијо, још који час, па је наш удес ту.{S} Живити ил’ мријети.{S} Све на себи свјечано носи |
| илеј да додирне.{S} Онда је и сва памет ту.</p> <p>Тако је то било онда.{S} Човек се није мерио |
| ји ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту показа као витез, био сам му у шакама, и пусти ме сл |
| је пропис, па мора читати ма какав гост ту био.{S} Па и игуман хтео је показати да је строг, да |
| напред полазили; рањени желели су јошт ту остати, док им се ране не излече.</p> <p>Међу Турцим |
| и војник потресе се у срцу, држи да већ ту нема спаса за српско царство, да је то привиђење, са |
| му господара, боравити, ал’ кад је већ ту, тешко би се од истих откидао.{S} Спомени га негдашњ |
| и од српски’ владаоца.{S} Време је већ ту било, да тај посао започне.</p> <p>Један дан у Пловд |
| аве, да ти нешто кажем.{S} Сутра ће већ ту бити деспот.{S} Ово благо што је ту, половина однеће |
| >То је Јеремија тако тумачио, да може у ту сврху све чинити.{S} Мисли се, падне му на памет да |
| да, богзна хоће ли када такови јунаци у ту светињу ногом ступити.</p> <p>После цркве скупише се |
| у баш волели што се Харалампије уплео у ту погодбу, јер они као војводе нису били ради с калуђе |
| распетије да ћу моју силу, мој живот у ту сврху жртвовати.</p> <p>На то са престола сиће и рук |
| рпски народ имао је толико снаге да сву ту штету надокнади и Турцима јак отпод даде.{S} Један о |
| ици остану ван, разапну шаторе, те ћеду ту и остати до даље наредбе, јер они сачињавају окол Жи |
| е шестокриле, златних пераја птице ћеду ту лепршати.{S} Нек се зна да Србија јошт није пропала. |
| анајст катана, Облачина и Кајица остају ту, то је моја воља — подвикне достојанствено деспот.</ |
| отворити.</p> <p>Овако је Сулејман целу ту ствар Бајазиту представио и све се то ономе јако доп |
| кле он напослетку не буде принуђен целу ту ствар начисто довести.{S} Он је увиђао да се Мари не |
| а баш и као деспотица.</p> <p>Деспот му ту бригу растерао, седне у прочеље, с десна понуди Леон |
| аушбаша пријави се, и донесе глас да су ту поклисари.</p> <p>— Нек се амо доведу, можда ћеду гр |
| тра да ти хабер по вољи донесем, тад ћу ту бити.</p> <p>Радосав донесе уговор.{S} Деспот потпиш |
| <p>— ’хоћеш ли ти с нама, оче, или ћеш ту остати, па одавде ствар потпомагати?</p> <p>— Одавде |
| ати.</p> <p>— Је ли, Светиславе, ти ћеш ту поред твог оца чекати опредјелење да, кад устреба, п |
| ју читао своју несрећу.{S} Љубав је још ту била, али на њој приметна промена о будућности сумњу |
| пску крв пролили.</p> <pb n="393" /> <p>Ту је краљ Жигмунд на коњу са својим војводама, својтом |
| ила сила и слава римског оружја.</p> <p>Ту ће деспот зидати град, о ком ће се у свету причати, |
| ибињанин Јанко и Бановић Секула.</p> <p>Ту су сви смештени сем деспота и Јерине.{S} Деспот и Је |
| ао у крушевачки двор цар-Лазара.</p> <p>Ту је после Петошко прилике имао све погрешке и страсти |
| е судба многих народа закључује.</p> <p>Ту је Ферхад-паша, Реџеп-паша, Јевренос-паша, и још дру |
| којој су насликане бојне слике.</p> <p>Ту сад сјетује се деспот са војводама Радославом, Облач |
| а Дубровчани све бацају их доле.</p> <p>Ту је главом султан Амурат, ту је војска из Анадолије, |
| м хитат, буздованом увис бацати.</p> <p>Ту ћеду се јуначки мејдани у играма дјелити. ’Вам ће ју |
| ао са деспотом, ма овај ’де био.</p> <p>Ту је било верни’ улака, побожни’ калуђера, и гуслара.{ |
| врата, кроз која ће ући у цркву.</p> <p>Ту га чека Радосав, који пре свега како Ферхад уђе, зат |
| ао, јер они такве будале воледу.</p> <p>Ту сад Ферхад почине.{S} Побојао се да га осећај и спом |
| ња и уљезе у велику трапезарију.</p> <p>Ту се начини рахат, одмора му треба.{S} Стара је глава |
| није сироче, да има оца и мајку.</p> <p>Ту ћеду се створити бајни перивоји, зелени китњасти гај |
| је српска војска језгро Турчину.</p> <p>Ту Ђурађ са својом браћом, Стеван и Вук Лазаревић, све |
| а је угарска војска већ на путу.</p> <p>Ту деспот отпочине, баца поглед на војводе, канда журно |
| ецу, красне девојчице допратити?</p> <p>Ту је и војвода Кајица, дошао да честита деспоту на Сме |
| у да је то за цара и изгибшу му војску, туга нападне сваког Србина.{S} Сваки је волео и почитов |
| Београд ће сам предати.</p> <p>Каква је туга лежала на срцу деспотовом кад је ове наредбе потпи |
| апи починили.{S} Манастир је сокровиште туге и надње народа.{S} Није сваки калуђер Харалампије. |
| лого пре стигао, да не умрем у оваковој туги.{S} Бог нас каштигује.{S} Свакојако је зло.{S} Тур |
| си ми мио и због тога што и ти у твојој туги вином се тешиш, као ја христијанин; но зато имаш и |
| грлимо и тугујемо.{S} Ми ћемо с њима у туги за себе нов свет наћи.{S} Међу себи равнима преста |
| од умора тихо почива.{S} Но већа част у туги и мутним мислима очекива настајући дан.</p> <p>Сут |
| што се једе, канда не прија, и како ће тугом засићеним пријати.{S} Слабо се говори, и кад што |
| p>Млада два кнеза остану сами са својом тугом и својим јадиковањем, као два славуја којима очи |
| стија, први пут је у свом животу осетио тугу и жалост што Стевана нема.</p> <p>Приповедају да с |
| уздане Новак, но опет, задавивши своју тугу, рече пјевцу:</p> <p>— А гдје си ти био онда, стар |
| ром женом пријатеља нема.{S} Знам твоју тугу.{S} Жао ти је за Мачвом и Београдом, то је судба.{ |
| ?</p> <p>— Пијем вино да заборавим моју тугу; ’оди амо да га заједно трошимо.{S} Ти си један ме |
| онос; а на Србину видећеш неку загушену тугу.{S} Није ни чудо.{S} Турци насред пазара телале, к |
| има, да се с њима разговарамо, грлимо и тугујемо.{S} Ми ћемо с њима у туги за себе нов свет наћ |
| тачку, ’де би требало град градити.{S} Туд пролетише орлови, заставе римских легијона, ту су о |
| раван, а за то нејма снаге, па тек буде туђа подлуга.{S} Код мене је право Немањића, <pb n="531 |
| .{S} Од славне српске земље начиниће се туђа ропкиња.{S} Прилип, слава српска под Душаном, већ |
| вима се допало видити овако два красна, туђе вере и туђег народа младића, у тврдо пријатељство |
| м најмљеном руком мучки срце пара, а да туђе баштине задобије.{S} У савету властеле нечастиви м |
| м поред свог предмета, кад му љубопитне туђе очи и подсмешљив поглед не сметају.{S} Нек Светисл |
| убљен је онај пред богом и људ’ма, који туђе отима, а не који правду по свету тражи.{S} Ако ког |
| ију штету били нанели, но шта нам је до туђе штете кад нисмо сигурни да се може с тим победа од |
| евентама копља ломили.{S} Ми сад кајемо туђе гријехе, водите нас у Свјету гору, да се пострижем |
| зидине Стеванових дворана.{S} Све је ту туђе.</p> <p>Док се деспот око Голупца бавио, Јерина са |
| ло видити овако два красна, туђе вере и туђег народа младића, у тврдо пријатељство заверена.</p |
| уги, већ Турчин, ком сви ђаволи, ма и у туђем лику служе, а да хришћанство покоси.{S} Јеремију |
| и, ради отпуштенија не само своји’ но и туђи’ грехова — а они су баш онда најмасније залогаје у |
| ик војника, глас трубе, све су то за њу туђи гласови.</p> <p>Чује се топот, тутњава, звекет ору |
| њим и ручао.{S} Све се једно од другог туђило, све је једно од другог зазирало.</p> <p>Царица |
| рку, који се морао због кнеза Лазара по туђим земљама потуцати и Турцима служити?{S} Једва му о |
| то помаже кад је кључ њене будућности у туђим рукама.</p> <p>Оставимо сад мало ове младе.{S} Он |
| се и утврдите се, и не дајте да вам се туђин у унутрашња дела меша.</p> <p>Са овим реч’ма је п |
| ’ побратима, изгибоше; остадо’ сам, и у туђинству нађо’ друга.{S} Он је из далеке земље, из Пер |
| турском стану, српски посланици су међу туђинцима, па Марку је требало гостољубивим бити.{S} Ма |
| да се одрже, ићи ћеду под скут силнијем туђинцу, па се после мећу собом отимају док не ишчезну. |
| да одржимо.{S} Турчин се осилио, но са туђом снагом.{S} Наши племићи који су у суседству Турак |
| а.{S} Онај, који је срећан, ретко осећа туђу несрећу.</p> <p>Милева, занешена силом и богатство |
| шокче.{S} Колико се већ из наше цркве у туђу примамило.{S} Угрима је римпапа отац, па ће своје |
| ова јошт код његове Зулејке закопане, и тужан спомен на Зулејку побуђивао га је на—љубав прама |
| разабрати могла.{S} Милева се пустила у тужан плач <pb n="263" /> и јадиковање.{S} Русна, опоме |
| већ на овом свету паклу предаше — рече тужећи кнез Ђурђе.</p> <pb n="373" /> <p>— Свему је ваш |
| милостињу жалосном песмом.{S} Једно се тужи што је слеп, он вели да нема несрећнијег створења |
| свећу упалио.{S} Од тог доба силно сам тужио и турао сам се од немила до недрага.{S} Да сам ко |
| веселе, — у једној ћелији, чују се два тужна гласа.{S} Да не знаш, да не видиш ко говори, опет |
| јаком оружаном руком.</p> <p>Јерина је тужна.{S} Тек што се у Београду после смрти деспот-Стев |
| у, него громовити глас Грмана и његови’ тужни’ гусала.</p> <p>Када је певач престајао, донекле |
| срећи теше при чаши рујног винца, поред тужни’ песама. </p> <p>Марко у свом шатору, код Ситнице |
| } Тек се у бајкама приповеда, у песмама тужним пева се слава Неманића, блеск Душановог двора у |
| низ дивних јунака.{S} На <pb n="376" /> тужно појање сви сузе роне, сва црква тужно изгледа, бо |
| > тужно појање сви сузе роне, сва црква тужно изгледа, богзна хоће ли када такови јунаци у ту с |
| ешто више.{S} То <pb n="236" /> је било тужно јадиковање које срце чупа, и чежња за прошлом сла |
| се учио војевати.{S} Он се поред Турака тукао и погинуо, али је зато ђе је само могао, заштићав |
| S} Ја сам се победоносно противу Турака тукао и код Новог Пазара, и код Ниша.{S} Што сад нисам |
| би никад <pb n="232" /> са својом силом тукао са Турцима на равници као што је поље Косово, јер |
| ачву, Београд и Голубац!{S} За Мачву се тукли српски владари са Мађарима, колико се ту пролило |
| а главу метнути, који су се под Душаном тукли против мађарског Лајоша, бугарског Шишмана и Кант |
| ци, који Тамерлану сузу натераше кад се тукоше појединце против Татара као орлови против вранах |
| јка.{S} То су јаничари који се најбољма туку.</p> <p>На ове речи образ Бранковића крв подиђе.{S |
| о тешко оном, преко чији’ леђа се други туку.{S} А каква је турска силесија, а како је слаба Ма |
| , један средњег доба, други још младић, тумарају тамо-амо, не би ли каквог познатог роба видели |
| ад да буде.{S} Нешто се све буни, слуге тумарају.{S} Држаће се савет или се нови гости ишчекују |
| патријарха намешћен.{S} Црнци калуђери тумарали су као какви духови по земљи, и како који, по |
| о миш у рупу, па кад би они овамо-онамо тумарали, а ја би’ онда изишао па би’ их појединце риба |
| <p>— А бога ти, оче, шта си ноћас тако тумарао</p> <p>— запита га љубопитљиво Јула, без да је |
| /p> <p>— Вештице и калуђери морају ноћу тумарати</p> <p>— рекне један млад подсмешљив момак.</p |
| му запламту, лице му ванредну озбиљност тумачи.</p> <p>У пратњи Рувима улази владика Леонтије.{ |
| о не уштрби.</p> <p>То је Јеремија тако тумачио, да може у ту сврху све чинити.{S} Мисли се, па |
| умери Угре.{S} Предају градова и Мачве тумачиће народ тако, <pb n="385" /> канда предајеш Угри |
| у примамљују.{S} Ако с Маџарима против, Турака успемо, њих помаже лацмански Запад, па ће нам па |
| у војеној струци што велико видети.{S} Турака има више него што их је противу Вукашина на Мари |
| гоше са новим силама битку обновити.{S} Турака је било као мрави.{S} Сва им је војска из Европе |
| и раван број нашој, а колико има прави’ Турака, па текар из Азије?{S} Сами на себе остављени, м |
| уту не стоје.{S} Они су жешћи од прави’ Турака.{S} Но само те једно молим.</p> <p>— Говори шта |
| отив немачки’ ритара, против Татара ил’ Турака, Завиша је свуда.{S} Сад је дошао да помогне Жиг |
| ови.</p> <p>— Већ ми миш’ца изнеможе, а Турака нема, па нит’ Харалампија.</p> <p>— Бо’ме зло, т |
| тво да пристане, да ће са триста хиљада Турака дубље у Србију ступити и Србијом обвладати.</p> |
| лика је брига Јеремију обузела.{S} Нема Турака, нема Харалампија, нема трага.{S} Војника мало и |
| , управи сабљу куд ти показујем, против Турака.</p> <p>— И ви, вјерне војводе, устајте, скупите |
| брану против Турака и Мађара.{S} Против Турака, јер Турци још само ту запети могу, а да не буде |
| на већину ослони, та би се одма’ против Турака определила.</p> <p>Но деспотова реч је превагу о |
| е и задобио.{S} У разним биткама против Турака показао се не само као обичан јунак, него као ис |
| вити против ма кога, са Мађарима против Турака, са Турцима против Мађара.{S} Тко би кадар то из |
| и.</p> <p>— Дакле сад с Маџарима против Турака, сад с Турцима против Маџара, јадна Србијо, што |
| битку.{S} Ми Срби знамо најбољма против Турака ратовати.{S} Дај, краљу, твоју војску да и са њо |
| ске, но ова нит’ је била довољна против Турака, нити против Вука.{S} Вук је јаку војску скупио, |
| обити управу над војском која је против Турака послата била.{S} Он је своју задаћу и овде, покр |
| /> Па треба Угре поучити како се против Турака војевати мора, јер они још нису томе вични као м |
| а ће Смедерево град наперен бити против Турака, да ослаби Голубац, а султана опет да је Смедере |
| n="216" /> који је у једној бици против Турака код Новог Пазара пао.{S} Један двадесетољетни си |
| пет, од нас изискују да смо увек против Турака, кад се год њима допада.{S} И како се опораве од |
| остајем и остајем њихов савезник против Турака.</p> <p>— Прошао си много свијета, и јошт нијеси |
| ом измирио, војевао је са Ђурђом против Турака.{S} У великој битки код Искре, ’де је Ђурађ Турк |
| S} По том уговору Угри имаду нас против Турака потпомагати, ал’ веће сигурности ради, и да доби |
| Угрима.{S} Даваћеду велику помоћ против Турака.{S} Ал’ за ту помоћ има им се предати Мачва, Бео |
| гри опет ојачају, наново у борбу против Турака, јер за нас, за Србију, борба је живот.{S} А то |
| е војске, која се сада на Косову против Турака налази.</p> <p>Затим се заори јаче војничко „Мно |
| треба да служи Србији за обрану против Турака и Мађара.{S} Против Турака, јер Турци још само т |
| га сам се учио војевати.{S} Он се поред Турака тукао и погинуо, али је зато ђе је само могао, з |
| т од Обилића и Обилић <pb n="264" /> од Турака.{S} Крв се на Косову потоком лила.{S} Сто тисућа |
| понаместе, почну пити и беседити.{S} Од Турака је само Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко |
| о сам искусио, видио сам мојим очима од Турака попаљене вароши, села, свете храмове, видио сам |
| мљу опустити и покорити, ако не буде од Турака, по турској жељи, мира искала, а турска је жеља |
| гу од деспота-Стевана, Јаблановић је од Турака прогнат, мој гост, доста ће му бити и тридесет, |
| смо војевати, ал’ много штошта смо и од Турака попримили, и то што је најбоље.{S} Турчин се Угр |
| а не би Мехмеда, цела Србија била би од Турака сатрвена, јер у оно доба брат брата, син оца је |
| оже.{S} Маџари, како буду мира имали од Турака, задираћеду у Србију мало-помало све дубље, сад |
| сте једаред од толиког белаја, ђе ни од Турака ни од своји’ мира не имају, почну се турчити.{S} |
| вољела сам те.{S} Опомињеш се кад си од Турака побјегао у Цариград, а ја теби на Лазареву субот |
| и да је ту улак турски и донео хабер од Турака.</p> <p>Јеремија и Јаблановић ђипе.{S} Јеремија |
| велику трапезарију, ’де је већ крст од Турака отклоњен, и све иконе побацане, јер турски дин н |
| м рукама гледати.{S} Цариград је већ од Турака опасан, чека се само коначна пропаст Србије, па |
| мач знак пријатељства, јер овај мач од Турака тек онај може носити који је Марков пријатељ, а |
| у крвавом боју притичем да отпаднеш од Турака и да успоставимо опет Душаново царство, које ће |
| де ми моје очинство газе и отимају, код Турака помоћи тражио.{S} Коцка се преокренула и судба ј |
| је мртво тело цара Лазара?</p> <p>— Код Турака.</p> <p>Тако су још дуго и подробно распиткивали |
| ка частити се.{S} Били су уморни, а код Турака опет слабо српског јестива. </p> <p>Ђурађ није о |
| јеш поклоне и бакшише, јер без тога код Турака ни маћи се — рече Јеремија.</p> <p>— Само добро |
| ђеш, откуда си?</p> <p>— Ти знаш да код Турака млого Србаља служи.{S} Да ли ти је познато да ти |
| ме и порекло зна.{S} Тако је свагда код Турака бивало.{S} Нису га питали ко му је био отац и ма |
| ви синови код Турака, српска војска код Турака, српска кнегиња у Бајазита, куд ће боље по Турке |
| — ми смо увидели да је засад срећа код Турака, будућност шта ће донети, то опет је у бога.{S} |
| та.{S} Утолико је већма у подозрење код Турака долазио.{S} Турци га позову да им помогне један |
| о ће бити трн у оку, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су Срби с Мађарима, Турци док је Смедере |
| уплив Стевана, овде тако исто као и код Турака.{S} Реци јошт и то: међу Мусом и Мусломаном, син |
| ма угњездити се.{S} Лазареви синови код Турака; Вукови синови код Турака; Вукашинови синови код |
| ви синови код Турака; Вукови синови код Турака; Вукашинови синови код Турака, српска војска код |
| инови код Турака; Вукашинови синови код Турака, српска војска код Турака, српска кнегиња у Баја |
| 8" /> оженити, или како су ме хтели код Турака адумом да начине?</p> <p>Друштво се, поред све н |
| ам, али ми је до ушију допрло да си код Турака.{S} Та приповедај ми, како си ми дошао до те вис |
| жене инатити стану.{S} Кад сам био код Турака заробљен, упознао сам се са једним адумом који х |
| да се чува Бранковића, јер потајно код Турака о том ради да га с пута уклони.</p> <p>На сва ра |
| ткинути од Мађара, ал’ треба им мир код Турака израдити.{S} Тако кривудајућа се стаза народ од |
| се војска за Једрене спреми.</p> <p>Код Турака је све на опрезу, азапи, јањичари, коњаници већ |
| ша.</p> <p>Нестане Ферхад-паше, нестане Турака у манастиру.</p> <p>Сад је тишина у манастиру, к |
| е некада српске вароши већ су биле пуне Турака.{S} Призрен и Приштина, славна места српске слав |
| и Ђурађ са Србима заштићавају уступање Турака.{S} Да нема Србаља, зло по Турке.</p> <p>После о |
| вали у срце Србије продрети, Вук је пре Турака једну добро укрепљену тачку заузео, Турке с тим |
| српска слава била, сад је већ стециште Турака из далеке земље.{S} Цркве православне изгубише с |
| рог свата!{S} Па какви сватови?{S} Више Турака нег’ Србаља у двору.{S} Рекао би, да се већ све |
| мо.</p> <p>— Шта ће нам Харалампије без Турака.</p> <p>— Та бар та трта да је ту, да знамо је л |
| шу турског</l> <l>И јошт млоштво Грка и Турака;</l> <l>Гојко уби грчкога војводу,</l> <l>А и Бо |
| ах.{S} Сад опет стојимо измећу Мађара и Турака као укопани, да се мицати не може; волио би’ јун |
| спот треба мира, од стране Мађара као и Турака.{S} Мађарима може бити зазорно што се Смедерево |
| е још теже владати у Србији нег’ покрај Турака, који, бар за ово доба, у Голубац не би дирали, |
| да своју реч погазити не може, и покрај Турака да он још другог душмана навуче.{S} Биће време к |
| потајно пијеш вино као ђаур, диндушман Турака, и да Коран ногама газиш.{S} Пиј, овде не сме ти |
| н, честит и побожан.{S} Већа га је част Турака љубила и уважавала, и само неки су га мрзели кој |
| ад и Голубац обвезао, а са тим ненавист Турака на се навукао.{S} Сљед тога је пао Крушевац, јед |
| не, па опет све гину и губе војску, а у Турака мање славни’, па опет напредују.{S} Када има мло |
| показао, но у доцнијим ратовима противу Турака, код Новог Пазара; наравно, он је био још дете п |
| , само да још једном поред цара противу Турака војевати могу — рече Новак, мало загрејан, а у о |
| али без намере да им као оруђе противу Турака служи.{S} Од заваде са Турцима уздржавао се.</p> |
| арко са остали претенденти није противу Турака на Косову војевао, но ишчекивао је судбу, да он |
| Ја би’ мом роду верно служио и противу Турака војевао.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Па зашто да нас |
| емљом завладао био.{S} Ратујући противу Турака, погинуо је код реке Марице близу Дринопоља.{S} |
| ћ био.{S} Ја сам се победоносно противу Турака тукао и код Новог Пазара, и код Ниша.{S} Што сад |
| ом.{S} Наши племићи који су у суседству Турака, да не би своја добра изгубили, турче се, а Турц |
| Мустафу не победи, и постане сам свију Турака султаном.{S} Док је међу њима рат трајао, донде |
| ијен, а Мехмед постане господарем свију Турака.</p> <p>Ђурађ, чрез ову победу добије веће повер |
| рата Мусулмана и постане султаном свију Турака.</p> <p>Сабере силну војску да коначно покори Ср |
| о.{S} Он је постао на то султаном свију Турака.{S} Истина, понеки комадић земље присвајао је, н |
| су хусари отели, а од ових опет до руку Турака дошли.{S} И све то у тајности скривено да дода и |
| задржати да не навали на најгушћу масу Турака.{S} Сва својства, душевна и телесна, била су му |
| нас опатријаршити, а ми би после помоћу Турака упадали у Србију, да Гргурове синове уздигнемо, |
| а аргатује по Браничеву и Ресави помоћу Турака, рђави се гласови о њему разносе — рече војвода |
| пет на рат навести, јер је то жеља свих Турака.{S} Само ти је ту од помоћи био Сириџа-паша, <pb |
| ко ли би Петошка слушао.{S} И код самих Турака да се више чинити за народ гдешта, негли у свом |
| х војника, а познајемо и слабије стране Тураках, и они су сад доста раштркани, могли бисмо их н |
| зглодали, бијући се са Турцима и покрај Тураках.{S} Сад опет стојимо измећу Мађара и Турака као |
| су баш онда најмасније залогаје у уста турали.{S} Но то јошт није доста.{S} Ја пијем чисту вод |
| палио.{S} Од тог доба силно сам тужио и турао сам се од немила до недрага.{S} Да сам којом срећ |
| вцем буну у Караманији потпирујеш.{S} И Турахан-паша једнако диван подбада да те сатре, а с тоб |
| у пред шатор Хасан.{S} Красан јунак.{S} Турбан зелен дичио му је главу и блед, изражаја пуни об |
| у прекрштеним ногама, на глави му шарен турбан, на прекрштеним ногама почива му драгим камењем |
| ве истурчило.{S} Пун Лазарев двор самих турбана!</p> <p>Милеву већ сутра намеравају водити.</p> |
| на противним голубачким висовима, види турбане, из кланаца Турци куљају.{S} Виде се и турски ч |
| ао завичаја, дворе Лазоглине, ђе се сад турбани вију, ништ’ те не тишти?</p> <p>— Ништ’.</p> <p |
| хоћеш само наруку, све би учинио што ви Турди желите.</p> <p>— Шта ми желимо, то ти је познато, |
| .</p> <p>— Имам — одговори поклисар.{S} Тури руку у шпаг и извади писмено.</p> <p>Чаушбаша прим |
| и јунаци, који су секли, ломили Татаре, Турке, како сузе роне. ’Деком од загушеног јецања рамен |
| би су, кад су међу собом сложнији били, Турке неједаред премет’ли.{S} Србин је Турчину трн у ок |
| ча како су хусари на манастир навалили, Турке истисли, манастир похарали, како су их опет други |
| ака једну добро укрепљену тачку заузео, Турке с тим претеко и цело им предузеће осујетио.{S} Од |
| а, од вароши до вароши, међу Србе, међ’ Турке, међ’ Арнауте.{S} И незнани делија убија Мусу Кес |
| ајмо што пре нову војску да скупимо, да Турке код Мораве дочекамо, свако магновење је скупо, же |
| Ионако нисмо за овај пар тако снажни да Турке у Азију пребацимо.{S} Ту треба и крстоносне војск |
| с Петошком радим, па кад дође земан да Турке помоћу божијом и добрих пријатеља истиснемо, Пето |
| , па чрез то народу ослабљену бившу, за Турке је боље било.{S} Турци су са ласкањем и надама ов |
| вјерују, јер је много пута с Турцима за Турке војевао, па увијек од њега зазиру.{S} И зазирати |
| ео, опет Караманија турска остаје, и за Турке изгубљена није.{S} Но у Европи ’де је Турчин ногу |
| ледати војници Душанови како се Срби за Турке боре?{S} И сам Грман уклонио се, и отишао је у Зе |
| Србија им је отворена, само Голубац за Турке на ограшју стоји.{S} Маџари деспоту, не вјерују, |
| ам се исповједао, да је моја тврда воља Турке из Европе да истерамо.{S} Заклео сам се на распет |
| Мађарима, већ ће хтети да се на њи’, на Турке, наслањамо.{S} Покажемо ли да се на Турке наслања |
| рке, наслањамо.{S} Покажемо ли да се на Турке наслањамо, онда се опет замерамо Мађарима.{S} Мађ |
| во пазите.{S} Ви обојица ослањате се на Турке.{S} И ја сам се на њих ослањао.{S} Пазите да се н |
| ад је сваки увидио зашто деспот неће на Турке.{S} Познавали су његову сталност, па нису се више |
| е напред.{S} Ја се засад већма морам на Турке наслањати; дође ли ора да се Мађари опораве, мора |
| у част српске земље, па кад је пошао на Турке, кнез Лазар, који је сад пао, није се онда ни маћ |
| па да се с њима договоримо како ћемо на Турке који су Ново Брдо опсели, па онда на Крушевац. <p |
| ирени, ал’ кад земан дође, опет ћемо на Турке.{S} Само да су Мађари спремнији, све би друкчије |
| .{S} Деспот одржи крваву победу, изагна Турке и Ђурђа, ал’ се ново зло у народу роди.{S} Брат ј |
| још једну, а језгру.{S} Ако помоћу Угра Турке истиснемо, нек нам ове поврате, јер иначе ће то д |
| гу да им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђаури поред овакови’ делија не могу да |
| У великој битки код Искре, ’де је Ђурађ Турке хаметом потукао, показао се био и Јеремија као во |
| оно што од хусара заостаде.</p> <p>Ове Турке је послао Ферхад-паша у манастир, из бојазни да М |
| војим положају безбрижан, јер зна да је Турке бриге стало да се с Мађарима јаче не споји, и зна |
| Голубац што пре предао.{S} Познавао је Турке и њихову бојазан да Мађари са Србима не ојачају, |
| рда, после битке код Искре, на вјеру је Турке позвао, и ником зла не учини, на ријеч пуштао их |
| мотри на Исак-пашу, да не напусти своје Турке да околину харају.{S} Ово је тек примирје, а не п |
| збориш, не би шкодило најпре тамо доле Турке напасти.{S} Како ти смишљаш, Розгоњијо.</p> <p>— |
| Грцима и Власима сајузе па на несложне Турке ударе.</p> <p>И кад се добро пред очи узме, да су |
| хиљада, и то је довољан број за све те Турке, само нек’ је слоге.{S} Наша је војска у врло доб |
| га вуци не разнесу.{S} И ако бог да, и Турке истиснемо, окрепљени, можемо и другом слободније |
| е знај, држаћу ђе треба с хришћанима, и Турке таманити, а кад ме лацмани гуше, да спасем земљу |
| .{S} Тако што је и код Искре изредио, и Турке потукао. </p> <p>Исак-паша мисли се, даје му за п |
| Срби после изгубљене битке чинити.{S} И Турке је иста битка јако ослабила, па су морали обазрит |
| би онда дошли измећу две ватре, Угре и Турке.{S} Турци би једва дочекали да се тај уговор повр |
| својима тамо не повуче, не би задржали Турке босански пастири и чобани.{S} Обилић је убио Мура |
| ву буде велика гунгула; питају ’ришћани Турке, шта ће то да буде; Турци одговарају: сада ће пос |
| ћеду сљедити.{S} Успех би му могао бити Турке од Голупца сузбити, ал’ су Турци већ у граду, па |
| ван за цара, али пре свега треба одбити Турке; то је први посао — одговори патријарху Драгаш.</ |
| не преда, послушаће деспота и потражити Турке пре нег’ што они њега потраже.</p> <p>Тада Лошонц |
| му.</p> <p>— Не предаји града, дочекај Турке, кнежевиће поведи собом. </p> <p>Баце се на коња |
| ас и Угре.{S} Сад је време.{S} Познајем Турке.{S} Служио сам их, они су мене служили.{S} Од њих |
| сад слабо и пазило.</p> <p>— Још ће он Турке сасвим утаманити — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако н |
| чекамо један дан као код Искре, кад смо Турке до ноге потукли, много робље задобили, ’ришћанств |
| на својим местима спремне, па кад бисмо Турке доле потукли, Голубац би сам по себи пао, Јеремиј |
| дма’ у почетку, били бисмо ми већ давно Турке савладали и осветили би се због битке Вукашинове, |
| јако наудити без тебе и то је срећа по Турке, што ти Мађари не поверују као што треба.{S} Турц |
| пска кнегиња у Бајазита, куд ће боље по Турке.</p> <p>Старе српске војводе, који су под Душаном |
| лан рат могао је постати врло опасан по Турке, зато ови други план предузети науме за коначно р |
| упање Турака.{S} Да нема Србаља, зло по Турке.</p> <p>После ове влашке победе, Бајазит увиди ва |
| еоби нијесте сложни, ал’ то боље по нас Турке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћу ја све на дивану |
| лице, ником се не јави, и оде у свет, у Турке, као и многи други, ал’ са тврдом вољом и намером |
| е док могу, па кад све попуца, а ми — у Турке.</p> <p>— Исто тако сам и сам мислио, Турци ћеду |
| ода Јеремија, хоће л’ он после к нама у Турке ил’ да онде остане.</p> <p>— Он би дошао к вами, |
| калуђери ишли су на најопаснија места у Турке и међу народ; сваком су надежду уливали, бедног с |
| а, и то је добро, не добије ли, он ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Та и о |
| <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами и кнежевиће, а ти ћеш опет <pb |
| м <pb n="321" /> никаквог посла; идем у Турке.{S} Онде ћу најпре продавати бузу, па кисело млек |
| ад кога мрзим и душман ми је, волијем у Турке нег’ душману служити, ма био Србин.{S} Не иде ли |
| рцима, и када се цео план дозна, а он у Турке, онамо куд му је и нећак Ђурађ.</p> <p>Обоје скуп |
| е јачем душманину свом осветити, а он у Турке, код који’ може све докучити, па и свом <pb n="34 |
| иње Милеве нестало, отишао сам управо у Турке.{S} Кад сам виђео, да се ви сви [у] целом двору с |
| ла.{S} Зачне страховита сеча; Срби секу Турке, но на исто место нови Турци ничу; Србин пада, но |
| то једно утеха, што сам каткад у стању Турке уздржати од чешћи’ нападаја на мој народ.{S} Да ј |
| жи.{S} Млого пути је он у свом огорчењу Турке оставио, и своје Србе против турски’ нападаја бра |
| Маџари побиједе, па покрај њих истераш Турке.{S} Ако на несрећи, онда несрећа и сам савез руши |
| наките неисказане, јер султан хоће као Туркињу да ју види.</p> <p>Она је данас последњи пут Ср |
| тране обезбеде, но поред тога морали су Турком војену помоћ давати.</p> <p>Када Бранковић то чу |
| ао је да се ствар бољма развије.</p> <p>Турни под својим шаторима пијући шербет, жудно су ишчек |
| зати, и све ће бити тако, како рекосмо, турска ће војска на Голубац ићи са тобом, и са свеколик |
| до Јеремија, ја ти доносим добар хабер, турска војска нагла Моравом пут Голупца, а још друга од |
| се ту слегла.</p> <p>Град је опседнут, турска војска завија, обвија се као змија, да га стегне |
| моју вјеру и крв нијесам изневјерио.{S} Турска вјера стоји ме толико као и турско руво, што се |
| } Дакле знаш како има испасти ствар.{S} Турска војска кренуће се одмах, и носиће собом и благо |
| p>— Рјеци да је млада, дијете.</p> <p>— Турска похот не зна за незрелу младост, Турчин чупа и н |
| Турака, по турској жељи, мира искала, а турска је жеља била да се Милица под покровитељство тур |
| је онда гајтан за пашу спремљен, а сва турска сила би на деспота напала.{S} Зато Ферхад-паша м |
| је у душу стрпљење и дурашност, а да га турска заплава као олош не однесе.{S} Кад се неко време |
| тко у Караманију плео, опет Караманија турска остаје, и за Турке изгубљена није.{S} Но у Европ |
| ке су већ малаксале, толика је силесија турска.</p> <p>— Мој брат <ref target="#SRP18590_N2" /> |
| орате се добро опоравити, јер је војска турска силна.</p> <p>Ферхад-паша то изрече, па устане, |
| света обитељи, јошт досад није скрвнила турска рука, јошт није Турчин стао на твоје тле.</p> <p |
| народ од косовске битке страда.{S} Сила турска навалила на народ, кад је властела српска била н |
| отворити Турцима, натуштала би се силна турска војска око Београда, па онда хоћемо ли нећемо ли |
| ђу развалинама Новог Брда.</p> <p>Силна турска сила се ту слегла.</p> <p>Град је опседнут, турс |
| редели турском копитом потлачени, а ’де турска копита стане, трава не расте, то знате.{S} Знате |
| чији’ леђа се други туку.{S} А каква је турска силесија, а како је слаба Мађарска.{S} Један мал |
| без рата, особито када се видело да је турска војска млого јача него српска.{S} Но, душе ми, и |
| х, у неслози христијанства сакривена је турска снага.</p> <p>Леонтије достојанствено изрека ове |
| узела после и Мораву.</p> <p>— Силна је турска војска, сви ви с Мађарима изгледате као скакавац |
| е ту, — мисли се Јеремија, — ал’ ’де је турска војска, топови са Ласловара једнако грувају, ал’ |
| се са својима у Ласловар врати, јер је турска сила велика.</p> <p>Лошонци озбиљно ослови краља |
| {S} Тамерлан у својој јарости, што није турска војска сасвим уништена, почне над заробљеним сви |
| нас на што се онде смишља, и кад куд се турска војска миче.{S} Па ни он сам не жели се натраг, |
| p>Телом је био мален, мало погрбав, али турска му је ’аљина ту слабу страну нешто покривала, бр |
| .</p> <p>Од Дечана на неколико миља већ турска сила влада, хришћани од турског зулума пате; али |
| дње јајце да народ на жртву, нег’ да их турска копита погази, и као робље у Скопљу продају.{S} |
| ци прашине отресу, ту ћеду бити.</p> <p>Турска војска од Крушевца Моравом, а она од Видина Дуна |
| де се царица Милица и кћери јој шетале, турске хануме и буле шетају се.{S} То су српске цуре, к |
| е’ да је зло на све стране, властелини, турске подлоге, отеше матери башчине, која затим од рад |
| у харач дате.{S} Турчин је ту господар, турске шајке плове по кривудастој Морави, масна поља, к |
| ију Турци требали, та трта, ваљда су га турске копите сатрле.</p> <p>— Турчин у луде не дира, а |
| мађарски бродови одозго низводу јуре на турске бродове, који се нузводу тим заносе, но кадикад |
| м војском све угушили.{S} Само половина турске војске је Жигмунда разбила.{S} А да нису Турци у |
| у Турчин влада.{S} У дворима цар-Лазара турске паше рахатлују, у дворанама где се царица Милица |
| ршну Босну.{S} На Косову наша војска од турске мања, вијор сипа јој песак у очи, тма лаки’ азиј |
| њим.{S} Са тим се Срби за неко време од турске стране обезбеде, но поред тога морали су Турком |
| е убијен из потаје, неизвесно, да ли од турске или српске руке, оставивши свом сину Ђурђу земљу |
| шали да обалу Дунава препрече.{S} Но од турске пехоте скупљене делије кроз кршеве с леђи заиђу, |
| сном стању у пређашње доба у свачему од турске стране извештен бивао, знам да је твој посао био |
| им је негда са деспотом код Искре главе турске рубио.{S} Мађари пењу се на бедеме, куљају кроз |
| и; но када ће је скупити кад ето готове турске војске на прагу.{S} Још што има војске, то је ко |
| ји <pb n="473" /> је буна, треба и онде турске војске.{S} Но најбоље би било да се деспот на по |
| ду се појединце бранити против силесије турске и лукавства млетачког.{S} У Босној се лацманство |
| ити.{S} Коњаници од бојазни од силесије турске повуку се све навише, да су сигурнији, и да од г |
| х.{S} Родом из Косовља, видио је навале турске, српско робље, које од стада Христа откидају.{S} |
| на.{S} Многи су живот изгубили од сабље турске, многи су у валима Дунава смрт нашли.{S} Док се |
| вају водити.</p> <p>Донели су јој скупе турске хаљине, наките неисказане, јер султан хоће као Т |
| мој Грмане, да видиш тог вашара када се турске жене инатити стану.{S} Кад сам био код Турака за |
| у се турчити.{S} Красне Српкиње стадоше турске хареме дичити; пиштајућу децу вуку Турци те турч |
| ске границе.{S} Милица и Мара постадоше турске удворице, па им морају помоћ слати.{S} Опет дође |
| и народу служити.{S} Ја сам недавно из Турске дошао, што сам могао <pb n="353" /> робља ослобо |
| ира Богородице.{S} Преживио је ударце и турске и мађарске.</p> <p>Ферхад-паша чуо је о Радосаву |
| е шарена, а засад нијесу могли бујности турске војске на пут стати.{S} Мени нијесу хтели над ов |
| ђарске руке.</p> <p>Деспот, познавајући турске шеретлуке, био је у својим положају безбрижан, ј |
| ради.{S} Паше наговара да Србија покрај Турске постајати не може, а да си ти трн у оку, јер с м |
| адором сејмени и заптије.{S} Ту је окол турске војске.{S} Ту су јаничари, азапи, љути арапски к |
| лас да је Ђурађ са Турцима, са мложином турске војске на граници, ’де опет своје српске приврже |
| ј повратак благо, за које ћу ти дати до турске границе поуздане војнике, који ћеду благо допрат |
| манастира отиснуше, ал’ нахрљају на део турске војске са голубачког бојишта.{S} Дивљи победитељ |
| је Татара, и са тим спасли су већу част турске војске, а са њом турско царство.{S} Бајазит изгу |
| S} Баца, даје бацати ватрена клупчета у турске бродове, њен брод, мађарски бродови одозго низво |
| предати, свеједно им је дошао ли град у турске ил’ друге руке.{S} И Јаблановић бори се као стар |
| ш.</p> <p>— Ха, дакле ми живи дођосмо у турске шаке да се покоримо, да предамо и ово мало Србиј |
| г блага ту утрошити.{S} Паде Крушевац у турске руке, а на Ново Брдо Турчин <pb n="519" /> једна |
| а већ Срби под Стеваном и Ђурђем чувају турске границе.{S} Милица и Мара постадоше турске удвор |
| је да је све у реду.{S} У деоби ћара су турске паше савесни, ту се нећеду варати.</p> <p>— Е са |
| до, и прослови.</p> <p>— Ја сам Ферхад, турски паша, ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ што сте ви. |
| } Пре тога доста сам се по свету лутао, турски добро научио, па ми је све лако за руком ишло.{S |
| ом ваља.{S} Неће проћи ни сто година, а турски ће се барјаци већ по Мађарској вити.{S} Но за тв |
| Зло се почне ширити.</p> <p>Ђурађ сада турски паша, од своје намере није се више враћао.</p> < |
| предјелима посла, где млоштво коњаника турски’ млого не важи, па већ једанпут задобивено лако |
| а одерао, те би и остала Србија постала турски санџак.{S} Јер, силни падишо, док Србе сасвим не |
| чењу Турке оставио, и своје Србе против турски’ нападаја бранио, и кад је све у миру било, онда |
| рпски род подјарми.</p> <p>Оставимо сад турски стан, оставимо Бајазита са Сулејманом, да не гле |
| шта други раде.</p> <p>Тај глас, да је турски посланик Милеве ради дошао, наравно, дошла је до |
| је само разнешен глас; истина је да је турски посланик нешто о том говорио, то ни сама царица |
| p>— По целом двору разнео се глас да је турски посланик дошао да проси Милеву.{S} Она је то сам |
| ећ примио, силно се разјари.{S} Хтео је турски стан оставити, но пут су му препречили.{S} Било |
| ича чудновате ствари, говори канда није турски паша, канда снева, канда је хришћанин, па испове |
| још ако се Голубац не преда, и допадне турски’ шака, онда је сва земља изгубљена.</p> <p>Из ре |
| ахат-душеци.{S} Све то мора узети на се турски облик кад се ђаурима суди.</p> <p>Ферхад хода го |
| > <p>Кад наједанпут, врате се од Милице турски посланици.{S} Они су Бајазиту Миличино стање жив |
| , из кланаца Турци куљају.{S} Виде се и турски четокаици на Дунаву, сав Дунав је бродовима посу |
| здрављају се.{S} Ферхад-паша не пријави турски селам, изгледа као Србин у турском руву.</p> <p> |
| -паша целог пута показивао се као прави турски паша прам Харалампији, гордо, као прам ђауру, је |
| каура увешће Мухамед у едем, ђе га сви турски газије једва чекају.</p> <p>Стеван књаз, коме су |
| и крили носила.{S} И он, каогод и други турски великаши који дођу до великог чина, без да им ко |
| е нови гости ишчекују.</p> <p>— Неће ли турски цар у госте?</p> <p>— Та не булазни, ваљда тек н |
| Војска се већ преважа, ал’ навале силни турски четокаици да и на води пут препрече.{S} Сукобише |
| задобивене области, јер одавђе се шири турски дин.{S} Тако мисли султан и Турци на дивану, и ш |
| још савезник мађарски, сутра може бити турски, тако мисле Мађари.</p> <p>Мађари пазе и на десп |
| рви катана на свету. ’Вам ћеду долазити турски поклисари, који доносе даре деспоту и уверавају |
| чило.</p> <p>— Па зар је тако добар тај турски цар? — запита своју матер детињским љубопитством |
| сти мах дође слуга и јави да је ту улак турски и донео хабер од Турака.</p> <p>Јеремија и Јабла |
| грчки’ царева стајали, ту је сад сераиљ турски, ’де су биле свете цркве, ту су сад џамије.</p> |
| ар народа, па да би после са изгнанијем турски’ пријатеља српску владу утемељио.</p> <p>Турци с |
| српска луда, у турском царству паметан турски паша.{S} И док је српски народ сретни био, Петош |
| >— Видиш, кћери моја, шта нам је послао турски цар Бајазит.{S} О, он је наш садашњи пријатељ; д |
| са кнежевић’ма, јер ако опет допаднемо турски’ шака, могу их погубити као и оне у Пловдиву, па |
| пут нудити већ седне и прекрсти ноге по турски, тако истоветно као што Ферхад-паша.{S} На војво |
| атељство врати.</p> <p>— О, то је добар турски цар, гледајмо, мајко да и ми њему што лепо пошље |
| ака отклоњен, и све иконе побацане, јер турски дин не трпи Ису Пејгамбера и његове угоднике.</p |
| целе ствари.</p> <p>Кад наједанпут опет турски посланик дође, и то главом Јусуф.</p> <p>Он је с |
| јлакше.{S} Послао би’ каквог калуђера у турски’ хаљина онамо, да све извиди.</p> <p>После ове р |
| е ко о његовој намери што знао, отиде у турски стан и убије Мурата.{S} Турци јаросни ударе на н |
| спота у помоћ.{S} Једно за другим стижу турски посалници.</p> <p>Деспот сазове савет.</p> <p>Он |
| азгале.{S} Ја их понуђа’ са робињама, и турскијем и мађарскијем, ал’ они од себе одбијају — реч |
| ултан Мусулман га радо прими, начини га турским пашом и повери му једну част војске.</p> <p>Рус |
| ада.{S} За другим нечим је тежио, не за турским благом и саном.{S} Он је свој род љубио.</p> <p |
| ђаур’ма главе рубити.</p> <p>Главарима турским од радости очи засветле.</p> <p>Ферхад-паша их |
| г’ икада.{S} Бура се велика подигла над турским царством, па судба је, опет хтела да га Србин о |
| т вас доста има.{S} Колико вас само под турским барјаком војује.{S} Ако се Турци бију са Власим |
| о потражити.{S} И сам Крушевац бивао је турским нападајима изложен.{S} Београд и Смедерево, то |
| артаја бијаше већ врло слаба; откако је турским пашом постао, ако се и није потурчио, није имао |
| .</p> <p>После обични’ почасти, који се турским султанима одају, заузме сваки себи опредељено м |
| асан покољ, но ветар ватру на запаљеним турским бродовима распирује, дунавски пут је мађарским |
| ље задовољити, и то под покровитељством турским.{S} Краљевић, држећи да има права на очине земљ |
| з Угарске макао, а Србија је под ударом турским малаксала, и брзе помоћи потребује.{S} Једно је |
| видео је колико је себи и свом народу с турским пријатељством шкодио.</p> <p>Ферхад-паша, у име |
| уде сав Дунав, дика српског бродовља, у турским рукама.{S} Против Мађара, јер који је зажелио Б |
| , у метеж’ма Вуковим и Бранковићевим, у турским пустошењ’ма, па се већ к злу привикао.{S} Но ме |
| ар, па како је сад пећка патријаршија у турским рукама, лако се можеш покрај нас опатријаршити, |
| им рукама, сад код деспота.{S} Кад је у турским рукама, има обитељ и од Турчина ферман, па кад |
| ил’ српској.{S} Сва та област сад је у турским рукама, сад код деспота.{S} Кад је у турским ру |
| купу Голупца подјелите.{S} Голубац је у турским рукама, мађарска војска распрштена, ђе је игума |
| атељ је Србију опасао.{S} Крушевац је у турским рукама, села, вароши опустошене, згарене, лепи |
| , масна поља, красне долине и планине у турским су рукама.{S} Ту се већ Србин рађа као раја, а |
| асти, спасло се а Голубац и Браничево у турским рукама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| Прилип, слава српска под Душаном, већ у турским рукама, Приштина ће им, ако се не узбију, у рук |
| десна рука Србији.{S} Крушевац је већ у турским рукама; нек добију још Ново Брдо, па су искинул |
| нчао, труп на трупу, гомила на гомилама турских лешева.</p> <p>Бура престане, месец изиђе, и у |
| рком, и поче’ с њиме левентовати против турских Арбанаса, који упадаху у Маркове баштине, одјач |
| нез Стеван, за себе какав харем и то од турских девојака имати, јер право је да се Турцима осве |
| ца раставља.{S} Брига је, да не допадне турских шака.{S} А брига је како ће се војска враћати, |
| етају се.{S} То су српске цуре, које су турских шака допале.{S} Има их силом отетих, доведених. |
| оренити Лазареву породицу, налази се на турско-српској граници, па једнако је тражила нову згод |
| могао.{S} Сви они који су мислили да ће турско пријатељство вреда нанети, прешли су Вуку и тако |
| у могли целу турску војску, а и с њом и турско царство једним ударцем уништити.{S} Тамерлан у с |
| .{S} Турска вјера стоји ме толико као и турско руво, што се цијепа, а вјера ’ришћанска остаје м |
| жи.{S} Камо среће да су сви такви, који турско руво носе.{S} Да ми не исказа тко је Ферхад-паша |
| ће и вјера Христова пасти, све ће бити турско, свијети храмови бићеду џамије, и само Смедерево |
| ли су већу част турске војске, а са њом турско царство.{S} Бајазит изгуби живот, ал’ деци му ос |
| аш кад би се хтео Ђурађ на пријатељство турско ослањати, и онда би даље дотерао од Стевана, па |
| ља била да се Милица под покровитељство турско подвргне.{S} Вуку, пак, да се потајно поручи да |
| а остали, који су се могли кроз мноштво турско протући, протуку се, који пак нису могли, у ужас |
| но ратно доба, док нисам пао први пут у турско ропство.{S} Одавде, после неког времена, ослобод |
| против Мурата, да се ослободи од уплива турског, па да ће се тако и Србин и Грк наново са славо |
| заштитити, нити је тако близу сродства турског као Стеван, а и одважнији је од овог.{S} Но баш |
| еде сахранити.{S} Но, би ли би пошла за турског цара?</p> <p>— Али, забога, све ме то те то пит |
| ина, Вукашина столица, нису од нападаја турског сигурне биле.</p> <p>Двор крушевачки лежао је к |
| лу, па у турском шатору, чудно је усред турског стана изгледао.{S} У глави му се свакојаке мисл |
| верења у народу; неки великаши, које од турског страха, које из мржње прам деспота, држали су м |
| } Њи’ово српско одело разликовало се од турског, па је сваком јако у очи падало.</p> <p>Они су |
| миља већ турска сила влада, хришћани од турског зулума пате; али у Дечанима слави се, као да се |
| он као калуђер у султановом околу, код турског паше метоике пити, чисто себи не верује.</p> <p |
| га узрујало, а Ферхад-паши због повреде турског дина и адета могло би хака доћи.</p> <pb n="489 |
| о добру прилику за себе употребити и то турског султана Бајазита за себе придобити.{S} Зато је |
| јеви љути.</l> <l>Жарко уби једног пашу турског</l> <l>И јошт млоштво Грка и Турака;</l> <l>Гој |
| јаснити зашто баш њој да се то пошље од турскога цара који је њеном оцу душманин био, но опет, |
| ју власт <pb n="410" /> потпада[ју] ил’ турској ил’ српској.{S} Сва та област сад је у турским |
| а веже; а ионако без савеза са Мађарима турској сили подлећи мора, па ће и народ све изгубити.< |
| евац.</p> <pb n="502" /> <p>Деспот даје турској војски све што треба.</p> <p>Ферхад-паша сутрад |
| града му више нема.{S} Купи, шиље заире турској војски.</p> <p>Ферхад-паша, међутим, врати се у |
| ле Лазара одржати није могао, предао се турској заштити.</p> <p>Марко је био јунак да му се пар |
| војвода.{S} Он је увидео, да није можно турској сили противустати, па се јошт за времена натраг |
| и и покорити, ако не буде од Турака, по турској жељи, мира искала, а турска је жеља била да се |
| роду.</p> <p>Било је у турском стану, у турској служби, доста српски’ великаша, који већ одавна |
| још халовити Краљевић Марко коме пара у турској војсци нема.{S} Но шта је хасне кад Турцима <pb |
| асима, то ћеш видети српски’ делија и у турској и у влашкој ордији; ако са Мађарима, и код Мађа |
| оги’ грчки’ великаша, који су хтели под турском заштитом над неким грчким странама господарити. |
| чину у наручје, а затим је српски народ турском ножу привукао.{S} Он је своју цркву, свој род љ |
| м својом Милеву Турцима дао, и с тим се турском удворицом начинио.{S} Русна вели, да и ти треба |
| ените мојих речи.{S} Мене су ваши оцеви турском удворицом звали, зато што сам не могавши гледат |
| ароши опустошене, згарене, лепи предели турском копитом потлачени, а ’де турска копита стане, т |
| ундом сајузи, први је изложен најжешћем турском нападању. <pb n="363" /> Па ако баш Мађари побе |
| у бој са тројно већом, а још одмореном турском коњицом?{S} Не би.{S} Косово требало би да је с |
| ајно наруку ишао, и штошта не бијаше по турском адету што учини’, могах за те изгубити главу.{S |
| уговор склопио, и он ће вам у делби по турском ћитабу судити.</p> <p>— Благодарим ти се, силни |
| е понети могло, ту се десило.</p> <p>По турском стану пролазећи рекао би да је српска војска је |
| ородици, па што бог да, и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу оданде лист послати за предају |
| ћ, Љубовић, и његов син Ђурађ Бранковић турском султану отиду и примирије поднесу, а донде да с |
| српском царству Петошко српска луда, у турском царству паметан турски паша.{S} И док је српски |
| би му и душманин био.{S} Особито сад, у турском стану, српски посланици су међу туђинцима, па М |
| урчину.{S} Ферхад-паша их погуби, ал’ у турском руву српска рука’ их погуби.</p> <p>— Ферхад-па |
| рко у свом богатом народном оделу, па у турском шатору, чудно је усред турског стана изгледао.{ |
| утрадан врате.{S} Но овај дан пробаве у турском стану.</p> <p>Турци су их гостољубиво предусрет |
| } Да, Ферхад-паша је Петошко, који је у турском руву сачувао српско срце, а у души вјеру Христо |
| риврженике задобијали.</p> <p>Било је у турском стану, осим српски’ и друге струке претендента. |
| замка српском народу.</p> <p>Било је у турском стану, у турској служби, доста српски’ великаша |
| ревнатељ народу, <pb n="533" /> он и у турском руву Србину служи.{S} Камо среће да су сви такв |
| обра мом роду учинио.{S} Ако је Србин у турском ропству, то га Марко избавља, ако Турчин <pb n= |
| ијави турски селам, изгледа као Србин у турском руву.</p> <p>Поздрављају се као стари познаници |
| да ми посумњати да то није христјанин у турском руву.{S} То бјеше један беј, миралај, извади ми |
| арко приволети?{S} Марко ако је и био у турском стану, оваково што опет није никад желео.</p> < |
| ост њену крвљу плативши.</p> <p>У стану турском Марко у свом чадору пије.{S} До њега седи његов |
| рани, и то понајвише да се турче, па да турску службу приме.{S} Турци су се такови потурчењака |
| глербег, а ти уређуј своје, преправи за турску војску заиру, и дођи прексутра да ти хабер по во |
| султану и на дивану поднијети, даћеш за турску војску заиру, и све што је потребно.{S} А султан |
| више пазило на вољу деспота, нег’ли на турску.{S} Турци нису знали ни да су кнежевићи били у м |
| овори Сулејман.</p> <p>— Хоће ли Милица турску помоћ примити?</p> <p>— О том се немој ни сумњат |
| ила да рашири, његова стара баштина под турску власт потпаде, бескућник нејма педље земље у обл |
| теља није.{S} Зато пролијевао сам посље турску крв, и накан сам против Турчина и своју крв прол |
| Ђурађ.</p> <p>Обоје скупе силну војску турску, којој се прикључе и приврженици, те ударе на Ср |
| о манастира Богородице, и наиђу на малу турску посаду.{S} Ту има и блага и заире.{S} Коњаници р |
| има на путу стајао, што нису могли целу турску војску, а и с њом и турско царство једним ударце |
| S} Ту су посејали семе, из ког је грана турства у Европи прорасла, која је својим листима сјенк |
| ак сунца не продре.{S} Једрене је корен турства, силан дивљи корен, који домаће питоме биљке ис |
| ужива у миру плоде свог труда.{S} Дивље турство заклело се да обори Србију, да јој сок исиса.{S |
| Ново Брдо је жила српског срца.</p> <p>Турство се натуштило над Новим Брдом.{S} Као гладни вуц |
| под својим именом у овај свет увео, и у турству, хришћанству и свом народу добро чини, а ви нар |
| кад мене не буде потпомагаће своје и у турству бољма, негли ви издајице на кућевном огњишту, у |
| , у самом манастиру се већ крв пролива, Турци које потучени, које избачени, калуђери моле, прек |
| Да њега са својом војском јошт не има, Турци би са шаком људи све освојили.{S} Но мог оца војс |
| код Турака.{S} Ако су Срби с Мађарима, Турци док је Смедерева не могу упадати у равнице Баната |
| , чауши вичу, чује се и звук таламбаса, Турци су весели.</p> <p>Ферхад-паша је спреман.{S} Бимб |
| хатлију обори, но сили одољети не може, Турци гушће наваљују, јер хоћеду да пут пресеку, и сам |
| , хоће да спасе Завишу.{S} Но доцне је, Турци су га већ притисли.{S} Хусари одбију хатлије, ал’ |
| и се са Србијом бране, и док је Србије, Турци не могу у Мађарску продерати.{S} Но тешко оном, п |
| и, ма био Србин.{S} Не иде ли друкчије, Турци ћеду толико дати да предам Голубац.</p> <p>Јаблан |
| мо тиме земљу спасли, а с друге стране, Турци ће тај наш повратак за чисто, бистро, њима показа |
| ве тако нареди да куд пут у цркву води, Турци отклоњени буду, да не би Ферхада међ њима тко поз |
| ме покара што поста’ деспот. ’Оћете ми, Турци, отјети дијете, мило дијете, као Милеву царици Ми |
| је круновина Њемачке.{S} Па јошт друго, Турци ћеду опсјести Солун и то таквом снагом, да се одр |
| е.</p> <p>— Исто тако сам и сам мислио, Турци ћеду Голубац откупити, ти ћеш се и мене сетити.</ |
| урата доћи.</p> <p>— Као што сви знамо, Турци су опсели Ново Брдо, и ја добијам оданде преко мо |
| а подигао, онда, као што ти је познато, Турци дубље у вашу земљу упадну, и понесу са собом осим |
| .</p> <p>У Једрени, стародревном граду, Турци су господари.{S} Ту су посејали семе, из ког је г |
| S} Власи се бију за слободу и отаџбину, Турци да добију нову земљу, Србљи да се Турцима умиле.{ |
| ца.</p> <p>— Мој брате, неће он царицу, Турци само на младе гледе, та ионако се све говори да М |
| војском опколимо, можемо изгубити мах, Турци горе навалити, па смо онда код Голупца и опкољива |
| тају ’ришћани Турке, шта ће то да буде; Турци одговарају: сада ће посећи негдашњег цара Лазогли |
| кусан војвода.{S} Кад су <pb n="271" /> Турци једном приликом на Ниш ударили, и тако преко буга |
| ти Мађари не поверују као што треба.{S} Турци те држе, над оним мађарским вођом за најбољег.{S} |
| љу уводе, да проуче снагу Смедерева.{S} Турци шиљу преобучене Помаке, да виде града, да испитај |
| редмет подсмеха, а можда и гоненија.{S} Турци су ме бољма познали.{S} Код њи’ и луди су у велик |
| ије познавао.{S} Он запита за Марка.{S} Турци му одговоре да би га радо и њему водили ал’ боје |
| зато му је и партаја једнако расла.{S} Турци су били у највећој сметњи, и за Србе куцнуо је ка |
| и, и с њима Жигмунд има много посла.{S} Турци ћеду Жигмунду, који је уједно и мађарски краљ и њ |
| е насљедника и деспота признати има.{S} Турци су тако на Србију насрнули, да се сама против тол |
| рајала.{S} Започне се рат с Турцима.{S} Турци освоје Призрен.{S} Ја избегнем, но моју милу у то |
| отиде у турски стан и убије Мурата.{S} Турци јаросни ударе на нас, но узбијени буду силно.{S} |
| у Голубац, Јаблановић нема Крушевца.{S} Турци су га на јуриш отели, отерали су га са баштине, и |
| брошћу, падне, а Власи победу одрже.{S} Турци вуку се натраг, а Стеван и Ђурађ са Србима заштић |
| ошли измећу две ватре, Угре и Турке.{S} Турци би једва дочекали да се тај уговор повреди.{S} Из |
| аси познавали су добро предел битке.{S} Турци не могу да се са њиховим коњаничким мноштвом полз |
| се турче, па да турску службу приме.{S} Турци су се такови потурчењака одвећ примали, и често н |
| е се то сад о другим стварима брине.{S} Турци задају свима велику бригу.</p> <p>— А бога ти, да |
| јали, но мноштву одолети нису могли.{S} Турци комад по комад отимаше.{S} Народ изморен није мог |
| S} Велика је моћ тих светих обитељи.{S} Турци ако и опустоше, попале који манастир ал’ после оп |
| ује.{S} Но ни ово неће дуго трајати.{S} Турци кад се све у Караманији умири, <pb n="529" /> наћ |
| који би доиста кадар био управљати.{S} Турци су за своју ствар сложни, и напредоваће.{S} Турчи |
| д неким грчким странама господарити.{S} Турци су све ове са највећим одличијем предусретали.{S} |
| ш’цу, већ да народ свјетује и штити.{S} Турци му обричу обилата блага и бабине баштине, јер так |
| бијући се с Турци од прве младости.{S} Турци гину за своју вјеру, и што код њих старији заповј |
| ја као цвеће међу штиром и копривом.{S} Турци се радују, и нека их, <pb n="340" /> весела им ма |
| већ и онамо ићи, куд није намеравао.{S} Турци га једнако подбуњиваше против деспота.{S} Морао ј |
| на оца, брат на брата је руку дигао.{S} Турци почну се све дубље у земљу пружати, и гњездити.{S |
| ет.{S} Но Ђурађ је већ у земљу упао.{S} Турци пале и харају села, отимају жене, девојке и децу. |
| неку загушену тугу.{S} Није ни чудо.{S} Турци насред пазара телале, како је добро Турчином бити |
| ећма у подозрење код Турака долазио.{S} Турци га позову да им помогне један град отимати, а он, |
| во јунаштво.{S} И диван јесте Марко.{S} Турци диве се његовом јунаштву, и веле, да ако икога, т |
| абљену бившу, за Турке је боље било.{S} Турци су са ласкањем и надама ове Србе одржавали и чрез |
| част остане у стану на пољу Косову.{S} Турци одма’ после битке мртве своје војнике по свом оби |
| о на вољу деспота, нег’ли на турску.{S} Турци нису знали ни да су кнежевићи били у манастиру.{S |
| ић ишли су познатим пашама у посету.{S} Турци, гледајући на њи’, не могу да им се надиве, па ве |
| ешко њеном владару Ђурђу Бранковићу.{S} Турци прете се Мађарима, Мађари се са Србијом бране, и |
| у и да ти је душманка, волети мораш.{S} Турци могу ли се само дочепати какве дивотне девојке, т |
| на другу надвлада, шта ће онда бити?{S} Турци имаду сами’ ’ришћана и потурчењака у својој војсц |
| поганију са хришћанске земље.</p> <p>— Турци зазиру, и баш зато све ћеду силе напрегнути да се |
| ћу два зла, мање треба бирати.</p> <p>— Турци чуше за тај уговор склопљен и побојаше се.{S} Још |
| идимо шта ће ови нови гости.</p> <p>Њи’ Турци спроведу до султановог шатора.{S} Султан их пусти |
| посла имамо понајбољма стојимо, дођу л’ Турци, дамо им што ишту, па мир; но и међу нами има луд |
| вен, не зна јесу л’ Мађари победили ил’ Турци, не зна куда ће, савест му је са свију страна опт |
| не силе, ал’ има и млого непријатеља, а Турци су већ пут себи отворили, па ће грамзеће за госпо |
| ад са свију страна прикупљавати мора, а Турци су Ново Брдо опсели, а немамо доста војске да га |
| ојске мало, шта је то тријест тисућа, а Турци су у мноштву тамо доле закопани, па у случају да |
| не би своја добра изгубили, турче се, а Турци потурченицима све њихово остављају.{S} Кад се пле |
| ари са Ђурђем одмах на Крушевац поћи, а Турци мораћеду се повући натраг и хаметом бити потучени |
| бојни ред спремити, време је кратко, а Турци са свију страна кипте, све нови и нови на видик и |
| а, то је будала, није ништа крив“.{S} А Турци ме одма’ отпусте да могу ићи куд ми је драго.</p> |
| две силе Србија се борити не може.{S} А Турци би готови били у почетку Угрима што попустити и н |
| усобная брань”</foreign>.{S} Од то доба Турци моле се „не саједини боже каурина“.</p> <p>Ђурађ |
| е био сасвим задовољан, бојећи се да га Турци у сајузу са Милицом доцније сасвим не истисну.{S} |
| тамболкапију чувао.{S} И доиста, кад га Турци видеше, рекну:{S} Аферим, деспот, што доведе овак |
| једанпут је шушнуо му у уши, кад су га Турци потајно смаћи хтели.</p> <p>— Здраво, мој побро Х |
| ар?</p> <p>— Да сам цар, не би чекао да Турци мене потраже, него потражио би’ ја њи’.</p> <p>— |
| ју децу бринути.{S} Он је већ увидео да Турци ни њему нису пријатељи, и утолико мање ће бити ње |
| је.{S} Он хоће и да се жени.{S} Премда Турци више жена имају, али опет мора имати једну која м |
| о ни најмање.{S} Премда је већ много са Турци шуровао, опет се клонио новог и тешњег с њима при |
| пота, волео би ’де на отвореном пољу са Турци се тући, него код Дунава и опкопа Голупца, ал’ ни |
| виђео, да се ви сви [у] целом двору са Турци држите, увидео сам да је већ за Србију куцнуо жал |
| ријарх замоли царицу да би изјавила шта Турци желе.</p> <p>Милица им све представи шта јој је Б |
| <p>И Ђурђу не могаше из главе изићи шта Турци са таковом женидбом намеравају.{S} Неће ли сад Ту |
| ужду имати.</p> <p>Но сад да видимо шта Турци раде и како ће српске посланике примити. </p> </d |
| чким висовима, види турбане, из кланаца Турци куљају.{S} Виде се и турски четокаици на Дунаву, |
| лодну земљу мртвим покровом застре, кад Турци јадни народ растргну?</p> <p>Тако путујући, деспо |
| донесе гласа о покољу у Београд.{S} Сад Турци јурну на манастир, да га заштите, ал’ острвљени а |
| вом женидбом намеравају.{S} Неће ли сад Турци своју задату реч погазити и на то ићи да се Вук п |
| ји пут и покавџили?</p> <p>— Кад су год Турци у највећој опасности бивали, свагда сам им помога |
| се град што пре не преда, могу откудгод Турци искрснути.{S} Жигмунд и војводе не пристају на пр |
| и усмено шиље и да ми на знање како куд Турци се крећу, и да се пред њима спасе што се може.{S} |
| х ухватили.{S} Одведу нас у Кроју; онде Турци моје другове <pb n="229" /> посеку, а кад дође ре |
| у таковом стању, као што се сад налазе Турци, није немогућно срушити их.{S} Но ако и није немо |
| губим.{S} Шта ћу сад?{S} Чујем да су је Турци заробили; идем да је тражим до самог Мисира.{S} Ч |
| српске <pb n="273" /> попадавше јунаке Турци на истом пољу закопати даду.{S} Прост војник, вој |
| <head>V</head> <p>После косовске битке Турци нису намеравали одма’ дубље у Србију упасти, но ч |
| а сам био у српској војсци, и некако ме Турци са неколико других ухватили.{S} Одведу нас у Крој |
| се у вјери на три стране кида.{S} Једне Турци силом турче, друге фратри меденим рјечма заслађуј |
| и остали, онде ви тек почињете.{S} Угре Турци познају само као поражене, Срби су, кад су међу с |
| удемо ли са Угрима сретни, покажу л’ се Турци од нас јачи, онда ћу се за времена побринути да с |
| уд задере, мора се дочекати тако, да се Турци с крвавима главама врате.{S} И деспотова војска ј |
| ивено да дода игуману Радосаву, а да се Турци не сете.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба и |
| крокнуше на јуриш, а каква боља кад се Турци појавише.{S} И то појавише се бујно и бурно.{S} Г |
| ом била.</p> <p>— Е, тако видиш, сад се Турци овде веселе са својим хуријама.{S} Алах нам је да |
| , ако би га са Милицом опријатељивши се Турци напали, довољан отпор дати могао.{S} Сви они који |
| под турским барјаком војује.{S} Ако се Турци бију са Власима, то ћеш видети српски’ делија и у |
| гу моли, и да код куће не гледи како се Турци силе.</p> <p>Настане опет нов рат.{S} Татарски ца |
| спот је сад непомичан, пази куд ћеду се Турци мицати.</p> <p>Док су се Турци код Голупца борили |
| >И кад се добро пред очи узме, да су се Турци међу собом покрвили, било је доиста изгледа да се |
| >Жалостан коб.{S} Јошт сат-два да су се Турци задоцнили били, Жигмунд би добио био Голубац.{S} |
| ма, па ми опет ишао наруку без да су се Турци и најмање подсетили.{S} И на дивану он је султана |
| ћеду се Турци мицати.</p> <p>Док су се Турци код Голупца борили, један део мађарски’ хусара, п |
| и млоги други калуђери.{S} Откако су се Турци даље у Србију пружати почели, откако се по дољним |
| вијету, канда у рају живјемо.{S} Будите Турци и ви сви, па ће вам под султановим скутом боље би |
| <pb n="277" /> <p>На све те претенденте Турци су јако зидали.{S} У случају да им оружје не би с |
| во на Косову, умјешају се у двор царице Турци, виђе’ да је зло на све стране, властелини, турск |
| се војске састану.{S} После велике сече Турци буду побеђени, и Бајазит скупа са својим харемом |
| н осетио слоге снажну мишицу.{S} Почеше Турци обазирати се.{S} Но после толиких борба и страдањ |
| ала.</p> <p>Један комад Србије откинуше Турци, Мађари угњездише се у Београду, Балшићи, Црнојев |
| е здраво и читаво куд хоће повући.{S} И Турци су познавали деспота, знали су да у приликама и с |
| ити.{S} Друкчије спасенија нема.{S} А и Турци неће бити баш тако тврдоглави јер су на Косову ви |
| вине.</p> <p>Док су се ратоборни Срби и Турци на Косову борили, и својом крвљу широко поље квас |
| шири турски дин.{S} Тако мисли султан и Турци на дивану, и што сад изговори’, из дивана знадем. |
| о српске силе, а кад би он пао, онда би Турци без мача све покорили — рекне уверителним гласом |
| м мудрошћу, искуством, јунаштвом, не би Турци дуго боравили у Једрени.{S} Тако мисли деспотовиц |
| вих страна на Голубац нападне, да не би Турци чули како Јеремија отпор даје.</p> <p>Преко, из Л |
| ка војска повукла се натраг да је не би Турци какогод и код Ласловара изненадили.{S} И та војск |
| родовима повуче, и то што пре док не би Турци предварили, заповеди кнезу Црном Завиши да заузме |
| која да се са Стеваном сајузи, могли би Турци напоље изићи као што су и ушли.{S} Но две главне |
| да Угри освоје Београд и Мачву, док би Турци сву Србију од доле заузели.{S} Против таке две си |
| ји, и да од гора спусте се доле, ако би Турци на подножију покушали да обалу Дунава препрече.{S |
| на путу, противити се не можемо, јер би Турци могли Угрима намигнути, па бисмо дошли међу две в |
| предо’ град Маџарима, шта бисте онда ви Турци радили, кад би се војска маџарска у Браничеву нат |
| Срби секу Турке, но на исто место нови Турци ничу; Србин пада, но нема спомагателне силе.{S} Н |
| анастир похарали, како су их опет други Турци сузбили, и манастир опет посели. </p> <p>Шећеду с |
| своју чељад, своје благо.{S} Узмеду ли Турци Ново Брдо на јуриш, сви ћеду бити исјечени ил’ у |
| ог’о казат, е би се побојао да би могли Турци дознати, па човек на правди пропаде.{S} Ал’ кад в |
| кве нове неслоге, јер тек тако би могли Турци са својим млоштвом побједити.{S} Но опет се уздам |
| ити и у трапезарији, да га не би видили Турци.</p> <p>Но Ферхад-паша је стара мудра глава.{S} О |
| ијатељ’ма предати, а какви су пријатељи Турци, то сви знамо, видили смо их после Ангоре и Никоп |
| главу би за вјеру положили.</p> <p>— Ми Турци такове требамо као што си ти.</p> <p>— Потпомогни |
| ише су шкодили српском народу нег’ сами Турци.{S} Док год буде српски народ међ краљић’ма и кне |
| силом Турцима наудити не могу.{S} Но ни Турци овом приликом нису јошт тако снажни да могу ногу |
| а враћати, а враћати се мора, јер силни Турци од Дунава у полукругу опкољавају војску, а да Мађ |
| абости алај-барјак.{S} Зар нисмо ми они Турци који су на Косову Лазоглија хаметом потукли.{S} Е |
| вио да се Милици одма’ објави да ће јој Турци сву земљу опустити и покорити, ако не буде од Тур |
| ти деспота, а деспот Ферхад-пашу, да им Турци не наиђу на ните и вигове, јер је онда гајтан за |
| одру, пушкари тако су понамештани да им Турци наудити не могу.{S} Хатлије сад преокрену јуриш н |
| си ти трн у оку, јер с малом властелом Турци би лакше на крај изишли.{S} А да те сатру, овако |
| ову разредио.{S} Са овако великом силом Турци до данас јоште нису надирали.{S} Има их преко три |
| и исјечени ил’ у робље одведени.{S} Ако Турци не отму Ново Брдо а Голубац падне, онда ће Мађари |
| штит, а лева страна ми засјевну.{S} Ако Турци што пре не дођу, добра бити неће.</p> <p>— То су |
| емо рећи баш да је и сигурно.{S} Па ако Турци примете да се ми на њи’ дижемо, па се помире, ил’ |
| адати, ал’ без њих јошт боље.{S} Но ако Турци запитају, па знаду да су код мене, и већ осљепљен |
| ши, села, свете храмове, видио сам како Турци Србе робље вуку, мушко, женско, старо, младо, сла |
| .</p> <p>— Ти знаш, деспоте, добро како Турци уговоре држе.{S} Ако хоће Турчин да наруши, ту му |
| аво сљедство за собом вуче.</p> <p>Тако Турци сами себи остављени, крвили су се донекле, док Му |
| Сваки држаше да је победа српска.{S} Но Турци навале и трећи пут са новим силама на уморене Срб |
| Мађари узети град на јуриш пре нег’ што Турци стигну, а побојао се да Јеремија сам не прими сав |
| може с тим победа одржати.{S} Овако бар Турци знају да имамо јошт језгре около које ће се нова |
| Турака и Мађара.{S} Против Турака, јер Турци још само ту запети могу, а да не буде сав Дунав, |
| но то више да Турцима очи заслепи, јер Турци су већ онда око своје на Смедерево бацили.{S} Кол |
| на равници као што је поље Косово, јер Турци имају више коња, а коњ свагда може човека лакше п |
| подару, да смо већ осједили бијући се с Турци од прве младости.{S} Турци гину за своју вјеру, и |
| један миг све на ноге диже.{S} Ми смо с Турци више војевали него л’ Угри; ’де смо ми остали, он |
| нам море, камо река Марица.{S} Све нас Турци већма стешњавају, већ смо се стисли између гора, |
| смо тако што учинили ја и ви да би нас Турци на комаде исекли да су видили.</p> <p>— И сав ман |
| ну.{S} Завадили смо се, завадили су нас Турци и Грци.{S} Огорчење родбини бруку рађа, и брат бр |
| мао — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако опет Турци буду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо већ од Призр |
| } Завиша је тај прелазак штитио, и јошт Турци не могу да продру, пушкари тако су понамештани да |
| већ сујетан сав његов труд, када су већ Турци мах преотели?</p> <p>Покајав се, престане напасто |
| а кад је стигао у манастир, онда су већ Турци хусаре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе у велик |
| трпезе одмах за пут спреме, јер су већ Турци господари од Крушевца, и моравске долине су им у |
| {S} Но, Ново Брдо се јако држи, не могу Турци да га отму.{S} У Новом Брду има нешто и Ђурђеве в |
| тимо, јер само преко наше пропасти могу Турци к њима, а овамо морамо да се бранимо и мађарски’ |
| обучени су арнаутски, да их не познаду Турци, да не буде зазора.{S} Но бимбаша познао их је, и |
| е сви се разиђу.</p> <p>И Милеву одведу Турци.</p> <p>Немојте ни питати да л’ је била невесела, |
| рај је Ђурђевом господству, и онда ћеду Турци подићи опет нов санџак, а остало ћеду поцепати по |
| Осам дана морамо се држати, донде ћеду Турци ту бити.</p> <p>— Још прије, кад се град предаје, |
| глави промудрено, ваљано.{S} Сад нећеду Турци нападати, а ни Жигмунда лакат нас не притискује.{ |
| тане жељне боја, код Голупца бојак бију Турци и Мађари, а коњи његових катана бију копитом о ка |
| арема?</p> <p>— Но још таквог би делију Турци требали, та трта, ваљда су га турске копите сатрл |
| е Смедерево.</p> <pb n="522" /> <p>Чују Турци, чују Мађари какав град [је] сазидао Ђурађ Кантак |
| рске хареме дичити; пиштајућу децу вуку Турци те турче, да као потурице свој род утамане.</p> < |
| ут предузети.</p> <p>Но како ће, кад му Турци не даду и кад је већ толико штете деспоту и народ |
| о бити Турке од Голупца сузбити, ал’ су Турци већ у граду, па би навале с новом још долазећом в |
| о свагдар да је човек мудар.{S} Када су Турци са Арнаутима на Нови Пазар ударили, и ја сам био |
| онда продужи:</p> <p>— Истина, онда су Турци из Србије млого тисућа са собом повукли, но то се |
| ло моје ђетинство и младост.{S} Онда су Турци у Душанову земљу проваљивали.{S} И ви бијасте онд |
| а други ко султана убија.{S} Мог она су Турци прогањали.{S} Кад је цар Лазар пао, на коме је ос |
| е цару у свако доба.{S} Недавно, кад су Турци од бугарске стране на Ниш надирали, он се усиљава |
| два чекају.</p> <p>Стеван књаз, коме су Турци место царског имена деспотско носити допустили, и |
| те текар срце забољети мора.{S} Чули су Турци да си у договору са Цељским комитом, да за Улрика |
| а то рећи.</p> <p>— То је мало, мени су Турци отели сву баштину, што је још од Душанови’ времен |
| града ван, и Угарску освоје.{S} Тако су Турци с нами и међу нами чинили.{S} То је оно старо, не |
| упарађен пред градом на пољани, коју су Турци доцније Калимејданом назвали, ’де су крволоци мло |
| — Још прије, кад се град предаје, ту су Турци као вуци, дању-ноћу језде, греде.</p> <p>— Но кад |
| ојске је Жигмунда разбила.{S} А да нису Турци у граду, били би Мађари, па какве је користи и од |
| ађари ударе на Бајазита.{S} Још се нису Турци ни скупили, а већ Срби под Стеваном и Ђурђем чува |
| ишчекује.</p> <pb n="482" /> <p>Кад их Турци виде, стану, па заблендани гледају и’ силне и гор |
| и.{S} Да не би издајства, не би Голубац Турци добили.</p> <p>— Све је тако, ја то знам, и баш з |
| l> <l>Није чудо, домовину бране.</l> <l>Турци боре с’ ка’ лавови љути;</l> <l>Није чудо домовин |
| е закопати, негли предати града.</p> <p>Турци дивље јурише, већ су на кулама, а деспотови војни |
| девојка није без сватова удала.</p> <p>Турци, ионако слабоговорљиви, мучали су, једва чекајући |
| у је са свију страна оптерећена.</p> <p>Турци спашавају пртљаг и заиру, ал’ их хусари тискају в |
| обије веће поверење код деспота.</p> <p>Турци се у почетку ове победе мало смире; но овај мир н |
| другом ожени, ил’ да га нестане.</p> <p>Турци после смрти Бајазитове, мало нос покуње.{S} Више |
| иш тако се народ са судбом бори.</p> <p>Турци су све више и више земље открњивали, па тек најед |
| се њи’ово господарство започети.</p> <p>Турци не би ни могли допрети до поља Косова, да већ ода |
| Тако остане опет све при старом.</p> <p>Турци су од Србаља страшно зазирали, и све се богу моли |
| пријатеља српску владу утемељио.</p> <p>Турци се знали употребити на своју корист и ове претенд |
| вај дан пробаве у турском стану.</p> <p>Турци су их гостољубиво предусретали.{S} Они су Србе за |
| џамије, и само Смедерево што си градио, Турцима си градио. </p> <p>Леонтије стане.</p> <p>Леонт |
| ћи, и да је на раскршћу. <pb n="384" /> Турцима сами одољети не можемо, јер су десет против јед |
| овуци га одмах на мир са <pb n="498" /> Турцима, што би ионако могао сам против султана учинити |
| а се не осрамоти, то исто је чинила.{S} Турцима није никад пала тако секира у мед као сада.{S} |
| смутног весеља још није никад било.{S} Турцима се особити ручак справи и особито су ручали.{S} |
| и Богдан дост’ почини јада</l> <l>Међ’ Турцима и Татар’ма мрким.</l> <l>А кнез Лазар на красно |
| ком послао га је поред посланика своји’ Турцима.</p> <p>Они отиду, а Вук остане са осталим приј |
| ађарима као суседи треба да живимо, ал’ Турцима није стало до нашег пријатељства са Мађарима, в |
| еје.</p> <p>— Та зар су луде Српкиње да Турцима иду, кад они више жена имају; та не један с јед |
| мадић земље присвајао је, но то више да Турцима очи заслепи, јер Турци су већ онда око своје на |
| су на венчање звонила.{S} А и на што да Турцима уши вређају?{S} Та и Милеви није већ то од потр |
| љство Бајазиту, и обрече му да ће према Турцима све оно чинити, што им год царица чини.{S} Баја |
| с другим држати.</p> <p>Србија је нужна Турцима за мост у Мађарску, Мађарима, пак, за обрану, а |
| ма кога, са Мађарима против Турака, са Турцима против Мађара.{S} Тко би кадар то изредити, да |
| рио сам се са Турцима против Татара, са Турцима и против хришћана, и покаја’ се, јер увиђо’ да |
| ричине приврженике умалити, па одма’ са Турцима примирије учинити.{S} Друкчије спасенија нема.{ |
| епши део свог века у крвавим борбама са Турцима, Татарима, Мађарима, са својим браћама, пролива |
| зареву породицу у теснац довести, па са Турцима помирив се круну на главу метнути.{S} Народ је |
| ију напасти — пукне глас да је Ђурађ са Турцима, са мложином турске војске на граници, ’де опет |
| не мислећи на таково што да ће Ђурађ са Турцима на Србију напасти — пукне глас да је Ђурађ са Т |
| е противу Турака служи.{S} Од заваде са Турцима уздржавао се.</p> <p>Но Мурат султан није био с |
| ке владало, царица Милица, њене везе са Турцима, у деобеним размирицама између Стевана, Вука, Ђ |
| ма издати град.{S} Већ одавна шурује са Турцима, хоће да аргатује по Браничеву и Ресави помоћу |
| да не буде неприлика, могу се катане са Турцима завадити.{S} Деспот и војвода Раде обучени су а |
| .{S} Већ смо се изглодали, бијући се са Турцима и покрај Тураках.{S} Сад опет стојимо измећу Ма |
| ана.{S} Потоњ од Косова борио сам се са Турцима против Татара, са Турцима и против хришћана, и |
| ладатељке ступили су у највећи сајуз са Турцима, да им помогну обарати јоште непокорене Влахе.{ |
| ти и робље одвлачити.{S} Ако су Срби са Турцима, покрај Смедерева не може се ни Београд у мађар |
| цвећем кити онда када му се другови са Турцима бију.</p> <p>Ове су речи Светислава нешто пораз |
| остављао.{S} Данас си на доброј нози са Турцима, а Мађари од тебе зазиру; сутра опет можеш ил’ |
| — Мађари су страдали, јер нису вични са Турцима војевати, као ми, војска им је које млада које |
| а.</p> <p>Народ је видио да великаши са Турцима млого шурују, и да добра бити неће.{S} Док се С |
| у.{S} Сви тог мненија буду да се Вук са Турцима у погодбу пусти.</p> <p>Вук, видевши како му ст |
| Ако држим с Маџарима, зло, ако држим са Турцима, зло.{S} А једно од то двоје мора се бирати.{S} |
| <pb n="232" /> са својом силом тукао са Турцима на равници као што је поље Косово, јер Турци им |
| и?{S} Шта ће папа на то рећи?{S} Ако са Турцима држи, онда је у непријатељству са Мађаром и са |
| ундом склопљен погазимо, онда морамо са Турцима ићи против Угарске, онда морали би Србију широм |
| оклевања, ја мислим одмах да ступимо са Турцима у погодбу.</p> <p>— Друго нам није чинити, Ђура |
| Русна вели, да и ти треба да потајно са Турцима држиш, донде, док ствар сасвим не дозре; после |
| било већ сад побринути се за договор са Турцима, да се не задоцнимо — рече Харалампије, који ни |
| а Ђурђем, који се поред деспота опет са Турцима помирио, с њима дођу војвода Војновић и Змај-Об |
| се можда већ српска војска на Косову са Турцима бори, приличније су гусле од тамбурице.{S} О ка |
| ти сам и однеси кључе, па дођи одмах са Турцима док Мађари нису на јуриш град отели, па ће све |
| еман да се, ако бог да, опет покрвиш са Турцима, па макар у друштву Маџара, да ти ја у крвавом |
| <l>Ал’ Грци им насусрет изиђу</l> <l>Са Турцима и Татари љути.</l> <l>Обе војске ударише с’ сил |
| Е да ти кажем зашто.{S} Ти си више пута Турцима прелазио, и опет их остављао.{S} Данас си на до |
| а као раја и умире.</p> <p>Србин плаћа Турцима харач, ал’ у том харачу су и цуре.{S} Свако кот |
| ти.{S} Сваки је од вас видео, да је бог Турцима наменуо победу и првенство.{S} Сада сам рад зна |
| кој војсци нема.{S} Но шта је хасне кад Турцима <pb n="233" /> служи.{S} Још веле да је млади Ђ |
| дању-ноћу језде, греде.</p> <p>— Но кад Турцима предамо град, шта мислиш што ћемо, куда са кнеж |
| ће бар изближе видети српску победу над Турцима.{S} Мара и Вукосава, обе кнегиње, кћери Лазара |
| и притискују; Јеремија ће да преда град Турцима, ја идем зором као поклисар султану у Ново Брдо |
| е ће се Турцима предати.{S} Ако се град Турцима преда, како је султан киван на Ђурђа, ви ћете д |
| дао им Београд и Мачву, предајмо ми сад Турцима Голубац — рече озбиљно Јаблановић.</p> <p>— Не |
| дај ми још два добра јунака, да се пред Турцима не постиђемо — рече Харалампије.</p> <p>— Бићеш |
| жити, нову силу наскоро скупити, и пред Турцима сваки комад земље бранити.{S} С тим би се, пак, |
| а ишла.</p> <p>Ови гости су били и пред Турцима гласовити, па сваки је желио исте видети.{S} Њи |
| о даћу се молити од њега, да с тим пред Турцима важност Стевана умалим.{S} Кад будем код победи |
| р такве делије не имају.{S} Марко пређе Турцима и дјели мејдане, и силно стече благо, па искупљ |
| у увек прилике рату тражили.{S} Када је Турцима до нужде било, около њи’ су лисичили и мир обећ |
| у душу прости, био је блага срца, па је Турцима простио.</p> <p>— Дао је реч и заклетву да ће о |
| тисну.{S} О победи ни помислити, јер је Турцима нападај олакшан против покидане мађарске војске |
| — рече султан.</p> <p>— Харач Вукоглије Турцима пресиједа.{S} Колико је већ харача платио, и оп |
| да се сад српски градови с једне стране Турцима, с друге стране Мађарима предају.</p> <p>У тако |
| } Ако мора служити, а он ће служити пре Турцима, Мађарима, само да је код своје куће над својим |
| ских девојака имати, јер право је да се Турцима осветимо, кад нам кнегињу вуку?</p> <p>Сви се п |
| Турци да добију нову земљу, Србљи да се Турцима умиле.{S} Власи познавали су добро предел битке |
| је тек примирје, а не прави мир, па се Турцима кроз паше много кроз прсте гледа, и кад који де |
| еремија Голубац предати неће, пре ће се Турцима предати.{S} Ако се град Турцима преда, како је |
| опет на мање части подели, и са тим се Турцима посао покорења Србије олакша. </p> <p>~ После о |
| , и последња врата Србије отворићеду се Турцима, вера ће се искоренити, народ ћеду потурчити ил |
| е на крај излазио.</p> <p>— Јеремија ће Турцима издати град.{S} Већ одавна шурује са Турцима, х |
| лаго, и све то пограбљено благо доћи ће Турцима у руке.{S} Такви сте грабљивци ви војводе, Јере |
| војском к опседнутим грађан’ма пређе, и Турцима пријатељство откаже.{S} Сад се обрати на деспот |
| помешали, битка би била јошт крвавија и Турцима би’ јошт знатнију штету били нанели, но шта нам |
| медерево ће бити трн у оку и Мађарима и Турцима.{S} Ја ипак морам крмило нашег брода у руци држ |
| олико снаге да сву ту штету надокнади и Турцима јак отпод даде.{S} Један очајни и обранителан р |
| нове одбацио.{S} Нисмо л’ већ служили и Турцима.{S} Свуд је међу нами пакост, злоба, завист, па |
| неза Лазара по туђим земљама потуцати и Турцима служити?{S} Једва му остаде Прилип и Охрид, да |
| у, пусти се у тајни договор са Ђурђем и Турцима, и када се цео план дозна, а он у Турке, онамо |
| и један од другог отимају, напослетку и Турцима служе, видио је да је куцнуо час, да почиње про |
| па онда хоћемо ли нећемо ли, морали би Турцима града предати, и то би био последњи српски град |
| акав опасан метеж међу христијани, који Турцима служе.{S} Бајазит је свако насиље запретио.</p> |
| о како осуђивао, ја сам уверен да и при Турцима доста сам добра мом роду учинио.{S} Ако је Срби |
| ли се са Грцима држи, да ли ће одољети Турцима?{S} Хоће ли га мађарски краљ потпомагати кад ви |
| е, онда морали би Србију широм отворити Турцима, натуштала би се силна турска војска око Београ |
| ћеду благо допратити.{S} Још и то реци Турцима, да одма’ пошљу војске на Голубац, да ухвате Ма |
| лево.{S} Увидили су да са таковом силом Турцима наудити не могу.{S} Но ни Турци овом приликом н |
| уштати, говорећи да се са таковом силом Турцима отпор дати не може, но мора се натраг к Босни п |
| о се од предаје Мађарима, ал’ се предао Турцима!</p> <p>Ферхад-паша стиже пред град са Јеремијо |
| ји не иде све у главу.</p> <p>— Ал’ ако Турцима предамо град, морамо из земље изићи, па куда ћу |
| тобом погоде као што рекосмо, а ми ћемо Турцима одмах град предати, а они нами уз твој повратак |
| Циљским комитом, ту је и Жигмунд, а то Турцима не иде у рачун.</p> <p>Леонтије отпочине.</p> < |
| > <p>— Е добро, тко ће ићи као поклисар Турцима.{S} Хоћеш ли ти, побратиме? — запита Јеремија.< |
| јошт се морам, ма у свези с Мађарима, с Турцима мјерити.{S} Испадне ли ми за руком да Турчина п |
| данак султану, ал’ и то је боље нег’ с Турцима рат водити.{S} Маџари ти не могу наудити, јер ћ |
| пустите ме боље у Дечане, онђе ћу ја с Турцима опет на крај изићи, нег’ да паднем деспоту у ша |
| о после несрећне битке Вукашина краља с Турцима при реци Марици, Призрен и Приштина, Вукашина с |
| еспоту, не вјерују, јер је много пута с Турцима за Турке војевао, па увијек од њега зазиру.{S} |
| ко је деспот у животу свом много пута с Турцима шуровао, а знао је и то, да је изврстан војвода |
| кле сад с Маџарима против Турака, сад с Турцима против Маџара, јадна Србијо, што си дочекала, д |
| Тај Јеремија од неког времена шурује с Турцима, и да га с војском нападнемо, ’де ми је сад вој |
| је живот.{S} А то повремено зближење с Турцима ако и стаје жртве, боље нег’ да јединим ударом |
| нковић на то потписао, и не би ли пре с Турцима мир учинио.{S} Штавише, Розгоњија и то држи, да |
| зове поуздати се не можеш.{S} Како се с Турцима здружиш, земљу ћеду ти прогутати, отворићеш им |
| с Грцима, с лацманима, и ако треба и с Турцима шуровати.{S} Најбоље би било да се затворе у ма |
| отив Турчина, а тебе обе.{S} Држиш ли с Турцима, обе силе ћеду се над главом ти тући.{S} Сам не |
| ван сумње је да ћеду се опет заратити с Турцима, а сваки такав мора се преко нашег хрпта витлат |
| и кад је све у миру било, онда се тек с Турцима мирио.</p> <p>Марко кад чује да је султан Сулеј |
| рбин дише.{S} Ја сад, истина, војујем с Турцима противу Мирче, и то зато, што је он с ваши оцев |
| му на памет кад је у младости војевао с Турцима против ујака му Високог Стевана, ’де се српска |
| ерамо Мађарима.{S} Мађари се боје ако с Турцима стојимо на доброј нози, и у надњи каквог добитк |
| ози, и у надњи каквог добитка да ћемо с Турцима у свезу ступити и на Мађарску нападати, ’де би |
| није дуго трајала.{S} Започне се рат с Турцима.{S} Турци освоје Призрен.{S} Ја избегнем, но мо |
| жна.{S} Чули су Мађари да деспот опет с Турцима шурује, и мораду на опрезу бити, да не би деспо |
| ораду на опрезу бити, да не би деспот с Турцима на Београд наишао.{S} Мађари деспоту нису веров |
| ал’ језгровитом војском, која је већ с Турцима мејдане дјелила, и као што деспот блага има, мо |
| а ћу се за времена побринути да се опет Турцима приближимо, и да ојачамо, и кад Угри опет ојача |
| Стевана, што је с матером својом Милеву Турцима дао, и с тим се турском удворицом начинио.{S} Р |
| стир, даје поклоне, красно оружје, међу Турцима бакшиш раздаје.</p> <p>Тако кад су готови били, |
| ме не брине.{S} Ми смо овде готово међу Турцима, па можемо први страдати.</p> <p>— Шта је брига |
| слив се рекне: „Могу доћи“.</p> <p>Међу Турцима, Марку је био сваки Србин мио, ако би му и душм |
| , док им се ране не излече.</p> <p>Међу Турцима бијаше један млад јунак, из далеке земље, из Пе |
| ан арнаутске војводе одметну се и пређу Турцима са дванаест тисућа војске.{S} После опет Вук Бр |
| сами каури српски сајединили да помогну Турцима угњездити се.{S} Лазареви синови код Турака; Ву |
| оград и Голубац.{S} Мађари нису у стању Турцима јако наудити без тебе и то је срећа по Турке, ш |
| војском на Косову од Лазара и прешли су Турцима.{S} Било је ту јошт и млоги’ грчки’ великаша, к |
| вео, Јерино.{S} Јеремија издаде Голубац Турцима, Мађари потучени, но бриге им није, добили су М |
| кле Харалампије, на теби је ред да идеш Турцима, да понудиш Голубац султану Амурату по ту исту |
| Турака, да не би своја добра изгубили, турче се, а Турци потурченицима све њихово остављају.{S |
| рбије гласови стижу да се онђе гомилама турче, које с вољом <pb n="352" /> које на силу.{S} Ни |
| опољ млоги страни, и то понајвише да се турче, па да турску службу приме.{S} Турци су се такови |
| ринопољу.</p> <p>Дан на дан хришћани се турче, и то све могућнији.{S} Сваки дан видиш по којег |
| ме дичити; пиштајућу децу вуку Турци те турче, да као потурице свој род утамане.</p> <p>Деспот |
| Заробљену децу турче, женске отимају и турче; ако овако устраје, нестаће и народа и православи |
| аробљена хришћанска деца, која се силом турче?</p> <p>Једно јутро дођу у Дринопољ млоги страни, |
| а три стране кида.{S} Једне Турци силом турче, друге фратри меденим рјечма заслађују и обричу и |
| и пример од великаша.{S} Заробљену децу турче, женске отимају и турче; ако овако устраје, неста |
| душевног поткрепљења, па како да се не турчи?{S} Не тражи нико мученички венац у калуђерству; |
| између две ватре; ако се Милева не да, Турчин ће напасти и разорити обезоружану земљу јер Вук |
| ржао, ал народа срце се над тим стегло, Турчин се спасе, а ’ришћанин пада.</p> <p>— За Стевана |
| Турска похот не зна за незрелу младост, Турчин чупа и неразвијен цвијет.{S} Па и ма доцније бил |
| мљу не уступи.{S} Мора и <pb n="268" /> Турчин тање жице навући.{S} Но само унутри да се од зла |
| ти сад рече?</p> <p>— Ништа не зна.{S} Турчин не пита ко је био пре, него шта је сада.</p> <p> |
| рака попримили, и то што је најбоље.{S} Турчин се Угра не плаши, ал’ кад чује да је Србин и Угр |
| них.{S} Има их које су у харач дате.{S} Турчин је ту господар, турске шајке плове по кривудасто |
| а своју ствар сложни, и напредоваће.{S} Турчин ће, у једној руци Коран а у другој мач држећи, п |
| бити, не могу ни ја ни ти задржати.{S} Турчин је сад бујица која све пред собом ваља.{S} Неће |
| жати, једну страну с другом слабити.{S} Турчин ће се међу обе као судија помешати и — с тим сво |
| в; па и кршне горе ће га зауставити.{S} Турчин се не може угњездити, ако му тек сам народ земљу |
| ш дјетића за војску.{S} Требаће нам.{S} Турчин како се у Караманији опорави, одмах ће на Србију |
| и, богзна шта би се јошт било стало.{S} Турчин зна да Србина једна косовска битка, ако га је и |
| нас каштигује.{S} Свакојако је зло.{S} Турчин ће поред Милеве са Србима сродити се; пример вел |
| ем што још имамо, читаво да одржимо.{S} Турчин се осилио, но са туђом снагом.{S} Наши племићи к |
| она нек иде у Дубровник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се с тим задовољити.{S} Но не губимо времена, |
| да су га турске копите сатрле.</p> <p>— Турчин у луде не дира, ал таква будала као што је тај б |
| је обећао Бранковића покорити.</p> <p>— Турчин — рече царица — иште Милеву, па даје нам мир: об |
| губи.</p> <p>— Ферхад-паша је више нег’ Турчин, он је човјек.{S} Ферхад-паша ђе је гођ војском |
| езничким предати.{S} Ил ми Турчина, ил’ Турчин нас мора разорити.</p> <p>— Зато војводе, јунаци |
| , јер шта може будала учинити, постадо’ Турчин и паша.</p> <p>Ферхад то изрече, горе-доле се ше |
| ’ришћанин без разлике тамо одлазити, а Турчин за даље не хаје, тако да се у свако доба више па |
| неслогом владарах, народ је ослабио, а Турчин ојачао, сами собом не можемо успјети, морали смо |
| си, онда је све то због тога учињено да Турчин Бранковића утамани.{S} Но с њим би се и посљедња |
| а када смо у Романији војевали.{S} Онда Турчин јошт није знао где лежи Призрен и Приштина.{S} Д |
| Турчину даје, јер се бојала да ће онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не мисли царици покорит |
| велику промену.{S} Она му исповеди шта Турчин иште, ал’ није му ништа о њеној промени и о мате |
| етајући се, да ни наблизу не дође какав Турчин, а да му нос не додирне мирис од ђаурске печениц |
| ијете, као Милеву царици Милици?{S} Кад Турчин навали, е да је не дам, тек ће му се похот увјећ |
| " /> <p>Сви се убезекну.{S} Гледају кад Турчин на бедему алај-барјак забоде.</p> <p>Жигмунд Роз |
| братимске, кад поштеније чиниш, као сад Турчин, нег’ Јеремија, издајица вјере и народа.</p> <p> |
| било да нам буде <pb n="301" /> и одсад Турчин непријатељ; ко би нас бранио?{S} Зар стари Новак |
| ио у шкрипу, међу двије ватре, с пријед Турчин с леђи Маџар.{S} Отргни се од Жигмунда, гледај к |
| ке, а ова опет спасе Босну.{S} Не смеде Турчин на кршну Босну.{S} На Косову наша војска од турс |
| Крв Немањићах умирила се.{S} И одма’ је Турчин осетио слоге снажну мишицу.{S} Почеше Турци обаз |
| рчио се, јер од тог доба осим што га је Турчин напаствовао, почео је брат брата утамањавати, па |
| ек донесу сваке ђаконије да видиш да је Турчин прави кардаш ђауру, да те угости као побратима.< |
| ништа добри стајати.{S} Ти знаш шта је Турчин.{S} Воља је божија гди Турчин свету господари, п |
| предаји Голупца.</p> <p>Ферхад-паша је Турчин, ал’ у њему бољма бије српско срце нег’ли у Хара |
| е изгубљена није.{S} Но у Европи ’де је Турчин ногу метао, не да се оданђе истиснути.{S} Прије |
| увела ружа од свеже љубичице?{S} Ако је Турчин против воље Алаха, противу Корана, а он је недос |
| ад није скрвнила турска рука, јошт није Турчин стао на твоје тле.</p> <p>Деспот и деспотовица у |
| у страна небо натуштено, с једне стране Турчин, с друге лацманство.{S} У Турчина спасенија нема |
| ечицу су са собом вукли.{S} Врати ли се Турчин из рата а он поред шербета и баклаве, и међу сво |
| се с нама помирити.{S} Особито увидеће Турчин и моју важност и показано му пријатељство, јер з |
| ро како Турци уговоре држе.{S} Ако хоће Турчин да наруши, ту му је при руци Шеик-ул-Ислам, даће |
| ему пређе и Ђурађ, усугуби се јарост, и Турчин намери до конца Србе сатрти.</p> <p>Муса неком п |
| /p> <p>— Потпомогни ме, ма напослетку и Турчин био.</p> <p>— Само предајте Голубац.</p> <p>— А |
| не смијем ријечце испустити, из које би Турчин виђео да сам штоватељ Христа, љубитељ рода.</p> |
| м што му је најмилије сања.{S} Ко не би Турчин био?{S} Кад пређеш мимо харема, бациш око на мал |
| ; сваки ми је више зла нанео него прави Турчин, само једног знам који ми је невидимом руком сву |
| аш шта је Турчин.{S} Воља је божија гди Турчин свету господари, па ако не сада, оно биће то доц |
| та трта да је ту, да знамо је л’ долази Турчин, да се знамо равнати.</p> <p>— Е већ је доцне — |
| ћеду нас јако потпомагати, јер дође ли Турчин до Београда, онда су врата Угарске отворена, и У |
| ром Србину још се румени чело, но стари Турчин жут и преживљен, па кад има по тридесет млади’ д |
| ас покаже, а ти тек онда жалиш што ниси Турчин.</p> <p>Но да видимо шта се ради у Дринопољу.</p |
| — Ој, честити пашо, како је красно бити Турчин.</p> <p>— Има и код нас сиротиње, фукаре, као и |
| ећег твог пријатеља изгубити.{S} Ја сам Турчин зато да могу ође мом народу што олакшати.{S} Ни |
| до гроба.{S} Од јада, невоље пост’о сам Турчин, ал’ крсну моју вјеру и крв нијесам изневјерио.{ |
| на не виде.{S} Еј, да штете што нијесам Турчин.</p> <pb n="441" /> <p>— Можеш још бити пијани д |
| авства за седам лисова, неће те ниједан Турчин надмудрити, но ипак морам те у нечем напутити, д |
| има дати.{S} Па ако баш не би био миран Турчин и на нас би напао, мој отац скупио је приличну в |
| и знамо.{S} Доста то, да нам се он, као Турчин и непријатељ, засад већим пријатељем показује, н |
| — Видите Ферхад-пашу, Петошка, који као Турчин није изневерио Христа Спаситеља, који га је под |
| је.</p> <p>Ферхад-паша једе умерено као Турчин, а пије као ђаур.</p> <p>Харалампије гледи га, д |
| уће свом народу добра чинити, а оно као Турчин то да чини.</p> <p>Такав је био Ферхад-паша.</p> |
| ралампија.</p> <p>— Ти се чудиш што као Турчин вино пијем, ја се, опет, теби чудим што си се у |
| Крушевац у турске руке, а на Ново Брдо Турчин <pb n="519" /> једнако зија.{S} Смедерево мора б |
| рском ропству, то га Марко избавља, ако Турчин <pb n="325" /> српску земљу пустоши, Марко гледи |
| њев свој на његовом сину искаде.{S} Ако Турчин буде даље насртао, они неће против њега ићи, но |
| ћу вас дати најпре на муке, какве само Турчин измислити може.</p> <p>То изрекне Ферхад и махне |
| е; али он неће ниједну.</p> <p>— Па зар Турчин узима и ’ришћанку?</p> <p>— О дакако, па те како |
| аве их на углед, и најлепше изберу, јер Турчин са лепом невом проводи ћеф.{S} И сиве соколове, |
| p> <p>И тај сатана није нико други, већ Турчин, ком сви ђаволи, ма и у туђем лику служе, а да х |
| гне шију Турчину.{S} И народ неће да му Турчин стане за врат, даће све, руке, напослетку и душу |
| Док тако Исак-паша размишља, како ће ту Турчин живити, донде деспот бригу води како ће себе и н |
| C2.24"> <head>XXIV</head> <p>У Крушевцу Турчин влада.{S} У дворима цар-Лазара турске паше рахат |
| прими их, закључај градска врата да их Турчин отворити не може.{S} Узми те кључе као аманет де |
| па ћу је скорим султану послати.</p> <p>Турчин, с тим задовољан, није се дуго у двору бавио, не |
| тевана, четврти Ђурђа, а пети се, опет, Турчина боји.</p> <p>Није било једне снажне руке која с |
| жи да има два душмана који га прождиру, Турчина и Маџара, а додуше њешто и право има, јер први |
| сећи да остало спасемо.{S} Да ли бог да Турчина сатремо, вратиће се наше опет, а засад сигурнос |
| а мјерити.{S} Испадне ли ми за руком да Турчина поразим, онда ћу поразити и те ситне кнежевиће, |
| о су сплетке.{S} Та није полудила да за Турчина пође, код ког се не би смела ни часним крстом п |
| о би’ другу.</p> <p>— Ал’ помисли да за Турчина пође?{S} Та то сваког Србина болети мора!</p> < |
| ти мислиш да би једна Српкиња пошла за Турчина?{S} Само да дође, али онако какав што но кажу ч |
| за други пут, ако се Милева случајно за Турчина уда, преповедаћу пред свима гостима.</p> <p>— Д |
| новењу, подстрекнута с плачем, одрицала Турчина и Светислава као у срцу носила, то опет није ду |
| ана умалим.{S} Кад будем код победитеља Турчина важнији, онда ми је лак рачун са Стеваном.{S} М |
| ам посље турску крв, и накан сам против Турчина и своју крв пролијевати.{S} Ти си, краљу, силан |
| столова тако покидане, да се већ против Турчина бранити не могу.{S} Кад су се крвави ратови вод |
| .{S} Њемачка ће помагати Угарску против Турчина, а тебе обе.{S} Држиш ли с Турцима, обе силе ће |
| Ферхада.</p> <p>— Волијем једног таког Турчина нег’ све народне издајице као што би Јеремија, |
| н непознат човек, који му од непознатог Турчина донесе глас да се чува Бранковића, јер потајно |
| мене.{S} Испадне ли нам за руком клетог Турчина из Немањића Србије истиснути, онда се не бојим |
| тога што је Милица мислила, да је поред Турчина сигурна, Вукова је сила све већма расла.</p> <p |
| о највише братске.{S} Ту се Србин поред Турчина против Србина борио; брат је братску крв лио.{S |
| но издржати, јер у овим неосвојеним, од Турчина нетакнутим крајевима налази се јошт језгро, да |
| т помогао?</p> <p>— Гори је потурица од Турчина; сваки ми је више зла нанео него прави Турчин, |
| ије.</p> <p>— Да тко сад види и чује од Турчина, на комаде би нас исјекао.{S} Прими, деспоте, м |
| ад је у турским рукама, има обитељ и од Турчина ферман, па кад се Турчину добар бакшиш да, мана |
| илица.</p> <p>— Ко би се тој доброти од Турчина надао?</p> <p>— Е видиш кћери, бог сам хоће да |
| итељ.{S} То исто што је мајци царици од Турчина поручено, обречено је и мом оцу, без да се Миле |
| оја јој грози од стране Вука, па тек од Турчина, ако му жељу одрече; а лепо са ћерком може себи |
| српски народ несретан, његова срећа код Турчина цвета. </p> <p>Није ни онда био сретан, па ни с |
| би и помислити могао да будала може код Турчина дотерати да седи уз падишу на дивану.{S} Петошк |
| ал таква будала као што је тај био код Турчина би прокопсао, јер они такве будале воледу.</p> |
| астела од народа робље прави.{S} Док је Турчина, онђе је њему за род мјеста.{S} Но сад већ знам |
| Колико је већ харача платио, и опет је Турчина ујео — рече Јевренос-паша.</p> <p>Паше све то г |
| Не један се Србин због њега, јер му је Турчина на врат доносио, потурчио.{S} У ово доба почне |
| д ушур узео.</p> <p>А Јеремија ишчекује Турчина, тог сатану ком је већ душу продао.</p> <p>Лошо |
| мене пример узети, па зашто сте опет уз Турчина пристали.{S} За мене већ надежде нема, ал’ ви с |
| проклињу међ својима горама оног, који Турчина наводи; а Ђурађ опет своје ћера. </p> <p>После |
| то рукама савезничким предати.{S} Ил ми Турчина, ил’ Турчин нас мора разорити.</p> <p>— Зато во |
| ости су нестале поред пријатељских речи Турчина.{S} Вука се Милица бојала, па би се буди с ким |
| амо жалости удовичке, камо мржње супрот Турчина, камо освете?</p> <p>Све ове противности су нес |
| стране Турчин, с друге лацманство.{S} У Турчина спасенија нема.{S} Од лацманства лакше је се бр |
| едити, само немој ме издати.</p> <p>— У Турчина је тврда ријеч, а не као код ђаура, говори што |
| каквог може бити Србину пријатељства у Турчина, који хоће цео_свет Кораном да калдрмише?</p> < |
| ље за другим добијају.{S} Где год видиш Турчина, на образу му читаш неки понос; а на Србину вид |
| пружи га Хасану:</p> <p>— Прими, млади Турчине, од Србина овај мач.{S} Ти, који си под једним |
| е то мени допадало, али само то не — да Турчином постанем.{S} Напослетку пристао би’ и на све, |
| } Та видим већ ионако да ће се Србин са Турчином сродити, а земља ће Турчину у мираз припасти.{ |
| једна част народа под њим, а друга под Турчином.{S} Па баш она страна, ’де је српска слава нај |
| Дунава.{S} Једва толика част је већ под Турчином, само тај покор да нисам дочекао!{S} Но нек бу |
| ан не једаред с дивљим Татаром и бесним Турчином огледао у жртву српства и христијанства.{S} Из |
| рци насред пазара телале, како је добро Турчином бити; сваки је мали султан, и већ на овом свет |
| мани гуше, да спасем земљу и своје, и с Турчином бићу пријатељ, ал’ таква два пријатеља су као |
| чинити ваљало да се народ поткрепи.{S} Турчину се замерити не може.{S} Војводама је жао што не |
| чиниће Милица, па ћемо се задоцнити.{S} Турчину нек се упусти Приштина са окружним предјелима ч |
| Ђурађ ком се није допадало да се Милева Турчину да.</p> <p>— Зашто дакле твој отац да се не пов |
| а се Мари не допада ни то што се Милева Турчину даје, јер се бојала да ће онда Турчин на Вука н |
| Овде је питање да ли се има дати Милева Турчину и мир правити, или не.</p> <p>— Ја велим не, ал |
| омоћ слати.{S} Опет дође ред на Србе да Турчину победити помогну.{S} Код Никопоља десила се бит |
| Милица и Мара шиљу синове са војском да Турчину помогну.{S} Срби са својим поглаварима, Стевано |
| да је Србин и Угрин на бојишту, онда је Турчину мука.{S} Да је био деспот Стеван с вами код Ник |
| ска слава најсјајније блистала, пала је Турчину у шаке.{S} Градови и земље Вукашина, Угљеше и Г |
| приметила да се мало осиљава, јавила је Турчину, који га је одма’ у своје границе бацио.{S} Вук |
| Турке неједаред премет’ли.{S} Србин је Турчину трн у оку.{S} И ми Срби знали смо војевати, ал’ |
| ље него буди ко.{S} Тако Марко волео је Турчину прибећи, него отимачу своји’ земаља главу прикл |
| тељи наши затиру, ал’ зато не запрећује Турчину љубав и пријатељство са оним христијаном, који |
| земље од Милице; Милици поручити да се Турчину подвргне — то је значило кроз раздор свеколики |
| д је свој силно љубио.{S} Па како да се Турчину, који му против народа иде, преда?{S} Како да с |
| а обитељ и од Турчина ферман, па кад се Турчину добар бакшиш да, манастир је у миру, и може и и |
| ово са славом подићи.{S} Жигмунд рад се Турчину осветити, и то помоћу Бранковића, па да уз то ј |
| о, што тражећи бабине баштине предао се Турчину у наручје, а затим је српски народ турском ножу |
| вска област мора бити моја, па макар се Турчину клањао — рече љутито Прибац.</p> <p>— Нећу се б |
| е Србин са Турчином сродити, а земља ће Турчину у мираз припасти.{S} Ја већ овде немам <pb n="3 |
| у скупити с којом би она могла и Вуку и Турчину противустати.</p> <p>Милица се на страну са Јус |
| определила да се и мојих душмана синови Турчину клањају.{S} Ако сам ја погрешио, могли сте од м |
| ли, па су свој род, рођену земљу издали Турчину.{S} Ферхад-паша их погуби, ал’ у турском руву с |
| ебацивати да је срамота кћер своју дати Турчину, но све то ништа не помогне.{S} Напосљетку, вид |
| мора, но Вукогли неће никад добар бити Турчину.</p> <p>— Сад је деспот врло нуждан падиши а да |
| смо већ дошли, да се царска српска кћи Турчину продаје?{S} То нисам мислио никад доживети — ре |
| погодбу и закључи да се одма’ посланици Турчину пошаљу, да се с њим у поменутом смислу договоре |
| гле он шта чини са мном?{S} Та да морам Турчину служити, опет се осветити морам.{S} Сад видим д |
| ти, нема јаког сајузника.{S} Ако се сам Турчину успротиви, зло, ако ли се с њим сајузи, и онда |
| крсти ноге, и стоји му добро као правом Турчину.</p> <p>Ферхад га гледа и промери, па прослови. |
| и осталима.</p> <p>Сви се чудише младом Турчину.{S} На то Марко:</p> <p>— Ово је мој у срећи и |
| то оружје и обрадује се што је у младом Турчину случајно на новог пријатеља наишао.</p> <p>— Не |
| није раван добром христијану, него злом Турчину.{S} Ако Коран и допушта да се христијани као не |
| ке Србије, у сласт и корист необузданом Турчину.{S} Деспот промишља, могло је штошта боље бити, |
| <p>— Можеш, ти си гост, и поклисар; ко Турчину служи, све му је слободно, твој ћеф твоја воља. |
| арао.{S} Њој је све врило у глави: како Турчину да да кћер?</p> <p>— Колико има красота на исто |
| :</p> <p>— Ја судим, да би најбоље било Турчину посланике упутити да се с њим о миру договоре, |
| своју и нашег народа.{S} У борби дасмо Турчину нашу снагу, да одјача, пролисмо толику братску |
| ећи рекао би да је српска војска језгро Турчину.</p> <p>Ту Ђурађ са својом браћом, Стеван и Вук |
| вачега има, мисли управио на Алаха, што Турчину подели срећу, да најлепше ђаурске земље ужива.{ |
| ј сумњи бијаше он и мати.{S} Јер на што Турчину Вуково пријатељство, кад му је довољно Миличино |
| ане, сву невољу лакше сносим; у теби, у Турчину, имам пријатеља, а колико има моји’ земљака кој |
| хришћана, и покаја’ се, јер увиђо’ да у Турчину пријатеља није.{S} Зато пролијевао сам посље ту |
| а Београд и Мачву.{S} Сад тек виде да у Турчину није вере.</p> <p>Само Харалампије долази светл |
| и добра бити неће.{S} Ако царица Милеву Турчину да... шта ће онда бити...{S} Је л’, оче, ти си |
| луковати мора ако неће да подвргне шију Турчину.{S} И народ неће да му Турчин стане за врат, да |
| рбима нестадоше.{S} Који се од великаша турчити није хтео, тај је морао гинути ил’ к деспоту бе |
| пакост и освета.{S} Властела готова је турчити се, да одржи бабине баштине, и да продаје дичну |
| гора, Дунава и Саве.{S} Народ се почиње турчити.{S} Види пример од великаша.{S} Заробљену децу |
| Па баш зато, ако ја не будем, нећеду се турчити.{S} Ал’ пре свега деспота сломити.</p> <p>— Све |
| ка ни од своји’ мира не имају, почну се турчити.{S} Красне Српкиње стадоше турске хареме дичити |
| да постане патријарх, не би се дао лако турчити, да и сами калуђери оружани бранили би своје ма |
| ео хранитељ Србије — рече загушљивим од туте гласом деспот.</p> <p>— Не помишља’ да у паши српс |
| .</p> <p>Одмор није дуго трајао, жагор, тутњава ван, не даду дуга одмора.{S} И у глави Ферхад-п |
| њу туђи гласови.</p> <p>Чује се топот, тутњава, звекет оружја.{S} Деспот Ђурађ долази.</p> <p> |
| к сабаља надалеко с’ чује.</l> <l>Земља тутњи под силни јунаци,</l> <l>И њи’овим коњ’ма халовит |
| ео би ’де на отвореном пољу са Турци се тући, него код Дунава и опкопа Голупца, ал’ није на ино |
| паше доћи, а ја нијесам вичан у боју се тући; што сам био боја то је било у манастиру кад сам б |
| Турцима, обе силе ћеду се над главом ти тући.{S} Сам не можеш, у зетске кнезове поуздати се не |
| сто домамити, откуд га човек може добро тући и на воду натерати га.{S} Па онда и овде је зло гд |
| {S} Мој шурак, кнежевић Кантакузен јаје туче у салијеп, да тако камен с каменом стегне и да се |
| нда измирите, боље пак вас уче да се не тучете, па не треба да се измирите.{S} Па јесу л’ сви в |
| крмци, какав је то ћитап, да се најпре тучете, па онда измирите, боље пак вас уче да се не туч |
| не, месец изиђе, и у тихој појци ветрић ћаирка над мртвим јунацима, и јутарња роса беше им посл |
| н, само заиште да се његова половина од ћара њему што прије преда.</p> <p>Исак-паша споменуо је |
| уверен је да је све у реду.{S} У деоби ћара су турске паше савесни, ту се нећеду варати.</p> < |
| тошко проглашен био за будалу, који тек ћаска да људе забавља, јер такав шкрљавац за друго што |
| <p>Сад ће Ферхад са првим ефендијама и ћатама берат и листине саставити, написати, деспот и Жи |
| е Ферхад и позове их у доглавну ћелију, ће је у сахрани благо.</p> <p>Ферхад стане, и прстом по |
| икуда.</p> <p>— Сад пијте, браћо, одма’ ће се и јело донети, па ћемо онда тек беседу завести.</ |
| о, јер оклевати не ваља.</p> <p>— Одма’ ће ту бити!</p> <p>Харалампије оде да доведе кнезове.</ |
| Војводе поглед бацају на Ферхада, да л’ ће се смиловати.{S} Ферхад као окамењен, ’ладан као мра |
| очељу, ал’ што ће са деспотовицом да л’ ће она пред владиком сести, па виша над владиком бити, |
| пут ће му бити до Једрена дугачак, ал’ ће сретно тамо стићи.</p> <p>Падиша већ зна за победу и |
| ојвода Јеремија одмах предати град, ил’ ће у том запињати, јер ми ствар чудно изгледа, одскора |
| испарењем нечестиве душе.</p> <p>— Ил’ ће мене Ђурађ сатрти ил’ ћу ја њега у трло и млево, так |
| ја.{S} Њихово срце љубав не греје, нит’ ће им икад грејати.</p> <p>Отац Пајсије даје им сваке ђ |
| држа да је и на њему пола царства.{S} А ће сам ја онда, ја омладак Немање.{S} Зар да будем само |
| неће дуго вући; сваки се бринуо, каква ће онда времена настати.</p> <p>Деспот је био тврда срц |
| каштиге остане?</p> <p>Да видимо каква ће судба Ђурђа постићи.</p> <p>У време ови’ метежа Ђура |
| пије.</p> <p>— Па и сад, и одсада да га ће ухватимо, тако бисмо чинили, ал’ сад друкчије није м |
| Ђурђа ћете са тим лакше победити, снага ће се ваша чрез то поткрепити.{S} Сва оружана сила биће |
| бимбаша се спрема.{S} После поноћи њега ће отац Радосав исповедити и причестити.</p> <p>Зором т |
| ћанским господар’ма зло узживи, по њега ће горе бити.{S} Кад ласкањем, кад на сили тражио је ср |
| звиде шта се о’де ради, да би знао чега ће се држати.</p> <p>Вук је горд био да се покори Милиц |
| иљно изусти, и што једаред изрече, тога ће се чврсто држати.</p> <p>— Није до оклевања, идем да |
| алити.{S} Доћи ће време, ако бог да, да ће наши потомци изгубљено опет задобити, али засад нужд |
| браду, позивље се на бога и Пророка, да ће реч одржати.</p> <pb n="344" /> <p>После овакове зак |
| Она га је само тешила да га милује, да ће бог од њих незгоду, која љубавној им свези грози, от |
| неће уз то пријатељство да пристане, да ће са триста хиљада Турака дубље у Србију ступити и Срб |
| а се на окупу нађу кад телал повиче, да ће се неким заробљеним ђаур’ма главе рубити.</p> <p>Гла |
| апита Новак.</p> <p>— Мој отац вели, да ће он све за народ учинити само да му се врховна управи |
| зида.{S} Жигмунда треба убавестити, да ће Смедерево град наперен бити против Турака, да ослаби |
| а војска купити моћи, па не верујем, да ће смети без разлога одма’ напред корачати, а онако, да |
| /> <p>Деспот се узда у Ферхад-пашу, да ће израдити код султана како само најбољма може, а код |
| н мучи, да је римпапа учитељ Угарах, да ће се лацманство увлачити, и да ћеду фратри православне |
| p>— Нисам ни мислила — рече Милица — да ће ми данашњи дан тако весело проћи; цео дан сам била ј |
| сприча, да је намет доста тежак, ал’ да ће народ све то и даље сносити, да не допадну јада и му |
| ин Вука Бранковића, који има изгледа да ће владати.{S} Као његов син, ти мораш и судбе његове н |
| , после другог брака није ни изгледа да ће имати, а Гргура, Ђурђа старијег брата синови, веће п |
| е Милева Турчину даје, јер се бојала да ће онда Турчин на Вука напасти, а и Вук не мисли царици |
| остави Милеву саму.{S} Она је знала да ће њој у почетку тешко пасти кад помисли да се може од |
| патријарх.</p> <p>Милица је увидила да ће Петошко са својим искреним будалаштинама још и тако |
| вече и ноћ, да легне, да почине, зна да ће му лак санак доћи, који ће му са срца збрисати бољу |
| какав знаменит гост, па и Теофан зна да ће му сад бити последње чтеније.{S} И збиља, деспот да |
| да се ослободи од уплива турског, па да ће се тако и Србин и Грк наново са славом подићи.{S} Жи |
| S} Деспот деце нема, нити је надежде да ће имати; поред тога костобоља га силно мучи, ако умре, |
| досава калуђерске хаљине, па му каже да ће на јутрење рано доћи да га причести.</p> <p>Радосав |
| једним ударцем сасвим утући.{S} Држе да ће Жигмунд то једва дочекати, <pb n="535" /> а да смогн |
| га је калуђер надмудрио.{S} Држао је да ће благо њему у шаке <pb n="464" /> доћи, па би с калуђ |
| идни инат шкодљив је.{S} Но надам се да ће их царско лице у свему умерити моћи.{S} Вук је врло |
| паше и везири на диван.{S} Видило се да ће се што важно извршивати.</p> <p>После узајамног запи |
| слађава.</p> <p>Јусуфу Милица обрече да ће дати Милеву, али најпре мора за ту ствар преправити |
| "305" /> <p>Патријарх јој доказиваше да ће та ствар хрђава сљедства за собом повући, да је то з |
| чва предала, предаје се и Београд, и да ће доћи ред на Голубац.</p> <p>Ако Мађари заузму Голуба |
| му кажем да примам Голупца кључе, и да ће Јеремија добити што иште.</p> <p>Малочас, сејмени во |
| убеди, да је од деспота помилован, и да ће ту остати, да што боље једе, паштрме и јегуље, хакта |
| је оставио да се Милици одма’ објави да ће јој Турци сву земљу опустити и покорити, ако не буде |
| он свагда јачег се држи, јер се боји да ће, ако слабијег се држао буде — страдати.{S} Сад је за |
| ти могао.{S} Сви они који су мислили да ће турско пријатељство вреда нанети, прешли су Вуку и т |
| Сав се запламти, никад ни у помисли да ће он као калуђер у султановом околу, код турског паше |
| ла у стању, па да ју у надежди крепи да ће све добро бити, но гледала је материну корист својој |
| , отпадила се од Светислава, мислећи да ће јој се цео исток клањати.</p> <p>Бајазит у сили и сл |
| <p>Исак-паша на то пристане, мислећи да ће ово лакше Вукоглији хака доћи.{S} Но тко ће ту понуд |
| .{S} Вуку, пак, да се потајно поручи да ће му Султан наруку ићи, ако од Милице за себе који пре |
| ог да је необичан младић.{S} Да знам да ће народ спасти, ако и не би му се подвргао, ал’ би га |
| Он често долази овамо, но не верујем да ће од тога што бити.{S} Русна дворјанка рада би ју за с |
| Нема, упражњена је столица, но чујем да ће деспот да начини неког Мелентија за патријарха.</p> |
| Но уколико сам докучити могао, држим да ће се велика промена догодити.</p> <p>— Но баш да се зб |
| n="223" /> прецени.{S} Ипак, мислим да ће добро бити, јер цар Лазар кроз цео свој век засведоч |
| о ти кажеш!</p> <p>— Ја, опет мислим да ће Бранковић на опрезу бити.</p> <p>— Али како ће проти |
| Стевана деспота.{S} Он се сад надао да ће до првог степена свештеничког доспети.{S} Као стари |
| товао цара Лазара.{S} Сваки се надао да ће он обновити Душаново царство.{S} Већ је унутрашње не |
| рећи.{S} Он је већ за сигурно држао да ће се са царском породицом сродити.</p> <p>— Но, то је |
| држати.</p> <p>Ђурађ је унапред знао да ће се савет Јеремијин примити и ступи с њим у погодбу.{ |
| ставио? — запита Новак, који је знао да ће Петошко што смешно рећи, но није бранио ништа за дру |
| амет.{S} Знам да је Јеремија поручио да ће доћи, можда ће се предати.</p> <p>— Познајем Јеремиј |
| досад нисам.{S} Та видим већ ионако да ће се Србин са Турчином сродити, а земља ће Турчину у м |
| м и мањем степену, тако да се видело да ће се жалост јако умалити.{S} У њеном срцу, у њеним мис |
| ладала да је слабог већ изгледа било да ће Русна моћи дуго у двору остати.{S} Она је то и примј |
| ђарима јаче не споји, и знао је и то да ће с њима лакше мир склопити, јер како се деспот у битк |
| љи бавио, и не мислећи на таково што да ће Ђурађ са Турцима на Србију напасти — пукне глас да ј |
| нити.{S} Мисли се, падне му на памет да ће најбоље бити оба кнежевића за владу неспособнима учи |
| стио.</p> <p>— Дао је реч и заклетву да ће одржати Бајазитову лозу.</p> <p>— Јест поштење је од |
| бро.</p> <pb n="311" /> <p>— Та кажу да ће она за Светислава поћи.{S} Па ја да сам Светислав, а |
| који доносе даре деспоту и уверавају да ће га султан свом силом потпомагати, само да прекине с |
| е пријатељство Бајазиту, и обрече му да ће према Турцима све оно чинити, што им год царица чини |
| кавгу заметнути.{S} Но и то му рекну да ће одма’ дати запитати Марка, хоће л’ српске посланике, |
| родицом неслога влада; реци твом оцу да ће <pb n="291" /> Марко оног потпомагати, који се јаче |
| Србима борити нећу, но дајем ти реч да ће овај мач опет у свако доба угњетеног од Маркова рода |
| за тим је да нову војску скупи; но када ће је скупити кад ето готове турске војске на прагу.{S} |
| а ће то да буде; Турци одговарају: сада ће посећи негдашњег цара Лазоглије два сина, Вука и Лаз |
| г јунака.{S} Твој јуначки изглед свагда ће ми пред очима лебдити, и када се год уз гусле твоје |
| p> <p>— Морамо још мало почекати, можда ће се деспот још предомислити, и обвезност испунити.</p |
| а је Јеремија поручио да ће доћи, можда ће се предати.</p> <p>— Познајем Јеремију, он добро не |
| p> <pb n="458" /> <p>— Покушајмо, можда ће шћети, хајд’ ти да одеш тамо, а ја ћу донђе град чув |
| ад се још није о вама реч повела; можда ће насамо што с архимандритом о том говорити.{S} Нешто |
| т Марка видите и с Марком пијете; можда ће после смрти Марка свет увидети који је био прави бра |
| а пожељети неће.{S} На овај начин можда ће се она приволети.{S} Пак ако ово за руком испадне, о |
| јој се по дрктајућој усни проспе; ваљда ће ју велика незгода стићи.</p> <pb n="317" /> <p>Тако |
| ег несрећног оца пријатељ био, па ваљда ће и наш бити!</p> <p>— Е добро, ја идем, а ви се донде |
| ај султанке мираз, а то је Србија, онда ће и вјера Христова пасти, све ће бити турско, свијети |
| едити.{S} Кад даш кћер за Циљског, онда ће заискати султан од тебе твоју десетолетну кћер Мару. |
| кад Голубац Жигмунду у руке падне, онда ће са деспотом он нас овђе потражити.{S} Голубац нам је |
| не отму Ново Брдо а Голубац падне, онда ће Мађари са Ђурђем одмах на Крушевац поћи, а Турци мор |
| што и Бранковић, онда је добро.{S} Онда ће Бајазит бити судија међу обојима — од српске стране |
| тања и одговора отпочинуће, па тек онда ће се са Јерином свјетовати. <pb n="505" /> Велике бриг |
| Мађари победили ил’ Турци, не зна куда ће, савест му је са свију страна оптерећена.</p> <p>Тур |
| спасеније народа.{S} Милица не зна куда ће и како ће; сваки дан јој гори гласови од Бранковића |
| ава.{S} Настаћеду крута времена, Србија ће требати војника; а са војводом Радићем, великим челн |
| у скинули.{S} Ако му се не да, Јеремија ће се предати Маџарима — рече Ферхад-паша.</p> <p>— Дос |
| и — или.{S} Маџари притискују; Јеремија ће да преда град Турцима, ја идем зором као поклисар су |
| њиме на крај излазио.</p> <p>— Јеремија ће Турцима издати град.{S} Већ одавна шурује са Турцима |
| Ту је већ и друга мађарска војска, која ће такођер руку пружити оној пред Голупцом, а да могу л |
| S} Милица и Мара све се надметале, која ће од њи’ Бајазиту већу услугу учинити.{S} Јошт се на К |
| ="445" /> да не ломимо овђе снагу, која ће нам посље требати.{S} Сад нек доведу тог поклисара К |
| рем, него као праву и прву хануму, која ће онде сходно рођењу свом почитована бити, и ништа пож |
| и по напутку нађе она врата, кроз која ће ући у цркву.</p> <p>Ту га чека Радосав, који пре све |
| </p> <p>— Ал’ ако јуриш сузбију, војска ће ослабити, па с њом не можемо после на Голубац — рече |
| радоснијем:</l> <l>Цар ми рече: војска ће се кренут’</l> <l> Јоште данас а и ми са њоме.</l> < |
| Караманије већ на путу.{S} Моја војска ће примити од Јеремије Голубац, а Маџаре ћемо бацити у |
| м војском поћи на Голубац.{S} Та војска ће се лако спустити Моравом, заједно са заиром — рече Ј |
| све ће бити тако, како рекосмо, турска ће војска на Голубац ићи са тобом, и са свеколиким благ |
| е, цару од какове помоћи били.{S} Битка ће бити на сваки начин врло крвава.{S} Султан Мурат је |
| свет путовати, његова побратимска рука ће ме у гроб метути.{S} Онде неће бити никог од мог род |
| рске.{S} То је велика снага.{S} Њемачка ће помагати Угарску против Турчина, а тебе обе.{S} Држи |
| естаће и народа и православија.{S} Пола ће се потурчити, па ће ова пола другу полу опет тако ис |
| е док му се то благо не изда.{S} Повеља ће му се за то издати, и овлашћење да у име Ђурђа, који |
| е се Србин са Турчином сродити, а земља ће Турчину у мираз припасти.{S} Ја већ овде немам <pb n |
| Мара из своје руке ’ранити, соколовима ће се лов ловити, утве шестокриле, златних пераја птице |
| Црном Завиши да заузме места на којима ће повратак војске штитити.</p> <p>Завиша близу обале п |
| изиђе, и оде управо међ’ млађе, с кима ће и ручати.{S} И добро је што су му пресекли читање, ј |
| пет ђаурски разбојници убили.{S} О њима ће се у арапским бајкама преповиједати.{S} Половина је |
| обвезом, да кад предам град, у оброцима ће после тога исплатити, јер сад доиста због војне није |
| Душаном, већ у турским рукама, Приштина ће им, ако се не узбију, у руке пасти па ће се џамије п |
| Јерине, кад виде красне дворане.{S} Она ће у свом дому главу на одмор приклонити, на свом земљи |
| тио је значајност деспотовог говора, па ће му на то разборито одговорити.</p> <p>— Твоје ријечи |
| Мађарима турској сили подлећи мора, па ће и народ све изгубити.</p> <p>Кад је све наредио, пов |
| вао и победу одржао.{S} Данас-сутра, па ће му се већ и деца у светске догађаје уплести.</p> <p> |
| та.</p> <p>Отац Радосав је милостив, па ће им и молитву о ружичалу очитати.{S} У манастир, у цр |
| успемо, њих помаже лацмански Запад, па ће нам папом <pb n="530" /> грозити; рекох, у неслози х |
| ушћати.{S} Све обиде су заборављене, па ће ми кнез Ђурађ реч стрпељиво преслушати.{S} Вама је с |
| онда на Голубац, да отиснемо Маџаре, па ће Голубац сам пасти — рече Јакуп-паша.</p> <p>— Ал’ ак |
| у живјемо.{S} Будите Турци и ви сви, па ће вам под султановим скутом боље бити — одговори Ферха |
| док Мађари нису на јуриш град отели, па ће све бити доцне.</p> <p>— Е, није до чекања, сад ћу к |
| а, а Турци су већ пут себи отворили, па ће грамзеће за господством породице лако утаманити.{S} |
| смањује, и једнако ће се смањивати, па ће је тако и нестати.{S} На нами је нека проклетиња.{S} |
| рад предам, то ће он једва дочекати, па ће опет бити Ђурађ изигран.{S} Него чуј, побратиме, сто |
| ад по свој прилици владиком постати, па ће онда у Смедерево или у Београд.{S} Чудим се како га |
| S} Требало ји је саме себи оставити, па ће се они сами међу собом изглођати.</p> <p>Русна са Ха |
| ој се времена да опет ће ју скупити, па ће онда све теже ићи.{S} Познајем добро Новака и Драгаш |
| авославија.{S} Пола ће се потурчити, па ће ова пола другу полу опет тако исто на силу, па ће он |
| да би’ ја волео да и он што попусти, па ће се онда међу свима странкама пријатељство утемељити. |
| бије ли, он ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Та и онако Високи Дечани од н |
| Само сложно, сваки по својој струци, па ће сијнути сунце Душановом народу — рече тихим гласом с |
| ву силнију партају ослаби или сруши, па ће са слабијом лако.{S} Под видом као да помири две тар |
| удали се.</p> <p>Деспот остаде сам, па ће се дићи да се свечано обуче, и господу дочека.</p> < |
| после Вукашинова пада Србију спасао, па ће ју кадар бити и узвисити — одговори патријарх.</p> < |
| ма коме би’ лако то оружје поклонио, па ће у лежању светлост своју изгубити, као год што је мој |
| у страну држати, ал’ питај цео свет, па ће ти сваки казати шта жели Вук Бранковић.-</p> <p>— Ја |
| ба, а можда је Ђурађ опет при благу, па ће да плати.</p> <p>— Ал’ ако не усхте па те задржи? — |
| а другу полу опет тако исто на силу, па ће онда тек бити: „Погибел твоја от тебе Израиљу“.{S} С |
| римамило.{S} Угрима је римпапа отац, па ће своје синове напутити да с лацманством удару у Србиј |
| p> <p>— И боље, само нек су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а град мора се зидати.{S} Да знаш |
| дани срећно проћу.</p> <p>— Даће бог па ће све бити добро — рекне Новак поузданим гласом.</p> < |
| е им, ако се не узбију, у руке пасти па ће се џамије поносити онде где су Христову науку правос |
| ни’ великаша, настаће опет старо зло па ће народ у чељуст непријатељу.{S} Од славне српске земљ |
| рата Србије отворићеду се Турцима, вера ће се искоренити, народ ћеду потурчити ил’ истребити.{S |
| нити, жедног напојити.</p> <p>Код двора ће бити урављено, набијено земљиште, наокруг шарампов, |
| ду.</p> <p>Ферхад-паша спрема се, сутра ће отпутовати.</p> <p>Један део војске вратиће се у Кру |
| ће Милева у харем и потурчиће се, сутра ће простија Српкиња.{S} Данас ће се један, а сутра друг |
| мртан пољубац од живе природе.{S} Сутра ће их све земља покривати.</p> <p>Што се могло спасти, |
| , Радосаве, да ти нешто кажем.{S} Сутра ће већ ту бити деспот.{S} Ово благо што је ту, половина |
| ити.{S} Па шта ће онда бити, брат брата ће убијати, и последња врата Србије отворићеду се Турци |
| ћ је од Турака прогнат, мој гост, доста ће му бити и тридесет, а Харалампији десет, ја сам најг |
| ’ брзо једна страна другу надвлада, шта ће онда бити?{S} Турци имаду сами’ ’ришћана и потурчења |
| је понижена, крила су му острижена, шта ће сад?</p> <p>— Но том се нисам надао од Стевана.{S} А |
| ика гунгула; питају ’ришћани Турке, шта ће то да буде; Турци одговарају: сада ће посећи негдашњ |
| жи отаџбину спасти.</p> <p>— Дакле, шта ће то да буде? — запита патријарх. — Овде је питање да |
| -паша.{S} И Јаблановића мисли море, шта ће од њег’ бити.</p> <p>Ферхад-паши није сад до тога, в |
| ече Пахомије:</p> <p>— Драги брате, шта ће бити од нас и нашег стада.{S} Ви сте доцније рођени, |
| вде бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ бити од нас?</p> <p>— Треба имати стрпљења, и у |
| Новак.</p> <p>— Ал’ ако не утамани, шта ће онда бити — рече Петошко, на коју је реч Милица којо |
| , деспоте, како су Мађари поражени, шта ће сад од Србије бити, желиш ли је спасти и како.{S} Го |
| делом војске, поче јако размишљати, шта ће чинити ако Јеремија неће град да преда.{S} Јеремија |
| шта се код царице ради; да видимо, шта ће Јусуф просиоц испословати.</p> </div> <div type="cha |
| и на миру те лакрдије, но гледајмо, шта ће сад да буде.{S} Нешто се све буни, слуге тумарају.{S |
| {S} Ако царица Милеву Турчину да... шта ће онда бити...{S} Је л’, оче, ти си Бранковићеве лозе |
| а да се нема шта бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини деспот?{S} Ако се са Жигмундом сајузи, п |
| ствар прехитрена, није дозрела.{S} Шта ће народ рећи кад чује да се предаје Угрима Мачва, Беог |
| , ни једни о том добра не мисле.{S} Шта ће Србима да пркосе; шта нам хасни Београд, кад Срби См |
| а с вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако се град преда било ма коме.{S} У нужд |
| и Грка „ришћанска“ влада крепи?{S} Шта ће папа на то рећи?{S} Ако са Турцима држи, онда је у н |
| у таковом богатству недостајати?{S} Шта ће јој Светислав, да тек с њим више белаја на себе наву |
| рати; како ће Светислава одбити?{S} Шта ће јој патријарх на то рећи?</p> <p>Највећа јој је била |
| p>— Шта, зар Јеремија властелин?{S} Шта ће он овде?{S} Није ли због нас дошао, да нас одавде из |
| ави нову партају за Ђурђа.</p> <p>— Шта ће нам — вели народу Харалампије — Стеван поред Ђурђа.{ |
| , па да знамо на чему смо.</p> <p>— Шта ће нам Харалампије без Турака.</p> <p>— Та бар та трта |
| стрешу је мука била то слушати, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек је чело намрштио, и даде знак да |
| признајемо за деспота.</p> <p>— Ал’ шта ће рећи народ, који га је на сабору у Сребрници јошт за |
| ун, где је Призрен и Приштина?{S} А шта ће јошт одсада настати?{S} Ионако сте слаби, па се опет |
| мисли твој верни слуга.</p> <p>— А шта ће на то рећи дели-Реџеп.</p> <p>— Не треба индат чекат |
| ког народа?</p> <p>— Да.</p> <p>— А шта ће царица са децом чинити?</p> <p>— Њима нека се одреди |
| и комад земље на ужитак.</p> <p>— А шта ће народ на то рећи?</p> <p>— Царица нема војске, и нар |
| а.{S} Ферхад гледи на деспота, чека шта ће чути.</p> <p>Деспот неколико тренутака замишљен, про |
| и са Гргура синовима чинити.{S} Па шта ће онда бити, брат брата ће убијати, и последња врата С |
| у одсад његови саветници.</p> <p>Па шта ће више отац Харалампије, кад је већ до старешинства у |
| већ калуђери зову „сестра“ Варвара шта ће са оцом Теофаном, кад јој је он једина разбибрига у |
| гоња самртан зној спопадне од ужаса шта ће с војском бити, јер треба се у други бојни ред спрем |
| м отворити.{S} Видим већ напред све шта ће бити.{S} Једва ето тријест година како Душана нестад |
| > <p>Поруменив и постиђен, не знаде шта ће у хитрини да рече.</p> <p>Отац Харалампије од радост |
| ог уверења изговорио, и радознал је шта ће на то Леонтије рећи.</p> <p>Леонтије с’ватио је знач |
| чи, застаде Русна и жудно очекиваше шта ће на ото Милица рећи.</p> <p>Милица, да би своје мнење |
| ти? — одговори царица.</p> <p>— Али шта ће бог и народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми нар |
| господство осигурати.{S} Па и кћери шта ће у таковом богатству недостајати?{S} Шта ће јој Свети |
| " /> и жалостан.{S} Желио би’ знати шта ће тек стари Новак на то рећи.{S} Он је већ за сигурно |
| иљским комитом.</p> <p>— Е онда чуј шта ће на то сљедити.{S} Кад даш кћер за Циљског, онда ће з |
| мало забринуто:</p> <p>— Ја не знам шта ће од свега тога бити, али добра бити неће.{S} Ако цари |
| тежио, испунило.</p> <p>Но да видим шта ће без Стевана чинити?</p> </div> <div type="chapter" x |
| д деспота.</p> <p>— Видићемо скорим шта ће бити.</p> <p>— Ако се какова промена с нами и догоди |
| редељеног господара.{S} Ту не знамо шта ће бити.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ће се убити, н |
| ад насамо Хасана и Марка, да видимо шта ће ови нови гости.</p> <p>Њи’ Турци спроведу до султано |
| представити. ,</p> <p>Но да видимо шта ће даље бити.</p> <pb n="316" /> <p>Вук, кад од Маре и |
| кле влада дечаке трпети неће.{S} Но шта ће бити онда са Гргурови синови?{S} С њима, ако би се б |
| Ђурђе не даду деци насљедити.{S} Но шта ће бити с децом.</p> <p>Једно јутро дође у Дечане један |
| је једне главе у земљи било.{S} Но шта ће са два господара и две госпође?{S} Народ је био на ч |
| е родио.</p> <pb n="367" /> <p>— Но шта ће још с нама чинити?{S} Шта нас држе овде?{S} Зашто на |
| е засад срећа код Турака, будућност шта ће донети, то опет је у бога.{S} Српска војска је на Ко |
| еремију, отворе уши и усне, да чују шта ће Јеремија рећи.</p> <p>Јеремија подиже главу горе и о |
| дубље у Србију упасти, но чекали су шта ће Срби после изгубљене битке чинити.{S} И Турке је ист |
| } То вели Кајица војвода.</p> <p>Кајица ће допратити Јерину.</p> <p>И као вијор јури Кајица са |
| што је косовска битка донела.{S} Милица ће те по ђаурском адету за зета држати који, поред жене |
| ништ’ казати о Ферхад-паши; но бимбаша ће паши све исказати што је од Харалампоглије чуо.</p> |
| , а да се Турци не сете.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>Ферхад-паша до |
| војводама сабље одузму.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>У трапезарији |
| у даље.</p> <p>— Уклони се, Ферхад-паша ће све наредити.</p> <p>Поклисар се ропски поклони, и п |
| да иде да провиди војску.{S} Исак-паша ће донде и онако остати у граду, а Ферхад ће отићи још |
| да показује свој весели облик.{S} Какав ће облик добити та природа кад опадне лишће, кад вијор |
| ележи.{S} Већ је прорачунао одока какав ће то град бити, за колико војске, против колико војске |
| , ... па јој је, кажу, страх јошт какав ће крај имати овај рат.</p> <p>— Да л’ би се могло што |
| > милостиње ће примати, путника гладног ће наранити, жедног напојити.</p> <p>Код двора ће бити |
| ш шта желим, немаш вина.</p> <p>— И тог ће бити одмах.</p> <p>Ферхад макне се на страну и извуч |
| на куле Голупца.{S} Доћи ће време, кад ће то сатанино грло ватру бацити на Лошонција и Жигмунд |
| ругог душмана навуче.{S} Биће време кад ће се све то накнадити, ако бог да.</p> <pb n="503" /> |
| </p> <p>— О’ђе нема више станка, и град ће се градити.{S} Знаш Смедерево, оне дивне развалине, |
| ри не пркосе, нек сазида град, тај град ће бити и наш град, кад завојиштимо Мађаре, јер Вукогли |
| и у свом хришћанском свету.{S} Тај град ће бити јошт једина котва која држи спас народа.</p> <p |
| даред Вукогли у клопку доћи, и тај град ће доћи нами шака као ево Голубац.{S} Што год ђаури зид |
| да Мађарима Мачва и Голубац.{S} Београд ће сам предати.</p> <p>Каква је туга лежала на срцу дес |
| офана, па ни вино није ма какво.{S} Сад ће се заложити тако, да му стомак искаје сво постење за |
| потписао ти предају, а деспот Ђурађ сад ће те предати.{S} Каке се мисли врзле у глави Високог С |
| енути, а падиши ће плаћати данак, и сад ће дати за нашу војску ’рану и све што треба.</p> <p>— |
| пцу обрлатио.</p> <pb n="513" /> <p>Сад ће Ферхад са првим ефендијама и ћатама берат и листине |
| ма и грдним губитком задобити; но одсад ће имати са Србима по горштачким предјелима посла, где |
| донде и онако остати у граду, а Ферхад ће отићи још и у манастир Богородицу да подели благо, о |
| не и богате земље биће пустолина; народ ће се распудити и у горе повући испред насртајућег непр |
| — рече војвода Радосав.</p> <p>— Народ ће га спомињати у цркви, у песмама, и одјекнуће песме ж |
| и?</p> <p>— Царица нема војске, и народ ће се за јачим повести — одговори брзо Видајић.</p> <p> |
| Турака, српска кнегиња у Бајазита, куд ће боље по Турке.</p> <p>Старе српске војводе, који су |
| имити и ступи с њим у погодбу.{S} Ђурађ ће израдити Јеремији код деспота власт над Браничевом и |
| е као препанута чекала је да чује какве ће јој гласе ови гости донети, јер је знала да се Новак |
| га.{S} Твој отац није могао знати какве ће нас беде постигнути.{S} Да је жив сад, и он би све т |
| .</p> <p>— Па што вам фали, реците, све ће бити по вашој вољи — одговори Харалампије.</p> <p>— |
| ај се, мајко, ништа, ту смо још ми, све ће још добро бити — рече поузданим гласом Ђурађ, којега |
| ја, онда ће и вјера Христова пасти, све ће бити турско, свијети храмови бићеду џамије, и само С |
| а, па сад ако он не заузме кормило, све ће пропасти.{S} И то све неће да увиде Миличини саветни |
| ди, но ником ништа о том не говори; све ће добро бити, а особито за тебе.</p> <p>Сад Милица ост |
| пре свега деспота сломити.</p> <p>— Све ће доћи у ред.{S} Е сад смо начисто, време је почивању, |
| ц.</p> <p>— Брате, све иде добро, а све ће добро бити, но реци ми само, како стојимо нас двоје |
| >— Сад је вече, ујутру зором, донде све ће бити спремљено, даћу ти злата и сребра да дајеш покл |
| тра ћу ја све на дивану исказати, и све ће бити тако, како рекосмо, турска ће војска на Голубац |
| наест хиљада дуката и град Голубац, ’де ће он заповедати све донде док му се то благо не изда.{ |
| се држати.</p> <p>Врате се.{S} Ал’ ’де ће кнежевић одсести?{S} Нема ту деспотових двора, ту не |
| авде ствар потпомагати?</p> <p>— Одавде ће боље бити.{S} Кад нужде буде, онда ћемо се ил’ овде |
| >Деспотови војници спроводе војску, где ће се који одел у ком крају станити.{S} Један одел стан |
| от и Јерина засестићеду у манастиру где ће се сместити и драгоцени товари.</p> <p>Деспот и Јери |
| ваћеш Јеремију под чадор мог везира, ђе ће му се благо избројати.{S} То ће он објеручке примити |
| н и владика опет себи изабра ћелију, ђе ће се одморити у души и телу, јер тешке су му бриге, ст |
| Караманији стишава, и ако треба онданђе ће се велика војска кренути, и то право на те.{S} Бирај |
| оћ, и једнако се прича.</p> <p>— А чије ће бити намијењено благо, — запита деспот.</p> <pb n="4 |
| а.</p> <p>— Ово је особито што; но чије ће све то бити, слатка мајко, хоћеш ли све то за себе з |
| уду њена браћа међу собом делила, твоје ће сродство и овде важити, и ти мораш што добити.{S} Ак |
| успоставимо опет Душаново царство, које ће бити пријатељу пријатељ, душману душман.{S} То јошт |
| о у знак нашег тврдог пријатељства које ће нам и у невољи судбу олакшавати — рекне Ђурађ.</p> < |
| и знају да имамо јошт језгре около које ће се нова војска купити моћи, па не верујем, да ће сме |
| за колико војске, против колико војске ће се држати.</p> <p>Врате се.{S} Ал’ ’де ће кнежевић о |
| и обали виде.</p> <p>— Боже мили, докле ће мој народ, докле ли ја страдати — повиче жалостиво М |
| је и код душманина заштићавао, и гусле ће јасно даворити о имену његовом где год Србин дише.{S |
| вет каже да је издајица.</p> <p>— Време ће показати да је спаситељ био једне части војске.{S} Д |
| а гледи, изгледа као Реља крилати, коме ће о’ма мач севнути.</p> <p>Ферхад приђе распетију, ста |
| ни њему нису пријатељи, и утолико мање ће бити његовој деци.{S} Видео је шта се учини е Вуком |
| е руке сиромах <pb n="518" /> милостиње ће примати, путника гладног ће наранити, жедног напојит |
| т Морава, Дрина, Дунав; па и кршне горе ће га зауставити.{S} Турчин се не може угњездити, ако м |
| , но Јеремија Голубац предати неће, пре ће се Турцима предати.{S} Ако се град Турцима преда, ка |
| е бити.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ће се убити, него за другог поћи; јер има ђаура и ђаурк |
| <p>— И боље, само нек су даље.{S} Па ће ће се град зидати, а град мора се зидати.{S} Да знаш, д |
| ије ти бриге, господару, челенка Кајице ће се увјек напријед вити, боље славно мријети нег’ кук |
| се год уз гусле твоје име спомене, срце ће ми растити.</p> <p>— Велиш да сам јунак.{S} Камо сре |
| тиснемо, нек нам ове поврате, јер иначе ће то држати за грабеж, а пријатељство и добро сусједст |
| ђарској вити.{S} Но за твог живота теби ће добро бити, а после што бог да.{S} Дед, шта на то ве |
| у радости и страха чекао да види какови ће то гости, какав ли глас бити.</p> <p>Страни са својо |
| бити, један ће умрјети за вјеру а други ће је погазити.</p> <pb n="459" /> <p>— Тако исто је ко |
| ави, ушао је у њу демон богатства, који ће ју до крајње несреће дотерати. </p> <p>А зар је Миле |
| развалине, ту се мора зидати град, који ће бити стражар, који отвореним очима гледи на Мађарску |
| >— Да сазида на Дунаву један град, који ће препречити пут Маџарима да нам не упадају у Србију, |
| чине, зна да ће му лак санак доћи, који ће му са срца збрисати бољу дана.</p> </div> </div> </b |
| тници као привремено правитељство, који ће одма’ све мере употребити да се већа опасност одбије |
| у Крушевац да позову оданде индат, који ће поћи на Голубац.</p> <p>Телал виче да се војска за Ј |
| ; ил’ сватови?</p> <p>То је Јусуф, који ће Милеву да проси.</p> <p>Јусуф је са великом свитом о |
| сад имамо још доста српски’ јунака који ће српско име прославити.</p> <p>После ових речи Новак |
| и на предају.{S} Зар не има јунака који ће на првој кући забости алај-барјак.{S} Зар нисмо ми о |
| а дела, и њега је држао за јединог који ће Србију спасти, ако се само икако може. </p> <p>Како |
| ска глава.{S} Ту треба да је човек који ће народ из толике беде извући.{S} Сад треба само војск |
| p>— Нека се начини обрамбени одбор који ће земљу бранити па и управљати народ док се мир не пов |
| .{S} Неће проћи ни сто година, а турски ће се барјаци већ по Мађарској вити.{S} Но за твог живо |
| тво.{S} Ако ли се са Грцима држи, да ли ће одољети Турцима?{S} Хоће ли га мађарски краљ потпома |
| да сам рад знати, шта Срби мисле; да ли ће се према мене [не]пријатељски показивати, или са мно |
| нутра трчи, стао је и очекивао је да ли ће ко изнутра опет напоље изићи.{S} Међутим, Петар и Ми |
| и, јербо би им могла доћи главе.{S} Они ће се с нама помирити.{S} Особито увидеће Турчин и моју |
| ек се жесте, нек се разговарају.{S} Они ће се опет смирити, и међусобно обдарени сваки кући ићи |
| оче, и не слушај ове напаснике, а и они ће морати умукнути.</p> <p>Калуђер се сасвим охрабри и |
| се, ми смо једно, а они су друго, нити ће нас ико изиграти.</p> <p>— Време је да се и за ме по |
| лица од које стране не потпомогне, исти ће је скупа са њеном породицом отклонити.</p> <p>— Шта |
| тиславом?{S} Не брини се ти за то, наћи ће он за себе другу; та он је млад.{S} Па зар ти мислиш |
| елити?{S} Ако Јеремија сам добије, рећи ће, е он је господар од Голупца, Јаблановић ће искати с |
| } Што брани султан за такве ђауре, рећи ће ми Исак-паша, кешмет им је био тај, да кад су добили |
| вршили.</p> <p>Већ је близу ноћ, разићи ће се и сватко на свој посао, Јеремија да чини даље нар |
| рла сипа ватру на куле Голупца.{S} Доћи ће време, кад ће то сатанино грло ватру бацити на Лошон |
| ина мира њему можемо захвалити.{S} Доћи ће време, ако бог да, да ће наши потомци изгубљено опет |
| но, нек му се све изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је добити фетву против ђаура.{S} И |
| а благо, и све то пограбљено благо доћи ће Турцима у руке.{S} Такви сте грабљивци ви војводе, Ј |
| ом.</p> <p>— Ако све уредимо, онда моћи ће постати из милости султана кајмакам.{S} Но, да ти је |
| нема ни српског господара.</p> <p>Проћи ће ту столећа, док Београд допадне српских шака.</p> <p |
| пске стране нема се чега бојати, повући ће ову своју војску натраг и преправљаће се да на Влашк |
| е земљу спасли, а с друге стране, Турци ће тај наш повратак за чисто, бистро, њима показано при |
| најмилије јагње из Христова стада вуци ће однети? — запита жалостиво патријарх.</p> <p>— А шта |
| у, и зато ће му леђа окренути, а падиши ће плаћати данак, и сад ће дати за нашу војску ’рану и |
| а Бајазитовима, рат се започео.{S} Онај ће од њи’ победити, којем буде Србин на страни.{S} С ко |
| сак-паши, тај је љути душман Ђурђа, тај ће ти ићи наруку како дође ствар до дивана. — Тако ради |
| , осим што ми је јошт од оца остао; тај ће ме до гроба служити; па и то знај... твој мач је кад |
| етио, из чистог уверења прам вери којој ће служити.{S} Био је веран помоћник патријарху пећком. |
| Кад Турчин навали, е да је не дам, тек ће му се похот увјећати, и сву силу ће на ме дићи, султ |
| јуначки мејдани у играма дјелити. ’Вам ће јуначан детић Бановић Секула, Сибињанин Јанко, грчка |
| ве догађаје и ишчекивали су час у којем ће се њи’ово господарство започети.</p> <p>Турци не би |
| ласт определи, та власт тим истим путем ће ми до руке доћи којим је дошла и кнезу Лазару.{S} Ми |
| ове само њима по праву припада.{S} Овим ће се у народу огорчење противу деспота обновити, а то |
| почињати, но знала је наћи другог с ким ће деспоту шкодити.</p> <p>Вук, деспотов брат, био је д |
| султан са деспотом наједнако сроди, тим ће свим запушити уста.{S} Султан се на то узбуди, запит |
| мску царску круну на главу.{S} Е са тим ће постати цар Њемачке, а већ је краљ Угарске.{S} То је |
| </p> <p>Ту ће деспот зидати град, о ком ће се у свету причати, и кад тај град падне, ужасно ће |
| јако допадне.</p> <p>Но каковим начином ће се овај план произвести?</p> <p>Сулејман је оставио |
| p>— Од калуђера може свашта бити, један ће умрјети за вјеру а други ће је погазити.</p> <pb n=" |
| кули, нит’ криви нит’ дужни.{S} Доклен ће то тако трајати? — одговори озбиљно Јован Кнежевић.< |
| и.{S} Сада нису Душанова времена; Србин ће млого још страдати.{S} Ти, као што ми се види, имаш |
| две ватре; ако се Милева не да, Турчин ће напасти и разорити обезоружану земљу јер Вук не да п |
| ствар сложни, и напредоваће.{S} Турчин ће, у једној руци Коран а у другој мач држећи, пут себи |
| едну страну с другом слабити.{S} Турчин ће се међу обе као судија помешати и — с тим свом госпо |
| штигује.{S} Свакојако је зло.{S} Турчин ће поред Милеве са Србима сродити се; пример велики мал |
| иде у Дубровник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се с тим задовољити.{S} Но не губимо времена, но пош |
| пазити.</p> <p>— Нема куде, штавише, он ће навести и Жигмунда да у падише мира проси, ил’ ако н |
| хиљада, и то је добро, не добије ли, он ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Т |
| е Марку, он ће му свагда сузу утрти, он ће све добро што има са невољним поделити.</p> <p>— Не |
| , ако је ко угњетен, нек дође Марку, он ће му свагда сузу утрти, он ће све добро што има са нев |
| е и морске.{S} Пиши лист и подај му, он ће све вјерно извршити.</p> <p>Деспот мисли се.</p> <p> |
| осле очиног пада истражио и задобио; он ће ме јошт док сам жив послужити.{S} Овај мач који ти с |
| већем покољу и нужди зна се наћи.{S} Он ће нам бити челенка до челенке.{S} Па ако бог да, посје |
| p> <p>— Шта је брига Харалампију?{S} Он ће сад по свој прилици владиком постати, па ће онда у С |
| ра над собом.{S} Ако мора служити, а он ће служити пре Турцима, Мађарима, само да је код своје |
| биће благо, он је уговор склопио, и он ће вам у делби по турском ћитабу судити.</p> <p>— Благо |
| , и као робље у Скопљу продају.{S} И он ће сам, вели, прво и последње своје дете на <pb n="527" |
| дао.{S} У двор ми немој долазити, јербо ће ми твоје пријатељство шкодити.{S} Ђурађ Бранковић“. |
| Србије мећу стенама плови.{S} Смедерево ће бити трн у оку и Мађарима и Турцима.{S} Ја ипак мора |
| следњи јак ступ Србије.{S} Но Смедерево ће бити трн у оку, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су |
| ву војску код Голупца.</p> <p>Смедерево ће бити последњи јак ступ Србије.{S} Но Смедерево ће би |
| вести мора.</p> <p>Сирота Милева, какво ће весеље имати!{S} Нити кума, нити девера, нити старог |
| ију, да сам на кнежевиће пази.{S} Благо ће и оно доћи Јеремији у шаке, и од цјене Голупца Харал |
| е, јер са јадиковањем, са сузама, млого ће се и жалост умалити.</p> <p>И доиста, Милева, премда |
| а сутра други Србин потурчити.{S} Стадо ће Христово млоге овце изгубити.{S} Но послушајте још п |
| раво и првенство наследија одржите, цео ће народ уз вас пристати, Ђурђа ћете са тим лакше побед |
| пот?{S} Гргурова деца млада и слепа, ко ће други да буде него Ђурађ?{S} Он је деспоту у пређашњ |
| а костобоља га силно мучи, ако умре, ко ће бити деспот?{S} Ђурађ има своју јаку партају, а и са |
| спољашњим.{S} Па гле сад жалости!{S} Ко ће на његово место ступити?{S} Ко ће са поплашеним наро |
| одишњег брата_у то доба заробили.{S} Ко ће га сад као човека познати.{S} Бадава га Раде очима т |
| јада и чемера.{S} Деце није имао.{S} Ко ће бити после њега деспот?{S} Гргурова деца млада и сле |
| >— Е добро, дакле шта да се чини?{S} Ко ће управљати донде? — запита Новак.</p> <p>— Нека се на |
| S} Ко ће на његово место ступити?{S} Ко ће са поплашеним народом управљати?{S} Стефан је јошт м |
| ишљајући да Јеремији да за право, но ко ће их чувати.{S} За ту сврху нема бољег од оца Хараламп |
| говора.</p> <p>— Доћи ћеду, само кол’ко ће их и какви доћи.{S} Мађар је храбар војник, ал’ војн |
| ја у знак да се деспот борити мора, ако ће у град.</p> <p>За Јеремијом стоје спремни коњаници.< |
| ушао био, Јеремији би допао шака, овако ће се бар читав слободан вратити.</p> <p>Веља је била ж |
| p> <p>Док тако Исак-паша размишља, како ће ту Турчин живити, донде деспот бригу води како ће се |
| орани шеће се горе-доле, промишља, како ће све то извршити што је намеран чинити, и збиљски про |
| и кад она хоће?{S} Кад њу не боле, како ће нас болети?{S} Она се зна.{S} Па зар ти мислиш да би |
| ="366" /> се рађа; један се мисли, како ће своју децу, своју рају на’ранити; један ужива све ов |
| кад је тај уговор у Тати потписан, како ће деспоту срце куцати кад будне кључеве Београда преда |
| е сад са Милевом до тога дотерати; како ће Светислава одбити?{S} Шта ће јој патријарх на то рећ |
| убац, јошт није био у Београду.{S} Како ће му бити кад се види у Београду, у Србији стран.</p> |
| ује да се Ново Брдо не предаје, ма како ће обманути Јеремију. <pb n="444" /> А кад Голубац Жигм |
| се Јеремија блага дочепа, тко зна како ће међу њима деоба испасти.{S} Но они нек раде за се, а |
| опадне турских шака.{S} А брига је како ће се војска враћати, а враћати се мора, јер силни Турц |
| а Харалампијем потајно договара се како ће Бранковићу наруку играти.{S} Само чекају да дође Ђур |
| ... сад, опет, представљало јој се како ће изгледати као царица.{S} Ове последње мисли умножава |
| одољети, при чаши пуној мислио се како ће му доскочити.{S} Ако је кога љубовца изневерила, при |
| ти, што се једе, канда не прија, и како ће тугом засићеним пријати.{S} Слабо се говори, и кад ш |
| ком, издајство са поштењем бори, и како ће ђаво да побједи, јунаштва венац да увене.</p> </div> |
| >Но сад да видимо шта Турци раде и како ће српске посланике примити. </p> </div> <div type="cha |
| народа.{S} Милица не зна куда ће и како ће; сваки дан јој гори гласови од Бранковића долазе.{S} |
| ађарске војске.{S} Ту се сад гледи како ће се спасти.</p> <p>Жигмунд заповеди да се сва војска |
| ин живити, донде деспот бригу води како ће себе и народ опоравити.</p> <p>Тешко је деспоту без |
| ковић на опрезу бити.</p> <p>— Али како ће против толике силе сам?</p> <p>— Нека се сајузи са М |
| су сад на Грмана гледали и чекали како ће започети.{S} Он није дао дуго на себе чекати.</p> <p |
| а, а на вересију, кад се не зна ни како ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ имати тог блага што д |
| увим.{S} У глави носи велику мисао како ће Смедерево градити, а донео је и нешто блага, као узд |
| ћ мало-помало на то склонила, само како ће сад са Милевом до тога дотерати; како ће Светислава |
| ела.{S} Он жели Мађаре оборити, но како ће, док Србин животне силе у себи има?{S} Овога дакле т |
| сли други пут предузети.</p> <p>Но како ће, кад му Турци не даду и кад је већ толико штете десп |
| а.{S} Сад јој је долазило на памет како ће њој без Светислава тешко бити, и као да умрети мора |
| двоструко чуство произведу.</p> <p>Како ће да помисли добро?{S} Ако буде за Бранковића добро, н |
| S} Србија се једнако смањује, и једнако ће се смањивати, па ће је тако и нестати.{S} На нами је |
| лага, као уздарје сестри Јерини, ионако ће она овде имати деспотске дворе.</p> <p>И деспот је в |
| Вука и Лазара, да им се семе утре, тако ће се исто после и са Бранковићима.</p> <pb n="338" /> |
| сврши, хоће л’ се дати војске и колико ће бити.{S} Ризнице су им увек празне, а краљ о свом тр |
| да ми је буди каков душманин.{S} Марко ће и у душманину свом оно што је добро признати.{S} Ја |
| будем на очиглед Смедерево градити, тко ће мјесто мене.</p> <p>— За то се не брини.{S} Зидаће г |
| нити, да л’ од радости ил’ жалости, тко ће то сад од њих знати.{S} Но док тај њихов рад окамење |
| мети Харалампије.</p> <p>— Е добро, тко ће ићи као поклисар Турцима.{S} Хоћеш ли ти, побратиме? |
| лити, Јеремија, Јаблановић и ја.{S} Тко ће нас подјелити?{S} Ако Јеремија сам добије, рећи ће, |
| е пут а да си могу руку пружити.{S} Тко ће све то сабрати а да будне једно тело једна душа.</p> |
| ’ — рече задовољно деспот.</p> <p>— Тко ће зидати град?</p> <p>— Неимари; а ја ћу сам надзирати |
| во лакше Вукоглији хака доћи.{S} Но тко ће ту понуду деспоту учинити, и на то га навести?{S} Фе |
| шиље људе да Јерину допрате.</p> <p>Тко ће Јерину и њену дивну децу, красне девојчице допратити |
| асан, остављају и пљачку и живот, ретко ће тко продрти да донесе гласа о покољу у Београд.{S} С |
| пија посекао.{S} Ма ја ’де био, Петошко ће ми на страни бити.{S} Код Голупца сам био с Мађарима |
| м и добрих пријатеља истиснемо, Петошко ће бити мој доглавник — рече поузданим гласом деспот.</ |
| ени, истрчали су напоље и ишли су онамо ће се црнило.{S} Калуђер је хтео брзо уклонити се, но н |
| е се све искреније разговарати.{S} Вино ће и из најлукавије главе истину извући.</p> <p>— Ао, м |
| у причати, и кад тај град падне, ужасно ће одјекнути у свом хришћанском свету.{S} Тај град ће б |
| му бити.{S} Ако што укине од блага, то ће укинути војводама не њему, тако мисли Харалампије.</ |
| кад пође са мном да му град предам, то ће он једва дочекати, па ће опет бити Ђурађ изигран.{S} |
| ода, и кад седну за богодану трпезу, то ће им бити тајна вечера, и пе’аром рујног као причешћем |
| ира, ђе ће му се благо избројати.{S} То ће он објеручке примити.</p> <p>То изговори султан дост |
| коњу, и да желе унутра ући.</p> <p>— То ће бити какав глас с Косова — повиче Новак.</p> <p>— То |
| ас с Косова — повиче Новак.</p> <p>— То ће бити Баоша, који је такођер обрекао доћи са зетском |
| едставља царичину власт.</p> <p>— На то ће Вук тешко пристати.</p> <p>Сад се изроди велики инат |
| до сами’ врата цариградски’.</l> <l>То ће с’ причат’ док је бјела свјета</l> <l>Како Србљи Грк |
| предао Мачву и Београд Жигмунду, и зато ће му леђа окренути, а падиши ће плаћати данак, и сад ћ |
| поменула, како завиди Мари кнегињи, што ће бар изближе видети српску победу над Турцима.{S} Мар |
| м да је христјанин.{S} И прије нег’ што ће ми тајну поруку испричати, преобучен зажели се у свј |
| вим.{S} Кад кудгод изјаши, пре нег’ што ће једном ногом у зенгију, стане другом на леђа сагнуто |
| глави кад је с коња спао, пре нег’ што ће изда’нути, брижан за опстанак Србије.{S} Можда му је |
| е спремна.</p> <p>Јеремија пре нег’ што ће на коња, јошт да се рукују, и шапне му.</p> <p>— Не |
| ковића.</p> <p>Харалампије пре нег’ што ће кнежевићима доћи, састане се са Пајсијем у ћелији.{S |
| та предвечерњу молитву пре још нег’ што ће сести, и калуђери га у томе својим гласом пратише.{S |
| еспот и заузме место у прочељу, ал’ што ће са деспотовицом да л’ ће она пред владиком сести, па |
| атељима да код куће све приправи на што ће нужду имати.</p> <p>Но сад да видимо шта Турци раде |
| , с прекрштеним рукама ишчекивао је што ће сљедити.{S} Он није сљедио Жигмундовој војски, која |
| оглед на Петошка бацио, радујући се што ће господа Петошка у шкрип узети, те са тим се онај прв |
| же човека лакше погазити нег’ човек што ће њега убити.{S} Може један тројицу потући, ал’ кад до |
| у нико не забада.{S} Он није бранио што ће Лазар на Косову погинути, ал’ зато опет није желио и |
| , много је робља.{S} Размишља Марко што ће.{S} Код куће у Србији не има станка, робље не може о |
| опрезу бити, јер мада је паша, оно што ће сад говорити, допринело би му гајтан око врата. </p> |
| анковића, сватко ишчекује важну реч што ће прословити.</p> <p>Ђурађ Бранковић опет се на ноге д |
| спот заврши главни разговор.</p> <p>Што ће се сад разговарати, то су подробни описи, шта се ком |
| ћеду славу Београда са’ранити.{S} Покоп ће славе пратити мађарска војска.</p> <p>На београдским |
| Јоште данас а и ми са њоме.</l> <l>Цар ће цјелу управљати војску,</l> <l>А под њиме остали вој |
| а, и поручи Јеремији да преда град, јер ће га иначе на силу отети.</p> <p>Гласник врати се и од |
| осветуј народ да даје, да аргатује, јер ће то бити последњи бедем Србије, и кад тог нестане, не |
| дити.{S} Маџари ти не могу наудити, јер ће те султан подупирати.</p> <p>— Дакле сад с Маџарима |
| пријатеља; изгнати их, и то је зло, јер ће с Грцима, с лацманима, и ако треба и с Турцима шуров |
| немојмо све њене красоте откривати јер ће нам утолико теже бити што је Милева доцније жртва ма |
| се, сутра ће простија Српкиња.{S} Данас ће се један, а сутра други Србин потурчити.{S} Стадо ће |
| велики мале за собом повлачи.{S} Данас ће Милева у харем и потурчиће се, сутра ће простија Срп |
| и ударац нанети.</p> <p>— Нека га, опет ће једаред Вукогли у клопку доћи, и тај град ће доћи на |
| о Јеремија.</p> <p>— Честити пашо, опет ће најбоље бити у Голупцу, па да се пред твојим очима п |
| а војске, но ако јој се времена да опет ће ју скупити, па ће онда све теже ићи.{S} Познајем доб |
| веле.{S} Султан на то пристаје, и опет ће се сутра држати диван.</p> <p>— Побрини се, Ферхад-п |
| е до стола, а до њега Јерина.{S} Деспот ће продужити, а деспотовица укочено гледи му у зенице, |
| ти Јеремију да преда Голубац.{S} Деспот ће на се примити да Јеремију позове.</p> <p>Деспот опра |
| схте, а наша војска навали и сам деспот ће с нами против Жигмунда.</p> <p>— Тако је сад, кад мо |
| , баци се на друм са својом свитом, пут ће му бити до Једрена дугачак, ал’ ће сретно тамо стићи |
| елики, покућство испуниће дворе, и јошт ће их већма украсити.{S} Украсе донећеду из Цариграда, |
| до нашег пријатељства са Мађарима, већ ће хтети да се на њи’, на Турке, наслањамо.{S} Покажемо |
| е он је господар од Голупца, Јаблановић ће искати свој дјел, ја како стојим онда, не знам.{S} Б |
| род се сасвим збунио; није знао на чију ће страну.{S} Онда је то било, кад су код Србаља први п |
| подлога им је чиста трава и земља, коју ће деспот наскоро изгубити.{S} Међу њима троножан столи |
| ог чуда обнезнани се.{S} Не зна на коју ће страну.{S} Деспот одржи крваву победу, изагна Турке |
| Онда је Србија башта без плота, у коју ће Агарјани и други ширити се на наш рачун.{S} Уважи, г |
| тек ће му се похот увјећати, и сву силу ће на ме дићи, султан држи да је његова жеља мени запов |
| ије угинула лоза Краљевића Марка.{S} Ту ће показати Кајица војвода тко је први катана на свету. |
| сила и слава римског оружја.</p> <p>Ту ће деспот зидати град, о ком ће се у свету причати, и к |
| у на одмор приклонити, на свом земљишту ће корачити.</p> <p>Пртљаг је велики, покућство испунић |
| чин како се у Караманији опорави, одмах ће на Србију чељуст отворити.{S} Амурат сада мене ласка |
| а њем ћеду попливати бели лабудови, њих ће дивна цура кнегиња Мара из своје руке ’ранити, сокол |
| и тај јуриш биће и последњи, и Голубац ће пасти у руке Мађара.{S} Јеремија чека улака да просл |
| уђе, и заиште предају, јер ако не, мач ће преко њи’ прећи.</p> <p>Јаблановић иште рок од једно |
| мудру главу, ал’ је далеко, шта мислиш ће је Трапезунт.</p> <p>— Нужда не зна за далечину.{S} |
| ког се сад слабо и пазило.</p> <p>— Још ће он Турке сасвим утаманити — рече Новак.</p> <p>— Ал’ |
| ој предати, и то оном одбору који сад о’ће да представља царичину власт.</p> <p>— На то ће Вук |
| треба наскоро донесе, пилава, овнујског ћебапа, ракије, шећерне гурабије.{S} У околу султановог |
| давати буде, лако ћемо онда с њима, ил’ ћеду они код нас једног остати, ил’ ћемо их опет дати к |
| ије.{S} Зна ако допадне шака Мађара, да ћеду му череци висити на капијама Голупца.{S} Боље је и |
| аници, пријатељи.</p> <p>Бимбаша зна да ћеду се нешто тајно договарати, допрати их, и уклони се |
| можемо само у Угарској.{S} Изглед је да ћеду нас јако потпомагати, јер дође ли Турчин до Београ |
| њег ударца код Голупца, ван сумње је да ћеду се опет заратити с Турцима, а сваки такав мора се |
| време мислити се.{S} Бојати му је се да ћеду Мађари узети град на јуриш пре нег’ што Турци стиг |
| рах, да ће се лацманство увлачити, и да ћеду фратри православне душе покуповати, од тог нек вам |
| сари.</p> <p>— Нек се амо доведу, можда ћеду град да предаду — рече достојанствено султан.</p> |
| њима као трећи на крај изишао.{S} Можда ћеду се и њи’ двојица у делби покрвити.</p> <p>— То је |
| ељи му изгледају канда баш гледе, канда ћеду прословити и запитати; „Петошко, што се ти потурчи |
| до, крај је Ђурђевом господству, и онда ћеду Турци подићи опет нов санџак, а остало ћеду поцепа |
| ба још Голубац, па ако га задобију онда ћеду са Бранковићем на Крушевац.{S} Силна се је војака |
| песма, само жалосна звона чују се, која ћеду славу Београда са’ранити.{S} Покоп ће славе пратит |
| ти великаши побринули да се заваде, па ћеду онда у деоби покрај кнезова и они који комад за се |
| уриша да се мало саберу, и поткрепе, па ћеду опет на јуриш.{S} Ово је био још последњи јуриш ко |
| ховим рукама, скупићеду јачу војску, па ћеду се покрај деспота осилити.{S} У Караманији <pb n=" |
| еду у Цариград, у Млетке, у Угарску, па ћеду тек онда из освете за леђи радити.{S} А чинити се |
| Јаблановића и Харалампију, да чује шта ћеду на то рећи.</p> <p>— То је мало, мени су Турци оте |
| и војводе не пристају на прво ал’ град ћеду што пре освојити.{S} Тако они мишљаше.</p> <p>Розг |
| е Турцима, вера ће се искоренити, народ ћеду потурчити ил’ истребити.{S} Шта му је сад чинити?{ |
| , чује се звекет ланаца и пад моста куд ћеду проћи.</p> <p>Побочници хуктећи зајезде преко мост |
| p> <p>Деспот је сад непомичан, пази куд ћеду се Турци мицати.</p> <p>Док су се Турци код Голупц |
| .</p> <p>— Турци зазиру, и баш зато све ћеду силе напрегнути да се затуку као клин међу нас и У |
| е и измаћи и до Београда повући се, ’де ћеду опет Мађари доћи упомоћ, а деспотове војводе подић |
| жевићи буду одведени у Хилендар, и онде ћеду их смирени калуђери примити поштено, онако како бо |
| <p>— Осам дана морамо се држати, донде ћеду Турци ту бити.</p> <p>— Још прије, кад се град пре |
| нскиње и деца раде.{S} Кад остаре, сузе ћеду ронити, да л’ од радости ил’ жалости, тко ће то са |
| > <p>Оду лећи, да сневају о благу, које ћеду добити ил’ од деспота ил’ од Жигмунда.</p> <p>Јабл |
| бљеном војском против даљих навала које ћеду сљедити.{S} Успех би му могао бити Турке од Голупц |
| бе обе.{S} Држиш ли с Турцима, обе силе ћеду се над главом ти тући.{S} Сам не можеш, у зетске к |
| ри наши.</p> <p>— Град је њихов, а мене ћеду поздрављати као земље господара, а ови двори у ово |
| ама, но нећеду их вешати.</p> <p>Најпре ћеду Јеремију погубити.{S} Јеремија погледа на Јабланов |
| ке земље ужива.{S} Види красне неве, те ћеду пашин харем дичити.</p> <p>Док тако Исак-паша разм |
| војници остану ван, разапну шаторе, те ћеду ту и остати до даље наредбе, јер они сачињавају ок |
| , утве шестокриле, златних пераја птице ћеду ту лепршати.{S} Нек се зна да Србија јошт није про |
| Мађари опораве, морам с њима, јер иначе ћеду они против мене.{S} Испадне ли нам за руком клетог |
| покрај другог закопани, а урезане плоче ћеду доћи над главама, ниже црног крста.</p> <p>Отац Ра |
| Узмеду ли Турци Ново Брдо на јуриш, сви ћеду бити исјечени ил’ у робље одведени.{S} Ако Турци н |
| >—- Тако је, потомци, познији нараштаји ћеду то учинити, сад само нек се спасе језгро које се в |
| о турске границе поуздане војнике, који ћеду благо допратити.{S} Још и то реци Турцима, да одма |
| оне.{S} Ту се кују копља и мачеви, који ћеду покосити све што је народно, а тек дубоко у земљи |
| м блага, <pb n="509" /> имам људи, који ћеду аргатовати.{S} А зато треба да о’ђе останеш, да чу |
| и великаши, покрај Гргурови’ синова они ћеду владати, завешћеду браћу у деобу, тај обичај је ве |
| иновима прам њему дечацима.{S} Па и они ћеду се дићи један против другог.{S} Ђурађ држи да мора |
| е мора мријети, спаса ту не има, Мађари ћеду опет на јуриш, да нам тренутка не даду, да нас так |
| ше вриједи нег’ једна област.{S} Мађари ћеду дати за њ двеста хиљада.</p> <p>— Иди, бога ти, ка |
| остали манастири, цркве и храмови бдити ћеду да се праве српске душе од сатане не улове.{S} Вел |
| ма заплести.{S} Падне ли Ђурађ, осилити ћеду се ти пријатељски великаши, покрај Гргурови’ синов |
| у Караманији умири, <pb n="529" /> наћи ћеду прилике и повода да у Србију дубље задеру.{S} Ми с |
| д је њих више владара, да се одрже, ићи ћеду под скут силнијем туђинцу, па се после мећу собом |
| доћи упомоћ, а деспотове војводе подићи ћеду сав окол и Шумадију, и прекинућеду свезу са Крушев |
| ц злу.{S} Ако их из земље изгони, отићи ћеду у Цариград, у Млетке, у Угарску, па ћеду тек онда |
| невину крв.</p> <p>Тако путујући, доћи ћеду близу манастира Манасије.</p> <p>Већ се виде горњи |
| е Јерина и чека одговора.</p> <p>— Доћи ћеду, само кол’ко ће их и какви доћи.{S} Мађар је храба |
| уше зрак, да га поткрепи.</p> <p>— Доћи ћеду ти Мађари у помоћ — рекне Јерина и чека одговора.< |
| ће.</p> <p>Исак-паша и Ферхад-паша поћи ћеду са нешто војске у Крушевац, па онда после на Голуб |
| био Србин.{S} Не иде ли друкчије, Турци ћеду толико дати да предам Голубац.</p> <p>Јаблановић о |
| новина Њемачке.{S} Па јошт друго, Турци ћеду опсјести Солун и то таквом снагом, да се одржати н |
| <p>— Исто тако сам и сам мислио, Турци ћеду Голубац откупити, ти ћеш се и мене сетити.</p> <p> |
| њима Жигмунд има много посла.{S} Турци ћеду Жигмунду, који је уједно и мађарски краљ и њемачки |
| и вино и сан их превлада.</p> <p>Тежак ћеду сан имати, преставићеду им се прилике, где се ђаво |
| јвода тко је први катана на свету. ’Вам ћеду долазити турски поклисари, који доносе даре деспот |
| гајеви, дубраве, глатко језеро, на њем ћеду попливати бели лабудови, њих ће дивна цура кнегиња |
| , ето и Јеремија већ је близу, а за њим ћеду и други.</p> <pb n="437" /> <p>— Боље би било да с |
| у Новом Брду.{S} Преповиједаћу им како ћеду се и задњи потомци њих опомињати.{S} А ја ћу се њи |
| свог права, и да покуша срећу.{S} Тако ћеду исто и са Гргура синовима чинити.{S} Па шта ће онд |
| Каралампоглију.{S} Овај дође и накратко ћеду се још поразговарати.</p> <p>Оба седе у чадору да |
| Турци подићи опет нов санџак, а остало ћеду поцепати по обичају свом, и поделићеду међу оне вл |
| p> <p>Већ се подижу и зидине дворах, то ћеду бити палате деспотове, да се неће цариградских пос |
| ати, можда је он сад сретнији, нег’ што ћеду бити некад архијереји.{S} И доиста, и сам Леонтије |
| ном софром променуо.{S} Но пре нег’ што ћеду поседати, очита молитву владика тихо, а остали још |
| ве по Стевановом уговору изда.{S} Мачву ћеду Угри сами посјести, а Београд ћу им сам предати, н |
| еш.{S} Како се с Турцима здружиш, земљу ћеду ти прогутати, отворићеш им градске двери, тражиће |
| набијено земљиште, наокруг шарампов, ту ћеду се левенте утркиват, копљем хитат, буздованом увис |
| лочас док се путници прашине отресу, ту ћеду бити.</p> <p>Турска војска од Крушевца Моравом, а |
| јак да се на јуриш узети не може.{S} Ту ћеду бити јаки бедеми, споредне и подбочне куле, опкопи |
| итат, буздованом увис бацати.</p> <p>Ту ћеду се јуначки мејдани у играма дјелити. ’Вам ће јунач |
| е сироче, да има оца и мајку.</p> <p>Ту ћеду се створити бајни перивоји, зелени китњасти гајеви |
| ти двори су готови, а у њима и око њих ћеду се створити дивни вртови.{S} Кад дође гост са исто |
| на однео сам са собом и игуманову једну ћелепушку, но за овај грех покајао сам се и на Св. Нико |
| е са Пајсијем у ћелији.{S} Била је ту и ћелија за калуђере, који теше заточнике који су зла доп |
| а милости, сиђу с коња, обијају цркву и ћелије, отимају, који се противи ране, убијају их.{S} Н |
| лиње, показује <pb n="470" /> им прстом ћелије, тороњ на цркви, канда је онде скривено благо.{S |
| настиру, гди се тако веселе, — у једној ћелији, чују се два тужна гласа.{S} Да не знаш, да не в |
| радалника.</p> <p>Погледај, ко је у тој ћелији? ...</p> <p>Два младића, по саставу телесном два |
| јеси од оних калуђера, који на трему, у ћелији, у цркви, крвљу орошен пада као жртва, која хрис |
| у.</p> <p>Игуман преправи за Леонтија у ћелији све књиге свете и староставне.{S} Ту је на столу |
| жевићима доћи, састане се са Пајсијем у ћелији.{S} Била је ту и ћелија за калуђере, који теше з |
| </p> <p>— Дај избројати то благо тамо у ћелији, све у кесе, и преполови, јер иде на двије стран |
| о.{S} Игуман и владика опет себи изабра ћелију, ђе ће се одморити у души и телу, јер тешке су м |
| да знак Пајсију, који кнезове натраг у ћелију одведе. </p> <p>— Сад бисмо могли већ путовати — |
| аједно делили.</p> <p>Харалампије уђе у ћелију и без понуде седе на столицу до Пајсије, разглед |
| чи устане Ферхад и позове их у доглавну ћелију, ће је у сахрани благо.</p> <p>Ферхад стане, и п |
| ил’ ћеду они код нас једног остати, ил’ ћемо их опет дати калуђерима на сахрану.</p> <p>Тако Је |
| нати, па утолико већег имамо изгледа да ћемо какав честит мир учинити.{S} Што се тиче Лазара и |
| оброј нози, и у надњи каквог добитка да ћемо с Турцима у свезу ступити и на Мађарску нападати, |
| орим; нисам ли ти већ сто пута казао да ћемо овако проћи, и сад ти кажем, <pb n="310" /> и одса |
| свој свога коље.{S} Увиђ’о је деспот да ћемо се овако сви искорјенити, и ми и народ.{S} Ја њему |
| а Маџаре ћемо бацити у Дунав.{S} Можда ћемо и Жигмунда жива ухватити, а можда и Вукоглију у тј |
| је господар Ђурађ, биће промене, ваљда ћемо се опростити од женских лакрдија.</p> <p>Други рек |
| ти нећемо, дође ли баш да се мора, онда ћемо ма и преко трња.</p> <p>— Добро би било већ сад по |
| е ће боље бити.{S} Кад нужде буде, онда ћемо се ил’ овде састајати, или ћу ја к вами.</p> <p>— |
| Мађаре распемо и у Дунав побацамо, онда ћемо се амо вратити, и подијелићемо међу нами благо, ка |
| ам јавити да се Нићифор спреми, па онда ћемо говор продужити.</p> <p>Јерина изиђе, а деспот по |
| изрена чак до Крушевца скочили, па куда ћемо после одавде?{S} Ваљда у Зету, Балши у госте? — ре |
| Ти ћеш добити целу Мачву.{S} С Мађарима ћемо се опријатељити, па ћеш ти онде као бан господарит |
| ако ти то не учиниш, учиниће Милица, па ћемо се задоцнити.{S} Турчину нек се упусти Приштина са |
| риличну војску, скупићемо јошт више, па ћемо мејдан делити — примети Ђурађ ком се није допадало |
| е, браћо, одма’ ће се и јело донети, па ћемо онда тек беседу завести.</p> <p>Добро је пало Срби |
| нам земљу и, са Вуком, изгониће нас, па ћемо се потуцати од немила до недрага; ако ли те, пак, |
| узвикнуо Јеремија.</p> <p>— Дакле скупа ћемо у манастир? — запита улак.</p> <p>Да.</p> <p>Коње |
| божија.</p> <p>— Мој оче Пахомије, шта ћемо кад је тако.{S} Морамо се усиљавати да изгубљено з |
| л’ не могне одма’ све то исплатити, шта ћемо онда?{S} Град се на вересију не продаје, кад једар |
| <p>— Ал’ ако опет Турци буду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо већ од Призрена чак до Крушевца с |
| — Ал’ ако би га ипак Ђурађ задржао, шта ћемо онда чинити?</p> <p>— Онда опет ја нећу предати гр |
| а теби пошље налог да град предаш, шта ћемо онда?</p> <p>— Ни онда нећу предати, онда сам ја г |
| <p>— Е мој Петошко — рекне Грман — шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ти ћеш свирати, а ја ћу |
| екне Грман — шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ти ћеш свирати, а ја ћу лудовати, па нам неће |
| </p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ја имадем изабрани, десет ’иљада војника, који |
| благо — рече Исак-паша.</p> <p>— А шта ћемо са Новим Брдом? — запита султан.</p> <p>— Засад оп |
| — одговори деспот.</p> <p>— Е онда шта ћемо радити?</p> <p>— Како би било да опремимо неки део |
| тели — рече Јаблановић.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ја имадем изабрани, дес |
| ме, како си прошао са Вукоглијом, и шта ћемо даље.</p> <p>Седну, диване.</p> <p>— Све је по ред |
| и ја!{S} Но само ’хоћу да вам кажем шта ћемо чинити.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чекајте, ето иде не |
| — Е, јесте ли ово чули.</p> <p>— Е сад ћемо му и ми одблагодарити.{S} Гледај ти њега, како се |
| ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, одакле ћемо после на Голубац.{S} Глава војске биће Исак-паша, |
| е примити од Јеремије Голубац, а Маџаре ћемо бацити у Дунав.{S} Можда ћемо и Жигмунда жива ухва |
| елити.{S} Но кад сами нијесте кадри, ми ћемо вас подјелити.{S} Код Ферхад-паше биће благо, он ј |
| а разговарамо, грлимо и тугујемо.{S} Ми ћемо с њима у туги за себе нов свет наћи.{S} Међу себи |
| мо, ова војска враћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, одакле ћемо после на Голу |
| испасти.{S} Но они нек раде за се, а ми ћемо за се, ми смо једно, а они су друго, нити ће нас и |
| <pb n="283" /> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо гледати да у миру све свршимо.{S} А не би ли боље |
| се с тобом погоде као што рекосмо, а ми ћемо Турцима одмах град предати, а они нами уз твој пов |
| .{S} Твоји калуђери су на гласу.{S} Ићи ћемо у Скопље, па оданде у Нови Пазар, које да стадо за |
| јску силну, којој пара нема?</l> <l>Ићи ћемо Солун отимати</l> <l>И Цариград бјели задобити.</l |
| погинути нег’ тамо ићи.</p> <p>— Овако ћемо сви пропасти.</p> <p>— Не има се куде.</p> <p>На л |
| рти, нег’ ’вака живота.{S} Тко зна како ћемо и сад проћи, кад нам није у рукама Београда, а Гол |
| се одмолиш, па ти је душа лака, ал како ћемо ми јадни на други свет — одгонетне смешећи [се] Ја |
| олубац, па да се с њима договоримо како ћемо на Турке који су Ново Брдо опсели, па онда на Круш |
| е благо, и град се предавати буде, лако ћемо онда с њима, ил’ ћеду они код нас једног остати, и |
| које султан за то означи.</p> <p>— Лако ћемо, Јеремијо, после тога, само оно прво нек се изврши |
| дати има, а после можемо даље, јер тако ћемо тек мађарску властелу задовољити.{S} Ионако нисмо |
| мо калуђер.</p> <p>— Е кад је тако, оно ћемо овако.{S} Обоје ћете са мном ићи у Голубац, па кад |
| га је да му кожу одерем прије нег’ што ћемо гинути.</p> <p>Тек што то Јеремија изрече, а топов |
| ад Турцима предамо град, шта мислиш што ћемо, куда са кнежевић’ма, јер ако опет допаднемо турск |
| обоје смирени, ал’ кад земан дође, опет ћемо на Турке.{S} Само да су Мађари спремнији, све би д |
| нковића надежду осујетио.</p> <p>— Њему ћемо свуда на пут стати.</p> <p>Овако се Русна са калуђ |
| и се и ти ту дјелити.</p> <p>— Имам, ту ћемо се већ сви порефенити.</p> <p>— А тко си ти, да л’ |
| е баш драго, одговори патријарх, но још ћемо радоснији бити, ако нам се глас српске победе који |
| му султана Бајазита, који је цар-Лазара ћер Милеву за жену узео, и са тим и Србију к себи приву |
| запита га Сириџа, да султан Амурат узме ћер деспотову.{S} Онда нек узме комит Циљски старију ће |
| .{S} Онда нек узме комит Циљски старију ћер, кад се султан са деспотом наједнако сроди, тим ће |
| <p>— Дакле, султан Амурат би шћео моју ћер — рече деспот и узда’не.</p> <p>— Јест, такав је гл |
| и товара блага, па ћу запросити његову ’ћер, и задобићу је, јер ћу бити славан човек.</p> <p>— |
| који Турчина наводи; а Ђурађ опет своје ћера. </p> <p>После толико нанешени невоља, после толик |
| ећи да коло иде наоколо, а невоља редом ћера.</p> <p>Ето сад жалости, сви троје у несрећи се са |
| ужитељи на удаљеном крају двора јошт су ћеретали и веселили се.{S} Кад је гођ гостију, онда су |
| тем манастира Жиче.{S} Своју чељад миле ћерке, оставио је у Смедереву, а за њих бригу води Кант |
| ића, а да на тргу продају дивне синке и ћерке Србије, у сласт и корист необузданом Турчину.{S} |
| Турчина, ако му жељу одрече; а лепо са ћерком може себи господство осигурати.{S} Па и кћери шт |
| ој башти царица Милица са својом млађом ћерком, красном Милевом, и дворјанком Русном и служитељ |
| који би за срећу држали да добију твоју ћерку.</p> <p>— Јошт би се баш зато јошт већма завадили |
| шкоди.</p> <p>— И ти би дао православну ћерку за лацмана? — запита зачуђен Леонтије.</p> <p>— З |
| х коња неће расти трава за усјеве, нит’ ћете гојити домаћу марву да вас ’рани.{S} Предајте се с |
| ске стране распослао.{S} Ја се надам да ћете ви сви знати уважити моје пријатељство.</p> <p>Пос |
| те, цео ће народ уз вас пристати, Ђурђа ћете са тим лакше победити, снага ће се ваша чрез то по |
| Е кад је тако, оно ћемо овако.{S} Обоје ћете са мном ићи у Голубац, па кад се преда град, и Мађ |
| реда, како је султан киван на Ђурђа, ви ћете доћи до власти, а покрај вас владаћеду ваши пријат |
| ија каштига ни њега мимоићи неће.{S} Ви ћете одсад код мене бити, а имаћете све што желите.</p> |
| блановићу.{S} Познајем вас одавна, и ви ћете мене скоро познати.{S} И тебе, Харалампије, добро |
| пророк.{S} Велика је моја сила.{S} Сви ћете бити моја раја, ил’ се морате сви покорити.{S} Ала |
| подјелити.{S} Кад ни ту не можете, како ћете се на јуначком мејдану дјелити.{S} Но кад сами ниј |
| би, па се опет на двоје делите.{S} Како ћете противустати, ако на вас душманин наиђе, и поособн |
| оју сте ви згариштем начинили, но за то ћете и главом платити.</p> <p>Ферхад још већма приближи |
| беру, јер Турчин са лепом невом проводи ћеф.{S} И сиве соколове, увеџбане, морали су у харач да |
| Турчину служи, све му је слободно, твој ћеф твоја воља.</p> <p>— Ал’ како ћу ја сам пити, није |
| а паша?</p> <p>— Није сватком дат један ћеф.</p> <p>— Кад би’ тако живљео, вољем оно бити што с |
| .</p> <p>— Ти можеш онда живљет по твом ћефу.</p> <p>— Па чујем старе паше, па младе жене.</p> |
| ја.</p> <p>— Ако сад промене буде, кога ћеш се ти онда држати?</p> <p>— Стевана, ако хоће, јер |
| ише у несрећи страдати.{S} Може бити да ћеш и ти кадгод до какове владе доћи, а може бити да ће |
| од до какове владе доћи, а може бити да ћеш се као и ја од немила до недрага потуцати.{S} Видим |
| е, шта има новог?</p> <p>— Ја мислим да ћеш ти боље знати од мене?</p> <p>— Та нешто чујем да с |
| .{S} Пак ако ово за руком испадне, онда ћеш више користи отуда имати, него што је косовска битк |
| ти ниси пријатељ Лазареве породице, па ћеш по првенству твога оца право на владу тражити.{S} Н |
| елно.{S} Ти добро познајеш великаше, па ћеш и најбоље знати како ваља с њима поступати.{S} Само |
| {S} С Мађарима ћемо се опријатељити, па ћеш ти онде као бан господарити.{S} Јеси л’ с тим задов |
| а зато, ти ћеш зато опет бити човек, па ћеш ти то са мени учињеном каквом услугом поправити — р |
| што на том убеђењу за право налазим, па ћеш ми, светла царице, опростити, ако моме мњењу слобод |
| л’ ћу оданде лист послати за предају па ћеш и ти онда у манастир да подјелимо благо.{S} Сад нек |
| не.{S} Шта је, робе, говори тко си, шта ћеш.</p> <p>— Свјетли царе, султане над султанима, сунц |
| Јоване! — рече кнез Ђурђе.</p> <p>— Шта ћеш, кад смо били стрицу трн у очима — одговори кнез Јо |
| — рекне љутито Новак.</p> <p>— Ал’ шта ћеш да чиниш када није друкчије; видиш да је све заплаш |
| о, зло и наопако по нас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мајко, за то Бајазиту учинити?</p> <p>— Е кћери |
| слабијем страну држати, па с њим јачег ћеш ослабити; кад буду обадвоје <pb n="294" /> слаби, а |
| откуп издајства?</p> <p>— Јесу л’, сад ћеш видити, хајд’те са мном ван у шетњу.</p> <p>Изиђу и |
| </p> <p>— ’хоћеш ли ти с нама, оче, или ћеш ту остати, па одавде ствар потпомагати?</p> <p>— Од |
| , хоћеш ли све то за себе задржати, или ћеш сестрама што од тога дати? — запита Милева.</p> <p> |
| кне ми: „Ти, синко ниси за калуђера, ти ћеш јошт до анатеме доћи, но чисти се одавде, да нам не |
| ињавати.</p> <p>— Је ли, Светиславе, ти ћеш ту поред твог оца чекати опредјелење да, кад устреб |
| ти.{S} Ако буду међу собом несложни, ти ћеш слабијем страну држати, па с њим јачег ћеш ослабити |
| мислио, Турци ћеду Голубац откупити, ти ћеш се и мене сетити.</p> <p>— Немај бриге, по нас хрђа |
| ноћас страдати могао, но ништа зато, ти ћеш зато опет бити човек, па ћеш ти то са мени учињеном |
| јој жељи, Радосав нек напише уговор, ти ћеш потписати и печат ударити, а ја опет моју шаку приљ |
| се сви, да се џенета удостојите.{S} Ти ћеш ићи с војском као чауш под Голубац и позваћеш Јерем |
| млада књагиња Светислава милује?{S} Ти ћеш то сигурно добро знати, јер твоја Љубица све то мор |
| шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ти ћеш свирати, а ја ћу лудовати, па нам неће ништа бити.< |
| обити? — запита Јаблановић.</p> <p>— Ти ћеш добити целу Мачву.{S} С Мађарима ћемо се опријатељи |
| био, јер иначе изгубићу поверење, а ти ћеш у мени највећег твог пријатеља изгубити.{S} Ја сам |
| рке, повешћемо с нами и кнежевиће, а ти ћеш опет <pb n="409" /> бити њихов чувар, па како је са |
| уду обадвоје <pb n="294" /> слаби, а ти ћеш с њима лако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад их укл |
| о ли те, пак, дам, бићемо на миру, а ти ћеш постати славном царицом.{S} Сад иди, но ником ништа |
| си дошао да се на ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да видиш како се куле Новог Б |
| од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти ћеш бити, велим ти јошт једанпут, добро награђена.{S} Ј |
| ја онда?</p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами и кнежевиће, а ти |
| тебе, Харалампије, добро познајем, и ти ћеш мене познати.{S} Народу сте се споља показивали као |
| го које се има предати Јеремији, а и ти ћеш с нами.{S} Имаш ли се и ти ту дјелити.</p> <p>— Има |
| {S} Твоја три брата су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ осветлати.{S} Прапрађед ти је |
| гог камења блистати и трептати.{S} Рећи ћеш да је то све у хатар Милеви и да Бајазит ништа од њ |
| слио.{S} Ти ако се одма’ појавиш, наићи ћеш на велики отпор, којем ћеш морати подлећи.{S} Знаш |
| зити не могу.</p> <p>— Господару, проћи ћеш као деспот Стеван.</p> <p>— Не бој се, Облачино, јо |
| авна, и што те успитам, искрено по души ћеш одговорити.{S} Исповједи, би л’ све то тако исказао |
| јавиш, наићи ћеш на велики отпор, којем ћеш морати подлећи.{S} Знаш колика је Облачићева партај |
| морам те у нечем напутити, да знаш како ћеш до самог султана Амурата доћи.</p> <p>— Као што сви |
| о ми се види, имаш отворен дух, утолико ћеш више у несрећи страдати.{S} Може бити да ћеш и ти к |
| је тек икоја земља красно од’ранила, то ћеш код њих видети.{S} Султан, паша, ага и спаија, какв |
| је.{S} Ако се Турци бију са Власима, то ћеш видети српски’ делија и у турској и у влашкој ордиј |
| гмунд наваљује да се Голубац преда, што ћеш онда чинити? — запита Јаблановић.</p> <p>Јеремија м |
| како је по земљу и по тебе најбоље, што ћеш да будеш уз Жигмунда кољено велможа, кад овђе још м |
| те, предајем ти се на тврду ријеч, коју ћеш одржати, и предајем Голубац, теби деспоту, ал’ не Ж |
| т није било, јер деспот је хтео владику Ћирила, ал’ остале партаје га нису трпеле.{S} Тек доцни |
| склопио, и он ће вам у делби по турском ћитабу судити.</p> <p>— Благодарим ти се, силни падишо, |
| ки, ал’ сте ви ђаури крмци, какав је то ћитап, да се најпре тучете, па онда измирите, боље пак |
| {S} Само да буде крај овоме рату, одма’ ћу свим мојим силама настојати да се Вуку власт украти, |
| пружи’, он мени.{S} Можда је доцне, ал’ ћу употребити све, само да спасем што се спасти може.{S |
| слови:</p> <pb n="419" /> <p>— Идем ал’ ћу стражарити.</p> <p>Деспот из чадора поглед баци ван |
| ћу први напред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу на првој кули забости алај-барјак, ил’ жива ме виђет |
| шио, моје грјехове крвљу ћу опрати, ил’ ћу доброчинством зло исправљати.</p> <p>— Знате да сам |
| а, и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу оданде лист послати за предају па ћеш и ти онда у ма |
| га бјелопољка Савка, па и новаца... ил’ ћу му душу хрђаву истерати.{S} Бојиш се зар Митре? — ре |
| озбраноје побједоноснаја</title>” — ил’ ћу жртвовати себе, и све што ми је мило и драго.</p> <p |
| .</p> <p>— Ил’ ће мене Ђурађ сатрти ил’ ћу ја њега у трло и млево, тако ми ове смедеревке и ово |
| та.{S} Буди увјерен, чесити деспоте, да ћу те у твојим племенитим предузећ’ма потпомагати снаго |
| е мојим крсним именом светим Ђорђем, да ћу прије кућу запалити, и сви у њој да изгорјемо, негли |
| спетим Исусом, па светим Јеванђељем, да ћу до конца жизни народу живити, за њега све жртвовати. |
| Ја се, опет, и заклињем и преклињем, да ћу се прије потурчити, нег’ да изгубим заслужену мазду |
| да одговор.</p> <p>— Кажи господару, да ћу доћи сутра ујутру на главину, онде је његов стан, ви |
| им богом да противу тебе ићи нећу, а да ћу твојој деци пријатељ бити.</p> <p>Султан пак ухватив |
| ерамо.{S} Заклео сам се на распетије да ћу моју силу, мој живот у ту сврху жртвовати.</p> <p>На |
| и сад још међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја и српски народ преварен бити.{S} Обрицања и пра |
| <p>— Јесам.</p> <p>— Ја се заклињем да ћу ти то учинити!</p> <p>— А ја ти се заклињем да ћу св |
| чинити!</p> <p>— А ја ти се заклињем да ћу свуд с мојом силом поред тебе бити!</p> <p>На то дођ |
| ати.{S} Штавише, ја сам дао заклетву да ћу и са његовом децом у миру и пријатељству живити.{S} |
| и се мора, и ја ти дајем тврду ријеч да ћу како предаш Голубац, за једну годину све накнадити.< |
| уз њега.{S} Но трпићу јошт мало, ваљда ћу му текар на ум пасти.</p> <p>— О томе немој ни сањат |
| Ако на ову ријеч само прословите, онда ћу вас дати најпре на муке, какве само Турчин измислити |
| и, покажу л’ се Турци од нас јачи, онда ћу се за времена побринути да се опет Турцима приближим |
| ли ми за руком да Турчина поразим, онда ћу поразити и те ситне кнежевиће, да са њих народ не ст |
| ретнији нег’ што ја о себи мислим, онда ћу ја моје право обновити, и лакомисленог грјешника <pb |
| мо град, морамо из земље изићи, па куда ћу ја онда?</p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с нами у |
| е, заповедај са мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — рече благодарно слуга.</p> |
| рориче си већу срећу за спас народа, ја ћу му место моје уступити; ал’ уједно и то изричем, ако |
| ати.</p> <p>— Иди ти тамо, Јеремија, ја ћу град чувати.</p> <p>— Волијем погинути нег’ тамо ићи |
| ам говори, пусти да је моје старије, ја ћу да запитам. — Како мислиш да се покорим, да се султа |
| се досетио.{S} Ако у опасност дођем, ја ћу преокренути, кад пође са мном да му град предам, то |
| аралампије диже се.</p> <p>— Е тако, ја ћу се одма’ спрјемити, онда можемо кретати се.</p> <p>— |
| вој печат, а ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу султану и на дивану поднијети, даћеш за турску војск |
| им откудгод индат дође, но на јуриш, ја ћу први напред и, тако ми Бегташа, ил’ ћу на првој кули |
| а Ти руку пружи, отац благослови.{S} Ја ћу ти бити као твоја жена први твој пријатељ, јер над д |
| номе кога за најзаслужнијег држи.{S} Ја ћу бити срећан, ако народу мом и у мањем кругу помоћи м |
| ао год и глава моја на заповести.{S} Ја ћу све учинити — одговори Јусуф.</p> <p>— Јусуфе!{S} По |
| ирај мир, доста је народ страдао.{S} Ја ћу твоју ствар на дивану поткријепити.</p> <pb n="484" |
| ка госпоштина, да се не замеримо.{S} Ја ћу их у великој дворани дочекати.</p> <p>— Кантакузена |
| мора бити пред народом вероватно.{S} Ја ћу се издати за пријатеља Бранковићеве лозе, али не Ђур |
| не смешећи [се] Јаблановић.</p> <p>— Ја ћу се већ за вашу душу побринути, само се ви брините за |
| Русин да само ми партају одржава, а ја ћу ослабити цео уплив Стевана, овде тако исто као и код |
| да одречеш.{S} То је жеља султана, а ја ћу то на дивану подупрјети.{S} Плаћаћеш данак султану, |
| .{S} А благо ми можеш овђе издати, а ја ћу ти дати листину да ти Голубац предајем.</p> <p>Ферха |
| <p>— Шта ћемо?{S} Ти ћеш свирати, а ја ћу лудовати, па нам неће ништа бити.</p> <p>— Та немој, |
| пашо, само немој на ме заборавити, а ја ћу ти бити захвалан.{S} Но сад да ти нешто кажем.{S} Он |
| ја тај способнији и нужнији човек, а ја ћу се тога примити.{S} Дакле реците, пристајете ли ви с |
| а ће шћети, хајд’ ти да одеш тамо, а ја ћу донђе град чувати.</p> <p>— Иди ти тамо, Јеремија, ј |
| , а други друго.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и једно и друго да вам причам — рече Петошко.</p> <p |
| и ти.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на Вукоглију; нападати га нећу |
| ће зидати град?</p> <p>— Неимари; а ја ћу сам надзирати.</p> <p>— Послушај твог вјерног друга. |
| и задњи потомци њих опомињати.{S} А ја ћу се њима вечитим пријатељством одазвати, а да ми јошт |
| ерево само за ме, већ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту утрошити.{S} Паде Крушевац у турске |
| тога је свије што је на мени, ал’ и ја ћу главу замјенити.{S} Но ево сад испијам овај пе’ар, к |
| <l>А под њиме остали војводе.</l> <l>Ја ћу, Реље, и ти с царем бити,</l> <pb n="237" /> <l>А бр |
| у војводи Кострешу три товара блага, па ћу запросити његову ’ћер, и задобићу је, јер ћу бити сл |
| ти, онда сам ја господар од Голупца, па ћу сам да се погађам.</p> <p>— С киме?</p> <p>— Ма с ки |
| тити да дознам шта тај калуђер ради, па ћу га првом приликом опарити.</p> <p>— Тај мора бити пр |
| ргура.{S} Гргур је био мој пријатељ, па ћу и ја бити пријатељ његовој деци — рече Прибац.</p> < |
| мена дај да ја све то у ред доведем, па ћу је скорим султану послати.</p> <p>Турчин, с тим задо |
| човек!{S} Узмите ме у ваше друштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бранковићу!</p> <p>— Дај р |
| инути, и дајте ми какво друго одело, па ћу ићи на погодбу канда сам уз тебе први, и дај ми још |
| нас Турке.{S} Е сад смо свршили, сутра ћу ја све на дивану исказати, и све ће бити тако, како |
| олео да си хришћанин.</p> <p>— Јок, шта ћу у пропалом царству, па још кад се сјећам како су се |
| у овој обитељи шта сам досад чинио, шта ћу одсад чинити, јер и око мене се змије заплећу, имам |
| моју милу у тој гунгули изгубим.{S} Шта ћу сад?{S} Чујем да су је Турци заробили; идем да је тр |
| ко стојимо нас двоје са рачуном?{S} Шта ћу ја од свега тога добити? — запита Јаблановић.</p> <p |
| ш, говори бар сад паметно.</p> <p>— Шта ћу да ти говорим; нисам ли ти већ сто пута казао да ћем |
| но Мара.</p> <p>— Лако је теби; ал’ шта ћу ја са овом мојом децом — одговори кроз плач царица.< |
| ву, а тебе ето још овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и онима не хасни што су онде.{S} Да сам |
| > <p>Харалампије упадне.</p> <p>— А шта ћу ја добити, што сам по твом налогу кнежевиће ослепио |
| ита жалостиво патријарх.</p> <p>— А шта ћу да радим у овако жалосном положају, где ми се са сви |
| бог и народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ не може помоћи? </p> <pb n="305" /> <p> |
| у као капља.{S} Питаше ме шта сам и шта ћу бити.{S} Одговорим, богослов, и бићу поп.{S} Језичан |
| ину, који не трпи Бранковићеве, али шта ћу му, кад се не да освестити.{S} Кажи ми најпре, шта с |
| p> <p>— Само да сам мало млађи, али шта ћу кад сам већ близу гроба.{S} За кратко време можемо н |
| ико није могао изићи на крај.{S} Но шта ћу када се већ тако збило.</p> <p>Док је Петошко све то |
| 47" /> а ја сам до њега.{S} Код Голупца ћу новац предати.</p> <p>— Е добро, честити пашо, само |
| оће за се више да заграби.</p> <p>— Кад ћу полазити? — запита Харалампије.</p> <p>— Сад је вече |
| рада.{S} Идем на велики пут, богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам једну тајну открити.{S} |
| ачву ћеду Угри сами посјести, а Београд ћу им сам предати, но бриге ми је за Голубац.</p> <p>— |
| доцне.</p> <p>— Е, није до чекања, сад ћу коња обости, па с улаком к Богородици, па што бог да |
| отом и правим пријатељем народа.{S} Сад ћу да народу моме оне ране лечим, које сам му задао.{S} |
| ут, богзна кад ћу се вратити.{S} Но сад ћу вам једну тајну открити.{S} Сећате <pb n="429" /> се |
| е да починемо.{S} Каралампоглијо, засад ћу ти само још једну рећи, Јеремијин дар употребићу как |
| ксутра да ти хабер по вољи донесем, тад ћу ту бити.</p> <p>Радосав донесе уговор.{S} Деспот пот |
| же?</p> <p>— Реци ми што год желиш, све ћу ти учинити — одговори новцем заслепљени слуга.</p> < |
| је твоје, само буди ми пријатељ, и све ћу ти исповједити, само немој ме издати.</p> <p>— У Тур |
| је већ додијало.{S} Сад само тражим где ћу као прави јунак погинути, јер видим да за мене живот |
| д свака зла, да спасе Србију.{S} Оданде ћу ударити на Солун, да се састанем са грчким кнежевима |
| > никаквог посла; идем у Турке.{S} Онде ћу најпре продавати бузу, па кисело млеко, па кад стече |
| едајете, пустите ме боље у Дечане, онђе ћу ја с Турцима опет на крај изићи, нег’ да паднем десп |
| дао.{S} Идем султану као поклисар, онђе ћу се за вас заузети, ваша је деспотовина.{S} Гргура си |
| ни нами уз твој повратак благо, за које ћу ти дати до турске границе поуздане војнике, који ћед |
| > <p>— Сад их виђосте, муч’те!{S} После ћу вам у трапезарији о томе причати.</p> <p>Враћају се. |
| ад нег’ што је Београд, најбоље неимаре ћу погодити.{S} И док Нићифор оде и врати се приправићу |
| ч, штовише, прво и пошљедње моје дијете ћу жртвовати, само нек Србија буде сретнија, и ако буде |
| у, но да ме призна за себи равна, иначе ћу га у Небојшу кулу сатерати — рече Прибац.</p> <p>— Т |
| жем.{S} Оне поклоне што сам понео, теби ћу дати, они’ пет хиљада дуката, јер Исак-паша и они др |
| и сумњати немој.</p> <p>— Е добро, теби ћу се поверити... већма него мом сину, који не трпи Бра |
| е, онда ћемо се ил’ овде састајати, или ћу ја к вами.</p> <p>— Е сад ’ајд’мо!</p> <p>Одма’ се с |
| о, примићу, ал’ после с тим располагати ћу како ми је воља — рече озбиљнијим гласом Ферхад-паша |
| е у хатар неправедно жртвовати.{S} Рећи ћу да ја нисам налог деспотов извршио, да ја кнежевићим |
| ком к Богородици, па што бог да, и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу оданде лист послати за |
| вом оцу и целом вашем народу.{S} Повући ћу и оно нешто војске натраг што сам у неке српске стра |
| пу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу савезе правити против ма кога, са Мађарима против Ту |
| ни.{S} С којим буде држао Стеван, с тим ћу и ја, но даћу се молити од њега, да с тим пред Турци |
| меш вина.</p> <p>— Ту сам и ја, с тобом ћу држати.</p> <p>— Шта, вина пити, како то Алкоран доп |
| ити.{S} Но, као што ми се види, са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, како код вас стоје ства |
| н, ал’ је јунак, и мада га мрзим, право ћу о њему казати, и мрзим га зато што ми одмах награду |
| есто љубави постане освета.{S} Но, како ћу јој се осветити?{S} Да се понудим паши у службу.{S} |
| твој ћеф твоја воља.</p> <p>— Ал’ како ћу ја сам пити, није ми питко без друга, а ти као мусул |
| је.</p> <p>— Кад је тако, знам већ како ћу међ вами извршити.</p> <p>То изрече Ферхад па устане |
| год ђаури зидају, нами зидају.{S} Тако ћу ја говорити на дивану, тако и ти.{S} Но сад иди ти у |
| громким гласом Јеремија.</p> <p>— Тако ћу и судити, и праведнику и грјешнику, судићу по правди |
| одговором га поткрепи.</p> <p>— Увелико ћу штовати блаженим деспотом зидане и украшене цркве, и |
| а, искрено сам се исповједио, и искрено ћу испити рујно винце из другог пе’ара, тако кано посље |
| просити његову ’ћер, и задобићу је, јер ћу бити славан човек.</p> <p>— А шта, зар нећеш у двору |
| Кантакузена, и јошт којег војводу, јер ћу умножити војску, а војска треба вође, силни наши јун |
| ад у јединству осилити се неће.{S} Јошт ћу све моје силе скупити, јошт се морам, ма у свези с М |
| стао сам већ тако жут да сам мислио већ ћу се скоро посветити.{S} Напослетку, нисам већ могао и |
| и писати па сам се дуго мислио на коју ћу страну.{S} Одем у војску.{S} Ту ме почне сваки преко |
| , ако сам погрешио, моје грјехове крвљу ћу опрати, ил’ ћу доброчинством зло исправљати.</p> <p> |
| мајку, и ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу ти већ предати.{S} Кад је ружичало, очитај молитву з |
| ане и украшене цркве, и обитељи.{S} Још ћу Манасију већма украсити, а сви ви, који богу служите |
| има мање памети ал’ има гладак образ и ћуд лисичију па међу јагањцима и зецовима никад боље — |
| е био, и камилавка није му била у стању ћуд и страсти му изменити.{S} Освета, пакост и високоум |
| што зна о Ферхад-паши искаже, какве је ћуди, у каквој милости стоји код султана.{S} Не помаже |
| крдијаше, али само да је све по његовој ћуди.</p> <p>У Дечанима налазили су се и два млада кнеж |
| духови по земљи, и како који, по својој ћуди, ил’ је народ Стевану ил’ Ђурђу привлачио.{S} Вели |
| и друге струке претендента.{S} Сирач и Ћустендил, румелијски и арнаутски војвода, који су на б |
| воје мнење бољма изразила, продужи мало ћутање, и посадив се под једну грану, где је већ све од |
| и патријарх, а и Новак дуго је замишљен ћутао док наједанпут не прослови:</p> <p>— Само да сам |
| е мир не укорени.</p> <p>Стеван је дуго ћутао докле он напослетку не буде принуђен целу ту ства |
| за народ хрђав пример.{S} Милица на то ћуташе.</p> <p>— Светла царице!{S} Ја мислим да би добр |
| не, који као окамењени непомично гледе, ћуте.</p> <p>Ферхад спусти испод врата, испод кошуље ру |
| се мисли, велико смишља.</p> <p>Бимбаша ћути, зна да Ферхад-паша навелико смишља.</p> <p>Ферхад |
| уте, канда задављују плам.</p> <p>Свако ћути, што се једе, канда не прија, и како ће тугом заси |
| кинову „<title>Плачу и ридају</title>", у суглас му поје црни калуђери.</p> <p>Да си видио како |
| имети Јаблановић.</p> <p>— Ја ти реко’, у таквим стварима вјера се одржати не мора, и на шта са |
| неколико песама, одзива Душанова доба, у једној пештери каменитој оставио је своје гусле јавор |
| ’ покрај Турака, који, бар за ово доба, у Голубац не би дирали, и добио би времена да се опорав |
| икуд.{S} Тому познајем из љути’ бојева, у највећем покољу и нужди зна се наћи.{S} Он ће нам бит |
| њаници, па пешадија, пун Дунав бродова, у једном кајику види се један велики топ, сви су очи на |
| окидана.{S} Тек се у бајкама приповеда, у песмама тужним пева се слава Неманића, блеск Душаново |
| пружи.{S} Ти удовац ја се у те угледа, у твој јуначки створ, каквог сада у Грка нема.{S} Ти ме |
| и видила заходеће сунце српског народа, у коме си и зачета, видила си сјај Високог Стевана, тво |
| У српском царству Петошко српска луда, у турском царству паметан турски паша.{S} И док је српс |
| у његовом кругу, поред доброг Леонтија, у смирености напредовао.{S} Оба калуђера беху од млађих |
| буде сав Дунав, дика српског бродовља, у турским рукама.{S} Против Мађара, јер који је зажелио |
| Руво је на њему кићено златним токама, у њем се Високи Стеван не једаред с дивљим Татаром и бе |
| } Његово име увијено би било у песмама, у ружичном мирису, међу чашама ватреног винца, и онде ’ |
| о, царица Милица, њене везе са Турцима, у деобеним размирицама између Стевана, Вука, Ђурђа, све |
| ком као нека разбибрига.</p> <p>Истина, у Жичи је млого смутније изгледало; овде, опет, било је |
| ису биле украшене, као што су раскошна, у Лазарево доба, господа изискивала.{S} Кадгод, у време |
| о од челика, црно мрко лице, црна коса, у дубљини ока видиш му јуначку душу која тек за бој жив |
| уба.{S} Онда је Србија башта без плота, у коју ће Агарјани и други ширити се на наш рачун.{S} У |
| p> <pb n="486" /> <p>— Ево часна крста, у то знамење сам крштен,</p> <p>и крст пратиће ме до гр |
| асна, туђе вере и туђег народа младића, у тврдо пријатељство заверена.</p> <p>Сви су за здравље |
| .{S} У твојим жилама тече крв Немањића, у мојим Кантакузена.{S} То су славне лозе.{S} Па је био |
| ијатељством шкодио.</p> <p>Ферхад-паша, у име султаново, често је деспота посећавао.</p> <p>Он |
| е писменом обвезом, да кад предам град, у оброцима ће после тога исплатити, јер сад доиста због |
| из земље изгони, отићи ћеду у Цариград, у Млетке, у Угарску, па ћеду тек онда из освете за леђи |
| о би му и душманин био.{S} Особито сад, у турском стану, српски посланици су међу туђинцима, па |
| во доба, господа изискивала.{S} Кадгод, у време жупана, из лова долазећа господа српска ту су с |
| је онда други живот био.</p> <p>Ђурађ, у палати Палеологовој седи, у глави му се разни планови |
| това појала.{S} Где сад Фанариоти живе, у Фанару, онде су Кантакузени и други великаши седили.{ |
| ужа је Облачини.</p> <p>— Ево ти, Раде, у знак побратимства ове сабље.{S} Та је поштено свуд ма |
| јих допали шака, а ја никакове награде, у рукама никакове залоге немам, Голубац треба и за ме д |
| са неком красном шумицом била.{S} Овде, у старије доба, при бледој светлости месеца, жупанице с |
| дљу земље; који мисли барјак да забоде, у исти мах буде низ бедем преметнут.{S} Телеса нападача |
| д деспот-Стевана, златне, сребрне руде, у Угарској толике баштине, цјена за продату Мачву и Бео |
| красни, ’де и добри и зли утеху налазе, у подвигу душе ил’ покајању.</p> <p>У Голупцу Јеремија |
| "461" /> <p>Ватра у Ласловару престаје, у Голупцу све куле порушене, у бедемима такови провали |
| ргу продају дивне синке и ћерке Србије, у сласт и корист необузданом Турчину.{S} Деспот промишљ |
| а, сребра и злата.{S} Свето евангелије, у самом драгом камењу, поклон цара Душана, светлило се |
| згони, отићи ћеду у Цариград, у Млетке, у Угарску, па ћеду тек онда из освете за леђи радити.{S |
| у беди и невољи, после косовске битке, у метеж’ма Вуковим и Бранковићевим, у турским пустошењ’ |
| </p> <p>Деспот и деспотовица шире руке, у лице се љубе, питају се за здравље.</p> <p>Опет стану |
| у се укусне зидане грчке палате дизале, у којима су и српски господари не једанпут време провод |
| о примети?</p> <p>— Ево овде мало даље, у оној густини, онде неће нас нико примјетити — одговор |
| уку Леонтија води га кроз дворану даље, у дворану ’де је деспотовица Јерина, која је већ начула |
| е, крв из врата пишти, потрчи, и падне, у ужасном трзању живот изгубио се. </p> <p>Тако је и са |
| престаје, у Голупцу све куле порушене, у бедемима такови провали да се лако јуришати може, вој |
| су она времена када си ти, властелине, у млађим твојим годинама војевао?{S} Не једанпут те је |
| узе је ронила, патријарх, прекрстив се, у себи је неку молитву читао.{S} Новаку и Драгашу сузе |
| ви, и на пароброду и жељезници вози се, у очи погледати не би могао, а да грозницу не добије.</ |
| ар сложни, и напредоваће.{S} Турчин ће, у једној руци Коран а у другој мач држећи, пут себи к с |
| еба на знање дати.{S} Хоћеш ли ми, оче, у свачему на руци бити?</p> <p>— Заклињем ти се хоћу.</ |
| > <p>Ферхад-паша иде у конак Исак-паше, у велику дворану, ’де га овај дочека.{S} Истом стиже и |
| цима, јер је српски народ прежесток, и, у очајном стању, страшан непријатељ.{S} Он рашчлени да |
| асане, сву невољу лакше сносим; у теби, у Турчину, имам пријатеља, а колико има моји’ земљака к |
| истовом васкрсу видјела сам те у цркви, у Аја-Софији, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се |
| /p> <p>— Народ ће га спомињати у цркви, у песмама, и одјекнуће песме жалосне од Београда до Буд |
| > <p>Ђурађ, у палати Палеологовој седи, у глави му се разни планови врзу.</p> <p>Одједаред јави |
| на о Ферхад-паши искаже, какве је ћуди, у каквој милости стоји код султана.{S} Не помаже никака |
| оних калуђера, који на трему, у ћелији, у цркви, крвљу орошен пада као жртва, која христијане н |
| отући, протуку се, који пак нису могли, у ужасној борби исечени су.{S} Ето тако, једва смо се с |
| .“ Братија су међу собом добро живјели, у онакој љубави какову Христос препоручује; није било м |
| .{S} Он се моли богу, и светој обитељи, у храму Богородице у срећу и здравље радениках, за мир |
| четир војводе заседне у другој дворани, у којој су насликане бојне слике.</p> <p>Ту сад сјетује |
| ајао сам се и на Св. Николу у Приштини, у цркви, велику сам свећу упалио.{S} Од тог доба силно |
| ривио; природа неред, неправду не трпи, у деветом кољену још искајавају се гријеси пријеткова.{ |
| на бели рамени распуштене вране власи, у очима жар поносит, хити да спасе оца, краља, војску.< |
| узеше, а оно морам и онај час проклети, у ком сам се родио.</p> <pb n="367" /> <p>— Но шта ће ј |
| е јошт млад, па поред све своје памети, у ово опасно доба могао би на себе навући мржњу старији |
| а би’ могао са мојима безбрижно живити, у Будиму, Млеткама, или у Цариграду.{S} И збиља, ако ко |
| окрај свију ти’ пријатељски’ околности, у чуду се нашао деспот Ђурађ.{S} Грчки цар Јован Палеол |
| блага да могу живљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубровнику, у Будиму, ал’ хоћу да живим и падам с нар |
| че поузданим гласом Ђурађ, којега речи, у Милици, двоструко чуство произведу.</p> <p>Како ће да |
| > <p>Са свију страна улива ти се у уши, у срце нека божествена сила.{S} Видиш ли красне камилав |
| су душмани, па један за другим у замак, у клопку дође.{S} Ми знамо како у Караманији стојимо, б |
| н је, дакле, са деспотом, по спољашњем, у пријатељству живио, а нарочито, што да не бијаше десп |
| ке, у метеж’ма Вуковим и Бранковићевим, у турским пустошењ’ма, па се већ к злу привикао.{S} Но |
| оје доба провела је на двору Душановом, у средини славе и величаства српског.{S} Овде је она св |
| који је провео младост под цар-Лазаром, у блеску негда сјајног Душановог царства.{S} Био је он |
| љаг и заиру, ал’ их хусари тискају ван, у самом манастиру се већ крв пролива, Турци које потуче |
| владара.{S} Но свијет је јако искварен, у властели један другом преко неверног слуге отров даје |
| да сад већ старошћу и ранама оптерећен, у Призрену, у царском двору, проводио је своје последње |
| </head> <p>Јеремија војвода, властелин, у Голупцу заповеда над Браничевом.{S} Деспот Стевану, с |
| p>— Бићеш оправљен као какав властелин, у потајној поруци — рече Јеремија.</p> <p>— Дакле не ок |
| ка код Искре ’де се Јеремија одликовао, у вечитој успомени, пружи му руку.</p> <p>— Примам, иде |
| е преметнуо.{S} Много је земаља прошао, у сто бојева блистала му се јуначка сабља, прешао је та |
| <p>И кад се све то донесе у Смедерево, у његово станиште, све је унаоколо тако нагомилано, да |
| еби осећао да има томе узрока, а друго, у двору морао је мало и кроз прсте гледати.{S} Штавише, |
| ткрепимо.{S} Да би овај мир сталан био, у Дринопољу ја и Мехмед положили смо један другоме закл |
| можеш да спасеш.{S} То ти каже Петошко, у вас негда лудак, а сада Ферхад-паша.{S} А тко може рј |
| је, и то знаш ли тко?{S} То је Петошко, у својој првој младости будала у двору цара Лазара.</p> |
| рби, међу којима је доста неслоге било, у општој опасности могли би се сложити, нову силу наско |
| је све једнако неко превиђење плашило, у међедовој кожи, и то задуго.{S} После, кад ми је једа |
| на дан пасуља и сочива, и то баш посно, у чистој води; а игуман и братија купус са сланином, шу |
| о преслушати.{S} Вама је свима познато, у каквој сам био опасности скупа са народом када се бра |
| ткине, он јаје, ја на свако јаје динар, у зидање Смедерева.{S} Паднем ли ја, пашће и народ, пад |
| итву о ружичалу очитати.{S} У манастир, у цркву не може их пренети, јер ту немају места они кој |
| се у Крушевцу задржавати.</p> <p>Двор, у ком је сад Милица обитавала, једно старо но пространо |
| тала да отрпи од будале таков разговор, у којем се великаша слабости и страсти, и заслужене њи’ |
| остави дом, задругу своју, оде у свет, у српски свет, проучавао је нуждан народ, поучавао га, |
| Милице, ником се не јави, и оде у свет, у Турке, као и многи други, ал’ са тврдом вољом и намер |
| велико златом оковано еванђеље, и крст, у ком израђено почива парченце светог дрвеног крста, на |
| ло.{S} Царица, откако је цар на Косову, у свему је била мало натраг повукла, ал’ како гости дођ |
| има, свуд се учио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, ту је проучио од Арапа небо и звијезде, градит |
| p>Ферхад то изрече па поглади си браду, у знак да истину говори, и да му није нужно бројати.</p |
| , сад <pb n="538" /> у Базељском граду, у њемачкој царевини, и свјетује се како да му се црква |
| на страни.{S} У Трапезунту и Цариграду, у Млецима и Напуљу, па и у Будим-граду мирно живљет.{S} |
| уплести.</p> <p>Ђурађ седа у Београду, у сјајним дворовима, са својом породицом.{S} Долазе му |
| Како ће му бити кад се види у Београду, у Србији стран.</p> <p>Јерини је дуго време.{S} Иде у ц |
| јом Ђурађ Бранковић.</p> <p>У Београду, у двору Стевана, станује Ђурађ Бранковић, који је толик |
| савету властеле нечастиви места имају, у земљи Душанови закони не поштују се, Дубровчане тргов |
| кама, Приштина ће им, ако се не узбију, у руке пасти па ће се џамије поносити онде где су Христ |
| орима цар-Лазара турске паше рахатлују, у дворанама где се царица Милица и кћери јој шетале, ту |
| ископали су им очи.{S} Кад се у мравку, у биљки љубав појављује, Бранковића унуци, при првом ра |
| живљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубровнику, у Будиму, ал’ хоћу да живим и падам с народом.</p> <p>В |
| еником.</p> <p>Деспоту, лакат на столу, у десници пе’ар, започе:</p> <p>— У част бога, и у наше |
| Отац Леонтије отишао је у свету земљу, у Јерусалим, да се за народ богу моли, и да код куће не |
| нијеси од оних калуђера, који на трему, у ћелији, у цркви, крвљу орошен пада као жртва, која хр |
| а душманском кољу.</p> <p>У истом дому, у истом манастиру, гди се тако веселе, — у једној ћелиј |
| народу.</p> <p>Било је у турском стану, у турској служби, доста српски’ великаша, који већ одав |
| тарошћу и ранама оптерећен, у Призрену, у царском двору, проводио је своје последње дане, а збо |
| у обед у озбиљном говору, у ободравању, у нади.</p> <p>— Јошт Србија неће пропасти ако сте људи |
| ље квасили, царица Милица у свом двору, у Крушевцу, очекивала је брижно какове гласове са бојно |
| ако чује јаук, плач и риданије у двору, у тремови, за незаборављеним деспотом.</p> <p>Војводе, |
| </p> <p>После цркве скупише се у двору, у једној дворани војводе код Ђурђа Бранковића.{S} Напре |
| о, и буди весео, знаш ли да си у двору, у дворани цара Лазоглије.</p> <p>Баца очи на све стране |
| > <p>Провели су обед у озбиљном говору, у ободравању, у нади.</p> <p>— Јошт Србија неће пропаст |
| воље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да и помисли на другог |
| негли ви издајице на кућевном огњишту, у својој отаџбини, коју сте ви згариштем начинили, но з |
| Ја имам блага да могу живљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубровнику, у Будиму, ал’ хоћу да живим и па |
| е жалост јако умалити.{S} У њеном срцу, у њеним мислима, будућност се са садашњошћу борила и см |
| ам папом <pb n="530" /> грозити; рекох, у неслози христијанства сакривена је турска снага.</p> |
| вако су ствар удесили.{S} Као што знаш, у Чешкој земљи је раскол, тако као што је у Бугарској п |
| се над главом ти тући.{S} Сам не можеш, у зетске кнезове поуздати се не можеш.{S} Како се с Тур |
| јадиковали.{S} Так’а је судба светска; у исто доба један умире, други <pb n="366" /> се рађа; |
| Калуђери су изгледали као неке светиње; у Дечанима, нећу да кажем као ђаволи, но све нешто необ |
| ознао, Хасане, сву невољу лакше сносим; у теби, у Турчину, имам пријатеља, а колико има моји’ з |
| није баш лудо но више лукаво изгледао; у данашње доба да се обуче у фрак, изгледао би као кака |
| S} Место је већ било за сто опредељено; у среди празно и пространо, унаоколо, пак, цвеће са гра |
| {S} Имам блага, жртвоваћу га за Србију; у уговорима, ако је задата ријеч на штету народа, погаз |
| ц.{S} Згрешио је, био је <pb n="542" /> у прњавору на прелу, и као човек мало се рашћеретао, шт |
| S} Жеднио је за осветом, <pb n="304" /> у мислима тражио је оног ком Је првом у главу дошло њег |
| ад су једног оца синови, <pb n="337" /> у свим ратовима једнаку су судбу делили, зашто да буде |
| нд је, као што знаш, сад <pb n="538" /> у Базељском граду, у њемачкој царевини, и свјетује се к |
| и синови, слијепи, просе <pb n="389" /> у ме милостиња.{S} Огрјешио сам се о њих, ја сам крив њ |
| <l>Вино пију три војводе славне</l> <l> У Прилипу граду бијеломе;</l> <l>Једно бјеше војвода Уг |
| pb n="451" /> Петошка и Ферхад-паше!{S} У српском царству Петошко српска луда, у турском царств |
| V</head> <p>У Крушевцу Турчин влада.{S} У дворима цар-Лазара турске паше рахатлују, у дворанама |
| нежевиће, да са њих народ не страда.{S} У отсутности мојој предајем вам сву владу, радите по мо |
| љевали смо крв своју и нашег народа.{S} У борби дасмо Турчину нашу снагу, да одјача, пролисмо т |
| ам се о сродној крви, о крви народа.{S} У сну долазе ми Гргурови синови, слијепи, просе <pb n=" |
| војевао је са Ђурђом против Турака.{S} У великој битки код Искре, ’де је Ђурађ Турке хаметом п |
| .{S} По целој су земљи звона лупала.{S} У Крушевцу нашао сам Милицу са њена два сина и једном к |
| Царица их је такође спремна примила.{S} У једној великој соби где се обично гости примају само |
| и на поморју, и против силна Душана.{S} У твојим жилама тече крв Немањића, у мојим Кантакузена. |
| уства дворски’ служитеља и слушкиња.{S} У двору су и служитељи мекушнијима и раскалашнијима пос |
| есуда није мимоишла ни највиша лица.{S} У свом кругу, тако исто каогод великаши у своме, премећ |
| божији’ храмова и дворова великаша.{S} У граду деспотови двори.{S} Кад са града гледиш како се |
| ао.</p> <p>Ђурађ је био властољубив.{S} У његовим жилама је текла крв Немањина и Бранковића.{S} |
| а би могли сатрти врага агарјанског.{S} У том си теснацу као што је сад Србија, морамо Угрима р |
| лесије турске и лукавства млетачког.{S} У Босној се лацманство шири, некадање Србије синовима п |
| х Београда вију се мађарске заставе.{S} У кули Небојши што је било заточеника, деспот их је отп |
| а тињала је ватра раздора и неслоге.{S} У договарањ’ма, штоно у садашње доба зову дипломатичним |
| <p>Муса и Мусулман једнако рат воде.{S} У овај рат преко воље умешани су:{S} Стеван деспот, Вук |
| конопац о првом ’расту загушиће је.{S} У здравље Јеремије војводе, властелина од Браничева — р |
| орао летећи детету високи дух даје.{S} У детинству, по високим горама, онде где је после светс |
| ог ћебапа, ракије, шећерне гурабије.{S} У околу султановог табора свашта има, а шта нема ’де је |
| це пара, а да туђе баштине задобије.{S} У савету властеле нечастиви места имају, у земљи Душано |
| p> <p>Ђурађ такне руком Јеванђелије.{S} У исти ма’ из друге дворане уђе Мелентије, и стане до Ђ |
| -амо пролазеће калуђере и посленике.{S} У намастиру је поглавар архимандрит Пахомије, осамдесет |
| не стол, а на њему развијене повеље.{S} У челу седи Јеремија, до њега с обе стране Јаблановић и |
| и.{S} Та Србија још има доста земље.{S} У оно доба били су такови кнежеви лопта у рукама власто |
| њим ако се град преда било ма коме.{S} У нужди сваком је прво право за се побринути се.{S} Так |
| е Грман.{S} Он је родом из Приштине.{S} У младости је био војник под царем Душаном, пошто је до |
| почивали, од одмора да се поткрепе.{S} У полноћ дигоше се да коју прозборе, Раде је у свему де |
| те.{S} И ти му то обрече, обвеза се.{S} У Тати склописте уговор, одбранбени уговор, да се Мађар |
| И ви сте створени са судбом матице.{S} У једном роју више вас скупа опстати не може.{S} Нисте |
| целом двору највећа забуна владаше.{S} У таковим жалосним околностима, код толико себи противн |
| и везану књигу да је деспот потпише.{S} У тој књизи је писано да је деспот од своје воље предао |
| види се један велики гвоздени кавез.{S} У њему седи окован Бајазит.{S} Тамерлан се наслађава са |
| ни времена да се бојни ред поправи.{S} У тиснуте делије коњ’ма трбу’ парају, коњи падају са ко |
| уду о’де баш као други сужни робови.{S} У мирно доба кнежевићи су у дворцу, ал’ као што је сад, |
| ао се оне стране које Стеван Високи.{S} У братским размирицама <pb n="401" /> између Стевана, б |
| те претенденте Турци су јако зидали.{S} У случају да им оружје не би срећно било, са истима нос |
| свом властелину тај ланац допринели.{S} У Лошонције заковрчени бркови, из очију му варнице скач |
| одицом, чељадима живљет и на страни.{S} У Трапезунту и Цариграду, у Млецима и Напуљу, па и у Бу |
| чешће које чиста душа свијетим чини.{S} У здравље теби, деспоте, и дивном јуначини војводи Обла |
| S} Нема поштовања прам својој вјери.{S} У винограду господњем влада раскош, злоба, пакост и осв |
| н могао јошт сасвим слободно дисати.{S} У Београду седи деспот а у Смедереву Ђурађ.</p> <p>Беог |
| ће им и молитву о ружичалу очитати.{S} У манастир, у цркву не може их пренети, јер ту немају м |
| видело да ће се жалост јако умалити.{S} У њеном срцу, у њеним мислима, будућност се са садашњош |
| , па ћеду се покрај деспота осилити.{S} У Караманији <pb n="473" /> је буна, треба и онде турск |
| увести, и партаје противне умирити.{S} У земљи је Ђурађ слабог имао изгледа да са својима може |
| показане ми ’ладноће мало намучити.{S} У почетку нисам ју ни гледао, а она све око мене лиле-м |
| у је наблизу Двориште, ту је Војник.{S} У Дворишту је био дворски конак Високог Стевана кад је |
| <p>Петошко је био мален но поширок.{S} У струку је био мало шири него у плећима; труп дугачак, |
| пута; из Трапезунта, морјем и сувим.{S} У глави носи велику мисао како ће Смедерево градити, а |
| во је мој у срећи и невољи побратим.{S} У свом роду што имаде’ побратима, изгибоше; остадо’ сам |
| је.{S} Прашта се са Јерином и децом.{S} У јунаку срце се стеже, а сузне очи показују му бољу ду |
| опет морам изрећи да ми је несносан.{S} У свом личном значају нема ништа од царске породице.{S} |
| ју и јуначким играма био је искусан.{S} У косовској битки једва га је отац могао задржати да не |
| И јест диван јунак Ђурађ Кантакузен.{S} У друго доба, кад су још Грци били орлови а не голубови |
| на кога хулио нити кога оклеветавао.{S} У празним часовима једни су децу, младеж поучавали, дру |
| дом лов ловио, и Манасију посећивао.{S} У Војнику вежбали су се Стеванови војници, а левенте и |
| е оне ране лечим, које сам му задао.{S} У двор ми немој долазити, јербо ће ми твоје пријатељств |
| дно је усред турског стана изгледао.{S} У глави му се свакојаке мисли преметале.{S} Гледајући н |
| рти, баш парастос се у цркви опојао.{S} У саборној цркви служи Мелентије, са калуђери.{S} Црква |
| е стране Турчин, с друге лацманство.{S} У Турчина спасенија нема.{S} Од лацманства лакше је се |
| ећ то познато било.{S} Није ни чудо.{S} У двору, као год у малом месту, сваки најмањи глас одма |
| бана.{S} И ја сам још онда млад био.{S} У Босни сам добио две, близу Рудника од Мађара пак три, |
| од први’, дабогда, свагда први био.{S} У твоје здравље властелине!</p> <p>— У здравље властели |
| ра кћери, коју је доцније и задобио.{S} У разним биткама против Турака показао се не само као о |
| е Турчина на врат доносио, потурчио.{S} У ово доба почне ишчезавати последња сенка српске слобо |
| видимо шта се и код такових збивало.{S} У свету је добро са злим помешано.{S} Ко је томе крив?{ |
| ратио, делио је с њим и добро и зло.{S} У борби међу Бајазитовим синовима за насљедство држао с |
| сне, не знам шта би од деспота било.{S} У твоје здравље ову чашу!</p> <p>— И досад си био од пр |
| да им у целој земљи пара није било.{S} У суседству било је и дувна, и оне су о храму амо долаз |
| ом његовом срцу било му је насљедно.{S} У оружју и јуначким играма био је искусан.{S} У косовск |
| Сваком човеку је памет и срце дато.{S} У једној башти, под једним баштованом, колико различити |
| исле о Ђурђу деспоту, и о Смедереву.{S} У двору си своја госпођа, и нитко ти уближити не сме, т |
| а вреће, уверен је да је све у реду.{S} У деоби ћара су турске паше савесни, ту се нећеду варат |
| к буде као што каза’, све на опрезу.{S} У зору видићемо се.</p> <p>Јеремија изађе, Јаблановић и |
| ва кад место једног троје управљају.{S} У оваковој околности није требало да непријатељ Србе об |
| г мора била је пуна српски’ гостију.{S} У Шкутарима не једанпут је српска војска лежала, и Дард |
| јако држи, не могу Турци да га отму.{S} У Новом Брду има нешто и Ђурђеве војске, ту су Немци Са |
| газити и на то ићи да се Вук понизи?{S} У највећој сумњи бијаше он и мати.{S} Јер на што Турчин |
| истом манастиру, гди се тако веселе, — у једној ћелији, чују се два тужна гласа.{S} Да не знаш |
| аралампији десет, ја сам најглавнији. — У Јеремији се узбудило старо среброљубље.</p> <p>— Чест |
| се док могу, па кад све попуца, а ми — у Турке.</p> <p>— Исто тако сам и сам мислио, Турци ћед |
| том послушати.</p> <pb n="292" /> <p>— У ђаура женске више важе него мушки.{S} Што женска хоће |
| S} У твоје здравље властелине!</p> <p>— У здравље властелиново!</p> <p>— У здравље Јаблановића. |
| > <p>— У здравље властелиново!</p> <p>— У здравље Јаблановића.</p> <p>— У здравље Харалампија и |
| адао ми вјеру — рече Јеремија.</p> <p>— У таквој ствари вјера се не држи.</p> <p>— Но што Ђурађ |
| p> <p>— У здравље Јаблановића.</p> <p>— У здравље Харалампија и свију калуђера!</p> <p>Е тако, |
| и? — рече уплашен Харалампије.</p> <p>— У Ђурђа је вјера тврда, после битке код Искре, на вјеру |
| не може. — Деспот мало почине.</p> <p>— У злу и то је добро.{S} Но шта је са кнежевићима — запи |
| вједити, само немој ме издати.</p> <p>— У Турчина је тврда ријеч, а не као код ђаура, говори шт |
| толу, у десници пе’ар, започе:</p> <p>— У част бога, и у наше здравље, да дочекамо један дан ка |
| /p> <p>— Знам, познајем га, ја га виђа’ у Крушевцу у царским дворима.{S} Па кад ми га ти знаш, |
| , који сад не гледи више у Јеремију ка’ у свог надглавника, већ као у деобеника на откупној цен |
| Алтоман није одметнуо био од цара одма’ у почетку, били бисмо ми већ давно Турке савладали и ос |
| /> се опраши и богу помоли, отиде одма’ у башту и проходао се онде.{S} Његов поглед имао је неш |
| ва, јавила је Турчину, који га је одма’ у своје границе бацио.{S} Вук незадовољан и огорчен, по |
| и неранже и на масна јела; па је одма’ у почетку из манастира утекао.{S} Ја, опет, да би’ си и |
| е неисказано, Јусуфе!{S} Врати се одма’ у Крушевац и реци Милици тако као што си од Сулејмана ч |
| рок из њи’ говори.{S} Код њи’ сам одма’ у почетку до ефендилука дотерао, а сад после двадесетог |
| обилата, занатлија, трговине више нег’ у Маџара, а Дубровчани живци српске трговине.{S} Па ни |
| а ли ти је познато да ти је који од њи’ у нужди као брат помогао?</p> <p>— Гори је потурица од |
| ца облећу деспота, руке му љубе, он њи’ у чело.</p> <p>Веља је радост Јерине, кад виде красне д |
| p> <p>— Ја сам Ферхад, турски паша, ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је нар |
| Турчину.{S} Ферхад-паша их погуби, ал’ у турском руву српска рука’ их погуби.</p> <p>— Ферхад- |
| упца.</p> <p>Ферхад-паша је Турчин, ал’ у њему бољма бије српско срце нег’ли у Харалампији.</p> |
| удње за то сам имао, као Бранковић, ал’ у ком и Немањића крв тече.{S} Ал’ није то само што ме з |
| и’ му одерао, такав је био лајавац, ал’ у њега не сме се дирнути.</p> <p>— Па тако сте то све т |
| .</p> <p>Србин плаћа Турцима харач, ал’ у том харачу су и цуре.{S} Свако котарје даје по коју ц |
| до на јуриш, сви ћеду бити исјечени ил’ у робље одведени.{S} Ако Турци не отму Ново Брдо а Голу |
| е допада, а она нек иде у Дубровник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се с тим задовољити.{S} Но не губ |
| борба код Срба била је свакидањи рад, а у цркви свештеник на вечерњу сузним очима, жалосним гла |
| и грабеж.</p> <p>Деспот Ђурађ путује, а у глави му замршавају се велике мисли, тешке бриге.{S} |
| отпојао сам са једним гласом вечерње, а у понедељник није ме већ било у манастиру.{S} За знак с |
| е у турском руву сачувао српско срце, а у души вјеру Христову.</p> <p>Леонтије застане, а деспо |
| И за кратко време ти двори су готови, а у њима и око њих ћеду се створити дивни вртови.{S} Кад |
| ати могу — рече Новак, мало загрејан, а у оку му се суза купила.</p> <p>Као старијем војнику и |
| страна притискавало га је лацманство, а у Грке није се могло поуздати.</p> <p>— Времена прохуја |
| Дунаву, сав Дунав је бродовима посут, а у исти мах бела застава са бедема Голупца скинута.{S} Ј |
| авне, па опет све гину и губе војску, а у Турака мање славни’, па опет напредују.{S} Када има м |
| ће.{S} Турчин ће, у једној руци Коран а у другој мач држећи, пут себи к срцу српском отворити.{ |
| дно дисати.{S} У Београду седи деспот а у Смедереву Ђурађ.</p> <p>Београд се као изнова подигао |
| у једној раки, јер ји је јуначка судба у слави једнакима учинила.</p> <p>Бајазит султан, син М |
| у увек има страдалника, па се њих треба у умерености сетити, јер раскошан страдалника се не сећ |
| оданде чути.{S} Што се у последње доба у војсци збивало, то је, као што кажу, да се Обилић и Б |
| сам у мом опасном стању у пређашње доба у свачему од турске стране извештен бивао, знам да је т |
| тно бледило.{S} Страшна је њихова борба у души.{S} Ту се мисли, жеље, надње испрекрштају.{S} Ск |
| смирио, почео је на радост своји’ Срба у свачему напредовати.{S} Земља му бијаше мала, не као |
| ћати се мора, јер силни Турци од Дунава у полукругу опкољавају војску, а да Мађаре од Дунава пр |
| својима врати, то јест Леонтије и Сава у Хиландар, Гргур у Смедерево, а Милева у намастир Благ |
| , иду ван, и Ферхад позове оца Радосава у трапезарију, има да још нешто каже.</p> <p>Најпре оде |
| у Хиландар, Гргур у Смедерево, а Милева у намастир Благостињу у дувне.</p> <p>А шта је и знала |
| правити, али како?</p> <p>Ако је Милева у љубави тврда, она неће хтети за Бајазита да је још је |
| ле за собом повлачи.{S} Данас ће Милева у харем и потурчиће се, сутра ће простија Српкиња.{S} Д |
| ан.</p> <p>— Е, синовци моји, тако бива у свету.{S} Који су као господари рођени да управљају н |
| p> <p>— Е, мој властелине, тако то бива у свету.{S} Кадгод му бијах десна рука, а сад као што в |
| има који не да вредном људству да ужива у миру плоде свог труда.{S} Дивље турство заклело се да |
| ’де деспота Ферхад-паша на диван позива у манастир Богородице.</p> <p>Ферхад-паша и усмено десп |
| е као вук невино јање из стада Христова у гадну пештеру.{S} Даље не треба да ти зборим.</p> <p> |
| дом, па будући је млого добри’ својства у себи имао, зато му је и партаја једнако расла.{S} Тур |
| а, каквог може бити Србину пријатељства у Турчина, који хоће цео_свет Кораном да калдрмише?</p> |
| о не новчана блага, а оно властелинства у Мађарској, као што је добио деспот за Београд и Мачву |
| Харалампије, кад је већ до старешинства у Дечанима дошао?{S} Зар није то довољна награда за тол |
| посејали семе, из ког је грана турства у Европи прорасла, која је својим листима сјенку начини |
| ладе године има млого разума и јунаштва у себи.{S} Што се даље његове саме личности тиче, истин |
| пот на покорност позове, а султан да га у милост прими.</p> <p>Исак-паша на то пристане, мислећ |
| аћути, прекрсти се и крст пољуби, па га у недра сакрије.</p> <p>— Да тко сад види и чује од Тур |
| засја.</p> <p>— Вечна му слава, бог га у рају сподобио јер је бога ради народу живио — рече во |
| хватити и затворити Ђурђа.{S} Најпре га у Цариграду затворе.</p> <p>Није трајало месец дана, а |
| , ако и не би му се подвргао, ал’ би га у свачему потпомагао.{S} Како ти и твој отац о Стевану |
| во склопио, мого би помишљати, да би га у своју корист ти, деспоте, могао на жртву принјети, је |
| искићена сабља.</p> <p>Деспот понуди га у чадор, завесу спусти, и стојећки се питају.</p> <p>Де |
| озбиљношћу одговори:</p> <p>— Кад ми га у знак Маркова и твога нова пријатељства дајеш, примам |
| ре још нег’ што ће сести, и калуђери га у томе својим гласом пратише.{S} Леонтије са дубоким и |
| Њега је отац добро познавао и хотећи га у свим струкама за будућност преправити, и овом прилико |
| сни, баца се, не да се везати, силом га у ваздух дижу и вежу, моли, виче. „Петошко, потурчићу с |
| је нуждан народ, поучавао га, крепио га у духу, уливао му је у душу стрпљење и дурашност, а да |
| ужасну борбу у души, зајекне, нешто га у сну мори.</p> <p>Јерина шаком глади чело деспотово, и |
| ови навале, и Лошонци и Розгоњи вуку га у каик, Цецилија прекрштеним рукама моли краља да не ги |
| да ме призна за себи равна, иначе ћу га у Небојшу кулу сатерати — рече Прибац.</p> <p>— То неће |
| сљепи, јуначко им је срце и силна снага у мишицама, би скотског стражара мрцварили, да им даље |
| Ил’ ће мене Ђурађ сатрти ил’ ћу ја њега у трло и млево, тако ми ове смедеревке и овог сребрног |
| дивно мученија Христова.{S} Та је књига у Солуну везана, и вредна је била једно властелинство, |
| офаном, кад јој је он једина разбибрига у невеселом манастиру, и што проживи, то јој је све.{S} |
| ије, том би се и сам поклонио, ал’ тога у толикој властели нема, сватко хоће да је бољи од друг |
| т у грлу.</p> <p>Русна бијаше због тога у недоумљењу.{S} Она није том гласу ни веровала сасвим, |
| сле, па нас метите пред храм божији, да у људске уши божије чуство уливамо.{S} Успоредите нас с |
| немо, али дурно, да ђауре распршимо, да у Новом Брду не остане камен на камену.</p> <p>— Светли |
| S} Ишти ову Србију, што је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда одречеш.{S} То ј |
| ече Митар.</p> <p>— А зар ти мислиш, да у калуђерству не има ђаволштине? — запита Петар.</p> <p |
| гласом деспот.</p> <p>— Не помишља’ да у паши српско срце куца, да се опобратимимо — подиже пе |
| в хришћана, и покаја’ се, јер увиђо’ да у Турчину пријатеља није.{S} Зато пролијевао сам посље |
| е, штавише, он ће навести и Жигмунда да у падише мира проси, ил’ ако не усхте, а наша војска на |
| ="529" /> наћи ћеду прилике и повода да у Србију дубље задеру.{S} Ми с Мађарима као суседи треб |
| а уједно и Харалампије добија налог да у свему има се повиновати у име Ђурђа Јеремији.</p> <pb |
| за Београд и Мачву.{S} Сад тек виде да у Турчину није вере.</p> <p>Само Харалампије долази све |
| а ће му се за то издати, и овлашћење да у име Ђурђа, који опет у име деспота власт на то има, н |
| ненадмашно српско јунаштво, показаће да у Срба још није угинула лоза Краљевића Марка.{S} Ту ће |
| и бурно.{S} Голубац беше зрело воће да у крило Жигмунду падне, а дође гладан харамија да ноћу |
| оге кровове, даћеш очајалој сиротињи да у зноју лица залогај хљеба мирно потроши.{S} Многа су в |
| победу одржи, треба цару саветовати да у случају његове смрти све у реду буде, и да се не поде |
| p>— Е кад је тако, а ми ћемо гледати да у миру све свршимо.{S} А не би ли боље било, кад би се |
| доста је, кад је могла до тога доћи да у Дечанима куварком постане.{S} По другим манастирима к |
| ећу.{S} Ферхад наложи једном бимбаши да у пратњи буде покрај Харалампија, <pb n="448" /> као не |
| оста је основана, па и сам признајем да у таковом стању, као што се сад налазе Турци, није немо |
| зато опет искрено исповедам да желим да у боју, који нам предстоји, хришћани победе, и да будем |
| е светлости блеск, слике чине се као да у животу трепте, обасуто све рајским мирисом, кад се чу |
| ања реч тако је жалосна, да би рекао да у њој лежи целога света бол.{S} Њихов је чувар отац Пај |
| све лепо.{S} Зданије довољно велико да у њему и триста калуђера стајати може.{S} Од косовске б |
| > <p>— Али тако се у оно доба држало да у почетку није имао Вук велику наклоност према кнегињи |
| аралампије, то је друштво састављено да у скупу заједнички грабе и отимају, но ако може свако з |
| ко дана побави се деспот у Смедереву да у двору ред начини за пријем и дочек улаках и поклисара |
| Турци су познавали деспота, знали су да у приликама и с малим велико је кадар био израдити, јер |
| у упорству свом показују, особито када у уверењу живе да су они правичан орган опште користи.{ |
| ’ ја верујем.{S} Кад сам била као млада у служби краља Вукашина у Приштини, тако ме је све једн |
| царске породице.{S} Његово зидање пада у време српски’ жупана.{S} Млоги жупани, банови и војво |
| леда, у твој јуначки створ, каквог сада у Грка нема.{S} Ти ме запроси, ја Ти руку пружи, отац б |
| се из сна пробудити.{S} Калуђер се сада у чуду нађе, и молио се у себи богу да га само сад од о |
| Јерина.</p> <p>— Како ми је чудно сада у Београду.{S} Тако ми је дуго вријеме.{S} Радо би’ гле |
| д цара у стану налазе, па откуд их сада у Крушевцу? — Но при свему том, тајећи своју забуну, са |
| бљу примити не могу, јер је иста свагда у преправности против мене била. <pb n="288" /> Твоја з |
| рбаља, вино и добра воља били су свагда у друштву.{S} Најважније ствари се поред чаше вина запо |
| } Поче му се чинити да је то лице негда у животу видио.{S} Сад му је већ исто несносно.</p> <p> |
| био, млади Бранковићу.</p> <p>— Дабогда у бољем се видели.</p> <p>После ових поздрава и отпоздр |
| едан соко јој на рамену стоји, па гледа у небо не би л’ дошао до шићара.{S} Вешти соко, прави Б |
| опљена велика златна пуцета, да изгледа у свези златној на прсима као златан оклоп, на глави му |
| ске догађаје уплести.</p> <p>Ђурађ седа у Београду, у сјајним дворовима, са својом породицом.{S |
| а.</p> <pb n="503" /> <p>Деспот се узда у Ферхад-пашу, да ће израдити код султана како само нај |
| ли, па куда ћемо после одавде?{S} Ваљда у Зету, Балши у госте? — рече Петошко.</p> <p>Ове је ре |
| егови већили већ на овом свијету, канда у рају живјемо.{S} Будите Турци и ви сви, па ће вам под |
| једно властелинство, таква је била онда у Срба богаштина.{S} Ту књигу је добио у насљедство дес |
| <pb n="386" /> боже ђаурина.{S} Па онда у толиким ратовима искушен народ, увиђев да једнако нат |
| ој прилици владиком постати, па ће онда у Смедерево или у Београд.{S} Чудим се како га одзвали |
| ист послати за предају па ћеш и ти онда у манастир да подјелимо благо.{S} Сад нек улак дође.{S} |
| ши побринули да се заваде, па ћеду онда у деоби покрај кнезова и они који комад за се добити.{S |
| а ли се свети патријарх и Новак војвода у томе слажу?</p> <p>— Ја нећу противусловити када вели |
| на себе примаш.{S} Судба једног народа у руке ти је положена.{S} Мене је тај терет оборио.{S} |
| ма.{S} Ја ипак морам крмило нашег брода у руци држати чврсто, и ако бура запљуска а и брод пото |
| гирати.</p> <p>Оставимо Деспота и Ђурђа у Цариграду, да видимо шта се у Србији ради.</p> <pb n= |
| д треба да собом одведете ова два кнеза у ваш стан, па да народу објавите да се ви њи’ примате |
| љи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам ти увек потајно нарук |
| — Но би л’ добро било, Сулејмане, да ја у мој харем заиштем ту красну ђаурку?</p> <p>— Добро би |
| ма, па макар у друштву Маџара, да ти ја у крвавом боју притичем да отпаднеш од Турака и да успо |
| као што ми се види, са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, како код вас стоје ствари?</p> <p>— |
| /> сабља му већ у руци, стане и замаја у знак да се деспот борити мора, ако ће у град.</p> <p> |
| 90_C2.21"> <head>XXI</head> <p>Јеремија у дворани светује се са Јаблановићем и Харалампијом.</p |
| е су себи противне неке црте и поњатија у себи садржавале.{S} Мирољубиво начело свештенства ниј |
| ају.</p> <p>Игуман преправи за Леонтија у ћелији све књиге свете и староставне.{S} Ту је на сто |
| увар, па како је сад пећка патријаршија у турским рукама, лако се можеш покрај нас опатријаршит |
| сама около ње скакуцају.{S} Иде ли која у џамију ил’ ’амам, то сме пре поглед на зидине и марву |
| а и младићи.{S} Чусте за Петошка лудака у двору цар-Лазара.{S} Јест, држали су га за лудака ал |
| рогута.{S} Једанпут су ишла два курјака у лов, па су уловили једног зеца; онај који је зеца у з |
| оје спремни.</p> <p>Розгоњи пошље улака у град да иште предају.</p> <p>Улак уђе, и заиште преда |
| урци имаду сами’ ’ришћана и потурчењака у својој војсци раван број нашој, а колико има прави’ Т |
| <p>Нестане Ферхад-паше, нестане Турака у манастиру.</p> <p>Сад је тишина у манастиру, калуђери |
| и старац.{S} Он је већу част свога века у Светој Гори као пустиник провео.{S} Наука, честитост |
| ли.{S} Провео је најлепши део свог века у крвавим борбама са Турцима, Татарима, Мађарима, са св |
| е и сва живућа природа пресељава човека у земни рај, ’де му се дух у небесну васиону уздиже, а |
| <p>Малочас, па пошаље поузданог човека у Анадолију да извиди којем Бајазитовом сину срећа служ |
| , само нек’ је слоге.{S} Наша је војска у врло добром положају.{S} Само сваки војвода нек’ учин |
| Турци радили, кад би се војска маџарска у Браничеву натуштила, па заузела после и Мораву.</p> < |
| таква два пријатеља су као пас и мачка у цичој зими код запећка.</p> <p>Деспот прекине.{S} Паж |
| цио, радујући се што ће господа Петошка у шкрип узети, те са тим се онај први смех забунити кој |
| Нипошто; ја сам досад волео бити будала у мудром царству нег’ мудар у лудом, ал’ сад сам видео |
| Петошко, у својој првој младости будала у двору цара Лазара.</p> <p>— Знам, познајем га, ја га |
| S} Но она, поред све љубави, није имала у себи толико одважности да би се на свашта предати мог |
| > <p>Она је она иста Јула, која је била у двору цара Лазара као млада девојка, због које умало |
| сљедио Жигмундовој војски, која је била у бегству.{S} Ферхад-паша је његов пријатељ. </p> <p>Фе |
| ји; за своју сујетну корист све је била у стању, па да ју у надежди крепи да ће све добро бити, |
| а још млада, половина јој још није била у боју.{S} Мора се навикнути на бој, зато држим да идем |
| ође.</p> <p>Милева је последњи пут била у српске хаљине обучена.{S} Последњи пут, и то у највећ |
| то је пре био, и камилавка није му била у стању ћуд и страсти му изменити.{S} Освета, пакост и |
| нека сакривена освета, која се изразила у његовом погледу, којег је бацио хитро на Светислава и |
| е могла добити.{S} Но већа је била сила у они’ који су му наклоњени били, него у они’ који су г |
| е разабрати могла.{S} Милева се пустила у тужан плач <pb n="263" /> и јадиковање.{S} Русна, опо |
| ем и војводама бавио, Јерина се повукла у своју дворану, и ту је гостопримно занимала своје гош |
| српску државу.{S} Они су били два орла у једном кавезу.</p> <p>Стеван није се хтео упокорити, |
| дигне се и оде.{S} И он има доста посла у манастиру, да докнади што су хусари и азапи покварили |
| већ руке прекрштене, он нема више посла у радњи живота и владе.</p> <p>Јеремији је познат био у |
| .</p> <pb n="432" /> <p>Потресе се кула у Голупцу, руши се од силених удараца.{S} И најстарији |
| кви сватови?{S} Више Турака нег’ Србаља у двору.{S} Рекао би, да се већ све истурчило.{S} Пун Л |
| деспот захвално се поклони, уведе краља у дворану, приведе га трону, до ког је други трон намеш |
| али.{S} Нестане радости, нестане весеља у крушевачком двору, и богзна хоће ли се икад исто врат |
| а бољег од оца Харалампија, настојатеља у Високи Дечани.{S} Јеремија би узео на се сву бригу, а |
| ене љубави; он је млад, њему је та боља у том положају слађа него другима богзна шта.{S} Да вид |
| о ме и срце забољети.{S} Но ова се боља у праву рану претворила истом онда када ме нису хтели з |
| дан дели, било ма у којој краљевини, ма у ком царству, против немачки’ ритара, против Татара ил |
| ве моје силе скупити, јошт се морам, ма у свези с Мађарима, с Турцима мјерити.{S} Испадне ли ми |
| са мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — рече благодарно слуга.</p> <p>— А јеси |
| с драге воље, оче, заповедај са мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — рече благо |
| а бој живи. ’Де се мејдан дели, било ма у којој краљевини, ма у ком царству, против немачки’ ри |
| да разне струке управе способним људ’ма у руке дођу, људ’ма, којима су и преци већ славни били |
| усти власт, пао би својим непријатељ’ма у шаке који га одавна мрзе и који му за зло примају што |
| Стевану.</p> <p>Кад Ђурађ, са војводама у црну дворану уђе, седне у чело, и да знак војводама д |
| } Жички калуђери су га на својим рукама у гробницу унели.{S} Жалост је била свуда велика, није |
| учиним.{S} Човек би мислио да је булама у харему богзна како добро, а оне су несрећније него ко |
| иву деспота обновити, а то све иде нама у рачун.{S} Је ли ово добро?</p> <p>— Доста, Харалампиј |
| јвода Јеремија, хоће л’ он после к нама у Турке ил’ да онде остане.</p> <p>— Он би дошао к вами |
| оза млого зла чини.{S} И ја сам се сама у њему преварила.{S} Са ласкавим реч’ма и свакојаким <p |
| и Змај-Облачић ишли су познатим пашама у посету.{S} Турци, гледајући на њи’, не могу да им се |
| аша, Петошко, да се велики диван спрема у Једренима, твој самртан непријатељ Исак-паша једнако |
| ије? — запита Харалампије.</p> <p>— Има у деспота доста новаца.</p> <p>— Деспот је богат, ал’ с |
| а право на земље очине, или поне да има у том више права него кнез Лазар, или други који му дра |
| м то мојим ушима слушао.{S} Знаш да има у двору млого твојих непријатеља, на које се деспот осл |
| кнежевић’ма не умакне, јер Јеремија има у залогу Голубац, ми опет кнежевиће, ал’ Јаблановић баш |
| у, шљиве калуђерске мученице.{S} Па има у Ресави свету обитељ, манастир красни, ’де и добри и з |
| } И сад треба онај да управља, који има у се снаге за то.{S} Ако мени сад судба земаљску власт |
| богате неопустошене пределе, каквих има у старој Србији.{S} Пада му на памет кад је у младости |
| а Обилића, сљедовале су својим мужевима у стан Лазарев.</p> <p>На последње Руснине речи пробуди |
| } Он је први јунак.{S} Он и Ђурађ свима у очи падају.</p> <p>— Но, то ми је драго.{S} А познаје |
| о, као прам ђауру, јер би иначе другима у очи пало.{S} Овако кад га к себи дозива, изгледа канд |
| у у загрљај, и моли га да се са својима у Ласловар врати, јер је турска сила велика.</p> <p>Лош |
| господари, а оно пашћете сви са својима у чељуст душманину.{S} За мене је доцне кајати се, ал’ |
| је срца себи задобио.{S} Међу осталима у очи је падао још отац Леонтије и отац Харалампије, ка |
| ариградски великаши шурују са лацманима у Риму, тргују са вјером код римпапе, погађају се како |
| о, грлимо и тугујемо.{S} Ми ћемо с њима у туги за себе нов свет наћи.{S} Међу себи равнима прес |
| <p>Ферхад изрече и враћа се са гостима у трапезарију и опет заседну.</p> <p>Тако су јошт дуго |
| и тог мненија буду да се Вук са Турцима у погодбу пусти.</p> <p>Вук, видевши како му ствар свој |
| , ја мислим одмах да ступимо са Турцима у погодбу.</p> <p>— Друго нам није чинити, Ђурађ неће д |
| све то пограбљено благо доћи ће Турцима у руке.{S} Такви сте грабљивци ви војводе, Јеремијо и Ј |
| надњи каквог добитка да ћемо с Турцима у свезу ступити и на Мађарску нападати, ’де би ова мора |
| апастовати деспота.{S} Утолико је већма у подозрење код Турака долазио.{S} Турци га позову да и |
| у скопчавају.</p> <p>Јерина је дочекана у двору што је кнежевић сазидао.{S} Ту се поздраве и из |
| p>Остаде Ферхад, спрема се сутра зарана у Голубац.</p> <p>И бимбаша се спрема.{S} После поноћи |
| ико лакше уколико ми се са свију страна у оно доба доказивало да то тако из важни’ узрока бити |
| .</p> <p>— Кад је Србија са свих страна у невољи, ради како те бог и памет учи, а ја, господару |
| а на моју душу узео, која је већ одавна у рукама ђавола као и ваша — рече смешећи се Харалампиј |
| } Чујем од неког бегунца, да ми је жена у Дринопољу.{S} Хајд’ онамо.{S} Она је већ била супруга |
| S} Борио сам се против арапских племена у Арабистану, срећа ме послужи, те ево ме паше, и на ца |
| о том спомињао, ал’ он све даје времена у том; па после држи и за претерано што се о Бранковиће |
| се то не допада, што смо се из Призрена у Крушевац доселили — рече Петошко, на ког се сад слабо |
| {S} Она је мислила да је већ премештена у оне пределе, где баснословци људе у благу пливајуће п |
| л’ из зенице светлост одају.{S} Обучена у црно, глава црнином ушамљена, као у дувне, танак злат |
| јој је овај често пред очима, па се зна у женским забавама, а Војновић је јуначина ком је забав |
| рске заставе.</p> <p>Деспотовица Јерина у двору гледи на плаво Дунаво, срце јој се стеже, њена |
| 35"> <head>XXXV</head> <p>Кад је Јерина у Смедерево дошла, зарадоваше се свом брату.{S} Она је |
| била као млада у служби краља Вукашина у Приштини, тако ме је све једнако неко превиђење плаши |
| урака у манастиру.</p> <p>Сад је тишина у манастиру, калуђери се смирише, па гледају свој посао |
| а то одговори.{S} Богзна каква је тајна у деспоту скривена, а није рад због тога са Леонтијем у |
| ог српског господара.</p> <p>Док се она у Србији тако трудила, Ђурађ у Цариграду такође за себе |
| с војском у Азији бавио, донде је Русна у земљи Ђурђу приврженике тражила.{S} Патријарха новог |
| ем.{S} Јучер смо добили глас да се буна у Караманији стишава, и ако треба онданђе ће се велика |
| лама позлаћена, пуцета од драгих камења у златном оквиру у склопу као токе поређана и сплетена, |
| није потурчио, није имао више поверења у народу; неки великаши, које од турског страха, које и |
| ад, мислила да би се њега млада књагиња у чемугод тицати могла.{S} Она је сад са самом књагињом |
| рпска војска код Турака, српска кнегиња у Бајазита, куд ће боље по Турке.</p> <p>Старе српске в |
| рци су у мноштву тамо доле закопани, па у случају да напусте Ново Брдо, могли би се згодном при |
| се згодном приликом у нас ужљебити, па у случају <pb n="398" /> да не би било среће, могли бис |
| Марко у свом богатом народном оделу, па у турском шатору, чудно је усред турског стана изгледао |
| ти људске преко законитости продиру, па у толикој забуни и само свештенство је усколебано, и ме |
| и је хтео, нит’ могао више узети.{S} Па у старо доба није било као сада да се после несрећне љу |
| те једно јутро пренети пријеко Саве па у Будим, но гледај зидај града.</p> <p>— О’ђе нема више |
| веселења.{S} Особито откако цара Лазара у двору нема, постало је све разузданије, као год у кућ |
| дао удовољства због тога што ти је Мара у Бранковићевом браку претпостављена била и гледао је д |
| е још халовити Краљевић Марко коме пара у турској војсци нема.{S} Но шта је хасне кад Турцима < |
| оникоше, и тек шаптају си „Таква хусара у нас нема“.</p> <p>И Јерина прима верног војводу, и ве |
| знала да се Новак и патријарх код цара у стану налазе, па откуд их сада у Крушевцу? — Но при с |
| идети један већи број смирени’ калуђера у храму божијем поред свог побожног поглавара.{S} Како |
| и наборани.{S} Пострижен је за калуђера у дивној Студеници, доцније под деспот-Стеваном постаде |
| најлакше.{S} Послао би’ каквог калуђера у турски’ хаљина онамо, да све извиди.</p> <p>После ове |
| {S} Турцима није никад пала тако секира у мед као сада.{S} Ако су се донде и молили: „Боже не с |
| мандрит.{S} Ја сам настојатељ манастира у високим Дечанима, а ви за Дечане добро знате.{S} Крас |
| е слава Неманића, блеск Душановог двора у Призрену, ’де су се у јуначким играма огледали Грци и |
| .{S} Име правог народног пријатеља мора у народу остати.{S} Ја мислим да ако сам и несрећан, на |
| а идемо тамо обоје.</p> <p>— Један мора у граду остати, чујеш како са Ласловара грувају, није д |
| не остане.</p> <pb n="461" /> <p>Ватра у Ласловару престаје, у Голупцу све куле порушене, у бе |
| ко кад коме кућу освоје, па га нов госа у госте позива.{S} Па кад се од Жигмунда отпадиш, онда |
| својим оцем.{S} Особито, пак, забуна та у двору каткад је ужасавала.{S} Све јој се чинило да до |
| .{S} Баца, даје бацати ватрена клупчета у турске бродове, њен брод, мађарски бродови одозго низ |
| мерлан их јошт добро обдари; а Бајазита у ропству задржи, да га јадно измори.</p> <p>Гргур, Мил |
| т роди.{S} И један и други зове деспота у помоћ.{S} Једно за другим стижу турски посалници.</p> |
| дрављају се.</p> <p>Јерина води деспота у дворану као каквог госта.{S} Јест, и деспот је у Беог |
| ти, као год што је моје Зулејке красота у земљи изгубљена.{S} Марко моје жалосне спомене од мен |
| У оно доба били су такови кнежеви лопта у рукама властољубивих великаша.</p> <p>Ђурађ Бранковић |
| и калуђери ишли су на најопаснија места у Турке и међу народ; сваком су надежду уливали, бедног |
| p>Побочници хуктећи зајезде преко моста у град да улазак јаве, Јеремија ободе силовитог коња, с |
| , а оно јој је долазило и друго којешта у главу.</p> <p>Светислав је из њени’ очију читао своју |
| есељава.{S} Петошко није био са тржишта у звекетуши шаренкапи доведен лудак, већ син војводе Ми |
| оваку.</p> <p>Милица је прва патријарха у руку пољубила, за њом Русна, за Русном је притрчала М |
| > <p>Новак је одма’ посјетио патријарха у намери да се поред јутрењег залогаја с њим мало пораз |
| асти се, па Бајазиту хлебне комаде баца у кавез.{S} Милева као прва ропкиња Татара служи.{S} Ка |
| {S} Данас-сутра, па ће му се већ и деца у светске догађаје уплести.</p> <p>Ђурађ седа у Београд |
| е за њега је заузето, а моја млада ђеца у ништо се не рачунају.{S} Само да буде крај овоме рату |
| уловили једног зеца; онај који је зеца у зуби држао хтео га је и прождрти, јер га је он сам до |
| изишао.{S} Можда ћеду се и њи’ двојица у делби покрвити.</p> <p>— То је моја брига.{S} Но сад |
| рвљу широко поље квасили, царица Милица у свом двору, у Крушевцу, очекивала је брижно какове гл |
| де се она за истог удала.</p> <p>Милица у својој шетњи није све ни слушала што јој је Русна о к |
| .</p> <p>Ферхад-паша како је из Голупца у Једрене стигао, одмах се султану пријавио, и о подроб |
| диша.</p> <p>— Ја би’ прешао из Голупца у Мађарску, свје би’ разорио, да ђаур ни сјемена посјеј |
| све погрешке и страсти српски’ великаша у шали пецкати, и такве им је истине казао да су се тек |
| </p> <p>Ове Турке је послао Ферхад-паша у манастир, из бојазни да Мађари не начују да је код Бо |
| нствено „мир свјем“, а бурна ти се душа у теби смири.</p> <p>Па каква је била црква жичког нама |
| ри првом раздрагању срца, тек што љубав у срцу њиховом клијати поче, а да се пресади у срце дев |
| сад одобрава махањем главе, и погледав у Јеремију рече:</p> <p>— Ту лежи велико право, од тог |
| а чудне промене судбе!</p> <p>Светислав у свом детинству срећан, био је љубљен од царске кћери. |
| аг одјезди, јави да је Јаблановић готов у року једног дана Голубац предати.</p> <p>Розгоњи је з |
| је да знак Пајсију, који кнезове натраг у ћелију одведе. </p> <p>— Сад бисмо могли већ путовати |
| је после моје смрти, опет нек му је бог у помоћи, као год и сваком народу.</p> <p>— Е добро, на |
| за лудака ал он не бејаше лудак каквог у Дубровнику као глумца купити можеш, а да војводе и ве |
| наситимо слободног ваздуха и самовољног у њему мицања.{S} Дајте нам гусле, па нас метите пред х |
| обијају.</p> <p>Јеремија зачуди се, тог у њега нема.{S} Бије издалека јунака, пробија и штит и |
| ге стране.</p> <p>Дотерују марву, живад у град, ’рана се једнако уважа, суво месо, сува риба, в |
| на хоће ли се икад исто вратити.{S} Кад у неко доба сва крушевачка звона жалосно зазвоне.{S} Љу |
| е као кртица, треба такав да је, да кад у цркви ходи, главом полилеј да додирне.{S} Онда је и с |
| а рекао, а и све изједначи тако, да кад у једног задирне, а други се смеју, онда оног задирне у |
| и тако као царски саветник бавио се кад у царском двору, кад пак на свом двору у Прокупљу.</p> |
| је за свештеника.{S} Такав шпрљавац кад у цркви служи, и ходи, зли језици кажу — гле иде као кр |
| од Ферхад-паше многоме нада.</p> <p>Кад у трапезарију ступе, стану у ред, и пашу поздрављају.</ |
| да, скоро већ тридесет година, па никад у миру, него све у рату, беди и невољи.{S} Видео је сво |
| {S} Остане ли овако, српски народ никад у јединству осилити се неће.{S} Јошт ћу све моје силе с |
| је јошт то једно утеха, што сам каткад у стању Турке уздржати од чешћи’ нападаја на мој народ. |
| што више, и искали би’ опет какав град у залогу — примети лукави Харалампије.</p> <p>— Па и са |
| ном народу да помогнеш, зидај даље град у твој вечити спомен и славу.{S} Ја морам одлазити, и т |
| а предати, свеједно им је дошао ли град у турске ил’ друге руке.{S} И Јаблановић бори се као ст |
| све му по вољи иде.{S} Биће красан град у трокуту, јак да се на јуриш узети не може.{S} Ту ћеду |
| у.</p> <p>— Примам, идем с тобом у град у свити од дванајст, и као твоја мени, тако моја теби д |
| види, узме.{S} Кад рекнем да зидаш град у заштиту против обојице, попустиће, охрабриће се; но т |
| ом ту, а не зна се колика је, и Београд у мађарским рукама, донде је опасно преко Дунава, јер м |
| покрај Смедерева не може се ни Београд у мађарским рукама одржати.{S} А Србија по нужди мора с |
| дао је честито и славно.{S} И ми се сад у таковом истом стању налазимо у каковом су се стању на |
| аква мучи, боље сад искажи; оно што сад у рукама имаш, док сам ја жив, не сме ти нико отети.{S} |
| синове Гргурове, кнежевиће, који су сад у Голупцу у сахрани, ја сам њихов чувар.</p> <pb n="439 |
| љи са победом врати, гледаћемо да отсад у свако доба и у свачему преправнији будемо него досад. |
| у, дин-душман деспота, и њега је Ферхад у Голупцу обрлатио.</p> <pb n="513" /> <p>Сад ће Ферхад |
| ремно донесе се.</p> <p>Провели су обед у озбиљном говору, у ободравању, у нади.</p> <p>— Јошт |
| .</p> <p>Деспот на ове речи баци поглед у другу дворану, а оданде улази заповедник града, и дон |
| вића Марка јединог каура увешће Мухамед у едем, ђе га сви турски газије једва чекају.</p> <p>Ст |
| мници седио, деспот је имао времена ред у земљи увести, и партаје противне умирити.{S} У земљи |
| ћег изгледа је била, и одржавала је ред у кујнској економији и собним уређењима.</p> <p>Властел |
| е тешко задржати од оног што си једаред у главу утуби, друго, ако се што с њим стане, њему ипак |
| ини подврћи.{S} Но кад султан и Жигмунд у Србији имаду погранична града, како да ја немам, земљ |
| луђерства, а особито где се какав повод у поповским слабостима налазио.</p> <p>— Кад сам већ до |
| ма, постало је све разузданије, као год у кући где господара нема и млоги млађи по кући се врзу |
| о.{S} Није ни чудо.{S} У двору, као год у малом месту, сваки најмањи глас одма’ се разнесе.{S} |
| еси л’ војвода, јеси л’ управљао кадгод у војски.</p> <p>— Видим да си врло паметан, честити па |
| видео.{S} Ја сам мислио да си ти ’дегод у војсци, на Косову, а тебе ето још овде.</p> <p>— А шт |
| ке.</p> <p>Гусле су биле просте, каогод у обичног слепца који пјева славу своји’ преткова.</p> |
| ели, уводили су у свој народ.{S} Каогод у последње време што већи народи као Руси, Французи и т |
| раљевић са својом браћом.</p> <p>Каогод у садање доба што их има доста који траже изгубљену вла |
| и.</p> <p>Игуман Радосав побуђује народ у Ресавини, Браничеву да даје, да ради, да не клоне.{S} |
| аша, настаће опет старо зло па ће народ у чељуст непријатељу.{S} Од славне српске земље начинић |
| што је рад да чује, пропита, како народ у овим крајевима живи, да л’ му је додијало аргатовање |
| Док се она у Србији тако трудила, Ђурађ у Цариграду такође за себе је радио.</p> <p>У Цариграду |
| те ослободе Ђурђа.</p> <p>Док је Ђурађ у тамници седио, деспот је имао времена ред у земљи уве |
| е душмане сатрем.</p> <p>Овако је Ђурађ у тамници мислио.</p> <p>Капетан Радан видећи отвореног |
| .</p> <pb n="339" /> <p>Откако се Ђурађ у земљу повратио, нису Срби више мира имали, но сваки д |
| 8"> <head>VIII</head> <p>Шта ради Ђурађ у Гургусовцу?</p> <p>Чами, проклиње, освету смишља.</p> |
| ут као мними будала такове сам примедбе у шалу увијао, које би народу на ползу биле; ал’ све ба |
| гом.{S} Тако смо се борили свак за себе у међусобним борбама страшћу, осветом ослепљени, хватал |
| ст и ове претенденте.{S} Ови су за себе у земљи српској имали партаје, па чрез то народу ослабљ |
| шимо.{S} Ми смо само зато дошли да тебе у наше друштво увучемо — рече Прибац.</p> <p>Харалампиј |
| га:</p> <p>— Честити пашо, ја сам тебе у мом животу виђео, али не знам где; ма откуд, познат с |
| анови.{S} Патријарх и Новак заузму собе у неком малом зданију у башти, које увеселења ради негд |
| руги Јерину.</p> <p>Грци су жељели Србе у свој сајуз довести.{S} Требало је, дакле, и једном и |
| сутрадан врате.{S} Но овај дан пробаве у турском стану.</p> <p>Турци су их гостољубиво предуср |
| е била штета косовска да је једне главе у земљи било.{S} Но шта ће са два господара и две госпо |
| главом до рамена, већ од ноге до главе у дужину.{S} Телесна снага била је све и сва.</p> <pb n |
| ности и трпљења.{S} Једни партаје праве у народу за узвишење једног или другог господара; да са |
| тратиком Михајлом, који је наше заставе у крвавим бојевима побједоносно од заманде управљао, да |
| јанима победу одржати, само да сви живе у онаковој слози и љубави, какову нам спаситељ Исус Хри |
| пошокче.{S} Колико се већ из наше цркве у туђу примамило.{S} Угрима је римпапа отац, па ће свој |
| ласи долазе, успјева, и римпапа га зове у Рим да му метне римску царску круну на главу.{S} Е са |
| а.</p> <p>Није дуго трајало, звоно зове у трапезарију, време је ту, скупе се господа, војводе, |
| с њега скида.{S} Из сваке черте Маркове у себе вуче ново и ново јунаштво.{S} И диван јесте Марк |
| ни припадају, па још и многи други, све у баштину.{S} Не брини се, дакле, мила душо, док је Ђур |
| ј избројати то благо тамо у ћелији, све у кесе, и преполови, јер иде на двије стране.</p> <p>Би |
| жати, а сви тројица имали су узрока све у тајности држати.</p> <p>Јеремија и Јаблановић нису ба |
| м је обвијен.</p> <p>Велика дворана све у црнини, канда је црном чојом постављена, о челу виси |
| о пристане, само Харалампији не иде све у главу.</p> <p>— Ал’ ако Турцима предамо град, морамо |
| глед баци на вреће, уверен је да је све у реду.{S} У деоби ћара су турске паше савесни, ту се н |
| у се, кад бимбаша уђе, и јави да је све у реду.</p> <pb n="499" /> <p>Сви поустају.</p> <p>Десп |
| в турски’ нападаја бранио, и кад је све у миру било, онда се тек с Турцима мирио.</p> <p>Марко |
| н... баш добро.{S} Никодиме, нек је све у реду, кажи Јули да јела буду добро слана.</p> <p>На т |
| пријем учињене су.{S} И у двору је све у реду, могу доћи.{S} Јерино, ти од твоје стране дај св |
| неће дуго трајати.{S} Турци кад се све у Караманији умири, <pb n="529" /> наћи ћеду прилике и |
| .{S} На дивану, као што реко’, биће све у реду, добићеш берат да си господар над овом Србијом.{ |
| .</p> <p>Радосав опет оде и у цркви све у тајности преправи.{S} Бимбаша све тако нареди да куд |
| је плакала и жалила Светислава, али све у мањем и мањем степену, тако да се видело да ће се жал |
| посао на дивану.{S} Донијео сам ти све у реду, уговор потврђен, шакописом Исак-паше као везира |
| аветовати да у случају његове смрти све у реду буде, и да се не подели земаљска влада међу неко |
| десет година, па никад у миру, него све у рату, беди и невољи.{S} Видео је својим очима доста ј |
| ти и трептати.{S} Рећи ћеш да је то све у хатар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ не треба, само |
| е на видик изнашао.{S} Познајем вас све у главу, били сте млади, као и ја, негда јунаци а сад и |
| ј-Облачић Раде.</p> <p>Русна је већ све у преправност довела, само да се јошт са Ђурђем бољма д |
| допрати у трапезарију, онде је већ све у реду.</p> <p>И гости су готови, тело иште своје.{S} О |
| ић у граду бодро пази да је у граду све у реду, да се какве уводе не увуку.</p> <p>Велика сила |
| тво сво баштинство у Угарској, што даде у замену Стевану деспоту за Мачву и градове.</p> <p>— М |
| помогао градити.{S} Јошт је Србину наде у Смедерево, да још Србија није пропала, и пропасти нећ |
| и вечерати, кад је тако красно? — упаде у реч Милица.</p> <p>— Не би згорег било — одговори шаљ |
| ш, као што рекосмо, волела, али нестаде у њој првобитног жара љубави; тај се жар и на друго што |
| и властелине Новаче; откуд вас сад овде у мом двору? — рече Милица са мало промењеним гласом.</ |
| и сад како се песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мој брате Јоване! — рече кнез Ђурђе.</p> <p> |
| у се још поразговарати.</p> <p>Оба седе у чадору да се овде још последњи пут ђаконијама, пићем |
| а пут.</p> <p>Татари на брзи коњи језде у Крушевац да позову оданде индат, који ће поћи на Голу |
| обом. </p> <p>Баце се на коња и одјезде у манастир.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јере |
| ин катана с бока затруби.</p> <p>Ујезде у манастир.</p> <p>Улак, то је исти бимбаша који је пра |
| ан.</p> <p>Јерини је дуго време.{S} Иде у цркву, чита зборник, моли се богу, то јој је једина у |
| Јеремијом, Јеремија сам је хтео да иде у град и донесе градске кључе, но Ферхад-паша му не доп |
| благо Исак-паши.</p> <p>Ферхад-паша иде у конак Исак-паше, у велику дворану, ’де га овај дочека |
| ме.</p> <p>Тиха ноћ.{S} Харалампије иде у кулу да види шта кнежевићи раде.</p> <p>Отац Пајсија |
| м, ту је и Жигмунд, а то Турцима не иде у рачун.</p> <p>Леонтије отпочине.</p> <p>— Жалосна ств |
| ако јој се то не допада, а она нек иде у Дубровник ил’ у Мљетке. — Турчин ће се с тим задовољи |
| ни има вјерна друга.{S} Нићифор нек иде у Трапезунт, нек је све спремно, сутра нек одлази, а ја |
| то изрече, па се диже и са Пајсијем иде у посету кнежевић’ма.</p> <p>Кула пространа, ту је једа |
| <p>Пролазе дани и недеље.{S} Деспот иде у народ, теши га, улива му поуздање у се и у бога.</p> |
| њи пут, и то у највећој тајности, отиде у цркву да се пречести, да јој буде све опроштено.{S} П |
| је ко о његовој намери што знао, отиде у турски стан и убије Мурата.{S} Турци јаросни ударе на |
| а, за свагда се од двора удаљи, и отиде у Рудник, и онде је нове планове против Милице ковала.< |
| ла.</p> <p>Ђурађ са своји другови отиде у Дринопољ.{S} Султан Мусулман га радо прими, начини га |
| гласу.{S} Ићи ћемо у Скопље, па оданде у Нови Пазар, које да стадо заробљено ослобођавамо, кој |
| >Петошко остави дом, задругу своју, оде у свет, у српски свет, проучавао је нуждан народ, поуча |
| царице Милице, ником се не јави, и оде у свет, у Турке, као и многи други, ал’ са тврдом вољом |
| и.</p> <p>— Најпре се сјетоваше војводе у другој дворани, па је онда о’ђе био објед и вечера.{S |
| гледно много народа.{S} Ђурађ и војводе у црно обавијени, на сваком лицу види се нацртана жалос |
| , друкчије се не може, нек нам бог буде у помоћи.</p> <p>Са тим се заврши разговор.</p> <p>Десп |
| ена у оне пределе, где баснословци људе у благу пливајуће представљају.{S} Она се поклон’ма обр |
| — Е тако као што видиш, робови смо овђе у кули, нит’ криви нит’ дужни.{S} Доклен ће то тако тра |
| би дао краљевину деспоту само да пређе у лацманство.{S} Град Смедерево још се гради и градиће |
| о судби човека и народа, па и он пређе у покој сна.</p> <p>Сутрадан крене се војска пут Мораве |
| а, спашава ђевојке од црних Арапа, дође у Приштину, на огњиште бабино, и утре сузе удови и сиро |
| стане, гледао је <pb n="354" /> да дође у Дечане.{S} Ако је ко доста преживио, па је свет омрзн |
| <p>Деспот оправи улака Јеремији да дође у његов стан на договор.{S} Заклиње се живим богом и св |
| p>Ђурађ пошље гласника Јеремији да дође у Ново Брдо одмах.</p> <p>Јеремија како чу глас, од сти |
| ’ не треба, само девојку, која кад дође у моје дворе у Једрене, Галипољ и Брусу, мислиће да је |
| уком и Ђурђем после ангорске битке дође у Цариград.{S} Брат Ђурђев Гргур пао је у ропство татар |
| е бити с децом.</p> <p>Једно јутро дође у Дечане један улак.{S} Он је неке налоге донео Харалам |
| </p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња, и пође у конак, баш у ону дворану ’де се Јеремија негда светов |
| о, знајући да Розгоњија сам хоће да уђе у град, па зато и жели да га ли само мађарска војска ос |
| ло.</p> <pb n="472" /> <p>Исак-паша уђе у Голубац и позове диван.{S} Ту је Ферхад-паша и остале |
| бранећи се каткад се окрене, па кад уђе у башчу, па хоће да врата затвори и ветар ти убаве шалв |
| заједно делили.</p> <p>Харалампије уђе у ћелију и без понуде седе на столицу до Пајсије, разгл |
| а.{S} Гргур после ангорске битке побеже у Цариград, ’де и сконча.{S} Његови синови ишчекивали с |
| и Србија на коцки.</p> <p>Деспот стиже у манастир са Облачина-Радом.{S} Хтеде сам ићи, Раде му |
| <p>То је Јеремија тако тумачио, да може у ту сврху све чинити.{S} Мисли се, падне му на памет д |
| саре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију.</p> <p>Ту се начини рахат, одмора |
| </p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију, ’де је већ крст од Турака отклоње |
| ад-паша прими кључе и [с] војском уљезе у Голубац.</p> <p>Како је Ферхад-паша Голубац заузео пр |
| спотовица са деспотом и пратњом, сва је у црнини, и села је у чело до деспота.</p> <p>Жалосно ј |
| од Балше, зетског господара, који га је у Котор к себи узео због његови’ шала и лакрдија са кој |
| олубац.{S} Јеремија је и то знао, да је у земљи због тога велико незадовољство.</p> <p>Јеремија |
| игмунд опаше; а Вукогли добро зна да је у падише милост велика, и да га шаром својим обасјати м |
| састав, да је сретнији рођен, па да је у Цариграду владар, с таквом мудрошћу, искуством, јунаш |
| сатрти не може, јер познато ми је да је у Караманији буна, као што и сам знаш, и онђе треба сул |
| ка, кад је код мусулмана, држи се да је у ропству.{S} И тако пре би бегала на крај света, него |
| Једрене, Галипољ и Брусу, мислиће да је у мору светлости од драга камења.{S} Него све за пут сп |
| {S} Јаблановић у граду бодро пази да је у граду све у реду, да се какве уводе не увуку.</p> <p> |
| ита за благо, Радосав му одговори да је у подземљу добро скривено, на њ нису могли ни хусари ни |
| учити о Милеви, о Бранковићу; као да је у Милеву заљубљен, но онда — казаћу Милеви да би боље б |
| као што је био прије Немање, већ да је у скупу.{S} На то идем, и тога ради ма с ким ћу савезе |
| одмах на Крушевац и Ново Брдо, мада је у Караманији започела буна.{S} И да знаш, зато је султа |
| </p> <p>Светислава је нестало; ваљда је у каквој битки погинуо; и боље, јер за смртно заљубљено |
| о рећи?{S} Ако са Турцима држи, онда је у непријатељству са Мађаром и са целим „хришћанским“ св |
| срећом и несрећом прелама.{S} Србија је у божијим рукама, ал’ мора се рећи, и да је на раскршћу |
| видик излазе, а кћи Розгоња Цецилија је у Ласловару, Дунав је од оца раставља.{S} Брига је, да |
| ном.</p> <p>Судба кнежевића почивала је у рукама Јеремије.</p> <p>Деспот је све то одобрио, пос |
| замислила, и својим мислима упирала је у душу и срце Руснино.</p> <p>Милева, донде докле се Ми |
| м и пратњом, сва је у црнини, и села је у чело до деспота.</p> <p>Жалосно је било опело, жалосн |
| спод бедема тајна нека путања водила је у неку башту, која је изван града лежала и у свези са н |
| та ми и тијело кријепи, и кријепила је у борби међу смрћу и животом.{S} Јошт ми је једне жеље, |
| у мислима премиравала.{S} Приметила је у глави опасност која јој грози од стране Вука, па тек |
| , далеко дотерати може.</p> <p>Свима је у двору у очи пао и један и други калуђер, и одма’ их д |
| рене леђа.{S} То ми жао буде.{S} Она је у кадиви, са драгим камењем украшена, дивно изгледала.{ |
| окојним патријархом онђе био.{S} Она је у своје доба дворске сплетке Харалампију често откривал |
| p>А шта је Милева радила?</p> <p>Она је у својој младој души осећала бол за својим оцем.{S} Осо |
| >— Откако сте у војску отишли, Русна је у твоју корист неусипно радила.{S} Партаја ти је већа н |
| ва, од куд неколико корака учини, па је у цркви.</p> <p>Ферхад се обуче и по напутку нађе она в |
| оде к царици, да од ње саме чује шта је у ствари.{S} Царица му све исповеди.{S} Патријарху се с |
| смутних дана прођу.</p> <p>Светислав је у највећој борби душе одбор оставити морао.{S} Он не би |
| ским рукама, сад код деспота.{S} Кад је у турским рукама, има обитељ и од Турчина ферман, па ка |
| арој Србији.{S} Пада му на памет кад је у младости војевао с Турцима против ујака му Високог Ст |
| .{S} Мађари су сад огорчени, Београд је у њиховим рукама, скупићеду јачу војску, па ћеду се пок |
| ограда вије се црн облак.{S} Београд је у сени, суначни зраци му кроз облак не продиру.{S} Јадн |
| убац је у Србији.</p> <p>— И Београд је у Србији, ал’ зато је у угарским рукама.</p> <p>— Исто |
| мију војводу, диван је то јунак, сад је у граду опасан од мађарске и деспотове војске, ту је гл |
| ој ил’ српској.{S} Сва та област сад је у турским рукама, сад код деспота.{S} Кад је у турским |
| и опет савије.</p> <p>— Аферим, све је у реду.</p> <p>— Сад смо све свршили, сад да се поткриј |
| ало.{S} Док је цар у животу био, све је у великој слави примала, сад пак њега не има па као удо |
| ажа, суво месо, сува риба, вино, све је у изобиљу.</p> <p>Копају се опкопи, јаркови се водом ис |
| глас чује као у рањеног лава.{S} Све је у жалости погружено, деспотовица Јерина јеца, чује јако |
| гласови од Бранковића долазе.{S} Све је у двору клонуло.{S} Једини Стеван одважан дух показује, |
| у, а он управо у Једрене.</p> <p>Све је у реду.</p> <p>Ферхад-паша спрема се, сутра ће отпутова |
| ноћ дигоше се да коју прозборе, Раде је у свему десна рука деспота.</p> <p>Убојно обувени, чека |
| јводе седели су у овом зданију, које је у своје доба било красно и весело.{S} И краљеви од Нема |
| обично под звуком звонцета, за које је у једном углу дворском мали звоник начињен био; а кад ј |
| ри и закључа врата.</p> <p>Осветљење је у цркви било слабо, тек једно кандило пред распетијем г |
| ад и позове их у доглавну ћелију, ће је у сахрани благо.</p> <p>Ферхад стане, и прстом показује |
| Високог Стевана, твог ’титора, који је у тебе свој аманет положио, да блисташ, да светлиш тамо |
| сао монах хилендарски Пахомије, који је у Атонској гори тријест година, уз то и хрисовуље и пов |
| ошу с писмом, и с једним Грком, који је у лекарији био вешт, и још са поуздана јача два човека |
| {S} Да, Ферхад-паша је Петошко, који је у турском руву сачувао српско срце, а у души вјеру Хрис |
| ојводу Војновића,<pb n="216" /> који је у једној бици против Турака код Новог Пазара пао.{S} Је |
| благововјенство и смиреност.{S} Који је у својој младости у себи осећао свештенички дух, који с |
| ећ син војводе Мирка Огризовића који је у боју код Скадра пао.{S} Мати оста удова, остаде јој б |
| а Мађарску пребацити, и Београд који је у мађарским рукама олако освојити.{S} Ту је још и деспо |
| ти страни унутра пусте.</p> <p>Сваки је у помешаном чувству радости и страха чекао да види како |
| готови бити, јер Јерини деспотовици је у Београду дуго време и мучан живот.{S} Часи су јој дан |
| плашено Јеремија.</p> <p>— Твој улак је у ђаурском манастиру код ваше Богородице, недалеко одав |
| их властелина, писао, и цео свој век је у том провео.{S} И могаше бити игуман, ал’ он воле оста |
| и против Ђурђа?{S} Преци, родбина им је у том пут показала.</p> <p>У оно доба био је обичај пре |
| и тако чини како Исус заповеда, свом је у невољи друг, искупљује потајно робље из сужанства, до |
| г књаза као што је Стеван, а при том је у жалости, али не знамо шта би било да је султан њу мес |
| вуче.</p> <p>И сам султан са свитом је у преправности.</p> <p>Вече је, војска се креће.</p> <p |
| и, безевенк, — мумлају.</p> <p>Диван је у главноме све извршио, и закључио, сад се паше дижу и |
| ивио.{S} Овај садашњи нараштај рођен је у беди и невољи, после косовске битке, у метеж’ма Вуков |
| као што смо већ споменули, погубљен је у Пловдиву скупа са својим ујаком.{S} Остаде јошт Ђурађ |
| новост дворску, силно се ражали; он је у свему са патријархом држао.</p> <p>Отац Харалампије с |
| {S} Хафиса је цео исток обожавао; он је у години косовске битке умро, без да је свог милог Хаса |
| дошао је до овог важног места.{S} Он је у своје време за Ђурђа свуда партају правио.</p> <p>Сад |
| е у деоби и војвода Јаблановић, и он је у Голупцу.</p> <p>— Чуо сам за њ, знам га.{S} Дакле зна |
| ормило дошао, није замерао, поштовао је у њему сопствено уверење ино, јер [је] држао да и такав |
| ead>XXX</head> <p>Ферхад-паша стигао је у Голубац, и све испричав Исак-паши, извади уговор и пр |
| Ђурађ, док је битка трајала, стајао је у заклону свог места непомичан.{S} Жигмунд и Лошонци у |
| ротворних душа измолити могао, шиљао је у Скопље да српско робље из вечита сужанства искупљује. |
| Пјесма је била обична, но Грман знао је у њу са својим гласом и гудалом улити нешто величествен |
| у Цариград.{S} Брат Ђурђев Гргур пао је у ропство татарско, и остао је онђе.{S} Деспот и Ђурађ |
| ни гласа.</p> <p>Харалампије отишао је у манастир, па тек је оданде к Русни често одлазио, и с |
| ст побуђава.{S} Отац Леонтије отишао је у свету земљу, у Јерусалим, да се за народ богу моли, и |
| {S} И сам Грман уклонио се, и отишао је у Зету слободну, и погудивши у својој старости јошт нек |
| преживио, па је свет омрзнуо, дошао је у Дечане да овде нов свет тражи.{S} Несрећан дворјанин, |
| ста.{S} Осим, или поред љубави, ушао је у њу демон богатства, који ће ју до крајње несреће доте |
| а, <pb n="383" /> и славно Ново Брдо је у опасности, нит’ је до оклевања.</p> <p>Деспот са чети |
| т, познавајући турске шеретлуке, био је у својим положају безбрижан, јер зна да је Турке бриге |
| а крвили, није избегао, штавише, био је у цркви на бранику, и добио је боја.</p> <p>Ферхад изре |
| а прошао.{S} Био је у Цариграду, био је у Млецима, свуд се учио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, |
| ш га да је по свијета прошао.{S} Био је у Цариграду, био је у Млецима, свуд се учио.{S} Био је |
| о је у Млецима, свуд се учио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, ту је проучио од Арапа небо и звије |
| .{S} Своју чељад миле ћерке, оставио је у Смедереву, а за њих бригу води Кантакузен.</p> <p>Јак |
| лас страдалника.</p> <p>Погледај, ко је у тој ћелији? ...</p> <p>Два младића, по саставу телесн |
| S} Како се који с којим слагао, тако је у својој соби с њим и ручао.{S} Све се једно од другог |
| приврженике задобијали.</p> <p>Било је у турском стану, осим српски’ и друге струке претендент |
| ти замка српском народу.</p> <p>Било је у турском стану, у турској служби, доста српски’ велика |
| ог великаша под Душаном, презрително је у двору гледала на нижег порекла људе.{S} Осим тога, Ву |
| своје стадо љубио, и што рекнеш, то је у твојој часној глави промудрено, ваљано.{S} Сад нећеду |
| <p>— И Београд је у Србији, ал’ зато је у угарским рукама.</p> <p>— Исто мислим што збориш, ниј |
| острањава.{S} Но што је најгоре, што је у разним метежима дух код свију клонуо, страсти људске |
| се султану на потврду.{S} Србија што је у мојим рукама, остаје и одсад при мени, само морам се |
| ими лако то оружје и обрадује се што је у младом Турчину случајно на новог пријатеља наишао.</p |
| Чешкој земљи је раскол, тако као што је у Бугарској патаренски, и с њима Жигмунд има много посл |
| упују ил’ искупљују робове.{S} Вашар је у стану велики био.</p> <pb n="333" /> <p>Два калуђера, |
| п, ал’ га је опет знала уважити, јер је у себи мислила: богзна каково добро могу од њега јошт д |
| се Турчину добар бакшиш да, манастир је у миру, и може и из деспотове области ’ришћанин без раз |
| чисто, време је почивању, твој чадор је у реду, па да се смиримо — рече Ферхад-паша, и да му зн |
| ка, будућност шта ће донети, то опет је у бога.{S} Српска војска је на Косову упропашћена, али |
| као каквог госта.{S} Јест, и деспот је у Београду гост.</p> <p>Облачина Раде и свита сместе се |
| судбу томе подвргава.</p> <p>Деспот је у Београду боравио три дана, световао се [с] Облачином |
| е унапређивања тицало.</p> <p>Деспот је у Смедереву, на оном месту, ’де хоће град да зида.{S} Њ |
| екао час свог самовластија, први пут је у свом животу осетио тугу и жалост што Стевана нема.</p |
| .</p> <p>— Но Вук није баш млад, већ је у зрелом средњем веку.{S} Па има баш и млади’, који су |
| ара велики топ да знак, а војска већ је у бојном реду, јурне на провале бедема.{S} Сам Жигмунд |
| ижан за опстанак Србије.{S} Можда му је у самртном часу доброта и побожност надњу улила за спас |
| авао га, крепио га у духу, уливао му је у душу стрпљење и дурашност, а да га турска заплава као |
| само да је душу продао већ и тело му је у рукама Ферхад-паше, и сад се више повратити не може.{ |
| ични пупољак, тако кажу људи који су је у двору деспотовом виђели.{S} Амурату је то мило, зна д |
| х делбеника при продаји.</p> <p>— Ту је у деоби и војвода Јаблановић, и он је у Голупцу.</p> <p |
| ој отаџбини, а војвода Јаблановић их је у закриље узео.{S} Хтели су да се упуте у Београд, да с |
| м мало поразговара.</p> <p>Патријарх је у готовости био, јер је већ онда своју јутрењу молитву |
| откупу Голупца подјелите.{S} Голубац је у турским рукама, мађарска војска распрштена, ђе је игу |
| — одговори Ферхад.</p> <p>— Голубац је у Србији.</p> <p>— И Београд је у Србији, ал’ зато је у |
| ијатељ је Србију опасао.{S} Крушевац је у турским рукама, села, вароши опустошене, згарене, леп |
| ио место дворског живота, а Крушевац је у заборавност пао био.{S} Но после несрећне битке Вукаш |
| — а они су баш онда најмасније залогаје у уста турали.{S} Но то јошт није доста.{S} Ја пијем чи |
| ављати?{S} Стефан је јошт млад; партаје у народу владају, Вук Бранковић је силан, Милица је вла |
| а све стране.</p> <p>Ферхад-паша остаје у Једрени уз кољено султана, да му је увек у свјетовању |
| ока; и парала су срца.{S} Властољубије у младом његовом срцу било му је насљедно.{S} У оружју |
| ота излазак, почетак и крај.{S} Да није у њему бујна крв Бранковића, клонуо би.</p> <p>— Оче Ле |
| је весело било, рекао би као да и није у трапезарији међу постриженом братијом.{S} После добри |
| ослепио, гудало га је ’ранило док није у двор примљен био.{S} Он зна разноврсних јуначких песа |
| зна како ћемо и сад проћи, кад нам није у рукама Београда, а Голубац предати морамо.</p> <p>— Т |
| ш се једнако чује јаук, плач и риданије у двору, у тремови, за незаборављеним деспотом.</p> <p> |
| , окрепљени, можемо и другом слободније у очи погледати, ако би нас подјармити хтео, па ма тко |
| > <head>XIII</head> <p>Отац Харалампије у Дечанима једва је дочекао смрт Стевана деспота.{S} Он |
| реду.</p> <pb n="430" /> <p>Харалампије у дворцу скида са себе мантије, сво калуђерско руво, на |
| ије одвећ су се почитовали.{S} Леонтије у Пахомију виђео је огледало прошлости, и образ кротост |
| p> <p>Како је чуо да је и отац Леонтије у деспотовом савету, одмах је знао колико је сати удари |
| р са распуђеним овцима.</p> <p>Леонтије у озбиљним мислима престаде читати, бројанице броји, и |
| је све надмашио, рикну као лав и своје у ред и нови бој позива.{S} Демишћије се испрекрштају с |
| и по свом обичају забављали су се, које у шали које у озбиљности.</p> <p>Новак је одма’ посјети |
| ичају забављали су се, које у шали које у озбиљности.</p> <p>Новак је одма’ посјетио патријарха |
| анове земље, код мене је богатство које у све властеле нема, моје су свезе са владарима најјаче |
| ћера.</p> <p>Ето сад жалости, сви троје у несрећи се састаше.</p> <p>Тамерлан их јошт добро обд |
| Кад је већ све наредио, опет се светује у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.</p> <p>У двор |
| стајали.{S} Богзна какве им се прилике у глави врзе, прошле и садање.{S} Разаберу се.{S} Деца |
| /p> <p>— Сад бар као млад имаће прилике у војеној струци што велико видети.{S} Турака има више |
| ланце, све горе и јаруге, реке и потоке у Србији познаје, и онде ниче, ’де човек не би ни помис |
| нисмо за овај пар тако снажни да Турке у Азију пребацимо.{S} Ту треба и крстоносне војске, тре |
| тешко га је опасати кад има иоле војске у граду и околу.</p> <p>Јеремија чује да се Мачва преда |
| ер зна да смо ми с нашом језгром војске у добро доба на њи’ ударили, богзна шта би се јошт било |
| и Ферхад-паша поћи ћеду са нешто војске у Крушевац, па онда после на Голубац.</p> <p>Ферхад-паш |
| ска вратила се кући, и тек нешто војске у Београду остаде.</p> <p>Облачина Раде примети деспоту |
| и баш није радо ни слушао где се женске у такове важне ствари мешају.</p> <p>— Све је то добро, |
| иљада одабране војске из косовске битке у Босну повукао.{S} Приврженика имао је доста.{S} Он је |
| д ће те предати.{S} Каке се мисли врзле у глави Високог Стевана, кад је тај уговор у Тати потпи |
| у смеши, а какве бурне мисли су му биле у глави кад је с коња спао, пре нег’ што ће изда’нути, |
| кобац међу кокошке улетио и једно пиле у ноктима однео.</p> <p>— Ти све тако чудне сне имаш, д |
| , добије једног владара, да се све силе у једну снагу сабију.{S} После толиких бура, деспот је |
| ити, но како ће, док Србин животне силе у себи има?{S} Овога дакле треба најпре утаманити, па т |
| , честити у богатству.{S} Био сам после у Београду и у другим варошима, учио сам Алкоран, био с |
| дивши своје бркове, узме гудало и гусле у руке.</p> <p>Гусле су биле просте, каогод у обичног с |
| царица не таји, но не знамо шта је даље у ствари.</p> <p>— Та већ било што му повољно, тек по С |
| а овде није нашао деспота, ишао би даље у Смедерево на састанак.</p> <p>Деспот понуди Леонтија |
| ги калуђери.{S} Откако су се Турци даље у Србију пружати почели, откако се по дољним српским ме |
| а донела је српско <pb n="524" /> робље у Скопље, некадању славу Неманића, а да на тргу продају |
| да их турска копита погази, и као робље у Скопљу продају.{S} И он ће сам, вели, прво и последње |
| битке Турци нису намеравали одма’ дубље у Србију упасти, но чекали су шта ће Срби после изгубље |
| не, да ће са триста хиљада Турака дубље у Србију ступити и Србијом обвладати.</p> <p>Кад је Мил |
| идио да Ферхад није зле воље, све дубље у разговор улази, а вино га још већма побуђава.</p> <p> |
| руку дигао.{S} Турци почну се све дубље у земљу пружати, и гњездити.{S} Славне некада српске ва |
| деспотови’, па се најпосле упуте дубље у Србију.</p> <p>Ето, сад се Ђурђу, за чим је тежио, ис |
| нда, као што ти је познато, Турци дубље у вашу земљу упадну, и понесу са собом осим млого девој |
| јер су знали да нови гости ново весеље у двор доносе.{S} Дворјанима не беше до тога шта се сад |
| бри са римпапом, а римпапа једнако шиље у Босну фратре, да Србе пошокче.{S} Колико се већ из на |
| ст потпаде, бескућник нејма педље земље у области Гребљановића, и не мога је имати, јер он само |
| Само, ако се предајете, пустите ме боље у Дечане, онђе ћу ја с Турцима опет на крај изићи, нег’ |
| отац ми је казао да је сад јошт најбоље у калуђерству; решителност и бистар поглед калуђеру леп |
| и богате баштине.</p> <p>— А зар за ме у деспота дуката нема?</p> <p>— Уплешћу још и за те дес |
| > <p>— Неблагодаран човек!{S} Узмите ме у ваше друштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бранков |
| иви нек по правди суди.{S} Са’раните ме у манастиру Манасији.</p> <p>После ових речи отпочине, |
| путовати, његова побратимска рука ће ме у гроб метути.{S} Онде неће бити никог од мог рода и на |
| сета.{S} Мој друг Ибрахим преоблачио ме у неке хаљине, и узевши маску на образ, улазио сам ноћу |
| Харалампије.</p> <p>— Јесам, ал’ су ме у младости потурчили, оца и матер су ми посекли, живили |
| са великим господарем Мирчетом, и узме у руке кормило слободне части Србије.</p> <pb n="332" / |
| а грчки цар, па Дубровчани, желе с њиме у савез ступити.{S} И Мурат султан ишчекује да му се Ђу |
| жати, али не једнога члана исте другоме у хатар неправедно жртвовати.{S} Рећи ћу да ја нисам на |
| пуни зависти, да злобе и Обилићу, коме у војсци српској пара нема, и да је већ и сам цар излож |
| .{S} Кад му се и то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, па извалив се, масти се |
| јсији је то доста, па баш ма то било не у Дечанима, него и у другом манастиру, ал само у богато |
| е то био?</p> <p>Харалампије.</p> <p>Не у калуђерски хаљина, но преобучен, да га не познаду, до |
| ма.{S} Корице књиге Данилове су увезане у кожу, на њима утиснутим златним бојама насликан је Сп |
| рхад-паша то изради да Исак-паша остане у Голупцу, а он управо у Једрене.</p> <p>Све је у реду. |
| не и Херцеговине, а највећа част остане у стану на пољу Косову.{S} Турци одма’ после битке мртв |
| идимо.</p> <p>Чули сте за Високе Дечане у Метохији.{S} Он је богатством Жичу превазилазио.{S} П |
| медерево.</p> <p>Јерина путује и стигне у Смедерево.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| ва дочекати, <pb n="535" /> а да смогне у Њемачкој с Чешком, која је круновина Њемачке.{S} Па ј |
| оду под заставом Силног Душана — упадне у реч Русна.</p> <p>— Све су то прама нас деца, је л’ Н |
| тао молитву, нестане привиђења — упадне у реч нека баба сујеверна.</p> <pb n="248" /> <p>— Не т |
| сак-паше тек се помолила била да упадне у бој, ако до нужде дође; нужде вије било.</p> <pb n="4 |
| са војводама у црну дворану уђе, седне у чело, и да знак војводама да поседају.{S} Војводе по |
| > <p>Деспот му ту бригу растерао, седне у прочеље, с десна понуди Леонтија, с лева деспотицу, д |
| гост и свет човек, понуђен би да седне у прочеље.{S} Милица тиме његовом светом лицу уважење у |
| </p> <p>Деспот са четир војводе заседне у другој дворани, у којој су насликане бојне слике.</p> |
| х мађарских војника, ти су већ код мене у служби, хусари, које је и деспот Стеван јако цјенио.{ |
| ви, масна поља, красне долине и планине у турским су рукама.{S} Ту се већ Србин рађа као раја, |
| пот-Стевана.{S} Као год што се орлушине у ваздуху чупају, тако су се и они међу собом крвили, д |
| раховитом звеком ланца падне да одјекне у срцу Јерине.</p> <pb n="517" /> <p>Но Јерине срце је |
| урски’ шака, могу их погубити као и оне у Пловдиву, па од какве су нам користи онда?</p> <p>— З |
| не, а други се смеју, онда оног задирне у оног који се најјаче смеје, као из неке пизме, па так |
| евици, кад једно кругље из пушке пљесне у штит, и продере га, прође измеђ леве сисе и савијеног |
| иде у народ, теши га, улива му поуздање у се и у бога.</p> <p>Деспот посла великог војводу Обла |
| > тајинствен, који на побожност и уфање у бољи живот, вечну славу побуђује.</p> <p>Деспот и дес |
| за власт.{S} И кад не би било те жудње у њих, нашло би се војвода и властелина који би им то у |
| купе.</p> <p>Деспот и брат му Вук скупе у наглости војску и иду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђурађ је |
| ловара.</p> <p>Јеремија и бимбаша ступе у трапезарију, праћени од Радосава, који како зачу глас |
| ће из града са своји коњаници да Мађаре у примаку задржи и послове им поквари.{S} Јеремија је ј |
| Па кад не издаје што треба, нема вјере у њему — рече Харалампије.</p> <p>— Притиснуо га Жигмун |
| амо девојку, која кад дође у моје дворе у Једрене, Галипољ и Брусу, мислиће да је у мору светло |
| радити куле, и градове отварати, изворе у корито мраморно стиснути.{S} То је тек неимар.</p> <p |
| овати.{S} Најбоље би било да се затворе у манастир, да им се оданде никуд не да.</p> <p>Ђурађ п |
| ију ушао, разгледа, игуман га води горе у чело.</p> <p>Кад су већ до чела, тек онда тргне се, п |
| tone unit="subSection" /> <p>Код Ангоре у Анадолији лежи стан татарски.{S} После победе, деспот |
| тив њене воље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим заједно пође, нег’ да и помисли |
| уклони.</p> <p>Харалампије чита најпре у себи, па онда велегласно.</p> <p>— Е, право сте ми ка |
| е њој све то послао.{S} Твоје су сестре у своје доба од свега доста добиле.</p> <p>Милева се за |
| пријатеља, сакрио <pb n="228" /> би’ се у гору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо тумара |
| аса шта ће с војском бити, јер треба се у други бојни ред спремити, време је кратко, а Турци са |
| ерити може.{S} И сад га испитива, да се у томе јошт бољма поткрепи.</p> <pb n="495" /> <p>Отац |
| е.{S} Да сазидам јак велики град, да се у свијету о њем прича као о Новом Брду.{S} Није још уса |
| у научени, само да им добро буде, да се у висину пењу.{S} Калуђерство већ почиње губити пред на |
| /p> <p>— Дакле, сад би било време да се у откупу Голупца подјелите.{S} Голубац је у турским рук |
| у.{S} Јадан народ, шта је дочекао да се у вјери на три стране кида.{S} Једне Турци силом турче, |
| и, а Турчин за даље не хаје, тако да се у свако доба више пазило на вољу деспота, нег’ли на тур |
| велике намете да сноси, а правде за се у ником не налази.{S} Света црква постала је тржиште.{S |
| ти ми нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се у те угледа, у твој јуначки створ, каквог сада у Грка н |
| узео, рука му задркта, она рука која се у најљућим бојевима није задрктала кад је сабљом махала |
| в подсмех негда био.{S} Глас Петошка се у љутим бојевима увеџбао.</p> <p>Деобеници издајице вид |
| азара, своје сигурности ради, морала се у Крушевцу задржавати.</p> <p>Двор, у ком је сад Милица |
| долазеће госте приметила, променила се у лицу, те као препанута чекала је да чује какве ће јој |
| ту.{S} Ово војничко чувство највећма се у њему изражавало у веселом друштву, поред добре метохи |
| ост Марина тешка јој је била.{S} Она се у првој мисли сетила да Мара није дошла као добро дете |
| и да ли се брзо нова војска купи, па се у добро доба вратио, заједно са Новаком.{S} Новак, кад |
| {S} Ђурађ је познавао његову моћ, па се у многим стварима с њиме световао.</p> <p>Ђурађ је био |
| рата и љубовцу, а други отаџбину, па се у несрећи теше при чаши рујног винца, поред тужни’ песа |
| ицом оставили.{S} Видимо, дакле, шта се у Крушевцу ради.{S} Новак са осталим војводама купи вој |
| а и Ђурђа у Цариграду, да видимо шта се у Србији ради.</p> <pb n="328" /> <milestone unit="subS |
| p>— Е, свршили смо, ова војска враћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, одакле ће |
| трану меће.</p> <p>Ферхад-паша враћа се у манастир да пошље благо Исак-паши.</p> <p>Међутим дес |
| но цвеће, ископали су им очи.{S} Кад се у мравку, у биљки љубав појављује, Бранковића унуци, пр |
| је на удаљеном одавде конаку.{S} Кад се у двору налази, често иде књегињи, која се са дворјанск |
| а.</p> <p>— Деспот је богат, ал’ сад се у трошак бацио, купи војску у доњим крајевима, а и Жигм |
| и свију калуђера!</p> <p>Е тако, све се у здравље пило, а народ је поред свега тога јако болова |
| т тисућа добрих војника, но не хтеде се у битку упуштати, говорећи да се са таковом силом Турци |
| тете починили.{S} И Ферхад-паша није се у рачуну преварио.</p> <p>Није дуго трајало, дође и Фер |
| смејати.{S} Сам један патријарх није се у лицу променио, но није ни негодовао, јер млого више с |
| код толико себи противних глава које се у двору сада налазе, није ни чудо.{S} Сваки је за себе |
| старији и најхрабрији војник потресе се у срцу, држи да већ ту нема спаса за српско царство, да |
| Светислав, сада већ отац Сава, упуте се у своју отаџбину.</p> <p>Кад су кући дошли, сваки се св |
| урски разбојници убили.{S} О њима ће се у арапским бајкама преповиједати.{S} Половина је овог б |
| мо њима по праву припада.{S} Овим ће се у народу огорчење противу деспота обновити, а то све ид |
| p>Ту ће деспот зидати град, о ком ће се у свету причати, и кад тај град падне, ужасно ће одјекн |
| ати.</p> <p>Један део војске вратиће се у Крушевац.</p> <pb n="502" /> <p>Деспот даје турској в |
| и.</p> <p>Кад је све наредио, повуче се у своју дворану, хода горе-доле, сам размишља, муте му |
| >Деспот са краљем и војводама повуче се у дворану, ’де су слике српских бојева, ту заседну и св |
| њи’ове обичаје, па измучени вративше се у свој род, што су на страни добро виђели, уводили су у |
| земље.{S} Цркве православне изгубише се у млоштву џамија као цвеће међу штиром и копривом.{S} Т |
| ије откинуше Турци, Мађари угњездише се у Београду, Балшићи, Црнојевићи и Његуши отели се од ср |
| ступити.</p> <p>После цркве скупише се у двору, у једној дворани војводе код Ђурђа Бранковића. |
| блистала би од драгог камења; ти би се у свачему осигурала и твој би род срећан био.{S} Ево да |
| ој се богатство јако допало.{S} Роди се у њој жеља к таковом богатству.{S} Кад је дознала да се |
| у поруку испричати, преобучен зажели се у свјети храм Жиче, куд је тим послом к мени дошао, пом |
| ијем, ја се, опет, теби чудим што си се у делијско руво увуко, ал’ дервиш ђаурски.</p> <p>— Ова |
| ити.</p> <p>Са свију страна улива ти се у уши, у срце нека божествена сила.{S} Видиш ли красне |
| а овим путем докучити не може, врати се у највећем незадовољству скупа са својим сином натраг.< |
| .</p> <p>Ферхад-паша, међутим, врати се у манастир, и све као што треба приређује.</p> <p>Дозов |
| Радан.</p> <p>Стеван што брже врати се у Србију, заведе пријатељство са великим господарем Мир |
| аперио, окрене и ободе коња, и врати се у свој стан. </p> <p>Уљести у град није могао, јер му с |
| били.</p> <p>Милица са Русном врати се у своје одаје, а млађи гости, тек што су се мало од пут |
| и, и од цара дозвољено ми би мјешати се у говор старијих, ал’ да покријем смјелост и старијима |
| е незадовољство према деспоту, пусти се у тајни договор са Ђурђем и Турцима, и када се цео план |
| доле, испусти из руке чинију и пусти се у јецање кроз које се чују загушите речи — Светиславе — |
| S} Тако једаред <pb n="361" /> упути се у Смедерево.{S} Но тело му беше млого слабије него душа |
| е поверење код деспота.</p> <p>Турци се у почетку ове победе мало смире; но овај мир није дуго |
| <p>Но Србија је већ покидана.{S} Тек се у бајкама приповеда, у песмама тужним пева се слава Нем |
| путова, а Јерина остаде да чами, док се у Смедереву ред учини. </p> <milestone unit="subSection |
| у Маркове баштине, одјачам, увежбам се у борби, и потурчим се.{S} Борио сам се против арапских |
| а чујемо какве?</p> <p>— Кажу да сам се у цичој зими родио, па ми је глава презебла, и имам ран |
| S} Цар Лазар је као младић одликовао се у босанском походу под заставом Силног Душана — упадне |
| а мито, што од тебе добива.{S} Држао се у Једренима велики диван, о теби и Србији је била ријеч |
| .</p> <p>Калуђеров тај случај сазнао се у целом двору.{S} Осим патријарха, Новака и оца Леонтиј |
| дмах после деспотовог укопа преселио се у Београд.</p> <p>Премда је жалост за Стеваном велика б |
| Калуђер се сада у чуду нађе, и молио се у себи богу да га само сад од ове беде избави.</p> <p>— |
| етао се по башти са Милевом и пустио се у њежан разговор.{S} Отац Леонтије, тек што <pb n="224" |
| јазит увиди важност Србаља, и паштио се у пријатељству их одржати.{S} Марка већ није било, дакл |
| на свашта се дала превијати, па ако се у једном магновењу, подстрекнута с плачем, одрицала Тур |
| > <p>Сад можете си представити, како се у овом намастиру под управом Харалампије живило, и шта |
| јску.{S} Требаће нам.{S} Турчин како се у Караманији опорави, одмах ће на Србију чељуст отворит |
| а деспотом.</p> <p>Но да видимо како се у Србији живи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| смо му Мару дали.</p> <p>— Али тако се у оно доба држало да у почетку није имао Вук велику нак |
| ор.{S} Весела реч и добро винце дало се у млогих примјетити.</p> <p>— Сад да сам млађи, ал’ шта |
| ју се новоме деспотству.{S} Напијало се у здравље Прибца, Харалампија и њихови’ пријатеља.</p> |
| сину, а то покровитељство састојало се у том, да су одсад обе српске владајуће породице <pb n= |
| .{S} Срце Србије из Београда пренело се у Смедерево.</p> <p>Јерина путује и стигне у Смедерево. |
| издајицу, и што се пјевало, ужљебило се у срце народа, и не да се лако искорјенит.{S} Ево већ б |
| е, ал’ преиначити не можемо, уздајмо се у бога и у нашу памет.{S} Знам да је Јеремија поручио д |
| и смртни, који још живимо и који смо се у госпоштини родили, не можемо више натраг, боље да ниј |
| да с тим срцу олакша.</p> <p>Наскоро се у двору о том шушкало да је Јусуф био да проси Милеву з |
| побожни’ калуђера, и гуслара.{S} Што се у околу султана ради, све то зна деспот, Ферхад опет зн |
| е пре каков глас оданде чути.{S} Што се у последње доба у војсци збивало, то је, као што кажу, |
| а својом тамбурицом прекидао.{S} Што се у богатом Поморју весело певало, све је то Радојко знао |
| .</p> <p>Јерина је тужна.{S} Тек што се у Београду после смрти деспот-Стевана настанила, а Мађа |
| д-паша није му тако пријазан као што се у почетку показивао.{S} Сад му је тек брига, велики тер |
| ло красно, но не тако красно као што се у садашње доба држи, то јест глатко, девојачки умиљато, |
| водио је бригу и рачуна о свему што се у Србији ради.{S} Смотру је бацио особито на манастире, |
| еља од Стеванове смрти, баш парастос се у цркви опојао.{S} У саборној цркви служи Мелентије, са |
| ремда је озбиљније нарави била, опет се у двору тек само пред њеним очима озбиљно понашало, а к |
| врло важан узрок, због којег не могу се у рат упушћати.{S} Све обиде су заборављене, па ће ми к |
| натуштали се над Србијом, утискавају се у деспотове границе, и смерају пре нег’ што би се Угрим |
| p> <p>Јеремија и Јаблановић спремају се у граду, да се могу деспоту и Жигмунду одапрети, да се |
| двео да с њима трговину води, морају се у кули чувати.{S} Ту седе на кревету, пред њима, стол, |
| кад паде царство на Косову, умјешају се у двор царице Турци, виђе’ да је зло на све стране, вла |
| ја, Јаблановић и Харалампије светују се у дворани.</p> <p>Стари двор, стара дворана.{S} Усред д |
| л’ закратко, опет се дигну.{S} Обуку се у свечано, најскупље руво, све што је најдрагоцјеније у |
| </p> <p>Чује то Јеремија и побоја му се у срцу грешна душа.{S} Но Јеремија је досетљив, јер је |
| } Сваки, који чује за Марка, сила му се у мишици утростручити мора — рече намрштен Змај-Обличић |
| ода горе-доле, сам размишља, муте му се у глави <pb n="388" /> спомени прошлих времена, и добри |
| есном два јунака, два брата, која су се у диби и кадифи родила, којима се срећа смешила при рођ |
| к Душановог двора у Призрену, ’де су се у јуначким играма огледали Грци и Латини, Срби и Мађари |
| ли.</p> <p>Други опет упражњавали су се у моловању и дрворезању.{S} Жичку цркву су сами калуђер |
| ски кнезови, Стеван и Ђурађ, надмећу се у јунаштву.{S} Краљевић, починивши чудеса својом храбро |
| <p>После ови’ Бајазитови’ речи, још се у том истом смислу дуго диванило, и с обе стране закључ |
| познат ми је.{S} Давно беше.{S} Још се у пернатости познају некадашње јуначке клице.{S} Држим |
| на кулук.</p> <p>И кад се све то донесе у Смедерево, у његово станиште, све је унаоколо тако на |
| дан Турчин надмудрити, но ипак морам те у нечем напутити, да знаш како ћеш до самог султана Аму |
| , па о Христовом васкрсу видјела сам те у цркви, у Аја-Софији, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти удов |
| Буди увјерен, чесити деспоте, да ћу те у твојим племенитим предузећ’ма потпомагати снагом бого |
| о вређао и који му је опет место освете у руке деспотски скиптар предао, кану јунаку суза на пр |
| ар узеде ме к себи, пошље ме као дијете у Хилендар да књиге научим, дођем натраг, би’ још слаб |
| Дајте нам по један штап, па нас пустите у свет, да кад већ немамо светлости, да се бар наситимо |
| који богу служите, <pb n="382" /> појте у вечиту славу великог деспота Стевана, а да му у народ |
| Ту се о глави, о земљи ради.{S} Ви сте у мојој власти, а ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам |
| дође.{S} Видели сте кошницу, видели сте у њој матицу.{S} Она ништа не ради, па ју опет ’ране, а |
| >— Говори бистрије.</p> <p>— Откако сте у војску отишли, Русна је у твоју корист неусипно радил |
| ођу у крушевачки двор те се одма’ упуте у башту к царици на поздрав и поклоњење. </p> <p>Јеврем |
| у закриље узео.{S} Хтели су да се упуте у Београд, да се деспоту поклоне.{S} Не да Јаблановић, |
| } Гледао сам мојим очима ропско тржиште у Скопљу, срам човечанства.{S} Људе, кришћане Србе прод |
| ода Јеремија одмах предати град, ил’ ће у том запињати, јер ми ствар чудно изгледа, одскора доб |
| ине, кад виде красне дворане.{S} Она ће у свом дому главу на одмор приклонити, на свом земљишту |
| коме би’ лако то оружје поклонио, па ће у лежању светлост своју изгубити, као год што је моје З |
| p>Поруменив и постиђен, не знаде шта ће у хитрини да рече.</p> <p>Отац Харалампије од радости н |
| подство осигурати.{S} Па и кћери шта ће у таковом богатству недостајати?{S} Шта ће јој Светисла |
| ада, и то је добро, не добије ли, он ће у Турке са кнежевићи, па ће се и ту знати наћи.{S} Та и |
| у знак да се деспот борити мора, ако ће у град.</p> <p>За Јеремијом стоје спремни коњаници.</p> |
| ства, и он је хришћанско дете, а остаће у души хришћанин.{S} Он је мој посинак, и кад мене не б |
| и јегуље, хактапота и суве рибе, а неће у другу трапезарију, ’де му се остала братија хљебом, г |
| то поткрепити.{S} Сва оружана сила биће у вашим рукама, коју разним наградама можете после лако |
| ремија и Јаблановић одвели су кнежевиће у Голубац, Јаблановић нема Крушевца.{S} Турци су га на |
| рови синови.{S} Умре ли деспот, оживиће у њима жудња за власт.{S} И кад не би било те жудње у њ |
| да видити.{S} Зато може деспот кад хоће у Београд доћи, само не са јаком оружаном руком.</p> <p |
| крв Немањина и Бранковића.{S} Код куће у Србији не трпи господара над собом.{S} Ако мора служи |
| .{S} Размишља Марко што ће.{S} Код куће у Србији не има станка, робље не може откупљивати, а ра |
| је унаоколо тако нагомилано, да се куће у месту од заклона не виде.</p> <pb n="514" /> <p>И тек |
| те Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} Но и то додај, наврат-нанос да дођу амо што |
| ја не хтједе, избјегнем, и одем правце у Прилип, Краљевићу Марку, мог бабе пријану.{S} Марко м |
| у, и светој обитељи, у храму Богородице у срећу и здравље радениках, за мир и спасеније душе он |
| </p> <p>На ово питање разбистри се лице у Јеремије и Јаблановића.{S} Канда им се душа поткрепил |
| је.{S} Но надам се да ће их царско лице у свему умерити моћи.{S} Вук је врло искусан војвода, а |
| Лазару, а од овог опет и царице Милице у руке Стевана.{S} То је Мати божија, која је још у Сол |
| ем, прави плеснивац, цјео дан бројанице у руци, сав је већ жут исцјеђен као лимун од богомољств |
| p> <p>Настане почивка.{S} Бурно је срце у деспота.</p> <p>— Доиста, бог ме покара што поста’ де |
| {S} О како дивно гуди Грман, да се срце у човеку стегне!{S} Чуо сам га последњи пут трећи дан В |
| а а четири несташна ока, и теби се срце у грудима стегне; или идеш поред џамије, па видиш у црв |
| продају их као стоку.{S} Ражали се срце у Марка, и купи благо да искупи робље.{S} Дјели дивље м |
| о је до крви, та иста Немањића крв тече у Бранковићима као и у Гребљановићима.{S} Ако је било у |
| во изгледао; у данашње доба да се обуче у фрак, изгледао би као какав велики дух, жени, који јо |
| <p>Деспот ослови Облачину, да се повуче у свој чадор, да се са Јеремијом у четири ока разговара |
| ој шурак, кнежевић Кантакузен јаје туче у салијеп, да тако камен с каменом стегне и да се сам о |
| лавнија српска варош.{S} И да не бијаше у долњој Србији невоље, рекао би да је Србија под деспо |
| натраг уступати мора, не поузда се више у своју снагу, душом је клонуо; на нами је да се народ |
| ојено.</p> <p>Милица се све више и више у мислима премиравала.{S} Приметила је у глави опасност |
| на Харалампија, који сад не гледи више у Јеремију ка’ у свог надглавника, већ као у деобеника |
| ашој судби.{S} Њу сад већ није вам више у власти преиначити, али је она сад за вас пуна изгледа |
| што желите.</p> <p>— Није нам нико више у стању дати оно што желимо — рече кнез Јован.</p> <p>— |
| иди, имаш отворен дух, утолико ћеш више у несрећи страдати.{S} Може бити да ћеш и ти кадгод до |
| ивања и распиткивања, све дубље улазише у важнији разговор.{S} Султан прослови:</p> <p>— Дакле, |
| то ти тако писа, и можда ти сада и пише у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне — закљу |
| га са баштине, и сад је гост и пустолиз у Голупцу.{S} Награду ишчекује од деспота.</p> <p>Јерем |
| и.</p> <p>Русна је била средњег доба, и у стасу и држању свом млого је била на Милицу, само што |
| <p>Вечна им слава!</p> <p>Но бадава, и у чистом житу налази се кукоља.</p> <p>Није било свуда |
| пе’ар, започе:</p> <p>— У част бога, и у наше здравље, да дочекамо један дан као код Искре, ка |
| де са телохранитељи, да краља дочека, и у град пропрати.</p> <p>Жигмунд на челу.{S} На глави му |
| есто, јер бадава, владика је владика, и у светој обитељи као и у цркви имао би прво место засту |
| д нас?</p> <p>— Треба имати стрпљења, и у бога се надати.{S} Но данас сам од некога хрђаве глас |
| резреног Светислава, као потурченица, и у ропству осрамоћена, шта јој је било друго чинити, нег |
| не код сваког брежуљка, виса, јаруге, и у мисли си бележи.{S} Већ је прорачунао одока какав ће |
| а.</p> <p>Бура престане, месец изиђе, и у тихој појци ветрић ћаирка над мртвим јунацима, и јута |
| побожност надњу улила за спас Србије, и у последњем тренутку жића, кад ропац завршује, а гром с |
| канда му је срце необручано, узда’не, и у малој почивки једним оком жалосно изврће, а друго око |
| а, а са стране сваки дан нова долази, и у кланцима могао би’ се свој вашој сили одапријети, и т |
| ако с Турцима стојимо на доброј нози, и у надњи каквог добитка да ћемо с Турцима у свезу ступит |
| на.</p> <p>И деспот је окаљен војник, и у сну собом господари, сан му је пола на јави, зато узд |
| де’ побратима, изгибоше; остадо’ сам, и у туђинству нађо’ друга.{S} Он је из далеке земље, из П |
| е под својим именом у овај свет увео, и у турству, хришћанству и свом народу добро чини, а ви н |
| и то, да је изврстан војвода, мудар, и у невољи зна се наћи.{S} Лако му је било погодити и то |
| о Петошко је имао дивну бистру памет, и у срцу жарко родољубље.{S} Проучио је многе књиге.{S} В |
| једство више вреди нег’ два града.{S} И у тим градовима могу Срби Угарску штитити — рече озбиљн |
| тутњава ван, не даду дуга одмора.{S} И у глави Ферхад-паше прекрштају се брижне мисли, пола са |
| у, да захране своју ситну сирочад.{S} И у тим маленим домовима није им домазлук одбрањен од гла |
| , а на њима и код подножја душеци.{S} И у среди су велики рахат-душеци.{S} Све то мора узети на |
| итељском смиреношћу све је слушао.{S} И у оно доба војнички и свештенички чин биле су две таков |
| е за прелазак и пријем учињене су.{S} И у двору је све у реду, могу доћи.{S} Јерино, ти од твој |
| рати, гледаћемо да отсад у свако доба и у свачему преправнији будемо него досад.{S} Мир и устро |
| ноге старе слуге и служавке љубише га и у скут.</p> <p>— Добро нам дошао, свети оче, и властели |
| еиначити не можемо, уздајмо се у бога и у нашу памет.{S} Знам да је Јеремија поручио да ће доћи |
| побједити.{S} Но опет се уздам у бога и у разум цара.{S} Сутра ил’ прекосутра морам што важно ч |
| новићу достојног мужа даде; осим тога и у свим другим приликама искусила си царску благонаклоно |
| та се около књагиње ради, и то свагда и у свако доба.</p> <p>— Хоћу, но сад морам хитати.</p> < |
| Власима, то ћеш видети српски’ делија и у турској и у влашкој ордији; ако са Мађарима, и код Ма |
| еку башту, која је изван града лежала и у свези са неком красном шумицом била.{S} Овде, у стари |
| други, већ Турчин, ком сви ђаволи, ма и у туђем лику служе, а да хришћанство покоси.{S} Јеремиј |
| у и Цариграду, у Млецима и Напуљу, па и у Будим-граду мирно живљет.{S} Но ја не шће’ оставити з |
| дала име Душаново, а крв цара Лазара и у мојим жилама тече.</p> <p>— Бранковићи нису хтели жен |
| о’ђе мјесто мене, па мада је Београд и у мађарским рукама, опет нијесам ја о’ђе ма шта и ма тк |
| ге добра бити неће.{S} Знате да имаде и у чистом житу кукоља, па има још који у овој већ разров |
| ве што треба.</p> <p>Радосав опет оде и у цркви све у тајности преправи.{S} Бимбаша све тако на |
| ки поклони, и праћен од сејмена изиђе и у свој чадор оде.</p> <p>Султан и паше при изласку њего |
| млого о властелину Прибцу, па нам је и у жалости нашој утеха, кад чујемо нашег пријатеља.{S} Н |
| и кад мене не буде потпомагаће своје и у турству бољма, негли ви издајице на кућевном огњишту, |
| е деспоту приступи, деспот шири -руке и у образ га пољуби, што му Леонтије узврати.</p> <p>Пита |
| ђаур чију кћер узме, онда улази тиме и у сродство њене породице.{S} Ђаурској ђевојци од оца мо |
| се добро води, а мати удовица остане и у бедно стање дође, над својим матерама господарство не |
| иге, а друге буле се смеју.{S} Сад се и у мени нарав промени.{S} Место љубави постане освета.{S |
| , боље је бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу не дира |
| арод, теши га, улива му поуздање у се и у бога.</p> <p>Деспот посла великог војводу Облачину-Ра |
| и је буди каков душманин.{S} Марко ће и у душманину свом оно што је добро признати.{S} Ја сам ч |
| ма Дунава смрт нашли.{S} Док се скупи и у ред стави, видиће своју грдну штету.</p> <p>Жигмунд о |
| ци, одмах да се нареде ван пред врати и у двору сејмени, а ван двора пред капијом гавази.{S} Јо |
| адосав га опомиње да би могло то бити и у трапезарији, да га не би видили Турци.</p> <p>Но Ферх |
| биће пустолина; народ ће се распудити и у горе повући испред насртајућег непријатеља.{S} Синови |
| и се с тобом, велики падиша, помирити и у пријатељству живети.{S} Млоги рекоше:{S} Нек иште пад |
| ћеш видети српски’ делија и у турској и у влашкој ордији; ако са Мађарима, и код Мађара има их |
| нашег тврдог пријатељства које ће нам и у невољи судбу олакшавати — рекне Ђурађ.</p> <p>Свима с |
| {S} Ја ћу бити срећан, ако народу мом и у мањем кругу помоћи могу.{S} Зато, желио би’ да се одб |
| је ревнатељ народу, <pb n="533" /> он и у турском руву Србину служи.{S} Камо среће да су сви та |
| Немањића крв тече у Бранковићима као и у Гребљановићима.{S} Ако је било у кнез-Лазару Немањића |
| ка је владика, и у светој обитељи као и у цркви имао би прво место заступати, ал’ деспот је опе |
| па баш ма то било не у Дечанима, него и у другом манастиру, ал само у богатом, ’де Пајсији не с |
| глед баци.{S} Слуге, како свагда тако и у оно доба, имали су својој класи сходно поњатије о све |
| а кад се преда град, и Мађаре распемо и у Дунав побацамо, онда ћемо се амо вратити, и подијелић |
| огатству.{S} Био сам после у Београду и у другим варошима, учио сам Алкоран, био сам и улема и |
| арод зло бити.{S} Искусан врло у рату и у управљању миром, све околности добро познаје, и најсл |
| понизе; но има људи, који велики дух и у упорству свом показују, особито када у уверењу живе д |
| остати у граду, а Ферхад ће отићи још и у манастир Богородицу да подели благо, откуп Голупца ме |
| а.{S} Патријарх га је узео к себи да би у његовом кругу, поред доброг Леонтија, у смирености на |
| кан будала, да сам у земљи остао, не би у другом сталежу ни живети могао као предмет подсмеха, |
| на.</p> <p>— О врло добро, и како не би у овако веселом двору.{S} Код нас калуђера све је смутн |
| је опасно, после смрти деспота пали би у очи, а Гргур је имао пријатеља; изгнати их, и то је з |
| угледна, но све хурије едемске ником би у земљу пред њом поникле.{S} Кад сам је први пут добро |
| а му је била седа, и да ње нема, био би у лицу доста ружан; но, поглед му је био жустар, и изра |
| и Ђурђевог.{S} Сваки је од њих сам себи у срце гледнуо и застидио се бар за магновење од сопств |
| е увек био добар, и обећао је при деоби у помоћи му бити.{S} Ако што укине од блага, то ће укин |
| ота као земље господара, те тако пољуби у руку најпре деспота, после деспотице, па владике, па |
| споту, побојао се да не уђе деспот први у град, па да се како год онде не угњезди, јер би се Жи |
| стати не сме, израдићемо да буднеш први у цркви, и богате баштине.</p> <p>— А зар за ме у деспо |
| јводе појединце заклињу се, па онда сви у један глас:</p> <p>— Гинимо за народ.</p> <p>— Како п |
| орђем, да ћу прије кућу запалити, и сви у њој да изгорјемо, негли што Ђурђу попустити, који ми |
| е овога света сласти и красоте, а други у исто доба не види ни белог света, а трећи можда се му |
| Турчин.</p> <p>Но да видимо шта се ради у Дринопољу.</p> <p>Дан на дан хришћани се турче, и то |
| ни ни онако прави посници, који би ради у кујни душе спасавати.{S} Па тко не би такву шаљивчину |
| наћи.{S} Има ’шеничне земље, виногради у изобиљу, ту су шуме, тма чекињастих животиња, шуме пу |
| у њиховом клијати поче, а да се пресади у срце деве, те дивље трњаве ружице, и да се ороси, исп |
| астелина Јеремију.</p> <p>Јеремија седи у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Светују се |
| деспотовицу Јерину.{S} Деспотовица седи у дворима деспот-Стевана, то су још Мађари деспоту оста |
| ице, попустиће, охрабриће се; но ти иди у народ, храбри га, уређуј ђе риједа не има, не дај му |
| је људска неизмерима; њу само бог види у својој целости.{S} Мојој жељи околност границу полаже |
| еограду.{S} Како ће му бити кад се види у Београду, у Србији стран.</p> <p>Јерини је дуго време |
| <p>Диван се заврши, а Ферхад-паша води у свој чадор поклисара Каралампоглију.</p> <p>То је арх |
| а, пред њима два побочника као путокази у град, са оба бока, а за леђи катане деспотове.</p> <p |
| е пази.{S} Благо ће и оно доћи Јеремији у шаке, и од цјене Голупца Харалампије из руке Јеремије |
| жњу старијих војвода и властелина, који у овако опасно доба изискују да се најпре бједа отклони |
| леманско царство, и против хусита, који у Угарску не задиру.{S} Најпре нек се изда по уговору ш |
| ошимо.{S} Ти си један међу твојима који у срце човека проничеш и знаш му мелема дати.</p> <p>Ха |
| јице.{S} И ти, Харалампије, нијеси који у нужди тешиш, помажеш народ, нијеси од оних калуђера, |
| иках, за мир и спасеније душе оних који у том раду живот жртвују, и за покој душе свих преткова |
| и у чистом житу кукоља, па има још који у овој већ разровеној земљи зло сеју.</p> <p>Тек што Ђу |
| ни морају бити оно што јесу, нит’ стоји у њи’овој власти да себе преиначе.{S} Као год што сиром |
| л’ у њему бољма бије српско срце нег’ли у Харалампији.</p> <pb n="443" /> <p>Харалампије отпраћ |
| а, хришћани од турског зулума пате; али у Дечанима слави се, као да се Душаново царство обновил |
| Сукобише се бродови, настане бура, вали у четокаике пљускају, преламају се, бродови крше се, ба |
| тако преко бугарске границе намеравали у срце Србије продрети, Вук је пре Турака једну добро у |
| S} Који су годинама радили и аргатовали у зноју лица свог и проклињали Јерину што им и последње |
| се њихови синови, браћа јуначки владали у Новом Брду.{S} Преповиједаћу им како ћеду се и задњи |
| ти, а ми би после помоћу Турака упадали у Србију, да Гргурове синове уздигнемо, ми ионако Ђурђа |
| Брда руше.{S} Јесте л’ добро прегледали у потаји ножа.</p> <p>— Све смо претресли, нема челика |
| кнежевићи управо његови’ су шака допали у први мах, а Јеремија се са тим код Ђурђа удворио био, |
| е даље рад одлазити.{S} Рувиму су упали у очи товари и велика свита, мишља канда је деспот на д |
| ису већ били искушеници, нису се морали у том бистром извору купати.{S} После обједа, отац Агап |
| а се више чинити за народ гдешта, негли у свом народу, који је већ тако поцепан, удови тако пок |
| > <p>— Нека га, опет ће једаред Вукогли у клопку доћи, и тај град ће доћи нами шака као ево Гол |
| шо, најбоље би било да се благо подјели у Голупцу при предаји, јер није ту само војвода Јеремиј |
| дворе, као шаљивчина да гордој властели у шали истину рећи може.</p> <p>Тако је Петошко проглаш |
| збрижно живити, у Будиму, Млеткама, или у Цариграду.{S} И збиља, ако ко међу вами у себи осећа |
| кратак рачун правио; на други свет, или у Гургусовачку кулу — примети Петошко.</p> <p>Новаку ни |
| ком постати, па ће онда у Смедерево или у Београд.{S} Чудим се како га одзвали нису, он мора ја |
| рити не може.{S} А Турци би готови били у почетку Угрима што попустити и намамити их да се од С |
| урци нису знали ни да су кнежевићи били у манастиру.{S} То је била тајна измећу Јеремије, Јабла |
| а и матер су ми посекли, живили су били у Призрену, честити у богатству.{S} Био сам после у Бео |
| партаја једнако расла.{S} Турци су били у највећој сметњи, и за Србе куцнуо је као најбољи час, |
| мпије нису мировали.{S} Потајно су били у сајузу са Ђурђем, и назначили му време кад би могао н |
| ајдостојнијих који јошт никад нису били у брашнари.</p> <p>Био је Петров пост, ал’ четвртак, и |
| о тајни’ непријатеља.{S} Који нису били у <pb n="266" /> стању за живота отклонити га, употреби |
| м, јунаштвом, не би Турци дуго боравили у Једрени.{S} Тако мисли деспотовица Јерина.</p> <p>И д |
| и л’ спасили све, а да се тако упустили у бој са тројно већом, а још одмореном турском коњицом? |
| ’ђе не можемо бити ни као гости, камоли у тамници.{S} Како је тешко кад коме кућу освоје, па га |
| спавао, донде су мутиле свакојаке мисли у глави оца Харалампије.{S} Он је био немиран дух.{S} М |
| ко не примјети стисне нешто новаца Јули у шаку.{S} Јула најпре није хтела примити, но калуђер ј |
| иде српске цркве славу.{S} Неки су ишли у свету земљу, где је Спаситељ рођен и мучен.{S} Опће с |
| Виђао сам га при трпези, како јој пиљи у очи.</p> <p>— Остави на миру те лакрдије, но гледајмо |
| м, па да ми се душа смири, а тело земљи у вечитост преда.{S} Но, велике ти борбе јошт предстоје |
| се цијепа, а вјера ’ришћанска остаје ми у срцу ужљебљена.</p> <p>Ферхад заћути, прекрсти се и к |
| едника деспота, владара Србије, пало ми у насљедство сво баштинство у Угарској, што даде у заме |
| Цариграду.{S} И збиља, ако ко међу вами у себи осећа већу снагу, прориче си већу срећу за спас |
| p> <p>— Не бој се, оче, и ти ћеш с нами у Турке, повешћемо с нами и кнежевиће, а ти ћеш опет <p |
| ури никад нијесте међу собом сложни, ни у добру ни у злу.{S} Кажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта |
| , ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То је старо јунаштво, којим |
| племић ни богатог рода, а створ тела ни у свештенству не би ми од ползе био.{S} Био сам веселе |
| јим очима.{S} Сав се запламти, никад ни у помисли да ће он као калуђер у султановом околу, код |
| на моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаури ни у дјеоби нијесте сложни, ал’ то боље по нас Турке.{S} Е |
| рете године, ал’ није рад да попусти ни у житејским попеченијама, као год Харалампије.{S} Поста |
| ропасти, кад се не можете међу собом ни у куповини подјелити.{S} Кад ни ту не можете, како ћете |
| ијесте међу собом сложни, ни у добру ни у злу.{S} Кажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта је то било |
| /p> <p>Тако су се обично проводили дани у двору.{S} Радост, весеље, игра, шала, једно је из дру |
| цати.</p> <p>Ту ћеду се јуначки мејдани у играма дјелити. ’Вам ће јуначан детић Бановић Секула, |
| е да се на те нападне, јер су христјани у Босни, Зети и Арбанији несложни и један од другог вла |
| римакну јестиву, ал’ им упаде на страни у очи један калуђер, доста разбарушеном косом, пред њим |
| о вољи Ферхада, кнежевићи буду одведени у Хилендар, и онде ћеду их смирени калуђери примити пош |
| е.{S} Побојао се да га осећај и спомени у дубље не увуку, па окрене разговор.</p> <pb n="454" / |
| сити, да не допадну јада и мука као они у Немањиној Србији.{S} Деспот је задовољан, и рече игум |
| сти, да руке прекрсте.{S} Свагда су они у послу били, и то више људства него себе рари.{S} Они |
| ан притисак, по нагону једно друго гони у низу к обали, а делије слепимично, десницу сабљом над |
| е може.{S} Нисте ви ни први ни последњи у вашој судби.{S} Откако је света и људи, колико је већ |
| е бурно провео, и постриже се, да ступи у мирније пристаниште жића.{S} Био је негда и ожењен, а |
| иш на Жичу?{S} Жичу су српски господари у срећнија времена зидали, сваким украсом и богатством |
| поткрепи.</p> <p>— Доћи ћеду ти Мађари у помоћ — рекне Јерина и чека одговора.</p> <p>— Доћи ћ |
| ље трњаве ружице, и да се ороси, испари у бајном мирису, из срца је иста ишчупана, и тек преост |
| ављати као земље господара, а ови двори у овом граду остаћеду наши као баштина.{S} И сви градов |
| лампоглијо, и буди весео, знаш ли да си у двору, у дворани цара Лазоглије.</p> <p>Баца очи на с |
| е забољети мора.{S} Чули су Турци да си у договору са Цељским комитом, да за Улрика даш твоју К |
| поред тога колико греха!</p> <p>Кад си у Жичу ступио, све ти се представљало као светиња.{S} К |
| у претпостављена била и гледао је да ти у Војновићу достојног мужа даде; осим тога и у свим дру |
| ти остави Реџеп-пашу о’ђе, па пођи и ти у Једрене.</p> <p>— Док падиша мир не утврди, донде не |
| мио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој туги вином се тешиш, као ја христијанин; но за |
| иш, Јерино, мудрост Кантакузина ради ти у глави, тако и ја мишља’ и одлучи’ — рече задовољно де |
| на дивану, тако и ти.{S} Но сад иди ти у Крушевац, а ја ћу остати о’ђе, да пазим на Вукоглију; |
| .</p> <p>— Остај о’ђе за вријеме док ти у Смедереву дворац саградим.{S} И то неће дуго трајати, |
| памет знаће то оцјенити.{S} Понуђам ти у име Јеремије Голубац.</p> <p>Кад то чу султан и његов |
| у и погледу неку сумњу је почео уливати у Харалампија.{S} Поче му се чинити да је то лице негда |
| бија налог да у свему има се повиновати у име Ђурђа Јеремији.</p> <pb n="405" /> <p>Јеремија та |
| им је Голупца, онда је још теже владати у Србији нег’ покрај Турака, који, бар за ово доба, у Г |
| Турци док је Смедерева не могу упадати у равнице Баната, пљачкати и робље одвлачити.{S} Ако су |
| га другог?{S} Могла би си ми што казати у накнаду за то што због тебе мал’ нисам ноћас мутно пр |
| <p>— Ја држим да пре свега морамо имати у рукама Голубац.{S} То нам је најглавнији посао и по у |
| Радосав.</p> <p>— Народ ће га спомињати у цркви, у песмама, и одјекнуће песме жалосне од Београ |
| ку владици љуби, и замоли да их допрати у трапезарију, онде је већ све у реду.</p> <p>И гости с |
| звршен.</p> <p>Краљ се свечано испрати у своју дворану и гости буду по свом чину и реду понаме |
| у.{S} Исак-паша ће донде и онако остати у граду, а Ферхад ће отићи још и у манастир Богородицу |
| ремда је цела та ствар имала још остати у тајности, али опет, какове тајне не прочују се?</p> < |
| ет деспот доцније није се хтео уплећати у бој.{S} После тога запита Ферхада за Јеремију, куд је |
| иста хтјеше ме један властелин однијети у Херцеговину да му са мрка чела бриге разабирам.{S} Ов |
| итом о том говорити.{S} Нешто мора бити у ствари.{S} Чујете ли још како се веселе?</p> <p>—- Он |
| <p>— Честити пашо, опет ће најбоље бити у Голупцу, па да се пред твојим очима право подијели, Ј |
| ику и војводи, тешко му је било не бити у рату.{S} Ово војничко чувство највећма се у њему изра |
| И доиста, и сам Леонтије волио би бити у оном добу прост постриженик, нег’ сад владика, архипа |
| тије, видиш како је тешко деспотом бити у пропадајућем народу.{S} Што сам ишао за деспотством, |
| ластољубиви великаши могу их употребити у своју корист.{S} Нема л’ Стевана деспота, примиће дес |
| плетен, онда кнежевиће не може оставити у рукама деспота.{S} Сумња је ту.</p> <p>Кад деспот дођ |
| етнија, и ако буде сретна, неће тражити у лози Бранковића сјеме издајства, корјен несреће.{S} Д |
| сад Србија, морамо Угрима руку пружити у савез, само што је ствар прехитрена, није дозрела.{S} |
| т себи изабра ћелију, ђе ће се одморити у души и телу, јер тешке су му бриге, стадо му је запла |
| кли, живили су били у Призрену, честити у богатству.{S} Био сам после у Београду и у другим вар |
| Јеремије Голубац, а Маџаре ћемо бацити у Дунав.{S} Можда ћемо и Жигмунда жива ухватити, а можд |
| риш биће и последњи, и Голубац ће пасти у руке Мађара.{S} Јеремија чека улака да прослови.</p> |
| ветује се, рад би Дунав прећи, и упасти у мађарску земљу.{S} Неке паше то исто мисле.{S} Ферхад |
| и врати се у свој стан. </p> <p>Уљести у град није могао, јер му сам Јеремија знак дао да га н |
| смиреност.{S} Који је у својој младости у себи осећао свештенички дух, који се из љубави и почи |
| а то помаже кад је кључ њене будућности у туђим рукама.</p> <p>Оставимо сад мало ове младе.{S} |
| кад тај град падне, ужасно ће одјекнути у свом хришћанском свету.{S} Тај град ће бити јошт једи |
| а, проводећи у бриги своје дане, зебећи у срцу, чекала је излазак целе ствари.</p> <p>Кад најед |
| е већма расла.</p> <p>Милица, проводећи у бриги своје дане, зебећи у срцу, чекала је излазак це |
| ша размишља.</p> <p>— Рад би’ и сам ићи у Једрене пред лице падиши, да му и ја извешћам, ал’ тр |
| о ћемо овако.{S} Обоје ћете са мном ићи у Голубац, па кад се преда град, и Мађаре распемо и у Д |
| ђе, и ако зна ил’ сазна да су кнежевићи у манастиру, може их изискати од Ферхада да му их изда, |
| Ђурађ, кад сам му јавио да су кнежевићи у нашим шакама, одговори нам да чинимо што за најбоље, |
| преотео, кад су Лазаревићи и Бранковићи у грађанским ратовима себе и земљу упропашћавали, призн |
| осле да буде смакнут као они Бранковићи у Пловдиву.</p> <p>Бимбаша кад га је Ферхад-паша из Гол |
| а деспота сломити.</p> <p>— Све ће доћи у ред.{S} Е сад смо начисто, време је почивању, твој ча |
| апутку нађе она врата, кроз која ће ући у цркву.</p> <p>Ту га чека Радосав, који пре свега како |
| прије самртног боја ђаволи морали вући у пакао.{S} А тко би Харалампија, тог грјешника, исповј |
| леда, богзна хоће ли када такови јунаци у ту светињу ногом ступити.</p> <p>После цркве скупише |
| рукују се.</p> <p>Ферхад стане, обојици у зеницу гледи, извади испод проја крст, пољуби га и по |
| г места непомичан.{S} Жигмунд и Лошонци у забуни нису га ни позвали упомоћ, а деспот без захтев |
| ни живци српске трговине.{S} Па ни Грци у Цариграду не би могли даље прекрштеним рукама гледати |
| сасвим задовољан, бојећи се да га Турци у сајузу са Милицом доцније сасвим не истисну.{S} Почне |
| и покавџили?</p> <p>— Кад су год Турци у највећој опасности бивали, свагда сам им помогао.{S} |
| е ђетинство и младост.{S} Онда су Турци у Душанову земљу проваљивали.{S} И ви бијасте онда ђеца |
| је Жигмунда разбила.{S} А да нису Турци у граду, били би Мађари, па какве је користи и од тога |
| ју је реч Милица којој су будалине речи у ушима звониле, лице снуждила.</p> <p>— Тако је красна |
| ају.</p> <p>Тишина.{S} Сви су упрли очи у Ђурђа Бранковића, сватко ишчекује важну реч што ће пр |
| у Хилендар, са препоруком да их као очи у глави чувају, и да им не буде квара.{S} Ферхад-паша п |
| p>Јаблановић и Харалампије упрли су очи у Јеремију, отворе уши и усне, да чују шта ће Јеремија |
| У свом кругу, тако исто каогод великаши у своме, премећали су својим мненијама цео свет.</p> <p |
| јој се осветити?{S} Да се понудим паши у службу.{S} Пријавим се.{S} Његови сејмени када <pb n= |
| царица Милица умре.{S} Стеван, стекавши у разним ратовима славе, почне своју снагу распростират |
| отишао је у Зету слободну, и погудивши у својој старости јошт неколико песама, одзива Душанова |
| мо после одавде?{S} Ваљда у Зету, Балши у госте? — рече Петошко.</p> <p>Ове је речи свако добро |
| Србина не употребљуј га, но заштићавај у твом животу Марков род.</p> <p>Хасан примивши мач, са |
| кадикад његову службу, за коју је овај у своје доба и награду примио; <pb n="364" /> али сада, |
| ветским жагором уклонити, и души својој у светој обитељи олакшати.{S} Та Манасија је његова зад |
| ну.{S} На то Марко:</p> <p>— Ово је мој у срећи и невољи побратим.{S} У свом роду што имаде’ по |
| Милеву саму.{S} Она је знала да ће њој у почетку тешко пасти кад помисли да се може од Светисл |
| вучемо и казнимо.{S} Сад на коња и свак у своје котарје на посао — закључи деспот.</p> </div> < |
| стивши се од Марка и Хасана, отиду свак у свој стан, и очекивали су бој.</p> <pb n="326" /> <p> |
| о би да нешто презире, и разан прелазак у лицу и погледу неку сумњу је почео уливати у Хараламп |
| S} Српску посаду је обезоружао, ал ипак у свом околу задржао.{S} Војска му се састави са оном о |
| остане семе, које тек јак сунчани зрак у клице претворити може. ’Де су двори римски’, грчки’ ц |
| ка од турске мања, вијор сипа јој песак у очи, тма лаки’ азијатски’ коњаника, жарког сунца жега |
| > <p>После два сата био је красан ручак у трапезарији.</p> <p>Друштво је весело било, рекао би |
| оснији гусала звук.</p> <p>Кад је човек у муки и жалости, и најмања реч тако је жалосна, да би |
| ила подоста велика тако да се цео човек у њој изгубио и која је била са разним бојама намалана |
| едрени уз кољено султана, да му је увек у свјетовању и на дивану.</p> <p>Ферхад-паша покрај тог |
| Слажем се.{S} Никад боље већ кад човјек у својој жени има вјерна друга.{S} Нићифор нек иде у Тр |
| ети.{S} Милица се јако зачудила.{S} Тек у двору Душановом је таково <pb n="297" /> што видела.{ |
| идина Дунавом горе спојиле су се, и тек у тол’ко су од Голупца далеко да су ван вида Голупца и |
| је на јави свагда луд и пијан, том тек у сну што трезно дође.</p> <p>— Та дед’ приповедај што |
| и рече:</p> <p>— Алах је велики, он тек у срце може едемску капљицу пустити; он је створио чове |
| вору.</p> <p>Мару и Ђурђа послао је Вук у двор да извиде шта се о’де ради, да би знао чега ће с |
| уга, кад може бити господар?</p> <p>Вук у више прилика изјави своје незадовољство према деспоту |
| ци спроводе војску, где ће се који одел у ком крају станити.{S} Један одел стане упарађен пред |
| } Један лацмански калуђер метне на стол у кожи везану књигу да је деспот потпише.{S} У тој књиз |
| лаго, он је уговор склопио, и он ће вам у делби по турском ћитабу судити.</p> <p>— Благодарим т |
| Сад их виђосте, муч’те!{S} После ћу вам у трапезарији о томе причати.</p> <p>Враћају се.</p> <p |
| млоштвом побједити.{S} Но опет се уздам у бога и у разум цара.{S} Сутра ил’ прекосутра морам шт |
| и, остави ме мало на миру, да промишљам у овој обитељи шта сам досад чинио, шта ћу одсад чинити |
| мали.{S} Ја сам први међ свима, ја имам у руци скиптар Србије над васцелим српским народом.{S} |
| д ње ’раним.{S} Ја сам са оним што имам у Прилипу задовољан; но ја желим да као поглавар свекол |
| а млого је времена прошло и ја већ имам у мом сину залогу одређене ми брачне свезе.{S} Част ми |
| би се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу не дирају, онда би могли сатрти врага а |
| ијећи, како се благо подијели, ја морам у Голубац, а ви на свој посао.</p> <p>— Евала ти, Ферха |
| вређала.{S} Као извикан будала, да сам у земљи остао, не би у другом сталежу ни живети могао к |
| о остарио, ал снажнији сам нег’ кад сам у царском двору лудак био.{S} Душа ми је остала иста, к |
| p> <p>У таковом расположају дуже је сам у себи говорио.</p> <p>— Сваког казн стигне.{S} И ја са |
| уги предмет разговора.{S} Он ако је сам у себи све то и осећао што Петошко говори, опет чест во |
| тао предметом неког смеха, јер је и сам у себи осећао да има томе узрока, а друго, у двору мора |
| да идете све на мањак, као ја који сам у срећнијем добу живио.{S} Овај садашњи нараштај рођен |
| да би’ си искушеније одлакшао, имао сам у прњавору једног доброг пријатеља, којег жена ми је св |
| у кварити.{S} Зато је он опет остао сам у себи оно што је пре био, и камилавка није му била у с |
| им се да идем у калуђере.{S} Мислио сам у себи: читати знаш, можеш јошт далеко дотерати.{S} Оде |
| ћи ћу и оно нешто војске натраг што сам у неке српске стране распослао.{S} Ја се надам да ћете |
| са рођеним братом.</p> <p>— Све што сам у мом опасном стању у пређашње доба у свачему од турске |
| а што досада имађаше.{S} А што га нисам у град умамио, реко’ да сам му вјеру задао, а кад он ме |
| мам <pb n="321" /> никаквог посла; идем у Турке.{S} Онде ћу најпре продавати бузу, па кисело мл |
| осле млоги’ несрећа домислим се да идем у калуђере.{S} Мислио сам у себи: читати знаш, можеш јо |
| ем.</p> <p>— Не би л’ боље било да идем у Једрене, да падишу о цијелом извијестим како је све т |
| ве спремно, сутра нек одлази, а ја идем у народ.{S} Блага имам да могу сазидати јачи <pb n="508 |
| ковићу немој се заверити.{S} Сутра идем у Пловдив да неколико српски’ робова ослободим.</p> <p> |
| аш, можеш јошт далеко дотерати.{S} Одем у један манастир близу Скопља.{S} Ту ме прими игуман, н |
| дуго мислио на коју ћу страну.{S} Одем у војску.{S} Ту ме почне сваки преко рамена гледати. <p |
| сле неког времена, ослободим се и дођем у Призрен, и ту се станим.{S} Имао сам нешто и новца, п |
| о јошт пре путовања деспотова са Ђурђем у Дринопољ.</p> <p>Народу је све то до ушију дошло, но |
| кад кога мрзим и душман ми је, волијем у Турке нег’ душману служити, ма био Србин.{S} Не иде л |
| нежевићима доћи, састане се са Пајсијем у ћелији.{S} Била је ту и ћелија за калуђере, који теше |
| вена, а није рад због тога са Леонтијем у споречку доћи.</p> <p>— Чуј, свијети оче:{S} Петошко |
| <p>Док се је деспот са новим устројењем у својој земљи бавио, и не мислећи на таково што да ће |
| а знање деспоту, да са његовим одељењем у миру остане, као у резерви.{S} Деспот је тако и чинио |
| исти час млого пре стигао, да не умрем у оваковој туги.{S} Бог нас каштигује.{S} Свакојако је |
| га.</p> <p>Радосав чека га с причешћем у руци, не исповеди га, исповест је примио у трапезариј |
| , а особито певаца, па тамбураша, да им у целој земљи пара није било.{S} У суседству било је и |
| ћ у Смедереву.{S} Састану се, и душе им у искреним загрљај’ма пријатељство уливају, што показуј |
| гледа један другог да упропасти, или им у нужди не помаже, па чека да један другог прогута.{S} |
| ри од Крушевца, и моравске долине су им у рукама, <pb n="383" /> и славно Ново Брдо је у опасно |
| раби, па су душмани, па један за другим у замак, у клопку дође.{S} Ми знамо како у Караманији с |
| о патријарх.</p> <p>— А шта ћу да радим у овако жалосном положају, где ми се са свију страна на |
| pb n="520" /></p> <p>Србије.{S} Одлазим у Жичу са Јерином да се поклоним олтару Спаситељевом, д |
| у њи’ погледати.{S} Мекушци су пред њим у зелену траву гледали.{S} И сва свита страшног је погл |
| ’ посланици Турчину пошаљу, да се с њим у поменутом смислу договоре.</p> <p>— Ви знате — рекне |
| е савет Јеремијин примити и ступи с њим у погодбу.{S} Ђурађ ће израдити Јеремији код деспота вл |
| оја живити није могао, био је сам собом у рачуну чист.{S} Он је своју реч задао, па ју је и одр |
| аме?{S} Па како ли јошт живе међу собом у кући?{S} Све чангрижу, све једна хоће да је боља од д |
| тога што му војска расте, жели с тобом у миру живити.{S} Теби је познато, да српски народ сада |
| ада је и најсилнији.{S} Он жели с тобом у пријатељству живети, ако и ти њему покажеш право приј |
| му руку.</p> <p>— Примам, идем с тобом у град у свити од дванајст, и као твоја мени, тако моја |
| > у мислима тражио је оног ком Је првом у главу дошло његове љубезне Милеве лишити га.{S} Преба |
| од изјаши, пре нег’ што ће једном ногом у зенгију, стане другом на леђа сагнутом Бајазиту.{S} Т |
| и црви, који нисте достојни вашом ногом у његов храм ступити, нисте кадри искушеније смирено по |
| ном.</p> <p>Стеван је са својим народом у свему напредовао.</p> <p>Но док се деспот са својим н |
| а Харалампијом, Јаблановићем, Јеремијом у манастир Богородице.{S} Тако је Ферхад сада наредио д |
| повуче у свој чадор, да се са Јеремијом у четири ока разговара.{S} Облачина иде ал’ громко прос |
| Ново Брдо, могли би се згодном приликом у нас ужљебити, па у случају <pb n="398" /> да не би би |
| а бити неће.{S} Док се Стеван с војском у Азији бавио, донде је Русна у земљи Ђурђу приврженике |
| оде, а нарочито у царском двору српском у оно доба, скупљали су се гости за трпезу обично под з |
| да не оклева, но да одма’ са свом силом у дубљину Србије упадне; други су му саветовали да се п |
| а њему.{S} Друго би било да би он силом у град улетио био, онда већ вјера престаје, и ил’ би га |
| Спаситеља, који га је под својим именом у овај свет увео, и у турству, хришћанству и свом народ |
| рено, деспоте, хоћеш ли ти увек са мном у миру и сајузу живити или не?{S} Ако те жеља каква муч |
| Ферхад-паша, Јакуб-паша нек иде са оном у Једрене, да сакупи још и друге војске, које су из Кар |
| ке, тој нису опростили него одма’ с њом у харем.{S} И сам пупољак нису поштедили; и ситну красн |
| ило да ти изјавиш Милици да желиш с њом у сродство и пријатељство ступити и њу од зла бранити.{ |
| могла.{S} Она је сад са самом књагињом у мисли и чувству свом љуборевњивом постала.{S} Њој је |
| чинићу кораке да се моја влада са миром у једно доба започне.{S} Зато одма’ послаћу султану пос |
| , сем четир војводе, који се с деспотом у пратњи повуку у другу дворану.</p> <p>Разилазе се, јо |
| нка нема; дакле, да их треба под заптом у кустодији држати.</p> <p>Ђурађ је унапред знао да ће |
| мила до недрага.{S} Да сам којом срећом у манастиру остати могао, била би срећа по мене јер бог |
| ио царичин разговор мио, својом финоћом у почетку гладила је речи царичине, но мало после, след |
| м дао заклетву да ћу и са његовом децом у миру и пријатељству живити.{S} Код мене је задата реч |
| >На свих осам места означених звездицом у првом издању (<hi>Недељни лист</hi> бр. 25, од 21. V1 |
| око Голупца бавио, Јерина са породицом у Београду је чамила.{S} Кадикад послао јој деспот пота |
| вала, а не ум.{S} Тко је могао песницом у чело вола убити, тај је више важио, нег’ који је књиг |
| ђу и само они остану који се са царицом у свему слажу.</p> <p>И тако неколико смутних дана прођ |
| ћа се у Једрене, а ми ћемо с Исак-пашом у Крушевац, одакле ћемо после на Голубац.{S} Глава војс |
| л’, сад ћеш видити, хајд’те са мном ван у шетњу.</p> <p>Изиђу из трапезарије, бимбаша их дочека |
| у на рамена пали, а шестоперни буздован у десници, тако је изгледао као Краљевић Марко кад је с |
| усари и азапи покварили.</p> <p>Тај дан у почивки прође.</p> <p>Сутрадан дође деспот и Облачина |
| да тај посао започне.</p> <p>Један дан у Пловдиву буде велика гунгула; питају ’ришћани Турке, |
| n="253" /> <head>III</head> <p>Сутрадан у двору велика је живост владала.{S} Дворјани и дворјан |
| > <p>Гости и калуђери пију, но ни један у Бранковићево здравље.{S} Ни Прибац, ни Харалампије не |
| во једним ударцем уништити.{S} Тамерлан у својој јарости, што није турска војска сасвим уништен |
| ошта научио, наиме да л’ је народ вољан у случају рата овом снагом на ноге стати, и дурашно изд |
| стаће то што је сад Харалампије, игуман у Дечанима, а Пајсији је то доста, па баш ма то било не |
| песму, посмртно пјеније, одјек жалостан у срце удара, рекао би канда се читавом народу опело пе |
| е лако до паше доћи, а ја нијесам вичан у боју се тући; што сам био боја то је било у манастиру |
| а, који је сретније доба доживио, рођен у добу краља Милутина, добу бујног напредовања Србије, |
| је њему до тога стало, да Маџари корјен у Србији запате, већ да себе сахрани, и вољан је прије |
| знати.{S} Но док тај њихов рад окамењен у Смедереву граду траје, трајаће и Србија.</p> <p>Двори |
| в на Харалампија, који је сад преобучен у калуђерске хаљине, јер су му делијске тешке, а нашто |
| добра мом роду учинио.{S} Ако је Србин у турском ропству, то га Марко избавља, ако Турчин <pb |
| пријави турски селам, изгледа као Србин у турском руву.</p> <p>Поздрављају се као стари познани |
| утврдите се, и не дајте да вам се туђин у унутрашња дела меша.</p> <p>Са овим реч’ма је патрија |
| е да ми посумњати да то није христјанин у турском руву.{S} То бјеше један беј, миралај, извади |
| а турске копите сатрле.</p> <p>— Турчин у луде не дира, ал таква будала као што је тај био код |
| Турцима, и када се цео план дозна, а он у Турке, онамо куд му је и нећак Ђурађ.</p> <p>Обоје ск |
| се јачем душманину свом осветити, а он у Турке, код који’ може све докучити, па и свом <pb n=" |
| тевана, свог ујака и поочима, ког је он у животу толико вређао и који му је опет место освете у |
| ма као глава служи.{S} Млого пути је он у свом огорчењу Турке оставио, и своје Србе против турс |
| Харалампије, ти си био увјек зао демон у народу, и твоје причешће тровало је народ.{S} Кад ниј |
| урске постајати не може, а да си ти трн у оку, јер с малом властелом Турци би лакше на крај изи |
| стенама плови.{S} Смедерево ће бити трн у оку и Мађарима и Турцима.{S} Ја ипак морам крмило наш |
| туп Србије.{S} Но Смедерево ће бити трн у оку, и код Мађара и код Турака.{S} Ако су Срби с Мађа |
| аред премет’ли.{S} Србин је Турчину трн у оку.{S} И ми Срби знали смо војевати, ал’ много штошт |
| > <p>— Шта ћеш, кад смо били стрицу трн у очима — одговори кнез Јован.</p> <p>— Ја заиста не би |
| у, који јој њежно главу прислони, и к’о у некој сањарији неколико тренутака тако онемљени стаја |
| } Опомињеш се кад си од Турака побјегао у Цариград, а ја теби на Лазареву суботу врбицу пружам, |
| ађара.</p> <p>Ферхад-паша кад је стигао у манастир, онда су већ Турци хусаре сатрли, и тада сиђ |
| ад Светислав чинио?</p> <p>Шта је могао у том положају чинити?{S} Пун огорчења и љуборевњиве ст |
| је био одвећ властољубив, нити се могао у чему са Стеваном слагати.{S} Један другом је на путу |
| тровало је народ.{S} Кад нијесам могао у народу добра да чиним, јер шта може будала учинити, п |
| евељењем, и подмуклим гласом јошт могао у најозбиљнијем часу и осећању у ком се деспот налази, |
| Јаблановић.</p> <p>— Ја сам их баш дао у манастиру Високим Дечанима ослепити, могао сам их и п |
| ивљим Татаром и бесним Турчином огледао у жртву српства и христијанства.{S} Из и око њега распр |
| рло добро певао, з’ото кад је год појао у цркви, поред свег лепог гласа нешто чудно, смешно је |
| ена у црно, глава црнином ушамљена, као у дувне, танак златан појас показује да је на њој госпо |
| са његовим одељењем у миру остане, као у резерви.{S} Деспот је тако и чинио, знајући да Розгоњ |
| би било, али само не под тим видом, као у харем, него и за друго што.{S} Када би ју за харем ис |
| ачем, одрицала Турчина и Светислава као у срцу носила, то опет није дуго трајало јер је материн |
| , дивних Пољака, грухне међ хатлије као у јато, јунаци га заклањају с бока и с леђи својим сабљ |
| сти, бола уздану да му се глас чује као у рањеног лава.{S} Све је у жалости погружено, деспотов |
| ва је била доиста царска, премда не као у данашње време што бива код млоге господе да поред сиј |
| ва.{S} Дубровнички трговци долазише као у госте.{S} Београд и Смедерево свагда пуни српски’ вој |
| ека изванредна суштества.{S} Све си као у неком божанственом сневању.{S} Онда тек не даш за мло |
| тимаше.{S} Народ изморен није могао као у старо доба толики отпор дати.</p> <p>На срећу, подигн |
| еремију ка’ у свог надглавника, већ као у деобеника на откупној цени Голупца.{S} Нит’ га поздра |
| и само њихов живот.{S} Затворене су као у каквом граду, ил’ бољем кавезу.{S} Кроз мале, гвожђем |
| д да сам паша као ти, па да сам дочекао у Крушевцу ево овђе живљег, па харем, не би’ се мјењао |
| т је задовољан што је Леонтије проникао у његову душу, а сад јошт је радознал како је од Ферхад |
| преспавати; и ја сам те исте мисли имао у глави.{S} Све се бојим какве нове неслоге, јер тек та |
| <p>~—Напротив, Харалампије није познао у Ферхад-паши негдашњег лудака Петошка.{S} Тко би могао |
| вке и овог сребрног пе’ара, који ми пао у нашљедство од ђеда, који га је од Душана на поклон до |
| буна.{S} И да знаш, зато је султан упао у твоје земље, да те одвуче од савеза мађарског.{S} Дос |
| слабости често је на коња седао и ишао у шетњу.{S} Тако једаред <pb n="361" /> упути се у Смед |
| аманет спасителан, још од Душана дошао у руке кнезу Лазару, а од овог опет и царице Милице у р |
| .{S} А ионако Жигмунду је јефтино дошао у шаке Београд и Мачва.{S} И какве си ти ту користи има |
| је откупити, но рашта кад би опет дошао у руке Жигмунду.{S} Да знаш како ми је било кад сам мор |
| <p>Петошко је тако кроз препоруку дошао у крушевачки двор цар-Лазара.</p> <p>Ту је после Петошк |
| мојих претковах, који су власт и право у рукама имали.{S} Ја сам први међ свима, ја имам у руц |
| жати који, поред жене своје, неко право у породици има; за таковог морају те и њена браћа призн |
| агиње Милеве нестало, отишао сам управо у Турке.{S} Кад сам виђео, да се ви сви [у] целом двору |
| Исак-паша остане у Голупцу, а он управо у Једрене.</p> <p>Све је у реду.</p> <p>Ферхад-паша спр |
| спасти, спасло се а Голубац и Браничево у турским рукама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| птре доћи, ослепити, ил’ им врело олово у уши усути, а да се начине за владавину неспособни.{S} |
| јачамо, и кад Угри опет ојачају, наново у борбу против Турака, јер за нас, за Србију, борба је |
| дошао до Голупца, јер су кнежевићи прво у моје шаке пали.</p> <p>— Да мене, опет, није било, не |
| м силом и жестином; Мурат за господство у Европи, Лазар за обрану своје домовине.</p> <p>Док су |
| богме мишљах, да ти је већ владичество у џепу — рече Јеремија.</p> <p>— Е, мој властелине, так |
| који су код њега тражили гостопримство у Крушевцу.</p> <p>— Но, ви ђаури баш сте махнити људи, |
| је, пало ми у насљедство сво баштинство у Угарској, што даде у замену Стевану деспоту за Мачву |
| у они’ који су му наклоњени били, него у они’ који су га издајством опорочавали, и зато после |
| ирок.{S} У струку је био мало шири него у плећима; труп дугачак, <pb n="227" /> кратке ноге, кр |
| p>Турчин, с тим задовољан, није се дуго у двору бавио, него ускори вратити се на Косово.</p> <p |
| већ изгледа било да ће Русна моћи дуго у двору остати.{S} Она је то и примјечавала.{S} Само јо |
| ису баш волели што се Харалампије уплео у ту погодбу, јер они као војводе нису били ради с калу |
| страшне, да је тек прави јунак му смео у њи’ погледати.{S} Мекушци су пред њим у зелену траву |
| а, татарин је дању ноћу јездио, и донео у Једрене тај радостан хабер султану.</p> <p>Исак-паша |
| а, остави спавајућег оца Леонтија и цео у црно увијен, пође ближе к том жагору, не би ли наишао |
| као други све прогутати.{S} Е да је био у мојој власти, кожу би’ му одерао, такав је био лајава |
| итог поглавара требао.{S} Стеван је био у сваком смислу честит, ал’ која полза кад ни брат Вук |
| ски се договараше.</p> <p>Стеван је био у околини Крушевца да види да ли се брзо нова војска ку |
| уз падишу на дивану.{S} Петошко је био у царском двору српског цар-Лазара будала, и с њим су в |
| Јеремија Голубац предао, послат је био у манастир Богородице, скупа са Јаблановићем и Хараламп |
| држи спас народа.</p> <p>Деспот је био у Београду господар, сад је гост.{S} Стефанови двори су |
| о ушију и патријарху.{S} Новак није био у двору.{S} Он је по крушевачким пределима нову војску |
| уо с Мађарима на Голубац, јошт није био у Београду.{S} Како ће му бити кад се види у Београду, |
| Марко приволети?{S} Марко ако је и био у турском стану, оваково што опет није никад желео.</p> |
| Леонтије мишљаше, како би сретнији био у добу св. Данила, и волео би бити монах Пахомије да та |
| че од савеза мађарског.{S} Досад си био у шкрипу, међу двије ватре, с пријед Турчин с леђи Маџа |
| има на Нови Пазар ударили, и ја сам био у српској војсци, и некако ме Турци са неколико других |
| отпјевају?{S} Тамбураш је наш дуго био у служби код драчког кнеза.{S} Он зна удесно уз тамбуру |
| ник Вукашинов и велики јунак, кадар био у владалачком чину свој народ ма противу кога бранити б |
| — Честити пашо, Голубац је мени дат био у залогу од деспота-Стевана, Јаблановић је од Турака пр |
| о то на страну.{S} Дакле, ти си већ био у овој дворани.</p> <p>— Више пута.{S} Као што реко’, д |
| у Срба богаштина.{S} Ту књигу је добио у насљедство деспот Стеван, и поклони је манастиру Студ |
| арод је већ о том своју пресуду изјавио у својим песмама, дижући га као свог првог јунака до не |
| орган опште користи.{S} Марко је живио у оном добу где се на јуначан карактер врло млого давал |
| рајало месец дана, а Ђурађ је већ седио у Гургусовачкој тамници.{S} Њега чува капетан Радан.</p |
| p> <pb n="332" /> <p>Нов ред је заводио у Србији.{S} Укрепио и украсио је Сребрник и Београд, н |
| arget="#SRP18590_N4" /> како је понудио у име Јеремије предају Голупца, како је Јеремија предао |
| остао јој је за утеху и сад се налазио у стану Лазаревом.{S} Лазар наименовао је исту дворјанк |
| ан деспот, увидио је зло, па је замолио у те пријатељства и заштите.{S} И ти му то обрече, обве |
| уци, не исповеди га, исповест је примио у трапезарији.</p> <p>Ферхад прими причешће, ту свету т |
| ам за то.</p> <p>— Па зашто ниси ступио у другу какову царску службу, та бар војвода Миливој пр |
| рошао са Јеремијом, како га није пустио у град, а ни Жигмунду није хтео да га преда, како се по |
| метан, ти још мање што га нијеси пустио у град да му ми о’ђе судимо,<pb n="422" /> већ га тако |
| стане, па онда без да је чекао да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ царица дозволила да |
| /p> <p>— И за то сам се досетио.{S} Ако у опасност дођем, ја ћу преокренути, кад пође са мном д |
| ну, опет уважавао га је, знајући да ако у један мах и с деспотом и другим хришћанским господар’ |
| ковало се од турског, па је сваком јако у очи падало.</p> <p>Они су носили красне са златом и с |
| ук велику страну великаша за себе, како у старије доба, тако исто после косовске битке.{S} Док |
| замак, у клопку дође.{S} Ми знамо како у Караманији стојимо, буна јошт се није стишала.{S} Ми |
| чуде, ал’ њима је све слободно.{S} Тако у цар-Лазара је била једна будала, да му пара није било |
| ош не однесе.{S} Кад се неко време тако у народу потуцао, као сиромашак путник похађао је власт |
| рење уливали.</p> <p>Шта је мучило тако у ноћно доба оца Харалампија да се на тако необичан пох |
| ајдрагоцјеније узму к себи.</p> <p>Тако у једној већ раскиданој кули седе, очекују нов јуриш и |
| ље са Варнавом покрај јаче свите далеко у Хилендар, са препоруком да их као очи у глави чувају, |
| косити све што је народно, а тек дубоко у земљи јошт да остане семе, које тек јак сунчани зрак |
| ако каково су великаши носили.{S} Марко у свом богатом народном оделу, па у турском шатору, чуд |
| плативши.</p> <p>У стану турском Марко у свом чадору пије.{S} До њега седи његов мили Хасан.</ |
| нца, поред тужни’ песама. </p> <p>Марко у свом шатору, код Ситнице реке, забринуто сеђаше при ч |
| Па онда и то треба знати, кад би се тко у Караманију плео, опет Караманија турска остаје, и за |
| ари, и хитно се распослале да не би тко у ствар забадао.</p> <p>Кад је све тако уређено, листин |
| ио, давно је већ било кад га је Петошко у манастиру задиркивао, и на миндрос узимао, но преинач |
| једну чашу испразни, а донде му Петошко у реч упадне:</p> <p>— Зато све натрашке иде — рече Пет |
| о чувство највећма се у њему изражавало у веселом друштву, поред добре метохијке, а мисли му та |
| или, веселили; после обеда старији мало у шетњу и разговор, а млађи опет у различне игре, свирк |
| " /> као каква госпођа, премда већ мало у годинама, али озбиљног, заповедајућег изгледа је била |
| о ставити.</p> <p>Петошку је тешко пало у дворанама цар-Лазара, негдашњем му господара, боравит |
| ћ од тог доба онде били и све је остало у најбољем реду.{S} Ми смо тек јучер амо стигли.{S} Но |
| за владатељство отима, бар би се могло у мутној води ловити.{S} Мутне мисли, чудни планови мет |
| клони.</p> <p>Вино им срце и дух задело у сплет ђаволског коловоза.</p> <p>Усијане главе што ми |
| ошт један сребрн, јер је деспотово тело у сребрном завоју.</p> <p>Тело деспотово остало је нетљ |
| ве одмах дознати, ал види наборано чело у деспота, прониче му у срце, зна да му почивке треба.{ |
| , изагна Турке и Ђурђа, ал’ се ново зло у народу роди.{S} Брат је братску крв пролио, и оскврни |
| тријарх војску благословио, све је било у највећем реду.{S} Но трећи дан арнаутске војводе одме |
| пошао да узмем Голубац, што ми је било у памети силно сам хитио да Голубац прије задобијем нег |
| као и у Гребљановићима.{S} Ако је било у кнез-Лазару Немањића крви кроз цар-Душана, света цркв |
| ју се тући; што сам био боја то је било у манастиру кад сам био млађи, са братијама, знаш онако |
| рославио!{S} Његово име увијено би било у песмама, у ружичном мирису, међу чашама ватреног винц |
| ако је света и људи, колико је већ било у роду људскоме матице, и колико их је већ жртвовано, ј |
| ечерње, а у понедељник није ме већ било у манастиру.{S} За знак спомена однео сам са собом и иг |
| е нужно, и до пол сата није их већ било у Дечанима.{S} И гласоноша је отправљен.</p> </div> </d |
| рабрио и наговарао.{S} Њој је све врило у глави: како Турчину да да кћер?</p> <p>— Колико има к |
| неће по народ зло бити.{S} Искусан врло у рату и у управљању миром, све околности добро познаје |
| са ова два младића.{S} Њи’ је Ђурађ амо у намастир оправио, ваљда — да се пострижу.</p> <p>Кад |
| и нећу.</p> <p>— Не би ли се опет онамо у друштво вратио, да провидиш, зашто је дошао властелин |
| Јаблановића, који је имао бојазан, само у деоби да му што не отштрби, јер му је Јеремија сувише |
| г или оног владатеља утаманити ал’ само у народ да му нико не забада.{S} Он није бранио што ће |
| број одабраних војника, колико се само у граду и околу сместити може, а да противницима покаже |
| же опасност која јој такођер грози само у дољњим крајинама Србије отклонити.{S} Само да нас Угр |
| има, него и у другом манастиру, ал само у богатом, ’де Пајсији не сме ништа фалити.</p> <p>Пајс |
| тражити наслона, а то наћи можемо само у Угарској.{S} Изглед је да ћеду нас јако потпомагати, |
| ’ другом да живјети.{S} Затукао се тамо у манастир Жичу, па онђе живи као какав заточеник.</p> |
| е.</p> <p>— Дај избројати то благо тамо у ћелији, све у кесе, и преполови, јер иде на двије стр |
| ене, недавно још питаше ме како су тамо у Дечани, а ја му поручим да су здрави — и мирни, и да |
| ило тако жао; ал’ овако тек сад осећамо у пуној мери несрећу нашу, окружени страшним вечитим мр |
| е војске што се може више, да се нађемо у овим крајевима на окупу, да се свежемо с угарском вој |
| ти:</p> <p>— Тек таковим начином можемо у овој опасности раздор отклонити.{S} Но немојмо времен |
| нуо Јеремија.</p> <p>— Дакле скупа ћемо у манастир? — запита улак.</p> <p>Да.</p> <p>Коње довод |
| Твоји калуђери су на гласу.{S} Ићи ћемо у Скопље, па оданде у Нови Пазар, које да стадо заробље |
| и се сад у таковом истом стању налазимо у каковом су се стању налазили наши стари после пада Ву |
| ира донде тражити нећу, док не отпојимо у светом храму „<title>Возбраноје побједоноснаја</title |
| аково место дођемо, а ми мислимо да смо у рају — одговори ласкателним реч’ма калуђер.</p> <p>— |
| /p> <p>— Еј, где су та времена када смо у Романији војевали.{S} Онда Турчин јошт није знао где |
| шкоде и себи и свјету.{S} Ми будале смо у том млого бољи.{S} За нас нико не мари, а ми ни за ко |
| Ми смо ’ришћански калуђери.{S} Били смо у Јерусалиму на молитви, чујући твоју велику побједу на |
| ви ти, Ферхад-пашо.</p> <p>— Бацили смо у Дунав Маџаре, укротили смо Лазоглија. <ref target="#S |
| и тек њему посве могу захвалити што смо у садашњем мало бољем стању.{S} Да не би Мехмеда, цела |
| риш.</p> <p>— Ха, дакле ми живи дођосмо у турске шаке да се покоримо, да предамо и ово мало Срб |
| и љубав поклонио; то је све истина, но у онај пар тако је стање наше изискивало.{S} Ти си онда |
| бре војводе, као обично што су Срби, но у њи’овим срцима тињала је ватра раздора и неслоге.{S} |
| е насртао, они неће против њега ићи, но у толикој забуни гледаће да што од сина Лазарева откину |
| ер само за веселости и шалу скројен, но у његовом срцу лежала је подмукла пакост.{S} При том је |
| покојни, Русно, одвећ се је показао, но у доцнијим ратовима противу Турака, код Новог Пазара; н |
| и од Латина је млого којешта научио, но у старо доба као год и данас, било је господе која су х |
| е ријечи су биле за подсмијех, смет; но у смету нађе се чисто зрно, које и слијепу кокош привла |
| во место дворског блеска и сјаја.{S} Но у бурном времену гди је сам Призрен опасности изложен б |
| стаје, и за Турке изгубљена није.{S} Но у Европи ’де је Турчин ногу метао, не да се оданђе исти |
| о, а особито с Марком Краљевићем.{S} Но у њему су доиста ’ришћани и великог заштитника налазили |
| још <pb n="296" /> спасти могло.{S} Но у тој забуни сваки је на свој рачун радио.</p> <p>А шта |
| у да треба посаду исконабити.</p> <p>Но у исти ма’ брижљиво гледи Жигмунд на једну точку на про |
| ук добра му не жели.{S} Ђурађ већ давно у срцу носио је жељу за владом, па будући је млого добр |
| ј мач који ти сад дајем, нек те поштено у нужди послужи.{S} Када га из корица извадиш, то нек б |
| и витезови српски</l> <l>Опет пију вино у Призрену,</l> <l>Вино пију, а тројицу хвале.</l> <l>А |
| то досади, а он ако не у кавану, а оно у мермерилиџу, па извалив се, масти се и таре мирисавим |
| ора и неслоге.{S} У договарањ’ма, штоно у садашње доба зову дипломатичним интригама, били су од |
| мило, зна да је племе Бранковића красно у мушкима и женскињама, прохте се похотљивом агарјанско |
| ед тихе нарави младога кнеза непријатно у очи пада.{S} Но поред свега тога, рекла би’ да Ђурађ |
| а ти да своју кћер, не тек онако обично у харем, него као праву и прву хануму, која ће онде схо |
| е је могао.</p> <p>После ове речи добро у очи погледав Ферхада, радосно повиче деспот:{S} Та ни |
| еспот Георг“.</p> <p>Кад је деспот перо у руку узео, рука му задркта, она рука која се у најљућ |
| а од Бајазита.{S} Доста да се она скоро у харему султановом налазила, па заборавимо ју мало, да |
| педесет хиљада дуката, и дали му за то у залогу Голубац.{S} Ђурађ сад то не признаје, а Жигмун |
| :</p> <p>— Што рекосте за Угре, и ја то у срцу исповедам, и јест да стојимо међу две ватре.{S} |
| — само мало ми времена дај да ја све то у ред доведем, па ћу је скорим султану послати.</p> <p> |
| опет до руку Турака дошли.{S} И све то у тајности скривено да дода игуману Радосаву, а да се Т |
| којни млого добра учинио.{S} Тако је то у свету; док је ко силан, док стачи давати и поклањати, |
| ал’ види се опет све од одбизрака, и то у неком тајинственом, величанственијем изгледу.</p> <p> |
| и Петошко — мотао сам се тамо-амо, и то у незгодно ратно доба, док нисам пао први пут у турско |
| е хаљине обучена.{S} Последњи пут, и то у највећој тајности, отиде у цркву да се пречести, да ј |
| > <p>— Нека буде као што ти хоћеш, и то у знак нашег тврдог пријатељства које ће нам и у невољи |
| и се војвода и властелина који би им то у срце улили.{S} Ђурађ је то сам по себи знао.{S} И он |
| и млоги лакрдијаши међу њима, а особито у двору Милице, где их је више но код друге госпоштине, |
| .</p> <p>Код српске господе, а нарочито у царском двору српском у оно доба, скупљали су се гост |
| р.{S} Па јошт ако деспот и заузме место у прочељу, ал’ што ће са деспотовицом да л’ ће она пред |
| ном чека, уведе краља и понуди му место у чело.{S} С десне до њега седне деспот, с лева Розгоњи |
| игу.</p> <p>— А бога ти, да ли је често у двору Светислав?</p> <p>— Он често долази овамо, но н |
| о султаново поверење.{S} Теби сам често у Вуковим и <pb n="346" /> Бранковићевим метежима потај |
| ада, његове подмукле очи, биле су често у разговору.</p> <p>— Како се теби допада, Митре, тај ц |
| своје свете обитељи имаду, тако су исто у старо доба и Срби имали лавру или обитељ свога св. Са |
| у, најпре, молим те, рјеци ми је л’ што у ствари?</p> <p>Деспот мало промислив одговара.</p> <p |
| /> Ђурађ чинити неће.{S} Ако им да што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из земље изгони, от |
| S} Кајицо, преметни, стрмоглави све што у наше земљиште упадне, нек од тебе учи Мађар какав тре |
| донде док не покушам да ли се може што у миру учинити.{S} Зато изјављујем ти, да донде, докле |
| ти се не можемо.{S} Пашће ту и нами што у део, и то је, мислим, највећи део, ако Голубац предам |
| у ми на сваку службу готови, па оно што у рукама имам, нипошто испустити нећу. <pb n="369" /> Б |
| кве класе људи, само ако је особито што у себи имао.{S} Но било је ту и такових шаљивчина, а ос |
| бити будала у мудром царству нег’ мудар у лудом, ал’ сад сам видео да су сви полудели, па сад м |
| г да, опет покрвиш са Турцима, па макар у друштву Маџара, да ти ја у крвавом боју притичем да о |
| памет шта се с њом стало.{S} Док је цар у животу био, све је у великој слави примала, сад пак њ |
| и ишчекују.</p> <p>— Неће ли турски цар у госте?</p> <p>— Та не булазни, ваљда тек не би за њег |
| јер од кладе далеко не пада.{S} Но ивер у жару треба да покаже од каква је дрвећа.{S} Омладак н |
| никад ни у помисли да ће он као калуђер у султановом околу, код турског паше метоике пити, чист |
| Србија била би од Турака сатрвена, јер у оно доба брат брата, син оца је убијао.{S} Он је пост |
| на ноге стати, и дурашно издржати, јер у овим неосвојеним, од Турчина нетакнутим крајевима нал |
| ти од твоје стране дај све уредити, јер у Мађара је велика госпоштина, да се не замеримо.{S} Ја |
| Милице и Русне неће се нико чудити, јер у светској историји има млого такових примјера дворског |
| ину страдали, и који јошт страдају, јер у свету увек има страдалника, па се њих треба у умерено |
| Стевана, разговарала.</p> <p>Мара матер у руку пољуби.{S} Тако исто и Ђурађ.</p> <p>Милици су и |
| вао.</p> <p>Мислио би човек, да се двор у рај претворио.{S} Мислио би човек, да онде никад вели |
| ове са бојног поља.</p> <p>Миличин двор у Крушевцу није носио на себи печат царског великољепиј |
| лави Високог Стевана, кад је тај уговор у Тати потписан, како ће деспоту срце куцати кад будне |
| </p> <p>И доиста, примјети се нов жагор у двору.</p> <p>Мару и Ђурђа послао је Вук у двор да из |
| илевом и Гргуром.</p> <p>Радостан жагор у целом стану влада.{S} Татари деле пљачку.</p> <p>На ј |
| овати морам, чујете л’ тамо преко жагор у мађарском стану.{S} Ту је краљ им Жигмунд, позива на |
| срећно било, са истима носили би раздор у земље противни’ народа, па би с тим своје предузеће о |
| јест Леонтије и Сава у Хиландар, Гргур у Смедерево, а Милева у намастир Благостињу у дувне.</p |
| ан мог пророка, колико већ има и од вас у нашем јату.{S} Зато оно што мора бити, не могу ни ја |
| <p>— Бога ти, шта се чује овде код вас у двору, неће ли вам се књагиња Милева скоро удавати?</ |
| Ми сад кајемо туђе гријехе, водите нас у Свјету гору, да се пострижемо, да св’јету рекнемо збо |
| неколико других ухватили.{S} Одведу нас у Кроју; онде Турци моје другове <pb n="229" /> посеку, |
| али на све догађаје и ишчекивали су час у којем ће се њи’ово господарство започети.</p> <p>Турц |
| опашемо Београд, пасти мора, па је лис у замки</p> <p>Тако и остале паше одговарају, који би н |
| ир Богородице под Високом био је обилат у свему.{S} Јеремија је добро живио са игуманом манасти |
| у паше и везири на диван.</p> <p>Амурат у челу на узвишеним душецима, уз кољено и наокол паше и |
| шта јој је било друго чинити, нег’ опет у стару веру, па своје грехе кајати.</p> <pb n="335" /> |
| з стеновити’ брегова камење, други опет у горостасним пределима секу грдне столетне ’растове за |
| и мало у шетњу и разговор, а млађи опет у различне игре, свирку и певање.</p> <p>Тако су се оби |
| , и овлашћење да у име Ђурђа, који опет у име деспота власт на то има, над кнежевић’ма располаг |
| заседну и светују се.</p> <p>Краљ опет у челу, а остали по чину разреде се.</p> <p>Красно је б |
| ћу, но дајем ти реч да ће овај мач опет у свако доба угњетеног од Маркова рода, бранити.</p> <p |
| } Сад је тек Ђурађ осетио највећи терет у свом животу!</p> <p>На градским кулама вију се црне з |
| ој се цео исток клањати.</p> <p>Бајазит у сили и слави надуван, поред свог толиког стада, тражи |
| опоравити, па опет зло.</p> <p>Бајазит у диван позове своје паше, и с њима се саветовао шта се |
| и близу себи не допуштају.{S} Сваки хит у клупче хатлија мора смрт нанети.{S} И борише се дуго |
| на распетије да ћу моју силу, мој живот у ту сврху жртвовати.</p> <p>На то са престола сиће и р |
| н напред, води их.</p> <p>Кад је деспот у трапезарију ушао, разгледа, игуман га води горе у чел |
| ви.{S} Розгоњија знао је како је деспот у животу свом много пута с Турцима шуровао, а знао је и |
| ивали, па тек наједанпут нађе се деспот у чуду, видећи да је једна част народа под њим, а друга |
| .</p> <p>Неколико дана побави се деспот у Смедереву да у двору ред начини за пријем и дочек ула |
| лакше мир склопити, јер како се деспот у битку није упустио, знак је да је своју судбу шакама |
| у окол Жигмундове војске.</p> <p>Деспот у великој дворани чека госте.{S} Свечано се обукао, как |
| отурице свој род утамане.</p> <p>Деспот у толикој беди видећи се, да не би он и народ све изгуб |
| вода, и Ђурађ Кантакузен.</p> <p>Деспот у зачељу седи, с десна и лева кнез Кантакузен и Радић, |
| <p>— Дакле, он хоће да прими сву власт у руке, па онда? — да метне себи круну на главу — рекне |
| и од умора тихо почива.{S} Но већа част у туги и мутним мислима очекива настајући дан.</p> <p>С |
| прими тај глас, Светислав му беше кост у грлу.</p> <p>Русна бијаше због тога у недоумљењу.{S} |
| а двора Стевана дичан.{S} Већ се жалост у сузе пролива, деспот и Јерина устану, да се знак да с |
| </p> <p>Србија је нужна Турцима за мост у Мађарску, Мађарима, пак, за обрану, а точак око којег |
| слав је могао умирити, њихову будућност у красној боји представљајући.</p> <p>Но какав се то ви |
| да да се натраг врати, да своју старост у Ширасу проведе, онде где му његов брат Хафис и његова |
| .{S} Бимбаша све тако нареди да куд пут у цркву води, Турци отклоњени буду, да не би Ферхада ме |
| одно ратно доба, док нисам пао први пут у турско ропство.{S} Одавде, после неког времена, ослоб |
| Њој је пријатељски говор калуђера јошт у почетку на срце пао, па сад не би рада да он за друго |
| ?{S} Није ли му отео све, па га је јошт у Ужици тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не би хтео п |
| ли.{S} Истина, да смо се били и ми јошт у битку помешали, битка би била јошт крвавија и Турцима |
| } Прилип, слава српска под Душаном, већ у турским рукама, Приштина ће им, ако се не узбију, у р |
| био је одушевљен за Марка ког народ већ у песмама слави.{S} Лично га није познавао.{S} Он запит |
| нереда, али сад је, хвала богу, све већ у реду.{S} Пре три дана сам благословио војску која је |
| оглија утаманио, који сад нема куде већ у Београд, под скут Жигмунда.{S} А да се Вукоглија доче |
| иду Ђурђу насусрет.{S} Но Ђурађ је већ у земљу упао.{S} Турци пале и харају села, отимају жене |
| рема.{S} Руво, коњи, оружје, све је већ у реду.</p> <pb n="430" /> <p>Харалампије у дворцу скид |
| {S} Но Јеремија је досетљив, јер је већ у врашким рукама.</p> <pb n="420" /> <p>— Кад је тако, |
| деспотске дворе.</p> <p>И деспот је већ у Смедереву.{S} Састану се, и душе им у искреним загрља |
| арима разговарао.</p> <p>У двору је већ у то доба све врвило.{S} Дворске и новодошавше гостинск |
| е десна рука Србији.{S} Крушевац је већ у турским рукама; нек добију још Ново Брдо, па су искин |
| на руци против Црнојевића, који се већ у Зети готово отели.{S} То је код нас зло, што сватко х |
| сти чинила да смо мислили капи крви већ у нама остати неће.{S} Они то све веле за нашу поуку и |
| ке од Голупца сузбити, ал’ су Турци већ у граду, па би навале с новом још долазећом војском све |
| хитро коња, <pb n="421" /> сабља му већ у руци, стане и замаја у знак да се деспот борити мора, |
| а јести.</p> <p>Царица, коју је царевић у руку целивао, дође изван себе од страха и жалости да |
| јунак, не да лако града.{S} Јаблановић у граду бодро пази да је у граду све у реду, да се какв |
| гласом Русна.</p> <p>— Ђурађ и Војновић у шестнаестој години са старијим јунацима су се мерили. |
| а.{S} Само Вук Бранковић и Милош Обилић у миру да буду.{S} Ја сам цару предложио да којег год о |
| то као и ти.{S} Војновић и Змај-Облачић у свему су мах преотели — рече Јаблановић.</p> <p>— Па |
| и му лице, из црта му чита ужасну борбу у души, зајекне, нешто га у сну мори.</p> <p>Јерина шак |
| /p> <p>— Но хоће ли остали женску главу у том послушати.</p> <pb n="292" /> <p>— У ђаура женске |
| крај света, него што би и самом позиву у харем сљедовала.{S} Но онако треба ту красну птицу ул |
| м не жели се натраг, познаје он неслогу у властели, па би му се јошт могли подругивати да је по |
| ме очи варају, та је л’ могуће да могу у твом чадору вино пити.</p> <p>— Можеш, ти си гост, и |
| е судба од постанка гони.{S} Да ја могу у том народу живети, _да га могу једанпут целог загрлит |
| м бране, и док је Србије, Турци не могу у Мађарску продерати.{S} Но тешко оном, преко чији’ леђ |
| .{S} Ако их из земље изгони, отићи ћеду у Цариград, у Млетке, у Угарску, па ћеду тек онда из ос |
| о буду мира имали од Турака, задираћеду у Србију мало-помало све дубље, сад имају Мачву и Беогр |
| Јерине.{S} Деспот и Јерина засестићеду у манастиру где ће се сместити и драгоцени товари.</p> |
| јим поглаварима, Стеваном и Ђурђем, иду у Азију, Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре обе се војске |
| и његови калуђери, опростивши се, отиду у манастир Жичу.</p> <p>Сви се већ разиђу и само они ос |
| . <pb n="444" /> А кад Голубац Жигмунду у руке падне, онда ће са деспотом он нас овђе потражити |
| ости су готови, тело иште своје.{S} Оду у трапезарију, игуман напред, води их.</p> <p>Кад је де |
| ко виђе како хиљадама робља српска воду у Скопље, продају их као стоку.{S} Ражали се срце у Мар |
| жалосно стање и позове све да јој буду у помоћи.</p> <p>Патријарх замоли царицу да би изјавила |
| јводама, да позовем војводе да нам буду у помоћи против пексијанске вјере, да задобијем мог шур |
| ојима млађима и неколико калуђера, дођу у крушевачки двор те се одма’ упуте у башту к царици на |
| се силом турче?</p> <p>Једно јутро дођу у Дринопољ млоги страни, и то понајвише да се турче, па |
| ’ не говори, само размишља.</p> <p>Дођу у трапезарију, онде је све за добру вечеру припремљено. |
| ја из гвоздене цеви излеће.</p> <p>Дођу у дворац.{S} Седају оба замишљена.</p> <p>— Јеси ли виђ |
| ежевићи, Јеремија тај глас поручи Ђурђу у Ново Брдо.</p> <p>Јеремија пита Ђурђа што да чини са |
| од бога нађеш, Јеремијо, зар идеш Ђурђу у шаке, шта мислиш? — запита удивљен Јаблановић.</p> <p |
| од игумана Рувима и свих калуђера, уђу у отворену цркву, да се пре свега светој обитељи поклон |
| де јунаке.{S} Јунаци сиђу с коња. — Уђу у трапезарију, Ферхад-паша рукује се, поздрављају се.{S |
| дође деспот и Облачина Раде.</p> <p>Уђу у трапезарију код Ферхад-паше, поздраве се и поседају.< |
| тле.</p> <p>Деспот и деспотовица уљезу у манастир, и сиђу с коња, дочекани од игумана Рувима и |
| ну корист све је била у стању, па да ју у надежди крепи да ће све добро бити, но гледала је мат |
| то до чега смо дошли, да Мађари владају у Мачви и Београду, па сад још и Голубац да им предамо. |
| епречити пут Маџарима да нам не упадају у Србију, и да не продиру у Поморавље, јер би нам ту мо |
| на рат склоњена.{S} Они се јако уздају у јуначку срећу, и досадашње деспотове речи не би налаз |
| унда жива ухватити, а можда и Вукоглију у тјеснац саћерати, да се преда једаред тај лис.{S} Ој |
| тај лис.{S} Ој како би вољео Вукоглију у шаке добити.{S} Да ми је тестир, живог би га одерао, |
| Новак заузму собе у неком малом зданију у башти, које увеселења ради негда сазидано беше, како |
| .{S} На лицу му је изражена борба, коју у срцу свом осећа.{S} Бранковић снажног састава, јуначк |
| гу они јошт зло проћи.{S} Они не верују у привиђења, ал’ ја верујем.{S} Кад сам била као млада |
| опсаду напустити, повући одавде војску у Једрене, а довући одмах ону од Крушевца, и са том вој |
| писане и распослате, султан шиље војску у Караманију да угуши буну, а другу опет око себе купи, |
| ал’ сад се у трошак бацио, купи војску у доњим крајевима, а и Жигмунду узајмљује, јер овај уве |
| оде, који се с деспотом у пратњи повуку у другу дворану.</p> <p>Разилазе се, још се једнако чуј |
| с мањим задовољити се, нег’ после руку у којој је залогај пружати за другим залогајем, па да п |
| Имам — одговори поклисар.{S} Тури руку у шпаг и извади писмено.</p> <p>Чаушбаша прими писмено |
| <p>— Ја сам Петошко, ког сте као будалу у двору кнеза Лазара видили, слушали.{S} Држасте га тад |
| е Призрен.{S} Ја избегнем, но моју милу у тој гунгули изгубим.{S} Шта ћу сад?{S} Чујем да су је |
| вај грех покајао сам се и на Св. Николу у Приштини, у цркви, велику сам свећу упалио.{S} Од тог |
| сви покорити.{S} Алах нам је дао сабљу у руке, и изрекао је, освојите свијет, и покорите га вј |
| ће тко продрти да донесе гласа о покољу у Београд.{S} Сад Турци јурну на манастир, да га заштит |
| рече патријарх — све је на бојном пољу у најбољем реду.{S} С почетка беше и мало нереда, али с |
| славу великог деспота Стевана, а да му у народу остане вечит спомен, јер је био и богу и људ’м |
| иди наборано чело у деспота, прониче му у срце, зна да му почивке треба.{S} Деспот мало је сна |
| ђа нову несрећу.</p> <p>Јерина гледи му у очи, да му пронађе душе зрак, да га поткрепи.</p> <p> |
| одужити, а деспотовица укочено гледи му у зенице, усне мало отворене, ишчекује говор, канда би |
| ти сада једнако код њега.{S} Кад си му у нужди добар био, зашто да те се сад тако доцне сећа?{ |
| се опет ту показа као витез, био сам му у шакама, и пусти ме слободна.</p> <p>Сад Јеремија испр |
| исује те наредбе влажним очима, перо му у руци дркће.{S} Но није на ино, мора.{S} Уговор деспот |
| Бранковића.{S} Не једанпут је шушнуо му у уши, кад су га Турци потајно смаћи хтели.</p> <p>— Зд |
| надмудрио.{S} Држао је да ће благо њему у шаке <pb n="464" /> доћи, па би с калуђером лако.{S} |
| алу, и на четоклацима довезе сву спрему у Ласловар, и топове.</p> <p>Јеремија види мађарску вој |
| владика.</p> <p>— Ко је то видио, рану у мозгу! — рече неки дворјанин једном госту, смешећи се |
| гло.</p> <p>— Онај само може имати рану у мозгу, који се са мозгом роди, јер веле да има људи, |
| о, па ми је глава презебла, и имам рану у мозгу.{S} Моја мати, сиротица, умрла је, а о мени сми |
| мо их на страну, Харалампији на сохрану у Високим Дечанима, и ту буду са нашим знањем ослепљени |
| има, ја идем зором као поклисар султану у Ново Брдо, да се уиме Јеремије погодим, пази да Јабла |
| .</p> <p>Кад у трапезарију ступе, стану у ред, и пашу поздрављају.</p> <p>Ферхад-паша седи висо |
| ли, и све се богу молили да Срби остану у миру.</p> <p>Жеља им се испунила.</p> <pb n="360" /> |
| оглије чуо.</p> <p>Тако путујући стигну у Крушевац.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| да покријем смјелост и старијима истину у брк казати, узе’ на се лудачко руво, говорио сам што |
| у са још дванаест хиљада ујамчи баштину у Браничеву против Мађара.</p> <pb n="407" /> <p>Деспот |
| а најсјајније блистала, пала је Турчину у шаке.{S} Градови и земље Вукашина, Угљеше и Гојка, во |
| ражећи бабине баштине предао се Турчину у наручје, а затим је српски народ турском ножу привука |
| са Турчином сродити, а земља ће Турчину у мираз припасти.{S} Ја већ овде немам <pb n="321" /> н |
| утна.{S} Шта ми радиш ти, Вуче? — рекну у једно доба Ђурађ и Мара, љубећи их по образу, гладећи |
| етнији су нег’ други.{S} Они тако рекну у брк, и војводама и самом цару, да се сви зачуде, ал’ |
| епимично, десницу сабљом над очи, јурну у дивље збуњене, који се доле тискају како се само може |
| Мађар’ма шурујеш, и твојим новцем буну у Караманији потпирујеш.{S} И Турахан-паша једнако дива |
| p> <p>— Све што сам у мом опасном стању у пређашње доба у свачему од турске стране извештен бив |
| шт могао у најозбиљнијем часу и осећању у ком се деспот налази, на смех навести, што баш не би |
| рпске земље и њихов народ да се заклињу у име једног владара.{S} Но свијет је јако искварен, у |
| едерево, а Милева у намастир Благостињу у дувне.</p> <p>А шта је и знала друго радити?</p> <p>П |
| синове напутити да с лацманством удару у Србију.{S} Јадан народ, шта је дочекао да се у вјери |
| и његово властољубије корисно беше цару у свако доба.{S} Недавно, кад су Турци од бугарске стра |
| уцета од драгих камења у златном оквиру у склопу као токе поређана и сплетена, на глави му саму |
| ам не упадају у Србију, и да не продиру у Поморавље, јер би нам ту могли ударац нанети.</p> <p> |
| ову Србију, што је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигмунда одречеш.{S} То је жеља |
| шта ће рећи народ, који га је на сабору у Сребрници јошт за живота Стевана за нашљедника деспот |
| у царском двору, кад пак на свом двору у Прокупљу.</p> <p>— Добру срећу донео сам, светла цари |
| дотерати може.</p> <p>Свима је у двору у очи пао и један и други калуђер, и одма’ их дворјани |
| уре.{S} Свако котарје даје по коју цуру у харач, као и другу робу.{S} Кметови сеоски иду од кућ |
| ла се изрезана два велика ува какова су у познате животиње великих ушију — седео је без сваке з |
| p>Јаблановић да Јеремији на знање да су у његовим рукама кнежевићи, Јеремија тај глас поручи Ђу |
| n="231" /> јер велика господа, када су у великом разговору била, ни пазила нису на то шта такв |
| осле смрти, пак, сваки је увиђео шта су у њему изгубили.</p> <p>Красно га са’ране.{S} Жички кал |
| >— Свијетли падишо!{S} Кључи Голупца су у тебе, и можеш што год хоћеш чинити, ал’ старије је ју |
| о би да су сами побратими.{S} Па кад су у скупу код цара ил’ ђегођ, не смије једно против друго |
| ом отетих, доведених.{S} Има их које су у харач дате.{S} Турчин је ту господар, турске шајке пл |
| н је био као дете христјанин, остале су у њему још српске клице.</p> <p>Ферхад-паша бимбашу дес |
| им сивим српским соколовима доведене су у хареме паша, да откинуте од својих до века чаме, да п |
| дравље ови’ младића купе дизали, сви су у здравље њи’ово пили.</p> <p>Марко, још једнако врло з |
| ивот изгубили од сабље турске, многи су у валима Дунава смрт нашли.{S} Док се скупи и у ред ста |
| ме бољма познали.{S} Код њи’ и луди су у великом почитанију, особито кад изненада што паметно |
| ци.</p> <p>То су два пријатеља, који су у злу свезани, ал’ како се благо дели, сватко хоће за с |
| Јаблановића и кнежевиће наишли, који су у подземним стајама скривени били.{S} Харалампије да би |
| ом, шта са Гргуром Бранковићем, који су у ропству татарском.</p> <milestone unit="subSection" / |
| /p> <p>Немојмо ни спомињати све који су у овој жалосној свадби учествовали.{S} Већина се сама с |
| а туђом снагом.{S} Наши племићи који су у суседству Турака, да не би своја добра изгубили, турч |
| а врат, појасеви и тако даље пливали су у светлости.</p> <p>Милица је била добра, али је била ж |
| војник, војвода и властелин, лежали су у једној раки, јер ји је јуначка судба у слави једнаким |
| S} И сиве соколове, увеџбане, морали су у харач давати.{S} Тако те красне српске цуре, с тим си |
| логи жупани, банови и војводе седели су у овом зданију, које је у своје доба било красно и весе |
| д-паша, Харалампије и Радосав седили су у трапезарији жудно ишчекују Јеремију.{S} Чули топот, т |
| о су на страни добро виђели, уводили су у свој народ.{S} Каогод у последње време што већи народ |
| ву.{S} Од латински’ крајева долазили су у Жичу да виде српске цркве славу.{S} Неки су ишли у св |
| рпски владатељи и владатељке ступили су у највећи сајуз са Турцима, да им помогну обарати јоште |
| су нашли Јеремијино благо, ал’ нашли су у цркви крстова, путире, окована златна еванћелија и ра |
| .</p> <p>Кнежеви Јован и Ђурађ дошли су у Крушевац, деспот Стеван је онда већ из Београда влада |
| ари.</p> <p>Деспот и Јерина смештени су у оне дворане, ’де је кадикад одседао Стеван Високи кад |
| ни робови.{S} У мирно доба кнежевићи су у дворцу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео да |
| о, шта је то тријест тисућа, а Турци су у мноштву тамо доле закопани, па у случају да напусте Н |
| увек други и друга тражи, нег’ често су у намастир ишли, те су се постригли.</p> </div> <div ty |
| презу, азапи, јањичари, коњаници већ су у реду да се крећу, и тешке камиле дижу се, и сва заира |
| ан.</p> <p>Ферхад-паша, Исак-паша ту су у двору.</p> <p>Ферхад-паша станује баш у оној дворани, |
| предмет њи’ове шале.{S} Служитељи нису у свом друштву ниједног госта на миру оставили.{S} То ј |
| ачву, Београд и Голубац.{S} Мађари нису у стању Турцима јако наудити без тебе и то је срећа по |
| се с њим опет разговара.{S} И он је ту у двору стањен, и једва чека да га Ферхад позове.</p> < |
| теваном и Ђурђем, иду у Азију, Бајазиту у помоћ.{S} Код Ангоре обе се војске састану.{S} После |
| а неком војском послала синове Бајазиту у помоћ; то видећи Мара, да се не осрамоти, то исто је |
| ги да буде него Ђурађ?{S} Он је деспоту у пређашње доба сила зла нанео, но деспот бацив освету |
| т на крај изићи, нег’ да паднем деспоту у шаке, јер кад се ви измирите, може пасти сав терет на |
| ио, могао је без обзира и самом деспоту у очи то рећи.{S} И деспот није се на то узбудио, а да |
| теби моје сабље, ал’ аманет ти, да исту у српску крв не умочиш.</p> <p>— Аманет, аманет.</p> <p |
| о да си хришћанин.</p> <p>— Јок, шта ћу у пропалом царству, па још кад се сјећам како су се већ |
| инова они ћеду владати, завешћеду браћу у деобу, тај обичај је већ заведен после Косова, и Вук |
| кад чу’ да си овђе зарадова’ се да нећу у овој свјетој обитељи прије навору и залогај хљеба узе |
| је, да пази на кнежевиће, и Јаблановићу у Крушевац то исто пише, а Јеремији још и то дода, а да |
| Ја се ни једном не покоравам, и ја хоћу у мојој крајини сам да владам! — пресече му говор незад |
| и против турских Арбанаса, који упадаху у Маркове баштине, одјачам, увежбам се у борби, и потур |
| ам, познајем га, ја га виђа’ у Крушевцу у царским дворима.{S} Па кад ми га ти знаш, честити дес |
| воју војску умложити, Лазареву породицу у теснац довести, па са Турцима помирив се круну на гла |
| а, Цецилија распуштеним косама пада оцу у загрљај, и моли га да се са својима у Ласловар врати, |
| урове, кнежевиће, који су сад у Голупцу у сахрани, ја сам њихов чувар.</p> <pb n="439" /> <p>— |
| вих претковах, а за спас свих потомаках у свим коленама.{S} То исто чине и други добри калуђери |
| као лудак, будала, не могах код нашијех у свијету живљет, сем да си продам и душу и тјело.{S} И |
| да Мађаре од Дунава пресеку, ил’ да их у Дунав утисну.{S} О победи ни помислити, јер је Турцим |
| а се одморите — рече Харалампије, па их у велику једну собу уведе.</p> <p>Овде се мало још пора |
| <p>На те речи устане Ферхад и позове их у доглавну ћелију, ће је у сахрани благо.</p> <p>Ферхад |
| и растали, бурне су то године, које их у времену скопчавају.</p> <p>Јерина је дочекана у двору |
| .{S} Но бимбаша познао их је, и води их у трапезарију, ’де Ферхад-паша ишчекује.</p> <pb n="482 |
| у се двори деспотови, лепши нег’ што их у Будимграду има.{S} И ти двори морају скоро готови бит |
| та Јерина.</p> <p>— Дознао сам да су их у Свијету гору одвели, да ником не смијетају.</p> <p>— |
| поштина, да се не замеримо.{S} Ја ћу их у великој дворани дочекати.</p> <p>— Кантакузена кћи и |
| ељава човека у земни рај, ’де му се дух у небесну васиону уздиже, а ломно тело мирног одмора на |
| је још време да ти до шака дође Голубац у твоје руке, велики султану.{S} Само до оклевања није. |
| p> <p>— Добро би било да нам је Голубац у рукама, ал’ колико познајем Јеремију, града издати не |
| тео за откуп да зна кад прелази Голубац у мађарске руке.</p> <p>Деспот, познавајући турске шере |
| ебито код цара Лазара.{S} Она је правац у двору давала.</p> <p>Међутим, удаљи се и калуђер и ше |
| ану учине.</p> <p>Оставимо сад Крушевац у његовој жалости, жагору и забуни и видимо шта на друг |
| мог блага ту утрошити.{S} Паде Крушевац у турске руке, а на Ново Брдо Турчин <pb n="519" /> јед |
| же војске држати, мораду да просе новац у римпапе, који кад им да, обвеже их да лацманску вјеру |
| у Мачву и Београд, а ја остадо’ странац у мојој земљи.{S} Како је Голубац пао, то сам ти испору |
| турчи?{S} Не тражи нико мученички венац у калуђерству; све то грамзи за светским уживањем.{S} Ш |
| д-паша сиђе с коња, и пође у конак, баш у ону дворану ’де се Јеремија негда световао са Јаблано |
| каже вољу пред Радосавом, да се рад баш у божијем храму причестити.{S} Радосав је зачуђен.</p> |
| у двору.</p> <p>Ферхад-паша станује баш у оној дворани, ’де је негда као Петошко својим шалама |
| </p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз пут баш у Манасији засео, то је што је рад да чује, пропита, ка |
| и то ти морам рећи да се много не уздаш у караманску буну.{S} Такове буне онђе годинама трају, |
| , јер иначе изгубићу поверење, а ти ћеш у мени највећег твог пријатеља изгубити.{S} Ја сам Турч |
| славан човек.</p> <p>— А шта, зар нећеш у двору да останеш — запита опет шаљиво Костреш.</p> <p |
| стегне; или идеш поред џамије, па видиш у црвеним ’аљинама булу, са покривеном главом, а ти из |
| нд побјегао, Вукогли повук’о се као миш у рупу.{S} Имамо капију против Мађарске, само треба је |
| ио <pb n="228" /> би’ се у гору као миш у рупу, па кад би они овамо-онамо тумарали, а ја би’ он |
| нам зашто нећеш да говориш.{S} Ти носиш у срцу Светислава, па би ти као тешко било од њега се о |
| вана.{S} То је Мати божија, која је још у Солуну била на гласу као чудотворна, а сад бди над Ср |
| Сваки отиде на свој конак, и све је још у двору санак боравило.</p> </div> <div type="chapter" |
| нд са свитом дође.</p> <p>Деспот је још у овом часу господар Београда, и прима краља као деспот |
| тив ђаура.{S} И тај исти новац доћи још у наше руке.{S} А Вукогли-деспот велики је лис, кад чуј |
| ске крви.{S} С овом се Ђурађ оженио још у оно доба кад је са Стеваном и Мехмедом противу Мусе в |
| пријатељи.{S} Ђурађ држи да ти њих још у Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти отреса, и он д |
| <l>Тад се врати војска сваколика</l> <l>У Србију, своју домовину.</l> <l>Српска слава по свјету |
| ман христјанства.</p> <pb n="433" /> <p>У разапетом чадору седи султан Амурат, нуз кољено бегле |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Једрени цар Амурат паше и везире на диван позива.</p> |
| 10"> <pb n="349" /> <head> X </head> <p>У неком красном пределу код реке Ибра, међу стољетним д |
| ="SRP18590_C2.22"> <head>XXII</head> <p>У чадору Ферхад-паше седи Харалампије и договара се.</p |
| "SRP18590_C2.32"> <head>XXXII</head> <p>У Београду тишина влада.{S} Ту је посада мађарска, на к |
| ="SRP18590_C2.24"> <head>XXIV</head> <p>У Крушевцу Турчин влада.{S} У дворима цар-Лазара турске |
| :id="SRP18590_C1.9"> <head>IX</head> <p>У Дринопољу султан Мехмед слави своје победе.{S} Њему и |
| т паше и везире на диван позива.</p> <p>У Једрени, стародревном граду, Турци су господари.{S} Т |
| Србија под деспотом најсрећнија.</p> <p>У горњој Србији све је цветало.{S} Било је ту храмова, |
| песме каквог заљубљеног јунака.</p> <p>У овој башти царица Милица са својом млађом ћерком, кра |
| рпских краљева, царева и јунака.</p> <p>У црној дворани на среди је велики округао стол, покрив |
| одбина им је у том пут показала.</p> <p>У оно доба био је обичај претенденте, ил’ иначе који мо |
| атимимо — подиже пе’ар Облачина.</p> <p>У заносу душе своје причају си што су преживили борбе, |
| је несретних невиних кнежевића.</p> <p>У тој ствари није ни о самом деспоту начисто.{S} Јако с |
| Цецилија, кћи војводе Розгоњије.</p> <p>У граду мађарски војници српске су изменули.{S} Београд |
| довоље, велике се чине припреме.</p> <p>У једној дворани намештена трпеза, звоно зазвони, дворј |
| јошт који игуман да се промене.</p> <p>У другој мањој трапезарији ручају остали калуђери.{S} М |
| е крепе дух народа, да не клоне.</p> <p>У трапезарији све се на краће одбављало; искушеници рад |
| , то је било најглавније питање.</p> <p>У савету сваки је очи своје на патријарха бацио.{S} Пос |
| >Јеремија баш хоће да се одупре.</p> <p>У Голупцу се налазе и ослепљени кнежевићи, Гргура синов |
| тап тек из призора појављује се.</p> <p>У чадору седе деспот и Облачина Раде.</p> <p>Кад је сун |
| едерево је мајке Србије мезимче.</p> <p>У дворани деспота светују се деспот и војводе, велики в |
| само да је све по његовој ћуди.</p> <p>У Дечанима налазили су се и два млада кнежевића, синови |
| еправљаће се да на Влашку удари.</p> <p>У чекању том прође и неколико дана.</p> <p>Кад наједанп |
| удне кључеве Београда предавати.</p> <p>У Београду не види се весело лице, не чује се весела пе |
| е све то као што треба изредити.</p> <p>У трапезарији нема стола ни столице, све сами миндерлуц |
| м од тога шалу какову заметнути.</p> <p>У двору се све преправљало за ново угошћење гостију.{S} |
| мо каква ће судба Ђурђа постићи.</p> <p>У време ови’ метежа Ђурађ је већ ожењен био.{S} Породиц |
| це му ванредну озбиљност тумачи.</p> <p>У пратњи Рувима улази владика Леонтије.{S} Човек преко |
| о, вредност њену крвљу плативши.</p> <p>У стану турском Марко у свом чадору пије.{S} До њега се |
| екао да буде свему што пре крај.</p> <p>У једно доба дигну се гости.{S} После обичне церемоније |
| са Јаблановићем и Харалампијем.</p> <p>У дворани се састану, и то код јела, код пуни’ пехара.< |
| г што је амо Ферхад-паша стигао.</p> <p>У деспота је још она стара одважност, и неће се ничега |
| , није се одма’ разабрати могао.</p> <p>У целом двору највећа забуна владаше.{S} У таковим жало |
| ђа, све је Јеремија упрсте знао.</p> <p>У српским земљама одавна завладала је болест деобе.{S} |
| о различним стварима разговарао.</p> <p>У двору је већ у то доба све врвило.{S} Дворске и новод |
| а буде дворен, па онда на посао.</p> <p>У кнежевој својти има земљомера и неимара.{S} Кнежевић |
| саном.{S} Он је свој род љубио.</p> <p>У народу, и да је остао као Петошко, ништ’ не би могао |
| риграду такође за себе је радио.</p> <p>У Цариграду су српски господари красне домове и летње п |
| радати — повиче жалостиво Марко.</p> <p>У исто магновење дође му пред шатор Хасан.{S} Красан ју |
| лампије живило, и шта се радило.</p> <p>У трапезарији било је весело.{S} Харалампије све се ’ша |
| главе па му се све лако чинило.</p> <p>У Вишеграду наскоро држао је савјет са својим сином Ђур |
| па да се за душу и поткрјепимо.</p> <p>У трапезарији све их готово чека.</p> <p>Није дуго трај |
| поднећеду Жичи богу угодан дар.</p> <p>У својти су и дечаци ловачки, једни носе стреле, други |
| завлада Србијом Ђурађ Бранковић.</p> <p>У Београду, у двору Стевана, станује Ђурађ Бранковић, к |
| ласом дели-Реџеп, очи му севају.</p> <p>У исти мах чаушбаша пријави се, и донесе глас да су ту |
| с друге стране Мађарима предају.</p> <p>У таковом расположају дуже је сам у себи говорио.</p> < |
| ожда се мучи на душманском кољу.</p> <p>У истом дому, у истом манастиру, гди се тако веселе, — |
| зе, у подвигу душе ил’ покајању.</p> <p>У Голупцу Јеремија војвода влада.{S} Он је био после ко |
| ће све, руке, напослетку и душу.</p> <p>У пол Србије велика врева, једни секу, кидају из стенов |
| уређује гомиле војника за јуриш.</p> <p>У исти мах дође слуга и јави да је ту улак турски и дон |
| НА ДЕЛА</p> <p>ЈАКОВА ИГЊАТОВИЋА</p> <p>У редакцији</p> <p>ЖИВОЈИНА БОШКОВА</p> <p>Приредили</p |
| Турке.{S} Кад сам виђео, да се ви сви [у] целом двору са Турци држите, увидео сам да је већ за |
| збере.{S} И њему су седмогодишњег брата_у то доба заробили.{S} Ко ће га сад као човека познати. |
| чу, па хоће да врата затвори и ветар ти убаве шалваре и дивни стас покаже, а ти тек онда жалиш |
| то се Смедерево зида.{S} Жигмунда треба убавестити, да ће Смедерево град наперен бити против Ту |
| а, ал’ он онде више може за нас радити, убавешћује нас на што се онде смишља, и кад куд се турс |
| слободно ништ’ дати.{S} Теофан је лако убеди, да је од деспота помилован, и да ће ту остати, д |
| лику наклоност, кад је, као што си сама убеђена, и према теби не баш најблагородније поступао. |
| n="220" /> исповедити морам што на том убеђењу за право налазим, па ћеш ми, светла царице, опр |
| ом однесе.</p> <pb n="466" /> <p>Сви се убезекну.{S} Гледају кад Турчин на бедему алај-барјак з |
| ошт млоштво Грка и Турака;</l> <l>Гојко уби грчкога војводу,</l> <l>А и Богдан дост’ почини јад |
| орити се ка’ змајеви љути.</l> <l>Жарко уби једног пашу турског</l> <l>И јошт млоштво Грка и Ту |
| а гледала <pb n="390" /> ’де свој свога убија, а мусломанство покрај тога расте.{S} Свако себи |
| н није жестока срца, нити хоће Ђурђа да убија, ал’ тек мора се од насилија чувати.</p> <p>Закљу |
| урке, међ’ Арнауте.{S} И незнани делија убија Мусу Кесеџију због харања, спашава ђевојке од црн |
| код своје војске, а да други ко султана убија.{S} Мог она су Турци прогањали.{S} Кад је цар Лаз |
| ре покидан народ са три стране сам себе убија.{S} Нека је савеза са Угрима, ал’ не дај да лацма |
| ћелије, отимају, који се противи ране, убијају их.{S} Наишли би и на благо, на што Јеремија че |
| , јер у оно доба брат брата, син оца је убијао.{S} Он је постао на то султаном свију Турака.{S} |
| рио си па још немаш мозга.{S} Што би се убијао?{S} Ја, с моје стране, ако сам и будала, бар овд |
| .{S} Па шта ће онда бити, брат брата ће убијати, и последња врата Србије отворићеду се Турцима, |
| наместо тога наишао је на ловца који га убије.{S} Оба платише за лакомост.{S} Ето такове су ти |
| намери што знао, отиде у турски стан и убије Мурата.{S} Турци јаросни ударе на нас, но узбијен |
| Србе сатрти.</p> <p>Муса неком приликом убије брата Мусулмана и постане султаном свију Турака.< |
| је мислио да је прилика већ близу, буде убијен из потаје, неизвесно, да ли од турске или српске |
| а Ђурађ од запада; Муса буде потучен и убијен, а Мехмед постане господарем свију Турака.</p> < |
| ашина, војводе Душановог, који је после убијеног цара Уроша себе за краља српског прогласио.{S} |
| и; јер има ђаура и ђауркиња који се пре убију, ил’ убити даду, нег’ што би се од свог драгог од |
| горе и Никопоља.{S} Сама себе би Србија убила.{S} Ил’ би се с Угрима погодили, напустили би да |
| све, а тога су опет ђаурски разбојници убили.{S} О њима ће се у арапским бајкама преповиједати |
| им буздованом који је младог цара Уроша убио.{S} Зар што је Милица од Немањине лозе, зато да уп |
| босански пастири и чобани.{S} Обилић је убио Мурата, дивно јуначно је, ал’ вођ треба да је код |
| а би’ радио.</p> <p>— Шта — ваљда би се убио?</p> <p>— И њу и себе.</p> <p>— Е мој Грмане, оста |
| ђаура и ђауркиња који се пре убију, ил’ убити даду, нег’ што би се од свог драгог одлучити дали |
| Држу га као пса, и први музтим може га убити.{S} Нек пије ко може поднијети, и колико може, и |
| препречили.{S} Било је паша, који су га убити желели, но већина није допустила бојећи се да се |
| а лакше погазити нег’ човек што ће њега убити.{S} Може један тројицу потући, ал’ кад дођу шесто |
| м.{S} Тко је могао песницом у чело вола убити, тај је више важио, нег’ који је књигу писао.{S} |
| .{S} Ако она ђаура јако воли, пре ће се убити, него за другог поћи; јер има ђаура и ђауркиња ко |
| S} У двору си своја госпођа, и нитко ти уближити не сме, то не да Жигмунд.{S} Ти си о’ђе мјесто |
| ми је зато и пут отворен био.{S} Једна убога удовица имала је красну кћер, младу као капља.{S} |
| ити мораш, зато немој се радовати, и не убој се од страхоте која може доћи.{S} Имаш силних душм |
| ој земљи, но вараш се.{S} Марко је љута убојица, и силно мари за велико господство, као год и В |
| <p>Кантакузену доважају Дунавом и сувим убојне топове, Кантакузен их понамешта по бедемима.</p> |
| припремили, пуне су шајке на Дунаву са убојним спремама за Голубац — одговори Лошонци.</p> <p> |
| е је у свему десна рука деспота.</p> <p>Убојно обувени, чекају спремни док зора заруди, чекају |
| оба бока видела се изрезана два велика ува какова су у познате животиње великих ушију — седео |
| у марву, живад у град, ’рана се једнако уважа, суво месо, сува риба, вино, све је у изобиљу.</p |
| и такова јунака код себе кога цео народ уважава, па и свима прибегшим ’ришћанима као глава служ |
| p> <p>— Он доиста твоју породицу љуби и уважава и жели твоје пријатељство задобити — одговори Ј |
| м Марко.</p> <p>— Та мој отац тебе јако уважава — рекне забуњеним гласом Ђурађ.</p> <p>— Чуј, м |
| окрај млоги тешкоћа, решио.{S} Њега сви уважавају.{S} Изглед му је, истина, горд, но његовим ра |
| жан.{S} Већа га је част Турака љубила и уважавала, и само неки су га мрзели које из злобе и зав |
| некадањих мана, које су Србији шкодиле, уважавао је његов разум, храброст, досетљивост, а и пок |
| лости, и образ кротости.{S} Пахомије је уважавао Леонтијеву науку, смиреност и родољубије.{S} Б |
| {S} Од овог доба, цар Лазар га је силно уважавао.{S} И доиста, имао је Вук велику страну велика |
| о лице покрај царице, јер ју је особито уважавао због њене наклоности према Бранковићевом роду, |
| } Премда није био пријатељ Србину, опет уважавао га је, знајући да ако у један мах и с деспотом |
| p> <p>— Дакле тако ти младог Бранковића уважаваш?</p> <p>— Тако богме.</p> <p>— А да л’ познаје |
| по жељи и налогу свога оца, који је био уважен војвода код цара Лазара.{S} Патријарх га је узео |
| боје су били од Стевана деспота и Ђурђа уважени.</p> <p>Јаблановић да Јеремији на знање да су у |
| се смејали, гдекоји, пак, удостојили га уважења.</p> <p>— Вештице и калуђери морају ноћу тумара |
| и већ славни били и који и данас велико уважење уживају — рекне Русна.</p> <pb n="260" /> <p>— |
| еље.{S} Милица тиме његовом светом лицу уважење указа.{S} С десне му руке заузме место Милица, |
| јани и други ширити се на наш рачун.{S} Уважи, господару, моје речи, и по могућству умери Угре. |
| ћа слабију страну кроз прсте угледавши, уважио је његову бољу страну.{S} Деспот си представљао, |
| ко и није био леп, ал’ га је опет знала уважити, јер је у себи мислила: богзна каково добро мог |
| ао.{S} Ја се надам да ћете ви сви знати уважити моје пријатељство.</p> <p>После ови’ Бајазитови |
| прати.{S} Деспот их пред двораном чека, уведе краља и понуди му место у чело.{S} С десне до њег |
| бац, на што деспот захвално се поклони, уведе краља у дворану, приведе га трону, до ког је друг |
| Харалампије, па их у велику једну собу уведе.</p> <p>Овде се мало још поразговараше, док слуге |
| оји упадаху у Маркове баштине, одјачам, увежбам се у борби, и потурчим се.{S} Борио сам се прот |
| ечаци ловачки, једни носе стреле, други увежбане соколове, нуз пут ако се нађе звериња, да је д |
| зрена нема.{S} Корице књиге Данилове су увезане у кожу, на њима утиснутим златним бојама наслик |
| евана, брата му Вука, Ђурђа Бранковића, увек се држао уз Стевана.{S} Када се Стеван са Ђурђом и |
| Кајица, тај бисер од јунака, ког долама увек од драгог камења трепти, црнином је обвијен.</p> < |
| шко.{S} Очи му увек варнице дају, па је увек на најмањи повод као рис на јарост склопљен.{S} На |
| е у Једрени уз кољено султана, да му је увек у свјетовању и на дивану.</p> <p>Ферхад-паша покра |
| аша сад ’ладан се показује, јер њему је увек био добар, и обећао је при деоби у помоћи му бити. |
| p> <p>Ферхад-паша покрај тога из потаје увек се договарао са деспотом, ма овај ’де био.</p> <p> |
| је и Вукашин, и сам ђед кнез Лазар није увек правду наједнако дјелио, држао је да је право Нема |
| о добро и зло произићи, а о Радосаву се увек добро говорило.{S} Ферхад-паша, пак, преко друге т |
| <pb n="329" /> поред Ђурђа стално су се увек држали и војводе, Војновић и Змај-Облачић Раде.</p |
| ло као сада да се после несрећне љубави увек други и друга тражи, нег’ често су у намастир ишли |
| — Кажи ми искрено, деспоте, хоћеш ли ти увек са мном у миру и сајузу живити или не?{S} Ако те ж |
| ја у вашој.{S} Знаш, деспоте, да сам ти увек потајно наруку ишао, и штошта не бијаше по турском |
| евима, а и Жигмунду узајмљује, јер овај увек много треба, па ако деспот баш сад не буде при нов |
| јске и колико ће бити.{S} Ризнице су им увек празне, а краљ о свом трошку не може војске држати |
| лербегом зајезди, ал’ тако да му је око увек надаље спред јездећег Харалампија гомилу управљено |
| бриге, по нас хрђаво испасти неће, само увек држ’ се покрај мене.</p> <pb n="417" /> <p>Тако се |
| S} Маџари, опет, од нас изискују да смо увек против Турака, кад се год њима допада.{S} И како с |
| ока као код други’, — тешко.{S} Очи му увек варнице дају, па је увек на најмањи повод као рис |
| и науме Србе буди пошто покорити, па су увек прилике рату тражили.{S} Када је Турцима до нужде |
| дали, и који јошт страдају, јер у свету увек има страдалника, па се њих треба у умерености сети |
| је добро дичи овај свет.{S} Је ли лепша увела ружа од свеже љубичице?{S} Ако је Турчин против в |
| кратким одговором га поткрепи.</p> <p>— Увелико ћу штовати блаженим деспотом зидане и украшене |
| ечере задремали и легли.{S} Још мало па увелико спавају.</p> <p>Пајсије да на знање да кнежевић |
| усле и јуначке славне песме тек срамоту увеличавале.</p> <p>Немојмо ни спомињати све који су у |
| слуге, све чује шта се изван ради, и то увеличателно.</p> <p>Светислав, када је чуо шта се са к |
| о ће ђаво да побједи, јунаштва венац да увене.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18590_ |
| Та лепа времена прохујаше, вијор однесе увенуле листиће лаворике са круне српске.</p> <p>Србија |
| огућан, па покрај старијих услуга новом увенчаће своје чело.</p> <p>Харалампије од стиха преда |
| бијаше мала, не као под Душаном, ал’ је увео лепе уредбе, па то мало било је барем срећно.{S} Д |
| оји га је под својим именом у овај свет увео, и у турству, хришћанству и свом народу добро чини |
| и поклисари, који доносе даре деспоту и уверавају да ће га султан свом силом потпомагати, само |
| посумњао.</p> <p>Харалампије, напротив, уверен је био, да му Јеремија обећано не би испунио, и |
| </p> <p>Исак-паша поглед баци на вреће, уверен је да је све у реду.{S} У деоби ћара су турске п |
| тебе као најславнијег јунака дочекао и уверен сам да те глава поред њега заболела не би.{S} Он |
| {S} Но буди ме ко како осуђивао, ја сам уверен да и при Турцима доста сам добра мом роду учинио |
| Бог нек буде милостив, и то исприча мог уверења ради, да је на добром путу.{S} Изглед и говор т |
| , и ком се истинито посветио, из чистог уверења прам вери којој ће служити.{S} Био је веран пом |
| спојити.</p> <p>Деспот је то из чистог уверења изговорио, и радознал је шта ће на то Леонтије |
| задњем на манастир, дошао је Ферхад до уверења да се Радосаву доста поверити може.{S} И сад га |
| не очи засветле и сујета њена улије јој уверење да се калуђеров ноћашњи поход ње тицао.</p> <p> |
| е замерао, поштовао је у њему сопствено уверење ино, јер [је] држао да и такав непријатељ пошто |
| ило видела.{S} Који са смјехом, који са уверењем о плашилу, ђипи па запита, где га је видела.{S |
| упорству свом показују, особито када у уверењу живе да су они правичан орган опште користи.{S} |
| ду над Бајазитом, дошли смо да се очима уверимо.{S} Знао сам да о’ђе мора бити и ’ришћански зар |
| би Турци без мача све покорили — рекне уверителним гласом Русна.</p> <p>— То може лако бити — |
| његове приврженике уталожио, паштио се уверити ји, да он то зато чини да после оборене Бранков |
| оме немој ни сањати, оче.{S} Ја те могу уверити да је деспот пред млогим говорио да те је свагд |
| обе у неком малом зданију у башти, које увеселења ради негда сазидано беше, како би после почив |
| е сад на Косову ради, но само до шале и увеселења.{S} Особито откако цара Лазара у двору нема, |
| ца купити можеш, а да војводе и велможе увесељава.{S} Петошко није био са тржишта у звекетуши ш |
| очи ископају.</p> <p>Међутим престаде и увесељење.{S} Почеше се из трапезарије разилазити.</p> |
| иву шалу намирио.{S} Но баш зато смех и увесељење било је веће.{S} Ако се која служавка подебел |
| дио, деспот је имао времена ред у земљи увести, и партаје противне умирити.{S} У земљи је Ђурађ |
| чину-Раде да купи људе за војску, да их увеџбава.{S} Настаћеду крута времена, Србија ће требати |
| невом проводи ћеф.{S} И сиве соколове, увеџбане, морали су у харач давати.{S} Тако те красне с |
| гат, задовољиће се ако му даш краснијех увеџбаних соколова, султан је ловац, то волије.{S} А мо |
| ио.{S} Глас Петошка се у љутим бојевима увеџбао.</p> <p>Деобеници издајице виде да су криви, и |
| то доиста Краљевића Марка јединог каура увешће Мухамед у едем, ђе га сви турски газије једва че |
| одмах сједам на коња и носим уговор на увид Исак-паши, јер је он везир и беглербег, а ти уређу |
| о, све ће пропасти.{S} И то све неће да увиде Миличини саветници.{S} Ти их Краљевићу добро позн |
| падиша, — проговори Бранковић — ми смо увидели да је засад срећа код Турака, будућност шта ће |
| ви сви [у] целом двору са Турци држите, увидео сам да је већ за Србију куцнуо жалостан час.{S} |
| новог и тешњег с њима пријатељства.{S} Увидео је колико је себи и свом народу с турским пријат |
| е већ за Србију куцнуо жалостан час.{S} Увидео сам да поред вас ни као луд ни као мудар прокопс |
| S} Отац му је паметан војвода.{S} Он је увидео, да није можно турској сили противустати, па се |
| ад на себе узимала.</p> <p>Сваки је већ увидео да деспот неће дуго вући; сваки се бринуо, каква |
| ћ и за своју децу бринути.{S} Он је већ увидео да Турци ни њему нису пријатељи, и утолико мање |
| пијете; можда ће после смрти Марка свет увидети који је био прави бранитељ и пријатељ свога род |
| } Они ће се с нама помирити.{S} Особито увидеће Турчин и моју важност и показано му пријатељств |
| /p> <p>После ове влашке победе, Бајазит увиди важност Србаља, и паштио се у пријатељству их одр |
| ћ лошији од Бранковића.</p> <p>Русна је увидила куда смера царица са овим реч’ма.</p> <p>На срп |
| гласом седи патријарх.</p> <p>Милица је увидила да ће Петошко са својим искреним будалаштинама |
| горе, <pb n="471" /> надесно налево.{S} Увидили су да са таковом силом Турцима наудити не могу. |
| хоће град да зида.{S} Његово бистро око увидило је одавно оно место, тачку, ’де би требало град |
| _N2" /> и поочим, блажен Стеван деспот, увидио је зло, па је замолио у те пријатељства и заштит |
| ране му видати.</p> <pb n="379" /> <p>— Увидио је то зло и блажени деспот, и пружио ми је као с |
| <p>Веља је била жалост деспота, кад је увидио да од предаје Голупца нема ништа.{S} Јави то Жиг |
| сад поступати нећу.</p> <p>Сад је сваки увидио зашто деспот неће на Турке.{S} Познавали су њего |
| <p>— Но и то добро знате, да је деспот увидио како сам му до насљедника дорастао, како је и пр |
| га — рече Јаблановић.</p> <p>Јаблановић увидио је куд Јеремија својим реч’ма шиба, да покрај кн |
| рат брату очи копа, свој свога коље.{S} Увиђ’о је деспот да ћемо се овако сви искорјенити, и ми |
| ад.</p> <p>Исак-паша бесни од муке, сам увиђа да Ферхад право има, ал’ би рад дин-душмана и сву |
| о најискренији су били.</p> <p>Грман је увиђао да све натрашке иде.{S} И како не би он увиђао, |
| целу ту ствар начисто довести.{S} Он је увиђао да се Мари не допада ни то што се Милева Турчину |
| да све натрашке иде.{S} И како не би он увиђао, који је видео и осећао славно доба Душаново, па |
| онда у толиким ратовима искушен народ, увиђев да једнако натраг уступати мора, не поузда се ви |
| у излити.{S} После смрти, пак, сваки је увиђео шта су у њему изгубили.</p> <p>Красно га са’ране |
| партају, а и сам деспот га хоће, јер је увиђео, да поред његови’ слаби’ страна има млого важни’ |
| ма и против хришћана, и покаја’ се, јер увиђо’ да у Турчину пријатеља није.{S} Зато пролијевао |
| мними будала такове сам примедбе у шалу увијао, које би народу на ползу биле; ал’ све бадава, ј |
| ље нек иде Харалампије, вешт је, зна се увијати, превијати, и оно говорити што не мисли — каза |
| ого пута с Турцима за Турке војевао, па увијек од њега зазиру.{S} И зазирати могу, јер је и при |
| свети оче, требаш ми за вијеће, јер си увијек земљу и своје стадо љубио, и што рекнеш, то је у |
| Видећемо.</p> <p>Отац Харалампије, тако увијен, тихо међу гранама сакривен, корачао је све ближ |
| ви спавајућег оца Леонтија и цео у црно увијен, пође ближе к том жагору, не би ли наишао на как |
| како би га био прославио!{S} Његово име увијено би било у песмама, у ружичном мирису, међу чаша |
| енте утркиват, копљем хитат, буздованом увис бацати.</p> <p>Ту ћеду се јуначки мејдани у играма |
| бриге, господару, челенка Кајице ће се увјек напријед вити, боље славно мријети нег’ кукавички |
| д издајице, а ти Харалампије, ти си био увјек зао демон у народу, и твоје причешће тровало је н |
| е части и имовине свог сабрата.{S} Буди увјерен, чесити деспоте, да ћу те у твојим племенитим п |
| слови.</p> <p>— О твом пријатељству сам увјерен, о том нећу ништ’ ни спомињати.{S} И ријечи су |
| , пркрсти се и пољуби часни крст, да се увјерим да је христјанин.{S} И прије нег’ што ће ми тај |
| али, е да је не дам, тек ће му се похот увјећати, и сву силу ће на ме дићи, султан држи да је њ |
| папа учитељ Угарах, да ће се лацманство увлачити, и да ћеду фратри православне душе покуповати, |
| та порука гласи?</p> <p>— Улак, то беше увода, ал’ не да ми посумњати да то није христјанин у т |
| и да је у граду све у реду, да се какве уводе не увуку.</p> <p>Велика сила притискује, ’дегод с |
| ити са јаким Смедеревом.{S} Мађари шиљу уводе, да проуче снагу Смедерева.{S} Турци шиљу преобуч |
| вој род, што су на страни добро виђели, уводили су у свој народ.{S} Каогод у последње време што |
| з равнотеже душевне потиснути.</p> <p>— Увреда мени нанешена — рече Русна — од моје стране давн |
| изгладио.{S} Но од стране Бранковића та увреда не да се лако загладити.</p> <p>Ове се речи Русн |
| ни сам веровао; падне с коња и јако се увреди.{S} Ово га је живота стало.{S} Није трајало ни т |
| рис на јарост склопљен.{S} Најмање што увреди га, јер је од млоги’ столетија увређено срце нас |
| рдости, не једанпут су разни властелини увређени били.{S} Па и сам син Вуков, мој унук Ђурађ на |
| о увреди га, јер је од млоги’ столетија увређено срце насљедио, које се лако позлеђује.</p> <p> |
| о није било обично пјевање, што се само уву допада и срце усхићава, но нешто више.{S} То <pb n= |
| т, теби чудим што си се у делијско руво увуко, ал’ дервиш ђаурски.</p> <p>— Овако сам пред султ |
| граду све у реду, да се какве уводе не увуку.</p> <p>Велика сила притискује, ’дегод се тко из |
| ао се да га осећај и спомени у дубље не увуку, па окрене разговор.</p> <pb n="454" /> <p>— Тако |
| само зато дошли да тебе у наше друштво увучемо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије се мало замис |
| вас бојазан мучи, да је римпапа учитељ Угарах, да ће се лацманство увлачити, и да ћеду фратри |
| град и Голубац.{S} Стиже ми глас, да је угарска војска већ на путу.</p> <p>Ту деспот отпочине, |
| м краљем, склопио уговор, по којем мене Угарска после смрти деспота као овоме насљедника и десп |
| рада, онда су врата Угарске отворена, и Угарска може опасност која јој такођер грози само у дољ |
| ма Србију.{S} Но кад већ на ино није, и угарска војска је већ на путу, противити се не можемо, |
| ђе ли Турчин до Београда, онда су врата Угарске отворена, и Угарска може опасност која јој тако |
| , ил’ би морали са Угарском, ил’ против Угарске.{S} Ако уговор са Жигмундом склопљен погазимо, |
| зимо, онда морамо са Турцима ићи против Угарске, онда морали би Србију широм отворити Турцима, |
| Београда и Голупца Жигмунд не би се из Угарске макао, а Србија је под ударом турским малаксала |
| м ће постати цар Њемачке, а већ је краљ Угарске.{S} То је велика снага.{S} Њемачка ће помагати |
| да је деспот Стеван лане са Жигмундом, угарским краљем, склопио уговор, по којем мене Угарска |
| >— И Београд је у Србији, ал’ зато је у угарским рукама.</p> <p>— Исто мислим што збориш, није |
| кад се потпишем да се цијепам од савеза угарског, погазићу задану ријеч, која је потврдила угов |
| деспот-Стевана, златне, сребрне руде, у Угарској толике баштине, цјена за продату Мачву и Беогр |
| , пало ми у насљедство сво баштинство у Угарској, што даде у замену Стевану деспоту за Мачву и |
| ражити наслона, а то наћи можемо само у Угарској.{S} Изглед је да ћеду нас јако потпомагати, је |
| дворски конак Високог Стевана кад је са угарском и грчком господом лов ловио, и Манасију посећи |
| је које морате бирати, ил’ би морали са Угарском, ил’ против Угарске.{S} Ако уговор са Жигмундо |
| вим крајевима на окупу, да се свежемо с угарском војском која је на путу, а да им и градове пре |
| моју тврду вјеру, неограничну вољу.{S} Угарску војску ишчекујем тек што се из куле не види.{S} |
| и ма тко.{S} Јошт и сад прса деспотова Угарску бране.{S} Разумијеш ли ме, Јерино.</p> <p>— Раз |
| Браничева, поносито гледи на Дунаво, на Угарску.{S} Сав окол пун вредна радена народа, што је ч |
| их после лакше баце из Београда ван, и Угарску освоје.{S} Тако су Турци с нами и међу нами чин |
| а града.{S} И у тим градовима могу Срби Угарску штитити — рече озбиљно војвода Војихна.</p> <p> |
| је велика снага.{S} Њемачка ће помагати Угарску против Турчина, а тебе обе.{S} Држиш ли с Турци |
| они, отићи ћеду у Цариград, у Млетке, у Угарску, па ћеду тек онда из освете за леђи радити.{S} |
| манско царство, и против хусита, који у Угарску не задиру.{S} Најпре нек се изда по уговору што |
| менце дању-ноћу чувају да се кандила не угасе, и молитве се једнако читају за блаженство душе д |
| очију, да им душа из њих говори. — Као угашене две свеће показују гар, сенку некадашње светлос |
| о јунаштво, показаће да у Срба још није угинула лоза Краљевића Марка.{S} Ту ће показати Кајица |
| доцне — закључи Јеремија.</p> <p>Све је углављено и сад на посао, сваки има своју задаћу. -</p> |
| д куће до куће, траже цуре, ставе их на углед, и најлепше изберу, јер Турчин са лепом невом про |
| ојта прати деспота и Јерину, да је већи углед, и да не допадне неприлике.</p> <p>Деспот и деспо |
| јати на подсмех, јер ма и слепи, чувају углед и достојанство племена Бранковића.</p> <p>Харалам |
| и нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се у те угледа, у твој јуначки створ, каквог сада у Грка нема.{ |
| и Бранковића слабију страну кроз прсте угледавши, уважио је његову бољу страну.{S} Деспот си п |
| бе пошкропи се крвљу народа.{S} Мањи се угледају на веће, сватко гледи од другог што да скуца.{ |
| ке великашима сродне гордости.{S} Његов угледан стас начинио му је пут к срцу Маре, цара Лазара |
| е поздрави и пољуби.</p> <p>Јеремија је угледан делија, ма и постарији.{S} Стане насред трапеза |
| та љубопитно Бајазит.</p> <p>— Не да је угледна, но све хурије едемске ником би у земљу пред њо |
| дише харем дичити.</p> <p>— Зар је тако угледна? — запита љубопитно Бајазит.</p> <p>— Не да је |
| > <p>— Овако сам пред султаном и пашама угледнији.</p> <p>Ферхад једнако понуђива Харалампију, |
| побожни српски краљеви.{S} А на сваком углу корица каљено злато, плоча златна, на којима су ур |
| од звуком звонцета, за које је у једном углу дворском мали звоник начињен био; а кад је било го |
| унаоколо позлаћено, са висећим на четир угља златним китицама кључе.{S} Заповедник града стане |
| > <l>Рече Реља војеводи Гојку.</l> <l>А Угљеша тек поглади брке,</l> <l>Па прослови гласом радо |
| а Крилатовић, па и сам Вукашин, па онда Угљеша и Гојко.{S} Кад су Грци чули само име Угљеша, ве |
| помагаче:</l> <l>Жарко, Гојко, војвода Угљеша</l> <l>И остали витезови српски</l> <l>Опет пију |
| мејдан с њиме дељен.{S} Њега је војвода Угљеша носио.{S} Јошт ми остаде очин мач од Душана задо |
| ду бијеломе;</l> <l>Једно бјеше војвода Угљеша,</l> <l>Друго бјеше Реља Крилатовић,</l> <l>Трећ |
| а и Гојко.{S} Кад су Грци чули само име Угљеша, већ им је било доста.{S} Па војвода Жарко, па т |
| је цар Душане силни</l> <l>За њим језди Угљеша војвода,</l> <l>Реља Крилат дивна Бошњачина,</l> |
| и.{S} Отац Пајсије закрвавио је очи као Угљеша кад је седамнајст Грка посекао.{S} Преподобном, |
| удрији и најлукавији.{S} Ти велиш да су Угљеша, Гојко и Вукашин славне војводе биле.{S} Јест.{S |
| ну у шаке.{S} Градови и земље Вукашина, Угљеше и Гојка, војводе Мирка, Жарка и Краљевића Марка |
| бесједити:</l> <l>Знаш ли Рељко и брате Угљешо</l> <l>Зашт’ је царе војску сакупио,</l> <l>Војс |
| еље царичине истерати да се непријатељи угњезде.{S} Светла кнегињо, ти си му жена и мораш му ст |
| први у град, па да се како год онде не угњезди, јер би се Жигмунд <pb n="456" /> лако од деспо |
| ри српски сајединили да помогну Турцима угњездити се.{S} Лазареви синови код Турака; Вукови син |
| ће га зауставити.{S} Турчин се не може угњездити, ако му тек сам народ земљу не уступи.{S} Мор |
| дан комад Србије откинуше Турци, Мађари угњездише се у Београду, Балшићи, Црнојевићи и Његуши о |
| S} Ако ког Србина судба гони, ако је ко угњетен, нек дође Марку, он ће му свагда сузу утрти, он |
| ог заштитника налазили, јер је он свуда угњетене закриљавао.{S} Кад је Марку зла воља дошла, а |
| ти реч да ће овај мач опет у свако доба угњетеног од Маркова рода, бранити.</p> <p>Затим дигне |
| о није никад противу Србина војевао, но угњетеног га је јошт заштићавао, потпомагао.</p> <p>Нар |
| а дивану.{S} Донијео сам ти све у реду, уговор потврђен, шакописом Исак-паше као везира и бегле |
| руци дркће.{S} Но није на ино, мора.{S} Уговор деспот-Стеванов га веже; а ионако без савеза са |
| ад оним мађарским вођом за најбољег.{S} Уговор је учинио јошт деспот Стеван са Жигмундом, и ти |
| и Голубац.{S} Тако је, није на ино.{S} Уговор се не сме рушити, јер би онда дошли измећу две в |
| огазићу задану ријеч, која је потврдила уговор Стефана деспота, да предам градове и Мачву Угрим |
| и.{S} Код Ферхад-паше биће благо, он је уговор склопио, и он ће вам у делби по турском ћитабу с |
| , тад ћу ту бити.</p> <p>Радосав донесе уговор.{S} Деспот потпише одмах и запечати, тако исто и |
| обрече, обвеза се.{S} У Тати склописте уговор, одбранбени уговор, да се Мађари и Срби међусобн |
| и јошт нијеси све искусио.{S} Тебе више уговор не веже, јер си испунио га што си градове предао |
| буде по твојој жељи, Радосав нек напише уговор, ти ћеш потписати и печат ударити, а ја опет мој |
| лубац, и све испричав Исак-паши, извади уговор и преда.{S} Исак-паша је задовољан, само заиште |
| што је потребно.{S} А султан, како види уговор, издаће берат да се деспот Вукогли признаје за в |
| {S} У Тати склописте уговор, одбранбени уговор, да се Мађари и Срби међусобно против Агарјана п |
| > <p>Буде Радосава да донесе на листини уговор.</p> <p>Док су Радосава будили, и пробудили, дон |
| реба бирати.</p> <p>— Турци чуше за тај уговор склопљен и побојаше се.{S} Још за живота деспота |
| пет страшно разљутио, кад је чуо за тај уговор, и навалио одмах на Крушевац и Ново Брдо, мада ј |
| зле у глави Високог Стевана, кад је тај уговор у Тати потписан, како ће деспоту срце куцати кад |
| е.{S} Турци би једва дочекали да се тај уговор повреди.{S} Измећу два зла, мање треба бирати.</ |
| деспот Стеван са Жигмундом, и ти си тај уговор морао одржати, а султан се опет страшно разљутио |
| еспоте, ја одмах сједам на коња и носим уговор на увид Исак-паши, јер је он везир и беглербег, |
| ину, и преда деспоту.{S} То је потписан уговор.</p> <p>Деспот прими листину, отвори, прочита, и |
| и владе.</p> <p>Јеремији је познат био уговор деспот-Стевана са Жигмундом, и да се Мађарима им |
| са Жигмундом, угарским краљем, склопио уговор, по којем мене Угарска после смрти деспота као о |
| n="380" /> <p>— Лане је деспот склопио уговор са Угрима.{S} Даваћеду велику помоћ против Турак |
| са Угарском, ил’ против Угарске.{S} Ако уговор са Жигмундом склопљен погазимо, онда морамо са Т |
| и преко воље помажем.{S} Ви сте с нама уговоре имали, по којима сам вам помагати морао.{S} А к |
| је киван, шта зна пук за деспот-Стевана уговоре са Жигмундом, и да кажеш, не вјерује.{S} Сад на |
| <p>— Ти знаш, деспоте, добро како Турци уговоре држе.{S} Ако хоће Турчин да наруши, ту му је пр |
| вар свршена, куповина и продаја Голупца уговорена.</p> <p>— Ја се клањам свевишњем богу, који ј |
| ди, и да добију наслон за своју војску, уговорено је да се има Жигмунду предати Мачва, Београд |
| опет моју шаку приљепити.</p> <p>Све је уговорено.</p> <p>Дозову Радосава, протумаче му шта и к |
| ве је тако свршено као што је међу нами уговорено.{S} Исак-паша је задовољан, и сад је тек поса |
| } Имам блага, жртвоваћу га за Србију; у уговорима, ако је задата ријеч на штету народа, погазић |
| ше Исак-паши, беглербегу.{S} И тако сад уговорисмо, па сад си мој гост, и сад нек донесу сваке |
| сам потписао да им се све по Стевановом уговору изда.{S} Мачву ћеду Угри сами посјести, а Беогр |
| ије збило по каковом међу нама учињеном уговору, но на силу.</p> <p>— Сад је већ свеједно; они |
| толике силе одржати не може.{S} По том уговору Угри имаду нас против Турака потпомагати, ал’ в |
| p> <p>Сејмени изиђу.</p> <p>— Дакле, по уговору имали бисте се тако подјелити, да сватко од вој |
| је за Голубац.</p> <p>— Све им треба по уговору предати.{S} Но кад ти узму Угри град, хоће л’ т |
| ску не задиру.{S} Најпре нек се изда по уговору што се издати има, а после можемо даље, јер так |
| p>Краљ прослови.</p> <p>— Београд је по уговору предат, Мачва је такођер заузета, још треба Гол |
| ац.{S} То нам је најглавнији посао и по уговору.{S} На то смо се управо и спремили, да ако се Г |
| куп вели, кад је већ једаред Голубац по уговору са деспот Стеваном уступљен Жигмунду, да ту обв |
| ечит спомен, јер је био и богу и људ’ма угодан — рече загушљивим гласом деспот, а суза му на зе |
| {S} Деспот и Јерина поднећеду Жичи богу угодан дар.</p> <p>У својти су и дечаци ловачки, једни |
| и пастири, добри учитељи народа, и богу угодни.{S} Боже сачувај да су они тек спољашње пред људ |
| сприча своје житије.{S} Радосав је први угодник божији.{S} Није више млад, четрдесет лета је пр |
| ски дин не трпи Ису Пејгамбера и његове угоднике.</p> <p>Војску која је Мађарима толику погибиј |
| да је Турчин прави кардаш ђауру, да те угости као побратима.</p> <p>Ферхад-паша то изрече и до |
| опствене себичности.</p> <p>Марко их је угостио, опростио се од њих и руковао се, баш као да ос |
| мањак иду, гоњени о’ђе бивају примљени, угошћени и помогнути.{S} Ниједног дана, да каквог бегун |
| > <p>У двору се све преправљало за ново угошћење гостију.{S} Служитељи су свакојаке приправе за |
| мили, и то што је најбоље.{S} Турчин се Угра не плаши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на боји |
| Њему нитко не сме насупрот, као код вас Угра.{S} Његов један миг све на ноге диже.{S} Ми смо с |
| Само још једну, а језгру.{S} Ако помоћу Угра Турке истиснемо, нек нам ове поврате, јер иначе ће |
| ти, јер би онда дошли измећу две ватре, Угре и Турке.{S} Турци би једва дочекали да се тај угов |
| смо ми остали, онде ви тек почињете.{S} Угре Турци познају само као поражене, Срби су, кад су м |
| да на Крушевац. <pb n="387" /> Па треба Угре поучити како се против Турака војевати мора, јер о |
| еспот одговори:</p> <p>— Што рекосте за Угре, и ја то у срцу исповедам, и јест да стојимо међу |
| p>— Деспот је себи задобио за савезника Угре.{S} Њихова судба је са српском скопчана.{S} Паднем |
| егнути да се затуку као клин међу нас и Угре.{S} Сад је време.{S} Познајем Турке.{S} Служио сам |
| подару, моје речи, и по могућству умери Угре.{S} Предају градова и Мачве тумачиће народ тако, < |
| осле боја и побједе над Шишманом — рече угрејан Јеремија.</p> <p>— Ја опет, зарјечем се мојим к |
| засад само Голупца држати имамо — рече угрејано Розгоњи, који није рад да стоји под деспотом.< |
| они, одржимо ли се, одржаћеду се и они, Угри су на доброј нози са римпапом, а овај код лацманст |
| p> <p>— Само се бојим од лацманства.{S} Угри су добри са римпапом, а римпапа једнако шиље у Бос |
| S} Ми смо с Турци више војевали него л’ Угри; ’де смо ми остали, онде ви тек почињете.{S} Угре |
| мо међу две ватре.{S} Но и то стоји, да Угри кад нас бране, сами себе бране.{S} Без Мачве Беогр |
| и се с Угрима погодили, напустили би да Угри освоје Београд и Мачву, док би Турци сву Србију од |
| Турцима приближимо, и да ојачамо, и кад Угри опет ојачају, наново у борбу против Турака, јер за |
| ислим.{S} Код Смедерева да градим да ми Угри из Београда не пркосе.{S} Да сазидам јак велики гр |
| јинама Србије отклонити.{S} Само да нас Угри не потчине, и место оног да добијемо овог за госпо |
| Стевановом уговору изда.{S} Мачву ћеду Угри сами посјести, а Београд ћу им сам предати, но бри |
| а по уговору предати.{S} Но кад ти узму Угри град, хоће л’ те као господара ове земље, овог гра |
| силе одржати не може.{S} По том уговору Угри имаду нас против Турака потпомагати, ал’ веће сигу |
| pb n="463" /> од силнијех топова што их Угри довезоше.{S} А благо ми можеш овђе издати, а ја ћу |
| већ из наше цркве у туђу примамило.{S} Угрима је римпапа отац, па ће своје синове напутити да |
| не сам себе убија.{S} Нека је савеза са Угрима, ал’ не дај да лацманство облада — рече мало ого |
| о, па ма тко то био.{S} Не будемо ли са Угрима сретни, покажу л’ се Турци од нас јачи, онда ћу |
| бирати мање.{S} И кад би се и у том са Угрима нагодили да нам у вјеру и земљу не дирају, онда |
| > <p>— Лане је деспот склопио уговор са Угрима.{S} Даваћеду велику помоћ против Турака.{S} Ал’ |
| та ће народ рећи кад чује да се предаје Угрима Мачва, Београд и Голубац.{S} Београд је око Срби |
| Србију, и да нам не даду времена да се Угрима поткрепимо.{S} Ако би бог дао да се Угрима моћно |
| има поткрепимо.{S} Ако би бог дао да се Угрима моћно поткрепимо, истераћемо ту поганију са хриш |
| е границе, и смерају пре нег’ што би се Угрима поткрјепили, на нас свом силом напасти.{S} До че |
| тивити се не можемо, јер би Турци могли Угрима намигнути, па бисмо дошли међу две ватре.{S} Сам |
| се неће ми Голубац предати, ни мени ни Угрима.</p> <p>— Треба га војском принудити.</p> <p>Кад |
| и теснацу као што је сад Србија, морамо Угрима руку пружити у савез, само што је ствар прехитре |
| ма себе би Србија убила.{S} Ил’ би се с Угрима погодили, напустили би да Угри освоје Београд и |
| фана деспота, да предам градове и Мачву Угрима, да постајем и остајем њихов савезник против Тур |
| же.{S} А Турци би готови били у почетку Угрима што попустити и намамити их да се од Срба откину |
| род тако, <pb n="385" /> канда предајеш Угрима Србију.{S} Но кад већ на ино није, и угарска вој |
| ра не плаши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на бојишту, онда је Турчину мука.{S} Да је био де |
| ате, султан шиље војску у Караманију да угуши буну, а другу опет око себе купи, да је на ограшј |
| авале с новом још долазећом војском све угушили.{S} Само половина турске војске је Жигмунда раз |
| та, а имаш и војске да противнике одма’ угушити можеш.{S} Ионако сад кад већ Лазара нема, ко ти |
| пут, ако се Милева случајно за Турчина уда, преповедаћу пред свима гостима.</p> <p>— Дакле, ба |
| ру, неће ли вам се књагиња Милева скоро удавати?</p> <pb n="252" /> <p>— Све се то говори, ал’ |
| /p> <p>— Но баш да се збуде та Милевина удадба, не би добро било по Србе.{S} Ако се то деси, он |
| би, због тајности дела и новости такове удадбе, како ове, тако и народ огорчила.</p> <pb n="300 |
| неко време удаљена бити, но после твоје удадбе све је то заборављено и од то доба си нам ти кру |
| је била од онакови’ кћери, које, кад се удаду па им се добро води, а мати удовица остане и у бе |
| царска кћи.{S} По свету царске кнегиње удају се за цареве и краљеве, а код нас је био досад рђ |
| тек зове да се девојка није без сватова удала.</p> <p>Турци, ионако слабоговорљиви, мучали су, |
| Лазара, познала, одавде се она за истог удала.</p> <p>Милица у својој шетњи није све ни слушала |
| риметише куд Новак са својом речи циља, удале се после обичног поклона од старији’.</p> <p>— Са |
| жели, да се од двора њему противна лица удале, па да се обвеже царицу верно заштићавати и њој п |
| ђери доносу јела, ђаконије, вино, па се удале.{S} Ферхад-паша је сад Петошко, Србин, и каиљ је |
| ком на лежећег зеца, па тек што се мало удале, пошље првог међу овце, где га пастири умлате, а |
| додирнув, лаганим господственим кораком удали се.</p> <p>Деспот остаде сам, па ће се дићи да се |
| аде знак да би добро било да се Петошко удали, да што луђе јошт не изговори.</p> <p>Петошко, ви |
| изговори.</p> <p>Петошко, видевши да се удалити мора проговори јошт као за збогом остај.</p> <p |
| калуђер слуги јошт покоји новац, па се удаље.</p> <p>Сваки отиде на свој конак, и све је још у |
| епрекидним јадиковањем.{S} Млађи се сви удаље, а старији све новим и новим испиткивањем путнике |
| а затим се дао свима знак да се и други удаље.{S} Царица се са својом свитом удаљила, желећи го |
| а са патријархом.</p> <p>— Ја сам већма удаљен оданде него ви овде, ви можете пре каков глас од |
| и си онда морала од двора за неко време удаљена бити, но после твоје удадбе све је то заборавље |
| ет положио, да блисташ, да светлиш тамо удаљеним српским синовима, на које се азијатска тама сп |
| — А где је Светислав?</p> <p>— Он је на удаљеном одавде конаку.{S} Кад се у двору налази, често |
| предало се спавању.</p> <p>Служитељи на удаљеном крају двора јошт су ћеретали и веселили се.{S} |
| својој пратњи, која ју је већ на једном удаљеном месту ишчекивала.</p> <pb n="257" /> <p>И калу |
| правац у двору давала.</p> <p>Међутим, удаљи се и калуђер и шетао се тамо-амо.{S} Наишао је и |
| ајбољма не гледа, за свагда се од двора удаљи, и отиде у Рудник, и онде је нове планове против |
| и благодарителну молитву, са Новаком се удаљи.{S} Сваки је гост себи опредељен конак имао.{S} Н |
| патријархом насамо говорио, па се и он удаљи да почива, па да свој разговор сутра продужи.</p> |
| ги удаље.{S} Царица се са својом свитом удаљила, желећи гостима добру ноћ.</p> <p>Ноћ је већ ду |
| аралампије једнако зазире од Јеремије и удаљује се од њега.{S} Јеремија крвав поглед на њ баца, |
| са одабраним српским војницима последњи удар Мађарима зададе.{S} Једва сам краљ Жигмунд из битк |
| димишћије му се о оклопу ломе, сваки му удар хатлију обори, но сили одољети не може, Турци гушћ |
| , ја сам твоја сабља, покажи пут куд да удара — рече поуздано војвода Облачина Раде.</p> <p>На |
| unit="subSection" /> <p>После косовског удара народ к себи дошавши само је једног честитог погл |
| посмртно пјеније, одјек жалостан у срце удара, рекао би канда се читавом народу опело пева.</p> |
| рчи; усијано гвожђе, на наковњом гвожђу ударано, варнице хиљадама као ситне звездице расипа.{S} |
| ар на коњу се њијат’;</l> <l>А други га ударац обори;</l> <l>Паде крвник с коња халовитог</l> < |
| адовала.{S} Ова радост јој је била први ударац њене невиности.{S} Од овог магновења престала је |
| властољубиви’ великаша јер то би велики ударац био за цео народ — рекне патријарх.</p> <p>— Тре |
| а како је слаба Мађарска.{S} Један мали ударац, па потуче Жигмундову војску код Голупца.</p> <p |
| родиру у Поморавље, јер би нам ту могли ударац нанети.</p> <p>— Нека га, опет ће једаред Вукогл |
| е се кула у Голупцу, руши се од силених удараца.{S} И најстарији и најхрабрији војник потресе с |
| , већ ван, мало даље, опрему нареди.{S} Ударе два коца, а трећим оба одозго утврди на облик веш |
| а и Власима сајузе па на несложне Турке ударе.</p> <p>И кад се добро пред очи узме, да су се Ту |
| ку, којој се прикључе и приврженици, те ударе на Србију.{S} Земља се свуд опустошавала.{S} Међу |
| и стан и убије Мурата.{S} Турци јаросни ударе на нас, но узбијени буду силно.{S} Навале са нови |
| /p> <p>Но не прође година две, а Мађари ударе на Бајазита.{S} Још се нису Турци ни скупили, а в |
| н велики логофет, нит’ је од њега печат ударен.</p> <p>Жигмундови фратори кажу да повеља нема з |
| да је на њој логофет потписан, и печат ударен.</p> <p>Један бискуп вели, кад је већ једаред Го |
| нда на Мађаре.{S} Скупи силну војску, и удари на Влашку.</p> <p>Код Краљева, влашке вароши, сто |
| ку натраг и преправљаће се да на Влашку удари.</p> <p>У чекању том прође и неколико дана.</p> < |
| окрај тога још шест хиљада коњаника.{S} Ударили смо још коц код Голупца, да га нитко више не из |
| ашом језгром војске у добро доба на њи’ ударили, богзна шта би се јошт било стало.{S} Турчин зн |
| ада су Турци са Арнаутима на Нови Пазар ударили, и ја сам био у српској војсци, и некако ме Тур |
| n="271" /> Турци једном приликом на Ниш ударили, и тако преко бугарске границе намеравали у срц |
| ом савету, одмах је знао колико је сати ударило.{S} Ту већ није могао дуже прокопсати.{S} За ње |
| напише уговор, ти ћеш потписати и печат ударити, а ја опет моју шаку приљепити.</p> <p>Све је у |
| значили му време кад би могао на Србију ударити и деспота збацити.</p> <pb n="336" /> <p>Док се |
| вака зла, да спасе Србију.{S} Оданде ћу ударити на Солун, да се састанем са грчким кнежевима и |
| оћу скупљају, пре нег’ што зора заруди, ударићеду новом силом, сватко верује да наступајућем ју |
| емо јошт данас писмено, потписаћеш то и ударићеш твој печат, а ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу су |
| урцима и Татари љути.</l> <l>Обе војске ударише с’ силно.</l> <l>Грци боре с’ што се бољма може |
| би се из Угарске макао, а Србија је под ударом турским малаксала, и брзе помоћи потребује.{S} Ј |
| ако и стаје жртве, боље нег’ да јединим ударом пропаднемо.</p> <p>— Што вас бојазан мучи, да је |
| своје синове напутити да с лацманством удару у Србију.{S} Јадан народ, шта је дочекао да се у |
| допада.{S} И како се опораве од задњег ударца код Голупца, ван сумње је да ћеду се опет зарати |
| Новакова рука,</l> <l>Па одбија од себе ударце.</l> <l>Новак стаде сабљом бит’ душмана,</l> <l> |
| ту манастира Богородице.{S} Преживио је ударце и турске и мађарске.</p> <p>Ферхад-паша чуо је о |
| кав град гради. ’Растовина све јечи под ударцем силне секире.{S} Водом посут креч и запаљен све |
| ном руком обарао.{S} Но и ја сам једним ударцем једног оборио, баш кад је на кнеза одостраг рук |
| јску, а и с њом и турско царство једним ударцем уништити.{S} Тамерлан у својој јарости, што ниј |
| самљена напасти, и осталу Србију једним ударцем сасвим утући.{S} Држе да ће Жигмунд то једва до |
| ску скупити да их можемо обојицу једним ударцем оборити.{S} А и рањен лис љуто уједа.{S} Боље ј |
| еле, хрђа се не хвата.{S} Русна је била удата, упливом Лазара, за војводу Војновића,<pb n="216" |
| во шта нам је ползовало што су нам деца удата за Вука и Обилића.{S} Један нас издаде а други по |
| рви мах, а Јеремија се са тим код Ђурђа удворио био, и сад Јаблановић без Јеремије ни да се мак |
| нице.{S} Милица и Мара постадоше турске удворице, па им морају помоћ слати.{S} Опет дође ред на |
| Милеву Турцима дао, и с тим се турском удворицом начинио.{S} Русна вели, да и ти треба да пота |
| јих речи.{S} Мене су ваши оцеви турском удворицом звали, зато што сам не могавши гледати где ми |
| види света.{S} Сваки жали слепца, па му удељује.</p> <p>Слушају га два млада кнеза, Јован и Ђур |
| <p>— Јеремијо, још који час, па је наш удес ту.{S} Живити ил’ мријети.{S} Све на себи свјечано |
| зишли.{S} А да те сатру, овако су ствар удесили.{S} Као што знаш, у Чешкој земљи је раскол, так |
| XXXIV</head> <p>Ферхад-паша је све тако удесио да по деспота све добро испадне.</p> <p>Ферхад-п |
| е.{S} Хаљине су му биле просте, но јако удесне.{S} Од белог сукна чакшире, кратак лак гуњац, пр |
| о у служби код драчког кнеза.{S} Он зна удесно уз тамбуру певати све песме што су их приморци о |
| и ма’ну Мађара, па да може преко Србије удесно на Мађарску нападати, а да се нема шта бојати од |
| е се то код Исак-паше прима, тако је то удешено.{S} Кад је Јеремија Голубац предао, послат је б |
| </p> <p>Кад то чу султан и његове паше, удиве се, знали су за Јеремију, већ је Исак-паши такове |
| мај-Облачина Раде мери Завишу, а Завиша удивио се о јуначкој слици Облачине.{S} Да су непријате |
| омозбог, Краљевићу Марко — рекне Ђурађ, удивљен кад је Марка видео.</p> <p>— Бог ти добро дао, |
| идеш Ђурђу у шаке, шта мислиш? — запита удивљен Јаблановић.</p> <p>— Ваљда тек не мислиш и себе |
| емија, Јаблановић и Харалампије —- рече удивљен деспот.{S} То су издајице, посвјетила ти се срп |
| астаде почивка.{S} Гледи једно на друго удивљено, не зна шта тко на те речи да почне.{S} Види с |
| је у боју код Скадра пао.{S} Мати оста удова, остаде јој баштине, ал’ цар Лазар узеде ме к себ |
| ића.{S} Био је негда и ожењен, ал’ оста удовац.{S} Згрешио је, био је <pb n="542" /> у прњавору |
| Аја-Софији, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти удовац ја се у те угледа, у твој јуначки створ, каквог |
| ити, расећи па на четири стране, и тако удове му по капијама повешати.</p> <p>Са свију страна с |
| свом народу, који је већ тако поцепан, удови тако покидани, разбачени, да их је и наћи тешко, |
| риштину, на огњиште бабино, и утре сузе удови и сирочади, дијели с њима што год има.{S} Но Марк |
| ог српског царства виде се тек покидани удови.{S} Балшићи, Црнојевићи на путу су да се Зета са |
| била само војска цара Лазара.{S} Његова удовица, царица Милица, истина, нема друге војске, али |
| зато и пут отворен био.{S} Једна убога удовица имала је красну кћер, младу као капља.{S} Питаш |
| на партаје делили.{S} Царица, откако је удовица, изгубила је пред њима полу своје важности.{S} |
| ад се удаду па им се добро води, а мати удовица остане и у бедно стање дође, над својим матерам |
| ави примала, сад пак њега не има па као удовица, изгубивши мужевљеву заштити, све јој се виђело |
| ара и својих најближих?{S} Камо жалости удовичке, камо мржње супрот Турчина, камо освете?</p> < |
| целу просторију и сваког својим мирисом удовољавају.{S} Ко би сад знао казати које је од којег |
| јблагородније поступао. — Цар ти је дао удовољства због тога што ти је Мара у Бранковићевом бра |
| чи гдекоји су се смејали, гдекоји, пак, удостојили га уважења.</p> <p>— Вештице и калуђери мора |
| ом свијецу пророку Мухамеду, што сам се удостојио великом падиши поклонити се, ја његов роб, на |
| ’рани.{S} Предајте се сви, да се џенета удостојите.{S} Ти ћеш ићи с војском као чауш под Голуба |
| чинио, знајући да Розгоњија сам хоће да уђе у град, па зато и жели да га ли само мађарска војск |
| т неко доба разговарају се, кад бимбаша уђе, и јави да је све у реду.</p> <pb n="499" /> <p>Сви |
| тане, и дозивље бимбашу.</p> <p>Бимбаша уђе.</p> <p>— Дај избројати то благо тамо у ћелији, све |
| е било.</p> <pb n="472" /> <p>Исак-паша уђе у Голубац и позове диван.{S} Ту је Ферхад-паша и ос |
| тра бранећи се каткад се окрене, па кад уђе у башчу, па хоће да врата затвори и ветар ти убаве |
| ека Радосав, који пре свега како Ферхад уђе, затвори и закључа врата.</p> <p>Осветљење је у црк |
| е су заједно делили.</p> <p>Харалампије уђе у ћелију и без понуде седе на столицу до Пајсије, р |
| није веровао деспоту, побојао се да не уђе деспот први у град, па да се како год онде не угњез |
| нђелије.{S} У исти ма’ из друге дворане уђе Мелентије, и стане до Ђурђа.</p> <p>— Закуните се т |
| То је гласоноша. ’Оди амо!</p> <p>Улак уђе.</p> <p>— Велики оче и господару!{S} Ево ти писма и |
| покајао — рече Јаблановић.</p> <p>Улак уђе, поклони се.</p> <p>— Част теби, војвода, доносим т |
| ака у град да иште предају.</p> <p>Улак уђе, и заиште предају, јер ако не, мач ће преко њи’ пре |
| за_мало трајаше, ал’ ето игумана, како уђе метанише и руку владици љуби, и замоли да их допрат |
| ранковића циљајући, Новак.</p> <p>На то уђе један дворјанин и јави да је ту војвода Драгаш са м |
| већ једанпут не ослободе?</p> <p>На то уђе отац Пајсије.</p> <p>— Нисам ли се дуго забавио, мо |
| >Кад Ђурађ, са војводама у црну дворану уђе, седне у чело, и да знак војводама да поседају.{S} |
| па онда без да је чекао да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ царица дозволила да још пр |
| нежевићи спавају.</p> <pb n="406" /> <p>Уђе Грк врачар, са два јака човека, покрај њих Хараламп |
| кани од игумана Рувима и свих калуђера, уђу у отворену цркву, да се пре свега светој обитељи по |
| младе јунаке.{S} Јунаци сиђу с коња. — Уђу у трапезарију, Ферхад-паша рукује се, поздрављају с |
| баша отвори врата, дозива сејмене, који уђу и силовито по налогу их вежу.</p> <p>Војводе поглед |
| дан дође деспот и Облачина Раде.</p> <p>Уђу у трапезарију код Ферхад-паше, поздраве се и поседа |
| гледа, Розгоња самртан зној спопадне од ужаса шта ће с војском бити, јер треба се у други бојни |
| обито, пак, забуна та у двору каткад је ужасавала.{S} Све јој се чинило да добро бити неће, све |
| вуку, пиштање, уздисај задњи’ рањеника ужасан.{S} На Завишу грухну хатлије, од њега као од сте |
| срце је већ окаљено, ни не осврће се на ужасан јек.</p> <p>Јерина није жена Лотова, она нема се |
| ско бродовље за собом повуку, ту је сад ужасан покољ, но ветар ватру на запаљеним турским бродо |
| Са свију страна хусари опкољени, покољ ужасан, остављају и пљачку и живот, ретко ће тко продрт |
| урнуше међу стрелце и пушкаре.{S} Покољ ужасан.{S} Јато хатлија језди управо на Жигмунда.{S} Жи |
| азијатски’ коњаника, жарког сунца жега ужасна, тешки оклопници читав дан ка коњу, изморени, би |
| {S} Сви остали као окамењени гледаше на ужасне гласоноше, а гдекојим се, опет, чинило све то ка |
| у свету причати, и кад тај град падне, ужасно ће одјекнути у свом хришћанском свету.{S} Тај гр |
| ући, протуку се, који пак нису могли, у ужасној борби исечени су.{S} Ето тако, једва смо се са |
| ар Лазар и султан Мурат борили су се са ужасном силом и жестином; Мурат за господство у Европи, |
| крв из врата пишти, потрчи, и падне, у ужасном трзању живот изгубио се. </p> <p>Тако је и са Ј |
| деспота, гледи му лице, из црта му чита ужасну борбу у души, зајекне, нешто га у сну мори.</p> |
| и руке калуђера својих братија, који се ужасну и руку натраг вуку, жесток поглед бацив на Теофа |
| и смолом замазана запаљена клупчета на ужетима, коњи заплашени растрзају се од својих јунака, |
| као окамењен, ’ладан као мрамор.</p> <p>Ужетом их вежу, војводе спокојно трпе, но Харалампије б |
| <p>Но има који не да вредном људству да ужива у миру плоде свог труда.{S} Дивље турство заклело |
| подели срећу, да најлепше ђаурске земље ужива.{S} Види красне неве, те ћеду пашин харем дичити. |
| своју децу, своју рају на’ранити; један ужива све овога света сласти и красоте, а други у исто |
| и смо несретни људи!{S} Нашег оца слуге уживају пуну слободу, виде белога света, веселе се; не |
| авни били и који и данас велико уважење уживају — рекне Русна.</p> <pb n="260" /> <p>— Та да, н |
| сеца, жупанице српске са својим гошћама уживале су тајинствену сладост тихе нојце, поред танког |
| есетогодишње службе пашом сам постао, и уживам пуно султаново поверење.{S} Теби сам често у Вук |
| ристане на <pb n="534" /> мир, који сад уживамо, и зато смо могли Смедерево назидати.{S} Такав |
| калуђерству; све то грамзи за светским уживањем.{S} Штавише, има који су се већ и потурчили, п |
| ћу за слободу златну, које ни ја управо уживао нијесам, јер је народ роб, а ђе је народ роб, ту |
| иког рода, јер ти су се покалуђерили да уживати могу, и примали се од буди какве класе људи, са |
| и њеној деци нек се даде комад земље на ужитак, или ако јој се то не допада, а она нек иде у Ду |
| <p>— Њима нека се одреди комад земље на ужитак.</p> <p>— А шта ће народ на то рећи?</p> <p>— Ца |
| S} Није ли му отео све, па га је јошт у Ужици тако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не би хтео прв |
| су Вука као издајицу, и што се пјевало, ужљебило се у срце народа, и не да се лако искорјенит.{ |
| рдо, могли би се згодном приликом у нас ужљебити, па у случају <pb n="398" /> да не би било сре |
| па, а вјера ’ришћанска остаје ми у срцу ужљебљена.</p> <p>Ферхад заћути, прекрсти се и крст пољ |
| <p>Амурат у челу на узвишеним душецима, уз кољено и наокол паше и везири.</p> <p>Велики, страша |
| који је у Атонској гори тријест година, уз то и хрисовуље и повеље српских властелина, писао, и |
| Раде, оба велика пријатеља Бранковића; уз њи’ је велика свита ишла.</p> <p>Ови гости су били и |
| султана један од њих владати може, ал’ уз помоћ људи које султан за то означи.</p> <p>— Лако ћ |
| д и вечера.{S} Па онда свира се и пјева уз гусле, па опет прије и ил’ посље збијају се шале, дв |
| осветити, и то помоћу Бранковића, па да уз то још и мало земље задобије.{S} Мурат би хтео да се |
| ће ми пред очима лебдити, и када се год уз гусле твоје име спомене, срце ће ми растити.</p> <p> |
| венство наследија одржите, цео ће народ уз вас пристати, Ђурђа ћете са тим лакше победити, снаг |
| а сад као што велиш — моји душмани седе уз њега.{S} Но трпићу јошт мало, ваљда ћу му текар на у |
| ије слушали љубавне и лакрдијашке песме уз танку тамбурицу, него громовити глас Грмана и његови |
| ке, бодрићу народ на слободу, борићу се уз народ ма против кога, све моје имање и ђецу даћу за |
| жио.{S} Још је и то додао, ако она неће уз то пријатељство да пристане, да ће са триста хиљада |
| ћ добар глас, али будући је осим тога и уз тамбуру врло добро певао, з’ото кад је год појао у ц |
| .{S} Дакле реците, пристајете ли ви сви уз моје господарство?</p> <p>Сви једногласно на то прис |
| удала може код Турчина дотерати да седи уз падишу на дивану.{S} Петошко је био у царском двору |
| Турцима одмах град предати, а они нами уз твој повратак благо, за које ћу ти дати до турске гр |
| не.</p> <p>Ферхад-паша остаје у Једрени уз кољено султана, да му је увек у свјетовању и на дива |
| о одело, па ћу ићи на погодбу канда сам уз тебе први, и дај ми још два добра јунака, да се пред |
| јновић и Ђурађ на Косову боре, донде он уз тамбурицу љубавне песме пева.</p> <p>— Е то му не тр |
| у Вука, Ђурђа Бранковића, увек се држао уз Стевана.{S} Када се Стеван са Ђурђом измирио, војева |
| жби код драчког кнеза.{S} Он зна удесно уз тамбуру певати све песме што су их приморци од Латин |
| помиње.</p> <p>— Марково се име код нас уз гусле слави.{S} Нема Србина, који се с Марком не дич |
| од мене пример узети, па зашто сте опет уз Турчина пристали.{S} За мене већ надежде нема, ал’ в |
| т младо било, и да се већ Вук Бранковић уз владу успиње.{S} Знао је да мало има међу српским ве |
| а, па како је Петошко на дивану султану уз кољено, не знав да је с тобом пријатељство склопио, |
| е све овде.{S} Моја браћа и родови нису уз мене толико, као мој Хасан.{S} Кад једаред дође час |
| мљу и по тебе најбоље, што ћеш да будеш уз Жигмунда кољено велможа, кад овђе још можеш владар б |
| е се што важно извршивати.</p> <p>После узајамног запиткивања и распиткивања, све дубље улазише |
| д никад нема новаца, и да му ваш деспот узајмљује, па и то знамо да он Голубац Мађарима предати |
| војску у доњим крајевима, а и Жигмунду узајмљује, јер овај увек много треба, па ако деспот баш |
| окушава нападаје са слабије стране, ал’ узалуд.{S} Јеремија ништ’ не уступа.</p> <p>Жигмунд изд |
| рекрштеним рукама моли краља да не гине узалуд, и тако повуку га натраг.</p> <p>Завиша је са св |
| На њима руво без украса, обична струка, узане ногавице, чарапе и местве.{S} Лице њихово, глава, |
| вале са новим силама, но буду још жешће узбијени.{S} Сваки држаше да је победа српска.{S} Но Ту |
| рата.{S} Турци јаросни ударе на нас, но узбијени буду силно.{S} Навале са новим силама, но буду |
| рским рукама, Приштина ће им, ако се не узбију, у руке пасти па ће се џамије поносити онде где |
| ри кроз плач царица.</p> <p>Сва се деца узбуде, сви је почну тешити.</p> <p>— Не старај се, мај |
| свим запушити уста.{S} Султан се на то узбуди, запита каква и колика је та деспотова мезимица. |
| ет, ја сам најглавнији. — У Јеремији се узбудило старо среброљубље.</p> <p>— Честити пашо, ја с |
| очи то рећи.{S} И деспот није се на то узбудио, а да мало оштрије Леонтији на то одговори.{S} |
| ић.{S} Види се на лицу Јеремији како је узбуђен.{S} Улак је, додуше ту, — мисли се Јеремија, — |
| е тестир, слободе, коју запитати — рече узбуђен поклисар.</p> <p>— Говори робе.</p> <p>— Ја сам |
| ти зборим.</p> <p>Ове речи је Леонтије узбуђеном душом изговорио, па умуче.</p> <p>Настане поч |
| тов полазити, на коња!{S} Задње речи је узвикнуо Јеремија.</p> <p>— Дакле скупа ћемо у манастир |
| или другог господара; да са тим и себе узвисе; други, опет, страшљиво бегају од опасности, па |
| здор правити, и <pb n="281" /> тим себе узвисити.{S} Мач мој никад нисам противу мог народа пов |
| да Србију спасао, па ће ју кадар бити и узвисити — одговори патријарх.</p> <p>— Само њега да бо |
| о.{S} И тај Вук Бранковић, којег толико узвишаваш, под видом да је десна рука цару, влада свуд |
| ђер, доста разбарушеном косом, пред њим узвишен дрвен налон, а на њему велика књига, и поче неш |
| аменитијих области.{S} Од мањег племена узвишени, обожавали су Обилића, који сам није био власт |
| "SRP18590_C2.20"> <head>XX</head> <p>На узвишенијем месту, на главини разапет је чадор деспота. |
| оно парче лука прима благодарним срцем, узвишеним осећајем, да је било, и јошт их има, који су |
| езири на диван.</p> <p>Амурат у челу на узвишеним душецима, уз кољено и наокол паше и везири.</ |
| супруга паше од три репа.{S} На једном узвишеном месту лежао је пашин двор.{S} Онуда сам често |
| S} Татари деле пљачку.</p> <p>На једном узвишеном месту види се велики свилен златом украшен ша |
| ду примити и пустити.</p> <p>На красном узвишеном месту зидаћеду се двори деспотови, лепши нег’ |
| ења.{S} Једни партаје праве у народу за узвишење једног или другог господара; да са тим и себе |
| Голупца и опкољивач може бити опкољен — узврати деспот.</p> <p>— Паметно збориш, не би шкодило |
| ке и у образ га пољуби, што му Леонтије узврати.</p> <p>Питају се за здравље.</p> <p>Бурна су в |
| >— Чудо што се ти Бранковићи уздигоше и узгордише.{S} И Вуков је отац такав исти био.{S} Познав |
| ћим гласом канда му је срце необручано, узда’не, и у малој почивки једним оком жалосно изврће, |
| бог да.</p> <pb n="503" /> <p>Деспот се узда у Ферхад-пашу, да ће израдити код султана како сам |
| Амурат би шћео моју ћер — рече деспот и узда’не.</p> <p>— Јест, такав је глас оданде.{S} Можеш |
| .</p> <p>После ових речи отпочине, мало узда’не, очи му се укоче, мало се стресе и умре.</p> <p |
| <p>— Тако је, ал’ преиначити не можемо, уздајмо се у бога и у нашу памет.{S} Знам да је Јеремиј |
| /p> <p>Ни сам Јеремија ни Јаблановић не уздају се одбити нов јуриш, већ се као за смрт преправљ |
| била је на рат склоњена.{S} Они се јако уздају у јуначку срећу, и досадашње деспотове речи не б |
| војим млоштвом побједити.{S} Но опет се уздам у бога и у разум цара.{S} Сутра ил’ прекосутра мо |
| .</p> <p>Ферхад приђе распетију, стане, уздане, причести се и пољуби га.</p> <p>Радосав чека га |
| у ми сад оне младе године. — Затим мало уздане Новак, но опет, задавивши своју тугу, рече пјевц |
| се тресу, други, опет, од жалости, бола уздану да му се глас чује као у рањеног лава.{S} Све је |
| баша сабље отпасати дао, Јеремија горко уздану, Јаблановић гризе од муке бркове.{S} Но њих ништ |
| м.</p> <p>После ових речи Русна је мало узданула и од говора престала; Милица, пак, сасвим се з |
| градити, а донео је и нешто блага, као уздарје сестри Јерини, ионако ће она овде имати деспотс |
| S} Но и то ти морам рећи да се много не уздаш у караманску буну.{S} Такове буне онђе годинама т |
| избачени, калуђери моле, преклињу, код уздивљаног коњаника нема милости, сиђу с коња, обијају |
| је клонуо; на нами је да се народ опет уздигне, да га вуци не разнесу.{S} И ако бог да, и Турк |
| е кроз дворске интриге, и да дух клонут уздигне.</p> <p>Русна са Харалампијем потајно договара |
| ка упадали у Србију, да Гргурове синове уздигнемо, ми ионако Ђурђа не признајемо за деспота.</p |
| ужи:</p> <p>— Чудо што се ти Бранковићи уздигоше и узгордише.{S} И Вуков је отац такав исти био |
| b n="476" /> Само Харалампије трепавице уздиже, сасвим је задовољан својим стањем, и држи да му |
| ни рај, ’де му се дух у небесну васиону уздиже, а ломно тело мирног одмора нађе.</p> <p>Манасиј |
| ећ примали, и често на велики степен их уздизали.</p> <p>Дођу јошт неки одвећ отмени гости.</p> |
| , копите омотане дробове вуку, пиштање, уздисај задњи’ рањеника ужасан.{S} На Завишу грухну хат |
| <p>Јерина шаком глади чело деспотово, и уздисај му одла’не, канда осећа добар утвор руке, који |
| м, као лав рањен, чека, да са последњим уздисајем све што га окружује, смлави.</p> <pb n="324" |
| етислава су престављали како за Милевом уздише, а Милеву како се зарумени и како јој очи блиста |
| господари, сан му је пола на јави, зато уздише, стење, живот му се отима од сановни’ страшила.< |
| у Турака служи.{S} Од заваде са Турцима уздржавао се.</p> <p>Но Мурат султан није био с тим зад |
| >Ферхад га промјери оком, једва се може уздржати да га погледом не пресјече, но сабере се.</p> |
| дно утеха, што сам каткад у стању Турке уздржати од чешћи’ нападаја на мој народ.{S} Да ја ниса |
| <p>Јеремија види мађарску војску, но не уздркће.{S} Види и нешто српске војске, ту је довео дес |
| јелост и старијима истину у брк казати, узе’ на се лудачко руво, говорио сам што ми је на срцу, |
| азар, млада јуначина.</l> <l>Једна пола узе пут Солуна,</l> <l>Друга пола пут Марице рјеке.</l> |
| се већ и пе’ари хватају.</p> <p>Ферхад узе први чашу, и напије по старинском српском обичају.{ |
| Јерину што им и последње јајце из куће узе, а да зида Смедерево, српски Јерихон, ког је и он п |
| авише, да не би Ђурђа, који ме на вјеру узе.{S} Но Ђурђе се опет ту показа као витез, био сам м |
| <p>Тако се они још доникле разговарају узев сваки своју корист преда се.</p> <p>Оду лећи, да с |
| Ибрахим преоблачио ме у неке хаљине, и узевши маску на образ, улазио сам ноћу међу буле и већ |
| пу вина Хасан и пружи Ђурђу, а он другу узевши, куцне се најпре с Ђурђем па с Марком и осталима |
| дова, остаде јој баштине, ал’ цар Лазар узеде ме к себи, пошље ме као дијете у Хилендар да књиг |
| те.{S} Велика је ствар коју сте на себе узели.{S} Народ треба заштићавати, а народ два поглавар |
| адобијем нег’ што би га Маџари на јуриш узели.{S} Да су Маџари Голубац на јуриш узели били, по |
| узели.{S} Да су Маџари Голубац на јуриш узели били, по Србију не би ништ’ добро било.{S} Маџарс |
| ода код цара Лазара.{S} Патријарх га је узео к себи да би у његовом кругу, поред доброг Леонтиј |
| јер би га овај одмах под закриље своје узео, као потчињеног, а ’де се дели, ’де се Голубац пре |
| и, а војвода Јаблановић их је у закриље узео.{S} Хтели су да се упуте у Београд, да се деспоту |
| те да сам се са деспотом измирио, да ме узео као сина, као насљедника и да је међу нами распре |
| ојатеља у Високи Дечани.{S} Јеремија би узео на се сву бригу, ал’ за то се изискује и велика на |
| ог господара, који га је у Котор к себи узео због његови’ шала и лакрдија са којих је целом При |
| згледа, као да је већ ђаво од њега ушур узео.{S} Онај црни поред њега изгледа као јагње поред л |
| оси.{S} Јеремију је већ сатана под ушур узео.</p> <p>А Јеремија ишчекује Турчина, тог сатану ко |
| не помаже, он то добро зна, ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То |
| еорг“.</p> <p>Кад је деспот перо у руку узео, рука му задркта, она рука која се у најљућим боје |
| , који је цар-Лазара ћер Милеву за жену узео, и са тим и Србију к себи привукао тако да су му п |
| ђи терет скинуо, па сам га на моју душу узео, која је већ одавна у рукама ђавола као и ваша — р |
| ам био ту све и сва, и све на моју душу узео.</p> <p>— Ви ђаури ни у дјеоби нијесте сложни, ал’ |
| ој обитељи прије навору и залогај хљеба узети, док ти најнужније не искажем.{S} Поручио ми је Ф |
| су велики рахат-душеци.{S} Све то мора узети на се турски облик кад се ђаурима суди.</p> <p>Фе |
| а право својој породици кормило из руке узети и Бранковићевима предати; па баш и кад би рад, не |
| тислав нит’ би је хтео, нит’ могао више узети.{S} Па у старо доба није било као сада да се посл |
| и се.{S} Бојати му је се да ћеду Мађари узети град на јуриш пре нег’ што Турци стигну, а побоја |
| кћер.{S} Посао је био готов, ја намерим узети девојку.{S} Сад тек почнем читати богословију нав |
| ао код Никопоља.{S} Па и то треба на ум узети, кад бисмо онде проиграли и вратили се насакаћени |
| ја, ал’ се тако мора зидати да га нитко узети не може.{S} Мора се брзо зидати, јер ником не тре |
| саградио је Смедерево тако, да се ласно узети не може.{S} Смедерево треба да служи Србији за об |
| ујући се што ће господа Петошка у шкрип узети, те са тим се онај први смех забунити који је на |
| м ја погрешио, могли сте од мене пример узети, па зашто сте опет уз Турчина пристали.{S} За мен |
| асан град у трокуту, јак да се на јуриш узети не може.{S} Ту ћеду бити јаки бедеми, споредне и |
| ом и другим хришћанским господар’ма зло узживи, по њега ће горе бити.{S} Кад ласкањем, кад на с |
| а искупи робље.{S} Дјели дивље мејдане, узима са побијени’ делија благо, сабље димишћије, све у |
| p>— Отпасан и једанпут поклоњени мач не узима се натраг; штавише, није за јунака ни од среће та |
| он неће ниједну.</p> <p>— Па зар Турчин узима и ’ришћанку?</p> <p>— О дакако, па те како ји кра |
| това дан на дан све је гори над на себе узимала.</p> <p>Сваки је већ увидео да деспот неће дуго |
| ко у манастиру задиркивао, и на миндрос узимао, но преиначено име на Каралампогли није могло са |
| ићи, ако од Милице за себе који предјел узиште.</p> <p>Тако се, дакле, намести замка српском на |
| подобру чашу и погладивши своје бркове, узме гудало и гусле у руке.</p> <p>Гусле су биле просте |
| опет, гост, који код домаћина што види, узме.{S} Кад рекнем да зидаш град у заштиту против обој |
| редао Београд.{S} Деспот проучив књигу, узме перо што му један калуђер додаје и потписа име сво |
| а је био, пола Грк пола Србин.{S} Он ме узме на искушеније; но да сте видили то искушеније.{S} |
| љство са великим господарем Мирчетом, и узме у руке кормило слободне части Србије.</p> <pb n="3 |
| Грман се на истог слуге речи разљути и узме под заштиту калуђера.</p> <p>— Не треба шалу и под |
| е ударе.</p> <p>И кад се добро пред очи узме, да су се Турци међу собом покрвили, било је доист |
| Амурат узме ћер деспотову.{S} Онда нек узме комит Циљски старију ћер, кад се султан са деспото |
| еба то знати да кад који ђаур чију кћер узме, онда улази тиме и у сродство њене породице.{S} Ђа |
| ило, запита га Сириџа, да султан Амурат узме ћер деспотову.{S} Онда нек узме комит Циљски стари |
| зно гледао.</p> <p>Наједанпут патријарх узме чашу те наздрави царици:</p> <p>— За здравље цара, |
| ране себе, своју чељад, своје благо.{S} Узмеду ли Турци Ново Брдо на јуриш, сви ћеду бити исјеч |
| ана.{S} Кад сам <pb n="485" /> пошао да узмем Голубац, што ми је било у памети силно сам хитио |
| не помоћи, а овако ништа, тако треба да узмеш ствар.{S} Ја, да сам као ти па да ме Бајазит запр |
| градове.</p> <p>— Мачва ти је отворена, узми је, треба ти Београд за наслон, ево ти предајем Бе |
| врата да их Турчин отворити не може.{S} Узми те кључе као аманет деспот-Стевана, који је за то |
| мене прима.{S} Он има доста жалости.{S} Узми ју ти, млади делија, — и буди срећан.{S} На љубећа |
| ановић.</p> <p>— Неблагодаран човек!{S} Узмите ме у ваше друштво, па ћу вам оно бити, што сам б |
| ти, ако се какогод ствари преокрену, да узмогнемо покрај њих владати, ал’ без њих јошт боље.{S} |
| дступили сте од опсаде Новог Брда, а да узмогнете готов предан <pb n="483" /> град од Јеремије |
| и рјешим се, како ме срећа послужи, да узмогу народ оружјем штитити, штитићу га и ране му вида |
| шта не би ти Голубац продао, ако га баш узмораш испустити, па да се подјелимо — рече Јаблановић |
| т-Стевана настанила, а Мађари дођоше да узму град.{S} А без Београда Србија је саката.{S} Сво г |
| скупље руво, све што је најдрагоцјеније узму к себи.</p> <p>Тако у једној већ раскиданој кули с |
| треба по уговору предати.{S} Но кад ти узму Угри град, хоће л’ те као господара ове земље, ово |
| адашње деспотове речи не би налазили за узрок ову прилику пропустити, да им деспот јошт ово не |
| дима наклоност према Милошу једини томе узрок био; светли цар волео би је дати за Краљевића Мар |
| ко оптерећена.{S} Он и Вук су свему том узрок били.{S} Мумлајући тек рекне:</p> <p>— Бог ми ово |
| аде:</p> <p>— Има јошт један врло важан узрок, због којег не могу се у рат упушћати.{S} Све оби |
| е они радо бавили, које због сопствени’ узрока, које пак због красоте вароши и величанственог п |
| но доба доказивало да то тако из важни’ узрока бити мора, и да моја судба, као жртва царској, о |
| <p>— Та мани се ти тога, имам ја другог узрока зашто сам рад све да знам.{S} Само кад би’ се мо |
| дете да ју искрено теши, него из другог узрока, што је она држала за своје понижење.</p> <p>— К |
| јер је и сам у себи осећао да има томе узрока, а друго, у двору морао је мало и кроз прсте гле |
| <p>— Сад све верујем.{S} Дакле није без узрока са мном толико оклевао.{S} А како ви с њиме стој |
| ржати се.{S} Ја на Бранковића немам већ узрока мрзити и пристрасна за њега наклоност далеко је |
| а тајну одржати, а сви тројица имали су узрока све у тајности држати.</p> <p>Јеремија и Јаблано |
| губитком.{S} Да сад деспота нападнемо, узрујали би се и Маџари, и да деспот падне, срушио би с |
| не мирис од ђаурске печенице, што би га узрујало, а Ферхад-паши због повреде турског дина и аде |
| знак стражару да се уклони.{S} Утишава узрујане кнежевиће.</p> <p>И кнежевићи, мада су сљепи, |
| о је одгођен нападај.</p> <p>——Тако је, узрујаност паша и везира велика је, може султана опет н |
| као поклисар султану у Ново Брдо, да се уиме Јеремије погодим, пази да Јаблановић какогод са кн |
| xml:id="SRP18590_N2">Погрешно.{S} Треба ујак.{S} Прим. прир </note> <note xml:id="SRP18590_N3"> |
| сте осљепљени.{S} Осљепити вас дао ваш ујак, Ђурађ Бранковић, то вам је већ познато, сад он гр |
| је у младости војевао с Турцима против ујака му Високог Стевана, ’де се српска проливена крв п |
| деспот виде тело деспота Стевана, свог ујака и поочима, ког је он у животу толико вређао и кој |
| настир, задужбину Високог Стевана, свог ујака.</p> <p>Предвече је било, црква великим сребрним |
| о пута руку, оружје подигао против свог ујака, а да Србијом овлада.</p> <p>Што је желио, постиг |
| погубљен је у Пловдиву скупа са својим ујаком.{S} Остаде јошт Ђурађ са ова два младића.{S} Њи’ |
| е војску, мир није са одлуком на дивану ујамчен, само је одгођен нападај.</p> <p>——Тако је, узр |
| обвезао, и да му са још дванаест хиљада ујамчи баштину у Браничеву против Мађара.</p> <pb n="40 |
| ударцем оборити.{S} А и рањен лис љуто уједа.{S} Боље је мир са ђауром, него рат са губитком.{ |
| дни планови мету му се по глави.</p> <p>Уједанпут му долети отац Никодим.</p> <p>— Пречестњејши |
| о их богатим дарима.{S} Отпусти их, ал’ уједно препоручи им да чувају Јерину, и ђецу јој као оч |
| рода, ја ћу му место моје уступити; ал’ уједно и то изричем, ако тко буде несретнији нег’ што ј |
| то има, над кнежевић’ма располагати, а уједно и Харалампије добија налог да у свему има се пов |
| о би кадар то изредити, да српски народ уједно сабије, том би се и сам поклонио, ал’ тога у тол |
| посла.{S} Турци ћеду Жигмунду, који је уједно и мађарски краљ и њемачки цар, понудити мир, и т |
| о и код вас, па све то је алах и пророк уједно спојио; а ви сте покидани.{S} Ал’ оставимо то на |
| ни, да их је и наћи тешко, некмоли опет уједно ставити.</p> <p>Петошку је тешко пало у дворанам |
| једне против друге; не можеш да склопиш уједно оно што српско име носи.{S} Ти Балшићи и Црнојев |
| а Јеремин катана с бока затруби.</p> <p>Ујезде у манастир.</p> <p>Улак, то је исти бимбаша који |
| </p> <p>Страни са својом војеном свитом ујездивше, сићу с коња, и упуте се управо к трпези.</p> |
| мозак што [су] њега његове шале за срце ујеле.{S} Не једног калуђера је тако испрескакао, и не |
| је већ харача платио, и опет је Турчина ујео — рече Јевренос-паша.</p> <p>Паше све то главом од |
| о наћи.{S} Тај је сваког дирнуо, и мене ујео за срце.{S} Ја га нијесам <pb n="453" /> трпио, ал |
| пита Харалампије.</p> <p>— Сад је вече, ујутру зором, донде све ће бити спремљено, даћу ти злат |
| > <p>— Кажи господару, да ћу доћи сутра ујутру на главину, онде је његов стан, видим му чадоре. |
| Милица тиме његовом светом лицу уважење указа.{S} С десне му руке заузме место Милица, с леве Р |
| при деоби у помоћи му бити.{S} Ако што укине од блага, то ће укинути војводама не њему, тако м |
| бити.{S} Ако што укине од блага, то ће укинути војводама не њему, тако мисли Харалампије.</p> |
| , мање важности, кућевних распиткивања, уклоне се, одмора ради.{S} О важнима стварима доцније и |
| p> <p>— Баш добро, да видимо шта је.{S} Уклони се мало, док отпоруку не добијеш.</p> <p>Улак се |
| руку ухвате и не пуштају даље.</p> <p>— Уклони се, Ферхад-паша ће све наредити.</p> <p>Поклисар |
| ајно код Турака о том ради да га с пута уклони.</p> <p>На сва распитивања улак му не хтеде каза |
| м цару предложио да којег год од војске уклони, јер њихов непрекидни инат шкодљив је.{S} Но над |
| > <p>Харалампије да знак стражару да се уклони.{S} Утишава узрујане кнежевиће.</p> <p>И кнежеви |
| док отпоруку не добијеш.</p> <p>Улак се уклони.</p> <p>Харалампије чита најпре у себи, па онда |
| е нешто тајно договарати, допрати их, и уклони се, и шеће се доле-горе пред врати, да не би тко |
| дровати.</p> <p>После ови’ речи Петошко уклони се.{S} Сви су то за саму лакрдију држали, но Пет |
| а је, остале млађе дворјанке и дворјани уклонили се, и то је био знак да се о важним стварима р |
| о се Срби за Турке боре?{S} И сам Грман уклонио се, и отишао је у Зету слободну, и погудивши у |
| бе задобити, па онда и кнежевиће с пута уклонити.</p> <pb n="371" /> <p>— То је, петина, врло п |
| исоки кад се хтео пред светским жагором уклонити, и души својој у светој обитељи олакшати.{S} Т |
| о ће се црнило.{S} Калуђер је хтео брзо уклонити се, но није му за руком изишло, јер није добро |
| ако.{S} Ако су обадвоје на путу, кад их уклониш, ти си сам господар.{S} Ако они изумру без ђеце |
| амена, па очи орловске, проседа пркосно уковрчена коса, на великом челу зарезане му три ране, п |
| тер тек утолико радо имала и поштовала, уколико јој сујети и славољубију њеном на путу не стоји |
| е мрзила, уколико ју је тек радо имала, уколико какова мати кћер своју само зато воле што ју је |
| р Мару и, да не кажемо да ју је мрзила, уколико ју је тек радо имала, уколико какова мати кћер |
| а, а она се утолико тек срећном налази, уколико јој разне ропкиње са распушћеним косама около њ |
| авно је заборављена; и то утолико лакше уколико ми се са свију страна у оно доба доказивало да |
| Све се нешто потајно договарају.{S} Но уколико сам докучити могао, држим да ће се велика проме |
| ника наименован, одмах после деспотовог укопа преселио се у Београд.</p> <p>Премда је жалост за |
| а султана, који је од руке Обилића пао, укопају на бојном пољу и доцније дигну му каменити спом |
| тке мртве своје војнике по свом обичају укопају.{S} Мурата султана, који је од руке Обилића пао |
| опет стојимо измећу Мађара и Турака као укопани, да се мицати не може; волио би’ јуначке смрти, |
| ити?{S} Тако је отац Герасим искушенике укоравао.{S} Био је са мном <pb n="244" /> на искушениј |
| лу из руку испустити неће док се мир не укорени.</p> <p>Стеван је дуго ћутао докле он напослетк |
| речи отпочине, мало узда’не, очи му се укоче, мало се стресе и умре.</p> <p>Сви су као окамење |
| ци тко сам.</p> <p>Харалампије гледа га укоченим очима, вилице му се тресу, јошт не може да пог |
| рони, млађи блед, са стиснутим уснама и укоченим очима на њу гледа.{S} Милева не може срцу да о |
| .{S} Деспот ће продужити, а деспотовица укочено гледи му у зенице, усне мало отворене, ишчекује |
| чека даљу заповест.</p> <p>Ферхад-паша укочено гледи на бимбашу.{S} Гледи га, а не мисли о њем |
| кћери, као поражен стаде се мислити.{S} Укочио очи на Леонтија који чека одговор.</p> <p>— Дакл |
| .{S} Деспот је силни новац жртвовао на, украс и укрепљење његово.{S} Боже мој, како је онда Бео |
| вина и пе’ари.</p> <p>На њима руво без украса, обична струка, узане ногавице, чарапе и местве. |
| дворе, и јошт ће их већма украсити.{S} Украсе донећеду из Цариграда, Солуна и Дубровника.{S} Т |
| ени’ делија благо, сабље димишћије, све украсе, но све је мало, много је робља.{S} Размишља Мар |
| 297" /> што видела.{S} Биљензуке, разни украси за врат, појасеви и тако даље пливали су у светл |
| Дечански, отац Душанов, сазидао га је и украсио.{S} Високи Дечани, древни манастире, ти си са т |
| в ред је заводио у Србији.{S} Укрепио и украсио је Сребрник и Београд, народ је побуђивао к рад |
| ве, и обитељи.{S} Још ћу Манасију већма украсити, а сви ви, који богу служите, <pb n="382" /> п |
| ство испуниће дворе, и јошт ће их већма украсити.{S} Украсе донећеду из Цариграда, Солуна и Дуб |
| одари у срећнија времена зидали, сваким украсом и богатством напунили.{S} Не један се српски кр |
| буде твој гост, пази да му се ништа не украти.</p> <p>Диван се заврши, а Ферхад-паша води у св |
| мојим силама настојати да се Вуку власт украти, да не би кадгођ злоупотребу какву према мени и |
| Ферхада да му их изда, а тешко му је то укратити, а да се деспоту не замери.</p> <p>Смисли на ј |
| ти.{S} Харалампије неће да буде с мањим украћен, а војводе нећеду да се дијеле са калуђером.</p |
| е цркве.{S} Долазе ближе, дивна околина украшава манастир, задужбину Високог Стевана, свог ујак |
| еном месту види се велики свилен златом украшен шатор.{S} Около њега више мањи’ шатора.{S} Пред |
| .{S} Она је у кадиви, са драгим камењем украшена, дивно изгледала.{S} Боже мој!{S} Онда сам се |
| Соба било је подоста, но исте нису биле украшене, као што су раскошна, у Лазарево доба, господа |
| о ћу штовати блаженим деспотом зидане и украшене цркве, и обитељи.{S} Још ћу Манасију већма укр |
| која господска свадба догађала, и слабо украшени зидови одјек су давали некадашње јуначке српск |
| ао, над њим виси велико златно кандило, украшено драгим каменом, унаоколо опет сребрна кандила, |
| пота произвести, јер се влада Стеванова укрепила.</p> <p>Ђурађ са своји другови отиде у Дринопо |
| " /> <p>Нов ред је заводио у Србији.{S} Укрепио и украсио је Сребрник и Београд, народ је побуђ |
| ана посети, но управ цељ му је била мир укрепити, да би се изнурен му народ опоравио.{S} Међусо |
| продрети, Вук је пре Турака једну добро укрепљену тачку заузео, Турке с тим претеко и цело им п |
| пот је силни новац жртвовао на, украс и укрепљење његово.{S} Боже мој, како је онда Београд изг |
| шо.</p> <p>— Бацили смо у Дунав Маџаре, укротили смо Лазоглија. <ref target="#SRP18590_N6" /> С |
| ма млоге њежне госпође које фина и врло укусна јела потребују.{S} Јула сама изгледала је <pb n= |
| е сад долма Багџе и Чераган, онде су се укусне зидане грчке палате дизале, у којима су и српски |
| урчин да наруши, ту му је при руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фетву, и решиће га од обвезе.</p> |
| онде стари’ везира, један ђаурски шејих-ул кога они патријархом зову, даље млого ђаурски’ муфти |
| и хуктећи зајезде преко моста у град да улазак јаве, Јеремија ободе силовитог коња, са неколико |
| чеш и знаш му мелема дати.</p> <p>Хасан улазећи рече:</p> <p>— Алах је велики, он тек у срце мо |
| и да кад који ђаур чију кћер узме, онда улази тиме и у сродство њене породице.{S} Ђаурској ђево |
| збиљност тумачи.</p> <p>У пратњи Рувима улази владика Леонтије.{S} Човек преко седамдесет лета, |
| и баци поглед у другу дворану, а оданде улази заповедник града, и доноси му на јастуку од црне |
| еди до ових.{S} Харалампије са Пајсијем улази.</p> <pb n="428" /> <p>— Како сте ми, кнежевићи, |
| хад није зле воље, све дубље у разговор улази, а вино га још већма побуђава.</p> <p>— Ој, чести |
| у неке хаљине, и узевши маску на образ, улазио сам ноћу међу буле и већ сам се добро с њима упо |
| г запиткивања и распиткивања, све дубље улазише у важнији разговор.{S} Султан прослови:</p> <p> |
| нек буде тако.</p> <p>Јеремија довикне, улак враћа се.</p> <p>— Е ја готов полазити, на коња!{S |
| а.{S} Дуго су се насамо разговарали.{S} Улак се онај дан кући врати.</p> <p>Сутрадан био је дан |
| се на лицу Јеремији како је узбуђен.{S} Улак је, додуше ту, — мисли се Јеремија, — ал’ ’де је т |
| д Ферхад-паше та порука гласи?</p> <p>— Улак, то беше увода, ал’ не да ми посумњати да то није |
| пута уклони.</p> <p>На сва распитивања улак му не хтеде казати од кога је тај глас, само му је |
| — Дакле скупа ћемо у манастир? — запита улак.</p> <p>Да.</p> <p>Коње доводе; оружани момци, мал |
| > <p>— А тко ти донесе тај глас, зар ти улак не каза да мени од Ферхад-паше та порука гласи?</p |
| нешто заплашено Јеремија.</p> <p>— Твој улак је у ђаурском манастиру код ваше Богородице, недал |
| да предаш Голубац.</p> <p>— А ђе је мој улак са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је Харалампије |
| манастир да подјелимо благо.{S} Сад нек улак дође.{S} Је л’ добро тако?</p> <p>— Кад није друкч |
| </p> <p>Једно јутро дође у Дечане један улак.{S} Он је неке налоге донео Харалампију од кнеза Ђ |
| ту и ти.</p> <p>Слуга јави да је дошао улак од деспота.</p> <p>Јеремија радо изненађен, улака |
| p>У исти мах дође слуга и јави да је ту улак турски и донео хабер од Турака.</p> <p>Јеремија и |
| о.{S} То је гласоноша. ’Оди амо!</p> <p>Улак уђе.</p> <p>— Велики оче и господару!{S} Ево ти пи |
| веду.</p> <p>Војници воде улака.</p> <p>Улак је већ пред Јеремијом.</p> <p>Јеремија како види у |
| је његов стан, видим му чадоре.</p> <p>Улак поклони се и оде.</p> <p>— Да од бога нађеш, Јерем |
| Јеремија чека улака да прослови.</p> <p>Улак прави селам, погибне се са поштовањем и прослови с |
| н му треба да свој пртљаг уреди.</p> <p>Улак радостан натраг одјезди, јави да је Јаблановић гот |
| док се са војводом посаветујем.</p> <p>Улак изађе, војници га дочекају и одведу мало даље.</p> |
| труби.</p> <p>Ујезде у манастир.</p> <p>Улак, то је исти бимбаша који је пратио Харалампија од |
| да се покајао — рече Јаблановић.</p> <p>Улак уђе, поклони се.</p> <p>— Част теби, војвода, доно |
| ље улака у град да иште предају.</p> <p>Улак уђе, и заиште предају, јер ако не, мач ће преко њи |
| е мало, док отпоруку не добијеш.</p> <p>Улак се уклони.</p> <p>Харалампије чита најпре у себи, |
| еспота.</p> <p>Јеремија радо изненађен, улака дозива.</p> <p>— Ваљда се покајао — рече Јабланов |
| овај ’де био.</p> <p>Ту је било верни’ улака, побожни’ калуђера, и гуслара.{S} Што се у околу |
| вић ђипе.{S} Јеремија заповеди слуги да улака одмах доведу.</p> <p>Војници воде улака.</p> <p>У |
| е пасти у руке Мађара.{S} Јеремија чека улака да прослови.</p> <p>Улак прави селам, погибне се |
| на се прима.</p> <p>Послаће Ферхад-паша улака деспоту, и даће му рок од три дана да се покори.{ |
| улака одмах доведу.</p> <p>Војници воде улака.</p> <p>Улак је већ пред Јеремијом.</p> <p>Јереми |
| чки стоје спремни.</p> <p>Розгоњи пошље улака у град да иште предају.</p> <p>Улак уђе, и заиште |
| овић иште рок од једног дана, да обмане улака, вели, да је војвода Јеремија од тешких рана умро |
| а Јеремију позове.</p> <p>Деспот оправи улака Јеремији да дође у његов стан на договор.{S} Закл |
| ед Јеремијом.</p> <p>Јеремија како види улака, устане, тако исто и Јаблановић.{S} Види се на ли |
| а му не допусти, пошље свог бимбашу као улака са свитом и писмом Јеремије, и позове Јаблановића |
| а.{S} Кадикад послао јој деспот потајно улака да је извести како ствари стоје.{S} Деспот откако |
| да у двору ред начини за пријем и дочек улаках и поклисарах, па се спреми на пут, и отпутује.</ |
| Но не губимо времена, но пош’љимо одма’ улаке новоме султану Бајазиту.</p> <pb n="269" /> <p>Ви |
| и знаш за њ, онда могу ти рећи да тајне улаке мени усмено шиље и да ми на знање како куд Турци |
| ије до чекања, сад ћу коња обости, па с улаком к Богородици, па што бог да, и доћи ћу сам с тур |
| > <p>— Ја сврши’ све по реду — рече при уласку Јерина.</p> <p>— Како ми је чудно сада у Београд |
| цом, за њима доглавна свита, деспот при уласку озре се налево, на гробницу Високог Стевана, ал’ |
| а гости при добрим апетиту; вино добро улеваше им све бољу и бољу вољу.{S} Особито и код стари |
| м варошима, учио сам Алкоран, био сам и улема и софта, и ефендија, и срећа ме послужи те постад |
| /p> <p>— Муфтија, као ђаурски дервиш си улема њихов, а кад се потурчиш, бићеш улема, а од улеме |
| и улема њихов, а кад се потурчиш, бићеш улема, а од улеме, свашта може за кратко време.</p> <p> |
| в, а кад се потурчиш, бићеш улема, а од улеме, свашта може за кратко време.</p> <p>— Па тај муф |
| ободе силовитог коња, са неколико скока улети кроз капију, обрне хитро коња, <pb n="421" /> саб |
| {S} Друго би било да би он силом у град улетио био, онда већ вјера престаје, и ил’ би га ухвати |
| евао сам да је један кобац међу кокошке улетио и једно пиле у ноктима однео.</p> <p>— Ти све та |
| недеље.{S} Деспот иде у народ, теши га, улива му поуздање у се и у бога.</p> <p>Деспот посла ве |
| о на свету бити.</p> <p>Са свију страна улива ти се у уши, у срце нека божествена сила.{S} Види |
| е им у искреним загрљај’ма пријатељство уливају, што показује више нег’ сама реч.</p> <p>И јест |
| тељски’ образа који су му неко поверење уливали.</p> <p>Шта је мучило тако у ноћно доба оца Хар |
| у Турке и међу народ; сваком су надежду уливали, бедног су по могућству и потпомагали.{S} Не је |
| м божији, да у људске уши божије чуство уливамо.{S} Успоредите нас с другим слепцима, да се с њ |
| н народ, поучавао га, крепио га у духу, уливао му је у душу стрпљење и дурашност, а да га турск |
| бодио сам; оставшим сам утеху и трпљење уливао.{S} Па сад сам дошао к теби, да ми даш неколико |
| ак у лицу и погледу неку сумњу је почео уливати у Харалампија.{S} Поче му се чинити да је то ли |
| вечера, и пе’аром рујног као причешћем уливаћеду си бодрост духу, и крепост телу.</p> <p>Игума |
| приметна промена о будућности сумњу му уливаше.</p> <p>Шта је сад Светислав чинио?</p> <p>Шта |
| е истина.{S} Али њој је, као и другима, уливена наклоност и прам други’ ствари, а не само прам |
| ко се Јулине очи засветле и сујета њена улије јој уверење да се калуђеров ноћашњи поход ње тица |
| еспавала него пређашњу, ваша присутност улила ми је бодрост и тишину.{S} О, да ми само јошт ови |
| самртном часу доброта и побожност надњу улила за спас Србије, и у последњем тренутку жића, кад |
| јвода и властелина који би им то у срце улили.{S} Ђурађ је то сам по себи знао.{S} И он је имао |
| који је на његов рабош друштву веселост улио.</p> <p>— Како си ми, Петошко, — рече Новак — ниса |
| знао је у њу са својим гласом и гудалом улити нешто величествено.{S} То није било обично пјевањ |
| ду да се праве српске душе од сатане не улове.{S} Велика је моћ тих светих обитељи.{S} Турци ак |
| ца а да га онда скупа изеду кад још што улове; овај други курјак био је лаком на лежећег зеца, |
| и кад се прохте Јерини да какову птицу улови.{S} Један соко јој на рамену стоји, па гледа у не |
| данпут су ишла два курјака у лов, па су уловили једног зеца; онај који је зеца у зуби држао хте |
| вала.{S} Но онако треба ту красну птицу уловити да и теби, и пророку служи.{S} Треба то знати д |
| си у договору са Цељским комитом, да за Улрика даш твоју Катарину, ту јошт врло младу кнегињицу |
| произлазе од крви краљевских кнегиња, а Улрикова сестра је супруга Жигмунда, и таково пријатељс |
| </p> <p>— Боље је дати се ухватити нег’ улудо гинути — одговори Петошко, и на то је чашу смедер |
| ог Пазара, и код Ниша.{S} Што сад нисам улудо дао гинути остатку војске, ви сте ми сами за прав |
| актапота, и неопходимог граха, са финим улцињским уљем, така софра да би се не један сиромах с |
| рци хусаре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију.</p> <p>Ту се начини рахат, |
| горео.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију, ’де је већ крст од Турака о |
| } Ферхад-паша прими кључе и [с] војском уљезе у Голубац.</p> <p>Како је Ферхад-паша Голубац зау |
| м.</p> <p>Учине селам и започну.</p> <p>Уљезе и бимбаша, а за њим носе пуне вреће, и положе пре |
| твоје тле.</p> <p>Деспот и деспотовица уљезу у манастир, и сиђу с коња, дочекани од игумана Ру |
| и неопходимог граха, са финим улцињским уљем, така софра да би се не један сиромах с њом, и сво |
| е коња, и врати се у свој стан. </p> <p>Уљести у град није могао, јер му сам Јеремија знак дао |
| и као код Никопоља.{S} Па и то треба на ум узети, кад бисмо онде проиграли и вратили се насакаћ |
| шта се то мути и плете.{S} Падне јој на ум Харалампије, који је могао све то чистије знати јер |
| трпићу јошт мало, ваљда ћу му текар на ум пасти.</p> <p>— О томе немој ни сањати, оче.{S} Ја т |
| тнији, кад је само мишца решавала, а не ум.{S} Тко је могао песницом у чело вола убити, тај је |
| > <p>Вук Бранковић био је човек бистрог ума, добар војвода, но неописано властољубив.{S} Од ста |
| више похљепљив, бољитка свог ради да не умакне сам са кнежевићима куде, и његова реч је била оп |
| да Јаблановић какогод са кнежевић’ма не умакне, јер Јеремија има у залогу Голубац, ми опет кнеж |
| , да с тим пред Турцима важност Стевана умалим.{S} Кад будем код победитеља Турчина важнији, он |
| евљеву заштити, све јој се виђело да ју умалително гледају.{S} И сама присустност Марина тешка |
| ставшу поткрепити, царичине приврженике умалити, па одма’ са Турцима примирије учинити.{S} Друк |
| тако да се видело да ће се жалост јако умалити.{S} У њеном срцу, у њеним мислима, будућност се |
| овањем, са сузама, млого ће се и жалост умалити.</p> <p>И доиста, Милева, премда је плакала и ж |
| ара Лазара као млада девојка, због које умало што није страдао Харалампије, када је с покојним |
| анковићу наруку.{S} Књаза Стевана треба умаљавати, јер он нешто важи, па би сву Бранковића наде |
| осада имађаше.{S} А што га нисам у град умамио, реко’ да сам му вјеру задао, а кад он мени глав |
| азар кроз цео свој век засведочио је да уме војском управљати.</p> <p>Затим мало стане, па онда |
| им велико је кадар био израдити, јер је умео погрешком противника користити се.</p> <p>Деспот ј |
| Колико му је као султану могућно било, умеравао се.{S} Ето видите, и ово неколико година мира |
| ини и ако <pb n="255" /> се великаши не умере.{S} Но и ја се млого надам од цара, само сад овај |
| једе се и пије.</p> <p>Ферхад-паша једе умерено као Турчин, а пије као ђаур.</p> <p>Харалампије |
| д ил’ стар отаџбини услуге чини — рекне умерено патријарх.</p> <p>Овако су се дуго разговарали |
| ог да добијемо овог за господара — рече умерено војвода Радосав.</p> <p>— Само се бојим од лацм |
| д вас ђаура није тако исто, предикујете умереност, а овамо највећма гријешите.</p> <p>— Ал’ как |
| вид неке више душевне силе и човеческе умерености и трпљења.{S} Једни партаје праве у народу з |
| е пити.{S} Запрећено је исто због нужне умерености, дакле запрећено је неумереним.{S} Који су д |
| ремено управљају.</p> <p>Сваки се дивио умерености Стевановој.</p> <p>Драгаш реч прихвати:</p> |
| увек има страдалника, па се њих треба у умерености сетити, јер раскошан страдалника се не сећа. |
| и, господару, моје речи, и по могућству умери Угре.{S} Предају градова и Мачве тумачиће народ т |
| </p> <p>Слуге су такођер к себи дошли и умерили се, да не би старијим до ушију дошло како су са |
| о надам се да ће их царско лице у свему умерити моћи.{S} Вук је врло искусан војвода, а Милош ј |
| лтоман са Босном; не би ли боље било да уместо толиких господара један влада са српском земљом, |
| Дед’ испјевај што јуначки онако као што умеш.{S} Но, напиј се мало да ти глас боље иде — рече Н |
| ствари?</p> <p>— Не баш најбоље — рече умешавши се Видајић — Милица нема никакове војске, па о |
| нако рат воде.{S} У овај рат преко воље умешани су:{S} Стеван деспот, Вук са најмлађим братом Л |
| добију нову земљу, Србљи да се Турцима умиле.{S} Власи познавали су добро предел битке.{S} Тур |
| рабљив, властољубив, да би се још већма умилио и услужан био, Ђурђу једнако шаље гласове да нек |
| ејтином, а жубором из олука хујећа вода умилно га успављује, па тек после на мекане душеке, да |
| тење муве чује, па тек наједанпут чујеш умилно пјеније!{S} Та не може лепше што на свету бити.< |
| ем ти казати. — То изрекав, Харалампије умиљат, упитљив поглед баца на Ферхад-пашу.</p> <p>Ферх |
| е данашњег Србина, хоћете ли видети два умиљата ока као код други’, — тешко.{S} Очи му увек вар |
| ато, да би своју погрешку поправила, са умиљатим гласом запита га да ли му може с чим служити.< |
| м имате — рекне калуђер онако својски и умиљато, као да није калуђер.{S} И Јули се та његова сн |
| ње доба држи, то јест глатко, девојачки умиљато, мекушно — но јуначки лепо, оштро и велики дух |
| е хурије изгледају, па му крваве очи са умиљним <pb n="320" /> својим погледом разблажавати мор |
| балвани шкрипе, јече, рекао би одзив је умирајућих рањеника.{S} Лошонци продире к својима.{S} Т |
| е већ Србин рађа као раја, а као раја и умире.</p> <p>Србин плаћа Турцима харач, ал’ у том хара |
| к’а је судба светска; у исто доба један умире, други <pb n="366" /> се рађа; један се мисли, ка |
| баца на Ферхад-пашу.</p> <p>— Облачино, умири си душу, пријатељ нам говори, пусти да је моје ст |
| вини, и свјетује се како да му се црква умири од чешких патарена, и као што гласи долазе, успје |
| ајати.{S} Турци кад се све у Караманији умири, <pb n="529" /> наћи ћеду прилике и повода да у С |
| у нами распре нестало.{S} Крв Немањићах умирила се.{S} И одма’ је Турчин осетио слоге снажну ми |
| ред у земљи увести, и партаје противне умирити.{S} У земљи је Ђурађ слабог имао изгледа да са |
| пада.{S} Тек каткад Светислав је могао умирити, њихову будућност у красној боји представљајући |
| одно.{S} Но кад паде царство на Косову, умјешају се у двор царице Турци, виђе’ да је зло на све |
| , пошље првог међу овце, где га пастири умлате, а он се врати да изеде зеца; но лисице су већ и |
| та.{S} Он је сад намеравао своју војску умложити, Лазареву породицу у теснац довести, па са Тур |
| стало, разјарен почне све већма војску умножавати, тако да би, ако би га са Милицом опријатељи |
| едати као царица.{S} Ове последње мисли умножаваше се.</p> <p>Премда је цела та ствар имала још |
| нтакузена, и јошт којег војводу, јер ћу умножити војску, а војска треба вође, силни наши јунаци |
| > <p>Настане жалосна ноћ.{S} Гдекоји од умора тихо почива.{S} Но већа част у туги и мутним мисл |
| <p>Сад кусају, Харалампије од пута јако уморан, а ионако за житејскаја јако заузет, добро пије, |
| и навале и трећи пут са новим силама на уморене Србе, који се без престанка борише, од почетка |
| ш, да нам тренутка не даду, да нас тако уморене сатру.</p> <p>— Само да је ту Харалампије, па д |
| дморни, сад су збуњени, многим јуришима уморени, неиспавани, не дајмо им оком тренути, нит’ вре |
| о целој битки, па напослетку, видећи да уморни и рањени јунаци отпочинути морају, дигну се да о |
| Србима код Марка частити се.{S} Били су уморни, а код Турака опет слабо српског јестива. </p> < |
| ема трага.{S} Војника мало и све то већ уморно од јуриша и неспавања.</p> <p>Мађари се ноћу ску |
| никад заборавити нећу, седио сам после уморног лова на ову стрелу наслоњен, поред моје Зулејке |
| ал’ аманет ти, да исту у српску крв не умочиш.</p> <p>— Аманет, аманет.</p> <p>— Аманет благо, |
| у доиста су сметали Гргурови синови.{S} Умре ли деспот, оживиће у њима жудња за власт.{S} И кад |
| теше матери башчине, која затим од рада умре, жигосан као лудак, будала, не могах код нашијех у |
| царство.</p> <p>Међутим и царица Милица умре.{S} Стеван, стекавши у разним ратовима славе, почн |
| а’не, очи му се укоче, мало се стресе и умре.</p> <p>Сви су као окамењени на мртвог деспота гле |
| поред тога костобоља га силно мучи, ако умре, ко ће бити деспот?{S} Ђурађ има своју јаку партај |
| би јошт од њега бити могло.{S} Тек што умре Душан, а Вукашин већ његовом сину круну отима.{S} |
| а комад земље од цара.{S} Ако цар Лазар умре без каковог расположења и установљеног строгог зак |
| имао је старијег брата Гргура.{S} Гргур умре, и остави после себе два сина Ђурђа и Јована.{S} Г |
| ајем.</p> <p>— Но јошт нешто.{S} Ако ја умрем пре тебе, да будеш мојој деци пријатељ.{S} Приста |
| да је исти час млого пре стигао, да не умрем у оваковој туги.{S} Бог нас каштигује.{S} Свакоја |
| њој без Светислава тешко бити, и као да умрети мора без њега... сад, опет, представљало јој се |
| а има.</p> <p>— Ја, богме, волијем овде умрети, него оставити царску породицу.</p> <p>— Но знаш |
| Од калуђера може свашта бити, један ће умрјети за вјеру а други ће је погазити.</p> <pb n="459 |
| м рану у мозгу.{S} Моја мати, сиротица, умрла је, а о мени смиловала се једна пастирка, те ми ж |
| , да је војвода Јеремија од тешких рана умро, а после тог рока предаће град Жигмунду.{S} Дан му |
| спота гледали.</p> <p>Пукне глас, да је умро деспот.{S} Жалост је свуда неописана.{S} И највећи |
| обожавао; он је у години косовске битке умро, без да је свог милог Хасана видети могао.{S} Хафи |
| свима управља.</p> <p>Патријарх је већ умро, нема кога да на послушност побуђава.{S} Отац Леон |
| атају и који мисле да од свију све боље уму — одговори, на Вука Бранковића циљајући, Новак.</p> |
| слушај ове напаснике, а и они ће морати умукнути.</p> <p>Калуђер се сасвим охрабри и седнувши, |
| Леонтије узбуђеном душом изговорио, па умуче.</p> <p>Настане почивка.{S} Бурно је срце у деспо |
| ен, лаки опанци са танким, преко чарапа унакрст обвијеним каишом.{S} Држање му беше благородно, |
| ом деспот стане пред краља, положи руке унакрст на прса, и дубоко поклони се.{S} Краљ пређе к њ |
| а руком изишло, јер није добро познавао унакрст свуда пружајуће се стазе, па је баш натрчао на |
| а, и доноси му на јастуку од црне дибе, унаоколо позлаћено, са висећим на четир угља златним ки |
| латно кандило, украшено драгим каменом, унаоколо опет сребрна кандила, и њихова светлост неће с |
| опредељено; у среди празно и пространо, унаоколо, пак, цвеће са гранама.</p> <p>Мало је прошло |
| > <head>XVI</head> <p>Леп летњи дан.{S} Унаоколо чист зреник, небо чисто плаветно, само над гла |
| аблановић код светлости месечине — град унаоколо облеће и пази на Мађаре шта ноћу раде.{S} Јабл |
| у Смедерево, у његово станиште, све је унаоколо тако нагомилано, да се куће у месту од заклона |
| а стола ни столице, све сами миндерлуци унаоколо, а на њима и код подножја душеци.{S} И у среди |
| да, обвеже их да лацманску вјеру морају унаоколо ширити.{S} Ја, опет, нијесам рад да новац мој |
| тану.</p> <p>Исак-паша разгледа предел, унаокруг, и надаље, диви се плодном пределу, ’де свачег |
| е стране ставе се, војводе и сви остали унаокруг стану, а деспот, скинувши с главе калпак, метн |
| том у кустодији држати.</p> <p>Ђурађ је унапред знао да ће се савет Јеремијин примити и ступи с |
| е је по реду текло, тако као што сам ти унапред рекао.{S} Вукогли је задовољан, он се хвата за |
| и котарја чувају, јер им је већ деспот унапред налог издао да се од трпезе одмах за пут спреме |
| крај тога ништ’ није пренебрегао што се унапређивања тицало.</p> <p>Деспот је у Смедереву, на о |
| н.</p> <p>— Чуј, деспоте, и ти војводо, унапријед пијем наздравицу, којој нек је ово приказ.</p |
| уђери су га на својим рукама у гробницу унели.{S} Жалост је била свуда велика, није било ни јед |
| зарије на гомили, и чека заповест да се унесе.</p> <p>— Нек се унесе благо.</p> <p>Бимбаша изиђ |
| а заповест да се унесе.</p> <p>— Нек се унесе благо.</p> <p>Бимбаша изиђе, и заповеди сејменима |
| >Бимбаша изиђе, и заповеди сејменима да унесу благо.{S} Ту је и игуман Радосав.</p> <p>Сејмени |
| јарости, што није турска војска сасвим уништена, почне над заробљеним свирепствовати.</p> <p>М |
| јармити, и изглед Марковог господарства уништити.{S} Како би се могао на ово Марко приволети?{S |
| и с њом и турско царство једним ударцем уништити.{S} Тамерлан у својој јарости, што није турска |
| рже, спјевају за издајицу.{S} Ја, његов унук од племена Бранковића, показаћу дјелом и животом, |
| и, драга Русно, тај Ђурађ, премда ми је унук, опет морам изрећи да ми је несносан.{S} У свом ли |
| ређени били.{S} Па и сам син Вуков, мој унук Ђурађ насљедио је сву гордост и властољубје својих |
| а да му покаже сву околину Смедерева, и унутарност.</p> <p>Деспот дозивље слуге, да коње доведу |
| , поседају, најпре разглеђају Смедерева унутарње површје земно, па онда одјезде ван, преглеђују |
| ком.</p> <p>После косовске битке кад је унутарњи раздор мах преотео, кад су Лазаревићи и Бранко |
| да се спасе народ.{S} Морају се најпре унутарњи непријатељи сатрти, а то су те страсти, грабљи |
| в деспотову, читала му је на лицу борбу унутарњу, није дошла да га испитива, већ да га теши.</p |
| ре, шта га гледамо толико?{S} Вуцимо га унутра, та то није ђаво, то је неки опасан ноћник — пов |
| ’ молба и извињавања.</p> <p>Када су га унутра видели и познали да је то црвени калуђер, роди с |
| мо га — повиче Митар, и одвуку калуђера унутра, поред сви’ његови’ молба и извињавања.</p> <p>К |
| му сам Јеремија знак дао да га не пушта унутра, а да је силом покушао био, Јеремији би допао ша |
| а их има млого, и то на коњу, и да желе унутра ући.</p> <p>— То ће бити какав глас с Косова — п |
| познала калуђера, па са страхом побегне унутра и осталима је, што је видела приповедала.{S} Да |
| аповест се даје да се одма’ исти страни унутра пусте.</p> <p>Сваки је у помешаном чувству радос |
| себе стидила.</p> <p>Петошко, ступивши унутра, покаже весело лице, веселије нег’ икада, баш ка |
| Харалампије примјетио да Јула заплашено унутра трчи, стао је и очекивао је да ли ће ко изнутра |
| врдите се, и не дајте да вам се туђин у унутрашња дела меша.</p> <p>Са овим реч’ма је патријарх |
| он обновити Душаново царство.{S} Већ је унутрашње непријатеље био побједио; сад му је већ лакше |
| будемо него досад.{S} Мир и устројство унутрашње мора бити стално, па онда све добро иде — рек |
| јазит; <pb n="298" /> силан, богат, без унутрашњих непријатеља, па кажу још да је млад, красан |
| прекрштане пенџере једва што и виде.{S} Унутри, истина, има доста миндерлука и душека, ал’ шта |
| /> Турчин тање жице навући.{S} Но само унутри да се од зла опростимо.{S} Како судиш ти, Љубови |
| ку, у биљки љубав појављује, Бранковића унуци, при првом раздрагању срца, тек што љубав у срцу |
| не.{S} Не да Јаблановић, Вук-Бранковића унуци, Гргура синови, веле, не треба да се клањају десп |
| а цену Голупца.</p> <p>Ферхад-паша како уочи Јеремију, диже се, поглади браду и даје селам.</p> |
| рио се са Стеваном.{S} Стеван без деце, уочио га си за насљедника, а да се једаред начини крај |
| е какав.{S} Сваки је своју прилику себи уочио.</p> <p>Светислав шетао се по башти са Милевом и |
| м поникле.{S} Кад сам је први пут добро уочио, по други пут не смедох скоро на њу гледнути.</p> |
| ји ће препречити пут Маџарима да нам не упадају у Србију, и да не продиру у Поморавље, јер би н |
| се бранимо и мађарски’ чаркаџија, који упадају и харају.{S} Кајицо, преметни, стрмоглави све ш |
| тријаршити, а ми би после помоћу Турака упадали у Србију, да Гргурове синове уздигнемо, ми иона |
| ађарима, Турци док је Смедерева не могу упадати у равнице Баната, пљачкати и робље одвлачити.{S |
| вентовати против турских Арбанаса, који упадаху у Маркове баштине, одјачам, увежбам се у борби, |
| одма’ и вечерати, кад је тако красно? — упаде у реч Милица.</p> <p>— Не би згорег било — одгово |
| да није рад ништа више с тобом имати — упаде Јаблановић.</p> <p>— Та је ли могуће? — повика за |
| мија.</p> <p>— Ја сам их дао осљепити — упаде Харалампије.</p> <p>— Да мене није било, не би ни |
| >Но тек што се примакну јестиву, ал’ им упаде на страни у очи један калуђер, доста разбарушеном |
| кле, изгубљено да се више не поврати? — упадне Облачина.</p> <p>—- Тако је, потомци, познији на |
| ком походу под заставом Силног Душана — упадне у реч Русна.</p> <p>— Све су то прама нас деца, |
| ђер очитао молитву, нестане привиђења — упадне у реч нека баба сујеверна.</p> <pb n="248" /> <p |
| и душу и срце кријепио, да храниш род — упадне Облачина.</p> <p>Сад Ферхад извади из појаса на |
| о Србије, као издајници, бит’ не мере — упадне громко Облачина, ухвати се за балчак сабље, крва |
| и, Петошко, не видиш ли себе какав си — упадне Грман, који је имао намеру калуђера бранити.</p> |
| ремена, и ’хоће ли још кадгод настати — упадне Новак. — Опомињем се добро на оновремене војводе |
| ралампије, а не само прости богомољци — упадне Пајсије намигнув оком на Харалампија.</p> <p>— Д |
| ја би’ већ досад већим постати могао — упадне Петошко, који је њи’ов разговор слушао.</p> <p>— |
| ем био, а некмоли стражар Бранковићах — упадне жестоко Јован Кнежевић.</p> <p>Харалампије да зн |
| ојска Исак-паше тек се помолила била да упадне у бој, ако до нужде дође; нужде вије било.</p> < |
| да одма’ са свом силом у дубљину Србије упадне; други су му саветовали да се почека док јошт по |
| тине.</p> <pb n="408" /> <p>Харалампије упадне.</p> <p>— А шта ћу ја добити, што сам по твом на |
| тни, стрмоглави све што у наше земљиште упадне, нек од тебе учи Мађар какав треба да је катана. |
| клони и од рата одустане.</p> <p>Деспот упадне:</p> <p>— Како би сад на ме дигли војску, кад је |
| чашу испразни, а донде му Петошко у реч упадне:</p> <p>— Зато све натрашке иде — рече Петошко.< |
| ти је познато, Турци дубље у вашу земљу упадну, и понесу са собом осим млого девојака, млого ти |
| куд је даље рад одлазити.{S} Рувиму су упали у очи товари и велика свита, мишља канда је деспо |
| у у Приштини, у цркви, велику сам свећу упалио.{S} Од тог доба силно сам тужио и турао сам се о |
| ије са жмиркавим, но од смедеревке мало упаљеним очима, ишао је весело по прњавору и тако весел |
| ечи на своју и свог народа корист добро упамти.</p> <p>Стевану је већ одавна подозрителан био Ђ |
| чела буна.{S} И да знаш, зато је султан упао у твоје земље, да те одвуче од савеза мађарског.{S |
| ђу насусрет.{S} Но Ђурађ је већ у земљу упао.{S} Турци пале и харају села, отимају жене, девојк |
| ком крају станити.{S} Један одел стане упарађен пред градом на пољани, коју су Турци доцније К |
| а.{S} Светује се, рад би Дунав прећи, и упасти у мађарску земљу.{S} Неке паше то исто мисле.{S} |
| ци нису намеравали одма’ дубље у Србију упасти, но чекали су шта ће Срби после изгубљене битке |
| , сасвим се замислила, и својим мислима упирала је у душу и срце Руснино.</p> <p>Милева, донде |
| ша чита.{S} Предаја Голупца са условима уписана је.</p> <p>Треба се о том промислити, паше веле |
| ронут је постао.{S} Кад су насамо били, упита га:</p> <p>— Честити пашо, ја сам тебе у мом живо |
| о л’ Голубац мимоићи, да даље [идемо] — упита краљ.</p> <p>— Голубац не смемо за леђи оставити, |
| зати. — То изрекав, Харалампије умиљат, упитљив поглед баца на Ферхад-пашу.</p> <p>Ферхад-паша |
| себе, и град и све нас предати? — рече уплашен Харалампије.</p> <p>— У Ђурђа је вјера тврда, п |
| г ока.</p> <p>Кад су их видели, свак се уплаши.{S} На лицу се новодошавшим читати могло да се н |
| овић нису баш волели што се Харалампије уплео у ту погодбу, јер они као војводе нису били ради |
| ће му се већ и деца у светске догађаје уплести.</p> <p>Ђурађ седа у Београду, у сјајним дворов |
| е сасвим невин, час опет канда је нешто уплетен.{S} Ако <pb n="494" /> је деспот уплетен, онда |
| плетен.{S} Ако <pb n="494" /> је деспот уплетен, онда кнежевиће не може оставити у рукама деспо |
| , не могу речма веровати, држе да је ту уплетен ђаура какав шерет.</p> <p>— Говори тко си и тко |
| , како опет деспот доцније није се хтео уплећати у бој.{S} После тога запита Ферхада за Јеремиј |
| р за ме у деспота дуката нема?</p> <p>— Уплешћу још и за те десет хиљада дуката.{S} Јеси л’ зад |
| огао.</p> <p>Он је чуо за Руснин велики уплив код двора, а осебито код цара Лазара.{S} Она је п |
| и партају одржава, а ја ћу ослабити цео уплив Стевана, овде тако исто као и код Турака.{S} Реци |
| који је често и на цео народ од великог уплива био.</p> <p>Но Русна, као год и Милица, знале су |
| волела, опет није се могла испод њеног уплива сасвим извући.{S} Русна, пак, из срца је мрзила |
| одбада против Мурата, да се ослободи од уплива турског, па да ће се тако и Србин и Грк наново с |
| ђа се не хвата.{S} Русна је била удата, упливом Лазара, за војводу Војновића,<pb n="216" /> кој |
| , и да је већ и сам цар изложен њи’овом упливу...{S} Цар је због Вука према самом Обилићу хлада |
| никад не зажели, јер онда није њиховом упливу изложен.</p> <p>И Милева, да није била царска кћ |
| ла.{S} Милева је била млада и материном упливу неограничено подложна.{S} Младића странствујуће |
| /> <p>— Драго ми је, Краљевићу, што те упозна’; кад се кући вратим, казаћу да сам видео највећ |
| у било преко тридесет була.{S} Ту се ја упознам са адумцима, међу којима један је сасвим био та |
| е, као две капље.{S} Нас двоје добро се упознамо и живили смо као два рођена брата.{S} Адум све |
| ну.{S} Кад сам био код Турака заробљен, упознао сам се са једним адумом који харем чува, тај ми |
| оћу међу буле и већ сам се добро с њима упознао.{S} Моја Цвета, која се сад Фатма звала, попуст |
| ро после Бајазитове битке са Тамерланом упокоји се.{S} Млађи Ђурђев брат Лазар, као што смо већ |
| дном кавезу.</p> <p>Стеван није се хтео упокорити, јер је држао да је он одавна насљедник прест |
| д и Лошонци у забуни нису га ни позвали упомоћ, а деспот без захтева Жигмунда не хтеде притећи |
| да повући се, ’де ћеду опет Мађари доћи упомоћ, а деспотове војводе подићи ћеду сав окол и Шума |
| окупили се, опселили су град, позивају упомоћ Алаха да једаред рахат одморе се на згаришту, ме |
| аки је морао слушати, нити је трпио ког упорног војводу — рече Петошко.</p> <p>— Кад је Душан с |
| снажног састава, јуначког но мало одвећ упорног и гордог изгледа, тако исто и Војновић; а Змај- |
| онизе; но има људи, који велики дух и у упорству свом показују, особито када у уверењу живе да |
| да Муси царство отме.{S} Деспот и Ђурађ употребе ову згодну прилику на своју корист, те се са М |
| и припадати, ал’ то остављам деспоту да употреби за народ како најбоље зна.{S} Деспот хоће да с |
| а Крушевац, ил’ да све силе дању и ноћу употреби, да би се Голубац што пре предао.{S} Познавао |
| се ја и ништа не сврши’.{S} Да нијесам употребио пријевару, и Ђурђа довде домамио, тешко да би |
| другог власт отима, и ту прилику треба употребити.{S} Ако се свежеш са Циљским комитом, ту је |
| је одма’ намерио добру прилику за себе употребити и то турског султана Бајазита за себе придоб |
| сном да, ако јој што устреба, њега може употребити.{S} Дворске и кућевне тајне већ је све дозна |
| но правитељство, који ће одма’ све мере употребити да се већа опасност одбије.</p> <p>— Ја би’ |
| у владу утемељио.</p> <p>Турци се знали употребити на своју корист и ове претенденте.{S} Ови су |
| зна сваку дату прилику на своју корист употребити.{S} И мени да је мало срећа послужила, и ја |
| ста и науке, но нисам је могао на ползу употребити, јер нисам био ни племић ни богатог рода, а |
| жи’, он мени.{S} Можда је доцне, ал’ ћу употребити све, само да спасем што се спасти може.{S} Ј |
| стриц.{S} Властољубиви великаши могу их употребити у своју корист.{S} Нема л’ Стевана деспота, |
| ="266" /> стању за живота отклонити га, употребиће сада сву силу своју да гњев свој на његовом |
| у ти само још једну рећи, Јеремијин дар употребићу како ваља.</p> <p>— Честити пашо, не заборав |
| ети такав, по којем се забрањује строго употребљавање такови’ <pb n="254" /> права од стране ве |
| сумње; само те молим, против Србина не употребљуј га, но заштићавај у твом животу Марков род.< |
| ао под видом, као да султана посети, но управ цељ му је била мир укрепити, да би се изнурен му |
| одити се не може.</p> <pb n="262" /> <p>Управ око поноћи, кад су сви највећма разгрејани били, |
| p>— Треба гледати на то да разне струке управе способним људ’ма у руке дођу, људ’ма, којима су |
| , Облачино Раде, сабљо моја од мегдана, управи сабљу куд ти показујем, против Турака.</p> <p>— |
| плодном пределу, ’де свачега има, мисли управио на Алаха, што Турчину подели срећу, да најлепше |
| имао.{S} Сад, дакле, онај треба да буде управитељ народа који је за то способан и ког сама нужд |
| вна а отац му Пљадић био је под Душаном управитељ знаменитијих области.{S} Од мањег племена узв |
| за народ учинити само да му се врховна управитељска власт допусти донде док се све не уреди, ј |
| остигне, морамо опет поглед наш на бога управити да нас из ове бједе избави.{S} За душе падши’ |
| о младо дете — Стеван, ил’ женска глава управља; ту нема никаквог права насљедија.{S} Насљедије |
| новог на Марици.{S} И сад треба онај да управља, који има у се снаге за то.{S} Ако мени сад суд |
| што је Милица од Немањине лозе, зато да управља Лазарева породица?{S} Књиге кажу, да је царичин |
| је било једне снажне руке која са свима управља.</p> <p>Патријарх је већ умро, нема кога да на |
| ко снаге и поверења да одма’ са народом управља?</p> <p>Царица сазове савет.{S} Шта се има сад |
| од оца упутства, јер он само жели да он управља са народом.</p> <p>— Када је тако с његове стра |
| ету.{S} Који су као господари рођени да управљају народом, а они су само оруђе за народ.{S} Они |
| час, ал’ бадава кад место једног троје управљају.{S} У оваковој околности није требало да непр |
| царицом, мојом матером, нека привремено управљају.</p> <p>Сваки се дивио умерености Стевановој. |
| од зло бити.{S} Искусан врло у рату и у управљању миром, све околности добро познаје, и најслаб |
| е.</p> <p>— Но јеси л’ војвода, јеси л’ управљао кадгод у војски.</p> <p>— Видим да си врло пам |
| рвавим бојевима побједоносно од заманде управљао, да мира донде тражити нећу, док не отпојимо у |
| наштво показивао, и веће војено одељење управљао.{S} Он је био красан, честит и побожан.{S} Већ |
| <p>— Ви сами видите, да нит’ је Милица управљати кадра, нити пак Стеван.{S} Овај је млад, она |
| иво; па женска глава код Србаља не може управљати.{S} Кнез Лазар богзна чији је син.{S} Ако је |
| Е добро, дакле шта да се чини?{S} Ко ће управљати донде? — запита Новак.</p> <p>— Нека се начин |
| амбени одбор који ће земљу бранити па и управљати народ док се мир не поврати — одговори Драгаш |
| ступити?{S} Ко ће са поплашеним народом управљати?{S} Стефан је јошт млад; партаје у народу вла |
| о свој век засведочио је да уме војском управљати.</p> <p>Затим мало стане, па онда без да је ч |
| им сајединити, који би доиста кадар био управљати.{S} Турци су за своју ствар сложни, и напредо |
| нас а и ми са њоме.</l> <l>Цар ће цјелу управљати војску,</l> <l>А под њиме остали војводе.</l> |
| l> <l>И Богданом Љутицом јунаком</l> <l>Управљати љуте коњанике. —</l> <l>То изрече, ситна књиг |
| адаље спред јездећег Харалампија гомилу управљено.</p> <p>Бимбаша, пратиоц Харалампије, знао је |
| b n="448" /> као неки телохранитељ, ал’ управо да пази на њега.{S} Одавна њега Ферхад-паша позн |
| пита озбиљно Ферхад.</p> <p>— Јест, ал’ управо да ти рекнем, хоће да га прода — рече шапутајући |
| ђецу даћу за слободу златну, које ни ја управо уживао нијесам, јер је народ роб, а ђе је народ |
| .{S} Хасан је Марка као најбољег јунака управо побратимски љубио.</p> <p>Хасан је оставио отаџб |
| ат Теофан остави књигу, пређе трпези па управо игуману да му пољуби руку, но овај одбије знаком |
| Стевана, ал’ неће ту да стане, већ иде управо пред велико распетије, прекрстивши се, помоли се |
| офан красно одметанише, па изиђе, и оде управо међ’ млађе, с кима ће и ручати.{S} И добро је шт |
| д сто и педесет хиљада дуката.{S} Он је управо заповедио Јеремији да преко мене да осљепити кне |
| итом ујездивше, сићу с коња, и упуте се управо к трпези.</p> <p>Имали су и шта гледати.</p> <p> |
| ији посао и по уговору.{S} На то смо се управо и спремили, да ако се Голубац не би предао, сило |
| {S} Покољ ужасан.{S} Јато хатлија језди управо на Жигмунда.{S} Жигмунд још неће да иде, пошље и |
| Какав је Мелентије.</p> <p>— Баш да ти управо кажем, прави плеснивац, цјео дан бројанице у руц |
| новић није баш задовољан, јер кнежевићи управо његови’ су шака допали у први мах, а Јеремија се |
| адбе књагиње Милеве нестало, отишао сам управо у Турке.{S} Кад сам виђео, да се ви сви [у] цело |
| ади да Исак-паша остане у Голупцу, а он управо у Једрене.</p> <p>Све је у реду.</p> <p>Ферхад-п |
| јхрабрији већ погибоше.{S} Још беше под управом Вуковом до десет тисућа добрих војника, но не х |
| едставити, како се у овом намастиру под управом Харалампије живило, и шта се радило.</p> <p>У т |
| а Милош је страшна јуначина; под добром управом, кад један од другог не зависи, могу од користи |
| Ниш надирали, он се усиљавао придобити управу над војском која је против Турака послата била.{ |
| међу народ раздавали.</p> <p>Други опет упражњавали су се у моловању и дрворезању.{S} Жичку црк |
| шејкулислам, патријар’.</p> <p>— Нема, упражњена је столица, но чујем да ће деспот да начини н |
| сли се.</p> <p>Јаблановић и Харалампије упрли су очи у Јеремију, отворе уши и усне, да чују шта |
| еизвесну судбу, ’декоји великаши српски упрли су очи на њи’, ако деспот Стеван стисне очи, на њ |
| ди се један велики топ, сви су очи на њ упрли.</p> <p>Деспотови војници спроводе војску, где ће |
| ству поседају.</p> <p>Тишина.{S} Сви су упрли очи у Ђурђа Бранковића, сватко ишчекује важну реч |
| могао, јер би се после њега брат му Вук упрљао.{S} Ђурађ је, напротив, држао, да је после косов |
| го славни’, а оно гледа један другог да упропасти, или им у нужди не помаже, па чека да један д |
| вићи у грађанским ратовима себе и земљу упропашћавали, признао је законитост Лазаревог племена |
| е у бога.{S} Српска војска је на Косову упропашћена, али то је била само војска цара Лазара.{S} |
| у Стевана, Вука, Ђурђа, све је Јеремија упрсте знао.</p> <p>У српским земљама одавна завладала |
| ови’ десет ’иљада војника.{S} Све ти то упрсте зна шта ваља чинити.{S} Али га и ’хоћу наградити |
| па ћемо се задоцнити.{S} Турчину нек се упусти Приштина са окружним предјелима чак до Косова.{S |
| морени, би л’ спасили све, а да се тако упустили у бој са тројно већом, а још одмореном турском |
| лопити, јер како се деспот у битку није упустио, знак је да је своју судбу шакама Жигмунда сасв |
| онтије и Светислав, сада већ отац Сава, упуте се у своју отаџбину.</p> <p>Кад су кући дошли, св |
| ера, дођу у крушевачки двор те се одма’ упуте у башту к царици на поздрав и поклоњење. </p> <p> |
| коло дворова деспотови’, па се најпосле упуте дубље у Србију.</p> <p>Ето, сад се Ђурђу, за чим |
| их је у закриље узео.{S} Хтели су да се упуте у Београд, да се деспоту поклоне.{S} Не да Јаблан |
| ојеном свитом ујездивше, сићу с коња, и упуте се управо к трпези.</p> <p>Имали су и шта гледати |
| у шетњу.{S} Тако једаред <pb n="361" /> упути се у Смедерево.{S} Но тело му беше млого слабије |
| е, ту је и Исак-паша, и друге паше, ал’ упути се понајпре, како онамо стигнеш, Исак-паши, тај ј |
| настане, и сваки к свом шатору на одмор упути се.</p> <p>— Лаку ноћ, Марко.</p> <p>— Лаку ноћ, |
| </p> <p>— Сретно Харалампије.{S} Бог те упутио, света Богородица те сачувала, немој на ме забор |
| ић Стеван није хтео код мене остати, но упутио се к цару на Косово — рече Драгаш.</p> <p>Царица |
| м, да би најбоље било Турчину посланике упутити да се с њим о миру договоре, па да се твоја вла |
| у?</p> <p>— За овај случај немам од оца упутства, јер он само жели да он управља са народом.</p |
| добрих војника, но не хтеде се у битку упуштати, говорећи да се са таковом силом Турцима отпор |
| ажан узрок, због којег не могу се у рат упушћати.{S} Све обиде су заборављене, па ће ми кнез Ђу |
| дног напојити.</p> <p>Код двора ће бити урављено, набијено земљиште, наокруг шарампов, ту ћеду |
| а ми је пријатељ.{S} Штогод Ферхад-паша уради, све се то код Исак-паше прима, тако је то удешен |
| а, не као под Душаном, ал’ је увео лепе уредбе, па то мало било је барем срећно.{S} Дух народа |
| игмунду.{S} Дан му треба да свој пртљаг уреди.</p> <p>Улак радостан натраг одјезди, јави да је |
| ељска власт допусти донде док се све не уреди, јер донде да испусти власт, пао би својим неприј |
| ти, да донде, докле се међу вама што не уреди, примирје дајем твом оцу и целом вашем народу.{S} |
| о’ђе да сам док се сасвим са Вукоглијом уреди.</p> <p>— Ја сам чело челом, лице лицем био са де |
| одаром над Браничевом.</p> <p>— Ако све уредимо, онда моћи ће постати из милости султана кајмак |
| лушајте ме.{S} Ако се вас двоје тако не уредите, да међу вама један господари, а оно пашћете св |
| .{S} Јерино, ти од твоје стране дај све уредити, јер у Мађара је велика госпоштина, да се не за |
| у ствар забадао.</p> <p>Кад је све тако уређено, листине потписане и распослате, султан шиље во |
| ла је ред у кујнској економији и собним уређењима.</p> <p>Властелин Прибац, војвода Јаблановић |
| бриће се; но ти иди у народ, храбри га, уређуј ђе риједа не има, не дај му клонути.</p> <p>— Го |
| паши, јер је он везир и беглербег, а ти уређуј своје, преправи за турску војску заиру, и дођи п |
| задими се над Дунавом.</p> <p>Розгоњија уређује гомиле војника за јуриш.</p> <p>У исти мах дође |
| аљено злато, плоча златна, на којима су урезана дивно мученија Христова.{S} Та је књига у Солун |
| хумке, једно покрај другог закопани, а урезане плоче ћеду доћи над главама, ниже црног крста.< |
| о би бити монах Пахомије да такве књиге уресом дивним прослави, него ли архипастир са распуђени |
| да се Косово могло осветити, кад су се Урканови праунуци о нашљедству закрвили.{S} Деспот Стев |
| ку љупкост која је обично само младости урођена.{S} Њен висок стас, велике смеђе очи, племенит |
| са оним буздованом који је младог цара Уроша убио.{S} Зар што је Милица од Немањине лозе, зато |
| Душановог, који је после убијеног цара Уроша себе за краља српског прогласио.{S} Он је с већом |
| Књиге кажу, да је царичино сродство са Урошем врло далеко, па још к тому и сумњиво; па женска |
| .</p> <p>Већ су на путу, Ферхад-паша са Уруменли-беглербегом зајезди, ал’ тако да му је око уве |
| мурат, ту је војска из Анадолије, ту је Уруменли-беглербег, Исак-паша, потурчењак, диндушман хр |
| ва војске биће Исак-паша, као беглербег Уруменлије, <pb n="447" /> а ја сам до њега.{S} Код Гол |
| нек остане поседнут, док још ордије из Уруменлије стигну, па да ђауре загушимо да ни медет не |
| о да га од тебе одвуку, да те могу тако усамљена напасти, и осталу Србију једним ударцем сасвим |
| њем прича као о Новом Брду.{S} Није још усануло деспотово благо.{S} Могао сам и Голубац од Јере |
| <p>— Па да могу таковим дедацима памет усвирати.</p> <p>Ет’ тако се чељад јошт веселила.{S} Пј |
| дело у сплет ђаволског коловоза.</p> <p>Усијане главе што мисле, зборе.</p> <p>Већ је Јеремија |
| маћи, снажне руке их држе.{S} Врачар са усијаним гвожђем очи им испалио. 1</p> <p>Што се хтело, |
| } Водом посут креч и запаљен све цврчи; усијано гвожђе, на наковњом гвожђу ударано, варнице хиљ |
| бугарске стране на Ниш надирали, он се усиљавао придобити управу над војском која је против Ту |
| ије, шта ћемо кад је тако.{S} Морамо се усиљавати да изгубљено задобијемо; но ако нам то није м |
| д копите наших коња неће расти трава за усјеве, нит’ ћете гојити домаћу марву да вас ’рани.{S} |
| у толикој забуни и само свештенство је усколебано, и међу самим калуђерима налази се подоста, |
| орио се [са] његовим чуствима као буром усколебано море, проклињао је онај час када се родио, к |
| S} Деспот гледи канда познаје те главе, ускори кораке, види три крваве лешине.{S} Познаде их.</ |
| вољан, није се дуго у двору бавио, него ускори вратити се на Косово.</p> <p>Милица, пак, међути |
| ви бој, види то Јеремија, не зна ил’ да ускочи Мађарима, ил’ да остане скривен, не зна јесу л’ |
| сти своје сложи и да почивају до општег ускрса.</p> <p>Игуман Рувим био је стар тако око седамд |
| Ферхад-паша чита.{S} Предаја Голупца са условима уписана је.</p> <p>Треба се о том промислити, |
| ад Ђурађ свемогућан, па покрај старијих услуга новом увенчаће своје чело.</p> <p>Харалампије од |
| авар.{S} Што си ми као Бранковићу негда услуге чинио, прими за награду оно што имаш <pb n="370" |
| оковарство; он је знао да Харалампијеве услуге нису излазиле из чистог извора, но из себичности |
| то добро, ил’ ко млад ил’ стар отаџбини услуге чини — рекне умерено патријарх.</p> <p>Овако су |
| а посечени:{S} Ђурађ је задржан, да још услуге чини, па онда кад већ не буде нуждан, да дође и |
| к, па ћеш ти то са мени учињеном каквом услугом поправити — рече калуђер, пружив му поред тога |
| надметале, која ће од њи’ Бајазиту већу услугу учинити.{S} Јошт се на Косову, на обалама Ситниц |
| ластољубив, да би се још већма умилио и услужан био, Ђурђу једнако шаље гласове да неки властел |
| настир Богородице.</p> <p>Ферхад-паша и усмено деспоту испоручује преко бимбаше да на веру дође |
| , онда могу ти рећи да тајне улаке мени усмено шиље и да ми на знање како куд Турци се крећу, и |
| из образ рони, млађи блед, са стиснутим уснама и укоченим очима на њу гледа.{S} Милева не може |
| ла велика и четвороуголна; уста повећа, усне подебеле, зуби велики, ретки, очи жућкасте, уши не |
| деспотовица укочено гледи му у зенице, усне мало отворене, ишчекује говор, канда би реч из дес |
| ло је румен који је пламом задат, танке усне стиснуте, канда задављују плам.</p> <p>Свако ћути, |
| е упрли су очи у Јеремију, отворе уши и усне, да чују шта ће Јеремија рећи.</p> <p>Јеремија под |
| штено.{S} Причешће јој се по дрктајућој усни проспе; ваљда ће ју велика незгода стићи.</p> <pb |
| је сна боравио за задње време, и кад је уснуо, страшни му сни долазили, вране, како стрвину жде |
| жубором из олука хујећа вода умилно га успављује, па тек после на мекане душеке, да о оном што |
| расним, но кадикад раскалашним пјесмама успаљивао је чуства дворски’ служитеља и слушкиња.{S} У |
| и молили: „Боже не саједини каурина“ и успевали, овом бар приликом јошт су више докучили, јер |
| мљују.{S} Ако с Маџарима против, Турака успемо, њих помаже лацмански Запад, па ће нам папом <pb |
| и предел познаје, тешко да би Исак-паша успео.{S} Зато деспот је морао бити на опрезу, ал’ покр |
| едао је да га задобије; кад са тим није успео, онда са претњом, па напослетку и насиљем.</p> </ |
| .{S} Као што је искусан био, можда би и успео био, ал’ опет куд би даље са тако ослабљеном војс |
| отив даљих навала које ћеду сљедити.{S} Успех би му могао бити Турке од Голупца сузбити, ал’ су |
| сродну свог народа крв.{S} И до каквог успеха се дошло, да се сад српски градови с једне стран |
| пределима нову војску купио, но слабим успехом.</p> <p>Патријарх оде к царици, да од ње саме ч |
| ило, и да се већ Вук Бранковић уз владу успиње.{S} Знао је да мало има међу српским великашима, |
| нам за твоју честитост одавна, и што те успитам, искрено по души ћеш одговорити.{S} Исповједи, |
| ешких патарена, и као што гласи долазе, успјева, и римпапа га зове у Рим да му метне римску цар |
| , а Турчин ојачао, сами собом не можемо успјети, морали смо савезника потражити.{S} Од Грка сла |
| би да се с њима на равно дјелим — рече успла’ирено јачим гласом Харалампије, канда му је већ н |
| Душанове земље.{S} Па како су то тешке успомене, ’де свака деспотова победа донела је српско < |
| ре ’де се Јеремија одликовао, у вечитој успомени, пружи му руку.</p> <p>— Примам, идем с тобом |
| о што тек дубље очи копа.{S} Како да се успоредимо сад са икаквом господом и јунацима, ми невољ |
| у људске уши божије чуство уливамо.{S} Успоредите нас с другим слепцима, да се с њима разговар |
| пара.{S} С њим се којекакве ветрогоње, успоредити не могу — Са овим последњим реч’ма је калуђе |
| оју притичем да отпаднеш од Турака и да успоставимо опет Душаново царство, које ће бити пријате |
| и Србију опустошава; Марко се томе јако успротиви, и то предузеће осујети.{S} Вређати га нису х |
| јаког сајузника.{S} Ако се сам Турчину успротиви, зло, ако ли се с њим сајузи, и онда зло, јер |
| и.</p> <p>Стари двор, стара дворана.{S} Усред дворане стол, а на њему развијене повеље.{S} У че |
| ромовит, каогод што је био глас Душанов усред борбе.</p> <quote> <l>Славно време куд си прохуја |
| ом оделу, па у турском шатору, чудно је усред турског стана изгледао.{S} У глави му се свакојак |
| преправљала, трпеза се намештала, и то усред баште, међу цвећем и густим гранама.{S} Место је |
| по свом разуму и доброти, народ би јако усрећио.{S} Да <pb n="331" /> није Стевана, Ђурађ, по с |
| лава му је била велика и четвороуголна; уста повећа, усне подебеле, зуби велики, ретки, очи жућ |
| p>— Да л’ би се могло што из књегињини’ уста дозната?</p> <p>— Јулке куварке сестра, млада Љуби |
| олитве велегласно читати и осушена моја уста водом влажити; постао сам већ тако жут да сам мисл |
| оклисара пазе му на сваки миг и на сама уста, а да се султану што не згоди, као Мурату на Косов |
| племенити ход Пахомија, кад му чујеш из уста дубоким гласом оно божанствено „мир свјем“, а бурн |
| м, шунке и печење.{S} Већ ми се језик и уста испуцала, а братија веле: калуђер мора добар носни |
| м наједнако сроди, тим ће свим запушити уста.{S} Султан се на то узбуди, запита каква и колика |
| а они су баш онда најмасније залогаје у уста турали.{S} Но то јошт није доста.{S} Ја пијем чист |
| ја да доносе, нек сваки ратар од својих уста откине, он јаје, ја на свако јаје динар, у зидање |
| >— Ја сам Петошко — одговори Ферхад, па уставши пође к деспоту говорећи:</p> <p>— Дај да ти пољ |
| и понос му не допушта да лежећи говори, устаде и прослови.</p> <p>— Тешке сам дане провео, Јери |
| д-паша устаде и рукује се са Облачином, устаде и деспот, и рукују се.</p> <p>Ферхад стане, обој |
| јица вјере и народа.</p> <p>Ферхад-паша устаде и рукује се са Облачином, устаде и деспот, и рук |
| ољства, ал’ пе’ар празан.</p> <p>Ферхад устаде и довикне чаушу, који са сејмени Харалампија до |
| вас буду, па изјавите народу да за њи’ устајете, да право и првенство наследија одржите, цео ћ |
| Турака.</p> <p>— И ви, вјерне војводе, устајте, скупите војске што се може више, да се нађемо |
| вака дуже задржати, па је од софре прва устала а затим се дао свима знак да се и други удаље.{S |
| мијом.</p> <p>Јеремија како види улака, устане, тако исто и Јаблановић.{S} Види се на лицу Јере |
| p> <p>Марко, још једнако врло замишљен, устане и ухвативши Ђурђа за руку рекне:</p> <p>— Видиш |
| млади.</p> <p>Облачина Раде кад то чу, устане и стане пред деспота.</p> <p>— Дакле, то је Пето |
| силна.</p> <p>Ферхад-паша то изрече, па устане, и дозивље бимбашу.</p> <p>Бимбаша уђе.</p> <p>— |
| ми извршити.</p> <p>То изрече Ферхад па устане, пође напред, отвори врата да види је л’ тко бли |
| еспот.</p> <pb n="492" /> <p>На те речи устане Ферхад и позове их у доглавну ћелију, ће је у са |
| учеве и преда свом војводи.</p> <p>Краљ устане и прозбори.</p> <pb n="395" /> <p>— Витешка лозо |
| ато, желио би’ да се одбор правитељства установи.{S} Свети патријарх, Новак и Драгаш са царицом |
| ар Лазар умре без каковог расположења и установљеног строгог закона противу себични’ великаша, |
| ар’ма расправља.</p> <p>Деспот да знак, устану обоје и деспот ухватив руку Леонтија води га кро |
| жалост у сузе пролива, деспот и Јерина устану, да се знак да се разиђу, сем четир војводе, кој |
| дице цара Лазара, па је зато без сваког устезања говорио.{S} Царица му то није замерала.</p> <p |
| урче, женске отимају и турче; ако овако устраје, нестаће и народа и православија.{S} Пола ће се |
| пије, <pb n="249" /> не би се била тако устрашила, јер јој се његов образ одвећ поверителан пок |
| ред твог оца чекати опредјелење да, кад устреба, пред непријатеља пођеш.{S} Требају нам и овде |
| а три брата су на Косову а и ти ћеш кад устреба оцу образ осветлати.{S} Прапрађед ти је био вој |
| већ договорио с Русном да, ако јој што устреба, њега може употребити.{S} Дворске и кућевне тај |
| хиљада дуката, и кад што још за војску устреба, па покрај тога још шест хиљада коњаника.{S} Уд |
| а створе нову преправну војску ако цару устреба.{S} Твоја три брата су на Косову а и ти ћеш кад |
| е међу њима рат трајао, донде је деспот устројавао своју земљу, и народ се већ почео тако опора |
| n="336" /> <p>Док се је деспот са новим устројењем у својој земљи бавио, и не мислећи на таково |
| асе што се спасти може и да нову војску устроји.{S} Он се доиста повуче натраг са својом силом, |
| преправнији будемо него досад.{S} Мир и устројство унутрашње мора бити стално, па онда све добр |
| и се крвава гужва и Жигмунд још неће да уступа, хоће да спасе Завишу.{S} Но доцне је, Турци су |
| тране, ал’ узалуд.{S} Јеремија ништ’ не уступа.</p> <p>Жигмунд изда заповест, да ако се град за |
| а Стеван и Ђурађ са Србима заштићавају уступање Турака.{S} Да нема Србаља, зло по Турке.</p> < |
| могао, својевољно је првенство другима уступао, задовољив се својим бистрим разумом, науком и |
| искушен народ, увиђев да једнако натраг уступати мора, не поузда се више у своју снагу, душом ј |
| естина Маркова који никоме првенства не уступаше, па онда и љубав младе кнегиње.</p> <p>После о |
| гњездити, ако му тек сам народ земљу не уступи.{S} Мора и <pb n="268" /> Турчин тање жице навућ |
| дну Исак-паши, а своју половину је мени уступио, да зидам нов град мјесто Голупца.{S} Мир је ск |
| ту обвеза повеље престаје, и да се град уступити, предати мора, неће л’ се предати, треба га си |
| ећу за спас народа, ја ћу му место моје уступити; ал’ уједно и то изричем, ако тко буде несретн |
| у на мене опадајуће очино право другоме уступити и себе пред целим светом као какова кукавица п |
| д Голубац по уговору са деспот Стеваном уступљен Жигмунду, да ту обвеза повеље престаје, и да с |
| деспота; сад, кад к њему пређе и Ђурађ, усугуби се јарост, и Турчин намери до конца Србе сатрти |
| оћи, ослепити, ил’ им врело олово у уши усути, а да се начине за владавину неспособни.{S} То је |
| Онај је најсрећнији, који далеко од тих усхитителних ствари живи, који их не познаје и никад не |
| пјевање, што се само уву допада и срце усхићава, но нешто више.{S} То <pb n="236" /> је било т |
| Онај је најсрећнији ког млоге ствари не усхићавају.{S} Онај је најсрећнији, који далеко од тих |
| твари што човеческо <pb n="299" /> срце усхићавају, а не само љубав.{S} Онај је најсрећнији ког |
| калуђерска брада, а при том бледо лице, усхићаваше не једног и не једну.{S} Он је овде ходајући |
| Царица к себи дозове Милеву.{S} Мати не усхте одма’ с бојом напоље; она јој покаже благо од Бај |
| гу, па ће да плати.</p> <p>— Ал’ ако не усхте па те задржи? — запита Јаблановић.</p> <p>— И за |
| унда да у падише мира проси, ил’ ако не усхте, а наша војска навали и сам деспот ће с нами прот |
| ам нешто да примјетим.{S} Ако деспот не усхте ил’ не могне одма’ све то исплатити, шта ћемо онд |
| јазит, да би Марка и његове приврженике уталожио, паштио се уверити ји, да он то зато чини да п |
| урци те турче, да као потурице свој род утамане.</p> <p>Деспот у толикој беди видећи се, да не |
| ко су се и они међу собом крвили, да се утамане.</p> <p>— Видио сам света, био сам љуте бојеве, |
| због тога учињено да Турчин Бранковића утамани.{S} Но с њим би се и посљедња сила српска утама |
| анити — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако не утамани, шта ће онда бити — рече Петошко, на коју је ре |
| не зато да нас после завади и појединце утамани.{S} Засад смо обоје смирени, ал’ кад земан дође |
| пошто.{S} Код вас би ме злоба и завист, утаманила, а овде нико ме не дира, па вам могу више на |
| } Но с њим би се и посљедња сила српска утаманила.{S} Јошт код њега има нешто српске силе, а ка |
| игмунд.{S} Да могу, да треба, сам би га утаманио.{S} Ал’ један лис од другог пиљеж граби, па су |
| о?</p> <p>— Ја би’ понајприје Вукоглија утаманио, који сад нема куде већ у Београд, под скут Жи |
| о рећи да треба овог или оног владатеља утаманити ал’ само у народ да му нико не забада.{S} Он |
| у себи има?{S} Овога дакле треба најпре утаманити, па тек онда даље.</p> <p>Султан је познавао |
| пазило.</p> <p>— Још ће он Турке сасвим утаманити — рече Новак.</p> <p>— Ал’ ако не утамани, шт |
| е грамзеће за господством породице лако утаманити.{S} Сад треба, по околностима, ово Милици, ов |
| ћ био ма тко, за спас Србије жртвоваћу, утаманићу га.{S} Ето виђе шта би са Харалампијом.{S} Би |
| Турчин напаствовао, почео је брат брата утамањавати, па га све нешто мучи, па му ни само призна |
| је наредио да се испод руке све црквене утвари покупују, и сад чека даљу заповест.</p> <p>Ферха |
| да испод руке купује све отете црквене утвари, што су хусари отели, а од ових опет до руку Тур |
| ана златна еванћелија и разне скупоцене утвари што су побожни српски краљи, краљице, велможе по |
| тако да већ црква и нема више црквених утвари.</p> <p>Ферхад запита за благо, Радосав му одгов |
| е ’ранити, соколовима ће се лов ловити, утве шестокриле, златних пераја птице ћеду ту лепршати. |
| и уздисај му одла’не, канда осећа добар утвор руке, који му души терет олакшава.{S} Гледи га Је |
| и у Једрене.</p> <p>— Док падиша мир не утврди, донде не могу Вукоглију тако оставити, па да оп |
| {S} Ударе два коца, а трећим оба одозго утврди на облик вешала.</p> <p>Воду их вешалама, но нећ |
| њем занети, но крепите се, мужајте се и утврдите се, и не дајте да вам се туђин у унутрашња дел |
| Петошко.</p> <p>— Када сам од калуђера утекао — продужи Петошко — мотао сам се тамо-амо, и то |
| ела; па је одма’ у почетку из манастира утекао.{S} Ја, опет, да би’ си искушеније одлакшао, има |
| азару, који је српско обновљено царство утемељавати почео?</p> <p>Има људи који велики дух пока |
| уровим синовима док се Ђурђева власт не утемељи, станка нема; дакле, да их треба под заптом у к |
| ротиву властољубија Бранковићевог владу утемељи.{S} Бранковић има нешто оружане силе, ал’ има и |
| , по својој одважности, распространио и утемељио би изнова српску државу.{S} Они су били два ор |
| гнанијем турски’ пријатеља српску владу утемељио.</p> <p>Турци се знали употребити на своју кор |
| ако би се српска држава сабрати и снова утемељити могла, ту би тек Ђурађ био на свом месту.</p> |
| онда међу свима странкама пријатељство утемељити.{S} Ја нећу на српску земљу никакве нападаје |
| оче!{S} Ти си нам једини пријатељ и сва утеха; ако тебе не буде, боље да нисмо живи.</p> <p>— А |
| зборник, моли се богу, то јој је једина утеха.{S} Крик војника, глас трубе, све су то за њу туђ |
| игао да се народ с њим дичио, био му је утеха и нека накнада за изгубљен Призрен, за Приштину, |
| ину Прибцу, па нам је и у жалости нашој утеха, кад чујемо нашег пријатеља.{S} Но пре нег’ што и |
| о не зидам.{S} Само ми је јошт то једно утеха, што сам каткад у стању Турке уздржати од чешћи’ |
| ности, па народ сам себи остављају, без утехе, без душевног поткрепљења, па како да се не турчи |
| ни син, Милан Војновић, остао јој је за утеху и сад се налазио у стану Лазаревом.{S} Лазар наим |
| тељ, манастир красни, ’де и добри и зли утеху налазе, у подвигу душе ил’ покајању.</p> <p>У Гол |
| ослободити, ослободио сам; оставшим сам утеху и трпљење уливао.{S} Па сад сам дошао к теби, да |
| био.</p> <p>— Ко си, да си, ал’ већ не утече испред нас</p> <p>— викне Митар.</p> <p>— Стани д |
| рт деспотову, натуштали се над Србијом, утискавају се у деспотове границе, и смерају пре нег’ ш |
| ре од Дунава пресеку, ил’ да их у Дунав утисну.{S} О победи ни помислити, јер је Турцима напада |
| иге Данилове су увезане у кожу, на њима утиснутим златним бојама насликан је Спаситељ и светите |
| мпије да знак стражару да се уклони.{S} Утишава узрујане кнежевиће.</p> <p>И кнежевићи, мада су |
| Сад се изроди велики инат, патријарх их утишаваше да само општу цел пред очи ставе, ал’ није мо |
| ца изневерила, при чаши винца тражио је утјехе и мислио о новој љубави; битке није било никад б |
| цу, зато и дошао сам да ти јавим, да те утјешим.{S} Држ’ се Жигмунда.{S} Лацмани, мада су нам д |
| , као што ми се види, имаш отворен дух, утолико ћеш више у несрећи страдати.{S} Може бити да ће |
| ав се, престане напастовати деспота.{S} Утолико је већма у подозрење код Турака долазио.{S} Тур |
| њима показано пријатељство признати, па утолико већег имамо изгледа да ћемо какав честит мир уч |
| двојице, јер се сила српска цепа.{S} Па утолико је опасније за народ, што сте обојица пуног изг |
| .{S} Ако је која баш и кадуна, а она се утолико тек срећном налази, уколико јој разне ропкиње с |
| идео да Турци ни њему нису пријатељи, и утолико мање ће бити његовој деци.{S} Видео је шта се у |
| ладу извукла.{S} Она је своју матер тек утолико радо имала и поштовала, уколико јој сујети и сл |
| о све њене красоте откривати јер ће нам утолико теже бити што је Милева доцније жртва материне |
| моје стране давно је заборављена; и то утолико лакше уколико ми се са свију страна у оно доба |
| ајазита на близу, да ји све види, да му утолико теже падне.</p> <p>Бајазит је срамоћење мушки п |
| два сина, Вука и Лазара, да им се семе утре, тако ће се исто после и са Бранковићима.</p> <pb |
| , дође у Приштину, на огњиште бабино, и утре сузе удови и сирочади, дијели с њима што год има.{ |
| акнади и да свакој уцвељеној мајци сузу утре.{S} Но на ово пазите.{S} Ви обојица ослањате се на |
| е, наокруг шарампов, ту ћеду се левенте утркиват, копљем хитат, буздованом увис бацати.</p> <p> |
| ом хитају кругле, и ког стигне, кида му утробе, цеви главу пробијају.</p> <p>Јеремија зачуди се |
| који чује за Марка, сила му се у мишици утростручити мора — рече намрштен Змај-Обличић.</p> <p> |
| а, шта би нам наши Мађари рекли, да смо утрошили толики новац, а вратили смо се са празним џепо |
| ећ за народ.{S} И ја ћу од мог блага ту утрошити.{S} Паде Крушевац у турске руке, а на Ново Брд |
| н, нек дође Марку, он ће му свагда сузу утрти, он ће све добро што има са невољним поделити.</p |
| ад замало ал’ она са притворним страхом утрчи да је неко плашило видела.{S} Који са смјехом, ко |
| задржати од оног што си једаред у главу утуби, друго, ако се што с њим стане, њему ипак од штет |
| бити.</p> <p>— Тако је, неслога је Србе утукла, сватко се позива на слогу, ал’ нитко је не љуби |
| , и осталу Србију једним ударцем сасвим утући.{S} Држе да ће Жигмунд то једва дочекати, <pb n=" |
| тне, јадранско поморје отме, и трговину утуче.{S} А без савезника ипак не мож’ се живјет’.</p> |
| а млого, и то на коњу, и да желе унутра ући.</p> <p>— То ће бити какав глас с Косова — повиче Н |
| по напутку нађе она врата, кроз која ће ући у цркву.</p> <p>Ту га чека Радосав, који пре свега |
| о, но доста је и сам белаја имао, па се ућутало.</p> <p>Сад оставимо Дечане, па да видимо шта с |
| 525" /> тајинствен, који на побожност и уфање у бољи живот, вечну славу побуђује.</p> <p>Деспот |
| мора ни паша имати много жена.</p> <p>— Ух, ала је красно пашом бити, толике красне цуре за жен |
| овети, било младо, било старо.</p> <p>— Ух, сад да сам паша као ти, па да сам дочекао у Крушевц |
| а, да одма’ пошљу војске на Голубац, да ухвате Мађаре с бока и с леђи, а да их баце у Дунав.{S} |
| ком да га одбија.{S} Сејмени га за руку ухвате и не пуштају даље.</p> <p>— Уклони се, Ферхад-па |
| бит’ не мере — упадне громко Облачина, ухвати се за балчак сабље, крваве, обилићке очи баца на |
| а да чини.</p> <p>Вук му саветује да га ухвати и на смрт осуди.</p> <p>Стеван није жестока срца |
| у, мора клекнути, а гаваз му седе власи ухвати, и брзо му главу одруби.{S} Главу баци, а труп ђ |
| те питао. — После ови’ речи калуђер ју ухвати за руку, па на све стране погледавши да га ко не |
| азду — рече Харалампије.</p> <p>Тако их ухвати нојца, и вино и сан их превлада.</p> <p>Тежак ће |
| p>Деспот да знак, устану обоје и деспот ухватив руку Леонтија води га кроз дворану даље, у двор |
| ко, још једнако врло замишљен, устане и ухвативши Ђурђа за руку рекне:</p> <p>— Видиш овде реку |
| ј деци пријатељ бити.</p> <p>Султан пак ухвативши се за браду, позивље се на бога и Пророка, да |
| о, онда већ вјера престаје, и ил’ би га ухватили ил’ посјекли.</p> <p>— Боље да смо га ухватили |
| и ил’ посјекли.</p> <p>— Боље да смо га ухватили, потписали би’ га опет на што више, и искали б |
| о султан.</p> <pb n="434" /> <p>Сејмени ухватили обе руке поклисара, па га вуку пред чадор.</p> |
| и, и некако ме Турци са неколико других ухватили.{S} Одведу нас у Кроју; онде Турци моје другов |
| } Јошт само да попијем једну, па кад га ухватим, нећу га донде испустити, ма шта било, док год |
| е.</p> <p>— Па и сад, и одсада да га ће ухватимо, тако бисмо чинили, ал’ сад друкчије није могл |
| ратићеду то ђаури.{S} Кад имаш Голубац, ухватио си Жигмунда за раме, а богата је тамо земља.</p |
| у Дунав.{S} Можда ћемо и Жигмунда жива ухватити, а можда и Вукоглију у тјеснац саћерати, да се |
| запита Новак.</p> <p>— Боље је дати се ухватити нег’ улудо гинути — одговори Петошко, и на то |
| а се од насилија чувати.</p> <p>Закључи ухватити га и дати га под затвор.</p> <p>Помоћу неких г |
| неких грчких великаша изиђе му за руком ухватити и затворити Ђурђа.{S} Најпре га у Цариграду за |
| ’ и даде.</p> <p>— Па како то да се даш ухватити — запита Новак.</p> <p>— Боље је дати се ухват |
| ђени, и Бајазит скупа са својим харемом ухваћен.{S} Ту се и Милева десила.{S} Морала је обнажен |
| ствовати.</p> <p>Малодушан победитељ са ухваћеним Бајазитом, победитељем Мађара, худо је поступ |
| сто велим.{S} Но само требало би кораке ухитрити док се не би царичина страна поткрепила.{S} Он |
| оши, Марко гледи да накнади и да свакој уцвељеној мајци сузу утре.{S} Но на ово пазите.{S} Ви о |
| p>Који су год важнији били, сви су овде участвовали.</p> <p>Милица представи своје жалосно стањ |
| тучете, па онда измирите, боље пак вас уче да се не тучете, па не треба да се измирите.{S} Па |
| је смирености био је љубимац и достојан ученик патријархов; отац Харалампије морао се пострићи |
| њати све који су у овој жалосној свадби учествовали.{S} Већина се сама себе стидила.</p> <p>Пет |
| е брат само братијама.{S} Па и млађи су учествовали са Теофаном код бољег залогаја, а нису они |
| у, радите по мом савјету а како вас бог учи.{S} Храбрите народ да не очајава, бог праведнима и |
| што у наше земљиште упадне, нек од тебе учи Мађар какав треба да је катана.</p> <p>— Није ти бр |
| ивана. — Тако ради, и још како те памет учи.</p> <p>— Хоћу л’ што о сљепим кнежевић’ма прослови |
| рана у невољи, ради како те бог и памет учи, а ја, господару, твој вјерни слуга, служићу те и о |
| то пре да постану већи.{S} Слабо су што учили, него само лице су тако правили као да су високоу |
| е је Спаситељ рођен и мучен.{S} Опће су учили познавати разне народе и њи’ове обичаје, па измуч |
| ћеду господа од Мљетака и Дубровника да учине поклон деспоту, јер је деспот мудра глава, његов |
| и на све, само на једно не, а то да не учине са мном оно, што мора бити, кад кога адумом праве |
| мало сви најсмејаше; особито смешне се учине последње ове речи Светиславу.</p> <p>Петошко, бац |
| у и разиђу, да нужне наредбе за одбрану учине.</p> <p>Оставимо сад Крушевац у његовој жалости, |
| Истом стиже и бимбаша са благом.</p> <p>Учине селам и започну.</p> <p>Уљезе и бимбаша, а за њим |
| ом положају.{S} Само сваки војвода нек’ учини своју дужност, па је победа наша.{S} Само Вук Бра |
| рјане довољно беше, да се нужна наредба учини; млађи, пак, приметише куд Новак са својом речи ц |
| ко Душана нестаде, па шта се од српства учини.{S} Где нам је Марица, где је Солун, где је Призр |
| потајни’ ходова, од куд неколико корака учини, па је у цркви.</p> <p>Ферхад се обуче и по напут |
| дном великашу земље поотимао.{S} Па шта учини с Алтоманом?{S} Није ли му отео све, па га је још |
| остаде да чами, док се у Смедереву ред учини. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Једрен |
| бе стране закључено буде да се примирје учини и да се покуша примирје између Бранковића и цариц |
| а вјеру је Турке позвао, и ником зла не учини, на ријеч пуштао их је својима.{S} Ђурђе је мој д |
| пише, а Јеремији још и то дода, а да се учини све што је нужно и да се његова власт и деспотско |
| е бити његовој деци.{S} Видео је шта се учини е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и њему већ једаре |
| бринућемо се, но засад пре свега нек се учини наредба да народ без главе не остане, као овце бе |
| а то поље равно,</l> <l>Црна ноћца крај учини борби;</l> <l>Ал’ побједа остаде Србима.</l> <l>П |
| среће таковим мачем се опасивати, зато учини с њим поклон другом ком — рече Видајић.</p> <p>Ђу |
| али.{S} Зато гледајмо што пре да се што учини. .</p> <p>После ове Љубовићеве речи прослови војв |
| и штошта не бијаше по турском адету што учини’, могах за те изгубити главу.{S} Облачина је дели |
| р ји је јуначка судба у слави једнакима учинила.</p> <p>Бајазит султан, син Муратов, имао је за |
| што је цар већ стар, данас-сутра шта би учинила овакова два зета од новорођенога царства?{S} Шт |
| ацмани, мада су нам доста пакости и зла учинили, ипак су христјани.{S} Жигмунд је, као што знаш |
| ад прослови. </p> <p>— Сад смо тако што учинили ја и ви да би нас Турци на комаде исекли да су |
| та више од њега.{S} Кад нестаде Лазара, учинило му се да је сад његов отац прави и да се не мож |
| би се са оваким јуначким народом досад учинило било, да је саједињен био.{S} Ви и најтуђије на |
| им задовољна?</p> <p>— Јесам, па шта да учиним?</p> <p>— Кажем ти, све да ми јавиш шта се около |
| мене лиле-миле, само да јој што по вољи учиним.{S} Човек би мислио да је булама у харему богзна |
| ко, но само гледајмо да што пре наредбе учинимо, да време не губимо — рекне Новак.</p> <p>— Је |
| е, премда им је цар покојни млого добра учинио.{S} Тако је то у свету; док је ко силан, док ста |
| ти.{S} Ја признајем да си ти мени доста учинио када сам против Мусе ратовао, па зато те и држим |
| ђарским вођом за најбољег.{S} Уговор је учинио јошт деспот Стеван са Жигмундом, и ти си тај уго |
| е, Алтомана је из Босне истиснуо, па се учинио царем.{S} Ја му за право дајем, јер да није био |
| и пашо, да ми хоћеш само наруку, све би учинио што ви Турди желите.</p> <p>— Шта ми желимо, то |
| приклонити. <pb n="276" /> Је ли право учинио, свет нека суди.{S} Народ је већ о том своју пре |
| ио.{S} Ако нисам све као што је требало учинио, а оно сам онако као што се могло.{S} А ви сви п |
| акомији на пропаст деспота, је л’ добро учинио, што није одмах и на деспота напао.</p> <p>Чује |
| потписао, и не би ли пре с Турцима мир учинио.{S} Штавише, Розгоњија и то држи, да би деспот м |
| и при Турцима доста сам добра мом роду учинио.{S} Ако је Србин у турском ропству, то га Марко |
| и довео.{S} Велики пут, и велики корак учинисте.{S} Ту се о глави, о земљи ради.{S} Ви сте у м |
| оду добра да чиним, јер шта може будала учинити, постадо’ Турчин и паша.</p> <p>Ферхад то изреч |
| ити оба кнежевића за владу неспособнима учинити.</p> <p>Јеремија пошље гласоношу с писмом, и с |
| што би ионако могао сам против султана учинити, кад му је разбијена војска, и док се Жигмунд о |
| а докучиш, то без женске не можеш ништа учинити.</p> <p>— Дакле, да Милици помоћ против Бранков |
| >— Мој отац вели, да ће он све за народ учинити само да му се врховна управитељска власт допуст |
| и глава моја на заповести.{S} Ја ћу све учинити — одговори Јусуф.</p> <p>— Јусуфе!{S} Понећеш с |
| умалити, па одма’ са Турцима примирије учинити.{S} Друкчије спасенија нема.{S} А и Турци неће |
| ислава, но цар малте неће Русни по вољи учинити, јербо одвећ воли младог Војновића.</p> <p>— А |
| е!{S} Оно што желиш од мене, не могу ти учинити.{S} Као Ђурађ Бранковић имао би’ то по твојој ж |
| > <p>— Реци ми што год желиш, све ћу ти учинити — одговори новцем заслепљени слуга.</p> <p>— А |
| да живим, бар с морја могу кадшто добро учинити.{S} И Дубровчани су ми пријатељи, морам их штит |
| о од Стевана, па и напослетку мораће то учинити ако га свеколики народ не призна.</p> <p>Народ |
| ам.</p> <p>— Ја се заклињем да ћу ти то учинити!</p> <p>— А ја ти се заклињем да ћу свуд с мојо |
| је, потомци, познији нараштаји ћеду то учинити, сад само нек се спасе језгро које се већ подгр |
| Па има баш и млади’, који су велико што учинити кадри.{S} Цар Лазар је као младић одликовао се |
| али, не би л’ још рок продужили, но што учинити нису били каиљ.{S} Голубац спасао се од предаје |
| имамо изгледа да ћемо какав честит мир учинити.{S} Што се тиче Лазара и његове породице, цару |
| ле, која ће од њи’ Бајазиту већу услугу учинити.{S} Јошт се на Косову, на обалама Ситнице, српс |
| док не покушам да ли се може што у миру учинити.{S} Зато изјављујем ти, да донде, докле се међу |
| p>— А шта ћеш ти, мајко, за то Бајазиту учинити?</p> <p>— Е кћери моја, и сама сад о том мислим |
| ка доћи.{S} Но тко ће ту понуду деспоту учинити, и на то га навести?{S} Ферхад-паша све то на с |
| одма’ призна, јер ако ти то не учиниш, учиниће Милица, па ћемо се задоцнити.{S} Турчину нек се |
| а, Вуче, одма’ призна, јер ако ти то не учиниш, учиниће Милица, па ћемо се задоцнити.{S} Турчин |
| за грађевину.{S} Опет други ваде креч, учињавају гвожђе, све за Смедерево.{S} По рекама, водам |
| је посао.{S} Једни мере земљиште, други учињавају дрво за грађу.</p> <p>Диван призор.{S} Какве |
| ојсци.{S} Припреме за прелазак и пријем учињене су.{S} И у двору је све у реду, могу доћи.{S} Ј |
| ко се то деси, онда је све то због тога учињено да Турчин Бранковића утамани.{S} Но с њим би се |
| а их гледи и мери.</p> <p>— Па је л’ то учињено по налогу деспота Стевана ил’ Ђурђа Вукоглије.< |
| о то се није збило по каковом међу нама учињеном уговору, но на силу.</p> <p>— Сад је већ свеје |
| о опет бити човек, па ћеш ти то са мени учињеном каквом услугом поправити — рече калуђер, пружи |
| м после у Београду и у другим варошима, учио сам Алкоран, био сам и улема и софта, и ефендија, |
| ио, па ми је све лако за руком ишло.{S} Учио сам ја доста и науке, но нисам је могао на ползу у |
| то сам већ обрекао.{S} Та како и не би’ учио за такову красну девојку.{S} Ни сама књагиња Милев |
| .{S} Међу гордим великашима и војводама учио сам познавати оно што народу шкоди.{S} Не једанпут |
| у Цариграду, био је у Млецима, свуд се учио.{S} Био је у Багдаду, у таоце, ту је проучио од Ар |
| делије више не имамо.{S} Од њега сам се учио војевати.{S} Он се поред Турака тукао и погинуо, а |
| о сам се са млади орлићи: од њих сам се учио вољност тражити и надалеко и високо од ропства бег |
| ај Петошко-ефендија, да је мудре памети учио.{S} Па јесу ли му једаред кожу одерали, кад је Лаз |
| p>— Што вас бојазан мучи, да је римпапа учитељ Угарах, да ће се лацманство увлачити, и да ћеду |
| ву.{S} Они су били прави пастири, добри учитељи народа, и богу угодни.{S} Боже сачувај да су он |
| езу Стефану не произилази из недостатка учтивости, но из његове ватрене нарави, која поред тихе |
| одају.{S} Обучена у црно, глава црнином ушамљена, као у дувне, танак златан појас показује да ј |
| била чиста.{S} Осим, или поред љубави, ушао је у њу демон богатства, који ће ју до крајње неср |
| ко мисли Харалампије.</p> <p>Покрај њи’ ушао је и бимбаша, и стоји, паша га не нуди да седне, о |
| их.</p> <p>Кад је деспот у трапезарију ушао, разгледа, игуман га води горе у чело.</p> <p>Кад |
| беле, зуби велики, ретки, очи жућкасте, уши не толико велике колико дебеле.{S} Он није баш лудо |
| нчање звонила.{S} А и на што да Турцима уши вређају?{S} Та и Милеви није већ то од потребе. </p |
| ас метите пред храм божији, да у људске уши божије чуство уливамо.{S} Успоредите нас с другим с |
| лампије упрли су очи у Јеремију, отворе уши и усне, да чују шта ће Јеремија рећи.</p> <p>Јереми |
| и.</p> <p>Са свију страна улива ти се у уши, у срце нека божествена сила.{S} Видиш ли красне ка |
| ре доћи, ослепити, ил’ им врело олово у уши усути, а да се начине за владавину неспособни.{S} Т |
| анковића.{S} Не једанпут је шушнуо му у уши, кад су га Турци потајно смаћи хтели.</p> <p>— Здра |
| Милеве ради дошао, наравно, дошла је до ушију и патријарху.{S} Новак није био у двору.{S} Он је |
| ао био.{S} Виђао те нисам, али ми је до ушију допрло да си код Турака.{S} Та приповедај ми, как |
| ошли и умерили се, да не би старијим до ушију дошло како су са калуђером поступали.</p> <p>Особ |
| у Дринопољ.</p> <p>Народу је све то до ушију дошло, но доста је и сам белаја имао, па се ућута |
| проси Милеву за Бајазита.{S} Дође то до ушију Светислава и свију осталих.</p> <p>Може сваки пом |
| ва какова су у познате животиње великих ушију — седео је без сваке забуне, гордо, осмевајући се |
| н Харалампије.</p> <p>— Ја сам то мојим ушима слушао.{S} Знаш да има у двору млого твојих непри |
| је реч Милица којој су будалине речи у ушима звониле, лице снуждила.</p> <p>— Тако је красна т |
| огли би Турци напоље изићи као што су и ушли.{S} Но две главне породице сукобише се.{S} Морало |
| а небу сребрн шар, козлићи, блед месец, уштап тек из призора појављује се.</p> <p>У чадору седе |
| би се са гордим Вуком сложити могла без уштрба свога, добро би било, али Вук неће да се покори, |
| ш ријеч, честити пашо, да се мој дел не уштрби.</p> <p>— То је моја брига.</p> <p>— Пре нег’ шт |
| његова власт и деспотско насљедство не уштрби.</p> <p>То је Јеремија тако тумачио, да може у т |
| аиђе, тешко Харалампији.{S} Дошли су до ушћа Дунава, ’де је већ сва војска спремна да оде на Го |
| ако изгледа, као да је већ ђаво од њега ушур узео.{S} Онај црни поред њега изгледа као јагње по |
| то добро зна, ђаво је већ узео од њега ушур, ал’ ни у паклу неће да је лош.{S} То је старо јун |
| о покоси.{S} Јеремију је већ сатана под ушур узео.</p> <p>А Јеремија ишчекује Турчина, тог сата |
| једе.</p> <p>— Е, честити пашо, баш ти ’фала, само на једноме не, нешто ми фали.</p> <p>— А шта |
| овори Харалампије.</p> <p>— Ништ’ им не фали, камо срећа да сам ја такав роб, који све добити м |
| е, онда од султана му гајтан на врат не фали.</p> <p>Исак-паша пита, дакле, шта би ваљало чинит |
| ти ’фала, само на једноме не, нешто ми фали.</p> <p>— А шта то може бити, џанум бре.</p> <pb n |
| љно Јован Кнежевић.</p> <p>— Па што вам фали, реците, све ће бити по вашој вољи — одговори Хара |
| нувши, шаљиво, Костреш.</p> <p>— Шта им фали!{S} Па зар није доста невоље када по тридесет дево |
| о је радост за буле!</p> <p>— Па шта им фали? — рекне, Петошки реч прекинувши, шаљиво, Костреш. |
| показује.{S} Није се Харалампији ни за’фалио за то благо.{S} То га јако пече.</p> <p>Дође час |
| амо у богатом, ’де Пајсији не сме ништа фалити.</p> <p>Пајсије, мада је био потчињен Харалампиј |
| војим стањем, и држи да му награда неће фалити, мада Ферхад-паша сад ’ладан се показује, јер ње |
| де се слава Христова појала.{S} Где сад Фанариоти живе, у Фанару, онде су Кантакузени и други в |
| ва појала.{S} Где сад Фанариоти живе, у Фанару, онде су Кантакузени и други великаши седили.{S} |
| уком поглади брк, а десном се за балчак фата.{S} Кајица левом држи сабљу по средини, а десном ш |
| има упознао.{S} Моја Цвета, која се сад Фатма звала, попустила је ните, и молила ме је, да глед |
| вошћу одговарао.{S} Митар је био од оне феле служитеља, који је за добру реч, а особито за жут |
| турским рукама, има обитељ и од Турчина ферман, па кад се Турчину добар бакшиш да, манастир је |
| се пред њима спасе што се може.{S} Да, Ферхад-паша је Петошко, који је у турском руву сачувао |
| Амурат, нуз кољено беглербег Исак-паша, Ферхад-паша, Керим-паша, још везири, и дели-Реџеп-ага ј |
| </p> <p>Султан започе.</p> <p>— Шта је, Ферхад-пашо, јеси л’ се са ђауром погодио.</p> <p>— Јес |
| утра држати диван.</p> <p>— Побрини се, Ферхад-пашо, за поклисара Каралампоглију, нек буде твој |
| и не пуштају даље.</p> <p>— Уклони се, Ферхад-паша ће све наредити.</p> <p>Поклисар се ропски |
| о риједу исказао био, само једно не би, Ферхад-пашу, нашег Петошка, не би’ издао, ни теби самом |
| ав исприча, изјадикује се, и што збори, Ферхад-паши тако долази, канда је са свог срца скинуо п |
| та би ваљало сад чинити, — прослови ти, Ферхад-пашо.</p> <p>— Бацили смо у Дунав Маџаре, укроти |
| ди, то је засад доста.</p> <p>— Аферим, Ферхад-пашо, нек се подари мир деспоту и Жигмунду, десп |
| главом одобравају.</p> <p>— Реци на то, Ферхад-пашо, ти си тамо са Исак-пашом мир склапљао’ ал’ |
| околу султана ради, све то зна деспот, Ферхад опет зна све што деспот ради.</p> <milestone uni |
| унаци сиђу с коња. — Уђу у трапезарију, Ферхад-паша рукује се, поздрављају се.{S} Ферхад-паша н |
| е, не верује му.</p> <p>Већ су на путу, Ферхад-паша са Уруменли-беглербегом зајезди, ал’ тако д |
| а, одмах на Београд поћи и отети га.{S} Ферхад му одговара да ни то не ваља, деспот би си изабр |
| ице, и поскурице, те понуђа Ферхада.{S} Ферхад се прихваћа, а отац Радосав му помаже.</p> <p>Фе |
| изрече Ферхад-паша и настаде тишина.{S} Ферхад гледи на деспота, чека шта ће чути.</p> <p>Деспо |
| глави чувају, и да им не буде квара.{S} Ферхад-паша познаје Хилендар и поглавара му, не једаред |
| стуку од кадиве носио кључе Голупца.{S} Ферхад-паша прими кључе и [с] војском уљезе у Голубац.< |
| хад је твој пријатељ, и Сириџа-паша.{S} Ферхад већ по себи, а Сириџа за мито, што од тебе добив |
| у јела, ђаконије, вино, па се удале.{S} Ферхад-паша је сад Петошко, Србин, и каиљ је са својима |
| у земљу.{S} Неке паше то исто мисле.{S} Ферхад рече да ту нема ништа осим пљачке, и војска би с |
| рхад-паша рукује се, поздрављају се.{S} Ферхад-паша не пријави турски селам, изгледа као Србин |
| p>Ферхад испије, тако исто и остали.{S} Ферхад к наздравици прича.</p> <p>— Јадно је било моје |
| у на Ферхада, да л’ ће се смиловати.{S} Ферхад као окамењен, ’ладан као мрамор.</p> <p>Ужетом и |
| а је више нег’ Турчин, он је човјек.{S} Ферхад-паша ђе је гођ војском налегнуо, ђе су гођ манас |
| а о Радосаву се увек добро говорило.{S} Ферхад-паша, пак, преко друге треће руке је дознавао, и |
| ћ да је тај глас преко другог начуо.{S} Ферхад-паша мора чувати деспота, а деспот Ферхад-пашу, |
| овој војски, која је била у бегству.{S} Ферхад-паша је његов пријатељ. </p> <p>Ферхад-паша је с |
| азује нег’ на путу.</p> <p>Поседају.{S} Ферхад-паша на душеку са прекрштеним ногама.{S} Харалам |
| ој род, рођену земљу издали Турчину.{S} Ферхад-паша их погуби, ал’ у турском руву српска рука’ |
| о пече.</p> <p>Дође час да се крећу.{S} Ферхад наложи једном бимбаши да у пратњи буде покрај Ха |
| деспоту учинити, и на то га навести?{S} Ферхад-паша све то на се прима.</p> <p>Послаће Ферхад-п |
| писмо Ферхад-паши да прочита.</p> <p>— Ферхад-пашо, ти знаш ђаурско писмо, читај.</p> <p>Ферха |
| и Мађаре — рече Јевренос-паша.</p> <p>— Ферхад има право, тако мора бити, нек се начини берат з |
| м руву српска рука’ их погуби.</p> <p>— Ферхад-паша је више нег’ Турчин, он је човјек.{S} Ферха |
| е Ферхад мисли? — рече деспот.</p> <p>— Ферхад је твој пријатељ, и Сириџа-паша.{S} Ферхад већ п |
| мо хтео да збуни са предајом новца, ал’ Ферхад-паша не да се збунити.</p> <p>Ферхад-паша пошље |
| та не украти.</p> <p>Диван се заврши, а Ферхад-паша води у свој чадор поклисара Каралампоглију. |
| ђаурске печенице, што би га узрујало, а Ферхад-паши због повреде турског дина и адета могло би |
| паша ће донде и онако остати у граду, а Ферхад ће отићи још и у манастир Богородицу да подели б |
| xml:id="SRP18590_N7">Погрешно.{S} Треба Ферхад-паша.{S} Прим. прир.</note> <note xml:id="SRP185 |
| хат, одмора му треба.{S} Стара је глава Ферхад-паша.</p> <p>Одмор није дуго трајао, жагор, тутњ |
| е ту у двору стањен, и једва чека да га Ферхад позове.</p> <p>Ферхад-паша целог пута показивао |
| управо да пази на њега.{S} Одавна њега Ферхад-паша познаје, не верује му.</p> <p>Већ су на пут |
| p>Исак-паша бесни од муке, сам увиђа да Ферхад право има, ал’ би рад дин-душмана и сву Србију р |
| ико смишља.</p> <p>Бимбаша ћути, зна да Ферхад-паша навелико смишља.</p> <p>Ферхад-паша разабер |
| ати се.{S} А овамо, опет, чини му се да Ферхад-паша није му тако пријазан као што се у почетку |
| мо.</p> <p>Харалампије, кад је видио да Ферхад није зле воље, све дубље у разговор улази, а вин |
| ве то тако исказао, да ти не спомену да Ферхад-пашу, Петошка, добро познајем, и да смо пријатељ |
| и држи да му награда неће фалити, мада Ферхад-паша сад ’ладан се показује, јер њему је увек би |
| каже Петошко, у вас негда лудак, а сада Ферхад-паша.{S} А тко може рјећи да је и сад сасвим муд |
| л’ што дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-паша.{S} Обрицао му је и новаца, да све што зна |
| ми је душман Исак-паша.{S} Но знаш и за Ферхад-пашу одавна, да ми је пријатељ.{S} Штогод Ферхад |
| аралампије, телбиз, испитује бимбашу за Ферхад-пашу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био не |
| равиће се.</p> <p>Бимбаша је десна рука Ферхад-паше.{S} Извршиће, ма да би га главе стало; и он |
| за свој род гину.</p> <p>Тако наздравља Ферхад.</p> <p>Деспот и Облачина гледају на Ферхада неп |
| е душу продао већ и тело му је у рукама Ферхад-паше, и сад се више повратити не може.{S} Неће л |
| алампије умиљат, упитљив поглед баца на Ферхад-пашу.</p> <p>Ферхад-паша погодио је шта је на ср |
| чак сабље, крваве, обилићке очи баца на Ферхад-пашу.</p> <p>— Облачино, умири си душу, пријатељ |
| ву горе подиже, па оштар поглед баци на Ферхад-пашу, изгледа канда није дошао покоран да Голуба |
| м кнежевић’ма, да су ослепљени — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Е, стојали су на путу Ђурђу, побо |
| Јеремија хоће да преда Голубац — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Јест, тако је, честити пашо, па б |
| аће свог бимбашу са књигом, ’де деспота Ферхад-паша на диван позива у манастир Богородице.</p> |
| _C2.31"> <head>XXXI</head> <p>Исак-паша Ферхад-пашу ишчекује.{S} Лаком на благо, ал’ још лакоми |
| да благо с њим подели.</p> <p>Тај налог Ферхад-паша прихвати, и одмах са великом свитом крене с |
| ушмани Срба и свих хришћана сем јединог Ферхад-паше.{S} Сви поседаше.</p> <p>Диван започе.</p> |
| они такве будале воледу.</p> <p>Ту сад Ферхад почине.{S} Побојао се да га осећај и спомени у д |
| раниш род — упадне Облачина.</p> <p>Сад Ферхад извади из појаса на листину, и преда деспоту.{S} |
| Ферхад-паша је стара мудра глава.{S} Од Ферхад-паше за овај мах биће опет Петошко, хришћанин.</ |
| душу, а сад јошт је радознал како је од Ферхад-паше тај глас добио.</p> <p>— Свјети оче, знам з |
| он је издајица над издајицама, па се од Ферхад-паше многоме нада.</p> <p>Кад у трапезарију ступ |
| ај глас, зар ти улак не каза да мени од Ферхад-паше та порука гласи?</p> <p>— Улак, то беше уво |
| шу одавна, да ми је пријатељ.{S} Штогод Ферхад-паша уради, све се то код Исак-паше прима, тако |
| те кадри, ми ћемо вас подјелити.{S} Код Ферхад-паше биће благо, он је уговор склопио, и он ће в |
| чина Раде.</p> <p>Уђу у трапезарију код Ферхад-паше, поздраве се и поседају.</p> <p>Ферхад их ј |
| <p>После кратког рахата, одмора, дозове Ферхад-паша Харалампија да се с њим опет разговара.{S} |
| нао их је, и води их у трапезарију, ’де Ферхад-паша ишчекује.</p> <pb n="482" /> <p>Кад их Турц |
| се и оду, и благо однесу.</p> <p>Остаде Ферхад, спрема се сутра зарана у Голубац.</p> <p>И бимб |
| ма да још нешто каже.</p> <p>Најпре оде Ферхад, а после њега и сам Радосав.</p> <p>Ферхаду је с |
| ћи у Пловдиву.</p> <p>Бимбаша кад га је Ферхад-паша из Голупца деспоту послао, на брзу руку је |
| Харалампије, знао је српски, зато га је Ферхад-паша тамо и наредио.{S} Јаши до Харалампија.</p> |
| е био ту, дин-душман деспота, и њега је Ферхад у Голупцу обрлатио.</p> <pb n="513" /> <p>Сад ће |
| нтије прихвати.</p> <p>— Помишља’ да је Ферхад-паша ’ришћанин.</p> <p>— Јест, ’ришћанин је, и т |
| 590_C2.29"> <head>XXIX</head> <p>Кад је Ферхад-паша над издајицама суд свршио, сад је опет раха |
| ечано изгледа, канда је судница, ’де је Ферхад-паша судија, а остали парничари.</p> <p>Ферхад-п |
| најнужније не искажем.{S} Поручио ми је Ферхад-паша, Петошко, да се велики диван спрема у Једре |
| Исак-паши, напријед војска, а с њом је Ферхад-паша.</p> <p>Нестане Ферхад-паше, нестане Турака |
| и нападању задњем на манастир, дошао је Ферхад до уверења да се Радосаву доста поверити може.{S |
| има толику погибију нанела предводио је Ферхад-паша главом.</p> <p>Мађари су се повукли натраг |
| војском уљезе у Голубац.</p> <p>Како је Ферхад-паша Голубац заузео прво ослободи сужне, међу ов |
| не може.{S} Неће л’ потписати, лако је Ферхад-паши и силом га на коња посести, и до врати Голу |
| мијом у манастир Богородице.{S} Тако је Ферхад сада наредио да им онде подели благо, јер прва м |
| ко руво носе.{S} Да ми не исказа тко је Ферхад-паша неб’ ти мог’о казат, е би се побојао да би |
| уђе у Голубац и позове диван.{S} Ту је Ферхад-паша и остале паше.</p> <p>Исак-паша, као везир, |
| а многих народа закључује.</p> <p>Ту је Ферхад-паша, Реџеп-паша, Јевренос-паша, и још друге паш |
| у се сложили о откупу Голупца, па их је Ферхад-паша погубио, а новце на поле подијелио, једну п |
| ине.</p> <p>— Жалосна ствар, шта о томе Ферхад мисли? — рече деспот.</p> <p>— Ферхад је твој пр |
| а с њом је Ферхад-паша.</p> <p>Нестане Ферхад-паше, нестане Турака у манастиру.</p> <p>Сад је |
| /p> <pb n="492" /> <p>На те речи устане Ферхад и позове их у доглавну ћелију, ће је у сахрани б |
| урчин измислити може.</p> <p>То изрекне Ферхад и махне главом, а бимбаша отвори врата, дозива с |
| во, преправљено је као и пре.{S} Сад се Ферхад-паша одрешитије показује нег’ на путу.</p> <p>По |
| ћ на сребрном ланчићу. </p> <p>— Видите Ферхад-пашу, Петошка, који као Турчин није изневерио Хр |
| обрлатио.</p> <pb n="513" /> <p>Сад ће Ферхад са првим ефендијама и ћатама берат и листине сас |
| паша све то на се прима.</p> <p>Послаће Ферхад-паша улака деспоту, и даће му рок од три дана да |
| Јеремија ће се предати Маџарима — рече Ферхад-паша.</p> <p>— Дост’ би било Јеремији сто хиљада |
| .</p> <p>— Такав је живот Србије — рече Ферхад-паша.</p> <p>— То је животарење, не живот.</p> < |
| ти могао од тог половину добити — рече Ферхад, оштар поглед бацив на Харалампија.</p> <p>— Ох, |
| адор је у реду, па да се смиримо — рече Ферхад-паша, и да му знак главом да може се дићи.</p> < |
| јепити.</p> <pb n="484" /> <p>То изрече Ферхад-паша и настаде тишина.{S} Ферхад гледи на деспот |
| ћу међ вами извршити.</p> <p>То изрече Ферхад па устане, пође напред, отвори врата да види је |
| лио.</p> <p>Како се свршило, иду ван, и Ферхад позове оца Радосава у трапезарију, има да још не |
| е мора чинити.</p> <p>Још се светују, и Ферхад-паша то изради да Исак-паша остане у Голупцу, а |
| уну, јер би велике штете починили.{S} И Ферхад-паша није се у рачуну преварио.</p> <p>Није дуго |
| у војску — запита султан.</p> <p>— Ја и Ферхад-паша, Јакуб-паша нек иде са оном у Једрене, да с |
| разлика између <pb n="451" /> Петошка и Ферхад-паше!{S} У српском царству Петошко српска луда, |
| је, војска се креће.</p> <p>Исак-паша и Ферхад-паша поћи ћеду са нешто војске у Крушевац, па он |
| варио.</p> <p>Није дуго трајало, дође и Ферхад-паша са великом свитом, и није се мало зачудио к |
| ше Богородице, недалеко одавде, ту је и Ферхад-паша, већ да дођеш и донесеш кључе Голупца, па д |
| ослови:</p> <p>— Нек буде тако.{S} Ти и Ферхад-паша водићете војску на Голубац, ја одавде с вој |
| и Облачина одјезде својима, а наскоро и Ферхад-паша пут Голупца.</p> </div> <div type="chapter" |
| т потпише одмах и запечати, тако исто и Ферхад-паша, и свој шакопљес на њ даде.</p> <p>— Дођи п |
| ере, и показује добро лице, да се не би Ферхад-паша о њему посумњао.</p> <p>Харалампије, напрот |
| ван, не даду дуга одмора.{S} И у глави Ферхад-паше прекрштају се брижне мисли, пола сан пола ј |
| м, треба још трипут толико војске, вели Ферхад.</p> <p>Исак-паша бесни од муке, сам увиђа да Фе |
| ше среће.{S} Велики је лис деспот, вели Ферхад-паша, свако парче земље, све кланце, све горе и |
| {S} Па напослетку тко би знао шта мисли Ферхад-паша.{S} И Јаблановића мисли море, шта ће од њег |
| ичну заштиту против Жигмунда — одговори Ферхад.</p> <p>— Голубац је у Србији.</p> <p>— И Београ |
| султановим скутом боље бити — одговори Ферхад.</p> <p>— Та мал’ те неће тако и бити, ето и Јер |
| "345" /> <p>— Ја сам Петошко — одговори Ферхад, па уставши пође к деспоту говорећи:</p> <p>— Да |
| миг готов кудгод заповиједаш — одговори Ферхад-паша.</p> <p>— Прозбори ти, вјерни слуго Реџеп-п |
| аду и даје селам.</p> <p>— Ево, честити Ферхад-пашо, војводе Јеремије да ти преда Голубац, а на |
| и се гордо, и прослови.</p> <p>— Ја сам Ферхад, турски паша, ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ што |
| д теби тај глас поручим, да не спомињем Ферхад-пашу, ако га сам деспот не би споменуо као позна |
| о сакрити Харалампија пред бистрим оком Ферхад-паше.{S} Све се већма и већма подсећао.</p> <p>~ |
| ако ми је воља — рече озбиљнијим гласом Ферхад-паша.</p> <p>— Нек ти је како ти драго, само гле |
| ијеси новце — рече мало оштријим гласом Ферхад-паша.</p> <p>Харалампије канда је само хтео да з |
| д Новог Брда до Крушевца, душом је одан Ферхад-паши.</p> <p>Ферхад-паша, Харалампије и Радосав |
| сом Харалампије, канда му је већ наклон Ферхад-паше осигуран.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> |
| брицао му је и новаца, да све што зна о Ферхад-паши искаже, какве је ћуди, у каквој милости сто |
| икакав бакшиш, не зна му ништ’ казати о Ферхад-паши; но бимбаша ће паши све исказати што је од |
| ти.{S} Нитко му не зна паметну рећи као Ферхад-паша.</p> <p>Ферхад-паша вели да би најбоље било |
| ра заостаде.</p> <p>Ове Турке је послао Ферхад-паша у манастир, из бојазни да Мађари не начују |
| Турчин то да чини.</p> <p>Такав је био Ферхад-паша.</p> <pb n="450" /> <p>Харалампије, телбиз, |
| господу занимао.</p> <p>Шта је помислио Ферхад-паша кад му на памет пала стара времена, кад је |
| Ту га чека Радосав, који пре свега како Ферхад уђе, затвори и закључа врата.</p> <p>Осветљење ј |
| откуп Голупца међу издајицама.{S} Тако Ферхад Исак-паши каже.</p> <p>Исак-паша му наложи да бе |
| астира Богородице, брже, нег што је амо Ферхад-паша стигао.</p> <p>У деспота је још она стара о |
| гракташе над Србијом као вране.{S} Само Ферхад-паша и Сириџа држаше теби и Србији страну.{S} А |
| а кољено султану.{S} Султан преда писмо Ферхад-паши да прочита.</p> <p>— Ферхад-пашо, ти знаш ђ |
| а иде у град и донесе градске кључе, но Ферхад-паша му не допусти, пошље свог бимбашу као улака |
| би бранио тако ма до зоре седити.{S} Но Ферхад-паша мора, мисли за сутрашњи диван, ту је говор |
| ји, да га не би видили Турци.</p> <p>Но Ферхад-паша је стара мудра глава.{S} Од Ферхад-паше за |
| пропасти ако сте људи — рече одушевљено Ферхад.</p> <p>— Све што имамо, што нам је најмилије, н |
| хоће да преда Голубац? — запита озбиљно Ферхад.</p> <p>— Јест, ал’ управо да ти рекнем, хоће да |
| ја треба све да испричам — рече озбиљно Ферхад-паша.</p> <p>— Ал’ би’ и ја рад да сам на дивану |
| ви.</p> <p>Деспот, како је чуо да је то Ферхад-паша што је разбио Мађаре, с прекрштеним рукама |
| еже, и постаје све искренији.</p> <p>То Ферхад и ’хоће.</p> <p>— Де кажи ми како ви тамо живите |
| рска сила би на деспота напала.{S} Зато Ферхад-паша може приликом како му је лакше поруке шиљат |
| напао.</p> <p>Чује се топот коњски, ето Ферхад-паше са свитом.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња, |
| ноге по турски, тако истоветно као што Ферхад-паша.{S} На војводама види се брижно лице, како |
| гу који не би ништа дао.{S} За овај пар Ферхад и Сириџа-паша победу на дивану одржаше.{S} Султа |
| ањени, не могу да се лако разберу, глас Ферхад-паше им је познат, ал’ не знаду ’де су га чули.{ |
| рхад-паша мора чувати деспота, а деспот Ферхад-пашу, да им Турци не наиђу на ните и вигове, јер |
| ра на ногама бити, и чекати на заповест Ферхад-паше.</p> <p>Тишина, да се пролет муве чује, баш |
| е би испунио, и зато се бацио пред скут Ферхад-паше.{S} Зато није се хтео с пута ни поздравити |
| </p> <pb n="503" /> <p>Деспот се узда у Ферхад-пашу, да ће израдити код султана како само најбо |
| p>~—Напротив, Харалампије није познао у Ферхад-паши негдашњег лудака Петошка.{S} Тко би могао п |
| њему дошао на кољена, на то одговори му Ферхад да то од деспота не иште, јер би прије Жигмунду |
| 0_C2.22"> <head>XXII</head> <p>У чадору Ферхад-паше седи Харалампије и договара се.</p> <p>Ферх |
| p> <p>Харалампије кад је видио ’ладноћу Ферхад-паше, и његов поглед и стиснуте вилице, рекао би |
| е до Београда покори, онда подиже ријеч Ферхад-паша, да је боље Србију Ђурђу деспоту оставити, |
| а Исак-пашом.</p> <p>— А како ти мислиш Ферхад-пашо?</p> <p>— Пре јуриша дочекати индат, па тек |
| и како је с њиме.</p> <pb n="488" /> <p>Ферхад, опет, исприча своје од почетка до краја, како ј |
| "SRP18590_C2.34"> <head>XXXIV</head> <p>Ферхад-паша је све тако удесио да по деспота све добро |
| d="SRP18590_C2.30"> <head>XXX</head> <p>Ферхад-паша стигао је у Голубац, и све испричав Исак-па |
| принело би му гајтан око врата. </p> <p>Ферхад стане пред деобенике, исправи се гордо, и просло |
| Ферхад-паша је његов пријатељ. </p> <p>Ферхад-паша је сам својом војском Мађаре растукао, војс |
| Мађарима, ал’ се предао Турцима!</p> <p>Ферхад-паша стиже пред град са Јеремијом, Јеремија сам |
| чићу се, само ми живот допусти“.</p> <p>Ферхад неће да чује.</p> <p>Извуку их напоље, Харалампи |
| је турској војски све што треба.</p> <p>Ферхад-паша сутрадан потражи пута с својом свитом, неће |
| рижне мисли, пола сан пола јава.</p> <p>Ферхад-паша дозове игумана Радосава, и запита га шта се |
| ремија, издајица вјере и народа.</p> <p>Ферхад-паша устаде и рукује се са Облачином, устаде и д |
| а Голупца, — одгонетне Јеремија.</p> <p>Ферхад-паша их гледи и мери.</p> <p>— Па је л’ то учиње |
| драгим камењем посута димишћија.</p> <p>Ферхад-паша их понуди да седну на миндерлук.{S} Војводе |
| кви на бранику, и добио је боја.</p> <p>Ферхад изрече и враћа се са гостима у трапезарију и опе |
| да Ферхад-паша навелико смишља.</p> <p>Ферхад-паша разабере се.{S} Заповеди бимбаши да позове |
| уру, да те угости као побратима.</p> <p>Ферхад-паша то изрече и довикне слугу, који се пожури и |
| нска остаје ми у срцу ужљебљена.</p> <p>Ферхад заћути, прекрсти се и крст пољуби, па га у недра |
| ити, јер је војска турска силна.</p> <p>Ферхад-паша то изрече, па устане, и дозивље бимбашу.</p |
| учило одмах после пораза Мађара.</p> <p>Ферхад-паша кад је стигао у манастир, онда су већ Турци |
| цркве, и нијеси достојан живота.</p> <p>Ферхад то изрече, погледа их оштро, и тамо-амо шеће се. |
| , ту је говор о предаји Голупца.</p> <p>Ферхад-паша је Турчин, ал’ у њему бољма бије српско срц |
| Јеремија потражива цену Голупца.</p> <p>Ферхад-паша како уочи Јеремију, диже се, поглади браду |
| већ канда говоре гола два срца.</p> <p>Ферхад-паша прича чудновате ствари, говори канда није т |
| ог бимбашу.</p> <p>Дође бимбаша.</p> <p>Ферхад му наложи да испод руке купује све отете црквене |
| учинити, постадо’ Турчин и паша.</p> <p>Ферхад то изрече, горе-доле се шеће, па опет сред њих с |
| на паметну рећи као Ферхад-паша.</p> <p>Ферхад-паша вели да би најбоље било да се деспот од Мађ |
| једва чека да га Ферхад позове.</p> <p>Ферхад-паша целог пута показивао се као прави турски па |
| из мог пртљага и предаћу ти све.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Добро, примићу, ал’ посл |
| онако како божији закон налаже.</p> <p>Ферхад-паша дозивље оца Радосава и ослови га да му испр |
| хваћа, а отац Радосав му помаже.</p> <p>Ферхад прослови. </p> <p>— Сад смо тако што учинили ја |
| нијама, пићем и јестивом заложе.</p> <p>Ферхад-паша започе.</p> <p>— Е, свршили смо, ова војска |
| ио, сад се паше дижу и разилазе.</p> <p>Ферхад-паша чини припреме за пут.</p> <p>Татари на брзи |
| све саме Шамлије и Караманлије.</p> <p>Ферхад, ма и паша, мора на опрезу бити, јер мада је паш |
| ена, без замерке једе се и пије.</p> <p>Ферхад-паша једе умерено као Турчин, а пије као ђаур.</ |
| о је ударце и турске и мађарске.</p> <p>Ферхад-паша чуо је о Радосаву, јер њега је тиштало све |
| .</p> <p>Поседају на миндерлуке.</p> <p>Ферхад-паша прослови.</p> <p>— Одавна се познајемо, дес |
| турским од радости очи засветле.</p> <p>Ферхад-паша их отпусти.</p> <p>Прејави се бимбаша.{S} К |
| да је на ограшју на све стране.</p> <p>Ферхад-паша остаје у Једрени уз кољено султана, да му ј |
| да по деспота све добро испадне.</p> <p>Ферхад-паша како је из Голупца у Једрене стигао, одмах |
| седи Харалампије и договара се.</p> <p>Ферхад-паша, некадашњи Петошко, сумњив поглед баца на Х |
| м, устаде и деспот, и рукују се.</p> <p>Ферхад стане, обојици у зеницу гледи, извади испод прој |
| окамењени непомично гледе, ћуте.</p> <p>Ферхад спусти испод врата, испод кошуље руку, и прстима |
| а овај пар мржњу на страну меће.</p> <p>Ферхад-паша враћа се у манастир да пошље благо Исак-паш |
| ти, кад је, тако рећи, код куће.</p> <p>Ферхад-паша измери погледом Јеремију, понуди га да седн |
| ан позива у манастир Богородице.</p> <p>Ферхад-паша и усмено деспоту испоручује преко бимбаше д |
| ило одсекли.{S} Ви сте издајице.</p> <p>Ферхад те речи громким гласом изрече, рекао би није то |
| тале су у њему још српске клице.</p> <p>Ферхад-паша бимбашу деспоту оправи, и јави Исак-паши да |
| ида се, бацака се, неће под нож.</p> <p>Ферхад неће да оскврни српском крвљу манастир, већ ван, |
| равицу, којој нек је ово приказ.</p> <p>Ферхад испије, тако исто и остали.{S} Ферхад к наздрави |
| вљет, па човјек на све заборави.</p> <p>Ферхад га промјери оком, једва се може уздржати да га п |
| ико корака учини, па је у цркви.</p> <p>Ферхад се обуче и по напутку нађе она врата, кроз која |
| урски облик кад се ђаурима суди.</p> <p>Ферхад хода горе-доле, ишчекује.</p> <p>Војводе су допр |
| ред султаном и пашама угледнији.</p> <p>Ферхад једнако понуђива Харалампију, а овај добро потеж |
| сповест је примио у трапезарији.</p> <p>Ферхад прими причешће, ту свету тајну, чистим срцем и д |
| Купи, шиље заире турској војски.</p> <p>Ферхад-паша, међутим, врати се у манастир, и све као шт |
| звук таламбаса, Турци су весели.</p> <p>Ферхад-паша је спреман.{S} Бимбаша вози благо Исак-паши |
| здрави, и од заптија стражарени.</p> <p>Ферхад главом да знак да одлази и дозива свог бимбашу.< |
| p> <p>Харалампије легне и заспи.</p> <p>Ферхад још промишља о судби човека и народа, па и он пр |
| ква и нема више црквених утвари.</p> <p>Ферхад запита за благо, Радосав му одговори да је у под |
| паша судија, а остали парничари.</p> <p>Ферхад-паша прослови.</p> <p>— Дакле, сад би било време |
| мисли море, шта ће од њег’ бити.</p> <p>Ферхад-паши није сад до тога, већ се одмах да на посао. |
| чисто, могу сасвим искрени бити.</p> <p>Ферхад опет прослови.</p> <p>— Седи, Радосаве, да ти не |
| е све то као што треба изредити.</p> <p>Ферхад-паша дозивље бимбаше и миралаје, издаје им запов |
| л’ Ферхад-паша не да се збунити.</p> <p>Ферхад-паша пошље своје сејмене те донесу пртљаг с благ |
| донде јошт могу коју прозборити.</p> <p>Ферхад-паша отпасује сабљу димишћију, и пружа је Облачи |
| но за то ћете и главом платити.</p> <p>Ферхад још већма приближи им се и овим закопча:</p> <p> |
| илати, коме ће о’ма мач севнути.</p> <p>Ферхад приђе распетију, стане, уздане, причести се и по |
| болно му срце овамо га привлачи.</p> <p>Ферхад-паша неће се овде дуго бавити.{S} Мора с војском |
| евца, душом је одан Ферхад-паши.</p> <p>Ферхад-паша, Харалампије и Радосав седили су у трапезар |
| наложи да носи благо Исак-паши.</p> <p>Ферхад-паша иде у конак Исак-паше, у велику дворану, ’д |
| о, ти знаш ђаурско писмо, читај.</p> <p>Ферхад-паша чита.{S} Предаја Голупца са условима уписан |
| чи, које више издају нег’ језик.</p> <p>Ферхад га је разумео.</p> <p>— Предати, продати, то је |
| листину да ти Голубац предајем.</p> <p>Ферхад-паша погледи на Харалампија, који сад не гледи в |
| ећеду да се дијеле са калуђером.</p> <p>Ферхад исприча им све подробно.</p> <p>Већ је ноћ, и је |
| њски, ето Ферхад-паше са свитом.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња, и пође у конак, баш у ону двор |
| , дозивље га Исак-паша на диван.</p> <p>Ферхад-паша добро зна, шта Исак-паши на срцу лежи, чека |
| чаме, да проклињу свој рођендан.</p> <p>Ферхад-паша, Исак-паша ту су у двору.</p> <p>Ферхад-паш |
| д задовољства, ал’ пе’ар празан.</p> <p>Ферхад устаде и довикне чаушу, који са сејмени Хараламп |
| већ наклон Ферхад-паше осигуран.</p> <p>Ферхад-паша мисли се.</p> <p>— Па како да поделим, кад |
| ах биће опет Петошко, хришћанин.</p> <p>Ферхад заиште од Радосава калуђерске хаљине, па му каже |
| у ћелију, ће је у сахрани благо.</p> <p>Ферхад стане, и прстом показује на благо.</p> <p>— Ево |
| р само што није запаљен изгорео.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коња и уљезе у велику трапезарију, ’ |
| лас њему негда није повољан био.</p> <p>Ферхад-паша стане пред њи’ оштро их мери, особито Харал |
| с турским пријатељством шкодио.</p> <p>Ферхад-паша, у име султаново, често је деспота посећава |
| канда би и сам издајице казнио.</p> <p>Ферхад настави.</p> <p>— Видите овога младића, бимбашу, |
| и га, диви се.{S} Чудо невидимо.</p> <p>Ферхад мери Харалампија.</p> <p>— Ти се чудиш што као Т |
| свршили, сад да се поткријепимо.</p> <p>Ферхад-паша већ је начинио наредбу за објед, и све спре |
| алуђери, све поваљано, покидано.</p> <p>Ферхад му исприча како су хусари на манастир навалили, |
| огу задржао, добро је избројано.</p> <p>Ферхад то изрече па поглади си браду, у знак да истину |
| рају се, па онда пређу на ствар.</p> <p>Ферхад започе.</p> <p>— Дакле, све је тако свршено као |
| д му је тек брига, велики терет.</p> <p>Ферхад-паша се ’ладан показује.{S} Није се Харалампији |
| упују, и сад чека даљу заповест.</p> <p>Ферхад-паша укочено гледи на бимбашу.{S} Гледи га, а не |
| веном, величанственијем изгледу.</p> <p>Ферхад хода тамо-амо, све иконе му се виде друкчије нег |
| у Једрене.</p> <p>Све је у реду.</p> <p>Ферхад-паша спрема се, сутра ће отпутовати.</p> <p>Једа |
| ад-паше, поздраве се и поседају.</p> <p>Ферхад их је већ ишчекивао.</p> <p>Одмарају се, па онда |
| стану у ред, и пашу поздрављају.</p> <p>Ферхад-паша седи високо на душеку прекрштеним ногама, н |
| ано, па се већ и пе’ари хватају.</p> <p>Ферхад узе први чашу, и напије по старинском српском об |
| е увек у свјетовању и на дивану.</p> <p>Ферхад-паша покрај тога из потаје увек се договарао са |
| оји му добро као правом Турчину.</p> <p>Ферхад га гледа и промери, па прослови.</p> <pb n="452" |
| д-паша, Исак-паша ту су у двору.</p> <p>Ферхад-паша станује баш у оној дворани, ’де је негда ка |
| тљив поглед баца на Ферхад-пашу.</p> <p>Ферхад-паша погодио је шта је на срцу Харалампији.{S} П |
| а.</p> <p>— И тог ће бити одмах.</p> <p>Ферхад макне се на страну и извуче мешину метоике.</p> |
| шевац, па онда после на Голубац.</p> <p>Ферхад-паша дозива Каралампоглију.{S} Овај дође и накра |
| акије, мученице, и поскурице, те понуђа Ферхада.{S} Ферхад се прихваћа, а отац Радосав му помаж |
| у — рече деспот, тронут од великодушија Ферхада.</p> <p>— Волијем једног таког Турчина нег’ све |
| ад.</p> <p>Деспот и Облачина гледају на Ферхада непомични, као окамењени. .</p> <p>— Ти си анђе |
| х вежу.</p> <p>Војводе поглед бацају на Ферхада, да л’ ће се смиловати.{S} Ферхад као окамењен, |
| ео уплећати у бој.{S} После тога запита Ферхада за Јеремију, куд је и како је с њиме.</p> <pb n |
| <p>После ове речи добро у очи погледав Ферхада, радосно повиче деспот:{S} Та ниси ли ти мој ми |
| жевићи у манастиру, може их изискати од Ферхада да му их изда, а тешко му је то укратити, а да |
| ву води, Турци отклоњени буду, да не би Ферхада међ њима тко познао.{S} А то је лако, има потај |
| напасти.</p> <p>Све је извршено по вољи Ферхада, кнежевићи буду одведени у Хилендар, и онде ћед |
| а ви на свој посао.</p> <p>— Евала ти, Ферхаде.{S} Буди ти милостив бог на страшном суду — реч |
| како је ослепљење њихово текло.</p> <p>Ферхадове очи сузне, жао му је несретних невиних кнежев |
| хад, а после њега и сам Радосав.</p> <p>Ферхаду је сад нешто лакше.</p> <p>Радосав донесе ракиј |
| ајважније ствари међу њима отправљао је Ферхард-паша, ком је султан све своје поверење поклонио |
| мија доћи ће нам шака, а лако је добити фетву против ђаура.{S} И тај исти новац доћи још у наше |
| у је при руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фетву, и решиће га од обвезе.</p> <p>Деспот мисли се.</ |
| о, међу којима млоге њежне госпође које фина и врло укусна јела потребују.{S} Јула сама изгледа |
| себи печат благоговјенства.{S} Гласови фини, ал’ је све нешто издавало на данашње веселе опере |
| авим реч’ма и свакојаким <pb n="219" /> финим средствима правио си места за мог зета и ја сам с |
| уна, хактапота, и неопходимог граха, са финим улцињским уљем, така софра да би се не један сиро |
| аса, око тријест пет година стара, лице фино, бело, да није живо, рек’о би да је од веште руке |
| е брижна бора на чело навукла, Јеринино фино лице сузама орошено показивало је румен који је пл |
| ш није био царичин разговор мио, својом финоћом у почетку гладила је речи царичине, но мало пос |
| ви фратори кажу да повеља нема законите форме, јер би требало да је на њој логофет потписан, и |
| м задовољан био, и ствар је готова, тек форме ради кроз диван да прође.</p> <p>Тако је то лако |
| изгледао; у данашње доба да се обуче у фрак, изгледао би као какав велики дух, жени, који још |
| та, на прсима красан оклоп, каквог само францеска рука израдити може.{S} До њега и за њим војво |
| оследње време што већи народи као Руси, Французи и тако даље, онде своје свете обитељи имаду, т |
| о је ту справу из Алеманске и Латинске, фратори су то изумели, и не једном јунаку стегне се срц |
| од њега печат ударен.</p> <p>Жигмундови фратори кажу да повеља нема законите форме, јер би треб |
| импапом, а римпапа једнако шиље у Босну фратре, да Србе пошокче.{S} Колико се већ из наше цркве |
| т за овим глатког лица попови, владике, фратри.{S} Труба затруби, капија се отвара, напред тело |
| кида.{S} Једне Турци силом турче, друге фратри меденим рјечма заслађују и обричу им на овом свј |
| да ће се лацманство увлачити, и да ћеду фратри православне душе покуповати, од тог нек вам није |
| > војске, поклон силног алеманског цара Фридриха Барбаросе великом Немањи Стевану.</p> <p>Кад Ђ |
| урчин.</p> <p>— Има и код нас сиротиње, фукаре, као и код вас, па све то је алах и пророк уједн |
| {S} Он тебе добро познаје.</p> <p>— Ха, ха!{S} Краљевић Марко, господар од Костура, краља Вукаш |
| би.{S} Он тебе добро познаје.</p> <p>— Ха, ха!{S} Краљевић Марко, господар од Костура, краља В |
| смеши, ал’ очи му бољу издају.</p> <p>— Ха, да нас Харалампије исповједи, то би нас још прије с |
| p> <p>— Да се султану покориш.</p> <p>— Ха, дакле ми живи дођосмо у турске шаке да се покоримо, |
| ку војску заиру, и дођи прексутра да ти хабер по вољи донесем, тад ћу ту бити.</p> <p>Радосав д |
| јездио, и донео у Једрене тај радостан хабер султану.</p> <p>Исак-паша разгледа предел, унаокр |
| уга и јави да је ту улак турски и донео хабер од Турака.</p> <p>Јеремија и Јаблановић ђипе.{S} |
| луге, паше и везири, знајте да ми добар хабер стиже од Голубија.{S} Код мене су кључи од Голупц |
| ерне милости, ето ти роба који ти добар хабер носи.{S} Пред твојим кољенима предаје се славни г |
| и војводо Јеремија, ја ти доносим добар хабер, турска војска нагла Моравом пут Голупца, а још д |
| та брука претрпити, ил’ да још једаред хадакнемо, али дурно, да ђауре распршимо, да у Новом Бр |
| 458" /> <p>— Покушајмо, можда ће шћети, хајд’ ти да одеш тамо, а ја ћу донђе град чувати.</p> < |
| ства?</p> <p>— Јесу л’, сад ћеш видити, хајд’те са мном ван у шетњу.</p> <p>Изиђу из трапезариј |
| бегунца, да ми је жена у Дринопољу.{S} Хајд’ онамо.{S} Она је већ била супруга паше од три реп |
| војске већ је на путу на Голубац, а сад хајд’мс одавде да се спустимо и војску саставимо.</p> < |
| што ни сами не држе за истину.{S} Дакле хајд’ почнимо што друго.{S} Неће ли кнез Стеван, за себ |
| <p>— Ја не понесо’ градскијех кључа већ хајд’ са мном, с војском, јер су већ и куле и капије пр |
| лике тамо одлазити, а Турчин за даље не хаје, тако да се у свако доба више пазило на вољу деспо |
| ад то не признаје, а Жигмунд за то и не хаје, к’о вели њему је Стеван деспот за живота свог пот |
| г повреде турског дина и адета могло би хака доћи.</p> <pb n="489" /> <p>Калуђери доносу јела, |
| тане, мислећи да ће ово лакше Вукоглији хака доћи.{S} Но тко ће ту понуду деспоту учинити, и на |
| ло је ту рибе, паштрме, сољених моруна, хактапота, и неопходимог граха, са финим улцињским уљем |
| ти, да што боље једе, паштрме и јегуље, хактапота и суве рибе, а неће у другу трапезарију, ’де |
| им приступити, а они са још веће висине халакну напред, бацају међ њи’ кудељна и смолом замазан |
| ћа, и остали’ сијасет.{S} Шта ли је још халовити Краљевић Марко коме пара у турској војсци нема |
| д силни јунаци,</l> <l>И њи’овим коњ’ма халовитим.</l> <l>Већ се земља крвцом оросила,</l> <l>Ј |
| ударац обори;</l> <l>Паде крвник с коња халовитог</l> <l>Татар паде, а Новак допаде,</l> <l>И о |
| је и предато.{S} Од мене, пак, добићеш хаљаду дуката на манастир, да се моли богу за народ, за |
| пуни образ.{S} И из пространи’ његови’ хаљина распознавао се његов витак стас, лице благо но о |
| S} Послао би’ каквог калуђера у турски’ хаљина онамо, да све извиди.</p> <p>После ове речи погл |
| као што се баца стара и већ непотребна хаљина.{S} Деспот је већ другом стазом корачао.{S} Жичк |
| <p>Харалампије.</p> <p>Не у калуђерски хаљина, но преобучен, да га не познаду, дошао је Харала |
| чести.</p> <p>Радосав оде и врати се са хаљинама.{S} Ту је и камилавка и све што треба.</p> <p> |
| цу познају две боре сабљом нанешене.{S} Хаљине су му биле просте, но јако удесне.{S} Од белог с |
| ево.{S} Ја од откупа Голупца, од крваве хаљине нећу ништа, а моја половина нек буде аманет за н |
| } Мој друг Ибрахим преоблачио ме у неке хаљине, и узевши маску на образ, улазио сам ноћу међу б |
| <p>Милева је последњи пут била у српске хаљине обучена.{S} Последњи пут, и то у највећој тајнос |
| <p>Ферхад заиште од Радосава калуђерске хаљине, па му каже да ће на јутрење рано доћи да га при |
| ија, који је сад преобучен у калуђерске хаљине, јер су му делијске тешке, а нашто му сад се већ |
| дити.</p> <p>Донели су јој скупе турске хаљине, наките неисказане, јер султан хоће као Туркињу |
| едају као неки богаљеви, па онда шарене хаљине, на глави капа звекетуша, чудо.</p> <p>— Тешко ђ |
| и они Турци који су на Косову Лазоглија хаметом потукли.{S} Ето и задњи јуриш нам одбише.{S} Шт |
| кој битки код Искре, ’де је Ђурађ Турке хаметом потукао, показао се био и Јеремија као вођ и ју |
| ћи, а Турци мораћеду се повући натраг и хаметом бити потучени, већ нек се с тобом погоде као шт |
| Београд је око Србије, Мачва је српски Ханаан, а Голубац је десна рука Србији.{S} Крушевац је |
| ити?{S} Твоја би кћи код њега била прва ханума, блистала би од драгог камења; ти би се у свачем |
| арица Милица и кћери јој шетале, турске хануме и буле шетају се.{S} То су српске цуре, које су |
| ити пашо, колико ти имаш жена?</p> <p>— Хануму имам једну, и више никог.</p> <p>— Какав си ти о |
| о обично у харем, него као праву и прву хануму, која ће онде сходно рођењу свом почитована бити |
| ађ је већ у земљу упао.{S} Турци пале и харају села, отимају жене, девојке и децу. ’Де год се с |
| о и мађарски’ чаркаџија, који упадају и харају.{S} Кајицо, преметни, стрмоглави све што у наше |
| у, да не напусти своје Турке да околину харају.{S} Ово је тек примирје, а не прави мир, па се Т |
| тству.{S} Напијало се у здравље Прибца, Харалампија и њихови’ пријатеља.</p> <p>— Да си здрав, |
| неће да чује.</p> <p>Извуку их напоље, Харалампија носе, кида се, бацака се, неће под нож.</p> |
| миш’ца изнеможе, а Турака нема, па нит’ Харалампија.</p> <p>— Бо’ме зло, ту се мора мријети, сп |
| на.{S} Што спомену, честити деспоте, да Харалампија и војводе од српске руке погибоше, како то |
| >Запита га за војводе и кнежевиће, и за Харалампија.{S} Одговори да су сви читави, здрави, и од |
| својом пратњом показаше се пред собама Харалампија који им насусрет изиђе.</p> <p>— Добродошли |
| Јеремију обузела.{S} Нема Турака, нема Харалампија, нема трага.{S} Војника мало и све то већ у |
| екадашњи Петошко, сумњив поглед баца на Харалампија, канда га је познао.{S} Можда га не би позн |
| ти — рече Ферхад, оштар поглед бацив на Харалампија.</p> <p>— Ох, бог из тебе говорио.</p> <p>— |
| не, чека одговор, оштар поглед бацив на Харалампија, који је сад преобучен у калуђерске хаљине, |
| предајем.</p> <p>Ферхад-паша погледи на Харалампија, који сад не гледи више у Јеремију ка’ у св |
| мољци — упадне Пајсије намигнув оком на Харалампија.</p> <p>— Да не губим време, дао сам вам по |
| вићу, тај се више вратити неће — запита Харалампија.</p> <p>— Ја, боме, не би’ ишао, ал’ је он |
| <p>Шта је мучило тако у ноћно доба оца Харалампија да се на тако необичан поход даде?{S} Неста |
| p>После ове речи поглед је бацио на оца Харалампија и на то сви се почну смејати.{S} Сам један |
| увати.{S} За ту сврху нема бољег од оца Харалампија, настојатеља у Високи Дечани.{S} Јеремија б |
| тког рахата, одмора, дозове Ферхад-паша Харалампија да се с њим опет разговара.{S} И он је ту у |
| да му је око увек надаље спред јездећег Харалампија гомилу управљено.</p> <p>Бимбаша, пратиоц Х |
| ра је тако испрескакао, и не једаред је Харалампија, садањег Каралампоглију, тако шинуо, да би |
| здравље Јаблановића.</p> <p>— У здравље Харалампија и свију калуђера!</p> <p>Е тако, све се у з |
| итај молитву за Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{S} Они су искајали на овој земљи своје гри |
| позове војводе Јеремију, Јаблановића и Харалампија.{S} Па онда наложи му да с игуманом Радосав |
| одице, издајице Јеремију, Јаблановића и Харалампија посекао.{S} Ма ја ’де био, Петошко ће ми на |
| ђаволи морали вући у пакао.{S} А тко би Харалампија, тог грјешника, исповједио. — рече као из ш |
| тира Св. Богородице, о срамној погибији Харалампија, и издајничких војвода, којима свемогући Бо |
| устаде и довикне чаушу, који са сејмени Харалампија до његовог чадора допрати.</p> <p>Харалампи |
| е.{S} Чудо невидимо.</p> <p>Ферхад мери Харалампија.</p> <p>— Ти се чудиш што као Турчин вино п |
| име на Каралампогли није могло сакрити Харалампија пред бистрим оком Ферхад-паше.{S} Све се ве |
| једном бимбаши да у пратњи буде покрај Харалампија, <pb n="448" /> као неки телохранитељ, ал’ |
| му је већ исто несносно.</p> <p>Но ипак Харалампија не може да позна некадашњег Петошка.{S} Тко |
| људе око себе потребовао, одбацио је он Харалампија, као што се баца стара и већ непотребна хаљ |
| Ферхад-паша тамо и наредио.{S} Јаши до Харалампија.</p> <p>Харалампије кад је видио ’ладноћу Ф |
| Улак, то је исти бимбаша који је пратио Харалампија од Новог Брда до Крушевца, душом је одан Фе |
| Голупца.</p> <p>Бимбаша је опет пратио Харалампија, а Харалампије једнако зазире од Јеремије и |
| а стане пред њи’ оштро их мери, особито Харалампија, и опет прослови:</p> <p>— Погледај ме добр |
| и погледу неку сумњу је почео уливати у Харалампија.{S} Поче му се чинити да је то лице негда у |
| ун.{S} Је ли ово добро?</p> <p>— Доста, Харалампије, никад још ниси таково што паметно измислио |
| е одан Ферхад-паши.</p> <p>Ферхад-паша, Харалампије и Радосав седили су у трапезарији жудно ишч |
| — Е, не смијем ти казати. — То изрекав, Харалампије умиљат, упитљив поглед баца на Ферхад-пашу. |
| ма и већма подсећао.</p> <p>~—Напротив, Харалампије није познао у Ферхад-паши негдашњег лудака |
| ви ћете мене скоро познати.{S} И тебе, Харалампије, добро познајем, и ти ћеш мене познати.{S} |
| газили; ви сте праве издајице.{S} И ти, Харалампије, нијеси који у нужди тешиш, помажеш народ, |
| > <p>Пију војводе, као некадањи јунаци, Харалампије као калуђер ком не да мантија да се пред са |
| ли — каза Јаблановић.</p> <p>— Е добро, Харалампије је баш за то.{S} Дакле Харалампије, на теби |
| т прослови:</p> <p>— Погледај ме добро, Харалампије, па реци тко сам.</p> <p>Харалампије гледа |
| м шта мислити.{S} Јеремија, Јаблановић, Харалампије, то је друштво састављено да у скупу заједн |
| а, са дивним цурама.</p> <p>Сад кусају, Харалампије од пута јако уморан, а ионако за житејскаја |
| аша на душеку са прекрштеним ногама.{S} Харалампије тако исто чини, да се паши не замери, по ре |
| у у подземним стајама скривени били.{S} Харалампије да би га већма хусари побунили на искреност |
| слуга, и нијесу се могли подијелити.{S} Харалампије неће да буде с мањим украћен, а војводе нећ |
| јем једнако за Ђурђа по народу мути.{S} Харалампије иде потајно међу народ и прави нову партају |
| /p> <p>У трапезарији било је весело.{S} Харалампије све се ’шалио, и волео је лакрдијаше, али с |
| ује своје припреме.</p> <p>Тиха ноћ.{S} Харалампије иде у кулу да види шта кнежевићи раде.</p> |
| гледа као заповест, и тако поседају.{S} Харалампије није се дао двапут нудити већ седне и прекр |
| Стражар вином наквашен седи до ових.{S} Харалампије са Пајсијем улази.</p> <pb n="428" /> <p>— |
| p>Бимбаша је опет пратио Харалампија, а Харалампије једнако зазире од Јеремије и удаљује се од |
| да сватко од војвода добије педесет, а Харалампије тридесет хиљада дуката.</p> <p>На ово питањ |
| лампији.{S} Познаје му све жиле, без да Харалампије што подсећати се може.</p> <p>— Знаш шта же |
| о исплатио, па заиште кнежеве? — запита Харалампије.</p> <p>— Лако је с тим, Ђурађ још не зна д |
| ако деспот не би дао друкчије? — запита Харалампије.</p> <p>— Има у деспота доста новаца.</p> < |
| сљепим кнежевић’ма прословити? — запита Харалампије.</p> <p>— Засад ништ’, ако те они не запита |
| аби.</p> <p>— Кад ћу полазити? — запита Харалампије.</p> <p>— Сад је вече, ујутру зором, донде |
| е су мутиле свакојаке мисли у глави оца Харалампије.{S} Он је био немиран дух.{S} Мерио је при |
| алампију.</p> <p>Кад наједаред, ето оца Харалампије.{S} Његовом доласку следовао је издалека не |
| оћи Јеремији у шаке, и од цјене Голупца Харалампије из руке Јеремије мора новац примити, и тако |
| ије већи, Пајсије постаће то што је сад Харалампије, игуман у Дечанима, а Пајсији је то доста, |
| ти ни у житејским попеченијама, као год Харалампије.{S} Постане ли Харалампије већи, Пајсије по |
| евајмо — рече Јаблановић.</p> <p>— Тебе Харалампије, нећу много поучавати, имаш памети за три п |
| /p> <p>— Ја сам их дао осљепити — упаде Харалампије.</p> <p>— Да мене није било, не би ни Јерем |
| равам, не мож’ бити.{S} Најбоље нек иде Харалампије, вешт је, зна се увијати, превијати, и оно |
| илом поред тебе бити!</p> <p>На то дође Харалампије.{S} За њим отац Пајсије води два кнеза.</p> |
| ну ствар Ђурђу саопшти.</p> <p>— Шта је Харалампије, шта је ново?</p> <p>— Свашта доста, но јес |
| са откупом Голупца, ђе је благо, ђе је Харалампије — рече нешто заплашено Јеремија.</p> <p>— Т |
| о преобучен, да га не познаду, дошао је Харалампије да важну ствар Ђурђу саопшти.</p> <p>— Шта |
| 0_C2.25"> <head>XXV</head> <p>Откако је Харалампије отишао, Жигмунд једнако напада на Голубац.{ |
| руком, брате!{S} Знаш ли, волем што је Харалампије на нашој страни, него да ми је ко поклонио |
| а. </p> <p>— Можеш, но шта је то што је Харалампије тамо остао?</p> <p>— Ваљда је трта тако изр |
| ми са калуђером. </p> <p>— Можда нас је Харалампије издао, благо је са собом носио за паше, бог |
| бро, Харалампије је баш за то.{S} Дакле Харалампије, на теби је ред да идеш Турцима, да понудиш |
| .</p> <p>Тако се опросте.</p> <p>Сад се Харалампије спрема.{S} Руво, коњи, оружје, све је већ у |
| ама ђавола као и ваша — рече смешећи се Харалампије.</p> <p>— Лако је теби, ти се одмолиш, па т |
| ија и Јаблановић нису баш волели што се Харалампије уплео у ту погодбу, јер они као војводе нис |
| то је највећа заслуга —- одговори жешће Харалампије.</p> <p>— Кад је тако, знам већ како ћу међ |
| војводе, властелина од Браничева — рече Харалампије и пехар искапи.</p> <p>— Живио војвода Јабл |
| награђујемо, тако ми еванђелија — рече Харалампије.</p> <p>[— Нек буде, тако ми живота.</p> <p |
| ако сте ми, кнежевићи, ђецо моја — рече Харалампије и посади се са Пајсијем код стола.</p> <p>— |
| p>— Честити пашо, не заборави ме — рече Харалампије, очи му влажне од задовољства, ал’ пе’ар пр |
| е, ево овамо мало да се одморите — рече Харалампије, па их у велику једну собу уведе.</p> <p>Ов |
| да се пред Турцима не постиђемо — рече Харалампије.</p> <p>— Бићеш оправљен као какав властели |
| р са Турцима, да се не задоцнимо — рече Харалампије, који није баш био каиљ чекати док на нокту |
| нег’ да изгубим заслужену мазду — рече Харалампије.</p> <p>Тако их ухвати нојца, и вино и сан |
| аје што треба, нема вјере у њему — рече Харалампије.</p> <p>— Притиснуо га Жигмунд, који много |
| кнежевиће, да какогод не замакну — рече Харалампије.</p> <p>— Немај бриге, та њима доста је и ј |
| и’ пријатеља.</p> <p>— Да си здрав, оче Харалампије, дабогда, скорим владиком постао, и заслужи |
| дајем, док ми зајамчено не изда.{S} Оче Харалампије, ето ти књига повеље, чати шта ја имам доби |
| де калуђер по налогу својим послом, а и Харалампије на дочек гостију.</p> <p>Да, да не заборави |
| ри му једну част војске.</p> <p>Русна и Харалампије нису мировали.{S} Потајно су били у сајузу |
| ла тајна измећу Јеремије, Јаблановића и Харалампије, а калуђер зна кад треба тајну одржати, а с |
| о, и тамо-амо шеће се.</p> <p>Војводе и Харалампије од чуда обнезнањени, не могу да се лако раз |
| кра, после издајице.</p> <p>А тако је и Харалампије своју грешну душу испустио.</p> <p>Срећа, н |
| е.</p> <p>Војводе су допраћене, ту је и Харалампије и Радосав.</p> <p>Кад им је бимбаша сабље о |
| ојска пут Мораве на Голубац.{S} Ту је и Харалампије.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| над кнежевић’ма располагати, а уједно и Харалампије добија налог да у свему има се повиновати у |
| .</p> <p>— То су Јеремија, Јаблановић и Харалампије —- рече удивљен деспот.{S} То су издајице, |
| деспота.</p> <p>Јеремија, Јаблановић и Харалампије светују се у дворани.</p> <p>Стари двор, ст |
| се.</p> <p>Јеремија изађе, Јаблановић и Харалампије остаће да се проразговоре код пуних пе’ара. |
| а синови.{S} Ту је војвода Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија и Јаблановић одвели су кне |
| мија, до њега с обе стране Јаблановић и Харалампије.</p> <p>Јеремија прослови.</p> <p>— Ето до |
| тира.</p> <p>И Јеремија, и Јаблановић и Харалампије мирно почивају, ван манастира, код једне ху |
| >Јеремија мисли се.</p> <p>Јаблановић и Харалампије упрли су очи у Јеремију, отворе уши и усне, |
| издајица, ал’ искусан војвода.</p> <p>И Харалампије изређује своје припреме.</p> <p>Тиха ноћ.{S |
| ниси ме још преслушао — продужи лукави Харалампије. — Кад кнезови код вас буду, па изјавите на |
| ет какав град у залогу — примети лукави Харалампије.</p> <p>— Па и сад, и одсада да га ће ухват |
| XII</head> <p>У чадору Ферхад-паше седи Харалампије и договара се.</p> <p>Ферхад-паша, некадашњ |
| ама, као год Харалампије.{S} Постане ли Харалампије већи, Пајсије постаће то што је сад Харалам |
| е укинути војводама не њему, тако мисли Харалампије.</p> <p>Покрај њи’ ушао је и бимбаша, и сто |
| Бранковићево здравље.{S} Ни Прибац, ни Харалампије не радују се новоме деспотству.{S} Напијало |
| } Слушајте шта ми пише:</p> <p>„Љубезни Харалампије!{S} Оно што желиш од мене, не могу ти учини |
| она сад за вас пуна изгледа — одговори Харалампије.</p> <p>— Е да сад не губимо више времена, |
| е, све ће бити по вашој вољи — одговори Харалампије.</p> <p>— Ништ’ им не фали, камо срећа да с |
| и ја, негда јунаци а сад издајице, а ти Харалампије, ти си био увјек зао демон у народу, и твој |
| ашљедника деспотства признао? — примети Харалампије.</p> <p>— Ђе сабља влада, ту право нема мес |
| <p>— Не предати, већ продати — примети Харалампије.</p> <p>— Е добро, тко ће ићи као поклисар |
| ати.</p> <p>Сад се и с Пајсијем опрости Харалампије.</p> <p>— Збогом, Пајсије.</p> <p>Грле се, |
| нца.</p> <p>— Нек буде, амин! — закључи Харалампије.]</p> <p>— Но где су кнезови, да ји видимо, |
| знамо на чему смо.</p> <p>— Шта ће нам Харалампије без Турака.</p> <p>— Та бар та трта да је т |
| апезарије разилазити.</p> <p>Остаде сам Харалампије са властелином и Јаблановићем.</p> <p>Мало |
| у пртљаг с благом и поклонима.{S} И сам Харалампије их је пратио.{S} Тешко му било од тог блага |
| и, како се у овом намастиру под управом Харалампије живило, и шта се радило.</p> <p>У трапезари |
| е да га прода — рече шапутајућим гласом Харалампије, и преврн’о очи, које више издају нег’ јези |
| дјелим — рече успла’ирено јачим гласом Харалампије, канда му је већ наклон Ферхад-паше осигура |
| се то мути и плете.{S} Падне јој на ум Харалампије, који је могао све то чистије знати јер је |
| би ништа смијетало — рече не задовољан Харалампије.</p> <p>— Ја Ђурђа још од ђетинства знам, м |
| <p>— Та је ли могуће? — повика зачуђен Харалампије.</p> <p>— Ја сам то мојим ушима слушао.{S} |
| ако се сад тек опаметио — рече разљућен Харалампије.</p> <p>— Но, дед да што свршимо.{S} Ми смо |
| град и све нас предати? — рече уплашен Харалампије.</p> <p>— У Ђурђа је вјера тврда, после бит |
| војка, због које умало што није страдао Харалампије, када је с покојним патријархом онђе био.{S |
| воје од почетка до краја, како је дошао Харалампије под Бело Брдо, <ref target="#SRP18590_N4" / |
| , поклони за паше и везире.</p> <p>Тако Харалампије попне се на коња, јахати је још као искушен |
| о негда хришћанин — запита га радознало Харалампије.</p> <p>— Јесам, ал’ су ме у младости потур |
| црна земља покрије. <pb n="476" /> Само Харалампије трепавице уздиже, сасвим је задовољан своји |
| иде да у Турчину није вере.</p> <p>Само Харалампије долази светлим веселим образом, он је издај |
| етом их вежу, војводе спокојно трпе, но Харалампије бесни, баца се, не да се везати, силом га у |
| овест не би се дознало.</p> <p>— Сретно Харалампије.{S} Бог те упутио, света Богородица те сачу |
| томе крив?{S} Није ни калуђерство, што Харалампије није таков као Леонтије.</p> <p>Дакле да ви |
| спију.</p> <p>— Е, да нам је сад ту бар Харалампије, да нас исповједи и причести — рече Јаблано |
| е и надње народа.{S} Није сваки калуђер Харалампије.{S} Ето за Радосава чује се свуд добар глас |
| очи му бољу издају.</p> <p>— Ха, да нас Харалампије исповједи, то би нас још прије самртног бој |
| урђа.</p> <p>— Шта ће нам — вели народу Харалампије — Стеван поред Ђурђа.{S} Та Ђурађ је сам ка |
| о уморене сатру.</p> <p>— Само да је ту Харалампије, па да знамо на чему смо.</p> <p>— Шта ће н |
| на благо, на што Јеремија чека, ал’ их Харалампије заварава, он их моли, преклиње, показује <p |
| врачар, са два јака човека, покрај њих Харалампије још неколико оружника дода да помогну ако б |
| цу Харалампију смејаше.{S} Доиста, отац Харалампије беше чудан светац.{S} Стасом беше мален, и |
| мац и достојан ученик патријархов; отац Харалампије морао се пострићи по жељи и налогу свога оц |
| ан био, и замишљен је изгледао.{S} Отац Харалампије био је добре воље и на свачију реч и поглед |
| на миру, да срећом твојом не дође отац Харалампије, би се овђе згужвао — рече Гргур и пљесне п |
| верителан показивао.</p> <p>Кад је отац Харалампије примјетио да Јула заплашено унутра трчи, ст |
| <p>Би л’ би погодили?</p> <p>То је отац Харалампије, сад већ архимандрит, и чека да постане вла |
| и саветници.</p> <p>Па шта ће више отац Харалампије, кад је већ до старешинства у Дечанима доша |
| ош искушенија, да буднете као ја и отац Харалампије, а не само прости богомољци — упадне Пајсиј |
| у очи је падао још отац Леонтије и отац Харалампије, калуђери дечански.{S} Отац Леонтије због с |
| башти.{S} Њу је већ одавна вребао отац Харалампије, приближавао јој се, и тражио је прилику с |
| коснуо се срца свију старијих, но отац Харалампије имао је нешто крештав глас, а поред тога ни |
| едала.{S} Да је она знала да је то отац Харалампије, <pb n="249" /> не би се била тако устрашил |
| мпоглију.</p> <p>То је архимандрит отац Харалампије.</p> <pb n="436" /> </div> <div type="chapt |
| 18590_C1.13"> <head>XIII</head> <p>Отац Харалампије у Дечанима једва је дочекао смрт Стевана де |
| вати, но калуђер га одбије.</p> <p>Отац Харалампије рекне им добру ноћ, и отиде с Митром.</p> < |
| е шта ће у хитрини да рече.</p> <p>Отац Харалампије од радости насмеја се појаче на Петошкине р |
| свему са патријархом држао.</p> <p>Отац Харалампије са највећом радошћу прими тај глас, Светисл |
| друго што?</p> <p>Видећемо.</p> <p>Отац Харалампије, тако увијен, тихо међу гранама сакривен, к |
| својим мненијама цео свет.</p> <p>Отац Харалампије био је често спомињан.{S} Његов стас, његов |
| милу управљено.</p> <p>Бимбаша, пратиоц Харалампије, знао је српски, зато га је Ферхад-паша там |
| наздрави Јеремија.</p> <p>— Живио и наш Харалампије, па ма патријаром постао — напије Јабланови |
| ве је већ у реду.</p> <pb n="430" /> <p>Харалампије у дворцу скида са себе мантије, сво калуђер |
| био Ферхад-паша.</p> <pb n="450" /> <p>Харалампије, телбиз, испитује бимбашу за Ферхад-пашу, н |
| ли у Харалампији.</p> <pb n="443" /> <p>Харалампије отпраћен је до одређеног му чадора, и легне |
| слободне баштине.</p> <pb n="408" /> <p>Харалампије упадне.</p> <p>— А шта ћу ја добити, што са |
| ваља.</p> <p>— Одма’ ће ту бити!</p> <p>Харалампије оде да доведе кнезове.</p> <pb n="372" /> < |
| наредио.{S} Јаши до Харалампија.</p> <p>Харалампије кад је видио ’ладноћу Ферхад-паше, и његов |
| вити, па је његовог сина трпила.</p> <p>Харалампије се већ договорио с Русном да, ако јој што у |
| већ спрјеми се, па одма на коња.</p> <p>Харалампије диже се.</p> <p>— Е тако, ја ћу се одма’ сп |
| /p> <p>О њему ни трага ни гласа.</p> <p>Харалампије отишао је у манастир, па тек је оданде к Ру |
| шта ја имам добијати од деспота.</p> <p>Харалампије лакомо пружи руке повељама, наиђе на то што |
| достојанство племена Бранковића.</p> <p>Харалампије пре нег’ што ће кнежевићима доћи, састане с |
| аље разговара о предаји Голупца.</p> <p>Харалампије дође.{S} Пиће и јестиво, преправљено је као |
| ало оштријим гласом Ферхад-паша.</p> <p>Харалампије канда је само хтео да збуни са предајом нов |
| ћ као мом госту, ево ти метоике.</p> <p>Харалампије зачуђен, не верује својим очима.{S} Сав се |
| ћи.</p> <p>Харалампије дигне се.</p> <p>Харалампије не би бранио тако ма до зоре седити.{S} Но |
| гине.{S} Сад да видим кнежевиће.</p> <p>Харалампије то изрече, па се диже и са Пајсијем иде у п |
| и многе грехе су заједно делили.</p> <p>Харалампије уђе у ћелију и без понуде седе на столицу д |
| добијеш.</p> <p>Улак се уклони.</p> <p>Харалампије чита најпре у себи, па онда велегласно.</p> |
| Стеваном.{S} Мој поздрав Русни.</p> <p>Харалампије отиде.{S} Ђурађ остане сам замишљен.</p> <p |
| мпија до његовог чадора допрати.</p> <p>Харалампије легне и заспи.</p> <p>Ферхад још промишља о |
| прими, да кнежевиће да ослепити.</p> <p>Харалампије није се дуго мислио, држао је да је то сад |
| му знак главом да може се дићи.</p> <p>Харалампије дигне се.</p> <p>Харалампије не би бранио т |
| о, Харалампије, па реци тко сам.</p> <p>Харалампије гледа га укоченим очима, вилице му се тресу |
| ливам, и повратком здраве нађем.</p> <p>Харалампије загрли најпре Јована, пољуби му лице, па он |
| би Ферхад-паша о њему посумњао.</p> <p>Харалампије, напротив, уверен је био, да му Јеремија об |
| ати јер је близу патријарха био.</p> <p>Харалампије добије позив од Русне.</p> <p>Он није на се |
| слуга новом увенчаће своје чело.</p> <p>Харалампије од стиха преда се тој задаћи.</p> <p>Оцу Па |
| е Јаблановић, сви ми њих чувамо.</p> <p>Харалампије кад је рекао да не верује ни калуђеру, више |
| нам је дао силу, па све можемо.</p> <p>Харалампије, кад је видио да Ферхад није зле воље, све |
| ено као Турчин, а пије као ђаур.</p> <p>Харалампије гледи га, диви се.{S} Чудо невидимо.</p> <p |
| — упадне жестоко Јован Кнежевић.</p> <p>Харалампије да знак стражару да се уклони.{S} Утишава у |
| су слепи.</p> <p>Сад на страну.</p> <p>Харалампије се нада великој награди.</p> </div> <div ty |
| е на пут спремамо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије да знак Пајсију, који кнезове натраг у ћели |
| е друштво увучемо — рече Прибац.</p> <p>Харалампије се мало замисли, па онда поче:</p> <p>— Зна |
| да дуката.{S} Јеси л’ задовољан?</p> <p>Харалампије мало промишља.</p> <p>— Јесам — рече.</p> < |
| м говорити.</p> <p>Ко је то био?</p> <p>Харалампије.</p> <p>Не у калуђерски хаљина, но преобуче |
| авао његово злоковарство; он је знао да Харалампијеве услуге нису излазиле из чистог извора, но |
| да дух клонут уздигне.</p> <p>Русна са Харалампијем потајно договара се како ће Бранковићу нар |
| и међу собом изглођати.</p> <p>Русна са Харалампијем једнако за Ђурђа по народу мути.{S} Харала |
| а би после са Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем — запита деспот. — Јесу л’ добили награду |
| елити има међ Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем.{S} Још има заказати, да како се доведу де |
| тир Богородице, скупа са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Нијесу се сложили о откупу Голупца, па |
| се светује у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.</p> <p>У дворани се састану, и то код јел |
| ремија седи у дворани са Јаблановићем и Харалампијем.{S} Светују се.</p> <p>Јеремија баци погле |
| ремија негда световао са Јаблановићем и Харалампијем о предаји Голупца. <pb n="500" /> Тек што |
| а продужи.</p> <p>Отац Леонтије са оцем Харалампијем на једном су конаку били.{S} Стражар са ку |
| удалаштину са сваким, а особито са оцем Харалампијем проводио, и свашта је смешно казивао.{S} Г |
| њим споразумем, оставимо их на страну, Харалампији на сохрану у Високим Дечанима, и ту буду са |
| познат, ал’ не знаду ’де су га чули.{S} Харалампији <pb n="479" /> тај глас долази сада не само |
| ој гост, доста ће му бити и тридесет, а Харалампији десет, ја сам најглавнији. — У Јеремији се |
| вешт, и још са поуздана јача два човека Харалампији, ком се налаже, како писмо прими, да кнежев |
| јан, наручује Јеремији, који из Голупца Харалампији налоге даје, да пази на кнежевиће, и Јаблан |
| хад-паша се ’ладан показује.{S} Није се Харалампији ни за’фалио за то благо.{S} То га јако пече |
| показивао се као прави турски паша прам Харалампији, гордо, као прам ђауру, јер би иначе другим |
| и.</p> <p>Пајсије, мада је био потчињен Харалампији, ипак није се прам овом између четири ока к |
| д на њ баца, и да на самог наиђе, тешко Харалампији.{S} Дошли су до ушћа Дунава, ’де је већ сва |
| Јаблановић од маха на то пристане, само Харалампији не иде све у главу.</p> <p>— Ал’ ако Турцим |
| у њему бољма бије српско срце нег’ли у Харалампији.</p> <pb n="443" /> <p>Харалампије отпраћен |
| и су се слатко смејали, само једном оцу Харалампији није се то допало што је већина гостију све |
| p>Ферхад-паша погодио је шта је на срцу Харалампији.{S} Познаје му све жиле, без да Харалампије |
| и њему ни Жигмунду града издати.</p> <p>Харалампији је сад жао што се са војводама наједнако не |
| виће, са Варнавом, па их одмах пошље са Харалампијом, Јаблановићем, Јеремијом у манастир Богоро |
| ћу, утаманићу га.{S} Ето виђе шта би са Харалампијом.{S} Био је мој човјек, ошљепио је кнежеве, |
| у дворани светује се са Јаблановићем и Харалампијом.</p> <p>Прва је реч Јеремијина.</p> <p>— Т |
| леднији.</p> <p>Ферхад једнако понуђива Харалампију, а овај добро потеже, и постаје све искрени |
| мо први страдати.</p> <p>— Шта је брига Харалампију?{S} Он ће сад по свој прилици владиком пост |
| исле.{S} Јеремија и Јаблановић гледе на Харалампију, који брижно лице показује, но ипак ни бриг |
| а овим реч’ма циљао је Светислав на оца Харалампију, који је као син војводе, место сабље изабр |
| , пак, са задовољством гледао је на оца Харалампију, који је такођер подсмешљив поглед на Петош |
| ну.{S} Он је овде ходајући очекивао оца Харалампију.</p> <p>Кад наједаред, ето оца Харалампије. |
| {S} Она је у своје доба дворске сплетке Харалампију често откривала, па временом срећа је до са |
| ја почине, баци поглед на Јаблановића и Харалампију, да чује шта ћеду на то рећи.</p> <p>— То ј |
| а награда за толика хрђава дела?{S} Али Харалампију све то није доста.{S} Он је већ скројен за |
| један улак.{S} Он је неке налоге донео Харалампију од кнеза Ђурђа.{S} Дуго су се насамо разгов |
| орских служитеља.{S} Они се, ваљда, оцу Харалампију смејаше.{S} Доиста, отац Харалампије беше ч |
| p> <p>Тако је и са Јаблановићем.</p> <p>Харалампију морали су за коц везати, и тако га погубе.< |
| бимбаша ће паши све исказати што је од Харалампоглије чуо.</p> <p>Тако путујући стигну у Круше |
| како су хусари напали, све злоставили, харали, како су после азапи дошли, па и они су харали, |
| како су после азапи дошли, па и они су харали, тако да већ црква и нема више црквених утвари.< |
| а у крило Жигмунду падне, а дође гладан харамија да ноћу крадом однесе.</p> <pb n="466" /> <p>С |
| незнани делија убија Мусу Кесеџију због харања, спашава ђевојке од црних Арапа, дође у Приштину |
| од почетка до краја, о паду Голупца, о харању манастира Св. Богородице, о срамној погибији Хар |
| авим тамо ђе је — рече султан.</p> <p>— Харач Вукоглије Турцима пресиједа.{S} Колико је већ хар |
| аја и умире.</p> <p>Србин плаћа Турцима харач, ал’ у том харачу су и цуре.{S} Свако котарје дај |
| нами држи.{S} Па Вукогли хоће да плаћа харач, годишње педесет хиљада дуката, и кад што још за |
| еспот нек задржи што сад има, нек плаћа харач, нек да коњанике, нек зида Смедерево — рече задов |
| Вукогли и Жигмунд.{S} Вукогли обриче и харач, само да га оставим тамо ђе је — рече султан.</p> |
| е.{S} Свако котарје даје по коју цуру у харач, као и другу робу.{S} Кметови сеоски иду од куће |
| отетих, доведених.{S} Има их које су у харач дате.{S} Турчин је ту господар, турске шајке плов |
| И сиве соколове, увеџбане, морали су у харач давати.{S} Тако те красне српске цуре, с тим сиви |
| ије Турцима пресиједа.{S} Колико је већ харача платио, и опет је Турчина ујео — рече Јевренос-п |
| <p>Србин плаћа Турцима харач, ал’ у том харачу су и цуре.{S} Свако котарје даје по коју цуру у |
| , него и за друго што.{S} Када би ју за харем искао, не би ти ју дали.{S} Ђаурски имам то не до |
| дочекао у Крушевцу ево овђе живљег, па харем, не би’ се мјењао ни са цар-Лазарем.</p> <p>— А н |
| .{S} Неће ли кнез Стеван, за себе какав харем и то од турских девојака имати, јер право је да с |
| д Вука нешто млађу; она би могла падише харем дичити.</p> <p>— Зар је тако угледна? — запита љу |
| н, упознао сам се са једним адумом који харем чува, тај ми је све казивао како се онде живи.</p |
| и л’ добро било, Сулејмане, да ја у мој харем заиштем ту красну ђаурку?</p> <p>— Добро би било, |
| ива.{S} Види красне неве, те ћеду пашин харем дичити.</p> <p>Док тако Исак-паша размишља, како |
| за собом повлачи.{S} Данас ће Милева у харем и потурчиће се, сутра ће простија Српкиња.{S} Дан |
| , тој нису опростили него одма’ с њом у харем.{S} И сам пупољак нису поштедили; и ситну красну |
| било, али само не под тим видом, као у харем, него и за друго што.{S} Када би ју за харем иска |
| ти да своју кћер, не тек онако обично у харем, него као праву и прву хануму, која ће онде сходн |
| рај света, него што би и самом позиву у харем сљедовала.{S} Но онако треба ту красну птицу улов |
| а, а шта нема ’де је султан Амурат, има харема, са дивним цурама.</p> <p>Сад кусају, Харалампиј |
| ану собом повела кад дође до султановог харема?</p> <p>— Но још таквог би делију Турци требали, |
| Ко не би Турчин био?{S} Кад пређеш мимо харема, бациш око на мали прозор, а ти видиш два милост |
| и.{S} Султан, паша, ага и спаија, какве хареме имају!{S} Онде је црноока и лепог стаса дражесна |
| рчити.{S} Красне Српкиње стадоше турске хареме дичити; пиштајућу децу вуку Турци те турче, да к |
| сивим српским соколовима доведене су у хареме паша, да откинуте од својих до века чаме, да про |
| уду побеђени, и Бајазит скупа са својим харемом ухваћен.{S} Ту се и Милева десила.{S} Морала је |
| иним.{S} Човек би мислио да је булама у харему богзна како добро, а оне су несрећније него код |
| од Бајазита.{S} Доста да се она скоро у харему султановом налазила, па заборавимо ју мало, да н |
| на тражио да му срце мало развесели.{S} Хасан је Марка као најбољег јунака управо побратимски љ |
| дружио, и са песмама исток напунио.{S} Хасан је био Марков побратим.</p> <p>Е сад се заведе ме |
| xml:id="SRP18590_N1">Погрешно.{S} Треба Хасан.{S} Прим. прир. </note> <note xml:id="SRP18590_N2 |
| , бранити.</p> <p>Затим дигне купу вина Хасан и пружи Ђурђу, а он другу узевши, куцне се најпре |
| > <p>Док је Марко ово говорио, донде је Хасан донео једну красну стрелу, коју Бранковићу пружи: |
| је такве делије видети.</p> <p>— Ово је Хасан-паша из далеке земље, из Шираса, ђе се поља од ру |
| } Све већ мирно почива.{S} Само Марко и Хасан још беседе, док и њи’ санак не превлада.</p> <p>С |
| чадору пије.{S} До њега седи његов мили Хасан.</p> <p>Хасан гледи на Марка, нит’ очи с њега ски |
| о; они су сад пророкова деца — одговори Хасан.</p> <p>Змај-Облачић од жалости и јарости не може |
| а и родови нису уз мене толико, као мој Хасан.{S} Кад једаред дође час да морам на други свет п |
| ак, из далеке земље, из Персије, именом Хасан.{S} Једва двадесет и неколико година стар, па је |
| у пити и беседити.{S} Од Турака је само Хасан ту био, јер он без Марка, а Марко без њега никуда |
| <p>У исто магновење дође му пред шатор Хасан.{S} Красан јунак.{S} Турбан зелен дичио му је гла |
| ићавај у твом животу Марков род.</p> <p>Хасан примивши мач, са озбиљношћу одговори:</p> <p>— Ка |
| афис и његова мила Зулејка лежи.</p> <p>Хасан је од свог брата Хафиса млого мудрости стекао.{S} |
| проничеш и знаш му мелема дати.</p> <p>Хасан улазећи рече:</p> <p>— Алах је велики, он тек у с |
| } До њега седи његов мили Хасан.</p> <p>Хасан гледи на Марка, нит’ очи с њега скида.{S} Из свак |
| јунака управо побратимски љубио.</p> <p>Хасан је оставио отаџбину да види земље и јунаке, да се |
| ти као песник и обожатељ љубави и вина [Хасан је био прави брат Хафисов; љубав и вино] мало са |
| совске битке умро, без да је свог милог Хасана видети могао.{S} Хафис је био цвет источне мудро |
| и народа.{S} Камо среће да Србин повише Хасана има.</p> <p>Док је Марко ово говорио, донде је Х |
| Стеван и Ђурађ опростивши се од Марка и Хасана, отиду свак у свој стан, и очекивали су бој.</p> |
| ту српском роду мрежу; оставимо Марка и Хасана, нека сваки по својој вољи јадикује.</p> <p>Да в |
| д је Марку зла воља дошла, а он је само Хасана тражио да му срце мало развесели.{S} Хасан је Ма |
| красном свитом.{S} Оставимо сад насамо Хасана и Марка, да видимо шта ће ови нови гости.</p> <p |
| таложи.</p> <p>— Откако сам те познао, Хасане, сву невољу лакше сносим; у теби, у Турчину, има |
| p>— Лаку ноћ, Марко.</p> <p>— Лаку ноћ, Хасане.</p> <p>— Срећан био, млади Бранковићу.</p> <p>— |
| смаћи хтели.</p> <p>— Здраво, мој побро Хасане, ево ти водим два моја побратима, да се и ти с њ |
| зницу не добије.</p> <p>Састану се и са Хасаном.{S} Он је побратим Бранковића.{S} Не једанпут ј |
| м — рече Видајић.</p> <p>Ђурађ пружи га Хасану:</p> <p>— Прими, млади Турчине, од Србина овај м |
| с њима побратиш.</p> <pb n="347" /> <p>Хасану је мило било видети српске јунаке.{S} Када [је] |
| ара у турској војсци нема.{S} Но шта је хасне кад Турцима <pb n="233" /> служи.{S} Још веле да |
| > <p>— А шта ћу ја онде, кад и онима не хасни што су онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би |
| ле.{S} Шта ће Србима да пркосе; шта нам хасни Београд, кад Срби Смедерево имаду још јачи град н |
| еки јачи зрак; који неку тежњу за нечим хасновитим изражава.{S} Она, истина, није још с тим зад |
| и трептати.{S} Рећи ћеш да је то све у хатар Милеви и да Бајазит ништа од њи’ не треба, само д |
| ти, али не једнога члана исте другоме у хатар неправедно жртвовати.{S} Рећи ћу да ја нисам нало |
| еби не допуштају.{S} Сваки хит у клупче хатлија мора смрт нанети.{S} И борише се дуго док Жигму |
| лце и пушкаре.{S} Покољ ужасан.{S} Јато хатлија језди управо на Жигмунда.{S} Жигмунд још неће д |
| мештани да им Турци наудити не могу.{S} Хатлије сад преокрену јуриш на пушкаре.{S} Искусни стар |
| олико јунака, дивних Пољака, грухне међ хатлије као у јато, јунаци га заклањају с бока и с леђи |
| и сам на Ласловар.{S} Већ се види како хатлије силно јурнуше међу стрелце и пушкаре.{S} Покољ |
| ци су га већ притисли.{S} Хусари одбију хатлије, ал’ опет нови навале, и Лошонци и Розгоњи вуку |
| пошље из окола своје хусаре да разбију хатлије, изроди се крвава гужва и Жигмунд још неће да у |
| и’ рањеника ужасан.{S} На Завишу грухну хатлије, од њега као од стене отфркну, љуте димишћије м |
| ћије му се о оклопу ломе, сваки му удар хатлију обори, но сили одољети не може, Турци гушће нав |
| свог рода човека.{S} Да га је мој брат Хафиз познавао био, како би га био прославио!{S} Његово |
| од ружица не виде.{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, који се с царевима дружио, и са песмама исток на |
| а је свог милог Хасана видети могао.{S} Хафис је био цвет источне мудрости као песник и обожате |
| Ширасу проведе, онде где му његов брат Хафис и његова мила Зулејка лежи.</p> <p>Хасан је од св |
| ег и страдајућег.</p> <pb n="279" /> <p>Хафис <ref target="#SRP18590_N1" /> и Марко!{S} Персија |
| брата Хафиса млого мудрости стекао.{S} Хафиса је цео исток обожавао; он је у години косовске б |
| јка лежи.</p> <p>Хасан је од свог брата Хафиса млого мудрости стекао.{S} Хафиса је цео исток об |
| љубави и вина [Хасан је био прави брат Хафисов; љубав и вино] мало са вишег је гледао него оби |
| аве, и међу својим булама своје едемско хашиковање проводи.{S} Кад му се и то досади, а он ако |
| почетка беше и мало нереда, али сад је, хвала богу, све већ у реду.{S} Пре три дана сам благосл |
| Има их преко три стотине хиљада.{S} Но, хвала богу, има и наших доста.{S} Српске војске има пре |
| .</p> <p>Један од слугу рекне:</p> <p>— Хвала богу, ту је господар Ђурађ, биће промене, ваљда ћ |
| Нек ти од моје стране буде из свег срца хвала, Марко Краљевићу.{S} Мач твој биће ми аманет твог |
| м љубопитством.</p> <p>— Сви га особито хвале.{S} Кажу да је далеко бољи од оца му Мурата.{S} К |
| у Призрену,</l> <l>Вино пију, а тројицу хвале.</l> <l>А кнез Лазар и млади Новаче</l> <l>Златно |
| иди Марка, кад га и душман као пријатељ хвали.</p> <p>Скупа са Ђурђем и браћом посети Марка.</p |
| ла.{S} За стару љубав, веле, хрђа се не хвата.{S} Русна је била удата, упливом Лазара, за војво |
| д рекао.{S} Вукогли је задовољан, он се хвата за скут султану, покоран је, неће да зна за Мађар |
| амо што опет има људи који се за свашта хватају и који мисле да од свију све боље уму — одговор |
| <p>Залажу се ваљано, па се већ и пе’ари хватају.</p> <p>Ферхад узе први чашу, и напије по стари |
| ним борбама страшћу, осветом ослепљени, хватали смо најближе оружје, прољевали смо крв своју и |
| еверна Јула.</p> <p>— Ајд’мо, Митре, да хватамо тог ђавола.{S} Ја сам чуо да већ одавна овде пл |
| и наруку иду против отпадништва зетске, херцеговачке властеле.{S} Моја је жеља да саберем српск |
| мања одељења на чаркање противу Босне и Херцеговине, а највећа част остане у стану на пољу Косо |
| та хтјеше ме један властелин однијети у Херцеговину да му са мрка чела бриге разабирам.{S} Ово |
| војима врати, то јест Леонтије и Сава у Хиландар, Гргур у Смедерево, а Милева у намастир Благос |
| м не буде квара.{S} Ферхад-паша познаје Хилендар и поглавара му, не једаред спашавао је манасти |
| о силно богат манастир, богатији него и Хилендар, па сваки који је био богат, па се хтео покалу |
| узеде ме к себи, пошље ме као дијете у Хилендар да књиге научим, дођем натраг, би’ још слаб де |
| вољи Ферхада, кнежевићи буду одведени у Хилендар, и онде ћеду их смирени калуђери примити поште |
| са Варнавом покрај јаче свите далеко у Хилендар, са препоруком да их као очи у глави чувају, и |
| ати, од тог нек вам није страха.{S} Ето Хилендара, Високи’ Дечана, Ресаве и Манасије, и сви ти |
| ловима златном бојом, то је писао монах хилендарски Пахомије, који је у Атонској гори тријест г |
| област.{S} Мађари ћеду дати за њ двеста хиљада.</p> <p>— Иди, бога ти, канда ми не знамо да Жиг |
| ијатељство да пристане, да ће са триста хиљада Турака дубље у Србију ступити и Србијом обвладат |
| у надирали.{S} Има их преко три стотине хиљада.{S} Но, хвала богу, има и наших доста.{S} Српске |
| ша.</p> <p>— Дост’ би било Јеремији сто хиљада, безевенк — рече Исак-паша.</p> <p>— Најбоље би |
| х доста.{S} Српске војске има преко сто хиљада, и то је довољан број за све те Турке, само нек’ |
| јеч кажем, доста би било за Голубац сто хиљада дуката.</p> <pb n="438" /> <p>— Не може бити.{S} |
| пашо, ја сам понео собом и пешкеша, пет хиљада дуката, и другијех ствари, ако хоћеш нећу ником |
| е што сам понео, теби ћу дати, они’ пет хиљада дуката, јер Исак-паша и они други за то ионако н |
| едном босанском властелину ланац, десет хиљада динара је вредан.{S} Кад спази птицу, лепрши се, |
| >IV</head> <p>Вук Бранковић се са десет хиљада одабране војске из косовске битке у Босну повука |
| ема?</p> <p>— Уплешћу још и за те десет хиљада дуката.{S} Јеси л’ задовољан?</p> <p>Харалампије |
| ли хоће да плаћа харач, годишње педесет хиљада дуката, и кад што још за војску устреба, па покр |
| Јеремијо, ишти више, ишти за се педесет хиљада дуката, за ме исто толико, и слободне баштине.</ |
| Ја већ на дивану изреко’, сто и педесет хиљада дуката, тако војвода Јеремија хоће, а друкче ник |
| сам, силни падишо, ал’ за сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Пеки — оштрим гласом пресече су |
| рђа принуди на исплату од сто и педесет хиљада дуката.{S} Он је управо заповедио Јеремији да пр |
| неће.{S} Цјена је Голупцу сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Што је падиши та цјена, но коме |
| ић остали су дужни Јеремији сто педесет хиљада дуката, и дали му за то у залогу Голубац.{S} Ђур |
| добије педесет, а Харалампије тридесет хиљада дуката.</p> <p>На ово питање разбистри се лице у |
| друкчије не може.{S} Добије ли тридесет хиљада, и то је добро, не добије ли, он ће у Турке са к |
| да ако хоће Голупца, нек ми да дванаест хиљада дуката, па на то још дванаест, и још дванаест Ја |
| емија му одговара, да му пошље дванаест хиљада дуката што се са деспот-Стеваном обвезао, и да м |
| еваном обвезао, и да му са још дванаест хиљада ујамчи баштину у Браничеву против Мађара.</p> <p |
| аничевом и Ресавом, добиће још дванаест хиљада дуката и град Голубац, ’де ће он заповедати све |
| војску устреба, па покрај тога још шест хиљада коњаника.{S} Ударили смо још коц код Голупца, да |
| е долазише да виде чудо од Бајазита.{S} Хиљадама и хиљадама страни’ људи стекоше се да виде сил |
| ђе, на наковњом гвожђу ударано, варнице хиљадама као ситне звездице расипа.{S} Бруја, зујање, в |
| да виде чудо од Бајазита.{S} Хиљадама и хиљадама страни’ људи стекоше се да виде силу Тамерлано |
| њима што год има.{S} Но Марко виђе како хиљадама робља српска воду у Скопље, продају их као сто |
| о бити, овако не.{S} Прими мир, спашћеш хиљадама невиних душа, на згариштама подигнућеш многе к |
| <p>— Видим.</p> <p>— Ту је изгинуло на хиљаде српске војске; да твој отац на помоћ дође, можда |
| л’ ни близу себи не допуштају.{S} Сваки хит у клупче хатлија мора смрт нанети.{S} И борише се д |
| оздене цеви, и напуњене пушчаним прахом хитају кругле, и ког стигне, кида му утробе, цеви главу |
| већ смо сваки по пет коња изморили амо хитајући — рече царевић, па са својом дружином седне и |
| су се овде копља ломила, буздованом се хитали Облачина Раде, Сибињанин Јанко и Бановић Секула. |
| ов, ту ћеду се левенте утркиват, копљем хитат, буздованом увис бацати.</p> <p>Ту ћеду се јуначк |
| ти, дивље коње јахати, буздованом силно хитат се.{S} А тко то није знао, нису га волеле ни цуре |
| свако доба.</p> <p>— Хоћу, но сад морам хитати.</p> <p>С отим остави Јула калуђера, пуна радост |
| штене вране власи, у очима жар поносит, хити да спасе оца, краља, војску.</p> <p>И срећа послуж |
| убац, што ми је било у памети силно сам хитио да Голубац прије задобијем нег’ што би га Маџари |
| p> <p>Журно су се спремале те ствари, и хитно се распослале да не би тко у ствар забадао.</p> < |
| женског господарства јер женске страсти хитрије к пропасти воде.{S} Напослетку још и ово вам ка |
| Поруменив и постиђен, не знаде шта ће у хитрини да рече.</p> <p>Отац Харалампије од радости нас |
| којих се смисао на њену беседу односио, хитро сабрав мисли, царици је говорила:</p> <p>— Истина |
| неколико скока улети кроз капију, обрне хитро коња, <pb n="421" /> сабља му већ у руци, стане и |
| азила у његовом погледу, којег је бацио хитро на Светислава и Милеву којима се најсмешнији чини |
| S} Цар је због Вука према самом Обилићу хладан, једном речи, та Бранковићева лоза млого зла чин |
| не мари и мртвом задружнику скинуће са хладног тела све до голости.</p> <p>— Како можеш пустит |
| ако је цара нестало; међу њима је таква хладноћа завладала да је слабог већ изгледа било да ће |
| м војводама пије, части се, па Бајазиту хлебне комаде баца у кавез.{S} Милева као прва ропкиња |
| еђу њима лица побожношћу зарезана, онај хљеб, оно парче лука прима благодарним срцем, узвишеним |
| од Костура, краља Вукашина син, да иде хљеба просити — код зета кнеза Лазара! — одговори горки |
| ајалој сиротињи да у зноју лица залогај хљеба мирно потроши.{S} Многа су великашах гријеси, са |
| свјетој обитељи прије навору и залогај хљеба узети, док ти најнужније не искажем.{S} Поручио м |
| у трапезарију, ’де му се остала братија хљебом, грахом и лукцем залажу.{S} Куварица Варвара при |
| .{S} Кад видиш <pb n="350" /> племенити ход Пахомија, кад му чујеш из уста дубоким гласом оно б |
| висок стас, велике смеђе очи, племенит ход, једном речи, све је показивало да је од красног пл |
| све наредио, повуче се у своју дворану, хода горе-доле, сам размишља, муте му се у глави <pb n= |
| блик кад се ђаурима суди.</p> <p>Ферхад хода горе-доле, ишчекује.</p> <p>Војводе су допраћене, |
| величанственијем изгледу.</p> <p>Ферхад хода тамо-амо, све иконе му се виде друкчије нег’ иначе |
| те литургије народ тамо-амо около цркве хода, ’де их слепци гуслама дозивају.{S} Један слепац п |
| аше не једног и не једну.{S} Он је овде ходајући очекивао оца Харалампију.</p> <p>Кад наједаред |
| јани, служитељи, сви су смутни тамо-амо ходали.{S} Нестане радости, нестане весеља у крушевачко |
| лужитељи, по реду дворском, издалека су ходали чекајући на какав миг ил’ заповест.</p> <p>Милев |
| {S} Такав шпрљавац кад у цркви служи, и ходи, зли језици кажу — гле иде као кртица, треба такав |
| тица, треба такав да је, да кад у цркви ходи, главом полилеј да додирне.{S} Онда је и сва памет |
| о познао.{S} А то је лако, има потајни’ ходова, од куд неколико корака учини, па је у цркви.</p |
| еле се; не чујеш ли и сад како се песме хоре?{S} А ми овде у тавници, мој брате Јоване! — рече |
| ад су ови побожни калуђери појединце на хору појали!{S} Како је морало бити на светој литургији |
| а.</p> <p>Њега је отац добро познавао и хотећи га у свим струкама за будућност преправити, и ов |
| дише.{S} Но шта мисли војвода Јеремија, хоће л’ он после к нама у Турке ил’ да онде остане.</p> |
| рекну да ће одма’ дати запитати Марка, хоће л’ српске посланике, који су га посетити ради, при |
| град.{S} Већ одавна шурује са Турцима, хоће да аргатује по Браничеву и Ресави помоћу Турака, р |
| ава гужва и Жигмунд још неће да уступа, хоће да спасе Завишу.{S} Но доцне је, Турци су га већ п |
| у предати.{S} Но кад ти узму Угри град, хоће л’ те као господара ове земље, овог града поздрављ |
| дом.{S} Хтеде сам ићи, Раде му не даде, хоће свуд да му је десна рука, па ако је до погибељи, д |
| е, петина, врло паметно; но, питање је, хоће ли се народ за слепим и за владу неспособним кнеже |
| дара ове земље, овог града поздрављати, хоће л’ остати двори наши.</p> <p>— Град је њихов, а ме |
| е зна ни како ће Ђурађ од Мађара проћи, хоће л’ имати тог блага што досада имађаше.{S} А што га |
| треба код њи’ саборисања док се сврши, хоће л’ се дати војске и колико ће бити.{S} Ризнице су |
| /p> <p>— Јест, ал’ управо да ти рекнем, хоће да га прода — рече шапутајућим гласом Харалампије, |
| рало се начисто <pb n="322" /> довести; хоће ли Гребљановићи или Бранковићи Србијом овладати.</ |
| и то што пре да не би се задоцнили.{S} Хоће л’ војвода Јеремија одмах предати град, ил’ ће у т |
| цима држи, да ли ће одољети Турцима?{S} Хоће ли га мађарски краљ потпомагати кад види да се код |
| га обрећи — одговори Сулејман.</p> <p>— Хоће ли Милица турску помоћ примити?</p> <p>— О том се |
| а своју јаку партају, а и сам деспот га хоће, јер је увиђео, да поред његови’ слаби’ страна има |
| о, већ нам се овако досадило.{S} Бар да хоће и Вук доћи, па да све то рашчисти.</p> <p>Једини Г |
| нај није онђе о ком је говор, а господа хоће да се оговарају ка’ и други, а кад су заједно међу |
| </p> <p>— Даклен тако, војвода Јеремија хоће да преда Голубац — запита Ферхад-паша.</p> <p>— Је |
| ет хиљада дуката, тако војвода Јеремија хоће, а друкче никако.</p> <p>— Велика цијена, шта мисл |
| аур.{S} Но на ствар, дакле тај Јеремија хоће да преда Голубац? — запита озбиљно Ферхад.</p> <p> |
| руке повељама, наиђе на то што Јеремија хоће, чита, сад једну сад другу обрву подигне, сад одоб |
| ске више важе него мушки.{S} Што женска хоће, том се ђаур клања.{S} Ако хоћеш код ђаура што да |
| обом у кући?{S} Све чангрижу, све једна хоће да је боља од друге, па једнако рат међу собом вод |
| е роне, сва црква тужно изгледа, богзна хоће ли када такови јунаци у ту светињу ногом ступити.< |
| светским сјајем.{S} Он помишља, богзна хоће л’ то сретно доба дуго трајати, можда је он сад ср |
| 2" /> <p>— Све се то говори, ал’ богзна хоће л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о другим ств |
| не весеља у крушевачком двору, и богзна хоће ли се икад исто вратити.{S} Кад у неко доба сва кр |
| рбина болети мора!</p> <p>— Али кад она хоће?{S} Кад њу не боле, како ће нас болети?{S} Она се |
| а мерити може; но мало је прежесток, па хоће сам себе да <pb n="223" /> прецени.{S} Ипак, мисли |
| аткад се окрене, па кад уђе у башчу, па хоће да врата затвори и ветар ти убаве шалваре и дивни |
| шестоперац буздован, и гледи на деспота хоће л’ добити миг.{S} Тешко Јеремији да се испуни њихо |
| у остављаше све на вољу нека говори шта хоће.</p> <p>— Еј, само да се Алтоман није одметнуо био |
| еограда видити.{S} Зато може деспот кад хоће у Београд доћи, само не са јаком оружаном руком.</ |
| де, чему се има онда надати?{S} Жигмунд хоће земље и првенство.{S} Ако ли се са Грцима држи, да |
| турчи и осили, онда мора и околни народ хоће ли неће ли, па се то зло све већма и већма распрос |
| се за то да се може здраво и читаво куд хоће повући.{S} И Турци су познавали деспота, знали су |
| а, да будне добро.{S} Ти млади људи све хоће да на свој рачун војводују — рече искреним гласом |
| спот је у Смедереву, на оном месту, ’де хоће град да зида.{S} Његово бистро око увидило је одав |
| д Косовом, а не на Косову, јер тко овде хоће победу, мора имати веће мноштво, више коњаника нег |
| шим млађима науку делити, ал’ је питање хоће ли нас слушати?</p> <p>Овако се дуго јошт разговар |
| воје.</p> <p>Исповест је тако свршио, и хоће да се пречести, и искаже вољу пред Радосавом, да с |
| ити Србину пријатељства у Турчина, који хоће цео_свет Кораном да калдрмише?</p> <p>Сад истом па |
| и, злопати од своји’ великаша.{S} Сваки хоће да је преднији од другог.{S} Народ је на више стра |
| кад Вукогли с нами држи.{S} Па Вукогли хоће да плаћа харач, годишње педесет хиљада дуката, и к |
| било?{S} Султан блага нити треба, нити хоће.{S} Кажу да је код њега благо нагомилано; при том |
| .</p> <p>Стеван није жестока срца, нити хоће Ђурђа да убија, ал’ тек мора се од насилија чувати |
| оружану земљу јер Вук не да помоћи нити хоће да се покори.{S} Децо моја!{S} Ја сам као божји сл |
| тако и чинио, знајући да Розгоњија сам хоће да уђе у град, па зато и жели да га ли само мађарс |
| надао?</p> <p>— Е видиш кћери, бог сам хоће да нас од напасти спасе.{S} Сад шта би од нас било |
| ао прави јунак руку му пружи.{S} Стеван хоће да ју пољуби, Марко му не да, он се само рукује.</ |
| е хаљине, наките неисказане, јер султан хоће као Туркињу да ју види.</p> <p>Она је данас послед |
| после битке спасао.</p> <p>— Дакле, он хоће да прими сву власт у руке, па онда? — да метне себ |
| аго нагомилано; при том силан је.{S} Он хоће и да се жени.{S} Премда Турци више жена имају, али |
| а тај муфтија може л’ имати жена кол’ко хоће?</p> <p>— Може, а на што ти толике жене?</p> <p>— |
| е ти онда држати?</p> <p>— Стевана, ако хоће, јер је то и право кад ме је његов отац ’ранио, но |
| , добро како Турци уговоре држе.{S} Ако хоће Турчин да наруши, ту му је при руци Шеик-ул-Ислам, |
| и.</p> <p>— Поручио сам деспоту, да ако хоће Голупца, нек ми да дванаест хиљада дуката, па на т |
| л’ тога у толикој властели нема, сватко хоће да је бољи од другога, ал’ најмање бар да је раван |
| свезани, ал’ како се благо дели, сватко хоће за се више да заграби.</p> <p>— Кад ћу полазити? — |
| отели.{S} То је код нас зло, што сватко хоће да кнезује, тко је год имао бабу ил’ прађеда какво |
| О том се немој ни сумњати.</p> <p>— Но хоће ли остали женску главу у том послушати.</p> <pb n= |
| — Милица нема никакове војске, па опет хоће да господари.{S} Стари Новак сад за тим је да нову |
| би за народ како најбоље зна.{S} Деспот хоће да сазида град, код Смедерева, јак велики град.{S} |
| на то не пристаје.</p> <p>Јеремија баш хоће да се одупре.</p> <p>У Голупцу се налазе и ослепље |
| ула.</p> <p>— Да, где су та времена, и ’хоће ли још кадгод настати — упадне Новак. — Опомињем с |
| таје све искренији.</p> <p>То Ферхад и ’хоће.</p> <p>— Де кажи ми како ви тамо живите, како гос |
| ни ви овђе код Новог Брда постојни.{S} Хоћеду Мађари да вас пребаце најпре на Једрене, па онда |
| љети не може, Турци гушће наваљују, јер хоћеду да пут пресеку, и сам Завиша види да одољети не |
| лна турска војска око Београда, па онда хоћемо ли нећемо ли, морали би Турцима града предати, и |
| слабе помоћи, наслова деспотских колико хоћемо, за се су премудри, ал’ на бојном пољу од њих ни |
| зразити.{S} Погледајте данашњег Србина, хоћете ли видети два умиљата ока као код други’, — тешк |
| </p> <p>— Е па добро, о чему хоћете?{S} Хоћете ли да вам приповедам како сам се после калуђерст |
| вету лутао.</p> <p>— Е па добро, о чему хоћете?{S} Хоћете ли да вам приповедам како сам се посл |
| ко, Јеремија, ти мој од младости друже, хоћеш да се осилиш, нећеш да предаш града, који ни ја о |
| оту:</p> <p>— Кажи ми искрено, деспоте, хоћеш ли ти увек са мном у миру и сајузу живити или не? |
| ; но чије ће све то бити, слатка мајко, хоћеш ли све то за себе задржати, или ћеш сестрама што |
| ро, тко ће ићи као поклисар Турцима.{S} Хоћеш ли ти, побратиме? — запита Јеремија.</p> <pb n="4 |
| рити.{S} Све им треба на знање дати.{S} Хоћеш ли ми, оче, у свачему на руци бити?</p> <p>— Закл |
| падиш, онда се не можеш одавде маћи кад хоћеш, могу те једно јутро пренети пријеко Саве па у Бу |
| ључи Голупца су у тебе, и можеш што год хоћеш чинити, ал’ старије је јутро од вечера, боље сад |
| ударићеш твој печат, а ти иди мирно куд хоћеш, ја ћу султану и на дивану поднијети, даћеш за ту |
| д би деспот пао, ој честити пашо, да ми хоћеш само наруку, све би учинио што ви Турди желите.</ |
| а наишао.</p> <p>— Нека буде као што ти хоћеш, и то у знак нашег тврдог пријатељства које ће на |
| т хиљада дуката, и другијех ствари, ако хоћеш нећу ником ништ’ од тога дати, све је твоје, само |
| женска хоће, том се ђаур клања.{S} Ако хоћеш код ђаура што да докучиш, то без женске не можеш |
| p> <p>— Ти се о том не старај, само ако хоћеш, а даље је моја брига.</p> <p>— Али, боже... шта |
| паметно.{S} Ето ти, води кога и колико хоћеш.</p> <p>Сваки је калуђер хтео са Леонтијем одлази |
| ћ путовати — рече Јаблановић.</p> <p>— ’хоћеш ли ти с нама, оче, или ћеш ту остати, па одавде с |
| и, и то свагда и у свако доба.</p> <p>— Хоћу, но сад морам хитати.</p> <p>С отим остави Јула ка |
| језгро које се већ подгризује.</p> <p>— Хоћу л’ добити од султана Голубац натраг? — запита десп |
| је лукавство са лица збрисати.</p> <p>— Хоћу, но морам мантију и камилавку скинути, и дајте ми |
| ради, и још како те памет учи.</p> <p>— Хоћу л’ што о сљепим кнежевић’ма прословити? — запита Х |
| у, у Млеци, у Дубровнику, у Будиму, ал’ хоћу да живим и падам с народом.</p> <p>Војвода Радић н |
| јој жељи околност границу полаже.{S} Ја хоћу засад мир мом народу, и доцније после моје смрти, |
| .{S} Ја се ни једном не покоравам, и ја хоћу у мојој крајини сам да владам! — пресече му говор |
| н већ Ђурађ.</p> <p>— Ти не дај, али ја хоћу јер сам земаљски саветник па на нашој души лежи от |
| е вас скупио, да вам изјавим, да доиста хоћу руководити народ.</p> <p>— Деспот је себи задобио |
| ја.{S} Ја имам блага да могу живљет ’де хоћу, у Млеци, у Дубровнику, у Будиму, ал’ хоћу да живи |
| у на руци бити?</p> <p>— Заклињем ти се хоћу.</p> <p>Сад започне Русна са јошт поверителнијим г |
| , имаш јошт земље, обала.</p> <p>— То и хоћу, о томе се дању-ноћу мислим.{S} Код Смедерева да г |
| сваки дан даде метохијског вина колико хоћу.{S} Није добро свагдар да је човек мудар.{S} Када |
| , све се расипље, а ја за ме као сватко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти на вјеру, као што река’ |
| арод са тог страда.{S} Што је искварено хоћу да искореним.{S} Па не само од властеле, већ био м |
| прсте зна шта ваља чинити.{S} Али га и ’хоћу наградити.{S} Начинићу га патријархом — рече радос |
| <p>— Ни ја!</p> <p>— Ни ја!{S} Но само ’хоћу да вам кажем шта ћемо чинити.</p> <p>— Шта?</p> <p |
| черта, јер је Ђурађ пун духа и разума, храбар и искусан војвода, а при том властољубив, па ако |
| кол’ко ће их и какви доћи.{S} Мађар је храбар војник, ал’ војник треба да се начини за војника |
| љи цара Лазара породице.{S} Они су били храбре војводе, као обично што су Срби, но у њи’овим ср |
| стиће, охрабриће се; но ти иди у народ, храбри га, уређуј ђе риједа не има, не дај му клонути.< |
| илица драговољно допусти и, радујући се храбрим реч’ма њиховим, дигне се и сама скупа са Русном |
| себи доћи могла.{S} Јусуф ју је једнако храбрио и наговарао.{S} Њој је све врило у глави: како |
| е по мом савјету а како вас бог учи.{S} Храбрите народ да не очајава, бог праведнима и патницим |
| окори Србе.{S} Деспот и Ђурађ помирени, храбро су сили Мусиној противу стајали, но мноштву одол |
| ’ не очајавај.</p> <p>— Кад ти женскиња храбро говори, онда мушко срце не сме омекшати.{S} Ти з |
| рбији шкодиле, уважавао је његов разум, храброст, досетљивост, а и покајање за зла дела, и њега |
| у.{S} Краљевић, починивши чудеса својом храброшћу, падне, а Власи победу одрже.{S} Турци вуку с |
| који нисте достојни вашом ногом у његов храм ступити, нисте кадри искушеније смирено подносити? |
| {S} Дајте нам гусле, па нас метите пред храм божији, да у људске уши божије чуство уливамо.{S} |
| испричати, преобучен зажели се у свјети храм Жиче, куд је тим послом к мени дошао, помолио се б |
| -џамије.{S} Ту си видео красни’ божији’ храмова и дворова великаша.{S} У граду деспотови двори. |
| ој Србији све је цветало.{S} Било је ту храмова, калуђера, трговине и богатства.{S} Дубровнички |
| од Турака попаљене вароши, села, свете храмове, видио сам како Турци Србе робље вуку, мушко, ж |
| сви ти дивни остали манастири, цркве и храмови бдити ћеду да се праве српске душе од сатане не |
| това пасти, све ће бити турско, свијети храмови бићеду џамије, и само Смедерево што си градио, |
| је Спаситељ и светитељи, свети Сава, и храмотворни побожни српски краљеви.{S} А на сваком углу |
| пред Радосавом, да се рад баш у божијем храму причестити.{S} Радосав је зачуђен.</p> <p>Радосав |
| тражити нећу, док не отпојимо у светом храму „<title>Возбраноје побједоноснаја</title>” — ил’ |
| У суседству било је и дувна, и оне су о храму амо долазиле, јер су Дечани били сваком као нека |
| S} Он се моли богу, и светој обитељи, у храму Богородице у срећу и здравље радениках, за мир и |
| ети један већи број смирени’ калуђера у храму божијем поред свог побожног поглавара.{S} Како је |
| га здравље,</l> <l>Јунацима, који славу хране“.</l> </quote> <p>После ове пјесме јуначко чувств |
| ну, своју земљу, благу матер, која њега храни. <pb n="516" /> И не само људи, већ и женскиње и |
| , као окамењени. .</p> <p>— Ти си анђео хранитељ Србије — рече загушљивим од туте гласом деспот |
| хову реч.</p> <p>Патријарх се као анђео хранитељ показао.{S} На образу му је била написана жало |
| ремија, бог ти душу и срце кријепио, да храниш род — упадне Облачина.</p> <p>Сад Ферхад извади |
| бродови, пун је Дунав четокаицима, носе храну, <pb n="392" /> заиру војсци.{S} Припреме за прел |
| овића постала.{S} За стару љубав, веле, хрђа се не хвата.{S} Русна је била удата, упливом Лазар |
| ства за собом повући, да је то за народ хрђав пример.{S} Милица на то ћуташе.</p> <p>— Светла ц |
| ти.{S} Тај план не чињаше јој се сасвим хрђав.</p> <pb n="307" /> <p>— Морамо се са Бранковићи |
| } Зар није то довољна награда за толика хрђава дела?{S} Али Харалампију све то није доста.{S} О |
| Патријарх јој доказиваше да ће та ствар хрђава сљедства за собом повући, да је то за народ хрђа |
| га се надати.{S} Но данас сам од некога хрђаве гласе чуо, говори се, да се султан Мурат на Србе |
| пријатељ поштовање већма заслужује него хрђави пријатељи, каквих је Ђурађ доста имао.{S} Но и Л |
| не сетити.</p> <p>— Немај бриге, по нас хрђаво испасти неће, само увек држ’ се покрај мене.</p> |
| могао са пола света завладати, а поред хрђавог правца и несреће — и сатану би од њега начинила |
| ка Савка, па и новаца... ил’ ћу му душу хрђаву истерати.{S} Бојиш се зар Митре? — рече мало нак |
| одбацују, мађаруше се крезубају, ломе, хржање, врискање рањених коња, пиштање рањениках, копит |
| у Атонској гори тријест година, уз то и хрисовуље и повеље српских властелина, писао, и цео сво |
| але турске, српско робље, које од стада Христа откидају.{S} Видио је и боље дане под Високим Ст |
| из које би Турчин виђео да сам штоватељ Христа, љубитељ рода.</p> <p>Радосав <ref target="#SRP1 |
| Петошка, који као Турчин није изневерио Христа Спаситеља, који га је под својим именом у овај с |
| ркви, крвљу орошен пада као жртва, која христијане на освету и слободу буди.{S} Ти си измет све |
| м Турчину.{S} Ако Коран и допушта да се христијани као непријатељи наши затиру, ал’ зато не зап |
| стога не изроди какав опасан метеж међу христијани, који Турцима служе.{S} Бајазит је свако нас |
| ти у твојој туги вином се тешиш, као ја христијанин; но зато имаш и ти неколико душмана, који т |
| је недостојан труп као стрвина; ако је христијанин делом противу воље највишега — није раван д |
| о!{S} Персијанац и Србин, мухамеданац и христијанин, па опет прави побратими.{S} Један је изгуб |
| је Турчину љубав и пријатељство са оним христијаном, који оно чини што је Алаху повољно.{S} Ако |
| сним Турчином огледао у жртву српства и христијанства.{S} Из и око њега распростире се ароматич |
| pb n="530" /> грозити; рекох, у неслози христијанства сакривена је турска снага.</p> <p>Леонтиј |
| реба настојавати код римпапе да подигне христијанство, и злата пош’ље.</p> <p>На Розгоњијеве ре |
| одговора.</p> <p>— Тако је.{S} Но јошт христијанство могло би над Агарјанима победу одржати, с |
| а је својим листима сјенку начинила, да христијанству зрак сунца не продре.{S} Једрене је корен |
| тиву воље највишега — није раван добром христијану, него злом Турчину.{S} Ако Коран и допушта д |
| ам доста пакости и зла учинили, ипак су христјани.{S} Жигмунд је, као што знаш, сад <pb n="538" |
| у што прије да се на те нападне, јер су христјани у Босни, Зети и Арбанији несложни и један од |
| пољуби часни крст, да се увјерим да је христјанин.{S} И прије нег’ што ће ми тајну поруку испр |
| вода, ал’ не да ми посумњати да то није христјанин у турском руву.{S} То бјеше један беј, мирал |
| би га главе стало; и он је био као дете христјанин, остале су у њему још српске клице.</p> <p>Ф |
| еспот.</p> <p>— Извини се, ријеци да ти христјанско срце то не допушта.</p> <p>— И царица Милиц |
| ербег, Исак-паша, потурчењак, диндушман христјанства.</p> <pb n="433" /> <p>У разапетом чадору |
| т он је бољи, на његовим прсима је крст Христов, и тако чини како Исус заповеда, свом је у нево |
| Где сад стоји Аја-Софија, онде се слава Христова појала.{S} Где сад Фанариоти живе, у Фанару, о |
| да однесе као вук невино јање из стада Христова у гадну пештеру.{S} Даље не треба да ти зборим |
| на, на којима су урезана дивно мученија Христова.{S} Та је књига у Солуну везана, и вредна је б |
| мираз, а то је Србија, онда ће и вјера Христова пасти, све ће бити турско, свијети храмови бић |
| аше.</p> <p>— Дакле, најмилије јагње из Христова стада вуци ће однети? — запита жалостиво патри |
| ом постављена, о челу виси велика икона Христово распетије, што је Стеван из Цариграда донео.{S |
| утра други Србин потурчити.{S} Стадо ће Христово млоге овце изгубити.{S} Но послушајте још посл |
| на прси крст, мученички знак распетија Христовог, ког већ он од много година носи.</p> <p>То ј |
| је прими и погледа ме па о Цвети, па о Христовом васкрсу видјела сам те у цркви, у Аја-Софији, |
| уву сачувао српско срце, а у души вјеру Христову.</p> <p>Леонтије застане, а деспот рече:</p> < |
| ти па ће се џамије поносити онде где су Христову науку православни Србљи слушали.{S} Од српске |
| лози и љубави, какову нам спаситељ Исус Христос прописује.{S} Ал’ на жалост није тако.{S} Грци |
| м добро живјели, у онакој љубави какову Христос препоручује; није било међу њима никакви’ сплет |
| цима против Татара, са Турцима и против хришћана, и покаја’ се, јер увиђо’ да у Турчину пријате |
| е паше, све сами диндушмани Срба и свих хришћана сем јединог Ферхад-паше.{S} Сви поседаше.</p> |
| и то докучити да српским оружјем друге хришћане, да и саме Србе обараш.</p> <p>— Евала, то је |
| вати морам, но опет волијем мој народ и хришћане нег’ себе, и ако јесам веран оцу син и против |
| на неколико миља већ турска сила влада, хришћани од турског зулума пате; али у Дечанима слави с |
| да желим да у боју, који нам предстоји, хришћани победе, и да будем ја жртва чиста те хришћанск |
| се ради у Дринопољу.</p> <p>Дан на дан хришћани се турче, и то све могућнији.{S} Сваки дан вид |
| среће.{S} Дакле знај, држаћу ђе треба с хришћанима, и Турке таманити, а кад ме лацмани гуше, да |
| хад-паше за овај мах биће опет Петошко, хришћанин.</p> <p>Ферхад заиште од Радосава калуђерске |
| српски збориш, нијеси л’ и ти био негда хришћанин — запита га радознало Харалампије.</p> <p>— Ј |
| није турски паша, канда снева, канда је хришћанин, па исповеда терет душе своје.</p> <p>Исповес |
| ивати да је потурченик, а овамо бољи је хришћанин од самопусне властеле, јест он је бољи, на ње |
| твог завичаја, и би л’ опет волео да си хришћанин.</p> <p>— Јок, шта ћу у пропалом царству, па |
| он је хришћанско дете, а остаће у души хришћанин.{S} Он је мој посинак, и кад мене не буде пот |
| светити се.{S} Па јошт где су заробљена хришћанска деца, која се силом турче?</p> <p>Једно јутр |
| о поткрепимо, истераћемо ту поганију са хришћанске земље.</p> <p>— Турци зазиру, и баш зато све |
| ни победе, и да будем ја жртва чиста те хришћанске победе.</p> <p>Ове су речи коснуле срца Стев |
| а ако у један мах и с деспотом и другим хришћанским господар’ма зло узживи, по њега ће горе бит |
| у непријатељству са Мађаром и са целим „хришћанским“ светом.{S} Па окром тога, каквог може бити |
| и он је као ви, допао ропства, и он је хришћанско дете, а остаће у души хришћанин.{S} Он је мо |
| арском дивану сам од првијех.{S} Српско хришћанско робље сам искупљивао, и испод руке свом зави |
| } Та је поштено свуд махала, и не једно хришћанско дијете спасла.{S} Прими је и брани с њоме ро |
| град падне, ужасно ће одјекнути у свом хришћанском свету.{S} Тај град ће бити јошт једина котв |
| ишчекује.{S} Они иду да искорене вјеру хришћанску, и све да потурче.</p> <p>— Познато вам је д |
| {S} Ступио си на ову земљу као пријатељ хришћанства, да га штитиш против Агарјана.{S} Потоњ од |
| ћах.{S} Ја примам ове кључе као стражар хришћанства против Агарјана.{S} Деспот-Стевану сам се и |
| евана, који је за то дао, да будеш штит хришћанства, обрана српског народа.</p> <p>Краљ прими к |
| и ђаволи, ма и у туђем лику служе, а да хришћанство покоси.{S} Јеремију је већ сатана под ушур |
| ролијевати.{S} Ти си, краљу, силан, сво хришћанство на западу и на истоку гледи на те, да га сп |
| м именом у овај свет увео, и у турству, хришћанству и свом народу добро чини, а ви народ издаје |
| проси, но нек иште.{S} Просјаштво је за хромог и кљастог, који ништа нема, а не за онога коме ј |
| цима, а сваки такав мора се преко нашег хрпта витлати.{S} Ако држим с Маџарима, зло, ако држим |
| уше.{S} Но Новак, који је то примјетио, хтеде својим важнијим реч’ма будалу забунити.</p> <p>— |
| >После ови’ речи отпаше Ђурађ свој мач, хтеде га Марку поклонити.{S} Марко га не хтеде примити. |
| стиже у манастир са Облачина-Радом.{S} Хтеде сам ићи, Раде му не даде, хоће свуд да му је десн |
| теде га Марку поклонити.{S} Марко га не хтеде примити.</p> <p>— Ја теби дадо’ мој за аманет.{S} |
| помоћ, а деспот без захтева Жигмунда не хтеде притећи и своју војску излагати.{S} Као што је ис |
| и који га више нипошто онде оставити не хтеде.</p> <p>Како се он од Милеве растао, може сваки с |
| м до десет тисућа добрих војника, но не хтеде се у битку упуштати, говорећи да се са таковом си |
| и.</p> <p>На сва распитивања улак му не хтеде казати од кога је тај глас, само му је рекао, да |
| м понуди, а и Петар, искајући опроштење хтеде им сљедовати, но калуђер га одбије.</p> <p>Отац Х |
| } Код господара зетског Балше, једанпут хтедох бити мудар, па сам му рекао: зашто он да влада с |
| и се јошт дуже забавила, но царица није хтела <pb n="245" /> патријарха и Новака дуже задржати, |
| новаца Јули у шаку.{S} Јула најпре није хтела примити, но калуђер ју принуди.</p> <p>— А бога т |
| се која служавка подебело с њиме шалити хтела, он је њој одма’ њене слабости изјавио, јербо је |
| над турским царством, па судба је, опет хтела да га Србин одржи.{S} Бајазитови синови Муса и Му |
| ао год и данас, било је господе која су хтела да имају за луду онаковог човека који је доста му |
| ода Јаблановић их је у закриље узео.{S} Хтели су да се упуте у Београд, да се деспоту поклоне.{ |
| <pb n="318" /> оженити, или како су ме хтели код Турака адумом да начине?</p> <p>Друштво се, п |
| јим братом Вуком делити.{S} Не би ли се хтели делити Гргурови синови међу собом, за то би се ве |
| му у уши, кад су га Турци потајно смаћи хтели.</p> <p>— Здраво, мој побро Хасане, ево ти водим |
| јошт и млоги’ грчки’ великаша, који су хтели под турском заштитом над неким грчким странама го |
| ске војске на пут стати.{S} Мени нијесу хтели над овима вођство дати, можда [би] и друкчије бил |
| о предузеће осујети.{S} Вређати га нису хтели, јер су требали такова јунака код себе кога цео н |
| рану претворила истом онда када ме нису хтели за калуђера оставити.</p> <p>— Па како ти је било |
| м жилама тече.</p> <p>— Бранковићи нису хтели женскима клањати се, па била та и сама царица Мил |
| гвожђем очи им испалио. 1</p> <p>Што се хтело, извршило се, кнежевићи су слепи.</p> <p>Сад на с |
| савет већ примио, силно се разјари.{S} Хтео је турски стан оставити, но пут су му препречили.{ |
| риповедам како сам се после калуђерства хтео <pb n="318" /> оженити, или како су ме хтели код Т |
| ље и народа.{S} Међу Србима нисам никад хтео раздор правити, и <pb n="281" /> тим себе узвисити |
| ице, веселије нег’ икада, баш као да је хтео показати да каткад и лудом дође време када је вели |
| 5" /> <p>Та ионако Светислав нит’ би је хтео, нит’ могао више узети.{S} Па у старо доба није би |
| пред град са Јеремијом, Јеремија сам је хтео да иде у град и донесе градске кључе, но Ферхад-па |
| калуђерити, овамо је долазио.{S} Ако је хтео ко да му син што пре архимандритом постане, гледао |
| ли су онамо ће се црнило.{S} Калуђер је хтео брзо уклонити се, но није му за руком изишло, јер |
| рха новог јошт није било, јер деспот је хтео владику Ћирила, ал’ остале партаје га нису трпеле. |
| рат није допадао, младић, који се није хтео млого на свету мучити, овамо је долазио.{S} Весеља |
| </p> <pb n="241" /> <p>— Јер, који није хтео слушати, с тим је кратак рачун правио; на други св |
| ове поклоне.</p> <p>Дуго се бавити није хтео, јер му је султан казао да Милеву што пре довести |
| ше.{S} Који се од великаша турчити није хтео, тај је морао гинути ил’ к деспоту бегати.{S} Тако |
| ткупа Голупца одвраћао, деспот пак није хтео за откуп да зна кад прелази Голубац у мађарске рук |
| , здрава читава.{S} Царевић Стеван није хтео код мене остати, но упутио се к цару на Косово — р |
| ал’ није му се поверовало и султан није хтео да дражи Бранковића.</p> <p>— Има ли за то какве б |
| дној земљи скончао.</p> <p>Бајазит није хтео згодну прилику промашити.{S} Њему је јошт Влашка с |
| није пустио у град, а ни Жигмунду није хтео да га преда, како се побојао Розгоњи да се деспот |
| еонтије нешто оштрије изрекао, канда се хтео такнути, што се држало да је он дао кнежевиће осље |
| ндар, па сваки који је био богат, па се хтео покалуђерити, овамо је долазио.{S} Ако је хтео ко |
| је кадикад одседао Стеван Високи кад се хтео пред светским жагором уклонити, и души својој у св |
| ћи да има права на очине земље, није се хтео Лазару подврћи и, када се сам против веће силе Лаз |
| трани, како опет деспот доцније није се хтео уплећати у бој.{S} После тога запита Ферхада за Је |
| у једном кавезу.</p> <p>Стеван није се хтео упокорити, јер је држао да је он одавна насљедник |
| пред скут Ферхад-паше.{S} Зато није се хтео с пута ни поздравити са Јеремијом, јер би га овај |
| важнији је од овог.{S} Но баш кад би се хтео Ђурађ на пријатељство турско ослањати, и онда би д |
| ослањати мора.{S} Он сад ако тебе не би хтео одбацити, морао би њи’ изгубити.{S} А он волије њи |
| ако морио?{S} Веруј ми, кад се ти не би хтео првенства примити, незадовољни нашли би Краљевића |
| а отети може против њене воље.{S} Он би хтео да она пре у ватру, у воду, с њим заједно пође, не |
| још и мало земље задобије.{S} Мурат би хтео да се Срби ма’ну Мађара, па да може преко Србије у |
| у очи погледати, ако би нас подјармити хтео, па ма тко то био.{S} Не будемо ли са Угрима сретн |
| читања прама слави божијој покалуђерити хтео, тај је само Пахомија тражио.{S} И доиста, красно |
| , који је сад пао, није се онда ни маћи хтео.{S} Сад је и њега мога оца судба постигла.{S} Ја с |
| е толико моја, колико његова.{S} Ја сам хтео да будем војник, но рекоше да нисам за то.</p> <p> |
| ти ма какав гост ту био.{S} Па и игуман хтео је показати да је строг, да пази на ред.{S} Такови |
| ог зеца; онај који је зеца у зуби држао хтео га је и прождрти, јер га је он сам дочепао; други |
| ал’ бадава је, кад је већ мој отац тако хтео, нек буде.{S} Ја сам се већ на овај живот навикао. |
| -паша.</p> <p>Харалампије канда је само хтео да збуни са предајом новца, ал’ Ферхад-паша не да |
| и колико хоћеш.</p> <p>Сваки је калуђер хтео са Леонтијем одлазити.{S} Отац Леонтије поведе јед |
| } Но сад сам ја био господар, па сам ју хтео због показане ми ’ладноће мало намучити.{S} У поче |
| ће ниједну, а будала зато, што би сваку хтео, а њега ниједна неће.</p> <p>— А би ли ти волео да |
| а више страна раздељен.{S} Ви нећете се хтети под једним сајединити, који би доиста кадар био у |
| нашег пријатељства са Мађарима, већ ће хтети да се на њи’, на Турке, наслањамо.{S} Покажемо ли |
| >Ако је Милева у љубави тврда, она неће хтети за Бајазита да је још једанпут тако богат и силан |
| бити.</l> <l>Татар с копљем поразит’ га хтједе;</l> <l>Одби Новак сабљом својом копље.</l> <l>Љ |
| мрка чела бриге разабирам.{S} Ово ја не хтједе, избјегнем, и одем правце у Прилип, Краљевићу Ма |
| зрекао: „По Ђурђа! по Ђурђа!“ Са тим је хтјео рећи:{S} Слушајте Ђурђа место мене, нека он руков |
| а си продам и душу и тјело.{S} И доиста хтјеше ме један властелин однијети у Херцеговину да му |
| хваћеним Бајазитом, победитељем Мађара, худо је поступао; тако исто са Милевом и Гргуром.</p> < |
| мирисавим зејтином, а жубором из олука хујећа вода умилно га успављује, па тек после на мекане |
| моста куд ћеду проћи.</p> <p>Побочници хуктећи зајезде преко моста у град да улазак јаве, Јере |
| а никакви’ сплетака, нити је ко на кога хулио нити кога оклеветавао.{S} У празним часовима једн |
| ирно почивају, ван манастира, код једне хумке, једно покрај другог закопани, а урезане плоче ће |
| још једну реч прословити.{S} Та красна хурија има, као што сам чуо, једног младог ђаура, старо |
| диш, сад се Турци овде веселе са својим хуријама.{S} Алах нам је дао силу, па све можемо.</p> < |
| азит.</p> <p>— Не да је угледна, но све хурије едемске ником би у земљу пред њом поникле.{S} Ка |
| т до двадесет година, које као једемске хурије изгледају, па му крваве очи са умиљним <pb n="32 |
| код Голупца борили, један део мађарски’ хусара, пресечен од своје војске, странпутицом продре д |
| ником поникоше, и тек шаптају си „Таква хусара у нас нема“.</p> <p>И Јерина прима верног војвод |
| л’ острвљени азапи поотимаше оно што од хусара заостаде.</p> <p>Ове Турке је послао Ферхад-паша |
| д још неће да иде, пошље из окола своје хусаре да разбију хатлије, изроди се крвава гужва и Жиг |
| је стигао у манастир, онда су већ Турци хусаре сатрли, и тада сиђе с коња и уљезе у велику трап |
| х војника, ти су већ код мене у служби, хусари, које је и деспот Стеван јако цјенио.{S} Добро и |
| доцне је, Турци су га већ притисли.{S} Хусари одбију хатлије, ал’ опет нови навале, и Лошонци |
| ени били.{S} Харалампије да би га већма хусари побунили на искреност, да искаже ’де је сво благ |
| ци.{S} Велика тишма.{S} Са свију страна хусари опкољени, покољ ужасан, остављају и пљачку и жив |
| сабљом пљоштимице.</p> <p>Но тек што се хусари од манастира отиснуше, ал’ нахрљају на део турск |
| ва чује се свуд добар глас, и кад су се хусари са азапима крвили, није избегао, штавише, био је |
| шт нешто спасити.{S} Што су вам азапи и хусари отели, то је <pb n="497" /> већином бимбашом отк |
| ува на себи доламу, јер је био са своји хусари са двора Стевана дичан.{S} Већ се жалост у сузе |
| емљу добро скривено, на њ нису могли ни хусари ни азапи наићи.</p> <p>Запита га за војводе и кн |
| 474" /> <p>Радосав све исприча, како су хусари напали, све злоставили, харали, како су после аз |
| идано.</p> <p>Ферхад му исприча како су хусари на манастир навалили, Турке истисли, манастир по |
| купује све отете црквене утвари, што су хусари отели, а од ових опет до руку Турака дошли.{S} И |
| та посла у манастиру, да докнади што су хусари и азапи покварили.</p> <p>Тај дан у почивки прођ |
| да накнадиш овом манастиру штету што су хусари и азапи починили.{S} Манастир је сокровиште туге |
| >Турци спашавају пртљаг и заиру, ал’ их хусари тискају ван, у самом манастиру се већ крв пролив |
| } Побожни калуђери клечећи моле.</p> <p>Хусари нису нашли Јеремијино благо, ал’ нашли су у цркв |
| аније, негдашњи Стеванов телохранитељни хусарски вођ чува на себи доламу, јер је био са своји х |
| а и крви за алеманско царство, и против хусита, који у Угарску не задиру.{S} Најпре нек се изда |
| е горди Татарине,</l> <l>Но силнија миш’ца Новакова.</l> <l>Млади Новак наочиглед војске</l> <l |
| >Јеремија прослови.</p> <p>— Већ ми миш’ца изнеможе, а Турака нема, па нит’ Харалампија.</p> <p |
| ти неће.{S} Ја сам мусулман, па као миш’ца коранова не могу рећи да се са Србима борити нећу, н |
| им предузеће осујетио.{S} Од овог доба, цар Лазар га је силно уважавао.{S} И доиста, имао је Ву |
| готов, ал’ већ се вије застава Србије, цар-Душана крсташ орао.</p> <p>Долазе војводе и господа |
| и сам цар изложен њи’овом упливу...{S} Цар је због Вука према самом Обилићу хладан, једном реч |
| ’, који су велико што учинити кадри.{S} Цар Лазар је као младић одликовао се у босанском походу |
| теби не баш најблагородније поступао. — Цар ти је дао удовољства због тога што ти је Мара у Бра |
| ати оста удова, остаде јој баштине, ал’ цар Лазар узеде ме к себи, пошље ме као дијете у Хиленд |
| ва смо се са овеликом муком претукли, а цар Лазар погибе.{S} Погибе и Мурат од Обилића и Обилић |
| лови.</p> <p>— Био си, оче, верни слуга цар-Лазара и деспот-Стевана, а сад мој саветник и прија |
| нима не хасни што су онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде требало чинити — одговори |
| чких сликара.{S} Ту се види бугар-битка цар Душана, бој на Косову, бој код Ангоре, како Високи |
| p> <p>Петошку је тешко пало у дворанама цар-Лазара, негдашњем му господара, боравити, ал’ кад ј |
| p>У Крушевцу Турчин влада.{S} У дворима цар-Лазара турске паше рахатлују, у дворанама где се ца |
| ивљег, па харем, не би’ се мјењао ни са цар-Лазарем.</p> <p>— А није ти жао завичаја, дворе Лаз |
| против Вукашина, Краљевић Марко против цар-Лазара, Вук Бранковић против деспот-Стевана.{S} Као |
| Петошко је био у царском двору српског цар-Лазара будала, и с њим су великаши и слуге подсмех |
| ац Леонтије, који је провео младост под цар-Лазаром, у блеску негда сјајног Душановог царства.{ |
| > <p>— Зао глас доносимо вам.{S} Погибе цар, изгибе српска војска.{S} Издаше нас Арнаути, но јо |
| } Мог она су Турци прогањали.{S} Кад је цар Лазар пао, на коме је остало, на ком би требало да |
| радо јектеније читао.</p> <p>Но кад је цар Лазар на Косову пао, кад је видио како се Гребљанов |
| ите, децо моја, откуд тако?{S} И где је цар и српска војска? — запита жалосним гласом Новак.</p |
| Обилић и Бранковић не слажу и да ји је цар карати морао — рече Драгаш.</p> <p>— Ми смо већ од |
| и спомену му султана Бајазита, који је цар-Лазара ћер Милеву за жену узео, и са тим и Србију к |
| на памет шта се с њом стало.{S} Док је цар у животу био, све је у великој слави примала, сад п |
| у да се последњем приљубе, премда им је цар покојни млого добра учинио.{S} Тако је то у свету; |
| силнога Душана.</l> <l>Пред војском је цар Душане силни</l> <l>За њим језди Угљеша војвода,</l |
| царство?</p> <pb n="378" /> <p>— Ако је цар за царом, син за оцем, Вукашин је био цар пре кнез- |
| угог произилазило.{S} Царица, откако је цар на Косову, у свему је била мало натраг повукла, ал’ |
| као год и Вук Бранковић.{S} Као што је цар већ стар, данас-сутра шта би учинила овакова два зе |
| био цар пре кнез-Лазара, зашто да није цар Краљевић Марко, ког је сам народ већ Краљевићем наз |
| узданим гласом.</p> <p>— Сад ако нам се цар по божијој вољи са победом врати, гледаћемо да отса |
| итке још врло млад левента, приљубио се цар-Лазаревим синовима, био је противу Татара код Ангор |
| е било у кнез-Лазару Немањића крви кроз цар-Душана, света црква није му дала име Душаново, а кр |
| , па се са гостима титра.</p> <p>— Па и цар Лазогли имао је будалу?{S} Онда није чудо што је пр |
| де један султан пада, ту мораде и други цар пасти.{S} И ваш Лазогли мораде пасти.{S} Сваки је о |
| царску кћер.{S} Њен отац је био српски цар.</p> <p>— А његови синови помагали су Бајазиту — ре |
| p> <p>Настане опет нов рат.{S} Татарски цар Тамерлан иде са небројеном војском на Бајазита, да |
| гости ишчекују.</p> <p>— Неће ли турски цар у госте?</p> <p>— Та не булазни, ваљда тек не би за |
| p> <p>— Па зар је тако добар тај турски цар? — запита своју матер детињским љубопитством.</p> < |
| ш, кћери моја, шта нам је послао турски цар Бајазит.{S} О, он је наш садашњи пријатељ; да њега |
| о врати.</p> <p>— О, то је добар турски цар, гледајмо, мајко да и ми њему што лепо пошљемо, да |
| оји је уједно и мађарски краљ и њемачки цар, понудити мир, и то зато да га од тебе одвуку, да т |
| у чуду се нашао деспот Ђурађ.{S} Грчки цар Јован Палеолог потајно га подбада против Мурата, да |
| S} Мађарски краљ Жигмунд, па онда грчки цар, па Дубровчани, желе с њиме у савез ступити.{S} И М |
| ма Милошу једини томе узрок био; светли цар волео би је дати за Краљевића Марка, па да се тим б |
| .{S} И зашт’ би за друго био дао светли цар своју кћер Мару кнегињу за њега?</p> <p>— А зашто ј |
| л је био драгоцјен, какови ни Трајан ни цар Пријамос није имао.{S} Знаш и за Кантакузене, моје |
| stone unit="subSection" /> <p>У Једрени цар Амурат паше и везире на диван позива.</p> <p>У Једр |
| нде бити?</p> <p>— Не.</p> <p>— А да си цар?</p> <p>— Да сам цар, не би чекао да Турци мене пот |
| круну на главу.{S} Е са тим ће постати цар Њемачке, а већ је краљ Угарске.{S} То је велика сна |
| .</p> <p>— А да си цар?</p> <p>— Да сам цар, не би чекао да Турци мене потраже, него потражио б |
| ци српској пара нема, и да је већ и сам цар изложен њи’овом упливу...{S} Цар је због Вука према |
| р за царом, син за оцем, Вукашин је био цар пре кнез-Лазара, зашто да није цар Краљевић Марко, |
| ше, сви се насмеју.{S} Петошка је добио цар Лазар од Балше, зетског господара, који га је у Кот |
| да да очупа комад земље од цара.{S} Ако цар Лазар умре без каковог расположења и установљеног с |
| а свог сипа, а царица за Светислава, но цар малте неће Русни по вољи учинити, јербо одвећ воли |
| .{S} Ипак, мислим да ће добро бити, јер цар Лазар кроз цео свој век засведочио је да уме војско |
| кроз препоруку дошао у крушевачки двор цар-Лазара.</p> <p>Ту је после Петошко прилике имао све |
| де, ал’ њима је све слободно.{S} Тако у цар-Лазара је била једна будала, да му пара није било н |
| ивој примљен је добро код цара па би му цар жељу испунио?</p> <pb n="256" /> <p>— Мој отац ми ј |
| ићи.{S} Чусте за Петошка лудака у двору цар-Лазара.{S} Јест, држали су га за лудака ал он не бе |
| есрећи после косовске битке, ’де је наш цар и султан Мурат пао, царица се са Бајазитом <pb n="3 |
| <l> Јоште данас а и ми са њоме.</l> <l>Цар ће цјелу управљати војску,</l> <l>А под њиме остали |
| l>Па прослови гласом радоснијем:</l> <l>Цар ми рече: војска ће се кренут’</l> <l> Јоште данас а |
| је страшан дан за српски народ.</p> <p>Цар Лазар и султан Мурат борили су се са ужасном силом |
| шке вароши, стојаше два противна стана, цара Бајазита и војводе Мирчете.{S} Што је од Влаха ору |
| дан стас начинио му је пут к срцу Маре, цара Лазара кћери, коју је доцније и задобио.{S} У разн |
| ашто баш њој да се то пошље од турскога цара који је њеном оцу душманин био, но опет, потајно љ |
| оље било да се Стефан прогласи одма’ за цара но да му се даду одма’ добри саветници као приврем |
| е то јошт прерано да се Стеван одма’ за цара извиче.{S} Он је јошт млад, па поред све своје пам |
| ти одма’ и прогласи и крунише Стеван за цара, али пре свега треба одбити Турке; то је први поса |
| оме се то звони, а кад чују да је то за цара и изгибшу му војску, туга нападне сваког Србина.{S |
| упропашћена, али то је била само војска цара Лазара.{S} Његова удовица, царица Милица, истина, |
| треба.{S} Ђурађ га не сматраше као сина цара Лазара који је владу насљедио, <pb n="315" /> но к |
| одице.</p> <p>Призрен је био престоница цара Лазара и право место дворског блеска и сјаја.{S} Н |
| црква није му дала име Душаново, а крв цара Лазара и у мојим жилама тече.</p> <p>— Бранковићи |
| ци одговарају: сада ће посећи негдашњег цара Лазоглије два сина, Вука и Лазара, да им се семе у |
| опало са оним буздованом који је младог цара Уроша убио.{S} Зар што је Милица од Немањине лозе, |
| 77" /> војске, поклон силног алеманског цара Фридриха Барбаросе великом Немањи Стевану.</p> <p> |
| опорочавати, јер је она супруга српског цара Лазара и мати тако дивног књаза као што је Стеван, |
| је била свадба кћери последњег српског цара.</p> <p>Дакле није нико веселио друштво?</p> <p>Је |
| анити.{S} Но, би ли би пошла за турског цара?</p> <p>— Али, забога, све ме то те то питаш... — |
| народа.{S} Знао је добро да је и самог цара Лазара господарство јошт младо било, и да се већ В |
| јводе Душановог, који је после убијеног цара Уроша себе за краља српског прогласио.{S} Он је с |
| јуначку.</l> <l>Жив остао спомен силног цара,</l> <l>Док је свјета, докле српство живи!</l> <l> |
| неће бити добро.{S} Мени је жао доброг цара, ал’ не једанпут сам му већ саветовао да пази, ал’ |
| за богзна шта, само да још једном поред цара противу Турака војевати могу — рече Новак, мало за |
| е томе крива.{S} Она је од детинства од цара намењена била овом мом младом брату.{S} Он је син |
| ћ Алтоман гледа да очупа комад земље од цара.{S} Ако цар Лазар умре без каковог расположења и у |
| за војну нејак, ал’ јак на књизи, и од цара дозвољено ми би мјешати се у говор старијих, ал’ д |
| не умере.{S} Но и ја се млого надам од цара, само сад овај рат да се срећно оконча.</p> <p>Пос |
| само да се Алтоман није одметнуо био од цара одма’ у почетку, били бисмо ми већ давно Турке сав |
| ога оца, који је био уважен војвода код цара Лазара.{S} Патријарх га је узео к себи да би у њег |
| ар војвода Миливој примљен је добро код цара па би му цар жељу испунио?</p> <pb n="256" /> <p>— |
| н велики уплив код двора, а осебито код цара Лазара.{S} Она је правац у двору давала.</p> <p>Ме |
| ами побратими.{S} Па кад су у скупу код цара ил’ ђегођ, не смије једно против другог да рече шт |
| ер је знала да се Новак и патријарх код цара у стану налазе, па откуд их сада у Крушевцу? — Но |
| усна прама царици.{S} Особито откако је цара нестало; међу њима је таква хладноћа завладала да |
| завладао, и да не бијаше кнеза доцније цара Лазара, зар би свеколиком српском земљом завладао |
| те наздрави царици:</p> <p>— За здравље цара, царице, и целе царске породице; мир и благослов с |
| > и јадиковање.{S} Русна, опоменувши се цара Лазара и гледајући рањеног сина, сузе је ронила, п |
| овак је био највећи приврженик породице цара Лазара, па је зато без сваког устезања говорио.{S} |
| е то може још збити, само да бог поживи цара.{S} Он је већ после Вукашинова пада Србију спасао, |
| пет свагда победу одржали.</p> <p>— Али цара Душана сваки је морао слушати, нити је трпио ког у |
| и приврженици Бранковића, а непријатељи цара Лазара породице.{S} Они су били храбре војводе, ка |
| весео, знаш ли да си у двору, у дворани цара Лазоглије.</p> <p>Баца очи на све стране, дворана |
| атријарх пећки, Новак, старији саветник цара Лазара, Новаков син Светислав, са својима млађима |
| и.{S} Но опет се уздам у бога и у разум цара.{S} Сутра ил’ прекосутра морам што важно чути.</p> |
| ангелије, у самом драгом камењу, поклон цара Душана, светлило се као сунце.{S} Србин је на њему |
| г Србина.{S} Сваки је волео и почитовао цара Лазара.{S} Сваки се надао да ће он обновити Душано |
| до шале и увеселења.{S} Особито откако цара Лазара у двору нема, постало је све разузданије, к |
| евет синова.</p> <p>— Где је мртво тело цара Лазара?</p> <p>— Код Турака.</p> <p>Тако су још ду |
| , који већ одавна нису признавали владу цара Лазара, и међу овима најзнаменитији је био Марко К |
| наутски војвода, који су на бојном пољу цара Лазара издали, такође су се ту налазили.{S} Они су |
| у својој првој младости будала у двору цара Лазара.</p> <p>— Знам, познајем га, ја га виђа’ у |
| је она иста Јула, која је била у двору цара Лазара као млада девојка, због које умало што није |
| ли Рељко и брате Угљешо</l> <l>Зашт’ је царе војску сакупио,</l> <l>Војску силну, којој пара не |
| >Тек Душана име спомиње се.</l> <l>Но и царе сву награди војску,</l> <pb n="240" /> <l>И војвод |
| траг моји српски соколови!</l> <l>Грчки царе милост од нас проси,</l> <l>Милост свјечи роду јун |
| овори тко си, шта ћеш.</p> <p>— Свјетли царе, султане над султанима, сунце од истока, које ника |
| ни разно оружје, сабље српских краљева, царева и јунака.</p> <p>У црној дворани на среди је вел |
| рити може. ’Де су двори римски’, грчки’ царева стајали, ту је сад сераиљ турски, ’де су биле св |
| {S} По свету царске кнегиње удају се за цареве и краљеве, а код нас је био досад рђав обичај, д |
| .{S} Онђе му лежи брат-Хафиз, који се с царевима дружио, и са песмама исток напунио.{S} Хасан ј |
| ="538" /> у Базељском граду, у њемачкој царевини, и свјетује се како да му се црква умири од че |
| ладог књажевића Вука, здрава читава.{S} Царевић Стеван није хтео код мене остати, но упутио се |
| осталима јести.</p> <p>Царица, коју је царевић у руку целивао, дође изван себе од страха и жал |
| о пет коња изморили амо хитајући — рече царевић, па са својом дружином седне и поткрепив се са |
| ло.{S} Без да сам о том што знао, млади царевић отишао је тамо; но, као што сам после извештен, |
| и су и шта гледати.</p> <p>Млади Стеван царевић, од јурења ослабљен и блед, ишао је напред, за |
| ћ је јошт доста силан јер има војске, а царевићу није ни најмање наклоњен, па би могао јошт већ |
| <p>— Камо сад они’ војвода, који се под царем Душаном тако прославише? — рече Милица.</p> <p>— |
| иштине.{S} У младости је био војник под царем Душаном, пошто је доцније ослепио, гудало га је ’ |
| мана је из Босне истиснуо, па се учинио царем.{S} Ја му за право дајем, јер да није био он, а о |
| али војводе.</l> <l>Ја ћу, Реље, и ти с царем бити,</l> <pb n="237" /> <l>А брат Гојко с војево |
| гли даље прекрштеним рукама гледати.{S} Цариград је већ од Турака опасан, чека се само коначна |
| </l> <l>Ићи ћемо Солун отимати</l> <l>И Цариград бјели задобити.</l> <l>Бог из тебе побро говор |
| Вјерна оста српскоме оружју,</l> <l>Сам Цариград страх је обузео;</l> <l>Јер јунаци, српски коњ |
| твеног предела. [Какав је онда био јошт Цариград!{S} Варош је била пуна великих спомена прошаст |
| ом и Ђурђем после ангорске битке дође у Цариград.{S} Брат Ђурђев Гргур пао је у ропство татарск |
| {S} Гргур после ангорске битке побеже у Цариград, ’де и сконча.{S} Његови синови ишчекивали су |
| Опомињеш се кад си од Турака побјегао у Цариград, а ја теби на Лазареву суботу врбицу пружам, т |
| S} Ако их из земље изгони, отићи ћеду у Цариград, у Млетке, у Угарску, па ћеду тек онда из осве |
| на Христово распетије, што је Стеван из Цариграда донео.{S} До распетија је икона Богородице из |
| х већма украсити.{S} Украсе донећеду из Цариграда, Солуна и Дубровника.{S} Ту кад дође какав ст |
| сне од Београда до Будима, Дубровника и Цариграда — рече логофет војвода Војихна.</p> <p>— Беог |
| е стране траже.</l> <l>Кад дођоше близу Цариграда,</l> <l>Ал’ Грци им насусрет изиђу</l> <l>Са |
| ма гледаше како српско царство пада.{S} Цариградски великаши шурују са лацманима у Риму, тргују |
| рке од Марице</l> <l>Баш до сами’ врата цариградски’.</l> <l>То ће с’ причат’ док је бјела свје |
| се како да буду отпадници.{S} Патријарх цариградски нема снаге, а ни ми је немамо; па гле Босне |
| Срб’ма стиже,</l> <l>Све се диже путем цариградским</l> <l>Да с’ покуша срећа против града.</l |
| ћеду бити палате деспотове, да се неће цариградских постидети.</p> <p>И за кратко време ти дво |
| мо коначна пропаст Србије, па је онда и Цариграду куцнуо час.{S} После Косова Душанова властела |
| а живљет и на страни.{S} У Трапезунту и Цариграду, у Млецима и Напуљу, па и у Будим-граду мирно |
| атити и затворити Ђурђа.{S} Најпре га у Цариграду затворе.</p> <p>Није трајало месец дана, а Ђу |
| рати.</p> <p>Оставимо Деспота и Ђурђа у Цариграду, да видимо шта се у Србији ради.</p> <pb n="3 |
| к се она у Србији тако трудила, Ђурађ у Цариграду такође за себе је радио.</p> <p>У Цариграду с |
| астав, да је сретнији рођен, па да је у Цариграду владар, с таквом мудрошћу, искуством, јунаштв |
| га да је по свијета прошао.{S} Био је у Цариграду, био је у Млецима, свуд се учио.{S} Био је у |
| рижно живити, у Будиму, Млеткама, или у Цариграду.{S} И збиља, ако ко међу вами у себи осећа ве |
| живци српске трговине.{S} Па ни Грци у Цариграду не би могли даље прекрштеним рукама гледати.{ |
| граду такође за себе је радио.</p> <p>У Цариграду су српски господари красне домове и летње пал |
| амним бјегством, да гласе однесе</l> <l>Цариграду о српској побједи.</l> <l>Кад ноћ прође, а зо |
| ни.{S} То је био византијски обичај, од Цариграђана су то Срби и Мађари научили.</p> <p>Кнежеви |
| кад је Новак запитао за будалу Петошка, царица одма’ даде га дозвати да на веселост већ располо |
| војска цара Лазара.{S} Његова удовица, царица Милица, истина, нема друге војске, али има мој о |
| одговори брзо Видајић.</p> <p>— Дакле, царица нема ништа војске?</p> <p>— Засад ништа — рекне |
| ранковићеву партију заплаши.{S} Додуше, царица се дволично прама Русни владала, а и Русна прама |
| ли, и својом крвљу широко поље квасили, царица Милица у свом двору, у Крушевцу, очекивала је бр |
| тке, ’де је наш цар и султан Мурат пао, царица се са Бајазитом <pb n="334" /> опријатељи, Бајаз |
| м народом после косовске битке владало, царица Милица, њене везе са Турцима, у деобеним размири |
| то, да српски народ сада нема главе.{S} Царица је женска глава и за њено раме није толики терет |
| дао свима знак да се и други удаље.{S} Царица се са својом свитом удаљила, желећи гостима добр |
| и.{S} И они су се на партаје делили.{S} Царица, откако је удовица, изгубила је пред њима полу с |
| да од ње саме чује шта је у ствари.{S} Царица му све исповеди.{S} Патријарху се сузе низ очи п |
| спремили су се на подворење царици.{S} Царица их је такође спремна примила.{S} У једној велико |
| е ту војвода Драгаш са младим Вуком.{S} Царица му да поручити да ји одма’ жели видити.{S} Тек ш |
| то не чини, молио ју је и преклињао.{S} Царица, премда мало већ ражаљена, од своје намере не од |
| је зато без сваког устезања говорио.{S} Царица му то није замерала.</p> <p>— А да л’ би се, Пет |
| ла, једно је из другог произилазило.{S} Царица, откако је цар на Косову, у свему је била мало н |
| нема и млоги млађи по кући се врзу.{S} Царица, премда је озбиљније нарави била, опет се у двор |
| p>— А шта ће народ на то рећи?</p> <p>— Царица нема војске, и народ ће се за јачим повести — од |
| у ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ царица дозволила да још пре вечере можемо за један очен |
| на дворјанка рада би ју за свог сипа, а царица за Светислава, но цар малте неће Русни по вољи у |
| мо — рекне Новак.</p> <p>— Је ли светла царица с тим задовољна? — запита патријарх.</p> <p>— Ја |
| булазни, ваљда тек не би за њега пошла царица.</p> <p>— Мој брате, неће он царицу, Турци само |
| женскима клањати се, па била та и сама царица Милица, јер је народ требао мушке заштите, нит’ |
| осланик нешто о том говорио, то ни сама царица не таји, но не знамо шта је даље у ствари.</p> < |
| ића.</p> <p>Русна је увидила куда смера царица са овим реч’ма.</p> <p>На српском царском двору |
| ислиш на Бранковића и Обилића? — запита царица.</p> <p>— Та да — одговори Драгаш.</p> <p>— Но В |
| м.{S} Новак, кад чује од патријарха шта царица намерава, није се одма’ разабрати могао.</p> <p> |
| нио, — тако су млоги мислили.{S} Милица царица има синове, али нема војске да им противу власто |
| рема Турцима све оно чинити, што им год царица чини.{S} Бајазит се обрадује и обрече своје покр |
| ју забуну, са полувеселим лицем ишла је царица са Русном насусрет патријарху и Новаку.</p> <p>М |
| осле обичног међусобног поздрава [рекне царица:]</p> <p>— Ја сам ову ноћ боље преспавала него п |
| овори кроз плач и к поласку дигнувша се царица.</p> <p>— Ја дајем мој благослов привременом пра |
| рске паше рахатлују, у дворанама где се царица Милица и кћери јој шетале, турске хануме и буле |
| народа?</p> <p>— Да.</p> <p>— А шта ће царица са децом чинити?</p> <p>— Њима нека се одреди ко |
| ковића покорити.</p> <p>— Турчин — рече царица — иште Милеву, па даје нам мир: обвезује се да н |
| стјанско срце то не допушта.</p> <p>— И царица Милица је била ’ришћанка — рече деспот.</p> <p>— |
| еци му остаде царство.</p> <p>Међутим и царица Милица умре.{S} Стеван, стекавши у разним ратови |
| вију страна нападајем прети? — одговори царица.</p> <p>— Али шта ће бог и народ на то рећи?</p> |
| <p>— Ја нисам томе противна — одговори царица.</p> <p>Овако се патријарх с царицом договарао, |
| заљубљеног јунака.</p> <p>У овој башти царица Милица са својом млађом ћерком, красном Милевом, |
| едстављало јој се како ће изгледати као царица.{S} Ове последње мисли умножаваше се.</p> <p>Пре |
| тога бити, али добра бити неће.{S} Ако царица Милеву Турчину да... шта ће онда бити...{S} Је л |
| на гостију би се јошт дуже забавила, но царица није хтела <pb n="245" /> патријарха и Новака ду |
| вала сасвим, јер је држала да је све то царица слепила само зато да Бранковићеву партију заплаш |
| раг.</p> <p>Русна, приметивши да ју већ царица најбољма не гледа, за свагда се од двора удаљи, |
| а овом мојом децом — одговори кроз плач царица.</p> <p>Сва се деца узбуде, сви је почну тешити. |
| мало духом клоне.</p> <pb n="265" /> <p>Царица је као нема гледала и ишчекивала на патријархову |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Царица је чекала Русну.</p> <p>Русна, по обичају своме, |
| ом вина почне са осталима јести.</p> <p>Царица, коју је царевић у руку целивао, дође изван себе |
| све је једно од другог зазирало.</p> <p>Царица са својом породицом; патријарх са калуђери и Нов |
| тврде воље и љубави? — Видићемо.</p> <p>Царица к себи дозове Милеву.{S} Мати не усхте одма’ с б |
| к цару на Косово — рече Драгаш.</p> <p>Царица загрливши свог младог сина Вука, рече:</p> <p>— |
| ења да одма’ са народом управља?</p> <p>Царица сазове савет.{S} Шта се има сад чинити, то је би |
| драви царици:</p> <p>— За здравље цара, царице, и целе царске породице; мир и благослов свима — |
| ци је говорила:</p> <p>— Истина, светла царице, није лошији од Бранковића Обилић, ал’ опет плем |
| тријарх — па како си ми ти овде, светла царице?</p> <p>После ових речи, поглед баци на место гд |
| ењу за право налазим, па ћеш ми, светла царице, опростити, ако моме мњењу слободног израза даје |
| </p> <p>— Добру срећу донео сам, светла царице!{S} Ево довео сам младог књажевића Вука, здрава |
| , дођосмо да код тебе пребудемо, светла царице и да ти за сваки случај при руци будемо. — На то |
| S} Милица на то ћуташе.</p> <p>— Светла царице!{S} Ја мислим да би добро било о тој ствари и с |
| и јадикује.</p> <p>Да видимо шта се код царице ради; да видимо, шта ће Јусуф просиоц испословат |
| p> <p>Петошко је оставио изненада дворе царице Милице, ником се не јави, и оде у свет, у Турке, |
| се покуша примирје између Бранковића и царице, поред султановог посредовања.</p> <p>Ђурађ и ос |
| њега, сад опет не могу због твог оца и царице међу моје Србе ступити.</p> <p>— Мој отац би теб |
| о у руке кнезу Лазару, а од овог опет и царице Милице у руке Стевана.{S} То је Мати божија, кој |
| дворјанку за прво придворно лице покрај царице, јер ју је особито уважавао због њене наклоности |
| не насмејаше.{S} И доиста, да није било царице, патријарха и Новака, сви би се на њега заценили |
| е царство на Косову, умјешају се у двор царице Турци, виђе’ да је зло на све стране, властелини |
| ену беседу односио, хитро сабрав мисли, царици је говорила:</p> <p>— Истина, светла царице, ниј |
| но прама Русни владала, а и Русна прама царици.{S} Особито откако је цара нестало; међу њима је |
| се сузе низ очи пусте.{S} Саветовао је царици, да то не чини, молио ју је и преклињао.{S} Цари |
| арх и Новак спремили су се на подворење царици.{S} Царица их је такође спремна примила.{S} У је |
| еданпут патријарх узме чашу те наздрави царици:</p> <p>— За здравље цара, царице, и целе царске |
| урчин на Вука напасти, а и Вук не мисли царици покорити се.{S} Шта да се, дакле, чини?{S} Ако с |
| о као спаситељ.{S} То исто што је мајци царици од Турчина поручено, обречено је и мом оцу, без |
| девојком овуд се шета, па одавде иде к царици.</p> <p>— А где је Светислав?</p> <p>— Он је на |
| слабим успехом.</p> <p>Патријарх оде к царици, да од ње саме чује шта је у ствари.{S} Царица м |
| ољубиви старци, и тек доцније, кад су к царици поћи намерили, прекинули су тај разговор.</p> <p |
| евачки двор те се одма’ упуте у башту к царици на поздрав и поклоњење. </p> <p>Јеврем је био ос |
| отјети дијете, мило дијете, као Милеву царици Милици?{S} Кад Турчин навали, е да је не дам, те |
| већ разиђу и само они остану који се са царицом у свему слажу.</p> <p>И тако неколико смутних д |
| би ли боље било, кад би се твој отац са царицом тако помирио да земљу међу собом на две стране |
| .{S} Свети патријарх, Новак и Драгаш са царицом, мојом матером, нека привремено управљају.</p> |
| ићемо на миру, а ти ћеш постати славном царицом.{S} Сад иди, но ником ништа о том не говори; св |
| ори царица.</p> <p>Овако се патријарх с царицом договарао, а после тога остави ју, закратко, до |
| Милица слабомоћна, а Вук силан, оставе царицу да се последњем приљубе, премда им је цар покојн |
| му противна лица удале, па да се обвеже царицу верно заштићавати и њој повиновати се.</p> <p>— |
| ој дворјанској дужности измислила да би царицу забавила, и тек последње дворкињине речи срца јо |
| буду у помоћи.</p> <p>Патријарх замоли царицу да би изјавила шта Турци желе.</p> <p>Милица им |
| шла царица.</p> <p>— Мој брате, неће он царицу, Турци само на младе гледе, та ионако се све гов |
| Русно?</p> <p>Русна, којој баш није био царичин разговор мио, својом финоћом у почетку гладила |
| ти.</p> <p>Откако је Бајазит постао зет царичин, гледао је да Вукову силнију партају ослаби или |
| требало би кораке ухитрити док се не би царичина страна поткрепила.{S} Она сада нема војске, но |
| т разнесе се глас да је дошла Мара, кћи царичина, жена Бранковићева, са сином Ђурђем и свитом.< |
| S} Ово видећи Мара, Ђурђева мати, а кћи царичина, понуди своје пријатељство Бајазиту, и обрече |
| д треба само војску оставшу поткрепити, царичине приврженике умалити, па одма’ са Турцима прими |
| > <p>— То је опет толико, као пријатеље царичине истерати да се непријатељи угњезде.{S} Светла |
| војом финоћом у почетку гладила је речи царичине, но мало после, следећи својој страсти, изрекл |
| Лазарева породица?{S} Књиге кажу, да је царичино сродство са Урошем врло далеко, па још к тому |
| Зашто дакле твој отац да се не повинује царичиној власти, него се непријатељски прама нас стави |
| оном одбору који сад о’ће да представља царичину власт.</p> <p>— На то ће Вук тешко пристати.</ |
| а силити.{S} Млоги су вуковци прешли на царичину страну особито од старији’ војвода, који су се |
| ?</p> <pb n="378" /> <p>— Ако је цар за царом, син за оцем, Вукашин је био цар пре кнез-Лазара, |
| и је сам Призрен опасности изложен био, царска породица, по налогу Лазара, своје сигурности рад |
| изложен.</p> <p>И Милева, да није била царска кћи, да није имала прилике толико богатство виде |
| на је била прекрасна као што само једна царска кћи бити може, но немојмо све њене красоте откри |
| рекне љутито Тамерлан.</p> <p>— Сирота царска кћи није томе крива.{S} Она је од детинства од ц |
| већ готова била.{S} Ова је била доиста царска, премда не као у данашње време што бива код млог |
| — Право има Драгаш.{S} Мог покојног оца царска власт јошт је сасвим крепко стојала.{S} Он је им |
| <p>— Дакле до тога смо већ дошли, да се царска српска кћи Турчину продаје?{S} То нисам мислио н |
| целог његовог живота.{S} Народа жеља и царска воља изаберу га за српског патријарха.{S} Његова |
| во, он је само једног војводе син, а ти царска кћи.{S} По свету царске кнегиње удају се за царе |
| е краљ, рекао би да је ритар.{S} Деспот царска и јуначна изгледа.{S} Да није деспот, рекао би д |
| {S} У свом личном значају нема ништа од царске породице.{S} Како ти мислиш о том, драга Русно?< |
| ђа Јерина, нова деспотовица, била је од царске крви.{S} С овом се Ђурађ оженио још у оно доба к |
| свом детинству срећан, био је љубљен од царске кћери.{S} Дрво је за њега високо било.{S} Кад ми |
| што му као једном великашу без повреде царске власти не принадлежи.{S} Ја сам већ цару о том с |
| p> <p>— За здравље цара, царице, и целе царске породице; мир и благослов свима — затим се отпој |
| о пространо зданије, било је прибежиште царске породице.{S} Његово зидање пада у време српски’ |
| па да се тим браком савез и мир између царске и Вукашинове породице закључи, <pb n="217" /> но |
| рижној души Миличиној, и тадашњем стању царске породице.</p> <p>Призрен је био престоница цара |
| јводе син, а ти царска кћи.{S} По свету царске кнегиње удају се за цареве и краљеве, а код нас |
| е терете сносити није могао, и тако као царски саветник бавио се кад у царском двору, кад пак н |
| , познајем га, ја га виђа’ у Крушевцу у царским дворима.{S} Па кад ми га ти знаш, честити деспо |
| нат шкодљив је.{S} Но надам се да ће их царско лице у свему умерити моћи.{S} Вук је врло искуса |
| /p> <p>Стеван књаз, коме су Турци место царског имена деспотско носити допустили, иако је Марко |
| вор у Крушевцу није носио на себи печат царског великољепија, но одговарао је брижној души Мили |
| а бити мора, и да моја судба, као жртва царској, онда кнежевој, породици, принети се има.{S} Од |
| срећа ме послужи, те ево ме паше, и на царском дивану сам од првијех.{S} Српско хришћанско роб |
| Он је већ за сигурно држао да ће се са царском породицом сродити.</p> <p>— Но, то је само разн |
| арица са овим реч’ма.</p> <p>На српском царском двору биле су тада две партије, Обилићева и Бра |
| рошћу и ранама оптерећен, у Призрену, у царском двору, проводио је своје последње дане, а због |
| тако као царски саветник бавио се кад у царском двору, кад пак на свом двору у Прокупљу.</p> <p |
| остарио, ал снажнији сам нег’ кад сам у царском двору лудак био.{S} Душа ми је остала иста, кој |
| з падишу на дивану.{S} Петошко је био у царском двору српског цар-Лазара будала, и с њим су вел |
| /p> <p>Код српске господе, а нарочито у царском двору српском у оно доба, скупљали су се гости |
| пошљу.{S} Па ето наиђосмо, на жалост на царску кћер.{S} Њен отац је био српски цар.</p> <p>— А |
| а и у свим другим приликама искусила си царску благонаклоност, који ти је стару бољу са разним |
| гме, волијем овде умрети, него оставити царску породицу.</p> <p>— Но знаш шта, Грмане, тај црве |
| p>— Па зашто ниси ступио у другу какову царску службу, та бар војвода Миливој примљен је добро |
| импапа га зове у Рим да му метне римску царску круну на главу.{S} Е са тим ће постати цар Њемач |
| чинила овакова два зета од новорођенога царства?{S} Шта би било од мојих синова?{S} Скитнице, к |
| ук, мој бабо, држа да је и на њему пола царства.{S} А ће сам ја онда, ја омладак Немање.{S} Зар |
| тврду ријеч, исповједам ти, да од наша царства ништа не има, све се расипље, а ја за ме као св |
| заром, у блеску негда сјајног Душановог царства.{S} Био је он један од оних ретких калуђера, ко |
| ластела отела се.{S} Од снажног српског царства виде се тек покидани удови.{S} Балшићи, Црнојев |
| арод.</p> <p>— Знаш како је кад пропада царство.{S} Бранковић Ђурађ, који се одеспотио, само гл |
| ра, који није ни сам по праву насљедија царство задобио, породица Гребљановића насљедије изгуби |
| сларима све је слободно.{S} Но кад паде царство на Косову, умјешају се у двор царице Турци, виђ |
| ајазит изгуби живот, ал’ деци му остаде царство.</p> <p>Међутим и царица Милица умре.{S} Стеван |
| Србин још снажан био, кад је имао своје царство?{S} И каква разлика између <pb n="451" /> Петош |
| уде слободно говорити, пеки, морали сте царство изгубити.{S} Дакле такав је био тај Петошко-ефе |
| о бакшиша продали би били Вуку и двор и царство.</p> <p>Један од слугу рекне:</p> <p>— Хвала бо |
| му једаред кожу одерали, кад је Лазогли царство на Косову изгубио.</p> <p>— Тко би знао куд се |
| Азије Мусин млађи брат Мехмед, да Муси царство отме.{S} Деспот и Ђурађ употребе ову згодну при |
| роду треба да је један владар, Душаново царство, кнез Лазара баштине не треба да су међ више њи |
| у Дечанима слави се, као да се Душаново царство обновило, па се и различне шале проводе.</p> <p |
| аки се надао да ће он обновити Душаново царство.{S} Већ је унутрашње непријатеље био побједио; |
| д Турака и да успоставимо опет Душаново царство, које ће бити пријатељу пријатељ, душману душма |
| гладних горских вукова.</p> <p>Душаново царство распало се баш онда, кад му се круна најсјајниј |
| много трошиш новца и крви за алеманско царство, и против хусита, који у Угарску не задиру.{S} |
| цу, држи да већ ту нема спаса за српско царство, да је то привиђење, сатанина спрема за судни д |
| очне.</p> <pb n="411" /> <p>— Та српско царство одавна се распада, нек свак себи дере.{S} И сам |
| прекрштеним рукама гледаше како српско царство пада.{S} Цариградски великаши шурују са лацмани |
| ву</l> <l> И зашт’ смањка славно српско царство...?</l> <l>Ој Душане, Срб’ма сунце јарко,</l> < |
| отима.{S} Тек што је кнез Лазар српско царство обновио, а већ Алтоман гледа да очупа комад зем |
| целу турску војску, а и с њом и турско царство једним ударцем уништити.{S} Тамерлан у својој ј |
| ећу част турске војске, а са њом турско царство.{S} Бајазит изгуби живот, ал’ деци му остаде ца |
| остало, на ком би требало да је остало царство?</p> <pb n="378" /> <p>— Ако је цар за царом, с |
| двргне Лазару, који је српско обновљено царство утемељавати почео?</p> <p>Има људи који велики |
| а небројеном војском на Бајазита, да му царство <pb n="327" /> разори.{S} Милица и Мара шиљу си |
| а.{S} Марко Краљевић држи да је на њему царство.{S} Потом Милица, моја баба, држи да је све то |
| .{S} Нема славе без жалости, а нит’ има царствовања без драма.{S} Знаш шта је била стара Визант |
| .{S} Бура се велика подигла над турским царством, па судба је, опет хтела да га Србин одржи.{S} |
| ли, било ма у којој краљевини, ма у ком царству, против немачки’ ритара, против Татара ил’ Тура |
| /> Петошка и Ферхад-паше!{S} У српском царству Петошко српска луда, у турском царству паметан |
| царству Петошко српска луда, у турском царству паметан турски паша.{S} И док је српски народ с |
| шћанин.</p> <p>— Јок, шта ћу у пропалом царству, па још кад се сјећам како су се већ онда велик |
| ја сам досад волео бити будала у мудром царству нег’ мудар у лудом, ал’ сад сам видео да су сви |
| удемо, да би одавде, ако до нужде дође, цару од какове помоћи били.{S} Битка ће бити на сваки н |
| } Што се тиче Лазара и његове породице, цару нек је лака земља, ал’ тек то не може се допустити |
| Ако бог да те крст победу одржи, треба цару саветовати да у случају његове смрти све у реду бу |
| о узвишаваш, под видом да је десна рука цару, влада свуд где му се само допадне, самовласно.{S} |
| в, али његово властољубије корисно беше цару у свако доба.{S} Недавно, кад су Турци од бугарске |
| као Мурату на Косову.</p> <p>— Свјетли цару, ја сам Каралампогли, први савјетник на дивану код |
| је хтео код мене остати, но упутио се к цару на Косово — рече Драгаш.</p> <p>Царица загрливши с |
| Милош Обилић у миру да буду.{S} Ја сам цару предложио да којег год од војске уклони, јер њихов |
| и тако рекну у брк, и војводама и самом цару, да се сви зачуде, ал’ њима је све слободно.{S} Та |
| аци да створе нову преправну војску ако цару устреба.{S} Твоја три брата су на Косову а и ти ће |
| ске власти не принадлежи.{S} Ја сам већ цару о том спомињао, ал’ он све даје времена у том; па |
| ле.{S} Он је баш онда љупко погледао на цвет од крина којег за прсима задевеног имаше, којег му |
| > <p>— Млад је као јутро, красан је као цвет, од Орхановог је рода па је силан, благо му је неб |
| ог Хасана видети могао.{S} Хафис је био цвет источне мудрости као песник и обожатељ љубави и ви |
| ећ сам се добро с њима упознао.{S} Моја Цвета, која се сад Фатма звала, попустила је ните, и мо |
| арод несретан, његова срећа код Турчина цвета. </p> <p>Није ни онда био сретан, па ни сада.{S} |
| јским мирисом, кад се чује реч, милина, цветајући виногради шире мирисан ваздух, љупко цвеће и |
| срећнија.</p> <p>У горњој Србији све је цветало.{S} Било је ту храмова, калуђера, трговине и бо |
| у пружам, ти је прими и погледа ме па о Цвети, па о Христовом васкрсу видјела сам те у цркви, у |
| су извиривале.{S} Међу њима познам моју Цвету.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Но она, ка |
| реди празно и пространо, унаоколо, пак, цвеће са гранама.</p> <p>Мало је прошло времена и већ с |
| сад знао казати које је од којег лепше цвеће?{S} Ил’ је лала лепша од ружице, ил’ је ружица ми |
| славне изгубише се у млоштву џамија као цвеће међу штиром и копривом.{S} Турци се радују, и нек |
| ћи виногради шире мирисан ваздух, љупко цвеће и сва живућа природа пресељава човека у земни рај |
| д су били младићи, као ђурђиц, пролетно цвеће, ископали су им очи.{S} Кад се у мравку, у биљки |
| не политике постала.</p> <p>Милевино са цвећем забављање и Миличин са Русном разговор прекинут |
| ш горе младом левенти, који се весели и цвећем кити онда када му се другови са Турцима бију.</p |
| ако разговарала, забављала се са својим цвећем.</p> <p>Милева је била красна девојка.{S} Стаса |
| за се намештала, и то усред баште, међу цвећем и густим гранама.{S} Место је већ било за сто оп |
| зрелу младост, Турчин чупа и неразвијен цвијет.{S} Па и ма доцније било, опет губим моје дијете |
| аштованом, колико различити’ но красни’ цвјетова има па сви скупа диче целу просторију и сваког |
| кире.{S} Водом посут креч и запаљен све цврчи; усијано гвожђе, на наковњом гвожђу ударано, варн |
| к, да ти кроз душу прође, на рукама миш’це силне, испупчене, могао би их са чохе рисати.{S} Так |
| у кругле, и ког стигне, кида му утробе, цеви главу пробијају.</p> <p>Јеремија зачуди се, тог у |
| , већ имаду јаке пушке, дебеле гвоздене цеви, и напуњене пушчаним прахом хитају кругле, и ког с |
| к избацује камење као глава из гвоздене цеви.</p> <pb n="432" /> <p>Потресе се кула у Голупцу, |
| и се тој пламеној муњи која из гвоздене цеви излеће.</p> <p>Дођу у дворац.{S} Седају оба замишљ |
| т, патријарх их утишаваше да само општу цел пред очи ставе, ал’ није могао то докучити јер Мара |
| мало бољем стању.{S} Да не би Мехмеда, цела Србија била би од Турака сатрвена, јер у оно доба |
| е.{S} Недељом и празником после вечерња цела околина зуји од гусала као рој пчела.{S} Јуначке п |
| била црква жичког намастира?{S} Изнутра цела од латинског мермера, сребра и злата.{S} Свето ева |
| е мисли умножаваше се.</p> <p>Премда је цела та ствар имала још остати у тајности, али опет, ка |
| — Сад морамо мало стрпељиви бити док се цела ствар бољма не развије; ми треба при свему да идем |
| о чувао?</p> <p>— Не брини се, оче, ако цела ствар за руком пође, ту си и ти с нами, твоје изос |
| зиту.{S} Татари од милине кликћу.{S} Из целе Анадолије долазише да виде чудо од Бајазита.{S} Хи |
| ци:</p> <p>— За здравље цара, царице, и целе царске породице; мир и благослов свима — затим се |
| дане, зебећи у срцу, чекала је излазак целе ствари.</p> <p>Кад наједанпут опет турски посланик |
| <hi>прави светац, прости</hi>... за њим целива Јерина и доглавници присутне свите.</p> <p>Сад к |
| о додирне тело деспот-Стевана и руке му целива.{S} Суза му ороси руке дивног деспота.{S} Ђурађ |
| .</p> <p>Царица, коју је царевић у руку целивао, дође изван себе од страха и жалости да се тек |
| нда је у непријатељству са Мађаром и са целим „хришћанским“ светом.{S} Па окром тога, каквог мо |
| чино право другоме уступити и себе пред целим светом као какова кукавица показати.{S} Но све ми |
| После ове пјесме јуначко чувство обузме цело друштво.{S} Новаку се суза из очију пустила.</p> < |
| ену тачку заузео, Турке с тим претеко и цело им предузеће осујетио.{S} Од овог доба, цар Лазар |
| да га Ферхад позове.</p> <p>Ферхад-паша целог пута показивао се као прави турски паша прам Хара |
| товати се; та је ствар земаљска, она се целог народа тиче — рекне патријарх.</p> <p>— Ја нисам |
| честитост и смиреност беху главне црте целог његовог живота.{S} Народа жеља и царска воља изаб |
| том народу живети, _да га могу једанпут целог загрлити!{S} Но не даду ми српски великаши главе |
| о је жалосна, да би рекао да у њој лежи целога света бол.{S} Њихов је чувар отац Пајсије.</p> < |
| о су још дуго и подробно распиткивали о целој битки, па напослетку, видећи да уморни и рањени ј |
| ури оплакивали њи’овог Лазоглију.{S} По целој су земљи звона лупала.{S} У Крушевцу нашао сам Ми |
| .{S} Чувено је име Бранковића одавна по целој српској земљи.{S} И зашт’ би за друго био дао све |
| а особито певаца, па тамбураша, да им у целој земљи пара није било.{S} У суседству било је и ду |
| ло деспотово остало је нетљено, руке му целокупне на крсту распетија прекрштене, лице јошт и са |
| рке.{S} Кад сам виђео, да се ви сви [у] целом двору са Турци држите, увидео сам да је већ за Ср |
| бог његови’ шала и лакрдија са којих је целом Приморију познат био.{S} Петошко није био луд као |
| што не уреди, примирје дајем твом оцу и целом вашем народу.{S} Повући ћу и оно нешто војске нат |
| вори; шта си ти о томе чуо?</p> <p>— По целом двору разнео се глас да је турски посланик дошао |
| /p> <p>Калуђеров тај случај сазнао се у целом двору.{S} Осим патријарха, Новака и оца Леонтија |
| евом и Гргуром.</p> <p>Радостан жагор у целом стану влада.{S} Татари деле пљачку.</p> <p>На јед |
| није се одма’ разабрати могао.</p> <p>У целом двору највећа забуна владаше.{S} У таковим жалосн |
| а неизмерима; њу само бог види у својој целости.{S} Мојој жељи околност границу полаже.{S} Ја х |
| красни’ цвјетова има па сви скупа диче целу просторију и сваког својим мирисом удовољавају.{S} |
| м Србима на путу стајао, што нису могли целу турску војску, а и с њом и турско царство једним у |
| пита Јаблановић.</p> <p>— Ти ћеш добити целу Мачву.{S} С Мађарима ћемо се опријатељити, па ћеш |
| пут отворити.</p> <p>Овако је Сулејман целу ту ствар Бајазиту представио и све се то ономе јак |
| ао докле он напослетку не буде принуђен целу ту ствар начисто довести.{S} Он је увиђао да се Ма |
| видом, као да султана посети, но управ цељ му је била мир укрепити, да би се изнурен му народ |
| а.{S} Чули су Турци да си у договору са Цељским комитом, да за Улрика даш твоју Катарину, ту јо |
| авника, већ као у деобеника на откупној цени Голупца.{S} Нит’ га поздравља, нит’ шири руке да с |
| живати има.{S} Јест, Јеремија потражива цену Голупца.</p> <p>Ферхад-паша како уочи Јеремију, ди |
| да право и првенство наследија одржите, цео ће народ уз вас пристати, Ђурђа ћете са тим лакше п |
| ко силан, док стачи давати и поклањати, цео свет му се клања, а како натрашке пође или пада, он |
| да ће ми данашњи дан тако весело проћи; цео дан сам била јако брижна, и да нам славни гости не |
| су требали такова јунака код себе кога цео народ уважава, па и свима прибегшим ’ришћанима као |
| би’, јер будалу нико не дира, а мудрога цео свет.{S} Код господара зетског Балше, једанпут хтед |
| и неће, све јој је тако долазило као да цео терет на њено срце пада.{S} Тек каткад Светислав је |
| великаша јер то би велики ударац био за цео народ — рекне патријарх.</p> <p>— Треба Бранковића |
| у своме, премећали су својим мненијама цео свет.</p> <p>Отац Харалампије био је често спомињан |
| ера дворског живота, који је често и на цео народ од великог уплива био.</p> <p>Но Русна, као г |
| видим да је право имао Марко.{S} Његов цео живот је мом подобан, но гледаћу да не прођем као о |
| и по спољашности његовој рекао би да је цео калуђер само за веселости и шалу скројен, но у њего |
| иса млого мудрости стекао.{S} Хафиса је цео исток обожавао; он је у години косовске битке умро, |
| оле невоља, а горе слава; каогод кад је цео дан облачан, па тек сунце при заласку наједанпут ја |
| која је била подоста велика тако да се цео човек у њој изгубио и која је била са разним бојама |
| договор са Ђурђем и Турцима, и када се цео план дозна, а он у Турке, онамо куд му је и нећак Ђ |
| се од Светислава, мислећи да ће јој се цео исток клањати.</p> <p>Бајазит у сили и слави надува |
| има и зецовима никад боље — ето тако се цео овај наш свет промеће.</p> <p>Ово је било као одгов |
| рбину пријатељства у Турчина, који хоће цео_свет Кораном да калдрмише?</p> <p>Сад истом паде св |
| им да ће добро бити, јер цар Лазар кроз цео свој век засведочио је да уме војском управљати.</p |
| е и повеље српских властелина, писао, и цео свој век је у том провео.{S} И могаше бити игуман, |
| био да не брани очино и своје право, и цео би га јуначки свет зато за кукавицу држао био.{S} П |
| ељима, остави спавајућег оца Леонтија и цео у црно увијен, пође ближе к том жагору, не би ли на |
| но пијем, зато Коран почитујем.{S} Који цео Коран научи, видеће да се и вино може пити.{S} Запр |
| мо ми партају одржава, а ја ћу ослабити цео уплив Стевана, овде тако исто као и код Турака.{S} |
| но, поглед му је био жустар, и изражај цео оштроуман.</p> <p>Деспот кад га је први пут виђео, |
| ена и мораш му страну држати, ал’ питај цео свет, па ће ти сваки казати шта жели Вук Бранковић. |
| и, шта си? — запита га Петар, а калуђер цео се скупио, па тихим гласом почео се извињавати, на |
| да седнемо и да се мало поткрепимо, јер цео дан нисмо ништа окусили.{S} Од јуче, како је изгубљ |
| потчињен.{S} А ионако сад се све кида, цепа, па сваки се најпре за се брине.</p> <p>Тако дигну |
| један место двојице, јер се сила српска цепа.{S} Па утолико је опасније за народ, што сте обоји |
| ваја, и који једну част народа од друге цепа, и нек’ се такав издајица смрћу казни — рече јачим |
| крса па ми још и сада његова песма срце цепа — рече Новак.</p> <p>Милица одма’ даде дозвати Грм |
| но доба дигну се гости.{S} После обичне церемоније сви се разиђу.</p> <p>И Милеву одведу Турци. |
| рцавају се, дођу до Жигмунда и Розгоња, Цецилија распуштеним косама пада оцу у загрљај, и моли |
| ле, и Лошонци и Розгоњи вуку га у каик, Цецилија прекрштеним рукама моли краља да не гине узалу |
| и и нови на видик излазе, а кћи Розгоња Цецилија је у Ласловару, Дунав је од оца раставља.{S} Б |
| дама дошле.{S} Ту се десила и госпођица Цецилија, кћи војводе Розгоњије.</p> <p>У граду мађарск |
| вима и војски отворен.</p> <p>Лошонци и Цецилија искрцавају се, дођу до Жигмунда и Розгоња, Цец |
| е к својима.{S} Ту је на једном броду и Цецилија, красна делија-девојка, на бели рамени распушт |
| пова грува, бије Голубац.{S} Његова кћи Цецилија, красна дева, делија-девојка, за великим топом |
| оље било да идем у Једрене, да падишу о цијелом извијестим како је све текло, и како деспот мис |
| хоће, а друкче никако.</p> <p>— Велика цијена, шта мисли, шта по ту цјену можеш купити, читаву |
| оји ме толико као и турско руво, што се цијепа, а вјера ’ришћанска остаје ми у срцу ужљебљена.< |
| рпске велможе, које су домовину и народ цијепале и међу собом као робу и стоку дијелили.{S} Сад |
| о зло било.{S} Но кад се потпишем да се цијепам од савеза угарског, погазићу задану ријеч, која |
| т је од радости горе скочио, а куварица цикнула, није знала што се Теофан помамио, кад је он ио |
| пак, приметише куд Новак са својом речи циља, удале се после обичног поклона од старији’.</p> < |
| боље уму — одговори, на Вука Бранковића циљајући, Новак.</p> <p>На то уђе један дворјанин и јав |
| следњим реч’ма је калуђер на Светислава циљао.</p> <p>— Дакле тако ти младог Бранковића уважава |
| м за сабљу рођен.</p> <p>Са овим реч’ма циљао је Светислав на оца Харалампију, који је као син |
| ал’ заручница већ може бити.{S} Комити Циљски су силни били, произлазе од крви краљевских кнег |
| е ћер деспотову.{S} Онда нек узме комит Циљски старију ћер, кад се султан са деспотом наједнако |
| ише је изгледа и користи крвне свезе са Циљским комитом.</p> <p>— Е онда чуј шта ће на то сљеди |
| у треба употребити.{S} Ако се свежеш са Циљским комитом, ту је и Жигмунд, а то Турцима не иде у |
| та ће на то сљедити.{S} Кад даш кћер за Циљског, онда ће заискати султан од тебе твоју десетоле |
| аква два пријатеља су као пас и мачка у цичој зими код запећка.</p> <p>Деспот прекине.{S} Пажљи |
| чујемо какве?</p> <p>— Кажу да сам се у цичој зими родио, па ми је глава презебла, и имам рану |
| с је поне то добро што сте сви за једну цјел заузети, па зато и напредујете; но код нас је сасв |
| био српског народа достојан владар.{S} Цјела земља за њим плаче.{S} Да није био изврстан, ника |
| ољено цјеливам.</p> <p>Поклисар пође да цјелива, ал’ он да знак руком да га одбија.{S} Сејмени |
| овао.{S} Допусти ми да ти скут и кољено цјеливам.</p> <p>Поклисар пође да цјелива, ал’ он да зн |
| им време, дао сам вам поуку, сад да вас цјеливам, и повратком здраве нађем.</p> <p>Харалампије |
| ом к мени дошао, помолио се богу, иконе цјеливао.{S} Кад се вратисмо, посље одмора и закуска, и |
| челика ама ни за нокат, жели ти кољено цјеливати — рече чауш- -баша.</p> <p>— Пустите га нек с |
| ште данас а и ми са њоме.</l> <l>Цар ће цјелу управљати војску,</l> <l>А под њиме остали војвод |
| ребрне руде, у Угарској толике баштине, цјена за продату Мачву и Београд.{S} Рашта не би ти Гол |
| л’ Јеремија тако града предати неће.{S} Цјена је Голупцу сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— |
| иљада дуката.</p> <p>— Што је падиши та цјена, но коме се има предати тај новац, теби ил’ Јерем |
| је скоро свеједно, но каква је продаје цјена.</p> <p>— Ја већ на дивану изреко’, сто и педесет |
| аго ће и оно доћи Јеремији у шаке, и од цјене Голупца Харалампије из руке Јеремије мора новац п |
| лико јунака, па се због тога баш толико цјене, да се сваки једног краљевства вредан држи и тиме |
| и, хусари, које је и деспот Стеван јако цјенио.{S} Добро их је наплаћивао и награђивао.{S} Ни н |
| p>— Велика цијена, шта мисли, шта по ту цјену можеш купити, читаву област.</p> <p>— Ал’ Голубац |
| удиш Голубац султану Амурату по ту исту цјену, као што смо га Ђурђу понудили — рече Јеремија.</ |
| > <p>— Шта ми желимо, то ти је познато, цјео свјет да потурчимо.{S} Да срушимо Вукогли-деспота |
| аш да ти управо кажем, прави плеснивац, цјео дан бројанице у руци, сав је већ жут исцјеђен као |
| јечито наша раја.{S} Погазићемо све као црве, од копите наших коња неће расти трава за усјеве, |
| му је била риђа, ретка, а брада сасвим црвена и велика.{S} Образ му је био светло-црвенкаст, н |
| а.</p> <p>На београдским кулама вију се црвене заставе, та боја значи да из срца Србије крв теч |
| д ове беде избави.</p> <p>— Калуђер!{S} Црвени калуђер! — викали су подсмешљивим гласом несташн |
| се као да се вода јошт од јуначке крви црвени, као да се трупови попадалих војника крај воде, |
| дицу.</p> <p>— Но знаш шта, Грмане, тај црвени калуђер ми се не допада — тај свуда мути, а особ |
| p> <p>— Како се теби допада, Митре, тај црвени? — запита Петар другог служитеља.</p> <p>— Бре, |
| м једнако служи? <pb n="247" /> Баш тај црвени може временом великим постати, јер такав зна сва |
| е општи смех произвело.</p> <p>Но и сам црвени калуђер био је предмет њи’ове шале.{S} Служитељи |
| су га унутра видели и познали да је то црвени калуђер, роди се такав смјех и така вика да и по |
| расиму обично после јела већ и онако му црвени нос тако је набубрио да се чинило као да су му н |
| егне; или идеш поред џамије, па видиш у црвеним ’аљинама булу, са покривеном главом, а ти из љу |
| и слуге међу собом прозову: „црним“ и „црвеним“ калуђером.{S} Где су млоге слуге, ту су и млог |
| ена и велика.{S} Образ му је био светло-црвенкаст, нос врло заоштрљаст, а очи зелене и мале, да |
| алила, јербо јој је пребацио како је на црвеног калуђера гледала, и то је општи смех произвело. |
| >На ове речи Јула се застиди.{S} Она је црвеног калуђера за обичног калуђера држала, који је ма |
| ли су о <pb n="259" /> ноћашњој незгоди црвеног калуђера, на које је после смех сљедовао.</p> < |
| ко муке претрпео за човечески род, а ви црви, који нисте достојни вашом ногом у његов храм ступ |
| а, свог ујака.</p> <p>Предвече је било, црква великим сребрним кандилама осветљена, виде се див |
| цркви служи Мелентије, са калуђери.{S} Црква дупком пуна, ту је Ђурађ са војводама, великашима |
| 376" /> тужно појање сви сузе роне, сва црква тужно изгледа, богзна хоће ли када такови јунаци |
| а у теби смири.</p> <p>Па каква је била црква жичког намастира?{S} Изнутра цела од латинског ме |
| ољетним дрвама, види се велика и красна црква са великим зданијем.{S} То је намастир Жича.{S} Н |
| ру Немањића крви кроз цар-Душана, света црква није му дала име Душаново, а крв цара Лазара и у |
| равде за се у ником не налази.{S} Света црква постала је тржиште.{S} Нема поштовања прам својој |
| ј царевини, и свјетује се како да му се црква умири од чешких патарена, и као што гласи долазе, |
| дошли, па и они су харали, тако да већ црква и нема више црквених утвари.</p> <p>Ферхад запита |
| овде, опет, било је све весело.</p> <p>Црква је била великољепна.{S} Ту си видео све барјаке к |
| жене, девојке и децу. ’Де год се стане, цркве руше, те праве од њи’ џамије.{S} Деспот и Вук иду |
| асије, и сви ти дивни остали манастири, цркве и храмови бдити ћеду да се праве српске душе од с |
| већ стециште Турака из далеке земље.{S} Цркве православне изгубише се у млоштву џамија као цвећ |
| ве, која и слабима снагу даје, а док је цркве, душман неће искоренит’ Душанове потомке.</p> <p> |
| ајева долазили су у Жичу да виде српске цркве славу.{S} Неки су ишли у свету земљу, где је Спас |
| е виде горњи, красна кубета манастирске цркве.{S} Долазе ближе, дивна околина украшава манастир |
| ту светињу ногом ступити.</p> <p>После цркве скупише се у двору, у једној дворани војводе код |
| ати блаженим деспотом зидане и украшене цркве, и обитељи.{S} Још ћу Манасију већма украсити, а |
| је сад сераиљ турски, ’де су биле свете цркве, ту су сад џамије.</p> <p>Султан Амурат под чадор |
| ту и слободу буди.{S} Ти си измет свете цркве, и нијеси достојан живота.</p> <p>Ферхад то изреч |
| Србе пошокче.{S} Колико се већ из наше цркве у туђу примамило.{S} Угрима је римпапа отац, па ћ |
| дузећ’ма потпомагати снагом богодане ми цркве, која и слабима снагу даје, а док је цркве, душма |
| светлост доба Душанова.</p> <p>И изван цркве је било све лепо.{S} Зданије довољно велико да у |
| је Ђурађ са војводама, великашима, око цркве непрегледно много народа.{S} Ђурађ и војводе у цр |
| ле свете литургије народ тамо-амо около цркве хода, ’де их слепци гуслама дозивају.{S} Један сл |
| Каже да је наредио да се испод руке све црквене утвари покупују, и сад чека даљу заповест.</p> |
| у наложи да испод руке купује све отете црквене утвари, што су хусари отели, а од ових опет до |
| у харали, тако да већ црква и нема више црквених утвари.</p> <p>Ферхад запита за благо, Радосав |
| b n="470" /> им прстом ћелије, тороњ на цркви, канда је онде скривено благо.{S} Побожни калуђер |
| растос се у цркви опојао.{S} У саборној цркви служи Мелентије, са калуђери.{S} Црква дупком пун |
| их калуђера, који на трему, у ћелији, у цркви, крвљу орошен пада као жртва, која христијане на |
| ао сам се и на Св. Николу у Приштини, у цркви, велику сам свећу упалио.{S} Од тог доба силно са |
| рба код Срба била је свакидањи рад, а у цркви свештеник на вечерњу сузним очима, жалосним гласо |
| као кртица, треба такав да је, да кад у цркви ходи, главом полилеј да додирне.{S} Онда је и сва |
| за свештеника.{S} Такав шпрљавац кад у цркви служи, и ходи, зли језици кажу — гле иде као крти |
| , од куд неколико корака учини, па је у цркви.</p> <p>Ферхад се обуче и по напутку нађе она вра |
| и закључа врата.</p> <p>Осветљење је у цркви било слабо, тек једно кандило пред распетијем гор |
| крвили, није избегао, штавише, био је у цркви на бранику, и добио је боја.</p> <p>Ферхад изрече |
| а од Стеванове смрти, баш парастос се у цркви опојао.{S} У саборној цркви служи Мелентије, са к |
| па о Христовом васкрсу видјела сам те у цркви, у Аја-Софији, и ти ми нафоре пружи.{S} Ти удовац |
| што треба.</p> <p>Радосав опет оде и у цркви све у тајности преправи.{S} Бимбаша све тако наре |
| је владика, и у светој обитељи као и у цркви имао би прво место заступати, ал’ деспот је опет |
| ати не сме, израдићемо да буднеш први у цркви, и богате баштине.</p> <p>— А зар за ме у деспота |
| досав.</p> <p>— Народ ће га спомињати у цркви, у песмама, и одјекнуће песме жалосне од Београда |
| о добро певао, з’ото кад је год појао у цркви, поред свег лепог гласа нешто чудно, смешно је из |
| нашли Јеремијино благо, ал’ нашли су у цркви крстова, путире, окована златна еванћелија и разн |
| које треба погубити, ту је близу кула и црквица.</p> <p>Отац Пајсије сједи сам, на столу велики |
| ет година без престанка рађено, па дичи цркву.{S} Од латински’ крајева долазили су у Жичу да ви |
| ву о ружичалу очитати.{S} У манастир, у цркву не може их пренети, јер ту немају места они који |
| .</p> <p>Јерини је дуго време.{S} Иде у цркву, чита зборник, моли се богу, то јој је једина уте |
| пут, и то у највећој тајности, отиде у цркву да се пречести, да јој буде све опроштено.{S} При |
| утку нађе она врата, кроз која ће ући у цркву.</p> <p>Ту га чека Радосав, који пре свега како Ф |
| S} Бимбаша све тако нареди да куд пут у цркву води, Турци отклоњени буду, да не би Ферхада међ |
| ника нема милости, сиђу с коња, обијају цркву и ћелије, отимају, који се противи ране, убијају |
| д турском ножу привукао.{S} Он је своју цркву, свој род љубио, па га болело што су земље Душано |
| су се у моловању и дрворезању.{S} Жичку цркву су сами калуђери моловали, па светитељи тек што н |
| Рувима и свих калуђера, уђу у отворену цркву, да се пре свега светој обитељи поклоне.{S} Деспо |
| ветно, само над главом Београда вије се црн облак.{S} Београд је у сени, суначни зраци му кроз |
| рњи, тако као Арапин; да сам био сасвим црн, нас двоје изгледали би као два рођена брата, још в |
| на прсима као златан оклоп, на глави му црн самур-калпак са белом челенком, на које ручици којо |
| ки, руке као од челика, црно мрко лице, црна коса, у дубљини ока видиш му јуначку душу која тек |
| смирено калуђерски.{S} Велике црне очи, црна коса и велика правилна калуђерска брада, а при том |
| у чела и красни обрва, севала су му два црна ока; и парала су срца.{S} Властољубије у младом ње |
| ени и већ на белом ’лебу, а да их скоро црна земља покрије. <pb n="476" /> Само Харалампије тре |
| > <l>Паде тама на то поље равно,</l> <l>Црна ноћца крај учини борби;</l> <l>Ал’ побједа остаде |
| пред двораном.{S} На њему је долама од црне кадифе, на прсима склопљена велика златна пуцета, |
| ведник града, и доноси му на јастуку од црне дибе, унаоколо позлаћено, са висећим на четир угља |
| је нешто смирено калуђерски.{S} Велике црне очи, црна коса и велика правилна калуђерска брада, |
| воту!</p> <p>На градским кулама вију се црне заставе, тек је шест недеља од Стеванове смрти, ба |
| ачина Раде.</p> <p>Војску прате вране и црне орлушине.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| и бркови, из очију му варнице скачу.{S} Црни Завиша, кнез од Грабове, из Пољске, од јуначне лоз |
| деспот, с лева Розгоњи, опет до деспота Црни Завиша, преко Лошонци, па тако помештају се војвод |
| ачу и ридају</title>", у суглас му поје црни калуђери.</p> <p>Да си видио како ти јунаци, који |
| за назоре деспота и Облачине Раде.{S} И Црни Завиша био би покрај деспота, волео би ’де на отво |
| је већ ђаво од њега ушур узео.{S} Онај црни поред њега изгледа као јагње поред лисице.{S} Очи |
| ји су као какове светиње.{S} Видиш, тај црни благ је као сунце.{S} Тај малте неће кад-тад, кад |
| ом погледу, дивном руву.{S} На глави им црни самур-калпак са црном челенком, бедра обвијена пој |
| јност.</p> <pb n="362" /> <p>Силно јато црни’ врана облетало је около дворова деспотови’, па се |
| стрчали су напоље и ишли су онамо ће се црнило.{S} Калуђер је хтео брзо уклонити се, но није му |
| са Розгоњијом, Лошонцијом, и с Пољаком Црним Завишом.</p> <p>Кад је тако краљ Жигмунд примио к |
| х дворјани и слуге међу собом прозову: „црним“ и „црвеним“ калуђером.{S} Где су млоге слуге, ту |
| је обвијен.</p> <p>Велика дворана све у црнини, канда је црном чојом постављена, о челу виси ве |
| отовица са деспотом и пратњом, сва је у црнини, и села је у чело до деспота.</p> <p>Жалосно је |
| ог долама увек од драгог камења трепти, црнином је обвијен.</p> <p>Велика дворана све у црнини, |
| ветлост одају.{S} Обучена у црно, глава црнином ушамљена, као у дувне, танак златан појас показ |
| есеџију због харања, спашава ђевојке од црних Арапа, дође у Приштину, на огњиште бабино, и утре |
| сав састав орјашки, руке као од челика, црно мрко лице, црна коса, у дубљини ока видиш му јунач |
| је остављала, примјетила је да се нешто црно к њој приближава.</p> <p>Она није познала калуђера |
| видела сам потајно провлачити се нешто црно.{S} Чини ми се као да сам и мале рогове му видела |
| из зенице светлост одају.{S} Обучена у црно, глава црнином ушамљена, као у дувне, танак златан |
| едно много народа.{S} Ђурађ и војводе у црно обавијени, на сваком лицу види се нацртана жалост, |
| остави спавајућег оца Леонтија и цео у црно увијен, пође ближе к том жагору, не би ли наишао н |
| езане плоче ћеду доћи над главама, ниже црног крста.</p> <p>Отац Радосав је милостив, па ће им |
| по свјету се чује;</l> <l>Од Дунава до Црнога мора,</l> <l>Од Грчкога до Јадранског мора;</l> |
| калуђери.{S} Змај-Облачина Раде седи до Црнога Завише.</p> <p>Донесу јестива и сваке ђаконије, |
| ских краљева, царева и јунака.</p> <p>У црној дворани на среди је велики округао стол, покривен |
| звати, а да ми јошт буду на руци против Црнојевића, који се већ у Зети готово отели.{S} То је к |
| ађари угњездише се у Београду, Балшићи, Црнојевићи и Његуши отели се од српске круне која је св |
| виде се тек покидани удови.{S} Балшићи, Црнојевићи на путу су да се Зета са Поморјем Србији не |
| босански краљићи, и сами Балшићи и сада Црнојевићи више су шкодили српском народу нег’ сами Тур |
| но што српско име носи.{S} Ти Балшићи и Црнојевићи не гледају Србију за чело српског народа.{S} |
| црном челенком, бедра обвијена појасом, црном дибом, и сам војвода Кајица, тај бисер од јунака, |
| ву.{S} На глави им црни самур-калпак са црном челенком, бедра обвијена појасом, црном дибом, и |
| p>Велика дворана све у црнини, канда је црном чојом постављена, о челу виси велика икона Христо |
| среди је велики округао стол, покривен црном чојом.{S} Над столом одгоре спуштен велики блиста |
| не би Турци предварили, заповеди кнезу Црном Завиши да заузме места на којима ће повратак војс |
| спаија, какве хареме имају!{S} Онде је црноока и лепог стаса дражесна Гркиња, онде питоме крас |
| евану.</p> <p>Кад Ђурађ, са војводама у црну дворану уђе, седне у чело, и да знак војводама да |
| цније био је за патријарха намешћен.{S} Црнци калуђери тумарали су као какви духови по земљи, и |
| сасвим био таков као ја, само још млого црњи, тако као Арапин; да сам био сасвим црн, нас двоје |
| почивајућег деспота, гледи му лице, из црта му чита ужасну борбу у души, зајекне, нешто га у с |
| а и сталежа, које су себи противне неке црте и поњатија у себи садржавале.{S} Мирољубиво начело |
| аука, честитост и смиреност беху главне црте целог његовог живота.{S} Народа жеља и царска воља |
| д народом ону важну свог реда и сталежа црту, која му је давала пред светом вид неке више душев |
| љивати, а рашта му бог даде памет и миш’цу, већ да народ свјетује и штити.{S} Турци му обричу о |
| ам, ал’ то јошт није баш свршена ствар, цура је јошт врло млада ал’ заручница већ може бити.{S} |
| у попливати бели лабудови, њих ће дивна цура кнегиња Мара из своје руке ’ранити, соколовима ће |
| је султан Амурат, има харема, са дивним цурама.</p> <p>Сад кусају, Харалампије од пута јако умо |
| ом из манастира довели какве лијепе две цуре, да их мало разгале.{S} Ја их понуђа’ са робињама, |
| етови сеоски иду од куће до куће, траже цуре, ставе их на углед, и најлепше изберу, јер Турчин |
| харач давати.{S} Тако те красне српске цуре, с тим сивим српским соколовима доведене су у харе |
| ануме и буле шетају се.{S} То су српске цуре, које су турских шака допале.{S} Има их силом отет |
| ала је красно пашом бити, толике красне цуре за жене имати, то је живот.{S} Ал’ кажи ми, честит |
| ћа Турцима харач, ал’ у том харачу су и цуре.{S} Свако котарје даје по коју цуру у харач, као и |
| } А тко то није знао, нису га волеле ни цуре, некмо ли јунаци.{S} Па јошт криваста плећа.{S} Па |
| у и цуре.{S} Свако котарје даје по коју цуру у харач, као и другу робу.{S} Кметови сеоски иду о |
| или обе руке поклисара, па га вуку пред чадор.</p> <p>Поклисара пред отвореним чадором још држе |
| ауш под Голубац и позваћеш Јеремију под чадор мог везира, ђе ће му се благо избројати.{S} То ће |
| звишенијем месту, на главини разапет је чадор деспота.{S} Врх чадора вије се застава Србије.{S} |
| се одржати мора.</p> <p>Деспот развуче чадор, и повиче да коње доведу.</p> <p>Ал’ гунгула трај |
| от ослови Облачину, да се повуче у свој чадор, да се са Јеремијом у четири ока разговара.{S} Об |
| они, и праћен од сејмена изиђе и у свој чадор оде.</p> <p>Султан и паше при изласку његовом пре |
| ан се заврши, а Ферхад-паша води у свој чадор поклисара Каралампоглију.</p> <p>То је архимандри |
| ад смо начисто, време је почивању, твој чадор је у реду, па да се смиримо — рече Ферхад-паша, и |
| кићена сабља.</p> <p>Деспот понуди га у чадор, завесу спусти, и стојећки се питају.</p> <p>Десп |
| волео би’ бити дервишом.</p> <p>Завеса чадора је већ спуштена, без замерке једе се и пије.</p> |
| који са сејмени Харалампија до његовог чадора допрати.</p> <p>Харалампије легне и заспи.</p> < |
| дем ал’ ћу стражарити.</p> <p>Деспот из чадора поглед баци ван на долину, диже се прашина, мало |
| едај града, кајати се нећеш.</p> <p>Ван чадора чује се глас од гунгуле, из сто грла чује се гла |
| коње, а Јеремија, праћен, подиже се до чадора, ’де га деспот дочека.</p> <p>Јеремија је као ро |
| Харалампије отпраћен је до одређеног му чадора, и легне да спава.</p> <p>Леп санак је боравио и |
| лавини разапет је чадор деспота.{S} Врх чадора вије се застава Србије.{S} Пред главином пољана, |
| а главину, онде је његов стан, видим му чадоре.</p> <p>Улак поклони се и оде.</p> <p>— Да од бо |
| оштину.{S} Ту је ведро небо и деспотови чадори.{S} То су за делије станови.</p> <pb n="515" /> |
| бије.{S} Пред главином пољана, разапети чадори, то је мала српска војска, коју је довео Облачин |
| и дели-Реџеп-ага јаничарски. </p> <p>За чадором сејмени и заптије.{S} Ту је окол турске војске. |
| p>Ал’ гунгула траје.</p> <p>Већ је пред чадором Облачина Раде и Кајица војвода.{S} Облачина мрк |
| су сад џамије.</p> <p>Султан Амурат под чадором седи, и долазе му паше и везири на диван.</p> < |
| поучава.</p> <p>Деспот на брежуљку под чадором седи, пред очима му је свеколик поглед.{S} Задо |
| чадор.</p> <p>Поклисара пред отвореним чадором још држе док султан прослови.</p> <p>— Тко си, |
| ши.</p> <p>У стану турском Марко у свом чадору пије.{S} До њега седи његов мили Хасан.</p> <p>Х |
| варају, та је л’ могуће да могу у твом чадору вино пити.</p> <p>— Можеш, ти си гост, и поклиса |
| ства.</p> <pb n="433" /> <p>У разапетом чадору седи султан Амурат, нуз кољено беглербег Исак-па |
| се још поразговарати.</p> <p>Оба седе у чадору да се овде још последњи пут ђаконијама, пићем и |
| SRP18590_C2.22"> <head>XXII</head> <p>У чадору Ферхад-паше седи Харалампије и договара се.</p> |
| п тек из призора појављује се.</p> <p>У чадору седе деспот и Облачина Раде.</p> <p>Кад је сунце |
| е од битке одвукао, има још и друге.{S} Чак из Зете долазе му нови војници.{S} Но поред свега т |
| упусти Приштина са окружним предјелима чак до Косова.{S} Косово нек буде земља твоја, Милици и |
| а ћемо онда.{S} Сад смо већ од Призрена чак до Крушевца скочили, па куда ћемо после одавде?{S} |
| да преко три морја, седам краљевина, па чак до римпапе.{S} Свако тражи његово пријатељство.{S} |
| осте, но јако удесне.{S} Од белог сукна чакшире, кратак лак гуњац, прслук отворен, лаки опанци |
| еме паша, да откинуте од својих до века чаме, да проклињу свој рођендан.</p> <p>Ферхад-паша, Ис |
| о тридесет девојака поред једног старца чаме?{S} Па како ли јошт живе међу собом у кући?{S} Све |
| Облачином отпутова, а Јерина остаде да чами, док се у Смедереву ред учини. </p> <milestone uni |
| <p>Шта ради Ђурађ у Гургусовцу?</p> <p>Чами, проклиње, освету смишља.</p> <p>Његова гордост је |
| авио, Јерина са породицом у Београду је чамила.{S} Кадикад послао јој деспот потајно улака да ј |
| p> <p>—- Они се веселе, а ми овде бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ бити од нас?</p> < |
| ли јошт живе међу собом у кући?{S} Све чангрижу, све једна хоће да је боља од друге, па једнак |
| к отворен, лаки опанци са танким, преко чарапа унакрст обвијеним каишом.{S} Држање му беше благ |
| украса, обична струка, узане ногавице, чарапе и местве.{S} Лице њихово, глава, племенитог изра |
| бије.{S} Они пошљу нека мања одељења на чаркање противу Босне и Херцеговине, а највећа част ост |
| овамо морамо да се бранимо и мађарски’ чаркаџија, који упадају и харају.{S} Кајицо, преметни, |
| и.{S} Час му долази да је сасвим невин, час опет канда је нешто уплетен.{S} Ако <pb n="494" /> |
| начисто.{S} Јако су сплетене ствари.{S} Час му долази да је сасвим невин, час опет канда је неш |
| кају номадичне народе, који си час овде час онде домовине тражу, одавде се разносила сила и сла |
| ико, као мој Хасан.{S} Кад једаред дође час да морам на други свет путовати, његова побратимска |
| благо.{S} То га јако пече.</p> <p>Дође час да се крећу.{S} Ферхад наложи једном бимбаши да у п |
| а прослови.</p> <p>— Јеремијо, још који час, па је наш удес ту.{S} Живити ил’ мријети.{S} Све н |
| е достојанствено деспот.</p> <p>За тили час сви су на коњима.{S} Деспот с десне, с леве му Јере |
| сметњи, и за Србе куцнуо је као најбољи час, ал’ бадава кад место једног троје управљају.{S} У |
| ју, раштркају номадичне народе, који си час овде час онде домовине тражу, одавде се разносила с |
| последњи дан.{S} Камо среће да је исти час млого пре стигао, да не умрем у оваковој туги.{S} Б |
| уром усколебано море, проклињао је онај час када се родио, кад је Милеву видио, проклињао је љу |
| ост занавек одузеше, а оно морам и онај час проклети, у ком сам се родио.</p> <pb n="367" /> <p |
| сам да је већ за Србију куцнуо жалостан час.{S} Увидео сам да поред вас ни као луд ни као мудар |
| .</p> <p>Сам Ђурађ, који је једва чекао час свог самовластија, први пут је у свом животу осетио |
| и Турцима служе, видио је да је куцнуо час, да почиње пропаст народа.</p> <p>Петошко је остави |
| да се, и започе:</p> <p>— Сад је куцнуо час, или — или.{S} Маџари притискују; Јеремија ће да пр |
| т Србије, па је онда и Цариграду куцнуо час.{S} После Косова Душанова властела отела се.{S} Од |
| гледали на све догађаје и ишчекивали су час у којем ће се њи’ово господарство започети.</p> <p> |
| не је доцне кајати се, ал’ ви још имате часа.{S} Чувајте народ од женског господарства јер женс |
| у Београду дуго време и мучан живот.{S} Часи су јој дани, а дани недеље.</p> <p>И деспот једва |
| а и покаже.</p> <pb n="486" /> <p>— Ево часна крста, у то знамење сам крштен,</p> <p>и крст пра |
| у немају места они који су издали род и часни крст.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| аспећа Спаситељева, пркрсти се и пољуби часни крст, да се увјерим да је христјанин.{S} И прије |
| се [с] Облачином Радом, примао градске часнике, који су му на поклоњење дошли, питао је за здр |
| Турчина пође, код ког се не би смела ни часним крстом прекрстити.</p> <p>— Мани се, ђаво не спа |
| адо љубио, и што рекнеш, то је у твојој часној глави промудрено, ваљано.{S} Сад нећеду Турци на |
| лио нити кога оклеветавао.{S} У празним часовима једни су децу, младеж поучавали, други су писа |
| ину залогу одређене ми брачне свезе.{S} Част ми пак, изискује последње моје судбе верно држати |
| .</p> <p>Улак уђе, поклони се.</p> <p>— Част теби, војвода, доносим ти поздрав од земље господа |
| са нешто Саве и Дунава.{S} Једва толика част је већ под Турчином, само тај покор да нисам дочек |
| , и са свеколиким благом, па вам све на част.</p> <p>— Пристајем, само да ми даш ријеч, честити |
| ђе се деспот у чуду, видећи да је једна част народа под њим, а друга под Турчином.{S} Па баш он |
| за опасно.</p> <p>Поред свега тога већа част војвода била је на рат склоњена.{S} Они се јако уз |
| декоји од умора тихо почива.{S} Но већа част у туги и мутним мислима очекива настајући дан.</p> |
| противу Босне и Херцеговине, а највећа част остане у стану на пољу Косову.{S} Турци одма’ посл |
| красан, честит и побожан.{S} Већа га је част Турака љубила и уважавала, и само неки су га мрзел |
| губила, и да то принадлежи оном који је част српске војске онђе спасао.</p> <p>Шта је, дакле, и |
| на мрзе и који му за зло примају што је част војске после битке спасао.</p> <p>— Дакле, он хоће |
| ао гинути ил’ к деспоту бегати.{S} Тако част једна, језгра Душановог народа, повуче се к Морави |
| лу, у десници пе’ар, започе:</p> <p>— У част бога, и у наше здравље, да дочекамо један дан као |
| тих јела човек гладан остане.{S} Главну част вечере сачињаваше некол’ко врсти добра печења и до |
| жавну владу себи присваја, и који једну част народа од друге цепа, и нек’ се такав издајица смр |
| поступак, будући је с тим спасао једну част војске, када већ и онако победа није се могла доби |
| чини га турским пашом и повери му једну част војске.</p> <p>Русна и Харалампије нису мировали.{ |
| а, таковим начином, да једну опредељену част српске земље Вук за себе и сина задржи, а остало д |
| о осамдесетољетни старац.{S} Он је већу част свога века у Светој Гори као пустиник провео.{S} Н |
| Дринопоља.{S} Кнез Лазар је заузео већу част [земаља које је Вукашин држао, а] Вукашинова пород |
| ападаје Татара, и са тим спасли су већу част турске војске, а са њом турско царство.{S} Бајазит |
| ама чинио.{S} Мој отац држао је највећу част српске земље, па кад је пошао на Турке, кнез Лазар |
| ело провео и дубока ноћ је опет затекла частеће се госте.{S} Петошко је опет своју будалаштину |
| p>Тамерлан са татарским војводама пије, части се, па Бајазиту хлебне комаде баца у кавез.{S} Ми |
| ме ће показати да је спаситељ био једне части војске.{S} Да њега са својом војском јошт не има, |
| ирчетом, и узме у руке кормило слободне части Србије.</p> <pb n="332" /> <p>Нов ред је заводио |
| грабљивост, <pb n="532" /> непоштовање части и имовине свог сабрата.{S} Буди увјерен, чесити д |
| вршила.{S} Земља се са тим опет на мање части подели, и са тим се Турцима посао покорења Србије |
| места, каогод и Петошко своје, па су се частили, веселили; после обеда старији мало у шетњу и р |
| разговор закључи.</p> <p>Још су се дуго частили, пили и о разним стварима разговарали; кад већ |
| .</p> <p>Добро је пало Србима код Марка частити се.{S} Били су уморни, а код Турака опет слабо |
| уклим гласом јошт могао у најозбиљнијем часу и осећању у ком се деспот налази, на смех навести, |
| витом дође.</p> <p>Деспот је још у овом часу господар Београда, и прима краља као деспот, српск |
| танак Србије.{S} Можда му је у самртном часу доброта и побожност надњу улила за спас Србије, и |
| } Оче Харалампије, ето ти књига повеље, чати шта ја имам добијати од деспота.</p> <p>Харалампиј |
| ју и бимбашу, продере се <pb n="462" /> чауш, звекну таламбаси, а Јеремин катана с бока затруби |
| нокат, жели ти кољено цјеливати — рече чауш- -баша.</p> <p>— Пустите га нек слободно стане.{S} |
| ц, а Каралампогли нек с војском иде као чауш, и кад се град преда онда Јеремији нек се изда бла |
| удостојите.{S} Ти ћеш ићи с војском као чауш под Голубац и позваћеш Јеремију под чадор мог вези |
| Реџеп, очи му севају.</p> <p>У исти мах чаушбаша пријави се, и донесе глас да су ту поклисари.< |
| ри руку у шпаг и извади писмено.</p> <p>Чаушбаша прими писмено и донесе на кољено султану.{S} С |
| дити и причестити.</p> <p>Зором телали, чауши вичу, чује се и звук таламбаса, Турци су весели.< |
| празан.</p> <p>Ферхад устаде и довикне чаушу, који са сејмени Харалампија до његовог чадора до |
| било у песмама, у ружичном мирису, међу чашама ватреног винца, и онде ’де се слава оружија спом |
| друштву.{S} Најважније ствари се поред чаше вина започињале и свршавале.{S} Ако је ко непријат |
| шатором са Краљевићем поред пријатељске чаше, мораш искреног срца и благе душе бити.{S} С ким М |
| разговараше, донде се остали смејаше и чаше после сваког одсмеха празнише.{S} Веселост је све |
| {S} Ако је кога љубовца изневерила, при чаши винца тражио је утјехе и мислио о новој љубави; би |
| атеља имао, па му је желео одољети, при чаши пуној мислио се како ће му доскочити.{S} Ако је ко |
| код Ситнице реке, забринуто сеђаше при чаши вина.{S} Одело му је било српско, онако каково су |
| руги отаџбину, па се у несрећи теше при чаши рујног винца, поред тужни’ песама. </p> <p>Марко у |
| бе и мало се говорило; када је дошло до чашице, све је настајало живље и живље.</p> <p>Дошао је |
| својом дружином седне и поткрепив се са чашом вина почне са осталима јести.</p> <p>Царица, коју |
| аља српског прогласио.{S} Он је с већом чашћу српске земље завладао, и да не бијаше кнеза доцни |
| о гинути — одговори Петошко, и на то је чашу смедеревског искапио.</p> <p>Док се Новак и Петошк |
| ледао.</p> <p>Наједанпут патријарх узме чашу те наздрави царици:</p> <p>— За здравље цара, цари |
| пе’ари хватају.</p> <p>Ферхад узе први чашу, и напије по старинском српском обичају.{S} Он је |
| му може с чим служити.</p> <p>— Дај ми чашу вина да ме страх прође — рекне као из шале калуђер |
| од деспота било.{S} У твоје здравље ову чашу!</p> <p>— И досад си био од први’, дабогда, свагда |
| ити.</p> <p>После ових речи Новак једну чашу испразни, а донде му Петошко у реч упадне:</p> <p> |
| на пјевцу, који искапивши једну подобру чашу и погладивши своје бркове, узме гудало и гусле у р |
| с Мађарима изгледате као скакавац прам чворку.{S} Поразиће вас сила падише.{S} Но шта мисли во |
| зусти, и што једаред изрече, тога ће се чврсто држати.</p> <p>— Није до оклевања, идем да дам ј |
| морам крмило нашег брода у руци држати чврсто, и ако бура запљуска а и брод потоне, нек и ја с |
| међу обојима — од српске стране нема се чега бојати, повући ће ову своју војску натраг и препра |
| да извиде шта се о’де ради, да би знао чега ће се држати.</p> <p>Вук је горд био да се покори |
| мају од нас што им се год допада.{S} До чега смо већ дошли?{S} Камо Душанова Србија?{S} Остало |
| ’, и сам би се потурчио, ал’ да се и до чега докопам, да ми се подијели добар комад земље.</p> |
| > <p>Јеремија прослови.</p> <p>— Ето до чега смо дошли, да Мађари владају у Мачви и Београду, п |
| ст, и неће се ничега побојати.{S} И већ чега да се боји, ионако је и он сам и Србија на коцки.< |
| било тужно јадиковање које срце чупа, и чежња за прошлом славом.{S} Глас је био громовит, каого |
| ише људства него себе рари.{S} Они нису чезнули да што пре архимандритом или владиком постану, |
| аде тишина.{S} Ферхад гледи на деспота, чека шта ће чути.</p> <p>Деспот неколико тренутака зами |
| светлом падиши.</p> <p>Јеремија стане, чека одговор, оштар поглед бацив на Харалампија, који ј |
| от изрече, на Леонтија озбиљно погледи, чека одговора.</p> <p>— Тако је.{S} Но јошт христијанст |
| добро зна, шта Исак-паши на срцу лежи, чека на благо.{S} Да га зајази, и сам се одмах дигне, а |
| и.{S} Цариград је већ од Турака опасан, чека се само коначна пропаст Србије, па је онда и Цариг |
| Марко са својом браћом, као лав рањен, чека, да са последњим уздисајем све што га окружује, см |
| .{S} И он је ту у двору стањен, и једва чека да га Ферхад позове.</p> <p>Ферхад-паша целог пута |
| м својим обасјати може.{S} Деспот једва чека да му падиша помогне.{S} Па зато га и треба помоћи |
| и, а дани недеље.</p> <p>И деспот једва чека да се саграде двори, тешко је глави почивати ван с |
| кроз која ће ући у цркву.</p> <p>Ту га чека Радосав, који пре свега како Ферхад уђе, затвори и |
| ић.</p> <p>Кад је све спремно, Јеремија чека добру отпоруку од деспота, ил’ нападај.</p> <p>Кад |
| бац ће пасти у руке Мађара.{S} Јеремија чека улака да прослови.</p> <p>Улак прави селам, погибн |
| } Наишли би и на благо, на што Јеремија чека, ал’ их Харалампије заварава, он их моли, преклиње |
| упропасти, или им у нужди не помаже, па чека да један другог прогута.{S} Једанпут су ишла два к |
| причести се и пољуби га.</p> <p>Радосав чека га с причешћем у руци, не исповеди га, исповест је |
| руке све црквене утвари покупују, и сад чека даљу заповест.</p> <p>Ферхад-паша укочено гледи на |
| ници, ’де опет своје српске приврженике чека који му српску војску купе.</p> <p>Деспот и брат м |
| /p> <p>— Ту до трапезарије на гомили, и чека заповест да се унесе.</p> <p>— Нек се унесе благо. |
| тац Харалампије, сад већ архимандрит, и чека да постане владика.{S} Њега је Русна покровитељств |
| ћеду ти Мађари у помоћ — рекне Јерина и чека одговора.</p> <p>— Доћи ћеду, само кол’ко ће их и |
| а!{S} Ја сам као божји слуга већ стар и чека ме већ последњи дан.{S} Камо среће да је исти час |
| мислити.{S} Укочио очи на Леонтија који чека одговор.</p> <p>— Дакле, султан Амурат би шћео мој |
| војске.</p> <p>Деспот у великој дворани чека госте.{S} Свечано се обукао, како достоји деспоту, |
| и’ допрати.{S} Деспот их пред двораном чека, уведе краља и понуди му место у чело.{S} С десне |
| ћ гости.</p> <p>Деспот са својом свитом чека пред двораном.{S} На њему је долама од црне кадифе |
| и свог стада српског народа.{S} Тако он чека вече и ноћ, да легне, да почине, зна да ће му лак |
| имо.</p> <p>У трапезарији све их готово чека.</p> <p>Није дуго трајало, звоно зове у трапезариј |
| е му говор незадовољан Прибац.</p> <p>— Чекај, ниси ме још преслушао — продужи лукави Харалампи |
| шта ћемо чинити.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чекајте, ето иде неко.{S} То је гласоноша. ’Оди амо!</p |
| бувени, чекају спремни док зора заруди, чекају Јеремију.</p> <p>Седе на кожним гривним јастучић |
| на рука деспота.</p> <p>Убојно обувени, чекају спремни док зора заруди, чекају Јеремију.</p> <p |
| д у едем, ђе га сви турски газије једва чекају.</p> <p>Стеван књаз, коме су Турци место царског |
| љен само калуђерима да пркоси, и зато и чекају да дође Петровдан, да св. Петар кључем отвори мр |
| ајице виде да су криви, и као окривљени чекају осуду.</p> <pb n="480" /> <p>Бимбаша гледи, слуш |
| једнако шаље гласове да неки властелини чекају само на смрт Стевана, па да кнежевиће, за које с |
| >Бајазит и Сулејман саветују се.{S} Они чекају гласове од Милице.{S} Са Вуком су већ начисто.{S |
| ко ће Бранковићу наруку играти.{S} Само чекају да дође Ђурађ, па да се с њим још договоре.{S} Н |
| ионако слабоговорљиви, мучали су, једва чекајући да жртву одвуку.</p> <p>Така је била свадба кћ |
| и, по реду дворском, издалека су ходали чекајући на какав миг ил’ заповест.</p> <p>Милева је ме |
| астир“.{S} Ја сам све то мирно подносио чекајући крај искушенија и моје невоље.{S} Но напосљетк |
| дећи у бриги своје дане, зебећи у срцу, чекала је излазак целе ствари.</p> <p>Кад наједанпут оп |
| , променила се у лицу, те као препанута чекала је да чује какве ће јој гласе ови гости донети, |
| stone unit="subSection" /> <p>Царица је чекала Русну.</p> <p>Русна, по обичају своме, шетала се |
| .</p> <p>Сви су сад на Грмана гледали и чекали како ће започети.{S} Он није дао дуго на себе че |
| еравали одма’ дубље у Србију упасти, но чекали су шта ће Срби после изгубљене битке чинити.{S} |
| и; то су били господски синови, који су чекали што пре да постану већи.{S} Слабо су што учили, |
| епили, на нас свом силом напасти.{S} До чекања ту није.{S} Једну руку морамо си одсећи да остал |
| ће све бити доцне.</p> <p>— Е, није до чекања, сад ћу коња обости, па с улаком к Богородици, п |
| ујеш како са Ласловара грувају, није до чекања, већ иди ти сам и однеси кључе, па дођи одмах са |
| рављаће се да на Влашку удари.</p> <p>У чекању том прође и неколико дана.</p> <p>Кад наједанпут |
| адовао.</p> <p>Сам Ђурађ, који је једва чекао час свог самовластија, први пут је у свом животу |
| од другог стидио.</p> <p>Јусуф је једва чекао да буде свему што пре крај.</p> <p>У једно доба д |
| је у помешаном чувству радости и страха чекао да види какови ће то гости, какав ли глас бити.</ |
| <p>Затим мало стане, па онда без да је чекао да му ко у реч уђе, рече:</p> <p>— Не би л’ цариц |
| А да си цар?</p> <p>— Да сам цар, не би чекао да Турци мене потраже, него потражио би’ ја њи’.< |
| и, Светиславе, ти ћеш ту поред твог оца чекати опредјелење да, кад устреба, пред непријатеља по |
| е започети.{S} Он није дао дуго на себе чекати.</p> <p>Почео је једну песму о Душановом рату са |
| како друкче, вријеме кратко, не може се чекати, пиши и потпиши, па на коња.</p> <p>Радосав мора |
| уди да седне, он мора на ногама бити, и чекати на заповест Ферхад-паше.</p> <p>Тишина, да се пр |
| </p> <pb n="326" /> <p>Дуго нису морали чекати.{S} Обе војске биле су спремне, и сутрадан пре з |
| ече Харалампије, који није баш био каиљ чекати док на нокту загоре.</p> <p>— Морамо још мало по |
| Русне.</p> <p>Он није на себе дао дуго чекати.{S} Једва дочека ову прилику.{S} Са радосни кора |
| т, трубе и таламбасе, није требало дуго чекати, малочас док се путници прашине отресу, ту ћеду |
| ећи дели-Реџеп.</p> <p>— Не треба индат чекати, већ одмах јуришати.</p> <p>С почетка су били ђа |
| е, виногради у изобиљу, ту су шуме, тма чекињастих животиња, шуме пуне жира, ту је пловидба, Ду |
| ин однијети у Херцеговину да му са мрка чела бриге разабирам.{S} Ово ја не хтједе, избјегнем, и |
| иде трагови ванредне мушке лепоте, а са чела, из очију видиш си његову светску мудрост.</p> <p> |
| води горе у чело.</p> <p>Кад су већ до чела, тек онда тргне се, падне му на памет да је владик |
| 272" /> показујуће.{S} Испод високог му чела и красни обрва, севала су му два црна ока; и парал |
| ана.</p> <p>— Није ти бриге, господару, челенка Кајице ће се увјек напријед вити, боље славно м |
| и нужди зна се наћи.{S} Он ће нам бити челенка до челенке.{S} Па ако бог да, посјетићу јошт и |
| а се наћи.{S} Он ће нам бити челенка до челенке.{S} Па ако бог да, посјетићу јошт и може бити м |
| ом челенком, на које ручици којом се са челенком спаја, трепти алем-камен драги.{S} Лице му ма |
| антије долама, на глави самур-калпак са челенком.{S} Изглед му није делијски, ал’ очи му доказу |
| , на глави му црн самур-калпак са белом челенком, на које ручици којом се са челенком спаја, тр |
| тена, на глави му самур-калпак са белом челенком, о врату виси му широк златан ланац, о бедрици |
| На глави им црни самур-калпак са црном челенком, бедра обвијена појасом, црном дибом, и сам во |
| ножа.</p> <p>— Све смо претресли, нема челика ама ни за нокат, жели ти кољено цјеливати — рече |
| исечен, сав састав орјашки, руке као од челика, црно мрко лице, црна коса, у дубљини ока видиш |
| ак стаде сабљом бит’ душмана,</l> <l>Но челична татарска кошуља,</l> <l>Већ се о њу сломи мач Н |
| ијарха бацио.{S} После толике несреће и челични Новак мало духом клоне.</p> <pb n="265" /> <p>Ц |
| е, велики војвода Облачина Раде, велики челник Радић, и Кајица војвода, и Ђурађ Кантакузен.</p> |
| војника; а са војводом Радићем, великим челником, путује и чини наредбе да се народ пожури за з |
| на њему изражена божанствена питомост, чело повеће и борама пресецано.{S} Седе власи спустиле |
| лшићи и Црнојевићи не гледају Србију за чело српског народа.{S} Зато морам и с Грцима добро да |
| на озбиљност, деспоту се брижна бора на чело навукла, Јеринино фино лице сузама орошено показив |
| ушати, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек је чело намрштио, и даде знак да би добро било да се Петош |
| ај старијих услуга новом увенчаће своје чело.</p> <p>Харалампије од стиха преда се тој задаћи.< |
| зују.</p> <p>И самом Јеремији набора се чело.</p> <p>— Од калуђера може свашта бити, један ће у |
| а у сну мори.</p> <p>Јерина шаком глади чело деспотово, и уздисај му одла’не, канда осећа добар |
| ш горе, јер старом Србину још се румени чело, но стари Турчин жут и преживљен, па кад има по тр |
| им са Вукоглијом уреди.</p> <p>— Ја сам чело челом, лице лицем био са деспотом, знаћу рећи султ |
| какав диван делија, каква глава, какво чело, какав састав, да је сретнији рођен, па да је у Ца |
| би све одмах дознати, ал види наборано чело у деспота, прониче му у срце, зна да му почивке тр |
| је добре и зле дане преживио.{S} Ведро чело, а образи наборани.{S} Пострижен је за калуђера у |
| облећу деспота, руке му љубе, он њи’ у чело.</p> <p>Веља је радост Јерине, кад виде красне дво |
| и пратњом, сва је у црнини, и села је у чело до деспота.</p> <p>Жалосно је било опело, жалосна |
| а војводама у црну дворану уђе, седне у чело, и да знак војводама да поседају.{S} Војводе по ре |
| у ушао, разгледа, игуман га води горе у чело.</p> <p>Кад су већ до чела, тек онда тргне се, пад |
| ла, а не ум.{S} Тко је могао песницом у чело вола убити, тај је више важио, нег’ који је књигу |
| м чека, уведе краља и понуди му место у чело.{S} С десне до њега седне деспот, с лева Розгоњи, |
| оћу, лукавство.{S} Седа брада и голо му чело на диван позива.</p> <p>Сва пратња је спремна.{S} |
| народом.</p> <p>Војвода Радић набораним челом све то слуша и рече:</p> <p>— Твоја воља нужда на |
| Вукоглијом уреди.</p> <p>— Ја сам чело челом, лице лицем био са деспотом, знаћу рећи султану н |
| ихна.</p> <p>— Београд, његов створ, на челу свом записаће вечито име деспота, и осветлиће наок |
| а, и у град пропрати.</p> <p>Жигмунд на челу.{S} На глави му крунисан шлем од злата, на прсима |
| седа пркосно уковрчена коса, на великом челу зарезане му три ране, поглед мрк, да ти кроз душу |
| ини, канда је црном чојом постављена, о челу виси велика икона Христово распетије, што је Стева |
| стол, а на њему развијене повеље.{S} У челу седи Јеремија, до њега с обе стране Јаблановић и Х |
| паше и везири на диван.</p> <p>Амурат у челу на узвишеним душецима, уз кољено и наокол паше и в |
| аседну и светују се.</p> <p>Краљ опет у челу, а остали по чину разреде се.</p> <p>Красно је бил |
| ане изиђе деспоту насусрет, ту је и сва чељад.{S} Мара кнегињица, слуге.</p> <p>Деспот и деспот |
| цима памет усвирати.</p> <p>Ет’ тако се чељад јошт веселила.{S} Пјевање, шала, заигравање све с |
| е очајно јуначки, јер бране себе, своју чељад, своје благо.{S} Узмеду ли Турци Ново Брдо на јур |
| о Србији путем манастира Жиче.{S} Своју чељад миле ћерке, оставио је у Смедереву, а за њих бриг |
| ага доста, могао би са мојом породицом, чељадима живљет и на страни.{S} У Трапезунту и Цариград |
| сподари, а оно пашћете сви са својима у чељуст душманину.{S} За мене је доцне кајати се, ал’ ви |
| а, настаће опет старо зло па ће народ у чељуст непријатељу.{S} Од славне српске земље начиниће |
| Караманији опорави, одмах ће на Србију чељуст отворити.{S} Амурат сада мене ласка, да ме од Жи |
| одржати ријеч?</p> <p>— Ти тражиш оно о чем ми писа је л’?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Одмах не мог |
| .{S} Видео је својим очима доста јада и чемера.{S} Деце није имао.{S} Ко ће бити после њега дес |
| pb n="363" /> Па ако баш Мађари победе, чему се има онда надати?{S} Жигмунд хоће земље и првенс |
| мо да је ту Харалампије, па да знамо на чему смо.</p> <p>— Шта ће нам Харалампије без Турака.</ |
| дмах <pb n="541" /> деспот не доведе, и чему тај дуги договор беше приређен.</p> <p>После поздр |
| а дочека да се с њим разговара, да види чему се има од Бајазита надати.</p> <p>Он је Милици све |
| по свету лутао.</p> <p>— Е па добро, о чему хоћете?{S} Хоћете ли да вам приповедам како сам се |
| ђ није очи с Марка скидао.{S} Није знао чему да се већма диви, ил’ његовом големом стасу ил’ ње |
| бину да види земље и јунаке, да се јошт чему научи и да сваком што може помогне, па онда да се |
| а мном ма у које доба, ја ћу ти се ма у чему одужити — рече благодарно слуга.</p> <p>— А јеси л |
| био одвећ властољубив, нити се могао у чему са Стеваном слагати.{S} Један другом је на путу ст |
| дара.{S} А какве су војводе?{S} Не знаш чему више да се дивиш, снажном створу, делијском поглед |
| , мислила да би се њега млада књагиња у чемугод тицати могла.{S} Она је сад са самом књагињом у |
| аши седили.{S} Где је сад долма Багџе и Чераган, онде су се укусне зидане грчке палате дизале, |
| Зна ако допадне шака Мађара, да ћеду му череци висити на капијама Голупца.{S} Боље је и погинут |
| његови’ слаби’ страна има млого важни’ черта, јер је Ђурађ пун духа и разума, храбар и искусан |
| рка, нит’ очи с њега скида.{S} Из сваке черте Маркове у себе вуче ново и ново јунаштво.{S} И ди |
| двећ сув.{S} Лице суво, но млогозначеће черте.{S} Очи тамне и жалосне.{S} На лицу му је изражен |
| имовине свог сабрата.{S} Буди увјерен, чесити деспоте, да ћу те у твојим племенитим предузећ’м |
| није бранио ништа за друго, само да се чест војничка не повреди.{S} При том познавао је доброт |
| ве то и осећао што Петошко говори, опет чест војводска није му допуштала да отрпи од будале так |
| тари бабин дом, пун свачега, богатства, чести и поштења.{S} Потомци оних јунака, који су стреле |
| Они су били поглавари Румелије и једне чести Арбаније, и потпадали су под власт Лазареву.{S} Д |
| p>Калуђер још није се ни издувао, па са честим запињањем гласа почео је говорити, но скоро се о |
| одељење управљао.{S} Он је био красан, честит и побожан.{S} Већа га је част Турака љубила и ув |
| олико већег имамо изгледа да ћемо какав честит мир учинити.{S} Што се тиче Лазара и његове поро |
| S} С ким Марко вино пије, тај мора бити честит човек и јунак.{S} Људи смо, оба и млади, нек ти |
| на добром путу.{S} Изглед и говор тако честит, да се не мога’ посумњати.{S} Па ми јошт и то рј |
| мо да дође, али онако какав што но кажу честит, па би видео.</p> <p>Грман се и од невоље насмеј |
| ребао.{S} Стеван је био у сваком смислу честит, ал’ која полза кад ни брат Вук добра му не жели |
| /p> <p>Ту је и војвода Кајица, дошао да честита деспоту на Смедереву што га сагради, и доноси м |
| о дивни синци вредних родитеља, који са честита рада живе, воледу се о’де закопати, негли преда |
| S} Долазе му посланици са свију страна, честитају му деспотство, и траже пријатељство његово.{S |
| красне камилавке, смирена бледа лица и честите браде, па мислити мораш да су то нека изванредн |
| ити, чисто себи не верује.</p> <p>— Ма, честити пашо, ил’ је ово на јави, ил’ ме очи варају, та |
| ет, добро пије, добро једе.</p> <p>— Е, честити пашо, баш ти ’фала, само на једноме не, нешто м |
| та Ферхад-паша.</p> <p>— Јест, тако је, честити пашо, па баш мило ми је што тако српски збориш, |
| сами сложити не можете.</p> <p>— Суди, честити пашо, како је право, — прослови громким гласом |
| ене имати, то је живот.{S} Ал’ кажи ми, честити пашо, колико ти имаш жена?</p> <p>— Хануму имам |
| да.{S} Но и то ти се морам исповједити, честити пашо, да ако не буднем патријарх, биће Мелентиј |
| ино га још већма побуђава.</p> <p>— Ој, честити пашо, како је красно бити Турчин.</p> <p>— Има |
| ски.</p> <p>— Видим да си врло паметан, честити пашо, ја сам понео собом и пешкеша, пет хиљада |
| глади браду и даје селам.</p> <p>— Ево, честити Ферхад-пашо, војводе Јеремије да ти преда Голуб |
| у вас Мађари скучили.</p> <p>— Е добро, честити пашо, ти право говориш, ал’ питам те, ако би Је |
| пца ћу новац предати.</p> <p>— Е добро, честити пашо, само немој на ме заборавити, а ја ћу ти б |
| вјетиња није оскврњена.{S} Што спомену, честити деспоте, да Харалампија и војводе од српске рук |
| ми посекли, живили су били у Призрену, честити у богатству.{S} Био сам после у Београду и у др |
| > <p>— Пристајем, само да ми даш ријеч, честити пашо, да се мој дел не уштрби.</p> <p>— То је м |
| рским дворима.{S} Па кад ми га ти знаш, честити деспоте, исповједам ти се на спас моје душе, да |
| римати — рече љутито Јеремија.</p> <p>— Честити пашо, опет ће најбоље бити у Голупцу, па да се |
| ијин дар употребићу како ваља.</p> <p>— Честити пашо, не заборави ме — рече Харалампије, очи му |
| али.</p> <p>Јеремија одговара.</p> <p>— Честити пашо, Голубац је мени дат био у залогу од деспо |
| се узбудило старо среброљубље.</p> <p>— Честити пашо, ја сам се дочепао млади’ кнежевића и тек |
| ће Јеремија сам благо примити.</p> <p>— Честити пашо, најбоље би било да се благо подјели у Гол |
| Кад су насамо били, упита га:</p> <p>— Честити пашо, ја сам тебе у мом животу виђео, али не зн |
| поштовањем и прослови српски:</p> <p>— Честити војводо Јеремија, ја ти доносим добар хабер, ту |
| права жеља, само кад би деспот пао, ој честити пашо, да ми хоћеш само наруку, све би учинио шт |
| — Да, Јеремија, њега овде на свјетовању честитих нема.</p> <p>— Сад сте ме чули, моји витезови. |
| о, а овако бар док је владао, владао је честито и славно.{S} И ми се сад у таковом истом стању |
| ара народ к себи дошавши само је једног честитог поглавара требао.{S} Стеван је био у сваком см |
| тој Гори као пустиник провео.{S} Наука, честитост и смиреност беху главне црте целог његовог жи |
| био.</p> <p>— Свјети оче, знам за твоју честитост одавна, и што те успитам, искрено по души ћеш |
| већма чуло.{S} Јула, једна од куварица, често је напоље излазила, кад замало ал’ она са притвор |
| давде конаку.{S} Кад се у двору налази, често иде књегињи, која се са дворјанским девојкама заб |
| оја је, као што смо јошт пре споменули, често друштво своје остављала, примјетила је да се нешт |
| о.</p> <p>Ферхад-паша, у име султаново, често је деспота посећавао.</p> <p>Он беше од они’ људи |
| е љубави увек други и друга тражи, нег’ често су у намастир ишли, те су се постригли.</p> </div |
| кових примјера дворског живота, који је често и на цео народ од великог уплива био.</p> <p>Но Р |
| ику бригу.</p> <p>— А бога ти, да ли је често у двору Светислав?</p> <p>— Он често долази овамо |
| ео свет.</p> <p>Отац Харалампије био је често спомињан.{S} Његов стас, његова брада, његове под |
| трепавица једва и видеше.{S} Лице му се често смешило и по спољашности његовој рекао би да је ц |
| се такови потурчењака одвећ примали, и често на велики степен их уздизали.</p> <p>Дођу јошт не |
| о.{S} И краљеви од Немањине лозе радо и често су се овде задржавали.{S} Доцније када се српска |
| ава, па тако је и мати била прама њојзи често претворна.</p> <p>Сад је Мара дошла да материно с |
| је у манастир, па тек је оданде к Русни често одлазио, и с њом нове замке плео.</p> <p>Светисла |
| ести дао.{S} Поред све телесне слабости често је на коња седао и ишао у шетњу.{S} Тако једаред |
| о да воли Светислава, јербо јој је овај често пред очима, па се зна у женским забавама, а Војно |
| месту лежао је пашин двор.{S} Онуда сам често пролазио.{S} Кроз пенџерић буле су извиривале.{S} |
| ам пуно султаново поверење.{S} Теби сам често у Вуковим и <pb n="346" /> Бранковићевим метежима |
| је често у двору Светислав?</p> <p>— Он често долази овамо, но не верујем да ће од тога што бит |
| е не допада — тај свуда мути, а особито често се врзе около Русне.{S} А знаш ко је Русна; да мо |
| своје доба дворске сплетке Харалампију често откривала, па временом срећа је до садашњег стања |
| сподар страда од пуног стомака, који му често главе дође.{S} Видели сте кошницу, видели сте у њ |
| ова брада, његове подмукле очи, биле су често у разговору.</p> <p>— Како се теби допада, Митре, |
| Коње доводе; оружани момци, мала пратња четворице спремна.</p> <p>Јеремија пре нег’ што ће на к |
| ко остане, да над српским народом троје четворо владају, Србија мора пропасти, јер ту процвати |
| ирок врат.{S} Глава му је била велика и четвороуголна; уста повећа, усне подебеле, зуби велики, |
| рашнари.</p> <p>Био је Петров пост, ал’ четвртак, и није се тако строго постило; било је ту риб |
| луша Милицу, други Мару, трећи Стевана, четврти Ђурђа, а пети се, опет, Турчина боји.</p> <p>Ни |
| красни’ војника.{S} Гле онде оне красне чете, све младићи као борови — рекне Ђурађ показав прст |
| дибе, унаоколо позлаћено, са висећим на четир угља златним китицама кључе.{S} Заповедник града |
| , нит’ је до оклевања.</p> <p>Деспот са четир војводе заседне у другој дворани, у којој су насл |
| на устану, да се знак да се разиђу, сем четир војводе, који се с деспотом у пратњи повуку у дру |
| мали прозор, а ти видиш два милостива а четири несташна ока, и теби се срце у грудима стегне; и |
| најоштрију кази извршити, расећи па на четири стране, и тако удове му по капијама повешати.</p |
| одара и две госпође?{S} Народ је био на четири партаје поцепан.{S} Један слуша Милицу, други Ма |
| ју још Ново Брдо, па су искинули Србије четири стуба.{S} Онда је Србија башта без плота, у коју |
| вуче у свој чадор, да се са Јеремијом у четири ока разговара.{S} Облачина иде ал’ громко просло |
| алампији, ипак није се прам овом између четири ока као такав <pb n="427" /> понашао, него као б |
| аше против деспота.{S} Морао је једнако четовати против њега, а с тим против свог народа.{S} Ње |
| кобише се бродови, настане бура, вали у четокаике пљускају, преламају се, бродови крше се, балв |
| анаца Турци куљају.{S} Виде се и турски четокаици на Дунаву, сав Дунав је бродовима посут, а у |
| се већ преважа, ал’ навале силни турски четокаици да и на води пут препрече.{S} Сукобише се бро |
| на Дунаву виде се бродови, пун је Дунав четокаицима, носе храну, <pb n="392" /> заиру војсци.{S |
| S} Лошонција прође на другу обалу, и на четоклацима довезе сву спрему у Ласловар, и топове.</p> |
| први угодник божији.{S} Није више млад, четрдесет лета је прошло како је пострижен, ал’ здрава |
| о читати.{S} То је брат Теофан тако око четрдесет година стар, смешљивог лица и погледа.{S} Мла |
| оте, поткријепиш, а ја да добијем једну чету српских јаничара, <pb n="491" /> па кад дође земан |
| вјетује се како да му се црква умири од чешких патарена, и као што гласи долазе, успјева, и рим |
| ко су ствар удесили.{S} Као што знаш, у Чешкој земљи је раскол, тако као што је у Бугарској пат |
| <pb n="535" /> а да смогне у Њемачкој с Чешком, која је круновина Њемачке.{S} Па јошт друго, Ту |
| то сам каткад у стању Турке уздржати од чешћи’ нападаја на мој народ.{S} Да ја нисам Вукашинов |
| лако позлеђује.</p> <p>Султан Мехмед са чешћу их је дочекао.{S} Премда није био пријатељ Србину |
| почела се лити.</l> <l>Јошт’ се не зна чија је побједа.</l> <l>Но кад стиже кнез Лазаре млади< |
| је ноћ, и једнако се прича.</p> <p>— А чије ће бити намијењено благо, — запита деспот.</p> <pb |
| јети.{S} Све на себи свјечано носим, од чије руке паднем, тога је свије што је на мени, ал’ и ј |
| Милица.</p> <p>— Ово је особито што; но чије ће све то бити, слатка мајко, хоћеш ли све то за с |
| споштине, па није ни чудо, што су одма’ чијем имену понешто придевали.</p> <p>Вече је било крас |
| и двори зову се наши, а нијесу наши.{S} Чији је град, тога су и двори, а ми о’ђе не можемо бити |
| не може управљати.{S} Кнез Лазар богзна чији је син.{S} Ако је Душанов, то није законит, ако је |
| налево, сад надесно, већ не зна ни сам чији је.{S} Кад се пропада, нек пропада.{S} Но и то ти |
| рску продерати.{S} Но тешко оном, преко чији’ леђа се други туку.{S} А каква је турска силесија |
| ло да ти глас боље иде — рече Новак, на чију реч одма’ се даде вина пјевцу, који искапивши једн |
| моћи био Сириџа-паша, <pb n="537" /> на чију ријеч султан много даје.{S} После дивана Сириџа од |
| <p>Народ се сасвим збунио; није знао на чију ће страну.{S} Онда је то било, кад су код Србаља п |
| исоки Дечани од неко доба не зна се под чију власт <pb n="410" /> потпада[ју] ил’ турској ил’ с |
| ужи.{S} Треба то знати да кад који ђаур чију кћер узме, онда улази тиме и у сродство њене пород |
| у Србију.</p> <p>Ето, сад се Ђурђу, за чим је тежио, испунило.</p> <p>Но да видим шта ће без С |
| Јерина није жена Лотова, она нема се за чим натраг освртати.{S} Срце Србије из Београда пренело |
| иљатим гласом запита га да ли му може с чим служити.</p> <p>— Дај ми чашу вина да ме страх прођ |
| акова девојка која се тако скоро даје с чим обманути?{S} Та нисмо ли казали већ да је она добра |
| {S} И у оно доба војнички и свештенички чин биле су две такове точке човеческог реда и сталежа, |
| задрктала кад је сабљом махала.</p> <p>Чин је звршен.</p> <p>Краљ се свечано испрати у своју д |
| ице Новак, и тако све даље по реду свог чина заузму места и остали гости и дворјани.</p> <p>Пат |
| ги турски великаши који дођу до великог чина, без да им ко, без да им султан сам име и порекло |
| одбијају од себе светлости блеск, слике чине се као да у животу трепте, обасуто све рајским мир |
| </p> <p>Да се гости задовоље, велике се чине припреме.</p> <p>У једној дворани намештена трпеза |
| ремију и Јаблановића да по својој глави чине — па видиш како су прошли.{S} Какви су то његда ју |
| тали.{S} Игуман Рувим и остали калуђери чине припреме за госте.{S} Велика је свита, мада је ман |
| е веле за нашу поуку и душевни напредак чине.{S} Није ли наш Спаситељ толико муке претрпео за ч |
| х потомаках у свим коленама.{S} То исто чине и други добри калуђери.{S} Који што приноси Смедер |
| арици покорити се.{S} Шта да се, дакле, чини?{S} Ако се са једном женском земља спасти може, за |
| тог блага растати се.{S} А овамо, опет, чини му се да Ферхад-паша није му тако пријазан као што |
| сузе на лице, но душа јој срце задрма; чини јој се канда глас чује — Јерино, охрабри се.</p> < |
| ам потајно провлачити се нешто црно.{S} Чини ми се као да сам и мале рогове му видела — рече за |
| се и сватко на свој посао, Јеремија да чини даље наредбе за одбрану, Јаблановић код светлости |
| <p>Саветује се са братом Вуком, шта да чини.</p> <p>Вук му саветује да га ухвати и на смрт осу |
| ма шта бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини деспот?{S} Ако се са Жигмундом сајузи, први је изл |
| ду добра чинити, а оно као Турчин то да чини.</p> <p>Такав је био Ферхад-паша.</p> <pb n="450" |
| Брдо.</p> <p>Јеремија пита Ђурђа што да чини са кнежевић’ма.</p> <p>То питање Ђурђу велику бриг |
| ом речи, та Бранковићева лоза млого зла чини.{S} И ја сам се сама у њему преварила.{S} Са ласка |
| улама бави, па све зна шта се међу њима чини.{S} Ту после може видети човек сваког сијасета.{S} |
| га могао смакнути дати!{S} А гле он шта чини са мном?{S} Та да морам Турчину служити, опет се о |
| сада, оно биће то доцније.{S} Видиш шта чини Коран мог пророка, колико већ има и од вас у нашем |
| рцима све оно чинити, што им год царица чини.{S} Бајазит се обрадује и обрече своје покровитељс |
| аше дижу и разилазе.</p> <p>Ферхад-паша чини припреме за пут.</p> <p>Татари на брзи коњи језде |
| о, ил’ ко млад ил’ стар отаџбини услуге чини — рекне умерено патријарх.</p> <p>Овако су се дуго |
| ени:{S} Ђурађ је задржан, да још услуге чини, па онда кад већ не буде нуждан, да дође и на њега |
| пусте.{S} Саветовао је царици, да то не чини, молио ју је и преклињао.{S} Царица, премда мало в |
| агаш.</p> <p>— Е добро, дакле шта да се чини?{S} Ко ће управљати донде? — запита Новак.</p> <p> |
| приправни за борбу.</p> <p>Жигмунду се чини да лагано напредују.{S} Покушава нападаје са слаби |
| дом Радићем, великим челником, путује и чини наредбе да се народ пожури за зидање Смедерева, да |
| еди пријечешће које чиста душа свијетим чини.{S} У здравље теби, деспоте, и дивном јуначини вој |
| његовим прсима је крст Христов, и тако чини како Исус заповеда, свом је у невољи друг, искупљу |
| јатељство са оним христијаном, који оно чини што је Алаху повољно.{S} Ако ја вино пијем, зато К |
| урству, хришћанству и свом народу добро чини, а ви народ издајете.{S} Петошко је своје сједе вл |
| ио, паштио се уверити ји, да он то зато чини да после оборене Бранковићеве и Лазареве <pb n="27 |
| штеним ногама.{S} Харалампије тако исто чини, да се паши не замери, по реду као што треба прекр |
| не може срцу да одоле, испусти из руке чинију и пусти се у јецање кроз које се чују загушите р |
| ећи Мара, да се не осрамоти, то исто је чинила.{S} Турцима није никад пала тако секира у мед ка |
| сим тога, братија такове су нам пакости чинила да смо мислили капи крви већ у нама остати неће. |
| је.{S} Тако су Турци с нами и међу нами чинили.{S} То је оно старо, не саједини, <pb n="386" /> |
| и одсада да га ће ухватимо, тако бисмо чинили, ал’ сад друкчије није могло бити — одговори Јер |
| друге, јер млого ји има који би то исто чинили што и Вук Бранковић.{S} Треба сваком могућном зл |
| требало да будемо господа, онда сте нас чинили просијацима; а кад смо просијаци, сад нас правит |
| ужасне гласоноше, а гдекојим се, опет, чинило све то као неки сан.</p> <p>— Синови моји, говор |
| реметале.{S} Гледајући на воду Ситницу, чинило му се као да се вода јошт од јуначке крви црвени |
| ко му црвени нос тако је набубрио да се чинило као да су му на врху јошт два мала носића нарасл |
| вору каткад је ужасавала.{S} Све јој се чинило да добро бити неће, све јој је тако долазило као |
| Она није знала шта да мисли.{S} Њој се чинило да није могуће, да је због књагиње њу калуђер ос |
| је сад био без главе па му се све лако чинило.</p> <p>У Вишеграду наскоро држао је савјет са с |
| {S} Кад нијесам могао у народу добра да чиним, јер шта може будала учинити, постадо’ Турчин и п |
| ежевићи у нашим шакама, одговори нам да чинимо што за најбоље, најпаметније држимо, да их држим |
| шта би требало чинити и шта би Јеремија чинио да би био на његовом месту?{S} Јеремија рече, да |
| да владао.{S} Деспот не би им ништ’ зла чинио јер, срце његово <pb n="403" /> није кадро било н |
| год чинио, све је са раздељеним силама чинио.{S} Мој отац држао је највећу част српске земље, |
| траг се враћају.{S} Јошт би’ више добра чинио, да ми остали потурице, који ме не познају да сам |
| Сваког казн стигне.{S} И ја сам штошта чинио, што вјера и закон не допушта.{S} Дјела ми се мог |
| му уливаше.</p> <p>Шта је сад Светислав чинио?</p> <p>Шта је могао у том положају чинити?{S} Пу |
| промишљам у овој обитељи шта сам досад чинио, шта ћу одсад чинити, јер и око мене се змије зап |
| поглавар’ма раздељен и тако, што је год чинио, све је са раздељеним силама чинио.{S} Мој отац д |
| } Што си ми као Бранковићу негда услуге чинио, прими за награду оно што имаш <pb n="370" /> и д |
| ем није им се допадао.{S} Отац Леонтије чинио им се тих и мртав; но допадали су им се неке млад |
| ане, као у резерви.{S} Деспот је тако и чинио, знајући да Розгоњија сам хоће да уђе у град, па |
| етислава и Милеву којима се најсмешнији чинио.</p> <p>Премда старији нису дали на себи приметит |
| оупотребу какву према мени и мојој ђеци чинио. — Мало затим замишљена продужи:</p> <p>— Чудо шт |
| е земље, па зашто не би и други то исто чинио, — тако су млоги мислили.{S} Милица царица има си |
| тек онда из освете за леђи радити.{S} А чинити се нешто мора.</p> <p>Ђурађ пошље гласника Јерем |
| би га ипак Ђурађ задржао, шта ћемо онда чинити?</p> <p>— Онда опет ја нећу предати града.</p> < |
| аљује да се Голубац преда, што ћеш онда чинити? — запита Јаблановић.</p> <p>Јеремија мисли се.< |
| јника.{S} Све ти то упрсте зна шта ваља чинити.{S} Али га и ’хоћу наградити.{S} Начинићу га пат |
| pb n="367" /> <p>— Но шта ће још с нама чинити?{S} Шта нас држе овде?{S} Зашто нас већ једанпут |
| е, и с њима се саветовао шта се сад има чинити.{S} Један му саветоваше да не оклева, но да одма |
| ом једнако се саветује о том шта се има чинити.{S} И доиста, кад би се на њи’ слушало било, мож |
| {S} Тако ћеду исто и са Гргура синовима чинити.{S} Па шта ће онда бити, брат брата ће убијати, |
| .</p> <p>Но да видим шта ће без Стевана чинити?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18590 |
| ажара већ насакатише што им шташе добра чинити.</p> <p>— Такав подлац као и ти, који сте сви ст |
| ар свеколиком српском народу могу добра чинити.{S} Но, као што ми се види, са овом ћу жељом ја |
| није могуће код куће свом народу добра чинити, а оно као Турчин то да чини.</p> <p>Такав је би |
| игмундом шурује.</p> <p>— Једно се мора чинити.</p> <p>Још се светују, и Ферхад-паша то изради |
| >Царица сазове савет.{S} Шта се има сад чинити, то је било најглавније питање.</p> <p>У савету |
| ова жеља мени заповијест, што ми је сад чинити? — из дубљине раздражена срца изрече деспот.</p> |
| ицом отклонити.</p> <p>— Шта нам је сад чинити, Сулејмане? — запита Бајазит.</p> <p>— Кад је Бр |
| ше амо долећети неће, но што нам је сад чинити? — рече забринуто Јаблановић.</p> <p>— Сад нам н |
| турчити ил’ истребити.{S} Шта му је сад чинити?{S} Да се младић’ма подвргне Ђурађ Бранковић, по |
| мудре саветнике, светује се шта би сад чинити ваљало да се народ поткрепи.{S} Турчину се замер |
| е чувати.{S} Зборите, шта би ваљало сад чинити, — прослови ти, Ферхад-пашо.</p> <p>— Бацили смо |
| итељи шта сам досад чинио, шта ћу одсад чинити, јер и око мене се змије заплећу, имам и ја душм |
| с пута спреми, то <pb n="404" /> Ђурађ чинити неће.{S} Ако им да што у руке, ту је квасац злу. |
| ја тако тумачио, да може у ту сврху све чинити.{S} Мисли се, падне му на памет да ће најбоље би |
| ас владаћеду ваши пријатељи.{S} Вами је чинити то, што вам Пајсије казао буде, и нипошто се нем |
| а нећу на српску земљу никакве нападаје чинити донде док не покушам да ли се може што у миру уч |
| цима у погодбу.</p> <p>— Друго нам није чинити, Ђурађ неће да одржи ријеч, свезао се с Мађарима |
| ли су шта ће Срби после изгубљене битке чинити.{S} И Турке је иста битка јако ослабила, па су м |
| смо свршили накратко најнужније што се чинити имало, и тако ’ајдмо сваки своме послу.</p> <p>П |
| од тебе, свијетли падишо, зависи што се чинити има, ја сам на твој миг готов кудгод заповиједаш |
| ео уливати у Харалампија.{S} Поче му се чинити да је то лице негда у животу видио.{S} Сад му је |
| ом војске, поче јако размишљати, шта ће чинити ако Јеремија неће град да преда.{S} Јеремија је |
| лушао.{S} И код самих Турака да се више чинити за народ гдешта, негли у свом народу, који је ве |
| ом руком, и да ти ја заповедам, а да ти чинити имаш по мом налогу.{S} Можда се већ и покаја што |
| — Да.</p> <p>— А шта ће царица са децом чинити?</p> <p>— Њима нека се одреди комад земље на ужи |
| како ће све то извршити што је намеран чинити, и збиљски промера све прилике и неприлике.</p> |
| је остао као Петошко, ништ’ не би могао чинити.{S} Тко ли би Петошка слушао.{S} И код самих Тур |
| ав војени поход.{S} Шта је, дакле, имао чинити?{S} Ако би одма’ напред корачао био, Срби, међу |
| том се нико није сумњао.{S} Шта је знао чинити?{S} Рат је сумнителног изласка, а притом заклетв |
| пству осрамоћена, шта јој је било друго чинити, нег’ опет у стару веру, па своје грехе кајати.< |
| ја цар, знао би’ ја шта би онде требало чинити — одговори Петошко.</p> <p>— А сад не би рад онд |
| p>Запита Јеремију Ђурађ, шта би требало чинити и шта би Јеремија чинио да би био на његовом мес |
| <p>Исак-паша пита, дакле, шта би ваљало чинити.{S} Нитко му не зна паметну рећи као Ферхад-паша |
| {S} Но само ’хоћу да вам кажем шта ћемо чинити.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чекајте, ето иде неко.{S |
| и обрече му да ће према Турцима све оно чинити, што им год царица чини.{S} Бајазит се обрадује |
| </p> <p>Сад се Милеви све за маленкосно чинити почне, што није славно, силно и богато.</p> <p>О |
| и Србији страну.{S} А тешко је било то чинити против силовитих паша и везира.{S} Кад је Исак-п |
| нио?</p> <p>Шта је могао у том положају чинити?{S} Пун огорчења и љуборевњиве страсти, борио се |
| >— Знате, дакле, шта нам ваља сад одмах чинити?{S} Ја имам овде два млада кнеза, које сам ја по |
| олупца су у тебе, и можеш што год хоћеш чинити, ал’ старије је јутро од вечера, боље сад и с ма |
| — а оно примам ја од вас тај предлог и чинићу кораке да се моја влада са миром у једно доба за |
| е љутито Новак.</p> <p>— Ал’ шта ћеш да чиниш када није друкчије; видиш да је све заплашено, во |
| о ти деснице побратимске, кад поштеније чиниш, као сад Турчин, нег’ Јеремија, издајица вјере и |
| о задовољство.</p> <p>Милица и дворкиње чинише се такођер расположене.{S} Млађи, када видеше ст |
| ти у своју дворану и гости буду по свом чину и реду понамештани.</p> <p>Да се гости задовоље, в |
| и велики јунак, кадар био у владалачком чину свој народ ма противу кога бранити боље него буди |
| т да је владика Леонтије по свом светом чину достојан да заузме прво место, јер бадава, владика |
| е.</p> <p>Краљ опет у челу, а остали по чину разреде се.</p> <p>Красно је било видети те јуначк |
| >Русна се почне мислити.{S} Тај план не чињаше јој се сасвим хрђав.</p> <pb n="307" /> <p>— Мор |
| е могу да спавам, па сам изишао мало на чист ваздух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте си |
| тоје онде ствари, јер са Јеремијом није чист посао и сам деспот Стеван тешко је с њиме на крај |
| VI</head> <p>Леп летњи дан.{S} Унаоколо чист зреник, небо чисто плаветно, само над главом Беогр |
| и није могао, био је сам собом у рачуну чист.{S} Он је своју реч задао, па ју је и одржао, вред |
| и, хришћани победе, и да будем ја жртва чиста те хришћанске победе.</p> <p>Ове су речи коснуле |
| олела, али та њена љубав није више била чиста.{S} Осим, или поред љубави, ушао је у њу демон бо |
| жним гривним јастучић’ма, подлога им је чиста трава и земља, коју ће деспот наскоро изгубити.{S |
| ко кано посље исповједи пријечешће које чиста душа свијетим чини.{S} У здравље теби, деспоте, и |
| телинског рода и који је покровитељ био чисте заслуге и јунаштва.</p> <p>Милица је била наклоње |
| луђера, ти ћеш јошт до анатеме доћи, но чисти се одавде, да нам не срамотиш манастир“.{S} Ја са |
| на ум Харалампије, који је могао све то чистије знати јер је близу патријарха био.</p> <p>Харал |
| >Ферхад прими причешће, ту свету тајну, чистим срцем и душом, и канда му се камен од срца обали |
| не мисли из главе, и да му срце постане чистим извором добродјетељи.{S} Но они, који нису већ б |
| м околу, код турског паше метоике пити, чисто себи не верује.</p> <p>— Ма, честити пашо, ил’ је |
| ге стране, Турци ће тај наш повратак за чисто, бистро, њима показано пријатељство признати, па |
| је то и примјечавала.{S} Само још није чисто знала шта се то мути и плете.{S} Падне јој на ум |
| за подсмијех, смет; но у смету нађе се чисто зрно, које и слијепу кокош привлачи.{S} Та зрна с |
| то крештав глас, а поред тога није знао чисто исказати жива, но место тога рекао је „зива,“ а п |
| етњи дан.{S} Унаоколо чист зреник, небо чисто плаветно, само над главом Београда вије се црн об |
| ша замагли, да их не види вечита истина чистог родољубља.</p> <p>Пију на извору греха и зли дем |
| предао, и ком се истинито посветио, из чистог уверења прам вери којој ће служити.{S} Био је ве |
| а Харалампијеве услуге нису излазиле из чистог извора, но из себичности, злобе и пакости.{S} Не |
| киптром спојити.</p> <p>Деспот је то из чистог уверења изговорио, и радознал је шта ће на то Ле |
| дан пасуља и сочива, и то баш посно, у чистој води; а игуман и братија купус са сланином, шунк |
| ећ да је она добра, невина, блага, и да чистом љубављу прам Светислава дише?</p> <p>То је све и |
| олуб је мог пророка Мухамеда птица која чистом љубави дише; не дирај високолетећег орла, орао л |
| љив се својим бистрим разумом, науком и чистом савешћу.</p> <p>Отац Леонтије и Пахомије одвећ с |
| p>Вечна им слава!</p> <p>Но бадава, и у чистом житу налази се кукоља.</p> <p>Није било свуда та |
| добра бити неће.{S} Знате да имаде и у чистом житу кукоља, па има још који у овој већ разровен |
| .{S} Но то јошт није доста.{S} Ја пијем чисту воду, а они старо смедеревско вино; доиста велике |
| овељама, наиђе на то што Јеремија хоће, чита, сад једну сад другу обрву подигне, сад одобрава м |
| p>Јерини је дуго време.{S} Иде у цркву, чита зборник, моли се богу, то јој је једина утеха.{S} |
| писма.</p> <p>Јеремија прима писмо, па чита.</p> <p>— Почекај мало.</p> <p>Јеремија мисли се.< |
| аурско писмо, читај.</p> <p>Ферхад-паша чита.{S} Предаја Голупца са условима уписана је.</p> <p |
| > <p>Улак се уклони.</p> <p>Харалампије чита најпре у себи, па онда велегласно.</p> <p>— Е, пра |
| ана о задушницама.</p> <p>Тако Леонтије чита сад једно сад друго, сад Свето писмо, сад књигу св |
| рати се гробници Високог Стевана, Рувим чита молитву, свака реч даје неки одјек, <pb n="525" /> |
| св. Пантелејмона.{S} Како отпочне, а он чита тако напрезајућим гласом канда му је срце необруча |
| ућег деспота, гледи му лице, из црта му чита ужасну борбу у души, зајекне, нешто га у сну мори. |
| рког сунца жега ужасна, тешки оклопници читав дан ка коњу, изморени, би л’ спасили све, а да се |
| Јеремији би допао шака, овако ће се бар читав слободан вратити.</p> <p>Веља је била жалост десп |
| блачина Раде, Дојчетић, Орловићи, и још читав низ дивних јунака.{S} На <pb n="376" /> тужно пој |
| довео сам младог књажевића Вука, здрава читава.{S} Царевић Стеван није хтео код мене остати, но |
| тога Србији.</p> <p>Војска је деспотова читава, и без окршаја не би се дала из доброг положаја |
| да сам их овде код мене тајно здраве и читаве држао, да их за српски престол спасем, који посл |
| и за Харалампија.{S} Одговори да су сви читави, здрави, и од заптија стражарени.</p> <p>Ферхад |
| ју, коњи падају са коњаником, преко њих читави се преваљују.{S} И који спустивши се мишљаху да |
| није могуће, а оно барем што још имамо, читаво да одржимо.{S} Турчин се осилио, но са туђом сна |
| т побринуо се за то да се може здраво и читаво куд хоће повући.{S} И Турци су познавали деспота |
| овести?{S} Неће ли народ рећи: волијемо читавог и искусног Ђурђа који нас предводити може, него |
| ратити морала, јер док је деспот још са читавом војском ту, а не зна се колика је, и Београд у |
| алостан у срце удара, рекао би канда се читавом народу опело пева.</p> <pb n="526" /> <p>Деспот |
| та мисли, шта по ту цјену можеш купити, читаву област.</p> <p>— Ал’ Голубац више вриједи нег’ ј |
| p>— Ферхад-пашо, ти знаш ђаурско писмо, читај.</p> <p>Ферхад-паша чита.{S} Предаја Голупца са у |
| кандила не угасе, и молитве се једнако читају за блаженство душе деспот-Стевана.</p> <p>Калуђе |
| спотовица познавала је нарав деспотову, читала му је на лицу борбу унутарњу, није дошла да га и |
| на краће одбављало; искушеници радо су читали „житија свјатих.“ Братија су међу собом добро жи |
| учати.{S} И добро је што су му пресекли читање, јер би извртањем, кревељењем, и подмуклим гласо |
| ворио, оно што сам му из очију, из лица читао, ја треба све да испричам — рече озбиљно Ферхад-п |
| нуо, да би му овај за то радо јектеније читао.</p> <p>Но кад је цар Лазар на Косову пао, кад је |
| х, прекрстив се, у себи је неку молитву читао.{S} Новаку и Драгашу сузе су низ образ рониле.{S} |
| аву.</p> <p>Светислав је из њени’ очију читао своју несрећу.{S} Љубав је још ту била, али на њо |
| RP18590_C1.6"> <head>VI</head> <p>Знаће читатељ где смо Милицу са њеном породицом оставили.{S} |
| идем у калуђере.{S} Мислио сам у себи: читати знаш, можеш јошт далеко дотерати.{S} Одем у једа |
| е тресута.</p> <p>То је пропис, па мора читати ма какав гост ту био.{S} Па и игуман хтео је пок |
| имији.{S} Док се руча, брат Теофан мора читати „житија свјатих“, а овом приликом житије св. Пан |
| се, помоли се богу, могао он му с лица читати да се искрено моли, видиш на њему изражено покај |
| мах преотео.{S} Патријарх даје молитве читати за падше и за спасеније народа.{S} Милица не зна |
| <p>Леонтије у озбиљним мислима престаде читати, бројанице броји, и броји сате о срећи ил’ несре |
| висок, коштуњав старац; на образу му се читати могло да није једаред био међ’ стрелама и мачеви |
| /p> <p>— Кад сам већ дораст’о, знао сам читати и писати па сам се дуго мислио на коју ћу страну |
| америм узети девојку.{S} Сад тек почнем читати богословију наврат-нанос, само да постанем оно, |
| к се уплаши.{S} На лицу се новодошавшим читати могло да се није добро збило на Косову.</p> <p>— |
| , ја сам морао донде молитве велегласно читати и осушена моја уста водом влажити; постао сам ве |
| н, а на њему велика књига, и поче нешто читати.{S} То је брат Теофан тако око четрдесет година |
| ма има и такових братија, којим на лицу читати можеш да је пост измишљен само калуђерима да прк |
| {S} Где год видиш Турчина, на образу му читаш неки понос; а на Србину видећеш неку загушену туг |
| десет лета, бистрог погледа, на лицу му читаш да је добре и зле дане преживио.{S} Ведро чело, а |
| бабу и мајку, и ђедове и прађедове.{S} Читуљу ћу ти већ предати.{S} Кад је ружичало, очитај мо |
| ало ту породицу оружати, али не једнога члана исте другоме у хатар неправедно жртвовати.{S} Рећ |
| не би задржали Турке босански пастири и чобани.{S} Обилић је убио Мурата, дивно јуначно је, ал’ |
| мет ту.</p> <p>Тако је то било онда.{S} Човек се није мерио главом до рамена, већ од ноге до гл |
| ратњи Рувима улази владика Леонтије.{S} Човек преко седамдесет лета, сув, висок, жуто лице и на |
| иле, само да јој што по вољи учиним.{S} Човек би мислио да је булама у харему богзна како добро |
| свагда може човека лакше погазити нег’ човек што ће њега убити.{S} Може један тројицу потући, |
| егод на згодно место домамити, откуд га човек може добро тући и на воду натерати га.{S} Па онда |
| оред сијасет познатих и непознатих јела човек гладан остане.{S} Главну част вечере сачињаваше н |
| е побојао да би могли Турци дознати, па човек на правди пропаде.{S} Ал’ кад већ и ти знаш за њ, |
| алуђера, па ни за свештеника, јер такав човек кад није наоко, није за свештеника.{S} Такав шпрљ |
| ко куцати.{S} Он је био такође још млад човек, па такова слика јако га се косне.{S} А особито, |
| токе у Србији познаје, и онде ниче, ’де човек не би ни помислио.{S} Тако што је и код Искре изр |
| она је женска глава.{S} Ту треба да је човек који ће народ из толике беде извући.{S} Сад треба |
| олико хоћу.{S} Није добро свагдар да је човек мудар.{S} Када су Турци са Арнаутима на Нови Паза |
| не светлости ни слободе.{S} А какав је човек без светлости и слободе?</p> <p>Кад су били млади |
| најжалоснији гусала звук.</p> <p>Кад је човек у муки и жалости, и најмања реч тако је жалосна, |
| јим послом.</p> <p>Вук Бранковић био је човек бистрог ума, добар војвода, но неописано властољу |
| бог дао нешто што други не имају.{S} И човек је као животиња.{S} Једна животиња има рог, друга |
| а се двор у рај претворио.{S} Мислио би човек, да онде никад велика жалост ни родити се не може |
| да је срца распаљивао.</p> <p>Мислио би човек, да се двор у рај претворио.{S} Мислио би човек, |
| драги, сад иди спавати, па ми само буди човек, а ја нећу на тебе заборавити.</p> <p>После ови’ |
| лите да сам ја тај способнији и нужнији човек, а ја ћу се тога примити.{S} Дакле реците, приста |
| међу њима чини.{S} Ту после може видети човек сваког сијасета.{S} Мој друг Ибрахим преоблачио м |
| о, но ништа зато, ти ћеш зато опет бити човек, па ћеш ти то са мени учињеном каквом услугом поп |
| ’ћер, и задобићу је, јер ћу бити славан човек.</p> <p>— А шта, зар нећеш у двору да останеш — з |
| уга.</p> <p>— А јеси ли ти тако поуздан човек да ти се и што важније поверити може?</p> <p>— Ре |
| дода Јаблановић.</p> <p>— Неблагодаран човек!{S} Узмите ме у ваше друштво, па ћу вам оно бити, |
| p>— Наравно, не.</p> <p>— Како би могао човек изненадно до ње доћи да се насамо поразговори.</p |
| b n="542" /> у прњавору на прелу, и као човек мало се рашћеретао, што чу игуман, и сад је на еп |
| а је била подоста велика тако да се цео човек у њој изгубио и која је била са разним бојама нам |
| рат?</p> <p>Стевану дође један непознат човек, који му од непознатог Турчина донесе глас да се |
| скупљати.{S} Патријарх, као гост и свет човек, понуђен би да седне у прочеље.{S} Милица тиме ње |
| м Марко вино пије, тај мора бити честит човек и јунак.{S} Људи смо, оба и млади, нек ти буде од |
| ко цвеће и сва живућа природа пресељава човека у земни рај, ’де му се дух у небесну васиону узд |
| ји био вешт, и још са поуздана јача два човека Харалампији, ком се налаже, како писмо прими, да |
| </p> <p>Обојици долази да не говоре два човека, паша и калуђер, већ канда говоре гола два срца. |
| ђе је само могао, заштићавао свог рода човека.{S} Да га је мој брат Хафиз познавао био, како б |
| "406" /> <p>Уђе Грк врачар, са два јака човека, покрај њих Харалампије још неколико оружника до |
| .</p> <p>— Е сад видим да сам на правог човека наишао, дакле сад слушај.{S} Кад већ, као што ви |
| која су хтела да имају за луду онаковог човека који је доста мудар да си могу дати казати од та |
| ен.</p> <p>Малочас, па пошаље поузданог човека у Анадолију да извиди којем Бајазитовом сину сре |
| гинуо; и боље, јер за смртно заљубљеног човека нема бољег лека, него ил’ да се одма’ са другом |
| урци имају више коња, а коњ свагда може човека лакше погазити нег’ човек што ће њега убити.{S} |
| S} Ти си један међу твојима који у срце човека проничеш и знаш му мелема дати.</p> <p>Хасан ула |
| спи.</p> <p>Ферхад још промишља о судби човека и народа, па и он пређе у покој сна.</p> <p>Сутр |
| у то доба заробили.{S} Ко ће га сад као човека познати.{S} Бадава га Раде очима тражи, сва су ђ |
| едемску капљицу пустити; он је створио човека и сваку животињу, дрво и чокот.{S} Чокот произво |
| алост, каткад таково што случавало, што човека мрзи изговорити.</p> <p>Но баш да видимо шта се |
| в окол пун вредна радена народа, што је човеку за живот, све ту можеш наћи.{S} Има ’шеничне зем |
| јунак, не опија се да свој закон каља и човеку шкоди.{S} Он ми је све овде.{S} Моја браћа и род |
| људи сви смо Алаха створења.{S} Сваком човеку је памет и срце дато.{S} У једној башти, под јед |
| } О како дивно гуди Грман, да се срце у човеку стегне!{S} Чуо сам га последњи пут трећи дан Вас |
| јим очима ропско тржиште у Скопљу, срам човечанства.{S} Људе, кришћане Србе продају као робу.{S |
| нам неће ништа бити.</p> <p>— Та немој, човече, баш сад да лудујеш, говори бар сад паметно.</p> |
| у изјавити готов био.</p> <p>— Е видиш, човече, како сам од вас ноћас страдати могао, но ништа |
| ред светом вид неке више душевне силе и човеческе умерености и трпљења.{S} Једни партаје праве |
| ли наш Спаситељ толико муке претрпео за човечески род, а ви црви, који нисте достојни вашом ног |
| ћном постала.{S} Једно магновење отрује човеческо, особито младо срце.</p> <p>Сад се Милеви све |
| мо прам љубави.{S} Има млого ствари што човеческо <pb n="299" /> срце усхићавају, а не само љуб |
| вештенички чин биле су две такове точке човеческог реда и сталежа, које су себи противне неке ц |
| ма истинит начув.{S} Тешка су врјемена, човјек мора обазрив бити, јер, штоно кажу, и зидови чуј |
| е не тишти, само треба добро живљет, па човјек на све заборави.</p> <p>Ферхад га промјери оком, |
| смо могли Смедерево назидати.{S} Такав човјек не може бити жртва владарских замишљаја.{S} Одав |
| > <p>— Слажем се.{S} Никад боље већ кад човјек у својој жени има вјерна друга.{S} Нићифор нек и |
| Ферхад-паша је више нег’ Турчин, он је човјек.{S} Ферхад-паша ђе је гођ војском налегнуо, ђе с |
| е шта би са Харалампијом.{S} Био је мој човјек, ошљепио је кнежеве, боже, опрости ми гријеха, м |
| ка дворана све у црнини, канда је црном чојом постављена, о челу виси велика икона Христово рас |
| је велики округао стол, покривен црном чојом.{S} Над столом одгоре спуштен велики блистајући п |
| века и сваку животињу, дрво и чокот.{S} Чокот производи грожђе, а ово нам даје вино, пиће едемс |
| створио човека и сваку животињу, дрво и чокот.{S} Чокот производи грожђе, а ово нам даје вино, |
| миш’це силне, испупчене, могао би их са чохе рисати.{S} Тако су негда дивови изгледали.{S} Краљ |
| господарем свију Турака.</p> <p>Ђурађ, чрез ову победу добије веће поверење код деспота.</p> < |
| и; не једна је већ тако срећном постала чрез доброту калуђерску.</p> <p>— А зашто питаш оче, за |
| S} Њега је Русна покровитељствовала, па чрез Ђурђа Бранковића дошао је до овог важног места.{S} |
| себе у земљи српској имали партаје, па чрез то народу ослабљену бившу, за Турке је боље било.{ |
| са тим лакше победити, снага ће се ваша чрез то поткрепити.{S} Сва оружана сила биће у вашим ру |
| ласкањем и надама ове Србе одржавали и чрез њи’ су нове и нове приврженике задобијали.</p> <p> |
| орске и кућевне тајне већ је све дознао чрез ’декоје служавке, а особито чрез ону због које прв |
| дознао чрез ’декоје служавке, а особито чрез ону због које прве ноћи мал’ није страдао.</p> <p> |
| нас крви стане!</p> <p>— Штавише, можеш чрез то пријатељство и то докучити да српским оружјем д |
| " /> Срби за вас крв проливали.{S} Неке чрезвичајне и изванредне околности, које су настати мор |
| и Теофан зна да ће му сад бити последње чтеније.{S} И збиља, деспот да руком знак да буде опрош |
| бич за покварене великаше.{S} Петошко, чу’ много о тим од деспота, мога господара, и ево ти де |
| ена су окрутна, није за оклевање, и кад чу’ да си овђе зарадова’ се да нећу у овој свјетој обит |
| у Ново Брдо одмах.</p> <p>Јеремија како чу глас, од стиха дигне се, и креће се на пут.</p> <p>Ј |
| више млади.</p> <p>Облачина Раде кад то чу, устане и стане пред деспота.</p> <p>— Дакле, то је |
| и у име Јеремије Голубац.</p> <p>Кад то чу султан и његове паше, удиве се, знали су за Јеремију |
| госта, владику Леонтија.</p> <p>Како то чу Бранковић подиже се да га дочека, очи му запламту, л |
| лу, и као човек мало се рашћеретао, што чу игуман, и сад је на епитимији.{S} Док се руча, брат |
| есетолетну кћер Мару.</p> <p>Кад деспот чу Леонтијеве речи да би султан захтевао његове кћери, |
| и измакли.</p> <p>— Калуђер их, додуше, чува, ал’ ја ни самом калуђеру не вјерујем осим себе, м |
| седио у Гургусовачкој тамници.{S} Њега чува капетан Радан.</p> <p>Стеван што брже врати се у С |
| пот-Стеваном постаде игуманом, и он сад чува тело свог добротвора и моли се богу за спомен душе |
| њи Стеванов телохранитељни хусарски вођ чува на себи доламу, јер је био са своји хусари са двор |
| им се надиве, па веле: „Е сам бог Турке чува, кад ђаури поред овакови’ делија не могу да прокоп |
| ма, то јест за оног служитеља који буле чува да из куће или кроз баште не изиђу.{S} Све се то м |
| од непознатог Турчина донесе глас да се чува Бранковића, јер потајно код Турака о том ради да г |
| } А Голубац, гњездо соколово, оданде се чува плодно Браничево, плодна Ресава.{S} Све то сад мор |
| знао сам се са једним адумом који харем чува, тај ми је све казивао како се онде живи.</p> <p>— |
| та њима доста је и један калуђер да их чува, куд би они из града сами измакли.</p> <p>— Калуђе |
| не кајати се, ал’ ви још имате часа.{S} Чувајте народ од женског господарства јер женске страст |
| се — рече Јеремија.</p> <p>— Само добро чувајте кнежевиће, да какогод не замакну — рече Харалам |
| има збијати на подсмех, јер ма и слепи, чувају углед и достојанство племена Бранковића.</p> <p> |
| Отпусти их, ал’ уједно препоручи им да чувају Јерину, и ђецу јој као очне зенице.</p> <p>Деспо |
| на пут, да поверене им стране и котарја чувају, јер им је већ деспот унапред налог издао да се |
| ар, са препоруком да их као очи у глави чувају, и да им не буде квара.{S} Ферхад-паша познаје Х |
| упили, а већ Срби под Стеваном и Ђурђем чувају турске границе.{S} Милица и Мара постадоше турск |
| {S} По три калуђера наизменце дању-ноћу чувају да се кандила не угасе, и молитве се једнако чит |
| Голупца.{S} Кад опет Смедерево сазидам, чувам мојим прсима леђа султанова.{S} Смедерево треба д |
| ="478" /> на сахрани, и да их безопасне чувамо, ми смо га разумели — рече Јеремија.</p> <p>— Та |
| мај бриге — рече Јаблановић, сви ми њих чувамо.</p> <p>Харалампије кад је рекао да не верује ни |
| нако не дели, ’де је он са ослепљеним и чувањем кнежевића најизврсније дело вршио.{S} Но сад др |
| налогу кнежевиће ослепио и слепе толико чувао?</p> <p>— Не брини се, оче, ако цела ствар за рук |
| као Краљевић Марко кад је стамболкапију чувао.{S} И доиста, кад га Турци видеше, рекну:{S} Афер |
| вићи раде.</p> <p>Отац Пајсија је њихов чувар, а стражари мораду Пајсији наруку ићи.</p> <pb n= |
| а ти ћеш опет <pb n="409" /> бити њихов чувар, па како је сад пећка патријаршија у турским рука |
| у сад у Голупцу у сахрани, ја сам њихов чувар.</p> <pb n="439" /> <p>— А како о њима мисли Јере |
| њој лежи целога света бол.{S} Њихов је чувар отац Пајсије.</p> <p>— Боже мили, какви смо несре |
| а да убија, ал’ тек мора се од насилија чувати.</p> <p>Закључи ухватити га и дати га под затвор |
| преко другог начуо.{S} Ферхад-паша мора чувати деспота, а деспот Ферхад-пашу, да им Турци не на |
| " /> се тим ослаби Жигмунд, деспот мора чувати Дунав против Мађара за нас, и повлађивати му тре |
| јд’ ти да одеш тамо, а ја ћу донђе град чувати.</p> <p>— Иди ти тамо, Јеремија, ја ћу град чува |
| <p>— Иди ти тамо, Јеремија, ја ћу град чувати.</p> <p>— Волијем погинути нег’ тамо ићи.</p> <p |
| о капију против Мађарске, само треба је чувати.{S} Зборите, шта би ваљало сад чинити, — прослов |
| с њима трговину води, морају се у кули чувати.{S} Ту седе на кревету, пред њима, стол, на њему |
| ријети се не може, тај град мора Србију чувати.</p> <p>— Знам Смедерево, и тај красан приједељ, |
| о познато је да ми калуђери знамо тајну чувати.</p> <p>На ове речи јако се Јулине очи засветле |
| ћи да Јеремији да за право, но ко ће их чувати.{S} За ту сврху нема бољег од оца Харалампија, н |
| {S} Ђурађ држи да ти њих још у Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти отреса, и он држа да су к |
| , јер је деспот мудра глава, његов глас чувен од Ангоре и Багдада преко три морја, седам краљев |
| ића важније је од племена Обилићева.{S} Чувено је име Бранковића одавна по целој српској земљи. |
| l> </quote> <p>После ове пјесме јуначко чувство обузме цело друштво.{S} Новаку се суза из очију |
| је било не бити у рату.{S} Ово војничко чувство највећма се у њему изражавало у веселом друштву |
| и до пол’ сата куцало неким непознатим чувством гоњено.{S} Она није знала шта да мисли.{S} Њој |
| Она је сад са самом књагињом у мисли и чувству свом љуборевњивом постала.{S} Њој је пријатељск |
| утра пусте.</p> <p>Сваки је у помешаном чувству радости и страха чекао да види какови ће то гос |
| .{S} И сама сам од дјетинства мог разна чуда гледала <pb n="390" /> ’де свој свога убија, а мус |
| арства збрисан.</p> <p>— Кад сам сва та чуда видио и дуго гледао, помишља’ да је све то за наше |
| т је братску крв лио.{S} Народ од новог чуда обнезнани се.{S} Не зна на коју ће страну.{S} Десп |
| еће се.</p> <p>Војводе и Харалампије од чуда обнезнањени, не могу да се лако разберу, глас Ферх |
| ма; крв без престанка проливате, па гле чуда, јошт вас доста има.{S} Колико вас само под турски |
| ејаше.{S} Доиста, отац Харалампије беше чудан светац.{S} Стасом беше мален, и морао је имати је |
| у се у јунаштву.{S} Краљевић, починивши чудеса својом храброшћу, падне, а Власи победу одрже.{S |
| пост телу.</p> <p>Игуман ишчекује крај, чуди се дугом састанку, ал’ намишља да се о великим ств |
| оче, но брзо к себи дође.{S} Јаблановић чуди се тој пламеној муњи која из гвоздене цеви излеће. |
| а ће онда у Смедерево или у Београд.{S} Чудим се како га одзвали нису, он мора јако награђен би |
| се султан Мурат на Србе справља, па се чудим да се архимандрит ништа о томе не брине.{S} Ми см |
| ао Турчин вино пијем, ја се, опет, теби чудим што си се у делијско руво увуко, ал’ дервиш ђаурс |
| дворкиња.</p> <p>Но то се ја једно само чудим, како и сад показујеш толику наклоност, кад је, к |
| јећи.</p> <p>— Свашта.{S} Ал није им се чудити, и сам би му простио.{S} Понајвише изгледају као |
| ом положају Милице и Русне неће се нико чудити, јер у светској историји има млого такових примј |
| о те висине?</p> <p>— Је ли, господару, чудиш се?{S} Ја код твог оца’ дворска будала, а о’де па |
| Ферхад мери Харалампија.</p> <p>— Ти се чудиш што као Турчин вино пијем, ја се, опет, теби чуди |
| м па с Марком и осталима.</p> <p>Сви се чудише младом Турчину.{S} На то Марко:</p> <p>— Ово је |
| орала је обнажена Тамерлана служити.{S} Чудна среће промена.{S} Но Срби издржали су последње на |
| ли од радости или од жалости.</p> <p>Да чудне промене судбе!</p> <p>Светислав у свом детинству |
| е у ноктима однео.</p> <p>— Ти све тако чудне сне имаш, да л’ си снио кадгод да си пијан?</p> < |
| о у мутној води ловити.{S} Мутне мисли, чудни планови мету му се по глави.</p> <p>Уједанпут му |
| ом народном оделу, па у турском шатору, чудно је усред турског стана изгледао.{S} У глави му се |
| при уласку Јерина.</p> <p>— Како ми је чудно сада у Београду.{S} Тако ми је дуго вријеме.{S} Р |
| о у цркви, поред свег лепог гласа нешто чудно, смешно је издавало.{S} Кад је појао на бденију „ |
| ад, ил’ ће у том запињати, јер ми ствар чудно изгледа, одскора добио сам глас из Браничева да Ј |
| гола два срца.</p> <p>Ферхад-паша прича чудновате ствари, говори канда није турски паша, канда |
| авидно.</p> <p>Но ако је Марко био тако чудновато јуначког изгледа, и Ђурађ је за његове године |
| итивати младе војнике, они се тек смеју чудном питању, то су ђеца без оца и мајке, и као да су |
| шарене хаљине, на глави капа звекетуша, чудо.</p> <p>— Тешко ђаур’ма кад смиједу само луде слоб |
| p> <p>Харалампије гледи га, диви се.{S} Чудо невидимо.</p> <p>Ферхад мери Харалампија.</p> <p>— |
| Мало затим замишљена продужи:</p> <p>— Чудо што се ти Бранковићи уздигоше и узгордише.{S} И Ву |
| .{S} Из целе Анадолије долазише да виде чудо од Бајазита.{S} Хиљадама и хиљадама страни’ људи с |
| и, инђијски брамини долазили су да виде чудо, да купују ил’ искупљују робове.{S} Вашар је у ста |
| ар Лазогли имао је будалу?{S} Онда није чудо што је пропао на Косову.</p> <p>— Е да знаш, код н |
| боре с’ што се бољма може;</l> <l>Није чудо, домовину бране.</l> <l>Турци боре с’ ка’ лавови љ |
| ци боре с’ ка’ лавови љути;</l> <l>Није чудо домовину траже.</l> <l>А Татари као змије љуте</l> |
| ва које се у двору сада налазе, није ни чудо.{S} Сваки је за себе друге планове ковао.{S} Па и |
| же лахко да прегоре Београд.{S} Није ни чудо, Београд је самртну осуду добио.</p> <p>Обед није |
| , ти су само Дечане тражили.{S} Није ни чудо, јер богатства доста, гостију свагда подоста, и то |
| аком је већ то познато било.{S} Није ни чудо.{S} У двору, као год у малом месту, сваки најмањи |
| видећеш неку загушену тугу.{S} Није ни чудо.{S} Турци насред пазара телале, како је добро Турч |
| ише но код друге госпоштине, па није ни чудо, што су одма’ чијем имену понешто придевали.</p> < |
| страшног је погледа била.{S} Но није ни чудо што су тако изгледали.{S} Откако је Србин на Косов |
| уо сам о том много причати, то је право чудо — рече Јаблановић</p> <p>— Осам дана морамо се држ |
| една је српска мајка закукала кад је то чудо виђела, брат брату очи копа, свој свога коље.{S} У |
| ба замишљена.</p> <p>— Јеси ли виђео то чудо, сијева као муња, проваљен штит, а лева страна ми |
| која је још у Солуну била на гласу као чудотворна, а сад бди над Србијом.{S} Ту су после иконе |
| рај свију ти’ пријатељски’ околности, у чуду се нашао деспот Ђурађ.{S} Грчки цар Јован Палеолог |
| из сна пробудити.{S} Калуђер се сада у чуду нађе, и молио се у себи богу да га само сад од ове |
| али, па тек наједанпут нађе се деспот у чуду, видећи да је једна част народа под њим, а друга п |
| већ начула долазак Леонтија, и само се чуђаше, зашт’ га одмах <pb n="541" /> деспот не доведе, |
| еспот започе. </p> <p>— Чујте, војводе, чуј и ти кнеже.{S} Ето подижемо град Смедерево.{S} Зато |
| рекне забуњеним гласом Ђурађ.</p> <p>— Чуј, момче.{S} Ти си још дете прама мени.{S} Онај који |
| са Леонтијем у споречку доћи.</p> <p>— Чуј, свијети оче:{S} Петошко се одавна са мном побратим |
| обичају.{S} Он је сад домаћин.</p> <p>— Чуј, деспоте, и ти војводо, унапријед пијем наздравицу, |
| езе са Циљским комитом.</p> <p>— Е онда чуј шта ће на то сљедити.{S} Кад даш кћер за Циљског, о |
| па ће опет бити Ђурађ изигран.{S} Него чуј, побратиме, стој код горњег моста на опрезу са одаб |
| близу градских бедема, капија отворена, чује се звекет ланаца и пад моста куд ћеду проћи.</p> < |
| еспот Ђурађ долази.</p> <p>Ево деспота, чује се глас.</p> <p>Јерина из дворане изиђе деспоту на |
| сти погружено, деспотовица Јерина јеца, чује јако опште риданије, негдашњи Стеванов телохраните |
| стити.</p> <p>Зором телали, чауши вичу, чује се и звук таламбаса, Турци су весели.</p> <p>Ферха |
| оружја.</l> <l>Звук сабаља надалеко с’ чује.</l> <l>Земља тутњи под силни јунаци,</l> <l>И њи’ |
| калуђер Харалампије.{S} Ето за Радосава чује се свуд добар глас, и кад су се хусари са азапима |
| поглед на Јаблановића и Харалампију, да чује шта ћеду на то рећи.</p> <p>— То је мало, мени су |
| ш у Манасији засео, то је што је рад да чује, пропита, како народ у овим крајевима живи, да л’ |
| е у лицу, те као препанута чекала је да чује какве ће јој гласе ови гости донети, јер је знала |
| и живот допусти“.</p> <p>Ферхад неће да чује.</p> <p>Извуку их напоље, Харалампија носе, кида с |
| чује од господе какав је тко, и то онда чује кад онај није онђе о ком је говор, а господа хоће |
| n="316" /> <p>Вук, кад од Маре и Ђурђа чује шта се стало, разјарен почне све већма војску умно |
| војске у граду и околу.</p> <p>Јеремија чује да се Мачва предала, предаје се и Београд, и да ће |
| и на све решителан.</p> <p>Кад издалека чује неки жагор међу служитељима, остави спавајућег оца |
| рпјели?</p> <p>— То је овако.{S} Будала чује од господе какав је тко, и то онда чује кад онај н |
| ра чује се глас од гунгуле, из сто грла чује се глас.</p> <p>— Не пуштај натраг издајицу.</p> < |
| коме је до замерке.</p> <p>Из свих грла чује се: „Живио Ђурађ Бранковић, деспот Србије, господа |
| ада, кајати се нећеш.</p> <p>Ван чадора чује се глас од гунгуле, из сто грла чује се глас.</p> |
| идели.</p> <p>Около Тамерлановог шатора чује се вика и смех.{S} Тишма је велика, тешко се може |
| савет искупи.</p> <p>Отац Леонтије, кад чује новост дворску, силно се ражали; он је у свему са |
| атио, заједно са Новаком.{S} Новак, кад чује од патријарха шта царица намерава, није се одма’ р |
| {S} А Вукогли-деспот велики је лис, кад чује да се Ново Брдо не предаје, ма како ће обманути Је |
| ље.{S} Турчин се Угра не плаши, ал’ кад чује да је Србин и Угрин на бојишту, онда је Турчину му |
| није дозрела.{S} Шта ће народ рећи кад чује да се предаје Угрима Мачва, Београд и Голубац.{S} |
| е тек с Турцима мирио.</p> <p>Марко кад чује да је султан Сулејманов савет већ примио, силно се |
| ођа од слушкиње, господар од слуге, све чује шта се изван ради, и то увеличателно.</p> <p>Свети |
| а опет толика тишина, да се летење муве чује, па тек наједанпут чујеш умилно пјеније!{S} Та не |
| -паше.</p> <p>Тишина, да се пролет муве чује, баш мртва тишина.{S} Нешто свечано изгледа, канда |
| p>Патријарх оде к царици, да од ње саме чује шта је у ствари.{S} Царица му све исповеди.{S} Пат |
| p>У Београду не види се весело лице, не чује се весела песма, само жалосна звона чују се, која |
| а запиткивати.</p> <p>— Бога ти, шта се чује овде код вас у двору, неће ли вам се књагиња Милев |
| срећно је онамо стигао.</p> <p>— Шта се чује од Косова? — запита Новак, најпре поздравив га ску |
| те, обасуто све рајским мирисом, кад се чује реч, милина, цветајући виногради шире мирисан вазд |
| овину.</l> <l>Српска слава по свјету се чује;</l> <l>Од Дунава до Црнога мора,</l> <l>Од Грчког |
| дра сакрије.</p> <p>— Да тко сад види и чује од Турчина, на комаде би нас исјекао.{S} Прими, де |
| ала, чујеш и његово име.{S} Сваки, који чује за Марка, сила му се у мишици утростручити мора — |
| ану.</p> <p>Разилазе се, још се једнако чује јаук, плач и риданије у двору, у тремови, за незаб |
| помоћ давати.</p> <p>Када Бранковић то чује, не допадне му се то ни најмање.{S} Премда је већ |
| јој срце задрма; чини јој се канда глас чује — Јерино, охрабри се.</p> <p>Изиђу из града по спу |
| , од жалости, бола уздану да му се глас чује као у рањеног лава.{S} Све је у жалости погружено, |
| то је ово Марко изрекао, кад наједанпут чује се неки жагор по логору.</p> <p>Какав је то жагор? |
| е, све су то за њу туђи гласови.</p> <p>Чује се топот, тутњава, звекет оружја.{S} Деспот Ђурађ |
| о није одмах и на деспота напао.</p> <p>Чује се топот коњски, ето Ферхад-паше са свитом.</p> <p |
| <p>— Не пуштај натраг издајицу.</p> <p>Чује то Јеремија и побоја му се у срцу грешна душа.{S} |
| ; идем да је тражим до самог Мисира.{S} Чујем од неког бегунца, да ми је жена у Дринопољу.{S} Х |
| тој гунгули изгубим.{S} Шта ћу сад?{S} Чујем да су је Турци заробили; идем да је тражим до сам |
| ш онда живљет по твом ћефу.</p> <p>— Па чујем старе паше, па младе жене.</p> <pb n="455" /> <p> |
| /p> <p>— Нема, упражњена је столица, но чујем да ће деспот да начини неког Мелентија за патрија |
| и боље знати од мене?</p> <p>— Та нешто чујем да се о Милеви говори; шта си ти о томе чуо?</p> |
| ам, богме, и то две велике.</p> <p>— Да чујемо какве?</p> <p>— Кажу да сам се у цичој зими роди |
| па нам је и у жалости нашој утеха, кад чујемо нашег пријатеља.{S} Но пре нег’ што искусимо тво |
| ратко је време, зором отпутовати морам, чујете л’ тамо преко жагор у мађарском стану.{S} Ту је |
| ворити.{S} Нешто мора бити у ствари.{S} Чујете ли још како се веселе?</p> <p>—- Они се веселе, |
| рком не дичи.{S} Кад чујеш звук гусала, чујеш и његово име.{S} Сваки, који чује за Марка, сила |
| је.</p> <p>— Један мора у граду остати, чујеш како са Ласловара грувају, није до чекања, већ ид |
| и оком поклисара, па прозбори.</p> <p>— Чујеш, робе, примам Голубац из руке Јеремије, коме даје |
| ти.{S} А зато треба да о’ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, како мисле о Ђурђу |
| рбина, који се с Марком не дичи.{S} Кад чујеш звук гусала, чујеш и његово име.{S} Сваки, који ч |
| ободу, виде белога света, веселе се; не чујеш ли и сад како се песме хоре?{S} А ми овде у тавни |
| се летење муве чује, па тек наједанпут чујеш умилно пјеније!{S} Та не може лепше што на свету |
| "350" /> племенити ход Пахомија, кад му чујеш из уста дубоким гласом оно божанствено „мир свјем |
| Кајица.</p> <p>Деспот започе. </p> <p>— Чујте, војводе, чуј и ти кнеже.{S} Ето подижемо град См |
| гди се тако веселе, — у једној ћелији, чују се два тужна гласа.{S} Да не знаш, да не видиш ко |
| рево.</p> <pb n="522" /> <p>Чују Турци, чују Мађари какав град [је] сазидао Ђурађ Кантакузен, н |
| у очи у Јеремију, отворе уши и усне, да чују шта ће Јеремија рећи.</p> <p>Јеремија подиже главу |
| ује се весела песма, само жалосна звона чују се, која ћеду славу Београда са’ранити.{S} Покоп ћ |
| Људи распитују коме се то звони, а кад чују да је то за цара и изгибшу му војску, туга нападне |
| чинију и пусти се у јецање кроз које се чују загушите речи — Светиславе — Леонтије.{S} Стражари |
| обазрив бити, јер, штоно кажу, и зидови чују.</p> <p>Леонтије тиме заврши.</p> <p>— Сад свје зн |
| ставимо, навалићеду на Крушевац, кад то чују ђаури на Западу, покренућеду против нас, да све шт |
| е биће Смедерево.</p> <pb n="522" /> <p>Чују Турци, чују Мађари какав град [је] сазидао Ђурађ К |
| ан предаје Београда жалостан је.</p> <p>Чују се трубље, од копита коњских земља се тресуца, ту |
| и.{S} Били смо у Јерусалиму на молитви, чујући твоју велику побједу над Бајазитом, дошли смо да |
| Србијом обвладати.</p> <p>Кад је Милица чула шта Бајазит жели, онемила је за магновење; једва ј |
| ити.</p> <p>Када је Русна речи Миличине чула, којих се смисао на њену беседу односио, хитро саб |
| војводе, господара од Голупца града.{S} Чули сте за Јеремију војводу, диван је то јунак, сад је |
| ипак је <pb n="504" /> предострожна.{S} Чули су Мађари да деспот опет с Турцима шурује, и морад |
| је што те текар срце забољети мора.{S} Чули су Турци да си у договору са Цељским комитом, да з |
| трапезарији жудно ишчекују Јеремију.{S} Чули топот, трубе и таламбасе, није требало дуго чекати |
| ше им је познат, ал’ не знаду ’де су га чули.{S} Харалампији <pb n="479" /> тај глас долази сад |
| о стигли.{S} Но од тог доба нисмо ништа чули, шта се онде стаје.</p> <p>— Да бог да, да будне д |
| вању честитих нема.</p> <p>— Сад сте ме чули, моји витезови.{S} Ја сам сад свима поглавар по вл |
| па онда Угљеша и Гојко.{S} Кад су Грци чули само име Угљеша, већ им је било доста.{S} Па војво |
| рана на Голубац нападне, да не би Турци чули како Јеремија отпор даје.</p> <p>Преко, из Ласлова |
| {S} Ђурађ Бранковић“. — Е, јесте ли ово чули.</p> <p>— Е сад ћемо му и ми одблагодарити.{S} Гле |
| на жртву принети.{S} Јесте ли ме добро чули, и нек се јави коме је до замерке.</p> <p>Из свих |
| ањи мекушци када би га видели и глас му чули, крв би им се смрзла.</p> <p>Грмана је довео један |
| евца и све попљенише; а сад, тек што су чули смрт деспотову, натуштали се над Србијом, утискава |
| еонтије.</p> <p>Дакле да видимо.</p> <p>Чули сте за Високе Дечане у Метохији.{S} Он је богатств |
| Пјевање, шала, заигравање све се већма чуло.{S} Јула, једна од куварица, често је напоље излаз |
| Смедерево.{S} По рекама, водама лађе, и чунови носе спрему, путови загушени од силне марве, коњ |
| је то оружје да му се примаћи не може, чуо сам о том много причати, то је право чудо — рече Ја |
| и Грман, да се срце у човеку стегне!{S} Чуо сам га последњи пут трећи дан Васкрса па ми још и с |
| Јаблановић, и он је у Голупцу.</p> <p>— Чуо сам за њ, знам га.{S} Дакле знаш како има испасти с |
| е, и он сам седне, и прослови:</p> <p>— Чуо сам за те, војводо, како си накан да предаш град, е |
| еци Милици тако као што си од Сулејмана чуо, те гледај да што испослујеш, јер ако ништа не буде |
| и турске и мађарске.</p> <p>Ферхад-паша чуо је о Радосаву, јер њега је тиштало све што Србију т |
| увеличателно.</p> <p>Светислав, када је чуо шта се са калуђером стало, грохотом се насмеје и на |
| султан се опет страшно разљутио, кад је чуо за тај уговор, и навалио одмах на Крушевац и Ново Б |
| </p> <p>— Све је то твоје.{S} Султан је чуо какву ја добру кћер имам, па је њој све то послао.{ |
| же разговарати није могао.</p> <p>Он је чуо за Руснин велики уплив код двора, а осебито код цар |
| Голубац заглави.</p> <p>Деспот, како је чуо да је то Ферхад-паша што је разбио Мађаре, с прекрш |
| ен за то да руши, обара.</p> <p>Како је чуо да је и отац Леонтије у деспотовом савету, одмах је |
| и све исказати што је од Харалампоглије чуо.</p> <p>Тако путујући стигну у Крушевац.</p> </div> |
| да се о Милеви говори; шта си ти о томе чуо?</p> <p>— По целом двору разнео се глас да је турск |
| {S} Но данас сам од некога хрђаве гласе чуо, говори се, да се султан Мурат на Србе справља, па |
| да освестити.{S} Кажи ми најпре, шта си чуо од патријарха или оца Леонтија?</p> <p>— Јошт нисам |
| Митре, да хватамо тог ђавола.{S} Ја сам чуо да већ одавна овде плаши, но ја се ништа не бојим.{ |
| ом оно што је добро признати.{S} Ја сам чуо и за младог Стевана Лазаревог да је необичан младић |
| и.{S} Та красна хурија има, као што сам чуо, једног младог ђаура, старог неког војводе сина за |
| Петошко.</p> <p>Ове је речи свако добро чуо, те се свачијег срца мало коснуше.{S} Но Новак, кој |
| ди је л’ тко близу да се не би разговор чуо.</p> <p>Сејмени су подаље од врата, а ионако ни реч |
| " /> је било тужно јадиковање које срце чупа, и чежња за прошлом славом.{S} Глас је био громови |
| похот не зна за незрелу младост, Турчин чупа и неразвијен цвијет.{S} Па и ма доцније било, опет |
| а.{S} Као год што се орлушине у ваздуху чупају, тако су се и они међу собом крвили, да се утама |
| на тетиво, а оно ми се срце као на жици чупка; не имаде’ побратима коме би’ лако то оружје покл |
| дикад раскалашним пјесмама успаљивао је чуства дворски’ служитеља и слушкиња.{S} У двору су и с |
| оревњиве страсти, борио се [са] његовим чуствима као буром усколебано море, проклињао је онај ч |
| ред храм божији, да у људске уши божије чуство уливамо.{S} Успоредите нас с другим слепцима, да |
| ја није могла страст обуздати, да своје чуство искрено не изјави.</p> <p>— Знам шта мислиш — ре |
| Ђурађ, којега речи, у Милици, двоструко чуство произведу.</p> <p>Како ће да помисли добро?{S} А |
| ствије Светислава њу је старим љубавним чуством напајало, али како га не види, а оно јој је дол |
| S} И ви бијасте онда ђеца и младићи.{S} Чусте за Петошка лудака у двору цар-Лазара.{S} Јест, др |
| мо, свако магновење је скупо, желио би’ чути да ли се свети патријарх и Новак војвода у томе сл |
| ила; желео би’ најновије гласове оданде чути — рекне тихим гласом патријарх.</p> <p>— И ја једв |
| и овде, ви можете пре каков глас оданде чути.{S} Што се у последње доба у војсци збивало, то је |
| славу ради.{S} Љубица доста-свашта може чути, а ти опет од ње, а ја би’ могао од тебе.{S} А ти |
| шећи се и тишијим гласом, но опет да се чути могло.</p> <p>— Онај само може имати рану у мозгу, |
| S} Ферхад гледи на деспота, чека шта ће чути.</p> <p>Деспот неколико тренутака замишљен, просло |
| ред све невоље, насмеје, и један зажели чути једно, а други друго.</p> <p>— Е добро, а ја ћу и |
| <p>— Дуго неће трајати, а гласа морамо чути, јер пре неколико дана већ тако су обе војске једн |
| S} Сутра ил’ прекосутра морам што важно чути.</p> <p>— Ако бог да те крст победу одржи, треба ц |
| зла, мање треба бирати.</p> <p>— Турци чуше за тај уговор склопљен и побојаше се.{S} Још за жи |
| е могао виђети ниједан минарет, ниједна џамија.{S} Где сад стоји Аја-Софија, онде се слава Хрис |
| Цркве православне изгубише се у млоштву џамија као цвеће међу штиром и копривом.{S} Турци се ра |
| д се стане, цркве руше, те праве од њи’ џамије.{S} Деспот и Вук иду на Косово.{S} Обе војске се |
| ли, откако се по дољним српским местима џамије подигле, не један калуђер овамо је избегао, зато |
| ски, ’де су биле свете цркве, ту су сад џамије.</p> <p>Султан Амурат под чадором седи, и долазе |
| е срце у грудима стегне; или идеш поред џамије, па видиш у црвеним ’аљинама булу, са покривеном |
| ако се не узбију, у руке пасти па ће се џамије поносити онде где су Христову науку православни |
| ће бити турско, свијети храмови бићеду џамије, и само Смедерево што си градио, Турцима си град |
| Није било ни данашњег Дорђула ни Батал-џамије.{S} Ту си видео красни’ божији’ храмова и дворов |
| ма около ње скакуцају.{S} Иде ли која у џамију ил’ ’амам, то сме пре поглед на зидине и марву, |
| о ми фали.</p> <p>— А шта то може бити, џанум бре.</p> <pb n="440" /> <p>— Е, не смијем ти каза |
| да вас ’рани.{S} Предајте се сви, да се џенета удостојите.{S} Ти ћеш ићи с војском као чауш под |
| лики новац, а вратили смо се са празним џепом и разбијеним главама.{S} Па шта би на то сабор Ма |
| огме мишљах, да ти је већ владичество у џепу — рече Јеремија.</p> <p>— Е, мој властелине, тако |
| дате.{S} Турчин је ту господар, турске шајке плове по кривудастој Морави, масна поља, красне д |
| е најпре за Голубац припремили, пуне су шајке на Дунаву са убојним спремама за Голубац — одгово |
| се Голубац не преда, и допадне турски’ шака, онда је сва земља изгубљена.</p> <p>Из речи позна |
| евић’ма, јер ако опет допаднемо турски’ шака, могу их погубити као и оне у Пловдиву, па од какв |
| з шака не извуку, допали су Јаблановића шака, ја се с њим споразумем, оставимо их на страну, Ха |
| мија очајно се бије.{S} Зна ако допадне шака Мађара, да ћеду му череци висити на капијама Голуп |
| се да по старјешинству деспотство му из шака не извуку, допали су Јаблановића шака, ја се с њим |
| ог бабе било; кнежевићи су мојих допали шака, а ја никакове награде, у рукама никакове залоге н |
| у клопку доћи, и тај град ће доћи нами шака као ево Голубац.{S} Што год ђаури зидају, нами зид |
| му се све изда, а Јеремија доћи ће нам шака, а лако је добити фетву против ђаура.{S} И тај ист |
| је силом покушао био, Јеремији би допао шака, овако ће се бар читав слободан вратити.</p> <p>Ве |
| се држати, и сад је још време да ти до шака дође Голубац у твоје руке, велики султану.{S} Само |
| овољан, јер кнежевићи управо његови’ су шака допали у први мах, а Јеремија се са тим код Ђурђа |
| ту столећа, док Београд допадне српских шака.</p> <p>Војска спустила се пут Голупца, с њом иде |
| вља.{S} Брига је, да не допадне турских шака.{S} А брига је како ће се војска враћати, а враћат |
| .{S} То су српске цуре, које су турских шака допале.{S} Има их силом отетих, доведених.{S} Има |
| ошт већма завадили, они који су празних шака остали, бацили би на ме и на зета мржњу.{S} Више ј |
| ад сам му јавио да су кнежевићи у нашим шакама, одговори нам да чинимо што за најбоље, најпамет |
| опет ту показа као витез, био сам му у шакама, и пусти ме слободна.</p> <p>Сад Јеремија исприч |
| није упустио, знак је да је своју судбу шакама Жигмунда сасвим поверио, а зна се још и то да ка |
| о Голупца, јер су кнежевићи прво у моје шаке пали.</p> <p>— Да мене, опет, није било, не би дош |
| <p>— Ха, дакле ми живи дођосмо у турске шаке да се покоримо, да предамо и ово мало Србије, као |
| ти власт, пао би својим непријатељ’ма у шаке који га одавна мрзе и који му за зло примају што ј |
| пази.{S} Благо ће и оно доћи Јеремији у шаке, и од цјене Голупца Харалампије из руке Јеремије м |
| S} А ионако Жигмунду је јефтино дошао у шаке Београд и Мачва.{S} И какве си ти ту користи имао |
| бога нађеш, Јеремијо, зар идеш Ђурђу у шаке, шта мислиш? — запита удивљен Јаблановић.</p> <p>— |
| ај лис.{S} Ој како би вољео Вукоглију у шаке добити.{S} Да ми је тестир, живог би га одерао, те |
| дмудрио.{S} Држао је да ће благо њему у шаке <pb n="464" /> доћи, па би с калуђером лако.{S} До |
| најсјајније блистала, пала је Турчину у шаке.{S} Градови и земље Вукашина, Угљеше и Гојка, војв |
| на крај изићи, нег’ да паднем деспоту у шаке, јер кад се ви измирите, може пасти сав терет на м |
| кне, нешто га у сну мори.</p> <p>Јерина шаком глади чело деспотово, и уздисај му одла’не, канда |
| својом војском јошт не има, Турци би са шаком људи све освојили.{S} Но мог оца војска сваки дан |
| вори достојанствено Јерина, дигне се, и шаком плећа му додирнув, лаганим господственим кораком |
| жда и деспоту — рече Јаблановић, кољено шаком пљесне, лица боре сумњичивост му показују.</p> <p |
| јео сам ти све у реду, уговор потврђен, шакописом Исак-паше као везира и беглербега.{S} Сад дру |
| печати, тако исто и Ферхад-паша, и свој шакопљес на њ даде.</p> <p>— Дођи прексутра, благо је т |
| не примјети стисне нешто новаца Јули у шаку.{S} Јула најпре није хтела примити, но калуђер ју |
| тписати и печат ударити, а ја опет моју шаку приљепити.</p> <p>Све је уговорено.</p> <p>Дозову |
| дани у двору.{S} Радост, весеље, игра, шала, једно је из другог произилазило.{S} Царица, откак |
| ако се чељад јошт веселила.{S} Пјевање, шала, заигравање све се већма чуло.{S} Јула, једна од к |
| га је у Котор к себи узео због његови’ шала и лакрдија са којих је целом Приморију познат био. |
| ворани, ’де је негда као Петошко својим шалама српску господу занимао.</p> <p>Шта је помислио Ф |
| хоће да врата затвори и ветар ти убаве шалваре и дивни стас покаже, а ти тек онда жалиш што ни |
| ам црвени калуђер био је предмет њи’ове шале.{S} Служитељи нису у свом друштву ниједног госта н |
| прскао би му мозак што [су] њега његове шале за срце ујеле.{S} Не једног калуђера је тако испре |
| дмарала; ту се проводише српске јуначке шале, ту се каткад и по ’декоја господска свадба догађа |
| ново царство обновило, па се и различне шале проводе.</p> <p>Гости и калуђери пију, но ни један |
| е, па опет прије и ил’ посље збијају се шале, дворска будала је ту, па се са гостима титра.</p> |
| у вина да ме страх прође — рекне као из шале калуђер.</p> <p>Јула га послужи драговољно.</p> <p |
| ог грјешника, исповједио. — рече као из шале Јеремија.</p> <p>— И шћео се још с нами дијелити т |
| бро избити!{S} Други пут, кад сам му из шале казао да је лепа земља та Босна и како би још лепш |
| а шта се сад на Косову ради, но само до шале и увеселења.{S} Особито откако цара Лазара у двору |
| и оде за Митром.</p> <p>— Нека се само шале; могу они јошт зло проћи.{S} Они не верују у приви |
| и, нит’ калуђер, ни опити стражари могу шале с њима збијати на подсмех, јер ма и слепи, чувају |
| е погрешке и страсти српски’ великаша у шали пецкати, и такве им је истине казао да су се тек р |
| по свом обичају забављали су се, које у шали које у озбиљности.</p> <p>Новак је одма’ посјетио |
| оре, као шаљивчина да гордој властели у шали истину рећи може.</p> <p>Тако је Петошко проглашен |
| било је весело.{S} Харалампије све се ’шалио, и волео је лакрдијаше, али само да је све по њег |
| 248" /> <p>— Не треба се са привиђењ’ма шалити.{S} И ја сам их доста већ видео — одговори један |
| S} Ако се која служавка подебело с њиме шалити хтела, он је њој одма’ њене слабости изјавио, је |
| развесели друштво, почне се са Петошком шалити.</p> <p>— Но, како си, Петошко, шта си ноћас сне |
| под заштиту калуђера.</p> <p>— Не треба шалу и подсмех проводити с оним људ’ма који се са свети |
| асмеје и намисли датом приликом од тога шалу какову заметнути.</p> <p>У двору се све преправљал |
| и да је цео калуђер само за веселости и шалу скројен, но у његовом срцу лежала је подмукла пако |
| а створења, бацити.{S} Не једна животом шалу плати.</p> <p>— Доста већ о том, Петошко, види се |
| горњи разговор мало збуни; и на то опет шалу започне са Петошком.</p> <p>— А колико си ти рана |
| као мними будала такове сам примедбе у шалу увијао, које би народу на ползу биле; ал’ све бада |
| остао дужан, но сваког је за продрзљиву шалу намирио.{S} Но баш зато смех и увесељење било је в |
| и драгоцене ти, као што видиш, поклоне шаље — одговори Милеви на своју руку наводећа Милица.</ |
| ћма умилио и услужан био, Ђурђу једнако шаље гласове да неки властелини чекају само на смрт Сте |
| ростране да су се по њима јуначке игре, шаљиви мејдани, проводити могли.{S} Испод бедема тајна |
| аговољно за њега пошла? запита ју нешто шаљивим гласом Милица.</p> <p>Милева се опет застиди.</ |
| фали? — рекне, Петошки реч прекинувши, шаљиво, Костреш.</p> <p>— Шта им фали!{S} Па зар није д |
| .</p> <p>— Не би згорег било — одговори шаљиво Новак, — а млађи би се бар донде могли проходати |
| и причести — рече Јаблановић, нешто као шаљиво, лице му се смеши, ал’ очи му бољу издају.</p> < |
| нећеш у двору да останеш — запита опет шаљиво Костреш.</p> <p>— Нипошто; ја сам досад волео би |
| мучити, овамо је долазио.{S} Весељаци, шаљивци, певачи, ти су само Дечане тражили.{S} Није ни |
| хађао је властелинске замке, дворе, као шаљивчина да гордој властели у шали истину рећи може.</ |
| у себи имао.{S} Но било је ту и такових шаљивчина, а особито певаца, па тамбураша, да им у цело |
| и душе спасавати.{S} Па тко не би такву шаљивчину слушао као што је отац Теофан, а сека Варвара |
| о ни речце српски не разумеду, све саме Шамлије и Караманлије.</p> <p>Ферхад, ма и паша, мора н |
| г’ што ће на коња, јошт да се рукују, и шапне му.</p> <p>— Не предаји града, дочекај Турке, кне |
| е Кајицу војводу, ником поникоше, и тек шаптају си „Таква хусара у нас нема“.</p> <p>И Јерина п |
| о да ти рекнем, хоће да га прода — рече шапутајућим гласом Харалампије, и преврн’о очи, које ви |
| ћ, небо звездама посуто, на небу сребрн шар, козлићи, блед месец, уштап тек из призора појављуј |
| ти урављено, набијено земљиште, наокруг шарампов, ту ћеду се левенте утркиват, копљем хитат, бу |
| душеку прекрштеним ногама, на глави му шарен турбан, на прекрштеним ногама почива му драгим ка |
| и, као ми, војска им је које млада које шарена, а засад нијесу могли бујности турске војске на |
| ше изгледају као неки богаљеви, па онда шарене хаљине, на глави капа звекетуша, чудо.</p> <p>— |
| Петошко није био са тржишта у звекетуши шаренкапи доведен лудак, већ син војводе Мирка Огризови |
| а да је у падише милост велика, и да га шаром својим обасјати може.{S} Деспот једва чека да му |
| /p> <p>Дође Ђурађ са својима под Марков шатор.</p> <p>— Помозбог, Краљевићу Марко — рекне Ђурађ |
| о.</p> <p>У исто магновење дође му пред шатор Хасан.{S} Красан јунак.{S} Турбан зелен дичио му |
| ту види се велики свилен златом украшен шатор.{S} Около њега више мањи’ шатора.{S} Пред великим |
| украшен шатор.{S} Около њега више мањи’ шатора.{S} Пред великим шатором види се један велики гв |
| и би рад виђети шта се код Тамерлановог шатора ради.</p> <p>Калуђери дотурају се, и то наблизо. |
| роба видели.</p> <p>Около Тамерлановог шатора чује се вика и смех.{S} Тишма је велика, тешко с |
| /p> <p>Њи’ Турци спроведу до султановог шатора.{S} Султан их пусти к себи.</p> <p>После обични’ |
| јта, остали војници остану ван, разапну шаторе, те ћеду ту и остати до даље наредбе, јер они са |
| бољма развије.</p> <p>Турни под својим шаторима пијући шербет, жудно су ишчекивали заповест но |
| њега више мањи’ шатора.{S} Пред великим шатором види се један велики гвоздени кавез.{S} У њему |
| ина овај мач.{S} Ти, који си под једним шатором са Краљевићем поред пријатељске чаше, мораш иск |
| ; кад већ и ноћ настане, и сваки к свом шатору на одмор упути се.</p> <p>— Лаку ноћ, Марко.</p> |
| ред тужни’ песама. </p> <p>Марко у свом шатору, код Ситнице реке, забринуто сеђаше при чаши вин |
| ом богатом народном оделу, па у турском шатору, чудно је усред турског стана изгледао.{S} У гла |
| ци са Мусулманом.{S} Вук почне тамо-амо шеврдати.{S} Мусулман буде победитељ, деспот из битке с |
| оће Турчин да наруши, ту му је при руци Шеик-ул-Ислам, даће за то фетву, и решиће га од обвезе. |
| ло је онде стари’ везира, један ђаурски шејих-ул кога они патријархом зову, даље млого ђаурски’ |
| потпомаже римпапа и сав Запад, ђаурски шејкул — на Западу.{S} Ако их тако оставимо, навалићеду |
| па их попале.</p> <p>— А тко вам је сад шејкулислам, патријар’.</p> <p>— Нема, упражњена је сто |
| ку за живот, све ту можеш наћи.{S} Има ’шеничне земље, виногради у изобиљу, ту су шуме, тма чек |
| /p> <p>Турни под својим шаторима пијући шербет, жудно су ишчекивали заповест новог султана.{S} |
| } Врати ли се Турчин из рата а он поред шербета и баклаве, и међу својим булама своје едемско х |
| вати, држе да је ту уплетен ђаура какав шерет.</p> <p>— Говори тко си и тко те амо послао — реч |
| руке.</p> <p>Деспот, познавајући турске шеретлуке, био је у својим положају безбрижан, јер зна |
| ким кулама вију се црне заставе, тек је шест недеља од Стеванове смрти, баш парастос се у цркви |
| ш за војску устреба, па покрај тога још шест хиљада коњаника.{S} Ударили смо још коц код Голупц |
| асом Русна.</p> <p>— Ђурађ и Војновић у шестнаестој години са старијим јунацима су се мерили.{S |
| нити, соколовима ће се лов ловити, утве шестокриле, златних пераја птице ћеду ту лепршати.{S} Н |
| а левом држи сабљу по средини, а десном шестоперац буздован, и гледи на деспота хоће л’ добити |
| мног стаса, бркови му на рамена пали, а шестоперни буздован у десници, тако је изгледао као Кра |
| Може један тројицу потући, ал’ кад дођу шесторо на коњу на једнога, овај мора пропасти.{S} Непр |
| чно пре подне с једном девојком овуд се шета, па одавде иде к царици.</p> <p>— А где је Светисл |
| кћери јој шетале, турске хануме и буле шетају се.{S} То су српске цуре, које су турских шака д |
| рапезарије, бимбаша их дочека, и сад се шетају.{S} Деспот пита откуд крвави трагови, рањени пов |
| .{S} Бимбаша, сејмени, па сами тамо-амо шетајући се, да ни наблизу не дође какав Турчин, а да м |
| Русну.</p> <p>Русна, по обичају своме, шетала се међутим по башти.{S} Њу је већ одавна вребао |
| ранама где се царица Милица и кћери јој шетале, турске хануме и буле шетају се.{S} То су српске |
| ју прилику себи уочио.</p> <p>Светислав шетао се по башти са Милевом и пустио се у њежан разгов |
| а.</p> <p>Међутим, удаљи се и калуђер и шетао се тамо-амо.{S} Наишао је и на Јулу куварку, која |
| шао мало на чист ваздух, па сам се тако шетао по башти; а ви сте сигурно мислили да је то какав |
| га опазила.</p> <p>— И ти се, оче, овде шеташ.{S} Је л’ св. патријарх добро почивао? — запита г |
| за истог удала.</p> <p>Милица у својој шетњи није све ни слушала што јој је Русна о красоти ов |
| , сад ћеш видити, хајд’те са мном ван у шетњу.</p> <p>Изиђу из трапезарије, бимбаша их дочека, |
| лабости често је на коња седао и ишао у шетњу.{S} Тако једаред <pb n="361" /> упути се у Смедер |
| и, веселили; после обеда старији мало у шетњу и разговор, а млађи опет у различне игре, свирку |
| .</p> <p>Ферхад то изрече, горе-доле се шеће, па опет сред њих стане, који као окамењени непоми |
| договарати, допрати их, и уклони се, и шеће се доле-горе пред врати, да не би тко близу дошао. |
| p> <p>Јерина изиђе, а деспот по дворани шеће се горе-доле, промишља, како ће све то извршити шт |
| то изрече, погледа их оштро, и тамо-амо шеће се.</p> <p>Војводе и Харалампије од чуда обнезнање |
| узбили, и манастир опет посели. </p> <p>Шећеду се ван манастира, кад ал’ виде се вешала, а до њ |
| несе, пилава, овнујског ћебапа, ракије, шећерне гурабије.{S} У околу султановог табора свашта и |
| ић увидио је куд Јеремија својим реч’ма шиба, да покрај кнежевићах сам влада, јер он неће госпо |
| да кулуковати мора ако неће да подвргне шију Турчину.{S} И народ неће да му Турчин стане за вра |
| од од добротворних душа измолити могао, шиљао је у Скопље да српско робље из вечита сужанства и |
| су за Јеремију, већ је Исак-паши такове шиљао, ал’ није му се поверовало и султан није хтео да |
| Бранковићевим метежима потајно гласове шиљао, да зло предупредиш и народ не пропадне.</p> <p>— |
| искупљивао, и испод руке свом завичају шиљао.{S} Што су други погријешили, то сам ја поправљао |
| а може приликом како му је лакше поруке шиљати деспоту ил’ мени, а баш не мора се знати од кога |
| жалост, Београда му више нема.{S} Купи, шиље заире турској војски.</p> <p>Ферхад-паша, међутим, |
| н био.{S} Ево да видиш само шта већ сад шиље твојој кћери онај који од тебе осим ње ништа друго |
| листине потписане и распослате, султан шиље војску у Караманију да угуши буну, а другу опет ок |
| су добри са римпапом, а римпапа једнако шиље у Босну фратре, да Србе пошокче.{S} Колико се већ |
| могу ти рећи да тајне улаке мени усмено шиље и да ми на знање како куд Турци се крећу, и да се |
| а.</p> <p>Двори су већ готови, а деспот шиље поздрав Јерини, да су двори готови, и да буде спре |
| буде спремна за долазак.</p> <p>Деспот шиље људе да Јерину допрате.</p> <p>Тко ће Јерину и њен |
| <pb n="327" /> разори.{S} Милица и Мара шиљу синове са војском да Турчину помогну.{S} Срби са с |
| сравнити са јаким Смедеревом.{S} Мађари шиљу уводе, да проуче снагу Смедерева.{S} Турци шиљу пр |
| де, да проуче снагу Смедерева.{S} Турци шиљу преобучене Помаке, да виде града, да испитају да л |
| ралампија, садањег Каралампоглију, тако шинуо, да би му овај за то радо јектеније читао.</p> <p |
| — Ово је Хасан-паша из далеке земље, из Шираса, ђе се поља од ружица не виде.{S} Онђе му лежи б |
| да се натраг врати, да своју старост у Ширасу проведе, онде где му његов брат Хафис и његова м |
| ица, слуге.</p> <p>Деспот и деспотовица шире руке, у лице се љубе, питају се за здравље.</p> <p |
| е чује реч, милина, цветајући виногради шире мирисан ваздух, љупко цвеће и сва живућа природа п |
| а, опет, нијесам рад да новац мој за то ширење распачам.</p> <p>— Ето види се мађарска војска, |
| на прса, жалост му стегне душу и срце, шири руке и нежно додирне тело деспот-Стевана и руке му |
| убоко поклони се.{S} Краљ пређе к њему, шири руке, и на оба образа да му пољубац, на што деспот |
| ени Голупца.{S} Нит’ га поздравља, нит’ шири руке да се с пута дошав пољуби.{S} Страст га обузе |
| ека, ал’ шта вреди када се онај на њима шири, ког сироте буле не трпе.{S} Помислите си за пашу |
| овђе задобивене области, јер одавђе се шири турски дин.{S} Тако мисли султан и Турци на дивану |
| ва млетачког.{S} У Босној се лацманство шири, некадање Србије синовима препречен је пут а да си |
| лен но поширок.{S} У струку је био мало шири него у плећима; труп дугачак, <pb n="227" /> кратк |
| >Како Леонтије деспоту приступи, деспот шири -руке и у образ га пољуби, што му Леонтије узврати |
| светиња братске љубави.{S} Зло се почне ширити.</p> <p>Ђурађ сада турски паша, од своје намере |
| а без плота, у коју ће Агарјани и други ширити се на наш рачун.{S} Уважи, господару, моје речи, |
| е их да лацманску вјеру морају унаоколо ширити.{S} Ја, опет, нијесам рад да новац мој за то шир |
| чак, <pb n="227" /> кратке ноге, кратак широк врат.{S} Глава му је била велика и четвороуголна; |
| лпак са белом челенком, о врату виси му широк златан ланац, о бедрици златна, драгим камењем ис |
| Турци на Косову борили, и својом крвљу широко поље квасили, царица Милица у свом двору, у Круш |
| и против Угарске, онда морали би Србију широм отворити Турцима, натуштала би се силна турска во |
| тоји, па гледа у небо не би л’ дошао до шићара.{S} Вешти соко, прави Босанац, за њега је дала Ј |
| укли против мађарског Лајоша, бугарског Шишмана и Кантакузена.{S} Не држи се за горег ма од как |
| г пили на даћи после боја и побједе над Шишманом — рече угрејан Јеремија.</p> <p>— Ја опет, зар |
| ки једног краљевства вредан држи и тиме шкоде и себи и свјету.{S} Ми будале смо у том млого бољ |
| S} Стрељај све оно што свету, што људма шкоди.</p> <pb n="290" /> <p>Бранковић прими лако то ор |
| руга Жигмунда, и таково пријатељство не шкоди.</p> <p>— И ти би дао православну ћерку за лацман |
| одама учио сам познавати оно што народу шкоди.{S} Не једанпут као мними будала такове сам приме |
| не опија се да свој закон каља и човеку шкоди.{S} Он ми је све овде.{S} Моја браћа и родови нис |
| његових некадањих мана, које су Србији шкодиле, уважавао је његов разум, храброст, досетљивост |
| сами Балшићи и сада Црнојевићи више су шкодили српском народу нег’ сами Турци.{S} Док год буде |
| деспот.</p> <p>— Паметно збориш, не би шкодило најпре тамо доле Турке напасти.{S} Како ти смиш |
| и и свом народу с турским пријатељством шкодио.</p> <p>Ферхад-паша, у име султаново, често је д |
| де, пустиће га слободно натраг, он неће шкодити негдашњем јунаку код Искре, и пропустиће јогуна |
| олазити, јербо ће ми твоје пријатељство шкодити.{S} Ђурађ Бранковић“. — Е, јесте ли ово чули.</ |
| о знала је наћи другог с ким ће деспоту шкодити.</p> <p>Вук, деспотов брат, био је добар и одва |
| ојске уклони, јер њихов непрекидни инат шкодљив је.{S} Но надам се да ће их царско лице у свему |
| а, зујање, вика раденика, топот коња, и шкрип колах, слух загушива.</p> <p>Кантакузен свуд ’де |
| о, радујући се што ће господа Петошка у шкрип узети, те са тим се онај први смех забунити који |
| преламају се, бродови крше се, балвани шкрипе, јече, рекао би одзив је умирајућих рањеника.{S} |
| од савеза мађарског.{S} Досад си био у шкрипу, међу двије ватре, с пријед Турчин с леђи Маџар. |
| ји тек ћаска да људе забавља, јер такав шкрљавац за друго што и није.</p> <p>Петошко је тако кр |
| мора била је пуна српски’ гостију.{S} У Шкутарима не једанпут је српска војска лежала, и Дардан |
| игмунд на челу.{S} На глави му крунисан шлем од злата, на прсима красан оклоп, каквог само фран |
| бистри изворни истоци, сребрну пастрму, шљиве калуђерске мученице.{S} Па има у Ресави свету оби |
| мам — одговори поклисар.{S} Тури руку у шпаг и извади писмено.</p> <p>Чаушбаша прими писмено и |
| гу писао.{S} Петошко од детињства слаб, шпрљав, био је међу делијским дечацима, ма јунацима, ру |
| ије наоко, није за свештеника.{S} Такав шпрљавац кад у цркви служи, и ходи, зли језици кажу — г |
| , ил’ брзо једна страна другу надвлада, шта ће онда бити?{S} Турци имаду сами’ ’ришћана и потур |
| злу.{S} Кажи ми’ ти, војводо Јеремија, шта је то било са тим кнежевић’ма, да су ослепљени — за |
| та послато.</p> <p>— Видиш, кћери моја, шта нам је послао турски цар Бајазит.{S} О, он је наш с |
| , ако би Јеремија предо’ град Маџарима, шта бисте онда ви Турци радили, кад би се војска маџарс |
| ост је понижена, крила су му острижена, шта ће сад?</p> <p>— Но том се нисам надао од Стевана.{ |
| друкче никако.</p> <p>— Велика цијена, шта мисли, шта по ту цјену можеш купити, читаву област. |
| ао потурченица, и у ропству осрамоћена, шта јој је било друго чинити, нег’ опет у стару веру, п |
| на диван.</p> <p>Ферхад-паша добро зна, шта Исак-паши на срцу лежи, чека на благо.{S} Да га зај |
| ратили се насакаћени кући, без Голупца, шта би нам наши Мађари рекли, да смо утрошили толики но |
| .</p> <p>— Но кад Турцима предамо град, шта мислиш што ћемо, куда са кнежевић’ма, јер ако опет |
| добро бити, а после што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шта желиш?</p> <p>— Жеља је људска н |
| анством удару у Србију.{S} Јадан народ, шта је дочекао да се у вјери на три стране кида.{S} Јед |
| светује. </p> <p>Запита Јеремију Ђурађ, шта би требало чинити и шта би Јеремија чинио да би био |
| оз облак не продиру.{S} Јадни Београде, шта си дочекао.{S} Деспот Стеван те подиза, исти потпис |
| воља божија.</p> <p>— Мој оче Пахомије, шта ћемо кад је тако.{S} Морамо се усиљавати да изгубље |
| у саопшти.</p> <p>— Шта је Харалампије, шта је ново?</p> <p>— Свашта доста, но јесам ли на добр |
| нађеш, Јеремијо, зар идеш Ђурђу у шаке, шта мислиш? — запита удивљен Јаблановић.</p> <p>— Ваљда |
| велика гунгула; питају ’ришћани Турке, шта ће то да буде; Турци одговарају: сада ће посећи нег |
| не фали.</p> <p>Исак-паша пита, дакле, шта би ваљало чинити.{S} Нитко му не зна паметну рећи к |
| и, па онда поче:</p> <p>— Знате, дакле, шта нам ваља сад одмах чинити?{S} Ја имам овде два млад |
| м породицом оставили.{S} Видимо, дакле, шта се у Крушевцу ради.{S} Новак са осталим војводама к |
| и лежи отаџбину спасти.</p> <p>— Дакле, шта ће то да буде? — запита патријарх. — Овде је питање |
| писа, и можда ти сада и пише у Дечане, шта да с њима радиш, ал’ је већ доцне — закључи Јеремиј |
| рхад-паша.{S} И Јаблановића мисли море, шта ће од њег’ бити.</p> <p>Ферхад-паши није сад до тог |
| се не да освестити.{S} Кажи ми најпре, шта си чуо од патријарха или оца Леонтија?</p> <p>— Још |
| има подозрителан.</p> <p>— Дед’, Митре, шта га гледамо толико?{S} Вуцимо га унутра, та то није |
| о, рече Пахомије:</p> <p>— Драги брате, шта ће бити од нас и нашег стада.{S} Ви сте доцније рођ |
| нови моји, говорите, да од бога нађете, шта се тамо догодило? — запита жалосним гласом Драгаш.< |
| рске, само треба је чувати.{S} Зборите, шта би ваљало сад чинити, — прослови ти, Ферхад-пашо.</ |
| о испунити.</p> <p>— Де говори, Јусуфе, шта си онде видео, какову породицу има та Милица — запи |
| оход ње тицао.</p> <p>— А бога ти, оче, шта си ноћас тако тумарао</p> <p>— запита га љубопитљив |
| ми овде бедни чамимо.{S} Реци нам, оче, шта ће већ бити од нас?</p> <p>— Треба имати стрпљења, |
| , госпођо!</p> <p>— Бог добро дао, оче, шта има новог?</p> <p>— Ја мислим да ћеш ти боље знати |
| нашој се приљубила.</p> <p>— Шта ради, шта вели народ?</p> <p>— Знаш шта је народ; он свагда ј |
| га не би властољубиви великаши кидали, шта би јошт од њега бити могло.{S} Тек што умре Душан, |
| ако.</p> <p>— Велика цијена, шта мисли, шта по ту цјену можеш купити, читаву област.</p> <p>— А |
| ли.{S} Но од тог доба нисмо ништа чули, шта се онде стаје.</p> <p>— Да бог да, да будне добро.{ |
| ече Новак.</p> <p>— Ал’ ако не утамани, шта ће онда бити — рече Петошко, на коју је реч Милица |
| е ли, деспоте, како су Мађари поражени, шта ће сад од Србије бити, желиш ли је спасти и како.{S |
| ар.</p> <p>— Стани да те видимо, ко си, шта си? — запита га Петар, а калуђер цео се скупио, па |
| стане.{S} Шта је, робе, говори тко си, шта ћеш.</p> <p>— Свјетли царе, султане над султанима, |
| сад разговарати, то су подробни описи, шта се ком десило, и како је породица живила.</p> <p>По |
| стварима запиткивати.</p> <p>— Бога ти, шта се чује овде код вас у двору, неће ли вам се књагињ |
| спуни оно што желим.{S} Мора ми казати, шта ради моја драга бјелопољка Савка, па и новаца... ил |
| м и делом војске, поче јако размишљати, шта ће чинити ако Јеремија неће град да преда.{S} Јерем |
| еду и првенство.{S} Сада сам рад знати, шта Срби мисле; да ли ће се према мене [не]пријатељски |
| те ил’ не могне одма’ све то исплатити, шта ћемо онда?{S} Град се на вересију не продаје, кад ј |
| </p> <p>— Ал’ ако опет Турци буду јачи, шта ћемо онда.{S} Сад смо већ од Призрена чак до Крушев |
| ет волео да си хришћанин.</p> <p>— Јок, шта ћу у пропалом царству, па још кад се сјећам како су |
| ави, да видимо шта се стаде са Милевом, шта са Гргуром Бранковићем, који су у ропству татарском |
| од.</p> <p>Саветује се са братом Вуком, шта да чини.</p> <p>Вук му саветује да га ухвати и на с |
| одао Мачву и Београд, јако ти је киван, шта зна пук за деспот-Стевана уговоре са Жигмундом, и д |
| <p>— Ал’ ако би га ипак Ђурађ задржао, шта ћемо онда чинити?</p> <p>— Онда опет ја нећу предат |
| <p>— Та и њему нек се што да; а друго, шта је то ђауру реч дати?{S} Може се и једном и другом |
| њи’.</p> <p>— А кад би ји ти потражио, шта би онда било?</p> <p>— Шта би било? — Јурио би’ ји |
| љам у овој обитељи шта сам досад чинио, шта ћу одсад чинити, јер и око мене се змије заплећу, и |
| укали издајством.{S} Знаш ли, Јеремијо, шта је Голубац?{S} Голубац је крило Србије, и ви сте то |
| м Ђурђа, ту мудру главу, ал’ је далеко, шта мислиш ће је Трапезунт.</p> <p>— Нужда не зна за да |
| благо но озбиљно.</p> <p>— Гази-Марко, шта радиш?</p> <p>— Пијем вино да заборавим моју тугу; |
| шалити.</p> <p>— Но, како си, Петошко, шта си ноћас сневао?</p> <p>— Сневао сам да је један ко |
| пут Крушевца, за то нам је војске мало, шта је то тријест тисућа, а Турци су у мноштву тамо дол |
| димо шта се код царице ради; да видимо, шта ће Јусуф просиоц испословати.</p> </div> <div type= |
| стави на миру те лакрдије, но гледајмо, шта ће сад да буде.{S} Нешто се све буни, слуге тумарај |
| нтије отпочине.</p> <p>— Жалосна ствар, шта о томе Ферхад мисли? — рече деспот.</p> <p>— Ферхад |
| сао, а теби пошље налог да град предаш, шта ћемо онда?</p> <p>— Ни онда нећу предати, онда сам |
| једног старца, као сад војвода Костреш, шта, још горе, јер старом Србину још се румени чело, но |
| еће.{S} Ако царица Милеву Турчину да... шта ће онда бити...{S} Је л’, оче, ти си Бранковићеве л |
| ље је моја брига.</p> <p>— Али, боже... шта би после радила.</p> <p>— Са Светиславом?{S} Не бри |
| а не мисле.{S} Шта ће Србима да пркосе; шта нам хасни Београд, кад Срби Смедерево имаду још јач |
| — Та нешто чујем да се о Милеви говори; шта си ти о томе чуо?</p> <p>— По целом двору разнео се |
| ти, а да се нема шта бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини деспот?{S} Ако се са Жигмундом сајуз |
| о је ствар прехитрена, није дозрела.{S} Шта ће народ рећи кад чује да се предаје Угрима Мачва, |
| p> <p>— А што је Милева тако смутна.{S} Шта ми радиш ти, Вуче? — рекну у једно доба Ђурађ и Мар |
| одважити на већи какав војени поход.{S} Шта је, дакле, имао чинити?{S} Ако би одма’ напред кора |
| узен, ни једни о том добра не мисле.{S} Шта ће Србима да пркосе; шта нам хасни Београд, кад Срб |
| <p>— Пустите га нек слободно стане.{S} Шта је, робе, говори тко си, шта ћеш.</p> <p>— Свјетли |
| ешина с вином.</p> <p>И он се брине.{S} Шта ће бити с њим ако се град преда било ма коме.{S} У |
| а и Вук не мисли царици покорити се.{S} Шта да се, дакле, чини?{S} Ако се са једном женском зем |
| ли.{S} Ето и задњи јуриш нам одбише.{S} Шта мислиш, Исак-пашо, може л’ се та брука претрпити, и |
| у нарав, онда кад међу курјаци живи.{S} Шта му ползује памет?{S} Други има мање памети ал’ има |
| чева да Јеремија неће града предати.{S} Шта мислиш, деспоте?</p> <p>— Добро би било да нам је Г |
| народ ћеду потурчити ил’ истребити.{S} Шта му је сад чинити?{S} Да се младић’ма подвргне Ђурађ |
| но моју милу у тој гунгули изгубим.{S} Шта ћу сад?{S} Чујем да су је Турци заробили; идем да ј |
| ио тежак, о том се нико није сумњао.{S} Шта је знао чинити?{S} Рат је сумнителног изласка, а пр |
| управља?</p> <p>Царица сазове савет.{S} Шта се има сад чинити, то је било најглавније питање.</ |
| , девет Југовића, и остали’ сијасет.{S} Шта ли је још халовити Краљевић Марко коме пара у турск |
| ва два зета од новорођенога царства?{S} Шта би било од мојих синова?{S} Скитнице, као што је да |
| Срба и Грка „ришћанска“ влада крепи?{S} Шта ће папа на то рећи?{S} Ако са Турцима држи, онда је |
| ће у таковом богатству недостајати?{S} Шта ће јој Светислав, да тек с њим више белаја на себе |
| дотерати; како ће Светислава одбити?{S} Шта ће јој патријарх на то рећи?</p> <p>Највећа јој је |
| /> <p>— Но шта ће још с нама чинити?{S} Шта нас држе овде?{S} Зашто нас већ једанпут не ослобод |
| , како стојимо нас двоје са рачуном?{S} Шта ћу ја од свега тога добити? — запита Јаблановић.</p |
| p> <p>— Шта, зар Јеремија властелин?{S} Шта ће он овде?{S} Није ли због нас дошао, да нас одавд |
| о овај јуначки народ на бојном пољу?{S} Шта би се са оваким јуначким народом досад учинило било |
| </p> <p>— Е мој Петошко — рекне Грман — шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ти ћеш свирати, а ј |
| и прави нову партају за Ђурђа.</p> <p>— Шта ће нам — вели народу Харалампије — Стеван поред Ђур |
| звести, па нашој се приљубила.</p> <p>— Шта ради, шта вели народ?</p> <p>— Знаш шта је народ; о |
| p>Сад се решава судба Голупца.</p> <p>— Шта мислиш, да идем тамо — запита Јеремија Јаблановића. |
| ате Јоване! — рече кнез Ђурђе.</p> <p>— Шта ћеш, кад смо били стрицу трн у очима — одговори кне |
| још веселе — одговори Пајсије.</p> <p>— Шта, зар Јеремија властелин?{S} Шта ће он овде?{S} Није |
| би учинио што ви Турди желите.</p> <p>— Шта ми желимо, то ти је познато, цјео свјет да потурчим |
| отвори.</p> <p>Султан започе.</p> <p>— Шта је, Ферхад-пашо, јеси л’ се са ђауром погодио.</p> |
| м испиткивањем путнике мучише.</p> <p>— Шта би с Југом — запита Новак.</p> <p>— Погибе са своји |
| цима, па можемо први страдати.</p> <p>— Шта је брига Харалампију?{S} Он ће сад по свој прилици |
| у сам и ја, с тобом ћу држати.</p> <p>— Шта, вина пити, како то Алкоран допушта?</p> <p>— Има м |
| да вам кажем шта ћемо чинити.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чекајте, ето иде неко.{S} То је гласоноша |
| са њеном породицом отклонити.</p> <p>— Шта нам је сад чинити, Сулејмане? — запита Бајазит.</p> |
| да важну ствар Ђурђу саопшти.</p> <p>— Шта је Харалампије, шта је ново?</p> <p>— Свашта доста, |
| ештен, срећно је онамо стигао.</p> <p>— Шта се чује од Косова? — запита Новак, најпре поздравив |
| слав, а ја знам шта би’ радио.</p> <p>— Шта — ваљда би се убио?</p> <p>— И њу и себе.</p> <p>— |
| пије, па да знамо на чему смо.</p> <p>— Шта ће нам Харалампије без Турака.</p> <p>— Та бар та т |
| дујеш, говори бар сад паметно.</p> <p>— Шта ћу да ти говорим; нисам ли ти већ сто пута казао да |
| сто.</p> <p>Сад запита деспот.</p> <p>— Шта мисли војвода мој, Облачина Раде?</p> <p>— Велики к |
| гушимо да ни медет не изрекну.</p> <p>— Шта велиш ти Керим-пашо?</p> <p>— Слажем се са Исак-паш |
| ч прекинувши, шаљиво, Костреш.</p> <p>— Шта им фали!{S} Па зар није доста невоље када по тридес |
| и свог младог сина Вука, рече:</p> <p>— Шта, забога, зар мој Стеван оде на Косово?</p> <p>— Сад |
| — рекне Грман — шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ти ћеш свирати, а ја ћу лудовати, па нам н |
| вић.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ја имадем изабрани, десет ’иљада војника, |
| Јован.</p> <p>— А шта желите?</p> <p>— Шта нам не можеш дати.{S} Дај нам светлости!</p> <p>— Т |
| ти потражио, шта би онда било?</p> <p>— Шта би било? — Јурио би’ ји свуд пред собом.{S} Но не б |
| ина, има доста миндерлука и душека, ал’ шта вреди када се онај на њима шири, ког сироте буле не |
| мјетити.</p> <p>— Сад да сам млађи, ал’ шта ја велим, само да сам од једне љуте ране слободан, |
| p>Кострешу је мука била то слушати, ал’ шта ће са будалом?{S} Тек је чело намрштио, и даде знак |
| творно Мара.</p> <p>— Лако је теби; ал’ шта ћу ја са овом мојом децом — одговори кроз плач цари |
| S} Ни на ме не могу се потужити.{S} Ал’ шта је кад Мађарска нема сад толико сталне војске као ш |
| не признајемо за деспота.</p> <p>— Ал’ шта ће рећи народ, који га је на сабору у Сребрници још |
| вети — рекне љутито Новак.</p> <p>— Ал’ шта ћеш да чиниш када није друкчије; видиш да је све за |
| У околу султановог табора свашта има, а шта нема ’де је султан Амурат, има харема, са дивним цу |
| Солун, где је Призрен и Приштина?{S} А шта ће јошт одсада настати?{S} Ионако сте слаби, па се |
| Тако мисли твој верни слуга.</p> <p>— А шта ће на то рећи дели-Реџеп.</p> <p>— Не треба индат ч |
| српског народа?</p> <p>— Да.</p> <p>— А шта ће царица са децом чинити?</p> <p>— Њима нека се од |
| това питања о томе одговара.</p> <p>— А шта би после са Јеремијом, Јаблановићем и Харалампијем |
| изда благо — рече Исак-паша.</p> <p>— А шта ћемо са Новим Брдом? — запита султан.</p> <p>— Заса |
| Косову, а тебе ето још овде.</p> <p>— А шта ћу ја онде, кад и онима не хасни што су онде.{S} Да |
| 8" /> <p>Харалампије упадне.</p> <p>— А шта ћу ја добити, што сам по твом налогу кнежевиће осле |
| а једноме не, нешто ми фали.</p> <p>— А шта то може бити, џанум бре.</p> <pb n="440" /> <p>— Е, |
| м гласом несташни служитељи.</p> <p>— А шта си ти, оче, тражио ноћу, кад сви већ гости спавају? |
| му требало нешто наруку ићи.</p> <p>— А шта би то било.</p> <p>— Да сазида на Дунаву један град |
| дреди комад земље на ужитак.</p> <p>— А шта ће народ на то рећи?</p> <p>— Царица нема војске, и |
| е, јер ћу бити славан човек.</p> <p>— А шта, зар нећеш у двору да останеш — запита опет шаљиво |
| то желимо — рече кнез Јован.</p> <p>— А шта желите?</p> <p>— Шта нам не можеш дати.{S} Дај нам |
| покажеш право пријатељство.</p> <p>— А шта жели твој отац?</p> <p>— Он жели, да га признаш за |
| благо, зло и наопако по нас.</p> <p>— А шта ћеш ти, мајко, за то Бајазиту учинити?</p> <p>— Е к |
| запита жалостиво патријарх.</p> <p>— А шта ћу да радим у овако жалосном положају, где ми се са |
| <p>— Само предајте Голубац.</p> <p>— А шта би’ ја код вас могао бити, за пашу нијесам.</p> <p> |
| мати, све на зло да слутиш.</p> <p>— А шта ти, Милева, радиш?</p> <p>— А што је Милева тако см |
| а ће бог и народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми народ не може помоћи? </p> <pb n="305" /> |
| у намастир Благостињу у дувне.</p> <p>А шта је и знала друго радити?</p> <p>После презреног Све |
| сваки је на свој рачун радио.</p> <p>А шта је Милева радила?</p> <p>Она је у својој младој душ |
| ша дозове игумана Радосава, и запита га шта се то све стало од оно доба како је манастир остави |
| р доносе.{S} Дворјанима не беше до тога шта се сад на Косову ради, но само до шале и увеселења. |
| наду — одговори деспот.</p> <p>— Е онда шта ћемо радити?</p> <p>— Како би било да опремимо неки |
| су онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде требало чинити — одговори Петошко.</p> <p>— |
| ишина.{S} Ферхад гледи на деспота, чека шта ће чути.</p> <p>Деспот неколико тренутака замишљен, |
| атим чувством гоњено.{S} Она није знала шта да мисли.{S} Њој се чинило да није могуће, да је зб |
| мјечавала.{S} Само још није чисто знала шта се то мути и плете.{S} Падне јој на ум Харалампије, |
| >Патријарх замоли царицу да би изјавила шта Турци желе.</p> <p>Милица им све представи шта јој |
| ом обвладати.</p> <p>Кад је Милица чула шта Бајазит жели, онемила је за магновење; једва је к с |
| га ухватим, нећу га донде испустити, ма шта било, док год ми не испуни оно што желим.{S} Мора м |
| ђарским рукама, опет нијесам ја о’ђе ма шта и ма тко.{S} Јошт и сад прса деспотова Угарску бран |
| есно на Мађарску нападати, а да се нема шта бојати од Срба.{S} Шта ће сад да чини деспот?{S} Ак |
| стварима вјера се одржати не мора, и на шта сам ја ту, већ да вам душе исправљам.{S} Очитао би’ |
| дум све се међу булама бави, па све зна шта се међу њима чини.{S} Ту после може видети човек св |
| } Гледи једно на друго удивљено, не зна шта тко на те речи да почне.{S} Види се деспоту на лицу |
| оји не штеди љубећа се срца, тај не зна шта је милост божија; немој љубеће се голубове с њом ст |
| ’иљада војника.{S} Све ти то упрсте зна шта ваља чинити.{S} Али га и ’хоћу наградити.{S} Начини |
| ске у добро доба на њи’ ударили, богзна шта би се јошт било стало.{S} Турчин зна да Србина једн |
| гу коња јахати, па не би’ дао за богзна шта, само да још једном поред цара противу Турака војев |
| том положају слађа него другима богзна шта.{S} Да видимо шта други раде.</p> <p>Тај глас, да ј |
| могао, била би срећа по мене јер богзна шта би већ био данас.{S} Бар сваки је калуђер казао да |
| а сам му ја већ од мог оца намењена, па шта би сад на то казао? — одговори као кроз плач Милева |
| тријест година како Душана нестаде, па шта се од српства учини.{S} Где нам је Марица, где је С |
| л’ с тим задовољна?</p> <p>— Јесам, па шта да учиним?</p> <p>— Кажем ти, све да ми јавиш шта с |
| пљу главу, други има млого мозга.{S} Па шта је боље од та два?{S} Кад једно, кад друго.{S} Једа |
| азним џепом и разбијеним главама.{S} Па шта би на то сабор Мађарске, дијета рекла?{S} Кад бисмо |
| исто и са Гргура синовима чинити.{S} Па шта ће онда бити, брат брата ће убијати, и последња вра |
| е једном великашу земље поотимао.{S} Па шта учини с Алтоманом?{S} Није ли му отео све, па га је |
| рају; то је радост за буле!</p> <p>— Па шта им фали? — рекне, Петошки реч прекинувши, шаљиво, К |
| преотели — рече Јаблановић.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Шта ћемо?{S} Ја имадем изабрани, |
| ијаху одсад његови саветници.</p> <p>Па шта ће више отац Харалампије, кад је већ до старешинств |
| о је већ калуђери зову „сестра“ Варвара шта ће са оцом Теофаном, кад јој је он једина разбибриг |
| S} Као што је цар већ стар, данас-сутра шта би учинила овакова два зета од новорођенога царства |
| Розгоња самртан зној спопадне од ужаса шта ће с војском бити, јер треба се у други бојни ред с |
| ваком.{S} Новак, кад чује од патријарха шта царица намерава, није се одма’ разабрати могао.</p> |
| ам хоће да нас од напасти спасе.{S} Сад шта би од нас било да нам буде <pb n="301" /> и одсад Т |
| пском отворити.{S} Видим већ напред све шта ће бити.{S} Једва ето тријест година како Душана не |
| .</p> <p>Поруменив и постиђен, не знаде шта ће у хитрини да рече.</p> <p>Отац Харалампије од ра |
| и Ђурђа послао је Вук у двор да извиде шта се о’де ради, да би знао чега ће се држати.</p> <p> |
| је жртвоваћу, утаманићу га.{S} Ето виђе шта би са Харалампијом.{S} Био је мој човјек, ошљепио ј |
| чистог уверења изговорио, и радознал је шта ће на то Леонтије рећи.</p> <p>Леонтије с’ватио је |
| овако старог и слепог погледао, имао је шта видети.{S} Млоги садањи мекушци када би га видели и |
| мање ће бити његовој деци.{S} Видео је шта се учини е Вуком и Лазарем.{S} Морала је и њему већ |
| хад-пашу.</p> <p>Ферхад-паша погодио је шта је на срцу Харалампији.{S} Познаје му све жиле, без |
| д на Јаблановића и Харалампију, да чује шта ћеду на то рећи.</p> <p>— То је мало, мени су Турци |
| 16" /> <p>Вук, кад од Маре и Ђурђа чује шта се стало, разјарен почне све већма војску умножават |
| д слушкиње, господар од слуге, све чује шта се изван ради, и то увеличателно.</p> <p>Светислав, |
| ријарх оде к царици, да од ње саме чује шта је у ствари.{S} Царица му све исповеди.{S} Патријар |
| ријарху Драгаш.</p> <p>— Е добро, дакле шта да се чини?{S} Ко ће управљати донде? — запита Нова |
| сну кћер, младу као капља.{S} Питаше ме шта сам и шта ћу бити.{S} Одговорим, богослов, и бићу п |
| — град унаоколо облеће и пази на Мађаре шта ноћу раде.{S} Јаблановић издајица, ал’ искусан војв |
| је војводе, мудре саветнике, светује се шта би сад чинити ваљало да се народ поткрепи.{S} Турчи |
| p>— Е, право сте ми казали.{S} Слушајте шта ми пише:</p> <p>„Љубезни Харалампије!{S} Оно што же |
| х речи, застаде Русна и жудно очекиваше шта ће на ото Милица рећи.</p> <p>Милица, да би своје м |
| о томе, како си прошао са Вукоглијом, и шта ћемо даље.</p> <p>Седну, диване.</p> <p>— Све је по |
| стиру под управом Харалампије живило, и шта се радило.</p> <p>У трапезарији било је весело.{S} |
| ли над колико је земаља он господар, и шта јошт неће покорити?{S} Твоја би кћи код њега била п |
| што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шта желиш?</p> <p>— Жеља је људска неизмерима; њу само |
| рхад-пашу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-паша.{S} Обрицао му је и новаца |
| Јеремију Ђурађ, шта би требало чинити и шта би Јеремија чинио да би био на његовом месту?{S} Је |
| младу као капља.{S} Питаше ме шта сам и шта ћу бити.{S} Одговорим, богослов, и бићу поп.{S} Јез |
| е не издаш.{S} Ником не говори ко сам и шта сам био, јер иначе изгубићу поверење, а ти ћеш у ме |
| е се управо к трпези.</p> <p>Имали су и шта гледати.</p> <p>Млади Стеван царевић, од јурења осл |
| ци желе.</p> <p>Милица им све представи шта јој је Бајазит поручио, само што није споменула о т |
| њој велику промену.{S} Она му исповеди шта Турчин иште, ал’ није му ништа о њеној промени и о |
| ноћ.{S} Харалампије иде у кулу да види шта кнежевићи раде.</p> <p>Отац Пајсија је њихов чувар, |
| бичан весео и жив изглед добио.{S} Буди шта да је Милици и другим старијим на срцу лежало, двор |
| ама сад о том мислим.{S} Ја би’ му буди шта жртвовала за његово пријатељство.{S} Такав пријатељ |
| ом сину, који не трпи Бранковићеве, али шта ћу му, кад се не да освестити.{S} Кажи ми најпре, ш |
| Једини Стеван одважан дух показује, али шта помаже кад је јошт млад, па поред сви’ својих мудри |
| и:</p> <p>— Само да сам мало млађи, али шта ћу кад сам већ близу гроба.{S} За кратко време може |
| волем Светислава, као да ми је син, али шта помаже.{S} Прво, он је само једног војводе син, а т |
| прети? — одговори царица.</p> <p>— Али шта ће бог и народ на то рећи?</p> <p>— А шта ћу кад ми |
| љемо, да се не осрамотимо.</p> <p>— Али шта би то било?{S} Султан блага нити треба, нити хоће.{ |
| љубавној им свези грози, отклонити али шта то помаже кад је кључ њене будућности у туђим рукам |
| ло на миру, да промишљам у овој обитељи шта сам досад чинио, шта ћу одсад чинити, јер и око мен |
| ђаури сте велике будале, не знате сами шта радите.{S} Боље је бити пас нег’ ђаур.{S} Но на ств |
| еби господство осигурати.{S} Па и кћери шта ће у таковом богатству недостајати?{S} Шта ће јој С |
| Но само те једно молим.</p> <p>— Говори шта желиш?</p> <p>— Ништа друго, но само да ме не издаш |
| го му остављаше све на вољу нека говори шта хоће.</p> <p>— Еј, само да се Алтоман није одметнуо |
| који су пред Милевом морали приповедати шта су и ко су.</p> <p>— Какви су ово људи — запита Там |
| ’ питај цео свет, па ће ти сваки казати шта жели Вук Бранковић.-</p> <p>— Ја на мога оца не дам |
| "306" /> и жалостан.{S} Желио би’ знати шта ће тек стари Новак на то рећи.{S} Он је већ за сигу |
| ога прошла.{S} Ја би’ сам рад све знати шта се о књагињи Милеви и Светиславу ради.{S} Љубица до |
| Харалампије, ето ти књига повеље, чати шта ја имам добијати од деспота.</p> <p>Харалампије лак |
| онамо дотурати, јер сваки би рад виђети шта се код Тамерлановог шатора ради.</p> <p>Калуђери до |
| терати, сад треба Ђурђу одмах поручити шта има дати, но само још то, ако би Ђурађ све то испла |
| /p> <p>И Ђурђу не могаше из главе изићи шта Турци са таковом женидбом намеравају.{S} Неће ли са |
| са Циљским комитом.</p> <p>— Е онда чуј шта ће на то сљедити.{S} Кад даш кћер за Циљског, онда |
| чуство искрено не изјави.</p> <p>— Знам шта мислиш — рече Милица — теби је он своју наклоност и |
| као краљ Вукашин на Марицу, без да знам шта онде лежи.{S} Свагда треба да се зна откуд се иде, |
| и.{S} Па ја да сам Светислав, а ја знам шта би’ радио.</p> <p>— Шта — ваљда би се убио?</p> <p> |
| си, јер да тебе не би и Русне, не знам шта би од деспота било.{S} У твоје здравље ову чашу!</p |
| као мало забринуто:</p> <p>— Ја не знам шта ће од свега тога бити, али добра бити неће.{S} Ако |
| нула.{S} Но морам и ја мутити да дознам шта тај калуђер ради, па ћу га првом приликом опарити.< |
| уман, неки отац Герасим, не знам ни сам шта је био, пола Грк пола Србин.{S} Он ме узме на искуш |
| >— Ни ја!{S} Но само ’хоћу да вам кажем шта ћемо чинити.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чекајте, ето ид |
| е’ара.</p> <p>Одлазак Јеремијин даје им шта мислити.{S} Јеремија, Јаблановић, Харалампије, то ј |
| је тежио, испунило.</p> <p>Но да видим шта ће без Стевана чинити?</p> </div> <div type="chapte |
| ти од деспота.</p> <p>— Видићемо скорим шта ће бити.</p> <p>— Ако се какова промена с нами и до |
| адим Стеваном једнако се саветује о том шта се има чинити.{S} И доиста, кад би се на њи’ слушал |
| Силнији Бајазит му је преотме, нит’ он шта мари за скрушено срце несретног младића.{S} Онај, к |
| и њега могао смакнути дати!{S} А гле он шта чини са мном?{S} Та да морам Турчину служити, опет |
| озове своје паше, и с њима се саветовао шта се сад има чинити.{S} Један му саветоваше да не окл |
| вот треба.{S} Па напослетку тко би знао шта мисли Ферхад-паша.{S} И Јаблановића мисли море, шта |
| че Петошко.</p> <p>Новак није ни слушао шта Петошко булазни, <pb n="231" /> јер велика господа, |
| матером, нити нас ко слуша, кажи право шта мислиш, кад би те заискао?</p> <p>— Мајко, ја то не |
| е властелине или војводе давале.{S} Ево шта нам је ползовало што су нам деца удата за Вука и Об |
| .{S} Турчин не пита ко је био пре, него шта је сада.</p> <p>— Не би ли се к мени повратио, па д |
| о се одавна са мном побратимио, и много шта имам њему захвалити, што ми је за руком пошло.{S} О |
| и.{S} После смрти, пак, сваки је увиђео шта су у њему изгубили.</p> <p>Красно га са’ране.{S} Жи |
| гог, и ником не остане дужан, ма му тко шта рекао, а и све изједначи тако, да кад у једног зади |
| нам да и теби Петошко поручује да знамо шта је и како је тамо.{S} Јеси л’ добио каква гласа?</p |
| н, а при том је у жалости, али не знамо шта би било да је султан њу место Милеве запросио!</p> |
| то ни сама царица не таји, но не знамо шта је даље у ствари.</p> <p>— Та већ било што му повољ |
| и опредељеног господара.{S} Ту не знамо шта ће бити.{S} Ако она ђаура јако воли, пре ће се убит |
| би род срећан био.{S} Ево да видиш само шта већ сад шиље твојој кћери онај који од тебе осим ње |
| мо сад насамо Хасана и Марка, да видимо шта ће ови нови гости.</p> <p>Њи’ Турци спроведу до сул |
| еспот са својим народом бави, да видимо шта се стаде са Милевом, шта са Гргуром Бранковићем, ко |
| деспота!</p> <p>— Баш добро, да видимо шта је.{S} Уклони се мало, док отпоруку не добијеш.</p> |
| Деспота и Ђурђа у Цариграду, да видимо шта се у Србији ради.</p> <pb n="328" /> <milestone uni |
| ставимо сад старце на страну, да видимо шта су донде други радили.</p> <milestone unit="subSect |
| а него другима богзна шта.{S} Да видимо шта други раде.</p> <p>Тај глас, да је турски посланик |
| p> <p>Сад оставимо Дечане, па да видимо шта се по други мести ради.</p> </div> <div type="chapt |
| ће нужду имати.</p> <p>Но сад да видимо шта Турци раде и како ће српске посланике примити. </p> |
| себи представити. ,</p> <p>Но да видимо шта ће даље бити.</p> <pb n="316" /> <p>Вук, кад од Мар |
| иш што ниси Турчин.</p> <p>Но да видимо шта се ради у Дринопољу.</p> <p>Дан на дан хришћани се |
| рзи изговорити.</p> <p>Но баш да видимо шта се и код такових збивало.{S} У свету је добро са зл |
| својој вољи јадикује.</p> <p>Да видимо шта се код царице ради; да видимо, шта ће Јусуф просиоц |
| говој жалости, жагору и забуни и видимо шта на другом крају Срби раде.</p> </div> <div type="ch |
| би’ јошт знатнију штету били нанели, но шта нам је до туђе штете кад нисмо сигурни да се може с |
| ремија Јаблановића. </p> <p>— Можеш, но шта је то што је Харалампије тамо остао?</p> <p>— Ваљда |
| коме пара у турској војсци нема.{S} Но шта је хасне кад Турцима <pb n="233" /> служи.{S} Још в |
| у дакле влада дечаке трпети неће.{S} Но шта ће бити онда са Гргурови синови?{S} С њима, ако би |
| рку.{S} Поразиће вас сила падише.{S} Но шта мисли војвода Јеремија, хоће л’ он после к нама у Т |
| бив Ђурђе не даду деци насљедити.{S} Но шта ће бити с децом.</p> <p>Једно јутро дође у Дечане ј |
| ом нико није могао изићи на крај.{S} Но шта ћу када се већ тако збило.</p> <p>Док је Петошко св |
| а да је једне главе у земљи било.{S} Но шта ће са два господара и две госпође?{S} Народ је био |
| не.</p> <p>— У злу и то је добро.{S} Но шта је са кнежевићима — запита Јерина.</p> <p>— Дознао |
| ам се родио.</p> <pb n="367" /> <p>— Но шта ће још с нама чинити?{S} Шта нас држе овде?{S} Зашт |
| ом разговору била, ни пазила нису на то шта таква будала говори, него му остављаше све на вољу |
| Алкоран допушта?</p> <p>— Има много што шта Алкоран не допушта.{S} Па зар код вас ђаура није та |
| ичателно.</p> <p>Светислав, када је чуо шта се са калуђером стало, грохотом се насмеје и намисл |
| есам могао у народу добра да чиним, јер шта може будала учинити, постадо’ Турчин и паша.</p> <p |
| !</p> <p>— Нико не сме о томе изван нас шта знати, тако ми бога и светог краља дечанског.</p> < |
| очију сузе рониле.{S} Пало јој на памет шта се с њом стало.{S} Док је цар у животу био, све је |
| да је засад срећа код Турака, будућност шта ће донети, то опет је у бога.{S} Српска војска је н |
| језгро, да што будне ако од Србије јошт шта бити може, као негда Призрен, Приштина, Нови Пазар, |
| лакше дође до руке.{S} А гости и знаду шта слугама треба.{S} По служитељским конацима текар је |
| у Јеремију, отворе уши и усне, да чују шта ће Јеремија рећи.</p> <p>Јеремија подиже главу горе |
| логи већи и мањи владаоци.{S} Дринопољу шта си дочекао!{S} Где је кадгод грчка, бугарска и српс |
| о.</p> <p>Дозову Радосава, протумаче му шта и како треба да напише.</p> <p>Радосав проучив зада |
| ама.</p> <p>Милица и Русна приметиле су шта Новаку на срцу лежи, па су започињале такав разгово |
| ма’ дубље у Србију упасти, но чекали су шта ће Срби после изгубљене битке чинити.{S} И Турке је |
| нит’ има царствовања без драма.{S} Знаш шта је била стара Византија.{S} Колико је ту славе и гр |
| је што подсећати се може.</p> <p>— Знаш шта желим, немаш вина.</p> <p>— И тог ће бити одмах.</p |
| акве су нам користи онда?</p> <p>— Знаш шта, Јеремија, о том да се разговарамо кад стигне благо |
| Шта ради, шта вели народ?</p> <p>— Знаш шта је народ; он свагда јачег се држи, јер се боји да ћ |
| жемо за ништа добри стајати.{S} Ти знаш шта је Турчин.{S} Воља је божија гди Турчин свету госпо |
| авити царску породицу.</p> <p>— Но знаш шта, Грмане, тај црвени калуђер ми се не допада — тај с |
| ним?</p> <p>— Кажем ти, све да ми јавиш шта се около књагиње ради, и то свагда и у свако доба.< |
| не сада, оно биће то доцније.{S} Видиш шта чини Коран мог пророка, колико већ има и од вас у н |
| треба да о’ђе останеш, да чујеш и видиш шта Мађари о’ђе раде, како мисле о Ђурђу деспоту, и о С |
| <l>На рат поћи мејдане дјелити.</l> <l>Шта то звечи на том пољу равном?</l> <l>То је војска си |
| d="SRP18590_C1.8"> <head>VIII</head> <p>Шта ради Ђурађ у Гургусовцу?</p> <p>Чами, проклиње, осв |
| а о будућности сумњу му уливаше.</p> <p>Шта је сад Светислав чинио?</p> <p>Шта је могао у том п |
| оји су му неко поверење уливали.</p> <p>Шта је мучило тако у ноћно доба оца Харалампија да се н |
| м шалама српску господу занимао.</p> <p>Шта је помислио Ферхад-паша кад му на памет пала стара |
| част српске војске онђе спасао.</p> <p>Шта је, дакле, из овог сљедовати могло, него распра и м |
| какав се то вихор над њима диже?</p> <p>Шта се то тако праши издалека?{S} Ил’ је то какова војс |
| > <p>Шта је сад Светислав чинио?</p> <p>Шта је могао у том положају чинити?{S} Пун огорчења и љ |
| на њ добро пазити.</p> <p>— Нема куде, штавише, он ће навести и Жигмунда да у падише мира прос |
| хусари са азапима крвили, није избегао, штавише, био је у цркви на бранику, и добио је боја.</p |
| анпут поклоњени мач не узима се натраг; штавише, није за јунака ни од среће таковим мачем се оп |
| омени и о материној намери говорила.{S} Штавише, она му изјави да га и сад искрено воле, и тек. |
| са српским оружаним народом гонили.{S} Штавише, жао ми је што се и сад још међу вама налазим.{ |
| морао је мало и кроз прсте гледати.{S} Штавише, кад је Новак запитао за будалу Петошка, царица |
| ругоме заклетву да нећемо се дирати.{S} Штавише, ја сам дао заклетву да ћу и са његовом децом у |
| све то грамзи за светским уживањем.{S} Штавише, има који су се већ и потурчили, па како да не |
| вао и Драгаша војводу на плач навео.{S} Штавише, и песник Радојко је о љубави певао и млада је |
| и не би ли пре с Турцима мир учинио.{S} Штавише, Розгоњија и то држи, да би деспот могао био ис |
| корити, без да нас крви стане!</p> <p>— Штавише, можеш чрез то пријатељство и то докучити да ср |
| ажимо себи равне.{S} Дајте нам по један штап, па нас пустите у свет, да кад већ немамо светлост |
| , једног стражара већ насакатише што им шташе добра чинити.</p> <p>— Такав подлац као и ти, кој |
| које на силу.{S} Ни самог свештеника не штеде.{S} Деспот сам не може им одолети, нема јаког сај |
| немој с њом никад стрељати.{S} Који не штеди љубећа се срца, тај не зна шта је милост божија; |
| ткад своје користи ради ни своју крв не штедите.</p> <p>Задње речи је Леонтије нешто оштрије из |
| и јестива, сваке ђаконије, и понуде.{S} Штета што им нијесте собом из манастира довели какве ли |
| о крепити, и доиста збрисала би се била штета косовска да је једне главе у земљи било.{S} Но шт |
| кад га напољу пијана не виде.{S} Еј, да штете што нијесам Турчин.</p> <pb n="441" /> <p>— Можеш |
| о, ако се што с њим стане, њему ипак од штете бити неће, јер што би Јеремија био кадар изредити |
| тету били нанели, но шта нам је до туђе штете кад нисмо сигурни да се може с тим победа одржати |
| а онамо душмани не груну, јер би велике штете починили.{S} И Ферхад-паша није се у рачуну прева |
| ад му Турци не даду и кад је већ толико штете деспоту и народу нанео?</p> <p>И није ли већ сује |
| ју; у уговорима, ако је задата ријеч на штету народа, погазићу и задату ријеч, штовише, прво и |
| шт крвавија и Турцима би’ јошт знатнију штету били нанели, но шта нам је до туђе штете кад нисм |
| скупи и у ред стави, видиће своју грдну штету.</p> <p>Жигмунд о миру мисли, није му на ино.</p> |
| ш Смедерево, да накнадиш овом манастиру штету што су хусари и азапи починили.{S} Манастир је со |
| ки народ имао је толико снаге да сву ту штету надокнади и Турцима јак отпод даде.{S} Један очај |
| бише се у млоштву џамија као цвеће међу штиром и копривом.{S} Турци се радују, и нека их, <pb n |
| на опрезу су.{S} Стоје оба на бедемима, штит на левици, кад једно кругље из пушке пљесне у штит |
| ема.{S} Бије издалека јунака, пробија и штит и панцир.{S} Краљ Жигмунд донео је ту справу из Ал |
| иђео то чудо, сијева као муња, проваљен штит, а лева страна ми засјевну.{S} Ако Турци што пре н |
| ици, кад једно кругље из пушке пљесне у штит, и продере га, прође измеђ леве сисе и савијеног л |
| от-Стевана, који је за то дао, да будеш штит хришћанства, обрана српског народа.</p> <p>Краљ пр |
| > <p>Голубац је јак град, Дунав му прса штити, а покрај Дунава с леђи тешко га је опасати кад и |
| јер је Београд и Голубац дат да Жигмунд штити Србију, а овамо је избегао и Србију на милост и н |
| памет и миш’цу, већ да народ свјетује и штити.{S} Турци му обричу обилата блага и бабине баштин |
| сву коњицу, по вису и брду, да повратак штити.{S} Коњаници од бојазни од силесије турске повуку |
| која је све српске <pb n="523" /> земље штитила, и сад те земље саме себи остављене мораду се п |
| ишло, овако морамо с једне стране да их штитимо, јер само преко наше пропасти могу Турци к њима |
| ила је Дунав.{S} Завиша је тај прелазак штитио, и јошт Турци не могу да продру, пушкари тако су |
| ти се, него народ против силни’ душмана штитити.{S} Сад је тек Ђурађ осетио највећи терет у сво |
| узме места на којима ће повратак војске штитити.</p> <p>Завиша близу обале понамешта, разреди с |
| срећа послужи, да узмогу народ оружјем штитити, штитићу га и ране му видати.</p> <pb n="379" / |
| {S} И у тим градовима могу Срби Угарску штитити — рече озбиљно војвода Војихна.</p> <p>— Кад је |
| И Дубровчани су ми пријатељи, морам их штитити, а да ми наруку иду против отпадништва зетске, |
| служи, да узмогу народ оружјем штитити, штитићу га и ране му видати.</p> <pb n="379" /> <p>— Ув |
| у земљу као пријатељ хришћанства, да га штитиш против Агарјана.{S} Потоњ од Косова борио сам се |
| Герасим</hi>, а треба <hi>Радосав</hi>, што је овде исправљено.{S} Прим. прир. </note> <note xm |
| лица.</p> <p>— Само ми се то не допада, што смо се из Призрена у Крушевац доселили — рече Петош |
| а Жигмунд наваљује да се Голубац преда, што ћеш онда чинити? — запита Јаблановић.</p> <p>Јереми |
| и.</p> <p>— А тко си ти, да л’ војвода, што ли.</p> <p>— Ја сам први саветник Јеремије.</p> <p> |
| .{S} Сав окол пун вредна радена народа, што је човеку за живот, све ту можеш наћи.{S} Има ’шени |
| а се познајемо, деспоте, и твој делија, што га именова, војвода Облачина Раде, познат ми је.{S} |
| ју искрено теши, него из другог узрока, што је она држала за своје понижење.</p> <p>— Како си, |
| одмах на мир са <pb n="498" /> Турцима, што би ионако могао сам против султана учинити, кад му |
| аузет нег’ икада, јер ропта на Стевана, што је с матером својом Милеву Турцима дао, и с тим се |
| да св. Петар кључем отвори мрсу врата, што је њима овоземни рај, а друго они и не траже.</p> < |
| де свачега има, мисли управио на Алаха, што Турчину подели срећу, да најлепше ђаурске земље ужи |
| дам.{S} Само ми је јошт то једно утеха, што сам каткад у стању Турке уздржати од чешћи’ нападај |
| о тело му беше млого слабије него душа, што није ни сам веровао; падне с коња и јако се увреди. |
| је, па измучени вративше се у свој род, што су на страни добро виђели, уводили су у свој народ. |
| па.{S} Па утолико је опасније за народ, што сте обојица пуног изгледа, одважни и властољубиви.{ |
| вара пристала <pb n="543" /> је на све, што се изнесе из прве трапезарије, то се меће пред Теоф |
| нужно нашао другим путем, ако се може, што за себе радити.</p> <p>Мара је била такође горда, в |
| а страхом побегне унутра и осталима је, што је видела приповедала.{S} Да је она знала да је то |
| у виси велика икона Христово распетије, што је Стеван из Цариграда донео.{S} До распетија је ик |
| аудити без тебе и то је срећа по Турке, што ти Мађари не поверују као што треба.{S} Турци те др |
| p>Он је Милици све представио најживље, што му је Бајазит наложио.{S} Још је и то додао, ако он |
| дај како је по земљу и по тебе најбоље, што ћеш да будеш уз Жигмунда кољено велможа, кад овђе ј |
| Милеви све за маленкосно чинити почне, што није славно, силно и богато.</p> <p>Она, истина, ни |
| ствено.{S} То није било обично пјевање, што се само уву допада и срце усхићава, но нешто више.{ |
| а распрострањава.{S} Но што је најгоре, што је у разним метежима дух код свију клонуо, страсти |
| ко се Голубац за Србију одржат не море, што нам се може пребацити?</p> <p>Јаблановић канда си д |
| за правог лудака, подсмејавасте му се, што је ваше неприлике на видик изнашао.{S} Познајем вас |
| виђо’, и бабо ми рече, слушај, дијете, што тај збори, његова ријеч је мудра, бич за покварене |
| с не додирне мирис од ђаурске печенице, што би га узрујало, а Ферхад-паши због повреде турског |
| деспот шири -руке и у образ га пољуби, што му Леонтије узврати.</p> <p>Питају се за здравље.</ |
| адови, вароши, земље, планине и долови, што је Стеван повељом Жигмунда добио, мени припадају, п |
| огу.{S} Кад су се крвави ратови водили, што је год од добротворних душа измолити могао, шиљао ј |
| знаду да су код мене, и већ осљепљени, што можда већ и знаду, онда реци да Јеремија војвода др |
| ог споменула, како завиди Мари кнегињи, што ће бар изближе видети српску победу над Турцима.{S} |
| д руке купује све отете црквене утвари, што су хусари отели, а од ових опет до руку Турака дошл |
| ме у ваше друштво, па ћу вам оно бити, што сам био Бранковићу!</p> <p>— Дај руку! — повиче рад |
| је упадне.</p> <p>— А шта ћу ја добити, што сам по твом налогу кнежевиће ослепио и слепе толико |
| тимио, и много шта имам њему захвалити, што ми је за руком пошло.{S} Он је код Голупца Мађаре о |
| му да ће према Турцима све оно чинити, што им год царица чини.{S} Бајазит се обрадује и обрече |
| Муратов, имао је задатак онај довршити, што су му преци започели.{S} Косовска победа му је доба |
| ком се деспот налази, на смех навести, што баш не би ни владици нит’ игуману годило.</p> <p>Бр |
| уништити.{S} Тамерлан у својој јарости, што није турска војска сасвим уништена, почне над зароб |
| оштрије изрекао, канда се хтео такнути, што се држало да је он дао кнежевиће осљепити.{S} И так |
| анда задављују плам.</p> <p>Свако ћути, што се једе, канда не прија, и како ће тугом засићеним |
| у насљедство сво баштинство у Угарској, што даде у замену Стевану деспоту за Мачву и градове.</ |
| >Јерина започе.</p> <p>— Господару мој, што си се тако смутио.{S} Нема славе без жалости, а нит |
| урђа Бранковића понашање је опорочавао, што тражећи бабине баштине предао се Турчину у наручје, |
| г’ краљ Жигмунд, но само зато није дао, што неће он добити Голубац.</p> <p>Жигмунд закључи да с |
| им је са својим Србима на путу стајао, што нису могли целу турску војску, а и с њом и турско ц |
| прелу, и као човек мало се рашћеретао, што чу игуман, и сад је на епитимији.{S} Док се руча, б |
| ити.{S} Ја сам недавно из Турске дошао, што сам могао <pb n="353" /> робља ослободити, ослободи |
| о је томе крив?{S} Није ни калуђерство, што Харалампије није таков као Леонтије.</p> <p>Дакле д |
| јера стоји ме толико као и турско руво, што се цијепа, а вјера ’ришћанска остаје ми у срцу ужље |
| код друге госпоштине, па није ни чудо, што су одма’ чијем имену понешто придевали.</p> <p>Вече |
| могао.{S} Јусуф је <pb n="293" /> био, што но кажу, стари мачак, па кад се њему Милева тако до |
| казн стигне.{S} И ја сам штошта чинио, што вјера и закон не допушта.{S} Дјела ми се могу извин |
| на пропаст деспота, је л’ добро учинио, што није одмах и на деспота напао.</p> <p>Чује се топот |
| с Турцима против Маџара, јадна Србијо, што си дочекала, да се твоји синови с тобом тако коцкај |
| ђу разнима поглавар’ма раздељен и тако, што је год чинио, све је са раздељеним силама чинио.{S} |
| а ћеду прословити и запитати; „Петошко, што се ти потурчио?“ Нарочито Аранђео, <pb n="496" /> њ |
| на жалост, каткад таково што случавало, што човека мрзи изговорити.</p> <p>Но баш да видимо шта |
| ети готово отели.{S} То је код нас зло, што сватко хоће да кнезује, тко је год имао бабу ил’ пр |
| шевљено Ферхад.</p> <p>— Све што имамо, што нам је најмилије, најсвијетије жртвоваћемо за народ |
| ију наврат-нанос, само да постанем оно, што сам већ обрекао.{S} Та како и не би’ учио за такову |
| једно не, а то да не учине са мном оно, што мора бити, кад кога адумом праве.{S} Зато задовољио |
| у ваши пријатељи.{S} Вами је чинити то, што вам Пајсије казао буде, и нипошто се немојте повађа |
| заклео да неће ниједну, а будала зато, што би сваку хтео, а њега ниједна неће.</p> <p>— А би л |
| јем с Турцима противу Мирче, и то зато, што је он с ваши оцеви свагда мој и мог оца душманин би |
| } Ферхад већ по себи, а Сириџа за мито, што од тебе добива.{S} Држао се у Једренима велики дива |
| шњем, у пријатељству живио, а нарочито, што да не бијаше деспота и Бранковића, тешко би се био |
| p> <p>— Благодарим ти се, силни падишо, што си се и на мене, на твог роба смиловао.{S} Допусти |
| Турци видеше, рекну:{S} Аферим, деспот, што доведе оваковог јунака, таман као да је Краљевића М |
| држи да је његова жеља мени заповијест, што ми је сад чинити? — из дубљине раздражена срца изре |
| ах, и његовом свијецу пророку Мухамеду, што сам се удостојио великом падиши поклонити се, ја ње |
| креним загрљај’ма пријатељство уливају, што показује више нег’ сама реч.</p> <p>И јест диван ју |
| .</p> <p>— Не тако.{S} Ишти ову Србију, што је сад имаш, да у миру у њојзи владаш а да се Жигму |
| мало, мени су Турци отели сву баштину, што је још од Душанови’ времена мог бабе било; кнежевић |
| до имала.{S} Стрељај све оно што свету, што људма шкоди.</p> <pb n="290" /> <p>Бранковић прими |
| n="285" /> <p>— Драго ми је, Краљевићу, што те упозна’; кад се кући вратим, казаћу да сам видео |
| <pb n="485" /> пошао да узмем Голубац, што ми је било у памети силно сам хитио да Голубац приј |
| оћи, а ја нијесам вичан у боју се тући; што сам био боја то је било у манастиру кад сам био мла |
| вору Душановом је таково <pb n="297" /> што видела.{S} Биљензуке, разни украси за врат, појасев |
| ећ на овом свету рајем се наслађава.{S} Што је тек икоја земља красно од’ранила, то ћеш код њих |
| мане, остарио си па још немаш мозга.{S} Што би се убијао?{S} Ја, с моје стране, ако сам и будал |
| је искварена, и народ са тог страда.{S} Што је искварено хоћу да искореним.{S} Па не само од вл |
| ојник треба да се начини за војника.{S} Што је набољих мађарских војника, ти су већ код мене у |
| настири, ту свјетиња није оскврњена.{S} Што спомену, честити деспоте, да Харалампија и војводе |
| улака, побожни’ калуђера, и гуслара.{S} Што се у околу султана ради, све то зна деспот, Ферхад |
| укао и код Новог Пазара, и код Ниша.{S} Што сад нисам улудо дао гинути остатку војске, ви сте м |
| искуством мало кога да не надмашује.{S} Што се, пак његовог сина Ђурђа тиче, ја бих рекла да ње |
| на, цара Бајазита и војводе Мирчете.{S} Што је од Влаха оружије понети могло, ту се десило.</p> |
| има млого разума и јунаштва у себи.{S} Што се даље његове саме личности тиче, истина да на сво |
| У ђаура женске више важе него мушки.{S} Што женска хоће, том се ђаур клања.{S} Ако хоћеш код ђа |
| да да ћемо какав честит мир учинити.{S} Што се тиче Лазара и његове породице, цару нек је лака |
| рево, ту се може јошт нешто спасити.{S} Што су вам азапи и хусари отели, то је <pb n="497" /> в |
| и можете пре каков глас оданде чути.{S} Што се у последње доба у војсци збивало, то је, као што |
| вана, а сад мој саветник и пријатељ.{S} Што рече, свјето је.{S} Властела је искварена, и народ |
| погубим, а да с њиме благо подјелим.{S} Што брани султан за такве ђауре, рећи ће ми Исак-паша, |
| жагор са својом тамбурицом прекидао.{S} Што се у богатом Поморју весело певало, све је то Радој |
| о, и испод руке свом завичају шиљао.{S} Што су други погријешили, то сам ја поправљао.{S} Већ с |
| им бити, али не као народа поглавар.{S} Што си ми као Бранковићу негда услуге чинио, прими за н |
| деспотом бити у пропадајућем народу.{S} Што сам ишао за деспотством, немој мишљети да ме је на |
| д ће доћи нами шака као ево Голубац.{S} Што год ђаури зидају, нами зидају.{S} Тако ћу ја говори |
| у сто и педесет хиљада дуката.</p> <p>— Што је падиши та цјена, но коме се има предати тај нова |
| да јединим ударом пропаднемо.</p> <p>— Што вас бојазан мучи, да је римпапа учитељ Угарах, да ћ |
| </p> <p>На то деспот одговори:</p> <p>— Што рекосте за Угре, и ја то у срцу исповедам, и јест д |
| трајати, можда је он сад сретнији, нег’ што ћеду бити некад архијереји.{S} И доиста, и сам Леон |
| који се пре убију, ил’ убити даду, нег’ што би се од свог драгог одлучити дали.{S} Ово само рек |
| сазидати јачи <pb n="508" /> град нег’ што је Београд, најбоље неимаре ћу погодити.{S} И док Н |
| Срби Смедерево имаду још јачи град нег’ што је Голубац.{S} Њихов Будимград и Тамишвар не могу с |
| јерим да је христјанин.{S} И прије нег’ што ће ми тајну поруку испричати, преобучен зажели се у |
| а ми га је да му кожу одерем прије нег’ што ћемо гинути.</p> <p>Тек што то Јеремија изрече, а т |
| а Београд подсести и освојити, пре нег’ што би Жигмунд помоћ послати могао.</p> <p>Облачина пре |
| зитовим.{S} Кад кудгод изјаши, пре нег’ што ће једном ногом у зенгију, стане другом на леђа саг |
| ле у глави кад је с коња спао, пре нег’ што ће изда’нути, брижан за опстанак Србије.{S} Можда м |
| .{S} Осим тога, Вук Бранковић, пре нег’ што је Миличину кћер задобио, био је велики обожатељ Ру |
| p> <p>Мађари се ноћу скупљају, пре нег’ што зора заруди, ударићеду новом силом, сватко верује д |
| p>— То је моја брига.</p> <p>— Пре нег’ што зора заруди, сав пешкеш је ту.</p> <p>— Евала ти, а |
| орице спремна.</p> <p>Јеремија пре нег’ што ће на коња, јошт да се рукују, и шапне му.</p> <p>— |
| Бранковића.</p> <p>Харалампије пре нег’ што ће кнежевићима доћи, састане се са Пајсијем у ћелиј |
| шаће деспота и потражити Турке пре нег’ што они њега потраже.</p> <p>Тада Лошонци намести велик |
| чујемо нашег пријатеља.{S} Но пре нег’ што искусимо твоје пријатељство, реци нам, реците нам б |
| мрсном софром променуо.{S} Но пре нег’ што ћеду поседати, очита молитву владика тихо, а остали |
| у деспотове границе, и смерају пре нег’ што би се Угрима поткрјепили, на нас свом силом напасти |
| еду Мађари узети град на јуриш пре нег’ што Турци стигну, а побојао се да Јеремија сам не прими |
| — Боље би било да се сви потурчите нег’ што се међу собом кољете.{S} И доиста, ви ђаури сте вел |
| Стеван бијаше кротак, ваљда и више нег’ што треба.{S} Ђурађ га не сматраше као сина цара Лазара |
| о изричем, ако тко буде несретнији нег’ што ја о себи мислим, онда ћу ја моје право обновити, и |
| зидаћеду се двори деспотови, лепши нег’ што их у Будимграду има.{S} И ти двори морају скоро гот |
| м хитио да Голубац прије задобијем нег’ што би га Маџари на јуриш узели.{S} Да су Маџари Голуба |
| ки паша, ал’ у срцу сам бољи Србин нег’ што сте ви.{S} Са вас је народ страдао и страда.{S} Гра |
| очита предвечерњу молитву пре још нег’ што ће сести, и калуђери га у томе својим гласом пратиш |
| ињицу, најпре, молим те, рјеци ми је л’ што у ствари?</p> <p>Деспот мало промислив одговара.</p |
| питује бимбашу за Ферхад-пашу, не би л’ што дознао, ко је и шта је био негда Ферхад-паша.{S} Об |
| још како те памет учи.</p> <p>— Хоћу л’ што о сљепим кнежевић’ма прословити? — запита Харалампи |
| ко деспот и заузме место у прочељу, ал’ што ће са деспотовицом да л’ ће она пред владиком сести |
| е ударише с’ силно.</l> <l>Грци боре с’ што се бољма може;</l> <l>Није чудо, домовину бране.</l |
| ијеме искушења за те, да прегорјеваш, а што можеш да спасеш.{S} То ти каже Петошко, у вас негда |
| држи да ти њих још у Дечанима чуваш, а што ти писа да се ти отреса, и он држа да су кнежевићи |
| мати тог блага што досада имађаше.{S} А што га нисам у град умамио, реко’ да сам му вјеру задао |
| са старијим јунацима су се мерили.{S} А што се тиче лебдења, и мој отац је стар, па зато не држ |
| урице пева песме заљубљени’.</p> <p>— А што је, бога ти, књагиња тако смутна?</p> <p>— Кажу да |
| може — одговори Реџеп-паша.</p> <p>— А што ти Јевренос-пашо?</p> <p>— Ја би’ понајприје Вукогл |
| p>— А шта ти, Милева, радиш?</p> <p>— А што је Милева тако смутна.{S} Шта ми радиш ти, Вуче? — |
| јом браћом.</p> <p>Каогод у садање доба што их има доста који траже изгубљену владу своји’ прет |
| але, гвожђем испрекрштане пенџере једва што и виде.{S} Унутри, истина, има доста миндерлука и д |
| мљене <pb n="463" /> од силнијех топова што их Угри довезоше.{S} А благо ми можеш овђе издати, |
| више уговор не веже, јер си испунио га што си градове предао.{S} Даљи савез, тај је био на сре |
| д Мађара проћи, хоће л’ имати тог блага што досада имађаше.{S} А што га нисам у град умамио, ре |
| ’ је имала семе наклоности прам свачега што сујети ласка.</p> <p>То је била њена слабост, којој |
| прешли су Вуку и тако, поред свега тога што је Милица мислила, да је поред Турчина сигурна, Вук |
| му нови војници.{S} Но поред свега тога што му војска расте, жели с тобом у миру живити.{S} Теб |
| о. — Цар ти је дао удовољства због тога што ти је Мара у Бранковићевом браку претпостављена бил |
| ари си ми мио! па си ми мио и због тога што и ти у твојој туги вином се тешиш, као ја христијан |
| из злобе и зависти, које пак због тога што се јако с ’ришћани дружио, а особито с Марком Краље |
| е то говори, ал’ богзна хоће л’ од тога што бити.{S} Све се то сад о другим стварима брине.{S} |
| лази овамо, но не верујем да ће од тога што бити.{S} Русна дворјанка рада би ју за свог сипа, а |
| а би добро било да се Петошко удали, да што луђе јошт не изговори.</p> <p>Петошко, видевши да с |
| еспота помилован, и да ће ту остати, да што боље једе, паштрме и јегуље, хактапота и суве рибе, |
| тим крајевима налази се јошт језгро, да што будне ако од Србије јошт шта бити може, као негда П |
| зљућен Харалампије.</p> <p>— Но, дед да што свршимо.{S} Ми смо само зато дошли да тебе у наше д |
| ћ Марко био самовољан и паштио би се да што више власти на се привуче.{S} И Вук је, истина, вла |
| ега ићи, но у толикој забуни гледаће да што од сина Лазарева откину.{S} Одбрана домовине — прва |
| него себе рари.{S} Они нису чезнули да што пре архимандритом или владиком постану, као на прим |
| о што си од Сулејмана чуо, те гледај да што испослујеш, јер ако ништа не буде, изгубићеш главу, |
| 404" /> Ђурађ чинити неће.{S} Ако им да што у руке, ту је квасац злу.{S} Ако их из земље изгони |
| ек буде дакле тако, но само гледајмо да што пре наредбе учинимо, да време не губимо — рекне Нов |
| еликом почитанију, особито кад изненада што паметно изрекну, мисле да пророк из њи’ говори.{S} |
| у Ново Брдо.</p> <p>Јеремија пита Ђурђа што да чини са кнежевић’ма.</p> <p>То питање Ђурђу вели |
| по мом налогу.{S} Можда се већ и покаја што ти тако писа, и можда ти сада и пише у Дечане, шта |
| нијеће се султану на потврду.{S} Србија што је у мојим рукама, остаје и одсад при мени, само мо |
| <p>Жигмунд разљућен заповеди да војска што пре Голупцу похити.</p> <p>Диже се војска, лаки коњ |
| е сама по себи слаба, нити може за Вука што произвести, па нашој се приљубила.</p> <p>— Шта рад |
| ријатеља, којег жена ми је све додавала што сам желио и што је само могућно било.{S} Но то се с |
| } Док му је противна страна пребацивала што се из косовске битке натраг_ повукао и гледала га ј |
| скочио, а куварица цикнула, није знала што се Теофан помамио, кад је он ионако на епитимији, п |
| лица у својој шетњи није све ни слушала што јој је Русна о красоти овог предела говорила, јер ј |
| вљујем ти, да донде, докле се међу вама што не уреди, примирје дајем твом оцу и целом вашем нар |
| е то за себе задржати, или ћеш сестрама што од тога дати? — запита Милева.</p> <p>— Све је то т |
| ре сузе удови и сирочади, дијели с њима што год има.{S} Но Марко виђе како хиљадама робља српск |
| А Турци би готови били у почетку Угрима што попустити и намамити их да се од Срба откину, да их |
| ави то Жигмунду и његовим војводама, на што ови љутито из једног гласа повичу да Голубац треба |
| убијају их.{S} Наишли би и на благо, на што Јеремија чека, ал’ их Харалампије заварава, он их м |
| руке, и на оба образа да му пољубац, на што деспот захвално се поклони, уведе краља у дворану, |
| и жена кол’ко хоће?</p> <p>— Може, а на што ти толике жене?</p> <p>— А на што пашама толике?</p |
| а на што ти толике жене?</p> <p>— А на што пашама толике?</p> <p>— Не мора ни паша имати много |
| ћа странствујуће мисли нису је могле на што изванредно побудити.{S} Она га је само тешила да га |
| вона нису на венчање звонила.{S} А и на што да Турцима уши вређају?{S} Та и Милеви није већ то |
| пријатељима да код куће све приправи на што ће нужду имати.</p> <p>Но сад да видимо шта Турци р |
| се одавна досадиле.{S} Готово већ ни на што не зидам.{S} Само ми је јошт то једно утеха, што са |
| већој сумњи бијаше он и мати.{S} Јер на што Турчину Вуково пријатељство, кад му је довољно Мили |
| е може за нас радити, убавешћује нас на што се онде смишља, и кад куд се турска војска миче.{S} |
| о га ухватили, потписали би’ га опет на што више, и искали би’ опет какав град у залогу — приме |
| Војска му се састави са оном од Видина што је дошла, и сад са свију страна јурне на Мађаре, са |
| је знам, знам и миралаја, све је истина што ти исприча.</p> <p>Дуго је трајао тај разговор за ј |
| ада, да испитају да л’ је све то истина што се о Смедереву прича.</p> <p>Кантакузену доважају Д |
| а други, опет, гост, који код домаћина што види, узме.{S} Кад рекнем да зидаш град у заштиту п |
| ња обости, па с улаком к Богородици, па што бог да, и доћи ћу сам с турском војском, ил’ ћу ода |
| ријар’ је ту више пута био.</p> <p>— Па што сте ту радили.</p> <p>— Најпре се сјетоваше војводе |
| ори озбиљно Јован Кнежевић.</p> <p>— Па што вам фали, реците, све ће бити по вашој вољи — одгов |
| та другу не заклања, него нек све скупа што је добро дичи овај свет.{S} Је ли лепша увела ружа |
| деспота.</p> <p>— Доиста, бог ме покара што поста’ деспот. ’Оћете ми, Турци, отјети дијете, мил |
| родице.{S} Ђаурској ђевојци од оца мора што припадати насљедија, браћа ју не могу из тога искљу |
| м се ђаур клања.{S} Ако хоћеш код ђаура што да докучиш, то без женске не можеш ништа учинити.</ |
| ара, да му пошље дванаест хиљада дуката што се са деспот-Стеваном обвезао, и да му са још двана |
| ива, сваке ђаконије, и понуде.{S} Штета што им нијесте собом из манастира довели какве лијепе д |
| начисто.{S} Ако то исто отпоручи Милица што и Бранковић, онда је добро.{S} Онда ће Бајазит бити |
| еспот, како је чуо да је то Ферхад-паша што је разбио Мађаре, с прекрштеним рукама ишчекивао је |
| рчина?{S} Само да дође, али онако какав што но кажу честит, па би видео.</p> <p>Грман се и од н |
| {S} Повући ћу и оно нешто војске натраг што сам у неке српске стране распослао.{S} Ја се надам |
| мах пут манастира Богородице, брже, нег што је амо Ферхад-паша стигао.</p> <p>У деспота је још |
| гледају на веће, сватко гледи од другог што да скуца.{S} Међусобна борба код Срба била је сваки |
| једно што га је тешко задржати од оног што си једаред у главу утуби, друго, ако се што с њим с |
| ч, годишње педесет хиљада дуката, и кад што још за војску устреба, па покрај тога још шест хиља |
| еним пријати.{S} Слабо се говори, и кад што деспот прослови, који од војвода кратким одговором |
| ари са Србима не ојачају, и ако се град што пре не преда, могу откудгод Турци искрснути.{S} Жиг |
| ји је сад њихов.{S} Жигмунд се каје сад што није дао Јеремији што иште, сад би његов био Голуба |
| Деспот мисли се.</p> <p>— Па онда и сад што не дижу на ме војску, мир није са одлуком на дивану |
| лежању светлост своју изгубити, као год што је моје Зулејке красота у земљи изгубљена.{S} Марко |
| ковић против деспот-Стевана.{S} Као год што се орлушине у ваздуху чупају, тако су се и они међу |
| вој власти да себе преиначе.{S} Као год што сирома’ мора трпити глад, жеђ, зиму, врућину, тако |
| славом.{S} Глас је био громовит, каогод што је био глас Душанов усред борбе.</p> <quote> <l>Сла |
| а је велики губитак био за српски народ што Марко са остали претенденти није противу Турака на |
| аволског коловоза.</p> <p>Усијане главе што мисле, зборе.</p> <p>Већ је Јеремија замаглушен исп |
| Обуку се у свечано, најскупље руво, све што је најдрагоцјеније узму к себи.</p> <p>Тако у једно |
| — рече одушевљено Ферхад.</p> <p>— Све што имамо, што нам је најмилије, најсвијетије жртвоваће |
| име као са рођеним братом.</p> <p>— Све што сам у мом опасном стању у пређашње доба у свачему о |
| паша.{S} Обрицао му је и новаца, да све што зна о Ферхад-паши искаже, какве је ћуди, у каквој м |
| Западу, покренућеду против нас, да све што од Мурата доба задобисмо, да нам из руку ишчупају.{ |
| све то зна деспот, Ферхад опет зна све што деспот ради.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ћете одсад код мене бити, а имаћете све што желите.</p> <p>— Није нам нико више у стању дати он |
| /title>” — ил’ ћу жртвовати себе, и све што ми је мило и драго.</p> <p>— А ти, Облачино Раде, с |
| ти, даћеш за турску војску заиру, и све што је потребно.{S} А султан, како види уговор, издаће |
| са хаљинама.{S} Ту је и камилавка и све што треба.</p> <p>Радосав опет оде и у цркви све у тајн |
| е и довикне слугу, који се пожури и све што треба наскоро донесе, пилава, овнујског ћебапа, рак |
| сад ће дати за нашу војску ’рану и све што треба.</p> <p>— Велики је лис тај Вукогли, морамо н |
| ју.{S} Кајицо, преметни, стрмоглави све што у наше земљиште упадне, нек од тебе учи Мађар какав |
| купи сва свита.{S} Пајсије приправи све што је за кнезове нужно, и до пол сата није их већ било |
| 2" /> <p>Деспот даје турској војски све што треба.</p> <p>Ферхад-паша сутрадан потражи пута с с |
| ремији још и то дода, а да се учини све што је нужно и да се његова власт и деспотско насљедств |
| копља и мачеви, који ћеду покосити све што је народно, а тек дубоко у земљи јошт да остане сем |
| ен, чека, да са последњим уздисајем све што га окружује, смлави.</p> <pb n="324" /> <p>Овде се |
| је о Радосаву, јер њега је тиштало све што Србију тишти, и водио је бригу и рачуна о свему што |
| е одржати не може, и да ти пресјеку све што ти оданђе долази.{S} А треће је што те текар срце з |
| млада Љубица, књегињу служи; Јула може што више о том знати.</p> <p>— Е добро, мој драги, сад |
| слабог имао изгледа да са својима може што противу деспота произвести, јер се влада Стеванова |
| нити донде док не покушам да ли се може што у миру учинити.{S} Зато изјављујем ти, да донде, до |
| вријеме да се обоје опоравите, онда је што друго, ал’ морате се добро опоравити, јер је војска |
| све што ти оданђе долази.{S} А треће је што те текар срце забољети мора.{S} Чули су Турци да си |
| м народом гонили.{S} Штавише, жао ми је што се и сад још међу вама налазим.{S} Знам да ћу и ја |
| ам неће рђаво бити.</p> <p>— Мило ми је што видим синове кнеза Гргура.{S} Гргур је био мој приј |
| ако је, честити пашо, па баш мило ми је што тако српски збориш, нијеси л’ и ти био негда хришћа |
| ђаре, с прекрштеним рукама ишчекивао је што ће сљедити.{S} Он није сљедио Жигмундовој војски, к |
| мисли, да га кази достићи неће, ако је што скривио; природа неред, неправду не трпи, у деветом |
| поглед баца.{S} Јули куварки пресело је што се <pb n="246" /> с њим нашалила, јербо јој је преб |
| лађе, с кима ће и ручати.{S} И добро је што су му пресекли читање, јер би извртањем, кревељењем |
| рађ нуз пут баш у Манасији засео, то је што је рад да чује, пропита, како народ у овим крајевим |
| ан је, неће да зна за Мађаре, жао му је што је предао Мачву и Београд Жигмунду, и зато ће му ле |
| леђи.{S} Није му на ино.{S} Тешко му је што га је калуђер надмудрио.{S} Држао је да ће благо ње |
| лубац предам.</p> <p>— Па кад не издаје што треба, нема вјере у њему — рече Харалампије.</p> <p |
| Нићифор оде и врати се приправићу свје што треба, наметнућу народу порез, кулук, аргатовати мо |
| сим, од чије руке паднем, тога је свије што је на мени, ал’ и ја ћу главу замјенити.{S} Но ево |
| и с тим смо свршили накратко најнужније што се чинити имало, и тако ’ајдмо сваки своме послу.</ |
| Познаје му све жиле, без да Харалампије што подсећати се може.</p> <p>— Знаш шта желим, немаш в |
| вјерне војводе, устајте, скупите војске што се може више, да се нађемо у овим крајевима на окуп |
| о какова мати кћер своју само зато воле што ју је родила.{S} Мара <pb n="308" /> је спрам матер |
| донде, док ствар сасвим не дозре; после што му драго.</p> <p>— Дакле велиш моја партаја је већа |
| твог живота теби ће добро бити, а после што бог да.{S} Дед, шта на то велиш, и шта желиш?</p> < |
| свој народ.{S} Каогод у последње време што већи народи као Руси, Французи и тако даље, онде св |
| а царска, премда не као у данашње време што бива код млоге господе да поред сијасет познатих и |
| м подјелим благо, ил’ на равно ил’ коме што више припада.{S} Сватко се правда да је издајство њ |
| зна удесно уз тамбуру певати све песме што су их приморци од Латина научили.{S} Глас му је јас |
| — одговори Грман.</p> <p>— А ја већ оне што сам од Татарина задобио и не бројим за ране, давно |
| о сад да ти нешто кажем.{S} Оне поклоне што сам понео, теби ћу дати, они’ пет хиљада дуката, је |
| Но што Ђурађ није паметан, ти још мање што га нијеси пустио у град да му ми о’ђе судимо,<pb n= |
| као рис на јарост склопљен.{S} Најмање што увреди га, јер је од млоги’ столетија увређено срце |
| дан, познало се на свачијем лицу, да се што велико стало.{S} Дворјани, служитељи, сви су смутни |
| остали.{S} Зато гледајмо што пре да се што учини. .</p> <p>После ове Љубовићеве речи прослови |
| овић прими лако то оружје и обрадује се што је у младом Турчину случајно на новог пријатеља наи |
| везири на диван.{S} Видило се да ће се што важно извршивати.</p> <p>После узајамног запиткивањ |
| ив поглед на Петошка бацио, радујући се што ће господа Петошка у шкрип узети, те са тим се онај |
| бру реч дали?</p> <p>— Та и њему нек се што да; а друго, шта је то ђауру реч дати?{S} Може се и |
| си једаред у главу утуби, друго, ако се што с њим стане, њему ипак од штете бити неће, јер што |
| њих ништ’ на добро не слути.{S} Кају се што се нису Жигмунду предали.{S} Пада им на памет како |
| род, ал’ мој отац, Вук Бранковић, спасе што се спасти могло, спасе свој део војске, а ова опет |
| мора се натраг к Босни повући, да спасе што се спасти може и да нову војску устроји.{S} Он се д |
| Турци се крећу, и да се пред њима спасе што се може.{S} Да, Ферхад-паша је Петошко, који је у т |
| ади све смутње отклонимо, и да се спасе што се спасти може.{S} А ја вјеру сам си дао, ако сам п |
| напољу пијана не виде.{S} Еј, да штете што нијесам Турчин.</p> <pb n="441" /> <p>— Можеш још б |
| ђ, не смије једно против другог да рече што мисли о њему.{S} Будала зна све како дишу, који је |
| ти.{S} Ђаур каже, код њега је жена више што него роб.{S} За нас су жене опредељене да нам живот |
| ежевићи, једног стражара већ насакатише што им шташе добра чинити.</p> <p>— Такав подлац као и |
| јеш умилно пјеније!{S} Та не може лепше што на свету бити.</p> <p>Са свију страна улива ти се у |
| ице и смиреност, а јошт мање, кад сврше што им је по дужности, да руке прекрсте.{S} Свагда су о |
| оче, знам за твоју честитост одавна, и што те успитам, искрено по души ћеш одговорити.{S} Испо |
| ручује преко бимбаше да на веру дође, и што је покварено, поправиће се.</p> <p>Бимбаша је десна |
| >Отац Радосав исприча, изјадикује се, и што збори, Ферхад-паши тако долази, канда је са свог ср |
| а господар од Голупца, и нитко други, и што сам обрекао, сватко из моје руке има примати — рече |
| ли.{S} Кад су већ бисаге претоварили, и што су могли понети понели, спреме се за бегство, без д |
| ој спас. — Деспот ово озбиљно изусти, и што једаред изрече, тога ће се чврсто држати.</p> <p>— |
| >Деспот је то достојанствено изрекао, и што једаред рече, то се одржати мора.</p> <p>Деспот раз |
| си увијек земљу и своје стадо љубио, и што рекнеш, то је у твојој часној глави промудрено, ваљ |
| Тако мисли султан и Турци на дивану, и што сад изговори’, из дивана знадем.{S} Јошт нешто да т |
| адости.{S} Турци гину за своју вјеру, и што код њих старији заповједи, млађи слушати мора.{S} А |
| ина разбибрига у невеселом манастиру, и што проживи, то јој је све.{S} И млађи су волели оца Те |
| је.{S} Спјевали су Вука као издајицу, и што се пјевало, ужљебило се у срце народа, и не да се л |
| еси ли ти тако поуздан човек да ти се и што важније поверити може?</p> <p>— Реци ми што год жел |
| жена ми је све додавала што сам желио и што је само могућно било.{S} Но то се скоро дознало, па |
| и султану не само што је говорио, већ и што није говорио, оно што сам му из очију, из лица чита |
| на каквог слугу ил’ слушкињу с којом би што потајно и поверљиво проговорити могао; он је јошт д |
| и Једрене затресе се и сурва, могло би што бити, овако не.{S} Прими мир, спашћеш хиљадама неви |
| етовао се са претенденти да би му и ови што корисно казали.</p> <p>На Марка је особито зидао, а |
| има доста посла у манастиру, да докнади што су хусари и азапи покварили.</p> <p>Тај дан у почив |
| ти, јер већ и сад кадикад тако што ради што му као једном великашу без повреде царске власти не |
| р деспоту и Жигмунду, деспот нек задржи што сад има, нек плаћа харач, нек да коњанике, нек зида |
| стињу жалосном песмом.{S} Једно се тужи што је слеп, он вели да нема несрећнијег створења од он |
| гмунд се каје сад што није дао Јеремији што иште, сад би његов био Голубац, и ту је Розгоњи био |
| то чине и други добри калуђери.{S} Који што приноси Смедереву, држи да за душу своју ради, јер |
| наку ишао и искушавао је Митра не би ли што од њега дознао од они’ ствари које су му на срцу ле |
| а, но јесам ли на добром месту, могу ли што изговорити?</p> <p>— Изговори све.</p> <pb n="330" |
| у били господски синови, који су чекали што пре да постану већи.{S} Слабо су што учили, него са |
| палити, и сви у њој да изгорјемо, негли што Ђурђу попустити, који ми не врати моје изгубљене ба |
| p>Јеремија и Јаблановић нису баш волели што се Харалампије уплео у ту погодбу, јер они као војв |
| јер млого ји има који би то исто чинили што и Вук Бранковић.{S} Треба сваком могућном злоупотре |
| , ил’ од кога другог?{S} Могла би си ми што казати у накнаду за то што због тебе мал’ нисам ноћ |
| важније поверити може?</p> <p>— Реци ми што год желиш, све ћу ти учинити — одговори новцем засл |
| држати се не можемо.{S} Пашће ту и нами што у део, и то је, мислим, највећи део, ако Голубац пр |
| би л’ би могли ми овде гдегод сакривени што проговорити без да нас ко примети?</p> <p>— Ево овд |
| ство са оним христијаном, који оно чини што је Алаху повољно.{S} Ако ја вино пијем, зато Коран |
| А шта ћу ја онде, кад и онима не хасни што су онде.{S} Да сам ја цар, знао би’ ја шта би онде |
| е само прам љубави.{S} Има млого ствари што човеческо <pb n="299" /> срце усхићавају, а не само |
| тна еванћелија и разне скупоцене утвари што су побожни српски краљи, краљице, велможе подарили. |
| делење и, без да је ко о његовој намери што знао, отиде у турски стан и убије Мурата.{S} Турци |
| тврда ријеч, а не као код ђаура, говори што ти је на срцу.</p> <p>— Е сад видим да сам на право |
| би’ ти молитвах колико треба, дао би си што и на намастир за покајаније и опроштај, па ти не би |
| .</p> <p>У заносу душе своје причају си што су преживили борбе, опасности, више зла него добра. |
| /> Сад од тебе, свијетли падишо, зависи што се чинити има, ја сам на твој миг готов кудгод запо |
| д-паши; но бимбаша ће паши све исказати што је од Харалампоглије чуо.</p> <p>Тако путујући стиг |
| ити.</p> <p>Јеремија сад се поче кајати што је тако Голубац предао.{S} Још на путу мислио се ка |
| откривати јер ће нам утолико теже бити што је Милева доцније жртва материне политике постала.< |
| p>— Кад би’ тако живљео, вољем оно бити што сам.</p> <p>— Ти можеш онда живљет по твом ћефу.</p |
| Голупца кључе, и да ће Јеремија добити што иште.</p> <p>Малочас, сејмени воде поклисара Карала |
| адобио, и тек њему посве могу захвалити што смо у садашњем мало бољем стању.{S} Да не би Мехмед |
| а се увијати, превијати, и оно говорити што не мисли — каза Јаблановић.</p> <p>— Е добро, Харал |
| доле, промишља, како ће све то извршити што је намеран чинити, и збиљски промера све прилике и |
| реним будалаштинама још и тако што рећи што би се дотакло којега госта, зато се постара зараниј |
| а лева страна ми засјевну.{S} Ако Турци што пре не дођу, добра бити неће.</p> <p>— То су нове с |
| као млад имаће прилике у војеној струци што велико видети.{S} Турака има више него што их је пр |
| се мађарске заставе.{S} У кули Небојши што је било заточеника, деспот их је отпустио милошћу н |
| ти добро дао, Грмане.{S} Дед’ испјевај што јуначки онако као што умеш.{S} Но, напиј се мало да |
| резно дође.</p> <p>— Та дед’ приповедај што о твом путовању; та доста си по свету лутао.</p> <p |
| едерево, и тај красан приједељ, и зидај што прије града, јер нас о’ђе Мађари пријеко гледе.{S} |
| за војску, треба за непредвидим случај што имати.</p> <p>Деспот поруку саопшти Жигмунду.</p> < |
| она све око мене лиле-миле, само да јој што по вољи учиним.{S} Човек би мислио да је булама у х |
| е се већ договорио с Русном да, ако јој што устреба, њега може употребити.{S} Дворске и кућевне |
| е један властелин распрскао би му мозак што [су] њега његове шале за срце ујеле.{S} Не једног к |
| а може човека лакше погазити нег’ човек што ће њега убити.{S} Може један тројицу потући, ал’ ка |
| а унуци, при првом раздрагању срца, тек што љубав у срцу њиховом клијати поче, а да се пресади |
| до Крушевца и све попљенише; а сад, тек што су чули смрт деспотову, натуштали се над Србијом, у |
| у њежан разговор.{S} Отац Леонтије, тек што <pb n="224" /> се опраши и богу помоли, отиде одма’ |
| ти се у своје одаје, а млађи гости, тек што су се мало од пута опрашили, раштркају се по башти. |
| м о предаји Голупца. <pb n="500" /> Тек што се опрашио, и на рахат се дао, дозивље га Исак-паша |
| ин већ његовом сину круну отима.{S} Тек што је кнез Лазар српско царство обновио, а већ Алтоман |
| м руком.</p> <p>Јерина је тужна.{S} Тек што се у Београду после смрти деспот-Стевана настанила, |
| оручити да ји одма’ жели видити.{S} Тек што дворјанин изиђе, а војвода Драгаш са Вуком већ дође |
| шта би јошт од њега бити могло.{S} Тек што умре Душан, а Вукашин већ његовом сину круну отима. |
| јске једна другој супрот стајале да тек што се нису судариле — одговори Новак.</p> <p>Тек што ј |
| ак био је лаком на лежећег зеца, па тек што се мало удале, пошље првог међу овце, где га пастир |
| на не виде.</p> <pb n="514" /> <p>И тек што се једно стовари, друго се опет са Дунава и Мораве |
| ами калуђери моловали, па светитељи тек што не проговоре.{S} Велико распетије дивно је израђено |
| у вољу.{S} Угарску војску ишчекујем тек што се из куле не види.{S} Наредбе сам потписао да им с |
| још тишије реч’ма сљеде.</p> <p>Но тек што се примакну јестиву, ал’ им упаде на страни у очи ј |
| о леђи сабљом пљоштимице.</p> <p>Но тек што се хусари од манастира отиснуше, ал’ нахрљају на де |
| идим да за мене живота нема.</p> <p>Тек што је ово Марко изрекао, кад наједанпут чује се неки ж |
| калашније веселости предаје.</p> <p>Тек што се гости мало сместише, одмах се зачу весео жагор с |
| е бар исцјеленије моје душе.</p> <p>Тек што деспот то изговори, ево деспотовице Јерине.</p> <p> |
| го све за пут спреми па иди.</p> <p>Тек што је то Бајазит изрекао, а већ се све спремило да се |
| прије нег’ што ћемо гинути.</p> <p>Тек што то Јеремија изрече, а топови са Ласловара загрме, з |
| у судариле — одговори Новак.</p> <p>Тек што је то изрекао, ал’ ето Грмана.</p> <p>Грман је био |
| ћ разровеној земљи зло сеју.</p> <p>Тек што Ђурађ то изрече, а неко међу војводама повиче:</p> |
| зум цара.{S} Сутра ил’ прекосутра морам што важно чути.</p> <p>— Ако бог да те крст победу одрж |
| амо оно <pb n="220" /> исповедити морам што на том убеђењу за право налазим, па ћеш ми, светла |
| се и ја већ морам потурчити, и луд сам што већ досад нисам.{S} Та видим већ ионако да ће се Ср |
| и, узе’ на се лудачко руво, говорио сам што ми је на срцу, а будалама и слијепим гусларима све |
| после све слободно.</p> <p>— Да нијесам што сам, волео би’ бити дервишом.</p> <p>Завеса чадора |
| иде за руком, брате!{S} Знаш ли, волем што је Харалампије на нашој страни, него да ми је ко по |
| но ако нам то није могуће, а оно барем што још имамо, читаво да одржимо.{S} Турчин се осилио, |
| , ал’ ћу употребити све, само да спасем што се спасти може.{S} Ја сам покајник.{S} Згрјешио сам |
| ајбољма стојимо, дођу л’ Турци, дамо им што ишту, па мир; но и међу нами има луда који се проти |
| е би л’ добро било да мом оцу прословим што о том, па ако је могуће да се ствар изравна.</p> <p |
| чин вино пијем, ја се, опет, теби чудим што си се у делијско руво увуко, ал’ дервиш ђаурски.</p |
| у угарским рукама.</p> <p>— Исто мислим што збориш, није на ино, морам се судбини подврћи.{S} Н |
| е да се од ње ’раним.{S} Ја сам са оним што имам у Прилипу задовољан; но ја желим да као поглав |
| нет.{S} Другог мача не потребујем, осим што ми је јошт од оца остао; тај ће ме до гроба служити |
| му се, огорчио се, јер од тог доба осим што га је Турчин напаствовао, почео је брат брата утама |
| наке, да се јошт чему научи и да сваком што може помогне, па онда да се натраг врати, да своју |
| а тек после на мекане душеке, да о оном што му је најмилије сања.{S} Ко не би Турчин био?{S} Ка |
| ина на Марици било.{S} Без да сам о том што знао, млади царевић отишао је тамо; но, као што сам |
| Њега чува капетан Радан.</p> <p>Стеван што брже врати се у Србију, заведе пријатељство са вели |
| ши разговор.</p> <p>Деспот је задовољан што је Леонтије проникао у његову душу, а сад јошт је р |
| > <p>— Вјере ми, тај Ђурађ није паметан што те пропустио, ил’ баш си ти луде среће.{S} Да сам ј |
| је долазио.{S} Ако је хтео ко да му син што пре архимандритом постане, гледао је <pb n="354" /> |
| шао покоран да Голубац преда, већ да он што потраживати има.{S} Јест, Јеремија потражива цену Г |
| рјак не да је ишао даље да лови да и он што дочепа, но почео се са другом кошкати, да и он има |
| оје стране реци да би’ ја волео да и он што попусти, па ће се онда међу свима странкама пријате |
| ал’ покрај тога ништ’ није пренебрегао што се унапређивања тицало.</p> <p>Деспот је у Смедерев |
| а издати.</p> <p>Харалампији је сад жао што се са војводама наједнако не дели, ’де је он са осл |
| е замерити не може.{S} Војводама је жао што нема тих градова, ал’ није на ино, морају сносити.{ |
| амо ми је жао моји’ добри’ другова, као што ми је био један, Ђурађ Бранковић.{S} Он, премда је |
| брат, проти’ деспота подигао, онда, као што ти је познато, Турци дубље у вашу земљу упадну, и п |
| ребовао, одбацио је он Харалампија, као што се баца стара и већ непотребна хаљина.{S} Деспот је |
| рословити.{S} Та красна хурија има, као што сам чуо, једног младог ђаура, старог неког војводе |
| нато ми је да је у Караманији буна, као што и сам знаш, и онђе треба султан много војске.{S} Од |
| — Ја сам калуђер светог патријарха, као што ме видите; не могу да спавам, па сам изишао мало на |
| веселиле.{S} Јула куварка која је, као што смо јошт пре споменули, често друштво своје оставља |
| показујеш толику наклоност, кад је, као што си сама убеђена, и према теби не баш најблагородниј |
| , ипак су христјани.{S} Жигмунд је, као што знаш, сад <pb n="538" /> у Базељском граду, у њемач |
| ледње доба у војсци збивало, то је, као што кажу, да се Обилић и Бранковић не слажу и да ји је |
| одоста, но исте нису биле украшене, као што су раскошна, у Лазарево доба, господа изискивала.{S |
| било од мојих синова?{S} Скитнице, као што је данас Краљевић Марко.{S} И тај Вук Бранковић, ко |
| Србин ће млого још страдати.{S} Ти, као што ми се види, имаш отворен дух, утолико ћеш више у не |
| атељство ми подноси и драгоцене ти, као што видиш, поклоне шаље — одговори Милеви на своју руку |
| је Мелентије и њему подобни; но ти, као што већ једном реко’, главу би за вјеру положили.</p> < |
| а, а оно властелинства у Мађарској, као што је добио деспот за Београд и Мачву.{S} Сад тек виде |
| ће осљепити.{S} И такав посвећеник, као што је Леонтије био, могао је без обзира и самом деспот |
| и, то сам ја поправљао.{S} Већ сам, као што видите, јако остарио, ал снажнији сам нег’ кад сам |
| , млади царевић отишао је тамо; но, као што сам после извештен, срећно је онамо стигао.</p> <p> |
| ом народу могу добра чинити.{S} Но, као што ми се види, са овом ћу жељом ја у гроб отићи. — Но, |
| оји се.{S} Млађи Ђурђев брат Лазар, као што смо већ споменули, погубљен је у Пловдиву скупа са |
| ишао, дакле сад слушај.{S} Кад већ, као што видим, знаш како је код нас ђаура, знај да сам калу |
| буде аманет за народ.{S} На дивану, као што реко’, биће све у реду, добићеш берат да си господа |
| ц султану Амурату по ту исту цјену, као што смо га Ђурђу понудили — рече Јеремија.</p> <p>Тишин |
| и сам признајем да у таковом стању, као што се сад налазе Турци, није немогућно срушити их.{S} |
| то да спасем.{S} Доша’ ти на вјеру, као што река’, ал’ јеси л’ каиљ задату одржати ријеч?</p> < |
| огла.</p> <p>Светислава је она још, као што рекосмо, волела, али нестаде у њој првобитног жара |
| вој дворани.</p> <p>— Више пута.{S} Као што реко’, долазаше амо господа, и ја с њима покрај арх |
| е сатру, овако су ствар удесили.{S} Као што знаш, у Чешкој земљи је раскол, тако као што је у Б |
| притећи и своју војску излагати.{S} Као што је искусан био, можда би и успео био, ал’ опет куд |
| одство, као год и Вук Бранковић.{S} Као што је цар већ стар, данас-сутра шта би учинила овакова |
| амог султана Амурата доћи.</p> <p>— Као што сви знамо, Турци су опсели Ново Брдо, и ја добијам |
| рно доба кнежевићи су у дворцу, ал’ као што је сад, да не би их тко одвео да с њима трговину во |
| ара Лазара и мати тако дивног књаза као што је Стеван, а при том је у жалости, али не знамо шта |
| чин у луде не дира, ал таква будала као што је тај био код Турчина би прокопсао, јер они такве |
| вашој сили одапријети, и таква сила као што је та ваша јошт Србију сатрти не може, јер познато |
| отребовао је тако силног властелина као што је Јеремија, да га од напасти брани, од „нашествија |
| изјављују.{S} Она је била прекрасна као што само једна царска кћи бити може, но немојмо све њен |
| мени је доста и један пријан, такав као што си ти.{S} Извадићу из мог пртљага и предаћу ти све. |
| } Кадгод му бијах десна рука, а сад као што велиш — моји душмани седе уз њега.{S} Но трпићу још |
| ме послужи те постадо’ паша, и сад као што виде, сједим на дивану нуз кољено силном султану.</ |
| познат био.{S} Петошко није био луд као што су га држали, и од Латина је млого којешта научио, |
| међутим, врати се у манастир, и све као што треба приређује.</p> <p>Дозове кнежевиће и старог В |
| тај терет оборио.{S} Ако нисам све као што је требало учинио, а оно сам онако као што се могло |
| потучени, већ нек се с тобом погоде као што рекосмо, а ми ћемо Турцима одмах град предати, а он |
| ријатеља наишао.</p> <p>— Нека буде као што ти хоћеш, и то у знак нашег тврдог пријатељства кој |
| а зарана морам, само онако нек буде као што каза’, све на опрезу.{S} У зору видићемо се.</p> <p |
| арска нема сад толико сталне војске као што је било под Робертом и Лајошом.{S} Колико треба код |
| г Турчина нег’ све народне издајице као што би Јеремија, бог ти душу и срце кријепио, да храниш |
| је већ с Турцима мејдане дјелила, и као што деспот блага има, може сакупити опет нову војску и |
| е црква умири од чешких патарена, и као што гласи долазе, успјева, и римпапа га зове у Рим да м |
| а би добро било таковог друга имати као што је Бајазит, али доста то да јој се богатство јако д |
| сајузи, могли би Турци напоље изићи као што су и ушли.{S} Но две главне породице сукобише се.{S |
| м силом тукао са Турцима на равници као што је поље Косово, јер Турци имају више коња, а коњ св |
| к.{S} Камо срећа да сам такав јунак као што ме држите, али само да нисам Краљевић.{S} Мене судб |
| а Ферхад-паша није му тако пријазан као што се у почетку показивао.{S} Сад му је тек брига, вел |
| ем српски народ, да не буде поцепан као што је био прије Немање, већ да је у скупу.{S} На то ид |
| Па тко не би такву шаљивчину слушао као што је отац Теофан, а сека Варвара не би ништ’ више жел |
| {S} Дед’ испјевај што јуначки онако као што умеш.{S} Но, напиј се мало да ти глас боље иде — ре |
| је требало учинио, а оно сам онако као што се могло.{S} А ви сви повинујте се новом господару, |
| наш, у Чешкој земљи је раскол, тако као што је у Бугарској патаренски, и с њима Жигмунд има мно |
| /p> <p>— Све је по реду текло, тако као што сам ти унапред рекао.{S} Вукогли је задовољан, он с |
| Пајсијем код стола.</p> <p>— Е тако као што видиш, робови смо овђе у кули, нит’ криви нит’ дужн |
| калуђер.</p> <p>— Није баш ни тако као што ти кажеш!</p> <p>— Ја, опет мислим да ће Бранковић |
| одма’ у Крушевац и реци Милици тако као што си од Сулејмана чуо, те гледај да што испослујеш, ј |
| и.</p> <p>— Ми Турци такове требамо као што си ти.</p> <p>— Потпомогни ме, ма напослетку и Турч |
| /p> <p>— Дакле, све је тако свршено као што је међу нами уговорено.{S} Исак-паша је задовољан, |
| у је било красно, но не тако красно као што се у садашње доба држи, то јест глатко, девојачки у |
| рсти ноге по турски, тако истоветно као што Ферхад-паша.{S} На војводама види се брижно лице, к |
| и не сете.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>Ферхад-паша дозивље бимбаше |
| ље одузму.</p> <p>Бимбаша ће све то као што треба изредити.</p> <p>У трапезарији нема стола ни |
| ас, ал’ има их и ту свакојаких, ето као што је Мелентије и њему подобни; но ти, као што већ јед |
| чини, да се паши не замери, по реду као што треба прекрсти ноге, и стоји му добро као правом Ту |
| по Турке, што ти Мађари не поверују као што треба.{S} Турци те држе, над оним мађарским вођом з |
| Скупи својту, дођи ти мени на вјеру као што сам ја теби дошао, па тако ми свете богородице, да |
| га агарјанског.{S} У том си теснацу као што је сад Србија, морамо Угрима руку пружити у савез, |
| S} Он ако је сам у себи све то и осећао што Петошко говори, опет чест војводска није му допушта |
| храмови бићеду џамије, и само Смедерево што си градио, Турцима си градио. </p> <p>Леонтије стан |
| душмана, ал’ имаш и пријатеља.{S} И ово што вам сад при наздравици исприча’, то је сушта истина |
| о ако је и био у турском стану, оваково што опет није никад желео.</p> <p>Бајазит, да би Марка |
| јој земљи бавио, и не мислећи на таково што да ће Ђурађ са Турцима на Србију напасти — пукне гл |
| код којих се, на жалост, каткад таково што случавало, што човека мрзи изговорити.</p> <p>Но ба |
| збунио, јер му се већ више реди таково што десило.{S} Он је и сам на све то смешљиво лице пока |
| е се више с нашом душом.{S} Нами таково што тек дубље очи копа.{S} Како да се успоредимо сад са |
| ста, Харалампије, никад још ниси таково што паметно измислио.{S} Остајемо, дакле, при том — реч |
| тра ће већ ту бити деспот.{S} Ово благо што је ту, половина однеће се Исак-паши, половина би им |
| тако пре би бегала на крај света, него што би и самом позиву у харем сљедовала.{S} Но онако тр |
| онда ћеш више користи отуда имати, него што је косовска битка донела.{S} Милица ће те по ђаурск |
| велико видети.{S} Турака има више него што их је противу Вукашина на Марици било.{S} Без да са |
| ом сневању.{S} Онда тек не даш за млого што си Србин православни.{S} Сва ђеца онда тек добију ж |
| то Алкоран допушта?</p> <p>— Има много што шта Алкоран не допушта.{S} Па зар код вас ђаура ниј |
| p>— То неће добро бити.{S} Ја би’ друго што измислио.{S} Ти ако се одма’ појавиш, наићи ћеш на |
| де?{S} Несташлук, ил’ освета, ил’ друго што?</p> <p>Видећемо.</p> <p>Отац Харалампије, тако уви |
| тим видом, као у харем, него и за друго што.{S} Када би ју за харем искао, не би ти ју дали.{S} |
| де забавља, јер такав шкрљавац за друго што и није.</p> <p>Петошко је тако кроз препоруку дошао |
| тног жара љубави; тај се жар и на друго што, на благо, распрострео, па је љубав морала ослабити |
| оде на посао.</p> <p>Сад прећу на друго што.</p> <p>Деспот исприча како је прошао са Јеремијом, |
| тај новац, деспоте, окупи јошт и друго што имаш и зидај Смедерево.{S} Ја од откупа Голупца, од |
| затим замишљена продужи:</p> <p>— Чудо што се ти Бранковићи уздигоше и узгордише.{S} И Вуков ј |
| зогли имао је будалу?{S} Онда није чудо што је пропао на Косову.</p> <p>— Е да знаш, код нас је |
| ног је погледа била.{S} Но није ни чудо што су тако изгледали.{S} Откако је Србин на Косову изг |
| да му нико не забада.{S} Он није бранио што ће Лазар на Косову погинути, ал’ зато опет није жел |
| да ми хоћеш само наруку, све би учинио што ви Турди желите.</p> <p>— Шта ми желимо, то ти је п |
| .{S} Вољу је показао, можда би исплатио што рече, ал’ Голубаца не дам без новца, а на вересију, |
| устити, па ме деспот није ни завладичио што сам већ одавна заслужио, требало би да се с њима на |
| о је при деоби у помоћи му бити.{S} Ако што укине од блага, то ће укинути војводама не њему, та |
| ме оцу свагда десна рука био, ал’ овако што паметно још никад казао ниси.{S} Та овако поред кра |
| сва та властела подвргне.{S} Та ионако што имаду, добили су од мојих претковах, који су власт |
| е, ’де човек не би ни помислио.{S} Тако што је и код Искре изредио, и Турке потукао. </p> <p>Ис |
| ограничити, јер већ и сад кадикад тако што ради што му као једном великашу без повреде царске |
| војим искреним будалаштинама још и тако што рећи што би се дотакло којега госта, зато се постар |
| } Па како би таков јунак као Марко тако што поднети могао?{S} А поред тога мислио је да би, као |
| Ферхад прослови. </p> <p>— Сад смо тако што учинили ја и ви да би нас Турци на комаде исекли да |
| {S} Па има баш и млади’, који су велико што учинити кадри.{S} Цар Лазар је као младић одликовао |
| мало, много је робља.{S} Размишља Марко што ће.{S} Код куће у Србији не има станка, робље не мо |
| апита Новак, који је знао да ће Петошко што смешно рећи, но није бранио ништа за друго, само да |
| оде давале.{S} Ево шта нам је ползовало што су нам деца удата за Вука и Обилића.{S} Један нас и |
| млађи, који су за трпезом седили, мало што се сви грохотом не насмејаше.{S} И доиста, да није |
| зара као млада девојка, због које умало што није страдао Харалампије, када је с покојним патриј |
| едном оцу Харалампији није се то допало што је већина гостију све на њега гледала, као да се то |
| ти овај рат.</p> <p>— Да л’ би се могло што из књегињини’ уста дозната?</p> <p>— Јулке куварке |
| оју цркву, свој род љубио, па га болело што су земље Душанове од кнежевских пустолова тако поки |
| садашње Бранковиће.{S} Но баш то је зло што има толико јунака, па се због тога баш толико цјене |
| тупали.</p> <p>Особито Јули је жао било што се тако из превиђења догодило и да је познала била |
| сном састати могао, само му је жао било што се с њом дуже разговарати није могао.</p> <p>Он је |
| е радо видела, и којој је јошт жао било што је Мара кнегиња супруга Бранковића постала.{S} За с |
| b n="257" /> <p>И калуђеру је мило било што се са Русном састати могао, само му је жао било што |
| је даље у ствари.</p> <p>— Та већ било што му повољно, тек по Светислава не мора бити.{S} Јер |
| Но и то додај, наврат-нанос да дођу амо што пре, јер ако се задоцне, није нам на ино, реци да с |
| ал’ боље подјели међ’ остале паше, само што више Исак-паши, беглербегу.{S} И тако сад уговорисм |
| орамо Угрима руку пружити у савез, само што је ствар прехитрена, није дозрела.{S} Шта ће народ |
| > <p>— Та да, на то треба гледати, само што опет има људи који се за свашта хватају и који мисл |
| И код нас не држе се тако строго, само што не сме на видик изићи.{S} И султан пије вино и све |
| дстави шта јој је Бајазит поручио, само што није споменула о том да јој је обећао Бранковића по |
| жању свом млого је била на Милицу, само што је Милицу оштроумјем надмашавала.</p> <p>Русна је б |
| са деспотом, знаћу рећи султану не само што је говорио, већ и што није говорио, оно што сам му |
| Немањића крв тече.{S} Ал’ није то само што ме за скиптром вукло.{S} Имам блага доста, могао би |
| нике, све похарано, батал-манастир само што није запаљен изгорео.</p> <p>Ферхад-паша сиђе с коњ |
| није о вама реч повела; можда ће насамо што с архимандритом о том говорити.{S} Нешто мора бити |
| у нашим шакама, одговори нам да чинимо што за најбоље, најпаметније држимо, да их држимо <pb n |
| држе за истину.{S} Дакле хајд’ почнимо што друго.{S} Неће ли кнез Стеван, за себе какав харем |
| Но немојмо времена губити.{S} Гледајмо што пре нову војску да скупимо, да Турке код Мораве доч |
| великаши не би остали.{S} Зато гледајмо што пре да се што учини. .</p> <p>После ове Љубовићеве |
| мо птицу, та више амо долећети неће, но што нам је сад чинити? — рече забринуто Јаблановић.</p> |
| иловали, не би л’ још рок продужили, но што учинити нису били каиљ.{S} Голубац спасао се од пре |
| све већма и већма распрострањава.{S} Но што је најгоре, што је у разним метежима дух код свију |
| ој ствари вјера се не држи.</p> <p>— Но што Ђурађ није паметан, ти још мање што га нијеси пусти |
| укашин?</p> <p>— Бољма, богме, бољма но што ви сад војујете.{S} Ја кад би’ видео млого непријат |
| ена у том; па после држи и за претерано што се о Бранковићевом властољубију говори — рече Новак |
| аш задржавао Јеремију од одласка, једно што га је тешко задржати од оног што си једаред у главу |
| е помиловани, ако си дошао да се на ино што погађаш, а ти ћеш остати о’де као таоц, да видиш ка |
| а на опрезу бити, јер мада је паша, оно што ће сад говорити, допринело би му гајтан око врата. |
| је говорио, већ и што није говорио, оно што сам му из очију, из лица читао, ја треба све да исп |
| е жеља каква мучи, боље сад искажи; оно што сад у рукама имаш, док сам ја жив, не сме ти нико о |
| , слатка мати!{S} Та немој плакати; оно што је прошло, повратити се не може; гледајмо одсад да |
| ше:</p> <p>„Љубезни Харалампије!{S} Оно што желиш од мене, не могу ти учинити.{S} Као Ђурађ Бра |
| Не питај то сада, него одговарај на оно што сам те питао. — После ови’ речи калуђер ју ухвати з |
| ји су ми на сваку службу готови, па оно што у рукама имам, нипошто испустити нећу. <pb n="369" |
| Зулејка радо имала.{S} Стрељај све оно што свету, што људма шкоди.</p> <pb n="290" /> <p>Бранк |
| огу дати казати од такве мудре луде оно што си не би радо од другога дали рећи.</p> <p>Петошко |
| а мудри тек онда мудрују кад говоре оно што ни сами не држе за истину.{S} Дакле хајд’ почнимо ш |
| тите, ал’ острвљени азапи поотимаше оно што од хусара заостаде.</p> <p>Ове Турке је послао Ферх |
| е има, јер ти манастири потпирују и оно што се већ гаси.</p> <p>— Па баш зато, ако ја не будем, |
| S} Зато је он опет остао сам у себи оно што је пре био, и камилавка није му била у стању ћуд и |
| , ма шта било, док год ми не испуни оно што желим.{S} Мора ми казати, шта ради моја драга бјело |
| шима и војводама учио сам познавати оно што народу шкоди.{S} Не једанпут као мними будала таков |
| p>— Није нам нико више у стању дати оно што желимо — рече кнез Јован.</p> <p>— А шта желите?</p |
| оруђе за народ.{S} Они морају бити оно што јесу, нит’ стоји у њи’овој власти да себе преиначе. |
| нин.{S} Марко ће и у душманину свом оно што је добро признати.{S} Ја сам чуо и за младог Стеван |
| в друге; не можеш да склопиш уједно оно што српско име носи.{S} Ти Балшићи и Црнојевићи не глед |
| има и од вас у нашем јату.{S} Зато оно што мора бити, не могу ни ја ни ти задржати.{S} Турчин |
| егда услуге чинио, прими за награду оно што имаш <pb n="370" /> и држиш.{S} Дечани су красни и |
| отаца.{S} Ишти, деспоте, да задржиш оно што имаш. </p> <p>Деспот промишља.</p> <p>— Јеси л’ кад |
| и Турака.{S} Мађарима може бити зазорно што се Смедерево зида.{S} Жигмунда треба убавестити, да |
| Они су били храбре војводе, као обично што су Срби, но у њи’овим срцима тињала је ватра раздор |
| ија да седне и прослови.</p> <p>— Добро што си дошао, свети оче, требаш ми за вијеће, јер си ув |
| е му свагда сузу утрти, он ће све добро што има са невољним поделити.</p> <p>— Не би л’ добро б |
| ста невоље.{S} Код вас је поне то добро што сте сви за једну цјел заузети, па зато и напредујет |
| рад.{S} Деспот проучив књигу, узме перо што му један калуђер додаје и потписа име своје „<forei |
| гла би си ми што казати у накнаду за то што због тебе мал’ нисам ноћас мутно прошао, а ионако п |
| лакомо пружи руке повељама, наиђе на то што Јеремија хоће, чита, сад једну сад другу обрву поди |
| пропадне.</p> <p>— Зна ли султан све то што ми ти сад рече?</p> <p>— Ништа не зна.{S} Турчин не |
| Голубац сада предати се може ако све то што се иште изда, а иначе да неће ни њему ни Жигмунду г |
| лановића. </p> <p>— Можеш, но шта је то што је Харалампије тамо остао?</p> <p>— Ваљда је трта т |
| ли Харалампије већи, Пајсије постаће то што је сад Харалампије, игуман у Дечанима, а Пајсији је |
| на Дунав својим бродовима повуче, и то што пре док не би Турци предварили, заповеди кнезу Црно |
| штошта смо и од Турака попримили, и то што је најбоље.{S} Турчин се Угра не плаши, ал’ кад чуј |
| аузета, још треба Голубац предати, и то што пре да не би се задоцнили.{S} Хоће л’ војвода Јерем |
| , да би деспот могао био искресати и то што је Јеремија за откуп Голупца искао, јер је деспот с |
| Он је увиђао да се Мари не допада ни то што се Милева Турчину даје, јер се бојала да ће онда Ту |
| аши оцеви турском удворицом звали, зато што сам не могавши гледати где ми моје очинство газе и |
| право ћу о њему казати, и мрзим га зато што ми одмах награду не издаде да Голубац предам.</p> < |
| огло на њему приметити да негодује зато што му је калуђер постао предметом неког смеха, јер је |
| због њи’ је добио Јеремија Голубац зато што их је ослепити дао, ал’ да мене не <pb n="477" /> б |
| p>— Све је тако, ја то знам, и баш зато што је тако, треба да иштеш мир, а да добијеш мира, мор |
| запита Милица.</p> <p>— Ово је особито што; но чије ће све то бити, слатка мајко, хоћеш ли све |
| и какве класе људи, само ако је особито што у себи имао.{S} Но било је ту и такових шаљивчина, |
| е то лако преко дивана прешло, нарочито што Исак-паша није био ту, дин-душман деспота, и њега ј |
| пријатељ, него као спаситељ.{S} То исто што је мајци царици од Турчина поручено, обречено је и |
| гом.{S} Но и тима је опет бог дао нешто што други не имају.{S} И човек је као животиња.{S} Једн |
| који је младог цара Уроша убио.{S} Зар што је Милица од Немањине лозе, зато да управља Лазарев |
| тане, њему ипак од штете бити неће, јер што би Јеремија био кадар изредити [са] Голупцом, може |
| р под видом пријатељства отимају од нас што им се год допада.{S} До чега смо већ дошли?{S} Камо |
| ва.{S} Само брже с њом, да је та жалост што пре прође.</p> <p>Милева је последњи пут била у срп |
| т је у свом животу осетио тугу и жалост што Стевана нема.</p> <p>Приповедају да се на дан смрти |
| ошћу на слободу.{S} Ово је по други пут што је деспот кулу испразнио, први пут одмах после смрт |
| ог госта на миру оставили.{S} То је већ што обично код служитеља.{S} О патријарху, истина, гово |
| хтео, јер му је султан казао да Милеву што пре довести мора.</p> <p>Сирота Милева, какво ће ве |
| , дошао да честита деспоту на Смедереву што га сагради, и доноси му глас, да су му катане жељне |
| јводе не пристају на прво ал’ град ћеду што пре освојити.{S} Тако они мишљаше.</p> <p>Розгоњи н |
| срећи и невољи побратим.{S} У свом роду што имаде’ побратима, изгибоше; остадо’ сам, и у туђинс |
| сам Турчин зато да могу ође мом народу што олакшати.{S} Ни самом Бранковићу немој се заверити. |
| душа поткрепила.{S} Сад се опет не кају што нису Жигмунду град предали.</p> <p>Јеремија одговар |
| га одавна мрзе и који му за зло примају што је част војске после битке спасао.</p> <p>— Дакле, |
| " /> мост за Мађарску.{S} И то наваљују што прије да се на те нападне, јер су христјани у Босни |
| оји је имао бојазан, само у деоби да му што не отштрби, јер му је Јеремија сувише похљепљив, бо |
| > <p>Јусуф је једва чекао да буде свему што пре крај.</p> <p>У једно доба дигну се гости.{S} По |
| ишти, и водио је бригу и рачуна о свему што се у Србији ради.{S} Смотру је бацио особито на ман |
| иште да се његова половина од ћара њему што прије преда.</p> <p>Исак-паша споменуо је, би л’ де |
| урски цар, гледајмо, мајко да и ми њему што лепо пошљемо, да се не осрамотимо.</p> <p>— Али шта |
| аки миг и на сама уста, а да се султану што не згоди, као Мурату на Косову.</p> <p>— Свјетли ца |
| и у зноју лица свог и проклињали Јерину што им и последње јајце из куће узе, а да зида Смедерев |
| јави свагда луд и пијан, том тек у сну што трезно дође.</p> <p>— Та дед’ приповедај што о твом |
| вају.</p> <p>Јерина је дочекана у двору што је кнежевић сазидао.{S} Ту се поздраве и изгрле, бр |
| адиру.{S} Најпре нек се изда по уговору што се издати има, а после можемо даље, јер тако ћемо т |
| ли што пре да постану већи.{S} Слабо су што учили, него само лице су тако правили као да су вис |
| ао, и штошта не бијаше по турском адету што учини’, могах за те изгубити главу.{S} Облачина је |
| ерево, да накнадиш овом манастиру штету што су хусари и азапи починили.{S} Манастир је сокровиш |
| се расипље, а ја за ме као сватко хоћу што да спасем.{S} Доша’ ти на вјеру, као што река’, ал’ |
| ђаури баш сте махнити људи, ’вала Алаху што вас тако подели.{S} Дакле и Јаблановић има гу свој |
| јазит мира нема док не види је ли Јусуф што свршио.</p> <pb n="295" /> <p>Наскоро Јусуф се на п |
| дању и ноћу употреби, да би се Голубац што пре предао.{S} Познавао је Турке и њихову бојазан д |
| а Бранковића, сватко ишчекује важну реч што ће прословити.</p> <p>Ђурађ Бранковић опет се на но |
| <p>Јеремија мисли се.</p> <p>— Па знаш што се код Срба каже, кад кога мрзим и душман ми је, во |
| е ће сродство и овде важити, и ти мораш што добити.{S} Ако буду међу собом несложни, ти ћеш сла |
| шо!{S} Кључи Голупца су у тебе, и можеш што год хоћеш чинити, ал’ старије је јутро од вечера, б |
| мери Харалампија.</p> <p>— Ти се чудиш што као Турчин вино пијем, ја се, опет, теби чудим што |
| дивни стас покаже, а ти тек онда жалиш што ниси Турчин.</p> <p>Но да видимо шта се ради у Дрин |
| Но кад Турцима предамо град, шта мислиш што ћемо, куда са кнежевић’ма, јер ако опет допаднемо т |
| о готове турске војске на прагу.{S} Још што има војске, то је код Вука, па сад ако он не заузме |
| е зеца а да га онда скупа изеду кад још што улове; овај други курјак био је лаком на лежећег зе |
| мају, но ако може свако за се, опет још што привући, једно за друго не мари и мртвом задружнику |
| свог ујака, а да Србијом овлада.</p> <p>Што је желио, постигао је.{S} Владавина слатка реч, ал’ |
| а и моли се богу за спомен душе.</p> <p>Што је деспот Ђурађ нуз пут баш у Манасији засео, то је |
| Сутра ће их све земља покривати.</p> <p>Што се могло спасти, спасло се а Голубац и Браничево у |
| м деспот заврши главни разговор.</p> <p>Што ће се сад разговарати, то су подробни описи, шта се |
| ијаним гвожђем очи им испалио. 1</p> <p>Што се хтело, извршило се, кнежевићи су слепи.</p> <p>С |
| пустити, из које би Турчин виђео да сам штоватељ Христа, љубитељ рода.</p> <p>Радосав <ref targ |
| овором га поткрепи.</p> <p>— Увелико ћу штовати блаженим деспотом зидане и украшене цркве, и об |
| штету народа, погазићу и задату ријеч, штовише, прво и пошљедње моје дијете ћу жртвовати, само |
| рхад-пашу одавна, да ми је пријатељ.{S} Штогод Ферхад-паша уради, све се то код Исак-паше прима |
| е прама мени.{S} Онај који има право на штогод, тај нек не проси, но нек иште.{S} Просјаштво је |
| а раздора и неслоге.{S} У договарањ’ма, штоно у садашње доба зову дипломатичним интригама, били |
| рјемена, човјек мора обазрив бити, јер, штоно кажу, и зидови чују.</p> <p>Леонтије тиме заврши. |
| ри од њега.</p> <p>Деспот се од игумана штошта научио, наиме да л’ је народ вољан у случају рат |
| м Турчину.{S} Деспот промишља, могло је штошта боље бити, а да не пролије толику невину крв.</p |
| , да сам ти увек потајно наруку ишао, и штошта не бијаше по турском адету што учини’, могах за |
| p> <p>— Сваког казн стигне.{S} И ја сам штошта чинио, што вјера и закон не допушта.{S} Дјела ми |
| И ми Срби знали смо војевати, ал’ много штошта смо и од Турака попримили, и то што је најбоље.{ |
| у Будим-граду мирно живљет.{S} Но ја не шће’ оставити земљу, народ, понос мог племена.{S} Душма |
| рад.</p> <p>— Понуђасмо деспоту, ал’ не шћеде плаћати, неће сад ни Жигмунд шћети.</p> <pb n="45 |
| Бранковићу веран слуга, а он моје није шћео припознати.{S} Ја сам на његову заповјест дао осље |
| — рече као из шале Јеремија.</p> <p>— И шћео се још с нами дијелити та трта.</p> <p>— Та само д |
| говор.</p> <p>— Дакле, султан Амурат би шћео моју ћер — рече деспот и узда’не.</p> <p>— Јест, т |
| ’ не шћеде плаћати, неће сад ни Жигмунд шћети.</p> <pb n="458" /> <p>— Покушајмо, можда ће шћет |
| <pb n="458" /> <p>— Покушајмо, можда ће шћети, хајд’ ти да одеш тамо, а ја ћу донђе град чувати |
| енка српске слободе.{S} Слободни синови Шумадије проклињу међ својима горама оног, који Турчина |
| комадић земље, та браничевска страна са Шумадијом; од толико српски’ већи река остаде нам једва |
| еспотове војводе подићи ћеду сав окол и Шумадију, и прекинућеду свезу са Крушевцом.{S} Да покор |
| у, ту су шуме, тма чекињастих животиња, шуме пуне жира, ту је пловидба, Дунав даје рибу, бистри |
| ничне земље, виногради у изобиљу, ту су шуме, тма чекињастих животиња, шуме пуне жира, ту је пл |
| града лежала и у свези са неком красном шумицом била.{S} Овде, у старије доба, при бледој светл |
| ; а игуман и братија купус са сланином, шунке и печење.{S} Већ ми се језик и уста испуцала, а б |
| срца је иста ишчупана, и тек преостаје шупљи траг божанственог осећаја.{S} Њихово срце љубав н |
| људи, који се без мозга роде и зову се шупљоглавцима.{S} Но и јест <pb n="242" /> да има људи |
| ство.{S} Тако исто и људи.{S} Један има шупљу главу, други има млого мозга.{S} Па шта је боље о |
| јак салијеп, да зидина очврсне.{S} Мој шурак, кнежевић Кантакузен јаје туче у салијеп, да тако |
| тив пексијанске вјере, да задобијем мог шурака Тому Кантакузена, и јошт којег војводу, јер ћу у |
| спот у животу свом много пута с Турцима шуровао, а знао је и то, да је изврстан војвода, мудар, |
| ајмање.{S} Премда је већ много са Турци шуровао, опет се клонио новог и тешњег с њима пријатељс |
| би’ ишао, ал’ је он већ одавна с Ђурђем шуровао, жарио и палио, они се већ знаду, покрај Јереми |
| а, с лацманима, и ако треба и с Турцима шуровати.{S} Најбоље би било да се затворе у манастир, |
| Па све нешто са куваркама и служавкама шурује.</p> <p>— Све је нешто рад докучити о Милеви, о |
| Чули су Мађари да деспот опет с Турцима шурује, и мораду на опрезу бити, да не би деспот с Турц |
| а ће Турцима издати град.{S} Већ одавна шурује са Турцима, хоће да аргатује по Браничеву и Реса |
| </p> <p>— Тај Јеремија од неког времена шурује с Турцима, и да га с војском нападнемо, ’де ми ј |
| тако оставити, па да опет са Жигмундом шурује.</p> <p>— Једно се мора чинити.</p> <p>Још се св |
| душу, једнако те облагива да с Мађар’ма шурујеш, и твојим новцем буну у Караманији потпирујеш.{ |
| о царство пада.{S} Цариградски великаши шурују са лацманима у Риму, тргују са вјером код римпап |
| д је видио да великаши са Турцима млого шурују, и да добра бити неће.{S} Док се Стеван с војско |
| олакша.</p> <p>Наскоро се у двору о том шушкало да је Јусуф био да проси Милеву за Бајазита.{S} |
| побратим Бранковића.{S} Не једанпут је шушнуо му у уши, кад су га Турци потајно смаћи хтели.</ |
| > <l>Јунацима, који славу хране“.</l> </quote> <p>После ове пјесме јуначко чувство обузме цело |
| о је био глас Душанов усред борбе.</p> <quote> <l>Славно време куд си прохујало</l> <l>Куд одне |